UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU, TELEKOMUNIKACIJE KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

mr Mirjana Videnović Mišić Dejan Krstić

Milko Đurđević

INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI
Protel 99SE MicroCap 7
-SKRIPTA-

NOVI SAD 2007

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Predmet Inženjerski alati u elektronici slušaju studenti Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu, na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, u 3. semestru na smeru Mikroračunarska elektronika. Predmet je koncipiran kao uvod u osnove rukovanja softverskim alatima koji se koriste za projektovanje, modeliranje, simulaciju i ispitivanje električnih kola kao i za dizajn i izradu gotovih štampanih ploča. Tokom kursa se radi u dva osnovna programska paketa namenjena tome: Protel kompanije Altium (verzija 99SE) i MicroCap kompanije Spectrum Software (verzija 7). Za savladavanje rada u ovim programskim alatima nije neophodno nikakvo prethodno poznavanje ovih alata, već samo osnove korišćenja kompjutera u Windows-ovom okruženju. Ova skripta je nastala sakupljanjem prepiski i materijala koji je korišćen na laboratorijskim vežbama školske 2006/07. i beleškama studenata, te kao takva ona predstavlja objedinjeno štivo za praćenje vežbi i polaganje ispita iz ovog predmeta. Mnoštvo slika i ilustracija bitno olakšavaju razumevanje i usvajanje izloženog gradiva. Autori se zahvaljuju svima koji ukažu na određene nedostatke ili greške prilikom štampe teksta. Sve nejasnoće i primedbe možete poslati autorima na mirjam@uns.ns.ac.yu.

U Novom Sadu, novembar 2007. Autori

2

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

SADRŽAJ:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU 1. PROTEL
Uvod u programski paket Protel 99SE Vežba 1 – PIC programator (JDM interfejs) 1.1.1 Izrada električne šeme za PIC programator 1.1.2.Izrada PCB-a za PIC programator Vežba 2 – Bežični mikrofon 1.2.1. Izrada električne šeme za bežični mikrofon 1.2.2. Izrada PCB-a za bežični mikrofon str. 4 str. 6 str. 6 str. 17 str. 22 str. 22 str. 32 str. 2

1. MICROCAP
2.1. Uvod u programski paket MicroCap 7 2.2. Osnovna linearna kola sa OP 2.2.1. Invertujući pojačavač 2.2.2. Neinvertujući pojačavač 2.2.3. Jedinični pojačavač 2.2.4. Diferencijalni pojačavač 2.3. Zadaci (upotreba simulatora 7) 2.4. Analize u MicroCap 7 2.4.1. DC analiza 2.4.2. AC analiza 2.4.3. Tranzijentna analiza 2.5. Uticaji na prenosnu karakteristiku 2.5.1. Uticaj neidealnosti OP na prenosnu karakteristiku OP 2.5.2. Uticaj Voff na prenosnu karakteristiku 2.5.3. Uticaj Vos na prenosnu karakteristiku 2.5.4. Uticaj R1 (IBIAS) na prenosnu karakteristiku 2.5.5. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP 2.6. Pojačavačka kola 2.6.1. Položaj mirne radne tačke stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.2. AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.3. Microcap analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.4. Microcap AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.7.Kombinacione mreže 2.7.1. Signali u digitalnim elektronskim kolima 2.7.2 Digitalni pobudni generatori (Stimulus Generators) 2.7.3. Osnovne logičke operacije str. 36 str. 39 str. 40 str. 41 str. 41 str. 42 str. 43 str. 45 str. 45 str. 45 str. 46 str. 46 str. 46 str. 47 str. 50 str. 50 str. 51 str. 54 str. 54 str. 56 str. 60 str. 66 str. 68 str. 68 str. 71 str. 76

3

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

GLAVA 1. PROTEL
Programski paket Protel firme Altium1 nastao je sredinom devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za dizajn i izradu štampanih pločica. Na svom početku postojanja nije imao izgled kakav danas poseduje, niti se pojavio pod imenom koji danas ima. U početku su postojala dva odvojena programa od kojih je jedan bio za izradu shema električnih kola (Schematic Editor), a drugi za prenos tih shema i izradu u tzv. PCB 2 oblik (PCB Editor). Svojom verzijom Protel firma Altium objedinjuje ta dva programa u jedan programski paket koji sada predstavlja jedinstveni alat za izradu štampanih pločica od sheme do gotove štampane pločice. Pored Protel-a pojavili su se i još uvek se pojavljuju i drugi programski alati drugih firmi koji služe istoj svrsi, međutim Protel je ostao kao jedan od, u potpunosti, zaokruženih programskih alata namenjenih projektovanju, dizajnu i izradi štampanih pločica zajedno sa svojom velikom bibliotekom elemenata koji se koriste u tom cilju i više nego funkcionalnim interfejsom za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu. Od verzije Protel 99SE koja je objavljena u nekoliko Service Pack-ova (tačnije od SP1 do SP6) do danas su se razvile još verzije Protel DXP (verzija 2004) i najnovija verzija Altium Designer 6 (verzija 2006) počev od koje Protel više ne nosi svoj stari naziv.

UVOD U PROGRAMSKI PAKET PROTEL 99SE
U katalogu proizvođača ili pretragom na internetu možete pronaći data-sheet 3 svake komponente odnosno podatke o komponenti: simbol, kritični parametri komponente, kućište u koje je upakovano, dimenzije kućišta, raspored nožica na komponenti, koju funkciju obavlja svaka od tih nožica i sl. Ako imate shemu, komponente i njihov tehnički opis koji znate da protumačite, vi onda imate osnovno znanje za pravljenje uređaja, jer znate kako da povežete komponente. Međusobno povezivanje komponenti očigledno se ne može vršiti u vazduhu već nam je potreban medijum koji će to sve povezati. Kakav medijum? Čvrst, minimalne zapremine i provodan. Rezultat toga je vitroplast odnosno ploča tankog izolatora čije su obe strane prekrivene provodnim materijalom (bakrom). Šta je naš zadatak tokom učenja Protel-a? Zadatak je kako na vitroplastu (p)ostaviti provodne površine samo tamo gde mi želimo. Provodne površine predstavljaju veze između komponenti kao i njihovih footprint4-ova (lemna mesta) koji su potrebni svakoj komponenti da bi se mogla montirati na štampanu ploču. Takođe je moguće na štampanoj ploči napisati dodatne podatke o komponentama odnosno o njihovim nazivima ili vrednostima kao i o samoj shemi na ploči (šta predstavlja, autor, datum...) Da bi zaštitili štampanu ploču od daljeg procesa oksidacije kao i od fizičkih oštećenja nanosi se sloj stop-laka koji ima dodatnu ulogu da spreči razlivanje lema po štampanoj ploči i vezama. Što je štampana ploča složenija to je i broj slojeva, a samim tim i broj maski sve veći. STRUKTURA I PRINCIP RADA PROTEL-a Pod jednim krovom Design Explorer stavljeno je više manjih programa: - Schematic Library - Schematic Editor - PCB Library - PCB Editor Kako Protel funkcioniše najbolje prikazuje sledeći dijagram toka procesa realizacije projektnog zadatka koji se postavlja pred inženjera (slika i). Ne samo da su svi programi pod jednim krovom, već su i svi delovi projekta na istom mestu unutar projektne baze podataka *.ddb (Design Data Base), shema *.sch (Schematic), štampana ploča *.pcb (Printed Circle Board), biblioteka komponenti *.lib (Library), biblioteka futprintova *.lib (Library), NET lista *.net (Net List). Prednosti ovakvog načina organizacije su: - pokretanjem jednog programa na raspolaganju su svi programi koji su nam potrebni da dođemo do konačnog proizvoda, a to je štampana ploča, - svi dokumenti nastali u pojedinim fazama rada kao i alati koje koristimo u radu sa njima su na jednom mestu,
11 2

Više informacija možete naći na www.altium.com engl. printed circuit board – štampana pločica 3 engl. datasheet – tehnički opis (specifikacija) 4 engl. footprint – otisak štampe elementa na pločici

4

Đurđević.M. Princip rada Protel-a U cilju razumevanja programskog paketa i samog postupka kojim ćemo od početne šeme odnosno crteža na papiru doći do konačnog rezultata odnosno do izgleda naše štampane pločice.čuvanjem u okviru jedne baze podataka isključena je mogućnost da se deo projekta izgubi. M. D. ako želimo da zaštitimo naš projekat od radoznalih pogleda moguće ga je zaštititi šifrom tako da su podaci dostupni samo nama ili određenoj grupi ljudi.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI . analiziraćemo i uraditi dve vežbe. CRTEŽ NA PAPIRU SHEMATSKI PRIKAZ PCB PRIKAZ ŠTAMPANA PLOČICA NETLIST SCHEMATIC EDITOR PCB EDITOR SCHEMATIC LIBRARY PCB LIBRARY Slika i.Videnović-Mišić. 5 . U prilogu je takođe urađen i jedan projekat.

slika 1. M. Jens Dyekar Madsen) Vaš prvi projektni zadatak će biti generisanje fajla za izradu štampane ploče (odnosno PCB-a . linija menija. Korak 4 – Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru Baza podataka koju ste upravo napravili je za sada prazna.Videnović-Mišić. 6 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 1 . PIC 16F628 itd (http://www. PIC 16F627. proverite da li je u polju Design Storage Type upisano: MS Access database. obavezno je odaberite klikom na strelicu sa desne strane ovog polja. U stvari. pločica je isprojektovana da predstavlja interfejs između mikrokontrolera i serijskog porta računara.2. opcija New Design ne postoji pa u tom slučaju treba kliknuti na File  New. Prvi dokument koji će ući u njen sastav je električna šema.Printed Circuit Board) “programatora“ PIC mikrokontrolera (PIC .1.4). upišite ime novog projekta (PIC Programator). izrada ovakve elektronske minijature jedva da se može nazvati projektom u pravom smislu te reči jer se sastoji od svega nekoliko komponenata i ona je odabrana kao prvi primer samo zato što je teško naći jednostavniji uređaj koji ima neku korisnu primenu. Osnovni delovi radnog okruženja su: • Standardni delovi Windows aplikacija (naslovna linija. linija sa alatima .2.htm). Slika 1. 1.1. Ručno nacrtana šema Slika 1. Princip rada ovog programatora je sledeći: PIC mikrokontroler koji želimo isprogramirati stavimo u 18-pinsko podnožje na pločici. Pločica je serijskim portom povezana sa računarom na kome se nalazi softver namenjen za programiranje mikrokontrolera tj. slika 1. Drugim rečima potrebno je otvoriti novi dokument u Šematik Editoru. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1 – Crtanje električne šeme na papiru Kao i obično. Đurđević. odnosno deo intefejsa koji je zajednički za sve delove ovog programskog paketa.1.toolbar) • Explorer • Glavni prozor (Design Window) Korak 3 – Kreiranje novog projekta Potrebno je napraviti novu bazu podataka u kojoj će biti smešteno sve što je vezano za vaš novi projekat. mikrokontroler skinemo sa pločice programatora i stavimo u podnožje njegovog originalnog kola. na primer: PIC 16F84. • U polju Database File Name.M.1. Ova opcija je upisana po „difoltu“ ali ako ste je u međuvremenu izmenili.) • U dijalog boksu koji se pojavljuje (slika 1. Nakon programiranja. sve počinje na brzinu nacrtanom skicom na papiru. Na osnovu ove improvizovane šeme potrebno je napraviti štampanu pločicu.Programmable Intelligent Computer).com/picprojects. Cilj je omogućiti programiranje najpopularnijih tipova jeftinih i moćnih integrisanih kola tipa “sve na jednom mestu”. Pred vama se otvara radno okruženje Protela (za sada prazno). D.ke4nyv.PIC programator (JDM interfejs. Odaberite File  New Design (Ukoliko nijedan projekat nije trenutno otvoren.3). Pokretanje Protela Korak 2 –Pokretanje Protela Kliknite dva puta na ikonu na Desktopu da biste pokrenuli Protel (Design Explorer). Da biste ga otvorili odaberite: File  New  Schematic Document (slika 1. • Kliknite na taster Browse u polju Database Location i odaberite lokaciju gde će biti sačuvana vaša nova baza podataka (E(ili F):\Projekti). Da biste je nacrtali potrebna vam je prazna radna površina i pokrenut odgovarajući program (Šematik Editor).

D. sadržaj linije sa alatima i linije sa menijima su izmenjeni tj. Slika 1. Kreiranje novog dokumenta Slika 1. Editor Šematik Biblioteka). Prazan Šematik dokument Slika 1.Videnović-Mišić. M. Explorer 7 .6.4.6. Slika 1. Editor PCB biblioteka.M. To se dešava svaki put kada pokrenete neki program iz Protelovog paketa (Šematik Editor. Preimenovanje novog dokumenta Na kraju.7. Kreiranje novog projekta Sada se u glavnom prozoru (desna polovina ekrana) nalazi ikona koja simbolizuje novi dokument (slika 1. slika1.Sch  Rename  upišite “SHEMA”.5). Dodelite mu novo ime (ukoliko to niste već uradili neposredno nakon otvaranja novog dokumenta): kliknite desnim tasterom miša na ikonu Sheet1.3. Kao što primećujete. Đurđević. Bitno je napomenuti da svaki od tih programa prikazuje svoje menije i alate. PCB Editor. dodati su novi meniji i alati.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.5. kliknite dvaput na istu ikonu i pred vama će se otvoriti dokument sa praznom radnom površinom spremnom za rad.

8. Taster Find služi za pretragu komponenti u više biblioteka zadavanjem određene lokacije.net.lib. U gornjem delu (Browse) je lista aktivnih biblioteka. a klikom na taster Add/Remove možemo dodavati ili brisati biblioteke sa spiska. D. isto je kretanje kroz fajlove. Slika 1. Prikaz sadržaja selektovanog foldera Slika 1. Kontrol panel 8 . slika 1. *.9.12. *.M.sch. *. je prikazan Kontrol panel Šematik Editora koji: • se nalazi na kartici iza explorera.10.. Glavni prozor je sada radni sto na kome možete imati gomilu otvorenih fajlova a da vam njihova organizacija i kretanje kroz njih uopšte ne predstavlja problem (za to služe tabovi ili u slučaju više otvorenih dokumenata strelice).11. • je direktna veza korisnika sa dokumentom na kojem radi. Pojavljuje se čim otvorite neki dokument odnosno neki od alata Protela.).Ddb) kao i njihov međusobni odnos i hijerarhiju. U srednjem delu su izlistane sve komponente selektovane biblioteke a ispod liste je grafički prikaz trenutno odabrane komponente. Tasterom Browse se mogu pretraživati komponente u zadatoj biblioteci. • Klikom na ikonicu u gornjem levom uglu može da se sakrije ili ponovo prikaže površina Explorera.9).10.. • Radi na principu Windows Explorera (u glavnom prozoru je prikazan sadržaj koji odaberete u exploreru. duplim klikom na dokument koji vas interesuje automatski otvara program specijalizovan za rad sa njim (slika 1. Slika 1. slika 1. • nema jedinstven izgled već zavisi od tipa otvorenog dokumenta. Program se prebacuje direktno u Editor Biblioteka i postavlja komponentu u prvi plan nakon čega se unesu željene izmene. Najčešći tipovi dokumenata koje ćemo videti u Exploreru a pripadaju bazi podataka projekta su *. AN* za lakše pronalaženje simbola za antenu). kopiranje i sl.pcb. • omogućava brz pristup komponentama.Videnović-Mišić. Ako se neka komponenta želi izmeniti u toku rada selektujemo je a zatim kliknemo na taster Edit. Tasterom Place komponenta se može spustiti direktno u šemu. M. Moguće je znajući deo imena komponente. Radno okruženje – Glavni Prozor (Design Window) Igra višestruku ulogu: prikazuje sadržaj selektovanog foldera u Exploreru (slika 1. korišćenjem opcije Filter (ili Mask) i džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) u selektovanoj biblioteci pronaći traženu komponentu (npr.8).7) je da prikaže sve postojeće dokumente jedne baze podataka (*. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Radno okruženje – Explorer • Namena ovog dela radnog okruženja (slika 1. Duplim klikom otvaramo dokument i njegov program Radno okruženje – Kontrol panel (Browse Sch) Na slici 1.

pratite sledeće korake da biste je učitali (slika 1. Kliknite na dugme Add/Remove. slika 1.Videnović-Mišić.M. 3. Slika 1.12. Kliknite na dugme Add i odluku potvrdite pritiskom na OK. Kliknite na Tab Browse Sch da biste prikazali Kontrol panel.ddb Ukoliko navedena biblioteka trenutno nije prisutna u spisku učitanih biblioteka. 4. Đurđević. D. Njena tačna lokacija je: C(ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.13): 1. 2. U ovom slučaju to je samo jedna biblioteka Miscellaneous.13.lib koja se nalazi u istoimenoj bazi podataka. M. Sadržaj biblioteke je izlistan u levoj polovini ekrana. Pretraga komponenti opcijom Browse Slika 1.11. videćete da su vam za crtanje šeme potrebne samo 4 različite komponente: • 9-to pinski konektor za serijsku vezu • Otpornik (2 komada) • 18-to pinsko DIP podnožje • Priključak za napajanje Da biste komponente postavili na radnu površinu potrebno je u Kontrol panelu prvo učitati biblioteke u kojima se one nalaze. U dijalog boksu koji se pojavljuje pronađite a zatim kliknite na traženu biblioteku da biste je označili (gornja polovina prozora). Učitavanje potrebne biblioteke simbola 9 .Pretraga komponenti opcijom Find Korak 5 – Učitavanje potrebnih biblioteka Ako pogledajte skicu sa početka ove vežbe. 5.1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.

-Tab).15. Postavljanje konektora Postavljanje otpornika Od tri simbola za otpornik koji postoje u učitanoj biblioteci. Đurđević. y i Tab. slika 1.Videnović-Mišić.14. D. To možete uraditi na sledeće načine: • Kada komponentu pronađete na spisku u Kontrol panelu kliknite na nju da biste je označili a zatim kliknite na taster Place. komponentu možete još u toku postavljanja da rotirate (Spacebar).M. “prevrni“ duž ose x – taster x. Slika 1. boja itd. Postavljanje otpornika 10 . Slika 1. Flip Vertical. prevrni duž ose y – taster y) ili da joj izmenite atribute (oznaka.14. odabran je tip koji ima oznaku RES2. futprint. Postavljanje konektora Simbol konektora serijske veze je pronađen u biblioteci simbola pod imenom DB9. x. u toku postavljanja je “prevrnut” duž x. Da bi na električnoj šemi imao istu orijentaciju kao i na skici. Desnim tasterom miša prekidate operaciju. M. Svakim sledećim pritiskom na levi taster miša u šemu će biti postavljena po jedna kopija komponente.i y. Izmene “u letu” Tasterima: Spacebar (prazan razmak).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Korak 6 – Postavljanje komponenata U ovom koraku je potrebno iz biblioteke uzeti odgovarajuće komponente (odosno njihove simbole) i rasporediti ih po radnoj površini.ose (lik u ogledalu). preslikate kao lik u ogledalu (Flip Horizontal. vrednost. U jednoj operaciji kopiranja postavljene su dve komponente jedna za drugom. • Drugi način je dupli klik na komponentu i već je možete postaviti na šemu. Desnim tasterom miša prekidate ovu operaciju. Time ste omogućili njeno ”prenošenje“ do radne površine u glavnom prozoru.

portovi za napajanje se veoma često koriste zato što znatno doprinose preglednosti dokumenta. u ovu svrhu je iskorišćen element pod nazivom CON2.16. isto kao i ostale komponente. kao što je prikazano na slici 1. Slika 1. Zato je ovde izveden mali trik da bi se izbeglo pravljenje nove komponente. pre nego što postavite Power Port. Kao što se vidi na slici 1.Videnović-Mišić. kliknite na taster Tab na tastaturi kako biste portu dodelili ime i atribute koji određuju njegov izgled. a kao simbol za GND liniju (Bar).16). Postavljanje 18-to pinskog konektora Postavljanje priključka za napajanje Priključak za napajanje se postavlja na isti način kao i prethodne komponente. Oni označavaju međusobno udaljene tačke u kolu koje su električno povezane (na istom potencijalu).17. U ovom primeru to su Power Port: VCC i GND. Pri postavljanju. D. Slika 1. To omogućava da umesto komponente sa simbolom podnožja iskoristimo bilo koju komponentu sa 18 izvoda (u ovom slučaju to je konektor sa oznakom CON18.17. Kada odaberete odgovarajuću ikonu u Wiring Toolbar-u. Đurđević. portove. Postavljanje priključka za napajanje Postavljanje simbola portova za napajanje Iako nisu obavezni deo šeme.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje podnožja za IC kolo U Editoru PCB biblioteka postoji futprint (odnosno otisak komponente na PCB-u) za 18-to pinska IC kola (DIP 18) ali u Editoru Biblioteka Simbola nema simbola za odgovarajuće prazno podnožje. Iskorišćena je činjenica da računar simbole i odgovarajuće futprinte povezuje samo preko brojeva koji su pridruženi pinu (simbol komponente) odnosno padu (fotprint komponente). 11 . Mi ćemo kao simbol za VCC koristiti kružić (Circle). možete rotirati pomoću tastera Space. M.

