UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU, TELEKOMUNIKACIJE KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

mr Mirjana Videnović Mišić Dejan Krstić

Milko Đurđević

INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI
Protel 99SE MicroCap 7
-SKRIPTA-

NOVI SAD 2007

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Predmet Inženjerski alati u elektronici slušaju studenti Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu, na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, u 3. semestru na smeru Mikroračunarska elektronika. Predmet je koncipiran kao uvod u osnove rukovanja softverskim alatima koji se koriste za projektovanje, modeliranje, simulaciju i ispitivanje električnih kola kao i za dizajn i izradu gotovih štampanih ploča. Tokom kursa se radi u dva osnovna programska paketa namenjena tome: Protel kompanije Altium (verzija 99SE) i MicroCap kompanije Spectrum Software (verzija 7). Za savladavanje rada u ovim programskim alatima nije neophodno nikakvo prethodno poznavanje ovih alata, već samo osnove korišćenja kompjutera u Windows-ovom okruženju. Ova skripta je nastala sakupljanjem prepiski i materijala koji je korišćen na laboratorijskim vežbama školske 2006/07. i beleškama studenata, te kao takva ona predstavlja objedinjeno štivo za praćenje vežbi i polaganje ispita iz ovog predmeta. Mnoštvo slika i ilustracija bitno olakšavaju razumevanje i usvajanje izloženog gradiva. Autori se zahvaljuju svima koji ukažu na određene nedostatke ili greške prilikom štampe teksta. Sve nejasnoće i primedbe možete poslati autorima na mirjam@uns.ns.ac.yu.

U Novom Sadu, novembar 2007. Autori

2

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

SADRŽAJ:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU 1. PROTEL
Uvod u programski paket Protel 99SE Vežba 1 – PIC programator (JDM interfejs) 1.1.1 Izrada električne šeme za PIC programator 1.1.2.Izrada PCB-a za PIC programator Vežba 2 – Bežični mikrofon 1.2.1. Izrada električne šeme za bežični mikrofon 1.2.2. Izrada PCB-a za bežični mikrofon str. 4 str. 6 str. 6 str. 17 str. 22 str. 22 str. 32 str. 2

1. MICROCAP
2.1. Uvod u programski paket MicroCap 7 2.2. Osnovna linearna kola sa OP 2.2.1. Invertujući pojačavač 2.2.2. Neinvertujući pojačavač 2.2.3. Jedinični pojačavač 2.2.4. Diferencijalni pojačavač 2.3. Zadaci (upotreba simulatora 7) 2.4. Analize u MicroCap 7 2.4.1. DC analiza 2.4.2. AC analiza 2.4.3. Tranzijentna analiza 2.5. Uticaji na prenosnu karakteristiku 2.5.1. Uticaj neidealnosti OP na prenosnu karakteristiku OP 2.5.2. Uticaj Voff na prenosnu karakteristiku 2.5.3. Uticaj Vos na prenosnu karakteristiku 2.5.4. Uticaj R1 (IBIAS) na prenosnu karakteristiku 2.5.5. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP 2.6. Pojačavačka kola 2.6.1. Položaj mirne radne tačke stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.2. AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.3. Microcap analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.4. Microcap AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.7.Kombinacione mreže 2.7.1. Signali u digitalnim elektronskim kolima 2.7.2 Digitalni pobudni generatori (Stimulus Generators) 2.7.3. Osnovne logičke operacije str. 36 str. 39 str. 40 str. 41 str. 41 str. 42 str. 43 str. 45 str. 45 str. 45 str. 46 str. 46 str. 46 str. 47 str. 50 str. 50 str. 51 str. 54 str. 54 str. 56 str. 60 str. 66 str. 68 str. 68 str. 71 str. 76

3

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

GLAVA 1. PROTEL
Programski paket Protel firme Altium1 nastao je sredinom devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za dizajn i izradu štampanih pločica. Na svom početku postojanja nije imao izgled kakav danas poseduje, niti se pojavio pod imenom koji danas ima. U početku su postojala dva odvojena programa od kojih je jedan bio za izradu shema električnih kola (Schematic Editor), a drugi za prenos tih shema i izradu u tzv. PCB 2 oblik (PCB Editor). Svojom verzijom Protel firma Altium objedinjuje ta dva programa u jedan programski paket koji sada predstavlja jedinstveni alat za izradu štampanih pločica od sheme do gotove štampane pločice. Pored Protel-a pojavili su se i još uvek se pojavljuju i drugi programski alati drugih firmi koji služe istoj svrsi, međutim Protel je ostao kao jedan od, u potpunosti, zaokruženih programskih alata namenjenih projektovanju, dizajnu i izradi štampanih pločica zajedno sa svojom velikom bibliotekom elemenata koji se koriste u tom cilju i više nego funkcionalnim interfejsom za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu. Od verzije Protel 99SE koja je objavljena u nekoliko Service Pack-ova (tačnije od SP1 do SP6) do danas su se razvile još verzije Protel DXP (verzija 2004) i najnovija verzija Altium Designer 6 (verzija 2006) počev od koje Protel više ne nosi svoj stari naziv.

UVOD U PROGRAMSKI PAKET PROTEL 99SE
U katalogu proizvođača ili pretragom na internetu možete pronaći data-sheet 3 svake komponente odnosno podatke o komponenti: simbol, kritični parametri komponente, kućište u koje je upakovano, dimenzije kućišta, raspored nožica na komponenti, koju funkciju obavlja svaka od tih nožica i sl. Ako imate shemu, komponente i njihov tehnički opis koji znate da protumačite, vi onda imate osnovno znanje za pravljenje uređaja, jer znate kako da povežete komponente. Međusobno povezivanje komponenti očigledno se ne može vršiti u vazduhu već nam je potreban medijum koji će to sve povezati. Kakav medijum? Čvrst, minimalne zapremine i provodan. Rezultat toga je vitroplast odnosno ploča tankog izolatora čije su obe strane prekrivene provodnim materijalom (bakrom). Šta je naš zadatak tokom učenja Protel-a? Zadatak je kako na vitroplastu (p)ostaviti provodne površine samo tamo gde mi želimo. Provodne površine predstavljaju veze između komponenti kao i njihovih footprint4-ova (lemna mesta) koji su potrebni svakoj komponenti da bi se mogla montirati na štampanu ploču. Takođe je moguće na štampanoj ploči napisati dodatne podatke o komponentama odnosno o njihovim nazivima ili vrednostima kao i o samoj shemi na ploči (šta predstavlja, autor, datum...) Da bi zaštitili štampanu ploču od daljeg procesa oksidacije kao i od fizičkih oštećenja nanosi se sloj stop-laka koji ima dodatnu ulogu da spreči razlivanje lema po štampanoj ploči i vezama. Što je štampana ploča složenija to je i broj slojeva, a samim tim i broj maski sve veći. STRUKTURA I PRINCIP RADA PROTEL-a Pod jednim krovom Design Explorer stavljeno je više manjih programa: - Schematic Library - Schematic Editor - PCB Library - PCB Editor Kako Protel funkcioniše najbolje prikazuje sledeći dijagram toka procesa realizacije projektnog zadatka koji se postavlja pred inženjera (slika i). Ne samo da su svi programi pod jednim krovom, već su i svi delovi projekta na istom mestu unutar projektne baze podataka *.ddb (Design Data Base), shema *.sch (Schematic), štampana ploča *.pcb (Printed Circle Board), biblioteka komponenti *.lib (Library), biblioteka futprintova *.lib (Library), NET lista *.net (Net List). Prednosti ovakvog načina organizacije su: - pokretanjem jednog programa na raspolaganju su svi programi koji su nam potrebni da dođemo do konačnog proizvoda, a to je štampana ploča, - svi dokumenti nastali u pojedinim fazama rada kao i alati koje koristimo u radu sa njima su na jednom mestu,
11 2

Više informacija možete naći na www.altium.com engl. printed circuit board – štampana pločica 3 engl. datasheet – tehnički opis (specifikacija) 4 engl. footprint – otisak štampe elementa na pločici

4

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI . Đurđević.čuvanjem u okviru jedne baze podataka isključena je mogućnost da se deo projekta izgubi. U prilogu je takođe urađen i jedan projekat.Videnović-Mišić. CRTEŽ NA PAPIRU SHEMATSKI PRIKAZ PCB PRIKAZ ŠTAMPANA PLOČICA NETLIST SCHEMATIC EDITOR PCB EDITOR SCHEMATIC LIBRARY PCB LIBRARY Slika i. ako želimo da zaštitimo naš projekat od radoznalih pogleda moguće ga je zaštititi šifrom tako da su podaci dostupni samo nama ili određenoj grupi ljudi. 5 .M. analiziraćemo i uraditi dve vežbe. D. M. Princip rada Protel-a U cilju razumevanja programskog paketa i samog postupka kojim ćemo od početne šeme odnosno crteža na papiru doći do konačnog rezultata odnosno do izgleda naše štampane pločice.

Slika 1. PIC 16F627. • U polju Database File Name. Pokretanje Protela Korak 2 –Pokretanje Protela Kliknite dva puta na ikonu na Desktopu da biste pokrenuli Protel (Design Explorer). Cilj je omogućiti programiranje najpopularnijih tipova jeftinih i moćnih integrisanih kola tipa “sve na jednom mestu”. slika 1. izrada ovakve elektronske minijature jedva da se može nazvati projektom u pravom smislu te reči jer se sastoji od svega nekoliko komponenata i ona je odabrana kao prvi primer samo zato što je teško naći jednostavniji uređaj koji ima neku korisnu primenu. linija menija. D. odnosno deo intefejsa koji je zajednički za sve delove ovog programskog paketa. Drugim rečima potrebno je otvoriti novi dokument u Šematik Editoru.2.2.1. Princip rada ovog programatora je sledeći: PIC mikrokontroler koji želimo isprogramirati stavimo u 18-pinsko podnožje na pločici. Na osnovu ove improvizovane šeme potrebno je napraviti štampanu pločicu. Đurđević. sve počinje na brzinu nacrtanom skicom na papiru. Prvi dokument koji će ući u njen sastav je električna šema. Ova opcija je upisana po „difoltu“ ali ako ste je u međuvremenu izmenili. Pred vama se otvara radno okruženje Protela (za sada prazno). obavezno je odaberite klikom na strelicu sa desne strane ovog polja. Nakon programiranja. Jens Dyekar Madsen) Vaš prvi projektni zadatak će biti generisanje fajla za izradu štampane ploče (odnosno PCB-a .4).1.Printed Circuit Board) “programatora“ PIC mikrokontrolera (PIC . Ručno nacrtana šema Slika 1. PIC 16F628 itd (http://www. proverite da li je u polju Design Storage Type upisano: MS Access database. pločica je isprojektovana da predstavlja interfejs između mikrokontrolera i serijskog porta računara.ke4nyv. 6 . Osnovni delovi radnog okruženja su: • Standardni delovi Windows aplikacija (naslovna linija. upišite ime novog projekta (PIC Programator). Odaberite File  New Design (Ukoliko nijedan projekat nije trenutno otvoren.3). Da biste je nacrtali potrebna vam je prazna radna površina i pokrenut odgovarajući program (Šematik Editor).M.Programmable Intelligent Computer). Korak 4 – Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru Baza podataka koju ste upravo napravili je za sada prazna. opcija New Design ne postoji pa u tom slučaju treba kliknuti na File  New.1.com/picprojects.PIC programator (JDM interfejs. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1 – Crtanje električne šeme na papiru Kao i obično. M.1. mikrokontroler skinemo sa pločice programatora i stavimo u podnožje njegovog originalnog kola.Videnović-Mišić.htm). linija sa alatima . 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 1 . Pločica je serijskim portom povezana sa računarom na kome se nalazi softver namenjen za programiranje mikrokontrolera tj. Da biste ga otvorili odaberite: File  New  Schematic Document (slika 1. slika 1.) • U dijalog boksu koji se pojavljuje (slika 1. U stvari. na primer: PIC 16F84. • Kliknite na taster Browse u polju Database Location i odaberite lokaciju gde će biti sačuvana vaša nova baza podataka (E(ili F):\Projekti).toolbar) • Explorer • Glavni prozor (Design Window) Korak 3 – Kreiranje novog projekta Potrebno je napraviti novu bazu podataka u kojoj će biti smešteno sve što je vezano za vaš novi projekat.

Preimenovanje novog dokumenta Na kraju. Bitno je napomenuti da svaki od tih programa prikazuje svoje menije i alate.4.M.3. Dodelite mu novo ime (ukoliko to niste već uradili neposredno nakon otvaranja novog dokumenta): kliknite desnim tasterom miša na ikonu Sheet1. Kreiranje novog dokumenta Slika 1. Prazan Šematik dokument Slika 1. Editor PCB biblioteka. D. slika1. To se dešava svaki put kada pokrenete neki program iz Protelovog paketa (Šematik Editor. dodati su novi meniji i alati. M.7.Videnović-Mišić. Explorer 7 .5). Editor Šematik Biblioteka). Kreiranje novog projekta Sada se u glavnom prozoru (desna polovina ekrana) nalazi ikona koja simbolizuje novi dokument (slika 1. PCB Editor. kliknite dvaput na istu ikonu i pred vama će se otvoriti dokument sa praznom radnom površinom spremnom za rad.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.6.6. Slika 1.Sch  Rename  upišite “SHEMA”. Đurđević. sadržaj linije sa alatima i linije sa menijima su izmenjeni tj. Slika 1.5. Kao što primećujete.

U srednjem delu su izlistane sve komponente selektovane biblioteke a ispod liste je grafički prikaz trenutno odabrane komponente.8). Duplim klikom otvaramo dokument i njegov program Radno okruženje – Kontrol panel (Browse Sch) Na slici 1. D.). je prikazan Kontrol panel Šematik Editora koji: • se nalazi na kartici iza explorera. duplim klikom na dokument koji vas interesuje automatski otvara program specijalizovan za rad sa njim (slika 1. slika 1. kopiranje i sl. Prikaz sadržaja selektovanog foldera Slika 1. • je direktna veza korisnika sa dokumentom na kojem radi.10. Taster Find služi za pretragu komponenti u više biblioteka zadavanjem određene lokacije. Tasterom Place komponenta se može spustiti direktno u šemu..net. M. Radno okruženje – Glavni Prozor (Design Window) Igra višestruku ulogu: prikazuje sadržaj selektovanog foldera u Exploreru (slika 1. a klikom na taster Add/Remove možemo dodavati ili brisati biblioteke sa spiska. Tasterom Browse se mogu pretraživati komponente u zadatoj biblioteci. Slika 1.sch.lib. *. korišćenjem opcije Filter (ili Mask) i džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) u selektovanoj biblioteci pronaći traženu komponentu (npr. • Klikom na ikonicu u gornjem levom uglu može da se sakrije ili ponovo prikaže površina Explorera. Kontrol panel 8 .Ddb) kao i njihov međusobni odnos i hijerarhiju. isto je kretanje kroz fajlove.Videnović-Mišić. Najčešći tipovi dokumenata koje ćemo videti u Exploreru a pripadaju bazi podataka projekta su *.10. AN* za lakše pronalaženje simbola za antenu). Slika 1. *. • omogućava brz pristup komponentama. U gornjem delu (Browse) je lista aktivnih biblioteka. slika 1..11. Program se prebacuje direktno u Editor Biblioteka i postavlja komponentu u prvi plan nakon čega se unesu željene izmene. • nema jedinstven izgled već zavisi od tipa otvorenog dokumenta. Đurđević. • Radi na principu Windows Explorera (u glavnom prozoru je prikazan sadržaj koji odaberete u exploreru.9.pcb.7) je da prikaže sve postojeće dokumente jedne baze podataka (*. *.8.9). Glavni prozor je sada radni sto na kome možete imati gomilu otvorenih fajlova a da vam njihova organizacija i kretanje kroz njih uopšte ne predstavlja problem (za to služe tabovi ili u slučaju više otvorenih dokumenata strelice). Moguće je znajući deo imena komponente.M. Pojavljuje se čim otvorite neki dokument odnosno neki od alata Protela.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Radno okruženje – Explorer • Namena ovog dela radnog okruženja (slika 1.12. Ako se neka komponenta želi izmeniti u toku rada selektujemo je a zatim kliknemo na taster Edit.

U dijalog boksu koji se pojavljuje pronađite a zatim kliknite na traženu biblioteku da biste je označili (gornja polovina prozora). videćete da su vam za crtanje šeme potrebne samo 4 različite komponente: • 9-to pinski konektor za serijsku vezu • Otpornik (2 komada) • 18-to pinsko DIP podnožje • Priključak za napajanje Da biste komponente postavili na radnu površinu potrebno je u Kontrol panelu prvo učitati biblioteke u kojima se one nalaze. Njena tačna lokacija je: C(ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. Kliknite na Tab Browse Sch da biste prikazali Kontrol panel.Pretraga komponenti opcijom Find Korak 5 – Učitavanje potrebnih biblioteka Ako pogledajte skicu sa početka ove vežbe. Pretraga komponenti opcijom Browse Slika 1. 2.ddb Ukoliko navedena biblioteka trenutno nije prisutna u spisku učitanih biblioteka. 3. 5. D. Slika 1.lib koja se nalazi u istoimenoj bazi podataka.1. U ovom slučaju to je samo jedna biblioteka Miscellaneous. Kliknite na dugme Add i odluku potvrdite pritiskom na OK.M. Sadržaj biblioteke je izlistan u levoj polovini ekrana. Kliknite na dugme Add/Remove.11. pratite sledeće korake da biste je učitali (slika 1. 4. slika 1.13.13): 1.12. M. Učitavanje potrebne biblioteke simbola 9 . Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.Videnović-Mišić.

i y. x.Videnović-Mišić.ose (lik u ogledalu). Slika 1. Đurđević. u toku postavljanja je “prevrnut” duž x.14. Postavljanje konektora Postavljanje otpornika Od tri simbola za otpornik koji postoje u učitanoj biblioteci. Izmene “u letu” Tasterima: Spacebar (prazan razmak).M. komponentu možete još u toku postavljanja da rotirate (Spacebar).-Tab). Desnim tasterom miša prekidate operaciju. D. Desnim tasterom miša prekidate ovu operaciju. vrednost. Postavljanje otpornika 10 . “prevrni“ duž ose x – taster x. To možete uraditi na sledeće načine: • Kada komponentu pronađete na spisku u Kontrol panelu kliknite na nju da biste je označili a zatim kliknite na taster Place. Da bi na električnoj šemi imao istu orijentaciju kao i na skici. Time ste omogućili njeno ”prenošenje“ do radne površine u glavnom prozoru.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Korak 6 – Postavljanje komponenata U ovom koraku je potrebno iz biblioteke uzeti odgovarajuće komponente (odosno njihove simbole) i rasporediti ih po radnoj površini. preslikate kao lik u ogledalu (Flip Horizontal. slika 1. y i Tab. M. odabran je tip koji ima oznaku RES2. prevrni duž ose y – taster y) ili da joj izmenite atribute (oznaka. Flip Vertical. Postavljanje konektora Simbol konektora serijske veze je pronađen u biblioteci simbola pod imenom DB9.15. boja itd. Slika 1. U jednoj operaciji kopiranja postavljene su dve komponente jedna za drugom. Svakim sledećim pritiskom na levi taster miša u šemu će biti postavljena po jedna kopija komponente. futprint. • Drugi način je dupli klik na komponentu i već je možete postaviti na šemu.14.

Đurđević. Pri postavljanju. Postavljanje priključka za napajanje Postavljanje simbola portova za napajanje Iako nisu obavezni deo šeme.M.17. U ovom primeru to su Power Port: VCC i GND. D. M. Zato je ovde izveden mali trik da bi se izbeglo pravljenje nove komponente. portove.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje podnožja za IC kolo U Editoru PCB biblioteka postoji futprint (odnosno otisak komponente na PCB-u) za 18-to pinska IC kola (DIP 18) ali u Editoru Biblioteka Simbola nema simbola za odgovarajuće prazno podnožje. Slika 1. a kao simbol za GND liniju (Bar). Kao što se vidi na slici 1. pre nego što postavite Power Port. Oni označavaju međusobno udaljene tačke u kolu koje su električno povezane (na istom potencijalu).16).16. kao što je prikazano na slici 1. kliknite na taster Tab na tastaturi kako biste portu dodelili ime i atribute koji određuju njegov izgled. u ovu svrhu je iskorišćen element pod nazivom CON2. možete rotirati pomoću tastera Space.17. portovi za napajanje se veoma često koriste zato što znatno doprinose preglednosti dokumenta.Videnović-Mišić. Slika 1. Mi ćemo kao simbol za VCC koristiti kružić (Circle). Iskorišćena je činjenica da računar simbole i odgovarajuće futprinte povezuje samo preko brojeva koji su pridruženi pinu (simbol komponente) odnosno padu (fotprint komponente). To omogućava da umesto komponente sa simbolom podnožja iskoristimo bilo koju komponentu sa 18 izvoda (u ovom slučaju to je konektor sa oznakom CON18. 11 . Kada odaberete odgovarajuću ikonu u Wiring Toolbar-u. isto kao i ostale komponente. Postavljanje 18-to pinskog konektora Postavljanje priključka za napajanje Priključak za napajanje se postavlja na isti način kao i prethodne komponente.

Ima ih nekoliko i najbolje je da sami odaberete onaj koji vam odgovara. Time ćete započeti postavljanje jedne električne veze.19.Videnović-Mišić. Kada kliknete na ovu ikonu. Postavite kursor u polaznu tačku i kliknite levim tasterom miša.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Kada na ovaj način postavite i poslednji segment jedne veze. Posle ovoga. 12 .M. ponovo kliknite na isti taster da biste “polomili“ liniju. D. U tom trenutku završavate postavljanje žice. Crtanje veza U toku postavljanja veze • Ako u toku povlačenja veze pritisnete taster Delete na tastaturi. Prilikom povezivanja komponente žicom program sam signalizira korisniku gde je „topli“ kraj pina simbola komponente odnosno gde će se povezivanjem komponente i žice napraviti električni kontakt. M. Đurđević. Slika 1. alat za ožičavanje je i dalje aktivan tako da možete da nastavite sa povezivanjem drugih komponenata. Kada želite da promenite smer kretanja. kliknite na desni taster da biste je prekinuli. Postavljanje simbola portova za napajanje Korak 7 – Crtanje veza Povezivanje se vrši alatom Place Wire iz palete sa alatima Wiring Tools.18. • Pritiskom na taster Spacebar možete da promenite način postavljanja veze. biće obrisan poslednji pravolinijski segment. U tom slučaju prevlačenjem žice preko pina simbola pojavljuje se krug u centru kursora. kursor će promeniti oblik u krstić što znači da možete početi sa “ožičavanjem“. Ako želite da prekinete proces električnog povezivanja komponenti skliknite još jednom na desni taster miša.

• Kliknite na taster Delete na tastaturi da bi obrisali celu vezu.20.1kΩ.lib Miscellaneous PCB Napajanje CON2 PWR 5V RAD0.lib Footprints. U praksi.1 Devices.lib Footprints.4. uneti sve podatke neophodne za: • generisanje PCBa (što su futprintovi odnosno otisci komponenti na PCB-u .lib Miscellaneous PCB Otpornik 2 RES2 R2 22K AXIAL0. • Postavite kursor na slobodnu površinu pored veze i kliknite levim tasterom miša da bi uklonili markere i/ili potvrdili eventualne izmene oblika. BC103..M.Videnović-Mišić.. • PCB Editor razlikuje komponente na osnovu kućišta (Footprint) i oznake (Designator). koristeći podatke iz tabele 1.lib Miscellaneous D Type Konektor DB9 K1 DB9FL Devices. Zbog toga upisivanje vrednosti komponente u rubriku Part Type nije obavezno. Menjanje atributa komponenti na gotovoj šemi Upisivanje atributa • Komponente se najčešće ne postavljaju iz originalnih biblioteka već se prethodno iskopiraju u posebnu biblioteku. prilikom označavanja komponenti koristi se komanda Annotate (Tools  Annotate). potrebno je. • preglednost šeme (redni broj tog tipa komponenti i sl.) Drugim rečima potrebno je definisati atribute svih komponenti.. Da biste na osnovu električne šeme mogli da projektujete PCB. U toj VAŠOJ biblioteci simbola se nalaze najčešće korišćene komponente. Đurđević. .AXIAL0. slika 1. • kupovinu komponenti (tip komponente ili njenu vrednost . • Kliknite na neki od njih i „odvucite“ ga na novu poziciju da bi vezi promenili oblik. Stoga te komponente već prilikom postavljanja u šemu imaju upisane obavezne atribute i preostaje vam samo da ih numerišete komandom Annotate.. još u stadijumu crtanja šeme vašeg projekta.lib Footprints. RAD0.4 Devices.lib 13 .1.. Slika 1. D..lib Footprints. kraj i mesta u kojima veza menja pravac. Biblioteka Designato Part Type Footprint Biblioteka Komponenta Simbol simbola r (oznaka) (vrednost) (kućište) futprinta Miscellaneous PCB Otpornik 1 RES2 R1 2K2 AXIAL0. koje se tu pripreme za upotrebu (upišu potencijalni futprintovi komponente i njena oznaka) i tek tada koriste. Korak 8 – Označavanje komponenata Povezivanjem postavljenih komponenti dobićete električnu šemu. C1. kako se radi o svega 5 komponenti sve atribute unesite sami.20.lib Miscellaneous PCB Podnožje CON18 IC DIP18 Devices.). OP741.R1.). R2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Izmene na postavljenoj vezi (editovanje) Kliknite na električnu vezu da biste je označili. M. U ovom slučaju. Na vezi će se pojaviti markeri koji označavaju početak. Q1.4 Devices.lib Connectors.. Kliknite dvaput levim tasterom miša na neku komponentu i popunite polja: • Footprint (kućište) • Designator (oznaka sa rednim brojem) • Part Type (vrednost) Ovaj postupak ponovite za sve komponente.

ddb bazu podataka. Broj u nazivu nam daje do znanja da je udaljenost između lemnih tačaka (padova) 400 mil.Videnović-Mišić. To su milimetri i mili (milsi). dodavanje futprinta u biblioteku (Add). nasleđeni sistem jedinica. Đurđević. D. 14 . uklanjanje futprinta iz biblioteke (Remove). U momentu kada su postavljani standardi. Pretraga Slika 1.ddb je prikazan na slici 1. Radni prostor Protela nakon otvaranja Advpcb. Razlog za to je sledeći.21. U glavnom prozoru trenutno je prikazana selektovana komponenta.4 mm 100 mil = 2. Ovaj futprint otpornika koristite u slučaju da ne planirate da otpornik odlemljujete i pomerate a želite smanjiti površinu PCBa. Radna površina biblioteke futprintova U ovom slučaju Kontrol Panel prikazuje sve futprintove koji se nalaze u toj biblioteci (strelice i vertikalna skrol linija omogućavaju šetanje kroz biblioteku futprintova). M. upotrebom džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) brži pronalazak željenog futprinta.54 mm 300 mil = 7.ddb. 1 inč = 1000 mil = 25.4 (voditi računa o velikim i malim slovima u Protelu!!!) u listi komponenti će se naći samo taj futprint.3 futprint ali je pri tom nožice otpornika potrebno saviti odmah nakon izlaska nožica iz tela otpornika podvrgavajući ih tako velikom mehaničkom naprezanju. narodi koji koriste taj sistem jedinica su na njih imali ključni uticaj. Deo naziva AXIAL pokazuje da je otpornik montiran aksijalno na štampanu ploču odnosno da je telo komponente paralelno sa pločom.62 mm Zašto uopšte uvodimo nove jedinice kada nam je prirodno da računamo sve u milimetrima? Zato što je udaljenost nožica svih standardnih komponenti data u umnošcima mila a ne umnošcima milimetara. Duplim klikom na naziv AXIAL0. • Futprint otpornika AXIAL0. Dodatne opcije koje se nalaze u Kontrol Panelu PCB biblioteke su: promena imena futprinta (Rename). Korišćene komponente i njihovi atributi Smisao naziva pojedinih futprintova Pre svega.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Tabela 1. Otvorili smo PCB biblioteku što se može videti u nazivu Kontrol Panela aktiviranog programa (Browse PCBLIB).4 se dobija slika ovog futprinta u glavnom prozoru.21.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. Standardnom otporniku takođe odgovara i AXIAL0. Šta je mil? To je skraćenica za mili inch odnosno hiljaditi deo inča. Početni razvoj integrisanih elektronskih kola se odigrao u SAD-u gde su inči.4 Ukoliko u polje Mask upišete AXIAL0. Tipični fotprintovi se nalaze u biblioteci PCB Fooprints. Ovaj futprint se najčešće koristi kao futprint otpornika.Drugim rečima udaljenost padova (lemnog mesta komponente) u futprintu komponente se izražavaju u milima. Ako izmerite udaljenost između nožica standardnog otpornika (1/4W) primetićete da su to vrednosti udaljenosti između padova futpinta otpornika odnosno 400 mil. Njena tačna lokacija je: C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. da kažemo par reči o jedinicama mere koje se koriste u Protelu. lokalna izmena padova futprinta (Edit i Jump) i automatsko unošenje tih izmena u trenutno otvorenom PCB dokumentu (UpdatePCB). milje i sl. ukoliko znate deo naziva futprinta. postavljanje futprinta u neki PCB dokument (Place). 96CON.M. Polje Mask omogućava. stope.ddb • Opcijom File  Open otvorite Advpcb.

slika 1.26.24b koji po defaultu ima futprint sa oznakom RAD0.25.24a) otpornik b) konektor c) futprint U našem slučaju.24c. 6. dimenzije (X.4 Bitno je pomenuti da su padovi futprinta komponente nacrtani u Multilejeru (MultiLayer). Đurđević. slika 1. pin 1 je u gornjem levom uglu a ostali su raspoređeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu (counter-clockwise).24. već o konektoru. kada ga orijentišemo kao na slici. pa i preko 40.22. rupa je na slici prikazana kao svetlo plavi krug unutar sivog prstena). • Futprint napajanja RAD0.24a.Videnović-Mišić.i Y-size). moramo komponente gušće spakovati na štampanu ploču. Futprint DIP18 Na integrisanom kolu sa DIP kućištem postoji polukružni žleb koji nam pomaže da ga pravilno orijentišemo. Ono što treba znati je na koji način su raspoređeni pinovi kod komponenti u DIP kućištu. M. 14. zbog ograničenog prostora. Padu je moguće promeniti (slika1. gde x označava broj pinova. kod DIPx futprinta.25): oblik (Shape-Round. Slika 1.25 Pinovi kućišta DIP18 Slika 1. Bitno je primetiti da je u TopOverlay sloju (žutim) nacrtan oblik komponente koja treba da se zalemi između dva pada. ali se koristi onda kada. Futprint AXIAL0. Rectangle. 15 . ne radi se o uspravno postavljenom otporniku.M.26. postoji i radijalni način postavljanja otpornika. Y-Location). D. • Futprint 18 pinskog podnožja DIP18 Veliki broj integrisanih kola koristi futprint sa oznakom DIPx (Dual In-line Package). Slika 1. što je ređi slučaj.23.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. U Protelu. pin 1 je obeležen pravougaonim padom. Bez obzira na broj pinova na kućištu. sloju sive boje koji povezuje sve slojeve PCBa. Atributi Pad-a Slika 1. slika 1. Octagonal).1 Za razliku od aksijalnog. veličinu rupe za nožicu komponente (Hole Size. Ukoliko tehnologija izrade PCB-a omogući štampanje Top Overlay sloja korisniku je omogućeno da vidi gde komponenta treba da se zalemi kao i da uoči koji je prostor zauzet od strane otpornika (3D).Aksijalni način montiranja otpornika Slika 1. lokaciju (X-Location. što može biti 4. slika 1. 8. slika 1.1.

sch).28. Učitavanje potrebnih biblioteka futprintova Radna površina u PCB Editoru je prazna i spremna za unos podataka koji se nalaze u Net listi (mostu između Schematic Editora i PCB Editora).30.2. PCB svet.27 Futprint DB9FL Slika 1. D.1.28. Ovo je istovremeno i poslednje što je potrebno uraditi u Šematik Editoru. Da biste napravili novi PCB dokument odaberite: File  New  PCB Document. su sledeće: • koji su futprintovi svake komponente i oznaka komponente (jer PCB Editoru ništa ne znači simbol komponente niti njena vrednost). Đurđević. Kreiranje Net liste Korak 9 – Kreiranje Net liste Električna šema je gotova i sada na osnovu nje treba napraviti ploču sa štampanim vezama u PCB Editoru. Kako u istom fajlu nije moguće imati obe predstave vašeg projekta (šematik i PCB) neophodno je otvoriti novi dokument ali sada u PCB Editoru. promena njegovog imena je moguća nakon zatvaranja dokumenta (na ikonici PCB dokumenta pomoću desnog tastera na mišu i opcije Rename promenite ime željenog PCB dokumenta). Ukoliko se PCB dokument otvorio odmah nakon pokrenute naredbe.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Futprint serijskog konektora DB9FL Slika 1. Te informacije. novom dokumentu dodelite neko prepoznatljivo ime (npr.29. potvrdite odluku sa OK i Net lista će se automatski pojaviti kao novi dokument u sastavu projekta. prikazuje futprint za ženski serijski konektor DB9. Korak 2.Videnović-Mišić. M. odnosno da bi PCB Editor pronašao futprintove) neophodno je prije njenog učitavanja u PCB učiniti 16 . • kako su komponente međusobno povezane. Slika 1. Slika 1. Iz tog virtuelnog (šematskog) sveta neophodno je preći u svet fizičke predstave PIC programatora tj. Odaberite: Design  Create Netlist Ako su u dijalog boksu koji se pojavljuje odabrane opcije kao na slici 1. PLOCICA) i zatim dva puta kliknite na ikonu da bi se u glavnom prozoru pojavila prazna radna površina.27. Zatvorite ga da bi radni prostor bio uredniji. To je poseban tekstualni dokument koji se formira na osnovu informacija unetih prilikom crtanja šeme u Šematik Editoru. Da bi prilikom učitavanja Net liste u PCB dokument sve prošlo bez greške (All Macros Validated.Kreiranje novog dokumenta u PCB Editoru Do sada smo se bavili crtanjem šeme PIC programatora u Šematik Editoru (SHEMA. IZRADA PCB-a ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1. Kreiranje novog PCB dokumenta Slika 1.M. Prvi korak u ovom poslu je kreiranje Net liste. Preimenovanje novog dokumenta Kao i u prethodnom slučaju. neophodne za generisanje PCB-a. 1.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI dostupnim sve biblioteke u kojima se nalaze futprintovi komponenti. Odaberite: Design  Load Nets.\Pcb\Connectors) Slika 1. program će po radnoj površini na samo rasporediti futprintove (odnosno otiske komponenti na PCB-u) svih komponenti koje su korišćene u šemi već će i rastegljivim linijama označiti njihove međusobne električne veze.lib (.31. Učitavanje Net liste Izveštaj o statusu koji se pritom pojavljuje ključan je za nastavak rada: • Ako Error kolona nije prazna: pročitajte uzrok greške. ispravite grešku na šemi i ponovite postupak (ne zaboravite da napravite novu Net listu).M.\Pcb\GenericFootprints\Advpcb. Slika 1. Kliknite na taster Execute.. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen.. • Prazna Error kolona i poruka All macros validated su siguran znak da ste na dobrom putu i da možete da nastavite sa radom. Nakon učitavanja Net liste.32).NET) i unesite je u rubriku Netlist File. kliknite na taster Cancel.Videnović-Mišić... biblioteke od interesa se moraju naći na listi Libraries u Browse PCB prozoru (Kontrol panelu). Tasterom Browse označite Net listu (SHEMA. kliknite na taster Add/Remove i potom dodajte potrebne biblioteke (slika 1. korišćeni su futprintovi iz dve biblioteke: • PCB Footprints. Đurđević. Korak 3 . Korak 4 – Razmeštanje komponenata i priprema za rutiranje 17 . Učitavanje potrebnih biblioteka Drugi način za učitavanje potrebnih biblioteka je komandom Design  Add/Remove Library. Drugim rečima. Prazna radna površina PCB editora Slika 1. U slučaju PIC programatora.32.lib (.ddb) • D Type Connectors. D.33. M.Učitavanje Net liste Na redu je unos Net liste sa podacima bitnim za fizičku predstavu uređaja (međusobne veze između komponenti kao i njihovi futprintovi).

Videnović-Mišić. Snap Y). ComponentY sa 20mila na10mila. U ovoj kartici se podešava: • vidljivost pojedinih slojeva (Signal Layers. U konkretnom slučaju. Snap Y. konektor K1 mora da se nalazi na ivici PCB-a da bi mu se omogućio pristup. Metric). slika 1. U toku premeštanja. prikazuje grešku dizajniranja (DesignRuleCheck Errors).34. • selektovanje i definisanje veličine Electrical Grida omogućava postavljanje dodatne (električne) mreže koja će omogućiti električno povezivanje komponenti čiji se pinovi ne nalaze na glavnoj mreži. Other).M. 18 . • vidljivost veza pojedinih komponenti (Connections). • minimalno pomeranje komponenti duž x.34. Sa OK potvrdite promenu podataka. tasterima Spacebar. • Routing Layers  Top Layer = Not Used (za povezivanje komponenti se ne koristi gornji bakarni sloj već samo donji bakarni Bottom Layer sloj).i y-ose (Snap X.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika u glavnom prozoru je električna šema uređaja u kojoj su simboli komponenata zamenjeni njihovim futprintovima. ComponentX. Silkscreen. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mil na 100mil. Da biste pomerili komponentu odaberite: Edit  Move Component (ili je jednostavno prevucite). U dijalogu: DesignRules na kartici Routing podesite sledeće opcije: • Width Constraint = 30 mil (širina električne veze na PCB-u). Vaš zadatak je da ih rasporedite po površini buduće štampane ploče i da odredite pravila za njihovo povezivanje (rutiranje): Podešavanje okruženja Podesite radno okruženje. Visible Grid 2). odnosno opcije kojima određujete šta će biti prikazano na ekranu i kako će se program ponašati u toku razmeštanja objekata.i y. Dots). U ovoj kartici se podešava rezolucija vidljivih mreža 1 i 2 (Visible Grid1. Component Y) • minimalano pomeranje kursora tokom pomeranja i menjanja objekata i provodnih linija duž x. Odaberite karticu Layers u prozoru Document Options. slika 1. • vidljivost sloja koji automatski. • Promenite vrednosti Snap X. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 1. Pravila za rutiranje Kako je uređaj veoma jednostavan i nema ograničenja u dimenzijama koje može da nametne upotreba kućišta (kutije). U kartici Options je moguće podesiti: • tip grida (Visible Kind=Lines. M.ose (ComponentX. Đurđević. x i y možete komponentu da rotirate ili da je preslikate u odnosu na x ili y osu. D. Slika 1. Podešavanje opcija Razmeštanje komponenata Ne postoji neko posebno pravilo vezano za raspored osim što je potrebno paziti da se veze što manje ukrštaju. Izaberite opciju ToolsLibrary Options. • vidljivost rupa na padovima i vijama. • merne jedinice u kojima vam program saopštava neke od informacija (Measurement Unit=Imperial. uradićemo ga u tehnici jednoslojne štampe sa relativno širokim bakarnim vezama (30 mil).34. tokom rada.35.

Neraspoređeni futprintovi Slika 1. U dijalogu koji se pojavljuje kliknite na taster Route All i sačekajte da program uradi svoj deo posla. U KeepOutLayeru postavite graničnu liniju. Slika 1. M. Rutiranje pomoću Autorutera Program uglavnom rešava problem sa 100% uspeha već u prvom pokušaju ali ako iz nekog razloga niste zadovoljni izgledom PCB-a.Videnović-Mišić. Odaberite: Auto Route  All.35. Đurđević. Odaberite: • Tools  Un-Route  All (uklanjanje svih pethodno postavljenih bakarnih veza) • Pomerite komponente koje su “nezgodno” postavljene • Ponovite rutiranje opcijom : Auto Route  All Korak 6 – Doterivanje izgleda PCB-a 19 .36. rutiranja.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje granične linije Nakon što ste razmestili komponente i podesili pravila za njihovo povezivanje definišite oblast u kojoj će Protel umesto vas pokušati povezati komponente. pokušajte ponovo. D.Rutiranje Vaš projekat je sada spreman za proces generisanja električnih veza između futprintova tzv. Alatom za crtanje linija definišite površinu proizvoljnog oblika koja obuhvata sve komponente. Kliknite na tab u dnu ekrana da biste odabrali KeepOutLayer .36.37. Iscrtavanje granične linije Korak 5 . što je vidljivo kao ljubičasta boja na slici 1.M. Slika 1.

Naredni korak bi bio njegova realizacija u praksi. Jedno od mogućih krajnjih rešenja Vaš prvi projekat je gotov. D. Đurđević.M. M. 20 . To podrazumeva izradu štampane ploče u domaćoj radinosti ili slanje projekta firmi koja se profesionalno bavi izradom štampanih ploča.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na kraju.38. možete da izvedete nekoliko zahvata iz „estetske hirurgije“ i da doradite sitne detalje na Trekovima (bakarnim linijama koje povezuju futprintove komponenti). U tu svrhu iskoristite komande Edit menija: • Move  Move • Move  Drag • Move  Break Track • Move  Drag Track End Slika 1. kada budete zadovoljni rezultatom.

simbol ćemo pronaći nakon što u Filter polje ukucamo mic*.lib) nalazi simbol za jedan operacioni pojačavač (Part1/1) on nam ne odgovara jer je LM358 integrisano kolo u čijem se kućištu nalaze dva operaciona pojačavača tj.Učitavanje potrebnih biblioteka Kliknite na karticu (Tab) Browse Sch da biste prikazali Kontrol Panel. Slika 1. D. U njemu učitajte potrebne biblioteke simbola (Add/Remove. SHEMA) a zatim dvaput kliknite na njegovu ikonu. slika 1.40).. Zbog toga je potrebno opcijom Find pronaći biblioteku u kojoj se nalazi LM358. Kliknite na: File  New  Schematic Document.40. dva operaciona pojačavača imaju JEDAN LM358 futprint. Podesite sledeće opcije.Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru U okviru ovog projekta otvorite fajl u kome će biti nacrtana šema (slika 1.1. 1.39: • Design Storage Type: MS Access Database • Database File Name: fm mikrofon • Database location: E (iliF):\Projekti Slika 1. slika 1.2. slika 1. Sledeći korak je otvaranje nove baze podataka odnosno novog Protel projekta. Od pronađenih biblioteka odaberite i dodajte na spisak bazu podataka Protel DOS Schematic Libraries..39. Potrebne simbole komponente ćete lako pronaći u selektovanoj biblioteci korišćenjem opcije Filter. Simboli svih komponenti osim LM358 se nalaze u C (ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. Izabrali smo za crtanje u ovoj šemi npr. Novom fajlu dodelite ime (npr.pdf) situacija je nešto složenija. M.M. Zumirajte je nekoliko puta pomoću tastera Page Up dok se u krupnom planu ne pojavi pomoćna mreža. Prazna radna površina Šematik Editora Korak 3 .ddb. U desnoj polovini ekrana je sada prazna radna površina. Za mikrofon. Đurđević. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 – Kreiranje novog projekta Kliknite na: File  New Design. slika 1.). LM358 se nalazi u njenoj Protel DOS 21 . Kreiranje novog Šematik dokumenta Korak 2 . U pretragu su uključeni džoker znaci (*.ortodoxism. kao na slici 1.42(b).?) i početna slova naziva komponente na engleskom jeziku.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky.ddb.41.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 2 – Bežični mikrofon Prilikom izrade PIC programatora napravili smo folder E(ili F):\Projekti u kome ćemo sačuvati sve što je vezano za naš rad u Protelu. Kreiranje novog projekta Slika 1.42(a). microphone2. engleski microphone.42(c).42(c).Videnović-Mišić. Iako se u već pomenutoj biblioteci simbola (Miscellaneous Devices. Imamo dva pogotka: microphone 1 i microphone 2. U slučaju integrisanog kola LM358 (http://www.

42(b). Đurđević. Napajanje i masa (VCC i GND) se u šemi dovode samo na prvi operacioni pojačavač (Part 1/2) jer drugi operacioni pojačavač (Part 2/2) koji se nalazi u istom kućištu ima sa prvim OP zajedničko napajanje i masu.43.lib biblioteci. slika 1. slika 1. Strelicama Part prošetajte se kroz LM358 integrisano kolo. slika 1. M. U polje Filter upišite LM358. Ukoliko uporedite oznake pinova LM358 u datasheet-u. Selektujte je. Na ovaj način ste pronašli integrisano kolo LM358 koje u svom sastavu ima dva operaciona pojačavača (Part1/2 i Part2/2). uočićete slaganje oznaka i brojeva pinova integrisanog kola.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Schematic Operational Amplifiers. (b) Raspored pinova kod LM358 (a) Nađena komponenta MICROPHONE2 (d) Nađena komponenta LM358 22 . slika 1. i oznake pinova LM358 iz Protelove biblioteke.42(d). D.Videnović-Mišić.43.

D. U kućištu komponente LM358 nalaze se dva operaciona pojačavača Korak 4 – Crtanje šeme Koristeći komponente iz Kontrol panela i potrebne alate Šematik Editora nacrtajte šemu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (c) Traženje komponente LM358 Slika 1. Slika 1.44.Videnović-Mišić. Električna šema bežičnog mikrofona Tabela 2. Nazivi simbola pojedinih komponenti kao i naziv biblioteke u kojoj se nalaze su vidljivi u Tabeli 2. Đurđević.M. M.42. Slika 1. U Tabeli 3 su date akcije koje je potrebno primeniti prilikom crtanja šeme.43. Korišćene komponente i njihovi atributi Komponenta Simbol Biblioteka simbola Designator PartType Footprint Biblioteka 23 .

M.4C RB.4 RB. LM358 KORIŠĆENO: Taster x u toku premeštanja Taster y u toku premeštanja Taster Spacebar u toku premeštanja Edit  Increment Part Number Slika 1.lib OPERACIJA: Simetrično preslikavanje duž xose (lik u ogledalu) Simetrično preslikavanje duž yose (lik u ogledalu) Rotacija za 90 stepeni Promena elemenata u okviru jedne komponente PRIMENJENO NA KOMPONENTU: MIC LM358 . Najlakši i najsigurniji način da to izvedete pomoću komande Annotate: Tools  Annotate (All parts). 3.lib R1.2 VARC RAD0.45.lib Miscellaneous Devices. C3 C4.lib Miscellaneous Devices.1/. Numerisanje komponenata Tabela 3. Korak 6 – Dodela futprintova komponentama 24 .lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices. C5.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.4 AXIAL0.1 EMIC DIP8 TO-18 L400 PAD futprinta PCB Footprints.lib Otisak. 6 Kondenzator elektrolitski 7 Kondenzator 8 Kondenzator 9 Baterija Mikrofon Operacioni pojačavač NPN tranzistor Prigušnica Antena RES2 RES2 RES2 RES2 RES2 ELECTRO2 CAP CAP ELECTRO2 CAP CAPVAR BATTERY MICROPHONE2 LM358 NPN INDUCTOR ANTENNA Miscellaneous Devices.lib Protel DOS Schematic Operational Amplifiers.lib Otisak.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak. 3 Kondenzator 4. R3. M.45.lib Otisak.lib PCB Footprints. 5. C6 C7 C8 C9 BT1 MK1 IC1 T1 L1 A1 (vrednost) 4K7 150K 220 3K9 100 22u 10n 1n 4u7 33p 5-60p 9V MIC LM358 BC108 L400 ANTENA (kućište) AXIAL0.lib Simbol. slika 1.2 RAD0.4 AXIAL0.lib PCB Footprints. 4 Otpornik 5 Otpornik 6 Otpornik 7 Otpornik 8 Kondenzator elektrolitski 1 Kondenzator 2.lib Otisak..lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.4 AXIAL0. R2.lib Otisak.lib PCB Footprints. 2.lib PCB Footprints.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (oznaka) Otpornik 1. R4 R5 R6 R7 R8 C1 C2.1/. Đurđević.lib Miscellaneous Devices. na redu je numerisanje komponenata. Operacije nad komponentama u toku crtanja šeme Korak 5 – Numerisanje komponenata Ako ste završili sa crtanjem.4 AXIAL0.2 RAD0..lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.Videnović-Mišić.2 RAD0. D.

54mm=a).46.46(d) i 1. Selektujte opciju Hidden Pins.ic-on-line. AXIAL0. slika 1. kolektora (3) i baze (2). antena. Nove komponente su elektrolitski kondenzatori. Bitno je naglasiti da je proizođač dao dimenzije komponente gledano odozdo i bočno dok futprint predstavlja pogled na komponentu odozgo. broju i značenju svakog pada futprinta. Proveravamo da li je ekvivalencija između simbola i futprinta zadovoljena. mikrofon. Jedina korekcija bi mogla biti veličina rupe na padu (veličina b=0.46(d). BC108 (http://www.762mm. Razlika je procentualno velika ali kako je potrebna veća rupa od prečnika nožice da bi se komponenta bez oštećenja postavila na odgovarajuće mesto na PCBu možemo je prihvatiti.46(c). BC108 i kalem.M.ddb.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U Šematik Editoru morate pripremiti sve informacije neophodne tokom pravljenje PCBa. Potrebno je proveriti da li se u PCB Footprints.46(e) se vidi da su oznake padova identične. Da bi to proverili moramo da se vratimo na šemu projekta na kojoj ćete duplim klikom na simbol NPN tranzistora otvoriti prozor sa atributima komponente.46(e).ddb na lokaciji C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. M. da je udaljenost padova ista (padovi su na kružnici prečnika 100mila=2. Izgled pronađenog futprinta TO-18 je prikazan na slici 1. transformisati u oblik pogodan za futprint. Od komponenti potrebnih za realizaciju ovog projekta do sada smo se susreli samo sa standardnim otpornicima (AXIAL0. Na osnovu podataka koje je dao proizvođač vidite kako su označeni pojedini padovi futprinta kao i koji je pad emitera (1).47mm u tablici) čija je vrednost 0. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mila na 100mila. Promenite vrednosti Snap X. slika 1. Neophodno je predstavu komponente koju je dao proizvođač.Videnović-Mišić. Neophodno je sagledati fizičke dimenzije komponenti jer jedino na osnovu njihovih dimenzija možemo videti kako bi trebao da izgleda futprint odgovarajuće komponente. Sa OK 25 . Đurđević.lib nalazi ovaj futprint (opcijom Mask).lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. ComponentY sa 20mila na10mila.46(b).47(a).3. slika 1.cn/IOL_bc108/PdfView/1032796. da je oblik isti. • Potrebno je proveriti da li se oznake na TO-18 slažu sa podacima koje je dao proizvođač. • Sledeći korak je provera simbola komponente odnosno da li su na simbolu NPN tranzistora iste oznake kao na slici 1.htm) Na osnovu datasheet-a npn tranzistora BC108 dobijene su osnovne informacije o fizičkim dimenzijama komponente. D.46. (a) Realan izgled (b) Simbol (c) Pogled odozdo 2 3 1 (d) Futprint (e) Pogled odozgo Slika 1. Sa OK potvrdite promenu podataka. Izgled futprinta je u direktnoj vezi sa fizičkim 3D izgledom komponente (čija projekcija odgovara crtežu u Top Overlay sloju) i rastojanjem nožica komponente (što odgovara rastojanju pinova futprinta). Snap Y.4). Sa slike 1. promenljivi kondenzatori (varaktori). slika 1. Jedan od obaveznih atributa komponente je futprint komponente. LM358. Upoređivanjem futprinta i transformisanog tlocrta komponente uočavamo da su brojčane oznake na istim mestima. da je obim komponente između vrednosti za D i D1 isti. “obični kondenzatori“. Proizvođač je naveo da je kućište komponente TO-18. ComponentX. Otvorite ovu bazu podataka opcijom FileOpen… Podesite izgled okruženja u Editoru PCB Biblioteka tako što ćete izabrati opciju ToolsLibrary Options. Tranzistor BC108 (f) Fizičke dimenzije Na raspolaganju nam je velik broj Protelovih biblioteka futprintova ali je za nas najinteresantnija biblioteka standarnih futprintova Fooprints.

U prostor Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti desnim klikom aktivirajte već viđeni meni. slika 1. Otvorite C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.ddb biblioteke pređite u Kontrol Panel novootvorene biblioteke Simbol. MORAMO izmeniti oznake na simbolu.02inch> Jmax=0.lib. NPN1). U njenom Kontrol Panelu pronađite korišćenjem opcije Mask (npr. emiteru 3 a kolektoru 2.48. Za početak iskopiraćemo simbol NPN tranzistora iz Miscellaneous Devices. Đurđević.lib se promena simbola direktno unosi u šematik koji je otvoren. Paste. Na osnovu tabelarno datih podataka i šematskog prikaza kućišta može se videti: • da su maksimalne dimenzije tela kućišta 400mila*260mila (Amax*Bmax=0. iskopirati odgovarajući simbol a zatim ga korigovati u skladu sa podacima dobijenim od proizvođača i izgleda upotrebljenog futprinta.lib) ili je bolje napraviti svoju ličnu biblioteku najčešće korišćenih simbola.47(c). Plan je sledeći: otvoriti biblioteku simbola. maksimalne širine nožice 20mila (Dmax=0. Osim simbola NPN tranzistora ova biblioteka treba da sadrži simbole komponenti koje najčešće koristite. Istim postupkom promenite brojeve pinova kolektora (23) i emitera (31). U donjem delu prozora Kontrol Panela naziva Pins mogu se videti oznake pinova simbola (baza označena brojem 1.1inch i L=0.NPN*) simbol NPN tranzistora. Cut. Taktički bilo bi pametnije izmeniti simbol iz prostog razloga što su oznake TO-18 standard koji koristi ogroman broj proizvođača komponenti. Nova baza podataka se nalazi u folderu D(iliE):\Projekti pod nazivom Biblioteka.pdf) Izgled kućišta integrisanog kola LM358 kao i njegove osnovne dimenzije su date na slici 1. (a) Atributi (b) Simbol Slika 1.ddb. Simbol. Direktnim klikom na bazu simbola tranzistora u glavnom prozoru ili B(1) u Pins delu prozora se otvara prozor Pin u kojem je potrebno izmeniti sadržaj polja Number sa 1 na 2. Pitanje je da li je zgodno menjati simbol u opštoj Protelovoj biblioteci (Miscellaneous Devices. Vidite da je broj koji odgovara bazi 1. Copy.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI protvrdite promenu.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky. NPN DAR. u šemi.47. Trenutak je za korekciju oznaka pinova simbola NPN tranzistora.ortodoxism.012inch). već u biblioteci simbola komponenti.lib. IMAMO PROBLEM. Simbol NPN tranzistora ne možemo izmeniti na licu mesta. Da bi to uradili potrebno je da obe biblioteke budu otvorene.U spisku komponenti selektujte NPN tranzistor (NPN. LM358 (http://www. Dodelite ime biblioteci simbola npr.Videnović-Mišić. Ukoliko ostavimo simbol ovakav kakav jeste kolo sigurno neće raditi jer će pobuda umesto na bazu biti povezana na emiter. Opcijom Update Schematic u Kontrol Panelu Simbol.M. Na simbolu komponente su se pojavile oznake pinova. Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite Schematic Library Document. kolektor brojem 2 a emiter brojem 3).260inch) • da kućište ima 8 nožica međusobne udaljenosti 100mila i 300mila (G=0. NPN-PHOTO.400inch *0. NPN DIAC.lib u Simbol. Na spisku komponenti u biblioteci simbola se nalazi Component_1 odnosno prazan list u biblioteci simbola. BC 108 u Protelu (c) Izmena pinova Odaberite opciju File New Design. Otvorite Kontrol Panel (Browse SchLib). Da bi iskopirali simbol NPN tranzistora odaberite naredbu Copy.ddb. 26 . Zašto ne na futprintu? Generalno izmena može da se uradi i na TO-18 ali ne u Protelovoj biblioteci. M. D. Nakon toga iz Miscellaneous Devices.lib. Delete). slika 1.3inch).47(c). Odaberite opciju Paste kojom kopirani simbol NPN tranzistora ubacujete u spisak komponenti biblioteke Simbol.lib. Desnim klikom na naziv NPN se otvara meni (Select all.

Pogledajte oblike ovih futprintova. U polje Mask unesite DIP*. da u ovoj biblioteci napravimo taj futprint ali bi ipak bilo bolje da napravimo svoju biblioteku futprintova u Biblioteka. Pogledajte oznaku futprinta. slika 1. Ova greška nije problematična jer je važniji podatak o međusobnom položaju padova (L=300inch i G=0. Kućište čiji je futprint DIP8 ima 8 nožica kao i kućište LM358. RAD0.lib. u skladu sa ovom terminologijom futprint koji nama treba bi se zvao npr. Takođe. npr. 27 . D. iskopirati najsličniji futprint a zatim ga korigovati u skladu sa željenim dimenzijama.2/. Na futprintu je označen plus priključak komponente (žuti plus).4 (slika 1.43. slika 1.M. M. PRIMETITE da jedino ova dva parametra nemaju minimalnu i maksimalnu vrednost). DIP8 Elektrolitski kondenzatori C1. BITNO je naglasiti da je futprint predstava komponente u PCB Editoru dok je simbol predstava iste komponente u Šematik Editoru. Kao rezultat. U standardnoj biblioteci PCB Footprints. Vidimo da je rastojanje padova futprinta (tj.49.Videnović-Mišić.0. U spisku DIP* futprintova pronađite futprint DIP8. Problem nastaje kada pogledamo dimenzije oblika u TopOverlay sloju (žuta zatvorena linija) koje su 400mil*200mil. Mogli bismo npr.8. slika 1.2/. ako je minus ulaz jednog operacionog pojačavača (OP) označen brojem 2. Gledajući samo oblik futprinta a ne njegove dimenzije (100mil. Na komponenti je uvek označen minus priključak kondenzatora (oznakom na kućištu i kraćom nožicom). RAD0. oznake na simbolu i futprintu moraju da budu identične.49.4. Trenutno je vidljiva mreža 1 sa rastojanjem 100mil. RB. udaljenost između priključaka komponente je 100mil dok je prečnik osnove kućišta 200mil. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. Pogledajte detaljnije dimenzije RB. Spisak futprintova je sledeći: RAD0. RB. je prikazan izgled elektrolitskog kondenzatora. C7 (22uF i 4u7F) Na slici 1.5/1.2 ali ga u spisku nema.3. U polju Mask Kontrol Panela ove biblioteke upišite r*.2inch dok je prečnik kružnice 400mil=0. (pogled odozgo na našu komponentu je krug).1inch.ddb.49. Slika 1. njegov naziv daje osnovne informacije o dimenzijama futprinta. RAD0.42(b) i slika 1.4inch.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.1.lib oznake kućišta kondenzatora počinju slovom “r“. U slučaju komponente koju koristimo u ovoj vežbi. Opcijom Tools Library Options podesite raster vidljivog grida 1 na 100mil. nožica komponente) 100 mil i 300mil.4. Za početak nas interesuje žuta linija u TopOverlay sloju koja prikazuje oblik komponente viđen odozgo. Vidi se da su padovi udaljeni 200mil=0. Đurđević.2/. RB. U slučaju elektrolitskog kondenzatora nije svejedno kako je priključen u kolo.2. RB.48. LM358 i njegove fizičke dimenzije Pređite u Kontrol Panel editora PCB biblioteka (BrowsePCBLIB) PCB Footprints.1/. tada je broj 2 upisan na padu koji odgovara toj nožici na futprintu. Do sada su sve dimenzije i brojevi odgovarali definiciji futprinta LM358. 200mil) vidite da kao potencijalni futprint našeg elektrolitskog kondenzatora ostaju RB.0. RB. Veličina od 200mil u slučaju LM358 kućišta može biti minimalno 240mil.50).5/1.4/.4 futprinta.8.4/. RB.50.

Opcijom Drag&Drop oblikujte futprint elektrolitskog kondenzatora.4.1.2. slika 1.Videnović-Mišić. Desnim klikom na naziv RB. RAD0. je prikazan kondenzator vrednosti 1nF. Duplim klikom na žuti krug u TopOverlay sloju aktivirajte Arc prozor.2/.1/. RAD0.4 Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite PCB Library Document.lib iskopirati RAD0.1/.8.lib.51.4. promeniti mu ime u RAD0. U polju Mask Kontrol Panela pretražite ovu biblioteku sa r*.5/1. slika 1.lib i otisak.2 Slika 1.4.4 u spisku futprintova. Pogledajte oblike ovih futprintova.4 u RB. Pređite u Kontrol Panel biblioteke otisak. Korekciju veličine linija možete izvesti opcijom EditMoveDrag Track End. U trenutku kopiranja potrebno je da su otvorene obe biblioteke (iz koje se kopira i u koju se kopira). Spisak futprintova je sledeći: RAD0. na spisku futprintova u Kontrol Panelu. U spisku futprintova u biblioteci otisak. Međutim moguće je iskopirati već gotov futprint iz neke druge biblioteke futprintova.51(d). U polju Radius upišite 100mil (prečnik = 200mila). Desnim klikom odaberite opciju Delete.50.52(c).lib potražimo futprint koji bi odgovarao ovim zahtevima.lib.2 Kondenzator C4. Najpribližniji traženom futprintu kondenzatora je futprint RAD0. korigovati izgled futprinta u skladu sa željenim dimenzijama.1/.lib. u RB. D. otisak.4. Dužina tela komponente je oko 700mil dok je širina komponente oko 250mil.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. slika 1. Rastojanje između nožica komponente je 400mil. slika 1.51(a).2/.2/.2/. Desnim klikom na prostor gdje bi trebao da se nalazi spisak komponenti u biblioteci ponovo otvorite već viđeni meni.M. Selektujte pad 1.4C.0.4.52(b).2/.52(a). Po obliku ali ne po dimenzijama najsličniji su RAD0.2. M. Udaljenost padova je korektna (400mil) ali je oblik realne komponente veći (700mil*250mil u odnosu na 560mil*150mil). Novi Dokument nazovite npr.2/.4/. RAD0. Đurđević.lib jer ćemo kao polaznu tačku za futprint elektrolitskog kondenzatora iskoristiti već nacrtan RB.1. (a) Elektrolitski kondenzator 0. Prepravljanje futprinta RB.001uF=1nF) Na slici 1. (a) Počinje se od futprinta RB. Copy. C6 (0. Selektujte PCBKOMPONENT_1.3. Paste. RB. Za sada PCBKOMPONENT_1 (dok je jedan jedini futprint) nije moguće obrisati.2.4 u otisak.4 iz PCB Footprints.3.lib se nalazi samo RB.lib. Rename. slika 1. Biblioteka futprintova koju ste upravo otvorili. Odaberite opciju Copy.51(b). sadrži futprint PCBKOMPONENT_1. RAD0. Izmenite dužinu trake (koordinate početne ili krajnje tačke ili koordinate obe tačke). RB. Otvorite Kontrol Panel u PCB Footprints. Delete). Desnim klikom na selektovan futprint otvara se meni (New. C5.47uF/50V (b) futprint RB.2/. U našem slučaju to su PCB Footprints.2.lib izmenite opcijom Rename naziv futprinta npr. Plan je sledeći: u već postojeću biblioteku futprintova otisak. RAD0. Opcijom Drag&Drop (uhvati i prevuci) ga pomerite za 100mila ka padu 2 tako da je sada njihova međusobna udaljenost 100mila.2/. U PCB Footprints. Objekte nacrtane u TopOverlay sloju korigovati uz pomoć opcije EditChange (ili dupli klik na liniju koju želite promeniti) nakon koje se otvara prozor Track.4 (b) Podešavanje kruga (c) Premeštanje padova (d) Rezultat je RB.1/. Kada pogledate izgled ovog futprinta u glavnom prozoru uočavate da je površina prazan list odnosno da ne sadrži nijedan objekat. To je početna prazna površina papira za crtanje futprintova. RB. Opcijom Paste u spisak ubacite RB. 28 . RAD0.4. Selektujte komponentu RB.

je prikazan kondenzator vrednosti 10nF. Debljina kućišta ne prelazi 100mila..53. C8 (0. kalem) L400 29 .4 (c) Menjanje dužine linija (d) Futprint RAD0. slika 1.4C.2. Slika 1. M.Videnović-Mišić.4C Slika 1. Ukoliko je potrebno korigovati ga nakon kopiranja u biblioteku otisak.lib i već poznatom spisku futprintova u (RAD0.1. Đurđević. pronaći isti ili sličan futprint. D.52.2 Prigušnica (zavojnica. (Prilikom razvlačenja linija je potrebano da rezlucija pomeranja kursora bude što je moguće manja.01uF=10nF i 33p) Na slici 1.Udaljenost između nožica je 200mila. (a) Fizički izgled (b) Futprint RAD0.2.) ove zahteve ispunjava RAD0.lib..Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Rezultat je prikazan na slici 1.53(a). RAD0. Opcijom Rename promeniti naziv futprinta u RAD0. (a) Kondenzator 10nF (b) Futprint RAD0.M.52(d).53(a). Kondenzator 1nF Kondenzator C2. Zbog toga opcijom ToolsLibary Options podesite Grid opcije na 1mil). Plan je sledeći: otvoriti standardnu biblioteku futprintova. U PCB Footprints. C3.

. Ponovite opciju EditPaste kako bi postavili još par simboličkih navojaka kalema. Deselektujte objekte opcijom EditDeselectAll ili aktiviranjem ikonice L400.54(e). slika 1. Opcijom EditPaste (ili Crtl+v) kursor se pretvara u plus koji drži iskopirani objekat. jedan desni klik za završetak linije a dva klika za izlazak iz moda crtanja linije. slika 1.54(d). Nakon selektovanja boja selektovanog objekta se menja. U dnu Kontrol Panela pronađite opciju Current Layer.54(f). Prilikom crtanja segmenta koristite jedan levi klik je za promenu putanje linije. Đurđević. Tools. Library. Promenite trenutni sloj u kome ćete crtati oblik komponente iz TopLayer sloja u TopOverlay sloj. Udaljenost nožica komponente je 300mil dok je širina poprečnog presjeka 100mila. Opcijom Rename promenite naziv ovog futprinta u 1 1 0 2 (a) Izgled (b) Simbol (c) Menjanje broja padovima 30 . Postavite objekat na željeno mesto. Properties). M. Opcijom Edit Copy (ili Crtl+c) iskopirajte kosu liniju klikom na nju. je prikazan simbol prigušnice kao i njen fizički izgled. Opcijom PlaceTrack simbolički nacrtajte jedan namotaj kalema (kosu liniju) pomoću tastera Space kojim birate mod crtanja linije.54. Duplim klikom na pad 0 otvorite prozor u kome se definišu karakteristike pada. Desnim klikom na radnu površinu otvara se meni (Place.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na slici 1. slika 1. Gotov futprint kalema je prikazan na slici 1. D.54(c). Selektujte nacrtanu kosu liniju selektovanjem površine (oblika pravougaonika) oko nje ili istovremenim aktiviranjem tastera Shift i levog klika mišem na komponentu. Opcijom ToolsNew Component ili desnim klikom u deo prozora BrowsePCBLib Components otvorite prazan list papira za novu komponentu – PCBCOMPONENT_1. View. Segment je spreman za manipulaciju. slika 1.54(c). Za procenu međusobnog rastojanja koristite mrežu VisibleGrid1 čiju ste rezoluciju postavili na 100 mil.Videnović-Mišić. Opcijom PlacePad nacrtajte dva pada na međusobnom rastojanju 300mil. Promenite sadržaj polja Designator sa 0 na 2 (jer brojevi na simbolu i futprintu MORAJU da se slažu).M. Vežbe radi napravimo potpuno novi futprint prigušnice naziva L400. Options.

Antena. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. prečnik tela mikrofona je 400mil. Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u PAD opcijom Rename iz već viđenog menija.55. D. simbol i futprint Ukoliko pogledamo simbol antene u šematik editoru (uz uključenu opciju Hiden Pins na samom simbolu) vidimo da antena ima samo jedan pin odnosno da je njen futprint građen od jednog pada za koji će biti zalemljena antena. Odaberite opciju New. M.M.56.lib.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (d) Crtanje linije (e) Kopiranje linije Antena (d) Gotov futprint Slika 1.54.56. Otvara se meni (New.Videnović-Mišić. Mikrofon (http://en. U biblioteci otisak. Dimenzije kućišta bitne za izradu futprinta su sledeće: udaljenost nožica je 100mil.wikipedia. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu. Kalem i crtanje futprinta za njega 1 Slika 1. Slika 1. Copy. Rename.lib otvorite Kontrol Panel. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. Kliknite 2 puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad u kome ćete promeniti atribut Designator sa 0 na 1. što je vidljivo sa slike 1.55. Mikrofon (a) Fizički izgled (b) Simbol (c) Futprint 31 . napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu. Delete). Paste.org/wiki/Electret_microphone) Mikrofon tipa electret i simbol za mikrofon su prikazani na slici 1. U radnom prostoru je dovoljno postaviti jedan pad opcijom PlacePad. Đurđević. slika 1.56. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova otisak.

Time ste završili posao u Šematik Editoru. Koristite mrežu Visible Grid1=100mil za prostornu orijentaciju. 1. Ukoliko pogledate pažljivo sliku komponente vidite da komponenta ima tri nožice odnosno njen futprint ima tri pada. Da bi vam crtanje bilo lakše promenite sa Tools Library Options VisibleGrid1 na 50mil.2. ovo možete da uradite u toku postavljanja ili premeštanja pritiskom na taster Tab. Slika 1. M.Videnović-Mišić. Kliknite dva puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad. Ukoliko pogledate nožice na mikrofonu uočićete da je jedna vezana na kućište koje često ide na masu što je ovde slučaj. 5-60p) Na slici 1. U radnom prostoru postavite dva pada opcijom PlacePad na rastojanju 100mil.57(c). Promenljivi kondenzator C9 (Varaktor. Đurđević.M. D. Opcijom PlaceArc (Center) postavite krug oko padova. je prikazan na slici 1. Kliknite 2x na krug kako bi se otvorio prozor Arc. Promenite atribut Designator za padove kako bi brojevi na simbolu i padovima bili isti.57(c). naziva VARC (dodat string).Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u EMIC opcijom Rename iz već viđenog menija. Rezultat je prikazan na slici 1. Delete). Padovi koji su dijametralno suprotni su u realnoj komponenti kratko spojeni. Ova razlika ne predstavlja nikakav problem jer su u slučaju ove komponente dve nožice kratko spojene i zaista imamo dva pristupa. Kao i numerisanje. slika 1.2. Paste. Padovi leže na kružnici prečnika 300mil. U njemu promenite Layer sa TopLayer u TopOverlay.58.56. to je pin 1. (c) Futprint Korak 7 – Dodela vrednosti komponentama Iako to nije neophodno.57. U slučaju promenljivog kondenzatora nije bitno koja je nožica 1 a koja 2. Korak 8 – Kreiranje Net liste Ako je sve na svom mestu preostaje vam da napravite Net listu: Design  Create Netlist. Kao rezultat moraju imati istu oznaku pada (Designator) koja se slaže sa brojem na simbolu komponente.lib otvorite Kontrol Panel. gledajući simbol komponente. Opcijom PlaceTrack u blizini pada 2 nacrtajte znak +. dok se pogled odozgo na komponentu može predstaviti kužnicom u TopOverlay sloju prečnika 400mil. Na redu je izrada PCB-a. Krug je crvene boje jer je u Top Layeru.57. dodela vrednosti komponentama je sledeći korak i to ćete morati da uradite za svaku komponentu pojedinačno ( na primer: dupli klik na R1  Part Type = 4K7). Konačan izgled futprinta. Copy.57 je prikazan fizički izgled jednog promenljivog kondenzatora kao i njegov simbol.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U biblioteci otisak. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša.Kreiranje novog PCB dokumenta 32 . Otvara se meni (New. U našem slučaju. IZRADA PCB-a ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 . Rename. slika 1. Odaberite opciju New. Ukoliko pogledamo simbol iste komponente vidite da postoje dva (za program bitna) pristupa. (a) Fizički izgled (b) Simbol Slika 1. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1.

59. Ako se pojavi greška.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U okviru projekta “FM MIKROFON” napravite PCB fajl: File  New  PCB Document. unesite potrebne izmene u električnoj šemi.PCB) i dvaput kliknite na nju da bi se pojavila radna površina PCB Editora. D. (Komponentama u Šematik Editoru su dodeljeni futprintovi koji se nalaze u ovim bibliotekama). Ako je sve u redu.60.lib i Otisak. Kreiranje novog PCB dokumenta Ako želite da proverite da li je sve pravilno podešeno. M. Slika 1. Pored toga. potrebno je da proverite listu aktivnih PCB biblioteka u kojoj moraju da se nalaze PCB Footprints. Ikoni koja predstavlja novi fajl dodelite ime (u ovom slučaju FM. napravite novu Net listu i ponovite postupak. U dijalog boksu koji se pojavljuje kliknite na Browse i odaberite Net listu SHEMA. Prazna Error kolona je siguran znak da ništa ne nedostaje.NET. Korak 2 – Učitavanje Net liste Učitajte Net listu iyborom opcije Design = Load Nets.59.Videnović-Mišić. Učitavanje Net liste Korak 3 . Đurđević.58. Slika 1.Postavljanje granične linije 33 . ovo je pravi trenutak za tako nešto (u tu svrhu možete da iskoristite tabelu koja se nalazi u prethodnom poglavlju).M. Kreiranje Net liste Slika 1. kliknite na taster Execute i pojaviće se komponente povezane rastegljivim linijama koje označavaju buduće veze.lib. slika 1.

Ako ste zadovoljni izgledom. već samo u donjem (BottomLayer). pošto je radna frekvencija mikrofona oko 100 MHz. Slika 1. U ovom primeru. Pošto mi radimo samo jednoslojnu štampu. D. 34 .63. Odaberite: Design  Rules. Ako niste sigurni koje će biti dimenzije konačne pločice. Pored ovih. cilj razmeštanja je postizanje kompromisa: gusto i pravilno postavljeni elementi uz minimalnu dužinu i ukrštanje veza. Raspored komponenata Slika 1.Raspoređivanje komponenata Raspoređivanje komponenata je ključna faza u radu i od nje najviše zavisi krajnji izgled PCB-a.62. Ako tragate za određenom komponentom uradite sledeće: posle komande Move Component kliknite na prikazanu radnu površinu. Sa spiska koji se pojavljuje odaberite komponentu i postavite je na željeno mesto.61. pred vama će se ubrzo pojaviti PCB u konačnom obliku. Podešavanje Autorutera Korak 5 – Rutiranje pomoću Autorutera Došlo je vreme za rutiranje. iscrtavanje ivica možete da odložite do početka rutiranja (ovaj proces zahteva postojanje ovakve granice). U svakom slučaju. Za premeštanje se koristi postupak „povlačenja“ (klikni  premesti  spusti) ili komanda Edit  Move  Component (prečica – MC). odaberite: Auto Route  All  Route All. Na slici je prikazano jedno od mogućih rešenja koje zadovoljava postavljene uslove. kako Auto-ruter ne bi pravio veze u oba sloja. isključićemo upotrebu gornjeg sloja (TopLayer).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Linijama u KeepOut sloju iscrtajte ivice budućeg PCB-a. Izrutirana pločica Uz kratak izveštaj. M. Korišćene komande: • Move Component • Rotate (Spacebar) • Move to Grid • Select PCB Components (Šematik Editor) Slika 1.62.M.Videnović-Mišić. možete nastaviti sa radom. (Design  Rules). često moraju da budu zadovoljeni i drugi uslovi. Korak 4 . slika 1. Đurđević. Ako su sva ostala pravila podešena. dodatni uslov je bio i izdvajanje stepena oscilatora (tranzistor sa pripadajućim elementima). U ovom primeru nije predviđeno kućište za uređaj i pločica ima oblik pravougaonika. na Routing Tabu Routing Layers  Properties isključite TopLayer (opcija Not Used).

Bakarni poligon postavljen preko VF dela kola Korak 7 – Podešavanje prikaza oznaka Ako želite da na površini budu odštampane oznake i/ili vrednosti komponenata. M.. Podešavanje prikaza oznaka 35 . veličinu oznaka prilagodite veličini komponenata (u ovom primeru visina – Height = 35mil.64.. Odaberite: Place  Polygon Plane i postavite sve kao na slici 1. Đurđević.66.M.64. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako Autoruter nije postigao uspeh 100% ili ako iz nekog drugog razloga niste zadovoljni rezultatom.Videnović-Mišić. uklonite bakarne veze (Tools  Un-Route  All). komandama iz menija Edit  Move (Move. debljina – Width =7mil. bakarna površina koja štiti VF deo kola od spoljnih uticaja će biti postavljena samo u donjem sloju (BottomLayer) i biće povezana sa zajedničkom masom: GND-net.65.) i postavite ih na komponente kojima pripadaju. Selektujte komponente i onda odaberite: Tools  Interactive Placement  Position Component Text Slika 1. promenite raspored komponenata ili pravila za rutiranje i ponovite postupak. Kliknite na OK i potom postavite poligon preko VF dela kola. Drag. Slika 1. Break Track. U našem slučaju. Na kraju. Potom treba postaviti bakarni poligon.) popravite sitne nepravilnosti na vezama. Dijalog boks Polygon Plane Slika 1. omogućite njihovo prikazivanje (ukoliko već nisu prikazane) komandom: Tools  Preferences  Show/Hide  Strings  Final. Korak 6 – Postavljanje bakarnog poligona Kada ponavljanjem prethodnog scenarija dođete do konačne verzije.

1.68. Izdato je nekoliko verzija ovog simulatora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. UVOD U PROGRAMSKI PAKET MICROCAP 7 Nakon startovanja programa Mcap 7 aktivira se editor šema. Ako je prostor glavnog prozora prazan ili zauzet drugim projektom novi editor šema otvaramo sa File  New. trenutno je u opticaju verzija 9.M. pri čemu se dato kolo želi samo ispitati i proveriti da li ispunjava željene karakteristike. možete videti i 3D prikaz vaše pločice. MICROCAP Programski paket MicroCap firme Spectrum Software nastao je devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za ispitivanje i simulaciju električnih kola. Odaberite: View  Board in 3D. Đurđević.2. onako kako Protel pretpostavlja da će izgledati. slika 2.68. Izborom ove opcije otvara se prozor na slici 2.67. Više nego funkcionalan interfejs za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu svrstava ovaj program u sam vrh alata za simulaciju. D. 36 . a ne želi se obavezno i fizički načiniti.1.Videnović-Mišić. 2. M. 3D prikaz gotove pločice GLAVA 2. slika 1. dok ćemo se mi tokom ovog kursa pozabaviti verzijom 7. Konačan izgled štampane pločice Na kraju. Slika 1.

Đurđević. Da bi nacrtali neko električno kolo moramo znati gde se nalazi biblioteka komponenti koje ćemo tokom crtanja koristiti.3.M.1. Neinvertujući pojačavač sa dodatnim komponentama Od tri ponuđene mogućnosti Schematic (otvaranje fajla koji omogućava šematski opis električnog kola). Pre nego što krenemo dalje pogledajmo električno kolo. Opcije Analog Primitives i 37 . D. u drugom delu se nalazi linija Find Component za lakše pronalaženje potrebne komponente dok se u trećem delu nalazi deset poslednjih komponenti koje ste prilikom crtanja koristili. Radno okruženje MicroCap-a Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Osnovni elementi za rad Osnovne komande za rad Radna površina Slika 2. slika 2.NET lista koju je Protel automatski pravio će biti obavezan deo ovog fajla) i Library (kreiranje nove biblioteke modela komponenata) odabraćemo Schematic i potvrditi unos sa OK. Pojedine komponente su dodate kako bi se efekti u kojima se realan OP razlikuje od idealnog lakše uočili. U prvom delu se nalaze biblioteke.4.2. možete uočiti tri dela.Videnović-Mišić. koje bi trebalo nacrtati u MicroCap 7. MicroCap 7 ima meni pod nazivom Component. M. Možemo primetiti da ovo električno kolo liči na neinvertujući pojačavač sa OP (ako pogledamo gde je priključen ulazni signal) što i jeste slučaj. SPICE/Text (otvaranje fajla u kojem će se opisati električno kolo u tekstualnoj formi .3. Ako ga otvorite. prikazano na slici 2. Izbor opcije New Slika 2.

5. M. Parametri njegovog modela postaju automatski vidljivi. interesuje nas LM741. Nakon dodatih baterija šema izgleda kao na slici 2. Selektovanjem LM741 se automatski upisuje da je model OP koji je nacrtan tipa LM741. Ukoliko se to nije desilo potrebno je da vi dodate baterije na odgovarajuće priključke OP prelaskom u mod za crtanja baterija . • MCap nekada sam dodaje napone napajanja OP.7) • Sa OK potvrdite vaš unos • Ukoliko niste zadovoljni nekim od parametara ili želite da se neke dodatne informacije vide na ekranu dovoljno je dvaput kliknuti mišem na komponentu da se ponovo otvori prozor sa njenim osobinama. 38 . otpornik.5 Component  Animation Osim u meniju Component osnovne komponente se mogu naći u liniji sa alatima.1.direktnim selektovanjem njihove ikonice iz linije alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Waveform Sources  Battery. kalem. kondenzator.8. Postavite ga na radnu površinu. Opcije Digital Primitives i Digital Library imaju isto značenje samo što se u njima nalaze digitalne komponente. 7-segmentni displej i digitalni prekidač.4. Đurđević. U Animation se nalazi nekoliko komponenti koje omogućavaju interakciju između procesa simulacije i korisnika kao što su LED dioda. impulsni i sinusni generator. invertor. baterija.Videnović-Mišić. To su masa. To je osnovni OP čiji se model nalazi u sastavu biblioteke Mcap 7. zaokruženo na slici 2. Pređite na PART i promenite naziv komponente sa X0 na OP (slika 2. dioda. U spisku modela potražite LM741.6) Npr. D. Baterije su nam u ovom slučaju potrebne ne samo za napajanje OP već i za ulazni napon V3 (V1 i V2 su već postavljeni kod OP) i VOS bateriju koja modeluje naponski ofset OP startne vrednosti 0 (VALUE=0). Kursor se automatski pretvara u simbol OP. bipolarni tranzistor. U modu ste crtanja OP-a. Slika 2. Automatski se otvara prozor koji traži da se definišu osobine OP (slika 2. mosfet.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Analog Library se razlikuju u tome što Analog Primitives predstavlja skup analognih komponenti čije osobine vi definišete prilikom postavljanja u električno kolo dok je Analog Library skup komercijalnih komponenti čije karakteristike daje proizvođač. Component Slika 2.9. (Ovu istu komponentu ste mogli odabrati opcijom Component  Analog Library Opamp  LF0000  LM741 ). Da bi izgled šeme bio pregledan uključite mrežicu na ekranu tasterom Iz linije sa alatima odaberite oznaku za OP. i to proprati odgovarajućom informacijom prikazanom na slici 2. slika 2. OP.M.

• Vreme je da dodamo otpornike prelaskom u mod za crtanje otpornika . D.Videnović-Mišić. Izbor modela i promena naziva komponente Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Podešavanje OP OP je postavljen na radnu površinu Slika 2.direktno biranjem odgovarajuće ikonice u liniji alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Passive Components  Resistor. Đurđević. Info prozor o postavljenim napajanjima za OP • Ukoliko nam položaj komponente ne odgovara i želimo da je zarotiramo selektujemo ciljanu komponentu i dok držimo levi taster miša pritisnut aktiviranjem desnog tastera miša rotiramo komponentu (alternativne metode su nakon selektovanja komponente odabrati opciju Edit  Box  Rotate ili odabrati ctrl+r kombinaciju na tastaturi).7.M.8. Postavljanje OP-a Model koji želimo Part Slika 2. Nakon 39 .6. M.

Aktiviranjem ikonice za uzemljenje ili Component  Analog Primitives Connectors  Ground prelazite u mod za postavljanje mase. Vrednosti otpornosti i oznake postaviti u skladu sa vrednostima prikazanim na slici 2. Interesantno je primetiti da MCap7 izvršava automatsko indeksiranje odnosno smatra da postavljate otpornike redom odnosno R1.11.2. • Nultu izlaznu otpornost Ri = 0.10.10. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Na kraju je to sve potrebno povezati biranjem ikone za ožičavanje (imamo dve ikone jednu za prave linije i jednu za izlomljene). Izborom ikonice Node Numbers ili Options  View  Node Numbers možemo videti i oznake čvorova. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI postavljanja otpornika automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima od kojih nas trenutno interesuju PART (u Protelu Designator) ime komponente u šemi i VALUE odnosno vrednost komponente. 2. R2. slika 2. • Beskonačno veliko diferencijalno pojačanje u OTVORENOJ petlji A = ∞.. ulazne struje. D. OSNOVNA LINEARNA KOLA SA OP Prilikom osnovne analize električnih šema sa operacionim pojačavačem (OP) koristićete model idealnog OP koji poseduje sledeće osobine: • Beskonačno veliku ulaznu otpornost Ru= ∞ (odnosno nulte ulazne struje). M. 40 .Videnović-Mišić. Simbol OP kao i njegova idealna prenosna karakteristika su prikazani na slici 2. Ožičavamo tako što odaberemo ikonicu i kliknemo (levo dugme miša) na kraj koji želimo ožičiti i ne puštajući dugme miša vučemo žicu do pina koji želimo povezati. • Parametri idealnog OP nisu zavisni od učestanosti. napon i struja offseta su jednaki nuli.3. Slika 2. Bateriji V3 možemo promeniti naziv (PART) na Vin. • Jednosmerne karakteristike su idealne. odnosno imaju istu vrednost na svim frekvencijama. Slika 2. Vidimo da iako OP ima dva ulaza (V+ i V-) ulazni napon od interesa je upravo njihova razlika (V+-V-). Faktor potiskivanja CMRR je beskonačan.. • Izborom tastera T iz linije sa alatima možemo označiti izlaz OP sa Vout.9.M. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Potrebno je postaviti masu. ali o tome na višoj godini i nekom drugom predmetu. Ovakav način rada proističe iz unutrašnje strukture OP kome je na ulazu diferencijalni pojačavač.

je prikazana konfiguracija invertujućeg pojačavača. Na osnovu principa virtuelne mase odnsono virtuelnog potencijala (Uul=0) V+ i V. diferencijalni pojačavač. Iul=0). Kao posledica ove povratne sprege u linearnim kolima sa OP uvodimo pojam virtuelne mase odnosno virtuelnog potencijala kojeg možemo objasniti na sledeći način: izlazni napon je konačan (od VE do VC). Osnovna mana OP je vidljiva upravo na tom segmentu. prenosna karakteristika idealnog OP Sa prenosne karakteristike možete jasno videti tri segmenta.12. Đurđević.Videnović-Mišić. Znajući osnovna ograničenja i poboljšanja OP možemo prikazati osnovne konfiguracije linearnih električnih kola sa OP kao što su: invertujući pojačavač. U slučaju OP negativna povratna sprega predstavlja povratnu spregu sa izlaza OP na invertujući ulaz OP V-.11. neinvertujući pojačavač. Kao posledica toga vidimo da struja Ii koja teče kroz otpornik R1 na njemu pravi pad napona vrednosti VS = R1 Ii odnosno Ii= VS / R1 Ova struja je veza ulaznog napona Vs i izlaznog napona Vo jer je to struja koja teče kroz otpornosti R1 i R2 (jer je zbog velike ulazne otpornosti ulazna struja u OP nula.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Pojačanja nema odnosno A=0.na istom potencijalu. Trik se zove negativna povratna sprega.su na istom (nultom) potencijalu. INVERTUJUĆI POJAČAVAČ Na slici 2. Linearna oblast rada je izuzetno uska te moramo pribeći triku kako bi je proširili.12. 41 . Simbol OP. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP Pobudni napon Vs je priključen na otpornik R1 koji je priključen na invertujući ulaz OP V-. Ako izlazni napon OP podelimo sa pojačanjem OP A dobijamo vrednost (V+-V-)=Vout/A=0 odnosno da su V+ i V. 2. Neinvertujući ulaz OP V+ je priključen na masu. Dva horizontalna segmenta predstavljaju režim saturacije OP kada je izlaz OP dostigao najviši i najniži napon u električnom kolu odnosno napone napajanja (VC=15V i VE=-15V). a ulazni signal je usmeren ka ulazu invertujućem ulazu V-. D. Slika 2. Na osnovu II Kirhofovog zakona za konturu A dobijamo da je : Za invertujući pojačavač možemo da zaključimo da je sve u znaku minusa: naponsko pojačanje je negativno. Kako je u pitanju kolo linearne elektronike neophodno je prisustvo negativne povratne sprege (ovde realizovane pomoću otpornika R2). Treći segment predstavlja linearnu oblast rada OP čija strmina upravo govori o izuzetno velikom pojačanju OP u ovom segmentu. M.1.M. odnosno A→∞. test kolo za crtanje prenosne karakteristike OP. Kad god vam zatreba da linearizujete kolo i da poboljšate sa tog stanovišta njegove performanse upotrebićete negativnu povratnu spregu. bafer i instrumentaiconi pojačavač.2.

2. odnosno Vo=Ii (R1+R2). Ako uporedimo ulazne otpornosti invertujućeg (R1) i neinvertujućeg pojačavača (∞) vidimo da je neinvertujući pojačavač bolji. Konfiguracija neinvertujućeg pojačavača sa OP Kako je ulazna otpornost OP beskonačna ulazna struja u OP je Iul=0. Slika 2. Pri tome ne postoji nikakva veza između ova dva procesa tj. U programiranju pojam bafera označava memoriju koja preuzima podatke od jednog procesa i daje ih nekom drugom procesu. Ova ista struja takođe formira pad napona na otporniku R1 koji je jednak VS odnosno VS=R1Ii.13. 42 .Videnović-Mišić. pobudni generator je priključen na neivertujući ulaz OP. Naponsko pojačanje je stoga: odnosno: Možemo da zaključimo da je kod neinvertujućeg pojačavača sve u znaku plusa odnoso da je njegovo naponsko pojačanje pozitivno i da mu je ulazni napon priključen na V+ odnosno neinvertujući ulaz OP. gde je Rout izlazna otpornost OP koja je takođe mala). Ulazna otpornost pojačavača je ∞+R1 odnosno ∞. slika 2.2. M. kod koga je vrednost naponskog pojačanja: Osim jediničnog naponskog pojačanja specifičnosti ove konfiguracije su velika ulazna otpornost (ona potiče od velike ulazne otpornosti OP) i mala izlazna otpornost (R2||Rout. Đurđević. Zbog toga ne bi trebalo da čudi što je alternativni naziv jediničnog pojačavača – bafer. dok je kao posledica virtuelnog potencijala napon VS=V+=V-=VR1. Struja Ii teče kroz otpornike R1 i R2. ne znaju za postojanje jedan drugog.13.3.14. JEDINIČNI POJAČAVAČ Ako u prethodnoj konfiguraciji zamenimo R1=∞ dobijamo električno kolo prikazano na slici 2.M. jer ne oterećuje električno kolo koje mu daje pobudni signal VS.2. 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Kao dodatak primetimo da je ulazna otpornost invertujućeg pojačavača koju vidi pobudni generator R1 (jer je Vpriključak na masi te VS generator “vidi“ samo otpornost R1). NEINVERTUJUĆI POJAČAVAČ Kod neinvertujućeg pojačavača (pojačavač = linearno kolo = negativna povratna sprega) takođe postoji negativna povratna sprega realizovana pomoću otpornika R2. D.2.

