UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU, TELEKOMUNIKACIJE KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

mr Mirjana Videnović Mišić Dejan Krstić

Milko Đurđević

INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI
Protel 99SE MicroCap 7
-SKRIPTA-

NOVI SAD 2007

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Predmet Inženjerski alati u elektronici slušaju studenti Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu, na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, u 3. semestru na smeru Mikroračunarska elektronika. Predmet je koncipiran kao uvod u osnove rukovanja softverskim alatima koji se koriste za projektovanje, modeliranje, simulaciju i ispitivanje električnih kola kao i za dizajn i izradu gotovih štampanih ploča. Tokom kursa se radi u dva osnovna programska paketa namenjena tome: Protel kompanije Altium (verzija 99SE) i MicroCap kompanije Spectrum Software (verzija 7). Za savladavanje rada u ovim programskim alatima nije neophodno nikakvo prethodno poznavanje ovih alata, već samo osnove korišćenja kompjutera u Windows-ovom okruženju. Ova skripta je nastala sakupljanjem prepiski i materijala koji je korišćen na laboratorijskim vežbama školske 2006/07. i beleškama studenata, te kao takva ona predstavlja objedinjeno štivo za praćenje vežbi i polaganje ispita iz ovog predmeta. Mnoštvo slika i ilustracija bitno olakšavaju razumevanje i usvajanje izloženog gradiva. Autori se zahvaljuju svima koji ukažu na određene nedostatke ili greške prilikom štampe teksta. Sve nejasnoće i primedbe možete poslati autorima na mirjam@uns.ns.ac.yu.

U Novom Sadu, novembar 2007. Autori

2

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

SADRŽAJ:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU 1. PROTEL
Uvod u programski paket Protel 99SE Vežba 1 – PIC programator (JDM interfejs) 1.1.1 Izrada električne šeme za PIC programator 1.1.2.Izrada PCB-a za PIC programator Vežba 2 – Bežični mikrofon 1.2.1. Izrada električne šeme za bežični mikrofon 1.2.2. Izrada PCB-a za bežični mikrofon str. 4 str. 6 str. 6 str. 17 str. 22 str. 22 str. 32 str. 2

1. MICROCAP
2.1. Uvod u programski paket MicroCap 7 2.2. Osnovna linearna kola sa OP 2.2.1. Invertujući pojačavač 2.2.2. Neinvertujući pojačavač 2.2.3. Jedinični pojačavač 2.2.4. Diferencijalni pojačavač 2.3. Zadaci (upotreba simulatora 7) 2.4. Analize u MicroCap 7 2.4.1. DC analiza 2.4.2. AC analiza 2.4.3. Tranzijentna analiza 2.5. Uticaji na prenosnu karakteristiku 2.5.1. Uticaj neidealnosti OP na prenosnu karakteristiku OP 2.5.2. Uticaj Voff na prenosnu karakteristiku 2.5.3. Uticaj Vos na prenosnu karakteristiku 2.5.4. Uticaj R1 (IBIAS) na prenosnu karakteristiku 2.5.5. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP 2.6. Pojačavačka kola 2.6.1. Položaj mirne radne tačke stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.2. AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.3. Microcap analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.4. Microcap AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.7.Kombinacione mreže 2.7.1. Signali u digitalnim elektronskim kolima 2.7.2 Digitalni pobudni generatori (Stimulus Generators) 2.7.3. Osnovne logičke operacije str. 36 str. 39 str. 40 str. 41 str. 41 str. 42 str. 43 str. 45 str. 45 str. 45 str. 46 str. 46 str. 46 str. 47 str. 50 str. 50 str. 51 str. 54 str. 54 str. 56 str. 60 str. 66 str. 68 str. 68 str. 71 str. 76

3

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

GLAVA 1. PROTEL
Programski paket Protel firme Altium1 nastao je sredinom devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za dizajn i izradu štampanih pločica. Na svom početku postojanja nije imao izgled kakav danas poseduje, niti se pojavio pod imenom koji danas ima. U početku su postojala dva odvojena programa od kojih je jedan bio za izradu shema električnih kola (Schematic Editor), a drugi za prenos tih shema i izradu u tzv. PCB 2 oblik (PCB Editor). Svojom verzijom Protel firma Altium objedinjuje ta dva programa u jedan programski paket koji sada predstavlja jedinstveni alat za izradu štampanih pločica od sheme do gotove štampane pločice. Pored Protel-a pojavili su se i još uvek se pojavljuju i drugi programski alati drugih firmi koji služe istoj svrsi, međutim Protel je ostao kao jedan od, u potpunosti, zaokruženih programskih alata namenjenih projektovanju, dizajnu i izradi štampanih pločica zajedno sa svojom velikom bibliotekom elemenata koji se koriste u tom cilju i više nego funkcionalnim interfejsom za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu. Od verzije Protel 99SE koja je objavljena u nekoliko Service Pack-ova (tačnije od SP1 do SP6) do danas su se razvile još verzije Protel DXP (verzija 2004) i najnovija verzija Altium Designer 6 (verzija 2006) počev od koje Protel više ne nosi svoj stari naziv.

UVOD U PROGRAMSKI PAKET PROTEL 99SE
U katalogu proizvođača ili pretragom na internetu možete pronaći data-sheet 3 svake komponente odnosno podatke o komponenti: simbol, kritični parametri komponente, kućište u koje je upakovano, dimenzije kućišta, raspored nožica na komponenti, koju funkciju obavlja svaka od tih nožica i sl. Ako imate shemu, komponente i njihov tehnički opis koji znate da protumačite, vi onda imate osnovno znanje za pravljenje uređaja, jer znate kako da povežete komponente. Međusobno povezivanje komponenti očigledno se ne može vršiti u vazduhu već nam je potreban medijum koji će to sve povezati. Kakav medijum? Čvrst, minimalne zapremine i provodan. Rezultat toga je vitroplast odnosno ploča tankog izolatora čije su obe strane prekrivene provodnim materijalom (bakrom). Šta je naš zadatak tokom učenja Protel-a? Zadatak je kako na vitroplastu (p)ostaviti provodne površine samo tamo gde mi želimo. Provodne površine predstavljaju veze između komponenti kao i njihovih footprint4-ova (lemna mesta) koji su potrebni svakoj komponenti da bi se mogla montirati na štampanu ploču. Takođe je moguće na štampanoj ploči napisati dodatne podatke o komponentama odnosno o njihovim nazivima ili vrednostima kao i o samoj shemi na ploči (šta predstavlja, autor, datum...) Da bi zaštitili štampanu ploču od daljeg procesa oksidacije kao i od fizičkih oštećenja nanosi se sloj stop-laka koji ima dodatnu ulogu da spreči razlivanje lema po štampanoj ploči i vezama. Što je štampana ploča složenija to je i broj slojeva, a samim tim i broj maski sve veći. STRUKTURA I PRINCIP RADA PROTEL-a Pod jednim krovom Design Explorer stavljeno je više manjih programa: - Schematic Library - Schematic Editor - PCB Library - PCB Editor Kako Protel funkcioniše najbolje prikazuje sledeći dijagram toka procesa realizacije projektnog zadatka koji se postavlja pred inženjera (slika i). Ne samo da su svi programi pod jednim krovom, već su i svi delovi projekta na istom mestu unutar projektne baze podataka *.ddb (Design Data Base), shema *.sch (Schematic), štampana ploča *.pcb (Printed Circle Board), biblioteka komponenti *.lib (Library), biblioteka futprintova *.lib (Library), NET lista *.net (Net List). Prednosti ovakvog načina organizacije su: - pokretanjem jednog programa na raspolaganju su svi programi koji su nam potrebni da dođemo do konačnog proizvoda, a to je štampana ploča, - svi dokumenti nastali u pojedinim fazama rada kao i alati koje koristimo u radu sa njima su na jednom mestu,
11 2

Više informacija možete naći na www.altium.com engl. printed circuit board – štampana pločica 3 engl. datasheet – tehnički opis (specifikacija) 4 engl. footprint – otisak štampe elementa na pločici

4

ako želimo da zaštitimo naš projekat od radoznalih pogleda moguće ga je zaštititi šifrom tako da su podaci dostupni samo nama ili određenoj grupi ljudi. analiziraćemo i uraditi dve vežbe. 5 .M. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI . M.Videnović-Mišić. D. U prilogu je takođe urađen i jedan projekat.čuvanjem u okviru jedne baze podataka isključena je mogućnost da se deo projekta izgubi. Princip rada Protel-a U cilju razumevanja programskog paketa i samog postupka kojim ćemo od početne šeme odnosno crteža na papiru doći do konačnog rezultata odnosno do izgleda naše štampane pločice. CRTEŽ NA PAPIRU SHEMATSKI PRIKAZ PCB PRIKAZ ŠTAMPANA PLOČICA NETLIST SCHEMATIC EDITOR PCB EDITOR SCHEMATIC LIBRARY PCB LIBRARY Slika i.

1.Programmable Intelligent Computer). Odaberite File  New Design (Ukoliko nijedan projekat nije trenutno otvoren. linija menija. Nakon programiranja. Drugim rečima potrebno je otvoriti novi dokument u Šematik Editoru. D. Jens Dyekar Madsen) Vaš prvi projektni zadatak će biti generisanje fajla za izradu štampane ploče (odnosno PCB-a . izrada ovakve elektronske minijature jedva da se može nazvati projektom u pravom smislu te reči jer se sastoji od svega nekoliko komponenata i ona je odabrana kao prvi primer samo zato što je teško naći jednostavniji uređaj koji ima neku korisnu primenu.htm).) • U dijalog boksu koji se pojavljuje (slika 1.toolbar) • Explorer • Glavni prozor (Design Window) Korak 3 – Kreiranje novog projekta Potrebno je napraviti novu bazu podataka u kojoj će biti smešteno sve što je vezano za vaš novi projekat.3).PIC programator (JDM interfejs.ke4nyv. upišite ime novog projekta (PIC Programator). PIC 16F628 itd (http://www. Pokretanje Protela Korak 2 –Pokretanje Protela Kliknite dva puta na ikonu na Desktopu da biste pokrenuli Protel (Design Explorer). slika 1. M. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1 – Crtanje električne šeme na papiru Kao i obično. Đurđević. 1. odnosno deo intefejsa koji je zajednički za sve delove ovog programskog paketa.1. Slika 1. na primer: PIC 16F84. proverite da li je u polju Design Storage Type upisano: MS Access database. Da biste je nacrtali potrebna vam je prazna radna površina i pokrenut odgovarajući program (Šematik Editor).com/picprojects. Korak 4 – Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru Baza podataka koju ste upravo napravili je za sada prazna. Pred vama se otvara radno okruženje Protela (za sada prazno). Pločica je serijskim portom povezana sa računarom na kome se nalazi softver namenjen za programiranje mikrokontrolera tj. • Kliknite na taster Browse u polju Database Location i odaberite lokaciju gde će biti sačuvana vaša nova baza podataka (E(ili F):\Projekti). Ručno nacrtana šema Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 1 . mikrokontroler skinemo sa pločice programatora i stavimo u podnožje njegovog originalnog kola. Ova opcija je upisana po „difoltu“ ali ako ste je u međuvremenu izmenili.Printed Circuit Board) “programatora“ PIC mikrokontrolera (PIC .2.2.1.M. PIC 16F627.1.Videnović-Mišić. U stvari. Princip rada ovog programatora je sledeći: PIC mikrokontroler koji želimo isprogramirati stavimo u 18-pinsko podnožje na pločici. Da biste ga otvorili odaberite: File  New  Schematic Document (slika 1. Osnovni delovi radnog okruženja su: • Standardni delovi Windows aplikacija (naslovna linija. opcija New Design ne postoji pa u tom slučaju treba kliknuti na File  New. 6 . obavezno je odaberite klikom na strelicu sa desne strane ovog polja. Prvi dokument koji će ući u njen sastav je električna šema. slika 1. sve počinje na brzinu nacrtanom skicom na papiru. Na osnovu ove improvizovane šeme potrebno je napraviti štampanu pločicu. • U polju Database File Name.4). Cilj je omogućiti programiranje najpopularnijih tipova jeftinih i moćnih integrisanih kola tipa “sve na jednom mestu”. linija sa alatima . pločica je isprojektovana da predstavlja interfejs između mikrokontrolera i serijskog porta računara.

M. slika1. Bitno je napomenuti da svaki od tih programa prikazuje svoje menije i alate. Dodelite mu novo ime (ukoliko to niste već uradili neposredno nakon otvaranja novog dokumenta): kliknite desnim tasterom miša na ikonu Sheet1.6.5. kliknite dvaput na istu ikonu i pred vama će se otvoriti dokument sa praznom radnom površinom spremnom za rad. Slika 1.3. Editor Šematik Biblioteka).7. dodati su novi meniji i alati. Slika 1. Kao što primećujete. Preimenovanje novog dokumenta Na kraju. Đurđević.4. Prazan Šematik dokument Slika 1. PCB Editor.Sch  Rename  upišite “SHEMA”. To se dešava svaki put kada pokrenete neki program iz Protelovog paketa (Šematik Editor.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. sadržaj linije sa alatima i linije sa menijima su izmenjeni tj.5).M. Kreiranje novog dokumenta Slika 1. Explorer 7 . D. Editor PCB biblioteka. Kreiranje novog projekta Sada se u glavnom prozoru (desna polovina ekrana) nalazi ikona koja simbolizuje novi dokument (slika 1.6.Videnović-Mišić.

net. U gornjem delu (Browse) je lista aktivnih biblioteka.). Moguće je znajući deo imena komponente. isto je kretanje kroz fajlove. slika 1. Pojavljuje se čim otvorite neki dokument odnosno neki od alata Protela. Slika 1. Glavni prozor je sada radni sto na kome možete imati gomilu otvorenih fajlova a da vam njihova organizacija i kretanje kroz njih uopšte ne predstavlja problem (za to služe tabovi ili u slučaju više otvorenih dokumenata strelice). Prikaz sadržaja selektovanog foldera Slika 1. Najčešći tipovi dokumenata koje ćemo videti u Exploreru a pripadaju bazi podataka projekta su *.10.pcb. je prikazan Kontrol panel Šematik Editora koji: • se nalazi na kartici iza explorera. • je direktna veza korisnika sa dokumentom na kojem radi.12.Ddb) kao i njihov međusobni odnos i hijerarhiju. *. slika 1. • Klikom na ikonicu u gornjem levom uglu može da se sakrije ili ponovo prikaže površina Explorera.sch.8. kopiranje i sl. a klikom na taster Add/Remove možemo dodavati ili brisati biblioteke sa spiska. Taster Find služi za pretragu komponenti u više biblioteka zadavanjem određene lokacije. U srednjem delu su izlistane sve komponente selektovane biblioteke a ispod liste je grafički prikaz trenutno odabrane komponente.8).Videnović-Mišić.lib. • Radi na principu Windows Explorera (u glavnom prozoru je prikazan sadržaj koji odaberete u exploreru. Slika 1.7) je da prikaže sve postojeće dokumente jedne baze podataka (*. D. Tasterom Place komponenta se može spustiti direktno u šemu.. Tasterom Browse se mogu pretraživati komponente u zadatoj biblioteci. *.9. • nema jedinstven izgled već zavisi od tipa otvorenog dokumenta. • omogućava brz pristup komponentama. *. duplim klikom na dokument koji vas interesuje automatski otvara program specijalizovan za rad sa njim (slika 1. Ako se neka komponenta želi izmeniti u toku rada selektujemo je a zatim kliknemo na taster Edit. M.. Kontrol panel 8 .10.M. Đurđević. Radno okruženje – Glavni Prozor (Design Window) Igra višestruku ulogu: prikazuje sadržaj selektovanog foldera u Exploreru (slika 1.9). korišćenjem opcije Filter (ili Mask) i džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) u selektovanoj biblioteci pronaći traženu komponentu (npr.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Radno okruženje – Explorer • Namena ovog dela radnog okruženja (slika 1. Duplim klikom otvaramo dokument i njegov program Radno okruženje – Kontrol panel (Browse Sch) Na slici 1. AN* za lakše pronalaženje simbola za antenu). Program se prebacuje direktno u Editor Biblioteka i postavlja komponentu u prvi plan nakon čega se unesu željene izmene.11.

M. U ovom slučaju to je samo jedna biblioteka Miscellaneous.12.1. 3.lib koja se nalazi u istoimenoj bazi podataka. Učitavanje potrebne biblioteke simbola 9 . Kliknite na Tab Browse Sch da biste prikazali Kontrol panel.Videnović-Mišić. videćete da su vam za crtanje šeme potrebne samo 4 različite komponente: • 9-to pinski konektor za serijsku vezu • Otpornik (2 komada) • 18-to pinsko DIP podnožje • Priključak za napajanje Da biste komponente postavili na radnu površinu potrebno je u Kontrol panelu prvo učitati biblioteke u kojima se one nalaze.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. U dijalog boksu koji se pojavljuje pronađite a zatim kliknite na traženu biblioteku da biste je označili (gornja polovina prozora). 5. 4. Kliknite na dugme Add i odluku potvrdite pritiskom na OK.13): 1.11. Njena tačna lokacija je: C(ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.13. M.Pretraga komponenti opcijom Find Korak 5 – Učitavanje potrebnih biblioteka Ako pogledajte skicu sa početka ove vežbe. Pretraga komponenti opcijom Browse Slika 1. D. pratite sledeće korake da biste je učitali (slika 1. Sadržaj biblioteke je izlistan u levoj polovini ekrana. Slika 1. slika 1.ddb Ukoliko navedena biblioteka trenutno nije prisutna u spisku učitanih biblioteka. Đurđević. 2. Kliknite na dugme Add/Remove.

preslikate kao lik u ogledalu (Flip Horizontal. slika 1. Desnim tasterom miša prekidate operaciju. Postavljanje konektora Simbol konektora serijske veze je pronađen u biblioteci simbola pod imenom DB9.ose (lik u ogledalu). Izmene “u letu” Tasterima: Spacebar (prazan razmak). Postavljanje otpornika 10 . boja itd.15. Da bi na električnoj šemi imao istu orijentaciju kao i na skici. odabran je tip koji ima oznaku RES2. vrednost. futprint. D. Svakim sledećim pritiskom na levi taster miša u šemu će biti postavljena po jedna kopija komponente. Slika 1. U jednoj operaciji kopiranja postavljene su dve komponente jedna za drugom.-Tab). x. Time ste omogućili njeno ”prenošenje“ do radne površine u glavnom prozoru. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Korak 6 – Postavljanje komponenata U ovom koraku je potrebno iz biblioteke uzeti odgovarajuće komponente (odosno njihove simbole) i rasporediti ih po radnoj površini.i y. To možete uraditi na sledeće načine: • Kada komponentu pronađete na spisku u Kontrol panelu kliknite na nju da biste je označili a zatim kliknite na taster Place.M.Videnović-Mišić. komponentu možete još u toku postavljanja da rotirate (Spacebar). Slika 1. u toku postavljanja je “prevrnut” duž x. y i Tab. • Drugi način je dupli klik na komponentu i već je možete postaviti na šemu.14. Postavljanje konektora Postavljanje otpornika Od tri simbola za otpornik koji postoje u učitanoj biblioteci. prevrni duž ose y – taster y) ili da joj izmenite atribute (oznaka. Desnim tasterom miša prekidate ovu operaciju. “prevrni“ duž ose x – taster x. M.14. Flip Vertical.

Mi ćemo kao simbol za VCC koristiti kružić (Circle).16). Zato je ovde izveden mali trik da bi se izbeglo pravljenje nove komponente. portovi za napajanje se veoma često koriste zato što znatno doprinose preglednosti dokumenta. Pri postavljanju. Postavljanje priključka za napajanje Postavljanje simbola portova za napajanje Iako nisu obavezni deo šeme. portove.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje podnožja za IC kolo U Editoru PCB biblioteka postoji futprint (odnosno otisak komponente na PCB-u) za 18-to pinska IC kola (DIP 18) ali u Editoru Biblioteka Simbola nema simbola za odgovarajuće prazno podnožje. kliknite na taster Tab na tastaturi kako biste portu dodelili ime i atribute koji određuju njegov izgled. U ovom primeru to su Power Port: VCC i GND. a kao simbol za GND liniju (Bar). Slika 1.M. M. možete rotirati pomoću tastera Space.17. Oni označavaju međusobno udaljene tačke u kolu koje su električno povezane (na istom potencijalu). isto kao i ostale komponente. Kao što se vidi na slici 1. 11 . u ovu svrhu je iskorišćen element pod nazivom CON2. Iskorišćena je činjenica da računar simbole i odgovarajuće futprinte povezuje samo preko brojeva koji su pridruženi pinu (simbol komponente) odnosno padu (fotprint komponente).17. Kada odaberete odgovarajuću ikonu u Wiring Toolbar-u.Videnović-Mišić. D.16. kao što je prikazano na slici 1. To omogućava da umesto komponente sa simbolom podnožja iskoristimo bilo koju komponentu sa 18 izvoda (u ovom slučaju to je konektor sa oznakom CON18. Slika 1. pre nego što postavite Power Port. Postavljanje 18-to pinskog konektora Postavljanje priključka za napajanje Priključak za napajanje se postavlja na isti način kao i prethodne komponente. Đurđević.

alat za ožičavanje je i dalje aktivan tako da možete da nastavite sa povezivanjem drugih komponenata.M.18. kursor će promeniti oblik u krstić što znači da možete početi sa “ožičavanjem“. kliknite na desni taster da biste je prekinuli. Posle ovoga. Crtanje veza U toku postavljanja veze • Ako u toku povlačenja veze pritisnete taster Delete na tastaturi. Time ćete započeti postavljanje jedne električne veze. U tom slučaju prevlačenjem žice preko pina simbola pojavljuje se krug u centru kursora. Đurđević. Postavite kursor u polaznu tačku i kliknite levim tasterom miša. Kada na ovaj način postavite i poslednji segment jedne veze. Ima ih nekoliko i najbolje je da sami odaberete onaj koji vam odgovara. • Pritiskom na taster Spacebar možete da promenite način postavljanja veze. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. biće obrisan poslednji pravolinijski segment. Kada kliknete na ovu ikonu. ponovo kliknite na isti taster da biste “polomili“ liniju. 12 . Slika 1. Postavljanje simbola portova za napajanje Korak 7 – Crtanje veza Povezivanje se vrši alatom Place Wire iz palete sa alatima Wiring Tools. Kada želite da promenite smer kretanja. Prilikom povezivanja komponente žicom program sam signalizira korisniku gde je „topli“ kraj pina simbola komponente odnosno gde će se povezivanjem komponente i žice napraviti električni kontakt. Ako želite da prekinete proces električnog povezivanja komponenti skliknite još jednom na desni taster miša. U tom trenutku završavate postavljanje žice.Videnović-Mišić. M.19.

). Korak 8 – Označavanje komponenata Povezivanjem postavljenih komponenti dobićete električnu šemu. C1. BC103. Zbog toga upisivanje vrednosti komponente u rubriku Part Type nije obavezno.lib Miscellaneous PCB Otpornik 2 RES2 R2 22K AXIAL0.Videnović-Mišić. kraj i mesta u kojima veza menja pravac.) Drugim rečima potrebno je definisati atribute svih komponenti. Đurđević. Q1.. Menjanje atributa komponenti na gotovoj šemi Upisivanje atributa • Komponente se najčešće ne postavljaju iz originalnih biblioteka već se prethodno iskopiraju u posebnu biblioteku.4 Devices. još u stadijumu crtanja šeme vašeg projekta. Slika 1. U praksi.4 Devices.lib Footprints. • kupovinu komponenti (tip komponente ili njenu vrednost .lib Miscellaneous PCB Podnožje CON18 IC DIP18 Devices. • Kliknite na taster Delete na tastaturi da bi obrisali celu vezu. prilikom označavanja komponenti koristi se komanda Annotate (Tools  Annotate). potrebno je..lib Footprints.R1.1. Da biste na osnovu električne šeme mogli da projektujete PCB.lib 13 . • preglednost šeme (redni broj tog tipa komponenti i sl..AXIAL0. Stoga te komponente već prilikom postavljanja u šemu imaju upisane obavezne atribute i preostaje vam samo da ih numerišete komandom Annotate. .lib Miscellaneous PCB Napajanje CON2 PWR 5V RAD0. D. uneti sve podatke neophodne za: • generisanje PCBa (što su futprintovi odnosno otisci komponenti na PCB-u .1kΩ. U ovom slučaju.lib Footprints. koristeći podatke iz tabele 1. koje se tu pripreme za upotrebu (upišu potencijalni futprintovi komponente i njena oznaka) i tek tada koriste. U toj VAŠOJ biblioteci simbola se nalaze najčešće korišćene komponente.4..lib Footprints.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Izmene na postavljenoj vezi (editovanje) Kliknite na električnu vezu da biste je označili. kako se radi o svega 5 komponenti sve atribute unesite sami.).lib Miscellaneous D Type Konektor DB9 K1 DB9FL Devices. Kliknite dvaput levim tasterom miša na neku komponentu i popunite polja: • Footprint (kućište) • Designator (oznaka sa rednim brojem) • Part Type (vrednost) Ovaj postupak ponovite za sve komponente. OP741. RAD0. • PCB Editor razlikuje komponente na osnovu kućišta (Footprint) i oznake (Designator). Na vezi će se pojaviti markeri koji označavaju početak. • Kliknite na neki od njih i „odvucite“ ga na novu poziciju da bi vezi promenili oblik. slika 1. M.M.1 Devices. • Postavite kursor na slobodnu površinu pored veze i kliknite levim tasterom miša da bi uklonili markere i/ili potvrdili eventualne izmene oblika.. Biblioteka Designato Part Type Footprint Biblioteka Komponenta Simbol simbola r (oznaka) (vrednost) (kućište) futprinta Miscellaneous PCB Otpornik 1 RES2 R1 2K2 AXIAL0. R2..20.20..lib Connectors.

21. Razlog za to je sledeći. U momentu kada su postavljani standardi. da kažemo par reči o jedinicama mere koje se koriste u Protelu. Pretraga Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Tabela 1.Videnović-Mišić. Radna površina biblioteke futprintova U ovom slučaju Kontrol Panel prikazuje sve futprintove koji se nalaze u toj biblioteci (strelice i vertikalna skrol linija omogućavaju šetanje kroz biblioteku futprintova). • Futprint otpornika AXIAL0. Duplim klikom na naziv AXIAL0. Otvorili smo PCB biblioteku što se može videti u nazivu Kontrol Panela aktiviranog programa (Browse PCBLIB). milje i sl.21. 1 inč = 1000 mil = 25. Njena tačna lokacija je: C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. nasleđeni sistem jedinica.ddb bazu podataka.Drugim rečima udaljenost padova (lemnog mesta komponente) u futprintu komponente se izražavaju u milima. Ako izmerite udaljenost između nožica standardnog otpornika (1/4W) primetićete da su to vrednosti udaljenosti između padova futpinta otpornika odnosno 400 mil. Korišćene komponente i njihovi atributi Smisao naziva pojedinih futprintova Pre svega. Tipični fotprintovi se nalaze u biblioteci PCB Fooprints.ddb je prikazan na slici 1.4 Ukoliko u polje Mask upišete AXIAL0. D. Dodatne opcije koje se nalaze u Kontrol Panelu PCB biblioteke su: promena imena futprinta (Rename).ddb • Opcijom File  Open otvorite Advpcb.4 (voditi računa o velikim i malim slovima u Protelu!!!) u listi komponenti će se naći samo taj futprint. Polje Mask omogućava. Ovaj futprint otpornika koristite u slučaju da ne planirate da otpornik odlemljujete i pomerate a želite smanjiti površinu PCBa.62 mm Zašto uopšte uvodimo nove jedinice kada nam je prirodno da računamo sve u milimetrima? Zato što je udaljenost nožica svih standardnih komponenti data u umnošcima mila a ne umnošcima milimetara.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. Broj u nazivu nam daje do znanja da je udaljenost između lemnih tačaka (padova) 400 mil.M. upotrebom džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) brži pronalazak željenog futprinta. Radni prostor Protela nakon otvaranja Advpcb. Deo naziva AXIAL pokazuje da je otpornik montiran aksijalno na štampanu ploču odnosno da je telo komponente paralelno sa pločom.54 mm 300 mil = 7.4 se dobija slika ovog futprinta u glavnom prozoru. postavljanje futprinta u neki PCB dokument (Place). To su milimetri i mili (milsi). Đurđević. Ovaj futprint se najčešće koristi kao futprint otpornika. M. narodi koji koriste taj sistem jedinica su na njih imali ključni uticaj. lokalna izmena padova futprinta (Edit i Jump) i automatsko unošenje tih izmena u trenutno otvorenom PCB dokumentu (UpdatePCB). stope. 96CON. dodavanje futprinta u biblioteku (Add). uklanjanje futprinta iz biblioteke (Remove).ddb. U glavnom prozoru trenutno je prikazana selektovana komponenta. 14 .3 futprint ali je pri tom nožice otpornika potrebno saviti odmah nakon izlaska nožica iz tela otpornika podvrgavajući ih tako velikom mehaničkom naprezanju. Standardnom otporniku takođe odgovara i AXIAL0. ukoliko znate deo naziva futprinta. Početni razvoj integrisanih elektronskih kola se odigrao u SAD-u gde su inči. Šta je mil? To je skraćenica za mili inch odnosno hiljaditi deo inča.4 mm 100 mil = 2.

8. Slika 1. slika 1. dimenzije (X. Slika 1. moramo komponente gušće spakovati na štampanu ploču.4 Bitno je pomenuti da su padovi futprinta komponente nacrtani u Multilejeru (MultiLayer). slika 1.24a) otpornik b) konektor c) futprint U našem slučaju. slika 1.25. pin 1 je obeležen pravougaonim padom. pa i preko 40. • Futprint 18 pinskog podnožja DIP18 Veliki broj integrisanih kola koristi futprint sa oznakom DIPx (Dual In-line Package). D. veličinu rupe za nožicu komponente (Hole Size. postoji i radijalni način postavljanja otpornika. Đurđević. slika 1. ne radi se o uspravno postavljenom otporniku. rupa je na slici prikazana kao svetlo plavi krug unutar sivog prstena).Videnović-Mišić. Atributi Pad-a Slika 1.i Y-size). Octagonal).25): oblik (Shape-Round. kada ga orijentišemo kao na slici. pin 1 je u gornjem levom uglu a ostali su raspoređeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu (counter-clockwise). 15 . Rectangle.1 Za razliku od aksijalnog. slika 1. sloju sive boje koji povezuje sve slojeve PCBa. što može biti 4.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. kod DIPx futprinta. 6.26.25 Pinovi kućišta DIP18 Slika 1.1. Padu je moguće promeniti (slika1.24b koji po defaultu ima futprint sa oznakom RAD0. U Protelu. ali se koristi onda kada. • Futprint napajanja RAD0.23. Bez obzira na broj pinova na kućištu. Bitno je primetiti da je u TopOverlay sloju (žutim) nacrtan oblik komponente koja treba da se zalemi između dva pada.Aksijalni način montiranja otpornika Slika 1. Y-Location). M. zbog ograničenog prostora.M.24. Ukoliko tehnologija izrade PCB-a omogući štampanje Top Overlay sloja korisniku je omogućeno da vidi gde komponenta treba da se zalemi kao i da uoči koji je prostor zauzet od strane otpornika (3D). Futprint AXIAL0.24a.24c. već o konektoru.26. gde x označava broj pinova. lokaciju (X-Location.22. 14. Ono što treba znati je na koji način su raspoređeni pinovi kod komponenti u DIP kućištu. što je ređi slučaj. Futprint DIP18 Na integrisanom kolu sa DIP kućištem postoji polukružni žleb koji nam pomaže da ga pravilno orijentišemo.

Slika 1.sch). Prvi korak u ovom poslu je kreiranje Net liste. Ukoliko se PCB dokument otvorio odmah nakon pokrenute naredbe. neophodne za generisanje PCB-a.30.27. odnosno da bi PCB Editor pronašao futprintove) neophodno je prije njenog učitavanja u PCB učiniti 16 .2. Odaberite: Design  Create Netlist Ako su u dijalog boksu koji se pojavljuje odabrane opcije kao na slici 1. PLOCICA) i zatim dva puta kliknite na ikonu da bi se u glavnom prozoru pojavila prazna radna površina.27 Futprint DB9FL Slika 1. Slika 1. Iz tog virtuelnog (šematskog) sveta neophodno je preći u svet fizičke predstave PIC programatora tj. Zatvorite ga da bi radni prostor bio uredniji.M. D. Da bi prilikom učitavanja Net liste u PCB dokument sve prošlo bez greške (All Macros Validated. 1. IZRADA PCB-a ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1. potvrdite odluku sa OK i Net lista će se automatski pojaviti kao novi dokument u sastavu projekta. Da biste napravili novi PCB dokument odaberite: File  New  PCB Document.29. Preimenovanje novog dokumenta Kao i u prethodnom slučaju. novom dokumentu dodelite neko prepoznatljivo ime (npr.1. prikazuje futprint za ženski serijski konektor DB9. To je poseban tekstualni dokument koji se formira na osnovu informacija unetih prilikom crtanja šeme u Šematik Editoru.28. Kreiranje Net liste Korak 9 – Kreiranje Net liste Električna šema je gotova i sada na osnovu nje treba napraviti ploču sa štampanim vezama u PCB Editoru. Ovo je istovremeno i poslednje što je potrebno uraditi u Šematik Editoru.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Futprint serijskog konektora DB9FL Slika 1. • kako su komponente međusobno povezane. promena njegovog imena je moguća nakon zatvaranja dokumenta (na ikonici PCB dokumenta pomoću desnog tastera na mišu i opcije Rename promenite ime željenog PCB dokumenta). Kreiranje novog PCB dokumenta Slika 1.Videnović-Mišić. Đurđević. PCB svet. Korak 2. Te informacije.28. Kako u istom fajlu nije moguće imati obe predstave vašeg projekta (šematik i PCB) neophodno je otvoriti novi dokument ali sada u PCB Editoru. Učitavanje potrebnih biblioteka futprintova Radna površina u PCB Editoru je prazna i spremna za unos podataka koji se nalaze u Net listi (mostu između Schematic Editora i PCB Editora). su sledeće: • koji su futprintovi svake komponente i oznaka komponente (jer PCB Editoru ništa ne znači simbol komponente niti njena vrednost). M.Kreiranje novog dokumenta u PCB Editoru Do sada smo se bavili crtanjem šeme PIC programatora u Šematik Editoru (SHEMA.

NET) i unesite je u rubriku Netlist File. U slučaju PIC programatora. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen. Korak 4 – Razmeštanje komponenata i priprema za rutiranje 17 . Učitavanje Net liste Izveštaj o statusu koji se pritom pojavljuje ključan je za nastavak rada: • Ako Error kolona nije prazna: pročitajte uzrok greške. korišćeni su futprintovi iz dve biblioteke: • PCB Footprints.Učitavanje Net liste Na redu je unos Net liste sa podacima bitnim za fizičku predstavu uređaja (međusobne veze između komponenti kao i njihovi futprintovi).M. kliknite na taster Cancel... Učitavanje potrebnih biblioteka Drugi način za učitavanje potrebnih biblioteka je komandom Design  Add/Remove Library. biblioteke od interesa se moraju naći na listi Libraries u Browse PCB prozoru (Kontrol panelu).lib (.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI dostupnim sve biblioteke u kojima se nalaze futprintovi komponenti. Prazna radna površina PCB editora Slika 1. Odaberite: Design  Load Nets. Nakon učitavanja Net liste. program će po radnoj površini na samo rasporediti futprintove (odnosno otiske komponenti na PCB-u) svih komponenti koje su korišćene u šemi već će i rastegljivim linijama označiti njihove međusobne električne veze..Videnović-Mišić..33. Korak 3 . Tasterom Browse označite Net listu (SHEMA. Đurđević. Slika 1.32.32). Drugim rečima. D. ispravite grešku na šemi i ponovite postupak (ne zaboravite da napravite novu Net listu).lib (. Kliknite na taster Execute. • Prazna Error kolona i poruka All macros validated su siguran znak da ste na dobrom putu i da možete da nastavite sa radom.\Pcb\GenericFootprints\Advpcb. M.ddb) • D Type Connectors.\Pcb\Connectors) Slika 1.31. kliknite na taster Add/Remove i potom dodajte potrebne biblioteke (slika 1.

tokom rada.34. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mil na 100mil. 18 . • vidljivost sloja koji automatski. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 1. Visible Grid 2). U toku premeštanja.M. Snap Y). • merne jedinice u kojima vam program saopštava neke od informacija (Measurement Unit=Imperial.i y-ose (Snap X.34. slika 1. ComponentX. prikazuje grešku dizajniranja (DesignRuleCheck Errors). Pravila za rutiranje Kako je uređaj veoma jednostavan i nema ograničenja u dimenzijama koje može da nametne upotreba kućišta (kutije). Metric). • minimalno pomeranje komponenti duž x. D. odnosno opcije kojima određujete šta će biti prikazano na ekranu i kako će se program ponašati u toku razmeštanja objekata. Dots). ComponentY sa 20mila na10mila. Đurđević. slika 1. U kartici Options je moguće podesiti: • tip grida (Visible Kind=Lines. • Promenite vrednosti Snap X. Odaberite karticu Layers u prozoru Document Options.Videnović-Mišić. Podešavanje opcija Razmeštanje komponenata Ne postoji neko posebno pravilo vezano za raspored osim što je potrebno paziti da se veze što manje ukrštaju. U konkretnom slučaju. Vaš zadatak je da ih rasporedite po površini buduće štampane ploče i da odredite pravila za njihovo povezivanje (rutiranje): Podešavanje okruženja Podesite radno okruženje. Other). Sa OK potvrdite promenu podataka. Silkscreen. Slika 1. x i y možete komponentu da rotirate ili da je preslikate u odnosu na x ili y osu. Da biste pomerili komponentu odaberite: Edit  Move Component (ili je jednostavno prevucite). konektor K1 mora da se nalazi na ivici PCB-a da bi mu se omogućio pristup. Izaberite opciju ToolsLibrary Options. • selektovanje i definisanje veličine Electrical Grida omogućava postavljanje dodatne (električne) mreže koja će omogućiti električno povezivanje komponenti čiji se pinovi ne nalaze na glavnoj mreži.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika u glavnom prozoru je električna šema uređaja u kojoj su simboli komponenata zamenjeni njihovim futprintovima. M. • vidljivost veza pojedinih komponenti (Connections). Component Y) • minimalano pomeranje kursora tokom pomeranja i menjanja objekata i provodnih linija duž x. • Routing Layers  Top Layer = Not Used (za povezivanje komponenti se ne koristi gornji bakarni sloj već samo donji bakarni Bottom Layer sloj). • vidljivost rupa na padovima i vijama.35. U ovoj kartici se podešava rezolucija vidljivih mreža 1 i 2 (Visible Grid1.34. Snap Y. uradićemo ga u tehnici jednoslojne štampe sa relativno širokim bakarnim vezama (30 mil).i y.ose (ComponentX. U dijalogu: DesignRules na kartici Routing podesite sledeće opcije: • Width Constraint = 30 mil (širina električne veze na PCB-u). tasterima Spacebar. U ovoj kartici se podešava: • vidljivost pojedinih slojeva (Signal Layers.

Slika 1.M. rutiranja.Videnović-Mišić.36. Alatom za crtanje linija definišite površinu proizvoljnog oblika koja obuhvata sve komponente.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje granične linije Nakon što ste razmestili komponente i podesili pravila za njihovo povezivanje definišite oblast u kojoj će Protel umesto vas pokušati povezati komponente. pokušajte ponovo.Rutiranje Vaš projekat je sada spreman za proces generisanja električnih veza između futprintova tzv. Neraspoređeni futprintovi Slika 1. U KeepOutLayeru postavite graničnu liniju.35. Rutiranje pomoću Autorutera Program uglavnom rešava problem sa 100% uspeha već u prvom pokušaju ali ako iz nekog razloga niste zadovoljni izgledom PCB-a.37. U dijalogu koji se pojavljuje kliknite na taster Route All i sačekajte da program uradi svoj deo posla. Kliknite na tab u dnu ekrana da biste odabrali KeepOutLayer . Đurđević. M. Odaberite: Auto Route  All. Odaberite: • Tools  Un-Route  All (uklanjanje svih pethodno postavljenih bakarnih veza) • Pomerite komponente koje su “nezgodno” postavljene • Ponovite rutiranje opcijom : Auto Route  All Korak 6 – Doterivanje izgleda PCB-a 19 .36. što je vidljivo kao ljubičasta boja na slici 1. D. Slika 1. Iscrtavanje granične linije Korak 5 .

kada budete zadovoljni rezultatom.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na kraju. U tu svrhu iskoristite komande Edit menija: • Move  Move • Move  Drag • Move  Break Track • Move  Drag Track End Slika 1.38. To podrazumeva izradu štampane ploče u domaćoj radinosti ili slanje projekta firmi koja se profesionalno bavi izradom štampanih ploča. Đurđević. Jedno od mogućih krajnjih rešenja Vaš prvi projekat je gotov.M. 20 . D. Naredni korak bi bio njegova realizacija u praksi.Videnović-Mišić. možete da izvedete nekoliko zahvata iz „estetske hirurgije“ i da doradite sitne detalje na Trekovima (bakarnim linijama koje povezuju futprintove komponenti). M.

1. slika 1. Zumirajte je nekoliko puta pomoću tastera Page Up dok se u krupnom planu ne pojavi pomoćna mreža.M. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 – Kreiranje novog projekta Kliknite na: File  New Design. Iako se u već pomenutoj biblioteci simbola (Miscellaneous Devices. simbol ćemo pronaći nakon što u Filter polje ukucamo mic*. Novom fajlu dodelite ime (npr. Kliknite na: File  New  Schematic Document.2. Za mikrofon. D. U slučaju integrisanog kola LM358 (http://www. Imamo dva pogotka: microphone 1 i microphone 2. U pretragu su uključeni džoker znaci (*.39: • Design Storage Type: MS Access Database • Database File Name: fm mikrofon • Database location: E (iliF):\Projekti Slika 1.ddb. U njemu učitajte potrebne biblioteke simbola (Add/Remove.Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru U okviru ovog projekta otvorite fajl u kome će biti nacrtana šema (slika 1.42(c).?) i početna slova naziva komponente na engleskom jeziku.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky. Podesite sledeće opcije.42(b).).Videnović-Mišić. Potrebne simbole komponente ćete lako pronaći u selektovanoj biblioteci korišćenjem opcije Filter.lib) nalazi simbol za jedan operacioni pojačavač (Part1/1) on nam ne odgovara jer je LM358 integrisano kolo u čijem se kućištu nalaze dva operaciona pojačavača tj.. slika 1.ddb. kao na slici 1.Učitavanje potrebnih biblioteka Kliknite na karticu (Tab) Browse Sch da biste prikazali Kontrol Panel. SHEMA) a zatim dvaput kliknite na njegovu ikonu.42(a). dva operaciona pojačavača imaju JEDAN LM358 futprint. Kreiranje novog Šematik dokumenta Korak 2 . engleski microphone.42(c).40). Simboli svih komponenti osim LM358 se nalaze u C (ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. Zbog toga je potrebno opcijom Find pronaći biblioteku u kojoj se nalazi LM358.39. U desnoj polovini ekrana je sada prazna radna površina. Đurđević. LM358 se nalazi u njenoj Protel DOS 21 . Kreiranje novog projekta Slika 1. Izabrali smo za crtanje u ovoj šemi npr. slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 2 – Bežični mikrofon Prilikom izrade PIC programatora napravili smo folder E(ili F):\Projekti u kome ćemo sačuvati sve što je vezano za naš rad u Protelu. Prazna radna površina Šematik Editora Korak 3 .41. Sledeći korak je otvaranje nove baze podataka odnosno novog Protel projekta.. M. slika 1.pdf) situacija je nešto složenija.40. Slika 1.ortodoxism. Od pronađenih biblioteka odaberite i dodajte na spisak bazu podataka Protel DOS Schematic Libraries. microphone2. 1.

U polje Filter upišite LM358. uočićete slaganje oznaka i brojeva pinova integrisanog kola. slika 1.42(b). Strelicama Part prošetajte se kroz LM358 integrisano kolo. Na ovaj način ste pronašli integrisano kolo LM358 koje u svom sastavu ima dva operaciona pojačavača (Part1/2 i Part2/2). (b) Raspored pinova kod LM358 (a) Nađena komponenta MICROPHONE2 (d) Nađena komponenta LM358 22 .43.43.lib biblioteci. Ukoliko uporedite oznake pinova LM358 u datasheet-u.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Schematic Operational Amplifiers. D.42(d).Videnović-Mišić. Selektujte je.M. slika 1. Napajanje i masa (VCC i GND) se u šemi dovode samo na prvi operacioni pojačavač (Part 1/2) jer drugi operacioni pojačavač (Part 2/2) koji se nalazi u istom kućištu ima sa prvim OP zajedničko napajanje i masu. i oznake pinova LM358 iz Protelove biblioteke. slika 1. M. Đurđević. slika 1.