Videnović-Mišić. Postavite kursor u polaznu tačku i kliknite levim tasterom miša. Kada na ovaj način postavite i poslednji segment jedne veze. Ima ih nekoliko i najbolje je da sami odaberete onaj koji vam odgovara. Kada kliknete na ovu ikonu. Đurđević. 12 .M. kursor će promeniti oblik u krstić što znači da možete početi sa “ožičavanjem“. ponovo kliknite na isti taster da biste “polomili“ liniju. alat za ožičavanje je i dalje aktivan tako da možete da nastavite sa povezivanjem drugih komponenata.19. U tom slučaju prevlačenjem žice preko pina simbola pojavljuje se krug u centru kursora. Crtanje veza U toku postavljanja veze • Ako u toku povlačenja veze pritisnete taster Delete na tastaturi. Time ćete započeti postavljanje jedne električne veze. kliknite na desni taster da biste je prekinuli. biće obrisan poslednji pravolinijski segment. Posle ovoga. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Slika 1. Ako želite da prekinete proces električnog povezivanja komponenti skliknite još jednom na desni taster miša. U tom trenutku završavate postavljanje žice. Postavljanje simbola portova za napajanje Korak 7 – Crtanje veza Povezivanje se vrši alatom Place Wire iz palete sa alatima Wiring Tools. Prilikom povezivanja komponente žicom program sam signalizira korisniku gde je „topli“ kraj pina simbola komponente odnosno gde će se povezivanjem komponente i žice napraviti električni kontakt. M. • Pritiskom na taster Spacebar možete da promenite način postavljanja veze.18. Kada želite da promenite smer kretanja.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Izmene na postavljenoj vezi (editovanje) Kliknite na električnu vezu da biste je označili.). • Kliknite na neki od njih i „odvucite“ ga na novu poziciju da bi vezi promenili oblik. • Kliknite na taster Delete na tastaturi da bi obrisali celu vezu. • kupovinu komponenti (tip komponente ili njenu vrednost .lib Miscellaneous PCB Otpornik 2 RES2 R2 22K AXIAL0.1. BC103. potrebno je. kraj i mesta u kojima veza menja pravac. Zbog toga upisivanje vrednosti komponente u rubriku Part Type nije obavezno.20. U toj VAŠOJ biblioteci simbola se nalaze najčešće korišćene komponente.4 Devices. • Postavite kursor na slobodnu površinu pored veze i kliknite levim tasterom miša da bi uklonili markere i/ili potvrdili eventualne izmene oblika.lib Footprints. Stoga te komponente već prilikom postavljanja u šemu imaju upisane obavezne atribute i preostaje vam samo da ih numerišete komandom Annotate. Na vezi će se pojaviti markeri koji označavaju početak.. • preglednost šeme (redni broj tog tipa komponenti i sl. prilikom označavanja komponenti koristi se komanda Annotate (Tools  Annotate). Slika 1. Korak 8 – Označavanje komponenata Povezivanjem postavljenih komponenti dobićete električnu šemu. U ovom slučaju.lib Footprints.lib Footprints.4 Devices.lib Miscellaneous PCB Napajanje CON2 PWR 5V RAD0. D.4.lib Connectors. Da biste na osnovu električne šeme mogli da projektujete PCB.M.) Drugim rečima potrebno je definisati atribute svih komponenti.20. Kliknite dvaput levim tasterom miša na neku komponentu i popunite polja: • Footprint (kućište) • Designator (oznaka sa rednim brojem) • Part Type (vrednost) Ovaj postupak ponovite za sve komponente. OP741. U praksi.lib Footprints.). kako se radi o svega 5 komponenti sve atribute unesite sami.Videnović-Mišić. M. još u stadijumu crtanja šeme vašeg projekta.lib Miscellaneous D Type Konektor DB9 K1 DB9FL Devices. Biblioteka Designato Part Type Footprint Biblioteka Komponenta Simbol simbola r (oznaka) (vrednost) (kućište) futprinta Miscellaneous PCB Otpornik 1 RES2 R1 2K2 AXIAL0... koristeći podatke iz tabele 1. R2.1 Devices.1kΩ.lib 13 .. Menjanje atributa komponenti na gotovoj šemi Upisivanje atributa • Komponente se najčešće ne postavljaju iz originalnih biblioteka već se prethodno iskopiraju u posebnu biblioteku. C1.. RAD0. slika 1.R1.AXIAL0.lib Miscellaneous PCB Podnožje CON18 IC DIP18 Devices. koje se tu pripreme za upotrebu (upišu potencijalni futprintovi komponente i njena oznaka) i tek tada koriste. • PCB Editor razlikuje komponente na osnovu kućišta (Footprint) i oznake (Designator).. Q1. . uneti sve podatke neophodne za: • generisanje PCBa (što su futprintovi odnosno otisci komponenti na PCB-u .. Đurđević.

ddb je prikazan na slici 1.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. To su milimetri i mili (milsi). Deo naziva AXIAL pokazuje da je otpornik montiran aksijalno na štampanu ploču odnosno da je telo komponente paralelno sa pločom.21. Tipični fotprintovi se nalaze u biblioteci PCB Fooprints. Radni prostor Protela nakon otvaranja Advpcb. 1 inč = 1000 mil = 25.3 futprint ali je pri tom nožice otpornika potrebno saviti odmah nakon izlaska nožica iz tela otpornika podvrgavajući ih tako velikom mehaničkom naprezanju.M. lokalna izmena padova futprinta (Edit i Jump) i automatsko unošenje tih izmena u trenutno otvorenom PCB dokumentu (UpdatePCB).ddb bazu podataka. Korišćene komponente i njihovi atributi Smisao naziva pojedinih futprintova Pre svega. • Futprint otpornika AXIAL0. Šta je mil? To je skraćenica za mili inch odnosno hiljaditi deo inča. narodi koji koriste taj sistem jedinica su na njih imali ključni uticaj. M.Drugim rečima udaljenost padova (lemnog mesta komponente) u futprintu komponente se izražavaju u milima. dodavanje futprinta u biblioteku (Add).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Tabela 1. Radna površina biblioteke futprintova U ovom slučaju Kontrol Panel prikazuje sve futprintove koji se nalaze u toj biblioteci (strelice i vertikalna skrol linija omogućavaju šetanje kroz biblioteku futprintova).4 se dobija slika ovog futprinta u glavnom prozoru. nasleđeni sistem jedinica. Duplim klikom na naziv AXIAL0. da kažemo par reči o jedinicama mere koje se koriste u Protelu.54 mm 300 mil = 7. Ako izmerite udaljenost između nožica standardnog otpornika (1/4W) primetićete da su to vrednosti udaljenosti između padova futpinta otpornika odnosno 400 mil. milje i sl. Njena tačna lokacija je: C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. D. Đurđević. Ovaj futprint se najčešće koristi kao futprint otpornika. Početni razvoj integrisanih elektronskih kola se odigrao u SAD-u gde su inči. Broj u nazivu nam daje do znanja da je udaljenost između lemnih tačaka (padova) 400 mil. ukoliko znate deo naziva futprinta. Polje Mask omogućava.ddb. postavljanje futprinta u neki PCB dokument (Place). Pretraga Slika 1.4 (voditi računa o velikim i malim slovima u Protelu!!!) u listi komponenti će se naći samo taj futprint.4 mm 100 mil = 2. Standardnom otporniku takođe odgovara i AXIAL0. upotrebom džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) brži pronalazak željenog futprinta. Razlog za to je sledeći.62 mm Zašto uopšte uvodimo nove jedinice kada nam je prirodno da računamo sve u milimetrima? Zato što je udaljenost nožica svih standardnih komponenti data u umnošcima mila a ne umnošcima milimetara.4 Ukoliko u polje Mask upišete AXIAL0. U momentu kada su postavljani standardi. stope.Videnović-Mišić. U glavnom prozoru trenutno je prikazana selektovana komponenta. Dodatne opcije koje se nalaze u Kontrol Panelu PCB biblioteke su: promena imena futprinta (Rename). Ovaj futprint otpornika koristite u slučaju da ne planirate da otpornik odlemljujete i pomerate a želite smanjiti površinu PCBa. Otvorili smo PCB biblioteku što se može videti u nazivu Kontrol Panela aktiviranog programa (Browse PCBLIB).ddb • Opcijom File  Open otvorite Advpcb. uklanjanje futprinta iz biblioteke (Remove). 96CON.21. 14 .

Aksijalni način montiranja otpornika Slika 1. već o konektoru. Bez obzira na broj pinova na kućištu. slika 1.25. sloju sive boje koji povezuje sve slojeve PCBa.22. Rectangle. 15 .24.1. Futprint DIP18 Na integrisanom kolu sa DIP kućištem postoji polukružni žleb koji nam pomaže da ga pravilno orijentišemo.25): oblik (Shape-Round. Bitno je primetiti da je u TopOverlay sloju (žutim) nacrtan oblik komponente koja treba da se zalemi između dva pada. Atributi Pad-a Slika 1.1 Za razliku od aksijalnog. • Futprint napajanja RAD0. ne radi se o uspravno postavljenom otporniku. Y-Location).26. • Futprint 18 pinskog podnožja DIP18 Veliki broj integrisanih kola koristi futprint sa oznakom DIPx (Dual In-line Package). kod DIPx futprinta.i Y-size). D. Đurđević. Slika 1.24c. kada ga orijentišemo kao na slici.24a) otpornik b) konektor c) futprint U našem slučaju.Videnović-Mišić. pa i preko 40. Padu je moguće promeniti (slika1. M.24a. ali se koristi onda kada. 6. Ukoliko tehnologija izrade PCB-a omogući štampanje Top Overlay sloja korisniku je omogućeno da vidi gde komponenta treba da se zalemi kao i da uoči koji je prostor zauzet od strane otpornika (3D). Slika 1. Octagonal).23. 8. 14. veličinu rupe za nožicu komponente (Hole Size. Ono što treba znati je na koji način su raspoređeni pinovi kod komponenti u DIP kućištu. slika 1. U Protelu. moramo komponente gušće spakovati na štampanu ploču. slika 1.26. dimenzije (X. lokaciju (X-Location. gde x označava broj pinova. zbog ograničenog prostora. rupa je na slici prikazana kao svetlo plavi krug unutar sivog prstena).4 Bitno je pomenuti da su padovi futprinta komponente nacrtani u Multilejeru (MultiLayer). pin 1 je obeležen pravougaonim padom. što može biti 4. Futprint AXIAL0. što je ređi slučaj.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.24b koji po defaultu ima futprint sa oznakom RAD0. slika 1. slika 1.M. pin 1 je u gornjem levom uglu a ostali su raspoređeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu (counter-clockwise). postoji i radijalni način postavljanja otpornika.25 Pinovi kućišta DIP18 Slika 1.

27 Futprint DB9FL Slika 1. Ukoliko se PCB dokument otvorio odmah nakon pokrenute naredbe. Te informacije. novom dokumentu dodelite neko prepoznatljivo ime (npr. Preimenovanje novog dokumenta Kao i u prethodnom slučaju.M. potvrdite odluku sa OK i Net lista će se automatski pojaviti kao novi dokument u sastavu projekta. To je poseban tekstualni dokument koji se formira na osnovu informacija unetih prilikom crtanja šeme u Šematik Editoru. Đurđević.28. Slika 1. Ovo je istovremeno i poslednje što je potrebno uraditi u Šematik Editoru. • kako su komponente međusobno povezane. D.Kreiranje novog dokumenta u PCB Editoru Do sada smo se bavili crtanjem šeme PIC programatora u Šematik Editoru (SHEMA.30.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Futprint serijskog konektora DB9FL Slika 1.Videnović-Mišić. Da biste napravili novi PCB dokument odaberite: File  New  PCB Document.27. PLOCICA) i zatim dva puta kliknite na ikonu da bi se u glavnom prozoru pojavila prazna radna površina. odnosno da bi PCB Editor pronašao futprintove) neophodno je prije njenog učitavanja u PCB učiniti 16 . IZRADA PCB-a ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1. Odaberite: Design  Create Netlist Ako su u dijalog boksu koji se pojavljuje odabrane opcije kao na slici 1.2.29. Prvi korak u ovom poslu je kreiranje Net liste. Učitavanje potrebnih biblioteka futprintova Radna površina u PCB Editoru je prazna i spremna za unos podataka koji se nalaze u Net listi (mostu između Schematic Editora i PCB Editora). PCB svet. prikazuje futprint za ženski serijski konektor DB9. neophodne za generisanje PCB-a. Slika 1. Korak 2.sch). promena njegovog imena je moguća nakon zatvaranja dokumenta (na ikonici PCB dokumenta pomoću desnog tastera na mišu i opcije Rename promenite ime željenog PCB dokumenta). Zatvorite ga da bi radni prostor bio uredniji.28. 1. Iz tog virtuelnog (šematskog) sveta neophodno je preći u svet fizičke predstave PIC programatora tj. Kreiranje novog PCB dokumenta Slika 1.1. M. su sledeće: • koji su futprintovi svake komponente i oznaka komponente (jer PCB Editoru ništa ne znači simbol komponente niti njena vrednost). Da bi prilikom učitavanja Net liste u PCB dokument sve prošlo bez greške (All Macros Validated. Kreiranje Net liste Korak 9 – Kreiranje Net liste Električna šema je gotova i sada na osnovu nje treba napraviti ploču sa štampanim vezama u PCB Editoru. Kako u istom fajlu nije moguće imati obe predstave vašeg projekta (šematik i PCB) neophodno je otvoriti novi dokument ali sada u PCB Editoru.

32).. Drugim rečima. program će po radnoj površini na samo rasporediti futprintove (odnosno otiske komponenti na PCB-u) svih komponenti koje su korišćene u šemi već će i rastegljivim linijama označiti njihove međusobne električne veze.\Pcb\Connectors) Slika 1.32.31. Korak 4 – Razmeštanje komponenata i priprema za rutiranje 17 .Učitavanje Net liste Na redu je unos Net liste sa podacima bitnim za fizičku predstavu uređaja (međusobne veze između komponenti kao i njihovi futprintovi).33. Tasterom Browse označite Net listu (SHEMA. U slučaju PIC programatora. Korak 3 ...\Pcb\GenericFootprints\Advpcb. kliknite na taster Add/Remove i potom dodajte potrebne biblioteke (slika 1. Prazna radna površina PCB editora Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI dostupnim sve biblioteke u kojima se nalaze futprintovi komponenti. D. M. korišćeni su futprintovi iz dve biblioteke: • PCB Footprints. Slika 1. • Prazna Error kolona i poruka All macros validated su siguran znak da ste na dobrom putu i da možete da nastavite sa radom.M.ddb) • D Type Connectors. kliknite na taster Cancel.. Kliknite na taster Execute. Nakon učitavanja Net liste. ispravite grešku na šemi i ponovite postupak (ne zaboravite da napravite novu Net listu).NET) i unesite je u rubriku Netlist File. Učitavanje Net liste Izveštaj o statusu koji se pritom pojavljuje ključan je za nastavak rada: • Ako Error kolona nije prazna: pročitajte uzrok greške.Videnović-Mišić. biblioteke od interesa se moraju naći na listi Libraries u Browse PCB prozoru (Kontrol panelu).lib (. Odaberite: Design  Load Nets. Đurđević. Učitavanje potrebnih biblioteka Drugi način za učitavanje potrebnih biblioteka je komandom Design  Add/Remove Library.lib (. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen.

M. Slika 1. Snap Y. U ovoj kartici se podešava: • vidljivost pojedinih slojeva (Signal Layers.i y. tokom rada. Metric). slika 1. Sa OK potvrdite promenu podataka. ComponentX. U ovoj kartici se podešava rezolucija vidljivih mreža 1 i 2 (Visible Grid1. Silkscreen. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mil na 100mil. ComponentY sa 20mila na10mila. U kartici Options je moguće podesiti: • tip grida (Visible Kind=Lines.35. • merne jedinice u kojima vam program saopštava neke od informacija (Measurement Unit=Imperial. uradićemo ga u tehnici jednoslojne štampe sa relativno širokim bakarnim vezama (30 mil). konektor K1 mora da se nalazi na ivici PCB-a da bi mu se omogućio pristup. D. 18 . • vidljivost rupa na padovima i vijama.34. Podešavanje opcija Razmeštanje komponenata Ne postoji neko posebno pravilo vezano za raspored osim što je potrebno paziti da se veze što manje ukrštaju. odnosno opcije kojima određujete šta će biti prikazano na ekranu i kako će se program ponašati u toku razmeštanja objekata. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 1. Visible Grid 2). Izaberite opciju ToolsLibrary Options. U konkretnom slučaju. • selektovanje i definisanje veličine Electrical Grida omogućava postavljanje dodatne (električne) mreže koja će omogućiti električno povezivanje komponenti čiji se pinovi ne nalaze na glavnoj mreži. prikazuje grešku dizajniranja (DesignRuleCheck Errors).M. • vidljivost sloja koji automatski.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika u glavnom prozoru je električna šema uređaja u kojoj su simboli komponenata zamenjeni njihovim futprintovima. • minimalno pomeranje komponenti duž x. Da biste pomerili komponentu odaberite: Edit  Move Component (ili je jednostavno prevucite). Đurđević.ose (ComponentX. • vidljivost veza pojedinih komponenti (Connections). Vaš zadatak je da ih rasporedite po površini buduće štampane ploče i da odredite pravila za njihovo povezivanje (rutiranje): Podešavanje okruženja Podesite radno okruženje. Snap Y). Other).Videnović-Mišić.i y-ose (Snap X. Pravila za rutiranje Kako je uređaj veoma jednostavan i nema ograničenja u dimenzijama koje može da nametne upotreba kućišta (kutije). U toku premeštanja.34. Odaberite karticu Layers u prozoru Document Options. x i y možete komponentu da rotirate ili da je preslikate u odnosu na x ili y osu. • Promenite vrednosti Snap X. slika 1. • Routing Layers  Top Layer = Not Used (za povezivanje komponenti se ne koristi gornji bakarni sloj već samo donji bakarni Bottom Layer sloj). tasterima Spacebar. Component Y) • minimalano pomeranje kursora tokom pomeranja i menjanja objekata i provodnih linija duž x.34. Dots). U dijalogu: DesignRules na kartici Routing podesite sledeće opcije: • Width Constraint = 30 mil (širina električne veze na PCB-u).

U KeepOutLayeru postavite graničnu liniju.M. Slika 1. Iscrtavanje granične linije Korak 5 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje granične linije Nakon što ste razmestili komponente i podesili pravila za njihovo povezivanje definišite oblast u kojoj će Protel umesto vas pokušati povezati komponente.37.Rutiranje Vaš projekat je sada spreman za proces generisanja električnih veza između futprintova tzv.36. rutiranja. pokušajte ponovo. Đurđević. U dijalogu koji se pojavljuje kliknite na taster Route All i sačekajte da program uradi svoj deo posla. Odaberite: • Tools  Un-Route  All (uklanjanje svih pethodno postavljenih bakarnih veza) • Pomerite komponente koje su “nezgodno” postavljene • Ponovite rutiranje opcijom : Auto Route  All Korak 6 – Doterivanje izgleda PCB-a 19 . Rutiranje pomoću Autorutera Program uglavnom rešava problem sa 100% uspeha već u prvom pokušaju ali ako iz nekog razloga niste zadovoljni izgledom PCB-a. Odaberite: Auto Route  All. D. Neraspoređeni futprintovi Slika 1. M. Kliknite na tab u dnu ekrana da biste odabrali KeepOutLayer .35.Videnović-Mišić. što je vidljivo kao ljubičasta boja na slici 1. Alatom za crtanje linija definišite površinu proizvoljnog oblika koja obuhvata sve komponente.36. Slika 1.

To podrazumeva izradu štampane ploče u domaćoj radinosti ili slanje projekta firmi koja se profesionalno bavi izradom štampanih ploča. možete da izvedete nekoliko zahvata iz „estetske hirurgije“ i da doradite sitne detalje na Trekovima (bakarnim linijama koje povezuju futprintove komponenti). Jedno od mogućih krajnjih rešenja Vaš prvi projekat je gotov. M. U tu svrhu iskoristite komande Edit menija: • Move  Move • Move  Drag • Move  Break Track • Move  Drag Track End Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na kraju. D.38. Đurđević. 20 . Naredni korak bi bio njegova realizacija u praksi.M. kada budete zadovoljni rezultatom.Videnović-Mišić.

ortodoxism. Iako se u već pomenutoj biblioteci simbola (Miscellaneous Devices.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 2 – Bežični mikrofon Prilikom izrade PIC programatora napravili smo folder E(ili F):\Projekti u kome ćemo sačuvati sve što je vezano za naš rad u Protelu. Kreiranje novog projekta Slika 1.39: • Design Storage Type: MS Access Database • Database File Name: fm mikrofon • Database location: E (iliF):\Projekti Slika 1. Podesite sledeće opcije. Novom fajlu dodelite ime (npr.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky. Od pronađenih biblioteka odaberite i dodajte na spisak bazu podataka Protel DOS Schematic Libraries. D. slika 1. Kliknite na: File  New  Schematic Document.40). Imamo dva pogotka: microphone 1 i microphone 2.Učitavanje potrebnih biblioteka Kliknite na karticu (Tab) Browse Sch da biste prikazali Kontrol Panel. slika 1. U slučaju integrisanog kola LM358 (http://www. Potrebne simbole komponente ćete lako pronaći u selektovanoj biblioteci korišćenjem opcije Filter. M.pdf) situacija je nešto složenija. dva operaciona pojačavača imaju JEDAN LM358 futprint.41. Zbog toga je potrebno opcijom Find pronaći biblioteku u kojoj se nalazi LM358. slika 1. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 – Kreiranje novog projekta Kliknite na: File  New Design..Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru U okviru ovog projekta otvorite fajl u kome će biti nacrtana šema (slika 1. Prazna radna površina Šematik Editora Korak 3 .42(c).). engleski microphone. Simboli svih komponenti osim LM358 se nalaze u C (ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.M. simbol ćemo pronaći nakon što u Filter polje ukucamo mic*.2. slika 1. Za mikrofon.40. Sledeći korak je otvaranje nove baze podataka odnosno novog Protel projekta.ddb.Videnović-Mišić. microphone2. kao na slici 1.39. Kreiranje novog Šematik dokumenta Korak 2 . U pretragu su uključeni džoker znaci (*.ddb. U desnoj polovini ekrana je sada prazna radna površina.42(c). 1..1.42(a). SHEMA) a zatim dvaput kliknite na njegovu ikonu. Slika 1.lib) nalazi simbol za jedan operacioni pojačavač (Part1/1) on nam ne odgovara jer je LM358 integrisano kolo u čijem se kućištu nalaze dva operaciona pojačavača tj. Đurđević. U njemu učitajte potrebne biblioteke simbola (Add/Remove. Zumirajte je nekoliko puta pomoću tastera Page Up dok se u krupnom planu ne pojavi pomoćna mreža.42(b). Izabrali smo za crtanje u ovoj šemi npr. LM358 se nalazi u njenoj Protel DOS 21 .?) i početna slova naziva komponente na engleskom jeziku.

43.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Schematic Operational Amplifiers. i oznake pinova LM358 iz Protelove biblioteke.Videnović-Mišić.42(d). slika 1. uočićete slaganje oznaka i brojeva pinova integrisanog kola.M. Na ovaj način ste pronašli integrisano kolo LM358 koje u svom sastavu ima dva operaciona pojačavača (Part1/2 i Part2/2). Strelicama Part prošetajte se kroz LM358 integrisano kolo. M. Selektujte je. D. slika 1. Đurđević.lib biblioteci. (b) Raspored pinova kod LM358 (a) Nađena komponenta MICROPHONE2 (d) Nađena komponenta LM358 22 . Napajanje i masa (VCC i GND) se u šemi dovode samo na prvi operacioni pojačavač (Part 1/2) jer drugi operacioni pojačavač (Part 2/2) koji se nalazi u istom kućištu ima sa prvim OP zajedničko napajanje i masu. slika 1. Ukoliko uporedite oznake pinova LM358 u datasheet-u. slika 1.42(b).43. U polje Filter upišite LM358.

44.Videnović-Mišić. M. Slika 1. Električna šema bežičnog mikrofona Tabela 2. Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (c) Traženje komponente LM358 Slika 1.42. Korišćene komponente i njihovi atributi Komponenta Simbol Biblioteka simbola Designator PartType Footprint Biblioteka 23 . U Tabeli 3 su date akcije koje je potrebno primeniti prilikom crtanja šeme. U kućištu komponente LM358 nalaze se dva operaciona pojačavača Korak 4 – Crtanje šeme Koristeći komponente iz Kontrol panela i potrebne alate Šematik Editora nacrtajte šemu. D. Nazivi simbola pojedinih komponenti kao i naziv biblioteke u kojoj se nalaze su vidljivi u Tabeli 2. Đurđević.43.M.

lib R1.lib Miscellaneous Devices. 5. 2.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak.4 AXIAL0. Najlakši i najsigurniji način da to izvedete pomoću komande Annotate: Tools  Annotate (All parts).lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints. C5.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices.45.Videnović-Mišić.2 RAD0.M.lib Miscellaneous Devices. R2.2 RAD0.4 AXIAL0.lib PCB Footprints.1/. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (oznaka) Otpornik 1. Đurđević. Numerisanje komponenata Tabela 3.lib Miscellaneous Devices.4 RB.lib PCB Footprints. slika 1.4C RB.1/. M.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak. na redu je numerisanje komponenata.4 AXIAL0.lib PCB Footprints.2 RAD0.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices. R4 R5 R6 R7 R8 C1 C2.lib Otisak.lib Otisak. Korak 6 – Dodela futprintova komponentama 24 .lib Miscellaneous Devices. Operacije nad komponentama u toku crtanja šeme Korak 5 – Numerisanje komponenata Ako ste završili sa crtanjem.lib OPERACIJA: Simetrično preslikavanje duž xose (lik u ogledalu) Simetrično preslikavanje duž yose (lik u ogledalu) Rotacija za 90 stepeni Promena elemenata u okviru jedne komponente PRIMENJENO NA KOMPONENTU: MIC LM358 .2 VARC RAD0.lib Otisak.lib PCB Footprints. R3.lib PCB Footprints.lib Protel DOS Schematic Operational Amplifiers.45.. LM358 KORIŠĆENO: Taster x u toku premeštanja Taster y u toku premeštanja Taster Spacebar u toku premeštanja Edit  Increment Part Number Slika 1.lib PCB Footprints. C3 C4..lib Simbol.lib Otisak. C6 C7 C8 C9 BT1 MK1 IC1 T1 L1 A1 (vrednost) 4K7 150K 220 3K9 100 22u 10n 1n 4u7 33p 5-60p 9V MIC LM358 BC108 L400 ANTENA (kućište) AXIAL0. 3 Kondenzator 4. 6 Kondenzator elektrolitski 7 Kondenzator 8 Kondenzator 9 Baterija Mikrofon Operacioni pojačavač NPN tranzistor Prigušnica Antena RES2 RES2 RES2 RES2 RES2 ELECTRO2 CAP CAP ELECTRO2 CAP CAPVAR BATTERY MICROPHONE2 LM358 NPN INDUCTOR ANTENNA Miscellaneous Devices.4 AXIAL0.1 EMIC DIP8 TO-18 L400 PAD futprinta PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak. 3.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib Miscellaneous Devices. 4 Otpornik 5 Otpornik 6 Otpornik 7 Otpornik 8 Kondenzator elektrolitski 1 Kondenzator 2.

slika 1.Videnović-Mišić.54mm=a). BC108 i kalem. Upoređivanjem futprinta i transformisanog tlocrta komponente uočavamo da su brojčane oznake na istim mestima. slika 1. Sa OK 25 . slika 1. Potrebno je proveriti da li se u PCB Footprints. kolektora (3) i baze (2).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U Šematik Editoru morate pripremiti sve informacije neophodne tokom pravljenje PCBa. Neophodno je predstavu komponente koju je dao proizvođač. Na osnovu podataka koje je dao proizvođač vidite kako su označeni pojedini padovi futprinta kao i koji je pad emitera (1).lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. • Sledeći korak je provera simbola komponente odnosno da li su na simbolu NPN tranzistora iste oznake kao na slici 1.ic-on-line.4). Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mila na 100mila. Razlika je procentualno velika ali kako je potrebna veća rupa od prečnika nožice da bi se komponenta bez oštećenja postavila na odgovarajuće mesto na PCBu možemo je prihvatiti.ddb na lokaciji C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. Proveravamo da li je ekvivalencija između simbola i futprinta zadovoljena. Sa slike 1. Bitno je naglasiti da je proizođač dao dimenzije komponente gledano odozdo i bočno dok futprint predstavlja pogled na komponentu odozgo. (a) Realan izgled (b) Simbol (c) Pogled odozdo 2 3 1 (d) Futprint (e) Pogled odozgo Slika 1. ComponentY sa 20mila na10mila. BC108 (http://www. ComponentX. Jedina korekcija bi mogla biti veličina rupe na padu (veličina b=0. M.47(a). Od komponenti potrebnih za realizaciju ovog projekta do sada smo se susreli samo sa standardnim otpornicima (AXIAL0. Izgled futprinta je u direktnoj vezi sa fizičkim 3D izgledom komponente (čija projekcija odgovara crtežu u Top Overlay sloju) i rastojanjem nožica komponente (što odgovara rastojanju pinova futprinta).lib nalazi ovaj futprint (opcijom Mask).46(d) i 1. Da bi to proverili moramo da se vratimo na šemu projekta na kojoj ćete duplim klikom na simbol NPN tranzistora otvoriti prozor sa atributima komponente.46(e) se vidi da su oznake padova identične. • Potrebno je proveriti da li se oznake na TO-18 slažu sa podacima koje je dao proizvođač. mikrofon.47mm u tablici) čija je vrednost 0. Selektujte opciju Hidden Pins.46(d). “obični kondenzatori“. Nove komponente su elektrolitski kondenzatori. antena. promenljivi kondenzatori (varaktori).46(b). broju i značenju svakog pada futprinta.762mm. Đurđević. Otvorite ovu bazu podataka opcijom FileOpen… Podesite izgled okruženja u Editoru PCB Biblioteka tako što ćete izabrati opciju ToolsLibrary Options. Jedan od obaveznih atributa komponente je futprint komponente.3.cn/IOL_bc108/PdfView/1032796. D. Sa OK potvrdite promenu podataka. slika 1. Tranzistor BC108 (f) Fizičke dimenzije Na raspolaganju nam je velik broj Protelovih biblioteka futprintova ali je za nas najinteresantnija biblioteka standarnih futprintova Fooprints. da je udaljenost padova ista (padovi su na kružnici prečnika 100mila=2.46(e). Promenite vrednosti Snap X. transformisati u oblik pogodan za futprint. da je obim komponente između vrednosti za D i D1 isti.htm) Na osnovu datasheet-a npn tranzistora BC108 dobijene su osnovne informacije o fizičkim dimenzijama komponente. Izgled pronađenog futprinta TO-18 je prikazan na slici 1.46(c).ddb. Proizvođač je naveo da je kućište komponente TO-18. Neophodno je sagledati fizičke dimenzije komponenti jer jedino na osnovu njihovih dimenzija možemo videti kako bi trebao da izgleda futprint odgovarajuće komponente. da je oblik isti.M. Snap Y. AXIAL0.46.46. LM358.

26 . NPN-PHOTO. Osim simbola NPN tranzistora ova biblioteka treba da sadrži simbole komponenti koje najčešće koristite. Opcijom Update Schematic u Kontrol Panelu Simbol.47(c).260inch) • da kućište ima 8 nožica međusobne udaljenosti 100mila i 300mila (G=0. Taktički bilo bi pametnije izmeniti simbol iz prostog razloga što su oznake TO-18 standard koji koristi ogroman broj proizvođača komponenti. Zašto ne na futprintu? Generalno izmena može da se uradi i na TO-18 ali ne u Protelovoj biblioteci. Copy.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky.M.3inch). Nova baza podataka se nalazi u folderu D(iliE):\Projekti pod nazivom Biblioteka. IMAMO PROBLEM. Otvorite C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.lib u Simbol.012inch). Pitanje je da li je zgodno menjati simbol u opštoj Protelovoj biblioteci (Miscellaneous Devices.NPN*) simbol NPN tranzistora.ddb.lib. slika 1. kolektor brojem 2 a emiter brojem 3). Na simbolu komponente su se pojavile oznake pinova. Direktnim klikom na bazu simbola tranzistora u glavnom prozoru ili B(1) u Pins delu prozora se otvara prozor Pin u kojem je potrebno izmeniti sadržaj polja Number sa 1 na 2. Otvorite Kontrol Panel (Browse SchLib). Dodelite ime biblioteci simbola npr.02inch> Jmax=0. Delete). Desnim klikom na naziv NPN se otvara meni (Select all. M. Paste. Simbol NPN tranzistora ne možemo izmeniti na licu mesta. u šemi.lib.ortodoxism. BC 108 u Protelu (c) Izmena pinova Odaberite opciju File New Design. emiteru 3 a kolektoru 2. (a) Atributi (b) Simbol Slika 1. U njenom Kontrol Panelu pronađite korišćenjem opcije Mask (npr.1inch i L=0. Na osnovu tabelarno datih podataka i šematskog prikaza kućišta može se videti: • da su maksimalne dimenzije tela kućišta 400mila*260mila (Amax*Bmax=0. Da bi iskopirali simbol NPN tranzistora odaberite naredbu Copy. NPN1). iskopirati odgovarajući simbol a zatim ga korigovati u skladu sa podacima dobijenim od proizvođača i izgleda upotrebljenog futprinta. Na spisku komponenti u biblioteci simbola se nalazi Component_1 odnosno prazan list u biblioteci simbola.ddb. U prostor Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti desnim klikom aktivirajte već viđeni meni. Vidite da je broj koji odgovara bazi 1. Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite Schematic Library Document.lib se promena simbola direktno unosi u šematik koji je otvoren.lib.47. Nakon toga iz Miscellaneous Devices.lib) ili je bolje napraviti svoju ličnu biblioteku najčešće korišćenih simbola. U donjem delu prozora Kontrol Panela naziva Pins mogu se videti oznake pinova simbola (baza označena brojem 1. maksimalne širine nožice 20mila (Dmax=0.Videnović-Mišić. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku simbola.U spisku komponenti selektujte NPN tranzistor (NPN.ddb biblioteke pređite u Kontrol Panel novootvorene biblioteke Simbol. NPN DIAC. Odaberite opciju Paste kojom kopirani simbol NPN tranzistora ubacujete u spisak komponenti biblioteke Simbol. Trenutak je za korekciju oznaka pinova simbola NPN tranzistora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI protvrdite promenu. Za početak iskopiraćemo simbol NPN tranzistora iz Miscellaneous Devices. NPN DAR. Ukoliko ostavimo simbol ovakav kakav jeste kolo sigurno neće raditi jer će pobuda umesto na bazu biti povezana na emiter.400inch *0. Cut.47(c). Đurđević. LM358 (http://www. slika 1.48. MORAMO izmeniti oznake na simbolu. već u biblioteci simbola komponenti. Istim postupkom promenite brojeve pinova kolektora (23) i emitera (31).pdf) Izgled kućišta integrisanog kola LM358 kao i njegove osnovne dimenzije su date na slici 1.lib. Da bi to uradili potrebno je da obe biblioteke budu otvorene. D. Simbol.

udaljenost između priključaka komponente je 100mil dok je prečnik osnove kućišta 200mil.4inch. Spisak futprintova je sledeći: RAD0. njegov naziv daje osnovne informacije o dimenzijama futprinta.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Za početak nas interesuje žuta linija u TopOverlay sloju koja prikazuje oblik komponente viđen odozgo. BITNO je naglasiti da je futprint predstava komponente u PCB Editoru dok je simbol predstava iste komponente u Šematik Editoru.3. (pogled odozgo na našu komponentu je krug). slika 1. ako je minus ulaz jednog operacionog pojačavača (OP) označen brojem 2. U polje Mask unesite DIP*.48.50). Do sada su sve dimenzije i brojevi odgovarali definiciji futprinta LM358. DIP8 Elektrolitski kondenzatori C1. U spisku DIP* futprintova pronađite futprint DIP8.4.lib.4 futprinta.2. U slučaju komponente koju koristimo u ovoj vežbi.5/1. Trenutno je vidljiva mreža 1 sa rastojanjem 100mil. Ova greška nije problematična jer je važniji podatak o međusobnom položaju padova (L=300inch i G=0.5/1. RB. C7 (22uF i 4u7F) Na slici 1. M. RB.49. Đurđević.8. U slučaju elektrolitskog kondenzatora nije svejedno kako je priključen u kolo. npr. 27 . Veličina od 200mil u slučaju LM358 kućišta može biti minimalno 240mil. RB. LM358 i njegove fizičke dimenzije Pređite u Kontrol Panel editora PCB biblioteka (BrowsePCBLIB) PCB Footprints.4/.4/.1/.0.2 ali ga u spisku nema.8. Kao rezultat.49. da u ovoj biblioteci napravimo taj futprint ali bi ipak bilo bolje da napravimo svoju biblioteku futprintova u Biblioteka. Na futprintu je označen plus priključak komponente (žuti plus). oznake na simbolu i futprintu moraju da budu identične. tada je broj 2 upisan na padu koji odgovara toj nožici na futprintu.4 (slika 1.lib oznake kućišta kondenzatora počinju slovom “r“. Pogledajte oznaku futprinta.2inch dok je prečnik kružnice 400mil=0.2/. D.2/. Kućište čiji je futprint DIP8 ima 8 nožica kao i kućište LM358. Slika 1.43. slika 1.0. RB.42(b) i slika 1. Vidi se da su padovi udaljeni 200mil=0. Problem nastaje kada pogledamo dimenzije oblika u TopOverlay sloju (žuta zatvorena linija) koje su 400mil*200mil.4. 200mil) vidite da kao potencijalni futprint našeg elektrolitskog kondenzatora ostaju RB.ddb. Takođe.49. Pogledajte oblike ovih futprintova. RB. RB.1inch. slika 1. Vidimo da je rastojanje padova futprinta (tj. RAD0. Na komponenti je uvek označen minus priključak kondenzatora (oznakom na kućištu i kraćom nožicom). Pogledajte detaljnije dimenzije RB.M. u skladu sa ovom terminologijom futprint koji nama treba bi se zvao npr. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. iskopirati najsličniji futprint a zatim ga korigovati u skladu sa željenim dimenzijama.1. U standardnoj biblioteci PCB Footprints. PRIMETITE da jedino ova dva parametra nemaju minimalnu i maksimalnu vrednost).2/. Mogli bismo npr.50.Videnović-Mišić. RAD0. nožica komponente) 100 mil i 300mil. U polju Mask Kontrol Panela ove biblioteke upišite r*. Gledajući samo oblik futprinta a ne njegove dimenzije (100mil. Opcijom Tools Library Options podesite raster vidljivog grida 1 na 100mil. je prikazan izgled elektrolitskog kondenzatora. RAD0.

4 u RB.4.2/.2/. U našem slučaju to su PCB Footprints. slika 1.4. RB. Pogledajte oblike ovih futprintova. Desnim klikom odaberite opciju Delete.4/. je prikazan kondenzator vrednosti 1nF.4. korigovati izgled futprinta u skladu sa željenim dimenzijama.lib.2/. Novi Dokument nazovite npr. Desnim klikom na prostor gdje bi trebao da se nalazi spisak komponenti u biblioteci ponovo otvorite već viđeni meni.4C.5/1. U spisku futprintova u biblioteci otisak. Za sada PCBKOMPONENT_1 (dok je jedan jedini futprint) nije moguće obrisati. U polju Radius upišite 100mil (prečnik = 200mila).2/. 28 . To je početna prazna površina papira za crtanje futprintova.2/. Opcijom Paste u spisak ubacite RB.4.4 (b) Podešavanje kruga (c) Premeštanje padova (d) Rezultat je RB.lib se nalazi samo RB. U PCB Footprints. Delete).4. Opcijom Drag&Drop oblikujte futprint elektrolitskog kondenzatora.lib izmenite opcijom Rename naziv futprinta npr. Opcijom Drag&Drop (uhvati i prevuci) ga pomerite za 100mila ka padu 2 tako da je sada njihova međusobna udaljenost 100mila. promeniti mu ime u RAD0. RAD0.1.47uF/50V (b) futprint RB.51(b). Međutim moguće je iskopirati već gotov futprint iz neke druge biblioteke futprintova. slika 1. Desnim klikom na naziv RB.2/.M.51(d). na spisku futprintova u Kontrol Panelu. RAD0.001uF=1nF) Na slici 1.lib potražimo futprint koji bi odgovarao ovim zahtevima.51. RAD0. Pređite u Kontrol Panel biblioteke otisak.1. Đurđević. Otvorite Kontrol Panel u PCB Footprints.2 Kondenzator C4.2/. slika 1.Videnović-Mišić.2 Slika 1.4 Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite PCB Library Document. C5.0. Dužina tela komponente je oko 700mil dok je širina komponente oko 250mil.lib. (a) Počinje se od futprinta RB. U trenutku kopiranja potrebno je da su otvorene obe biblioteke (iz koje se kopira i u koju se kopira).lib. RB. RAD0.lib iskopirati RAD0.3.2. C6 (0.lib i otisak. Korekciju veličine linija možete izvesti opcijom EditMoveDrag Track End. Po obliku ali ne po dimenzijama najsličniji su RAD0. Objekte nacrtane u TopOverlay sloju korigovati uz pomoć opcije EditChange (ili dupli klik na liniju koju želite promeniti) nakon koje se otvara prozor Track. Rastojanje između nožica komponente je 400mil. Rename.3.2.2. Kada pogledate izgled ovog futprinta u glavnom prozoru uočavate da je površina prazan list odnosno da ne sadrži nijedan objekat. RAD0. Paste.1/. slika 1. otisak.51(a). Selektujte komponentu RB. Desnim klikom na selektovan futprint otvara se meni (New.lib.4. U polju Mask Kontrol Panela pretražite ovu biblioteku sa r*. Izmenite dužinu trake (koordinate početne ili krajnje tačke ili koordinate obe tačke).1/.8. D. RAD0. sadrži futprint PCBKOMPONENT_1. (a) Elektrolitski kondenzator 0. Selektujte pad 1.52(a).1/. slika 1.4 u spisku futprintova. Najpribližniji traženom futprintu kondenzatora je futprint RAD0.lib jer ćemo kao polaznu tačku za futprint elektrolitskog kondenzatora iskoristiti već nacrtan RB. Duplim klikom na žuti krug u TopOverlay sloju aktivirajte Arc prozor.2/.2. M.1/. Spisak futprintova je sledeći: RAD0.4 u otisak. Odaberite opciju Copy.52(b). Prepravljanje futprinta RB. Copy.50.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.52(c). Selektujte PCBKOMPONENT_1. Biblioteka futprintova koju ste upravo otvorili. RB.4 iz PCB Footprints. Plan je sledeći: u već postojeću biblioteku futprintova otisak. u RB. Udaljenost padova je korektna (400mil) ali je oblik realne komponente veći (700mil*250mil u odnosu na 560mil*150mil).

53(a). je prikazan kondenzator vrednosti 10nF.52(d). pronaći isti ili sličan futprint. M. Slika 1.. RAD0.lib.2.53(a). U PCB Footprints.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Rezultat je prikazan na slici 1.52.1.2..4C.M.2 Prigušnica (zavojnica. slika 1. C3. Đurđević.53. D.Videnović-Mišić.lib i već poznatom spisku futprintova u (RAD0.4C Slika 1.01uF=10nF i 33p) Na slici 1. (a) Fizički izgled (b) Futprint RAD0. Opcijom Rename promeniti naziv futprinta u RAD0. Debljina kućišta ne prelazi 100mila. (Prilikom razvlačenja linija je potrebano da rezlucija pomeranja kursora bude što je moguće manja. Kondenzator 1nF Kondenzator C2. Plan je sledeći: otvoriti standardnu biblioteku futprintova. Zbog toga opcijom ToolsLibary Options podesite Grid opcije na 1mil). kalem) L400 29 . Ukoliko je potrebno korigovati ga nakon kopiranja u biblioteku otisak.4 (c) Menjanje dužine linija (d) Futprint RAD0.Udaljenost između nožica je 200mila. C8 (0. (a) Kondenzator 10nF (b) Futprint RAD0.) ove zahteve ispunjava RAD0.

54(e). je prikazan simbol prigušnice kao i njen fizički izgled. jedan desni klik za završetak linije a dva klika za izlazak iz moda crtanja linije. slika 1. Postavite objekat na željeno mesto.M.54(c). Prilikom crtanja segmenta koristite jedan levi klik je za promenu putanje linije. .54. Nakon selektovanja boja selektovanog objekta se menja. Library. Vežbe radi napravimo potpuno novi futprint prigušnice naziva L400. slika 1.Videnović-Mišić. Duplim klikom na pad 0 otvorite prozor u kome se definišu karakteristike pada. Opcijom PlacePad nacrtajte dva pada na međusobnom rastojanju 300mil. Promenite sadržaj polja Designator sa 0 na 2 (jer brojevi na simbolu i futprintu MORAJU da se slažu). U dnu Kontrol Panela pronađite opciju Current Layer.54(f). Đurđević. Desnim klikom na radnu površinu otvara se meni (Place. Promenite trenutni sloj u kome ćete crtati oblik komponente iz TopLayer sloja u TopOverlay sloj. M. slika 1. Opcijom Edit Copy (ili Crtl+c) iskopirajte kosu liniju klikom na nju. Opcijom ToolsNew Component ili desnim klikom u deo prozora BrowsePCBLib Components otvorite prazan list papira za novu komponentu – PCBCOMPONENT_1. Za procenu međusobnog rastojanja koristite mrežu VisibleGrid1 čiju ste rezoluciju postavili na 100 mil. Selektujte nacrtanu kosu liniju selektovanjem površine (oblika pravougaonika) oko nje ili istovremenim aktiviranjem tastera Shift i levog klika mišem na komponentu.54(d). Opcijom PlaceTrack simbolički nacrtajte jedan namotaj kalema (kosu liniju) pomoću tastera Space kojim birate mod crtanja linije. Options. Tools. Udaljenost nožica komponente je 300mil dok je širina poprečnog presjeka 100mila. Segment je spreman za manipulaciju.54(c). D. Deselektujte objekte opcijom EditDeselectAll ili aktiviranjem ikonice L400. Opcijom EditPaste (ili Crtl+v) kursor se pretvara u plus koji drži iskopirani objekat. Opcijom Rename promenite naziv ovog futprinta u 1 1 0 2 (a) Izgled (b) Simbol (c) Menjanje broja padovima 30 . Ponovite opciju EditPaste kako bi postavili još par simboličkih navojaka kalema. slika 1. Properties). View. Gotov futprint kalema je prikazan na slici 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na slici 1.

54. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša. Rename. Đurđević. slika 1. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova otisak.55. prečnik tela mikrofona je 400mil. M. Copy. Mikrofon (a) Fizički izgled (b) Simbol (c) Futprint 31 .Videnović-Mišić. Delete).56. Paste. U radnom prostoru je dovoljno postaviti jedan pad opcijom PlacePad. U biblioteci otisak.lib. Otvara se meni (New.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (d) Crtanje linije (e) Kopiranje linije Antena (d) Gotov futprint Slika 1. Dimenzije kućišta bitne za izradu futprinta su sledeće: udaljenost nožica je 100mil. Slika 1. što je vidljivo sa slike 1. Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u PAD opcijom Rename iz već viđenog menija. Kliknite 2 puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad u kome ćete promeniti atribut Designator sa 0 na 1. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu.55. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1.org/wiki/Electret_microphone) Mikrofon tipa electret i simbol za mikrofon su prikazani na slici 1.56.56. simbol i futprint Ukoliko pogledamo simbol antene u šematik editoru (uz uključenu opciju Hiden Pins na samom simbolu) vidimo da antena ima samo jedan pin odnosno da je njen futprint građen od jednog pada za koji će biti zalemljena antena. Odaberite opciju New. D. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu.lib otvorite Kontrol Panel. Mikrofon (http://en. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova.wikipedia.M. Antena. Kalem i crtanje futprinta za njega 1 Slika 1.

Kliknite dva puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad. Slika 1.56. slika 1. Da bi vam crtanje bilo lakše promenite sa Tools Library Options VisibleGrid1 na 50mil. Promenljivi kondenzator C9 (Varaktor. Konačan izgled futprinta. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U biblioteci otisak. ovo možete da uradite u toku postavljanja ili premeštanja pritiskom na taster Tab. Kao rezultat moraju imati istu oznaku pada (Designator) koja se slaže sa brojem na simbolu komponente. Rename. Ukoliko pogledamo simbol iste komponente vidite da postoje dva (za program bitna) pristupa. Rezultat je prikazan na slici 1. Padovi leže na kružnici prečnika 300mil. dodela vrednosti komponentama je sledeći korak i to ćete morati da uradite za svaku komponentu pojedinačno ( na primer: dupli klik na R1  Part Type = 4K7). Odaberite opciju New. to je pin 1. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša. U radnom prostoru postavite dva pada opcijom PlacePad na rastojanju 100mil. Đurđević. Promenite atribut Designator za padove kako bi brojevi na simbolu i padovima bili isti. Ova razlika ne predstavlja nikakav problem jer su u slučaju ove komponente dve nožice kratko spojene i zaista imamo dva pristupa. Kao i numerisanje. Paste. Koristite mrežu Visible Grid1=100mil za prostornu orijentaciju.Videnović-Mišić.M. Opcijom PlaceTrack u blizini pada 2 nacrtajte znak +. slika 1. Delete).57. Otvara se meni (New.57. gledajući simbol komponente. Ukoliko pogledate pažljivo sliku komponente vidite da komponenta ima tri nožice odnosno njen futprint ima tri pada. (c) Futprint Korak 7 – Dodela vrednosti komponentama Iako to nije neophodno.57 je prikazan fizički izgled jednog promenljivog kondenzatora kao i njegov simbol. Time ste završili posao u Šematik Editoru. U našem slučaju. (a) Fizički izgled (b) Simbol Slika 1. U njemu promenite Layer sa TopLayer u TopOverlay. Opcijom PlaceArc (Center) postavite krug oko padova. Copy. U slučaju promenljivog kondenzatora nije bitno koja je nožica 1 a koja 2. Ukoliko pogledate nožice na mikrofonu uočićete da je jedna vezana na kućište koje često ide na masu što je ovde slučaj. M.2.58. IZRADA PCB-a ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 . Kliknite 2x na krug kako bi se otvorio prozor Arc. 5-60p) Na slici 1.57(c). Na redu je izrada PCB-a. Padovi koji su dijametralno suprotni su u realnoj komponenti kratko spojeni. naziva VARC (dodat string). je prikazan na slici 1.Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u EMIC opcijom Rename iz već viđenog menija. D. dok se pogled odozgo na komponentu može predstaviti kužnicom u TopOverlay sloju prečnika 400mil. Korak 8 – Kreiranje Net liste Ako je sve na svom mestu preostaje vam da napravite Net listu: Design  Create Netlist.2. 1. Krug je crvene boje jer je u Top Layeru.lib otvorite Kontrol Panel.57(c).Kreiranje novog PCB dokumenta 32 .

unesite potrebne izmene u električnoj šemi. Korak 2 – Učitavanje Net liste Učitajte Net listu iyborom opcije Design = Load Nets. potrebno je da proverite listu aktivnih PCB biblioteka u kojoj moraju da se nalaze PCB Footprints.lib. kliknite na taster Execute i pojaviće se komponente povezane rastegljivim linijama koje označavaju buduće veze.M. Slika 1.59. Kreiranje novog PCB dokumenta Ako želite da proverite da li je sve pravilno podešeno.PCB) i dvaput kliknite na nju da bi se pojavila radna površina PCB Editora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U okviru projekta “FM MIKROFON” napravite PCB fajl: File  New  PCB Document.Videnović-Mišić. slika 1. Pored toga.Postavljanje granične linije 33 . Kreiranje Net liste Slika 1. D. napravite novu Net listu i ponovite postupak. ovo je pravi trenutak za tako nešto (u tu svrhu možete da iskoristite tabelu koja se nalazi u prethodnom poglavlju).58.60. (Komponentama u Šematik Editoru su dodeljeni futprintovi koji se nalaze u ovim bibliotekama).NET. M. Prazna Error kolona je siguran znak da ništa ne nedostaje. Ikoni koja predstavlja novi fajl dodelite ime (u ovom slučaju FM.lib i Otisak.59. Ako se pojavi greška. U dijalog boksu koji se pojavljuje kliknite na Browse i odaberite Net listu SHEMA. Đurđević. Ako je sve u redu. Učitavanje Net liste Korak 3 . Slika 1.

Raspored komponenata Slika 1. slika 1. Odaberite: Design  Rules.63. Sa spiska koji se pojavljuje odaberite komponentu i postavite je na željeno mesto. Izrutirana pločica Uz kratak izveštaj. Podešavanje Autorutera Korak 5 – Rutiranje pomoću Autorutera Došlo je vreme za rutiranje. Ako niste sigurni koje će biti dimenzije konačne pločice. cilj razmeštanja je postizanje kompromisa: gusto i pravilno postavljeni elementi uz minimalnu dužinu i ukrštanje veza. M.Videnović-Mišić. 34 . Pošto mi radimo samo jednoslojnu štampu. Ako su sva ostala pravila podešena. Korak 4 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Linijama u KeepOut sloju iscrtajte ivice budućeg PCB-a.62. kako Auto-ruter ne bi pravio veze u oba sloja. Ako tragate za određenom komponentom uradite sledeće: posle komande Move Component kliknite na prikazanu radnu površinu. Đurđević. već samo u donjem (BottomLayer).M. odaberite: Auto Route  All  Route All. Na slici je prikazano jedno od mogućih rešenja koje zadovoljava postavljene uslove. često moraju da budu zadovoljeni i drugi uslovi. Ako ste zadovoljni izgledom. U svakom slučaju. dodatni uslov je bio i izdvajanje stepena oscilatora (tranzistor sa pripadajućim elementima). Slika 1. D. Korišćene komande: • Move Component • Rotate (Spacebar) • Move to Grid • Select PCB Components (Šematik Editor) Slika 1. iscrtavanje ivica možete da odložite do početka rutiranja (ovaj proces zahteva postojanje ovakve granice). pred vama će se ubrzo pojaviti PCB u konačnom obliku.Raspoređivanje komponenata Raspoređivanje komponenata je ključna faza u radu i od nje najviše zavisi krajnji izgled PCB-a. isključićemo upotrebu gornjeg sloja (TopLayer). U ovom primeru.62. Pored ovih. pošto je radna frekvencija mikrofona oko 100 MHz. U ovom primeru nije predviđeno kućište za uređaj i pločica ima oblik pravougaonika. Za premeštanje se koristi postupak „povlačenja“ (klikni  premesti  spusti) ili komanda Edit  Move  Component (prečica – MC). na Routing Tabu Routing Layers  Properties isključite TopLayer (opcija Not Used).61. možete nastaviti sa radom. (Design  Rules).

Odaberite: Place  Polygon Plane i postavite sve kao na slici 1. komandama iz menija Edit  Move (Move. Slika 1. omogućite njihovo prikazivanje (ukoliko već nisu prikazane) komandom: Tools  Preferences  Show/Hide  Strings  Final.M.) i postavite ih na komponente kojima pripadaju. debljina – Width =7mil. Kliknite na OK i potom postavite poligon preko VF dela kola. Na kraju. Bakarni poligon postavljen preko VF dela kola Korak 7 – Podešavanje prikaza oznaka Ako želite da na površini budu odštampane oznake i/ili vrednosti komponenata. veličinu oznaka prilagodite veličini komponenata (u ovom primeru visina – Height = 35mil. bakarna površina koja štiti VF deo kola od spoljnih uticaja će biti postavljena samo u donjem sloju (BottomLayer) i biće povezana sa zajedničkom masom: GND-net. D. promenite raspored komponenata ili pravila za rutiranje i ponovite postupak.Videnović-Mišić. M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako Autoruter nije postigao uspeh 100% ili ako iz nekog drugog razloga niste zadovoljni rezultatom.66. Drag. U našem slučaju..64. Selektujte komponente i onda odaberite: Tools  Interactive Placement  Position Component Text Slika 1. Potom treba postaviti bakarni poligon. Break Track. Korak 6 – Postavljanje bakarnog poligona Kada ponavljanjem prethodnog scenarija dođete do konačne verzije. Podešavanje prikaza oznaka 35 . Dijalog boks Polygon Plane Slika 1.64.65. uklonite bakarne veze (Tools  Un-Route  All)..) popravite sitne nepravilnosti na vezama. Đurđević.

Slika 1. dok ćemo se mi tokom ovog kursa pozabaviti verzijom 7.68. Više nego funkcionalan interfejs za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu svrstava ovaj program u sam vrh alata za simulaciju. pri čemu se dato kolo želi samo ispitati i proveriti da li ispunjava željene karakteristike. MICROCAP Programski paket MicroCap firme Spectrum Software nastao je devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za ispitivanje i simulaciju električnih kola. možete videti i 3D prikaz vaše pločice.2. slika 1.68. onako kako Protel pretpostavlja da će izgledati. 2. a ne želi se obavezno i fizički načiniti.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. 36 . Đurđević. Odaberite: View  Board in 3D.Videnović-Mišić. Izdato je nekoliko verzija ovog simulatora.1. D. 3D prikaz gotove pločice GLAVA 2.1. Konačan izgled štampane pločice Na kraju. Izborom ove opcije otvara se prozor na slici 2.M. UVOD U PROGRAMSKI PAKET MICROCAP 7 Nakon startovanja programa Mcap 7 aktivira se editor šema. Ako je prostor glavnog prozora prazan ili zauzet drugim projektom novi editor šema otvaramo sa File  New. trenutno je u opticaju verzija 9.67. M. slika 2.

SPICE/Text (otvaranje fajla u kojem će se opisati električno kolo u tekstualnoj formi . Da bi nacrtali neko električno kolo moramo znati gde se nalazi biblioteka komponenti koje ćemo tokom crtanja koristiti. Izbor opcije New Slika 2. Đurđević.M. prikazano na slici 2. Opcije Analog Primitives i 37 . Neinvertujući pojačavač sa dodatnim komponentama Od tri ponuđene mogućnosti Schematic (otvaranje fajla koji omogućava šematski opis električnog kola). Pojedine komponente su dodate kako bi se efekti u kojima se realan OP razlikuje od idealnog lakše uočili. koje bi trebalo nacrtati u MicroCap 7.1.2. možete uočiti tri dela.NET lista koju je Protel automatski pravio će biti obavezan deo ovog fajla) i Library (kreiranje nove biblioteke modela komponenata) odabraćemo Schematic i potvrditi unos sa OK. Ako ga otvorite.3. Možemo primetiti da ovo električno kolo liči na neinvertujući pojačavač sa OP (ako pogledamo gde je priključen ulazni signal) što i jeste slučaj.Videnović-Mišić. U prvom delu se nalaze biblioteke. Radno okruženje MicroCap-a Slika 2. M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Osnovni elementi za rad Osnovne komande za rad Radna površina Slika 2. Pre nego što krenemo dalje pogledajmo električno kolo. u drugom delu se nalazi linija Find Component za lakše pronalaženje potrebne komponente dok se u trećem delu nalazi deset poslednjih komponenti koje ste prilikom crtanja koristili. D.4. slika 2. MicroCap 7 ima meni pod nazivom Component.3.

Postavite ga na radnu površinu.M. invertor. Kursor se automatski pretvara u simbol OP. Da bi izgled šeme bio pregledan uključite mrežicu na ekranu tasterom Iz linije sa alatima odaberite oznaku za OP. Baterije su nam u ovom slučaju potrebne ne samo za napajanje OP već i za ulazni napon V3 (V1 i V2 su već postavljeni kod OP) i VOS bateriju koja modeluje naponski ofset OP startne vrednosti 0 (VALUE=0). M. Component Slika 2. kalem. Đurđević. bipolarni tranzistor. interesuje nas LM741. i to proprati odgovarajućom informacijom prikazanom na slici 2.5 Component  Animation Osim u meniju Component osnovne komponente se mogu naći u liniji sa alatima. 7-segmentni displej i digitalni prekidač. Pređite na PART i promenite naziv komponente sa X0 na OP (slika 2. otpornik. slika 2.4. Parametri njegovog modela postaju automatski vidljivi. D. 38 . Automatski se otvara prozor koji traži da se definišu osobine OP (slika 2. U Animation se nalazi nekoliko komponenti koje omogućavaju interakciju između procesa simulacije i korisnika kao što su LED dioda.7) • Sa OK potvrdite vaš unos • Ukoliko niste zadovoljni nekim od parametara ili želite da se neke dodatne informacije vide na ekranu dovoljno je dvaput kliknuti mišem na komponentu da se ponovo otvori prozor sa njenim osobinama. Selektovanjem LM741 se automatski upisuje da je model OP koji je nacrtan tipa LM741.1. Nakon dodatih baterija šema izgleda kao na slici 2.Videnović-Mišić.9. baterija. impulsni i sinusni generator. U modu ste crtanja OP-a.6) Npr. U spisku modela potražite LM741. To je osnovni OP čiji se model nalazi u sastavu biblioteke Mcap 7.5.direktnim selektovanjem njihove ikonice iz linije alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Waveform Sources  Battery. To su masa. zaokruženo na slici 2. • MCap nekada sam dodaje napone napajanja OP. Opcije Digital Primitives i Digital Library imaju isto značenje samo što se u njima nalaze digitalne komponente. (Ovu istu komponentu ste mogli odabrati opcijom Component  Analog Library Opamp  LF0000  LM741 ).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Analog Library se razlikuju u tome što Analog Primitives predstavlja skup analognih komponenti čije osobine vi definišete prilikom postavljanja u električno kolo dok je Analog Library skup komercijalnih komponenti čije karakteristike daje proizvođač. Slika 2. OP. mosfet. Ukoliko se to nije desilo potrebno je da vi dodate baterije na odgovarajuće priključke OP prelaskom u mod za crtanja baterija .8. kondenzator. dioda.

M. • Vreme je da dodamo otpornike prelaskom u mod za crtanje otpornika . Izbor modela i promena naziva komponente Slika 2. Info prozor o postavljenim napajanjima za OP • Ukoliko nam položaj komponente ne odgovara i želimo da je zarotiramo selektujemo ciljanu komponentu i dok držimo levi taster miša pritisnut aktiviranjem desnog tastera miša rotiramo komponentu (alternativne metode su nakon selektovanja komponente odabrati opciju Edit  Box  Rotate ili odabrati ctrl+r kombinaciju na tastaturi). M.7.8.direktno biranjem odgovarajuće ikonice u liniji alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Passive Components  Resistor. Postavljanje OP-a Model koji želimo Part Slika 2.6. Đurđević. D.Videnović-Mišić. Nakon 39 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Podešavanje OP OP je postavljen na radnu površinu Slika 2.

3. Interesantno je primetiti da MCap7 izvršava automatsko indeksiranje odnosno smatra da postavljate otpornike redom odnosno R1.Videnović-Mišić.. • Jednosmerne karakteristike su idealne. Ovakav način rada proističe iz unutrašnje strukture OP kome je na ulazu diferencijalni pojačavač. ulazne struje. slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI postavljanja otpornika automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima od kojih nas trenutno interesuju PART (u Protelu Designator) ime komponente u šemi i VALUE odnosno vrednost komponente. Slika 2. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Potrebno je postaviti masu.10. • Beskonačno veliko diferencijalno pojačanje u OTVORENOJ petlji A = ∞. Đurđević. Izborom ikonice Node Numbers ili Options  View  Node Numbers možemo videti i oznake čvorova. R2. Aktiviranjem ikonice za uzemljenje ili Component  Analog Primitives Connectors  Ground prelazite u mod za postavljanje mase. 40 . M..11. • Izborom tastera T iz linije sa alatima možemo označiti izlaz OP sa Vout.2. Faktor potiskivanja CMRR je beskonačan. D. Vidimo da iako OP ima dva ulaza (V+ i V-) ulazni napon od interesa je upravo njihova razlika (V+-V-).9. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Na kraju je to sve potrebno povezati biranjem ikone za ožičavanje (imamo dve ikone jednu za prave linije i jednu za izlomljene).10. Ožičavamo tako što odaberemo ikonicu i kliknemo (levo dugme miša) na kraj koji želimo ožičiti i ne puštajući dugme miša vučemo žicu do pina koji želimo povezati. Vrednosti otpornosti i oznake postaviti u skladu sa vrednostima prikazanim na slici 2. • Parametri idealnog OP nisu zavisni od učestanosti. Bateriji V3 možemo promeniti naziv (PART) na Vin. 2. OSNOVNA LINEARNA KOLA SA OP Prilikom osnovne analize električnih šema sa operacionim pojačavačem (OP) koristićete model idealnog OP koji poseduje sledeće osobine: • Beskonačno veliku ulaznu otpornost Ru= ∞ (odnosno nulte ulazne struje). napon i struja offseta su jednaki nuli. odnosno imaju istu vrednost na svim frekvencijama. Simbol OP kao i njegova idealna prenosna karakteristika su prikazani na slici 2. Slika 2. • Nultu izlaznu otpornost Ri = 0. ali o tome na višoj godini i nekom drugom predmetu.M.

2.su na istom (nultom) potencijalu. Dva horizontalna segmenta predstavljaju režim saturacije OP kada je izlaz OP dostigao najviši i najniži napon u električnom kolu odnosno napone napajanja (VC=15V i VE=-15V). Slika 2.M. D. bafer i instrumentaiconi pojačavač.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Na osnovu principa virtuelne mase odnsono virtuelnog potencijala (Uul=0) V+ i V.1. test kolo za crtanje prenosne karakteristike OP.12. Kad god vam zatreba da linearizujete kolo i da poboljšate sa tog stanovišta njegove performanse upotrebićete negativnu povratnu spregu. U slučaju OP negativna povratna sprega predstavlja povratnu spregu sa izlaza OP na invertujući ulaz OP V-. Kao posledica toga vidimo da struja Ii koja teče kroz otpornik R1 na njemu pravi pad napona vrednosti VS = R1 Ii odnosno Ii= VS / R1 Ova struja je veza ulaznog napona Vs i izlaznog napona Vo jer je to struja koja teče kroz otpornosti R1 i R2 (jer je zbog velike ulazne otpornosti ulazna struja u OP nula. INVERTUJUĆI POJAČAVAČ Na slici 2. Đurđević. je prikazana konfiguracija invertujućeg pojačavača.na istom potencijalu. Kako je u pitanju kolo linearne elektronike neophodno je prisustvo negativne povratne sprege (ovde realizovane pomoću otpornika R2). 41 . M. odnosno A→∞. neinvertujući pojačavač. Iul=0).12. Znajući osnovna ograničenja i poboljšanja OP možemo prikazati osnovne konfiguracije linearnih električnih kola sa OP kao što su: invertujući pojačavač. Simbol OP. Osnovna mana OP je vidljiva upravo na tom segmentu. Na osnovu II Kirhofovog zakona za konturu A dobijamo da je : Za invertujući pojačavač možemo da zaključimo da je sve u znaku minusa: naponsko pojačanje je negativno.11.2. a ulazni signal je usmeren ka ulazu invertujućem ulazu V-. Trik se zove negativna povratna sprega. Pojačanja nema odnosno A=0. Ako izlazni napon OP podelimo sa pojačanjem OP A dobijamo vrednost (V+-V-)=Vout/A=0 odnosno da su V+ i V. Linearna oblast rada je izuzetno uska te moramo pribeći triku kako bi je proširili.Videnović-Mišić. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP Pobudni napon Vs je priključen na otpornik R1 koji je priključen na invertujući ulaz OP V-. Treći segment predstavlja linearnu oblast rada OP čija strmina upravo govori o izuzetno velikom pojačanju OP u ovom segmentu. diferencijalni pojačavač. Neinvertujući ulaz OP V+ je priključen na masu. prenosna karakteristika idealnog OP Sa prenosne karakteristike možete jasno videti tri segmenta. Kao posledica ove povratne sprege u linearnim kolima sa OP uvodimo pojam virtuelne mase odnosno virtuelnog potencijala kojeg možemo objasniti na sledeći način: izlazni napon je konačan (od VE do VC).

gde je Rout izlazna otpornost OP koja je takođe mala). Struja Ii teče kroz otpornike R1 i R2. 2. D. dok je kao posledica virtuelnog potencijala napon VS=V+=V-=VR1. jer ne oterećuje električno kolo koje mu daje pobudni signal VS.3. NEINVERTUJUĆI POJAČAVAČ Kod neinvertujućeg pojačavača (pojačavač = linearno kolo = negativna povratna sprega) takođe postoji negativna povratna sprega realizovana pomoću otpornika R2. Ulazna otpornost pojačavača je ∞+R1 odnosno ∞. JEDINIČNI POJAČAVAČ Ako u prethodnoj konfiguraciji zamenimo R1=∞ dobijamo električno kolo prikazano na slici 2. ne znaju za postojanje jedan drugog.13. U programiranju pojam bafera označava memoriju koja preuzima podatke od jednog procesa i daje ih nekom drugom procesu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Kao dodatak primetimo da je ulazna otpornost invertujućeg pojačavača koju vidi pobudni generator R1 (jer je Vpriključak na masi te VS generator “vidi“ samo otpornost R1).2. 2. slika 2.2.13. Konfiguracija neinvertujućeg pojačavača sa OP Kako je ulazna otpornost OP beskonačna ulazna struja u OP je Iul=0.Videnović-Mišić. 42 .14. odnosno Vo=Ii (R1+R2). Pri tome ne postoji nikakva veza između ova dva procesa tj. Naponsko pojačanje je stoga: odnosno: Možemo da zaključimo da je kod neinvertujućeg pojačavača sve u znaku plusa odnoso da je njegovo naponsko pojačanje pozitivno i da mu je ulazni napon priključen na V+ odnosno neinvertujući ulaz OP. pobudni generator je priključen na neivertujući ulaz OP. Ova ista struja takođe formira pad napona na otporniku R1 koji je jednak VS odnosno VS=R1Ii. Slika 2.2. kod koga je vrednost naponskog pojačanja: Osim jediničnog naponskog pojačanja specifičnosti ove konfiguracije su velika ulazna otpornost (ona potiče od velike ulazne otpornosti OP) i mala izlazna otpornost (R2||Rout. Đurđević. Zbog toga ne bi trebalo da čudi što je alternativni naziv jediničnog pojačavača – bafer.M. Ako uporedimo ulazne otpornosti invertujućeg (R1) i neinvertujućeg pojačavača (∞) vidimo da je neinvertujući pojačavač bolji. M.

14. sledi da je na osnovu formule 43 .15.ulaz OP trebalo bi da je jasno da je u pitanju konfiguracija invertujućeg pojačavača prikazana na slici 2. Kako je V1 ulazni napon koji je preko otpornika R1 povezan na V. Rout→0). Nadam se da vam je jasno da kroz otpornik R1||R2 ne teče struja (zbog beskonačne ulazne otpornosti OP) te da je V+ ulaz OP na masi odnosno jednak nuli. Tokom rešavanja složenijih lineranih kola sa OP (pa i ovog) poslužićemo se znanjem iz osnova elektrotehnike (teorema superpozicije) i rezultatima prethodna dva slučaja (invertujući i neinvertujući pojačavač). a da njegovu neidealnost predstavlja otpornost .2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slilka 2. M. jer je njegova izlazna otpornost izuzetno mala (setite se da je idealan generator predstavljen samo sa svojim simbolom. Interesuje nas kao i do sada kako izlazni napon Vo zavisi od ulaznih napona V1 i V2. preuzme informaciju od njega pri tome ga ne opterećujući (odnosno ne remeteći radni režim tog električnog kola).što je ta otpornost veća to je veće odstupanje napona od njegove idealne vrednosti zbog pada napona na tom otporniku).12.4.15. Sa velikom ulaznom otpornošću on može da se poveže na izlaz bilo kog kola. Ako pogledamo otpornik R2 u negativnoj povratnoj sprezi vidimo da kroz njega ne prolazi struja zbog beskonačne ulazne otpornosti OP što znači da je on ovde nepotrebna komponenta tako da je konačna verzija bafera prikazana na slici 2. Đurđević. D. Slika 2. Bafer ili jedinični pojačavač U elektronskim kolima bafer služi kao odvojni stepen što je rezultat njegovih već navedenih performansi (AV=1.14. se zamenom V2=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2.M. je složenije od prethodna dva primera.15. Preuzetu informaciju on idealno prosleđuje dalje.Videnović-Mišić. DIFERENCIJALNI POJAČAVAČ Električno kolo koje je prikazano na slici 2.16. 2. Prinicipom superpozicije ćemo ovaj problem razbiti u dva jednostavnija: Vo kao funkcija V1 (V2=0) i Vo kao funkcija V2. Rul→∞. Pojačavač razlike ulaznih napona odnosno diferencijalni pojačavač Vo kao funkcija V1 (V2=0) Konfiguracija sa slike 2.

Na slici 2. M. D. R1.17. 44 . neinvertujućeg pojačavača možemo primetiti da je jedina razlika u položaju ulaznog napona. Konfiguracija koja će biti podvrgnuta analizi od strane MCap7 je instrumentacioni pojačavač. otvorite fajl D:\Program Files\Mcap7\II godina\proba. Na radnoj površini pored električnog kola koje predstavlja instrumentacioni pojačavač je ispisana zavisnost izlaza od ulaznih napona VA i VB.17.19. Na osnovu brojčanih vrednosti otpornika dobijamo Vout=10 (VA-VB).17.3. Automatski se otvara prozor u kome su već urađena potrebna podešavanja. Vo kao funkcija V1 (V2=0) Slika 2.18. Da bi primenili formulu za naponsko pojačanje neinvertujućeg pojačavača neophodno je pronaći vrednost napona V+ u konfiguraciji prikazanoj na slici 2.15. Da bi MCap iskoristili za dobijanje prenosne karakteristike odaberite opciju Analysis  DC. R2 i V+ formiraju naponski razdelnik na osnovu koga lako vidimo da je vrednost napona V+ sledećeg oblika: Na osnovu formula je izlazni napon samo kao posledica ulaznog napona V2 oblika: Vo konačno Primenom teoreme superpozicije i formula dobijamo zavisnost izlaznog napona od ulaznih naopona V1 i V2: Na osnovu prethodne formule je jasno zašto se ovaj pojačavač zove diferencijalni pojačavač odnosno pojačavač razlike ulaznih napona. se zamenom V1=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. 1. i sliku 2.. ZADACI (UPOTREBA SIMULATORA MICROCAP 7) MicroCap 7 kao i bilo koji drugi simulator štedi vreme i novac jer omogućava da se uređaj projektuje i analizira bez njegove materijalne realizacije.M.16. Nas interesuje kao i uvek u slučaju pojačavačkih kola sa OP kakva je zavisnost Vout (Y Expression) od razlike ulaznih napona (VB-VA) (X Expression).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Prikazaćemo njegovu upotrebu na jednom vama već poznatom primeru.17. slika 2.cir. slika 2.18(b) je prikazan izgled vašeg ekrana nakon otvaranja fajla proba.13. Opcijom File  Open. 2. 3. Vo kao funkcija V2 (V1=0) Vo kao funkcija V2 (V1=0) Konfiguracija sa slike 2. 5.cir. 4. Pokrenite Mcap 7 pomoću prečice na desktopu 2. Kako je ulazna otpornost OP beskonačno velika to struja koja teče iz pobudnog generatora V2 prolazi samo kroz otpornike R1 i R2 odnosno V2.. Ako uporedimo sliku 2.Videnović-Mišić. Đurđević.

M. ikonicu u drugom redu sa leve strane (zaokružena na slici 2. je prikazan rezultat pokrenute analize. D.19.20. Prozor za podešavanje parametara DC analize Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Ispod grafika se nalaze podaci o lokacijama kursora.18 (a) MicroCap7 prozor Open (b) otvoren fajl proba. Kako je nagib prave definisan kao: 45 . Đurđević.20) ili tasterom F8 na tastaturi. Da bi očitali podatke od interesa moramo preći u kursor mod klikom na 4.cir Slika 2. Isti postupak ponovimo za desni kursor sa desnim tasterom miša.20.Videnović-Mišić. razlici njihovih međusobnih pozicija kao i o nagibu te promenljive u odnosu na x-osu.M. Rezultat DC analize Na slici 2. Nakon ulaska u mod za očitavanje podataka levim klikom miša postavimo levi kursor u linearni deo karakteristike. Interesuje nas naponsko pojačanje koje predstavlja nagib linearnog dela prenosne karakteristike.

4. Da su amplitude veće. Odstupanje od predviđene vrednosti (10 vs.4. Pritom nas zanima kako se taj odnos i fazna razlika menjaju sa promenom frekvencije dok se amplituda i faza ulaznog signala ne menja.21.999. ANALIZE U MICROCAP 7 U MicroCap 7 električna šema nije naš konačan cilj.999 što je u stvari naponsko pojačanje AV. između ulaznog i izlaznog signala postoji samo linearna zavisnost.2. Vrste analiza 2. odnosno pojavili bi se i viši harmonici ulaznog signala. AC i DC analiza. Ipak. 9. Na taj način. radnih tačaka komponenata (i kao takvo mora prethoditi AC analizi). Zato simulator prilikom AC analize ne vrši proračune samo na jednoj frekvenciji. TRANZIJENTNA ANALIZA 46 . 2. Mala amplituda ulaznog sinusnog napona neophodna je zbog toga što u elektronskom kolu ima nelinearnih elemenata. 2. Njihovi parametri se određuju linearizacijom karakteristika nelinearnih komponenata u okolini radne tačke (utvrđene prethodnom DC analizom).3. Rezultat analize obično daje odnos amplituda izlaznog i ulaznog signala ili njihovu faznu razliku. Na ovaj način se obično snimaju prenosne karakteristike . M. Osnovne analize koje ćemo koristiti tokom ovog kratkog kursa MicroCap-a su tranzijentna. AC ANALIZA AC režim analize odgovara takvom merenju pri kom potencijale čvorova i struje elemenata određuju jednosmerni generatori na koje je kolo priključeno i time postavljaju radne tačke svih elemenata kola. Obično se pri tom analizira odnos amplituda i fazna razlika naizmeničnih komponenata napona ili struje na izlazu kola i napona ili struje ulaznog sinusnog generatora. Analize koje su nam na raspolaganju se nalaze u meniju Analysis.652\1. induktivnosti kratko spojene.999) je malo i posledica je upotrebe realnog modela OP. DC analiza ne znači obavezno apsolutno konstantne vrednosti ulaznih generatora. a nezavisni strujni strujni izvađeni. Za DC analizu važi i analiza pri kojoj se naponi generatora menjaju toliko sporo da struje odnosno naponi akumulacionih elemenata (induktivnosti i kapacitivnosti) mogu to da prate. Jednosmerni nezavisni izvori (strujni i naponski) ostaju. Slika 2. Jedno rešenje bi bilo da očitamo vrednost za svaku tačku ponaosob i da oduzmemo x i y vrednosti za dve na grafiku selektovane tačke (na osnovu formule za k). slika 2. D. To odgovara zapravo nalaženju tzv. Na osnovu izračunatog odnosa amplituda i fazne razlike obično se crta Bodeov ili Nyquistov dijagram.4. na izlaz kola bi dospeo nelinearno izobličen signal. kao i svi zavisni izvori. AC analiza se od stvarne laboratorijske analize razlikuje u tome što se analiza prilikom simulacije ne sprovodi na osnovu modela komponenata za sve signale (režim velikih signala) nego na osnovu linearnih modela za male signale. DC analiza ne služi samo za to. Đurđević.4. DC ANALIZA DC analiza odgovara jednoj tradicionalnoj laboratorijskoj analizi pri kojoj generatori priključeni na kolo daju samo jednosmerene vrednosti napona odnosno struje.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI pojačanje Av bi mogli izračunati na osnovu podataka ispisanih ispod grafika. ali najbolji iskoristiti direktno opciju Slope koja nam direktno daje nagib Vout u odnosu na VB-VA vrednosti 9. nezavisni naizmenični naponski generatori kratko spojeni. Bolji pristup je iskoristiti već izračunate razlike u delu Delta te je Av=14. Cilj AC analize je da se odredi kako ovaj generator utiče na struje i napone u svim delovima kola.1. Od interesa su nam rezultati simulacija odnosno odgovarajućih analiza električnih kola. Cilj analize je da se utvrde potencijali u čvorovima i struje u granama kola u slučaju takve pobude. Pored njih na ulaz kola dodaje se i generator sinusnog talasnog oblika veoma male amplitude.Videnović-Mišić. 2. obično od neke početne frekvencije do krajnje koje proizvoljno zadajemo.M.21.465=9. Ovo je drugim rečima slučaj analize kola pri kom su kondenzatori izvađeni iz kola. nego na više frekvencija.

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Ova analiza odgovara jednom laboratorijskom instrumentalnom merenju kada su ulazni signali elektronskog kola nekakve funkcije vremena. Tokom analize utvrđujemo kakve se struje (naponi) javljaju u granama (čvorovima) kola kao odziv na pomenute ulazne signale. Prilikom instrumentalnog merenja kao ulaz koristimo funkcijski generator, a kao uređaj za merenje koristimo osciloskop. Radi lakše uporedivosti odziva različitih kola i lakše ponovljivosti merenja, kao ulazni signal obično se koristi jedinična odskočna, nagibna ili impulsna funkcija. Kod simulatora njih dobijamo iz programljivih impulsnih generatora. Inače samo ime “tranzijentna analiza” upućuje na analizu prelaznih pojava u elektronskim kolima. Rezime: Tranzijentna analiza nam kao izlazni rezultat daje promenu signala (od interesa) u vremenu. AC analiza nam prikazuje ponašanje amplitude i faze signala (od interesa) u zavisnosti od frekvencije. DC analiza nam kao rezultat daje prikaz struja, napona u mirnoj radnoj tački. Takođe je pogodna za prikaz međusobne zavisnosti bilo koja dva signala odnosno dobijanje prenosnih karakteristika.

2.5. UTICAJI NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU
2.5.1. UTICAJ NEIDALNOSTI OP NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU OP Za električno kolo koje smo nacrtali proanaliziraćemo uticaj parametara OP na prenosnu karakteristiku celog električnog kola, prikazanog na slici 2.10. Za to će nam biti potrebna DC analiza i dodatna opcija Stepping. Pre bilo kakve analize da pomenemo gde se nalaze parametri koji su nam u ovoj analizi interesantni. Kliknite dva puta na simbol za OP u nacrtanoj električnoj šemi. Automatski se otvara prozor koji prikazuje osnovne parametre kao i nivo modela OP, slika 2.22. Ako želimo da u električnoj šemi prilikom simulacija koristimo model idealnog OP tada je LEVEL=1 a parametri OP koji se prilikom proračuna uzimaju u obzir su A (pojačanje OP u otvorenoj petlji), ROUTDC (izlazna otpornost OP pri DC analizi), ROUTAC (izlazna otpornost pri AC analizi). Ako niste sigurni šta koja skraćenica parametra znači pokažite kursorom na njega i u dnu prozora će vam se dati njegovo kratko objašnjenje, slika 2.22. informacija za VOFF.

Type

Level Voff

Ioff

Slika 2.22. Parametri i nivo modela OP Kad pravimo realan uređaj tad koristimo realne modele komponenti. Za OP ti modeli su trećeg nivoa odnosno LEVEL=3, kao što je prikazano na slici 2.22. Ovi modeli nastoje da što bolje prikažu realno ponašanje OP te uzimaju u obzir sve prikazane parametre (složeno ponašanje neophodno je opisati sa složenijim modelom sa više parametara). U našoj analizi želimo da pogledamo uticaj parametara VOFF i IOFF odnosno naponskog i strujnog ofseta. U slučaju idealnog OP ti parametri bi bili jednaki nuli. Međutim kako je prlikom proizvodnje izuzetno teško napraviti

47

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

komponente koje su potpuno potpuno iste (uparene) tada kao posledica te neuparenosti nastaje VOFF i IOFF različiti od nule. MicroCap će nam prikazati kako se ta neidealnost odražava na prenosnu karakteristiku. Idealizujumo OP što možemo više sa stanovišta neuparenosti odnosno upišimo VOFF=0 i IOFF =0. • Odaberite Analysis  DC. Automatski se otvara prozor, slika 2.23, u kome su za vas već postavljeni parametri analize. • Za Variable 1 odnosno izvor koji se menja iz padajućeg menija ispod Name izaberite Vin (jer želite da dobijete prenosnu karakteristiku električnog kola). Unesite opseg promene od -50mV do 50mV sa korakom od 5mV. To sve je upisano u prozoru ispod Range. • Za X Expression ostavite DCINPUT1 jer se to odnosi na Vin a u Y Expression polje unesite oznaku za izlazni čvor OP. Kliknite desnim klikom u to polje i pogledajte šta sve MCap može da prikaže (napon čvorova, napon, struje i snaga komponenti...), slika 2.24. Izlazni napon OP možete predstaviti na nekoliko načina: kao napon čvora na kojem stoji oznaka Vout odnosno V(Vout), kao napon čvora 6 odnosno V(6), slika 2.10. ili kao izlaz OP Vout (OP). Odlučite se za varijantu koja vam odgovara.

Slika 2.23. Prozor za podešavanje DC analize

Slika 2.24. Izbor promenljivih za DC analizu u MicroCap7 2.5.2. UTICAJ Voff NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Kliknite na taster Stepping. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 2.25. Cilj nam je prikazati kako promena VOFF utiče na prenosnu karakteristiku. Ukoliko menjate parametre komponente odnosno ukoliko je Parameter Type postavljen na Component tada menjamo parametar jedne od više komponenti (u drugom slučaju Parameter TypeModel imamo manji izbor Step What). Zbog toga u prvo polje Step What sa padajuće liste biramo OP, a u drugom polju VOFF. Da ne bi za svaku vrednost VOFF menjali parametre OP i pokretali DC analizu elegantniji način je pozvati opciju Stepping i u njoj uneti sve napone VOFF od interesa.

48

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.25. Stepping prozor Ukoliko je metod variranja parametra od interesa List tada u polje From uneti tu listi. Ukoliko je metod promene parametra linearan (što je najčešći slučaj) tada u polje From uneti vrednost -1m u To vrednost 1m i u Step Value vrednost 1m, kao što je prikazano na slici 2.26. Potvrdite aktivnost Stepping prozora u polju Step It=Yes. Na ovaj način smo podesili da se VOFF parametar OP menja od -1mV do 1mV sa korakom od 1mV.

Slika 2.26. Stepping prozor • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. Rezultat analize je prikazan na slici 2.27. Sva tri prethodno navedena segmenta su prisutna. Linearna oblast je proširena što je posledica negativne povratne sprege. • Na grafiku su vidljive tri prenosne karakteristike nacrtane za tri različita napona VOFF • U modu ste za reskaliranje (u koji eventualno možete ući sa F7 ili ikonicom u liniji alata). Zaokružite oblast oko koordinatnog početka koja nas interesuje. • Uđite u kursor mod kako bi očitali podatke koji nas interesuju. Situacija bi trebala nakon ovih akcija biti kao na slici 2.28. • Primećujemo da je trenutno aktivna donja prava pri kojoj je vrednost VOFF=-1mV što je vidljivo iz zaglavlja grafika PRVI.CIR OP.VOFF=-1m. • Promena karakteristike se može postići strelicama gore/dole sa tastature. Prebacite se na karakteristiku VOFF=0mV. Karakteristika teži električnom kolu sa idealnim OP odnosno prolasku kroz koordinatni početak.

49

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.27. Prenosna karakteristika električnog kola prikazanog na slici 2.10. pri promeni napona VOFF OP od -1mV do 1mV sa korakom 1mV

Slika 2.28. Uvećan deo karakteristika u okolini koordinatnog početka • Postavite kursor na poziciju X=0 da vidite da li je efekat neuparenosti komponenti prisutan. To u kursor modu možete odraditi ručno ali je daleko elegantnija opcija sa ikonicom odnosno Go To X (Shift+Ctrl+X ). Automatski se otvara rozor prikazan na slici 2.29. Pored ikonice za Go To X se nalazi opcija Go to Y ( ili Shift+Ctrl+Y) koju ste takođe mogli upotrebiti da proverite gde je koordinatni početak u odnosu na prenosnu karakteristiku, slika 2.30. U prozor Value upišite vrednost za koju vas interesuje Y odnosno X vrednost signala (očitano postavljanjem levog odnosno desnog kursora).

50

Stepping funkcija za analizu uticaja VOS na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata.30. D. Đurđević. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za VOS kao na slici 2. VOS i IOFF postavljeni na nulu? Treba primetiti da se promenom otpornika R 1 menja situacija u električnom kolu što znači da kroz R1 teče struja.32. M. Go To Y opcija • Sa Go To X smo očitali koordinate (0. UTICAJ Vos NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping (sa F11 ili iz DC analysis prozora ili sa ikonicom iz linije menija). Slika 2. • Procenite da li je vaš zaključak iz prethodne analize OK. Slika 2. • Proverimo gde je Y=0 za preostale dve krive.32.5. Kako je okrenuta baterija koja se nalazi sakrivena unutar OP simbola na V+ grani? Da li se dodaje Vin ili od njega oduzima? Pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom odnosno kolika je vrednost Vin neophodna da neutrališe uticaj VOFF odnosno kada OP smatra da je na ulazu napon nula. Osim VOFF i IOFF i drugi parametri OP utiču na pomeraj preseka sa nulom karakteristike iz koordinatnog početka.5.4. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za otpornost R1 kao na slici 2. • Za sva tri napona pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom. U slučaju idealnog OP smo smatrali da je ulazna otpornost 51 . Šta bi sada mogao biti uzrok ovog pomeraja kada su VOFF. (Odgovor: Vin+VOFF jer je za VOFF=-1m presek sa x-osom pri Vin=1mV) 2.3.31. 2.010) što znači da ofset odnosno neuparenost još uvek postoji. Deaktivirajte promenu VOS napona sa Step It=No.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Povežite te podatke sa vrednostima VOFF. Stepping funkcija za analizu uticaja R1 na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu.29. Go To X opcija Slika 2. UTICAJ R1 (IBIAS) NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping.31. • Uvećajte deo oko koordinatnog početka i uđite u kursor mod za očitavanje podataka. 0. Deaktivirajte promenu VOFF napona sa Step It=No.M.

D. • Popunite prozor za DC analizu na način prikazan na slici 2. U slučaju realnog OP to nije slučaj.M. a za mega koristimo oznaku Meg) na 10MHz unosite 52 . M.36(a).33(a) • Kolike su granice linearnog režima rada ovog pojačavača? Kako do njih doći bez očitavanja sa grafika? (R: ±13. Promenu frekvencije sinusnog generatora sa 1MEGHz (vodite računa da MCap kao SPICE orjentisan program nije CASE SENSITIVE odnosno mHz i MHz je za njega miliHz. 1MHZ) prikazan na slici 2.33(b).33.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI beskonačna i da je ulazna struja nula. Ukoliko MicroCap7 nije automatski dodato napajanje na mestu VE i VC dodajte baterije od -15 odnosno 15V. • Zamenite bateriju Vin na ulazu pojačavača sinusnim generatorom Vin.999). • Nacrtajte električno kolo prikazano na slici 2.947/9. Struja koja teče kroz R 1 je struja polarizacije IBIAS.Videnović-Mišić.5. 2. IIGOD). Ukoliko neki od parametara ponuđenog modela ne odgovaraju zgodno je definisati novi model sinusnog generatora opcijom New (naziva npr.35. • Pokrenite DC analizu.34. • Rezultat analize je prikazan na slici 2. invpoj. • Za model OP izaberite već korišćeni LM741. Prenosna karakteristika invertujućeg pojačavača prikazanog na slici 2.34. Ne menjajte njegove k-ke. Slika2.cir *. KONFIGURACIJA INVERTUJUĆEG POJAČAVAČA SA OP • Otvorite novi šematik fajl u vašem direktorijumu (npr. (a) Invertujući pojačavač sa OP naponskog pojačanja Av=-R2/R1 (b) Prozor za definisanje DC analize Slika 2.cir as circuit). Đurđević. Modifikovana šema je prikazana na slici 2.5.33(a). dok je polazni model sinusnog generatora (npr. Promenom IBIAS u šemi OP pogledajte kako se menja položaj preseka sa x-osom.

Interesuje nas promena pobudnog (čvor 3) i izlaznog signala (čvor 5) u vremenu. Aktivirajte ikonicu Data points. Ta podešavanja se unose u polja Y Expression. u DC jednosmerna vrednost generatora. • Sinusni generator ne deluje kao sinus jer je gruba promena između njegovih “susednih” tačaka. Invertujući pojačavač Slika 2. • Definisanje Maximum Time Step-a koje pronalazite korišćenjem opcije Help  Contents  Index  Maximume Time Step  Transient Analysis Limits dialog box. Grafici za ove signale su različiti što se vidi ispod polja P (od Plot). Na signalima koji su rezultat tranzijentne analize. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara analize. RS otpornost koja opisuje neidealnost sinusnog generatora. U polje A se unosi vrednost amplitude sinusnog generatora.35. Đurđević. slika 2. M. • TAU (exponential time constant) i RP (repetion period of exponential) imaju veze sa prigušenim sinusoidama što je jasnije iz načina na koji MCap definiše sinusni generator: if TAU=0 then V=A*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC else V=A*exp(-T/TAU)*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC where T=TIME mod RP RP must be specified for TAU to have an effect.36 (a) Prozor MCap modela sin generatora 1MHz (b) prozor modela sin generatora IIgod Odaberite opciju Analysis  Transient. Popunite polja u skladu sa slikom 2. prikazano na slici 2. Opcijom Run pokrenite analizu. 53 . Kao Time Range je odabrano 10m kako bi se videlo 10 perioda pobudnog signala.Videnović-Mišić.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI u polje F.37. pogledajte gde se nalaze tačke koje je proračunao MicroCap. PH fazni pomeraj signala. Perioda pobudnog signala je 1/kHz=1msec. Slika 2. Problem leži u vrednosti Maximum Time Step-a. Opcija Auto Scale Ranges je uključena.38(a).36(b). Kako je pobudni signal frekvencije 1kHz bilo bi dobro sagledati u nekoliko perioda ponašanje celog pojačavača sa OP. D.

35. za difolt vrednost Maximum Time Step-a Slika 2. By selecting a 54 . RELTOL. Đurđević. For circuits containing capacitance or inductance. Error tolerance is primarily determined by monitoring the time rate of change of the charge and flux.38(b) Rezultati tranzijentne analize za kolo sa slike 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.35. M. consistent with maintaining the specified error tolerance. the time step control routine will eventually increase the time step to the specified Maximum Time Step value. Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijentne analize Slika 2.37.38(a) Rezultati tranzijentne analize za kolo prikazano na slici 2.M. Micro-Cap will choose as large a time step as possible.Videnović-Mišić. D. za korigovanu vrednost Maximum Time Step-a Maximum Time Step: This field specifies a maximum time step for the run.

koje ćemo analizirati pomoću MC7. Đurđević. Tranzistor pokazuje pojačavačka svojstva. Interesantno nam je pojačavačko kolo poznato pod nazivom stepen sa zajedničkim emiterom. R2=110k. (Ako ne verujete unesite videćete da promene u rasporedu i broju izračunatih tačaka nema) • Trebalo bi nam bar 5-10 puta više tačaka odnosno vrednost Maximum Time Step-a treba podesiti na bar 0. Stepen sa zajedničkim emiterom Pomoću jednosmernih baterija i otpornika bipolarni tranzistor se polariše postavljanjem mirne radne tačke u željeni položaj u polju statičkih karakteristika. U ovakvom konceptu pojačanja podrazumeva se linearnost pojačavačkog kola. Iako nije unesena u prozor Maximum Time Step ona se podrazumeva.04m. jer male promene bazne struje izazivaju hfe puta veće promene kolektorske struje.2m.40. • Isključite opciju Data points.M. Ako pogledamo prikazano električno kolo vidimo da je pobuda na bazi. Slika 2. slika 2. Rp=2k. Re=500Ω.40.stepen sa zajedničkim emiterom. a potrošač na kolektoru. just smoother waveforms. M. • Da li je kolo linearno? Na osnovu čega ste to mogli i ranije proceniti? • Opcijom Stepping promenite vrednost amplitude A sinusnog generatora IIgod kako bi proverili svoja zapažanja (npr.6V Da bi odredili položaj mirne radne tačke moramo proračunati odgovarajuće napone i struje u režimu u kome su prisutne samo jednosmerne pobude (DC =Direct Current). Odatle i naziv pojačavačkog kola .39. već samo veličina njegove amplitude.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI small Maximum Time Step value. Rc=1k.6.6. To je DC režim rada. hfemax=450. POLOŽAJ MIRNE RADNE TAČKE STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Za kolo prikazano na slici 2.40. Na vežbama iz Uvoda u Elektroniku ste proračunavali položaj mirne radne tačke Q. Slika 2. The default value for Maximum Time Step is (tmax-tmin)/50. Accuracy is controlled by the internal LTE (Local Truncation Error) time step control algorithms. 55 . Pod pojačanjem se. Rezultati su prikazani na slici 2. odnosno da je emiter zajednička elektroda za ulaz i izlaz. This does not necessarily imply greater accuracy. slika 2. Promenite vrednost ovog parametra i ponovo pokrenite tranzijentnu analizu. 2. matematički gledano. Rg=1k. podrazumeva množenje signala konstantom većom od jedan. hfemin=200.38(b). To znači da se vremenska zavisnost signala ne menja. • Difolt vrednost u ovom slučaju je 10m/50=0.1.Videnović-Mišić. odrediti položaj mirne radne tačke Q ako su dati podaci: VCC=30V. more data points are produced and hence smoother waveforms are generated. VBE=0. POJAČAVAČKA KOLA U praksi je veoma čest slučaj da korisni signal promenljive amplitude i polariteta treba pojačati. R1=43k.39). D. Mi ćemo ponoviti taj proračun kako bi nakon simulacija u MC7 mogli uporediti rezultate. Time se tranzistor postavlja u aktivni režim rada u kome ima približno linearne karakteristike i pokazuje pojačavačka svojstva. hfetip=290. Promena amplitude sinusnog generatora 2.

M.40.Videnović-Mišić. Vrednosti Tevenovih ekvivalenata su dobijene na osnovu formula: odnosno: Slika 2.2 i IB>0. a I struja koja teče kroz impedansu Z. Nakon što se u električnom kolu pojačavača prikazanog na slici 2.40.41. M. izvrše potrebne izmene specifične za DC režim rada dobijamo električnu šemu. Struja teče samo u jednom smeru. Električno kolo pojačavača koje se koristi prilikom DC analize Slika 2. U tom slučaju za njega važe sledeće jednačine: IC=hfeIB i VBE=0. Zaključujemo da je u DC režimu kondenzator zamenjen prekidom. Kako smo do istog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike? Šta se dešava sa kondenzatorom u DC režimu. Kondenzatori i kalemovi su akumulacioni elementi koji akumulišu energiju. Komponente kao što su kalem i transformator postoje jedino u slučaju prisutnog promenljivog elektromagnetnog polja. U DC režimu je kondenzator modelovan prekidom.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U DC režimu naizmenični izvori ne postoje te ih izbacimo ako su prisutni u polaznoj šemi. U DC režimu je frekvencija nula. Vrednost modula impedansi kalema i kondenzatora u DC režimu je tada |ZL|=0 i |ZC|=∞. Ove jednačine predstavljaju model bipolarnog tranzistora i da bi važile moraju se zadovoljiti određeni uslovi: VCE>0.6. R2. Ako tog polja nema (samo konstantne pobude. Na osnovu Omovog zakona pišemo: |Z|=|U/I| gde je U napon na impedansi Z. prikazanu na slici 2. Osim naizmeničnih izvora problematični su i elementi čije se ponašanje menja u zavisnosti od frekvencije signala u električnom kolu kao što su kondenzator i kalem. D. Kondenzator akumuliše energiju u DC režimu pa se stoga može njegovo ponašanje modelovati prekidom jer na sebe preuzima svu energiju i prekida strujni tok u grani u kojoj se nalazi. slika 2.41. Moduo impedanse konenzatora je |ZC|=∞=|U/I| i struja I koja teče kroz kondenzator je nula kao što je slučaj kod prekida. Đurđević. Ako primenite II Kirhofov zakon u konturi I dobijate sledeću jednačinu: 56 . a to je komad žice (da budemo precizniji namotan komad žice odnosno kratak spoj. Kondenzator se nakon izvesnog vremena napuni (naelektrisanjem) i kroz njega više ne teče struja. Iz formula se vidi promena modula impedanse kondenzatora i kalema sa promenom frekvencije. Podsetimo se modula impedanse kondenzatora |ZC| i kalema |ZL|: |ZC|=1/ωC |ZL|=ωL. Električno kolo koje se koristi prilikom DC analize nakon primenjene Tevenonove teoreme Pretpostavite da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu.42. Ukoliko na linearan deo kola (R1. VCC) primenimo Tevenenovu teoremu tada je električno kolo dodatno pojednostavljeno. nema dinamike u električnom kolu) kalem će se svesti na ono što zaista jeste. Možemo zaključiti da je kalem u DC režimu modelovan kratkim spojem jer je |ZL|=|U/I|=0 odnosno U=0 što je napon na krajevima kratkog spoja. prikazano na slici 2. Naizmenični strujni izvor zamenimo prekidom (strujni izvor 5mA sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0A čije ponašanje opisuje prekid) a naizmenični naponski izvor kratkim spojem (naponski izvor 5mV sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0V čije ponašanje opisuje kratak spoj).42. Razmislimo kako bi do ovog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike.

Model malih signala za bipolaran tranzistor Odrediti AC parametre stepena sa zajedničkim emiterom kao što su naponsko pojačanje Av. 2. 57 . Slika 2. M. Kondenzator akumuliše energiju u jednosmernom režimu dok u naizmeničnom ukoliko su frekvencije velike ne može stići da se prilagodi promeni pobudnog signala. Ti podaci su u AC model bipolarnog tranzistora ugrađeni preko hie=VT/IBQ= hfeVT/ICQ gdje je VT termički napon vrednosti 25. kondenzator promenljiv signal propušta ka ostatku kola. Mirna radna tačka na izlaznom delu karakteristike je Q (VCE=10. Na ovaj način je jedini neliearni element stepena sa zajedničkim emiterom (što je bipolaran tranzistor) u okolini mirne radne tačke linearizovan i predstavljen modelom prikazanim na slici 2. Pojačavač je prikazan na slici 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Pod pretpostavkom da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu. Iz rezultata formula vidimo da je bipolarni tranzistor zaista u aktivnom režimu. Tek sada izračunavate preostale napone i struje potrebne za određivanje položaja mirne radne tačke. Naizmenični signali (AC=Alteranting Current) su izuzetno mali tako da se radna tačka kreće po malom linearnom segmentu globalno nelinearne karakteristike bipolarnog tranzistora. Na osnovu gore navedene pretpostavke i jednačina dobijate vrednost struje kolektora: Mirna radna tačka na ulaznom delu karakteristike je Q (VBE=0.Videnović-Mišić. Pre nego nacrtamo šemu stepena sa zajedničkim emiterom u AC režimu pogledajmo šta se dešava sa komponentama.2. Grubo gledano ako želimo da kao rezultat AC analize dobijemo vrednost pojedinih parametara iz električne malosignalne šeme svi delovi električnog kola (pa i hie) nam moraju biti poznati. IB=44. Đurđević. IC=12. To nije uvek slučaj ali mi posmatramo krajnji kako bi pojednostavili prikaz kalema i kondenzatora. Moduo impedanse kondenzatora je u tom slučaju |ZC|=1/ωC =1/2πfC=1/∞=0=u/i. ulazna Ri i izlazna otpornost Ro ako je hfe=290. na osnovu prethodne jednačine dobijate vrednost bazne struje IB: Ukoliko primenite II Kirhofov zakon u konturi II dobijate sledeću jednačinu: Proveravamo da li je tranzistor zaista u aktivnom režimu odnosno treba proveriti uslove važenja modela (tj.87m). AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Nakon što je urađena DC analiza pojačavača trebalo bi da se proračunaju parametri AC analize odnosno parametri koji karakterišu pojačavač u bliskoj okolini mirne radne tačke Q.6.69. Zašto je neophodno pre AC anlaize odrediti položaj mirne radne tačke Q odnosno uraditi DC analizu električnog kola od interesa? Zato što nam ona daje podatke o mirnoj radnoj tački oko koje se radna tačka pojačavača kreće.6mV na sobnoj temperaturi a IBQ i ICQ bazna i kolektorska struja u mirnoj radnoj tački Q. Šta se dešava sa frekvencijski zavisnim komponentama kao što su kalem i kondenzator.38μ). Možemo zaključiti da je napon na kondenzatoru nula odnosno da je kondenzator u AC režimu zamenjen kratkim spojem.43. a brojčani podaci su isti kao i za DC analizu.40.6. Kao rezultat. U AC režimu su u kolu samo naizmenični signali što znači da jednosmerni izvori nisu dopušteni u šemi odnosno naponski izvor je zamenjen kratkim spojem dok je strujni izvor zamenjen prekidom (istom logikom kao i ranije). da li ste dobro pretpostavili i da li ste zaista u tom režimu i da li će vrednosti koje proračunate zaista biti vrednosti koje bi se dobile u realnom kolu) odnosno VCC>VCE>0.M.43. D.2 i IB>0. Taj nivo rešavanja električnih kola je prilagođen II godini studija. Posmatraćemo situaciju u kojoj je frekvencija izuzetno velika. Da bi vam ova tvrdnja bila jasnija prisetite se jednačine iz Osnova Elektrotehnike.

2=R1||R2. Otpornosti R1.45.Videnović-Mišić. Kalem je komponenta koja je nešto više od komada žice samo u naizmeničnom režimu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI gde je C kapacitivnost kondenzatora.44.45.44. dobijamo izraz za struju baze ib prvo kao funkciju napona vgt a nakon toga kao funkciju pobudnog generatora vg. 58 . Moduo impedanse kalema je |ZL|=ωL =2πfL=∞=u/i. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom Primenom Tevenenove teoreme (na deo obeležen osenčenim kvadratom) možemo dodatno pojednostaviti šemu.M. slika 2. Želimo da u prelaznim procesima teku što manje struje kako bi potrošnja bila što manja. Diferencijal u jednačini govori da je nagla promena napona uC na krajevima moguća samo u slučaju velikih struja koje teku kroz njega. odnosno kroz kalem teče nulta naizmenična struja. Ukoliko uvedemo sve gore navedene izmjene malosignalna šema za stepen sa zajedničkim emiterom je prikazana na slici 2. Rpc=Rp||Rc. iC struja koja teče kroz kondenzator. D. Do istog zaključka ste mogli doći na sledeći način.45. uC napon na krajevima kondenzatora. U grani sa kalemom ne teče naizmenična struja jer se on opire promeni struje (Osnove Elektrotehnike) pa ga u AC režimu rada zamenjujemo prekidom (jer je AC struja nula) ukoliko je prisutan u kolu. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom nakon primene Tevenenove teoreme Određivanje naponskog pojačanja celog električnog kola Av=vo/vg Ako želimo naći naponsko pojačanje tada je potrebno naći odnos izlanog napona vo i pobudnog generatora vg odnosno Av=vo/vg . Izrazi za odgovarajuće Tevenenove ekvivalente su: Slika 2. Šta kalem govori ostatku kola: ja akumulišem i u sebe preuzimam svu AC energiju.Kalem u AC režimu zamenjujemo prekidom. Stoga je velika struja kroz kondenzator odnosno velike promene napona na kondenzator u kratkom vremenskom intervalu rezultat havarije (a vrlo retko projektantove želje). Đurđević. U tom režimu kalem akumuliše energiju. M. Slika 2. Na osnovu konture I izlazni napon je oblika: Na osnovu II Kirhofovog zakon primenjenog na ulazni deo ekvivalentne šema za male signale prikazane na slici 2.

D. na slici 97. Ukoliko je očitavamo nakon komponenti vg i Rg. ulazna otpornost je Ri=R1. Kako je u pitanju linearno kolo na taj način Ro se određuje kao Tevenenov ekvivalent otpornosti. Strujni izvor hfeib zavisi od bazne struje ib i kao takav ne podleže eliminaciji iz električnog kola pri proračunu Tevenenovog ekvivalenta.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Zamenom prve formule u drugu dobijamo vezu izlaznog i ulaznog napona: Jednostavnim sređivanjem prethodne jednačine dobijamo izraz za naponsko pojačanje: gde je Određivanje ulazne otpornosti pojačavačkog stepena Ri Ulazna otpornost pojačavača Ri je otpornost koja se „vidi” na fizičkom ulazu pojačavačkog stepena. M. označena na slici 2. Malosignalna šema stepena sa zajedničkim emiterom pri proračunu izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Izlaznu otpornost pojačavačkog stepena definišemo na sledeći način: Zadatak bismo mogli pojednostaviti ukoliko pogledamo koliku otpornost vidi test generator vt . Ukoliko ulaznu otpornost očitavamo nakon generatora vgt tada je ona oblika Ri=Rgt+hie=Rg||R1||R2+hie≈hie. Slika 2.2||hie≈hie.M. Nepoznata otpornost Ro se određuje na osnovu Omovog zakona (odnosa napona i struje). Šema za proračun izlazne otpornosti sa test generatrom je prikazana na slici 2. Đurđević. Određivanje izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Ro Izlazna otpornost pojačavačkog stepena Ro je otpornost koju vidi potrošač Rp priključen na izlaz pojačavačkog kola.Videnović-Mišić. Po njemu je izlazna otpornost pojačavačkog stepena. Svi nezavisni izvori su isključeni (naponski izvori KS a strujni izvori zamenjeni prekidom) jer bi u protivnom dobili pogrešnu infomaciju o naponu i struji od interesa. 59 . i slici 98.46.46. gde je RY otpornost paralelno vezana otporniku RC.46.

MICROCAP ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Stepen sa zajedničkim emiterom 60 . Primenom II Kirhofovog zakona u konturi I dobijamo gde je vce napon na strujom kontrolisanom strujnom generatoru. možemo primetiti da je model unilatelaran. prikazano na slici 2. Napon vbc je nepoznata veličina kao i vY (za struju baze ib smatramo da je pomoćna promenljiva).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.47. možemo primetiti da je eliminisanjem pobudnog nezavisnog generatora vg eliminisan (u ovom električnom kolu) jedini mogući izvor struje ib odnosno da je ib=0. Na osnovu vrednosti napona test generatora vY i struje koja teče kroz test generator iY primenom Omovog zakona dobijamo vrednost otpornosti Očigledno je Što se tiče napona vY nemoguće je naći konturu u kojoj bi on bio jedini nepoznat napon.46.M. Kako su otpornosti u kolu pozitivne veličine tada je Na ovaj način smo dobili da je izlazna otpornost pojačavačkog kola RC. Ako pogledamo model malih signala bipolarnog tranzistora. 2.6. Ako pogledamo malosignalnu šemu prikazanu na slici 2. D. M.43. Đurđević. Sledi da je hfe ib=0 što u malosignalnoj šemi modelujemo prekidom. Primenom II Kirhofovog i Omovog zakona u konturi III dobijamo Proizvod dva broja jednak je nuli ako je bar jedan član proizvoda jednak nuli. Na osnovu znanja Osnova Elektrotehnike smo mogli zaključiti isto na sledeći način. Tok signala u modelu je s leva na desno odnosno nema povratnog uticaja kolektorsko-emiterskog dela modela bipolarnog tranzistora na bazno emiterski pn-spoj.3. slika 2. Malosignalno kolo u kojem pokušavamo odrediti Tevenenov ekvivalent otpornosti je jednostavnije.Videnović-Mišić. Ponovo imamo jednu jednačinu a dve nepoznate  ne možemo vY eksplicitno izraziti kao funkciju ib.47 Malosignalna šema potrebna prilikom određivanja otpornosti RY Problem izlazne otpornosti pojačavačkog stepena se svodi na problem određivanja RY. Možemo zaključiti da test generator vt vidi otpornost RC||∞= RC. Napon vce je nepoznata veličina koja se ne može izračunati ni iz jedne druge konture što se može videti ako primenite II Kirhofov zakon u konturi II.

*. Promena promenljivih stanja se može posmatrati tokom trajanja tranzijentne analize. Jednostepeni pojačavač sa zajedničkim emitorom Opcijom New napravite novi model NPN tranzistora naziva Personal u kome je potrebno uneti vrednost parametra BF (Forward Beta)=290 jer je taj parametar upravo hfe. Run Options Normal izvršava simulaciju bez njenog čuvanja na disku. proračun i crtanje grafika može oduzeti previše vremena). Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijente analize Opcijom Run Options definišete da li je vaša simulacija sačuvana na disk. M.TSA). Run Options Retrieve učitava prethodno sačuvanu simulaciju (*. DC režim 61 . U slučaju da smo odabrali opciju Operating Point Only tada su vrednosti promenljivih stanja upravo vrednosti u mirnoj radnoj tački Q.TSA) kao da je to nova simulacija. struje kalemova. D. Opcijom State Variables Leave promenljive stanja zadržavaju poslednje vrednosti.).Videnović-Mišić. Ako ste završili analizu bez povratka u Schematic Editor tada su to vrednosti dobijene na kraju analize.. Prilikom crtanja komponenti unesite njihove vrednosti. Upisati vrednosti za vremenski opseg tranzijentne analize (Time Range).M. Definisanje parametara tranzijentne analize Pokrenite tranzijentnu analizu izborom opcije Analysis  Transient ili Alt+1. Aktiviranjem tastera F12 automatski se otvara prozor State Variables Editora u kome se nalaze vrednosti promenljivih stanja (naponi čvorova. Đurđević.49. Ako prvi put pokrećemo simulaciju tada su vrednosti promenljivih stanja nule. slika 2. Automatski se otvara prozor na slici 2.TOP). Slika 2. Run Options Save izvršava simulaciju uz njeno čuvanje na disku (*. Promenljive stanja (State Variables) su inicijalno postavljene na nulu. Prilikom povezivanja komponenti vodite računa o položaju čvorova. navedene na šemi.49.49.. Naknadni unos i izmena parametara komponenti je moguća otvaranjem prozora sa karakteristikama komponente duplim klikom na komponentu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Nacrtati šemu stepena sa zajedničkim emiterom prikazanim na slici 2. State Variables Read učitava prethodno sačuvane vrednosti promenljivih stanja (sačuvano opcijom Write u State Variables Editoru. Za model sinusnog generatora odaberite 1MHz.48. maksimalni korak (Maximum Time Step) i temperaturu (Temperature). Vrednost maksimalnog koraka (1n) ne sme biti ni suviše velika (oblik signala koji se prikazuje je grub) niti suviše mala (opterećuje resurse dodeljene MC7 tj.48. Promenite naziv generatora u vg. Slika 2.

Videnović-Mišić. Tokom ad hoc izračunavanja koristimo pojednostavljen.51. Opcije X Range i Y Range označavaju opsege prikaza rezultata simulacije za promenljive selektovane u prozoru X.50(a). IC=12. Slika 2. Slika 2. Tranzijentna analiza nije urađena. slika 2. Primećujemo dobro slaganje rezultata. Đurđević. linearizovan model bipolarnog tranzistora koji je daleko jednostavniji od SPICE MC7 modela.50. *. IB=44.i Y. Proračunavaju se nove promenljive stanja kao odgovor električnog kola na sve pobude u T=0. Da bi mogli uporediti ove dve slike selektujte ikonicu Node Numbers iz linije sa alatima kako bi oznake čvorova postale vidljive.50(b).6. nam mogu pomoći.51.38μ) i Qiz (VCE=10. slika 2.87m). Rezultat ove analize se vidi u State Variables Editoru.Expression ukoliko nije selektovana Auto Scale Ranges Opcija. U pripremi za vežbu ste izračunali Qul (VBE=0. Zbog toga su rezultati dobijeni MC7 analizom tačniji. D. Selektovana opcija Operating Point Only omogućava samo proračun položaja mirne radne tačke.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Selektovana opcija Operating Point omogućava određivanje napona i struja u mirnoj radnoj tački. Uporedite te vrednosti sa vrednostima koje je izračunao MC7. slika 2. M. odaberite opciju Variables  Device Voltages ili ako su na šemi prikazani čvorovi opcijom Variables  Node Voltages). Selektujte opciju za automatsko reskaliranje prikazanog opsega (Auto Scale Ranges). Bolje rešenje je otvoriti u folderu Data (na disku gde je MC7 instaliran) naziv_fajla. Na dva odvojena grafika (upišite redni broj grafika desnim klikom miša na prazno mesto ispod P) predstavite napon pobudnog generatora i izlazni napon (desni klik na Y Expression. Kao polazna osnova se koriste inicijalne promenljive stanja.M.69. Vrednost napona u mirnoj radnoj tački (a) u State Variables Editoru (b) u Schematic Editoru Ako želimo proveriti prethodno izračunate vrednosti promenljivih koje definišu položaj mirne radne tačke Q rezultati prikazani na slici 2. Ova opcija omogućava MC7 da proračuna polaznu tačku za tranzijentnu analizu.TNO fajl u kome se nalaze vrednosti napona i struja u mirnoj radnoj tački Q Rezultati tranzijentne analize za stepen sa zajedničkim emiterom 62 .50. TNO (transient numerical output). Deselektujte Operating Point Only i selektujte Operating Point opciju. ili povratkom u Schematic Editor selektovanjem ikonice Node Voltages iz linije sa alatima.

duplim klikom na Rp. Da li možete da na vašim graficima uočite takav tip promene? Ukoliko se pojačavački stepen ne ponaša kao invertujući a šematski prikaz kola je korektan razlog može biti otpornosti Rp ukoliko ste označavanje signala koji treba da se iscrtaju realizovali opcijom Variables  Device Voltages. Pojačavač koji analiziramo predstavlja invertujuću pojačavačku konfiguraciju kod koje kako ulazni napon raste izlazni napon opada. (a) Izgled otpornika Rp u Schematic Editoru (b) Stepping prozor SIN 1MHz generatora 63 . Rezultati su prikazani na slici 2.52.M. Zatvorite prozor tranzijentne analize i u Schematic Editoru otvorite. Selektujte opciju Pin Names kako bi imena pinova otpornika postala vidljiva.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Svi parametri tranzijentne analize su uneseni. Pokrenite analizu opcijom Run ili sa F2. Rezultati tranzijentne analize Izgled otpornika Rp je prikazan na slici 2. Tačka koju smatramo izlazom pojačavača je Minus Pin otpornika Rp. Za stepen sa zajedničkim emiterom je karakteristično da jedino ova pojačavačka konfiguracija (u odnosu na konfiguracije sa zajedničkom bazom i zajedničkim kolektorom) ima negativno naponsko pojačanje. Slika 2. MC7 prilikom crtanja napona v(Rp) odnosno napona na otporniku Rp crta Vplus-Vminus. Đurđević. D. Sa OK potvrdite izmenu.53. prozor sa parametrima ovog otpornika. Sika 2. M.Videnović-Mišić. Zbog toga se porastom ulaznog napona vg video porast napona na otporniku za koji smo smatrali da je izlazni.52.53(a).

Na ovaj način možete menjati samo parametre složenih modela kao što su npr. ulazni napon ili oba napona? Interesuje nas pri kojoj amplitudi ulaznog napona je električno kolo pojačavač odnosno kada se vratio u linearni režim rada. Konačan izgled ekrana je prikazan na slici 2. Parametar koji se menja je amplituda (A). Selektujte opciju Model. Selektujte opciju Step It=Yes. Slika 2.54. M. Pokrenite tranzijentnu analizu. 64 . za sinusni generator SIN 1MHZ i za bipolarni tranzistor NPN Personal. Metod promene je linearan (Method =Linear). Uđite u mod za očitavanje vrednosti kako bi parametri Stepping funkcije postali vidljivi. Pri kojoj vrednosti amplitude A sinusnog generatora 1MHZ stepen sa zajedničkim emiterom prelazi u nelinearan režim rada.Videnović-Mišić. Pokrenite analizu.1 (Step Value). Preostale opcije su da označite tekstualno izlaz ili da prikažete brojeve čvorova te da opcijom Variables  Node Voltages unesete čvor u Y-Expression polje. Sa OK potvrdite unos. Šta je razlog? Kako bi vi rešili ovaj problem? (R: promeniti položaj mirne radne tačke Q ili smanjiti amplitudu pobudnog generatora vg) Odlučićemo se za opciju variranja amplitude pobudnog generatora. Đurđević. Rezultat tranzijentne analize je prikazan na slici 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako ne želimo da menjamo oznake u prozoru za podešavanje parametara tranzijentne analize rotiranjem otpornika Rp rešavamo ovaj problem. Pokrenite ponovo tranzijentnu analizu. Sa strelicama gore/dole na tastaturi prođite kroz sve krive. Granična vrednost amplitude između A=0 i A=100mV.cir) nalazi informacija koja komponenta ili model (SIN 1MHZ) i koji njihov parametar (A) je Stepping opcijom izmenjen kao i koju vrednost trenutno ima (A=1). Ulazni i izlazni napona nakon Stepping promene amplitude pobudnog generatora Šta nas interesuje? Izlazni napon. Vidimo da izlazni napon nije sinusoidalni. D.M. Promena amplitude je od 0 (From) do 1 (To) sa korakom 0. Otvorite prozor tranzijentne analize i isključite prikazivanje ulaznog napona (desni klik u polje koje opisuje redni broj grafika i opcija None ili samo obrišite vrednost rednog broja grafika (u ovom slučaju je 1 V(vg)).54. Uočimo da je ulazni napon sinusoida koju smo definisali pomoću standardnog 1MHz modela MC7 za sinusne generatore. Opcijom Stepping menjate parametar sinusnog generatora (Step What=SIN 1 MHZ). Opcijom Scale Mode u kojoj se nalazite nakon završetka analize zaokružite jednu periodu signala. U zaglavlju grafika se osim naziva fajla (ZAJEDNICKI_EMITER.55. U zaglavlju svakog grafika se nalazi informacija o parametrima stepping funkcije što znači da već imamo informaciju o ulaznom naponu tako da je njegovo predstavljanje višak.

M. amplitudu sinusnog sinala A=0. uđite u kursor mod). Ukoliko pogledamo rezultat formule (Av=-122) zaključujemo da je slaganje rezultata dobro. Očitajte vrednosti amplitude izlaznog signala V(Rp) (R:1.56.01. Sa OK potvrdite unos. D.Videnović-Mišić. M. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu. Promenite amplitudu A sinusnog generatora od 0 do 100mV sa korakom 10mV odnosno unesite finiju promenu.18) signala moguće je izračunati naponsko pojačanje celog kola odnosno Av=v(Rp)/vg=-118. Odaberimo npr. Određivanje naponskog pojačanja celog kola Av=vo/vg Promenimo u Schematic Editoru parametar A=0.01 sinusnog generatora.56. Ponovite prethodni postupak (pokrenite analizu. Pokrenite tranzijentnu analizu. zumirajte dve periode.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.18V). Slika 2.55.01) i izlaznog (1. Đurđević. Isključimo Stepping funkciju. smanjeni koraci u Stepping prozoru Za koje vrednosti amplitude sinusnog generatora električno kolo sigurno nije u linearnom režimu rada? (A=100mV i 90mV). 65 . Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu Kako bi našli što tačniju vrednost granične vrednosti amplitude pozovite funkciju Stepping. Rezultat je prikazan na slici 2. Znak minus proističe iz invertujuće prirode stepena sa zajedničkim emiterom. Znajući vrednost amplitude pobudnog (0.

• Unesite u prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize parametre za proračun ulazne otpornosti.NPN tranzistora).M. prikazani smerovi i vrednosti struja u električnom kolu Slika 2. Šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom. Đurđević. M. Rešenje je da se ili okrene otpornost Rg kako bi Plus priključak otpornosti bio u čvoru 7 i struja tekla u pojačavački stepen ili stavi u prozoru za podešavanje parametara Tranzijentne analize znak minus ispred izraza za otpornost tj.58. Uključimo sa Currents ikonicom u liniji alata prikaz vrednosti struja i njihovih smerova u kolu. • Interesuje nas odnos napona u tački 6 i struje koja teče u toj grani npr. Eliminišemo ga kratkim spojem. Slika 2. struje i Omovog zakona odnosno određujemo Tevenenov ekvivalent otpornosti postavljanjem test generatora vt.57. Ukoliko pogledamo šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom vidimo da je jedini AC nezavisni izvor vg(t). kroz otpornik Rg. Pri tome nijedan nezavisni izvor u AC režimu ne sme biti uključen.Videnović-Mišić. U ad hoc analizi principom superpozicije rešavamo linearizovano električno kolo (koristite pojednostavljene linearne modele nelinearne komponente. DC nezavisne izvore eliminišemo prilikom proračuna ali ih u MC7 analizi ne smemo eliminisati. Ukoliko je smer struje i(Rg) kao na slici 2. • Ponovo pokrenite tranzijentnu analizu i očitajte vrednost izlazne otpornosti Ri. • Pokrenite analizu. Uporedite sa izračunatom vrednošću ovog parametra. D. Da bi se stavili u položaj otpornika Rp posmatramo električno kolo na mestu Rp od izlaza ka ulazu pomoću napona. Nakon ulaska u kursor mod očitajte vrednost ulazne otpornosti pojačavačkog kola Ri. Uporedite rezultat sa izračunatom vrednošću ove otpornosti (Ri≈hie≈576Ω) • Ukoliko smo dobili negativnu vrednost pogledajmo šematski prikaz kola u Schematic Editoru. Šta je to već superpozicija. U slučaju MC7 ne možemo prilikom proračuna izlazne otpornosti eliminisati DC izvore jer bi na taj način iz kola izbacili polarizaciju komponente i 66 .57.58. tada je negativna vrednost ulazne otpornosti nastala usled neusaglašenosti smera struje odnosno minus i plus priključka otpornika. Neka se vidi samo grafik koji prikazuje tu otpornost. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize Određivanje izlazne otpornosti pojačavača Ro Izlazna otpornost pojačavačkog kola je otpornost koju “vidi” potrošač Rp koji je priključen na izlaz pojačavača. slika 2. Prvo radimo DC analizu (aktivni samo DC izvori signala u kolu) a nakon nje AC analizu (aktivni samo AC izvori signala u kolu). • Pokrenite tranzijentnu analizu. Zbog toga određujemo Ri nakon generatora vg i njegove otpornosti Rg jer je taj deo električnog kola deo sa malim signalima što obezbeđuje prisustvo kondenzatora CS1. –V(6)/I(RG).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Određivanje ulazne otpornosti pojačavača Ri Ulazna otpornost je parametar AC analize što znači da se dobija kao odnos malih naizmeničnih napona i struje.

prikazanim na slici 2. Pokrenite analizu. Šematski prikaz konfiguracije potrebne za određivanje izlazne otpornosti Slika 2. To programu nije potrebno i on istovremeno rešava jednačine dobijene na osnovu I.60.M. Frekvencijski opseg je od 1kHz do 1THz (1E12). slika 2. Slika 2. slika 2.59. Interesuje nas odnos test napona vt i struje koja teče kroz test generator.) Unesite u prozoru prozoru tranzijentne analize potrebnu izmenu.63. 67 .61.59. 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI tranzistor ne bi bio u aktivnom režimu. Očitajte vrednost Ro.4.60.62. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize prilikom određivanja izlazne otpornosti Ro pojačavačkog stepena Očitajte vrednost izlazne otpornosti (Ro=-1kΩ). II Kirhofovog i Omovog zakona iz konfiguracije električnog kola i nelinearne jednačine koje definišu ponašanje nelinearne komponente (u ovom slučaju bipolarnog tranzistora). D.6. • Izmenite polazno kolo pojačavača sa zajedničkim emiterom sledeći gore navedena objašnjenja Rešenje je prikazano na slici 2. Rezultat je prikazan na slici 2. Da li je ovaj rezultat očekivan? Šta je uzrok neslaganja? (Pogledajte smer struje kroz test generator. U skladu sa tim unesite odgovarajući Y-Expression u prozor tranzijentne analize.Videnović-Mišić. Đurđević. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom. MICROCAP AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu. Superpoziciju i linearizaciju inače nelinearnih komponenti smo uveli jer su naš matematički alat i sposobnosti ograničeni. Setite se kakav ste smer struje prilikom ad hoc proračuna izlazne otpornosti imali. M. • Odaberite opciju Analysis  AC. Generator vt je modela SIN 1MHZ. Uporedite sa prethodno izračunatom vrednošću (Ro=RC=1kΩ). • Pokrenite AC analizu. Rešenje ovih jednačina (grafički presek različitih krivih) daje položaj radne tačke. • Pokrenite tranzijentnu analizu. Interesuje nas moduo amplitude izlaznog AC signala (moduo amplitude napona u tački 5 izražen u decibelima) ne i njegova faza (ph (v(5)). Unesite parametre AC analize. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara AC analize.

Rezultat AC analize 68 . M. Stepen sa zajedničkim emiterom • Uđite u mod za očitavanje i odredite vrednost db(v(5)) u zaravnjenom delu karakteristike (R: 41.Videnović-Mišić.63. U AC analizi se amplituda pobudnog signala automatski postavlja na A=1 dok mu se frekvencija menja kao što je definisano u Frequency Range.M.533.61. Da li je rezultat blizak očekivanom? Zašto se znak pojačanja ne slaže (posmatra se moduo amplitude izlaznog signala te je vrednost naponskog pojačanja koje na osnovu njega dobijemo apsolutna vrednost pojačanja )? Slika 2. D. Prozor sa parametrima AC analize Slika 2. Nakon rešavanja ove jednačine dobijamo Av=119. Rezultat je dat u decibelima i da bi odredili naponsko pojačanje potrebno je to uzeti u obzir tj. 20 log(Av)=41. To znači da je naponsko pojačanje definisano kao Av=V(Rp)/vg sada oblika V(5)/ vg=V(5)/A= V(5)/1= V(5). Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.62.3026.533).

Detaljnije projektovanje mreže podrazumeva dalju nadgradnju sinteze mreže. u granicama napona napajanja analognog kola. odnosno predstavljanje mreže kombinacionom tabelom ili logičkom jednačinom.kel. počev od najprostijih digitalnih uređaja do velikih ¨super¨ računara.ftn. na primer: dekoder. broj dozvoljenih amplitudskih nivoa digitalnih signala je ograničen i zavisi od numeričkog sistema kojeg koristite za predstavljanje podataka (binarni – 2 različita nivoa. analizirali analogna elektronska kola posmatranjem (analognih) signala u kolu.7. Do sada smo. SIGNALI U DIGITALNIM ELEKTRONSKIM KOLIMA Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu. Pomoću komandi Go To Y =41. Kombinacione mreže se koriste u svim digitalnim sistemima. Slika 2. Sa stanovišta jednostavnije i pouzdanije realizacije je daleko bolje koristiti binarni brojni sistem koji je reprezentovan sa samo dva stanja odnosno dve različite vrednosti signala (digitalni binarni signal).yu/predmeti/2/el. pojedini tipovi mreža su dobili naziv prema funkciji koju obavljaju. sledi minimizovanje logičke funkcije (korištenjem Karnoovih mapa ili osnovnih zakonitosti Boolean algebre) i formiranje logičke šeme pogodnim metodom (u zavisnosti od raspoloživih logičkih kola). Postupak sinteze kombinacione mreže počinje formalnim opisom željenih funkcija mreže. odnosno izlazni signal sa bilo kog kola se ne sme dovoditi na ulaz mreže. gde se u obzir moraju uzeti realne karakteristike logičkih kola. funkcija koje su zajedničke za raznovrsne digitalne sisteme. 2.16 različitih nivoa).1. kako ne bi uticao na ulaz istog tog kola. oktalni – 8 različitih nivoa.11kHz).64. margine šuma.ac. decimalni -10 različitih nivoa. Zbog veoma široke primene. gde su fd i fg donja i gornja granična učestanost odnosno učestanosti na kojima vrednost pojačanja u decibelima opadne za 3dB. a i zbog specifičnih. multiplekser. koder. Digitalni binarni signali u proizvoljnom digitalnom elektronskom kolu 69 . vreme rastuće i opadajuće ivice signala.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na predavanju iz Uvoda u Elektroniku ste definisali propusni opseg (BW=bandwidth) kao BW=fg-fd.533dB-3dB=38.ns.533dB očitajte položaj donje i gornje granične učestanosti (R: fd=3. M. Ukoliko imate malo vremena na raspolaganju molim vas da pogledate I.7. kombinacione i sekvencijalne.M. D. KOMBINACIONE MREŽE Digitalne logičke mreže se mogu klasifikovati u dve grupe. Analiza već gotove kombinacione mreže obuhvata formalan opis funkcije koju mreža izvršava na osnovu date logičke šeme. Za razliku od analognih signala. prikazanim na slici 2. kao što su vreme propagacije kroz kolo. Tokom ovih vežbi analiziraćemo digitalna elektronska kola odnosno elektronska kola koja obrađuju digitalne signale. Izlazni signal kombinacionih logičkih mreža zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala. generator parnosti.html. prikazano na slici 2.61. Ova digitalna kola bi morala da imaju deset jasno definisanih različitih stanja što bi se moglo realizovati po cenu velike složenosti. heksadecimalni. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom. Iako je ljudima prirodan decimalni numerički sistem njegova implementacija bi u digitalnim računarima bila skopčana sa velikim poteškoćama u pogledu tehničke realizacije. prilikom učenja MC7. Kombinacione mreže sadrže proizvoljan broj logičkih kola. 2. Na takav način se izbegava uticaj prethodnog stanja na sledeće stanje mreže što je tipično ponašanje sekvencijalnih mreža. Uočili smo da je broj dozvoljenih vrednosti analognog signala neograničen. faktor grananja i slično. standardizovanih.64.Videnović-Mišić. Đurđević. II i III deo prezentacije iz digitalne elektronike na adresi http://www. ali ne sadrže povratne sprege.

iz menija Components  Analog Primitives ili Components  Analog Library. Čekirajte opciju Show da se taj parametar vidi. koji definiše vrednost fiksne digitalne vrednosti (0 ili 1). • Odaberite opciju Component  Digital Primitives  Stimulus Generators  Fixed Digital. Unesite vrednost za parametar Value fiksne digitalne vrednosti i za njega čekirajte opciju Show.65. • Promenite ime komponente sa U0 na Uproba. i Value.65. Automatski se pojavljuje simbol digitalnog prekidača 70 . U slučaju digitalnih elektronskih kola komponente se nalaze u menijima Components  Digital primitives (iz ovog menija biramo standardne komponente kojima sami definišemo parametre modela).M. Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Digitalni signali u MC7 Prilikom sinteze analognih kola u MC7 koristili smo analogne komponente. Prozor sa parametrima modela fiksne digitalne vrednosti Promenljive digitalne vrednosti Ukoliko želite da u digitalnoj mreži postoji izvesna dinamika bilo bi dobro da se upoznamo sa MC7 opcijama koje nam omogućavaju definisanje promenljivih digitalnih vriednosti. koji označava ime komponente. Digital Switch • Izaberite opciju Components  Animation  Digital Switch.Videnović-Mišić. D. sedmosegmentnog displeja i digitalnog prekidača). Rezultat bi trebao biti sledećeg oblika Slika 2. Automatski se pojavljuje simbol fiksne digitalne vrednosti . Components  Digital Library (iz ovog menija biramo komercijalne komponente kojima su proizvođači odredili parametre modela) ili Components  Animation (ukoliko je potrebna komunikacija između uređaja i nas kao korisnika koja se postiže pomoću LED dioda. slika 2. Na raspolaganju su dve opcije : Digital Switch ili Stimulus Generator. Ukoliko postavimo fiksnu digitalnu vrednost na željeno mesto u šemi automatski će se otvoriti prozor sa njenim parametrima. Fiksne digitalne vrednosti Kako smo se odlučili za binaran digitalni numerički sistem odnosno sistem u kome promenljiva može uzeti samo dve različite vrednosti 0 (Low) ili 1 (High) logično je pitanje kako te konstantne digitalne nivoe (baterija u analognom kolu) možemo napraviti u MC7. M. Od interesa su parametri Part.

Pokrenite tranzijentnu analizu. Slika 2. 71 .66. slika 2.M. Zadatak digitalnog prekidača je da omogući promenu vrednosti pobudnog ulaznog signala sa 0 na 1 ili 1 na 0. Izaberite opciju Analysis  Transient Analysis. M. Posmatrajte šta se dešava u prozoru koji prikazuje vrednost njegovog signala. Đurđević. • Testirajte digitalni prekidač.67. Slika 2. Šta primećujete? Ukoliko ste sporije kliktali na simbol digitalnog prekidača promena vrednosti d(1) se ili nije videla ili ste je jako retko uočili. – Testiranje digitalnog prekidača • Menjajte položaj digitalnog prekidača. Prozor tranzijentne analize prilikom testiranja digitalnog prekidača • Da biste mogli da menjate digitalnu vrednost signala u čvoru 1 tj. Izbor Y Expression možemo dobiti direktnim upisivanjem ili desnim klikom u odgovarajuće polje izborom opcije Variables  Digital States  d(1).66. U prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2. d(1) neophodno je da na ekranu imate digitalni prekidač kako bi klikom u polje simbola mogli menjati položaj prekidača odnosno vrednost na izlazu prekidača.67. D. Sada je vidljiv i digitalni prekidač i prozor u kome se prikazuje rezultat promene položaja prekidača. Da bi ova promena nastala neophodno je pokrenuti tranzijentnu analizu (pustiti vreme da teče kako bi promena vrednosti digitalnog signala bila vidljiva) i kliknuti mišem u polje simbola ove komponente. Opcijom Windows  Tile Vertical u delu tranzijentne analize podelite radnu površinu vertikalno.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI odnosno ukoliko uključimo oznake čvorova u kolu.

COMMAND Pomoću parametra COMMAND pisanjem par linija koda definišete izgled signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.define naredbe koja definiše i kreira izlaz pobudnog generatora. U liniji COMMAND se navodi ime promenljive .69(b). Automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima. slika 2. Npr. Đurđević. Da bi kontrolisano proverili sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih potrebno nam je više vremena nego što nam u ovom slučaju MC7 daje.68. Promenom njegove vrednosti mi analiziramo napravljeno digitalno kolo odnosno određujemo njegov princip funkcionisanja. Da bi se ovakav pobudni generator mogao realizovati morali smo na početku izabrati Stim 1+3+4=Stim8. heksadecimalan FORMAT=4. oktalan FORMAT=3. • Izaberite opciju Components  Digital Primitives  Stimulus Generators.define 72 . TIMESTEP Parmetrom TIMESTEP se definiše perioda takt signala u sekundama.2.Videnović-Mišić. U MC se to postiže ubacivanjem digitalnog pobudnog generatora. DIGITALNI POBUDNI GENERATORI (STIMULUS GENERATORS) Promenom položaja digitalnog prekidača morate proći kroz sve moguće kombinacije kako bi utvrdili funkciju gotovog digitalnog kola. slika 2. . Glavni deo koda kojim opisujete ponašanje pobudnog digitalnog generatora se nalazi iza . Klikom miša na željeno mesto ga postavite na radnu površinu.69(a). Kao i do sada parametar Part predstavlja ime komponente. Digitalni pobudni generator (b) prozor sa parametrima Stim1 Komponente koje nas interesuju su od Stim1 do Stim16 gdje je Stim skraćenica za Stimulus Generator dok broj nakon Stim označava broj bita na izlazu pobudnog generatora. slika 2. sledeća tri bita predstavljaju oktalni broj i preostala 4 bita predstavljaju heksadecimalni broj.7.69. Slika 2. 2. čijim podešavanjem možemo delimično da usporimo analizu MC-a jer se sa Animate Options definiše interval između dve tačke računanja MC-a. M. (a)Opcija Animate (b)Help za Animate Options dialog box Digitalni prekidač se nalazi na ulazu digitalnog kola. FORMAT Parametar FORMAT definiše format signala na izlazu pobudnog generatora. Najčešće selektovana opcija je Wait For Time Delay koja zahteva unos vrednosti kašnjenja (Time Delay) između dve uzastopne tačke prilikom računanja MC-a.M. Izborom Help  Contents  Index. Drugi način za testiranje kola je pomoću digitalnih pobudnih generatora čiji su ekvivalent u analognom svetu naponski generatori. Zbir svih brojeva koji su predstavljeni u liniji FORMAT moraju biti jednaki broju bita na izlazu pobudnog generatora. Parametri koji su izuzetno bitni za definisanje oblika digitalnog pobudnog signala o kojima ćemo reći nešto više su FORMAT. Difolt vrednost je nula. slika 2. pronađite više informacija o ovoj opciji. FORMAT=134 nam govori da je prvi bit izlaza binarni. COMMAND i TIMESTEP. Izborom ikonice Animate automatski se otvara prozor. • Odaberite sa spiska generator Stim1. što zna da potraje. Ukoliko želimo da je signal binaran tada je FORMAT=1.68(a). D. Dodatno vreme za osmišljavanje položaja prekidača se dobija ukoliko se MC7 uposli kako bi proces izračunavanja tekao sporije.68(b).

Bitno je znati da će nakon izvršenja naredbe GOTO <label name> program skočiti na prvu naredbu nakon definicije labele i da labela mora biti definisana pre GOTO naredbe. Đurđević. M. gde prvi znak plus predstavlja nastavak naredbe u sledećem redu dok drugi znak plus govori o relativnom računanju vremenskih trenutaka u kojima nastaje promena signala. Skraćenice koje su prisutne su značenja: GE= greater or eaqual tham=veće ili jednako od LT= less than=manje od LE= less or equal than=manje ili jednako od <time> GOTO <label name> UNTIL GE <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LT <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LE <value> Bitno je znati da se u GOTO petlji vreme iako zadato apsolutno nakon prvog prolaska kroz petlju računa relativno. <time> predstavlja momenat u kome se izvršavaju naredbe INCR BY (increment by= povećaj za) ili DECR BY (decrement by= smanji za). Ova vrednost ostaje do daljnjeg. Da bi znali da napravimo pobudni generator.Videnović-Mišić.define pob +0ns 1 + 50ns 0 + 150ns 1 Kakva je razlika u odnosu na prethodni zapis? Generator nije definisan u jednom redu već se naredba nastavlja u više redova. <time> INCR BY <value> <time> DECR BY <value> <time> GOTO <label name> <n> TIMES <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> REPEAT FOREVER 73 .M.define pob +0ns 1 + +50ns 0 + +100ns 1. nepohodno je da se upoznamo sa osnovnim naredbama. D.define pob 0ns 1 50ns 0 150ns 1 Kako izgleda ovaj signal? U 0ns signal poprima vrednost 1 što traje do 50ns kada mu se vrednost menja na 0. Npr. Vreme promene signala se može definisati relativno u odnosu na prethodni trenutak.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI naredbe. U SPICE-u je oznaka za nastavak u novom redu + što je upravo novina u odnosu na prethodnu definiciju pobudnog generatora. U preostalim naredbama logika je ista. Naredba <time> <value> Primer / objašnjenje U trenutku <time> signal ima vrednost <value>. Time Step=50ns): +0ns 1 +0ns 1 + +c 0 relativno ili +c 0 apsolutno + +2c 1 +3c 1 LABEL=<label name> Ovom naredbom se definiše početak petlje realizovane naredbom GOTO. <time> GOTO <label name> <n> TIMES U trenutku <time> idi na labelu <label name>. Ukoliko u igru uvedemo parametar Time Step prethodno definisan signal možemo predstaviti na sledeći način (npr. Ukoliko je n=-1 formiramo beskonačnu petlju odnosno definisana petlja se non-stop vrti. Ponovi ovaj postupak n puta. odnosno da definišemo kako se njegovi izlazi menjaju u vremenu. Ispred vremena dodajemo tada +. Prethodno definisan signal možemo tada napisati na treći način: . za jednobitni pobudni generator : . Ova naredba generiše beskonačnu petlju. Ovaj signal smo mogli definisati i na sledeći način: . <value> je vrednost za koju se u ovom slučaju smanjuje ili povećava vrednost signala na izlazu digitalnog generatora. Signal je vrednost nula sve do 150ns kada vrednost signala ponovo postaje 1. <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> U trenutku <time> idi na labelu <label name> sve dok signal ne postane veći (GT=greater than) od <value>.

define POB +repeat forever ++0ns 1 ++40ns 0 ++20ns 1 +endrepeat • Napravimo heksadecimalni generator digitalnog signala koji se ponaša na sledeći način: Početna vrednost izalaza generatora je F.define POB +LABEL=petlja +0ns 1 +40ns 0 +60ns GOTO petlja -1 TIMES .71. Tabela 2.72. Đurđević. Od 0ns do 40ns signal je vrednosti 1. M. slika 2. Signal je prikazan na slici 2. Koji je to Stim generator? Kakav mu je format? Kako je definisan ovaj generator? Da li će izgled signala odgovarati postavljenom zahtevu? • Da bi videli da li smo dobro definisali promenu izlaza heksadecimalnog generatora u vremenu moramo pokrenuti tranzijentnu analizu.) d(1). Zbog toga se u polja ispod Y Expression unose (desnim klikom na polje izborom Variables  Digital States. slika 2. je prikazan izgled prozora ovog generatora.69(b). Pre nego je pokrenemo bilo bi dobro sa linije sa alatima aktivirati Node Numbers ikonicu kako bi lakše definisali tačke koje posmatramo tokom tranzijentne analize.70. D.M..define naredbe. d(2). d(3) i d(4).Videnović-Mišić. od 40ns do 60ns signal je vrednosti 0 i od trenutka 60ns počinje nova perioda. Time Range smo postavili na vrednost 320ns=20ns x 16 kako bi ukoliko postoji potreba generator prošao kroz svih 16 stanja zadržavajući se u svakom 20ns.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI REPEAT <n> TIMES Ova kombinacija naredbi kreira petlju.1. Binarni digitalni signal periode 60ns trajanja jedinice 40ns i nule 20ns Dva načina na koji se može generisati ovaj signal su: . Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora. Slika 2. Heksadecimalan zapis se može realizovati pomoću 4 binarna zapisa.70. • Generišite binarni digitalni signal koji se ponaša na sledeći način: Signal je periodičan periode 60ns. Definisanje izgleda signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora naredbama u liniji COMMAND Program kojim opisujete ponašanje generatora signala se piše nakon . Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok ne postane manja od 2. Napisani program se može editovati direktno u prozoru parametara komponente. 74 . Sve naredbe između REPEAT i ENDREPEAT ENDREPEAT će se ponoviti n puta. Na slici 2.. ili na text strani MC7. Simbol pobudnog generatora je sada oblika • Nakon pokretanja tranzijentne analize otvara se prozor u kome podešavamo parametre analize i unosimo nazive signala koje posmatramo.

72. Sada možemo konvertovati 4 signala iz binarnog numeričkog sistema u jedan signal heksadecimalnog sistema.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.Videnović-Mišić.M. Ukoliko pogledate simbol Stim4 generatora vidite da je upravo čvor 1 generatora obeležen kvadratićem. M. Rezultat analize je prikazan na slici 2. Prozor tranzijentne analize 75 . Ubrzo pomislite kako bi bilo lepo da to neko drugi rad za vas. Slika 2. Nadam se da ste zaključili da je to d(1) jer se najsporije menja.73. Pre nego što pomislimo na proveru rada generatora odnosno konvertovanje signala d( ) u vrednost heksadecimalnog signala neophodno je utvrditi koji je bit najveće težine . Đurđević.d(1) ili d(4). D. Prozor sa parametrima heksadecimalnog digitalnog pobudnog generatora • Pokrenite tranzijentnu analizu.71.

• Pokrenite tranzijentnu analizu. DECR BY 01smanjuje vrednost binarnog signala za 0 (tj.74. U prozor tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2.u 0ns početna vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog signala 7.4). Komandom Add dodajte još jedan red u donjem delu prozora.2. Rezultat tranzijentne analize • Sa F9 pozovite prozor tranzijentne analize. Prozor pobudnog digitalnog generatora binarnog i oktalnog tipa signala kombinovanih zajedno • Obratite pažnju na redosled zapisa u FORMAT liniji (13 a ne 31). Na ovaj način MC će sam sračunati heksadecimalnu vrijednost signala kod koga je čvor 1 najveće a čvor 4 najmanje težine.75.2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Prozor sa parametrima pobudnog generatora je prikazan na slici 2. U tom trenutku vrednost binarnog signala se promeni sa 1 na 0. Svakih 20ns smanjuje se vrednost oktalnog signala za 1 sve dok ne postane manji ili jednak 3. Pokrenite tranzientnu analizu. Đurđević. Pogledajte kako je definisan mešoviti izvor signala (+0ns 17.3.74. M.4) koji u heksadecimalnom zapisu predstavlja izlaz pobudnog generatora moguće je lako proveriti da li je generator tačno definisan.M. Rezultat je prikazan na slici 2.75.Videnović-Mišić. Prilikom definisanja heksadecimalnog signala u zagradi o tome treba voditi računa. 76 . Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora.73. D.76. Slika 2. U Y Expression polje upišite hex(1.). Ukoliko pogledamo signal hex(1.3. Prisetimo se kako je definisan heksadecimalni generator: Početna vrednost izalaza generatora je F. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok me postane manja od 2. ne menja ga) dok vrednost oktalnog signala smanjuje za 1 itd. Rezultat tranzijentne analize –prikaz heksadecimalnog signala • Napravite binarni i oktalni signal u jednom generatoru sledećeg ponašanja: u 0ns vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog 7. Slika 2.

3. Pokrenite tranzijentnu analizu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Prozor tranzijentne analize mešovitog generatora Slika 2. Rezultat je prikazan na slici 2.3.M.4). M.77. OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE Podsetićemo se ukratko osnovnih logičkih operacija.Videnović-Mišić.77. D. Ukoliko želimo da MC7 sračuna vrednost oktalnog signala tačno moramo voditi računa o težini pojedinih binarnih signala odnosno moramo ga definisati kao oct(2. Rezultat tranzijentne analize mešovitog pobudnog generatora Na osnovu zapisa u FORMAT liniji znamo da je signal najveće težine u čvoru 1 (kvadratić) dodeljen prvom definisanom signalu (zbog FORMAT=13) odnosno binarnom signalu dok su preostala tri bita dodeljena oktalnom signalu. Đurđević.76. Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 Simbol Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 0 0 0 1 1 Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 1 Funkcionalna tabela A Y 0 1 Logička operacija Simbol 1 0 I Logička operacija ILI Logička operacija NE Funkcionalna tabela 77 . 2.7.

78. NE operacije dok EX-ILI.Videnović-Mišić. Ukoliko detaljnije pogledate menije logičkih kola možete primetiti da je moguće izabrati broj njihovih ulaza (2.M.78..4. slika 2.3. M. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NILI (odnosno NE+ILI) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine nula kako bi se kao rezultat dobila konjuktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je konjuktivan oblik funkcije. D. 78 ..5 ili 9). ILI. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NI (odnosno NE+I) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine jedinica kako bi se kao rezultat dobila disjunktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je disjunktivan oblik funkcije. U digitalnim kolima se baferom još i unose dodatna kašnjenja kako bi se eliminisale pojave hazarda.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI NI A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 Logička operacija NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-ILI Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 1 Bitno je znati sledeće: • da logička kola I+NE ili ILI+NE ili NI ili NILI predstavljaju potpun skup operacija odnosno skup operacija pomoću koga se može izraziti bilo koja logička funkcija. U tim formama jasno možete prepoznati I. • da prilikom minimizovanja funkcije pomoću Karnoovih mapa konačan izgled funkcije je prikazan ili kao proizvod zbira promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (konjuktivna forma) ili kao zbir proizvoda promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (disjunktivna forma). Osim logičkih operacija koje smo pomenuli postoji i komponenta bafer čiji je zadatak da idealno izoluje dva dela električnog kola (ne vide jedan drugog već samo bafer) a da informacija i dalje teče od jednog do drugog izolovanog dela kola. Đurđević. Pomenute logičke operacije kao logička kola se u MC7 nalaze u meniju Components  Digital Primitives  Standard Gates  . EX-NILI zakonitosti morate sami uočiti i izvršiti dodatnu minimizaciju. slika 2..

Osnovna logička kola u MC7 Primer: Stižu izbori • Napravimo jednostavnu kombinacionu mrežu koja implementira demokratski princip glasanja na izborima. • Prvi korak prilikom sinteze kombinacione mreže je opisati detaljno kako želimo da mreža radi ali ovaj put ne rečima što je već urađeno već u formi tablice.C) čiji rezultat ne zavisi od prethodnih stanja (npr. Izvršite minimizaciju ove funkcije obuhvatanjem minimalnog broja što je moguće većih površina jedinica (jer se funkcija realizuje isključivo sa NI kolima).80.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. slika 2. A B C Y 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 Slika 2. Ukoliko bilo koja dva glasača daju svoj glas za određenu opciju (1 ili 0) tada bi na izlazu ove kombinacione mreže morala biti vidljiva njihova odluka (Y= 1 ili 0). • Unesite funkciju Y u Karnoovu mapu od 8 polja. Ne zaboravite da usporite proračun MC7 kako bi mogli da sebi date vremena za proveru mreže koju ste napravili.B. Đurđević. Konačan oblik funkcije u obliku Boolean algebre je Y=AB (od površine I) +BC (od površine II) +AC (od površine III). kako bi se funkcija realizovala sa što manjim brojem logičkih kola i samim tim mreža bila jednostavnija i jeftinija. Broj ulaza u mrežu mora biti neparan kako bi bio princip većine mogao da se sprovede.Videnović-Mišić. Pristup sa Karnoovim mapama je jednostavniji i brži te ćemo funkciju minimizovati na ovaj način. Recimo da su na izbore izašla sva tri glasača (A. D. B. slika 2.80. Površine moraju biti građene od 1 ili 2 ili 4 ili 8 polja. Na slici 2.78. su prikazane obuhvaćene površine (I.M.79. II i III). Minimizacija funkcije se može realizovati primenom osnovnih zakonitosti Booloean algebre ili grafičkim postupkom pomoću Karnoovih mapa. U ovom obliku funkcije mogu se jasno uočiti logičke operacije (disjunktivna ili konjuktivna forma). 79 . C) u jednoj maloj zemlji. M.79. Realizujte ovu mrežu sa NI logičkim kolima. prethodnih izbora) već samo od trenutne volje glasača. digitalnim prekidačima na ulazu i LED diodama u kontrolnim tačkama. Demokratski princip većine prikazan na primeru tri glasača u formi tablice Funkcija Y je funkcija tri promenljive odnosno Y=f(A. odnosno funkciju Y zaista treba realizovati kombinacionom mrežom koja ima tri ulaza. odnosno broj polja u površini mora biti stepen dvojke. • Drugi korak podrazumeva minimizovanje funkcije.

slika 2.81. D.81..80. Izborom ovog modela ponašanja logičkog kola u vremenu smo smatrali da je logičko kolo idealno odnosno da nema nikakvog kašnjenja kroz njega jer nas u ovom slučaju ne interesuju hazardi već samo osnovno a to je logika mreže.Videnović-Mišić.M. Za TIMING MODEL odaberite od ponuđenih modela D0_GATE. prikazan na slici 2. U MC7 NI kola se nalaze u Components  Digital Primitives  Standard Gates  Nand Gates  . što su u ovom slučaju NI kola. De Morganovi zakoni .82. Đurđević. četvrti korak je realizacija funkcije u MC7. 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. • Isključite prikaz naziva komponente na ekranu. Da bi funkciju Y izrazili isključivo pomoću NI logike neophodno je primeniti dva zakona Boolean algebre: 1. dobija se sledeće • Poslednji. Prilikom postavljanja logičkog kola na željeno mjesto na radnoj površini se otvara prozor sa parametrima logičkog kola. Iz oblika funkcije prilagođenog NI logici vidimo da su potrebna 3 dvoulazna i jedno troulazno NI kolo. Slika 2.. M. – Demokratski princip većine prikazan na primjeru tri glasača u formi Karnoove mape • Treći korak je prilagođenje minimizovane funkcije logičkim kolima koja su nam na raspolaganju. Princip većine realizovan u MC7 80 .

81. Dodajte pobudni generator Stim1 sa parametrima koji su prikazani na slici 2. d(B). Đurđević.82. slika 2. U ovom slučaju ćemo promene vrednosti ključnih signala posmatrati na LED diodama stoga unos d(A). • U Text modu označite tačke od interesa. M.B. slika 2.M. • Spojite žicom digitalne prekidače i logička kola kao što je prikazano na slici 2..81. Njihov zadatak je da nam jasno stave do znanja kakve su vrednost signala u tačkama od interesa. Pokrenite tranzijentnu analizu. u ovom zadatku nije neophodan (a mi ga radimo zarad vežbe i novog zadatka). U prozor sa parametrima tranzijentne analize unesite vrednosti prikazane na slici 2. Da bi imali dovoljno vremena da tokom tranzijentne analize ležerno izmenjamo vrednosti ulaznih promenljivih i proverimo ispravnost kola koje smo napravili neophodno je usporiti MC sa Animate Options i dodatnim pobudnim generatorom.81. Ukoliko ne želite da se u šemi vidi naziv komponente selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola Postupak ponovite za preostala 2 dvoulazna NI kola i jedno troulazno NI kolo.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. • Izborom opcije Components  Animation  LED izaberite LED diode. Zbog toga su LED diode postavljene kao na slici 2.81. • Da bi proverili ispravnost mreže neophodno je proći kroz sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih (A. Povežite dvoulazna NI kola na troulazno NI kolo. D. Šta nas interesuje? Kako glasaju glasači i kakav je rezultat njihovog glasanja. Ovo je izuzetno bitno jer MC prilikom definisanja Y Expression (desnim klikom) omogućava samo prikaz digitalnih stanja čvorova označenih brojčano ili tekstom . 81 .84.C).. Unesite tri digitalna prekidača. Uklonite naziv LED dioda iz šeme (selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show). Duplim klikom na prekidač se otvara prozor sa njegovim parametrima. U tekstu zadatka je navedeno da se u ovom slučaju ta provera izvršava pomoću digitalnih prekidača.83.

M. Pokrenite tranzijentnu analizu ponovo. Sa OK potvrdite unos. Promena ulaznih signala se realizuje pomoću digitalnih prekidača klikom na njihov simbol stoga način funkcionisanja mreže koju smo napravili moramo proveriti direktno iz šeme nakon pokretanja tranzijentne analize.Videnović-Mišić. LED diode i podešavanje Animate Options). 82 . Đurđević. Ispitajte mrežu promenom vrednosti ulaznih signala i izlaznog signala.84. jer promene signala od interesa vidimo na LED diodama. Varijacija na temu . Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola U ovom zadatku prozor sa vremenskim oblicima signala nije neophodan. Ukoliko pogledate tabelu funkcionisanja ovog uređaja. Šta uočavate? Da li ste bili dovoljno brzi? Neophodno je dodatno usporiti MC sa Animate Options. D. Unesite vrednost Time Delay=0.83.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.M.1. Primećujemo da je signal C duplo brži (duplo manje periode) od signala B koji je duplo brži od signala A. Opcijom Windows u prvi plan dovedi šematski prikaz mreže.79. Odaberite opciju Wait For Time Delay. Prozor sa parametrima tranzijentne analize Opcijom Run pokrenite analizu. slika 2.Stižu izbori Prilikom analize funcionisanja mreže možemo primeniti drugi pristup prilikom generisanja ulaznih promenljivih pažljivo programiranim pobudnim generatorima na ulazu. videćete da postoji 8 različitih kombinacija ulaznih promenljivih za koje morate ispitati vrednost izlaza mreže. Na taj način se izbegavaju digitalni prekidači (izbegavajući na taj način dodatni pobudni generator. Pokrenite Animate Options. Slika 2.

. slika 2. slika 2. Podesite parametre tranzijentne analize u skladu sa periodama pobudnih generatora (Time Range=40ms. Rezultati su prikazani na slici 2. Da li mreža funkcioniše kao što je predviđeno? 83 .C)). • Pokrenite tranzijentnu analizu.Videnović-Mišić.87.M.B.85.define CSTIM . Princip većine realizovan u MC7 sa digitalnim pobudnim generatorima umesto digitalnih prekidača i LED dioda • Isprogramirajte ulazne digitalne pobudne generatore npr. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Iz prethodno nacrtane šeme obrišite sve nepotrebne komponente (digitalne prekidače. Đurđević. LED diode) i unesite tri digitalna pobudna generatora. M. Prozor sa parametrima tranzijentne analize •Odaberite Analysis  Transient.86. hex(A.define ASTIM +Label=startA +0ns 0 +20ms 1 +40ms GOTO startA -1 TIMES Slika 2. Slika 2.86.85.define BSTIM +Label=startC +Label=startB +0ns 0 +0ns 0 +5ms 1 +10ms 1 +10ms GOTO startC -1 TIMES +20ms GOTO startB -1 TIMES .

D.Videnović-Mišić.M. M. Đurđević. Rezultat tranzijentne analize 84 .87.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful