P. 1
Inzenjerski Alati u Elektronici

Inzenjerski Alati u Elektronici

|Views: 706|Likes:
Published by Mirela Stanivuk

More info:

Published by: Mirela Stanivuk on Oct 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/23/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU, TELEKOMUNIKACIJE KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

mr Mirjana Videnović Mišić Dejan Krstić

Milko Đurđević

INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI
Protel 99SE MicroCap 7
-SKRIPTA-

NOVI SAD 2007

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Predmet Inženjerski alati u elektronici slušaju studenti Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu, na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, u 3. semestru na smeru Mikroračunarska elektronika. Predmet je koncipiran kao uvod u osnove rukovanja softverskim alatima koji se koriste za projektovanje, modeliranje, simulaciju i ispitivanje električnih kola kao i za dizajn i izradu gotovih štampanih ploča. Tokom kursa se radi u dva osnovna programska paketa namenjena tome: Protel kompanije Altium (verzija 99SE) i MicroCap kompanije Spectrum Software (verzija 7). Za savladavanje rada u ovim programskim alatima nije neophodno nikakvo prethodno poznavanje ovih alata, već samo osnove korišćenja kompjutera u Windows-ovom okruženju. Ova skripta je nastala sakupljanjem prepiski i materijala koji je korišćen na laboratorijskim vežbama školske 2006/07. i beleškama studenata, te kao takva ona predstavlja objedinjeno štivo za praćenje vežbi i polaganje ispita iz ovog predmeta. Mnoštvo slika i ilustracija bitno olakšavaju razumevanje i usvajanje izloženog gradiva. Autori se zahvaljuju svima koji ukažu na određene nedostatke ili greške prilikom štampe teksta. Sve nejasnoće i primedbe možete poslati autorima na mirjam@uns.ns.ac.yu.

U Novom Sadu, novembar 2007. Autori

2

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

SADRŽAJ:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU 1. PROTEL
Uvod u programski paket Protel 99SE Vežba 1 – PIC programator (JDM interfejs) 1.1.1 Izrada električne šeme za PIC programator 1.1.2.Izrada PCB-a za PIC programator Vežba 2 – Bežični mikrofon 1.2.1. Izrada električne šeme za bežični mikrofon 1.2.2. Izrada PCB-a za bežični mikrofon str. 4 str. 6 str. 6 str. 17 str. 22 str. 22 str. 32 str. 2

1. MICROCAP
2.1. Uvod u programski paket MicroCap 7 2.2. Osnovna linearna kola sa OP 2.2.1. Invertujući pojačavač 2.2.2. Neinvertujući pojačavač 2.2.3. Jedinični pojačavač 2.2.4. Diferencijalni pojačavač 2.3. Zadaci (upotreba simulatora 7) 2.4. Analize u MicroCap 7 2.4.1. DC analiza 2.4.2. AC analiza 2.4.3. Tranzijentna analiza 2.5. Uticaji na prenosnu karakteristiku 2.5.1. Uticaj neidealnosti OP na prenosnu karakteristiku OP 2.5.2. Uticaj Voff na prenosnu karakteristiku 2.5.3. Uticaj Vos na prenosnu karakteristiku 2.5.4. Uticaj R1 (IBIAS) na prenosnu karakteristiku 2.5.5. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP 2.6. Pojačavačka kola 2.6.1. Položaj mirne radne tačke stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.2. AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.3. Microcap analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.4. Microcap AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.7.Kombinacione mreže 2.7.1. Signali u digitalnim elektronskim kolima 2.7.2 Digitalni pobudni generatori (Stimulus Generators) 2.7.3. Osnovne logičke operacije str. 36 str. 39 str. 40 str. 41 str. 41 str. 42 str. 43 str. 45 str. 45 str. 45 str. 46 str. 46 str. 46 str. 47 str. 50 str. 50 str. 51 str. 54 str. 54 str. 56 str. 60 str. 66 str. 68 str. 68 str. 71 str. 76

3

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

GLAVA 1. PROTEL
Programski paket Protel firme Altium1 nastao je sredinom devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za dizajn i izradu štampanih pločica. Na svom početku postojanja nije imao izgled kakav danas poseduje, niti se pojavio pod imenom koji danas ima. U početku su postojala dva odvojena programa od kojih je jedan bio za izradu shema električnih kola (Schematic Editor), a drugi za prenos tih shema i izradu u tzv. PCB 2 oblik (PCB Editor). Svojom verzijom Protel firma Altium objedinjuje ta dva programa u jedan programski paket koji sada predstavlja jedinstveni alat za izradu štampanih pločica od sheme do gotove štampane pločice. Pored Protel-a pojavili su se i još uvek se pojavljuju i drugi programski alati drugih firmi koji služe istoj svrsi, međutim Protel je ostao kao jedan od, u potpunosti, zaokruženih programskih alata namenjenih projektovanju, dizajnu i izradi štampanih pločica zajedno sa svojom velikom bibliotekom elemenata koji se koriste u tom cilju i više nego funkcionalnim interfejsom za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu. Od verzije Protel 99SE koja je objavljena u nekoliko Service Pack-ova (tačnije od SP1 do SP6) do danas su se razvile još verzije Protel DXP (verzija 2004) i najnovija verzija Altium Designer 6 (verzija 2006) počev od koje Protel više ne nosi svoj stari naziv.

UVOD U PROGRAMSKI PAKET PROTEL 99SE
U katalogu proizvođača ili pretragom na internetu možete pronaći data-sheet 3 svake komponente odnosno podatke o komponenti: simbol, kritični parametri komponente, kućište u koje je upakovano, dimenzije kućišta, raspored nožica na komponenti, koju funkciju obavlja svaka od tih nožica i sl. Ako imate shemu, komponente i njihov tehnički opis koji znate da protumačite, vi onda imate osnovno znanje za pravljenje uređaja, jer znate kako da povežete komponente. Međusobno povezivanje komponenti očigledno se ne može vršiti u vazduhu već nam je potreban medijum koji će to sve povezati. Kakav medijum? Čvrst, minimalne zapremine i provodan. Rezultat toga je vitroplast odnosno ploča tankog izolatora čije su obe strane prekrivene provodnim materijalom (bakrom). Šta je naš zadatak tokom učenja Protel-a? Zadatak je kako na vitroplastu (p)ostaviti provodne površine samo tamo gde mi želimo. Provodne površine predstavljaju veze između komponenti kao i njihovih footprint4-ova (lemna mesta) koji su potrebni svakoj komponenti da bi se mogla montirati na štampanu ploču. Takođe je moguće na štampanoj ploči napisati dodatne podatke o komponentama odnosno o njihovim nazivima ili vrednostima kao i o samoj shemi na ploči (šta predstavlja, autor, datum...) Da bi zaštitili štampanu ploču od daljeg procesa oksidacije kao i od fizičkih oštećenja nanosi se sloj stop-laka koji ima dodatnu ulogu da spreči razlivanje lema po štampanoj ploči i vezama. Što je štampana ploča složenija to je i broj slojeva, a samim tim i broj maski sve veći. STRUKTURA I PRINCIP RADA PROTEL-a Pod jednim krovom Design Explorer stavljeno je više manjih programa: - Schematic Library - Schematic Editor - PCB Library - PCB Editor Kako Protel funkcioniše najbolje prikazuje sledeći dijagram toka procesa realizacije projektnog zadatka koji se postavlja pred inženjera (slika i). Ne samo da su svi programi pod jednim krovom, već su i svi delovi projekta na istom mestu unutar projektne baze podataka *.ddb (Design Data Base), shema *.sch (Schematic), štampana ploča *.pcb (Printed Circle Board), biblioteka komponenti *.lib (Library), biblioteka futprintova *.lib (Library), NET lista *.net (Net List). Prednosti ovakvog načina organizacije su: - pokretanjem jednog programa na raspolaganju su svi programi koji su nam potrebni da dođemo do konačnog proizvoda, a to je štampana ploča, - svi dokumenti nastali u pojedinim fazama rada kao i alati koje koristimo u radu sa njima su na jednom mestu,
11 2

Više informacija možete naći na www.altium.com engl. printed circuit board – štampana pločica 3 engl. datasheet – tehnički opis (specifikacija) 4 engl. footprint – otisak štampe elementa na pločici

4

M. CRTEŽ NA PAPIRU SHEMATSKI PRIKAZ PCB PRIKAZ ŠTAMPANA PLOČICA NETLIST SCHEMATIC EDITOR PCB EDITOR SCHEMATIC LIBRARY PCB LIBRARY Slika i. Princip rada Protel-a U cilju razumevanja programskog paketa i samog postupka kojim ćemo od početne šeme odnosno crteža na papiru doći do konačnog rezultata odnosno do izgleda naše štampane pločice. ako želimo da zaštitimo naš projekat od radoznalih pogleda moguće ga je zaštititi šifrom tako da su podaci dostupni samo nama ili određenoj grupi ljudi.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI . M. Đurđević. 5 . U prilogu je takođe urađen i jedan projekat. analiziraćemo i uraditi dve vežbe.čuvanjem u okviru jedne baze podataka isključena je mogućnost da se deo projekta izgubi. D.

PIC 16F627.4). Slika 1.1. Odaberite File  New Design (Ukoliko nijedan projekat nije trenutno otvoren. linija menija.) • U dijalog boksu koji se pojavljuje (slika 1. odnosno deo intefejsa koji je zajednički za sve delove ovog programskog paketa.M.1. M. slika 1.htm). PIC 16F628 itd (http://www.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 1 . slika 1. Pokretanje Protela Korak 2 –Pokretanje Protela Kliknite dva puta na ikonu na Desktopu da biste pokrenuli Protel (Design Explorer).com/picprojects.2.toolbar) • Explorer • Glavni prozor (Design Window) Korak 3 – Kreiranje novog projekta Potrebno je napraviti novu bazu podataka u kojoj će biti smešteno sve što je vezano za vaš novi projekat. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1 – Crtanje električne šeme na papiru Kao i obično. upišite ime novog projekta (PIC Programator).1. Cilj je omogućiti programiranje najpopularnijih tipova jeftinih i moćnih integrisanih kola tipa “sve na jednom mestu”. • U polju Database File Name. Da biste je nacrtali potrebna vam je prazna radna površina i pokrenut odgovarajući program (Šematik Editor). sve počinje na brzinu nacrtanom skicom na papiru.2. Đurđević.Videnović-Mišić. Nakon programiranja. pločica je isprojektovana da predstavlja interfejs između mikrokontrolera i serijskog porta računara. Ručno nacrtana šema Slika 1. Princip rada ovog programatora je sledeći: PIC mikrokontroler koji želimo isprogramirati stavimo u 18-pinsko podnožje na pločici. Da biste ga otvorili odaberite: File  New  Schematic Document (slika 1. na primer: PIC 16F84. Ova opcija je upisana po „difoltu“ ali ako ste je u međuvremenu izmenili. proverite da li je u polju Design Storage Type upisano: MS Access database.PIC programator (JDM interfejs. Drugim rečima potrebno je otvoriti novi dokument u Šematik Editoru. Jens Dyekar Madsen) Vaš prvi projektni zadatak će biti generisanje fajla za izradu štampane ploče (odnosno PCB-a . Pločica je serijskim portom povezana sa računarom na kome se nalazi softver namenjen za programiranje mikrokontrolera tj. Prvi dokument koji će ući u njen sastav je električna šema. Osnovni delovi radnog okruženja su: • Standardni delovi Windows aplikacija (naslovna linija.Programmable Intelligent Computer). 1. Korak 4 – Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru Baza podataka koju ste upravo napravili je za sada prazna. linija sa alatima .3). D. mikrokontroler skinemo sa pločice programatora i stavimo u podnožje njegovog originalnog kola. • Kliknite na taster Browse u polju Database Location i odaberite lokaciju gde će biti sačuvana vaša nova baza podataka (E(ili F):\Projekti). opcija New Design ne postoji pa u tom slučaju treba kliknuti na File  New.ke4nyv.Printed Circuit Board) “programatora“ PIC mikrokontrolera (PIC .1. 6 . Pred vama se otvara radno okruženje Protela (za sada prazno). U stvari. izrada ovakve elektronske minijature jedva da se može nazvati projektom u pravom smislu te reči jer se sastoji od svega nekoliko komponenata i ona je odabrana kao prvi primer samo zato što je teško naći jednostavniji uređaj koji ima neku korisnu primenu. obavezno je odaberite klikom na strelicu sa desne strane ovog polja. Na osnovu ove improvizovane šeme potrebno je napraviti štampanu pločicu.

5). Explorer 7 . PCB Editor. M.M. Dodelite mu novo ime (ukoliko to niste već uradili neposredno nakon otvaranja novog dokumenta): kliknite desnim tasterom miša na ikonu Sheet1.Videnović-Mišić.5. Kao što primećujete.3. To se dešava svaki put kada pokrenete neki program iz Protelovog paketa (Šematik Editor. Prazan Šematik dokument Slika 1. Editor PCB biblioteka.4. Đurđević. sadržaj linije sa alatima i linije sa menijima su izmenjeni tj.Sch  Rename  upišite “SHEMA”. Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. D. slika1. Kreiranje novog projekta Sada se u glavnom prozoru (desna polovina ekrana) nalazi ikona koja simbolizuje novi dokument (slika 1.6. Bitno je napomenuti da svaki od tih programa prikazuje svoje menije i alate. dodati su novi meniji i alati. Editor Šematik Biblioteka). Slika 1. Kreiranje novog dokumenta Slika 1. kliknite dvaput na istu ikonu i pred vama će se otvoriti dokument sa praznom radnom površinom spremnom za rad. Preimenovanje novog dokumenta Na kraju.7.6.

sch.. *.. Moguće je znajući deo imena komponente. Tasterom Place komponenta se može spustiti direktno u šemu. • Radi na principu Windows Explorera (u glavnom prozoru je prikazan sadržaj koji odaberete u exploreru. Duplim klikom otvaramo dokument i njegov program Radno okruženje – Kontrol panel (Browse Sch) Na slici 1. M. • je direktna veza korisnika sa dokumentom na kojem radi.net. U gornjem delu (Browse) je lista aktivnih biblioteka. slika 1. a klikom na taster Add/Remove možemo dodavati ili brisati biblioteke sa spiska.10.M.Ddb) kao i njihov međusobni odnos i hijerarhiju. Tasterom Browse se mogu pretraživati komponente u zadatoj biblioteci. Radno okruženje – Glavni Prozor (Design Window) Igra višestruku ulogu: prikazuje sadržaj selektovanog foldera u Exploreru (slika 1. *. Slika 1. Program se prebacuje direktno u Editor Biblioteka i postavlja komponentu u prvi plan nakon čega se unesu željene izmene. kopiranje i sl. Đurđević. isto je kretanje kroz fajlove. U srednjem delu su izlistane sve komponente selektovane biblioteke a ispod liste je grafički prikaz trenutno odabrane komponente. Taster Find služi za pretragu komponenti u više biblioteka zadavanjem određene lokacije.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Radno okruženje – Explorer • Namena ovog dela radnog okruženja (slika 1. slika 1.9.9).8). Prikaz sadržaja selektovanog foldera Slika 1.8. Ako se neka komponenta želi izmeniti u toku rada selektujemo je a zatim kliknemo na taster Edit. korišćenjem opcije Filter (ili Mask) i džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) u selektovanoj biblioteci pronaći traženu komponentu (npr. Glavni prozor je sada radni sto na kome možete imati gomilu otvorenih fajlova a da vam njihova organizacija i kretanje kroz njih uopšte ne predstavlja problem (za to služe tabovi ili u slučaju više otvorenih dokumenata strelice).12. Najčešći tipovi dokumenata koje ćemo videti u Exploreru a pripadaju bazi podataka projekta su *. duplim klikom na dokument koji vas interesuje automatski otvara program specijalizovan za rad sa njim (slika 1.11.). *.10. • omogućava brz pristup komponentama. • nema jedinstven izgled već zavisi od tipa otvorenog dokumenta.Videnović-Mišić. • Klikom na ikonicu u gornjem levom uglu može da se sakrije ili ponovo prikaže površina Explorera. Slika 1. Kontrol panel 8 .lib.pcb. je prikazan Kontrol panel Šematik Editora koji: • se nalazi na kartici iza explorera. D. AN* za lakše pronalaženje simbola za antenu).7) je da prikaže sve postojeće dokumente jedne baze podataka (*. Pojavljuje se čim otvorite neki dokument odnosno neki od alata Protela.

U ovom slučaju to je samo jedna biblioteka Miscellaneous. Učitavanje potrebne biblioteke simbola 9 . M. Pretraga komponenti opcijom Browse Slika 1.13.12.M. Đurđević. pratite sledeće korake da biste je učitali (slika 1. U dijalog boksu koji se pojavljuje pronađite a zatim kliknite na traženu biblioteku da biste je označili (gornja polovina prozora). D. Slika 1.11. 3. slika 1. Kliknite na dugme Add i odluku potvrdite pritiskom na OK.13): 1. Sadržaj biblioteke je izlistan u levoj polovini ekrana.1.Pretraga komponenti opcijom Find Korak 5 – Učitavanje potrebnih biblioteka Ako pogledajte skicu sa početka ove vežbe. videćete da su vam za crtanje šeme potrebne samo 4 različite komponente: • 9-to pinski konektor za serijsku vezu • Otpornik (2 komada) • 18-to pinsko DIP podnožje • Priključak za napajanje Da biste komponente postavili na radnu površinu potrebno je u Kontrol panelu prvo učitati biblioteke u kojima se one nalaze. 4. Kliknite na Tab Browse Sch da biste prikazali Kontrol panel.ddb Ukoliko navedena biblioteka trenutno nije prisutna u spisku učitanih biblioteka. Kliknite na dugme Add/Remove. 5. 2.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.lib koja se nalazi u istoimenoj bazi podataka. Njena tačna lokacija je: C(ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.

15.-Tab). Izmene “u letu” Tasterima: Spacebar (prazan razmak). D. Flip Vertical. u toku postavljanja je “prevrnut” duž x. Postavljanje konektora Simbol konektora serijske veze je pronađen u biblioteci simbola pod imenom DB9. Time ste omogućili njeno ”prenošenje“ do radne površine u glavnom prozoru. Đurđević. x. Slika 1. y i Tab. Postavljanje konektora Postavljanje otpornika Od tri simbola za otpornik koji postoje u učitanoj biblioteci.ose (lik u ogledalu). Postavljanje otpornika 10 .i y. Da bi na električnoj šemi imao istu orijentaciju kao i na skici. • Drugi način je dupli klik na komponentu i već je možete postaviti na šemu. vrednost. komponentu možete još u toku postavljanja da rotirate (Spacebar). U jednoj operaciji kopiranja postavljene su dve komponente jedna za drugom. preslikate kao lik u ogledalu (Flip Horizontal. odabran je tip koji ima oznaku RES2. boja itd. Svakim sledećim pritiskom na levi taster miša u šemu će biti postavljena po jedna kopija komponente.M.Videnović-Mišić. Desnim tasterom miša prekidate operaciju.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Korak 6 – Postavljanje komponenata U ovom koraku je potrebno iz biblioteke uzeti odgovarajuće komponente (odosno njihove simbole) i rasporediti ih po radnoj površini.14. Slika 1. M.14. To možete uraditi na sledeće načine: • Kada komponentu pronađete na spisku u Kontrol panelu kliknite na nju da biste je označili a zatim kliknite na taster Place. futprint. Desnim tasterom miša prekidate ovu operaciju. slika 1. “prevrni“ duž ose x – taster x. prevrni duž ose y – taster y) ili da joj izmenite atribute (oznaka.

U ovom primeru to su Power Port: VCC i GND. portove.16. Postavljanje priključka za napajanje Postavljanje simbola portova za napajanje Iako nisu obavezni deo šeme. Zato je ovde izveden mali trik da bi se izbeglo pravljenje nove komponente. a kao simbol za GND liniju (Bar). isto kao i ostale komponente. Kada odaberete odgovarajuću ikonu u Wiring Toolbar-u. Iskorišćena je činjenica da računar simbole i odgovarajuće futprinte povezuje samo preko brojeva koji su pridruženi pinu (simbol komponente) odnosno padu (fotprint komponente).Videnović-Mišić. Pri postavljanju. To omogućava da umesto komponente sa simbolom podnožja iskoristimo bilo koju komponentu sa 18 izvoda (u ovom slučaju to je konektor sa oznakom CON18. Oni označavaju međusobno udaljene tačke u kolu koje su električno povezane (na istom potencijalu). Slika 1.17. Slika 1. Postavljanje 18-to pinskog konektora Postavljanje priključka za napajanje Priključak za napajanje se postavlja na isti način kao i prethodne komponente.17. kliknite na taster Tab na tastaturi kako biste portu dodelili ime i atribute koji određuju njegov izgled.M. u ovu svrhu je iskorišćen element pod nazivom CON2. M. D. 11 . Kao što se vidi na slici 1.16). možete rotirati pomoću tastera Space. pre nego što postavite Power Port. Mi ćemo kao simbol za VCC koristiti kružić (Circle). portovi za napajanje se veoma često koriste zato što znatno doprinose preglednosti dokumenta. Đurđević. kao što je prikazano na slici 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje podnožja za IC kolo U Editoru PCB biblioteka postoji futprint (odnosno otisak komponente na PCB-u) za 18-to pinska IC kola (DIP 18) ali u Editoru Biblioteka Simbola nema simbola za odgovarajuće prazno podnožje.

M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Slika 1. kursor će promeniti oblik u krstić što znači da možete početi sa “ožičavanjem“. Kada želite da promenite smer kretanja. M. Ako želite da prekinete proces električnog povezivanja komponenti skliknite još jednom na desni taster miša. Posle ovoga. U tom trenutku završavate postavljanje žice.18. 12 . D. Prilikom povezivanja komponente žicom program sam signalizira korisniku gde je „topli“ kraj pina simbola komponente odnosno gde će se povezivanjem komponente i žice napraviti električni kontakt.Videnović-Mišić.19. U tom slučaju prevlačenjem žice preko pina simbola pojavljuje se krug u centru kursora. Kada kliknete na ovu ikonu. Time ćete započeti postavljanje jedne električne veze. Postavite kursor u polaznu tačku i kliknite levim tasterom miša. ponovo kliknite na isti taster da biste “polomili“ liniju. Postavljanje simbola portova za napajanje Korak 7 – Crtanje veza Povezivanje se vrši alatom Place Wire iz palete sa alatima Wiring Tools. biće obrisan poslednji pravolinijski segment. alat za ožičavanje je i dalje aktivan tako da možete da nastavite sa povezivanjem drugih komponenata. kliknite na desni taster da biste je prekinuli. Đurđević. Ima ih nekoliko i najbolje je da sami odaberete onaj koji vam odgovara. • Pritiskom na taster Spacebar možete da promenite način postavljanja veze. Kada na ovaj način postavite i poslednji segment jedne veze. Crtanje veza U toku postavljanja veze • Ako u toku povlačenja veze pritisnete taster Delete na tastaturi.

• Kliknite na taster Delete na tastaturi da bi obrisali celu vezu. potrebno je. • Postavite kursor na slobodnu površinu pored veze i kliknite levim tasterom miša da bi uklonili markere i/ili potvrdili eventualne izmene oblika. • Kliknite na neki od njih i „odvucite“ ga na novu poziciju da bi vezi promenili oblik. U toj VAŠOJ biblioteci simbola se nalaze najčešće korišćene komponente. U praksi.4. koristeći podatke iz tabele 1.20. D.1kΩ... koje se tu pripreme za upotrebu (upišu potencijalni futprintovi komponente i njena oznaka) i tek tada koriste. • kupovinu komponenti (tip komponente ili njenu vrednost . . još u stadijumu crtanja šeme vašeg projekta. • preglednost šeme (redni broj tog tipa komponenti i sl.4 Devices. U ovom slučaju. Menjanje atributa komponenti na gotovoj šemi Upisivanje atributa • Komponente se najčešće ne postavljaju iz originalnih biblioteka već se prethodno iskopiraju u posebnu biblioteku.1 Devices. OP741.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Izmene na postavljenoj vezi (editovanje) Kliknite na električnu vezu da biste je označili...lib Miscellaneous D Type Konektor DB9 K1 DB9FL Devices.. Na vezi će se pojaviti markeri koji označavaju početak.R1. slika 1..4 Devices. R2.lib Miscellaneous PCB Podnožje CON18 IC DIP18 Devices.lib Miscellaneous PCB Napajanje CON2 PWR 5V RAD0.Videnović-Mišić. RAD0.). Slika 1.M. kraj i mesta u kojima veza menja pravac. Q1.lib Miscellaneous PCB Otpornik 2 RES2 R2 22K AXIAL0. Stoga te komponente već prilikom postavljanja u šemu imaju upisane obavezne atribute i preostaje vam samo da ih numerišete komandom Annotate. Kliknite dvaput levim tasterom miša na neku komponentu i popunite polja: • Footprint (kućište) • Designator (oznaka sa rednim brojem) • Part Type (vrednost) Ovaj postupak ponovite za sve komponente.lib Footprints. Korak 8 – Označavanje komponenata Povezivanjem postavljenih komponenti dobićete električnu šemu. Biblioteka Designato Part Type Footprint Biblioteka Komponenta Simbol simbola r (oznaka) (vrednost) (kućište) futprinta Miscellaneous PCB Otpornik 1 RES2 R1 2K2 AXIAL0. prilikom označavanja komponenti koristi se komanda Annotate (Tools  Annotate). BC103. • PCB Editor razlikuje komponente na osnovu kućišta (Footprint) i oznake (Designator). uneti sve podatke neophodne za: • generisanje PCBa (što su futprintovi odnosno otisci komponenti na PCB-u .lib Footprints. kako se radi o svega 5 komponenti sve atribute unesite sami.1.) Drugim rečima potrebno je definisati atribute svih komponenti. C1. M.lib Connectors.20..). Da biste na osnovu električne šeme mogli da projektujete PCB.lib 13 .AXIAL0. Zbog toga upisivanje vrednosti komponente u rubriku Part Type nije obavezno.lib Footprints.lib Footprints. Đurđević.

Razlog za to je sledeći. D.21.ddb.54 mm 300 mil = 7. ukoliko znate deo naziva futprinta. To su milimetri i mili (milsi). dodavanje futprinta u biblioteku (Add). postavljanje futprinta u neki PCB dokument (Place).lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. Šta je mil? To je skraćenica za mili inch odnosno hiljaditi deo inča.62 mm Zašto uopšte uvodimo nove jedinice kada nam je prirodno da računamo sve u milimetrima? Zato što je udaljenost nožica svih standardnih komponenti data u umnošcima mila a ne umnošcima milimetara. Korišćene komponente i njihovi atributi Smisao naziva pojedinih futprintova Pre svega. M. Njena tačna lokacija je: C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. Duplim klikom na naziv AXIAL0. stope.4 se dobija slika ovog futprinta u glavnom prozoru. uklanjanje futprinta iz biblioteke (Remove). lokalna izmena padova futprinta (Edit i Jump) i automatsko unošenje tih izmena u trenutno otvorenom PCB dokumentu (UpdatePCB). Deo naziva AXIAL pokazuje da je otpornik montiran aksijalno na štampanu ploču odnosno da je telo komponente paralelno sa pločom. Standardnom otporniku takođe odgovara i AXIAL0.4 Ukoliko u polje Mask upišete AXIAL0. Radni prostor Protela nakon otvaranja Advpcb. milje i sl. Polje Mask omogućava. Ako izmerite udaljenost između nožica standardnog otpornika (1/4W) primetićete da su to vrednosti udaljenosti između padova futpinta otpornika odnosno 400 mil. Tipični fotprintovi se nalaze u biblioteci PCB Fooprints. Đurđević. da kažemo par reči o jedinicama mere koje se koriste u Protelu. Radna površina biblioteke futprintova U ovom slučaju Kontrol Panel prikazuje sve futprintove koji se nalaze u toj biblioteci (strelice i vertikalna skrol linija omogućavaju šetanje kroz biblioteku futprintova). 14 .Videnović-Mišić. U glavnom prozoru trenutno je prikazana selektovana komponenta. • Futprint otpornika AXIAL0. Pretraga Slika 1. Broj u nazivu nam daje do znanja da je udaljenost između lemnih tačaka (padova) 400 mil. Početni razvoj integrisanih elektronskih kola se odigrao u SAD-u gde su inči.ddb je prikazan na slici 1. Ovaj futprint otpornika koristite u slučaju da ne planirate da otpornik odlemljujete i pomerate a želite smanjiti površinu PCBa.ddb bazu podataka. Ovaj futprint se najčešće koristi kao futprint otpornika. narodi koji koriste taj sistem jedinica su na njih imali ključni uticaj.4 mm 100 mil = 2.4 (voditi računa o velikim i malim slovima u Protelu!!!) u listi komponenti će se naći samo taj futprint.ddb • Opcijom File  Open otvorite Advpcb. nasleđeni sistem jedinica.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Tabela 1.3 futprint ali je pri tom nožice otpornika potrebno saviti odmah nakon izlaska nožica iz tela otpornika podvrgavajući ih tako velikom mehaničkom naprezanju. 96CON.21. 1 inč = 1000 mil = 25. U momentu kada su postavljani standardi.M.Drugim rečima udaljenost padova (lemnog mesta komponente) u futprintu komponente se izražavaju u milima. Dodatne opcije koje se nalaze u Kontrol Panelu PCB biblioteke su: promena imena futprinta (Rename). Otvorili smo PCB biblioteku što se može videti u nazivu Kontrol Panela aktiviranog programa (Browse PCBLIB). upotrebom džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) brži pronalazak željenog futprinta.

26.25 Pinovi kućišta DIP18 Slika 1. kod DIPx futprinta.24a.1 Za razliku od aksijalnog. Bez obzira na broj pinova na kućištu. zbog ograničenog prostora. M. • Futprint 18 pinskog podnožja DIP18 Veliki broj integrisanih kola koristi futprint sa oznakom DIPx (Dual In-line Package). već o konektoru.4 Bitno je pomenuti da su padovi futprinta komponente nacrtani u Multilejeru (MultiLayer). lokaciju (X-Location.24b koji po defaultu ima futprint sa oznakom RAD0. Rectangle. Bitno je primetiti da je u TopOverlay sloju (žutim) nacrtan oblik komponente koja treba da se zalemi između dva pada. Octagonal).Aksijalni način montiranja otpornika Slika 1. 14. slika 1.24a) otpornik b) konektor c) futprint U našem slučaju.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. ali se koristi onda kada.22.1.26. slika 1. Slika 1. dimenzije (X. postoji i radijalni način postavljanja otpornika. Padu je moguće promeniti (slika1.i Y-size). Đurđević. 8. moramo komponente gušće spakovati na štampanu ploču. gde x označava broj pinova. Futprint DIP18 Na integrisanom kolu sa DIP kućištem postoji polukružni žleb koji nam pomaže da ga pravilno orijentišemo. Atributi Pad-a Slika 1. što je ređi slučaj. slika 1. veličinu rupe za nožicu komponente (Hole Size.24. Slika 1.25. Ukoliko tehnologija izrade PCB-a omogući štampanje Top Overlay sloja korisniku je omogućeno da vidi gde komponenta treba da se zalemi kao i da uoči koji je prostor zauzet od strane otpornika (3D). Ono što treba znati je na koji način su raspoređeni pinovi kod komponenti u DIP kućištu. što može biti 4. 15 . 6.Videnović-Mišić. U Protelu. D. rupa je na slici prikazana kao svetlo plavi krug unutar sivog prstena). pin 1 je obeležen pravougaonim padom. Y-Location).25): oblik (Shape-Round. slika 1. kada ga orijentišemo kao na slici. • Futprint napajanja RAD0. Futprint AXIAL0. sloju sive boje koji povezuje sve slojeve PCBa.23. slika 1.24c. pa i preko 40. pin 1 je u gornjem levom uglu a ostali su raspoređeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu (counter-clockwise).M. ne radi se o uspravno postavljenom otporniku.

1. potvrdite odluku sa OK i Net lista će se automatski pojaviti kao novi dokument u sastavu projekta.2. To je poseban tekstualni dokument koji se formira na osnovu informacija unetih prilikom crtanja šeme u Šematik Editoru. odnosno da bi PCB Editor pronašao futprintove) neophodno je prije njenog učitavanja u PCB učiniti 16 . Zatvorite ga da bi radni prostor bio uredniji. neophodne za generisanje PCB-a. Iz tog virtuelnog (šematskog) sveta neophodno je preći u svet fizičke predstave PIC programatora tj. Kreiranje novog PCB dokumenta Slika 1.sch). PCB svet. Kreiranje Net liste Korak 9 – Kreiranje Net liste Električna šema je gotova i sada na osnovu nje treba napraviti ploču sa štampanim vezama u PCB Editoru. Slika 1. promena njegovog imena je moguća nakon zatvaranja dokumenta (na ikonici PCB dokumenta pomoću desnog tastera na mišu i opcije Rename promenite ime željenog PCB dokumenta).M.Videnović-Mišić. • kako su komponente međusobno povezane. Kako u istom fajlu nije moguće imati obe predstave vašeg projekta (šematik i PCB) neophodno je otvoriti novi dokument ali sada u PCB Editoru. Slika 1.27 Futprint DB9FL Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Futprint serijskog konektora DB9FL Slika 1. Odaberite: Design  Create Netlist Ako su u dijalog boksu koji se pojavljuje odabrane opcije kao na slici 1. Korak 2.Kreiranje novog dokumenta u PCB Editoru Do sada smo se bavili crtanjem šeme PIC programatora u Šematik Editoru (SHEMA. Prvi korak u ovom poslu je kreiranje Net liste. su sledeće: • koji su futprintovi svake komponente i oznaka komponente (jer PCB Editoru ništa ne znači simbol komponente niti njena vrednost). M. Đurđević. Učitavanje potrebnih biblioteka futprintova Radna površina u PCB Editoru je prazna i spremna za unos podataka koji se nalaze u Net listi (mostu između Schematic Editora i PCB Editora).30. novom dokumentu dodelite neko prepoznatljivo ime (npr. Da biste napravili novi PCB dokument odaberite: File  New  PCB Document. PLOCICA) i zatim dva puta kliknite na ikonu da bi se u glavnom prozoru pojavila prazna radna površina.28. Preimenovanje novog dokumenta Kao i u prethodnom slučaju.28. IZRADA PCB-a ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1.27.29. prikazuje futprint za ženski serijski konektor DB9. Ukoliko se PCB dokument otvorio odmah nakon pokrenute naredbe. Da bi prilikom učitavanja Net liste u PCB dokument sve prošlo bez greške (All Macros Validated. D. Ovo je istovremeno i poslednje što je potrebno uraditi u Šematik Editoru. 1. Te informacije.

ispravite grešku na šemi i ponovite postupak (ne zaboravite da napravite novu Net listu). biblioteke od interesa se moraju naći na listi Libraries u Browse PCB prozoru (Kontrol panelu).\Pcb\Connectors) Slika 1. korišćeni su futprintovi iz dve biblioteke: • PCB Footprints. kliknite na taster Cancel.lib (..Učitavanje Net liste Na redu je unos Net liste sa podacima bitnim za fizičku predstavu uređaja (međusobne veze između komponenti kao i njihovi futprintovi).32. Odaberite: Design  Load Nets.M.. Nakon učitavanja Net liste.31.NET) i unesite je u rubriku Netlist File.Videnović-Mišić. • Prazna Error kolona i poruka All macros validated su siguran znak da ste na dobrom putu i da možete da nastavite sa radom. Slika 1.lib (.\Pcb\GenericFootprints\Advpcb.32). kliknite na taster Add/Remove i potom dodajte potrebne biblioteke (slika 1. Drugim rečima. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen. M. Učitavanje potrebnih biblioteka Drugi način za učitavanje potrebnih biblioteka je komandom Design  Add/Remove Library. Đurđević.ddb) • D Type Connectors. Korak 3 .. D. Prazna radna površina PCB editora Slika 1. U slučaju PIC programatora. Korak 4 – Razmeštanje komponenata i priprema za rutiranje 17 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI dostupnim sve biblioteke u kojima se nalaze futprintovi komponenti. Kliknite na taster Execute. Učitavanje Net liste Izveštaj o statusu koji se pritom pojavljuje ključan je za nastavak rada: • Ako Error kolona nije prazna: pročitajte uzrok greške. program će po radnoj površini na samo rasporediti futprintove (odnosno otiske komponenti na PCB-u) svih komponenti koje su korišćene u šemi već će i rastegljivim linijama označiti njihove međusobne električne veze.. Tasterom Browse označite Net listu (SHEMA.33.

ose (ComponentX. tokom rada. • vidljivost veza pojedinih komponenti (Connections). • vidljivost rupa na padovima i vijama. konektor K1 mora da se nalazi na ivici PCB-a da bi mu se omogućio pristup.M. Sa OK potvrdite promenu podataka. U konkretnom slučaju. U dijalogu: DesignRules na kartici Routing podesite sledeće opcije: • Width Constraint = 30 mil (širina električne veze na PCB-u). 18 . Component Y) • minimalano pomeranje kursora tokom pomeranja i menjanja objekata i provodnih linija duž x. U ovoj kartici se podešava: • vidljivost pojedinih slojeva (Signal Layers. uradićemo ga u tehnici jednoslojne štampe sa relativno širokim bakarnim vezama (30 mil).34. Metric). slika 1. ComponentY sa 20mila na10mila. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mil na 100mil. U kartici Options je moguće podesiti: • tip grida (Visible Kind=Lines. tasterima Spacebar. Snap Y.35. ComponentX.i y-ose (Snap X. M. • Routing Layers  Top Layer = Not Used (za povezivanje komponenti se ne koristi gornji bakarni sloj već samo donji bakarni Bottom Layer sloj). Izaberite opciju ToolsLibrary Options. • Promenite vrednosti Snap X.34. • vidljivost sloja koji automatski. Pravila za rutiranje Kako je uređaj veoma jednostavan i nema ograničenja u dimenzijama koje može da nametne upotreba kućišta (kutije).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika u glavnom prozoru je električna šema uređaja u kojoj su simboli komponenata zamenjeni njihovim futprintovima. Đurđević. Other).34. Visible Grid 2).Videnović-Mišić. Da biste pomerili komponentu odaberite: Edit  Move Component (ili je jednostavno prevucite). odnosno opcije kojima određujete šta će biti prikazano na ekranu i kako će se program ponašati u toku razmeštanja objekata. Snap Y). U toku premeštanja. Podešavanje opcija Razmeštanje komponenata Ne postoji neko posebno pravilo vezano za raspored osim što je potrebno paziti da se veze što manje ukrštaju. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 1. • minimalno pomeranje komponenti duž x. prikazuje grešku dizajniranja (DesignRuleCheck Errors). Silkscreen. slika 1. • merne jedinice u kojima vam program saopštava neke od informacija (Measurement Unit=Imperial. Dots). U ovoj kartici se podešava rezolucija vidljivih mreža 1 i 2 (Visible Grid1. Vaš zadatak je da ih rasporedite po površini buduće štampane ploče i da odredite pravila za njihovo povezivanje (rutiranje): Podešavanje okruženja Podesite radno okruženje. Slika 1.i y. • selektovanje i definisanje veličine Electrical Grida omogućava postavljanje dodatne (električne) mreže koja će omogućiti električno povezivanje komponenti čiji se pinovi ne nalaze na glavnoj mreži. x i y možete komponentu da rotirate ili da je preslikate u odnosu na x ili y osu. D. Odaberite karticu Layers u prozoru Document Options.

Rutiranje pomoću Autorutera Program uglavnom rešava problem sa 100% uspeha već u prvom pokušaju ali ako iz nekog razloga niste zadovoljni izgledom PCB-a.M. Odaberite: • Tools  Un-Route  All (uklanjanje svih pethodno postavljenih bakarnih veza) • Pomerite komponente koje su “nezgodno” postavljene • Ponovite rutiranje opcijom : Auto Route  All Korak 6 – Doterivanje izgleda PCB-a 19 .36. pokušajte ponovo. Iscrtavanje granične linije Korak 5 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje granične linije Nakon što ste razmestili komponente i podesili pravila za njihovo povezivanje definišite oblast u kojoj će Protel umesto vas pokušati povezati komponente. rutiranja.35. Alatom za crtanje linija definišite površinu proizvoljnog oblika koja obuhvata sve komponente. Slika 1. Đurđević. što je vidljivo kao ljubičasta boja na slici 1.36. U KeepOutLayeru postavite graničnu liniju. Slika 1.Videnović-Mišić. Kliknite na tab u dnu ekrana da biste odabrali KeepOutLayer . Neraspoređeni futprintovi Slika 1. M. D.Rutiranje Vaš projekat je sada spreman za proces generisanja električnih veza između futprintova tzv. Odaberite: Auto Route  All. U dijalogu koji se pojavljuje kliknite na taster Route All i sačekajte da program uradi svoj deo posla.37.

38. Jedno od mogućih krajnjih rešenja Vaš prvi projekat je gotov. D. 20 . Naredni korak bi bio njegova realizacija u praksi.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na kraju. To podrazumeva izradu štampane ploče u domaćoj radinosti ili slanje projekta firmi koja se profesionalno bavi izradom štampanih ploča. M. možete da izvedete nekoliko zahvata iz „estetske hirurgije“ i da doradite sitne detalje na Trekovima (bakarnim linijama koje povezuju futprintove komponenti).M. Đurđević. kada budete zadovoljni rezultatom. U tu svrhu iskoristite komande Edit menija: • Move  Move • Move  Drag • Move  Break Track • Move  Drag Track End Slika 1.Videnović-Mišić.

IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 – Kreiranje novog projekta Kliknite na: File  New Design.Učitavanje potrebnih biblioteka Kliknite na karticu (Tab) Browse Sch da biste prikazali Kontrol Panel. Iako se u već pomenutoj biblioteci simbola (Miscellaneous Devices. Za mikrofon. dva operaciona pojačavača imaju JEDAN LM358 futprint.42(c). Novom fajlu dodelite ime (npr.1. Simboli svih komponenti osim LM358 se nalaze u C (ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. slika 1. U pretragu su uključeni džoker znaci (*. simbol ćemo pronaći nakon što u Filter polje ukucamo mic*. Kreiranje novog projekta Slika 1.40. Podesite sledeće opcije.ddb. Slika 1.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky. U desnoj polovini ekrana je sada prazna radna površina.40). D. M. microphone2. Kreiranje novog Šematik dokumenta Korak 2 .pdf) situacija je nešto složenija. U njemu učitajte potrebne biblioteke simbola (Add/Remove.ortodoxism. Đurđević.?) i početna slova naziva komponente na engleskom jeziku. SHEMA) a zatim dvaput kliknite na njegovu ikonu.Videnović-Mišić.. 1.ddb.2. Izabrali smo za crtanje u ovoj šemi npr. slika 1. slika 1.42(c).39: • Design Storage Type: MS Access Database • Database File Name: fm mikrofon • Database location: E (iliF):\Projekti Slika 1. Prazna radna površina Šematik Editora Korak 3 .lib) nalazi simbol za jedan operacioni pojačavač (Part1/1) on nam ne odgovara jer je LM358 integrisano kolo u čijem se kućištu nalaze dva operaciona pojačavača tj.42(b). U slučaju integrisanog kola LM358 (http://www.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 2 – Bežični mikrofon Prilikom izrade PIC programatora napravili smo folder E(ili F):\Projekti u kome ćemo sačuvati sve što je vezano za naš rad u Protelu..M. Imamo dva pogotka: microphone 1 i microphone 2. Zbog toga je potrebno opcijom Find pronaći biblioteku u kojoj se nalazi LM358.42(a). slika 1.41. kao na slici 1.39.).Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru U okviru ovog projekta otvorite fajl u kome će biti nacrtana šema (slika 1. engleski microphone. Sledeći korak je otvaranje nove baze podataka odnosno novog Protel projekta. Zumirajte je nekoliko puta pomoću tastera Page Up dok se u krupnom planu ne pojavi pomoćna mreža. Kliknite na: File  New  Schematic Document. Potrebne simbole komponente ćete lako pronaći u selektovanoj biblioteci korišćenjem opcije Filter. LM358 se nalazi u njenoj Protel DOS 21 . Od pronađenih biblioteka odaberite i dodajte na spisak bazu podataka Protel DOS Schematic Libraries.

M. slika 1.43. slika 1.42(b). Ukoliko uporedite oznake pinova LM358 u datasheet-u.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Schematic Operational Amplifiers.43.Videnović-Mišić. uočićete slaganje oznaka i brojeva pinova integrisanog kola. slika 1. D. Na ovaj način ste pronašli integrisano kolo LM358 koje u svom sastavu ima dva operaciona pojačavača (Part1/2 i Part2/2). (b) Raspored pinova kod LM358 (a) Nađena komponenta MICROPHONE2 (d) Nađena komponenta LM358 22 .M. Đurđević. Napajanje i masa (VCC i GND) se u šemi dovode samo na prvi operacioni pojačavač (Part 1/2) jer drugi operacioni pojačavač (Part 2/2) koji se nalazi u istom kućištu ima sa prvim OP zajedničko napajanje i masu. slika 1.42(d). Strelicama Part prošetajte se kroz LM358 integrisano kolo. i oznake pinova LM358 iz Protelove biblioteke.lib biblioteci. U polje Filter upišite LM358. Selektujte je.

Đurđević.44. U kućištu komponente LM358 nalaze se dva operaciona pojačavača Korak 4 – Crtanje šeme Koristeći komponente iz Kontrol panela i potrebne alate Šematik Editora nacrtajte šemu. D.42.Videnović-Mišić. Korišćene komponente i njihovi atributi Komponenta Simbol Biblioteka simbola Designator PartType Footprint Biblioteka 23 .M. U Tabeli 3 su date akcije koje je potrebno primeniti prilikom crtanja šeme. Slika 1.43. Električna šema bežičnog mikrofona Tabela 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (c) Traženje komponente LM358 Slika 1. Nazivi simbola pojedinih komponenti kao i naziv biblioteke u kojoj se nalaze su vidljivi u Tabeli 2. Slika 1. M.

lib Otisak.1/.lib PCB Footprints. Operacije nad komponentama u toku crtanja šeme Korak 5 – Numerisanje komponenata Ako ste završili sa crtanjem.lib Miscellaneous Devices. 6 Kondenzator elektrolitski 7 Kondenzator 8 Kondenzator 9 Baterija Mikrofon Operacioni pojačavač NPN tranzistor Prigušnica Antena RES2 RES2 RES2 RES2 RES2 ELECTRO2 CAP CAP ELECTRO2 CAP CAPVAR BATTERY MICROPHONE2 LM358 NPN INDUCTOR ANTENNA Miscellaneous Devices. R3.lib PCB Footprints.2 RAD0. C5.lib Otisak. slika 1. Najlakši i najsigurniji način da to izvedete pomoću komande Annotate: Tools  Annotate (All parts).lib Protel DOS Schematic Operational Amplifiers.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints. 4 Otpornik 5 Otpornik 6 Otpornik 7 Otpornik 8 Kondenzator elektrolitski 1 Kondenzator 2. 5. Numerisanje komponenata Tabela 3.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices. R4 R5 R6 R7 R8 C1 C2.lib PCB Footprints.4 RB.lib PCB Footprints. D.4C RB.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices. M.lib Otisak.lib Otisak.45.lib PCB Footprints. C6 C7 C8 C9 BT1 MK1 IC1 T1 L1 A1 (vrednost) 4K7 150K 220 3K9 100 22u 10n 1n 4u7 33p 5-60p 9V MIC LM358 BC108 L400 ANTENA (kućište) AXIAL0.lib Otisak.lib Miscellaneous Devices. 2. 3.lib Miscellaneous Devices. Korak 6 – Dodela futprintova komponentama 24 .lib Otisak.4 AXIAL0.lib Miscellaneous Devices.1/.2 VARC RAD0.lib R1..lib Miscellaneous Devices.2 RAD0.45.2 RAD0. na redu je numerisanje komponenata.lib Simbol.4 AXIAL0.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (oznaka) Otpornik 1.1 EMIC DIP8 TO-18 L400 PAD futprinta PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.Videnović-Mišić.4 AXIAL0. Đurđević. C3 C4.lib OPERACIJA: Simetrično preslikavanje duž xose (lik u ogledalu) Simetrično preslikavanje duž yose (lik u ogledalu) Rotacija za 90 stepeni Promena elemenata u okviru jedne komponente PRIMENJENO NA KOMPONENTU: MIC LM358 . R2.lib Miscellaneous Devices.M..4 AXIAL0.lib Miscellaneous Devices. 3 Kondenzator 4. LM358 KORIŠĆENO: Taster x u toku premeštanja Taster y u toku premeštanja Taster Spacebar u toku premeštanja Edit  Increment Part Number Slika 1.lib Otisak.lib PCB Footprints.

Promenite vrednosti Snap X. Razlika je procentualno velika ali kako je potrebna veća rupa od prečnika nožice da bi se komponenta bez oštećenja postavila na odgovarajuće mesto na PCBu možemo je prihvatiti.46. ComponentY sa 20mila na10mila. antena. mikrofon. ComponentX. broju i značenju svakog pada futprinta.ddb. Proveravamo da li je ekvivalencija između simbola i futprinta zadovoljena.54mm=a).46.M. Izgled futprinta je u direktnoj vezi sa fizičkim 3D izgledom komponente (čija projekcija odgovara crtežu u Top Overlay sloju) i rastojanjem nožica komponente (što odgovara rastojanju pinova futprinta). kolektora (3) i baze (2). Jedina korekcija bi mogla biti veličina rupe na padu (veličina b=0. Izgled pronađenog futprinta TO-18 je prikazan na slici 1. Jedan od obaveznih atributa komponente je futprint komponente.4). slika 1. D.47mm u tablici) čija je vrednost 0. Neophodno je predstavu komponente koju je dao proizvođač.46(b).762mm. M.ic-on-line. Bitno je naglasiti da je proizođač dao dimenzije komponente gledano odozdo i bočno dok futprint predstavlja pogled na komponentu odozgo. (a) Realan izgled (b) Simbol (c) Pogled odozdo 2 3 1 (d) Futprint (e) Pogled odozgo Slika 1. • Sledeći korak je provera simbola komponente odnosno da li su na simbolu NPN tranzistora iste oznake kao na slici 1. AXIAL0.Videnović-Mišić. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mila na 100mila. da je obim komponente između vrednosti za D i D1 isti.46(e). Đurđević. • Potrebno je proveriti da li se oznake na TO-18 slažu sa podacima koje je dao proizvođač. Sa OK potvrdite promenu podataka. “obični kondenzatori“.lib nalazi ovaj futprint (opcijom Mask). Da bi to proverili moramo da se vratimo na šemu projekta na kojoj ćete duplim klikom na simbol NPN tranzistora otvoriti prozor sa atributima komponente. LM358. Otvorite ovu bazu podataka opcijom FileOpen… Podesite izgled okruženja u Editoru PCB Biblioteka tako što ćete izabrati opciju ToolsLibrary Options.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. Snap Y. Na osnovu podataka koje je dao proizvođač vidite kako su označeni pojedini padovi futprinta kao i koji je pad emitera (1).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U Šematik Editoru morate pripremiti sve informacije neophodne tokom pravljenje PCBa. da je oblik isti. da je udaljenost padova ista (padovi su na kružnici prečnika 100mila=2. Od komponenti potrebnih za realizaciju ovog projekta do sada smo se susreli samo sa standardnim otpornicima (AXIAL0. slika 1. Potrebno je proveriti da li se u PCB Footprints.46(d). Selektujte opciju Hidden Pins. Tranzistor BC108 (f) Fizičke dimenzije Na raspolaganju nam je velik broj Protelovih biblioteka futprintova ali je za nas najinteresantnija biblioteka standarnih futprintova Fooprints.46(e) se vidi da su oznake padova identične. slika 1. promenljivi kondenzatori (varaktori). Neophodno je sagledati fizičke dimenzije komponenti jer jedino na osnovu njihovih dimenzija možemo videti kako bi trebao da izgleda futprint odgovarajuće komponente.cn/IOL_bc108/PdfView/1032796.3. BC108 (http://www. BC108 i kalem. Upoređivanjem futprinta i transformisanog tlocrta komponente uočavamo da su brojčane oznake na istim mestima. Nove komponente su elektrolitski kondenzatori. Sa OK 25 . Proizvođač je naveo da je kućište komponente TO-18.46(c). Sa slike 1. slika 1. transformisati u oblik pogodan za futprint.46(d) i 1.ddb na lokaciji C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb.47(a).htm) Na osnovu datasheet-a npn tranzistora BC108 dobijene su osnovne informacije o fizičkim dimenzijama komponente.

Cut.260inch) • da kućište ima 8 nožica međusobne udaljenosti 100mila i 300mila (G=0.3inch). D. Delete). Taktički bilo bi pametnije izmeniti simbol iz prostog razloga što su oznake TO-18 standard koji koristi ogroman broj proizvođača komponenti. Dodelite ime biblioteci simbola npr. Simbol. Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite Schematic Library Document.Videnović-Mišić.lib) ili je bolje napraviti svoju ličnu biblioteku najčešće korišćenih simbola. Da bi to uradili potrebno je da obe biblioteke budu otvorene.lib.M. Na osnovu tabelarno datih podataka i šematskog prikaza kućišta može se videti: • da su maksimalne dimenzije tela kućišta 400mila*260mila (Amax*Bmax=0. NPN1).47(c). Otvorite Kontrol Panel (Browse SchLib). M.lib.lib.NPN*) simbol NPN tranzistora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI protvrdite promenu. NPN-PHOTO. (a) Atributi (b) Simbol Slika 1. MORAMO izmeniti oznake na simbolu. Opcijom Update Schematic u Kontrol Panelu Simbol.ddb biblioteke pređite u Kontrol Panel novootvorene biblioteke Simbol.U spisku komponenti selektujte NPN tranzistor (NPN. Na simbolu komponente su se pojavile oznake pinova. Otvorite C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku simbola. U donjem delu prozora Kontrol Panela naziva Pins mogu se videti oznake pinova simbola (baza označena brojem 1. Nova baza podataka se nalazi u folderu D(iliE):\Projekti pod nazivom Biblioteka. Simbol NPN tranzistora ne možemo izmeniti na licu mesta. Đurđević.lib se promena simbola direktno unosi u šematik koji je otvoren. Istim postupkom promenite brojeve pinova kolektora (23) i emitera (31). 26 . Vidite da je broj koji odgovara bazi 1.012inch). u šemi. Odaberite opciju Paste kojom kopirani simbol NPN tranzistora ubacujete u spisak komponenti biblioteke Simbol. Ukoliko ostavimo simbol ovakav kakav jeste kolo sigurno neće raditi jer će pobuda umesto na bazu biti povezana na emiter. emiteru 3 a kolektoru 2. U prostor Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti desnim klikom aktivirajte već viđeni meni.lib u Simbol. već u biblioteci simbola komponenti. Direktnim klikom na bazu simbola tranzistora u glavnom prozoru ili B(1) u Pins delu prozora se otvara prozor Pin u kojem je potrebno izmeniti sadržaj polja Number sa 1 na 2. Desnim klikom na naziv NPN se otvara meni (Select all. Zašto ne na futprintu? Generalno izmena može da se uradi i na TO-18 ali ne u Protelovoj biblioteci. Copy. Osim simbola NPN tranzistora ova biblioteka treba da sadrži simbole komponenti koje najčešće koristite.ddb. Pitanje je da li je zgodno menjati simbol u opštoj Protelovoj biblioteci (Miscellaneous Devices.pdf) Izgled kućišta integrisanog kola LM358 kao i njegove osnovne dimenzije su date na slici 1. Trenutak je za korekciju oznaka pinova simbola NPN tranzistora. BC 108 u Protelu (c) Izmena pinova Odaberite opciju File New Design.lib. U njenom Kontrol Panelu pronađite korišćenjem opcije Mask (npr. slika 1.ddb. LM358 (http://www. Da bi iskopirali simbol NPN tranzistora odaberite naredbu Copy.400inch *0.02inch> Jmax=0. Nakon toga iz Miscellaneous Devices. slika 1.48. IMAMO PROBLEM. Paste.47(c). kolektor brojem 2 a emiter brojem 3). Za početak iskopiraćemo simbol NPN tranzistora iz Miscellaneous Devices. iskopirati odgovarajući simbol a zatim ga korigovati u skladu sa podacima dobijenim od proizvođača i izgleda upotrebljenog futprinta. NPN DAR.1inch i L=0. maksimalne širine nožice 20mila (Dmax=0.47.ortodoxism. Na spisku komponenti u biblioteci simbola se nalazi Component_1 odnosno prazan list u biblioteci simbola. NPN DIAC.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky.

M.lib oznake kućišta kondenzatora počinju slovom “r“. RB. RB.Videnović-Mišić. RAD0. Na komponenti je uvek označen minus priključak kondenzatora (oznakom na kućištu i kraćom nožicom). Za početak nas interesuje žuta linija u TopOverlay sloju koja prikazuje oblik komponente viđen odozgo. RB. npr.2/.lib.4 futprinta.1inch. Pogledajte detaljnije dimenzije RB.4. DIP8 Elektrolitski kondenzatori C1. Pogledajte oznaku futprinta. Ova greška nije problematična jer je važniji podatak o međusobnom položaju padova (L=300inch i G=0.0. Gledajući samo oblik futprinta a ne njegove dimenzije (100mil. Na futprintu je označen plus priključak komponente (žuti plus). 200mil) vidite da kao potencijalni futprint našeg elektrolitskog kondenzatora ostaju RB. U polju Mask Kontrol Panela ove biblioteke upišite r*. Đurđević.ddb. 27 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Trenutno je vidljiva mreža 1 sa rastojanjem 100mil. Do sada su sve dimenzije i brojevi odgovarali definiciji futprinta LM358. je prikazan izgled elektrolitskog kondenzatora.4 (slika 1. U polje Mask unesite DIP*. udaljenost između priključaka komponente je 100mil dok je prečnik osnove kućišta 200mil. slika 1. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova.5/1. (pogled odozgo na našu komponentu je krug).50. PRIMETITE da jedino ova dva parametra nemaju minimalnu i maksimalnu vrednost). Vidimo da je rastojanje padova futprinta (tj. da u ovoj biblioteci napravimo taj futprint ali bi ipak bilo bolje da napravimo svoju biblioteku futprintova u Biblioteka. Opcijom Tools Library Options podesite raster vidljivog grida 1 na 100mil. C7 (22uF i 4u7F) Na slici 1. Slika 1.5/1. Mogli bismo npr. RAD0.2. U slučaju elektrolitskog kondenzatora nije svejedno kako je priključen u kolo. Problem nastaje kada pogledamo dimenzije oblika u TopOverlay sloju (žuta zatvorena linija) koje su 400mil*200mil.2inch dok je prečnik kružnice 400mil=0. ako je minus ulaz jednog operacionog pojačavača (OP) označen brojem 2.0. Kućište čiji je futprint DIP8 ima 8 nožica kao i kućište LM358. nožica komponente) 100 mil i 300mil. D.4. slika 1. Pogledajte oblike ovih futprintova.49. u skladu sa ovom terminologijom futprint koji nama treba bi se zvao npr. Takođe. LM358 i njegove fizičke dimenzije Pređite u Kontrol Panel editora PCB biblioteka (BrowsePCBLIB) PCB Footprints.1/.4/. Vidi se da su padovi udaljeni 200mil=0.49. slika 1. RAD0. U slučaju komponente koju koristimo u ovoj vežbi.48.43.2 ali ga u spisku nema.2/.49.1. Veličina od 200mil u slučaju LM358 kućišta može biti minimalno 240mil.8. iskopirati najsličniji futprint a zatim ga korigovati u skladu sa željenim dimenzijama.4/. RB. RB. RB.8. tada je broj 2 upisan na padu koji odgovara toj nožici na futprintu. Kao rezultat.42(b) i slika 1. M. U spisku DIP* futprintova pronađite futprint DIP8.4inch.3. Spisak futprintova je sledeći: RAD0.50). U standardnoj biblioteci PCB Footprints.2/. BITNO je naglasiti da je futprint predstava komponente u PCB Editoru dok je simbol predstava iste komponente u Šematik Editoru. njegov naziv daje osnovne informacije o dimenzijama futprinta. oznake na simbolu i futprintu moraju da budu identične.

Selektujte pad 1.8. Prepravljanje futprinta RB. Plan je sledeći: u već postojeću biblioteku futprintova otisak. Đurđević. Objekte nacrtane u TopOverlay sloju korigovati uz pomoć opcije EditChange (ili dupli klik na liniju koju želite promeniti) nakon koje se otvara prozor Track.lib potražimo futprint koji bi odgovarao ovim zahtevima. na spisku futprintova u Kontrol Panelu. slika 1.4. Desnim klikom na prostor gdje bi trebao da se nalazi spisak komponenti u biblioteci ponovo otvorite već viđeni meni. Opcijom Drag&Drop (uhvati i prevuci) ga pomerite za 100mila ka padu 2 tako da je sada njihova međusobna udaljenost 100mila.2. korigovati izgled futprinta u skladu sa željenim dimenzijama.2/. je prikazan kondenzator vrednosti 1nF. RB. Desnim klikom na naziv RB.51(a). U polju Radius upišite 100mil (prečnik = 200mila). RAD0.lib i otisak.4 iz PCB Footprints.Videnović-Mišić. M.4. slika 1.2 Kondenzator C4. RAD0.lib jer ćemo kao polaznu tačku za futprint elektrolitskog kondenzatora iskoristiti već nacrtan RB.2/. C6 (0. Rastojanje između nožica komponente je 400mil. Korekciju veličine linija možete izvesti opcijom EditMoveDrag Track End.lib iskopirati RAD0.1.51(b).4. Otvorite Kontrol Panel u PCB Footprints.lib.2/.4 (b) Podešavanje kruga (c) Premeštanje padova (d) Rezultat je RB.1/. u RB. Kada pogledate izgled ovog futprinta u glavnom prozoru uočavate da je površina prazan list odnosno da ne sadrži nijedan objekat.lib izmenite opcijom Rename naziv futprinta npr.4/. Copy.2 Slika 1. Delete). Opcijom Paste u spisak ubacite RB. Opcijom Drag&Drop oblikujte futprint elektrolitskog kondenzatora.5/1. sadrži futprint PCBKOMPONENT_1.2. slika 1.50.001uF=1nF) Na slici 1. RAD0. promeniti mu ime u RAD0.1.lib.3.4. Paste. Međutim moguće je iskopirati već gotov futprint iz neke druge biblioteke futprintova. Novi Dokument nazovite npr. Za sada PCBKOMPONENT_1 (dok je jedan jedini futprint) nije moguće obrisati. Selektujte komponentu RB.1/.M.47uF/50V (b) futprint RB. Selektujte PCBKOMPONENT_1. U PCB Footprints.0. Biblioteka futprintova koju ste upravo otvorili.52(c).lib se nalazi samo RB.2/.4 u RB. To je početna prazna površina papira za crtanje futprintova.3.4.4 Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite PCB Library Document. RAD0.2. (a) Počinje se od futprinta RB. RAD0.1/. Pogledajte oblike ovih futprintova.2/.52(b).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Odaberite opciju Copy.4. C5. Najpribližniji traženom futprintu kondenzatora je futprint RAD0.4C. RB.lib.4 u spisku futprintova. 28 . D. Pređite u Kontrol Panel biblioteke otisak.lib.1/. otisak. (a) Elektrolitski kondenzator 0. Izmenite dužinu trake (koordinate početne ili krajnje tačke ili koordinate obe tačke). Desnim klikom na selektovan futprint otvara se meni (New. U spisku futprintova u biblioteci otisak. slika 1.2/.2. U trenutku kopiranja potrebno je da su otvorene obe biblioteke (iz koje se kopira i u koju se kopira).52(a). Dužina tela komponente je oko 700mil dok je širina komponente oko 250mil. Udaljenost padova je korektna (400mil) ali je oblik realne komponente veći (700mil*250mil u odnosu na 560mil*150mil). Duplim klikom na žuti krug u TopOverlay sloju aktivirajte Arc prozor. Spisak futprintova je sledeći: RAD0. U polju Mask Kontrol Panela pretražite ovu biblioteku sa r*. Rename. RB. U našem slučaju to su PCB Footprints.4 u otisak.51. Po obliku ali ne po dimenzijama najsličniji su RAD0.2/. slika 1.2/.51(d). RAD0. Desnim klikom odaberite opciju Delete.

lib. M.4C Slika 1. Kondenzator 1nF Kondenzator C2. pronaći isti ili sličan futprint. Debljina kućišta ne prelazi 100mila.2 Prigušnica (zavojnica.2.lib i već poznatom spisku futprintova u (RAD0.53. Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Rezultat je prikazan na slici 1. C8 (0.. Ukoliko je potrebno korigovati ga nakon kopiranja u biblioteku otisak.53(a). RAD0. Zbog toga opcijom ToolsLibary Options podesite Grid opcije na 1mil).4C. je prikazan kondenzator vrednosti 10nF.4 (c) Menjanje dužine linija (d) Futprint RAD0.Videnović-Mišić.Udaljenost između nožica je 200mila. (Prilikom razvlačenja linija je potrebano da rezlucija pomeranja kursora bude što je moguće manja.1. U PCB Footprints.01uF=10nF i 33p) Na slici 1.. (a) Kondenzator 10nF (b) Futprint RAD0. D.53(a).M. C3. kalem) L400 29 .52(d). Đurđević. Plan je sledeći: otvoriti standardnu biblioteku futprintova. (a) Fizički izgled (b) Futprint RAD0. Opcijom Rename promeniti naziv futprinta u RAD0.52. slika 1.2.) ove zahteve ispunjava RAD0.

Segment je spreman za manipulaciju. U dnu Kontrol Panela pronađite opciju Current Layer.54(c).54. Opcijom ToolsNew Component ili desnim klikom u deo prozora BrowsePCBLib Components otvorite prazan list papira za novu komponentu – PCBCOMPONENT_1. Deselektujte objekte opcijom EditDeselectAll ili aktiviranjem ikonice L400. Opcijom EditPaste (ili Crtl+v) kursor se pretvara u plus koji drži iskopirani objekat. Udaljenost nožica komponente je 300mil dok je širina poprečnog presjeka 100mila. Opcijom Edit Copy (ili Crtl+c) iskopirajte kosu liniju klikom na nju. D. Nakon selektovanja boja selektovanog objekta se menja. Tools. Ponovite opciju EditPaste kako bi postavili još par simboličkih navojaka kalema. jedan desni klik za završetak linije a dva klika za izlazak iz moda crtanja linije. slika 1. M. Postavite objekat na željeno mesto. Opcijom PlacePad nacrtajte dva pada na međusobnom rastojanju 300mil.54(c). Opcijom PlaceTrack simbolički nacrtajte jedan namotaj kalema (kosu liniju) pomoću tastera Space kojim birate mod crtanja linije.M. Properties). Opcijom Rename promenite naziv ovog futprinta u 1 1 0 2 (a) Izgled (b) Simbol (c) Menjanje broja padovima 30 . je prikazan simbol prigušnice kao i njen fizički izgled. Za procenu međusobnog rastojanja koristite mrežu VisibleGrid1 čiju ste rezoluciju postavili na 100 mil.Videnović-Mišić. slika 1. Gotov futprint kalema je prikazan na slici 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na slici 1.54(d). Selektujte nacrtanu kosu liniju selektovanjem površine (oblika pravougaonika) oko nje ili istovremenim aktiviranjem tastera Shift i levog klika mišem na komponentu. Duplim klikom na pad 0 otvorite prozor u kome se definišu karakteristike pada. Prilikom crtanja segmenta koristite jedan levi klik je za promenu putanje linije. Đurđević. slika 1.54(f). Desnim klikom na radnu površinu otvara se meni (Place. Options. slika 1.54(e). Promenite sadržaj polja Designator sa 0 na 2 (jer brojevi na simbolu i futprintu MORAJU da se slažu). Promenite trenutni sloj u kome ćete crtati oblik komponente iz TopLayer sloja u TopOverlay sloj. View. Vežbe radi napravimo potpuno novi futprint prigušnice naziva L400. Library. .

Slika 1. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. simbol i futprint Ukoliko pogledamo simbol antene u šematik editoru (uz uključenu opciju Hiden Pins na samom simbolu) vidimo da antena ima samo jedan pin odnosno da je njen futprint građen od jednog pada za koji će biti zalemljena antena.54.lib.Videnović-Mišić.org/wiki/Electret_microphone) Mikrofon tipa electret i simbol za mikrofon su prikazani na slici 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (d) Crtanje linije (e) Kopiranje linije Antena (d) Gotov futprint Slika 1. U radnom prostoru je dovoljno postaviti jedan pad opcijom PlacePad. Mikrofon (http://en. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu. prečnik tela mikrofona je 400mil. što je vidljivo sa slike 1.wikipedia. Paste.55. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša.56. D. U biblioteci otisak.lib otvorite Kontrol Panel. Kliknite 2 puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad u kome ćete promeniti atribut Designator sa 0 na 1. slika 1. Odaberite opciju New. Dimenzije kućišta bitne za izradu futprinta su sledeće: udaljenost nožica je 100mil. Otvara se meni (New. Kalem i crtanje futprinta za njega 1 Slika 1. M. Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u PAD opcijom Rename iz već viđenog menija. Mikrofon (a) Fizički izgled (b) Simbol (c) Futprint 31 . Rename. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. Delete). Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova otisak.56.56. Copy. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu.55. Antena. Đurđević.M.

Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u EMIC opcijom Rename iz već viđenog menija. Kao rezultat moraju imati istu oznaku pada (Designator) koja se slaže sa brojem na simbolu komponente. Kao i numerisanje. U našem slučaju. U slučaju promenljivog kondenzatora nije bitno koja je nožica 1 a koja 2. Kliknite 2x na krug kako bi se otvorio prozor Arc. Kliknite dva puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad. naziva VARC (dodat string).57 je prikazan fizički izgled jednog promenljivog kondenzatora kao i njegov simbol. Rename. Delete). je prikazan na slici 1. Promenljivi kondenzator C9 (Varaktor. gledajući simbol komponente. Ova razlika ne predstavlja nikakav problem jer su u slučaju ove komponente dve nožice kratko spojene i zaista imamo dva pristupa. dodela vrednosti komponentama je sledeći korak i to ćete morati da uradite za svaku komponentu pojedinačno ( na primer: dupli klik na R1  Part Type = 4K7). Đurđević. Copy. Promenite atribut Designator za padove kako bi brojevi na simbolu i padovima bili isti. slika 1. Padovi koji su dijametralno suprotni su u realnoj komponenti kratko spojeni. (c) Futprint Korak 7 – Dodela vrednosti komponentama Iako to nije neophodno.57(c). Da bi vam crtanje bilo lakše promenite sa Tools Library Options VisibleGrid1 na 50mil.57(c). Krug je crvene boje jer je u Top Layeru. ovo možete da uradite u toku postavljanja ili premeštanja pritiskom na taster Tab. Odaberite opciju New. Korak 8 – Kreiranje Net liste Ako je sve na svom mestu preostaje vam da napravite Net listu: Design  Create Netlist. Ukoliko pogledamo simbol iste komponente vidite da postoje dva (za program bitna) pristupa.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U biblioteci otisak. Slika 1. 5-60p) Na slici 1. M. slika 1. Padovi leže na kružnici prečnika 300mil. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. Ukoliko pogledate pažljivo sliku komponente vidite da komponenta ima tri nožice odnosno njen futprint ima tri pada.lib otvorite Kontrol Panel. Ukoliko pogledate nožice na mikrofonu uočićete da je jedna vezana na kućište koje često ide na masu što je ovde slučaj.56. Opcijom PlaceArc (Center) postavite krug oko padova. Otvara se meni (New. Opcijom PlaceTrack u blizini pada 2 nacrtajte znak +.57. Koristite mrežu Visible Grid1=100mil za prostornu orijentaciju.Kreiranje novog PCB dokumenta 32 .57.2. D. dok se pogled odozgo na komponentu može predstaviti kužnicom u TopOverlay sloju prečnika 400mil. Paste. to je pin 1. U radnom prostoru postavite dva pada opcijom PlacePad na rastojanju 100mil. 1. (a) Fizički izgled (b) Simbol Slika 1. IZRADA PCB-a ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 . Konačan izgled futprinta.Videnović-Mišić. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša.2. Na redu je izrada PCB-a. U njemu promenite Layer sa TopLayer u TopOverlay. Time ste završili posao u Šematik Editoru.58. Rezultat je prikazan na slici 1.

M. kliknite na taster Execute i pojaviće se komponente povezane rastegljivim linijama koje označavaju buduće veze. Kreiranje Net liste Slika 1. Ikoni koja predstavlja novi fajl dodelite ime (u ovom slučaju FM. slika 1.60. unesite potrebne izmene u električnoj šemi. Prazna Error kolona je siguran znak da ništa ne nedostaje. ovo je pravi trenutak za tako nešto (u tu svrhu možete da iskoristite tabelu koja se nalazi u prethodnom poglavlju). potrebno je da proverite listu aktivnih PCB biblioteka u kojoj moraju da se nalaze PCB Footprints. Kreiranje novog PCB dokumenta Ako želite da proverite da li je sve pravilno podešeno.59. Učitavanje Net liste Korak 3 . Ako je sve u redu.59.lib i Otisak.NET. Pored toga. Slika 1. Đurđević.lib. Ako se pojavi greška. napravite novu Net listu i ponovite postupak. Slika 1. Korak 2 – Učitavanje Net liste Učitajte Net listu iyborom opcije Design = Load Nets. (Komponentama u Šematik Editoru su dodeljeni futprintovi koji se nalaze u ovim bibliotekama). D. M.Videnović-Mišić.Postavljanje granične linije 33 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U okviru projekta “FM MIKROFON” napravite PCB fajl: File  New  PCB Document.PCB) i dvaput kliknite na nju da bi se pojavila radna površina PCB Editora.58. U dijalog boksu koji se pojavljuje kliknite na Browse i odaberite Net listu SHEMA.

Na slici je prikazano jedno od mogućih rešenja koje zadovoljava postavljene uslove. dodatni uslov je bio i izdvajanje stepena oscilatora (tranzistor sa pripadajućim elementima). iscrtavanje ivica možete da odložite do početka rutiranja (ovaj proces zahteva postojanje ovakve granice). cilj razmeštanja je postizanje kompromisa: gusto i pravilno postavljeni elementi uz minimalnu dužinu i ukrštanje veza. Raspored komponenata Slika 1. U ovom primeru nije predviđeno kućište za uređaj i pločica ima oblik pravougaonika. često moraju da budu zadovoljeni i drugi uslovi. 34 .Videnović-Mišić.63.61. U svakom slučaju. Izrutirana pločica Uz kratak izveštaj. Pored ovih. kako Auto-ruter ne bi pravio veze u oba sloja. Korak 4 . Ako ste zadovoljni izgledom.62. Ako niste sigurni koje će biti dimenzije konačne pločice. Slika 1. Odaberite: Design  Rules. Pošto mi radimo samo jednoslojnu štampu. Đurđević. Podešavanje Autorutera Korak 5 – Rutiranje pomoću Autorutera Došlo je vreme za rutiranje.62. Korišćene komande: • Move Component • Rotate (Spacebar) • Move to Grid • Select PCB Components (Šematik Editor) Slika 1.M. U ovom primeru.Raspoređivanje komponenata Raspoređivanje komponenata je ključna faza u radu i od nje najviše zavisi krajnji izgled PCB-a. slika 1. na Routing Tabu Routing Layers  Properties isključite TopLayer (opcija Not Used). već samo u donjem (BottomLayer). isključićemo upotrebu gornjeg sloja (TopLayer). pred vama će se ubrzo pojaviti PCB u konačnom obliku. pošto je radna frekvencija mikrofona oko 100 MHz. M. odaberite: Auto Route  All  Route All. Ako tragate za određenom komponentom uradite sledeće: posle komande Move Component kliknite na prikazanu radnu površinu. (Design  Rules). možete nastaviti sa radom. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Linijama u KeepOut sloju iscrtajte ivice budućeg PCB-a. Za premeštanje se koristi postupak „povlačenja“ (klikni  premesti  spusti) ili komanda Edit  Move  Component (prečica – MC). Sa spiska koji se pojavljuje odaberite komponentu i postavite je na željeno mesto. Ako su sva ostala pravila podešena.

uklonite bakarne veze (Tools  Un-Route  All). D.64. Korak 6 – Postavljanje bakarnog poligona Kada ponavljanjem prethodnog scenarija dođete do konačne verzije.) i postavite ih na komponente kojima pripadaju. Bakarni poligon postavljen preko VF dela kola Korak 7 – Podešavanje prikaza oznaka Ako želite da na površini budu odštampane oznake i/ili vrednosti komponenata. Potom treba postaviti bakarni poligon. U našem slučaju..65. debljina – Width =7mil. Drag. veličinu oznaka prilagodite veličini komponenata (u ovom primeru visina – Height = 35mil. Slika 1. Podešavanje prikaza oznaka 35 . Selektujte komponente i onda odaberite: Tools  Interactive Placement  Position Component Text Slika 1. komandama iz menija Edit  Move (Move.64.. Dijalog boks Polygon Plane Slika 1. Na kraju. Đurđević. M.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako Autoruter nije postigao uspeh 100% ili ako iz nekog drugog razloga niste zadovoljni rezultatom. Odaberite: Place  Polygon Plane i postavite sve kao na slici 1.66. bakarna površina koja štiti VF deo kola od spoljnih uticaja će biti postavljena samo u donjem sloju (BottomLayer) i biće povezana sa zajedničkom masom: GND-net. Break Track. promenite raspored komponenata ili pravila za rutiranje i ponovite postupak. omogućite njihovo prikazivanje (ukoliko već nisu prikazane) komandom: Tools  Preferences  Show/Hide  Strings  Final. Kliknite na OK i potom postavite poligon preko VF dela kola.) popravite sitne nepravilnosti na vezama.Videnović-Mišić.

Više nego funkcionalan interfejs za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu svrstava ovaj program u sam vrh alata za simulaciju.67. dok ćemo se mi tokom ovog kursa pozabaviti verzijom 7. Đurđević. Konačan izgled štampane pločice Na kraju. možete videti i 3D prikaz vaše pločice. UVOD U PROGRAMSKI PAKET MICROCAP 7 Nakon startovanja programa Mcap 7 aktivira se editor šema.2. Slika 1. 2. Ako je prostor glavnog prozora prazan ili zauzet drugim projektom novi editor šema otvaramo sa File  New.M.1. onako kako Protel pretpostavlja da će izgledati. pri čemu se dato kolo želi samo ispitati i proveriti da li ispunjava željene karakteristike.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. D.Videnović-Mišić. Izborom ove opcije otvara se prozor na slici 2. 3D prikaz gotove pločice GLAVA 2.68.68.1. M. 36 . Izdato je nekoliko verzija ovog simulatora. a ne želi se obavezno i fizički načiniti. Odaberite: View  Board in 3D. slika 1. MICROCAP Programski paket MicroCap firme Spectrum Software nastao je devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za ispitivanje i simulaciju električnih kola. slika 2. trenutno je u opticaju verzija 9.

možete uočiti tri dela. slika 2.M. M. D. Izbor opcije New Slika 2. prikazano na slici 2. Pre nego što krenemo dalje pogledajmo električno kolo. Ako ga otvorite.1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Osnovni elementi za rad Osnovne komande za rad Radna površina Slika 2. MicroCap 7 ima meni pod nazivom Component. Neinvertujući pojačavač sa dodatnim komponentama Od tri ponuđene mogućnosti Schematic (otvaranje fajla koji omogućava šematski opis električnog kola).3. SPICE/Text (otvaranje fajla u kojem će se opisati električno kolo u tekstualnoj formi .2.NET lista koju je Protel automatski pravio će biti obavezan deo ovog fajla) i Library (kreiranje nove biblioteke modela komponenata) odabraćemo Schematic i potvrditi unos sa OK.4. Radno okruženje MicroCap-a Slika 2. Možemo primetiti da ovo električno kolo liči na neinvertujući pojačavač sa OP (ako pogledamo gde je priključen ulazni signal) što i jeste slučaj. U prvom delu se nalaze biblioteke. Da bi nacrtali neko električno kolo moramo znati gde se nalazi biblioteka komponenti koje ćemo tokom crtanja koristiti.Videnović-Mišić.3. Đurđević. Pojedine komponente su dodate kako bi se efekti u kojima se realan OP razlikuje od idealnog lakše uočili. u drugom delu se nalazi linija Find Component za lakše pronalaženje potrebne komponente dok se u trećem delu nalazi deset poslednjih komponenti koje ste prilikom crtanja koristili. koje bi trebalo nacrtati u MicroCap 7. Opcije Analog Primitives i 37 .

OP. mosfet. Baterije su nam u ovom slučaju potrebne ne samo za napajanje OP već i za ulazni napon V3 (V1 i V2 su već postavljeni kod OP) i VOS bateriju koja modeluje naponski ofset OP startne vrednosti 0 (VALUE=0). M.direktnim selektovanjem njihove ikonice iz linije alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Waveform Sources  Battery. (Ovu istu komponentu ste mogli odabrati opcijom Component  Analog Library Opamp  LF0000  LM741 ). kondenzator. kalem. To je osnovni OP čiji se model nalazi u sastavu biblioteke Mcap 7. Postavite ga na radnu površinu. Opcije Digital Primitives i Digital Library imaju isto značenje samo što se u njima nalaze digitalne komponente. Selektovanjem LM741 se automatski upisuje da je model OP koji je nacrtan tipa LM741. zaokruženo na slici 2.9. baterija. Automatski se otvara prozor koji traži da se definišu osobine OP (slika 2. Da bi izgled šeme bio pregledan uključite mrežicu na ekranu tasterom Iz linije sa alatima odaberite oznaku za OP. Parametri njegovog modela postaju automatski vidljivi. slika 2. U modu ste crtanja OP-a. i to proprati odgovarajućom informacijom prikazanom na slici 2. To su masa. Nakon dodatih baterija šema izgleda kao na slici 2. Ukoliko se to nije desilo potrebno je da vi dodate baterije na odgovarajuće priključke OP prelaskom u mod za crtanja baterija .1. U Animation se nalazi nekoliko komponenti koje omogućavaju interakciju između procesa simulacije i korisnika kao što su LED dioda.M.6) Npr.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Analog Library se razlikuju u tome što Analog Primitives predstavlja skup analognih komponenti čije osobine vi definišete prilikom postavljanja u električno kolo dok je Analog Library skup komercijalnih komponenti čije karakteristike daje proizvođač.5. dioda. bipolarni tranzistor.Videnović-Mišić. • MCap nekada sam dodaje napone napajanja OP. 38 . Kursor se automatski pretvara u simbol OP. otpornik. 7-segmentni displej i digitalni prekidač. Component Slika 2.8. Đurđević.4. Slika 2. D. impulsni i sinusni generator.7) • Sa OK potvrdite vaš unos • Ukoliko niste zadovoljni nekim od parametara ili želite da se neke dodatne informacije vide na ekranu dovoljno je dvaput kliknuti mišem na komponentu da se ponovo otvori prozor sa njenim osobinama. interesuje nas LM741. U spisku modela potražite LM741.5 Component  Animation Osim u meniju Component osnovne komponente se mogu naći u liniji sa alatima. Pređite na PART i promenite naziv komponente sa X0 na OP (slika 2. invertor.

direktno biranjem odgovarajuće ikonice u liniji alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Passive Components  Resistor.8. D.Videnović-Mišić. Izbor modela i promena naziva komponente Slika 2. Info prozor o postavljenim napajanjima za OP • Ukoliko nam položaj komponente ne odgovara i želimo da je zarotiramo selektujemo ciljanu komponentu i dok držimo levi taster miša pritisnut aktiviranjem desnog tastera miša rotiramo komponentu (alternativne metode su nakon selektovanja komponente odabrati opciju Edit  Box  Rotate ili odabrati ctrl+r kombinaciju na tastaturi). Đurđević.7.M. Nakon 39 . Postavljanje OP-a Model koji želimo Part Slika 2. M. • Vreme je da dodamo otpornike prelaskom u mod za crtanje otpornika .6.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Podešavanje OP OP je postavljen na radnu površinu Slika 2.

. • Parametri idealnog OP nisu zavisni od učestanosti. 2. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI postavljanja otpornika automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima od kojih nas trenutno interesuju PART (u Protelu Designator) ime komponente u šemi i VALUE odnosno vrednost komponente. OSNOVNA LINEARNA KOLA SA OP Prilikom osnovne analize električnih šema sa operacionim pojačavačem (OP) koristićete model idealnog OP koji poseduje sledeće osobine: • Beskonačno veliku ulaznu otpornost Ru= ∞ (odnosno nulte ulazne struje).. Vidimo da iako OP ima dva ulaza (V+ i V-) ulazni napon od interesa je upravo njihova razlika (V+-V-). Faktor potiskivanja CMRR je beskonačan. odnosno imaju istu vrednost na svim frekvencijama. R2.10. • Izborom tastera T iz linije sa alatima možemo označiti izlaz OP sa Vout.9. M. Ovakav način rada proističe iz unutrašnje strukture OP kome je na ulazu diferencijalni pojačavač. 40 . slika 2. • Beskonačno veliko diferencijalno pojačanje u OTVORENOJ petlji A = ∞. Bateriji V3 možemo promeniti naziv (PART) na Vin. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Potrebno je postaviti masu. Đurđević. Slika 2.11.2. Ožičavamo tako što odaberemo ikonicu i kliknemo (levo dugme miša) na kraj koji želimo ožičiti i ne puštajući dugme miša vučemo žicu do pina koji želimo povezati. Simbol OP kao i njegova idealna prenosna karakteristika su prikazani na slici 2.10. Izborom ikonice Node Numbers ili Options  View  Node Numbers možemo videti i oznake čvorova. Vrednosti otpornosti i oznake postaviti u skladu sa vrednostima prikazanim na slici 2. napon i struja offseta su jednaki nuli. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Na kraju je to sve potrebno povezati biranjem ikone za ožičavanje (imamo dve ikone jednu za prave linije i jednu za izlomljene). • Jednosmerne karakteristike su idealne. Aktiviranjem ikonice za uzemljenje ili Component  Analog Primitives Connectors  Ground prelazite u mod za postavljanje mase.3. ulazne struje. Slika 2. Interesantno je primetiti da MCap7 izvršava automatsko indeksiranje odnosno smatra da postavljate otpornike redom odnosno R1. ali o tome na višoj godini i nekom drugom predmetu.Videnović-Mišić.M. • Nultu izlaznu otpornost Ri = 0.

11. U slučaju OP negativna povratna sprega predstavlja povratnu spregu sa izlaza OP na invertujući ulaz OP V-. Slika 2. diferencijalni pojačavač. Neinvertujući ulaz OP V+ je priključen na masu.1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. INVERTUJUĆI POJAČAVAČ Na slici 2. Na osnovu principa virtuelne mase odnsono virtuelnog potencijala (Uul=0) V+ i V. a ulazni signal je usmeren ka ulazu invertujućem ulazu V-.su na istom (nultom) potencijalu. Simbol OP. prenosna karakteristika idealnog OP Sa prenosne karakteristike možete jasno videti tri segmenta.M. Kao posledica ove povratne sprege u linearnim kolima sa OP uvodimo pojam virtuelne mase odnosno virtuelnog potencijala kojeg možemo objasniti na sledeći način: izlazni napon je konačan (od VE do VC). neinvertujući pojačavač. bafer i instrumentaiconi pojačavač.na istom potencijalu. 2. Treći segment predstavlja linearnu oblast rada OP čija strmina upravo govori o izuzetno velikom pojačanju OP u ovom segmentu. Kako je u pitanju kolo linearne elektronike neophodno je prisustvo negativne povratne sprege (ovde realizovane pomoću otpornika R2). Kao posledica toga vidimo da struja Ii koja teče kroz otpornik R1 na njemu pravi pad napona vrednosti VS = R1 Ii odnosno Ii= VS / R1 Ova struja je veza ulaznog napona Vs i izlaznog napona Vo jer je to struja koja teče kroz otpornosti R1 i R2 (jer je zbog velike ulazne otpornosti ulazna struja u OP nula.12. Osnovna mana OP je vidljiva upravo na tom segmentu. 41 . Ako izlazni napon OP podelimo sa pojačanjem OP A dobijamo vrednost (V+-V-)=Vout/A=0 odnosno da su V+ i V.Videnović-Mišić. Pojačanja nema odnosno A=0.2. Đurđević. D. Linearna oblast rada je izuzetno uska te moramo pribeći triku kako bi je proširili. M. Dva horizontalna segmenta predstavljaju režim saturacije OP kada je izlaz OP dostigao najviši i najniži napon u električnom kolu odnosno napone napajanja (VC=15V i VE=-15V). odnosno A→∞. je prikazana konfiguracija invertujućeg pojačavača.12. Kad god vam zatreba da linearizujete kolo i da poboljšate sa tog stanovišta njegove performanse upotrebićete negativnu povratnu spregu. Na osnovu II Kirhofovog zakona za konturu A dobijamo da je : Za invertujući pojačavač možemo da zaključimo da je sve u znaku minusa: naponsko pojačanje je negativno. Iul=0). test kolo za crtanje prenosne karakteristike OP. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP Pobudni napon Vs je priključen na otpornik R1 koji je priključen na invertujući ulaz OP V-. Trik se zove negativna povratna sprega. Znajući osnovna ograničenja i poboljšanja OP možemo prikazati osnovne konfiguracije linearnih električnih kola sa OP kao što su: invertujući pojačavač.

jer ne oterećuje električno kolo koje mu daje pobudni signal VS. Ako uporedimo ulazne otpornosti invertujućeg (R1) i neinvertujućeg pojačavača (∞) vidimo da je neinvertujući pojačavač bolji.Videnović-Mišić. NEINVERTUJUĆI POJAČAVAČ Kod neinvertujućeg pojačavača (pojačavač = linearno kolo = negativna povratna sprega) takođe postoji negativna povratna sprega realizovana pomoću otpornika R2. 2. odnosno Vo=Ii (R1+R2). Ulazna otpornost pojačavača je ∞+R1 odnosno ∞. U programiranju pojam bafera označava memoriju koja preuzima podatke od jednog procesa i daje ih nekom drugom procesu. kod koga je vrednost naponskog pojačanja: Osim jediničnog naponskog pojačanja specifičnosti ove konfiguracije su velika ulazna otpornost (ona potiče od velike ulazne otpornosti OP) i mala izlazna otpornost (R2||Rout. M. 2.M. 42 . Struja Ii teče kroz otpornike R1 i R2. Slika 2. pobudni generator je priključen na neivertujući ulaz OP.2. Đurđević. ne znaju za postojanje jedan drugog.2. Naponsko pojačanje je stoga: odnosno: Možemo da zaključimo da je kod neinvertujućeg pojačavača sve u znaku plusa odnoso da je njegovo naponsko pojačanje pozitivno i da mu je ulazni napon priključen na V+ odnosno neinvertujući ulaz OP. slika 2. gde je Rout izlazna otpornost OP koja je takođe mala).2. Ova ista struja takođe formira pad napona na otporniku R1 koji je jednak VS odnosno VS=R1Ii.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Kao dodatak primetimo da je ulazna otpornost invertujućeg pojačavača koju vidi pobudni generator R1 (jer je Vpriključak na masi te VS generator “vidi“ samo otpornost R1).3. dok je kao posledica virtuelnog potencijala napon VS=V+=V-=VR1. Pri tome ne postoji nikakva veza između ova dva procesa tj.13. JEDINIČNI POJAČAVAČ Ako u prethodnoj konfiguraciji zamenimo R1=∞ dobijamo električno kolo prikazano na slici 2. Konfiguracija neinvertujućeg pojačavača sa OP Kako je ulazna otpornost OP beskonačna ulazna struja u OP je Iul=0.13. D. Zbog toga ne bi trebalo da čudi što je alternativni naziv jediničnog pojačavača – bafer.14.

Tokom rešavanja složenijih lineranih kola sa OP (pa i ovog) poslužićemo se znanjem iz osnova elektrotehnike (teorema superpozicije) i rezultatima prethodna dva slučaja (invertujući i neinvertujući pojačavač).15. M. Interesuje nas kao i do sada kako izlazni napon Vo zavisi od ulaznih napona V1 i V2.16. Đurđević.M.15.ulaz OP trebalo bi da je jasno da je u pitanju konfiguracija invertujućeg pojačavača prikazana na slici 2. 2. Preuzetu informaciju on idealno prosleđuje dalje.14.12. Slika 2.4.2. Ako pogledamo otpornik R2 u negativnoj povratnoj sprezi vidimo da kroz njega ne prolazi struja zbog beskonačne ulazne otpornosti OP što znači da je on ovde nepotrebna komponenta tako da je konačna verzija bafera prikazana na slici 2. D. je složenije od prethodna dva primera.15.14. Bafer ili jedinični pojačavač U elektronskim kolima bafer služi kao odvojni stepen što je rezultat njegovih već navedenih performansi (AV=1. jer je njegova izlazna otpornost izuzetno mala (setite se da je idealan generator predstavljen samo sa svojim simbolom. se zamenom V2=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. Prinicipom superpozicije ćemo ovaj problem razbiti u dva jednostavnija: Vo kao funkcija V1 (V2=0) i Vo kao funkcija V2. DIFERENCIJALNI POJAČAVAČ Električno kolo koje je prikazano na slici 2. Nadam se da vam je jasno da kroz otpornik R1||R2 ne teče struja (zbog beskonačne ulazne otpornosti OP) te da je V+ ulaz OP na masi odnosno jednak nuli. Kako je V1 ulazni napon koji je preko otpornika R1 povezan na V. preuzme informaciju od njega pri tome ga ne opterećujući (odnosno ne remeteći radni režim tog električnog kola).Videnović-Mišić. a da njegovu neidealnost predstavlja otpornost . sledi da je na osnovu formule 43 . Rul→∞. Sa velikom ulaznom otpornošću on može da se poveže na izlaz bilo kog kola. Pojačavač razlike ulaznih napona odnosno diferencijalni pojačavač Vo kao funkcija V1 (V2=0) Konfiguracija sa slike 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slilka 2. Rout→0).što je ta otpornost veća to je veće odstupanje napona od njegove idealne vrednosti zbog pada napona na tom otporniku).

D. M. Kako je ulazna otpornost OP beskonačno velika to struja koja teče iz pobudnog generatora V2 prolazi samo kroz otpornike R1 i R2 odnosno V2. 3. Automatski se otvara prozor u kome su već urađena potrebna podešavanja.19.. R2 i V+ formiraju naponski razdelnik na osnovu koga lako vidimo da je vrednost napona V+ sledećeg oblika: Na osnovu formula je izlazni napon samo kao posledica ulaznog napona V2 oblika: Vo konačno Primenom teoreme superpozicije i formula dobijamo zavisnost izlaznog napona od ulaznih naopona V1 i V2: Na osnovu prethodne formule je jasno zašto se ovaj pojačavač zove diferencijalni pojačavač odnosno pojačavač razlike ulaznih napona.16.18. Da bi MCap iskoristili za dobijanje prenosne karakteristike odaberite opciju Analysis  DC.M. Konfiguracija koja će biti podvrgnuta analizi od strane MCap7 je instrumentacioni pojačavač. ZADACI (UPOTREBA SIMULATORA MICROCAP 7) MicroCap 7 kao i bilo koji drugi simulator štedi vreme i novac jer omogućava da se uređaj projektuje i analizira bez njegove materijalne realizacije.3.. Na radnoj površini pored električnog kola koje predstavlja instrumentacioni pojačavač je ispisana zavisnost izlaza od ulaznih napona VA i VB. otvorite fajl D:\Program Files\Mcap7\II godina\proba. 4. neinvertujućeg pojačavača možemo primetiti da je jedina razlika u položaju ulaznog napona. slika 2. slika 2. Na slici 2. Ako uporedimo sliku 2. Vo kao funkcija V1 (V2=0) Slika 2.15. 2.13. Prikazaćemo njegovu upotrebu na jednom vama već poznatom primeru. 5. R1.cir.cir.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Opcijom File  Open.17. Na osnovu brojčanih vrednosti otpornika dobijamo Vout=10 (VA-VB). se zamenom V1=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. i sliku 2. 1. Vo kao funkcija V2 (V1=0) Vo kao funkcija V2 (V1=0) Konfiguracija sa slike 2.17.17. Da bi primenili formulu za naponsko pojačanje neinvertujućeg pojačavača neophodno je pronaći vrednost napona V+ u konfiguraciji prikazanoj na slici 2.17. Pokrenite Mcap 7 pomoću prečice na desktopu 2. 44 . Đurđević.18(b) je prikazan izgled vašeg ekrana nakon otvaranja fajla proba. Nas interesuje kao i uvek u slučaju pojačavačkih kola sa OP kakva je zavisnost Vout (Y Expression) od razlike ulaznih napona (VB-VA) (X Expression).Videnović-Mišić.

Đurđević. Da bi očitali podatke od interesa moramo preći u kursor mod klikom na 4.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Kako je nagib prave definisan kao: 45 . razlici njihovih međusobnih pozicija kao i o nagibu te promenljive u odnosu na x-osu.20) ili tasterom F8 na tastaturi.19.Videnović-Mišić.M.20. Rezultat DC analize Na slici 2. Isti postupak ponovimo za desni kursor sa desnim tasterom miša.18 (a) MicroCap7 prozor Open (b) otvoren fajl proba. ikonicu u drugom redu sa leve strane (zaokružena na slici 2. M. je prikazan rezultat pokrenute analize. Nakon ulaska u mod za očitavanje podataka levim klikom miša postavimo levi kursor u linearni deo karakteristike.20. Interesuje nas naponsko pojačanje koje predstavlja nagib linearnog dela prenosne karakteristike. Ispod grafika se nalaze podaci o lokacijama kursora. Prozor za podešavanje parametara DC analize Slika 2. D.cir Slika 2.

465=9. radnih tačaka komponenata (i kao takvo mora prethoditi AC analizi). Obično se pri tom analizira odnos amplituda i fazna razlika naizmeničnih komponenata napona ili struje na izlazu kola i napona ili struje ulaznog sinusnog generatora. Ovo je drugim rečima slučaj analize kola pri kom su kondenzatori izvađeni iz kola. Osnovne analize koje ćemo koristiti tokom ovog kratkog kursa MicroCap-a su tranzijentna. ali najbolji iskoristiti direktno opciju Slope koja nam direktno daje nagib Vout u odnosu na VB-VA vrednosti 9. Slika 2. D.2. Đurđević.4. Bolji pristup je iskoristiti već izračunate razlike u delu Delta te je Av=14. Rezultat analize obično daje odnos amplituda izlaznog i ulaznog signala ili njihovu faznu razliku. a nezavisni strujni strujni izvađeni. DC analiza ne služi samo za to. Analize koje su nam na raspolaganju se nalaze u meniju Analysis. Njihovi parametri se određuju linearizacijom karakteristika nelinearnih komponenata u okolini radne tačke (utvrđene prethodnom DC analizom).21.Videnović-Mišić. Odstupanje od predviđene vrednosti (10 vs. Jedno rešenje bi bilo da očitamo vrednost za svaku tačku ponaosob i da oduzmemo x i y vrednosti za dve na grafiku selektovane tačke (na osnovu formule za k). Na taj način. Na osnovu izračunatog odnosa amplituda i fazne razlike obično se crta Bodeov ili Nyquistov dijagram. obično od neke početne frekvencije do krajnje koje proizvoljno zadajemo. Jednosmerni nezavisni izvori (strujni i naponski) ostaju. 2. AC ANALIZA AC režim analize odgovara takvom merenju pri kom potencijale čvorova i struje elemenata određuju jednosmerni generatori na koje je kolo priključeno i time postavljaju radne tačke svih elemenata kola.4. DC ANALIZA DC analiza odgovara jednoj tradicionalnoj laboratorijskoj analizi pri kojoj generatori priključeni na kolo daju samo jednosmerene vrednosti napona odnosno struje. 9. nego na više frekvencija. Vrste analiza 2.999 što je u stvari naponsko pojačanje AV. između ulaznog i izlaznog signala postoji samo linearna zavisnost. AC analiza se od stvarne laboratorijske analize razlikuje u tome što se analiza prilikom simulacije ne sprovodi na osnovu modela komponenata za sve signale (režim velikih signala) nego na osnovu linearnih modela za male signale.999) je malo i posledica je upotrebe realnog modela OP. slika 2. 2. Cilj AC analize je da se odredi kako ovaj generator utiče na struje i napone u svim delovima kola.4. M. Da su amplitude veće. Za DC analizu važi i analiza pri kojoj se naponi generatora menjaju toliko sporo da struje odnosno naponi akumulacionih elemenata (induktivnosti i kapacitivnosti) mogu to da prate.652\1.3. Pored njih na ulaz kola dodaje se i generator sinusnog talasnog oblika veoma male amplitude. Ipak.21.M.1. Na ovaj način se obično snimaju prenosne karakteristike . Zato simulator prilikom AC analize ne vrši proračune samo na jednoj frekvenciji. TRANZIJENTNA ANALIZA 46 . induktivnosti kratko spojene.4. nezavisni naizmenični naponski generatori kratko spojeni. To odgovara zapravo nalaženju tzv.999. Mala amplituda ulaznog sinusnog napona neophodna je zbog toga što u elektronskom kolu ima nelinearnih elemenata. odnosno pojavili bi se i viši harmonici ulaznog signala. 2. AC i DC analiza. Od interesa su nam rezultati simulacija odnosno odgovarajućih analiza električnih kola. Pritom nas zanima kako se taj odnos i fazna razlika menjaju sa promenom frekvencije dok se amplituda i faza ulaznog signala ne menja. DC analiza ne znači obavezno apsolutno konstantne vrednosti ulaznih generatora. na izlaz kola bi dospeo nelinearno izobličen signal. ANALIZE U MICROCAP 7 U MicroCap 7 električna šema nije naš konačan cilj.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI pojačanje Av bi mogli izračunati na osnovu podataka ispisanih ispod grafika. Cilj analize je da se utvrde potencijali u čvorovima i struje u granama kola u slučaju takve pobude. kao i svi zavisni izvori.

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Ova analiza odgovara jednom laboratorijskom instrumentalnom merenju kada su ulazni signali elektronskog kola nekakve funkcije vremena. Tokom analize utvrđujemo kakve se struje (naponi) javljaju u granama (čvorovima) kola kao odziv na pomenute ulazne signale. Prilikom instrumentalnog merenja kao ulaz koristimo funkcijski generator, a kao uređaj za merenje koristimo osciloskop. Radi lakše uporedivosti odziva različitih kola i lakše ponovljivosti merenja, kao ulazni signal obično se koristi jedinična odskočna, nagibna ili impulsna funkcija. Kod simulatora njih dobijamo iz programljivih impulsnih generatora. Inače samo ime “tranzijentna analiza” upućuje na analizu prelaznih pojava u elektronskim kolima. Rezime: Tranzijentna analiza nam kao izlazni rezultat daje promenu signala (od interesa) u vremenu. AC analiza nam prikazuje ponašanje amplitude i faze signala (od interesa) u zavisnosti od frekvencije. DC analiza nam kao rezultat daje prikaz struja, napona u mirnoj radnoj tački. Takođe je pogodna za prikaz međusobne zavisnosti bilo koja dva signala odnosno dobijanje prenosnih karakteristika.

2.5. UTICAJI NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU
2.5.1. UTICAJ NEIDALNOSTI OP NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU OP Za električno kolo koje smo nacrtali proanaliziraćemo uticaj parametara OP na prenosnu karakteristiku celog električnog kola, prikazanog na slici 2.10. Za to će nam biti potrebna DC analiza i dodatna opcija Stepping. Pre bilo kakve analize da pomenemo gde se nalaze parametri koji su nam u ovoj analizi interesantni. Kliknite dva puta na simbol za OP u nacrtanoj električnoj šemi. Automatski se otvara prozor koji prikazuje osnovne parametre kao i nivo modela OP, slika 2.22. Ako želimo da u električnoj šemi prilikom simulacija koristimo model idealnog OP tada je LEVEL=1 a parametri OP koji se prilikom proračuna uzimaju u obzir su A (pojačanje OP u otvorenoj petlji), ROUTDC (izlazna otpornost OP pri DC analizi), ROUTAC (izlazna otpornost pri AC analizi). Ako niste sigurni šta koja skraćenica parametra znači pokažite kursorom na njega i u dnu prozora će vam se dati njegovo kratko objašnjenje, slika 2.22. informacija za VOFF.

Type

Level Voff

Ioff

Slika 2.22. Parametri i nivo modela OP Kad pravimo realan uređaj tad koristimo realne modele komponenti. Za OP ti modeli su trećeg nivoa odnosno LEVEL=3, kao što je prikazano na slici 2.22. Ovi modeli nastoje da što bolje prikažu realno ponašanje OP te uzimaju u obzir sve prikazane parametre (složeno ponašanje neophodno je opisati sa složenijim modelom sa više parametara). U našoj analizi želimo da pogledamo uticaj parametara VOFF i IOFF odnosno naponskog i strujnog ofseta. U slučaju idealnog OP ti parametri bi bili jednaki nuli. Međutim kako je prlikom proizvodnje izuzetno teško napraviti

47

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

komponente koje su potpuno potpuno iste (uparene) tada kao posledica te neuparenosti nastaje VOFF i IOFF različiti od nule. MicroCap će nam prikazati kako se ta neidealnost odražava na prenosnu karakteristiku. Idealizujumo OP što možemo više sa stanovišta neuparenosti odnosno upišimo VOFF=0 i IOFF =0. • Odaberite Analysis  DC. Automatski se otvara prozor, slika 2.23, u kome su za vas već postavljeni parametri analize. • Za Variable 1 odnosno izvor koji se menja iz padajućeg menija ispod Name izaberite Vin (jer želite da dobijete prenosnu karakteristiku električnog kola). Unesite opseg promene od -50mV do 50mV sa korakom od 5mV. To sve je upisano u prozoru ispod Range. • Za X Expression ostavite DCINPUT1 jer se to odnosi na Vin a u Y Expression polje unesite oznaku za izlazni čvor OP. Kliknite desnim klikom u to polje i pogledajte šta sve MCap može da prikaže (napon čvorova, napon, struje i snaga komponenti...), slika 2.24. Izlazni napon OP možete predstaviti na nekoliko načina: kao napon čvora na kojem stoji oznaka Vout odnosno V(Vout), kao napon čvora 6 odnosno V(6), slika 2.10. ili kao izlaz OP Vout (OP). Odlučite se za varijantu koja vam odgovara.

Slika 2.23. Prozor za podešavanje DC analize

Slika 2.24. Izbor promenljivih za DC analizu u MicroCap7 2.5.2. UTICAJ Voff NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Kliknite na taster Stepping. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 2.25. Cilj nam je prikazati kako promena VOFF utiče na prenosnu karakteristiku. Ukoliko menjate parametre komponente odnosno ukoliko je Parameter Type postavljen na Component tada menjamo parametar jedne od više komponenti (u drugom slučaju Parameter TypeModel imamo manji izbor Step What). Zbog toga u prvo polje Step What sa padajuće liste biramo OP, a u drugom polju VOFF. Da ne bi za svaku vrednost VOFF menjali parametre OP i pokretali DC analizu elegantniji način je pozvati opciju Stepping i u njoj uneti sve napone VOFF od interesa.

48

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.25. Stepping prozor Ukoliko je metod variranja parametra od interesa List tada u polje From uneti tu listi. Ukoliko je metod promene parametra linearan (što je najčešći slučaj) tada u polje From uneti vrednost -1m u To vrednost 1m i u Step Value vrednost 1m, kao što je prikazano na slici 2.26. Potvrdite aktivnost Stepping prozora u polju Step It=Yes. Na ovaj način smo podesili da se VOFF parametar OP menja od -1mV do 1mV sa korakom od 1mV.

Slika 2.26. Stepping prozor • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. Rezultat analize je prikazan na slici 2.27. Sva tri prethodno navedena segmenta su prisutna. Linearna oblast je proširena što je posledica negativne povratne sprege. • Na grafiku su vidljive tri prenosne karakteristike nacrtane za tri različita napona VOFF • U modu ste za reskaliranje (u koji eventualno možete ući sa F7 ili ikonicom u liniji alata). Zaokružite oblast oko koordinatnog početka koja nas interesuje. • Uđite u kursor mod kako bi očitali podatke koji nas interesuju. Situacija bi trebala nakon ovih akcija biti kao na slici 2.28. • Primećujemo da je trenutno aktivna donja prava pri kojoj je vrednost VOFF=-1mV što je vidljivo iz zaglavlja grafika PRVI.CIR OP.VOFF=-1m. • Promena karakteristike se može postići strelicama gore/dole sa tastature. Prebacite se na karakteristiku VOFF=0mV. Karakteristika teži električnom kolu sa idealnim OP odnosno prolasku kroz koordinatni početak.

49

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.27. Prenosna karakteristika električnog kola prikazanog na slici 2.10. pri promeni napona VOFF OP od -1mV do 1mV sa korakom 1mV

Slika 2.28. Uvećan deo karakteristika u okolini koordinatnog početka • Postavite kursor na poziciju X=0 da vidite da li je efekat neuparenosti komponenti prisutan. To u kursor modu možete odraditi ručno ali je daleko elegantnija opcija sa ikonicom odnosno Go To X (Shift+Ctrl+X ). Automatski se otvara rozor prikazan na slici 2.29. Pored ikonice za Go To X se nalazi opcija Go to Y ( ili Shift+Ctrl+Y) koju ste takođe mogli upotrebiti da proverite gde je koordinatni početak u odnosu na prenosnu karakteristiku, slika 2.30. U prozor Value upišite vrednost za koju vas interesuje Y odnosno X vrednost signala (očitano postavljanjem levog odnosno desnog kursora).

50

Šta bi sada mogao biti uzrok ovog pomeraja kada su VOFF. 0. • Procenite da li je vaš zaključak iz prethodne analize OK.4. (Odgovor: Vin+VOFF jer je za VOFF=-1m presek sa x-osom pri Vin=1mV) 2. Slika 2.29. UTICAJ R1 (IBIAS) NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping. Deaktivirajte promenu VOFF napona sa Step It=No.010) što znači da ofset odnosno neuparenost još uvek postoji. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za VOS kao na slici 2.32. Stepping funkcija za analizu uticaja R1 na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu. • Uvećajte deo oko koordinatnog početka i uđite u kursor mod za očitavanje podataka. D. Đurđević. • Proverimo gde je Y=0 za preostale dve krive. Go To X opcija Slika 2.5.31. • Za sva tri napona pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom.30. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za otpornost R1 kao na slici 2.M. Deaktivirajte promenu VOS napona sa Step It=No. M.3. Osim VOFF i IOFF i drugi parametri OP utiču na pomeraj preseka sa nulom karakteristike iz koordinatnog početka.31. Go To Y opcija • Sa Go To X smo očitali koordinate (0. Povežite te podatke sa vrednostima VOFF.32. Stepping funkcija za analizu uticaja VOS na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.5. VOS i IOFF postavljeni na nulu? Treba primetiti da se promenom otpornika R 1 menja situacija u električnom kolu što znači da kroz R1 teče struja. U slučaju idealnog OP smo smatrali da je ulazna otpornost 51 .Videnović-Mišić. Slika 2. Kako je okrenuta baterija koja se nalazi sakrivena unutar OP simbola na V+ grani? Da li se dodaje Vin ili od njega oduzima? Pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom odnosno kolika je vrednost Vin neophodna da neutrališe uticaj VOFF odnosno kada OP smatra da je na ulazu napon nula. UTICAJ Vos NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping (sa F11 ili iz DC analysis prozora ili sa ikonicom iz linije menija). 2.

Videnović-Mišić. Ukoliko MicroCap7 nije automatski dodato napajanje na mestu VE i VC dodajte baterije od -15 odnosno 15V. Đurđević. (a) Invertujući pojačavač sa OP naponskog pojačanja Av=-R2/R1 (b) Prozor za definisanje DC analize Slika 2.M.999).5. Ne menjajte njegove k-ke.33(a). 1MHZ) prikazan na slici 2. dok je polazni model sinusnog generatora (npr.cir *. • Za model OP izaberite već korišćeni LM741. invpoj.36(a). • Zamenite bateriju Vin na ulazu pojačavača sinusnim generatorom Vin. Struja koja teče kroz R 1 je struja polarizacije IBIAS. Promenom IBIAS u šemi OP pogledajte kako se menja položaj preseka sa x-osom.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI beskonačna i da je ulazna struja nula. a za mega koristimo oznaku Meg) na 10MHz unosite 52 .34. Promenu frekvencije sinusnog generatora sa 1MEGHz (vodite računa da MCap kao SPICE orjentisan program nije CASE SENSITIVE odnosno mHz i MHz je za njega miliHz. KONFIGURACIJA INVERTUJUĆEG POJAČAVAČA SA OP • Otvorite novi šematik fajl u vašem direktorijumu (npr. Prenosna karakteristika invertujućeg pojačavača prikazanog na slici 2.5.33(a) • Kolike su granice linearnog režima rada ovog pojačavača? Kako do njih doći bez očitavanja sa grafika? (R: ±13. Slika2. 2. Modifikovana šema je prikazana na slici 2.947/9.cir as circuit). • Nacrtajte električno kolo prikazano na slici 2. • Pokrenite DC analizu. U slučaju realnog OP to nije slučaj. IIGOD). • Rezultat analize je prikazan na slici 2. M. • Popunite prozor za DC analizu na način prikazan na slici 2.35.33. Ukoliko neki od parametara ponuđenog modela ne odgovaraju zgodno je definisati novi model sinusnog generatora opcijom New (naziva npr.33(b).34. D.

Opcijom Run pokrenite analizu. M. RS otpornost koja opisuje neidealnost sinusnog generatora. D. Problem leži u vrednosti Maximum Time Step-a. pogledajte gde se nalaze tačke koje je proračunao MicroCap. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara analize.36 (a) Prozor MCap modela sin generatora 1MHz (b) prozor modela sin generatora IIgod Odaberite opciju Analysis  Transient. Perioda pobudnog signala je 1/kHz=1msec. Slika 2. • Sinusni generator ne deluje kao sinus jer je gruba promena između njegovih “susednih” tačaka. Interesuje nas promena pobudnog (čvor 3) i izlaznog signala (čvor 5) u vremenu. Kako je pobudni signal frekvencije 1kHz bilo bi dobro sagledati u nekoliko perioda ponašanje celog pojačavača sa OP. Aktivirajte ikonicu Data points.37.M. Opcija Auto Scale Ranges je uključena. • TAU (exponential time constant) i RP (repetion period of exponential) imaju veze sa prigušenim sinusoidama što je jasnije iz načina na koji MCap definiše sinusni generator: if TAU=0 then V=A*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC else V=A*exp(-T/TAU)*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC where T=TIME mod RP RP must be specified for TAU to have an effect. u DC jednosmerna vrednost generatora. slika 2. Đurđević. Popunite polja u skladu sa slikom 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI u polje F. Kao Time Range je odabrano 10m kako bi se videlo 10 perioda pobudnog signala. Ta podešavanja se unose u polja Y Expression. Grafici za ove signale su različiti što se vidi ispod polja P (od Plot).38(a).36(b). prikazano na slici 2. PH fazni pomeraj signala.35. • Definisanje Maximum Time Step-a koje pronalazite korišćenjem opcije Help  Contents  Index  Maximume Time Step  Transient Analysis Limits dialog box.Videnović-Mišić. Na signalima koji su rezultat tranzijentne analize. Invertujući pojačavač Slika 2. U polje A se unosi vrednost amplitude sinusnog generatora. 53 .

M. RELTOL.38(a) Rezultati tranzijentne analize za kolo prikazano na slici 2.37. the time step control routine will eventually increase the time step to the specified Maximum Time Step value. Error tolerance is primarily determined by monitoring the time rate of change of the charge and flux. D. Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijentne analize Slika 2. By selecting a 54 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. For circuits containing capacitance or inductance. consistent with maintaining the specified error tolerance. Micro-Cap will choose as large a time step as possible. Đurđević.35.35.38(b) Rezultati tranzijentne analize za kolo sa slike 2.Videnović-Mišić. za korigovanu vrednost Maximum Time Step-a Maximum Time Step: This field specifies a maximum time step for the run. M. za difolt vrednost Maximum Time Step-a Slika 2.

more data points are produced and hence smoother waveforms are generated. VBE=0. just smoother waveforms. Promena amplitude sinusnog generatora 2.39).40.2m.M. POLOŽAJ MIRNE RADNE TAČKE STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Za kolo prikazano na slici 2. Time se tranzistor postavlja u aktivni režim rada u kome ima približno linearne karakteristike i pokazuje pojačavačka svojstva. Mi ćemo ponoviti taj proračun kako bi nakon simulacija u MC7 mogli uporediti rezultate. Na vežbama iz Uvoda u Elektroniku ste proračunavali položaj mirne radne tačke Q. slika 2. matematički gledano. D. This does not necessarily imply greater accuracy.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI small Maximum Time Step value. Iako nije unesena u prozor Maximum Time Step ona se podrazumeva.1. odnosno da je emiter zajednička elektroda za ulaz i izlaz. Rezultati su prikazani na slici 2.04m.Videnović-Mišić.stepen sa zajedničkim emiterom. 2. koje ćemo analizirati pomoću MC7.40. Tranzistor pokazuje pojačavačka svojstva. The default value for Maximum Time Step is (tmax-tmin)/50. Promenite vrednost ovog parametra i ponovo pokrenite tranzijentnu analizu. Rp=2k. odrediti položaj mirne radne tačke Q ako su dati podaci: VCC=30V. podrazumeva množenje signala konstantom većom od jedan. hfemax=450. (Ako ne verujete unesite videćete da promene u rasporedu i broju izračunatih tačaka nema) • Trebalo bi nam bar 5-10 puta više tačaka odnosno vrednost Maximum Time Step-a treba podesiti na bar 0.6V Da bi odredili položaj mirne radne tačke moramo proračunati odgovarajuće napone i struje u režimu u kome su prisutne samo jednosmerne pobude (DC =Direct Current). To je DC režim rada.6. jer male promene bazne struje izazivaju hfe puta veće promene kolektorske struje. Slika 2. Đurđević. Pod pojačanjem se. POJAČAVAČKA KOLA U praksi je veoma čest slučaj da korisni signal promenljive amplitude i polariteta treba pojačati. 55 . Interesantno nam je pojačavačko kolo poznato pod nazivom stepen sa zajedničkim emiterom. slika 2. Ako pogledamo prikazano električno kolo vidimo da je pobuda na bazi. a potrošač na kolektoru. Rg=1k. Accuracy is controlled by the internal LTE (Local Truncation Error) time step control algorithms. R2=110k. već samo veličina njegove amplitude. To znači da se vremenska zavisnost signala ne menja. • Difolt vrednost u ovom slučaju je 10m/50=0. hfemin=200.39.38(b). Rc=1k. Stepen sa zajedničkim emiterom Pomoću jednosmernih baterija i otpornika bipolarni tranzistor se polariše postavljanjem mirne radne tačke u željeni položaj u polju statičkih karakteristika.6. Re=500Ω. Slika 2. U ovakvom konceptu pojačanja podrazumeva se linearnost pojačavačkog kola. R1=43k.40. • Da li je kolo linearno? Na osnovu čega ste to mogli i ranije proceniti? • Opcijom Stepping promenite vrednost amplitude A sinusnog generatora IIgod kako bi proverili svoja zapažanja (npr. M. Odatle i naziv pojačavačkog kola . • Isključite opciju Data points. hfetip=290.

Naizmenični strujni izvor zamenimo prekidom (strujni izvor 5mA sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0A čije ponašanje opisuje prekid) a naizmenični naponski izvor kratkim spojem (naponski izvor 5mV sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0V čije ponašanje opisuje kratak spoj). izvrše potrebne izmene specifične za DC režim rada dobijamo električnu šemu. a I struja koja teče kroz impedansu Z. Iz formula se vidi promena modula impedanse kondenzatora i kalema sa promenom frekvencije. slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U DC režimu naizmenični izvori ne postoje te ih izbacimo ako su prisutni u polaznoj šemi. U tom slučaju za njega važe sledeće jednačine: IC=hfeIB i VBE=0.6. Električno kolo koje se koristi prilikom DC analize nakon primenjene Tevenonove teoreme Pretpostavite da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu.Videnović-Mišić.42. prikazano na slici 2. prikazanu na slici 2. Podsetimo se modula impedanse kondenzatora |ZC| i kalema |ZL|: |ZC|=1/ωC |ZL|=ωL. Ukoliko na linearan deo kola (R1. Đurđević. Nakon što se u električnom kolu pojačavača prikazanog na slici 2. Zaključujemo da je u DC režimu kondenzator zamenjen prekidom.40. Na osnovu Omovog zakona pišemo: |Z|=|U/I| gde je U napon na impedansi Z. nema dinamike u električnom kolu) kalem će se svesti na ono što zaista jeste. VCC) primenimo Tevenenovu teoremu tada je električno kolo dodatno pojednostavljeno. Vrednost modula impedansi kalema i kondenzatora u DC režimu je tada |ZL|=0 i |ZC|=∞.40. a to je komad žice (da budemo precizniji namotan komad žice odnosno kratak spoj. Ako tog polja nema (samo konstantne pobude. Kondenzatori i kalemovi su akumulacioni elementi koji akumulišu energiju. Ove jednačine predstavljaju model bipolarnog tranzistora i da bi važile moraju se zadovoljiti određeni uslovi: VCE>0.41. Osim naizmeničnih izvora problematični su i elementi čije se ponašanje menja u zavisnosti od frekvencije signala u električnom kolu kao što su kondenzator i kalem. D. Razmislimo kako bi do ovog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike. Moduo impedanse konenzatora je |ZC|=∞=|U/I| i struja I koja teče kroz kondenzator je nula kao što je slučaj kod prekida. R2. M. U DC režimu je frekvencija nula. Komponente kao što su kalem i transformator postoje jedino u slučaju prisutnog promenljivog elektromagnetnog polja. Vrednosti Tevenovih ekvivalenata su dobijene na osnovu formula: odnosno: Slika 2.41. Kondenzator akumuliše energiju u DC režimu pa se stoga može njegovo ponašanje modelovati prekidom jer na sebe preuzima svu energiju i prekida strujni tok u grani u kojoj se nalazi.2 i IB>0.42. Električno kolo pojačavača koje se koristi prilikom DC analize Slika 2. Struja teče samo u jednom smeru.M. U DC režimu je kondenzator modelovan prekidom. Kondenzator se nakon izvesnog vremena napuni (naelektrisanjem) i kroz njega više ne teče struja. Kako smo do istog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike? Šta se dešava sa kondenzatorom u DC režimu. Možemo zaključiti da je kalem u DC režimu modelovan kratkim spojem jer je |ZL|=|U/I|=0 odnosno U=0 što je napon na krajevima kratkog spoja. Ako primenite II Kirhofov zakon u konturi I dobijate sledeću jednačinu: 56 .

Kondenzator akumuliše energiju u jednosmernom režimu dok u naizmeničnom ukoliko su frekvencije velike ne može stići da se prilagodi promeni pobudnog signala. Mirna radna tačka na izlaznom delu karakteristike je Q (VCE=10. Pre nego nacrtamo šemu stepena sa zajedničkim emiterom u AC režimu pogledajmo šta se dešava sa komponentama.43. na osnovu prethodne jednačine dobijate vrednost bazne struje IB: Ukoliko primenite II Kirhofov zakon u konturi II dobijate sledeću jednačinu: Proveravamo da li je tranzistor zaista u aktivnom režimu odnosno treba proveriti uslove važenja modela (tj. IC=12. Možemo zaključiti da je napon na kondenzatoru nula odnosno da je kondenzator u AC režimu zamenjen kratkim spojem. Tek sada izračunavate preostale napone i struje potrebne za određivanje položaja mirne radne tačke. Zašto je neophodno pre AC anlaize odrediti položaj mirne radne tačke Q odnosno uraditi DC analizu električnog kola od interesa? Zato što nam ona daje podatke o mirnoj radnoj tački oko koje se radna tačka pojačavača kreće. Moduo impedanse kondenzatora je u tom slučaju |ZC|=1/ωC =1/2πfC=1/∞=0=u/i. Na ovaj način je jedini neliearni element stepena sa zajedničkim emiterom (što je bipolaran tranzistor) u okolini mirne radne tačke linearizovan i predstavljen modelom prikazanim na slici 2. Šta se dešava sa frekvencijski zavisnim komponentama kao što su kalem i kondenzator.40.2 i IB>0.2. a brojčani podaci su isti kao i za DC analizu.43. Posmatraćemo situaciju u kojoj je frekvencija izuzetno velika. D. AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Nakon što je urađena DC analiza pojačavača trebalo bi da se proračunaju parametri AC analize odnosno parametri koji karakterišu pojačavač u bliskoj okolini mirne radne tačke Q. ulazna Ri i izlazna otpornost Ro ako je hfe=290. Đurđević.6mV na sobnoj temperaturi a IBQ i ICQ bazna i kolektorska struja u mirnoj radnoj tački Q.6.38μ). M. Taj nivo rešavanja električnih kola je prilagođen II godini studija. kondenzator promenljiv signal propušta ka ostatku kola. Kao rezultat. 57 . Da bi vam ova tvrdnja bila jasnija prisetite se jednačine iz Osnova Elektrotehnike. da li ste dobro pretpostavili i da li ste zaista u tom režimu i da li će vrednosti koje proračunate zaista biti vrednosti koje bi se dobile u realnom kolu) odnosno VCC>VCE>0. Naizmenični signali (AC=Alteranting Current) su izuzetno mali tako da se radna tačka kreće po malom linearnom segmentu globalno nelinearne karakteristike bipolarnog tranzistora. Iz rezultata formula vidimo da je bipolarni tranzistor zaista u aktivnom režimu.Videnović-Mišić. Grubo gledano ako želimo da kao rezultat AC analize dobijemo vrednost pojedinih parametara iz električne malosignalne šeme svi delovi električnog kola (pa i hie) nam moraju biti poznati. Pojačavač je prikazan na slici 2. Model malih signala za bipolaran tranzistor Odrediti AC parametre stepena sa zajedničkim emiterom kao što su naponsko pojačanje Av.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Pod pretpostavkom da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu. 2.69. Slika 2. IB=44.87m). U AC režimu su u kolu samo naizmenični signali što znači da jednosmerni izvori nisu dopušteni u šemi odnosno naponski izvor je zamenjen kratkim spojem dok je strujni izvor zamenjen prekidom (istom logikom kao i ranije). Na osnovu gore navedene pretpostavke i jednačina dobijate vrednost struje kolektora: Mirna radna tačka na ulaznom delu karakteristike je Q (VBE=0. Ti podaci su u AC model bipolarnog tranzistora ugrađeni preko hie=VT/IBQ= hfeVT/ICQ gdje je VT termički napon vrednosti 25. To nije uvek slučaj ali mi posmatramo krajnji kako bi pojednostavili prikaz kalema i kondenzatora.6.

Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom nakon primene Tevenenove teoreme Određivanje naponskog pojačanja celog električnog kola Av=vo/vg Ako želimo naći naponsko pojačanje tada je potrebno naći odnos izlanog napona vo i pobudnog generatora vg odnosno Av=vo/vg . Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom Primenom Tevenenove teoreme (na deo obeležen osenčenim kvadratom) možemo dodatno pojednostaviti šemu. U tom režimu kalem akumuliše energiju. Izrazi za odgovarajuće Tevenenove ekvivalente su: Slika 2. Stoga je velika struja kroz kondenzator odnosno velike promene napona na kondenzator u kratkom vremenskom intervalu rezultat havarije (a vrlo retko projektantove želje). Šta kalem govori ostatku kola: ja akumulišem i u sebe preuzimam svu AC energiju. uC napon na krajevima kondenzatora. Đurđević. 58 . Slika 2.M. Ukoliko uvedemo sve gore navedene izmjene malosignalna šema za stepen sa zajedničkim emiterom je prikazana na slici 2. U grani sa kalemom ne teče naizmenična struja jer se on opire promeni struje (Osnove Elektrotehnike) pa ga u AC režimu rada zamenjujemo prekidom (jer je AC struja nula) ukoliko je prisutan u kolu. D. Do istog zaključka ste mogli doći na sledeći način. Rpc=Rp||Rc.44.44. Na osnovu konture I izlazni napon je oblika: Na osnovu II Kirhofovog zakon primenjenog na ulazni deo ekvivalentne šema za male signale prikazane na slici 2. M. dobijamo izraz za struju baze ib prvo kao funkciju napona vgt a nakon toga kao funkciju pobudnog generatora vg. odnosno kroz kalem teče nulta naizmenična struja.Kalem u AC režimu zamenjujemo prekidom. iC struja koja teče kroz kondenzator. slika 2.Videnović-Mišić.45.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI gde je C kapacitivnost kondenzatora. Otpornosti R1. Kalem je komponenta koja je nešto više od komada žice samo u naizmeničnom režimu. Moduo impedanse kalema je |ZL|=ωL =2πfL=∞=u/i.2=R1||R2.45. Diferencijal u jednačini govori da je nagla promena napona uC na krajevima moguća samo u slučaju velikih struja koje teku kroz njega.45. Želimo da u prelaznim procesima teku što manje struje kako bi potrošnja bila što manja.

Svi nezavisni izvori su isključeni (naponski izvori KS a strujni izvori zamenjeni prekidom) jer bi u protivnom dobili pogrešnu infomaciju o naponu i struji od interesa. Šema za proračun izlazne otpornosti sa test generatrom je prikazana na slici 2.46. Kako je u pitanju linearno kolo na taj način Ro se određuje kao Tevenenov ekvivalent otpornosti.Videnović-Mišić.46. ulazna otpornost je Ri=R1. gde je RY otpornost paralelno vezana otporniku RC. D.M.2||hie≈hie. Malosignalna šema stepena sa zajedničkim emiterom pri proračunu izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Izlaznu otpornost pojačavačkog stepena definišemo na sledeći način: Zadatak bismo mogli pojednostaviti ukoliko pogledamo koliku otpornost vidi test generator vt .46. označena na slici 2. Đurđević. Ukoliko je očitavamo nakon komponenti vg i Rg. Strujni izvor hfeib zavisi od bazne struje ib i kao takav ne podleže eliminaciji iz električnog kola pri proračunu Tevenenovog ekvivalenta. Po njemu je izlazna otpornost pojačavačkog stepena. 59 . na slici 97. Slika 2. Nepoznata otpornost Ro se određuje na osnovu Omovog zakona (odnosa napona i struje). M. Ukoliko ulaznu otpornost očitavamo nakon generatora vgt tada je ona oblika Ri=Rgt+hie=Rg||R1||R2+hie≈hie. i slici 98. Određivanje izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Ro Izlazna otpornost pojačavačkog stepena Ro je otpornost koju vidi potrošač Rp priključen na izlaz pojačavačkog kola.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Zamenom prve formule u drugu dobijamo vezu izlaznog i ulaznog napona: Jednostavnim sređivanjem prethodne jednačine dobijamo izraz za naponsko pojačanje: gde je Određivanje ulazne otpornosti pojačavačkog stepena Ri Ulazna otpornost pojačavača Ri je otpornost koja se „vidi” na fizičkom ulazu pojačavačkog stepena.

slika 2.6.43. Napon vce je nepoznata veličina koja se ne može izračunati ni iz jedne druge konture što se može videti ako primenite II Kirhofov zakon u konturi II. M. Ponovo imamo jednu jednačinu a dve nepoznate  ne možemo vY eksplicitno izraziti kao funkciju ib. Ako pogledamo model malih signala bipolarnog tranzistora. Kako su otpornosti u kolu pozitivne veličine tada je Na ovaj način smo dobili da je izlazna otpornost pojačavačkog kola RC. MICROCAP ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Stepen sa zajedničkim emiterom 60 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Primenom II Kirhofovog i Omovog zakona u konturi III dobijamo Proizvod dva broja jednak je nuli ako je bar jedan član proizvoda jednak nuli.Videnović-Mišić.3. Primenom II Kirhofovog zakona u konturi I dobijamo gde je vce napon na strujom kontrolisanom strujnom generatoru. D. možemo primetiti da je model unilatelaran. Malosignalno kolo u kojem pokušavamo odrediti Tevenenov ekvivalent otpornosti je jednostavnije.M. prikazano na slici 2. Možemo zaključiti da test generator vt vidi otpornost RC||∞= RC. Sledi da je hfe ib=0 što u malosignalnoj šemi modelujemo prekidom.47 Malosignalna šema potrebna prilikom određivanja otpornosti RY Problem izlazne otpornosti pojačavačkog stepena se svodi na problem određivanja RY. 2.46. Na osnovu znanja Osnova Elektrotehnike smo mogli zaključiti isto na sledeći način. Đurđević. Tok signala u modelu je s leva na desno odnosno nema povratnog uticaja kolektorsko-emiterskog dela modela bipolarnog tranzistora na bazno emiterski pn-spoj. Ako pogledamo malosignalnu šemu prikazanu na slici 2. Napon vbc je nepoznata veličina kao i vY (za struju baze ib smatramo da je pomoćna promenljiva). možemo primetiti da je eliminisanjem pobudnog nezavisnog generatora vg eliminisan (u ovom električnom kolu) jedini mogući izvor struje ib odnosno da je ib=0. Na osnovu vrednosti napona test generatora vY i struje koja teče kroz test generator iY primenom Omovog zakona dobijamo vrednost otpornosti Očigledno je Što se tiče napona vY nemoguće je naći konturu u kojoj bi on bio jedini nepoznat napon.47.

Za model sinusnog generatora odaberite 1MHz. Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijente analize Opcijom Run Options definišete da li je vaša simulacija sačuvana na disk. Aktiviranjem tastera F12 automatski se otvara prozor State Variables Editora u kome se nalaze vrednosti promenljivih stanja (naponi čvorova. Slika 2. Upisati vrednosti za vremenski opseg tranzijentne analize (Time Range). Run Options Save izvršava simulaciju uz njeno čuvanje na disku (*. DC režim 61 . Naknadni unos i izmena parametara komponenti je moguća otvaranjem prozora sa karakteristikama komponente duplim klikom na komponentu. Automatski se otvara prozor na slici 2. Opcijom State Variables Leave promenljive stanja zadržavaju poslednje vrednosti. Prilikom crtanja komponenti unesite njihove vrednosti. U slučaju da smo odabrali opciju Operating Point Only tada su vrednosti promenljivih stanja upravo vrednosti u mirnoj radnoj tački Q. navedene na šemi. struje kalemova.M.49. *. Prilikom povezivanja komponenti vodite računa o položaju čvorova. Ako prvi put pokrećemo simulaciju tada su vrednosti promenljivih stanja nule. Jednostepeni pojačavač sa zajedničkim emitorom Opcijom New napravite novi model NPN tranzistora naziva Personal u kome je potrebno uneti vrednost parametra BF (Forward Beta)=290 jer je taj parametar upravo hfe. D. Slika 2.TSA).49. State Variables Read učitava prethodno sačuvane vrednosti promenljivih stanja (sačuvano opcijom Write u State Variables Editoru. Vrednost maksimalnog koraka (1n) ne sme biti ni suviše velika (oblik signala koji se prikazuje je grub) niti suviše mala (opterećuje resurse dodeljene MC7 tj. proračun i crtanje grafika može oduzeti previše vremena).Videnović-Mišić.49.TSA) kao da je to nova simulacija.). maksimalni korak (Maximum Time Step) i temperaturu (Temperature).48. Ako ste završili analizu bez povratka u Schematic Editor tada su to vrednosti dobijene na kraju analize. Definisanje parametara tranzijentne analize Pokrenite tranzijentnu analizu izborom opcije Analysis  Transient ili Alt+1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Nacrtati šemu stepena sa zajedničkim emiterom prikazanim na slici 2. slika 2. Promena promenljivih stanja se može posmatrati tokom trajanja tranzijentne analize. Promenljive stanja (State Variables) su inicijalno postavljene na nulu. Promenite naziv generatora u vg. M..TOP). Run Options Normal izvršava simulaciju bez njenog čuvanja na disku. Run Options Retrieve učitava prethodno sačuvanu simulaciju (*. Đurđević.48..

odaberite opciju Variables  Device Voltages ili ako su na šemi prikazani čvorovi opcijom Variables  Node Voltages). slika 2.TNO fajl u kome se nalaze vrednosti napona i struja u mirnoj radnoj tački Q Rezultati tranzijentne analize za stepen sa zajedničkim emiterom 62 . Opcije X Range i Y Range označavaju opsege prikaza rezultata simulacije za promenljive selektovane u prozoru X. Uporedite te vrednosti sa vrednostima koje je izračunao MC7. slika 2.51. Kao polazna osnova se koriste inicijalne promenljive stanja.Expression ukoliko nije selektovana Auto Scale Ranges Opcija. Zbog toga su rezultati dobijeni MC7 analizom tačniji. Selektovana opcija Operating Point Only omogućava samo proračun položaja mirne radne tačke. Primećujemo dobro slaganje rezultata.87m). Rezultat ove analize se vidi u State Variables Editoru.50(b). Bolje rešenje je otvoriti u folderu Data (na disku gde je MC7 instaliran) naziv_fajla. Tranzijentna analiza nije urađena. Selektujte opciju za automatsko reskaliranje prikazanog opsega (Auto Scale Ranges). linearizovan model bipolarnog tranzistora koji je daleko jednostavniji od SPICE MC7 modela. Slika 2. Na dva odvojena grafika (upišite redni broj grafika desnim klikom miša na prazno mesto ispod P) predstavite napon pobudnog generatora i izlazni napon (desni klik na Y Expression.50(a).50.6. IB=44. Da bi mogli uporediti ove dve slike selektujte ikonicu Node Numbers iz linije sa alatima kako bi oznake čvorova postale vidljive.50. D.51. Tokom ad hoc izračunavanja koristimo pojednostavljen.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Selektovana opcija Operating Point omogućava određivanje napona i struja u mirnoj radnoj tački.i Y. U pripremi za vežbu ste izračunali Qul (VBE=0. Proračunavaju se nove promenljive stanja kao odgovor električnog kola na sve pobude u T=0.69. nam mogu pomoći. Vrednost napona u mirnoj radnoj tački (a) u State Variables Editoru (b) u Schematic Editoru Ako želimo proveriti prethodno izračunate vrednosti promenljivih koje definišu položaj mirne radne tačke Q rezultati prikazani na slici 2. slika 2.Videnović-Mišić. ili povratkom u Schematic Editor selektovanjem ikonice Node Voltages iz linije sa alatima. Ova opcija omogućava MC7 da proračuna polaznu tačku za tranzijentnu analizu.38μ) i Qiz (VCE=10. Slika 2. IC=12. M. Deselektujte Operating Point Only i selektujte Operating Point opciju. *. TNO (transient numerical output). Đurđević.

Zbog toga se porastom ulaznog napona vg video porast napona na otporniku za koji smo smatrali da je izlazni. D. Tačka koju smatramo izlazom pojačavača je Minus Pin otpornika Rp. Sika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Svi parametri tranzijentne analize su uneseni. Rezultati tranzijentne analize Izgled otpornika Rp je prikazan na slici 2.53(a).53. MC7 prilikom crtanja napona v(Rp) odnosno napona na otporniku Rp crta Vplus-Vminus. Rezultati su prikazani na slici 2. Pojačavač koji analiziramo predstavlja invertujuću pojačavačku konfiguraciju kod koje kako ulazni napon raste izlazni napon opada.Videnović-Mišić.52. Sa OK potvrdite izmenu. Đurđević. prozor sa parametrima ovog otpornika.M.52. Slika 2. Selektujte opciju Pin Names kako bi imena pinova otpornika postala vidljiva. (a) Izgled otpornika Rp u Schematic Editoru (b) Stepping prozor SIN 1MHz generatora 63 . Zatvorite prozor tranzijentne analize i u Schematic Editoru otvorite. Pokrenite analizu opcijom Run ili sa F2. M. Da li možete da na vašim graficima uočite takav tip promene? Ukoliko se pojačavački stepen ne ponaša kao invertujući a šematski prikaz kola je korektan razlog može biti otpornosti Rp ukoliko ste označavanje signala koji treba da se iscrtaju realizovali opcijom Variables  Device Voltages. Za stepen sa zajedničkim emiterom je karakteristično da jedino ova pojačavačka konfiguracija (u odnosu na konfiguracije sa zajedničkom bazom i zajedničkim kolektorom) ima negativno naponsko pojačanje. duplim klikom na Rp.

Šta je razlog? Kako bi vi rešili ovaj problem? (R: promeniti položaj mirne radne tačke Q ili smanjiti amplitudu pobudnog generatora vg) Odlučićemo se za opciju variranja amplitude pobudnog generatora. Sa OK potvrdite unos. Pokrenite analizu. Pokrenite tranzijentnu analizu. U zaglavlju svakog grafika se nalazi informacija o parametrima stepping funkcije što znači da već imamo informaciju o ulaznom naponu tako da je njegovo predstavljanje višak. Opcijom Scale Mode u kojoj se nalazite nakon završetka analize zaokružite jednu periodu signala. Rezultat tranzijentne analize je prikazan na slici 2. M. Konačan izgled ekrana je prikazan na slici 2. Opcijom Stepping menjate parametar sinusnog generatora (Step What=SIN 1 MHZ).M.54. 64 . Slika 2. Selektujte opciju Step It=Yes.55. U zaglavlju grafika se osim naziva fajla (ZAJEDNICKI_EMITER. Sa strelicama gore/dole na tastaturi prođite kroz sve krive. Ulazni i izlazni napona nakon Stepping promene amplitude pobudnog generatora Šta nas interesuje? Izlazni napon. Preostale opcije su da označite tekstualno izlaz ili da prikažete brojeve čvorova te da opcijom Variables  Node Voltages unesete čvor u Y-Expression polje. Selektujte opciju Model. Uđite u mod za očitavanje vrednosti kako bi parametri Stepping funkcije postali vidljivi. Vidimo da izlazni napon nije sinusoidalni. Pri kojoj vrednosti amplitude A sinusnog generatora 1MHZ stepen sa zajedničkim emiterom prelazi u nelinearan režim rada. Na ovaj način možete menjati samo parametre složenih modela kao što su npr. za sinusni generator SIN 1MHZ i za bipolarni tranzistor NPN Personal.cir) nalazi informacija koja komponenta ili model (SIN 1MHZ) i koji njihov parametar (A) je Stepping opcijom izmenjen kao i koju vrednost trenutno ima (A=1).54. Metod promene je linearan (Method =Linear). Pokrenite ponovo tranzijentnu analizu. ulazni napon ili oba napona? Interesuje nas pri kojoj amplitudi ulaznog napona je električno kolo pojačavač odnosno kada se vratio u linearni režim rada. Uočimo da je ulazni napon sinusoida koju smo definisali pomoću standardnog 1MHz modela MC7 za sinusne generatore. Đurđević. D. Granična vrednost amplitude između A=0 i A=100mV. Otvorite prozor tranzijentne analize i isključite prikazivanje ulaznog napona (desni klik u polje koje opisuje redni broj grafika i opcija None ili samo obrišite vrednost rednog broja grafika (u ovom slučaju je 1 V(vg)).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako ne želimo da menjamo oznake u prozoru za podešavanje parametara tranzijentne analize rotiranjem otpornika Rp rešavamo ovaj problem. Promena amplitude je od 0 (From) do 1 (To) sa korakom 0.Videnović-Mišić.1 (Step Value). Parametar koji se menja je amplituda (A).

56. D.01. Rezultat je prikazan na slici 2.M. zumirajte dve periode. Pokrenite tranzijentnu analizu. 65 . Određivanje naponskog pojačanja celog kola Av=vo/vg Promenimo u Schematic Editoru parametar A=0.56. Ukoliko pogledamo rezultat formule (Av=-122) zaključujemo da je slaganje rezultata dobro. Znajući vrednost amplitude pobudnog (0.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.18) signala moguće je izračunati naponsko pojačanje celog kola odnosno Av=v(Rp)/vg=-118.Videnović-Mišić.01) i izlaznog (1. Znak minus proističe iz invertujuće prirode stepena sa zajedničkim emiterom. Sa OK potvrdite unos.18V). Promenite amplitudu A sinusnog generatora od 0 do 100mV sa korakom 10mV odnosno unesite finiju promenu. Đurđević. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu. smanjeni koraci u Stepping prozoru Za koje vrednosti amplitude sinusnog generatora električno kolo sigurno nije u linearnom režimu rada? (A=100mV i 90mV). uđite u kursor mod). Slika 2. Ponovite prethodni postupak (pokrenite analizu. amplitudu sinusnog sinala A=0. Odaberimo npr.01 sinusnog generatora. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu Kako bi našli što tačniju vrednost granične vrednosti amplitude pozovite funkciju Stepping. Isključimo Stepping funkciju.55. Očitajte vrednosti amplitude izlaznog signala V(Rp) (R:1. M.

Šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom. slika 2. Ukoliko je smer struje i(Rg) kao na slici 2. M.58. Nakon ulaska u kursor mod očitajte vrednost ulazne otpornosti pojačavačkog kola Ri. Uporedite rezultat sa izračunatom vrednošću ove otpornosti (Ri≈hie≈576Ω) • Ukoliko smo dobili negativnu vrednost pogledajmo šematski prikaz kola u Schematic Editoru. Zbog toga određujemo Ri nakon generatora vg i njegove otpornosti Rg jer je taj deo električnog kola deo sa malim signalima što obezbeđuje prisustvo kondenzatora CS1. • Unesite u prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize parametre za proračun ulazne otpornosti. prikazani smerovi i vrednosti struja u električnom kolu Slika 2.57. tada je negativna vrednost ulazne otpornosti nastala usled neusaglašenosti smera struje odnosno minus i plus priključka otpornika. Da bi se stavili u položaj otpornika Rp posmatramo električno kolo na mestu Rp od izlaza ka ulazu pomoću napona.NPN tranzistora). Prvo radimo DC analizu (aktivni samo DC izvori signala u kolu) a nakon nje AC analizu (aktivni samo AC izvori signala u kolu). U slučaju MC7 ne možemo prilikom proračuna izlazne otpornosti eliminisati DC izvore jer bi na taj način iz kola izbacili polarizaciju komponente i 66 . –V(6)/I(RG). Eliminišemo ga kratkim spojem. U ad hoc analizi principom superpozicije rešavamo linearizovano električno kolo (koristite pojednostavljene linearne modele nelinearne komponente. Đurđević. Rešenje je da se ili okrene otpornost Rg kako bi Plus priključak otpornosti bio u čvoru 7 i struja tekla u pojačavački stepen ili stavi u prozoru za podešavanje parametara Tranzijentne analize znak minus ispred izraza za otpornost tj. Šta je to već superpozicija. • Interesuje nas odnos napona u tački 6 i struje koja teče u toj grani npr.57. • Ponovo pokrenite tranzijentnu analizu i očitajte vrednost izlazne otpornosti Ri. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize Određivanje izlazne otpornosti pojačavača Ro Izlazna otpornost pojačavačkog kola je otpornost koju “vidi” potrošač Rp koji je priključen na izlaz pojačavača. Ukoliko pogledamo šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom vidimo da je jedini AC nezavisni izvor vg(t).M. struje i Omovog zakona odnosno određujemo Tevenenov ekvivalent otpornosti postavljanjem test generatora vt. Uključimo sa Currents ikonicom u liniji alata prikaz vrednosti struja i njihovih smerova u kolu. Slika 2. Uporedite sa izračunatom vrednošću ovog parametra. Neka se vidi samo grafik koji prikazuje tu otpornost. • Pokrenite analizu.58.Videnović-Mišić. D. DC nezavisne izvore eliminišemo prilikom proračuna ali ih u MC7 analizi ne smemo eliminisati. kroz otpornik Rg. • Pokrenite tranzijentnu analizu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Određivanje ulazne otpornosti pojačavača Ri Ulazna otpornost je parametar AC analize što znači da se dobija kao odnos malih naizmeničnih napona i struje. Pri tome nijedan nezavisni izvor u AC režimu ne sme biti uključen.

• Izmenite polazno kolo pojačavača sa zajedničkim emiterom sledeći gore navedena objašnjenja Rešenje je prikazano na slici 2.) Unesite u prozoru prozoru tranzijentne analize potrebnu izmenu.63. slika 2. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize prilikom određivanja izlazne otpornosti Ro pojačavačkog stepena Očitajte vrednost izlazne otpornosti (Ro=-1kΩ). Očitajte vrednost Ro. • Pokrenite tranzijentnu analizu. Rezultat je prikazan na slici 2. D. Unesite parametre AC analize.59. M. MICROCAP AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu. Šematski prikaz konfiguracije potrebne za određivanje izlazne otpornosti Slika 2. Đurđević.60. • Odaberite opciju Analysis  AC. Superpoziciju i linearizaciju inače nelinearnih komponenti smo uveli jer su naš matematički alat i sposobnosti ograničeni.61. Uporedite sa prethodno izračunatom vrednošću (Ro=RC=1kΩ). 2.60.4. slika 2. Generator vt je modela SIN 1MHZ. Rešenje ovih jednačina (grafički presek različitih krivih) daje položaj radne tačke.59. Interesuje nas odnos test napona vt i struje koja teče kroz test generator. 67 . Slika 2. To programu nije potrebno i on istovremeno rešava jednačine dobijene na osnovu I. • Pokrenite AC analizu. Da li je ovaj rezultat očekivan? Šta je uzrok neslaganja? (Pogledajte smer struje kroz test generator. prikazanim na slici 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI tranzistor ne bi bio u aktivnom režimu. Frekvencijski opseg je od 1kHz do 1THz (1E12). U skladu sa tim unesite odgovarajući Y-Expression u prozor tranzijentne analize.62.Videnović-Mišić. II Kirhofovog i Omovog zakona iz konfiguracije električnog kola i nelinearne jednačine koje definišu ponašanje nelinearne komponente (u ovom slučaju bipolarnog tranzistora).M. Setite se kakav ste smer struje prilikom ad hoc proračuna izlazne otpornosti imali. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara AC analize. Interesuje nas moduo amplitude izlaznog AC signala (moduo amplitude napona u tački 5 izražen u decibelima) ne i njegova faza (ph (v(5)).6. Pokrenite analizu. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom.

Videnović-Mišić. To znači da je naponsko pojačanje definisano kao Av=V(Rp)/vg sada oblika V(5)/ vg=V(5)/A= V(5)/1= V(5). 20 log(Av)=41. Đurđević. Prozor sa parametrima AC analize Slika 2. Da li je rezultat blizak očekivanom? Zašto se znak pojačanja ne slaže (posmatra se moduo amplitude izlaznog signala te je vrednost naponskog pojačanja koje na osnovu njega dobijemo apsolutna vrednost pojačanja )? Slika 2.63.M. Stepen sa zajedničkim emiterom • Uđite u mod za očitavanje i odredite vrednost db(v(5)) u zaravnjenom delu karakteristike (R: 41. U AC analizi se amplituda pobudnog signala automatski postavlja na A=1 dok mu se frekvencija menja kao što je definisano u Frequency Range. Rezultat AC analize 68 .62.61.3026. Nakon rešavanja ove jednačine dobijamo Av=119. D.533. Rezultat je dat u decibelima i da bi odredili naponsko pojačanje potrebno je to uzeti u obzir tj. M.533).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.

margine šuma. 2. kao što su vreme propagacije kroz kolo. odnosno predstavljanje mreže kombinacionom tabelom ili logičkom jednačinom. Digitalni binarni signali u proizvoljnom digitalnom elektronskom kolu 69 . pojedini tipovi mreža su dobili naziv prema funkciji koju obavljaju. prilikom učenja MC7. Ukoliko imate malo vremena na raspolaganju molim vas da pogledate I. gde su fd i fg donja i gornja granična učestanost odnosno učestanosti na kojima vrednost pojačanja u decibelima opadne za 3dB.16 različitih nivoa).11kHz). Postupak sinteze kombinacione mreže počinje formalnim opisom željenih funkcija mreže. Uočili smo da je broj dozvoljenih vrednosti analognog signala neograničen.7.64.html. gde se u obzir moraju uzeti realne karakteristike logičkih kola. Ova digitalna kola bi morala da imaju deset jasno definisanih različitih stanja što bi se moglo realizovati po cenu velike složenosti. Detaljnije projektovanje mreže podrazumeva dalju nadgradnju sinteze mreže. Izlazni signal kombinacionih logičkih mreža zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala.M. prikazano na slici 2.yu/predmeti/2/el. Đurđević. kombinacione i sekvencijalne. oktalni – 8 različitih nivoa.Videnović-Mišić.ftn. broj dozvoljenih amplitudskih nivoa digitalnih signala je ograničen i zavisi od numeričkog sistema kojeg koristite za predstavljanje podataka (binarni – 2 različita nivoa. funkcija koje su zajedničke za raznovrsne digitalne sisteme. analizirali analogna elektronska kola posmatranjem (analognih) signala u kolu. odnosno izlazni signal sa bilo kog kola se ne sme dovoditi na ulaz mreže. Tokom ovih vežbi analiziraćemo digitalna elektronska kola odnosno elektronska kola koja obrađuju digitalne signale. koder. ali ne sadrže povratne sprege.61.kel. multiplekser.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na predavanju iz Uvoda u Elektroniku ste definisali propusni opseg (BW=bandwidth) kao BW=fg-fd. decimalni -10 različitih nivoa. Kombinacione mreže sadrže proizvoljan broj logičkih kola. Do sada smo.ac.533dB očitajte položaj donje i gornje granične učestanosti (R: fd=3. Kombinacione mreže se koriste u svim digitalnim sistemima.64.7. SIGNALI U DIGITALNIM ELEKTRONSKIM KOLIMA Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu. vreme rastuće i opadajuće ivice signala. prikazanim na slici 2. KOMBINACIONE MREŽE Digitalne logičke mreže se mogu klasifikovati u dve grupe. kako ne bi uticao na ulaz istog tog kola.1. Analiza već gotove kombinacione mreže obuhvata formalan opis funkcije koju mreža izvršava na osnovu date logičke šeme. na primer: dekoder.533dB-3dB=38. počev od najprostijih digitalnih uređaja do velikih ¨super¨ računara. faktor grananja i slično. a i zbog specifičnih. Iako je ljudima prirodan decimalni numerički sistem njegova implementacija bi u digitalnim računarima bila skopčana sa velikim poteškoćama u pogledu tehničke realizacije. u granicama napona napajanja analognog kola. Na takav način se izbegava uticaj prethodnog stanja na sledeće stanje mreže što je tipično ponašanje sekvencijalnih mreža. Za razliku od analognih signala. II i III deo prezentacije iz digitalne elektronike na adresi http://www. generator parnosti. M.ns. Zbog veoma široke primene. Sa stanovišta jednostavnije i pouzdanije realizacije je daleko bolje koristiti binarni brojni sistem koji je reprezentovan sa samo dva stanja odnosno dve različite vrednosti signala (digitalni binarni signal). Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom. standardizovanih. Slika 2. D. Pomoću komandi Go To Y =41. sledi minimizovanje logičke funkcije (korištenjem Karnoovih mapa ili osnovnih zakonitosti Boolean algebre) i formiranje logičke šeme pogodnim metodom (u zavisnosti od raspoloživih logičkih kola). heksadecimalni. 2.

Components  Digital Library (iz ovog menija biramo komercijalne komponente kojima su proizvođači odredili parametre modela) ili Components  Animation (ukoliko je potrebna komunikacija između uređaja i nas kao korisnika koja se postiže pomoću LED dioda. Automatski se pojavljuje simbol fiksne digitalne vrednosti . Rezultat bi trebao biti sledećeg oblika Slika 2. koji označava ime komponente. D. sedmosegmentnog displeja i digitalnog prekidača). slika 2. koji definiše vrednost fiksne digitalne vrednosti (0 ili 1). U slučaju digitalnih elektronskih kola komponente se nalaze u menijima Components  Digital primitives (iz ovog menija biramo standardne komponente kojima sami definišemo parametre modela).65. • Odaberite opciju Component  Digital Primitives  Stimulus Generators  Fixed Digital. Prozor sa parametrima modela fiksne digitalne vrednosti Promenljive digitalne vrednosti Ukoliko želite da u digitalnoj mreži postoji izvesna dinamika bilo bi dobro da se upoznamo sa MC7 opcijama koje nam omogućavaju definisanje promenljivih digitalnih vriednosti.65. • Promenite ime komponente sa U0 na Uproba. Ukoliko postavimo fiksnu digitalnu vrednost na željeno mesto u šemi automatski će se otvoriti prozor sa njenim parametrima.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Digitalni signali u MC7 Prilikom sinteze analognih kola u MC7 koristili smo analogne komponente. Digital Switch • Izaberite opciju Components  Animation  Digital Switch. Automatski se pojavljuje simbol digitalnog prekidača 70 . Unesite vrednost za parametar Value fiksne digitalne vrednosti i za njega čekirajte opciju Show. i Value. Od interesa su parametri Part. iz menija Components  Analog Primitives ili Components  Analog Library.M.Videnović-Mišić. Čekirajte opciju Show da se taj parametar vidi. Na raspolaganju su dve opcije : Digital Switch ili Stimulus Generator. Đurđević. Fiksne digitalne vrednosti Kako smo se odlučili za binaran digitalni numerički sistem odnosno sistem u kome promenljiva može uzeti samo dve različite vrednosti 0 (Low) ili 1 (High) logično je pitanje kako te konstantne digitalne nivoe (baterija u analognom kolu) možemo napraviti u MC7. M.

Prozor tranzijentne analize prilikom testiranja digitalnog prekidača • Da biste mogli da menjate digitalnu vrednost signala u čvoru 1 tj. Posmatrajte šta se dešava u prozoru koji prikazuje vrednost njegovog signala.66.66. U prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2. D. Izbor Y Expression možemo dobiti direktnim upisivanjem ili desnim klikom u odgovarajuće polje izborom opcije Variables  Digital States  d(1).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI odnosno ukoliko uključimo oznake čvorova u kolu. Da bi ova promena nastala neophodno je pokrenuti tranzijentnu analizu (pustiti vreme da teče kako bi promena vrednosti digitalnog signala bila vidljiva) i kliknuti mišem u polje simbola ove komponente.67. Slika 2. Slika 2. Izaberite opciju Analysis  Transient Analysis.Videnović-Mišić.67. M. • Testirajte digitalni prekidač. 71 . Đurđević. – Testiranje digitalnog prekidača • Menjajte položaj digitalnog prekidača.M. d(1) neophodno je da na ekranu imate digitalni prekidač kako bi klikom u polje simbola mogli menjati položaj prekidača odnosno vrednost na izlazu prekidača. slika 2. Šta primećujete? Ukoliko ste sporije kliktali na simbol digitalnog prekidača promena vrednosti d(1) se ili nije videla ili ste je jako retko uočili. Zadatak digitalnog prekidača je da omogući promenu vrednosti pobudnog ulaznog signala sa 0 na 1 ili 1 na 0. Opcijom Windows  Tile Vertical u delu tranzijentne analize podelite radnu površinu vertikalno. Sada je vidljiv i digitalni prekidač i prozor u kome se prikazuje rezultat promene položaja prekidača. Pokrenite tranzijentnu analizu.

69(a). Da bi se ovakav pobudni generator mogao realizovati morali smo na početku izabrati Stim 1+3+4=Stim8. FORMAT Parametar FORMAT definiše format signala na izlazu pobudnog generatora. slika 2. slika 2.7. U MC se to postiže ubacivanjem digitalnog pobudnog generatora.69(b).define naredbe koja definiše i kreira izlaz pobudnog generatora. Glavni deo koda kojim opisujete ponašanje pobudnog digitalnog generatora se nalazi iza . Promenom njegove vrednosti mi analiziramo napravljeno digitalno kolo odnosno određujemo njegov princip funkcionisanja. . heksadecimalan FORMAT=4. Đurđević. Digitalni pobudni generator (b) prozor sa parametrima Stim1 Komponente koje nas interesuju su od Stim1 do Stim16 gdje je Stim skraćenica za Stimulus Generator dok broj nakon Stim označava broj bita na izlazu pobudnog generatora. Drugi način za testiranje kola je pomoću digitalnih pobudnih generatora čiji su ekvivalent u analognom svetu naponski generatori. Difolt vrednost je nula. • Izaberite opciju Components  Digital Primitives  Stimulus Generators.Videnović-Mišić. Klikom miša na željeno mesto ga postavite na radnu površinu.68(b). oktalan FORMAT=3. Parametri koji su izuzetno bitni za definisanje oblika digitalnog pobudnog signala o kojima ćemo reći nešto više su FORMAT.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Slika 2. slika 2. što zna da potraje. U liniji COMMAND se navodi ime promenljive . slika 2. Dodatno vreme za osmišljavanje položaja prekidača se dobija ukoliko se MC7 uposli kako bi proces izračunavanja tekao sporije. COMMAND Pomoću parametra COMMAND pisanjem par linija koda definišete izgled signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora. Npr. M.define 72 . Ukoliko želimo da je signal binaran tada je FORMAT=1. 2. COMMAND i TIMESTEP.68. TIMESTEP Parmetrom TIMESTEP se definiše perioda takt signala u sekundama. pronađite više informacija o ovoj opciji. Najčešće selektovana opcija je Wait For Time Delay koja zahteva unos vrednosti kašnjenja (Time Delay) između dve uzastopne tačke prilikom računanja MC-a.M. Automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima. • Odaberite sa spiska generator Stim1. DIGITALNI POBUDNI GENERATORI (STIMULUS GENERATORS) Promenom položaja digitalnog prekidača morate proći kroz sve moguće kombinacije kako bi utvrdili funkciju gotovog digitalnog kola. Izborom Help  Contents  Index. Izborom ikonice Animate automatski se otvara prozor.68(a). Zbir svih brojeva koji su predstavljeni u liniji FORMAT moraju biti jednaki broju bita na izlazu pobudnog generatora. Kao i do sada parametar Part predstavlja ime komponente.2. (a)Opcija Animate (b)Help za Animate Options dialog box Digitalni prekidač se nalazi na ulazu digitalnog kola.69. Da bi kontrolisano proverili sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih potrebno nam je više vremena nego što nam u ovom slučaju MC7 daje. FORMAT=134 nam govori da je prvi bit izlaza binarni. sledeća tri bita predstavljaju oktalni broj i preostala 4 bita predstavljaju heksadecimalni broj. D. čijim podešavanjem možemo delimično da usporimo analizu MC-a jer se sa Animate Options definiše interval između dve tačke računanja MC-a.

Videnović-Mišić.define pob 0ns 1 50ns 0 150ns 1 Kako izgleda ovaj signal? U 0ns signal poprima vrednost 1 što traje do 50ns kada mu se vrednost menja na 0. Ukoliko je n=-1 formiramo beskonačnu petlju odnosno definisana petlja se non-stop vrti. odnosno da definišemo kako se njegovi izlazi menjaju u vremenu.M.define pob +0ns 1 + +50ns 0 + +100ns 1. <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> U trenutku <time> idi na labelu <label name> sve dok signal ne postane veći (GT=greater than) od <value>. Ova vrednost ostaje do daljnjeg. Ovaj signal smo mogli definisati i na sledeći način: . Ova naredba generiše beskonačnu petlju. <time> GOTO <label name> <n> TIMES U trenutku <time> idi na labelu <label name>. Da bi znali da napravimo pobudni generator. Ponovi ovaj postupak n puta. Naredba <time> <value> Primer / objašnjenje U trenutku <time> signal ima vrednost <value>. U preostalim naredbama logika je ista. D. Npr. Ukoliko u igru uvedemo parametar Time Step prethodno definisan signal možemo predstaviti na sledeći način (npr. Đurđević. Time Step=50ns): +0ns 1 +0ns 1 + +c 0 relativno ili +c 0 apsolutno + +2c 1 +3c 1 LABEL=<label name> Ovom naredbom se definiše početak petlje realizovane naredbom GOTO. za jednobitni pobudni generator : . Vreme promene signala se može definisati relativno u odnosu na prethodni trenutak. Bitno je znati da će nakon izvršenja naredbe GOTO <label name> program skočiti na prvu naredbu nakon definicije labele i da labela mora biti definisana pre GOTO naredbe.define pob +0ns 1 + 50ns 0 + 150ns 1 Kakva je razlika u odnosu na prethodni zapis? Generator nije definisan u jednom redu već se naredba nastavlja u više redova. U SPICE-u je oznaka za nastavak u novom redu + što je upravo novina u odnosu na prethodnu definiciju pobudnog generatora. <value> je vrednost za koju se u ovom slučaju smanjuje ili povećava vrednost signala na izlazu digitalnog generatora. Signal je vrednost nula sve do 150ns kada vrednost signala ponovo postaje 1. <time> INCR BY <value> <time> DECR BY <value> <time> GOTO <label name> <n> TIMES <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> REPEAT FOREVER 73 . nepohodno je da se upoznamo sa osnovnim naredbama. Prethodno definisan signal možemo tada napisati na treći način: .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI naredbe. <time> predstavlja momenat u kome se izvršavaju naredbe INCR BY (increment by= povećaj za) ili DECR BY (decrement by= smanji za). gde prvi znak plus predstavlja nastavak naredbe u sledećem redu dok drugi znak plus govori o relativnom računanju vremenskih trenutaka u kojima nastaje promena signala. M. Ispred vremena dodajemo tada +. Skraćenice koje su prisutne su značenja: GE= greater or eaqual tham=veće ili jednako od LT= less than=manje od LE= less or equal than=manje ili jednako od <time> GOTO <label name> UNTIL GE <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LT <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LE <value> Bitno je znati da se u GOTO petlji vreme iako zadato apsolutno nakon prvog prolaska kroz petlju računa relativno.

Heksadecimalan zapis se može realizovati pomoću 4 binarna zapisa. slika 2. Signal je prikazan na slici 2. d(3) i d(4). Time Range smo postavili na vrednost 320ns=20ns x 16 kako bi ukoliko postoji potreba generator prošao kroz svih 16 stanja zadržavajući se u svakom 20ns. d(2).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI REPEAT <n> TIMES Ova kombinacija naredbi kreira petlju.71. Od 0ns do 40ns signal je vrednosti 1. Zbog toga se u polja ispod Y Expression unose (desnim klikom na polje izborom Variables  Digital States. Đurđević. Sve naredbe između REPEAT i ENDREPEAT ENDREPEAT će se ponoviti n puta. Tabela 2. • Generišite binarni digitalni signal koji se ponaša na sledeći način: Signal je periodičan periode 60ns. slika 2. 74 . M.define POB +LABEL=petlja +0ns 1 +40ns 0 +60ns GOTO petlja -1 TIMES . Pre nego je pokrenemo bilo bi dobro sa linije sa alatima aktivirati Node Numbers ikonicu kako bi lakše definisali tačke koje posmatramo tokom tranzijentne analize.Videnović-Mišić.define naredbe.72.) d(1). Slika 2.70. Definisanje izgleda signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora naredbama u liniji COMMAND Program kojim opisujete ponašanje generatora signala se piše nakon . je prikazan izgled prozora ovog generatora.M.69(b)..1. od 40ns do 60ns signal je vrednosti 0 i od trenutka 60ns počinje nova perioda. ili na text strani MC7.70.. Na slici 2.define POB +repeat forever ++0ns 1 ++40ns 0 ++20ns 1 +endrepeat • Napravimo heksadecimalni generator digitalnog signala koji se ponaša na sledeći način: Početna vrednost izalaza generatora je F. D. Koji je to Stim generator? Kakav mu je format? Kako je definisan ovaj generator? Da li će izgled signala odgovarati postavljenom zahtevu? • Da bi videli da li smo dobro definisali promenu izlaza heksadecimalnog generatora u vremenu moramo pokrenuti tranzijentnu analizu. Napisani program se može editovati direktno u prozoru parametara komponente. Simbol pobudnog generatora je sada oblika • Nakon pokretanja tranzijentne analize otvara se prozor u kome podešavamo parametre analize i unosimo nazive signala koje posmatramo. Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora. Binarni digitalni signal periode 60ns trajanja jedinice 40ns i nule 20ns Dva načina na koji se može generisati ovaj signal su: . Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok ne postane manja od 2.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.M. D. Ukoliko pogledate simbol Stim4 generatora vidite da je upravo čvor 1 generatora obeležen kvadratićem. Rezultat analize je prikazan na slici 2.72.71.73. Prozor sa parametrima heksadecimalnog digitalnog pobudnog generatora • Pokrenite tranzijentnu analizu.d(1) ili d(4). Nadam se da ste zaključili da je to d(1) jer se najsporije menja. Đurđević. M. Pre nego što pomislimo na proveru rada generatora odnosno konvertovanje signala d( ) u vrednost heksadecimalnog signala neophodno je utvrditi koji je bit najveće težine . Sada možemo konvertovati 4 signala iz binarnog numeričkog sistema u jedan signal heksadecimalnog sistema. Slika 2.Videnović-Mišić. Prozor tranzijentne analize 75 . Ubrzo pomislite kako bi bilo lepo da to neko drugi rad za vas.

Prisetimo se kako je definisan heksadecimalni generator: Početna vrednost izalaza generatora je F. DECR BY 01smanjuje vrednost binarnog signala za 0 (tj. Pokrenite tranzientnu analizu. Prozor sa parametrima pobudnog generatora je prikazan na slici 2. M. U tom trenutku vrednost binarnog signala se promeni sa 1 na 0.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. • Pokrenite tranzijentnu analizu. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok me postane manja od 2. Na ovaj način MC će sam sračunati heksadecimalnu vrijednost signala kod koga je čvor 1 najveće a čvor 4 najmanje težine. 76 .3. Ukoliko pogledamo signal hex(1. Slika 2. Prilikom definisanja heksadecimalnog signala u zagradi o tome treba voditi računa. Pogledajte kako je definisan mešoviti izvor signala (+0ns 17.74. ne menja ga) dok vrednost oktalnog signala smanjuje za 1 itd. U Y Expression polje upišite hex(1. Rezultat je prikazan na slici 2.Videnović-Mišić.3.76. Đurđević. U prozor tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2.74.4) koji u heksadecimalnom zapisu predstavlja izlaz pobudnog generatora moguće je lako proveriti da li je generator tačno definisan. Rezultat tranzijentne analize –prikaz heksadecimalnog signala • Napravite binarni i oktalni signal u jednom generatoru sledećeg ponašanja: u 0ns vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog 7. Slika 2. Prozor pobudnog digitalnog generatora binarnog i oktalnog tipa signala kombinovanih zajedno • Obratite pažnju na redosled zapisa u FORMAT liniji (13 a ne 31).u 0ns početna vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog signala 7. Rezultat tranzijentne analize • Sa F9 pozovite prozor tranzijentne analize.75.4).2. D. Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora. Komandom Add dodajte još jedan red u donjem delu prozora. Svakih 20ns smanjuje se vrednost oktalnog signala za 1 sve dok ne postane manji ili jednak 3.73.2.M.75.).

3. D.Videnović-Mišić.76. OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE Podsetićemo se ukratko osnovnih logičkih operacija. Prozor tranzijentne analize mešovitog generatora Slika 2.M. Đurđević. Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 Simbol Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 0 0 0 1 1 Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 1 Funkcionalna tabela A Y 0 1 Logička operacija Simbol 1 0 I Logička operacija ILI Logička operacija NE Funkcionalna tabela 77 . Ukoliko želimo da MC7 sračuna vrednost oktalnog signala tačno moramo voditi računa o težini pojedinih binarnih signala odnosno moramo ga definisati kao oct(2. Rezultat tranzijentne analize mešovitog pobudnog generatora Na osnovu zapisa u FORMAT liniji znamo da je signal najveće težine u čvoru 1 (kvadratić) dodeljen prvom definisanom signalu (zbog FORMAT=13) odnosno binarnom signalu dok su preostala tri bita dodeljena oktalnom signalu.4). Rezultat je prikazan na slici 2. M.77.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.77.7. Pokrenite tranzijentnu analizu. 2.3.

. Pomenute logičke operacije kao logička kola se u MC7 nalaze u meniju Components  Digital Primitives  Standard Gates  .. NE operacije dok EX-ILI. Ukoliko detaljnije pogledate menije logičkih kola možete primetiti da je moguće izabrati broj njihovih ulaza (2.78.3. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NILI (odnosno NE+ILI) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine nula kako bi se kao rezultat dobila konjuktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je konjuktivan oblik funkcije. D.5 ili 9). • da prilikom minimizovanja funkcije pomoću Karnoovih mapa konačan izgled funkcije je prikazan ili kao proizvod zbira promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (konjuktivna forma) ili kao zbir proizvoda promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (disjunktivna forma). • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NI (odnosno NE+I) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine jedinica kako bi se kao rezultat dobila disjunktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je disjunktivan oblik funkcije. ILI.78.4.. M. 78 . slika 2. Đurđević. U digitalnim kolima se baferom još i unose dodatna kašnjenja kako bi se eliminisale pojave hazarda.Videnović-Mišić. slika 2. Osim logičkih operacija koje smo pomenuli postoji i komponenta bafer čiji je zadatak da idealno izoluje dva dela električnog kola (ne vide jedan drugog već samo bafer) a da informacija i dalje teče od jednog do drugog izolovanog dela kola. U tim formama jasno možete prepoznati I.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI NI A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 Logička operacija NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-ILI Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 1 Bitno je znati sledeće: • da logička kola I+NE ili ILI+NE ili NI ili NILI predstavljaju potpun skup operacija odnosno skup operacija pomoću koga se može izraziti bilo koja logička funkcija. EX-NILI zakonitosti morate sami uočiti i izvršiti dodatnu minimizaciju.M.

79 . kako bi se funkcija realizovala sa što manjim brojem logičkih kola i samim tim mreža bila jednostavnija i jeftinija.78. • Unesite funkciju Y u Karnoovu mapu od 8 polja. slika 2. digitalnim prekidačima na ulazu i LED diodama u kontrolnim tačkama. B. su prikazane obuhvaćene površine (I.M. odnosno broj polja u površini mora biti stepen dvojke. II i III).80. Konačan oblik funkcije u obliku Boolean algebre je Y=AB (od površine I) +BC (od površine II) +AC (od površine III). Recimo da su na izbore izašla sva tri glasača (A. prethodnih izbora) već samo od trenutne volje glasača. Minimizacija funkcije se može realizovati primenom osnovnih zakonitosti Booloean algebre ili grafičkim postupkom pomoću Karnoovih mapa. Ne zaboravite da usporite proračun MC7 kako bi mogli da sebi date vremena za proveru mreže koju ste napravili. A B C Y 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 Slika 2. • Prvi korak prilikom sinteze kombinacione mreže je opisati detaljno kako želimo da mreža radi ali ovaj put ne rečima što je već urađeno već u formi tablice. Đurđević. D. Osnovna logička kola u MC7 Primer: Stižu izbori • Napravimo jednostavnu kombinacionu mrežu koja implementira demokratski princip glasanja na izborima. slika 2. Pristup sa Karnoovim mapama je jednostavniji i brži te ćemo funkciju minimizovati na ovaj način.C) čiji rezultat ne zavisi od prethodnih stanja (npr. Površine moraju biti građene od 1 ili 2 ili 4 ili 8 polja. U ovom obliku funkcije mogu se jasno uočiti logičke operacije (disjunktivna ili konjuktivna forma). Ukoliko bilo koja dva glasača daju svoj glas za određenu opciju (1 ili 0) tada bi na izlazu ove kombinacione mreže morala biti vidljiva njihova odluka (Y= 1 ili 0).B.Videnović-Mišić. Broj ulaza u mrežu mora biti neparan kako bi bio princip većine mogao da se sprovede.80. C) u jednoj maloj zemlji. Realizujte ovu mrežu sa NI logičkim kolima. Izvršite minimizaciju ove funkcije obuhvatanjem minimalnog broja što je moguće većih površina jedinica (jer se funkcija realizuje isključivo sa NI kolima). Na slici 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. • Drugi korak podrazumeva minimizovanje funkcije. Demokratski princip većine prikazan na primeru tri glasača u formi tablice Funkcija Y je funkcija tri promenljive odnosno Y=f(A. M.79.79. odnosno funkciju Y zaista treba realizovati kombinacionom mrežom koja ima tri ulaza.

De Morganovi zakoni . Da bi funkciju Y izrazili isključivo pomoću NI logike neophodno je primeniti dva zakona Boolean algebre: 1. Đurđević. što su u ovom slučaju NI kola. slika 2. Prilikom postavljanja logičkog kola na željeno mjesto na radnoj površini se otvara prozor sa parametrima logičkog kola. četvrti korak je realizacija funkcije u MC7. Iz oblika funkcije prilagođenog NI logici vidimo da su potrebna 3 dvoulazna i jedno troulazno NI kolo. U MC7 NI kola se nalaze u Components  Digital Primitives  Standard Gates  Nand Gates  . • Isključite prikaz naziva komponente na ekranu.M. prikazan na slici 2. Za TIMING MODEL odaberite od ponuđenih modela D0_GATE.82.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. dobija se sledeće • Poslednji. – Demokratski princip većine prikazan na primjeru tri glasača u formi Karnoove mape • Treći korak je prilagođenje minimizovane funkcije logičkim kolima koja su nam na raspolaganju..Videnović-Mišić.80. Princip većine realizovan u MC7 80 . Slika 2.81.. 2.81. M. Izborom ovog modela ponašanja logičkog kola u vremenu smo smatrali da je logičko kolo idealno odnosno da nema nikakvog kašnjenja kroz njega jer nas u ovom slučaju ne interesuju hazardi već samo osnovno a to je logika mreže. D.

Đurđević.B. D. slika 2.C). Da bi imali dovoljno vremena da tokom tranzijentne analize ležerno izmenjamo vrednosti ulaznih promenljivih i proverimo ispravnost kola koje smo napravili neophodno je usporiti MC sa Animate Options i dodatnim pobudnim generatorom. U ovom slučaju ćemo promene vrednosti ključnih signala posmatrati na LED diodama stoga unos d(A). Šta nas interesuje? Kako glasaju glasači i kakav je rezultat njihovog glasanja. 81 .. • U Text modu označite tačke od interesa.. Unesite tri digitalna prekidača.84. Povežite dvoulazna NI kola na troulazno NI kolo.83. • Da bi proverili ispravnost mreže neophodno je proći kroz sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih (A. slika 2.81. Ovo je izuzetno bitno jer MC prilikom definisanja Y Expression (desnim klikom) omogućava samo prikaz digitalnih stanja čvorova označenih brojčano ili tekstom . M.82. Duplim klikom na prekidač se otvara prozor sa njegovim parametrima. U prozor sa parametrima tranzijentne analize unesite vrednosti prikazane na slici 2.M. Zbog toga su LED diode postavljene kao na slici 2. Ukoliko ne želite da se u šemi vidi naziv komponente selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show. U tekstu zadatka je navedeno da se u ovom slučaju ta provera izvršava pomoću digitalnih prekidača. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola Postupak ponovite za preostala 2 dvoulazna NI kola i jedno troulazno NI kolo.Videnović-Mišić. • Izborom opcije Components  Animation  LED izaberite LED diode. • Spojite žicom digitalne prekidače i logička kola kao što je prikazano na slici 2.81. Dodajte pobudni generator Stim1 sa parametrima koji su prikazani na slici 2. Pokrenite tranzijentnu analizu.81. u ovom zadatku nije neophodan (a mi ga radimo zarad vežbe i novog zadatka).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Uklonite naziv LED dioda iz šeme (selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show).81. Njihov zadatak je da nam jasno stave do znanja kakve su vrednost signala u tačkama od interesa. d(B).

Pokrenite tranzijentnu analizu ponovo. Opcijom Windows u prvi plan dovedi šematski prikaz mreže. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola U ovom zadatku prozor sa vremenskim oblicima signala nije neophodan. M.Stižu izbori Prilikom analize funcionisanja mreže možemo primeniti drugi pristup prilikom generisanja ulaznih promenljivih pažljivo programiranim pobudnim generatorima na ulazu. slika 2. Unesite vrednost Time Delay=0.1. Odaberite opciju Wait For Time Delay.84.79. Ispitajte mrežu promenom vrednosti ulaznih signala i izlaznog signala. Đurđević.83. 82 . Na taj način se izbegavaju digitalni prekidači (izbegavajući na taj način dodatni pobudni generator. Promena ulaznih signala se realizuje pomoću digitalnih prekidača klikom na njihov simbol stoga način funkcionisanja mreže koju smo napravili moramo proveriti direktno iz šeme nakon pokretanja tranzijentne analize. Pokrenite Animate Options.M. Primećujemo da je signal C duplo brži (duplo manje periode) od signala B koji je duplo brži od signala A. D. Ukoliko pogledate tabelu funkcionisanja ovog uređaja. Prozor sa parametrima tranzijentne analize Opcijom Run pokrenite analizu. LED diode i podešavanje Animate Options). jer promene signala od interesa vidimo na LED diodama.Videnović-Mišić. videćete da postoji 8 različitih kombinacija ulaznih promenljivih za koje morate ispitati vrednost izlaza mreže. Sa OK potvrdite unos. Varijacija na temu . Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Šta uočavate? Da li ste bili dovoljno brzi? Neophodno je dodatno usporiti MC sa Animate Options.

slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Iz prethodno nacrtane šeme obrišite sve nepotrebne komponente (digitalne prekidače. • Pokrenite tranzijentnu analizu.85.85.B. hex(A. .define CSTIM . Đurđević. Prozor sa parametrima tranzijentne analize •Odaberite Analysis  Transient. D. Princip većine realizovan u MC7 sa digitalnim pobudnim generatorima umesto digitalnih prekidača i LED dioda • Isprogramirajte ulazne digitalne pobudne generatore npr. Podesite parametre tranzijentne analize u skladu sa periodama pobudnih generatora (Time Range=40ms.87.M. M. Slika 2.define ASTIM +Label=startA +0ns 0 +20ms 1 +40ms GOTO startA -1 TIMES Slika 2. LED diode) i unesite tri digitalna pobudna generatora.86. slika 2. Rezultati su prikazani na slici 2.86.define BSTIM +Label=startC +Label=startB +0ns 0 +0ns 0 +5ms 1 +10ms 1 +10ms GOTO startC -1 TIMES +20ms GOTO startB -1 TIMES . Da li mreža funkcioniše kao što je predviđeno? 83 .C)).Videnović-Mišić.

D.87.M. M. Đurđević. Rezultat tranzijentne analize 84 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.Videnović-Mišić.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->