Videnović-Mišić. Slika 1. Slika 1. Đurđević.42. U kućištu komponente LM358 nalaze se dva operaciona pojačavača Korak 4 – Crtanje šeme Koristeći komponente iz Kontrol panela i potrebne alate Šematik Editora nacrtajte šemu. U Tabeli 3 su date akcije koje je potrebno primeniti prilikom crtanja šeme.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (c) Traženje komponente LM358 Slika 1. D.44. Električna šema bežičnog mikrofona Tabela 2. M.M. Korišćene komponente i njihovi atributi Komponenta Simbol Biblioteka simbola Designator PartType Footprint Biblioteka 23 . Nazivi simbola pojedinih komponenti kao i naziv biblioteke u kojoj se nalaze su vidljivi u Tabeli 2.43.

lib Miscellaneous Devices. 6 Kondenzator elektrolitski 7 Kondenzator 8 Kondenzator 9 Baterija Mikrofon Operacioni pojačavač NPN tranzistor Prigušnica Antena RES2 RES2 RES2 RES2 RES2 ELECTRO2 CAP CAP ELECTRO2 CAP CAPVAR BATTERY MICROPHONE2 LM358 NPN INDUCTOR ANTENNA Miscellaneous Devices. C5. 3. Numerisanje komponenata Tabela 3.4 AXIAL0.4 AXIAL0.45.lib Otisak.lib Miscellaneous Devices.lib OPERACIJA: Simetrično preslikavanje duž xose (lik u ogledalu) Simetrično preslikavanje duž yose (lik u ogledalu) Rotacija za 90 stepeni Promena elemenata u okviru jedne komponente PRIMENJENO NA KOMPONENTU: MIC LM358 ... 2.lib Otisak. Operacije nad komponentama u toku crtanja šeme Korak 5 – Numerisanje komponenata Ako ste završili sa crtanjem.2 VARC RAD0. M.lib Simbol. R2.2 RAD0.lib R1.lib PCB Footprints. 3 Kondenzator 4.lib PCB Footprints.1/.M. Korak 6 – Dodela futprintova komponentama 24 . Najlakši i najsigurniji način da to izvedete pomoću komande Annotate: Tools  Annotate (All parts).lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints.lib PCB Footprints. C3 C4.4 AXIAL0.4 RB.lib Miscellaneous Devices. 4 Otpornik 5 Otpornik 6 Otpornik 7 Otpornik 8 Kondenzator elektrolitski 1 Kondenzator 2.lib Otisak. LM358 KORIŠĆENO: Taster x u toku premeštanja Taster y u toku premeštanja Taster Spacebar u toku premeštanja Edit  Increment Part Number Slika 1. slika 1.lib Otisak. na redu je numerisanje komponenata.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak.lib Protel DOS Schematic Operational Amplifiers.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints.lib Otisak. Đurđević.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices. R3. D.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints.4 AXIAL0.lib Miscellaneous Devices.2 RAD0.Videnović-Mišić.2 RAD0.45.4C RB. C6 C7 C8 C9 BT1 MK1 IC1 T1 L1 A1 (vrednost) 4K7 150K 220 3K9 100 22u 10n 1n 4u7 33p 5-60p 9V MIC LM358 BC108 L400 ANTENA (kućište) AXIAL0.1/.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (oznaka) Otpornik 1. 5.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak.1 EMIC DIP8 TO-18 L400 PAD futprinta PCB Footprints. R4 R5 R6 R7 R8 C1 C2.

slika 1. D. Nove komponente su elektrolitski kondenzatori. (a) Realan izgled (b) Simbol (c) Pogled odozdo 2 3 1 (d) Futprint (e) Pogled odozgo Slika 1. Od komponenti potrebnih za realizaciju ovog projekta do sada smo se susreli samo sa standardnim otpornicima (AXIAL0.46(e) se vidi da su oznake padova identične.ic-on-line.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U Šematik Editoru morate pripremiti sve informacije neophodne tokom pravljenje PCBa. • Potrebno je proveriti da li se oznake na TO-18 slažu sa podacima koje je dao proizvođač. ComponentY sa 20mila na10mila.46(e). Selektujte opciju Hidden Pins. M. mikrofon.762mm. ComponentX. antena. Izgled pronađenog futprinta TO-18 je prikazan na slici 1. Sa OK 25 .3. Snap Y. Đurđević. Da bi to proverili moramo da se vratimo na šemu projekta na kojoj ćete duplim klikom na simbol NPN tranzistora otvoriti prozor sa atributima komponente. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mila na 100mila.46(d). slika 1. BC108 (http://www.htm) Na osnovu datasheet-a npn tranzistora BC108 dobijene su osnovne informacije o fizičkim dimenzijama komponente.M.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. slika 1.4). • Sledeći korak je provera simbola komponente odnosno da li su na simbolu NPN tranzistora iste oznake kao na slici 1. “obični kondenzatori“. Proveravamo da li je ekvivalencija između simbola i futprinta zadovoljena.46.46(c). Otvorite ovu bazu podataka opcijom FileOpen… Podesite izgled okruženja u Editoru PCB Biblioteka tako što ćete izabrati opciju ToolsLibrary Options. Tranzistor BC108 (f) Fizičke dimenzije Na raspolaganju nam je velik broj Protelovih biblioteka futprintova ali je za nas najinteresantnija biblioteka standarnih futprintova Fooprints. Jedina korekcija bi mogla biti veličina rupe na padu (veličina b=0.46(b).ddb na lokaciji C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. da je udaljenost padova ista (padovi su na kružnici prečnika 100mila=2.lib nalazi ovaj futprint (opcijom Mask).cn/IOL_bc108/PdfView/1032796. Neophodno je predstavu komponente koju je dao proizvođač. Na osnovu podataka koje je dao proizvođač vidite kako su označeni pojedini padovi futprinta kao i koji je pad emitera (1). Proizvođač je naveo da je kućište komponente TO-18. Potrebno je proveriti da li se u PCB Footprints. da je obim komponente između vrednosti za D i D1 isti. Sa OK potvrdite promenu podataka. LM358. Bitno je naglasiti da je proizođač dao dimenzije komponente gledano odozdo i bočno dok futprint predstavlja pogled na komponentu odozgo. broju i značenju svakog pada futprinta.ddb. Sa slike 1. slika 1.Videnović-Mišić. Jedan od obaveznih atributa komponente je futprint komponente. da je oblik isti. Neophodno je sagledati fizičke dimenzije komponenti jer jedino na osnovu njihovih dimenzija možemo videti kako bi trebao da izgleda futprint odgovarajuće komponente.47(a). promenljivi kondenzatori (varaktori). Promenite vrednosti Snap X. Izgled futprinta je u direktnoj vezi sa fizičkim 3D izgledom komponente (čija projekcija odgovara crtežu u Top Overlay sloju) i rastojanjem nožica komponente (što odgovara rastojanju pinova futprinta). AXIAL0. Upoređivanjem futprinta i transformisanog tlocrta komponente uočavamo da su brojčane oznake na istim mestima. transformisati u oblik pogodan za futprint. kolektora (3) i baze (2). BC108 i kalem.46.47mm u tablici) čija je vrednost 0.46(d) i 1.54mm=a). Razlika je procentualno velika ali kako je potrebna veća rupa od prečnika nožice da bi se komponenta bez oštećenja postavila na odgovarajuće mesto na PCBu možemo je prihvatiti.

Otvorite Kontrol Panel (Browse SchLib). Zašto ne na futprintu? Generalno izmena može da se uradi i na TO-18 ali ne u Protelovoj biblioteci.48. Desnim klikom na naziv NPN se otvara meni (Select all. IMAMO PROBLEM. LM358 (http://www. Otvorite C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. Vidite da je broj koji odgovara bazi 1.lib se promena simbola direktno unosi u šematik koji je otvoren. Na spisku komponenti u biblioteci simbola se nalazi Component_1 odnosno prazan list u biblioteci simbola. Cut. NPN-PHOTO. NPN DIAC. MORAMO izmeniti oznake na simbolu. Odaberite opciju Paste kojom kopirani simbol NPN tranzistora ubacujete u spisak komponenti biblioteke Simbol. U prostor Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti desnim klikom aktivirajte već viđeni meni.U spisku komponenti selektujte NPN tranzistor (NPN. Nova baza podataka se nalazi u folderu D(iliE):\Projekti pod nazivom Biblioteka. Nakon toga iz Miscellaneous Devices. Ukoliko ostavimo simbol ovakav kakav jeste kolo sigurno neće raditi jer će pobuda umesto na bazu biti povezana na emiter.ddb biblioteke pređite u Kontrol Panel novootvorene biblioteke Simbol. D. Simbol. Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite Schematic Library Document. Na osnovu tabelarno datih podataka i šematskog prikaza kućišta može se videti: • da su maksimalne dimenzije tela kućišta 400mila*260mila (Amax*Bmax=0. Paste. Trenutak je za korekciju oznaka pinova simbola NPN tranzistora. Dodelite ime biblioteci simbola npr.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky. U njenom Kontrol Panelu pronađite korišćenjem opcije Mask (npr. iskopirati odgovarajući simbol a zatim ga korigovati u skladu sa podacima dobijenim od proizvođača i izgleda upotrebljenog futprinta. Opcijom Update Schematic u Kontrol Panelu Simbol. Simbol NPN tranzistora ne možemo izmeniti na licu mesta. Direktnim klikom na bazu simbola tranzistora u glavnom prozoru ili B(1) u Pins delu prozora se otvara prozor Pin u kojem je potrebno izmeniti sadržaj polja Number sa 1 na 2.47(c).lib) ili je bolje napraviti svoju ličnu biblioteku najčešće korišćenih simbola. Na simbolu komponente su se pojavile oznake pinova. Đurđević. (a) Atributi (b) Simbol Slika 1.012inch).400inch *0.3inch). U donjem delu prozora Kontrol Panela naziva Pins mogu se videti oznake pinova simbola (baza označena brojem 1. već u biblioteci simbola komponenti. Da bi to uradili potrebno je da obe biblioteke budu otvorene.ddb. slika 1. Delete). kolektor brojem 2 a emiter brojem 3). 26 .47.lib.lib u Simbol.ddb. Istim postupkom promenite brojeve pinova kolektora (23) i emitera (31). Da bi iskopirali simbol NPN tranzistora odaberite naredbu Copy.02inch> Jmax=0. NPN1).lib.ortodoxism.Videnović-Mišić.47(c). Za početak iskopiraćemo simbol NPN tranzistora iz Miscellaneous Devices.1inch i L=0. Taktički bilo bi pametnije izmeniti simbol iz prostog razloga što su oznake TO-18 standard koji koristi ogroman broj proizvođača komponenti.M. Copy. Pitanje je da li je zgodno menjati simbol u opštoj Protelovoj biblioteci (Miscellaneous Devices.lib.lib. M.NPN*) simbol NPN tranzistora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI protvrdite promenu. BC 108 u Protelu (c) Izmena pinova Odaberite opciju File New Design. emiteru 3 a kolektoru 2. slika 1. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku simbola. u šemi.260inch) • da kućište ima 8 nožica međusobne udaljenosti 100mila i 300mila (G=0. maksimalne širine nožice 20mila (Dmax=0. Osim simbola NPN tranzistora ova biblioteka treba da sadrži simbole komponenti koje najčešće koristite. NPN DAR.pdf) Izgled kućišta integrisanog kola LM358 kao i njegove osnovne dimenzije su date na slici 1.

U slučaju komponente koju koristimo u ovoj vežbi. D.0. Problem nastaje kada pogledamo dimenzije oblika u TopOverlay sloju (žuta zatvorena linija) koje su 400mil*200mil. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. Do sada su sve dimenzije i brojevi odgovarali definiciji futprinta LM358.8. PRIMETITE da jedino ova dva parametra nemaju minimalnu i maksimalnu vrednost). je prikazan izgled elektrolitskog kondenzatora.5/1.4. U spisku DIP* futprintova pronađite futprint DIP8.48. Mogli bismo npr. RB.M.4 (slika 1. DIP8 Elektrolitski kondenzatori C1.Videnović-Mišić.8.ddb. iskopirati najsličniji futprint a zatim ga korigovati u skladu sa željenim dimenzijama. U standardnoj biblioteci PCB Footprints.4. slika 1. U polje Mask unesite DIP*.42(b) i slika 1. Ova greška nije problematična jer je važniji podatak o međusobnom položaju padova (L=300inch i G=0.2 ali ga u spisku nema. ako je minus ulaz jednog operacionog pojačavača (OP) označen brojem 2.4 futprinta.43. da u ovoj biblioteci napravimo taj futprint ali bi ipak bilo bolje da napravimo svoju biblioteku futprintova u Biblioteka. RAD0. slika 1. (pogled odozgo na našu komponentu je krug). LM358 i njegove fizičke dimenzije Pređite u Kontrol Panel editora PCB biblioteka (BrowsePCBLIB) PCB Footprints. BITNO je naglasiti da je futprint predstava komponente u PCB Editoru dok je simbol predstava iste komponente u Šematik Editoru.lib. Spisak futprintova je sledeći: RAD0. Pogledajte oblike ovih futprintova.4inch.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.50). Pogledajte oznaku futprinta. Veličina od 200mil u slučaju LM358 kućišta može biti minimalno 240mil.5/1.2/. Takođe. RB. RAD0.2/.1. U slučaju elektrolitskog kondenzatora nije svejedno kako je priključen u kolo. Pogledajte detaljnije dimenzije RB. oznake na simbolu i futprintu moraju da budu identične. Vidimo da je rastojanje padova futprinta (tj. Kao rezultat. RB.49.49. Na futprintu je označen plus priključak komponente (žuti plus). udaljenost između priključaka komponente je 100mil dok je prečnik osnove kućišta 200mil.2inch dok je prečnik kružnice 400mil=0.50. Na komponenti je uvek označen minus priključak kondenzatora (oznakom na kućištu i kraćom nožicom). C7 (22uF i 4u7F) Na slici 1. U polju Mask Kontrol Panela ove biblioteke upišite r*.lib oznake kućišta kondenzatora počinju slovom “r“. Opcijom Tools Library Options podesite raster vidljivog grida 1 na 100mil.3.4/. tada je broj 2 upisan na padu koji odgovara toj nožici na futprintu.1inch. RB. u skladu sa ovom terminologijom futprint koji nama treba bi se zvao npr. Slika 1. npr. nožica komponente) 100 mil i 300mil. RB.1/. RB. Kućište čiji je futprint DIP8 ima 8 nožica kao i kućište LM358. Trenutno je vidljiva mreža 1 sa rastojanjem 100mil.2. 200mil) vidite da kao potencijalni futprint našeg elektrolitskog kondenzatora ostaju RB.4/. njegov naziv daje osnovne informacije o dimenzijama futprinta. Za početak nas interesuje žuta linija u TopOverlay sloju koja prikazuje oblik komponente viđen odozgo. 27 .2/. M. Vidi se da su padovi udaljeni 200mil=0. RAD0. slika 1. Đurđević.0. Gledajući samo oblik futprinta a ne njegove dimenzije (100mil.49.

Otvorite Kontrol Panel u PCB Footprints.51(d).0. U spisku futprintova u biblioteci otisak.lib i otisak.51(b).51.4. Đurđević. na spisku futprintova u Kontrol Panelu.1. D. Copy.1.2.2/.lib potražimo futprint koji bi odgovarao ovim zahtevima.50. slika 1. Prepravljanje futprinta RB.2/.52(c). Selektujte komponentu RB.M. Opcijom Drag&Drop oblikujte futprint elektrolitskog kondenzatora. Opcijom Drag&Drop (uhvati i prevuci) ga pomerite za 100mila ka padu 2 tako da je sada njihova međusobna udaljenost 100mila. Izmenite dužinu trake (koordinate početne ili krajnje tačke ili koordinate obe tačke). RB. Rename.4 (b) Podešavanje kruga (c) Premeštanje padova (d) Rezultat je RB.4 u RB.lib izmenite opcijom Rename naziv futprinta npr. U našem slučaju to su PCB Footprints. slika 1. Selektujte pad 1. RB. Rastojanje između nožica komponente je 400mil. slika 1. Duplim klikom na žuti krug u TopOverlay sloju aktivirajte Arc prozor.lib jer ćemo kao polaznu tačku za futprint elektrolitskog kondenzatora iskoristiti već nacrtan RB. U polju Radius upišite 100mil (prečnik = 200mila). Biblioteka futprintova koju ste upravo otvorili.2/. Udaljenost padova je korektna (400mil) ali je oblik realne komponente veći (700mil*250mil u odnosu na 560mil*150mil). RAD0.8.5/1. C6 (0. Spisak futprintova je sledeći: RAD0.3.2 Slika 1. je prikazan kondenzator vrednosti 1nF. korigovati izgled futprinta u skladu sa željenim dimenzijama. Selektujte PCBKOMPONENT_1. RAD0. Kada pogledate izgled ovog futprinta u glavnom prozoru uočavate da je površina prazan list odnosno da ne sadrži nijedan objekat.1/.lib.4/. Po obliku ali ne po dimenzijama najsličniji su RAD0. 28 .4 Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite PCB Library Document. Za sada PCBKOMPONENT_1 (dok je jedan jedini futprint) nije moguće obrisati.1/.4. sadrži futprint PCBKOMPONENT_1. RB. Paste.4.4.4 u otisak. (a) Elektrolitski kondenzator 0.Videnović-Mišić. slika 1. Pređite u Kontrol Panel biblioteke otisak.2.2/. Dužina tela komponente je oko 700mil dok je širina komponente oko 250mil.4C.2/.4.1/. promeniti mu ime u RAD0.2 Kondenzator C4.4 u spisku futprintova.2/. RAD0.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Objekte nacrtane u TopOverlay sloju korigovati uz pomoć opcije EditChange (ili dupli klik na liniju koju želite promeniti) nakon koje se otvara prozor Track. C5. Desnim klikom na prostor gdje bi trebao da se nalazi spisak komponenti u biblioteci ponovo otvorite već viđeni meni.001uF=1nF) Na slici 1. Novi Dokument nazovite npr.lib.lib iskopirati RAD0. U polju Mask Kontrol Panela pretražite ovu biblioteku sa r*.4. M. Korekciju veličine linija možete izvesti opcijom EditMoveDrag Track End. U PCB Footprints.1/.52(b).52(a).lib. RAD0.lib.2/.2.lib se nalazi samo RB. u RB.2/. Desnim klikom odaberite opciju Delete. U trenutku kopiranja potrebno je da su otvorene obe biblioteke (iz koje se kopira i u koju se kopira).51(a). Pogledajte oblike ovih futprintova. slika 1. To je početna prazna površina papira za crtanje futprintova. Odaberite opciju Copy. RAD0. Desnim klikom na naziv RB. Plan je sledeći: u već postojeću biblioteku futprintova otisak. otisak. Opcijom Paste u spisak ubacite RB. RAD0. Delete). Međutim moguće je iskopirati već gotov futprint iz neke druge biblioteke futprintova.2. (a) Počinje se od futprinta RB.4 iz PCB Footprints.3.47uF/50V (b) futprint RB. Desnim klikom na selektovan futprint otvara se meni (New. Najpribližniji traženom futprintu kondenzatora je futprint RAD0.

52(d).4C Slika 1.M.4C. kalem) L400 29 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Rezultat je prikazan na slici 1. slika 1.2. D.53(a). Kondenzator 1nF Kondenzator C2. RAD0. M. pronaći isti ili sličan futprint. Đurđević.53(a). (Prilikom razvlačenja linija je potrebano da rezlucija pomeranja kursora bude što je moguće manja..lib.4 (c) Menjanje dužine linija (d) Futprint RAD0.2 Prigušnica (zavojnica. U PCB Footprints. (a) Kondenzator 10nF (b) Futprint RAD0.53. Ukoliko je potrebno korigovati ga nakon kopiranja u biblioteku otisak. Debljina kućišta ne prelazi 100mila.) ove zahteve ispunjava RAD0.. Plan je sledeći: otvoriti standardnu biblioteku futprintova. je prikazan kondenzator vrednosti 10nF.Udaljenost između nožica je 200mila. C8 (0. Opcijom Rename promeniti naziv futprinta u RAD0.52. Slika 1. C3.2.lib i već poznatom spisku futprintova u (RAD0. Zbog toga opcijom ToolsLibary Options podesite Grid opcije na 1mil).1.01uF=10nF i 33p) Na slici 1. (a) Fizički izgled (b) Futprint RAD0.Videnović-Mišić.

54. Opcijom EditPaste (ili Crtl+v) kursor se pretvara u plus koji drži iskopirani objekat. Postavite objekat na željeno mesto.54(d). Opcijom PlacePad nacrtajte dva pada na međusobnom rastojanju 300mil. slika 1. Gotov futprint kalema je prikazan na slici 1. Udaljenost nožica komponente je 300mil dok je širina poprečnog presjeka 100mila. U dnu Kontrol Panela pronađite opciju Current Layer. Promenite trenutni sloj u kome ćete crtati oblik komponente iz TopLayer sloja u TopOverlay sloj.54(c). . Options. D. jedan desni klik za završetak linije a dva klika za izlazak iz moda crtanja linije. Selektujte nacrtanu kosu liniju selektovanjem površine (oblika pravougaonika) oko nje ili istovremenim aktiviranjem tastera Shift i levog klika mišem na komponentu. Library.54(c). Desnim klikom na radnu površinu otvara se meni (Place.Videnović-Mišić. Vežbe radi napravimo potpuno novi futprint prigušnice naziva L400. slika 1. Prilikom crtanja segmenta koristite jedan levi klik je za promenu putanje linije. M. Tools. Ponovite opciju EditPaste kako bi postavili još par simboličkih navojaka kalema. Opcijom Rename promenite naziv ovog futprinta u 1 1 0 2 (a) Izgled (b) Simbol (c) Menjanje broja padovima 30 . slika 1. Opcijom Edit Copy (ili Crtl+c) iskopirajte kosu liniju klikom na nju. Duplim klikom na pad 0 otvorite prozor u kome se definišu karakteristike pada. Nakon selektovanja boja selektovanog objekta se menja. Promenite sadržaj polja Designator sa 0 na 2 (jer brojevi na simbolu i futprintu MORAJU da se slažu). Za procenu međusobnog rastojanja koristite mrežu VisibleGrid1 čiju ste rezoluciju postavili na 100 mil.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na slici 1. Properties). slika 1. View. Deselektujte objekte opcijom EditDeselectAll ili aktiviranjem ikonice L400. je prikazan simbol prigušnice kao i njen fizički izgled.54(f). Đurđević.54(e). Opcijom PlaceTrack simbolički nacrtajte jedan namotaj kalema (kosu liniju) pomoću tastera Space kojim birate mod crtanja linije. Opcijom ToolsNew Component ili desnim klikom u deo prozora BrowsePCBLib Components otvorite prazan list papira za novu komponentu – PCBCOMPONENT_1.M. Segment je spreman za manipulaciju.

lib otvorite Kontrol Panel. Kalem i crtanje futprinta za njega 1 Slika 1.55. Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u PAD opcijom Rename iz već viđenog menija. prečnik tela mikrofona je 400mil.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (d) Crtanje linije (e) Kopiranje linije Antena (d) Gotov futprint Slika 1. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. Kliknite 2 puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad u kome ćete promeniti atribut Designator sa 0 na 1. Odaberite opciju New. M. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša. Dimenzije kućišta bitne za izradu futprinta su sledeće: udaljenost nožica je 100mil.wikipedia.org/wiki/Electret_microphone) Mikrofon tipa electret i simbol za mikrofon su prikazani na slici 1. Antena. U biblioteci otisak. Slika 1.56. Paste.54. Đurđević. U radnom prostoru je dovoljno postaviti jedan pad opcijom PlacePad. slika 1. D. Mikrofon (http://en. Rename. Copy. simbol i futprint Ukoliko pogledamo simbol antene u šematik editoru (uz uključenu opciju Hiden Pins na samom simbolu) vidimo da antena ima samo jedan pin odnosno da je njen futprint građen od jednog pada za koji će biti zalemljena antena.56.M. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. Mikrofon (a) Fizički izgled (b) Simbol (c) Futprint 31 . Otvara se meni (New.56. što je vidljivo sa slike 1.lib. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova otisak.55. Delete).

Đurđević. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša. Time ste završili posao u Šematik Editoru. Kao i numerisanje.M.57.58. Odaberite opciju New. naziva VARC (dodat string).2.57(c). Kliknite 2x na krug kako bi se otvorio prozor Arc. (c) Futprint Korak 7 – Dodela vrednosti komponentama Iako to nije neophodno. U slučaju promenljivog kondenzatora nije bitno koja je nožica 1 a koja 2. Na redu je izrada PCB-a. to je pin 1. Delete). Da bi vam crtanje bilo lakše promenite sa Tools Library Options VisibleGrid1 na 50mil.Kreiranje novog PCB dokumenta 32 . 1. Krug je crvene boje jer je u Top Layeru.2. Copy. Ukoliko pogledate nožice na mikrofonu uočićete da je jedna vezana na kućište koje često ide na masu što je ovde slučaj.57 je prikazan fizički izgled jednog promenljivog kondenzatora kao i njegov simbol. Opcijom PlaceArc (Center) postavite krug oko padova.57(c).57. Opcijom PlaceTrack u blizini pada 2 nacrtajte znak +. dok se pogled odozgo na komponentu može predstaviti kužnicom u TopOverlay sloju prečnika 400mil. gledajući simbol komponente.Videnović-Mišić. Rezultat je prikazan na slici 1. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. ovo možete da uradite u toku postavljanja ili premeštanja pritiskom na taster Tab. slika 1. 5-60p) Na slici 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U biblioteci otisak. Promenite atribut Designator za padove kako bi brojevi na simbolu i padovima bili isti. Ukoliko pogledate pažljivo sliku komponente vidite da komponenta ima tri nožice odnosno njen futprint ima tri pada. D. Kliknite dva puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad. M. Kao rezultat moraju imati istu oznaku pada (Designator) koja se slaže sa brojem na simbolu komponente. Padovi leže na kružnici prečnika 300mil. U njemu promenite Layer sa TopLayer u TopOverlay. Slika 1. Korak 8 – Kreiranje Net liste Ako je sve na svom mestu preostaje vam da napravite Net listu: Design  Create Netlist. Promenljivi kondenzator C9 (Varaktor. Konačan izgled futprinta. je prikazan na slici 1. slika 1.56. U našem slučaju. Koristite mrežu Visible Grid1=100mil za prostornu orijentaciju. Ukoliko pogledamo simbol iste komponente vidite da postoje dva (za program bitna) pristupa.lib otvorite Kontrol Panel. dodela vrednosti komponentama je sledeći korak i to ćete morati da uradite za svaku komponentu pojedinačno ( na primer: dupli klik na R1  Part Type = 4K7). Padovi koji su dijametralno suprotni su u realnoj komponenti kratko spojeni.Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u EMIC opcijom Rename iz već viđenog menija. IZRADA PCB-a ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 . Ova razlika ne predstavlja nikakav problem jer su u slučaju ove komponente dve nožice kratko spojene i zaista imamo dva pristupa. Paste. U radnom prostoru postavite dva pada opcijom PlacePad na rastojanju 100mil. Otvara se meni (New. (a) Fizički izgled (b) Simbol Slika 1. Rename.

NET. kliknite na taster Execute i pojaviće se komponente povezane rastegljivim linijama koje označavaju buduće veze.Postavljanje granične linije 33 .PCB) i dvaput kliknite na nju da bi se pojavila radna površina PCB Editora. Ako je sve u redu.M. U dijalog boksu koji se pojavljuje kliknite na Browse i odaberite Net listu SHEMA. D. unesite potrebne izmene u električnoj šemi.lib i Otisak. potrebno je da proverite listu aktivnih PCB biblioteka u kojoj moraju da se nalaze PCB Footprints. Prazna Error kolona je siguran znak da ništa ne nedostaje.58. Ikoni koja predstavlja novi fajl dodelite ime (u ovom slučaju FM.59. Učitavanje Net liste Korak 3 .lib. Đurđević. M. (Komponentama u Šematik Editoru su dodeljeni futprintovi koji se nalaze u ovim bibliotekama). napravite novu Net listu i ponovite postupak. Kreiranje novog PCB dokumenta Ako želite da proverite da li je sve pravilno podešeno.59. Pored toga. ovo je pravi trenutak za tako nešto (u tu svrhu možete da iskoristite tabelu koja se nalazi u prethodnom poglavlju). Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U okviru projekta “FM MIKROFON” napravite PCB fajl: File  New  PCB Document. slika 1.Videnović-Mišić. Slika 1. Korak 2 – Učitavanje Net liste Učitajte Net listu iyborom opcije Design = Load Nets. Ako se pojavi greška. Kreiranje Net liste Slika 1.60.

Videnović-Mišić. često moraju da budu zadovoljeni i drugi uslovi. U svakom slučaju. pošto je radna frekvencija mikrofona oko 100 MHz.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Linijama u KeepOut sloju iscrtajte ivice budućeg PCB-a. Ako niste sigurni koje će biti dimenzije konačne pločice. iscrtavanje ivica možete da odložite do početka rutiranja (ovaj proces zahteva postojanje ovakve granice).62.M. već samo u donjem (BottomLayer). Podešavanje Autorutera Korak 5 – Rutiranje pomoću Autorutera Došlo je vreme za rutiranje. Ako ste zadovoljni izgledom. cilj razmeštanja je postizanje kompromisa: gusto i pravilno postavljeni elementi uz minimalnu dužinu i ukrštanje veza. Ako su sva ostala pravila podešena. M. Slika 1.61. na Routing Tabu Routing Layers  Properties isključite TopLayer (opcija Not Used). Na slici je prikazano jedno od mogućih rešenja koje zadovoljava postavljene uslove.62. Korak 4 . U ovom primeru nije predviđeno kućište za uređaj i pločica ima oblik pravougaonika. Raspored komponenata Slika 1. odaberite: Auto Route  All  Route All. Sa spiska koji se pojavljuje odaberite komponentu i postavite je na željeno mesto. Za premeštanje se koristi postupak „povlačenja“ (klikni  premesti  spusti) ili komanda Edit  Move  Component (prečica – MC). isključićemo upotrebu gornjeg sloja (TopLayer). možete nastaviti sa radom. Odaberite: Design  Rules. pred vama će se ubrzo pojaviti PCB u konačnom obliku. 34 .63. Đurđević. Pošto mi radimo samo jednoslojnu štampu. Ako tragate za određenom komponentom uradite sledeće: posle komande Move Component kliknite na prikazanu radnu površinu. U ovom primeru. dodatni uslov je bio i izdvajanje stepena oscilatora (tranzistor sa pripadajućim elementima). Korišćene komande: • Move Component • Rotate (Spacebar) • Move to Grid • Select PCB Components (Šematik Editor) Slika 1. kako Auto-ruter ne bi pravio veze u oba sloja. (Design  Rules). Izrutirana pločica Uz kratak izveštaj. Pored ovih. slika 1. D.Raspoređivanje komponenata Raspoređivanje komponenata je ključna faza u radu i od nje najviše zavisi krajnji izgled PCB-a.

Selektujte komponente i onda odaberite: Tools  Interactive Placement  Position Component Text Slika 1. debljina – Width =7mil. Kliknite na OK i potom postavite poligon preko VF dela kola. veličinu oznaka prilagodite veličini komponenata (u ovom primeru visina – Height = 35mil. omogućite njihovo prikazivanje (ukoliko već nisu prikazane) komandom: Tools  Preferences  Show/Hide  Strings  Final.64.) popravite sitne nepravilnosti na vezama.Videnović-Mišić. Na kraju.M.. uklonite bakarne veze (Tools  Un-Route  All). D. Odaberite: Place  Polygon Plane i postavite sve kao na slici 1. Drag. bakarna površina koja štiti VF deo kola od spoljnih uticaja će biti postavljena samo u donjem sloju (BottomLayer) i biće povezana sa zajedničkom masom: GND-net. Potom treba postaviti bakarni poligon. M.64. promenite raspored komponenata ili pravila za rutiranje i ponovite postupak.66. komandama iz menija Edit  Move (Move.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako Autoruter nije postigao uspeh 100% ili ako iz nekog drugog razloga niste zadovoljni rezultatom. Break Track.) i postavite ih na komponente kojima pripadaju..65. Dijalog boks Polygon Plane Slika 1. Podešavanje prikaza oznaka 35 . Slika 1. U našem slučaju. Korak 6 – Postavljanje bakarnog poligona Kada ponavljanjem prethodnog scenarija dođete do konačne verzije. Bakarni poligon postavljen preko VF dela kola Korak 7 – Podešavanje prikaza oznaka Ako želite da na površini budu odštampane oznake i/ili vrednosti komponenata. Đurđević.

36 . onako kako Protel pretpostavlja da će izgledati.2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. a ne želi se obavezno i fizički načiniti.1. UVOD U PROGRAMSKI PAKET MICROCAP 7 Nakon startovanja programa Mcap 7 aktivira se editor šema. 3D prikaz gotove pločice GLAVA 2. možete videti i 3D prikaz vaše pločice. M. Đurđević. Izdato je nekoliko verzija ovog simulatora. Izborom ove opcije otvara se prozor na slici 2. MICROCAP Programski paket MicroCap firme Spectrum Software nastao je devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za ispitivanje i simulaciju električnih kola. Ako je prostor glavnog prozora prazan ili zauzet drugim projektom novi editor šema otvaramo sa File  New. trenutno je u opticaju verzija 9. Slika 1. slika 1. dok ćemo se mi tokom ovog kursa pozabaviti verzijom 7. pri čemu se dato kolo želi samo ispitati i proveriti da li ispunjava željene karakteristike. Konačan izgled štampane pločice Na kraju. 2. Više nego funkcionalan interfejs za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu svrstava ovaj program u sam vrh alata za simulaciju. Odaberite: View  Board in 3D.68.1.M.68.67.Videnović-Mišić. D. slika 2.

Neinvertujući pojačavač sa dodatnim komponentama Od tri ponuđene mogućnosti Schematic (otvaranje fajla koji omogućava šematski opis električnog kola).1.3. SPICE/Text (otvaranje fajla u kojem će se opisati električno kolo u tekstualnoj formi .4. slika 2. Đurđević. u drugom delu se nalazi linija Find Component za lakše pronalaženje potrebne komponente dok se u trećem delu nalazi deset poslednjih komponenti koje ste prilikom crtanja koristili.Videnović-Mišić.3. Izbor opcije New Slika 2.M.2. MicroCap 7 ima meni pod nazivom Component. prikazano na slici 2. Ako ga otvorite. Pre nego što krenemo dalje pogledajmo električno kolo. Radno okruženje MicroCap-a Slika 2. koje bi trebalo nacrtati u MicroCap 7. Možemo primetiti da ovo električno kolo liči na neinvertujući pojačavač sa OP (ako pogledamo gde je priključen ulazni signal) što i jeste slučaj.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Osnovni elementi za rad Osnovne komande za rad Radna površina Slika 2. Opcije Analog Primitives i 37 . Pojedine komponente su dodate kako bi se efekti u kojima se realan OP razlikuje od idealnog lakše uočili. možete uočiti tri dela. U prvom delu se nalaze biblioteke. Da bi nacrtali neko električno kolo moramo znati gde se nalazi biblioteka komponenti koje ćemo tokom crtanja koristiti. D. M.NET lista koju je Protel automatski pravio će biti obavezan deo ovog fajla) i Library (kreiranje nove biblioteke modela komponenata) odabraćemo Schematic i potvrditi unos sa OK.

Opcije Digital Primitives i Digital Library imaju isto značenje samo što se u njima nalaze digitalne komponente.8. Selektovanjem LM741 se automatski upisuje da je model OP koji je nacrtan tipa LM741. D. To je osnovni OP čiji se model nalazi u sastavu biblioteke Mcap 7. Ukoliko se to nije desilo potrebno je da vi dodate baterije na odgovarajuće priključke OP prelaskom u mod za crtanja baterija . Kursor se automatski pretvara u simbol OP. slika 2. Pređite na PART i promenite naziv komponente sa X0 na OP (slika 2. Postavite ga na radnu površinu. i to proprati odgovarajućom informacijom prikazanom na slici 2.1. (Ovu istu komponentu ste mogli odabrati opcijom Component  Analog Library Opamp  LF0000  LM741 ). 7-segmentni displej i digitalni prekidač. kondenzator. dioda. impulsni i sinusni generator. zaokruženo na slici 2. M. interesuje nas LM741. bipolarni tranzistor. To su masa. Automatski se otvara prozor koji traži da se definišu osobine OP (slika 2. Parametri njegovog modela postaju automatski vidljivi.4. mosfet. invertor. U modu ste crtanja OP-a. baterija. Nakon dodatih baterija šema izgleda kao na slici 2. Đurđević. kalem.7) • Sa OK potvrdite vaš unos • Ukoliko niste zadovoljni nekim od parametara ili želite da se neke dodatne informacije vide na ekranu dovoljno je dvaput kliknuti mišem na komponentu da se ponovo otvori prozor sa njenim osobinama. otpornik.Videnović-Mišić.5 Component  Animation Osim u meniju Component osnovne komponente se mogu naći u liniji sa alatima.direktnim selektovanjem njihove ikonice iz linije alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Waveform Sources  Battery.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Analog Library se razlikuju u tome što Analog Primitives predstavlja skup analognih komponenti čije osobine vi definišete prilikom postavljanja u električno kolo dok je Analog Library skup komercijalnih komponenti čije karakteristike daje proizvođač.5.M. U Animation se nalazi nekoliko komponenti koje omogućavaju interakciju između procesa simulacije i korisnika kao što su LED dioda. Slika 2. • MCap nekada sam dodaje napone napajanja OP. U spisku modela potražite LM741. Baterije su nam u ovom slučaju potrebne ne samo za napajanje OP već i za ulazni napon V3 (V1 i V2 su već postavljeni kod OP) i VOS bateriju koja modeluje naponski ofset OP startne vrednosti 0 (VALUE=0).9. Da bi izgled šeme bio pregledan uključite mrežicu na ekranu tasterom Iz linije sa alatima odaberite oznaku za OP.6) Npr. 38 . OP. Component Slika 2.

direktno biranjem odgovarajuće ikonice u liniji alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Passive Components  Resistor.7.M. Info prozor o postavljenim napajanjima za OP • Ukoliko nam položaj komponente ne odgovara i želimo da je zarotiramo selektujemo ciljanu komponentu i dok držimo levi taster miša pritisnut aktiviranjem desnog tastera miša rotiramo komponentu (alternativne metode su nakon selektovanja komponente odabrati opciju Edit  Box  Rotate ili odabrati ctrl+r kombinaciju na tastaturi). M. Đurđević. • Vreme je da dodamo otpornike prelaskom u mod za crtanje otpornika . Nakon 39 .6.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Podešavanje OP OP je postavljen na radnu površinu Slika 2. Izbor modela i promena naziva komponente Slika 2.8. D. Postavljanje OP-a Model koji želimo Part Slika 2.Videnović-Mišić.

• Beskonačno veliko diferencijalno pojačanje u OTVORENOJ petlji A = ∞. ulazne struje.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI postavljanja otpornika automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima od kojih nas trenutno interesuju PART (u Protelu Designator) ime komponente u šemi i VALUE odnosno vrednost komponente. M. Faktor potiskivanja CMRR je beskonačan. D. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Potrebno je postaviti masu.11.2. Interesantno je primetiti da MCap7 izvršava automatsko indeksiranje odnosno smatra da postavljate otpornike redom odnosno R1. Izborom ikonice Node Numbers ili Options  View  Node Numbers možemo videti i oznake čvorova. napon i struja offseta su jednaki nuli. ali o tome na višoj godini i nekom drugom predmetu. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Na kraju je to sve potrebno povezati biranjem ikone za ožičavanje (imamo dve ikone jednu za prave linije i jednu za izlomljene). • Nultu izlaznu otpornost Ri = 0.M.10. slika 2.9. Đurđević.3. 40 . 2.10..Videnović-Mišić. Ovakav način rada proističe iz unutrašnje strukture OP kome je na ulazu diferencijalni pojačavač. Vidimo da iako OP ima dva ulaza (V+ i V-) ulazni napon od interesa je upravo njihova razlika (V+-V-). Simbol OP kao i njegova idealna prenosna karakteristika su prikazani na slici 2. Bateriji V3 možemo promeniti naziv (PART) na Vin. • Parametri idealnog OP nisu zavisni od učestanosti. Aktiviranjem ikonice za uzemljenje ili Component  Analog Primitives Connectors  Ground prelazite u mod za postavljanje mase. OSNOVNA LINEARNA KOLA SA OP Prilikom osnovne analize električnih šema sa operacionim pojačavačem (OP) koristićete model idealnog OP koji poseduje sledeće osobine: • Beskonačno veliku ulaznu otpornost Ru= ∞ (odnosno nulte ulazne struje). Vrednosti otpornosti i oznake postaviti u skladu sa vrednostima prikazanim na slici 2. Ožičavamo tako što odaberemo ikonicu i kliknemo (levo dugme miša) na kraj koji želimo ožičiti i ne puštajući dugme miša vučemo žicu do pina koji želimo povezati. odnosno imaju istu vrednost na svim frekvencijama. • Jednosmerne karakteristike su idealne.. Slika 2. • Izborom tastera T iz linije sa alatima možemo označiti izlaz OP sa Vout. Slika 2. R2.

Iul=0). Kao posledica toga vidimo da struja Ii koja teče kroz otpornik R1 na njemu pravi pad napona vrednosti VS = R1 Ii odnosno Ii= VS / R1 Ova struja je veza ulaznog napona Vs i izlaznog napona Vo jer je to struja koja teče kroz otpornosti R1 i R2 (jer je zbog velike ulazne otpornosti ulazna struja u OP nula.Videnović-Mišić. bafer i instrumentaiconi pojačavač. Linearna oblast rada je izuzetno uska te moramo pribeći triku kako bi je proširili.11. Na osnovu II Kirhofovog zakona za konturu A dobijamo da je : Za invertujući pojačavač možemo da zaključimo da je sve u znaku minusa: naponsko pojačanje je negativno. prenosna karakteristika idealnog OP Sa prenosne karakteristike možete jasno videti tri segmenta. a ulazni signal je usmeren ka ulazu invertujućem ulazu V-.12. Kad god vam zatreba da linearizujete kolo i da poboljšate sa tog stanovišta njegove performanse upotrebićete negativnu povratnu spregu. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP Pobudni napon Vs je priključen na otpornik R1 koji je priključen na invertujući ulaz OP V-. U slučaju OP negativna povratna sprega predstavlja povratnu spregu sa izlaza OP na invertujući ulaz OP V-.su na istom (nultom) potencijalu.1. M. Slika 2. diferencijalni pojačavač.2. odnosno A→∞. Kako je u pitanju kolo linearne elektronike neophodno je prisustvo negativne povratne sprege (ovde realizovane pomoću otpornika R2).M. neinvertujući pojačavač. je prikazana konfiguracija invertujućeg pojačavača. Treći segment predstavlja linearnu oblast rada OP čija strmina upravo govori o izuzetno velikom pojačanju OP u ovom segmentu. Simbol OP. Trik se zove negativna povratna sprega. Kao posledica ove povratne sprege u linearnim kolima sa OP uvodimo pojam virtuelne mase odnosno virtuelnog potencijala kojeg možemo objasniti na sledeći način: izlazni napon je konačan (od VE do VC). Dva horizontalna segmenta predstavljaju režim saturacije OP kada je izlaz OP dostigao najviši i najniži napon u električnom kolu odnosno napone napajanja (VC=15V i VE=-15V). test kolo za crtanje prenosne karakteristike OP. Na osnovu principa virtuelne mase odnsono virtuelnog potencijala (Uul=0) V+ i V. Pojačanja nema odnosno A=0. Neinvertujući ulaz OP V+ je priključen na masu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Đurđević. 2. 41 . Znajući osnovna ograničenja i poboljšanja OP možemo prikazati osnovne konfiguracije linearnih električnih kola sa OP kao što su: invertujući pojačavač.12. Ako izlazni napon OP podelimo sa pojačanjem OP A dobijamo vrednost (V+-V-)=Vout/A=0 odnosno da su V+ i V. Osnovna mana OP je vidljiva upravo na tom segmentu. D.na istom potencijalu. INVERTUJUĆI POJAČAVAČ Na slici 2.

Ulazna otpornost pojačavača je ∞+R1 odnosno ∞. Đurđević. NEINVERTUJUĆI POJAČAVAČ Kod neinvertujućeg pojačavača (pojačavač = linearno kolo = negativna povratna sprega) takođe postoji negativna povratna sprega realizovana pomoću otpornika R2. Struja Ii teče kroz otpornike R1 i R2. odnosno Vo=Ii (R1+R2). dok je kao posledica virtuelnog potencijala napon VS=V+=V-=VR1. Ako uporedimo ulazne otpornosti invertujućeg (R1) i neinvertujućeg pojačavača (∞) vidimo da je neinvertujući pojačavač bolji. Konfiguracija neinvertujućeg pojačavača sa OP Kako je ulazna otpornost OP beskonačna ulazna struja u OP je Iul=0. pobudni generator je priključen na neivertujući ulaz OP. Ova ista struja takođe formira pad napona na otporniku R1 koji je jednak VS odnosno VS=R1Ii. JEDINIČNI POJAČAVAČ Ako u prethodnoj konfiguraciji zamenimo R1=∞ dobijamo električno kolo prikazano na slici 2. D. kod koga je vrednost naponskog pojačanja: Osim jediničnog naponskog pojačanja specifičnosti ove konfiguracije su velika ulazna otpornost (ona potiče od velike ulazne otpornosti OP) i mala izlazna otpornost (R2||Rout.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Kao dodatak primetimo da je ulazna otpornost invertujućeg pojačavača koju vidi pobudni generator R1 (jer je Vpriključak na masi te VS generator “vidi“ samo otpornost R1). jer ne oterećuje električno kolo koje mu daje pobudni signal VS. Slika 2.Videnović-Mišić. 2.2.3. M. 42 .2. slika 2. 2. gde je Rout izlazna otpornost OP koja je takođe mala). ne znaju za postojanje jedan drugog.2. Naponsko pojačanje je stoga: odnosno: Možemo da zaključimo da je kod neinvertujućeg pojačavača sve u znaku plusa odnoso da je njegovo naponsko pojačanje pozitivno i da mu je ulazni napon priključen na V+ odnosno neinvertujući ulaz OP.14. Zbog toga ne bi trebalo da čudi što je alternativni naziv jediničnog pojačavača – bafer.13.13. U programiranju pojam bafera označava memoriju koja preuzima podatke od jednog procesa i daje ih nekom drugom procesu.M. Pri tome ne postoji nikakva veza između ova dva procesa tj.

12.2.16.ulaz OP trebalo bi da je jasno da je u pitanju konfiguracija invertujućeg pojačavača prikazana na slici 2.14. Preuzetu informaciju on idealno prosleđuje dalje. Rul→∞.14.15.15. D. Kako je V1 ulazni napon koji je preko otpornika R1 povezan na V.M. Prinicipom superpozicije ćemo ovaj problem razbiti u dva jednostavnija: Vo kao funkcija V1 (V2=0) i Vo kao funkcija V2. jer je njegova izlazna otpornost izuzetno mala (setite se da je idealan generator predstavljen samo sa svojim simbolom.15. Ako pogledamo otpornik R2 u negativnoj povratnoj sprezi vidimo da kroz njega ne prolazi struja zbog beskonačne ulazne otpornosti OP što znači da je on ovde nepotrebna komponenta tako da je konačna verzija bafera prikazana na slici 2. Slika 2.Videnović-Mišić.što je ta otpornost veća to je veće odstupanje napona od njegove idealne vrednosti zbog pada napona na tom otporniku). 2. Bafer ili jedinični pojačavač U elektronskim kolima bafer služi kao odvojni stepen što je rezultat njegovih već navedenih performansi (AV=1. Pojačavač razlike ulaznih napona odnosno diferencijalni pojačavač Vo kao funkcija V1 (V2=0) Konfiguracija sa slike 2. a da njegovu neidealnost predstavlja otpornost . DIFERENCIJALNI POJAČAVAČ Električno kolo koje je prikazano na slici 2. je složenije od prethodna dva primera. se zamenom V2=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. Rout→0). Tokom rešavanja složenijih lineranih kola sa OP (pa i ovog) poslužićemo se znanjem iz osnova elektrotehnike (teorema superpozicije) i rezultatima prethodna dva slučaja (invertujući i neinvertujući pojačavač). sledi da je na osnovu formule 43 . Nadam se da vam je jasno da kroz otpornik R1||R2 ne teče struja (zbog beskonačne ulazne otpornosti OP) te da je V+ ulaz OP na masi odnosno jednak nuli. Sa velikom ulaznom otpornošću on može da se poveže na izlaz bilo kog kola. preuzme informaciju od njega pri tome ga ne opterećujući (odnosno ne remeteći radni režim tog električnog kola). Interesuje nas kao i do sada kako izlazni napon Vo zavisi od ulaznih napona V1 i V2.4. M. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slilka 2.

slika 2. Vo kao funkcija V2 (V1=0) Vo kao funkcija V2 (V1=0) Konfiguracija sa slike 2. D.17. Da bi primenili formulu za naponsko pojačanje neinvertujućeg pojačavača neophodno je pronaći vrednost napona V+ u konfiguraciji prikazanoj na slici 2. 5. Prikazaćemo njegovu upotrebu na jednom vama već poznatom primeru.17. Opcijom File  Open. slika 2. Kako je ulazna otpornost OP beskonačno velika to struja koja teče iz pobudnog generatora V2 prolazi samo kroz otpornike R1 i R2 odnosno V2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. i sliku 2. Ako uporedimo sliku 2. R1.19. Konfiguracija koja će biti podvrgnuta analizi od strane MCap7 je instrumentacioni pojačavač. Vo kao funkcija V1 (V2=0) Slika 2. neinvertujućeg pojačavača možemo primetiti da je jedina razlika u položaju ulaznog napona. M.cir. Na slici 2.17.M..13.15.18. 4.17. Automatski se otvara prozor u kome su već urađena potrebna podešavanja.Videnović-Mišić. Đurđević. ZADACI (UPOTREBA SIMULATORA MICROCAP 7) MicroCap 7 kao i bilo koji drugi simulator štedi vreme i novac jer omogućava da se uređaj projektuje i analizira bez njegove materijalne realizacije. R2 i V+ formiraju naponski razdelnik na osnovu koga lako vidimo da je vrednost napona V+ sledećeg oblika: Na osnovu formula je izlazni napon samo kao posledica ulaznog napona V2 oblika: Vo konačno Primenom teoreme superpozicije i formula dobijamo zavisnost izlaznog napona od ulaznih naopona V1 i V2: Na osnovu prethodne formule je jasno zašto se ovaj pojačavač zove diferencijalni pojačavač odnosno pojačavač razlike ulaznih napona.18(b) je prikazan izgled vašeg ekrana nakon otvaranja fajla proba. Pokrenite Mcap 7 pomoću prečice na desktopu 2. Nas interesuje kao i uvek u slučaju pojačavačkih kola sa OP kakva je zavisnost Vout (Y Expression) od razlike ulaznih napona (VB-VA) (X Expression). 1. se zamenom V1=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. 3.3. Da bi MCap iskoristili za dobijanje prenosne karakteristike odaberite opciju Analysis  DC. 2.. 44 . Na osnovu brojčanih vrednosti otpornika dobijamo Vout=10 (VA-VB).cir. otvorite fajl D:\Program Files\Mcap7\II godina\proba.16. Na radnoj površini pored električnog kola koje predstavlja instrumentacioni pojačavač je ispisana zavisnost izlaza od ulaznih napona VA i VB.

cir Slika 2. Ispod grafika se nalaze podaci o lokacijama kursora. Da bi očitali podatke od interesa moramo preći u kursor mod klikom na 4. D. Kako je nagib prave definisan kao: 45 .20.M.Videnović-Mišić.18 (a) MicroCap7 prozor Open (b) otvoren fajl proba. Nakon ulaska u mod za očitavanje podataka levim klikom miša postavimo levi kursor u linearni deo karakteristike. je prikazan rezultat pokrenute analize. razlici njihovih međusobnih pozicija kao i o nagibu te promenljive u odnosu na x-osu. Interesuje nas naponsko pojačanje koje predstavlja nagib linearnog dela prenosne karakteristike. M.19.20) ili tasterom F8 na tastaturi. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Isti postupak ponovimo za desni kursor sa desnim tasterom miša. Rezultat DC analize Na slici 2. ikonicu u drugom redu sa leve strane (zaokružena na slici 2. Prozor za podešavanje parametara DC analize Slika 2.20.

4. Mala amplituda ulaznog sinusnog napona neophodna je zbog toga što u elektronskom kolu ima nelinearnih elemenata. TRANZIJENTNA ANALIZA 46 . 9. Odstupanje od predviđene vrednosti (10 vs. kao i svi zavisni izvori. DC ANALIZA DC analiza odgovara jednoj tradicionalnoj laboratorijskoj analizi pri kojoj generatori priključeni na kolo daju samo jednosmerene vrednosti napona odnosno struje. Ipak.999) je malo i posledica je upotrebe realnog modela OP. između ulaznog i izlaznog signala postoji samo linearna zavisnost. 2. nego na više frekvencija.Videnović-Mišić.4. Za DC analizu važi i analiza pri kojoj se naponi generatora menjaju toliko sporo da struje odnosno naponi akumulacionih elemenata (induktivnosti i kapacitivnosti) mogu to da prate. Ovo je drugim rečima slučaj analize kola pri kom su kondenzatori izvađeni iz kola. Analize koje su nam na raspolaganju se nalaze u meniju Analysis. ali najbolji iskoristiti direktno opciju Slope koja nam direktno daje nagib Vout u odnosu na VB-VA vrednosti 9.999. obično od neke početne frekvencije do krajnje koje proizvoljno zadajemo. D. Od interesa su nam rezultati simulacija odnosno odgovarajućih analiza električnih kola. ANALIZE U MICROCAP 7 U MicroCap 7 električna šema nije naš konačan cilj. Vrste analiza 2. induktivnosti kratko spojene.999 što je u stvari naponsko pojačanje AV. Na taj način. Jedno rešenje bi bilo da očitamo vrednost za svaku tačku ponaosob i da oduzmemo x i y vrednosti za dve na grafiku selektovane tačke (na osnovu formule za k). Cilj AC analize je da se odredi kako ovaj generator utiče na struje i napone u svim delovima kola.465=9.4. radnih tačaka komponenata (i kao takvo mora prethoditi AC analizi). Rezultat analize obično daje odnos amplituda izlaznog i ulaznog signala ili njihovu faznu razliku.652\1. Na osnovu izračunatog odnosa amplituda i fazne razlike obično se crta Bodeov ili Nyquistov dijagram. AC ANALIZA AC režim analize odgovara takvom merenju pri kom potencijale čvorova i struje elemenata određuju jednosmerni generatori na koje je kolo priključeno i time postavljaju radne tačke svih elemenata kola. odnosno pojavili bi se i viši harmonici ulaznog signala. 2.2. AC i DC analiza.4. Zato simulator prilikom AC analize ne vrši proračune samo na jednoj frekvenciji.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI pojačanje Av bi mogli izračunati na osnovu podataka ispisanih ispod grafika. na izlaz kola bi dospeo nelinearno izobličen signal. Da su amplitude veće. Na ovaj način se obično snimaju prenosne karakteristike . Slika 2. Jednosmerni nezavisni izvori (strujni i naponski) ostaju.21. Pritom nas zanima kako se taj odnos i fazna razlika menjaju sa promenom frekvencije dok se amplituda i faza ulaznog signala ne menja.3. Pored njih na ulaz kola dodaje se i generator sinusnog talasnog oblika veoma male amplitude. Bolji pristup je iskoristiti već izračunate razlike u delu Delta te je Av=14. slika 2. Obično se pri tom analizira odnos amplituda i fazna razlika naizmeničnih komponenata napona ili struje na izlazu kola i napona ili struje ulaznog sinusnog generatora.1. DC analiza ne znači obavezno apsolutno konstantne vrednosti ulaznih generatora. a nezavisni strujni strujni izvađeni. Njihovi parametri se određuju linearizacijom karakteristika nelinearnih komponenata u okolini radne tačke (utvrđene prethodnom DC analizom). M. 2.21. To odgovara zapravo nalaženju tzv. DC analiza ne služi samo za to. nezavisni naizmenični naponski generatori kratko spojeni. Osnovne analize koje ćemo koristiti tokom ovog kratkog kursa MicroCap-a su tranzijentna. AC analiza se od stvarne laboratorijske analize razlikuje u tome što se analiza prilikom simulacije ne sprovodi na osnovu modela komponenata za sve signale (režim velikih signala) nego na osnovu linearnih modela za male signale. Đurđević. Cilj analize je da se utvrde potencijali u čvorovima i struje u granama kola u slučaju takve pobude.

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Ova analiza odgovara jednom laboratorijskom instrumentalnom merenju kada su ulazni signali elektronskog kola nekakve funkcije vremena. Tokom analize utvrđujemo kakve se struje (naponi) javljaju u granama (čvorovima) kola kao odziv na pomenute ulazne signale. Prilikom instrumentalnog merenja kao ulaz koristimo funkcijski generator, a kao uređaj za merenje koristimo osciloskop. Radi lakše uporedivosti odziva različitih kola i lakše ponovljivosti merenja, kao ulazni signal obično se koristi jedinična odskočna, nagibna ili impulsna funkcija. Kod simulatora njih dobijamo iz programljivih impulsnih generatora. Inače samo ime “tranzijentna analiza” upućuje na analizu prelaznih pojava u elektronskim kolima. Rezime: Tranzijentna analiza nam kao izlazni rezultat daje promenu signala (od interesa) u vremenu. AC analiza nam prikazuje ponašanje amplitude i faze signala (od interesa) u zavisnosti od frekvencije. DC analiza nam kao rezultat daje prikaz struja, napona u mirnoj radnoj tački. Takođe je pogodna za prikaz međusobne zavisnosti bilo koja dva signala odnosno dobijanje prenosnih karakteristika.

2.5. UTICAJI NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU
2.5.1. UTICAJ NEIDALNOSTI OP NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU OP Za električno kolo koje smo nacrtali proanaliziraćemo uticaj parametara OP na prenosnu karakteristiku celog električnog kola, prikazanog na slici 2.10. Za to će nam biti potrebna DC analiza i dodatna opcija Stepping. Pre bilo kakve analize da pomenemo gde se nalaze parametri koji su nam u ovoj analizi interesantni. Kliknite dva puta na simbol za OP u nacrtanoj električnoj šemi. Automatski se otvara prozor koji prikazuje osnovne parametre kao i nivo modela OP, slika 2.22. Ako želimo da u električnoj šemi prilikom simulacija koristimo model idealnog OP tada je LEVEL=1 a parametri OP koji se prilikom proračuna uzimaju u obzir su A (pojačanje OP u otvorenoj petlji), ROUTDC (izlazna otpornost OP pri DC analizi), ROUTAC (izlazna otpornost pri AC analizi). Ako niste sigurni šta koja skraćenica parametra znači pokažite kursorom na njega i u dnu prozora će vam se dati njegovo kratko objašnjenje, slika 2.22. informacija za VOFF.

Type

Level Voff

Ioff

Slika 2.22. Parametri i nivo modela OP Kad pravimo realan uređaj tad koristimo realne modele komponenti. Za OP ti modeli su trećeg nivoa odnosno LEVEL=3, kao što je prikazano na slici 2.22. Ovi modeli nastoje da što bolje prikažu realno ponašanje OP te uzimaju u obzir sve prikazane parametre (složeno ponašanje neophodno je opisati sa složenijim modelom sa više parametara). U našoj analizi želimo da pogledamo uticaj parametara VOFF i IOFF odnosno naponskog i strujnog ofseta. U slučaju idealnog OP ti parametri bi bili jednaki nuli. Međutim kako je prlikom proizvodnje izuzetno teško napraviti

47

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

komponente koje su potpuno potpuno iste (uparene) tada kao posledica te neuparenosti nastaje VOFF i IOFF različiti od nule. MicroCap će nam prikazati kako se ta neidealnost odražava na prenosnu karakteristiku. Idealizujumo OP što možemo više sa stanovišta neuparenosti odnosno upišimo VOFF=0 i IOFF =0. • Odaberite Analysis  DC. Automatski se otvara prozor, slika 2.23, u kome su za vas već postavljeni parametri analize. • Za Variable 1 odnosno izvor koji se menja iz padajućeg menija ispod Name izaberite Vin (jer želite da dobijete prenosnu karakteristiku električnog kola). Unesite opseg promene od -50mV do 50mV sa korakom od 5mV. To sve je upisano u prozoru ispod Range. • Za X Expression ostavite DCINPUT1 jer se to odnosi na Vin a u Y Expression polje unesite oznaku za izlazni čvor OP. Kliknite desnim klikom u to polje i pogledajte šta sve MCap može da prikaže (napon čvorova, napon, struje i snaga komponenti...), slika 2.24. Izlazni napon OP možete predstaviti na nekoliko načina: kao napon čvora na kojem stoji oznaka Vout odnosno V(Vout), kao napon čvora 6 odnosno V(6), slika 2.10. ili kao izlaz OP Vout (OP). Odlučite se za varijantu koja vam odgovara.

Slika 2.23. Prozor za podešavanje DC analize

Slika 2.24. Izbor promenljivih za DC analizu u MicroCap7 2.5.2. UTICAJ Voff NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Kliknite na taster Stepping. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 2.25. Cilj nam je prikazati kako promena VOFF utiče na prenosnu karakteristiku. Ukoliko menjate parametre komponente odnosno ukoliko je Parameter Type postavljen na Component tada menjamo parametar jedne od više komponenti (u drugom slučaju Parameter TypeModel imamo manji izbor Step What). Zbog toga u prvo polje Step What sa padajuće liste biramo OP, a u drugom polju VOFF. Da ne bi za svaku vrednost VOFF menjali parametre OP i pokretali DC analizu elegantniji način je pozvati opciju Stepping i u njoj uneti sve napone VOFF od interesa.

48

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.25. Stepping prozor Ukoliko je metod variranja parametra od interesa List tada u polje From uneti tu listi. Ukoliko je metod promene parametra linearan (što je najčešći slučaj) tada u polje From uneti vrednost -1m u To vrednost 1m i u Step Value vrednost 1m, kao što je prikazano na slici 2.26. Potvrdite aktivnost Stepping prozora u polju Step It=Yes. Na ovaj način smo podesili da se VOFF parametar OP menja od -1mV do 1mV sa korakom od 1mV.

Slika 2.26. Stepping prozor • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. Rezultat analize je prikazan na slici 2.27. Sva tri prethodno navedena segmenta su prisutna. Linearna oblast je proširena što je posledica negativne povratne sprege. • Na grafiku su vidljive tri prenosne karakteristike nacrtane za tri različita napona VOFF • U modu ste za reskaliranje (u koji eventualno možete ući sa F7 ili ikonicom u liniji alata). Zaokružite oblast oko koordinatnog početka koja nas interesuje. • Uđite u kursor mod kako bi očitali podatke koji nas interesuju. Situacija bi trebala nakon ovih akcija biti kao na slici 2.28. • Primećujemo da je trenutno aktivna donja prava pri kojoj je vrednost VOFF=-1mV što je vidljivo iz zaglavlja grafika PRVI.CIR OP.VOFF=-1m. • Promena karakteristike se može postići strelicama gore/dole sa tastature. Prebacite se na karakteristiku VOFF=0mV. Karakteristika teži električnom kolu sa idealnim OP odnosno prolasku kroz koordinatni početak.

49

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.27. Prenosna karakteristika električnog kola prikazanog na slici 2.10. pri promeni napona VOFF OP od -1mV do 1mV sa korakom 1mV

Slika 2.28. Uvećan deo karakteristika u okolini koordinatnog početka • Postavite kursor na poziciju X=0 da vidite da li je efekat neuparenosti komponenti prisutan. To u kursor modu možete odraditi ručno ali je daleko elegantnija opcija sa ikonicom odnosno Go To X (Shift+Ctrl+X ). Automatski se otvara rozor prikazan na slici 2.29. Pored ikonice za Go To X se nalazi opcija Go to Y ( ili Shift+Ctrl+Y) koju ste takođe mogli upotrebiti da proverite gde je koordinatni početak u odnosu na prenosnu karakteristiku, slika 2.30. U prozor Value upišite vrednost za koju vas interesuje Y odnosno X vrednost signala (očitano postavljanjem levog odnosno desnog kursora).

50

Đurđević.5.31.010) što znači da ofset odnosno neuparenost još uvek postoji.3. • Procenite da li je vaš zaključak iz prethodne analize OK. Šta bi sada mogao biti uzrok ovog pomeraja kada su VOFF. (Odgovor: Vin+VOFF jer je za VOFF=-1m presek sa x-osom pri Vin=1mV) 2.5. 0. VOS i IOFF postavljeni na nulu? Treba primetiti da se promenom otpornika R 1 menja situacija u električnom kolu što znači da kroz R1 teče struja. UTICAJ Vos NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping (sa F11 ili iz DC analysis prozora ili sa ikonicom iz linije menija). Osim VOFF i IOFF i drugi parametri OP utiču na pomeraj preseka sa nulom karakteristike iz koordinatnog početka. Povežite te podatke sa vrednostima VOFF. U slučaju idealnog OP smo smatrali da je ulazna otpornost 51 . Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.32. M. • Proverimo gde je Y=0 za preostale dve krive.30. Go To Y opcija • Sa Go To X smo očitali koordinate (0.M. • Za sva tri napona pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom. 2. Kako je okrenuta baterija koja se nalazi sakrivena unutar OP simbola na V+ grani? Da li se dodaje Vin ili od njega oduzima? Pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom odnosno kolika je vrednost Vin neophodna da neutrališe uticaj VOFF odnosno kada OP smatra da je na ulazu napon nula. UTICAJ R1 (IBIAS) NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping. Deaktivirajte promenu VOS napona sa Step It=No. Stepping funkcija za analizu uticaja R1 na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu. D. Slika 2. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za VOS kao na slici 2. Go To X opcija Slika 2. Deaktivirajte promenu VOFF napona sa Step It=No. • Uvećajte deo oko koordinatnog početka i uđite u kursor mod za očitavanje podataka. Stepping funkcija za analizu uticaja VOS na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata.32.29.Videnović-Mišić.4. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za otpornost R1 kao na slici 2.31.

Promenu frekvencije sinusnog generatora sa 1MEGHz (vodite računa da MCap kao SPICE orjentisan program nije CASE SENSITIVE odnosno mHz i MHz je za njega miliHz. Ukoliko MicroCap7 nije automatski dodato napajanje na mestu VE i VC dodajte baterije od -15 odnosno 15V. (a) Invertujući pojačavač sa OP naponskog pojačanja Av=-R2/R1 (b) Prozor za definisanje DC analize Slika 2.33(a). Promenom IBIAS u šemi OP pogledajte kako se menja položaj preseka sa x-osom. Đurđević.35. Prenosna karakteristika invertujućeg pojačavača prikazanog na slici 2. • Zamenite bateriju Vin na ulazu pojačavača sinusnim generatorom Vin. invpoj. KONFIGURACIJA INVERTUJUĆEG POJAČAVAČA SA OP • Otvorite novi šematik fajl u vašem direktorijumu (npr. dok je polazni model sinusnog generatora (npr. Slika2. • Nacrtajte električno kolo prikazano na slici 2.33.33(a) • Kolike su granice linearnog režima rada ovog pojačavača? Kako do njih doći bez očitavanja sa grafika? (R: ±13. • Rezultat analize je prikazan na slici 2.33(b). • Za model OP izaberite već korišćeni LM741.34.5.34. 1MHZ) prikazan na slici 2.999).M.5. IIGOD).Videnović-Mišić.cir *. Struja koja teče kroz R 1 je struja polarizacije IBIAS. M. 2. D.cir as circuit). • Popunite prozor za DC analizu na način prikazan na slici 2. Modifikovana šema je prikazana na slici 2. • Pokrenite DC analizu. Ukoliko neki od parametara ponuđenog modela ne odgovaraju zgodno je definisati novi model sinusnog generatora opcijom New (naziva npr. Ne menjajte njegove k-ke.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI beskonačna i da je ulazna struja nula. a za mega koristimo oznaku Meg) na 10MHz unosite 52 .36(a). U slučaju realnog OP to nije slučaj.947/9.

• Sinusni generator ne deluje kao sinus jer je gruba promena između njegovih “susednih” tačaka.35.M. pogledajte gde se nalaze tačke koje je proračunao MicroCap. • Definisanje Maximum Time Step-a koje pronalazite korišćenjem opcije Help  Contents  Index  Maximume Time Step  Transient Analysis Limits dialog box.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI u polje F. u DC jednosmerna vrednost generatora. RS otpornost koja opisuje neidealnost sinusnog generatora. Popunite polja u skladu sa slikom 2. Kako je pobudni signal frekvencije 1kHz bilo bi dobro sagledati u nekoliko perioda ponašanje celog pojačavača sa OP. M. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara analize.36 (a) Prozor MCap modela sin generatora 1MHz (b) prozor modela sin generatora IIgod Odaberite opciju Analysis  Transient.Videnović-Mišić. Kao Time Range je odabrano 10m kako bi se videlo 10 perioda pobudnog signala.37. Đurđević. slika 2.36(b). Perioda pobudnog signala je 1/kHz=1msec.38(a). Grafici za ove signale su različiti što se vidi ispod polja P (od Plot). Opcija Auto Scale Ranges je uključena. Opcijom Run pokrenite analizu. • TAU (exponential time constant) i RP (repetion period of exponential) imaju veze sa prigušenim sinusoidama što je jasnije iz načina na koji MCap definiše sinusni generator: if TAU=0 then V=A*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC else V=A*exp(-T/TAU)*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC where T=TIME mod RP RP must be specified for TAU to have an effect. Slika 2. Na signalima koji su rezultat tranzijentne analize. Aktivirajte ikonicu Data points. Interesuje nas promena pobudnog (čvor 3) i izlaznog signala (čvor 5) u vremenu. PH fazni pomeraj signala. Invertujući pojačavač Slika 2. prikazano na slici 2. 53 . D. Problem leži u vrednosti Maximum Time Step-a. U polje A se unosi vrednost amplitude sinusnog generatora. Ta podešavanja se unose u polja Y Expression.

35. RELTOL. za difolt vrednost Maximum Time Step-a Slika 2.35. Đurđević.M. Error tolerance is primarily determined by monitoring the time rate of change of the charge and flux. For circuits containing capacitance or inductance. consistent with maintaining the specified error tolerance. Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijentne analize Slika 2. Micro-Cap will choose as large a time step as possible. By selecting a 54 .37. D.Videnović-Mišić. the time step control routine will eventually increase the time step to the specified Maximum Time Step value. M. za korigovanu vrednost Maximum Time Step-a Maximum Time Step: This field specifies a maximum time step for the run.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.38(b) Rezultati tranzijentne analize za kolo sa slike 2.38(a) Rezultati tranzijentne analize za kolo prikazano na slici 2.

The default value for Maximum Time Step is (tmax-tmin)/50. Promena amplitude sinusnog generatora 2.38(b). • Difolt vrednost u ovom slučaju je 10m/50=0. Rg=1k.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI small Maximum Time Step value. Pod pojačanjem se. POLOŽAJ MIRNE RADNE TAČKE STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Za kolo prikazano na slici 2. hfemin=200. • Da li je kolo linearno? Na osnovu čega ste to mogli i ranije proceniti? • Opcijom Stepping promenite vrednost amplitude A sinusnog generatora IIgod kako bi proverili svoja zapažanja (npr. Rc=1k. Ako pogledamo prikazano električno kolo vidimo da je pobuda na bazi. just smoother waveforms. D. (Ako ne verujete unesite videćete da promene u rasporedu i broju izračunatih tačaka nema) • Trebalo bi nam bar 5-10 puta više tačaka odnosno vrednost Maximum Time Step-a treba podesiti na bar 0. Promenite vrednost ovog parametra i ponovo pokrenite tranzijentnu analizu.39). more data points are produced and hence smoother waveforms are generated.40. U ovakvom konceptu pojačanja podrazumeva se linearnost pojačavačkog kola. hfemax=450.stepen sa zajedničkim emiterom.6V Da bi odredili položaj mirne radne tačke moramo proračunati odgovarajuće napone i struje u režimu u kome su prisutne samo jednosmerne pobude (DC =Direct Current). odnosno da je emiter zajednička elektroda za ulaz i izlaz. odrediti položaj mirne radne tačke Q ako su dati podaci: VCC=30V.6. slika 2.40.1. hfetip=290. This does not necessarily imply greater accuracy. Slika 2. Odatle i naziv pojačavačkog kola . M. slika 2. Re=500Ω. Accuracy is controlled by the internal LTE (Local Truncation Error) time step control algorithms. podrazumeva množenje signala konstantom većom od jedan. R2=110k. Time se tranzistor postavlja u aktivni režim rada u kome ima približno linearne karakteristike i pokazuje pojačavačka svojstva. matematički gledano. VBE=0.Videnović-Mišić. koje ćemo analizirati pomoću MC7.2m. Đurđević. već samo veličina njegove amplitude. R1=43k.04m. To znači da se vremenska zavisnost signala ne menja. • Isključite opciju Data points. Rezultati su prikazani na slici 2. To je DC režim rada. 2. Slika 2. POJAČAVAČKA KOLA U praksi je veoma čest slučaj da korisni signal promenljive amplitude i polariteta treba pojačati. Tranzistor pokazuje pojačavačka svojstva.M. Mi ćemo ponoviti taj proračun kako bi nakon simulacija u MC7 mogli uporediti rezultate. Stepen sa zajedničkim emiterom Pomoću jednosmernih baterija i otpornika bipolarni tranzistor se polariše postavljanjem mirne radne tačke u željeni položaj u polju statičkih karakteristika. a potrošač na kolektoru.40. Interesantno nam je pojačavačko kolo poznato pod nazivom stepen sa zajedničkim emiterom.6.39. Rp=2k. Na vežbama iz Uvoda u Elektroniku ste proračunavali položaj mirne radne tačke Q. 55 . Iako nije unesena u prozor Maximum Time Step ona se podrazumeva. jer male promene bazne struje izazivaju hfe puta veće promene kolektorske struje.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U DC režimu naizmenični izvori ne postoje te ih izbacimo ako su prisutni u polaznoj šemi.41.40. a to je komad žice (da budemo precizniji namotan komad žice odnosno kratak spoj. Moduo impedanse konenzatora je |ZC|=∞=|U/I| i struja I koja teče kroz kondenzator je nula kao što je slučaj kod prekida.2 i IB>0.40. Osim naizmeničnih izvora problematični su i elementi čije se ponašanje menja u zavisnosti od frekvencije signala u električnom kolu kao što su kondenzator i kalem. prikazanu na slici 2. Naizmenični strujni izvor zamenimo prekidom (strujni izvor 5mA sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0A čije ponašanje opisuje prekid) a naizmenični naponski izvor kratkim spojem (naponski izvor 5mV sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0V čije ponašanje opisuje kratak spoj). Električno kolo koje se koristi prilikom DC analize nakon primenjene Tevenonove teoreme Pretpostavite da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu. Razmislimo kako bi do ovog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike. prikazano na slici 2. Ako primenite II Kirhofov zakon u konturi I dobijate sledeću jednačinu: 56 .M. Kondenzator se nakon izvesnog vremena napuni (naelektrisanjem) i kroz njega više ne teče struja. U DC režimu je frekvencija nula. VCC) primenimo Tevenenovu teoremu tada je električno kolo dodatno pojednostavljeno. nema dinamike u električnom kolu) kalem će se svesti na ono što zaista jeste. Ukoliko na linearan deo kola (R1.6. R2. Podsetimo se modula impedanse kondenzatora |ZC| i kalema |ZL|: |ZC|=1/ωC |ZL|=ωL. Ove jednačine predstavljaju model bipolarnog tranzistora i da bi važile moraju se zadovoljiti određeni uslovi: VCE>0. a I struja koja teče kroz impedansu Z. Električno kolo pojačavača koje se koristi prilikom DC analize Slika 2. U tom slučaju za njega važe sledeće jednačine: IC=hfeIB i VBE=0. Nakon što se u električnom kolu pojačavača prikazanog na slici 2. Kondenzator akumuliše energiju u DC režimu pa se stoga može njegovo ponašanje modelovati prekidom jer na sebe preuzima svu energiju i prekida strujni tok u grani u kojoj se nalazi. slika 2. Komponente kao što su kalem i transformator postoje jedino u slučaju prisutnog promenljivog elektromagnetnog polja. Možemo zaključiti da je kalem u DC režimu modelovan kratkim spojem jer je |ZL|=|U/I|=0 odnosno U=0 što je napon na krajevima kratkog spoja. Struja teče samo u jednom smeru. Vrednosti Tevenovih ekvivalenata su dobijene na osnovu formula: odnosno: Slika 2. Zaključujemo da je u DC režimu kondenzator zamenjen prekidom. D. Iz formula se vidi promena modula impedanse kondenzatora i kalema sa promenom frekvencije.42. U DC režimu je kondenzator modelovan prekidom. Kako smo do istog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike? Šta se dešava sa kondenzatorom u DC režimu. Na osnovu Omovog zakona pišemo: |Z|=|U/I| gde je U napon na impedansi Z.42. Vrednost modula impedansi kalema i kondenzatora u DC režimu je tada |ZL|=0 i |ZC|=∞.41. Ako tog polja nema (samo konstantne pobude. Kondenzatori i kalemovi su akumulacioni elementi koji akumulišu energiju. Đurđević. M.Videnović-Mišić. izvrše potrebne izmene specifične za DC režim rada dobijamo električnu šemu.

Iz rezultata formula vidimo da je bipolarni tranzistor zaista u aktivnom režimu. U AC režimu su u kolu samo naizmenični signali što znači da jednosmerni izvori nisu dopušteni u šemi odnosno naponski izvor je zamenjen kratkim spojem dok je strujni izvor zamenjen prekidom (istom logikom kao i ranije).2. IC=12. Da bi vam ova tvrdnja bila jasnija prisetite se jednačine iz Osnova Elektrotehnike. Tek sada izračunavate preostale napone i struje potrebne za određivanje položaja mirne radne tačke. na osnovu prethodne jednačine dobijate vrednost bazne struje IB: Ukoliko primenite II Kirhofov zakon u konturi II dobijate sledeću jednačinu: Proveravamo da li je tranzistor zaista u aktivnom režimu odnosno treba proveriti uslove važenja modela (tj. Zašto je neophodno pre AC anlaize odrediti položaj mirne radne tačke Q odnosno uraditi DC analizu električnog kola od interesa? Zato što nam ona daje podatke o mirnoj radnoj tački oko koje se radna tačka pojačavača kreće.2 i IB>0. Pre nego nacrtamo šemu stepena sa zajedničkim emiterom u AC režimu pogledajmo šta se dešava sa komponentama. 2. Posmatraćemo situaciju u kojoj je frekvencija izuzetno velika.6. M. Možemo zaključiti da je napon na kondenzatoru nula odnosno da je kondenzator u AC režimu zamenjen kratkim spojem. Model malih signala za bipolaran tranzistor Odrediti AC parametre stepena sa zajedničkim emiterom kao što su naponsko pojačanje Av. IB=44.40.M.69.87m).38μ). Moduo impedanse kondenzatora je u tom slučaju |ZC|=1/ωC =1/2πfC=1/∞=0=u/i. da li ste dobro pretpostavili i da li ste zaista u tom režimu i da li će vrednosti koje proračunate zaista biti vrednosti koje bi se dobile u realnom kolu) odnosno VCC>VCE>0.6. Kao rezultat.43.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Pod pretpostavkom da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu. a brojčani podaci su isti kao i za DC analizu. Mirna radna tačka na izlaznom delu karakteristike je Q (VCE=10. Naizmenični signali (AC=Alteranting Current) su izuzetno mali tako da se radna tačka kreće po malom linearnom segmentu globalno nelinearne karakteristike bipolarnog tranzistora. Ti podaci su u AC model bipolarnog tranzistora ugrađeni preko hie=VT/IBQ= hfeVT/ICQ gdje je VT termički napon vrednosti 25. Slika 2. Taj nivo rešavanja električnih kola je prilagođen II godini studija. Šta se dešava sa frekvencijski zavisnim komponentama kao što su kalem i kondenzator.6mV na sobnoj temperaturi a IBQ i ICQ bazna i kolektorska struja u mirnoj radnoj tački Q.Videnović-Mišić. Pojačavač je prikazan na slici 2. Grubo gledano ako želimo da kao rezultat AC analize dobijemo vrednost pojedinih parametara iz električne malosignalne šeme svi delovi električnog kola (pa i hie) nam moraju biti poznati. ulazna Ri i izlazna otpornost Ro ako je hfe=290. Đurđević. Na osnovu gore navedene pretpostavke i jednačina dobijate vrednost struje kolektora: Mirna radna tačka na ulaznom delu karakteristike je Q (VBE=0. Na ovaj način je jedini neliearni element stepena sa zajedničkim emiterom (što je bipolaran tranzistor) u okolini mirne radne tačke linearizovan i predstavljen modelom prikazanim na slici 2. AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Nakon što je urađena DC analiza pojačavača trebalo bi da se proračunaju parametri AC analize odnosno parametri koji karakterišu pojačavač u bliskoj okolini mirne radne tačke Q. 57 .43. D. kondenzator promenljiv signal propušta ka ostatku kola. To nije uvek slučaj ali mi posmatramo krajnji kako bi pojednostavili prikaz kalema i kondenzatora. Kondenzator akumuliše energiju u jednosmernom režimu dok u naizmeničnom ukoliko su frekvencije velike ne može stići da se prilagodi promeni pobudnog signala.

Šta kalem govori ostatku kola: ja akumulišem i u sebe preuzimam svu AC energiju. D. odnosno kroz kalem teče nulta naizmenična struja.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI gde je C kapacitivnost kondenzatora. slika 2. Ukoliko uvedemo sve gore navedene izmjene malosignalna šema za stepen sa zajedničkim emiterom je prikazana na slici 2. Diferencijal u jednačini govori da je nagla promena napona uC na krajevima moguća samo u slučaju velikih struja koje teku kroz njega. dobijamo izraz za struju baze ib prvo kao funkciju napona vgt a nakon toga kao funkciju pobudnog generatora vg. U grani sa kalemom ne teče naizmenična struja jer se on opire promeni struje (Osnove Elektrotehnike) pa ga u AC režimu rada zamenjujemo prekidom (jer je AC struja nula) ukoliko je prisutan u kolu. Želimo da u prelaznim procesima teku što manje struje kako bi potrošnja bila što manja. Moduo impedanse kalema je |ZL|=ωL =2πfL=∞=u/i.Kalem u AC režimu zamenjujemo prekidom. U tom režimu kalem akumuliše energiju. iC struja koja teče kroz kondenzator. Otpornosti R1. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom Primenom Tevenenove teoreme (na deo obeležen osenčenim kvadratom) možemo dodatno pojednostaviti šemu.2=R1||R2. Na osnovu konture I izlazni napon je oblika: Na osnovu II Kirhofovog zakon primenjenog na ulazni deo ekvivalentne šema za male signale prikazane na slici 2.45. Rpc=Rp||Rc. Đurđević.44.44. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom nakon primene Tevenenove teoreme Određivanje naponskog pojačanja celog električnog kola Av=vo/vg Ako želimo naći naponsko pojačanje tada je potrebno naći odnos izlanog napona vo i pobudnog generatora vg odnosno Av=vo/vg . M. Stoga je velika struja kroz kondenzator odnosno velike promene napona na kondenzator u kratkom vremenskom intervalu rezultat havarije (a vrlo retko projektantove želje).45. 58 . Kalem je komponenta koja je nešto više od komada žice samo u naizmeničnom režimu.M.Videnović-Mišić.45. Slika 2. Do istog zaključka ste mogli doći na sledeći način. uC napon na krajevima kondenzatora. Izrazi za odgovarajuće Tevenenove ekvivalente su: Slika 2.

M. označena na slici 2. D. na slici 97.Videnović-Mišić. Nepoznata otpornost Ro se određuje na osnovu Omovog zakona (odnosa napona i struje). ulazna otpornost je Ri=R1. Svi nezavisni izvori su isključeni (naponski izvori KS a strujni izvori zamenjeni prekidom) jer bi u protivnom dobili pogrešnu infomaciju o naponu i struji od interesa.46.2||hie≈hie.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Zamenom prve formule u drugu dobijamo vezu izlaznog i ulaznog napona: Jednostavnim sređivanjem prethodne jednačine dobijamo izraz za naponsko pojačanje: gde je Određivanje ulazne otpornosti pojačavačkog stepena Ri Ulazna otpornost pojačavača Ri je otpornost koja se „vidi” na fizičkom ulazu pojačavačkog stepena. Strujni izvor hfeib zavisi od bazne struje ib i kao takav ne podleže eliminaciji iz električnog kola pri proračunu Tevenenovog ekvivalenta. Ukoliko ulaznu otpornost očitavamo nakon generatora vgt tada je ona oblika Ri=Rgt+hie=Rg||R1||R2+hie≈hie. Određivanje izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Ro Izlazna otpornost pojačavačkog stepena Ro je otpornost koju vidi potrošač Rp priključen na izlaz pojačavačkog kola. gde je RY otpornost paralelno vezana otporniku RC.46.46. 59 . Đurđević. Slika 2. Kako je u pitanju linearno kolo na taj način Ro se određuje kao Tevenenov ekvivalent otpornosti. M. Po njemu je izlazna otpornost pojačavačkog stepena. Ukoliko je očitavamo nakon komponenti vg i Rg. Malosignalna šema stepena sa zajedničkim emiterom pri proračunu izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Izlaznu otpornost pojačavačkog stepena definišemo na sledeći način: Zadatak bismo mogli pojednostaviti ukoliko pogledamo koliku otpornost vidi test generator vt . Šema za proračun izlazne otpornosti sa test generatrom je prikazana na slici 2. i slici 98.

Đurđević.Videnović-Mišić.43. slika 2. Ako pogledamo malosignalnu šemu prikazanu na slici 2. M. Kako su otpornosti u kolu pozitivne veličine tada je Na ovaj način smo dobili da je izlazna otpornost pojačavačkog kola RC.M.46. Primenom II Kirhofovog i Omovog zakona u konturi III dobijamo Proizvod dva broja jednak je nuli ako je bar jedan član proizvoda jednak nuli. Možemo zaključiti da test generator vt vidi otpornost RC||∞= RC. prikazano na slici 2. Napon vce je nepoznata veličina koja se ne može izračunati ni iz jedne druge konture što se može videti ako primenite II Kirhofov zakon u konturi II. Na osnovu vrednosti napona test generatora vY i struje koja teče kroz test generator iY primenom Omovog zakona dobijamo vrednost otpornosti Očigledno je Što se tiče napona vY nemoguće je naći konturu u kojoj bi on bio jedini nepoznat napon. Primenom II Kirhofovog zakona u konturi I dobijamo gde je vce napon na strujom kontrolisanom strujnom generatoru. Napon vbc je nepoznata veličina kao i vY (za struju baze ib smatramo da je pomoćna promenljiva). Tok signala u modelu je s leva na desno odnosno nema povratnog uticaja kolektorsko-emiterskog dela modela bipolarnog tranzistora na bazno emiterski pn-spoj. 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Sledi da je hfe ib=0 što u malosignalnoj šemi modelujemo prekidom.47.6.3. D. MICROCAP ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Stepen sa zajedničkim emiterom 60 . Ako pogledamo model malih signala bipolarnog tranzistora. Ponovo imamo jednu jednačinu a dve nepoznate  ne možemo vY eksplicitno izraziti kao funkciju ib. možemo primetiti da je eliminisanjem pobudnog nezavisnog generatora vg eliminisan (u ovom električnom kolu) jedini mogući izvor struje ib odnosno da je ib=0.47 Malosignalna šema potrebna prilikom određivanja otpornosti RY Problem izlazne otpornosti pojačavačkog stepena se svodi na problem određivanja RY. Malosignalno kolo u kojem pokušavamo odrediti Tevenenov ekvivalent otpornosti je jednostavnije. Na osnovu znanja Osnova Elektrotehnike smo mogli zaključiti isto na sledeći način. možemo primetiti da je model unilatelaran.

struje kalemova. *. Vrednost maksimalnog koraka (1n) ne sme biti ni suviše velika (oblik signala koji se prikazuje je grub) niti suviše mala (opterećuje resurse dodeljene MC7 tj. Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijente analize Opcijom Run Options definišete da li je vaša simulacija sačuvana na disk. Run Options Save izvršava simulaciju uz njeno čuvanje na disku (*. Definisanje parametara tranzijentne analize Pokrenite tranzijentnu analizu izborom opcije Analysis  Transient ili Alt+1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Nacrtati šemu stepena sa zajedničkim emiterom prikazanim na slici 2.Videnović-Mišić. Prilikom crtanja komponenti unesite njihove vrednosti. Jednostepeni pojačavač sa zajedničkim emitorom Opcijom New napravite novi model NPN tranzistora naziva Personal u kome je potrebno uneti vrednost parametra BF (Forward Beta)=290 jer je taj parametar upravo hfe. M.49. Promenite naziv generatora u vg.. Run Options Retrieve učitava prethodno sačuvanu simulaciju (*.48. Promena promenljivih stanja se može posmatrati tokom trajanja tranzijentne analize. Prilikom povezivanja komponenti vodite računa o položaju čvorova.TSA) kao da je to nova simulacija. Promenljive stanja (State Variables) su inicijalno postavljene na nulu. Đurđević.. slika 2.TSA).48. Opcijom State Variables Leave promenljive stanja zadržavaju poslednje vrednosti. Aktiviranjem tastera F12 automatski se otvara prozor State Variables Editora u kome se nalaze vrednosti promenljivih stanja (naponi čvorova. DC režim 61 .49. proračun i crtanje grafika može oduzeti previše vremena). Za model sinusnog generatora odaberite 1MHz. State Variables Read učitava prethodno sačuvane vrednosti promenljivih stanja (sačuvano opcijom Write u State Variables Editoru. D. Automatski se otvara prozor na slici 2. navedene na šemi. Run Options Normal izvršava simulaciju bez njenog čuvanja na disku. Slika 2.TOP).49. U slučaju da smo odabrali opciju Operating Point Only tada su vrednosti promenljivih stanja upravo vrednosti u mirnoj radnoj tački Q. Ako ste završili analizu bez povratka u Schematic Editor tada su to vrednosti dobijene na kraju analize. Upisati vrednosti za vremenski opseg tranzijentne analize (Time Range). Naknadni unos i izmena parametara komponenti je moguća otvaranjem prozora sa karakteristikama komponente duplim klikom na komponentu. Ako prvi put pokrećemo simulaciju tada su vrednosti promenljivih stanja nule.M. maksimalni korak (Maximum Time Step) i temperaturu (Temperature).). Slika 2.

Proračunavaju se nove promenljive stanja kao odgovor električnog kola na sve pobude u T=0. Tranzijentna analiza nije urađena. Vrednost napona u mirnoj radnoj tački (a) u State Variables Editoru (b) u Schematic Editoru Ako želimo proveriti prethodno izračunate vrednosti promenljivih koje definišu položaj mirne radne tačke Q rezultati prikazani na slici 2. linearizovan model bipolarnog tranzistora koji je daleko jednostavniji od SPICE MC7 modela.50. TNO (transient numerical output). IB=44.51.50(a). Da bi mogli uporediti ove dve slike selektujte ikonicu Node Numbers iz linije sa alatima kako bi oznake čvorova postale vidljive.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Selektovana opcija Operating Point omogućava određivanje napona i struja u mirnoj radnoj tački.87m). nam mogu pomoći. Đurđević. odaberite opciju Variables  Device Voltages ili ako su na šemi prikazani čvorovi opcijom Variables  Node Voltages). Opcije X Range i Y Range označavaju opsege prikaza rezultata simulacije za promenljive selektovane u prozoru X. U pripremi za vežbu ste izračunali Qul (VBE=0.Videnović-Mišić. Bolje rešenje je otvoriti u folderu Data (na disku gde je MC7 instaliran) naziv_fajla. Selektovana opcija Operating Point Only omogućava samo proračun položaja mirne radne tačke. IC=12. Primećujemo dobro slaganje rezultata. slika 2. Slika 2. Kao polazna osnova se koriste inicijalne promenljive stanja.69. slika 2.i Y. Slika 2.M. Rezultat ove analize se vidi u State Variables Editoru. Na dva odvojena grafika (upišite redni broj grafika desnim klikom miša na prazno mesto ispod P) predstavite napon pobudnog generatora i izlazni napon (desni klik na Y Expression. Zbog toga su rezultati dobijeni MC7 analizom tačniji. D. M. Selektujte opciju za automatsko reskaliranje prikazanog opsega (Auto Scale Ranges).50(b). Uporedite te vrednosti sa vrednostima koje je izračunao MC7. *.Expression ukoliko nije selektovana Auto Scale Ranges Opcija. Deselektujte Operating Point Only i selektujte Operating Point opciju. Ova opcija omogućava MC7 da proračuna polaznu tačku za tranzijentnu analizu.50. slika 2.TNO fajl u kome se nalaze vrednosti napona i struja u mirnoj radnoj tački Q Rezultati tranzijentne analize za stepen sa zajedničkim emiterom 62 . Tokom ad hoc izračunavanja koristimo pojednostavljen.6. ili povratkom u Schematic Editor selektovanjem ikonice Node Voltages iz linije sa alatima.38μ) i Qiz (VCE=10.51.

Selektujte opciju Pin Names kako bi imena pinova otpornika postala vidljiva. Pokrenite analizu opcijom Run ili sa F2. D. MC7 prilikom crtanja napona v(Rp) odnosno napona na otporniku Rp crta Vplus-Vminus. M.52.Videnović-Mišić. Za stepen sa zajedničkim emiterom je karakteristično da jedino ova pojačavačka konfiguracija (u odnosu na konfiguracije sa zajedničkom bazom i zajedničkim kolektorom) ima negativno naponsko pojačanje. prozor sa parametrima ovog otpornika. Slika 2. Rezultati su prikazani na slici 2. duplim klikom na Rp.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Svi parametri tranzijentne analize su uneseni.53(a). Đurđević. Sika 2. Tačka koju smatramo izlazom pojačavača je Minus Pin otpornika Rp. Zatvorite prozor tranzijentne analize i u Schematic Editoru otvorite. Da li možete da na vašim graficima uočite takav tip promene? Ukoliko se pojačavački stepen ne ponaša kao invertujući a šematski prikaz kola je korektan razlog može biti otpornosti Rp ukoliko ste označavanje signala koji treba da se iscrtaju realizovali opcijom Variables  Device Voltages.52. (a) Izgled otpornika Rp u Schematic Editoru (b) Stepping prozor SIN 1MHz generatora 63 .M. Pojačavač koji analiziramo predstavlja invertujuću pojačavačku konfiguraciju kod koje kako ulazni napon raste izlazni napon opada. Rezultati tranzijentne analize Izgled otpornika Rp je prikazan na slici 2. Sa OK potvrdite izmenu.53. Zbog toga se porastom ulaznog napona vg video porast napona na otporniku za koji smo smatrali da je izlazni.

Videnović-Mišić. Pokrenite ponovo tranzijentnu analizu. Konačan izgled ekrana je prikazan na slici 2. U zaglavlju grafika se osim naziva fajla (ZAJEDNICKI_EMITER.55. Selektujte opciju Step It=Yes. Sa strelicama gore/dole na tastaturi prođite kroz sve krive. U zaglavlju svakog grafika se nalazi informacija o parametrima stepping funkcije što znači da već imamo informaciju o ulaznom naponu tako da je njegovo predstavljanje višak. M. Selektujte opciju Model. Parametar koji se menja je amplituda (A).cir) nalazi informacija koja komponenta ili model (SIN 1MHZ) i koji njihov parametar (A) je Stepping opcijom izmenjen kao i koju vrednost trenutno ima (A=1).M. Đurđević. Slika 2. Pokrenite analizu. Rezultat tranzijentne analize je prikazan na slici 2. ulazni napon ili oba napona? Interesuje nas pri kojoj amplitudi ulaznog napona je električno kolo pojačavač odnosno kada se vratio u linearni režim rada. Šta je razlog? Kako bi vi rešili ovaj problem? (R: promeniti položaj mirne radne tačke Q ili smanjiti amplitudu pobudnog generatora vg) Odlučićemo se za opciju variranja amplitude pobudnog generatora. Vidimo da izlazni napon nije sinusoidalni. Opcijom Stepping menjate parametar sinusnog generatora (Step What=SIN 1 MHZ). Uđite u mod za očitavanje vrednosti kako bi parametri Stepping funkcije postali vidljivi. Pri kojoj vrednosti amplitude A sinusnog generatora 1MHZ stepen sa zajedničkim emiterom prelazi u nelinearan režim rada. Promena amplitude je od 0 (From) do 1 (To) sa korakom 0. Opcijom Scale Mode u kojoj se nalazite nakon završetka analize zaokružite jednu periodu signala.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako ne želimo da menjamo oznake u prozoru za podešavanje parametara tranzijentne analize rotiranjem otpornika Rp rešavamo ovaj problem. Granična vrednost amplitude između A=0 i A=100mV. Metod promene je linearan (Method =Linear). Pokrenite tranzijentnu analizu. Sa OK potvrdite unos. D. Ulazni i izlazni napona nakon Stepping promene amplitude pobudnog generatora Šta nas interesuje? Izlazni napon.54. 64 .54. Na ovaj način možete menjati samo parametre složenih modela kao što su npr. Preostale opcije su da označite tekstualno izlaz ili da prikažete brojeve čvorova te da opcijom Variables  Node Voltages unesete čvor u Y-Expression polje.1 (Step Value). za sinusni generator SIN 1MHZ i za bipolarni tranzistor NPN Personal. Otvorite prozor tranzijentne analize i isključite prikazivanje ulaznog napona (desni klik u polje koje opisuje redni broj grafika i opcija None ili samo obrišite vrednost rednog broja grafika (u ovom slučaju je 1 V(vg)). Uočimo da je ulazni napon sinusoida koju smo definisali pomoću standardnog 1MHz modela MC7 za sinusne generatore.

D. Očitajte vrednosti amplitude izlaznog signala V(Rp) (R:1. Isključimo Stepping funkciju. Određivanje naponskog pojačanja celog kola Av=vo/vg Promenimo u Schematic Editoru parametar A=0.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Ukoliko pogledamo rezultat formule (Av=-122) zaključujemo da je slaganje rezultata dobro. Znak minus proističe iz invertujuće prirode stepena sa zajedničkim emiterom. Promenite amplitudu A sinusnog generatora od 0 do 100mV sa korakom 10mV odnosno unesite finiju promenu. amplitudu sinusnog sinala A=0. zumirajte dve periode. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu Kako bi našli što tačniju vrednost granične vrednosti amplitude pozovite funkciju Stepping.18V). Znajući vrednost amplitude pobudnog (0. smanjeni koraci u Stepping prozoru Za koje vrednosti amplitude sinusnog generatora električno kolo sigurno nije u linearnom režimu rada? (A=100mV i 90mV).01 sinusnog generatora. uđite u kursor mod).56. M.Videnović-Mišić.55.18) signala moguće je izračunati naponsko pojačanje celog kola odnosno Av=v(Rp)/vg=-118. Đurđević. Odaberimo npr. Ponovite prethodni postupak (pokrenite analizu.01. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu. 65 .M. Pokrenite tranzijentnu analizu. Rezultat je prikazan na slici 2. Slika 2. Sa OK potvrdite unos.56.01) i izlaznog (1.

• Interesuje nas odnos napona u tački 6 i struje koja teče u toj grani npr. Šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom. prikazani smerovi i vrednosti struja u električnom kolu Slika 2.NPN tranzistora).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Određivanje ulazne otpornosti pojačavača Ri Ulazna otpornost je parametar AC analize što znači da se dobija kao odnos malih naizmeničnih napona i struje. Uključimo sa Currents ikonicom u liniji alata prikaz vrednosti struja i njihovih smerova u kolu. struje i Omovog zakona odnosno određujemo Tevenenov ekvivalent otpornosti postavljanjem test generatora vt. Ukoliko je smer struje i(Rg) kao na slici 2. DC nezavisne izvore eliminišemo prilikom proračuna ali ih u MC7 analizi ne smemo eliminisati.Videnović-Mišić. Pri tome nijedan nezavisni izvor u AC režimu ne sme biti uključen. Uporedite rezultat sa izračunatom vrednošću ove otpornosti (Ri≈hie≈576Ω) • Ukoliko smo dobili negativnu vrednost pogledajmo šematski prikaz kola u Schematic Editoru. Ukoliko pogledamo šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom vidimo da je jedini AC nezavisni izvor vg(t). Nakon ulaska u kursor mod očitajte vrednost ulazne otpornosti pojačavačkog kola Ri. Rešenje je da se ili okrene otpornost Rg kako bi Plus priključak otpornosti bio u čvoru 7 i struja tekla u pojačavački stepen ili stavi u prozoru za podešavanje parametara Tranzijentne analize znak minus ispred izraza za otpornost tj. U ad hoc analizi principom superpozicije rešavamo linearizovano električno kolo (koristite pojednostavljene linearne modele nelinearne komponente. M.57. U slučaju MC7 ne možemo prilikom proračuna izlazne otpornosti eliminisati DC izvore jer bi na taj način iz kola izbacili polarizaciju komponente i 66 . Prvo radimo DC analizu (aktivni samo DC izvori signala u kolu) a nakon nje AC analizu (aktivni samo AC izvori signala u kolu). Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize Određivanje izlazne otpornosti pojačavača Ro Izlazna otpornost pojačavačkog kola je otpornost koju “vidi” potrošač Rp koji je priključen na izlaz pojačavača.58. • Pokrenite analizu. • Ponovo pokrenite tranzijentnu analizu i očitajte vrednost izlazne otpornosti Ri. Eliminišemo ga kratkim spojem.M. • Unesite u prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize parametre za proračun ulazne otpornosti. slika 2. D. Zbog toga određujemo Ri nakon generatora vg i njegove otpornosti Rg jer je taj deo električnog kola deo sa malim signalima što obezbeđuje prisustvo kondenzatora CS1. kroz otpornik Rg. Uporedite sa izračunatom vrednošću ovog parametra. Da bi se stavili u položaj otpornika Rp posmatramo električno kolo na mestu Rp od izlaza ka ulazu pomoću napona. tada je negativna vrednost ulazne otpornosti nastala usled neusaglašenosti smera struje odnosno minus i plus priključka otpornika.57. –V(6)/I(RG). • Pokrenite tranzijentnu analizu.58. Neka se vidi samo grafik koji prikazuje tu otpornost. Šta je to već superpozicija. Slika 2. Đurđević.

Generator vt je modela SIN 1MHZ. Setite se kakav ste smer struje prilikom ad hoc proračuna izlazne otpornosti imali. U skladu sa tim unesite odgovarajući Y-Expression u prozor tranzijentne analize. D. To programu nije potrebno i on istovremeno rešava jednačine dobijene na osnovu I. Pokrenite analizu. • Izmenite polazno kolo pojačavača sa zajedničkim emiterom sledeći gore navedena objašnjenja Rešenje je prikazano na slici 2. Očitajte vrednost Ro.59. Rešenje ovih jednačina (grafički presek različitih krivih) daje položaj radne tačke. • Odaberite opciju Analysis  AC. Superpoziciju i linearizaciju inače nelinearnih komponenti smo uveli jer su naš matematički alat i sposobnosti ograničeni. • Pokrenite tranzijentnu analizu.60. prikazanim na slici 2. Slika 2. 2. slika 2. • Pokrenite AC analizu.) Unesite u prozoru prozoru tranzijentne analize potrebnu izmenu.M.4. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize prilikom određivanja izlazne otpornosti Ro pojačavačkog stepena Očitajte vrednost izlazne otpornosti (Ro=-1kΩ).63.61. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara AC analize. MICROCAP AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu. 67 . II Kirhofovog i Omovog zakona iz konfiguracije električnog kola i nelinearne jednačine koje definišu ponašanje nelinearne komponente (u ovom slučaju bipolarnog tranzistora). Đurđević. Interesuje nas odnos test napona vt i struje koja teče kroz test generator. M.Videnović-Mišić. Uporedite sa prethodno izračunatom vrednošću (Ro=RC=1kΩ). slika 2. Interesuje nas moduo amplitude izlaznog AC signala (moduo amplitude napona u tački 5 izražen u decibelima) ne i njegova faza (ph (v(5)). Šematski prikaz konfiguracije potrebne za određivanje izlazne otpornosti Slika 2.60. Unesite parametre AC analize. Rezultat je prikazan na slici 2. Frekvencijski opseg je od 1kHz do 1THz (1E12).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI tranzistor ne bi bio u aktivnom režimu.6. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom.62.59. Da li je ovaj rezultat očekivan? Šta je uzrok neslaganja? (Pogledajte smer struje kroz test generator.

20 log(Av)=41. D.63. Stepen sa zajedničkim emiterom • Uđite u mod za očitavanje i odredite vrednost db(v(5)) u zaravnjenom delu karakteristike (R: 41. Nakon rešavanja ove jednačine dobijamo Av=119. To znači da je naponsko pojačanje definisano kao Av=V(Rp)/vg sada oblika V(5)/ vg=V(5)/A= V(5)/1= V(5). Da li je rezultat blizak očekivanom? Zašto se znak pojačanja ne slaže (posmatra se moduo amplitude izlaznog signala te je vrednost naponskog pojačanja koje na osnovu njega dobijemo apsolutna vrednost pojačanja )? Slika 2.61.533. M.M. Rezultat AC analize 68 . Đurđević.62. U AC analizi se amplituda pobudnog signala automatski postavlja na A=1 dok mu se frekvencija menja kao što je definisano u Frequency Range.Videnović-Mišić.3026. Rezultat je dat u decibelima i da bi odredili naponsko pojačanje potrebno je to uzeti u obzir tj. Prozor sa parametrima AC analize Slika 2.533).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.

heksadecimalni. Kombinacione mreže sadrže proizvoljan broj logičkih kola. Analiza već gotove kombinacione mreže obuhvata formalan opis funkcije koju mreža izvršava na osnovu date logičke šeme. odnosno izlazni signal sa bilo kog kola se ne sme dovoditi na ulaz mreže. generator parnosti.61. funkcija koje su zajedničke za raznovrsne digitalne sisteme. Ova digitalna kola bi morala da imaju deset jasno definisanih različitih stanja što bi se moglo realizovati po cenu velike složenosti. Izlazni signal kombinacionih logičkih mreža zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala. 2. Digitalni binarni signali u proizvoljnom digitalnom elektronskom kolu 69 . Na takav način se izbegava uticaj prethodnog stanja na sledeće stanje mreže što je tipično ponašanje sekvencijalnih mreža.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na predavanju iz Uvoda u Elektroniku ste definisali propusni opseg (BW=bandwidth) kao BW=fg-fd. oktalni – 8 različitih nivoa. Ukoliko imate malo vremena na raspolaganju molim vas da pogledate I.Videnović-Mišić. gde su fd i fg donja i gornja granična učestanost odnosno učestanosti na kojima vrednost pojačanja u decibelima opadne za 3dB.kel. Postupak sinteze kombinacione mreže počinje formalnim opisom željenih funkcija mreže. margine šuma.7. KOMBINACIONE MREŽE Digitalne logičke mreže se mogu klasifikovati u dve grupe. Slika 2. a i zbog specifičnih. SIGNALI U DIGITALNIM ELEKTRONSKIM KOLIMA Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu.ac. decimalni -10 različitih nivoa. faktor grananja i slično. Sa stanovišta jednostavnije i pouzdanije realizacije je daleko bolje koristiti binarni brojni sistem koji je reprezentovan sa samo dva stanja odnosno dve različite vrednosti signala (digitalni binarni signal).16 različitih nivoa). na primer: dekoder.yu/predmeti/2/el. Pomoću komandi Go To Y =41. Zbog veoma široke primene. Detaljnije projektovanje mreže podrazumeva dalju nadgradnju sinteze mreže.64. analizirali analogna elektronska kola posmatranjem (analognih) signala u kolu. pojedini tipovi mreža su dobili naziv prema funkciji koju obavljaju.64. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom. M. prikazano na slici 2. odnosno predstavljanje mreže kombinacionom tabelom ili logičkom jednačinom. prikazanim na slici 2. u granicama napona napajanja analognog kola.M. sledi minimizovanje logičke funkcije (korištenjem Karnoovih mapa ili osnovnih zakonitosti Boolean algebre) i formiranje logičke šeme pogodnim metodom (u zavisnosti od raspoloživih logičkih kola). vreme rastuće i opadajuće ivice signala.html.533dB-3dB=38.533dB očitajte položaj donje i gornje granične učestanosti (R: fd=3. ali ne sadrže povratne sprege.11kHz). Kombinacione mreže se koriste u svim digitalnim sistemima. multiplekser. kako ne bi uticao na ulaz istog tog kola. Do sada smo. koder. Đurđević. Za razliku od analognih signala. kao što su vreme propagacije kroz kolo. gde se u obzir moraju uzeti realne karakteristike logičkih kola. standardizovanih.ftn.7.1. broj dozvoljenih amplitudskih nivoa digitalnih signala je ograničen i zavisi od numeričkog sistema kojeg koristite za predstavljanje podataka (binarni – 2 različita nivoa. Uočili smo da je broj dozvoljenih vrednosti analognog signala neograničen. Tokom ovih vežbi analiziraćemo digitalna elektronska kola odnosno elektronska kola koja obrađuju digitalne signale. II i III deo prezentacije iz digitalne elektronike na adresi http://www. prilikom učenja MC7. Iako je ljudima prirodan decimalni numerički sistem njegova implementacija bi u digitalnim računarima bila skopčana sa velikim poteškoćama u pogledu tehničke realizacije. 2. D.ns. počev od najprostijih digitalnih uređaja do velikih ¨super¨ računara. kombinacione i sekvencijalne.

koji definiše vrednost fiksne digitalne vrednosti (0 ili 1). sedmosegmentnog displeja i digitalnog prekidača). Na raspolaganju su dve opcije : Digital Switch ili Stimulus Generator. D. koji označava ime komponente. i Value. iz menija Components  Analog Primitives ili Components  Analog Library. Prozor sa parametrima modela fiksne digitalne vrednosti Promenljive digitalne vrednosti Ukoliko želite da u digitalnoj mreži postoji izvesna dinamika bilo bi dobro da se upoznamo sa MC7 opcijama koje nam omogućavaju definisanje promenljivih digitalnih vriednosti. Components  Digital Library (iz ovog menija biramo komercijalne komponente kojima su proizvođači odredili parametre modela) ili Components  Animation (ukoliko je potrebna komunikacija između uređaja i nas kao korisnika koja se postiže pomoću LED dioda.65. • Promenite ime komponente sa U0 na Uproba.65.Videnović-Mišić. Od interesa su parametri Part. U slučaju digitalnih elektronskih kola komponente se nalaze u menijima Components  Digital primitives (iz ovog menija biramo standardne komponente kojima sami definišemo parametre modela). Automatski se pojavljuje simbol digitalnog prekidača 70 . Unesite vrednost za parametar Value fiksne digitalne vrednosti i za njega čekirajte opciju Show. Automatski se pojavljuje simbol fiksne digitalne vrednosti . Rezultat bi trebao biti sledećeg oblika Slika 2. Digital Switch • Izaberite opciju Components  Animation  Digital Switch.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Digitalni signali u MC7 Prilikom sinteze analognih kola u MC7 koristili smo analogne komponente. Fiksne digitalne vrednosti Kako smo se odlučili za binaran digitalni numerički sistem odnosno sistem u kome promenljiva može uzeti samo dve različite vrednosti 0 (Low) ili 1 (High) logično je pitanje kako te konstantne digitalne nivoe (baterija u analognom kolu) možemo napraviti u MC7.M. • Odaberite opciju Component  Digital Primitives  Stimulus Generators  Fixed Digital. Čekirajte opciju Show da se taj parametar vidi. Ukoliko postavimo fiksnu digitalnu vrednost na željeno mesto u šemi automatski će se otvoriti prozor sa njenim parametrima. Đurđević. M. slika 2.

Izbor Y Expression možemo dobiti direktnim upisivanjem ili desnim klikom u odgovarajuće polje izborom opcije Variables  Digital States  d(1). 71 . • Testirajte digitalni prekidač. Sada je vidljiv i digitalni prekidač i prozor u kome se prikazuje rezultat promene položaja prekidača.M. Prozor tranzijentne analize prilikom testiranja digitalnog prekidača • Da biste mogli da menjate digitalnu vrednost signala u čvoru 1 tj. Đurđević. Slika 2. Opcijom Windows  Tile Vertical u delu tranzijentne analize podelite radnu površinu vertikalno. U prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2. Pokrenite tranzijentnu analizu. Šta primećujete? Ukoliko ste sporije kliktali na simbol digitalnog prekidača promena vrednosti d(1) se ili nije videla ili ste je jako retko uočili.67. Da bi ova promena nastala neophodno je pokrenuti tranzijentnu analizu (pustiti vreme da teče kako bi promena vrednosti digitalnog signala bila vidljiva) i kliknuti mišem u polje simbola ove komponente.Videnović-Mišić. M. Posmatrajte šta se dešava u prozoru koji prikazuje vrednost njegovog signala. – Testiranje digitalnog prekidača • Menjajte položaj digitalnog prekidača. d(1) neophodno je da na ekranu imate digitalni prekidač kako bi klikom u polje simbola mogli menjati položaj prekidača odnosno vrednost na izlazu prekidača. slika 2. Slika 2.66. D. Zadatak digitalnog prekidača je da omogući promenu vrednosti pobudnog ulaznog signala sa 0 na 1 ili 1 na 0.67.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI odnosno ukoliko uključimo oznake čvorova u kolu. Izaberite opciju Analysis  Transient Analysis.66.

pronađite više informacija o ovoj opciji. COMMAND i TIMESTEP.68(b). Zbir svih brojeva koji su predstavljeni u liniji FORMAT moraju biti jednaki broju bita na izlazu pobudnog generatora. Drugi način za testiranje kola je pomoću digitalnih pobudnih generatora čiji su ekvivalent u analognom svetu naponski generatori. FORMAT Parametar FORMAT definiše format signala na izlazu pobudnog generatora. Kao i do sada parametar Part predstavlja ime komponente. COMMAND Pomoću parametra COMMAND pisanjem par linija koda definišete izgled signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora. Klikom miša na željeno mesto ga postavite na radnu površinu. U MC se to postiže ubacivanjem digitalnog pobudnog generatora. slika 2. oktalan FORMAT=3. Difolt vrednost je nula. Slika 2.2.68. Automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima. M. U liniji COMMAND se navodi ime promenljive . slika 2. (a)Opcija Animate (b)Help za Animate Options dialog box Digitalni prekidač se nalazi na ulazu digitalnog kola. Digitalni pobudni generator (b) prozor sa parametrima Stim1 Komponente koje nas interesuju su od Stim1 do Stim16 gdje je Stim skraćenica za Stimulus Generator dok broj nakon Stim označava broj bita na izlazu pobudnog generatora. Najčešće selektovana opcija je Wait For Time Delay koja zahteva unos vrednosti kašnjenja (Time Delay) između dve uzastopne tačke prilikom računanja MC-a. • Odaberite sa spiska generator Stim1. heksadecimalan FORMAT=4.69. Izborom ikonice Animate automatski se otvara prozor. Ukoliko želimo da je signal binaran tada je FORMAT=1. Glavni deo koda kojim opisujete ponašanje pobudnog digitalnog generatora se nalazi iza . Parametri koji su izuzetno bitni za definisanje oblika digitalnog pobudnog signala o kojima ćemo reći nešto više su FORMAT. DIGITALNI POBUDNI GENERATORI (STIMULUS GENERATORS) Promenom položaja digitalnog prekidača morate proći kroz sve moguće kombinacije kako bi utvrdili funkciju gotovog digitalnog kola. Izborom Help  Contents  Index. Npr.69(b). Promenom njegove vrednosti mi analiziramo napravljeno digitalno kolo odnosno određujemo njegov princip funkcionisanja. Da bi kontrolisano proverili sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih potrebno nam je više vremena nego što nam u ovom slučaju MC7 daje.M.7.69(a). čijim podešavanjem možemo delimično da usporimo analizu MC-a jer se sa Animate Options definiše interval između dve tačke računanja MC-a.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. FORMAT=134 nam govori da je prvi bit izlaza binarni.Videnović-Mišić. slika 2.define 72 . Đurđević.define naredbe koja definiše i kreira izlaz pobudnog generatora. Da bi se ovakav pobudni generator mogao realizovati morali smo na početku izabrati Stim 1+3+4=Stim8. slika 2. TIMESTEP Parmetrom TIMESTEP se definiše perioda takt signala u sekundama. Dodatno vreme za osmišljavanje položaja prekidača se dobija ukoliko se MC7 uposli kako bi proces izračunavanja tekao sporije. . • Izaberite opciju Components  Digital Primitives  Stimulus Generators. sledeća tri bita predstavljaju oktalni broj i preostala 4 bita predstavljaju heksadecimalni broj. 2. D. što zna da potraje.68(a).

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI naredbe. Bitno je znati da će nakon izvršenja naredbe GOTO <label name> program skočiti na prvu naredbu nakon definicije labele i da labela mora biti definisana pre GOTO naredbe. Naredba <time> <value> Primer / objašnjenje U trenutku <time> signal ima vrednost <value>. U SPICE-u je oznaka za nastavak u novom redu + što je upravo novina u odnosu na prethodnu definiciju pobudnog generatora. Da bi znali da napravimo pobudni generator. Prethodno definisan signal možemo tada napisati na treći način: . Skraćenice koje su prisutne su značenja: GE= greater or eaqual tham=veće ili jednako od LT= less than=manje od LE= less or equal than=manje ili jednako od <time> GOTO <label name> UNTIL GE <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LT <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LE <value> Bitno je znati da se u GOTO petlji vreme iako zadato apsolutno nakon prvog prolaska kroz petlju računa relativno. Ispred vremena dodajemo tada +. <value> je vrednost za koju se u ovom slučaju smanjuje ili povećava vrednost signala na izlazu digitalnog generatora.Videnović-Mišić. nepohodno je da se upoznamo sa osnovnim naredbama. U preostalim naredbama logika je ista. M. Ponovi ovaj postupak n puta.define pob +0ns 1 + +50ns 0 + +100ns 1. Npr. Đurđević. Time Step=50ns): +0ns 1 +0ns 1 + +c 0 relativno ili +c 0 apsolutno + +2c 1 +3c 1 LABEL=<label name> Ovom naredbom se definiše početak petlje realizovane naredbom GOTO.M. Signal je vrednost nula sve do 150ns kada vrednost signala ponovo postaje 1. <time> predstavlja momenat u kome se izvršavaju naredbe INCR BY (increment by= povećaj za) ili DECR BY (decrement by= smanji za). Ova vrednost ostaje do daljnjeg. Vreme promene signala se može definisati relativno u odnosu na prethodni trenutak. Ukoliko je n=-1 formiramo beskonačnu petlju odnosno definisana petlja se non-stop vrti.define pob +0ns 1 + 50ns 0 + 150ns 1 Kakva je razlika u odnosu na prethodni zapis? Generator nije definisan u jednom redu već se naredba nastavlja u više redova. <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> U trenutku <time> idi na labelu <label name> sve dok signal ne postane veći (GT=greater than) od <value>. Ova naredba generiše beskonačnu petlju. <time> GOTO <label name> <n> TIMES U trenutku <time> idi na labelu <label name>. D. za jednobitni pobudni generator : . odnosno da definišemo kako se njegovi izlazi menjaju u vremenu. Ukoliko u igru uvedemo parametar Time Step prethodno definisan signal možemo predstaviti na sledeći način (npr. <time> INCR BY <value> <time> DECR BY <value> <time> GOTO <label name> <n> TIMES <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> REPEAT FOREVER 73 .define pob 0ns 1 50ns 0 150ns 1 Kako izgleda ovaj signal? U 0ns signal poprima vrednost 1 što traje do 50ns kada mu se vrednost menja na 0. gde prvi znak plus predstavlja nastavak naredbe u sledećem redu dok drugi znak plus govori o relativnom računanju vremenskih trenutaka u kojima nastaje promena signala. Ovaj signal smo mogli definisati i na sledeći način: .

72. slika 2. Zbog toga se u polja ispod Y Expression unose (desnim klikom na polje izborom Variables  Digital States. Na slici 2. Signal je prikazan na slici 2. Heksadecimalan zapis se može realizovati pomoću 4 binarna zapisa. Od 0ns do 40ns signal je vrednosti 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI REPEAT <n> TIMES Ova kombinacija naredbi kreira petlju. Sve naredbe između REPEAT i ENDREPEAT ENDREPEAT će se ponoviti n puta. slika 2. Slika 2. ili na text strani MC7. Simbol pobudnog generatora je sada oblika • Nakon pokretanja tranzijentne analize otvara se prozor u kome podešavamo parametre analize i unosimo nazive signala koje posmatramo. D. Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora. Definisanje izgleda signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora naredbama u liniji COMMAND Program kojim opisujete ponašanje generatora signala se piše nakon .define naredbe. je prikazan izgled prozora ovog generatora.. Koji je to Stim generator? Kakav mu je format? Kako je definisan ovaj generator? Da li će izgled signala odgovarati postavljenom zahtevu? • Da bi videli da li smo dobro definisali promenu izlaza heksadecimalnog generatora u vremenu moramo pokrenuti tranzijentnu analizu. Tabela 2. M. d(2).1. Pre nego je pokrenemo bilo bi dobro sa linije sa alatima aktivirati Node Numbers ikonicu kako bi lakše definisali tačke koje posmatramo tokom tranzijentne analize. Time Range smo postavili na vrednost 320ns=20ns x 16 kako bi ukoliko postoji potreba generator prošao kroz svih 16 stanja zadržavajući se u svakom 20ns. Napisani program se može editovati direktno u prozoru parametara komponente.define POB +repeat forever ++0ns 1 ++40ns 0 ++20ns 1 +endrepeat • Napravimo heksadecimalni generator digitalnog signala koji se ponaša na sledeći način: Početna vrednost izalaza generatora je F. od 40ns do 60ns signal je vrednosti 0 i od trenutka 60ns počinje nova perioda. d(3) i d(4).) d(1). Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok ne postane manja od 2. • Generišite binarni digitalni signal koji se ponaša na sledeći način: Signal je periodičan periode 60ns. Đurđević. Binarni digitalni signal periode 60ns trajanja jedinice 40ns i nule 20ns Dva načina na koji se može generisati ovaj signal su: .69(b)..71. 74 .Videnović-Mišić.70.M.70.define POB +LABEL=petlja +0ns 1 +40ns 0 +60ns GOTO petlja -1 TIMES .

Prozor tranzijentne analize 75 .M.71. D.d(1) ili d(4). Ubrzo pomislite kako bi bilo lepo da to neko drugi rad za vas.72.73. Slika 2. Ukoliko pogledate simbol Stim4 generatora vidite da je upravo čvor 1 generatora obeležen kvadratićem. Nadam se da ste zaključili da je to d(1) jer se najsporije menja. Prozor sa parametrima heksadecimalnog digitalnog pobudnog generatora • Pokrenite tranzijentnu analizu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Sada možemo konvertovati 4 signala iz binarnog numeričkog sistema u jedan signal heksadecimalnog sistema. Rezultat analize je prikazan na slici 2.Videnović-Mišić. M. Pre nego što pomislimo na proveru rada generatora odnosno konvertovanje signala d( ) u vrednost heksadecimalnog signala neophodno je utvrditi koji je bit najveće težine . Đurđević.

Slika 2. Rezultat tranzijentne analize –prikaz heksadecimalnog signala • Napravite binarni i oktalni signal u jednom generatoru sledećeg ponašanja: u 0ns vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog 7. DECR BY 01smanjuje vrednost binarnog signala za 0 (tj. Prisetimo se kako je definisan heksadecimalni generator: Početna vrednost izalaza generatora je F. D.2. Prilikom definisanja heksadecimalnog signala u zagradi o tome treba voditi računa.Videnović-Mišić. Na ovaj način MC će sam sračunati heksadecimalnu vrijednost signala kod koga je čvor 1 najveće a čvor 4 najmanje težine.76. Pogledajte kako je definisan mešoviti izvor signala (+0ns 17. Slika 2.4) koji u heksadecimalnom zapisu predstavlja izlaz pobudnog generatora moguće je lako proveriti da li je generator tačno definisan.74. Rezultat je prikazan na slici 2. M. Ukoliko pogledamo signal hex(1. Komandom Add dodajte još jedan red u donjem delu prozora.75. Prozor pobudnog digitalnog generatora binarnog i oktalnog tipa signala kombinovanih zajedno • Obratite pažnju na redosled zapisa u FORMAT liniji (13 a ne 31).).74. Rezultat tranzijentne analize • Sa F9 pozovite prozor tranzijentne analize.4).u 0ns početna vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog signala 7. Đurđević. Svakih 20ns smanjuje se vrednost oktalnog signala za 1 sve dok ne postane manji ili jednak 3.M. U Y Expression polje upišite hex(1. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok me postane manja od 2. Prozor sa parametrima pobudnog generatora je prikazan na slici 2. ne menja ga) dok vrednost oktalnog signala smanjuje za 1 itd. U tom trenutku vrednost binarnog signala se promeni sa 1 na 0.2.73.3. Pokrenite tranzientnu analizu. 76 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. • Pokrenite tranzijentnu analizu. U prozor tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2.3.75. Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora.

Ukoliko želimo da MC7 sračuna vrednost oktalnog signala tačno moramo voditi računa o težini pojedinih binarnih signala odnosno moramo ga definisati kao oct(2. M. D. Rezultat je prikazan na slici 2.Videnović-Mišić. OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE Podsetićemo se ukratko osnovnih logičkih operacija. Prozor tranzijentne analize mešovitog generatora Slika 2.77.4).3.3. Đurđević. Rezultat tranzijentne analize mešovitog pobudnog generatora Na osnovu zapisa u FORMAT liniji znamo da je signal najveće težine u čvoru 1 (kvadratić) dodeljen prvom definisanom signalu (zbog FORMAT=13) odnosno binarnom signalu dok su preostala tri bita dodeljena oktalnom signalu.76. Pokrenite tranzijentnu analizu.7.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 Simbol Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 0 0 0 1 1 Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 1 Funkcionalna tabela A Y 0 1 Logička operacija Simbol 1 0 I Logička operacija ILI Logička operacija NE Funkcionalna tabela 77 . 2.77.

.5 ili 9). EX-NILI zakonitosti morate sami uočiti i izvršiti dodatnu minimizaciju. NE operacije dok EX-ILI. Ukoliko detaljnije pogledate menije logičkih kola možete primetiti da je moguće izabrati broj njihovih ulaza (2.78. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NILI (odnosno NE+ILI) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine nula kako bi se kao rezultat dobila konjuktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je konjuktivan oblik funkcije. U digitalnim kolima se baferom još i unose dodatna kašnjenja kako bi se eliminisale pojave hazarda. slika 2. Đurđević.M. D. Pomenute logičke operacije kao logička kola se u MC7 nalaze u meniju Components  Digital Primitives  Standard Gates  . U tim formama jasno možete prepoznati I. ILI. slika 2.. • da prilikom minimizovanja funkcije pomoću Karnoovih mapa konačan izgled funkcije je prikazan ili kao proizvod zbira promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (konjuktivna forma) ili kao zbir proizvoda promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (disjunktivna forma). M.Videnović-Mišić.4. 78 . • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NI (odnosno NE+I) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine jedinica kako bi se kao rezultat dobila disjunktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je disjunktivan oblik funkcije.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI NI A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 Logička operacija NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-ILI Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 1 Bitno je znati sledeće: • da logička kola I+NE ili ILI+NE ili NI ili NILI predstavljaju potpun skup operacija odnosno skup operacija pomoću koga se može izraziti bilo koja logička funkcija.3. Osim logičkih operacija koje smo pomenuli postoji i komponenta bafer čiji je zadatak da idealno izoluje dva dela električnog kola (ne vide jedan drugog već samo bafer) a da informacija i dalje teče od jednog do drugog izolovanog dela kola.78..

odnosno funkciju Y zaista treba realizovati kombinacionom mrežom koja ima tri ulaza. Osnovna logička kola u MC7 Primer: Stižu izbori • Napravimo jednostavnu kombinacionu mrežu koja implementira demokratski princip glasanja na izborima. • Unesite funkciju Y u Karnoovu mapu od 8 polja. Broj ulaza u mrežu mora biti neparan kako bi bio princip većine mogao da se sprovede. U ovom obliku funkcije mogu se jasno uočiti logičke operacije (disjunktivna ili konjuktivna forma). Realizujte ovu mrežu sa NI logičkim kolima.B. • Prvi korak prilikom sinteze kombinacione mreže je opisati detaljno kako želimo da mreža radi ali ovaj put ne rečima što je već urađeno već u formi tablice.80. C) u jednoj maloj zemlji.78. B. kako bi se funkcija realizovala sa što manjim brojem logičkih kola i samim tim mreža bila jednostavnija i jeftinija. II i III). Ukoliko bilo koja dva glasača daju svoj glas za određenu opciju (1 ili 0) tada bi na izlazu ove kombinacione mreže morala biti vidljiva njihova odluka (Y= 1 ili 0).80. Minimizacija funkcije se može realizovati primenom osnovnih zakonitosti Booloean algebre ili grafičkim postupkom pomoću Karnoovih mapa. Konačan oblik funkcije u obliku Boolean algebre je Y=AB (od površine I) +BC (od površine II) +AC (od površine III).Videnović-Mišić. Izvršite minimizaciju ove funkcije obuhvatanjem minimalnog broja što je moguće većih površina jedinica (jer se funkcija realizuje isključivo sa NI kolima). slika 2. Recimo da su na izbore izašla sva tri glasača (A. su prikazane obuhvaćene površine (I. Na slici 2. odnosno broj polja u površini mora biti stepen dvojke.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. • Drugi korak podrazumeva minimizovanje funkcije. slika 2. Đurđević. Ne zaboravite da usporite proračun MC7 kako bi mogli da sebi date vremena za proveru mreže koju ste napravili. Pristup sa Karnoovim mapama je jednostavniji i brži te ćemo funkciju minimizovati na ovaj način. M.C) čiji rezultat ne zavisi od prethodnih stanja (npr. D. 79 . A B C Y 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 Slika 2. prethodnih izbora) već samo od trenutne volje glasača. Površine moraju biti građene od 1 ili 2 ili 4 ili 8 polja.79. Demokratski princip većine prikazan na primeru tri glasača u formi tablice Funkcija Y je funkcija tri promenljive odnosno Y=f(A. digitalnim prekidačima na ulazu i LED diodama u kontrolnim tačkama.79.M.

80. Slika 2. Da bi funkciju Y izrazili isključivo pomoću NI logike neophodno je primeniti dva zakona Boolean algebre: 1. četvrti korak je realizacija funkcije u MC7. slika 2.. Prilikom postavljanja logičkog kola na željeno mjesto na radnoj površini se otvara prozor sa parametrima logičkog kola.81. • Isključite prikaz naziva komponente na ekranu. De Morganovi zakoni . M. 2.M.82. dobija se sledeće • Poslednji. što su u ovom slučaju NI kola. Iz oblika funkcije prilagođenog NI logici vidimo da su potrebna 3 dvoulazna i jedno troulazno NI kolo. D. U MC7 NI kola se nalaze u Components  Digital Primitives  Standard Gates  Nand Gates  . Izborom ovog modela ponašanja logičkog kola u vremenu smo smatrali da je logičko kolo idealno odnosno da nema nikakvog kašnjenja kroz njega jer nas u ovom slučaju ne interesuju hazardi već samo osnovno a to je logika mreže.Videnović-Mišić. Princip većine realizovan u MC7 80 .81. prikazan na slici 2.. Za TIMING MODEL odaberite od ponuđenih modela D0_GATE. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. – Demokratski princip većine prikazan na primjeru tri glasača u formi Karnoove mape • Treći korak je prilagođenje minimizovane funkcije logičkim kolima koja su nam na raspolaganju.

81 .C).B. Duplim klikom na prekidač se otvara prozor sa njegovim parametrima. U tekstu zadatka je navedeno da se u ovom slučaju ta provera izvršava pomoću digitalnih prekidača. Pokrenite tranzijentnu analizu. U ovom slučaju ćemo promene vrednosti ključnih signala posmatrati na LED diodama stoga unos d(A). slika 2. Povežite dvoulazna NI kola na troulazno NI kolo..M.81. Da bi imali dovoljno vremena da tokom tranzijentne analize ležerno izmenjamo vrednosti ulaznih promenljivih i proverimo ispravnost kola koje smo napravili neophodno je usporiti MC sa Animate Options i dodatnim pobudnim generatorom. slika 2. Ukoliko ne želite da se u šemi vidi naziv komponente selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show. M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Ovo je izuzetno bitno jer MC prilikom definisanja Y Expression (desnim klikom) omogućava samo prikaz digitalnih stanja čvorova označenih brojčano ili tekstom . • Izborom opcije Components  Animation  LED izaberite LED diode. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola Postupak ponovite za preostala 2 dvoulazna NI kola i jedno troulazno NI kolo. Zbog toga su LED diode postavljene kao na slici 2.81. Unesite tri digitalna prekidača.. Dodajte pobudni generator Stim1 sa parametrima koji su prikazani na slici 2.Videnović-Mišić. Đurđević. • Spojite žicom digitalne prekidače i logička kola kao što je prikazano na slici 2. Njihov zadatak je da nam jasno stave do znanja kakve su vrednost signala u tačkama od interesa. • Da bi proverili ispravnost mreže neophodno je proći kroz sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih (A. d(B). D. Uklonite naziv LED dioda iz šeme (selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show). U prozor sa parametrima tranzijentne analize unesite vrednosti prikazane na slici 2.81.81.84. Šta nas interesuje? Kako glasaju glasači i kakav je rezultat njihovog glasanja.83. u ovom zadatku nije neophodan (a mi ga radimo zarad vežbe i novog zadatka). • U Text modu označite tačke od interesa.82.

jer promene signala od interesa vidimo na LED diodama. D. Varijacija na temu . Sa OK potvrdite unos. LED diode i podešavanje Animate Options).79. 82 . Prozor sa parametrima tranzijentne analize Opcijom Run pokrenite analizu. Ukoliko pogledate tabelu funkcionisanja ovog uređaja. Slika 2.1.Videnović-Mišić. Pokrenite Animate Options. Đurđević.84.83. slika 2. Na taj način se izbegavaju digitalni prekidači (izbegavajući na taj način dodatni pobudni generator. Primećujemo da je signal C duplo brži (duplo manje periode) od signala B koji je duplo brži od signala A.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Promena ulaznih signala se realizuje pomoću digitalnih prekidača klikom na njihov simbol stoga način funkcionisanja mreže koju smo napravili moramo proveriti direktno iz šeme nakon pokretanja tranzijentne analize. M. Šta uočavate? Da li ste bili dovoljno brzi? Neophodno je dodatno usporiti MC sa Animate Options.M.Stižu izbori Prilikom analize funcionisanja mreže možemo primeniti drugi pristup prilikom generisanja ulaznih promenljivih pažljivo programiranim pobudnim generatorima na ulazu. Ispitajte mrežu promenom vrednosti ulaznih signala i izlaznog signala. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola U ovom zadatku prozor sa vremenskim oblicima signala nije neophodan. Unesite vrednost Time Delay=0. Pokrenite tranzijentnu analizu ponovo. Odaberite opciju Wait For Time Delay. Opcijom Windows u prvi plan dovedi šematski prikaz mreže. videćete da postoji 8 različitih kombinacija ulaznih promenljivih za koje morate ispitati vrednost izlaza mreže.

Đurđević. slika 2.Videnović-Mišić. M.86. Prozor sa parametrima tranzijentne analize •Odaberite Analysis  Transient.define BSTIM +Label=startC +Label=startB +0ns 0 +0ns 0 +5ms 1 +10ms 1 +10ms GOTO startC -1 TIMES +20ms GOTO startB -1 TIMES .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Iz prethodno nacrtane šeme obrišite sve nepotrebne komponente (digitalne prekidače. slika 2. Da li mreža funkcioniše kao što je predviđeno? 83 . LED diode) i unesite tri digitalna pobudna generatora.85.define CSTIM .87.86. Princip većine realizovan u MC7 sa digitalnim pobudnim generatorima umesto digitalnih prekidača i LED dioda • Isprogramirajte ulazne digitalne pobudne generatore npr.M. • Pokrenite tranzijentnu analizu. Podesite parametre tranzijentne analize u skladu sa periodama pobudnih generatora (Time Range=40ms.C)).define ASTIM +Label=startA +0ns 0 +20ms 1 +40ms GOTO startA -1 TIMES Slika 2.B.85. Rezultati su prikazani na slici 2. . D. hex(A. Slika 2.

M. M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.Videnović-Mišić. Đurđević. Rezultat tranzijentne analize 84 . D.87.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful