UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA ENERGETIKU, ELEKTRONIKU, TELEKOMUNIKACIJE KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

mr Mirjana Videnović Mišić Dejan Krstić

Milko Đurđević

INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI
Protel 99SE MicroCap 7
-SKRIPTA-

NOVI SAD 2007

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Predmet Inženjerski alati u elektronici slušaju studenti Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu, na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, u 3. semestru na smeru Mikroračunarska elektronika. Predmet je koncipiran kao uvod u osnove rukovanja softverskim alatima koji se koriste za projektovanje, modeliranje, simulaciju i ispitivanje električnih kola kao i za dizajn i izradu gotovih štampanih ploča. Tokom kursa se radi u dva osnovna programska paketa namenjena tome: Protel kompanije Altium (verzija 99SE) i MicroCap kompanije Spectrum Software (verzija 7). Za savladavanje rada u ovim programskim alatima nije neophodno nikakvo prethodno poznavanje ovih alata, već samo osnove korišćenja kompjutera u Windows-ovom okruženju. Ova skripta je nastala sakupljanjem prepiski i materijala koji je korišćen na laboratorijskim vežbama školske 2006/07. i beleškama studenata, te kao takva ona predstavlja objedinjeno štivo za praćenje vežbi i polaganje ispita iz ovog predmeta. Mnoštvo slika i ilustracija bitno olakšavaju razumevanje i usvajanje izloženog gradiva. Autori se zahvaljuju svima koji ukažu na određene nedostatke ili greške prilikom štampe teksta. Sve nejasnoće i primedbe možete poslati autorima na mirjam@uns.ns.ac.yu.

U Novom Sadu, novembar 2007. Autori

2

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

SADRŽAJ:
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU 1. PROTEL
Uvod u programski paket Protel 99SE Vežba 1 – PIC programator (JDM interfejs) 1.1.1 Izrada električne šeme za PIC programator 1.1.2.Izrada PCB-a za PIC programator Vežba 2 – Bežični mikrofon 1.2.1. Izrada električne šeme za bežični mikrofon 1.2.2. Izrada PCB-a za bežični mikrofon str. 4 str. 6 str. 6 str. 17 str. 22 str. 22 str. 32 str. 2

1. MICROCAP
2.1. Uvod u programski paket MicroCap 7 2.2. Osnovna linearna kola sa OP 2.2.1. Invertujući pojačavač 2.2.2. Neinvertujući pojačavač 2.2.3. Jedinični pojačavač 2.2.4. Diferencijalni pojačavač 2.3. Zadaci (upotreba simulatora 7) 2.4. Analize u MicroCap 7 2.4.1. DC analiza 2.4.2. AC analiza 2.4.3. Tranzijentna analiza 2.5. Uticaji na prenosnu karakteristiku 2.5.1. Uticaj neidealnosti OP na prenosnu karakteristiku OP 2.5.2. Uticaj Voff na prenosnu karakteristiku 2.5.3. Uticaj Vos na prenosnu karakteristiku 2.5.4. Uticaj R1 (IBIAS) na prenosnu karakteristiku 2.5.5. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP 2.6. Pojačavačka kola 2.6.1. Položaj mirne radne tačke stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.2. AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.3. Microcap analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.6.4. Microcap AC analiza stepena sa zajedničkim emiterom 2.7.Kombinacione mreže 2.7.1. Signali u digitalnim elektronskim kolima 2.7.2 Digitalni pobudni generatori (Stimulus Generators) 2.7.3. Osnovne logičke operacije str. 36 str. 39 str. 40 str. 41 str. 41 str. 42 str. 43 str. 45 str. 45 str. 45 str. 46 str. 46 str. 46 str. 47 str. 50 str. 50 str. 51 str. 54 str. 54 str. 56 str. 60 str. 66 str. 68 str. 68 str. 71 str. 76

3

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

GLAVA 1. PROTEL
Programski paket Protel firme Altium1 nastao je sredinom devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za dizajn i izradu štampanih pločica. Na svom početku postojanja nije imao izgled kakav danas poseduje, niti se pojavio pod imenom koji danas ima. U početku su postojala dva odvojena programa od kojih je jedan bio za izradu shema električnih kola (Schematic Editor), a drugi za prenos tih shema i izradu u tzv. PCB 2 oblik (PCB Editor). Svojom verzijom Protel firma Altium objedinjuje ta dva programa u jedan programski paket koji sada predstavlja jedinstveni alat za izradu štampanih pločica od sheme do gotove štampane pločice. Pored Protel-a pojavili su se i još uvek se pojavljuju i drugi programski alati drugih firmi koji služe istoj svrsi, međutim Protel je ostao kao jedan od, u potpunosti, zaokruženih programskih alata namenjenih projektovanju, dizajnu i izradi štampanih pločica zajedno sa svojom velikom bibliotekom elemenata koji se koriste u tom cilju i više nego funkcionalnim interfejsom za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu. Od verzije Protel 99SE koja je objavljena u nekoliko Service Pack-ova (tačnije od SP1 do SP6) do danas su se razvile još verzije Protel DXP (verzija 2004) i najnovija verzija Altium Designer 6 (verzija 2006) počev od koje Protel više ne nosi svoj stari naziv.

UVOD U PROGRAMSKI PAKET PROTEL 99SE
U katalogu proizvođača ili pretragom na internetu možete pronaći data-sheet 3 svake komponente odnosno podatke o komponenti: simbol, kritični parametri komponente, kućište u koje je upakovano, dimenzije kućišta, raspored nožica na komponenti, koju funkciju obavlja svaka od tih nožica i sl. Ako imate shemu, komponente i njihov tehnički opis koji znate da protumačite, vi onda imate osnovno znanje za pravljenje uređaja, jer znate kako da povežete komponente. Međusobno povezivanje komponenti očigledno se ne može vršiti u vazduhu već nam je potreban medijum koji će to sve povezati. Kakav medijum? Čvrst, minimalne zapremine i provodan. Rezultat toga je vitroplast odnosno ploča tankog izolatora čije su obe strane prekrivene provodnim materijalom (bakrom). Šta je naš zadatak tokom učenja Protel-a? Zadatak je kako na vitroplastu (p)ostaviti provodne površine samo tamo gde mi želimo. Provodne površine predstavljaju veze između komponenti kao i njihovih footprint4-ova (lemna mesta) koji su potrebni svakoj komponenti da bi se mogla montirati na štampanu ploču. Takođe je moguće na štampanoj ploči napisati dodatne podatke o komponentama odnosno o njihovim nazivima ili vrednostima kao i o samoj shemi na ploči (šta predstavlja, autor, datum...) Da bi zaštitili štampanu ploču od daljeg procesa oksidacije kao i od fizičkih oštećenja nanosi se sloj stop-laka koji ima dodatnu ulogu da spreči razlivanje lema po štampanoj ploči i vezama. Što je štampana ploča složenija to je i broj slojeva, a samim tim i broj maski sve veći. STRUKTURA I PRINCIP RADA PROTEL-a Pod jednim krovom Design Explorer stavljeno je više manjih programa: - Schematic Library - Schematic Editor - PCB Library - PCB Editor Kako Protel funkcioniše najbolje prikazuje sledeći dijagram toka procesa realizacije projektnog zadatka koji se postavlja pred inženjera (slika i). Ne samo da su svi programi pod jednim krovom, već su i svi delovi projekta na istom mestu unutar projektne baze podataka *.ddb (Design Data Base), shema *.sch (Schematic), štampana ploča *.pcb (Printed Circle Board), biblioteka komponenti *.lib (Library), biblioteka futprintova *.lib (Library), NET lista *.net (Net List). Prednosti ovakvog načina organizacije su: - pokretanjem jednog programa na raspolaganju su svi programi koji su nam potrebni da dođemo do konačnog proizvoda, a to je štampana ploča, - svi dokumenti nastali u pojedinim fazama rada kao i alati koje koristimo u radu sa njima su na jednom mestu,
11 2

Više informacija možete naći na www.altium.com engl. printed circuit board – štampana pločica 3 engl. datasheet – tehnički opis (specifikacija) 4 engl. footprint – otisak štampe elementa na pločici

4

U prilogu je takođe urađen i jedan projekat.čuvanjem u okviru jedne baze podataka isključena je mogućnost da se deo projekta izgubi. 5 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI . ako želimo da zaštitimo naš projekat od radoznalih pogleda moguće ga je zaštititi šifrom tako da su podaci dostupni samo nama ili određenoj grupi ljudi. M.Videnović-Mišić. Princip rada Protel-a U cilju razumevanja programskog paketa i samog postupka kojim ćemo od početne šeme odnosno crteža na papiru doći do konačnog rezultata odnosno do izgleda naše štampane pločice. analiziraćemo i uraditi dve vežbe. CRTEŽ NA PAPIRU SHEMATSKI PRIKAZ PCB PRIKAZ ŠTAMPANA PLOČICA NETLIST SCHEMATIC EDITOR PCB EDITOR SCHEMATIC LIBRARY PCB LIBRARY Slika i. D. Đurđević.M.

linija sa alatima .htm). Slika 1.M. Osnovni delovi radnog okruženja su: • Standardni delovi Windows aplikacija (naslovna linija. proverite da li je u polju Design Storage Type upisano: MS Access database.PIC programator (JDM interfejs. upišite ime novog projekta (PIC Programator). izrada ovakve elektronske minijature jedva da se može nazvati projektom u pravom smislu te reči jer se sastoji od svega nekoliko komponenata i ona je odabrana kao prvi primer samo zato što je teško naći jednostavniji uređaj koji ima neku korisnu primenu.1. PIC 16F627. Đurđević. odnosno deo intefejsa koji je zajednički za sve delove ovog programskog paketa. Ručno nacrtana šema Slika 1. Ova opcija je upisana po „difoltu“ ali ako ste je u međuvremenu izmenili. slika 1. Na osnovu ove improvizovane šeme potrebno je napraviti štampanu pločicu. obavezno je odaberite klikom na strelicu sa desne strane ovog polja. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1 – Crtanje električne šeme na papiru Kao i obično.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 1 .Videnović-Mišić. Nakon programiranja. Korak 4 – Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru Baza podataka koju ste upravo napravili je za sada prazna. Prvi dokument koji će ući u njen sastav je električna šema.1. Cilj je omogućiti programiranje najpopularnijih tipova jeftinih i moćnih integrisanih kola tipa “sve na jednom mestu”. pločica je isprojektovana da predstavlja interfejs između mikrokontrolera i serijskog porta računara. Jens Dyekar Madsen) Vaš prvi projektni zadatak će biti generisanje fajla za izradu štampane ploče (odnosno PCB-a . Pločica je serijskim portom povezana sa računarom na kome se nalazi softver namenjen za programiranje mikrokontrolera tj. U stvari.com/picprojects.) • U dijalog boksu koji se pojavljuje (slika 1. • U polju Database File Name.2. Princip rada ovog programatora je sledeći: PIC mikrokontroler koji želimo isprogramirati stavimo u 18-pinsko podnožje na pločici.toolbar) • Explorer • Glavni prozor (Design Window) Korak 3 – Kreiranje novog projekta Potrebno je napraviti novu bazu podataka u kojoj će biti smešteno sve što je vezano za vaš novi projekat.2. Da biste ga otvorili odaberite: File  New  Schematic Document (slika 1. • Kliknite na taster Browse u polju Database Location i odaberite lokaciju gde će biti sačuvana vaša nova baza podataka (E(ili F):\Projekti). sve počinje na brzinu nacrtanom skicom na papiru.1. D. Pokretanje Protela Korak 2 –Pokretanje Protela Kliknite dva puta na ikonu na Desktopu da biste pokrenuli Protel (Design Explorer). Da biste je nacrtali potrebna vam je prazna radna površina i pokrenut odgovarajući program (Šematik Editor).Programmable Intelligent Computer). linija menija. Drugim rečima potrebno je otvoriti novi dokument u Šematik Editoru. M.4). na primer: PIC 16F84. opcija New Design ne postoji pa u tom slučaju treba kliknuti na File  New. Pred vama se otvara radno okruženje Protela (za sada prazno). 6 .Printed Circuit Board) “programatora“ PIC mikrokontrolera (PIC . Odaberite File  New Design (Ukoliko nijedan projekat nije trenutno otvoren. mikrokontroler skinemo sa pločice programatora i stavimo u podnožje njegovog originalnog kola. slika 1. PIC 16F628 itd (http://www.ke4nyv. 1.3).1.

Đurđević.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.5. PCB Editor. Explorer 7 . Kao što primećujete. kliknite dvaput na istu ikonu i pred vama će se otvoriti dokument sa praznom radnom površinom spremnom za rad.4.Sch  Rename  upišite “SHEMA”.M. Kreiranje novog dokumenta Slika 1. Editor Šematik Biblioteka). Preimenovanje novog dokumenta Na kraju. slika1.7. Kreiranje novog projekta Sada se u glavnom prozoru (desna polovina ekrana) nalazi ikona koja simbolizuje novi dokument (slika 1. Dodelite mu novo ime (ukoliko to niste već uradili neposredno nakon otvaranja novog dokumenta): kliknite desnim tasterom miša na ikonu Sheet1. Editor PCB biblioteka.3. Slika 1. Prazan Šematik dokument Slika 1.Videnović-Mišić. Slika 1. M. Bitno je napomenuti da svaki od tih programa prikazuje svoje menije i alate. dodati su novi meniji i alati.6. sadržaj linije sa alatima i linije sa menijima su izmenjeni tj.5). D. To se dešava svaki put kada pokrenete neki program iz Protelovog paketa (Šematik Editor.6.

12. korišćenjem opcije Filter (ili Mask) i džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) u selektovanoj biblioteci pronaći traženu komponentu (npr. Glavni prozor je sada radni sto na kome možete imati gomilu otvorenih fajlova a da vam njihova organizacija i kretanje kroz njih uopšte ne predstavlja problem (za to služe tabovi ili u slučaju više otvorenih dokumenata strelice). *. Slika 1. Đurđević.9). Prikaz sadržaja selektovanog foldera Slika 1. Duplim klikom otvaramo dokument i njegov program Radno okruženje – Kontrol panel (Browse Sch) Na slici 1.8). Radno okruženje – Glavni Prozor (Design Window) Igra višestruku ulogu: prikazuje sadržaj selektovanog foldera u Exploreru (slika 1.M. kopiranje i sl. a klikom na taster Add/Remove možemo dodavati ili brisati biblioteke sa spiska. Moguće je znajući deo imena komponente. • omogućava brz pristup komponentama. • je direktna veza korisnika sa dokumentom na kojem radi. • Klikom na ikonicu u gornjem levom uglu može da se sakrije ili ponovo prikaže površina Explorera.7) je da prikaže sve postojeće dokumente jedne baze podataka (*. • nema jedinstven izgled već zavisi od tipa otvorenog dokumenta. U srednjem delu su izlistane sve komponente selektovane biblioteke a ispod liste je grafički prikaz trenutno odabrane komponente. duplim klikom na dokument koji vas interesuje automatski otvara program specijalizovan za rad sa njim (slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Radno okruženje – Explorer • Namena ovog dela radnog okruženja (slika 1. slika 1.9.). Najčešći tipovi dokumenata koje ćemo videti u Exploreru a pripadaju bazi podataka projekta su *.. Taster Find služi za pretragu komponenti u više biblioteka zadavanjem određene lokacije.10. Slika 1. Kontrol panel 8 . AN* za lakše pronalaženje simbola za antenu). Pojavljuje se čim otvorite neki dokument odnosno neki od alata Protela.8.Ddb) kao i njihov međusobni odnos i hijerarhiju.lib.11. U gornjem delu (Browse) je lista aktivnih biblioteka. Ako se neka komponenta želi izmeniti u toku rada selektujemo je a zatim kliknemo na taster Edit. Tasterom Browse se mogu pretraživati komponente u zadatoj biblioteci. • Radi na principu Windows Explorera (u glavnom prozoru je prikazan sadržaj koji odaberete u exploreru.sch. Tasterom Place komponenta se može spustiti direktno u šemu. Program se prebacuje direktno u Editor Biblioteka i postavlja komponentu u prvi plan nakon čega se unesu željene izmene.Videnović-Mišić. M. slika 1.10. je prikazan Kontrol panel Šematik Editora koji: • se nalazi na kartici iza explorera.. D. *. *. isto je kretanje kroz fajlove.net.pcb.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. U ovom slučaju to je samo jedna biblioteka Miscellaneous. Đurđević. 3. Kliknite na dugme Add/Remove. 5.1. Sadržaj biblioteke je izlistan u levoj polovini ekrana. Kliknite na Tab Browse Sch da biste prikazali Kontrol panel. Slika 1. 4.ddb Ukoliko navedena biblioteka trenutno nije prisutna u spisku učitanih biblioteka. D.12.Pretraga komponenti opcijom Find Korak 5 – Učitavanje potrebnih biblioteka Ako pogledajte skicu sa početka ove vežbe.13.11.Videnović-Mišić. U dijalog boksu koji se pojavljuje pronađite a zatim kliknite na traženu biblioteku da biste je označili (gornja polovina prozora). slika 1.13): 1. Pretraga komponenti opcijom Browse Slika 1. M. Kliknite na dugme Add i odluku potvrdite pritiskom na OK. Učitavanje potrebne biblioteke simbola 9 . 2.M.lib koja se nalazi u istoimenoj bazi podataka. pratite sledeće korake da biste je učitali (slika 1. Njena tačna lokacija je: C(ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. videćete da su vam za crtanje šeme potrebne samo 4 različite komponente: • 9-to pinski konektor za serijsku vezu • Otpornik (2 komada) • 18-to pinsko DIP podnožje • Priključak za napajanje Da biste komponente postavili na radnu površinu potrebno je u Kontrol panelu prvo učitati biblioteke u kojima se one nalaze.

D.14. prevrni duž ose y – taster y) ili da joj izmenite atribute (oznaka. M.M.i y.ose (lik u ogledalu).Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Korak 6 – Postavljanje komponenata U ovom koraku je potrebno iz biblioteke uzeti odgovarajuće komponente (odosno njihove simbole) i rasporediti ih po radnoj površini. Flip Vertical. komponentu možete još u toku postavljanja da rotirate (Spacebar). Time ste omogućili njeno ”prenošenje“ do radne površine u glavnom prozoru.-Tab). Da bi na električnoj šemi imao istu orijentaciju kao i na skici. • Drugi način je dupli klik na komponentu i već je možete postaviti na šemu. “prevrni“ duž ose x – taster x. preslikate kao lik u ogledalu (Flip Horizontal. Izmene “u letu” Tasterima: Spacebar (prazan razmak). x. odabran je tip koji ima oznaku RES2. u toku postavljanja je “prevrnut” duž x. Đurđević. futprint. U jednoj operaciji kopiranja postavljene su dve komponente jedna za drugom.14. Slika 1. boja itd. To možete uraditi na sledeće načine: • Kada komponentu pronađete na spisku u Kontrol panelu kliknite na nju da biste je označili a zatim kliknite na taster Place. Postavljanje otpornika 10 . Svakim sledećim pritiskom na levi taster miša u šemu će biti postavljena po jedna kopija komponente. vrednost. Desnim tasterom miša prekidate operaciju. Postavljanje konektora Simbol konektora serijske veze je pronađen u biblioteci simbola pod imenom DB9. Desnim tasterom miša prekidate ovu operaciju. slika 1. Postavljanje konektora Postavljanje otpornika Od tri simbola za otpornik koji postoje u učitanoj biblioteci.15. y i Tab. Slika 1.

17.16.Videnović-Mišić.17. Kada odaberete odgovarajuću ikonu u Wiring Toolbar-u. Kao što se vidi na slici 1.16). 11 . portovi za napajanje se veoma često koriste zato što znatno doprinose preglednosti dokumenta. isto kao i ostale komponente. pre nego što postavite Power Port. Mi ćemo kao simbol za VCC koristiti kružić (Circle). Đurđević. D. M. Oni označavaju međusobno udaljene tačke u kolu koje su električno povezane (na istom potencijalu). U ovom primeru to su Power Port: VCC i GND.M. kliknite na taster Tab na tastaturi kako biste portu dodelili ime i atribute koji određuju njegov izgled. kao što je prikazano na slici 1. Slika 1. Iskorišćena je činjenica da računar simbole i odgovarajuće futprinte povezuje samo preko brojeva koji su pridruženi pinu (simbol komponente) odnosno padu (fotprint komponente). Postavljanje priključka za napajanje Postavljanje simbola portova za napajanje Iako nisu obavezni deo šeme. možete rotirati pomoću tastera Space. Postavljanje 18-to pinskog konektora Postavljanje priključka za napajanje Priključak za napajanje se postavlja na isti način kao i prethodne komponente. u ovu svrhu je iskorišćen element pod nazivom CON2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje podnožja za IC kolo U Editoru PCB biblioteka postoji futprint (odnosno otisak komponente na PCB-u) za 18-to pinska IC kola (DIP 18) ali u Editoru Biblioteka Simbola nema simbola za odgovarajuće prazno podnožje. To omogućava da umesto komponente sa simbolom podnožja iskoristimo bilo koju komponentu sa 18 izvoda (u ovom slučaju to je konektor sa oznakom CON18. Slika 1. Pri postavljanju. portove. Zato je ovde izveden mali trik da bi se izbeglo pravljenje nove komponente. a kao simbol za GND liniju (Bar).

Kada na ovaj način postavite i poslednji segment jedne veze. kursor će promeniti oblik u krstić što znači da možete početi sa “ožičavanjem“. Slika 1. Postavljanje simbola portova za napajanje Korak 7 – Crtanje veza Povezivanje se vrši alatom Place Wire iz palete sa alatima Wiring Tools. 12 . ponovo kliknite na isti taster da biste “polomili“ liniju.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. biće obrisan poslednji pravolinijski segment.Videnović-Mišić. Crtanje veza U toku postavljanja veze • Ako u toku povlačenja veze pritisnete taster Delete na tastaturi. Kada želite da promenite smer kretanja. Posle ovoga. U tom trenutku završavate postavljanje žice. Prilikom povezivanja komponente žicom program sam signalizira korisniku gde je „topli“ kraj pina simbola komponente odnosno gde će se povezivanjem komponente i žice napraviti električni kontakt. Postavite kursor u polaznu tačku i kliknite levim tasterom miša. Ako želite da prekinete proces električnog povezivanja komponenti skliknite još jednom na desni taster miša. • Pritiskom na taster Spacebar možete da promenite način postavljanja veze. Đurđević. Ima ih nekoliko i najbolje je da sami odaberete onaj koji vam odgovara. D. Kada kliknete na ovu ikonu.18. Time ćete započeti postavljanje jedne električne veze. alat za ožičavanje je i dalje aktivan tako da možete da nastavite sa povezivanjem drugih komponenata. M. kliknite na desni taster da biste je prekinuli.19. U tom slučaju prevlačenjem žice preko pina simbola pojavljuje se krug u centru kursora.

Stoga te komponente već prilikom postavljanja u šemu imaju upisane obavezne atribute i preostaje vam samo da ih numerišete komandom Annotate.lib Miscellaneous PCB Otpornik 2 RES2 R2 22K AXIAL0. U toj VAŠOJ biblioteci simbola se nalaze najčešće korišćene komponente.R1.lib Footprints.lib Connectors.lib Miscellaneous D Type Konektor DB9 K1 DB9FL Devices. • Kliknite na neki od njih i „odvucite“ ga na novu poziciju da bi vezi promenili oblik.M. kraj i mesta u kojima veza menja pravac. Kliknite dvaput levim tasterom miša na neku komponentu i popunite polja: • Footprint (kućište) • Designator (oznaka sa rednim brojem) • Part Type (vrednost) Ovaj postupak ponovite za sve komponente.AXIAL0. prilikom označavanja komponenti koristi se komanda Annotate (Tools  Annotate). • Kliknite na taster Delete na tastaturi da bi obrisali celu vezu. BC103. potrebno je. Đurđević. Na vezi će se pojaviti markeri koji označavaju početak. Zbog toga upisivanje vrednosti komponente u rubriku Part Type nije obavezno. OP741..lib Miscellaneous PCB Podnožje CON18 IC DIP18 Devices.4 Devices. Biblioteka Designato Part Type Footprint Biblioteka Komponenta Simbol simbola r (oznaka) (vrednost) (kućište) futprinta Miscellaneous PCB Otpornik 1 RES2 R1 2K2 AXIAL0.lib Footprints.20. slika 1.lib Miscellaneous PCB Napajanje CON2 PWR 5V RAD0.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Izmene na postavljenoj vezi (editovanje) Kliknite na električnu vezu da biste je označili. ..4. kako se radi o svega 5 komponenti sve atribute unesite sami.1 Devices. M. R2.). D.4 Devices. U ovom slučaju.lib Footprints. • Postavite kursor na slobodnu površinu pored veze i kliknite levim tasterom miša da bi uklonili markere i/ili potvrdili eventualne izmene oblika.)..Videnović-Mišić. Da biste na osnovu električne šeme mogli da projektujete PCB... • PCB Editor razlikuje komponente na osnovu kućišta (Footprint) i oznake (Designator)..1kΩ..lib Footprints.) Drugim rečima potrebno je definisati atribute svih komponenti. C1. Q1. Menjanje atributa komponenti na gotovoj šemi Upisivanje atributa • Komponente se najčešće ne postavljaju iz originalnih biblioteka već se prethodno iskopiraju u posebnu biblioteku. Korak 8 – Označavanje komponenata Povezivanjem postavljenih komponenti dobićete električnu šemu. Slika 1. koje se tu pripreme za upotrebu (upišu potencijalni futprintovi komponente i njena oznaka) i tek tada koriste. uneti sve podatke neophodne za: • generisanje PCBa (što su futprintovi odnosno otisci komponenti na PCB-u . koristeći podatke iz tabele 1. još u stadijumu crtanja šeme vašeg projekta.1.lib 13 . U praksi. RAD0. • preglednost šeme (redni broj tog tipa komponenti i sl. • kupovinu komponenti (tip komponente ili njenu vrednost .20.

Đurđević. Ovaj futprint otpornika koristite u slučaju da ne planirate da otpornik odlemljujete i pomerate a želite smanjiti površinu PCBa. 1 inč = 1000 mil = 25.3 futprint ali je pri tom nožice otpornika potrebno saviti odmah nakon izlaska nožica iz tela otpornika podvrgavajući ih tako velikom mehaničkom naprezanju. narodi koji koriste taj sistem jedinica su na njih imali ključni uticaj. Duplim klikom na naziv AXIAL0.4 mm 100 mil = 2. 14 .21. To su milimetri i mili (milsi). Deo naziva AXIAL pokazuje da je otpornik montiran aksijalno na štampanu ploču odnosno da je telo komponente paralelno sa pločom. Tipični fotprintovi se nalaze u biblioteci PCB Fooprints.lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. Njena tačna lokacija je: C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb.21.4 se dobija slika ovog futprinta u glavnom prozoru. • Futprint otpornika AXIAL0.ddb. Razlog za to je sledeći. U momentu kada su postavljani standardi. Ovaj futprint se najčešće koristi kao futprint otpornika. Šta je mil? To je skraćenica za mili inch odnosno hiljaditi deo inča. Početni razvoj integrisanih elektronskih kola se odigrao u SAD-u gde su inči. Radna površina biblioteke futprintova U ovom slučaju Kontrol Panel prikazuje sve futprintove koji se nalaze u toj biblioteci (strelice i vertikalna skrol linija omogućavaju šetanje kroz biblioteku futprintova). Polje Mask omogućava. lokalna izmena padova futprinta (Edit i Jump) i automatsko unošenje tih izmena u trenutno otvorenom PCB dokumentu (UpdatePCB). Radni prostor Protela nakon otvaranja Advpcb. Otvorili smo PCB biblioteku što se može videti u nazivu Kontrol Panela aktiviranog programa (Browse PCBLIB).ddb bazu podataka.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Tabela 1. nasleđeni sistem jedinica. ukoliko znate deo naziva futprinta. stope.Videnović-Mišić. uklanjanje futprinta iz biblioteke (Remove).Drugim rečima udaljenost padova (lemnog mesta komponente) u futprintu komponente se izražavaju u milima. D. U glavnom prozoru trenutno je prikazana selektovana komponenta. M. Dodatne opcije koje se nalaze u Kontrol Panelu PCB biblioteke su: promena imena futprinta (Rename). Korišćene komponente i njihovi atributi Smisao naziva pojedinih futprintova Pre svega.ddb • Opcijom File  Open otvorite Advpcb. upotrebom džoker znakova * (zamenjuje više simbola) i ? (zamenjuje jedan simbol) brži pronalazak željenog futprinta.4 Ukoliko u polje Mask upišete AXIAL0. postavljanje futprinta u neki PCB dokument (Place). dodavanje futprinta u biblioteku (Add).62 mm Zašto uopšte uvodimo nove jedinice kada nam je prirodno da računamo sve u milimetrima? Zato što je udaljenost nožica svih standardnih komponenti data u umnošcima mila a ne umnošcima milimetara. da kažemo par reči o jedinicama mere koje se koriste u Protelu.ddb je prikazan na slici 1. Standardnom otporniku takođe odgovara i AXIAL0.4 (voditi računa o velikim i malim slovima u Protelu!!!) u listi komponenti će se naći samo taj futprint.M. milje i sl. Pretraga Slika 1. Broj u nazivu nam daje do znanja da je udaljenost između lemnih tačaka (padova) 400 mil.54 mm 300 mil = 7. 96CON. Ako izmerite udaljenost između nožica standardnog otpornika (1/4W) primetićete da su to vrednosti udaljenosti između padova futpinta otpornika odnosno 400 mil.

Y-Location). Futprint AXIAL0.24a. Slika 1. D. Atributi Pad-a Slika 1. ne radi se o uspravno postavljenom otporniku. pin 1 je obeležen pravougaonim padom.25): oblik (Shape-Round. lokaciju (X-Location. Bez obzira na broj pinova na kućištu. Ukoliko tehnologija izrade PCB-a omogući štampanje Top Overlay sloja korisniku je omogućeno da vidi gde komponenta treba da se zalemi kao i da uoči koji je prostor zauzet od strane otpornika (3D). rupa je na slici prikazana kao svetlo plavi krug unutar sivog prstena).25 Pinovi kućišta DIP18 Slika 1. Futprint DIP18 Na integrisanom kolu sa DIP kućištem postoji polukružni žleb koji nam pomaže da ga pravilno orijentišemo. slika 1. Ono što treba znati je na koji način su raspoređeni pinovi kod komponenti u DIP kućištu. U Protelu. ali se koristi onda kada. pa i preko 40. slika 1.25. kod DIPx futprinta. Rectangle.24b koji po defaultu ima futprint sa oznakom RAD0. Slika 1.i Y-size). moramo komponente gušće spakovati na štampanu ploču. sloju sive boje koji povezuje sve slojeve PCBa. • Futprint 18 pinskog podnožja DIP18 Veliki broj integrisanih kola koristi futprint sa oznakom DIPx (Dual In-line Package). zbog ograničenog prostora. kada ga orijentišemo kao na slici.4 Bitno je pomenuti da su padovi futprinta komponente nacrtani u Multilejeru (MultiLayer).Aksijalni način montiranja otpornika Slika 1.23. što je ređi slučaj.Videnović-Mišić. veličinu rupe za nožicu komponente (Hole Size. slika 1.1 Za razliku od aksijalnog. dimenzije (X.26. postoji i radijalni način postavljanja otpornika. slika 1. pin 1 je u gornjem levom uglu a ostali su raspoređeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu (counter-clockwise). što može biti 4.M. Bitno je primetiti da je u TopOverlay sloju (žutim) nacrtan oblik komponente koja treba da se zalemi između dva pada. Padu je moguće promeniti (slika1.22. gde x označava broj pinova. Đurđević. 14.24c. već o konektoru. 15 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. slika 1.24a) otpornik b) konektor c) futprint U našem slučaju. 6. 8.24. • Futprint napajanja RAD0. Octagonal). M.1.26.

To je poseban tekstualni dokument koji se formira na osnovu informacija unetih prilikom crtanja šeme u Šematik Editoru.29. D. IZRADA PCB-a ZA PIC PROGRAMATOR Korak 1. Iz tog virtuelnog (šematskog) sveta neophodno je preći u svet fizičke predstave PIC programatora tj.Videnović-Mišić. Da bi prilikom učitavanja Net liste u PCB dokument sve prošlo bez greške (All Macros Validated. PCB svet. Da biste napravili novi PCB dokument odaberite: File  New  PCB Document. odnosno da bi PCB Editor pronašao futprintove) neophodno je prije njenog učitavanja u PCB učiniti 16 . Slika 1.30. Đurđević. Kreiranje Net liste Korak 9 – Kreiranje Net liste Električna šema je gotova i sada na osnovu nje treba napraviti ploču sa štampanim vezama u PCB Editoru. Kreiranje novog PCB dokumenta Slika 1.M. PLOCICA) i zatim dva puta kliknite na ikonu da bi se u glavnom prozoru pojavila prazna radna površina.28. 1. Zatvorite ga da bi radni prostor bio uredniji.27 Futprint DB9FL Slika 1. novom dokumentu dodelite neko prepoznatljivo ime (npr. potvrdite odluku sa OK i Net lista će se automatski pojaviti kao novi dokument u sastavu projekta.1. Odaberite: Design  Create Netlist Ako su u dijalog boksu koji se pojavljuje odabrane opcije kao na slici 1.27. Te informacije. Učitavanje potrebnih biblioteka futprintova Radna površina u PCB Editoru je prazna i spremna za unos podataka koji se nalaze u Net listi (mostu između Schematic Editora i PCB Editora). • kako su komponente međusobno povezane. Korak 2. su sledeće: • koji su futprintovi svake komponente i oznaka komponente (jer PCB Editoru ništa ne znači simbol komponente niti njena vrednost).Kreiranje novog dokumenta u PCB Editoru Do sada smo se bavili crtanjem šeme PIC programatora u Šematik Editoru (SHEMA. Kako u istom fajlu nije moguće imati obe predstave vašeg projekta (šematik i PCB) neophodno je otvoriti novi dokument ali sada u PCB Editoru.sch). M. Prvi korak u ovom poslu je kreiranje Net liste.2. Ukoliko se PCB dokument otvorio odmah nakon pokrenute naredbe.28. neophodne za generisanje PCB-a. Slika 1. promena njegovog imena je moguća nakon zatvaranja dokumenta (na ikonici PCB dokumenta pomoću desnog tastera na mišu i opcije Rename promenite ime željenog PCB dokumenta). Preimenovanje novog dokumenta Kao i u prethodnom slučaju. prikazuje futprint za ženski serijski konektor DB9. Ovo je istovremeno i poslednje što je potrebno uraditi u Šematik Editoru.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Futprint serijskog konektora DB9FL Slika 1.

program će po radnoj površini na samo rasporediti futprintove (odnosno otiske komponenti na PCB-u) svih komponenti koje su korišćene u šemi već će i rastegljivim linijama označiti njihove međusobne električne veze..Videnović-Mišić. Tasterom Browse označite Net listu (SHEMA. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen. Učitavanje potrebnih biblioteka Drugi način za učitavanje potrebnih biblioteka je komandom Design  Add/Remove Library. kliknite na taster Cancel. kliknite na taster Add/Remove i potom dodajte potrebne biblioteke (slika 1.\Pcb\GenericFootprints\Advpcb.NET) i unesite je u rubriku Netlist File. D. biblioteke od interesa se moraju naći na listi Libraries u Browse PCB prozoru (Kontrol panelu).ddb) • D Type Connectors. Prazna radna površina PCB editora Slika 1.. Korak 3 .33. Korak 4 – Razmeštanje komponenata i priprema za rutiranje 17 .31. Drugim rečima. ispravite grešku na šemi i ponovite postupak (ne zaboravite da napravite novu Net listu). Slika 1.. Učitavanje Net liste Izveštaj o statusu koji se pritom pojavljuje ključan je za nastavak rada: • Ako Error kolona nije prazna: pročitajte uzrok greške.Učitavanje Net liste Na redu je unos Net liste sa podacima bitnim za fizičku predstavu uređaja (međusobne veze između komponenti kao i njihovi futprintovi).. Odaberite: Design  Load Nets. • Prazna Error kolona i poruka All macros validated su siguran znak da ste na dobrom putu i da možete da nastavite sa radom. M.M.32). korišćeni su futprintovi iz dve biblioteke: • PCB Footprints.32. Đurđević.lib (. Kliknite na taster Execute.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI dostupnim sve biblioteke u kojima se nalaze futprintovi komponenti.lib (. U slučaju PIC programatora.\Pcb\Connectors) Slika 1. Nakon učitavanja Net liste.

• vidljivost rupa na padovima i vijama. U toku premeštanja. Da biste pomerili komponentu odaberite: Edit  Move Component (ili je jednostavno prevucite). slika 1. tokom rada. D.i y-ose (Snap X.34. Component Y) • minimalano pomeranje kursora tokom pomeranja i menjanja objekata i provodnih linija duž x.34. U ovoj kartici se podešava rezolucija vidljivih mreža 1 i 2 (Visible Grid1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika u glavnom prozoru je električna šema uređaja u kojoj su simboli komponenata zamenjeni njihovim futprintovima. • vidljivost sloja koji automatski. M. U ovoj kartici se podešava: • vidljivost pojedinih slojeva (Signal Layers. • merne jedinice u kojima vam program saopštava neke od informacija (Measurement Unit=Imperial. U kartici Options je moguće podesiti: • tip grida (Visible Kind=Lines.ose (ComponentX. uradićemo ga u tehnici jednoslojne štampe sa relativno širokim bakarnim vezama (30 mil). U konkretnom slučaju. 18 . Đurđević.34. x i y možete komponentu da rotirate ili da je preslikate u odnosu na x ili y osu. Dots). • vidljivost veza pojedinih komponenti (Connections). • Promenite vrednosti Snap X. Metric).i y. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 1. Pravila za rutiranje Kako je uređaj veoma jednostavan i nema ograničenja u dimenzijama koje može da nametne upotreba kućišta (kutije).M. U dijalogu: DesignRules na kartici Routing podesite sledeće opcije: • Width Constraint = 30 mil (širina električne veze na PCB-u). ComponentY sa 20mila na10mila. • minimalno pomeranje komponenti duž x. Silkscreen. Vaš zadatak je da ih rasporedite po površini buduće štampane ploče i da odredite pravila za njihovo povezivanje (rutiranje): Podešavanje okruženja Podesite radno okruženje. • selektovanje i definisanje veličine Electrical Grida omogućava postavljanje dodatne (električne) mreže koja će omogućiti električno povezivanje komponenti čiji se pinovi ne nalaze na glavnoj mreži.35. Podešavanje opcija Razmeštanje komponenata Ne postoji neko posebno pravilo vezano za raspored osim što je potrebno paziti da se veze što manje ukrštaju. • Routing Layers  Top Layer = Not Used (za povezivanje komponenti se ne koristi gornji bakarni sloj već samo donji bakarni Bottom Layer sloj). slika 1. Izaberite opciju ToolsLibrary Options. konektor K1 mora da se nalazi na ivici PCB-a da bi mu se omogućio pristup. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mil na 100mil. Visible Grid 2).Videnović-Mišić. Odaberite karticu Layers u prozoru Document Options. prikazuje grešku dizajniranja (DesignRuleCheck Errors). tasterima Spacebar. odnosno opcije kojima određujete šta će biti prikazano na ekranu i kako će se program ponašati u toku razmeštanja objekata. Slika 1. Sa OK potvrdite promenu podataka. Other). ComponentX. Snap Y). Snap Y.

Iscrtavanje granične linije Korak 5 . Neraspoređeni futprintovi Slika 1. Đurđević. M.36. pokušajte ponovo. Odaberite: • Tools  Un-Route  All (uklanjanje svih pethodno postavljenih bakarnih veza) • Pomerite komponente koje su “nezgodno” postavljene • Ponovite rutiranje opcijom : Auto Route  All Korak 6 – Doterivanje izgleda PCB-a 19 . U dijalogu koji se pojavljuje kliknite na taster Route All i sačekajte da program uradi svoj deo posla. U KeepOutLayeru postavite graničnu liniju.M. rutiranja.Rutiranje Vaš projekat je sada spreman za proces generisanja električnih veza između futprintova tzv. Slika 1.37. Odaberite: Auto Route  All. Alatom za crtanje linija definišite površinu proizvoljnog oblika koja obuhvata sve komponente. što je vidljivo kao ljubičasta boja na slici 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Postavljanje granične linije Nakon što ste razmestili komponente i podesili pravila za njihovo povezivanje definišite oblast u kojoj će Protel umesto vas pokušati povezati komponente. Kliknite na tab u dnu ekrana da biste odabrali KeepOutLayer . Slika 1.35.Videnović-Mišić.36. D. Rutiranje pomoću Autorutera Program uglavnom rešava problem sa 100% uspeha već u prvom pokušaju ali ako iz nekog razloga niste zadovoljni izgledom PCB-a.

Đurđević. kada budete zadovoljni rezultatom. Jedno od mogućih krajnjih rešenja Vaš prvi projekat je gotov. D. 20 .38. M. možete da izvedete nekoliko zahvata iz „estetske hirurgije“ i da doradite sitne detalje na Trekovima (bakarnim linijama koje povezuju futprintove komponenti). U tu svrhu iskoristite komande Edit menija: • Move  Move • Move  Drag • Move  Break Track • Move  Drag Track End Slika 1. Naredni korak bi bio njegova realizacija u praksi. To podrazumeva izradu štampane ploče u domaćoj radinosti ili slanje projekta firmi koja se profesionalno bavi izradom štampanih ploča.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na kraju.Videnović-Mišić.

D. Kliknite na: File  New  Schematic Document. engleski microphone.ddb.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI VEŽBA 2 – Bežični mikrofon Prilikom izrade PIC programatora napravili smo folder E(ili F):\Projekti u kome ćemo sačuvati sve što je vezano za naš rad u Protelu. Zumirajte je nekoliko puta pomoću tastera Page Up dok se u krupnom planu ne pojavi pomoćna mreža. slika 1.39. U njemu učitajte potrebne biblioteke simbola (Add/Remove.42(b).lib) nalazi simbol za jedan operacioni pojačavač (Part1/1) on nam ne odgovara jer je LM358 integrisano kolo u čijem se kućištu nalaze dva operaciona pojačavača tj. dva operaciona pojačavača imaju JEDAN LM358 futprint. Đurđević. M.). Novom fajlu dodelite ime (npr. SHEMA) a zatim dvaput kliknite na njegovu ikonu.42(a). slika 1.pdf) situacija je nešto složenija. Iako se u već pomenutoj biblioteci simbola (Miscellaneous Devices. U slučaju integrisanog kola LM358 (http://www.1.ortodoxism.Učitavanje potrebnih biblioteka Kliknite na karticu (Tab) Browse Sch da biste prikazali Kontrol Panel. Simboli svih komponenti osim LM358 se nalaze u C (ili D):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices. Slika 1.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky.42(c). 1. slika 1.Videnović-Mišić. U desnoj polovini ekrana je sada prazna radna površina.2.40).Kreiranje novog dokumenta u Šematik Editoru U okviru ovog projekta otvorite fajl u kome će biti nacrtana šema (slika 1. microphone2. Izabrali smo za crtanje u ovoj šemi npr. Za mikrofon.42(c).M. Potrebne simbole komponente ćete lako pronaći u selektovanoj biblioteci korišćenjem opcije Filter.41. Kreiranje novog projekta Slika 1.. IZRADA ELEKTRIČNE ŠEME ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 – Kreiranje novog projekta Kliknite na: File  New Design. Podesite sledeće opcije. Prazna radna površina Šematik Editora Korak 3 . U pretragu su uključeni džoker znaci (*.. slika 1. LM358 se nalazi u njenoj Protel DOS 21 .39: • Design Storage Type: MS Access Database • Database File Name: fm mikrofon • Database location: E (iliF):\Projekti Slika 1. Od pronađenih biblioteka odaberite i dodajte na spisak bazu podataka Protel DOS Schematic Libraries.40. kao na slici 1. Zbog toga je potrebno opcijom Find pronaći biblioteku u kojoj se nalazi LM358.?) i početna slova naziva komponente na engleskom jeziku. Sledeći korak je otvaranje nove baze podataka odnosno novog Protel projekta.ddb. Imamo dva pogotka: microphone 1 i microphone 2. simbol ćemo pronaći nakon što u Filter polje ukucamo mic*. Kreiranje novog Šematik dokumenta Korak 2 .

lib biblioteci. Napajanje i masa (VCC i GND) se u šemi dovode samo na prvi operacioni pojačavač (Part 1/2) jer drugi operacioni pojačavač (Part 2/2) koji se nalazi u istom kućištu ima sa prvim OP zajedničko napajanje i masu.42(d). (b) Raspored pinova kod LM358 (a) Nađena komponenta MICROPHONE2 (d) Nađena komponenta LM358 22 . D. U polje Filter upišite LM358. Selektujte je. slika 1. slika 1.Videnović-Mišić.M.42(b). M.43. Na ovaj način ste pronašli integrisano kolo LM358 koje u svom sastavu ima dva operaciona pojačavača (Part1/2 i Part2/2). Đurđević. slika 1. i oznake pinova LM358 iz Protelove biblioteke.43. Strelicama Part prošetajte se kroz LM358 integrisano kolo. Ukoliko uporedite oznake pinova LM358 u datasheet-u.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Schematic Operational Amplifiers. uočićete slaganje oznaka i brojeva pinova integrisanog kola. slika 1.

Videnović-Mišić. Nazivi simbola pojedinih komponenti kao i naziv biblioteke u kojoj se nalaze su vidljivi u Tabeli 2. M. D.42. Korišćene komponente i njihovi atributi Komponenta Simbol Biblioteka simbola Designator PartType Footprint Biblioteka 23 . U kućištu komponente LM358 nalaze se dva operaciona pojačavača Korak 4 – Crtanje šeme Koristeći komponente iz Kontrol panela i potrebne alate Šematik Editora nacrtajte šemu.M. Đurđević. Električna šema bežičnog mikrofona Tabela 2. Slika 1.44. U Tabeli 3 su date akcije koje je potrebno primeniti prilikom crtanja šeme.43.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (c) Traženje komponente LM358 Slika 1. Slika 1.

lib Protel DOS Schematic Operational Amplifiers.lib PCB Footprints.lib Otisak.lib Miscellaneous Devices.M.2 RAD0.lib Otisak. 3.lib Miscellaneous Devices. 4 Otpornik 5 Otpornik 6 Otpornik 7 Otpornik 8 Kondenzator elektrolitski 1 Kondenzator 2.lib Miscellaneous Devices.4 RB. Đurđević.45. R3.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices. 5.2 RAD0.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints. C6 C7 C8 C9 BT1 MK1 IC1 T1 L1 A1 (vrednost) 4K7 150K 220 3K9 100 22u 10n 1n 4u7 33p 5-60p 9V MIC LM358 BC108 L400 ANTENA (kućište) AXIAL0. na redu je numerisanje komponenata.lib Miscellaneous Devices. 2.lib PCB Footprints. 3 Kondenzator 4.lib Simbol. R2. 6 Kondenzator elektrolitski 7 Kondenzator 8 Kondenzator 9 Baterija Mikrofon Operacioni pojačavač NPN tranzistor Prigušnica Antena RES2 RES2 RES2 RES2 RES2 ELECTRO2 CAP CAP ELECTRO2 CAP CAPVAR BATTERY MICROPHONE2 LM358 NPN INDUCTOR ANTENNA Miscellaneous Devices.4 AXIAL0.lib Miscellaneous Devices.1/.2 VARC RAD0.lib Otisak.lib OPERACIJA: Simetrično preslikavanje duž xose (lik u ogledalu) Simetrično preslikavanje duž yose (lik u ogledalu) Rotacija za 90 stepeni Promena elemenata u okviru jedne komponente PRIMENJENO NA KOMPONENTU: MIC LM358 . Najlakši i najsigurniji način da to izvedete pomoću komande Annotate: Tools  Annotate (All parts).lib Otisak. C5.lib Miscellaneous Devices. Korak 6 – Dodela futprintova komponentama 24 .lib Otisak.lib Miscellaneous Devices.4C RB.2 RAD0.lib PCB Footprints. C3 C4.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.4 AXIAL0.1/. LM358 KORIŠĆENO: Taster x u toku premeštanja Taster y u toku premeštanja Taster Spacebar u toku premeštanja Edit  Increment Part Number Slika 1.4 AXIAL0.Videnović-Mišić.lib PCB Footprints.lib Otisak.lib Miscellaneous Devices..4 AXIAL0. D.45.lib PCB Footprints.lib Miscellaneous Devices.lib PCB Footprints. R4 R5 R6 R7 R8 C1 C2.1 EMIC DIP8 TO-18 L400 PAD futprinta PCB Footprints. slika 1. Operacije nad komponentama u toku crtanja šeme Korak 5 – Numerisanje komponenata Ako ste završili sa crtanjem.lib R1. M.lib Miscellaneous Devices.lib Otisak.. Numerisanje komponenata Tabela 3.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (oznaka) Otpornik 1.

AXIAL0.ddb na lokaciji C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Pcb\Generic Footprints\Advpcb. Selektujte opciju Hidden Pins. LM358. kolektora (3) i baze (2). antena.ddb.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U Šematik Editoru morate pripremiti sve informacije neophodne tokom pravljenje PCBa. ComponentY sa 20mila na10mila. transformisati u oblik pogodan za futprint. • Sledeći korak je provera simbola komponente odnosno da li su na simbolu NPN tranzistora iste oznake kao na slici 1. Upoređivanjem futprinta i transformisanog tlocrta komponente uočavamo da su brojčane oznake na istim mestima.47(a). Izgled pronađenog futprinta TO-18 je prikazan na slici 1. mikrofon. D. Proveravamo da li je ekvivalencija između simbola i futprinta zadovoljena. Sa OK potvrdite promenu podataka. Potrebno je proveriti da li se u PCB Footprints.46(c). Đurđević. Sa OK 25 .762mm. slika 1.46(e) se vidi da su oznake padova identične. Nove komponente su elektrolitski kondenzatori. BC108 (http://www. promenljivi kondenzatori (varaktori). Jedina korekcija bi mogla biti veličina rupe na padu (veličina b=0. slika 1.46.46(d) i 1. Snap Y. Na osnovu podataka koje je dao proizvođač vidite kako su označeni pojedini padovi futprinta kao i koji je pad emitera (1).lib koja se nalazi u bazi podataka Advpcb. Neophodno je sagledati fizičke dimenzije komponenti jer jedino na osnovu njihovih dimenzija možemo videti kako bi trebao da izgleda futprint odgovarajuće komponente. Jedan od obaveznih atributa komponente je futprint komponente.cn/IOL_bc108/PdfView/1032796. slika 1. M.46(b). Izgled futprinta je u direktnoj vezi sa fizičkim 3D izgledom komponente (čija projekcija odgovara crtežu u Top Overlay sloju) i rastojanjem nožica komponente (što odgovara rastojanju pinova futprinta).Videnović-Mišić. Promenite vrednosti Snap X. Sa slike 1.lib nalazi ovaj futprint (opcijom Mask). Razlika je procentualno velika ali kako je potrebna veća rupa od prečnika nožice da bi se komponenta bez oštećenja postavila na odgovarajuće mesto na PCBu možemo je prihvatiti. da je oblik isti.3.46(d). Proizvođač je naveo da je kućište komponente TO-18. (a) Realan izgled (b) Simbol (c) Pogled odozdo 2 3 1 (d) Futprint (e) Pogled odozgo Slika 1. da je udaljenost padova ista (padovi su na kružnici prečnika 100mila=2.htm) Na osnovu datasheet-a npn tranzistora BC108 dobijene su osnovne informacije o fizičkim dimenzijama komponente.46.4).46(e). “obični kondenzatori“. Otvorite ovu bazu podataka opcijom FileOpen… Podesite izgled okruženja u Editoru PCB Biblioteka tako što ćete izabrati opciju ToolsLibrary Options. Tranzistor BC108 (f) Fizičke dimenzije Na raspolaganju nam je velik broj Protelovih biblioteka futprintova ali je za nas najinteresantnija biblioteka standarnih futprintova Fooprints. slika 1. Bitno je naglasiti da je proizođač dao dimenzije komponente gledano odozdo i bočno dok futprint predstavlja pogled na komponentu odozgo. • Potrebno je proveriti da li se oznake na TO-18 slažu sa podacima koje je dao proizvođač.54mm=a). BC108 i kalem. ComponentX.ic-on-line. da je obim komponente između vrednosti za D i D1 isti.47mm u tablici) čija je vrednost 0. Neophodno je predstavu komponente koju je dao proizvođač. broju i značenju svakog pada futprinta.M. Od komponenti potrebnih za realizaciju ovog projekta do sada smo se susreli samo sa standardnim otpornicima (AXIAL0. Da bi to proverili moramo da se vratimo na šemu projekta na kojoj ćete duplim klikom na simbol NPN tranzistora otvoriti prozor sa atributima komponente. Promenite vrednost Visible Grid 1 sa 20mila na 100mila.

Na spisku komponenti u biblioteci simbola se nalazi Component_1 odnosno prazan list u biblioteci simbola.012inch). (a) Atributi (b) Simbol Slika 1. Cut. već u biblioteci simbola komponenti.Videnović-Mišić.400inch *0. NPN-PHOTO. NPN1).ddb biblioteke pređite u Kontrol Panel novootvorene biblioteke Simbol.260inch) • da kućište ima 8 nožica međusobne udaljenosti 100mila i 300mila (G=0. Nova baza podataka se nalazi u folderu D(iliE):\Projekti pod nazivom Biblioteka. Simbol. Ukoliko ostavimo simbol ovakav kakav jeste kolo sigurno neće raditi jer će pobuda umesto na bazu biti povezana na emiter.lib se promena simbola direktno unosi u šematik koji je otvoren. Za početak iskopiraćemo simbol NPN tranzistora iz Miscellaneous Devices. Desnim klikom na naziv NPN se otvara meni (Select all. Zašto ne na futprintu? Generalno izmena može da se uradi i na TO-18 ali ne u Protelovoj biblioteci. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku simbola. Đurđević.lib) ili je bolje napraviti svoju ličnu biblioteku najčešće korišćenih simbola.48. Istim postupkom promenite brojeve pinova kolektora (23) i emitera (31).lib.47.NPN*) simbol NPN tranzistora. U njenom Kontrol Panelu pronađite korišćenjem opcije Mask (npr. Copy. NPN DIAC.ro/datasheets2/2/0474fapydds5e61p5h10ggyt1hky. LM358 (http://www. kolektor brojem 2 a emiter brojem 3). emiteru 3 a kolektoru 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI protvrdite promenu. Da bi iskopirali simbol NPN tranzistora odaberite naredbu Copy. Osim simbola NPN tranzistora ova biblioteka treba da sadrži simbole komponenti koje najčešće koristite.M. Dodelite ime biblioteci simbola npr. Simbol NPN tranzistora ne možemo izmeniti na licu mesta. U prostor Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti desnim klikom aktivirajte već viđeni meni.lib. Direktnim klikom na bazu simbola tranzistora u glavnom prozoru ili B(1) u Pins delu prozora se otvara prozor Pin u kojem je potrebno izmeniti sadržaj polja Number sa 1 na 2. M.47(c). Otvorite Kontrol Panel (Browse SchLib). slika 1. maksimalne širine nožice 20mila (Dmax=0. Nakon toga iz Miscellaneous Devices. Delete). Vidite da je broj koji odgovara bazi 1. Taktički bilo bi pametnije izmeniti simbol iz prostog razloga što su oznake TO-18 standard koji koristi ogroman broj proizvođača komponenti. Trenutak je za korekciju oznaka pinova simbola NPN tranzistora.lib. MORAMO izmeniti oznake na simbolu. u šemi.ddb. 26 . Da bi to uradili potrebno je da obe biblioteke budu otvorene. iskopirati odgovarajući simbol a zatim ga korigovati u skladu sa podacima dobijenim od proizvođača i izgleda upotrebljenog futprinta.3inch). IMAMO PROBLEM.47(c).lib u Simbol. Opcijom Update Schematic u Kontrol Panelu Simbol. Otvorite C(iliD):\Program Files\Design Explorer 99SE\Library\Sch\Miscellaneous Devices.ortodoxism. D.pdf) Izgled kućišta integrisanog kola LM358 kao i njegove osnovne dimenzije su date na slici 1.lib. slika 1. Pitanje je da li je zgodno menjati simbol u opštoj Protelovoj biblioteci (Miscellaneous Devices. U donjem delu prozora Kontrol Panela naziva Pins mogu se videti oznake pinova simbola (baza označena brojem 1.U spisku komponenti selektujte NPN tranzistor (NPN. BC 108 u Protelu (c) Izmena pinova Odaberite opciju File New Design.ddb. NPN DAR. Paste. Odaberite opciju Paste kojom kopirani simbol NPN tranzistora ubacujete u spisak komponenti biblioteke Simbol.1inch i L=0. Na simbolu komponente su se pojavile oznake pinova. Na osnovu tabelarno datih podataka i šematskog prikaza kućišta može se videti: • da su maksimalne dimenzije tela kućišta 400mila*260mila (Amax*Bmax=0. Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite Schematic Library Document.02inch> Jmax=0.

49. U slučaju komponente koju koristimo u ovoj vežbi. Takođe.1. Pogledajte oblike ovih futprintova. D.8. slika 1. RB. Pogledajte oznaku futprinta.3. Trenutno je vidljiva mreža 1 sa rastojanjem 100mil. Veličina od 200mil u slučaju LM358 kućišta može biti minimalno 240mil.48. Gledajući samo oblik futprinta a ne njegove dimenzije (100mil. Spisak futprintova je sledeći: RAD0. RB. Na futprintu je označen plus priključak komponente (žuti plus). tada je broj 2 upisan na padu koji odgovara toj nožici na futprintu. BITNO je naglasiti da je futprint predstava komponente u PCB Editoru dok je simbol predstava iste komponente u Šematik Editoru. RB.2/. (pogled odozgo na našu komponentu je krug). njegov naziv daje osnovne informacije o dimenzijama futprinta. udaljenost između priključaka komponente je 100mil dok je prečnik osnove kućišta 200mil.5/1. U spisku DIP* futprintova pronađite futprint DIP8. Ova greška nije problematična jer je važniji podatak o međusobnom položaju padova (L=300inch i G=0. u skladu sa ovom terminologijom futprint koji nama treba bi se zvao npr. Opcijom Tools Library Options podesite raster vidljivog grida 1 na 100mil. Vidi se da su padovi udaljeni 200mil=0.4inch. RB.2inch dok je prečnik kružnice 400mil=0. npr. U polje Mask unesite DIP*. Đurđević. RAD0. slika 1.0.lib oznake kućišta kondenzatora počinju slovom “r“.49.5/1. U slučaju elektrolitskog kondenzatora nije svejedno kako je priključen u kolo. Vidimo da je rastojanje padova futprinta (tj.8. RB.1inch. PRIMETITE da jedino ova dva parametra nemaju minimalnu i maksimalnu vrednost).1/. oznake na simbolu i futprintu moraju da budu identične.50. je prikazan izgled elektrolitskog kondenzatora.4 futprinta.4. Do sada su sve dimenzije i brojevi odgovarali definiciji futprinta LM358.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.lib. U polju Mask Kontrol Panela ove biblioteke upišite r*. M. C7 (22uF i 4u7F) Na slici 1.43. ako je minus ulaz jednog operacionog pojačavača (OP) označen brojem 2. nožica komponente) 100 mil i 300mil.2/. Slika 1. U standardnoj biblioteci PCB Footprints. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. RB. da u ovoj biblioteci napravimo taj futprint ali bi ipak bilo bolje da napravimo svoju biblioteku futprintova u Biblioteka. LM358 i njegove fizičke dimenzije Pređite u Kontrol Panel editora PCB biblioteka (BrowsePCBLIB) PCB Footprints.50). Za početak nas interesuje žuta linija u TopOverlay sloju koja prikazuje oblik komponente viđen odozgo. Kućište čiji je futprint DIP8 ima 8 nožica kao i kućište LM358. 27 .0. iskopirati najsličniji futprint a zatim ga korigovati u skladu sa željenim dimenzijama. slika 1.42(b) i slika 1.2 ali ga u spisku nema.4/. Kao rezultat. Pogledajte detaljnije dimenzije RB.2/. RAD0. Na komponenti je uvek označen minus priključak kondenzatora (oznakom na kućištu i kraćom nožicom).4 (slika 1. RAD0. 200mil) vidite da kao potencijalni futprint našeg elektrolitskog kondenzatora ostaju RB. Mogli bismo npr.4/.Videnović-Mišić.2.4.M.49.ddb. Problem nastaje kada pogledamo dimenzije oblika u TopOverlay sloju (žuta zatvorena linija) koje su 400mil*200mil. DIP8 Elektrolitski kondenzatori C1.

u RB. korigovati izgled futprinta u skladu sa željenim dimenzijama. Objekte nacrtane u TopOverlay sloju korigovati uz pomoć opcije EditChange (ili dupli klik na liniju koju želite promeniti) nakon koje se otvara prozor Track.4.52(c).4 u RB.lib jer ćemo kao polaznu tačku za futprint elektrolitskog kondenzatora iskoristiti već nacrtan RB.51(b). je prikazan kondenzator vrednosti 1nF.3.1/. Opcijom Paste u spisak ubacite RB. Plan je sledeći: u već postojeću biblioteku futprintova otisak.4/. slika 1. Prepravljanje futprinta RB. U trenutku kopiranja potrebno je da su otvorene obe biblioteke (iz koje se kopira i u koju se kopira). otisak. Desnim klikom na prostor gdje bi trebao da se nalazi spisak komponenti u biblioteci ponovo otvorite već viđeni meni.0. Po obliku ali ne po dimenzijama najsličniji su RAD0.4 Opcijom File New sa spiska mogućih tipova dokumenata odaberite PCB Library Document.4C. Paste. sadrži futprint PCBKOMPONENT_1. (a) Elektrolitski kondenzator 0. RAD0.lib. Kada pogledate izgled ovog futprinta u glavnom prozoru uočavate da je površina prazan list odnosno da ne sadrži nijedan objekat.4.lib potražimo futprint koji bi odgovarao ovim zahtevima. U spisku futprintova u biblioteci otisak. Za sada PCBKOMPONENT_1 (dok je jedan jedini futprint) nije moguće obrisati.2/.lib. Pređite u Kontrol Panel biblioteke otisak.2.2/. RB.4. U polju Radius upišite 100mil (prečnik = 200mila).3.4.52(a). na spisku futprintova u Kontrol Panelu. Udaljenost padova je korektna (400mil) ali je oblik realne komponente veći (700mil*250mil u odnosu na 560mil*150mil).2/. Novi Dokument nazovite npr.4 u spisku futprintova. Desnim klikom na naziv RB.1/. Opcijom Drag&Drop (uhvati i prevuci) ga pomerite za 100mila ka padu 2 tako da je sada njihova međusobna udaljenost 100mila. Dužina tela komponente je oko 700mil dok je širina komponente oko 250mil.2/. slika 1. Delete). Selektujte PCBKOMPONENT_1. slika 1. RAD0. 28 .2. RAD0. U polju Mask Kontrol Panela pretražite ovu biblioteku sa r*.1/.51(a).4 u otisak.2 Slika 1. Selektujte pad 1. Rename. Đurđević.5/1. Otvorite Kontrol Panel u PCB Footprints.51(d). Desnim klikom odaberite opciju Delete.lib.4 (b) Podešavanje kruga (c) Premeštanje padova (d) Rezultat je RB.lib.M.1/. RAD0.50.4 iz PCB Footprints.2.lib i otisak. Korekciju veličine linija možete izvesti opcijom EditMoveDrag Track End. Izmenite dužinu trake (koordinate početne ili krajnje tačke ili koordinate obe tačke).8. C5. slika 1.2. RAD0. Rastojanje između nožica komponente je 400mil. RB.001uF=1nF) Na slici 1.51. D. RAD0. Duplim klikom na žuti krug u TopOverlay sloju aktivirajte Arc prozor. U našem slučaju to su PCB Footprints.2 Kondenzator C4.4.Videnović-Mišić.4.47uF/50V (b) futprint RB. Biblioteka futprintova koju ste upravo otvorili.2/.1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1. Copy. Odaberite opciju Copy. Pogledajte oblike ovih futprintova.52(b).lib izmenite opcijom Rename naziv futprinta npr.2/. C6 (0. Opcijom Drag&Drop oblikujte futprint elektrolitskog kondenzatora. M. Desnim klikom na selektovan futprint otvara se meni (New.lib iskopirati RAD0. Najpribližniji traženom futprintu kondenzatora je futprint RAD0. RB. Spisak futprintova je sledeći: RAD0.lib se nalazi samo RB.2/. To je početna prazna površina papira za crtanje futprintova. U PCB Footprints. promeniti mu ime u RAD0. slika 1.2/.1. (a) Počinje se od futprinta RB. Selektujte komponentu RB. Međutim moguće je iskopirati već gotov futprint iz neke druge biblioteke futprintova.

Videnović-Mišić.lib i već poznatom spisku futprintova u (RAD0.52. M. Zbog toga opcijom ToolsLibary Options podesite Grid opcije na 1mil).1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Rezultat je prikazan na slici 1.lib. Kondenzator 1nF Kondenzator C2. C8 (0. slika 1. (a) Kondenzator 10nF (b) Futprint RAD0.2.53(a). C3. Opcijom Rename promeniti naziv futprinta u RAD0.2.53.M. Plan je sledeći: otvoriti standardnu biblioteku futprintova.4C. Đurđević. Ukoliko je potrebno korigovati ga nakon kopiranja u biblioteku otisak.. RAD0. D.. Slika 1.4C Slika 1.01uF=10nF i 33p) Na slici 1.52(d). kalem) L400 29 .) ove zahteve ispunjava RAD0. U PCB Footprints.4 (c) Menjanje dužine linija (d) Futprint RAD0.Udaljenost između nožica je 200mila.53(a). pronaći isti ili sličan futprint.2 Prigušnica (zavojnica. je prikazan kondenzator vrednosti 10nF. Debljina kućišta ne prelazi 100mila. (Prilikom razvlačenja linija je potrebano da rezlucija pomeranja kursora bude što je moguće manja. (a) Fizički izgled (b) Futprint RAD0.

U dnu Kontrol Panela pronađite opciju Current Layer.54(c).Videnović-Mišić. slika 1. Opcijom PlacePad nacrtajte dva pada na međusobnom rastojanju 300mil. slika 1. Duplim klikom na pad 0 otvorite prozor u kome se definišu karakteristike pada. Properties). Opcijom ToolsNew Component ili desnim klikom u deo prozora BrowsePCBLib Components otvorite prazan list papira za novu komponentu – PCBCOMPONENT_1.54(d). Nakon selektovanja boja selektovanog objekta se menja. . slika 1. Opcijom PlaceTrack simbolički nacrtajte jedan namotaj kalema (kosu liniju) pomoću tastera Space kojim birate mod crtanja linije. Desnim klikom na radnu površinu otvara se meni (Place. Segment je spreman za manipulaciju. jedan desni klik za završetak linije a dva klika za izlazak iz moda crtanja linije. D. Đurđević.M. Udaljenost nožica komponente je 300mil dok je širina poprečnog presjeka 100mila.54. Promenite trenutni sloj u kome ćete crtati oblik komponente iz TopLayer sloja u TopOverlay sloj.54(e).54(f). View. Deselektujte objekte opcijom EditDeselectAll ili aktiviranjem ikonice L400. slika 1. Library. je prikazan simbol prigušnice kao i njen fizički izgled. Opcijom EditPaste (ili Crtl+v) kursor se pretvara u plus koji drži iskopirani objekat. Prilikom crtanja segmenta koristite jedan levi klik je za promenu putanje linije. Tools. Opcijom Edit Copy (ili Crtl+c) iskopirajte kosu liniju klikom na nju.54(c).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na slici 1. Promenite sadržaj polja Designator sa 0 na 2 (jer brojevi na simbolu i futprintu MORAJU da se slažu). Selektujte nacrtanu kosu liniju selektovanjem površine (oblika pravougaonika) oko nje ili istovremenim aktiviranjem tastera Shift i levog klika mišem na komponentu. Options. Vežbe radi napravimo potpuno novi futprint prigušnice naziva L400. Za procenu međusobnog rastojanja koristite mrežu VisibleGrid1 čiju ste rezoluciju postavili na 100 mil. M. Ponovite opciju EditPaste kako bi postavili još par simboličkih navojaka kalema. Opcijom Rename promenite naziv ovog futprinta u 1 1 0 2 (a) Izgled (b) Simbol (c) Menjanje broja padovima 30 . Gotov futprint kalema je prikazan na slici 1. Postavite objekat na željeno mesto.

org/wiki/Electret_microphone) Mikrofon tipa electret i simbol za mikrofon su prikazani na slici 1. Mikrofon (http://en. Otvara se meni (New.56. Rename. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova. što je vidljivo sa slike 1. Odaberite opciju New. Paste. prečnik tela mikrofona je 400mil.Videnović-Mišić. Kalem i crtanje futprinta za njega 1 Slika 1. napraviti novi futprint a zatim ga korigovati u skladu oznakama na simbolu.lib otvorite Kontrol Panel.55. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1.M. Delete). Antena. slika 1. Dimenzije kućišta bitne za izradu futprinta su sledeće: udaljenost nožica je 100mil. Plan je sledeći: otvoriti biblioteku futprintova otisak. M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI (d) Crtanje linije (e) Kopiranje linije Antena (d) Gotov futprint Slika 1. D. Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u PAD opcijom Rename iz već viđenog menija.wikipedia. Slika 1.56.56.lib. simbol i futprint Ukoliko pogledamo simbol antene u šematik editoru (uz uključenu opciju Hiden Pins na samom simbolu) vidimo da antena ima samo jedan pin odnosno da je njen futprint građen od jednog pada za koji će biti zalemljena antena. U radnom prostoru je dovoljno postaviti jedan pad opcijom PlacePad. Copy. Kliknite 2 puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad u kome ćete promeniti atribut Designator sa 0 na 1.54. Đurđević. Mikrofon (a) Fizički izgled (b) Simbol (c) Futprint 31 . U biblioteci otisak.55.

Da bi vam crtanje bilo lakše promenite sa Tools Library Options VisibleGrid1 na 50mil. gledajući simbol komponente.Videnović-Mišić.2. Na redu je izrada PCB-a. Paste.57(c). Ukoliko pogledate nožice na mikrofonu uočićete da je jedna vezana na kućište koje često ide na masu što je ovde slučaj. Time ste završili posao u Šematik Editoru.56. Pojavljuje se prazan list papira imena PCBCOMPONENT_1. Ova razlika ne predstavlja nikakav problem jer su u slučaju ove komponente dve nožice kratko spojene i zaista imamo dva pristupa. Opcijom PlaceTrack u blizini pada 2 nacrtajte znak +. Promenljivi kondenzator C9 (Varaktor. Rezultat je prikazan na slici 1.57 je prikazan fizički izgled jednog promenljivog kondenzatora kao i njegov simbol.57. (c) Futprint Korak 7 – Dodela vrednosti komponentama Iako to nije neophodno. 1. Padovi leže na kružnici prečnika 300mil. M. Promenite atribut Designator za padove kako bi brojevi na simbolu i padovima bili isti. IZRADA PCB-a ZA BEŽIČNI MIKROFON Korak 1 . Ukoliko pogledate pažljivo sliku komponente vidite da komponenta ima tri nožice odnosno njen futprint ima tri pada. Delete).2.57.M. U delu Kontrol Panela u kome se nalazi spisak komponenti kliknite desnim tasterom miša. Kliknite dva puta na pad kako bi se otvorilo prozor Pad. (a) Fizički izgled (b) Simbol Slika 1. U našem slučaju. je prikazan na slici 1. Koristite mrežu Visible Grid1=100mil za prostornu orijentaciju. Padovi koji su dijametralno suprotni su u realnoj komponenti kratko spojeni. D. ovo možete da uradite u toku postavljanja ili premeštanja pritiskom na taster Tab. Otvara se meni (New. Đurđević. 5-60p) Na slici 1. naziva VARC (dodat string). U njemu promenite Layer sa TopLayer u TopOverlay. U slučaju promenljivog kondenzatora nije bitno koja je nožica 1 a koja 2.Nakon što ste nacrtali futprint promenite mu ime u EMIC opcijom Rename iz već viđenog menija.Kreiranje novog PCB dokumenta 32 . dodela vrednosti komponentama je sledeći korak i to ćete morati da uradite za svaku komponentu pojedinačno ( na primer: dupli klik na R1  Part Type = 4K7). Opcijom PlaceArc (Center) postavite krug oko padova.57(c). Kliknite 2x na krug kako bi se otvorio prozor Arc. Korak 8 – Kreiranje Net liste Ako je sve na svom mestu preostaje vam da napravite Net listu: Design  Create Netlist. U radnom prostoru postavite dva pada opcijom PlacePad na rastojanju 100mil.58. Kao i numerisanje.lib otvorite Kontrol Panel. Odaberite opciju New. Slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U biblioteci otisak. slika 1. Ukoliko pogledamo simbol iste komponente vidite da postoje dva (za program bitna) pristupa. dok se pogled odozgo na komponentu može predstaviti kužnicom u TopOverlay sloju prečnika 400mil. slika 1. Copy. Krug je crvene boje jer je u Top Layeru. Kao rezultat moraju imati istu oznaku pada (Designator) koja se slaže sa brojem na simbolu komponente. Rename. Konačan izgled futprinta. to je pin 1.

Slika 1.NET. Učitavanje Net liste Korak 3 . D. Pored toga. unesite potrebne izmene u električnoj šemi. potrebno je da proverite listu aktivnih PCB biblioteka u kojoj moraju da se nalaze PCB Footprints. Đurđević. Ako se pojavi greška.Postavljanje granične linije 33 .59.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U okviru projekta “FM MIKROFON” napravite PCB fajl: File  New  PCB Document.60.58. kliknite na taster Execute i pojaviće se komponente povezane rastegljivim linijama koje označavaju buduće veze.M.lib. Kreiranje novog PCB dokumenta Ako želite da proverite da li je sve pravilno podešeno.Videnović-Mišić. Prazna Error kolona je siguran znak da ništa ne nedostaje.PCB) i dvaput kliknite na nju da bi se pojavila radna površina PCB Editora. U dijalog boksu koji se pojavljuje kliknite na Browse i odaberite Net listu SHEMA.lib i Otisak. M. Ako je sve u redu.59. Ikoni koja predstavlja novi fajl dodelite ime (u ovom slučaju FM. napravite novu Net listu i ponovite postupak. ovo je pravi trenutak za tako nešto (u tu svrhu možete da iskoristite tabelu koja se nalazi u prethodnom poglavlju). Korak 2 – Učitavanje Net liste Učitajte Net listu iyborom opcije Design = Load Nets. Slika 1. (Komponentama u Šematik Editoru su dodeljeni futprintovi koji se nalaze u ovim bibliotekama). slika 1. Kreiranje Net liste Slika 1.

Ako niste sigurni koje će biti dimenzije konačne pločice. slika 1. Ako ste zadovoljni izgledom. dodatni uslov je bio i izdvajanje stepena oscilatora (tranzistor sa pripadajućim elementima). Za premeštanje se koristi postupak „povlačenja“ (klikni  premesti  spusti) ili komanda Edit  Move  Component (prečica – MC). Ako tragate za određenom komponentom uradite sledeće: posle komande Move Component kliknite na prikazanu radnu površinu. često moraju da budu zadovoljeni i drugi uslovi. Slika 1. Izrutirana pločica Uz kratak izveštaj.63. Ako su sva ostala pravila podešena.Videnović-Mišić. na Routing Tabu Routing Layers  Properties isključite TopLayer (opcija Not Used). pošto je radna frekvencija mikrofona oko 100 MHz. odaberite: Auto Route  All  Route All.61. Đurđević. Na slici je prikazano jedno od mogućih rešenja koje zadovoljava postavljene uslove. U svakom slučaju. U ovom primeru.62.62. iscrtavanje ivica možete da odložite do početka rutiranja (ovaj proces zahteva postojanje ovakve granice). M.Raspoređivanje komponenata Raspoređivanje komponenata je ključna faza u radu i od nje najviše zavisi krajnji izgled PCB-a. Pored ovih. možete nastaviti sa radom. (Design  Rules). Korišćene komande: • Move Component • Rotate (Spacebar) • Move to Grid • Select PCB Components (Šematik Editor) Slika 1. 34 . D. pred vama će se ubrzo pojaviti PCB u konačnom obliku. Sa spiska koji se pojavljuje odaberite komponentu i postavite je na željeno mesto. Pošto mi radimo samo jednoslojnu štampu. isključićemo upotrebu gornjeg sloja (TopLayer). Podešavanje Autorutera Korak 5 – Rutiranje pomoću Autorutera Došlo je vreme za rutiranje. kako Auto-ruter ne bi pravio veze u oba sloja. Odaberite: Design  Rules. Raspored komponenata Slika 1. cilj razmeštanja je postizanje kompromisa: gusto i pravilno postavljeni elementi uz minimalnu dužinu i ukrštanje veza. već samo u donjem (BottomLayer).M. U ovom primeru nije predviđeno kućište za uređaj i pločica ima oblik pravougaonika. Korak 4 .Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Linijama u KeepOut sloju iscrtajte ivice budućeg PCB-a.

) popravite sitne nepravilnosti na vezama. M. Selektujte komponente i onda odaberite: Tools  Interactive Placement  Position Component Text Slika 1. Podešavanje prikaza oznaka 35 . Potom treba postaviti bakarni poligon. debljina – Width =7mil.Videnović-Mišić. uklonite bakarne veze (Tools  Un-Route  All). Odaberite: Place  Polygon Plane i postavite sve kao na slici 1. Kliknite na OK i potom postavite poligon preko VF dela kola. bakarna površina koja štiti VF deo kola od spoljnih uticaja će biti postavljena samo u donjem sloju (BottomLayer) i biće povezana sa zajedničkom masom: GND-net. Đurđević.64.65.66.. komandama iz menija Edit  Move (Move.64. Dijalog boks Polygon Plane Slika 1.. Bakarni poligon postavljen preko VF dela kola Korak 7 – Podešavanje prikaza oznaka Ako želite da na površini budu odštampane oznake i/ili vrednosti komponenata. veličinu oznaka prilagodite veličini komponenata (u ovom primeru visina – Height = 35mil. D. U našem slučaju. Break Track. omogućite njihovo prikazivanje (ukoliko već nisu prikazane) komandom: Tools  Preferences  Show/Hide  Strings  Final.M. promenite raspored komponenata ili pravila za rutiranje i ponovite postupak.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako Autoruter nije postigao uspeh 100% ili ako iz nekog drugog razloga niste zadovoljni rezultatom.) i postavite ih na komponente kojima pripadaju. Na kraju. Slika 1. Drag. Korak 6 – Postavljanje bakarnog poligona Kada ponavljanjem prethodnog scenarija dođete do konačne verzije.

Više nego funkcionalan interfejs za rukovanje procesom koji omogućava vrlo pregledan i brz pristup svim važnijim funkcijama u programu svrstava ovaj program u sam vrh alata za simulaciju.1. Slika 1. 2. Izdato je nekoliko verzija ovog simulatora. možete videti i 3D prikaz vaše pločice.1. onako kako Protel pretpostavlja da će izgledati. Izborom ove opcije otvara se prozor na slici 2. 3D prikaz gotove pločice GLAVA 2. dok ćemo se mi tokom ovog kursa pozabaviti verzijom 7.67. UVOD U PROGRAMSKI PAKET MICROCAP 7 Nakon startovanja programa Mcap 7 aktivira se editor šema. Ako je prostor glavnog prozora prazan ili zauzet drugim projektom novi editor šema otvaramo sa File  New. a ne želi se obavezno i fizički načiniti. D. Odaberite: View  Board in 3D. M. MICROCAP Programski paket MicroCap firme Spectrum Software nastao je devedesetih godina XX veka kao jedan od prvih programskih paketa za ispitivanje i simulaciju električnih kola. slika 2.68.Videnović-Mišić. 36 .2.68. Konačan izgled štampane pločice Na kraju. Đurđević. pri čemu se dato kolo želi samo ispitati i proveriti da li ispunjava željene karakteristike.M. trenutno je u opticaju verzija 9. slika 1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 1.

Pre nego što krenemo dalje pogledajmo električno kolo.2.3. Izbor opcije New Slika 2. u drugom delu se nalazi linija Find Component za lakše pronalaženje potrebne komponente dok se u trećem delu nalazi deset poslednjih komponenti koje ste prilikom crtanja koristili. U prvom delu se nalaze biblioteke. Ako ga otvorite.3.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Osnovni elementi za rad Osnovne komande za rad Radna površina Slika 2. koje bi trebalo nacrtati u MicroCap 7.1. slika 2. Opcije Analog Primitives i 37 .4. M. Radno okruženje MicroCap-a Slika 2. Da bi nacrtali neko električno kolo moramo znati gde se nalazi biblioteka komponenti koje ćemo tokom crtanja koristiti. MicroCap 7 ima meni pod nazivom Component. Pojedine komponente su dodate kako bi se efekti u kojima se realan OP razlikuje od idealnog lakše uočili. prikazano na slici 2. možete uočiti tri dela.NET lista koju je Protel automatski pravio će biti obavezan deo ovog fajla) i Library (kreiranje nove biblioteke modela komponenata) odabraćemo Schematic i potvrditi unos sa OK. Možemo primetiti da ovo električno kolo liči na neinvertujući pojačavač sa OP (ako pogledamo gde je priključen ulazni signal) što i jeste slučaj. SPICE/Text (otvaranje fajla u kojem će se opisati električno kolo u tekstualnoj formi .M.Videnović-Mišić. Đurđević. D. Neinvertujući pojačavač sa dodatnim komponentama Od tri ponuđene mogućnosti Schematic (otvaranje fajla koji omogućava šematski opis električnog kola).

otpornik. To su masa.M.5. interesuje nas LM741. Đurđević. Parametri njegovog modela postaju automatski vidljivi. baterija. 7-segmentni displej i digitalni prekidač. Ukoliko se to nije desilo potrebno je da vi dodate baterije na odgovarajuće priključke OP prelaskom u mod za crtanja baterija .5 Component  Animation Osim u meniju Component osnovne komponente se mogu naći u liniji sa alatima. (Ovu istu komponentu ste mogli odabrati opcijom Component  Analog Library Opamp  LF0000  LM741 ). Baterije su nam u ovom slučaju potrebne ne samo za napajanje OP već i za ulazni napon V3 (V1 i V2 su već postavljeni kod OP) i VOS bateriju koja modeluje naponski ofset OP startne vrednosti 0 (VALUE=0). • MCap nekada sam dodaje napone napajanja OP. Automatski se otvara prozor koji traži da se definišu osobine OP (slika 2. impulsni i sinusni generator.8. dioda. mosfet.1. Nakon dodatih baterija šema izgleda kao na slici 2. 38 . i to proprati odgovarajućom informacijom prikazanom na slici 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Analog Library se razlikuju u tome što Analog Primitives predstavlja skup analognih komponenti čije osobine vi definišete prilikom postavljanja u električno kolo dok je Analog Library skup komercijalnih komponenti čije karakteristike daje proizvođač. Component Slika 2. bipolarni tranzistor. Opcije Digital Primitives i Digital Library imaju isto značenje samo što se u njima nalaze digitalne komponente. kalem. kondenzator. Kursor se automatski pretvara u simbol OP. Postavite ga na radnu površinu. D. U spisku modela potražite LM741. M. zaokruženo na slici 2. slika 2.4.direktnim selektovanjem njihove ikonice iz linije alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Waveform Sources  Battery.7) • Sa OK potvrdite vaš unos • Ukoliko niste zadovoljni nekim od parametara ili želite da se neke dodatne informacije vide na ekranu dovoljno je dvaput kliknuti mišem na komponentu da se ponovo otvori prozor sa njenim osobinama. U modu ste crtanja OP-a. OP. Selektovanjem LM741 se automatski upisuje da je model OP koji je nacrtan tipa LM741. Pređite na PART i promenite naziv komponente sa X0 na OP (slika 2.9. U Animation se nalazi nekoliko komponenti koje omogućavaju interakciju između procesa simulacije i korisnika kao što su LED dioda.6) Npr. invertor. Da bi izgled šeme bio pregledan uključite mrežicu na ekranu tasterom Iz linije sa alatima odaberite oznaku za OP. To je osnovni OP čiji se model nalazi u sastavu biblioteke Mcap 7. Slika 2.Videnović-Mišić.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Podešavanje OP OP je postavljen na radnu površinu Slika 2. Info prozor o postavljenim napajanjima za OP • Ukoliko nam položaj komponente ne odgovara i želimo da je zarotiramo selektujemo ciljanu komponentu i dok držimo levi taster miša pritisnut aktiviranjem desnog tastera miša rotiramo komponentu (alternativne metode su nakon selektovanja komponente odabrati opciju Edit  Box  Rotate ili odabrati ctrl+r kombinaciju na tastaturi). Izbor modela i promena naziva komponente Slika 2.8.M. D. • Vreme je da dodamo otpornike prelaskom u mod za crtanje otpornika . M. Đurđević. Nakon 39 . Postavljanje OP-a Model koji želimo Part Slika 2.direktno biranjem odgovarajuće ikonice u liniji alata ili izborom opcije Component  Analog Primitives  Passive Components  Resistor.7.Videnović-Mišić.6.

11. Vrednosti otpornosti i oznake postaviti u skladu sa vrednostima prikazanim na slici 2. Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI postavljanja otpornika automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima od kojih nas trenutno interesuju PART (u Protelu Designator) ime komponente u šemi i VALUE odnosno vrednost komponente. • Parametri idealnog OP nisu zavisni od učestanosti. Simbol OP kao i njegova idealna prenosna karakteristika su prikazani na slici 2.M. 40 . Đurđević. odnosno imaju istu vrednost na svim frekvencijama. Interesantno je primetiti da MCap7 izvršava automatsko indeksiranje odnosno smatra da postavljate otpornike redom odnosno R1. OSNOVNA LINEARNA KOLA SA OP Prilikom osnovne analize električnih šema sa operacionim pojačavačem (OP) koristićete model idealnog OP koji poseduje sledeće osobine: • Beskonačno veliku ulaznu otpornost Ru= ∞ (odnosno nulte ulazne struje).Videnović-Mišić.. D.2.10.10. Slika 2. slika 2.9. Bateriji V3 možemo promeniti naziv (PART) na Vin. Izborom ikonice Node Numbers ili Options  View  Node Numbers možemo videti i oznake čvorova. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Potrebno je postaviti masu. M. • Izborom tastera T iz linije sa alatima možemo označiti izlaz OP sa Vout. Ožičavamo tako što odaberemo ikonicu i kliknemo (levo dugme miša) na kraj koji želimo ožičiti i ne puštajući dugme miša vučemo žicu do pina koji želimo povezati. Faktor potiskivanja CMRR je beskonačan. • Beskonačno veliko diferencijalno pojačanje u OTVORENOJ petlji A = ∞. • Nultu izlaznu otpornost Ri = 0.. Aktiviranjem ikonice za uzemljenje ili Component  Analog Primitives Connectors  Ground prelazite u mod za postavljanje mase.3. • Jednosmerne karakteristike su idealne. ali o tome na višoj godini i nekom drugom predmetu. Vidimo da iako OP ima dva ulaza (V+ i V-) ulazni napon od interesa je upravo njihova razlika (V+-V-). ulazne struje. Etape crtanja šeme neinvertujućeg pojačavača sa OP • Na kraju je to sve potrebno povezati biranjem ikone za ožičavanje (imamo dve ikone jednu za prave linije i jednu za izlomljene). Ovakav način rada proističe iz unutrašnje strukture OP kome je na ulazu diferencijalni pojačavač. R2. napon i struja offseta su jednaki nuli. 2.

Iul=0).1. M. Simbol OP. test kolo za crtanje prenosne karakteristike OP.na istom potencijalu. je prikazana konfiguracija invertujućeg pojačavača. Kao posledica ove povratne sprege u linearnim kolima sa OP uvodimo pojam virtuelne mase odnosno virtuelnog potencijala kojeg možemo objasniti na sledeći način: izlazni napon je konačan (od VE do VC). Na osnovu II Kirhofovog zakona za konturu A dobijamo da je : Za invertujući pojačavač možemo da zaključimo da je sve u znaku minusa: naponsko pojačanje je negativno. Đurđević.2.su na istom (nultom) potencijalu. Linearna oblast rada je izuzetno uska te moramo pribeći triku kako bi je proširili. INVERTUJUĆI POJAČAVAČ Na slici 2.12. neinvertujući pojačavač. odnosno A→∞. Na osnovu principa virtuelne mase odnsono virtuelnog potencijala (Uul=0) V+ i V. Kako je u pitanju kolo linearne elektronike neophodno je prisustvo negativne povratne sprege (ovde realizovane pomoću otpornika R2). Dva horizontalna segmenta predstavljaju režim saturacije OP kada je izlaz OP dostigao najviši i najniži napon u električnom kolu odnosno napone napajanja (VC=15V i VE=-15V).M. Trik se zove negativna povratna sprega.12. Kad god vam zatreba da linearizujete kolo i da poboljšate sa tog stanovišta njegove performanse upotrebićete negativnu povratnu spregu. D. diferencijalni pojačavač. Neinvertujući ulaz OP V+ je priključen na masu. Konfiguracija invertujućeg pojačavača sa OP Pobudni napon Vs je priključen na otpornik R1 koji je priključen na invertujući ulaz OP V-. Osnovna mana OP je vidljiva upravo na tom segmentu. Ako izlazni napon OP podelimo sa pojačanjem OP A dobijamo vrednost (V+-V-)=Vout/A=0 odnosno da su V+ i V. Pojačanja nema odnosno A=0. Treći segment predstavlja linearnu oblast rada OP čija strmina upravo govori o izuzetno velikom pojačanju OP u ovom segmentu.11. a ulazni signal je usmeren ka ulazu invertujućem ulazu V-. Znajući osnovna ograničenja i poboljšanja OP možemo prikazati osnovne konfiguracije linearnih električnih kola sa OP kao što su: invertujući pojačavač. 41 . U slučaju OP negativna povratna sprega predstavlja povratnu spregu sa izlaza OP na invertujući ulaz OP V-.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. bafer i instrumentaiconi pojačavač. 2. prenosna karakteristika idealnog OP Sa prenosne karakteristike možete jasno videti tri segmenta. Slika 2.Videnović-Mišić. Kao posledica toga vidimo da struja Ii koja teče kroz otpornik R1 na njemu pravi pad napona vrednosti VS = R1 Ii odnosno Ii= VS / R1 Ova struja je veza ulaznog napona Vs i izlaznog napona Vo jer je to struja koja teče kroz otpornosti R1 i R2 (jer je zbog velike ulazne otpornosti ulazna struja u OP nula.

Struja Ii teče kroz otpornike R1 i R2.Videnović-Mišić. Konfiguracija neinvertujućeg pojačavača sa OP Kako je ulazna otpornost OP beskonačna ulazna struja u OP je Iul=0. Zbog toga ne bi trebalo da čudi što je alternativni naziv jediničnog pojačavača – bafer. kod koga je vrednost naponskog pojačanja: Osim jediničnog naponskog pojačanja specifičnosti ove konfiguracije su velika ulazna otpornost (ona potiče od velike ulazne otpornosti OP) i mala izlazna otpornost (R2||Rout.3. JEDINIČNI POJAČAVAČ Ako u prethodnoj konfiguraciji zamenimo R1=∞ dobijamo električno kolo prikazano na slici 2. Slika 2. 2. dok je kao posledica virtuelnog potencijala napon VS=V+=V-=VR1. 2. slika 2. Ova ista struja takođe formira pad napona na otporniku R1 koji je jednak VS odnosno VS=R1Ii.13. gde je Rout izlazna otpornost OP koja je takođe mala). Naponsko pojačanje je stoga: odnosno: Možemo da zaključimo da je kod neinvertujućeg pojačavača sve u znaku plusa odnoso da je njegovo naponsko pojačanje pozitivno i da mu je ulazni napon priključen na V+ odnosno neinvertujući ulaz OP. jer ne oterećuje električno kolo koje mu daje pobudni signal VS. Ako uporedimo ulazne otpornosti invertujućeg (R1) i neinvertujućeg pojačavača (∞) vidimo da je neinvertujući pojačavač bolji. U programiranju pojam bafera označava memoriju koja preuzima podatke od jednog procesa i daje ih nekom drugom procesu.2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Kao dodatak primetimo da je ulazna otpornost invertujućeg pojačavača koju vidi pobudni generator R1 (jer je Vpriključak na masi te VS generator “vidi“ samo otpornost R1).M. Pri tome ne postoji nikakva veza između ova dva procesa tj.2. Ulazna otpornost pojačavača je ∞+R1 odnosno ∞.13. NEINVERTUJUĆI POJAČAVAČ Kod neinvertujućeg pojačavača (pojačavač = linearno kolo = negativna povratna sprega) takođe postoji negativna povratna sprega realizovana pomoću otpornika R2. 42 . Đurđević.14. odnosno Vo=Ii (R1+R2). D. M. pobudni generator je priključen na neivertujući ulaz OP. ne znaju za postojanje jedan drugog.2.

12. Rul→∞. preuzme informaciju od njega pri tome ga ne opterećujući (odnosno ne remeteći radni režim tog električnog kola). Bafer ili jedinični pojačavač U elektronskim kolima bafer služi kao odvojni stepen što je rezultat njegovih već navedenih performansi (AV=1. Sa velikom ulaznom otpornošću on može da se poveže na izlaz bilo kog kola.što je ta otpornost veća to je veće odstupanje napona od njegove idealne vrednosti zbog pada napona na tom otporniku). Preuzetu informaciju on idealno prosleđuje dalje. Tokom rešavanja složenijih lineranih kola sa OP (pa i ovog) poslužićemo se znanjem iz osnova elektrotehnike (teorema superpozicije) i rezultatima prethodna dva slučaja (invertujući i neinvertujući pojačavač).2.15.ulaz OP trebalo bi da je jasno da je u pitanju konfiguracija invertujućeg pojačavača prikazana na slici 2. DIFERENCIJALNI POJAČAVAČ Električno kolo koje je prikazano na slici 2.4. jer je njegova izlazna otpornost izuzetno mala (setite se da je idealan generator predstavljen samo sa svojim simbolom. Đurđević. Nadam se da vam je jasno da kroz otpornik R1||R2 ne teče struja (zbog beskonačne ulazne otpornosti OP) te da je V+ ulaz OP na masi odnosno jednak nuli.14.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slilka 2. Rout→0). M.16. D. Ako pogledamo otpornik R2 u negativnoj povratnoj sprezi vidimo da kroz njega ne prolazi struja zbog beskonačne ulazne otpornosti OP što znači da je on ovde nepotrebna komponenta tako da je konačna verzija bafera prikazana na slici 2. sledi da je na osnovu formule 43 . Pojačavač razlike ulaznih napona odnosno diferencijalni pojačavač Vo kao funkcija V1 (V2=0) Konfiguracija sa slike 2.Videnović-Mišić. Interesuje nas kao i do sada kako izlazni napon Vo zavisi od ulaznih napona V1 i V2.15. Kako je V1 ulazni napon koji je preko otpornika R1 povezan na V. a da njegovu neidealnost predstavlja otpornost . Slika 2. se zamenom V2=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2.14. 2. Prinicipom superpozicije ćemo ovaj problem razbiti u dva jednostavnija: Vo kao funkcija V1 (V2=0) i Vo kao funkcija V2.M. je složenije od prethodna dva primera.15.

Prikazaćemo njegovu upotrebu na jednom vama već poznatom primeru.17. i sliku 2.. Đurđević. Pokrenite Mcap 7 pomoću prečice na desktopu 2.cir. 44 . slika 2. Na radnoj površini pored električnog kola koje predstavlja instrumentacioni pojačavač je ispisana zavisnost izlaza od ulaznih napona VA i VB. otvorite fajl D:\Program Files\Mcap7\II godina\proba. slika 2.16.18. Opcijom File  Open.3. Da bi primenili formulu za naponsko pojačanje neinvertujućeg pojačavača neophodno je pronaći vrednost napona V+ u konfiguraciji prikazanoj na slici 2. Kako je ulazna otpornost OP beskonačno velika to struja koja teče iz pobudnog generatora V2 prolazi samo kroz otpornike R1 i R2 odnosno V2. Vo kao funkcija V1 (V2=0) Slika 2.15. 3. se zamenom V1=0 svodi na konfiguraciju prikazanu na slici 2. neinvertujućeg pojačavača možemo primetiti da je jedina razlika u položaju ulaznog napona. Automatski se otvara prozor u kome su već urađena potrebna podešavanja. 1. R2 i V+ formiraju naponski razdelnik na osnovu koga lako vidimo da je vrednost napona V+ sledećeg oblika: Na osnovu formula je izlazni napon samo kao posledica ulaznog napona V2 oblika: Vo konačno Primenom teoreme superpozicije i formula dobijamo zavisnost izlaznog napona od ulaznih naopona V1 i V2: Na osnovu prethodne formule je jasno zašto se ovaj pojačavač zove diferencijalni pojačavač odnosno pojačavač razlike ulaznih napona.19. 2. Da bi MCap iskoristili za dobijanje prenosne karakteristike odaberite opciju Analysis  DC.17. Ako uporedimo sliku 2.M.. 4.Videnović-Mišić. Na osnovu brojčanih vrednosti otpornika dobijamo Vout=10 (VA-VB). Konfiguracija koja će biti podvrgnuta analizi od strane MCap7 je instrumentacioni pojačavač. Vo kao funkcija V2 (V1=0) Vo kao funkcija V2 (V1=0) Konfiguracija sa slike 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. 5. M. R1. Na slici 2.18(b) je prikazan izgled vašeg ekrana nakon otvaranja fajla proba.13. Nas interesuje kao i uvek u slučaju pojačavačkih kola sa OP kakva je zavisnost Vout (Y Expression) od razlike ulaznih napona (VB-VA) (X Expression).17. ZADACI (UPOTREBA SIMULATORA MICROCAP 7) MicroCap 7 kao i bilo koji drugi simulator štedi vreme i novac jer omogućava da se uređaj projektuje i analizira bez njegove materijalne realizacije.cir.17. D.

M. Da bi očitali podatke od interesa moramo preći u kursor mod klikom na 4. je prikazan rezultat pokrenute analize.20) ili tasterom F8 na tastaturi. Prozor za podešavanje parametara DC analize Slika 2.18 (a) MicroCap7 prozor Open (b) otvoren fajl proba. Nakon ulaska u mod za očitavanje podataka levim klikom miša postavimo levi kursor u linearni deo karakteristike. Isti postupak ponovimo za desni kursor sa desnim tasterom miša. Đurđević. Ispod grafika se nalaze podaci o lokacijama kursora. Rezultat DC analize Na slici 2.20.19.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.Videnović-Mišić. Interesuje nas naponsko pojačanje koje predstavlja nagib linearnog dela prenosne karakteristike. Kako je nagib prave definisan kao: 45 . M.20. D. ikonicu u drugom redu sa leve strane (zaokružena na slici 2. razlici njihovih međusobnih pozicija kao i o nagibu te promenljive u odnosu na x-osu.cir Slika 2.

AC i DC analiza. između ulaznog i izlaznog signala postoji samo linearna zavisnost. obično od neke početne frekvencije do krajnje koje proizvoljno zadajemo.Videnović-Mišić. Slika 2. Na taj način.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI pojačanje Av bi mogli izračunati na osnovu podataka ispisanih ispod grafika.M. Od interesa su nam rezultati simulacija odnosno odgovarajućih analiza električnih kola.4. nezavisni naizmenični naponski generatori kratko spojeni. na izlaz kola bi dospeo nelinearno izobličen signal. DC analiza ne služi samo za to. M. kao i svi zavisni izvori. Zato simulator prilikom AC analize ne vrši proračune samo na jednoj frekvenciji. Jedno rešenje bi bilo da očitamo vrednost za svaku tačku ponaosob i da oduzmemo x i y vrednosti za dve na grafiku selektovane tačke (na osnovu formule za k).999 što je u stvari naponsko pojačanje AV.4. Da su amplitude veće. Analize koje su nam na raspolaganju se nalaze u meniju Analysis. 2. Osnovne analize koje ćemo koristiti tokom ovog kratkog kursa MicroCap-a su tranzijentna. Za DC analizu važi i analiza pri kojoj se naponi generatora menjaju toliko sporo da struje odnosno naponi akumulacionih elemenata (induktivnosti i kapacitivnosti) mogu to da prate.4. Pritom nas zanima kako se taj odnos i fazna razlika menjaju sa promenom frekvencije dok se amplituda i faza ulaznog signala ne menja. induktivnosti kratko spojene. nego na više frekvencija. Njihovi parametri se određuju linearizacijom karakteristika nelinearnih komponenata u okolini radne tačke (utvrđene prethodnom DC analizom). DC ANALIZA DC analiza odgovara jednoj tradicionalnoj laboratorijskoj analizi pri kojoj generatori priključeni na kolo daju samo jednosmerene vrednosti napona odnosno struje. Cilj analize je da se utvrde potencijali u čvorovima i struje u granama kola u slučaju takve pobude. AC ANALIZA AC režim analize odgovara takvom merenju pri kom potencijale čvorova i struje elemenata određuju jednosmerni generatori na koje je kolo priključeno i time postavljaju radne tačke svih elemenata kola. radnih tačaka komponenata (i kao takvo mora prethoditi AC analizi).2.652\1. Obično se pri tom analizira odnos amplituda i fazna razlika naizmeničnih komponenata napona ili struje na izlazu kola i napona ili struje ulaznog sinusnog generatora. Pored njih na ulaz kola dodaje se i generator sinusnog talasnog oblika veoma male amplitude. a nezavisni strujni strujni izvađeni. ANALIZE U MICROCAP 7 U MicroCap 7 električna šema nije naš konačan cilj. Bolji pristup je iskoristiti već izračunate razlike u delu Delta te je Av=14.999.1. D. 2. Ipak. Na ovaj način se obično snimaju prenosne karakteristike .21. DC analiza ne znači obavezno apsolutno konstantne vrednosti ulaznih generatora. Cilj AC analize je da se odredi kako ovaj generator utiče na struje i napone u svim delovima kola. Rezultat analize obično daje odnos amplituda izlaznog i ulaznog signala ili njihovu faznu razliku. Đurđević. Jednosmerni nezavisni izvori (strujni i naponski) ostaju. Na osnovu izračunatog odnosa amplituda i fazne razlike obično se crta Bodeov ili Nyquistov dijagram. 2. Mala amplituda ulaznog sinusnog napona neophodna je zbog toga što u elektronskom kolu ima nelinearnih elemenata. AC analiza se od stvarne laboratorijske analize razlikuje u tome što se analiza prilikom simulacije ne sprovodi na osnovu modela komponenata za sve signale (režim velikih signala) nego na osnovu linearnih modela za male signale. Vrste analiza 2.3.465=9.21. slika 2. Odstupanje od predviđene vrednosti (10 vs. 9. odnosno pojavili bi se i viši harmonici ulaznog signala. Ovo je drugim rečima slučaj analize kola pri kom su kondenzatori izvađeni iz kola.4. To odgovara zapravo nalaženju tzv. TRANZIJENTNA ANALIZA 46 . ali najbolji iskoristiti direktno opciju Slope koja nam direktno daje nagib Vout u odnosu na VB-VA vrednosti 9.999) je malo i posledica je upotrebe realnog modela OP.

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Ova analiza odgovara jednom laboratorijskom instrumentalnom merenju kada su ulazni signali elektronskog kola nekakve funkcije vremena. Tokom analize utvrđujemo kakve se struje (naponi) javljaju u granama (čvorovima) kola kao odziv na pomenute ulazne signale. Prilikom instrumentalnog merenja kao ulaz koristimo funkcijski generator, a kao uređaj za merenje koristimo osciloskop. Radi lakše uporedivosti odziva različitih kola i lakše ponovljivosti merenja, kao ulazni signal obično se koristi jedinična odskočna, nagibna ili impulsna funkcija. Kod simulatora njih dobijamo iz programljivih impulsnih generatora. Inače samo ime “tranzijentna analiza” upućuje na analizu prelaznih pojava u elektronskim kolima. Rezime: Tranzijentna analiza nam kao izlazni rezultat daje promenu signala (od interesa) u vremenu. AC analiza nam prikazuje ponašanje amplitude i faze signala (od interesa) u zavisnosti od frekvencije. DC analiza nam kao rezultat daje prikaz struja, napona u mirnoj radnoj tački. Takođe je pogodna za prikaz međusobne zavisnosti bilo koja dva signala odnosno dobijanje prenosnih karakteristika.

2.5. UTICAJI NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU
2.5.1. UTICAJ NEIDALNOSTI OP NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU OP Za električno kolo koje smo nacrtali proanaliziraćemo uticaj parametara OP na prenosnu karakteristiku celog električnog kola, prikazanog na slici 2.10. Za to će nam biti potrebna DC analiza i dodatna opcija Stepping. Pre bilo kakve analize da pomenemo gde se nalaze parametri koji su nam u ovoj analizi interesantni. Kliknite dva puta na simbol za OP u nacrtanoj električnoj šemi. Automatski se otvara prozor koji prikazuje osnovne parametre kao i nivo modela OP, slika 2.22. Ako želimo da u električnoj šemi prilikom simulacija koristimo model idealnog OP tada je LEVEL=1 a parametri OP koji se prilikom proračuna uzimaju u obzir su A (pojačanje OP u otvorenoj petlji), ROUTDC (izlazna otpornost OP pri DC analizi), ROUTAC (izlazna otpornost pri AC analizi). Ako niste sigurni šta koja skraćenica parametra znači pokažite kursorom na njega i u dnu prozora će vam se dati njegovo kratko objašnjenje, slika 2.22. informacija za VOFF.

Type

Level Voff

Ioff

Slika 2.22. Parametri i nivo modela OP Kad pravimo realan uređaj tad koristimo realne modele komponenti. Za OP ti modeli su trećeg nivoa odnosno LEVEL=3, kao što je prikazano na slici 2.22. Ovi modeli nastoje da što bolje prikažu realno ponašanje OP te uzimaju u obzir sve prikazane parametre (složeno ponašanje neophodno je opisati sa složenijim modelom sa više parametara). U našoj analizi želimo da pogledamo uticaj parametara VOFF i IOFF odnosno naponskog i strujnog ofseta. U slučaju idealnog OP ti parametri bi bili jednaki nuli. Međutim kako je prlikom proizvodnje izuzetno teško napraviti

47

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

komponente koje su potpuno potpuno iste (uparene) tada kao posledica te neuparenosti nastaje VOFF i IOFF različiti od nule. MicroCap će nam prikazati kako se ta neidealnost odražava na prenosnu karakteristiku. Idealizujumo OP što možemo više sa stanovišta neuparenosti odnosno upišimo VOFF=0 i IOFF =0. • Odaberite Analysis  DC. Automatski se otvara prozor, slika 2.23, u kome su za vas već postavljeni parametri analize. • Za Variable 1 odnosno izvor koji se menja iz padajućeg menija ispod Name izaberite Vin (jer želite da dobijete prenosnu karakteristiku električnog kola). Unesite opseg promene od -50mV do 50mV sa korakom od 5mV. To sve je upisano u prozoru ispod Range. • Za X Expression ostavite DCINPUT1 jer se to odnosi na Vin a u Y Expression polje unesite oznaku za izlazni čvor OP. Kliknite desnim klikom u to polje i pogledajte šta sve MCap može da prikaže (napon čvorova, napon, struje i snaga komponenti...), slika 2.24. Izlazni napon OP možete predstaviti na nekoliko načina: kao napon čvora na kojem stoji oznaka Vout odnosno V(Vout), kao napon čvora 6 odnosno V(6), slika 2.10. ili kao izlaz OP Vout (OP). Odlučite se za varijantu koja vam odgovara.

Slika 2.23. Prozor za podešavanje DC analize

Slika 2.24. Izbor promenljivih za DC analizu u MicroCap7 2.5.2. UTICAJ Voff NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Kliknite na taster Stepping. Automatski se otvara prozor prikazan na slici 2.25. Cilj nam je prikazati kako promena VOFF utiče na prenosnu karakteristiku. Ukoliko menjate parametre komponente odnosno ukoliko je Parameter Type postavljen na Component tada menjamo parametar jedne od više komponenti (u drugom slučaju Parameter TypeModel imamo manji izbor Step What). Zbog toga u prvo polje Step What sa padajuće liste biramo OP, a u drugom polju VOFF. Da ne bi za svaku vrednost VOFF menjali parametre OP i pokretali DC analizu elegantniji način je pozvati opciju Stepping i u njoj uneti sve napone VOFF od interesa.

48

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.25. Stepping prozor Ukoliko je metod variranja parametra od interesa List tada u polje From uneti tu listi. Ukoliko je metod promene parametra linearan (što je najčešći slučaj) tada u polje From uneti vrednost -1m u To vrednost 1m i u Step Value vrednost 1m, kao što je prikazano na slici 2.26. Potvrdite aktivnost Stepping prozora u polju Step It=Yes. Na ovaj način smo podesili da se VOFF parametar OP menja od -1mV do 1mV sa korakom od 1mV.

Slika 2.26. Stepping prozor • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. Rezultat analize je prikazan na slici 2.27. Sva tri prethodno navedena segmenta su prisutna. Linearna oblast je proširena što je posledica negativne povratne sprege. • Na grafiku su vidljive tri prenosne karakteristike nacrtane za tri različita napona VOFF • U modu ste za reskaliranje (u koji eventualno možete ući sa F7 ili ikonicom u liniji alata). Zaokružite oblast oko koordinatnog početka koja nas interesuje. • Uđite u kursor mod kako bi očitali podatke koji nas interesuju. Situacija bi trebala nakon ovih akcija biti kao na slici 2.28. • Primećujemo da je trenutno aktivna donja prava pri kojoj je vrednost VOFF=-1mV što je vidljivo iz zaglavlja grafika PRVI.CIR OP.VOFF=-1m. • Promena karakteristike se može postići strelicama gore/dole sa tastature. Prebacite se na karakteristiku VOFF=0mV. Karakteristika teži električnom kolu sa idealnim OP odnosno prolasku kroz koordinatni početak.

49

M.Videnović-Mišić, M. Đurđević, D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI

Slika 2.27. Prenosna karakteristika električnog kola prikazanog na slici 2.10. pri promeni napona VOFF OP od -1mV do 1mV sa korakom 1mV

Slika 2.28. Uvećan deo karakteristika u okolini koordinatnog početka • Postavite kursor na poziciju X=0 da vidite da li je efekat neuparenosti komponenti prisutan. To u kursor modu možete odraditi ručno ali je daleko elegantnija opcija sa ikonicom odnosno Go To X (Shift+Ctrl+X ). Automatski se otvara rozor prikazan na slici 2.29. Pored ikonice za Go To X se nalazi opcija Go to Y ( ili Shift+Ctrl+Y) koju ste takođe mogli upotrebiti da proverite gde je koordinatni početak u odnosu na prenosnu karakteristiku, slika 2.30. U prozor Value upišite vrednost za koju vas interesuje Y odnosno X vrednost signala (očitano postavljanjem levog odnosno desnog kursora).

50

5. 0. Slika 2. Kako je okrenuta baterija koja se nalazi sakrivena unutar OP simbola na V+ grani? Da li se dodaje Vin ili od njega oduzima? Pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom odnosno kolika je vrednost Vin neophodna da neutrališe uticaj VOFF odnosno kada OP smatra da je na ulazu napon nula. Đurđević. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za otpornost R1 kao na slici 2. Deaktivirajte promenu VOS napona sa Step It=No.30. M. Deaktivirajte promenu VOFF napona sa Step It=No.4. UTICAJ Vos NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping (sa F11 ili iz DC analysis prozora ili sa ikonicom iz linije menija). 2.31.29.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Pređite na drugi prazan prozor i popunite podatke za VOS kao na slici 2. • Procenite da li je vaš zaključak iz prethodne analize OK. VOS i IOFF postavljeni na nulu? Treba primetiti da se promenom otpornika R 1 menja situacija u električnom kolu što znači da kroz R1 teče struja. U slučaju idealnog OP smo smatrali da je ulazna otpornost 51 .Videnović-Mišić. • Za sva tri napona pogledajte gde se nalazi presek karakteristike sa x-osom.3. Go To Y opcija • Sa Go To X smo očitali koordinate (0. Slika 2. Go To X opcija Slika 2.010) što znači da ofset odnosno neuparenost još uvek postoji. UTICAJ R1 (IBIAS) NA PRENOSNU KARAKTERISTIKU Aktivirajte prozor Stepping.5.M. Povežite te podatke sa vrednostima VOFF. Stepping funkcija za analizu uticaja R1 na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu. • Proverimo gde je Y=0 za preostale dve krive. Stepping funkcija za analizu uticaja VOS na prenosnu k-ku • Pokrenite DC analizu tasterom F2 sa tastature ili aktiviranjem ikonice sa linije alata. D.32. (Odgovor: Vin+VOFF jer je za VOFF=-1m presek sa x-osom pri Vin=1mV) 2. Osim VOFF i IOFF i drugi parametri OP utiču na pomeraj preseka sa nulom karakteristike iz koordinatnog početka.31.32. • Uvećajte deo oko koordinatnog početka i uđite u kursor mod za očitavanje podataka. Šta bi sada mogao biti uzrok ovog pomeraja kada su VOFF.

M. 2.Videnović-Mišić. Promenu frekvencije sinusnog generatora sa 1MEGHz (vodite računa da MCap kao SPICE orjentisan program nije CASE SENSITIVE odnosno mHz i MHz je za njega miliHz. Ne menjajte njegove k-ke. Ukoliko MicroCap7 nije automatski dodato napajanje na mestu VE i VC dodajte baterije od -15 odnosno 15V.34. (a) Invertujući pojačavač sa OP naponskog pojačanja Av=-R2/R1 (b) Prozor za definisanje DC analize Slika 2. Đurđević. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI beskonačna i da je ulazna struja nula.5. • Popunite prozor za DC analizu na način prikazan na slici 2. invpoj. • Rezultat analize je prikazan na slici 2.cir as circuit).33(b).36(a).5.999). IIGOD). Slika2.35. Prenosna karakteristika invertujućeg pojačavača prikazanog na slici 2. • Nacrtajte električno kolo prikazano na slici 2. Struja koja teče kroz R 1 je struja polarizacije IBIAS. 1MHZ) prikazan na slici 2. • Za model OP izaberite već korišćeni LM741.cir *.33(a) • Kolike su granice linearnog režima rada ovog pojačavača? Kako do njih doći bez očitavanja sa grafika? (R: ±13. dok je polazni model sinusnog generatora (npr. Modifikovana šema je prikazana na slici 2.33. U slučaju realnog OP to nije slučaj. KONFIGURACIJA INVERTUJUĆEG POJAČAVAČA SA OP • Otvorite novi šematik fajl u vašem direktorijumu (npr. • Pokrenite DC analizu. a za mega koristimo oznaku Meg) na 10MHz unosite 52 .34.M. Ukoliko neki od parametara ponuđenog modela ne odgovaraju zgodno je definisati novi model sinusnog generatora opcijom New (naziva npr.33(a). Promenom IBIAS u šemi OP pogledajte kako se menja položaj preseka sa x-osom.947/9. • Zamenite bateriju Vin na ulazu pojačavača sinusnim generatorom Vin.

Interesuje nas promena pobudnog (čvor 3) i izlaznog signala (čvor 5) u vremenu. • Definisanje Maximum Time Step-a koje pronalazite korišćenjem opcije Help  Contents  Index  Maximume Time Step  Transient Analysis Limits dialog box.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI u polje F. • Sinusni generator ne deluje kao sinus jer je gruba promena između njegovih “susednih” tačaka. Grafici za ove signale su različiti što se vidi ispod polja P (od Plot). Perioda pobudnog signala je 1/kHz=1msec. prikazano na slici 2.38(a). Đurđević. Kako je pobudni signal frekvencije 1kHz bilo bi dobro sagledati u nekoliko perioda ponašanje celog pojačavača sa OP. Kao Time Range je odabrano 10m kako bi se videlo 10 perioda pobudnog signala.35. Popunite polja u skladu sa slikom 2.36(b). • TAU (exponential time constant) i RP (repetion period of exponential) imaju veze sa prigušenim sinusoidama što je jasnije iz načina na koji MCap definiše sinusni generator: if TAU=0 then V=A*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC else V=A*exp(-T/TAU)*sin(2*PI*F*TIME+PH)+DC where T=TIME mod RP RP must be specified for TAU to have an effect. D. Na signalima koji su rezultat tranzijentne analize.37. u DC jednosmerna vrednost generatora.Videnović-Mišić. Opcija Auto Scale Ranges je uključena. pogledajte gde se nalaze tačke koje je proračunao MicroCap. M. Slika 2. Ta podešavanja se unose u polja Y Expression. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara analize. 53 .36 (a) Prozor MCap modela sin generatora 1MHz (b) prozor modela sin generatora IIgod Odaberite opciju Analysis  Transient.M. RS otpornost koja opisuje neidealnost sinusnog generatora. Aktivirajte ikonicu Data points. PH fazni pomeraj signala. Invertujući pojačavač Slika 2. slika 2. U polje A se unosi vrednost amplitude sinusnog generatora. Opcijom Run pokrenite analizu. Problem leži u vrednosti Maximum Time Step-a.

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.Videnović-Mišić.M. za difolt vrednost Maximum Time Step-a Slika 2.38(b) Rezultati tranzijentne analize za kolo sa slike 2. M. Error tolerance is primarily determined by monitoring the time rate of change of the charge and flux.37. consistent with maintaining the specified error tolerance. By selecting a 54 . Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijentne analize Slika 2. RELTOL. For circuits containing capacitance or inductance.35.38(a) Rezultati tranzijentne analize za kolo prikazano na slici 2. Đurđević. D. za korigovanu vrednost Maximum Time Step-a Maximum Time Step: This field specifies a maximum time step for the run. the time step control routine will eventually increase the time step to the specified Maximum Time Step value. Micro-Cap will choose as large a time step as possible.35.

Rp=2k. U ovakvom konceptu pojačanja podrazumeva se linearnost pojačavačkog kola. već samo veličina njegove amplitude.Videnović-Mišić. jer male promene bazne struje izazivaju hfe puta veće promene kolektorske struje. POLOŽAJ MIRNE RADNE TAČKE STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Za kolo prikazano na slici 2. Stepen sa zajedničkim emiterom Pomoću jednosmernih baterija i otpornika bipolarni tranzistor se polariše postavljanjem mirne radne tačke u željeni položaj u polju statičkih karakteristika.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI small Maximum Time Step value. matematički gledano. odnosno da je emiter zajednička elektroda za ulaz i izlaz. a potrošač na kolektoru. Mi ćemo ponoviti taj proračun kako bi nakon simulacija u MC7 mogli uporediti rezultate.2m. hfemax=450. R2=110k.40. VBE=0. Slika 2. hfemin=200.40.6V Da bi odredili položaj mirne radne tačke moramo proračunati odgovarajuće napone i struje u režimu u kome su prisutne samo jednosmerne pobude (DC =Direct Current). Promenite vrednost ovog parametra i ponovo pokrenite tranzijentnu analizu. Re=500Ω. Interesantno nam je pojačavačko kolo poznato pod nazivom stepen sa zajedničkim emiterom. Odatle i naziv pojačavačkog kola . Promena amplitude sinusnog generatora 2. Time se tranzistor postavlja u aktivni režim rada u kome ima približno linearne karakteristike i pokazuje pojačavačka svojstva. 2. Tranzistor pokazuje pojačavačka svojstva. hfetip=290. koje ćemo analizirati pomoću MC7. M.39).39.1. • Isključite opciju Data points.38(b). D. To znači da se vremenska zavisnost signala ne menja.6. • Da li je kolo linearno? Na osnovu čega ste to mogli i ranije proceniti? • Opcijom Stepping promenite vrednost amplitude A sinusnog generatora IIgod kako bi proverili svoja zapažanja (npr. slika 2. podrazumeva množenje signala konstantom većom od jedan.6. Slika 2.40.M. slika 2. POJAČAVAČKA KOLA U praksi je veoma čest slučaj da korisni signal promenljive amplitude i polariteta treba pojačati. R1=43k. This does not necessarily imply greater accuracy. Na vežbama iz Uvoda u Elektroniku ste proračunavali položaj mirne radne tačke Q. Rg=1k. Accuracy is controlled by the internal LTE (Local Truncation Error) time step control algorithms. Iako nije unesena u prozor Maximum Time Step ona se podrazumeva.stepen sa zajedničkim emiterom. Rc=1k. Rezultati su prikazani na slici 2. just smoother waveforms. odrediti položaj mirne radne tačke Q ako su dati podaci: VCC=30V.04m. Pod pojačanjem se. 55 . Đurđević. • Difolt vrednost u ovom slučaju je 10m/50=0. more data points are produced and hence smoother waveforms are generated. To je DC režim rada. Ako pogledamo prikazano električno kolo vidimo da je pobuda na bazi. The default value for Maximum Time Step is (tmax-tmin)/50. (Ako ne verujete unesite videćete da promene u rasporedu i broju izračunatih tačaka nema) • Trebalo bi nam bar 5-10 puta više tačaka odnosno vrednost Maximum Time Step-a treba podesiti na bar 0.

M. Kondenzator se nakon izvesnog vremena napuni (naelektrisanjem) i kroz njega više ne teče struja. Razmislimo kako bi do ovog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike.41. Kako smo do istog zaključka mogli doći na osnovu znanja iz Osnova Elektrotehnike? Šta se dešava sa kondenzatorom u DC režimu. U DC režimu je kondenzator modelovan prekidom. Električno kolo pojačavača koje se koristi prilikom DC analize Slika 2. Vrednosti Tevenovih ekvivalenata su dobijene na osnovu formula: odnosno: Slika 2. Električno kolo koje se koristi prilikom DC analize nakon primenjene Tevenonove teoreme Pretpostavite da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu. Struja teče samo u jednom smeru. Na osnovu Omovog zakona pišemo: |Z|=|U/I| gde je U napon na impedansi Z. Moduo impedanse konenzatora je |ZC|=∞=|U/I| i struja I koja teče kroz kondenzator je nula kao što je slučaj kod prekida. izvrše potrebne izmene specifične za DC režim rada dobijamo električnu šemu.40. Ako tog polja nema (samo konstantne pobude. Ove jednačine predstavljaju model bipolarnog tranzistora i da bi važile moraju se zadovoljiti određeni uslovi: VCE>0. Kondenzator akumuliše energiju u DC režimu pa se stoga može njegovo ponašanje modelovati prekidom jer na sebe preuzima svu energiju i prekida strujni tok u grani u kojoj se nalazi.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI U DC režimu naizmenični izvori ne postoje te ih izbacimo ako su prisutni u polaznoj šemi. prikazano na slici 2. Ukoliko na linearan deo kola (R1. Nakon što se u električnom kolu pojačavača prikazanog na slici 2. Podsetimo se modula impedanse kondenzatora |ZC| i kalema |ZL|: |ZC|=1/ωC |ZL|=ωL. R2. Naizmenični strujni izvor zamenimo prekidom (strujni izvor 5mA sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0A čije ponašanje opisuje prekid) a naizmenični naponski izvor kratkim spojem (naponski izvor 5mV sin(ωt) izbacimo tako što ga svedemo na 0V čije ponašanje opisuje kratak spoj).M. Vrednost modula impedansi kalema i kondenzatora u DC režimu je tada |ZL|=0 i |ZC|=∞. U DC režimu je frekvencija nula.2 i IB>0. Iz formula se vidi promena modula impedanse kondenzatora i kalema sa promenom frekvencije.6. Đurđević. Komponente kao što su kalem i transformator postoje jedino u slučaju prisutnog promenljivog elektromagnetnog polja. Možemo zaključiti da je kalem u DC režimu modelovan kratkim spojem jer je |ZL|=|U/I|=0 odnosno U=0 što je napon na krajevima kratkog spoja. VCC) primenimo Tevenenovu teoremu tada je električno kolo dodatno pojednostavljeno. slika 2. prikazanu na slici 2. Zaključujemo da je u DC režimu kondenzator zamenjen prekidom.42.41. a I struja koja teče kroz impedansu Z. Ako primenite II Kirhofov zakon u konturi I dobijate sledeću jednačinu: 56 . nema dinamike u električnom kolu) kalem će se svesti na ono što zaista jeste. U tom slučaju za njega važe sledeće jednačine: IC=hfeIB i VBE=0. D. a to je komad žice (da budemo precizniji namotan komad žice odnosno kratak spoj.Videnović-Mišić.42.40. Osim naizmeničnih izvora problematični su i elementi čije se ponašanje menja u zavisnosti od frekvencije signala u električnom kolu kao što su kondenzator i kalem. Kondenzatori i kalemovi su akumulacioni elementi koji akumulišu energiju.

Pre nego nacrtamo šemu stepena sa zajedničkim emiterom u AC režimu pogledajmo šta se dešava sa komponentama.6. Slika 2. Šta se dešava sa frekvencijski zavisnim komponentama kao što su kalem i kondenzator. Ti podaci su u AC model bipolarnog tranzistora ugrađeni preko hie=VT/IBQ= hfeVT/ICQ gdje je VT termički napon vrednosti 25.40. da li ste dobro pretpostavili i da li ste zaista u tom režimu i da li će vrednosti koje proračunate zaista biti vrednosti koje bi se dobile u realnom kolu) odnosno VCC>VCE>0.38μ). Da bi vam ova tvrdnja bila jasnija prisetite se jednačine iz Osnova Elektrotehnike.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Pod pretpostavkom da je bipolaran tranzistor u aktivnom režimu. Kao rezultat.6. Pojačavač je prikazan na slici 2. U AC režimu su u kolu samo naizmenični signali što znači da jednosmerni izvori nisu dopušteni u šemi odnosno naponski izvor je zamenjen kratkim spojem dok je strujni izvor zamenjen prekidom (istom logikom kao i ranije). D. Model malih signala za bipolaran tranzistor Odrediti AC parametre stepena sa zajedničkim emiterom kao što su naponsko pojačanje Av. Na osnovu gore navedene pretpostavke i jednačina dobijate vrednost struje kolektora: Mirna radna tačka na ulaznom delu karakteristike je Q (VBE=0.2 i IB>0. Zašto je neophodno pre AC anlaize odrediti položaj mirne radne tačke Q odnosno uraditi DC analizu električnog kola od interesa? Zato što nam ona daje podatke o mirnoj radnoj tački oko koje se radna tačka pojačavača kreće. kondenzator promenljiv signal propušta ka ostatku kola.43. ulazna Ri i izlazna otpornost Ro ako je hfe=290. IB=44. Možemo zaključiti da je napon na kondenzatoru nula odnosno da je kondenzator u AC režimu zamenjen kratkim spojem.87m). To nije uvek slučaj ali mi posmatramo krajnji kako bi pojednostavili prikaz kalema i kondenzatora. Mirna radna tačka na izlaznom delu karakteristike je Q (VCE=10. Taj nivo rešavanja električnih kola je prilagođen II godini studija. na osnovu prethodne jednačine dobijate vrednost bazne struje IB: Ukoliko primenite II Kirhofov zakon u konturi II dobijate sledeću jednačinu: Proveravamo da li je tranzistor zaista u aktivnom režimu odnosno treba proveriti uslove važenja modela (tj.6mV na sobnoj temperaturi a IBQ i ICQ bazna i kolektorska struja u mirnoj radnoj tački Q. Posmatraćemo situaciju u kojoj je frekvencija izuzetno velika. Iz rezultata formula vidimo da je bipolarni tranzistor zaista u aktivnom režimu. a brojčani podaci su isti kao i za DC analizu.Videnović-Mišić.69. Moduo impedanse kondenzatora je u tom slučaju |ZC|=1/ωC =1/2πfC=1/∞=0=u/i. Naizmenični signali (AC=Alteranting Current) su izuzetno mali tako da se radna tačka kreće po malom linearnom segmentu globalno nelinearne karakteristike bipolarnog tranzistora.43. M. 57 . Đurđević.M. Na ovaj način je jedini neliearni element stepena sa zajedničkim emiterom (što je bipolaran tranzistor) u okolini mirne radne tačke linearizovan i predstavljen modelom prikazanim na slici 2.2. Grubo gledano ako želimo da kao rezultat AC analize dobijemo vrednost pojedinih parametara iz električne malosignalne šeme svi delovi električnog kola (pa i hie) nam moraju biti poznati. Kondenzator akumuliše energiju u jednosmernom režimu dok u naizmeničnom ukoliko su frekvencije velike ne može stići da se prilagodi promeni pobudnog signala. Tek sada izračunavate preostale napone i struje potrebne za određivanje položaja mirne radne tačke. IC=12. AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Nakon što je urađena DC analiza pojačavača trebalo bi da se proračunaju parametri AC analize odnosno parametri koji karakterišu pojačavač u bliskoj okolini mirne radne tačke Q. 2.

Stoga je velika struja kroz kondenzator odnosno velike promene napona na kondenzator u kratkom vremenskom intervalu rezultat havarije (a vrlo retko projektantove želje). Izrazi za odgovarajuće Tevenenove ekvivalente su: Slika 2. M.Videnović-Mišić.Kalem u AC režimu zamenjujemo prekidom. slika 2.45. Šta kalem govori ostatku kola: ja akumulišem i u sebe preuzimam svu AC energiju. Slika 2. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom nakon primene Tevenenove teoreme Određivanje naponskog pojačanja celog električnog kola Av=vo/vg Ako želimo naći naponsko pojačanje tada je potrebno naći odnos izlanog napona vo i pobudnog generatora vg odnosno Av=vo/vg . U tom režimu kalem akumuliše energiju. Moduo impedanse kalema je |ZL|=ωL =2πfL=∞=u/i. iC struja koja teče kroz kondenzator. odnosno kroz kalem teče nulta naizmenična struja. Diferencijal u jednačini govori da je nagla promena napona uC na krajevima moguća samo u slučaju velikih struja koje teku kroz njega. Na osnovu konture I izlazni napon je oblika: Na osnovu II Kirhofovog zakon primenjenog na ulazni deo ekvivalentne šema za male signale prikazane na slici 2.45. uC napon na krajevima kondenzatora.2=R1||R2. Ekvivalentna šema za male signale stepena sa zajedničkim emiterom Primenom Tevenenove teoreme (na deo obeležen osenčenim kvadratom) možemo dodatno pojednostaviti šemu.45.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI gde je C kapacitivnost kondenzatora. Rpc=Rp||Rc.44. dobijamo izraz za struju baze ib prvo kao funkciju napona vgt a nakon toga kao funkciju pobudnog generatora vg. Do istog zaključka ste mogli doći na sledeći način. Otpornosti R1. Ukoliko uvedemo sve gore navedene izmjene malosignalna šema za stepen sa zajedničkim emiterom je prikazana na slici 2.44. Kalem je komponenta koja je nešto više od komada žice samo u naizmeničnom režimu. D.M. 58 . U grani sa kalemom ne teče naizmenična struja jer se on opire promeni struje (Osnove Elektrotehnike) pa ga u AC režimu rada zamenjujemo prekidom (jer je AC struja nula) ukoliko je prisutan u kolu. Đurđević. Želimo da u prelaznim procesima teku što manje struje kako bi potrošnja bila što manja.

ulazna otpornost je Ri=R1. označena na slici 2. gde je RY otpornost paralelno vezana otporniku RC.2||hie≈hie. Šema za proračun izlazne otpornosti sa test generatrom je prikazana na slici 2.46. Malosignalna šema stepena sa zajedničkim emiterom pri proračunu izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Izlaznu otpornost pojačavačkog stepena definišemo na sledeći način: Zadatak bismo mogli pojednostaviti ukoliko pogledamo koliku otpornost vidi test generator vt . Određivanje izlazne otpornosti pojačavačkog stepena Ro Izlazna otpornost pojačavačkog stepena Ro je otpornost koju vidi potrošač Rp priključen na izlaz pojačavačkog kola. 59 . i slici 98. Nepoznata otpornost Ro se određuje na osnovu Omovog zakona (odnosa napona i struje). Strujni izvor hfeib zavisi od bazne struje ib i kao takav ne podleže eliminaciji iz električnog kola pri proračunu Tevenenovog ekvivalenta. Ukoliko ulaznu otpornost očitavamo nakon generatora vgt tada je ona oblika Ri=Rgt+hie=Rg||R1||R2+hie≈hie. Kako je u pitanju linearno kolo na taj način Ro se određuje kao Tevenenov ekvivalent otpornosti. Đurđević.Videnović-Mišić. Po njemu je izlazna otpornost pojačavačkog stepena. D. Svi nezavisni izvori su isključeni (naponski izvori KS a strujni izvori zamenjeni prekidom) jer bi u protivnom dobili pogrešnu infomaciju o naponu i struji od interesa.46. na slici 97. Ukoliko je očitavamo nakon komponenti vg i Rg.M.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Zamenom prve formule u drugu dobijamo vezu izlaznog i ulaznog napona: Jednostavnim sređivanjem prethodne jednačine dobijamo izraz za naponsko pojačanje: gde je Određivanje ulazne otpornosti pojačavačkog stepena Ri Ulazna otpornost pojačavača Ri je otpornost koja se „vidi” na fizičkom ulazu pojačavačkog stepena.46. Slika 2. M.

46. možemo primetiti da je model unilatelaran. Primenom II Kirhofovog zakona u konturi I dobijamo gde je vce napon na strujom kontrolisanom strujnom generatoru. Primenom II Kirhofovog i Omovog zakona u konturi III dobijamo Proizvod dva broja jednak je nuli ako je bar jedan član proizvoda jednak nuli. Napon vbc je nepoznata veličina kao i vY (za struju baze ib smatramo da je pomoćna promenljiva).3. Ako pogledamo model malih signala bipolarnog tranzistora. Sledi da je hfe ib=0 što u malosignalnoj šemi modelujemo prekidom. Ponovo imamo jednu jednačinu a dve nepoznate  ne možemo vY eksplicitno izraziti kao funkciju ib. možemo primetiti da je eliminisanjem pobudnog nezavisnog generatora vg eliminisan (u ovom električnom kolu) jedini mogući izvor struje ib odnosno da je ib=0. Malosignalno kolo u kojem pokušavamo odrediti Tevenenov ekvivalent otpornosti je jednostavnije. Tok signala u modelu je s leva na desno odnosno nema povratnog uticaja kolektorsko-emiterskog dela modela bipolarnog tranzistora na bazno emiterski pn-spoj.Videnović-Mišić. Na osnovu vrednosti napona test generatora vY i struje koja teče kroz test generator iY primenom Omovog zakona dobijamo vrednost otpornosti Očigledno je Što se tiče napona vY nemoguće je naći konturu u kojoj bi on bio jedini nepoznat napon. Na osnovu znanja Osnova Elektrotehnike smo mogli zaključiti isto na sledeći način.M. Đurđević. prikazano na slici 2. M. MICROCAP ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Stepen sa zajedničkim emiterom 60 . Ako pogledamo malosignalnu šemu prikazanu na slici 2. D. slika 2. Kako su otpornosti u kolu pozitivne veličine tada je Na ovaj način smo dobili da je izlazna otpornost pojačavačkog kola RC.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.47 Malosignalna šema potrebna prilikom određivanja otpornosti RY Problem izlazne otpornosti pojačavačkog stepena se svodi na problem određivanja RY. 2.6.43.47. Napon vce je nepoznata veličina koja se ne može izračunati ni iz jedne druge konture što se može videti ako primenite II Kirhofov zakon u konturi II. Možemo zaključiti da test generator vt vidi otpornost RC||∞= RC.

Opcijom State Variables Leave promenljive stanja zadržavaju poslednje vrednosti. DC režim 61 .48. Za model sinusnog generatora odaberite 1MHz. Ako ste završili analizu bez povratka u Schematic Editor tada su to vrednosti dobijene na kraju analize.49. Slika 2.49. Promena promenljivih stanja se može posmatrati tokom trajanja tranzijentne analize. Naknadni unos i izmena parametara komponenti je moguća otvaranjem prozora sa karakteristikama komponente duplim klikom na komponentu. Vrednost maksimalnog koraka (1n) ne sme biti ni suviše velika (oblik signala koji se prikazuje je grub) niti suviše mala (opterećuje resurse dodeljene MC7 tj. Run Options Retrieve učitava prethodno sačuvanu simulaciju (*. navedene na šemi. Run Options Normal izvršava simulaciju bez njenog čuvanja na disku. Promenljive stanja (State Variables) su inicijalno postavljene na nulu.49.M. Jednostepeni pojačavač sa zajedničkim emitorom Opcijom New napravite novi model NPN tranzistora naziva Personal u kome je potrebno uneti vrednost parametra BF (Forward Beta)=290 jer je taj parametar upravo hfe. Prilikom povezivanja komponenti vodite računa o položaju čvorova. State Variables Read učitava prethodno sačuvane vrednosti promenljivih stanja (sačuvano opcijom Write u State Variables Editoru. M.48.TOP). *.. U slučaju da smo odabrali opciju Operating Point Only tada su vrednosti promenljivih stanja upravo vrednosti u mirnoj radnoj tački Q. slika 2.Videnović-Mišić. proračun i crtanje grafika može oduzeti previše vremena). Slika 2. Promenite naziv generatora u vg. Aktiviranjem tastera F12 automatski se otvara prozor State Variables Editora u kome se nalaze vrednosti promenljivih stanja (naponi čvorova. struje kalemova. Prilikom crtanja komponenti unesite njihove vrednosti. maksimalni korak (Maximum Time Step) i temperaturu (Temperature). Upisati vrednosti za vremenski opseg tranzijentne analize (Time Range). Ako prvi put pokrećemo simulaciju tada su vrednosti promenljivih stanja nule. Automatski se otvara prozor na slici 2. Đurđević. D.TSA). Definisanje parametara tranzijentne analize Pokrenite tranzijentnu analizu izborom opcije Analysis  Transient ili Alt+1.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Nacrtati šemu stepena sa zajedničkim emiterom prikazanim na slici 2.). Prozor u kome se podešavaju parametri tranzijente analize Opcijom Run Options definišete da li je vaša simulacija sačuvana na disk.. Run Options Save izvršava simulaciju uz njeno čuvanje na disku (*.TSA) kao da je to nova simulacija.

51.i Y. slika 2.51.69. Tokom ad hoc izračunavanja koristimo pojednostavljen. slika 2.M. Proračunavaju se nove promenljive stanja kao odgovor električnog kola na sve pobude u T=0. M. Đurđević.50. Vrednost napona u mirnoj radnoj tački (a) u State Variables Editoru (b) u Schematic Editoru Ako želimo proveriti prethodno izračunate vrednosti promenljivih koje definišu položaj mirne radne tačke Q rezultati prikazani na slici 2. nam mogu pomoći. Uporedite te vrednosti sa vrednostima koje je izračunao MC7. Ova opcija omogućava MC7 da proračuna polaznu tačku za tranzijentnu analizu. Kao polazna osnova se koriste inicijalne promenljive stanja. U pripremi za vežbu ste izračunali Qul (VBE=0.Videnović-Mišić.Expression ukoliko nije selektovana Auto Scale Ranges Opcija. Rezultat ove analize se vidi u State Variables Editoru. Slika 2. Deselektujte Operating Point Only i selektujte Operating Point opciju.38μ) i Qiz (VCE=10. D.50(b).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Selektovana opcija Operating Point omogućava određivanje napona i struja u mirnoj radnoj tački. TNO (transient numerical output). slika 2. IB=44. Primećujemo dobro slaganje rezultata. IC=12. Na dva odvojena grafika (upišite redni broj grafika desnim klikom miša na prazno mesto ispod P) predstavite napon pobudnog generatora i izlazni napon (desni klik na Y Expression.6. Slika 2. Bolje rešenje je otvoriti u folderu Data (na disku gde je MC7 instaliran) naziv_fajla.50(a). Selektujte opciju za automatsko reskaliranje prikazanog opsega (Auto Scale Ranges).87m). odaberite opciju Variables  Device Voltages ili ako su na šemi prikazani čvorovi opcijom Variables  Node Voltages). *. Opcije X Range i Y Range označavaju opsege prikaza rezultata simulacije za promenljive selektovane u prozoru X. Zbog toga su rezultati dobijeni MC7 analizom tačniji. Tranzijentna analiza nije urađena.TNO fajl u kome se nalaze vrednosti napona i struja u mirnoj radnoj tački Q Rezultati tranzijentne analize za stepen sa zajedničkim emiterom 62 . linearizovan model bipolarnog tranzistora koji je daleko jednostavniji od SPICE MC7 modela. ili povratkom u Schematic Editor selektovanjem ikonice Node Voltages iz linije sa alatima.50. Selektovana opcija Operating Point Only omogućava samo proračun položaja mirne radne tačke. Da bi mogli uporediti ove dve slike selektujte ikonicu Node Numbers iz linije sa alatima kako bi oznake čvorova postale vidljive.

52. Za stepen sa zajedničkim emiterom je karakteristično da jedino ova pojačavačka konfiguracija (u odnosu na konfiguracije sa zajedničkom bazom i zajedničkim kolektorom) ima negativno naponsko pojačanje. Pokrenite analizu opcijom Run ili sa F2. Tačka koju smatramo izlazom pojačavača je Minus Pin otpornika Rp. Slika 2. Đurđević. Rezultati su prikazani na slici 2.Videnović-Mišić. duplim klikom na Rp. Da li možete da na vašim graficima uočite takav tip promene? Ukoliko se pojačavački stepen ne ponaša kao invertujući a šematski prikaz kola je korektan razlog može biti otpornosti Rp ukoliko ste označavanje signala koji treba da se iscrtaju realizovali opcijom Variables  Device Voltages. prozor sa parametrima ovog otpornika. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Svi parametri tranzijentne analize su uneseni. Sika 2.M. Pojačavač koji analiziramo predstavlja invertujuću pojačavačku konfiguraciju kod koje kako ulazni napon raste izlazni napon opada. MC7 prilikom crtanja napona v(Rp) odnosno napona na otporniku Rp crta Vplus-Vminus. M. Selektujte opciju Pin Names kako bi imena pinova otpornika postala vidljiva.52. Rezultati tranzijentne analize Izgled otpornika Rp je prikazan na slici 2. Sa OK potvrdite izmenu. Zatvorite prozor tranzijentne analize i u Schematic Editoru otvorite.53(a). Zbog toga se porastom ulaznog napona vg video porast napona na otporniku za koji smo smatrali da je izlazni.53. (a) Izgled otpornika Rp u Schematic Editoru (b) Stepping prozor SIN 1MHz generatora 63 .

Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Ako ne želimo da menjamo oznake u prozoru za podešavanje parametara tranzijentne analize rotiranjem otpornika Rp rešavamo ovaj problem. za sinusni generator SIN 1MHZ i za bipolarni tranzistor NPN Personal. U zaglavlju svakog grafika se nalazi informacija o parametrima stepping funkcije što znači da već imamo informaciju o ulaznom naponu tako da je njegovo predstavljanje višak. Pokrenite tranzijentnu analizu. Opcijom Scale Mode u kojoj se nalazite nakon završetka analize zaokružite jednu periodu signala. Preostale opcije su da označite tekstualno izlaz ili da prikažete brojeve čvorova te da opcijom Variables  Node Voltages unesete čvor u Y-Expression polje. Sa OK potvrdite unos. Konačan izgled ekrana je prikazan na slici 2.Videnović-Mišić. Granična vrednost amplitude između A=0 i A=100mV. ulazni napon ili oba napona? Interesuje nas pri kojoj amplitudi ulaznog napona je električno kolo pojačavač odnosno kada se vratio u linearni režim rada. Đurđević. Na ovaj način možete menjati samo parametre složenih modela kao što su npr.54. Parametar koji se menja je amplituda (A).cir) nalazi informacija koja komponenta ili model (SIN 1MHZ) i koji njihov parametar (A) je Stepping opcijom izmenjen kao i koju vrednost trenutno ima (A=1). Opcijom Stepping menjate parametar sinusnog generatora (Step What=SIN 1 MHZ). Otvorite prozor tranzijentne analize i isključite prikazivanje ulaznog napona (desni klik u polje koje opisuje redni broj grafika i opcija None ili samo obrišite vrednost rednog broja grafika (u ovom slučaju je 1 V(vg)). Sa strelicama gore/dole na tastaturi prođite kroz sve krive. Šta je razlog? Kako bi vi rešili ovaj problem? (R: promeniti položaj mirne radne tačke Q ili smanjiti amplitudu pobudnog generatora vg) Odlučićemo se za opciju variranja amplitude pobudnog generatora. Uđite u mod za očitavanje vrednosti kako bi parametri Stepping funkcije postali vidljivi. Ulazni i izlazni napona nakon Stepping promene amplitude pobudnog generatora Šta nas interesuje? Izlazni napon. Uočimo da je ulazni napon sinusoida koju smo definisali pomoću standardnog 1MHz modela MC7 za sinusne generatore. M. Slika 2. Pri kojoj vrednosti amplitude A sinusnog generatora 1MHZ stepen sa zajedničkim emiterom prelazi u nelinearan režim rada. Rezultat tranzijentne analize je prikazan na slici 2. Vidimo da izlazni napon nije sinusoidalni.54.55. Selektujte opciju Step It=Yes. D. 64 . Metod promene je linearan (Method =Linear). Pokrenite ponovo tranzijentnu analizu. Selektujte opciju Model. U zaglavlju grafika se osim naziva fajla (ZAJEDNICKI_EMITER.M. Promena amplitude je od 0 (From) do 1 (To) sa korakom 0. Pokrenite analizu.1 (Step Value).

65 . Slika 2. Đurđević. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu. Jedna perioda izlaznog napona u kursor modu Kako bi našli što tačniju vrednost granične vrednosti amplitude pozovite funkciju Stepping.55.Videnović-Mišić.01) i izlaznog (1. Sa OK potvrdite unos.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. amplitudu sinusnog sinala A=0. Određivanje naponskog pojačanja celog kola Av=vo/vg Promenimo u Schematic Editoru parametar A=0.18) signala moguće je izračunati naponsko pojačanje celog kola odnosno Av=v(Rp)/vg=-118. Rezultat je prikazan na slici 2. Isključimo Stepping funkciju. Ukoliko pogledamo rezultat formule (Av=-122) zaključujemo da je slaganje rezultata dobro.01 sinusnog generatora. Znak minus proističe iz invertujuće prirode stepena sa zajedničkim emiterom. Odaberimo npr. uđite u kursor mod).18V).01. zumirajte dve periode. D.M. Znajući vrednost amplitude pobudnog (0.56. Pokrenite tranzijentnu analizu.56. smanjeni koraci u Stepping prozoru Za koje vrednosti amplitude sinusnog generatora električno kolo sigurno nije u linearnom režimu rada? (A=100mV i 90mV). Promenite amplitudu A sinusnog generatora od 0 do 100mV sa korakom 10mV odnosno unesite finiju promenu. M. Ponovite prethodni postupak (pokrenite analizu. Očitajte vrednosti amplitude izlaznog signala V(Rp) (R:1.

Uporedite rezultat sa izračunatom vrednošću ove otpornosti (Ri≈hie≈576Ω) • Ukoliko smo dobili negativnu vrednost pogledajmo šematski prikaz kola u Schematic Editoru. D.58. Uključimo sa Currents ikonicom u liniji alata prikaz vrednosti struja i njihovih smerova u kolu. Eliminišemo ga kratkim spojem. • Pokrenite tranzijentnu analizu. • Interesuje nas odnos napona u tački 6 i struje koja teče u toj grani npr.M. Đurđević. DC nezavisne izvore eliminišemo prilikom proračuna ali ih u MC7 analizi ne smemo eliminisati. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize Određivanje izlazne otpornosti pojačavača Ro Izlazna otpornost pojačavačkog kola je otpornost koju “vidi” potrošač Rp koji je priključen na izlaz pojačavača. Ukoliko pogledamo šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom vidimo da je jedini AC nezavisni izvor vg(t).57.57.Videnović-Mišić. Slika 2. Prvo radimo DC analizu (aktivni samo DC izvori signala u kolu) a nakon nje AC analizu (aktivni samo AC izvori signala u kolu). slika 2. M. struje i Omovog zakona odnosno određujemo Tevenenov ekvivalent otpornosti postavljanjem test generatora vt.58. Rešenje je da se ili okrene otpornost Rg kako bi Plus priključak otpornosti bio u čvoru 7 i struja tekla u pojačavački stepen ili stavi u prozoru za podešavanje parametara Tranzijentne analize znak minus ispred izraza za otpornost tj.NPN tranzistora). prikazani smerovi i vrednosti struja u električnom kolu Slika 2. Nakon ulaska u kursor mod očitajte vrednost ulazne otpornosti pojačavačkog kola Ri. –V(6)/I(RG). Zbog toga određujemo Ri nakon generatora vg i njegove otpornosti Rg jer je taj deo električnog kola deo sa malim signalima što obezbeđuje prisustvo kondenzatora CS1. Ukoliko je smer struje i(Rg) kao na slici 2. • Ponovo pokrenite tranzijentnu analizu i očitajte vrednost izlazne otpornosti Ri. U slučaju MC7 ne možemo prilikom proračuna izlazne otpornosti eliminisati DC izvore jer bi na taj način iz kola izbacili polarizaciju komponente i 66 . Šematski prikaz stepena sa zajedničkim emiterom. Šta je to već superpozicija. • Unesite u prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize parametre za proračun ulazne otpornosti. Uporedite sa izračunatom vrednošću ovog parametra. Neka se vidi samo grafik koji prikazuje tu otpornost. Da bi se stavili u položaj otpornika Rp posmatramo električno kolo na mestu Rp od izlaza ka ulazu pomoću napona. • Pokrenite analizu. tada je negativna vrednost ulazne otpornosti nastala usled neusaglašenosti smera struje odnosno minus i plus priključka otpornika. Pri tome nijedan nezavisni izvor u AC režimu ne sme biti uključen. U ad hoc analizi principom superpozicije rešavamo linearizovano električno kolo (koristite pojednostavljene linearne modele nelinearne komponente.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Određivanje ulazne otpornosti pojačavača Ri Ulazna otpornost je parametar AC analize što znači da se dobija kao odnos malih naizmeničnih napona i struje. kroz otpornik Rg.

Pokrenite analizu.6. Slika 2.59.59. Uporedite sa prethodno izračunatom vrednošću (Ro=RC=1kΩ). MICROCAP AC ANALIZA STEPENA SA ZAJEDNIČKIM EMITEROM Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu.60. Generator vt je modela SIN 1MHZ. Interesuje nas odnos test napona vt i struje koja teče kroz test generator.M.) Unesite u prozoru prozoru tranzijentne analize potrebnu izmenu. slika 2. To programu nije potrebno i on istovremeno rešava jednačine dobijene na osnovu I. 67 . Očitajte vrednost Ro. D.63. Rešenje ovih jednačina (grafički presek različitih krivih) daje položaj radne tačke. slika 2. Da li je ovaj rezultat očekivan? Šta je uzrok neslaganja? (Pogledajte smer struje kroz test generator. Interesuje nas moduo amplitude izlaznog AC signala (moduo amplitude napona u tački 5 izražen u decibelima) ne i njegova faza (ph (v(5)).Videnović-Mišić. Rezultat je prikazan na slici 2.61. M. Automatski se otvara prozor za podešavanje parametara AC analize. Superpoziciju i linearizaciju inače nelinearnih komponenti smo uveli jer su naš matematički alat i sposobnosti ograničeni.60.4. Đurđević. Prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize prilikom određivanja izlazne otpornosti Ro pojačavačkog stepena Očitajte vrednost izlazne otpornosti (Ro=-1kΩ). Frekvencijski opseg je od 1kHz do 1THz (1E12). Šematski prikaz konfiguracije potrebne za određivanje izlazne otpornosti Slika 2.62. II Kirhofovog i Omovog zakona iz konfiguracije električnog kola i nelinearne jednačine koje definišu ponašanje nelinearne komponente (u ovom slučaju bipolarnog tranzistora). 2. • Odaberite opciju Analysis  AC. U skladu sa tim unesite odgovarajući Y-Expression u prozor tranzijentne analize. Setite se kakav ste smer struje prilikom ad hoc proračuna izlazne otpornosti imali.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI tranzistor ne bi bio u aktivnom režimu. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom. • Izmenite polazno kolo pojačavača sa zajedničkim emiterom sledeći gore navedena objašnjenja Rešenje je prikazano na slici 2. • Pokrenite tranzijentnu analizu. Unesite parametre AC analize. prikazanim na slici 2. • Pokrenite AC analizu.

63.533). Da li je rezultat blizak očekivanom? Zašto se znak pojačanja ne slaže (posmatra se moduo amplitude izlaznog signala te je vrednost naponskog pojačanja koje na osnovu njega dobijemo apsolutna vrednost pojačanja )? Slika 2.533. Nakon rešavanja ove jednačine dobijamo Av=119. 20 log(Av)=41. U AC analizi se amplituda pobudnog signala automatski postavlja na A=1 dok mu se frekvencija menja kao što je definisano u Frequency Range. Stepen sa zajedničkim emiterom • Uđite u mod za očitavanje i odredite vrednost db(v(5)) u zaravnjenom delu karakteristike (R: 41. Đurđević.Videnović-Mišić.62.M.3026. Prozor sa parametrima AC analize Slika 2. M.61. To znači da je naponsko pojačanje definisano kao Av=V(Rp)/vg sada oblika V(5)/ vg=V(5)/A= V(5)/1= V(5). D. Rezultat AC analize 68 . Rezultat je dat u decibelima i da bi odredili naponsko pojačanje potrebno je to uzeti u obzir tj.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.

Do sada smo. kao što su vreme propagacije kroz kolo. gde se u obzir moraju uzeti realne karakteristike logičkih kola.7. SIGNALI U DIGITALNIM ELEKTRONSKIM KOLIMA Ukoliko nas interesuje frekvencijska zavisnost pojedinih signala električnog kola tada u MC7 pokrećemo AC analizu.533dB-3dB=38. Tokom ovih vežbi analiziraćemo digitalna elektronska kola odnosno elektronska kola koja obrađuju digitalne signale. heksadecimalni. Detaljnije projektovanje mreže podrazumeva dalju nadgradnju sinteze mreže. KOMBINACIONE MREŽE Digitalne logičke mreže se mogu klasifikovati u dve grupe. pojedini tipovi mreža su dobili naziv prema funkciji koju obavljaju.kel. funkcija koje su zajedničke za raznovrsne digitalne sisteme. u granicama napona napajanja analognog kola. Interesuju nas granične učestanosti i naponsko pojačanje stepena sa zajedničkim emiterom.ns. koder. Đurđević. a i zbog specifičnih. počev od najprostijih digitalnih uređaja do velikih ¨super¨ računara. II i III deo prezentacije iz digitalne elektronike na adresi http://www. 2. decimalni -10 različitih nivoa. prikazano na slici 2.16 različitih nivoa). 2. margine šuma. Uočili smo da je broj dozvoljenih vrednosti analognog signala neograničen. Slika 2. standardizovanih. Postupak sinteze kombinacione mreže počinje formalnim opisom željenih funkcija mreže. gde su fd i fg donja i gornja granična učestanost odnosno učestanosti na kojima vrednost pojačanja u decibelima opadne za 3dB. Kombinacione mreže se koriste u svim digitalnim sistemima. D.html. Kombinacione mreže sadrže proizvoljan broj logičkih kola. Iako je ljudima prirodan decimalni numerički sistem njegova implementacija bi u digitalnim računarima bila skopčana sa velikim poteškoćama u pogledu tehničke realizacije. kako ne bi uticao na ulaz istog tog kola.1. faktor grananja i slično. Sa stanovišta jednostavnije i pouzdanije realizacije je daleko bolje koristiti binarni brojni sistem koji je reprezentovan sa samo dva stanja odnosno dve različite vrednosti signala (digitalni binarni signal). Digitalni binarni signali u proizvoljnom digitalnom elektronskom kolu 69 . prilikom učenja MC7. odnosno predstavljanje mreže kombinacionom tabelom ili logičkom jednačinom.64.M.ac. na primer: dekoder.Videnović-Mišić. odnosno izlazni signal sa bilo kog kola se ne sme dovoditi na ulaz mreže. broj dozvoljenih amplitudskih nivoa digitalnih signala je ograničen i zavisi od numeričkog sistema kojeg koristite za predstavljanje podataka (binarni – 2 različita nivoa.61. Ova digitalna kola bi morala da imaju deset jasno definisanih različitih stanja što bi se moglo realizovati po cenu velike složenosti. analizirali analogna elektronska kola posmatranjem (analognih) signala u kolu. vreme rastuće i opadajuće ivice signala. ali ne sadrže povratne sprege. kombinacione i sekvencijalne. Zbog veoma široke primene.ftn.533dB očitajte položaj donje i gornje granične učestanosti (R: fd=3.64. Izlazni signal kombinacionih logičkih mreža zavisi samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala. generator parnosti. Za razliku od analognih signala.7. Pomoću komandi Go To Y =41.yu/predmeti/2/el. sledi minimizovanje logičke funkcije (korištenjem Karnoovih mapa ili osnovnih zakonitosti Boolean algebre) i formiranje logičke šeme pogodnim metodom (u zavisnosti od raspoloživih logičkih kola).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Na predavanju iz Uvoda u Elektroniku ste definisali propusni opseg (BW=bandwidth) kao BW=fg-fd. Na takav način se izbegava uticaj prethodnog stanja na sledeće stanje mreže što je tipično ponašanje sekvencijalnih mreža. multiplekser. M. prikazanim na slici 2. oktalni – 8 različitih nivoa. Analiza već gotove kombinacione mreže obuhvata formalan opis funkcije koju mreža izvršava na osnovu date logičke šeme.11kHz). Ukoliko imate malo vremena na raspolaganju molim vas da pogledate I.

slika 2.65. Automatski se pojavljuje simbol digitalnog prekidača 70 . • Odaberite opciju Component  Digital Primitives  Stimulus Generators  Fixed Digital. sedmosegmentnog displeja i digitalnog prekidača). koji definiše vrednost fiksne digitalne vrednosti (0 ili 1). Components  Digital Library (iz ovog menija biramo komercijalne komponente kojima su proizvođači odredili parametre modela) ili Components  Animation (ukoliko je potrebna komunikacija između uređaja i nas kao korisnika koja se postiže pomoću LED dioda. koji označava ime komponente. M. • Promenite ime komponente sa U0 na Uproba. Unesite vrednost za parametar Value fiksne digitalne vrednosti i za njega čekirajte opciju Show. Digital Switch • Izaberite opciju Components  Animation  Digital Switch. Automatski se pojavljuje simbol fiksne digitalne vrednosti . D. iz menija Components  Analog Primitives ili Components  Analog Library. Od interesa su parametri Part. Đurđević. Rezultat bi trebao biti sledećeg oblika Slika 2. Na raspolaganju su dve opcije : Digital Switch ili Stimulus Generator. Fiksne digitalne vrednosti Kako smo se odlučili za binaran digitalni numerički sistem odnosno sistem u kome promenljiva može uzeti samo dve različite vrednosti 0 (Low) ili 1 (High) logično je pitanje kako te konstantne digitalne nivoe (baterija u analognom kolu) možemo napraviti u MC7. Ukoliko postavimo fiksnu digitalnu vrednost na željeno mesto u šemi automatski će se otvoriti prozor sa njenim parametrima. Prozor sa parametrima modela fiksne digitalne vrednosti Promenljive digitalne vrednosti Ukoliko želite da u digitalnoj mreži postoji izvesna dinamika bilo bi dobro da se upoznamo sa MC7 opcijama koje nam omogućavaju definisanje promenljivih digitalnih vriednosti. i Value.65. U slučaju digitalnih elektronskih kola komponente se nalaze u menijima Components  Digital primitives (iz ovog menija biramo standardne komponente kojima sami definišemo parametre modela).M. Čekirajte opciju Show da se taj parametar vidi.Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Digitalni signali u MC7 Prilikom sinteze analognih kola u MC7 koristili smo analogne komponente.

Đurđević. d(1) neophodno je da na ekranu imate digitalni prekidač kako bi klikom u polje simbola mogli menjati položaj prekidača odnosno vrednost na izlazu prekidača.66.M. • Testirajte digitalni prekidač.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI odnosno ukoliko uključimo oznake čvorova u kolu.66. D. Slika 2. Izbor Y Expression možemo dobiti direktnim upisivanjem ili desnim klikom u odgovarajuće polje izborom opcije Variables  Digital States  d(1). Pokrenite tranzijentnu analizu. Posmatrajte šta se dešava u prozoru koji prikazuje vrednost njegovog signala. 71 . U prozor za podešavanje parametara tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2. Izaberite opciju Analysis  Transient Analysis. Da bi ova promena nastala neophodno je pokrenuti tranzijentnu analizu (pustiti vreme da teče kako bi promena vrednosti digitalnog signala bila vidljiva) i kliknuti mišem u polje simbola ove komponente. slika 2.67.Videnović-Mišić. – Testiranje digitalnog prekidača • Menjajte položaj digitalnog prekidača. Zadatak digitalnog prekidača je da omogući promenu vrednosti pobudnog ulaznog signala sa 0 na 1 ili 1 na 0. Prozor tranzijentne analize prilikom testiranja digitalnog prekidača • Da biste mogli da menjate digitalnu vrednost signala u čvoru 1 tj. M. Sada je vidljiv i digitalni prekidač i prozor u kome se prikazuje rezultat promene položaja prekidača.67. Opcijom Windows  Tile Vertical u delu tranzijentne analize podelite radnu površinu vertikalno. Slika 2. Šta primećujete? Ukoliko ste sporije kliktali na simbol digitalnog prekidača promena vrednosti d(1) se ili nije videla ili ste je jako retko uočili.

68(b).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. DIGITALNI POBUDNI GENERATORI (STIMULUS GENERATORS) Promenom položaja digitalnog prekidača morate proći kroz sve moguće kombinacije kako bi utvrdili funkciju gotovog digitalnog kola. Npr. FORMAT Parametar FORMAT definiše format signala na izlazu pobudnog generatora. pronađite više informacija o ovoj opciji. Najčešće selektovana opcija je Wait For Time Delay koja zahteva unos vrednosti kašnjenja (Time Delay) između dve uzastopne tačke prilikom računanja MC-a.M. slika 2. Zbir svih brojeva koji su predstavljeni u liniji FORMAT moraju biti jednaki broju bita na izlazu pobudnog generatora. Ukoliko želimo da je signal binaran tada je FORMAT=1. M. slika 2.define 72 . Parametri koji su izuzetno bitni za definisanje oblika digitalnog pobudnog signala o kojima ćemo reći nešto više su FORMAT. slika 2. sledeća tri bita predstavljaju oktalni broj i preostala 4 bita predstavljaju heksadecimalni broj. U MC se to postiže ubacivanjem digitalnog pobudnog generatora. Dodatno vreme za osmišljavanje položaja prekidača se dobija ukoliko se MC7 uposli kako bi proces izračunavanja tekao sporije. Da bi kontrolisano proverili sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih potrebno nam je više vremena nego što nam u ovom slučaju MC7 daje. Promenom njegove vrednosti mi analiziramo napravljeno digitalno kolo odnosno određujemo njegov princip funkcionisanja. Klikom miša na željeno mesto ga postavite na radnu površinu. Kao i do sada parametar Part predstavlja ime komponente. Izborom Help  Contents  Index. COMMAND i TIMESTEP. Drugi način za testiranje kola je pomoću digitalnih pobudnih generatora čiji su ekvivalent u analognom svetu naponski generatori. heksadecimalan FORMAT=4.define naredbe koja definiše i kreira izlaz pobudnog generatora.69(a). FORMAT=134 nam govori da je prvi bit izlaza binarni. što zna da potraje. . TIMESTEP Parmetrom TIMESTEP se definiše perioda takt signala u sekundama. • Odaberite sa spiska generator Stim1.68. 2.2. Đurđević. Izborom ikonice Animate automatski se otvara prozor. Automatski se otvara prozor sa njegovim parametrima. • Izaberite opciju Components  Digital Primitives  Stimulus Generators.68(a).69(b). oktalan FORMAT=3. Difolt vrednost je nula. Slika 2. Da bi se ovakav pobudni generator mogao realizovati morali smo na početku izabrati Stim 1+3+4=Stim8. slika 2.69. čijim podešavanjem možemo delimično da usporimo analizu MC-a jer se sa Animate Options definiše interval između dve tačke računanja MC-a. U liniji COMMAND se navodi ime promenljive . COMMAND Pomoću parametra COMMAND pisanjem par linija koda definišete izgled signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora. D.7.Videnović-Mišić. Digitalni pobudni generator (b) prozor sa parametrima Stim1 Komponente koje nas interesuju su od Stim1 do Stim16 gdje je Stim skraćenica za Stimulus Generator dok broj nakon Stim označava broj bita na izlazu pobudnog generatora. Glavni deo koda kojim opisujete ponašanje pobudnog digitalnog generatora se nalazi iza . (a)Opcija Animate (b)Help za Animate Options dialog box Digitalni prekidač se nalazi na ulazu digitalnog kola.

Ponovi ovaj postupak n puta. Đurđević. M. Npr.define pob +0ns 1 + +50ns 0 + +100ns 1. Signal je vrednost nula sve do 150ns kada vrednost signala ponovo postaje 1. <value> je vrednost za koju se u ovom slučaju smanjuje ili povećava vrednost signala na izlazu digitalnog generatora. Time Step=50ns): +0ns 1 +0ns 1 + +c 0 relativno ili +c 0 apsolutno + +2c 1 +3c 1 LABEL=<label name> Ovom naredbom se definiše početak petlje realizovane naredbom GOTO. Ukoliko je n=-1 formiramo beskonačnu petlju odnosno definisana petlja se non-stop vrti. odnosno da definišemo kako se njegovi izlazi menjaju u vremenu. Bitno je znati da će nakon izvršenja naredbe GOTO <label name> program skočiti na prvu naredbu nakon definicije labele i da labela mora biti definisana pre GOTO naredbe. D.Videnović-Mišić. U preostalim naredbama logika je ista.define pob 0ns 1 50ns 0 150ns 1 Kako izgleda ovaj signal? U 0ns signal poprima vrednost 1 što traje do 50ns kada mu se vrednost menja na 0.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI naredbe. Ukoliko u igru uvedemo parametar Time Step prethodno definisan signal možemo predstaviti na sledeći način (npr. gde prvi znak plus predstavlja nastavak naredbe u sledećem redu dok drugi znak plus govori o relativnom računanju vremenskih trenutaka u kojima nastaje promena signala. <time> GOTO <label name> <n> TIMES U trenutku <time> idi na labelu <label name>. <time> predstavlja momenat u kome se izvršavaju naredbe INCR BY (increment by= povećaj za) ili DECR BY (decrement by= smanji za). Vreme promene signala se može definisati relativno u odnosu na prethodni trenutak. Ovaj signal smo mogli definisati i na sledeći način: . Ova vrednost ostaje do daljnjeg. za jednobitni pobudni generator : . Ova naredba generiše beskonačnu petlju. Skraćenice koje su prisutne su značenja: GE= greater or eaqual tham=veće ili jednako od LT= less than=manje od LE= less or equal than=manje ili jednako od <time> GOTO <label name> UNTIL GE <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LT <value> <time> GOTO <label name> UNTIL LE <value> Bitno je znati da se u GOTO petlji vreme iako zadato apsolutno nakon prvog prolaska kroz petlju računa relativno. <time> INCR BY <value> <time> DECR BY <value> <time> GOTO <label name> <n> TIMES <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> REPEAT FOREVER 73 .M.define pob +0ns 1 + 50ns 0 + 150ns 1 Kakva je razlika u odnosu na prethodni zapis? Generator nije definisan u jednom redu već se naredba nastavlja u više redova. U SPICE-u je oznaka za nastavak u novom redu + što je upravo novina u odnosu na prethodnu definiciju pobudnog generatora. Prethodno definisan signal možemo tada napisati na treći način: . Da bi znali da napravimo pobudni generator. nepohodno je da se upoznamo sa osnovnim naredbama. <time> GOTO <label name> UNTIL GT <value> U trenutku <time> idi na labelu <label name> sve dok signal ne postane veći (GT=greater than) od <value>. Naredba <time> <value> Primer / objašnjenje U trenutku <time> signal ima vrednost <value>. Ispred vremena dodajemo tada +.

Napisani program se može editovati direktno u prozoru parametara komponente. Đurđević.. slika 2. Pre nego je pokrenemo bilo bi dobro sa linije sa alatima aktivirati Node Numbers ikonicu kako bi lakše definisali tačke koje posmatramo tokom tranzijentne analize. Definisanje izgleda signala na izlazima digitalnog pobudnog generatora naredbama u liniji COMMAND Program kojim opisujete ponašanje generatora signala se piše nakon . • Generišite binarni digitalni signal koji se ponaša na sledeći način: Signal je periodičan periode 60ns.define POB +repeat forever ++0ns 1 ++40ns 0 ++20ns 1 +endrepeat • Napravimo heksadecimalni generator digitalnog signala koji se ponaša na sledeći način: Početna vrednost izalaza generatora je F. Tabela 2. slika 2. Simbol pobudnog generatora je sada oblika • Nakon pokretanja tranzijentne analize otvara se prozor u kome podešavamo parametre analize i unosimo nazive signala koje posmatramo. od 40ns do 60ns signal je vrednosti 0 i od trenutka 60ns počinje nova perioda. Zbog toga se u polja ispod Y Expression unose (desnim klikom na polje izborom Variables  Digital States. M. d(3) i d(4). Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora.70. Sve naredbe između REPEAT i ENDREPEAT ENDREPEAT će se ponoviti n puta. Signal je prikazan na slici 2. Koji je to Stim generator? Kakav mu je format? Kako je definisan ovaj generator? Da li će izgled signala odgovarati postavljenom zahtevu? • Da bi videli da li smo dobro definisali promenu izlaza heksadecimalnog generatora u vremenu moramo pokrenuti tranzijentnu analizu. 74 . Od 0ns do 40ns signal je vrednosti 1..1. ili na text strani MC7.71.70. Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok ne postane manja od 2. Heksadecimalan zapis se može realizovati pomoću 4 binarna zapisa.69(b).Videnović-Mišić.72. Time Range smo postavili na vrednost 320ns=20ns x 16 kako bi ukoliko postoji potreba generator prošao kroz svih 16 stanja zadržavajući se u svakom 20ns. d(2). Binarni digitalni signal periode 60ns trajanja jedinice 40ns i nule 20ns Dva načina na koji se može generisati ovaj signal su: . Slika 2.M.) d(1).define POB +LABEL=petlja +0ns 1 +40ns 0 +60ns GOTO petlja -1 TIMES . je prikazan izgled prozora ovog generatora. D.define naredbe.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI REPEAT <n> TIMES Ova kombinacija naredbi kreira petlju. Na slici 2.

Nadam se da ste zaključili da je to d(1) jer se najsporije menja.72. Prozor sa parametrima heksadecimalnog digitalnog pobudnog generatora • Pokrenite tranzijentnu analizu.73. Ukoliko pogledate simbol Stim4 generatora vidite da je upravo čvor 1 generatora obeležen kvadratićem.Videnović-Mišić. Slika 2.d(1) ili d(4).Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Rezultat analize je prikazan na slici 2.M. Ubrzo pomislite kako bi bilo lepo da to neko drugi rad za vas. M.71. Pre nego što pomislimo na proveru rada generatora odnosno konvertovanje signala d( ) u vrednost heksadecimalnog signala neophodno je utvrditi koji je bit najveće težine . D. Sada možemo konvertovati 4 signala iz binarnog numeričkog sistema u jedan signal heksadecimalnog sistema. Đurđević. Prozor tranzijentne analize 75 .

Pogledajte kako je definisan mešoviti izvor signala (+0ns 17. U Y Expression polje upišite hex(1. • Pokrenite tranzijentnu analizu.u 0ns početna vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog signala 7. Rezultat je prikazan na slici 2. Komandom Add dodajte još jedan red u donjem delu prozora.73. M. Rezultat tranzijentne analize –prikaz heksadecimalnog signala • Napravite binarni i oktalni signal u jednom generatoru sledećeg ponašanja: u 0ns vrednost binarnog signala je 1 dok je vrednost oktalnog 7.3. ne menja ga) dok vrednost oktalnog signala smanjuje za 1 itd.4) koji u heksadecimalnom zapisu predstavlja izlaz pobudnog generatora moguće je lako proveriti da li je generator tačno definisan. Slika 2. Prilikom definisanja heksadecimalnog signala u zagradi o tome treba voditi računa. Slika 2.74.75.2. Đurđević. Svakih 20ns smanjuje se vrednost oktalnog signala za 1 sve dok ne postane manji ili jednak 3. Ukoliko pogledamo signal hex(1.74. Prozor sa parametrima pobudnog generatora je prikazan na slici 2. U tom trenutku vrednost binarnog signala se promeni sa 1 na 0. Prozor pobudnog digitalnog generatora binarnog i oktalnog tipa signala kombinovanih zajedno • Obratite pažnju na redosled zapisa u FORMAT liniji (13 a ne 31). Na ovaj način MC će sam sračunati heksadecimalnu vrijednost signala kod koga je čvor 1 najveće a čvor 4 najmanje težine.4).75. D.M.3. DECR BY 01smanjuje vrednost binarnog signala za 0 (tj. Rezultat tranzijentne analize • Sa F9 pozovite prozor tranzijentne analize. Prisetimo se kako je definisan heksadecimalni generator: Početna vrednost izalaza generatora je F.2. U prozor tranzijentne analize unesite podatke kao što je prikazano na slici 2. Nakon tog trenutka nema više promene izlaza generatora. 76 . Svakih 20ns izlazna vrednost generatora se smanjuje za 1 sve dok me postane manja od 2.76. Pokrenite tranzientnu analizu.).Videnović-Mišić.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.

Pokrenite tranzijentnu analizu.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.77.76.7. 2.4). OSNOVNE LOGIČKE OPERACIJE Podsetićemo se ukratko osnovnih logičkih operacija. Rezultat tranzijentne analize mešovitog pobudnog generatora Na osnovu zapisa u FORMAT liniji znamo da je signal najveće težine u čvoru 1 (kvadratić) dodeljen prvom definisanom signalu (zbog FORMAT=13) odnosno binarnom signalu dok su preostala tri bita dodeljena oktalnom signalu. Prozor tranzijentne analize mešovitog generatora Slika 2. Rezultat je prikazan na slici 2.Videnović-Mišić. Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 Simbol Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 0 0 0 1 1 Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 1 Funkcionalna tabela A Y 0 1 Logička operacija Simbol 1 0 I Logička operacija ILI Logička operacija NE Funkcionalna tabela 77 . M.77.3.3. Ukoliko želimo da MC7 sračuna vrednost oktalnog signala tačno moramo voditi računa o težini pojedinih binarnih signala odnosno moramo ga definisati kao oct(2. Đurđević. D.M.

slika 2. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NILI (odnosno NE+ILI) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine nula kako bi se kao rezultat dobila konjuktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je konjuktivan oblik funkcije.78. D. U tim formama jasno možete prepoznati I. Đurđević. Osim logičkih operacija koje smo pomenuli postoji i komponenta bafer čiji je zadatak da idealno izoluje dva dela električnog kola (ne vide jedan drugog već samo bafer) a da informacija i dalje teče od jednog do drugog izolovanog dela kola. Ukoliko detaljnije pogledate menije logičkih kola možete primetiti da je moguće izabrati broj njihovih ulaza (2..Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI NI A 0 0 1 1 Simbol A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Y 1 1 1 0 Logička operacija NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-ILI Funkcionalna tabela B Y 0 0 1 1 0 1 1 0 Logička operacija Simbol A 0 0 1 1 EX-NILI Funkcionalna tabela B Y 0 1 1 0 0 0 1 1 Bitno je znati sledeće: • da logička kola I+NE ili ILI+NE ili NI ili NILI predstavljaju potpun skup operacija odnosno skup operacija pomoću koga se može izraziti bilo koja logička funkcija.3.Videnović-Mišić.78.. EX-NILI zakonitosti morate sami uočiti i izvršiti dodatnu minimizaciju.M. • ukoliko želite da vašu funkciju izrazite isključivo pomoću NI (odnosno NE+I) logičkih kola tada je prilikom minimizacije neophodno obuhvatiti što veće površine jedinica kako bi se kao rezultat dobila disjunktivna forma jer se primenom De Morganovih pravila svodi na što je disjunktivan oblik funkcije. 78 . NE operacije dok EX-ILI. ILI. slika 2. Pomenute logičke operacije kao logička kola se u MC7 nalaze u meniju Components  Digital Primitives  Standard Gates  . U digitalnim kolima se baferom još i unose dodatna kašnjenja kako bi se eliminisale pojave hazarda.4.5 ili 9). M. • da prilikom minimizovanja funkcije pomoću Karnoovih mapa konačan izgled funkcije je prikazan ili kao proizvod zbira promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (konjuktivna forma) ili kao zbir proizvoda promenljivih funkcije i njihovih komplemenata (disjunktivna forma)..

B. Izvršite minimizaciju ove funkcije obuhvatanjem minimalnog broja što je moguće većih površina jedinica (jer se funkcija realizuje isključivo sa NI kolima).80. • Drugi korak podrazumeva minimizovanje funkcije.79.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. D.M. kako bi se funkcija realizovala sa što manjim brojem logičkih kola i samim tim mreža bila jednostavnija i jeftinija. Đurđević. B. slika 2.80. • Prvi korak prilikom sinteze kombinacione mreže je opisati detaljno kako želimo da mreža radi ali ovaj put ne rečima što je već urađeno već u formi tablice. C) u jednoj maloj zemlji. Osnovna logička kola u MC7 Primer: Stižu izbori • Napravimo jednostavnu kombinacionu mrežu koja implementira demokratski princip glasanja na izborima. su prikazane obuhvaćene površine (I. Broj ulaza u mrežu mora biti neparan kako bi bio princip većine mogao da se sprovede. Površine moraju biti građene od 1 ili 2 ili 4 ili 8 polja.Videnović-Mišić.C) čiji rezultat ne zavisi od prethodnih stanja (npr. Ne zaboravite da usporite proračun MC7 kako bi mogli da sebi date vremena za proveru mreže koju ste napravili. U ovom obliku funkcije mogu se jasno uočiti logičke operacije (disjunktivna ili konjuktivna forma). odnosno broj polja u površini mora biti stepen dvojke. Na slici 2. II i III). slika 2. Realizujte ovu mrežu sa NI logičkim kolima. odnosno funkciju Y zaista treba realizovati kombinacionom mrežom koja ima tri ulaza. • Unesite funkciju Y u Karnoovu mapu od 8 polja. digitalnim prekidačima na ulazu i LED diodama u kontrolnim tačkama. Demokratski princip većine prikazan na primeru tri glasača u formi tablice Funkcija Y je funkcija tri promenljive odnosno Y=f(A. Ukoliko bilo koja dva glasača daju svoj glas za određenu opciju (1 ili 0) tada bi na izlazu ove kombinacione mreže morala biti vidljiva njihova odluka (Y= 1 ili 0).78. prethodnih izbora) već samo od trenutne volje glasača. Konačan oblik funkcije u obliku Boolean algebre je Y=AB (od površine I) +BC (od površine II) +AC (od površine III). A B C Y 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 Slika 2.79. 79 . M. Recimo da su na izbore izašla sva tri glasača (A. Minimizacija funkcije se može realizovati primenom osnovnih zakonitosti Booloean algebre ili grafičkim postupkom pomoću Karnoovih mapa. Pristup sa Karnoovim mapama je jednostavniji i brži te ćemo funkciju minimizovati na ovaj način.

2..81. De Morganovi zakoni . Iz oblika funkcije prilagođenog NI logici vidimo da su potrebna 3 dvoulazna i jedno troulazno NI kolo. dobija se sledeće • Poslednji. – Demokratski princip većine prikazan na primjeru tri glasača u formi Karnoove mape • Treći korak je prilagođenje minimizovane funkcije logičkim kolima koja su nam na raspolaganju.81. Đurđević. slika 2. prikazan na slici 2. što su u ovom slučaju NI kola. Da bi funkciju Y izrazili isključivo pomoću NI logike neophodno je primeniti dva zakona Boolean algebre: 1. U MC7 NI kola se nalaze u Components  Digital Primitives  Standard Gates  Nand Gates  . • Isključite prikaz naziva komponente na ekranu. Princip većine realizovan u MC7 80 .82.Videnović-Mišić. M. Za TIMING MODEL odaberite od ponuđenih modela D0_GATE.M.80. Izborom ovog modela ponašanja logičkog kola u vremenu smo smatrali da je logičko kolo idealno odnosno da nema nikakvog kašnjenja kroz njega jer nas u ovom slučaju ne interesuju hazardi već samo osnovno a to je logika mreže. Prilikom postavljanja logičkog kola na željeno mjesto na radnoj površini se otvara prozor sa parametrima logičkog kola.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. D.. četvrti korak je realizacija funkcije u MC7. Slika 2.

• U Text modu označite tačke od interesa. 81 . Uklonite naziv LED dioda iz šeme (selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show). d(B). Šta nas interesuje? Kako glasaju glasači i kakav je rezultat njihovog glasanja. M.Videnović-Mišić.. Zbog toga su LED diode postavljene kao na slici 2. Unesite tri digitalna prekidača. Pokrenite tranzijentnu analizu.81. • Spojite žicom digitalne prekidače i logička kola kao što je prikazano na slici 2.C).82. Dodajte pobudni generator Stim1 sa parametrima koji su prikazani na slici 2. Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola Postupak ponovite za preostala 2 dvoulazna NI kola i jedno troulazno NI kolo. slika 2.M. Da bi imali dovoljno vremena da tokom tranzijentne analize ležerno izmenjamo vrednosti ulaznih promenljivih i proverimo ispravnost kola koje smo napravili neophodno je usporiti MC sa Animate Options i dodatnim pobudnim generatorom. Njihov zadatak je da nam jasno stave do znanja kakve su vrednost signala u tačkama od interesa.83. U prozor sa parametrima tranzijentne analize unesite vrednosti prikazane na slici 2.84. u ovom zadatku nije neophodan (a mi ga radimo zarad vežbe i novog zadatka). Povežite dvoulazna NI kola na troulazno NI kolo.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Ukoliko ne želite da se u šemi vidi naziv komponente selektujte parametar Part i dečekirajte opciju Show.81.B. Duplim klikom na prekidač se otvara prozor sa njegovim parametrima. slika 2. • Izborom opcije Components  Animation  LED izaberite LED diode. Ovo je izuzetno bitno jer MC prilikom definisanja Y Expression (desnim klikom) omogućava samo prikaz digitalnih stanja čvorova označenih brojčano ili tekstom .81. Đurđević.81. • Da bi proverili ispravnost mreže neophodno je proći kroz sve moguće kombinacije ulaznih promenljivih (A. U tekstu zadatka je navedeno da se u ovom slučaju ta provera izvršava pomoću digitalnih prekidača. U ovom slučaju ćemo promene vrednosti ključnih signala posmatrati na LED diodama stoga unos d(A). D..

Pokrenite Animate Options. Odaberite opciju Wait For Time Delay. slika 2. Slika 2.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2. Prozor sa parametrima tranzijentne analize Opcijom Run pokrenite analizu. Promena ulaznih signala se realizuje pomoću digitalnih prekidača klikom na njihov simbol stoga način funkcionisanja mreže koju smo napravili moramo proveriti direktno iz šeme nakon pokretanja tranzijentne analize. Šta uočavate? Da li ste bili dovoljno brzi? Neophodno je dodatno usporiti MC sa Animate Options.79.1. Pokrenite tranzijentnu analizu ponovo. M. Sa OK potvrdite unos. Ukoliko pogledate tabelu funkcionisanja ovog uređaja. Varijacija na temu . Primećujemo da je signal C duplo brži (duplo manje periode) od signala B koji je duplo brži od signala A. Đurđević.83.M.Videnović-Mišić.Stižu izbori Prilikom analize funcionisanja mreže možemo primeniti drugi pristup prilikom generisanja ulaznih promenljivih pažljivo programiranim pobudnim generatorima na ulazu. LED diode i podešavanje Animate Options). Prozor sa parametrima standardnog (dvoukaznog) NI kola U ovom zadatku prozor sa vremenskim oblicima signala nije neophodan. Opcijom Windows u prvi plan dovedi šematski prikaz mreže. Ispitajte mrežu promenom vrednosti ulaznih signala i izlaznog signala. 82 . videćete da postoji 8 različitih kombinacija ulaznih promenljivih za koje morate ispitati vrednost izlaza mreže. jer promene signala od interesa vidimo na LED diodama.84. D. Unesite vrednost Time Delay=0. Na taj način se izbegavaju digitalni prekidači (izbegavajući na taj način dodatni pobudni generator.

Podesite parametre tranzijentne analize u skladu sa periodama pobudnih generatora (Time Range=40ms. Prozor sa parametrima tranzijentne analize •Odaberite Analysis  Transient. Da li mreža funkcioniše kao što je predviđeno? 83 . D.define CSTIM .86.Videnović-Mišić. slika 2.M. Rezultati su prikazani na slici 2.C)). Princip većine realizovan u MC7 sa digitalnim pobudnim generatorima umesto digitalnih prekidača i LED dioda • Isprogramirajte ulazne digitalne pobudne generatore npr.85.define ASTIM +Label=startA +0ns 0 +20ms 1 +40ms GOTO startA -1 TIMES Slika 2. • Pokrenite tranzijentnu analizu. Slika 2. slika 2.B.87.86. . M. Đurđević.define BSTIM +Label=startC +Label=startB +0ns 0 +0ns 0 +5ms 1 +10ms 1 +10ms GOTO startC -1 TIMES +20ms GOTO startB -1 TIMES .85. LED diode) i unesite tri digitalna pobudna generatora.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI • Iz prethodno nacrtane šeme obrišite sve nepotrebne komponente (digitalne prekidače. hex(A.

Đurđević. M. Rezultat tranzijentne analize 84 .Videnović-Mišić.87. D.Krstić INŽENJERSKI ALATI U ELEKTRONICI Slika 2.M.