Prinicipom superpozicije ćemo ovaj problem razbiti u dva jednostavnija: Vo kao funkcija V1 (V2=0) i Vo kao funkcija V2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slilka 2.2.4. a da njegovu neidealnost predstavlja otpornost . Đurđević.15. Ako pogledamo otpornik R2 u negativnoj povratnoj sprezi vidimo da kroz njega ne prolazi struja zbog beskonačne ulazne otpornosti OP što znači da je on ovde nepotrebna komponenta tako da je konačna verzija bafera prikazana na slici 2.ulaz OP trebalo bi da je jasno da je u pitanju konfiguracija invertujućeg pojačavača prikazana na slici 2. Interesuje nas kao i do sada kako izlazni napon Vo zavisi od ulaznih napona V1 i V2.14. Sa velikom ulaznom otpornošću on može da se poveže na izlaz bilo kog kola.M. Nadam se da vam je jasno da kroz otpornik R1||R2 ne teče struja (zbog beskonačne ulazne otpornosti OP) te da je V+ ulaz OP na masi odnosno jednak nuli. Bafer ili jedinični pojačavač U elektronskim kolima bafer služi kao odvojni stepen što je rezultat njegovih već navedenih performansi (AV=1. preuzme informaciju od njega pri tome ga ne opterećujući (odnosno ne remeteći radni režim tog električnog kola).14.Videnović-Mišić. se zamenom V2=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. Kako je V1 ulazni napon koji je preko otpornika R1 povezan na V. D. Pojačavač razlike ulaznih napona odnosno diferencijalni pojačavač Vo kao funkcija V1 (V2=0) Konfiguracija sa slike 2. 2.12. Rout→0).što je ta otpornost veća to je veće odstupanje napona od njegove idealne vrednosti zbog pada napona na tom otporniku).16. Rul→∞. je složenije od prethodna dva primera.15. DIFERENCIJALNI POJAČAVAČ Električno kolo koje je prikazano na slici 2.15. Tokom rešavanja složenijih lineranih kola sa OP (pa i ovog) poslužićemo se znanjem iz osnova elektrotehnike (teorema superpozicije) i rezultatima prethodna dva slučaja (invertujući i neinvertujući pojačavač). sledi da je na osnovu formule 43 . M. Slika 2. Preuzetu informaciju on idealno prosleđuje dalje. jer je njegova izlazna otpornost izuzetno mala (setite se da je idealan generator predstavljen samo sa svojim simbolom.

Ako uporedimo sliku 2. Vo kao funkcija V2 (V1=0) Vo kao funkcija V2 (V1=0) Konfiguracija sa slike 2.M.17.16.17. Pokrenite Mcap 7 pomoću prečice na desktopu 2. Konfiguracija koja će biti podvrgnuta analizi od strane MCap7 je instrumentacioni pojačavač. neinvertujućeg pojačavača možemo primetiti da je jedina razlika u položaju ulaznog napona.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. M. R1.15. 1. Kako je ulazna otpornost OP beskonačno velika to struja koja teče iz pobudnog generatora V2 prolazi samo kroz otpornike R1 i R2 odnosno V2. Da bi primenili formulu za naponsko pojačanje neinvertujućeg pojačavača neophodno je pronaći vrednost napona V+ u konfiguraciji prikazanoj na slici 2..13. 3. 5.. Đurđević.cir. Da bi MCap iskoristili za dobijanje prenosne karakteristike odaberite opciju Analysis  DC. Automatski se otvara prozor u kome su već urađena potrebna podešavanja. otvorite fajl D:\Program Files\Mcap7\II godina\proba.18(b) je prikazan izgled vašeg ekrana nakon otvaranja fajla proba. 4. D. 44 . Prikazaćemo njegovu upotrebu na jednom vama već poznatom primeru.3.17. R2 i V+ formiraju naponski razdelnik na osnovu koga lako vidimo da je vrednost napona V+ sledećeg oblika: Na osnovu formula je izlazni napon samo kao posledica ulaznog napona V2 oblika: Vo konačno Primenom teoreme superpozicije i formula dobijamo zavisnost izlaznog napona od ulaznih naopona V1 i V2: Na osnovu prethodne formule je jasno zašto se ovaj pojačavač zove diferencijalni pojačavač odnosno pojačavač razlike ulaznih napona. Na osnovu brojčanih vrednosti otpornika dobijamo Vout=10 (VA-VB). se zamenom V1=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. ZADACI (UPOTREBA SIMULATORA MICROCAP 7) MicroCap 7 kao i bilo koji drugi simulator štedi vreme i novac jer omogućava da se uređaj projektuje i analizira bez njegove materijalne realizacije. slika 2. Opcijom File  Open. Nas interesuje kao i uvek u slučaju pojačavačkih kola sa OP kakva je zavisnost Vout (Y Expression) od razlike ulaznih napona (VB-VA) (X Expression).Videnović-Mišić. Na slici 2. Vo kao funkcija V1 (V2=0) Slika 2.17. i sliku 2. slika 2.cir. Na radnoj površini pored električnog kola koje predstavlja instrumentacioni pojačavač je ispisana zavisnost izlaza od ulaznih napona VA i VB. 2.19.18.

Ispod grafika se nalaze podaci o lokacijama kursora.20. Rezultat DC analize Na slici 2. Kako je nagib prave definisan kao: 45 .cir Slika 2.20. D. razlici njihovih međusobnih pozicija kao i o nagibu te promenljive u odnosu na x-osu.19. je prikazan rezultat pokrenute analize.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Prozor za podešavanje parametara DC analize Slika 2.18 (a) MicroCap7 prozor Open (b) otvoren fajl proba. Nakon ulaska u mod za očitavanje podataka levim klikom miša postavimo levi kursor u linearni deo karakteristike.20) ili tasterom F8 na tastaturi. Interesuje nas naponsko pojačanje koje predstavlja nagib linearnog dela prenosne karakteristike. ikonicu u drugom redu sa leve strane (zaokružena na slici 2. M.Videnović-Mišić. Đurđević. Isti postupak ponovimo za desni kursor sa desnim tasterom miša.M. Da bi očitali podatke od interesa moramo preći u kursor mod klikom na 4.

Jednosmerni nezavisni izvori (strujni i naponski) ostaju. 2.4.465=9.Videnović-Mišić. kao i svi zavisni izvori. nego na više frekvencija. obično od neke početne frekvencije do krajnje koje proizvoljno zadajemo. 9. Osnovne analize koje ćemo koristiti tokom ovog kratkog kursa MicroCap-a su tranzijentna. Ipak. odnosno pojavili bi se i viši harmonici ulaznog signala. radnih tačaka komponenata (i kao takvo mora prethoditi AC analizi). Cilj AC analize je da se odredi kako ovaj generator utiče na struje i napone u svim delovima kola. Odstupanje od predviđene vrednosti (10 vs. Njihovi parametri se određuju linearizacijom karakteristika nelinearnih komponenata u okolini radne tačke (utvrđene prethodnom DC analizom). slika 2. 2. AC ANALIZA AC režim analize odgovara takvom merenju pri kom potencijale čvorova i struje elemenata određuju jednosmerni generatori na koje je kolo priključeno i time postavljaju radne tačke svih elemenata kola.4.999) je malo i posledica je upotrebe realnog modela OP. Ovo je drugim rečima slučaj analize kola pri kom su kondenzatori izvađeni iz kola.999 što je u stvari naponsko pojačanje AV. AC i DC analiza. Vrste analiza 2. Analize koje su nam na raspolaganju se nalaze u meniju Analysis. Pritom nas zanima kako se taj odnos i fazna razlika menjaju sa promenom frekvencije dok se amplituda i faza ulaznog signala ne menja. ali najbolji iskoristiti direktno opciju Slope koja nam direktno daje nagib Vout u odnosu na VB-VA vrednosti 9. induktivnosti kratko spojene. Zato simulator prilikom AC analize ne vrši proračune samo na jednoj frekvenciji. 2.4.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI pojačanje Av bi mogli izračunati na osnovu podataka ispisanih ispod grafika. Slika 2. Mala amplituda ulaznog sinusnog napona neophodna je zbog toga što u elektronskom kolu ima nelinearnih elemenata. DC ANALIZA DC analiza odgovara jednoj tradicionalnoj laboratorijskoj analizi pri kojoj generatori priključeni na kolo daju samo jednosmerene vrednosti napona odnosno struje. Rezultat analize obično daje odnos amplituda izlaznog i ulaznog signala ili njihovu faznu razliku. Na taj način. a nezavisni strujni strujni izvađeni. Na ovaj način se obično snimaju prenosne karakteristike .21. Pored njih na ulaz kola dodaje se i generator sinusnog talasnog oblika veoma male amplitude.M.999. na izlaz kola bi dospeo nelinearno izobličen signal. Jedno rešenje bi bilo da očitamo vrednost za svaku tačku ponaosob i da oduzmemo x i y vrednosti za dve na grafiku selektovane tačke (na osnovu formule za k). D. Na osnovu izračunatog odnosa amplituda i fazne razlike obično se crta Bodeov ili Nyquistov dijagram. Za DC analizu važi i analiza pri kojoj se naponi generatora menjaju toliko sporo da struje odnosno naponi akumulacionih elemenata (induktivnosti i kapacitivnosti) mogu to da prate.21. ANALIZE U MICROCAP 7 U MicroCap 7 električna šema nije naš konačan cilj.652\1. M. Obično se pri tom analizira odnos amplituda i fazna razlika naizmeničnih komponenata napona ili struje na izlazu kola i napona ili struje ulaznog sinusnog generatora.3.1. Da su amplitude veće. Od interesa su nam rezultati simulacija odnosno odgovarajućih analiza električnih kola. DC analiza ne znači obavezno apsolutno konstantne vrednosti ulaznih generatora. Bolji pristup je iskoristiti već izračunate razlike u delu Delta te je Av=14.2. DC analiza ne služi samo za to.4. TRANZIJENTNA ANALIZA 46 . između ulaznog i izlaznog signala postoji samo linearna zavisnost. Đurđević. AC analiza se od stvarne laboratorijske analize razlikuje u tome što se analiza prilikom simulacije ne sprovodi na osnovu modela komponenata za sve signale (režim velikih signala) nego na osnovu linearnih modela za male signale. nezavisni naizmenični naponski generatori kratko spojeni. To odgovara zapravo nalaženju tzv. Cilj analize je da se utvrde potencijali u čvorovima i struje u granama kola u slučaju takve pobude.

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Ova analiza odgovara jednom laboratorijskom instrumentalnom merenju kada su ulazni signali elektronskog kola nekakve funkcije vremena. Tokom analize utvrđujemo kakve se struje (naponi) javljaju u granama (čvorovima) kola kao odziv na pomenute ulazne signale. Prilikom instrumentalnog merenja kao ulaz koristimo funkcijski generator, a kao uređaj za merenje koristimo osciloskop. Radi lakše uporedivosti odziva različitih kola i lakše ponovljivosti merenja, kao ulazni signal obično se koristi jedinična odskočna, nagibna ili impulsna funkcija. Kod simulatora njih dobijamo iz programljivih impulsnih generatora. Inače samo ime “tranzijentna analiza” upućuje na analizu prelaznih pojava u elektronskim kolima. Rezime: Tranzijentna analiza nam kao izlazni rezultat daje promenu signala (od interesa) u vremenu. AC analiza nam prikazuje ponašanje amplitude i faze signala (od interesa) u zavisnosti od frekvencije. DC analiza nam kao rezultat daje prikaz struja, napona u mirnoj radnoj tački. Takođe je pogodna za prikaz međusobne zavisnosti bilo koja dva signala odnosno dobijanje prenosnih karakteristika.

2.5. UTICAJI NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU
2.5.1. UTICAJ NEIDALNOSTI OP NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU OP Za električno kolo koje smo nacrtali proanaliziraćemo uticaj parametara OP na prenosnu karakteristiku celog električnog kola, prikazanog na slici 2.10. Za to će nam biti potrebna DC analiza i dodatna opcija Stepping. Pre bilo kakve analize da pomenemo gde se nalaze parametri koji su nam u ovoj analizi interesantni. Kliknite dva puta na simbol za OP u nacrtanoj električnoj šemi. Automatski se otvara prozor koji prikazuje osnovne parametre kao i nivo modela OP, slika 2.22. Ako želimo da u električnoj šemi prilikom simulacija koristimo model idealnog OP tada je LEVEL=1 a parametri OP koji se prilikom proračuna uzimaju u obzir su A (pojačanje OP u otvorenoj petlji), ROUTDC (izlazna otpornost OP pri DC analizi), ROUTAC (izlazna otpornost pri AC analizi). Ako niste sigurni šta koja skraćenica parametra znači pokažite kursorom na njega i u dnu prozora će vam se dati njegovo kratko objašnjenje, slika 2.22. informacija za VOFF.

Type

Level Voff

Ioff

Slika 2.22. Parametri i nivo modela OP Kad pravimo realan uređaj tad koristimo realne modele komponenti. Za OP ti modeli su trećeg nivoa odnosno LEVEL=3, kao što je prikazano na slici 2.22. Ovi modeli nastoje da što bolje prikažu realno ponašanje OP te uzimaju u obzir sve prikazane parametre (složeno ponašanje neophodno je opisati sa složenijim modelom sa više parametara). U našoj analizi želimo da pogledamo uticaj parametara VOFF i IOFF odnosno naponskog i strujnog ofseta. U slučaju idealnog OP ti parametri bi bili jednaki nuli. Međutim kako je prlikom proizvodnje izuzetno teško napraviti

47

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

komponente koje su potpuno potpuno iste (uparene) tada kao posledica te neuparenosti nastaje VOFF i IOFF različiti od nule. MicroCap će nam prikazati kako se ta neidealnost odražava na prenosnu karakteristiku. Idealizujumo OP što možemo više sa stanovišta neuparenosti odnosno upišimo VOFF=0 i IOFF =0. • Odaberite Analysis  DC. Automatski se otvara prozor, slika 2.23, u kome su za vas već postavljeni parametri analize. • Za Variable 1 odnosno izvor koji se menja iz padajućeg menija ispod Name izaberite Vin (jer želite da dobijete prenosnu karakteristiku električnog kola). Unesite opseg promene od -50mV do 50mV sa korakom od 5mV. To sve je upisano u prozoru ispod Range. • Za X Expression ostavite DCINPUT1 jer se to odnosi na Vin a u Y Expression polje unesite oznaku za izlazni čvor OP. Kliknite desnim klikom u to polje i pogledajte šta sve MCap može da prikaže (napon čvorova, napon, struje i snaga komponenti...), slika 2.24. Izlazni napon OP možete predstaviti na nekoliko načina: kao napon čvora na kojem stoji oznaka Vout odnosno V(Vout), kao napon čvora 6 odnosno V(6), slika 2.10. ili kao izlaz OP Vout (OP). Odlučite se za varijantu koja vam odgovara.

Slika 2.23. Prozor za podešavanje DC analize

Slika 2.24. Izbor promenljivih za DC analizu u MicroCap7 2.5.2. UTICAJ Voff NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Kliknite na taster Stepping. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 2.25. Cilj nam je prikazati kako promena VOFF utiče na prenosnu karakteristiku. Ukoliko menjate parametre komponente odnosno ukoliko je Parameter Type postavljen na Component tada menjamo parametar jedne od više komponenti (u drugom slučaju Parameter TypeModel imamo manji izbor Step What). Zbog toga u prvo polje Step What sa padajuće liste biramo OP, a u drugom polju VOFF. Da ne bi za svaku vrednost VOFF menjali parametre OP i pokretali DC analizu elegantniji način je pozvati opciju Stepping i u njoj uneti sve napone VOFF od interesa.

48

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.25. Stepping prozor Ukoliko je metod variranja parametra od interesa List tada u polje From uneti tu listi. Ukoliko je metod promene parametra linearan (što je najčešći slučaj) tada u polje From uneti vrednost -1m u To vrednost 1m i u Step Value vrednost 1m, kao što je prikazano na slici 2.26. Potvrdite aktivnost Stepping prozora u polju Step It=Yes. Na ovaj način smo podesili da se VOFF parametar OP menja od -1mV do 1mV sa korakom od 1mV.

Slika 2.26. Stepping prozor • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. Rezultat analize je prikazan na slici 2.27. Sva tri prethodno navedena segmenta su prisutna. Linearna oblast je proširena što je posledica negativne povratne sprege. • Na grafiku su vidljive tri prenosne karakteristike nacrtane za tri različita napona VOFF • U modu ste za reskaliranje (u koji eventualno možete ući sa F7 ili ikonicom u liniji alata). Zaokružite oblast oko koordinatnog početka koja nas interesuje. • Uđite u kursor mod kako bi očitali podatke koji nas interesuju. Situacija bi trebala nakon ovih akcija biti kao na slici 2.28. • Primećujemo da je trenutno aktivna donja prava pri kojoj je vrednost VOFF=-1mV što je vidljivo iz zaglavlja grafika PRVI.CIR OP.VOFF=-1m. • Promena karakteristike se može postići strelicama gore/dole sa tastature. Prebacite se na karakteristiku VOFF=0mV. Karakteristika teži električnom kolu sa idealnim OP odnosno prolasku kroz koordinatni početak.

49

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.27. Prenosna karakteristika električnog kola prikazanog na slici 2.10. pri promeni napona VOFF OP od -1mV do 1mV sa korakom 1mV

Slika 2.28. Uvećan deo karakteristika u okolini koordinatnog početka • Postavite kursor na poziciju X=0 da vidite da li je efekat neuparenosti komponenti prisutan. To u kursor modu možete odraditi ručno ali je daleko elegantnija opcija sa ikonicom odnosno Go To X (Shift+Ctrl+X ). Automatski se otvara rozor prikazan na slici 2.29. Pored ikonice za Go To X se nalazi opcija Go to Y ( ili Shift+Ctrl+Y) koju ste takođe mogli upotrebiti da proverite gde je koordinatni početak u odnosu na prenosnu karakteristiku, slika 2.30. U prozor Value upišite vrednost za koju vas interesuje Y odnosno X vrednost signala (očitano postavljanjem levog odnosno desnog kursora).

50

Osim VOFF i IOFF i drugi parametri OP utiču na pomeraj preseka sa nulom karakteristike iz koordinatnog početka. 2. • Procenite da li je vaš zaključak iz prethodne analize OK.32. Deaktivirajte promenu VOS napona sa Step It=No. U slučaju idealnog OP smo smatrali da je ulazna otpornost 51 . UTICAJ R1 (IBIAS) NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping.4. Go To Y opcija • Sa Go To X smo očitali koordinate (0. D.3. Povežite te podatke sa vrednostima VOFF. • Za sva tri napona pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom. Šta bi sada mogao biti uzrok ovog pomeraja kada su VOFF. 0.010) što znači da ofset odnosno neuparenost još uvek postoji. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za otpornost R1 kao na slici 2. UTICAJ Vos NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping (sa F11 ili iz DC analysis prozora ili sa ikonicom iz linije menija).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. VOS i IOFF postavljeni na nulu? Treba primetiti da se promenom otpornika R 1 menja situacija u električnom kolu što znači da kroz R1 teče struja. Đurđević. (Odgovor: Vin+VOFF jer je za VOFF=-1m presek sa x-osom pri Vin=1mV) 2.M. Kako je okrenuta baterija koja se nalazi sakrivena unutar OP simbola na V+ grani? Da li se dodaje Vin ili od njega oduzima? Pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom odnosno kolika je vrednost Vin neophodna da neutrališe uticaj VOFF odnosno kada OP smatra da je na ulazu napon nula.31. Go To X opcija Slika 2.5. Slika 2. • Uvećajte deo oko koordinatnog početka i uđite u kursor mod za očitavanje podataka. Stepping funkcija za analizu uticaja VOS na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. • Proverimo gde je Y=0 za preostale dve krive. Slika 2.Videnović-Mišić. M.31.30.29. Deaktivirajte promenu VOFF napona sa Step It=No. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za VOS kao na slici 2. Stepping funkcija za analizu uticaja R1 na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu.32.5.

KONFIGURACIJA INVERTUJUĆEG POJAČAVAČA SA OP • Otvorite novi šematik fajl u vašem direktorijumu (npr.M. invpoj.947/9. 1MHZ) prikazan na slici 2. Ukoliko neki od parametara ponuđenog modela ne odgovaraju zgodno je definisati novi model sinusnog generatora opcijom New (naziva npr. D.5.cir *. Promenu frekvencije sinusnog generatora sa 1MEGHz (vodite računa da MCap kao SPICE orjentisan program nije CASE SENSITIVE odnosno mHz i MHz je za njega miliHz. Slika2. Ukoliko MicroCap7 nije automatski dodato napajanje na mestu VE i VC dodajte baterije od -15 odnosno 15V. Promenom IBIAS u šemi OP pogledajte kako se menja položaj preseka sa x-osom. • Rezultat analize je prikazan na slici 2.33(b). Modifikovana šema je prikazana na slici 2. • Popunite prozor za DC analizu na način prikazan na slici 2. • Za model OP izaberite već korišćeni LM741.33(a) • Kolike su granice linearnog režima rada ovog pojačavača? Kako do njih doći bez očitavanja sa grafika? (R: ±13.33(a). • Nacrtajte električno kolo prikazano na slici 2. IIGOD). dok je polazni model sinusnog generatora (npr. M. • Pokrenite DC analizu.999).cir as circuit). Ne menjajte njegove k-ke.34.34.33. Prenosna karakteristika invertujućeg pojačavača prikazanog na slici 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI beskonačna i da je ulazna struja nula.36(a). 2. • Zamenite bateriju Vin na ulazu pojačavača sinusnim generatorom Vin. U slučaju realnog OP to nije slučaj.Videnović-Mišić. (a) Invertujući pojačavač sa OP naponskog pojačanja Av=-R2/R1 (b) Prozor za definisanje DC analize Slika 2. a za mega koristimo oznaku Meg) na 10MHz unosite 52 . Đurđević. Struja koja teče kroz R 1 je struja polarizacije IBIAS.5.35.

U polje A se unosi vrednost amplitude sinusnog generatora. Na signalima koji su rezultat tranzijentne analize.Videnović-Mišić. Kako je pobudni signal frekvencije 1kHz bilo bi dobro sagledati u nekoliko perioda ponašanje celog pojačavača sa OP. • TAU (exponential time constant) i RP (repetion period of exponential) imaju veze sa prigušenim sinusoidama što je jasnije iz načina na koji MCap definiše sinusni generator: if TAU=0 then V=A*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC else V=A*exp(-T/TAU)*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC where T=TIME mod RP RP must be specified for TAU to have an effect. Opcijom Run pokrenite analizu. Popunite polja u skladu sa slikom 2. Perioda pobudnog signala je 1/kHz=1msec. • Sinusni generator ne deluje kao sinus jer je gruba promena između njegovih “susednih” tačaka. Opcija Auto Scale Ranges je uključena. Ta podešavanja se unose u polja Y Expression. Slika 2.M. D. slika 2. Đurđević. M. Grafici za ove signale su različiti što se vidi ispod polja P (od Plot). Kao Time Range je odabrano 10m kako bi se videlo 10 perioda pobudnog signala. pogledajte gde se nalaze tačke koje je proračunao MicroCap. Aktivirajte ikonicu Data points.36(b). RS otpornost koja opisuje neidealnost sinusnog generatora. u DC jednosmerna vrednost generatora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI u polje F. • Definisanje Maximum Time Step-a koje pronalazite korišćenjem opcije Help  Contents  Index  Maximume Time Step  Transient Analysis Limits dialog box. prikazano na slici 2.35. PH fazni pomeraj signala.38(a).37. Interesuje nas promena pobudnog (čvor 3) i izlaznog signala (čvor 5) u vremenu. Problem leži u vrednosti Maximum Time Step-a.36 (a) Prozor MCap modela sin generatora 1MHz (b) prozor modela sin generatora IIgod Odaberite opciju Analysis  Transient. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara analize. Invertujući pojačavač Slika 2. 53 .

za difolt vrednost Maximum Time Step-a Slika 2. M.38(b) Rezultati tranzijentne analize za kolo sa slike 2. By selecting a 54 . Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijentne analize Slika 2.35. Micro-Cap will choose as large a time step as possible.37.38(a) Rezultati tranzijentne analize za kolo prikazano na slici 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.35.M. RELTOL.Videnović-Mišić. Error tolerance is primarily determined by monitoring the time rate of change of the charge and flux. For circuits containing capacitance or inductance. the time step control routine will eventually increase the time step to the specified Maximum Time Step value. Đurđević. za korigovanu vrednost Maximum Time Step-a Maximum Time Step: This field specifies a maximum time step for the run. D. consistent with maintaining the specified error tolerance.

podrazumeva množenje signala konstantom većom od jedan. već samo veličina njegove amplitude. koje ćemo analizirati pomoću MC7.Videnović-Mišić. Interesantno nam je pojačavačko kolo poznato pod nazivom stepen sa zajedničkim emiterom.40. Rc=1k. Accuracy is controlled by the internal LTE (Local Truncation Error) time step control algorithms. POJAČAVAČKA KOLA U praksi je veoma čest slučaj da korisni signal promenljive amplitude i polariteta treba pojačati. U ovakvom konceptu pojačanja podrazumeva se linearnost pojačavačkog kola. Ako pogledamo prikazano električno kolo vidimo da je pobuda na bazi. slika 2. The default value for Maximum Time Step is (tmax-tmin)/50. hfemin=200. hfemax=450.6. • Difolt vrednost u ovom slučaju je 10m/50=0.6V Da bi odredili položaj mirne radne tačke moramo proračunati odgovarajuće napone i struje u režimu u kome su prisutne samo jednosmerne pobude (DC =Direct Current). Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI small Maximum Time Step value. To je DC režim rada. D. • Da li je kolo linearno? Na osnovu čega ste to mogli i ranije proceniti? • Opcijom Stepping promenite vrednost amplitude A sinusnog generatora IIgod kako bi proverili svoja zapažanja (npr. POLOŽAJ MIRNE RADNE TAČKE STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Za kolo prikazano na slici 2. This does not necessarily imply greater accuracy. jer male promene bazne struje izazivaju hfe puta veće promene kolektorske struje. • Isključite opciju Data points.stepen sa zajedničkim emiterom. R1=43k. VBE=0.M.40. Mi ćemo ponoviti taj proračun kako bi nakon simulacija u MC7 mogli uporediti rezultate. (Ako ne verujete unesite videćete da promene u rasporedu i broju izračunatih tačaka nema) • Trebalo bi nam bar 5-10 puta više tačaka odnosno vrednost Maximum Time Step-a treba podesiti na bar 0. a potrošač na kolektoru. matematički gledano. 55 . Đurđević. just smoother waveforms. R2=110k. Promenite vrednost ovog parametra i ponovo pokrenite tranzijentnu analizu. Rp=2k.39). Time se tranzistor postavlja u aktivni režim rada u kome ima približno linearne karakteristike i pokazuje pojačavačka svojstva.39. Rezultati su prikazani na slici 2.40. slika 2. 2. Odatle i naziv pojačavačkog kola . more data points are produced and hence smoother waveforms are generated.38(b). odnosno da je emiter zajednička elektroda za ulaz i izlaz.1. Rg=1k. Iako nije unesena u prozor Maximum Time Step ona se podrazumeva. To znači da se vremenska zavisnost signala ne menja. hfetip=290.2m. Re=500Ω. Slika 2. Stepen sa zajedničkim emiterom Pomoću jednosmernih baterija i otpornika bipolarni tranzistor se polariše postavljanjem mirne radne tačke u željeni položaj u polju statičkih karakteristika. Na vežbama iz Uvoda u Elektroniku ste proračunavali položaj mirne radne tačke Q. Pod pojačanjem se.04m.6. Promena amplitude sinusnog generatora 2. M. Tranzistor pokazuje pojačavačka svojstva. odrediti položaj mirne radne tačke Q ako su dati podaci: VCC=30V.

R2. Ako tog polja nema (samo konstantne pobude. nema dinamike u električnom kolu) kalem će se svesti na ono što zaista jeste. slika 2. U DC režimu je kondenzator modelovan prekidom.41. Zaključujemo da je u DC režimu kondenzator zamenjen prekidom.40. Podsetimo se modula impedanse kondenzatora |ZC| i kalema |ZL|: |ZC|=1/ωC |ZL|=ωL.6. M. Iz formula se vidi promena modula impedanse kondenzatora i kalema sa promenom frekvencije. Nakon što se u električnom kolu pojačavača prikazanog na slici 2. Ove jednačine predstavljaju model bipolarnog tranzistora i da bi važile moraju se zadovoljiti određeni uslovi: VCE>0. Možemo zaključiti da je kalem u DC režimu modelovan kratkim spojem jer je |ZL|=|U/I|=0 odnosno U=0 što je napon na krajevima kratkog spoja. Osim naizmeničnih izvora problematični su i elementi čije se ponašanje menja u zavisnosti od frekvencije signala u električnom kolu kao što su kondenzator i kalem. izvrše potrebne izmene specifične za DC režim rada dobijamo električnu šemu. Ako primenite II Kirhofov zakon u konturi I dobijate sledeću jednačinu: 56 .40. Komponente kao što su kalem i transformator postoje jedino u slučaju prisutnog promenljivog elektromagnetnog polja. Moduo impedanse konenzatora je |ZC|=∞=|U/I| i struja I koja teče kroz kondenzator je nula kao što je slučaj kod prekida. Struja teče samo u jednom smeru. Kondenzator akumuliše energiju u DC režimu pa se stoga može njegovo ponašanje modelovati prekidom jer na sebe preuzima svu energiju i prekida strujni tok u grani u kojoj se nalazi. U tom slučaju za njega važe sledeće jednačine: IC=hfeIB i VBE=0. VCC) primenimo Tevenenovu teoremu tada je električno kolo dodatno pojednostavljeno. Kondenzatori i kalemovi su akumulacioni elementi koji akumulišu energiju.Videnović-Mišić. Električno kolo koje se koristi prilikom DC analize nakon primenjene Tevenonove teoreme Pretpostavite da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu.41. prikazano na slici 2. Đurđević.M. Vrednosti Tevenovih ekvivalenata su dobijene na osnovu formula: odnosno: Slika 2. Razmislimo kako bi do ovog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike. prikazanu na slici 2. Kondenzator se nakon izvesnog vremena napuni (naelektrisanjem) i kroz njega više ne teče struja. Naizmenični strujni izvor zamenimo prekidom (strujni izvor 5mA sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0A čije ponašanje opisuje prekid) a naizmenični naponski izvor kratkim spojem (naponski izvor 5mV sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0V čije ponašanje opisuje kratak spoj). Vrednost modula impedansi kalema i kondenzatora u DC režimu je tada |ZL|=0 i |ZC|=∞. Na osnovu Omovog zakona pišemo: |Z|=|U/I| gde je U napon na impedansi Z.2 i IB>0. Ukoliko na linearan deo kola (R1. Električno kolo pojačavača koje se koristi prilikom DC analize Slika 2.42. a to je komad žice (da budemo precizniji namotan komad žice odnosno kratak spoj.42. a I struja koja teče kroz impedansu Z. D. U DC režimu je frekvencija nula. Kako smo do istog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike? Šta se dešava sa kondenzatorom u DC režimu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U DC režimu naizmenični izvori ne postoje te ih izbacimo ako su prisutni u polaznoj šemi.

Pojačavač je prikazan na slici 2. Grubo gledano ako želimo da kao rezultat AC analize dobijemo vrednost pojedinih parametara iz električne malosignalne šeme svi delovi električnog kola (pa i hie) nam moraju biti poznati. Moduo impedanse kondenzatora je u tom slučaju |ZC|=1/ωC =1/2πfC=1/∞=0=u/i.40. Na ovaj način je jedini neliearni element stepena sa zajedničkim emiterom (što je bipolaran tranzistor) u okolini mirne radne tačke linearizovan i predstavljen modelom prikazanim na slici 2. Mirna radna tačka na izlaznom delu karakteristike je Q (VCE=10.2.6. IC=12. Iz rezultata formula vidimo da je bipolarni tranzistor zaista u aktivnom režimu.38μ). Model malih signala za bipolaran tranzistor Odrediti AC parametre stepena sa zajedničkim emiterom kao što su naponsko pojačanje Av. Zašto je neophodno pre AC anlaize odrediti položaj mirne radne tačke Q odnosno uraditi DC analizu električnog kola od interesa? Zato što nam ona daje podatke o mirnoj radnoj tački oko koje se radna tačka pojačavača kreće. Kao rezultat. a brojčani podaci su isti kao i za DC analizu. Đurđević. kondenzator promenljiv signal propušta ka ostatku kola. To nije uvek slučaj ali mi posmatramo krajnji kako bi pojednostavili prikaz kalema i kondenzatora. 57 . Naizmenični signali (AC=Alteranting Current) su izuzetno mali tako da se radna tačka kreće po malom linearnom segmentu globalno nelinearne karakteristike bipolarnog tranzistora.6. Na osnovu gore navedene pretpostavke i jednačina dobijate vrednost struje kolektora: Mirna radna tačka na ulaznom delu karakteristike je Q (VBE=0. IB=44. Da bi vam ova tvrdnja bila jasnija prisetite se jednačine iz Osnova Elektrotehnike.43. 2. ulazna Ri i izlazna otpornost Ro ako je hfe=290. Šta se dešava sa frekvencijski zavisnim komponentama kao što su kalem i kondenzator. Pre nego nacrtamo šemu stepena sa zajedničkim emiterom u AC režimu pogledajmo šta se dešava sa komponentama.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Pod pretpostavkom da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu. na osnovu prethodne jednačine dobijate vrednost bazne struje IB: Ukoliko primenite II Kirhofov zakon u konturi II dobijate sledeću jednačinu: Proveravamo da li je tranzistor zaista u aktivnom režimu odnosno treba proveriti uslove važenja modela (tj. AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Nakon što je urađena DC analiza pojačavača trebalo bi da se proračunaju parametri AC analize odnosno parametri koji karakterišu pojačavač u bliskoj okolini mirne radne tačke Q. D. M.87m).Videnović-Mišić. Ti podaci su u AC model bipolarnog tranzistora ugrađeni preko hie=VT/IBQ= hfeVT/ICQ gdje je VT termički napon vrednosti 25. Možemo zaključiti da je napon na kondenzatoru nula odnosno da je kondenzator u AC režimu zamenjen kratkim spojem. Kondenzator akumuliše energiju u jednosmernom režimu dok u naizmeničnom ukoliko su frekvencije velike ne može stići da se prilagodi promeni pobudnog signala.M. U AC režimu su u kolu samo naizmenični signali što znači da jednosmerni izvori nisu dopušteni u šemi odnosno naponski izvor je zamenjen kratkim spojem dok je strujni izvor zamenjen prekidom (istom logikom kao i ranije).69. Posmatraćemo situaciju u kojoj je frekvencija izuzetno velika.2 i IB>0.43. Tek sada izračunavate preostale napone i struje potrebne za određivanje položaja mirne radne tačke.6mV na sobnoj temperaturi a IBQ i ICQ bazna i kolektorska struja u mirnoj radnoj tački Q. Slika 2. Taj nivo rešavanja električnih kola je prilagođen II godini studija. da li ste dobro pretpostavili i da li ste zaista u tom režimu i da li će vrednosti koje proračunate zaista biti vrednosti koje bi se dobile u realnom kolu) odnosno VCC>VCE>0.

Na osnovu konture I izlazni napon je oblika: Na osnovu II Kirhofovog zakon primenjenog na ulazni deo ekvivalentne šema za male signale prikazane na slici 2. dobijamo izraz za struju baze ib prvo kao funkciju napona vgt a nakon toga kao funkciju pobudnog generatora vg.M. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom nakon primene Tevenenove teoreme Određivanje naponskog pojačanja celog električnog kola Av=vo/vg Ako želimo naći naponsko pojačanje tada je potrebno naći odnos izlanog napona vo i pobudnog generatora vg odnosno Av=vo/vg . uC napon na krajevima kondenzatora. Kalem je komponenta koja je nešto više od komada žice samo u naizmeničnom režimu. Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI gde je C kapacitivnost kondenzatora. Rpc=Rp||Rc.44. Do istog zaključka ste mogli doći na sledeći način. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom Primenom Tevenenove teoreme (na deo obeležen osenčenim kvadratom) možemo dodatno pojednostaviti šemu. Stoga je velika struja kroz kondenzator odnosno velike promene napona na kondenzator u kratkom vremenskom intervalu rezultat havarije (a vrlo retko projektantove želje). iC struja koja teče kroz kondenzator. M.44. Šta kalem govori ostatku kola: ja akumulišem i u sebe preuzimam svu AC energiju. odnosno kroz kalem teče nulta naizmenična struja.45.Kalem u AC režimu zamenjujemo prekidom. U tom režimu kalem akumuliše energiju. Ukoliko uvedemo sve gore navedene izmjene malosignalna šema za stepen sa zajedničkim emiterom je prikazana na slici 2. Moduo impedanse kalema je |ZL|=ωL =2πfL=∞=u/i. Đurđević. Diferencijal u jednačini govori da je nagla promena napona uC na krajevima moguća samo u slučaju velikih struja koje teku kroz njega. U grani sa kalemom ne teče naizmenična struja jer se on opire promeni struje (Osnove Elektrotehnike) pa ga u AC režimu rada zamenjujemo prekidom (jer je AC struja nula) ukoliko je prisutan u kolu. Izrazi za odgovarajuće Tevenenove ekvivalente su: Slika 2. Otpornosti R1.Videnović-Mišić.2=R1||R2. slika 2. 58 . D.45. Želimo da u prelaznim procesima teku što manje struje kako bi potrošnja bila što manja.45.

Nepoznata otpornost Ro se određuje na osnovu Omovog zakona (odnosa napona i struje).46. Određivanje izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Ro Izlazna otpornost pojačavačkog stepena Ro je otpornost koju vidi potrošač Rp priključen na izlaz pojačavačkog kola. Ukoliko je očitavamo nakon komponenti vg i Rg.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Zamenom prve formule u drugu dobijamo vezu izlaznog i ulaznog napona: Jednostavnim sređivanjem prethodne jednačine dobijamo izraz za naponsko pojačanje: gde je Određivanje ulazne otpornosti pojačavačkog stepena Ri Ulazna otpornost pojačavača Ri je otpornost koja se „vidi” na fizičkom ulazu pojačavačkog stepena.46. 59 . Strujni izvor hfeib zavisi od bazne struje ib i kao takav ne podleže eliminaciji iz električnog kola pri proračunu Tevenenovog ekvivalenta. M. Po njemu je izlazna otpornost pojačavačkog stepena.M.Videnović-Mišić.46. Ukoliko ulaznu otpornost očitavamo nakon generatora vgt tada je ona oblika Ri=Rgt+hie=Rg||R1||R2+hie≈hie. Svi nezavisni izvori su isključeni (naponski izvori KS a strujni izvori zamenjeni prekidom) jer bi u protivnom dobili pogrešnu infomaciju o naponu i struji od interesa. Kako je u pitanju linearno kolo na taj način Ro se određuje kao Tevenenov ekvivalent otpornosti. Malosignalna šema stepena sa zajedničkim emiterom pri proračunu izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Izlaznu otpornost pojačavačkog stepena definišemo na sledeći način: Zadatak bismo mogli pojednostaviti ukoliko pogledamo koliku otpornost vidi test generator vt . i slici 98. Šema za proračun izlazne otpornosti sa test generatrom je prikazana na slici 2. ulazna otpornost je Ri=R1. označena na slici 2. na slici 97. gde je RY otpornost paralelno vezana otporniku RC. Đurđević.2||hie≈hie. Slika 2. D.

slika 2. Sledi da je hfe ib=0 što u malosignalnoj šemi modelujemo prekidom. možemo primetiti da je model unilatelaran.43. Ponovo imamo jednu jednačinu a dve nepoznate  ne možemo vY eksplicitno izraziti kao funkciju ib.46.6. Ako pogledamo model malih signala bipolarnog tranzistora. Kako su otpornosti u kolu pozitivne veličine tada je Na ovaj način smo dobili da je izlazna otpornost pojačavačkog kola RC. možemo primetiti da je eliminisanjem pobudnog nezavisnog generatora vg eliminisan (u ovom električnom kolu) jedini mogući izvor struje ib odnosno da je ib=0.3. prikazano na slici 2. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.47 Malosignalna šema potrebna prilikom određivanja otpornosti RY Problem izlazne otpornosti pojačavačkog stepena se svodi na problem određivanja RY. Malosignalno kolo u kojem pokušavamo odrediti Tevenenov ekvivalent otpornosti je jednostavnije.47. Napon vbc je nepoznata veličina kao i vY (za struju baze ib smatramo da je pomoćna promenljiva). D. M. Primenom II Kirhofovog zakona u konturi I dobijamo gde je vce napon na strujom kontrolisanom strujnom generatoru.M. Ako pogledamo malosignalnu šemu prikazanu na slici 2. Na osnovu znanja Osnova Elektrotehnike smo mogli zaključiti isto na sledeći način. MICROCAP ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Stepen sa zajedničkim emiterom 60 . Možemo zaključiti da test generator vt vidi otpornost RC||∞= RC. 2. Primenom II Kirhofovog i Omovog zakona u konturi III dobijamo Proizvod dva broja jednak je nuli ako je bar jedan član proizvoda jednak nuli. Na osnovu vrednosti napona test generatora vY i struje koja teče kroz test generator iY primenom Omovog zakona dobijamo vrednost otpornosti Očigledno je Što se tiče napona vY nemoguće je naći konturu u kojoj bi on bio jedini nepoznat napon.Videnović-Mišić. Tok signala u modelu je s leva na desno odnosno nema povratnog uticaja kolektorsko-emiterskog dela modela bipolarnog tranzistora na bazno emiterski pn-spoj. Napon vce je nepoznata veličina koja se ne može izračunati ni iz jedne druge konture što se može videti ako primenite II Kirhofov zakon u konturi II.

. Run Options Save izvršava simulaciju uz njeno čuvanje na disku (*. Promenljive stanja (State Variables) su inicijalno postavljene na nulu.48. Upisati vrednosti za vremenski opseg tranzijentne analize (Time Range). Slika 2. maksimalni korak (Maximum Time Step) i temperaturu (Temperature).TSA) kao da je to nova simulacija. Run Options Retrieve učitava prethodno sačuvanu simulaciju (*. Definisanje parametara tranzijentne analize Pokrenite tranzijentnu analizu izborom opcije Analysis  Transient ili Alt+1.49. Automatski se otvara prozor na slici 2.49. navedene na šemi. U slučaju da smo odabrali opciju Operating Point Only tada su vrednosti promenljivih stanja upravo vrednosti u mirnoj radnoj tački Q.TSA). Promena promenljivih stanja se može posmatrati tokom trajanja tranzijentne analize. Aktiviranjem tastera F12 automatski se otvara prozor State Variables Editora u kome se nalaze vrednosti promenljivih stanja (naponi čvorova.). Naknadni unos i izmena parametara komponenti je moguća otvaranjem prozora sa karakteristikama komponente duplim klikom na komponentu. M. Run Options Normal izvršava simulaciju bez njenog čuvanja na disku. Jednostepeni pojačavač sa zajedničkim emitorom Opcijom New napravite novi model NPN tranzistora naziva Personal u kome je potrebno uneti vrednost parametra BF (Forward Beta)=290 jer je taj parametar upravo hfe. slika 2.Videnović-Mišić. Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijente analize Opcijom Run Options definišete da li je vaša simulacija sačuvana na disk.49.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Nacrtati šemu stepena sa zajedničkim emiterom prikazanim na slici 2. Ako prvi put pokrećemo simulaciju tada su vrednosti promenljivih stanja nule. DC režim 61 . Za model sinusnog generatora odaberite 1MHz. *. struje kalemova. Slika 2. Ako ste završili analizu bez povratka u Schematic Editor tada su to vrednosti dobijene na kraju analize. Prilikom povezivanja komponenti vodite računa o položaju čvorova. Promenite naziv generatora u vg. Opcijom State Variables Leave promenljive stanja zadržavaju poslednje vrednosti. proračun i crtanje grafika može oduzeti previše vremena).48.. State Variables Read učitava prethodno sačuvane vrednosti promenljivih stanja (sačuvano opcijom Write u State Variables Editoru.TOP). Đurđević. Vrednost maksimalnog koraka (1n) ne sme biti ni suviše velika (oblik signala koji se prikazuje je grub) niti suviše mala (opterećuje resurse dodeljene MC7 tj. D. Prilikom crtanja komponenti unesite njihove vrednosti.M.

*.Videnović-Mišić. Selektovana opcija Operating Point Only omogućava samo proračun položaja mirne radne tačke. nam mogu pomoći.38μ) i Qiz (VCE=10.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Selektovana opcija Operating Point omogućava određivanje napona i struja u mirnoj radnoj tački. Na dva odvojena grafika (upišite redni broj grafika desnim klikom miša na prazno mesto ispod P) predstavite napon pobudnog generatora i izlazni napon (desni klik na Y Expression. Opcije X Range i Y Range označavaju opsege prikaza rezultata simulacije za promenljive selektovane u prozoru X. U pripremi za vežbu ste izračunali Qul (VBE=0. Proračunavaju se nove promenljive stanja kao odgovor električnog kola na sve pobude u T=0. IB=44.51.69. slika 2.TNO fajl u kome se nalaze vrednosti napona i struja u mirnoj radnoj tački Q Rezultati tranzijentne analize za stepen sa zajedničkim emiterom 62 . Deselektujte Operating Point Only i selektujte Operating Point opciju. slika 2. linearizovan model bipolarnog tranzistora koji je daleko jednostavniji od SPICE MC7 modela. Primećujemo dobro slaganje rezultata. D.i Y.51.6. Rezultat ove analize se vidi u State Variables Editoru. Kao polazna osnova se koriste inicijalne promenljive stanja. slika 2.87m). Bolje rešenje je otvoriti u folderu Data (na disku gde je MC7 instaliran) naziv_fajla. Ova opcija omogućava MC7 da proračuna polaznu tačku za tranzijentnu analizu. Vrednost napona u mirnoj radnoj tački (a) u State Variables Editoru (b) u Schematic Editoru Ako želimo proveriti prethodno izračunate vrednosti promenljivih koje definišu položaj mirne radne tačke Q rezultati prikazani na slici 2. Zbog toga su rezultati dobijeni MC7 analizom tačniji.50. TNO (transient numerical output). IC=12. Selektujte opciju za automatsko reskaliranje prikazanog opsega (Auto Scale Ranges). M.M. Uporedite te vrednosti sa vrednostima koje je izračunao MC7.50(b).50(a). Slika 2.Expression ukoliko nije selektovana Auto Scale Ranges Opcija. ili povratkom u Schematic Editor selektovanjem ikonice Node Voltages iz linije sa alatima. Tranzijentna analiza nije urađena. Đurđević. Da bi mogli uporediti ove dve slike selektujte ikonicu Node Numbers iz linije sa alatima kako bi oznake čvorova postale vidljive.50. Tokom ad hoc izračunavanja koristimo pojednostavljen. odaberite opciju Variables  Device Voltages ili ako su na šemi prikazani čvorovi opcijom Variables  Node Voltages). Slika 2.

prozor sa parametrima ovog otpornika.53. Sika 2. Slika 2.52. Tačka koju smatramo izlazom pojačavača je Minus Pin otpornika Rp.52. Selektujte opciju Pin Names kako bi imena pinova otpornika postala vidljiva. Za stepen sa zajedničkim emiterom je karakteristično da jedino ova pojačavačka konfiguracija (u odnosu na konfiguracije sa zajedničkom bazom i zajedničkim kolektorom) ima negativno naponsko pojačanje.M.53(a). D. duplim klikom na Rp.Videnović-Mišić. Zatvorite prozor tranzijentne analize i u Schematic Editoru otvorite. Rezultati su prikazani na slici 2. Sa OK potvrdite izmenu. Zbog toga se porastom ulaznog napona vg video porast napona na otporniku za koji smo smatrali da je izlazni. M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Svi parametri tranzijentne analize su uneseni. (a) Izgled otpornika Rp u Schematic Editoru (b) Stepping prozor SIN 1MHz generatora 63 . Đurđević. MC7 prilikom crtanja napona v(Rp) odnosno napona na otporniku Rp crta Vplus-Vminus. Pokrenite analizu opcijom Run ili sa F2. Da li možete da na vašim graficima uočite takav tip promene? Ukoliko se pojačavački stepen ne ponaša kao invertujući a šematski prikaz kola je korektan razlog može biti otpornosti Rp ukoliko ste označavanje signala koji treba da se iscrtaju realizovali opcijom Variables  Device Voltages. Pojačavač koji analiziramo predstavlja invertujuću pojačavačku konfiguraciju kod koje kako ulazni napon raste izlazni napon opada. Rezultati tranzijentne analize Izgled otpornika Rp je prikazan na slici 2.

Sa strelicama gore/dole na tastaturi prođite kroz sve krive. Na ovaj način možete menjati samo parametre složenih modela kao što su npr.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako ne želimo da menjamo oznake u prozoru za podešavanje parametara tranzijentne analize rotiranjem otpornika Rp rešavamo ovaj problem. Parametar koji se menja je amplituda (A). ulazni napon ili oba napona? Interesuje nas pri kojoj amplitudi ulaznog napona je električno kolo pojačavač odnosno kada se vratio u linearni režim rada. Pokrenite analizu. Granična vrednost amplitude između A=0 i A=100mV.54. M. Preostale opcije su da označite tekstualno izlaz ili da prikažete brojeve čvorova te da opcijom Variables  Node Voltages unesete čvor u Y-Expression polje. Konačan izgled ekrana je prikazan na slici 2. Vidimo da izlazni napon nije sinusoidalni. Sa OK potvrdite unos. Đurđević.cir) nalazi informacija koja komponenta ili model (SIN 1MHZ) i koji njihov parametar (A) je Stepping opcijom izmenjen kao i koju vrednost trenutno ima (A=1). Promena amplitude je od 0 (From) do 1 (To) sa korakom 0. 64 . Slika 2.M. Uočimo da je ulazni napon sinusoida koju smo definisali pomoću standardnog 1MHz modela MC7 za sinusne generatore.55. za sinusni generator SIN 1MHZ i za bipolarni tranzistor NPN Personal. U zaglavlju grafika se osim naziva fajla (ZAJEDNICKI_EMITER. Pokrenite tranzijentnu analizu. Pri kojoj vrednosti amplitude A sinusnog generatora 1MHZ stepen sa zajedničkim emiterom prelazi u nelinearan režim rada. Pokrenite ponovo tranzijentnu analizu.Videnović-Mišić.54. Rezultat tranzijentne analize je prikazan na slici 2. D. Selektujte opciju Model. Otvorite prozor tranzijentne analize i isključite prikazivanje ulaznog napona (desni klik u polje koje opisuje redni broj grafika i opcija None ili samo obrišite vrednost rednog broja grafika (u ovom slučaju je 1 V(vg)). Ulazni i izlazni napona nakon Stepping promene amplitude pobudnog generatora Šta nas interesuje? Izlazni napon. Selektujte opciju Step It=Yes. Opcijom Stepping menjate parametar sinusnog generatora (Step What=SIN 1 MHZ). U zaglavlju svakog grafika se nalazi informacija o parametrima stepping funkcije što znači da već imamo informaciju o ulaznom naponu tako da je njegovo predstavljanje višak. Uđite u mod za očitavanje vrednosti kako bi parametri Stepping funkcije postali vidljivi. Metod promene je linearan (Method =Linear). Šta je razlog? Kako bi vi rešili ovaj problem? (R: promeniti položaj mirne radne tačke Q ili smanjiti amplitudu pobudnog generatora vg) Odlučićemo se za opciju variranja amplitude pobudnog generatora.1 (Step Value). Opcijom Scale Mode u kojoj se nalazite nakon završetka analize zaokružite jednu periodu signala.

amplitudu sinusnog sinala A=0.01 sinusnog generatora. Očitajte vrednosti amplitude izlaznog signala V(Rp) (R:1.M. Odaberimo npr. uđite u kursor mod).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu. Ponovite prethodni postupak (pokrenite analizu. Znajući vrednost amplitude pobudnog (0.18) signala moguće je izračunati naponsko pojačanje celog kola odnosno Av=v(Rp)/vg=-118.55.Videnović-Mišić. Slika 2.56. zumirajte dve periode. smanjeni koraci u Stepping prozoru Za koje vrednosti amplitude sinusnog generatora električno kolo sigurno nije u linearnom režimu rada? (A=100mV i 90mV). 65 .18V). D. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu Kako bi našli što tačniju vrednost granične vrednosti amplitude pozovite funkciju Stepping. Isključimo Stepping funkciju. Promenite amplitudu A sinusnog generatora od 0 do 100mV sa korakom 10mV odnosno unesite finiju promenu. Znak minus proističe iz invertujuće prirode stepena sa zajedničkim emiterom.56. Pokrenite tranzijentnu analizu. Đurđević. Određivanje naponskog pojačanja celog kola Av=vo/vg Promenimo u Schematic Editoru parametar A=0.01) i izlaznog (1. Sa OK potvrdite unos. M.01. Rezultat je prikazan na slici 2. Ukoliko pogledamo rezultat formule (Av=-122) zaključujemo da je slaganje rezultata dobro.

• Pokrenite analizu. Šta je to već superpozicija. Đurđević. kroz otpornik Rg.58. Da bi se stavili u položaj otpornika Rp posmatramo električno kolo na mestu Rp od izlaza ka ulazu pomoću napona.M. Slika 2. Eliminišemo ga kratkim spojem. prikazani smerovi i vrednosti struja u električnom kolu Slika 2. tada je negativna vrednost ulazne otpornosti nastala usled neusaglašenosti smera struje odnosno minus i plus priključka otpornika. Uporedite sa izračunatom vrednošću ovog parametra.NPN tranzistora). –V(6)/I(RG).57. slika 2. Rešenje je da se ili okrene otpornost Rg kako bi Plus priključak otpornosti bio u čvoru 7 i struja tekla u pojačavački stepen ili stavi u prozoru za podešavanje parametara Tranzijentne analize znak minus ispred izraza za otpornost tj. struje i Omovog zakona odnosno određujemo Tevenenov ekvivalent otpornosti postavljanjem test generatora vt. Pri tome nijedan nezavisni izvor u AC režimu ne sme biti uključen. Nakon ulaska u kursor mod očitajte vrednost ulazne otpornosti pojačavačkog kola Ri. • Ponovo pokrenite tranzijentnu analizu i očitajte vrednost izlazne otpornosti Ri. Prvo radimo DC analizu (aktivni samo DC izvori signala u kolu) a nakon nje AC analizu (aktivni samo AC izvori signala u kolu). DC nezavisne izvore eliminišemo prilikom proračuna ali ih u MC7 analizi ne smemo eliminisati. Uporedite rezultat sa izračunatom vrednošću ove otpornosti (Ri≈hie≈576Ω) • Ukoliko smo dobili negativnu vrednost pogledajmo šematski prikaz kola u Schematic Editoru. Ukoliko je smer struje i(Rg) kao na slici 2. • Unesite u prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize parametre za proračun ulazne otpornosti. Ukoliko pogledamo šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom vidimo da je jedini AC nezavisni izvor vg(t).57. Zbog toga određujemo Ri nakon generatora vg i njegove otpornosti Rg jer je taj deo električnog kola deo sa malim signalima što obezbeđuje prisustvo kondenzatora CS1. U ad hoc analizi principom superpozicije rešavamo linearizovano električno kolo (koristite pojednostavljene linearne modele nelinearne komponente. Neka se vidi samo grafik koji prikazuje tu otpornost. Uključimo sa Currents ikonicom u liniji alata prikaz vrednosti struja i njihovih smerova u kolu.Videnović-Mišić. Šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize Određivanje izlazne otpornosti pojačavača Ro Izlazna otpornost pojačavačkog kola je otpornost koju “vidi” potrošač Rp koji je priključen na izlaz pojačavača.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Određivanje ulazne otpornosti pojačavača Ri Ulazna otpornost je parametar AC analize što znači da se dobija kao odnos malih naizmeničnih napona i struje. M. • Pokrenite tranzijentnu analizu.58. U slučaju MC7 ne možemo prilikom proračuna izlazne otpornosti eliminisati DC izvore jer bi na taj način iz kola izbacili polarizaciju komponente i 66 . D. • Interesuje nas odnos napona u tački 6 i struje koja teče u toj grani npr.

• Izmenite polazno kolo pojačavača sa zajedničkim emiterom sledeći gore navedena objašnjenja Rešenje je prikazano na slici 2. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom.60. MICROCAP AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu. Interesuje nas moduo amplitude izlaznog AC signala (moduo amplitude napona u tački 5 izražen u decibelima) ne i njegova faza (ph (v(5)).62. Rezultat je prikazan na slici 2.Videnović-Mišić. U skladu sa tim unesite odgovarajući Y-Expression u prozor tranzijentne analize. • Pokrenite AC analizu. Superpoziciju i linearizaciju inače nelinearnih komponenti smo uveli jer su naš matematički alat i sposobnosti ograničeni.6.59. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize prilikom određivanja izlazne otpornosti Ro pojačavačkog stepena Očitajte vrednost izlazne otpornosti (Ro=-1kΩ). Setite se kakav ste smer struje prilikom ad hoc proračuna izlazne otpornosti imali.63. To programu nije potrebno i on istovremeno rešava jednačine dobijene na osnovu I. Pokrenite analizu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI tranzistor ne bi bio u aktivnom režimu. Interesuje nas odnos test napona vt i struje koja teče kroz test generator.59.61. Slika 2. Unesite parametre AC analize. Očitajte vrednost Ro. D. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara AC analize. slika 2. 67 . M. 2.60. II Kirhofovog i Omovog zakona iz konfiguracije električnog kola i nelinearne jednačine koje definišu ponašanje nelinearne komponente (u ovom slučaju bipolarnog tranzistora). Frekvencijski opseg je od 1kHz do 1THz (1E12). Generator vt je modela SIN 1MHZ. Da li je ovaj rezultat očekivan? Šta je uzrok neslaganja? (Pogledajte smer struje kroz test generator. Đurđević. • Pokrenite tranzijentnu analizu. • Odaberite opciju Analysis  AC. Uporedite sa prethodno izračunatom vrednošću (Ro=RC=1kΩ). Šematski prikaz konfiguracije potrebne za određivanje izlazne otpornosti Slika 2.) Unesite u prozoru prozoru tranzijentne analize potrebnu izmenu. Rešenje ovih jednačina (grafički presek različitih krivih) daje položaj radne tačke. prikazanim na slici 2. slika 2.4.M.

M. Rezultat je dat u decibelima i da bi odredili naponsko pojačanje potrebno je to uzeti u obzir tj. Nakon rešavanja ove jednačine dobijamo Av=119. Stepen sa zajedničkim emiterom • Uđite u mod za očitavanje i odredite vrednost db(v(5)) u zaravnjenom delu karakteristike (R: 41.3026.533). Rezultat AC analize 68 . 20 log(Av)=41. Da li je rezultat blizak očekivanom? Zašto se znak pojačanja ne slaže (posmatra se moduo amplitude izlaznog signala te je vrednost naponskog pojačanja koje na osnovu njega dobijemo apsolutna vrednost pojačanja )? Slika 2.63.533. Đurđević. U AC analizi se amplituda pobudnog signala automatski postavlja na A=1 dok mu se frekvencija menja kao što je definisano u Frequency Range. To znači da je naponsko pojačanje definisano kao Av=V(Rp)/vg sada oblika V(5)/ vg=V(5)/A= V(5)/1= V(5).M. D. Prozor sa parametrima AC analize Slika 2.Videnović-Mišić.61.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.62.

Detaljnije projektovanje mreže podrazumeva dalju nadgradnju sinteze mreže.Videnović-Mišić. ali ne sadrže povratne sprege. prilikom učenja MC7. Tokom ovih vežbi analiziraćemo digitalna elektronska kola odnosno elektronska kola koja obrađuju digitalne signale. Slika 2.61. Postupak sinteze kombinacione mreže počinje formalnim opisom željenih funkcija mreže. kao što su vreme propagacije kroz kolo. Ukoliko imate malo vremena na raspolaganju molim vas da pogledate I.64. 2. Pomoću komandi Go To Y =41. na primer: dekoder. decimalni -10 različitih nivoa. oktalni – 8 različitih nivoa. broj dozvoljenih amplitudskih nivoa digitalnih signala je ograničen i zavisi od numeričkog sistema kojeg koristite za predstavljanje podataka (binarni – 2 različita nivoa. generator parnosti.M. Kombinacione mreže se koriste u svim digitalnim sistemima. Analiza već gotove kombinacione mreže obuhvata formalan opis funkcije koju mreža izvršava na osnovu date logičke šeme. koder. počev od najprostijih digitalnih uređaja do velikih ¨super¨ računara.533dB očitajte položaj donje i gornje granične učestanosti (R: fd=3. gde su fd i fg donja i gornja granična učestanost odnosno učestanosti na kojima vrednost pojačanja u decibelima opadne za 3dB. standardizovanih. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom.html. gde se u obzir moraju uzeti realne karakteristike logičkih kola.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na predavanju iz Uvoda u Elektroniku ste definisali propusni opseg (BW=bandwidth) kao BW=fg-fd. Iako je ljudima prirodan decimalni numerički sistem njegova implementacija bi u digitalnim računarima bila skopčana sa velikim poteškoćama u pogledu tehničke realizacije.yu/predmeti/2/el.16 različitih nivoa). KOMBINACIONE MREŽE Digitalne logičke mreže se mogu klasifikovati u dve grupe. Ova digitalna kola bi morala da imaju deset jasno definisanih različitih stanja što bi se moglo realizovati po cenu velike složenosti. Na takav način se izbegava uticaj prethodnog stanja na sledeće stanje mreže što je tipično ponašanje sekvencijalnih mreža. Do sada smo. II i III deo prezentacije iz digitalne elektronike na adresi http://www. funkcija koje su zajedničke za raznovrsne digitalne sisteme. multiplekser. faktor grananja i slično. Sa stanovišta jednostavnije i pouzdanije realizacije je daleko bolje koristiti binarni brojni sistem koji je reprezentovan sa samo dva stanja odnosno dve različite vrednosti signala (digitalni binarni signal). odnosno izlazni signal sa bilo kog kola se ne sme dovoditi na ulaz mreže. prikazano na slici 2.11kHz). Zbog veoma široke primene.ac.7. 2.1. vreme rastuće i opadajuće ivice signala. kombinacione i sekvencijalne. heksadecimalni. Izlazni signal kombinacionih logičkih mreža zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala. sledi minimizovanje logičke funkcije (korištenjem Karnoovih mapa ili osnovnih zakonitosti Boolean algebre) i formiranje logičke šeme pogodnim metodom (u zavisnosti od raspoloživih logičkih kola).kel. pojedini tipovi mreža su dobili naziv prema funkciji koju obavljaju.ns. prikazanim na slici 2. Đurđević. odnosno predstavljanje mreže kombinacionom tabelom ili logičkom jednačinom. analizirali analogna elektronska kola posmatranjem (analognih) signala u kolu. SIGNALI U DIGITALNIM ELEKTRONSKIM KOLIMA Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu.7. margine šuma.64. kako ne bi uticao na ulaz istog tog kola. Uočili smo da je broj dozvoljenih vrednosti analognog signala neograničen.533dB-3dB=38. Za razliku od analognih signala. M. u granicama napona napajanja analognog kola. Digitalni binarni signali u proizvoljnom digitalnom elektronskom kolu 69 . D.ftn. Kombinacione mreže sadrže proizvoljan broj logičkih kola. a i zbog specifičnih.

Unesite vrednost za parametar Value fiksne digitalne vrednosti i za njega čekirajte opciju Show.Videnović-Mišić. • Promenite ime komponente sa U0 na Uproba. Od interesa su parametri Part. Automatski se pojavljuje simbol fiksne digitalne vrednosti . koji označava ime komponente. D.65.65. i Value. sedmosegmentnog displeja i digitalnog prekidača). • Odaberite opciju Component  Digital Primitives  Stimulus Generators  Fixed Digital. Ukoliko postavimo fiksnu digitalnu vrednost na željeno mesto u šemi automatski će se otvoriti prozor sa njenim parametrima. Fiksne digitalne vrednosti Kako smo se odlučili za binaran digitalni numerički sistem odnosno sistem u kome promenljiva može uzeti samo dve različite vrednosti 0 (Low) ili 1 (High) logično je pitanje kako te konstantne digitalne nivoe (baterija u analognom kolu) možemo napraviti u MC7. M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Digitalni signali u MC7 Prilikom sinteze analognih kola u MC7 koristili smo analogne komponente. Prozor sa parametrima modela fiksne digitalne vrednosti Promenljive digitalne vrednosti Ukoliko želite da u digitalnoj mreži postoji izvesna dinamika bilo bi dobro da se upoznamo sa MC7 opcijama koje nam omogućavaju definisanje promenljivih digitalnih vriednosti. Đurđević. Components  Digital Library (iz ovog menija biramo komercijalne komponente kojima su proizvođači odredili parametre modela) ili Components  Animation (ukoliko je potrebna komunikacija između uređaja i nas kao korisnika koja se postiže pomoću LED dioda. Na raspolaganju su dve opcije : Digital Switch ili Stimulus Generator. Rezultat bi trebao biti sledećeg oblika Slika 2. Automatski se pojavljuje simbol digitalnog prekidača 70 . U slučaju digitalnih elektronskih kola komponente se nalaze u menijima Components  Digital primitives (iz ovog menija biramo standardne komponente kojima sami definišemo parametre modela).M. iz menija Components  Analog Primitives ili Components  Analog Library. slika 2. Čekirajte opciju Show da se taj parametar vidi. Digital Switch • Izaberite opciju Components  Animation  Digital Switch. koji definiše vrednost fiksne digitalne vrednosti (0 ili 1).

Videnović-Mišić.66. d(1) neophodno je da na ekranu imate digitalni prekidač kako bi klikom u polje simbola mogli menjati položaj prekidača odnosno vrednost na izlazu prekidača. Slika 2. Zadatak digitalnog prekidača je da omogući promenu vrednosti pobudnog ulaznog signala sa 0 na 1 ili 1 na 0. Slika 2. Sada je vidljiv i digitalni prekidač i prozor u kome se prikazuje rezultat promene položaja prekidača.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI odnosno ukoliko uključimo oznake čvorova u kolu. slika 2.67. 71 . Prozor tranzijentne analize prilikom testiranja digitalnog prekidača • Da biste mogli da menjate digitalnu vrednost signala u čvoru 1 tj.67. M. Izbor Y Expression možemo dobiti direktnim upisivanjem ili desnim klikom u odgovarajuće polje izborom opcije Variables  Digital States  d(1). Izaberite opciju Analysis  Transient Analysis.M. Pokrenite tranzijentnu analizu. Posmatrajte šta se dešava u prozoru koji prikazuje vrednost njegovog signala. Đurđević.66. • Testirajte digitalni prekidač. D. Opcijom Windows  Tile Vertical u delu tranzijentne analize podelite radnu površinu vertikalno. U prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2. Šta primećujete? Ukoliko ste sporije kliktali na simbol digitalnog prekidača promena vrednosti d(1) se ili nije videla ili ste je jako retko uočili. – Testiranje digitalnog prekidača • Menjajte položaj digitalnog prekidača. Da bi ova promena nastala neophodno je pokrenuti tranzijentnu analizu (pustiti vreme da teče kako bi promena vrednosti digitalnog signala bila vidljiva) i kliknuti mišem u polje simbola ove komponente.

Da bi kontrolisano proverili sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih potrebno nam je više vremena nego što nam u ovom slučaju MC7 daje. 2. Digitalni pobudni generator (b) prozor sa parametrima Stim1 Komponente koje nas interesuju su od Stim1 do Stim16 gdje je Stim skraćenica za Stimulus Generator dok broj nakon Stim označava broj bita na izlazu pobudnog generatora. D. slika 2.define 72 . TIMESTEP Parmetrom TIMESTEP se definiše perioda takt signala u sekundama. Parametri koji su izuzetno bitni za definisanje oblika digitalnog pobudnog signala o kojima ćemo reći nešto više su FORMAT. FORMAT=134 nam govori da je prvi bit izlaza binarni. (a)Opcija Animate (b)Help za Animate Options dialog box Digitalni prekidač se nalazi na ulazu digitalnog kola.M. Automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima. oktalan FORMAT=3. COMMAND i TIMESTEP.define naredbe koja definiše i kreira izlaz pobudnog generatora. Kao i do sada parametar Part predstavlja ime komponente.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.2. COMMAND Pomoću parametra COMMAND pisanjem par linija koda definišete izgled signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora. • Izaberite opciju Components  Digital Primitives  Stimulus Generators. Izborom Help  Contents  Index. Zbir svih brojeva koji su predstavljeni u liniji FORMAT moraju biti jednaki broju bita na izlazu pobudnog generatora.69. Ukoliko želimo da je signal binaran tada je FORMAT=1. • Odaberite sa spiska generator Stim1.68(b). pronađite više informacija o ovoj opciji.69(b). Đurđević.69(a). sledeća tri bita predstavljaju oktalni broj i preostala 4 bita predstavljaju heksadecimalni broj. M. Difolt vrednost je nula. FORMAT Parametar FORMAT definiše format signala na izlazu pobudnog generatora. slika 2.Videnović-Mišić. Npr. . Najčešće selektovana opcija je Wait For Time Delay koja zahteva unos vrednosti kašnjenja (Time Delay) između dve uzastopne tačke prilikom računanja MC-a. Slika 2. što zna da potraje. Glavni deo koda kojim opisujete ponašanje pobudnog digitalnog generatora se nalazi iza .7.68(a). slika 2. Da bi se ovakav pobudni generator mogao realizovati morali smo na početku izabrati Stim 1+3+4=Stim8. Klikom miša na željeno mesto ga postavite na radnu površinu. heksadecimalan FORMAT=4. Dodatno vreme za osmišljavanje položaja prekidača se dobija ukoliko se MC7 uposli kako bi proces izračunavanja tekao sporije. Promenom njegove vrednosti mi analiziramo napravljeno digitalno kolo odnosno određujemo njegov princip funkcionisanja. slika 2. Drugi način za testiranje kola je pomoću digitalnih pobudnih generatora čiji su ekvivalent u analognom svetu naponski generatori. DIGITALNI POBUDNI GENERATORI (STIMULUS GENERATORS) Promenom položaja digitalnog prekidača morate proći kroz sve moguće kombinacije kako bi utvrdili funkciju gotovog digitalnog kola. čijim podešavanjem možemo delimično da usporimo analizu MC-a jer se sa Animate Options definiše interval između dve tačke računanja MC-a. U liniji COMMAND se navodi ime promenljive .68. Izborom ikonice Animate automatski se otvara prozor. U MC se to postiže ubacivanjem digitalnog pobudnog generatora.

Ponovi ovaj postupak n puta. Signal je vrednost nula sve do 150ns kada vrednost signala ponovo postaje 1.define pob +0ns 1 + 50ns 0 + 150ns 1 Kakva je razlika u odnosu na prethodni zapis? Generator nije definisan u jednom redu već se naredba nastavlja u više redova. Prethodno definisan signal možemo tada napisati na treći način: . U SPICE-u je oznaka za nastavak u novom redu + što je upravo novina u odnosu na prethodnu definiciju pobudnog generatora. M. nepohodno je da se upoznamo sa osnovnim naredbama. Naredba <time> <value> Primer / objašnjenje U trenutku <time> signal ima vrednost <value>. U preostalim naredbama logika je ista. Vreme promene signala se može definisati relativno u odnosu na prethodni trenutak. Đurđević. odnosno da definišemo kako se njegovi izlazi menjaju u vremenu. Ukoliko u igru uvedemo parametar Time Step prethodno definisan signal možemo predstaviti na sledeći način (npr. <value> je vrednost za koju se u ovom slučaju smanjuje ili povećava vrednost signala na izlazu digitalnog generatora. <time> INCR BY <value> <time> DECR BY <value> <time> GOTO <label name> <n> TIMES <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> REPEAT FOREVER 73 .define pob +0ns 1 + +50ns 0 + +100ns 1. za jednobitni pobudni generator : . <time> predstavlja momenat u kome se izvršavaju naredbe INCR BY (increment by= povećaj za) ili DECR BY (decrement by= smanji za). Time Step=50ns): +0ns 1 +0ns 1 + +c 0 relativno ili +c 0 apsolutno + +2c 1 +3c 1 LABEL=<label name> Ovom naredbom se definiše početak petlje realizovane naredbom GOTO. Skraćenice koje su prisutne su značenja: GE= greater or eaqual tham=veće ili jednako od LT= less than=manje od LE= less or equal than=manje ili jednako od <time> GOTO <label name> UNTIL GE <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LT <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LE <value> Bitno je znati da se u GOTO petlji vreme iako zadato apsolutno nakon prvog prolaska kroz petlju računa relativno. Da bi znali da napravimo pobudni generator. Npr. Ova naredba generiše beskonačnu petlju. gde prvi znak plus predstavlja nastavak naredbe u sledećem redu dok drugi znak plus govori o relativnom računanju vremenskih trenutaka u kojima nastaje promena signala. <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> U trenutku <time> idi na labelu <label name> sve dok signal ne postane veći (GT=greater than) od <value>. Ovaj signal smo mogli definisati i na sledeći način: . Bitno je znati da će nakon izvršenja naredbe GOTO <label name> program skočiti na prvu naredbu nakon definicije labele i da labela mora biti definisana pre GOTO naredbe. Ispred vremena dodajemo tada +.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI naredbe. Ukoliko je n=-1 formiramo beskonačnu petlju odnosno definisana petlja se non-stop vrti. D. Ova vrednost ostaje do daljnjeg.Videnović-Mišić. <time> GOTO <label name> <n> TIMES U trenutku <time> idi na labelu <label name>.define pob 0ns 1 50ns 0 150ns 1 Kako izgleda ovaj signal? U 0ns signal poprima vrednost 1 što traje do 50ns kada mu se vrednost menja na 0.

.Videnović-Mišić. Slika 2. 74 . M.70.1. Zbog toga se u polja ispod Y Expression unose (desnim klikom na polje izborom Variables  Digital States.70. Od 0ns do 40ns signal je vrednosti 1.. Koji je to Stim generator? Kakav mu je format? Kako je definisan ovaj generator? Da li će izgled signala odgovarati postavljenom zahtevu? • Da bi videli da li smo dobro definisali promenu izlaza heksadecimalnog generatora u vremenu moramo pokrenuti tranzijentnu analizu. Definisanje izgleda signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora naredbama u liniji COMMAND Program kojim opisujete ponašanje generatora signala se piše nakon . Sve naredbe između REPEAT i ENDREPEAT ENDREPEAT će se ponoviti n puta.71.define POB +repeat forever ++0ns 1 ++40ns 0 ++20ns 1 +endrepeat • Napravimo heksadecimalni generator digitalnog signala koji se ponaša na sledeći način: Početna vrednost izalaza generatora je F. Heksadecimalan zapis se može realizovati pomoću 4 binarna zapisa. Na slici 2. • Generišite binarni digitalni signal koji se ponaša na sledeći način: Signal je periodičan periode 60ns. od 40ns do 60ns signal je vrednosti 0 i od trenutka 60ns počinje nova perioda.) d(1). slika 2. Time Range smo postavili na vrednost 320ns=20ns x 16 kako bi ukoliko postoji potreba generator prošao kroz svih 16 stanja zadržavajući se u svakom 20ns.72. Binarni digitalni signal periode 60ns trajanja jedinice 40ns i nule 20ns Dva načina na koji se može generisati ovaj signal su: . Napisani program se može editovati direktno u prozoru parametara komponente. slika 2. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok ne postane manja od 2. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI REPEAT <n> TIMES Ova kombinacija naredbi kreira petlju. D. je prikazan izgled prozora ovog generatora. ili na text strani MC7.define naredbe.M.define POB +LABEL=petlja +0ns 1 +40ns 0 +60ns GOTO petlja -1 TIMES .69(b). d(2). Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora. Pre nego je pokrenemo bilo bi dobro sa linije sa alatima aktivirati Node Numbers ikonicu kako bi lakše definisali tačke koje posmatramo tokom tranzijentne analize. Signal je prikazan na slici 2. Simbol pobudnog generatora je sada oblika • Nakon pokretanja tranzijentne analize otvara se prozor u kome podešavamo parametre analize i unosimo nazive signala koje posmatramo. Tabela 2. d(3) i d(4).

Rezultat analize je prikazan na slici 2. Ukoliko pogledate simbol Stim4 generatora vidite da je upravo čvor 1 generatora obeležen kvadratićem.Videnović-Mišić.d(1) ili d(4). Đurđević. Pre nego što pomislimo na proveru rada generatora odnosno konvertovanje signala d( ) u vrednost heksadecimalnog signala neophodno je utvrditi koji je bit najveće težine .71. Ubrzo pomislite kako bi bilo lepo da to neko drugi rad za vas.M. Sada možemo konvertovati 4 signala iz binarnog numeričkog sistema u jedan signal heksadecimalnog sistema.73. D. M.72.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Slika 2. Nadam se da ste zaključili da je to d(1) jer se najsporije menja. Prozor sa parametrima heksadecimalnog digitalnog pobudnog generatora • Pokrenite tranzijentnu analizu. Prozor tranzijentne analize 75 .

Prisetimo se kako je definisan heksadecimalni generator: Početna vrednost izalaza generatora je F. Prozor pobudnog digitalnog generatora binarnog i oktalnog tipa signala kombinovanih zajedno • Obratite pažnju na redosled zapisa u FORMAT liniji (13 a ne 31).76.3. M. Na ovaj način MC će sam sračunati heksadecimalnu vrijednost signala kod koga je čvor 1 najveće a čvor 4 najmanje težine. Rezultat je prikazan na slici 2. U tom trenutku vrednost binarnog signala se promeni sa 1 na 0.2. Svakih 20ns smanjuje se vrednost oktalnog signala za 1 sve dok ne postane manji ili jednak 3.Videnović-Mišić. U Y Expression polje upišite hex(1. D.4).2.73.4) koji u heksadecimalnom zapisu predstavlja izlaz pobudnog generatora moguće je lako proveriti da li je generator tačno definisan.).74. Rezultat tranzijentne analize –prikaz heksadecimalnog signala • Napravite binarni i oktalni signal u jednom generatoru sledećeg ponašanja: u 0ns vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog 7.3. Prozor sa parametrima pobudnog generatora je prikazan na slici 2. Đurđević. Slika 2. 76 . U prozor tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok me postane manja od 2.75. Slika 2.74. Prilikom definisanja heksadecimalnog signala u zagradi o tome treba voditi računa.M.75. Pogledajte kako je definisan mešoviti izvor signala (+0ns 17. Komandom Add dodajte još jedan red u donjem delu prozora. • Pokrenite tranzijentnu analizu. Rezultat tranzijentne analize • Sa F9 pozovite prozor tranzijentne analize.u 0ns početna vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog signala 7.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. ne menja ga) dok vrednost oktalnog signala smanjuje za 1 itd. Ukoliko pogledamo signal hex(1. DECR BY 01smanjuje vrednost binarnog signala za 0 (tj. Pokrenite tranzientnu analizu. Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora.

7. Pokrenite tranzijentnu analizu. Prozor tranzijentne analize mešovitog generatora Slika 2.M. D. Ukoliko želimo da MC7 sračuna vrednost oktalnog signala tačno moramo voditi računa o težini pojedinih binarnih signala odnosno moramo ga definisati kao oct(2.3. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Rezultat tranzijentne analize mešovitog pobudnog generatora Na osnovu zapisa u FORMAT liniji znamo da je signal najveće težine u čvoru 1 (kvadratić) dodeljen prvom definisanom signalu (zbog FORMAT=13) odnosno binarnom signalu dok su preostala tri bita dodeljena oktalnom signalu.Videnović-Mišić. 2.4).3. M.76.77. OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE Podsetićemo se ukratko osnovnih logičkih operacija. Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 Simbol Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 0 0 0 1 1 Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 1 Funkcionalna tabela A Y 0 1 Logička operacija Simbol 1 0 I Logička operacija ILI Logička operacija NE Funkcionalna tabela 77 .77. Rezultat je prikazan na slici 2.

Đurđević. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NILI (odnosno NE+ILI) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine nula kako bi se kao rezultat dobila konjuktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je konjuktivan oblik funkcije.. ILI.78. M. slika 2. Ukoliko detaljnije pogledate menije logičkih kola možete primetiti da je moguće izabrati broj njihovih ulaza (2. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NI (odnosno NE+I) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine jedinica kako bi se kao rezultat dobila disjunktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je disjunktivan oblik funkcije. Pomenute logičke operacije kao logička kola se u MC7 nalaze u meniju Components  Digital Primitives  Standard Gates  . slika 2. NE operacije dok EX-ILI. EX-NILI zakonitosti morate sami uočiti i izvršiti dodatnu minimizaciju. • da prilikom minimizovanja funkcije pomoću Karnoovih mapa konačan izgled funkcije je prikazan ili kao proizvod zbira promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (konjuktivna forma) ili kao zbir proizvoda promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (disjunktivna forma).. U tim formama jasno možete prepoznati I.5 ili 9).4.Videnović-Mišić.. U digitalnim kolima se baferom još i unose dodatna kašnjenja kako bi se eliminisale pojave hazarda.M. Osim logičkih operacija koje smo pomenuli postoji i komponenta bafer čiji je zadatak da idealno izoluje dva dela električnog kola (ne vide jedan drugog već samo bafer) a da informacija i dalje teče od jednog do drugog izolovanog dela kola.78.3. 78 . D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI NI A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 Logička operacija NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-ILI Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 1 Bitno je znati sledeće: • da logička kola I+NE ili ILI+NE ili NI ili NILI predstavljaju potpun skup operacija odnosno skup operacija pomoću koga se može izraziti bilo koja logička funkcija.

Broj ulaza u mrežu mora biti neparan kako bi bio princip većine mogao da se sprovede. Površine moraju biti građene od 1 ili 2 ili 4 ili 8 polja. 79 . C) u jednoj maloj zemlji. • Prvi korak prilikom sinteze kombinacione mreže je opisati detaljno kako želimo da mreža radi ali ovaj put ne rečima što je već urađeno već u formi tablice. Realizujte ovu mrežu sa NI logičkim kolima. • Unesite funkciju Y u Karnoovu mapu od 8 polja. kako bi se funkcija realizovala sa što manjim brojem logičkih kola i samim tim mreža bila jednostavnija i jeftinija. Ne zaboravite da usporite proračun MC7 kako bi mogli da sebi date vremena za proveru mreže koju ste napravili.C) čiji rezultat ne zavisi od prethodnih stanja (npr. Izvršite minimizaciju ove funkcije obuhvatanjem minimalnog broja što je moguće većih površina jedinica (jer se funkcija realizuje isključivo sa NI kolima).78. odnosno funkciju Y zaista treba realizovati kombinacionom mrežom koja ima tri ulaza.B. • Drugi korak podrazumeva minimizovanje funkcije. II i III).M. U ovom obliku funkcije mogu se jasno uočiti logičke operacije (disjunktivna ili konjuktivna forma). Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. slika 2. Ukoliko bilo koja dva glasača daju svoj glas za određenu opciju (1 ili 0) tada bi na izlazu ove kombinacione mreže morala biti vidljiva njihova odluka (Y= 1 ili 0). Konačan oblik funkcije u obliku Boolean algebre je Y=AB (od površine I) +BC (od površine II) +AC (od površine III). M.80. Na slici 2. odnosno broj polja u površini mora biti stepen dvojke. su prikazane obuhvaćene površine (I.79.79.80. Recimo da su na izbore izašla sva tri glasača (A. B.Videnović-Mišić. Osnovna logička kola u MC7 Primer: Stižu izbori • Napravimo jednostavnu kombinacionu mrežu koja implementira demokratski princip glasanja na izborima. D. Pristup sa Karnoovim mapama je jednostavniji i brži te ćemo funkciju minimizovati na ovaj način. digitalnim prekidačima na ulazu i LED diodama u kontrolnim tačkama. prethodnih izbora) već samo od trenutne volje glasača. A B C Y 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 Slika 2. Minimizacija funkcije se može realizovati primenom osnovnih zakonitosti Booloean algebre ili grafičkim postupkom pomoću Karnoovih mapa. slika 2. Demokratski princip većine prikazan na primeru tri glasača u formi tablice Funkcija Y je funkcija tri promenljive odnosno Y=f(A.

Đurđević.. Princip većine realizovan u MC7 80 .82. Slika 2. Izborom ovog modela ponašanja logičkog kola u vremenu smo smatrali da je logičko kolo idealno odnosno da nema nikakvog kašnjenja kroz njega jer nas u ovom slučaju ne interesuju hazardi već samo osnovno a to je logika mreže. Za TIMING MODEL odaberite od ponuđenih modela D0_GATE. četvrti korak je realizacija funkcije u MC7. De Morganovi zakoni .81.M.Videnović-Mišić. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. dobija se sledeće • Poslednji. M. 2. Prilikom postavljanja logičkog kola na željeno mjesto na radnoj površini se otvara prozor sa parametrima logičkog kola.81.. – Demokratski princip većine prikazan na primjeru tri glasača u formi Karnoove mape • Treći korak je prilagođenje minimizovane funkcije logičkim kolima koja su nam na raspolaganju. U MC7 NI kola se nalaze u Components  Digital Primitives  Standard Gates  Nand Gates  . Iz oblika funkcije prilagođenog NI logici vidimo da su potrebna 3 dvoulazna i jedno troulazno NI kolo. prikazan na slici 2. • Isključite prikaz naziva komponente na ekranu. što su u ovom slučaju NI kola.80. slika 2. Da bi funkciju Y izrazili isključivo pomoću NI logike neophodno je primeniti dva zakona Boolean algebre: 1.

Uklonite naziv LED dioda iz šeme (selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show). M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. • Spojite žicom digitalne prekidače i logička kola kao što je prikazano na slici 2. Povežite dvoulazna NI kola na troulazno NI kolo.81. U tekstu zadatka je navedeno da se u ovom slučaju ta provera izvršava pomoću digitalnih prekidača. Njihov zadatak je da nam jasno stave do znanja kakve su vrednost signala u tačkama od interesa. u ovom zadatku nije neophodan (a mi ga radimo zarad vežbe i novog zadatka). slika 2.. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola Postupak ponovite za preostala 2 dvoulazna NI kola i jedno troulazno NI kolo.. Đurđević. Šta nas interesuje? Kako glasaju glasači i kakav je rezultat njihovog glasanja.Videnović-Mišić.82. slika 2. Pokrenite tranzijentnu analizu.83.81. • Da bi proverili ispravnost mreže neophodno je proći kroz sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih (A. Da bi imali dovoljno vremena da tokom tranzijentne analize ležerno izmenjamo vrednosti ulaznih promenljivih i proverimo ispravnost kola koje smo napravili neophodno je usporiti MC sa Animate Options i dodatnim pobudnim generatorom. Dodajte pobudni generator Stim1 sa parametrima koji su prikazani na slici 2. d(B). • Izborom opcije Components  Animation  LED izaberite LED diode. U prozor sa parametrima tranzijentne analize unesite vrednosti prikazane na slici 2.C). U ovom slučaju ćemo promene vrednosti ključnih signala posmatrati na LED diodama stoga unos d(A).M. Zbog toga su LED diode postavljene kao na slici 2. Ovo je izuzetno bitno jer MC prilikom definisanja Y Expression (desnim klikom) omogućava samo prikaz digitalnih stanja čvorova označenih brojčano ili tekstom .81. Ukoliko ne želite da se u šemi vidi naziv komponente selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show. Duplim klikom na prekidač se otvara prozor sa njegovim parametrima.81. • U Text modu označite tačke od interesa.B. 81 . D. Unesite tri digitalna prekidača.84.

Stižu izbori Prilikom analize funcionisanja mreže možemo primeniti drugi pristup prilikom generisanja ulaznih promenljivih pažljivo programiranim pobudnim generatorima na ulazu.M. Ispitajte mrežu promenom vrednosti ulaznih signala i izlaznog signala.Videnović-Mišić. Varijacija na temu . Ukoliko pogledate tabelu funkcionisanja ovog uređaja. slika 2. Đurđević. Na taj način se izbegavaju digitalni prekidači (izbegavajući na taj način dodatni pobudni generator.83. Promena ulaznih signala se realizuje pomoću digitalnih prekidača klikom na njihov simbol stoga način funkcionisanja mreže koju smo napravili moramo proveriti direktno iz šeme nakon pokretanja tranzijentne analize. Opcijom Windows u prvi plan dovedi šematski prikaz mreže. Slika 2. Pokrenite tranzijentnu analizu ponovo. Unesite vrednost Time Delay=0. Šta uočavate? Da li ste bili dovoljno brzi? Neophodno je dodatno usporiti MC sa Animate Options.1. Primećujemo da je signal C duplo brži (duplo manje periode) od signala B koji je duplo brži od signala A. videćete da postoji 8 različitih kombinacija ulaznih promenljivih za koje morate ispitati vrednost izlaza mreže. M. Prozor sa parametrima tranzijentne analize Opcijom Run pokrenite analizu. Pokrenite Animate Options. 82 . D. LED diode i podešavanje Animate Options).79. jer promene signala od interesa vidimo na LED diodama. Sa OK potvrdite unos. Odaberite opciju Wait For Time Delay. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola U ovom zadatku prozor sa vremenskim oblicima signala nije neophodan.84.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.

85. Podesite parametre tranzijentne analize u skladu sa periodama pobudnih generatora (Time Range=40ms. • Pokrenite tranzijentnu analizu.86. Slika 2.C)).define CSTIM .define ASTIM +Label=startA +0ns 0 +20ms 1 +40ms GOTO startA -1 TIMES Slika 2.85. LED diode) i unesite tri digitalna pobudna generatora.86. Princip većine realizovan u MC7 sa digitalnim pobudnim generatorima umesto digitalnih prekidača i LED dioda • Isprogramirajte ulazne digitalne pobudne generatore npr. Đurđević. Rezultati su prikazani na slici 2. slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Iz prethodno nacrtane šeme obrišite sve nepotrebne komponente (digitalne prekidače.Videnović-Mišić.M. M. Da li mreža funkcioniše kao što je predviđeno? 83 . Prozor sa parametrima tranzijentne analize •Odaberite Analysis  Transient.define BSTIM +Label=startC +Label=startB +0ns 0 +0ns 0 +5ms 1 +10ms 1 +10ms GOTO startC -1 TIMES +20ms GOTO startB -1 TIMES . .B. slika 2. D. hex(A.87.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. M.M.87. Rezultat tranzijentne analize 84 . Đurđević.Videnović-Mišić. D.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful