P. 1
Platon_-_Drzava

Platon_-_Drzava

|Views: 414|Likes:
Published by ivanapok

More info:

Published by: ivanapok on Oct 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/19/2013

pdf

text

original

Velika filozofska biblioteka Osnivac VUKO PAVICEVIC Redakcioni odbor MIHAILO ÐURIC, DANILO N.

BASTA, ZDRAVKO KUCINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, CASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSIC PLATON DR AVA PETO IZDANJE Preveli Dr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVIC Predgovor Dr VEUKO KORAC Obja njenja i komentari Dr BRANKO PAVLOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

Naslov originala ....O. ........ (. pe.. d..a...) JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA Tomus IV, Respublica Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903. Filozofski rakultat S.r.j.vo F 1) 643 10 U 32.01 COBISS «9 PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I POLITIKE On je prvi, a mo da i poslednji, smatrao da dr avom ne treba da upravljaju najbogatiji, najcastoljubiviji ili najlukaviji, vec najmudriji. Shelley Starohelenski svet nije mogao ostaviti lep e i monumentalnije svedocanstvo svoje mudrosti nego to je Platonova Dr ava i Platonova filozofija uop te. Moglo je biti dubljih neposrednih zahvata u dijalekticku zakonitost sveta (Heraklit), vi e sistema i irine u naporima da se neposrednim analogijama dokuci tajna materijalne strukture sveta (Demokrit i atomisti), dubljeg postavljanja logickih pitanja ljudskom mi ljenju (elejci), vi e smisla za konkretnost, za strogo i sistematsko ispitivanje cinjenica, za kriticnost i racionalne sinteze naj irih razmera (Aristotel), ali niko kao Platon nije docarao onu osobitu snagu i lepotu helenskog nacina mi ljenja, onu gotovo neobja njivu daro\dtost starih Helena da neposredno i sa nadahnucem tra e velike istine o-sVetu i coveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije mesto u istoriji filozofije i nauka. I upravo to nas osvaja u Platonovim delima, time nas on stalno vraca dobu u kome je iveo i mislio, time nas uvodi me<tu svoje sabesednike i prijatelje, na tvrdo ali plodno tlo Atine, glavnog politickog, kulturnog i umetnickog sredi ta celog helenskog sveta. Time nas on pribli ava ivoj slici stvarnosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja je ipak toliko prisutna u na em dana njem kulturnom razvitku da joj se uvek moramo vracati kao nenadma nom klasicnom uzoru. Istorijska pozadina ove slike dose e i dalje u pro lost od Platonovog doba, iako je, kao to se vidi u sedmoj i osmoj knjizi Dr ave, Platon modelirao svoj ideal dr avnog uredenja prema onim dr avnim uredenjima koja je imao neposredno pred ocima, a pre svega prema dr avnim uredenjima Atine, Sparte i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvrce mnogo

na dogadaje u pro losti, ali je jasno da se njegova filozofija V

rodila iz tih dogadaja i da se ne mo e uop te shvatiti ako se to zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao eteoci duge istorijske setve na njivi helenskog narodnog rvota i kao veliki sredivaci narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi, kao u lepo rasporedenoj riznici, objektivi u se istorijske moci helenskog duhovnog ivota i svaka od njih dobija u njoj svoje pravo mesto.1 Ako malo u e ogranicimo ono to je imalo najveci znacaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misli, a posebno za njegovu moralno-politicku filozofiju i njegovo delo Dr avu, to ce biti otprilike dva stoleca pre Platonovog rodenja ali ona ci^va stoleca u kojima je i stvoreno sve to je najznacajnije kod starih Helena. Uspon starohelenskog dru tva poceo je stvarno sa Solonom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki dr avnik i reformator vec i jedan od slavne, ali vi e legendarne nego istorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio na istorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene pocele iz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno dru tvo i nacin ivota koji je u njemu vladao. Sna na kolonizacija na obalama Sredozemlja pro irila je helenski svet na veliki prostor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Naukratije do Masalije i Olbije2 i na celom tom prostoru poceo je ivi razvoj proizvodnje i trgovine, pocelo je podizanje gradova i gradanskog ivota. Ali to nije zaustavilo krizu koja je uzimala sve vece razmere, niti je popravilo te ak polo aj radnih masa koje su bile izlo ene nemilosrdnoj eksploataciji. tavi e, to je kriza u dru tvenim odnosima postajala dublja, time je gori bio polo aj zemljoradnika i radnika koji su sve vi e padali u nepodno ljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposednicke vlastele. Na jednoj strani, radale su se nove klase trgovaca, zanatlija i raznih poslovnih posrednika i njihova moc je sve vi e rasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u sve te i polo aj zavisnosti od patrijarhalne i novcane aristokratije. Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem dru tvenog i politickog ivota, koji je odgovarao njihovim interesima, ali nisu mogli racunati na uspeh bez podr ke svih slobodnih gradana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno veliki znacaj za politicki ivot starih Helena u VI i V veku pre n. e. kad su se klasni odnosi do kraja zao trili i kad su te ke klasne borbe dale vidno obele je svim politickim zbivanjima. . tom ' Dr Milo Ðuric, Aristotelovo eticko ucenje, Glas Srpske Kra

ljevske Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113 114. 2 Dr Milo 493_494. * burnom procesu govore ne samo razne dru tveno-politicke teorije iz toga vremena vec i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solona i Teognida, Arhiloha i Alkeja. Radalo se novo dru tvo i ljudska misao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna dr ava zemljoposednicke vlastele, sa kraljem na celu, propadala je pod udarcima novih dru tvenih snaga koje su preuzimale vlast u svoje Ðuric, I storija helenske knji evnosti, Beograd 1951, str.

ruke i izgradivale ivot prema svojim interesima. Razume se, nije se to zbivalo jednako u svim politickim centrima. Sparta i dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bila zahvacena najburnijim dogadajima. U njoj su izmedu sredine VI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su stajali trgovci i zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomoc narodnih masa, te snage su politicki jacale i postepeno dobijale sve vi e znacaja. Obicajno pravo, po kome se ivelo u patrijarhalnom dru tvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonima uop te. U ivotu starih Helena sve je veci znacaj dobijala gradska dr ava, najoriginalnija i najznacajnija ustanova sistema klasicnog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori ono to se stvorilo za dva ili tri veka. Atinska demokratija najvi e duguje za svoj razvoj dvojici velikih dr avnika i reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi je ogranicio apsolutnu moc aristokratije brisanjem dugova koji su radne mase gradskog i seoskog stanovni tva bacali u zavisnost, cak i u ropstvo, a drugi je dovr io ono to je Solon zapoceo ukinuv i patrijarhalnu osnovu podele gradana po krvnim vezama da bi dr avu organizovao po teritorijalnom principu i omogucio svim slobodnim gradanima slobodno kretanje i uce ce u dr avnim poslovima. Solonove i Klistenove reforme ucvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne gradane na racun zemljoposednicke aristokratije, a to je omogucilo da se razvije bujni ivot, kako u oblasti privrede tako i u politici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnog ivota. Oduzimanje ovla cenja koja je imao Areopag jo iz doba aristokratske vladavine li ilo je definitivno aristokrati iu svih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadr ale i posle Solonovih reformi, a kad su uspe no okoncani persijski ratovi (449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodeci polo aj medu helenskim dr avama, nastali su najslavniji dani atinske demokratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najvi e stvaralo, doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristokratije koja izvan Atine tra i i nalazi saveze za borbu protiv demokratskog dr avnog uredenja. Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su dovela do sna nog uspona Atine sredinom V veka pre n. e., ne VII

treba izgubiti iz vida ta je tada bila atinska gradska dr ava. Cesto se govori . atinskoj dr avi i atinskoj demokratij i kao da je rec . tekovinama modernog doba. A evo ta je bila Atina u doba svog najveceg uspona. Povr ina: grad sa lukom (Pirej) i neposrednom okolinom. Stanovni tvo: 300.000 400.000, a od toga samo 40.000 odraslih mu kih gradana sa svim pravima i 80.000 robova. Ostali deo stanovni tva sacinjavali su ene i deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvodacko stanovni tvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije. U toj i takvoj dr avi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon. Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove . ivotu, ljudima, . odnosima medu ljudima i dr avama, . pravima i du nostima gradana, . filozofiji, moralu i svemu drugom to je u lo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu Atine u najburnije i najnesrecnije doba njene istorije. Godinu ili dve pre njegovog rodenja umro je Perikle, a ne to posle njegovog rodenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija. Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastrofalne posledice vec su se te ko osecale u ivotu atinskih gradana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki znacaj za Platonov misaoni razvitak. Po rodenju, pripadao je dru tvenim slojevima koji su bili najljuci protivnici demokratije. Njegov otac Ariston potomak je atickog kralja Kodra, a majka, Solonovog prijatelja i rodaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji atinski politicari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su mu ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>od njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na celu Akademije, bio mu je necak. Tako je Platon sa svih strana bio okru en uglednim srodnicima i imao prilike, mo da vi e nego ijedan atinski gradanin toga doba, da dobije sve to mu je bilo potrebno za uspe an licni razvitak. Ali po svemu izgleda da su burni dogadaji u godinama Platonovog detinjstva i mladosti ipak vr ili najveci i najneposredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat, u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom, a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od samog pocetka nepovoljno za Atinu. Prvo je do la kuga, koja je pokosila veliki broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neuspesi izazvali su brojne te koce u ekonomskom i politickom ivotu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku da to iskoriste za svoje politicke ciljeve: s jedne strane, optu ivali su demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali zahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, odr avali su tajni savez sa Spartom podrivajuci atinsku dr avu iznutra. VIII Klasni i politicki sukobi sve vi e su se zao travali i postepeno pretvarali u prikriveni ili otvoreni gradanski rat. I sve se to duboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratio dogadaje. Celog ivota nosio je u sebi uverenje koje je tada stekao i koje je kasnije izlo io u Dr avi napisav i da ako do vlasti dodu oni koji, u svojoj oskudici, ude za dobrima koja bi bila samo njihova, ubedeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se mo e najvi e nagrabiti, ... tada ce doci do borbe za vlast, pa ce ova borba slicno onome to se dogada u ratu

upropastiti i njihova domacinstva i celu dr avu" (521a). Kao mladic, Platon je do iveo redom sve udarce koje je Atini zadala Sparta i one poslednje koji su definitivno uni tili njenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji je trajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija je pora ena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili vlast u svoje ruke. U Atini je uspostavljena vlada Tridesetorice, u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija i Harmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao daleko i od te vlade.JTaj svoj stav i dogadaje koji su posle toga usledili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima: ,,U mladosti sam iskusio isto to i toliki drugi mladi ljudi. Nameravao sam da se odam dr avnim poslovima cim postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile neke stvari u dr avi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi sru en je, a na vlast dode pedeset i jedan covek: jedanaest u gradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih administrativnih poslova, a tridesetorica postado e neograniceni gospodari cele dr ave. Neki od njih bili su moji srodnici i prijatelji i odmah su me pozvali da saradujem s njima u dr avnim poslovima kao covek kome ti poslovi i prilice. Tada sam se gorko razocarao, to nije nimalo cudno ako se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da ce oni uciniti kraj bespravlju i nasilju i da ce zavesti pravednu upravu. Bri ljivo sam pratio ta rade. I ta sam sve morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postigli da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato. Izmedu ostalog, moga prijatelja Sokrata, vec postarijeg coveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpravednijim covekom svoga vremena, hteli su da po alju da sa jo nekolicinom drugih uhvati jednog gradanina i povede ga na gubili te, kako bi ga, bez obzira hoce li on to ili ne, ume ali u svoje politicke poslove. AH Sokrat ih nije poslu ao, vec je vi e voleo da se izlo i opasnosti nego da IX

postane saucesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve to video i jo mnoge druge stvari koje nisu bile ni ta manje krupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede. Medutim, posle kratkog vremena sru ena je vlada Tridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iako sada slabije, ponela udnja da se odam javnim i dr avnim poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vremenu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati ogorcenje, i nije za cudenje to su neki iskoristili revoluciju da se osvete svojim licnim neprijateljima. Ipak su oni koji su se vracali iz progonstva bili veoma umereni. Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlastodr aca opet pozovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja, na osnovu veoma zlocinacke optu be koja bi se mogla odnositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika optu ili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili to nije hteo, dok su jo sami iveli u bedi izgnanstva, da ucestvuje u bezbo nom zatvaranju jednoga od njihovih prognanih prijatelja. Posmatrajuci te dogadaje i ljude koji su tada upravljali politickim ivotom, a isto tako i zakone i obicaje, cinilo mi se, to sam dublje gledao u stvari i sve vi e zalazio u godine, da mi je sve te e da se uspe no bavim dr avnim poslovima. Video sam, naime, da to nije moguce bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije bilo lako naci medu onima koji su vec dotad bili u politickom ivotu, jer se u na oj dr avi vi e nije upravljalo po obicajima i pravilima na ih predaka, a bilo je nemogucno da tek sticem nove prijatelje bez suvi e velikih te koca. Osim toga, pisano pravo i moral pogor ali su se u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od udnje da udem u politicki ivot, mene je, kad sam osmotrio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmi ljam kako bi se mogle pobolj ati i te prilike i celokupno dr avno uredenje, ali sam za delatnost ocekivao pravi trenutak. Na kraju, uverio sam se da sve postojece dr ave imaju rdavo uredenje, jer je u njima stanje zakona gotovo nepopravljivo ukoliko ne dode do nekih energicnih poduhvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam bio doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se pomocu nje mo e saznati sve to je pravicno u ivotu dr ave i pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod nece osloboditi nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi . i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljaci dr ava, nekim bo anskim promislom, ne pocnu baviti filozofijom." (324, 325, 326). U ovom svedocanstvu iz kojeg se obicno uzimaju najva niji podaci . Platonovom ivotu i radu3 narocito je znacajno ono to Platon govori . Sokratu, jer se prilicno jasno vidi kako je njemu te ko pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se kako je neosnovano i nepravedno optu ivati Platona za odr avanje veza

sa vladom Tridesetorice samo zbog toga to mu je Kritija bio ujak. Po onome to Platon govori . Sokratu jasno je da je Sokratova smrt cak presudno delovala na sav njegov dalji ivot i rad. Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina i odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je ucitelj filozofije bio cuveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalektiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo da Platon kasnije postane o tar protivnik Heraklitove dijalektike. Napustiv i Kratila, pri ao je elejskoj koli, koja mu je bila bli a, ali ni tu nije na ao sve to je tra io. Tek kad je Sokrata upoznao, na ao je upori te za svoj filozofski razvoj. Narocito je kod Sokrata cenio odlucnost i doslednost u borbi protiv sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je ucinio iz vi e pobuda. Pre svega, cinuo mu se da ce najbolje afirmisati Sokrata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku sofista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedosti ni uzor savr enog mudraca vec i uzor licnog heroizma. Mogao je, dakle, bez ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli, iako je oti ao dalje od svog ucitelja. I u Dr avi se lepo vidi kako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima. Istoricari filozofije, helenski i razni drugi istra ivaci veoma su bri ljivo ispitivali sve to ima nekog znacaja za Platonov vot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle Sokratove smrti, ne samo iz straha to je bio Sokratov dak vec i iz velike tuge to je izgubio ucitelja. Prvo je otputovao u Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gde je izucavao matematiku kod cuvenog matematicara Teodora, koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je ovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra se da je tada napisao Apologiju Odbrana Sokratova) sav se 3 Od 13 pisama koja su se sacuvala kao Platonova, samo tri (6, 7, 8) uzimaju se kao potpuno autenticna. Sedmo pismo se nikada nije dovodilo u sumnju i slu ilo je kao osnova Platonove biografije.

po tiraninovom nagovoru. koja je svoju delatnost nastavila kroz sve oluje koje su potresale anticki svet. i 361. sahranjen je u neposrednoj blizini Akademije. uzornoj dr avi. ukljucujuci i Dr avu. pre n. Spojiv i na originalan nacin uticaje Parmenida. njegovim delima. njegov ucenik i potonji kriticar. .. posle nekog vremena za eli da poseti Ju nu Italiju: jedno da bi bolje upoznao rad pitagorovaca. koji je na recima bio naklonjen Platonovim filozofskim idejama.). vec je jo dva puta putovao na Siciliju. a. pre n. Tako je samo srecna okolnost spasla Platona od tragicne sudbine da ivot zavr i u ropstvu i da tako plati te ki danak za svoje uverenje da kraljevi mogu postati filozofi i da filozofija. Ali ta se iluzija brzo sru ila. medu kojima je bio i Aristotel. godine n. na nagovor Dionisijevog brata Diona (368.. a zatim rimski. moramo imati u vidu tu cinjenicu kao to moramo poznavati istorijske uslove i okolnosti koje su imale presudan znacaj za formiranje njegove . Ali ocekivanja su opet ostala neostvarena. Po svemu sudeci. tavi e. Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronade mogucnost za ostvarenje svojih ideja . Kad je umro. idealnom uredenju dr ave Platon je mogao da nade jedinu utehu u Akademiji. U njoj je do smrti okupljao najtalentovanije filozofe. sama po sebi. da bude prodat kao rob. sve do 529.posvetio predavanju svog filozofskog ucenja. da bi ispitao mogucnosti ostvarenja svojih ideja u politici. Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshrabrilo Platona. mo e urazumiti vladare da uspostave najbolje dr avno uredenje. samo to je ovog puta bio ka njen Dion bio je prisiljen da ide u progonstvo. Na srecu Platonovu. ipak se mo e reci da je on od pocetka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi sistem idealizma i da u praksi poka e mogucnost ostvarenja svojih ideja . Iako je Platonov ivot bio prilicno buran. Platonova kritika nepravicnosti i tiranije toliko je razjarila tiranina Dionisija. e. Ono prvo mu je i po lo za ruXII kom. drugo. godine 348. dakle preko devet stoleca. Justinijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujedno dekret kojim je definitivno dokrajceno trajanje anticke filozofije. Poznanstvo sa siraku kim tiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bi mogao uticati na dr avne upravljace da uspostave dr avno uredenje po njegovim idejama. cemu nam najbolje govori Dr ava. a njegov misaoni razvitak dosta neujednacen. najpre grcki. na ao se poznanik koji ga je otkupio i pustio na slobodu. e. Stvorio je prvi celovit sistem idealizma u istoriji filozofije i nije bez razloga Lenjin nazvao idealizam Platonovom linijom u filozofiji". Medutim. njegovo uverenje da samo filozofi mogu biti dobri upravljaci dr ava kao da je ostalo nepokolebljivo i on ne samo to se trudio da to uverenje izlo i i obrazlo i u svojim delima. on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeo mesto izmedu Sokrata i Aristotela. ili 347. e. Pitagore i Sokrata. bio uhvacen i izveden na trg robova. da je Platon. a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. I on je doista ogranicio svu svoju delatnost na Akademiju. i kada danas sudimo .

A potom: kad su jedanput napisana. . ipak sjajno ilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac. I to si sasvim pravo rekao. a dijalog je smatrao najlep im i najpodesnijim oblikom knji evnog izraza. Platon je svoje misli kazivao pesnickim stilom. ali ako ih ne to upita . Fedre. A zlostavljana i nepravicno ru ena uvek treba roditelje kao pomocnika: jer sama niti mo e sebe odbraniti niti sebi pomoci. Isti je slucaj i kod slova: covek bi pomislio da govore kao da ne to razumeju. a ako ih upita da shvati ne to od onoga to se govori. Iako mo da nema one umetnicke vrednosti koju ima Gozba.. str. pokazuje kako se mo e naci iva rec u knji evnom stvaranju i izra avanju: Sokrat. pismo ima u sebi ne to cudnovato i u tome ono zaista lici na slikarstvo: ta i proizvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su ivi. i koliko Platon ula e truda da svojim delima udahne ivot i lepotu. * Dr Milo Ðuric.o valjanom nacinu govorenja i pisanja". Fedar. I Dr ava je napisana u obliku dijaloga. a s kime ne. I upravo zahvaljujuci uvodenju dijaloga obicni svakodnevni ivot tek je u Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposredno struji miris atickog ivota"4. Smatrao je da dijalog pru a najvi e mogucnosti da se pisana rec pribli i ivoj raspravi medu ljudima. Jer. a u svom Fedru gde raspravlja . Istorija helenske knjilevnosti. pa se ne zna s kim treba govoriti. On je dosledno be ao od mrtvog slova na hartiji. 567. oni sasvim dostojanstveno cute.licnosti i za sve ono to ima bilo kakvog znacaja za nastanak njegovih dela. svaka rec tumara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razumeju kao i onima kojima nije namenjena. evo. ili Fedar. svagda kazuju jedno te isto.

vec sadr ajni duh samosvesnog. ovoj rodenu sestru. protivrecenju. vec najveca otvorenost. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje u du u onoga koji uci. razgovoru u kome nastupaju licnosti kao licnosti. ili. Te koca je i to to Platon u svojim dijalozima uvodi u raspravljanje Sokrata i druge osobe. prevod dra Milo a Ðurica. Nije to ni u kom slucaju samo forma ophodenja. 184. kako bi Hegel rekao. istupa svetski covek. A ta? Drugu rec da ogledamo."6 U Platonovim dijalozima se sabesednici doista medusobno po tuju kao licnosti.Sokrat. 183. ne samo na koji nacin postaje nego koliko je po prirodi bolja i mocnija od ove? Fedar. iako se sudaraju oprecna mi ljenja. pa se ne mo e uvek tacno znati koja od njih govori u ime Platonovo. iako je izvesno da glavne misli Platonove kazuje Sokrat. atickog gradanina koji umno razvija svoje misli. str. njegovoj filozofiji i da izrazimo njen tacan prikaz". To je duh slobodnog gradanina. 6 Georg Vilhelm Fridrih Hegel. svi ostali spisi su dijalozi. a od svega je najlep e to tu. Beograd 1955. koji ume da se vlada". 5 Fedar. Koja je to i kako veli da postaje? Sokrat. taj oblik nam ote ava da steknemo pravu predstavu . Osim Apologije. prvog spisa Platonovog. duh urbaniteta" koji le i u osnovi uctivosti. 151. str. Kao to Hegel ka e. Misli na ivu rec onoga koji zna."5 se pisana rec mogla s pravom obele iti kao senka Platonova pisana rec je zaista kao senka ive". 150. a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom. Ali dijalo ki oblik izra avanja privlaci svojom lepotom. on sacinjava ljupkost Platonovih dijaloga. XIV Kultura". niti drugome upadati u rec. da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se izrazi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom odredenom odrecnom odgovoru. Istorija filozofije.) I pored sve odlucnosti izra avanja priznaje se i da je drugi razumna. a cija bi ive. (Mnogo cega je tu to mi smatramo cistom ironijom. njegovih uverenja. misaona licnost. Ne sme se olako tvrditi. i ume sama sebe da brani i zna govoriti i cutati s kojima treba. jer tu se radi . slobodnog. Fedar. Taj urbanitet nije po teda. II. da se vlastiti govor u poredenju s izja njenjem drugoga smatra za subjektivan. Beograd 1964. . kako Hegel ka e. Hegel ga opisuje ovim recima: Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje potpuna licna sloboda njegove savesti. LX. Kultura".

Iako ima raznih odstupanja.a Sokrat govori ono to sam Platon najvi e eli da ka e. kod Platona ukupno uzev postoji lep dosledan dijalekticki razvoj. u tome ima slucajnosti. A njihov spisak je prilicno zama an. koji nigde ne popu ta u jacini i zanimljivosti. On je uzeo u obzir 14 dijaloga i pisama. Tako je doista i u Dr avi. medutim. Trasimah je poznati sofist. Platonovi dijalozi imaju katkad i takav nacin razgovora."7 U Dr avi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Platonovim delima. Ova klasifikacija je najpriznatija dosad. Prvo razvrstavanje izvr io je Aristofan Vizantinac. slika i asocijacija. gde Sokrat raspravlja s Glaukonom. Polazilo se od raznih gledi ta i primenjivali su se razliciti kriterijumi njihove klasifikacije.8 Ipak se uzima. Polemarhom. Zbog toga sporedni elementi ne zasenjuju ono to je najhitnije u sadr aju izlaganja. proizvodaca oru ja. Glaukon i Adeimant su braca Platonova. a Polemarh je sin Kefala. a subjektivnost konverzacije ^i cezava. 7 Ibid. pravilo je pri tome da svaki slobodno izra ava ono to mu pada na pamet. autenticnosti spisa i . docnije. Prema uvodu. zatim odbrana Sokratova i pisma. vodile su se mnogobrojne i ive rasprave (koje jo i danas nisu okoncane) i . str. da u celini ima 36 spisa i 56 knjiga. vecinom su pitanja usmerena na to da drugi odgovori da ili ne. redosledu kojim su napisani. izvlaci rezultate. Medutim. Trasimahom. Oxford 1953. stvar ne treba da bude iscrpena. osnovna ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. upravnik Aleksandrijske biblioteke. po Trasilu. u konverzaciji ono to se ka e slucajno je povezano. To i daje Hegelu povoda da . rezonovanje se raspodeljuje na razne osobe. . od kojih je 34 dijaloga. oblik slucajnog razvoja. Adeimantom i jo ponekim drugim koji ka e po koju rec. oni se pretvaraju u razvijanje stvari. jer ide tamc-amo. izvodi zakljucke. Medu njima je i Dr ava. Izgleda da je dijalog najpodesniji da se njime izlo i neko rezonovanje. Autenticnost Dr ave nikada nije dolazila u pitanje. Medu njima se vodi iv razgovor. u svom razmi ljanju ide sam za sebe i svemu tome daje samo spolja nji obrt da bi ga izlo io u obliku pitanja. Otkako je konstituisan corpus platonicum.. koji je u Atinu do ao iz Sirakuze. Videti: David Ross {Plato's Theory of Ideas. 3-^t). ali neki dovode u sumnju autenticnost nekih spisa te se njihov broj cesto smanjuje. Sokrat govori. novopitagorovski filozof Trasil pro irio je spisak na 36 dela. 151. i treba da je tako. Ljudi ele da se zabavljaju. Platonovom izlaganju ka e: Taj dijalog nije konverzacija.

kad je on izgradio svoje ucenje . na koga su se uvek ugledali idealisticki mislioci. odbacujuci takav stav prema idealizmu. La pensee hellenique des origines . bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon . dru tvu . Pari 1942. koja stvarno zapocinje vec sa Aristotelom. pa je umovanjem na temelju iskustva do ao do zakljucaka s kojima stvarno pocinje razvitak naucnog saznanja . pa nije do ao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ideja. Fedon i Fedar).10 9 Leon Robin. The Opeen Society and Its Enemies. dok je jo bio pod uticajem Sokratovog ucenja. pokazuje upravo suprotno od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealisticki metod. Platon nije bio samo filozof velikog pesnickog nadahnuca. ili je pokazao urodeni smisao za konkretno istra ivanje. 178 179. Gozba. 119. I. u trecu grupu oni koji su nastali u doba Platonove pune zrelosti. XVI Medutim. obicno se smatra da su oni napisani u cetiri razlicite faze Platonovog misaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladog Platona.uspe no primenio svoj idealisticki metod u analizi covekovog dru tvenog ivota"11. Kriticka analiza Platonovih dela.Prema dosada njem izucavanju Platonovih spisa. u doba njegovog najvi eg uspona (Dr ava. Roben se trudi da upravo na primeru Platona poka e koliko se u njegovim delima preplice posmatranje stvarnosti sa filozofskim razmatranjem" i koliko je Platon sociolog koji nikada nije prestao biti filozof"9. ostalo je vi e ili manje u senci njegova idealizma. proizvoljnosti i predrasuda.. tako da se cesto i ne primecuje od idealistickih spekulacija. str. Platonu ima raznih jednostranosti. u drugu grupu spisi napisani u doba Platonovog osamostaljivanja i veoma estoke borbe protiv sofista. Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo. U istom smislu Karl Poper tvrdi da je Platonova sociologija genijalna me avina spekulacije i o troumnog posmatranja cinjenica" i da je Platon izlo io veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etickim i politickim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube iz vida. Neki savremeni filozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba tra iti pre svega u predrasudama prema idealizmu. Zbog toga u mi ljenjima . Princeton 1950. idejama i u skladu s tim ucenjem sve ostale delove svog filozofskog sistema. Epicure. Tako Leon Roben smatra da je malo izraza koji su optereceni predrasudama svake vrste kao to je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmu toliko preteruje da se cak smatra da je nemoguce da neka politika sa idealistickom inspiracijom mo e imati bilo kakvog naucnog znacaja. koje je va no za objektivno utvrdivanje njegovog stvarnog znacaja u istoriji filozofije i nauka. vec i veliki istra ivacki duh ispod cijih idealistickih spekulacija i utopija sna no izbija duboki smisao za konkretna posmatranja i ispitivanja. 10 Karl Popper. str. u cetvrtu grupu dela koja je Platon napisao u starosti.

Tako su obogotvoreni op ti pojmovi i pretvoreni u realna bica. i realnog sveta. Upravo Dr ava pokazuje kako se kod Platona jedno mesa s drugim: ma tovita spekulacija sa izrazitim smislom za uop tavanje iskustvenih podataka. bila je u stvari polazna tacka Platonova kad je on poceo da pi e Dr avu. Zamisao Dr ave. ali koji za Platona nije ni ta drugo nego prolazna senka i varka. 37. Sedmom pismu. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saznanja i da se iznad ogranicenosti cula uzdigne do nepromenljivih ideja. koju smo vec imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. a Hegelovo gledi te usvojili su i mnogi drugi. kome je moguce iskustvo. str. Platon*pada u bezizlazne te koce cim hoce da spekulacijom obrazlo i i objasni veze izmedu zami ljenog sveta ideja. cesto nam se prikazuje kao poetsko ma tanje.u antickoj Grckoj. A to je vec Aristotel najodlucnije kritikovao. njegovo strasno nastojanje da pojam. ibid. koji pobuduje na a cula i . odajuci sva priznanja svom ucitelju. da bi pokazao kako se zaista mo e stvoriti idealna dr ava s filozofima na celu. kao i cela Platonova moralno-politicka filozofija. ili dok se upravljaci dr ava nekim bo anskim promislom ne pocnu baviti filozofijom". koji je prikazao kao jedinu stvarnost. koji je napisao i to da se ljudski rod nece osloboditi nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani predstavnici filozofije. uzdigne iznad svega culnog odvelo ga je u jednostranosti idealizma koje su nesavladive. A to pokazuju i svi ostali Platonovi spisi. Tako 11 Karl Popper. ideju. vec sadr ajno umovanje. Hegel je izgleda prvi shvatio da Platonova politika nije plod ma te. 2 XVII . Ta misao. Ma koliko bila velika zasluga Platonova to je na ao mogucnosti da unese geometrijsko zakljucivanje u svoj nacin filozofiranja. iako savremena nauka pokazuje dosta razumevanja za Platonovu izuzetnu ljubav prema geometrijskom zakljucivanju i tra enju nepromenljivog u promenljivom. Argumenti za ovakva gledi ta tra e se i nalaze kod samog Platona.

Tipicno starohelensko shvatanje politike svodi 12 Ernest Barker. ali nas Dr ava ne privlaci samo onim to Platon ka e .Ernest Barker pi e u svojoj poznatoj studiji . Vec na prvim stranicama Dr ave citalac se suocava s diskusijom . koja je u ovom ili onom obliku potrajala sve do pocetka moderne epohe. 13 Uostalom. tome da je politika u staroj Grckoj bila trilogija. neraskidivom jedinstvu politike i morala. vec grad koji se zasniva na postojecim dr avnim uredenjima. 6 7. gradska dr ava. svih odnosa u dr avi i celokupne politicke delatnosti. str. Greek Political Theory. moralu. Aleksandrov kosmopolis. iznad svega te i najvi em dobru. prvo. Platonu i njegovim prethodnicima da Platonova Dr ava nije grad koji ne postoji. da bi na njenim ru evinama izrastao. i tako modelira ideal Dr ave prema iskustvima stecenim u najburnije vreme grckog politickog ivota. Tako nam Dr ava u celini omogucuje da shvatimo kakvo je bilo starohelensko poimanje politike. str. a zatim jedan novi svet koji je na ao svoj izraz u rimskoj dr avi. kad je do ivela radikalnu kritiku u delima Makijavelija. zakonima i ucenje . jer isticu konkretnost Platonove politicke filozofije i njenog istra ivackog karaktera. New York 1959. to se vidi i po toku Platonovih izlaganja u Dr avi. ucenje . The Political Thoughl of Plato and Aristotle. koja pocinje raspravljanjem . tavi e. Pitanja . 13 Ernest Barker. 239. jedinstvu politike i filozofije. mo e se jeci da se u staroj . jednom postulatu njegove filozofije. kao to s razlogom istice Ernest Barker: ucenje ."' 2 Ova gledi ta zaslu uju punu pa nju. koja je toliko karakteristicna za Platonovu Dr avu. Platonove teze . ali jo i vi e od toga kako i na temelju cega se branila teza . U Dr avi Platon istupa istovremeno kao filozof i kao umetnik. pravicnosti zanimljive su za ocenu antickog poimanja politike. i dr avna zajednica te i tom istom. polis. kad je najoriginalnija i najznacajnija tekovina antickog dru tva. kao pojedinac. Inc. London 1917. pravicnosti. ili ima razloga da se veruje da je Platon ozbiljno prikupljao iskustva grckih i drugih dr avnih uredenja da bi na temelju njih izgradio projekt najboljeg moguceg dr avnog uredenja? Pouzdane odgovore na ova i slicna pitanja ne bismo mogli dobiti ukoliko ne vodimo racuna . Brani se shvatanjt da je pravicnost glavna i najva nija od svih vrlina i da je kao takva temelj cclokupnog ivota. XVIII se u stvari na ovo: buduci da covek. tj. pravicnosti. Dover Publications. pa je prema tome najvi e dobro najvi i ideal ivota u dr avi. dr avi braneci svoje osnovne teze. vec i onim idejama protiv kojih Platon istupa. dr avi.. To je smisao anticke iluzije . kako pojedinacno tako i dru tveno. a politicka pitanja s moralnog gledi ta. moralu razmatraju se s politickog gledi ta. ta je u stvari osnovno pitanje kojim se Platon bavi u Dr avi? Da li je tu rec samo . pre ivljavala svoju krizu.

on svoje gledi te . kako za ljude tako i za dr ave. jer u dr avi uvek gleda uvecanog coveka. pravicnosti. 2* . str.Grckoj. Uzor idealnih dru tvenih odnosa Platon izgraduje po analogiji sa ljudskim organizmom.. Platon polazi izdaleka i izla e sofisticka gledi ta . op. Za istoriju nauke . Zato neki zakljucuju da je Dr ava verovatno najizgradenija monografija . To je uzrok to se Platon upu ta u iroka razmatranja. Nasuprot njihovom stavu da su ljudi pravicni samo zato to ne mogu ciniti nepravdu. dru tvu Platonovo shvatanje da je zakon podele rada temelj podele dru tva na klase ni ta ne gubi zbog ogranicenosti zakljucka do kojeg je sam Platon do ao trudeci se da postanak dr ave objasni iskljucivo mnogostrano cu ljudskih potreba i ograniceno cu individualnih ljudskih mogucnosti. U daljem sudaru sa sofistickim gledi tima on odbacuje sofisticku teoriju dru tvenog ugovora i iznosi svoju teoriju . S jedne strane. i polazeci od stava da ljudski organizam vr i 14 Karl Popper. a pravicnost se prikazuje tako da kao moralna dispozicija sjedinjuje u sebi sve druge vrline. ali je to gledi te svakako plod veoma konkretnih zapa anja i analiza koje se ne mogu osporiti. dru tvu i ocenu Platonovog doprinosa u razvitku saznanja . postanku dr ave koja ima cisto potro acki karakter i koja se javlja kao negacija atinske demokratije. Istina. 93. postanku dr ave. koju zasniva na principu podele rada. Platon iznosi argumente za svoje gledi te da je pravicnost bolja od nepravicnosti. to jest da su pravicni protiv svoje volje (359b). a. pravicnosti koja je ikad napisana"14. Da bi pokazao kolika je prednost dr ave koja se zasniva na pravicnosti u poredenju sa dr avom koja nije takva. u doba najveceg uspona gradske dr ave. ne samo moralnopolitickih vec i mnogih drugih filozofskih pitanja u vezi s problemom pravicnosti. s druge. cit. moralni ivot nije ni mogao zamisliti izvan dr ave. stvara teoriju . podeli rada ne izla e onako kako bi to mo da ucinio neki dana nji sociolog. on genijalno uocava zakon podele rada. Otuda se dr avi i prilazi kao moralnoj ustanovi.

Ali. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dr avom. Platon je bio iskreno ubeden da se samo takvim uredenjem mo e obezbediti sloboda da svaki gradanin vr i one funkoije za koje je sposoban. svaka od ovih sadr i jo mno tvo drugih. o tri klasni sukobi. Tu se on ocigledno udaljio od atinske demokratije i pribli io strogo utvrdenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom sistemu Egipta. jedna dr ava. po to je nepravicnost najvece zlocinstvo prema sopstvenoj dr avi" (434bc). a ako dr ava ima drukcije vladaoce. on tako o tro odvaja stale e jedan od drugog da se dobij a prava slika kastinskog uredenja. koje su u ratu jedna s drugom. s najvi e opravdanja. onda je u njoj obrnuto" (520d). nego svaka sadr i u sebi mnogo dr ava. U svakoj od njih ima najmanje dve dr ave. On je za ustrojstvo dr ave po funkcijama: kakvu ko ima sposobnost. u stvari. On smatra da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitacne po dr avu" i da je medusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bica najveca teta za dr avu. on ipak nije shvatio stale e kao zatvorene dru tvene skupine. Tu se vidi "i karakter klasnog sukoba. razume se. a narocito da joj treba prepustiti selekciju gradana. S druge strane. nije za ukidanje te nejednakosti.tri najva nije funkcije. Rodio se i podigao kao atinski gradanin i naucio od svog detinjstva da je slobodno ucestvovanje XX u dr avnim poslovima ne samo pravo vec i du nost svakog slobodnog gradanina. U cetvrtoj knjizi Dr ave ta je misao izlo ena ovim recima: Jer nijedna od njih nije. zakljucuje da i dr ava ima tri najva nije funkcije koje treba da vr e tri stale a: upravljaci (filozofi). u drugom obliku. . preterani individualizam. Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u dr avi pod uslovom da se stale i medusobno ne me aju. radni ljudi (seljaci. iako je usvojio neke principe kastinske podele. koje se medusobno odvajaju . radnici. Ali ova iluzija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoci kakvo je stvarno stanje u dr avama i da ka e genijalnu misao . on mudro ka e da je najbolja i najslo nija ona dr ava u kojoj za vla cu najmanje te e oni koji su izabrani da vladaju. te zakljucuje da je to po prirodi stvari nepravicnost". Ali ta je u stvari za Platona idealna dr ava? U nacelu. medutim. I tu je on protivrecan kao i u mnogim drugim stvarima. tra io za svoje filozofe. takvu funkciju ima da vr i. zanatlije). pa bismo je. nadalje." (422e). . drugu siroma ni. mogli nazvati zlocinstvom". cuvari (vojnici). Platon. gde su vrhovni reci imali vlast kakvu je Platon. a kad strukturu dr ave pode ava prema svom gledi tu da je podela rada temelj podele na klase. demagogija i druge karakteristicne slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njega mi ljenje da dr avi treba dati daleko vecu vlast nad pojedincima. klasnim suprotnostima i borbama koje cine su tinu svake dr ave. to jest shvatanje da je njegov koren u ekonomskoj i politickoj nejednakosti klasa. Samo na taj nacin mo e se stvoriti idealna dr ava. nacinice veliku gre ku . kao u onoj decjoj igri. a dr ava ima apsolutnu vlast da kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvije onako kako njoj najbolje odgovara. jednu cine bogati.

nijedno uredenje i isto tako nijedan covek nece biti savr en dok ti malobrojni nepokvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim. vec je dopustio da se u nekim slucajevima mo e prelaziti iz stale a u stale . tj. str. ili dok istinska ljubav prema pravoj filozofiji kao kakav bo anski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju. Milo Ðuric nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu pri medbu kao netacnu s obrazlo enjem da Platonovi stale i nisu pravno zatvorene dr avne skupine kao kaste koje se jedne od drugih odvajaju nasledenim krvnim razlikama.15 Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvatanja podele i funkcija stale a u dr avi treba uvek tra iti u Platonovom ubedenju da nijedna dr ava. ukoliko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. To je u Marksovoj tezi najhitnije! . 222 223. filozofi. Oni. str. eleli oni to ili ne.Ziya antika". . ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip dr avnog ustrojstva. Ðuric ocigledno gubi iz vida upravo ono to Marks eli da istakne izrazom atinska idealiza cija" kastinskog sistema. Kapital. samo atinska idealizacija egipatskog kastinstva. kao i stale cuvara (vojnika).. ili same vladare" (499).) M. 294 295. a da medu njima koji upravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost (dve dr ave" u jednoj). nego se jedan od drugog razlikuju svo jim licnim osobinama i stepenom svoje licne vrednosti i sposobnosti za vr enje du nosti". po Platonovom mi ljenju. (Dr M. filozofi. Politicka i socijalna etika Platonova. Platon propisuje: 15 Karl Marks. Tu je Platon ocigledno idealizovao kastinske odnose koje je zasnovao na podeli rada. i Marks je s punim pravom primetio da je Platonova dr ava. VI sveska. Beograd 1947. 1956. ne budu nekako sudbinom prinudeni da se pobrinu . Idealna dr avna uprava mogla bi se. dr avi i da joj poslu e. Ðuric. ostvariti samo ako na vrhu stale ke hijerarhije budu najmudriji. posvetili bi se potpuno dr avnim poslovima. Kultura".nasledenim razlikama po srodstvu.

Ostali gradani (ne racunajuci uop te robove) li eni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da budu proizvodaci dobra. ciji je zadatak da se biju u ratu. Jedino njima je u dr avi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom. oni ne smeju biti s njim pod istim krovom. koja sve pojedince pretvara u delove ili celije organizma a stale e . On se ne zaustavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvodenju apsolutne potro acke jednakosti. odmerice i primice od drugih gradana kao nagradu to se staraju . Njegova Dr ava zasniva se upravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi. bice neprijateljski vladari. materijalnim uslovima ivota i posveceni iskljucivo dr avnim poslovima. ono nije obavezno da uspostavi potro acku jednakost i zajednicu ena. sve do zahteva da dr ava kojom se savr eno upravlja treba da ima zajednicu ena. A cim budu stekli sopstvenu zemlju. i da gre e ako bo je zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave." (416de. postace upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci. jer je mislio da samo na taj nacin vladajuci sta le i mogu biti apsolutno oslobodeni svih neposrednih briga . to se zlata i srebra tice. bez obzira kome stale u pripada. ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. zajednicu dece i celokupnog obrazovanja. vec samo na upravljace dr ave. i kuce. treba da imaju. potrebe i elje dr avi. ali nece trpeti ni oskudicu. treba im reci da oni u svojim du ama nose bo je i od bogova poklonjeno. nego onoga spol ja i tako ce se i oni sami i cela dr ava suno vratiti u propast. mrzece i bice omrznuti. Naprotiv. na principu kastinske podele rada i funkcija. Oni ce se hraniti za zajednickom trpezom i ivece zajedno kao u taborima. Zatim. tako da im za narednu godinu ni ta nece preostati. nije privilegija svih gradana. ali je apsolutno obavezno da stvara sva dobra za upravljace i celu dr avu. vec ide i dalje. a to se tice proizvodackog dela stanovni tva. njihovoj bezbednosti. Prema tome. bojace se vi e neprijatelja u dr avi. ako to nije preko potrebno. jer se kovanim zlatom desilo vec mnogo bezbo nih stvari. dok je njihovo zlato neokaljano. koja se u stvari sastoji u tome da svaki pojedinac. i novac. dakle. a isto tako i zajednicke poslove u ratu i miru" (543a). Platon uop te ne zami lja da se ceo sistem dr avnog uredenja zasniva na imovinskoj (i ostaloj) jednakosti ljudi. Tako ce spasti i sebe i dr avu. Jednakost. Sve ono to umereni i hrabri borci. da nijedan nema takvu kucu ili ostavu da u nju ne bi mogao uci svako ko to eli. da nijedan od njih nema nikakvo imanje. Jedina privilegija koju svi gradani imaju jeste totalna pravicnost" za sve. a ne saveznici gradana. Potro acku jednakost zami ljao je Platon iskljucivo kao privilegiju upravljaca i cuvara dr ave. 417ab). Tako se Platonova dr ava javlja kao totalna sila iznad dru tva. ganjace i bice ganjani celog veka. apsolutno podreduje svoje licne interese. Ali tu Platon ne misli na dr avu kao celinu. To je takozvani Platonov komunizam.Pre svega. da im ljudsko zlato nikako nije potrebno.

sve je lepo zami ljeno kod upravljaca dr ave. dakle. on je u osnovi uvek bio realist kad je razmatrao kakve posledice mogu nastupiti ako se jedna idealno zami ljena ustanova u dr avi izrodi u svoju suprotnost. Ni ta nije sramnije ni stidnije za pastira ka e Platon nego ako svoje pse.16 Iako se Platon cesto predavao ma ti kad je docaravao razne pojedinosti svog ideala dr ave. str. Na primer. nego da stvore blagostanje cele dr ave". Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni mesta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva zamisao dr ave direktno suprotna atinskoj demokratiji. pravicnosti vec nalaze bitni elementi modernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnog Platonovog institucionalizma da spreci svaku mogucnost politickih promena uspostavljanjem stale ko-kastinske kontrole totalnog upravljanja dr avom. ali zar ipak ne preti opasnost da i oni zaborave ta su i ko su. pa radi toga .. ta im je prava du nost. odgaji tako da oni iz obesti. cuvare stada. op. 21 195. Poper smatra da se u Platonovoj teoriji . oni su hrabri. vi e vuci nego psi. . nesebicni i mudri. ili rdave navike sami poku avaju da napadnu stado." (416a) Kako da se izbegne ova opasnost pita se tvorac idealne dr ave koji je do iveo toliko razocaranja gledajuci u gradskim dr avama stare Grcke koliko se politicari izrodavaju cim se docepaju vlasti? Platon je bio svestan da nejednakost stale a uvek ostavlja iroko otvorene mogucnosti da jedan stale bude srecan na racun drugog.u svoje organe. Zbog toga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao dr ave kao prvi celoviti model zatvorenog dru tva". Zato narocito nagla ava da zakoni ne idu za tim da jedan rod u dr avi bude narocito srecan. da su. ili gladi.. cit. 7.i dovedu gra 16 Karl Popper.

koje on inace o tro kritikuje kao ljude koji se ne zala u za istinu i pravdu. i ako elimo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost. na drugoj. raznih epoha. a ne pomi lja uop te na prirodnu jednakost ljudi . kao to ga razne druge misli i gledi ta pribli avaju najprogresivnijim idejama na eg doba. zahteva ravnopravnost ena kao da je na savremenik. ima nagove taja koji uvek daju povoda za svakojaka poredenja sa idejama raznih mislilaca. i kod mu karca i kod ene prirodna sposobnost za cuvanje dr ave ista. i govori da nema. bez obzira na to to je kod jednog slabija. zahteva da dr ava kojoj takvi ljudi stoje na celu uspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). a. samo je ena u svima slabija od mu karca" (455de). Od svega je ipak. On se zala e za ostvarenje principa jednakosti medu upravljacima. . da s punim pravom opredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im ona odredi. prema tome. glavni koren onog karakteristicnog totalitarizma u Platonovom shvatanju apsolutne potcinjenosti pojedinca dr avi. S jedne strane. a kad dokazuje da ostvarenje srece u dr avi zavisi od mudrosti upravljaca. .dane milom ili silom u harmoniju" (519e). Genijalne analize me aju se kod Platona neprekidno sa naivnim zabludama i predrasudama. niti mu karcu zato to je mu karac. postoji samo u mislima". jer su recene u drugo vreme i ljudima drukcijeg nacina mi ljenja. a ima reci koje zvuce kao da ih kazuje na savremenik. Na jednoj strani. Na mahove Platon govori kao progresivni mislilac. po Platonovom mi ljenju. Na kraju devete knjige Dr ave (592b) Platon ka e da uop te nije va no da li ovakva dr ava negde stvarno postoji ili ce tek u buducnosti postojati" i da ona. Ima tu obicne. uzima nejed nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona. svakodnevne ivotne mudrosti. Ali te ko je ukazati na sve znacajne elemente ovog Platonovog dela. i u svima poslovima mo e po svojoj prirodi ucestvovati ena. A to je. zala e se da dr avom upravljaju najmudriji i najbolji. i u svima poslovima mu karac. A malo dalje nastavlja da je . koji Platona u izvesnom smislu pribli ava raznim oblicima dana njeg totalitarizma. nikakvog posla u upravi dr ave koji bi pripadao eni zato to je ena. kojoj govore sofisti. u stvari. moramo poci od cinjenice da je to proizvod sasvim drukcijeg vremena i sasvim drukcijeg duha i da nikakva poredenja sa na im vremenom i po na im dana njim merilima nece omoguciti pravo razumevanje onoga to je u njoj najznacajnije. . ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcionar koji idealizuje totalitarnu ulogu dr ave kao savremeni fa ist. I tu pocinje ona totalna vlast dr ave nad svim njenim gradanima koju Platon velica kao ne to idealno. s druge. u stvari. dobro vaspitanje najbolja predohrana protiv izrodavanja pojedinih stale a u vr enju njihovih funkcija (416b) i zbog toga on poverava dr avi ulogu apsolutnog vaspitaca svih njenih gradana. a. govori kao da je imao prilike da vidi dr avu u kojoj je to postignuto. nego su prirodne sposobnosti podjednako podeIjene medu oba stvorenja. a kod drugog jaca" (456b). Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. Ima reci kojima je danas te ko naci pravi smisao. Platonova Dr ava prepuna je raznih ideja i zapa anja.

Ali covek mora znati razlikovati ta je uistinu stvarno. u okvirima antickih 17 G. 224. onda je to mana samog ideala. F. Upravo Platonov ideal jedinstva filozofije i politike dao je povoda Hegelu da kriticki razmatra ta je i ta mo e biti takav ideal. V. str. vec je on stvaran. vec zato to bi ona. Ako je neka ideja suvi e dobra da bi imala egzistenciju. Ali obicnom mi ljenju se manje ili vi e sve zamisli . tu bi mnogo ta moglo biti bolje. ali to nije ideja. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao ima uslove da se ostvari ili. kuca i biljka. u obicnom ivotu sve je stvarno. ali postoji razlika izmedu sveta pojava i stvarnosti. kao to se u prirodi slucajno udru uju neko drvo. u delanju ljudi ima mnogo rdavoga. ali u duhu svoje idealisticke filozofske orijentacije. Zbog toga bi Platonova dr ava bila neka himera. Ono to je stvarno ima takode spolja nje odredeno bice u kojem se pokazuju samovolja i slucajnost. bila suvi e rdava za covecanstvo. ili kao neostvarljivi ideal. to je stvarno umno je. u kojoj meri sama stvarnost te i ideji. ta izvrsnost. idealnom dru tvenom uredenju prikazuju kao puste himere. pa je zakljucio ovo: Pravi ideal nije ne to to treba da je stvarno.Takav je Platon u svemu: on podi e zgradu idealne dr ave na tlu konkretnih iskustava. ali ne zato to u covecanstvu nema takve izvrsnosti. Ako se upozna supstancija. Na toj povr ini moralnog ivota. kao dr avu u kojoj se mudrost politicki institucionalizuje.. u to se veruje pre svega. kako bi Marks rekao. pokvareni. XXV . i on je ono to je jedino stvarno. onda mora da se gleda kroz povr inu. Ljudi ce uvek biti porocni. cit. op."17 Savr eno je jasno da Platon modelira dr avu kao jedinstvo filozofije i politike. Njemu se cinilo. Zbog toga se njegova zamisao idealne dr ave cesto prikazuje kao obicna himera. Stvarnost je isuvi e dobra. tj. Hegel. iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad pokrecu mase ljudi.

u Parmenidu. na primer. politiku i umetnost. Pokretljivost pojmova se tu razvija vanredno ocigledno. nego kako ih je . F. narocito u okvirima anticke podele rada. Slu eci se u izlaganju sokratskim govorom" on daje prakticni model dijalektickog tra enja istine postavljanjem pitanja. ali se i u Dr avi jasno vidi koliko je oti ao dalje od Sokrata i pripremio tlo Aristotelu. pogotovo ako proucavanje ostane na povr ini. obja njavajuci zbog cega je formalno filozofiranje" nemocno da shvati bitnu razliku izmedu dijalektike i sofistike. V. ono op te ( to Platon tra i kao istinu pojedinacnih i promenljivih zbivanja) sastoji upravo u jedinstvu takvih suprotnih pojmova". op. To ipak ne znaci da bi bilo umesno i opravdano vec kod Platona tra iti dijalektiku kakvu znamo i imamo kod Hegela i kod Marksa. dok Platonova dijalektika sadr i ceo tok misaonih operacija produbljenijeg znacaja. kako Hegel ka e. utemeIjacu logike. str. da je takva dr ava moguca samo kao svojevrsna stale ka dr ava s filozofima na celu. ili cak na e pojmove" i da se na taj nacin poka e njihova ni tavnost. daleko je bitnije i zanimljivije znati kako je Platon razvijao dijalektiku cistih" pojmova. cit. koja zaplice i razre ava ogranicene ljudske predstave. Hegel. toj i takvoj prirodi dijalektike. Istina. i ta je Platon postigao svojim upornim nastojanjem da dijalektiku uzdigne iznad sofistike. to jest iskljucivo u sferi nepomirljivog kritickog stava prema Platonovom idealizmu. to jest umovanjem koje otkriva da se. u nastojanju da dh uzdigne iznad relativizma culnih utisaka. XXVI cavanju Platonovih dela. Zbog toga on ispituje i razmatra najraznovrsnija filozofska pitanja povezujuci u jednu celinu svoje ucenje . Vindelband.politickih iskustava i mogucnosti. S istorijskog gledi ta. koji se najce ce ogranicava samo na to da se unese nered u mi ljenje". formalno filozofiranje" ne mo e da shvati dijalektiku nikako drukcije nego kao ve tinu koja se sastoji u tome da se unosi nered u na e predstave. Hegel je to s pravom isticao. idejama. Po recima Hegelovim. on u Dr avi ne izlaze nacela svoje dijalektike onako obimno i produbljeno kao. jer se oslanja na jednostavna poredenja cinjenica. ali da ipak mo emo naci dijalektiku samu kao nacin razvijanja misli.. kako primecuje s razlogom V. dijalektiku. Hegel je s razlogom primetio da kod Platona jo ne nalazimo potpunu svest . Platon je strasno te io da u svojim brojnim dijalozima ilustruje upravo nacin filozofiranja (sofista). etiku. Upravo zbog toga se i javljaju svakojake te koce u prou 18 G. 181 182. a pri tome se ipak ne unosi nered" u poj-· 18 move. medutim. i trudi se da sistematizuje ve tinu razmi ljanja koja pretvara culno mnenje u mi ljenje. Sokratov metod je u stvari detinjski jednostavna i nedovoljna indukcija". A takvom filozofiranju suprotstavljao se dijalektikom.

Sokratovo radikalno postavljanje pitanja i nastojanje da dode do definicija Platon je hteo da razvije u promi ljeno i metodicko tra enje istine. ne no izvlaci na povr inu i uzdi e ga" (533 bd). zakopano u varvarsko blato. Zbog toga je obrazovanje u dr avi tako zami ljeno da onima koji su jo mladi pripada ucenje racunanja i geometrije i svih propedevtickih disciplina. a dijalekticki metod kao njihovo orude pomocu kojeg uzdi u ljudsku misao do istine. A krajnji zakljucak je da oni koji ne mogu doznati ta je istina. a oko du e. tj. Po recima samog Platona. oslanjajuci se samo na razloge" (532a). ne mogu biti ni upravljaci. Njemu je dijalektika put kojim se oslobodenik penje iz podzemlja pecine gore prema suncu" (532 b) i moc koja vodi ono to je u du i najbolje prema gore. dakle. nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj" (535a).obogotvorio i pretvorio u sistem ideja. u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalektici. oni koji ne mogu biti filozofi. Ona je. Onima koji ostaju u granicama cula istina je nedostupna. kao neka vrsta zavr nog kamena nad ostalim naukama" i nijedna druga nauka pravilno ne mo e se staviti iznad nje. kako Platon ka e. umovanje bez koga se misao ne mo e uzdici od promenljivog i prolaznog mno tva culnih utisaka ( varvarskog blata") do nepromenljivog pojma ih ideje. a oni. ali oblik poucavanja ne sme biti nasilan" (536 d). do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje" (532c). Filozofe Platon prikazuje kao one koji rado gledaju istinu" (475e). Tako Platon u stvari pretvara sve ve tine i znanja (aritmetiku. astronomiju i nauku . i koji uvek lutaju medu mnogim i raznolikim stvarima. dijalektika je najte i deo filozofije" (498 a). harmoniji) u pomocnice i vodilje" dijalektickog metoda. nego ide pravo prema pocetku da bi utvrdio kakav je on. koji se ne dr i hipoteza. koji to ne mogu. nisu filozofi" (484b). i Platon u tom smislu zakljucuje da su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo. geometriju. Cvrsto je verovao da je tra enje istine moguce sprovesti bez oslonca na bilo koje culo. U stvari. .

. Ipak je. Platon je zahtevao da se mladi ljudi buduci dr avnici obave u zakonom da se ponajvi e bave onim obrazovanjem koje ce ih osposobiti da u najvecoj meri znalacki postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju" (loc. ili. ali to nije ni po eljno. Platon se pokazuje kao pesndk. Tako dr avnici postaju filozofi. Platon je svu svoju delatnost ogranicio na Akademiju.cit.. ali je jo vece zahteve postavio svima koji njome hoce da se bave. Zato se ovde logika neprekidno mesa s poezijom. i dr avno uredenje koje smo sada recima opisali nece postati moguce niti ce ugledati svetlost sunca" (473de). a filozofi dr avnici. Medutim.. kako Platon doslovno ka e. pre svega i iznad svega. U ovom delu Platon je izrazio ono to mu je bilo najvi e priraslo za srce i u njemu se najvi e oseca dah Platonovog filozofiranja. str. spekulacija s empirijom. On je filozofiji postavio velike zahteve. i tu je svoj ideal jedinstva filozofije i politike zasnivao teorijski. Bojao se zloupotrebe filozofije. Da bi se sprecilo takvo upravljanje dr avom. vec da ih puste da se otvoreno izja njavaju to je neophodno jednima i drugima. str.. jer posedovanje moci neizbe no kvari slobodno rasudivanje." (Zum ewigen Frieden. Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvim izleciti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih umalo nije zavr io kao rob da samo filozofi mogu biti dobri upravljaci i da dobri upravljaci moraju biti filozofi. i ako oboje: politicka moc i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno.. pisao je Kant: Da kraljevi filozofiraju.Platon ni od cega nije vi e strepeo nego da nerazumni ljudi upravljaju dr avom i odlucuju .) XXVIII filozof. da kraljevi ili kraljevski narodi (tj. jer je verovao da su sofisti glavni krivci dekadencije atinske politike.. toj Platonovoj iluziji. Smatrao je da filozofijom ne treba da se bave ni nedostojni ni nesposobni. dijalektika s mitom. 19 . dr ave slabo prolaze. da bi mogli bolje razjasniti svoje poslove .19 Razocarav i se u politicare. 40. op. ma ta s racionalnim umovanjem. nece prestati nesrece ne samo za dr ave nego. a gde toga nema. filozof ujedno. socijalni i politicki reformator. Insel-Verlag Leipzig 1917.). Zato je tra io . najva nijim stvarima (534d). ili da filozofi postanu kraljevi te ko se mo e dogoditi.. 153. ni za ljudski rod. politicar. ako sada nji kraljevi i vlastodr ci ne postanu pravi i dobri filozofi. i ako silom ne iskljuce one mnogobrojne prirode koje te e samo za jednim. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) ne potiskuju i ne ucutkuju filozofe. ostvarujuci na taj nacin u teoriji ono to nije mogao da postigne u praksi. koju su upravo filozofi najvi e i najce ce kritikovali.) Karl Poper se pridru uje Kantovom mi ljenju i sa svoje strane pi e: Kakva li spomenika ljudske sitnicavosti u toj zamisli filozofa kralja!" (Karl Popper. cit. Dr ava je u pravom smislu teorijsko zasnivanje Platonovog ideala jedinstva filozofije i politike. ili samo za drugim.

koja nas dele od Platona i njegovog doba. kako sam i ranije spominjao. odnosno te nju za mudro cu koja se ispunjava u nepristrasnom traganju za istinom. U prilikama koje su pretile da obezvrede dijalektiku. ni na te kom putu traganja za istinom. nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi" (535c). Stoga ni posle dvadeset i cetiri stoleca. nije te ko shvatiti sledece Platonovo upozorenje: Svakako su sada nje pogre ne predstave i prez renje pogodili filozofiju zato to se. Njo me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti. ova upozorenja nisu izgubila ni ta od svog ivog i trajnog smisla. koji je za takav posao nesposoban. a ne samo dobronamerni ljubitelj mudrosti koji ne zna da tra i istinu. njome ne bave oni koji su toga dostojni. Dr Vel)ko KORAC . A zakoniti sinovi filozofije" su oni koji. ne hramlju u duhovnom naporu. ili kojem do istine uop te nije ni stalo. niti se kolebaju kad je u pitanju vrednost istine.da filozof bude odgovorni znalac. kako se to dalje u tekstu Dr ave (535d) obja njava.

PRAVICNOSTI .DR AVA ILI .

dolazi za vama. ali ni povorka koju su spremili Tracani nije bila manje dostojanstve . da nas morate pustiti? A da li cete to moci odgovori on ako vas niko ne bude slu ao? Nikako rece Glaukon. Adeimant Ali kada je Kefalov3 sin Polemarh izdaleka primetio da Kefal mi idemo kuci. Pomolili smo se. ol e mar h vorka domacih cinila mi se velicanstvena. c Uskoro zatim stigo e Polemarh. Rob me je s leda uhvatio za odelo i rekao: Moli vas Polemarh da pricekate. Evo ga. naredio je svome robu da potrci i da nam ka e da pricekamo. 327a I. Vidi li rece on koliko nas je? Kako da ne? Onda. kako se cinilo. Glaukonov brat Adeimant. Pogodio si rekoh ja. ili cete sve nas pobediti." Okrenem se i upitam ga gde je. da se spremate u grad. r asimah b na2. na primer. i krenuli prema gradu. dolazili isto tako iz povorke. Sokrate. Nikijin4 sin Nikerat i jo neki drugi koji su. . pricekajte!" Dobro. ili cete ostati ovde! A zar se ne bi moglo rekoh ja uciniti jo ne to drugo: ubediti vas. . Podoh juce sa Aristonovim sinom Glaukonom' u Pirej sa namerom da se pomolim boginji i da posmaGlaukon tram svecanu povorku koju su prvi put priredivali. da ga sacekamo rece Glaukon.A KNJIGA PRVA LICA DIJALOGA: St. pogledali. Po. Polemarh rece: Izgleda.

Trasimaha iz Halkedona. Sedeo je u naslonjaci i imao venac na glavi. da oni ne optu uju ono pravo. vr njaci otprilike. b Mnogo se ale na uvrede koje stari ljudi trpe od svojih ukucana. onda . I Adeimant zapoce: Zar vi ne znate da ce se veceras u cast boginje nositi buktinje na konjima? Na konjima? upitah ja. ukoliko vi e nestaju telesne slasti. Polemarhovu bracu. Kefale odgovorili mu jer su oni vec pro li putem kojim cemo i mi morati proci. ciniti drukcije. Zevsa mi. pridr avajuci se stare poslovice7. Sokrate. naci cemo tamo mnogo mladica i razgovaracemo sa njima. . A zatim ce prirediti neku nocnu svecanost. tome jer si i ti vec za ao u ono doba koje pesnici nazivaju pragom starosti"6. jer se secaju svojih ljubavi. Cim me Kefal ugleda. starosti. Bilo je tu nekoliko stolica. ne bi ti morao da navraca ovamo. sastajemo se cesto. Tako pevaju tu balicu . A meni se cini. . jer ude za radostima mladosti. jer ga odavna nisam video. gozbi i svega to ima s tim veze. ili lak i prijatan. dakle. Oni. I tako podosmo kuci Polemarhovoj. koju takode vredi videti. nego se nalazi sa ovim mladicima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebi odanih ljudi. pozdravi me i rece: Ne dolazi cesto u Pirej i k nama. dakle. Nemoj. kako se meni cini. dakle! II. koja je kriva za sve nevolje. pa mi se cini da od njih moram saznati kakav je taj put. ili ti ima drugo ime za njega? 329 III. Veoma bih voleo da saznam i tvoje mi ljenje . Ucini mi se veoma star. pa posedasmo oko njega. Veceracemo i opet poci da posmatramo nocnu svetkovinu. Sokrate. Ali ovako morace ce ce da dode . Da li je to doba ivotna tegoba. je li tegoban i mucan. jer je tek bio prineo rtvu u dvori tu. U sobi je bio i Polemarhov otac Kefal.Onda primite stvar tako kao da mi necemo da vas slu amo. utoliko jaca postaje moja elja i udnja za razgovorom. prireduju utakmicu i predaju buktinje jedan drugome ja uci? Da li tako misli ? Ba tako rece Polemarh. i nemojte ciniti drukcije! A Glaukon rece: Izgleda da cemo morati ostati. vec bismo mi dolazili tebi. Ako tako izgleda rekoh ja onda tako treba uciniti: ostanimo. dakle. Mnogi od njih onda na tome sastanku tuguju. Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima. a sada kao da nikako i ne ive. Tamo zatekosmo Lisiju i Eutidema. ale za gubitkom neceg velikog i tvrde da je ono bio ivot. Ostanite. Kad bih imao jo dovoljno snage da bez tegoba dolazim u grad. Znaj da. . pijanki. Sokrate. Harmantida iz Pajanije i Aristonimovog sina Kleitofonta5. Reci cu ti. Jer da je krivica do starosti. Mi starci. a trebalo bi. To je ne to sasvim novo.

. a ne od njega." I tada mi se cinilo. medutim. ko te vrline nema. ja ne bih bio slavan. i oni govore ne to to je i istina. nailazio na ljude koji ne osecaju tako. radostan sam to sam umakao besnom i svirepom despotu. pa sam ga podstakao i rekao: . mislim da se mnogi nece slo iti sa ovakvim tvojim recima i da ce kazati kako starost podnosi lako ne zbog svoje naravi. kako se ti odnosi prema ljubavi? Jesi li jo sposoban da op ti sa enom?" On mu je odgovorio: Cuti. Obradovao sam se njegovim recima. Ako su ljudi umereni i blagorodni. ako bih bio Serifljanin. onda Sofoklova rec postaje potpuno d istinita. A Temistokle mu je odgovorio: Istina je.bih i ja radi nje morao patiti tako isto. Kad strasti prestanu da nas gone i muce. Jer u starosti nastupa potpuni mir i oslobodenje od takvih stvari. ali ti bi to bio jo manje. Slicno bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~ . Kefale. Ja sam. Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukucana i rodaka nije do starosti. Ali je ona 330 Temistoklova izreka dobra. a opet nije istina toliko koliko oni misle da jeste. Istina je odgovori on da se mnogi ne sla u s tim. i eleo e sam da ga jo slu am. vec radi velikog imanja koje si stekao: ka u da je bogatima lako naci utehu u mnogim stvarima. njemu je i mladost te ka. Sokrate. Jednom ga je neki Serifljanin8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od njegove dr ave. covece. a ni sada mi ne izgleda manje lepo ono to je kazao. IV. vec samo u naravi covekovoj. . Sokrate. onda ni starost nije veliki teret. ako bi bio Atinjanin". a i svi drugi koji su za li u to doba ivota. znaci: oslobodili smo se mnogih i besnih gospodara. A bio sam jednom i kod c pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: O Sofokle.

. mo da. Onaj. nikada ne bi moglo starost uciniti lak om. kao deca. Oni su. Ako u svome ivotu pronade mnoga zla. ali samo bogatstvo. i on pocinje da razmi lja i da se pita nije li kome ucinio nepravdu. pored toga. cemu ranije nije mislio. Kao to pesnici vole svoje pesme i ocevi svoju decu. tako i oni koji su sami zaradili svoj novac vole ga ne samo zato to jes od koristi. onome . Javljaju se sumnja i strah. i ivi u strahu 331 i te kom ocekivanju. onda se cesto trza iza sna. onda ga. kad nekom pomisao na smrt postane bliska. ili svojim radom? upitah ga ja. veci deo svoga imanja stekao nasledstvom. mojoj imovini. bez mudrosti.tva te ko podnose starost: istina je da siroma tvo cini starost te ko podno ljivom cak i odlicniku. ali on je nasledeno mnogo uvecao. . Kefale. opet. Moj otac. Sokrate. A da li si ti. nasledio je imovinu pribli no jednaku ovoj koju ja sada posedujem. nego malo vi e od onoga to sam ja nasledio. ostavio mi je pak manju imovinu od ove koju sada posedujem. Sokrate? Kad je rec . Bio bih zadovoljan ako mojoj deci ne bih ostavio mnogo manje. svestan da nema niceg rdavog. ona je negde na sredini izmedu onog to je stekao moj deda i onoga to je ucinio moj otac: moj deda. Sam covek. koji ga je sam stekao. nego to je to njihovo delo. ispunjava slatka nada. pak. nisu istinite. Sokrate. tome da e covek koji je na ovome svetu zgre io mora na onome da ispa ta. podzemlju i . bolje vidi onozemaljske stvari bilo zato to je od starosti oslabio ili to se vi e pribli io onome svetu. Zna . pak. draga prijateljica starosti. A sad mi reci jo ovo: ta smatra kao najvece dobro od onoga to si blagodareci svome bogatstvu u ivao? Kad bih to kazao rece on ne bih mogao mnoge uveriti. Lisanija. da onoga ko je pravedno i po teno proveo ivot kao prijateljica prati slatka nada koja upravlja . Jer ako se dotle i smejao pricama . Ako je. d V. onda ga obuzme strah i pocinje da razmi lja . Pitao sam te to rekoh mu jer mi se cini c da ne voli mnogo bogatstvo. sada one uznemiravaju njegovu du u da li. to je slucaj sa onima koji ga nisu sami stekli. Prijatne su nje 6 gove reci. Istinu govori rece on. cije ime i ja nosim. kao to Pindar ka e. Naravno odgovorih. te ko pristupacni i ne vole da hvale ni ta sem bogatstva. voli ga dvaput vi e nego ostali. b Kako sam stekao.

Moram da vidim ta je sa rtvom. Sokrate! c Sasvim si u pravu. Znaci da ce Polemarh biti tvoj naslednik rekoh ja. To su njegove reci. Novac se. ka e on. s obzirom na stanje u kojem se nalazi. pored toga. i u tome da svakome vratimo ono to smo od njega dobili. Ili bi to bilo ponekad pravicno. Dabogme odgovori on sme eci se. ali ne za svakog coveka. rekao bih da je za mudrog coveka ipak najveca vrednost bogatstva ba u ovome to sam rekao. svemu dobro razmislim. . Sokrate! I ja mislim rece Kefal ali sad ostavljam razgovor vama. ako bi neko uzeo od svog prijatelja oru je. Ka i nam ti kome je ostavljeno da vodi na razgovor rekoh ta veli . Tada me prekide Polemarh: Pa ipak Simonidu treba verovati.9 Neobicno lepo ka e on to. VI. je li Simonid dobro govorio . a ponekad nepravicno. Zaista je te ko ne poverovati Simonidu odgovorih ja on je mudar i bo ji covek. pravicnosti? Pravicno je vratiti svakome ono to mu duguje . Kefale rekoh ja. . i ja mislim da su lepe. Imati novaca znaci vrlo mnogo. mo e upotrebiti i za mnoge druge stvari. vec samo za cestitog. ostao du an bilo bogu rtvu ili coveku novac. . ne sme reci cela istina. Svako bi se isto tako slo io da se tom coveku. Zato i smatram da je sti b canje bogatstva vrlo dragoceno. pravicnost ne smemo definisati kao kazivanje istine i vracanje duga. opet. a ovaj bi potom poludeo i tra io ga natrag.nestalnom ljudskom misli i ona mu bla i srce. Ti ga mo da 7 . ne pla eci se da je koga makar i nehotice prevario. d Tako je odgovori cm. vec prema okolnostima? Na primer. ili slagao ili da je. svako bi kazao da mu se oru je ne bi smelo vratiti i da ne bi bio pravican onaj ko bi to ucinio. Ali ta je sa pravicno cu? Da li se ona jednostavno sastoji u tome da se ka e istina. i ode rtveniku. covek mo e otici odavde. Prema tome. Ali ako .

Nije li to smisao koji ti pridaje Simonidovoj misli? Ciniti. A koje bi se umenje moglo nazvati pravicno cu. kako ce na to odgovoriti? Jasno je da ce odgovoriti: treba da pru i telima lekove. Dobro. i to je nazvao dugom. ako zaljima zlo. a neprijaterekao to. da ludaku. 8 e A ko mornarima u morskim opasnostima? . u bolesti? tra i neki ludak? Lekar. Iz toga sledi da prijatelju ne cinimo onu uslugu koju mu dugujemo. Po njegovom mi ljenju. ako mu na njegovu tetu vracamo novac koji nam je poverio. prijatelji su du ni da prijateljima cine ne to dobro. a neprijateljima zlo. ta ono treba da pru a. ta je du no i kome? d Kuvanim jelima mora dati ukus. A kako ti to misli ? Ovako. ako to zaucini dobro. . A ko ce najbolje umeti da bo Jeste. A ipak mu. prijateljim Tako mi izgleda. Tako je odgovori on. Izgleda onda da Simonid govori ne to drugo kad tvrdi da je pravicnost vracanje duga? Svakako drugo rece on. Hteo je. Jasno je da nije a dobro. Sokrate. b Razumem odgovorih. A treba li neprijateljima vratiti ako si im ostao du an? Razume se odgovori on i to sve to si im du an. cemu ba raspravljamo. Pa onda se Simonid pesnicki tajanstveno izra avao kad je govorio . . . treba vratiti ono to nam je poverio. 332 u neku ruku. To on naziva pravicno cu? tra i. ali ja ne. a ne zlo. odgovarajucu hranu i pice. tome ta je pravicno rekoh ja. odnosno tetu. ta ono daje i kome? Ako iz gornjih reci treba izvesti zakljucak. onda je to ono umenje koje prijateljima i neprijateljima donosi korist. Ali mislim da neprijatelj duguje neprijatelju samo zlo. Polemarhu. A kad je umenje kuvarsko? ta ima da pru a. da ka e kako je pravicno dati svakome ono to mu pripada. dakle. ako se jedno umenje zove lekarskim umenjem. Zar ne? lesnim prijateljima Svakako. dugujemo ono to nam je poverio. c VII. cini se. pobogu! Kad bi ga neko pitao: 0 Simonide.dobro razume . jer mu to i pripada. ta je du no i ta se od njega tra i? I kome treba da daje ono to se od njega ocekuje?" ta misli . A ipak ne smemo vracati.

onome ko ne ide u rat nije potreban pravican covek? Mislim da ipak jeste. Sokrate. A u redanju cigala i kamenja. A zemljoradnja. ili ne to drugo? Mislim na ono za ta su svi zainteresovani. a neprijateljima kodi? Mislim.Krmano . Znaci. Za dobijanje plodova? Da. Svakako radi pravljenja cipela? Tako je. ili iskusan kockar? Iskusan kockar. dragi Polemarhu! Razume se. A onaj ko je pravican? Gde i na kom poslu je on najvi e u stanju da prijateljima koristi. Kako to sada? Za to veli da je pravicnost potrebna i u miru? Radi ugovora. Da li pod ugovorom" ti razume ono po cemu se izvesni poslovi zajednicki obavljaju. Je li ona potrebna ili nije? Potrebna je. Ali lekar ne mo e da koristi onome ko nije bolestan. A obucarski posao? Potreban je. Dobro. u ratu i borbi. naravno. Pa onda je pravicnost potrebna i u miru? 333 Razume se. da li je onda u igri kockom korisniji pravednik koji se razume u ono za ta su svi zainteresovani. b Ako je tako. da li je bolje saradivati s pravednikom ili sa onim ko se razume u zidanje? . Ni krmano onome ko ne plovi po moru? Tako je.

a kad ih upotrebljava . ovome: zar onaj ko je vrlo dobar napadac. Misli onda kad ne treba njime da se slu imo. . Polemarhu. onda je potrebna vinogradarska ve tina? Izgleda tako. na slican nacin na koji je kitara bolji od pravednika u sviranju? Mislim da je bolji u onim poslovima koji se odnose na novac. onda je radi njega potrebna pravicnost? Tako izgleda. A kad treba cuvati no . potrebna je pravicnost. Pa za koji je onda zajednicki posao pravednik bolji od kitara a.Razume se. Izuzev mo da. zar nije u stanju da i drugome kri om pomogne? Mislim da jeste. Pravicnost onda nije ne to savr eno ako je potrebno samo onda kad se neke stvari upotrebljavaju. bilo u borbi rukama ili kakvoj drugoj borbi. Sokrate. nasuprot tome. A kad je rec . sa ovim poslednjim. da novac nekom poverimo i da ga sacuvamo. . 334 Onaj je dobar vojskovoda i za titnik vojske koji planove i namere neprijatelja mo e. ili ga predajemo drugome? A kad je potrebno da ga upotrebljavamo. I tako je i sa drugim stvarima: pravicnost je nepotrebna kad se koriste izvesne stvari. da ukrade? Tako je. bolje saradivati s covekom koji c se razume u konje. Tako je. cini se da bi tako bilo dobro. bez obzira na to da li ga sklanjamo sami. potrebna ako se ne upotrebljavaju? Bice tako. kada su poslovi s novcem vezani za kupovinu ili prodaju konja? Jer u tom slucaju je. vec da nam le i ostavljen? Da. U kojim je onda poslovima sa srebrnim ili zlatnim novcem pravednik korisniji nego svi drugi? Kad imamo potrebu. onda ratna ve tina i muzika? Tako je. a. 10 A onaj ko je sposoban da se od neke bolesti cuva. onda treba saradivati s brodograditeljem i krmano em. e VIII. tako reci. nije sposoban i da se brani? Sposoban je. Da razmislimo jo . Ka e onda da je potrebna pravicnost kad hoce da skloni tit ili liru i da ih ne upotrebljava . brodu. mislim. d Znaci kad se ne koristimo novcem.

pravican covek sposoban da cuva novac. bio bi zlocin govoriti tako. Jedino. ili oni koji su nam zaista naklonjeni. makar i ne pokazivali to? Prirodno je voleti one za koje se misli da su dobri. Pa onda je pravicno rekoh ja dobrima ciniti dobro. i ka e da se medu ostalim ljudima istice prevarom i krivokletstvom" . . Zevsa mi. jer on hvali Odisejevog deda po materinoj strani. i mnoge. a neprijateljima kodi. to je sposoban i da ukrade? Sasvim tako. To je istina. Onda se za njih pravicnost sastoji u tome da d cine dobro rdavima. Cini se da je tako. c Da li su. Prema tome je pravican covek i lopov. Cini mi b se da si to naucio od Homera. jo uvek mislim da je pravicnost: koristiti prijateljima. Po tvojim recima je onda pravicno ciniti zlo onima koji nikakvo zlo ne cine.Znaci. Zar nisi tako . ipak. I po tvome shvatanju. a neprijateljima koditi. cini se da je pravicnost neka lopovska ve tina koja prijateljima koristi. da ono to je neko sposoban da sacuva. Ali dobri ljudi su pravicni i nisu u stanju nikom da ucine nepravdu. i mrzeti one koje smatraju rdavima. po tvome. a zlima zlo. makar i ne izgledalo tako! I da li su neprijatelji oni koji to zaista jesu. a zlo onima koji su dobri.kazao? Ne. Nipo to. i po Homerovom i Simonidovom. ali sad i ne znam vi e ta sam mislio. obratno? Gre e. Autolika. Ako je. dakle. opet. dakle. A zar ljudi ne gre e u tome i zar ne dr e za dobre mnoge koji to nisu. Sokrate. prijatelji oni koji izgleda da su nam naklonjeni. on je u stanju i da ga ukrade? Tako bi se moglo zakljuciti odgovori on.

e Ali. Da. a ne mo da kao konji? Razume se. A pravicnost svakako spada medu ljudske vrline? Spada. Ti ka e da pojmu pravicnosti moramo jo ne to dodati. A da li ce pravican covek zaista koditi bilo kome? nastavih ja. a neprijatelj isto to i rdav covek. cini se. A kako cemo to sad promeniti? rekoh ja. hoce li oni biti bolji ili gori? Gori. ljudima biti pravicno ono to kodi njihovim prijateljima. b Potpuno se sla em rece on. taj nije prijatelj.11 Zaista izlazi tako rece on. Tako smo dospeli do zakljucka koji je upravo suprotan onom to smo ga pripisali Simonidu. a zlo neprijatelju. prijatelj znacio u stvari isto to i dobar. Cini mi se da je tako dobro receno. Pa kako smo ih shvatili kad nismo pravilno. . kao i ono to koristi njihovim neprijateljima. Polemarhu. Hoce li postati gori zato to su izgubili svoje konjske osobine ili mo da odlike koje ima pas? Konjske sposobnosti. A onaj ko izgleda tako a nije. A ako na kodi psima. prijatelju? Zar oni ne gube isto tako svoje ljudske vrline? Razume se da dh gube. Polemarhu? Tako to smo govorili da je prijatelj onaj ko izgleda naklonjen. Onda definicija treba da glasi: pravicno je ciniti dobro prijatelju zato to je dobar. IX. c A ljudi. de ava se da ce za sve one koji se varaju u svojim sudovima .Takav mi se govor cini mnogo razboritijim od onog prethodnog. I treba da kodi rdavima i neprijateljima. A on odgovori: Onaj ko izgleda da je naklonjen i stvarno je naklonjen. Ako se nanese teta konjima. onda ce oni postati gori u pogledu svojih psecih sposobnosti. jer ove opet procenjuju kao dobre. Pa onda je jasno da ljudi postaju nepravicni kad im se cini zlo? . a neprijatelju ciniti zlo jer je rdav. jer ih oni procenjuju kao rdave. po to smo ranije rekli da je pravicno ciniti dobro prijatelju. Prema tome bi. 335 Tako isto treba shvatiti i pojam neprijatelja. Izgleda da nismo pravilno shvatili pojmove: prijatelj i neprijatelj.

Toplota. to radi rdav. . ne rashladuje. mislim. mogu li dobri d ljudi vrlinom naciniti nekoga rdavim? Pa to je nemoguce. ili koji drugi mudrac ili cestit covek to rekao. a da koristi prijateljima. . Mogu li onda muzicari pomocu muzike naciniti nekog nemuzikalnim? Ne mogu. jer nije govorio istinu. uop te uzev. nego vlaga? Tako je. Polemarhu. mo e li uciniti nekog nepravicnim? Ili. To je osobina nepravicnoga. i on ne kodi ni prijatelju. Mislim da ima potpuno pravo. . onda. ili Pitak. Sla em se rece Polemarh. Mogu li ucitelji jahanja. A pravican covek je dobar? Razume se. da zajedno poreknemo rekoh ako neko tvrdi da je bilo Simonid. radeci pravicno. naciniti nekoga rdavim jahacem? Nipo to. taj nije bio mudar. Isto tako i dobar covek ne cini zlo. i ako je time mislio ovo: pravican covek je du an da kodi neprijateljima. A pravican covek. Pa onda. e Ako je neko rekao da je pravi a onaj ko svakome vraca dug. to cini hladnoca? Da. ili Bijant. I ne vlazi suvoca. Hajde. ciniti zlo nije osobina pravicnog coveka. Mi smo videli da pravican covek uop te nikome ne kodi. Sokrate odgovori on. niti bilo kome drugom coveku. Jasno. slu eci se ve tinom jahanja.Sasvim jasno.

misli li da cemo biti tako nerazumni da iz uctivosti propustimo i najmanju stvar. Ti je mo da i poznaje . stvar mnogo dragoceniju nego to je zlato. Pravu istinu govori rece on. ovo je ona uobicajena ironija14 . ili Ismenije Tebanca. po tvom mi ljenju. ne mo emo pronaci. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on mene. koji je mislio da mnogo mo e. cini mi se. Do li smo do zakljucka da pravicnost nije to. a da je ne izvedemo na cistinu. a pri tom propustili priliku da ga i pronademo. to ka e ka i jasno i tacno. Ali mi nemoj tvrditi da je pravicnost du nost. Vi. ili Perdikova. Iznenadili se kad cuh ovo i u strahu pogledah u njega. Njegovi susedi. pravicnost. . . ili Kserksova. nego se povio kao divlja zver i skocio prema nama kao da hoce da nas rastrgne. jer su hteli do kraja da cuju na razgovor. zato i sam odgovaraj i reci ta je. pre nego to se 337 na nas naljutite. i drhteci rekoh: Nemoj se ljutiti na nas. Kad bismo tra ili zlato. Kad smo mi zavr ili i kad sam ovo rekao. ili to po d ma e. medutim.12 ili drugog nekog bogatog coveka. znaj da gre imo protiv svoje volje. nije mogao vi e da se uzdr i. ali mi je. Tada se on podrugljivo nasmeja i rece: Tako mi boga. Mislim da je to izreka Perijandrova. A kad tra imo pravicnost. e Tako sam mogao da mu odgovorim. ili korist. 336 A zna li. Dobro odgovorih. morate imati sa aljenja prema nama. ili ono to je od koristi. mo da upitah ga kome pripisujem reci da je pravicno koristiti prijateljima i koditi neprijateljima? Kome? zapita on. a on uzviknu stojeci u sredini izmedu nas dvoje: c Kakve se tu gluposti brbljaju. sprecavali su ga. pametni. Ti zna da je lak e pitati nego odgovarati. Da li bi neko mogao reci da je ona ne to drugo? b X. jer ja necu primiti ovakva brbljanja. prijatelju. Sokrate? I to se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Ako hoce zaista da sazna ta je to pravicnost. nemoj misliti da bismo jedan drugome pravili komplimente. Za vreme na eg razgovora Trasimah je cesto poku avao da uzme rec. mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda. XI. nemoj samo da zapitkuje i da hvalisavo protivreci kad neko odgovara. I ja i Polemarh se u strahu razbegosmo. ili to donosi dobit.13 Ali ja pogledah u njega cim je pocela da ga obuzima ljutnja.Ja sam odgovori Polemarh spreman da to zajedno s tobom poreknem. Trasima e! Ako ja i ovaj ovde pogre irno raspravljajuci.

ako je on pravilan? Zar treba da ka em ne to drugo to nije istinito? Ili ta c hoce ?" ta bi ti njemu na to odgovorio? Dobro! Zar se ovo mo e uporediti sa onim? Za to da ne? rekoh ja. mislim. Ali kad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest. . ti bi. ipak se onome koga pita cini otprilike tako i misli li ti da on nece reci svoje mi ljenje. da ce se praviti neve t i da ce pre uciniti sve drugo nego to ce odgovoriti ako te neko zapita. d A ta ce biti ako ja znam neko drugo i bolje tumacenje pravicnosti nego to su sva ova? ta ce onda biti? ta drugo nego ono to dolikuje onome ko ne zna odgovorih ja a meni se pristoji da naucim od onog ko zna. Pa ima ga ume a se Glaukon. Trasima e? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao? Pa zar ni onda ne. pa bilo da mu to zabranimo ili ne? A zar ce i ti tako uciniti? rece Trasimah. pa mu odmah b unapred rekao: samo mi nemoj kazati. Trasima e rekoh ja. I ja cu tako uciniti. ili triput cetiri. jer takvo brbljanje necu primiti". samo ka i! Mi cemo svi platiti za Sokrata. . A kad bi ti on rekao: ta eli . nece odgovarati. Mudar si.Sokratova. ili cetiri puta tri. dobro znao da ti niko nece ni odgovoriti na tvoje pitanje. a odgovore ce prihvatiti od drugih i obarati. e Dabogme rece on da bi Sokrat radio kao to je naucio. Iako to nije isto. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekao da ti nece hteti odgovoriti. to se novca tice. ^BAO . Ali za ucenje mora platiti!'5 Da. zaista. covece. samo kad steknem novaca. da je dvanaest dvaput est. ili est puta dva. cudnovati covece. Trasima e. Hoce li odgovoriti uprkos mojoj zabrani? Ne bih se cudio rekoh mu kad bih to ucinio po to razmislim. ako ga ima. Veoma si ljubazan rece on.

Kako to misli . Za ono to je njima korisno vele da je pravo podanika. Sokrate! Moju recenicu shvatio si tako samo da bi je mogao napasti. Ja tvrdim da pravicno nije ni ta drugo nego ono to koristi jacemu. kad mi izgleda da neko dobro govori. Ali se pravio kao da se jo prepire sa mnom oko toga da ja moram odgovarati. Tako ja mislim. onda je ta hrana i za nas. d prikladna i pravicna. Trasimah je prosto goreo od udnje da govori i da zaslu i pohvalu. tome misli. Ubeden sam da ce dobro govoriti. pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske. a nemoj biti toliko sebican da ne pouci Glaukona i ostale. dragi moj odgovorih ja vec reci jasnije ta misli . a mogu samo hvaliti. kome se ovi imaju pokoravati. Posle mojih reci zamoli e ga i Glaukon i ostali da to ucini. nego da obilazi i uci. Zar ne tvrdi to? Stra an si ti. koji smo slabiji od njega. a u trecima opet plemstvo? Znam. ne srne ni reci ta . i ako ga ko prekoraci. e Svaka vlast. drukcije. osim toga. dakle. Da to rado cinim. Ti tvrdi da je pravicno ono to koristi jacemu. opet. a da za to i ne zahvaljuje. jer novaca nemam. u drugima narod. c Slu aj rece on. Naposletku popusti i rece: b U tome je. Da ja od drugih ucim. nego mi ucini tu ljubav i odgovori. Sad jo ne razumem. to je istina -. . to vi e odgovara. najdra i moj. Sokratova mudrost: da on sam ne eli druge da pouci. Zar u svakoj dr avi nije ba vladajuci elemenat onaj najjaci? Svakako. onda ga ka njavaju kao coveka koji je prestupio zakone i pocinio krivicu. . videce i sam odmah cim odgovori .odgovorih mu ja ali to tvrdi da nisam blagodaran. a tako cine i ostale vlasti. Ja zahvaljujem kako mogu. tiranin izdaje monarhisticke zakone. a. jer mu je jedan tako odlican covek zabranio da pita ma ta od onoga to misli? Zato mora govoriti ti. Nikako. Zar ne zna da u mnogim dr avama vlast dr e tirani. verujuci da je spremio vrlo lep odgovor. Ti 338 veli da zna i da bi mogao pomoci. kad ka em da sve dr ave . Nemoj dakle. XII. to la e . Trasima e? Ako je rvac Pulidamant'4 jaci od nas i ako njemu prija govedina. Trasima e.Ali kako ce poceh ja odgovarati onaj ko pre svega ni ta ne zna riti tvrdi da ne to zna. Za to ne odobrava ? Nece ? Moram prvo razumeti ta misli odgovorih ja.

Ali ti si tome dodao: to je korisno jacemu. nije pravicno samo ciniti ono to koristi jacemu nego i ono to bi mu moglo koditi. I ti si. Jer kako se i ja sla em sa tim da je pravicno u isto vreme i korisno. Jer ta dr avna vlast vlada u dr avi i tako ce svako. Kako to? upita Trasimah. Slo ili smo se u tome da vladari. uvideti da je ba svuda pravicno ono to ja velim: ono to koristi jacemu. ili mogu i gre iti? Mogu i gre iti. Hajde da vidimo bolje. Jesu li onda oni pravicni? Razume se. a da . Trasima e. Tako kako ti tvrdi . pojmu pravicnosti: da je pravicnost 339 od koristi za dr avnu vlast. mislim. Reci: zar ne tvrdi da je pravicno i pokoravati se vladarima? Razume se da tvrdim. A meni si zabranio da tako odgovorim. Hocu odgovorih. A zakona koje oni donesu moraju se podanici pridr avati. a ti dodaje i tvrdi da je korisno za jacega to ja ne znam. stvarajuci zakone. Ali je jasno da moramo razmisliti govori li pravo. b Mo da je to neki sasvim beznacajan dodatak. Ako poku aju da donesu zakone. A da li doneti prave zakone znaci doneti takve koji ce njima koristiti.podjednako sude . c Jesu li vladari u svakoj dr avi nepogre ivi. onda su neki od ovih pravi a neki ne? Tako mislim. odgovorio da je pravicno ono to je korisno. d Po tvojim recima. ko dobro razmisli. Nisam siguran da mo da nije ba vrlo va an. ucine ponekad ne to i protiv svoga dobra. XIII. Sad razumem ta misli rekoh ja. Potrudicu se da shvatim da li je to tacno ili ne. dakle. naravno. onda treba to da ispitamo. a neprave takve koji im nece koristiti? Da li tako misli ? Upravo tako. Ispitaj! rece on.

naime. A rekao je da je pravicno to je od koristi jab cemu. tako mi Jo ako i ti to potvrdi ume a se Kleitofont. . Zove li ti lekara koji u lecenju pogre i ba zbog nje 18 gove gre ke lekarom? Ili matematicara koji pogre no racuna. sasvim je jasno. Reci mi. . jesi li hteo reci da je pravicno ono za ta jaci misli da mu donosi korist.podanici pravicno cine ako izvr avaju ono to su vladari naredili. Ali . mislim da ka emo: lekar je pogre io. vec da i oni katkad pogre e. Pa ti si se slo io sa tim da vladari nisu nepogre ivi.17 d Ali. Slabiji ima po tome da se upravlja. Vladaoci. primicemo i to. Polemarhu. tome nije bilo govora odvrati Polemarh. a ti tvrdi da oni koji cine ono to su vladari naredili rade pravicno. ponekad protiv svoje volje izdaju zakone koji njima kode. da je pravicno ciniti ono to vladari nareduju. i . Kleitofonte? Po to je izrekao oba tvrdenja. Iz toga sledi da bi pravicno bilo isto tako ono to koristi. U tome smo se slo ili. A za to je potrebna potvrda? rece Polemarh. Sokrate rece Polemarh bogova. Trasimah je rekao. zar ne? Tako je. XIV. Ali rece Kleitofont pod korisnim za jaceg on podrazumeva ono to jaci misli da bi mu moglo biti od koristi. e Onda veruj da smo se slo ili i u tome da su radnje koje kode vladaru i jacima pravicne. mudri Trasima e. da je pravicnost ne to ba suprotno od onoga to ti tvrdi ? Slabijima je naredeno da rade na tetu jacih. Sokrate. . 340 Zaista. slo io se sa tim da jaci ponekad slabijima i podanicima izdaju takva naredenja koja se protive njihovoj sopstvenoj koristi. c Ni ta ne mari rekoh ja ako Trasimah sada tako govori. ti si spletkaro 13 kad tako govori . i to on smatra za pravicno. ba kad pogre i i pravi te gre ke matematicarem? Naprotiv. pa bilo da mu to stvarno koristi ili ne? Mo emo li reci da ti to tvrdi ? Nipo to rece on. Trasima e. . Pa zar onda nije nu no. kao i ono to kodi jacemu. Sam Trasimah se sla e da vladaoci ponekad izdaju zakone tetne po njih same i da je pravicno ako se potcinjeni upravljaju po njima. Zar misli da bih ja mogao nazvati jacim nekog onda kad pogre i? Ja sam zaista tako mislio odvratili.

ukoliko je vladalac. A sada se rugaj ili izvrci reci ako mo e . covece dragi. ako eli da je pravican? Ja mislim vladaoca u najstro em smislu reci. Necu. ili mudrac. a kako ne gre i. vladalac. Dosta toga rekoh. Ti misli da ja izvrcem smisao reci? Razume se. tvrdeci da slabiji mora raditi u korist jacega. on izdaje zakone u svoju najvecu korist. i njih se podanik ima pridr avati. nikako ne gre i. To 341 je otprilike moj odgovor. . Tako. vec covek koji je pogre io. dakle. na onoga koji je zaista lekar? On neguje bolesnike.matematicar je pogre io i prepisivac isto tako. Trasima e rekoh mu ja. Ali ti to ni ta nece pomoci. spreman sam na sve. Onaj koji je pogre io. Ne mo e me prevariti kako ne eli da mi se ruga i da me recima prisili . i u tome trenutku on i nije graditelj. Reci mi: da li je jedan lekar u pravom smislu reci onakav kakvog si malopre pomenuo trgovac ili treba da neguje bolesnika? Mislim na pravog lekara. ili vladalac nikako ne gre i onda kad je vladalac. kao to si ucinio sada. odvrati on. Graditelj. strogo uzev i a ti ba tako strogo i uzima reci ne gre i ni graditelj. Ali mi ni ta ne mo e . ni poku avati odgovorih ja. c Zar ti misli rekoh da sam tako lud da bih poku avao da o i am lava i da prevarim Trasimaha? Pa ti si to poku ao rece mi Trasimah iako ni ta nisi postigao. Kao to rekoh u samom pocetku: raditi pravicno znaci raditi u korist jacega. Ali ovaj put to ne mo e . Strogo uzev i. premda bi svako rekao da je pogre io lekar i da je pogre io vladalac. ucinio je gre ku zato to ga je ostavilo njegovo znanje. ne gre i. ukoliko zaslu uje e to svoje zvanje. u stvari. Ali da nam se to ne bi jo jednom desilo. Dobro. XV. objasni nam da li ti pojmove jaci" i vladalac" uzima u op tem ili posebnom smislu. A nijedan od njih. Misli li da ti ja postavljam pitanja sa zadnjim namerama i da ti se rugam? b Vrlo dobro znam da je tako odgovori on.

A krmano ? Je li pravi krmano upravljac brodova ili je mornar? Upravljac brodova. dakle. a ova opet jednu novu i tako bez kraja? Ili svaka ve tina vidi za sebe ono to joj je korisno? b Ili. jer se zato ne mora zvati mornarom. d Mislim da nije va no to se on nalazi na brodu. jer joj ona nije potrebna. 342 Dalje. koja ce tra iti ono to je za nju korisno. odgovorio bih da su mu sigurno potrebne izvesne stvari. Svi ti ljudi. niti ima kakav nedostatak. kao to je ocima potreban vid i u ima sluh. 20 A ve tina odgajivaca konja ne tra i korist za sebe. ni koje druge ve tine da bi tra ila ono to joj je korisno zbog njene nepotpunosti. Tako je. i to ne dolikuje ve tini da ima drugi zadatak nego da tra i korist zbog cega je ona sama tu? A ona sama bila bi bez potreba. Pa onda je njihova ve tina zato tu da ovu korist tra e i stvore? Zato. dokle god bi bila to to jeste. bez prekora i gre ke. Da li je korist te posebne ve tine u necem drugom. ili u njenom savr enstvu? e Kako to misli ? Ovako. potrebna narocita moc kojoj pripada neka nova ve tina koja stvara korist i koja poucava . vec koristi onom predmetu radi kojeg ona postoji. tako i svaka pojedina ve tina ne tra i svoju sopstvenu korist. Da li ti se cini da sam dobro odgovorio kad ovo tvrdim ili ne? Sasvim dobro. Da. Tako izgleda odgovori on. ili zahteva jo ne to. vec za konje. Ali ve tine ipak vladaju i zapovedaju onome to koristi . njoj? Da li je i u samoj ve tini neka nepotpunost i da li svaka ve tina tra i neku novu ve tinu. vec zbog svoje ve tine i upravljanja brodom. Lekarska ve tina je stvorena zato da pru i ono to mu je potrebno i korisno. Je li tako ili nije? Tako je. c Pa onda lekarska ve tina ne tra i ono njoj. Kad bi me zapitao da li je telo samo sebi dovoljno. nego telima. Ne zove se krmano em zato to plovi morem. pak. zato to nijedna ve tina nije nepotrebna. da joj nije. Da nije i sama lekarska ve tina nedovoljna. Zato je i pronadena lekarska ve tina to je telo slabo i samo sebi ne mo e pomoci. ne treba ni sebe. posti u neku korist? Razume se.

A sada." . vec da koristi slabijem i onom nje zavisi. a nije trgovac. umesto da mi odgovori. Kad smo do li do te tacke razgovora i kad je svima bilo jasno da se rasprava . vec na korist bolesnikovu. . i u korist mornara i onih koje vodi. imati na umu svoju korist i nece izdavati naredenja koja su njemu korisna. onoga za koga stvara. prema tome. Trasimah. . ima li ti dadilju? Za to to? upitah. umesto to postavlja ovakvo pitanje? Zato to te dadilja ostavlja na miru i ne bri e ti nos. Jedva je priznao da imam pravo. nastavio sam: Prema tome. pravicnome preokrenula upravo u suprotno. Trasima e rekoh ja nema nijednog vladara. nego ce misliti samo na korist. tome. ne misli na svoju sopstvenu korist. nijedna ve tina nije radi toga da vladaocu i jacemu. Pa nije li onda i krmano . Mi smo se slo ili da je lekar u pravom smislu reci vidar bolesnikov. nijedan lekar. Ili se nismo tako slo ili? Potvrdio je da jesmo. . njemu. Sokrate. ukoliko je zaista vladalac. je da se tome usprotivi. Trasima e! Priznao je i to. a ne mornar? e U tome se sla emo. Prema koristi d ko od Poku ao slo io. koji kad izda neko naredenje ima na umu svoju licnu korist nego misli na korist svoga potcinjenog.radi cega postoje. ukoliko je lekar. jer ne poznaje ni stado ni pastira. Takav krmano i upravljac nece. i sve to misli i cini odnosi se samo na ono to ovome koristi i odgovara. upravljac broda. ali se naposletku A po to se slo io. iako bi trebalo. On vodi racuna . zapita: Reci mi. 343 XVI. koji je to u pravom smislu reci. ali vrlo te ko. Ne bi li bilo bolje da odgovori .

na nacin kako se stvarno upravlja. Prvo vec u medusobnim poslovnim odnosima: kad se dva ortaka. njima. A ako i jedan i drugi imaju neku dr avnu slu bu. pa da je ona sveta ili b neposvecena. A najlak e ce shvatiti. te ovoga cine bla enim a nikako sami sebe. a onaj drugi manje. zamisli takvog coveka. ako ni zbog cega drugog a ono zato to svoje sopstvene poslove zanemaruje. ko ukrade dr avne pare i porobi sve gradane. ako uzme krajnje nepo tenje koje od najnepo tenijeg coveka nacini najsrecnijeg. smerajuci na ne to drugo. tome kako da sebi samima c pribave korist. ako e je. oni brinu i danju i nocu . jedan po ten a drugi nepo ten. da ih oni hrane i brinu . dobije mesto ovih sramnih nadimaka naziv srec . i da ovi. Ako eli poredenje. platiti vi e. uistinu. te da i oni koji u dr avama upravljaju. a ne one iste koje pastiri imaju prema svom stadu. medutm. nevaljalac.Kako sad to? rekoh. nekim porezima. I ne zna da je nepravda ono to je tome suprotno. makar i podjednako imao. najnaivniji covece. Ona ne grabi tudu svojinu. uvek ce pravican covek. privatna ili dr avna. Pored toga ce ga omrznuti i ukucani i poznanici ako ne bude hteo da im dodeli ne to to se kosi sa po tenjem. Sokrate. provalnik. ako hoce da uvidi da je pravican covek. necem drugom. Onaj. nego uvek ima manje. onda on nece uzeti ni ta. pomalo i kri om. Zatim i u dr avnim stvarima: gde god je rec . a teta onome ko je potcinjen i pokorava se. i da. nikad nece naci da onaj po teni ima vi e od nepo tenog. I tako si daleko od pravicnog coveka i pravicnosti. svuda na gubitku. kazne ga i prati ga velika sramota. nego 22 svu odjednom. da je trgovac robljem. Ako neko na nepo ten nacin i pojedinacno prisvoji tude pa ga uhvate. od nepravicnog coveka i nepravicnosti. da ne zna da su pravda i pravednik u stvari tude dobro. Mislim i mislio sam samo na coveka koji bi 344 bio u stanju da mnogo postigne. poslovno razortace. b Tako to misli da ovcari i govedari imaju u vidu dobro svoga stada ili dobro svojih volova. lopov. a od dr avnih prihoda zato to je po ten nece imati ni ta. da su oni korist onome ko je jaci i ko vlada. primanju. imaju nekakve drukcije namere prema onima nad kojima upravljaju. pak. gospodari nad onima koji su naivni i pravicni. i koliko je u ivotu bolje biti nepo ten nego po ten. one koji su od te nepravde trpeli i koji je nece ciniti. dok ce ovaj primiti mnogo. potcinj avaj uci se. prema tome. a ne na dobro svojih gospodara ili na sopstveno dobro. a najnesrecnijima opet. naspram nepravicnog. a ne . kako treba na to gledati. onda ce pravicni imati tete. slu e d na korist onome ko je jaci. rec . i da. Za takva coveka ka u da je opljackao hram. Kod nepo tenog ce sve to biti upravo suprotno. A takva je i tiranska vlast. Eto.

Zato se potrudi i objasni nam. slobodnija i silnija nego pravicnost. d XVII. Cini mi se rekoh da uop te ne brine . a namerava da ode jo pre nego to si nas dovoljno poucio. Tako je dovoljno jasno. kad ne razumemo to to 345 ti govori . Ali ga prisutni ne pusti e. dragi dru e. Tako se mo da cini i nekome drugome a ne samo meni. u potpunosti da nemamo pravo kad vi e cenimo pravicnost nego nepravicnost! 23 . kakav si samo govor odr ao. Jer ka em ti.c nika. i kao to rekoh na pocetku: pravicno je ono to koristi jacemu. stra ni Trasima e. nama i da ne mari da li cemo. Zar misli da je to mala stvar raspraviti ovae kvo jedno pitanje? Zar ne vidi da je to nacin vodenja ivota i da bi svaki od nas koji bi se upravljao po tome. Oni koji grde nepo tenje. cak i onda kad bismo nepravicnosti ostavili punu slobodu i dopustili joj da cini to hoce. Posle ovih reci htede Trasimah otici. i pre nego to sam uvideo da li je tvoje tvrdenje tacno ili ne. iveo najsrecnijim ivotom? Zar ja drukcije mislim? odgovori Trasimah. vec ga prisili e da ostane i da odgovara na svoje reci. I ja sam ga sam mnogo molio i rekao mu: . nego zato to se pla e da zbog nepo tenog rada ne stradaju. potajno ili upotrebom nasilja. ne cine to zato to se boje da ne rade nepo teno. iveti gore ili bolje. to me ipak ne uverava da ce takvom neb pravicnost biti korisnija od pravicnosti. Pa dobro. a nepravicno to samom sebi donosi koristi i dobitak. coveka po tovanog ne samo od gradana vec i od drugih koji znaju da je u velikoj meri zlocinac. . da je nepravicnost jaca. dragi prijatelju. dragi prijatelju! Mi ti necemo zaboraviti ako nama svima ucini tu dobrotu. po to nam je celu svoju pricu kao amamd ija bez predaha izlio preko u iju. Sokrate. nisam ubeden i ne mogu verovati da je nepravicnost korisnija od pravicnosti. Ubedi nas. pretpostavimo da postoji nepravican covek i da mu je omoguceno da cini nepravdu.

ili. pa da ih usadim u tvoje srce? Ne. ukoliko je vladavina i ukoliko odgovara tome pojmu. njihovu dobru kao pastir. Ali zar ti zaboravlja . ja to cak i vrlo dobro znam. vec kao trgovac na dobru gozbu i kako ce se ugostiti. onda. Ti misli da pastir. kako ce mu one dati dobit. Zar ti misli da upravitelji e dr ava. pa bilo da je to dr avno ili privatno delovanje. krmano ka ve tina bezbednost plovidbe. kao to lekarska ve tina donosi zdravlje. ta jo da uradim? Da uzmem te svoje reci. zar ne bi ti kazao da je krmano ka ve tina ujedno i lekarska? 24 Ne bih nikako odgovori Trasimah. ili. oni koji su zaista pravi upravitelji. tako je. Ako te nisu ubedile reci koje sam rekao. kad bi se neko izlecio zaradujuci novac? Ne bih. Mislim da cemo se slo iti u tome da svaka vladavina. zacelo. treba da misli samo . da bismo do li do cilja! Jeste. pak. XVIII. ali ne misli . nipo to odgovorih ja. svaka od njih donosi i posebnu korist. da se vratimo na ono ranije. nece od toga imati nikakve koristi. neguje. Ti vec vidi . kada bi neko lecenjem zaradio novac? . a da se zatim nisi vi e tacno pridr avao pojma pravoga pastira. mi ih prema tome razlikujemo.A kako cu te ubediti? zapita Trasimah. Da li isto tako ne bi rekao da je ve tina zaradivanja ujedno i lekarska ve tina. mo da. kao pastir ne treba da vodi nikakvu drugu brigu d sve dok u potpunosti odgovara tome zadatku. da si maloc pre odredio pojam pravog lekara. Pastir. a ne samo korist uop te. dobru podanika i potcinjenih. Da li. Trasima e odgovorih mu ja da niko svojevoljno ne prima na sebe tude du nosti? Da ljudi tra e platu po to oni. smatra da su lekarska i krmano ka ve tina jedno te isto? Ili. prijatelju. pre svega. A da li bi lekarsku ve tinu nazivao ve tinom zaradivanja. dodu e. pak. A posao pastirev nema nikakvog drugog cilja nego da on misli . onda ucini to javno i ne zavaravaj nas. kao upravljaci. ako ga promeni . . svoje ovce. Ali se. dobru stada koje mu je povereno. Ili. ako i sad eli da tacno istaknemo razliku. rado vladaju? Bogami. mora pridr avati pojma kako si ga definisao. nego ce je imati 346 potcinjeni? Reci mi samo ovo: zar mi ne razlikujemo pojedine ve tine prema tome kakva im je sadr ina? Nemoj odgovarati protiv svoga ubedenja. koji je to zaista. i druge ve tine slicno? Da! b A ve tina zaradivanja donosi zaradu? Jer to je njen smisao. Trasima e. kao to si to ranije hteo: kad bi neki krmano ozdravio zato to mu je prijalo putovanje po moru.

ve tina zaradivanja zaradu. koju covek ima od svoje ve tine ne dolazi direktno od nje. nego za to tra i nadoknadu i to stoga to onaj koji hoce da 347 tu svoju du nost obavlja kako valja. nikada ne ostvaruje ono to bi za njega samog bilo ponajbolje.c Ne. Trasima e. gledajuci u ovoj ono to koristi slabijem a ne jacem. i to je zaradivanje novca. Na ovo je Trasimah jedva pristao. koju gradevinari imaju. vec od ve tine zaradivanja koja ide uz onu prvu. ako tacno razmislimo: lekarska ve tina donosi zdravlje. Eto. koju oni upotrebljavaju pored svoje ve tine. da tako ka emo. to to zaraduju novac. dolazi otuda to oni pored svoje ve tine primenjuju. jo i ve tinu zaradivanja. Tako i sve ostale ve tine. Ako joj se ne pridru i ve tina zaradivanja. Mi se. nego radi za dobrobit onih . Pa kako svi gradevinari imaju neku posebnu korist za sebe. onda je jasno da im u tome poma e jedna stvar. a pored nje ve tina zaradivanja donosi zaradu. priprema i brine se za njihovu dobrobit. dragi moj Trasima e. sad je jasno da nijedno umenje ni upravljacka delatnost ne koristi samoj sebi nego. naime. Ba zato sam. Korist. dakle. popravljanju i ubla avanju tudeg zla. d Korist. sla emo u tome da svaka ve tina donosi neku posebnu korist? Sla emo se. ako radi bez nagrade? Mislim da cini. Svaka cini svoje i donosi korist koja le i u njenoj su tini. onima na koje se odnosi. i sa spremno cu koja toj du nosti odgovara. e A zar on ne cini ni ta korisno. gradevinska ve tina kuce. to smo vec odavno pokazali. malocas govorio da niko nece zabadava sebi da natovari brigu . pak. Cini se da je tako. dakle. kakve ce onda koristi gradevinar imati od svoje ve tine? Izgleda da je nece uop te imati.

nad kojima upravlja. Eto zbog cega, kako se cini, treba onima koji preuzimaju javne slu be obezbediti odredenu nadoknadu u novcu ili u pocastima, a onima koji ne prihvataju takve du nosti treba odrediti odgovarajucu kaznu. XIX. Kako to misli , Sokrate? zapita Glaukon. Obe vrste nagrada su mi poznate, ali mi nije jasno ta podrazumeva pod kaznom koju si pomenuo naporedo sa nagradom, b A zar ne zna koja je nagrada najbolja, za kojom te e i najplemenitiji ljudi kad za ele da se prime du nosti? Zar ne zna da se slavoljublje i gramzljivost smatraju za sramotu i da su to sramne stvari? Znam to. Oni koji su dobri ne ele da vladaju radi novca i pocasti rekoh ja. Oni ne vole da ih nazivaju nadnicarima zato to otvoreno primaju nagradu za svoje vr enje du nosti, a ne vole ni da ih zovu lopovima zato to su se na vlasti kri om obogatili. Isto tako ne cine to radi c pocasti, jer nisu slavoljubivi. Zato ih moramo naterati i zapretiti im kaznom, da bi se primili upravljanja. Zbog toga se i smatra da je sramota ako se neko primi vlasti a ne saceka da bude prinuden da se primi. A od svih kazni je najveca ona da bude pod vla cu goreg, kad vec sam nece da vlada . Toga se i boje plemeniti ljudi, mislim, kad se primaju vlasti i tada prihvataju vlast ne kao da su time dobili ne to izvanredno ili zato to ce na vlasti d dobro iveti, nego je primaju prinudeni i zato to ne znaju nikog boljega kome bi je mogli poveriti. Jasno je, dakle, da kad bi postojala dr ava plemenitih ljudi, onda bi se ljudi borili za to da nemaju nikakve vlasti, kao to se sada bore za vlast. Tada bi bilo sasvim jasno da pravi vladalac nije tu zato da se brine . svojoj licnoj koristi, vec da se stara . koristi potcinjenih. Ja nikako ne prizna e jem Trasimahu da je pravicno ono to je korisno jacem. Ali na to cemo se vratiti docnije. Mnogo va nije je, po mome mi ljenju, ono to je Trasimah rekao na kraju: da je, naime, ivot nepravicna coveka bolji nego ivot pravicna. ta misli . tome, Glaukone zapitah ja za ta se ti odlucuje i kako misli da je pravilnije reci? Ja mislim odgovori on da se ivot pravicna coveka mnogo vi e isplati. 348 A jesi li cuo zapitah ga koliko je dobrog naredao malopre Trasimah . ivotu nepo tena coveka. 26 Cuo sam, ali ne verujem u to odgovori Glaukon. Hoce li da mu, ako nekako mo emo da pronademo njegovu gre ku, doka emo da nije u pravu?

Kako da necu odvrati on. Ako, nasuprot njegovim recima, odr imo drugi govor rekoh ja i nabrojimo sva dobra koja po ten covek ima, pa onda opet on ka e preimucstva nepo tenog ivota, pa opet mi, moracemo naposletku sabrati dobra b koja obojica nabrojimo i odmeriti ih, a onda ce nam biti potrebne sudije koje ce doneti presudu; ako pak, poku amo da se slo imo u raspravi onda cemo sami biti ujedno i sudije i stranka. Tako je odgovori Glaukon. Kako bi ti ucinio? upitah ga ja. Bio bih za ovaj poslednji nacin odgovori Glaukon. XX. Hodi, Trasima c poceh ja i odgovori nam od pocetka! Ti tvrdi ovo: krajnja nepravicnost je unosnija nego krajnja pravicnost? c Jeste, to tvrdim, a rekao sam i razloge. Kako to onda misli ? Jednu, sigurno, zove vrlinom, a drugu porokom? Da. I to, svakako, pravicnost vrlinom, a nepravicnost porokom? Vrlo dobro, dragi! Zato ba i tvrdim da nepravicnost donosi dobit, a pravicnost ne. Pa kako to? Obratno. Onda, znaci, pravicnost smatra porokom? Ne, vec sasvim obicnom glupo cu. d A nepravicnost vidi ipak kao ne to prezrenja dostojno? Ne, vec kao promi ljenost odgovori Trasimah. Nepo teni ti onda izgledaju i pametni i dobri, zar ne? Samo oni koji su u potpunosti nepravicni i koji su u stanju da cele dr ave i narode podvrgnu sebi. Ti misli da ja govorim . nevaljalcima? I nevaljalstvo ima svojih prednosti, samo ako je skriveno i ako ga ne uhvate. Ali . tome ne vredi govoriti, vec . onome to sam rekao.

e349 Dobro znam odgovorih ja ta si time hteo reci. Ali se cudim kako si mogao da poredi nepravicnost sa vrlinom i mudro cu, a pravicnost sa stvarima suprotnim tome. A ja ba tako radim. To je vec jace, prijatelju odgovorih ja i nije lako reci jo ne to . tome. Kad bi ti tvrdio da nepravicnost donosi neku korist, a ipak, kao to to i neki drugi rade, priznavao da je ona porok i gadna stvar, imali bismo ta da raspravljamo . tim pretpostavkama. Ali ti sasvim jasno tvrdi da je ona ne to lepo, ne to silno, i pridaje joj sve ono to obicno pripisujemo pravicnosti. Usudio si se cak da je predstavi kao vrlinu i kao mudrost. b U potpunosti pogada moje mi ljenje. Ipak cemo hrabro pristupiti raspravljanju, ukoliko smatram da stvarao govori ono to misli . Verujem, Trasima e, da nas bar sad ne vuce za nos, nego da govori ono to zaista misli da je istina? Kakav je znacaj toga da li ja mislim tako ili ne? Dr i se samo onoga to tvrdim! Nema nikakvog znacaja rekoh ja. A sada poku aj da mi odgovori na ovo: misli li ti da pravican covek eli da ima kakvu vecu korist od drugog pravicnog coveka? Nipo to, jer tada ne bi bio ni dobrodu an, ni cestit gradanin. A da li bi on hteo da ima kakvu vecu korist od neke pravicne radnje? Ne bi ni to. A bi li smatrao za vredno da stekne ne to vi e c od nepravicnog i da li bi smatrao ili ne za pravicno? Smatrao bi odgovori Trasimah i odobravao bi, ali ne bi mogao uciniti. Ne pitam te to, vec da li bi pravican hteo da nadma i nepravicnog, a ne pravicnog. Hteo bi odgovori on. Dalje. Da li bi nepravican hteo da pretekne pravicnog ili pravicnu radnju? Razume se, jer on sve hoce da nadma i. d Nepravican covek ce, dakle, nadma iti i nepravicnog i nepravicnu radnju. On ce te iti da uzme u svoje ruke to najvi e mo e. 28 Tako je. XXI. Recimo ovako rekoh pravican covek ne nadma a sebi ravne, vec samo one druge, a nepravican i jedne i druge. Tako je. Vrlo dobro si rekao. Nepravican je razuman i hrabar, a pravican ni jedno ni drugo. I to si dobro rekao. Prema tome, nepravican covek je slican razumnom i dobrom, a pravican nije? Po sebi se razume da lici na onoga cije osobine ima . Dobro! Svaki od njih je onakav kakav je onaj

kome je slican. Razume se. Pa dobro, Trasima e! Da li postoje muzikalni i e nemuzikalni ljudi? Da. Koji se od njih razume u muziku, a koji ne? Muzikalan se covek svakako razume, a nemuzikalan ne. I ukoliko se razume, on je i sposoban? A ukoliko je ne razume, onda je i nesposoban? Tako je. Tako ce isto, valjda, biti i kod lekara? Bice isto tako. A hoce li, dragi prijatelju, onaj koji se razume u muziku, bolje zategnuti i opustiti ice kad pode ava liru nego neko drugi, koji se takode razume u muziku? Mislim da nece. Ali ce ipak bolje uraditi nego onaj koji je nemuzikalan? Bezuslovno. 350 A lekar? Hoce li on hteti da se poka e bolji od nekog drugog lekara ili dati neki bolji recept kad propisuje kako treba jesti i piti? Nece. A hoce li od laika? Hoce. Razmisli sad da li ti se u celokupnom znanju ili neznanju cini da koji strucnjak eli da zna vi e i radi bolje nego neki drugi strucnjak? Ili da u istim prilikama uvek isto eli?

Mora biti tako odgovori Trasimah. A kako nestrucnjak? Nece li on hteti da nadma i b i strucnjaka isto onako kao i nestrucnjaka? Hoce. A strucnjak je mudar? Mislim. Mudar je, opet, i dobar? Mislim da jeste. Dobar i mudar covek nece, dakle, nadma ivati sebi ravne, nego druge i drukcije. Tako izgleda. Rdav, medutim, i neznalica cinice to i sa slicnima i sa nejednakima? Izgleda. Pa dobro, Trasima e, nepravican je onaj koji hoce da nadma i i sebi ravne i one koji to nisu? Jesi li tako rekao? Jesam. c A pravican nece nadma ivati sebi ravnog vec samo nejednakog? Da. Pravican je onda slican mudrom i dobrom, nepravican rdavom i neznalici? Tako izgleda. Slo ili smo se u tome da je svako onakav kao to je onaj kome je ravan? Jeste, slo ili smo se. Pokazalo se, prema tome, da je pravican dobar i mudar, a nepravican neznalica i rdav. XXII. Trasimah je na sve to pristao, ali ne ovako d lako kao to ja to pripovedam, nego s mukom, protiveci se i znojeci se silno a bilo je leto. Tada sam prvi put video Trasimaha da crveni. Kad smo se slo ili da je pravicnost isto to i vrlina i mudrost, a nepravicnost isto to i rdavost i neznanje, nastavio sam: Dobro. Ovo je sad u redu. Rekli smo jo da je nepravicnost i sila. Seca li se, Trasima e? Secam se, ali meni se nimalo ne svida to to sada govori i imao bih mnogo ta da ka em. Kad bih, medue tim, progovorio, znam da bi ti rekao kako dr im besedu. Ili mi dozvoli da govorim koliko hocu, ili pitaj ako eli da pita . A ja cu ti dovikivati: dobro", kao starim enama koje pripovedaju price i davacu glavom znak da li odobravam ili ne. 30 AU ne protiv svoga pravog mi ljenja rekoh ja. Sasvim po elji, kad mi ne dopu ta da govorim. ta hoce jo ? Ni ta, bogami! Ali ako hoce tako, onda tako i radi. Ja cu pitati. Pitaj! Kao to sam malopre pitao, tako pitam i sada, 351 kako bismo bez smetnje mogli da razmotrimo kakav je

odnos izmedu pravicnosti i nepravicnosti. Tvrdi se da je nepravicnost i silnija i jaca od pravicnosti. Pa ako je pravicnost mudrost i vrlina, onda ce svakako biti jaca nego to je nepravicnost, ako je nepravicnost ujedno i neznanje. To je bar svakome jasno. Ali ja ipak necu da primim to tako jednostavno, . Trasima e, vec cu poku b sati da ga na ovaj nacin doka em. Priznaj e li da ima nepravicnih dr ava koje te e za tim da nepravicno potcine sebi druge dr ave, ili koje su to vec ucinile i dr e ove pod svojom vla cu? Priznajem, i to ce uciniti ba ona dr ava koja je najsavr enija i najnepravicnija. Razumem, tako si ti rekao. Ali ja . tome mislim ovako: mo e li dr ava koja je pobedila da odr i svoju vlast bez pravicnosti, ili je za to potrebna pravicnost? c Ako je istina ono to si ti malopre rekao, da je pravicnost mudrost, onda je za to potrebna pravicnost; ali ako je onako kako sam ja tvrdio, onda se tra i nepravicnost. Veoma se radujem, . Trasima e, to u znak odobravanja ili neodobravanja ne klima samo glavom nego tako lepo odgovara . To je zato to hocu da ti ucinim po volji. XXIII. Onda dobro. Ali ucini mi i ovo po volji i reci: veruje li da jedna dr ava, vojska, razbojnioi ili lopovi, ili drugi ljudi koji idu zajedno da ucine ne to nepravicno, mogu to uciniti ako ujedno i prema sebi samima postupaju nepravicno? d Ne odgovori Trasimah. A ako ne rade tako? Da li ce to postici pre? Da. Iz nepravicnosti se, . Trasima e, razvijaju svade i mr nja i dolazi do medusobne borbe. Ako, pak, jedan prema drugome pravicno postupaju onda vladaju sloga i prijateljstvo. Zar nije tako? Mo e biti, necu da ti protivrecim.

Pravo ima , prijatelju. Reci mi jo ovo: ako u samoj osnovi nepravicnosti le i to da svuda, gde god se pojavi, stvara mr nju, nece li ona uciniti da se medusobno omrznu svi nepravicni ljudi, i robovi i slobodni? Zar nece oni postati neslo ni i zar im nece biti nemoguce e da zajedno ive? Bice tako. A ako se nepravicnost pojavi medu dvojicom zar se oni nece razdvojiti, zar nece mrzeti jedan drugoga i postati neprijatelji jedan drugome i ostalim pravicnim ljudima? Postace. A ako je u pitanju jedan jedini covek, neobicni moj prijatelju, da li ce nepravicnost onda zatajiti i izgubiti svoju moc? I tu ce biti onako kao i inace odgovori on. Znaci da je njena moc svuda gde se pojavi ista: u dr avi, porodici, vojsci ili ma gde, da ona, naime, onemogucava rad prvo zato to stvara svadu i nesuglasice, 352 a onda i time to stvara neprijateljstvo medu pojedinim clanovima protivnika i pravicnih. Ili nije tako? Tako je. Mislim da ce i kod pojedinca ciniti sve ono to le i u njenoj su tini. Najpre ce ga onesposobiti za rad, jer ce u njemu samom stvoriti nesuglasicu i neslaganje, zatim ce od njega uciniti neprijatelja i sebi i pravicnima. Zar ne? Da. Ali i bogovi su pravicni, prijatelju, je li? Neka budu odgovori Trasimah. b Onda ce nepravican covek biti i neprijatelj bogova, . Trasima e, a pravican covek njihov prijatelj. U ivaj samo u svojoj pobedi! Necu ti se protiviti da me ovda nji ljudi20 ne omrznu. Hajde, onda, odgovaraj kao i do sada i produ i mi radost pobede. Videli smo da su pravicni bolji, mudriji i sposobniji od nepravicnih; da nepravicni nisu u stanju ni ta preduzeti ni sami, ni sa drugima; uza sve to proizvoljno smo pretpostavili da nepravicni ljudi uop te mogu zajednicki ne to odredeno i trajno uraditi, jer se c oni ne bi mogli uzdr ati da jedni druge ne napadnu, ako bi bili sasvim nepravicni. Ocigledno je da cak i oni moraju u sebi imati ne to pravicnosti, koja ih sprecava da 32 ne cine zlo jedni drugima u vreme kada se udru eni brane od spolja njih napada. Pravicnost je upravo ono to im omogucuje da ne to zajednicki preduzmu. S druge strane, nepravicnost je ono to ih nagoni da cine zla dela, ali ona ih cine samo upola zlim, jer oni koji su u svemu zli i nepravicni, ujedno su i potpuno nemocni da bilo ta

d ucine. Tako ja stvar razumem, a ne onako kako si ti govorio u pocetku. No, sada treba da ispitamo da li je sudbina pravicnih bolja i srecnija od sudbine nepravicnih. To smo pitanje ostavili za kraj. Verujem da jeste, ako se usvoji ono to smo do sada utvrdili. Ipak, tu stvar treba dublje istra iti, jer tu nije rec . necem neva nom, nego . tome kako treba iveti. Ispituj rece on. I hocu odgovorih ja. neku odredenu namenu? e Ima. Reoi mi: ima li konj

Da li pod namenom konja ili kog drugog predmeta podrazumeva ono to jedino ili najbolje pomocu njega mo emo da izvr imo? Ne razumem te. Pa dobro. Da li bi mogao videti necim drugim, osim ocima? Ne bih. A bi li mogao cuti necim drugim, osim u ima? Ne bih. Onda s pravom mo emo reci da su ti organi tome namenjeni? Razume se. 353 Dalje. Lozu bi mogao obrezati i macem, i no em, i mnogim drugim orudem? Kako da ne! Ali mislim da nicim ne bi to ucinio tako lepo kao narocitim no icem koji se ba za to pravi. To je istina. Zar necemo onda reci da je on tome namenjen? Hocemo. XXIV. Sada ce , mislim, bolje shvatiti pitanje koje sam ti malopre postavio. Da li pod namenom jednog predmeta podrazumevamo to da se samo pomocu njega ili najbolje njime mo e ne to izvr iti? b Razumem rece i mislim da svaki pojedini predmet ima svoju namenu.

Dobro rekoh ja a da li misli da svaka stvar, koja je necemu namenjena, ima i sebi svojstvenu vrlinu? Vratimo se na iste primere! Imaju li oci neku namenu? Imaju. Imaju li one, prema tome, i sebi svojstvenu vrlinu? I vrlinu. A u i? Imaju li one neku namenu? Da. A imaju li i vrlinu? I vrlinu. A ta je sa ostalim stvarima? Nije li isto. Isto. Pazi sada. Mogu li oci lepo obavljati ono za ta su c namenjene, ako nemaju tu sebi svojstvenu vrlinu, nego umesto vrline manu? Pa kako bi mogle? Misli valjda kada bi imale slepocu umesto vida? Ne pitam kako se ta njihova vrlina zove, nego ka em da ne to obavlja svoj posao dobro ako poseduje sopstvenu vrlinu, i lo e ako je ne poseduje. Istinu ka e rece on. Pa onda ce i u i, li ene svoje vrline, lo e obavljati svoj posao? Svakako. d Mo emo li taj isti razlog upotrebiti i za sve ostale stvari? to se mene tice, mislim da mo emo. Razmisli sada, posle svega: ima li i du a neku namenu koju nijedna druga stvar ne bi mogla ispuniti; kao na primer ovu: brinuti se, upravljati, promi ljati i sve ostalo tome slicno? Mo emo li takvu namenu pripisivati icemu drugom to nije du a, ili cemo pak reci da je ona jedino du i svojstvena? Ne mo emo tako ne to pripisati nijednoj drugoj stvari. A ivot, da li je i on posao du e? Naravno da jeste rece on. Ima li onda i du a sebi svojstvenu vrlinu? Ima. Mo e li ona, ako je li ena te svoje vrline, dobro obavljati svoj posao, ili je to nemoguce? To je nemoguce. 34 Nu no je dakle, . Trasima e, da rdava du a rdavo vlada i upravlja i da dobra du a valjano ispunjava svoju namenu u svemu to preduzdma. Nu no je. A jesmo li se slo ili u tome da je pravicnost vrlina, a nepravicnost porok du e? Jesmo, slo ili smo se. Prema tome, pravicna du a i pravican covek ivece dobro, a nepravican rdavo.

bla en je i spokojan. Sokrate. Ti si je pripremio. pala rec da je nepravicnost korisnija od pravicnosti. pre no to su cestito pojeli ono to je prvo poslu eno. Kad je. nisam se mogao uzdr ati da sa onog pitanja ne predem na ovo. zatim. . Pre no to smo odgovorili na pitanje ta je pravicnost. . i tako se desilo da posle na eg razgovora ni ta ne znam. Neka ovo bude tvoja svecana gozba na dana njoj svetkovini Bendide. Pa ipak. a ne tvojom krivicom. predragi Trasima e. navaljuju na sva jela pred njima i to bez dovoljno probirackog ukusa. neukost ili mudrost. koje smo kao prvo bili postavili. i da li je srecan ili nesrecan onaj ko je poseduje. A onaj ko ivi dobro. a nepravican covek nesrecan. Razume se. gozba nije ispala dobro i to mojom. Pravican je.Po tvojim recima svakako. nasuprot onome ko je u ivljenju zao. nikada nije nepravicnost unosnija i korisnija od pravicnosti. Ja sam se pona ao kao sladokusci koji. Jer ako ne znam ta je pravicnost. ja sam ga napustio i pre ao na drugo: da li je pravicnost porok ili vrlina. Onda. dakle. te ko cu znati i da li je ona vrlina ili ne. Trasima e odgovorih mu ja po to si postao blag i prestao da se na mene ljuti . srecan. Neka bude odvrati Trasimah.

ja bih to zaista i hteo odgovorih mu ja. pravicnost i nepravicnost. Dobro. dodu e. ili eli da nas stvarno ubedi kako je u svakom b slucaju bolje biti pravican nego nepravican? Kad bih samo mogao. nego je rekao: 0. Hteo bih. Njih mi.. b Hajde. telesno ve banje. moramo voleti i radi nje same. c A onda. i radi onoga to nam ona pru a. Pa ta dalje? A u koju vrstu ubraja pravicnost? 36 358 U najlep u. KNJIGA DRUGA St. te ko mogu ne to nauciti. da ne radi ono to hoce . Zna li da postoji jo i treca vrsta dobara medu koja spadaju. ne volimo. ima li dobara koja volimo i radi njih samih i radi onoga to pru aju? Na primer: razum. naime. a samo dokazivanje nije mi se dopalo. vid. lecenje uop te i ostali poslovi? Mi bismo rekli da su ta dobra tegobna. lecenje bolesnika. da cujem ta su zapravo te dve stvari. Cini mi se da je Trasimah pre no to je trebalo dopustio da ga opcini kao zmiju. ako elimo da budemo srecni. Ali mnogi ne misle tako. cuj i mene. ali da su nam od koristi. zdravlje. da vidim hoce li se slo iti. Izgleda da postoji odgovorih ja na to. koji se uvek i u svakoj prilici pokazivao najhrabriji. nije se zadovoljio Trasimahovim porazima. Znaci.' Jer Glaukon. koja za buducnost nemaju niceg drugog osim to pricinjavaju radost onome ko ih ima. Tako je odgovorih ja. Ali izgleda da je sve ovo bilo samo uvod. Znam da ljudi tako misle odgovorih ja pa je i sam Trasimah ba zbog toga kudi. recimo. hoce li da samo misli kako si nas ubedio. dodu e. nego pravicnost koju. ubrajaju u dobra tegobne vrste. jer je po sebi te ka i nepo eljna. na primer. to je treca vrsta. i nevina zadovoljstva. i kakav uticaj i jedna i . a nju kao takvu izbegavaju. II. Posle ovih reci mislio sam da je na e ispitivanje zavr eno. Ali ja. Sokrate. mislim odgovorih ja u onu koju. moramo tra iti radi onoga to nam daje i radi dobroga glasa. ali ih ipak volimo radi koristi koju od njih d imamo i radi drugih stvari koje ona pru aju. 357a I. Reci mi: postoji li neko dobro tako veliko da bismo za njim te ili bez obzira na njegove posledice i koje bismo voleli samo i jedino radi njega samoga? Radost. onda. Ova dobra volimo ba iz oba razloga. izgleda.

ka u dalje. i mislim da cu to najbolje dokuciti od tebe. a zlo trpeti nepravdu. jer je ivot nepravicnog coveka. A nikada jo nisam cuo onako kako bih ja eleo da se govori u prilog tome da je pravicnost bolja od nepravicnosti. Sokrate! Ali u neprilici sam jer su mi u i pune Trasimahovih i mnogih drugih d govora. Hteo bih da neko hvali pravicnost radi nje same. dokazacu da s pravom to cine. kao trece. A ja licno ne usvajam to mi ljenje. vece je zlo trpeti je nego to je dobro ciniti je. Da li se to tebi svida? Potpuno mi se svida odgovorih mu ja jer . pa nastavi: slu aj sada ono to sam ti obecao da cu najpre govoriti . do lo se na kraju do toga da oni ljudi koji nisu mogli nepravdu . Ako nema ni ta protiv. prirodi i poreklu pravicnosti.druga imaju na covekovu du u: nagradu koju one donose i njihove posledice ostavicemo zasad na miru. zatim cu dokazati da svi ljudi koji te e za njom. mnogo bolji i prijatniji nego ivot pravicnog. kao da te e za necim to je nu no a nije dobro. ali. po to se iskusilo i jedno i drugo. cemu bi pametan i uvidavan covek vi e voleo da govori i slu a? e To je vrlo lepo receno odvrati Glaukon. ovaj put cu dokazivati: prvo cu opet poceti c sa Trasimahovim tvrdenjem i odredicu najpre ta je pravicnost i otkuda ona dolazi. Ka u da je po prirodi dobro ciniti nepravdu. cine to protiv svoje volje. Zato cu ja sada velicati ivot nepravicnog coveka2 i tako cu ti pokazati na koji nacin elim da te cujem kako kudi nepravicnost a hvali pravicnost. kako vele. Sve u svemu.

Tada je pukao jedan deo zemlje i otvorila se pecina ba na onom mestu gde je on napasao stoku. Uhvaticemo i jednog i drugog na istom putu te nje za vla cu. sklopi sa njom zaveru protiv kralja. Da su pravicni ljudi pravicni samo zato to ne mogu ciniti nepravdu. Le nije imao na sebi ni ta drugo sem zlatnog prstena na e ruci. uspe brzo da postane poslanik kod kralja. prema dlanu. prema onome to se govori. Kad je to video. primanje takve obaveze bilo bi za njega ludost. III. Po to 38 je izvr io taj opit. poreklo i su tastvo pravicnosti: ona dr i sredinu izmedu najveceg dobra. pa je ono to su ti zakoni i ugovori propisivali nazvano pravicnim. video je unutra mrtvaca veceg nego to su obicni ljudi tako mu se bar cinilo. I sam Gig se zadivi. Ovoj slobodi i mogucnosti . Na tom konju bili su otvori i kad se pastir sagnuo. ta je pravda i kakvo je njeno poreklo. videcemo najbolje iz sledeceg izlaganja: i jednom i drugom. Pribli i se kraljici kao ljubavb nik. Tamo je. Ovo je. Tada su se pastiri po obicaju skupljali kako bi kralju javili ta se preko meseca desilo kod stada. Sokrate. Dok je sedeo u dru tvu sa drugima. On to primeti. tako da 360 su oni . pa je do ao i on i poneo prsten sobom. uze prsten i ponovo ga okrenu tako da kamen bude spolja: cim ga je okrenuo. Buduci u tom srednjem polo aju. slucajno okrenu kamen prstena prema sebi i prema unutra njoj strani ruke. nikada ne bi primao na sebe ugovornu obavezu da nepravdu nece ni ciniti ni trpeti je. ka e prica. Jednom je padala jaka ki a i bio je zemljotres. dakle. samo ga zakoni sprecavaju i silom primoravaju da zastane kod ravnopravnosti. Iz toga su onda proizi li zakoni i ugovori. kad god bi kamen okrenuo iznutra. zadivi se i side u pukotinu. postajao bi nevidljiv. dacemo mogucnost da cine to hoce i praticemo kuda ce ih odvesti strast. njemu razgovarali kao da je oti ao. b a ne zato to bi ona bila neko dobro po sebi. video cudnovate stvari i jednog upljeg bronzanog konja. svako hice po prirodi te i za vla cu. Eto. poku avao je da vidi ima li prsten zaista i uvek takvu moc. koje se sastoji u tome da se nepravda neka njeno cini.359 od sebe odbiti niti je drugome nanositi. postao je vidljiv. a kad bi ga okrenuo spolja bio bi vidljiv. i prac vicnom i nepravicnom. Jer onaj ko nepravdu mo e ciniti i ko je olicenje mu kosti. i smesta postade nevidljiv za one koji su oko njega sedeli. On ga uze i izide. shvate da ce za sve biti ponajbolje ako se dogovore da ubuduce nepravdu ne cine i ne trpe. kojoj govorim najbolje bi bilo kad d bismo imali onu moc koju je imao stari Lidanin Gig. Taj Gig je bio pastir u slu bi tada njeg lidijskog kralja. ljudi se priklanjaju pravdi onda kada nepravdu ne mogu ni ciniti niti je podnositi. ubi ga i preuze . i najveceg zla da se na nepravdu ne mo e odgovoriti osvetom. dakle protiv svoje volje.

hvalili. Kako cemo. jer po ten covek kao takav i ne postoji. Kad god se neko oseti dovoljno jakim da cini nepravdu. kako bi rekao onaj ko . mislim da ne bi bilo tako cvrstog i prekaljenog coveka koji bi ostao pravican i hteo da ostavi tude na miru da ga ne dira: ta njemu bi bilo moguce da bez bojazni uzima na trgu to god hoce. drugo preduzima a prvo propu ta. da ubije i da oslobodi iz okova koga god hoce. razume se. on bi za sve koji ne to razumeju bio najveci bednik i pravi glupak. Kad bi. sad. to porediti? Ovako: niti cemo ne to oduzeti nepravicnome od nepravicnosti. Kad bi se nekome pru ila mogucnost da cini nepravdu. Pred svetom bi ga.kraljevsku vlast. postojala dva ovakva prstena. A kad bi ovako radio. e IV. tim stvarima raspravlja. Sam sud . ukratko. prema tome. pa. nego zato to je na to prinuden. da ide po kucama i c da zavodi svaku enu koja mu se svidi.menusmo moci cemo doneti tek onda kad uporedimo obe ove vrste ljudi medu sobom. niti bi prisvojio sebi tudu svojinu. nego cemo zamisliti da je svaki od njih savr en u svojim te njama. inace nikako. i to pravilno misli. da radi medu ljudima to god hoce kao neko bo anstvo. tim dvema vrstama ivota koje . onda. i kao to je on sposoban da ispravi ako je ne to pogre io tako i nepravican covek mora da ostane prikriven sa svojim nepravdama.. Neka najpre nepravican covek radi onako kao to rade veoma sposobni 361 strucnjaci: kao to pravi krmano ili lekar odmah oseti ta je u njegovoj ve tini nemoguce a ta moguce. cinice je. la uci se medusobno i to zato to bi se i sami bojali da ne pretrpe nepravdu. zaista ne bi radio ni ta drukcije nego to radi onaj nepravicni: put i jednog i drugog bio bi isti. najpravicnijeg i najnepravicnijeg. Svaki covek d misli da je nepravicnost sama po sebi mnogo korisnija od pravicnosti. Ovo bismo zaista mogli uzeti kao jak dokaz da niko nije pravican po svojoj volji. a drugi nepravican. Toliko to se toga tice. ako eli da . niti pravicnome od pravicnosti. i da svako delo preduzima mudro. a on to ipak ne bi hteo da radi. pa jedan od njih imao pravican covek.

mislim. oduzeti sve. nece hteti da samo izgleda takav. i da ce shvatiti kako ne treba eleti da se zaista bude pravican. Tako cemo imati dva potpuno suprotstavljena slucaja: jedan u prividnoj pravicnosti i stvarnoj nepravicnosti. dragi Glaukone odgovorih ja kako si sjajno istakao razlike izmedu jednog i drugog! Kao vajar koji iznosi kipove na izlo bu. Jer ako va i kao takav. koji. a drugi u prividnoj nepravicnosti i stvarnoj pravicnosti. dakle. Takvome coveku. nego ce hteti da takav i bude: du a njegova je brazda duboka i plodna. reci ce on. ali neka ga bije glas kao da je najveci nepravednik i neka onda doka e da mu takve klevete i njihove posledice ni ta ne smetaju d da bi stvarno iveo pravicno sve do svoje smrti. da to ne govorim ja nego oni koji nepravicnosti daju prednost nad pravicno cu. mora umeti da silom i hrabro cu uradi sve za to je potrebna sila. i mora umeti da stekne prijatelje i bogatstvo. Kako sam mogao odgovori on. a. onda ga treba smatrati nesposobnim. sem pravicnosti. nego je bolje samo se ciniti takvim. pridati i savr enu nepravicnost. i posle svih tih muka. znaj. Eshilove 40 reci bi se. iz nje nicu odlucne misli* . dakle. V. dakle. ovaj covek bude samo prividno nepravican. Treba mu. najzad jo i razapet na krst. Neka. onda ce mu i pocasti i nagrade pripadati zato to izgleda da je pravican. mora biti u stanju da to popravi. medutim. Vrhunac b nepravicnosti je u tome da izgleda pravican a da to nisi.u na im ocima ostane nepravican. a stvarno pravican. Tada cemo moci prosuditi koji je od ta dva nacina ivota srecniji. po to. Ako ga.3 ne eli da c samo izgleda dobar vec hoce da bude dobar. uhvate. Oni ce reci da ce pravican covek biti bicevan. Ako su e takvi. kakav je ovaj koga smo opisali u na em razgovoru. pa ce biti nejasno da li je on pravican radi pravicnosti same ili radi pocasti i nagrada. ukoliko je ne to pogre io. mucen. oduzeti izgled pravicnog coveka. postavimo nasuprot pravicna coveka. Neka ne cini nikakve nepravde. . nece biti te ko dokazati kakav ivot ocekuje svakog od njih. kako veli Eshil. medutim. bacan u tamnicu. a ako bude izgledalo da je suvi e grubo receno. Avaj. ako je zaista a ne samo prividno takav. ako ne to od njegovih nepo tenih poslova izide na videlo. kojoj ne smemo ni ta oduzeti. Treba mu. Mi savr eno nepravicnom coveku moramo. a njemu moramo dopustiti da pomocu najnepravicnijih postupaka stekne glas pravicnog coveka. pre mogle primeniti na nepravicnog. I to treba da se ka e. Jer nepravican covek. i postaviti ga u polo aj sasvim suprotan onome koji je ranije imao. oslepljen na oba 362 oka. dakle. Sokrate. mora umeti da govori ubedljivo. onda.

trgovace i dru ice se s kim god bude hteo.Kako ce ga smatrati za pravicnog. bice bogat i cinice dobro svojim prijateljima. prinosice obilne i sjajne darove i rtve bogovima i tako ce. postati veci ljubimac bogova nego onaj pravican. to je sasvim prirodno. a onaj ko u iva glas pravicnog coveka. a to cine i svi oni koji se . Pobedice svoje neprijatelje i prevazici ce ih u svakom takmicenju. d VI. nekome brinu. doci ce najpre u dr avi do vlasti. a kodice neprijateljima. Posle ovih Glaukonovih reci nameravao sam da mu ne to odgovorim. po to ce prevazici sve. i svoju decu vencavace kako bude hteo. Jo se dalje redaju ova preimucstva: ka e se da ih bogovi cene. jer ce se koristiti time to ne preza da ucini nepravdu. moracemo se pozabaviti i suprotnim od onoga to je on rekao. Sokrate. nego njen uticaj na dobar glas. Ocevi kazuju svojim sinovima. Ali vec samo ono to je rekao dovoljno je da me sasvim dotuce i onemoguci mi da pravicnosti priskocim u pomoc. Svet ka e. mo e se otmeno o eniti i dobiti sve to je Glaukon malopre pomenuo kao posledicu dobroga glasa i pripisao nepravicnom. Poslovica veli: neka jedan brat poma e drugome. a zatim ce uzeti enu iz porodice koju sam bude izabrao. i nabrajaju mnoga dobra za koja vele 41 . dakle onim ta ljudi ka u. A on ce na to: e Ne. a pored toga ce imati koristi od svega. dolazi do vlasti. Nije rekao ba ono to je najpre trebalo reci. Da bi bilo jasnije ta ovaj Glaukon eli. slu iti bogovima i ljudima kojima je naklonjen. mnogo bolje nego pravican covek. pa. Na taj ce nacin. da su i bogovi i ljudi za nepravicnoga coveka spremili mnogo bolji ivot nego za pravicnog. da treba biti pravican. ali me njegov brat Adeimant preduhitri: Misli li. Tako i ti priskoci u pomoc ako je on to izostavio. Sokrate. privatnom ili dr av c nom. ne. nego saslu aj jo i ovo. da je dovoljno jasno obrazlo io svoj govor? Ma cime? upitah ja. i pri tom ne hvale 363 pravicnost kao takvu.

jer. govore . vrlini: tako. pribave opro taj za nepravde koje su pocinili oni c sami. A najcudnije su predstave koje ljudi imaju . bez obzira da li je taj pravican dli nepravican. a. dok su neumerenost i nepravicnost slatke i prijatne. jo dok su ivi. i druga. a more daje mu ribe. uvaliti nekog njihovog neprijatelja u nesrecu. Tome dodaju da ce. pomocu ritualnih igara. Ali su vunate ovce ote ane runima te kim? i imenuje mnogo drugih slicnih stvari. dakle. Drugo nemaju ta da ka u.da ih bogovi dele pravednim ljudima. Pa ipak vele da je nepravicnost uglavnom korisnija od pravicnosti. raspola u magijskom ve tinom i ve tinom bajanja pomocu kojih mogu uticati na bogove da ucine ono to oni tim . ka u da su bogati lopovi i oni koji inace imaju moc srecni i spremni su uvek da im ukazu pocasti i u ime dr ave i privatno. vrlo lepe stvari. opet. nad ljudima jakim i mnogim. c a vocnjaci puni su roda. a mogu se citati i kod pesnika. Sokrate. mnogim vrlim ljudima bogovi alju tobo nevolje i te ak ivot. coveku pravicnom koga ljudi smatraju nepravicnim. VII. ili njihovi preci. govore . Pored ovih shvatanja . dobar. a rdavim. Prvi veli kako bogovi daju pravicb nima da im hrastovi sasvim pri vrhu radaju ir a u stablu su pcele. Svi jednoglasno pevaju da su umerenost i pravicnost. zakopavaju u nekakvo blato dole u podzemlju i primoravaju ih da nose vodu u situ. varalice i vraci10 obijaju pragove 42 bogata a i uveravaju ih da su prino enjem rtava i bajanjem dobili od bogova moc da im. uz malu nagradu. Nepravedne i nepo tene ljude.6 Musej i njegov sin7 obecavaju jo lep a dobra nego bogovi. Oni pravedne ljude recima dovode u Had. na primer. koji nad ljudima bogoboja Ijivo vlada. Drugi. stoji sa hvalom i kudenjem. medutim. stoka mu svagda se mno i. Tako i ovaj drugi: kao slava vladara neporocna. rada mu jecma. slabe i siroma ne preziru i gledaju ih sa visine. njima ru no i izmi ljaju9 sve rdave stvari koje je e Glaukon pomenuo kad je bilo reci . . Nab suprot tome. bogovima i . jo vecim nagradama bogova: ka u da potomstvo i rod pravednoga i cestitoga coveka ostaju i ne izumiru. samo ih javno mi ljenje i zakon zabranjuju. Sa svoje strane.8 Ovako i slicno uznose pravicnost. iako se sla u u tome da su oni bolji nego oni prvi. spremaju im gozbu i ostavljaju ih tu da ukra eni vencima zauvek piju i misle kako je najlep a nagrada d za vrlinu vecito pijanstvo. budno titeci pravdu. Tako ka u i plemeniti Hesiod i Homer. ali mucne i pune tegoba. vele. posaduju ih za sto. pravicnosti i nepravicnosti treba da ispita . te zemlja nosi mu crna p enice. naprotiv. dodu e. Tako. ona koja ljudi 364 imaju svaki za sebe.

decu meseca i devet Muza. oni koji ucestvuju u misterijama i posveceni su 365 u njih (tzv. VIII. Ali pred vrlinu bogovi znoj postavi eu i nekakav strm i dug put. (teletai). vrlini i poroku i kakvu pocast odaju ovima bogovi i ljudi? Mislim. ne bih li tako pro iveo do kraja?15 . u kojih su vece cast. d Put do njih je glatak. mladici koji su daroviti i sposobni da na prvi pogled iz svih tih prica izvedu zakljucak . tome kakav mora da bude covek i kako mora da se upravlja u ivotu da bi postigao da b najlep e ivi? Verovatno bi takav mlad covek samom sebi govorio kao Pindar: Da li pravo da se penjem dvoru uzvi enom koji nastanjuje Pravda.'4 Oni jo govore da izabranici. a kraj gde stanuju blizu. kako utice na du e mladica kad slu aju takve i tolike price . oni uveravaju ne samo pojedince nego i cele dr ave da ivi i mrtvi mogu dobiti opro taj i oci cenje za nepravedna dela pomocu rtvovanja i ritualnih igara. I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom.'2 Da bi opet pokazali kako ljudi mogu bogove umilostiviti. dok one koji to ne cine ocekuju tamo stra ne kazne. tj. ili da krenem niza stranu stazama krivudavim. navode pesnike kao svedoke. ta misli . Da bi pokazali kako je zlo lako pristupacno. e molbama tihim. Sokrate. Za to to obecavaju.nacinom od njih zahtevaju. vrlina i snaga. . bivaju po tedeni od zla na onom svetu. Pozivajuci se na te autoritete. za svedoka navode Homerove reci: i sami se bogovimogu ganut'. navode ove Hesiodove reci: Zla mnoga je lako postici. rtvom levanicom i dimom od rtvi molec se kad ko prestupi to i sagre i togod?2 A spominju i mno tvo knjiga Museja i Orfeja.

jo razlog mogli navesti da pravicnost treba pretpostaviti najstra nijoj nepravicnosti? Ako spolja njost nepravicnosti prevucemo la nom bojom. bilo svojim zdravim telom ili porodicom. treba vuci za sobom.Sve to se govori potvrduje da mi ni ta ne koristi ako sam pravican. onda cemo imati koristi. pravicni. Ako smo. onda ce nam. ako c sam nepravican i ujedno vest da . Da bismo izbegli da budemo otkriveni. kako tvrde mnogi i najveci ljudi i bogovi dati dobro i u ivotu i u smrti. pa od koristi koju ona donese treba prineti rtvu. pravicnom coveku. njima znamo naucili smo iz raznih pripovedanja i od pesnika koji su nacinili njihove genealogije. Sokrate. Pesnicima mo366 ramo verovati ili jedno i drugo ili ni ta. prema tome. . nevaljalcu nije lako da se vecito skriva. osnovacemo dru ine sebi slicnih. a svojim molitvama uticacemo na bogove da nas ne kazne za na e zlocine i nepravde. reci ce se. mora da se smeje cim cuje da se velica pravicnost? Cak i kad bi neko mogao dokazati da je pogre no ovo to smo rekli i kad bi sasvim jasno video da je pravicnost ipak najbolja stvar. ukoliko nisam na glasu kao takav. jamacno bi mnogo opra tao i ne bi se ljutio na nepravicne. teletai i bogovi ce nas ocistiti od grehova i uzeti nas u za titu.'8 Upotrebi javacemo onda cas recitost cas silu da bismo sebe za titili od osvetnickog dejstva zakona. nije ni potrebno da se mucimo oko skrivanja. ali cemo ostati bez koristi koju donosi nepravicnost.16 jaci od istine" i po to on srecom gospodari". ali nema druge. ili ako se oni uop te ne brinu za e ljudske stvari. sebi ra irim glasine kao . jer cu u tom slucaju do iveti samo muku i tetu. i da se samo mali broj onih koji su naukom postali mudri uzdr ava da cini ne- . Koji bismo. Ako smo nepravicni. biti ka njeni za sve to smo ovde uradili mi sami ili na i potomci? Ne. Naprotiv. ali premudrog Arhiloha'7. Ali. da neko. IX. on bi znao da samo pojedinci osecaju odvratnost prema nepravicnosti i da su to oni kojima su taj dar dali bogovi. varalicu i liju lukavu. A ako im moramo verovati onda nepravdu treba ciniti. kako to ka u mudraci. pred svoja vrata i svuda oko sebe treba postaviti sliku vrline. A da li cemo u Hadu. u izgledu mi stoji bogovski ivot.19 a ba ovi ka u da se bogovi ne mogu zadobiti i privoleti rtvama i prijatnim zavetima i darovima. Ali bogove nije mogucno varati i suprotstavljati im se silom. i proroci bo ji. b kako tvrde najvece dr ave. sve to . posle svih ovih reci 44 jo hoce da ceni pravicnost kad svako ko je bogat bilo duhom ili imetkom. bogovi nas nece ka njavati. deca bogova: pesnici. po to je privid. na njega treba sve usmeriti. Kako je c onda moguce. imacemo i ucitelje koji ce nas nauciti da mudro govorimo i varamo na skup tini i u sudu. Jer. naime. ako hocemo da idemo stazama na koje ukazuju oni govori. Odgovoricemo: u d velikim poduhvatima ni ta nije lako. Ako bogova uop te i nema. na onom svetu. Ako bogovi postoje i ako se za ljude staraju.

i tako na bezobrazan nacin kako se bar meni cini izokrenuli njihovo pravo znacenje. skrivene pred bogovima i ljudima. ne vodi racuna . ili kakve druge slabosti. nijedan nije pravican po svojoj volji. nije jo kudio nepravicnost kao takvu i nije hvalio pravicnost kao takvu nego samo slavu. Pri tom. koji se zovete hvalioci pravicnosti. Ja govorim to op irnije mogu. od svih e vas. Da 367 ste svi vi od samog pocetka tako govorili i da ste nas kao mladice uverili u to. pocev od starih junaka cije su se izreke sacuvale. pravicnosti i nepravicnosti govoriti i Trasimah i drugi. jer elim da b od tebe cujem suprotno i ne nameravam da bilo ta krijem pred tobom. nego kudi postupke nepravicnog coveka iz kukavicluka. sve ono to se javlja kao njena posledica. pocast i nagradu. ne bismo se morali cuvati od nepravde drugih. Ako ni jednoj ni drugoj ne bude mogao oduzeti glas koji odgovara istini 45 . uticu jedna kao najvece zlo koje du a skriva u sebi. samo recima dokazivati da je pravicnost bolja nego nepravicnost. cineci zlo. To i jo vi e.d pravicna dela. Od ostalih ljudi. nego bi svako bio cuvar samoga sebe i cuvao se da ne bi. ukoliko bude u stanju da je pocini. Nemoj nam. dakle. . ugledu pred svetom. A razlog svemu tome le i jedino u onome iz cega je potekao ceo ovaj razgovor i moj i moga brata Glaukona. . Sokrate. A jo niko nije ni u pesmama ni u obicnom razgovoru u potpunosti opisao kako obe ove osobine same po sebi. bio saucesnik najveceg zla. cudnovati covece. kao to je Glaukon vec rekao. a pravicnost kao najvece dobro. po to sam nije u stanju da nepravicno radi. jedna od njih vrlina a druga porok. ili starosti. Niko. prema tome. medutim. vec poka i kakav uticaj imaju i jedna -i druga na coveka koji te osobine ima i za to je. . mogli bi . pa sve do ovih ljudi danas. Sokrate. I sasvim je jasno da ce prvi medu njima koji dode do mogucnosti pociniti nepravdu.

slavnoga mu a bolansko koleno To je. hvali onda pravicnost upravo po tome to je ona sama po sebi korisna za onoga koji je ima. i oinice ti se da preporucuje coveku da potajno bude nepravican i sla e se sa Trasimahom u tome da pravicnost koristi drugome. ti se celog svog e veka nisi bavio nicim drugim nego upravo tim. Jer. kao i to ta one proizvode same po sebi u du ama onih u kojima borave. reci cemo ti da ne hvali pravicnost kao takvu. a ipak . na to da nam poka e da je pravicnost bolja od nepravicnosti. Ne vidim da bih nekako mogao priteci u pomoc pra 46 vicnosti. nasuprot Trasimahu. A. mislim prijatelji moji vrlo dobro receno. pamet i zdravlje.i ako ih predstavi kao da su la ne. i da ne kudi samu nepravicnost nego to se tac kvom prikazuje. a kudi nepravicnost na isti nacin. Ne ogranicavaj se. va oj slavi u bici kod Megare: i Adeimantovoj vrlo se obra368 slavnoga mu a. omoguci nam da uvidimo posledice i jedne i druge. X. elegije. jer bih po va im govorima mogao sumnjati u to. razjasni nam zbog cega je jedna dobro a druga zlo. a da nepravicnost samo sebi koristi i poma e. opet. kada sam to cuo. sluh. Najbolje . ne preostaje mi ni ta drugo nego da potpomognem pravicnost: bojim se da bi sve dok di em i dok mogu govoriti bilo bezbo no ostac viti je i ne pomoci joj kad se preda mnom grdi.2' Ali ukoliko to vi e verujem. A po to si se ti vec saglasio s tim da je pravicnost jedno od onih najvi ih dobara koja zaslu uju da budu istra ena. Ja sam se uvek divio Glaukonovoj obdarenosti. da je od koristi jacemu. a vi taj dokaz niste primili. dok slabijem donosi nesrecu. po tome to je ona sama po sebi tetna. ja bih mo da mogao podneti da neko drugi hvali pravicnost i kudi nepravicnost po njihovim spolja njim efektima. nego zato to ona tako izgleda. Ja to zakljucujem po va em karakteru. jer mi se cini da to nisam u stanju. dakle. vama. ne samo zbog koristi koju od njih imamo nego jo vi e zbog svojstava koja d ona imaju po sebi. njoj mo ete tako govoriti. Vi zaista nemate toga b ubedenja. ako niste uvereni da je nepravicnost bolja od pravicnosti. To se vidi po tome to sam poku avao da. pa i sva druga dobra koja su to sama po sebi a ne po izgledu. doka em kako je pravicnost bolja od nepravicnosti. Drugima ostavi pohvale koje se zasnivaju na nagradama i mnenjima. ali tebi to ne bih oprostio. deco obo avalac20 Glaukonov spevao pocetak . Jer u va oj obdarenosti doista mora biti neceg bo anskog. pevajuci deco Aristonova. bez obzira da li su one bogovima ili ljudima poznate ili nepoznate. Jer. a sada. s druge strane. utoliko sam vi e u neprilici ta da radim. dovah i rekoh: Nije lo e . osim ukoliko bi ti sam hteo tako ne to. kao vid.

ponekome padne na pamet da su ista slova na nekom drugom mestu veca i da su napisana na vecoj tabli. Da li bismo mogli videti kako postaju pravicnost i nepravicnost kad bismo u mislima pratili postanak dr ave? Dabogme da bismo mogli. cini mi se. koristi koju one donose ka em istinu. ispitajmo prvo 369 je ona u dr avama. mislim. Pocni. Ali e kakve veze ima to sa na im ispitivanjem . kojima izdaleka pru i mala slova da ih citaju. o tar d a ne slab vid. zatim cemo videti i kod pojedinaca. Mislim da dobro govori odgovori on. Treba li poku ati da taj zadatak izvr imo? Mislim da to nije mali posao. pa da zatim manja poredi sa njima i vidi jesu li ista. A da li je dr ava ne to vi e nego covek? Jeste. a postoji li ona i u celoj dr avi? Postoji odgovori mi on. Mo da ce onda i pravicnost kod veceg biti veca i lak e ce se ispitati. pa je dovoljno pametan. dakle! ta . Meni izgleda da mi nismo sposobni da izvr imo ovo ispitivanje rekoh pa radimo kao kratkovidi ljudi. Mo emo li se nadati da cemo lak e naci ono to tra imo kad budemo videli kako je postala dr ava? b Mnogo lak e. pravicnosti? Kazacu ti odgovorih. Razmislite dobro! Razmislili smo rece Adeimant. i potra icemo slicnost izmedu vece i manje pravicnosti. Glaukon i ostali molili su me da pomognem koliko mogu i da ne prekidam raspravu. Pravicnost je osobina pojedinaca. da najpre raspoznaje ta slova. nego da pronadem ta je pravicnost a ta nepravicnost. Ako dakle elite. Rekao sam ono to sam smatrao za istinu: Rasprava koju pocinjemo tra i.je da se borim za nju koliko mogu. i da . Sasvim je tako odgovori Adeimant.

Razume se. Druga je stan. mi! Dok ti to govori . nego da sam za sebe spre370 mi cetvrti deo tog ita. 48 I to je sasvim prirodno. onda mu to daje. nego nosti drukcije. dakle jedan drugog uzima. ono prvo lak e nego ovo drugo. treca nabavka odela i slicnog. da upotrebi cetvorostruko vreme i trud oko nabavke hrane i da je onda podeli drugima. zar ne? Ili da dodamo odmah jo i obucara ili koga bilo od zanatlija koji rade za telesne potrebe? Tako je. a drugi za onaj. Je li tako? Tako je. treci da spremi obucu? Treba li da radi sam za sebe i da ne daje drugima? Adeimant rece: Pa ipak je. I poceo sam: Mislim da dr ava nastaje zato to svako od nas nije sam sebi dovoljan nego tra i jo mnogo ta. Tako je. za cetvrtinu vremena. trece tkac. Bez sumnje. A ta sada? Treba li da jedan od ovih radi sam za sve ostale. onda mi takvu zajednicku naseobinu nazivamo dr avom. . svojoj prirodi su njihove sposobb rad. da na primer. drugo zidar. A ka i mi rekoh ja kako ce dr ava biti u mogucnosti da sve to spremi? Jedno ce uciniti zemljoradnik. Ili misli da je pocetak osnivanja dr ave drukciji? Mislim da nije. hajde da u mislima osnujemo jednu dr avu! Kao to smo videli. jedan zemljoradnik nabavlja hranu za cetvoricu. jednog radi ove. d Prva i najveca od svih potreba je nabavka hrane radi opstanka i ivota. a od ostala tri dela vremena da jedan deo upotrebi na gradenje kuce. jedan je za ovaj Zar ti ne misli tako? Mislim. ostalima. Ako jedan drugome ne to da. nju podi e na a potreba.XI. a drugo uzima u zamenu verujuci da time koristi sebi. Zevsa pada mi na pamet da niko nije po sasvim slican nekom drugom. Tako je. Onda bi najpotrebnija bila dr ava od cetiri coveka ili pet ljudi? e Tako izgleda. Ili ne treba da se brine . Dobro. Sokrate. drugi za spremanje odela. drugog radi one potrebe i ako ljudi na taj nacin i zato to imaju mnogo potreba dovedu na jedno mesto mnogo drugova i pomocnika. c Ako. mo da.

potreban je veci broj gradana. A mislim da je i to jasno da posao propada ako se ne radi u pravo vreme. da bi se gradevinari zajedno sa zemljoradnicima mogli slu iti marvom za prenos tereta i da bi tkaci i obucari imali ko e i vune. A za sve potrebe koje smo pomenuli. i kovaci i druge mnogobrojne zanatlije postanu clanovi na e male dr ave. Ali dr ava nije ni mala ako sve to ima rece on. Tako je. ako ga vr i u pravo vreme i ako se ne bavi drugim poslovima. Jasno je. A podici dr avu na takvom mestu gde joj uvoz ne bi bio potreban. Mislim da ono to ima da se izvr i obicno ne ceka da radnik ima vremena da ga izvr i. Adeimante. svega biti u vecoj meri i lep e i lak e ako pojedinac radi posao koji odgovara njegovoj sposobnosti. isto je i sa tkacem i obucarom. Tako isto je i sa zidarom. ni drugo d orude koje je potrebno za zemljoradnju. . hoce li se ona time uvecati ? Da. Mislim da zemljoradnik nece sam sebi napraviti plug ako ovaj treba da bude dobar. a i njemu su potrebni mnogi predmeti. Nemoguce je. gotovo je nemoguce. . dakle. dakle. i gradevinari. Ali ona jo uvek nece biti prevelika ako dodamo jo pastire goveda i ovaca i druge ljude koji imaju posla e sa stokom da bi zemljoradnici imali volove za oranje. nego radnik c mora da obavlja posao stalno i ne samo povr no. Sasvim tacno. niti a ov. a ne samo cetiri gradanina.I kad ce jedan rad ispasti bolje? Da li ako jedan i isti covek radi vi e poslova ili svaki pojedinac obavlja samo jedan? Ako svako vr i samo jedan posao odgovori on. Ako. Prema tome ce. Istina je.

cini mi se. nisu trgovci u pravom smislu te reci. sastavni deo dr ave. zar ne? Otici ce. s obzirom na svoje du evne sposobnosti. Njihov posao ce biti da budu na trgu. potrebni i trgovci? Potrebni su. XII. kako mi se cini. A ako se trgovina vodi preko mora. a na trgu nema coveka koji bi hteo da zameni robu za stvari koje su njemu potrebne. rekoh ja. biti i drugi ljudi. da kupuju od onih koji imaju ta da prodaju. nazivaju nadnicarima. dakle. zemljoradnik ili koji drugi radnik donese svoje proizvode na trg. To nam. a platu koju dobijaju za to nazivaju nadnicom. Zar ne? Tako je. A ako neko ko je taj posao preuzeo dode praznih ruku i bez stvari koje su tim ljudima potrebne da bi od njih opet odneo ono to je njima potrebno. kupujuci i prodajuci na trgu. sada. Potrebni su i drugi ljudi koji ce potrebne stvari uvoziti i izvoziti. zbog cega su. Da. i koji ce taj posao preuzeti na sebe. oni prodaju svoju snagu. Pravi su trgovci oni koji trguju na veliko. Znaci da je u na oj dr avi potrebno jo vi e zemljoradnika i drugih radnika? Da. e A ima jo i drugih radnika. zaista. vec i ono to je i koliko je ovima potrebno. blagodareci svojoj telesnoj snazi. ne predstavljaju za dru tvo neku narocitu vrednost. kako izgleda. otici ce opet praznih ruku.Potrebni ce. . I nadnicari su. koji. pa stoga nesposobni za neki drugi rad. putujuci iz jedne dr ave u drugu. sposobni za svaki te ak rad. Oni. hoce li on besposlen sedeti na trgu? Nipo to rece Adeimant jer ce se naci ljudi koji ce to videti. A to su trgovci. Moraju. moraju kod kuce spremati ne samo ono to je dovoljno za njih same. to ce po pravilu biti oni koji su telesno najslabiji. stvara potrebu da u na oj dr avi imamo i trgovce na malo. koji ce iz drugih mesta donositi ono to je potrebno. prema tome. a u dobro uredenim dr avama. Zar ne? Da. dakle. dok se oni sami. bice potrebni jo i mnogi drugi koji se razumeju u pomorske stvari. Tako je. u stvari. Na taj nacin dobij amo tr i te i novac kao odredeni znak vrednosti stvari koje se razmenjuju. Nama su. A ta ce biti u samoj dr avi! Kako ce jedan drugome davati svoje proizvode. koji. te da tu robu ponovo prodaju onima koji imaju potrebu da ne o kupe. Bice potrebni. stvorili zajednicu i osnovali dr avu?22 Ocigledno kupovinom i prodajom odgovori on. Ako. ali koji su. Tako je.

smokve. Tu me Glaukon prekide i rece: Ti. a zatim ce najlep e hlebove i kolace stavljati na rogozinu i cisto li ce. graditi kuce i pri tom ce leti raditi bosi i goli. . praviti odelo i obucu. a dece nece imati vi e nego to to do c pu ta njihov imetak. da je potpuna? Mo da. a uz to ce umereno . Prvo da vidimo kako ce iveti ljudi koji su se ovako organizovali. kuvace. ukra eni vencima. Oni ce sejati ito. jer ce se bojati siroma tva ili rata. i to ce onda mesiti i peci. i kestenje ce peci u vatri. Mo da si pogodio rekoh. jagode od mirte. Mi cemo im izneti i slatki e. pa ce polegati po slaku i mirtama i gostice se zajedno sa svojom decoiri. pice vino i. pevace pesme bogovima u pocast i prijatno ce iveti u zajednici. bob. a zimi prilicno obuceni i b obuveni. Zaboravio sam da ce biti i toga: soli. i maslina i sira i luka i drugog povrca i sve cega u polju ima za kuvanje. Da li je sada na a dr ava vec toliko narasla. grah. razume se. zar ne? Hranice se spremajuci sebi ka u od jecma i bra no od p enice. A gde je sada u njoj pravicnost i nepravicnost? I sa kojom je od skupina koje smo posmatrali u la u dr avu? 372 Ja ne znam. Adeimante. XIII. ostavlja ljude da se goste bez zacina? Pravo ka e rekoh mu ja. Sokrate rece on osim ako se nije pojavila kao potreba u njihovim medusobnim odnosima. Zato moramo ispitivati dalje i ne smemo popustiti. dakle.Da.

nego ce biti potrebno pokrenuti i slikarsku ve tinu. vrlo stari i ostavice svojim potomcima isti takav ivot. a. koja je ujedno i zdrava. i zlato. A on: A kad bi osnovao dr avu za svinje. Izgleda da nije dovoljno ako ustanovimo samo kako postaje dr ava. Pa onda.d piti. Glaukone? pitah ga ja. Jer ni ono to smo dosad pomenuli. Ako biste. Zar nije tako? b Tako je odgovori on. pre svega. nego i kako postaje bogata i rasko na dr ava. berberi i onda. i slonovacu. razumem. i zacine. mo emo videti kako se pravicnost i nepravicnost pojavljuju u dr avama. nego se sad mora ispuniti gomilom naroda koja u dr avi nije vi e radi potrebe. i pomade. d Onda ce nam. Sokrate. i kolace i sve to najrazlicitijih vrsta. Mo da to i nije sasvim neopravdano. dadilje. a tu spadaju. pesnici i njihovi pomocnici: rapsodi. ni ta nas 373 u tome ne sprecava. jer posmatrajuci takvu dr avu. stvari kojima se kite ene. mnogi koji imaju posla sa slikanjem i bojama. treba ih smestiti na jastuke. pa cak ni sam nacin njihovog sopstvenog ivota nece nekima biti dovoljan nego ce tra iti jastuke. lekari biti potrebni svakako u vecoj meri nego ranije? Mnogo vi e. XIV. tako ce provoditi ivot u miru i zdravlju a umrece. igraci. A i zemlja koja je dotle bila dovoljno velika . treba li dr avu opet povecati? Ona zdrava dr ava nije vi e dovoljna. Prava dr ava. Isto se tako necemo moci ograniciti samo na ono to je najpotrebnije. preduzimaci i zanatlije koji prave sve moguce sprave. medutim. ono to smo vec nabrojali: kuce. stolove i drugo pokucstvo. Ako nece da ljudi ive sasvim bedno. Zar misli da ce nam c biti potrebni i domaci ucitelji. U ovoj dr avi. moraju jesti e za stolom i imati i prismoka i slatki a kao sada. slu avke i sobarice. hlebari i kuvari? Potrebni ce nam biti i svinjari. i mirise. mnogi opet koji se bave muzikom. ta nije bilo potrebe. da li bi svinje mogao drukcije hraniti? Kako to. bice nam potrebne i svinje i druga najraznovrsnija stoka. jer toga u onoj dr avi nismo imali. Potreban ce nam biti i veci broj slugu. voleli da vidimo i jednu nezdravu dr avu. zar ne? 52 Razume se. i nabaviti druge slicne stvari. opet. glumci. Tako! odgovori on. Dobro. cini mi se ovakva je kakvu smo je sad opisali. odela i obucu. ako hocemo da jedemo. i hetere. medutim. po svoj prilici. na primer. kod takvih nacina ivota. ni nacin ivota kako smo ga mi prikazali. svi lovci i glumci.

sigurno. Pravo ka e rece on. Onda cemo od svojih suseda odrezati zemlju. Treba li se vi e brinuti . tome rekoh da li rat donosi dobro ili zlo.da ishrani sve. Kako ti misli ? Kao i ti. vec ostanimo pri ovome: prona li smo u cemu je zacetak rata. drugim poslovima i ne propuc tajuci pravo vreme. Glaukone. zabranili obucaru poku aj da ujedno bude i zemljoradnik. . Pa onda cemo imati da ratujemo. Pa onda na a dr ava mora postati jo veca. A ipak smo. ratovanju? Nipo to. ako elimo da je imamo dovoljno i za pa u i za zemljoradnju. prijatelju. a isto ce tako oni uzeti od na e zemlje. ne vodeci racuna . koji je i za dr ave i za pojedince izvor i povod za zlo. ako i oni predu granice najpotrebnijeg i pocnu da te e za imanjem bez granica? e Tacno je. i to ne samo malo nego za celu jednu vojsku 374 koja ce ici u rat i koja ce se boriti protiv neprijatelja za celokupno imanje i za sve to smo upravo pomenuli. obucarstvu nego . zar nece to tako biti? Hoce. Nemojmo jo govoriti . ako se seca . bice mala i nedovoljna. onaj za koji je svaki od njih izgledao po svojoj prirodi najsposobniji i koji bi imao da obavlja lepo i celog veka. A zar sami gradani nisu u stanju da to ucine? upita on. da bi obucarski posao bio lep. Ne odgovorili ako smo i ti i svi mi imali pravo u onome to smo tvrdili kad smo najpre osnovali svoju dr avu. Slo ili smo se.23 A zar nije narocito va no da se . Tako smo i svima ostalima dodelili samo po jedan posao. da jedan covek ne mo e dobro obavljati mnoge poslove. b A zar ti se ne cini da je ratovanje ve tina? Nesumnjivo je ve tina. Svakako.

Zevsa mi rekoh nismo izabrali ba lak posao. Da. i da li bi mogao postati savr en borac onaj ko nema dovoljno znanja i izve banosti u rukovanju istim. mo da. posao cuvara dr ave va e niji. okretni da mogu slediti ono to su zapazili.poslovi oko ratovanja pravilno izvr e? Ili je to. dok. Tako mislim i ja odgovori mi on. tako lako da i zemljoradnik i koji bilo obucar ili neki drugi radnik mogu u isto vreme biti i ratnici. i jaki ako je potrebno da se bore sa onim koga su uhvatili. Na posao bi se sad sastojao u tome da. jer bi u tom slucaju orude imalo presudnu ulogu. ili pas. Je li ti jasno kakav mora biti borac po svome telesnom sastavu? Jeste. ako vec moraju dobro da se bore? Razume se. ne smemo ocajavati dok god imamo snage. ili koje drugo ivo bice? Zar nisi primetio kako je nesavladljiva i nesalomljiva 54 b estina24 koja du u u kojoj se nalazi cini neustra ivom i nepobedivom? To sam primetio. medu d tim. Sve te sposobnosti moraju imati. 375 Ne smemo rece Glaukon. . Pa ipak. A to se tice du evne strane? Mora li da bude odva an? Mora i to. Ukoliko je. to je na posao. Pa hoce li biti hrabro ono stvorenje koje nije estoko. Da li bi medu hoplitima ili u nekom drugom rodu oru ja mogao biti dobar ratnik onaj ko bi samo uzeo u ruke tit ili koju drugu ubojnu spravu. u igri i kocki ne postaje niko savr en ako se time nije bavio odmalena nego samo povremeno. po mogucstvu. pa bilo to konj. A zar se za taj posao ne tra i narociti prirodni dar? Svakako. Veruje li ti rekoh da se priroda jednog plemenitog psa. otkrijemo koji i kakve prirode ljudi su pogodni da brane dr avu. kad je u pitanju sposobnost odbrane. dakle. razlikuje od prirode mladog coveka plemenitog porekla? Kako to misli ? Ovako. utoliko on vi e zahteva da budu oni slobodni od svakog drugog posla i tra i od njih utoliko vecu ve tinu i bri ljivost rekoh ja. I jedan i drugi moraju biti o tri u zapa aju. A treba li da budu hrabri. kad jo niko nije postao savr en zanatlija ako je samo uzeo alat u ruke? Ima pravo. XV.

Dobro zna kako plemeniti psi imaju tu osobinu da su prema domacima i poznatima pitomi koliko samo mogu biti. vec smo to smatrali nemogucnim. inace nece cekati da ih drugi satru. ako budu takvi po prirodi. dok su prema nepoznatima sasvim drukciji. nece li biti divlji jedan prema drugome i prema ostalim gradanima? Zevsa mi. svemu to smo razgovarali i rekoh: Sasvim je prirodno to se nalazimo u neprilici. onda ne bi bilo moguce ni d da postoji dobar cuvar. Nisam video nikakav izlaz iz toga. ali ipak razmislih . Kako to misli ? Nismo zapazili da zaista ima takvih priroda koje u sebi spajaju obe suprotne osobine. Ima pravo. c Ali oni moraju biti pitomi prema prijateljima. ako nema sve ove osobine. to nije tako jednostavno. A cuvar ne mo e biti dobar. Gde cemo naci i pitomost i ratobornost ujedinjene. Znaci da je to moguce rekoh i da nije neprirodno ako od na ih cuvara tra imo da budu isto takvi. Izgleda gotovo tako.Ali Glaukone. Tako je. Ako je to nemoguce. e ali je najbolje ako ostanemo kod one koju smo uporedili sa cuvarom. Jer je pitoma priroda suprotna ratobornoj. Znam. A gde? Mogli bismo ih naci i medu drugim ivotinjama. . prijatelju. a prema neprijateljima nemilostivi. ta da radimo dakle? rekoh. Mi smo se udaljili od slike koju smo pred sebe postavili. nego ce to sami uraditi.

i za coveka mirno reci da. Vaspitacemo ove ljude u mislima kao da pricamo price i necemo voditi racuna . Mo emo li. 56 Pa onda rekoh . ipak. pored odva nosti. onda je prema njemu pitom. Kakvo ce. Nikako. vaspitavati? Ako razmotrimo to zbog cega i ispitujemo: na koji se nacin javlja u dr avi prad vicnost i nepravicnost. ta misli . moraju imati te osobine. jedna fina crta i tako reci mudrob ljubiva strana njegovog bica. Zar se jo nikad nisi tome divio? Ja na to jo do sada nisam obratio pa nju. Znaci. a necemo biti ni preop irni. onda ce na em znanju i to biti od koristi. i odva an. biti njihovo vaspitanje? Te ko cemo naci ne to to je drukcije od onoga to se . e Tako treba. dakle. Na svaki nacin. Tada Glaukonov brat rece: Ocekujem da ce takva rasprava zaista koristiti na em pitanju. I to se mo e videti kod psa rekoh to je kod ivotinje zaista cudnovato. Adeimante. XVI. ta to? Ako vidi nekog nepoznatog pobesni. i okretan. ne smemo preci preko toga opisa. ali je jasno da pas tako radi. mora po prirodi biti prijatelj mudrosti i eljan znanja. Onda ce dobar i sposoban26 cuvar dr ave morati da bude i prijatelj mudrosti. te Mo emo. vremenu. Pa to je. iako mu on ni ta na ao nije ucinio. A ljubav prema znanju sastoji se u tome da se razlikuje poznato od nepoznatog. A vidi li poznatog coveka. pa makar on bio i veoma obiman. ako c hoce prema poznanicima i svojima da bude pitom. makar da mu ovaj nikad nije ucinio nikakvo dobro. Kako to? Tako to on razlikuje prijatelja samo po tome to prvoga poznaje a drugoga ne.Nije. Necemo izostaviti ni ta to je potrebno. domace od tudinskog. dalje. XVII. A kako treba ove cuvare odgajati. zar ne? Sasvim tako rece on. A da li je biti eljan saznanja i biti prijatelj mudrosti jedno te isto? Razume se. da li buduci cuvar treba. da ima i neceg mudroljubivog25 u svojoj prirodi? 376 Kako to? Ja ne uvidam. i jak po prirodi.

i da treba odvojiti ono to su dobro srocili. Tako je. dakle. Odabrane mitove dacemo dadiljama i preporucicemo majkama da ih pricaju deci i da time 57 . odbaciti. pa onda sa gimnastickim. Tako sam mislio kad sam rekao da prvo treba poceti sa muzickim vaspitanjem. A postoje dve vrste govora: istiniti i la ni? Tako je. da najpre moramo nadzirati mitoc tvorce. Na svaki nacin. ali sadr e i istinu. zar ne? Dakako. 377 U vaspitanju treba primeniti oba. Tako je pravilno. Hocemo li vaspitavajuci poceti sa muzikom pre nego sa gimnastikom? Razume se. ali prvo one la ne Ne razumem kako to misli . A mi kod dece pocinjemo sa mitovima. pa onda prelazimo na gimnastiku. a to nisu. Da li cemo onda tako lako dopustiti da deca cuju makar kakve mitove od bilo kakvih pesnika i da prime u svoje du e mnenja suprotna onima za koja mislimo da bi morala imati kad porastu? To nipo to. tako reci. a nab rocito kod mladog i ne nog bica.tokom vremena ustalilo. a to je: gimnasticko vaspitanje tela i muzicko27 vaspitanje du e. Tako je. Zar ne zna da deci najpre kazujemo mitove? Oni su. Tada se stvara i doteruje oblik. koji hocemo drugome da damo. Sad zna da je pocetak svuda najva niji. sama la . Cini se. A uz muzicko obrazovanje idu i govori.

svemu tome ipak moralo govoriti. Ali ne vidim koje ti podrazumeva pod vecim? One koje su nam pricali Hesiod. Jer to nije istina. A od mitova koji se danas pripovedaju mora se najveci deo izbaciti. nego neku skupocenu i retku zverku.vi e neguju njihove du e nego njihova tela rukama. 58 Boga mi odgovori on ni meni se ne cini da ove stvari treba da se iznose kao primerne.23 sama Kronova dela i 378 strahote. Takve stvari se ne smeju govoriti mladom coveku. to bi trebalo ciniti u tajnosti. mislim da ne bi trebalo tako olako pripovedati pred nerazumnom svetinom i nedoraslom decom. I pravo je da se tako to kudi. tome cutati. pricali ih ljudima. i Homer. koje je propatio od svoga sina. govoreci . i drugi pesnici. biti zabranjene u na oj dr avi. a koja. da c gone jedan drugog i da se medusobno bore. a kad bi se . dragi Adeimante. b Stoga ce one. To su zaista opasne price rece Adeimant. Oni su sastavljali i la ne mitove. bogovima i herojima kakvi su. Koje? upita on i ta ka e i kudi u njima? Ono to pre svega i najvi e treba kuditi. I veci i manji mitovi moraju imati isti smisao i isto dejstvo. Nikako im ne smemo opisivati i slikati borbu . naime. a pricaju ih i sada. ne bi li se tim nacinom to vi e smanjio broj slu alaca. kazuje da je Uran uradio ono to Hesiod pripoveda i kako mu se Kron za to osvetio. Niti uop te da bogovi ratuju protiv bogova. Cak i kad bi Kronova dela i nacin na koji je njegov sin s njim postupao bili istiniti. kao kad slikar slika sliku koja nimalo nije slicna onima koje je hteo naslikati. jer bi se u tom slucaju pona ao kao prvi i najveci bogovi. od kojih ce se prethodno zahtevati da na rtvu prinesu ne svinju. napravi rdavo poredenje. Ali kako to govorimo i na ta se to odnosi? Vec na prvu i najva niju pricu . ta to znaci? e To je kad pesnik. Koje to? U vecim nalazimo i manje rekoh. a narocito kad jo price nisu ni lepo izmi ljene. Zar d ne misli i ti tako? Da. jer bi u protivnom ovaj mogao pomisliti da ne cini ni ta neobicno kad zagazi u najvece zlocine i ako ga spopadne elja za osvetom za nepravde koje mu je pocinio njegov otac. najva nijim stvarima koju pripovedac nije lepo sastavio. Mi elimo da buduci cuvari dr ave smatraju medusobne sukobe za najvecu sramotu i da se na njih ne odlucuju lako.29 trebalo bi . pred najmanjim mogucim brojem slu alaca.

To ima smisla rece Adeimant. moraju to odmah istaci. pa bilo da se .33 te se price ne smeju primiti u dr avu pa bilo da su ispevane u alegoriji ili bez nje. je li? Valjda ne. XVIII. i uop te stariji ljudi. Bog se uvek mora prikazati onakvim kakav je. ne mo e prosuditi ta je alegorija. A osnivaci sami ne moraju pevati pesme. Adeimante. Dobro! Pa kakva bi bila nacela za govor . Da to mora.Giganata. To to je sin vezao Heru31 i to je otac bacio sa neba Hefesta. Zato treba nastojati da ono to najpre cuje bude zaista najlep e od svega to je ispevano i da neguje kod njih vrlinu. vec ono to u to doba starosti primi u sebe ostaje u njemu tako cvrsto da se vi e e ne mo e izbrisati i ne mo e promeniti. ali moraju poznavati osnovne principe kojih se pridr avaju pesnici kad pevaju i ne smeju dopustiti da se radi mimo njih. kojima je Homer pevao. ni ti ni ja. a ta nije. mi sada nismo pesnici. Jer ako hocemo da ubedimo decu kako se nijedan od gradana nikad nije posvadao sa d drugim jer je to bezbo no. Da li ono to nije tetno kodi? Nikako. b A da li je bog zaista dobar i da li se . 379 nego osnivaci dr ave. Mladi covek. onda starci i starice.30 ili druge razne borbe bogova i heroja sa njihovim najbli im rodacima. njemu tako mora govoriti? Mora tako. bogovima? 34 Ovakva. Ali ako nas neko upita koje price nazivamo dobrim? A ja odgovorih: . njemu govori u epu ili u tragediji. otprilike rekoh ja. kad je ovaj hteo da odbrani majku koju je on tukao.32 pa onda borbe bogova . a pesnici ce biti primorani da svoje pesme pevaju u tom duhu. A dobro bice ne donosi zlo. . naime.

A cini li zlo ono to ne kodi? Ni to. a iz drugog darove dobre. c Sasvim tako rece on. a mo emo dopustiti da ka u kako su ti stradalnici bili rdavi i zbog svoje zloce nesrecni. Ne smemo dopustiti da pesnik ka e kako su oni koji su pretrpeli kaznu nesrecni ili da je to bog uradio. u ruglo uvali toga. uzrocnik svih ljudskih sudbina. a veceg broja nije. Isto tako ni svadu boginja i pomirenje njihovo po380 sredovanjem Temide i Zevsa. taj ce ovde naici na zlo. nego samo malog broja. a onde na dobro. XIX. nije. ili stradanje Pelopida. Kome iz bureta oba gromoviti pome a Zevs. onda moramo u smislu ovoga to ispitujemo reci da bog radi pravedno b i dobro. po to je dobar. izgleda odgovori on. Ako neko37 ka e da su Atena i Zevs krivi to je Pandar prekr io zakletvu i ugovor. na koje se navedene reci odnose. a da im je bog ucinio dobrocinstvo . ili ako i jeste bo je delo. ili trojanske borbe.39 Ako neko opeva Niobine patnje. nego je uzrok samo onome to u sebi ima neceg dobrog. iz jednog daje darove zle. mi to necemo odobriti. Pa onda dobro nije svemu uzrok. Onda takvu gre ku ne smemo primiti ni od d Homera rekoh ni od bilo kog drugog pesnika koji gre i kad govori da: Le e bureta dva u Zevsovu dvoru. a za zlo moramo tra iti drugi uzrok. A kao uzrocnik dobra ne smemo smatrati nikog drugog do jedinog boga. dobro je uzrok blagostanja? Jeste. Potpuno si u pravu. Koga obdari bedom. Stoga bog. a ne i onome to u sebi nosi zlo.38 ne smemo dopustiti da mladici cuju ni ono to je rekao Eshil: Sam bog krivicu stvara ljudima. te ga cemerna glad po ubavoj progoni zemlji.35 e Ne treba verovati ni u ono to ka e na drugom mestu36 da je Zevs uzrocnik dobra ali i zla. jer ima mnogo manje dobra no zla. a ne boga. i da stradalnici od te kazne imaju korist. ili 60 ne to tome slicno. kad im hoce ognji te da ugasi. kao to misli svetina. A ako ne cini nikakvo zlo. onda i ne prouzrokuje zlo? A i kako bi? Da li je onda korisno ono to je dobro? Jeste. ne smemo dopustiti da se ka e kako je to delo bogova. Dakle.

bio zakon . Dobro. spoljni uticaji? Kao to se. mo e pretvarati u razne oblike. ako su dobro gradene i u dobrom stanju. pa bilo da je ono receno u poeziji ili u prozi. telo pod uticajem jela. ili misli da je jednostavan i da nikad ne menja svoj oblik? Na to ne mogu da odgovorim odmah rece on.kad ih je pustio da pretrpe kaznu. bogovima i jedan od principa kako pripovedaci treba da pricaju i pesnici da pevaju: da bog. a svako bice pod suncem. dakle. vetrovima i uop te pod takvim uticajima ba onda 381 najmanje menja kad je najzdravije i najjace? Tako je. jer te price nisu ni pristojne ni nama od koristi. d A koji je drugi princip? Veruje li ti da je bog cudotvorac i da se. ako na a dr ava treba da ima c dobre upravljace. niti se pak medusobno sla u. nimalo koditi vreme i spoljni uticaji. ni kucama. Ako neko bice menja svoj oblik. . onda i mladima i starijima treba zabraniti da to slu aju. nekome kriv za njegovu nesrecu. iz rdavih pobuda. Takav bi. Taj princip potpuno odgovara. koji je dobar. pa bilo da se zaista pretvara i na vi e nacina menja svoj oblik. ili to ucini neko drugo e bice? Na svaki nacin drugo. I ja se sla em s takvim zakonom i svida mi se. ili da nas vara pa to samo tako izgleda. vec samo onog to je dobro. Tako isto nece ni spravama. da li ga menja samo po sebi i svojom moci. nije uzrok svega. rada. na primer. pica. Ali u potpunosti treba zabraniti da neko ka e kako je bog. A da li ce ti spoljni uticaji moci zbuniti i promeniti ba najhrabriju i najrazumniju du u? Nece. naime. A zar savr ene stvari nisu najotpornije kada su u pitanju drugi.

Onda bi bog najmanje smeo da se menja. ako je to moguce. pa bio bog ili covek. Rekao je sasvim tacno.40.43 e I neka nam ne pricaju mnoge i ovakve slicne price. nijedan pesnik ne treba da govori da: Strancima putnicima i bogovi umeju sami da se ucine slicni i u svakom znaju obliku ici kroz gradove. jer ce time i same huliti na bogove i. onda samo na taj nacin. ili i po jednom i po drugom. reke u Argu. Ali. prijatelju. Izgleda tako. A bog i njegova priroda su u svakom pogledu savr eni. opet. Ali. i niko ni u tragedijama ni u drugim pesmama ne treba da uvodi Heru pretvorenu u sve tenicu koja skuplja darove to mogu pokloniti ivot deci Inaha. uvek ostaju u istom obliku Po mome mi ljenju. bogovi odista ne mogu da se pretvaraju. mo da sam sebe menja i preobra ava? Ako se uop te menja. da li ce neko. XX. ne bi smele da veruju u takve price i ne bi smele pla iti svoju decu pricajuci im kako neki bogovi nocu lutaju okolo pokazujuci se u raznim i mnogobrojnim oblicima. Niko ne treba da la e kako su Protej41 i Tetida42 menjali svoj oblik. Adeimante? Nemoguce. ne popu ta ni najmanje uticaju drugih stvari. Pa onda je nemoguce i da bog eli da promeni svoj oblik. Da li on mora da se pretvori u ne to bolje i lep e. mora biti tako. b Sve to je savr eno znaci. nego izgleda da najlep i i najbolji bogovi. a nama izgleda da ih vidimo u najrazlicitijim oblicima. u isto vreme. Majke. Tako je. Tako je.Tako je. d Pa onda. bilo od prirode ili ve tacki. naciniti sebe svojevoljno gorim.. ili u gore i ru nije? c Ako se vec menja. jer mi ne mo emo tvrditi da bogu nedostaju lepota i vrlina. Ako. dakle. naciniti decu kukavicama. onda svakako u gore i ru nije.. onda nas oni varaju i cine carolije? . 62 To ne bi smele.

onome to mu je najva nije niko namerno ne la e. 382 ta? Zar misli da bi bog hteo da nas zavara la nim prikazivanjem pa bilo to recju ili delom? Ne znam. u svojoj du i najdublje mrzi la . . b Ti misli da ja govorim ne to narocito. mrze ne samo bogovi nego i ljudi. znaci. XXI. ili cak u saobracanju sa onima koji se nazivaju prijateljima. te i na taj nacin cinimo la (u recima) potrebnom. od ovih slucajeva. svakako. Zar ne zna rekoh mu ja da svi bogovi i ljudi mrze istinsku prevaru. onda. i da. A doista bi se to .44 vec da se veoma boji da se tu krije la . da bismo ih odvratili od njihove nad mere. u tom slucaju. Najvi e je mrzi tada. kada ovi iz ludosti ili nerazboritosti hoce da pocine kakvo zlo? Tada nam la u recima slu i kao nekakav lek. mislim na neznanje koje postoji u du i obmanutog coveka. la bila potrebna bogu? Da li bi on. davnoj pro losti. sastavljamo price koje su to je moguce vi e nalik na istinit. Zar takva la nije potrebna protiv neprijatelja. kojima smo malocas govorili. niti da bude u neizvesnosti kad se istine tice. Mislim da je mrze. a ne prava la . ako bismo tako mogli reci? Kako to misli ? Mislim da u onome to mu je najva nije i . zbog nepoznavanja onog 63 to . Pa ipak. niti da mu kazuju la umesto istine. U kojem bi. kada ne znamo pravu istinu .45 Zar nije tako? Tako je.46 Zaista je tako odgovori Adeimant. la u recima je katkad potrebna i kao takva ne zaslu uje mr nju. I u mitologijama. Pravu la . Tvrdim samo da nijedan covek ne voli da vara sebe.Mo da. cemu sam upravo govorio moglo nazvati pravom la ju. I sada jo ne razumem. jer la u recima samo je imitacija stvarnog stanja u du i i nestvarna slika koja c nastaje kasnije.

ljuticemo se na njega i necemo mu dati hor da svoje delo prika e. Mislim da nije. Jasno je. dakle. dakle.49 a u Eshila necemo hvaliti ono mesto gde Tetida ka e da je Apolon na njenoj svadbi pevao . ni znacima koje alje. niti nas la ima u delu i u recima vode na krivi put? Sla em se. naime. jer prorocki im je svojstven dar. bogovima. jer cuvari na e dr ave treba da budu vaspitani da po tuju bogove. necemo hvaliti i to da Zevs alje Agamemnonu onakav san. bogovi nisu ni carobnjaci koji se preobra avaju. ima bogougodnu.50 64 Kad tako neko govori . nije la ljivi pesnik. sreci njenoj b i njenog poroda: Bez bolesti iivece dugo. ni recima. mo da. Sudbu. dakle. i tako pevao. da je bog potpuno jednostavan i istinit u delu i u reci i niti se sam preobra ava. Ne postoji. dakle.51 a jo manje cemo trpeti da ucitelji to delo koriste u vaspitavanju omladine. ni u snu. Znaci da je la potpuno strana demonskoj47 i bo anskoj prirodi? Razume se.48 383 Tako se sad i meni cini rece on po to ti tako veli . niti druge la e. to je s nama na gozbi bio. ubica postade sina mojega. rece. Ili. Sla e li se s tim da je ovo taj drugi nacin na koji treba pevati pesme i govoriti: da. u Homera mnoge stvari hvalimo. treba da la e zato to se boji neprijatelja? e Daleko od toga. I pesmu slave pevao mi na radost. ni pojavama. Ili zbog bezumlja i ludosti prijatelja? Bog ne voli nijednog bezumnika i ludaka. ni u budnom stanju. bio prinuden da la prikazuje kao istinu? To bi svakako bilo sme no. Iako. .se dogodilo u davnoj pro losti. a sami da budu bo anski koliko je to ljudima uop te moguce. razlog zbog koga bi bog morao da la e. Ne postoji. Potpuno se sla em sa svim nacelima i ja bih ih primio kao zakone. Bog. Verovah da usta Febova ne la u. Ali taj pevac.

2 60 Avaj.G KNJIGA TRECA St. Dalje. koji i sam svoga imanja nema negoli vladati mrtvima to ne vide sunca}. pocev od stiha: vi e bih voleo biti paor i sluga onom. Zevsa mi! Misli li da se onaj ko veruje u price . Cini se. mo da. Mislim da je to dobar nacin odgovori on. . zar im ne treba pricati takve stvari koje ce uciniti da se ni najmanje ne boje smrti? Ili. i senke ima.. gde se u povorci oni sve jedan za drugog dr e: tako su cvrcale du e . dakle. 0 bogovima rekoh ja treba otprilike takve price na i mladici da slu aju i to od malih nogu. ni kako je potrebno onima koji ce c postati ratnici. misli da je mogao b postati hrabar onaj ko je taj strah nosio u svome srcu? Ne. da moramo bdeti nad onima koji takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da . d da se poka e stan i smrtnog i besmrtnog roda truo i stra an. Homera i druge pesnike da se ne ljute to ta i slicna mesta bri emo. al' nikakva nema ivota. Onda cemo sva takva mesta izbaciti. a drugi blude ko senke. podobna dimu cvrcec'.5 du a odleti pod zemlju tada. 386a I. dakle. Ako treba da postanu hrabri."7 b Zamolicemo. od koga i sami zaziru bozi. a medusobnom prijateljstvu i saglasnosti medu gradanima pridavati najvi u vrednost. To moramo. kako bi bogove i roditelje mogli po tovati. ne zato to nisu . podzemlju i strahotama onoga sveta mo e osloboditi straha od smrti i da ce on biti u stanju da u bitkama smrt pretpostavi porazu i ropstvu? Nipo to. prilikama u Hadu ne govore ru no.3 jedini on da je svestan. jer inace nece govoriti ni istinito.6 Kao to mi evi slepi unutra u pecini stra noj cvrkom cvrce i lecu kad koji spadne sa stene.4 du a mu ostavi ude i brzo odleti Hadu 387 svoju oplakujuc sudbu i ostaviv snagu i mladost. i u dvoru Hadovu nekakve du e ima. vec pohvalno.

necemo onda dopustiti ni to. nego ba zato to ukoliko su vi e pesnicka. d Onda necemo dopustiti ni to da slavni heroji placu i uzdi u. 67 . Mo da je to i dobro. cak i kada u boju. i to mno tvo ne u iva u tome da ih slu a. utoliko manje treba da ih slu aju mladici i ljudi koji treba da budu slobodni i da se vi e pla e ropstva nego smrti. tu pored njega. ali se mi bojimo za svoje cuvare da zbog tako groznih stvari ne postanu suvi e mlitavi i slabi. Onda sve to treba odstraniti? Da. ako nismo ono prvo. zar ne? Svakako. gine njegov drug. Ka emo da pravi mu karac nece smatrati da je za pravog mu karca smrt ne to stra no. Te price moraju se onda pricati i pevati na drukciji nacin? Razume se.8 i podc zemne senke i sve te izraze koji kod svih slu alaca izazivaju najvecu grozu. Sasvim tako. II. Gledaj. rekoh ja imamo li ili nemamo pravo da to izbacimo. dakle. Isto tako treba odbaciti sva stra na i grozna imena stvari u podzemlju: dakle Kokit i Stigu. S pravom se toga bojimo.pesnicka.

On ne bi nad njegovom sudbinom naricao kao da mu se dogodilo ne to stra no. i to ne onim hrabrijim.Sla em se.10 niti kako tuguje i ali. kao i onima koji su mu karci. pravo da izbacimo naricanja znamenitih mu eva. pa bi alostan sav uz obalu morsku tumar'o. on ponajmanje ima potrebu za drugima. Nipo to. kao to je Homer pevao. t reba da padne! III. bogovima. Oni za 388 koje ka emo da ih odgajamo za cuvare zemlje. ocima svojim sad vidim dragoga borca gonjena okolo zida. kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedond od svih ljudi meni najmiliji.9 b i da ne pricaju kako je obema rukama obuhvatio crni pepeo i sipao ga sebi na glavu. Zaista. Svakako. za razliku od ostae lih. Opet cemo zamoliti Homera i druge pesnike da ne predstavljaju Ahileja. a onda od odra bi ust'o i kren'o. ostavljajuci to enama. . Njemu izgleda mnogo manje stra na mogucnost da bude li en sina. ili kako Prijam. ili cega drugog to je tome slicno. dakle. ali lo i. ili brata. dakle. svakog junaka on poimence poziva e tada?2 Jo usrdnije cemo ih zamoliti da bar bogove ne predstavljaju kako placu. sina boginje. a cas bi nauznak leg'o. Imali bismo. i ne govore: c Te ko nesrecnoj meni. Sasvim je tako. ukoliko ga do ivi.11 sve ih molja e redom u pra ini dok se je valj'o. a cas na lice. Tvrdimo isto tako da je takav covek u najvecem stepenu sam sebi dovoljan za ivot i. Jer kad bi na i mladici. mnogo manje. To je istina. onda da bar najvi eg boga ne predstavljaju onako la no kao da govori: 68 Avaj. ili imovine. srodnik bogova. junaka materi jadnoj. a moje za Hektora tu i srce!u ili: Avaj.n a ako vec govore tako . dragi Adeimante. morali bi se stideti da cine tako ne to. kako cas bi na stranu on. mnogo manje oplakivati i najspokojnije ce podnositi takav dogadaj. On ce.

a da je ljudima potrebna samo kao lek. i pri najmanjim patnjama kukali i zapomagali. Tako mi se cini. bogovima: bla ene bogove sve tada obuze grohotan smeh gledajuc Hefajsta kako po dvoru hramljuci brza. ukoliko 69 . Ne treba. Zaista ne srne biti. To je jasno. Naprotiv. i zato Utoliko bolje za tebe. ili cine slicne stvari. kao ljudima. ne prilici. A ne treba ni da se bogovi mnogo i rado smeju.17 onda je jasno da la treba ostaviti lekarima i da se neupuceni njome ne smeju slu iti. onda to pripada vladarima. primiti da neko prikazuje pune dostojanstva ljude kako su se predali smehu. onda to izaziva i veliku promenu. ikome dolikuje da la e. i da bi trebalo sami sebe da ukore. Ja u to ne verujem rece Adeimant b ne odobravam takve reci .ozbiljno primili sve to. i ako se ne bi smejali takvom nedostojnom govoru. oni bi. znaci. bez ikakvog stida i ustrucavanja.u osim ako treba u njih verovati. te ko da bi iko od njih pomislio da tako ne to njima. to ne srne biti. Ako se neko jako smeje. bogovima. a jo manje 389 treba tako prikazivati bogove. pa i to jedino na korist dr ave. Onda Homeru necemo odobriti ni ove reci . Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima la nije potrebna. e Sasvim si u pravu. ako govore. dakle. Njih pogotovu ne. a mi se njega moramo pridr avati sve dok nas neko ne uputi na bolje i lep e. jer istinu moramo po tovati. ·· Ali kako je na e ispitivanje malopre pokazalo. Ako.

uop te. s ocima psecim i jelenjim srcem. onda cemo ga kazniti zato to u dr avu kao u ladu unosi stvari koje je ru e i potkopavaju. Svima ostalima la mora biti zabranjena. uhvatimo u la i bilo kog gradanina iz reda zanatlija vraca. ili . sebi. to nije lepo. To je savr ena istina rece on. cemo kazati da je lepo receno ono to kod govori Diomed: prijatelju. treba li ponavljati u stihu ili u prozi sve one drske reci koje su podanici uputili svojim vladarima? 70 Ne. A ta ce biti sa ovakvim recima? Te ka pijanico. . ili lekara.ovoj preti opasnost od spoljnih neprijatelja ili od sopstvenih dr avljana.20 i sva druga slicna mesta. Dalje. ili mornar kad krmano u ne ka e istinu . Mislim da takve reci nisu nimalo pogodne za podsticanje samokontrole u mladih. posadi. ili ." 390 i njima slicnim koje se dalje redaju. ili ucenik koji je pred uciteljem gimnastike prikrio nedostatke svog tela. sedi i moje reci slu ajV9 i drugo u vezi s tim: srd bom obuzeti podo e Ahejci. stanju broda. mi izgleda. dakle. cutke pokazujuc strah od voda. A zar narodu. Nece li na im mladicima biti potrebno da umeju vladati sami sobom? Bice. to vladanje samim sobom nece biti potrebno u ovom smislu da se pokori e vladaocima i da se zna umeriti u slastima pica. reci cemo da je pocinio vecu krivicu nego bolesnik koji je obmanuo svog lekara. . A kako se tebi cini? Tako kako rece. a ne bi bilo ni ta cudno ako bi im one pricinjavale neko drugo zadovoljstvo. ljubavi i jela? Tako Onda Homera mirno. kao mno tvu. ili tesara. c pa ako gradanin pred svojom vla cu la e. hocemo li reci da je i to lepo? I. d Ako.Lepo. onda se to samo po sebi razume. Ako iza reci dolazi delo.

radi ljubavne elje lako zaboravi sve to je odlucio. toliko uzbudi da ne sti e s njom u lo nicu nego hoce odmah tu.2* Ili kad Hefajst okiva Areja i Afroditu zbog ljubomore. ugledav i Heru. kada Euriloh. Ali ne treba dopustiti ni da junaci budu podmitljivi i lakomi. gde se zatekao. na drugom mestu. nikako nije poucno tako ne to prikazivati.25 Ne.22 Ili kad Zevs. e Nipo to. pretrpi i to kad si strasnije podnelo stvari. koju u svemu i uvek pokazuju slavni mu evi. kao: grudi udara i srce prekori recima ovim: Srce.26 Tako je. onda na i mladici to treba da gledaju i slu aju.IV. d Ali rekoh ja ako se pripoveda i prikazuje postojanost. jedini budan.27 . c ili kad se. govori: ali od gladi umret' od svega je najgori udes. s njom da se spoji. a uz to i vino vinolija grabi iz krcaga i nosi i gostima u pehare lije?2 Ili. i kad govori da njegova strast nije bila tolika ni onda kad su se prvi put spojili kri om od roditelja dragih. Misli li da je poucno kad Homer ude ava da najmudriji Odisej ka e kako je od svega najlep e trpeza puna b hleba i mesa. tako mi Zevsa. dok ostali bogovi i ljudi spavaju. Dalje. Ne sme se mladicima pevati: cestita kralja i boga zadobije poklonom uvek.

vrlo c mudrog unuka Zevsovog i koji je bio odgojen od najmudrijeg Hirona. nije pravo odobravati takve stvari. Ahileju takve stvari ili slu ati kako ih pripovedaju.35 bio tako zbunjen i nesreden da je patio od dve sasvim suprotne bolesti: od niske lakomosti i od bolesti prema bogovima i ljudima. zapravo.30 Ne. ili da njih ne prikazuju kao decu bogova. Dobro si rekao odgovori mi on. koja je u stvari bo anstvo. ili im treba zabraniti da ovakve stvari pricaju i tako poku avaju da ubede na e mladice kako bogovi radaju rdavu decu i kako heroji nisu nimalo bolji od ostalih ljudi. A za one koji to slu aju to su tetne stvari. ili tvrditi kako je kazao Apolonu: prevario si me. takvim njihovim delima ili ne govore. Treba prisiliti pesnike da . Za titnice. greh govoriti . najzlocudni]i od svih bogova! Ja bih ti to vec platio. sin boginje i Peleja. preduzimali onakve stra ne pljacka ke pohode. kako se sad .33 rekao kad je Patroklo bio mrtav: rado bih dao Patroklu junaku da je ponese sobom. kad bih imao moci.32 ili da je za svoju kosu. Tako necemo verovati i necemo dopustiti da se govori kako su Posidonov sin Tezej i Piritoj. Sperheju. inace ne. A za ono to je Hektorov le vukao oko Patroklova groba i to je zarobljenike poklao na lomaci34 reci cemo da to Homer nije ispricao kao istinu i necemo dopustiti da na i gradani veruju kako je Ahilej. Zevsov d sin.Ne smemo hvaliti Ahilejeva vaspitaca Fenika i ne smemo reci da je govorio pravo kad mu je savetovao da uzme poklone i da brani Ahejce.28 Necemo uva iti niti cemo se slo iti sa tim da je Ahilej bio tako lakom da je od Agamemnona primio poklone29 i da je mrtvo telo hteo pre 391 dati samo tako ako mu se isplati otkupnina. to nije ni e bogougodno ni istinito: zar nismo pokazali da od bogova ne mo e doci nikakvo zlo?36 Tako je.3] b Ili. kako se ne pokorava reci. nego je spreman da se protiv nje bori. Svaki rdav covek oprostice sebi svoje grehove kad je ubeden . posvecenu drugoj reci. i da je to ucinio. njima la no prica. sve to ne treba verovati. a ako darove ne dobije. da ne prestane sa svojim gnevom. niti pak da se koji drugi bo ji sin i junak usudio da ucini stra na i bezbo na dela. V. Kao 72 to smo vec u ranijim razmatranjima rekli. Samo se radi Homera uste em rekoh jer je.

Ako se sla e s tim da govorimo dobro. bliski Zevsu to i na brdu Idi imaju u cistom vazduhu rtvenik pretka svog imenom Zevsa i u cijim ilama jo tece bo ja krv. ljudima. Oni govore da ima mnogo nepravicnih.da to isto cine i da su cinili i sami bo ji sinovi. Za to? Zato to mislim da bismo morali reci kako pesb nici i sastavljaci mitova najvecim delom govore rdavo . a mi cemo im nalo iti da pevaju i pricaju upravo ono to je tome suprotno. da je korisno nepravdu ciniti potajno. Ili misli da necemo? Uveren sam da hocemo rece Adeimant. ili da je pravicnost dobra samo za druge a za sebe teta. nemoguce je da u ovom trenutku u toj stvari utvrdimo pravila.37 Zato treba prekinuti sa takvim mitovima da ne bismo 392 kod na ih mladica stvarali naklonost prema zlocinstvu. demonima. dragi prijatelju. Po to smo vec zapoceli da odredujemo ta se srne a ta ne srne govoriti pred mladim ljudima. Ali. herojima i . ljudima? Tako je. ali srecnih i da su mnogi pravicni ljudi jadni. Jesmo. bogovima. da li mogu reci da si se sa mnom slo io i u onome to odavno tra imo? . ta nam jo preostaje da uradimo? Raspravili smo vec kako treba govoriti . Preostaje nam sada da odredimo kako treba govoriti . Hadovom carstvu. Potpuno tacno.

ili podra avanjem. Kao to cine ljudi koji ne umeju da se izraze. dogadajima kod Troje. . Reci mi: da li zna one prve reci u Ilijadi. . Onda zna da sve do ovih reci: i sve Ahejce molja e. zasnovanosti prica. kad pesnik prica kako je Hris molio Agamemnona da mu oslobodi kcer. Adeimant ce na to: d Ne razumem kako to misli . pa bilo da nam on izgleda ili ne izgleda pravican. Sasvim tako 74 A da li je pripovedanje i kad pesnik prenosi reci koje su izgovorene. ili na oba ova nacina? To bih eleo bolje da razumem. tu i 393 Ahejce bogu? Znam ih. Mo da ce ti na ovaj nacin biti jasnije: zar nije sve to nam mitolozi ili pesnici govore samo pricanje . ponajvi e dva Atrida. Ali zaista bi trebalo da me razume rekoh ja. stradanjima na Itaci i u celoj Odiseji izra eno je na taj nacin. a posle toga mislim da treba da razmotrimo ono to se odnosi na njihov izraz (stil). A zar nama oni to ne predaju ili jednostavnim pricanjem.Pravilno si zakljucio. ili koji jesu. vec stari sve tenik. zar onda necemo reci da on svoj govor doteruje rece Adeimant. postace nam jasno ta i kako se mo e govoriti. Izgleda da sam sme an i nejasan ucitelj ree koh tada. i kad opisuje ono to se desilo izmedu tih govora? Kako da nije? c A kad pesnik ne to ka e tako kao da to govori neko drugi. po to nije uspeo. I gotovo sve ostalo pripovedanje . kad vec ne mogu na svima primerima odjednom. dogadajima koji su bih. Sada cemo zavr iti na a razmatranja . Tek kad sve to zavr imo. VI. Tako je.3* pesnik sam pripoveda i ne poku ava da skrene na u pa nju na drugu stranu kao da to govori neko drugi a ne on sam. ljudima treba tako govoriti tek kad utvrdimo ta je pravicnost i da ona zaista koristi onome ko je poseduje. poglavare naroda. kako se ovaj ljuti i Hris. kako bi moglo biti drukcije rece on. Ali reci koje dolaze posle toga govori kao da je on sam Hris i poku ava da nas uveri kako to ne govori b Homer. c Onda cemo se slo iti i u tome da . ili koji ce biti? Doista. poku acu da ti objasnim ono to elim na jednom primeru.

bilo glasom ili dr anjem. pa ga je molio da strelama kazni Ahejce zbog njegovih suza. Tako. pre svega kraljeve. onda. pa zatim ne produ ava kao da to govori Hris. to zna . samo se Agamemnon razbesneo i naredio mu da se gubi i da se vi e ne vraca. jer ga njegov skiptar i njegov sve tenicki cin (vrpca)40 nece tititi. za njegovu kcer je rekao da ce pre ostareti u Argu. Kad je stari to cuo. bojeci se bogova. A ciniti sebe slicnim nekoj drugoj osobi. predadu kcer. a kad je odmakao iz tabora.prema onoj osobi koju u govoru zamenjuje? Razume se. Kad Homer prica kako je Hris do ao i doneo novaca da otkupi kcer i kako on moli Ahejce. zvao ga njegovim imenom i podsecao ga na hramove koje mu je podigao i rtve koje mu je prineo. A da ne bi opet rekao da ne razume kako to biva. i on i ostali pesnici. · Prema tome. pomolio se usrdno Apolonu. onda d su cela njegova pesma i pripovedanje bez podra avanja. . VII. medutim. dragi b moj. Razumem. pripovedaju podra avajuci. I to razumem odgovori on a tako ne to nalazimo u tragedijama. no to ce biti otkupljena. vec prica to Homer. Kad je to svr io. da prime otkupninu i da mu. To bi. onda je to. Onda znaj i to rekoh da je pripovedanje sasvim drukcije kad izmedu pojedinih govora odstrani pesnikove reci i ostavi samo medusobne dijaloge. pesnik nikad ne skriva. upla io se i po ao cuteci. Tako je. reci cu ti. svi su bili skru eni i saglasni sa njim. da li to znaci podra avati je? Dabogme. Ako se. izgleda. Naredio mu je da ide i da ne prkosi ako eli da se citav 394 vrati kuci. jednostavno pripovedanje i nije podra avanje. izgleda jednostavno pripovedanje bez podra avanja. izgledalo otprilike ovako e (to necu reci u stihovima jer nisam pesnik):3' sve tenik je do ao i molio se bogovima da dopuste Ahejcima da zauzmu Troju i da se vrate svojim kucama.

Zar onda nece i za podra avanje va iti isto nacelo: da covek nije sposoban da dobro podra ava mnoge stvari kao to bi to mogao uraditi sa jednom? Va ice. a druge bez podra avanja. i tu vrstu mogao bi najvi e naci u ditirambima/" Treca vrsta je me avina jednog i drugog. mo da . i ima je u epskim pesmama. Dobro se secam toga. zatim. iako je to sve mimeticka umetnost. d Govorio sam . kako ti veli . tome kako je potrebno da se slo imo hocemo li pesnicima dopustiti da pevaju pesme sa podra avanjem ili da pevaju jedne tako. Cak ni glumci nisu isti i za komedije i za tragedije. Zar iz na ih ranijih zakljucaka42 ne proizlazi da svaki covek dobro obavlja samo jedan posao a vi e poslova ne. da smo . da. Adeimante. e Upitaj sad. Ima pravo. Sad razumem ta si hteo malopre reci. hocemo li u na oj dr avi priznati tragediju i komediju ili necemo. Nisi li ti malocas govorio . Tako je. za koje slucajeve da primamo jedno a za koje drugo. Ili. Druga je vrsta jednostavno pricanje pesnikovo. jedan te isti covek ne mo e postici veliki uspeh u obema. kao na primer u sastavljanju komedija i tragedija. postoje tri vrste pesama i mitologija: prva vrsta je cisto podra avanje i to su. jer ni u onim vrstama podra avanja koje su nalik jedna na drugu. ili da uop te ne podra avaju. jedan isti covek moci da istovremeno obavlja kakav va an posao i da se bavi mnogim podra avanj ima posti uci u tome veliku ve tinu. A sad se prvo seti onog to smo vec rekli: naime. Mi moramo ici onuda kuda nas ispitivanje kao kakav vetar nosi. a cesto i na drugim mestima. komediji i tragediji kao podra avanju? 76 Da. ako si me dobro razumeo. To jo ne znam. dakle. onome to treba pricati vec govorili. Mo da hocemo. i da ni u jednom od njih ne bi postao cuven kad bi poku ao da obavi vi e njih? Razume se. nac ime. i u pravu si kad ka e da isti ljudi ne mogu savladati obe ve tine.Vrlo dobro rekoh i mislim da sam ti sad objasnio ono to malopre nisam mogao uciniti. i da treba ispitati kako treba pricati. ali cemo uciniti ne to mnogo va nije od toga. tragedija i komedija. 395 Te ko ce. da li na i cuvari treba da se razumeju u podra avanju ili ne. Rapsodi ne mogu biti ujedno i glumci. Slutim da se ti sad pita .

koji vr e ropske poslove. postaje navika i druga priroda. VIII. ili u nacinu mi ljenja? Naravno da sam to primetio. ako oni treba ne to da podra avaju vec od detinjstva. i to u dr anju tela. ili u nacinu govora. plemenitost i druge takve vrline. . Ili. . To zaista necemo dopustiti. Ni rdave ljude. Ni njih.Ako hocemo da ostanemo pri na oj prvoj c reci koja tra i da cuvari napuste sve druge zanate i da se potpuno posvete zanimanju vezanom za odbranu slobode dr ave odricuci se svega drugog. ako se neguje od detinjstva i nadalje. kao mu karci podra avaju ene. Zar nisi primetio da svako podra avanje. pa je stoga nesposobna ne samo da podra ava vi e stvari s jednakom uspe no cu nego nije u stanju ni da prakticno dela u svim onim oblastima koje mo e da podra ava. bilo da se svada sa svojim mu em ili sa bogovima. Ropski duh ne smeju imati niti ga podra avati. ni stvarno ni podra avanjem. psuju i opadaju jedan drugoga. niti drugo to ovakvi ljudi bilo recima bilo delom cine sami . ili enu koja se porada. koji grde. i bol i tuga. pijane ili trezne. bice potrebno da oni ne cine ni ta drugo. jer misli da je srecna ili da je ena koju je sna la nesreca. Jo manje ce smeti podra avati enu bolesnu ili zaljubljenu. Adeimante. pobo nost. da ne d bi podra avanjem i sami stekli takve osobine. to je mimeticka umetnost. Dodajmo tome. razboritost. onda to moraju biti vrline koje odgovaraju njihovom zanimanju: hrabrost. da mi se cini kako je ljudska priroda razdeljena na jo manje delove. Ni ropkinje i robove. Necemo dopustiti da mladici. mislim stra ljivce i one koji rade 396 suprotno od onoga to smo sad pomenuli.b nije? Jeste. ili je e ohola. pa bilo da je u pitanju mlada ili stara. kao ni bilo ta drugo to je sramotno. To je potpuna istina. kojima se staramo i koji treba da postanu vrli ljudi.

ili grmljavinu i druge slicne stvari? Ne smeju. A da li onda smeju predstavljati kovace ili druge b zanatlije. Oni moraju poznavati lude i rdave ljude i ene. jer. medutim. neve t tome. ali ne smeju ciniti ni ta to oni cine i ne smeju predstavljati njihov rad i ivot. Koji su to nacini? Po mome mi ljenju. Ako. pak. hteti da to izgovori kao da je on sam taj covek i nece se stideti takvog podra avanja. nije slican ovome i njega ce se uvek pridr avati i njime govoriti covek koji je prvome i po rodenju i po vaspitanju sasvim suprotan. Da. za kratko vreme. IX.sebi i drugima. od pijanstva ili zbog koje druge mane. njegov razum sve to prezire. Ili mo da nemam pravo? 397 Ima . jer smo im zabranili da besne i da se pona aju kao ludi. i podra avanje i jednostavno pripovedanje. ili bikove kako bucu. Ako se. To je cela istina rece on. ako to nije u ali. a. ili veslace na trijerama. razumem ta misli . onda postoje dva nacina izra avanja i pesnickog pripovedanja i jednim od njih ce se. Drugi nacin. nego ce se stideti da ga podra ava jer je. govori . Smeju li podra avati konje kako r u. tim stvarima? Dalje. cestiti pesnik ce. dakle. a u manjoj meri ili nikako nece to ciniti ako je u pitanju covek koji je propao bilo od bolesti ili ljubavne strasti. odvratno mu je da postane njegova slika i da se u ivi u ivot gorih e ljudi. nekom nedostojnom coveku. On ce se dakle. ili more kako buci. ili reke kako ubore. kad u svome pripovedanju dode do mesta na kojem treba da istakne reci ili dela nekog odlicnog coveka. kad treba ne to da ka e. slu iti onim nacinom pripovedanja koji smo malopre pomenuli kod Homerovih epova. i njegovo ce pripovedanje zadr ati i jedno i drugo. osim. narocito ako prikazuje dobrog coveka ciji d je rad tacan i razuman. poslu iti zaista c dobar i savr en covek. ili njihove zapovednike. onda pesnik nikako nece hteti da sebe izravna sa gorim. kad ovaj cini ne to dobro. mo da. ali ce podra avanje 78 u eelom pripovedanju zauzimati vrlo neznatno mesto. kad uop te ne smeju voditi racuna . Mislim da se ne smeju nauciti ni da podra avaju lude ni u recima"3 ni delom. jer pripovedanje takvog jednog pesnika . s jedne strane. ili tako ne to? A za to bi to cinili. s druge strane.

ako pesnik eli da budu. Jeste. i kola i valjaka. To znaci da se svi pesnici i svi oni koji imaju ne to da ispricaju slu e ili prvim. ili drugim nacinom. ukoliko manje vredi utoliko vi e podra avati. dvema vrstama pripovedanja. i to. kao to smo vec pomenuli. Hocemo li u svojoj dr avi priznavati sva ova tri nacina. Ali. ili ce imati samo jedan mali deo pripovedanja? I to je sasvim tacno. On nece smatrati da je bilo ta njega nedostojno i poku avace da predstavlja sve i pred mnogima. taj je najprijatniji. prijatan je me oviti nacin. Pripovedanje prve vrste razlikovace se sasvim malo. nije takav.mora biti takvo. . Njegovo pripovedanje sastob jace se ili od samog podra avanja tonova. a isto tako i u nekom odgovarajucem c ritmu. A ta je sa drugom vrstom? Zar pesme te vrste ne tra e sve tonske nacine i sve ritmove. ili cemo primiti onaj koji ova dva spaja? Po mom mi ljenju. i svirala i svih drugih instrumenata. i ovaca i ptica. ukoliko se za njega izborim. onda ce. ili pak sjedinjuju jedan nacin sa drugim? Tako je. d Pa ta cemo sad? rekoh. i ako uz to dodamo i odgovarajucu melodiju i ritam. i um vetrova. ' To je sigurno. onda ce melodije biti kod pravog pesnika sve u jednom tonskom nacinu (jer se tekst pripovedanja ne razlikuje mnogo). Eto. s obzirom na njihove najraznovrsnije oblike. to sam ja podrazumevao kad sam govorio . i glasove truba. i grada. i glasove pasa. ili samo jedan od prva dva. A deci. primicemo cisto podra avanje kojim se opona a cestit covek. i grmljavinu. pedagozima i mno tvu najprijatniji je nacin upravo suprotan onom to si ga ti odabrao. Adeimante. dakle. lepo recitovane? Sigurno je tako. Ako pesnik.

Sokrate. i ratnik je ratnik. a nije pored toga to je ratar jo i sudija. da ti bude jasno da je pesma d sastavljena iz tri dela: iz reci. dakle. a ipak bismo mu rekli da kod nas u dr avi ne postoji takav covek i da ne sme ni postojati i poslali bismo ga u neku drugu dr avu po to bismo prethodno izlili mnogo mirisa na njegovu glavu i ovencali ga vunenim vrpcama. obucar obucar. zemljoradnik je zemljoradnik. Zaista. jer ovog trenutka jo ne mogu jasno da shvatim ta treba . melodije i ritma 80 To mora. A sada. tome da ka emo iako naslucujem. sadr ini i obliku njihovu.A ti mo da misli rekoh ja da on ne odgoe vara na em dr avnom uredenju. Mora. a i . pa kad bi nam taj covek hteo pokazati sve svoje ve tine i recitovati svoje pesme. svakako. a tako je i u ostalim zvanjima. ako hocemo da se sla emo sa onim to smo vec rekli? Tada se Glaukon nasmeja i rece: Izgleda. rekoh cini mi se da smo u potpunosti pretresli onaj deo muzickog vaspitanja koji se odnosi na pesme i mitove. nego svako obavlja samo jedan posao. po to u nas nema dvostrucnih a nema ni mnogostrucnih ljudi. a nije pored toga i trgovac. i kakvo ono treba da bude. to se reci tice. rekoh. Da li je rekoh posle ovoga preostalo jo ne to da se ka e . Takav nacin. U na oj dr avi je. a krmano nije uz to jo i obucar. onda bismo mu mi ukazali bo ansku pocast. koji bi nam kazivao izreke valjanih ljudi i koji bi govorio prema onim nacelima koje smo postavili u pocetku. 398 A kad bi u na u dr avu do ao covek tako okretan da bi mogao primati sve te oblike i da bi mogao podra avati sve stvari. Razume se. kao da je svetac koji zaslu uje divljenje. A zar nece sad vec svako moci sam da pronade ono to treba . ne postoji nikakva razlika izmedu pevanih i onih koje se recituju. Rekli smo ta treba pricati i kako treba pricati. da ja nisam medu njima. Tako se i meni cini odgovori on. . doista. jer za njih va e one odredbe koje smo vec utvrdili. prijatelju. tako bismo uradili da to zavisi od nas. kad smo poceli vaspitavati ratnike. tome da ka emo. I mi bismo se i dalje koristili svojim ozbiljnim iako ne tako prijatnim pesni b kom i pripovedacem. ne pristaje uz na u dr avu. c X. pevanju i muzici uop te? Dabogme.

Ono to najmanje dolikuje cuvarima. ili umre. prima pouku. a kamoli ljudima. e A kakve tonske vrste imaju naricaljke? Reci mi. koje takode treba da su odva ne. ili ako zapadne u nevolju. poucavanjem ili prigovaranjem. Meni tonski nacini nisu poznati rekoh. Tako je. Miksolidijsku. Jeoji odgovara glasu i izra avanju hrabrog coveka kad mu je potrebna snaga u ratu ili inace. to je pijanstvo. coveka. Zadr i onaj tonski nacin. kad sve to cini c razumno i nije ohol. 399 Imaju li one kakvu vrednost za ratnike. opet. Njih zovu mlitavim. Razume se. ti si muzicar. ili. Zadr i mi ta dva tonska nacina. Melodija i ritam treba da se upravljaju prema recima. silni i blagi. Koje su tonske vrste mlitave i koje odgovaraju pesmama koje se pevaju pri picu? On odgovori: Jonska i lidijska. One ne koriste cak ni enama. bogove molitvom. odva nih i hrabrih. Tako je. prijatelju? Nemaju nikakvu odgovori on i izgleda da nam ostaju samo dorska i frigijska vrsta. vec ivi umereno i razumno i zadovoljan je onim to dolazi. a hoce da u svim tim nesrecama ostane hrabar i jak i da b se od njih brani. kad nije nasilan nego blag. Zadr i jo jedan tonski nacin da poka e coveka kad je u miru. Kazali smo da nam pesme tugovanke i naricaljke nimalo nisu potrebne. bude ranjen. koji ce najlep e izraziti glasove nesrecnih i srecnih. a isto i mutavost i lenjost. kad nekoga ubeduje i moli. sintonolidijsku i slicno tome. usvaja savet. kad slu a molbu. . Njih onda treba izbaciti.Tako je. Nisu. obratno. 8! .

i dodao im . da se u dr avi mogu upotrebljavati samo lira i kitara. Cini mi se nekako da sam cuo. Necemo. Ostaje.43 koje je. nego treba da odgovaraju sredenom i mu kom ivotu. a neki drugi opet trohejem. a nikako se ne srne tekst upravljati prema melodiji i taktu. onda se me· 400 lodija i takt moraju upravljati prema recima. i daktil i heroj. Ovo zaista ne bih uraeo reci. e Ne uvodimo ni ta novo. b Onda cemo tu stvar pretresti sa Damonom rekoh ja da vidimo koji taktovi odgovaraju ropskom raspolo enju. Kad nademo takav ritam. prijatelju. mislim da je jedan takt nazvao jambom. Hajde sada da je procistimo sasvim! Posle melodije dolazi ritam. kad je on pominjao neki slo eni enoplij. A u poljima bi mogla biti i koja siringa da sviraju pastiri. iako smo nedavno bili utvrdili da obiluje dobrim osobinama.Ti i ne tra i da ti ostavim druge. i koje ritmove treba zadr ati kao suprotne 82 ovima. ka e koji i kakvi su to ritmovi. i ne smemo tra iti da budu ritmovi areni i raznoliki. razume se. pektida i ostali sa mnogim icama i melodijama. Mislim da nece. onda. kao i cetiri tona iz kojih se razvijaju svi tonski redovi. nego one koje sam ti i sam pomenuo odgovori on. Tvoja je du nost da nam. Bogami. a ne Marsiju i njegove. mi opet procistismo neprimetno na u dr avu. Onda u dr avi necemo ni imati ljude koji prave d instrumente kao to su: trigonon. primiti u dr avu izradivace frula i svirace u frulu? Zar ona frula nije instrument sa najvi e glasova i svi ostali vi eglasni instrumenti podra avaju samo frulu? Dabogme. ni sam ne znam kako. kao i kod tonskih nacina. cini se da zaista ne uvodimo ni ta novo. Za na e pesme i melodije onda nece ni biti potrebni instrumenti sa mnogim icama i koji imaju sve tonske nacine. XI. koji gordosti. kad odabirarao Apolona i Apolonove instrumente. Postupili smo razborito rece on. tako da su postojali ili kratki ili dugi. A hocemo . Tako barem na e ispitivanje kazuje. Proucavao sam ih i rekao bih rado da postoje tri vrste ritmova iz kojih se razvijaju taktovi. sredio i prednji deo zamenio zadnjim. ili besu ili drugim zlim osobinama.44 Ah ne bih mogao reci kome nacinu ivota bi oni odgovarah. Tako mi psa.

ali i ono to je tome suprotno: smisaonu lepotu. ako ele da vr e svoju du nost? Moraju. u ve tini tkanja. Jeste. Dakle. Tako je odgovori on. jer tekst i ritam lice jedan na drugi. A to se tice same pesme rekoh dakle teksta? Zar on nije proizvod du evnog raspolo enja? Razume se da jeste. A od teksta zavise i druge stvari? Da. i dobar ritam su posledica dobrog du evnog raspolo enja. lepota melodije i nemelodicnost zavise isto tako od teksta. . Pa da li se mladici moraju truditi da steknu sve to. To je isto tako u slikarstvu i u ostalim lepim ve tinama. dobrom delanju i svemu srodnom to uz to ide. ono to odgovara razumnosti. dobra pesma. a da nam pri tom ta rec ne znaci isto to i ogranicenost. a ne tekst prema ritmu i melodiji. besmisao i sve ono to je srodno rdavom delanju. Zar ne misli i ti tako? Mislim da je zaista tako. dobro pona anje. U svemu tome nalazimo ru nocu. vezenja. ritam i melodija upravljaju prema njemu. nesklad. i nedostatak ritma od rdavog teksta. a da nedostatak ritma odgovara onome to je amorfno? Kako ne? I da ritmicka umerenost zavisi od dobrog teksta. ako se. Ali to sve neka ostane za Damona! Mislim da bi trebalo dugo raspravljati da bi se ovde napravio izbor. dobra melodija. tako je u stvari. gradevinarstva u svakoj drugoj radinosti. osim toga jo i u prirodnim telima kao i u biljkama. A da li ti je jasno da ritmicka savr enost odgovara savr enoj formi. aritmiju. Mislim da je kod nekih taktova isto toliko kudio sastav stope koliko same mere ili i jedno i drugo zajedno. kao to smo malopre rekli. nego ne to to je stvarno lepo i dobro. to ne mogu reci.du ine i kratkoce.

Nije. S druge strane. Glaukone. on ce opravdano prezirati stvari koje su ru ne. ugradivace ih u svoju du u kao njenu 402 najbolju hranu. to bi bio nenadma no najlep i put za njihovo vaspitanje. kao vazduhom d koji iz pogodnog boravi ta donosi dobro zdravlje. Na taj nacin ce na i cuvari. Jer. kao da borave u zdravoj sredini. dakle. I meni se cini rece on da takvi ciljevi cine vaspitanje u muzici opravdanim. dok ce se. prostackom i nepristojnom delanju koje bi mogli ispoljiti u oblikovanju ivih bica. prijateljstvu i skladu sa onom recju koja se zala e za lepo. Da. jer u protivnom nece imati takve efekte? A ovo opet zbog toga to ce mladi covek. raskala nom. unoseci u nju plemenitost i otmenost. da im u na oj dr avi ne dopustimo da pevaju kako im je volja. nalazice u njima zadovoljstvo. A onom ko na takvu kontrolu ne pristaje. a kad i to postigne. moci najlak e da zapazi sve ono to je nepotpuno i nesavr eno u delima prirode i radinosti. u svim malim i velikim recenicama i . Moramo tra iti takve stvaraoce koji ce u svojim srecnim sklonostima biti sposobni da izraze lepotu i prirodu onog to ujedno ima i lep oblik i moralnu vrednost.Sasvim je tako rece Glaukon. Potrebno je vr iti nadzor i nad drugima koji ne to stvaraju da bismo i njih sprecili u zlocudnom. ra 84 dovace se svojoj slicnosti s lepim delima koju je valjanim muzickim vaspitanjem u najvecoj meri postigao. kao stoka na lo em pa njaku. Takav ce covek imati naj ivlji osecaj nepotpunosti tih dela i opravdano ce biti njima nezadovoljan. gradevina. koji je u muzici valjano e obrazovan. Nije li muzika. Tako je rekoh ja i sa ucenjem citanja i pisanja: tek onda smo potpuno obuceni kad mali broj slovnih znakova umemo da prepoznamo u svim njihovim b kombinacijama. pa ce tako postati ujedno lep i dobar. necemo dozvoliti da se u na oj dr avi bavi svojim poslom. ili kakvih drugih tvorevina. osnova vaspitanja zato to ritam i harmonija najdublje prodiru u unutra njost du e i najvi e je obuzimaju. talo eci tako u svojoj du i veliko zlo. mrzece ih jo kao dete i pre no to bude sposoban da to samom sebi razjasni. pohvalno postavljati prema lepim delima. moci da se nadahnjuju svim onim to od lepih dela dopire do njihovih ociju ili u iju. ali samo kada je muzicko obrazovanje dobro vodeno. ne smemo dopuc titi da se na i cuvari nadahnjuju rdavim likovima uzimajuci svakodnevno i neopa eno od svuda pomalo. naprotiv. pa ako nece tako da cine. Tako ce oni vec od najranijeg detinjstva biti neprimetno usmeravani ka slicnosti. b XII. dovoljno da nadzor vodimo samo nad pesnicima i da samo njih prisiljavamo da svoje tvorevine uskladuju s moralom.

ako ne umemo da prepoznamo razboritost. Znaci da bi onaj ko je stekao pravo vaspitanje voleo ovakve ljude. Bez svega toga ne bismo mogli znati ni da citamo ni da pi emo. hrabrost. narocito kada bi ovome nedostajao du evni sklad. ma bio veliki ili mali. desilo da se u jednom coveku spoje karakter i odgovarajuca lepota njegove spolja njosti koja odgovara karakteru. velicinu du e i sve to je ovima srodno. Tako je. onda. ni veliku ni malu. Pa onda. Ni slike slova koje vidimo u vodi ili ogledalima ne bismo mogli razlikovati pre nego to poznajemo sama slova. sa predubedenjem da na sve to ne moramo obracati pa nju. Ono to je najlep e. 85 . i ako ne umemo da vidimo gde takve stvari borave i da ih medusobno razlikujemo. i ako isto tako ne umemo da otkrijemo ono to je tome suprotno i to je posvuda ra ireno. a ne bi voleo coveka neskladna? Ne. zar ne bih mogao reci c da ni mi sami nikada necemo biti muzikalni. ne ispu tajuci iz vida nijednu. bila to najlep a slika? To bi zaista bilo najlep e. ili si imao takve decake i odobravam to. d Kad bi se. kao ni na i cuvari koje treba da vaspitamo. onda bi za coveka. koji bi imao srecu da to posmatra. Razume se. prelazio bi e preko toga i jo bi poku avao da ga voli. tako mi bogova.kad ne dopu tamo da nam ijedan promakne. razlikujuci istovremeno njih same od njihovih slika. u ubedenju da su sve one predmet istog umenja i brige? To je nu na posledica rece on. Vidim rekoh da ti ili ima . nego se oboje ve ba i uci oboje. to je najdostojnije ljubavi? Razume se.46 A kad bi imao samo telesne nedostatke. plemenitost.

ukoliko je ona vaspitanjem dobila sve to joj je potrebno. ni jacu. ni ljubavnik. I ja tako mislim rece Glaukon. XIII. Posle muzickog. gledaj da li i ti misli tako. dobra du a je ta koja svojom vrlinom daje telu svu savr enost za koju je ono sposobno.Ali mi reci ovo: mo e li se preterana strast nekako slo iti sa trezveno cu? Kako bi se mogla slo iti. ne manje nego to to cini bol! A sla e li se ona sa nekom drugom vrlinom? 403 Nikad. u na oj dr avi postaviti ovaj zakon: onaj koji voli mladica ciju je ljubav zadobio treba da ga voli. jer govor .47 Ne smeju ni to. b Dakle i nikakva culna strast. toj stvari. kad ona coveka pravi nerazumnim. ni ljubljeni mladic ne smeju imati nikakve veze sa tim. a mi da ovde odredimo samo e glavne smerove i tako izbegnemo suvi e duge govore. Onda ce biti sasvim u redu da samoj du i.48 Ne to vi e od toga p. a ni be nju. Tako je. zaista. prepustimo brigu oko tela. obrnuto. Zato ce . Sokrate. inace cemo ga prekoriti zbog nevaspitanja i nerazumevanja lepote.50 Da li se i tebi tako cini? 86 Isto tako rece on. i da ivi s njim i da op ti sa njim kao sa sinom samo radi njegove lepote. ne cini du u dobrom. To znaci da se za pravu ljubav ne smeju vezivati nikakvo ludovanje ni preteranost? Ne smeju. A da li se sla e sa gordo cu (oholo cu) i neumereno cu? Sla e se bolje nego sa bilo cim drugim. kad ne sme biti cilj njegove veze sa njim. Evo kako ja mislim . I ono se mora temeljno s provoditi od detinjstva d za ceo ivot. ako treba da vole i da budu voljeni.. Zar ti se ne cini rekoh da je na govor . A bi li mi mogao imenovati neku strast koja je silnija i jaca od ljubavne? Ne bih. Di li ce takav postupak biti u redu? . muzici pri kraju? Zavr ili smo ga tamo gde treba. Svakako. muzici i treba da se zavr i u ljubavi prema lepom. kakva god bila njegova vrlina. mladici treba da dobiju gimnasticku vaspitanje. izgleda. Meni se cini da telo. A ima li prave ljubavi tamo gde se voli sve to je sredeno i lepo i gde tim osecanjem vladaju trezvenost i pravo vaspitanje? Ima.

Hoce. Zar ti ne vidi da oni prespavaju ivot i da ovi borci jako i estoko boluju cim malo odstupe od svoga utvrdenog nacina ivota? Vidim. moraju videti i cuti to bolje i ne smeju tako b lako oboljevati u ratu uprkos mnogim promenama u jelu i picu. Ali on rekoh ja uspavljuje i nije preporucljiv za zdravlje. Ti zna da on svoje junake ne gosti. na obali Helesponta. . a narocito ako slu i kao priprema za rat. A kako je sa jelom? Zar ovi ljudi nisu u najvecoj bici? Ili nije tako? Jeste. jer se ono za vojnike najlak e mo e spremiti. jer oni moraju biti budni kao psi. Na im ratnicima rekoh ja potrebna je za ve banje neka bri ljiva kola. Kako to misli ? Gimnasticko vaspitanje je jednostavno i primerno. vrucini i hladnoci. mo e se reci. iako su pored mora. Svakome bi pre nego cuvaru bilo dopu teno da se opije i da ne zna gde je. Svuda je. nego nositi sobom posude. ribama. Sme no bi bilo odgovori on kad bi cuvar morao imati cuvara.51 To je jasno. 404 Pa da li ce im onda odgovarati ivot profesionalnog atlete? Mo da. Rekli smo da se mladici moraju uzdr avati od pijanstva. Kako to? To se mo e nauciti i kod Homera rekoh. c niti kuvanim mesom. na njihovim gozbama u ratu. nego samo onim koje je peceno na ra nju. Ima li neceg srodnog izmedu najboljeg gimnastiCKog i nuzickog vaspitanja koje smo malopre opisali. lak e slu iti se vatrom.

zar se onda ne otvaraju mnogi sudovi i bolnice? Pravnicku i lekarsko znanje se procuje. vladari i sudije. nego mu se c svida spretnost u izvr avanju zlocinstva. narocito ako se i slobodni ljudi u velikoj meri posvete ovim pozivima. to je jo sramnije nego ono pre. Razume se. kad nema nimalo smisla za lepotu. dok je jednostavnost u muzici stvorila u du ama razboritost. I svi ostali profesionalni borci znaju da se telo mora uzdr ati od svega toga ako hoce da se dobro oseca. kad se na sve moguce nacine dovija da se izvuce da bi izbegao kaznu. XIV. Sasvim tacno. A zar nije jo sramnije kad je neko najveci deo svoga ivota proveo po sudovima bilo kao tu eni ili kao tu ilac. koji mesa sve tonske nacine i taktove. nisi prijatelj siraku ke trpeze i sicilijanskog bogatstva u jelima. Nisi ni ljubitelj cuvenih jela iz atinskih poslasticarnica? Nu no. Raznolikost je tamo stvorila neumernost. A da li bi mi kao dokaz da je stanje vaspitanja u dr avi rdavo mogao navesti ne to jace od cinjenice da su potrebni lekari i stroge sudije? I to ne samo zbog prostih ljudi i radnika. 405 Kad u dr avi preovladaju neumerenost i bolest. d prijatelju. onda cini se da ti.52 Naravno da nisam. A zar nije sramota iskori cavati lekarsku ve tinu d . kad mo e da sve 88 preokrene i prevrne. Mislim da Homer nikada nije pomenuo zacine. I ne odobrava da ljudi. imaju neku Korincanku za ljubavnicu? Nipo to.Mnogo lak e. Svakako. I dobro je ako to znaju i ako se po tome upravljaju. kad vec ti sam nema osecanja pravicnosti! Nema niceg sramnijeg od toga. nego i zbog onih koji smatraju da su odgojeni kao slobodni? Ili. Mislim da bismo celu ovu ishranu i nacin ivota s pravom mogli uporediti s onim stilom u muzici i pee vanju. dele pravdu. a prostota u ishrani dala je zdravlje. a ovde bolest. na primer. zar nije ru no i b zar ne slu i kao jak dokaz nevaspitanja kad si ti sam prinuden da ti drugi. Ako ti se cini da imaju pravo. a sve to cini radi ni tavnog i bezvrednog. koji ele da svoje telo odr e u punoj telesnoj snazi. jer ne zna koliko je lep e i bolje iveti za sebe i bez posredovanja pospanog sudije? Jeste.

koja je. 406 to.ne da bi se izlecila neka rana ili neka bolest koje mogu doci sa promenom godi njeg doba. razboleo. nego posledice nereda i nacina ivota kakav smo pomenuli? Takav covek postaje pun rdavih sokova i isparenja. Kako to? Tako to je odlagao svoju smrt. mucio najpre i najvi e samoga sebe. ali nije bio sposoban da se izleci. u stvari. Znaci da mu je njegova ve tina donela lepu nagradu. A kad se Herodik. c To je i prirodno rekoh jer on nije znao da je Asklepije svojim potomcima predao tu vrstu lekarske ve tine ne iz neznanja ili neiskustva. spajajuci gimnasticku ve tinu sa Iekarskom. pratio svoju bolest. pre Herodika55 tako se bar ka e nisu slu ili ovim nacinom. patio je cim bi makar malo odstupio od svoje uobicajene dijete i do iveo je starost zato to se njegovo znanje protivilo smrti. Tako je svoj vek provodio lececi se i ne radeci nikakav drugi posao. Sme no je to mi to shvatamo kad su u pitanju radnici. dodu e. To dokazuju njegovi sinovi kod e Troje. Ranjenom Euripilu dala je slu avka da pije pramnejsko vino koje je posula bra nom i istruganim sirom. cini se. pun kao jezero. a kad je rec . on je. koji je bio ucitelj borenja. On je. bila smrtonosna. A to su neka nova i neobicna imena bolesti. a Asklepijevi sinovi niti su je kudili. mislim. ako pomisli na to da se Akslepijadi. Mislim rekoh ja da takvih bolesti u vreme Asklepija nije ni bilo. nego zato to je znao da je svakome gradaninu u lepo uredenoj dr avi odreden po jedan posao koji on ima da obavi i da niko nema vremena da celog veka boluje i da se leci. Jeste. pa se nadu mudri Asklepijevici53 pobudeni da takvim bolestima daju imena kao to su: nadimanje i katar. Nije.54 Zaista neobicno pice za takvog bolesnika. dovodi do bolesti. lecenja koji danas. prouzrokuje zapaljenje. a onda i mnoge druge ljude. tako je. niti su zamerili Patroklu koji ga je lecio.

telu smeta i u privredivanju. Kako to rece on.56 Mislim da je treba negovati jo i pre toga. Ta preterana briga . Zatim ka e takvom lekaru zbogom. XV. nego da sebe poucimo u tome da li bogata mora da neguje vrlinu i da li je ivot nemoguc za onoga koji vrlinu ne upra njava. i u ratu. a zanemariti predstojeci posao. jer ona uvek izaziva strah od bolesti. telu je osnova glavobolje i vrtoglavice za koje optu uju filozofiju. pa je potrebno da je lekovima i operacijama odstrani kako bi nastavio svoj uobicajeni ivot. briga koja ide dalje od onoga to zahteva gimnastika. telu. postavimo na e pitanje ovako: da li tesarima i drugim manuelnim radnicima vaspitavanje sebe samih smeta u njihovom poslu i to zbog pa nje koju takvo samovaspitanje zahteva od uma. Ali takav covek. i treba da se na taj nacin slu i lekarskom ve tinom? Za to? Zar zato to je imao svoj posao i to mu ne bi koristilo da ivi kad ne bi mogao da ga obavlja? Razume se. ili se i cistio. A najvi e smeta u sticanju znanja. onda mu bolesnik odgovara kako nema vremena da boluje i kako mu takav ivot. Hajde da se ne prepiremo oko istinitosti Fokilidove maksime. udubljivanju u. ali ga zadesi neka bolest. Ako mu lekar odredi dugu dijetu. ne shvatimo. sebe i u razmi ljanju. Cini se da je tako rece on. Ili. pa i stvarnu telesnu patnju. iako je jasno da gde god takva zaokupljenost telom postoji. vrati se svome uobicajenom nacinu ivota. dok bogata e tako ne to nikako ne sprecava u sprovodenju Fokilidove maksime? Bogami rece on Fokilidovu zapovest najvi e ometa preterana briga . i u miru. Kad se razboli tesar rekoh ja onda on tra i od lekara lek koji ce piti kako bi bolest izbljuvao. nije ni od kakve koristi. A ako telo nije sposobno da to podnese. ako mu ka e da stavi na glavu e ir ili ne to slicno tome. bolesti. a ponekad hoce da se oslobodi bolesti gorenjem ili rezanjem. ozdravi i ivi radeci svoj posao. Ne razume rekoh ja za to je Fokilid govorio da treba negovati vrlinu kad se ima od cega iveti. negovanju i upra njavanju vrline stvaraju se te koce. Ali on nije imao nameru da leci sasvim bolesne ljude i da propisima dijete ovde ne to oduzme a onde ne to doda. onda tesar umire i re ava se svih briga. kao i u dr avnim poslovima. izgleda.. Takvo preterano staranje . bogatima i onima koji se smatraju srecnima. da ne bi naneo tetu dr avi. A za bogata a ka emo da nema nikakvog takvog posla da ne bi mogao iveti kad ga ne bi obavljao? Tako se bar misli. u kojem mora voditi racuna . kako bi im na taj nacin produ io ivot pun muka i omogucio im da radaju . Zar ne mo emo reci da je i Asklepije za to znao? On je svoju lekarsku ve tinu namenio onim slucajevima d gde je bolesnik po svojoj prirodi zdrav i mudro ivi.

Zar ne vidi da su se i nje408 gova deca. XVI. medutim. mislili su oni koji su po prirodi bolesni i neumereni da nemaju od svog ivota ni ta ni sami. kako se mo e ocekivati. ra . ponela pred Trojom kao hrabri junaci i da su obavljala svoj lekarski posao onako kako ja ka em? Zar se ne seca kako je Menelaju koga je ranio Pandar krv isisao iz rane i stavio lekove blage?S7 Kao ni Euripilu. Nama. koja bi. govore da je Asklepije Apolonov sin i pricaju kako su ga novcem podmitili da izleci jednog sac mrtnika. i da ga je zato ubio grom.decu. To i zaslu uju. Zar nije tako? Onda. zato to je on bio takav. Tako je rekoh. Naprotiv. pa lekarska ve tina ne srne biti radi njih i oni ne smeju biti leceni cak ni onda kad su bogatiji od samoga Mide. nego je smatrao da ne treba negovati ljude koji nisu spoe sobni za ivot. jer su bili uvereni da su ti lekovi dovoljni da izlece ljude koji su pre ranjavanja bili zdravi i iveli ured b nim ivotom. niti kome drugom koriste. jer oni ne koriste ni sebi samima ni dr avi. ni njemu nisu prepisali ta treba da pije ili da jede. I opisuje Asklepijeve sinove kao da su to bili neki izvanredni ljudi. A pesnici tragedija i Pindar59 se tome protive. ti tvrdi da je Asklepije bio dr avnik odgovori on. i svakako im ne bi ni ta kodilo da su onu me avinu58 popili. bila ista takva.

cemu brinuti ako dopusti da postane. niti ovim sme biti zahvacena.c0 To je tacno. onda nije bio srebroljubac. du i zapoveda du om kojoj nikako ne srne biti dopu teno da se od detinjstva razvija medu rdavim du ama i da sa ovima dolazi u dodir. da bi koristeci se time mogla po sebi postaviti dijagnozu . dobri su i jedni i drugi. 409 Sudija. A slicno tome. i koji bi sami propatili sve te bolesti i po prirodi ne bi bili potpuno zdravog tela. Sudijina du a ne srne od detinjstva sticati iskustvo u rdavom delanju. Ispravno je to to ka e . upravo tako se i de ava. Ali ta veli na ovo. onda nije bio bo ji sin. telu brine du a. niti da sama pocini nepravde i prode kroz sva boravi ta nepravde. samo ne bi bilo niti bi postalo lo e. ili ako jeste. nepravdi drugog. a ne licnim c iskustvom.zum ka e da dm ne verujemo obe ove stvari. dakle. kao to se to radi u telesnim bolestima. Pri tom se slu io znanjem. inace. u tudim du ama i da uvidi 92 kakvo je to zlo. jer dobar je onaj cija je du a . Eto za to dobri mladi ljudi izgledaju kao da su naivni i za to ih nepravicni ljudi mogu b prevariti. jer je on tek u kasnijim godinama saznao ta je nepravicnost. zna li na ta ja mislim kad to ka em? Znacu kad mi bude rekao. To upravo i nameravam. a ako je bio srebroljubac. Ali. i to vi najvecem broju. Bez sumnje. Zato je nu no da dobar sudija bude starac. Istina je. prijatelju. utoliko lak e ukoliko oni u sebi samima nemaju uzorak zlonamernosti. On nepravicnost nije osetio zato to je ona bila u njegovoj du i. nego se dugo vremena trudio da je pronade kod drugih. Kako to? Najbolji lekari bi postali oni koji bi od detinjstva poceli da uce svoju ve tinu. i sama rdava. koja se ne mo e ni . dobre sudije bili bi oni koji su dolazili u dodir s ljudima najrazlicitijih priroda. Jo vi e od toga rekoh ja to bi bio dobar sudija kojeg si ti tra io. nego cemo reci: ako je bio bo ji sin. Jer. Sokrate? Treba li u na oj dr avi da bude dobrih lekara? Pretpostavljam da bi u najvecoj meri bili takvi upravo d oni kroz cije su ruke prolazili i zdravi i bolesni. koji bi upoznali najveci e broj tela u najgorem mogucem stanju. mislim da se telo ne brine za telo. ali ti si svojim pitanjem pokrenuo dve razlicite stvari. a ne mladic. ako se hoce da ona bude lepa i dobra i da zdravo procenjuje ta je pravedno.61 Ima pravo rece takav covek ima bar dobrih izgleda da bude sudija najbolje vrste. .

odredice u na oj dr avi kao i sudsko: zakonodavstvom. kojem smo govorili. zar ne? I to mi tako izgleda. . tada izgleda glup. pokvarenost ne bi mogla upoznati samu sebe ni vrlinu. vrlina je ta koja je sposobna da upozna samu e sebe kao i pokvarenost. pre izgleda mudar nego neupucen. misli da je lukav i mudar kad uzima izgled stra nog i kad se pona a tako da druge procenjuje kao da su njemu nalik. Ocigledno je rekoh ja da mladici. imajuci samog sebe kao uzor. Ali po to se takav covek ce ce susrece sa rdavim nego sa dobrim ljudima. b A kad ovako odgojen covek. osim u izuzetnom slucaju. Dobrog i mudrog sudiju rekoh ne treba tra iti u takvom coveku. ako je vremenom dobila valjano vaspitanje. starati samo . I lekarsko zanimanje. one koji nisu telesno zdravi pustice da umru. Jer.dobra. prirodno. onda ce svakako moci da postigne da mu lekarska ve tina ne bude potrebna. a rdav covek nikada. Tako je. gradanima koji 410 su telesno i du evno zdravi. on samom sebi. A onaj ko je stra an i sumnjicav. obrazovani onom jednostavnom muzikom koja u njima neguje razboritost. I meni se tako cini. nece imati potrebu za takvim sudstvom. i kad i ove procenjuje po d sopstvenom uzoru. Ali kad takav pristupa dobrim i mudrim ljudima. jer i prema njima pokazuje nepoverljivost i svoje nepoznavanje moralnog zdravlja. 93 . Doista. istovremeno i na isti nacin prima i gimnasticko obrazovanje. prema tome. XVII. A oba ce se. Samo takav covek postaje mudar. To je rece on cela istina. a i drugima. smrt je najbolje to se mo e postici i za one koji su takvi i za dr avu. a one koji su du evno bolesni i nepopravljivi osudice na smrt. nego u onom koga smo prethodno opisali. onaj ko je sam pocinio mnoge nepravde.

Ipak rekoh ja u toj surovosti je ona prirodna estina koja se. Meni se cini rekoh da se i jedno i drugo zahteva najvi e radi du e? Kako to? Zar ne vidi kakvo je du evno stanje onih koji se celog svog veka bave samo gimnastikom. ili kakvi su oni kod kojih je suprotan slucaj? . ako dobije ispravno vaspitanje. Ali one se moraju uskladiti jedna s drugom? Svakako. ali. da jedna ima da slu i vaspitanju tela. koja ce. kao to se to cesto smatra. ona prelazi u meku tvo. Sasvim tacno. ne misle time. postati okrutna i zla. koji jedu radi snage i napre u se. cemu to govori ? d . a oni koji se bave samo muzikom postaju mek i nego to je to za njih same dobro. ako je pak podvrgnemo valjanom vaspitavanju. ima mudru i hrabru du u. nacinicemo od onog to je po prirodi dato ne to istovremeno blago i sredeno. mekoci i blagosti u drugih. 94 Tako je. Tako je. Zapazio sam rece Glaukon da oni koji se bave samo gimnastikom postaju suroviji nego to je to potrebno. Ako se. a muzicku stranu vaspitanja sasvim zanemaruju. neko suvi e predaje muzici. XVIII. a druga vaspitanju du e. ako je prekomerna i usmerena na ono to ne treba. Pa onda moramo reci da na i cuvari treba da imaju obe prirode. . dakle.Radeci telesne ve be i izla uci se drugim naporima svakako ce prvenstveno imati u vidu volju i vi e ce se truditi da probude nju nego telesnu snagu. 411 Onaj kod koga su njih dve dovedene u sklad. po svoj prilici. pokazuje kao hrabrost.62 Moramo to reci. boja ljiva je i gruba. Nego kako upita on. surovosti i tvrdoci u onih prvih. Jeste. Znaci. e A ta cemo s blago cu? Nije li ona po svojoj prirodi prijateljica mudrosti? No ako je veca nego to treba. a i nece raditi kao i ostali rvaci. To je i moje mi ljenje rece on. A du a onoga kod koga nisu u skladu. dragi moj Glaukone rekoh ja da oni c koji nareduju da se \ aspitava i pomocu muzike i pomocu gimnastike. i .

nece li njegova te nja za naukom. Ako se. a pri tom potpuno zanemaruje muziku i filozofiju? Nece li se on u pocetku osecati veoma jak s obzirom na svoje telo. Ako se. i uvek su neraspolo eni. ni od razmi ljanja. Ali. on ce. ivi u neznanju i gluposti. onda ce to ici jo br e. umesto da budu odva ni. i zato to ona nije probudena. onda oslabiti. to desi coveku koji ni po prirodi nema volje. tako da on zbog sitnica plane i opet se rashladi: c tada takvi ljudi. b ako produ i da svoju volju neprestano ovako omek ava. opet.63 Tako je rece on. zar nece biti pun samopouzdanja i odva nosti i nece li biti hrabriji nego to je ranije bio? Razume se da hoce. dodu e. Mislim da takav covek postaje neprijatelj logosa (misologos) i neobrazovan (amousos). sasvim ugu iti. 95 . blagim i sentimentalnim melodijama i onda ceo ivot provede pevajuci i odu evljavajuci se pesmom. A zatim? Ako ne bude radio ni ta drugo i ne d bude imao nikakve veze sa Muzama. iza kojih stoje aritmija i neoplemenjenost. odrezati mi ice. nije hranjena. onemeti i oslepiti zato to nije okusio ni od istra ivanja. Sasvim tacno. ako je sklon odva nosti u prvi mah omek ati svoju volju kao to se omek ava gvo de i nacinice ne to korisno od onoga to je bilo neupotrebljivo i kruto. svuda primenjuje silu i grubost. opet. a osecaji koje prima preko cula nisu preci ceni? Tako je. A ta ce biti ako se neko mnogo bavi gimnastikom i dobro se hrani. postaju prznice i svadalice.64 Buduci neprie jemciv za razloge. najzad. tako reci. on ce je. onda slabi njegovu volju i cini je razdra ljivom. kao kroz levak. svojoj du i. onda ce se ona rastopiti i razliti. desi coveku odva nom. koju je mo da i pomalo imao u du i.onda pu ta da ona kroz njegove u i. a od sebe naciniti mlitavog borca". on se pona a kao neka divlja zver. uliva u du u glasove frule i puni je onim sladunjavim.

igrama na ih mladica. Dobro rekoh. Tako je rece on. Ko bi jo govorio . I to najbolji medu njima? I to je jasno. muziku i gimnastiku. Razume se. . Izgleda da je tako rece on. A volece. dakle. Tako bi bar trebalo da bude. onome to veli. i ono cija je dobrobit najvi e vezana za njegovu dobrobit. za koje nam se. A kako ovo treba da budu najbolji cuvari. XIX. pri tacnijem posmatranju. bila nacela obrazovanja i vaspitanja. Onoga. onda ce to biti oni koji su najpogodniji da cuvaju dr avu? Da. a to nije te ko uskladiti. Ovo bi. onoj njihovoj dvostrukoj prirodi: vitalnoj i filozofskoj. gimnastickim utakmicama i konjskim trkama? Jasno je da se sve to mora slagati sa ovim na im principima. to je jasno. d Tako je. najvi e ono to izgleda kao da je dobro uskladeno s njegovim interesom. A ta treba posle ovog da utvrdimo? Zar ne to. hoce li nam u dr avi biti potreban takav nadzornik kakvog smo upravo opisali.Sasvim je tako rece Glaukon. Sokrate! Ali. i to. nego prvenstveno . ko ih najravnomernije privodi svojoj du i. u svome pozivu moraju pokazati pamet i sposobnost. . brinuci se ne toliko za njihove du e i tela. lovu i lovljenju. ko ce medu njima vladati. dr avi. A covek se najbolje stara . ili obratno. onda je neki bog dao ljudima ta dva umenja. zar ne ? Jasno je. ko najlep e ume da objedini muzicko vaspitanje i gimnastiku. . Znaci. dakle. a mladi da slu aju. cini se. Oni. svakako. ako elimo da sacuvamo njeno uredenje? Neophodno je potreban. dakle. naje vi e cini da u celom svom ivotu s puno odanosti rade ono to misle da je korisno za dr avu a to joj nije od koristi. da medu cuvarima treba odabrati one ljude. a ko ce se pokoravati? Svakako. A zar najbolji zemljoradnici nisu oni ljudi koji su najpogodniji za zemljoradnju? Jesu. a osim toga se moraju starati i . Stoga se te dve prirode moraju medusobno uskladivati suzbijanjem jedne i pojacavanjem druge kako bi se postigla prava mera. mogli bismo s punim pravom nazvati muzicki i harmonicki savr eno odgajenim covekom. dakle. Ako je tako. i on bi na to imao mnogo vi e prava nego onaj ko je vest da ice instrumenta podesi jednu prema drugoj. Glaukone. Da stariji ljudi treba da nareduju. nece nipo to uciniti. Zaista nije te ko.

Prevarenim nazivam one koji su dopustili da budu razuvereni i one koji zaboravljaju. tome kako se to de ava protivno na em pristanku. morace me jo pouciti. Razumem rece on napu tanje jednog ubedenja s na im pristankom. ali . nego da li se strogo dr e tog nacela i da li ni pod sugestijom ni pred silom ne odustaju od njega. a bez na eg pristanka u svakom onom 413 slucaju kada je ono istinito. po tvome.To su pravi ljudi. a u drugom vremenom. Takve ljude moramo. bilo s na im pristankom bilo bez na eg pristanka: s na im pristankom onda kad saznamo da je to ubedenje pogre no. tra iti ne vodeci racuna . b I to samo kad smo rtve prevare ili opsene ili nasilja? Ovo opet ne razumem rece on. Kako? Zar i ti ne smatra rekoh da se ljudi li avaju onog to je dobro samo bez sopstvenog pristanka. Cini mi se da govorim svecano kao tragicari rekoh. -ne bi bilo rdavo gire iti u onome to je istina. kafc. Meni se cini da na jedno ubedenje napu ta. i u tome da je' istina ne to dobro? Ili mo da misli da ubedenje . u prvom slucaju govorom. Razume li sada? . Kako to misli da ne odustaj >d njega"? Reci cu ti. po to su i ne primecujuci to li eni svog ubedenja. njihovim godinama. onome to jeste da jeste nije istinito? Pravo govori odgovori on i ja mislim da se istinitog ubedenja li avamo samo protiv svoje volje.^ mi se cini. dok rado gube ono to je rdavo? Osim ako. i ne zaboravljaju s^cje nacelo da moraju raditi ono to je za dr avu najMlie.

samo oznacili glavne smerove. trebalo izvr iti izbor i ustolicenje poglavara (arhonata) i cuvara. bilo zato to ih je neko u ivanje zacaralo. s druge strane. dakle. dajuci im zadatke u kojima se spomenuto uverenje najlak e mo e zaboraviti i u kojima se isto tako lako mo e biti prevaren. Prisiljenim nazivam one koje su bol i patnja naterali da promene svoje ubedenje. pokazujuci u svemu da je dobar cuvar samog sebe i muzike u kojoj smo ga poucavali. onaj koji bi redom. ne treba prihvatiti za takav polo aj. Trebalo bi i za proveravanje toga ustanoviti neko pona anje koje ce biti pogodno za posmatranje. rekao da su rtve opsene oni koji su svoje ubedenje promenili. kao dete. Glaukone. izlagati naporima. bilo zbog osecanja straha zato to im je stavljena u izgled neka opasnost. Treba ih. Treba ih. U pravu si rece on. A onog koji nije od te sorte. preostao je rekoh onaj treci slucaj koji se odnosi na opsenu. kako bi. u svim takvim okolnostima da je ovladao dobrim ritmom i sopstvenom uskladeno cu kao osobinama koje ce ga kvalifikovati da bude najkorisniji i za sebe i za dr avu. nadalje. kao mladic i kao zreo covek. Takvom treba dati 98 sve pocasti za njegova ivota. Tako bismo otkrili koji od njih u svim takvim situacijama ostaje otporan prema opseni i dobro se dr i. uspe no 414 pro ao kroz sva takva ispitivanja i koji bi iz svih isku enja izi ao besprekoran. bez strogog izvodenja. Eto. kao to sam ranije govorio. da mladice isprobamo u njihovoj mogucoj stra ljivosti i otpornosti prema . posmatrati jo od njihovog najranijeg detinjstva i proveravati ih. c I ti bi. seni koja dolazi od u ivanja. moramo tra iti one koji su najbolji cuvari svog uverenja. pokazujuci.Da. kako mi se cini.. i to onog da treba stvarati i misliti samo ono to je najbolje za dr avu. I to sam razumeo i odobravam to to si rekao. Tako dakle. a ostale odbaciti. d treba odabrati onog koji nikad ne zaboravlja to uverenje i koji se te ko mo e prevariti.. trebalo bi. dakle. pa ih pri svemu tome posmatrati. Najzad. pribli no odredeno. kao to se pla ljivost drebadi isprobava bukom i vikom. a posle smrti treba mu podici nadgrobni spomenik i odavati druge najvi e pocasti koje ce cuvati uspomenu na njega. Doista rece on svaki prevareni izgleda nam kao da je opsenut.65 . i patnjama i borbenim takmicenjima. bio bi dostojan da bude onaj koji je prvi u dr avi i medu cuvarima. XX. Hocemo li tako postupati? Da. i to da ucinimo mnogo bolje nego to se zlato isprobava u vatri. ukoliko ima u vidu da smo time to smo rekli. Ali.

a moraju tititi i ostale gradane. Tako i ja mislim. njihova majka. ako ne na njih. zvacemo pomocnicima i izvr iocima odluka poglavara. . . XXI. onda na ostale gradane? Kakvu la ? upita on. a u stvari oni su sami. poslala na svet i sada se po zemlji na kojoj ive moraju starati kao . Nikakvu novu rekoh vec fenicansku. Reci cu im da im se sve ovo. d Pa dobro. govoricu mada jo ne znam kako cu naci smelosti i reci za to. svojoj materi i hraniteljici i moraju je braniti ako je neko ugrozi. i njihovo oru je.67 ne to to je u starim vremenima cesto bivalo. osim ako se potrudimo da u tako ne to budemo uvereni.66 mogli upotrebiti da bismo u plemenitoj nameri. tome govorio. uticali prevashodno na same poglavare ili. Cini mi se da se te ko odlucuje da . i ostale sprave njihove bili pod zemljom i tamo su e odnegovani i uobliceni. kojima smo ranije govorili. tome govore i uveravaju nas pesnici. tome govori . iako putem c la i. njihovo negovanje i vaspitanje. Zar onda nece biti najispravnije ako takve nazovemo savr enim cuvarima d od spolja njih i od unutra njih neprijatelja. cuvarima koji sprecavaju jedne u htenju a druge u mogucnosti da cine zlo? A one mladice koje smo do sada nazivali cuvarima. jer su to njihova braca i deca zemlje. kako . a to u na em vremenu ne biva i ne znam kako bi moglo da biva. Najpre cu nastojati da uverim same poglavare i njihove ratnike. a potom i ostale gradane. onda ih je zemlja. Govori samo i ne boj se. a kad su bili sasvim dovr eni. desilo u snu. Videce i sam da sam s pravom oklevao kad ti budem .I meni se tako cini b rece on. Ali produ ih ja koju bismo od onih dopu tenih la i.

Na a zamisao ce vredeti toliko koliko se u nju bude verovalo. jer mi se cini da govori . ukoliko sam dobro razumeo ono to si rekao. kucama koje dolikuju . ukazace mu pocast i unapredice ga. dr avi i . a zemljoradnike i ostale zanatlije sacinio je ponajvi e od gvo da i bronze. neka pripreme mesta Tako je. Svakako rekoh ali . i onima spolja i kako bi se mogli braniti. srebra ima najvi e u onima koji su nacinjeni kao pomocnici. svi ste braca! kazacemo im kao da smo mitolozi. nekog kao cuvara. ako neki neprijatelj pode da kao vuk napadne stado. nekog kao pomocnika. nego ce mu odrediti mesto koje odgovara njegovoj prirodi i svrstace ga medu zanatlije ili zemljoradnike. proroci te kazuje da ce dr ava potpuno propasti u onom vremenu kada je budu cuvali gvozdeni i bronzani cuvar. I to takva mesta. a srebrni zlatno. potomke i ljude koji ce se kasnije roditi. pa zato zaslu uju da budu najvi e cenjeni. potomstvu. Zato bog pre svega i najvi e nareduje onima koji zapovedaju da ni nad cim ne budu tako dobri cuvari i da se ni . XXII. 415 U pravu si rekoh.69 To bi bilo dovoljno rekoh ja da ih podstakne na vecu brigu . i to ce se naizmenicno ponavljati i u drugim slucajevima.68 A kako ste vi svi istoga roda. Ali cuj svr etak mita. Kad budu po 100 stavili tabor i prineli odredenu za spavanje. Ali ja bih takvo sredstvo pribavio za njihove sinove." Postoji li kakvo sredstvo koje mo e pomoci da se u taj mit poveruje? d Ne postoji nikakvo. Ali bog. ne smeju prema njemu c imati nikakvo sa aljenje. koji vas je oblikovao. i decu koja je nalik na vas. radacete. najvecim delom. ako bi medu ovima bio neko ko bi u sebi imao zlata i srebra. i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih sme a u njihovim du ama zastupljena. Ako njihov potomak ima u sebi bronze i gvo da. Ali ce b se de avati i da zlatan rodi srebrno dete. Vi koji sacinjavate dr avu. koja ih mogu cuvati i od zime i od vrucine? Da. cemu drugom ne staraju tako bri ljivo kao . neka za svoj logor tra e najbolje mesto u dr avi kako bi iz njega mogli upravljati i onima ize nutra. udesio je da oni koji treba da zapovedaju budu pome ani sa zlatom. Je li tako? rtvu. kucama. ukoliko neko ne bi hteo da se pokorava zakonima. je li. sebi.Nisi se malopre bez razloga stideo da ka e tu la . ukoliko se racuna na ove kojima ti predla e takav mit. A mi cemo naoru ati ove potomke zemlje i ucinicemo da poglavari uspostave prevlast. jer. A kad jednom budu gore.

vojnicima. cuvare stada. kad su oni jaci od njih. razliku misli da treba tu praviti? upita on. njihovoj bezbednosti. ma u cemu se ono sastojalo. Pa ako treba da budu takvi. Ni ta nije sramnije ni stidnije za pastira nego ako svoje pse. dakle. i njihovi stanovi i sve ostalo njihovo imanje mora biti tako ude eno da ne odvraca cuvare od elje da budu mnogo bolji od svih ostalih. ili rdave navike sami poku avaju da napadnu stado. Pored takvog odgoja. tako da onda vi e lice na svirepe tirane nego na dobronamerne prijatelje. Razume se da je to stra no. Sve ono to umereni i hrabri borci. vi e vuci nego psi. da su. dragi Glaukone rekoh nego mo emo reci samo to da oni moraju imati pravo vaspitanje. c ako treba da imaju onu najva niju osobinu: da budu blagi medu sobom i prema potcinjenima. To moramo spreciti rece Glaukon. da nijedan od njih nema nikakvo imanje. Ali mi to jo uvek ne smemo tvrditi. Poku acu da ti objasnim rekoh. odmerice i primice od drugih gradana kao nagradu to se staraju . Zaista ce tako reci svaki razuman covek. onda pogledaj nije li potrebno da ive i stanuju otprilike ovako: pre svega. b Zar onda ne treba svim mogucim nacinima sprecavati da isto to ucine i na i cuvari sa gradanima. Zatim. odgaji tako da oni iz obesti. . opet. da nijedan nema takvu kucu ili ostavu da u nju ne bi mogao uci svako ko to eli. I zar dobro vaspitanje nije najbolja predohrana za to? A oni ce biti zaista dobro vaspitani. 416 A kakvu. a jo manje da ih izaziva da ucine d zlo ostalim gradanima. ako to nije preko potrebno. reci ce razuman covek. a ne trgovcima. ciji je zadatak da se biju e u ratu. ili gladi. treba da imaju.

ganjace i bice ganjani celog veka. onda svojoj optu bi dodajem jo i to. Tako cemo. Oni ce se hraniti za zajednickom trpezom70 i ivece zajedno kao u taborima. i kuce. Dobro. bice neprijateljski vladari. i novac. I. To i jo mnogo slicnih stvari si izostavio u svojoj optu bi. ali nece trpeti ni oskudicu. a ne saveznici gradana. i kako si malopre pomenuo. po to je dr ava stvarno u njihovim rukama. sve od njih zavisi. grade lepe i velike kuce i za njih nabavljaju lepu opremu. Mislim rekoh da cemo. bojace se vi e neprijatelja u dr avi nego onoga spolja i tako ce se i oni sami i cela dr ava sunovratiti u propast. dotle. ne mogu praviti poklone heterama d ne mogu tro iti kao to to inace rade ljudi koji izgledaju srecni. rekao bi neko. da im ljudsko zlato nikako nije potrebno. ako nastavimo onim putem. Jedino njima je u dr avi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom. ti neko ka e da tvoji ljudi ne ive ba sasvim prijatno. ako. ratnici lice na obicnu najamnicku vojsku. dok je njihovo zlato neokaljano. Sokrate. mrzece i bice omrznuti. Tada prekide Adeimant i rece: 419a A kako ce se odbraniti. dok prinose rtve bogovima i goste svoje prijatelje iz sopstvenih sredstava. jer se sa kovanim zlatom desilo vec mnogo bezbo nih stvari. jer oni ipak ne u ivaju nikakvo dobro od dr ave? Dok ostali gradani sticu imanje. . i sve ostalo to se smatra da moraju imati oni koji treba da budu srecni. kojim smo dosad i li. treba im reci da oni u svojim du ama nose bo je i od bogova poklonjeno. imaju i zlata. kazati da ne bi bilo nimalo cudnovato kad bi oni i ovako bili veoma srecni. naime. nego da cela dr ava bude to u najvecoj odgovori Glaukon. oni ne smeju biti s njim pod istim krovom. i da gre e ako bo je zlato dovedu u vezu 417 sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave. iako. Zar ne? Svakako .tako da im za narednu godinu ni ta nece preostati. b Ti pita ta bismo mogli reci u odbranu? Da. Da rekoh a osim toga oni primaju samo hranu i uz nju ne dobijaju ni novac kao ostali najamnici. naci ono to treba reci. tako da ne mogu ni putovati po svojoj volji ako to za ele. koja le i u dr avi i koja nema nikakvog drugog 420 posla nego da stra ari. postace upravnici i zemljoradnici umesto b da budu vladaoci. A cim budu stekli sopstvenu zemlju. to se zlata i srebra tice. Zbog svega toga reci cemo da njihove stanove i sve ostalo treba urediti ovako i zakonom potvrditi.7' Tako ce spasti i sebe i dr avu. i srebra. ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. Ali mi nismo sagradili svoju dr avu zato da u njoj samo jedan stale (ethnos) bude narocito srecan. KNJIGA CETVRTA St.

meri. Mi smo mislili da cemo u takvoj dr avi najpre 103 .

ali. a pomocnike i cuvare. onda vidi kako celu dr avu potpuno uni tavaju. nego gledaj zato pa ljivo da li smo svakome delu dali ono to mu odgovara i da li smo celinu nacinili lepom? Isto nas tako nemoj primoravati ni da cuvarima stvorimo takvo blagostanje koje ce od njih naciniti sve drugo samo ne cuvare. ili cemo. prisiliti i nagovoriti da budu najbolji vr ioci svojih poslova. tim pozivima se ne mora toliko govoriti. ako cela dr ava bude ovako napredovala i ako se njome bude lepo upravljalo. a oni su jedini u stanju da njome lepo upravljaju tako da ona bude srecna. ili da tako moramo slikati i druge delove. Cini mi se da lepo govori rece on. Ali nam to nemoj preporucivati. a pored njih da postavimo loncarski tocak. vec . onome to vec odavno tra imo. nemoj misliti da oci moramo naciniti tako lepim da to vi e ne budu oci. dr avi. da jedu. onda moramo pustiti da priroda svakog pojedinog sloja omoguci svakom od njih udeo u sreci. Umeli bismo mi da usrecimo i e zemljoradnike. necem drugom a ne . da ih obucemo u dugacke haljine. a u dr avi. u stvari. nisu obojene purpurnom. nekoj narodnoj svetkovini.c naci pravicnost. ni loncar loncar. pa. . kao i 104 c sve ostale.1 Ali . kojom se najgore upravlja. obavijemo zlatom i da im naredimo da obraduju zemlju po svome nahodenju. imajuci u vidu celu dr avu. Posle cemo se pozabaviti suprotnim. dakle. onda to za dr avu nije tako stra no. to. nisu. ako bi slucajno za eleli da rade svoj loncarski posao. mogli bismo prosuditi . mogli bismo pozvati loncare da zauzmu mesta pored vatre. ako se pokvare i prave se da su to. po to bismo videli i jednu i drugu. Zamisli da mi slikamo. vec crnom bojom. onda onaj ko . nepravicnost. dr avi. cudnovati covece. tako da cela dr ava bude bla ena i srecna. morati gledati da njoj stvorimo tu srecu. opet. Jer ako po 421 slu amo tebe. onako kako je mi zami ljamo. oci kao ne to najlep e. na primer. misli . niti ce iko drugi biti na svome mestu. pa nece biti one strukture iz koje nastaje dr ava. Ako mi. videti da li cemo postavljajuci cuvare. II. ako cuvari3 zakona i dr ave nisu to stvarno. dakle. mogli bismo i sve ostale usreciti na taj nacin. postavljamo cuvare da to zaista i budu i da dr avi ni najmanje ne nab kode. Evo odgo d vora koji bi nas najbolje opravdao: . piju i goste se. a. misliti na to kako da njima obezbedimo najvecu srecu. i ne uzimamo samo neke ljude da ih usrecimo nego cinimo to sa celom dr avom. zemljoradnicima i srecnim domacinima govori drugo kao da tu nije rec . onda zemljoradnik nece vi e biti zemljoradnik. a dode neko i prekori nas to nismo najlep e boje stavili na najlep e delove tela. ako krpaci2 vi e ne vrede. nego samo tako izgledaju. Sada jo stvaramo srecnu dr avu. Treba.

mnogo gori. a protiv dve ovakve bice lak e. hoce li hteti da se jo uvek brine . onda ce raditi e gore i nacinice svoje sinove i ostale koje uci zanatu gorim zanatlijama. dakle. Postace lenj i nece se vi e brinuti kao to je to ranije cinio? Nece. Postace onda gori loncar? Da. pa ce svakako morati paziti da to kri om ne ude u dr avu. a siroma tvo. Izgleda da je tako. Ali razmisli. i zbog siroma tva i zbog bogatstva. zanatu? Nece.A ta misli hocu li lepo reci i ono to je sa ovim u vezi? A ta je to? d Seti se ostalih zanatlija''. ropski duh i rdave poslove. ta to? 422 Pa. . postaju i zanatski proizvodi i zanatlije samo gori. Sokrate. kako mi se cini. Kako to? Evo kako: ako se loncar obogati. ako zbog siroma tva ne mo e kupiti alat ili ne to drugo to mu je potrebno za posao. Tako smo. narocito ako bude prinudena da se bori protiv velike i bogate dr ave? Jasno je rekoh da je te ko boriti se protiv b jedne. i te nju za prevratom. Razume se. A. na li i druge zadatke za cuvare. kako ce na a dr ava moci da ratuje ako ne stekne novaca. bogatstvo i siroma tvo rekoh jer bogatstvo donosi rasko i lenjost. opet. da li iste stvari ne kvare i njih te postaju rdavi? A koje to stvari? Bogatstvo i nema tina rekoh.5 Sasvim tacno. Zbog obe stvari. pored te nje za prevratom.

Pristajem na to. Prvo rekoh ako bude potrebno da se bore.7 U svakoj od njih ima najmanje dve dr ave. nego da zajedno s njima krenu protiv masnog i neotpornog stada? Mislim da ne bi.8 I dokle god tvojom dr avom budu upravljali mudro. jednu cine bogati. Ali. okrenuce se i ponoviti to cesto na suncu i na zapari. Adeimante. zar ti se ne cini da ce se jedan odlican rvac lako boriti sa dva protivnika koji su bogati i ugojeni a nisu rvaci? Ali svakako ne sa oba odjednom.2007. jer. kao u onoj decjoj igri. nacinice veliku gre ku. pa jednima ostavi bogatstvo a drugima vlast. ako pak u njima otkrij e ono mno tvo dr ava. ona . ako se bogatstvo drugih e dr ava na taj nacin nagomilava u jednoj. a vama jeste. imace mnogo saveznika koji cete braniti i malo neprijatelja koji cete napadati. a tako i treba.0 Zar ne bi ovakav covek savladao vi e takvih? Ne bi zaista bilo nikakvo cudo.7. A misli li ti da se bogata i bolje razumeju i imaju bolje iskustvo u rvanju nego u ratovanju? Naravno da ne mislim. 14:25:48 blank) Kako cemo onda te druge dr ave nazivati? Njima cemo rekoh dati neko ime sa irim znacenjem. Onda ce se verovatno na i borci lako boriti sa dvostrukim i trostrukim brojem njih. i ako tako postupa i sa grupama i sa pojedincima. koje su u ratu jedna s drugom. nego svaka sadr i u sebi mnogo dr ava. udac rice cim se ko pribli i. Pa onda. nadalje. d A kad bismo poslali emisare u drugu dr avu i kad bi oni preneli sledecu iskrenu poruku: Mi ne upotrebljavamo ni zlato ni srebro. jer izgleda da si ispravno govorio. svaka od ovih sadr i jo mno tvo drugih. nijedna od njih nije u stvari jedna dr ava.ta si rekao? upita Adeimant. kao to smo odredili. nama to nije dopu teno. zar nece na i izve bani borci imati da se bore sa bogatim ljudima? To je istina. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dr avom. zaslu uje da nosi to ime! (Highlight comment amerv 15. Pa makar i redom: pravice se kao da be i. budite na i saveznici u ratu pa ce sav plen vama pripasti" misli li da bi oni koji bi culi takvu poruku vi e voleli da ratuju protiv mr avih i jakih pasa. drugu 423 siroma ni. zar to nece ugro avati na u dr avu koja nije bogata? Srecnice! odgovorih ja ti zami lja da bilo koja dr ava (polis). osim ove koju mi spremamo.

ne \'eliku vec odgovarajuci! zapovest e . i kako bi. osvajanju. Mi i ne izdajemo mnoge i op irne naredbe. svojim stvarima starao sam a ne uz pomoc mnogih. mislim rekoh trebalo bi je povecavati sve donde. nece lako b naci ni u Helena ni u varvara. ali ako ljudi cene onu jednu veliku. III. c To je dobro tako. po svoj prilici. jo neznatnija od one prve. kao to je na a." kako bi se svaki pojedinac . mo e da bude jedinstvena. dok ona. napu tajuci svaku pomisao .ce biti najveca. i da uz to bude jedinstvena. tako mi Zevsa rece Adeimant. A tako veliku i jedinstvenu dr avu. Ova naredba mi se cini beznacajna. Ili ti misli drugacije? Ne. na taj nacin. pa makar imala i samo hiljadu boraca.9 Jo je beznacajnija od nje rekoh ona koju smo ranije u razgovoru pomenuli. . ili jo bolje. i tako uvecana. iako ima mnogo dr ava koje izgledaju kao da su mnogo vece. i dr ava bila jedna i jedinstvena.10 to jest da neupotrebljivo dete koje bi se rodilo cuvarima treba poslati drud gima. bice dovoljno. Ovako. A sada rekoh moramo pokazati na im poglavarima koja je velicina dr ave i njene teritorije najbolja i dokle se ona mo e iriti. ne samo po ugledu koji u iva nego uistinu najveca.'2 a ne skup mnogih dr ava. Kakvo je to ogranicenje? upita on. a da obdareno dete koje se medu njima rodi treba predati cuvarima. kojoj smo ranije govorili. Ovo treba da poka e kako i ostale gradane moramo privesti onom zvanju koje im po prirodi odgovara. dobri moj Adeimante rekoh nego sasvim neznatne. kako bi to neko ocekivao. a preko toga ne. Ovo je odredba. vec onolika kolika treba. Onda cemo svojim cuvarima narediti da se svim mogucim sredstvima trude da na a dr ava ne bude ni mala. ni velika.

jer se tu bezakonje lako i neprimetno rasprostire. na brak i radanje dece. narocito moraju bdeti nad tim da se u gimnastici i muzici ne provuku nikakve novotarije. potom. kao b to se dogada i kod drugih ivih bica. u ostalom bolju i po rodenju. vaspitanju i obrazovanju.15 Ubroj medu one koji to veruju i mene rece Adeimant. mimo na ih pravila. Da. lako ce uvideti i sve to i jo druge stvari. prelazi u ugovore koje ljudi sklapaju jedni s drugima. nego da ova ponajvi e cuvaju. niti to treba tako shvatiti.u c mogle ponekad biti shvacene kao da ciljaju na neki novi nacin pevanja a ne na novu pesmu. medutim. niti treba hvaliti. i da bi se tako ne to moglo pohvaljivati. na kraju uspeva da dovede do poremecaja i zbrke u celokupnom privatnom i javnom ivotu. i inace da prema onoj poslovici. iz ugovora ide dalje i s velikom drsko cu e zahvata zakone i dr avni ustav.13 To bi. biti u stanju da obrazovanjem formiraju generaciju jo bolju od prethodne. upravljaci dr ave moraju dobro paziti da se ne to ne iskvari a da oni to i ne primete. je li to zaista tako? . jer su to opasne stvari. po to je naraslo. . Cini mi se rekoh da cuvari moraju svoje postaje izgraditi na podrucju muzike. a da se pri tom ne pokolebaju i najvi i dr avni zakoni. zaista. Ukratko receno. onda ce sve ici i jacati kao u krugu: vaspitanje i obrazovanje. sve to treba 424 da bude medu prijateljima to vi e zajednicko.16 Dobro. Damon tvrdi. Jer. U svakom slucaju dodadoh ja i to kao neka igra u kojoj na prvi pogled nema niceg lo eg. pa tako. Takve novotarije. Sokrate. formirace dobre prirode. koje smo mi sad izostavili a koje se odnose na izbor ene. d IV. a ove valjane prirode ce. U to se mo e verovati rece on. a ja se sla em s njim da se nacela muzike ne mogu nigde dotaci. Ako dr avno uredenje (politeia) jednom bude dobro utemeljena. 108 Pa ono i ne cini ni ta drugo nego se polagano naseljava i prodire u na e obicaje i navike. bilo najpravilnije. sa svoje strane. najvi e jeci. ako oni koji imaju dobro vaspitanje postanu cestiti ljudi.A koja je to zapovest? Ona . Dobro se treba cuvati svake promene u muzici. valjano izvodeni. obuzeti strahom da bi pesnikove reci: ljudi slave pesmu samo onakvu koja im svojom novinom. kad slu aju.

Adeimante rekoh da covek i u buducnosti ide onim putem kojim je u svome vaspitanju c krenuo. Takvi ce ljudi rekoh obnavljati i pravila pristojnosti koja izgledaju neva na i koja su njihovi preci potpuno zanemarili. i anje kose.17 na oj deci treba bez oklevanja omoguciti da ucestvuju u takvim igrama koje imaju cvrsta pravila. zar slicno ne povlaci sobom uvek slicne stvari? Razume se. Razume se. onda ce ih ona (suprotno onim drugima) pratiti svuda. a ne bi se ni zadr alo. po tovanje roditelja. tome zakone. red pri sedanju za sto i pri ustajanju. Cini mi se da je glupo izdavati . To je istina. jer ako su njihove igre bez tih pravila i ako ih deca ne usvoje. A koja su to pravila? b Ova: cutanje mladih u prisustvu starijih. to je ono to smo od pocetka govorili. jacace ih i ponovo ce podizati u dr avi ono to se sru ilo. Kako bi se i moglo zadr ati? Izgleda. . nauce zakonitosti. dobrog ili rdavog. biti mogucno da od njih postanu vrli ljudi. pomocu muzickog vaspitanja. ne misli tako? Mislim. no enje odela i obuce. i celokupno dr anje tela i jo drugo tome slicno.To je moje mi ljenje rece. 109 . jer se to ne mo e ni reci ni napisati kao zakon. pokorni 425 zakonu. nece. Pa onda. Najzad. Ako su deca lepo zapocela igrom i ako se. mislim da mo emo reci da vaspitanje dospeva do konacnog i jedinstvenog rezultata. Ili. Ili.

a uvek se nadaju da ce se izleciti lekom. ni ta nece b koristiti ni lek. ni gorenje. ono to se odnosi na uvrede i nasilja. da dok ne prestanu s pijancenjem. zar ti se ne cini da upravo to rade dr ave kojima se rdavo upravlja. nece biti dobar veoma mudar i po tovanja dostojan onaj covek koji im najprijatnijim recima laska i cini usluge ulagujuci se i unapred saznaje njihove elje i ume da ih ispuni? Izgleda mi da je ba tako i nikako ih ne hvalim. s ljubavnim preterivanjem i s leno cu. hvali ovakve ljude? Ne hvalim. Tako je.Drukcije ne bi moglo biti rece on. Dalje rekoh zar nije lepo od njih to svakog onoga ko im govori istinu. A hoce li odobravati ako cela dr ava ucini ne to slicno onome to smo malopre rekli?13 Ili. koje gradanima zabranjuju da diraju u celokupno nji110 c hovo uredenje. Ti. Ti misli da ce oni iveti kao oni bolesnici koji zbog svoje neumerenosti nisu hteli promeniti rdavi nacin ivljenja? Tako je. Jeste. na primer. u ime bogova. izvr enju raznih radova. oni ce lako sami otkriti. ni rezanje. lucke carine i hocemo li sve takve i druge stvari regulisati zakonom? Ali ne treba rece on lepim i dobrim ljudima e naredivati. prijatelju rekoh ali samo ako im neko bo anstvo sacuva zakone koje smo malopre pretresli. koji im neko bude preporucio. ako se za to uka e potreba na trgu ili pristani tu. A kako cemo. 426 Ali ti ljudi ive vrlo prijatno. cini mi se. . jer mnogo toga to bi se propisivalo zakonom. Eto zbog cega ja ne bih ona pravila utvrdivao zakonom. Cini se da si u pravu rece on. regulisati sve ono d to se dogada na agori. smatraju za najveceg neprijatelja? To ba nije lepo od njih rece on jer nije lepo ljutiti se na coveka koji dobro govori. samo nacine svoje bolesti jo raznolikijim i vecim. ugovore . ni bajanje. ni amulet. vodenje parnica. misleci da ce njima postici najvi e dobro. kupovini i prodaji. bogami! V. ustanovljenje sudova. kojima se tako upravlja. i prete smrcu onome ko bi to uradio? I zar dr avama. A ako to ne bude rece on onda ce oni svoj vek provesti u davanju i ukidanju pojedinih zakona. ugovore . Svoje lecenje nikad ne zavr avaju. placanje raznih da bina. hocemo li uop te ustanoviti gradsku i putnu policiju. takve su patnje tih bolesnika.

nikome drugome poveravati. verovati e da je zaista toliko visok? Svakako ce u to poverovati. zato to one same po sebi proizlaze iz op teg nacina mi ljenja i delanja. koji se ne razume u merenje. njima se divim. stvarima koje smo pomenuli" i stalno ih obnavljaju jer veruju da ce pronaci lek nepo tenju u trgovini i onome to sam jo pomenuo.21 Toga boga priznaju za tumaca svih stvari svi ljudi. pocev . s jedne strane. u stvari. c necemo ih. gradenju hramova. a u drugoj zato to ih. gradeci svoju dr avu. . u prvoj zato to su takve odredbe nepotrebne i ne znace ni ta. a ne vide da. i osnovne zakone. demonima i herojima. Kako to misli ? Zar nema obzira prema ljudima? Ili pretpostavlja da ce covek. Ali ne i onim ljudima koje oni varaju a koji. sahranjivanju mrtvaca. i . Ja mislim nastavih da pravi zakonodavac ne treba da se bavi tom vrstom zakona i ustava ni u dr avi kojom se rdavo. Ovakve stvari mi ne razumemo i. nego samo onim koje su jo na i ocevi obo avali. zatim . Koje? Zakon . ako smo pametni. 427 Oni zaista ne cine ni ta drugo. i najlep e. pojedinac sam sebi odreduje. kad mu ka u da je visok cetiri lakta.d A zar se ne divi hrabrosti i okretnosti onih koji ele da slu e takvim dr avama? Da. ali Apolon u Delfima ima da izda i najvece. s druge strane. prino enju rtava i drugim slu enjima bogovima. a. delima koja moramo posvetiti pokojnicima da bismo zadr ali njihovu naklonost. b A ta nam jo preostaje za na e zakonodavstvo? Tada ja rekoh: Nama ne preostaje ni ta vi e. samo seku glave hidri20. niti cemo se slu iti bilo kojim drugim tumacenjem. zato to ih mno tvo hvali. Onda se nemoj ljutiti na njih! Pa to su najprijatniji od svih ljudi! Oni izdaju zakone . ni u onoj kojom se dobro upravlja. veruju da su zaista dr avnici.

Jasno je. vidimo gde je pravicnost a gde nepravicnost. Ti si obecao da ce e to sam istra ivati. i Polemarha i ostale u pomoc. bilo koje stvari. Mislim da je na a dr ava. na njenom pupku. U necemu je. umerena i pravicna. umesto toga. I tako bi tvoja dr ava vec bila sagradena. Hocemo. jer ima dobar savet.24 Jasno je. Prema tome. hocemo li tada moci da pronademo i ostale? 428 Moci cemo naravno. Ali ta ako pronademo samo jednu i to bilo koju od njenih vrlina. tra ili jednu od njih kao onu koja nam je potrebna. 112 A ta to upita on. pomoci cemo. Ali ako bismo. jer je bezbo no ne zalo iti se svim silama za pravicnost. Pravo veli rece on. To je kao kad bismo medu cetiri druge. VI.23 Ti se dobro seca i tako treba uciniti. ne rece Glaukon. moramo na taj nacin istra ivati? Tako je. da smo u na em istra ivanju b prvo prepoznali mudrost. i tumaci ih.25 Nije li tako? Tako je. kad god ima neceg cetiri na broju. Nadam se rekoh da cu ovako naci ono to tra im. ona je mudra. dr ava koju smo opisali mudra. znanje (episteme). covek koji eli da bude srecan. u cemu se one razlikuju. ili pred svim bogovima i ljudima. nego znanje.od na ih oceva. mislim. ako je pravilno sagradena.22 Dobro govori rece on i tako treba uciniti.30a Tako je. Ako bi nam od prve uspelo da ovu prepoznamo. ali u tome se pokazuje ne to to nije na svome mestu. Donesi odnekud dosta svetlosti i pozovi brata. osim ona koja je preostala. Pa onda. A jo i ovo: dobar savet (euboulia) je. savr eno dobra. . Jasno. naravno. to bi za nas bilo izvanredno. Ne. . mislim. Bezuslovno. d sine Aristonov rekoh. naime. i koju od njih mora steci bilo kri om. hrabra. jer nije nestrucnost (amathia) ta koja daje dobre savete. pa da. ali mi morate i vi pomoci. najpre prona li ostale tri onda smo time otkrili i onu cetvrtu za kojom smo tragali. da ona ne mo e biti nijedna druga. ako mo emo. i on sedi u sredini zemlje.

A ta je sa onima koja se odnose na radove s bronzom. . da li je zidarsko znanje ono koje dr avu cini mudrom i koje mo e da joj daje dobre savete? c Nikako rece on jer to onda ne bi bila mudra i dobro savetovana. na najbolji nacin njene unutra nje organizacije. nazvati dr avu? Nazvacu je rece on dobro vodenom" (euboulon) i mudrom" (soph n). ni po savetima kako da se taj posao najbolje obavlja? Sigurno ne. koju smo upravo zasnovali. s obzirom na takvo znanje. gradana sa odredenim znanjima takvim da se na osnovu njih ne mogu davati dobri saveti ovoj ili onoj struci koja postoji u dr avi. Kako ce . nego zidarska dr ava! Onda. I ja tako mislim. inace takva dr ava ne bi bila mudra nego zemljoradnicka. Onda ni ono koje se odnosi na dobi janje plodova iz zemlje. Koje je to znanje upitah ja i u kojih gradana cemo ga naci? To je odgovori on dr avnicko umenje" (phvlakike) i naci cemo ga u onih politickih voda" (archousin) koje smo malocas20 nazvali savr enim cuvarima" (teleous phylakas). Ima li u dr avi. ili na neka medu tim znanjima iste vrste? Ne. nego takvim koja se d odnose na samu dr avu kao celinu. ta onda? rekoh. dr ava nije mudra ni po onim znanjima koja se primenjuju u pravljenju drvenog name taja. kao i na najbolji nacin njenog odno enja prema drugim dr avama? Sigurno ima takvih. nijedno od tih rece on.A u dr avi ima mnogo svakovrsnih znanja? Kako ne bi bilo? Ali.

po znanju to ga imaju. u poredenju sa ostalim naukama. Onda je i dr ava hrabra blagodareci jednom svom delu. ako ne . sposobnost koja je postojana i koja se ispoljava shodno onom to je zakonodavac za vaspitanje odredio. cemu bi vodio racuna kad bi govorio da je dr ava hrabra ili stra ljiva. Meni bar izgleda da smo je dovoljno otkrili. ne odlucuju da li ce dr ava biti ovakva ili onakva. Rekav i da je to postojana sposobnost za tite u svemu. A onda ce tih cuvara biti manje na broju nego svih onih strucnjaka koji. to nije tako te ko videti. nose posebne nazive? Mnogo manje. koji upravlja i vlada. jedinom koje. Kako to? b . VII. a 429 cini se da je prirodom odredeno da najmanji bude onaj stale kome je dato da ima udela u tome znanju. u bolovima kao i u zadovoljstvima. mnenja koje je 114 zakon ustanovio radi vaspitanja. mo emo nazvati mudro cu. cemu drugom. po njegovim delima i njegovom znanju. u strasnim sklonostima ka necem kao i be d anju od neceg te ne dopu ta da se covek u svemu . Ne znam na koji smo nacin otkrili ovu jednu od cetiri vrline i kako smo joj odredili mesto u dr avi.ta misli rekoh da li ce u na oj dr avi e biti vi e tih istinskih cuvara ili onih koji se bave izradom predmeta od metala? Ovih drugih ce rece biti vi e. cini otpornim. mislio sam na to da ona spa ava. i to onom to u sebi ima sposobnost da u svec mu za titi mnenje23 . Onda ce po ovom najmanjem stale u27. tome cega se treba pla iti i . Ja mislim da drugi gradani. onome delu koji se za nju bori i ratuje? Ne bih ni . tome ta je zastra ujuce. cela dr ava koju smo sagradili biti po prirodi mudra. Kakva je to za tita? Za tita mnenja . Ne odlucuju. Govori pravu istinu. ta je onda hrabrost i gde je njeno mesto u dr avi i za to dr avu treba nazvati hrabrom. tome ta je u stvari to to zastra uje. pa bili oni stra ljivi ili hrabri. Ili ti to ne naziva hrabro cu? Nisam sasvim dobro razumeo to to si rekao. ponovi mi to! Rekao sam da je hrabrost neka vrsta za tite.

koji inace tako dobro pere. nece moci isprati ovu boju. tim stvarima koje je nastalo nezavisno od vaspitanja. i njegovu boju nece oduzeti ni pranje u cedu. zatim je. jer su oni po prirodi sposobni. Znam da se boja ispere i da izgleda sme no. pa bilo da se boji drugom ili purpurnom bojom. Nemoj misliti da smo to radili sa nekom drugom namerom. dakle. i oni to potpunije prime u sebe zakone. mislim na zadovoljstvo koje je jace od svake sode i peska. doteraju tako da mo e to bolje da primi boju i tek je e onda bojadi u. i da njihovo mnenje . Eto. da smo mi radili ne to 430 slicno. Da li zna rekoh da bojad ije. kad ele da vunu obojadi u purpurnom bojom. ni bez njega. Jer. ako mo e . i na b bol. ostaje obojeno vecito. stra nome i . osim ako ti nisi sklon da . Ako je ona slicna. stvarima kojih se treba i kojih se ne treba pla iti. eli . Ono to je na taj nacin obojeno. drugim stvarima zadr i svoju boju. sredstva jaca nego to su svi ostali sapuni. zna ta biva. prvo od svih vrsta vune odaberu belu. mislim da ispravno mnenje . kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih muzikom i gimnastikom. A od onoga to nije tako pre toga pripremljeno. c Potpuno si u pravu rekoh. ti ne naziva hrabro cu nego nekim drugim imenom. ni ta drugo rece on. ne ba malim pripremanjem. Onda sam spreman da prihvatim da je ono hrabrost. zaista. a koje nalazimo u ivotinja i u robova. nego da ih osposobimo da. . Ne. a i primili su pravilno vaspitanje. voljan sam da ti poka em cemu elim to. tome ne to drugo ka e . to je ta sposobnost da se za titi ispravno mnenje29 i zakonom ustanovljeno mnenje . kao to vuna prima boju.tome izgubi. ced. A upravo tu sposobnost ja nazivam hrabro cu i mislim da sam je dobro odredio. strah i udnju. Zamisli.

VIII. a da se ne bavimo istra ivanjem umerenosti? To ne znam odgovori on ali ne bih ni eleo da se ona pojavi pre no to ispitamo umerenost. ispitaj prvo umerenost. to da ne? Meni se. Da li bismo nekako mogli otkriti pravicnost. s obzirom na njegovu du u. a to su umerenost30" i ono zbog cega sve ovo istra ujemo: pravicnost. e I hocu rekoh ako time ne cinim ne to nepravicno. kad zbog rdavog vaspitanja ili dru enja. pa ako eli da mi ucini uslugu. pa zbog toga to hvalimo. tome cemo govoriti drugi put30 i jo lep e. ima neceg to je bolje i neceg to je gore. Pa dobro nastavih ja osvrni se sada na na u mladu dr avu. nego cemo se svom pa njom usmeriti na pravicnost. jednom te istom 431 coveku. Tako je. tome svi i ponajvi e govore rece on. Nije li tako? . Ali. pa ce biti pravilno upucen. a ima i drugih izreka te vrste. a onaj ko je slabiji. pa takvog coveka onda prekorevamo i osudujemo kao razuzdanog. va i izreka jaci od samog sebe". smatracemo da je . i da. pa ce u njoj otkriti jedno od ovog dvoga. ipak.Prihvati je onda rekoh i kao ne to to je odsudno za dr avu. dolazi do toga to opisujemo b izraz slabiji od samog sebe". mada ja tacno ne znam ta bi sve to moglo da znaci. A to se tice hrabrosti. Samo ti ispituj! Onda. Za sada necemo vi e to istra ivati. cini se da je tako rece on. ako eli . bice opet i jaci. Ali . Doista. za slucaj kad ono to je po prirodi bolje nadvlada ono to je gore. cini da se pomenutom izrekom hoce reci da u samom coveku. reci ce da je pravicno oznaciti je kao jacu od . Kako to? Umerenost je rekoh nekakva uredenost (kosmos) i vladanje nad u ivanjima i strasnim sklonostima. ono to je gore i mnogobrojnije savlada ono 116 to je bolje i malobrojnije. reci jaci od samog sebe" zvuci aljivo? Jer onaj ko je od samog sebe jaci. razume se. tome receno dovoljno. Obrnuto pak. u svemu tome rec je . Dobro si rekao. mora istovremeno biti i slabiji od samog sebe. umerenost nam izgleda slicnija saglasju (svmphonia) i skladnosti (harmonia) nego prethodne dve vrline. jer govori se i pokazuje kako je umeren covek jaci od samog sebe". Preostaju jo dve vrline rekoh koje d treba istra iti u dr avi. hajde da ispitujemo! U prvom pristupu.

same sebe. u robova. Ako. za vladaoce ili za podanike? I za jedne i za druge. najvi e u dece. pracene umom. ali i u takozvanih slobodnih ljudi. ispravnim mnenjem i promi ljeno cu. A jednostavne i smerne sklonosti. koji su vecinom slabi. Vidi li kako smo pravilno malopre31 nagovestili da je umerenost slicna nekoj harmoniji? Po cemu to? . za neku dr avu treba reci da je jaca od zadovoljstava i strasnih sklonosti i da je jaca od same sebe. To je istina rece. Onda mora i ovo biti istina: u na oj dr avi ce d strasne sklonosti i pamet malog broja najsposobnijih morati da ovladaju strasnim sklonostima velikog broja neobrazovanih ? Mora biti tako. Svakako. u ena. Osvrnuo sam se rece i vidim da govori istinu. tome ko treba e da vlada misle isto tako i vladaoci i potcinjeni. naci ce samo u nekolicini. Za koje ce onda gradane reci da su umereni. da li ce i sa njom biti isti slucaj ili ne? Kako ti se cini? Mislim da hoce. zadovoljstva i bolova. IX. Pa zar je zbog svega toga necemo onda nazvati i umerenom? Razume se da hocemo. Doista. A ako u drugoj nekoj dr avi . valjda. ako umerenim i jacim od samog sebe" treba nazivati ono stanje u kojem bolje vlada nad gorim. dakle. ako su takvi. koji su najbolji i po prirodi i po vaspitanju. naci cemo u njoj mnogo svakovrsnih strasc nih sklonosti. onda to moramo reci za ovu.

ili po bilo kojim drugim slicnim osobenostima. a mi je nismo videli. ili po telesnoj snazi. prijatelju. Jasno je. ili po bogatstvu. Sada. pomolimo se bogu. mo da. boraveci svaka u jednom odredenom delu dr ave tako da ovu jedna cini hrabrom a druga mudrom umerenost se rasprostire kroz celu dr avu.. vec smo e svoje poglede upravljali u daljinu.32 i podi za mnom! rekoh. d Treba rece on. Prema tome. svejedno kako ce ih razlikovati: da li po pameti. To je dobar znak rece on. cuj Glaukone. bilo bi najispravnije da ovu saglasnost nazovemo umereno cu. Hocu to. izgleda da smo na li trag i mislim da ga necemo sasvim izgubiti. dovodeci u medusobni sklad sve njene clanove najnemocnije i najmocnije i one koji su izmedu ovih. vec u na oj dr avi. moramo kao lovci opkoliti grm i paziti da nam pravicnost ne utekne i ne izgubi se u nepovrat. kako izgleda.. taman je i neprohodan. Ona je. Pogledah ispred sebe i uzviknuh: Glaukone. Ali rekoh ucinili smo glupost. trudi se da je vidi . . b Potpuno se sla em s tobom. pa nam je zato ona postala sakrivena. Ali ipak treba ici. ugledao pre mene. negde ovde. samo me vodi. Onda. Ove tri vrline su. Kakvu glupost? Vec odavno33 nam pravicnost le i pred nogama. pa i meni rekao. shodno svemu onom to smo rekli. Kad bih samo mogao rece on ali je ipak bolje da idem za tobom i bicu potpuno zadovoljan ako sa mnom postupa kao sa covekom koji mo e videti samo ono na ta mu se uka e. Istina.Po tome to za razliku od hrabrosti i mudro432 sti koje. ni mi nismo gledali na pravo mesto. . moj Glaukone. ne bi li je. ili po broju. znajuci da je prirodna saglasnost boljega i gorega u tome ko treba da vlada i u dr avi i u svakom pojedincu. kraj mi izgleda nepristupacan i pun senki. vec smo se pona ali sme no kao ljudi koji ponekad tra e ne to to vec imaju 118 u rukama. A koja je to cetvrta vrsta koja joj jo nedostaje da bi broj bio potpun? Jasno je da je to pravicnost. Gledaj i . ocigledno. Dobro rekoh.

A i to smo od mnogih drugih slu ali. 433 X. dakle rekoh da li dobro govorim. preostaje u na oj dr avi ono to je ovima omogucilo da nastanu. a kad su nastale. kad smo postavljali temelje dr avi. Obavljati svoj posao" u tome je. naime. to da svaki pojedinac obavlja samo svoj posao i ne trpa se u mno tvo drugih poslova. tako smo govorili. zakonom uspostavljenog. po svoj prilici. roba i slobodnog zanatliju. a sami nismo bili svesni da smo ba .Kako to govori ? rece on. ili dr avu cini najvi e dobrom ono to je zajednicko za dete i enu. Zna li kako sam do toga do ao? Ne znam. bilo bi te ko prosuditi da U je to istomi ljeni tvo (homodoxia) vladara i onih nad kojima se vlada. i cesto ponavljali. . samo pravicnost. Dugacak je to predgovor za coveka koji eli da to pre cuje.333 ako pamti . Ono to smo jo u pocetku. naime. kad te tri stvari otkrijemo. Doista. osim umerenosti. mnenja . To doista nu no sledi rece on. moralo bi biti pravicnost. ili istomi ljeni tvo ratnika . A odredili smo. A rekli smo: ono to preostaje. prijatelju. A kad bi trebalo odluciti ta ce nam od svega toga dr avu uciniti najvi e dobrom. hrabrosti i mudrosti (phronesis)35. za onog koji vlada i onog nad kojim se vlada a to je. odredili da treba ciniti to je. da svaki pojedinac u dr avi treba da obavlja samo jedan posao. tome raspravljali. i sami smo b cesto nagove tavali34 da je pravicno da svako obavlja svoj posao i ne mesa se u mnoge druge poslove. nego govori! Cini mi se rekoh da. Doista. nacin postojanja pravicnosti. tome d cega se treba pla iti a cega ne. mislim. da im pru a za titu c dok se nalaze u dr avi. . i to onaj koji njegovoj prirodi najvi e odgovara. ili bar neka vrsta pravicnosti. tome. ili mudrost (phronesis) vladara i opreznost cuvara. i to smo nagove tavali. Tako rekoh to mi se cini da smo vec odavno govorili i slu ali . koje smo vec promi ljali. Slu aj. za titi onog.

da li bi se dr avi. ili ako bi jedan covek hteo da se prihvati oba zanata. nepravicnost? Kako ne bi bila? XI. po prirodi stvari. Pa onda je pravicnost ta koja se takmici sa onim e trima oko vrline dr ave? Svakako. neki zanatlija. tome? Cini se. pomocnici353 i cuvari. mislim.Kako i ne bi bilo te ko odluciti . Dakle. 434 Tako je. istakao bogatstvom ili razgranato cu poslova. ili obucar stolarske. takva mnogostruka delatnost i meduc sobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bica najveca je teta za dr avu pa bismo je. i kad bi oni medusobno zamenili svoja oruda i ugled koji u ivaju. s najvi e opravdanja. nego ce voditi racuna . njene hrabrosti s jedne strane. a nedostojan je toga. I tako smo se slo ili da je pravicnost u tome da svako ima svoje i da svako cini ono to treba. Da li zato to je to pravicno? Svakako. ili ako bi jedan te isti poku ao da sve to praktikuje. ili ako medusobno zamene alat i ugled koji svaki od njih u iva. A opet cemo reci: ako poslovni ljudi. i to izmedu njene mudrosti. ili ako bi ko od ratnika poku ao da se uvrsti medu savetnike i cuvare. Najvece zlocinstvo prema sopstvenoj dr avi. vec . Ako . svako u svome rodu. ali ne najveca. tome isto misli . i njene sposobnosti da svakom pojedincu omoguci da radi svoj posao s druge. telesnom snagom ili necim slicnim. po tvom mi ljenju. i tebi ciniti da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitacne po dr avu. pa onda poku ao da se uvrsti u ratnike. tako se cini. njene umerenosti. Po svemu sudeci. ili kakav b drugi poslovni covek od prirode. cini ono to im pripada u dr avi onda je to. nije li to. gledaj sad ovo! Da li ce onima koji upravljaju dr avom poveriti i delenje pravde u parnicama? A kome bi drugom? A hoce li oni pri dono enju svojih odluka te iti vi e za necim drugim nego za tim da pojedinci ne poseduju ono to im ne pripada. i ako bi se i svi drugi takvi radovi medusobno zamenili. Sla em se potpuno. Sasvim. Gledaj da li ce se i dalje sa mnom slagati! Ako stolar poku a da obavlja obucarske radove. i da ne budu li eni onog to im pripada? Nece. nacinila velika teta? Nacinila bi se. A kad bi se. ovome drugom. mogli nazvati zlocinstvom. To je dakle nepravicnost. onda ce se. dakle. da postoji nekakvo takmicenje oko vrline dr ave. mislim.

pa kad budemo posma 435 trali oboje jedno pored drugog i budemo protrljali jedno . A sada cemo zavr iti svoje ispitivanje kojim smo mislili da cemo lak e saznati ta je pravicnost za pojedinca.po suprotnosti. da li ih uporedujemo po tome to je u njima nejednako. pa ako i tu pronademo isto bice dobro. izmedu pravicnog coveka i pravicne dr ave nece biti nikakve razlike s obzirom na samu formu (eidos) pravicnosti kao takve. Dobro rekoh kad uporedujemo vece sa manjim. . tek onda cemo ga sa pouzdano cu potvrditi. tome donosimo konacnu odluku rekoh ja nego ako se to stanje poka e kao pravicnost i kod svakog pojedinog coveka. To ce zaista biti pravi put i tako treba uraditi. onda cemo je utvrditi kod nas samih. a kad se ona bude pojavila. onda cemo se ponovo vratiti la dr avu. Necemo da . nego ce. Ali. e a taj veci predmet cinilo nam se da je dr ava. i ispitivacemo na njoj. primenicemo sad na jednog coveka. pa smo je sagradili to smo bolje mogli. pravicnost i ono to dr avu cini pravicnom. znajuci dobro da ce se pravicnost svakako nalaziti samo u dobroj dr avi. ako se kod pojedinca poka e ne to drugo. ucinicemo da pravicnost zasija iz njih kao vatra iz kremena. Ono to smo tamo videli. b Shodno tome. naprotiv. drugo. ta drugo i mo emo reci? Ako ne bude tako. ako najpre poku amo da tu osobinu posmatramo na nekoj vecoj stvari. onda cemo istra ivati iz pocetka. d Mislim da nije drukcije nego ba tako. ili po tome to je u njima jednako? Po tome to je u njima jednako rece. oni po tome biti jednaki.

Drugi. pomocu jedne ucimo. sklonost ka sticanju novca (philochrematon) za koju niko ne bi rekao da se najmanje nalazi u Fenicana i Egipcana. prirodno datim vrstama ljudi. Pa dobro rekoh neka onda i za mene to bude dovoljno. Onda cemo. da li ona ima ili nema onu troclanu strukturu. 122 I to je tacno rece. e Neka bude rekoh. bilo bi sme no zamisliti da estina (thvmoeides) u dr avama ne potice od pojedinaca koji je poseduju i koji sacinjavaju narode kao to su Tracani i Skiti. To je istina rece. I znaj dobro. svaki pojedinac obavlja ono to mu pripada. Sve to nu no sledi. cudni covece. i mudra da postaje blagodareci drugim sposobnostima i dr anju svih tih ljudi. Ili. ponajvi e se susrece u na im krajevima. a opet pomocu . Doista. to je rekoh ono razumeti. i hrabra. ja bar za sada ne tra im vi e. Jer to se toga tice. Eto. da je to ispitivanje bezvredno.Jednaki rece. kako mi se cini. ili. umerena. Tako izgleda rekoh. i uop te sve narode sa severa. smatramo dostojnim onih obele ja koja smo otkrili u dr avi. veci i du i put vodi tome36 i on. Sokrate. du i. pomocu druge se estimo. Da li je nu no da se saglasimo u tome da u svakome od nas doista postoji takva struktura i takve karakterne osobine (ethe) kakve ima dr ava? Jer. svaka od njih gospodari u odgovarajucoj vrsti delanja. u dr avu one nisu do le od nekog drugog. nego ispituj! rece on. sada je na redu ono to je te ko: da li u svemu to cinimo odlucuje jedna od tih (karakternih osobina). jer mo da je istinita ona poslovica koja ka e da je lepo ono to je te ko. Ali. buduci da ih ima tri. mo da. Ne odustaj. sklonost ka sticanju znanja 436 (philomathes). .. prijatelju. valjano postupiti ako c onog pojedinca koji u svojoj du i ima istu strukturu i dr anje kao i dr ava. . medutim. opet smo upali u bezvredno ispitivanje . na primer. to nije bilo te ko Doista. Glaukone. nije. necemo moci d odgovoriti sasvim tacno ako se budemo slu ili metodima po kojima sada raspravljamo. Ili. da na ovo pitanje. Nisam sasvim siguran. vi e odgovara onome to smo vec rekli i razmatrah. Ali za dr avu smo rekli da je pravicna ako u onim trima. Ali zar je to po eljno? rece.

nisu isti. i u istom odnosu i da trpi i da radi suprotno. mi to necemo primiti. . IH. nego cemo reci da u tom slucaju jedni e delovi stoje uspravno dok se drugi okrecu. a radi onih koji se pokrecu. radi onih koji stoje uspravno dr e i ostali i nijedan se ne naginje.37 Ako je isto tako i kod du evnih sposobnosti. vi e c njih. okrecu u krugu. nego bismo kazali da jedan njegov deo miruje. mo da na a du a kao ceb lina sudeluje u svim tim posebnim te njama? Eto. Pazi ta cu sad da ka em! Govori rece on. Treba da se u tome jo bolje slo imo da se ne bismo raspravljali posle kad podemo dalje. zabodene u jedno mesto. a pokrece ruke i glavu neko rekao da on u isto vreme i miruje i krece se. ako se.trece se odnosimo prema hrani. drugi delovi cine krug. jednoj te istoj od njih. i da se. onda cemo znati da nije uvek rec . Zar nije tako? Tako je. Ako bi se neko i dalje alio i dosetljivo tvrdio da i cigre. rasplodnim u ivanjima i svemu to je tome srodno. Da li je moguce da jedan isti predmet i stoji i krece se u isto vreme i u istom smislu? Nikako. nego . Poku ajmo da na ovaj nacin utvrdimo da li su te karakterne osobine medusobno jednake ili razlicite! Kako? Znamo da jedan isti predmet ne mo e u isto vreme. to ce biti te ko razmrsiti i valjano prikazati. mislim da mi to ne bid smo dopustili. I ja tako mislim rece. Dobro. zato to tu oni delovi koji miruju i oni koji se pokrecu. Kad bi za coveka koji stoji. u isto vreme i stoje i krecu se. a drugi se pokrece. ih ako bi navodio neke druge predmete koji se okrecu u mestu.

kao da odgovara na pitanje . a drugi na hranu. Nije li tako? Tako je.Ali ako se delovi koji stoje uspravno nagnu na desno ili na levo. kao i sve takvo. primicemo ovo tako i poci cemo dalje. sla uci se u tome da svi na i zakljucci ne vrede ni ta. svejedno da li je aktivno ili pasivno? Naravno rece to su suprotnosti. ako bi se edi dodala i vrucina. i zar takva stanja nisu kao neko odbijanje i teranje od sebe? d Kako bih mogao to poricati? Ako je to tako. dakle. Pa ipak da ne bismo bili prinudeni da razmatramo sve ovakve prigovore i da kod svakog pojedinacnog utvrdujemo kako nisu tacni. nece zbuniti i nece 437 nas ubediti da jedan predmet u isto vreme i u istom polo aju i odnosu i trpi i cini suprotno. prihvatanje i odbacivanje neceg. u isto vreme dok se vr i okretanje. za nekakvim odredenim picem? Ili. Treba li onda rekoh smatrati medusobno suprotnim: pristajanje i nepristajanje. Ovakvi prigovori nas. eljama i htenjima hocemo c li i njih svrstati kao suprotnosti slicno onom to smo ucinili malocas? Hoce li. privlacenje i odbijanje. za mnogo ili za malo pica. ta cemo onda rekoh sa edu i gladu. na primer. to nagon za toplim ili hladnim picem. na primer. hocemo li reci da postoji jedna vrsta nagona i da su u njoj najuocljiviji oni koje nazivamo ed i glad? Reci cemo odgovori on. b XIII. to bi nas suvi e zadr alo. onda predmet nipo to ne miruje. recju. i uop te sa svim nagonima. reci da du a or. da li bi onda onaj vi ak bio nagon za . da li onda u du i postoji nagon za necim to je vi e od onoga to smo oznacili da 124 vredi za ed kao ed? Da li je. Tako je. Mene nece. ukoliko ne to eli da postigne. kad je du a u stanju neodlucnosti. bez sumnje. Dalje.og ko za necim te i nastoji i da postigne to za cim te i? Ili da je privlaci ono to ona mo e eleti da joj se dogodi? Ili. Tako i treba uciniti rece on. ili napred ili natrag. ako se poka e da mo e biti i drukcije. kad u njoj nema htenja i kad ni za cim ne udi nije li sve to suprotno onome to smo upravo opisali. ona to ispoljava tako da se vidi ta ona to hoce. tome to eli da ostvari? Tako cu reci. Jedan od njih se odnosi na pice. Ako je u pitanju ed.

Ka e se. Zar nije tako i sa onim to je bilo vece u odnosu prema onom to je bilo manje. c Isto se tako odnosi mnogobrojnije prema malobrojnijem. dvostruko prema polovini i sve to je tome . hoce li u oskudici ed biti manja? I da li se ed sama po sebi mo e pretvoriti u nagon za necim drugim. odnosi se kako mi se cini ili kao nekakvo prema nekakvom. kao i sa onim to ce biti vece u odnosu prema onom to ce biti manje? Kako bi moglo biti drukcije? rece on. i obrnuto. Da li je tako i sa onim mnogo vece" mnogo manje"? Jeste. a sve njegove varijacije su plod dodatnih okolnosti. Prema necem to je manje. nego pice koje se mo e upotrebiti. produ ih ja sve to se odnosi pre- b ma necemu. bilo da je to pice ili ne to drugo to je predmet udnje. 438 Pazi rekoh da nas neko ne iznenadi vikom da niko ne eli pice. Cini se Medutim rece da takav govor nije bez osnova. ili. to sam razumeo. svi ude za dobrim. ako se doda hladnoca.39 ili kao svako samo po sebi prema svakom samom po sebi u njihovoj jedinacnosti. onda je to udnja za necim to se mo e upotrebiti. da li bi onda dodatak bio nagon za toplim? Nadalje. nego jelo koje se mo e upotrebiti. i hoce li se glad ograniciti na potrebu za hranom?38 Tako je rece jer svaki je nagon prirodno upravljen samo na jedno. to nije za nju prirodno vezano. a tako je i sa drugim udnjama.e hladnim. jest vece u odnosu prema necemu? Svakako. i da niko ne eli jelo.40 Nisam razumeo rece. ako je prisutno obilje hoce li i ed biti mnogo veca. hoce li se ona ograniciti na pice kao takvo. drugim recima. Nisi razumeo rekoh da ono to je vece. Zar ne? Dabome. pa ako je ed neka udnja.

Nije li to zato to je takvo znanje posebno i to nijedno drugo nije kao ono? Jeste.slicno. Pa onda. Ono to se odnosi prema necemu. ako ednu du u ponekad ne to odvuce u suprotnom smeru. Prema picu rece on. kao ivotinju. 439 A hoce li rekoh i ed uvrstiti medu ono to jest u odnosu prema necemu? ed je valjda ed prema . kakvo je pice takva je i ed. koja je. . ukoliko je stvarno edna. Pa onda. Sasvim je tako. A time nikako ne ka em da je ono to se odnosi prema necem drugom jednako s tim drugim. dobrom i rdavom i samo dobro i rdavo. da je. zar to ne pokazuje da u njoj u takvom slucaju mora postojati i ne to drugo to se razlikuje od same edi kao takve. To je bar jasno. znanje . prema onom drugom i posebnom to cini da ono bude lekarsko. nagoni samo da pije? Jer. To je. zdravom i bolesnom i samo zdravo i bolesno. du a ednog. nego mora dobiti ime prema predmetu na koji se odnosi. Pa onda. posebnom i na poseban e nacin. Mislim ovako: kad je nastalo znanje gradenja kuca. jednim te . recju. ali ed sama po sebi nije ni za mnogo ni za malo pica. da je znanje . nego kao znanje u odnosu prema necem drugom i posebnom. zar se ono nije razlikovalo od drugih znanja i zar ga zato nisu nazvali ve tina gradenja kuca" (oikodomike)? Sigurno. to se znanje odnosilo na ne to posebno. A ta je sa znanjima? Va i li za njih isto? Znanje po sebi odnosi se samo na sebe kao na ono to je saznato. odredeno je odnosom prema svom predmetu. XIV. dakle. pa je i samo zbog toga postalo posebno? Da li je tako i sa drugim umenjima i znanjima? Tako je. S druge strane. ili prema necem drugom. ni za dobrim ni za rdavim picem. odnosi se ili prema samom sebi kao jedno prema jednom. kao i te e prema lak em. . ono to sam malopre hteo reci. nego za picem po sebi prirodno udi ed po sebi. zato je.42 Tvrdim samo to da. Svakako. znanje d neceg posebnog i samo je posebno.41 pa i toplo prema hladnom i sve ostalo to je tome slicno. ako znanje nije nastalo kao znanje samo po sebi. na primer. Pa onda. za tim te i i to tra i. nije za takvim i takvim picem. ako si me sada razumeo. Razumeo sam rece on pa se i meni cini da je tako. b ne eli ni ta drugo osim da pije. tj. br e prema sporijem. rekli smo da jedno isto. kakavgod da je predmet znanja. onda ono ne mo e biti jednostavno nazvano znanjem.

onom kojom se udi za necim. tako treba postupiti rece on.45 Preostaje pitanje da li je volja.istim svojim delom. a ono drugo. nego ga jedna ruka odbija od sebe. Ako se. ta bi se.47 . moglo reci . pojavi ne to to ih od toga odvrad ca. glad. pa cemo ono jedno cime du a promi lja nazivati razumno cu. e Po svemu sudeci. cime du a oseca ljubavnu slast. ne bi bilo lepo reci da strelceve ruke u isto vreme i odguraju i privlace luk. zar ne dolazi od strasti i mahnitosti? Cini se da je tako. a druga ga privlaci. Zar ne mo emo tvrditi da je u njihovim du ama i ne to to ih nagoni da piju.44 c Potpuno je tako. odredili te dve moci u du i. njima? zapitah. onda. to ne bi moglo. i ne to to ih odvraca od toga i to je jace od onoga prvog? Cini mi se da je tako rece on. ed i ostale nagone nazivacemo nerazumnim i onim to je nagonsko.43 Doista. dakle. Tako smo. Mo emo li reci da mnogi edni ljudi ponekad ne ele da piju? Sa mnogima je tako rece on i to cesto. zar to nije posledica promi ljanja? A ono to nagoni i ono to ga tome privlaci. neka treca sposobnost. mislim.46 odnosno ono cime odlucujemo. ne bi moglo vr iti dve medusobno suprotne radnje. onim to je praceno u ivanjima i zasicenjima. Isto tako. ili je ona istorodna s jednom od prve dve? Cini mi se rece on da je ona istorodna sa onom drugom. istovremeno i u istom odnosu. dakle. Onda rekoh nece biti neosnovano tvrditi da je to dvoje i razlicito jedno od drugog.

ispunite se divnim prizorom. I mi smo u svojoj dr avi odredili pomocnike vladaocima dr ave da budu kao psi pastirima. i kako. Aglajonov sin Leontije po ao od Pireja du severnog zida spolja. 128 nego da se stavlja na stranu razuma ako se on ne sla e sa po udama. mislim. ili dok ga njegov razum ne pozove i ne smiri. ukoliko je njegova plemenitost veca? I zar ce. pobeden eljom. Tada je po eleo da to pogleda. kao pastir svoga psa? Sasvim je tako kako ti veli rece on. jadne moje oci. uprkos gladi. otrcao do le eva i uzviknuo: Evo. okrenuo se postrance. kad ga njegove elje nagone da ucini ne to nerazumno. otvorio irom oci. primetio je da pored d elata le e le evi. Zar inace ne primecujemo cesto rekoh ja b kako neko. pokazuje. Kad je. Ona to. doista. kao da je u pitanju neka borba izmedu dve stranke. naime. Dosad smo mislili da je ona neka vrsta po ude. iako joj razum to zabranjuje." I ja sam slu ao . a u isto vreme se 440 gadio. i da ona radi protiv razuma. A da li pri tom misli i na ovo? e Na ta? Da nam ova volja izgleda sad ne to sasvim drugo nego to je bila malopre.48 Lepo razume ono to hocu da ka em rekoh. hladnoci i svim takvim trpljenjima izdr ati i pobediti. takve posledice pobuditi njegov gnev? Uistinu. ljutiti se i boriti se u savezu sa onim to procenjuje kao pravicno? I zar on nece. prema tome. ne odstupajuci od plemenitog dok ne pobedi d ili ne umre. tome rece on.Ali ja sam jednom cuo ovo i verujem u to. a onda je. XV. shodno recenom. A ta ako neko veruje da mu je ucinjena nepravda? Zar on nece uskipeti. borio se tako neko vreme i pokrivao lice. to. nisi nikada zapazio ni u samom sebi niti u ikoga drugog. a sad velimo da ona to nipo to nije. tako mi Zevsa! c ta se dogada ako neko veruje da je pocinio nepravdu? Zar se on nece utoliko manje ljutiti na to to mu je zbog toga nametnuto kao opravdano da trpi glad i hladnocu i druge takve muke. ne to drugo. Istina je. Ta prica rekoh pokazuje da se volja ponekad bori sa eljama kao jedna sila s drugom. Nisam. ili je . razum nalazi saveznika u volji? A da se volja udru i s po udama. nece rece on. samog sebe grdi i buni se protiv tog nasilnika u sebi. Da li je ona.

puna neke plahovite ivahnosti. prigovara nerazumnom htenju. tako da u du i ne bi bilo tri nego samo dva svojstva: razumnost i po udnost? Ili je u njoj isto kao i u dr avi. Nije li onda nu no da ono po cemu je dr ava mudra bude isto kao i ono po cemu je i gradanin mudar? Nu no je. da li je i u du i ono trece volja. kao to se pokazalo da je razlicita od po udnosti. da 11 to isto i na isti nacin cini i dr avu hrabrom. .. i da li i za onog prvog i za ovu drugu va i to isto u odnosu prema svim ostalim vrlinama? 129 . Dodajmo tome Homerovo svedocanstvo. a promi ljenost neki cini mi se b nikad i ne postignu. Da rekoh ako se poka e da se ona razlikuje od razumnosti. onog pomocnickog i onog koji odlucuje? Shodno tome. Ali nije te ko da se to poka e na to ce on. boljem i gorem. 49 c i u kojem je Homer doista jasno prikazao kako jedno prigovara drugom. A i ono to se opa a u ivotinja moglo bi potvrditi da i one imaju to to si govorio. doplivali do cilja i slo ili se u tome da ista svojstva postoje i u dr avi i u du i svakog pojedinca. i da su ta svojstva i po broju jednaka. XVI. cim se rode. koja se sastoji od tri roda bica: 441 onog koji privreduje. koja je prirodni pomocnik svojstvu razumnosti.samo svojstvo razumnosti. ukoliko nije rdavim vaspitanjem sasvim iskvarena? Nu no je rece to trece. S te kom smo mukom. Jer i u dece se mo e videti da su. koje smo napred vec navodili: grudi udara i srce prekori recima ovim. Tako mi Zevsa rekoh lepo si govorio. Tako je. d A ono to gradanina cini hrabrim. naime. Potpuno ispravno govori rece Glaukon. ono to je promislilo . dok je vecina stekne kasno. dakle.

kao i za celinu koja sjedinjuje ta tri svojstva. reci da je covek pravican na isti nacin na koji je i dr ava pravicna. Nju ce oni nadzirati da bi je sprecili u tome da se. . Moramo se. grabeci tako ono to joj po njenom rodu ne pripada i postavljajuci time celokupan ivot sasvim naopako. Stoga nekog pojedinca. ali potcinjavajuci se onoj koja zapoveda i usmeravajuci svoju hrabrost na izvr enje njenih odluka? Takva bi bila. nastojeci istovremeno da zarobi ona prva dva svojstva i ovlada njima. Glaukone.52 me avina muzike i gimnastike uciniti da se izmedu ta dva svojstva po442 stigne saglasje. i to vrlo dobro rece on. Sve to nu no sledi. pojacavajuci snagu prvog. koja doista naj ire zahvata du u svake jedinke i koja je po prirodi najnezasitija u prohtevima. tako vaspitana i kako valja za svoj posao obucena i obrazovana. kljukajuci se takozvanim telesnim zadovoljstvima54. tome ta je prikladno za svako od ona tri svojstva du e. hraneci ga lepim govorima i saznanjima. dakle. mislim. Svakako. I toga se moramo secati. Onda cemo. Volji pripada da se pokorava razumnosti i da joj bude saveznik. Ispravno rece rasuduje . a drugo u svojoj borbenoj ulozi. Zar nece onda. Zar ta dva svojstva ne bi bila u svemu najbolji cuvari du e i tela od spolja njeg neprijatelja. A ta dva svojstva du e. mislim. da razumnosti pripada vodstvo. po tome nazivac mo hrabrim to njegova volja i u bolu i u zadovoljstvu uspeva da izvr i ono to joj razum nala e. Mudrim pak nazivamo nekog po onom malom delu55 koji u njemu vlada i zapoveda. pa bilo da je to stra no ili ne. dove ce u red po udnost. suvi e osili i da b stoga prestane da cini ono to joj pripada. kao to smo rekli. Svakako. jedno u odlucivanju. i to zato to je mudra i zato to se ona najvi e brine . .Nu no. i ukoliko svaka od onih sposobnosti koje su u nama obavlja samo svoje poslove. Sledi. i koji poseduje znanje . celoj du i. dakle.53 ubla avajuci drugo savetujuci ga. Ali sigurno nismo zaboravili50 da njena pravicnost proiziazi iz toga to svaki od ona tri roda bica obavlja svoj posao. Sasvim je tako rece on. podsetiti5' da je i svako od e nas utoliko pravican ukoliko obavlja samo svoje poslove. Mislim da nismo zaboravili rece on. Sasvim je tako rece on. pripitomljujuci ga harmonijom i ritmom.

i kada se ona dva svojstva koja se pokoravaju ne bune protiv toga? Umerenost je rece on to i ni ta drugo. Kojih to? Na primer. saglasnost u tome da li bi.ta dalje? Zar ne nazivamo umerenim ono prijateljstvo i onu saglasnost koji postoje izmedu svih tih svojstava. a to va i i za dr avu56 i za svakog gradanina. obicna krada. Sta sad? Ne cini . to je nu no. izdajstvo usmereno prema njegovim licnim drugovima ili prema dr avi? . po na em mi ljenju. ko bi mogao pomisliti da bi takav covek bio u stanju da to 443 ucini pre nego svi oni koji nisu takvi? Tako ne to doista niko ne bi pomislio rece Glaukon. Sudeci po svemu. Ali. onda ce i pravicno biti onako kako smo to vi e puta govorili. koju smo otkrili u nama. po tenju one dr ave i coveka koji joj je nalik po svojoj prirodi i po svom vaspitanju. Ipak rekoh ja ako je u na oj du i ostalo e jo ne to neuvereno.57 i na isti nacin. tome da je razumd nost ta koja mora da zapoveda. ako je to tako. nije ista kao ona koja se pokazuje u dr avi? Ne rece on bar kako ja mislim. A hoce li takvom coveku biti tudi: pljackanje hramova. ti se rekoh da je na prikaz pravicnosti ponegde nejasan i da ova pravicnost. kada ono to zapoveda i ona druga dva to se pokoravaju imaju jednako uverenje . ako bi trebalo da postignemo saglasnost . mogli bismo na e uverenje ucvrstiti dodavanjem jednostavnih primera. takav covek proneverio zlato i srebro povereno mu na cuvanje? ta misli .

Da li bi on mogao biti neveran prema polo enoj zakletvi ili prema kakvim drugim sporazumima? Kako bi to mogao? Biti preljubnik. omoguciti da u svemu iz mno tva nastaje jedno. Ta unutra nja praksa. i tako dalje. A ona nam je omogucila da uvidimo kao ispravno to da onaj ko je po prirodi obucar.60 ne racunajuci na ono drugo to se izmedu e ovih mo e umetnuti. tako i u odnosu prema pokoravanju? To je taj uzrok. ili u onoj koja obuhvata negovanje tela. ili u poslovima koji se odnose na privatne ugovore. onog najni eg i onog srednjeg. Doista. svakom drugom. Tako se posti e urednost i prijateljstvo sa samim sobom. kao i uskladenost onih triju svojstava. sasvim onako kako se to posti e u muzickom sagla avanju trostrukog: onog najvi eg. i to kako u odnosu prema zapovedanju. uistinu. Rekli smo58 da nas je u pocetku c postavljanja temelja na e dr ave neki bog kao slucajno doveo do toga da se uzdignemo do principa i lika pravicnosti. Tako ce sve to. U stvari. U svemu tome procenice i nazvace pravicnim i lepim ono delanje koje takav nacin ivljenja . ali ne po spolja njoj nego po unutra njoj praksi59. u politickim poslovima koji se ticu svih. odbijati ono to se duguje bogovima to bi pristajalo svakom drugom pre nego takvom coveku. skladno. Naprotiv. Ono to smo naslucivali kao u snu sada je potpuno ispunjeno. ne tra im rece on. zidar da zida. svojim roditeljima. Svakako. tra i li da pravicnost bude i ne to drugo osim ove sile koja omogucuje takve ljude i dr ave? Tako mi Zevsa. treba da pravi samo obucu i da se ne bavi nicim drugim. tome da se ne dopusti nijednom od ona tri svojstva du e da dela na nacin drugog. to je bila samo senka pravicnosti. Istina je cini se da je pravicnost ne to nalik na to. uzrok svemu tome bio bi taj to u tom coveku svako njegovo svojstvo obavlja ono to mu pripada. Rec je . i nijedan drugi. niti njihovo mnogostruko delanje u odnosu na druge stvari. nego samo po sebi samom. Glaukone. Znace onda kako treba delati u bilo kojoj oblasti: u onoj u kojoj se stice novac. . b Sto da ne.Hoce. Tako izgleda. Najzad. odnosi se na nas d same i na svojstva koja nam pripadaju. na taj nacin povezano. te ne brinuti se . 132 umereno. potrebno je kako valja svako postaviti gde mu je mesto kao to cini onaj ko je gospodar svoje kuce i samog sebe. XVII.

Tako mi Zevsa. Onda. Jasno. i pobuna jednog dela protiv celine du e sracunata na to da u njoj prigrabi vlast koja mu ne pripada. a pravicnost i nepravicnost u du i. i zajedno sve to je rdavo. Ako bismo kazali da smo prona li pravicnog coveka i pravicnu dr avu. U svemu. mislim. po tome to su zdrave i bolesne radnje u telu. da bude neka nesloga izmedu ona tri svojstva? Mora li ona da bude vi estruko delanje i takvo delanje u kojem jedno od ona tri svojstva vr i poslove ona druga dva kao i obrnuto. . Stvarno. stra ljivost. neznanje. kao i pravicnost koja se nalazi i u jednom i u drugom ne bismo. . s druge strane? Kako to? Tako rekoh to po samoj prirodi stvari nema nikakve razlike izmedu njih i zdravih i bolesnih radnji. da se iz takvog razdora i zastranjivanja onih svojstava rada nepravicnost. 444 buduci da je neznanje ono mnenje koje takvom delanju prethodi. s jedne. to je uvek isto c A sada rekoh kad je poznato ta je nepravicnost i ta je pravicnost. Posle ovoga. nego mu po prirodi pripada da robuje onom svojstvu koje je vladarskog roda? Reci cemo. XVIII.uspostavlja i odr ava. neka bude rekoh. Hocemo li. da ka emo to? Hocemo. mogli verovati da smo se mnogo prevarili. dakle. Nepravicnim pak oznacice ono delanje koje takav nacin ivljenja uni tava. b Mora li ona sa svoje strane. ne. neumerenost. Sokrate. Idemo dalje rekoh. mislim. rece Glaukon. istinu govori rece on. zar po samoj prirodi toga ne sledi jasno i pouzdano ta su nepravicni postupci. treba jo samo da ispitamo nepravicnost. cinjenje nepravde. kako mi se cini. i pravde. Ono znanje koje takvom delanju prethodi zasju ice ime mudrost.

XIX. Za to onda rekoh izvr enje pravde ne bi bilo uspostavljanje takvog prirodnog reda u du i prema kojem se zna ko vlada a ko se pokorava. koje je priroda tela. ako je du a. Preostaje nam jo . drugom izlo ili. tada se cini kao da se nema od cega iveti. meni se cini rece on da ovo ispitivanje vec postaje sme no. Tako je. bolesne pak proizvode bolest. To mi se cini ociglednim prema onome to smo i . a stvarati nepravicnost: uciniti da delovi du e vladaju protiv prirode i da dopu taju da jedan nad drugima gospodari. ako je zdravlje. tada izgleda kao da se ima od cega iveti. da ispita445 mo da li je korisno pravedno raditi. za du u ne to kao e zdravlje. i za to cinjenje nepravde ne bi bilo uspostavljanje onog odnosa izmedu nadredivanja i podredivanja koji je protivan prirodi? Tacno rece on. potpuno upropa ceno. a nepravicni nepravicnost? Nu no. te iti za lepim i biti pravican. Prema tome. kako se cini. Tako je. no. i obratno. osim onog to otklanja od poroka i nepravicnosti. Dakle. Sokrate. S druge strane. Ali. i onog to vodi sticanju pravicnosti i vrline. Doista je sme no rekoh ja ah po to smo . a drugi se pokoravaju. Zaista je tako. kako se cini.Za to? Zato to zdrave radnje proizvode zdravlje. poremecena i potpuno upropas te cena. Da. ako se to ne ka njava i ako kazna ne cini da neko postane bolji no to je bio. pa bilo da je skriveno ili ne da je neko takav. ru noca i slabost. makar se imala sva jela i pica. Pa onda valjda i pravicni postupci proizvode d pravicnost. lepota i snaga. Zar onda lepa nastojanja ne vode stieamju vrline. a ru na poroku? Nu no. vr iti zdrave radnje znaci dovoditi telesne elemente u takav prirodni medusobni odnos da jedni vladaju. pa makar se cinilo sve to se hoce. ih je korisno ciniti nepravdu i biti nepravedan. jednom i . sva bogatstva i sva vlast. porok (kakia) je pak za du u ne to kao bolest. kao priroda 134 onog po cemu ivimo. vrlina je. bolest se pak stvara tako to se protivno prirodi od onog to vlada ucini da se pokorava. Jer. stvarati pravicnost znaci: dovesti delove du e u njihov prirodan polo aj i uskladiti odnos izmedu vladajucih i potcinjenih delova.

a bezbroj oblika poroka od kojih je nekih cetiri dostojno da budu spomenuti. i to ce biti kraljevstvo (basileia). ne treba odustajati Tako mi Zevsa. Kako to misli ?c1 Koliko rekoh ima specificnih modusa (tropoi) upravljanja dr avom. Evo me rece samo govori! Doista rekoh sa visine na koju nas je doveo ovaj razgovor. koji su to rece on. ka em. Ka em da onaj modus upravljanja dr avom koji smo mi izlo ili mora biti jedinstven. Govori. kako mi se cini. kojem je bilo reci. drugo ime ce biti aristokratija (aristokratia). Koliko. pet modusa du e rekoh. Istina je rece. dakle? d Pet modusa upravljanja dr avom. jedan oblik (eidos). . nikako ne smemo odustati. od toga zavisi koliko ce biti modusa du e.vec do li dotle da se jasno mo e videti da je to tako. mogao videti koliko porok ima oblika. mom pogledu se pokazuje samo jedan oblik vrline. jer ako su dobili vaspitanje i obrazovanje koje smo mi izlo ili. iako bi mogao imati dva imena: jedno. kada se medu poglavarima narocito istakne jedan covek koji se razlikuje od drugih. oni nece dirati u znacajnije zakone i nacin ivljenja . kada je takvih vi e. svejedno da li e dr avom upravlja jedan ili vi e njih. c Ovamo sad rekoh da bi. Verovatno nece rece on. To je. ne manje dostojnih da budu posmatrani.

enama i deci. kao i sve Smatrajte da i ja glasam za tu odluku rece Glaukon. a ovo jo nisi dovoljno protumacio. dakle. onda ostale smatram rdavim i pogre nim. uhvati njegov ogrtac gore kod ramena. ili kako da ucinimo?" Nipo to. Koji je to vid zajednid tva. Ne brini. nije ispravno? rekoh. Uvereni smo da je veoma znacajno. celom tom zajedni tvu ena i dece. jer ih mo e biti mnogo? Reci nam. da je. i da vidimo ta ce reci . da te ne pustiimo dok sve to ne objasni ostalo. ako je ova i po dr avnim uredenjima i po uredenjima du e prava. II. samo da ga ne bi raspravljao. na koji si vid zajedni tva mislio. Jeste rece on. KNJIGA PETA St. Ovakvu dr avu. i one spadaju u one cetiri vrste nevaljal tine. kao i sve drugo. tome kako ce se deca vaspitavati. A ja rekoh: Sta to nipo to necete da ostavite? Tebe rece on. A zar to. Adeimante. i misli da nismo primetili da si ranije2 uzgredno rekao ono . A kako se sada vec bavi nekim drugim oblikom dr ave. b ali Polemarh on je sedeo malo dalje od Adeimanta ispru i ruku. sada vec glasno. . kad se rode. privuce ga k sebi i rece mu ne to od cega smo mi culi samo ove reci: Hocemo li ostati.. Sta smo ucinili time to me se ovako dr ite rekoh. Jo jednom rekoh: c Za to necete? Cini nam se rece da kradom ostavlja po strani ceo jedan deo rasprave. resili smo. Sokrate rece Trasimah nego smatraj da smo svi mi tako zakljucili. radanju dece i ne to . Ali to to je ispravno zahteva. cak. Opet pokrecete tako veliku raspravu oko te . da se raspravi. Mi vec dugo ocekujemo da ce 136 negde spomenuti ne to . presudno za dr avu da li ce se sve to ispravno ili neispravno dogadati. rece Adeimant. kako si i sam 450 cuo. Koje su te vrste? Hteo sam da predeni redom sve vrste dr ave1 onako kako mi se cinilo da su se jedna iz druge razvijale. sa e se malo. ovakav ustav i ovakva coveka zovem dobrim i pravicnim. te kako je svakome jasno da ce medu prijateljima to biti zajednicko. 449a I. i to ne tako neva an deo.

Misli li ti da su se ovi ovde sastali da tope zlato. Sokrate rece Glaukon granica za slu anje ovakvih rasprava jeste mudrim ljudima ceo ivot. . ali u granicama. i kako ce biti sa zajednickim odgojem male dece u vremenu izmedu rodenja i kolskog uzrasta. dakle. Nemoj oklevati rece on jer tvoji slu aoci nisu ni nerazumni ljudi. Ovo je jo te e poverovati nego ono to smo vec pretresli. Ali. jer je to doba. . Ovu bujicu sam ja uocio. bude samo govorilo. i desilo. ali sam je propustio da nam ne bi zadala mnogo muke. tome. a ne da slu aju rasprave? Ne mislim. moj bla eni covece rekoh. mogucem. ne bi se ni onda verovalo da je tako najbolje. Smatrace se za te ko verovatno i kad se .dr ave kao u pocetku! A ja sam se vec radovao da sam sa tim zavr io i bio bih zadovoljan kad biste to ostavili i primili ga onako kao to je onda bilo receno. Stoga ja i oklevam da dodirnem te stvari. ne beri brigu! Odgovaraj samo hrabro na na a pitanja i nemoj se zamoriti obja njavajuci nam kakva misli da ce biti zajednica ena i dece na im cuvac rima. a kad bi se. kao . A to se nas tice. ni nepouzdani. dragi moj prijatelju. Poku aj. da nam isprica na koji nacin treba to da se izvr i. cini se. Vi i ne znate b koliku bujicu reci izazivate ovim svojim zahtevom. Nije to lako objasniti. ukoliko bi to bilo moguce. najtegobnije. ni neprijateljski raspolo eni ljudi. Kako to? rece Trasimah. d kako moj govor ne bi licio na pobo nu elju.

onda neka bude i ovde rekoh. da dovr imo i dramu ena/ narocito kad me ti na to poziva . d Onda cemo pri tome i ostati. nego da idu onim putem koji smo u samom pocetku odredili. po mome mi ljenju. za ovo to elim da ka em. pa cemo sa tim uskladiti i njihovo rodenje i prvo vaspitanje i videti da li je tako pravilno ili nije. Nije opasno. Ali ja se klanjam Adrasteji. dakle. Da. da zajednicki love i da sve drugo rade zajedno sa njima. Ali mo da bi bilo dobro i ovako: kad smo u potpunosti zavr ili dramu mu eva.3 . ali upustiti se u raspravljanje sumnjajuci i lutajuci ovako kao to ja radim. Za ljude. izlo iti se ovoj opasnosti kad su u pitanju neprijatelji. Zato govori bez brige! Dabogme. 13S Kako cemo to videti? zapita on. nema. mo da. najvecim i lepim stvarima medu razumnim i dragim ljudima. naime. Ovako. a to je predmet u kojem bi najmanje smelo da se gre i. pogre no uputi. . Mislim da je manje zlocinstvo nehotice ubiti coveka nego ga varati kad je u pitanju lepota. Bolje je. oslobodicemo te od ubistva i reci cemo da si cist i da nisi varalica. Glaukone. Ali ti cini upravo suprotno rekoh ja. pogre iv i u istini. dakle. i zato mi ti ne pru aj lepu b utehu. Kad bih ja samo bio siguran da znam ta hocu da ka em bila bi tvoja uteha lepa.I ja rekoh: 0. Onda samo govori rece on. i po zakonu je onaj ko je osloboden cist. nikakve druge prave mogucnosti da imaju ene i decu. znae lacki govoriti istinu . III. poklecnuo ne samo ja vec bih sobom povukao i neprijatelje.5 A mi smo predvideli da takve ljude postavimo kao cuvare stada. pa ako je tako tamo. ne zato to bi se time. mogao 451 izazvati podsmeh to je detinjarija nego zato to bih. Glaukon se nasrne ja i rece: Ako nas tvoja rasprava. onome to c bismo ranije morah raspraviti jedno za drugim. da li to govori to eli da me time ohrabri ? Da rece on. ili one treba da ostanu kod . dobro i pravicnost zakona. Verujemo li mi da kuje u cuvara moraju kao i mu jaci da stra are. i cak uliva hrabrost. najdra i prijatelju. ponovo govoriti . Sokrate. to je i stra no i nepouzdano. ciji su priroda i odgoj onakvi kao to smo rekli. nego pred prijateljima. Moramo.

i kad bismo uradili ono to pricamo. Nego kad smo vec jednom poceli da govorimo . u ovim prilikama bi to zaista izgledalo sme no. iako su vec naborani i nisu vi e prijatni za posmatranje. a mu jake kao sna nije.6 Zevsa mi. Zar nije to to ene treba da rade ve be za jedno sa mu karcima. Pravo ima rece on. mnogo ta u na im recima. gole. to se po rece on. po to ih radanje i negovanje tenadi slabi. elimo da ene upotrebljavamo za iste stvari za koje i mu karce. a treba ih treba upotrebljavati sebi razume Ali mo da ce. a narocito u no enju oru ja i konjici. onda ne treba da se bojimo podsmeha duhovitih ljudi. Posle toga to si rekao. prema na im obicajima. a da se mu jaci sami trude i staraju .7 ma ta nam govorili protiv ovakve promene u gimnastici i muc zickom vaspitanju. izgledati sme no.kuce. ta misli da je najsme nije u svemu tome? zapitah. sve do strogosti zakona. i onda za isto za ta i mu karce. i mo . ako mu nisi dao istu hranu i isto vaspitanje? Nije moguce. gimnasticko ve tine. Kad smo vec prenaglili u svojim recima. A je li moguce da se neko bice upotrebljava isto onako kao neko drugo bice. i to ne samo b mlade vec i stare. u ve baonicama. dakle. onda ih moramo istim stvarima i poucavati. stadima? e Sve mora da bude zajednicko rece on samo to enke upotrebljavamo kao slabije. Ako. A mu karcima smo dali i muzicko i vaspitanje? Da. a ipak rado ve baju u gimnazijama. tome. moramo ici dalje. I to u velikoj meri. kao sada starci. zar ne? 452 Tako je. Onda i ene moraju primiti obe te im dati i ve tinu ratovanja.

Kako da onda ne gre ite i sami sebi ne protivrecite kad tvrdite da ljudi i ene moraju da obavljaju iste poslove. e posmatra sve sa nekog drugog stanovi ta. ili ne mo e ni jedan.8 Cela istina. Hoce li. mislim. IV. i medu koje od tih poslova spada ratovanje? Zar ne bismo na taj nacin najlep e poceli i onda najpravilnije. A kad je iskustvo pokazalo da je u svakom slucaju bolje svuci se nego se obuci. U tome smo se. kako i treba. a. Zar ne? Postoji li ne to u cemu se ena po prirodi sasvim razlikuje od coveka?" Kako da ne postoji! Pa onda treba svakome od njih odrediti i drugi c posao. zavr ili? Dabogme. medutim. umesto na ih protivnika: . imaju sasvim razlicite prirode?" Ima li ne to cime ce se odbraniti od ovoga? .o Sokrate i Glaukone. i da je bilo slobodno da tada nji ljudi dosetljivci teraju egu sa svim tim.ramo moliti aljivcine da to ne rade. ismejavajuci ne to drugo a ne ono to je besmisleno i rdavo. pa cemo ih podsetiti da nije bilo ba tako davno kad je Helenima. gradeci svoju dr avu. koji poku ava da. jer se pojavilo ono to je u recima najbolje i pokazalo se da je ludak onaj koji za sme no smatra ne to drugo a ne ono to je rdavo. a zatim Spartanci poceli da d izvode igre goli. Recimo. da ne bismo navaljivali na napu tenu tvrdavu protivnika? b Ni ta nas ne sprecava u tome rece on. izaziva smeh i koji. kad su najpre Kricani. ilije za neke sposoban a za neke nije. Mi se najpre moramo sporazumeti da li je to moguce ili nije. nego da budu ozbiljni. vi sami slo ili u tome da svako treba da obavlja samo svoj posao za koji je po prirodi odreden". u te nji za lepim. kao sada najvecem delu barbara. dakle. je li 453 enska priroda covekova u stanju da sa njegovom mu kom prirodom podeli sve poslove. i moramo raspraviti sporno pitanje bez obzira da li to tra i aljivcina ili ozbiljan covek. jer ste se. a ne sa stanovi ta dobrog.. izgledalo i ru no i sme no kad su se pojavljivali goli. onda je to u ocima ljudi prestalo da bude sme no. nije ni potrebno da vam drugi prigovaraju. onaj koji njihovoj prirodi odgovara?" 140 Razume se. slo ili. dakle. Nije li tako? Tako je. da mi sami sa sobom raspravljamo kao da smo protivnici.

treba da i coveka da imaju dakle. A za to? Zato to. ali nikako nismo ispitali za kakav smo pojam tada vezali razlicitu i istu . braku. e Tako se cini. Ali ipak i onaj ko je pao u maleni ribnjak i onaj ko je usred najveceg mora podjednako plivaju. dakle. a u stvari oni ne mogu da ono to je receno razlo e po vrstama i da ispitaju. Tako moramo plivati i mi.Tako iznenada nije to sasvim lako." A da li se to u na em slucaju odnosi i na nas? b Svakako rekoh cini se da smo i mi protiv svoje volje upali u protivrecnost. A sada tvrdimo da razlicite prirode treba iste du nosti. Kako to? Mi se cvrsto i ratoborno dr imo toga da razlicite prirode ne smeju imati iste poslove. . umesto da jedan drugom govore to treba.'0 Glaukone rekoh ja. to sam vec odavno sa d strahom predvidao i stoga nisam hteo dirati u zakone . i moramo se starati da se spasemo ovoga pitanja. nego da se bave dijalektikom. Je li to optu ba na ih protivnika? Jeste. rekoh. nego progone i hvataju sagovornika u protivrecnosti samo po praznoj reci. 454 Kako je sjajna moc ve tine protivrecenja. Hajde. bilo da se nadamo nekom delfinu koji ce nas uzeti na leda. To je ono. Zevsa mi. da vidimo hocemo li naci izlaz Slo ili smo se. Ali cu te moliti i molim te da iznese i na e protivrazloge koji se mogu izneti. mnogi i nehotice u nju upadaju verujuci da se ne prepiru. Razume se.v ili da ocekujemo neko drugo cudotvorno spasenje. cini mi se. radanju dece i vaspitanju njihovu. Glaukone. Nije rekoh. . ovo izgleda da nije lako. u tome da razlicite prirode obavljaju razlicite poslove i da su prirode ene razlicite. te se svadaju.

A jesmo li rekli da lekar i gradevinar imaju razlicitu prirodu? Jesmo. dakle reci cemo mu odgovori: da li si mo da tako mislio da je jedan po prirodi sposoban rece on to nismo ispitali. A sada bi i neko drugi mogao reci ono to si malopre ti rekao. tome za koji posao ili za koji dr avni poziv prirodna sposobnost mu karca i ene nije ista nego drukcija. Zaista c Na taj nacin bismo mogli postaviti pitanje i da li je priroda celavih ljudi i priroda onih sa kosom ista a ne suprotna. Mogao bi. a ukoliko obucarski posao obavljaju oni sa kosom. Pa to bi bilo sme no rece on. pa cemo i dalje verovati da na i cuvari i njihove ene treba da obavljaju iste poslove. a mu ki oploe dava. da lekar i onaj cija je du a sklona lecenju imaju istu prirodu. kako bismo mu mogli do142 b kazati da u dr avi nema nikakvog posla koji bi pripadao iskljucivo enskinju? Razume se. Da li onog ko ce nam odgovoriti treba da zamolimo da prati na u raspravu. a da posle razmi ljanja to uop te nije te ko. . na primer. A zatim cemo onog ko tvrdi suprotno pozvati da 455 nas pouci . zar ne? To je pravilno. razlicitosti izmedu mu karca i ene. da to ne dopustimo onima sa kosom. Hajde. A ako bi se pokazalo rekoh da mu ki i enski pol pokazuju razlicite sposobnosti za neki zanat ili neki drugi poziv. da to ne dopustimo celavima. Zar nije bilo tako? Jeste. to jest da nije lako odgovoriti na to odmah. V.prirodu i na koji smo nacin onda izvr ili podelu razlicitih poslova medu razlicite prirode i istih poslova medu iste prirode. Ali ako se oni razlikuju samo u tome to enski rod rada. nego samo na razlicitost i istovetnost d sposobnosti u vr enju du nosti. onda cemo reci da time nije dokazano ni ta to bi bilo protivno smislu na eg tvrdenja . mogli bismo. ukoliko celavi obavljaju obucarske poslove. I to s pravom rece on. Sme no rekoh ali ne iz nekog drugog razloga. nego zato to onda nismo mislili prosto na razlicitost i istovetnost. pa kad bismo se slo ili u tome da je suprotna. Rekli smo. onda cemo reci da svakome od njih moramo odrediti onaj za koji je sposoban.

a na enu nijednu? Kako to? Mislim da mo emo reci kako je jedna ena stvorena za lekara. osim ovih.a drugi nesposoban za ne to zato to jedan ne to lako nauci. dok drugi ne mo e da zapamti ni ono to je naucio. a druga je neratoborna i nije prijateljica telesnih ve bi? . dok drugoga sprecava? Postoje li. onda. sve du nosti natovariti na mu karca. niti mu karcu zato to je mu karac. a drugi te ko? Ili zato to jedan vec posle kratkog ucenja postaje veoma pronicljiv u onome to je naucio. a druga nije? A kako drukcije? 456 Jedna je. Ima. i u svie ma poslovima mu karac. a druga nije. Istinu govori rece on da je gotovo u svima slucajevima jedan rod uveliko nadma en od drugoga. i kako je jedna muzikalna. sposobna i za gimnastiku i za rat. samo je ena u svima slabija od mu karca. . ali je uglavnom tako kako ti ka e . dakle. tako da bi bilo veoma sme no kad bi i d u tim stvarima podlegao mu karcima. ma koliko truda i ve be u njega ulo ili? Ili zato to jednoga pri du evnom radu telo potpoma e u punoj meri. prema tome. dodu e. nikakvog posla u upravi dr ave koji bi pripadao eni zato to je ena. nego su prirodne sposobnosti podjednako podeljene medu oba stvorenja. jo neki znaci c po kojima bi mogao razlikovati sposobnog od nesposobnog? Niko nece moci navesti ni ta drugo odgovori on. mnogo ena koje su umnogome bolje od ljudi. Nema. Hocemo li. tkanju i spremanju peciva i jela. Zna li uop te neku ljudsku radinost kod koje mu karci u svima ovim osobinama ne bi imali prednost pred enama! Treba li da dugo govorimo . Razume se. i u svima poslovima mo e po svojoj prirodi ucestvovati ena. tim ve tinama u kojima enski rod ipak ne to valja.

zar ne? 144 Nikakvo drugo. u tome smo se slo ili.'2 jedna ce biti strasna. jedna ena biti pozvana da obavlja posao cuvara. VI. u tome treba tek da se slo imo? Tako je. nismo kao zakon odredili ni ta to bi c bilo nemoguce i to bi licilo na prazne elje. za to nam nece poslu iti nikakvo drugo vaspitanje nego ono koje i ljude osposobljava za to. i po svojim prirodnim osobinama su im srodne. A zar jednakim prirodama ne moraju biti dodeljcne i jednake du nosti? Svakako. A dana nje obrnuto stanje je. Pa onda. treba odabrati i takve ene da ive zajedno sa njima i da zajedno cuvaju dr avu. ili obucari koji su vaspitani u obucarskoj ve tini? . cemu? Da li ti sam smatra nekog cuvara boljim a drugog gorim. Da. a da druga to ne bude? Zar nismo i medu mu karcima odabrali samo one koji su po svojoj prirodi bili sposobni za taj poziv? Razume se. b Tako je. tome? . a kod drugog jaca. A kako sada misli . Mi. jer su one sposobne. Da bismo jednu enu osposobili za du nost cuvara. ako su dobili pomenuto vaspitanje. dakle. kako izgleda neprirodno. Osim toga. dakle. dakle. jedna ce voleti mudrost. Da je to moguce. Svakako da nije. ili misli da su svi jednaki? To ne. jer smo zakon odredili prema prirodi. prema tome. po to je i kod d jednog i kod drugog ista priroda.Ja tako mislim. iduci po krugu. Mo e li. je li? Da. Izgleda tako. a druga nece. a druga bez strasti? I to se de ava. Da li misli da su u na oj dr avi koju smo sagradili postali bolji ljudi cuvari. opet dolazimo do onog ranijeg i tvrdimo da nije protiv prirode ako se muzicko i gimnasticko vaspitanje dodeli i enama cuvara. Je li na e ispitivanje bilo upuceno na to da predlo i ono to je moguce i to je najbolje? Jeste. Za takve ljude. i kod mu karca i kod ene prirodna sposobnost za cuvanje dr ave ista. Tako izgleda. bez obzira na to to je kod jednog slabija. A da je i najbolje.

Sasvim tacno. Mo emo. ene cuvara moraju se. I kako? Zar ove ene nece biti najbolje medu svim enama? I to daleko najbolje rece on. cini mi se. . s obzirom na ne nost njihovog pola. pak. kida nezreo plod mudrosti"13 i ne zna. A mo e li za dr avu da bude ne to bolje nego kad su njeni mu karci i ene to je moguce bolji? Ne mo e. znaci. Razumem rekoh. Ali za to? Zar oni nisu najbolji medu svim ostalim gradanima? Daleko najbolji. dakle. i moraju ucestvovati i u ratu i u svim du nostima cuvara. A sredstvo da se to postigne je. enama pri tom treba dodeliti lak e poslove nego mu karcima. ovome zakonu . Onaj. Ali. pokazalo da je ova odredba i moguca i korisna. VII. Vrlo se lepo ka e i kazivalo se da je korisno u isto vreme i lepo. pre li preko ovoga talasa. Ispitivanje je. svuci. enama.Sme no pita rece on. Tako je. tavi e. muzicko i gimnasticko vaspitanje koje dobij aju? Razume se. a nikakav drugi posao ne smeju obavljati. reci da smo u razgovoru . jer ce mesto odela obuci vrlinu. a kodljivo je ru no. Mi smo. dakle. cemu se smeje i ta radi. zakonski odredili ne samo ono to je u dr avi moguce nego i ono to je najbolje. prema na em tumacenju. ko se smeje golim enama kad se tako ve baju radi onog to je najbolje. i po to smo utvrdili da cuvari i cuvarke treba zajednicki da obavljaju iste poslove.

ne postane ni veca ni manja. i bolesti i sve stvari. deca onih e prvih morala odgajati dok deca ovih drugih ne. ako je to moguce. ako su lek. I to svakako rece on. ako stado eli da ostane na visini. drugim ivotinjama? Je li tamo drukcije? To bi bilo besmisleno rece on. prijatelju dragi rekoh kako visoko moraju stajati na i vladaoci ako je i kod ljudskog roda ovako! c Ali tako je rece on.21 Dobro je rece on. Za telesnu negu. A mi smo rekli" da su sve takve stvari. A za to to govori ? Zato to oni moraju rekoh uzimati mnoge lekove. dovoljan je. A ta misli . Znaci da ce se zakonom odrediti svetkovine20 na koje cemo zajedno dovoditi i mlade neveste i mlado enje. Istina je. Izgleda da ce na i vladaoci. morati da d se slu e mnogim la ima i prevarama. Mladim ljudima koji su se odlikovali u ratu . Ali za to to govori ? Zbog ovoga rekoh. 460 a rtve i pesme na ih pesnika moraju biti dostojne svadbi koje se sklapaju. imajuci u vidu i rat. Ali ako treba uzimati lekove. ako citavo stado cuvara treba da ostane to je moguce vi e po tedeno od nesloge. a ne vladaocima. misli li da bi se tvoja rasa ivine i pasa mnogo pogor ala? Zacelo rece on. a najgori ljudi sa najgorim enama to je moguce rede da bi se.Od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. I rekli smo s pravom to. kako bi onaj ko je manje vredan kod svakog neus148 pelog svadbovanja pripisivao krivicu slucaju. IX. sacuvali po mogucstvu isti broj mu karaca. mislim. konjima i . i manje iskusan lekar. za koju nisu potrebni lekovi nego samo pridr avanje narocite dijete. Avaj. Sasvim tacno. a sve bi to moralo ostati potpuno nepoznato svima izuzev vladaocima. Cini se da ce to pravo biti od velike va nosti pri sklapanju brakova i radanju dece. korisne. onda znamo da je potreban odlucniji lekar. A zatim moramo uvesti dobro smi ljeno rebanje. ako hoce da koriste svojim podanioima. Kako to? Tako to smo mi slo no utvrdili da bi najbolji ljudi to ce ce morali da dolaze u dodir sa najboljim enama. Broj svadbi ostavicemo vladaocima da bi nam oni. tako da na a dr ava. A ako se pri radanju ne bi pazilo na to.

mu karci ili ene. brinuti za hranu. I kod jednog i kod drugog je ovo i za telo i za razum najsna nije doba. a covek da pocne ploditi kad prede najnemirnije doba svoga ivota. Tako ce enama cuvara radanje dece biti veoma lako rece on. A zar se i tebi ne cini da je pravo vreme za punu snagu dvadeset godina kod ene i trideset kod mu karca? Na koje godine jo misli ? ena treba da rada za dr avu pocev od dvadesete pa do cetrdesete godine. Tako i treba rekoh ja. a bdenje i druge tegobe dodelice hranitelj kama i odgojiteljicama. jer su vlasti zajednicke i za ene i za mu karce. a decu slabijih. a ako ovih nema dovoljno. pa do pedeset i pete godine. ili ako se od dobrih ljudi rodilo neko sakato. Da. Svaki put kad se dete rodi treba da ga prime za to odredene vlasti. Ali da predemo redom sve to smo sebi postavili kao cilj. dovodice i druge ene koje imaju mleka. Onda ce decu dobrih ljudi mislim uzeti i odneti u zavod dadiljama koje stanuju odvojeno u jednom delu grada. Da. sakrice na nepristupacnom i nepoznatom mestu kako to i prilici. ali tako da na sve moguce nacine sprece da bilo koja od njih prepozna svoje dete. i brinuce se . reci cemo da je to zlocin i protiv bo anskih i 149 .ili ma gde treba jo pored ostalih nagrada i odlikovanja dopustiti da ce ce op te sa enama. tome da majke doje odredeno vreme. Istina je. odvodeci u zavod majke cija su prsa nabrekla od mleka. ako rasa cuvara treba da ostane cista. Vlasti ce se. Naravno. Ako neko stariji ili mladi od ovih stvara potomstvo. kako bismo i pod tim opravdanim izgovorom dobili to vi e dece od takvih. Rekli smo da potomstvo treba da dolazi od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. ili i jedni i drugi. dakle.

ako tako odredi kocka i ako Pitija to potvrdi. Glaukone.protiv ljudskih zakona. sa kcerkama svojih kcerki ili sa majkom svoje majke. to moramo daljim ispitivanjem da utvrdimo. jer cemo dete koje takvi daju dr avi nazvati vanbracnim. Ali kako to si ih sad pomenuo moci me- Nikako rekoh ja nego ce sva deca koja se budu rodila izmedu sedmog i desetog meseca od onog dana kad se neko o enio. i ona ce njega nazivati ocem. jer za njega nece biti hrane. onda ce ene morati da se staraju . nazivace se sestrama i bracom. iz stra ne razuz danosti. ili slicno izgledace zajednica ena i dece cuvara u tvojoj dr avi. . kceri i svi ti d dusobno prepoznavati?22 rece on. nezakonitim i obesvecenim. a ako su enska njegove kceri. to ih sve tenice. a ako bi se dete. A kad ene i ljudi predu godine za radanje. rodilo. a oni koji su se radali u vreme kad su njihovi ocevi i majke e radali. jer se tako dr avi daje dete koje je rodeno potajno i koje nije zaceto uz rtve i molitve. samo ne sa kcerkom i majkom. nece smeti da doticu. Zar ne bi trebalo da se na samom pocetku upitamo ta u stvari mi smatramo najvecim u izgradnji dr ave. a ene nece smeti da stupaju u bracnu vezu sa sinom ili ocem. upucuju bo anstvu da bi se b od dobrih radali jo bolji i od korisnih jo korisniji. i jer se tako zacinje potomstvo u tami. koje smo sada pomenuli. sve tenici i celokupno gradanstvo. tako da se svi ti. Braca i sestre23. po zakonu ce stupiti u brak. A isti ce zakon nastavih ja va iti i za ljude koji su u punoj ivotnoj snazi. S punim pravom. unukom ili dedom. Te je ispravno rece on. a on ce njihovu decu isto tako nazivati svojom unucadi i ona njega dedom a ene starom majkom. Tako je sasvim u redu. onda se takvo dete nece smeti odgajati. biti njegovi sinovi. za cim mora da te i zakonodavac kad odreduje zakone . Ili kako da uradimo? 150 462 Tako. ukoliko bez dopu tenja vladaoca op te sa enama koje su u godinama plodnosti. otprilike. Tako. ako su mu ka. tome da ne rode ako su ostale bremenite. prilikom sklapanja brakova. Zevsa mi rece on. uprkos poku aju da se to nasilno spreci. I to je pravilna odredba ce se ocevi. A da li je to u saglasnosti sa ostalim dr avnim uredenjem i da li je to zaista najbolje uredenje tih prilika. dac cemo mu karcima slobodu da stupaju u bracnu vezu s kim hoce. I kad im sve to budemo odredili. X.

I najbolje ce biti upravljano onom dr avom u kojoj najveci broj clanova za iste predmete i u istom znacenju ka e moje" i nije moje"? Daleko bolje od svih. A zajednicka radost i zajednicki bol ujedinjuju. mo da. a isto tako i tude" ne upotrebljavaju za iste stvari? Tacno. ne to dobro. A ako su jedni veoma tu ni. onda ta podvojenost razdvaja? Kako da ne? Zar se ovo ne de ava zato to se reci kao moje".i ta je najvece zlo. mislim. prema tome. a ne. ili nije moje". Ako se. preko tela sve do du e i do onog njenog dela koji vlada i koji je u njoj jedind stven. onda ce ovakva dr ava. ako mo emo da postignemo da svi gradani bar pribli no osecaju istu radost i istu alost kad se te stvari javljaju i kad nestaju? Svakako rece on. Kakva ce. Postoji li u dr avi neko vece zlo nego to je ono b koje je ru i i mesto jedne dr ave stvara mnoge?24 I ima li veceg dobra od onoga to dr avu spaja i cini je jedinstvenom? Nema. sa onim zlim? To ce nas najpre dovesti do sporazuma. i za svaki bol. dr ava biti najbli a pojedincu? To je kao kad bi neko od nas bio povreden po prstu. ako ga jedan deo trpi. a zatim da posmatramo da li se ovo . . ili ne to rdavo doe godi jednom gradaninu. i mi onda tako i ka emo: da covek ima bolove u prstu. cemu smo dosad pretresali sla e sa tim najboljim. A zar to isto ne vredi i za svaki drugi deo covekovog tela. dakle. a drugi neobicno rac dosni zbog stanja u dr avi i onih koji u dr avi ive. tako da ona cela oseca bol zajedno sa citavim bolesnim telom. kao i za radost ako mu biva lak e? Tako je rece on i tvoje je pitanje pravilno: najbli a je coveku ona dr ava koja je najbolje uredena. pa bi to osetio sav organizam.

jer se protivi i bo jem i ljudskom . To je zaista potrebno. na primer. A kakav naziv za narod imaju vladaoci u ostalim dr avama? Oni ih zovu robovima. po tovanju i cuvanju otaca i . dok c druge naziva strancima? Znamo mnogo takvih. A tvoji cuvari? Da li medu njima postoji neko ko bi nekog od sacuvara mogao smatrati strancem i tako ga nazivati? t Nikako rece on. mo da. XI. sve ono to je zakonom odredeno . ili ce zajednicki trpeti. A kako oni zovu narod? Plati ama i hraniteljima. inace im ne bi i lo dobro ni kod bogova ni kod ljudi. Vreme je rekoh da se opet vratimo svojoj dr avi i da ispitamo da li ba ona najbolje odgovara na im razmatranjima. Jer ce za svakog koga bude sreo misliti da mu je brat. pre svake druge. Mo e li mi reci za vladare drugih dr ava da li poneki od njih naziva poneke od savladara rodacima. ili je to.prvo reci da je to njena sudbina i ona ce se cela. A svi oni nazivaju jedne i druge gradanima? Svakako. a strance ne smatra tako? Tako je. tome imenu: kad je u pitanju. sin ili 152 kci. a u demokratskim dr avama upotrebljava ovaj isti naziv: vladaoci (arhonti). du noj poslu nosti prema roditeljima. 463 Dakle? Ima li i u drugim dr avama vladalaca i naroda kao i u njoj ? Ima. vodeci racuna . Lepo govori rekoh samo mi reci jo i ovo: hoce li njih samo nazivati rodacima ili ce oni u svima d ovim poslovima morati i da rade. A kako na i? Sacuvarima. otac ili mati. Dobro uredena dr ava ce tako i ciniti. ili sestra. Rodake svakako smatra za svoje i tako ih i zove. zajednicki ili radovati. A kojim imenom naziva narod vladaoce i pored toga to ih zove gractanima? U najvecem broju dr ava zove ih despotima. ili da je neko od njihovih potomaka ili predaka. A kako se nazivaju ti vladaoci medu sobom? Savladarima. u vecoj meri slucaj sa nekom drugom dr avom. A kako ih naziva narod u na oj dr avi? Kakvo ime daje on vladaocima pored toga to ih naziva: gradanima? b Zove ih spasiocima i pomocnicima.

A mi smo se. na koje bi im neko ukazao. imace najvecu zajednicu i u bolu i u radosti. primati od drugih i da tu nagradu za cuvanje moraju svi zajedno tro iti ako ele da zaista budu dobri cuvari. Znaci da se to to pomocnici25 imaju zajednicke ene i decu pokazalo kao najvece dobro za dr avu. Sasvim je tako. I po to na i gradani imaju najvecu zajednicu u onome to nazivaju moje". ni zemlje.pravu onaj ko se ne upravlja po zakonu. ako se jednom gradaninu dogodi sreca ili nesreca. Onda i mi ostajemo pri onome to je ranije receno. slo iti u reci koju smo malocas pomenuli: ovo je moja sreca. b XII. Dabogme. . ocevima. poredeci dobro uredenu dr avu sa telom i njegovim stanjem kad jedan njegov deo oseca bol i radost. ili: ovo je moja nesreca. A je li zajednica ena i dece cuvara razlog to je to tako i pored toga to i ostalo uredenje doprinosi tome? Ta je zajednica najva niji razlog. ni imanja. i to s pravom. kao nagradu c za cuvanje. najvecu. 464 A zar nismo rekli da se u tome osecanju i u toj reci odra ava zajednica u radosti i u patnji? Rekli srno. 26 Kazali smo da cuvari ne smeju imati ni svojih kuca. Znaci da ce se. I da li ce ovakve ili neke drukcije glasove . i . zar ne? Da. slo ili u tome da je ta zajednica najvece dobro za dr avu? I s pravom smo se u tome slo ili. u ovoj dr avi. ostalim rodacima kazivati usta gradana u u i jo male dece? e Takve rece on jer bi bilo sme no ako bi se imena rodaka pominjala samo ustima bez dela. pre nego u bilo kojoj drugoj. nego da ce hranu.

dok se ljudi e inace svadaju oko novca. i dece i rodbine. nestati. Svuda ce. tako reci. A prirodno je da mladi nece poku avati da zlostavlja. Dalje: zar procesi i medusobne optu be nece. onda bi svako stvarao i svoje radosti i bolove. a neki opet. naprotiv.Tako je? Da li to to sam kazao. a strah b da drugi ne pomognu ganjanom. cini da imaju jednu predstavu . ako to vladaoci ne narede. nego svaki za neku drugu. ili cak tuce starije. svojini i da te eci za njom imaju svi jednodu no. reci moje". po to oni nemaju nikakve svojine sem svoga tela. 465 Ovaj se zakon pokazuje kao dobar i u ovome: ako se neko naljuti na drugoga. Po to smo uveli prinudno negovanje tela. Stariji ce imati za du nost da upravljaju svima mladima i da ih ka njavaju. I mislim da mu uop te nece odreci po tovanje. i ono to je receno ranije i ovo to sad govorim ne cini ove ljude jo vi e pravim cuvarima i cini da ne ru e dr avu time to nece za istu stvar. jedni kao sinovi. I s pravom. Nikako. opet. dakle. kao ocevi. dok je sve ostalo zajednicko? Stoga kod njih ne postoji nikakav razlog za svadu. A ako cuvari ne dodu medusobno u svadu. u vece svade. onda se ne treba bojati da se ostali gradani nece slo iti sa njima ili sami medu sobom. Kod njih nece biti ni procesa zbog nasilja ili uvreda. zaista ce biti tako. Razume se. Da. ljudi iveti medu sobom u miru radi zakona? 154 Potpuno u miru. ukoliko je to moguce. reci cemo da je sasvim pravilno i u redu da jedan vr njak poma e svome drugu. Oni su svakako slobodni od ovoga. Dva cuvara ce biti dovoljno jaka da to sprece: strah i stid. vuci svojoj d kuci? I ene i decu bi imali svako za sebe i. a drugi ce. taj ce na njemu iskaliti svoj gnev i nece ici dalje. pri cemu ce jedan sve to mo e vuci u svoju kucu kako bi sam imao daleko vi e od drugih. po to bi to bila njihova svojina. stid ce ga odvratiti od toga da stavi ruku na roditelje. Tacno. Mislim se da li da uop te pomenern najneznatnija zla od kojih bi bili oslobodeni. i bolove i radosti? Tacno je. jer su ona nepristojc . Ovo. drugi kao braca.

Oni ce. dalje. ako slucajno u govoru dodemo do toga. ili poricu da su du ni i novac koji su na bilo koji nacin nabavili stavljaju na raspolaganje enama i robovima. dakle. a da sada samo elimo da napravimo cuvare cuvarima i dr avu takvom da bude to je moguce vi e srecna. XIII. mo emo reci ono to sam jo onda kazao: ako cuvar tra i srecu u tome to ce prestati da . a necemo da se obaziremo samo na jedan stale u njoj i da njega nacinimo srecnim? Secam se. moj dragi. Mislim da ne mo e. Pri tom se oni ili zadu uju. a izdr avanje i sve drugo to ivot zahteva dobijaju i oni i njihova deca. Kako to? Jer se oni smatraju srecnima samo radi jednog delica onoga zbog cega su na i cuvari srecni. pa ipak nemaju ni ta? A mi smo rekli da cemo se time ponovo pozabaviti. A sada? Ako nam ivot pomocnika29 izgleda mnogo lep i i bolji nego ivot pobedilaca u Olimpiji. ili drugih nekih zanatlija ili zemljoradnika. To su zaista lepi darovi.27 a koliko i ta pri tome trpe. tome govori. brige i tegobe koje se javljaju u vezi sa odgojem dece i tro kovima koje prouzrokuju najpotrebniji robovi u kuci. d Jasno je rece on cak i za slepca. biti slobodni od svega toga i ivece ivotom bla enijim nego to je ivot pobednika u Olimpiji. Pobeda cuvara je veca i njihovo izdr avanje od strane dr ave je potpunije. Svojom pobedom posti u oni blagostanje cele dr ave. jer 466 su u mogucnosti da imaju sve. onda se b on ne mo e uporediti sa ivotom obucara. jasno je da nije pristojno niti zaslu uje da se . Seca li se jo da nam je u ranijem razgovoru neko prebacio28 kako mi ne pravimo cuvare srecnima.na: laskanje siroma nih ljudi bogatima. i dr ava im deli pocasne poklone e dok su ivi. Sada. dakle. a dostojnu pratnju kad umru.

i da ce. Istinu govori rekoh ali zar ne misli da je najveca briga da se nikad ne izlo e opasnosti? Nikako. 467 posmatrala posao koji ce kad odrastu imati da obavljaju. kao i s tim da ene ostaju u gradu. postoji velika opasnost da u slucaju poraza. kako mi ka emo. Kako? zapita ovaj. A osim toga. Poci ce zajedno32 u rat i pove ce sobom svu svoju odraslu decu kako bi ona. da idu u ratove. Da li je potrebno da oni bri ljivije odgoje svoju decu u ve bi i posmatranju nego cuvari? To bi bilo sme no rece. sla e sa zajednicom ena sa mu evima kakvu smo opisali. najbolji. Ti se. po kojoj su stvorene zajednice sa njima? Sla em se. XIV. najbolje raditi i nece ciniti ni ta to bi u njihovim odnosima prema mu karcima bilo protiv enske prirode. svako ivo bice borice se narocito b hrabro ako su prisutni i njegovi potomci. Zar nisi primetio kako kod drugih zanatlija. onda mu nece biti dovoljan ovako umeren i strog ivot koji je. jer sam upravo hteo da ti upadnem u rec. ako d tako rade. zar ih onda ne treba izlagati onde gde ce radi uspeha . kad ga bude obuzela glupa i detinjasta predstava . e to se tice ratovanja to je jasno kako ce ratovati rekoh. i sa onim to se odnosi na vaspitanje dece i za titu ostalih gradana. na primer. svuda i sve dele sa mu karcima. ona ce ga goniti da silom prisvoji sebi sve bogatstvo u dr avi c i tako ce saznati da je Hesiod zaista bio mudar kad je rekao da je polovina nekako vi e nego celo".bude cuvar. ocevima i majkama. kao i kod drugih ivotinja. sreci. to je lako moguce u ratu. deca loncara dugo poma u pre nego to se i sama late loncarskog posla? Svakako. ukoliko je to moguce. nego. kao i deca ostalih zanatlija33. Tako je. propadnu i oni i njihova deca i da se na taj nacin onemoguci da se 156 dr ava opet podigne. Sokrate. dakle. Ali. a pored posmatranja imace da poma u i slu e pri svemu to se u ratu javlja i da se brinu .30 Ako mene bude uzeo za savetnika rece Glaukon ostace pri onom ivotu. Preostaje li nam jo rekoh da vidimo je li moguce da takva zajednica postoji i kod ljudi. I dalje? Ako vec treba da se izlo e opasnostima.31 i na koji je nacin to moguce? Pretekao si me u tome. da zajedno moraju cuvati i zajedno moraju loviti isto kao i psi. da.

dakle. nasuprot ocekivanju. e Kako to misli ? Treba ih to mlade stavljati na konje. a kad su naucili da ja u. 468 A kako ce biti u ratu? zapitah. Ali. Zar ne? Da. dakle. Cini mi se da ima pravo. dakle. njihovoj bezbednosti. vec na najhitrijim i najpitomijim konjima. nego ljude koji su po iskustvu i starosti sposobni da budu zapovednici i vode. Razume se. U neke od njih ce. prijatelju moj. Treba. moramo im jo kao decici dati krila da bi u slucaju potrebe mogli odleteti. Tako je. koja treba da postanu ratnici. Za takve slucajeve. Tako i treba. A kao zapovednike nad njima nece postavljati najgore ljude. mnogo ta dogodilo. nego je od va nosti za ono to veli . c Da li ti misli da nema nikakve razlike u tome da li ce deca. Kako treba da se dr e tvoji ratnici jedan prema drugom. Onda ce. Tako ce najlep e posmatrati svoj posao i u slucaju potrebe. Na svaki nacin. reci cemo: mnogim ljudima se. a u neke nece. i znace koji su ratovi cl opasni a koji nisu. ostati pri tome da deci omogucimo posmatranje rata. prvo njihovi ocevi biti toliko iskusni koliko ljudi uop te mogu biti. a kako prema neprijateljima? Da li sam dobro pogodio ili ne? . treba ih voditi da posmatraju i to ne na hrabrim i ratobornim. spa ce se na najsigurniji nacin. zajedno sa vodama za kojima idu. videti rat ili ne.biti bolji? Razume se. ali se treba pobrinuti i . i da ne vredi izlo iti se opasnosti? Ne mislim. voditi decu. i onda ce biti lepo.

Tako je rece on. kojino brane od . Ali ovo sad. prinositi rtve i u svim takvim prilikama proslavljati i himnama i svim onim to smo sad pomenuli. svakako. svako mora stegnuti desnicu? I to. I da mu.36 kako bismo hrabre mu karce i ene u isto vreme i proslavili i osna ili. kako bi ovakav covek imao to vi e potomstva. a pored toga jo pocasnim mestom" i mesom i punim e ca ama". A onoga ko iv dospe neprijatelju u ruke. I po Homeru je pravicno nagradivati dobre d mladice na ovaj nacin. pripada zlatnom rodu? Pre svih. treba pobednicima ostaviti kao poklon da rade sa zarobljenikom ta ele? b Razume se. osim toga. ili iz stra ljivosti ucini ne to slicno staviti medu zanatlije i zemljoradnike? Dabogme. Lepo rekoh. to smo vec rekli. ta? Zar necemo onoga ko napusti ubojni red. Da. I ja c uz taj zakon dodajem jo i ovo: sve dok su na tom ratnom pohodu. Jer i Homer veli: kad se Ajant istakao u ratu. U tome cemo poslu ati Homera rekoh. Dobro. ukoliko su se oni takvi pokazali. A da li misli da ce onoga ko se odlikovao i stekao slavu svi decaci i mladici koji su po li u rat odmah morati redom da ovencaju ili ne? Mislim da hoce. bio je nagraden velikim komadom mesa". da ti se nece vi e dopasti rekoh. A zar za onoga ko je medu poginulima u ratu slavno umro. ili baci oru je. i da na njega izbor mora pasti ce ce nego na druge. I hocemo li verovati Hesiodu kad ka e da ako neki iz toga roda umru onda 469 postanu dusi dobri i zemaljski. pre svih drugih. XV. ne srne se niko koga on eli da ljubi odupreti.Reci. ta to? Da on poljubi svakog i da od svakog primi poljubac! To mi se ba najvi e dopada rece on. vec cini i sna nijim. I mi cemo za svoje hrabre junake. mislim. 158 Vrlo lepo govori . 35 jer je to primerna cast za mladog i hrabrog junaka. a ne donosi samo pocast. Mi smo vec rekli34 da je za vrlog mladica pripremljeno vi e brakova nego za druge. tako da postane jo hrabriji i pobere ratnu nagradu ako ima neke sklonosti prema mu karcu ili devojci. necemo reci da on.

i s kakvim odlikovanjima. Zar to pla ljivd cima ne bi mogao biti izgovor da ne podu na protivnika. i sahranicemo ih onako kako on bude rekao. umre od starosti ili na neki drugi nacin? To bi bilo pravo. koji su nalik na demone i bogove. Da li ti se cini pravicnim da Heleni porobljavaju helenske dr ave.39 Dalje. ili treba da se.38 To cemo uciniti. Kako ce na i vojnici postupati sa neprijateljima? Kako to misli ? Prvo to se tice zarobljavanja. sem to ce im se oduzeti oru je. Dakle. i cuvari su ljudima smrtnim"?37 Verovacemo mu. a da je znak . jer baveci se oko mrtvog rade. I zar ti se ne cini da ne dolikuje slobodnom coveku i da je gram ljivo opljackati mrtvaca. po mogucstvu. da sami nemaju Helena za roba i da to isto savetuju i drugim Helenima? Tako je odgovori on jer bi se na taj nacin okretali prema varvarima. tobo . ne to potrebno i zar nisu vec mnogobrojne vojske propale zbog ovakve pljacke? Svakako.zla. Da li je lepo opljackati posle pobede pale borce. Hocemo li njihove grobove ubuduce nego vati i b po tovati kao grobove demonskih bica? I da li ce isto va iti i za slucaj da neko od njih. koji su se u ivotu odlikovali kao dobri. nauce da po tede helensko c pleme i da se sami cuvaju da ne postanu robovi varvara? U svakom slucaju i uop te je bolje da Heleni tede jedni druge. Dalje. a njih same bi po tedeli. Znaci da cemo pitati boga kako treba sahranjivati one ljude.

pa ce jedni drugima pusto iti polja i paliti kuce. Heleni bore protiv Helena. Ako se. tome. Treba. onda necemo nositi oru je u hramove da ga tamo ostavimo kao 470 zavetni dar. Od ta dva.enskog i sitnog shvatanja smatrati le za neprijatelja. postoje i dva stanja koja tim imenima odgovaraju. Tako je. a neprijateljstvo sa strancima zove se rat. medutim. da su po prirodi neprijatelji i da to neprijateljstvo i treba da se zove rat. Meni se cini rekoh da ne treba ciniti nijedno od ovoga. A hoce b li da ti ka em za to? Razume se da hocu. Neprijateljstvo medu srodnicima zove se nesloga. ako neki bog ne ka e drukcije. c Pazi sad da li i ovo govorim dobro: ja. kao to su rat i nesloga dva imena. a druga izmedu raznih plemena.42 To to ka e nije ni ta neobicno. a da su varvarskim narodima strana i tuda. da izostane pljackanje le eva i svako sprecavanje sahranjivanja. naime. bojati da je skrnavljenje nositi takve stvari.43 160 Sagla avam se rece da se to tako ustanovi. u hramove. nego samo uzeti godi nji rod. dakle. Ako se.40 Treba da prestane. dakle. Ali ako nam je uop te stalo do toga da prema ostalim Helenima budemo blagonakloni. Gledaj onda rekoh ono oko cega smo se sada saglasili da je nesloga. tvrdim da su helenska plemena medu sobom u srodstvu i da su domaca. Potpuno pravilno. a takvu neslogu cemo . dr ava ce se raspasti na dva dela. Pre cemo se. reci cemo da su oni po prirodi prijatelji. Meni izgleda da. tako mi Zevsa! XVI. kad je ovaj vec pobegao i kad je od svega cime se borio ostavio samo to? Ili misli da oni koji ovako rade cine e drukcije nego psi koji se ljute na kamenje kojim ih gadaju. reci cemo da vode rat. a da je Helada u takvom stanju bolesna i pobunjena i takvo neprijateljd stvo treba nazvati neslogom. Svuda gde se tako ne to dogodi. a ne napadaju na one koji su to kamenje bacili? Ne cine. A kad je u pitanju uni tavanje helenske zemlje i spaljivanje kuca? Kako ce tvoji vojnici postupiti prema neprijateljima? Rado bih cuo tvoje mi ljenje i . otete od na ih srodnika. Heleni bore protiv varvara i varvari protiv Helena. jedno je sukob izmedu srodnika i saplemenika.41 narocito to necemo ciniti sa helenskim oru jem.

kako bi oni bili ka njeni od nevinih koji su stradali. I oni ce se razdvajati da bi se opet pomirili? Razume se. Oni ce ih blagonaklono poucavati i nece ih ka njavati ropstvom ili smrcu. Uostalom. A. i ako pomi ljaju na to da ce se jednom pomiriti i da nece uvek ratovati. 471 Onda ce svadu sa Helenima. Zar nece onda njeni gradani biti i dobri i blagi? Oni moraju takvi da budu. sa svojim rodacima. Sla em se s tim da na i gradani tako treba da postupaju prema svojim protivnicima. dakle. i deca. a ne neprijatelji. i ljudi. Ali u e skladu je s pravom merom ako pobednici pobedenima samo oduzmu letinu. sigurno. onda zapitah zar nece dr ava koju gradi biti helenska? Treba da bude. Taj postupak je doista mnogo manje divljacki nego onaj. smatrati za neslogu i nece je zvati ratom? Nece. nece paliti kuce i nece smatrati da su u svakom gradu svi stanovnici njihovi neprijatelji. a prema varvari . po to su mnogi medu njima njihovi prijatelji. zar bi se oni koji doista vole svoju dr avu (filopolidi) ikada usudili da tako pusto e svoju hraniteljicu i majku. i da su to samo oni koji su tu nesuglasicu prouzrokovali. I tako Heleni nece pljackati Heladu. te nijednu od zavadenih stranaka necemo smatrati patriotskom. niti ce ru iti kuce nego ce ici samo za tim da pronadu krivce. A zar nece biti i prijatelji Helena?44 I zar Heladu nece smatrati domacom i zar nece imati hramove zajednicke sa ostalim Helenima? Hoce. i ene. Tako je. nego ce uvek znati da su njihovi neprijatelji malobrojni. Zbog b svega toga nece pusto iti njihova polja. jer su njihovi ucitelji.onda ocenjivati kao zlocinacku.

Vidim i sva dobra njena u mirno doba. nego poku ajmo da se ubedimo u to da je ona moguca i kako mo e da postoji. A ako bi u rat po le i ene. dakle. smilovace se na mene i osetiti da sam s pravom oklevao i bojao se da izgovorim takvu necuvenu rec i da poku am da je pobli e ispitam. hocemo li onda zahtevati da se pravican covek ni u cemu ne razlikuje od nje. navaljuje na mene najveci i najte i od njih. ukoliko bi postojala. jer jedni d druge ne bi nipo to ostavljali na cedilu. a nepravicnost. da c ne pusto e zemlju i da ne pale kuce? Dajmo ga rece on i onda cemo moci reci da smo i njime. Ali mi se cini. pre nego to nam bude reb kao kako mo e da postane ovakva dr ava. Nicemu. . s tim se sla em iako si ti mnogo ta izostavio. kao i onim ranijim. Da. nemoj vi e govoriti . Mo da i ne zna da sad. kad sam jedva utekao od prva dva talasa. Ali kad ga bude video i cuo. Tako cemo. Ukoliko vi e ovako govori rece on utoliko cemo te te e pustiti iz ruku. Pa kako se ja sla em sa svim ovim i sa jo hiljadu drugih dobara. znam da bismo onda bili sasvim nepobedivi. ali ako smo prona li ta je pravicnost. a ostavimo ostalo na miru. i na koji nacin moguca? Da bi joj. iako ih nismo pomenuli. koje bi ovakva dr ava. 472 Navalio si na moj govor iznenada. nego da mora biti potpuno i sasvim 162 kao i ona? Ili cemo se zadovoljiti time da se on pravicc nosti to vi e pribli i i da u njoj ucestvuje vi e nego drugi? Zadovoljicemo se ovim drugim rece on. kao bujica. sina. naime: da li je ova dr ava moguca. treba pomisliti na to da smo do toga do li tra eci ta je to pravicnost. Uzor (paradeigma) je dakle bio cilj kojem smo ta . kad bi se stvorila. i lo sve dobro. Hajde. a to je treci. XVII. ako te ostavimo da i dalje ovako govori . oca. jer bi svako poznavao onog drugog i nazivao ga imenom: brata. i nema milosti prema mome oklevanju. nece setiti onoga to si ostavio za kasnije da bi prvo pretresao ovo drugo. pa bilo da su u istom redu ili sme tene pozadi da pla e neprijatelja ili da budu od pomoci. govori i nemoj se zadr avati. Kad je tako. i isto tako verujem da bismo se i sa neprijateljima vrlo dobro borili. onda. e imala. cuvarima dati i taj zakon. pogodili ono to je pravo. tome. Sokrate. da se ti. pre svega. Ali cemu to? zapita on.ma da se odnose onako kao sada Heleni jedni prema dru gima.

Zevsa mi. Pa zar misli da smo govorili manje dobro zato to. Evo. nije nam bila svrha dokazivanje da je tako to moguce ostvariti. to je istina . nego ako smo uspeli da ostvarimo dr avu naj . Upravljajuci na pogled na to. mo da. Kako? Pa zar mi nismo. . te da bismo i mi sami bili tako prisiljeni da se saglasimo oko toga da ce i svako od d nas ko je njima slican imati i sudbu slicnu njihovoj. i ispitivali kakav bi bio karakter savr eno pravicnog coveka kad bi takav mogao postojati. najlep eg coveka. U kojoj? 473 Mo e li se ne to ostvariti upravo onako kako se ka e. te s druge strane ta je nepravicnost i ta je covek koji bi u najvecoj meri bio nepravican.te ili kad smo istra ivali ta je pravicnost sama po sebi. A ako je potrebno da ti ucinim i tu uslugu i da poka em na koji nacin i gde bi ona najpre bila moguca. hteli smo da vidimo kako nam se oni pokazuju u odnosu prema sreci i onome to je ovoj suprotno. da li misli da bi on zato bio manje dobar slikar? Ne mislim to. tome rece istinu govori . i koji bi svojoj slici dao sve to je potrebno. A da li misli da bi dobar slikar koji bi naslikao uzornog coveka. recima e stvorili uzor dobre dr ave? Jesmo. tome rekoh. ili je u prirodi da je delo dalje od istine nego to je to rec. Nemoj me onda prisiljavati da dokazujem kako se ono to smo recima pre li mora i u istini u potpunosti ostvariti. U svemu tome. pa makar nekom to i ne izgledalo tako? Da li se sla e da je tako ili ne? Sla em se. necemo moci dokazati da se dr ava kakvu smo opisali zaista mo e osnovati? Nikako. kako ka emo. a posle ne bi mogao da doka e da takav covek mo e i da postoji. onda se opet mora sa mnom slo iti u istoj stvari.

44 164 A zar nisi ti kriv za to? upitah ga. dograbice prvo oru je koje im dode do ruku. e kako mislim.bli u onoj koju smo opisali. najbolje ce biti ako to bude jedna stvar. dodu e. to. Mo da svojom naklono cu i hrabrenjem. XVIII. koji ce odba474 citi odecu i. po to si tako ne to ucinio.45 Tada Glaukon rece: . I meni. Sokrate. i ta je ono najmanje to treba promeniti da bi dr ava do la do takvog oblika dr avnog uredenja. onda dve. ta to? zapita on. pogodice te njihov prezir i ruganje i to ce ti biti kazna. jer znam kakve ce se necuvene stvari govoriti u vezi sa ovim. Sada dolazim do onog to smo uporedili sa najvecim talasom rekoh. Jesam rece on ali sam dobro ucinio. moj dragi Glaukone. onda hajde da ka emo ono to ti zahteva : da smo prona li mogucnost njenog po b stanka. a ako ne. onda to manji i beznacajni j i broj. Ali to se mora reci. ako sada nji kraljevi i vlastodr ci ne postanu pravi i dobri filozofi. a ako ni tako ne ide. onda. I to je ono to mi vec odavno nareduje da oklevam. i makar me on prekrio. ali bi bilo moguce. pa makar nastao talas smeha i poruge. sasvim ogoleli. ne bi bilo ni malo ni lako. i dr avno uredenje koje smo sada recima opisali nece postati moguce niti ce ugledati svetlost sunca. mo e ocekivati da cete napasti veliko mno tvo uglednih ljudi. I ja te necu izdati. Pa ako ne bude mogao da se od njih odbrani recima i umakne im. Hoce li biti zadovoljan tim rezultatom? Meni bi on bio dovoljan. nece prestati nesrece ne samo za dr ave nego. izbacio si takvu tvrdnju i takav govor da. i ako oboje: politicka moc i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno. poku ati da tra imo i da poka emo ta je to rdavo u dr avama. Pazi dakle ta cu reci! Reci! Ako u dr avama ne postanu filozofi kraljevi d rekoh ili. ili samo za drugim. te ne ive tako. kako izgleda. i ako se silom ne iskljuce one mnogobrojne prirode koje te e samo za jednim. ni za ljudski rod. a mo da mogu i da ti odgovorim . Nama se cini da bi se ta promena izvr ila kad bismo izmenili samo jednu stvar. nego cu ti pomoci kako znam. Jer je te ko uvide ti da nema drugog puta ka sreci ni za pojedinca ni za celinu. te ce svom snagom na tebe navaliti spremni da izvr e junacko delo. Posle ovoga moramo. c Svakako.

a drugima je. Moracu da te podsetim rekoh a mo da se i sam seca : kad neko ne to voli. reci da on voli samo jedan deo toga a drugi ne. ako treba da je dobro receno. . Misli li da je ime: boje kao med" izmislio neko drugi a ne ljubavnik koji rado gleda bledilo nekoga ko je u cvetu mladosti? Jednom recju: vi primate svaki izgo 475 vor. . vec da voli celu stvar. Vodi me rece on. Mo da cemo zajedno uspeti da to razjasnimo. onda cemo se moci braniti dokazom da nekima po prirodi odgoc vara da se bave filozofijom i da upravljaju dr avom. XIX. a plavi su bo ji sinovi. kriv nos drugog zovete krae ljevskim. a najlep i vam je onaj koji se nalazi izmedu ove dvojice. Zar sa lepim mladicima ne radite tako? Ovoga zato to ima prcast nos nazivate ljupkim i hvalite ga. ljubavnicima uop te da tako rade. Nije lepo da erotican covek ne zna kako svi decaci u cvetnim godinama nekako uzbuduju i izazivaju prijatelje decaka i ljubavnika jer se cini da zaslu uju pa nju i ljubav. nekom drugom bi vi e dolikovalo da govori tako kao to ti govori . Pravo je vreme da tu stvar odredi rece on. crnomanjasti izgledaju mu ki. Kad mi nudi tako veliku pomoc u borbi rekoh onda moram poku ati. pozivajuci se na moju prirodu. Ako hocemo da pobegnemo onima koje ti pominje . govori tako . mislim da je potrebno utvrditi na kakve filozofe mislimo kad se usudujemo da za njih zahtevamo vlast.okretni je nego neko drugi. Ako eli da. Kad sve to postane jasno. opet. bolje da se njom ne bave i da slu aju vodu. pristajem radi na e rasprave. i dobrodo la vam je svaka rec samo da ne biste odbili nijednog decaka u cvetu mladosti. d Cini mi se da me na to mora podsetiti jer ne shvatam sasvim. Onda hajde. za njega necemo. podi za mnom tim putem. Glaukone. Poku aj da sa takvim b pomocnikom doka e onima koji ne veruju da je tako kako ti ka e .

To je tacno. ili filozofom? Tada Glaukon rece: d Onda ce naci mno tvo takvih cudnovatih ljudi. hocemo li takvog s pravom nazvati ljubiteljem mudrosti. To je dobro . dakle. Za onog. ne propu tajuci ni one koje se izvode u gradu. mislim. i ko se radosno prihvata ucenja i u tome je nezasit. XX. narocito za onog ko je jo mlad i kad ne ume c da razlikuje korisno od nekorisnog.49 kao da su svoje u i iznajmili za sve horove. c i one koji se bave tim neznatnim ve tinama nazvati filozofima? 166 Nipo to. A zar onda ne moramo reci i da filozof te i za mudro cu. ili filozofima. oni ce biti zapovednici tritije. Takve ljude ne bi mogao nagovoriti da prate neku ozbiljnu raspravu ili neku priredbu te vrste. niti da je ljubitelj jela48. kao to za onoga ko je probirljiv u jelu ne ka emo da je gladan. ali treba reci da su oni slicni filozofima. jer i oni u ivaju u tome da ne to nauce. A koje ti naziva pravim filozofima? One koji rado gledaju istinu rekoh. Jer takve osobine.rece on ali kako to misli ? Za nekog drugog to nije lako rekoh ali mislim da ce se ti slo iti u tome. Reci je li ovo tacno ili nije: ako za nekog ka emo da je eljan necega. I kod slavoljubivih. ko pokazuje odbojnost prema naukama. te i njih mo emo nazvati ljubiteljima mudrosti. 47 i ako kod vi ih i mocnijih ne u ivaju pocasti zadob voljavaju se time da ih po tuju manji i neznatniji. mislim. Pa i oni koji vole da slu aju dovoljno su cudnovati. pripadaju svim ljubiteljima priredbi (philotheamones). I to cemo reci s pravom. vidi to isto: ako ne mogu da budu vojskovode. A za onog ko se ne uste e da se ogleda u svim vrstama proucavanja (mathema). jer te e samo za pocastima.Dalje rekoh zar ne vidi da ljubitelji vina cine to isto i da oni vole svako vino i pod svakim izgovorom? Vidim. Hocemo li sve ove. vec za celokupnom? Istina je. ali oni ce trcati na svaku dionisijsku svecanost. ni one koje se prireduju na poljima. necemo reci da je ljubitelj znanja (philomathes) niti da je ljubitelj mudrosti (philosophos). i to ne samo za jednom ili drugom. nego da je lo u jelu. U cemu? . ni da udi za jelom. i druge takve radoznalce. ka emo li da on te i za celom stvari ili samo za jednim njenim delom a za drugim ne? Za celim.

Da li ti onaj ko veruje u pojedine lepe stvari. i stvari koje u njemu ucestvuju. pa bilo da je to u snu. i telima. onda su to dve stvari? 476 Razume se.Po to je lepo suprotno ru nome. raduju se lepim tonovima. i medu sobom pojavljuju se svuda i svaka izgleda kao mnogo njih. i za sve druge pojmove. Isto vredi i za pravicno i nepravicno. opet. ali u vezi sa radnjama. Kako to misli ? Radoznalci. Dalje. a s druge. Tako je zaista.50 Ima pravo. oni koji rado slu aju i posmatraju. niti lepotu izjednacuje sa tim stvarima? . Pa po to su dve. kojima je rec i koje bismo jedino s pravom mogli nazvati filozofima. onda je svaka jedna? I to. ali njihov duh nije sposoban da vidi prirodu lepog po sebi i da to voli. ili je budan onaj covek koji d smatra da je ne to lepo samo po sebi. Da li sanja. ili u budnom stanju? Ja bih rekao da takav covek sanja. i koji te druge stvari ne smatra za samu lepotu. lici na coveka koji ivi u snu. Zar nece biti retki oni koji su sposobni da se pribli e lepom po sebi i da ga kao takvog gledaju? c Veoma retki. koji mo e da vidi i to samo za sebe. one koje ti malocas pomenu kao radoznale. nego kao samu stvar. svaka pojedina stvar je jedna. i za dobro i zlo. b odvajam one . Zato ja i razlikujem rekoh s jedne strane. kao prijatelje umetnosti i kao prakticne ljude. a ne i u lepo tu samu i koji ne mo e ici za onim ko ga vodi do saznanja. ili na nekoga ko je u budnom stanju? Razmisli samo: zar to nije san kad covek slicno ne vidi kao slicno. lepim bojama i oblicima i svemu to je od toga stvoreno.

dakle. hoce li to biti izmedu onog to apsolutno i bezuslovno jeste. Ali ako ima neceg to istovremeno i jeste i nije. nu no preduzmemo sledece distinkcije. Mnenje se dakle odnosi na jedno. Ne to to jeste ili ne to to nije? 477 Ne to to postoji. da saznaje to to jest i kako jest? Ali mo da je bolje da pre no to tako postupimo.. ako tako ne to uop te postoji? Svakako. c Mo emo li onda reci da se znanje prirodno odnosi na ono to jest. A kad bi se ovaj na nas ljutio zato to ka emo da samo pomi lja. ili ne saznaje ni ta? A sada. Hocemo li onda biti u pravu ako duhovno stanje jednoga nazovemo saznajucim (gignoskontos) i saznanjem (gnome). dok ce se neznanje (agnosia) . a znanje na drugo. kako bi bilo da ga na ovaj nacin ispitamo: da mu ka emo kako mu necemo zavideti ako ne to zna. mo emo li naci neki nacin da ga umirimo e i da ga nekako ubedimo. duhovno stanje onog drugog pomi ljajucim (doxadzontos) i mnenjem (doxa)? Razume se. i kad bi poricao da govorimo istinu. Dobro. Neka nam ka e ovo: da li onaj ko saznaje. Hoce li onda znanje (gnosis) pripadati onome to jeste. ili je ista? 168 Drukcija. ta misli . jer smo dovoljno ubedeni da je potpuno bice (to pantelos on) potpuno saznatljivo (pantelos gnoston) i da nebice (me on) ni na koji nacin nije saznatljivo? Vi e nego dovoljno. odgovori ti mesto njega! Odgovoricu rece Glaukon da on ne to saznaje. A ima li necega to nazivamo mnenjem (doxa)? Kako da ne bi bilo? Da li je takva sposobnost (dynamis) drukcija od znanja (episteme). nu nosti odnositi na ono to nije? A za ono to je izmedu moracemo potra iti ne to to je izmedu neznanja (agnoia) i znanja (epib steme). a ne saznaje. ta bismo mu rekli. ali da bismo rado videli da li zaista zna. i onog to ni na koji nacin nije? Izmedu. . saznaje ne to. Razmisli.On je sasvim budan. Tako je. Jer kako bi se moglo saznati ono to nije? Nije potrebno da to sa vi e strana ispitujemo. ne govoreci mu otvoreno da njegov duh nije zdrav? To bismo morali poku ati rece on. svako prema svojoj sposobnosti.

a one koje su odredene za druge ciljeve i koje drugo cine. Na tim sposobnostima ne vidim ni bcju. Da. e A hocemo li i mnenje ubrajati medu sposobnosti.Koje? XXI. Mislim. A malopre si se slo io s time da znanje i mnenje nisu isto. Pa kako bi razuman covek mogao smatrati da je nepogre ivo isto ono to i nije nepogre ivo? Dobro rekoh jasno je da smo se slo ili u 478 tome da je mnenje jedno. kao to i sve drugo prema svojim mocima cini ono to mo e. ni bilo ta drugo slicno tome to mnogi predmeti imaju i na ta ja gledam kad hocu da nadem razliku izmedu nekih stvari. Slu aj. da su vid i sluh sposobnosti. Reci cemo da moci. ni oblik. prijatelju. I to kao najjacu medu svima sposobnostima. ako razume ta nameravam da ka em vrsta bica". rekoh. Ka e li za znanje da je to neka sposobnost? Ili u koju vrstu ti njega ubraja ? U tu rece on. na primer. sacinjavaju rod (genos) bica pomocu kojih mi cinimo ono to mo emo. ili u neku drugu vrstu? Nikako u sposobnosti rece on jer mnenje nije ni ta drugo nego ono cime mo emo da pomi ljamo. dakle. a znanje drugo. kako ja mislim . da li je ne to ovako ili onako. sposobnosti. One koje su odredene za isto i koje cine isto ka em da su iste. nazivam razlicnim? A ti? Kako ti radi ? Isto tako. . tome. Vrati se opet. tj. Zato kod sposobnosti gledam d samo na to za ta je ona i ta ona cini. razumem. i po tome sam svaku od njih nazvao sposobno cu. Svakako.

nismo napred vec rekli da. mnenje ne pomi lja ni bice ni nebice? Doista. Tada mnenje ne bi bilo neznanje. Onda onaj ko pomi lja ima u vidu ne to na ta pomi lja? Da. ako bi se ne to takvo da ujedno i jeste i nije. ili je nebice ne to to se ne mo e ni pomi ljati? Razmisli. prema onom to smo prihvatili rece on.I po to su to razlicite sposobnosti. velimo. Da lj je to ne to drugo" to se pomi lja u stvari nebice. ili je to nemoguce? To je nemoguce. a bice kao znanje (gnosis)? Ispravno rece on. dakle. ali takve da se jedna razlikuje od druge. da ponovimo. Da li ono pomi lja istu stvar koju znanje saznaje. kao to smo rekli tada ni ono to je saznatljivo i ono to je pomi ljivo ne mo e biti isto. d Bice. onda one i postoje za razlicite stvari. da je mnenje negde u prostoru koji se granici znanjem i neznanjem? Da. Zar onaj ko pomi lja nije svoje mnenje upravio na ne to? Ili pak. a cilj mu je da sazna kako bice jeste? Da. onda bi takvo . Jer ako se razlicite sposobnosti prirodno odnose na razlicite stvari. i mnenje b i znanje. i da li je ono to je sazmatljivo i ono to je pomi ljivo isto. ne. nego ce biti c ispravnije ako ka emo da je ono ni ta? Svakako. Pa onda. Da li je ono izvan ovih i to tako da ih prevazilazi: znanje u jasnosti ili neznanje u nejasnosti? 170 Ni jedno ni drugo. ako je bice ono to je saznatljivo. svakako odnosi na ono to jeste. dakle. Znanje se. radi pomi ljanja? Da. Razume se. Pa zar ti onda mnenje ne izgleda kao ne to to je tamnije od znanja a svetlije od neznanja? Sasvim tako rece. Dakle. Sasvim Pa zar pokazalo negde izmedu ovih? tacno. tj. A mnenje je. a ne bi bilo ni znanje? Cini se da ne bi. Nebice smo dakle po nu nosti oznacili kao neznanje (agnoia). ono to je pomi ljivo mora biti ne to drugo a ne bice? Ne to drugo. Ali nebice necemo nazvati necim". i ako su oboje. Prema tome. pomi ljati znaci pomi ljati ni ta? Ne mo e se pomi ljati ni ta. sposobnosti.

.ne to le alo izmedu cistog bica i potpunog nebica. nego ono to se nalazi izmedu neznanja i znanja? Ispravno. Buduci da je to tako pretpostavljeno. e XXII. po svemu sudeci. nije ni jedno ni drugo u cistom vidu. Hocemo li tako postupiti? Ba tako. s pravom cemo ga oznaciti kao ono to je odredeno da bude pomi ljivo. reci cu ne479 ka mi govori i odgovori onaj po tenjakovic51. i druge takve stvari a ovo ce biti moje pitanje: Ima li. i u bivstvovanje (to eirtai) i u nebivstvovanju (to me einai). ono isto to smo nazvali mnenjem? Utvrdili smo. . vrli covece. da je pravda jedna. Tako cemo svakom dati svoje: krajnostima ono to je krajnje. a tako je i sa ostalima za koje pita . te mu kao takvom ne bi odgovaralo ni znanje (episteme) ni neznanje (agnoia). ispravno govoreci. onaj radoznalac koji dr i do mno tva lepih stvari i koji ne mo e da podnese i da slu a bilo kog ko mu govori da je lepota jedna. Pa ako ga otkrijemo. jo preostalo da otkrijemo ono to ucestvuje u oboma. koja bi uvek ostajali ista i nepromenljiva. A sada smo utvrdili da je to to se nalazi izmedu. ali koje. Cini se da nam je. medu tim mnogim lepim stvarima i neka koja ce se katkad pokazati ru na? A medu pravicnim neka koja se ne bi pokazala nepravicna? A medu pobo nim neka koja se ne bi pokazala nepobo na?" b Ne. koji misli da nema lepog po sebi niti ideje lepote po sebi. nego je nu no rece da se one pokazuju i lepe i ru ne. a onome to izmedu njih posreduje ono to posreduje.

lepom i . a ono to je lepo po sebi ne vide. a ono to je po sebi pravicno ne vide. tome kako ovi poslednji vole lepe . to smo otkrili. A napred smo se vec slo ili u tome da ako se tako ne to poka e. onda ga moramo nazvati onim to se pomi lja". ili nije ni jedno ni drugo. i tako u svemu za takve cemo reci da . A stvari velike i male. tome . lake i te ke hoce li one radije primiti te predikate. d bivstvovanja. oni koji vide mnoge pravicne stvari. ali da . e Prema tome. evnuhu i njegovom hicu na slepog mi a. kojima smo govorili su slicno tome dvosmislene. te nijednu od njih ne mo emo strogo shvatiti. i na decju zagonetku . u kojoj se pitamo cime ga je i gde pogodio. A za one druge koji u svakom takvom slucaju vide ono to po sebi jeste i to uvek ostaje isto hocemo li reci da oni ne pomi ljaju.A u onome to se odnosi na mnoge dvostruke stvari? Hoce li se one rede pokazivati kao polovine nego kao dvostruke?52 Nece. da li je jedno ili drugo od toga. rekoh ja kakvu upotrebu ce e li im naci bolje mesto gde ce ih postaviti izmedu bica (oiisia) i nebivstvovanja nigde se nece pojaviti neko mesto od nebica da bi tim stvarima dao vi e niti svetlije od bica da bi im dao vi e To je cela istina rece Glaukon. a ne onim to se zna". ni da jeste ni da nije. Zna li onda im odrediti? Mo nego to je ono (me einai)? Jer koje je tamnije nebivstvovanja. 172 Nu no je da tako ka emo rece Glaukon. oni koji vide mnoge lepe stvari. koje mno tvo prihvata. U tome smo se slo ili.). a ono to luta u onom meduprostoru mopa biti uhvaceno sposobno cu koja se i sama nalazi izmedu (neznanja i znanja prim. onda cemo za ove reci da cene i 480 vole ono to je predmet znanja. Pa ako je tako.53 A i stvari . nego da znaju? I to nu no sledi. drugim takvim stvarima padaju negde izmedu onoga to nije i onoga to na jasan nacin jeste. prev. ili one koji su ovima suprotni? Ne rece nego ce uvek svaka od tih stvari ucestvovati i u jednom i drugom. cemu imaju mnenja ne znaju ni ta. Da 11 onda svaka od tog mno tva stvari pre jeste nego to nije ono to joj se pripisuje? Ovo mi rece on lici na dvosmislenosti koc jima se zabavljamo na gozbama. svemu tome imaju mnenja. Da. i koji povrh toga nisu u stanju ni da prate nekog drugog ko bi ih toj lepoti po sebi vodio. . a za one da cene i vole ono to je predmet mnenja? Ili se mo da ne secamo da smo vec govorili54 . Cini se da smo otkrili da mnoge uobicajene predstave.

tonove i boje i slicne stvari. ako poslu aju moj savet. . pre nego filozofima55 (prijateljima mudrosti)? I zar ce se oni mnogo na nas ljutiti ako budemo tako govorili? Nece. Onda necemo pogre iti ako ih nazovemo filodoksima (prijateljima mnenja). a ne filodoksima? Na svaki nacin. A one koji rado prihvataju sve to istinski jest. jer liutiti se na istinu nije legitimno. ali da ne mogu podneti lepotu po sebi kao ono to jest? Secamo se toga. moramo li imenovati filozofima.

Cudno bi bilo uzeti one. KNJIGA ESTA St. Koji su ljudi filozofi. A je li jasno i ovo? rekoh. u isto vreme. gde god je to potrebno. a da. tome i kad ne bismo morali da pretresemo toliko stvari da bismo prona li U cemu se pravican ivot b razlikuje od nepravicnog.3 treba najpre da shvatimo njihovu prirodu. Hocemo li.. Svakako. jer je ona jedna sposobnost njihova najveca prednost. Pa ta imamo posle ovoga jo da pretresemo? ta drugo nego to dolazi po redu? rekoh. Onda. ili onom ko dobro vidi? Kako to ne bi bilo jasno? A da li misli da se ma u cemu razlikuju od slepca oni koji zaista nemaju nikakvo znanje . pravicnom i dobrom. te nisu u stanju da na to gledaju. bicu svake stvari. . to se pokazalo tek s mukom i posle dugog raspravljanja. Mo da u kratkoj raspravi to ne bi bilo moguce. a oni. i koji u du ama nemaju jasan uzor. a pri tom u iskustvu. koji to ne mogu. onda. kao to to cine slikari. Ali mi se cini da bi se to pokazalo jo bolje kad bismo imali da govorimo samo . Po to su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo. lepom. ako ovi ni u cemu ne izostaju iza njih.2 485 Da li je potrebno da objasnimo i to kako je moguce da oni u isto vreme imaju i jedne i druge osobine. onome to jeste saznaju sve. kako izgleda rekoh. i kako bi mogli ustanoviti i ovda nje zakone . onda koji od njih treba da budu vode dr ave? ta da ka emo da bismo pravilno odgovorili na to? Treba za cuvare postaviti one koji izgledaju spoc sobni da cuvaju1 zakone i obicaje dr ave rekoh. vi e voleti da za cuvare postavimo njih ili one koji . kao na najcistiju istinu kako bi sve svodili na nju i posmatrali je to tacnije 174 d mogu. kako smo vec u samom pocetku ove rasprave rekli. 484a I. Ne bi. . sacuvaju i zadr e one koji vec postoje? Zevsa mi rece on takvi ljudi se ne razlikuju mnogo od slepaca. Glaukone rekoh a koji nisu. ve bi i u bilo kom delu vrline ne izostaju iza njih. Da li ne to treba poveriti na cuvanje slepcu. i koji uvek lutaju medu mnogim i raznolikim stvarima. nisu filozofi. Dobro.

4 kao to smo rekli da to cine slavoljubivi i zaljubljeni ljudi. Verovatno rece on. Tako je. dakle. posle svega ovoga. mislim da cemo se slo iti i u tome da su oni u stanju da u isto vreme imaju obe ove osobine i da upravo oni i niko drugi moraju biti vode dr ave. da li oni. Kako to? II. Razmisli sada. voli i sve ono to je srodno sa predmetom njegove ljubavi i sa onim to mu pripada. Koju? Da ne la u i da nikako ne trpe la . Mi smo se. dragi moj. ako treba da budu onakvi kao to smo rekli. . Nije to samo verovatno. Jesmo. vredniji ili manje vredan njegov deo. vec je i neminovno da svako ako po prirodi ne to voli. a da vole istinu. slo ili u tome kako je prirodna osobina filozofa da uvek ude za saznanjem onoga b to je vecito i da njih ne uznemirava nastajanje i propadanje. pored svega toga c moraju da imaju jo i ovu sposobnost.Ako se u ovome budemo slo ili. nego da je mrze. Slo ili smo se i u tome rekoh da oni za tim znanjem te e u potpunosti i da svojevoljno ne propu taju nijedan manji ili veci.

dakle. ili nepodno ljiva i surova. Svakako. Razume se. da pla ljiva i ropska priroda ne bi mogla imati udela u pravoj filozofiji? Mislim da ne bi. mo e verovati da je ljudski ivot ne to veliko? Ne mo e. c Mislim da nece ni ovo zanemariti. Mo e li. Tako je. A zar misli da onaj veliki duh. Kod onoga. Briga za sitnicu je u najvecoj suprotnosti sa du om koja uvek te i za celinom i potpuno cu. onaj ko je zaista eljan nauke. Takav je covek svakako umeren i ne udi za novcem. Ali mi znamo da ako su kod nekog veoma razvijeni prohtevi za jednim.Ispravno. Ako. morace jo od rane mladosti gledati da li je ona pravicna i blaga. To je sasvim tacno. mora jo od rane mladosti da te i najvi e za istinom. upuceno samo na du evne radosti. nece ni smrt smatrati za ne to stra no? Nece. Svakako. dakle. Izgleda. mislim. Hajdemo dalje! Da U bi sreden (kosmdos) covek koji nije ni gram ljiv. b Takav covek. eli da ispita koja je du a filozofska a koja nije. onaj koji ivi u posmatranju svih vremena i svega bica. medutim. Na ta? Da ti ne ostane prikrivena poneka crta ropskog duha. ta to? Da li ona uci lako ili te ko. kome su elje potekle prema nauci i za slicnim stvarima. Ili. ni ropskog duha. dakle. jer vi e dolikuje nekom drugom nego njemu da te i za onim to je u vezi sa izdacima i te njom za novcem. onda su oni slabiji za drugim stvarima. a telesne naslade njega ne prie vlace ako je zaista pravi a ne samo nabedeni filozof. misli da . i za bo jim i za ljudskim. Tako mora da bude. ni hvalisavac. ista priroda da voli i mudrost d i la ?5 Nikako. dakle. Prema tome. mo da. A mo e li da nade ne to to bi sa mudro cu bilo povezano te nje nego istina? To ne bih mogao rece on. 486 Ako eli da razlikuje filozofsku od nefilozofske prirode onda mora paziti jo i na ovo. ni pla ljivac mogao postati te ak ili nepravican? 176 To bi bilo nemoguce. sve je. kao kad se reka odvede na drugu stranu.

kojeg ce urodena sklonost lako voditi prema ideji svakog bica. Onda cemo u dodatku ostalim na im zahtevima tra iti duh koji je po prirodi srazmeran (emmetros) i mio (eiiharis). dakle. I doista ne bismo mogli reci da sklonost neobrazovane (amousos) i nedostojne (ashemon) prirode vodi necem drugom osim nesrazmeri (ametria). Svakako. sve su one u najvecoj meri nu ne. nikad necemo zaboravnu du u priznati za dovoljno filozofsku. i da nabrojane osobine nisu kako treba uskladene jedna s drugom? 487 Ne. zar ti se ne cini da ce na kraju morati doci do toga da mrzi sebe i takav posao? Svakako ce doci do toga. ta misli ? Da li je istina srodna nesrazmeri ili srazmeri (emmetria)? Srazmeri. nego cemo tra iti da ona ima i dobro pamcenje. d Prema tome. bude uvek uzalud trudio. Sigurno. e No mo da ti se cini da neka od nabrojanih osobina nije nu na za du u koja hoce da postigne potpuno i savr eno razumevanje bica. koje ne bi mogao obavljati niko drugi osim onog ko bi po prirodi bio obdaren dobrim pamcenjem. Da li je moguce naci nekog ko bi kudio takvo poslovanje.ce neko onako kako treba voleti svoj posao ako ga obavlja s mukom i ako u njemu jedva ne to malo postigne? Ne. . toga nece biti. jer je sasvim zaboravan! Zar takav covek ne bi bio potpuna neznalica? Kako da ne bi bio? Ako se. Sigurno. A ta ce biti ako neko ne zapamti ni ta od onoga to nauci.

na ovo ti niko ne bi mogao staviti prigovor. prijateljstvom i srodno cu sa istinom. Misli li da la u oni koji tako govore? Ne znam rece on ali bih rado cuo tvoje mi ljenje. Odnos onih najsposobnijih prema dr avi je tako te ak da inace ne postoji ne to posebno to bi bilo tome slicno.3 Kad to cuh. i koji se njome nisu ba d vili samo da bi postigli obrazovanje. e Pa kako onda mo e tvrditi da se dr ave nece osloboditi zala sve dok u njima ne zavladaju filozofi. ti mi se jo i ruga . nego ako elimo da branimo ove ljude. onda moramo iz vi e stvari sastaviti jednu. onda se na kraju rasprave pojavi neka velika gre ka i protivnost onome to je pre toga receno i. da ne ka em pokvareni ljudi. Neko bi ti zaista mogao reci kako nije u stanju da recima odgovori na svako tvoje pitanje. 178 dakle. a da su najsposobniji od njih. pravicno cu. poredenje ne bi li jo bolje uvideo koliko sam slab u tome. baveci se poslom koji ti hvali . Ali slu aooima se uvek tako de ava kad govori kao sada. Cuj. zato to nisu dovoljno uve bani da pitaju i odgovaraju.sposobno cu za dobro razumevanje i ucenje. kao to dobri igraci pri kocki najzad uhvate slabije igrace tako da ovi vi e ne mogu ni da maknu svoje figure. Ali. postali sasvim neobicni. hrabro cu i umereno cu? Cak ni Momos6 ne bi mogao tako ne to pokuditi rece on. mislim da nije tvoj obicaj da govori u poredenjima! 9 IV. kod svakog pitanja pomalo zavodi . postali sasvim nekorisni za dr avu. ali kako u stvari vidi da su mnogi od njih koji su poceli u mladosti da se bave filozofijom. tako i oni misle da su u toj igri kockama c zatvoreni tako da na kraju ne mogu vi e ni ta da ka u u toj kocki koja se igra recima a ne kamencicima. Zar onda ne bi dr avu poverio jedino takvim ljudima kad oni posle vaspitanja i odgovarajuceg doba starosti postanu za to sasvim sposobni? b III. kao to slikari slikaju . kad smo se slo ili da su oni nekorisni za dr ave? Postavlja pitanje rekoh koje zahteva da mu se odgovori poredenjem. Dobro rekoh po to si me primorao da 488 dam dokaz koji je tako te ak. Oni misle da ih ti. Tada Adeimant7 rece: . a kad se te sitnice skupe. Cuce onda to da mi izgleda kako oni govore istinu. Ali ja govorim u vezi sa sada njim slucajem. Sokrate. rekoh. plemenitim karakterom. prijatno cu. To ni ta ne mari kad je u pitanju istina.

Zamisli da se na vecem broju lada. Oni uop te ne mie sle da su za izucavanje ve tine krmarenja i raspoznavanja vremena. Svakako. hvale da je mornar i krmano i da se razume u pomorske stvari. Kad bi se tako ne to desilo na brodovima. Pri tome ne znaju ni toliko da pravi krmano . Ako se ponekad desi da neko u tome uspe. ni vreme kada je ucio. a d plove onako kako se od takvih ljudi mo e i ocekivati. niti mo e kazati ko mu je u tome bio ucitelj. i slicna cudovi ta. ili na jednoj.jarca koji je ujedno i koza. zar ti se ne cini da ce na takvim ladama pravog krmano a 489 mornari nazivati zvezdocacem i brbljivcem i da ce govoriti kako je on za njih neupotrebljiv?'2 Svakako rece Adeimant. raspola u njime. ili vinom. a osim toga tvrde da se ona uop te ne mo e nauciti i spremni su da rastrgnu onog ko c bi rekao da se to mo e. i pored svih ve tina. kad je trebalo brodovlasnika ili nagovoriti ili primorati. piju i goste se. . i vetrove i sve ono to spada u njegovu ve tinu. misleci da svaki mora upravljati. a njegovo znanje . nikad nije ucio krmano ku ve tinu. onda ga drugi ubijaju ili izbacuju iz lade. pomorskim stvarima je isto tako oskudno. desi ovako ne to: b vlasnik broda je veci i sna niji od svih drugih na ladi. a sve druge kore kao nesposobne. ako zaista hoce da bude dobar upravljac broda. Pored toga. i kratkovid. ili nekim drugim sredstvom. potrebna i sredstva da se do toga dode. medutim. ali je nagluv. Mislim da razume ta hocu da ka em. onda zagospodare brodom. svakog onog ko je bio okretan te im. mora proucavati i vreme i godi nja doba." A kad im pode za rukom da cestitog brodovlasnika savladaju bilo mandragorom. Mornari se svadaju oko toga ko ce upravljati brodom.10 Oni neprestano navaljuju na brodovlasnika molbama i cine sve da bi im on prepustio krmu. Niko od njih. i nebo i zvezde. pomogao da se docepaju vlasti. i da nije potrebno da ti ovo poredenje tumacim da bi mogao videti kako ono lici na odnos dr ava prema pravim filozofima. razumem.

ako nije bukac i ako ima bilo kakve veze sa filo180 zofijom. dakle. Ali najvi e i najjace klevecu filozofiju ba oni koji tvrde da se njome bave. Zar nije tako? Jeste. ako on zaista ne to vredi. njemu? Jeste. poucicu ga. da posle ovoga vidimo i za to se najveci deo ovih ljudi vremenom iskvari i da. pa bilo da je siroma an ili bogat. cime si rekao istinu koju sam i ja potvrdio. Dobpo. Tako smo. doka emo kako tome nikako nije kriva filozofija? Hocu. ako se seca . Ali krivica za tu njihovu neupotrebljivost pripisace se onima koji ne umeju da ih upotrebe. onda. brbljivim i zvezdocacima.Ako se. necemo postupiti dobro ako ka emo da je onaj ko je eljan znanja (philomathes). V. ako je to e moguce. lako da taj najvi i poziv hvale oni koji se bave ned cim suprotnim.14 Njega je. za kojom on svuda i na svaki nacin mora da ide. Zar onda. . Onda cujmo i govorimo dalje secajuci se onoga cime smo zapoceli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savr enog coveka. moli podanike za dozvolu da njima vlada. A zar vec samo to nije su ta suprotnost mnenju koje danas ljudi imaju . i na koje onaj ko klevece filozofiju cilja kad tvrdi kako je najveci deo filozofa potpuno iskvaren i kako su ti najsposobniji ljudi neupotrebljivi. dakle. Tako i ti nece pogre iti ako sada nje politicke vode poredi sa mornarima koje smo malocas pomenuli. a one druge sa pravim krmano ima koje su oni nazivali suvi nim. dakle. braneci ga. niti da mudri idu na vrata bogata a". I reci mu da govori istinu kad ka e da su najsposobniji medu filozofima mnogim ljudima sasvim nepotrebni. Hoce li. najpre 490 vodila istina. svakako. c mora ici na vrata lekaru i svaki onaj kome je potrebno vodstvo treba da ide na vrata onog ko mo e da ga vodi. neko cudi to filozofi ne u ivaju pocasti u dr avi. Zbog svega ovoga i u ovakvim prilikama nije. Sasvim tacno. a ne da vladalac. ispitali za to sposobne ljude smatramo neupotrebljivim? Jesmo. dakle nesposobnim.13 a onaj ko je to rekao bio je la ljivac. Zaista smo tako rekli. Jer nije prirodno da krmano moli mornare da ih vodi. onda mu najpre protumaci smisao ove slike i poku aj da ga ubedi kako bi bilo jo mnogo cudb nije kad bi oni u ivali pocasti. A stvarno treba da bude ovako: ko je bolestan.

e Tako je rece on. koju onda ne zovu pokvarenom nego samo suvi nom. Kako bismo to mogli reci? Naprotiv. dospeva do saznanja. tra eci razlog toj kleveti. sposobnost ucenja. Zato smo ponovo uzeli u pretres prirodu pravih filozofa i odredili je. ako se ne pridr ava samo reci. do li do ovog pitanja za to su mnogi ljudi koji se bave filozofijom rdavi. pa ce tek tada njegov bol prestati. Ali kako? Da li on treba da voli la . velikodu nost. VI. svojom du om ne shvati i u njoj kao takvoj sudeluje kao u onom to je njoj srodno. d ali da ce. Tu si me prekinuo'6 i rekao da se sa ovim svako mora slo iti. Zatim smo. istinskog ivljenja i uzdizanja. ne slabeci svoj napor i ne odbacujuci svoju udnju (eros). ipak morati reci kako medu njima vidi i neke koji su neupotrebljivi. kojoj se pridru ilo i samosavladivanje ili umerenost.b prirodno sklon da se bori za ono to jest (to on). nikako pre. i za to samo jedna manjina. prati je zdrava i pravicna cud. nego ide napred. A za to da opet iz pocetka postavljamo sve ostale vrline flozofa! Ti se svakako seca da njima pripadaju hrabrost. pamcenje. Tako je odgovori on. Sada moramo razmotriti za to u najvecem broju slucajeva ljudi sa takvim prirodnim sposobnostima propadaju. mo e da tome 181 . kojima je govor. Ako predvodi istina. a vrlo mnogo sasvim pokvarenih. mislim da necemo reci kako nju prati skup poroka. sve dok prirodu onog.15 To bi doista bila odbrana koja najvi e odgovara samoj stvari rece on. Posti uci tako bliskost i zdru enost sa stvarnim bicem (to on ontos). jer je to bilo potrebno. a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomi lja da jesu? Reci cemo da on ne ostaje pri tome. nego posmatra ljude . ili naprotiv. to svaka stvar po sebi jest. istovremeno posti e da se rodi um (nous) i istina. da je mrzi? c Da je mrzi.

nego to je to slucaj sa prostijom. svuda i kod svih ljudi na se. Znam rece on ali bih voleo da saznam jo tacnije to to ti ka e . Tako je. i za du e reci da najplemenitije od njih postaju narocito rdave ako prime rdavo vaspitanje. bilo da je od biljaka ili od ivotinja. A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete ovom malom broju ljudi. kako si ti rdavom glasu. Ili ti mo da misli da velika zlocinstva 182 i krajnja pokvarenost dolaze od proste. mo e pokvariti du u (koja tu sposobnost ima) i odvuci je od filozofije. ukoliko je jace utoliko vi e zaostaje. da bude potpuno filozofska. Svakako. Adeimante. telesna snaga. e Onda cemo. Kako to misli ? d Mi znamo rekoh da svako seme ili zametak. tome govorio. a ne od bogate ali vaspitanjem pokvarene prirode. Mislim da je sasvim razumljivo kako najplemenitija priroda te e podnosi hranu koja joj ne odgovara. Zar ti ne misli tako? Svakako. veoma retka kod ljudi i da je nesvakodnevna. Koje su te opasnosti? Najcudnije je to to i svaka od onih sposobnosti koju smo kod takve jedne prirode hvalili. a nece ti izgledati neobicno ono to sam ranije . Oni cesto gre e i zbog njih pomenuo. koje smo sada b postavili. Mislim da ce se svi slo iti sa nama u tome da je takva priroda koja ima sve uslove. jer slaba priroda nikada ne mo e stvoriti ne to veliko ni u dobru ni u zlu. premda im to ne dolikuje u njihov visoki je filozofija. Kako to misli da oni propadaju? Poku acu da ti to objasnim rekoh ako samo budem mogao. To je doista cudno rece on. Tu mislim na hrabrost i samosavladivanje ili umerenost i na ostale vrline koje smo pomenuli. . vreme i mesto. uticajna rodbina u dr avi i sve to sa tim ima veze. . Onda posmatraj stvari u celini i bice ti jasno.umakne. Zlo se vi e suprotstavlja dobru nego onome to vi e nije dobro. guraju poziv. ako nema odgovarajucu hranu. c tavi e nastavih ja osim ovoga. kvare i odvlace i sva takozvana dobra: lepota. Ti otprilike vec zna na ta ja ciljam. Posle toga moramo videti kako podra avaju oso 491 bine filozofa drugi ljudi koji i premda tome nisu dorasli. bogatstvo.

tome treba govoriti. ili kakvi govori pojedinaca bi se mogli boriti protiv ovih? e Nikakvi mislim. i tako da svaki od njih ne ka e. ili smrcu?19 Jo kako dobro to znam! Pa ta misli ? Koji sofist. samo ako dobije prikladno obrazovanje. Ako. i da ne bude isti kao to su oni?18 d Tako mora da bude. uz viku i pljeskanje tako da jo stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko pojacavaju i kudenje i hvaljenje. razvice se u pravu suprotnost. Tma pravo rekoh a i sam poku aj bi bio velika glupost. Sokrate? VII. ako joj slucajno ne pomogne neko bo anstvo. u pozori tu ili taboru ili na drugim zajednickim sastancima i uz veliku larmu sad kude ono to se ka e ili ucini. kao i ovi. da ne radi to isto to i oni. koji znaju da sve. Ili ti mo da ne zna da onoga ko ih ne slu a ka njavaju gubitkom gradanskih prava. 492 Zato mislim da ce se priroda koju smo pripisali filozofu morati razviti i dostici svaku vrlinu. ta misli kako je tada c mladom coveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kudenja ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka onamo kud tece. i da ih kvare nekoliko njih. Ili se i ti sla e sa mnogima. . Jer niti se danas de ava niti se ikad de . nije posejana ili zasadena i ako se ne gaji na pravom tlu. za istu stvar da je lepa ili ru na. sad opet preterano hvale jedno ili drugo. u sudnicama. ili novcano. i mlade i stare. A ipak rekoh ono najjace mora" jo nismo pomenuli. i ljude i ene vaspitaju onako kako ele i da od njih naprave ono to ele?17 A kada to cine? Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomilama. Koje? upita on. privatnih ljudi? I . u narodnim skup tinama.U pravu si. pak. koji misle da su neke mladice pokvarili sofisti. Ono koje ovakvi vaspitaci i sofisti cine delom ako rec nije dovoljna. A zar oni koji to b govore nisu najveci sofisti.

22 To je kao kad bi neko hteo da odgoji veliku i jaku zver. Nemajuci nikakvog drugog merila za to. ovi ljudi tra e. pravicno ili nepravicno. prijatelju. mo e pripitomiti ili .-azbesneti. buduci da nikada nije zapazio kako je velika razlika u prirodi izmedu onoga to je potrebno i onoga to je dobro. kako ka e poslovica. kako je dodirnuti kad je najvi e divlja a kako kad je najpitomija i za to je takva. ta? Da niko od onih pojedinaca. da njih pobedi covek drugojacijeg karaktera. on ce ono to se namece kao potrebno nazvati pravicnim i lepim. Zar se tebi. A pored toga rekoh treba da veruje jo i ovo. pa svemu tome daje imena prema mnenjima one velike ivotinje. i da to smatraju mudro cu. tome ta je u ovim c mi ljenjima ili strastima lepo ili ru no. nego ko je vaspitan na nacin suprotan ovome koji. na ono to se njoj dopada a ta ne. te buduci nesposoban da to i drugima poka e.silo. dobro ili zlo. pa bilo da je u pitanju slikarstvo. ako covek koji se upu ta sa takvim ljudima preda neku svoju pesnicku tvorevinu ili kakvo umetnicko ili politicko delo da ga oni prosuduju. dobro znati: ta je to to se u sada njem stanju dr ava 493 jo odr alo i jo postoji. Tako i ja mislim. u dru tvu sa njom i tokom vremena. izdvojiti iz na eg govora. A da li si ikada cuo neko opravdanje za to koje ne bi bilo sme no. takav covek ne cini cudnim vaspitacem? Naravno rece on. i tako dopusti svetini da vi e nego to je to potrebno zagospodari njime. pa bi naucio i njene glasove i glasove kojima je neko drugi. ako ih zna. a zlim ono to nju ljuti. mora da radi 184 ono to ta svetina hoce. A zar misli da se covek koji smatra da je mud drost paziti na cudi i strasti velike i raznolike gomile. nazivajuci dobrim ono to nju raduje. i onda ce s pravom reci da je sve to sacuvao bog. . razlikuje od ovoga? Jer. stvori od toga neki sistem i postane ucitelj. kako joj treba prici. tako ti Zevsa.20 Treba. kako to treba da bude. muzika ili politika. I kad sve to. ne uce ni ta drugo nego ono to misli svetina koja to mi ljenje ispoljava na svojim skupovima. a koje bi tvrdilo da je to zaista dobro i lepo? e Mislim da ga nikad necu ni cuti odgovori ovaj.24 tj. onda to nazove mudro cu. on zapada u takozvano Diomedovo primoravanje. a nece se ni desiti.23 pa bi proucavao njene cudi i b strasti. koji poucavaju za novac i koje oni2' nazivaju sofistima i smatraju za svoje takmace. nauci. a bo anstvo cemo. ne znajuci stvarno ni ta . naime.

jer ce vec unapred racunati i laskati njegovoj buducoj moci. jer smo se vec slo ili u tome da toj prirodi pripadaju i sposobnost ucenja i pamcenje. I isto tako prekore onih pojedinaca sofista koji se dru e sa svetinom i ele da joj se dopadnu? Ocigledno. kad on odraste. svemu tome i seti se jo i ovoga: da li ce svetina moci primiti i shvatiti samu lepotu. Tako se cesto i de ava. Pa ta misli zapitah ga ja hoce li se takav covek medu takvim ljudima truditi da radi ne to narocito. ili bilo koju stvar po sebi. Kako da ne? c Oni ce ga. Znaci da je nemoguce da svetina bude ljubitelj mudrosti? Nemoguce je. Mislim da ce. da ostane verna svome pozivu i da postigne svoj cilj? Ali razmi ljaj u vezi b sa prethodnim recima. I da oni koji se bave filozofijom moraju trpeti njene prekore? Moraju. Je li onda istina da ce ovakav covek jo kao dete biti prvi medu svima. a ne 494 mnoge lepe stvari. pokorno moliti i po tovace ga.VIII. a ne mnoge pojedine stvari? Nikako nece moci. s Pa gde onda. a uz to i lep i visok? Nece li ga prazne elje potpuno obuzeti i nece li smatrati da je dovoljno sposoban da upravlja i poslovima Helena i poslovima varvara? I nece li ispunjen svojim stavom i 185 . hrabrost i velikodu nost. narocito jo ako mu je i telo isto rodeno kao i du a? Jeste. pogotovo ako je slucajno pripadnik neke velike dr ave i u njoj bogat i plemenita roda. u takvim uslovima. i rodaci i gradani hteti da ga upotrebe za svoje poslove. Da. vidi mogucnost da se filozofska priroda spase. Razmisli . dakle.

te da ga mo e steci samo ako mu bude slu io kao rob. vidi da smo imali puno pravo kad smo rekli da su i same osobine filozofove prirode na neki nacin krive ako on otpadne od svog pravog poziva i ako dobije rdav odgoj. dragi moj. Je li onda moguce da takav covek filozofira? Uop te nije moguce. I s pravom se tako govori rekoh. nedostojni nje. A takva priroda je i inace. ni velikog pojedinca. a drugi samo donose mnoga zla. Sada.d praznom oholo cu i uobra enjem bez uma samoga sebe uzdici visoko? Razume se da hoce. Tako se i govori. opasnosti i uzroci prob padanja koji pogadaju najbolju prirodu. Sicu na priroda. kako smo rekli. ni veliku dr avu. ta ce uraditi oni koji ce pomisliti da su time izgubili koristi koje su imali od dru enja s njim? Nece li oni i recima i delom uciniti sve da on taj savet ne poslu a? I zar se nece istovremeno ustremiti na savetnika i nastojati da ga onemoguce svim sredstvima. retka. izneti na rdav glas. No ako se ipak nade jedan koji bi se. Zaista smo imali puno pravo. okaljace je. ta misli . Pretpostavimo sada da takvom coveku neko mirno pristupi i ka e mu istinu da u njemu nema uma. a potom krivac su i takozvana dobra: bogatstvo i slicne potrebe. Ako. Od ovakvih ljudi postaju oni zlocinci koji cine najveca zla i dr avama i pojedincima. a cine i dobrocinstva. dakle. To su. ako ih neko povede takvim putem. a filozofiji ce kao udovici i onome ko je bez rodaka prici drugi. i ako je oni ostave usamljenu i bez c pristalica. dao nagovoriti da pristupi filozofiji. misli li da ce ovome buduci da je vec prisvojio toliko rdavog biti lako da to cuje? Mnogo bi toga bilo potrebno rece on. privatnim intrigama i javnim sudskim progonima? 495 Oni ce to sigurno uraditi. od filozofije otpadnu ljudi kojima ona najvi e dolikuje. iako mu je um veoma potreban. dakle. grditi i prekorevati i bice tako kao to ti ka 186 em: da od ljCfdi koji se njome bave. medutim. IX. jedni ne vrede ni ta. To je savr ena istina. nikad ne stvara ne to veliko. zaista. onu koja je stvorena za najvi e zadatke. onda ce oni sami iveti ivotom nedostojnim i la nim. zbog svoje e prirodne obdarenosti i sklonosti da poslu a reci valjanog saveta. dakle. Kad drugi coveculjci vide da je ovo mesto prazno a puno lepih reci .

jer tamo nije bilo onih koji bi ih mogli iskvariti. koje bi opravdano prezreo. kao zatvorenici koji trce iz d zatvora u hramove. Jer filozofija ipak. iako se sa njom sve to de ava. onda oni. Zar ti misli nastavih ja da oni izgledaju drukcije nego celav i malog rasta kovac. pa se okupao u kupatilu. X. to su ili one naravi koje su plemenita roda i dobro vaspitane. ta ce onda ovi ljudi radati? Zar nece kopilad i slabu decu? Sigurno. a za tim dostojanstvom te e mnogi ljudi nesavr ene prirode. b Adeimante. koji je zaradio novac i koji je nedavno osloboden iz zatvora. koje je pogodila neprilika progonstva. pojure radosno sa svojih poslova ka filozofiji. ta cemo reci ako se filozofiji pribli e i vencaju se sa njom ljudi nedostojni obrazovanja? Kakve ce mfsli i mnenja oni roditi? Zar to nece biti ono to zaista treba nazvati sofizmom. spremio se kao mlado enja i po ao da se venca s kceri svoga gospodara zato to je ona siroma na i usamljena? 496 Nema ba mnogo razlike medu njima odgovori on. sadr i vi e dostojanstva nego sve ostale ve tine. Hajdemo dalje. obukao novo odelo. Nekoga bi pak mogla u tome spre c citi uzda koja je sprecila na eg dru benika Teaga25. jer. zaista. dakle. njima su njihove ve tine i bavljenje grubim poslovima upro e pastili tela i slomili im du u. Nije li to neminovno? Svakako. koji su dostojni da se dru e s filozofijom. sasvim mali broj ljudi. pa su po svojoj prirodi ostali verni filozofiji. ili se moglo desiti da se u nekoj maloj dr avi rodi neka velika du a. i to cine narocito oni koji su u svojoj ve tini najbolji. to nije ispravno i nema nikakve veze s pravim razumevanjem? Bice tako. u njega je sve bilo ude eno tako da ga odvrati od filozo . a niski poslovi su ih potpuno istro ili.i visokih pocasti. Preostao je. a retko bi kad pri ao filozofiji kakav cestit covek iz drugog umenja. koja s visine i sa prezrenjem gleda na politicke stvari.

188 Nisi pogodio rece on. Ako nema ni ta vi e da doda . odlazi postigav i stvar koja nije najmanja. onda ce po c kazati da je zaista bo anska. ili neka druga. Stoga se ona i okrece i menja. jer. nego da li je to ona dr ava koju smo mi. A ako pronade najbolju dr avu kao to je i ona sama najbolja. Nemam ta da dodam tome rece on. I rekli smo jo tada kako u dr avi uvek mora postojati neki uzor. odgovara filozofiji? b Nijedna odgovorih. oni lice na coveka koji je upao medu divlje zveri. i time osigurati i sopstveni spas. . A ni najveca rekoh i to samo zato to nije na ao uzornu dr avu. a da su ostale kako po prirodi tako i u poslovima ljudske. svemu tome dobro razmislio. on posmatra kako se drugi nezakonito zasicuju.26 A oni koji su pripadali tom malom broju i okusili kako je prijatno i bla eno posedovati filozofiju. tavi e. Nisam hteo da pitam to. on krece na put s lepom nadom.27 497 Ali on. radostan i raspolo en. pa ivi u miru i radi svoj posao. demonskom znamenju koje sam primao. A onaj ko je . mislim. te shvatili da niko ni ta ne radi zdravo u poslovima dr ave i da d nema saveznika s kojim bi iko mogao ici pravdi u pomoc. pa buduci da nece zajedno s njima da cini nepravdu. postupa kao covek koji kad vetar uzvitla pra inu i oblake staje ispod nekog malog zida. po tvome mi ljenju. i. ne treba da govorim. i tako gubi svoju moc i menja svoj karakter. Ali koja od sada njih dr ava. mislim da smo . Stavi e. Jasno je da ce posle svega zapitati koje je to dr avno uredenje. tome za to je filozofija stekla rdav glas i da ga je stekla nepravicno dosta govorili. kao to seme posejano u zemlju koja mu ne odgovara gubi svoju snagu i te i da se prilagodi uslovima u toj zemlji. bilo svojim prijateljima. U jednoj uzornoj dr avi bi i on sam vi e napredovao i svojim bi blagostanjem doprineo blagostanju zajednice. a nije u stanju da se tim divljim zverima sam odupre. dospeli su do valjanog uvidanja mahnitosti svetine. . ali ga je njegovo bole ljivo telo nagonilo da se mane politike i da se vraca filozofiji. onaj isti koji je provejavao i tobom kad si kao d zakonodavac izdavao zakone. XI. sebi samom. gradeci je. u tom slucaju. propada i postaje suvi an i sebi i ostalima jo pre nego to je koristio bilo dr avi. da se tako ne to dogadalo ili tek ponekom ili nikome. a kad dode vreme da ga napusti.fije. Nikakva druga rekoh nego upravo ova. ja i zameram to to nijedno od sada njih uredenja nije dostojno filozofskoj prirodi. zadovoljan je ako ovaj ivot mo e da pro ivi nekako neokaljan nepravdom i bezbo nim dee lima. opisali. .

pristupaju njenom najte em delu najte im delom zovem ono . treba da sticu ono obrazovanje koje odgovara mladicima i decacima. gasi i to potpunije od Heraklitovog b sunca. Kad se vec odmakne u godinama. kad du a pocne da stice svoju zrelost. njihovo se svetio s malim izuzecima. nemam volje. nije ba tako lako preci. naravno. A kako bi trebalo da bude? zapita on. ako ih ko pozove da slu aju rasprave drugih. jer ce tako steci osnovu za filozofiju. A ono to nam jo predstoji. oni vec to uzimaju za veliku stvar. Ne zato to. dok se jo nisu poceli baviti vodenjem domacinstva i sticanjem novca. govorima28 pa se ubrzo i od toga udaljuju.To smo rekli. Kako to? Sada su rekoh oni to se filozofijom bave 498 mladici. jer se. Kasnije. tj. nego zato to ne mogu. tada se tek za njih otvara iroko polje znanja kojem se mogu . Sve to je veliko. Gledaj kako spremno i hrabro elim da govorim: dr ava treba da se bavi filozofijom na nacin suprotan dosada njem.29 koje se inace uvek ponovo pali. upravo iza li iz deca tva. i time bave. koji u onom meduvremenu. e Ali dok to ne postane jasno. tada se treba vi e posvetiti c njenim ve banjima. misleci da su od sebe nacinili najvece filozofe. A kad pocnu da gube snagu. A kad ostare. Pa ta je to? To je nacin na koji se dr ava zanima sa filozofijom da ne bi propala. pored ostalog. to je zaista i te ko. nestalno je i jo se ka e: to je lepo. Sasvim suprotno tome: dok su mladici i decaci. A da sam spreman to ce odmah videti. te postanu neaktivni u politickim i vojnim du nostima. Ali iz straha od va ih prigovora nismo to dovoljno objasnili rekoh jer ste govorili kako je ovo dokazivanje dugo i te ko. mo da. da se kako treba brinu . svom telu dok ovo raste i postaje mu evno. ne treba da zavr imo svoje dokazivanje.

ili im pru imo ne to to ce im biti od koristi za onaj ivot kad se budu ponovo rodili30 i ponovo se namerili na takve razgovore. razume se. Nisu rece on. A ja ne vidim za to jedan ili oba ova slucaja ne bi bila 190 moguca. nekom kratkom vremenu! Ni ta to nije u poredenju sa celokupnim vremenom (vecno cu). ali se. ivot koji su pro iveli nastave dostojnom sudbinom na onom svetu. d jer smo se tek sprijateljili. mene i Trasimaha. hoce da ive srecno i da. Zbog toga. . u stvarnosti nisu obistinile. cemu sad govorimo. Ti zaista govori spremno. dr avi i da joj poslu e. Pa nisu dovoljno slu ali ni lepe i slobodne reci. istupiti protiv tebe jo spremnije jer ti ne veruju. ali prisiljeni istinom rekli3' da nijedna dr ava. nije nikakvo cudo. Oni jo nikada nisu videli c da se obistinilo ono . dakle. nikako. medutim. nijedno uredenje i isto tako nijedan covek nece biti savr en dok ti malobrojni nepokvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim. slu ali su samo ugladene i eristicke rasprave koje i na sudu i na privatnim skupovima te e samo za spoljnim utiskom i prepirkom. osim uzgredno ukoliko. Ili mo da misli da jesu? Ne. ne budu nekako sudbinom prinudeni da se pobrinu . Inace bi nam se s pravom podsmevali da se bavimo samo pobo nim eljama. nego su samo culi nekoliko fraza koje su na ve tacki nacin dovedene u sklad. najbolji moj prijatelju. posle smrti. Govori zaista . Zar nije tako? Tako je. oni nikad nisu videli ni jednog coveka ni vi e njih koji bi i 499 delom i recima bio su to i savr eno olicenje vrline.posvetiti ne radeci ni ta dingo. XII. pocev od Trasimaha. dodu e. a ni ranije nismo bili neprijatelji. Nemoj zavadati nas dvojicu. A to to se mnogi ne daju ubediti na im recima.32 ili same vladare. dakle one koje ozbiljno i sa svim naporima tra e istinu radi saznanja. . tj. mi b snio sa strahom. ili dok istinska ljubav prema c pravoj filozofiji kao kakav bo anski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju. Necemo propustiti nijedan poku aj da i njega i ostale ili ubedimo. a koji bi vladao u nekoj drugoj takvoj dr avi. eleli oni to ili ne. i zato to smo to predvidali. Naprotiv. Sokrate rece on ali ja mislim da ce mnogi od slu alaca.

mo da. dakle. daleko izvan na eg pogleda. Onaj ko je svoj duh zaista upravio prema onome to stvarno jest. ako bude odredio njihovu prirodu i njihov posao da ne bi ljudi mislili kako ti govori . nego u . nego ih bude savetovao. nema vremena. kada ta Muza33 dr avom ovlada. I meni se tako cini rece on. O. ili se to mora d kasnije dogoditi onda smo spremni da se govorom (to logo) borimo za to da dr avno uredenje koje smo opisali postoji. oni koji vrhune u filozofiji bili. ili da je postojalo. misli da ce oni i pored toga ostati pri svome pogre nom shvatanju i da ce ga i dalje iskazivati? Zar misli da se neko svada sa covekom koji nije svadalica. u kojima nema medusobnog pricinjavanja niti podno enja nepravde. spu ta svoj pogled na ljudske stvari. XIII. iako smo saglasni u tome da je to te ko. onda ce oni steci drukcije mi ljenje. nego gleda i posmatra uredene stvari koje uvek ostaju iste. nemogucem govorimo. Adeimante. Sasvim tako. I ja tako mislim. Ili. ali ne i u vecine. Mo da odgovori on. ako te nju za znanjem bude branio od kleveta i ako bude ukazivao na one koje ti naziva filozofima. dr avi brinu. ili da ce postojati. da se bori sa njima i da se ispunjava zavi cu i mr njom. ili da zavidi coveku koji sam nije zavidljiv i koji je bez zlobe i blag? Ja cu te preteci u odgovoru i reci cu da se tako te ka priroda mo da i mo e naci u malobrojnih. Doista nije nemoguce da se tako ne to dogodi. Hoce li time da ka e kako mnogima ne izgleda tako? zapitah ja.Ako su. u beskrajno dalekoj pro losti. . Ako se sa njima ne bude svadao. nekom nu no cu navedeni na to da se . bla eni covece rekoh nemoj da tako optue uje mnoge ljude. niti mi . ili to i sada cine u nekom varvarskom kraju. b Pa onda isto tako misli i to da su tome to je veliki broj ljudi tako neraspolo en prema filozofiji krivi oni koji su nepozvani spolja jurnuli u nju i koji je sada u svojoj mr nji klevecu i neprestano govore . onim filozo 500 fima na koje oni misle. ljudima ono to filozofima ni najmanje ne dolikuje. da .

i pridr avace se onoga za ta je Homer rekao da je u ljudima slicno i jednako sa bogovima. dakle. Ali kako ti zami lja to slikanje dr ave? Uzeli bi dr avu i ljudske naravi kao da cice za pisanje. neprestano gledati na dve strane. ukoliko je to coveku moguce. Filozof. Jer. a ne to opet uneli u sliku. to nimalo nije lako. A kleveta ima svugde mnogo. predaje svoje saznanje? Ne mislim. postaje i sam ureden i bo anski. razlikovali od drugih reformatora. oni se ne bi hteli baviti ni pojedincem ni dr avom. b A radeci to. niti bi ijedan zakon napisali pre nego to dr avu prime kao cistu. Svakako. ukoliko je to moguce. ugledajuci se na bo anstvo. To on podra ava i sa tim se izjednacuje to najvi e mo e. nacrtali slikari? Ako to bude osetila odgovori on onda se 501 nece ljutiti. s druge strane. ili je sami takvom ucine. njemu. Pri tom bi ne to izbrisali. e da li ce se onda ljutiti na filozofe i zar nam nece verovati kad budemo govorili kako dr ava ni na koji drugi nacin ne bi mogla biti srecna. Po tome bi se oni. koji se bavi onim . i vrlinama uop te ako bude prinuden da ne slu i samo svome licnom usavr avanju nego da se posveti i ostalim ljudima i da im. Ili mo da misli da se covek mo e odu evljeno baviti necim a da ga ne podra ava? to je bo ansko d i uredeno. Pa bi onda posle toga ucrtali shemu (to schema) dr avnog uredenja? Dakako. pa ce to spajati i me ati i stvoriti ne to slicno coveku. i pravicnosti. razborito i tome slicno.kojima vladaju samo red i razlo nost (logos). oni ce. nacinili ljudsku c narav takvom da bude bogovima draga. dok ne bi. i pojedincu i celini. 34 Tako je. I bili bi u pravu rece. osim kad bi je. pa bi ove najpre ocistili. na one osobine koje ljudi vec imaju. Pa misli li ti da ce on gradane rdavo uciti umerenosti ili samosavladivanju. kao to vec zna . 192 Pa tako bi nastala najlep a slika! Da li cemo one za koje si kazao da svim silama idu protiv nas moci nekako ubediti da je taj slikar dr avnog uredenja35 onaj filozof koga smo ranije pred njim hvalili? Da je to onaj zbog koga su se ljutili na nas to smo mu poverili dr avu! I hoce li se oni ubla iti kad budu to culi? To je nemoguce. s jedne. A kad svetina vidi da govorimo istinu . i. mislim. na ono to je po prirodi pravicno i lepo.

Hece li mesto toga: nece tako mnogo" da ka emo da smo ih potpuno smirili i ubedili. To svakako rece on. jedni budu ubedeni rekoh a drugi ncka se prepiru oko toga da li ce potomci kraljeva i vladalaca po prirodi biti filozofi. Oni ce se slo502 iti sa nama. nece ba ova priroda postati savr eno dobra i filozofska kad bude dobila odgovarajuce polje rada? Ili cemo to mo da pre moci reci za one prirode koje smo iskljucili? e Nikako. reci. Niko se nece prepirati. onda ce suditi mnogo bla e. a ono zato to ce ih biti stid. Ali. nije srodna s najboljim? I to ne. ako takvi uop te postanu. XIV. mo e li neko b da tvrdi kako se za sve vreme i od svih njih nece nijedan sacuvati? 193 . i da pre toga nece ni sama dr ava moci da postoji onako kako je mi zami ljamo? Mo da nece tako mnogo. Ili ce reci da njihova priroda. Hoce li se oni ljutiti ako ka emo da ni za dr avu ni za gradane nece prestati zlo dokle god vlast u dr avi ne uzmu u svoje ruke filozofi. Mo e li neko. dakle. koju smo opisali. Pa ta onda? Zar ako je to uop te nekome dato. d A kako bi se mogli tome suprotstaviti? Hoce li onda poricati da su filozofi ljubitelji onoga to jeste i istine? To bi doista bilo cudno rece on. da ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi i sami priznajemo da je njima te ko da se sacuvaju.Ako su u stanju da sami sebe savladaju. Neka. ako ne iz nekog drugog razloga.

Secam se. Osobine koje oni moraju imati obicno se vrlo retko nalaze ujedinjene u jednom coveku. bio bi rekoh i on sam dovoljan da ispuni sve ono to sad izgleda neverovatno. a . Po to smo najzad s mukom do li do toga. posedovanju ena i radanju dece i postavljanju vladalaca. 194 Istinu govori rece on. kazali kad je razgovor skrenuo b i izgubio se. enama i deci. i da pri tom nikada. A sada neka bude to hrabro receno da najtemeljnije filozofe treba postaviti za cuvare. bojeci se da dodirne pitanje koje nam predstoji. A da bi to kad bi se obistinilo bilo najbolje. pomocu kojeg znanja i kakvim zanimanjima ce ljudi postati spasioci dr ave. mislim. tome raspravljamo. ni u tegobama. A da li bi bilo cudno i nemoguce da i drugi ljudi misle tako kao mi? c Mislim da ne bi. otprilike. dodu e. Jer kad bi on kao vladalac uveo zakone i uredio ivot gradana onako kako smo rekli. Da. ali zato ipak nije nemoguce. glasi: za zakonodavstvo je najbolje to to smo rekli. Onoga koji to ne bi mogao. prema tome. jer sam dobro znao kako je te ko . . trebalo bi postaviti za vladara i dati mu pocasti i nagrade i u ivotu i posle smrti. XV. te ko ostvaruje. prijatelju. Onda sam se. njega smo vec 503 dovr ili. Tako smo ne to. Pa onda. to se tice pitanja . to je zakljucak. Svakako. pla io da ka em to to se sada usudujem reci. Tako je. ako samo mo e da se obistini. a onoga koji bi iz svega toga izi ao cist. ni u strahu ili bilo kakvom potresu ne smeju izneveriti svoje principe. kao u vatri isprobano zlato. Rekli smo vec. moramo reci i ono ostalo: kako. da se oni kad ih i u u ivanju i u patnjama stavljamo na probu. a najce ce se javljaju pojedinacno. tome postici savr enu istinu. recimo! Ali misli i na to da ce njih sigurno biti malo. to smo.36 d i u koje doba starosti imaju da se bave ovim ili onim predmetom? To svakako moramo pretresti. ako se seca . Zakljucak.Ko bi to mogao tvrditi? Kad bi taj jedan imao u rukama poslu nu dr avu. vec dovoljno objasnili? Zaista dovoljno. i sam bi bio dovoljan. vladaocima moramo raspravljati kao da smo na pocetku. trebalo bi izdvojiti. onda bi svakako i sami gradani hteli tako da rade rekoh. moraju pokazati kao prijatelji dr ave. Ni ta mi rekoh nije pomoglo to sam ranije bio ostavio po strani te ku raspravu . ono se. e no sada ni ta manje nismo prisiljeni da . .

i da budu plemeniti i velikodu ni kako bi umereno i u miru i stalnosti mogli iveti. A mi ka emo da obostrano moraju biti savr eni ili im inace necemo smeti dati ni najbri ljivije vaspitanje. Valjda se seca rekoh da smo razlikovali tri forme du e. nego da takve obicno strast goni ovamo i onamo. pa sad to cinimo. hrabrost i mudrost. 195 . nisu ni za ucenje. i imaju dobro pamcenje. ne bih zaslu ivao da slu am dalje raspravljanje. Tako je. kojima smo govorili. ne mogu se nicemu nauciti. Zar ne misli da ce se to te ko postici? Kako da ne? e Treba ih. Kad se toga ne bih secao. i da ih svaka postojanost napu ta. dakle. moramo ih ve bati u mnogim naukama i motriti da li ce njihova priroda biti sposobna 504 da primi najvi a znanja ili ce klonuti duhom. ni vladu. I da smo iz toga zakljucili ta je pravicnost. i koji u ratu nisu podlo ni nikakvom strahu. Tacno. umerenost ili samosavladivanje. to Treba paziti na to odgovori on. kao klonu borci na megdanu. i da su o troumni i bistri i da poseduju sve to jo ovamo spada. Cvrsti i stalni karakteri. a ako treba umom da rade. ni pocasti. medutim.c Kako to? Zna da ljudi obicno nisu istovremeno sposobni da i brzo nauce. onda samo spavaju i zevaju. Ali koje nauke ti naziva najvi im? XVI. Istinu govori . Oni su nepokretni kao da su se ukocili. i u svemu onome to smo onda propustili da pomenemo. oni u koje d mo emo imati poverenja. staviti na najte e isku enje i u naporima i u strahu i u nasladama .

Ako. mo da. . ali to je zato to su lakomisleni. prijatelju. Ili. Zar ne bi bilo sme no kad bismo kod drugih. mo da misli da ce neko propustiti priliku da te zapita ta ti podrazumeva pod najvi om naukom i na ta se ona odnosi? Nece odgovorili. svakako. kako mi se cini. manje vrednih stvari ucinili sve i trudili se da ih e ucinimo to jasnijim i cistijim. Vi ste tada rekli da je to dovoljno. jedinom koja mu dolikuje. I sada vrlo dobro zna da 196 hocu upravo to da ka em. jer ono to je nepotpuno i nije nikakva mera. zna da nam onda ne koristi nikakvo drugo saznanje. Razume se da ne sme. Ovakav covek mora ici du im putem. pitaj i ti. Pa zar ovo nije najvi a nauka? Zar postoji ne to to je vi e od pravicnosti i vrlina koje smo pomenuli? Postoji rekoh ali mi to ne smemo samo ovla ocrtati. nikad nece ovladati najvi om naukom. Mislim da ce pre biti ovo poslednje. dragi moj nastavih ja ako kod ovakvih stvari mera samo malo izostaje iza istine. jer si cesto slu ao da je najvi a nauka ideja . a za najvi e stvari ne bismo tra ili najvecu tacnost? Ova stvar zaslu uje da se . njoj razmisli. Rekli smo da postoji drugi put. c Ali. Ali cuvar dr ave i zakona nikad ne srne doci u takvo stanje rekoh ja. a sada ili ne misli 505 na to. onda samo recite. Ponekim ljudima. ali da bi se dokazi mogli nadovezati na ranije raspravljanje. ali ako je vama to bilo. ne poznajemo nju. Zato. da bi se sve to sasvim dobro shvatilo. vec cuo. i to zaobilazniji. Meni se cinilo da je to bilo besprekorno. Mnogi misle tako. medutim. i to ne jedanput.A seca Cega? b li se i onoga to je pre toga receno. Inace. ostalo nedovoljno jasno. medutim. d i ne sme se manje baviti naukama nego telesnim ve bama. onda to nikako nije besprekorno. kao to smo sad rekli. a i ostalima je tako izgledalo. dobrom i da tek kroz nju pravicnost i sve to sa njom stoji u vezi dobijaju vrednost i postaju korisni. i to neki put izgleda dovoljno i cini mi se da nikakvo tacnije ispitivanje nije ni potrebno. Ti si to. i tako je ovo. Ili. a pored toga jo i to da mi tu ideju ne poznajemo dovoljno. kao i kad ne to steknemo bez dobrog. ili hoce da mi svojim prigovorima pricini te kocu. niti smemo propustiti da tu sliku u potpunosti izradimo.

nego tra i istinsko dobro. To je sasvim tacno rece on. jasno je. a s druge nam opet tako govore kao da se to zna. A svakako zna i to da svetina smatra da je zadovoljstvo (hedone) ono to je dobro. prijatelju. nisu u stanju da razjasne ta je ta razboritost. te se pona aju kao da mi mo emo to razabrati vec samim izgovaranjem imenice dobro". dok kad je u pitanju dobro. ne mislim tako! XVII. dok bolji ljudi misle da je dobro u razboritosti (phronesis). Zar ne? d Tako je. samo ne ono to je dobro i lepo? Zevsa mi. da oni ka u kako su dobro i zlo jedno i isto. c Kako i ne bi bilo nastavih ja jer s jedne strane nam prigovaraju da se ne zna ta je dobro. zar ne. . dakle. ali je nesigurna i ne mo e dobro da shvati ta je to. moraju li se oni saglasiti sa time da ima i lo ih zadovoljstava? Tacno. Ka u da je upravo razboritost to to se odnosi na dobro. Pa to je veoma sme no rece on. nikome nije dovoljno da ga ima samo prividno. ako razumemo sve. da se oko toga vode mnoge i velike prepirke? Kako da ne? Ali je jasno i to. samo ne ono to je dobro? Ili. nego na kraju bivaju prisiljeni da ka u: razboritost je ono to se odnosi na dobro. A ta da cine oni koji dobro odreduju kao zadovoljstvo? Govore li oni manje konfuzno od onih drugih? Konacno. Posledica toga je. a ne veruje . jer sluti da se u njemu krije ne to. a njegovu senku svako prezire. mislim. zar ne? Sasvim. Kako ne bih znao? I da oni koji tako misle.b misli da smo sebi ne to koristili ako imamo sve moguce stvari. te i za dobrim i cini sve da e do njega dode. Svaka du a. I. kako mnogi vi e vole da imaju posla sa prividnom nego sa istinskom pravicno cu i lepotom (ako i nije prava).

Sokrate. tome ne mogu objasniti u okviru dana njeg 198 na eg raspravljanja. Sokrate. da ne bi bilo pravo govoriti tuda mi ljenja. krivo. dru e. Bezuslovno. A zar nisi primetio da su sva mnenja koja se ne temelje na znanju bez vrednosti? I najbolja od njih su lepa. dobrome bude raspravljao isto onako kako si to cinio sa pravicno cu. ili ne to trece? Kakvog li coveka! uzviknuh. Zar misli da se onaj ko pravilno nagada istinu. samosavladivanjem i ostalim. ostavicu i to. a ne sopstvena kad se covek vec c toliko vremena time bavi. Znaci da ce na a dr ava biti savr eno uredena b tek onda kad njome bude upravljao cuvar koji to zna? XVIII.u njega onako cvrsto kao u druge stvari. Ali ako ne budem u stanju i ako. budem izmamio samo smeh? Ali. Mislim da je onaj ko ne zna ta je u pravicnim i lepim stvarima dobro rdav cuvar tih stvari. Odavno mi je bilo jasno da se ti nece zadovoljiti onim to drugi ljudi . tome misle. Sokrate. slepo. Da li ce . ali to cini bez uma. Ako vam se to svida. uprkos svojoj dobroj volji. a ako ne. jer se moji pogledi . Nikako. Tako izgubi i ono to bi za nju. ostavimo sad ono to je dobro samo po sebi. A ti. Pa i ja bih time bio veoma zadovoljan. mi ljenju koje imamo. stvarima koje ne poznajemo kao neko ko ih zna? Ne mislim tako. A zar ti se cini da je ispravno govoriti . divni moji prijae telji. Zar 506 cemo reci da oni koji su u dr avi najbolji i kojima cemo predati sve smeju u tome tako va nom i te kom pitanju ostati u neznanju i mraku? Nipo to. Dobro sluti . govoricu vam . razlikuje u necem od slepca koji svojim putem ide dobro? Ne mislim. mo da. nemoj sad odustajati kao da si stigao do kraja rece Glaukon. nego da treba da se izjasnimo . zadovoljstvo. kad od drugih mo e cuti sjajnu i lepu istinu? Tako ti Zevsa. onda. Ali slutim da ih niko ranije nece ni shvatiti. . Kako? zapitah. Mi cemo biti zadovoljni ako i . imalo nekakvu vrednost. Meni se cini. ta ti smatra za dobro: znanje. potomku dobra koji izvire iz onoga to je samo po sebi dobro i koji je njemu najslicniji. obracati pa nju na ono to je d ru no. . nego govori! Drugi put ce objasniti .

mnogo dobrih i drugih stvari. I za mno tvo ka emo da se ono mo e videti ali ne i saznati. Da li onda isto tako pomocu sluha saznajemo ono to se cuje. Tako je. dobrom kao takvom i . b Na ta to? Ka emo i odredujemo da ima mnogo lepih. ali se ne vide.samo njegovo poreklo. a i inace cesto. cemu je i ranije. govorimo i . c A kojim culom vidimo ono to je vidljivo? Culom vida. i u govoru izmedu njih pravimo razliku. Svakako. kamatama. uzimamo za svaku stvar po jednu ideju37 kao da ova sacinjava jedinstveno bice. i pomocu nje odredujemo ta je svaka pojedina stvar kao takva. medutim. Ali primite zasad te kamate i plodove dobra. A da li si primetio zapitah da je tvorac cula ucinio najdragocenijom medu njima ba sposobnost gledanja i mogucnost da se bude viden? . Tako je. Cuvacemo se. S druge strane. ukoliko je to moguce. lepom kao takvom. Cuvajte se. a ostalim culima sve ono to se mo e osetiti? Razume se. dok sad. samo ti govori! Hocu rekoh ako se najpre slo im sa vama i ako vas podsetim na ono . da vas i protiv svoje volje ne prevarim i da vam ne polo im pogre an racun . ipak. drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mno tvo. 507 Ja bih eleo da vam vratim ceo dug a ne samo kamate kao sad rekoh i hteo bih da ga vi primite. bilo govora. a za ideje tvrdimo da se saznaju. i . opet.

potomku dobra kojeg je ovo stvorilo slicnim (analogon) samom sebi. pazi ovako. tako da kad toga ne bi bilo. Onda. Razume se da nije. Ali je oko medu svima culima najslicnije suncu? Svakako. osim ako svetlost nije bez vrednosti. A koga medu nebeskim bogovima mo e da oznaci kao gospodara toga i kao tvorca svetlosti pomocu koje na e oci najbolje vide i blagodareci kojoj se vidi ono to je vidljivo? Istoga onoga koga i ti i svi ostali. koje. a to vec samo po sebi nije malo. ta podrazumeva pod tim? Ono rekoh to ti naziva svetlo cu. mo da. onda niti bi sluh cuo. Daleko od toga da bi ona bila bez vrednosti. dodu e. mogao da mi navede neko kojem jeste? Ne bih. Znaci da su culo vida i mogucnost da se bude viden. Mislim da ni ostalim culima. niti bi se glas cuo? Ne treba ni ta.Nisam sasvim rece. Pa zar se moc koju ono ima nije nekako prelila iz toga bo anstva? 200 Svakako da jeste. nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo blagodareci tome uzroku? Tako je. Istinu ka e rece. nije tako ne to potrebno. Ili bi ti. da ih ne pominjem sve. nije samo culo vida. i ako poku avam da se njima slu im i ako je u njima prisutna boja. povezani nekom 508 vezom koja je dragocenija od ostalih. XIX. Jasno je da pita za Helija. Treba li da postoji ne to tred ce da bi sluh cuo i da bi se glas cuo.38 A da li je odnos izmedu na eg cula vida i ovog bo anstva takav? Kakav? Takav da sposobnost gledanja39 nije ni samo sunb ce ni onaj organ u kome se ona nalazi i koji nazivamo okom. Ono to je dobro u regiji misli (en to . · A ja sam mislio ba na sunce kad sam govorio . I zar onda sunce. A zar ne vidi da je culu vida i vidljivim stvarima potrebno jo ne to? Kako to? Ako oci gledaju. zna da one ipak e ni ta nece videti i da se ni boje nece videti ako ne dode ne to trece to je stvoreno radi toga.

Ako se ona usmeri prema predmetima koje obasjava istina i bice. tako izgleda.c noeto topo). prema onim koje postaju i nestaju. slicni suncu. Shvati je kao uzrok na eg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom. e Ideju dobroga. d A ako ih upravi na predmete obasjane suncem. tako i ovdc imamo pravo da obe te stvari. Iako su i znanje i istina lepi. ali da ipak nisu samo sunce. Kao to smo onda sasvim pravilno rekli da su svetlost i culo vida. naspram uma i umstvenih stvari (ta nooumena). razbacuje svoje misli tamo-amo i cini se kao da nema uma. to je u regiji vidljivog sunce. postaje neosetljiva. jer dobro treba ceniti iznad ovog. saznaje i cini se da ima um. nego na one koje su u nocnom mraku. dodu e. naspram vida i vidljivih stvari (ta horomena). a ne bi bilo pravilno kad bismo jedno ili drugo smatrali za samo dobro. istinu i znanje.40 Jeste. a ona sama ih lepotom daleko . postaju neosetljive i gotovo slepe. smatramo kao slicne dobru. du i. Tako razmi ljaj i . onda i ona samo nagada. vide jasno i poka e se da upravo ove oci poseduju moc gledanja. dakle. Kako to? Objasni mi malo bolje! Ti zna da oci. naime. ipak ce dobro uciniti ako poveruje da je ideja dobra ne to drugo i ne to 509 jo lep e. Razume se. nego to su sama istina i znanje. a ako se usmeri prema tamnim stvarima. kao da nemaju cistu moc gledanja? Tako je. kad ih ne upravi na predmete cije su boje obasjane dnevnom svetlo cu. treba da shvati kao ne to to predmetima koji se mogu saznati daje istinu i to du i koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Kakva je to neopisiva lepota rece on kad pru a i znanje i istinu. onda misli.

dok ono samo ne pripada rodenim bicima. s obzirom na medusobni odnos njihove jasnosti i nejasnosti. Tada ce . Za drugi deo onog vidljivog uzmi ono to je tome nalik: iva bica oko nas. jednom linijom podeljenom na dva nejednaka45 dela. da rastu i da se hrane. Razume se da imam. Naravno da razumem. i u stvarima koje imaju gustu. u onom drugom delti. ima dva posebna bivstvovanja. da ne ka em za ovo drugo da je na nebu da ne bi izgledalo da hocu da mudrujem . tome da ka e . prisustvo dobra ne daje jedino to da budu saznate. tome mislim. A ovde Glaukon veoma aljivo rece: 0 Apolone. Nemoj izostaviti nijednu sitnicu rece on. nedostaje nam jo dosta. a samo dobro nije su tina. u e sferi vidljivog. Cuti41 rekoh. d Zamisli. a ono drugo u rodu i regiji vidljivog (horaton). I nikako rece nemoj prestati. Jedno od tih kraljuje u rodu i regiji umnog (noeton). ovim ne misli na zadovoljstvo (hedone).42 c XX. nego i moc da budu rodene. Ta kako bi i moglo biti? Tako i u stvarima koje se ticu saznanja. i celinu svih . sliku dobrog! b Kako? Sada jo pa ljivije pogledaj Mislim da ce reci kako sunce vidljivim stvarima ne daje samo moc da budu videne. prvo dobiti 510 kopije (eikones). tj.nadma a. ako razume . jer si me prisilio da ka em ta . pa svaki od tih delova podeli opet na isti nacin. a za sada koliko mi bude moguce. imenima. A kopijama najpre nazivamo senke 202 (skias). nego ako ima jo ne to . valjda. Nemoj rece on. Dr im rekoh da cu morati jo mnogo toga da uradim. dakle rekoh da. rod vidljivog i rod umstvenog (noumenalnog). kao to smo rekli. sve biljke. onda vr i i dalje to poredenje sa suncem. kakva izvanredna visina!"43 Tome si rekoh ti kriv. zatim nestvarne likove (ta phantasmata) u vodi. Ti. Predstavi ih onda sebi. nego se po uzvi enosti i moci uzdi e iznad nje. i sve to je takvo. 44 Nego ima li upravo ta dva oblika: vidljivi i umni (noetski)? Imam. kao da bi to moglo biti. nego upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje (to einai) i njihova su tina (ousia). namerno necu ni ta izostaviti. glatku i sjajnu povr inu.

55 Svakako rece to mi je poznato. ono to se pomi lja prema onome to se zna. du a napreduje iz svoje hipoteze52 prema nehipotetickom pocetku. Da li bi onda hteo da ka e zapitah ja da se s obzirom na istinu i neistinu. Pretpostavljam da ti je poznato da oni koji se bave geometrijom. te uzimajuci ih kao hipoteze. Pa onda ti mora biti poznato i to da oni osim toga koriste jo i vidljive likove i da na tim likovima izvode dokaze. dijagoe nali po sebi. Na taj nacin.53 ne slu eci se kopijama kao u prethodnom podrucju. _ Gledaj sada kako bi trebalo podeliti ono umno (noeton). pa ce me posle ovoga bolje razumeti.48 Kako? Ovako. U drugom podrucju umnog. nego istra uje oslanjajuci se na ideje po sebi i uzdi e se do njih. cetvorouglu po sebi i . nemajuci na umu ba te likove. Nisam potpuno razumeo to to ka e rece on. i drugo to je tome srodno u svakom posebnom istra ivanju. cetvorouglu i dijagonali koje su na . c Onda cu poku ati ponovo.stvari nacinjenih ljudskom rukom. Potom idu d dalje te. nego one po sebi kojima su ovi (vidljivi likovi) samo kopije. du a tretirajuci kao likove stvari koje su predstavili kao kopije50 biva prisiljena da istra uje iz hipoteza51 (ex hvpothese5n). racunicom i tome slicnim predmetima pretpostavljaju ono to je neparno i parno. u saglasnosti sa sobom. ne prema pocetku i onome to je prvo (arche). zakljucuju istra ivanje tamo gde su ga mogli otpoceti. nego prema onome to je na kraju i zavr etku (teleute). njima ne govore ni sebi ni drugima. razdeljuje na isti nacin kao ono to je slicno prema onome cemu je slicno?47 b Bih i te kako rece on. tri vrste uglova. oni rasuduju . a ne . procenjujuci da su takve stvari svima jasne. Oni s takvim stvarima operi u kao da su im znane. 54 vi e ni ta .46 Uzimam i to rece. U jednom podrucju49 umnog. te figure.

ukoliko se pode od onoga to je prvo.57 Te stvari uporedene sa njihovim kopijama dobile su u na oj podeli jasnost i vrednost. istra ujuci ga. radi ideja kao takvih. do kojeg mo e dospeti samo logos58. koja se zove dijalektika. tada ce dr eci se onog to iz njega sledi silazeci krenuti natrag prema onome to je na drugom kraju ili na zavr etku. pa ih oni opet uzimaju samo kao kopije nastojeci da vide one oblike po sebi koji se ne mogu videti drukcije osim duhom. nema snage da prevazide nivo hipoteza. da ne ide prema pocetku. Ovo stoga to du a.63 govoreci sebi: koliko je istine04 u onome u cemu ona ucestvuju. XXI. Razumem rece on iako ne potpuno. a onom poslednjem slikovito predstavljanje ili nagadanje (eikasia). nego samo idejama kao takvim. Istinu govori rece on. u tom slucaju. Jer ove poslednje uzimaju hipoteze kao pocetke. epodrazumevajuci da je razum ono to je izmidu mnenja i uma. drugom podrucju onoga to je umno. jer mi se cini da govori . Pri tom se nece slu iti nicim to je culno. trecem vera (pistis).62 Potom ih sredi prema proporciji (ana-logon). ili onome to je prvo. mada one jesu shvatljive. Razumem rece prihvatam to i sredujem ih onako kako si rekao. Figure koje oni prave i crtaju i same proizvode svoje senke i kopije u vodi.59 do pravog pocetka svih stvari. Stoga misli da oni nisu u stanju da shvate stvari kakve su one same po sebi. A kad logos dospe do tog pocetka. 204 . ili ono to je prvo. To je onda taj oblik koji sam nazvao ono to je umno" (noeton)56. i za koje sam rekao da je du a. Tako isto postupaju i sa drugim figurama. velikom poslu da je tvoja namera da poka e koliko je ono podrucje bica koje se posmatra umom i do kojeg se dopire naukom. i to upravo zato to polaze od hipoteza. dakle. Razumem rece da ti govori . posmatraci ipak ne dopiru do pravih pocetaka. ne upotrebljavajuci hipoteze kao pocetke ili kao ono to je prvo.511bcrtali. nego samo kao hipoteze. nego uzima kao kopije ove stvari koje su i same kopirane od onog to je ispod njih. Umovanje (noesis)61 odgovara onom najvi em podrucju. pa iako se u njihovim okvirima posmatranje nu no izvodi umom. prisiljena da upotrebljava hipoteze. cd Onda tako shvati i ono to sam govorio . kao polazne tacke za napredovanje do onoga to je nehipoteticko. isto je toliko jasnosti u njima prisutno. a ne culima. Cini mi se da ti osobinu matematicara i njima slicnih naziva razum" (dianoia). i to uz pomoc dijalektike (to dialegesthai). jasnije od onog drugog do kojeg se dopire takozvanim ve tinama. 60 Shvatio si to na najpotpuniji nacin rekoh ja. A sada prihvati i ovo: svakom od ona cetiri podrucja odgovara posebno stanje u du i. a ne um" (nous). razumevanje (dianoia) odgovara onom drugom. da bi na kraju opet do ao do ideje. onome to se odnosi na geometriju i na one ve tine koje su joj srodne.

.

zar ne bi ono to vide morali smatrati za realne stvari? Bezuslovno.. i to kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta. koje svetlost vatre baca na suprotan zid pecine? Kako bi mogli da vide kad su prinudeni da celog b veka dr e glave nepokretno? A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pronose? Zar nece i sa njima biti to isto?' Razume se. Tvoje je poredenje neobicno rece on a neobicni su i tvoji zatvorenici. Svetlost im. da okrene vrat i da pode i pogleda prema svetlosti. prema svetlosti. jer zbog okova ne mogu okretati glave. A kad bi mogli medusobno da govore. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboden okova i bio prinuden da odjednom ustane. A sada rekoh uporedi na u prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi proc nose razne sprave. Izmedu vatre i okovanih vodi gore put. U toj pecini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se b ne mogu maci s mesta. pojedini od njih u prolazu razgovaraju a drugi ni reci ne govore. 206 A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane zatvora? Zar ne misli da ce oni cim neko od prolaznika progovori verovati da to ne govori niko drugi. A sada zamisli nastavih ja kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlece od neznanja. ali tako da one iznad zida trce. Tako je rece Glaukon. dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leda. kao to to obicno biva. a gledaju samo napred. Slicni su nama rekoh. i da pri tom. nego senka koja prolazi? Zevsa mi. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj pecini. a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu podi u madionicari da iznad nje pokazuju svoju ve tinu. KNJIGA SEDMA St. Zar misli da oni vide ne to drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi. medutim. tako je. kao i sve moguce tvorevine ljudske 515 umetnosti. c Oni uop te nijednu stvar nece smatrati realnom. Zami ljam rece on. . osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi. 514a I. i da se du cele pecine provlaci jedan irok otvor koji vodi gore.

Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore. i zar mu se. oci ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti ni ta od onoga to mi zovemo stvarnim3? Ili. Zatim bi. kad bi zatim do ao na svetlost. zar ti se ne cini da ce on biti u neprilici i da ce misliti kako je ono. naravno. onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi. onda bi ga zabolele oci. i on bi pobegao i okrenuo se prema onome to mo e gledati2 i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje. Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz te ak i nepristupacan izlaz ne pu tajuci ga dok ga ne iz516 vuce na suncevu svetlost. po to je okrenut vecoj istini? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori ta oni znace. A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost. Zaista bi tako ucinio rece Glaukon. lak e video nebeska tela i samo nebo nocu. to je ranije gledao. ta d misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo koje tarije. da je sada mnogo bli e realnosti i da vidi pravilnije.dok pri svemu tome oseca bolove. zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vuce. . e II. a same njih jo doonije. stvarnije od onoga to mu se sad pokazuje? Tako je. a od svetlosti ne mo e da vidi one stvari cije je senke nekad gledao.4 U pocetku bi najlak e raspoznavao senke. ne bi to mogao odmah. gledajuci svetlost zvezda b i meseca. bar. nego sunce i njegovu svetlost danju? Svakako.

onda si na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo da cuje . Ako. Ali. III. kad bi odjednom do ao sa sunca. oci ne bi ispunile mrakom? Dabome da bi. pa ce arko eleti da pre bude kod siroma nog coveka sluga"6 i da trpi sve drugo pre. mislim. Kad bi takav covek ponovo si ao i seo na isto ono mesto. A ako tamo dole budu odredili pocast.7 kad bi mogli da ga uhvate i da to ucine.5 koje c vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nacin proizlazi sve to se mo e videti. Kad se bude setio svog prvog stana. bog zna da li je to to ja nagadam istinito. 517 Pa kad bi. dragi Glaukone. Razume se. tako da bi najbolje mogao unapred reci koji ce od njih sad naici. Dalje. Promisli jo i . a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oci i da ne vredi ni poku avati da se gore dospe? A kad bi neko poku ao da ih oslobodi i povede gore. zar mu se. nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj nacin? e Ja mislim da ce vi e voleti da sve to trpi. pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili. I posle toga ce vec moci da dode do zakljucka kako je sunce ono koje odreduje vreme i godine. zar ne misli da ce se tada radovati ovoj promeni. a koji istovremeno. onda nje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan. ovom rekoh. Zacelo. Ovu sliku.Najzad ce moci. u celini moramo b primeniti na ono to smo ranije govorili. nego da ivi onakvim ivotom. te uporediti svet koji se pokazuje na em videnju sa boravkom u tamnici. da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu. misli li da ce on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih u ivaju moc i ugled? Ili ce sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom. dok su mu oci jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamo-onamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet po eleo da se sa onim zatvorenicima takmici u proceni onih senki. . onda bi ga i ubili. koji poslednji. najbolje zapamtio koji su od njih obicno d prolazili prvi. nadalje. i da ce aliti one koji su jo tamo? Svakako. 208 a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca. Jasno je da ce naposletku doci do toga. ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje du e u sferu umnog (noeton topon).

Ovome bih jo dodao da onaj ko eli da u svome licnom i javnom ivotu dela razumno. Ali kad se ona jednom uvidi. Hajde. A kad . na nacin koji odgovara mojoj sposobnosti. ne bude u stanju da se snade. onda je tako i pravilno. 518 Uman covek ce se. a ovu drugu ce sa aljevati. I verujuci da to isto biva i sa du om. a da je u podrucju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um. medutim nastavah ja setiti da oci dvaput otkazuju poslu nost i da to cine iz dva razloga: jednom. A onda? zapitah. Ako to treba da odgovara na em ranijem poredenju. treba svoj pogled na nju da upravlja. prema onome kako se te stvari pojavljuju. nece se nerazumno smejati kad je bude video u zabuni i kako nije u stanju da ne to sazna. slo i se sa mnom jo i u ovome i ne cudi se to oni koji su dotle do li ne ele da se bave ljudskim poslovima i to njihove du e neprestano te e da budu d tamo gore. kad iz mraka izlazimo na svetlost. Da li ce te cuditi ako neko svrati pogled sa ovih bo anskih stvari i. tada iz samog rasudivanja nu no sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo. zato to je u takvom stanju i iz takvog ivota. i mora se prepirati oko e toga na koji nacin shvataju to ljudi koji nikada nisu videli samu pravicnost. zapav i u ljudsku bedu. ili da je iz veceg neznanja do la na svetlost. da je u podrucju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti. kad iz svetlosti ulazimo u mrak. hvaliti. I ja rece on tako mislim naravno. te da je zaslepljena vecim b bleskom.8 To nije nimalo cudnovato. a drugi put. Jeste. Onu prvu ce. nego postane srne an? Jo zasenjenih ociju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti pred sudom ili gde bilo oko senki ili oko kipova od kojih senke dolaze.U svakom slucaju. meni izgleda jasno da u podrucju saznatljivog c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom mo emo sagledati. nego ce pomisliti da ona mo da dolazi iz nekog svetlijeg ivota i da jo nije navikla na tamu.

kojim covek saznaje. oci ne mogu okrenuti iz mraka prema svetlosti drukcije nego zajedno sa celim telom. Kad bi se. ili. Onda ce upravo u tom i takvom cilju rekoh ja vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna ve tina koja izvodi to preokretanje na nacin koji bi bio najlak i i najuspe niji. te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda.10 Kao to se.bi hteo da joj se podsmeva. i koji je vezuju za gozbe i slicne naslade i u ivanja. a ipak mora da slu i poroku. te. utoliko vi e zla stvara? Tako je.13 pokre 210 nula istini. ukoliko o trije vidi. medutim. dok ne postane sposoban da izdr i pogled na ono to jest i to d je najsjajnije od svega postojeceg. Ona. Tako moramo . ta osobina ovakve jedne prirode jo u detinjstvu uni tila i kad bi se ova oslobob dila nagona koji je kao olovna dulad vuku nadole. mora sa celom du om odvratiti od sveta stvari koje postaju. ali i mudrim. Zar ne? Da. srasli sa njom od rodenja. ali tim preokretom postaje korisna i upotrebljiva. Oni tvrde c mogu usaditi znanje iako ga ona nema. njima misliti. dobro. oni to tvrde. Izgleda. kao to uocava i ono cemu je sada okrenut. s druge strane. dakle da su takozvane vrline du e bliske telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj vec e od ranije. oslobodena toga. 519 neupotrebljiva i tetna. IV. nego da preokrece onoga koga vec ima neispravno usmerenog. izgleda. ali ne tako to bi se nekome usadio vid. moc mi ljenja12 daleko bo anstvenije prirode. tako se i ovaj organ. Pa zar onda nece biti verovatna i nu na posledica . Ali rekoh ja ova na a rasprava pokazuje da se u du i svakoga coveka nalaze i sposobnost i organ za ucenje. dodu e. Ali je. A to je ka emo. ako je to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono u svojim pricama tvrde da jesu. kao ocima mogu usaditi vid. nego ulaze u nju docnije. Zar nisi primetio kako o tro posmatra niska du a onih koje nazivamo pokvarenim. istina to mnogi ucitelji9 da du i da slepdm Jeste. i kako blagodareci svojoj sposobnosti gledanja prozire sve cemu se obrati. pa kad bi se. Razume se. nikad ne gubi svoju snagu.11 cini se zaista tako. medutim. navikom i ve bom. bio bi njegov smeh manje sme an nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti. Istinu govori . onda bi isti taj ljudski organ o tro uocavao istinu.

kao osnivaci dr ave. prema kome ce se upravljati u svim svojim licnim i dr avnim poslovima. bez obzira da li su one neznatne ili velike. e V. Glaukone. ne da bi dopustili da svako radi ta hoce. uciniti za dr avu. U tom slucaju bismo prema njima bili nepravicni rece on i stvorili bismo im ivot gorim nego to bi inace mogli da imaju. dovodeci gradane milom ili silom u harmoniju. ni oni koji se do kraja svog ivota c posvecuju samo obrazovanju? Prvi zato to ce im u ivotu nedostajati jedinstveni cilj. drugi zato to ce uobra avati da se takvim ivljenjem vec nalaze na ostrvima bla enih14. Istina je rece on. Zakoni upravo stvaraju u dr avi takve ljude. Ti si opet zaboravio. kao to to oni treba da cine. da li mi filozofima koje stvaramo kod nas cinimo nepravdu ili im govorimo istinu kad ih primoravamo da se brinu . Razmisli sada. 520 prema svojim sposobnostima.16 prijatelju rekoh kako na i zakoni ne idu za tim da jedan rod u dr avi bude narocito srecan. dajuci im pre svega udeo u poslovima. naime.onoga to smo do sada govorili da dr avom nece dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepripremljeni za istinu. biti du ni da nateramo najsposobnije u na oj dr avi da se bave naukom koju smo malopre nazvali najvi om. To je istina. nego da tako dr avu ucine jedinstvenom.15 A ta to? Da ostanu tamo rekoh i da vi e ne ele da se vrate onim zatvorenicima dole i da ucestvuju u njihovim tegobama i pocastima. A kad se budu popeli i dovoljno videli. koje svaki pojedinac mo e. da uce kako ce gledati dobro i da podu onim putem gore do one vid sine. nego da stvore blagostanje cele dr ave. onda im ne smemo dozvoliti ono to im je sad dozvoljeno. Znaci da cemo mi. jer tamo oni sami po sebi postaju filo . reci da se u drugim dr avama b ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja. drugima i da cuvaju dr avu? Mi cemo im. pa se svojevoljno nece anga ovati. ja sam to zaboravio.

Tada ce doci do borbe za vlast. Ako za one koji su odredeni da vladaju pronade neki nacin ivota koji 521 je bolji od vladanja. i to ne bogati zlatom. ako se na to budete navikli. nece poslu ati? Ocekuje li da oni nece pristati da svaki sa svoje strane preuzme svoj deo u dr avnim poslovima. i pre svega. 212 Tako je. dakle.zofi. Tako je. onda postoji mogucnost da se stvori dr ava kojom se dobro upravlja. Uostalom. nego da ce jedni s drugima provoditi najveci deo svog vremena u cistom? e Nemoguce rece on jer cemo od pravicnih zahtevati samo ono to je pravicno. znati i cija je to senka. zaista. prijatelju rekoh. Vas smo. Zevsa mi! Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju . pa ce ova slicno onome to se dogada u ratu . a njihova dr ava se za to nimalo ne stara. pak. kao da je ona neko veliko d dobro.upropastiti i njihova domacinstva i celu dr avu. a ako dr ava ima drukcije vladaoce. kad to budu culi. Ono to se razvija i raste samo po sebi. onda je u njoj suprotno. nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u svakoj dr avi.^ to je ovako: najbolja i najslo nija dr ava je ona u kojoj za vla cu najmanje te e oni koji su izabrani da vladaju. To je istina. Jer.17 Zato vi i morate. razume se. No ako do vlasti dodu oni koji u svojoj oskudici ude za dobrima koja bi bila samo njihova. kao to to sada najce ce cine ljudi koji se medusobno bore zbog senke za vlast. kad na vas dode red. da sidete u prebivali te onih dole. Dobili ste bolje i savr enije obrazovanje. pa ste se c na taj nacin osposobili da delate i tu i tamo. nikome ni dati naknadu za to. pravicnog i dobrog. ubedeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se mo e najvi e nagrabiti tada ce ta mogucnost i ceznuti. b Da li ti zna jo neki drugi ivot koji bi prezirao politicku moc osim vota istinskog filozofa? Ne znam. da se naviknete da zajedno sa njima gledate mracne stvari. U stvari. nego onim cime mora biti bogat srecan covek: dobrim i razumnim ivotom. to nikome ne duguje svoje obrazovanje. po to ste vec videli su tinu i lepog. nece. I tako cemo vi i mi budno upravljati dr avom a ne u snu. prihvatiti vlast kao neizbe nu obavezu. svako ce od njih. videcete hiljadu puta bolje nego oni tamo dole i necete znati samo ono to pojedina senka znaci nego cete. Samo ce u njoj vladati zaista bogati ljudi. mi izabrali za kraljeve kao matice u ko nicama da vladate i samima sobom i dr a vom. Misli li da nas vaspitanici.

kao to se za neke prica da su iz Hada dospeli gore do bogova?'8 Kako ne bih hteo? Ali to. To je pravi uspon ka onom to jest. i koji. to ne bi bila nauka koju tra imo. pade mi na pamet: zar nismo kazali20 da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici? Rekli smo. Izgleda da je tako. nece biti isto to i okrenuti plocicu. c VI. je li? Svakako. Gimnastika se. na svetlost. dok ovo govorim. s druge strane. Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu d moc? Da. Glaukone. kako se cini.19 nego je to obracanje du e: ona treba da ustane iz mracnog dana u pravi dan bica. i njega cemo nazvati pravom filozofijom. zar ne? Jesmo. Pa koja bi to nauka. Ona upravlja rastenjem i propadanjem tela. A koga ce moci primorati da cuva dr avu ako ne one koji najbolje poznaju nacine pomocu kojih se najbolje upravlja dr avom. da ova nauka koju tra imo. Inace ce nastati borba medu zaljubljenim takmacima. Morala bi. Tako je. Prema tome.nisu zaljubljeni. pored onoga. ako je to moguce. mogla odvesti du u iz sveta prolaznosti u svet onoga to zaista postoji? Ali upravo sad. Nikoga drugog. u ivaju pocasti i ivot bolji od dr avnickog. . medutim. A njih smo jo ranije vaspitali u telesnim i u e muzickim ve bama. bavi onim to nastaje i to propada. Hoce li sad da raspravimo kako postaju takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore. Treba li. dakle. ima jo i to? Sta to? Da ne srne biti za ratnike bez koristi. svakako.

mi smo ubedeni da sva umenja pripadaju poslovima ni eg ranga. ako je to bila istina odgovori on. Muzika je cuvarima bila zato data da.522 Ne bi. e VII. gde je takva nauka? Uostalom. A da li je to mo da muzika u smislu u kojem smo . bo anski Glaukone. Pa hocemo li onda reci da je za ratnika neophodno da zna racunati i brojati? upitah ja. a ne da ih snabde znanjem.2' dopuna koja je imala da u cuvarima razvije disciplinu navika. kojoj ti sada ispituje . Palamed je prikazan tako da Agamemnona cini veoma sme nim vojskovodom. sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako znanje (episteme) dakle onu koju su u samim pocecima svi primorani da nauce. Zaista u muzici nije bilo niceg takvog. njoj ranije raspravljali? Pa muzika je. ako izuzmemo muziku. Onu obicnu rekoh ja onu to se odnosi na razlikovanje jedan. Ako hoce da se razume u uredenje vojske. Ukratko. A koju to? upita on. Da li to va i i za ratne ve tine? Nesumnjivo. onda . to mu je potrebnije od svega. te da im pomocu harmonije ucini dobro uskladenim. ako se seca rece on bila samo dopuna gimnastike. gimnastiku i umenja? Pa dobro rekoh ako izvan ovih ne mo emo naci ni ta. d Svakako rekoh jer. u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u govorima postigne ne to drugo ali tome srodno bilo da su ovi (govori) nalik na mitove. pa je potom sredio vojsku u logoru pred Trojom. Dobro me podseca rekoh. pomocu ritma. kao da pre toga nisu znali da broje. a ako eli da bude covek. Ali. bilo da su u vecoj meri istiniti. Ali kakva nam jo druga nauka preostaje. prebrojio lade i sve ostalo. uzmimo onda onu koja se u svima njima nalazi! A koju to? c Onu na primer kojom se zajednicki slu e sva umenja. mislim na brojanje i racunanje. dva i tri. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva umenja i svako znanje moraju time baviti? Moraju. u tragedijama. Kako da ne. Ali u tome nije bilo nicega to bi pripadalo nauci b . Zar nisi zapazio kako on (Palamed) govori da je prona ao broj. niti je kako se cini Agamemnon znao koliko je nogu imao?22 kakav je on onda vojskovoda mogao biti? 214 ta misli Zaista cudan.

predmetima koji se izdaleka ukazuju i samo u obrisima. jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno dva medusobno suprotna opa anja. Pri tom nema znacaja to da li je predmet opa anja blizu ili daleko. Jedan primer ce ti to jasnije pokazati. iako upravo to po svemu vuce ka bicu i su tini. Ka emo da su ovo ovde tri prsta: najmanji. Onda ti u ovoj nauci vidi isto ono to i ja? A ta to? 523 ^ Cini se da bi tu negde bilo ono za cim tragamo. pa potkrepi ili odbaci ono to tvrdim. Ja.jo i vi e. Predmeti opa anja rekoh koji ne podsticu c na ispitivanje. polazeci od samog sebe i prema onom to smo govorili. . kako bismo bili nacisto da li je to tako kako naslucujem da jeste. Hajde de. Poku acu da ti objasnim kako to mislim. kao da u samom opa anju nema niceg zdravog. u drugom slucaju. Na ta? . Ocigledno govori . ali da se niko time ispravno ne slu i. razlikujem. predmet opa anja zahteva da se pristupi ispitivanju. ono na ta je opa anje usmereno ne podstice razum na ispitivanje. i to u slucaju kad samo opa anje ne mo e da odluci da li jedna od tih suprotnosti va i vi e nego druga. kao da se vec samim opa anjem sve re ava. podsticu na ispitivanje. poka uj to! rece. Nisi uop te pogodio na ta ciljam rekoh ja. Ispitajmo to zajednicki. ono to po prirodi vodi razumevanju (noesis). pa zajedno sa mnom obrati pa nju na ovo. Evo pokazujem. videnju izbliza. Na ta to cilja ? upita on. naime. cemu onda govori ? upita on. Oni pak iz kojih tako ne to proishodi. ta se dogada b s opa anjem: u jednom slucaju. ono to vodi bicu od onoga to njemu ne vodi. Podrazumevaj da ovde govorimo . ovaj do njega i srednji. Dabome. ako odozgo vidi .

ako ono oznacava te ko kao lako i lako kao te ko? b Takva obave tenja su svakako neobicna za du u rece on te zahtevaju ispitivanje. jer videnje nikada i nigde ne ukazuje du i na to da bi prst mogao biti suprotnost prstu. radi razja njavanja toga. A za videnje ka emo da veliko i malo ne vidi kao razdvojene stvari. to Doista. u mno tva ljudi. i sve je tome slicno. nema nikakve nu nosti za du u da razumu (noesis) postavlja pitanje da li je to prst. ako nisu razdvojene. ta dalje? Zar videnje gleda na velicinu i malinu prstiju onako kako treba. takvim stvarima? Ili zar ne radi svako culo ovako: prvo. da li je beo ili crn. onda ce ih du a svaku ponaosob promi ljati. rekoh. dve stvari. iz toga sledi da sve to je takvo e ne podstice razum na delanje. pa d nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini ili na kraju. u svemu tome. Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe cine c dva. nego ih brka jednu s drugom. Jer.24 Niie li tako? Tako je. Zar i druga 524 cula ne pokazuju nedostatke u izve tavanju . prinuden na videnje (idem) velikog i malog ne kao . Pa onda je rekoh nu no da u svim takvim slucajevima du a bude zbunjena i da ne zna ta culo oznacava kao tvrdo. Pa onda. Naravno. da ne zna ta je lako a ta te ko. 216 Ispravno. ili u onome to se odnosi na dodir sa mekocom i tvrdocom. culo koje oseca ono to je tvrdo nu nim nacinom oseca i ono to je meko. nego kao jedno. te izve tava du u da je i tvrdo i meko osetilo kao jedno te isto? Upravo tako. debeo ili tanak. ako za isto ka e da je i meko. jednoj ili . Pa onda je razumljivo to du a u takvim slucajevima poziva u pomoc brojanje (logismos) i rasudivanje (noesis). Doista. Kako da ne! Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari. du a ih nece promi ljati kao dvoje. a za lako i te ko. niti ga mo e probuditi. te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom slucaju takvih obave tenja rec . ispitace se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? Da. Stoga je razum (noesis). ne rece on. ako za njega nema nikakve razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju?23 A isto je tako sa debljinom i tankocom.Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst.

ta onda? Kako ti se cini. Pa prosuduj to prema onome . . ili neko drugo culo. onda jedinica nece voditi du u prema razumevanju su tine. jedinici 525 moglo biti medu onim saznanjima koja vode i obracaju du u prema posmatranju (thea) onog to jeste. u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi. VIII. te ce biti isto kao i u slucaju prsta . Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje ta je zapravo to veliko i malo? U svakom slucaju. naime da jedne stvari podsticu razum. kojem smo govorili26.pobrkane jedno s drugim. i cini mi se da je to tako. pa je prinudena da istra uje i da. postavi pitanje ta li bi mogla biti jedinica sama po sebi. s koje bi strane mogli da budu broj i jedinica? Ne mogu to da odredim rece on. Jer ako je videnje. a one koje ne dolaze tako kao stvari koje ne mogu da probude mi ljenje. Tako bi saznanje (mathesis) . dakle suprotno onome to je gore receno . pokrenuv i u sebi prosudivanje (ennoia). Sad rece razumem. Du a je tada zbunjena. a druge ne: one koje u culo dolaze zajedno sa svojim suprotnostima odredene su kao stvari koje podsticu razum. culnom videnju. Eto to je upravo ono to sam malocas predlo io za predmet razgovora.2B Ali sigurno je rece on da takvo posmatranje nije svojstveno culnom videnju. a drugo vidljivo (horaton).25 d Sasvim tacno rece on. jer jednu te istu stvar vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mno tvo. cemu je vec nae pred bilo govora. A jedno je rekli smo shvatljivo (noeton). Ali ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost i to tako da se ne pokazuje ni ta po cemu bi ona bila vi e jedinica nego ono to je tome suprotno onda ce odluka nekog sudije27 biti nu na. To je istina. nego kao razdvojene.

a ne radi trgovanja.35 Istinu govori rece on. Po cemu to? Po tome to smo malocas govorili da ta nauka sna no vodi du u prema gore. Ako ti jedinicu razdeli . Logistika i aritmetika bi. . ne dopu tajuci joj da raspravlja . nego kao mno tvo posebnih celina (polla moria).34 Pretpostavljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to upuceni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao jedinicu razlomi na delove. Sasvim. a filozof zato da bi izronio iz nastajanja (genesis) i cvrsto se vezao za su tinu (ousia)3' inace on nikada ne bi postao vest u mi ljenju(logistikos). brojevima takvim kakvi su sami po sebi. . I zaista rekoh ja sada. te je obavezuje na raspravljanje . Glaukone. pripadale onoj nauci30 koju tra imo. Ratnik ce morati da ih izuci radi sredivanja svojih trupa. Zaista izvanredno. brojevima koji su proistekli iz vidljivih i opipljivih tela ukoliko takvo raspravljanje (dijalektiku) neko predlo i. te da one koji ce u dr avi imati najvi e du nosti ubedimo da se bave logistikom. nego radi rata i radi toga da du i olak aju obracanje od nastajanja i usmeravanje ka istini i su tini. tome da se jedinica ne poka e kao ne jedinica. Vrlo lepo govori rece on. Tako je rece on. nego tako da rasudivanjem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode brojeva. kad smo ovo izrekli . ne praktikujuci je na nacin kao to to cine prodavci i trgovci na malo. ali nikako na neznalacki (idiotikos)33 nacin. 526 A ta ti misli . nauci racunanja. te da mu u tome nikako ne daju za pravo. kako se cini. uvek jednaka drugoj potpuno istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez ikakvih delica?" . kakvim brojevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek takva kakvom je zami ljate. oni ce je umno iti. ta ce oni odgovoriti ako bi ih neko zapitao: 0 cudnovati ljudi.Pa onda rekoh ja ako tako stoje stvari s jedinicom. A na bi cuvar morao biti ujedno i ratnik i filozof. 32 Dakako. da li to isto va i i za broj? Kako da ne? Prakticno racunanje (logistike)29 i aritmetika (arithmetike) u celini se odnose na broj. ako se upra njava radi saznanja. Glaukone. trebalo da ovu nauku uvedemo zakonom. bri nuci se . i ja sam dolazim do saznanja koliko je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono to hocemo. A to to se odnosi na broj pokazuje se kao ono to vodi prema istini. Onda bi. da bi kupovali i prodavali.

Ona to zaista cini i to u velikoj meri rece on. Upravo na nju rekoh. d Ukoliko se ona odnosi na ratovanje rece on jasno je da se nas tice. Sla em se rece on. Ali za te stvari rekoh dovoljno je i samo malo geometrije i racunanja. I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi. ne smemo zapostaviti ovu nauku. .Mislim da ce reci kako oni govore . dakle. dakle. i svuda gde se imaju postaviti cete. jer ona ocigledno primorava du u da se u tra enju istine slu i mi ljenjem. Ovu nauku dakle. medutim. Vidi . i kojima se inace ne mo e ma kako operisati. imaju bar tu korist to njihov duh u velikoj meri postaje o troumniji? Tako je rece on. koji su od prirode obdareni za racunanje. prijatelju rekoh da nam je b zaista potrebna nauka. pri povlacenju i razvijanju vojske. sposobni i za sve ostale nauke i kako cak i oni koji sporo shvataju. Treba. nego u njoj moramo odgajati sve one koji imaju najbolje osobine. Jer je i pri podizanju tabora. zadr avamo rekoh. IX. A sad da vidimo hoce li nam u necemu koristiti ona druga to je sa tim u vezi. . pa i u samim borbama i mar evima svakako va no da li covek zna geometriju ili ne. Koja? Da ne misli na geometriju? zapita on. ispitati e da li veci i dalekose niji deo geometrije slu i na em cilju. ako se uce i ve baju u racunanju. c A mislim da ce te ko naci ne to to bi zadalo vi e truda coveku koji uci i bavi se time nego ba to? Svakako. Zbog svega toga. brojevima koji se mogu samo zamisliti. pri osvajanju zemlji ta.

koje mi nepotrebno upravljamo nadole. Ispravno govori rece on. meseca i godina isto tako koristi zemljoradnji i pomorstvu. jer ce sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upucen. tako mi Zevsa rece on. ako nas nagoni da posmatramo ono to nastaje36 onda ne. ka emo. medutim. jer.38 Potpuno sigurno. govore . Oni govore veoma sme no i na nacin robova. a ne saznanje onoga to nastaje i to nestaje. 527 Da ova nauka ima u sebi neceg to je u potpunoj suprotnosti sa nacinom na koji .37 Sasvim je tako rece on. njoj govore oni koji se njome bave to nam nece osporavati niko od onih koji . Jer i njena sporedna dela nisu mala. Zar onda ne treba da utvrdimo jo i ovo? ta to? Da je geometrija saznanje onoga to je vecno. prijatelju. I to u najvecoj meri rece on. upotrebljavajuci govor onih koji rade i ostvaruju neki prakticni cilj. A ta se nauka. Ako nas. priprema za uspon.odnosno kako ona mo e da pomogne lak em sagledavanju ideje dobrog. Ona koja si ti sam malocas spomenuo rekoh i koja se odnose na rat. A to . i svemu to je tome slicno. spajanju. I dalje? Da li da astronomija bude treca? Sla e li se s tim? Sla em se rece on jer pa ljivije posmatranje godi njih doba. pravljenju cetvorougla. dakle. geometriji imaju ne to malo iskustva. to je tako. Da. a i ona koja se odnose na svako ucenje. onome to je vecno! Znaci da ona uzdi e du u nagore. nagoni na kontemplaciju su tine. Hocemo li onda da na im mladicima odredimo ovu nauku kao drugu? Hocemo odgovori on. Kako si pitom rekoh kao da se pla i da gomila ne pomisli da uvodi neke nekorisne nauke. u celini neguje radi saznanja. Pa vec je dokazano rece on da je geometrija saznanje . A tom cilju. Koja to? zapita on. c Treba to je vi e moguce zahtevati nastavili ja da ljudi u uzornoj dr avi ne budu daleko od geometrije. slu i sve ono to nagoni du u da se okrece prema onom podrucju u kojem je bice najbla enije od svih bica. kao i ratnickoj ve tini. 220 d X. koje du a na svaki nacin treba da vidi. Kako? zapita on. onda nas se tice. produ ib vanju. a da filozofsko razmi ljanje.

iako ometena cak i govorom istra ivaca koji ne znaju cemu bi to moglo da slu i. ne upravc ljaju prema njemu. da li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugima. Jer i sada. da ova nauka jo nije otkrivena. buduci da je to te ko. ne zavideci nikome koji bi od toga mogao imati koristi. ova istra ivanja ipak rastu. kao i ona. Tako to smo odmah posle povr ine uzeli u razb matranje telo koje se krece.nije ne to od sporednog znacaja.42 savladujuci sve prepreke . organ cije je spa avanje stoput dragocenije nego spa avanje hiljadu ociju telesnih: jer samo njime se mo e videti istina.40 Dva su uzroka tome rekoh ja. Sokrate. tada bi se i ovi pokorili. bez koga ni ta ne bi mogli otkriti. . medutim. ima dubinu. cemu bi bilo vredno govoriti. Odlucicu se rece on da najvi e govorim za sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani. pa bi se istra ivalo kako treba i ta stvar bi se pojavila u punoj svetlosti. Svi oni koji se u tome sla u s tobom mislice da govori neobicno lepo. a svi oni koji to nikada nisu osetili verovace. Onda se vrati natrag rekoh jer nismo pravilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju. da se posle druge dimenzije uzima treca. te ko nalazi. Pravilno je.4' Takav se vod. Ali ako bi cela dr ava to nadgledala i cenila. pre svega.39 A ova se nalazi kod kocke i kod svega onoga to. jer u 528 tome nece videti ni ta . mada je veoma te ko e poverovati da nauke slu e za to da ociste i o ive u nama organ du e koji su druga zanimanja pokvarila i ucinila slepim. iako prezrena u ocima svetine. Kako to? zapita on. Zaista je tako rece on. Ali mi se cini. Drugi je da je istra ivacima potreban vod. a da ga pre nismo posmatrali samo po sebi. Jedan je da nijedna dr ava to ne ceni. slabo i istra uje. pa se zato. Razmisli jo sada sa kojima ce od njih razgovarati. po svoj prilici. iz gordosti. da samo brblja . vec samo i najvi e radi sebe samoga. pa ako se i nade onda se oni koji su pozvani da istra uju.

222 Naprotiv. naue ku . Kako je sada obraduju oni koji nastoje da nas uzdignu do filozofije. Stoga nije nikakvo cudo ako se ta nauka pojavljuje. Imao si pravo da me tako prekori . Postavimo sada rekoh astronomiju za cetvtru nauku. d A to to je u njoj privlacno rece on takode je ne to neobicno. Ti si.svojom privlacno cu. a ne ocima. Ucinio sam to u brzini rekoh ali hoteci da stvar obradim brzo. Samo mi malo jasnije reci to to si sad govorio. rekao bih da njegova du a gleda dole. ukoliko joj dr ava posveti odgovarajucu pa nju. tj. ti bi i tada verovao da on posmatra umom. Ali kako to misli da . Pa ako bi neko poku avao da ne to nauci . Da odgovorili. Ispravno govori rece on. buljeci gore ili zureci dole. to sam onako bezobzirno hvalio astronomiju. Stvarno. makar on proucavao plivajuci na ledima ili le eci na zemlji. samo je usporavam. Uostalom.44 koja je sada zanemarena. Razume se rece on. a zatim si to povukao. Sokrate. prvo. ali videci da je to istra ivanje u sme nom stanju. 45 tako ja sada odobravam nacin na koji joj ti prilazi . astronomiju stavio iza nje. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primorava du u da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od ovozemaljskih stvari tamo gore. bilo je na redu ispitivanje geometrijskih tela. Cini mi se rekoh da nisi neodva an u svom pristupu nauci . Mo da je to jasno svima. proucavanja povr ine nazvao geometrijom. Dobio sam to sam zaslu io! rece on. Nego kako? zapita on.46 ona vuce pogled sasvim nadole. osim nauke . jer ako bi se neko izokrenuo pa posrnatrao slike na tavanici i time ne to naucio. izuzev meni rekoh jer meni ne izgleda tako. XI. ja ne mogu prihvatiti da neka druga nauka podstice du u da gleda gore. culnim stvarima. Onda si. Doista se hrabro b izla e opasnosti. mo da ti lepo prosuduje . ja ne bih nikada rekao da ce taj c ne to nauciti jer . I kao to si ti mene malo529 pre grdio. buduci da stereometrija. bicu i nevidljivom. stvarima koje su gore.47 Ipak. preskocio sam ga i odmah posle geometrije stavio sam astronomiju. naime. ostaje posebna nauka. telima43 u kretanju. Kako to misli ? zapita on. a ja priprosto. takvim stvarima nema nikakve nauke48 niti bih rekao da njegova du a gleda49 gore.

i u svim istinskim oblicima. cemu smo govorili? Ovako rekoh. a ne videnjem. ili koji drugi majstor ili crtac lepo nacrtao ili izradio.50 ako se hoce da to proucavanje koristi onome . poucili i u onim drugim stvarima. ali i da je sme no baviti se njima ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina . On ce misliti da su ta dela izvedena na najbolji moguci nacin. nece smatrati cudnim onoga ko dr i da se to dogada na isti nacin i da u tome nema nikada b nikakvog odstupanja.52 Pa i bilo bi sme no rece on.56 ako zaista elimo da ucinimo . kako su veoma lepo izradene. meseca prema godini. buduci da su naslikane na vidljivoj povr ini. Ove divne slike na nebu. postavljajuci sebi probleme.54 kao i medusobnog odnosa zvezda u tom smislu taj pravi astronom. A kad bi njih video neki covek vest geometriji.53 A to se tice odnosa noci prema danu. iako je tu rec . i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sastavio kao i sve drugo to je na nebu. Ili ti misli da se to shvata videnjem? Nipo to rece on. Ovo se doista shvata pomocu razuma i racuna (logo). dakle. mislim. i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena. dodu e. ali treba znati da one mnogo zaostaju za istinom. nekom drugom odnosu. ovih prema mesecu. Misli li ti da pravi astronom nece osetiti to isto kad bude posmatrao kretanje zvezda? zapitah ja dalje. moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da e smo u njima na li uzore koje je Dedal. treba smatrati d za najlep e i najtacnije od svih takvih stvari. ili . ali cemo ostaviti ono to se zbiva na nebu. 530 jednakom i dvostrukom.bi astronomiju trebalo proucavati drukcije nego to se sada proucava. tome shvati istina? Kada te slu am tako. rece on meni se cini da je Mi cemo. telesnim i vidljivim stvarima.55 kao to nece smatrati cudnim sve one napore da se . proucavati astronomiju kao i geometriju. Da bismo se. mislio bi. dakle.51 koji se medusobno pokrecu pokrecuci i sami sebe. naime za kretanjem cija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se nalaze u istinskom broju.

Mislim da cemo i ostalo na isti nacin naredivati ako od nas. sada. te da ne bih morao govoriti . Mislim nastavih ja da kretanje nema samo jedan vid. koja bi spadala ovamo? zapitah. Zar ne zna da je tako isto i sa harmonijom? Jer oni akorde i zvuke koje cuju odmeravaju jedne prema drugima. udarcima sa trzalicom.korisnim onaj deo du e koji je po prirodi razborit. i uzalud se trude kao i astronomi. treba da bude neke koristi. nego vi e njih. Ali da poredenje ne bi bilo suvi e dugo. a drugi se tome protive. imao neku nauku da pomene .57 a mi znamo samo za dve. . To ce zaista biti mnogo te i posao nego to ga sada imaju oko astronomije. mo da. Tako mi bogova rece Glaukon. Kako je sme no kad oni govore . ne bih imao rece on. Sve te vrste kretanja mod da bi umeo da nabroji neki mudrac. kao od zakonodavaca. pored svega toga zadr ati svoje nacelo. kao da oba tona sasvim podjednako zvuce. Koje to? Da na i pitomci nikad ne poku aju nauciti od njih ne to nesavr eno i to ne dosti e donde. kao to ka u pitagorovci. ono koje je pandan ovome/8 njeno nalicje. s cime se i mi sagla avamo.59 A ta su znanja medusobno srodna.00 mora da do531 stigne. cemo pored toga jo i ostala njihova ucenja. nekim zgu njavanjima i svoje u i pribli avaju tako kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza.41 Ti govori rekoh . Ili kako cinimo? Tako e Po to je ova stvar va na mi od pitagorovaca saznati rekoh ja to cemo ta oni . tome misle. a koji c je ranije bio nekoristan. grdenju. XII. zate uci ih na instru224 mentu. A da li bi ti. zar ne? Mi cemo. tako su u i potrebne za harmonicno kretanje. kao to smo malopre rekli za astronomiju. a sazna rece on. pa jedni ka u kako cuju jo neki meduzvuk i da je to najmanji interval pomocu koga treba meriti. onim valjanim ljudima koji daju posla icama i ispituju ih. Koje je to? Usudujemo se reci nastavih ja da. ako ih imaju. kao to su oci potrebne za astronomiju. . Glaukone. medutim. Ovako. a i b jedni i drugi vi e cene u i nego um. opiranju i hvalisanju struna62 prestajem saporedenjem i . dokle sve. A koje su to? Osim pomenutog kretanja.

oslanjajuci se samo na razloge. Svakako rece on. Jer c oni rade isto ono to i astronomi: tra e brojeve u akordima koje cuju. ikada moci znati ne to od onoga to smo rekli da treba da znaju? Nisam ni to rece on. koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog66. i ako smo shvatili na koji nacin one jedna drugoj pripadaju. kad nastojimo da pomocu dijalektike. ako smo stigli do njihove medusobne veze i srodnosti. onda se zaista uzalud trudimo. jesi li pomislio upitah ja da ce ljudi. misli li da je to upravo ona melodija67 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada je ta melodija ne to to pripada onome to je umno. harmoniji. Ja mislim nastavih da ako smo pre li sve d nauke koje smo pomenuli. nekom vrlo velikom delu. Misli li na preludij (pro-oimion) ili na ne to drugo? Ili ne znamo da je upravo za onu melodiju (nomos)6 4 koju Jer. vec na one za koje smo upravo sada rekli kako treba da govore . bo anskoj stvari Ali . Ali ti govori . stvari koja je korisna za istra ivanje lepog i dobrog rekoh a beskorisna ako se neguje na drugi nacin. Ali. a ako nije tako. . najzad i na sunce kako je po sebi. i ako u tome ne posustanemo . Glaukone. a za ovu smo vec pokazali kako nastoji da gleda iva bica takva kakva su po sebi. . njoj ipak imamo neku predstavu u moci videnja. zatim zvezde kakve su po sebi.65 Ne. . a koji nisu. i bez oslonca na bilo koje culo. 532 Pa onda. onda bavljenje njima ipak ne to znaci i nismo se trudili uzalud. istovremeno i dijalekticari (dialektikoi).ka em da ne mislim na ove ljude. nekoj neobicnoj. I meni se tako cini rece on. tako mi Zevsa. da nademo put do su tastva svake stvari. tebi se sigurno ne cini da su oni rekoh sve to samo preludij treba nauciti? koji su tome e vesti. i radi cega jesu harmonicni ili nisu. Na slican nacin. osim malobrojnih na koje sam nailazio. Sokrate. a ne prelaze na probleme da bi ispitali: koji su brojevi harmonicni.63 Govori rece on.

a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog svetla nalik na ono suncevo. kojim e razdeobama se ona bavi.68 Svakako se to zbiva na taj nacin rece on. kao to se videnjem dospeva do onoga to je tek na kraju vidljivo. pa predimo na samu melodiju i obradujmo i nju kao to smo obradili preludij. -Doista. ne vredi vi e dokazivati. ta onda? Zar ti taj put69 ne naziva dijalektika" (dialektike)? Nego ta? XIII. onaj ko se penje iz podzemlja pecine gore prema suncu. da li je ona. Prihvatam da je to tako rece on. No kako tu nije rec . s druge strane. pa i zavr iti na e putovanje. mo e to uciniti vidljivim. onaj ko se oslobodio okova nastavih ja i preokrenuo od senki prema prikazama70 i svetlosti. Govori dakle kakva je moc dijalektike. Sve to bavljenje ve tinama koje smo pomenuli ima takvu moc da vodi ono to je u du i najbolje prema gore. Zar ne? Svakako. nego se i kasnije na to treba vi e puta vracati uzmimo da je to tako kako sada govorimo. tome da se sada odlucimo. Ima u tome neceg rekoh ja to nam niko . to su oni putevi koji vode prema mestu gde se mo emo odmoriti od predenog puta. i koji su njeni putevi? Jer. vec su tu istinu. i da to nije mogucno ni na jedan drugi nacin? b Vredno je i za to se boriti rece on. kako se cini. A ipak treba potvrditi da se tako ne to mo e videti. medutim. dospecemo do onoga to je tek na kraju shvatljivo. te ko ne prihvatiti. c biljke i svetio sunca usmerava se na bo anske privide (phantasmata theia)71 na povr ini vode i na senke bica. ko je savladao ono to smo do sada 226 pre li. Ipak. kao to se ono to je najosetljivije na telu72 uz d di e do onog to je najjasnije u telesnom i vidljivom podrucju. onome to je te ko prihvatiti. takva ili nije. jer to je svetio ve tacko kao i one prikaze. kao to je opet. cemu govorimo. 73 533 Dragi moj Glaukone rekoh ti nece moci da me i dalje prati jer moje odu evljenje nikako nece popu tati a ti nece vi e videti samo sliku onoga . do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje. onakvu kakvom se ona meni prikazuje. meni se cini da je tu po svemu sudeci rec . onaj ko ne mo e odmah da gleda ivotinje.b sve dotle dok ne shvatimo ono to je samo po sebi dobro. Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima tu moc da onome.

a manje nego nauka i mi smo ih vec ranije negde nazvali razumnim uvidanjem. A to je. a poimanje ili ra . zakopano u varvarsko blato. ne no izvlaci na povr inu i uzdi e ga. ova dva poslednja zajedno mnenjem (doxa). Dijalekticki metod je jedini rekoh ja koji se ne dr i hipoteza. zatim. Mi smo njih. kao i ranije75. potrebne ve tine74 koje smo ispitali. i to: mnenje da se odnosi na nastajanje. ali ga ne mogu c gledati u budnom stanju sve dotle dok se dr e hipoteza ne dirajuci u njih. Sva ostala umenja odnose se ili na mnenja i elje ljudi. vidimo kako sanjaju . i nemajuci moci da . nece prepirati oko imena. kao pomocnice i vodilje. ili na odr avanje svega toga to je rodeno i nacinjeno. ili na ono to je rodeno i nacinjeno. drugi razumskim saznanjem (dianoia). XIV. a 534 cetvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia). a ona prva dva zajedno poimanjem ili razumevanjem (noesis). naime. putu istra ivanja: nema nijednog drugog istra ivackog puta kojim bi se. ovo to ka emo . treci verom (pistis). Preostale ve tine. Bice. pri cemu su mu. Jer onaj ko pocinje onim to ne zna. Ali mi se cini da se ljudi kojima predstoji jedno e tako sna no istra ivanje. a oko du e. njima polo e racun. neko koje bi znacilo vi e nego mnenje. nego ide pravo prema pocetku d da bi utvrdio kakav je on. i koji je ono to je na kraju i ono to je u sredini takode sastavio iz onog to ne zna ima li on kakvo sredstvo kojim bi udesio da od takvog spleta nastane znanje? Nema nikakvo rece on. geometrija i one to iza nje slede. bicu. Svakako nece odgovori on. dakle. ali bi one morale imati neko drugo ime. po navici cesto nazivali naukama. dovoljno rekoh ako.nece osporavati. u svim slucajevima. za koje smo rekli da unekoliko dospevaju do bica. Nego ce biti dovoljno ako se jasno iska e ono to nam je u du i? Da. moglo ici do odgovora na pitanje ta je svaka stvar po sebi. kao to je na e. nazovemo prvi deo naukom (episteme). dodu e.

tome obja njenje. dakle. najva nijim stvarima. i da je svoj sada nji ivot d prospavao i prosanjao. da bi. kao u borbi. i ko se u toj borbi oslanja na mnenje a ne na stvarno stanje stvari. a kao to se poimanje odnosi prema mnenju tako se nauka odnosi prema veri i razumsko saznanje prema slikovitom predstavljanju. Pa dobro. nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj? Tako je rece on. b I ja sam vi e za to mogu da te pratim. Pa onda je isto tako kada je rec . pre no to se ovde probudi. probije kroz sve napade i nade pravi put. i na delu stvarno vaspitavao. nego ce . ako bi svoju decu. zaista cu sve to reci. reci da. A proporciju koja postoji izmedu stvari na koje su ova imena primenjena. Glaukone. po strani. a u svemu tome u rasudivanju ne ide svojim putem bez posrtanja za takvog coveka nece reci da poznaje dobro kao takvo. Za c onoga ko nije u stanju da u svom govoru defini e ideju dobra. Sigurno ne bih rece on. zakonom da se ponajvi e bave onim obrazovanjem koje ce ih osposobiti da u najvecoj meri znalacki postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju.zumevanje da se odnosi na bice (ousia). za onoga ko ne zna da se. I kao to se bice odnosi prema nastajanju tako se poimanje odnosi prema mnenju. dobru. ukoliko nije u stanju da ni samome sebi ni drugima pru i . rece on ukoliko samo Da li ti naziva dijalekticarem i onoga ko shvata razlog (logos) bica svake stvari? I di li ce onome. i da se nijedna druga nauka pravilno ne mo e staviti iz535 nad nje. koju sada vaspitava i obrazuje u reci. pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe. . te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog. niti da poznaje ikakvo drugo dobro. Zevsa mi. da se u njih kao u linije usadi iracionalnost70 i da kao takvi upravljaju dr avom i odlucuju . ako ne tako? rece on. 77 228 e Dacu im takav zakon zajedno s tobom rece on. stigao u Had i tamo zauvek zaspao. to nije ni shvatio? A kako bih mu drukcije rekao. ko to ne mo e. reci da je do toga dospeo ne znanjem. sigurno ne bi dopustio. ako je do njega dospela bleda slika toga. Zar ti se ne cini rekoh ja da je dijalektika kao neka vrsta zavr nog kamena nad ostalim naukama. Obavezace ih. vec mnenjem. one koja obuhvata pomi ljivo i one koja obuhvata shvatljivo ostavicemo. tako bar ja mislim. da nas to ne optereti mnogo vecim brojem reci nego to je onaj koji smo vec upotrebili.

a po mogucstvu i najlep e. Du e se. nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi. c Pa onda treba tra iti dobro pamcenje. Veruj mi nastavih da treba birati upravo takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrabrije. Onda ti jo samo preostaje da odluci koga cemo i na koji nacin uputiti u te nauke rekoh ja. A to se de ava u ljubitelja gimnastike. d Prvo odgovorili oni koji se njome bave ne smeju hramati u sklonosti prema naporu (philoponia). te samo upola voleti napor (philoponon).XV. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti. i vrednocu u svakom pogledu. Tako je.80 njome ne bave oni koji su toga dostojni. niti sklonosti prema slu anju . ne treba trab iti samo ljude plemenitih i uzvi enih osobina. Kakve to darove zahteva ? Moraju imati. i uop te u svih ljubitelja telesnih napora. kako sam i ranije spominjao. ljubitelja lova. Kako inace misli da bi neko mogao eleti i da podnese telesne napore i da. prijatelju dragi. i kad ovi nemaju sklonosti prema ucenju (philomathes). naime.79 osim toga. u isto vreme. neposustajanje. a drugom polovinom ne mariti za njega (aponon). Tako je rece on. Svakako su rekoh sada nje pogre ne predstave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se. Da li se seca onog ranijeg izbora vladara i koji su bili oni koje smo izabrali?73 Kako se ne bih secao? rece on. o troumnost da shvate nauke i ne smeju sporo uciti.81 Kako? upita on. mnogo vi e zamaraju ozbiljno uceci nego u ve baonicama. zavr i toliki zadatak i u ucenju i u ve banju? Niko rece on osim ako nije izvanredno obdaren. nego oni moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspitanju. jer je to mnogo vi e njihov licni posao koji obavljaju same i ne dele ga sa telom.

Govoreci. u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalektici. XVI.(philekoos). propisujemo toliko ucenje i ve banje onda nam ni sama Dike (boginja pravde prim. Kako to? upita on. a na filozofiju cemo sruciti bujicu podsmeha. cini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govorio suvi e ozbiljno . ako tako odgajimo one koji su od ovih drukciji. Zaista je tako rece on. koji su telesno i duhovno potpuni. mislio sam na filozofiju. To bi zaista bila sramota rece on. Ali oblik poucavanja ne sme biti nasilan. plemenitosti i svim delovima vrline moramo narocito paziti na zakonit i nezakonit porod. nego mrze svaki takav napor. Neizbe no 230 rece on. Govori najistinitije rece on. Jer ne treba verovati Solonu da je covek koji stari sposoban da mnogo nauci. a u ovom to necemo ciniti. medutim rekoh ja moramo svega b toga dobro cuvati. tako mi Zevsa rece on jer meni kao slu aocu to zaista nije tako izgledalo. a veoma se ljuti kad drugi la u ipak nenamernu la 82 mirno prima i ne ljuti se ako je uhvate u neznanju. Mi se. Jer ako onima. Nisi. kao svinja. inace.) nece prigovarati. No nemojmo zaboraviti i to da smo u ranijem85 odabiranju birali d stare ljude. prev. a sacuvacemo dr avu i dr avno uredenje. Onima koji su jo mladi pripada ucenje racunanja i geometrije i svih propedevtickih disciplina. . onda ce nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one koji hramlju. pa videci kako je nedostojno bacena u blato. c Pa zaboravio sam da se alimo i poceo sam da govorim previ e odu evljeno. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema naporu usmerio u suprotnom pravcu. nego znajmo da mo e manje uciti nego trcati. niti prema istra ivanju. 536 Svakako rece on. Svakako rekoh ja ali sada mi se cini da se i meni ne to sme no dogodilo. onima koji su za to krivi. nego se zadovoljno. Svi su veliki i ucestali napori za mlade ljude.3" u svemu cemo dobiti ono to je suprotno na oj nameri. valja u njemu. Isto cemo tako u odnosu prema istini rekoh e smatrati da je osakacena ona du a koja iako mrzi namernu la i sama je te ko podnosi. A u odnosu prema umerenosti rekoh prema hrabrosti.83 Jer ako ni pojedinac ni dr ava ne znaju da takve razlikuju. Ali meni kao retoru jeste rekoh ja. tako i one koji su nezakonit porod.

da okuse krv. Jer telesni napori. To isto mislim i ja rece on. To to govori . ne cine telo nipo to gorim. cak i kad se vr e nasilno.Zato to slobodan covek ne sme nijednu nauku izucavati ropski rekoh. Cim zavr e potrebne telesne ve be rekoh. 537 Da bi. Seca li se nastavih ja kako smo rekli da decu treba na konjima voditi i u rat kao posmatrace. kakav ce ko biti u tim telesnim ve banjima. razumno86 je rece on. I da onoga ko se u svim ovim naporima. to pre mogao da uoci za ta je svaki pojedinac po prirodi sposoban. treba primiti u narociti broj odabranih. I ono. dragi moj. kao mladim psima. a ko tako ne gleda.Za to? e . treba da decu vaspitava uz igru a nipo to silom. najbolje dokazuje da li je neka priroda dijalekticka ili nije. to je neka vrsta probe. a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru aju bez reda. moraju se za njih pregledno rasporediti. a ako se nade bezbedno mesto. c prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi same stvari. da ih treba dovesti sasvim blizu i dati im. Jer je to vreme. dok se u du i ne zadr ava nikakvo nametnuto znanje. Secam se rece on. Kako da ne? Posle toga vremena nastavih bice oni koji su medu dvadesetogodi njacima odabrani u vecoj slavi nego ostali. b U koje doba starosti? zapita on. jer je dijalekticar samo onaj ko vidi stvari u njihovoj povezanosti. A osim toga. Samo je ono znanje koje na takav nacin ulazi u coveka stalno rece on. . Zamor i spavanje su neprijatelji nauka. dakle. naukama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i. ujedno. To je istina rece on. taj nije. nemoguce za kakvo drugo delo. makar trajalo i dve ili tri godine.

i navikavani smo da im se pokoravamo i po tujemo ih kao . a ne mo e da nade svoje prave roditelje. popustiti u du nom po tovanju prema njima i u zauzimanju za njih. tj. dok ce u va nim stvarima biti prema njima manje neposlu an nego prema laskavcima. tome znao? Ili bi. Doista odvrati on. slu ace ih drukcije nego ranije. ono postaje covek i primecuje da uop te nije sin roditelja koji to tvrde. Za onog oca. Cudi li se ti to im se to de ava rekoh i smatra li da ih ne treba pomilovati?88 Kako to? upita on. 232 Sve bi se to moglo desiti tako kako ti govori rece on. Verovatno rece on. pravicnom i lepom. sve donde dok mu istina ne bude sasvim poznata. medutim. mo da. Mi smo vec od detinjstva odgajani u odredenim uverenjima (dogmata) .Na ovo ce morati paziti rekoh pa ce one d medu njima. a manje nezakonito prema njima postupati ili sa njima razgovarati. I zato je to posao koji zahteva veliku i budnu pa nju. XVII. u jednom velikom i uglednom plemenu i medu mnogobrojnim laskavcima. kad napune trideset godina. vi e ce se brinuti za njihove potrebe. i za druge izmi ljene rodake nece se uop te vi e brinuti. A kada bude uvideo stvar. A za to? upita on. Ali kako se ovo poredenje mo e dovesti u vezu sa onima koja se bave dijalektikom? Ovako. podmetanju ni ta nije znao. a vi e ce se truditi oko laskavaca. da li mo e da mi predska e kako ce se on odnositi prema laskavcima i la nim roditeljima u ono vreme kad . mislim. hteo da cuje kako ja to predvidam? Hteo bih odgovori on. osim ako nije izuzetno plemenite prirode. u ratovanju i u drugim du nostima. uocio koji je od njih u stanju da bez obzira na oci i na druga cula. dru e. mater i druge prividne rodake nego laskavce. Pa zar ti ne primecuje zapitah ja kakvo e se sada zlo javlja sa dijalektikom?87 Kakvo zlo? Ljudi se napune nezakonito cu rekoh. ispitujuci njihovu dijalekticku sposobnost. Uzmimo za primer rekoh da je jedno pod538 metnuto dete bilo odnegovano u velikom bogatstvu. zatim. koji budu najizdr ljiviji u ucenju. a kako opet u ono vreme kad je . kako bi im dodelio vece pocasti i kako bi. Onda predvidam da ce biti ovako: on ce b vi e ceniti oca. ide zajedno sa istinom ka samom bicu. onda ce. ivece po njihovom shvatanju i sac stajace se sa njima ne krijuci. ponovo odabrati iz onog broja vec odabranih.

a dijalek> ticar mu taj odgovor podvrgne pobijanju. Neizbe no. Ali ovi ne mogu da primame one koji su iole uravnote eni. pa izvodeci vi e puta i na vi e nacina svoja pobijanja. a prave ne bude mogao kvom ce se ivotu onda odati ako ne ivotu po tuje po tovao naci. Tako je. I to treba rece on. koji su suprotni onim uverenjima. kako ce se posle toga njegovo po tovanje i pokoravanje odnositi prema onim uverenjima? Morace se desiti rekoh da ih vi e ne i da im se ne pokorava kao dotada. b Zar to nije svojevrsna predostro nost ako se mladim ljudima ne dopu ta da se bave dijalektikom? . Kad bi onoga ko ima takva uverenja upitali ta je lepo". i e uop te onome to najvi e po tuje. kao to sam malocas rekao. pravicnom i dobrom. laskaju na oj du i i privlace je sebi.svoje roditelje. A da ne bismo takvo sa aljenje morali upraviti i na na e tridesetogodi njake89. trebalo bi da ih za dijalektiku pripremimo uz sve moguce predostro nosti. i tako isto postupi ako je rec . Jesmo. Takvi su i sa aljenja dostojni rece on. ka539 laskanja?90 Nikakvom drugom. ta onda? zapitah. d Ali imamo i druge obicaje. I tako ce mislim od coveka koji je bio odan zakonima. i koji su puni zadovoljstva. ta misli . konacno ga navede na mnenje da to nije ni ta vi e lepo nego ru no. i kad bi ovaj odgovorio onako kako je to cuo od zakonodavaca. ovi po tuju ona ocinska uverenja i njima se pokoravaju. Pa nije li onda rekoh na mestu da se onima koji se na taj nacin bave dijalektikom odredi pomilovanje. A ako ih vi e ne bude kao ranije cenio i kao svoje roditelje. ocigledno postati covek koji naginje bezakonju.

Sastavi mirno pet rekoh. XVIII. obrazuju po ugledu na nj. Kad napune pedeset godina. Ona zaista to rade. stariji rekoh nece hteti da ucestvuju u tim ludorijama i vi e ce se ugledati na onog ko eli da razgovara ne bi li saznao istinu. i gradane i same sebe. Zar onda nije iz opreznosti receno ono to smo ranije kazali da prirode. Su ta istina odgovori on. baviti svako. svakoga b njegovom delu. Posle toga roka moraju ih opet vratiti u onu pecinu. moraju biti uredne i uravnote ene i da se time ne sme. radujuci se kao tenad to prolaznike pomocu dijalektike mogu da napadaju i rastr u. onda treba da se pomuce i sa dr avnickim poslovima kao prema e vremena i . Pa i tu 540 treba ispitati da li ce istrajati u takvom rastrzavanju na sve strane. ili ce se malo kolebati. Tacno je rece on. uzimaju ovu kao decju igru. ako se ona revnosno i neprekidno uve bava i ako se ne radi ni ta drugo osim to se naizmenicno izvode odgovarajuce gimnasticke ve be.Mislim da ti nije promaklo da momcici. I kad tako vec pobede mnoge i od mnogih sami c budu pobedeni. Medutim. opona ajuci one koji pobijaju. a najvi treba da posvete filozofiji. pribegavajuci joj s namerom da profcivrece. kako ni u tome iskustvu ne bi izostali iza drugih. i oni sami pobijaju druge. a sam ce postati umereniji i taj ce ga posao vi e uzdici nego to ce ga izlo iti d ruglu. treba najzad privesti cilju i treba ih primorati da svetlost svoje du e okrenu onom to svemu daje svetlost. kojima cemo dopustiti da ucestvuju u dijalektici. onda sve one koji su se pokazali dobri i koji su se odlikovali u svakom pogledu i u radovima i u naukama. i primorati ih da upravljaju ratovanjem i poslovima koji odgovaraju omladini. pa i onaj ko za to nije dovoljno zreo? Svakako rece on. onda brzo dodu do toga da uop te vi e ne cene ono to su ranije cenili. 234 Posmatrajuci dobro kao takvo. nego na onoga ko se radi zabave igra i protivreci. dovoljan dvostruki broj godina od onog ranijeg?91 e Misli est ili cetiri godine? zapita on. Kad dode red na njih. Petnaest godina odgovorili. i preteruju u tome rece on. kad prvi put okuse dijalektiku. i da. kao dosada. I zato su ljudi poceli da grde njih same i sve ono to je kod drugih u vezi sa filozofijom. Da li je za bavljenje dijalektikom. A koliko vremena tra i za to? zapita on. oni treba da ga uzmu uzor i da i dr avu.

d Dalje nastavih ja. kojem smo govorili. postanu vladari u dr avi: kad oni sada nje pocasti prezru. ukratko. ukoliko bi se medu njima na le takve koje su po prirodi sposobne. pa kad ih kao cuvare dr ave. Sla ete li se u tome da . Glaukone rekoh. onda da se odsele na gde ce trajno stanovati. A kad se jednom ustanovi. A dr ava treba bi radili ne to no. Ako treba da u jednakoj meri imaju sve zajedno sa mu karcima. koji su onakvi kakve smo ih opisali. Ali i vladarke.92 oni ce. od obicaja koje su njihovi roditelji imali. dr avi i dr avnom uredenju svakako nismo kazivali pobo ne elje. i tako uvek ostave za sobom ostrva bla enih. prepoznav i ih kao ropske i bezvredne. i kad ono to je ispravno. hoce li oni toga dana ostvariti onaj poredak u dr avi . nego kako bi cinili ono to je nu treba da vaspitavaju i druge. Zadr ace njihovu decu i pocece da ih odvikavaju od sada njih obicaja.da budu vladari radi dr ave. kao bogovima. jedan ili vi e njih. enama. Sokrate. kao to smo vec rekli. pocnu iznad svega po tovati. ako Pitija to dozvoli. prognati izvan gradskih zidina. ako dopustite. kao da si vajar rece Glaukon. bez izuzetka. ali ipak nekako moguce. najbr e i najlak e ostvariti dr ava i dr avno uredenje . a pravicnost uzimati kao ono to je najvi e i najpotrebnije. Cim istinski filozofi. pa ce ih odgajati prema svojim obrascima i zakonima. Tako ce se. hoce li takva dr ava i takvo dr . i poca e sti koje iz toga slede. da im podi e c spomenike i da im javno prinosi rtve. onda kao bla enim i bo anskim ljudima. Nemoj mo da misliti da sam govorio vi e . Prekrasno si izvajao vladare. kojem smo govorili? Kako ce ga ostvariti? Sve one za koje se u dr avi nade da imaju vi e 541 od deset godina. onda je tako rece on. a ako ne. i to ne drukcije nego onako kako smo govorili. mu karcima nego . tj. u onaj cas kad pravdi pocnu slu iti i uvecavati je. nego ono to je dodu e te ko. ne zato da lepo.

buduci sve zajednicko. jasno je. coveku koji bi joj bio slican vec iscrpli? Jer. . ako se seca . po to smo ovo zavr ili.avno uredenje doneti najvece blagodeti rodu u kojem se tako ne to bude rodilo? Svakako rece on. rekao si. morao biti. Kada si raspravljao . Rekao si da. Izgleda. I meni se cini da si ti. i . izvedeni do kraja. postigli smo negde saglasnost. b Sokrate. Osim nacina njihovog stanovanja. a istim takvim smatra i coveka koji je tome slican. prema onome to smo rekli. da je taj covek takav kakav bi. ako bi se ikada rodilo. Dobro. Glaukone. naselice predvodeci vojnike ona prebivali ta koja smo ranije opisali i u kojima. i da kraljevstvo treba da bude u rukama onih koji su se pokazali kao najbolji i u filozofiji i u ratnoj ve tini. dr avi. da si nam jo savr enije 544 mogao prikazati i dr avu i coveka. zajednicu dece i celokupnog obrazovanja. kako mi se cini. a oni zato treba da se staraju . kad preuzmu svoje du nosti. a isto tako zajednicke poslove u ratu i miru. hajde da se podsetimo na kome smo mestu skrenuli razgovor2 sa rasprave. KNJIGA OSMA St. medutim. svojoj bezbednosti i . kako bismo opet mogli da nastavimo put. mi smo se slo ili u tome da dr ava kojom se savr eno upravlja treba da ima zajednicu ena.' Tako je rekoh. dobro izlo io kako bi se takvo dr avno uredenje rodilo. mislim. Jasno je rece on a u odgovoru na tvoje pitanje. takvoj dr avi i . bezbednosti ostalih gradana. otprilike. 543a I. isto ono to i sada3 i izjavio da savr enom smatra onu dr avu koja je nalik na onu d koju si ti opisao. To nije te ko rece on. da po na em mi ljenju niko od njih ne srne imati ni ta od onoga to ima danas. primaju od ostalih sve to je potrebno za izdr avanje za godinu dana. U tome smo se slo ili b A i u ovome smo bili saglasni: upravljaci. niko nece imati privatnu svojinu. . Ali. reci cu da su dokazi. nego c treba da kao borci i cuvari. tome kakva ce biti njihova pokretna imovina. Secam se. ako je rece on. naravno. Pa jesmo li onda upitah ja na e dokaze (logoi) . kao nagradu za svoje cuvanje.

Bogami rece on i ja elim da cujem na koja cetiri oblika dr ave ti misli . kao borac. i koja je cetvrta i poslednja bolest dr ave. najzad. dr avna uredenja . II. kad bismo . .' kao i neka ovima slicna dr avna uredenja. I. daj isti stav. a najgori ujedno i najnesrecniji.8 Ili ti mo da zna za kakav drugi oblik dr avnog uredenja. c Nece ti biti te ko da to cuje odgovorili ja. Jeste. Mi smo vec raspravljali . Jer. koja se razlikuje od svih nabrojanih oblika vladavine. i tebi je drago3. a ti poku aj da ka e ono to si onda hteo reci. Zna li ti da isto onoliko koliko ima vrsta dr ava mora imati i vrsta ljudskih karaktera. onda su ostale nesavr ene. isto tako. Vrlo se dobro seca rekoh ja. i naci ce ih u ne tako malom broju i u Helena i u varvara. cetiri vrste ljudi koji su tim vrstama dr ave slicni. Valjda ne misli da se dr avna uredenja radaju iz hrasta ili iz e stene"10 a ne iz karaktera ljudi koji dr avu povlace kao teg na terazijama? Prirodno je da zavise od ljudskih karaktera i da ne mogu nastati drukcije. Pitao sam te na koje cetiri dr ave ti misli . plemenita tiranida (tvrannis). spadaju nekako u meduprostore onih koje sam spomenuo. a onda su Polemarh i Adeimant4 uzeli rec. koje ne to manje hvale. 238 Ako. govori se . a puno je zala. kazao si da medu ostalim dr avama postoje cetiri vrste . postoji pet11 oblika dr ave onda treba da ima i kod pojedinaca pet razlicitih vrsta du a. coveku koji je slican aristokratiji. A sada mi. kojima vredi govoriti i ispitati njihove po gre ke i. koje bi na d jasan nacin predstavljalo posebnu formu? Jer nasledne kne evine (dvnasteiai) i kraljevstva koja se mogu kupiti (oneta'i basileiai).5 Ja cu ti postaviti isto pitanje. mnogim i neobicnim uredenjima rece on. od ove razlicita7 i na trece mesto dolazi demokratija (demokratia). svima njima razmislili i slo ili se u tome koja je od njih najbolja a koja najgora. ili je mo da b drukcije. i s pravom tvrdimo da je on dobar i pravican. Tada si opet ti govorio i do ao si dovde. dakle. onda bismo mogli presuditi da li je najbolji covek ujedno i najsrecniji. Tako je. kritsko (Kretike) i spartansko (Lakonike). ono drugo. kojima govorim imaju poznata imena: ono koje mnogi hvale.ova dr ava dobra. ukoliko se secam. Ako mogu odgovorili. naziva se oligarhija (oligarchia).

Glaukone? Oko cega ce se to posvadati pomocnici i vladari medu sobom i sami sa sobom? Ili mo da hoce da se. naravno. Hajde sada rekoh da poku amo objasniti na koji nacin aristokratija prelazi u timokratiju. kao to radi Homer. A kad su slo ni medu sobom. .545 Da. doci do tiranske dr ave. opet. III. onome to smo sebi postavili za cilj. najzad cemo. na cetvrtom mestu. osvrnuti na demokratiju i razmotriti demokratskog coveka. Onda sad treba da posmatramo gore ljude: ljubitelja takmicenja i slavoljubivog coveka. Tako i treba postupiti. Kao to smo. pa ma koliko ih malo bilo. Zar se ne de ava jednostavno tako da se svaka promena drd avnog uredenja javlja kad medu onima koji su na vlasti dode do razdora. tome kako stoji sa srecom ili nesrecom kod jednoga i drugoga. a pre nego to smo pre li na pojedince. ne mo e doci ni do kakve promene. Zatim dolazi oligarhija i oligarhicni covek. a onda cemo se. mi cemo ga uporediti sa najpravednijim i zavr icemo svoje ispitivanje . pa demokratskog i tiranskog. Pa kako ce onda doci do poremecaja u na oj dr avi. Tako je. Kad budemo utvrdili koji je od njih najpravedniji. i. Zatim cemo se ili pokoriti Trasimahu i te iti za nepravedno cu ili cemo se dr ati rezultata koji smo sada postigli i te iti za b pravedno cu. Na taj nacin bi se na e posmatranje i prosudivanje vr ilo razumno rece on. pa da dozvolimo da . pomolimo Muzama da nam e ka u kako je najpre postala svada. razmotriti nju i zagledati i u tiransku du u. zatim oligarhicnog coveka. prema spartanskom dr avnom uredenju. Tako cemo poku ati da dobro prosudimo . a treba ga nazvati ili timokratijom. dakle. poceli razmatranjem dr avnih uredenja. ili timarhijom pa cemo prema njemu razmotriti odgoc varajuceg coveka. po to je tako jasnije. tako i sad treba najpre da razmotrimo castoljubivo dr avno uredenje nemam nikakav pogodniji izraz za to.

A kad se gvo de pome zlatom. nastace od ove me avine nejednolicnost koja. pri cemu se svi medusobni odnosi ovih figura daju racionalno izraziti. sto puta sto. a dugotrajnu putanju za sva bica koja ive dugo. i ako u nepravo vreme budu privodili neveste mlado enjama.15 Osnovni epitrit'*. proizi lih iz racionalno izra enih vrednosti dijagonale kvadrata." a sa srebrom i bronza sa nejednakost i neskladna pojavi. srebrnog. uredena kao to je va a. to ni va e uredenje nece trajati vecito. uz pomoc racuna i zapa anja. pa kad va i cuvari za ta radanja ne budu znali. pocece zanemarivati najpre nas. ako je dijagonala izra ena celim brojem. odrede vreme plodnosti i neplodnosti va eg roda.'4 te se na taj nacin dolazi do slicnosti i neslicnosti. od kojih je jedan jednak sa ciniocima onog prvog a drugi nije jednak. pa kad od svojih otaca budu preuzeli vlast. A to raspadanje ce biti ovakvo. ali po to sve ono to postaje mora i da propadne. daje tri linije i cetiri granicnika.18 . Ove mene nastaju kad periodicno obrtanje zatvara krug13 u kome se svako bice krece. ma gde se ona pojavila. a za ljudski porod taj period je drukciji. poremetiti. kada se spoji sa pempadom i pomno i sa tri. kao u tragediji. doci na vlast vladari koji nisu toliko dobri cuvari c da bi mogli procenjivati pokolenja koja se i kod Hesioda i kod vas sastoje od: zlatnog. a zatim ce zanemariti i gimnastiku.nam one uzvi eno. u potpunoj ozbiljnosti govore. onda deca nece biti ni obdarena ni srecna. i muzicko obrazovanje nece ceniti onoliko koliko bi trebalo. u prvom uvecavanju kvadriranjem i kubiranjem. naime. od te dece postavljati za svoje naslednike najbolje. ako je dijagonala izra ena razlomkom. oni ipak nece moci da. Od njih ce. onda. to vreme ce im promaci i oni ce radati decu u vreme kada to ne bi smeli da cine. Za bo anski porod postoji period koji je odreden savr enim brojem. Doba plodnosti i neplodnosti du e i tela postoji ne samo za biljke u zemlji nego i za iva stvorenja na zemlji. On je odreden jednim brojem koji. a zapravo da se ale kao sa decom? Kako to? Evo ovako otprilike'2: Te ko je da ce se jedna dr ava. cija je stranica pet. Cuvari ce. Ovaj se proizvod sastoji od stotine kvadratnih brojeva. Tako ce va a deca postati nedovoljno obrazovana. uvek stvara rat i da je poreklo nesloge uvek Mo emo reci da su Muze to dobro objasnile! Dabome odgovorih ja zato to su Muze. Muze. nego ce se raspasti. a za dva. naravno. Ali i ovi nece biti dostojni. Treba jo reci takvo. Tako dobiveni geometrijski broj vlada nad dobrim i rdavim radanjima.17 Prvi proizvod (prva harmonija) sastavljen je iz jednakih cinilaca. gde god se neprijateljstvo. i to kratkotrajnu putanju za sva bica koja kratko ive. bronzanog i gvoz 547 denog. daje dva proizvoda (harmonia). A ovome jo treba dodati stotinu kubova od tri. Drugi proizvod (druga harmonija) ima cinioce. Ma koliko bili mudri oni koje ste vi odgajili da upravljaju dr avom. svaki od tih je umanjen za jedan. uvecavanja i smanjivanja.

a one ciji su cuvari bili i koji su do tada bili slobodni ljudi. najzad nekako popusti e i jedni i drugi. io ce organizovati zajednicke trpeze. cuvarske du nosti i brigu oko onih perijeka. vodila su du e vrlini i starom poretku. poce e da vuku du e novcu. jer vi e nece imati jednostavne i cvrste mu eve. vi e ce biti naklonjeno ljudima koji su sposob 241 b . IV. Meni se cini rece da prelaz odatle nastaje. njihovi prijatelji. to ce se njegovi ratnici kloniti zemljoradnje. zar ne? Svakako. gimnastici i . a delimicno ce imati i ne to svoje? Tako je odgovori on. To to ce po tovati upravljace. a kakvo ce biti ured denje posle log prelaza? Zar nije ocigledno da ce se ne jednim delom ugledati na preda nje uredenje. buduci da nisu bila siroma na nego po prirodi bogata. ratnim borbama zar se u svemu tome nece ugledati na ranije uredenje? Dabogme da hoce. zlata i srebra. zanata i drugih poslova oko sticanja novca. i gvozdeno i bronzano. a donekle i na oligarhiju. Posle uzajamnog nasilja i suprotstavljanja. zato to je ono u sredini. Tako ce se izvr iti prelaz. a za sebe ostavi e ratovanje.A ta dalje ka u Muze? upita on. a ona druga dva. e Ali ce se bojati da mudre dovodi na vlast. Kad je nastao razdor rekoh ja19 onda oba ova pokolenja. Pa onda bi takvo uredenje nastavih ja bilo negde na sredini izmedu aristokratije i oligarhije. hranioci i slu benici ucini e od tada perijecima20 (bespravnim seljacima).2' i to ce se brinuti . nego samo me ance. sticanju zemlje i kuca. te se sporazume e da zemlju i kuce podele i ucini e ih vlasni tvom c pojedinaca. zlatno i srebrno.

muzu dijalektike i filozofije ce zanemariti. Oni ce potajno ceniti zlato i srebro. a da ne izostavimo nijednu pojedinost. Kri om ce u ivati svoja zadovoljstva. A takvi ce ljudi nastavili ja kao i oni u oligarhiji biti eljni novca. Jer oni nisu odgojeni ubedivanjem nego silom. a kakav d najnepravedniji covek. bar to se tice sklonosti za takmicenjem. U pravu si odgovori on. dovoljan nam je i ovaj nacrt. upravo. Ali kako u njemu preovladuje srcanost.niji za rat nego za mir. umesto da prema njima gaji prezrenje kao covek koji je obrazovan kako treba. On. U cemu. a vi e ce . poku avace da se sakriju od zakona kao deca od svoga oca. casti ukazivati gimnastici nego muzici. nastalo i bilo otprilike takvo. oni ce ga tedeti. V. jer ce kod kuce imati svoje prostorije i riznice gde ce ga sklanjati i skrivati. Uredenje kakvo ti opisuje .. dodu e. jer ce biti eljni u ivanja. a tude ce rado tro iti. To bi uredenje. Po to ce voleti novac i kako ce ga potajno sticati. to bi bio ogroman i dugotrajan posao. Kad bismo hteli da predemo sva uredenja. Zar nisu to uglavnom crte koje ce ono imati? Da. Takav covek je prema robovima surov. . 548 i provodice vreme u neprestanom ratovanju. e U tome mo da odgovorih ja ali mi se cini da mu u ovome nece biti nalik. dakle. voli muziku i voli da slu242 549 a. i pravu Muzu. to se kod njega isticu i sklonost prema takmicenju i castoljubivost. A da bismo videli kakav je najpravedniji. cenice prevare i okretnost u ratu. ako ga samo ovla ocrtamo i ne izradimo crte tacno. ali za retoriku nema nikakve sposobnosti.. Ono je u stvari me avina rekoh ja. neku vrstu sopstvenih gnezda u b kojima ce rasipati i tro iti na ene i one koji ce im biti po volji. zaista sadr i u sebi i zlo i dobro. a oko svojih kuca ce imati podignute ograde. Timokratski covek ima vi e oholosti i vi e su mu strani darovi Muza. prema upravljacima veoma pokoran. Tako je rece on. prema slobodnima je blag. To je iva istina odgovori on. Kakav ce sad izgledati covek prema tom dr avnom uredenju? Kako ce on postati i kakav ce biti njegov karakter? Adeimant22 odgovori: Mislim da ce umnogome biti slican ovom Glaukonu ovde. i svaki karakter.

Kakav cuvar? upita Adeimant. kombinovana sa obrazovano cu (mousike) rekoh ja. nego da sve to lako podnosi. vlast. i takvoj dr avi je slican rekoh ja. sve vi e voleti. ali ce ga. dakle. Takav karakter zaista i odgovara takvom dr avnom uredenju. A on postaje. Jer on vec po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti i njegova vrlina nije cista zato to njemu nedostaje najbolji cuvar. otprilike. takvim stvarima rado pevaju. To je istina rece Adeimant a takve price i tu be njima zaista odgovaraju. Takav bi covek u mladosti mogao i da prezire b novac.eljan je vlasti i pocasti. ukoliko postaje stariji. Jer jedino ta sposobnost mo e onome kome je data da osigura spas njegove vrline. nego svojim ratnim podvizima i aktivnostima koje se odnose na rat. c Bice da je takav u svakom pogledu. majka primecuje jo i to da mu misli samo na sebe. zatim ena vidi kako mu u nije narocito stalo da se zala e za sticanje novca. Pa kako onda on postaje? Decak prvo cuje kako se majka ljuti to joj se mu ne ubraja medu dostojanstvenike. pa joj to umanjuje d ugled kod drugih ena. onda se ona zbog svega toga ljuti i pocinje da govori sinu kako mu otac nije nikakav mu karac. parnice i slicna opterecenja. Sposobnost prosudivanja (logos). ovako: ponekad je sin dobra oca koji ivi u dr avi rdavo upravljanoj. niti je zanemaruje. a vi e voli da pretrpi gubitak nego da ima bilo kakve neprilike. da se on ne bori i ne grdi ni po sudovima ni u privatnom ivotu. ali tu svoju elju ne opravdava recima niti necim slicnim. On je isto tako ljubitelj sportskih aktivnosti i lova. . Lepo govori rece. dok njegov ivot traje. te stoga izbegava pocasti. Eto. a nju niti narocito ceni. to je i takav je timokratski mladic do svog zrelog doba. kako je suvi e popustljiv i mnoge druge stvari onako kako vec e ene .

govore ponekad sinovima takve stvari. i mi ka emo: Pogledajmo drugoga coveka. I slepcu je jasno kako se vr i taj prelaz. a cuje opet i oceve reci i izbliza vidi njegova zanimanja. A sada da. VI. Imamo. 23 naime ambiciji i srcanosti. c Imamo. ugledajuci se jedni na druge.24 ili bolje. Razumem odgovori on. A koje uredenje naziva oligarhijom? Ono uredenje rekoh ja koje se zasniva na d proceni imovine. a siromah nema udela u vladi. Treba. Kako? 244 Blagajna koju svako puni novcem upropa cuje takvo dr avno uredenje rekoh ja. i ostali koji mu raspaljuju elje i srcanost. ali se dru io sa rdavim. kad on postane covek. njega vuku obe ove strane i on se zadr ava na sredini. mislim. dodeljenog drugoj dr avi". u kojem vladaju bogata i. dakle. onda 550 podsticu sina da se. sin slu a i posmatra i druge slicne stvari: kako ljude koji se bave samo svojim poslom nazivaju ludima. ugledajuci se na Eshila. i to upravo one za koje bi se reklo da su im naklonjeni. pa vladu koja je u njegovoj du i predaje sili koja se nalazi na sredini.« Ti zna i td . i ono drugo uredenje i onog drugog coveka. nacine i vecinu sebi slicnom. ili protiv nekoga koji je ucinio neki drugi prestup. Kad one vide da otac ne preduzima ni ta protiv nekog du nika. Tako ga privlace dve strane: i njeb gov otac koji podupire i sna i njegov razum. Tako je. e Zatim. najpre da vidimo kako se prelazi iz timarhije u oligarhiju? Da. Cini mi se da si sasvim lepo objasnio postanak takvog coveka. pa uporeduje to sa zanimanjima ostalih ljudi. dakle. Mislim da bi posle takvog dr avnog uredenja do la na red oligarhija. i nadmecuci se ubrzo. zadr imo isti red i pogledajmo najpre dr avu! Tako je najbolje. A kako on ne vodi poreklo od coveka po prirodi rdavog. a da bi to mogli da urade. a cene i hvale sve one koji se bave svim i svacim. Tada mladic sve to cuje i vidi.nastavih ja da i sluge takvih gospodara. . oni prekrajaju zakone i ne pokoravaju im se ni oni ni njihove ene. A izvan kuce. Ljudi najpre tra e priliku da potro e svoje bogatstvo. i tako postaje ohol i slavoljubiv covek. osveti svima onima i bude odlucniji mu nego to je to njegov otac.

a manja tamo gde je granica prihoda vi a. Zato jo vi e te e za bogatstvom. dakle. pa bogatog hvale. onda se manje cene vrlina i dobri ljudi.Tako je. Ili mo da to ne biva tako? Upravo tako. Zar vrlina nije tako daleko od bogatstva da bi. putem utvrdivab nja odredene granice prihoda. Tacno. Svakako. Potom donose zakon kojim se. dive mu se. tako se to uspostavlja. Da rece on ali kako f unkcioni e to dr avno c uredenje? i koji su to nedostaci za koje smo rekli da ih ono ima? . Istovremeno propisuju da onaj cija imovina ne dose e odredenu granicu prihoda ne mo e ucestvovati u vlasti. a zanemaruje se ono to se ne ceni. Napori se. ustanovljuje oligarhijska skupina gradana. upravljaju na ono to se ceni. Kratko receno. koja je veca tamo gde je granica prihoda ni a. i dovode ga na vlast. Jasno. ili tako to zastra ivanjem i pretnjom upotrebe oru ja uspostave jedno takvo dr avno uredenje. a ukoliko vi e cene njega utoliko manje cene vrlinu. kad bismo ih istovremeno stavili na tasove terazija. Sprovodenje toga posti u ili snagom oru ja. uvek jedno preteglo na suprotnu stranu? Zacelo. Ljudi koji vole nadmetanje i pocasti na kraju postaju ljubitelji novca i bogacenja. a siroma nog preziru. 551 A kad se u dr avi cene bogatstvo i bogata i.

jer inace ne bi jedni bili preterano bogati. obe su na istom prostoru i ive uvek u neprijateljstvu jedna s drugom. ni ta manja gre ka nije ni to. Tako je. u . i nije njen clan: on nije ni trgovac. ni zanatlija. Drugo. dakle.VII. a druga od bogata a. cak i kad bi bio spremniji krmano . nikako! A sad pazi! Zar nije od svih zala najvece ovo i nece li njime oligarhija prva. kojeg bi se vi e pla ili nego samog neprijatelja. biti pogodena? 246 Koje je to zlo? To to je nekome dopu teno da proda celo svoje imanje. da se. a opet. Nije dobro. ne bismo dopustili da to bude. a drugi potpuno siroma ni. b Oligarhija je zaista prva dr ava u kojoj se tako ne to de ava. siromah i beskucnik. to posle. pazi ovo: kad je jedan takav covek. Tako izgleda. nego mora da budu dve: jedna sastavljena od siromaha. Prvi je nedostatak rekoh u onoj odredbi . naime. jednostavno. ako takve usluge ne bi koristili. i trgovinom i da su ujedno i ratnici? To ne. Dalje! je li ova gre ka mo da manja? Koja? to takva dr ava nije jedna. a siromahu. Dalje! Da li smatra da je dobro ono nagomila552 vanje poslova koje smo ranije kudili. a to kao ljubitelji novca ne bi cinili. sme da ivi u dr avi iako. zato to bi bili prinudeni da za ratovanje tro e svoja bogatstva. morali bi se u samoj borbi pokazati kao pravi oligarsi25. Prvo. zamisli ta bi se desilo ako bismo krmano a na ladi postavljali prema proceni velicine njegove imovine. Jer. Ali zar se ne bi de avalo to isto i u bilo kojem drugom zapovedanju? I ja mislim da bi se de avalo isto. d To je. Onda sigurno nije dobro ni to to gospodari takve dr ave ne bi mogli nikakav rat voditi.Osim zapovedanja u dr avi rekoh ili se to odnosi i na dr avu? Doista se to na nju ponajvi e odnosi rece jer nema zapovedanja koje bi bilo te e i znacajnije. u stvari. jedni te isti bave i zemljoradnjom. A sad. Jasno je da bi plovidba bila rdava. zato to e bi tada bili prinudeni da koriste usluge naoru anog mno tva. ni konjanik ni te ko naoru ani vojnik: on je. Bogami. Sigurno je da ona to ne sprecava. kad ga je prodao. granici prihoda. prva velika gre ka oligarhije. -. a drugi da ga kupovinom stekne.

Dalje! Zar u oligarhicnim dr avama ne nailazi na prosjake? Osim upravljaca tamo su gotovo svi prosjaci. cemu smo malopre govorili? Misli li da je on pripadao sloju gospodara. e Zar onda necemo pomisliti nastavih ja da u njima ima i nitkova opremljenih aokom koje vlasti pa ljivo i silom obuzdavaju? 247 . kad god u dr avi vidi prosjake. Hoce li da . dok je od ovih koji hodaju jedne nacinio bez aoke. radio na tome da ga potro i. njemu ka emo ovo: kao to je radanje truta u sacu bolest ko nice. Sokrate rece on. nije li bog sve krilate trutove nacinio bez aoke. je li on tada bio vi e koristan za dr avu u onome . Ali. Nije li tako? iva istina rece on. Ocigledno je. na tom istom mestu kriju i lopovi. i oni koji skrnave hramove i majstori u svim ostalim lopovlucima. da se. dakle. d dok one sa aokama svi nazivaju nitkovima (kakourgoi). dok uistinu nije dr avi bio ni gospodar ni sluga. Tako je.vreme svoga bogatstva. a druge je snabdeo stra nim aokama? Oni koji su be aoke u starosti zavr avaju kao prosjaci. i d eparo i. tako je isto i radanje truta u domacinstvu bolest dr ave? U svemu je tako. Adeimante. nego tracitelj svoje imovine? c Tako je rece mislim da nije bio ni ta drugo do tracitelj.

on ce odmah i castoljubivost c i srcanost glavacke zbaciti sa prestola svoje du e. jednu s jedne. a zatim kad b vidi da se ovaj iznenada spotakao . naravno. d A razumnost i srcanost stavice mislim pred noge ovome kralju. Zar se timokratski covek nece preobraziti u oligarhicnog upravo na ovaj nacin? Na koji nacin? Kad timokratski covek ima sina. radeci i tedeci. brige i dr avnog uredenja? Reci cemo. dakle. . ovaj se najpre ugleda na svog oca i ide njegovim stopama. Sasvim je moguce rece on. koju nazivaju oligarhijom i koja svoje upravljace odreduje prema proceni imovine. Kad. opet. greben. ili na izgnanstvo. bio napadan od sikofanta i osuden na smrt. i da se ne ponosi nicim drugim nego sticanjem blaga i samo onim to dovodi do bogatstva. dr avu kao . i onda. prijatelju. kad sve pretrpi i izgubi ono to je imao. a srcanost. te ce tako prikupiti novac. Zar sumnja u to da ce takav covek onda po udu i strast za sticanjem blaga staviti na presto i. Svakako. kao vojskovoda. A tako to se de ava rece on. zbog lo eg vaspitanja. ukra avajuci ih krunom. sve to vidi. dakle. izgubio svoje blago i upropastio samog sebe. To bi.. primorace jednu da ne smera i ne razmi lja ni . da se ne divi i da ne ceni ni ta osim bogatstva.Pomislicemo rece. nego kako ce od manje novaca stvoriti vi e. ili na gubitak gradanskih prava i svoje imovine. 248 Nema druge tako brze i tako sna ne promene rece on koja bi castoljubiva mladica nacinila pohlepnim za novcem. VIII. a drugu s druge strane i.. 553 Da zavr imo rekoh i sa uredenjem te dr ave. upinjace se. A onda da razmotrimo coveka koji odgovara ovome uredenju: da vidimo kako on postaje i kakav je kad je vec postao. . a verovatno ih ima i vi e. ogrlicama i pripasujuci im sablje naciniti ih velikim kraljem26 u svojoj du i? Verujem da ce biti tako. I zar onda necemo reci da ljudi tamo postaju takvi zbog neobrazovanosti. ili sa nekog drugog velikog polo aja do ao pred sud. cemu drugom. bila oligarhicna dr ava i takvi bi bili njeni nedostaci. poni en siroma tvom. pretvarajuci ih u robove. on ce se baciti na sticanje bogatstva.

i samo misli na to kako da ga zgrne. Zna li onda gde treba gledati ako hoce da vidi njegove lupe ke po ude? Gde? upita on. zar takav covek nije slican takvom dr avnom uredenju? Meni se svakako cini da jeste rece on jer je kod takvog coveka. onakav je b kakve svet hvali. kao i kod takve dr ave. brinuci se za ostale stvari. Na upravljanje sirotinjskim novcem i. i svoje sklonosti ne sti ava lepim re . tamo gde on ima mnogo mogucnosti da cini nepravdu. To je tacno.e Da li je takav covek oligarhican? upitah ja. uop te. On lici pre svega na nju po tome to najvi e ceni novac. Pogledajmo sada ima li on slicnosti sa oligarhijom! 554 Pogledajmo. To je istina. koje on. Takav se covek svakako razvio od coveka slicnog onom uredenju iz koga se razvila oligarhija. obuzdava ostale zle po ude u sebi? On nije uveren d da je po tenje bolje. Dobro rekoh ja. to ce dopustiti samo zadovoljavanje potrebnih po uda. javljaju trutovske po ude. jedne prosjacke a druge lu· c pe ke. IX. Tako je. novac na najvecoj ceni. On je zapu ten nastavih ja stvara novac od svega. Zar onda vec po tome nije jasno da takav covek u poslovima u kojima je na glasu kao tobo e pravedan covek. I po tome to je tedljiv i vredan. jer inace ne bi slepca27 postavio za horovodu i ukazao mu najvi e pocasti. Po mome mi ljenju rekoh ja to dolazi otuda to takav covek nije mario za svoje obrazovanje. to drugih tro kova nece imati i to ce ostale po ude obuzdavati kao suvi ne. zar ne? Da. Ali pogledaj ovo: zar necemo reci da se u njemu. zbog nedostatka obrazovanja. silom obuzdava? Tako je.

prijatelju. ima sklonosti koje odgovaraju trutovima. naravno. Tako je. kad je u pitanju tro enje tudeg. videce kako vecina tih ljudi. da bismo zatim opet upoznali karakter coveka koji joj odgovara i da bismo ih medusobno uporedili. Posle ovog treba. Tako cemo ici putem koji smo sebi odredili. jer on nece hteti da tro i novac radi slave i radi takvih borbi. pa ce svoje protivnike pozivati da sa njim sklope savez pri takmicenju. Tako je. on nije jedno bice. cini to silom i zastra ivanjem. I tako mi Zevsa. Takav covek. nego buduci da se pla i za svoju imovinu. koji su postali razuzdani. biti daleko od njega. nece zakonski da ogranice da ne mogu tro iti i upropa civati 250 svoju imovinu. po to se boji da ne probudi elju za tro enjem. nece u sebi biti nepodeljen ni jedinstven. plemenitije elje gospodare nad gorim. Zato ce takav covek mislim biti pristojniji od mnogih drugih. Tako je. kakav karakter ima i kad je nastala. Pa dobro rekoh zar se prelaz iz oligarhije u demokratiju ne vr i otprilike tako to se ona ne mo e zasititi onoga za cime te i. to jest samo jednim malim delom svojih snaga. ili u nekom drugom nadmetanju. nego moraju zanemariti ili jedno ili drugo? . Tako je. uglavnom. i tako ce vecinu savladivati. Ali ce istinska vrlina. da se pozabavimo demokratijom. on ce se boriti oligarhicki. Zar onda nije vec jasno da gradani u jednoj dr avi ne mogu u isto vreme i ceniti bogatstvo i sticati pod trebnu umerenost. I to u velikoj meri. a ipak ce pri tom zadr avati svoje bogatstvo. a to je: da bude to je moguce bogatija? Kako to misli ? c Kad vladari osete da njihova vlast pociva na bogatstvu. nego dva. cini mi se. kupujuci njihova imanja i dajuci im zajmove na njih. i da vidimo na koji nacin ona postaje. jer postaju jo bogatiji i ugledniji. X.cima. ali u e njemu. Tako mi se cini. onda mladicima. Takav ce tedi a zacelo biti rdav takmicar za bilo 555 kakvu nagradu koja se daje pobedniku u jednoj dr avi. Treba li onda i dalje sumnjati da covek tedi a i onaj koji stice bogatstvo pripada po slicnosti oligarhijb skoj dr avi? Nipo to. koja se sastoji od doslednosti i skladnosti du e.

ne sprecavaju da svako rasipa svoju imovinu kako hoce. A kad su vec raspirili toliki po ar. A kad su u pitanju oni sami i njihova deca. Tako vladari samim svojim postupcima dovode svoje podanike do tako lo eg stanja. te tako u dr avi stvaraju trutove i prosjake. sigurno. Bogata i tada saginju glave kao da ove ljude uop te i ne vide. i cede ga mnogostrukim kamata556 ma. jedni du ni novaca. onda bi se oni manje bezobzirno bavili pozajmljivanjem novca u dr avi. mrze e i rade . to dovodi do prosjackog tapa i ljude plemenita porekla. eljni prevrata. Oni mislim sede u dr avi opremljeni aokom i naoru ani. I onda njihov broj naravno postaje veliki. a treci i jedno i drugo i. decom glavnice. Mnogo manje. niti pak nastoje da se takva zla drugim kakvim zakonom uklone. a medu ostalima onoga ko im se ne odupire obasipaju novcem. Tako je. glavi onima koji su stekli njihovu imovinu i ostalim gradanima. ne gase ga. Jer kad bi zakon odredivao b da svaki zajmodavac sklapa ugovore na svoj rizik. vladari svojom ravnodu no cu dopu taju ljudima da postanu veoma razuzdani. pa bi onda u njoj bilo manje takvih zala kakva malocas pomenusmo. suvi e mlitave i lenje da bi se mogli odupreti bilo nasladi. telesno i du evno neotporc ne. drugi bez gradanskog prava. ta cine onda? Zar ne stvaraju mladice naviknute na rasko .Sasvim je jasno. Kojim zakonom? Zakonom koji dolazi kao drugi po redu i koji primorava gradane na vrlinu. Tako je. bilo alosti? . U oligarhiji.

dakle. Jasno je. I kao to je boie ljivom telu dovoljan i najmanji podsticaj spolja pa da oboli. Takav je postanak demokratije odgovori on pa bilo da je ona uspostavljena oru jem. i zar misli da. Mislim da ce u takvoj dr avi biti razlicitih ljudi vi e no u ma kojoj drugoj. i kao to se u njemu i bez nekog spoljnjeg uticaja stvori nesklad sam po sebi. ili ba i u samoj opasnosti. tako ce i dr avi. a sa ostalima ravnomerno podele vladu i gradanska prava. Demokratska vlada. Pa kad se ovakvi vladari i ovakvi njihovi podanici nadu zajedno. prirodno je da svako na svoj nacin pode ava svoj ivot onako kako mu se najvi e svida. opet. kada se posle siromasi budu nasamo sastali. I kab kvo je. misli li ti da siromah nece pomisliti kako su se takvi ljudi obogatili samo svojim nevaljalstvom. u svecanim izaslanstvima. d kad vidi kako ovaj stenje i kako se te ko pokrece. . Kad se. nastaje kad siromasi pobede. Ovi kasnije ne misle ni na ta drugo do na sticanje novaca a . dok ce ponekad. onda ce bogata i dobro znati da cene pomoc siroma nih. ili kao drugovi-vojnici. Tako je. Naravno. pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju. ili neke demokratske dr ave koju je pozvao drugi deo gradana i ona ce se razboleti i boriti se sama sa sobom. nece jedan drugom e reci: Ovi na i ljudi nisu niza to?" Pouzdano znam da ce tako uciniti rece on. medutim. bilo na putovanjima ili na nekim drugim skupovima. doci do pobune i unutra njeg razdora. XI. A kako ti ljudi ive? nastavih ja.Tako je. biti dovoljan i najneznatniji povod pomoc jedne druge oligarhijske dr ave koju je pozvao jedan deo gradana. Zar nije jasno i to da ce u pocetku u dr avi biti sve dozvoljeno i da ce svuda vladati sloboda i mogucnosti da svako radi u njoj ta hoce? 252 Tako se ka e. siromah koji je cesto mr av i suncem opaljen nade u borbi svrstan pored bogata a odraslog u hladu i ugojenog od tudeg mesa. i kad se najce ce vlasti u njoj biraju kockom. vrlini se staraju onoliko koliko i siromasi zar ne? Naravno. koja je u istom takvom stanju kao to telo. to dr avno uredenje? Jasno je da ce se takav covek pokazati kao stvoren za demokratiju. i bez nekog spoljnjeg uzroka. 557 Tako je. u ratnim pohodima. A tamo gde je sve dozvoljeno. na zajednickoj plovidbi. ili tako to su se bogata i iz straha povukli.

kao kad covek ode na pijacu gde se prodaju sva moguca dr avna uredenja. privremeno. kao kakvo areno odelo protkano svakojakim cvecem. A to to te niko ne primorava rekoh ni da vlada u toj dr avi. ona sadr i sve vrste dr avnih uredenja. ti ipak mo e i da vlada i da sudi ako ti tako padne na pamet: zar to na prvi pogled nije bo ansko i divno? Mo da. i cim ga izaberemo mo emo pristupiti njenom osnivanju. ako hocemo da osnujemo dr avu. ako ne eli mir. treba samo da odemo u demokratsku dr avu da. Video sam mnogo takvih. I. to. pro arano svakakvim karakterima. zbog slobode koja u njoj vlada. i izgleda da. pricinjavalo najlep im. tu mo e tra iti dr avno uredenje koje ti je po volji. Dalje. i ta irokogrudost i preziranje svega onoga to smo mi. Zar nije divna ona blagost prema osudenicima? Zar jo nisi video kako u takvom dr avnom uredenju ljudi osudeni na smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i krecu se medu ostalima. ni da ratuje kad drugi ratuju. tamo potra imo onaj nacin koji nam se svida. kad . Pa onda pra tanja koja takva dr ava cini. kao da niko za to ne mari i kao da to niko ne vidi? I zato takav covek hoda okolo kao kakav junak. a mi to upravo cinimo. ivi u miru kad drugi to cine. ni da. Kako to? Tako to.Reklo bi se nastavih ja da je ovo dr avno uredenje najlep e od svih. ako ti neki zakon brani da vlada ili sudi . tako da bi se i ovo dr avno uredenje. opet. ni opet da se pokorava ako to ne eli . Tako je. a mo da bi ga mnogi ocenili kao najlep e. kao to to rade deca i ene kad posmatraju arene predmete. Covek tu zaista ne bi bio u neprilici sa primerima. srecni moj covece. cak i ako si za to sposoban.

elja za jelom. najpre treba pogledati kako on postaje. i jednakima i nejednakima. zar ne? Naravno. najpre odredimo ta su potrebne a ta izli ne elje? Hocu. dakle. Tako je. Dalje. divno dr avno uredenje. Ti. zaista. Potrebnim eljama nazivacemo s pravom one e bez kojih ne bismo mogli biti. ta elja za jelom i prismokom . donose koristi. Zar nece biti ovako: mislim da ce sin onog ted di e i oligarhijskog coveka biti od svoga oca odgajen u njegovim navikama. mo da. naime. dok su neke cak i tetne zar ne bismo lepo rekli? 254 Lepo. XII. ukoliko je ona potrebna radi b zdravlja i dobrog telesnog stanja. odbio. ako bi se odmalena ve bao. imala to i sve to je tome srodno. niko ne mo e postati dobar covek ako nema izvanrednu prirodu. A sada nastavih ja razmotri kakav je takav covek sam za sebe! Ili. Tako je. areno. To treba da uradimo. dok ih imaju. uop te. Uzmimo sada po jedan primer za prve i za druge da bismo videli kakve su one i da bismo oformili jedan op ti utisak. nego ih po tuje samo ako ka u c da su prijatelji naroda. nije ve bao u lepoti. Nije li tako? Tako je. Da. nepotrebne elje. onako kao to smo to ucinili kod dr ave? Da. anarhicno.smo osnivali dr avu. Kad bismo rekli da su nepotrebne one elje koje bi neko. deli nekakvu jednakost. ne donose nikakve koristi u poslu. Hoce li upitah ga ja sad da. 559 Onda cemo za njih s pravom reci da su potrebne. kako ne bismo razgovarali tapkajuci u mraku. zaista. Sa kakvim nadmenim dr anjem ona sve to gazi i kako uop te ne pita za to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se prihvate dr avnih poslova. kad ih ispunimo. kao i one koje nam. i on ce silom obuzdavati po ude koje u sebi oseca i koje ga gone na tro enje a ne na sticanje: to su. kao to vidi . To je. ako se jo odmah kao dete nije u igri upoznao sa lepim stvarima i ako se. to je plemenita dr ava! Demokratija bi. takozvane. svecano govorili: da. koje svima bez razlike. Kao i njegov otac. i koje ljudima. zar ne? Jer nam je ove dve vrste elja nametnula sama priroda. iznosi stvari koje su svima poznate.

. odrastao bez obrazovanja i.jeste svakako potrebna elja. a za onoga kojima gospodare neophodne elje rekli da je tedi a i oligarhican? Tako je. elju koja to prevazilazi. pa je tako. kao to rekosmo. Zar onda necemo reci da su te elje rasipne. i zato to je neophodno potrebna za ivot. kome smo malocas razgovarali. zar je necemo s pravom nazvati izli nom? Mislim da hocemo. kao i elju koja je tetna po c telo. okusio med trutova i do ao u dodir sa sjajnim i opasnim insektima. XIII. dok su one druge tedljive zato to poma u rad? Tako je. A jesmo li coveka koji je odan nasladama i ovakvim eljama i kojim izli ne elje upravljaju nazvali trud tom . Medutim. i to s punim pravom. A elja za prismakanjem je neophodna zato to u izvesnom smislu koristi: odr avanju dobrog stanja tela. je li? Mislim da jeste. koji mogu da mu pru e razlicita u ivanja svake vrste i nacina. elja za hlebom je ocigledno potrebna iz dva razloga: i zato to je njeno zadovoljenje korisno za nas. Da. Tako je. Isto cemo tako reci i za eroticke i za sve Ostale elje. u elji za sticanjem. elju za jelima probranijim nego to su ona koja smo pomenuli i koja se kod mnogih jo izmalena mo e primenjivanjem kazne i vaspitanja ukloniti. Kako? Mladic je. Hajde da sad ka emo kako se od oligarhicnog coveka razvija demokratski! Meni se cini da to vecinom ovako biva. a ne manje tetna za razboritost i umerenost du e. Da.

stid nazivaju ludo cu i sramotno ga 256 izbacuju i teraju u izgnanstvo. Tako je. koje se u njemu nalaze. Tako on ponovo sti e do Lotofaga2' i ivi kod njih pred ocima celoga sveta. One vode rat i pobeduju. dakle. Tako to mora biti. Tako je. Onda navale la ni i brbljivi govori i mnenja i zauzmu to mesto u du i mladicevoj. c To su zaista najbolji cuvari. trezvenost nazivaju kukaviclukom i proganjaju ga. primi spolja pomoc jedne grupe elja koje odgovaraju istoj vrsti elja kod njega? Tako je.28 najboljih cuvara i stra ara u du ama ljudi koji su bogu dragi. One najzad mislim osvoje tvrdavu u mladicevoj du i. A ako njegovom oligarhicnom delu dodu u pomoc neki saveznici. onda oni la ni govori zatvaraju vrata kraljevske tvrdave u njemu i ne pu taju ni saveznike niti pak primaju izad slanstva koja dolaze u obliku pametnih reci starijih. bilo preko oca. Tako je. Preobra aj dr ave se izvr io tako to su saveznici spolja do li u pomoc svojoj strani.e kao to mo e zamisliti. One. A kad iz du e tako osvojenog mladica sve to . umerenost i razumno tro enje nazivaju prostotom i tvrdiclukom. Tako je. Ali se de ava i to mislim da posle isterib vanja ovih elja. jer su osetili da je ona bez nauke. oligarhija u njemu pocela da prelazi u demokratiju. Ponekad demokratska strana uzmakne pred oligarhijskom i neke od tih elja budu uni tene. I to se katkad de ava. Zar nece i sa mladicem biti tako kad jedna od dveju vrsta strasti. tada se u njemu 560 pobune dve suprotne strane i javi se borba u njemu samom. potpomognute mnogim i izli nim eljama. po to otac nije umeo da vaspita svoga sina. ili ih otera ostatak stida koji je ostao u du i mladoga coveka. potajno ojacaju druge elje iste vrste i tako one postaju mnogobrojne i jake. i gone ih preko granica. odvlace mladica starom dru tvu i u potajnom dru enju sa tudim strastima stvaraju u njemu mno tvo po uda. To se cesto de ava. bilo preko nekih drugih rodaka koji mu daju savete i grde ga. a ako tedljivom delu njegove du e stigne kakva pomoc od strane njegovih rodaka. pa sve opet dolazi u red. bez lepih zanimanja i istinskih govora.

kad prode oluju strasti. ne predaje se sasvim strastima koje navaljuju.e bude oci ceno i izbrisano. Ako je njegovo stanje takvo. onda on i ne mo e drukcije da radi. a druge savladivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti. drugi put. upravu nad svojom du om predaje. sad radi gimnastiku. katkad izgleda kao da se bavi filozofijom. kao na kocki sve dok se ne zasiti. pevaju slavopojke i govore lepe i laskave reci.30 i sad u velikoj povorci. zar ne. a druge od rdavih. Tako je. zavidi ratnicima i onda se ugleda 257 .33 cesto vodi dr avne poslove. takav je preokret sasvim jasan. onda nju na to svecaniji nacin uvode u velike misterije. a sad d je opet lenj i ne mari ni za ta. Drskost nazivaju lepim vaspitanjem. I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugada strasti koja je toga trenutka nai la: cas se opija uz zvuke frule. prelazi jedan mladi covek iz vlasti neophodnih elja u kojima je bio odgojen u slobodu i raspojasanost nepotrebnih i beskorisnih elja? Da. zatim se predaje drugoj. a cas pije vodu i mr avi. pa govori i radi ono to mu toga casa pada na pamet. a ako ima srece da ga zanos ne odvede suvi e daleko. otprilike. ne prezire nijednu i postupa sa njima potpuno ravno 31 pravno. Ako mu neko ka e da poneke elje dolaze od lepih i dobrih na c gona. Tako. On32 odbija svaki razlog i istinu nastavih ja i ne dozvoljava im da udu u njegovu tvrdavu. skace na govornicu. onda u zrelijim godinama. rasipni tvo velikodu no cu. onoj nasladi koja naide prva. opet. sjajno obucene i sa vencem na glavi dolaze: drskost. bestidnost hrabro cu. rasko i bestidnost. i vodi ivot u kome su sva zadovoljstva podjednaka. da prve treba negovati i ceniti. beza 561 konje slobodom. i trud i vreme kako na nepotrebne tako i na potrebne elje. bezakonje. primi natrag neke od prognanih b elja. Takav mladic ivi posle toga mislim tako to podjednako tro i i novac.

Jasno je. dragi moj prijatelju? Naime. Mnogi ljudi i mnoge ene bi mu zavidele na takvom ivotu. 258 Kako to? Ja mislim da kad se demokratska dr ava edna d slobode nameri na prvake rdave vinotoce pa izgubi meru i preterano se opije slobodom. on je lep i aren kao i to dr avno uredenje. Takvog coveka treba staviti uz demokratiju. nekako na isti nacin postaje defa mokratija od oligarhije. slobodnim i bla enim ivotom. Mnogo se govori . njemu s pravom govorilo da je roden za demokrati ju. zar ne? Da. Hajde. jer bi se . Isto tako je i nezasitost u onom to smatra najvecim dobrom upropastila demokratiju. A sad nam preostaje da opi emo najlep e dr avno uredenje i najlep eg35 coveka tiranidu i tiranina. e Dobro si opisao ivot coveka koji zastupa jednakost. A nezasitost u sticanju bogatstva i zanemarivanje ostalih stvari upropastili su oligarhiju. Tako je. neogranicenost u tome i u zanemarivanju ostalih stvari i u ovom dr avnom uredenju stvara potrebu za tiranidom. Mislim da sam pokazao i to da on u sebi sadr i sve moguce oblike i na j razliciti je karaktere. prilicno je jasno da ona proizlazi iz demokratije. tome i cesto se cuje to tvrdenje. zar ne? Tako je. valjda. XIV. je li? A ta to ona smatra najvecim dobrom? Slobodu odgovorih. ako nisu sasvim popustljivi i ako joj ne pru e potpunu slobodu. kao i tiranida iz demokratije? Kako to? U oligarhiji se kao najvi e dobro cenilo ogromno bogatstvo. u kome ima toliko primera i za dr avna uredenja i za karaktere. to sam upravo hteo reci. Nikakvog reda i nikakve potrebe nema u njegovom ivotu: to on smatra slatkim. Pa onda. Tako je odgovori on. Mogao si cuti kako je c to najlep e u demokratskoj dr avi i da onome ko je po prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da ivi u njoj. Pa onda. i ona je na njemu i zasnovana. dakle. optu uje i ka njava prebacujuci im da su opaki i oligarhicni. zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca na trgovinu. onda ih ona. 562 Dalje. kakav je karakter tiranide. i za sve to vreme on u iva.na njih. .34 Tako je odgovori on.

a ucenici slabo uva avaju ucitelje. Zar onda nije e neizbe no da se u takvoj dr avi sloboda pro iri na sve? Kako da ne? A nije li.Tako zaista i radi. a i druge ovakve sitnice: ucitelj se u takvoj dr avi pla i ucenika i laska im.30 Tako se i de ava. .37 Uop te. pa i da uhvati korena i u domacih ivotinja. prijatelju. a starci. A one rekoh koji su vlastima odani prezire kao dragovoljne robove i ni tavna bica. medutim. mladici se izjednacuju sa starijima i bore se sa njima i recima i delima. Op ta sloboda. njihovi kupci. hvale i po tuju i u privatnom i u javnom ivotu. Ali sam gotovo zaboravio da ka em kolika ravnopravnost i sloboda nastaju za ene u njihovom odnosu prema mu karcima i u odnosu mu karaca prema njima. Kako to misli ? Ovako: otac se navikne na to da bude jednak sinu i pla i se sinova. dosti e svoj vrhunac. da bi se dodvorili mladicima. Doseljenik (metoikon) se izjednacuje sa domorocem (astos) i domorodac s doseljeni563 kom. c Znaci da cemo kao i Eshil reci upravo ono to nam je na vrh jezika". pa se ne stidi niti se pla i roditelja. isto kao i pedagoge.38 . a sin se navikne na to da bude jednak ocu. kad vec kupljeni robovi i robinje nisu vi e ni ta manje slobodni nego to su oni. pa cak i sa strancom (xenos) u pravom smislu te reci. dragi prijatelju. puni su predusretljivosti i ala i ugledaju se b na njih samo da ne bi izgledali neprijatni i despoti. De ava se to. popu taju im. a sve to zato da bi bio slobodan. koji se izjednacuju s potcinjenima. koja se u takvoj dr avi stvara. One upravljace. opet. i potcinjene koji se izjednacuju s upravljacima. Tako je. neizbe no da se to odbijanje potcinjavanja uvuce neprimeceno u inokosna domacinstva.

pa onda u demokratiji i koja je dovodi do ropstva. takve su i kucke". I tako svuda d i sve sticu punu slobodu! To to mi prica i moj je san40: jer se i meni to cesto de ava kad odem u selo. ako se ne varam. Preterana sloboda. Po onoj poslovici: Kakve su gospodarice. i kod biljaka. To je prirodno odgovori on. jo veca i jaca jer je potpomognuta slobodom. nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za dr avu. i ona demokratiju odvodi u ropstvo: jer.41 tako je i kod vremena. XV. posle krajnje slobode najvece i najstra nije ropstvo. ali ta biva posle toga? Ista ona bolest koja je izbila u oligarhiji i koja ju je upropastila. Zavodljiv jeste. a one druge sa trutovima bez aoka. Tako je. i konji i magarci idu svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno i udaraju prolaznike ako im se oni ne uklone s puta. Uporedivali smo ih sa trutovima koji imaju aoke. izgleda. a ni ta manje i kod dr avnih uredenja. stvorice smutnju. prekomeinost uvek vodi velikom preokretu. ne prelazi ni u ta drugo. javlja se i u ovoj dr avi. samo da im niko ni na koji nacin ne bi bio gospoe dar. Jer onaj ko to nije video. ja to i ka em. i kod 564 tela.43 Toga dvoga treba da se i dobar lekar i c .42 260 I to s pravom! Ako se te dve vrste ljudi nastavih ja nadu ma u kojoj dr avi. To znam vrlo dobro rece on. lepi i zavodljivi pocetak tiranide. pisanim i nepisanim zakonima. Tako je. nego kakva je to b bolest koja se javlja prvo u oligarhiji. Ali mislim da ti nisi to pitao. Onda je rekoh sasvim prirodno da tiranida ne nastaje iz nekog drugog dr avnog uredenja nego iz demokratije: mislim. A to je. Govorio sam . onim lenjim i rasipnim ljudima na cijem celu stoje najhrabriji koje slede velike kukavice. zaista. onda vidi kako du a gradana postaje na to u toj meri osetljiva da se razbesni i ne mo e da podnese ako joj neko nametne samo malo stege? Ti zna da oni najzad prestanu da vode racuna i .Jeste. prijatelju moj. I to je prirodno. ne mo e ni da veruje koliko su ljudima podlo ne ivotinje39 slobodnije ovde nego ma gde. A to je glavno nastavih ja kad se sve ovo skupi. stvarno. kao to to u telu cine sluz i uc.

Tako je. soj onih koji ive od rada svojih 261 . isto onako kao to mudar pcelar najvi e nastoji da oni uop te ne postanu. Sasvim je tako rece on. i sastavljena. 565 XVI. Onda se iz mno tva izdvaja i jedan drugi soj ljudi. uz male izuzetke. Razume se. dok ostali sede blizu oko govornica. Mislim da trutovima med tece najvi e upravo od ovih. Otprilike tako. da ih to pre sa samim sacem isece. ipak vecinom postaju najbogatiji oni koji su po prirodi najuredniji. zapravo. dr e u svojim rukama celokupnu upravu u takvom dr avnom uredenju. Narod (demos) bi sacinjavao treci soj ljudi u demokratskoj dr avi. jer ko bi ga sisao od onih koji ga imaju malo? Mislim da se takvi bogata i nazivaju: hrana trutova. Jedan od tih obuhvata onu vrstu ljudi . a ako se pojave. zuje i ne trpe onoga ko drukcije govori. U pravu si.dr avni zakonodavac daleko klone. Kako to? Njih u oligarhiji ne cene i ne daju im vlast. vode glavnu rec. oni koji su naj e ci. Koji to? Premda se svi bave sticanjem. I najlak e. pa su zato neve ti i slabi. kojima smo govorili. uzmimo stvar ovako! Kako? U mislima podelicemo demokratsku dr avu na d tri dela.44 I tako oni. U demokratiji pak oni. Naravno. i takvih ljudi u demokratskoj dr avi s obzirom na pravo da svako radi to hoce nema mnogo manje nego u oligarhijskoj dr avi. govore i delaju. Ali oni su u demokratiji mnogo e ci nego u oligarhiji. sa malim izue zecima. od kojih je ona. tako mi Zevsa! A sada. da bismo jasnije videli ono to elimo.

ako dode do tiranide. onda. ne biva tako da on to nam pripoveda prica . ne sam i po svojoj volji nego iz neznanja i zaveden klevetnicima. Taj soj je u demokratiji najbrojniji.50 kad gradane tera u izgnanstvo i ubija 566 ih. zar ne? Sasvim je jasno. i sami po nevolji postaju oligarsi. a kad se prikupi. te da preduzimaju sve to je u njihovoj moci. kako je to vec obicaj. kad jezikom i bezbo nim ustima pije krv svoga rodaka. kad se ne uste e ni od krvi 262 svojih sugradana. bogami.ruku i onih besposlenih koji nisu stekli mnogo imovine. Zar narod obicno ne daje prvenstvo jednome kao svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdi e ga? Naravno da to radi. hteli oni to ili ne. kad coveku oduzima ivot. c poku ava da im nanese zlo.46 dele je narodu.45 Pa i dobija ga rekoh ja u svakoj takvoj prilici u kojoj upravljaci. vodi na sudove i ubija ih. Zato su. narod tako dobija svoj deo. osim ako ne dobija jedan deo meda. prinudeni da se brane. tobo e. oni drugi ih optu uju da narodu rade . Jesam. uzimajuci imovinu od onih koji je poseduju. postati e Zar nisi cuo za tu pricu? ucini ono u Arkadi ane vuk. postaje i najmocniji. glavi i da su za oligarhiju. A kako se taj zastupnik naroda preobra ava u tiranina? Zar to. nego ih nepravedno okrivljuje. hramu Zevsa Likejskog j i?49 Kakva je to prica? Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pome sa utrobom ostalih rtava mora. Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto kad gleda svoje odane ljude. a pri tom govori . Kako da ne? Iako imucni ljudi ne ele da prouzrokuju bunu ili prevrat. ocigledno. a ne iz nekog drugog. Kad imucni. kojima se imovina oduzima. Tako je rece on ali ne dogada se tako cesto da se on prikupi. . Otuda tu akanja. sudovi i parnice medu njima.43 Tako je.47 To je iva istina. kad ih. da govore u narodnoj skup tini. b Doista. ukidanju dugova i . zadr avajuci najveci deo za sebe. vide kako narod. podeli zemlje. d Onda je jasno rekoh da ce. mislim oni. tiranin ponici iz toga soja koji zastupa narod. a ta promena je jo jedno zlo koje im trut svojim ubodom nanosi. najzad.

51 Tako je. kao u prorocanstvu datom Krezu52: . b Ako.i pobe e kraj peskovitog Herma i ne saceka i ne zastidi se to ga smatraju kukavicom" Dabome. I narod mu je daje. Obicno se tako i de ava. Naravno. uprkos svojim neprijateljima. A ako ga proteraju i ako se on. A ako ga uhvate u bekstvu. onda ga mislim ubijaju. zar se nece vratiti kao savr eni tiranin? Svakako hoce. od naroda telesnu stra u da bi za titnik naroda ostao nepovreden. i zato to se nada za sebe. oboriv i mnoge druge.. Tako je. prijatelju.54 i tako ce. Kad to sad vidi covek koji ima novaca i koji je zbog novca osumnjicen da mrzi narod. onda on. c Da. i zato mislim to se boji za njega.zar za takvog coveka ne postoji neka potreba ili nekakva sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih neprijatelja. na kraju. sam popeti na dr avna kola. jer po drugi put ne bi imao prilike da se stidi. imaju onaj poznati zahtev tiranina. ili postane tiranin i od coveka postane vuk? To je zaista neminovno! I to je taj koji ustaje protiv imucnih ljudi. onda ga kri om vrebaju i poku avaju da ga nasilnom smrcu uklone. od zastupnika postati savr eni tiranin. naime. ne mogu da ga proteraju. Svi oni koji su u svojoj ambiciji dotle doterali. A onaj za titnik naroda nece le ati koliko je dug d i irok"53 to je jasno nego ce se. medutim. ponovo vrati. niti da ga ocrne pred narodom i da ga ubiju. Kako da ne? . tra e.

XVII. A sad, da razmotrimo srecu i coveka i dr ave u kojoj se ovakav smrtnik pojavio. Da razmotrimo, svakako! Nece li on prvih dana i u prvo vreme pru ati osmeh svima i pozdravljati svakoga koga sretne? Govoe rice da nije tiranin i obecavace mnogo i pojedincu i dr avi, je li? Zar nije oslobodio i podelio zemlju narodu i svojim privr enicima i zar ne izgleda blag i milostiv? Tako je. A kad svr i sa svojim neprijateljima, s jednim sklopi mir, a druge uni ti, kad se, s te strane, oseti bezbedan, onda ce uvek pocinjati neke ratove kako bi narod imao potrebu za vodom. Tako je. 567 On ce zametati ratove i zato da bi gradani, dajuci novac, osiroma ili, da bi bili prinudeni da se bave svakodnevnim poslovima i da bi mu, tako, manje radili . glavi, zar ne? Da, tako je. A mislim da ce pocinjati ratove i zato da bi poneke u koje sumnja da imaju slobodoumne namere i da mu nece dozvoliti da vlada, pod izgovorom uni tio tako to ce ih predati neprijatelju. Zbog svega toga tiranin mora neprestano da se zaplice u rat, zar ne? Tako je. b A zato to to radi, gradani ga sve vi e mrze? Kako da ne! Neki od onih koji su mu pomogli pri usponu i koji su i sami mocni, i to oni koji su najhrabriji, otvoreno ce govoriti i pred njim i pred ostalima i prekorevace ovakve prilike, zar ne? Naravno. Ako eli da vlada tiranin ce morati da uklanja sve takve ljude, dok ne ostane nijedan koji ne to vredi, ni prijatelj ni neprijatelj. Tako je. On, dakle, mora o tro da motri ko je od njih c hrabar, ko ponosan, ko je mudar a ko ugledan; i tako ce biti srecan, jer ce morati, eleo on to ili ne, da svima bude neprijatelj i da im radi . glavi sve dok ne ocisti dr avu. Da divnog li ci cenja! Da, suprotno onome to cine lekari sa telom rekoh. Jer oni oduzimaju ono to je najgore, a ostavljaju ono to je najbolje, a ovaj radi suprotno tome. 264 Mora tako da radi rece on ako eli da vlada! d XVIII. Kakvo je to bla enstvo rekoh koje ga primorava da ivi ili sve sa samim nevaljalcima i omrznut od svih, ili da uop te ne ivi!

Da, u takvom bla enstvu! Zar mu, ukoliko medu gradanima bude vi e omrznut,zbog ovakvih postupaka, nece biti potrebna sve mnogobrojni ja i vernija telesna stra a? Naravno. A ko ce biti ti verni? I odakle ce ih dovesti? Ako im bude platio za to, mnogi ce i sami dolete ti rece on. Bogami rekoh opet mi se cini da govori e . nekakvim stra nim i svakojakim trutovima! S pravom ti se tako cini odgovori on. A domace on ne bi voleo. Je li tako? Kako to? On ce od gradana oduzeti robove, oslobodice ih i uvrstiti u svoju telesnu stra u. Dabogme, jer ce mu ovi biti najverniji! Srecan li je tiranin koji se slu i takvim prijate568 ljima i takvim pouzdanicima, po to je nekada nje poubijao! Ali.je tako, i on se takvim slu i! Ti drugovi mu se, dakle, dive i s njim se sa ivljuju novi gradani, a cestiti ljudi ga mrze i izbegavaju ga? Tako je. I onda nije bez razloga to pisce tragedija, a narocito Euripida koji se medu njima istice, smatraju mudrima. Za to? Zato to je on iz sebe iscedio sa etu i sna nu55 b misao da se mudri tirani s mudracima sabivstvuju", te je jasno rekao da su mudraci oni od kojih je tiranin nacinio svoje dru tvo. I kao bogoliku50 rece slavi on tiranidu, i ka e jo mnogo ta drugog, isto kao i drugi pesnici. Upravo zato to su mudri, opra taju pesnici-tragicari i nama i onima cije je dr avno uredenje slicno na em, to ih, zbog toga to tiranidi pevaju slavopojke, ne primamo u dr avu. Mislim da nam to pra taju barem oni koji su c uctivi.

Oni onda obilaze ostale dr ave, skupljaju narod, iznajmljuju lepe glasove, sna ne i ubedljive, i mame dr ave u demokratiju i tiranidu. Tako je. Osim toga, primaju i nagradu za to i cenjeni su, najvi e, naravno, od tirana, a onda i od demokratije. Ali, ukoliko su bli e vi im dr avnim uredenjima, utoliko je d i njihov ugled manji,57 nestaje im dah, i oni nemaju vi e snage da se penju. Tako je. .... Medutim rekoh ovde smo se malo udaljili od stvari; hajde da ponovo govorimo . onoj lepoj, arenoj i stalno promenljivoj tiraninovoj vojsci. Ko ce je hraniti? Jasno je odgovori on da ce tiranin tro iti imanja hramova, ako ih u dr avi ima, pa ako prihod od toga bude dovoljan, on ce narodu odrediti manje poreza. e A ta ce biti kad toga nestane? Onda je jasno da ce i on sam, i njegovi drugovi u picu, i prijatelji i prijateljice iveti od ocevine. Razumem rekoh i njega i njegove drugove hranice narod koji je tiranina stvorio.58 Nema drugog nacina. ta ka e rekoh . A ako narod postane nezadovoljan i izjavi kako nije u redu da otac hrani odrasla sina, nego treba da bude obratno, da sin hrani oca; i da ga narod nije rodio i postavio zato da kad sin odraste, 569 sam narod-otac postane rob njegovih robova, i njega, zajedno sa robovima i ostalim olo em, izdr ava; ako mu ka e da ga je on rodio i doveo na upravu kako bi se oslobodio bogata a, i onih koji se u dr avi nazivaju plemicima". Zamisli da narod sad, kao to otac otera iz kuce sina zajedno sa njegovim dosadnim drugovima u picu, zatra i da i on i njegovi drugovi napuste dr avu! Onda ce narod, tako mi Zevsa, shvatiti kakvog b je sina rodio i voleo i dao mu vlast, i uvidece da slabiji hoce da istera jaceg. Kako ka e ? upitah ja. A zar ce se tiranin usuditi da svome ocu odgovori silom i da ga, ako mu se ne pokori, tuce? Hoce, ali ce mu najpre oduzeti oru je. Ti, znaci, naziva tiranina oceubicom i rdavim hraniteljem starih roditelja. To je, kako se cini, op te poznata priroda tiranide, pa bi narod kako poslovica 266 ka e be eci od dima robovanja slobodnima upao u c vatru robovanja robovima. I tako bi, umesto krajnje i neumerene slobode, navukao ruho najte eg i najgoreg robovanja

robovima. Da, tako se de ava. Pa, onda rekoh zar je neskromno izjaviti da smo dovoljno pokazali kako iz demokratije postaje tiranida, i kakva je ona kad to postane? Jeste, sasvim je dovoljno.

(-) KNJIGA DEVETA St. 571a I. Preostaje nam jo samo nastavih ja da pogledamo tiranskog coveka, da vidimo kako je on nastao od demokratskog i, kad je vec postao, kakav je i kakva je njegova priroda, srecna ili nesrecna. JesCjo nam to preostaje odgovori Adeimant. Zna li upitah ta jo elim? Sta? Cini mi se da nismo dovoljno raspravili . po udama1 kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to bude b nepotpuno, na e istra ivanje ce biti manje jasno. Ali rece on zar je sada kasno da to ispunimo? Nikako. Pazi ta u njima hocu da vidim. Evo ovo: medu zadovoljstvima i po udama koji nisu nu ni, ima i takvih za koje mi se cini da su nedopu teni. Svako je u opasnosti da takve nade u sebi, te ce se u jednih ljudi uz pomoc razuma, zakona i boljih po uda one sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih ce postati mnogobrojnije i jace. Koje su to po ude upita on . kojima govori ? _ one rekoh koje se bude u vreme sna, kada zaspi ono drugo to je u du i razumno i pitomo i gospodarsko, a ono to je u du i ivotinjsko i divlje, ojacano jelom i picem, skace, odbija san, te se odaje zadovoljavanju sopstvenih cudi. Znano ti je da je ono u takvoj prilici na sve spremno, jer je oslobodeno i nesputano od svakog stida i razumnosti. Ne ustrucava se pred htenjem da se spoji s majkom, ili sa bilo kojim drugim covekom, d bogom ili ivotinjom; ne zazire od ubistva i nema tog jela od kojeg bi se uzdr alo. Jednom recju, nema nijedne ludosti i bestidnosti koju ne bi pocinilo.2 Su tu istinu govori rece on. Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot umeren, kada se snu predajemo po to smo ono to je u nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i razmatranjima, te tako u sebi samima postigli spokoje stvo. Drugo je kada po udnost ne ostavljamo ni u oskudici ni u obilju, i to s namerom da je uspavamo i da joj ne dopustimo da ono to je najbolje ometa rado cu ili alo cu, nego da ovom dopusti da bude samo sa so 572 bom, jedinstveno, u cistoti svojih ispitivanja i svojih te nji, opa anja onog to ne zna,3 ili onog to je bilo, to jeste i to ce biti. Isto je tako kad ubla imo volju, te ako se na nekog ljutimo, ne zaspimo uzrujana srca, nego po to smo smirili pomenuta dva dela,a treci u kome nastaju

misli, razbudimo i tako pocivamo onda zna da se u takvom stanju najvi e nalazi istina, i da ce cudovi na i b bezakona prividenja najmanje dolaziti na san. Mislim da je to potpuno tacno. Ali mi smo se u ovoj stvari suvi e udaljili. Hteli smo da saznamo samo to da u svakom coveku, pa cak i u ponekom od nas to izgledamo tako umereni, postoji neka stra na, divlja i nedopu tena vrsta strasti. I ona se onda javlja u snu. Razmisli, da li je to pametno i da li se sla e sa mnom! Sla em se, naravno. II. A sada se seti onoga to smo rekli za democ kratskog coveka!4 Njega je od rodenja odgajao otac tedi a, koji je priznavao samo strast za skupljanjem novca, a nepotrebne nagone, koji se odnose samo na zabavu i doterivanje, prezirao. Je li tako? Tako je. A onda, kada je do ao u dodir sa ljudima otmenijim i punim pomenutih po uda, on se iz odvratnosti prema tedljivosti svoga oca odao svima vrstama obesti i nacinu ivota svojih prijatelja; kako on, medutim, ima bolju prirodu nego njegovi zavodnici, to, razvlacen na sve d strane, zauzima sredinu izmedu oba nacina ivota; i u ivajuci, po njegovom mi ljenju, umerenije nego jedni i drugi, vodi ivot ni krtarski ni nedopu ten, jer je od oligarhijskog postao demokratski covek. To je i bilo i ostaje i na e mi ljenje . tom coveku. 269

Pretpostavi sad da se takvom coveku, kad vec ostari, rodi sin i da ga on odgaji u takvim navikama. Dobro, zami ljam to. Pretpostavi sad da se i njemu dogada isto ono to i njegovom ocu: da ga vuku u svakojako bezakonje, e koje njegovi zavodnici nazivaju potpunom slobodom"; otac i ostali bliski rodaci podr avaju u njemu umerene strasti, a zavodnici rade protiv toga; i kad ovi zlotvori i tvorci tiranina osete da mladica nece moci drukcije osvojiti, onda svojim carolijama, probude u njemu ljubav5, 573 koja postaje vod besposlenih i rasipnickih strasti koje lice na nekog ogromnog krilatog truta; jer kod takvih ljudi ljubav i nije ni ta drugo, zar ne? Nije, naravno. A kad mu u oblacima tamjana, mirisa, venaca, vina i u svim raspusnim u ivanjima koja odgovaraju takvom dru tvu ostale strasti6 pocnu zujati . ljubavi, i kad trutu, hraneci ga do krajnjih mera, usade aoku ce nje, onda tog za titnika du e uhvati mahnitost za telesnom stra om, i on pocinje da luduje sa njom. I ako u svojoj b du i naide na jo neko mnenje ili po udu, koji se smatraju dobrima i mogu da osete stid, on ih ubija i tera od sebe, sve dok sasvim ne ocisti du u od umerenosti i ne napuni je stranom ludo cu. Sasvim je tacno to to govori . postanku tiranina. I zar se Eros nastavih ja ne naziva zato vec odavno tiraninom?7 Sasvim je moguce rece on. Ali, prijatelju, i u pijana coveka ima neke tiranske razmetljivosti. c Doista je ima. Pa i onom ko je mahnit i poremecena uma cini se da je sposoban vladati ne samo nad ljudima nego i nad bogovima. Doista rece on. A potpun tiranski covek, bo anski Adeimante, postaje onda kada po prirodi ili po nacinu ivota, ili i po jednom i po drugom, postane opijen, erotican i sulud.8 Svakako. TTT. Tako dakle, po svemu sudeci, postaje takav covek. A kako on ivi? d Odgovori cu ti rece on onako kako se to radi vi igri: Reci ce mi ti." 270 Hocu rekoh. Ja mislim da ce, kad tiranin Eros zavlada njegovom du om i kad pocne njome suvereno da upravlja, tamo biti svetkovina, veselih povorki, gozbi, milosnica i tome slicnih stvari. Svakako.

Zar onda nece svakoga dana i noci nicati mnoge i silne po ude koje mnogo zahtevaju? Hoce mnoge. Ako, dakle, bude kakvih prihoda, oni ce se brzo tro iti, je li? Tako je. e A posle toga ce doci pozajmica i otkidanje od imanja? Naravno. A kad svega bude nestalo, zar nece po ude koje su se tu ugnezdile nadati dreku i tra iti svoju hranu? Zar nece covek, proganjan aokama svih mogucih po uda, a narocito Erosom, koji ostale po ude dr i oko sebe kao telesnu stra u, tra iti onoga ko ne to ima i od koga bi mo574 gao ne to oteti bilo prevarom ili silom? Ima pravo, tako je. On ce morati da grabi odasvud, inace ce ga pritisnuti veliki bolovi i tegobe. Tako je. I kao to su nova u ivanja zagospodarila u njemu nad ranijim i li ila ova njihovih prava, tako ce i on, iako je mladi, hteti da zagospodari nad ocem i majkom i da im, kad svoj deo potro i, otme njihovo da bi potro io i ocevinu. Ne treba sumnjati da ce tako biti. b Ako mu oni, medutim, ne budu dopustili, zar nece poku ati najpre da krade i da vara svoje roditelje? Poku ace, zacelo. A kad to ne bude mogao, onda ce poceti da otima i pribeci ce sili? Mislim da ce to uraditi. Ako se, pak, starac i starica budu odupirali i borili, prijatelju, zar ce se on ustezati da ne postupi kao tiranin? Nema ba mnogo nade za njegove roditelje! Veruje li ti, Adeimante, tako ti Zevsa, da ce on c zbog jedne nove dragane, koja mu nije neophodna, zlostavljati svoju staru, neophodno potrebnu majku, ili da ce to isto uciniti zbog nekog novog lepog decaka koji mu

je postao drag, ali koji mu nije isto tako neophodan, sa svojim uvelim i neophodno potrebnim starim ocem, najstarijim svojim prijateljem, pa da ce ih, cak, ako ove bude doveo u kucu, predati njima kao robove? Zaista ce to uciniti, Zevsa mi! Onda je zaista velika sreca roditi sina tiranina! Sigurno. d A ta ce biti kad takav covek ostane bez oceve i majcine imovine, a u njemu je vec skupljen citav roj naslada? Nece li on prvo poku ati da probije zid neke kuce, ili da ukrade ogrtac nekog zakasnelog prolaznika, a zatim da opljacka hram? I dok tako bude postupao, dotle ce strasti koje su se tek bile oslobodile i koje se kao telesna stra a nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje su se ranije, u vreme kada je on jo bio u granicama zakona e i pod okriljem oca, i dok je jo bio demokratski covek savladati stara shvatanja . dobrom i sramotnom koja je jo od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim. I tada, kad Eros postane njegov tiranin, on ce stalno i u budnom stanju biti ono to je nekad bio samo u snu, 9 i nece se ustrucavati ni od kakvog stra nog ubistva, ni od kakve hrane, i ni od kakvog nedela, nego ce Eros, koji u 575 anarhiji i neredu10 ivi u njemu kao tiranin, po to samo on zapoveda, voditi nesrecnika koji ga u sebi nosi kao to tiranin vodi dr avu, naterace ga na svaki podvig koji ce biti od koristi njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti koje su jednim delom do le od rdavog dru tva, a drugim delom rodene u njemu samome, i koje su se, zbog njegovog nacina ivota, same oslobodile okova i raspojasale. Zar ivot takvog coveka nije takav? Jeste, takav je. Ako u dr avi ima malo takvih ljudi i ako je veb cina ostala razumna, onda oni odlaze iz dr ave da postanu telesna stra a kakvom drugom tiraninu, ili ako gde besni rat postaju najamnici, a ako su mirna i tiha vremena, onda ostaju u dr avi i cine mnogobrojna mala zla. Na kakva zla misli ? Eto: kradu, vr e provale, bave se d eparo kim poslovima, kradu odela prolaznicima, pljackaju hramove, bave se prodajom robija. Ponekad tu akaju," a ako imaju govornickih sposobnosti, onda krivo svedoce i primaju mito. c To su sitna zlocinstva, ako takvih ljudi ima malo rece on. 272 Jesu sitna rekoh ali su sitna samo naspram onih velikih. I sva ta zla kad se skupe zajedno nisu, kako se to ka e, ni nanesi onoj iskvarenosti i bedi koje tiranin donosi dr avi. Jer kad je u jednoj dr avi broj takvih ljudi postao veliki, kao i broj onih koji za ovima idu, i kad svi oni osete to svoje mno tvo, tada uz pomoc nerazboritog naroda stvaraju tiranina od onog medu njima koji

dakle. i ukoliko on du e ivi i tirani e utoliko vi e postaje takav. poni avaju se i ne uste u se da se na svaki nacin izdaju 576 za prijatelje dok ne postignu ono do cega im je bilo stalo. U svakom slucaju. I tako ce biti ako se dr ava svojevoljno preda. Najpre u odnosu prema onima s kojima se dru e. pa ce im ono to je ranije bilo. tiranska priroda nikad nije osetila. Takav postaje onaj ko je vec po prirodi najveci tiranin. pa jo dode na vlast. ili slu e drugima. medutim. a ako se odupre. . ili ako oni sami imaju potrebu da od nekoga ne to tra e. i to s punim pravom! A. pokazuju se kao neprijatelji. kao to je ranije rdavo postupao prema majci i ocu. ali kad to postignu. samo ako bude mogao. jer je on najsposobniji da bude tiranin. I to bi bio vrhunac strasti toga coveka! e To bi zaista bio vrhunac! A ovi rekoh postaju takvi jo kao privatne licnosti i pre nego to dodu na vlast.d u sopstvenoj du i ima najveceg i najsna nijeg tiranina. ako smo se u ranijoj raspravi slo ili u tome b ta je pravednost. Mislim da smo se u tome slo ili. provode tirani bez prijatelja i uvek su ili despoti. kako Kricani ka u. Ceo ivot.12 To je i prirodno. ili ovi moraju da im laskaju i da budu u svemu spremni da im cine usluge. predati u ropstvo. ono to mi zovemo otad binom. dove ce mlade drugove.13 Sla em se u potpunosti. Slobodu i pravo prijateljstvo. Zar takve ljude ne treba s pravo nazvati nevernima? Treba. mila majcina zemlja. onda i u najvecoj meri nepravednima. onda ce tiranin. Hajde da sad jednom recju obuhvatimo toga najgoreg coveka: to je onaj koji je u budnom stanju onakav kakvim smo ga mi opisali da je u snu. rdavo postupati prema otad bini. Tako je.

mi bismo svi morali slu ati sudiju koji ume da prosuduje. Ne pitam te za koju od njih misli da je najbolja. koji stanuje na istom mestu i prati njegov domaci ivot. nego. a kakva nesreca tiranina u poredenju sa ostalim ljudima. ili nekako drukcije. Znaci da ce tiranin biti slican tiranskoj a demokratski covek demokratskoj dr avi. njima sudi onaj ko mo e duhom da ude u covekov karakter i ko je u stanju da ga shvati. sreci i nesreci? Ne smemo se zbuniti time to posmatramo jednog tiranina ili nekolicinu ljudi koji ga okru uju. dati zadatak da nam objasni kakva je sreca. odnos jednog coveka prema drugome biti onakav kakav je i odnos jednog oblika dr ave prema drugome. samo na spolja njost. da li ti isto tako. a druga najgora. po to treba e zaci u unutra njost dr ave i posmatrati je u celini. zar ne? d Tako je. a za koju da je najgora. i koga ne mo e prevariti sjaj tiraninovog ivota. pa onda ka imo svoje mi ljenje. tiranska dr ava prema onoj kraljevskoj. To ce svakako morati da bude tako. koji zaista posmatra. ucinimo sad i mi to i pogledajmo je svu. kao deca. Nego. Zar onaj ko se poka e kao najizopaceniji nije c u isto vreme i najnesrecniji? I zar onaj koji kao tiranin bude najdu e i najgore vladao. Taj je tvoj zahtev sasvim opravdan rece on i svakome je jasno da nema nesrecnije dr ave od one kojom upravljaju tirani. biti i najdu e i najvi e nesrecan? Jer . sudi i .Neizbe no rece Glaukon nasledujuci svoga brata u raspravi. onaj ko ne gleda. to jest ako tra im da . U kakvom je onda odnosu. dakle u onim b prilikama gde je on najmanje glumac. . 15 Onda ce nastavih ja svakako biti opravda577 no ako za te ljude zahtevam isto to. onaj ko ima dublji pogled. ni srecnije od one koja je kraljevska. koji posmatra njegovo pona anje prema domacima u kuci. tako isto ce biti i sa ostalima. nece. Tada cu ja takvom posmatracu. Onda ce. kad je u pitanju vrlina. IV.16 I takav tvoj zahtev ce biti sasvim ispravan. to je jasno. a zatim i njegovo 274 dr anje kad je dr ava u opasnosti. kad su u pitanju vrlina i sreca. koju smo prvo prikazali?14 U sasvim suprotnom odgovori on jer je jedna najbolja. po to je sve video. tome mnogi razlicito misle. ako hocemo da govorimo istinu. zar ne? Tako je. Po mome mi ljenju.

i najcestitiji deo u njoj sastoji od bespravnih i nesrecnih robova. dakle. ali najopakiji i najmahnitiji njen deo gospodari? Tako je. ali je to mali broj. c V. i to u najvecoj meri. A je li tiranska dr ava bogata ili siroma na? Siroma na je. covek slican dr avi. da tako ka em. i ba njeni najplemenitiji delovi moraju biti zarobljeni. A sada. tome mogu prosuditi i koji su se namerili na iste takve ljude? Tako cemo bar imati nekoga ko ce moci da nam odgovara na pitanja. d Ako je. Zacelo. du a u celini.'7 onda se i u njemu moraju de avati iste stvari. da tako ka emo. . Dalje! Da li ce za takvu du u reci da je ropska ili da je slobodna? Bogami. Ne. dok se vecina. Vidim. da li da mi uzmemo na sebe ulogu onih koji . i njegova du a mora biti puna ropstva i neslobode. posmatraj pa ljivo prvo jedno pa onda drugo i reci mi koje su njihove karakteristicne osobine. naravno. dok jedan mali. da je ropska! A ropska dr ava kojom vlada tiranin uop te ne mo e da radi ono to hoce. A ipak vidi da u njoj ima i gospodara i slobodnih ljudi. 578 Tako ce i tiranska du a uvek biti siroma na i nezadovoljna. e Tako ni tiranska du a nece ciniti ono to hoce. hajde da razmislimo ovako: seti se slicnosti izmedu dr ave i coveka.ta misli . Svakako. nju ce strast koja je podbada silom vuci i ona ce biti puna pometnje i kajanja. Kakve osobine? Prvo rekoh hoce li za jednu dr avu kojom vlada tiranin reci da je ona slobodna ili ropska? Ropska.

Zna li da su oni bezbedni i da se ne pla e svojih ukucana? A za to bi se pla ili? Niza ta rekoh ali shvata li tome uzrok? Da. koje su u imaju mnogo robova. slutim da govori istinu. Misli li da ce se u nekoj drugoj dr avi naci vi e kuknjave. Razlika je u tome to brojem. U pitanju je ono najva nije: dobro i rdavo ivljenje. tu balica i bola? Nipo to. ovome i . A sad da se opet vratimo na tiranskog coveka. Ovi po tome to nad mnogima tiranin vlada nad vecim naime. donoseci zakljucak kako je ovo najjadnija od svih dr ava. A zar to nije bilo pravilno? Kako da ne. ali ne pro ivi ivot obicnog gradanina. to im dopu ta da su ljudi nalik na tirane bar vladaju. mahnitom od strasti i Erosa? Kako bih to mogao misliti? b Pretpostavljam da si. Nego ko? Mo da ce ti ovaj izgledati jo jadniji od njega? Koji to? c Onaj ko je sklon tiranidi. vidi . Od kojih? Od onih pojedinacnih. uzrok je u tome to cela dr ava poma e svakome od ovih privatnika pojedinacno. da na e ispitivanje treba da pode od ovih tacaka.Tako je. kad u njemu vidi ista zla? Ka em da je mnogo nesrecniji nego svi ostali ljudi. nikako nije on taj koji je najnesrecniji. Na osnovu ranijeg tvog govora. i da vidimo ta ti za njega ka e . zar nije neminovno da takva dr ava i takav covek budu ispunjeni strahom? Jeste. slicnim stvarima. d Gledaj onda da li ovo to govorim vredi. od onih privatnih dr avama bogate. Po mome mi ljenju. sasvim pravilno. nisi rekao tacno rekoh ja. Cini mi se. razmislio . Da rekoh ja ali u takvim stvarima nije dopu teno slutiti. . nego mu je nesreca dosudila da bude tiranin. A to. u tome je razlika. Misli li da u nekom drugom coveku ima vi e takvih zala nego u tome tiraninu. Kako to? upita on. Potpuno si u pravu rece Glaukon. naime. Dalje. 276 licnosti. uzdisaja. nego treba valjano ispitivati. Da.

i da zavidi ostalim gradanima koji putuju u strani svet i gledaju zanimljive stvari? Zaista je tako. pun svakojakog strahovanja i strasti. ta misli . Eto kakva zla anje tiranin koji rdavo upravsja svojom du om. A kad bi bo anstvo naselilo oko njega i mnoge druge susede re ene da ne podnose gospodarenje jednoga coveka nad drugim. zar ne? Morao bi to da cini. enu. da im mnogo obecava. i da najstra nijom kaznom kazne svakoga koga uhvate da to radi? b Onda bi mislim bio u jo opasnijem polo aju. 579 On bi bio primoran da nekima od robova laska. i da postane njihov udvarac. kako bi on onda strahovao za sebe i za svoju decu i enu da ih robovi ne pobiju? Mislim da bi bio u velikom strahu. A kad bi neko bo anstvo odnelo iz dr ave jednog od tih to imaju po pedeset i vi e robova. jer bi ga svuda vrebali neprijatelji. da ih oslobada bez ikakve potrebe. tiranin koga je sudbina primorala da to bude. a ipak je on jedini covek u dr avi koji ne sme nigde da otputuje niti sme da vidi i ta od onoga to ostali slobodni ljudi ele. nije u takvoj tamnici okovan? Njegova du a je ispunjena tolikim strastima.e Tacno. sa svim njegovim imetkom i robovima. umesto da provodi ivot kao obican covek. ili bi poginuo. i prebacilo ga u neku pustinju u kojoj ni od kakvog slobodnog coveka ne bi mogao ocekivati nikakvu pomoc. on . da c najveci deo vremena provodi kao ena. i to njega. Iako nije u stanju da vlada ni samim sobom. VI. onaj covek koga si ti malocas smatrao najnesrecnijim od svih ljudi. nego mora da se zavlaci u kucu. Zar tiranin koji je po prirodi takav kako smo ga opisali. i njegovu decu.

bezbo an. a kome drugo. Presuda je laka rece on. onda. najgori i najnepravedniji je u isto vreme i najnesrecniji. i istinu govori . Nijedan ti pametan covek nece protivreciti. 580 Pripisacemo mu i ostale osobine . a u ocima onoga ko ume da prozre celu njegovu du u. A on joj odgovara. naime. i rasporedi ostalu petoricu: kraljevskog coveka. dragi moj Glaukone. celoga ivota je ispunjen strahom i svoj vek provodi u bojazni. u stvari. d umesto da sedi kod kuce. nemiru i muci. u svakom pogledu jadan. a onda mora da cini nesrecnim i svoju okolinu. Hajde sad. On prima svaki porok i pothranjuje ga. kojima smo ranije govorili. oligarhijskog coveka. on je ocigledno veoma siroma an. pa lici na bolesnika koji. pravi rob. prema sreci i obrnuto. Iako to ne izgleda. a to je onaj koji najvi e odgovara tiranskom uredenju dr ave i koji je najsavr eniji tiranin nad samim sobom i nad dr avom. pa zbog toga mora najvi e da bude nesrecan on sam. najvi e se ulaguje i potcinjava. da on zbog svoje tiranske vlade mora da bude i da postaje sve vi e zavidljiv. odluci. on i mora takav da bude. Hajde da sad najmimo glasnika ili da ja sam javno objavim: Aristonov sin proglasio je za najsrecnijeg c coveka onoga koji je najbolji i najpravedniji. zar ne? Svakako. Ako je istina da njegov ivot odgovara dr avi kojom vlada. nemio. Treba li da dodam jo i to kako ni najmanje nije va no da li ih bogovi i ljudi poznaju kao takve ili ne?19 Dodaj i to! d VII. Ja cu ih poredati onim redom kojim si ih ti naveo. . Sokrate. nepouzdan. a laska najgorim e ljudima. Svoje strasti ocigledno ne mo e da zadovolji. mora svoj ivot da provodi u borbi i takmicenju sa atletama. Njegov je ivot.poku ava da vlada drugima. Neka bude rekoh. nepravedan. kao hor i prema odnosu koji oni imaju prema vrlini ili poroku. 1 tako tiranin ivi nesrecnije nego onaj koga si ti proglasio najnesrecnijim. 278 Objavi to javno rece Glaukon. Tvoje je poredenje veoma tacno. pravi tiranin je. i kao vrhovni sudija reci kob me ce u pogledu srece odrediti prvo mesto. a to je onaj koji je najbli i kraljevskom uredenju i koji vlada nad samim sobom.18 To je istina rece Glaukon. A to neka nam bude . timokratskog coveka. demokratskog coveka i tiranskog coveka.

20 pa se mora kako mi se cini dopustiti i drugi dokaz. To smo ispravno rekli. nazvali smo ga.jedan dokaz. ta onda? Hocemo li za volju23 reci da je ona u celini i uvek usmerena prema vladavini. zbog njegove mnogoe stranosti. drugi je onaj kojim se uzbuduje. Kako to govori upita on.21 Koji to? Ovaj. te da. Za mene je ocigledno da onome to je trostruko pripada trovrsno. Jedan je. a nazvali smo ga i srebroljupcem (philochrematon). sami sebi stvar ucinimo jasnom. a tako isto i po ude i vladarske funkcije. tako je isto i du a svake jedinke trostruka. pice. postupajuci tako. pa ga imenovasmo po onome to je u njemu najva nije i najjace. Ako bismo rekli da i njegovo zadovoljstvo i njegove sklonosti idu za dobitkom. nismo mogli oznaciti jednim samo njemu odgovarajucim imenom. tako i zadovoljstva svakom pojedinacno po jedno. i to zbog estine elja koje se odnose na hranu. naime. i ja tako mislim rece on. hocemo li postupiti kako treba? Na svaki nacin. pa kad budemo govorili . rekli smo. Ako dakle volju nazovemo pobedoljubivom i castoljubivom. 279 . a kao drugi razmotri ovaj i prosudi da li ne to vredi. onaj kojim covek uci. hocemo li ga ispravno imenovati? Svakako. Koji to? Kao god to je dr ava razdeljena na tri klase. ljubavno u ivanje. pobedi i slavi? b Doista hocemo. i na sve ono to je pratilac tih elja. po udno cu (epithvmetikon). nazivajuci ga srebroljubivim i dobitoljubivim (philokerdes) ili lakomim.22 treci. jer se takve elje ponajvi e zadovo581 ljavaju novcem. tom delu du e. ne bi li to bio najbolji nacin da u govoru pogadamo njegovu glavnu tacku.

koji je .A svakome je jasno da je ono cime ucimo pre svega uvek usmereno na saznanje istine. ljubitelj pobede i ljubitelj dobiti. sticajem okolc nosti i slucaja. ne samo u pogledu toga da li je on lep i ili ru niji. ako ga nazovemo ljubitelj znanja" (philomathes) i ljubitelj mudrosti" (philosophon)? Kako ne bi? Pa onda rekoh u du ama. Tako je. Ali pazi ovako: na koji nacin treba prosudivati ako se hoce da ne to bude procenjeno kako valja? Zar to ne biva putem iskustva (empeiria). jer su mu potrebna samo ako su neophodna?25 Zar mo e . gledati na ostala zadovoljstva ako ih uporedi sa onim koje dolazi od saznanja istine i od stalne te nje prema njoj? Zar nece misliti da je sve to veoma daleko od pravog zadovoljstva. I tri vrste zadovoljstava. Da. gori ili bolji. Ponajmanje. ukoliko ta nauka ne donosi slavu? Razume se da hoce rece on. i da je nu nost pravo ime za ona zadovoljstva. pa i . zadovoljstvo koje potice od slave ili ucenja. Onda cemo ga prikladno oznaciti. Sasvim tako. osim ako i ono ne donosi novaca. pa je njemu od svega onoga ponajmanje stalo do novca i slave. samom ivotu. ne znaci ni ta. Covek d koji te i za bogatstvom. svakako. u drugih ono jedno ili drugo od onog dvoga to je spomenuto. A ljubitelj mudrosti24 nastavih ja kako ce e on. Ako dakle nastavih ja postoji razila enje u tome koja su to zadovoljstva to pripadaju svakoj od onih vrsta ljudi. kazace da u poredenju sa dobitkom. tome da li je on ugodniji i 582 bezbolniji. A ta je sa castoljubivim covekom? Nece li on zadovoljstvo zbog sticanja novca smatrati nekako prostackim? I nece li zadovoljstvo u sticanju znanja smatrati za trice i kucine. kako bismo mogli znati ko od tih ljudi najistinitije govori?26 Nikako ne bih mogao na to pitanje odgovoriti. Onda ti je jasno da kad bi sva ta tri coveka redom hteo da pita koji je od ona tri ivota najugodniji. rasudivanja (phronesei) i zakljucivanja (logo)? Ili bi neko imao bolje merilo (kriterion) od toga? A koje bi to bilo? Razmotri dakle ovo: od ona tri coveka. Tako je rece on. od kojih je svaka u osnovi po jednog soja. VIII. vlada u jednih ovo poslednje. Zato i ka emo da u osnovi postoje tri soja: ljubitelj mudrosti. koji provodi vreme u sticanju znanja. tome biti ikakve sumnje? rece on. nego narocito kad je rec . svaki bi ti od njih najvi e hvalio svoj sopstveni.

29 Za to ne? A orude (brganon) prosudivanja30 ne poseduje ljubitelj dobiti. Uostalom. od one trojice ovaj ce najbolje prosudivati. dok ljubitelj dobiti. ako preduzme saznanje onog to je po sebi istinito27. nije primoran da okusi slast toga zadovoljstva. ne bi mu bilo lako da to postigne cak i ako vatreno eli. Ali zadovoljstvo od kontemplacije bica ne mo e da oseti niko drugi osim filozofa. tome stice iskustvo. po tvom mi ljenju. mnogi ukazuju pocasti i bogatom i hrabrom i mudrom. ni castoljubiv covek. niti da . Najbolje. nego ljubitelj mudrosti b u zadovoljstvu koje donosi dobit? Velika je razlika rece on. A od castoljubivog coveka? Da li ljubitelj mudrosti ima manje iskustva u zadovoljstvu od slave. iskusniji u zadovoljstvu koje potice od znanja. c Doista mnogo. 281 . pa zato svi ovi imaju iskustva u zadovoljstvu od slave. po iskustvu. A njegovo iskustvo je jedino koje je steceno posle razmi ljanja. tavi e. nego ljubitelj mudrosti.najiskusniji u svim zadovoljstvima koja smo spomenuli? Da li je. Prema tome rekoh ljubitelj mudrosti se iskustvom i u jednom i drugom od tih zadovoljstava mnogo razlikuje od ljubitelja dobiti.28 d Dakle. ljubitelj dobiti. onda i jedan i drugi u ivaju u pocastima. Ljubitelj mudrosti mora vec u detinjstvu okusiti i jedno i drugo. nego castoljubiv covek u zadovoljstvu od razumevanja stvari? Ne odgovori on jer ako izvr e ono cega su se latili. ako se obucava u saznanju prirode bica.

383 Mnogostruk. 37 A treci put neka to bude. dakle.33 583 Prema tome. Ali kako ti to misli ? 282 c Dokazacu ti to rekoh istra ujuci zajedno s tobom. pametan covek je u hvaljenju jak. jer mu je ono bli e nego zadovoljstvo ljubitelja dobiti. Pa onda ce. A kad se prosuduje po iskustvu.32 onda bi nu no bilo najistinitije ono to bi ljubitelj dobiti hvalio ili kudio. cini mi se. Jasno je da ce to na to mesto staviti zadovoljstvo ratnika i castoljubivog coveka. Za to ne? rece on. b IX. Onda i ono stanje koje nije ni radost ni bol predstavlja . kako sam to. Eto to bi. osim zadovoljstva pametnog coveka. Dokazi (logoi) su ponajvi e orude filozofa. kako se cini. Jer i kad hvali svoj ivot. na olimpijski na cin. pobedi i hrabrosti. poslednje mesto pripasti ljubitelju dobiti.Koje je to orude? Pa zar nismo vec negde rekli da prosudivanje ide putem dijaloga (dia logon) ili raz-govora? Jesmo. ako mi bude odgovarao. onda bi to za nepravednog bio najveci i najpotpuniji poraz. razumevanju (phronesei) i dokazu (logo)? Nu no je rece da najistinitije bude ono to hvali prijatelj mudrosti (philosophos) i ljubitelj dokaza (philologos). nego je prividno. Pitaj samo! Reci mi: zar ne ka emo da je bol suprotan zadovoljstvu? Ka emo.31 Kako da ne? Ako bi se. zadovoljstvo ostalih nije u svemu pravo niti je sasvim cisto. A kad bi se prosudivalo po slavi. Svakako.35 A koji ce ivot i koje zadovoljstvo onaj sudija36 staviti na drugo mesto? upitah ja. cuo od nekog mudraca. i pravednik bi po drugi put pobedio nepravednog. dakle. hoce li najprijatnije biti ono koje pripada onom delu du e kojim saznajemo? I hoce li ivot onog medu nama kojim taj deo du e upravlja biti najprijatniji?34 Kako i ne bi? odgovori on. Obrati pa nju na to da. od tri vrste zadovoljstava. onda bi najbolje bilo ono to ka e castoljubiv covek i ljubitelj pobede? Ocigledno. ono to se prosuduje najbolje e prosudivalo po bogatstvu i dobiti. posveceno Zevsu spasitelju i Olimpljaninu. mogle biti dve uzastopne odluke sudije.33 A ako je tako.

A na sredini izmedu ova dva osecanja nalazi se mir du e. d pre no to su se razboleli. biti i bol i zadovoljstvo.ne to? Da. neko kretanje. tj. odjednom bude oboje? Mislim da nije. Tako izgleda. nisu znali da je to najprijatnije. ali da oni. mir. pokazalo se. zar ne? Da. naravno. Mo da. Da li je moguce da ne to to nije ni jedno nt drugo. Zar ne misli i ti tako? Sla em se. e A kad neko prestane da se raduje nastavih ja onda ce i smirivanje zadovoljstva biti bolno. a ne neku radost. . Prijatnost koja nastaje u du i i bol su. kad osecaju bol. Secam se odgovori on. kao najprijatnije hvale odsustvo bolova i smirenje njihovo. I onda ce za ono za ta smo rekli da se nalazi izmedu jednog i drugog. i jedno i drugo. Seca li se upitah ga ja reci koje govore bolesnici kad su bolesni? Kojih? Da ni ta nije prijatnije od zdravlja. 584 A zar se malocas39 nije pokazalo da ono to nije ni bol ni ugodno sacinjava pravo mirovanje i da ono dr i sredinu izmedu ta dva osecanja? Jeste. Mir je svakako prijatna i po eljna stvar u takvim trenucima. Zar nisi cuo i ljude savladane bolom kako govore da ni ta ne bi bilo prijatnije nego da bol prestane? Cuo sam. U tim i mnogim drugim slicnim prilikama mo e videti da ljudi.

Kad je u blizini bola ono je ugodno. A s obzirom na istinsko zadovoljstvo. ali ako dobro pogada . buduci da jo nije video ono to je uistinu gore"? Tako mi Zevsa. i da ona pripadaju upravo onoj vrsti u kojoj se zadovoljstva formiraju otklanjanjem bola. d X. A kad bi neko leteo odozdo prema sredini. oni koji proishode iz ocekivanja? I oni su takvi. . i da je otklanjanje zadovoljstva cist bol. a ovo zato da ti se ne bi desilo da kao malocas pomisli kako je u prirodi stvari tako da je zadovoljstvo prestanak bola. c Izbegavajmo onda da verujemo da se cistota zadovoljstva sastoji u otklanjanju bola. i to bez ikakvog prethodnog bola. Pa onda to mirovanje nije stvarno. Tu se osecanje ugodnosti stice odjednom i u jakoj meri. veruje li da bi mislio ne to drugo a ne da leti nagore? I kad bi stigao do sredine. ne verujem da bi drukcije mislio! A kad bi opet poleteo natrag. To je iva istina rece on. A jesu li isti takvi i predosecaji buducih zadovoljstava i bolova.Kako onda mo e biti tacno da je odsustvo bola ugodno. 284 zar bi mislio da je negde drugde a ne gore". a bol prestanak zadovoljstva. pa pogledao onamo odakle je uzleteo. mislio bi da leti dole i ne bi se varao? Tako je. najmnogobrojnija i najjaca. to su ponajvi e zadovoljstva koja dolaze od mirisa. nema niceg to bi u tim prividima moglo biti zdravo. . Ali sasvim je sigurno produ ih ja da su takozvana zadovoljstva. Pre bi u njima moglo biti neke carolije. Zna li rekoh kakva je njihova priroda i cemu su ponajvi e slicni? Cemu? Ima li rekoh u prirodi ne to to bi mogao imenovati izrazima gore". ne ostavlja za sobom nikakav bol. kojim zadovoljstvima i bolovima govori ? Ima ih mnogo rekoh ja i od svake fele. dole". a bolno je kad je u blizini ugodnog..u sredini"? Ima. koja preko tela dopiru do du e. a odsustvo radosti mucno? Nikako. Doista je tako. To zaista treba izbeci. b A sada produ ih ja posmatraj zadovoljstva koja nisu posledica bolova. e .40 U svakom slucaju. A kad prestane. nego prividno. dokaz to pokazuje.

samo sad u stanju du evnom. ko bi uzeo hranu i ko bi postao razumniji. Kao to se covek koji ne zna za belu boju vara kad posmatra crno pored sivog. ed i druge takve b pojave nisu nekakve praznine u telesnom stanju? Jesu. ovome: zar glad. dakle. te je i samo takvo i takvim postaje. tome ta je zadovoljstvo. ne cudim se tome. cvrsto su uvereni da dolaze do zadovoljstva i ugodnosti. pice. tome ta je u istini gore". je li tako? Tako je. gledaju na bezbednost pored bola. i za hranu uop te? Ili. zaista misle i stvarno osecaju bol. tako ce se prevariti i oni ako. ono to se s hlebom jede. za istinu. kada padaju u bolesno stanje. mnogim drugim stvarima izmedu ostalog ni . Zevsa mi. ne znajuci ta je zadovoljstvo. Razmisli sad .Hoce li to punjenje biti istinitije41 ako se vr i necim to u sebi ima manje bica. Za koje stvari misli da vi e ucestvuju u cistom bicu? Za hleb. Onaj. ono to je umno i. je li? Da. besmrtno. za onu vrstu koja obuhvata istinito mnenje. znanje. na neki bi nacin izvr io nekakvo punjenje. ta sredina" i dole"? ta Tako je. A neznanje i nerazumnost su isto tako praznine. . a ta sredina izmedu jednog i drugog? 585 I zato oni. Za to se onda cudi to oni koji nemaju iskustva u tome ta je istina ne misle tacno ni . vi e bih se cudio da nije tako. ili pak ono to se vezuje za ono to ni . ta bol. sve vrline? A prosuduj c i ovo: misli li da vi e bica ima u sebi ono to se vezuje za vecno jednako. ili necim to ovoga u sebi ima vi e? Jasno je da ce biti istinitije ako se vr i onim to u sebi ima vi e bica. uop te.A sve bi to radio zato to mu nedostaje pravo iskustvo . a kad iz bola prelaze u srednje stanje.

manje ucestvuje i u istini u bicu? Mnogo manje. i to je samo po sebi u vecoj meri bice. A da li ono to nikada nije sa sobom jednako vi e ucestvuje u bicu42 nego to u njemu ucestvuje znanje? Nikako.45 To je u najvecem stepenu nu no rece on. dole i odande se opet vracaju prema sredini. Kako bi e 286 b leli da imaju vi e nego njihov sused. onda ce ono to se vi e ispunjava bicem i onim to u sebi ima vi e bica i vi e istine e dati radost istinskog zadovoljstva. takvim postaje? to je smrtno. koje je manje postojano. uvek nagnuti prema zemlji i okrenuti stolu. Oni nikad ne prekoracuju taj prag. manje pouzdano i manje stvarno. silaze. Nije li tako?44 Kako ne bi bilo? Stoga. Prema tome. i tako. ubijaju jedan drugoga . zato to ne uzimaju pravu hranu i ne ispunjavaju stvarnim ono to u sebi imaju kao stvarno. nego kao stoka gledaju nadole. A u istini? Ni to ne ide. ispunjava se bicem vi e nego ono to se ispunjava sadr ajima u kojima ima manje bica. u celini gledajuci.kada nije jednako. u odnosu prema rodu onoga to slu i za negu du e. i tu. i ceo svoj ivot provode u lutanju izmedu bola i bezbolnosti. oni udaraju i bodu jedni druge gvozdenim rogovima i kopitama. Ako to manje ucestvuje u istini. u deranju i parenju. nikad ne uzdi u svoje oci prema pravoj visini i ne penju se tamo. Ne misli da isto va i za telo i du u?43 Naravno da ne mislim. ono to se ispunjava sadr ajem koji u sebi ima vi e bica. ako je ugodno ispuniti se onim to je po prirodi za to namenjeno. te je i samo takvo i Mnogo se rece ovo razlikuje od onoga to je vecno jednako. tra e svoju hranu i u ivanje. i to je samo po sebi u manjoj meri bice. rod onoga to slu i za negu tela. cini se. oni nikad nisu bili ispunjeni pravom stvarno cu i nikad nisu okusili pravo i cisto zadovoljstvo. onda manje ucestvuje i u bicu? Nu no. a ono to sudeluje u stvarima koje imaju manje bica i manje istine i to se ispunjava onim to je manje postojano i manje verodostojno sudelovace i bivace ispunjeno zadovoljstvom. 586 Oni ljudi koji ne znaju za mudrost i vrlinu i koji imaju smisla samo za gozbe i slicna u ivanja. d Prema tome.

50 Prema tome. i jer je svakoj stvari najbolje ono to joj kao takvoj najvi e odgovara? Pa to rece takvim eljama doista najvi e odgovara. kojima smo prethodno govorili.zbog nezasicenosti. . jer su vodena istinom i zbog toga usmerena na ono to je e u tim okvirima mogucno postici. arenim slikama koje jedna c drugoj daju izgled ivotnosti i estine? I zar sve to nu nim nacinom ne rada u nerazumnim du ama pomamnu samozaljubljenost i zar ne postaje predmet sukoba. Sokrate. I u takvim stvarima je neizbe no da se takav covek pona a kao to se pona aju oni . svoje elje za pobedom i svoje razjarenosti. te 287 . pa nepromi ljeno i bezumno d zahteva puno zadovoljenje svoje povredene sujete. onda svaki od njih mo e delati shodno svojoj nameni. prividenjima i senkama istinskih zadovoljstava. ivotu svetine u svemu govori kao proroci te46 rece Glaukon. . ako celom du om upravlja onaj njen deo koji je ljubav prema mudrosti ili filozofski deo. Hocemo li smeti da ka emo da te i tako vodene elje dopiru do zadovoljstava koja su u skladu s razumom. A nije li rekoh neizbe no da se tako ne to dogada i u onome to se odnosi na strasne sklonosti8? Ako je neko obuzet zavi cu zbog castoljublja. zbog nepoznavanja istine? U stvarima te vrste. kao to je prividenje Helene u onih pod Trojom kako to ka e Stesihor47 postalo predmet sukoba. ili se odaje nasilju zbog elje za pobedom.49 ta onda? upitah ja hocemo li smeti i ovo da ka emo: i u onome to se odnosi na ljubav prema dobiti i na ljubav prema pobedi ima takvih elja koje dopu taju da budu vodene znanjem i razlogom. pa i do onih zadovoljstava koja su istinska u najvecem stepenu. XI. ili se razjari zbog te koce na koju je nai ao. i ako se nijedan drugi deo ne bi protiv toga pobunio. neizbe no je da tako bude rece on. Zar onda nije nu no da se oni odaju zadovoljstvima koja su pome ana s bolom.

onda bi njegova prividna zadovoljstva bila trostruko vi e udaljena od stvarnosti nego prividna zadovoljstva oligarhijskog coveka. pa zato ivi sa svojom pratnjom u ropskim zadovoljstvima i nije ba lako utvrditi koliko je time izgubio.54 Tiranin je i pre ao granice ovih la nih zadovoljstava i pobegao daleko od zakona i razuma. Da. Hoce li onda ono to je najvi e udaljeno od onoga to se na razlozima zasniva istovremeno biti i najvi e udaljeno od zakona i reda? Jasno je da ce biti. Postoje.tako biti pravedan i te iti za onim zadovoljstvima koja mu odgovaraju. Nije li se pokazalo da su od toga najvi e uda b ljene erotske i tiranske po ude? U svakom slucaju. tiranin je za trostrukost trostrukosti . te su stoga najbolja. Hoce li onda biti ovako: ono to je najvi e udaljeno od filozofije513 i od onog to se na razlozima zasniva. a najprijatniji kralj. A oligarhijski covek bi u tom pogledu bio trod struko udaljen od kraljevskog. A da li zna koliko neugodnije ivi tiranin u poredenju sa kraljem? Znacu ako mi ka e . iza oligarhijskog coveka. trostruko. Da. a kralj53 najmanje. Tako je. mislim da ce tiranin biti najvi e udaljen od istinskog i odgovarajuceg zadovoljstva.55 288 Ako je. Kako? upita Glaukon. Prema tome.51 Potpuno sam saglasan. Tiranin se nalazio na trecem mestu. a dva su la na. pa ce prisiljavati i one druge delove da te e za zadovoljstvima koja nisu njihova i koja. sigurno je da on nece uspeti da nade svoje odgovarajuce zadovoljstvo. A najmanje one po ude koje su kraljevske52 i sredene? Da.56 ako bismo aristokratskog coveka izjednacili sa kraljevskim. osim mo da ovako. cini se. Nu no. a ako je mogucno. postupa u najvecoj meri na takav nacin? U najvecoj meri. Tako je. prema tome. imati tiranin. dakle. Najneugodniji ivot ce. tri vrste zadovoljstva: jedno je c pravo. Izra eno brojem. Ako pak neki od ona druga dva dela zavlada. dakle. Izmedu njih je bio demokratski covek. istina ono to smo malopre rekli. dakako. nisu ni prava. 587 i najistiniti]a.

ona je rece nedosti na. Prekrasan si rece racun izveo . ivotnoj sredenosti. proceni 588 razlike izmedu ta dva coveka. Ako je. i to u odnosu prema zadovoljstvu i prema bolu. A jasno je kakva je to udaljenost koja se meri potenciranjem sa tri. naci cemo po to na a umno avanja dovedemo do kraja da je ivot kralja sedam stotina dvadeset i devet60 puta ugodniji.58 Svakako. s obzirom na zadovoljstvo. Sigurno odgovaraju rece on.59 Jasno je onome ko zna da racuna. b XII. Prema tome. i da je tiranin isto toliko puta bedniji. pobeda dobrog i pravicnog coveka nad zlim i nepravicnim covekom tolika. ako se ne varam. A bilo je. ako je istina da ovima odgovaraju dani i noci. prividenje tiraninovog zadovoljstva moglo bi se predstaviti kao povr ina nacinjena prema broju du ine. meseci i godine. receno da je savr eno nepravicnom coveku. nece biti na odmet da se vratimo na ono to je prvo izreceno i to nas je dovde dovelo.udaljen od pravog zadovoljstva. A sada po to smo u dokazivanju do li do te tacke. pravednog i nepravednog. korisno da cini nepravdu.57 Reklo bi se. ukoliko je na glasu kao pravican. lepoti i vrlini. Ali imaj u vidu rekoh da je taj broj tacan i da odgovara stvarnim ivotima. Vrlo dobro rekoh. Nije li tako? Tako mi Zevsa. Ako obrnuto elimo da saznamo koliko je istine sko zadovoljstvo kralja udaljeno od onog koje pripada tiraninu. onda ce njegova pobeda biti neizmerno veca i nedosti na u dobrom dr anju.61 Ili nije bilo tako receno? .

pa mu je pred ocima samo e spolja nja ljuska. sve to izgleda kao jedinstveno ivo bice. A sada rekoh porazgovarajmo s onim koji je to rekao. te da mu je isto tako korisno da coveka izgladnjuje i ucini 589 ga toliko slabackim da ga bilo koja od one druge dve ivotinje mo e vuci i voditi kud hoce. Nacinjen je i taj spolja nji omotac rece. da on ne tvrdi ni ta drugo nego to da mu je korisno toviti i jacati mnogostruku zver. a potom jedan lik coveka. Napravimo ka em sliku du e. ali tako da budu nekako prirodno srasli jedno s drugima. Kako? upita on. naprotiv. Sastavljeno je rece. Tako se govori. po to smo se saglasili . koja ima moc da se preobra ava i da sve to iz sebe same porada. tome koja su svojstva nepravicnog i pravicnog delanja i .03 d Ali to je posao za iskusnog skulptora. no neka bude tako napravljeno. 290 U svakom slucaju rece to bi govorio onaj ko hvali nepravdu. da ih treba pustiti da se medusobno bore. Nacini oko toga spolja nji omotac tako da nalikuje na jedno. c Kakvu sliku? upita on. Napravljeno je! Sastavi sada to troje64 u jedno. . kao Himera. Kerber. a drugi neka bude na drugom mestu po velicini. kao covek. onaj ko govori da se pravicna dela vi e isplate. S druge strane. To je lak e. Napravi dakle jedan jedinstveni lik ivotinje arene i mnogoglave. rastr u i pro diru jedna drugu. i neka prvi bude daleko najveci. Skila. kojima se govori da su bila mnogi prirodni oblici koji su srasli u jedno. tome kakvu moc ima jedno i drugo. na coveka. a da mu nije korisno da medu njima uspostavlja slogu i prijateljstvo. nego. po to su reci plasticnije i lak e se obraduju od voska i drugih slicnih materija. i druga62 . Napravi sada jedan drugi lik i neka to bude lav. i to na taj nacin da onome ko ne mo e da pogleda unutra. koja okolo ima glave pitomih i divljih ivotinja. Recimo sada onome ko tvrdi da se tome coveku isplati ciniti nepravdu a ne isplati se pravicno delanje. Pa neku koja se odnosi na ona prastara bica mitologije.Upravo tako je receno. u stvari tvrdi da se mora delati i govob riti ono to ce coveku unutar onog coveka65 dati najvecu snagu i vladarsku moc nad onom mnogoglavom ivotinjom. lava i ono to lavu pripada. da bi onaj koji je to rekao shvatio ta je rekao.

prirodu lava uzima za saveznika. koji neguje i hrani pitome biljke. za ono to je obicajnim zakonima68 ustanovljeno kao lepo i bestidno hocemo li reci da je zbog sledeceg nastalo: lepo je tako oznaceno zbog toga to se u njemu ono to je u na oj prid rodi ivotinjsko podvrgava coveku. ili . a divljima ne dopu ta da rastu. najbolji deo sebe samog potciniti najgorem? Ili.On postupa kao zemljoradnik. ako bi prodao za zlato sina ili kcer. ako iz takvog prisvajanja sledi da ce. a onaj ko je kudi nece ciniti ni ta to bi bilo zdravo. Da li on tako odgaja? Svakako. ma kako veliku kolicinu novca primio? I ako ono to je u njemu samom najbo anskije prodaje u ropstvo onome u cemu je bo anstvo najvi e odsutno i to je u najvecoj meri nedostojno. zadovoljstvu. ili bolje reci. ne aleci ni malo zbog toga. niti ce s poznavanjem same stvari kuditi ono to kudi. Tako doista govori onaj ko hvali pravicnost. toj stvari rece on. ili . Ima li onda. Doista. ako mi poveruje. ono to je u nama bo ansko. da li bi mu to donelo koristi. i ne bivajuci zbog toga nesrecan zar u svemu tome. deluje tako da se medu njima uspostave prijateljske veze i da se one sve prema njemu prijateljski odnose. bestidno je pak tako oznaceno zbog toga to se u njemu plemenita priroda potcinjava divljoj?" Hoce li ga to ubediti ili nece? Hoce. ugledu. Pohvalom pravicnih dela66 na svaki nacin se goc vori istina. Uveravajmo ga onda blago jer ne gre i svojom krivicom67 ispitujuci ga ovako: 0 sretnice. primajuci zlato. Mislim da takav doista ni ta ne zna . bar prema ovome to smo ovde obrazlagali. nekoga ko bi smatrao da mu je korisno na nepravedan nacin prisvojiti zlato. i to robovima sue rovih i zlih ljudi. cineci ih na taj nacin robovima. brine se za interese koji su svima zajednicki. primajuci zlosretno . nepravicnih pak ni ta drugo do la . koristi onaj ko hvali pravicnost govorice istinu. postavimo li pitanje .

Izgleda da je tako. budemo svi slicni i prijatelji. da moraju biti potcinjeni kao robovi. Tako je. Ako. Kako. to im ne dajemo slobodu dok i njihovu du u ne uredimo kao i dr avu. ona velika i mnogolika ivotinja?71 Jasno.75 vodeni istom silom. nije li to zato b to je u nama nesrazmerno poraslo i ojacalo ono to je lavlje i zmijsko?72 Potpuno se sla em. podle e mnogoglavoj zveri? Zbog novca i nezasite lakomosti polako ga jo odmalena navikavaju na to da mesto lava postane maj73 mun. kao i najplemenitiji. stvarajuci u njemu kukavicluk? Sigurno. on ne postupa mnogo strasnije nego to je ucinila Erifila primajuci ogrlicu za ivot svoga mu a?69 Doista mnogo strasnije rece Glaukon dodav i: To bih ja odgovorio umesto na eg branioca nepravicnosti". Jasno je. pa ih tek onda pu tamo na slobodu. a ne taj da je kod radnika najbolji deo74 po prirodi tako slab da ne mo e vladati ivotinjama u sebi. nego im laska. reci da je korisno ciniti nepravdu. i sa kojim obrazlo enjem mo emo. To pokazuje i vaspitanje dece. 70 XIII. A ne kudimo li laskanje i ropsko vladanje zato to zbog njih ovaj deo. dakle. Misli li. i mo e nauciti samo to kako da im se ulaguje. dakle. da se i razuzdanost odavno kudi zato to u njoj prekomerno biva raspu teno ono zlo. i ne ostavljamo 292 e 591 ih dok im ne odredimo cuvare i vladare77 kakve i mi sami imamo u sebi. Tako je. Glaukone. elimo da i takav covek. u kome d upravlja bo anska snaga. a i zakon ima tu nameru76 rekoh ja jer je zakon saveznik svih ljudi u dr avi. A kad se kudi oholost i zlovolja. onda. c Tako je. onda on svakako mora da bude rob ovog najplemenitijeg coveka. tako da. bude pod vla cu razuma. Ne kudi li se mekoputnost i mekoca zato to oni izazivaju slabljenje i otpu tanje onog to je lavlje. po mogucnosti. ili nekoga spolja. iveti razuzdano . podanicima. bilo onoga to ga sam u sebi nosi. to jest volja. A za to misli da prljav rucni rad ima ne to sramno u sebi? Mo emo li za to navesti neki drugi razlog. Ne mislimo onako kao to je Trasimah mislio .590 zlato. naime. nego smatramo da je za svakoga korisnije ako je pod upravom bo anskog.

A zar nece iz istog razloga i kod sticanja blaga primeniti red i harmoniju? On nece. zar njeno stanje nece biti savr enije nego to je stanje tela koje. Ako zaista eli da bude istinski muzikalan. i to ce biti utoliko vi e ukoliko je du a plemenitija od tela. on ce uskladiti svoje telo. c Pametan ce covek. zar se onda zverski deo ne smiruje i ne pripitomljava. tako je. i ako. raditi dakle sve ono zbog cega postajemo gori. prema tome. zdravlju. ali zato sticemo vi e novaca ili kakve druge moci? Nikako. On ce se upravljati prema tome. ne postaje jo gori? A ako ga otkriju i bude za to ka njen. zajedno sa zdravljem. ako radi toga nece biti i umeren. sve svoje sile upraviti na to i iznad svega ce ceniti one nauke78 koje ce njegovoj du i dati to stanje savr enstva. . beskrajno povecavati svoje blago i time samo gomilati beskrajna zla na sebe. Jeste.i vr iti necasna dela. Jasno rece. da bi tu skladnost mogao dati i du i. On ce nastojati da vodi racuna . ako ne bude otkriven. dobija i snagu i lepotu. zanesen divljenjem gomile. zajedno sa razborito cu. i povecavace ili tro iti od imovine onoliko koliko bude mogao. a ostale ce ceniti manje.79 onda ce on to i ciniti odgovori Glaukon. stekne i umerenost i pravednost. e Njegov ce pogled uvek biti uperen na uredenje koje je u njemu i pazice da zbog mnogo ili malo imetka ne poremeti tamo ni ta. dok se pitomi deo oslobada? A ako se du a u potpunosti preda najplemenitijem delu. I kako prikrivanje zlocinstva da bi se izbegla b kazna mo e biti od koristi? Zar zlocinac. zar ne? Mislim da nece. ali ne zato da se preda ivotinjskim i nerazumnim u ivanjima niti ce za tim u ivanjima te iti. lep i sna an. Zatim ce ceniti i telesne potrebe i hranu. ali nece pridavati va nost tome da bude d zdrav.

I KNJIGA DESETA St. za koje bude mislio da ce ga uciniti boljim.2 jo je. jo bolje. Razume se. Razumem. naime. kako mi se cini. 592 i kod pocasti ce paziti na isto: neke. Jer ce takav covek iveti prema njoj i ni prema kojoj drugoj. Moram to da ka em rekoh iako me ljubav i po tovanje koje od detinjstva gajim prema Homeru c sprecavaju da govorim. po to ju je video. Tako je. Ali rekoh mo da za onoga koji hoce da je vidi i koji. Pa. ukoliko ono podra ava. jer mib slim da je na zemlji nigde nema. on onda nece hteti ni da se bavi javnim poslovima. mi uop te nismo hteli da ga primimo. klonice se i u privatnom i u javnom ivotu. jasnije b da takvo pesni tvo uop te ne treba primiti. pre svega. na pesni tvo. Hoce. osim ako ga slucajno kakvo bo ansko znamenje ne dovede do toga. primace i u ivati dobrovoljno. Na ta misli kad tako govori ? upita on. njen uzor postoji na nebu. a kad ovo govorim. sve se to meni cini opasno za razum svih onih slu alaca koji nemaju u sebi protivlek u stvarnom saznanju. ako se toliko bude brinuo . I tako rekoh mislim da smo na u dr avu i u mnogim drugim pogledima zaista izgradili savr eno. Izgleda.3 i zato treba da ka em ono to mislim. Tako to.Razume se. mislim. a od onih za koje bude pomislio da bi mogla poremetiti njegovo stanje du e. dakle. u svojoj dr avi rekoh ali mo da nece u onoj u kojoj se rodio. Slu aj. Kako to govori ? Ka em to samo vama po to me vi necete tu iti pesnicima tragedija i ostalim mimetickim pesnicima. Sada. i te kako.' Kako to? zapita on. hoce prema njoj da uredi svoju du u. ili. Uop te nije va no da li ovakva dr ava negde stvarno postoji ili ce tek u buducnosti postojati. da je on prvi ucitelj i voda svih ovih lepih tragicara. Mislim da ce to hteti u dr avi koju smo sada izgradili i koja postoji samo u mislima. 595a I. tome. Ali coveka ne smemo ceniti vi e nego istinu. po to smo pojedinacno pretresli svaku vrstu du e. odgovaraj! Pitaj samo! Da li mi uop te mo e reci ta je to podra avanje? Ni ja sam ne znam odredeno ta bi ono htelo da .

bude. . ja to mogao znati? To ne bi bilo nimalo cudno rekoh jer su 596 kratkovidi ljudi cesto videli ne to pre nego ljudi o tra vida. Pa kako bih. onda.

8 Ne veruje ? zapitah. navikli da odredimo jedan jedinstveni oblik (eidos) za sve mnogobrojne pojedinacne stvari kojima dajemo jedno te isto ime. kao i sve to sam malocas pomenuo. najbr e. koji bi to bio nacin? upita on. mo da. Svakako rece on ali samo prividno. Kako ne bi bilo? Ali postoje samo dve ideje (ideai) za te stvari. Ili misli da bi nekako mogao? Nikako. Lepo rekoh svojim si odgovorom tacno pogodio stvar. jedan za na e potrebe6 pravi krevete. a drugi stolove. niti bi ijedan zanatlija tako ne to mogao napraviti.5 Da. kako ce onda nazvati tog zanatliju? c Koga? Onog koji sve takve stvari izraduje. brzo zemlju. cini to tako to. ako hoce . Samo polako! Ubrzo ce ti biti potrebne jo jace reci.To je tacno rece on ali ja ne bih imao hrabrosti da u tvome prisustvu ka em ono to bi mi. koji izraduje i jednu i drugu od tih stvari. Pa onda obicno govorimo da svaki zanatlija (demiourgos). bogova. i stvari na nebu. on je tvorac zemlje. svega to je na nebu i u Hadu pod zemljom. ima mnogo kreveta i stolova. Zato se potrudi ti sam! Hoce li. dakle. Jedan od takvih umetnika je slikar. Ideju pak ili oblik po sebi zanatlija ne pravi. to je u svakom pogledu cudotvoran sofist. sprave i biljke. sve ivotinje su njegovo delo ukljucujuci tu i njega samog. Uzmimo. da na e ispitivanje opet zapocnemo onim metodom na koji smo navikli? Mi smo. neba. sve to on stvara. jedna za krevete.4 Shvata li? Shvatam. kao i sve ono to je tome slicno. Jer taj majstor ne pravi samo sve takve sprave. brzo samoga sebe i druge ivotinje. d Po tvojim recima. nekom mocnom i cudnovatom coveku. nego i sve ono to raste iz zemlje. mislim. a ne i u stvarnosti. palo na um. a osim toga. Reci mi samo da li ti se cini da je postojanje ovakvog umetnika uop te nemoguce. ugledajuci se na njihov oblik (idea). onda. Pa dobro. To nije te ko rekoh a svuda i brzo se obavlja. i sada ono mno tvo stvari koje b hoce . pak. druga za stolove. a na neki drugi nacin ne mo e? Zar ne oseca da si i ti sam u neku ruku u stanju da sve to nekako izvr i ? Ali. ili misli da on na neki nacin mo e biti tvorac9 svega toga. upravo onako kao to to cini svaki od onih koji ne to rukama prave. zar ne? Kako da ne? I ti ce reci mislim da ono to on stvara .7 Govori . naime. ako hoce da uzme ogledalo i da ga svu296 e da nosi : brzo ce napraviti i sunce. na primer.

A onaj ko pravi krevet? Zar nisi malopre rekao' 0 da on ne stvara oblik (eidos). tome ta bi mogla biti priroda podra avaoca? Da. Jedan koji je napravio stolar. za koji rekosmo. a samo po sebi nije bice. Nikog drugog. I jedan koji je napravio slikar. bilo hotimice ili ne. Da.11 Ne bismo se. nego ne to to je tek nalik na bice. onda on ne pravi bice (to on). zar ne? Jeste rece on ali krevet koji samo tako izgleda. da je delo boga. ili kakvog drugog zanatlije. ne. nikako zacudili ako bi upravo tu bilo jo ne to to je. takvim stvarima. ako hoce .nije istinito. nejasno. dakle. ili nekog drugog. rekao sam. bice u svom savr enstvu. A na neki nacin i slikar stvara krevet. za koji upravo ka emo da je ono to krevet jeste. stolar i bog. zar ne? Tako je. Da.12 kako mislim. dakle. bio bi u opasnosti da ne govori istinu. A kad bi neko govorio da je delo stolara. c Ali je bog. Slikar.rece on bar prema uverenju onih koji se bave govorima . mislim. Svakako tu nastaju nekakva tri kreveta: jedan koji po prirodi jeste. b Doista. prividan krevet! 597 II. nego samo neki krevet? Da. Pa ako ne pravi ono to jeste.13 to su tvorci triju vrsta kreveta. ta trojica. Svakako . a mo da i zato to je osecao neku potrebu da u prirodi ne stvori vi e od . Hoce li rekoh da nam upravo ove zanatlije poslu e kao osnov za istra ivanje . s obzirom na istinu.

598 to se. ili samo izgleda da je drukciji? I kako je to kod drugih stvari? On samo izgleda drukciji. Pa kako ce ga onda zvati s obzirom na krevet? e Cini se rece on da je najbolje ako za njega ka emo da je podra avalac onoga to su oni stvorili. dakle. da li se on zbog toga razlikuje od 298 sebe samoga ili ne. Tako to bi. A stolara? Zar njega necemo zvati tvorcem kreveta? Hocemo. i svi ostali podra avaoci biti prema kralju16 i istini na trecem mestu. i kad bi on stvorio dva rekoh to bio svega jedan. slo ili bismo se. to je to znao i to je hteo da bude istinski tvorac istinskog kreveta. ili nekako slicno? Tako bi bilo pravedno rece jer je bog stvorio i to i sve ostalo onako kako je po prirodi. ovome: kako slikarska umetnost rece on. Dobro rekoh. dakle. podra avaoca tice. b Razmisli sad . ali ne bi bila dva kreveta. stvorio naime upravo ono to krevet jeste . a ne samo tvorac bilo kakvog kreveta. podra avaocem. jer je i on podra avalac. A hocemo li i slikara nazvati tvorcem i izradivacem kreveta? Nipo to. A da li onako kakva jesu ili kakva samo izgledaju? I to mi tacno odredi! Kako to misli ? zapita on. ili dela zanatlija? Dela zanatlija rece on. slikaru jo ovo: poku ava li on da podra ava ono to zaista postoji. ili kako bilo. iako to u stvari nije odvrati on. Onda ce i tragicar. Hoce li da ga onda nazovemo prirodnim tvorcem toga. Verovatno. od njega bi ta dva kreveta dobila svoj oblik i to bi onda bilo ono to krevet jeste. dakle. Svakako rece on. Reci mi sad . ili spreda. .jednog kreveta. stvorio je taj prirodni15 krevet. Ako ti jedan krevet vidi sa strane. Svakog onoga ko uradi ne to to prema pravoj prirodi te stvari stoji na trecem mestu nazvacemo. zaista stvorio samo jedan. Izgleda da je tako. Kako to? zapita on. ali dva ili vi e kreveta bog nije stvorio niti ce ih biti.'4 Tacno d Zato. Ovako.

ili onakve kakvima se oni pojavljuju i izgledaju? Da li je ona podra avanje izgleda ili stvarnosti? Ona podra ava izgled odgovori on. primecuju da su ta dela trostruko udaljena od bica i da se lako mogu napraviti bez poznavanja istine buduci da su prividi. Stoga je potrebno videti da li su oni koji tako govore bili nasamareni. i kako ne postoji nijedna stvar koju on ne bi d bolje razumeo nego svaki drugi. Posle ovoga treba da pogledamo tragediju e i njenog vodu Homera. Jer. ovaj izgledao prava sveznalica. predmet .postupa sa predmetima? Da li ih ona podra ava onakve kakvi oni zaista jesu i postoje. sve ljudske stvari koje se odnose na vrlinu i porok. moci da prevari decu i nerazumne ljude. onda moramo pomisliti da je on prost covek i da je svakako nai ao na nekog cudotvorca i podra avaoca koji ga je prevario. buduci da su nai li na te podra avaoce. tvrdi se. pa mu je. zato to on sam nije mogao da razlikuje znanje od neznanja i podra avanja. gledajuci dela tih podra ava 599 laca. Tako. pa ce kod njih stvoriti verovanje da je to zaista stolar. u protivnom. koju izdaleka pokazuje. a da se pri tom ni ta c ne razume u njihovu ve tinu. Ali mi se cini. na primer. da je za dobrog pesnika doista nu no da zna stvari . Ali ako je slikar dobar. on ce stolarevom slikom. III. ako . kad vec od nekih ljudi slu amo da ti pesnici znaju sva umenja. Svakako. da kod svih tih stvari moramo misliti na ovo: ako nam neko isprica kako je na ao coveka koji razume svaki posao i sve ono to pojedinci znaju. a ne ono to stvarno jeste. dragi moj. da nije sposoban za pesnika. Onda je svaka umetnost koja podra ava daleko od istine i to je. zatim treba videti da li oni. kako se cini. jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to samo njen izgled (sliku). Sasvim tacno. pa cak i bo anske stvari. sve to ona mo e da izrazi. tome hoce da pravi dobru poeziju. kojima poema govori. slikar crta obucara ili stolara i ostale radnike.

. Misli li da ce se onaj ko je u stanju da stvara oboje. tek na trecem mestu. a mi Solona.poezije. te ce ovome davati mnogostruku prednost nad podra avanjem. onda nam reci koja je dr ava tvojom zaslugom dobila uredenje bolje od onoga koje je Likurg dao Lakedemonu. tome to podra ava ima stvarno znanje. misli i pronalasci koji su od znacaja za umenja ili za druge poslove? Ni ta od svega toga. a ne onaj koji slavi druge. . trudice se da za sobom ostavi uspomenu na mnoga i lepa dela koja je pocinio. Homeridi" ne pominju nikoga. Onda ce se kako verujem on pona ati suprotno tome ako je istina da . uspeo da izleci neki pesnik. nisi po svojoj vrlini. kao da je to najbolje to mo e da uradi? Ja to doista ne mislim. i kakvo e su i mnoge druge dr ave. to se ostaloga tice. odgajanju ljudi . To i ja mislim rece on jer slava i korist ovde svakako nemaju istu vrednost. Ali imamo prava da ga pitamo . ozbiljno baviti stvaranjem slika i da ce smatrati za cilj svoga b ivota. stari ili novi i koga je on. Ili. A ko tebe hvali? Zar ce biti nekoga ko ce te pomenuti?" Mislim da nece odgovori Glaukon. kakvog smo vec pomenuli. kao to je onaj ostavio svoje potomke. polazeci od istinske vrline. cemu se svetini cini da dobro govore. najvi im i najsjajnijim stvarima: . vi e ce se. kao tvorac slika. Ili se. kojima Homer govori pitacemo ga ovako: 0 dragi Homere. On ce takva znanja primenjivati na stvarno delanje. pripisuju mudra dela. mo da. pitajuci ga: da li se zaic sta razume u lekarsku ve tinu ili samo podra ava lekarske reci. dobri pesnici i ka u ne to. i ono to treba podra avati'7 i njegovu sliku. dobile od svojih zakonodavaca? Koja dr ava mo e reci da si ti bio dobar zakonodavac i da si im koristio? Italija i Sicilija hvale Harondu. truditi oko toga da on bude taj koga drugi slave.18 pripremio za ucenika lekarske kole? Ni . drugim ve tinama ga necemo pitati. nego stoji na drugom mestu i naucio si koje su to te nje koje ljudi u javnom i privatnom ivotu cine boljima ili gorima. upravljanju dr avama i . ratovima i vodenju d ratova. ako. kao Taletu iz Mileta i Anaharsidu iz Skitije. dalje: koga je. dakle. 300 Ni sami 600 A da li se zna za neki rat koji bi za vreme Homera i pod njegovim zapovedni tvom ili po njegovom savetu bio srecno voden? Ne zna se ni za jedan. kao to je to Asklepije cinio. To svakako treba ispitati rece on. i ako nisi podra avalac. nego cemo to ostaviti. odgovor necemo tra iti od Homera ili kakvog drugog pesnika. i doista poznaju ono . velike i male. naime.

i njih su. . dok je bio iv. Homeru pripoveda. zbog te mudrosti. a. naime. da li je onda Homer. da je taj Kreofil svoga prijatelja. Prodik sa Keja i mnogi drugi su mogli da u licnom ophodenju uvere svoje savremenike d kako nisu u stanju da upravljaju ni svojom kucom ni dr avom ako oni ne upravljaju njihovim vaspitavanjem. svojim licnim ib votom bio vod u vaspitanju onima koji su ga voleli i s njim se dru ili? Da li su ovi potom preneli potomstvu nekakav homerski nacin ivota. i da je u tome bio sposoban ne samo da podra ava nego i da saznaje.No ako nije uticao na javni ivot. koga su zbog toga neobicno voleli. Zar ne? Svakako. IV. Zar onda necemo tvrditi da su svi stvaraoci pocev od Homera. Stvarno se tako prica rekoh. A da su Homer i Hesiod bili u stanju da privole ljude vrlini. onda ih njihovi savremenici sigurno ne bi pu tali da kao rapsodi lutaju po svetu. . Jer Kreofil. izgleda s obzirom na svoju vaspitanost sme niji od svoga imena20. da su ih njihovi drugovi gotovo nad glavama nosili. cini mi se da govori su tu istinu odgovori on. potpuno zanec marivao i prepu tao ga samom sebi. tome se ni ta ne govori. zar ne bi stvorio mnoge ucenike i sledbenike i zar ga oni ne bi voleli i po tovali? Protagora iz Abdere. Sokrate. ako oni to ne bi hteli. i li bi e za njima kuda god bi oni po li. dr ali bi ih cvr ce nego samo zlato i primoravali bi ih da ostanu kod njih. Glaukone. prema onome to se govori. Prica se. samo podra avaoci slika istinske vrline . Sokrate. preneo na svoje sledbenike jedan nacin ivota koji se jo i danas naziva pitagorejski" i po kojem ovi misle da se razlikuju od ostalih ljudi? Ni . da je Homer zaista mogao da vaspita ljude i da ih cini boljima. upravo onako kao to je Pitagora. dru benik Homerov. sve dok ne bi u dovoljnoj meri primili vaspitanje. toliko voleli. ako je istina ono to se . Ali.

a da se istine i ne doticu. a ne zbog toga da se zadovolji svrha23 u odnosu na koju je sve to nacinjeno ili od prirode rodeno? Tako je. nego. podra avalac. ne razume ni ta od onoga to zaista jeste. Zar ne mo emo reci da je tako svuda? Kako to? d Pa da za svaku stvar postoje nekakve tri ve tine: ve tina upotrebe. nego gledaju samo na boje i konture? Svakako. svakog ivog bica i svake radnje postoje zbog neceg drugog. cemu pesme pevaju. Govori! Ka emo da slikar slika uzde i dem? Da. 601 upravo samo njegovu sliku. Hajde. Zar ne lice nastavih ja na mlada. Svakako si ih cuo. nego samo onaj ko ume njima da se slu i. bilo . dakle? Bice tako. jahac. sarac i kovac. c Zar nismo tako rekli?2' Jesmo. Jesam. koji takode gledaju samo na reci. mo da. obucarima. reci i za pesnika: svojim recima i izrazima daje on nekako razne boje od svake umetnosti. ne znaju ni oni koji ih prave. tako da ostali. ratovanju ili . Ne treba da to ostane samo napola receno. Mislim da zna kako ogoljena izgledaju pesnicka dela bez muzikalnih boja i govorena sama za sebe. obucarima ni ta ne zna i pravi je za one koji se u to i sami ni ta ne razumeju. mislim. kao to smo vec rekli: slikar pravi obucara. Da li onda valjanost (arete). Tako cemo. onda. Da li. nego razume samo njegovu pojavu (phainomenon). lepota i ispravnost svake ve tacki napravljene stvari. a da pri tom . ritmicki i harmonicki govori bilo . pazi sad na ovo: mi tvrdimo da tvorac slike. neb cemu drugom: tom nacinu govora je ta velika cudotvorna moc urodena. slikar zna kakve treba da budu uzde i dem? Ili to. 302 Da. A njih pravi sarac i ko\'ac? Razume se. . ali ne razume ni ta osim podra avanja.22 ve tina pravljenja i ve tina podra avanja. misle kako je sasvim lepo receno ako neko metricki. ali ne i lepa lica kakva se pokazuju oku u doba kad je njihovo cvetanje vec pro lo? Sasvim.i svega onoga . nego hajde da ga ispitamo sasvim tacno.

On ce. a onaj ko mu bude verovao pravice ih. iako ni u jednoj stvari ne zna ta je kodljivo. Cini se da nece. Pa da. 303 . biti primoran da slu a tog znalca i da ima puno poverenje u njegov sud kad je rec . u svakom slucaju.Onda ce. onome to slika. podra avalac nece ni ta znati niti ce ispravno misliti . da li ce on iz upotrebe steci znanje . Ne osobito. A poctra avalac. tome steci ispravno mnenje. Prema tome. b Ipak. najiskusniji biti onaj ko ce se ovim predmetima slu iti i on ce morati da objasni tvorcu toga predmeta kako da uradi ne to to ce dobro ili rdavo poslu iti cilju kome je predmet namenjen. . s obzirom na ono to se proizvodi. Lep li bi bio taj podra avalac u poeziji s obzirom na znanje (sophia) . Prema tome. Znalac je pak onaj ko taj predmet upotrebljava. i to po nu nosti udru ivanja sa onim koji to zna i koji ce mu dati uputstvo ta treba da slika? Ni jedno ni drugo. biti znalac i on ce davati svoj sud . on zbog toga nece podra avati manje. dobrim stranama i nedostacima proiz602 vedenog predmeta. tako ce svirac u frulu obja njavati proizvodacu frula na samom instrumentu koje su od njih pogodne za sviranje e i odredivace rnu kako da ih pravi. proizvodac ce. Podra avace. a proizvodac ce se pokoravati. Dabogme. udru en sa onim koji zna. zar ne? Da. kako se cini. a ta korisno. ono to se svetini i onima koji ne znaju ni ta pricinjava kao lepo (dobro). onome to stavlja u svoje poeme. tome da li je to ispravno i dobro ili nije? Ili ce pak . upotrebljivim i neupotrebljivim frulama. s obzirom na njihove dobre strane ili nedostatke. stvarima koje podra ava. dakle.

A isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi. zatim i cudotvorstvo i mnoge druge takve majstorije. Da. izdubljeni jednako kao ispupceni. broju i te ini predmeta. a ne ozbiljan posao. podra avaoci su oni koji se bave tragickim pesni tvom. ne bi bio isti kao onaj koji pomi lja shodno merenjima. Doista ne bi. zar mu se ne pricinjava cesto i ono to je tome suprotno?26 Da. u tome smo postigli saglasnost. Ali. Svakako. istim stvarima i u isto vreme nemoguce misliti suprotno?27 S pravom smo to rekli. Tom slabo cu na e prirode koristi se slikarstvo. bilo da to cine u jambima ili u epovima. velicini. i kad su izvan vode. Ali zar nismo rekli da je . A ono to je tome suprotno. 304 603 Prema tome. to je njegov posao. koje ne odustaje ni od jednog sredstva opsene. Ne izgleda.2" Da li je tako? Jeste. kako se cini. i to u ovom slucaju zbog gre ke cula vida kojoj je uzrok boja. jednake. brojanje i vaganje25 nisu najbolja sredstva protiv toga. postigli dovoljno saglasnosti: . odgovaralo bi necemu . e A taj posao obavlja razumni deo (logistikon) na e du e. Za ime Zevsa rekoh ja onda se ovaj posao podra avanja odnosi na ne to to je tek trece iza istine. tako da se ne moramo upravljati prema utisku . ili su. Onda bi najbolji deo du e bio onaj koji veruje merenju i racunu. ovome: jedna i ista velicina nam ne izgleda ista ako je posmatramo iz daljine ili izbliza.28 Nesumnjivo. To je istina. c V. podra avanje je igra. stvarima koje podra ava na mimeticar ne zna ni ta to bi bilo vredno pomena. A ta je u osnovi ta moc koju podra avanje ima i na koje je svojstvo coveka ta moc usmerena? . kad on pocne da meri i pokazuje kako su pojedine stvari vece ili manje nego druge. onaj deo du e koji pomi lja protivno merenjima. merimo i odredujemo im te inu? Tako je. A sve nas to d jasno upucuje na konfuziju koja postoji u du i. nego ih obracunavamo. Zar onda merenje.A i ta bi drugo? Evo dakle onog u cemu smo. u potpunom smislu te reci. kojoj moci i svojstvu govori ? .

Nemojmo. dakle. misle da su srecni ili nesrecni.30 Razume se. ili po svojoj volji. tome postignemo saglasnost. Ve tina podra avanja je. bez obzira na to da li oni rade zato to su primorani. tome da . Postoji li i ne to drugo pored ovoga? Ne. a u svim tim slucajevima su ili tu ni ili radosni. Pocnimo ovako! Mi ka emo da ve tina podra avanja32 podra ava one ljude koji delaju. vec prema rezultatima svog delanja. i koji.to je u nama slabije. jer smo se u toku ranijih rasprava vec dovoljno slo ili . verovati samo onome verovatnom31 to proizlazi iz slikarstva.29 Svakako rece on. ili isto tako i onaj koji se odnosi na culo sluha i koji nazivamo pesni tvom? Verovatno i ovaj. govoreci da slikarska ve tina i uop te svaka ve tina podra avanja stavljaju u svoje proizvode ono to je daleko od istine. istim stvarima. eleo sam da . kao to je i kod gledanja bio u nesuglasici i imao u sebi u isto vreme i suprotne predstave . Eto. i pri delanju u nesuglasici i borbi sa samim sobom?33 Ali mi ovoga casa pade na pamet kako uop te nije potrebno da se sad slo imo. nego pridimo i onoj duc evnoj sposobnosti kojoj se i pesnicko podra avanje obraca i pogledajmo da li je ona plemenita ili bezvredna! To cemo zaista morati da ucinimo. dakle. Nu no. A da li je to samo jedan njen deo? zapitah onaj koji se odnosi na culo vida. cineci to bez icega istinitog i zdravog. vezuje se za bezvredno i rada ono to je bezvredno. A da li je covek u svima ovim slucajevima u sklad du sa samim sobom? Ili je on. a da se opet s druge strane takve ve tine b zdru uju i sprijateljuju s onim to je u nama daleko od razuma. bezvredna (phaule).

da se dr imo za udareno mesto i da vri timo. sudbine ljudske ne zaslu uju da im se pridaje veliki znacaj. VI. njemu ovo: smatra li da ce se on vi e boriti i odupirati bolu onda kad ga ostali ljudi gledaju. Logos i zakon35 mu nareduju da gu i svoj bol. A kad je sam. Tacno. Ovo poslednje je pre moguce. da bar bude umeren u bolu. ta to? zapita on. kao u bacanju kocki prema onome to je palo. a uzbuc denje ne donosi nikakvo olak anje. Hoce li sad jedna od njih biti spremna da se upravlja po zakonu30 onako kako to zakon nala e? Kako to? Pa zakon ka e da je u nesreci najbolje to je moguce vi e sacuvati mir i ne uzbudivati se. Ako se. tome to se dogodilo. istovremeno i u istoj stvari pojave u coveku suprotne te nje. a osim toga je tugovanje prepreka svemu onome to nam je u takvim trenucima potrebno. te da se. 306 Potrebno je razmisliti . A sad cemo videti mo e li se desiti da se on uop te ne uzbudi. ureduju svoje stvari onako kako razum savetuje da bi bilo najbolje. onda ka emo da u njemu moraju postojati dve stvari. Tako je. ili kad je usamljen i u toj samoci prepu ten sebi. tome to nam se dogodilo ne treba. kad mu se desi sudbinom da izgubi sina ili drugo ne to to mu je priraslo za srce. Tacno je rekoh ja ali mi se cini da sada e moramo pretresti ono to smo onda propustili. to je nevolja koja ga je snab la. .34 Razume se. A ta je u takvim trenucima potrebno? upita on. podneti to lak e nego ostali ljudi. medutim. kao to cine deca kad su udarena. Zatim. to je moguce br e. nego da svoju du u na to privikavamo i da d je. zar ne? Da. onda ce reci mnogo ta cega bi se stideo kad bi ga neko cuo. upucujemo na lecenje i popravljanje . ili ako je to nemoguce. Tako je odgovori on. a ono to ga vuce da tuguje. 604 A sada mi reci . Mi smo negde rekli da ce pravi covek. i ucinice mnogo ta to ne bi hteo da ma ko vidi.se u na oj du i javljaju mnoge ovakve suprotnosti i da ih je ona puna. jer uop te ne znamo ta je u takvim prilikama dobro a ta zlo. Odupirace se vi e ako ga drugi ljudi gledaju.

Stoga i ka emo da je ono. ne bi je lako mogli shvatiti oni koji dolaze na svecanosti i oni ljudi koji se odasvud u pozori tima prikupljaju.37 To bi zaista bilo najispravnije dr anje u slucaju nesrece. podlo no je raznolikom i arolikom podra avanju. to se u nama takvim nacinima razdra uje. i njegov talenat (sophia)38 ne usmerava se na to da se ovome dopadne. nego onom drugom najgorem. nije lako podra avati. to se s takvim razlo nim dr anjem sagla ava. a ukoliko bi se i mogla podra avati. dakle ne kuknjavom nego onako kako lekarska ve tina nala e. s obzirom na istinu. i to se toga nikako ne mo e zasititi zar za to ne ka emo da je ono to je u nama nerazumno. usmerava se na onu aroliku narav koja se lako uzbuduje. jer se ba takva narav mo e dobro podra avati. tromo. bilo bi to podra avanje necega to je takvima potpuno tude. Jer. ako se eli da ovom upravljaju dobri zakoni. bezvredna. Jasno. dakle. koja je uvek samoj sebi jednaka. a pametnu i smirenu narav. najbolje to imamo. kao i po tome to se ne b obraca onom delu du e koji je najbolji. Slicno . pogotovo ako hoce da se kod mno tva proslavi. da mimeticki pesnik prirodno nije sklon tom boljem delu du e. hrani i ojacava onaj deo du e koji razara razumnost.onoga to je palo i obolelo. pravicno to smo do sada tog mimetickog pesnika kudili i to smo ga uporedivali sa slikarem. ono. A ono to nas vodi secanju na nesrecu. dakle. i stra ljivosti sklono? Naravno da ka emo. na jadikovanje. 39 On mu je doista nalik po stvaranju dela koja su. 605 Svakako. e Prema tome. Stoga bi pravda bila zadovoljena time to se takvom ne bi dopustilo da ude u dr avu. Sasvim jasno. on budi. Jasno je. Bilo je. Naprotiv. Doista.

svakako. kao da je to mu ki. Da li je onda sa tim hvaljenjem. pa prepu tajuci se i sami tome osecanju. 606 Doista ne izgleda rekoh ja ako na to gleda na jedan odreden nacin. da takvog coveka hvali i s njim saucestvuje. najstra nije. isplace i dovoljno izjadikuje. ili koji se. u na im licnim nevoljama. primecuje li kako onda. on je zadovoljan i veseo. sve u redu zapitah kad gledajuci coveka. te se predaje dugoj govoranciji ispunjenoj jadikovkama. . silom zadr ali/3 te mu nismo dopustili da svoju glad utoli. ako se kakav drugi covek. Sasvim tako. To sam zapazio. tako mi evsa. cas da su male.41 Znam! Kako ne bih znao? A ako nekoga od nas zadesi sopstvena nevolja. ne o ecamo gnu anje. ovaj ugada neumnom delu du e. popu ta u svom nadzoru nad onim placljivim delom. Ako ona to zaista cini. onda je to. da se. pa kad mu je pesnici daju. koji inace va i kao dobar. naime. Ali jo nismo podigli onu najte u optu bu protiv te umetnosti. Slu aj i gledaj! I oni najbolji medu nama kad slu aju Homera. nego za iste stvari dr i cas da su velike. a taj deo du e po svojoj prirodi tra i takvu hranu. postupa i mimeticki pesnik. sa vrlo malim brojem izuzetaka. koji su od istine veoma daleko. postanemo gordi ako mo emo da sacuvamo spokoj stvo i ako mo emo da e podnesemo. ukoliko nije dovoljno preobra en smisaonim govorom44 ili 308 b obicajem. VII. te fantazirajuci stvara fantome. ba naprotiv. vec se radujemo i hvalimo ga?42 Ne. sa kojim ne bismo eleli da se izjednacimo jer bismo se toga stideli. to ne izgleda razlo no. A onaj deo na e du e koji je po prirodi najbolji. ili kakvog drugog tragickog pesnika. Na koji to nacin? Ako ima na umu da smo jedan deo du e. onom to ne razaznaje ni ta je vece c ni ta je manje. hitaju da takvog pesnika pohvale kao dobrog pesnika koji nas je najbolje umeo dovesti do takvog stanja. neprikladno predaje tuzi. enski.onome ko bi vladavinu nad dr avom prepustio rdama i na taj nacin im i dr avu predao i omogucio da ovi najbolje ljude pobiju. Jer najstra nije je to to ona. a ono drugo to smo tamo hvalili. Njemu se tada cini (kad posmatra patnje drugih) da za njega samog nema niceg nedostojnog. pevajuci40. busa u grudi zna da u tome nalaze zadovoljstvo. mo e da pokvari i odlicne ljude. Jer. koji du i svakog pojedinca daje izopacen ustav. d kako podra ava nekog od junaka koji je u alosti. VII.

onda takve hvalitelje Homera treba blagonaklono primiti i pozdraviti ih kao ljude koji cine naj 607 bolje to mogu.46 U svakom slucaju rece on. jer tako stice zadovoljstvo. ti sam stidi da bude sme an. na osecanja radosti i bola. preziranjem celokupnog poetskog dela. mislim. Ono gaji i zaliva ono to bi trebalo da se osu i. a ipak mora znati da u na u dr avu smemo primiti samo one pesme koje su himne bogovima i pohvalni govori namenjeni dobrima. da je za vodenje i kultivisanje ljudskog ivota vredno ponovo ga uzeti i izucavati. . i treba se saglasiti s njima da je Homer najveci medu pesnicima i prvi medu tragicarima. i na naprasitost i na sve na e po ude. onda ce ti zadovoljstvo i bol u . prati na e delanje. nece nam biti lako da ga u sopstvenim stanjima suzbijemo. on nalazi da je na dobitku. malom broju njih uspeva da prosudi neizbe nost delovanja tudih emocija na na e. ono nam odreduje za gospodare ono to bi trebalo da nam bude sluga. svojim razumom sprecavao kada je htela da nacini alu. a cim si joj dao suvi e veliku slobodu. Jer. sretne ljude koji hvale Homera i govore da je taj pesnik vaspitao Heladu. ako hocemo da budemo bolji i srecniji mesto gori i nesrecniji. pa ne prihvata da. A zar to isto ne va i i za sme no? Ako se.Naprotiv. dakle. ili kad je kod kuce slu a . i sav svoj ivot prema tome pesniku urediti i iveti. kako mi ka emo. zar ne cini onda isto kad je u pitanju i sa aljenje? Jer si sada pustio na slobodu onu sklonost prema komicnome koju si. bude li en tog zadovoljstva. Glaukone. nacinio se neprimetno komediju i od sopstvenog ivota. Nemam ta da ka em protiv toga rece on. da sam ne bi izgledao kao neozbiljan lakrdija .45 kad u tudim emocijama odgajimo i ojacamo sa aljenje. Jer ako u lirskim i epskim pesmama primi slatkorecivu Muzu. i ne odbija to kao lo primer. naime. d Isti takav uticaj ima pesni tvo i na ljubavni ivot. a veoma se raduje kad cuje alu pri podra avanju na komicnoj pozornici. c To je iva istina. e Ako. a sve to.

dotle je smemo samo slu ati. Cak cemo i njenim za titnicima. zato to je takvo. niti da ona dodiruje istinu i da je dostojanstvena . s punim pravom isterali iz dr ave. I ti. dakle. ali sve dok ona ne bude u stanju da se brani. Pa i nama samima bi bilo od koristi da se ona pojavi ne samo kao slatka vec i kao korisna. prijatelju moj. To je su ta istina. da takvu poeziju ne smemo smatrati ozbiljnom. ukoliko svoju odbranu dadne u lirskim stihovima.47 . mi cemo reci jo i to da izmedu filozofije i pesni tva vec postoji neka stara nesuglasica. a mi cemo ih e prijateljski slu ati. mora i ono imati svoje mesto. i da ka u kako ona nije samo slatka nego i korisna za dr ave i za ljudski ivot. koji nisu pesnici nego su samo prijatelji poezije. jer smo mi i sami svesni kakav caroban uticaj ono ima. pa: silna gomila preterano mudrih ljudi". Pevacemo. Pa onda bi bilo pravicno da joj dopustimo povratak u na u dr avu. Ako nas. 608 radovali kad bi se ona pokazala kao najbolja i istinita. pa cemo sami sebi pevati ove prigovore i ovu carobnu rec50 i cuvacemo se da ponovo ne 310 padnemo u detinjsku ljubav koju mnogi ljudi prema njoj gaje. dakle. treba braniti to smo se opet vratili pesni tvu. mi bismo se.49 sve to i hiljadu drugih stvari pokazuje koliko je stara njihova nesloga.dr avi kraljevati. i to najvi e kad je posma d tras zajedno sa Homerom. kao to se oni."8 Jer reci kao to su kucka koja laje na svoga gospodara". Na to nas je nagnao razum. onda neka se ka e da smo ga. ili u kakvom drugom metru? Sasvim pravicno. i mislioci bri ljivo tra e uzrok svojoj gladi". dodu e. Kako da ne? A inace je sa nama kao sa zaljubljenima i. tako se i mi klonimo ljubavi prema poeziji koja nam je u na im lepim dr avama vaspitanjem data. b VIII. ipak uzdr avaju od svoje nekada nje ljubavi koju vi e ne smatrahu korisnom. A da nas pesnici ne bi optu ivali kako smo bez srca i neotesani. najvi e tada. Ali bi bio greh kad bismo hteli da rtvujemo svoje pravo mi ljenje. umesto zakona i logosa. kojem se uop te uvek misli da je najbolji. iako s mukom. c pa onda: veliki su u svome glupom i praznom pricanju". dozvoliti da u prozi govore u njenu korist. Isto tako treba reci da cemo mi sa zadovoljstvom primiti zabavno i mimeticko pesni tvo ako nam ono ma na koji nacin doka e da u jednoj dr avi koja ima valjane zakone. podle e carima poezije. zar ne? Da.

ni novac.5' mora nje cuvati. tako da nas ni slava.i ozbiljna. Pa onda? Zar misli da besmrtna stvar52 treba d da se bori za to kratko vreme. jo nismo razmatrali najvecu nagradu za vrlinu i darove koji je ocekuju nastavih ja. dragi moj Glaukone. mogu. Vreme od detinjstva do duboke starosti je tako neznatno prema vecnosti. Tada me on pogleda i zacudeno uzviknu: Nisam. a ne to pak lo im? Dabogme. Ali za to ti to govori ? Zar nisi osetio da je na a du a besmrtna i da nikad ne nestaje? rekoh. a da je dobro ono to izbavlja i to je korisno. Posle ovoga to smo kazali rece on sla em se s tobom i mislim da ce se i svi drugi slo iti. cak. Onda slu aj -*r rekoh ja. Ako pored vec pomenutih nagrada postoje neke jo vece. a ne za vecnost? Ne mislim. Jer je borba oko toga da li cemo postati dobri ili rdavi velika. da i ti to mo e jer nije nimalo te ko. tako mi Zevsa. A ta bi se veliko moglo desiti u jednom kratkom vremenu? zapitah. onda znaci da ti pominje ne to neobicno veliko. Sa ovim se u potpunosti sla em rece on. c IX· A ipak. . e A da li to to tako naziva shvata isto kao i ja? Na ta smera ? Na to da je sve ono to razara i ono to kvari lo e. njoj rekli i da se slu alac. Za mene jeste rece on. Mislim. da treba verovati u ono to smo b . I zato bih rado cuo od tebe to to nije te ko. ni vlast ni poezija ne srrteju odvojiti od du nosti. niti smeju uciniti da zanemarimo brigu oko pravicnosti i . a mo e li ti to da ka e ? Ako se ne varam. ako hoce da u svojoj du i sacuva onaj red i ono uredenje. Zaista se ni ta veliko ne mo e dogoditi u tako kratkom vremenu. jo veca nego to izgleda. Samo govori! Zove li rekoh ne to dobrim. ostalim vrlinama.

trule i ili necem drugom ne verujemo . Glaukone rekoh ja da ni za pokvarena jela ma u cemu bila njihova pokvarenost. Apsurdno. neumerenost. i da je. ali koje ga ipak ne bi moglo rastvoriti razarajuci ga zar iz toga ne bismo saznali da nema propasti za bice cija je priroda takva? Tako je rece po svoj prilici. za koje dodu e postoji zlo koje ga cini bolesnim. cemu c je upravo govoreno: nepravicnost. koja je telesno zlo.53 Da li neko od tih zala razgraduje du u i razara je? No pripazi da se ne prevarimo te da poverujemo da covek nepravican i neuman. da je lo e za oci krmeljivost. a sopstvena da ne razara. Da li nepravicnost i ostale zloce55 u du i.54 koja mu se pridru uje i nastanjuje se u njemu da bi ga postepeno kvarila. svaku stvar razara prirodeno joj zlo i beda. da bi ga na kraju u celini rastvorilo i razorilo? Kako i ne bi? Prema tome. razjeda ga i dovodi do toga da vi e nije telo.I ja tako mislim rece on. Ali kako? Ka e li da za svaku stvar ima ne to 609 lo e i ne to dobro? Na primer. time to u njoj borave ili joj se pridru uju. za bronzu i gvo de rda. Pa onda kad neko od tih zala necemu pristupi. za ito glavnica. propada zbog one nepravicnosti koja je bolest du e. ili ako je to ne razori. ako medu bicima pronademo neko. stra ljivost i neupucenost (amathia). u ustajalosti. a za telo u celini bolest. Hajde sad. tome razmi lja ovako: kao to bolest. Dakle. tako i sve ono d . tako reci. Ali bilo bi apsurdno (alogon) da tuda pokvarenost ne to razara. To je sve ono . zar ne cini pristupljeno rdavim. A kako bi i moglo? rece on. Bolje ce biti ako . cemu smo malocas govorili biva poni teno sopstvenom zlocom. skoro svim stvarima prirodeno neko zlo i bolest? I ja tako mislim rece on. koga su uhvatili u vr enju nepravicnih dela. posmatraj i du u na taj isti nacin. niti ce to uciniti ono to niti je lo e niti je dobro. razgraduje telo. . dovode do toga da du a propada i da se gasi. nema niceg drugog to b bi je moglo kvariti. e Pa onda razmisli. Jer ono to je dobro nijednu stvar nece razoriti. A ima li upitah ja neko zlo koje du u cini rdavom? Naravno rece da ima. a za drvo trule . Je li tako? Jeste. da bi je konacno usmrtile i odvojile od tela? To nikako rece on.

reci cemo da je telo moralo da bude 610 razoreno bole cu. Ispravno govori rece on. nikada necemo verovati da du a biva razorena dejstvom nekog njoj tudeg zla bez njene sopstvene pokvarenosti.56 No ako se neko ipak usudi da se usprotivi na em dokazu i da govori kako samrtnik postaje gori i nepravicniji. jedne koji je steknu vi e br e. osim ako ovo nije u njemu prouzrokovalo njegovo prirodeno zlo. da je nepravicnost kao kakva bolest smrtonosna za onoga ko je poseduje. Pa onda. druge koji . a telo ne to drugo. Pod istim uslovima. ne kazujemo nikada da bi du a mogla i najmanje biti razorena groznicom. ne dopustimo ni nekom drugom da govori da du a ili ne to drugo bivaju razoreni time to c u njih prodire tude zlo. Ali ako pokvarenost samih jela prouzrokuje u telu ono lo e stanje koje je ovome prirodeno. ili usmrcenjem tela makar ovo bilo iseckano na najsitnije komadice. X. b ili. nikada tako ne to pre no to bi neko dokazao da du a zbog takvih patnji tela postaje nepravicnija i bezbo nija. ako istinito govori taj to se takvim razlozima slu i. Iz tog istog razloga produ ih ja ako telesna pokvarenost ne prouzrokuje u du i du evnu pokvarenost. Doista rece ima u tom govoru necega. Ali doista mo e biti siguran u to rece on da niko i nikada nece dokazati da du e umirucih postaju zbog smrti nepravicnije. koja je telesno zlo. ne budeci pri tom u svakome od njih njegovo prirodeno zlo. odnosno da ne to biva razoreno onim zlom koje necemu drugom pripada.da telo od njih mora biti razoreno. Buduci da je pokvarenost jela jedno. ili dokazujemo da ne govorimo dobro. dok je to neopovrgnuto. samo da ne bi bio prinuden prihvatiti besmrtnost du e tada cemo zakljuciti. dakle. ili kakvom drugom bole cu. usmrcujuci one koji je steknu. nikada necemo verovati da telo propada zbog tudeg zla. i da d ona po samoj svojoj prirodi ubija. ne kazujmo.

Jer.5S Ali pre ce se. Kako to misli ? zapita on. Jer ako sopstvena pokvarenost i sopstveno zlo uistinu nisu dovoljni da usmrte i razore du u. pogubljenjem koje im se odreduje kao kazna. izgleda tako. Ali rekoh ja ne mo emo sasvim u to poveb rovati. No ako je doista tako. njihov broj se ne bi mogao ni smanjivati. sad . nejednako cu i razlicito cu. jer ako ga usmrcuje. ne mo emo poverovati ni u to da du a. Nije lako odgovorih ja da bude vecito ono to je sastavljeno iz mno tva delova.64 Da bismo. osim ono cemu je prirodeno. S druge strane. te ako je vecno bice. a one koji njome raspola u ne samo da vecinom ostavlja u ivotu nego te koji su jo ivi dr i u stalnoj nesanici. kao to se to sada de ava. da je besmrtna. mislim. mo e biti takva da je. 314 c znali njeno pravo bice. ni uvecavati. da je to tako rekoh ja. shvata li onda da uvek postoje jedne te iste du e. s mukom ce zlo kojim se druga stvar uni tava razoriti du u. Jer ako uistinu nijedna ne biva razorena. Jer ako bi se broj besmrtnih bica uvecavao.60 Tako je ona po svemu sudeci daleko od toga da bude smrtonosna za onoga u kome boravi. zakljucicemo da nepravicni ljudi ne umiru. kao i drugi dokazi.41 Po svemu sudeci. jer dokaz (logos) za to ne postoji. ona ga time spa ava od zala. pokazati da nepravicnost. ili ne to drugo. kojim bi se du a mogla 611 razoriti nu nim nacinom i jasno sledi da je ona vecno bice.62 Nu nim nacinom rece on. znano ti je da bi to uvecavanje i lo na racun smanjivanja broja smrtnih bica. u stvari. obilno ispunjena arenilom. doista s mukom rece on. A da je du a besmrtna.je steknu manje sporije. Lepo govori rekoh ja. XI. po svojoj najistinitijoj prirodi. buduci da ne postoji nijedno zlo. Prema tome. e usmrcuje druge59 ako joj se za to uka e prilika.63 Istinu govori . dakle. koji nisu na najbolji nacin sintetisani. a sada nam du a izgleda tako. cemu smo dosad raspravljali. mnogo lep a i moci cemo mnogo bolje da razlikujemo pravicnost i nepravicnost i sve ono . te bi tako na kraju sve postalo besmrtno. medutim. Uzmimo. ne smemo je gledati onakvu kakva je sad: unaka enu zajednicom sa telom i drugim zlim stvarima. nego je moramo u potpunosti i razumno posmatrati onakvu kakva je kad je oci cena od svega toga. to ka e i dokaz koji smo malopre naveli.57 Zevsa mi rece on nepravicnost se ne pokazuje tako stra nom za onoga ko je poseduje. sasvim nasuprot tome. ona sama u odnosu na sebe kao takvu. pa cemo onda videti da je ona. ni ono prirodeno ni ono tude. Po svemu sudeci. Najzad.

i pored tog prstena. Glaukone. bez obzira da li ima ili nema Gigov prsten65. sada nalazi vecitog. kuda spada i kakva je. Zar nam se. A sada mislim da smo njena stanja i patnje u ljudskom ivotu dosta pretresli. Mi. medutim. XII.66 Sasvim istinito govori rece on. Pa onda rekoh ja u izlaganju (en to b log6) smo sve ostalo zanemarili. a ne to drugo je naraslo po njemu: koljke. ali se ta istina odnosi na nju samo kad je du a onakva kakva se sada pojavljuje. ta ako se i oslo 612 bodi se kamenja i koljki koje sada svuda po njoj vise. jer su prvobitni njegovi delovi otrgnuti od tela delimicno razbijeni i potpuno unaka eni talasima. a gle d dali smo kao ljudi koji gledaju morskog boga Glauka. moj Glaukone! Na ta? zapita on. tome govorili. tako da on mnogo vi e lici na kakvu ivotinju nego na ono bice koje je nekada bio.smo kazali istinu . dosta smo . ako upravo spomenutim kvalitetima dodamo platu za c pravicnost i ostale vrline. pa ne spominjasmo ni platu ni slavu koje se za pravicnost dobijaju. moramo gledati na ne to drugo. njoj. alge i kamenje. i gledati kao rodaku onog bo anstvenog. jo i Hadovu kacigu. nego dokazivasmo da je pravicnost sama po sebi najbolja za du u samu po sebi. od sada mo e prigovoriti. tako i mi posmatramo du u u takvom stanju u koje je dospela iz hiljadu zala. kakvo dru od nje mo e postati ako se sasvim oda podigne iz morskih dubina u kojima se moramo je besmrtnog i tvo tra i i svome bicu. e Na njenu ljubav prema mudrosti. a ne mogu vi e tako lako da ga vide onakvog kakav je bio. Tako bismo je mogli videti u njenoj pravoj prirodi i saznali bismo da li je mnogolika i!i jednostavna. i da du a treba da cini pravicna dela. kao to ka ete da Homer i Hesiod spominju. i to onu i onakvu platu kakvu . Jeste. da vidimo za cime ona te i. a isto tako i zemlje i kamenja koje radi tobo njega bla enog u ivanja obilato i divlje pritiska.

Ili mo da necete? Vraticemo rece. va e je mi ljenje bilo da se. Prirodno je rece da bo anstvo ne zanemaruje onoga ko mu je slican. nepravicnom coveku misliti na nacin koji je tome suprotan? U svakom slucaju. b bo anstvu toliko slican koliko je to za coveka moguce. da ce sve to njemu konacno izici na dobro jo za ivota. kao i radi prosudivanja pravicnosti same po sebi naspram nepravicnosti same po d sebi. a nepravican kao pravican. ako se toga ne bih secao rece on. Eto. pravicnom coveku prihvaticemo ovo: ako zapadne u siroma tvo. koje i kakve bi bile pobednicke nagrade pobedniku od bogova. . Pa onda rekoh ja najpre cete mi vratiti to da ni pravican ni nepravican covek nisu. dok je covek iv i onda kad se njegov ivot okonca? Svakako. Jer bogovi doista nikada ne zanemaruju onoga ko je sve svoje napore usmeno na to da postane pravican i. i da te nagrade dodeljuje i onima koji je stvarno poseduju. ili bolest. da se vi saglasite u tome da se ona slavi zbog toga to prikuplja pobednicke nagrade. to nam se ne mo e prigovoriti rece on. po svojim osobinama. Hocete li mi onda vratiti ono to ste u toku izlaganja od mene pozajmili?67 ta zapravo? Slo io sam se s vama da pravican covek mo e izgledati i u mnenju va iti kao nepravican. skriveni pred pogledom bogova. Jer. kao to smo se u pocetku saglasili. dalje. . dakle.pravicnost obezbeduje du i i od ljudi i od bogova. Po to smo ovo poslednje prosudili. Tako je. iako to ne mo e ostati skriveno bogovima i ljudima. koje joj pripadaju upravo zbog ugleda to ga u iva. upra nj avaj uci vrlinu. Treba li onda . a drugi mrzak. ili posle smrti.68 jedan od njih biti bogovima drag. onda ce. tra im da mi zbog pravicnosti vratite natrag onaj ugled koji ona ima u bogova i u ljudi. ipak treba s tim saglasiti radi raspravljanja. Ili se mo da toga ne seca ? Doista bih bio nepravican. Tra im. osim ako mu nije bilo sudeno neko zlo zbog ranije pocinjenog greha? Svakako. A vec se pokazalo da pravicnost daje trajna dobra i da ne obmanjuje one koji su je stvarno stekli. e Pravicne stvari tra i rece on. Pa ako nisu skriveni. sve dolazi kao najbolje. A hocemo li se saglasiti i u tome da ono to od 613 bogova dolazi miljeniku bogova. ili u neko drugo stanje za koje se misli da je zlo.

ukratko.70 XIII. dobijaju nagrade i odlaze ovencani. ali ne i kad se odozgo vracaju? Isprva. da bivaju rtve onih surovosti . dakle nastavih ja pored onih do614 bara koja daje pravicnost sama po sebi. Hoce li onda trpeti ako ja . pravicnim ljudima? Na kraju svakog njihovog poduhvata i svakog odno enja s drugima. koji dobro grabe odozdo. kao platu i darove pravicnome coveku za vreme njegova ivota. pravicnim ljudima d ka em upravo ono to si ti govorio . Ali jo jednom: hoce trpeti da ti ja tako govorim? Svakako rece jer pravicne stvari govori . nepravicnim ljudima. nepravicnim ljudima ka em da vecina njih. ene se odakle hoce. zlostavljani. kao da si to od mene cuo. pravicnim. Ne dogada li se tako ne to najce ce i kada je rec .Svakako i po mome mi ljenju rece on. oni od ljudi dobivaju po tovanje i nagrade. S druge strane. nepravicnim?69 Reci cu. kad dodu u svoje zrele godine. ako treba da se dr imo onoga to jest? Da li ti se cini da nepravicni ljudi postupaju upravo onako kao to na trkama postupaju oholi i neizve bani trkaci. po to trku valjano izvedu do kraja. trpe uvrede i od stranaca i od svojih sugradana. da bivaju ibani. da pravicni ljudi. kojima si ti istinito govorio. sve to si ti govorio . ukratko. i da. kad ostare. bilo ono to bogovi i ljudi daju kao nagrade. ja sada govorim . udaju svoje kceri za onoga koga oni hoce. dakle. a c na kraju bivaju ismejani. kao i na kraju njihovog ivota. To bi. Pravi trkaci pak. . oni estoko jurnu. te pognute glave odlaze bez venca. ukoliko i uspevaju da prikriju svoju nepravicnost dok su jo mladi. . A ta je rekoh sa onim nagradama koje dolaze od ljudi? Zar to nije ovako. e muceni. zauzimaju u svojoj dr avi one polo aje koje hoce. na kraju trke dolijaju i bivaju ismejani. Ba tako. Za sve to zamisli da trpe nepravicni ljudi.

a i ovi su na ledima imali znake svojih dela. i kako se kroz druga dva otvora ponovo vracaju: iz zemlje. Era Armenijevog sina72. pozdravljaju se medu sobom. odlaze kroz otvore. i oni su. pretrpe desetostruku kaznu 318 godina jer to odgovara ljudskom veku da bi tako platili desetostruku kaznu za krivicu. ako su. Ali ti ja necu pripovedati neku Alkinojevu pricu/ 1 nego pricu jednog hrabrog junaka. tamo njim stvarima. Pamfilca rodom. jedan nebesni i jedan zemljin. prizorima neizrecivog bla enstva. imali su da. skupljaju se kao na svetkovinu. . a na grudi su im stavili znake svoje presude. putovala je u dru tvu mnogih. Kad je on sam do ao pred njih. na primer. Glaukone. a kod onih koje dolaze sa neba. sreci i . s namerom da ga posle dvanaestog dana sahrane. A glavno rekao je on bese ovo: za svaku nepravdu koju su ikad pocinili i za sve one kojima su je ucinili. Izmedu ovih su sedele sudije73. naredili pravicnima da podu na desnu stranu. . na li su ga jo citavog i preneli kuci. A one pripovedaju. on se probudi. kad im se presudi. prilikama kod 615 njih. pak. pripovedanje svih pojedinosti. i raspituju se kod du a koje dolaze iz zemlje . d rekli su mu kako treba da odnese ljudima poruku . za svaki poje b dini slucaj. I to moramo takode saslu ati. kako bi svaki od njih dvojice cuo ono to mu na e raspravljanje duguje. da radosne odlaze na livade. Mnogo vremena bi nam oduzelo. On je video kako du e. po to su izrekli presudu. i kad su posle deset dana pokupili vojnicke le eve koji su vec bili poceli da trule. lepa i stalna nagrada! A ipak sve to ni po kolicini ni po velicini nije ni ta prema onome to obojicu ocekuje tek posle smrti. i svi su do li u neko cudno mesto gde su bila dva otvora u zemlji. o ive i poce pripovedati ta je tamo video. I izgledalo je kao da du e koje se neprestano vracaju putuju izdaleka. a njima nasuprot bila su dva nebeska otvora. naredili su da idu na levu stranu i nadole. jedne placuci i tu eci. i naredili mu da slu a i posmatra sve u tome kraju. nepravicnima. Kad je vec le ao na lomaci. ona su bila jedan pored drugog. ili inace izazvali i to svakih sto . a iz drugog otvora ciste. pune e blata i pra ine. b Samo ti govori! Jer nema niceg to bi moglo biti prijatnije da cujem. stvarima tamo. jer se secaju koliko i ta su pretrpele i videle na svome podzemnom putovanju a ovaj put traje hiljadu godina a one opet sa neba pricaju . On je pao u ratu. ukoliko se poznaju. i gore kroz nebesa. zato to su izdali dr ave ili vojske i bacili ih u ropstvo. nekoliko njih bili krivi za smrt mnogih.Zaista. Rekao je ovo: kad je njegova du a izi la iz c njega.

ali 616 Ardijeju i jo nekima poveza e zajedno ruke. nego je cim bi neko od ovih neizlecivo pokvarenih. jo veca i te a. noge i glave. ili neko koji jo nije dovoljno trpeo poku ao da se popne. i za pobo nost i za samoubistvo kazna i nagrada je. baci e ih na zemlju. odra e ih i odvuko e sa puta da ih razgrebu trnjem. onda su i za to primali prikladnu nagradu. gotovo vecinu njih tirane." XIV. i koji su razumeli to bucanje. I odmah bi se tako je on nastavio pojavili divlji ljudi. bile b kazne i osvete. morale su se osmog dana odatle dici i krenuti na put. Ovakve bi. dok se penju. A za bezocnost prema bogovima i roditeljima. pa su neke od njih cepali da ih odvedu. e otvor nije hteo da primi. ne zacuje bucanje i svaki je bio najradosniji. po to smo vec sve ostalo bili pretrpeli.neku veliku bedu. onda su za svaki taj prestup morali platiti desetostruku kaznu. a koji su pocinili velika zla i njih. kad je uspeo da se popne. A od svih mnogobrojnih i razlicitih strahovanja koji ih obuzimaju najvece je ono. ubio je svoga starog oca i starijeg brata i. bio pocinio jo mnoga druga zla. Jer smo medu mnogim stra nim prizorima videli i ovaj: Kad smo vec bili blizu ulaza i nameravali da se popnemo. a ono se nije pojavilo. a pri tom su prolaznicima stalno kazivali za to se to de ava i da ce ove voditi i baciti ih u Tartar. prica e. kad su vec hteli da se popnu. Zatim je rekao kako je bio prisutan kad je neko zapitao nekoga gde se nalazi Ardijej Veliki. nekako. kazao je druge stvari koje ne vredi ni pominjati. Cetiri dana posle toga dospevaju do mesta odakle se gore vidi svetlost kako se prostire preko 319 . a prema njima su i odgovarajuce nagrade. primetili smo iznenada njega i neke druge. A ovaj Ardijej bio je jo hiljadu godina ranije tiranin u nekom gradu d Pamfilije. da se. kako se pricalo. ako su. ukazivali dobrocinstva i bili pravicni i pobo ni. odmah pocinjao da buci. Za one koji su odmah umrli c i malo vremena iveli. koji su izgledali kao da su u plamenu. Kada je za du e iz svake grupe proteklo sedam dana provedenih na livadi. naprotiv. a bili su i neki koji nisu bili dr avnici. Ka e da je upitani odgovorio: Nije ovde i nece ovamo ni doci.

b Sa medusobno jednakim brzinama. A priroda omotaca vretena je ovakva: njegov oblik je isti kao i ovozemaljski. treci je obim cetvrtog omotaca. preostala cetiri.84 320 I obrce se to vreteno na kolenima Anankinim (Nu nosti) . pa ugleda e krajeve nebeskih veza kako su prema sredini svetlosti napete. uklopljenih jedni u druge. a na drugo mesto po belini dolazi esti obim omotaca.83 A od tih sedam krugova. ali slican onom prvom. peti sedmoga. u onaj drugi umece se treci jo manji omotac. Svaka od Sirena peva svoj glas kao jedan jedinstveni ton.ss Gore. treba da ga zamislimo tako kao da je u jedan veliki i upalj omotac vretena uklopljen jedan drugi omotac. manji. ponajvi e nalik na dugu. najzad. naime. onaj spolja nji. a omotac (sphondylon) od dijamanta pome anog sa drugim vrstama materijala. esti i peti. a prema onome to je Er ispricao.81 Obim i drugog i petog omotaca imaju boje koje su nalik jedna na drugu. otprilike kao posude za merenje koje se jedna u drugu mogu umetati. za kojeg su dr ali da ima retrogradno kretanje. stoji po jedna Sirena i obrce se zajedno s krugom. A izmedu tih krajnjih granicnika pru a se vreteno74 Nu nosti (Anagke). Jer ova svetlost vezuje i dr i zajedno nebo i njegovo obrtanje. esti petoga. Oko .celog neba i zemlje ravna kao stub. Postoji. Drugi je obim estog omotaca.76 Odozgo po e smatrani. oni svoje obime pokazuju kao krugove. na drugo mesto po brzini obrtanja dolaze: sedmi. A iz svih osam takvih tonova usagla ava se jedinstvena harmonija. ali sedam njegovih unutra njih krugova neometano se obrcu u smeru koji je suprotan onom kojim se celina obrce. najbr e ide osmi.7i Osovina i vrhovi d vretena nacinjeni su od dijamanta. Boja trecega je najbelja. a na peto drugi. cetvrti osmoga. Cetvrti je crvenkast. Na cetvrto mesto po brzini dolazi treci krug. ukupno osam takvih omotaca. osmi drugoga. otprilike kao armatura na trijerama. na svakom njegovom krugu. zatim. koji mu daje i svoju svetlost.82 Vreteno u celini se obrce kru no i uniformnim kretanjem. cijim obrtanjem se pokrecu obrtanja svih sfera. koja se prostire upravo kroz sredinu osmog omotaca. Do ovoga dospe e posle jedc nog dana putovanja.78 Prvi omotac je. dakle. osmi dobija svoju boju od sedmoga. samo sjajnija i cistija. a njegovi krugovi imaju najveci obim.80 obim sedmog 617 omotaca ima najvi e svetlosti.79 Obim najveceg omotaca je aren. i koje su vi e ute od prethodnih. pa cetvrti i. Trece mesto po brzini obrtanja zauzima cetvrti krug.77 a spolja izgledaju tako kao da sacinjavaju jedinstvenu celinu omotaca vretena u odnosu na osu. sedmi trecega.

oni tamo dospeli. Posle toga je onaj tumac bo je volje stavio pred njih na zemlju92" uzorke ivota. Medu ovima bese i tiranida. jednih koje su trajne. i to: Lahesa ono to se dogodilo (pro lost). petih po rodenju b i zaslugama predaka. smrtonosan za smrtni rod. a drugih koje su prekinute u sredim i zavr ene siroma tvom.90 ko je ceni imace je vi e. kceri Anankine: Du e jednodnevne (ephemeroi). osim njega (Era). Nece sudbina (dai e mon)88 vas kockom birati. Kad su. Vrlina je bez gospodara. Krivica je u biracu. One pevaju u skladu sa Sirenama.80 popeo se na visoku govornicu i rekao: Ovo je rec (logos) device (kore) Lahese.87 evo pocinje drugi period. nego cete vi izabrati sudbinu. neka prvi bira ivot s kojim ce po nu nosti zajedno biti. svaka na svom prestolu i na podjednakom rastojanju. Lahesa pak i jednom i drugom rukom naizmenicno poma e i jedno i drugo obrtanje. jer njemu nije dozvolio. Klota i Atropa. i razdvaja vreme na intervale. ko je ne ceni imace je manje. A bese svakojakih uzoraka: ivoti svih ivotinja. kceri Anankine. nije bilo niceg za du e. Jedan tumac bo je volje (prophetes) postavio ih je najpre u red. cetvrtih po uspehu u borbi i takmicenju. jer zbog nu . sede tri Mojre. Bilo je jo i ivota slavnih ljudi. u belo odevene i lovorovim grancicama krunisane: Lahesa. i to mnogo vi e nego to je bilo prisutnih. Klota ono to jeste (sada njost). svako prema svome. dakle. A Klota svojom desnicom dodiruje spoljni krug vretena. isto kao i onih namcnjenih enama. morali su odmah stupiti pred Lahesu. trecih po snazi. Uzimanjem kocke. drugih po lepoti. Atropa ono to ce biti (buducnost). a bilo je i neslavnih ivota. Ali u tom velikom izboru razlicitih ivota. a i svekoliki ljudski.92 uzeo onu koja je ispred njega pala. Prvi na koga kocka39 padne. jednih po obliku slave. svakom je postalo 618 jasno koji je po redu. svima je bacio kocke i svako je. Atropa cini isto.91 Rekav i to. XV. d dodirujuci unutra nji krug levom rukom. poma e njegovo obrtanje. zatim je iz Narucja Lahesina uzeo kocke i uzore ivota. bog nije kriv". progonstvom i prosjackim tapom.c Ananke.

96 XVI. sna nog i slabog. pa izabra najvecu tiranidu. samo ako ga bude mogao negde naci i od nekoga nauciti. dakle. Uostalom. ili sam njime ovladati. ucenosti i neukosti. kao i onih koje stice. te zbog toga se svako od nas ponajvi e mora starati zanemarujuci druga saznanja kako ce to saznanje potra iti i steci. kao i u svima ivotima koji ce posle ovoga nastupiti. Treba. Zbog nerazumnosti i pohlepe. Prosudujuci sve ono to je malocas izreceno. kao dijamant cvrstog uverenja. dr ati toga. zatim do znanja . dolazi se do znanja . tome koja to valjana me avina. boljim pak ono to je cini pravicnijom. uvek izabere ono to je bolje. ni poslednji obeshrabren. A rec je. ne zao. uvek dr i sredine." 322 Po to je tumac bo je volje te reci izgovorio prica e dalje Er pristupi onaj koga je kocka odredila da bude prvi. Treba se. pa pocinili mnoga i neizleciva zla. tome kakve su posledice me anja plemenitog i niskog roda. Tako se iz svega toga.. sposobnosti i znanju pomocu kojih se raspoznaje cestit i izopacen ivot. Er) objavi da je onaj tumac bo je volje ovako rekao: . bolesti. te kako ne bismo zapali u nasilja i druga takva dela. skladnoga bica ceka ivot ugodan. cine da ivot bude rdav ili dobar. Glaukone. dragi moj Glaukone. A taj vesnik sa onoga sveta (tj. ako pametno odabere. izbegavati ono to je preterano i na jednoj i na drugoj strani. A sve to. to je nacin na koji covek postaje naj b srecniji. sastavljajuci to jedno s drugim i analizirajuci to s obzirom na ivotnu vrlinu. . kada se pode u Had. zdravlja. gde je moguce birati. kao i svih takvih svojstava. imajuci u vidu prirodu du e. po mogucstvu.05 0 svemu ostalom ne treba se brinuti. A bilo je i takvih koji su ne to srednje od toga to je nabrojano. vec smo videli da je takav 619 izbor najbolji. znati izabrati ivot koji se. i u ovom ivotu. on nije pri izboru . kako i tamo ne bismo bili zaslepljeni bogatstvom i slicnim zlom. onih koje du a po prirodi poseduje. Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran. Uistinu. i koji omogucuju da se tamo. c sva opasnost za coveka.nosti da se izabere drugi ivot. mo e zakljucivanjem izabrati izmedu onog e to je za ivot gore i onog to je bolje. izmedu tih krajnosti. nacinjena sa siroma tvom d ili bogatstvom. kako izgleda.I onoga ko poslednji" pristupi. i uz koje stanje du e. pa mu je promaklo da je u takvoj tiranidi zla . nazivajuci gorim ono to du u kvari i cini da postane nepravicnija.94 Upravo je u tome. a jo veca i sami pretrpeli. dakle. postaje i du a drukcija.'3 Preostali ivoti bili su sastavljeni na taj nacin to su jedno s drugim pome ani: bogatstva i siroma tva. privatnog i javnog. svemu dovoljno promislio.

Eto zbog toga99 za vecinu du a nastaje smena zla i dobra.c sudbina sadr ana: da se sopstvena deca pojedu. jer su se i sami namucili i muke drugih videli. nego kob slucaja (tyhe). Po to se nije dr ao onoga na ta je tumac bo je volje bio prethodno upozorio. bila je to du a Telamonovog sina Ajanta. A mnogi od onih koji su do li ispod zemlje nisu svoj izbor cinili u takvoj urbi.100 onda se mo da smemo usuditi da. On je. tvrdimo da takav covek ne bi bio srecan samo u ovozemaljskom ivotu. a ne izrovan i podzemni. a vrlinu je stekao d po navici. Taj pak bese jedan od onih koji su do li s neba. to kako su pojedine du e odabrale svoje ivote. koja je nekada bila Orfejeva. i sve drugo samo ne sebe. koje ga je usmrtilo. bez filozofije. jer u nevoljama nisu bili izve bani.101 Video je du u Tamirovu102 kako je odabrala ivot slavuja. izab brala je ivot lava. koji. on je svoj prethodni ivot pro iveo u jednoj uredenoj dr avi.'03 ne htede da . ka e. tu an i sme an. oru ju. U vecini slucajeva. No ako bi se neko. jer bio je to prizor cudan. jer zbog mr nje prema enskom plemenu. video du u. poceo je da narice i da samog sebe udara. A doista je govora e Er vredelo videti taj pri 620 zor. on nije optu ivao samog sebe zbog tih zala. na isti nacin kao i druge ptice pevacice. bio bez prepreka i nebeski. on ne htede da ga ena zacne i da ga ponovo rodi. po onome to nam je sa onoga sveta poruceno. demone. i ako ga izbor pomocu kocke ne bi bacio na poslednje mesto. a labuda je video kako izborom zamenjuje svoj ivot za ljudski. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio. nego da bi mu i put iz ovozemaljskog ivota na onaj svet. kako je odabrala ivot labuda.98 Er je jo rekao da medu onima koji su do li s neba nije bilo malo onih koji su se tako prevarili. pri svakom povratku u ivot na ovom svetu. izbor je bio izvr en prema navikama stecenim u prethodnom ivotu. na zdrav nacin bavio e filozofijom. secajuci se presude . kao i povratak otuda ovamo. a jo i zato to ta smena zavisi od slucaja koji se u bacanju kocki nalazi.97 a i druga zla. Ona du a kojoj je kockom bilo odredeno da bude dvadeseta po redu.

pa rece da bi ucinila isto cak i da je prva birala. video je Er c du u Panopejevog sina Epeja kako se odlucuje za prirodu ene. prodo e pored njega na drugu stranu. Posle ove.se ponovo rodi kao covek.110 Svaka je du a morala da popije po jednu odredenu meru te vode.111 ka svome rodenju. prema redu odredenom kockom. I tako je. pa secajuci se preda njih muka. video je du u aljivcine Tersita kako ona na sebe oblaci oblik majmuna. Lahesa dodeli svakoj du i za pratioca po jednog demona.108 pa kad i ostali prodo e na tu stranu. demon privede du u Atropinom predenju. birala je Atalantina du a. Posle susreta sa Klotom. Sasvim medu poslednjima. po to su takav ivot svi drugi zanemarivali i bacali u stranu. nego ih uze. Odisej eva du a ga radosno izabra. Na slican nacin. ciju vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati. nego je veli iznenadno otvorio oci. I tako se sve sa svacim me alo. videv i velike pocasti vezane za ivot atlete. jer to polje bese bez drveca i svega onoga to na zemlji raste. Najzad se ulogori e du reke Amelete. Za svaku du u bio je to onaj demon koga je du a svojim izborom odabrala.106 621 Odatle se. 104 zameni ljudski ivot za ivot orla. ili u ivote drugih ivotinja. ali. zbog patnji to ih joj je ljudski rod priredio. da bi nit sudbine koju je Klota isprela bila ucinjena nepovratnom. Demon je najpre odveo du u pred Klotu. on nije znao da ka e kako se i kojim putem vratio u svoje telo. koja. veste u svom poslu. svaka du a bi izbacena gore.107 uputi e Anankinom prestolu. Ugledav i ga. neke od du a drugih ivotinja105 u le su u ljudske ivote. nastade grmljavina i zemljotres i. koja.109 prolazeci kroz stra nu egu i sparinu. nepravedne su se menjale u divlje. najed 324 nom. nije ih mogla mimoici. Glaukone. i za javne poslove nezainteresovanog gradanina. Eru pak nisu dopustili da pije onu vodu. Potom zaspa e i kad b nastupi ponoc. video da je zora i samog sebe kako le i na pogrebnoj lomaci. Iza ove birala je Agamemnonova du a. potvrdujuci tako sudbinu koja joj je kockom dodeljena i koju je sama izabrala. i jedva ga nade kako d le i u nekom uglu. te bi posle svakog ispijanja sve zaboravljale. stupi e svi na Letino polje. popile su vi e od jedne mere. pod njenu ruku i kru no obrtanje vretena. odrece se castoljublja i dugo luta e okolo u traganju za bezbri nim ivotom obicnog. A kocka je slucajno tako odredila da Odisejeva du a poslednja pristupi izboru. bez osvrtanja. onako kao to se krecu zvezde koje padaju. koji ce biti cuvar njenog ivota i izvre ilac njenog izbora. a one koje nisu bile za ticene razborito cu. Negde u sredini. a pravedne u pitome. Po to su sve du e izabrale svoj ivot. prica (mythos) sacuvana i nije . uputi e se Lahesi pristupajuci joj u istom onom redu koji je kockom bio uspostavljen.

i du u svoju necemo ukaljati. jednako kao i sva dobra. A ona ce i nas sacuvati. Tako cemo valjano delati i u ovozemaljskom ivotu i na onom hiljadugodi njem putu. Tako cemo i sebi samima i bogovima biti prijatelji. i sigurni u sebe prebrodicemo Letu. . i u ovozemaljskom ivotu dobijati nagrade koje pravicnost zaslu uje.c izgubljena. No ako meni budete verovali. kao to pobednici u igrama idu okolo po d stadionu prikupljajuci ih. ako joj budemo verovali. kojem smo u prici govorili. ici cemo uvek onim putem koji vodi prema gore. . dr acemo se ustanovljenog:112 du a je besmrtna i mo e u sebe primiti sva zla. i uvek i svuda cemo uz pomoc razboritosti upra njavati pravicnost. reku zaborava.

po njemu. ANTISTEN (Antisthenes) je osnivac takozvane kinicke kole koja je dobila ime po gimnazionu Kinosargu gde je Antisten ucio. Ilijada. Ponekad su ga ubrajali medu sedam mudraca. Njegovu smrt je osvetio sin Orest (II i III deo trilogije). AHAJCI su jedno grcko pleme. To je sadr ina prvog dela Eshilove trilogije (jedine u celini sacuvane) Orestije. voda Grka u borbi protiv Trojanaca. Kad se osvestio. Svrha ivota je. sin Telamonov. I u Homerovoj Odiseji i u X knjizi Dr ave prikazuje se Ajant kako ne mo e da zaboravi tu uvredu. X do XIII). Zbog toga je Ajant poludeo i u ludilu poklao stado ovaca misleci da su to Grci. Personifikacija neumitnosti i kao takva majka Sudaja (Moirai). kralj Mikene. otac Nausikaje koja je na la Odiseja na morskoj obali i odvela ga svome ocu. prvo fenicanska. Neminovnost. AJANT (Aias). Ucestvovao je u ratu protiv Trojanaca. ANANKA (Ananke) = Nu da. AGAMEMNON. boginja lepote i ljupkosti. sa ostrva Salamine. Pripisuju mu pronalazak sidra i loncarskog tocka. Odiseja. v. ALKINOJ (Alkinoos) je kralj starosedelaca ostrva Krfa Fejaka. ubio se svojim macem. vladar Mirmidonaca. Platon mu je odgovorio u svome dijalogu Euti . Tragicar Sofokle (497 406) je to obradio u svojoj drami Aias. AFRODITA. brat Menelajev. postizavanje vrline. u borbi za njegovo oru je. idejama. pod Mojre. 549 ss. XI. Na dvoru kralja Alkinoja Odisej je ispricao svoje do ivljaje posle trojanskog rata (Homer. Tu se istakao velikim juna tvom i ubio Prijamovog sina Hektora.IMENSKI REGISTAR ABDERA je ime grada u Trakiji. smatran je posle Ahila najvecim junakom kod Troje. ena ru nog Hefesta. AGLAION je otac Leontijev. pobedio ga je lukavi Odisej. ANAHARSID (Anacharsis) je bio mudri Skit kraljevskog roda. ali Homer to ime upotrebljava za Grke uop te. AHIL (Achilleus) je grcki junak. Bio je nepomirljivi protivnik Platonovog ucenja . sin boginje Tetide i kralja Peleja. V. Ovaj deo Odiseje bio je kod starih poznat pod imenom Alkinojeve price". Homer. Posle desetogodi njih borbi pred Trojom vraca se u svoj rodni kraj kao pobednik i tu nalazi smrt od ene Klitemnestre kojoj je pomogao njen ljubavnik Egist. a ova se sastoji u radu i zadovoljenju malim. zatim grcka klazomenska naseobina. najpoznatijeg trojanskog junaka. Posle Ahilove smrti. Leontije.

Stanovnici Arkadije obicno su stupali kao najamnici u slu bu obli njih dr ava. Platonov dijalog Klitofont. I. ATENA je Zevsova kci. Najcuveniji hram toga bo anstva nalazi se u Epidauru gde postoje i danas znamenite i impozantne ru evine grada sanatorijumi i bolnice. Poznat je Antistenov ucenik Diogen iz Sinope za koga je vezano vi e anegdota.) Arion je pronalazac ditiramba. u Fokidi. tome kako ga je spasao delfin kad se vracao iz Regija u Ju noj Italiji. koji je igrao veliku ulogu u postanku tragedije. Mornari su hteli da ga bace u more da bi se dokopali njegovog bogatstva. Platon se dr i grcke tradicije i delfskom bo anstvu ostavlja onaj veliki ugled koji je ono u ivalo. pre n. AREJ je bog rata. ARKADIJA je jedina grcka pokrajina koja se ne granici sa morem. iveo je od 446. ATALANTA je mitska figura. od kojih je 11 sacuvano. punog idila. tiranina u Korintu. e. ARISTONIM. za titnik lekara i mitski osnivac slavnog klana lekara Asklepijada na ostrvu Kos. otuda i izreka arkadijska ti ina". APOLON je cuveno bo anstvo koje je imalo svoje proroci te. tiranin. najcuvenije u antickom svetu. Stari su pre svakog va nijeg poduhvata pitali za savet Pitiju. simbol svih tirana koji te e samo u ivanju.. Apolon je smatran i bogom za titnikom muzike i vodom devet Muza ( Musagetes"). Agamemnonovog brata. pre n. koji se cesto pominje u Dr avi. (Herodot. Pored Mikene to je znacajan grad u Argolidi i prestonica kralja Menelaja. primio ga je delfin na svoja leda i odneo ga u Grcku. Po mitolo kom predanju rodila se iz Zevsove glave. Za titnica umetnosti. ARISTOFAN (Aristophanes) je najveci predstavnik takozvane stare komedije. ARG (Argos) je starogrcko ime za Peloponez. ARISTON je bio Platonov otac. pre n. Kao bog svetlosti ima nadimak Feb (Phoibos). . Izgleda da se u Dr avi aludira na neke od njegovih komedija. Poznata je prica . pa cak i persijskih kraljeva (na primer Kira Mladeg). kojem je pripadao i veliki lekar Hipokrat. 24. ARION je iveo oko 600. A kad je Arion skocio u more. e. otac Klitofontov. Mnogo je putovao i boravio i kod svoga prijatelja Perijandra. ASKLEPIJE (Asklepios) je bog. brza trkacica i veoma vesta lovu. ARDIEJ (Ardiaios) mitolo ko bice. do 388. 23. u Delfima. i bio je veoma cenjen kao pesnik kako lirskih tako i ratnicckih pesama. boginja mudrosti i eponim grada Atine. ARHILON (Archilochos) sa ostrva Para (Paros) iveo je oko 650. V. rodom iz Metimne na Lezbosu. Tu su nadeni mnogobrojni votivni natpisi koji su sada sme teni u lokalnom muzeju. prorocicu u delfskom hramu.demu. ASKLEPIJADI su klan grckih lekara koji vode svoje poreklo od bogalekara Asklepija (latinski Eskulapa). Asklepijevi sinovi su (kod Homera) lekari Mahaon i Podalirij. e. Kod starih pesnika Arkadi ja va i kao zemlja lepog i mirnog pastirskog ivota.

zagrobnom u desetoj knjizi Dr ave. on je krenuo na put i u bici poginuo. Kad ga je najzad na to naterala. U Delfima su igrane igre kao u Olimpiji. . jedna od tri sudaje. Politicki uticaj proroci ta bio je ogroman ne samo na Grke nego i na Persijance i druge narode. V. Od 79 tragedija (toliko nam je naslova Eshilovih tragedija poznato) kojima se takmicio. neumoljiva. EROS je bog ljubavi. ER je ime jednog Pamfilijca za koga je vezana prica . DIOMED (Diomedes) je jedan od glavnih grckih junaka kod Troje. DEDAL (Daidalos) je. njemu i nesrecnom sinu Ikaru. Pitijskim igrama. sazidao lavirint na ostrvu Kritu i prvi nacinio spravu za letenje za sebe i svoga sina Ikara. EPEJ (Epeios) je po verovanju i predanju bio covek koji je napravio trojanskog konja pomocu koga su Grci u li u grad i osvojili ga. Pesnik Pindar je proslavio pobednike u tzv. antesterije. njegov prijatelj i ucitelj Platon cesto ga navodi kao najveci autoritet u muzici. DIONIS (Dionvsios) je grcko bo anstvo u ciju su se slavu u Atini svake godine odr avale velike svecanosti. odneo je trinaest . e. On je primorao Odiseja da mu vrati Paladijum simbol za tite i bezbednosti Troje. V. Pocinjale su sa tzv. sa kojima su Grci vrlo rano do li u dodir. tome detaljnije na odgovarajucem mestu komentara. VIII 183 285). ovde prikazan kao tiranin. U januaru dolaze Leneje. a u februaru tzv. cuven po Apolonovom proroci tu koje je igralo va nu ulogu u starom svetu. ESHIL (Aischylos) (525 456. Dionisije. Svecanosti su trajale od kasne jeseni do proleca. uz to jo i po jedna komedija. DELFI (Delphoi) je grad u Fokidi. po predanju. godine pre n. DAMON je ime cuvenog ucitelja muzike za vreme Perikla. (Met. Rec znaci neodvratljiva.) je prvi od velikih grckih tragicara. kad su.ATRIDI (Atreidai) su potomci Atreja. ATROPOS je jedna od kceri Ananke (Neizbe nosti). Za dramsku umetnost najva nije su takozvane velike Dionisije ili gradske u mesecu martu. pod Sedam mudraca. samo nikad nisu stekle onu popularnost kao olimpijske. u toku tri dana. BIJANT (Bias) je jedan od sedmorice grckih mudraca kome se pripisuje izreka: Sve svoje nosim sobom. Podmicena zlatnom ogrlicom. EGIPCANI su visokokulturni narod staroga veka. koji je tragediji dao otprilike onaj oblik koji je kod Grka definitivno ostao. najcuveniji: Agamemnon i njegov brat Menelaj. malim ili poljskim Dionisijama u mesecu decembru. Poznata je prica Ovidijeva . Te ko je poverovati da je Dedal istorijska licnost. svakoga dana izvodene po jedna trilogija sa satirskom igrom. iako ima elemenata za to. DIONISIJE su se zvali grcki praznici u cast boga Dionisija. ona je izdala svoga mu a koji nije hteo da ucestvuje u pohodu sedmorice protiv Tebe. i to u svim srezovima. ivotu ERIFILA (Eriphyle) je bila ena kralja i proroka Amfijaraja iz Arga.

Eumenide). I u samoj strukturi drame izvr io je neke izmene. jer je poku ao da uvede u dramu ne to novo.pobeda. godine pre n. Kod nas je Eshila preveo M. Od 92 (ili 98) drame za koje se veruje da ih je napisao sa 329 . Okovani Prometej i trilogija Orestija (od delova: Agamemnon. kod Slovenaca Omerza. EURIPID (Euripides) je treci veliki grcki pisac tragedija (485 406. Nije bio toliko popularan kao Eshil i Sofokle. kod Hrvata Koloman Rac.). Sedmorica protiv Tebe. Sacuvano je sedam tragedija: Hiketide. Persijanci. e. Hoefore. nov nacin obrade savremenih problema. Ðuric.

HAD (Hades) je ime podzemnog bo anstva koje se zove i Pluton. ene kralja Menelaja. Podseca nas. nigde ne pominje. FEB (Phoibos) je nadimak boga Apolona. . 432 605. 266 ss. dolazile du e posle smrti. Uporedi Homer. sin Prijamov. HERA je Zevsova ena i za titnica braka. blistav". Hadova kaciga je pravila coveka nevidljivim. ime Had oznacava i podzemlje kuda su." Isto Hesiod. HELESPONT je staro ime za Dardanele. dakle. V. Na tom mestu Ilijade pobrkan je sa Mahaonom. dok ga Aristotel cesto pominje. IX. Ilijada. V. Spis koji mu se pripisuje datira iz godine 150. Mnogim gradovima u tim krajevima je dao ustave. mu najlep e boginje Afrodite. V. 844 845: Atena uzme Aidov ljem. To su bili vrlo vesti pomorci koji su svuda po obalama Sredozemnog mora osnivali kolonije. Kod nas su prevedene delimicno. GLAUKON je jedan od govornika u dijalogu Dr ava. pre n. Op irno . njemu Homer. 227. tom picu procitati 405. jer su Grci od njih primili pismo. pod Apolon. Platon ga inace. EURIPIL (EurypyIos) je junak u Homerovoj Ilijadi. bog vatre i za titnik zanata kovaca. na Sigfridovu i Alberihovu Tarnkappe" iz Nibelun kog ciklusa. FENICANI su semitski narod koji je iveo u Siriji. Dr ave na kraju. 8 13). Herodot pripoveda ovu istoriju drukcije (Istorija. poznat po svojim sentencijama. medu kojima je najcuvenija bila Kartagina. FOKILID (Phokvlides) iz Mileta. HEKTOR je voda Trojanaca i najodlicniji njihov junak. HELENI je kolektivno ime za Grke. ljubavnoj aferi sa bogom Arejem u Odiseji. odnosno devetnaest. zbog koje je nastao trojanski rat. EUTIDEM (Euthydemos) ucesnik u istoimenom Platonovom dijalogu. ako uzmemo u obzir i (spornu) dramu Reza (Rhesos). a mnogo ta i iz muzike. HELENA je ime lepe Jelene. Osini toga. e. Ilijada. pod Stesihor. I. Po Homeru je pomenuto pice (koje pominje Platon ponovo u dijalogu Ion) dobio Mahaon od Hekamede. Op irno . HARONDA (Charondas) je grcki dr avnik iz Ju ne Italije i Sicilije (iz sedmog ili estog veka pre na e ere). HELADA je ime za Grcku. HEFEST (Hephaistos) je sin evsa i Here. FENIKS (Phoinix) je bio Ahilov vaspitac. GIG (Gvges). st. Platonov brat. a zbirku je sastavio neki uceni Jevrejin iz Aleksandrije. . Na grcku kulturu su veoma sna no uticali. osim na ovom mestu. scut.cuvano je osamnaest. oko 540.. da ne vidi silni je Arej. Samo ime dolazi od grcke reci glaukos" to znaci sjajan". e. VIII. GLAUK (Glaukos) je ime morskog bo anstva i za titnika ribara. Tu kacigu su umetnici rado predstavljali u obliku frigijske kape. od kojih nam nije mnogo sacuvano. a Koloman Rac je preveo sve. pre n. po verovanju starih.

tome koliko je on bio poznat. Kasnije su Hipokratova dela proucavali Rimljani i Arabljani. Pod njegovim imenom poznate su nam 53 rasprave pisane jonskim dijalektom. koje su se nalazile u hramu da bi tako stvorio verovanje da je sva cudotvorna lecenja izvr io on. u Larisi u Tesaliji. Demokrit. umesto repa zmaj. optu ivali da je zapalio Asklepijev hram na Kosu da bi uni tio votivne tablice sa opisima bolesti. znojenjem. a u sredini pak koza. Knjiga je puna zanimljivih. Koja su dela autenticna a koja nisu ne zna se pouzdano. pa je tako gimnastiku spojio sa lekarstvom. trljanjem i si. koji je iveo u VIII veku pre na e ere. Jo u Galenovo doba (129 199 g. ostraga zmaj. e. Tako. HIMERA (Chimaira) je mitsko bice. Roden oko 460. na ostrvu Kosu. nazvan ocem istorije". Najva nije su one knjige u kojima se opisuje sukob Grka i Persijanaca.) nalazio se blizu Larise spomenik podignut tom velikom lekaru. HIPOKRAT (Hipokrates) otac grcke medicine bio je najcuveniji lekar staroga veka rodom iz plemena Asklepijada u kome se lekarska ve tina prenosila s kolena na koleno. sa vi e glava. kome bi za svaku odsecenu glavu izrasle dve nove glave. godine pre n. Mnogobrojne price vezane za njegovo ime svedoce nam . Izmedu rada koje telo obavlja i hrane koju uzima mora da po stoji odredena srazmera: bolest nastaje samo od pogre nog nacina uzimanja hrane i ivota. poznato je da je mnogo putovao. Nemamo mnogo podataka . e. e. e. a u sredini koza (kako ga opisuje Homer u Ilijadi. e. spreda lav. oko 420. iveo je od 485 425. i sve se da izleciti dugim i zamornim etnjama. postoji predanje da je Hipokrat bio pozvan kao konsultant kad je pocetkom peloponeskog rata izbila kuga. i svaka knjiga nosi ime jedne Muze. godine pre n. Odlazio je u Atinu i Olimpiju i tamo citao svoje delo te dobio 10 talanata nagrade za to. Cilj pisanja bio je da obuhvati istoriju celoga sveta. Njegova pesnicka dela su: Erga kai hemerai (Dela i dani) i Teogonija (Postanak bogova) knjiga koja je veoma va na za poznavanje religije starih Grka. HESIOD (Hesiodos) grcki pesnik. 179: Najprvo lav. atomima. do ao da ispita du evno stanje Demokritovo. VI. rodom iz Megare. HIDRA je cudovi te. HERODTK (Herodikos) iz Selimbrije. g. iveo oko 540 480. opet. cesto neistinitih prica. s druge strane su ga. Njegovo delo se sastoji od devet knjiga. Prica se da je mladi Tukidid plakao kad ga je slu ao. i da je umro posle godine 377. Platon cesto pominje Hipokrata u svojim filozofskim dijalozima. bolestima u sedam knjiga. njegovom ivotu. a ne . bio je po profesiji ucitelj telesnih ve bi (gimnasta). da je na molbu stanovnika grada Abdere gde je iveo veliki fizicar i osnivac ucenja . na primer. Stra no je rigala silu iz sebe arkoga ognja"). i daje mu cak nadimak Veliki". pre n. HERODOT (Herodotos) je najstariji grcki istoricar. to je prvi katalog" grckih bo anstava. n. Najzanimljiviji su svakako dnevnici . jedan od Hipokratovih ucitelja.HERAKLIT (Herakleitos) je jedan od prvih grckih filozofa. pre n.

(bog) Asklepije. njemu i njegovu ivotu ne zna se gotovo ni ta. godine pre n. 331 . Sedam grckih gradova prisvaja sebi slavu da se taj veliki pesnik i ucitelj Grcke. Neki naucnici veruju da je Homer kao pesnik postojao. HOMER (Homeros) je najstariji i najslavniji pesnik starih Grka. Po tradiciji je iveo oko 800. ali mu se pored drugih pripisuju dva kapitalna epa stare grcke knji evnosti: Ilijada i Odiseja. . i uprkos raznim te kocama u interpretaciji dela pripisuju mu autorstvo oba epa. kako ka e Platon. e. HIRON (Cheiron) je mudri Kentaur kome je bilo povereno vaspitanje najveceg grckog junaka Ahila. rodio u jednom od njih.

ucesnik u dijalogu Dr ava. Spartanci se nazivaju jo Lakedemonjanima (Lakedaimonioi). U novije vreme su naucnici malo skepticniji u odnosu na Ventrisovo tumacenje. VIII. KREZ (Kroisos) je bogati lidijski vladar za koga je vezana poznata anegdota . Tako je utvrdeno da su svi ti natpisi na glinastim tablicama. KRIT (Krete. Solonu. I. Istorija (I. LAHESIS je jedna od sudaja. V. Tako je utvrdeno da su Homerovi preci vec 200 godina pre Homera raspolagali pismom. Here i Hada. vodio ratove protiv Grka. 6. VI. 1953. godini poginuo u saobracajnoj nesreci) potvrdila su ispitivanja nekih 300 tablica. Posejdona. Michael Ventris. V. 43. najpoznatiji. pod. Malo ostrvo u Jonskom moru. uzdi em. Mikene i Pilosa starogrcki natpisi! Ovaj Ventrisov poku aj (Ventris je u 34. KREOFIL (Kreophilos) je bio Homerov savremenik. IV. od nekih 90 znakova za slogove i izvesnim brojem znakova za slike. dodu e jednostavnim. KEOS je ostrvo. KLOTO je jedna od sudaja. Na jednoj od njih je pastir Parid presudio koja je boginja najlep a. g. Engleski arheolog Arthur Evans vr io je otkopavanja gradova na Kritu (Knosa). 26 56 ss.kokyo" = jadikujem. 183. koga Platon pominje u dijalogu Menon. ili cak i zet. koji poticu iz Knosa. KOKIT (Kokithos) je jedna od cetiri reke u podzemlju (Stiks Aheron i Piriflegeton). d avnik na zlu glasu.). KEFAL (Kephalos). a to je po predan ju dovelo do trojanskog rata. naspram Korintskog zaliva. Herodot. KSERKS (Xerxes) je sin Darija i Atose.Drugi opet to poricu i smatraju da su oba epa postala iz vi e pesama koji su kasnije za vreme Pizistrata dobili ovaj oblik. Jedan drugi engleski naucnik i arheologamater. e. Herodot. godine pre n. pored spartanskog. IDA je ime nekoliko planina u staroj Grckoj. VII. Zevs se zbog toga naziva Kronides ili Kronion. dakle reka uzdisaja. cuvar u podzemnom svetu. Istorija. 7. Ime treba tumaciti pomocu glagola . V. Uceni Kalimah iz Aleksandrije pripisuje mu ep Osvajanje Ehalije. V. LAKEDEMON (Lakedaimon) je staro ime za Spartu. Kronosu odgovara rimsko bo anstvo Saturnus.). Moire. otac Polemarhov. oca Zevsa. Ustav toga grada . ISMENIJE (Ismenios) Tebanac. latinski Creta) je ostrvo na kome je cvetala prastara kultura. njegov prijatelj.. ITAKA je postojbina grckog junaka Odiseja. Ustav ostrva Krita bio je u staro doba. 98. rodno mesto sofiste Prodika. persijski vladar (485 465. procitao je natpis (linear B) iz grada Knosa. KERBER (Kerberos) je troglavi pas. Moire. KRONOS je ime prvog boga.

To je omiljen motiv starih slikara. IV. pre n. Ilijada. i zgradama Asklepijeona. Talija (Thaleia) komedije. IV. lepu Jelenu. Lahesis objavljuje pro lost. jer ko pije vodu iz nje. Kasnije su pojedinim Muzama odredili pojedine funkcije: Klio (Kleio) je za titnica epske poezije. kao i hramu leci rane (IV. njega je dao Likurg (Lvkurgos). Jednom prilikom spasao je Silena. Po Herodotu su Muze. Asklepijem obo avan na mnogim mestima. U Ilijadi 218) i biva i sam ranjen (Ilijada.). To su boginje pesme. a Apolon je njihov predvodnik (zato epitet Muzaget voda Muza). Rec znaci zaborav". ali je zato reka postala zlatonosna. cuvenom mestu gde su se stari lecili u cesto 501). v. elegije Kaliopa (Kaliope). autor spartanskog ustava.visoko su cenili stari Grci. tesalski lekar i polubo anstvo. sin Noci (kod Hesioda). ljubavne pesme Erato. oteo Prijamov sin Pari (Pari ). izgubio je tu moc. XI. LETA (Lethe) je reka u podzemnom svetu. kceri Zevsa i Mnemosine. Ilijada. Po to se okupao u reci Paktolu. MOMOS je personifikacija prekora. v. Uranija astronomije i didakticke (astronomske) poezije. Melpomena tragedije. Svoje lekarsko znanje stekao je kod oca (v. Tako su se i hrana i pice pretvarali u zlato i Mida zamoli boga da mu oduzme tu moc. 9. Kod Hesioda su kceri Zcvsove. aulodike -^ Euterpe. Apolon ga je pobedio i za kaznu to se usudio da se s njim takmici odrao ga. 218). Na mestu gde ga Platon pominje misli se verovatno na bitku iz godine 409. MARSIJA (Marsyas) je bio odlican svirac u frulu. s. pesnici ih dozivaju u pomoc (Homer u Ilijadi i Odiseji na mnogim mestima. (XI 85 145). igre Folihirrmija (Polyhymnia). MAHAON (Machaon). MEGARA je napredni grad u staroj Grckoj. Kloto sada njost. Vergilije u Enejidi). . MIDA (Midas) je bio kralj Frigije (po mitologiji). MUZE (Mousai). zaboravlja na svoj raniji ivot. astronomije Uranija. U nauci je za titnica istoricara Klio. e. sin Asklepija i Epione. Sa svojim bratom Podalirijem (Podaleirios) krenuo je kao knez Trike u rat protiv Trojanaca (Homer. MOIRE (Moirai) su grcke boginje sudbine. Pozvao je samog Apolona na takmicenje. Jedna od lepih Ovidijevih metamorfoza. a njegovog oca ucio je lekarskoj ve tini Kentaur Hiron 332 (Homer. MENELAJ (Menelaos) je pored Agamemnona ucestvovao u trojanskom ratu jer mu je enu. 200 207). Grad je u peloponeskom ratu igrao znacajnu ulogu. Asklepijadi). nedaleko od Atine i Korinta na Istmu. Atropos buducnost. ucitelja boga Baha (Dionisa) i za nagradu dobio je moc da sve to dodirne pretvori u zlato. 193 do Kasnije je zajedno sa u Epidauru. kojih ima devet. horske lirike Terpsihora (Terpsihore). LIKURG (Lvkurgos. One ucestvuju na gozbama koje prireduju bogovi.

koji se ista . ODISEJ (Odysseus). kralj Itake. ispod koje izvire izvor. Sin Eumolpov. Njemu. a Artemida sve kceri. Tu metamorfozu je obradio Ovidije (VI 146 312). Kasnije su Muzeju. koja je imala svega dvoje dece: Apolona i Artemidu. sin Laerta i Antikleje. Apolon je pobio sve Niobine sinove. NIOBA (Niobe) je bila kci Tantalova. Majka se od tuge pretvorila u stenu. Imala je sedam sinova i sedam kceri. pripisivali niz kultnih pesama. izmedu ostalog. pripisuju i osnivanje najpoznatijih eleusinskih misterija. mu Penelopin. Nioba ima est sinova i est kceri. Gorda zbog toga.MUZEJ (Musaios) je ime mitskog pevaca. Jedan od najistaknutijih grckih junaka pred Trojom. Kod Homera je opis malo drukciji. pored Orfeja i Tamirida. a desetog dana bogovi su sahranili le eve i Nioba se tek tada setila jela. kao i Orfeju. Deca ostaju nesahranjena devet dana. ona je izazvala boginju Latonu (grcki Leto).

pod uslovom da se ne okrene. kasnije pet. PANDAR (Pandaros) je ime trojanskog ratnika koji je ranio Menelaja. OLIMPIJA je ime prastarog svetog mesta sa grobom i rtvenikom Pelopa (po kome je Peloponez dobio ime) pored reke Alfe ja. doselili posle trojanskog rata. izmedu ostalih. V. Uspeo je da umilostivi i samoga Hada. neparne posle toga). Ilijada. U Olimpiji se nalazi i Praksitelov Hermes. okrenuo se i tako se Euridika morala vratiti u donji svet. koje je po predanju uveo Herakle.kao narocito svojom prepredeno cu. bili i pitagorejci u Ju noj Italiji. Cesto je u umetnosti prikazan Apolon kako sedi na njemu. kome pripoveda Platon na kraju desete knjige Dr ave. PATROKLO (Patroklos) je bio najodaniji i najmiliji Ahilov prijatelj. V. Na vazama i plasticnim spomenicima omfalos se cesto nalazi i lici otprilike na (okruglu) polovinu jajeta. PANOPEJ (Panopeus) je ime oca Epejevog. i dalje. Sin Eagra i Muze Kaliope. I u arheolo kom pogledu je Olimpija veoma zanimljiva. PALAMED (Palamedes) je ime grckog junaka koji je ucestvovao u borbama pred Trojom. 528 530): Rece i obrvama Kronijon namigne mrkim. Pamfilijac je bio i Er. To je sadr ina epa Odiseje. 3. Razumljivo je to su je i hri canski filozofi rado prepricavali. 3. sav se potrese visok i Olimp. Posle toga Odisej luta deset godina i najzad se vraca kuci. OMFALOS (Omphalos). u stvari je feti . izmedu ostalih i Ciceron u delu De republica. Delfi). Njemu se pripisuje zbirka orfickih pesama koje su tako se ranije mislilo starije i od samoga Homera. i va io kao pronalazac prakticnih stvari. to znaci pupak". Sedi te Olimpijskih igara od 776. Orficari su. pod Epej. od kojih je najlep i onaj u Napulju. VI. Po njegovom savetu (trojanski konj) Grci su zauzeli Troju. koji mu je dozvolio da izvede svoju enu Euridiku na gornji svet. e. Orfej nije mogao da izdr i. Scena je izvanredno lepo prikazana na antickim reljefima. U Zevsovom hramu nalazila se cuvena Fidijina statua koja predstavlja boga Zevsa u trenutku kad daje Tetidi saglasnost: ovi stihovi glase (Homer. PAMFILIJA je obalska pokrajina izmedu Likije i Kilikije u Maloj Aziji. Armenijev sin . originalno delo velikog vajara. Orfizam je kasnije obuhvatio sav grcki svet. pod Alkinoj. gde Odisej sam (u pevanjima od IX do XII) prica . koji su smatrali sredi tem zemlje. Stanovnici su se. svojim burnim do ivljajima. Odr avane su svake cetvrte godine (parne pre na e ere. . Tako se zove jedan kamen u Delfima (v. Prvobitno su trajale tri dana. a pored njega su cesto prikazana i dva orla. ORFEJ je slavni tracki pevac koji je svojom pesmom i svirkom mogao da pokrece stene i da pripitomljava divlje zveri. Tu Erovu pricu koristili su i prepricavali i kasniji filozofi. I. po predanju. Homer Olimpiju jo ne pominje. godine pre n. A ambrosijska kosa koliko se gospodu prosuS besmrtne glave.

godine pre n. U Krotonu je osnovao jednu organizaciju koja je imala i politicki karakter. medu kojima i otmicu Persefone iz Hada. kralj Japita u Tesaliji. prikazan je na metopama na Partenonu i na frizu u Figaliji. koje je posvecivao pobednioima u igrama u Olimpiji. PERDIKA je bio beskrupulozni makedonski kralj. dodu e. e. jer 10 = 1 + 2 + 3 + 4. slu eci se pri tom i mistickom spekulacijom. Pelopa o ive i deo koji mu je nedostajao zameni slonovacom. Prokletstvo toga plemena. godine pre n. Sin Zevsov (ili Iksionov). Osnivac mnogih kolonija. e. gde je najcuveniji grad bila Olimpija). PELEJ (Peleus) je ime Ahilovog oca. evsov presto".). PITAK (Pittakos) iz Mitilene na ostrvu Lezbosu je jedan od cesto citiranih sedam grckih mudraca. godine pre n. Stari su govorili da se u hramu u Delfima nalazila jedna pukotina iz koje su izbijali gasovi. v. . PELOPIDI su potomci Pelopa. sve tenica Apolonovog proroci ta u Piti (Delfima). U brojevima su nalazili misticke osobine. Pored zemlje. Bavio se matematikom i muzikom i te nauke je medusobno povezivao. ne ubraja medu njih. PETRITOJ. mu a morskog bo anstva Tetide. Tantal je svoga sina raskomadao i dao bogovima da jedu. Muzika sfera nastaje od nebeskih tela koja se okrecu u odredenoj proporciji. o amucena ovim gasovima. Ka u da je njegovu kucu Aleksandar Veliki po tedeo kad je osvojio Tebu. antichthon. Eponim Peloponeza gde je vladao (u Elidi. PERIJANDAR (Periandros) je jedan od sedam grckih mudraca.) je bio grcki filozof. PITIJA (Pvthia). naslednik Kipselov (u istoriji umetnosti poznat Kipselov sanduk) i pod njim je Korint postigao najvece blagostanje.). seobi du a i pravilo: soma = sema (telo je grob du e). Rodom je bio iz Tebe (518 442. koga Platon pominje i u dijalogu Gorgiji. PIRITOJ (Peirithoos).Poginuo je od Hektorove ruke i zbog toga je Ahil ponovo krenuo u borbi. bio je prijatelj junaka Tezeja sa kojim je izvr io cuvene podvige. Na Zevsovom hramu u Olimpiji prikazana je borba sa Kentaurima. Nemeji. Pitagorovci su prihvatili ucenje orfizma. Platon ga. PITAGORA (Pythagoras) (580 500. Zemlja je lopta. bogovi ostave jelo nedirnuto. Ta vatra se zove jo Zevsova kula. Iznad toga mesta nalazio se trono ac na kome je sedela Pitija i ona bi. PINDAR (Pindaros) je najcuveniji grcki pesnik oda. i u jednoj od njih pobedio Hektora. slu ilo je kao gradivo za mnogobrojne drame. postoji i druga zemlja. PIREJ je poznato pristani te i luka nedaleko od Atine. Bio je tiranin u Korintu (627 585. rodom sa ostrva Samosa. e. Peritoj. koja se sa ostalih devet zvezda okrece oko jedne centralne vatre (to nije Sunce). Zevsova osmatracnica. Savr eni broj je na primer 10. izgovarala . Sunce i Mesec dobijaju svetlost od centralne vatre. pod Sedam grckih mudraca. chthon. na Istmu i u Delfima. samo je Demetra pojela komadic ramena. V. sina Tantalovog.

kako nam izgleda. kralj trojanski. 335 . Ovu pukotinu Francuzi nisu mogli pronaci prilikom obimnih iskopavanja. 513) taj trono ac stvarno videli. brat Zevsov. Verovatno jc tragove te pukotine uni tio zemlja tres. posvecenog Apolonu. uvek dvosmisleno.neke nerazumljive reci koje bi sve tenici tumacili na svoj nacin. To jo ne dokazuje da je prica . verodostojno. Ali je Pitija padala u zanos vacuci li ce svetog lovorovog drveta. PRIJAM (Priamos). Pored svega toga. pitanje omamljujucih gasova nije. pomorsko bo anstvo. jer su neki ljudi (kako mo emo zakljuciti iz Euripidove drame Ion. koje je raslo u blizini Delfa. sin Laomedontov. sin Kronov. trono cu bila prevara sve tenika. pored svetog izvora Kastalije. koji i danas postoji POSEJDON.

odnosno elegije. u blizini Mesine. ali se na putu udavio. Sve svoje nosim sobom. poznate su bile jo pre Solona. voda Likijaca kod Troje. danas Dnjestar) i Histra (danas Dunav). ranije. Heraklu na raskr cu. e. SIMONID iz doba Poznati koji su (Simonides) je poznati grcki pesnik (556 468. SICILIJA. koji je imao velikog uticaja u Atini. ili cak Helija (Sunca). Stanovnici ju nih ruskih stepa od Tanaisa (danas Don) do Tira (Tyras. Jedan od najvecih grckih horskih liricara. u kome iznosi mi ljenje da covek ne zna da li bogovi postoje ili ne. Pitak. ili. SARPEDON. Ni ta preko mere i si. pre n. ERIF (Seriphos) je malo ostrvo u Kikladima. kci Hiperiona. U umetnosti su cesto vezane za dogadaje sa Odisejem. e. Glavni izvor za istoriju je Herodot. Moire. vecne mladosti i vecnog sna. Kasnije. radoznalome Skitu Anaharsidu. Napisao je delo: . e. e. Lamije. naspram opasnog vrtloga Haribde. ivi u morskim pecinama. sin Zevsov i Europin. Harpije. U Ilijadi. Razne gnome. Kleobul). bogovima. Minos ga je proterao sa Krita i on dolazi u Likiju. koji su bili nazvani Sedam mudraca (Tales. Mison. brat Minosov i Radamantisov (sudija u podzemnom svetu). On i Gorgija bili su najpoznatiji sofisti. PROTAGORA iz Abdere. odreden je jedan kolegijum mudrih savremenika. SEDAM GRCKIH MUDRACA. SKITI (Skythai). Bias. ali se cesto pominju i druga imena. SKILA je cudovi te koje laje kao pas. cuvena je prica . Sikam'a. Optu en za bezbo ni tvo. kao na primer: Poznaj samoga sebe.). pobegao je. Solon. Drugo ime joj je Mene. SOFOKLE (Sophokles) (497 406. m s k a poezija uzela velikog maha. opasna morska stena u sicilijanskom moreuzu. iveo je u V veku pre na e ere. SELENA je boginja Meseca. su epigrami. Pominje se i sa drugim morskim cudovi tem Haribdom. ima petnaest prednjih nogu i est grla. iveo je sredinom V veka pre n. Hilon. jedan od najvecih grckih . pre n. grcki Sikelia. Kao ptice sa devojackim telom vrlo cesto na nadgrobnim spomenicima i vazama. medutim.) persijskih ratova. Autor izreke Covek je merilo svega". nosila je zlatan venac i vozila se kolima. PROTEJ (Proteus) je pomorsko bo anstvo koje mo e da menja svoj lik. . Tanat (Thanatos) (Smrt) i Hipnos (San) prenose ga u Likiju i tamo sahranjuju. Sarpedon je sin Zevsa i Laodamije. Poznata je njegova prica . godine pre n. ljubavi Endimiona i Selene: Zevs je Endimionu ostavio izbor izmedu smrti ili vecnog ivota. napisani . bavio se etikom i gramatikom. Grcki pisci govore . A po to je sa Solonom g . Propast skitske dr ave oko 360.PRODIK (Prodikos) sa kikladskog ostrva Keosa je bio cuveni sofist. junacima pali kod Maratona i Termopila. Sa persijskim kraljem Darijem I do li su u sukob (negde u dana njoj Besarabiji). Kad je ubijen. SIRENE su u su tini isto to i Kere (Keres) ili Erinije.

Medutim. ali je pesmama stekao poverenje u Atini (jer je u svojim pesmama cesto podsticao svoje sugradane na borbu protiv neprijatelja i na osvajanje Salamine). Aristokrat. Solon je dobrovoljno oti ao u izgnanstvo. Po predanju. Sacuvano je sedam tragedija i prilican odlomak jedne satirske drame (Ichneutai. Medutim. predvideo pomracenje Sunca. TEMIS (Themis) je za titnica pravde. godinu pre n. Cetiri reke teku u podzemnom svetu: Stiks (kojom se zaklinju bogovi). . utice u Egejsko more kod Jami je. i oti ao na put po to je od Atinjana uzeo zakletvu da nijedan zakon nece menjati dok se on ne vrati.e. horski pesnik (oko 640 555. Kad je bunio vojsku i pozivao je da se vrati svojim kucama. to. Pripadnik tzv. Ilijada. Ali kad se vratio zatekao je vec pripremljen put za tiraniju. Ajant. e. i sama rec znaci. STESIHOR (Stesichoros) sa Sicilije. Filoktet i Edip na Kolonu. pa je postao cak d Hellenotamias. Njegove sacuvane drame su: Antigona. kad je ispevao drugu pesmu (p a 1 i . nad tom rekom bogovi su se zaklinjali da ce po tovati zadatu rec.). primitivnog materijalistickog ucenja. dao nov ustav i zakone. jer je za nju rekao da je kriva za sve nesrece koje su zadesile Grke pred Trojom. Dalje se prica kako ga je oslepila lepa Jelena. SPERHEJ (Spercheios). Godine 594. vi e ulaza u taj svet gde je raslo samo drvece tuge. STIKS je reka groze u podzemlju. Bio je visoko cenjen od svojih savremenika. a najcuvenija je statua u Lateranskom muzeju u Rimu. upravnik zajednicke grcke riznice. Car Edip. e. Umro je u dubokoj starosti na Kipru (oko 560. Odisej se obracunao s njim. zoe = ivot). godine pre n. pre n. Sedam grckih mudraca. TALES (Thales) je jedan od sedam grckih mudraca. Kokit i Aheron. TARTAR (Tartaros) je naziv za podzemni svet. reka u Tesaliji. 594 ss). TERSIT (Thersites) je bio neobicno ru an vojnik koji je ucestvovao u pohodu protiv Troje. po mi ljenju starih. Piriflegeton. Bilo je. tiranin Pisistrat (Peisistratos) bio je mudar i zadr ao je vecinu Solonovih zakona. Jelena mu je vratila vid. Homer. d i a). na cijem ulazu cuva stra u troglavi Kerber. TAMIR (Thamyris) je tracki pevac koji se upustio u takmicenje sa muzama koje su ga zbog toga oslepile (Homer. U umetnosti je takode bio predstavljen na Polignotovoj slici podzemlja. Poznat je i kao astronom koji je za 585. carstvo smrti. Smatra se ocem" grcke filozofije. Sacuvan nam je prilican broj njegovih portreta. pre n. izabran je za arhonta i sproveo svoju poznatu reformu kojom je hteo ubla iti stanje u narodu. uostalom. Ilijada. TELETAI su misterije i obredi posvecenja u Eleusinskim misterijama. iako ga je Pisistrat visoko cenio. hilezoizma (hvle = materija. Elektra. Lovacki psi). Trahinjanke. II. Iz njegovog ivota poznata je prica kako je Himercima^savetovao da se cuvaju tiranina Falarida: konj je dobrovoljno postao rob ljudi samo da bi se mogao osvetiti Jeleni. e.tragicara. Jonski prirodni filozof koji je smatrao da je princip iz koga se sve razvilo vlag a (voda). .). SOLON je takode jedan od tzv.

U vezi s tim mit . Njegovo ime (on se pojavljuje i u komediji) je postalo sinonim za ru nog coveka. . TEZEJ (Theseus) je aticki nacionalni heroj. tako je i ovaj vr io junacke podvige (ubijanje Sinisa na Istmu. pandan Heraklu. ena kralja Peleja. 212 ss. TETIDA (Thetis) je Ahilova majka.II. Prokrusta itd. koji je savijao borove i razapinjao putnike. kci Nerejeva. kome su Atinjani morali da alju decu. Kao Herakle.) Najveci mu je podvig ubistvo Minotaura na Kritu. Arijadni.

.. 9 Fragment nama nepoznate Pindarove poeme. 7 Poslovica glasi: Vr njak s vr njakom. Perijandru tekst dijaloga Protagora (343b). 4 Nikija (oko 470 413. npr. izraz koji se vi e puta pominje u Ilijadi (v. e. gde je medu stanovni tvom bilo onih trackog porekla. 3 Kefal je bogati proizvodac oru ja u Pireju. TROJA je grad na severozapadnoj obali Male Azije. OBJA NJENJA I KOMENTARI TEKSTA KNJIGA PRVA (A) 1 Ariston je Platonov otac. 10 Citirani stih . treci je Eutidem. Smatra se da se trojanski rat odigrao u XI veku pre n. Ismeniju Tebancu .e. 267cd). uticajan politicki covek s kraja V veka. 395). e. 5 Trasimah (roden u prvoj polovini V veka pre n. Nikijin mir sa va enjem na 50 godina. Drugo ime za Troju je Ilij (Ilion). Propontida. Rec uranos znaci nebo". . . naspram Bizanta. Jedan od tri cuvena retora V veka (upor. ali ne onaj Eutidem koji se pojavljuje u istoimenom Platonovom dijalogu i u Gozbi. 12 Upor. Njegov sin Polemarh ucestvuje u pocetku dijaloga Dr ava. 246): .). Fedar. Autoliku nalazi se u Odiseji (XIX. Pont i Bosfor. . sklopio sa Spartom 421. 11 Upor. 2 Svecanost u cast tracke boginje Bendide priredivana juna me· seca u Pireju. tiraninu Arhelaju Gorgija (470d). Granice su bile Dunav.". ZEVS je vrhovno bo anstvo sveta olimpijskih bogova sa prestolom na Olimpu. Bendida je tracki naziv za Artemidu. 60) i u Odiseji (XV. grada na azijskoj obali Bosfora. ali rat je obnovljen vec posle tri godine. tzv. ili Klitofont.).TRACANI su stanovnici Trakije. 200 cd). od Makedonije do Skitije. Jedan kratki pseudoplatonski dijalog nosi njegovo ime. 332bc. Nemac liman (Schhemann) je vr io iskopavanja i nai ao na sam grad Troju. retor iz Halkedona. malog ostrva u grupi Kiklada. Perdikovom sinu. starosti ne sti e na prag. zemlje severno od Grcke. ako si star sa starim se dru i". 8 Stanovnik erifa. 6 Prag starosti". g. XXII. nego pade u borbi. Klejtofont. zapadno Strimon (Strumica) sve do Rodopa i Hema. pre n. e. Drugi Kefalov sin je retor Lisija. Platon ga ukljucuje u dijalog Lahes (upor. a Glaukon i Adeimant su Platonova starija braca. ali se kasnije ne pojavljuje. URAN (Uranoos) je otac bogova. a. g. pre n.. atinski vojskovoda i politicar iz vremena peloponeskog rata..

odnosno kao sklonost da se dati odgovori i mnenja podvrgnu pobijanju (upor. 339 . Trasimahovo pona anje uporedeno je s pona anjem divlje zveri. i kao sklonost za postavljanjem pitanja drugima.Menon (90b). 14 U originalu stoji: eironeia. gore: 336c). Trasimah je defini e kao Sokratovo izbegavanje direktnih odgovora na postavljeno pitanje. 13 Aluzija na narodno verovanje da covek zanemi ako ga vuk prvi pogleda. Gore (336b).

gore. Gornji kontekst dopu ta pretpostavku da Platon pod obecanjima Museja i njegovog sina" podrazumeva obecanja tada njih pripadnika orficke sekte. kojom se uspostavlja veza sa prvom knjigom. 20 Verovatna aluzija na tada nju versku zatucanost atmskih gradana. Upor. '* Pulidamant. zatucanost cije su rtve bili Anaksagora i Protagora. 8 Platon po secanju navodi Hesiodov stih. a pripadnici klana nazivali su se: Eumolpidi (Eumolpidai). Odiseja. Upor. spletkaro . koje drugima predaju. 592. Na olimpijskim igrama 408. Fedon (69c) i Gorgija(493a-c). Fedar (244d-e). . onaj ko vlastima prijavljuje prekr ioce zabrane izvoza smokava iz Atike. » Hesiod. kao i kult Bendide . prodaju. Mili .. 17 Upor. pre n. Dela i dani. koji se na dvoru persijskog kralja Artakserksa III nenaoru an borio sa lavovima i naoru anim vojnicima. kojem se govori na pocetku dijaloga Dr ava.. Dela i dani. 339c. 9 Aluzija na orficka verovanja. KNJIGA DRUGA (B) 1 Po svemu sudeci. " Nejasna aluzija. ili. Trasimahov skepticizam pokazuje se u njegovom odbijanju da Sokratu protivreci u raspravi . Dela i dani. Prema prevodu A. verovatno smera na nedostatak zrelosti i prakticne mudrosti u Sokrata. 7 Musejov sin Eumolp (Eumolpos) bio je. Ðuric. slicno onom to Kalikle u dijalogu Gorgija (484d. XIX. ova recenica.15 Nagove taj da ucitelji retorike i sofisti naplacuju znanje. sujeverne i pohlepne pripadnike orficke sekte. e.. osnivac eleusinskih misterija. 285. 4 Stihovi koji slede u nastavku spomenutog mesta Eshilove tra gedije. g. Cini se da je Eumolp poticao iz Trakije. prema legendi. pankratist (pankratiastes). passim) bez uvijanja govori. Sve teni klan cuvara i organizatora izvodenja tih misterija izvodio je svoje poreklo od Eumolpa. 3 U tragediji Sedmorica protiv Tebe. 18 U originalu: sikofant (svkophantes). a sam Sokrat joj nije umakao. . dodata je kasnije. prirodi bogova. i u toj borbi pobedivao. Bazale i N. 0 Homer. 10 Upereno je na priproste.. denuncijant. Pretpostavlja se da su ostale knjige dijaloga Dr ava napisane kasnije. koji su se spasli bekstvom iz Atine. 2 Slicno velicanje nepravicnog coveka preduzima Kalikle u dija logu Gorgija (481c i dalje). prevod Milo N. 232. rvac i bokser. pobednik u disciplini koja je nosila naziv pankratija (pagkration). 287 290. 109. 5 Hesiod.

delovanju pripadnika orfickih sekti i . op. Poetae lyrici Graeci. 499 501. 497. prema tome i prema 364b. cit. dr avama koje su prihvatile priprosta verovanja i kultove orficara. Medu te dr ave spada i Atina. III Bergk. gornje mesto glasi: Nevaljal tinu mo e na gomilu sabrati lako. Ðurica. pesniku Simonidu. fr. » Homer. Iz konteksta se vidi da Platon smatra da su besmislena verovanja u mogucnost dobijanja opro taja i oci cenja za nepravedna dela pomocu rtvovanja i ritualnih igara. 15 Pindar. Ilijada. Lagani do nje su puti i ona stanuje blizu. IX. fr. uzimaju na sebe ulogu varalica kad takve stvari lakovernim ljudima obecavaju. Prevod Milo a N. 76 Berk. 16 Rec je . Ispod vrline znoj su stavili besmrtni bozi 12 Reci strm i dug put" uzete su iz narednog stiha citiranog me sta Hesiodove poeme.cevica. 14 To je jedno od mesta gde Platon nepovoljno govori . 213. 341 . Posveceni u misterije (teletai). Upor.

1. i dr. 21 Sokrat verovatno misli na ono to su Glaukon i Adeimant prethodno govorili u nastojanju da. 272e i dalje). U gornjem Platonovom tekstu. pojacavajuci Trasimahovo stanovi te. 27 Rec muzika (mousike) i muzicki (mousikos). 25 Na ovom mestu i dalje (376 passim). 261b. podstaknu Sokratovu kontraargumentaciju. 19 Misli se. razvijen i mocan (ischvros). 24 U izvorniku stoji rec thymos za koju ne postoji odgovarajuci izraz u na em jeziku. 26 U grckom izvorniku stoji da cuvar dr ave mora da bude kalos kagathds (doslovno: lep i dobar). i dalje. reci filozofski. ne sasvim adekvatno. odlucnom. Dcca Aristonova" su Platon i njegova braca. kao i dijalog Gorgija. delatnom. hitar. ako rec filozofsko" razumevamo kao oznaku za fundamentalnu saznajnu i teorijsku disciplinu. 370bc. na Hesiodovu Teogoniju. Upor. Isto se mo e reci i za pridev thymoeides za koji sam ovde. Dodatni razlog za ovu intervenciju u Vilharev prevod je i taj to u vreme kada Platon pi e ovaj dijalog. 264b. estok. to je ovde ocigledno skupna oznaka za nabrojane karakteristike: prijatelj mudrosti. upotrebljavaju se u znacenjima mnogo irim od dana njih. spojena . malo je verovatna. ali i na Home ra. Pretpostavka da je tu elegiju spevao Kritija. jer pas doista ne mo e u sebi imati niceg filozofskog u svojoj psecoj prirodi. kao to je to A. pridev i imenicu philosophos nisam ostavio u oblicima filozofski i filozof. ovde. 28 Prema Hesiodovoj Teogoniji (126 153). napred. pesni tvu i knji evnosti uop te. III. odlucan. . kojem pripisuje dovitljivost i lukavstvo. Eutidem (289c i dalje). ono to du u cini aktivnom. ne samo . svemu onome to potice od Muza. cvrst. estina. rec je samo . Zemlja (Geja). strast. naime. hrabar i srcan (thvmoeides). Vilhar bio ucinio. srcanom. i uporeduje ga sa lisicom. 369c. upotrebio na u rec estok". 20 Ne zna se ko bi to mogao biti. 23 V. podsecajuci da im je ovde nacinio odredene ustupke. filozof i filozofija tek samim Platonovim nastojanjem pocinju da dobijaju ono znacenje koje im u toj tradiciji i danas pridajemo. telesno jak. . tome Diogen Laertije. 18 Aluzije na soliste i njihove kole retorike. sklon pravom znanju (philosophos). U desetoj knjizi Dr ave (612b-e) Sokrat se vraca na ovu Glaukonovu i Adeimantovu ulogu. Rec je. izvesnoj prirodnoj sklonosti za prepoznavanjem i razlikovanjem prijateljskog od neprijateljskog. ukratko. osim to se podrazumeva da i on pripada bo anskom kolenu" Posejdona i Apolona. napred. V. pre svega. a potom .17 Simonid cesto peva pohvale premudrom Arhilohu". jer thymos je: ivotnost. pre svega. 22 V. brz i okretan (tachys). a citirani stih se ne odnosi na Platona. ili. Vedar (257c i dalje. muzici u dana njem znacenju te reci nego . slikarstvu i uop te stvaranju koje recju ili na neki drugi nacin mo e da utice na obrazovanje i vaspitanje du e.

Kasnije. prema Hesiodovoj Teogoniji (154 187). bele ke 28. 29. Jedino najmladi sin Zevs. izrodila je najpre Okeana dubokih virova". te oslobodio storuka cudovi ta Kota. Febu i Tetidu. Kron je svrgnut s prestola bogova. mada bi ao mi bilo. Temidu. Jednooki d inovi Kiklopi (Bront. Demetru. Posejdona i Zevsa). Na kraju titanskog poroda Zemlja je rodila najmladeg sina Titana Krona. Iz kapi krvi. Kron se o eni svojom sestrom Rejom (Hesiodova Teogonija. rodi e se tri Erinije. Hefest. koji mu je Reja podmetnula. Kron je povratio i svu progutanu decu. Ali Uran (Nebo) je. vracao u Zemljinu utrobu da ne bi gledali svetio dana. Reju. te s njom izrodi mnogobrojno potomstvo (Hestiju. nastupio je trenutak osvete. 32 U Ilijadi (586 i dalje). Zemlja (Geja) je stenjala pod teretom 342 sopstvenog potomstva i smi ljala kako da se Uranu osveti za zlostavljanje dece. ocima dragu tebe da ne vidim jednom bijenu. 30 Borba Giganata (gigantomachia). Reja je nagovorila Krona da povrati kamen koji ga je ti tao. potom Titane Koja. majko moja. a njegovi pomocnici Titani baceni u Tartar i stavljeni pod stalni nadzor storukih.sa sopstvenim neposrednim potomkom Nebom (Uranom). Na jednoj strani bili su Kron i Titani. njihove sestre Teju. koje je Kron bio okovao i bacio u ponor Zemlje. Rat bogova trajao je deset godina s promenljivom srecom. na drugoj Kronov sin Zevs i oslobodeni storuku d inovi. Cekajuci u zasedi. odmah po rodenju. koji je pristao da. Jedino je Atlant bio osuden da od tada zanavek dr i nebo na svojim plecima. kao i storuka i pedesetoglava cudovi ta (Kot. u ljubavnoj ce nji obujmio Geju. ne bih ti mog'o pomoci. To je izvr eno kad je Uran. Brijarej i Gij). Hada. 29 Svrgnuv i tom kastracijom svoga oca Urana sa prestola. da bi na kraju pobeda pripala Zevsu. kojem su njegova braca i storuki d inovi svesrdno pomagali. borba Titana sa storucima i Kiklopima. i ciji su se gromovi i munje pokazali kao nadmocno oru je. Kron je umesto novorodenog Zevsa progutao kamen. donoseci noc. mrzeo ih i svako je. po nagovoru majke Zemlje. Brijareja i Gija. zazirao od svoje dece. V. . Potom je Zevs sa svojom bracom ustao protiv oca. misleci na Gejino prorocanstvo da ce ga jedan od njegovi sinova zbaciti s prestola. No. 31 Platon ovde verovatno misli na predanje koje prenosi Pindar: Hefest. 607 720). bili su takode porod Zemlje i Neba. osvetnice zlocina. Kron mu je onim srpom odsekao genitalije i levom rukom ih bacio u more. Od kremen kamena nacinila je o tar srp i njime naoru ala najmladeg Titana Krona. Kron je pro dirao sopstvenu decu. Tako je poceo rat bogova oko prevlasti. Mnemosinu. Hiperiona i Japeta. kad je Zevs odrastao krijuci se od ocevog gneva. preboli. kojeg i Homer naziva Zevsovim i Herinim sinom. kojeg je majka Reja zajedno sa Gejom uspela da sakrije u pecini planine Dikte na Kritu i nije do iveo sudbinu ostale svoje brace i sestara. Heru. i ako te boli. koje pado e na majku Zemlju. Sterop i Arg). obracajuci se majci Heri ka e: Strpi se. hteo je spreciti Heru u njenoj nameri da ucini zlo Heraklu pa je oko njenog prestola iskovao nevidljivu mre u i tako je vezao. 453 506. kao i Melijske nimfe. a izbacivanjem kamena iz svoje utrobe. bude izvr ilac kazne i osvete nad ocem Uranom.

(XX. Padoh na Lemno. XXIV. Onda me otud gde padoh odneso e Sincani ljudi. 385 513). 35 Ilijada. 36 Platon se ovde poziva na neku nama nepoznatu poemu. opisana ie u Ilijadi. On me je nekad. XXI. bogovima". 527 i dalje. . a malo jo du e bese u meni. Ðurica. 33 Borba bogova. koji su se ume ali u trojanski rat. za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga. Prema prevodu Milo a N. Ðurica). kad htedoh da odbranim tebe. 1 74 i dalje. a kad se vec smirilo sunce." (Citirano prema prevodu Milo a N.jer je veoma mucno protivit' se olimpiskom Divu. Ceo sam padao dan. 34 Ovde sam grcku rec teologija (theologia) preveo izrazom govor .

preobrazi u obicnu enu. potom u zmaja i vepra. La u recima je neka vrsta me avine. tekst Dr ave na str. takode dijalog Hipija Manji. 46 La u recima". Za uzvrat. tome kako Zevs alje Atenu da se ume a u borbe. borbe i svade bacila na vencanju Peleja i Tetide. Nevarljivi pomorski starac. prema legendi. vecnog. savr enog i stvarnog ivota. 38 Verovatno aluzija na svadu Here. Parisovog oca (Ilijada. (XVIII. 1 104. prosvetljenih prema neprosvetljenima. te joj kao takvoj ne odgovara cisto nebice (ni ta). ili verbalna la . a istina i um su ono to je u du i stvarno. Prema tome. a navodi ih sholijast uz Homerovu Ilijadu I. nego kao um pome an sa afektima i po udama ciji je izvor u telesnosti. Afrodita je udesila da se lepa Jelena. 429 i dalje). govori . da se u tom oblicju uda za smrtnog coveka Peleja i s njim izrodi trojanskog junaka Ahileja. mora biti potrebna u ljudskom ivotu. gde je boravio izgubljeni Prijamov sin Pari (ili Aleksandar). kao i dijalog Protagora 358c passim. Upor. koju je Erida (Eris) boginja razdora. 332 569). ali samo pod uslovom da slu i etickoj svrsi. 485 i dalje. koji je spor presudio u korist Afrodite. Svada boginja i Parisova presuda opisani su u izgubljenom epu Kipria. Protej. i najzad u lisnato drvo. Buduci da ljudski um ne postoji u ovozemaljskom ivotu kao cisti um. 25 30). verbalna la dobija u takvoj njegovoj egzistenciji izvesno opravdanje. XXIV. XVII. 40 Homer. izmirili zavadene boginje. ali zbog necega nisu ni ta ucinili da sprece trojanski rat. Stoga. 5. 45 Platon pretpostavlja da istini uvek odgovara ne to i da je ni ta ono to odgovara la i. Hera i Atena su zbog Parisove presude omrzle Ilij (Troju) i trojanskog kralja Prijama. 413a passim. morsko bo anstvo Tetida ali se Hefestu na Zevsa. besmrtnik. 456 ^58) u lava. Mit ka e da je na toj jabuci bilo napisano da je namenjena najlep oj" i da je Zevs uputio Heru. Odiseja. N.37 Homer. Atene i Afrodite oko zlatne jabuke. Nereida Tetida. ena kralja Menelaja. kome je svaka dubina poznata morska" preobra ava se (ibid. iako nema pokrice u onome to stvarno jeste. kojima peva Odiseja (IV. Egipcanin. Osim toga. a jo manje joj odgovara ne to stvarno. Ðuric. 43 Fragment iz nama poznate Eshilove tragedije. pa u tekucu vodu. 39 Fragment iz izgubljene Eshilove tragedije. koji je nesavr en i kao takav je samo imitacija bo anskog. Ilijada. nestvarna slika onoga to je u du i stvarno. Verovatno je da je taj fragment (160) bio sastavni deo tragedije Nioba. verbalna la se pokazuje potrebnom i u odnosima jednih du a prema drugima. 44 Ukazivanje na povezanost vrline i znanja. Zevs i Temida su. onih koje. 41 Aluzija na Menelajeve do ivljaje na ostrvu Faru . . IV. Afroditu i Atenu na planinu Idu u Maloj Aziji. ona je samo imitacija. Prevod M. Upor. . tome kako Atena nareduje trojanskom junaku Pandaru da odapne strelu na Menelaja. znaju prema onima koje ne znaju. i . pobegne s njim i tim cinom dadne neposredni povod za pocetak trojanskog rata. ako istini odgovara znanje. pristrasnosti bogova u odnosu prema Trojancima ili Ahejcima. negacija znanja (neznanje) odgovara la i. u njega zaljubi. koji je naredio da se ona. 42 U Ilijadi.

47 Demonska priroda (to daimonion) je, prema Platonu (v. dijalog Gozba), ono to posreduje izmedu bogova i ljudi. Istovremeno, to je i onaj bo anski glas . kojem je Sokrat govorio da ga ponekad, kao savetodavni glas, cuje u sebi. Na kraju desete knjige Dr ave^ govori se . narodnom verovanju, prema kojem je svakoj ljudskoj du i, pri nje 344 nom ponovnom radanju i dolasku na ovaj svet, dodeljen po jedan demon kao njen cuvar i kao garant da ce sudbina, koju je du a sama odabrala, biti izvr ena. 48 To se delom odnosi na op te rasprostranjeno verovanje da bogovi alju ljudima narocite znake, a delom i na ono to je sam Sokrat . tome govorio (upor. Kriton 44a i dalje; Fedon 60e i dalje) V. i prethodnu bele ku (47). 49-U U}iadi> (U, 1 i dalje) peva se . Zevsovoj nameri da obmane Ahejce i . izvr enju te namere pomocu personifikovanog bo anstva koje je sin Noci i brat Smrti, a ime mu je San (Hypnos). Hipnos se preobra ava u mudrog starog Nestora i u tom oblicju se pojavljuje u snu ahejskog zapovednika Agamemnona, prenoseci ovom Zevsovu poruku. A poruka je bila da je sada trenutak da se trojanski grad osvoji, jer su bogovi prihvatili Herine molbe, a Trojanci ce zapasti u tvrde muke". 50 Fragment izgubljene Eshilove tragedije, u kojem Tetida morska boginja, supruga smrtnog coveka Peleja i mati Ahilejeva prikazuje Apolona (Feba) kao velikog licemera. Prema Ilijadi, (XXIV 1 21), Apolon je bio naklonjen trojanskom junaku Hektoru, cije je mrtvo telo Ahilej, u alosti za poginulim drugom Patroklom, vezao za borbena kola i tako vukao oko Patroklovog groba. Na istom mestu Ilijade: (stihovi 30 54), Apolon pred bogovima napada Ahilejevu svirepost.^ U gore citiranom fragmentu iz Eshilove tragedije, Apolon se oznacava kao ubica Ahileja. Saglasno tome govori Ilijada (XXI, 278) gde Ahilej ne veruje u materino prorocanstvo da ce poginuti od Apolonove ruke; kao i XXII pevanje, stih 359. i dalje, gde smrtno ranjeni Hektor prorice Ahileju da ce ga Apolon u liku Parisa pogubiti. Postojao je obicaj da arhont eponim (vrhovni slu benik dr ave; onaj po cijem je imenu oznacavana godina) daje svoju saglasnost autoru tragedije da mo e radi prikazivanja svoje tvorevine u teatru . trosku nekog bogatog gradanina mecene izabrati ljude za hor!

KNJIGA TRECA (G) 1 Odiseja (XI, 489 i dalje). Ahilejeve reci upucene Odiseju kao odgovor na Odiscjevo oplakivanje sopstvene sudbine, koja mu sprecava povratak u rodnu Itaku. Te reci govori Ahilejeva du a, koja je u Hadovom carstvu samo senka nekada njeg ivog Ahileja. Ovaj kao i svi drugi navodi iz Homera, osim malog broja izuzetaka zbog nepoklapanja smisla Platonovog teksta prevoda, dati su prema Ðuricevom prevodu Ilijade i Odiseje. 2 Ilijada (XX, 64). Bogovi silaze s Olimpa na trojansko boji te, a u cast tog silaska gromovi grme na nebu i zemlja se trese. Od toga se upla io i sam Had, gospodar podzemnog carstva mrtvih, jer mu se ukazala opasnost da Posejdon zemljotresom raskoli zemlju i time poka e stan, koji u ocima i smrtnog i besmrtnog roda izgleda stra an. 3 Ilijada (XXIII, 103). Patroklova du a, u svemu slicna ivom Patroklu, javlja se u Ahilejevom snu, pa kad ovaj hoce da zagrli starog druga, du a i cezne pod zemlju kao da je nije ni bilo. Ahilej na to izgovara gore citirane reci. 4 Odiseja (X, 495). Kirka savetuje Odiseju da ode u Had i da tamo za svoje nevolje potra i savet od vraca Tebanca Tiresije, cijoj je du i u asna Persefona jedino ostavila mudrost i netaknut um, tako da jedino on ima svest i razum. 5 Ilijada (XVI, 856). Scena u kojoj trojanski junak Hektor smrtno ranjava Ahilejevog druga Patrokla. Citirani stih opisuje Hektorov samrtni ropac. 6 Ilijada (XXIII, 100). Scena bekstva Patroklove du e u trenutku kada je Ahilej, u svom snu, pojurio Patroklu u zagrljaj. V. bele ku 3. 7 Odiseja (XXIV, 6 9). Fragment scene u kojoj Hermija, kilenski bog, svojom palicom nareduje du ama pobijenih Penelopinih prosaca da za njim podu u carstvo mrtvih. Du e polete crvceci kao slepi mi evi. 8 Kokit (Kdkytos) i Stiga (Styx, Stygos) su, prema verovanjima koja su podr avali pesnici, dve reke u podzemnom Hadovom carstvu. Stiga, ili Stiks, je jo i takva reka, ili jezero, nad cijom vodom se bogovi zaklinju da nece prekr iti zadatu rec. Upor. sliku carstva mrtvih koju Platon daje u desetoj knjizi Dr ave (614c i dalje do kraja), kao i onu koja je data u dijalogu Fedon (111c 114c). 9 Ilijada (XXIV, 10 13). Scena u kojoj se prikazuje kako Ahilej ali za poginulim drugom Patroklom. 10 Ilijada (XVIII, 23 24). Ahilejevo posipanje i mazanje lica pepelom u znak alosti za Patroklom. 346 11 Prema genealogiji, koju u boju s Ahilejem izla e trojanski junak Eneja, Prijamova kraljevska loza vodi preko Laomedonta, Troja i Erihtonija do Dardana, koji je bio Zevsov sin, i koii je udario temelje Dardaniji, pre no to je Ilij (Troja) bila sagradena" (upor. Ilijada, XX, 215 i dalje).

12 Ilijada (XXII, 414). Saznav i za pogibiju sina mu Hektora, trojanski kralj Prijam je, izbezumljen od alosti, hteo izici iz tvrdave i uputiti se ahejskom logoru. Trojanci mu to nisu dopustili, a on ih je sve redom i poimence molio da ga puste. 13 To je odlomak naricanja morskog bo anstva Nereide Tetide Ahilejeve majke, koja je u morskim dubinama cula kako Ahilej jadikuje za poginulim drugom Patroklom. 14 Zevsove reci, prema tekstu Ilijade (XXII, 168). Zevs ali za Hektorom koga Ahilej progoni oko grada Troje. Hektor je u smrtnoj opasnosti, a Zevs se priseca bogatih rtava koje su mu Trojanci vazda prinosili. No ostali bogovi, pre svega Atena, nisu naklonjeni Zevsovoj nameri da promeni odluku sudbine i da Hektoru po tedi ivot. 15 Prema Ilijadi (VI, 196 i dalje), Belerofont Sizifov unuk koji se proslavio u Likiji ubiv i cudovi te Himeru imao je kcer Laodameju, koju je Zevs oble ao, te se tako rodio Zevsov sin Sarpedon. Gore citirani stihovi su Zevsove reci upucene Heri (Ilijada, XVI, 433). 16 Ilijada (I, 599 i dalje). Posle Herine prepirke sa Zevsom, Hefest savetuje majku Heru da vi e ugada ocu Zevsu, jer je on ne srne braniti ako je stra ni otac Zevs htedne opet istuci. Hera poslu a savet, a Hefest epajuci, jer je bio hrom, poce tociti nektar i prinositi pehare bogovima. Otpoce bogovska gozba, a bogove, zbog srecno zavr ene prepirke Zevsa i Here, kao i zbog nespretnog izgleda Hefestovog, obuze grohotan smeh. V. takode bele ku 11/32. 17 Upor. tekst na str. 382c. 18 Fragment iz Odiseje (XVII, 383). 19 Diomed, jedan od osvajaca Tebe, tim recima smiruje Stenela koji je vrhovnom zapovedniku ahejske vojske, Agamemnonu, rekao da la e kad umanjuje Diomedovo juna tvo, i kad govori . tome da je Diomedov otac Tidej bio junak veci od sina mu. V. Ilijada (IV, 412 i passim). 20 Platonova kombinacija dva Homerova stiha iz Ilijade: prvi je uzet iz treceg pevanja (8), a drugi iz cetvrtog (431). 21 To su reci koje Ahilej u svadi upucuje vrhovnom zapovedniku i kralju Agamemnonu (Ilijada, I, 225). 22 Fragment Odisejeve zdravice upucene Alkinoju, kralju Feaka, stanovnika ostrva Krfa. Upor. Odiseja (IX, 8 10 passim). 23 U Odiseji (XII, 342), lakoumni pripadnik Odisejeve dru ine, Euriloh, tim i drugim recima nagovara dru inu dok Odisej spava dubokim snom da pokolju Helij evo (Suncevo) stado i da se tako snabdeju hranom. 24 Fragment op irno datog opisa Zevsove ljubavne udnje za Herom (Ilijada, XIV, 292 353) i njihovog ljubavnog cina, na vrhu planine Ide, zaklonjenog zlatastim oblakom od o trog pogleda Helijevog i drugih bogova, koji odozgo vide vrh Ide. 25 Aluzija na pesmu pevanu na Alkinojevom dvoru (Odiseja, VIII, 266 i dalje) . tome kako je bog rata Arej obljubio Hefestovu suprugu

lepu Afroditu, kako je Helij to video i javio Hefestu, i kako je ovaj odmah iskovao nevidljivu mre u kojom je ljubavnike uhvatio in flagranti i pokazao ostalim bogovima. 347

26 Tim recima Odisej smiruje svoje srce, koje je zalajalo kao kucka", tra eci od njegovog vlasnika da pomori Penelopine prosce, koji su provodili noci u krevetu s Penelopinim dvorkinjama. Odiseja (XX, 17, passim). 27 Poslovicni stih pripisan Hesiodu. 28 Sa eto preprican motiv iz Ilijade (IX, 513 527). 29 Misli se na nekoliko mesta u Ilijadi (IX, 112 i dalje; XIX, 140 i dalje, 278 i dalje). 30 Ovde Platonova interpretacija ne odgovara onom to stoji u Ilijadi (XXII, 337 354; XXIV, 117 119, 175 i dalje). Uop te oznaceno mesto u dvadeset drugom pevanju, kao i veliki delovi dvadeset cetvrtog pevanja pokazuju da su se cak i bogovi morali ume ati kako bi ubedili Ahileja da pristane na otkup mrtvog Hektorovog tela. Ahilej ovako govori umirucem Hektoru: Kad bi me nekako srce i srd ba mogli navesti presno ti meso da re em i jedem to ucini meni! Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna ni da mi deset puta il' dvadeset jo da mi puta vece odmere otkup, i drugo da obreknu jo te, ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom Prijam, Dardanov sin, ni tako te dostojna mati koja te rodi, nece na odar metnut' ni ridat' za tobom, nego ce psine i ptice celog te trgat'." (Ilijada (XXII, 346 354). 3' Ilijada (XXII, 15, 20). Prema onom to prethodi tim Ahilejevim recima (v. Ilijada, XXI, 599 i dalje), Apolon je prevario Ahileja time to je na sebe uzeo lik trojanskog junaka Agenora, pa be ao ispred brzonogog Ahileja, odvodeci ga od gradskih zidina, da bi mu se na kraju otkrio kao Apolon i ukorio ga zbog toga to on (Ahilej), smrtni covek, progoni boga. Atribut riajzlocudniji", ili najpokvareniji" (olootatos), upucen Apolonu, verovatno potice iz legende, prema kojoj je Apolon odrao ivog satira Marsiju, kada se ovaj usudio da se s njim takmici u sviranju na fruli. 32 To je reka Skamandar ili Ksant (danas Mendere-Su) u neposrednoj blizini Troje. U toj reci je boravilo istoimeno recno bo anstvo, koje prema Ilijadi (XXI, 211 i dalje), ljutito opominje Ahileja da prestane u njoj ubijati Peonce, jer su joj valovi ljupki ubijenih boraca puni", te ne mo e vi e da se uliva u more. Ahilej ne haje mnogo za tu opomenu, pa Skamandar odlucuje da ga svojim naglo nado lim vodama utopi. Ahilej jedva uspeva da se be anjem spase od nabujale reke, cija ga bujica progoni poljem. 33 Sperhej, reka u Tesaliji, kojoj je Ahilejev otac Pelej bio obecao rtvu sinovljeve kose. Ali, pri spaljivanju mrtvog Patroklovog tela, svi njegovi ratni drugovi su odrezali svoju kosu i bacili je na lomacu, pa je isto ucinio i Ahilej, koji je tada vec bio uveren da se vi e nikada nece vratiti u otad binu. V. Ilijada (XXIII, 128 153). 34 Ilijada (XXIV, 14 16, 50 52; XXIII, 175). 35 Prema legendi, Ahilejeva mati je Tetida Nereida morska boginja; otac Pelej potice od Eaka, Zevsovog sina, jednog od sudija u podzemnom carstvu mrtvih. Hiron je legendarni kentaur, cije je boravi te bilo na planini Pelionu, koja sa istocne strane odvaja Tesaliju od

Egejskog mora. Hiron je poznavao ve tinu lecenja travama, odlikovao 348 se osobitom mudro cu, pa je takvom junaku kakav je postao Ahilej najbolje odgovarao kao glavni vaspitac, pored Fenika, koji vec kao starac ide sa Ahilejem u trojanski rat. 36 V. 378b, 379c, 380c, 391ab. 37 Fragment iz Eshilove tragedije Nioba. Nioba tu govori . svom ocu Tantalu, Zevsovom sinu. 33 Ilijada (I, 15 i dalje). Dva Atrida su braca: Agamemnon i Mene laj, Atrejevi sinovi. 39 Upor. dijalog Fedon (60d i dalje). 40 Hris je, naime, bio Apolonov sve tenik. 41 Ditiramb je u prvobitnim oblicima ispunjen mitovima . Dio nisu (Bahu). 42 V. 370a-c. 43 Kao Sofokle u Ajantu i Euripid u Heraklu. 44 Tri vrste ritmova odgovaraju trima vrstama brojnih odnosa: (I) odnos jednakosti (2 : 2); (II) odnos celog i jedne polovine prema celom (1 + 1/2:1 = 3/2:1=3 : 2); (III) odnos dvostrukog (2 : 1). Obele avajuci odnose medu tonovima, Grci su intervale delili na konsonantne i disonantne. Medu konsonantne spadale su kvarta, kvinta i oktava. Sve ostale su smatrali disonantima. Niz od cetiri tona, . kojem se u gornjem Platonovom tekstu govori, naziva se tetrakord. Prvi i poslednji ton toga niza stoje u intervalu kvarte. Tetrakord je osnov iz kojeg su razvijene sve druge grcke tonske lestvice. Dva spolja nja tona tetrakorda su nepromenljivi, a dva unutra nja su promenljivi. 45 Enoplij (enoplion) je ratnicki ritam, ne to kao mar . Daktil (daktvlon) i heroj (heroon) su nazivi za svecani, odnosno borbeni ritam. U epskom pesni tvu. narocito onom Homerovom, heksametar je dobijao atribut daktilski" (svecani), a govorilo se u tom okviru i . herojskim stihovima". U Grckoj, epske pesme su pevane, a ne samo recitovane, kao to su i pojedini delovi tragicke poezije pevani, slicno modernoj operi. 46 47 49 50 51 Upor. Upor. Upor. Upor. Upor. dijalog Gozba (209b, 210bc). Fedar (249a) i Gozba (211b). 48 Upor. Gozba (219cd). Dr ava (411e), Fedon (61a). dijalog Harmid (156e i dalje). u dijalogu Gozba (219e 220d) opis Sokratovog vojnickog

dr anja. 52 Platon je . tome imao i licno iskustvo kada je prvi put (oko 387. g. pre n. e.) boravio na Siciliji i u Sirakuzi, na dvoru Dionisija Starijeg. 53 Pripadnici lekarskog klana, nazvani tako prema njihovom praroditelju Asklepiju (Eskulapu), osnivacu grcke lekarske ve tine, koji je. prema legendi, bio Apolonov sin. Ovaj klan je imao svoja ucili ta i lecili ta u Epidara, Kireni, na Kosu, Knidu i Rodosu. 54 Gornji tekst ne odgovara onome to stoji u jedanaestom pevanju

Ilijade. Jedino odgovara to da je Euripil, Euemonov sin, iz Tesalije, bio ranjen i da ga je Patrokle, iako nije lekar, izlecio (804 848). Napitak od pramnejskog vina se doista slu i, ali ne kao lek i ne uzima ga ranjeni Euripil, nego taj napitak piju: kralj Pila, mudri Nestor, i njegov saborac Eurimedont, i to da bi ed ugasili (618 641). Zabuna je mo da nastala zbog toga to je Platon mislio na neku drugu verziju Ilijade, jer se i malo dalje u tekstu Dr ave (408a) ka e da su Asklepijevi sinovi (Mahaon i Podalirij) lecili Euripila (prema na em tekstu Ilijade, rane mu je izvidao Patroklo). U dijalogu Ijon (538bc) pokazuje se slicno 349

neslaganje. Tamo se, naime, ka e da je Hekameda (Nestorova lepa robinja) dala ranjenom Asklepijevom sinu Mahaonu napitak od pramnejskog vina. U na em tekstu Ilijade (596 617, XI) doista se govori . tome da je Mahaon bio ranjen, da ga je Nestor izneo sa bojnog polja, ali se ni ta ne ka e . tome da je on kao lek uzimao onaj Hekamedin napitak. 55 U dijalogu Protagora (316de), Protagora ka e da je sofistika stara ve tina i medu cuvene stare sofiste ubraja i Herodika, ucitelja gimnastike. U prologu Fedra (227d) pominje se Herodik kao neobican covek, koji preduzima duga i zamorna pe acenja. Ovde, u Dr avi, Herodik se prikazuje kao lekar koji misli da se bolesti najbolje sprecavaju i lece gimnastikom, tj. ve tinom koja telo sna i i cini ga otpornim. 56 Fokilid je svoje moralne savete izlagao u stihovima. Stih na koji se Platon poziva glasi, u proznom prevodu ovako: Gledaj da sebi obezbedi ivot, vrlinu pak tek onda kad je ivot obezbeden". 57 Misli se na operaciju koju je nad ranjenim Menelajem izvr io ahejski vojni lekar Mahaon, koji je, prema Homeru, lekarsku ve tinu naucio od oca mu Asklepija, a ovaj od kentaura Hirona (Ilijada, IV, 213 i dalje). 58 Napitak od pramnejskog vina, pome an s bra nom i istruganim sirom, . kojem se govori napred (405e). 59 Pindar u Trecoj pitijskoj (54 i dalje); Eshil u Agamemnonu(1022 i dalje); Eur ipid na pocetku Atkeste. 60 Prvi deo gornjeg stava zala e se za neposredno iskustvo u sticanju lekarske ve tine, za ono to se danas naziva lekarskom praksom. Tvrdnja da buduci lekari treba da propate sve bolesti i da ne budu potpuno zdravog tela verovatno se zasniva na zapa anju da u mnogim prele anim bolestima telo stice imunitet i te ko mo e oboleti od tih istih bolesti. Ako bi telo lekara bilo potpuno zdravo, on ne bi mogao da neguje bolesnike bez opasnosti od infekcije, koja bi u takvim slucajevima mogla biti smrtonosna po lekara. Najzad, takav zahtev mogao bi znaciti . to da buduci lekar treba na sopstvenom telu da upozna to veci broj bolesti, kako bi na taj nacin mogao ponajbolje da ovlada svojom ve tinom i da ponajbolje razume prirode bolesti svojih buducih pacijenata. Poslednja tvrdnja telo se ne brine za telo" sugeri e ideju da bolesti, u krajnjoj liniji, proishode iz toga to du a ne obavlja svoju upravljacku funkciju nad telom onako kako treba, pa se telo, prepu teno samo sebi, kvari, postaje lo e, ili ne dosti e ono stanje koje bi pod odgovarajucom brigom du e moglo postici. Na kraju pasusa je Platonova teza . potpunom zdravlju du e buducih lekara. Ova teza ima dvostruko znacenje: (I) odnosi se na nicim neokrnjeno mentalno zdravlje lekara i, (II) na potpuno moralno zdravlje, pri cemu se i jedno i drugo uzima kao imperativ lckarskog poziva. 61 Zahtev suprotan onome za lekarski poziv, jer bi u protivnom iza lo da su biv i kriminalci najbolje sudije. Ocigledno je da Platon vcruje da je moralna i mentalna iskvarenost i poremecenost du e mnogo opasnija bolest od bilo kakve bolesti tela, kao to, analogno tome, misli da je iskvarenost upravljackog sloja mnogo opasnija po dr avu od iskvarenosti onih kojima se upravlja. 62 Cuvari moraju istovremeno biti i estoki (hrabri) i blagi (plemeniti). Prva priroda ima svoje poreklo u srcanosti", tj. u voljnim funkcijama du e. Druga je pak poreklom iz umnih funkcija du e. Drugim

recima, Platon zahteva da cuvari dr ave sjedinjuju u svome pona anju strasnu i umnu prirodu. 350 63 Aluzija na Menelajevu, ne odvec veliku, hrabrost u situaciji borbenog suocavanja sa trojanskim junakom Hektorom oko mrtvog Patroklovog tela. Bilo je potrebno da mu boginja Atena ulije hrabrost i snagu, koje ovaj inace nije imao. Upor. Ilijada (XVII, 543 596). 64 Neprijatelj logosa" je izraz koji, u nedostatku boljeg, pokriva rec misologos, misolog, onaj ko mrzi logos i kojem nasuprot stoji philo-logos (filolog, ljubitelj logosa) i philo-sophos (filozof). V. bele ku 33/... 65 Ovde zavr eno razmatranje nastavlja se u od str. 502e pa nadalje. 66 V. napred, strane 382cd i 389b. 67 Pod fenicanskom la i" Platon verovatno aludira na mitove . Fenicaninu Kadmu, sinu Agenerovom i bratu Europinom. Ta fenicanska la " ka e da je Kadmo, u traganju za svojom nestalom sestrom Europom, koju je Zevs ugrabio i obljubio, preko Rodosa i Tere najzad dospeo u kontinentalnu Grcku. Delfijsko proroci te mu je savetovalo da ne traga dalje za sestrom Europom, nego da pode za kravom i osnuje grad tamo gde krava bude pala od umora. Kadmo je postupio tako, i tamo gde je krava, koju je terao, pala od umora, osnovao je grad Tebu. eleci da uginulu kravu prinese na rtvu bogovima, Kadmo je sa svojom dru inom krenuo natrag u Delfe da bi sa Kastalskog svetog izvora uzeo rtvenu vodu. Taj izvor je, medutim, cuvao nekakav zmaj, koji je poubijao vecinu Kadmovih ljudi, da bi ga Kadmo najzad usmrtio i posejao zmajeve zube u zemlju. No cim je to ucinio, iskoci e iz bacenog zmajevog semena naoru ani ljudi, koji se poce e medusobno svadati i ubijati, tako da ih je na kraju ostalo samo pet. Sa ovom petoricom i preostalim svojim Fenicanima, Kadmo je otpoceo ivot u novoosnovanoj gradskoj dr avi Tebi. 68 Poredenie razlicitih ljudskih priroda sa razlicitim, tada poznatim, metalima prvi je uveo Hesiod (Dela i dani, 109 201). Platonu je to dobro poznato, to se vidi iz direktnog upucivanja na Hesioda u osmoj knjizi Dr ave (546e). 69 Platon misli na mogucnost da cesto ponavljana la , iz generacije u generaciju, konacno postaje ono u ta ljudi pocinju da veruju kao da je istinito. 70 Sisitije (syssitia), zajednicki obedi na jednom, za te svrhe, odredenom mestu. To je obicaj dorskog porekla, posebno negovan u spartanskoj dr avi. Kasnije, i druge helenske dr ave upra njavale su taj obicaj prilikom religioznih svecanosti. 71 Slicne zabrane postojale su u spartanskoj dr avi za Spartiate. estoj knjizi, pocev

krojace. Na a rec zanatlija".KNJIGA CETVRTA ( . 5 Misli se na lo e obavljene poslove zbog nedostatka alata i drugih materijalnih sredstava (v. Platon pro iruje znacenje toga izraza. U tom znacenju. Kasnije. skupni naziv za one koji se bave javnim poslovima. nego spoljnu politiku zasniva na nacelu da cilj opravdava sredstva. . tj. 369b i dalje. samo produbljena i preobra ena. Jedino su na odr avana u prolece. 4 Rec demiourgos (demiurg) ovde oznacava coveka koji se uop te bavi nekim poslom: profesionalac. shodno uvidanju procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja u dr avama i podeli na medusobno sukobljene grupacije. a igra se verovatno sastojala u tome da se ugrozi i osvoji dr ava" drugog igraca. ne pokriva sasvim to znacenje. ) 1 Upor. Atletska takmicenja u Olimpiji. oznaka za ceo upravljacki sloj. A cilj je da se sopstvena dr ava ocuva podsticanjem razdora u onim dr avama koje su joj potencijalni neprijatelji. Platon ocigledno tvrdi da su i cuvari" zanatlije. kao to su to i sve ostale zanatlije" u delokrugu svojih poslova. strucnjak u svom domenu. 421e). te mu cuvari oznacavaju ne samo vojnike nego i sve one pripadnike dr ave cija je posebna du nost da se staraju . ljudi ciji je zanat i posao da ratuju i cuvaju dr avu. kao i ovde (421a). dakle . da se obucavaju i osposobljavaju kao profesionalni vojnici. tekst na str. prethodnu bele ku (3). Pripadnici onog prvog sloja su. ili da se zarobi to vi e protivnickih piona". samo svoje (privatne) poslove. Svaki je igrac imao svoju dr avu". cija su pravila bila dobro poznata ucesnicima u dijalogu. poslovima cele zajednice. kao to ovi poslednji nisu samo profesionalni politicari nego i ratnici. upotrebljava se najpre u drugoj knjizi Dr ave (374e) u znacenju imena za pripadnike jednog posebnog zanimanja. pri najvecim vrucinama. uop te. sarace. Platonovi cuvari dr ave i zakona" nisu samo profesionalni vojnici nego i politicari. Prema tome. Ta je igra bila nalik na ah. pa se. normalnom funkcionisanju i odr anju dr ave. du ni da se staraju . 352 8 To je Platonova generalizacija one spoljnopoliticke prakse koja je vec postojala medu grckim dr avicama. nasuprot na suncu i Nemeji odr avana su Istmu ta takmicenja 7 Nejasna aluzija na decju igru. svojim gojaznim protivnicima. 2 Neurorraphoi = oni koji iju i krpe koncima. izraz verovatno imenuje vi e zanata: obucare. vojnici. 3 Izraz phylakes = cuvari. 6 Dobro uve bani ratnik nije ugojen nego mi icav. Izraz cuvari" postaje. dakle. Delfima i u sred leta. cuvarski ili upravljacki sloj postavlja se naspram sloja onih nad kojima se upravlja. Interesantno je da Platon u planiranju spoljne politike svoje dr ave ne uzima u obzir nikakve moralne imperative. slojeve ili klase. mo e uspe no boriti zapari. javnim poslovima. medutim. Pripadnici ovog drugog sloja su ljudi koji su du ni da vode samo svoju licnu brigu. ali i na te nju za brzim i lakim bogacenjem. Filakes su tu: ratnici. prema tome. V. u narednim knjigama Dr ave. odnosno svoj logor. da stra are na njenim granicama i. strucnjaci u domenu svojih poslova i du nosti.

napred. 16 Da promena muzickih nacela i oblika mo e imati takve dalekose ne i sveobuhvatne posledice. 15 Platon pretpostavlja da su nacela muzike (u u em smislu reci. napred. u starim oblicima dru tvenog ivota. Ili se mo da misli da se za takve slucajeve. V. Verovatno je rec . ali ujedno i ono to se odnosi na pona anje i duhovnu formaciju ugladen. vec postalo poslovicno. Doista. kojem ce se ponovo razmatrati u petoj knjizi (457c i dalje). 11 Upor. plemenit. 425d. 14 Odiseja (I. Razlog je verovatno taj to su mnogi oblici religioznog ivota bili povezani s muzikom. stranu 462b. kao i za one koje Sokrat neposredno posle toga pominje. Rec mousikos u starogrckom jeziku oznacava ono to se odnosi na muziku muzicki. buduci da bivaju poni tene dejstvom mnogo jacih strasti. valja imati u vidu da je pesni tvo u ivotu Helena duboko zadiralo u duhovno formiranje ljudi. umiranje. obrazovan. " V. veruje da se promenom muzickih nacela menjaju i sami temelji na kojima pociva organizovana zajednica (dr ava). 20 eci glave hidri" izraz je koji oznacava uzaludan posao. '7 Ovo upucivanje na pocetak nema pokrice u tekstu. Ovde se samo nagove tava predmet . 394e i dalje. a tako isto i najznacajniji egzistencijalni dogadaji kao to su radanje. 351 i dalje). strane 370b i dalje. rat. za koju smatra da treba da bude poverena najmudrijima. Osim toga. sklapanje braka i dr. naredbe znalaca nisu mnogo efikasne. prema ovome to Platon ovde ka e. 21 U gornjem pasusu Platon razdvaja zakonodavno-pravnu funkciju dr ave. kao i u irem u kojem je muzika zajednicko ime za sve oblike duhovnog ispoljavanja) neodvojivo povezana sa nepisanim i pisanim zakonima pona anja individua i zajednica. zajedno sa uciteljem muzike Damonom. smatrao shodno onome to je receno napred u bele ci (15) da muzika poseduje neku vrstu magijske moci uticaja na ljude i na strukturu njihovih zajednica. rituali i muzika igrali su daleko vecu i neposredniju ulogu u ispoljavanju zajedni tva nego to je to slucaj u modernim dru tvima.9 Smisao Adeimantove primedbe nije sasvim jasan. 12 Upor. medutim. 18 Verovatno upucivanje na navike stalnog davanja i ukidanja pojedinih zakona (425e). 13 Nacelo pitagorejske dru be. tome da se tako ne to samo po sebi razume i da zbog toga nije potrebno tome dati karakter naredbe. koje je. . Platon je. nama se danas cini sasvim neverovatno. 398d i dalje. i da su svi oblici pesnickog ivota bili direktno povezani s muzickim formama. 10 Na strani 415bc. nego u onom to je od pocetka nameravano da se iska e. 374a-d. da su Homerovi epovi odigrali kljucnu ulogu u formiranju panhelenske svesti. 395bc. Stoga Platon. jer je legendarni Herakle uspevao da jednim potezom maca odsece sedam hidrinih glava ali uzalud: ove su odmah ponovo izrastale.

353 .

i u dr avnim poslovima kako ce se to bolje raditi i govoriti" (prevod Mirjane Dra kovic). da se i ne govori . str. ka e se da je euboulia" znanje (episteme). ili tzv. To nije najbolje re enje. tj. mudra ako ima ljude koji takvim znanjem raspola u i ako su takvi voljni i sposobni da to znanje u vidu dobrih saveta" prenose drugima. mo e se u vidu dobrih saveta" prenositi drugom. ostalim zemljama i narodima. Te dve funkcije su se. to nije socijalna klasa u modernom smislu te reci. pleme. rec koju sam. 22 Tvrdenje da Apolona priznaju svi ljudi. u Protagori se ka e da je mathema. naime. prema kojem se lako mo e utvrditi cetvrti elemenat proporcije. prevodio na om recju mnenje". ali bolje nisam na ao. ka e da je predmet njegove nastave razboritost u domacim poslovima. 414b. Ta se ista rec pojavljuje u dijalogu Protagora(318e) i tamo je prevedena na om recju razboritost". kao to se vidi iz prethodnog i ovog teksta. da bi se izbegle zabune. Svakako je te ko poucavati nekoga u razboritosti". c a : b = c : x. ono to prethodi svakom sudenju . 26 V. ako je data proporcija b. koje je bilo konsultovano u mnogim znacajnim i manje znacajnim prilikama. Religiozni kultovi u Grckoj Platonova vremena i ranije. Dr ava je.odnosno onima koji su u poznavanju ovozemaljske ljudske prirode najdalje odmakli. to znaci ono to je naucno". pocev od na ih oceva". ako su preostala tri poznata.. koja se obicno prevodi recju stale ". Sveti kamen u Delfima omfalos (omphalos) bio je. a i sam apolonski kult trpeo je tokom dugog vremena znacajne izmene. gotovo sve grcke dr avice tra ile su. Prevesti tu rec izrazom sposobnost upravljanja samim sobom" cini se da nije ni ta bolje re enje. str. porodicnim i dr avnim. sredi te ili pupak Zemlje. narod. Ovdc. a tako su ponekad postupale i neke varvarske dr ave. Platon. ali isto tako i znanje". kako ce se to bolje upravljati svojom kucom. nego grupacija koja se formira spajanjem odredenih naslednih svojstava sa odredenom profesionalnom ulogom u dr avi. ali znanje . duboko usadena u duhovnu konstituciju i formaciju ljudi. 27 Grcka rec. napred. upravljanju zajednickim poslovima. je 'ethnos i oznacava: etnicku grupu. za tumaca svih stvari izgleda kao neosnovana generalizacija. prema tada njima i ranijim verovanjima. pravilo trojno. Mnenja su. Tvrdnja da je Apolon tumac svih stvari" jedino bi se mogla vezati za veliki ugled i uticaj delfijskog proroci ta. 24 Verovatno se misli na prostu proporciju. Protagora. naime. bili su veoma raznoliki. prema tome. i to u stvarima koje su se odnosile i na javni i privatni ivot. ona su pred-rasude. 23 V. dosta jasno i u detaljima razlikovale. 28 U izvornom tekstu stoji do . Prema Herodotovoj Istoriji. predmet ucenja". Prema modernoj notaciji. tumacenje od boga u Delfima". ali i takvo prevodenje ne poma e da tekst sam po sebi bude jasan. Prema tome. kao takva. onda je x = a 25 Platonov termin euboulia preveo sam ovde doslovno na im izrazom dobar savet". u raznovrsnim prilikama i slucajevima. 368bc. u ovom slucaju po eljnih uverenja i normi prakticnog ivota. u Dr avi. od religiozne funkcije dr ave koju poverava apolonskom kultu. misli na skup izvesnih. a. nauka".

upotrebljava na istom mestu i izraz umeren (sophron). razboritost. ko takvu vrlinu ima. kardinalne vrline. 33 Od uvidanja uzroka koji dovode do nastanka dr ave (369be) i od analize i tumacenja Simonidove izreke . umerenost. 394e i dalje. ali u znacenju u kojem se ovde govori . dole. ispravno". odnosno samokontrolu. Ovo pre svega zato to ta na a rec pokazuje da onaj. skromnost. odabrao sam ovu poslednju kao onu koja bi mogla najvi e odgovarati izvorniku. po eljnim mnenjima. ne dr i strogo fiksirane terminologije. Sokrat i Glaukon treba da se pomole ili Apolonu. ire razmatranje ispravnih mnenja" Platon je preduzeo u dijalogu Menon. Platonovoj filozofiji upotrebljavaju: trezvenost. 35 2 Ovde se pomocnicima". na saglasnost i sklad razlicitih moci i te nji u individualnom ivotu i u ivotu dr avne zajednice (v. koje se taksativno nabrajaju na strani 427e. osim ako se ono odnosi na dvanaestu knjigu dijaloga Zakoni i na neka mesta u dijalogu Dr avnik. po eljna uverenja i skup po eljnih normi delanja i prosudivanja vrednosti. 34 V. koje se obicno u prevodima i tekstovima . 374a-d. 420d i dalje. Od tri reci. 395bc. kada hoce 29 Ispravno mnenje". pa stoga 354 dosta cesto uz onu rec mnenje" dodaje atribut da naglasi da je rec . uspeva da u svome delanju i pona anju postigne meru. ili boginji lova Artemidi. da sledi jedan od osnovnih principa helenske etike i kulture uop te: princip mere. 430e). Sophrosyne svakako obuhvata vladanje sobom". ono to je pravovaljano. Naziv cuvari" sada oznacava u u grupaciju. umerenosti. gde je rec . V. druga je hrabrost (andreia). takode prethodnu bele ku (28). 35 Ovde Platon upotrebljava drugo ime za mudrost. a Radmila alabalic u svom prevodu Aristotelove Nikomahove etike pored izraza. strane 370b i dalje. kako se cini. Milo Ðuric u svojoj Istoriji helenske etike upotrebljava rec trezvenost". 32 Kao lovci koji tragaju za pravicno cu (v. ali i unutra nju uredenost (kosmicnost). a na pocetku IV knjige i rec umerenost. 30 Obecanje bez pokrica u nama poznatim Platonovim tekstovima. No u petoj knjizi (463b) ta razlika . Otuda izraz ortodoksno". 30 a Od cetiri tzv. koji daleko svoje strele baca". gore. tj. a cetvrta pravicnost (dikaiosyne). prema tome. vladanjesobom (1103a). pravicnosti u prvoj knjizi (332c). koji u na em vremenu ima drukcije znacenje. prva je mudrost (sophia). te se. pravicnosti. 31 430e. da bude u meri. predrasude koje tetno deluju u individualnom i politickom ivotu. 432b). to inace radi i u drugim slucajevima. Za trecu vrlinu sophrosyne nema u na em jeziku odgovarajuce reci. 33 a V. pa je uz to nalik na simfoniju i harmoniju. dijalog Harmid (161b i dalje).i prosudivanju vrednosti. ciji su clanovi neka vrsta dr avnog uma. tj. stavlja u du nost ono to je najpre (414b) bilo oznaceno kao du nost cuvara" naime vojna i ratna slu ba. treca je umerenost (sophrosyne). Platon misli i na nepo eljna mnenja.

504a-e u estoj knjizi. nego samu dr avu kao celinu. 36 Videti str. pri cemu ovi ne spa avaju i ne tite neku drugu grupaciju. 37 To je prva i najstarija formulacija principa kontradikcije koju Aristotel kasnije gotovo doslovno ponavlja. . a Platon ih jo naziva i spasiocima" ili za titnicima".se ponovo gubi: pomocnici su isto to i vladaoci.

584c. V. Op ti je princip: ono cega ima manje vredi vi e od onoga cega ima mnogo. zadovoljstvu govori dijalog Fileb. str. thymoomai = razljutiti se.38 Upor. 390d. Stoga Platon tu rec upotrebljava kao sinonim za thymoeides. strasne sklonosti. Gozba (200c-e). 43 Treca formulacija principa protivrecnosti po smislu identicna sa prvom na str. Stoga Sokrat mora posebno da dokazuje postojanje te trece moci. stranu 428de. 41 Upor. Thymos je istovremeno htenje i volja. u devetoj knjizi str. Posebno . 411bc. 436b i drugom na str. 410d. Thymos je u gornjem Platonovom tekstu neposredno vezan za glagol thymoo. 210a-d). 437a. imenuje kao noesis noeseos = znanje znanja. dijalog Fedon (102cd). Na str. 40 ed je. 45 Jedna je razumska. manifestacija ivotne snage i. 411a do strane 412a. ne to jedinacno to se kao takvo odnosi prema gladi koja je takode sama po sebi ne to jedinacno. pored razumske i nagonske. strane 433b. 57 Na stranama 434bc. tj. a znanje u kojem nema tog odno enja prema drugosti apsolutno je. 39 To je odnos po kvalitetu. a druga nagonska. Upor dijalog Gozba (209bc. ali to ne odgovara u potpunosti. 375ab. kao to je mozak uzimao za sredi te razumskih i umskih funkcija. V. Pitanje je: da li du a poseduje i neku trecu moc? 46 Ta treca moc je ovde samo nagove tena pitanjem i za nju u na em jeziku ne postoji odgovarajuca rec. pri cemu jedna ruka gura luk napred. V. 48 49 50 51 52 53 54 Upor. 375a i dalje. ra estiti se u plemenitom smislu. napred. 435bc. 5 5 Isto kao to je i sama dr ava mudra po onom malobrojnom delu svojih clanova. posebno 416a-c. 44 Platon misli na jednostavnu sliku zatezanja luka. kako ga Aristotel shodno tome odreduje. osim ako je taj predmet samo znanje. strane 431e do 432b. str. drugim recima. Stoga se apsolut. napred. odredeno u jednom jedinstvenom egzemplaru. 42 Znanje se ne identifikuje sa svojim predmetom. ili. 47 Ni Glaukon nije nacisto s tim da bi thymos trebalo da bude neka treca moc du e. na primer. znanje koje se odnosi na ne to drugo to nije znanje relativno je. 435a-c. V. rasrditi se. . zapasti u gnev. uop te. V. Ili. moc odlucivanja. pocev od pricanja anegdote koja neposredno sledi. misao koja sebe misli. Platonov termin thymospreveden je ovde r ecju volja". Jer thymos je jedna moc du e za koju je Platon mislio da joj je sredi te u srcu. 414b. a stomak i genitalije za sredi te nagona i po uda. svest svesti. 56 V. Ono to je receno na str. 434a-c. a druga privlaci u e nazad. pa to i cini.

prema tome. bio ono srednje. u III (698a i dalje) i IV (710d i dalje) knjizi Zakona. Thimos (v. . koju treba razumeti u izvornom znacenju. najdubljem tonu u muzici. cini da tom srednjem tonu odgovara umsko i razumsko svojstvo du e. bele ku 46 uz ovu knjigu) bi. kao delanje u naj irem opsegu: moralnom. Meni se. naprotiv. koje je zapravo jedino sposobno da vr i uskladivanje onoga naj e ceg i najbucnijeg sa onim to je najni e. politickom. nagonsko svojstvo odgovara onom najo trijem i najpiskavijem. Ono to dalje sledi sve do 445e samo je nagove taj irih raspravljanja u VIII knjizi Dr ave.58 Ovo mo e da upucuje na tekst koji se nalazi na stranama 368e do 369b. 61 Sokrat ne odgovara na postavljeno pitanje. Nije poznato otkuda ova praznina u tekstu. kao i u jednom odeljku Dr avnika (302c i dalje). ili mo da na stranu 432de. nego ka e ne to drugo to se uop te na to pitanje ne odnosi. 59 Zadr ao sam ovde izvornu rec praxis. porodicnom i onom koje konsfcitui e licnost i njen integritet. 356 00 Razumsko i umsko svojstvo du e odgovara. prema Robenovom tumacenju. to vr i uskladivanje najdubljeg i najo trijeg tona.

6 Gvmnasion (gimnazija) je posebno mesto predvideno za atletska ve banja. koji su ga opljackali. nag. e. prema predanju. Te su se komedije odnosile na zgode iz porodicnog ivota. Arion je zatra io da otpeva svoju poslednju pesmu i. Posle toga su svi trkaci u Olimpiji nastupali potpuno nagi. 3 Aluzija na jedan stih (934) iz Eshilove tragedije Okovani Prometej u kojoj horovoda ka e: Ko pametan je. Dionisovim delima). sviracu i pevacu Arionu sa ostrva Lezba. u Higina: Fabula 194 i drugde. Adrasteja se pominje i u dijalogu Fedar (248c). verovatno da bi izbegao njenu osvetu i kaznu ako u razmatranjima pogre i. olimpijadi pri trcanju izgubio taj pojas i da je. na cijoj se ladi Arion vracao sa Sicilije. bio izumitelj ditiramba (posebna vrsta poema u kojima se pevalo . 7 Ovo ce pre biti aluzija na komediografe. Platon u gornjem tekstu predla e da se taj obicaj uvede i za ene. ) 1 To je ucinjeno tek u osmoj knjizi. Na olimpijskim igrama su takmicari nosili neku vrstu produ enog pojasa. tekst dijaloga Fileb (48a i dalje) u kojem se podrobnije i preciznije govori . po to mu je to bilo dopu teno. ili kao starica-jesen. 2 Na strani 424a.). ne obziruci se na to. gde je bilo priredeno takmicenje u muzickoj ve tini. Kasnije. svrsi komedije. ili na Aristofanovu spremnost da se podsmeva svakoj novini. Adrasteia (ime znaci: ona kojoj se ne mo e umaci). hteli su da ga opljackaju i bace u more. Korintski mornari. Platon misli na ovu Adrasteju-Nemesidu i u ali ka e da se Sokrat njoj klanja. 24). ili u oskudnoj odeci. to je drugo ime za boginju osvetnicu Nemesidu. taj obicaj su prihvatili i takmicari u drugim olimpijskim disciplinama. . Ali njegova 358 pesma bila je tako prekrasna da je privukla delfine i jedan od njih uze Ariona na leda i vrati ga u Korint jo pre no to su pohlepni mornari.KNJIGA PETA ( . prvobitno je u mitologiji po tovana kao nimfa jasenovog kulta. 25). 5 Za njih je odredeno da im ene i deca budu zajednicki (424a). oskudno odeven. skocio je u more. Od sredine petog veka pre n. 9 Aluzija na pricu . jer su takva ve banja izvodena bez odece. nego aluzija na Aristofanovu komediju Skup tina ena. Naziv je blizak pridevu gymnos = go. e. nastavio da trci. ali se pribojava da bi takvu reformu docekali s velikim podsmehom. Ova prica se nalazi u Herodotovoj Istoriji (I. u sholijastu uz Pindarove Olimpijske ode (XIII. tamo dospeli. a u drugima nevolje ena. i u jednima su bile prikazivane nevolje mu eva. kome je korintski tiranin i jedan od sedam mudraca" Perijander dopustio da otplovi na Siciliju. Arion je. klanja se Adrastiji" (prevod Milo a Ðurica). koju komentatori najce ce vezuju za ovaj tekst 8 Upor. 4 Aluzija na komicne drame (mirne) koje je uspe no sastavljao siraku ki pesnik Sofron (V vek pre n. Prica se da je trkac Orsip na 15.

moralo pone to u kati po Atini. najznacajnije. a sastojala se u tome da se sagovornik u dijalogu navede na to da prizna ono to je prethodno poricao. tj. nazivajuci ovu poslednju antilogikom" (v. zajednici ena . koju je Koloman Rac preveo pod naslovom ene u narodnoj skup tini. Sofistu i Filebu. 23 Valja imati u vidu da su braca" i sestre" reci koje ovde imenuju sve mladice i devojke jedne generacije. Na obican svet mnogo jace deluju strasti nego ono to racionalno i logicki nu no sledi kao uputstvo za pona anje. simbolicki predstavljaju spajanje vrhovnog bo anskog para. rec filozof" jo nije bila specifikovana i rezervisana za naziv jedne posebne profesije.. po svojoj prirodi. 15 Sokrat to ka e zato to je hteo da umakne. Smatra se da bi takve svadbe bile najkorisnije. sposobni za cuvarsku slu bu. nu nost logickog reda. 16 Rec je . ako je tako ne to Sokrat govorio. Neizvesno je da li je to Aristofanova reakcija na Sokratovu zamisao . podvrgao podsmehu zamisao da sve ene treba svima da pripadaju. 22 Aristofan je u komediji Skup tina ena. 20 Videti bele ku 18. ili da porice ono to je prethodno tvrdio. odabiranju onih ena i mu karaca koji su. 21 Videti stranu 423a-c. " Ovde Platon uvodi razlikovanje dijalektike i sofistike. ljubitelj mudrosti i mrzitelj mudrosti. ili. podrobno je prikazano u dijalozima: Fedar (265e i dalje). a njen ojadeni i zapu teni mu Blepir prepire se s njom oko toga i postavlja joj pitanje slicno ovom koje Glaukon postavlja Sokratu: . ljudi decu svak' svoju prepoznati moci?". 18 Svete svadbe (hieros gamos. Praksagora opet daje odgovor slican ovom Sokratovom odgovoru: . drugi cin ove komedije. antilogika (antilogike) je ona kojom su sofisti odlicno vladali. nu nost da oni koji ive zajedno medusobno polno op te nije.A to im to treba? Ta ocem ce dr ati svojim sve starije ljude. nego dogadaj koji je neizbe an iz drugih razloga). 13 Po svoj prilici Pindarov stih. pa time uporeduje svoj postupak sa postupkom roba koji biva ka njavan kad poku a da pobegne. kako bi smo to danas rekli. zbog toga. buduci da im se pridaje izrazito svecani karakter kao imitacijama bo anskog braka. theogamia) su one koje se obavljaju u dane velikih praznika i koje. 17 U izvorniku stoji oii geometrikais geometrijski nije" (tj.10 Ve tina protivrecenja. fr. budemo li iveli tako.. kao i Dr avniku. Kako se dijalekticki postupak izvodi.G kako ce. 12 U izvorniku stoje reci: philosophos i misosophos. to opet pokazuje da u vreme kada je ova knjiga Dr ave pisana.. prethodnu bele ku). 14 Taj stav ce biti predmet Aristotelove kritike u prvim poglavljima druge knjige njegove Politike. 209 Bergk. pa je stoga iskljuceno . kojoj se. Tu zamisao u komediji izla e ena po imenu Praksagora (ona koja radi na trgu). Zevsa i Here. koji su u godinama vec malo odmakli". V. 19 Na strani 382cd i 389b.

. stvarno stupe u brak izuzev u slucaju blizanaca od kojih je jedno mu ko.da brat i sestra. po uobicajenim merilima odredivanja srodstva.

26 Na strani 416c-e. pretpostavljao da je izbor putem kocke u stvari izbor kojim diktira sama sudbina. 35 Stih iz Ilijade (VIII. u pocetku IV kniige. zajednici dece u ovom slucaju ostala u nejasnim. 40. . da vrhovni umovi dr ave potajno uticu na to kome ce i kada pasti kocka da se eni i da zacinje decu. 419a. zanatlijama). jedno od retkih mesta gde se govori . 432ad. trgovcima. 433d. a cemu je onda potrebno odobrenje Pitije? Konfuzija se povecava jo i time to se iz X knjige Dr ave vidi da je Platon. 27 Preno enje vlasni tva (fiktivno) da bi se izbeglo placanie dugova. nagove tajima. 417a. 24 Videti strane 422e. 34 Na strani 460b. tome da je zajednica ena i dece predvidena za cuvare". Verovatno je zbog ove poslednje mogucnosti Platon predvidao odobrenje apolonskog proroci ta za svaki slucaj uspostavljanja brakova. 28 To je Adeimantova primedba. Cini se da to nije Platonov previd. Ipak je teorija . Da li je ovima dopu teno da se slobodno ene i udaju. deci ostalih". kojima je dopu tena privatna svojina. 31 Misli se na to da li je postojanje takve zajednice uop te mogucno. da radaju decu i. dalje. ili je rec . 321). istovremeno. prema 423e. uop te. 33 Izraz zanatlije" (demiourgoi) pokriva ovde sve ostale pripadnike dr ave (i zemljoradnike i trgovce). a ne od onog koji na dr avne poslove i na zakonodavnu delatnost nema nikakav uticai. necemu to se ni na koji nacin ne bi moglo ostvariti. ako je vec predvideno. S druge strane. nerazja njeno ta je sa ostalim pripadnicima dr ave (zemljoradnicima. donekle i konfuznim. onda bi oni isto tako potajno mogli imati uvid i u stepene srodstva. nego zamisao da takva zajednica treba da bude uspostavljena u celokupnom upravljackom sloju. Ovde se sada ista takva zajednica predvida i za pomocnike". Zakoni . da budu izuzeti iz nadle nosti apolonskog kulta (v. verovatno s namerom da se istakne kako ie ivot i iednih i drugih neuporedivo lep i i bolji od ivota ostalih. Ovo je. Ostalo je. a ovde se predvida odobrenje Pitije (461e). dalje 424ab). 29 Ponovna zamena izraza cuvari" iz prethodnog sa izrazom pomocnici" u ovom pasusu. da odr avaju tradicionalne bracne zajednice i porodice? Razlog tome zapostavljanju je po svoj prilici taj to je Platon bio duboko uveren da sudbina dr ave zavisi od upravljackog sloja (v. 25 Napred je govoreno . Dela i dani. shodno tada njim pa i mnogo kasnijim verovanjima koja su dopirala do renesanse. dakle onih koji nisu cuvari i pomocnici. medutim. 30 Hesiod. 32 Zajedno sa enama. ucinjena na str.a drugo ensko. na strani 460ab. 465b). braku i ra danju dece trebalo bi.

kod Arginuskih ostrva jugoistocno od Lezba odneli veliku pobedu nad peloponeskom mornaricom (406. 427bc. Pa ipak. a narocito tela poginulih u ratu. Spartanaca i Persijanaca. iz Sofoklove Antigone i mnogih drugih pisanih spomenika. Naprotiv. na primer. 44 Platon svoju viziju uzorne dr ave gradi za Helene. 39 Nagove taj panhelenskih ideja u Platona. potopiv i 80 neprijateljskih brodova. okarakterisan kao sukob izmedu srodnika. vidi se iz presude atinskim admiralima. nego kao stasis. 360 40 Pljackanje le eva smatrano je svetogrdem. Sukob izmedu jonaca i doraca bio bi. knjiga VIII (556e). Zbog toga je atinski sud estoricu admirala osudio na smrt i pogubio. XII. bilo da su ovi pripadali nekoj od helenskih dr avica bilo nekoj od varvarskih skupina. koja se ustanovljuje i egzistira u okru enju drugih tradicionalno uredenih helenskih gradskih dr ava. dakle. Koliko je obavezi po tovanja mrtvih tela. stranacka borba. Sahranjivanje ili spaljivanje tela umrlih i poginulih tradicionalno je u Heladi uzdizano kao jedna od najvi ih moralnih i religioznih obaveza. 311). No on nikako ne pretpostavlja da bi ta uzorna dr ava trebalo da bude panhelenska dr ava. V. jonskom. na primer. e. Jonjana i Persijanaca. . 38 Misli se na Apolona i njegovo proroci te u Delfima.36 Prema onome to se ka e u Ilijadi (VII. deklarisao kao rat. po Platonovom predlogu. 162. naime. pridavana va nosti. 41 Postojao je obicaj da se oru je ubijenih neprijatelja. To je smisao koji postaje jasan iz nastavka teksta Dr ave (470c i dalje). Inace. Platon se ovde zala e jedino za to da Heleni ne budu robovi jedni drugima. prema Platonu. protivnici su gotovo po pravjju nastojali da sprece sahranjivanje. a ne za neko varvarsko pleme. koja bi ujedinila sve Helene. Platon ovde predla e da cuvari" i pomocnici" njegove uzorne dr ave napuste taj obicaj. on vidi uzornu dr avu kao gradsku dr avu (polis). i tome si. onaj u kojem sukobljene strane pripadaju istom plemenu. to se vidi iz homerskih spevova. koji je u Atini imao kolu retorike. 37 Unekoliko izmenjeni Hesiodovi stihovi iz Dela i dani (122). kao ono to se u modernim vremenima naziva gradanski rat". Ovi su. kao nesloga. posle bitke odnese u Delfe ili u neko drugo svetili te i da se tamo obesi na zidove hrama. I jedan i drugi od te dve vrste sukoba ne bi se. 42 Sukob medu saplemenicima je. Platonov savre menik Isokrat. Pla ton ih citira i u dijalogu Kratil (397e). Rec r a i Platon rezervi e samo za sukob izmedu medusobno razlicitih etnickih grupacija. 43 Videti Platonovu aluziju na bolesno stanje Helade u vreme peloponeskog rata.). recimo. ali je ipak cinjeno. bio je poznat kao zagovornik panhelenskog jedinstva. ali zbog oluje nisu uspeli da pokupe svoje brodolomce i tela poginulih. izmedu Helena i varvara. g. pre n.

Iz Platonove Apologije vidi se da je Sokrat svojim ispitivanjima utvrdio da su oni koji behu naj 361 . filozofima-dr avnicima i dr avnicima-filozofima. filozofima-dr avnicima. cini mi se da obicnim ljudima te ko da je ne to sme nije od ovih reci" . .. jer.A najsigurnija za tita od toga je da se ne pi e". On ka e: znamo kakve ce se necuvene stvari govoriti u vezi sa ovim". uz veliko ustezanje. U Platonovom II pismu stoji: Pazi da to nikad ne dode do ruku neobrazovanih ljudi.. saop tava u samoj sredini dijaloga Dr ava.. a ne mudrost. 40 Glaukonove reci kao da nagove tavaju da ce najopasniji udar na Sokrata doci upravo od uglednih ljudi". koje svoja mnenja formira olako i bez ikakvog udubljivanja u samu stvar. obczbedivao politicku moc. Sokrat je. a ponajvi e se kako se to vidi iz reci koje prethode saop tavanju te teze pribojava podsmeha i poruge komediografa i podsmeha mno tva. jer im je njihov ugled.45 To je cuvena teza . oni koji stvar ne razumeju i ne trude se da je razumeju. ali samo u tome to se nikako ne preporucuje da se njima bave neposveceni. U citiranom tekstu Platon smatra da su najsuptilniji filozofski problemi i re enja ne to podobno tada njim misterijama. tj. koji ce se osetiti ugro eni Sokratovim govorom .

50 Pravicno i nepravicno. nego je branio gledi te da postoje samo pojedinacne culne stvari. jedinice. tome ta je filozof govori se takode u Vedru (278cd). 52 Pretpostavka je da su polovina i dvostrukost kao pojmovi medusobno razliciti. (IV) Velike Dionisije (Dionysia megala). tj. gadao je i nije gadao (tj. 42 U izvorniku stoji glagol strategeo = biti vojskovoda. dijalog Eutidem. u jelu" 49 U vreme dionisijskih svecanosti.vi e na glasu najpraznoglaviji. tj. i telima. koje su jo nazvane gradskim". Na primer. plavcem kamenom). 48 Ljubitelj jela naziva se philositon. regrutovanim samo iz jedne trecine file. u materijalnom empirijskom svetu. koji nije dopu tao da ono to je op te ima posebnu egzistenciju. (II) Lenaia Dionisija padale su u mesec gamelion (kraj januara i pocetak februara) i izvodene su u gradu. svako za sebe. du ina nekog zida mo e se istovremeno pokazati i kao dvostrukost svoje polovine i kao polovina dvostruko du eg zida. regrutovanih iz deset atickih fila. evnuhu glasi: Jedan koji je covek i nije covek (tj. oklopnika (hoplita). u empirijskom ljudskom delanju. dobro i zlo su prisutni u mno tvu cinova i u svim stvarima. kamenom koji nije kamen (tj. tako da je polovina" jedno a dvostrukost" drugo. a onaj ko je lo naziva se kakositon. tj. evnuh je). u odnosu prema razlicitim tackama posmatranja izgledaju i kao polovine i kao dvostrukosti. ali da se mno tvo culnih stvari pokazuju ili pojavljuju. nasuprot onim prvima koje su jo nazvane poljskim" ili seoskim". Zapovednik tritije (tritiarh) komandovao je hoplitima. Gozba (209e i dalje). Takvih Dionisija bilo je cetiri: (I) male Dionisije" padale su u zimski period i izvodene su izvan gradskih zidina. na . isto kao to se stice utisak da ima mno tvo medusobno razlicitih pravdi i mno tvo medusobno razlicitih nepravdi. nego da ima mno tvo medusobno razlicitih dobara i mno tvo razlicitih zala. Velike (gradske) Dionisije izvodene su u martu ili aprilu mesecu. Uporediti . 55 . VII. nije pogodio). na selu. (III) Anthesterijske Dionisije. ili dionisija (ta Dionysia). u Lenaju pod Areopagom. pravicno i nepravicno. Ali u praksi. tj. ili jedinstvene celine. 51 Verovatno aluzija na kinicara Antistena. priredivana su pozori na takmicenja. te zbog toga ne trpe promenu i ne mogu propasti razlaganjem na delove. pa se stoga stice utisak da ne postoji jedno jedino dobro i jedno jedino zlo po sebi. jer kao jedinice pojmovi i nemaju delova. ovome: Fedon (75cd. a oni drugi koji su manje zapa eni da su po razboritosti vrsniji" (Odbrana Sokratova. nazvane tako po mesecu Anthesterionu (druga polovina februara i prva polovina marta) kada su izvodene. kao i dijalog Parmenid. na polju. strateg. pticu koja nije ptica (jer je slepi mi ). na drvetu koje nije drvo (nego je grana). Upor. dobro i zlo su kao pojmovi. 22a). od kojih je svaki komandovao jednom vecom jedinicom te ko naoru anih pe aka. 99d i dalje). U atinskoj dr avi birano je deset takvih stratega. 54 Na strani 476b. 53 Zagonetka .

kako ce se pokazati u VII knjizi (525a i dalje). 4 Sveukupno znanje obuhvata. " Metafora ka e ovo: borba za vlast je surova. 2 Rec je . na nebo. kudenje. mogla bi obuhvatiti i samog Sokrata. a pitanje je da li jedna te ista ljudska priroda mo e da bude naklonjena mudrosti i la i. harmoniku i dijalektiku kao krunu svih nauka. ali ne osobito casnih ljudi. astronomiju. Alkibijad i drugi. mogli bi biti neki Sokratovi sledbenici kao Kritija. koji moraju poznavati ne samo zemaljske nego i nebeske pojave. koji su u potonjim politickim zbivanjima stekli reputaciju sposobnih. direktni sagovornik ne postane Glaukon. pa su se kasnije iskvarili. sposobnosti koja se ogleda u jedinstvu i iskustva i znanja. Sokratova teza je da se ve tina upravljanja dr avom mo e nauciti. 5 U izvorniku stoji: philosophon i philopseude. pa su zato spremni da rastrgnu Sokrata. 6 Momos (Momos) je personifikovana pogrda. oni koji su u mladosti poceli da se bave filozofijom". sterometnju. koji su postali sasvim nekorisni za dr avu". a ako 363 . planimetriju. gde Kalikle postavlja slicne prigovore. ponovo na strani 506d. aritmetiku. Poredenje se odnosi na upravljanje dr avom. nego bdeti nad onim zakonima i obicajima koji su osnov uzorne dr ave. KNJIGA ESTA (. ali pristalice demokratske dr ave veruju da je svako sposoban da upravlja dr avom i da je za taj posao svako dovoljno ucen. 9 Ironicna Adeimantova tvrdnja. Metafora se odnosi na tada nje politicke prilike u Atini. Sokrat se osetio pogoden Adeimantovim prigovorom (vidi bele ku 8) i svoj podu i metaforicni odgovor zakljucuje aluzijom na obrazovanje pravih dr avnika ( pravih krmano a"). ili prognani ostrakizmom. 3 Uporedi sa dijalogom Gorgija (485cd). onih najsposobnijih. Druga grupa. po to je upravo suprotno tacno: Sokrat cesto govori u poredenjima. 3 Na strani 484b. u Sofistu (253c i dalje). 7 Prigovorom koji sledi Adeimant ukljucuje se u razgovor sa Sokratom sve dok. pa oni koji uspeju da se u toj op toj udnji za vla cu domognu vrhunskih polo aja u dr avi. bivaju posle izvesnog vremena ili osudeni na smrt. koji hoce da ih u tome razuveri.) ' Cuvati zakone i obicaje dr ave" za Platona nikako ne znaci ostavljati nepromenjenim bilo kakve zakone i obicaje. isto kao i Platona. To pokazuje Sokratov neposredni odgovor: ti mi se jo ruga ". . 12 Zvezdocatac" nije sasvim odgovarajuca rec za meteoroskopon = onaj ko gleda gore.prvim stranicama Fedona. U Adeimantovom prigovoru.

na zasedanjima narodnih sudova koji su imali preko pet stotina clanova. odnosno jedna data politicka praksa. a to je onaj ko je odredenim naporima uspeo da postigne savr enstvo tela i du e. jer vidim kako mudri provode svoje vreme pred vratima bogatih". 13 Aristotel (Retorika. prema poslovici. 407ab. 18 Prilicno otvorena zamerka. deluje kao vaspitac dvostruko: prvo time to mladi ljudi opona aju ono to rade stariji uceci se ivotu" na iskustvu onih koji su uspeli ili stradali.. misli da je delatnost sofista velika nesreca za omladinu. a ponajvi e su oni sami dr ali do svoje mudrosti. vodece politicke ljude mnogi su smatrali mudrima. na primer. te da bude telesno sna an i otporan. tada bi ih nazvali brbljivcima" i zvezdocacima". prema tome. ljudskim sukobima i zato to je ono. Otuda je vec zbog samih naziva dolazilo do toga da vodeci politicki ljudi zaziru od sofista. 14 Na izraz savr eni covek" pokriva ono to se u izvorniku obele ava odredbama kalan i agathbn (doslovno: lep i dobar). odgovorio sledecim recima: bolje je biti bogat. kao oni koji su protiv Sokrata podneli tu bu atinskom demokratskom sudu. i na masovnim teatarskim priredbama na kojima je komedija. i da mu istina i te nja za istinom budu vodi ivota. reagujuci na aktualna zbivanja. Odbrana Sokratova (24b i dalje). 1391a 8) ka e da je Simonid. a mudrost se oznacava recju sophia. skup tine u Atini. prema onome to se govori u Odbrani Sokratovoj. 22 Rec sophistes (sofist) i sophos imaju slicna znacenja. Potpuni ili totalni covek je. komediju u kojoj je Sokrat bio prikazan kao jedan od sofista. Sokrata je. Upor. upucena pripadnicima demokratske.bi se pokazalo da oni istra uju i ono to nije neposredno vezano za politikantsku ve tinu. za Platona. bila istovremeno izraz i podstrekac javnog mi ljenja. onaj ko je u sebi sjedinio tri oblika ljudski moguceg savr enstva: fizicko. 15 Uporediti Gozba (206e. pa stoga u nastavku recenice Simonida naziva la ljivcem". na njegovu nesrecu. kao to je na slican nacin postupio Aristofan (u komediji Oblakinje) kada je karikirao Sokratovo pona anje. a duhovno obrazovan tako da raspola e znanjem. II. Platon ocigledno misli suprotno. ta je bolje biti bogat ili mudar?". koji zaluduju mlade ljude. formiranog u skup tinama. 211d 212a) 16 V. odgovarajuci na pitanje supruge Hierona tiranina Sirakuze . Anit. Ali ovde se aludira i na one javne i ugledne licnosti to su protiv Sokrata podigle optu bu za kvarenje omladine i za uvodenje novih bogova. Jer. koje atinska dr ava ne priznaje. iznad govora". pod pretnjom kazni. intelektualno i moralno. 17 Aluzija na Aristofanove Oblakinje. prema dijalogu Menon (91c). a drugo i time to je dr ava jaca od pojedinacnih gradana i mo e ih naterati da. upra njavaju onaj tip pona anja koji se u datoj situaciji smatra po eljnim. kao i drugim oblicima tada njeg atinskog javnog mnenja". 20 Bo anstvo se izuzima zato to je tu rec . 19 Platonova je teza da sama dr ava. delfijsko proroci te proglasilo najmudrijim. 21 Oni" su tada nji vodi naroda (demagozi). .

Jedan dijalog je naslovljen Teagovim imenom. ona je ne to kao okvir ili posuda kroz . odeljak u kojem se govori da se filozofi raduju smrti. Ideja" je uz to i forma tih stvari. crkvene i gradanske" dadne naslov Levijatan (biblijsko ime za Platonovu veliku zver"). sveza mu ruke i macem ga natera da ide ispred njega. 511b. a oni koji ga napadaju opisani su na strani 474a. 33 Platon hoce da ka e: filozofija. naime. Po to su ukrali kip.mada on nije bio politicki covek i vod naroda. pojmovima". kao svog dru benika. . Fedon. dokazima". fr. tj. ono . 463ab. 35 Slikar dr avnog uredenja" je ovde Sokrat. Odisej naumi da ubije Diomeda i da za sebe prigrabi svu slavu. kao i na kraju dijaloga Gorgija. 131). materiji. jer je Palada nadimak Atenin. ka e da ga je demonsko znamenje" odvratilo od politike. 37 Ideja" ovde oznacava jedinstvo mno tva. 6). obliku i vlasti dr ave. govorima" (to peri toiis logous). jednim pojmom. 31 Na strani 473c-e. 30 Upozorenje u skladu sa Sokratovim verovanjem u ponovno radanje. 24 Diomedovo primoravanje (Diomedia andgke) je izraz stvoren prema sledecem predanju: Odisej i Diomed su kri om u li u Troju da 364 bi iz neprijateljskog grada izneli Atenin kip relikviju koju su nazivali Patlddion. ili. ali da se taj proces neprestano ponavlja. te se tako vrati e u ahejski logor. 28 Ono . kojem se govori na kraju X knjige Dr ave. posle neuspeha njegovih nastojanja da Dionisija starijeg ubedi u potrebu reforme dr ave. 531e). 25 Sokrat pominje Teaga. Diomed prozre Odisej evu nameru. Odbrana Sokratova (31cd). dalje. ono to dopu ta da mno tvo pojedinacnih stvari bude obuhvaceno jednim imenom. Upor. pretpostavl jao da se sunce rodi. 29 ala na racun Heraklitove izreke Sunce nije samo svaki dan novo nego je uvek i neprestano novo" (D. Ali. a ne to da samo poneko ima svog demona. izraz se verovatno odnosi na dijalektiku (upor. ali utvrdeno je da Platon nije autor tog dijaloga. nepromenljivi i nepropadljivi oblik. Izvorni izraz bi se takode mogao prevesti i kao ono . 27 Upor. i u Apologiji (33e). u stvari. 26 Sokrat. njihov trajni. Heraklit je. tj. 34 Uporedi: Ilijada (I. 23 Ovo mesto je verovatno inspirisalo Tomasa Hobsa da svome delu . ostari i umre (ugasi se) za jedan dan od izlaska do zalaska. 32 Gornje reci bi mogle biti znak da je ova knjiga Dr ave napisana posle prvog Platonovog putovanja na Siciliju. 36 V.

kao i poslednji uzrok onoga to je istini suprotno zablude i la i. da dobro jeste radi istine i bica. izmedu videnja i uvidanja postoji analogija. istina i bice jesu radi dobra. lepe i dobre stvari nastaju i prolaze. obrnuto. u Sofistu i drugde. moci ili sposobnosti gledanja za koju Platon misli da nastaje tako to se sunceva vatra (toplota) spaja sa ocnom vatrom (toplotom). Shodno tome. ili. a ne. Ali u Platona postoje samo nagove taji za razvijanje osnovnog stanovi ta u tom pravcu. 40 Istina i bice sijaju kao sunce. . Ti nagove taji su dati ovde u Dr avi. Prema tome. Iz narednog pasusa. budu moguci i dostupni. a reka kao reka ostaje. ali lepota i dobrota ostaju kao vecite i nepromenljive forme. ili cak samo nebice. ali njihov sjaj mo e da uvidi samo um. 38 Sunce. I jedna i druga vatra shvacene su kao fluidi. medutim.koju prolaze i mogu prolaziti mnogobrojni sadr aji. apstraktnije. nego da tek vrhunsko dobr o samo po sebi cini da istina i bice. za coveka. proizlazi da istina i bice sami po sebi nisu vrhunsko dobro. Dakle. vode teku. Dobr o je poslednji uzrok onoga to jeste i onoga to je istinito. 39 Rec je . mnogo finiji od obicnih fluida. trebalo bi da zl o bude poslednji uzrok nebica.

Platon deli na dve velike grupe. ili na dva jednaka dela. podeli na dva nejednaka. koja omogucuje videnje. 4 2 Dobr o kao ideja ne mo e se svesti na op tosti. mada su ove op tosti i same nepropadljive. Njome se. ni za nas ni za Platona. Pretpostavka je jednostavna: svako pojedinacno culno bice nastaje (biva rodeno) od drugog takvog bica. kada se ovaj uop te usuduje da vrhunsko dobro poredi sa zadovoljstvom. u Platonovoj podeli. U toj tacki Aristotel se u bitnome sla e s Platonom. u nekom drugom smislu. jer umstveno" i vidljivo". ili da je nebesko (our-anos). pa zbog toga neki citaju: dva nejednaka dela". tj. rodovi i vrste su ni i (zavisni) oblici ili ideje. Dragom delu tog istog vidljivog sveta pripadaju reflektovani likovi bica iz prethodnog dela. 44 Ako bi mudrovao . U jednu od tih svrstava iva bica. da li je rec . a za Platona je evidentno da je vrednije i bolje uvek ono to je manje. jer sve to jeste i svaka istina . verovatno u ironicnoj aluziji na stanovi te kirenske sokratske kole u kojoj je tvrdeno da je zadovoljstvo vrhunsko dobro. cini se da je prva verzija verodostojnija. Ovde Platon istovremeno uvodi hijerarhiju ideja (oblika). senke koje su proizvod sunceve ili neke druge svetlosti. koje je zgusnuto u dobru i univerzalijama. 45 Tekst je u izvorniku nejasan i sporan. biljke i sve ve tacke proizvode. Sokrat bi za ono to je vidljivo (h-or-aton) rekao da je na nebu. i mada sve propadljive stvari duguju svoje rodenje i svoju egzistenciju svojim rodovima i vrstama. jednom delu vidljivog sveta. Prema tome. jer senke" i reflektovani likovi" (fantasmata) svakako nisu. 41 Sokrat nema drugog izbora nego da ucutka sagovornika Glaukona. a drugi dva jednaka dela". Rod je trajan. imenima. dakle sve ono to mi nazivamo svetom prirodnih bica" i svetom tehnike" pripada. dok je vidljivo" rasuto u mno tvu propadljivih i prolaznih egzemplara. nego jednostavno ono to oci mogu da vide. a njegovi clanovi su prolazni. Ne vidi se. nikako ne mogu biti jednaki. u Platonovoj viziji.. stvari. pa i rodovi i vrste jesu zbog dobr a i radi dobra . a potom i senke" svih bica prirodnog i ve tackog sveta. realniji od drugih predmeta. pa je stoga svejedno da li su jedni predmeti tog videnja. culnog sveta. Na izraz stvari" nije narocito pogodan za imenovanje onoga to pripada platonskom svetu vidljivog". ujedno nagove tava da je Sokratova slika dobrog" ne to to nadma uje apolonski kult. vidljivo" je samo pojavna strana umstvenog" (noumenalnog). tj. naime.pa ce se tek u okviru novoplatonizma razviti u pravcu . tome to jeste u krajnjoj liniji zavise od dobra . Najvi e mesto zauzima ideja dobra. dakle oni likovi koji se pojavljuju u prirodnim i ve tackim ogledalima. dakle svako pojedinacno culno bice nastaje iz roda istovrsnih bica. na rodove i vrste culnih i propadljivih stvari. Platonova podela vidljivog" vr i se po kriterijumu jasnog videnja". 43 Cini se da Glaukonova primedba nije iskljucivo usmerena na to da se alom otkloni previ e svecan ton razgovora na ovom mestu. Osim toga. ovo iz treceg itd. 46 Sve stvari vidljivog i opipljivog sveta. rasudivao po etimologiji kao u dijalogu Kratil (396bc). kojem je prethodno bilo reci. 47 Platon ovde hoce da poka e kakva je razlika izmedu znanja" . buduci da te dve grcke reci imaju slicne korene. i daje se do znanja da apolonska svetlost nije dovoljna za uvidanje tako uzvi enog dobra. izgleda.

bice kao takvo. 52 Du a u dijalektickom postupku napreduje iz svoje hipoteze".i mnenja". idu prema umnom (tj. ocima tako je no et on sve ono to se uvida. smisaoni. jer je njeno polazi te logos. kako se to vidi iz daljeg teksta. izvr ena prema ljudskim saznajnim organima i mocima. te u takvom postupku pretpostavljaju da jeste ono to nije. iz onoga to je postavljeno dole. Jedino dijalektika ne polazi od vidljivog materijala. ono to se ocima vidi nije istinito i stvarno kao ono to se umom uvida. ideji). ideja po sebi. a koja je sama po sebi izvor svake moguce shvatljivosti i smisaonosti. bice po sebi. iako nije pravi lik. um je mnogo bli i stvarnosti i istini nego oci. Platon je samo pojacao i naglasio . nego se jednostavno ka e noeton". 49 U izvorniku se ne upotrebljava rec podrucje". u samoj formi. obliku. prema Platonu. ne mo e ni shvatiti pomocu njenih kopija. nego direktnim putem. koje je nevidljivo i nije postavljeno dole. Telo i culnost uop te pokriveni su u gornjem tekstu izrazom du ina hipoteza". jer je i sama du a sme tena u telu. tj. po filozofovoj pretpostavci. kao kopija prema originalu. vidljivih egzemplara. prema dijalogu Menon (86e). ne polazi iz hipoteza. od kopije prema originalu. znaci istra ivati od efekta prema uzroku. ili kao senka prema predmetu cija je senka. U prevodu sam morao da upotrebim rec podrucje" zbog izra ajnih mogucnosti ili nemogucnosti na eg jezika. koje u svome bivstvovanju ne zavisi od sadr aja. u ideji koju treba shvatiti. Ova poslednja teza zasniva se na Platonovoj teoriji videnja: oci mogu gledati. 50 To je postupak kojim se. nego. kao i u prethodnom slucaju. jer. kao slicno prema onome cemu je slicno". ali ne i shvatiti. koje su drukcije od izra ajnih mogucnosti grckog jezika. dole 53 Nehipoteticki pocetak (arhen anhvpotheton) je ideja" ili forma". pojavnih egzemplara. u onom svom najvi em obliku ne saznaje indirektnim. ili sve ono to je moguce videti. U ovom slucaju. sve nauke osim dijalektike istra uju na taj nacin.. ili pomocu njenih pojavnih. pretpostavljajuci da je crte na pesku kopija pravog kruga ili trougla. nego gore. ili. oni od njega zavise. i to one moci koja je. dakle sve polaze od vidljivog materijala (sadr aja). shvatljivi govor. Ovi. od lo e kopije). naime. 51 Istra ivati iz hipoteza" (ex hvpotheseon) ovde. dakle u onom to je vidljivo i postavljeno". kada hoce da doka u neku teoremu. da je vidljivi crte . VII knjizi Dr ave. ne zavisi od onih svojih vidljivih. Umna saznajna moc. da bi pomocu ovog i preko ovog dospele do nevidljive umne forme. izrazito superiorna nad moci videnja ocima. za umno posmatranje bar unekoliko slican pravom liku. nego zato to se forma kao takva. polazeci od vidljivog (tj. naprotiv. od vidljivog prema umnom. Tako geometri. shvata (s-hvata) umom. tj. uzimaju tap i crtaju u pesku figuru kruga ili trougla. slu e matematicari ( geometri"). um je taj koji shvata vizuelnu percepciju. od empirijskog prema racionalnom. pa postavlja neku vrstu proporcije: mnenje" se odnosi prema znanju. iako znaju da je to lo a kopija. shodno onome to je receno u prethodnoj bele ci. uop te. prema liku. ali ne zato to bi indirektni saznajni postupak bio lo . 366 48 Podela je i ovde. Kao to je hor at on sve ono to se vidi. Podrucje umnog" je u ovom tekstu ocigledno jedno od glavnih saznajnih moci ljudske du e. poimanje. Prema onome to je receno u narednoj.

54 To znaci: kao ono to je pretpostavljeno. Rec je. kao ono poznato i svima jasno. 367 to je vec . nego samo kao pomocna i ocigledna" sredstva koja olak avaju shvatanje dokaza. u cijoj je konstituciji i sam ucestvovao. naime. tome da se u geometriji slike i primeri nikako ne primaju kao dokaz. .ono to je vec bila praksa grcke geometrije.

£a uzvrat. Prema tome. U nemackom idealizmu uvedeni su atributi subjektivno" i objektivno". mo e da dosegne samo do pojma kao subjektivne forme. teorija ideja smatra da je upravo obicno mnenje to koje posledicu uzima za uzrok: ono to je poslednje u redu stvari kao ono to je prvo. pa je u sledecim razmatranjima. pecini kao svoje obja njenje konflikta izmedu obicnog mnenja i teorije ideja. i to shvacena kao odredba ili poimanje. na pocetku sedme knjige Dr ave. Ima naime. 57 Du a koja nema snage da prevazide nivo hipoteza" je. stavio metaforu . Ovde je ocigledno rec . je definicija. pocelo pitanjima: ta je broj? ta je parno i neparno? ta je figura? itd. koji upotrebljava hipoteze". veruju da priroda govori sopstvemm jezikom i da taj govor prirode mudri ljudi mogu nauciti i razumeti. Dalje se nagove tava da jedino dijalekticki postupak uspeva da otkrije objektivnu formu. imao je kod Grka uzvi enije mesto nego kod modernih. Grcki filozofi. nego pre svega na univerzalnost govora. koje je otkrila. 56 Platon ovde bez posebnih obja njenja prelazi na drugo znacenje noeton-a. umnom" kao saznajnoj moci du e. umno uvidanje onoga to po sebi jeste takvo kakvo jeste. Slicno tome. bez sumnje u platonskoj tradiciji i sa namerom da se Platonov nacin izra avanja ucini preciznijim i jasnijim. Time se ne pomi lja samo na magijsku moc govora. samo kopije" (generalizacije) vidljivih primeraka culnog sveta. taj i takav inteligibilni oblik oznacen je kao prvi uzrok" ili kao prvi princip". shvatanje. umnom" kao inteligibilnom obliku. koja pocinju takvim pitanjima. ona du a koja ostaje u domenu empirijskog i vidljivog. tj. . Platon je nastojao da i taj nesporazum izmedu obicnog mnenja i teorije ideja ukljuci kao posebni elemenat teorije ideja. do pojma ili ideje" koji su u samoj du i i koji se tamo pokazuju kao shvatanje ili razumevanje same stvari. ili onome to je prvo". A cilj istra ivanja. U Aristotelovoj terminologiji. mogu da prenose poruke bogova i sudbine. prema Platonovoj viziji. proroci i pesnici. kao govor. tj. Pravo istra ivanje pocinje tamo gde nauke svoja istra ivanja zakljucuju. 58 Logos. Platonova tvrdnja je bez tog kulturno-istonjskog konteksta nerazumljiva. ne znajuci za drugi vi i domen. dijalek ticko istra ivanje. koja je. shodno tome. u nastavku komentarisanog teksta. dakle. dakle. U prethodnom tekstu bilo je reci .55 Razumevanju gornje Platonove teze mo e pomoci Hegelova izreka: filozofija se bavi onim to se obicno smatra poznatim". a ne zna da su upravo ti vidljivi primerci u stvari pojedinacni pojavni oblici onih figura. nagove tava da saznajni postupak. Ono bi. U gornjem tekstu rec je . to je lokalizovana u du i. u koju veruju svi primitivni narodi. ali ona postaje razumljiva ako pretpostavimo da Platon time misli na ono to mi nazivamo logika". obicno mnenje dr i da je ono to opisuje Platonova teorija ideja ne to kao naopako okrenut svet. tome da bi to pravo istra ivanje. prethodnu bele ku). brojevi i si.). Takva du a u istra ivackom saznajnom postupku ivi u uverenju da su forme ili oblici (figure. No Platon. brojnih odnosa i drugih takvih rodova i vrsta. pretpostavljalo da bice kao bice takode ima svoj logos i da se taj logos mo e protumaciti narocitom upotrebom ljudskog uma. pocev od Heraklita. odnosno ideju koja je za sebe i po sebi". U filozofiji se pak. brojeva. veruje se da narocito obdareni ili nadahnuti ljudi. U gornjem tekstu. moglo da pocne istra ivanjem onoga to geometri'' uzimaju kao hipoteze" (v. onaj poslednji ili onaj prvi izvor i same sebe i one moci shvatanja i poimanja.

kao govorenje . sagovornik daje svoj pristanak tezi onoga koji ispituje. 59 Prema prethodnom. a ne ostaje u podrucju hipoteza". preuzimajuci terminologiju engleskog empirizma. ili kako se ovde nazivaju ve tine. 61 Umovanje (noesis) odgovara onome to je Aristotel precizirao kao teorija (theoria) i na ta je nadovezao ono to je nazvao teorijskim znanjima". u podrucje razumskih saznajnih moci. 259c) upotrebljava izraz praktike kao oznaku za prakticna znanja nasuprot izrazima gnostike i theoretike kao oznakama za teorijska znanja. koja je ujedno i najdublji smisao bica. I jedno i drugo je vezano za ispitivanje. ali u doslovnom znacenju te reci. pomocu kojih se od mnenja" kao licnog mi ljenja dolazi do znanja kao univerzalne istine . postojecem. 486a. Umovanje (noesis) i teorija (theoria) imaju i jedan sinonim novolatinskog porekla: spekulacija (speculatio). odgovara onim oblicima ili formama koji se otkrivaju . u nama i oko nas kao prolaznih telesnih jedinki. Uz to. No ta se logika". Kant je oznacio. sagovornik je prinuden ne fizickom silom ili kakvom drugom pretnjom. mnogo kasnije. moglo je izgledati da se u dijalektickom postupku zabranjuje upotreba primera i poredenja uzetih iz podrucja vidljivog". u okvirima nemackog idealizma. na kraju VI knjige Dr ave. ne prevodeci ih. u podrucju onog to je ispod. raz-ja njavanje (umno rasvetljavanje). jer Platon (Dr ava. a dijalektiku u podrucje umstvenih saznajnih moci. postavljanje pitanja sa-govorniku i za njegovo od-govor-anje. ili razumsko poimanje. ili jednostavno odgovara potvrdno i odrecno na postavljena pitanja. zatim formi lepog i pravicnog. Dopu tena je ana-logia. Rec dialegesthai upucuje pre svega na dia-lego razgovaram i na dia-logos = razgovor. nego logikom da prihvati ili odbaci i ono to nu nim logickim nacinom sledi iz pocetnih potvrdnih ili odrecnih odgovora. bolje. ali koju ljudski logos poprima od bica i sadr i je u sebi. Ovde se sada to ispravlja. Polazeci od sopstvene moci umnog uvidanja. 60 Ovo je prvo i za evropsku filozofiju izvorno razlikovanje razuma i uma. Ono ce.jedna logika" bica i bivanja koja se nigde ne mo e videti niti drugim 368 culima osetiti. Razumevanje. tj. onog to je tu dole. svaki na svoj nacin. vidljivo. Tako se izvode sva dokazivanja i sva pobijanja. ono to Platon oznacava kao podrucje hipoteza". Kant i Hegel su to kasnije. Ova je rec vi eznacna ili. primera koji se odnose na sve ono to je tu oko nas. zatim na: raz-laganje. sa svim posledicama koje su vec izra ene ili nagove tene ovde. dajuci svoj pristanak. kao to su postupili i moderni. ob-ja njavanje. kao podrucje moguceg iskustva". 517d. tj. njegov raz-log i svrha. preuzimajuci ih od Rimljana. ispunjena jednim narocitim znacenjem. koje nijedna rec modernih jezika ne bi mogla preneti. pre svega Kantovog i Hegelovog. Zakoni. ili odgovarajuci odrecno na postavljena pitanja. Rimljani su obe te reci jednostavno preuzeli. kao govor koji stremi onom gornjem. 951c) prvi upotrebljava rec theoria u znacenju umstvene kontemplacije onoga to jest. a u dijalogu Dr avnik (258e. imajuci za taj postupak i direktne uzore u Platonovim tekstovima. ponovili. onome to je gornje. Platon je prvi postavio nauke. 62 Umovanje odgovara najvi im oblicima (idejama). postati predmet kontroverznih stanovi ta. kao i kad je u pitanju rec filosofija. Ali. ne otkriva bez istra ivackog napora i bez onoga to Platon imenuje rccju dialigesthai (dijalektika). pa se nagove tava da je i u tom najznacajnijem saznajno-istra ivackom postupku dopu tena upotreba hipoteza". obraz-laganje. iz-laganje. pre svega ideji ili formi dobra.

u svim disciplinama matematike. tj. licnim i grupnim uverenjima. kao i u astronomiji i harmonici. Vera odgovara onom to Platon na drugim mestima naziva mnenjima". licnim i op tim pred-rasudama. dakle 369 .

nepromenljivo i. na cinjenicu da su Sokrata nj egovi sugradani osudili na smrt i pogubili. oni. koju sam ovde preveo na im izrazima slikovito predstavljanje". pravi Kant u Kritici cistog uma (Transcendentalna dijalektika. vizira bice samo po sebi. Ejkasija je. Isto je tako i sa predmetima koji se pronose iza njihovih leda. 64 Platon pokatkad upotrebljava reci istina" i bice" (realitet) kao sinonime. odgovara mitu. jer pesnici kako to Platon eli da poka e u dijalogu Ijon govore kao u nekom bunilu. Najzad. 11 Moc vaspitanja ili obrazovanja je ogranicena. svakodnevnim prilikama naziva stvarnim".nan\u i veri. cemu se ovde to . koji prema teoriji ideja. 63 Ana-logos ovde oznacava srazmernost ili proporcionalnost: cetiri saznajne moci medusobno se odnose po jasnosti svojih vizija postojeceg na isti nacin kao to se pojedine regije umstvenog i vidljivog medusobno odnose po stepenu bica kojeg u sebi nose. tj. ni jedan drugog. 7 Aluzija na Sokratovu sudbinu. predstavama postojeceg. 2 Mo e gledati samo senke". njemu zakljucuje. pesni tvu i. uop te. onog sveta koji se ocima vidi. prema Platonu. nalaze Sokratovi zarobljenici". najni a i najmanje vrcdna saznajna moc i rezultira u najmanje jasnim. Rec je . i to na najjasniji moguci nacin. Umstvena moc. izvan vremena. samo bez ovog cetvrtog clana. predmetima culnog opa anja. 3 To je ono to se u obicnim. nego samo njihove senke. koje je vecno. pa i . skiciranoj u prethodnoj ( estoj) knjizi. 6 Stih iz Odiseje (XI. konfuznim. a sposobnost za ucenje. nego se . mimetickim umetnostima. nego samo svoje senke i senke drugih zarobljenika. ili saznajna moc. tj. . prema tome. ne znajuci pravi smisao onog to govore. naime ne vide te predmete. KNJIGA SEDMA ( . mnenju. do njega se dolazi proracunavanjem trajanja pojedinih suncevih perioda. nagadanje". nisu stvarni u pravom smislu te reci. predstavljackim. 8 Aluzija na Sokratov odnos prema sugradan ima i sudski proces protiv Sokrata. 5 Vreme i godine" nisu konstituenti bica po sebi. ) 1 Zarobljenici u pecini" ne vide ni sami sebe. z. kao u nekom podzemlju. vec citiran napred na strani 386c u trecoj knjizi. iako se samo vreme ne mo e videti.onome to prethodi rasudivanju i to utice na prosudivanje vrednosti. Vreme i godine su konstituenti vidljivog sveta. tj. tj. to je i ovde slucaj. 4 Ovi predmeti su gore" u odnosu na pecinu u kojoj se. Ejkasija pak vizira samo senke" onih stvari i dogadaja koji su i sami senke" ni ih formi bica. kao umno posmatranje onoga to je prvo" i to je bez hipoteza". kao je prikazano na kraju este knjige.to cini na najnejasniji moguci nacin. vrhunske torme bica po sebi. 9 Platon ovde misli na sofiste. 489). Vreme sa suncem ulazi u svet. i razdvajajuci saobrazno kulturno-istorijskim okolnostima mnenje i veru. Treci otsek kanona cistoga uma). eikasia. govoreci . Slicnu podelu. 10 Organ za ucenje je um (nous). je umovanje (noesis) i razumevanje (dianoia).

jer su nauka i filozofija upravo usmerene prema neprolaznim i vecnim formama postojeceg. ni sposobnost za ucenje. . tj. Ovo preokretanje" ili preobracanje" vr i se u odnosu prema svetu prolaznih stvari.govori metaforicno: vaspitac ne mo e usaditi nekome organ za ucenje" (um). od kojeg vaspitanik treba da se okrene na drugu stranu. prema svetu nastajanja i propadanja. nepropadljivo i vecno. sami po sebi vr e ono preobracanje". nauka i filozofija. Vaspitac mo e jedino da u vaspitaniku izvede preobra aj. na onu na kojoj se nalazi ono to je neprolazno. jer se i jedno i drugo rodenjem donosi na svet. Stoga obrazovanje. da vaspitanika preokrene (metastraphesetai) i usmeri njegov vid" prema dobru . ako vaspitanik pocne da ih usvaja i ivi u istra ivackom entuzijazmu.

bivajuci usmeren na jednu stranu. 118). napred. uspinjuci se gore do bogova". i obrnuto. prema svetu kao regiji prolaznih i propadljivih stvari. i da ti nagoni i strasti kvare onaj besmrtni umni deo du e. 13 Platonova je pretpostavka da culni nagoni i culne strasti vuku nadole. 79d). U prvom slucaju. kao moc razumevanja" je ponajvi e bo anska. 241b) kao oznaka za preobra aj nasrtljivaca u begunca. Platonova je zamisao da upravljanje dr avnim poslovima. decaci sa istocne strane jure one na zapadnoj strani. treba da bude obaveza za najmudrije. dok oni najmudriji i najpo teniji stoje po strani. U tom smislu je i Heraklit govorio: Du ama je radost ili smrt da vla ne budu. mi ljenja". preokretanjem crepa" naglo postao usmeren na drugu. Herakle i Dionis posle smrti postali neka vrsta bo anstava. onim poslovima koji se odnose na celu zajednicu. U drugom slucaju. spremna za uzdizanje i usavr avanje. 77) i Suva du a je najmudrija i najbolja" (D. posmrtna boravi ta onih koji su zaslu ni za dr avu. da se oslobode vecnog boravi ta u podzemnom (Hadovom) carstvu i da vaskrsnu. koristili za zadovoljavanje egoistickih interesa na tetu op tih.12 U izvorniku stoji: phrcmesis. Ta metafora potice iz jedne decje igre u kojoj su igraci podeljni na dva tabora. a to znaci bicu jedino besmrtno. 76c. suprotnu stranu. Prema tome. a na drugoj belom bojom. On baca plocicu uvis i uzvikuje niks hemera (noc-dan). dok je vezana culno cu. 16 Ono to je receno na strani 465de. a tragicki pesnici . a zabranjeni prostor za one kojima je do vlasti najvi e stalo. du a postaje laka. te ka i lenja. Ovde je taj izraz u ironicnoj upotrebi. 18 Prica se da su Asklepije. Za tu moc ka e se da da je ta moc ono to je u ljudskom (70b. uspelo im je. 17 To jest i u politici i u filozofiji. 19 Okretanje plocice" ili okretanje crepa" je metafora koja se upotrebljava u dijalogu Vedar (XVIII. Fedon to se mo e prevesti kao moc ili shvatanja. i to zato da bi svoju mudrost. za preobra aj onoga ko je. oslobodi od te nagonske olovne^ duladi i usmeri prema gore. tj. Radost im je pad u ivotu" (D. '5 Direktna aluzija na prilike u atinskoj dr avi: oko vlasti se glo e i dr avom upravljaju oni koji po svojim sposobnostima i karakteru nisu dorasli toj obavezi. 20 Na strani 466e i dalje do 468a. Igrom upravlja onaj ko u rukama dr i jednu plocicu. 22 Palamed je u Ilijadi prikazan kao izumitelj. dakle. i onda kada ovima do toga uop te nije stalo. du a postaje troma. 466a._ 14 Ostrvo bla enih ili ostrvo srecnih (makoren nesos) su prema tada njim verovanjima. Ako plocica padne tako da je njena bela strana okrenuta nagore. 21 V. Fr. Fr. odvracajuci ga od njegove prirodne usmerenosti. strane 410a do 412a. tj. jer ne mogu biti zaslu ni za dr avu oni koji se odricu bilo kakve politicke aktivnosti. Upor. vaspitanje ima da savlada snagu culnih nagona i da umni deo du e uzdigne. koja vodi kontemplaciji vecnih formi. tj. koja je na jednoj strani obojena crnom. ako je imaju.

naime. nego i apsolutni pojmovi. kao to se . To culo vidi mnoge stvari istovremeno i kao jedinstvene i kao mno tvene. jednoj te istoj stvari suprotna obave tenja. kao to se tvrdi u estoj knjizi. 26 Na strani 523cd. kao i to da postoji ne to to je malo po sebi". kvaliteti i relacije imaju apsolutnu vrednost. ali se ne mogu spoznati odnosi medu predmetima. da postoji ne to to je veliko po sebi". Upor. Ili. odnosno u podrucju empirijskog (v. ali je mek u odnosu na mermer. 27 Sudija treba da odluci ta je to to se vidi: jedinica ili mno tvo. jer mu se jedni te isti predmeti mogu istovremeno pokazivati i kao veliki i kao mali. Za videnje ili za culo dodira. cija se saznajna moc krece u podrucju vidljivog. onda bi veliko po sebi bilo u stvari celina postojeceg. Isti je slucaj kada je rec . koja nije locirana u podrucju empirijskog. a ne samo veliko u odnosu na ne to drugo to je manje. su debljina i tankoca". Malo po sebi bilo bi oznaka za empirijski svet. u kojem je odnosu tvrd. nego u podrucju razumskog. da li je du a jedinica ili harmonija telesnih delova. kraj este knjige). Naravno. koji kao nekakav sudija treba da razluci suprotnost i da svakoj odredi mesto koje . 23 Ovde Platon misli na to da se samim videnjem. Time ono daje . cula videnja. a u kojem opet tanak. prethodnu bele ku i stranu 523e.Sofokle. brka veliko i malo". Slicno tome. nego po svoj prilici i na prethodnu tvrdnju . a u kojem opet tanak t o mo e razjasniti samo razum koji uvida te odnose. No nacin postavljanja pitanja . da li je data du ina jedinica ili mno tvo manjih du ina. u kojem je odnosu dati predmet debeo. vidanje daje medusobno suprotne informacije. Ili. 102a do 103a). jedan te isti predmet mo e biti i debeo i tanak. a na kraju je u odnosu na tri pokazana prsta. dakle. Jer. jedinici i njenoj suprotnosti je u gornjem tekstu daleko jednostavniji. Na primer. mogu opa ati predmeti (u ovom slucaju prsti). pa tako podstice aktivnost razuma. tome govori ovde u dijalogu Dr ava. najveci od tri pokazana prsta je za videnje istovremeno i u sredini i na kraju. V. ocigledno pro irujuci tu oznaku na celinu empirijskog sveta. Prst je. Ako je na a pretpostavka osnovana. Palamedu pisali u istom duhu. gde se takode pretpostavlja da kvantiteti. tvrd u odnosu na vunu. 25 Ta se tvrdnja ne odnosi samo na razdeobu umstvenog i vidljivog . dijalog Fedon (96c do 97b. Stoga videnje. mekoca i tvrdoca". a culu vida i culu pipanja to nije mogucno. bez uce ca razuma. mo e se pitati da li je postojece jedinica ih je pak sastavljeno iz medusobno razlicitih regija. kao to se pita Zenon u aporiji dihotomija". kojoj je bilo reci pri kraju este knjige. jer u primeru koji je naveden. za ono to Platon naziva vidljivim". celina koja se samo umom mo e shvatiti. kvalitetima kao to. razum. kao to se Platon pita u dijalogu Fedon. velikom i malom. To se pitanje mo e postaviti u razlicitim kontekstima. U sredini je u odnosu na celu aku. Za razumevanje odnosa (relacija) medu stvarima po 372 treban je. odnosno matematickog. na primer. Pretpostavlja se. Platonova je namera da i u ovoj oblasti utvrdi saznajnu nemoc cula. da li je prava dr ava jedna ili je sklop medusobno sukobljenih delova. 24 U tekstu se pretpostavlja da veliko" i malo" nisu samo relativni. preciznije. Eshil i Euripid su . veliko po sebi" i malo po sebi" ne mogu postojati u podrucju vidljivog". i tvrd i mek. Naime.

Logistika takode ukljucuje cetiri racunske radnje: sabiranje. oduzimanje. logistika. kako je Platon zajedno sa drugim naukama ponekad naziva. 29 Prakticno racunanje. ve tina. ume nost baratanja brojevima izvan prakticnih potreba i svrha. zapremina. u korist dr ave i u sopstvenu korist. mno enje i delenje. poljoprivredi. kako bi se du a buducih Cuvara" usmerila prema dobru . povr ina.joj odgovara. a uz to i obicna merenja du ina. Aritmetika je. stocarstvu i drugim poslovima. preobracanje" du e i njeno izvlacenje iz vrtloga svakodnevnih interesovanja i strasti. tome koja su to znanja pomocu kojih se mo e izvr iti preobra aj". 28 Rec je . Logistika i aritmetika imaju dvojaku funkciju: prakticnu (de 373 . obuhvata prebrojavanje koje se vr i u trgovini.

a filozof opet radi onoga to sacinjava njegov ivotni poziv. mada bi se mogla staviti i rec bice". jer nije bilo mogucno preneti Platonovu igru reci na tom mestu. Ovde je razume se. Filozof pak mo e ono to mo e ratnik. bude i ratnik. 32 Cuvar" uzorne dr ave je znalac. 34 Iz raspravljanja . to je pre dmet ucenja. U daljem izlaganju Platon nastoji da nade najbolji nacin povezivanja te dve funkcije.. tome da geometri" (matematicari) vecinom upotrebljavaju jezik naivnog realizma. to upuceni" pokazati. upotrebljena moderna notacija. na dva dela. ostaje nepromenjena tom deobom na manje jedinice. No moguce je. Rec ousia preveo sam ovde na om recju su tina". = 1. jer je 1/2 '2=1 . isto kao to ovu daje i umno ak deobnih clanova ukoliko su oni medusobno jednaki. mogu nastati one dosetke koje su nazvane sofizmima". te . * 30 Rec nauka" (mathema) ovde je upotrebljena u znacenju onoga to se uci. u kojima se operi e brojevima proisteklim iz vidljivih i opipljivih tela". naime. 37 Rec je . 3. uzeta za jedinicu. primenjenu u njegovim aporijama". . umno avanjem.. logistikos je prevedeno na im izrazom vest u mi ljenju". ravni kao . Platon i matematicari njegovog vremena uzimali su za jedinicu neku du . a te dve ve tine uslovljavaju jedna drugu. 31 Svha ucenja nije za sve ucenike ista: buduci ratnik izucava logistiku i aritmetiku radi najboljeg moguceg upra njavanja svoje profesije.u govoru" podeli na bilo koji broj (n) delova. . u slucaju potrebe. Isto se .latnu) i teorijsku (kontemplativnu). isto tako. na primer. predmetima koje majstori prave . odnosno mudrac u najvi em ljudski mogucem stepenu. 33 Rec idiotikos ovde oznacava onaj oblik neznala tva ili nisko plasiranog znala tva koji logistiku upotrebljava u prizemnom krugu privatno-sopstvenickog interesa. Svakako ne bi odgovaralo izvoru ako bi smo rekli da je takva upotreba logistike idiotska. Nadalje.· (1 : . kocki i lopti kao . Logistikos je. culima dostupnim predmetima vidljivog" sveta. ne samo onaj ko je vest u mi ljenju". tada ce se lako pokazati da du . u smislu onog to jeste na nepromenljiv nacin. da se ovde aludira na Zenonovu dijalektiku. pravoj govore kao nekakvom dobrom zategnutom konopcu. proisteklim iz empirijskih generalizacija. . brojevima. a ratnik ne mo e ono to mo e filozof. nekakvom ravnom polju. da se jedinica promenila. kvadratu kao nekakvom ramu.u tada ce oni koji su u kao jedinica time nije dobija ako se jedinica govoru" razlomi. nego i onaj ko je vest u racunanju". 36 Misli se na stvari empirijskog sveta koje nastaju i nestaju. na primer. matematickim stvarima govore na isti nacin kao to se govori . 35 Ako se jedinica . a to podrazumeva da on. delova. te u tom svom prolaznom i nestalnom obliku ne mogu biti predmet nauke. Ova hijerarhija proizlazi iz razlicitih stepena sposobnosti i sklonosti . Ako se du podeli na 2. Hrabrost je jedna od cetiri kardinalne vrline koje moraju biti prisutne i u dr avi i u licnosti cuvara". 4 ili .) · . u dana njem znacenju te reci. jer zbir tih manjih jedinica daje onu polaznu jedinicu. .

ili u nekom drugom zanatu. i tome slicno. pa ih niko ne mo e nacrtati i konstruisati kao takve. U kasnije razvijenoj algebri. da je grcka nauka bila potpuno odvojena od zanatstva i od onoga to danas nazivamo tehnologijom". neempirijske. ova je nauka utemeljena i razvijena tek u Akademiji. No Platon je. prostornim cvrstim figurama (popu larno: telima). onome prvom odgovaraju tzv. Cinjenica je. naukom . Druga dimenzija je ravan. po definiciji. Treca di menzija je ono to daje vamo dubinu" i obuhvacena je onim to danas nazi stereometrijom". kvadratni brojevi. smatrao da je ratnicki poziv plemenitiji od radnicko-zanatlijskog poziva i da je za slobodno? coveka nedostojno da se bavi bilo kakvim fizickim radom. Iako je u pitagorejaca bilo izvesnih elemenata prostorne geometrije. 39 p rv a dimenzija je prava linija. na ta Glaukon primecuje da ta nauka u Sokratovo vreme jo nije otkrivena. a u aritmetici tome odgovaraju tzv. Glavnu . a ne radi prakticne primene u arhitekturi. Matema ticke stvari druge dimenzije" obuhvata «geometrija u ravni ( planime trija"). linearne jednacine. govori . Ovaj se zahtev unekoliko kosi sa prethodnim zahtevom da ratnici uzorne 374 dr ave uce matematiku radi to boljeg praktikovanja ratnicke ve tine. medutim. da se matematika u celini neguje samo radi cistog saznanja. 40 Ova oma ka nije slucajna. ili broj. 33 Verovatno je i ovo mesto poslu ilo kao osnov legende da je na ulazu u Akademiju stajao natpis: Neka ne ulazi ko nije vest geo metriji". jer onaj ko ne zna geometriju nece razumeti one vi e nauke koje se tu izucavaju. Platon. Platon nije u tome gledi tu bio usamljen. A sve matematicke stvari su. odnosno radi preobracenja du e i njenog usmeravanja ka vrhunskom dobru . naime. shodno klasnim predrasudama. stereometriji. Platon. predstavljen pravom linijom. koja ima du inu i irinu. a drugom jednacine drugog stepena ( kvadratne jednacine"). uostalom. postavlja zahtev. ali u formi indikativnog suda.od drveta ili kamena.

Glaukonovoj sklonosti ali brzopleto. tekst postao bez narocite potrebe nerazumljiv. 47 Sokrat ovde ironicno govori . a da jo nema ime za prostornu geometriju (stereometriju).ulogu u tome imao je pripadnik Platonove Akademije Teajtet. bolje reci. jer astronomija bi trebalo da bude peta nauka. pomera". U prevodu sam ipak upotrebio rec stereometrija". 43 Platon ovde ne upotrebljava rec tela". 42 Aluzija na istra ivanja.vod" bio Platon. ako se i logistika" racuna kao posebna nauka. glupo". mada je nema u izvorniku. Kad to pi e. jer vidi kako se stereometrija uprkos svim preprekama pojavljuje kao kompletna nauka. 41 To je aluzija na organizovana istra ivanja u Akademiji. 45 Na strani 527de. jer bi doslovnim prevodenjem onoga to Platon oznacava zgusnutim nacinom i upucivanjem na prethodna izlaganja. Platon je ocigledno zadovoljan tokom tih istra ivanja. ciji je . donosi zakljucke. 46 Verovatno aluzija na Empedokla i Anaksagoru. Poslednja recenica bi prevodu mogla da glasi: mo da ti prosuduje vispreno. u slobodnijem a ja naivno i vi e nagla ena.. Teajtetov rad na razvijanju stereometrije nastavio je mladi pripadnik Akademije Eudoks sa Knida cijem autorstvu se moraju pripisati osnovi onoga to sadr e XI i XII knjiga Euklidovih Elemenata. No cini se da Platon logistiku pridru uje aritmetici. da pod geometrijom" razume ono to je kasnije nazvano planimetrija". 44 Tekst je ovde nejasan. u oblasti prostorne geometrije. pri cemu bi ironija na Glaukonov racun bila jo jer smisao recenog je upravo obrnut. Nesumnjiv je Platonov uticaj na cisto teorijski smer geometrije u smislu obja njenja datog u bele ci 37. cije ime nosi jedan od Platonovih dijaloga. 375 da hrabro. . onome to se prostire u dubinu i to se kao takvo krece ili. preduzeta u Akademiji. nego ka e da je astronomija nauka .

jedino podrucje vidljivog" sveta u kojem nema nastajanja i propadanja. 54 Razdeobe vremena" u grckoj astronomiji vr ene su prema opa ljivim kretanjima sunca. nasuprot zemaljskim i sublunarnim telima koja su apsolutno te ka" i po tome materijalna. prema Platonovoj pretpostavci. da je nebeski demijurg vrhunski matematicar i da mu je kao takvom po lo za rukom ono to nijednom zemaljskom majstoru nije mogucno: da konstrui e svemir shodno idealnim matematickim principima. lunama i godine pojedinih planeta. 52 To su istine . te se. a ne eidos ili idea. kvadrati i kocke sa takvim ivicama ne mogu adekvatno konstruisati ili napraviti od nekog materijala. meseca i celokupnog nebeskog svoda. jer je tra ena ivica jednaka dijagonali datog kvadrata problem dvostruke kocke je takvim konstruktivnim postupkom nere iv. reci koje pripadaju porodici glagola ideein = gledati. ne sledi nikakva nauka. Ovde se precutno prihvata stara zamisao presokratika da su i zemlja i nebo sagradeni od istog materijala. . a promene u tom podrucju vr e se po matematickim principima: kretanjem po idealnim putanjama. ostvarivano kao matematicka astronomija. 49 Platon o tro razlikuje gledanje du e" od obicnog gledanja ocima. . prema modernoj notaciji. prema tome. u potpunoj istoriji nauka. 55 Nebesko podrucje je. posmatrati. kao i du ina tra ene dvostruke kocke pokazuju se kao iracionalni brojevi. a nauka se ne odnosi na aroliko mno tvo stvari culnoga sveta. a delom zato to su predmeti videnja nestalni i promenljivi. koje su nepromenljive. Za videnje (ocima) je u tom tekstu upotrebljena rec opsis. koja ima dvostruko vecu zapreminu od date kocke. koje je Platon prethodno odbacio kao saznajno nepouzdano. identitetu i udvajanju. shodno prastarim verovanjima. Osnova takvog rasudivanja ipak je bila videnje ocima (opsis). i to kao takvo osmi ljava ono aroliko mno tvo.2. Osim toga. gore ili dole. povr ina dvostruko veceg kvadrata cija ie ivica . dok je ivicu tra enog dvostrukog kvadrata lako konstruisati pomocu lenjira i estara. Tako su se dobivale godine razlicitog trajanja: solarna. te je u tom duhu receno da nebo astronoma nijedno oko ne mo e videti". V. bice 2a2. I du ina tra enog dvostrukog kvadrata. A problem je u tome da se nade du ina kvadrata cija je povr ina dvostruko veca: ako je du ina datog kvadrata a. Tako . 51 U izvorniku stoji rec shema (schema). Cini se da je Platon zvezde i planete ubrajao u iva bica" i. koje se mogu shvatiti samo rasudivanjem i izracunavanjem. Platon pretpostavlja.48 . 50 Ovo je od Platona pa nadalje. Ovu je zamisao Aristotel odbacio. sledi da je . Na slican nacin sledi da je ivica kocke. Izraz istina . = a . 53 Shodno pitagorejskim ucenjima. bele ku 49. a ne ocima. nego na ono to je op te i nu no. i to delom zato to iz prostog gledanja unaokolo. \cr ono to je tako nacrtano ili napravljeno nije jednako onome to je zami ljeno. iz cega.2. stvarima koje se jednostavno gledaju nema nauke. Um je uvidajuce oko" du e. = &. idealnim oblicima. a ne gledanjem empirijskih modela. sistematizuje ga i pokazuje da u haoticnom mno tvu utisaka i zbivanja ima nekog reda. uvodeci pretpostavku da su nebeska tela apsolutno laka" i po tome nematerijalna. dvostrukom" verovatno se odnosi na problem dvostrukog kvadrata ili dvostruke kocke. Du a gleda" umom. u bogove.

cime se nagove tava ono to nam je preko Ptolomeja poznato kao epicikl" (mali krug cije se sredi te krece po velikom krugu). ukupno osam vrsta kretanja. a druga valjanje. ali isto tako i kretanje planeta i sunca. Ostale cetiri podvrste pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju. pa se iz Platonovog teksta mo e razabrati da ta vrsta kretanja obuhvata bar dve podvrste: periferno i centralno. koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog. 529d). nego da se. Tako bi ono to mi nazivamo rotacionim" kretanjem u Platonovom nabrajanju obuhvatalo cetiri vrste planetarnih kretanja. U hemijskom. koje Platon imenuje kao deveto" i deseto" kretanje. okrene prema istra ivanjima koja bi trebalo da vode preobracanju". uvodeci pitagorejski nacin ivota". tako se i u slucaju harmonike oni koji uce ne mogu pouzdati samo u svoje u i. Preostale dve. a drugo je u X knjizi Dr ave (6Q0b) gde se pominje Pitagora i uticaj koje je on izvr io na svoje sledbenike. 59 To je verovatno aluzija na ono to su pitagorejci nazvali harmonija sfera". 57 U Zakonima (X. Ovima bi se. kako se cini. (II) ono to samo sebe pokrece a sposobno je da pokrece i ne to drugo. spasenju" du e i dr ave kao prirodne ljudske zajednice. jedna bi bila jednostavno klizanje. V. napred. jedna podvrsta bi bila sjedinjavanje i me anje. . ovima je u Dr avi (X. Ovo je jedno od tih. 616d do 617c) dat jo manje jasan opis. pored spomenuta dva (onog koje obu 376 hvata svet ivih bica i onog koje buhvata svet senki). nego se moraju truditi da to shvate matematikom (v. a sve zajedno sklad tih tonova. i (II) u ona koja se mogu cuti. Upor. . 56 Cini se da je Platonova prvobitna namera bila da se ne bavi mnogo astronomijom. u skladu sa osnovnim Sokratovim opredeljenjem. 58 Ovde se sva kretanja dele u dve velike grupe: (I) u ona koja se mogu videti. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje tocka. cini sr svega to je ivo. 821b i dalje) i Timej (38c i dalje). takode Zakoni (VII. (II) translatorno i (III) hemijsko. Ovo poslednje ( deseto"). Sve u svemu. Ono prvo ili deveto" moglo bi biti kretanje ivog tela. svakom po dve. nego moraju upotrebiti pamet. verujuci da svaka nebeska sfera proizvodi jedan njoj svojstven ton. Platon pominje pitagorejce samo na dva mesta. stranu 510a i dalje. iskonskog. U translatornom. mogle dodati jo dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanje po maloj orbiti.bi se moglo razumeti za to je on propustio da podrucje neba oznaci kao trece podrucje vidljivog". 60 Kao to se astronomi ne mogu pouzdati u to da smisao nebeskih kretanja vide ocima. Prvih osam kretanja mada se iz Platonovog teksta u Zakonu ne vidi jasno ta bi moglo biti svako od tih osam pripadaju onome to se modernom terminologijom mo e svrstati u tri sledece vrste kretanja: (I) rotaciono. a druga razlaganje na sastavne delove. odnosno glavnu karakteristiku onoga to Platon naziva psyche (du a). 893b i dalje) nabrajaju se" sve vrste kretanja i ka e se (894d) da ima ukupno deset kretanja. kao u kretanju nekog cilindra. obuhvataju: (I) ono to pokrece ne to drugo a i samo biva pokretano necim drugim.

postupali sa muzickim instrumentom kao sa ivim stvorom. sudeci po nabrojanim recima. koji su. 62 Nejasni izrazi iz recnika primitivnih pitagorejaca.61 Gornje podsmevanje se verovatno odnosi na pripadnike pitagorejskih sekti. . one koji nisu bili ni osobito uceni ni osobito pametni. ali su fanaticno sledili ono to su prihvatili kao Pitagorino uputstvo za ivot.

70 U alegoriji . u nastojanju da to je moguce vernije izrazim smisao recenog. predmeti vidljivog" zemaljskog sveta.63 Primitivni pitagorejci se u istra ivanju smisla nebeskih kretanja previ e i uzaludno oslanjaju na ono to oci vide. sklon da tvrdi da oni koji su upuceni u nauke istovremeno. 64 Neprevodljiva igra reci: nomos oznacava i melodiju i zakon. planimetriju. tj. nikako ne ostaje na cinjenici da se govor i rasprava prenose cuvenjem nego smera na logos kao na razlog i dokaz. 67 Ponovljena igra reci upotrebom termina nomos. 69 Videnje ocima samo je polazna tacka. ali Platon hoce da ka e kako je prethodni govor . koje dolazi tek na kraju. naukama bio samo predigra za ono to je sr stvari . a ne pod dejstvom ljudskih elja. Upor. slu eci se govorom (logos). 7 2 Oci i u i. Ljudske slabosti iskacu iz tog prirodnog lanca dogadanja u kojem su one neka vrsta stranog tela". Reci hodos i meihodos (metod) ovde znace isto: put. Dijalektika. za Platona. i upravo radi te upucenosti. inicijalni podsticaj za uvidanje. shvatanju sistema postojeceg i njegovih pojavnih oblika. Oni koji ne umeju ili ne ele da se slu e logikom. dijalog Sofist (266b i dalje). dijalektika je put koji vodi apsolutnom znanju. Ipak. pecini prikaze" su one ve tacke figure koje se pronose iza leda zarobljenih u pecini. prema tome. a koje se odnosi na videnje ocima i na umno videnje (uvidanje). Isti je smisao poredenja koje u tekstu dalje sledi. Hegelova koncepcija dijalektike je u toj tacki potpuno saglasna s Platonovom. V. 69 Put posredovanja koji vodi od culnog podsticaj a do inteligibilnog. u ovoj poslednjoj' (methodos) oodrazumeva se jo jedno znacenje: nacin istra ivanja. kojoj se raspravlja: smisao zakona u Dr avi i smisao dijalektike u konstituciji sistema znanja. posle kraceg ili du eg lanca posredovanja. koju sam ovde preveo na om recju razlog". Naprotiv. dokazivanjem ne mogu ni u spomenutim naukama imati uspeha. astronomiju i harmoniku) istovremeno i dijalekticari? 66 U izvorniku stoji vi esmislena rec logos. vide senke tih figura. 73 Dijalektika je onaj put (v. Dijalektika. razlaganjem. jeste onaj . koji na zidu pecine. 71 Slike na vodi. nije istra ivanje koje ne rezultira ni u cemu definitivnom. prema kojem su licem okrenuti. navodenjem razloga. One su ve tacke (neprirodne) kao i one prikaze" (idoli) koje pronose pred ulazom u pecinu. moraju biti i dijalekticari. Ona nikako nije put bez kraja i konca. Izvorna rec je eidola (idoli). ire. dakle. stereometriju. nacin prikazivanja. obrazlaganjem. a u istra ivanju smisla muzike pona aju se kao naivcine koje hoce muziku da shvate samo u ima. sklonosti i zabluda. bele ku 64. same od sebe. glatkim povr inama i uop te prirodnim ogledalima Platon naziva bo anskim prividima" zato to se te slike proizvode prirodno. bele ku 69) koji vodi krajnjem cilju. Sokrat je. koje nisu organ za shvatanje. 65 Sokrat u stvari pita da li su oni koji su upuceni u nauke (aritmetiku. prikaze" su. dakle. na ono to se samo umom mo e cuti". U kontekstu su inace upotrebljeni izrazi koji se odnose na muziku.

tome ko treba da zapoveda a ko da slu a. koji sam je Platonovog stanovi ta da je dijalektike. dijalektici kao nauci koja u najvecoj meri du u i usmerava je ka ideji dobra. oni cija je priroda nepatvoreno mudroljubiva. III knjigu. biti ona la koju upotrebljavaju pesnici i mitolozi. da oni koji drugima zapovedaju i po svojoj spolja njosti budu najocitiji. Posledica filozofija nezamisliva i nemoguca bez dijalogu Fileb (16c) Sokrat ka e: Dijalektika koji su bogovi coveku nacinili i koji je do nas. onda se dijagonala tog istog kvadrata nikako ne mo e izmeriti tom jedinicom. bele ku 81. Ako se strana kvadrata uzme za jedinicu. u tom slucaju dijagonala d = /2." 74 Misli se na aritmetiku. onda oni nece moci da upravljaju dr avom i da donose ispravne odluke. obrazovanosti i stvarnoj istinoljubivosti. dakle. astronomiju i harmoniku. a ne po prirodi. to samo po imenu i zvanju. U prevodu sam stavio iracionalnost" zato to se tvrdnja odnosi na tzv. 78 V. koji su izvorno bili definisani kao nesamerljivost linija" (du i). jer je. nesamerljivo. Prometejevim posredstvom. u je. kao nesamerljivost strane i dijagonale kvadrata. alogicko. str. 79 Zahtev da buduci upravljaci budu po mogucstvu i najlep i po stasu. po Pitagorinoj teoremi. kao to se vidi. a ne oni koji se la no predstavljaju kao filozofi. nije obrazlo en. liku i dr anju (eueidestatous). 83 U istom znacenju kao zakonit i nezakonit porod filozofije. dospeo iz bo anskog za vicaja kao izvanredno blistava vatra. 82 Nenamerna la " ce. 77 Rec je . po svoj prilici. sada je rec . dakle. koji su. tome koje je ivotno doba najpogodnije preobraca" . Ako se u vaspitanike usadi nesamerljivost. Iz daljeg teksta se vidi ta se misli pod tim polutanstvom i tom bastardno cu la nih filozofa. koje se ticu svih. istinoljubiva i sklona znanju. Po eljno je. Ili mo da zbog toga to se lepa du a" te ko mo e uskladiti sa ru nim i kr ljavim telom. 70 U izvorniku stoji rec alogos (doslovno: ono to nema logos). V. ono to je neizrecivo. jer ni u cemu nece imati mere. zakr ljali. 75 Na kraju VI knjige. nije postavljen imperativno. iracionalne brojeve. 80 Na strani 495c i dalje. 81 Ovim poredenjem se kazuje da filozofijom treba da se bave oni koji su joj po svojoj prirodi privr eni. nezreli (detinjasti). 412e i dalje. verovatno zbog toga da bi i samom svojom pojavom ulivali autoritet. S druge strane. kako se meni pokazuje. 84 A to su oni koji su telesno i duhovno defektni.put koji zna za sebe. geometriju. dar 378 sebe mo e izlo iti u filozofiji. Taj zahtev. na primer. 85 U ranijem odabiranju (412c) bilo je reci .

tj. necem to se iroko praktikuje i zloupotrebljava. dijalektici kao . Takvom ve tinom. pocinju dokazivati i osporavati ono to im je trenutno u interesu.za ucenje. u kojoj su poducavali. 87 Sokrat ovde govori . tj. 88 Oni koji dijalektikom" cine ne to nezakonito. 86 Na strani 467b i dalje. dakle ve tinu uveravanja i razuveravanja koja se primenjuje u demokratskoj skup tini i pred demokratskim sudovima. ljudi se napune riezakonito cu". ne hajuci za istinu. koji tra e da dijalekticar bude usmeren ka istini i dobru . pa se postavlja pitanje da li takvu krivicu treba oprostiti i krivce pomilovati. Ali iz onog to dalje sledi ocigledno je da dijalektika (dialegsthai) ovde oznacava ve tinu kojom se slabiji govor" pretvara u jaci govor". sofisti. ne to to je protivno njenim principima i postulatima. 379 . krivi su.

163. ili timarhija. U pocetku pete knjige. Svaka vrsta ivih bica ima svoj odgovarajuci manji ili veci ciklus. odnosno figura odredena sa cetiri tacke . 6 Kritsko i spartansko dr avno uredenje ovde su podvedeni pod zajednicko ime: timokratija. 415d pa nadalje. Platonovi tridesetogodi njaci" su bili obavezni da prethodnih deset godina posvete onim naukama koje istra uju iz hipoteza". odnosno ravan odredena trima tackama koje nisu na istoj pravoj (trougao). dakle kao ono to postepeno razara. 92 Ovo tvrdenje i ona koja potom slede sacinjavaju neku vrstu programskih uputstava za nasilno preuzimanje vlasti od strane filozofa. 10 Poslovicni izraz (Ilijada. 90 U dijalogu Gorgija (463b) retorika je identifikovana sa laskanjem. KutHranjem se dobija treca dimenzija". ali je u su tini ne to nalik na ono to se kazuje deci. koju je Platon. kako ce se iz daljeg teksta videti. Mitovi to obrtanje povezuju sa ivotnim ciklusom svakog ivog bica. kojoj se u dijalogu govori. ali se ipak njima slu i da bi pone to i sam slikovito" prikazivao. ono to sledi ozbiljno je po tonu. razjeda dr avu iznutra. a u Kartagini je bilo moguce kupiti kraljevski polo aj. Hesio dova Teogonija. XIX. Na kraju cetvrte knjige (str. Puc pocinje u odredeni cas prvim i najznacajnijim prevratnickim cinom: isterivanjem iz dr ave svih stanovnika starijih od deset godina. smatrao za najgori oblik dr avnog uredenja. 8 Time su sva cetiri tipa empirijskih dr avnih uredenja okarakterisana kao bolesti dr ave". Odiseja. Puna ivotna zrelost zahteva se upravo zbog toga to dijalektika u sklonostima nedozrelih ljudi mo e postati orude za sticanje licne slave i koristi. ili orude za zabavu.89 Platon smatra da se dijalektikom ne smeju baviti ljudi mladi od trideset godina. U pocetku svake nove runde borci (rvaci i bokseri) zauzimaju odredeni stav. 91 Na strani 537b bilo je predvideno da telesne ve be traju dve ili tri godine. iz same njene konstitucije. 13 Periodicno obrtanje" je karakteristika kretanja nebeskih tela. 14 Kvadriranjem broja dobija se povr ina. To jest na prethodnim stranicama sedme knjige. XXII. ) 1 Gornji tekst je kratak rezime pete knjige i onoga u 2 3 4 5 to je receno trecoj knjizi pocev od str. 445c). a ne organon za istra ivanje istine i otkrivanje puta ka dobru . 12 Prema toj najavi. 7 Ocigledno ironicno izrecen atribut za tiranidu. 11 Racunajuci i uzornu dr avu . 35). 126. Dijalog je ovde uporeden sa sportskim dvobojem. Platon ima odredene rezerve prema mitovima. KNJIGA OSMA ( . 9 Nasledne kne evine postojale su u Tesaliji.

a to su oni trougli cije su strane celi brojevi i odnose se kao 3:4:5 (na primer: 6 : 8 : 10. 15 Matematicki deo mita je najverovatnije pitagorejskog porekla. n). pravilnim tetraedrima i piramidama cije su osnove Pitagorini trougli. Shodno prethodnom. 5. 3. kao to su medusobno slicni i svi Pitagorini trougli. 9 : 12 : 15. 4. svi takvi trougli jednostavno se dobijaju mno enjem strana onog osnovnog sa 2. . ovaj nejasan tekst bi mogao biti protumacen na sledeci nacin: ivotni ciklusi ljudskog roda odredeni su ravnostranim ili pravouglim (Pitagorinim) trouglima. Svi ravnostrani trougli su medusobno slicni.( granicnice") koje nisu u istoj ravni (piramida). 12 : 16 : 20 itd.

20 Perijeci (pen'oikoi = oni koji stanuju okolo). a druga pravougaonikom. No taj se epitrit mo e dobiti i u ravnostranom trouglu. Taj bi prelaz mogao znaciti da Platon onome to sledi pridaje vecu verodostojnost. u kojoj pesnici . 23 V. tj. 22 Ovde Adeimant smenjuje Glaukona u odgovaranju na Sokratova pitanja. a u stvari se ale kao da svoje reci upucuju deci. Ovo tumacenje je izvedeno prema sledecoj recenici u kojoj se tvrdi da je prva harmonija" sastavljena iz jednakih cinilaca. bar kad je rec . ados) ima ovde tehnicko znacenje 52 ili 25 i ukoliko se dola enje do prve harmonije" ili prvog proizvoda izvede kvadriranjem. Poslednja recenica znaci jednostavno to da se u proporcionalnosti spomenutih figura ne pojavljuju iracionalni brojevi. a telo je definisano onom trecom dimenzijom". Epitrit je takode oznaka koju su Grci upotrebljavali u metrici.. Nejasno je kako se iz osnovnog epitrita dobija druga harmonija". napred podelu du evnih moci na strani 434d i dalje..u punoj ozbiljnosti govore". 16 Osnovni epitrit (epitritos) morao bi biti izra en odnosom 4 : 3. cime se verovatno ukazuje na odstupanja pojedinih ivotnih ciklusa od pravilnosti. usled neumerenog ivljenja. i to kao odnos 3 :4. Tada ce. 17 Ova tvrdnja jo dopu ta tumacenje. inace bi pesnici govorili jasno kao filozofi. naime. kojim se izra ava povr ina kvadrata nad visinom toga trougla. Ostatak teksta ne dopu ta nikakvo iole pouzdano tumacenje. sto puta sto. odnosu njihovih strana. . Uostalom. mada Sokrat odgovara na pitanje . nasilne smrti i si. mno tvo dvosmislenosti i skokova u izvodenju. ukoliko se pretpostavi da petorka" ili pempada" (pempas. U tekstu se pominju i neslicnosti". Izraz spoji" (sydzygeis) ovde znaci isto to i pomno i". Jedino je unekoliko van sumnje da je prva harmonija" reprezentovana kvadratom. 2' Sisitije. U svakoj od tih klasa geometrijskih figura postoji proporcionalnost strana. 19 Od tog mesta pa nadalje ponovo se prilazi na direktan govor. jer sadr i previ e dvosmislenosti uz premalo podataka. 18 Ovim se ukazuje na nejasnost prethodnog teksta: Muze ni ta ne obja njavaju. to je potpuno razumljivo kad se ima u vidu namerna tajanstvenost teksta. Platon je gore u tekstu (545e) najavio da ce ovo izlo iti na pesnicki tajanstveni nacin.a ta dalje ka u Muze?'.Isto se mo e reci i za medusobne odnose pravilnih tetraedara i za medusobne odnose piramida cije su osnove Pitagorini trougli. Ova kasta nije imala gradanska prava. Predstavljanje ivotnih ciklusa istovremeno ravnim (kvadratnim brojevima) i prostornim (kubnim brojevima) figurama verovatno potice iz osnovne podele ivog bica na du u i telo. Du a je neprostorna. odnosom kateta u osnovnom Pitagorinom trouglu i u svim trouglima koji su iz tog osnovnog izvedeni umno avanjem njihovih strana celim brojevima. Od antickih vremena do na eg vremena komentatori nisu do li ni do kakvog jednoznacnog tumacenja. zasnovana na slicnosti. naziv za kastu seljaka u Sparti. prema modernoj notaciji. kao u tragediji". bolesti. ni na koji nacin nije ucestvovala u upravljanju dr avom. ta racunica izgledati ovako: (4/3 25 3)2 = (4 · 25)2 = 1002 = 100 " 100.

382 26 Veliki kralj" je u V veku i kasnije bio uobicajeni izraz kojim su Grci oznacavali kralja Persije. koje su u atinskoj dr avi bile legalizovane. nestalan i razdiran raznim strastima. Asocijacije savremenika na Platonov tekst morale su. Ovde se verovatno misli na eleusinske misterije. ocigledno je u najvecoj meri ironican. sve karaktere i sve tipove dr avnog uredenja. Kontekst poredenja je takav da misterije" pokazuje u vrlo lo em svetlu. 33 Platon hoce da ka e da takav covek s vremena na vreme pone to misli. 27 Plutos je u istoimenoj Aristofanovoj komediji slepo bo anstvo bogatstva. Jedan deo Odisejeve dru ine posetio je Lotofage. koji su suprotnost istinitih govora" (atothon logon). dijalog Gozba (210ac. 29 Aluzija na ono to se prica u IX pevanju Odiseje (3. 31 Opis onoga to se zbiva u du i ovde odgovara onome to Platon vidi kao principe raspodele vlasti u atinskoj demokratiji. logos se u ljudskoj du i ucvr cuje (stvara tvrdavu") u obliku unutra njih cvrstih uverenja (mnenja). Odisej je morao. na koji se u Platonovom tekstu aludira. Slvarno Platonovo uverenje je. I u jednom i u drugom slucaju. 212a). demokratskom coveku".24 Eshil. napred. kako se vidi iz onoga to sledi. koja onda nastupaju kao vod ivotnog pona anja. 570) sa razlicitih mesta tragedije Platon je ovde spojio. la ni govori" (aladzones logoi). pona anju orficara daje odeljak 364b i dalje. lo u sliku . Plutos ne razlikuje rdave od dobrih. 557cd). 32 Rec je . Njegovu tvrdavu" sacinjavaju obmanjujuci" i varljivi". ali slicno. koji su ih poslu ili slatkim i medenim lotosom". da one drogirane silom vrati na brod. 25 To znaci kao manjina odabranih koja mo e da upravlja dr avom i bez pomoci vecine. 34 Demokratski covek. upravo suprotno tome. naime. Odisej je. koji odbija da prihvati hijerarhiju vrednosti. u drugoj knjizi Dr ave. Oni koji su okusili taj lotos namah su se zaboravili i nije im vi e bilo stalo do povratka na brodove ni do traganja za domovinom. koja je odbacila njegove lade daleko od Kitere. dospeo u Libiju gde su stanovali Lotofagoi(oni koji jedu lotos). pripisan tiranidi i tiraninu. biti neuporedivo ivlje i odredenije nego to to mo e biti slucaj sa dana njim citanjem. 35 Atribut najlep i". pod dejstvom strahovite bure. uz pomoc preostalih drugova koji nisu jeli lotos. Sedmorica protiv Tebe. prema tome. u haoticnoj me avini. 28 Upor. 30 Platon poredi korumpiranje mlade du e sa postupkom posvecivanja u velike misterije" i sa svecanim povorkama koje posveceni prireduju. mudruje. Kandidati (mladi ljudi) za posvecivanje u ove misterije morali su prethodno proci kroz obred oci cenja. Na drugi nacin. pa su tiranida" i tiranin" najru niji . dva stiha (451. sadr e u sebi. da bi ubrzo to napustio i utonuo u bujicu svakodnevnog ivotnog toka. kao i demokratska dr ava (v. 67 104).

potcinjena coveku (mu karcu). 38 Upravo ono to nam je na vrh jezika". koji vodi decu u kolu i vraca ih kuci. fragment iz nama nepoznate Eshilove tragedije. a ucitelj gimnastike je pedotrib (paidotribes). 39 U izvorniku doista stoji ther (zver. preteranoj .i najgori. 37 Pedagog (paidagogos) je rob (domaci sluga). On se stara . ali prethodno je bilo govora . 36 Platon prigovara demokratskoj dr avi sklonost da doseljenicima (metecima) i strancima (pripadnicima drugih helenskih dr ava) daje jednaka politicka prava kao i svojim gradanima. tome da deca obavljaju svoje kolske obaveze. divlja ili pitoma ivotinja). Ucitelj (profesor) naziva se diddskalos.

po redu vremena" (D. razdra uje. U ovom slucaju prekomerna sloboda propada. u Platonovom poredenju. velikoj popustljivosti demokratske du e prema svemu to bi. koje su bogatiji gradani placali dr avi. u Periklovo vreme. 40 Adeimantova tvrdnja je verovatno u duhu neke. misli Platon. ucnim ljudima od akcije. . jer njima nasuprot nema nikog. drugo nastaje po redu vremena. Kao takva. trebalo da ima pona anje koje dolikuje potcinjenima. 41 Teza podseca na Anaksimandrovu misao: Ono iz cega stvari nastaju. a ne na imucne gradane". 43 To se po svemu sudeci odnosi na trutove" (parazitske politicare). koja je bila uvedena u Sokratovo vreme (400. poslovice. jer one jedna drugoj placaju pravednu kaznu i odmazdu za svoju nepravicnost (prekomemost). koji su. Za dr avu je. lenjih i rasipmh. razdra ljivim. takve su i slu kinje. podeli demokratske populacije na manjinsku ali aktivnu grupu politickih lidera i vecinsku grupu njihovih pasivnih sledbenika. pospanost i apaticnost (ravnodu nost). Prekomemost je u odredenom smislu nepravednost i za Heraklita. u to i propadaju. makar i u alegoricnoj formi. i jedni i drugi bivajuci paraziti u telu dr ave. 45 Siroma ni atinski gradani dobijali su. cini se neverovatnim da se u ovom tekstu to osporava. po nu nosti. po prirodi". izaziva bes i gnev. 12 A 9). 42 Upucivanje na stranu 552a i dalje. ali njome se na indirektan nacin potvrduje da sagovornici ive u takvoj dr avi u kojoj je sve dopu teno. nama nepoznate. citirana poslovica kao da se odnosi na ene: kakve su gospodarice. svugde hoce da odlucuju i predvode. Trutovi sa aokom (str ljeni) odgovaraju onim besnim. zlo ako u njoj glavnu rec vode ovi holericni" i ako ove nema ko da kontroli e. tome plemic Adeimant saop tava licno iskustvo sa svojih putovanja izvan gradskih zidina: ne po tuju ga cak ni konji ni volovi. 43 Po pretpostavkama tada nje medicine. nastaje ropstvo. Ta popustljivost je tako iroka da se u oblasti delovanja demokratske du e cak i domace ivotinje pona aju nekontrolisano. Buduci da se Platon napred zauzimao za jednaku prirodu" mu karaca i ena. dnevnicu za prisustvovanje sednicama narodne skup tine. g. . ili ako su kao sudi je ucestvovali u radu masovnog demokratskog suda. pa cak i preterana sloboda domacih ivotinja. nekada nji Sokratov ucenik. pre n. 44 Rec je . koji se u sve me aju.slobodi ena u demokratskoj dr avi. ona izaziva veliki preokret: jedno propada. e. dok uc ili hole (chole). govori . cija je uloga da zuje" i da onemogucuju one koji govore (i misle) drukcije" od onoga to lideri procenjuju kao valjano. sluz ili flegma (phlegma) je gnoj koji uzrokuje visoku temperaturu. doslovno tumacen. po zavr etku peloponeskog rata) i u kojoj je sudelovao i Platonov srodnik. Uz to. Trutovi bez aoka odgovaraju. ako je verovati Platonovom prikazu. i za Anaksimandra. pospanim i ravnodu nim ljudima koji se ni za ta ne brinu (flegmaticni su). i za Platona. prinudeni da brane svoju cast i imovinu od kleveta i pohlepe. osim onih fleigmaticnih. 46 Misli se na razne poreze i da bine. s druge strane. 47 Ovo bi mogla biti aluzija na oligarhiju tridesetorice. Kritija. Inace tekst.

49 Likaon. 54 Za titnik naroda" se nece pona ati kao Kebrion. g). glasio je ovako: Kad mazga jednom sedne na medanskih kraljeva presto. prema predanju. medutim. u Platonovim razmatranjima. i sasvim da i cezne u uzornoj dr avi. Kao takav. dodeli telesna garda. naime. kako bi pomocu ove suzbili ulica j manjinskih grupa (bogata a i plemica) na dr avne poslove. kao i grupama sacinjenim od onih koji su va ili kao kolenovici (plemici). pretvoren u stihove. i na sram ne misli tada! 53 Stih iz Ilijade (XVI. Trebalo bi da njihov ugled opada u oligarhiji i aristokratiji. a nije mu palo na pamet da se popne na borna kola i da nastavi borbu. Zevs se zbog toga silno naljutio pa je Likaona pretvorio u vuka. jer onima koji istupaju kao njegovi zastupnici i za titnici daje neogranicenu vlast. shodno koncepciji tragickog pesni tva izlo enoj u II. u kojem se ne ka e da su mudraci oni od kojih je tiranin nacinio svoje dru tvo". V. narod je otac tiranina" i tiranide. Posle je uz pomoc svoje telesne garde nasilno prigrabio vlast. prvi zatra io od naroda da mu se. Inace. 776). delom kao seljaci delom kao pripadnici siroma nog i vecinskog sloja gradskog stanovni tva. Odgovor Pitije. uveo je u Arkadiji Zevsov kult i podigao hram Zevsu Likajskom (Likejskom). 51 Generalizacija Pizistratovog lukavstva. 58 Rec narod (demos). nego samo ono mno tvo bezimenih i uglavnom siroma nih gradana koji su. 56 Adeimantovo zapa anje odnosi se na Euripidovu tragediju Trojanke (1169). I 59). Sofoklove tragedije. prineo je u hramu ljudsku rtvu. koji je prema citiranom mestu Ilijade (XVI. III i X knjizi Dr ave. ne oznacava celokupno stanovni tvo dr ave. 50 Izraz pozajmljen iz Pindarove Druge pitijske (32). Pizistrat je. Likaon. sudskom odlukom.Imovina je mogla biti. demokratija i tiranida. a kucu mu gromom spalio. Platon je ovde ocigledno izokrenuo smisao citiranog stiha. 55). takode iz Odiseje (XXIV. Ali jo neprosvecen vladar Pelazga. rtvovanje decaka u hramu Zevsa Likajskog u Arkadiji nastavljeno je i kasnije uz ritualno preobra avanje u vuka onog ucesnika na koga kocka pada da pojede deo utrobe rtvovanog decaka. konfiskovana. radi licne bezbednosti. Robert Grev. Grcki mitovi (38 a. U tome prica Herodot (Istorija. 770 i dalje) upla en od ki e strela le ao na bojnom polju koliko je dug i irok". po njegovoj proceni. 40). 55 Ironicna aoka upucena Euripidu. 57 Platon misli da tragicki pesnici mogu u ivati ugled samo u ni im oblicima dr avnih uredenja kakvi su. Tad ti na ljunkoviti Hermo ostaje smesta da be i . nama nepoznate. Karakteristicno je. sin Pelazgov. ali stih koji mu Platon pripisuje nije njegov. Ovo 384 pretvaranje Likaona u vuka Platon uporeduje sa preobra ajem narodnog zastupnika u tiranina. da Platon ne defini e demokratiju . po svome socijalnom polo aju postavljeni nasuprot manjinskim grupama bo_ gatih. 52 Prema Herodotu (I. Lidijski kralj Krez poslao je svoje izaslanike u Delfe da upitaju proroci te da li ce njegova vladavina biti duga veka. Na Lidane tankih nogu. nego je pozajmljen iz jedne.

kao vladavinu vecine" kao to je defini e Perikle niti kao vladavinu siroma nih. tj. u kojoj. A uz to i kao uspostavljanje prekomernih sloboda. uspostavljanju tiranide. 385 . to nu nim nacinom vodi velikom preokretu". iako ovo poslednje unekoliko sledi iz celine njegovih razmatranja. osim samog tiranina. preciznije. niko drugi nije slobodan. op te ravnopravnosti. On demokratiju vidi kao uspostavljanje op te jednakosti ili.

spletkare u vidu zanata nazivaju se sikofanti"." KNJIGA DEVETA ( 0 ) 1 Na strani 558d i dalje u VIII knjizi zapoceto je raspravljanje . Upor. po udama ili . 571cd. moglo je poslu iti kao osnov za Frojdovo obja njenje snova. koji se i u Frojdovoj teoriji kao zadovoljavanje zabranjenih i potisnutih elja. buduci primitivna i nedovoljno ukorenjena. ali ova. eljama. kao to se u demokratskoj dr avi rada tiranin. 4 U izvorniku stoji demotikbn. Kasnije i . medutim. 606a. Adeimant treba da se podseti na ono to je receno na strani 558d i dalje. 6 Ostale strasti" prikazane su ovde po analogiji sa narodom u demokratskoj dr avi (564a i dalje). na primer.. Iz konteksta je. nije dovoljna za tita od korumpiranja do kojeg dolazi u dru enju s gradskim majstorima raskala nog ivljenja. denunciraju. jer ono to je u du i i divlje" ne zazire u snu kada razum i moralni kontrolor zaspu ni od kakvih opakih elja i njihovog zadovoljavanja: nema tog jela od kojeg bi se uzdr alo". u naporu da razlikuje ono to pouzdano zna od onoga to ne zna. V. to je i ovde uporeden sa krilatim str ljenom koji opasno ubada. a ne prema saznanju istine i bica. kao i bele ku 43/. 5 Rec je .. s pretpostavkom da je ljubavna strast najjaca i da je u ovom slucaju okrenuta prema culnim zadovoljstvima. u kontemplaciji bica i temporalne strukture bivanja. 619c) koje su na le svoje mesto mitovima. kojoj u na em vremenu govore neki psihoanaliticari. sykophantes je onaj ko denuncira izvoznike smokava iz Atike. prikazuju ivotinjsku na u 3 Izvorni rukopisi na ovom mestu nisu dovoljno pouzdani. prirodi snova. Prvobitno. 8 Veza izmedu tiranskog i erotskog . V. 2 To to je ovde receno . odnosu uma (onog to je u du i najbolje) i culnosti koja ometa um u cistoti njegovih ispitivanja". 386 ·> V. Ovde se misli na ljudsko meso i gnusobe jedenja sopstvene dece (X. rec koja istovremeno oznacava i demokratskog i coveka iz naroda. Taj covek iz naroda" dobija vaspitanjem odredenu vrlinu. Eros je ovde oznacen kao vod besposlenih i rasipnickih strasti". a Eros je prikazan po analogiji kao zastupnik naroda". Rajh. 561a i dalje. koji za sebe zahteva telesnu gardu (566b) i koji konacno postaje tiranin u du i. Amor) sa strelama. str. nered). i buduci da je Eros prikazivan kao krilati bog ili demon (lat. 7 U prvoj knjizi (329c) navode se reci ostarelog Sofokla: srecan sam to sam umakao tom besnom i svirepom tiraninu" (Erosu). erosu (eros) kao ljubavnoj ce nji. 10 U izvorniku stoje reci hnarhia i anomia (bezakonje. U Platonovom tekstu se aludira i na vezu snova i mitova. i to u okviru istra ivanja karakternih crta demokratskog coveka. uprkos dr avne zabrane takvog izvoza. " Oni koji tu akaju. jasno da je tu rec . tekst iz dijaloga Fedon (65a i dalje).

oslanjajuci se na preobra eni eros. 22 Onaj deo du e kojim covek uci (manthanei) obuhvata um i razum zajedno. ali svaki tiranski covek ne mora zauzimati i polo aj tiranina u dr avi. jjrincip je ovaj: svaki tiranin u dr avi mora biti po svome karakteru i temperamentu tiranski covek. luda. ali tada se u na em jeziku gubi terminolo ka veza sa ljubiteljem pocasti" i ljubiteljem novca". Uzornoj dr avi pak odgovara filozofski covek u cijoj du i gospodari um. ima toliko tipova ljudi koliko ima tipova dr ava. . uop te.ovde. pijana.. 25 Novac i slava su toliko potrebni koliko su neophodni za opstanak. oni najmudriji) i koja se ovde kao i gore (576d) naziva kraljevskom. u Platonovom tekstu. 14 Ovde se uzorna dr ava naziva kraljevskom" i uporeduje sa tiranskom dr avom. dijanoetickim vrlinama". kao mikrokosmos ( Covek je mikros kosmos". 21 U izvorniku je upotrebljena rec dokaz" ili dokazivanje" (apodlixis) i ovde i u prethodnom stavu pod (d).cinkaro a") 12 Shodno prethodno saop tenoj tezi da je Eros najveci i najsna niji tiranin u du i. Razumljivo. 20 . D. dr avi kojom upravljaju filozofi (tj. nasuprot presokratovcima koji su coveka odredivali kao svet u malom. Ovu mogucnost vezivanja erosa i mudrosti Aristotel je kasnije razvio u obliku svoje teorije . tome se govori na stranama 436a i dalje. Demokrit. 17 Platon je coveka shvatio kao dr avu u malom. 439c i dalje. 16 Napred izlo eno je opis one uloge koju je sam Platon ostvarivao dok je boravio na dvoru Dionisija Starijeg. fr. 23 Izraz volja" (to thvmoeides) treba razumeti u smislu tumacenja datog u prethodnoj bele ci (22). ali u izopacenom vidu: strasti medu kojima je najjaca erotska strast gospodare umom do te mere da je tiranska du a prakticno bezumna. stranu 571c-e). na eros koji nije vi e usmeren na telesna nego na intelektualna i uzvi ena zadovoljstva. 19 Bogovima Platon ne pridaje sveznajucu i svevidecu moc. 34). ali s tom razlikom to Platon u voljne funkcije du e ubraja i deo onoga to se danas naziva afektivnim stanjem (srditost. 15 Rec je . Tako tiranin u dr avi biva i sam tiranisan od ovog svog unutra njeg tiranina. osecanje hrabrosti i straha). Tiranskoj dr avi odgovara tiranski covek u cijoj du i je takode uspostavljena tiranida. 13 Tiranin u budnom stanju cini one gnusobe koje se inace dogadaju samo u snu. 18 Glaukon je tiranskog coveka proglasio za najsrecnijeg (578b). gnev. kada niske strasti prodiru u vidu zadovoljavanja zabranjenih elja (v. Otuda za Platona. onaj kojim se covek uzbuduje (thvmoutai) obuhvata pribli no ono to mi nazivamo voljnim funkcijama ili voljom". 24 Mo e se umesto ljubitelj mudrosti" slaviti filozof". koji razbuktava njegove strasti i razdire ga iznutra. sikofant" je naziv za denuncijanta (. Sokrat ne prihvata to nego dokazuje da je od ovoga jo nesrecniji onaj tiranski covek kome je sudbina odredila da svoj ivot provodi kao tiranin neke dr ave. tiranina Siraku kog.

387 .

32 Vrednosti se ne prosuduju nicim drugim do upotrebom uma. po pretpostavci. zadovoljstvo koje ljubitelj dobiti oseca kad zaradi novac. na osecanje prijatnosti. Eros kao najjaca strast mo e potpuno da zatamni. 29 Iskustvo filozofa steceno je posrednim putem. u svojevrsnoj upotrebi logosa (govora). Platon ovde podrazumeva razlikovanje relativne i apsolutne istine. priznaju da je ovaj u pravu. 27 Izraz ono to je po sebi istinito" ekvivalentan je sa izrazom ono to je apsolutno istinito". pa i zadovoljstva. Po tom merilu. a da se tako ne to ne bi desilo. nego na ono to bi po merilu uma. 28 To jest ljubitelja mudrosti. to nije slucaj sa ljubiteljem dobiti i ljubiteljem pocasti. koja se koriste umom i govorom (logosom). Kad je rec . 30 Orude ili organ prosudivanja je um. Misologa pominje Platon ranije. zato to je bez-lican. 33 Filolog (philologos) je ovde doslovno onaj koji voli logos. . tj. da ih savlada. nego jedino posredstvom govora (logosa). ljubitelji dobiti) smatra da je u pravu pitanje je kako se mo e znati ko je od njih stvarno u pravu. nego la na. moralo biti najprijatnije. bele ku 64/111. jer ovi ne poznaju zadovoljstvo koje proishodi iz posmatranja bica ili prirode svake stvari. ljubav koja kao takva mo e da potisne ostale ni e strasti. A la nost tih zadovoljstava dokazuje se njihovom kratkotrajno cu i time to se ona pome ana" s bolom i bivaju zamenjena bolom. a do istine kao osnovne vrednosti ne mo e se dospeti neposrednim osecanjem. uporedivanjem i prosudivanjem sva tri zadovoljstva. 34 Platon ocigledno ne misli na subjektivni vid prijatnosti. odnosno u dokazivanju: razlaganju i obrazlaganju. dr i dokaza i ne iznosi svoje licne i trenutne impresije. najbolji i najugodniji. ili zadovoljstvo koje castoljubiv covek oseca kao pobednik. koji se ispoljava. ukoliko se ovaj u dijalogu pokazuje kao niz sudova koji dopadalo nam se to ili ne vode jednom odredenom zakljucku. logicki sled je jaci od unutra njeg otpora licnog uverenja i osecanja i to.26 Svako hvali svoj nacin ivota kao najlep i. potisne i onemoguci um. pokazuje u dia-logosu. Svaki soj ljudi (ljubitelji mudrosti. rasudivanja i dokazivanja. Suprotnost filologu" je misolog" (misologos). Apsolutna istina je istina po sebi . a to je onaj koji slu a glas uma. V. Relativna istina je u ovom slucaju unutra nja uverenost svakoga od ona tri coveka" da je u pravu sa sopstvenog stanovi ta. jer ih je primorao do-kazivanjem da ka u ono to inace ne bi rekli. a ne po ovom ili onom stanovi tu. zagospodari nad njima. onaj ko je osloboden dejstva strasti. 35 Pametan covek je u hvaljenju jak zato to se. istini po sebi. Sokratovi sagovornici cesto i protiv svoje volje. uz ocigledno ustezanje i unutra nji otpor svoje licne pristrasnosti. hvaleci ivotni izbor (filozofiju). ne bi bila prava i stvarna zadovoljstva. u trecoj knjizi (411d). potrebno je preobratiti tu sna nu strast u ce nju za mudro cu i ljubav prema logosu. onaj ko mrzi logos. nepristrasan (bez strasti). ljubitelji pobeda i pocasti. si Pretpostavlja se da nu ni logicki sled moraju prihvatiti sva bica koja raz-um-eju.

To je poredenje vec upotrebljeno ranije. forma koja je izra ena. matematicki i ciji se izraz. ne vari kao uobicajena hrana. Platon nastoji da to saop tenje mudrosti potkrepi i dokazom. te se njen smisao mora odrediti prema kontekstu. jer su takvi predmeti i nacini njihovog padanja empirijski vrlo raznoliki. nije opis padanja ovog ili onog predmeta. du i i kao hranom koja je hrana je stvarnija zato to se znanje telu. na strani 580b.36 Sudija" koji u sportskim nadmetanjima odreduje rang-listu onih koji su ucestvovali u takmicenjima. Treci poraz nepravednika progla ava se za najveci i najpotpuniji zato to proishodi iz saop tenja mudrosti. nije opis onoga to se vidi. da se za nju bori podupiruci je. pica). koji su promenljivi. razlozima i odbijajuci prigovore. 42 U izvorniku: ousia. 37 Prva pobeda je progla ena na strani 580c. dijalog Sofist (236e i dalje). 41 Osnov Platonovog rasudivanja cini nacelo: ono to je istinito. nego je forma padanja koja podrazumeva potpuno neempirijsku situaciju. ostaje saznato za uvek. Ali filozof. 33 To bi mogao biti Solon iz price . opet ne slucajno i bez oslonca na platonsku tradiciju. Herodot. mora i tu istinu da dokazuje. Pretpostavka je da se znanje ne odnosi na empirijske sadr aje. Ono to se neprestano menja manje ucestvuje u bicu nego znanje. nego ni ta i nestvarno. I. 3' Na strani 583e. Mudrost uvida istinu i saop tata je kao neopozivu. njegovoj izjavi Krezu ko je najsrecniji covek (v. 30). kao nespornu odluku same mudrosti. naziva formulom". U nastavku teksta. la i i zablude su nestvarne. I shodno tome. za koje se pretpostavlja da je nepromenljivo: ono to je jednom saznato. Du e se ispunjava znanjem. koji nije mudrac nego tak ljubitelj mudrosti. olimpijskom". 40 Zadovoljstvo koje je takvo samo kao posledica bola nije stvar no. ne slucajno. hrani se znanjem stvarnija od telesne hrane (jela. jer se i u zacaranim stanjima i u snu mo e osecati i videti ne to to ne postoji. Sokrat nije mo gao to direktno cuti od Solona. 388 38a Ovu trecu pobedu Platon progla ava najvecom. nego prividno zadovoljstvo. Cinjenica da covek to zadovoljstvo oseca ne dokazuje ni ta. Naravno. to sam u prevodenju i ucinio. U modernim naukama zadr ana je ta Platonova pretpostavka: zakon slobodnog padanja. 44 Rec je . A du evna po tome to znanje ne mo e da istruli i propadne. Upor. 43 Recenica u izvorniku je dvosmislena. najzad i zato to se . to je i stvarno. Istorija. jer njima ne odgovara ne to i stvarno. na primer. nego na forme (ideje) koje su nepromenljive.

Stesihor je ispevao svoju palinodiju (palinodia = poricanje) iz koje Platon u Fedru navodi sledece stihove upucene Heleni: 389 .znanje ne odnosi na ono to mo e da propadne i istruli. naprotiv. duhovna zadovoljstva istinska i stvarna. On je naime. i vezuju se za ono to je trajno i nepromenljivo. bio po kazni bo anstva izgubio vid zato to nije pevao pravu istinu . nevernim suprugama sa dva do tri mu a". Kasnije. trenutna. 243ab). nego eventualno na formu propadanja i trulenja. na formu koja sama po sebi ne propada i ne truli. 47 Stesihor. jedan od najstarijih tvoraca horske lirike. u svojoj poemi Razaranje Troje peva . kao i Homer. Heleni i Klitemnestri. 45 Platon u gornjem pasusu nastoji da doka e da su telesna zadovoljstva manje istinska i manje stvarna zato to su prolazna. na severnoj obali Sicilije. ali istinito. iveo u Himeri. kao . Heleni. jer su trajna i ncpromenljiva. Prema onome to Platon ka e u dijalogu Fedar (XX. 46 Znaci: neobicno i zagonetno. Stesihor je. Tindarovim kcerima. nestalna i da su. pa je zbog tih kleveta oslepeo. kad je saznao da je uzrok Helenine sudbine bio Afroditina osveta.

odnosno. umro je lep. dru tvo" (Prilog kritici Hegelove filozofije prava. progledao. 51 Ocigledno zakljucivanje po nacelu: ljudska jedinka je dr ava u malome. nego . stvara u sopstvenoj du i haos u kojem se oko gospodarske uloge bore one sklonosti (ljubav prema dobiti i ljubav prema pobedi) kojima gospodarska uloga po prirodi ne pripada. filozofa-kralja. 50 Tvrdi se da svim eljama. jer jedino razum zna i ume da proceni ta je za svaku od tih elja najbolje. ljubavi prema mudrosti kao vodi ivotnog pona anja: onaj ko ljubav prema mudrosti i ljubav prema istini ne uzima za vodu svog ivota. kao i oni koji vole dobit i telesna u ivanja. Covek kojim gospodare strane sklonosti (castoljubivi deo du e) pona a se smu eno. filozofiji kao profesiji ili kao nauci. a onaj ko je u samom sebi na gospodarski polo aj uzdigao telesne po ude pona a se kao ivotinja koja svoj ivot provodi u zadovoljavanju najnu nijih nagona. s obzirom na cinjenicu da Platon ne raspola e jednostavnom simbolikom. pa i onima cije je poreklo u culnom i voljnom delu du e. pa se u takvom stanju ljudi pona aju kao da su zacarani. po Platonovom kazivanju. Uvod). 54 Platon zapravo ka e da je jedno zadovoljstvo zakonitog roda". On je najbli i istinskom zadovoljstvu zato to je ljubav prema mudrosti" (filozofija) vod njegovog ivotnog pona anja. Posle ove pokajnicke pesme Stesihor je. strasti pomracuju um. Platon prepricava ono rnesto iz palinodije u kojem Stesihor ka e da je stvarna Helena ostala u Egiptu kod kralja Proteja. izrodi. jer zna koje mesto. i da je ono to su ratnici pod Trojom videli bilo samo prividenje Helene. to je covekov svet. 5. pokazuje kao te ko i slo eno. 55 Ovde pocinje jedno izracunavanje koje se. a Ovde nije rec . Slicno tome rasuduje Marks: Covek. najvi e odgovara da budu vodene razumom. Takvim nacinom izra avanja njegovo tvrdenje dobija izgled zalaganja za patrijarhalni kodeks ivota. Ovde. koji je bezumna lepa sklonost. 52 Kraljevska po uda" je ljubav prema mudrosti. . Jedino je ona sredena" (kosmicna). vezana neposredno za ono to je kratkotrajno i prolazno. a Homer. 49 I castoljubivi ljudi mogu biti bezumni. ne saznav i istinu. koja oznacava onu sredi nu funkciju du e. onu koja je izmedu umne i po udne funkcije.Nije istina to sam pevao i nisi po la na brodovima lepih vesala. 53 Ovde se misli na kralja-filozofa. a da su druga dva bastardi. prevedena je ovde izrazom strasna sklonost". koja mera i koje vodstvo odgovara svakoj od po uda. gube kontrolu nad sobom. Tiranin je pak najdalji od istinskog zadovoljstva zato to je vod njegovog ivota raspusni i pomamni eros. 48 Rec to thymoeides. pa i sebi samoj. dr ava. niti si do la u Trojinu tvrdavu. u Dr avi. jer je kontrolor (um) potisnut ili zaslepljen sna nim dejstvom telesnih ili razjarujucih strasti. I u jednom i u drugom slucaju.

verovao da stepenovanje (potenciranje) nije obicno umno avanje nego i usavr avanje. naime. obliku ravne figure. ima jo jednu slabost. a povr ina 81. 3-3 = 9 (udaljenost ili rastojanje tiranina od kralja prema napred datoj Platonovoj lestvici). prema na im merilima. a da je ravan" proizi la iz tog broja u stvari kvadrat cija je strana 9. timokratski covek. shodno gornjem tekstu. rezultat saop ten u jednoj od narednih recenica. koja je. shodno polaznoj pretpostavci . pramena kvaliteta koja ima krajnju svrhu. kvalitativnoj razlicitosti intelektualnih zadovoljstava od ostalih zadovoljstava. osim to je neprimerena samoj stvari jer se vrednost zadovoljstva ne mo e izraziti numericki. da nema dubine. Te koce oko razumevanja tog poredenja pre svega proizlaze iz tada nje geometrijske terminologije. a mo da zato to je oblik ravne figure u ovom slucaju indiferentan u svemu drugom osim u tome da ona bude figura u ravni. Ako je ovo poslednje tacno. jer tekst ne daje nikakve precizne odredbe . sastoji u sledecem: ako je zadovoljstvo tiranina samo prividno.56 Zato to je izmedu njih tzv. mo da zato to su Sokratovi sagovornici znali precizirano znacenje tog izraza. . a triplasion triplasiou mora oznacavati 33 33. mo e kako mi se cini poslu iti kao cvrsta osnova za rekonstrukciju Platonovog izracunavanja. neprecizna i nerazumljiva. onda bi privid tiraninovog zadovoljstva bio predstavljen analogno senci koja je takode figura u ravni. Izra ajne mogucnosti na eg jezika dopu taju jo i asocijaciju na to da je tiraninovo zadovoljstvo povr no i povr insko. mogla biti i trougao i pravougaonik i si. zajedno sa onom dole (587e) u kojoj se saop tava krajnji rezultat. = Z : Z odakle sledi da je Zt = odnosno. Ta bi ravan. 390 inace se drugacijim tumacenjem nikako ne mo e dobiti krajnji rezultat 729. Ova se. Zk : Z Zt 33 33 · Zk = 729. Tiraninovo zadovoljstvo predstavljeno je kao povr ina" ili ravan" (epipedon). narednu bele ku. Mislim da Platonovo izracunavanje odgovara sledecoj proporciji: Zadovoljstvo kralja odnosi se prema zadovoljstvu oligarha na isti nacin kao to se zadovoljstvo oligarha odnosi prema zadovoljstvu tiraZ · Z nina. 58 Geometrijsko predstavljanje i uporedivanje tiraninovog i kraljevog (intelektualnog) zadovoljstva manje je jasno. 57 Ova recenica. V. Ali ova racunica. Cini se da je Platon. U njoj stoji izraz triplasiontriplas iou (trostrukost trostrukosti) u kojem triplasion (trostrukost) mora oznacavati 33 ili 81. medutim. onda se umno avanjem tog zadovoljstva ne mo e dobiti ni ta drugo do prividno zadovoljstvo.. ili. Za tu ravan (povr inu) ka e se da je prema broju daljine (du ine)" kata ton tou mekous arithmbn iz cega se zakljucuje da je broj daljine".

povecavanje snage i vrednosti. stepenovanje). koja. koliko je zapravo ono prvo vece od ovoga drugog. Tiraninovo zadovoljstvo moglo bi biti predstavljeno kvadratom cija je strana 9. a 391 . osim racunsko-tehnickog znacenja (potenciranje. Time se ujedno obrce red i odnos poredbenih clanova. Tim recima u izvorniku odgovara rec dynamis. Prethodno je racunato koliko je tiraninovo zadovoljstvo manje od kraljevog. ukazuje jo i na jacanje. Ovde ostaje da se poka e kako bi taj isti broj mogao odgovarati i onome to je dato kao geometrijsko poredenje. te se sada pokazuje kolika je udaljenost kraljevog od tiraninovog zadovoljstva.. po svoj prilici.59 Nemoguce je adekvatno prevesti tu Platonovu recenicu i to zato to na e reci potenciranje" i stepenovanje" u nas imaju samo racunsko-tehnicko znacenje. no numericki rezultat je. razumljivo. 60 Kako je. u oba racunanja isti. Platon do ao do broja 729 pokazano je u bele ci 57.

kome se pricalo da okameni (od straha) svakoga ko ga pogleda. Ujedno. ni dubinu. Neocekivani obrti (paradoksi) nastajali su iz sledeceg: tacke bez dimenzija proizvode liniju. Ovo bi moglo imati nekog osnova u pitagorejskoj ili Platonovoj pretpostavci da tek treca dimenzija daje izgled stvarnog. Gorgonaje pak simbol za najni e s trasti i telesne po ude. povr ine kao ono to ima dve dimenzije du inu i irinu. pri cemu se vec tu dogada kvalitativni skok iz privida u stvarnost. Slika cudovi ta verovatno dolazi otuda to su spomenuti stanovnici Tesalije bili vesti konjanici. a volumen 93 = 729. jednodimenzionalne linije proizvode dvodimenzionalnu povr inu (drugi kvalitativni skok). naime. ukoliko su li ene vodstva i gospodarstva uma. Kentauri (Kentauroi). koje takode ive u ljudskom bicu predstavljenom slikom one spodobe. lava i coveka. onda bi kraljevo (kraljevsko) zadovoljstvo moglo biti predstavljeno u obliku kocke cija je ivica 9. u registru imena. cine da spodoba u ljudskom liku-omotacu postaje pomamna i smu ena.5 dana i 364. irinu i dubinu). Prema tom racunu. na pocetku druge knjige (360c i dalje). ili kubiranjem. volju. glavom i rukama. te u nepravicnog . kao i na tim planinama. bica sa konjskim telom i ljudskim poprsjem. Ako je to tako.. dane i noci. a prostorne figure kao ono to ima sve tri dimenzije du inu. Komentatori ovog mesta Platonove Dr ave obicno upucuju na jedan racun koji se pripisuje Pitagorejcu Filolaju. nastojeci da dodatnom argumentacijom ojaca Trasimahovu tezu i tako podstakne Sokrata na pobijanje tog mnenja. Tako su nazivali i ljude koji su stanovali u Tesaliji izmedu planina Ose i Peliona. tome da su upravo u Platonovoj Akademiji tacke definisane kao ono to nema dimenzije. Ostala obja njenja v.istinsko". meseci i godine. ono to nema ni du inu.. ako je istina da ovima odgovaraju dani i noci. da su linije definisane kao ono to ima samo jednu dimenziju du inu. 62 Na primer. a povrh svega ono bi bilo . tako da se sabiranjem 364. prividno postaje stvarno. ni irinu. stvarno zadovoljstvo. u osnovi tog rasudivanja. dvodimenzionalne povr ine proizvode prostorne figure (treci i vrhunski kvalitativni skok). U tome verovatno treba tra iti razlog Platonovoj pretpostavci da je kraljevsko zadovoljstvo treca potencija prividnog tiraninovog zadovoljstva. bele ku 58). irinu i dubinu (visinu). odnosno one strasne sklonosti koje. Potenciranjem sa 3. Rec je. Ono bi dakle imalo tri dimenzije (du inu. 65 Rec covek" upotrebljena u dva razlicita smisla: (I) covek kao umno bice i (II) covek kao ona spodoba sastavljena od Gorgone i lava skrivenih unutar te spodobe koja spolja ima izgled ljudskog bica. . mnogoglavo cudovi te . Osnov za to poredenje sa rezultatom Filolajevog racuna daje sam Platon u tekstu koji sledi (588a): imaj u vidu da je taj broj tacan i da odgovara stvarnim ivotima. najzad." 61 U tom smislu je govorio Glaukon. vreme racunato kao jedna godina podeljeno je na svoje sastavne elemente. a ne prividno.5 noci dobija broj 729.povr ina 81 (. nadalje. 64 Gorgonu. verovatno se krije otkrice paradoksa elemenata geometrije. 63 Datom opisu odgovara ono to u mitologiji nosi naziv Gorgona (Gorgon). Skulptori i slikari stavljali su lik Gorgone na Zevsov tit. Lav ovde simbolicno oznacava srcanost.

obavljaju svoje odgovarajuce funkcije. ponekad i prozirnu. Uzrok njegovog gre enja. Ananke). nego mora cesto da se pretvara i da majmuni e da bi zaradio novac i tako ostvario ono to dr i za najvece dobro. 568 i dalje). pripada. 73 Covek koji se odaje nezasitoj lakomosti ne mo e da bude hrabar kao lav. Izraz lepo" u produ etku teksta nema estetsko nego moralno znacenje. 75 Prijateljstvo je. 77 Misli se na razum i um kao na cuvare i vladare" u du i. a delom sloboda izbora. 16). za Platona. U Odiseji (XI. video i Erifilu mrsku. V. tono svojega mu a za mamljivo izdade zlato. oni i bave takvim poslovima. 69 . i dalje.. 326) Odisej prica kako je u Hadu. Inace. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 58Sc i dalje. delom slucaj. slicnosti se privlace. 392 66 Pravicna dela" (ta dikaia) oznacavaju ono ivotno pona anje u kojem svaki konstituent covekovog bica (gorgonski. ispoljavaju se u zverskom i ivotinjskom pona anju. Erifilinoj izdaji ili prodaji mu a za zlatnu ogrlicu cesto je uzimana za predmet pesnicke asocijacije: Pindar (Deveta Nemejska. bele ku 61/. izmedu ostalih ena slavnih ljudi. delom je sama sudbina (Ananka). Slika je data tako da Covek u onom coveku" predstavlja samo tanku. 70 Taj branilac nepravicnosti je upravo bio sam Glaukon u pocetku druge knjige. Pravicnost u ljudskoj jedinki ima. isto znacenje kao i pravicnost u dr avi kao celini sacinjenoj od tih jedinki. prljav posao (banausia) ili zanat u kojem se kao najva nije tra i manuelni rad (cheirotechnia).. 74 Platon ne ka e radnici". po pretpostavci koja je tada bila iroko prihvacena. Erifili. Eru na kraju X knjige. moguce samo izmedu slicnih: suprotnosti se odbijaju. Taj zakon je saveznik svih". te se stoga. 67 Onaj ko gre i iz neznanja ne gre i svojom krivicom. v. registar imena. 76 Rec je . U tih ljudi je njihov najbolji deo" (inteligencija) po prirodi dat kao slabacak. i pomocu znanja. zakonu (ustavu) kojim se konstitui e uzorna dr ava. tj. lavlji i ljudski) ostaju u svom prirodnom domenu. ljusku pod kojom bujaju divlje" i gorgonske strasti. covek mo e da iskoci iz lanca nu nosti (sudbine. Pomocu ovog poslednjeg. Eshil (Sedmorica protiv Tebe.coveka (u coveka ciji vod ivotnog pona anja nije um) izbijaju na povr inu. jer svakom odreduje onu funkciju u dr avi koja mu po prirodi. te tako uspostavljaju harmoniju. misli Platon. nego oni koji obavljaju neki neugodni. prica . 72 Shodno slici" opisanoj na strani 588c i dalje. prema sposobnostima. Deca dobijaju slobodu delovanja tek kada steknu intelektualnu zrelost i sposobnost . 68 Obicajni zakoni" (ta nomima) su nepisane moralne norme. kako ce se jo videti iz mita .

73 Ta mathemata ovde oznacava nauke" u smislu onoga to se mo e nauciti. onoga ko je postigao skladnost (harmoniju) telesnih i du evnih funkcija. prihvatajuci Sokratov nacin rasudivanja. naziva istinski muzikalnim". kako se to ka e u dijalogu Fedon (61a) filozofija najvi a muzika". ili razboritim i mudrim. jer je. 393 . 432a i 443d. nasuprot onome to je prirodno dato i ne mo e se nauciti. 79 Istinski muzikalan" oznacava ovde isto to istinski mudroIjubiv". mudroljubivoj. Slicnom muzickom terminologijom govori se . Ovde Glaukon.za moralnu (duhovnu) odgovornost. razboritoj i umerenoj dr avi na str.

te bi sledilo da Sokrat (odnosno. razlicitim vrstama du e u VIII knjizi. Aristotel u Nikomahovoj etici (1096a. 991b). Glaukon je samo potvrdio da je to tako. imitirajuci postojece. no svakako se mo e smatrati za ispravnije. gde se govori . 3 U dijalogu Fedon (XL. I. razlicitim funkcijama du e raspravljano je u IV knjizi. sed magis amica veritas.KNJIGA DESETA (I) ' Mesto pesni tva u dr avi odreduje se u II i III knjizi. dvosmislena je: ona istvremeno oznacava coveka koji je ve tak u svom poslu i coveka koji je upucen u mudrost. ako mene hocete da slu ate. S druge 394 strane. pogre no su pripisali autorstvo tog nacela Aristotelu i ucinili su ga poslovicnim u obliku: Amicus Plato. 7 Rec je. 4 Upor. kada je u pitanju ocuvanje istine. 2 . 8 Glaukonovo tvrdenje je ironicno. ali imitirajuci i odra avajuci ono to je vec stvoreno. coveku koji mo e da stvara sve. 11 Glaukonova aluzija je nedovoljno jasna. ali njega ne smemo ceniti vi e nego istinu. sveta je du nost dati istini prednost. poglavlje VI. 988a. obracajuci s« Simiji i Kebetu. Moguce je da se njome jednostavno izra ava izvesna skepticka rezerva prema istinitosti teorije formi. XLIX. a ." Najpre aristotelovci. tavi e za du nost da se. i prijateljstvo odbaci ako je potrebno. Ovde se podseca na metod koji vodi otkrivanju formi (ideja). takode i Fedon (XLVIII. formiranju imena. 6 Upor.. ali zato mnogo vi e za istinu". koju on upotrebljava kao oznaku za tog cudotvorca". 1) ukazuje na to isto nacelo sledecim recima: ovo je istra ivanje ote ano okolno cu to su tvorci ucenja . Ovde se to isto nacelo odnosi na Homera: svaka cast Homeru. kako ce se videti iz onog to sledi. a rec sofist (sophistSs). Teajtet u Platonovom dijalogu Sofist (233d do 234b). to unekoliko potvrduje i naredna Sokratova tvrdnja. knjiga I. gotovo isto tim recnma. . a kasnije i pisci koji su pisali na latinskom. Aristotelovo pobijanje ovog argumenta (Mataph. 99d i dalje). 91c. idejama moji prisni prijatelji. Sokrat. I. 5 Upor. Platon) nije jedini koji zastupa . Tom dvosmisleno cu se ironicno stavlja do znanja da su upravo pesnici takvi cudotvorci koji. 6. 9. te je znalac mudrih stvari" kako se ta rec tumaci u dijalogu Protagora (312c). moguce je da Glaukon ovde pomi lja i na druge mislioce (pitagorejce?). 10 To je u stvari rekao sam Sokrat (596b). dijalog Kratil (389a). str. 9 U izvorniku opet stoji dvosmislena rec poietes.A vi. a to pogotovu va i za filozofe: jer iako nam je i jedno i drugo dragoceno. u slikama" stvaraju sve to hoce. 476c. koja istovremeno znaci: i tvorac i pesnik (poeta). Taj podrugljivi opis ljudskog tvorca" ponavlja. ka e: . malo se starajte za Sokrata.

a slikar je na poslednjem mestu (jer je njegov sto samo vizuelna iluzija). a stanovali su na ostrvu Hiju. inace bi ceo stav dobio previ e antropomorfno i pragmaticko znacenje. U tom vi em krevetu" (ili coveku") bili bi sjedinjeni forma-uzor i njene kopije. grckim lekarima. svetom tehnike. koja je prirodno data.teoriju formi. bog je na prvom mestu (forma stola koju on stvara najrealnija je). recitatore i tumace Homerovih epova. koji su sebe smatrali potomcima Asklepiievim. ukratko receno. Aristotel je koristio i taj argumenat. 20 Ime Kreofil (Kreophvlos) znaci: Ljubitelj mesa. ali je. kraljevskim delima. taj naziv se upotrebljava za rapsode. a poslednji je na listi imitator ili podra avalac (mimctes) kojeg ovde predstavljaju slikar i pesnik. U ovom poslednjem znacenju govori ovde . 23 U tekstu stoji chreia (potreba). vi a od one prve. 21 Na strani 598b. od njenih ve tackih kopija. Ista teza se saop tava u dijalogu Parmenid (132de). ali ne osobito pa ljiv dru benik. da li bi covek. ali uz izvodenje te koca koje su s njom povezane. klana Asklepijada. 12 To je bilo receno samo u nagove taju na strani 596b. i dalje slikao. ostavljao ga da sam tumara okolo. bolje staviti svrha". ili. potom ni e od ovoga radnik-proizvodac korisnih stvari. pored ostalih. Rec je . koji bi slucajno znao da napravi ono to slika (recimo: krevet). dopunjavajuci tako svet prirodno-datih stvari svetom ve tacki stvorenih stvari. Prema legendi. Kreofil je bio dru benik slepog Homera. naziv argumenta treci covek" (tritos anthropos) potice od sofista Poliksena. s obzirom na kontekst. Kasnije. Te te koce su dobile naziv argumenat treci covek" i svode se. koje nisu prirodno date. mora postojati jo jedna forma-uzor. 17 Sokrat u stvari pita da li bi slikar. Inace. 22 Izraz ve tina upotrebe" podrazumeva ovde poznavanje svrhe. 13 Po stepenu realiteta njihovih proizvoda. filozof). 19 Naziv Homeridi (Homerides) prvobitno je rezervisan za one koji su sebe smatrali potomcima Homerovim. 16 cini se da upotrebom termina kralj (basileus) ovde hoce da se nagovesti veza sa trijadom kralj-oligarh-tiranin . . jer je slepog pesnika cesto zanemarivao. Lekarski esnaf imao je kod Grka status roda. stolar je na drugom mestu (njegov sto je empirijski realan). 14 Forme postoje samo kao pojedinacni i neponovljivi uzori. zbog relacije slicnosti izmedu jedinacnog uzora i njegovih mno tvenih kopija. izabrao prvo ili drugo? 18 Rec je . njima Glaukon. u svojoj kritici Platonove teorije formi. kojoj se raspravljalo u devetoj knjizi. vrednosnoj rang-listi u kojoj najvi e stoji kralj" (tj. ako bi bio u mogucnosti da bira da li ce biti kralj ili pesnik koji peva . 15 Izraz prirodni" stavljen je ovde radi razlikovanja forme-uzora. na to da. nego ih ljudi svojim radom stvaraju.

26 Merenje i racunanje ne poni tava vizuelnu iluziju: dve du i koje izgledaju nejednake daju taj isti vizuelni utisak i posle merenja kojim smo utvrdili da su one u stvari jednake. stvarima. sunce u . 25 To su u osnovi iste one operacije koje moderna nauka primenjuje kao sredstva za dosezanje prave istine . Slicno tome.24 Ponavljanje stava sa strane 597e.

ne onaj koji deluje u svakodnevnom prakticnom ivotu i umetnosti. 29 Ovde se misli na duhovno (moralno) zdravlje. Njime se u stvari pokazuje kako u du i pravog cbveka" (v. 603e) nastaje 396 . pravicnog-nepravicnog i slicnim. iako racunanjem i rasudivanjem znamo da je ono ogromno. dakle. vizuelnim iluzijama: isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi i kad su izvan vode". 439b. ne treba poklanjati veru. a to je onaj deo du e" koji deluje u nauci. saop ten na nekoliko mesta u IV knjizi (436b. Ako se logos" prevede recju razum". Ali Sokrat napu ta taj pravac ispitivanja. predmet u vodi izgleda kriv ili prelomljen. kao i njegova krilatica: Dajte nam umetnost da ne bismo propali od istine". tekst na strani 387de i dalje. u svojim odnosima prema drugim ljudima i prema samom sebi. Slikarskim proizvodima. ve tini podra avanja". lakoveran. neznalack i). Tek u kompletnom sklopu te vi eznacnosti valja razumeti ta Platon misli . obuhvatila sva njegova znacenja. ako zapada u dileme. rec . ne misli na posledice svojih cinova. vezuje se radije za la i glupost nego za istinu i ono to je pametno). 33 Na strani 602c govori se . pa zato Sokrat najpre poku ava da ispita ima li u ljudskoj du i kakvih suprotnosti vezanih za delanje (praxis). Evo tih znacenja: nekoristan (tj. To je smisao Sokratovog zahteva. 27 Princip protivrecnosti. bezvredan). onome to mi zovemo umetnost. 35 U izvorniku stoji: logos i nomos. predmet izgleda prav i citav. neodgovoran). Ali to nudenje ne treba prihvatati. relevantna za predmet . kojem je ovde rec. Gledan spolja. bar pribli no. Ovde se istra uje na kojem je svojstvu du e zasnovana moc pesni tva. luckast (tj. ako je covek. jer ne treba slabiju saznajnu moc potcinjavati jacoj. Pri tom se verovatno misli na ono to je receno u IV knjizi (439c i dalje). onda bi upravo takvi ambiguiteti bili ono svojstvo du e na kojem se zasniva moc poetskog uticaja na du u. kao to prevodioci obicno cine. nudi nam da verujemo u istinitost i vrednost onoga to ono prikazuje. bezbri an (tj. Naime. 31 Prema onome to se ka e na zavr etku VI knjige. shodno prethodnom pasusu. u kojem ova moc slikovitog predstavljanja" (eikasia) dominira. Izvaden iz vode. lakouman (tj. Slikarstvo. 28 Najbolji je onaj deo du e kojim se dose e istina . 436c). nego samo smera na neposredno zadovoljstvo). vera je vi a saznajna moc od slikovitog predstavljanja. ako je obuzet ambiguitetnim osecanjima radosti. 34 Upor. Culo vida daje . 30 Pridev phaulos je vi eznacan i nije moguce prevesti ga nekom na om recju koja bi.alosti. priprost (tj. 32 Ovde je. pesnickoj ve tini podra avanja. nesiguran. postaje razumljivija Niceova netrpeljivost prema Sokratu i Platonu. suprotnosti na kojima se zasniva moc pesnickog podra avanja. ili . hrabrosti-kukavicluka.na oj percepciji izgleda kao mali krug. tetan (s obzirom na duhovno i moralno zdravlje). Na tom svojstvu cula vida zasniva se moc slikarstva. postojecem. Shodno tome. istoj stvari suprotne utiske. zadovoljavajuci se tvrdnjom da su oni (ucesnici u dijalogu) vec otkrili da je du a puna takvih suprotnosti. neobrazovan. onda se gubi veza sa prethodnim izlaganjem i Platonovo tvrdenje postaje nejasno. napred.

. Naziv (kasnije usvojen) za takvo pona anje je metrio-patheia. 47 V. preobra aju koji se izvodi logos-om. tekst na strani 571b i dalje. 42 Najzad su otkrivene suprotnosti na kojima pesnicko podra avanje zasniva svoju moc. Logos i nomos. ono to covek ume da radi. Pesnici to ne uva avaju. regulisanje licnih nevolja shodno onome to razum zapoveda. takvim delovanjem na gledaoce u teatru. u svojoj teoriji katarze. kuknjavu. 38 Rec sophia ne oznacava samo mudrost. na plac. . katarzi. te stoga postoji vi e verzija citiranih stihova.konflikt izmedu spolja njih normi. Upor. upravo preokrenuo u suprotno tvrdenje: tragicko pesni tvo popravlja i najgore ljude. po kojima hrabri ljudi nisu samo jaki. 37 Ovo uputstvo ce kasnije usvojiti stoici kao jedno od osnovnih pravila pona anja mudraca. Ta je norma u skladu s razumom. 39 Na strani 603b.^ oznacavaju ovde pravila pona anja u dru tvu hrabrih mu eva. V. tome je vec govoreno na pocetku devete knjige. potiskivanju afekata i zabranjenih elja. prirodi snova. V. V. Lek za osecanje nesrece u du i nije razonoda. ali se ne mo e utvrditi ni koji su to pesnici ni iz kojih su dela ovi stihovi uzeti. nego ono to razum sevetuje kao najbolje". kako to Sokrat nastoji da poka e u narednom pasusu. jer je dopadljivost njihovih imitacija zasnovana upravo na tim ambiguitetima. 40 Prilikom prikazivanja tragicke igre u teatru. ukratko na sve one znake duboke alosti koje Homer opisuje i koji se pominju u III knjizi na strani 388a i dalje. Mo da . i licne nevolje koja nagoni jedinku na ispoljavanje bola. 36 Nomos u znacenju obicajne norme. . nego i slabi. glumac je pojedine delove teksta pevao. 43 Rec je . kvari i najbolje ljude. i 44/.. kojoj je nesuglasici ovde rec. bele ke 35/. ve tinu u nekom poslu. V. jer ih proci cuje i tako oplemenjuje. koje va e u dru tvu pravih ljudi" (pravih mu eva). bele ku 33. gde je skicirana Platonova teorija . dakle.. 44 Rec je . 604ab. 604ab i 606a. nego i odredenu sposobnost. rukopis Dr ave je na ovom mestu nepouzdan. 45 U ovim nagove tajima verovatno le e koreni Aristotelove teorije . prethodnu bele ku 35. ono to ovima nala e da se ne pona aju kao ene. 46 Upor. tekst na str.. kao i bele ku 2/. 48 Ne mo e se utvrditi . bele ku 35/. Aristotel je kasnije. Osim toga. 50b-d). Traganje za tim suprotnostima bilo je zapoceto na strani 603d. 41 Platonovu tezu da tragicko pesni tvo. Aristofanovom ismevanju Sokratove filozofije u Oblakinjama? 49 Citirani stihovi verovatno poticu iz dela komicnih pesnika. dijalog Fileb (48a-d.

uzornom dr avnom uredenju i . 53 Ovde su nabrojane cetiri antivrline. Prevod je dat prema jednoj od mogucih korekcija.50 Rukopis je na ovom mestu nejasan. odnosno umni deo du e. Upor. imenovane kao suprotnosti kardinalnim vrlinama koje se navode na strani 427e. hrabrost-stra lji 397 . 52 Izraz besmrtna stvar" ovde oznacava du u. Parovi tih suprotnosti izgledali bi ovako: mudrost-neupucenost. dok se ne doka e suprotno. 51 Rec je . Po toj korekciji. 590e. smisao je sledeci: filozofija mo e da bude zamena i za poeziju. du i cija unutra nja uredenost odgovara tom dr avnom uredenju.

58 U dijalogu Fedon (LVII. nego svaki rod empirijskih stvari ima svoje specificno zlo koje razara samo taj rod. 57 Naravno. umerenost-neumerenost (akolasia). Jedino on ne mo e da propadne. onakvu kakva se u telu i sa telom rada. Platon veruje da du a u takvom svom trodelnom obliku nije besmrtna. tj. dobro od zla. smrti kao neocekivanom dobitku za nepravednika". zbog sopstvene pokvarenosti. stra ljivost i neupucenost. nema delova na koje bi se smrcu mogao razlo iti. te da se mo e gasiti". Lekar cini zlo pojedinim obolelim delovima tela. po Platonovom verovanju. samo za podrucje vidljivog" (horaton). . ali istovremeno Cini dobro telu u celini. Ali tada ne gine i ne umire njegova du a. kao to se tvrdi gore (609c). ah samo za empirijski svet: ono to je za jedne rodove stvari zlo. potopljen u onoj telesnoj pecini". Du a propada i gasi se i odvaja se od tela" zbog sopstvenog. zatamnjen neznanjem. jer ih sece i spaljuje. umni deo du e. Smrt jedinke i dr ave pogada taj poredak. jer ga na taj nacin spa ava. ili bude ka njen smrcu. jer bi se s du om oslobodili u isti mah i svoga tela i svoga nevaljalstva. skida mu se ona skrama. Uz to. te se pomocu znanja uzdi e". istinito od la nog. dodu e u kondicionalnoj i pomalo ironicnoj formi. te da onaj ko umire ne mo e samim cinom umiranja postati nepravicniji nego to je u ivotu bio. tj. Time on u stvari prihvata relativi: zaciju zla. Sve nabrojane antivrhne (609c) odnose se. koje sve uni tava i razara. zbog svoje nepravicnosti. u stvari ka e to isto. odnosno. besmrtan. jer sve to nastaje mora i da propadne. na celu du u. svetlo cu. 50 Pretpostavlja se da je podrucje nepravicnosti podrucje ivota. Jedino je onaj najbolji". Stoga se bavljenje dijalektikom i filozofijom. formu od njenog sadr aja. kao i njima suprotne vrline. 107c) stoji: Kad bi smrt bila rastanak sa svime. 61 Platon specifikuje zla: ne postoji jedno univerzalno zlo. ispunjava se znanjem." Ovde Glaukon. za druge je dobro. 54 Platon tvrdi da svaki pozitivitet ima svoj odgovarajuci negativitet. Sokrat ne misli da nepravicnost ubija du u. stupa u podrucje nevidljivog". taj najbolji" i besmrtni" deo du e spa ava od zaborava tj. propadati" (raspadati se) i odvajati od tela". Ove zloce jesu bolesti du e". ne mo e da se raspadne. 59 Aluzija na pogubljenje Sokrata. jer i on govori . treba podsetiti da Platon pravicnost shvata kao poredak u du i i dr avi.vost (deilia). Naravno. « V. itd. onu silu koja ga iznutra razara. a ne smrti. zaboravom. njoj prirodenog zla. Jedino se mo e desiti da neko pogine. bele ku 55/. a nepravicnost kao naru avanje tog poretka. on mo e biti u polo aju da ne ume da razlikuje bice od nebica. ali ga ne cini gorim nego to je bio. 60 Nepravicni ljudi moraju stalno biti na oprezu. Ali taj umni deo du e mo e biti zaslepljen. to i Glaukon malo ni e odlucno potvrduje. pravicnost-nepravicnost (adikia). jer je jedinstven. vaskrsava. nego njegovo telo. ali du a ne propada i ne gasi se" zbog njih. istinom. bio bi to neocekivan dobitak za nevaljalce kad umru. to va i samo za svet.. 55 Ostale zloce su: neumerenost.

75 Dr ava se zavr ava mitom . 66 . Hadovoj kacigi v. 72b-d). takode . . gde se govori . 72 Izraz u rukopisu je dvosmislen. Platon ovde posebno aludira na sadr aj XI pevanja. jer takvo pricanje smatra ili potpuno la nim. Ako je tako. . u kojem se na neuporedivo op irniji nacin izla e platonsko-pitagorejska kosmologija. sudijama nalazi se na kraju dijaloga Fedon. prirodi tih ustupaka govori se u narednom pasusu. Eru. Mitom . na kraju sve postalo mrtvo. 70 To znaci: govori ono to treba da bude. ili. 74 To vreteno" je nalik na nekakvo ogromno vitlo sa nekoliko omotaca" razlicito udaljenih od ose vretena". te se mo e prevesti na dva nacina: Er Armenijev sin. Upor. registar imena pod Had. 68 Na to je bio pristao Trasimah (352b). Druga cinjenica. 65 Pricu . onda je to indikacija da je Dr ava. prilikama u podzemlju zavr avaju se i dijalozi Fedon i Gorgija. uklopljena i Platonova kosmologija. Isto u dijalogu Gorgija na kraju (523a i dalje). No bilo bi cudno da neko istovremeno bude iz Armenije i Pamfilac (iz Pamfilije). 362e i dalje). 69 U II knjizi. To je ono vracanje duga koje je Sokrat tra io gore (612c). gde su takvi dokazi razvijeni. ali je u ovim dijalozima kosmolo ko razmatranje prisutno. Er iz Armenije. pa je stoga verodostojnije prvo re enje. 67 Misli se na ustupke koje je Sokrat napravio Glaukonu i Adeimantu na pocetku II knjige (361a-d. 80d passim). Te dve cinjenice imaju. narocito 368ab. tome dijaloge Kratil (404b) i Fedon (XXIX. X. 398 64 Ovo bi moglo biti upucivanje na dijalog Fedon. 73 Slicna vizija . kru nom toku radanja i umiranja i zakljucuje se da bi. ukoliko bi umiranje bilo progresivno i pravolinijsko. 71 Naziv za sadr aj IX. Slika vretena" kojim se prede sudbina uzeta je iz primitivnih verovanja. mitom u koji je. ali bez osobitog odu evljenja.63 Uporediti ovo mesto sa onim u dijalogu Fedon (XVII. napisana posle Fedona. pocinje kao nastavak dijaloga izvedenog u Dr avi. na strani 362b. gde Odisej prica ta je sve video prilikom svog silaska u Hadovo carstvo. svaka ponaosob. XI i XII pevanja Odiseje. strukturi kosmosa data su ovde ne to ire i podrobnije. ili bar ova deseta knjiga Dr ave. Razmatranja . ali i ovog puta u okvirima jednog mita. svoje znacenje. ili didakticki pogubnim. na mesti micno vrlo nejasan nacin. Gigovom prstenu izla e Platon u II knjizi (359c i dalje). ali je ovde modifikovana i razvijena u kosmolo ku viziju. ali ne i ono to bi u empirijskom pogledu bilo tacno. gde se takode daje opis prilika u podzemnom Hadovom carstvu. u dijalogu Fedar (248e i dalje). Prva razja njava za to dijalog Timaj.

pripisati nedovoljnoj obrazovanosti vojnika Era. gde se izlaganje kosmologije prepu ta jednom ne mnogo poznatom i ne mnogo znacajnom pitagorejcu Timaju. on dosta cesto pribegava mitovima kada je rec . preciznije. ukazuje na rezerve koje je Sokrat imao prema kosmolo kim znanjima. uz to i Pamfilac Er. S druge strane. u okvire izve taja sa onoga sveta" koji izla e jedan obican i priprost vojnik. odnosno Platonovom uverenju da se .naime da su Platonova kosmolo ka razmatranja uklopljena u okvire mita. Platon inace na vi e mesta i na jasan nacin saop tava svoje rezerve prema mitologiji. dakle. Ovo se u izvesnom smislu ponavlja i u dijalogu Timaj. a na posredan nacin i Sokratovom. egzistenciji du a posle smrti i pre radanja. dakle kad je egzistencija u onostranosti . takvim stvarima ne mo e ni ta sasvim pouzdano znati. narocito prema onim mitovima koji nastaju kao svojevrsna rekonstrukcija daleke istorijske pro losti. Primitivna slika koju ovde nalazimo mo e se.

ta se jednostavna slika u daljem izlaganju komplikuje. ukoliko . Ali. (8) orbita Meseceva. sledi da su i zvezde stajacice" najveca nebeska tela. A orbite su predstavljene u obliku omotaca" ili velikih i nevidljivih nebeskih tockova. Ovih orbita. prolazeci kroz sredinu osmog omotaca". Slican ambivalentni stav zauzima atinski mislilac i prema smisaonoj osnovanosti tada njih religioznih verovanja. Velicina i medusobni polo aj tih orbita su razliciti. velicini nebeskih tela. kako se tada pretpostavljalo. gledano sa Zemlje. na kojima su ove zvezde" (pune vatre) jedine vidljive tacke. a i nebeska tela izgledaju kao krugovi". Sunce i planete (lutalice) menjaju svoj medusobni polo aj. 79 Ovde je. pa odozgo posmatrano" konusni preseci su krugovi. ni Sunce ni planete ne kiecu se kao samostalna nebeska tela. To je lunama orbita. Potom po redu velicine. omotaca. (2) orbita Saturnova. No buduci da se Erova du a ne nalazi na zemlji. mesec. koji su inace di rektni prevodi odgovarajucih grckih naziva. kako se u tekstu ka e. pa stoga Platon govori . ima ukupno sedam. po svemu sudeci. pa stoga svaku vidljivu promenu u polo aju nebeskih tela obja njava kretanjem sfera. Buduci da je prvi omotac" (nebo zvezda stajacica") najveci. 77 Celo vreteno" ima dvostruko konusni oblik. Njihovo je kretanje shvatano kao kretanje njihovih orbita. ali . ne krecu se zvezde svaka za sebe. Moglo bi se pretpostaviti da osa vretena". Ako je to tumacenje verodostojno. tome u samom Platonovom tekstu nije ni ta receno. (4) orbita Marsova. tj. 76 Najveci omotac (sfondilon) nosi u sebi takozvane zvezde stajacice. istovremeno prolazi i kroz sredi te Zemlje. Valja imati u vidu da tada nja astronomija ne zna za samostalno kretanje nebeskih tela u prostoru. pricvr cene svaka na svojoj orbiti. rec . a jedna njegova kompletna revolucija traje 24 casa.predmet razgovora. nego se krece kristalna (providna) sfera na kojoj su zvezde stajacice" kao prikovane. ukljucujuci u taj broj i orbitu Sunca. jer su te zvezde". nego na nebu. omotac) zvezda stajacica. ili orbite u kojima se nebeska tela nalaze kao da su prikovana. Dakle. kao to je kasnije pretpostavljala aristotelovska i ptolomejevska astronomija. a osim toga i jedan u drugom. narocito u onome to se odnosi na medusobni polo aj i medusobnu udaljenost i poredak planetarnih orbita. (6) orbita Venerina. koja u sebi sadr i jedan svetao krug". jer. omotacima" koji se svi zajedno nalaze u onom najvecem omotacu". jer se sa Zemlje vidi da one zadr avaju jednak medusobni polo aj. kako bi to moglo izgledati posmatracu sa Zemlje. sledilo bi da Zemlja miruje u sredi tu kosmosa. (7) orbita Sunceva. 78 Osmi omotac" je najbli i Zemlji. Prema kasnije nastalim latinskim nazivima. Naziv stajacice" uveden je radi razlikovanja tih zvezda najvi eg neba" od Sunca i planeta (lutalica). (5) orbita Merkurova. (3) orbita Jupiterova (Zevsova). red tih orbita bio bi kiko sledi: (1) orbita (sfera.

odnosno u interpretaciji rang liste nebeskih tela po velicini moguce su gre ke. Zatim. gledano sa Zemlje. razdvaja vreme na intervale dana i noci. . Govori se . nego antropomorfnu ivu silu. muzici koju izvode kosmicke sirene. takode personifikovane. a orbita Meseca i sam Mesec dobijaju boju i svetlost od Sunca. Osim toga. naime. nebo zvezda stajacica" izgleda areno. Jupiter. Najzad. od kojih svako ima svoj odgovarajuci ton. ne zna se na koje se nebesko telo odnose. Saturn. 82 Protumaceno po kljucu za red nebeskih tela (bele ka 76). pouzdano ta ovi Platonovi redni brojevi (stavljeni uz omotace") oznacavaju. 83 Ceo sistem se obrce jednolikim kretanjem. ali orbite planeta i Sunca obrcu se u smeru koji je suprotan smeru obrtanja neba zvezda stajacica". ova planeta se u svom orbitalnom kretanju ponekad vraca unazad da bi potom nastavila kretanje u prvobitnom smeru. 84 Verovatno se misli na relativne brzine orbitalne rotacije planeta" u koje se naravno ubraja i Sunce. ali du em od vremena Meseceve rotacije. najvi e vremena za svoju orbitalnu rotaciju tro i Saturn. skladu (harmoniji) orbitalnih kretanja. slede: Venera. Prema tome. Ovo stoga to Platon. Venera i Merkur izvr e tu rotaciju u jednakom vremenu. Merkur. Mesec. Venera je po belini odmah posle Jupitera. Mars. Mars je crvenkast. Shodno mitolo kim vizijama. koja zajedno sa sudbonosnim Mojrama potpoma e to obrtanje. a ne to manje od ovoga Jupiter.je ovo tumacenje verodostojno. Marsu je potrebno jo vi e vremena. U celokupnoj slici nebeskih zbivanja vidno mesto zauzimaju nagove taji astrolo kog povezivanja obrtanja nebeskih svetova sa ljudskim sudbinama na Zemlji. Ne zna se. Sunce. 80 Gledano sa Zemlje. za izvr enje kompletne orbitalne rotacije najmanje je vremena potrebno Mesecu. U rekonstrukciji. Sunce. cije je poreklo podosta pitagorejsko. jer nam Platonov tekst ne daje dovoljno jasnih uputstava. 81 Orbita Sunca ima najvi e svetlosti. pa taj deo vizije cini da muzika dobija sudbonosno znacenje. nalik na ono kakvo joj Platon pridaje u odnosu na konstituciju i odr anje odredenih zakona i obicaja u dr avi. pevajuci sada njost. gornji tekst ima sledece znacenje: Saturn i Merkur imaju slicnu boju najintenzivniju utu. tj. Nu nost je personifikovana u bicu mocnog enskog bo anstva Ananke. terminologija u izvornom 400 tekstu je neprecizna. boja Jubitera (Zevsa) je najbelja. a tvrdenja vrlo sa eta i oskudna u nagove tajima sigurnih znacenja. 85 Od toga tvrdenja pa nadalje slika strukture kosmosa ponovo postaje primitivna i mitolo ka. Klota potpoma e obrtanje zvezda stajacica" i. . Nu nost ovde ne oznacava autonomno obrtanje nebeskih svetova. Mojre pevaju u skladu sa Sirenama".

u skladu s tada njom astronomijom. pa i helenskih filozofa. ovo verovanje je razvijeno na sledeci nacin: ivot je uvek dat u formi individualnih. Ona potpoma e kretanje i unutra njih i spolja njih orbita. jer su i sada njost i buducnost vec dati u pro losti. te se neizmenljivi red stvari i tok dogadaja mora uvek ponavljati na isti nacin. Lahesa peva ono mogu promeniti to se dogodilo. planetarne. pretpostavlja da nebo stajacica" izvr i kompletnu rotaciju za 24 casa. celokupna kolicina ivota je stalna. a ukupan broj individualnih du a je konstantan. ono to niko pa ni bogovi ne pro lost. 86 Prema op terasprostranjenom verovanju starih Helena. Atropa peva ono zvezda to ce biti. jedinacnih du a. te se ne 401 . Posebno u Platona. orbite iz cijih podrucja dolaze u zemaljski svet du e novorodenih. te stoga dodiruje unutra nje. Kru no kretanje nebeskih svetova proizvodi kru no zbivanje u zemaljskoj prirodi i ljudskom individualnom bicu. te se ne mo e ni uvecavati ni smanjivati. buducnost novorodenih ljudskih bica.

obraca se ljudskim du ama. 87 Kora Lahesa. na strani 620de rec demon" oznacava cuvara forme ivota koju je du a odabrala. 92 Ta odluka je logicna posledica Erovog polo aja. a znanje isto to i secanje. To je osnovna pretpostavka Sdkratove i Platonove teodiceje. kojeg ce svaka du a za sebe izabrati. 89 Bacanje kocke ovde ima dvojako znacenje: s jedne strane. ukoliko tu formu ivota nije vec uzela neka druga du a. ili uzori ivota. Ako je vrlina znanje. u Platonovom tekstu. svako mora da se za nju sam izbori. te se ono to ima izgled slucajnosti u poslednjoj instanci svodi na skriveno dejstvo nu nosti. a ono to se suprotstavlja omamnom dejstvu telesnosti i varljivom svedocenju culnosti predstavljeno je umom i kao takvo sacinjava izvor secanja. Ova vizija ivota i smrti odstupa. preciznije. pri cemu se upotrebljava uobicajena pesnicka vizija ivota kao dana. dakle onu silu koja ce delovati u pravcu potpunog ostvarenja izvr enog izbora. kratkotrajna epizoda. No svaka individualna du a ima slobodu da medu postojecim formama ivota odabere onu koju eli. ali je on ipak prenosi u okviru Erove price. Posle izvr enog izbora. Ceo individualni ivot. nazivajuci ih efemernim" (jednodnevnim). u svojoj telesnoj egzistenciji. ono oznacava nepristrasnost Lahese. koju du a provodi u Hadovom carstvu mraka. proveden na Zemlji. biranje pomocu bacanja kocke oznacava slepo i bezlicno dejstvo nu nosti. predstavljeni su kao neka vrsta telesne odece. u pojedinim detaljima. koja se zavr ava vraca . 88 Demon. ovde neizrecenoj. onda ce svaka du a birati formu svog narednog ivota prema secanju. odnosno znanja. prema tome. tj. s druge strane.mo e ni uvecavati ni smanjivati. u njegovom zabo ravu i neznanju. i ukupan broj nacina ivota. u carstvu svetlosti. odnosno znanju kojim u trenutku izbora raspola e. koja kao sudaja nijednu du u posebno ne favorizuje. koja je vec sadr ana u odbacivanju pesnickog prikaza pri rode i pona anja bogova. Dalje. Po Platonovoj. koja je po odluci kocke dobila pravo prednosti u biranju. ivotnih uzora ili formi. takode je konstantan. od Pla tonove. du a ce u zemaljskom ivotu. ili telesne odece u kojoj ce se du a roditi i pro iveti svoj smrtni vek. 90 Vrlina se nikome ne mo e dodeliti. Celokupna posthumna egzistenicija predstavljena je kao jedna noc. S druge strane. pretpostavci telesnost je izvor zaborava (= neznanja). Forme. sudaja i bo anstvo podzemnog Hadovog carstva umrlih. imati toliko vrline koliko se bude trudila da stekne znanja. i smrti kao noci. ovde oznacava sudbinu" u smislu forme ivota. 91 Zlo ima svoje poreklo u coveku. predstavljen je kao jedan dan. Erova smrt bila je samo prividna.

92 a Oma ka u pricanju. ovostranom ivljenju. nego samo drugo telo i nacin ivota.njem u ivot u istom oblicju. u svome nabrajanju formi ivota. u Platonovom komentaru. koji je drukciji od onog to ga je vec imala u prethod nom ciklusu. nema mnogo izgleda za preobra aj. ivi ivo 94 Ovde se privremeno prekida izlaganje Erove price. va nosti saznanja koje vodi spasenju du e. Komentar pocinje konstatacijom . Jo manje izgleda ima du a koja je odabrala tinjsku formu egzistencije. tj. 96 Izbor se. to se saznanje nalazi u domenu morala. Eru. 9 8 Platon time nagove tava da je jedino trajna ona vrlina koja se stice upornim istra ivanjem i koja je isto to i znanje: jedino znanje mo e da preobrazi du u i da ovu sacuva od pogre nog izbora ivotnog . Upor. R. Nadalje. njeni izgledi su zapravo ni tavni. koji se prevarom bio dokopao mikenskog prestola i kojem je Atrej. Du a koja je izabrala ivot tiranina. Atrejevom bratu Tijestu. 111. u traganju za znanjem. koji se jedino mo e postici dijalek tikom i saznanjem. Grcki mitovi. Naredni pasus je Platonov komentar te price. u osveti. 93 Du a ne mo e birati neku drugu du u. jer mesto na kojem du e biraju nije zemlja. Platon u ne to vecoj meri zanemaruje sudbinske komponente te price. u sposobnosti ili osposobljenosti da se razlikuje dobro od zla. 402 Karakteristicno je da Er. kojima govori mit kao i da ne postoje. nigde ne pominje one koji su se proslavili mudro cu. kri om pogubio sva tri sina. ili ivot koji se teorijski". skuvao delove njihovih tela. i Platon spominje samo prirodu du e". te ostavlja ire mogucnosti za preobra aj du e putem moralnog usavr avanja zasnovanog na promi ljanju i saznavanju. Izbor je ipak sudbonosan. 97 Verovatno aluzija na pricu . Grevs. jer od toga koju ce formu i vota du a odabrati zavise njena mogucnost da se pripremi za naredni izbor i naredno ponovno radanje. pozvao Tijesta na gozbu i pogostio ga mesom njegove dece. Osnovne poluge predestinacije . a ne u vantelesnoj preegzistenciji. kako to saop tava prica . 95 Nastavljajuci komentar Erove price. vr i u empirijskom.

koja je jo bila ljuta na Odiseja. 21m. ocigledno nije sastavni deo Erove price. 99 Opet sledi kraci Platonov komentar Erove price. Zdrav nacin bavljenja filozofijom". a ne rezultat individualnog moralno-sazr. dakle. zavr etak. sve tenice Dionisovog orgijastickog kulta. prvi homoseksualac. u kojoj se spominje mogucnost da se trajna vrlina stekne filozofijom. kojoj se u tekstu govori. Vrlina stecena navikom. koje su ga zbog toga oslepile. Panove ljubavnice i Dionisove dru benice. dijalog Fedon. 100 Du a koja bira poslednja ima manje mogucnosti za izbor. nemojte zaboraviti!". Upor.puta. trebalo bi i u ovom slucaju da va i formula. saop tena napred (619b): Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran. io3 TJ Odiseji (XI. Ipak. ili Tamirij. hvalisao se da pesmom mo e prevazici Muze. Recenica. naime. ona je. pa uveren u to ka e na samrti: Kritone. . 540 i dalje). Sokrat se na zdrav nacin bavio filozofijom". bele ku 93. R. nego pouka koju je Platon dodao toj prici. oduzele mu glas i moc da svira na harfi. rastrgle su Orfeja na komade. posledica je ivota u dobro uredenoj dr avi. uz ogranicenje koje prois hodi iz sudbinskog bacanja kocke (v. ni poslednji obeshrabren". Ovaj se. bele ku 89). nadmetao sa Ajantom oko toga kome ce od njih dvojice pripasti Ahile . Grevs. Odisej prica kako je u Hadu video du u (senku) Ajantovu. Grcki mitovi. 101 Prema legendama. V. jer su najbolje forme ivota vec preuzele one du e kojima je kockom data prednost u biranju.ajnog usavr avanja. plod dejstva okolnosti. obezbeduje srecu u ovozemaljskom ivotu i pouzdan izbor kad dode vreme za ponovno radanje. i to po nagovoru Dionisovom. Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu rtvu. 102 Tamir. V. Majnade (lude ene).

jevo oru je. Trojanske kceri i Atina Palada, vr eci ulogu sudija u tom nadmetanju, proglasile su Odiseja za pobednika. 10 4 Te patnje prikazao je Eshil u tragediji Agamemnon, koja cini prvi deo trilogije Orestije. Drugi deo te trilogije nosi naslov Hoefore (Pokajnice), a treci Eumenide. 10 5 Izraz druge ivotinje" podrazumeva da su sva iva bica, ukljucujuci i ljudska bica, ivotinje. Ovde u Dr avi, kao i u Fedonu (XXXI, 81e), Platon iskazuje verovanje da prelaz du a iz jedne ivotinjske vrste u neku drugu biva unekoliko diktiran karakternim sklonostima, ispoljenim u prethodnom ivotu. Tako, na primer, oni koji su se bili predali pro drljivosti, raskala nosti i pijanstvu, i to bez ikakvog stida, ti, po svoj prilici, uzimaju oblik magaraca i slicnih ivotinja". ,,A oni koji su voleli nepravdu, i otimanje, te bili vlastoljubivi, ulaze u rod vukova, i kobaca, i jastrebova". Nadalje, oni koji su bili umereni i pravedni, ali ne po filozofiji i umu, nego po navici i pod uticajem spolja njih (sociajlnih) cinilaca, ponovo se radaju u nekom rodu koji je naklonjen poretku, na primer, u rodu pcela, ili mrava, ili zolja. 10 6 Du e, koje ce se ubrzo ponovo roditi, najpre pristupaju Kloti, najstarijoj sudaji. Ona za svaku du u ispreda nit ivota onog kojeg je du a, zajedno sa odgovarajucim demonom (karakterom), vec odabrala. Uloga Atrope (one koja se ne okrece) izvedena je ovde iz njenog imena. V. bele ku 85. 10 7 Putovanje iz Hada u zemaljski ivot mora se izvesti bez osvrtanja, kao u mitu . izvodenju Euridike iz Hada, izvodenju koje je neuspe no preduzeo Orfej, koji se osvrnuo i tako za svagda izgubio Euridiku. los Prola enje pored Anankinog prestola na drugu stranu", cini se da slikovito predstavlja stupanje u predvorje carstva zemaljskog, gde je dejstvo nu nosti oslabljeno i kombinovano sa mno tvom mogucnosti koje se ne moraju ostvariti. 10 9 Letino polje (to tes Lethes perion) pominje se i kao reka Leta, ili kao Letin napitak (to Lethes hydor). Inace, leta (lethe) je rec koja oznacava zaborav, pa se nepersonifikovano mo e reci: polje zaborava, ili napitak zaborava. Uobicajeno je, takode, da se . Leti govori kao . reci zaborava", koja tece u granicnom podrucju izmedu podzemnog i zemaljskog sveta. "° Reka Ameleta (Ameleta potamos), ciju vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati, etimolo ki oznacava bezbriinost (ameleia), nemarnost, zanemarivanje. Buduci da u primitivnim verovanjima voda, posebne vrste, ima veliku moc, koja se najce ce prikazuje kao moc isceljenja ili kao moc oci cenja, to je i u ovom slucaju pretpostavljeno da postoji voda cijim pijenjem du a sve zaboravlja. Etimolo ko znacenje upucuje na to da se otklananjem brige iz du e istovremeno otklanja i osnovni podsticaj secanja, odnosno znanja. Tvrdenje da Ameletinu vodu nijedna posuda ne mo e zadr ati, verovatno je proizi lo, iz pretpostavke da je du a analogna posudi, ali takvoj koja u sebi uspeva da zadr i opa ene forme i sadr aje, te da se na takvom zadr avanju zasniva sposobnost prepoznavanja. Dejstvom Ameletine vode trebalo bi, dakle, da sve ranije opa ene forme i sadr aji i ceznu iz du e, da budu isprani vodom koju ni du a kao svojevrsna posuda ne mo e zadr ati.

404 '" Platon se ovde slu i uobicajenim predstavama narodnog ve rovanja. Du e umrlih napu taju telo i sele se dole, u podzemni svet u Hadovo carstvo umrlih. Shodno tome, du e kojima je do lo vreme da se ponovo rode, moraju biti izbacene na gore, tj. na povr inu Zemlje. Ipak, poredenje sa zvezdama koje padaju, otkriva Platonovu korekciju tih narodnih verovanja. Platon, naime, veruje da je ponovno rodenje, odnosno ponovno sjedinjavanje du e sa telom, svojevrstan pad, unekoliko uslovljen grehom culnosti. Upor. Fedar (XXVIII 248c i dalje). 1, 2 Rec je . verovanju koje ima va nost nepisanog zakona.

TEMATSKI PREGLED PLATONOVE DR AVE* KNJIGA I (A), 327a 354c Sokrat prica . svom odlasku u Pirej na svecanost u cast boginje Artemide (Bendide). Polemarhov poziv Sokratu da dode u njegovu kucu. Adeimant obave tava Sokrata da svecanosti jo nisu zavr ene (327a 328b). Dolazak u Kefalovu kucu u Pireju, gde ce se dijalog voditi. Razgovor s Kefalom . starosti i erosu (328b 329e). Razgovor s Kefalom . tome kako podnosi starost, . bogatstvu i nasledu. Anegdota . Temistoklu i erifljaninu (329e 330c). Kefal govori . strahu od smrti, sumnji i nadanju, . pravicnom i nepravicnom ivotnom putu (330d 331b). ta je pravicnost? Simonidova izreka . pravicnosti i njeno tumacenje. Sokratova kritika mnenja . pravicnosti kao kazivanju istine i vracanju duga". Simonid je hteo reci: pravicno je dati svakome ono to mu pripada". Druga mnenja . pravicnosti i zakljucak da ona nije ono to se obicno misli da jeste (331c 336b). Trasimahov govor . Sokratovom brbljanju". Ukazivanje na Sokratovu uobicajenu ironiju" (337a). Aluzije na pona anja sofista. Trasimahova teza; pravicno je ono to koristi jacemu" (338c). Sokratovo pobijanje Trasimahove teze (338c 343b). Trasimahov govor u slavu nepravicnosti (343b 344d). Dijalog Sokrat Trasimah (344d 354c). KNJIGA II (B), 357a 383c Glaukon pojacava Trasimahovo stanovi te (357a 362d). Adeimant priskace u pomoc svome bratu i govori . hipokriziji onih koji savetuju da se bude pravican (362d 367e), pri cemu se poziva na pesnike, te istice da pesnicima moramo verovati" (365e). Sokrat predla e da se najpre ispita ta je pravicnost ,,u velikom" tj. u dr avi, pa tek onda da se razmotri ta bi moglo biti pravicnost ,,u malom", tj. u individualnoj * Rimski brojevi, zajedno sa alfabetskim oznakama u malim zagradama, oznacavaju redne brojeve svake od deset knjiga Dr ave. Arapski brojevi od 327 do 621, uz koje stoje slova a, b, c, d, e, o/.nacavaju uobicajenu internacionalnu paginaciju, ko ju je prvi uveo H. Stefanus u svom izdanju celokupnih Platonovih dela (Lion, 1578), oznacav ajuci odeljke na svakoj stranici tim slovima. du i (369a). Poreklo dr ave (369b). Predlog da se u mislima osnuje jedna dr ava (369c). Razlicitost potreba i podela rada kao nacin njihovog zadovoljavanja (369d). Postoje li granice irenju potreba? (372c 374a).

. potrebi za profesionalnom vojskom i . prirodi vojnika (374a 376c). . vaspitanju vojnika (376c 376e), i uop te . vaspitanju zasnovanom na gimnastici i muzici (376e). Pocetak kritike pesnicke mitologije (377a). Teodiceja (379a 379d). Kritika Homera i drugih pesnika sa stanovi ta teodiceje (379d 383c).

KNJIGA III (G), 386a 417b Kritika pesni tva sa stanovi ta pedagogije (386a 392c), s pogledom na sadr aj pesnickih tvorevina. Pedago ka kritika pesni tva, s pogledom na formu pesnickog izraza (392c 394e). Podra avanje (mimesis) i vaspitanje (394e 396c). Vrednost podra avanja s obzirom na poucnost predmeta podra avanja i na zahtev da u valjanoj dr avi svako obavlja samo jednu vrstu posla (396c 398b). Reci, melodija, ritam, harmonija i disharmonija u funkciji formiranja karaktera (398c 403c). Gimnasticke vaspitanje (403c 405a). Medicina i pravo kao sredstva za ozdravljenje obolele dr ave. Fokilidova maksima (407a). Obrazovanje dobrih lekara i valjanih sudi ja. Mera muzickog i gimnastickog obrazovanja. Neprijatelj logosa (41 Ide). Odabiranje cuvara" i pomocnika". Fenicanska la " (414c). Mit . zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima (415a). Du nosti cuvara dr ave" naspram podanika (416a). Komunizam cuvara dr ave" (416d). KNJIGA IV(A),419a 445e Problem nejednakosti u pravima i du nostima cuvara i ostalih. Sreca dr ave, kao celine, ostvarena odgovarajucom raspodelom du nosti. Bogatstvo . nema tina uop te (421d); s obzirom na rat (422a). Spoljna politika uzorne dr ave (422d). Klasni sukobi (422e, 423a). Velicina dr ave (423c). Prelaz iz jednog stale a u drugi (423d). Medu prijateljima je sve zajednicko" (424a). Odr anje i napredak uzorne dr ave (424ab). Politicki smisao nacela muzike (424c). Vaspitna nacela igre (424e). Pravila pristojnosti (425b). Domen dejstva pravnih normi (425bc). Domen religije (427b). Cetiri kardinalne vrline, u odnosu na dr avu (427e). Mudrost dr ave (428b). Hrabrost dr ave (429ab). Umerenost dr ave (430d). Pravicnost dr ave (432b). Pravican covek (434d). Covek kao dr ava u malom (435d). Princip protivrecnosti (436b). Teorija motivacije (437b). Teorija relativnih pojmova (438b). Odnos znanja i njegovog predmeta (438c). Odnos motiva i njegovog predmeta (439a). Analiza motiva s obzirom na princip protivrecnosti (439b). Konflikt motiva (439c). Dve medusobno suprotne moci du e i nagove taj trece, koja izmedu ovih posreduje (439de). Poimanje volje kao posrednika izmedu razumnosti i po udnosti (440a). Zakljucak . strukturi jedinke i strukturi dr ave (441c). Pravican covek i pravicna dr ava (44ld). Cetiri kardinalne vrline, u odnosu na jedinku (442cd ). Zakljucak . principu i liku pravicnosti (443bc). 407

_^^_^_^_

Nepravicnost kao bolest du e (444a), a vrlina kao zdravlje du e (444e). Jedan oblik vrline i bezbroj oblika poroka (445r). Koliko ima nacina upravljanja dr avom, toliko ima nacina telesnc egzistencije du e (445cd). KNJIGA V (E), 449a 480a Nagove taj raspravljanja . transformaciji dr ave (449a). Postavljanje pitanja . zajednici ena i dece (449c). . prirodi ena (451c), Digresija na govor . ve tini protivrecenja (454a). ene kao cuvari" (456d). Zakon . zajednici ena i dece (457d). Ustanova braka za cuvare" (458cd). Eugenika (459a). Plemenita la (45<>d). Svadbene svecanosti (460a). Svadbeni reb (460ab). Ustanova za prijem i negu novorodencadi (460b). Odredivanje intervala najefikasnije plodnosti (460e). Uklanjanje nepo eljne novorodencadi (461c). Utvrdivanje srodstva (461d)-, Najvece dobro i najvece zlo u dr avi (462a). Pitanje . svojini (462c). Dr ava kao organizam (462cd). Oslovljavanje u uzornoj dr avi i drugim dr avama (463a). Komunizam osecanja u uzornoj dr avi (463e), i dobara (464c). Stariji i mladi u uzornoj dr avi (465a). Sreca cuvara" i sreca dr ave (465c). Uzorna dr ava u ratu (466e). Nagrade hrabrim ratnicima (466c). Odnos prema Helenima i varvarima. Zabrana pljackanja le eva i sprecavanja sahranjivanja poginulih neprijatelja (469b). Da li je uzorna dr ava moguca? (471cd). Kako je uzorna dr ava moguca? Filozofi-kraljevi i kraljevi-filozofi (473d). Ko je filozof? (474b). Znanje i mnenje (476b), skica teorije ideja. Filodoksi i filozofi (480a). KNJIGA VI (.), 484a 51 le . filozofskoj prirodi njenom mestu u dr avi (484a). Adeimantov prigovor: filozofi mogu biti iskvareni i nekorisni za dr avu (487b). Sokratova analiza socijalnih uslova koji kvare filozofsku prirodu (488a). Sofisti (492c). Degeneracija filozofske prirode u neodgovarajucim socijalnim i politickim uslovima (494a). Koja dr ava odgovara filozofiji? (497a). Zakljucak . filozofima-vladarima (499b). Nije nemoguce da Muza filozofije ovlada dr avom (499d). La ni i pravi filozofi (499e). Izrada filozofske slike dr ave (500e). Mogu li se ljudi ubediti u vrednost filozofske dr ave? (501cd). Pomocu kojeg znanja mudroljubivi ljudi mogu postati spasioci dr ave"? (502d). Ideja dobra kao cilj najvi e nauke (505a). ta je dobro? (505b). Cuvari dr ave moraju znati ta je dobro (506b). Nagove taj raspravljanja . dobru po sebi (506cd). Skica teorije ideja (507b). Teorija vizuelne percepcije (507cd). Umno videnje (uvidanje) kao izdanak ideje dobra (508de). Noeton i horaton (509d). Noumenon i fajnomenon (509de). Predmet mnenja i

predmet znanja (510a). Podela noetona. Istra ivanje iz hipoteza, istra ivanje iz principa (510b). Rad uma u matematici (510c). Logos i dijalektika kao sredstva i putevi koji vode principima svih stvari (511b). 408 Razlikovanje razuma i uma (51 ld). Cetiri saznajne moci: umovanje, razumevanje, vera, slikovito predstavljanje (51 Ide). KNJIGA VII (Z), 514a 541b Alegorija pecina (514a). Tumacenje alegorije pecine" (517b).

Preobra aj du e (518d). Vladarske du nosti obaveza onih koji znaju (519c). Filozofi, koji ne ude za vla cu, moraju je primiti kao obavezu (520cd). Filozof je bogat dobrim i razumnim ivotom; jedino filozof prezire politicku moc (521ab). Preobra aj du e putem sticanja znanja (521c). Koja nauka preobra ava du u i vodi je onome to jest (bicu)? Gimnastika, muzika i umenja nemaju tu moc (521e). Empirijska saznanja takode ne vode onome to jest (522c 525b). Logistika (racunica) i aritmetika, uzete kao teorijske i apriorne discipline duha, prve su nauke koje vode onome to jeste, a pored toga mogu biti i prakticno korisne (525b). Na isti nacin, geometrija je druga nauka koja vodi ideji dobra i bicu (526e), a i ona mo e biti prakticno korisna. Nauka . tetu kao formi (stereometrija) treca je nauka koja vodi kontemplaciji bica i ideje dobra (528b), ali ta nauka jo nije otkrivena. Cetvrta je nauka astronomija, ili znanje . telima kao formama koje se krecu (527d, 528b, 528e). I to znanje mora biti teorijsko (529a). Oblici kretanja (530d). Nedostaci pitagorejskog istra ivanja harmonije (530e), i nagove taj pete teorijske nauke harmonike (531a). Sve nabrojane nauke su samo preludij" za glavnu melodiju" (dijalektiku), (531de). Dijalektika (532a 535a). Izbor onih koji treba da budu upuceni u nauke i dijalektiku (535a). Primer sokratovske ironije (536c). Obrazovanje dece i omladine (536d). Odabiranje prema sposobnostima i sklonostima, starosne prekretnice i odabiranje najsposobnijih (537b). Zloupotreba dijalektike (537e). Koliko je vremena potrebno za ovladavanje dijalektikom? (539de). Vreme prakse buducih filozof a-vladar a (539e). Uputstvo . nacinu preuzimanja vlasti i pocetku realizacije filozofske dr ave (540e, 541a). Zakljucak (541b). KNJIGA

VIII (H), 543a 569c Kratak rezime glavnih rezultata istra ivanja konstituenata uzorne dr ave, prema onome . cemu je postignuta saglasnost ucesnika u dijalogu od II do VIII knjige i podsecanje na tacku (449ab) u kojoj je nameravani tok izlaganja skrenuo u drugom pravcu. Cetiri empirijska oblika dr avnog uredenja (timokratija, oligarhija, demokratija i tiranida) i cetiri oblika egzistencije du e (544c). Kako uzorni oblik dr ave (aristokratija) mo e da degeneri e u timokratiju? (545cd); Platonov (svadbeni) broj (546a). Timokratski covek (548d). 409

Oligarhija (550c). Oligarhijski covek (553a). Demokratija (555b). Demokratski covek (558c). . izli nim i neophodnim eljama (558d). U demokratskog coveka sva su zadovoljstva jednaka (561a); on sadr i u sebi sve moguce oblike i najrazlicitije karaktere (561e). Tiranida (562a). Sloboda kao najvece dobro (562bc). Kako se iz demokratske dr ave rada tiranida? (562c). Preterana sloboda prelazi u preterano ropstvo (564a). Tri sastavna dela demokratske dr ave (564cd). Narod (565a). Zastupnik naroda (565c). Kako se zastupnik naroda preobra ava u tiranina? (565d). Tiranin (566a). Kako se tiranin odr ava na vlasti? (566d). Euripid kao hvalitelj tirana (568ab). Optu ba upucena tragickim pesnicima da su miljenici tiranide i demokratije (568c). Narod kao roditelj tiranina i nezahvalnost tiranina prema svom roditelju (568d). KNJIGA IX (T), 571a 592b Nastavak raspravljanja preduzetog u VIII knjizi: tiranski covek (571a). San i zabranjene elje (571ab), nastavak teorije motivacije (IV, 437b 441c) i teorije elja (558d 561a). Eros tiranin du e (573a). Potpun tiranski covek (573bc). Povezanost erotskog i tiranskog (574e). Zlo i beda tiranide (575c). Tiranin uzor nevernog, nepravednog i najgoreg coveka (576b). Tiranin je najnesrecniji covek (576c). Analogije vrline i srece (576cd). Prvi dokaz (577c). Drugi dokaz (580d). Tri soja ljudi: ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobede i ljubitelji dobiti (581c). Teorija zadovoljstava (581cd). Orude filozofa su dokazi (582d). Treci dokaz za superiornost pravednog nad nepravednim u podrucju zadovoljstva i srece (583b). Relativna i apsolutna zadovoljstva (583c). Mera ucestvovanja u istini i bicu (585b). Tiranin je najvi e udaljen od pravog zadovoljstva, a filozof najmanje (587a). Udaljenost tiraninovog prividnog zadovoljstva od istinskog zadovoljstva, numericki izra ena i logisticki izvedena (587d). Komentar izvedenog racuna s obzirom na posledice pravednog i nepravednog ivota (588a). Slika ljudskog bica kao mitskog cudovi ta (588bc). Smisao pohvala pravicnih i nepravicnih dela (589ab). Poreklo morala i prava (589 cd). Um kao vod ivota (591c). Onticki status umne, uzorne dr ave (592b). KNJIGA X (I), 595a 621d Zakljucna kritika mimeticke umetnosti (595a 608c), nastavak kritike preduzete u II knjizi (377a 383c) i III knjizi (386a 398b). Skica teorije ideja (596a), ideje kreveta i stolova. Umetnik cudotvorac (596cd). Tri kreveta (597b). Svaka je umetnost daleko od istine (598bc). Ve tina podra avanja i znanje, s pogledom na tragediju i njenog vodu Homera (598e). Da li mimeticki pesnik popravlja ili kvari ljude? (600c). Podra avalac dopire samo do pojavne strane stvari, a samu stvar ne razume (601c), ne poznaje ni njeno su tastvo ni njenu svrhu (602a).

Koje se naravi mogu lako podra avati. U cemu je moc kojom podra avanje impresionira. Erovo budenje (621b). Sudbinski reb (618a). stra ljivost i neupucenost (609c). Izvodenje dokaza za besmrtnost du e (608de). Uzorci ivotnih formi (618ab).410 Podra avanje je igra (602b). Ispa tanje tiraninove du e (615d). Opis izbora novih ivota (619bc). Pesnicima i ljubiteljima poezije treba dopustiti da se brane najboljim razlozima za koje znaju. Prava priroda du e (611e). niti se smanjuje niti povecava (611a). Treci Sokratov poucni komentar (62led). Ponovno radanje. merenjem i racunanjem. Nagrada za vrlinu (608c). a koje ne? (603c). Putovanje du a umrlih (616b). Izgled du e dok je u zajednici s telom (611c). besmrtnosti du e (611a). Slikarstvo se zasniva na gre kama cula vida (602d). Mimeticka umetnost je bezvredna. neumerenost. Stara nesuglasica izmedu filozofije i pesni tva (607b). Ako u tome ne uspeju. da ispravi gre ke cula vida (602de). Najte a optu ba: umetnost mo e da pokvari i odlicne ljude (342c). Sokratov poucni komentar (618c). Rec device Lahese. Poroci ne usmrcuju du u (609d). Mit . Letino polje. Nagrade za vrlinu koje dolaze od ljudi (613b). (607d). Kosmologija (616c 617d). Nagrada za vrlinu u empirijskoj egzistenciji du e (612b). Cetiri kardinalna poroka: nepravicnost. kceri Anankine (617d). Eru (614b). Nastavak Erove price (619b). Povratak du a i pripreme za ponovno radanje (620de). Zakljucak . vezuje se za bezvredno i rada ono to je bezvredno (603b). Nastavak Erove price: kako su nekada slavne licnosti. Uzorna dr ava prihvata samo one pesme koje su himne bogovima i dobrim ljudima (607a). i na koje svojstvo du e je ta moc usmerena? (602c). . Svaku stvar razara prirodeno joj zlo i beda (609ab). Pravicno je govoriti da i takve nagrade postoje (613e). Vrli ljudi su toliko slicni bo anstvu koliko je to moguce (613ab). Neizbe nost delovanja tudih emocija na na e (606a). izabrale svoje nove ivote (620a). koje je saznanje najva nije? Princip sredine (619a). Drugi Sokratov poucni komentar (619de). Sudenje du ama umrlih (614c). pijenje vode iz reke Amelete (621a). Broj du a je konstantan. za njih kao takve nece biti mesta u pravicnoj dr avi (608ac). Jedino razumni deo du e (logistikon) mo e.

L' ctat ou la Republique. 1973). Princeton Universitv Press. 1950). Neka mu ovde bude izra ena zahvalnost na njegovom dugogodi njem radu na prevodenju Platonovih tekstova. V. na francuski jezik. Leipzig. Platon. 327 621. to je u prevodilackom poslu neizbe no. prevodilac Platonove Dr ave. pobolj avaju kako bi i ona skrivena znacenja izvornog teksta do la do izra aja u jednom jo premalo filozofski izgradenom jeziku kao to je na . Odavno je. Platonis opera. Manje izmene Vilharevog prevoda izvr ene su u I. medutim. posebno na lepom jeziku kojim je nastojao da Platonovu misao prenese na im citaocima. Otto Apelt. to je moguce vi e. na ruski jezik A. Zagreb 1942. Jowett. na nemacki jezik. Martin Kuzmic. pravednosti. Tomus IV. II. A. Paul Shorey Republic (Plato. Kao osnov za ovu reviziju Vilharevog prevoda uzeto je Barnetovo postavljanje grckog teksta Platonove Dr ave (Ioannes Burnet. kada je rad na reviziji njegovog prevoda bio pri zavr etku. Na alost. Egunova. 1903). na hrvatski jezik.POGOVOR NOVOM IZDANJU DR AVE Albin Vilhar. N. VI i VII knjizi (iznova je prevedeno pribli no 15% 20% 413 . Gallimard. pogotovu u onom gde prevodioceva licentia poetica mora biti ogranicena potrebom za to adekvatnijim strucnim preno enjem izvornog teksta na jedan drugi jezik. Leon Robin. Bastien. Dr ava ili . La Republique (Oeuvres completes de Platon. B. Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis. Moskva 1971). pp. Der Staat. The Collected Dialogues. Matica hrvatska. u svetu ustanovljena praksa da se prevodi klasicnih tekstova revidiraju i. 1941. Isto je tako potrebno ispravljati. Respublica. Gosudarstvo (Platon. Plato's The Republic. Konsultovani su sledeci prevodi: na engleski jezik. Pari 1922. Socinenija. godine. preminuo je leta 1975. Tom 3 (1). on nije mogao da vidi kolike su i koje izmene izvr ene u njegovom prevodu. siebente Auflage.

zadr an je uz izvesne ispravke i skracenja. Imenski registar. A.teksta). uz uno enje recenica koje su na nekoliko mesta bile ispu tene. VII. U preostalom delu teksta. Vilhar. vr ene su manje terminolo ke ispravke. U tekst su. a predstavljaju neku vrstu obaveze za svakog izdavaca Platonovih tekstova. takode naknadno. Dr Branko Pavlovic SADR AJ Dr Veljko Korac: Platonov ideal jedinstva filozofije i politike V DR AVA ILI . Novembar. PRAVICNOSTI Knjiga prva 3 Knjiga druga 36 Knjiga treca 66 Knjiga cetvrta 103 Knjiga peta 136 Knjiga esta 174 Knjiga sedma 206 Knjiga osma 237 Knjiga deveta 268 Knjiga deseta 295 Imenski registar 327 Obja njenja i komentari teksta 339 Tematski pregled Platonove Dr ave 406 Dr Branko Pavlovic: Pogovor novom izdanju Dr ave 413 V*t . Napisan je i tematski pregled sadr aja Dr ave i dodate su uobicajene alfabetske oznake za svaku knjigu. IX i X knjizi (iznova je prevedeno 45% 60% teksta). unete numericke oznake. koje upucuju na odgovarajuca obja njenja i komentare. koji je sastavio pok. Vece izmene izvr ene su u III. Napisani su novi komentari i obja njenja za svaku knjigu Dr ave ponaosob. koje poticu iz Stefanusovog izdanja. 1975. Na margine teksta naknadno su stavljene alfabetske oznake. IV. Takode su ispravljene i one tamparske gre ke koje su u prethodnim izdanjima promakle. koji nije iznova prevoden.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->