Biografija-Bijelo Dugme

Biografija Bijelog Dugmeta, Stranica br.
1
http://www.bijelodugme.net
Uvod
U Sarajevu je krajem sezdesetih godina u postavi: Edo Bogeljic (solo gitara), Zeljko Bebek
(ritam gitara), Ismeta Dervoz (vokal), Goran Bregovic (bas gitara), i Lucano Paganotto
(bubnjevi), nastupala grupa "Kodeksi". Popularnost su odrzavali pre svega aktuelnim
repertoarom. Nedeljom uvece snimali bi najnoviju top listu "Radio Luxembourga", tokom
sledeceg dana je marljivo uvezbavali, i vec na sledecem nastupu svirali najnovije svetske
hitove. Bili su naklonjeni cvrstom rocku, muzici Jimmya Hendrixa i sastava "Cream" i
uzasavali se viseglasnih melodija koje su u to vreme bile zastitni znak "Cicka" - benda u
kojem su glavne zvezde bili Zoran Redzic i Milic Vukasinovic. Ovakva orijentacija im nije
donosila bog zna kakve prihode i Bebek je smatrao da je bolje podilaziti publici pa zaraditi
neki dinar nego tvrdoglavo ici napred bez ikakve koristi za dzepove.
Letnji nastupi u Dubrovackom "Splendid Baru" 1969. godine znacili su oprostaj od rokerskog
repertoara. "Cream" i Hendrix zamenjeni su i slatkim baladama za pocrnele nemacke
gradjane na privremenom odmoru u Jugoslaviji. Bregovic je u to vreme poceo da oseca
instinktivnu potrebu da bude odgovoran prema samom sebi i prestane da cini suvisne
kompromise sa zivotom. Nije mu bilo svejedno sto mora izlaziti na binu izmedju dve striptiz
tacke - to nije pisalo u knjigama o rock’n’roll-u. Ali stariji i iskusniji Zeljko strpljivo je
objasnjavao, da ce u poteru za slavom krenuti nesto kasnije, kada se malo potkrepe lovom.
Pojava izvesnog Italijana Renata Pacifika i njegova ugovorom precizirana zelja da vidi
"Kodekse" u svom "Royal Klubu" u Napulju, poremetila je sve planove i na neki nacin
zapecatila njihovu sudbinu. Jednogodisnji boravak u Italiji omogucio im je da konacno
shvate sustine muzike i povratnu promenu sredstava za rad koja ce, dolaskom Milica
Vukasinovica, postati sredstvo za izrazavanje.
Stidljivi Bebek
Pred polazak u Napulj obnovljeno je gradivo "Creamovaca" i Hendrixa. "Kodeksi" su se

spremali da fasciniraju Italiju. Pacifiko ih je slusao tri veceri za redom i onda ih ljubazno
zamolio da se vrate muzici koju su svirali u Dubrovniku. Poslusali su ga i sve do leta 1970.
vazili za jedan od najboljih animir-bendova u Napulju i ostalim turistickim ostrvima - Kapriju
i Iskiji. Jos pre isteka prvog dvomesecnog ugovora Bogeljic se vratio u Sarajevo, Goran je
presao na gitaru, a basa se prihvatio neki italijanski muzicar kome se danas vise niko ne
seca imena. Pocetkom leta otisao je i on, pa je poziv upucen Zoranu Redzicu.
Zoka je stigao s Milicem Vukasinovicem, sto je znacilo da je za Paganotoa posao zavrsen i

da mora da se vrati u Sarajevo. Micu niko nije mogao prepoznati: nije pusio, nije pio, nije
govorio, nije jeo, samo je drzao palice i svirao, po stolovima, jastucima, koferima. Uvece bi
pustio Zeljka da otpeva uvod u neki blues, i onda pocinjao sam da peva i polako odvlaci
svirku u bugi, koji bi potrajao citavih 45 minuta, dok se svi, po nekoliko puta, ne izredjaju u
solo deonicama. Bio je to njegov nacin da istisne Zeljka iz grupe. Ostali su mu slepo verovali
i polako se poceli udaljavati od svog dojucerasnjeg vodje. Otkrili su cari sviranja u troje i
naterali ga da ostavi gitaru. Zeljko je onda poceo da se dokazuje kao pevac i pokusavao je
da pronikne u vokalne manire Roberta Planta i Iana Gillana. Glas mu je polako menjao boju,
ali dobijao je sve manje prostora za istrazivanja. Kad je najzad uhvatio talasnu duzinu
svojih prijatelja bilo je vec kasno: oni su ga vec sasvim odbacili. Odlucio je da se vrati kuci.
Content © Bijelo Dugme

Biografija Bijelog Dugmeta, Stranica br. 2
Jutro ce promeniti sve
Jednog jutra, Zeljko je uzeo svoju gitaru i pojacalo, odneo ih na stanicu i poslao u Bari, a
uvece je posao za njima. U Sarajevu ga je cekao Edo Bogeljic s ponudom da obnove
"Kodekse". Pristao je, i za Novu Godinu 1971. ucestvovao u obaranju svetskog rekorda u
neprekidnom sviranju. Od ukupno 32 sata Bebek je cak 23 proveo skrivajuci se iza pojacala.
Bio je strasno stidljiv, a ova ce ga osobina drzati jos dugo vremena. Bregovic se seca da su
1974. na snimanju prvog albuma "Bijelog Dugmeta" morali da navlace zavese preko prozora
kontrolne sobe kako bi se Zeljko sakrio i zapevao kako zaista ume.
Bebek se vratio kuci a trio koji je ostao u Italiji, promenio je ime u "Mica, Goran i Zoran" i
zavrsio kao dugokosa atrakcija na svadbama u okolini Napulja. Pod novim imenom nastupali
su i po povratku u Jugoslaviju, pa su stekli renome "najzapustenijeg benda na terenu"
(Bregovic), ali i status kult -grupe. Bili su veoma improvizatorski bend i izlazili na binu bez
programa, pa cak i bez jedne jedine jasno definisane forme. Goran je bio uveren da su, u
tom trenutku, bar godinu dana ispred svih ostalih bendova u zemlji. Ipak odrzali su samo
nekoliko svirki. Pred kraj leta 1971. Mica je odlucio da se preseli u London.
Tih dana, cinilo se da ce sve aktere italijanske avanture prekriti veo zaborava. Posle jednog
fizickog napada na trio u kojem su Micu vukli za kosu, Zoranu oteli kaput a Goranovu sobu
zasuli kamenjem, Mica je ubrzao put u Englesku, a Goran i Zoran posvetili su se studiranju.
Zeljko je i doslovno okacio gitaru o klin, ozenio se i cekao da dodje vreme za odlazak u
vojsku.
Goran je upisao filozofiju u nameri da "sazna odgovore" i shvatio da ce tako samo, zapravo,
doci do novih pitanja. Pomirio se sa situacijom i prihvatio poziv Ismeta Arnautalica da
zajedno oforme grupu "Jutro". Tu se zavrsava jedan period, i pocinje…’’Bijelo Dugme’’.
1972. - 1974.
Ili: "Jutro" u kome se rodilo "Bijelo Dugme"
Hod po mukama
Grupa "Jutro" nastala je u januaru 1972. godine. Ismet Arnautalic zvani Nuno, mladji brat
tada vec uveliko poznatog kompozitora Esada Arnautalica, racunao je na pomoc bratovljevih
veza, pa se Bregovicu ucinilo da bi to mogla da bude dobra polazna osnova za plasiranje
pesama koje su, tih dana, nastajale u njegovoj sobi u ulici Milosa Obilica 54. Nedostajao je
samo pevac.
Jednog jutra tajanstveni glas pozvao je Bebeka telefonom, i njegovoj majci ostavio poruku
da Zeljko sutradan obavezno dodje u Radio-Sarajevo. Ispred zgrade cekao ga je Goran
Bregovic. Bio je zacudjen, jer se posle Italije, jedan drugome, ni na ulici nisu javljali. -"Sto

je bilo - bilo je!", rekao je Bregovic. "Hajde da probamo ponovo." Zeljko je pristao i pola
sata kasnije bila je snimljena prva verzija pesme "Patim evo deset dana".
Malo posle toga, 23. februara 1972. Zeljko Bebek otisao je u vojsku, u Pirot, i grupa "Jutro"
je opet ostala bez pevaca. Arnautalic je hteo da se grupa probije iskljucivo preko festivala,
pa je doveo izrazito festivalskog pevaca Zlatka Hodnika, pobednika "Zlatnog aplauza",
priredbe namenjene pocetnicima koji zude za slavom. Brega je doveo Zorana Redzica, a peti
clan bio je Goranov kolega sa filozofije Gordan Matrak.
Svadja s Nunom
Prvi nastup grupa je imala na festivalu "Vas slager sezone", 15. aprila 1972. godine.
Pobedio je Bregovicev nesudjeni bend "Pro Arte", s Novkovicevom pesmicom "Nemoj draga
plakati", a "Jutro" je nastupilo s pesmom "Ostajem tebi", koja se posle nasla i na singlu u
izdanju Radio-Krusevca. Od silne treme bubnjaru Matraku tresla se noga na bas-bubnju, a
dirigent, naravno, Esad Arnautalic nikako nije mogao da shvati odakle dolazi cudno
lupkanje. Bregovic se seca ovog detalja iz pocetne faze delovanja "Jutra", tada jos pod
vodjstvom Ismeta Arnautalica.
Na "B" strani singla nasla se pesma "Patim evo deset dana" u izvodjenju Zeljka Bebeka. U
ocekivanju njegovog povratka iz vojske, Bregovic se menja sa Hodnikom na mestu pevaca,
ali nije zadovoljan, pa za vreme odsustva u novembru 1972. Bebek ponovo peva "Kad bi'
bio bijelo dugme", "Navrh brda vrba mrda", "U subotu mala" i "Hop-cup". U martu 1973.
Radio-Krusevac objavljuje drugi singl "Jutra", sa pesmama "U subotu mala" na "A" strani , i
"Kad bi' bio bijelo dugme" na "B". Orijentacija na studijski rad dovela je do kratkotrajne
saradnje "Jutra" s Miodragom Batom Kosticem, clanom "YU - Grupe", koju Bregovic uvek
spominje kao jedan od kljucnih momenata u svom razvojnom putu muzicara.
"Jutro" je imalo dva nastupa koji su mogli zauzeti znacajno mesto u istoriji grupe, ali je
prilika da se bend predstavi u povoljnom svetlu olako propustena. Prva je prilika bila
proslava desetogodisnjice rada "Indexa", 29. oktobra 1972. godine u "Skenderiji", a druga -
zajednicki koncert na "Hajduckoj Cesmi" u Beogradu 25. maja 1973. U medjuvremenu
Matrak se pokazao nepouzdanim i otisao. Njegovo mesto je posluzilo kao usputna stanica
Perici Stojanovicu, kasnije clanu "Vatrenog Poljupca", sve dok za bubnjeve nije seo Vladimir
Borovcanin - Sento, bubnjar najslavnije postave "Pro Arta".
Za vreme Bebekovog odsustva u februaru 1973. u Sarajevu je pao dogovor da "Jutro"

nastavi dalje u sastavu: Nuno, Goran, Zeljko, Zoran i Sento. Ali bilo je jasno da Bregovic i
Nuno ne mogu dalje zajedno. Goran je hteo da grupa preusmeri svoje delovanje na vise
"zivih" svirki, cvrsti rock, folklorne teme i provokativne tekstove, a Ismet se zauzimao za
"status quo". Pobedio je Brega. Zoran i Sento ostali su uz njega, a Zeljko je javio iz vojske
da se slaze s novonastalom situacijom. Nuno je otisao, ali nije mogao da podnese da grupa
nastavi da deluje pod imenom na koje je on polagao sva prava.
Takmicenje za ritam sekciju

U prolece 1973. situacija u grupi je sledeca: trojka Bregovic, Bebek, Redzic poznaje se
godinama. Sento, koji ce do kraja godine biti izbacen iz "Pro Arta" sedi na bubnjarskoj
stolici, a Bregovicev i Redzicev vrsnjak Vlado Pravdic, po prirodi pouzdan decko, povremeno
saradjuje s grupom jos od njenog samog pocetka. Oseca je kao svoju, i jedini je raspolozivi
orguljas s "Hammondom". On ce tog leta biti Bregovicev glavni saradnik na pripremi novog
materijala. Kako zbog nedostatka opreme otpada svirka na moru, Pravdic zaradjuje s
"Indexima" u Baskoj Vodi, a Goran koji letuje kod majke u Gradcu, dolazi kod njega da
razgovaraju i pomalo rade. Goran svira teme na gitari, a Vlado ih skida na orguljama i
zapisuje na notni papir. Tom prilikom nastalo je mnogo pesama koje ce "Dugme" kasnije
uvrstiti u svoj repertoar, a ova saradnja donela je Pravdicu nekoliko aranzmanskih tantijema
na prvim singlovima.
Sento i Zoran oterani su iz grupe pocetkom leta. S obzirom da su vec okusili slavu, bilo im
je naporno da krenu iz pocetka, i dolaze na zagusljive probe, umesto da piju pivo i jure za
curama. Sentin entuzijazam naglo je splasnuo posle neuspelih pregovora sa "Jugotonom"
oko eventualnog izdavanja singla. On je tom prilikom nastupio kao bivsa zvezda "Pro Arta",
ali bez rezultata. Usput je polako odvlacio Redzica na svoju stranu, pa je posle jedne
zestoke svadje sa Bregovicem "Jutro" ostalo bez ritam-sekcije, sto je bila neugodna
cinjenica s kojom je Brega morao da se suoci odmah po povratku u Sarajevo. U trenutku
kad eventualnim novim clanovima nije mogao ponuditi nista vise od napornog rada
Zoranovo i Sentino mesto nije bilo lako popuniti.
Vikend-tezga u "Skenderiji", donela mu je Ipeta Ivandica iz grupe "Rok", ali se problem

basiste cinio neresivim. Ivica Vinkovic koji, zbog prijemnog ispita, nije putovao s
"Ambasadorima" u SSSR, pridruzio se "Jutru", ali ih je napustio vec nakon nekoliko svirki, i
vratio se u svoju maticnu grupu, zatrpanu novcem od visemesecne turneje. Zamenio ga je
Jadranko Stankovic. Ali Vinkovic je ipak ostavio izvesne tragove u grupi. Krajem godine
snimio je bas-deonice u pesmama "Top" i "Ove cu noci naci blues", koje ce se kasnije naci
na prvoj ploci "Bijelog Dugmeta".
Zatvorena vrata studija
U septembru 1973. grupa se kretala u zatvorenom krugu iz kojeg kao da nije bilo izlaza. Da
bi se bilo koji bend odrzao na okupu, potrebno je da ostvaruje odredjene prihode. Da se
dodje do novca treba biti uspesan, a visinu uspeha odredjuje publika na osnovu kvalitete
ploce. A ploca je od "Jutra" bila nedostizno daleko. Zahvaljujuci Ismetu Arnautalicu, sva
vrata u Sarajevu bila su im zatvorena. Po njegovom nagovoru, tadasnji sef muzicke
produkcije Radio-Sarajeva onemogucavao im je svako snimanje. Za grupu "Jutro" ne samo
da nije bilo slobodnih termina, nego mu se i sama pomisao da ih pusti u studio cinila
suvisnom. Godinu dana kasnije, na festivalu u Opatiji, kada je "Jugoton" dodeljivao
"Dugmetu" prve zlatne ploce, taj isti covek prisao je Bregovicu i rekao mu u lice: "Uvijek
sam vjerovao u vas".
Vlado je pokusao da ucini nesto preko prijateljice svoje majke, izvesne Tetke Mace,
zaposlene u Radio-Sarajevu. Iz nedelje u nedelju ona je obecavala termine, sve dok je
Vlado otvoreno nije upitao: zasto ih zavlaci? Odgovor je bio: "Znas, Vlado, u Sarajevu
postoji jos jedna grupa "Jutro". Ako to medjusobno rascistite, odmah cete snimati. Do tada,
odlucili smo da ni jednoj ni drugoj grupi ne damo nista."

Bregovic nije hteo da popusti, i grupa se dogovorila s Nikolom Borotom da mu snimi matrice
pesama "Kameni Cvijet" i "Hop cup" za pevaca Hamdiju Custovica, a da zauzvrat u ostatku
termina snimi dve svoje pesme. "Borota je za nas ucinio ono za sto cemo mu dozivotno
ostati zahvalni. Posljednji sat studija, koji je bio rezerviran za njega, ustupio je nama" -
kaze Bebek u knjizi "Istina o Bijelom dugmetu". "Kasno poslije pola noci, cim je zavrsilo
snimanje sa Custovicem, u studio smo poceli unositi svoje instrumente. Tako smo ilegalno,
bez icije dozvole, snimili matrice za "Top" i "Ove cu noci naci blues". A to nije bilo bas lako.
Producent Radio-Sarajeva Milan Stupar, najavio je te noci, u dva maha, svoj dolazak u
studio, pa smo na brzinu iznosili svoje stvari i sakrivali se po hodnicima. Nije tesko zamisliti
koliko smo bili bjesni i nervozni…"
Pod utiskom opste situacije, grupa je, na kraju, ipak, odlucila da promeni ime. "Znali smo
da je Nuno mocniji, i da se mozemo bosti sa rogatim, ali da samo gubimo vrijeme"
objasnjava Pravdic. "A nesto nam je govorilo da vise nemamo vremena. Meni je bilo
dvadeset cetiri, Goranu isto tako. Zeljka je direktor diskretno ispitivao: ima li se namjeru
osisati. Bilo je: ili cemo napraviti nesto krupno, ali - odmah, ili cemo ostaviti muziku i
postati sluzbenici."
Niko od clanova "Bijelog dugmeta" ne moze da se seti ko je i kada predlozio novo ime.
Bebek misli da je pitanje promene imena razmatrano u pauzama novogodisnje svirke u
"Skenderiji". Borota misli da je to ucinjeno jos za vreme tajnog snimanja, a negde je
zapisano da je ideja potekla od Dragana S. Stefanovica, u kombiju na putu za Zenicu, gde
je grupa imala redovnu svirku. Svi se, medjutim, slazu da je novo ime odmah prihvaceno.
Pesma "Kad bi' bio bijelo dugme" bila je dovoljno poznata da bi bilo bojazni hoce li grupa
izgubiti vec stecenu publiku.
1974. - 1989.
Faza I. - (1974.) ili:

"Top" je najavio dolazak zvezda
Goran Bregovic-gitara; Zeljko Bebek-glas; Jadranko Stankovic -bas gitara; Vlado Pravdic-
orgulje; Ipe Ivandic - bubnjevi.
Novu 1974. godinu, "Bijelo dugme" je docekalo koncertom u "Skenderiji", i ta se svirka

smatra njihovim prvim nastupom pod novim imenom. Status lokalne atrakcije na potezu
Sarajevo-Zenica, omogucavao im je da jos, tu i tamo, nastupe sa starim plakatima "Jutra".
Za nove nije bilo novca, pa je Bebek na svakom koncertu morao objasnjavati kako oni,
zapravo, vise nisu "Jutro" nego "Bijelo dugme", ali da… Vreme karakteristicno po ogromnim
ambicijama, ali i krajnjem siromastvu.
Prvih dana januara 1974. godine grupa je najzad dobila termine na Radio-Sarajevu. Na vec
snimljene matrice nasnimljen je Bebekov glas, ovoga puta u miru, bez nervoze. Borota se
seca da Zeljku nikako nije polazilo za grlom da snimi krik u srednjem delu "Topa", pa je on,
iznerviran, stao za mikrofon i izdrao se od prve.

U medjuvremenu, produkcija ploca Radio-Krusevca za koju su snimili prve ploce, neslavno

je rasformirana, pa su materijali ponudjeni tek osnovanom "Diskotonu". Muzicki urednik
"Diskotona", inace Pravdicev sef iz "Ambasadora" Slobodan Vujovic, otvoreno im je rekao da
su svi kapaciteti njegove kuce popunjeni i pozvao ih da navrate kroz, jedno pola godine.
"Tada cemo vec mozda biti zvijezde, pa ne vjerujem da cemo navratiti" odbrusio je
Bregovic, i pracen Vladom izasao iz kancelarije. Hamdija Salkovic, predstavnik "Jugotona" u
Sarajevu, ponudio im je ugovor na pet godina. "Diskotonov" nepromisljeni potez ostao je
zabelezen kao najveci poslovni promasaj u diskografskoj industriji ondasnje drzave.
Precicom do glavnih junaka
Prvi singl "Bijelog dugmeta" pojavio se na trzistu 29. marta 1974. godine, u omotu na
kojem jos cekaju Zorana. "Top" je jos jedna od Bregovicevih folklornih vizija rock muzike,
sa pouzdanim "singalong" refrenom, koji publika spontano prihvata na koncertu, dok je
"Ove cu noci naci blues" direktna posledica italijanskog iskustva, za koje Bregovic i dan
danas tvrdi da mu je najznacajnije u zivotu. Otkud folklor?
"To je stvar koja je nehotice izletjela bog-te-pitaj zbog cega. Mada sam u Italiji prihvatio
Micinu ideju kozmopolitizma, stalno sam imao neke napadaje nostalgije, mozda bas na toj
liniji prikrivenog folklora. Odjednom je to ispalo iz mene. Nisam sjedio i razmisljao o tome
kao o stvari koja bi mogla upaliti." - objasnjavao je Bregovic autorima knjige "Nista mudro",
mada oni podrzavaju misljenje Nikole Borote da je jedan od direktnih povoda za pocetke
Bregovicevog bavljenja folklorom, televizijska emisija "Na ti", u kojoj je Borota, kao
urednik, insistirao na pokusajima te vrste, pa je Goran, kako bi osigurao ucesce u emisiji,
doneo pesmu "Hop cup". Neki papirici s pocetka Bregoviceve karijere dokazuju njegov
znacajni interes za narodnu muziku, koji se kasnije pokazao kao uspesan spoj folklornih
motiva i cvrstog rocka u velikom broju njegovih pesama.
Pod novim imenom grupa se prvi put spominje u stampi 27. aprila 1974. kada "Top"
stidljivo ulazi na 18. mesto "Studijeve" top-liste najprodavanijih singlova, i na njoj ostaje
deset nedelja i dostize najvise, deseto mesto. Prvi veliki tekst o "Bijelom dugmetu" objavio
je "Dzuboks" u svom prvom broju u julu 1974. godine, gde je Ognjen Tvrtkovic zakljucio: -
"Ukratko - sastav "Bijelo dugme" je na putu da daljnjim radom i usavrsavanjem postigne jos
vise i svrsta se u sam vrh jugoslavenske pop muzike. Pocetak je bio dobar, a sada da
vidimo jos bolje rezultate.’’
U medjuvremenu Bebek je napustio posao. Dosao je na probu i rekao: "Ja, raja, dao otkaz",
seca se Pravdic. To je bio veliki potez jer je on u to vreme vec bio ozenjen i imao je dete.
Kraj za Jadranka
“Nasi prijatelji sa Radio-Sarajeva zamolili su nas da napravimo neke snimke za potrebe

njihove emisije "Mivion"’’ - nastavlja Pravdic. “Mi smo vec na probama imali jednu poskocicu
na koju smo nakalemili tekst i tako je nastao "Glavni junak jedne knjige". Ubrzo je ta
pjesmica postala toliki hit da smo ju jedne veceri u Zenici morali ponavljati pet puta. Tada
smo dobili prvi veliki honorar: svako po osamdeset tisuca ondasnjih dinara. Najprije smo

podijelili najocuvanije krupne novcanice, onda najocuvanije sitne, i na kraju one

najpoderanije. Onda smo ih bacali u zrak i posipali se njima.’’
Basista Jadranko Stankovic dosao je jednog dana sa bezumnom idejom da bi on mogao

malo da komponuje. Pravdic mu je objasnio da to nema smisla jer jos nisu snimili ni one
pesme koje su vec zavrsili. Jadranko je medjutim ostao pri svom. Posle odbijenog predloga
da se umesto Goranove, objavi njegova verzija "Glavnog junaka", dosao je sa idejom da se
izbaci Goranova "Selma", koja se tada jos zvala "Liza", i prihvati njegova. Svi su glasali i
odbacili i ovaj predlog, na sta se basista uvredio i nastavio da dolazi na svirke, ali je
druzenje s grupom sveo na najmanju mogucu meru.
“Jedne subote u Zenici prilicno nas je iznervirao, i to je bio povod da ga se rijesimo’’ - govori
Pravdic. ‘’Nitko nije htio dobrovoljno to uraditi, pa smo vukli sibice, ali ni tu se nismo slozili,
pa smo se na kraju dogovorili da ga izbacimo sva cetvorica. Opkolili smo ga i pitali uglas
"Da li ti sviras sa nama?" On je bio malo zbunjen ali je odgovorio - "Pa, da… sviram". Mi
smo jedva docekali taj odgovor i poceli vikati kao mala djeca "E, ne sviras vise!!!"
Dusko Pavlovic u knjizi "Bijelo dugme" pise kako im je on za svaki slucaj maznuo miks-pult,
dok mu ne isplate honorar s poslednjih koncerata. Isplatili su ga, on je vratio mikser i -
ostao u proslosti.
Bilo je krajnje vreme da se nesto ucini s tim basistom, ali se resenje nije naziralo. Jedini
pravi covek bio je Redzic, ali on je bio u velikoj svadji sa Bregom. Ipak su na kraju Bebek i
Pravdic otisli do njega, i ubedili ga da se vrati u bend. Cinilo se da je Zoran to jedva i
docekao, pa su konacno sva petorica bili na svojim mestima. U aprilu 1974. put do uspeha
cinio se daleko jednostavnijim.
Faza II - ( 1974. - 1976.) ili:

Ko pre devojci, njemu - kopile!
Drugi singl "Bijelog dugmeta" izasao je pod neobicnim okolnostima. Skoro istovremeno
objavili su ga "Jugoton" i "Diskoton". Na "A" strani oba izdanja nasla se pesma "Glavni junak
jedne knjige", dok su "B" strane unosile zabunu kod kupaca. Na "Jugotonovom" izdanju bila
je pesma pod nazivom "Bila mama Kukunka, bio tata Taranta", a "Diskoton" je svoju nazvao
"Avanture maloga Ju-Ju". U celoj prici je najzanimljivije da je rec o istoj pesmi, ali
potpisanoj od dva autora. Za "Diskoton" je potpisao P. Bergamo, a za "Jugoton" Zarko Roje.
Da bi zbrka bila potpuna, na omotu "Diskotonove" ploce kao autor je naveden - Goran
Bregovic.
Kad bi bio bijelo dugme
Nekoliko dana kasnije, tacnije 18. novembra album "Kad bi' bio bijelo dugme" stigao je u
prodavnice, u - za to vreme - revolucionarnom omotu Dragana S. Stefanovica, koji ce se
kroz nekoliko godina naci u Britanskom izdanju "Pet stotina najlepsih albuma sveta".
Stefanovic ni dan danas ne zeli da otkrije ime modela, ali s tim u vezi iznosi jednu
anegdotu: "Jednom mi je u Radio-Sarajevu prisao neki mladic i pozvao me da izadjem van.
Tu je stajala neka djevojka, ali kako mi je sunce islo u oci, nisam odmah raspoznao o kome

je rijec. Mladic me je upitao: da li je poznajem? Pogledao sam malo bolje i prepoznao

djevojku koju sam slikao za omot. Pozdravio sam je, a na to joj je mladic prisao, opalio joj
samar i nazvao je kurvom. Pitao sam ga - cemu to? Odgovorio je : "Rekla mi je da je ona
"Ta" s omota. Zelio sam samo vidjeti da li je poznajete." Nakon toga su otisli kao da se nista
nije dogodilo.
Album "Kad bi' bio bijelo dugme" oborio je dotadasnji rekord u prodaji ploca, koji je drzala
"YU-Grupa", sa svojim "Prvim albumom", prodatim 1973. godine, u 30 hiljada primeraka.
Postavljen je novi, znatno visi rekord. Samo do februara 1975. kada su "Dugmetu", u
Opatiji, urucene "Zlatne ploce", prodato je vise od 40 hiljada ploca.
U recenziji ploce, u nedeljniku "Studio" od 30. novembra 1974., Drazen Vrdoljak je uvod u
naslovnu temu albuma nazvao "pastirskim", pa je u "Tini" od 25. decembra iste godine
nastao termin "Pastirski rock", kasnije stalno vezivan uz muzicku orijentaciju sastava.
Iz sve snage, na sva cula
Godinu u kojoj je iz plesnog orkestra preraslo u najjacu rock grupu u zemlji, "Dugme" je
ispratilo u "Skenderiji", pred nekoliko hiljada posetilaca. Bregovic je kasnije ispricao:
"Umorni i rascupani, otisli smo potom kod Vlade Pravdica. A on - covjek iz drugog svijeta. U
njegovom domu sve mirise na mir i spokojstvo, narocito poslije onog pakla u "Skenderiji". I
tada, njegova majka, pijanistica, sjede za klavir i pocne svirati Sopena. Ne kazem da volim
Sopena - suvise je nekako sladak i patetican, ali pamtim ga te noci kako je zvucao, kao da
kuckate o srebro, smireno i sjetno, kao muzika nekog davno zaboravljenog djetinjstva.’’
Nova 1975. godina pocela je sredjivanjem tek kupljenog ozvucenja, za to vreme, enormne
snage od 1000 wati. Novac je osigurao "Jugoton", i u Londonu je nabavljen novi mix-pult,
novo pojacalo i zvucnici, sve u vrednosti basnoslovnih deset miliona dinara. Pripremalo se i
uredjenje scene. Grupa je sama napravila rasvetu, a od izvesnog Duleta Kukuza, koji je
kasnije postao vodja grupe "Tako", kupljen je stroj za pravljenje dima. Bio je to dobar, ali
za muzicare onog doba, mucan efekat. Naime dim se pravio od neke uljne materije, uz
njega se tesko disalo, zavlacio se pod odecu, instrumenti su bili klizavi, a Ipetu su, cak,
pucali bubnjevi.
Ovakve nezgode ipak nisu sprecavale Gorana, Zeljka, Zorana, Ipeta i Vladu da svakodnevno
odrzavaju koncerte. Putovali su u tesnom prljavobelom kombiju, po hladnim, zaledjenim
ulicama, spavali u jeftinim, nezagrejanim sobama i jeli iz konzervi, koje su pre koncerta
zagrevali na malom resou. U svim mestima trazila se "karta vise", a u nekima koji broje
hiljadu stanovnika skupilo bi se i tri hiljade posetilaca. Posle svirke bezali su ispred
raspamecenih obozavateljki, potajno trpali pojacala u kombi, a zatim pokusavali da se sto
udobnije smeste iza bubnjeva. Slobodno se moze reci da je euforiju, koja je nastala iza
albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu", grupa izgradila upravo takvim i toliko cestim
nastupima, odrzavanim i po najzabacenijim provincijskim salama sirom ondasnje drzave.
Kongres Rock-majstora

Dvanaestog februara 1975. izasao je novi singl "Bijelog dugmeta". Pesma "Da mi je znati
koji joj je vrag", ostatak je materijala snimljenog za album, dok je na "B" stranu stavljen
"Blues za moju bivsu dragu", da po uhodanoj shemi, izmena tempa odrzi potrebnu
ravnotezu.
Osam dana kasnije, 20. februara, u Zagrebu je odrzan "Kongres Jugoslavenskih Rock-
gitarista". Pored Bregovica nastupili su: Kresimir Sostar, Veseli Orsolic, Zelimir Kovacevic -
Pes, Radomir Mihajlovic - Tocak, Vedran Bosic, Josip Bocek i Miodrag Bata Kostic.
Mihaljekova ideja bila je da se svi zajedno okupe u Zagrebu, i da se posle koncerta odaberu
cetvorica najboljih koji bi krenuli na zajednicku turneju. Nezvanicno je pobedio Tocak, ali on
nije bio ekskluzivac "Jugotona", kuce koja je htela da izda dupli album, pa je on otpao u
samom startu, iako je u to vreme smatran najboljim gitaristom Jugoslavije. Ni medju
ostalima nije izabran najbolji, jer ko bi to uostalom mogao da odredi, nego najatraktivniji,
pa su na put krenuli: Vedran Bozic, tada clan "Timea", Josip Bocek, bivsi gitarista "Korni
grupe", Bata Kostic i Goran Bregovic, zbog koga je cela stvar zapravo i izmisljena.
Pred okupljanje u Zagrebu svi su dobili zadatak da napisu krace biografije, koje su kasnije
objavljene u "Dzuboksu" i "Zabavniku". Uz istinite podatke Goran je dodao i nekoliko
izmisljenih, da mu biografija dobije na tezini. Tako je naveo da je privatno ucio da svira
klavir i flautu, da je kod majstora Zaninija u Genovi ucio klasicnu gitaru, da je osim u Italiji
svirao u Svajcarskoj i SAD-u, da je svoju "Les Paul Custom" gitaru koju je 1970. nabavio u
Italiji, zapravo kupio od nekog crnog blues-pevaCa u Los Angelesu… Srecom, niko ga nije
uzeo za ozbiljno.
Medjutim, vec u Zagrebu, videlo se da je Bregovic najpametniji u celoj ekipi. Dok su se

ostali izivljavali nad neduznim instrumentima, dokazujuci da su najbrzi ne samo u zemlji
nego i u celom svemiru, Goran je zakljucio da je bolje razveseliti publiku, pa je doveo
"Bijelo dugme", i s izuzetkom jedne krace impresije na akusticnoj gitari, koja je kasnije
uvrstena na album "Kongres rock-majstora" (1975.) pod nazivom "Minijatura za moju
majku" radije se priklonio izboru iz repertoara svoje grupe.
Ima neka tajna veza
Album "Kongres rock majstora" izdat 29. maja 1975. godine, dokazao je da Bregovic
savrseno zna da odredi granice svog muzickog umeca, i unutar njega izabere korektna i
atraktivna resenja. Dovodeci kompletno "Bijelo dugme" kao vokalnu i instrumentalnu
pratnju, Bregovic je zeleo da pruzi uvid u pojedine aspekte svoga stvaralastva, koji se nisu
potpuno uklopili u imidz njegove grupe, ali i da pokaze kako mu je mogucnost da se izrazi u
okviru "Bijelog dugmeta" sasvim dovoljna, te da u buducnosti od njega ne mozemo
ocekivati nikakve solisticke izlete. Pesmu "Ima neka tajna veza", jos jednu od njegovih
starijih pesama, koju je jos 1973. snimila Sabina Varesanovic, publika je prihvatila kao
ljubavnu, mada ona u stvari govori o zatvorskom cuvaru, i vremenom izbacila u sam vrh
Bregovicevih "znacajnijih" pesama. Njegovu stranu albuma "Kongres rock-majstora"
dopunile su pesme "I kad prodje sve, pjevat' cu i tad", "Minijatura za moju majku", i "Znam
za jedno tiho mjesto". Petnaest dana pre albuma "Jugoton" je izdao singl sa pesmama "Ima
neka tajna veza" i "I kad prodje sve, pjevat' cu i tad".

Odmah po zavrsetku turneje rock-majstora, "Dugme" je krenulo na svoju. Prvi koncert je

odrzan 4. aprila u Mariboru. U Beogradu 27. aprila publika je gotovo demolirala halu, a
policija je morala posle koncerta palicama i smrkovima da rastera nekoliko stotina
najvatrenijih, koji su pretili da u odusevljenju ugroze zdravlje svojih ljubimaca. Najdirljiviji
moment desio se kada su Bebek i Bregovic, bez muzicke pratnje zapevali narodnu "Ajd'
idemo Rado", a preko cetiri hiljade prisutnih zavristalo od zadovoljstva.
Jun je bio rezervisan za odmor, a petog jula na zavrsnoj veceri Splitskog festivala "Bijelo
dugme" je trebalo da primi "Platinastu plocu" za preko 50 hiljada prodatih kopija albuma
"Kad bi' bio bijelo dugme", i posle toga da odrzi polusatni show. Voljom neba show je
otkazan, jer je neposredno pred izlazak "Dugmeta" na scenu poceo takav prolom oblaka, da
su se svi prisutni na Trgu Republike razbezali glavom bez obzira.
Bez Redzica u Londonu
Tih dana grupa je pocela da iskazuje nezadovoljstvo radom svog menadzera Vladimira
Mihaljeka, koji je bio s njima jos od Cavtata 1974. Pri konacnom obracunu turneje ostalo je
sporno oko sedamnaest miliona dinara (tadasnjih deset hiljada dolara), koji su jednostavno
nestali. Bilo kako bilo, ostaje cinjenica da je Mihaljek ucinio neprocenjivo mnogo u stvaranju
poslovne sposobnosti "Bijelog dugmeta". Kada ih je po povratku iz Engleske preuzeo Grada
Veljkovic, trebalo je samo naplatiti Mihaljekove ostroumne i dalekosezne poteze.
Sredinom avgusta 1975. grupa se, u okviru pedantno smisljenog plana, povukla na Borike,
da pripremi materijale za drugi album. Uz Gorana, Zeljka, Ipeta, Zorana i Vladu na put su
posli Mustafa Kurtalic-Mute, sarajevski muzicar, koji je trebao da zameni Redzica za vreme
njegovog boravka u vojsci i Dragan S. Stefanovic, koji je na Borikama napravio cuveni omot
albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu", sa prelepim propratnim fotografijama koje su
predstavile "Dugme" kao svetske zvezde.
Vracajuci se iz Rogatice na Borike 23. septembra 1975. nastradao je Zoran Redzic.

Pokusavajuci, zajedno sa Vladom, da promeni gumu, kombi je kliznuo, pao mu na srednji
prst leve ruke i smrskao ga. Odluceno je ipak da se ne trazi novi basista, vec da Zoranov
deo posla odradi Bebek. Medjutim na albumu je ipak potpisan Redzic, jer je on osmislio sve
bas deonice i potom radio sa Bebekom na njihovoj realizaciji.
Snimanje i miks albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu" trajali su od 8. do 23. novembra
u cuvenom "Air Recording" studiju u Londonu. Snimatelj je bio Peter Handerson, tada
pocetnik, koji ce par godina posle napraviti blistavu karijeru producirajuci album "Breakfast
in America" grupe "Supertramp". Produkciju albuma preuzeo je Niel Harrison, poznat po
radu sa grupom "Cockney Rebbel".
U istoj zgradi, samo sprat iznad, snimali su "T. Rex" i "Roxy Music", i s puno paznje dolazili
da gledaju sta rade urodjenici s Balkana. "Bilo je to izvanredno iskustvo" govori Pravdic,
"svake veceri kazemo sto nam je od opreme potrebno za sutradan i stvarno - u tri popodne
kad nam zapocinje snimanje, sve je potpuno spremno za rad. I Harrison i Henderson bili su
nam na usluzi u svakom trenutku. Postovali su nase ideje, i nekako bojazljivo davali svoje,

koje smo mi, naravno, objerucke prihvacali. Kad je ploca bila gotova, i kada smo ukljucili
svih sest studijskih monitora, dozivjeli smo sok…’’
Sta bi dao da si na mom mjestu
Drugi po redu album grupe "Bijelo dugme" nazvan "Sta bi dao da si na mom mjestu"
pojavio se u prodavnicama ploca 17. decembra 1975. godine. Za kratko vreme razgrabljeno
je gotovo 200 hiljada primeraka. Konacni saldo je iznosio oko 245 hiljada, mada je zbog
luksuzne opreme ova ploca bila gotovo dvostruko skuplja nego ijedna do tada. U cast
"Bijelog dugmeta" Jugoton je morao da ustanovi novi trofej - "dijamantnu plocu" za prodatih
sto hiljada ploca. "Dugme" je, medju svim jugoslovenskim izvodjacima bilo koje vrste
muzike, prvo probilo ovu "granicu snova".
"Prodali smo toliko ploca jer "Bosanac" nije otisao na singl" - objasnio je Bregovic. "Nikada
ne ispucam svoje glavne adute". Jugoton je pesmu "Tako ti je mala moja kad' ljubi
Bosanac" izdao tek 30. jula 1976.
Bez Redzica, ali sa Mutetom Kurtalicem grupa je u decembru krenula na turneju po Kosovu i
Makedoniji. Prva turneja u organizaciji Grade Veljkovica donela je "Dugmetu" mnogo
problema. Pod velikim opterecenjem, a po hladnom zimskom vremenu osovine kombija
pucale su po nekoliko puta, pa su morali da se oslanjaju na ljubazne domacine, koji su
osetili trenutak za zaradu i iznajmljivali kamione po paprenim cenama.
Zvanicna promocija albuma bila je najavljena za docek Nove Godine u Hali Sportova u
Novom Beogradu. Trebali su da nastupe "Buldozer", "Pop masina" i "Cod", ali nekoliko dana
pred Novu godinu koncert je bez obrazlozenja otkazan.
"Pet dana pred Novu godinu zvali su nas iz Protokola da sviramo za Tita u HNK u Zagrebu"
prica Bregovic. "Bili smo sretni sto cemo svirati za Tita. Dodjemo gladni i zedni, spremamo
se… Vec smo poceli svirati, kad ulazi Tito s drugaricom Jovankom. Ovi iz protokola vicu
"tise, tise…" i poslije pet minuta kazu - prekidaj. I nastupi opera i balet. Tako smo mi drugu
Titu odsvirali svega dvadesetak taktova.’’
Faza III - (1976.) ili:

Hod po mukama se nastavlja
Goran Bregovic-gitare, Zeljko Bebek-glas, Ljubisa Racic-bas gitara, Vlado Pravdic-

klavijature, Ipe Ivandic-bubnjevi.
Januar 1976. protekao je u znaku priprema za Zoranov odlazak u vojsku, i veliku

Jugoslovensku turneju. Kako s Mutetom nije postignut dogovor, neko se setio Ljubise
Racica, gitariste sarajevske grupe "Formula 4". Ljubisa je kasnije ispricao: - "Zoran me
pozvao jednog dana i rekao da ima problema s prstom i da osim toga uskoro odlazi u
vojsku, pa mu je potreban netko da ga zamjeni u grupi. Ja ga nisam dobro razumio. Mislio

sam da zeli da mu pomognem naci bas-gitaristu, i nemalo sam se iznenadio kada sam
shvatio da on, zapravo, misli na mene. Ja nisam bio poznat kao covjek koji prelazi iz grupe
u grupu, a takodjer sam bio osrednji gitarista, pa me je njegov poziv jos vise zacudio. Ipak,
mislim da je u cijeloj stvari bio najbitniji moj izgled. Dogovorili smo se da, za cijenu od sto
tisuca dinara po nastupu, i jos dvadeset pet na ime dnevnice, ja kod kuce skinem stvari s
ploca i onda krenem s "Dugmetom" na turneju. U prvo sam vrijeme samo promatrao, a
kada je Redzic otisao, aktivno sam se ukljucio u grupu. Prvi puta sam nastupio sa
"Dugmetom" na trecem beogradskom koncertu 11. veljace 1976. godine".
Uplasen eventualnim negativnim reakcijama na novo lice u grupi, Bregovic je sastavio

obavestenje, i poslao ga svim novinskim redakcijama u zemlji. Nije, medjutim, bilo razloga
za strah. Ljubisa se odlicno snasao i publika ga je dobro prihvatila, mada je Goran, u
jednom kasnijem intervjuu, izjavio da nije bas imao utisak da mu je siguran bas iza ledja.
Turneja je pocela 7. februara 1976. trijumfalnim koncertom pred petnaest hiljada Sarajlija i
nastavljena trodnevnom okupacijom hale "Pionir" u Beogradu: 9. 10. i 11. februara. "Bijelo
dugme" je sviralo pred osamnaest hiljada Beogradjana. Na koncertu u Zagrebu 22. marta,
predstavnik Jugotona, Veljko Despot, urucio im je "Dijamantnu plocu" za prodatih sto
hiljada primeraka albuma "Sta bi dao da si na mom mjestu". Do kraja marta, kada je
okoncan prvi deo turneje, grupu je pratila do tada nezabelezena histerija, pa je u medijima
stvoren novi termin - "Dugmemanija".
I, kako to vec biva na ovim prostorima, cim neko uspe postaje nam sveta duznost da ga
srusimo. Tekstom Sergeja Lukaca u "NIN"-u od 28. marta 1976. zapocela je serija napada
na "Bijelo dugme", na koje grupa nije ni jednom reagovala. Pravdic je kasnije izjavio: "Tada
smo bili trn u oku mnogim velikim mocnicima, koji jednostavno, imaju potrebu na nekoga
pljunuti, kako bi imali o cemu pricati za vrijeme rucka."
Polemike
“Najstariji posjetioci koncerata, koji su kao epidemija harali dva mjeseca u svim
Jugoslavenskim gradovima iznad trideset tisuca stanovnika, nemaju vise od petnaest
godina!” - pisao je Lukac. – “Ako imaju, onda su mentalni vrsnjaci desetogodisnjaka…
"Bijelo dugme" je vrhunac jednog vala omladinske supkulture. Postoji, u ovoj zemlji i Savez
socijalisticke omladine i institut za drustvena pitanja, muzicki strucnjaci, ozbiljna
publicistika, tisak i radiotelevizija. Ali ni institucije ni pojedinci nisu do sada pokazali
hrabrost, mada interesa imaju, da se suprotstave ovoj galami, maskaradi, elektronskoj
muzici i vulgarnim tekstovima.’’
“Drug ima utjecaj, ima moc, i moze reci sve sto mu padne na pamet, pa cak i kada sve to
nije ni blizu pameti.’’ - odgovorio mu je Zoran Kurtovic u listu "Nasi dani" od 5. aprila 1976.
Polemike u medijima su se produbljivale, i nadopunjavale raznim intimnim stvarima

fenomena zvanog "Bijelo dugme".Jedino sto je sigurno - niko nije mogao ostati indiferentan.
U debatu su se ukljucivale ucene glave jednako emotivno kao i tinejdzerke, sve dok ju nije
zakljucila Lada Muminagic u "Mladosti od 30. aprila stavom: "Sacuvaj nas boze ovakvih
studija".

Goodbye America
“Mogao sam polemizirati sa tim Lukacem preko tog istog "NIN"-a, objasnio je Bregovic -ali
ne znam kuda bi nas to odvelo. Sve sto sam imao reci - porucio sam preko pjesama.’’
Posle medija proradile su glasine. Ipetu je, navodno, pronadjena droga na tavanu, Zeljko i
Vlado su poginuli, Goran je u ludackoj voznji pregazio coveka… Doduse Zeljko je 8. aprila
imao jednu tesku prometnu nesrecu u kojoj je samo pukim slucajem ostao ziv, dok je
njegov bratic poginuo, a Goran je bio u automobilu pod koji je pao neki nesretni starac. Ali
dokazano je da je, pre no sto je sa bicikla pao pod automobil, vec bio mrtav jer ga je izdalo
srce. Vlado je tom prilikom izjavio: "Tada smo shvatili kako funkcioniraju glasine i prestali
smo se obazirati na njih. Zakljucili smo - neka se prica pa makar i lose, mada bi nam bilo
draze da se pricalo - pa makar i dobro.’’
Goran, Vlado i Ipe otputovali su u SAD 10. aprila, a Zeljko im se, zbog spomenute nesrece,
pridruzio nekoliko dana kasnije. U prvoj verziji trebali su da nastupe pred nasim iseljenicima
u New Yorku, Chicagu, Detroitu, Montrealu i Vancouveru, ali im je nesto zasmrdelo na
ustaske organizacije, pa su odlucili da otkazu. Medjutim, javnost je vec bila zasuta
informacijama o "Dugmetovom" odlasku preko bare, pa totalno povlacenje nije dolazilo u
obzir. Tako je dogovoreno da Jugoton finansira polovinu troskova snimanja dve singl-ploce.
Ipetov singl "Jumbo" / "Vatra" i Zeljkov "Goodbye America" / "Milovan" izasli su u junu i
otkrili da se grupa, za kratko vreme boravka u Americi, priklonila funku.
U junu 1976. grupa je otisla na radnu akciju "Kozara '76". Mnogo se pricalo o pravim
motivima koji su doveli do ovog neobicnog poteza. Pojasnili su, kako su hteli da pokazu da
su oni, zapravo, sasvim obicni mladi ljudi i kako ih se ne treba plasiti. Ali vladalo je
misljenje kako je to samo reklamni stos, i kako oni tamo nece nista raditi. Medjutim Goran,
Zeljko i Ljubisa su cak dobili udarnicke znacke, dok je Vladu kao malo neznijeg i Ipeta kao
lezernijeg ta cast mimoisla, ali i oni su se trudili da budu sto bolji.
Ceo jul i avgust trajala je velika turneja, a potom se grupa, pocetkom septembra, povukla
na Borike, da u miru pripremi novi album. Kada su prvi put isli na Borike hteli su da
izgledaju kao svetski bend, a sad se to nametalo kao cista potreba. Zoran je bio u vojsci,
Vlado je trebao da ide u decembru, pa je i Goran razmisljao da li da i sam ode na
odsluzenje, ali je, ipak, zakljucio da je bolje pre toga ostaviti jos jedan album, pa je
ugovorio termine u londonskim studijima i prionuo na posao.
Faza IV (1976. - 1977.) ili:

Pocetak kraja
Goran Bregovic-gitare; Zeljko Bebek-glas; Sanin Karic-bas gitara; Laza Ristovski

-klavijature; Milic Vukasinovic -bubnjevi.

Krajem septembra 1976. Ipe i Vlado iznenada su dobili pozive da se vec 13. oktobra jave u
vojsku. Ipe u Beograd a Vlado u Cacak. Bregovic je istog dana stupio u vezu sa Milicem
Vukasinovicem i Lazom Ristovskim.
-"Bregovic me nazvao jedne veceri i jednostavno mi rekao: 'Ajde, Lazo, dolazi! Treba
raditi."- seca se Ristovski. - "U to vrijeme medjuljudski odnosi u "Smaku" bili su u krizi.
Narocito su se lose ponasali prema meni. I tako sam odlucio otici, mada mi je to bilo strasno
tesko, jer je to znacilo baciti u vodu tolike godine poznanstva i rada s tim ljudima. No ipak,
krenem i dodjem do Cacka, pa se predomislim i vratim. Samo sto sam se vratio, Goran mi
opet telefonira, i tako cijelu noc. Sutradan sam ipak odlucio, sjeo na vlak i stigao na Borike.
Pocne proba, taman sam htio nesto zesce odsvirati, kad ce Goran:" Auuuuuu, nemoj tako".
Pomislim - ovdje mi se crno pise! Naime, bio sam mlad i mislio da je dobro samo ono sto je
tesko. Tih sam dan bio u velikoj krizi, pa cak su me neki prijatelji iz "Smaka" pokusavali
vratiti. Ali kada sam usao u sustinu "Dugmeta", uklopio sam se veoma brzo.’’
S Micom koji je presao iz "Indexa" nije bilo takvih problema. On je vec ranije svirao sa
Goranom, i to muziku koja je bila vrlo slicna novom materijalu "Bijelog dugmeta", pa je
period njegovog prilagodjavanja potrajao znatno krace. Vukasinovic i Ristovski, presli su u
"Dugme " za po dvadeset miliona ondasnjih dinara (za snimanja i koncerte), plus dnevnice.
Eto! Bas hocu!
Treci po redu album "Bijelog dugmeta" trebao je da se zove: "Sve se dijeli na dvoje, na
moje i tvoje", po pesmi Duska Trifunovica, koju je mnogo godina kasnije snimila Jadranka
Stojakovic. Medjutim, Bregovic nije uspeo da smisli muziku, pa se odlucio za naziv "Hocu
bar jednom da budem blesav". Jugoton se nije slozio, pa je na kraju ispala upristojena
verzija "Eto! Bas hocu!" Album se pojavio na trzistu 20. decembra 1976. godine. Kao najavu
jedne od najrokerskijih i svakako najznacajnijih ploca "Bijelog dugmeta", 14. decembra,
pusten je u prodaju singl "Eto! Bas hocu!" / "Dosao sam da ti kazem da odlazim".
Za kraj godine, ostalo je da se pronadje novi basista. Racic je poceo da trazi vece honorare,
pa je Bregovic odlucio da ga zameni Saninom Karicem.
‘’Stajao sam ispred Skenderije i pio pivo, kada su mi prisli Raka Maric, menadzer
"Dugmeta", i Zeljko Bebek.’’ Seca se Karic. ‘’Bilo mi je to malo sumnjivo, jer se do tada
nismo niti pozdravljali. Raka me upita hocu li na koncert - nekakvu priredbu na kojoj su
Goran i Bebek ucestvovali kao gosti na akusticnim gitarama. Odgovorio sam da bih rado, ali
da nemam love za ulaznicu. Ajde - kazu -s nama. Podjem, nitko me nista ne pita, a meni
jos uvijek ne pada na pamet da bih ja jedini mogao biti novi basista. Jedini koji dobro
izgleda, jedini koji moze odsvirati sve sto je potrebno, jedini koji moze otpjevati drugi glas, i
jedini koji, uz to, moze popricati s ljudima. Dodjemo iza bine, sretnemo Gorana, on me
pozove da dodjem sutradan kod njega na dogovor. I tako sutradan kod njega - sve u stilu.
Pivo na svakom koraku, gostoprimstvo na visini… To me je impresioniralo. I Goran pocne:
Laza i Mica imaju po devet milijuna, ( tu je slagao, trebao sam sutjeti i malo nabiti cijenu,
ali sam se istrcao), i po tri sto su snimili album. Onda za zive svirke ostaje sest - lupim. Da -
kaze Goran. Dobro, onda smo se dogovorili. Poslije sam shvatio da sam se presao. Tako
sam postao clan "Bijelog dugmeta".’’
Skandal u Skenderiji

Probe su pocele odmah posle Nove godine u Domu Medresa u Sarajevu. Ali kako? Goran je
u Londonu, u nabavci nekih komponenti ozvucenja, Zeljko negde u gradu sa drustvom, a
preostala trojica se divno zabavljaju. Mica se ne odvaja od svoje nove gitare, Laza svira
bubnjeve a Sanin sedi za klavijaturama. Naravno, prvi koncerti su skandalozni. U Sarajevu
11. i 12. februara pred novinarima iz cele zemlje, "Dugme" je nastupilo skroz neuvezbano.
Uz to, necijom greskom, razglas grupe je otputovao u Beograd, pa je za ovu priliku, na
brzinu skupljeno nekakvo ozvucenje, koje niko nije mogao da dovede u red. Spojili su dva
razglasa razlicitih firmi, cime se remeti njihov unutrasnji otpor, i to dovodi do potpunog
haosa. Zoran je bio u vojsci, a "Dugme" je imalo tehnicare koji nisu znali da zaleme dve
zice. Laza, Mica i Sanin tacno su definisali sta ce ko da radi za novac koji dobija, pa kad je
Goran, jednom prilikom rekao Mici da nesto zalemi, ovaj se samo nasmejao. Sve bi
verovatno bilo drugacije da su imali par sposobnih elektricara.
U organizaciji "Jugokoncerta", drugu polovinu aprila je "Dugme" provelo u Poljskoj, i tamo

odrzalo ukupno devet koncerta. Interes publike bio je ogroman, a reakcije jednako
impresivne u svakom gradu. Treba napomenuti da su pre njih, u Kongresnoj sali u Varsavi,
do tada nastupili samo "The Rolling Stones", daleke 1967. godine. U medjuvremenu, Zoran
je odsluzio vojni rok, a Ipe je pusten kao privremeno nesposoban.
"U to vrijeme"- prica Sanin- "bilo je nekih razgovora da Zoran, zbog ozljede prsta, vise nece
svirati, vec ce se baviti financijama i opremom grupe. Ja sam osjecao da cu ostati tu. Sjajno
sam se slagao sa Goranom, i uopce trudio se uklopiti u njihovo ponasanje. Poslije koncerta
u jednom mjestu pokraj Zagreba otisli smo na spavanje kod mog prijatelja Borisa, kojega
sam poznavao jos iz vremena "Teske industrije". Stigli smo oko tri poslije pola noci i Mica je
odmah sebi natocio pice. Bilo nam je cudno, jer nismo navikli piti u to doba. I tada je Mica,
s tugom u glasu rekao kako mu je ovo bila posljednja svirka s "Bijelim dugmetom". Njegovo
neslaganje s Goranom bilo je preveliko. Medjutim ispalo je da je to bila i moja posljednja
svirka sa "Dugmetom", jer se u medjuvremenu vratio Zoran.’’
Faza V ( 1977. - 1978.) ili:

Misevi kolo vode
Goran Bregovic-gitare; Zeljko Bebek-glas; Zoran Redzic-bas gitara; Laza Ristovski-

klavijature; Ipe Ivandic-bubnjevi.
Dolaskom Ipeta i Zorana iz vojske, "Dugme" se, prakticno, vratilo u staru postavu. Laza
Ristovski se takodje racuna kao stari, jer Bregovic prihvata prijedlog Ipe Ivandica da se
novom klavijaturisti prizna status stalnog clana. Ali, stvari nikako da krenu nabolje:
organizacija je i dalje traljava, problemi s razglasom ne prestaju, pa Bregovic, nakon jednog
Bebekovog prekrsaja "seksualne discipline" u Sibeniku, odlucuje da otkaze koncert u Splitu i
prekida turneju.
"Rasturili smo turneju samo zato sto je netko sedam dana vodio zenu sa sobom" -
objasnjavao je Bregovic. -"Svadjali smo se i jer je netko pio previse. Od pocetka smo sebi
postavili neku vrstu vojnicke discipline i ponasanja. Na turneju nisu smjele ici nicije zene,
raspored posla je bio tocno rasporedjen; vrijeme kada gdje tko mora biti; tocno propisana

kolicina alkohola koja se smije popiti. Sve to odredili smo zajednicki, a na kraju sam ostao
samo ja da insistiram na postovanju dogovora. Mozda je to bila moja greska…"
"Cinjenica je da sam ja tada mogao najobjektivnije procijeniti stanje u grupi, jer sam dosao
iz druge sredine - iz vojske - i vidio da tu mnoge stvari ne stimaju!" - Seca se Ipe.- "Goran i
Zeljko su toliko bili u poslu da nisu imali vremena sagledati sve sto se oko njih dogadja. Ja
sam predlagao da se promjeni menadzer, sistem poslovanja i jos mnogo toga. Oni su me
saslusali, ali nista se bitno nije promijenilo. Tako se desilo da smo turneju, prvobitno
planiranu na cetrdeset dana, prekinuli nakon samo dvadeset. A prekinuli smo ju u situaciji
kada su ljudi, koji su pune cetiri godine zajedno bili u paklenom poslu, dosli u stadij da vise
ne mogu gledati jedan drugoga."
Ne racunajuci Bebekov definitivni odlazak 1984. bila je to najveca kriza u "Dugmetu". Prvog
avgusta u jednoj od tajnih soba "Skenderije" odrzan je sastanak na kojem je odluceno da se
ispune ugovorne obaveze, ali je dalja sudbina zajednistva ostala upitna. Senzacionalne
naslove u novinama ("Raspada se Dugme", "Zbogom Dugme"!) cinio je veliki postotak
istine. Glasine o teskim svadjama, udruzene s mlakim recenzijama koncerata proteklog leta,
dovele su do otkazivanja nastupa u Zagrebu i Ljubljani, na kojima je trebalo da se snimi
koncertni album. Dvadeset cetvrtog avgusta u istom onom Osijeku u kojem su doziveli
svoje prve ovacije, slusalo ih je samo nekoliko stotina ljudi.
Bregovic je panicno trazio resenje! Cinilo se da bi koncert kod "Hajducke Cesme" mogao da
ispravi neke stvari i vrati ih na svoje mesto. U svakom slucaju, vredelo je pokusati. "Bijelo
dugme" vise nije imalo sta da izgubi.
Koncert kod Hajducke Cesme
Bilo je impresivno vece 28. avgusta 1977. godine u Beogradu. Procene broja prisutnih krecu
se od pedeset hiljada (Drazen Vrdoljak u "VUS"-u), preko osamdeset hiljada ("Vecernje
Novosti"), do sto hiljada ljudi ( "Radio TV revija").
"Na kraju, svi su se vratili Dugmetu" zapisao je Dusko Pavlovic u Knjizi "Istina o Bijelom
dugmetu."
Sam koncert protekao je u okolnostima opasnim po zivot. Tonski tehnicari molili su po
nekoliko puta da se koncert prekine. Publika je nekoliko puta u talasima nadirala prema
pozornici i opasno pretila da srusi postolje s "mix-pultom". Bregovic je kasnije ispricao kako
je bio strasno prepadnut i kako je po prvi put osetio istinski strah jer stvari mogle potpuno
da izmaknu kontroli. U jednom trenutku koncert je prekinut jer je sve pocelo da se rusi.
Bregovic je u tom trenutku poceo da govori kako je potrebno da se svi smire jer su u
opasnosti, a publika ga je zacudo poslusala, i do kraja koncerta ostala mirna. Laza Ristovski
je izjavio : "Svirao sam mnogo koncerata u zivotu, ali nikada se nisam uplasio kao na
Hajduckoj Cesmi".
Na povratku s koncerta u "Citroen GS" naguralo se osmoro ljudi. Publika je u autu

prepoznala clanove "Bijelog dugmeta" i ponela ga citavih sto metara. Dragan S. Stefanovic
je otvorio prozor da zamoli odusevljenu masu da spusti automobil, i - dobio saku u oko!

Autentican dokument
"Ovaj je koncert prilicno isprazno kasu "Bijelog dugmeta", ali im je napunio srca," - napisao
je Dusko Pavlovic, i to je najtacniji prikaz tadasnjeg stanja u grupi. U srcu "Bijelog
dugmeta" ponovno se naslo mesta za "Bijelo dugme", pa je iducih sezdesetak dana
aktivnosti ispunjeno istinskim zarom, profesionalnoscu i medjusobnim razumevanjem. Uz
Gradu Veljkovica, organizacija ponovo postaje korektna, i sada su to zaista kvalitetni i
komercijalno uspesni koncerti. Nastup u Novom Sadu 28. septembra 1977. ostao je
zabelezen kao jedna od sviracki najuverljivijih predstava u citavoj istoriji grupe.
Iz tehnickih razloga snimke s Hajducke cesme nisu iskoriscene za album, pa je zakazano

novo snimanje 25. oktobra u sali radnickog univerziteta "DJuro DJakovic" u Sarajevu. To je
ujedno bio oprostajni koncert pred Goranov odlazak u vojsku. Koncert je bio zatvorenog
tipa. Svih trista ulaznica podeljeno je Sarajevskim prijateljima grupe. Pred odlazak Goran je
dao intervjue u kojima je vrlo odredjeno govorio o pravcima delovanja grupe po svom
izlasku iz vojske. Odbacio je sve kalkulacije o daljnjem postojanju grupe, ali je najavio duze
pauze u radu, jer je shvatio da je dotadasnji tempo poguban i da ga ne valja prenositi u
buducnost. Takodje je najavio da ce pojedine aranzmane pokusati da resi upotrebom
simfonijskog orkestra, kao i da ce grupa probati da se probije u inostranstvo.
Bregovic je otisao u vojsku 3. novembra 1977. Sve do poslednjeg dana pred odlazak u Nis,
sedeo je u Jugotonovim studijima u Zagrebu i pokusavao da usuglasi publiku s Hajducke
cesme i muziku iz Sarajeva. Ironija je da je grupa koja je na koncertima okupljala vise
desetina hiljada ujednacenih glasova, za svoj koncertni album imala na raspolaganju svega
oko tri stotine glasova.
Album "Koncert kod Hajducke cesme" pojavio se na trzistu 30. decembra 1977. godine i
postao uglavnom autentican dokument tog trenutka u postojanju "Bijelog dugmeta", mada
to i nije pravi "zivi" album grupe koja je tih godina bila neprikosnovena koncertna atrakcija.
Tajni sastanci u Sarajevu
Godina u kojoj Bregovic sluzi vojni rok, a "Bijelo dugme" po prirodi njegovog znacaja za
grupu, privremeno miruje, pretvorila se, sticajem okolnosti, u godinu burnog previranja
unutar sastava. S obzirom da je Bregovic od prvog dana u svojim rukama drzao sve konce
"Dugmetove" karijere, nagovestaji samostalnih projekata pojedinih clanova, nisu izazvali
iznenadjenje javnosti. Ipe Ivandic i Laza Ristovski su zakljucili da je doslo vreme za njihov
jos 1975. godine planirani zajednicki projekat. U prvom trenutku trebao je da im se pridruzi
i Bebek, ali se on kasnije predomislio i posvetio potpuno samostalnom projektu. Jedino
Redzic nije imao nikakvih planova i posvetio se sredjivanju finansija grupe i nadgledanju
zajednickih ulaganja. Napravio je i remiks nekih pesama koje nisu stale na album "Koncert
kod Hajducke Cesme". Jedan takav pokusaj zabelezen je na "B" strani singla "Bitanga i
princeza" (1979).
Na predlog Seida Memica - Vajte, Ipe i Laza su svoju plocu pripremili u motelu Kruscica
pored Viteza uz suradnju basiste Zlatka Holda, tekstopisca Ranka Bobana, bivseg vokalnog

soliste "Teske industrije" Gorana Kovacevica, gitariste grupe "Leb i sol" Vlatka Stefanovskog
i Ipetove sestre Gordane.
Pocetni rad je pokazao dobre rezultate i odluceno je da se materijal snimi u Londonu.
Zeljko Bebek je pak pozvao klavijaturistu Nevena Pocrnjica, gitaristu Edija Bogeljica i
bubnjara Djidjija Jankelica i poveo ih na Borike. On se odlucio za Jugotonov studio u
Zagrebu. U prolece 1978. Bregovic je boravio na odsustvu u Sarajevu i tom prilikom
razgovarao s autorima knjige "Nista mudro". Pogledi vodje na perspektivu trenutne postave
bili su veoma rezervisani. Na pitanje postoji li mogucnost da kompozitorska uloga u grupi ne
bude potpuno u njegovim rukama odgovorio je: "Sto ja znam… postoji, ali ja to necu
dozvoliti. U svim razgovorima koje smo ovih dana vodili slozili smo se da ne mozemo
dovoditi u pitanje mene a da nitko nema bolji odgovor, jer bi to bilo krajnje opasno." O
cemu je zapravo bilo reci na tim sastancima verovatno ce zauvek ostati tajna. Po nekima
Ipe i Laza su trazili ravnopravan autorski tretman, a po drugima trazili su da se ubuduce
prihodi od aranzmana dele na tri jednaka dela. Bregovic je osetio da se stvar zahuktava i
dao je veoma opreznu procenu situacije. -"Ovo je njihova prava avantura i poslovna i
umjetnicka kojoj je tesko predvidjeti kraj." Ova izjava se jednako odnosila na Lazu i Ipeta
kao i na Bebeka. Tada jos nije mogao da se nazre ishod njihovih solistickih projekata.
Rasplet je usledio iznenada. Laza i Ipe su zakljucili da njihov "odgovor" i nije tako los.
Pocinju prepucavanja
U listu "Zdravo" od 29. maja 1978. Ipe je izjavio kako vise ne oseca "pastirski rock".
Takodje se ljutio sto je u danima najvece slave morao da nosi pojacala. Govorio je kako je u
ocima javnosti bio velika zvezda, a u praksi obican fizicko-scenski radnik. Takodje je izjavio
da mu se cini da bi sa puno vise elana svirao slagere i da upravo zato on i Laza Ristovski
moraju da odu… Laza je pak izjavio kako je nadrastao Bregovica i kako je po njegovom
misljenju jedini spas u integraciji svih clanova grupe ravnopravno u posao. Bregovic, koga
je do tada bilo gotovo nemoguce isprovocirati, eksplodirao je dve nedelje kasnije u istim
novinama: ”Ipe odlazi da ne bi radio za mene vec za Lazu Ristovskog. Na tom "nazovi"
zajednickom projektu nije komponirao ni dva takta... Govori protiv stvari koje je radio i
plasim se da ce jedino po tome i ostati poznat…Smetalo mu je sto nosi pojacala, a meni,
koji sam ne znam koliko puta veca zvijezda od njega nije… O Lazi i nije rijec. On je ionako
privremena zamjena Vladi Pravdicu.” Polemiku je zavrsio Laza u broju od 26. jula 1978.
izjavom kako definitivno napusta grupu.
Skoro da (ni)smo isti
Na devetom kongresu Saveza socijalisticke omladine Bosne i Hercegovine, odrzanom od 15.

do 17. jula u Sarajevu, "Bijelom dugmetu" je dodeljeno najvise priznanje SSO BiH - Plaketa
Devetog kongresa. Sergije Lukac se ovom prilikom nije oglasio. Bregovic je ovom prilikom
dobio odsustvo da prisustvuje dodeli plakete, pa su on i Bebek polako stvarali okvir u kome
ce grupa delovati u buducnosti. Bebek je predlozio da Ipetov naslednik bude Djidji Jankelic -
bubnjar na njegovom samostalnom albumu, a razgovaralo se i o Vladi Pravdicu. Na ovaj
nacin buducnost "Bijelog dugmeta" nije mogla da bude dovedena u pitanje, bez obzira na
ocigledan doprinos Ipeta i Laze celokupnoj slici. Medjutim odlazak izvrsnog bubnjara i
klavijaturiste neogranicenih mogucnosti ipak nije mogao da prodje ne zapazeno. Ne zeleci
da se upusta u neizvesnost sa neuigranom postavom Bregovic je odustao od probijanja u
inostranstvo. Tri godine kasnije Laza je priznao da su obojica ipak malo prenaglili. Bregovic
je smatrao kako se Lazi nije odlazilo iz grupe ali kako ga je Ipe odvukao na svoju stranu.

Ipe se pak nikada nije do kraja izjasnio o razlozima rastanka, vec je samo dao da se nasluti
da su razlozi bili privatne prirode. Bebek nije posao za njima. Njegov album "Skoro da smo
isti" pojavio se na trzistu 28. jula 1978. i bio ocenjen od kritike kao "posten promasaj".
Prodat je u tek nesto vise od 6 hiljada primeraka, s tim da je veci deo tiraza postignut
zahvaljujuci Bebekovom imenu. Planirane koncertne promocije nisu odrzane jer se
pretpostavljalo da nece izazvati znacajniji interes publike.
Stizemo!
Mada je snimljen jos tokom februara i marta Lazin i Ipetov album "Stizemo" najavljen je za
10. septembar 1978. Jugoton nije pokazao dobru volju za placanjem troskova pa su se
pregovori otegnuli. Na kraju se pojavila produkcija RTV Ljubljana. Novac je osigurao Zoran
Redzic, ali je iza svega stajao Bregovic.
Album "Stizemo" bio je prvi slucaj u istoriji jugoslovenske diskografije da se datum izlaska
ploce unapred objavljuje. Propratni materijali - fotografije, press materijal, promocije -
pripremljeni su veoma studiozno i kvalitetno jer su Laza i Ipe hteli da njihova "stvar" bude
na svetskom nivou.
Medjutim Balkan jos nije bio spreman za "svetsku stvar". Ipe Ivandic je uhapsen na sam
dan kada je trebala zapoceti promocija dugo najavljivanog projekta. Bio je 10. septembar
1978. i Ipe se taman vracao iz setnje sa devojkom i trebao je da krene u Beograd gde ga je
cekao Laza Ristovski kada mu je pred zgradom prisao policajac u civilu i rekao da bi hteo da
mu postavi nekoliko pitanja…
Vece trojice Okruznog Suda u Sarajevu kojim je predsedao Husein Hubijer donelo je
presudu kojom se za posedovanje droge, navodjenje i omogucavanje drugima da uzivaju
osudjuju: Ipe Ivandic na tri i po godine, Goran Kovacevic na godinu i po a Ranko Boban na
godinu dana zatvora. Za prikrivanje dela Zlatko Hold je osudjen na sest meseci a Jadran
Adamovic je zbog nedostatka dokaza oslobodjen optuzbe da je sluzio kao veza izmedju svog
brata Vese i Ipeta Ivandica, ali kasnije je nastradao u tzv. Drugoj Sarajevskoj aferi 1985.
godine. Ipe je ulozio zalbu, pa je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine smanjio kaznu na tri
godine zatvora.
Faza VI (1978. - 1982.) ili:

Godine velikog iskusenja
Goran Bregovic - gitare, Zeljko Bebek - glas, Zoran redzic - bas gitara, Vlado Pravdic -
klavijature, Djidji Jankelic - bubnjevi.
Nova postava "Bijelog dugmeta" trebala je da debituje na Svetskom festivalu omladine i

studenata u Havani u septembru 1978. Medjutim - Bregovic nije dobio dozvolu vojnih vlasti
za izlazak iz zemlje pa je grupa umesto na Kubu stigla u Nisku Banju, unajmila kucu i pocela
pripreme novog albuma. Goran je svako popodne izlazio iz vojske i pokazivao jaranima sta
je smislio proteklih godinu dana. Posle dve nedelje vec su se nazirale konture "Bitange i
Princeze".

Onda je u Nisku policiju stigla prijava iz Sarajeva da se u Banji odrzavaju narkomanske

seanse i policija je pocela svakodnevne kontrole. U isto vreme neko je dojavio Goranovim
staresinama da im vojnik svakodnevno bezi u grad, pa je usledila i kazna - zabrana izlaska
u grad sa obveznim javljanjem svakoga sata. Rad na novom albumu je morao da bude
prekinut pa se ostatak grupe vratio u Sarajevo.
Goran je izasao iz vojske 1. novembra 1978. Snimanje "Bitange i Princeze" je trebalo da

pocne vec 20. novembra u Londonu, ali je Bregovic doziveo nervni slom pa je otisao na
more da se malo odmori. Zato u 1978. godini nismo dobili novi album "Bijelog dugmeta".
Nevolje s Jugotonom
Krajem novembra grupa se okupila u Skenderiji pokusavajuci intenzivnim probama da

nadoknadi izgubljeno. Jednako sa novim uvezbane su i stare pesme, pa se "Dugme"
trijumfalno vratilo na scenu koncertom za izgradnju doma USAOJA-a u Bihacu, odrzanim 4.
decembra u Sarajevu. Sviralo se cak i za Novu Godinu kako bi se spremno docekalo
snimanje novog albuma koje je bilo zakazano za pocetak januara 1979.
Snimanje novog albuma "Bijelog dugmeta" izazvalo je veliki interes javnosti, pa se ukljucila
cak i televizija emitujuci u "Nedeljnom popodnevu" kraci prilog sa snimanja. Napeto su se
ocekivali prvi rezultati. A onda se umesao Jugoton.
"Prvo su sjekli tekstove, a onda im se nije dopao omot"- pricao je Bregovic. -"Otpala je
psovka "Koji mi je moj" iz pjesme "Ala je glupo zaboravit' njen broj", a otpao je i "Krist" iz
"Sve ce to mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i sas".Naime originalni tekst je glasio: "A
Krist je bio kopile i jad…". Psovka je otpala vec na pocetku, ali ovo s Kristom su obrazlozili
"politicki". To je jedno famozno, univerzalno objasnjenje: "Moglo bi biti politickih neprilika".
Mada nije jasno kakove politicke neprilike mogu biti u zemlji u kojoj je dozvoljeno
ispovijedati Krista. Jednako je tako slobodno i biti protiv njega. Ali cijela ta pjesma nije tako
ni intonirana da je u njoj bitan Krist. On se pojavljuje samo kao metafora."
"Prva verzija omota bila je takva da se muskarac drzao za testise" - prica dalje Bregovic.
"Onda su svi rekli da je to vulgarno. Mi smo odgovorili da se i ne mora drzati, vec da to
moze biti kao kada nogometasi stave ruke preko testisa, ali se zapravo ne drze. Medjutim ni
ta ideja nije prosla, kao ni ostale koje bi na bilo koji nacin ukazivale na - kako su rekli - akt
brutalne agresije, jer bi u tom slucaju mogao biti odredjen porez na sund. Odgovorio sam -
"Pa neka!" Medjutim - kazu oni- u tom slucaju ispada kao da smo prodali trideset posto
ploca manje. Na to sam odgovorio kako valjda imam pravo nakon toliko prodanih ploca
napraviti i jednu manje komercijalnu, ali je odgovor bio da pokusam shvatiti realnost, a to
je - ugovor."
"Kada su odbijene sve varijante s nogama, napravio sam potpuno bijeli omot"- prica Dragan
S. Stefanovic. "U Jugotonu su rekli da na unutarnjoj strani napravim neke fotografije jer
"djeca vole slike". Ja sam, medjutim, insistirao da omot ostane potpuno bijel. Kroz nekoliko
dana pojavio se "njihov" omot."

Posle mnogo natezanja cetvrti po redu studijski album "Bijelog dugmeta" pod nazivom
"Bitanga i Princeza" pojavio se u prodaji 16. marta 1979.godine, tacno dan nakon isteka
petogodisnjeg ugovora s Jugotonom. Omot albuma napravio je Jugotonov dizajner Ivan
Ivezic.
Spektakl u Beogradu
Za veliku Jugoslovensku turneju koja je trebala da pocne 14. marta 1979. dobrotvornim
koncertom u Gornjem Milanovcu, ali je nekoliko puta odgadjana zbog problema sa omotom,
Dugme se pripremalo u Bregovicevoj kuci na Jahorini, a uigravalo desetak veceri nastupima
pred oko sest stotina posetilaca Sarajevskog disko-kluba "Kaktus". Poslednja nevolja pred
turneju dogodila se 4. aprila blizu Sarajeva. Vlado Pravdic je u prometnoj nesreci, u kojoj je
njegov "Golf" pretvoren u olupinu, prosao vise nego sretno slomivsi samo kljucnu kost. Prvi
koncerti prosli su mu u veoma obazrivom koriscenju leve ruke.
Promocija Beogradskih koncerata zakazana je vrlo nespretno za 20. april ispred crkve
Svetog Marka, i okupila je veliki broj policije, koja je dosla da proveri kakve to verske
manifestacije Dugme odrzava na Veliki Petak. U svrhu goscenja novinara iznajmljen je
turisticki tramvaj, a sav prihod sa svih Beogradskih nastupa od 21. do 25. aprila, koji je
iznosio preko devedeset miliona tadasnjih dinara poklonjen je nastradalima u potresu u
Crnoj Gori.
Pet uzastopnih veceri hala "Pionir" bila je domacin do tada nevidjenom spektaklu: u prvom
delu koncerta Dugme je izvelo presek svojih brzih pesama iz svih perioda, dok je drugo
poluvreme bilo rezervisano za nastup sa simfonijskim orkestrom i mesovitim horom "Ranko
Krsmanovic" pod upravom Ranka Rihtmana. Izvedene su balade kao i simfonijska obrada
pesama "Ne spavaj mala moja" i "Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac". Jednako
zanimljiv bio je i vizualni utisak. Bregovic se pojavio u sakou sa uskom kravatom i patikama
uz koje je savrseno isla post-vojnicka frizura i brada stara nekoliko dana. Bebek se utegao u
kozu a Redzic je izgledao kao da je malopre smugnuo sa platna nekog spageti-vesterna.
Pravdic je, naravno, zadrzao elegantno crno odelo sa sitnim prugama, dok se DJidji
zadovoljio majicom sa svojim likom. Iza njih stajale su u stavu mirno clanice hora u
devicanski belim haljinama, a simfonicari u frakovima cudili su se svemu sto se oko njih
dogadja, uzasnuti povicima "Ua celavi", kojima ih je publika pozdravljala sve dok Bebek nije
zapevao "Sanjao sam nocas da te nemam". Odbacivsi sve elemente koji su celu stvar mogli
odvuci u pretencioznost Ranko Rihtman je zadrzao zbor i orkestar savrseno u funkciji
pesama, ne narusavajuci njihovo jedinstvo, vec im dodajuci novi aranzmanski kvalitet.
Spojivsi "Dugme", hor i orkestar u nesvakidasnji eksperiment postignut je jedinstven domet

u domenu rock muzike, cijim je rezultatom cini se najzadovoljniji ipak bio Bregovic. Upitan
jednom sta bi voleo da ponese u starost odgovorio je: "Volio bih kada ostarim da ispricam
nekome kako sam se predivno osjecao dok sam svirao sa velikom simfonijskim orkestrom i
zborom. To je najveca stvar koju sam radio".
U reziji Aleksandra Matica TV-Beograd je snimila cetvrti Beogradski koncert i emitovala ga u

svom udarnom terminu subotom 9. i 16. juna 1979. Mada je televizija zasluzila sve pohvale

sto se uopste setila da snimi jedan rock koncert pokazalo se da je to prevelik zalogaj za
njene skromne mogucnosti i sve se izrodilo u potpuni zvucni i vizuelni promasaj.
Iste godine Bregovic je jos jednom saradjivao sa Mandicem napisavsi muziku za njegov film
"Licne stvari". Film je svoju premijeru imao na Pulskom festivalu, a u konkurenciji za
najbolju filmsku muziku "Dugme" je izgubilo utrku sa "Buldozerom" i njihovom muzikom za
film "Zivi bili pa videli". Dve pesme iz filma, "Pristao sam bicu sve sto hoce" i "Sto je, tu je"
nasle su se i na singl-ploci.
Krajem juna turneja je prekinuta zbog iscrpljenosti clanova grupe, a svi koncerti, ukljucujuci
i onaj Zagrebacki odgodjeni su za septembar.
Stadion JNA
Privuceni parolom "Bijelo dugme" vam garantuje strasan provod",oko 70 hiljada posetilaca
okupilo se 22.septembra 1979. na Stadionu JNA u Beogradu. Program nazvan "Rock
spektakl '79." pokazao je da je tada postojao bend dovoljno vredan da privuce ogromnu
masu publike, jednako kao i najveca svetska imena, ali da organizacija nije bila dorasla
jednom takvom poduhvatu.
Oko jedanaest sati pre podne, pa sve do nesto posle devetnaest sati uvece,
improvizovanom binom smestenom na juznoj tribini, ispod semafora, prodefilovalo je oko
dvadeset pet grupa, manje ili vece reputacije, pokusavajuci da kvantitetom nadoknadi
kvalitet koji je, za ovu priliku, ostalo kod kuce.
Cast da prva oseti raspolozenje naroda za ispaljivanje projektila u pravcu bine imala je
grupa "Crni petak". Bendovi "Kilo i po"; "Rok- apoteka" (u kojoj je svirao Pava iz "Plavog
orkestra"); "Kako" (s Kikijem iz "Pilota"); "Mama rok"; "Formula 4" (s Ljubisom Racicem);
"Peta rijeka"; "Aerodrom" i "Cisti zrak" (bivsa DJidjijeva grupa) nisu izazvali nikakav interes
prisutnih; "Opus", "Senad od Bosne", "Prva ljubav" i sastav "Revolver" iz Trsta delovali su
kao da su zalutali u celu stvar. Izvanredno "Prljavo kazaliste" oterano je sa bine posle samo
tri odsvirana broja, a Tomaz Domicelj je apsolutno razocarao. Nesto bolji utisak ostavili su
"Metak", "Obecanje proljeca", "Suncokret", "Parni valjak" i "Generacija 5". Burno
pozdravljene "Siluete" svirale su "Kad bi' bio bijelo dugme" s na licu mesta izmisljenim
stihom: "Kad su bile Siluete, Dugmici su bili malo dijete"; a "Yu-grupa", koja je nastupila
ispred "Dugmeta", dokazala je da je u tom trenutku bila jedan od najboljih jugoslovenskih
bendova.
Posle polusatne pauze potrebne da se svetla pripreme za nastup "Bijelog dugmeta", Ljuba
Zakula najavio je grupu s Ipetom u postavi. Za trenutak, celi stadion ostao je bez daha;
ipak, Djidjijeva pojava potvrdila je lapsus i sprecila iznenadjenje. Predstavnici "Jugotona"
urucili su Dugmetu gomilu srebrnih, zlatnih, platinastih i dijamantnih trofeja za prodate
primerke singla i albuma "Bitanga i princeza" i sasvim smirili atmosferu, koju je zatim grupa
dokrajcila prearanziranom "I kad prodje sve, pjevat cu i tad".

Za razliku od aprilskih koncerata, kad su se Bregovic, Redzic i Pravdic uglavnom drzali

aranzmana s ploca, dopustajuci jedino Djidjiju potpunu slobodu improvizacije, Dugme je
ovog puta izaslo s novim, ritmicki i melodijski potpuno preradjenim aranzmanima starih
pesama, koji na publiku nisu ostavili znacajniji utisak pa se sastav, posle
devedesetominutnog programa, povukao bez bisa.
Dugme na sudu
Umorno od duge turneje, "Bijelo dugme" se tokom 1980. godine gotovo u potpunosti
posvetilo lencarenju. Jedine nastupe grupa je imala s "Oskarom popularnosti" Radio TV
Revije i, tom prilikom, nezadovoljna nacinom poslovanja dosla u sukob s menadzerom
Veljkovicem (na jednom sastanku u beogradskom hotelu "Union", Bebek se toliko
iznervirao, da je malo nedostajalo pa da dodje do fizickog obracuna). Potom je Bregovic
otisao na odmor u Pariz.
U ponedjeljak, 21. aprila 1980. "Politika Ekspres" objavila je zanimljiv tekst pod naslovom
"Dugmici na sudu". "Zbog tacno 1.935.776,40 dinara, najpopularniji jugoslovenski rok-
sastav naci ce se u Prvom opcinskom sudu u Sarajevu" - pisao je A. Tomasevic. – ‘’Rijec je
o turneji koja je odrzana jos 1977. godine i koja je obuhvatila osamdesetak koncerata.
Ukupan prihod bio je ni manje ni vise nego 6.338.775, dinara. Koncerti su organizirani
preko RO "Unis-turist", OOUR "Unis-turizam", kojoj je to bio prvi posao te vrste.’’ "Bijelo
dugme" je zastupao ing. Sadik Basic.
Medjutim, u zapisniku o kontroli zavrsnog racuna za 1978. godinu, s datumom 06. 08.
1979. sef inspekcijske kontrole SDK uocio je gresku. Naime: Zoran Redzic, bas-gitarista
sastava, koji je u grupi zaduzen za materijalno - finansijske poslove, zajedno s "Unisom"
pogresno je odredio visinu poreza na sumu od preko sest stotina miliona starih dinara.
Stoga je SDK 'skinuo' s racuna "Unisa" blizu dvesta miliona, a "Unis" sad tuzi "Bijelo
dugme", jer u ugovoru, tacka VI, stoji: "Obaveze ZAMP-a, kao i druga eventualna drustvena
davanja, placaju se iz djela iznosa izvodjaca"! - Bregovic, Bebek i Redzic angazovali su
advokata i pravna prepucavanja trajala su sve do decembra 1984, kad je Dugme konacno
resilo spor u svoju korist.
Dozivjeti stotu
Novi album "Bijelog dugmeta" pripreman je tokom septembra 1980. u Bregovicevoj kuci na
Jahorini. Po prvi put napravljeni su demo-snimci koje je grupa uvece 6. oktobra ponela u
Studio IV Radio-Beograda ali ih se nije previse drzala. Bregovicev omiljeni nacin rada - u
cajtnotu - ovog puta nije najbolje funkcionisao, i album je zavrsen pola sata pred poletanje
aviona za London gde je posle tri odlozena termina, trebalo obaviti rezanje. Najavljen
singlom "Dobro vam jutro Petrovic Petre" / "Na zadnjem sjedistu moga auta" (6.decembra
1980.), peti album "Bijelog dugmeta" pojavio se u prodaji sest dana kasnije pod nazivom
"Dozivjeti stotu". Stih "Sve u finu materinu" iz pesme "Dobro vam jutro Petrovic Petre"
izazvao je ocekivano zestoke reakcije javnosti, ali i nekoliko sukoba s urednicima radio i
televizijskih stanica.
"Nastojim da ne laziram utakmicu, jer je ovo jedina stvar prema kojoj imam krajnje posten
odnos, pa ako to izdam sto da radim?!" - pitao se Bregovic. - "Bilo bi blesavo da sam pravio

drugaciju plocu, jedino ovako osjecam tu svoju muziku. Kad usporedim "Dugme" danas i
prije sedam godina, cini mi se da jedino prva ploca ima toliko energije kao ovaj album.
Nismo nikada imali vecu pauzu i nikada se nismo vise pozeljeli muzike. Mislim da ce nam
koncerti biti jako dobri. Ploca je sva u tempu, kratke su pjesme, nema sola, nabijeni su
refreni, ima puno teksta…"
A, u stvari…
"Dosao je kod mene i rekao: "Hocu da me slikas sa sirokim objektivom! "- seca se Dragan
S. Stefanovic. - "To je bilo prvi put da on nesto hoce; obicno sam ja kao dizajner predlagao,
a on odbijao ili prihvacao. Covjek u jednom momentu osjeti da stari, da ga je pregazilo
vrijeme; a tad se strasno uplasi. Ja sam imao takav period, prestao sam izlaziti, postao sam
vegetarijanac, (pjesma "Dozivjeti Stotu" zapravo je posvecena meni) i mislim da se ista
stvar dogodila s Goranom; nije dugo radio, u medjuvremenu je izgubio neke drugove koji su
mu bili oslonac u zivotu i, odjednom, osjetio je da mu nesto izmice ispod nogu - dok je s
druge strane nadirala horda udruzenih klinaca. Meni nije bio problem da ih slikam sa sirokim
objektivom, ali pokusavao sam objasniti Goranu da publika ne zeli takvo "Bijelo dugme",
kao sto se pokazalo da ne zeli onakvog Colica iz perioda "Malo pojacaj radio". Mislim da je
Goran, u toj fazi s nju-vejvom dobio dobru lekciju."
Ograniceni promasaj
Turneja je pocela 24. februara 1981. koncertom u Sarajevu, a zatim nastavljena

beogradskim nastupima 26. i 27. februara. Novim reagge i ska aranzmanima grupa je
iznenadila i pomalo razocarala publiku; pa je na prvom beogradskom koncertu ostala bez
bisa. Bebek je, za tu priliku prekomandovan u "deckica": obrijao je brkove, osisao se,
izvukao pramen i sasvim promenio imidz.
Na kraju jugoslovenske turneje, 5. aprila u zagrebackoj sali "Kulusic", "Dugme" je snimilo

svoj drugi koncertni album. Osim zanimljive obrade starog hita "Indexa" - "Sve ove godine",
kojim se Bregovic blagovremeno ukljucio u trend prisecanja na stara, dobra vremena, LP "5.
april '81.". ne nudi nista osim dokumenta o rutini jednog rutiniranog benda, cije se slabasne
sviracke i vokalne ambicije povlace pred panicnim strahom od gresaka. Ploca je stampana u
ogranicenom tirazu od dvadeset hiljada posebno oznacenih primeraka, sto je stvorilo sliku o
kolekcionarskom raritetu, pa teskoca oko prodaje ove male kolicine nije bilo.
Nesto povoljniji, rokerskiji utisak "Dugme" je ostavilo na dvodnevnom rok festivalu

odrzanom 5. i 6. septembra 1981. na beogradskom Hipodromu. Za razliku od Hajducke
Cesme i stadiona JNA, ovaj koncert nije bio znacajniji za grupu od jedne obicne, doduse
unosne tezge. Na samom isteku 1981. godine "Bijelo dugme" se jos jednom susrelo s
Beogradjanima. Medjutim, docek Nove 1982. (31. decembra 1981. pa 1. i 2. januara 1982.)
u zemunskoj hali "Pinki". ostavio je publiku glavnog grada uglavnom ravnodusnom.
Ponovo na sudu
Po povratku iz Innsbrucka, gde je nastupilo u okviru posete "buduceg domacina Olimpijade

bivsem", Dugmetu je - u Sarajevu - zaplenjena oprema vredna sezdeset sest tadasnjih
miliona (plus trideset tri miliona carine i pedeset miliona kazne). Zasto je doslo do zaplene i

sta se stvarno dogadjalo oko tih famoznih miliona ni danas se tacno ne zna, osim ako se ne
veruje glasinama da je "Dugme", u stare kutije, stavljalo nov razglas i da je sve poteklo od
neidentifikovanog carinskog radnika, inace clana kulturno-umetnickog drustva, koji je
plesao u Innsbrucku i, onako uz put, gledao sta se radi da bi svoja pronicljiva zapazanja
izneo tek u domovini. Bilo kako bilo, carina je napravila ustupak i vratila "Dugmetu"
zaplenjenu imovinu omogucivsi mu da je otkupi, ali je pogresila sto nije odmah uzela novac
pa se, posle silnih zalbi i odugovlacenja, ispostavilo da su njena potrazivanja zastarela.
Neke domace novine pokusale su, da na "Dugmetu" podignu tiraz objavivsi "ekskluzivnu"
vest kako su nasi junaci zamalo prosvercovali opremu vrednu "sest milijardi dinara"!
Verujuci da ce izgubiti oba spora (i s "Unisom" i s carinom) "Dugme" je prihvatilo ponudu iz

Bugarske i otislo da zaradi za dugove. Od 15. juca do 31. avgusta 1982. grupa je odrzala
cetrdeset jedan koncert pred obavezno prepunim, ali pomalo zabezeknutim gledalistem,
nenaviknutim na rokenrol. Racuna se da ih je tokom cele turneje videlo preko sto dvadeset
hiljada ljudi. Posto je DJidji od aprila 1982. u vojsci, kao ispomoc posluzio je Garabet
Tavitijan, bubnjar sastava "Leb i sol".
Garo je ocekivao da ce ostati u grupi sve do DJidjijevog povratka, ali je Goran imao druge
planove.
Faza VII - (1982.-1984.) ili:

Kako pobediti sebe?
Goran Bregovic - gitara; Zeljko Bebek - glas; Zoran Redzic - bas-gitara; Vlado Pravdic -
klavijature; Ipe Ivandic - bubnjevi.
"Desetak dana po izlasku iz zatvora sreo sam Vladu" - prica Ipe. – "Pokusao mi je, na
brzinu, objasniti kakva je atmosfera u bendu, da sam im potreban, da bi bilo dobro da
konsolidiramo redove i krenemo s pripremama novog albuma. Otisao sam na probu,
preslusao materijal i odlucio da se ponovo pridruzim "Dugmetu".
Uspavanka za Radmilu M.
U nove radne pobede Bregovic je krenuo plocom ,,A milicija trenira strogocu", koju je - na
opste iznenadjenje - otpevao dotad sasvim anonimni jedanaestogodisnji Sarajlija Ratomir
Borsic-Raca. Album, koji sadrzi muziku iz TV-emisije ,,Nedeljni zabavnik", bio je namenjen
Seidu Memicu-Vajti, ali se ovaj nije najbolje usuglasio s profesionalnim obavezama, pa se
neko setio Race, i tako, ovom zanimljivom materijalu, osigurao pun pogodak. Ono, sto ovu
plocu odvaja od drugih ostvarenja za decu, je cinjenica da su Bregovic i Dusko Trifunovic
shvatili kako je komercijalna propast dotadasnjih projekata namenjenih deci usledila zbog
ocigledne potrebe njihovih autora da svoju publiku smatraju mentalno zaostalom, pa su
krenuli drugim putem i stvorili mudar album, kojeg su prihvatili i odrasli; prolecna
turneja ,,Bijelog dugmeta", na kojoj je Bebek pevao naslovnu numeru, pokazala je da je ,,A
milicija trenira strogocu" postigla veci efekat od dobrog dela ,,Uspavanke za Radmilu M.".

Sesti album ,,Bijelog dugmeta" izasao je 21. februara 1983. godine. Planirajuci da
"Uspavanka" bude oprostajna ploca najznacajnijeg sastava jugoslovenske rok-muzike,
Bregovic je - posle brojnih istrazivanja sadrzaja i forme – zeleo da ostavi konacan stilski
pecat, pa je iz svojih prethodnih iskustava izvukao momente koji su se, u praksi, pokazali
najfunkcionalnijim i na taj nacin stvorio uverljivu sintezu spontanosti prvog albuma,
jednostavne sentimentalnosti drugog, zestine treceg i grandioznosti ,,Bitange i princeze".
Prilicno iznenadjenje izazvala je numera "Kosovska", koju je Bebek otpevao na albanskom

jeziku: - "Mislio sam da, poslije toliko godina koliko zivimo s Albancima, ne bi bilo lose da
naucimo bar nekoliko njihovih rijeci!" - objasnjava Bregovic, odbijajuci svaku pomisao da je
to bio unapred isplanirani potez: - "Tek kad sam je sklopio, pjesma je zazvucala albanski...
E, sad to, uz dlaku, niz dlaku, ko je kome, to ne znam. To je sve poslije ispalo." A reakcija
je bilo.
Planirani oprostaj iziskivao je i malo sentimentalnosti pa je, tako, prvi album poceo
instrumentalnim uvodom, a ,,poslednji" zavrsio instrumentalnim "izvodom". Na srecu
stotina hiljada obozavatelja ,,Bijelog dugmeta", Bregovic se, kasnije, ipak, predomislio.
"Kad smo radili tu plocu radili smo je kao zadnju - jer je sve tako izgledalo: vratio se Ipe,
Stefanovic nam je pravio omot, turneju su nam radili menadzeri s kojima smo se razisli
poslije prve, druge, pete godine. Sve su se te neke ljudske stvari zatvorile, tako da smo sad
mogli krenuti samo od pocetka. Mislio sam da taj koncert, na sajmistu, (24. aprila l983. -
op. a.) bude zadnji koncert "Bijelog dugmeta". Raka je plakao, doveli smo iz Sarajeva sve
prijatelje da bismo bili kod kuce... To je bio jako cudan koncert. I, u onoj euforiji, bilo nam
je grijeh da se razidjemo...’’
Promotivna turneja albuma "Uspavanka za Radmilu M." zavrsena 24. maja 1983. koncertom
u Mostaru, bila je dotad najuspesnija u dugoj koncertnoj istoriji "Bijelog dugmeta". Pred kraj
turneje, 16. maja, Bregovic je izveo neobican potez, zakazavsi ponovo vidjenje s
Beogradjanima u basti Studentskog kulturnog centra! Posle prepunih sportskih hala sirom
Jugoslavije - malo sminke, valjda, nije bilo na odmet.
Oktobra 1983. Bregovic je otisao na put oko sveta. U to vreme, Bebek je prihvatio ponudu
da snimi pesmu "Jabuke i vino" u duetu sa Zanom Nimani. Istovremeno, poceo je da planira
solo-album... Bregovic se vratio s puta u januaru 1984. Trinaestog februara, u Olimpijskom
selu u Sarajevu "Bijelo dugme" je odrzalo poslednji koncert u starom sastavu.
Njega tera neki vrag!
"Svojevremeno, ja se nisam mogao ljutiti na Ipeta, jer je to ipak njega najvise kostalo. On
je najskuplje platio sve sto se dogodilo, te dvije i pol godine Zenice i Foce. Tako ja ni prema
Zeljku nemam odnos ljutnje. Njega ce najvise kostati. Ne mislim da ce njemu propasti
karijera, nego da je izgubio uporista, on vise nema ljude kakve je imao. Jebes muziku, bice i
proci ce. Sjecam se kad me je Dragan Babic vodio kod Zuke Dzumhura. To je bilo vrijeme
kad sam bio ispiran po svim novinama. On mi rece: "Bolan, sine, sve ce biti i sve ce proci,
ali, vjeruj mi, samo ce ostati da ovako sjedis sa jaranom i pijes spricer"… Ja ne mogu na
Zeljka imati neku ljutnju zato sto znam da je ta stvar, koju ce izgubiti - taj jaran za spricer -

e, to je velika stvar. Ne znam tko su mu ti novi, jer ovo su bili njegovi ljudi. A kakva ce mu
biti karijera... Jebes to. Bice i proci ce..."(Goran Bregovic, "Rock").
"Ja sam mjera za covjeka koji dobro zaradjuje, ali koji vodi skup zivot i redovno potrosi sve
sto zaradi. U sustini, poklapa se da plocu snimamo kad ja ostanem bez novaca, ali mislim
da to nije bitno i da se radi o slucajnoj podudarnosti. Jer, ovo je jedini moguci tempo kojim
se moze raditi. E sad, sto su meni potrebne dvije godine da potrosim novac od jedne ploce,
moja je osobna stvar..." (Zeljko Bebek, "Reporter")
Prica o dorucku i nekim drugim, vise ili manje vaznim stvarima
"U ovom trenutku, zaista, ne znam sto ce dalje biti sa "Dugmetom", jer sam sada,
normalno, vezan i zainteresiran za svoj album. Uostalom, punih deset godina sam, na
izvjestan nacin, "robovao" jednom covjeku i bendu, ciji je veliki dio posla bio na mojim
ledjima. Sada je tome dosao kraj, ali je ujedno i krajnje vrijeme da u 38. godini zivota
ucinim nesto za sebe na solistickom planu, kako, ipak, netko sutra ne bi rekao da sam bio
clan ansambla Gorana Bregovica. U tom smislu, ako su se raniji Bregovicevi izleti i rad sa
Jadrankom Stojakovic, Biserom Veletanlic ili malim Racom mogli shvatiti ovako ili onako,
ovaj moj LP-projekt se doslovno moze shvatiti kao svojevrsni protest prema "Bijelom
dugmetu!" (Zeljko Bebek, "Ekspres")
"Meni novac nije potreban. U ovo se upustam zato sto volim raditi." (Zeljko Bebek, "Dvoje")
"Necu vise nikome dozvoliti da me eksploatira, narocito ne Goranu Bregovicu, jer mislim da
to najbolje zna. Meni nije krivo sto on ima novaca, vec sto ih ja nemam! Zasto bih mu ja
pomagao da stvara kapital s kojim ce poslije putovati oko svijeta, dok se sam vozim u
trulom, starom 'folksvagenu' jer nemam novaca ni za "stojadina". A raja kaze: "vidi Bebeka
kako se folira, a pun je para k'o oko!" Sto drugo i da misle o pjevacu godine, o vokalnom
solisti velikog i nenadmasnog "Bijelog dugmeta!" (Zeljko Bebek, "Radio TV Revija")
"Nema to veze sa parama. Novac nije zec, on ne moze pobjeci. Uvijek nas je na posao
tjerao, entuzijazam, nikad pare. Pauze mi smetaju, to je tako. Ne mogu podnijeti da tek
svake druge godine ovako zivim. Osjecam u sebi neku energiju, koju negdje moram
isprazniti. Ako vec poslije 'Radmile M' moja grupa nece nista raditi dok to okolnosti ne budu
zahtijevale - raditi cu ja! Inace, ubit' ce me dosada..." (Zeljko Bebek, "Radio TV Revija")
Snimanje Bebekovog solo-albuma "Mene tjera neki vrag" pocelo je krajem 1983. godine u
Studiju V, uz ucesce ekipe proverenih muzicara, ali bez dobrih pesama. Pouzdani izvori kazu
da ga je odredjena grupa ljudi, okupljena oko PGP RTB-a, "uhvatila u masinu", vodila po
beogradskim zurkama, punila mu glavu o obostranoj genijalnosti - samo da bi mu mogla
uvaliti neku pesmu i oteti lovu. Takodje se pouzdano zna da je "takmicenje" za kompozicije
koje bi se nasle na albumu bilo otvoreno do samog kraja snimanja. Ilustracije radi, Krle
Jovanovic je jednom prilikom pozvao telefonom Nenada Stamatovica, zamolio ga da mu
donese gitaru i dodao da, "ako hoce, kad vec dolazi, ponese i neku pjesmu"..." (Dusan
Vesic, "Spec. ltd")

"Milic Vukasinovic me je pokusao ucijeniti. Od pjesama, koje mi je ponudio, (vecina se,

posle, nasla na albumu "Sto posto Rock'n'Roll" Vatrenog poljupca - op. a.), svidjale su mi se
samo dvije, a on je rekao: "Ili sve, ili nijedna". Oliver Mandic je ucinio to isto. Zar sam
trebao dozvoliti da me ucjenjuju?" (Zeljko Bebek - autoru)
"Ipak, bit' ce to dobra ploca. Ako budemo imali snage, ova ekipa, koja je snimila plocu,
napraviti ce promotivnu turneju..." (Zeljko Bebek, "Politika").
"A onda je nasa pjevacica dobila menstruaciju. Neki strpljivi svaler bi pricekao da prodje. Ja
nisam od njih." (Goran Bregovic, "Rock")
"Nije mi sasvim jasno sto se to sa Bebekom dogadja. Kada smo posljednji put razgovarali,
dogovorili smo se da novu plocu "Bijelog dugmeta" pocnemo pripremati vec u svibnju. Ali,
izgleda da je on "uletio u masinu", pa od toga nista nece biti" (Goran Bregovic "Radio TV
Revija")
"Ovoga puta stvar cu izgurati do kraja - znaci, pratit cu plasman svog albuma, promovirat
cu ga na turneji po cijeloj zemlji, a vec krajem jeseni pocet cu snimati novu samostalnu
plocu. Zbog svega toga, plasim se da ce Goran ovoga puta morati na mene cekati bar dvije
godine. "Bijelo dugme" je bilo nista drugo nego njegova radna organizacija u kojoj je on
lijepo profitirao, dok su ostali clanovi crncili za male pare. Tek sada mi je jasno sto je mislio
kada je izjavljivao da je "Dugme" "gomila budala"... On moze uzivati od kamata, a od cega
cu ja zivjeti ako radim svake dvije godine? U Dugmetu sam imao slavu i popularnost, ali nju
nisam mogao dijeliti sa svojom djecom za dorucak. To je glavni razlog sto krecem svojim
putem." (Zeljko Bebek, "Radio TV Revija")
"Bojim se da taj Bebekov elan moze i ispariti... Prvo ce biti nesretan zbog slabih recenzija
njegove ploce, onda ce ga poceti muciti njena prodaja, pa problemi oko turneje...
Uglavnom, sve ce biti drugacije nego sto je planirao. Ja, zaista, od srca, zelim da Zeljku
dobro krene, ali se bojim da zbog mnogih okolnosti od njega ne ispadne samo novi Zlatko
Pejakovic. Sto se mene tice, ja nikud ne zurim. Ja znam i mogu cekati..." (Goran Bregovic,
"Radio TV Revija").
Dan kad je otisao Bebek
"Nekoliko dana poslije sarajevskog koncerta Eltona Johna, trebali smo se naci kod Gorana
na sastanku clanova grupe. Iduci na sastanak, svratio sam u kafic "Estrada" i sreo Zeljka.
Bio je neraspolozen i nije mu se islo kod Gorana. Pitao sam ga zasto, a on je odgovorio:
"Necu vise suradjivati sa "Bijelim dugmetom". Cekaj, rekao sam, polako, sto je sad...
Nekako sam ga nagovorio da, ipak, podjemo. Tamo je ponovio da vise nece raditi, posjedio
petnaestak minuta, popio jedno pice i - otisao…" (Svjedocenje Ipeta Ivandica autoru).
"Dvadeset treceg travnja 1984. godine postao sam slobodan!" (Zeljko Bebek autoru)

"Zahvaljujuci razlicitim istupanjima Zeljka Bebeka u javnosti povodom objavljivanja

njegovog solo-albuma "Mene tjera neki vrag", stvorena je nedoumica: da li "Bijelo dugme",
najznacajnija domaca rok-grupa, uopce postoji ili je sve podredjeno Bebekovom pokusaju
da sam napravi posao pa da se, onda, ukljuci u rad oko nove zajednicke ploce. Boraveci
prosle nedjelje u Beogradu, Goran Bregovic je razrijesio dilemu. Prema njegovim rijecima,
"Bijelo dugme" nastavlja dalje, ali sa novim pjevacem. Tko ce poslije deset godina postati
"glas" popularne grupe Bregovic, u ovom trenutku, nije voljan objelodaniti. Nova postava
"Bijelog dugmeta" snimati ce plocu pocetkom jeseni." (,,Politika", 29. april 1984.)
Faza VIII (1984. - 1985.) ili:

Igra skrivaca!
Goran Bregovic - gitare; Mladen Vojicic - glas; Zoran Redzic - bas gitara; Vlado Pravdic -
klavijature; Ipe Ivandic - bubnjevi.
"Rakina poruka glasila je da dodjem u kafic "Estrada"! - prica Tifa. "Pronasao sam ga u
podrumu. Rekao je: 'Trebamo otici kod Gorana da probamo stogod, da vidimo sto mozemo
da uradimo". Odvezli smo se do mene da uzmem svoje studijske snimke s grupom "Top" i
potom otisli kod Gorana. Tog dana nismo nista radili, posto je pjesma "Meni se ne spava"
napravljena u Bebekovoj lagi, koja meni nije odgovarala. Sutradan sam ponovo dosao, a on
je, u medjuvremenu, podigao "matricu" za dva tona. Poslije smo dugo razgovarali, smetale
su mu neke stvari kod mene. To je pitanje posla o kojem ja nisam imao predstavu. Onda su
me poceli sredjivati, sisat', farbat', ucit' kako da prilazim ljudima, poslali su me kod zubara,
logopeda. Govorio sam kao novi primitivac".
Tifina sudbina bila je, zapravo, neizvesna sve do septembra kad je konacno, kao clan
"Bijelog dugmeta", snimio prve vokalne deonice novog albuma. I sam nesiguran u svoj
izbor, Bregovic je od prvog dana zapoceo igru skrivaca, sve do zadnje faze snimanja ne
dozvoljavajuci intervjuisanje, cak ni fotografisanje novog vokalnog soliste.
Zanimljivo je da je mesto frontmena "Bijelog dugmeta" najpre ponudjeno Alenu Islamovicu.

On je najpre pristao, a onda je - kako je ispricao autoru ovih redova 1985. godine -
zakljucio da ce se Bebek, na kraju, ipak vratiti u grupu i odlucio da ostane u "Divljim
jagodama". Postoji i druga verzija, iz decembra 1986:
"Raka, menadzer "Bijelog dugmeta" pronasao me je negdje i rekao: "ajde da razgovaramo".
Otisli smo kod Gorana i bilo mi je lijepo, predivno. Zao mi je sto tada nisam pristao. Ali,
cekale su me neke svirke sa "Jagodama" i zelio sam ih odraditi. Te veceri, Goran i ja smo
malo prosetali po kaficima i ja sam slijedeceg jutra otisao u Prijedor na koncert. Sto je
interesantno, oni moji su vec sve znali. U roku od sest sati! U tom periodu, Nasku Budimlicu
(tadasnjem bubnjaru "Divljih jagoda" op. a) umrla je mama, ostao je sam, a ja njega
najvise volim od svih. Mi smo tada imali zakazanu turneju od trideset koncerata, bili smo u
teskom minusu i trebalo je vratiti dugove. Ja sam onda javio Goranu - "Ne bih ostavljao
svoje". I tako... Bilo mi je tesko, prezivljavao sam to sam sa sobom i sam odlucio. Nije bilo
nikakve presije ni od koga."
Dugme u dva reda

Vatreno krstenje Tifa je imao u turistickom centru "Mon Vi" U Rovinju, u julu 1984.
-"Tesko sam podnio taj Rovinj!" - prica Tifa. -"Prvih dana bilo je katastrofalno ali, na kraju,
dobio sam tako iskren aplauz da to nije bilo normalno."
Naravno, bilo je i kriznih momenata: "U jednom trenutku, poslije neke frke, vratio sam
Goranu naocale koje mi je poklonio, Zoki kasetofon koji mi je posudio, spakovao stvari i
odlucio se vratiti u Sarajevo. Tada mi je prisao Ipe, pomilovao me po glavi i rekao: "Sta ti
je, sve ce biti OK" Poslije je dosao Goran i razgovarali smo. Strasno me je kritizirao, ali i
Zoran i Ipe su rekli da su na mojoj strani."
Tifa se toliko svideo Zoranu i Ipetu da su odbili Bregovicev predlog da probaju jos jednog
pevaca. Zoran je, zapravo, i doveo Tifu: jos pocetkom 1983. godine snimao je s tad
anonimnim pevacem grupe "Top" jednu pesmu za TV-emisiju "Nedeljni zabavnik" i cak ga
preporucio Ipetu za njegov samostalni projekt. Kad je "Dugme" ostalo bez pevaca, nije mu
bilo potrebno mnogo vremena da ga se ponovo seti. Svi su se slozili da je Vojicic preporodio
bend, vrativsi mu davno izgubljenu homogenost: -"Turneje su nam postale mora!" - svedoci
jedan od clanova "Bijelog dugmeta", koji je zeleo da ostane anoniman. -"Zezanja je sasvim
nestalo, tocno se znalo sto koga tisti i nakupilo se strasno mnogo toga, tako da na kraju
uopce nismo imali o cemu razgovarati. Bebek je prednjacio, nesto se s njim dogadjalo i bio
je stalno nervozan. To su duge i teske turneje i nije ih lako izdrzati. Jebes sve to ako se jos
ne mozes zezati..."
Dogodilo se da je Bebek s grupom "Mama Co-Co", pojacanom DJidjijem Jankelicem,

zakazao koncert u Rovinju istovremeno kad i "Bijelo dugme" ali je Bregovic - ne zeleci da se
konfrontuje s bivsim pevacem - svoj otkazao i odveo Tifu da "rade demo-snimke" (Tifa je,
posle, izjavio da je hteo da ide na Bebekov koncert, ali da mu Bregovic nije dozvolio). Vlado
Pravdic, koji za Bebeka nema mnogo lepih reci, "morao je rano na spavanje" i Bebekovom
koncertu prisustvovali su samo Ipe i Zoran, sto je Zeljka, kako je izjavio, "duboko
razocaralo".
Prema "Dugi" od 11. avgusta 1984, svedoci koji su prisustvovali jedinom razgovoru izmedju
Bregovica i Bebeka, u Rovinju, kazu da je tekao otprilike ovako:
- Zdravo - rece Bregovic.
- Zdravo - odgovori Bebek.
- Pa? - jos jednom ce Bregovic.
- Vala, nista - brzo ce Bebek.
- Nesto si oslabio - opet rece Bebek.
- Tako... - ne dovrsi Bregovic, i rece: - Vidimo se.
- Vidimo se - uzvrati Bebek.
Tako su obojica ujahali u legendu.
Himna nas je odrzala
Nekako u isto vreme obelodanjeno je osnivanje diskografske kuce "Kamarad" (u prvoj

verziji "Zig-ma") u Domzalama. Kao i novi pevac, tako je i nova firma, sve do izdavanja
albuma, bila obavijena potpunim velom misterije. Jedino je bilo poznato da su vlasnici Colic
i Bregovic, a da ce sve poslove voditi menadzer "Bijelog dugmeta" Radomir Maric-Raka.
Posle dugih pregovora sa svim vecim jugoslovenskim produkcijama oko proizvodnje i

distribucije "Kamaradovih" ploca i kaseta, Diskoton je ponudio najbolje uslove i 4. oktobra

1984. godine potpisan je, u Sarajevu, ugovor koji ce u narednom periodu regulisati njihove
medjusobne odnose. Posle dve godine, Zdravko Colic je istupio iz ortakluka.
Realizacija novog albuma "Bijelog dugmeta", prvog projekta nove kuce, zapocela je 6.
septembra u Studiju 1 Radio-Sarajeva i oduzila se preko svih planiranih rokova, delom zbog
Bregovicevih teznji za perfekcijom sitnih detalja, delom zbog neodgovarajuceg monitorskog
sistema u studiju, zbog cega je miks neuspesno obavljan u vise navrata. U poslednjem je
ucestvovao i Teo Verdin, nemacki producent koji je tih dana doleteo u Sarajevo da bi radio
na novom albumu "Divljih jagoda".
Bregovic je najavio plocu za Dan Republike, ali se ona pojavila u prodaji tek 12. decembra.
Prvi put u istoriji ,,Bijelog dugmeta" bez posebnog naziva i u omotu na kojem se nalazi
reprodukcija slike "Kosovka devojka" Urosa Predica. Prema jednoj verziji, album je trebao
da se zove "Jos uvijek nas ima", sto se s jedne strane moglo protumaciti kao odgovor na
pitanje sta ce se dogoditi s ,,Bijelim dugmetom" po Bebekovom odlasku - a s druge strane,
mogao je izazvati odredjene asocijacije politicke prirode.
"Bilo je raznih verzija, nije to jedina!" - kaze Bregovic. - "Ali, kada smo se odlucili za taj
omot vise nije dolazilo u obzir da bilo kako nazovemo plocu, posto je preko te slike bilo
glupo staviti bilo kakav naziv. Zato smo, na kraju, ostavili samo logo "Bijelog dugmeta."
Zahvaljujuci brbljivom Lazi Ristovskom koji je, ocigledno zadovoljan sto ce ponovo raditi s
Bregovicem, ispricao beogradskim novinarima da ce ucestvovati u realizaciji obrade himne,
ona nikog nije iznenadila, pa je izostao onaj propagandni efekt na koji je Bregovic svakako
racunao. Kako se ocekivalo, njegovo objasnjenje za ovaj potez bilo je sledece:
"Nemam nikakvu pricu kao objasnjenje. Prvo, moze zvucati kao da lazem (zvuci! - op.a.) -
ali je "Hej Slaveni" prekrasna pjesma. Kao muzicaru, ona mi imponira. Recimo, druga strofa
je divna, a nju, vjerujem, mnogi cijelu i ne znaju..."
Faza IX (1985.) ili:

Neke manje poznate istine
Goran Bregovic - gitare; Mladen Vojicic -Tifa - glas; Zoran Redzic - bas gitara; Vlado Pravdic
- klavijature; Laza Ristovski - klavijature; Ipe Ivandic - bubnjevi.
U strahu da se Tifa nece svideti novinarima, Bregovic je tokom snimanja albuma skovao
plan o promotivnom beogradskom koncertu na kojem bi ulaz bio dozvoljen samo
predstavnicima novina. Kad je Tifa otpevao plocu preko svih ocekivanja, veliki sef je
odustao od ove ideje ali se "Dugme", ipak, nenajavljeno pojavilo na koncertu grupa
"DuDuA" i "Partibrejkers", 7. decembra 1984. u sarajevskoj dvorani "Sloga". Sala je novog
vokalnog solistu docekala povicima "hocemo Bebeka", ali ga je -posle svega cetiri izvedene
pesme - ispratila aplauzom punim postovanja. Te veceri Tifa je polozio najvazniji ispit u
karijeri. Ipak, tesko je bilo pretpostaviti da je "Sloga" samo uvod u nezapamceni trijumf:
album "Bijelo dugme" zabiezio je tiraz od oko 420 hiljada prodatih kopija.

Nekoliko dana po izlasku albuma, novi i stari pevac sreli su se u kaficu "Estrada". Prema
kazivanju Mladena Vojicica, istorijski susret odigrao se ovako:
"Bebeku se ne svidja materijal. Svidja mu se moje pjevanje ali mi je, kao, strasno zamjerio
sto nisam bio zilaviji u odnosu na Bregovica i sto zvuku nisam dao vlastiti pecat. Rekao mi
je: "Tvoje su mogucnosti vece nego sto si pokazao na ovoj ploci". Na to sam mu ja
odgovorio - sto mi je Goran jednom prilikom rekao, to isto nisam znao- da je svaki pocetak
tezak i zajeban i da je tesko doci poslije njega, jer javnost njega zna, a mene tek treba
upoznati. Ali, iskreno sam mu rekao, u oci, da ga cijenim kao prijatelja - mada je to vise
farsa, jer on i ja nikada nismo bili prijatelji jer bih ga trebao znati i iz nekih intimnijih stvari
- ali da sam bolji od njega. I znam da jesam!"
Za predstojecu turneju "Bijelo dugme" se pripremalo u turistickom centru "Babin do" na

Bjelasnici, od 25. januara do 10. februara. Pre podne bilo je rezervisano za "vannastavne
aktivnosti", po podne za naporne probe, a uvece bi grupa - u dva navrata - odsvirala
posetiocima diskoteke po pet toga dana uvezbanih numera. Laza Ristovski se popeo na
Bjelasnicu kao specijalni gost, a sisao kao stalni clan; zadovoljan novim kvalitetom u grupi,
Bregovic mu je predlozio da se ponovo prikljuci sastavu sa svim pravima i obavezama koje
proisticu iz statusa redovnog clana.
-"Kada se pokazalo da zvucimo bolje nego ikad, bilo je sasvim prirodno da postanem stalni
clan!" - kaze Laza, ocigledno zadovoljan zbog novog transfera. - "Nema tu mnogo filozofije.
Radit cemo!"
Posle desetodnevnog uigravanja po gradovima Makedonije, Kosova i Srbije, Dugme je stiglo

u Sarajevo (2. marta), Beograd (8. marta) i Zagreb (11. marta), ostvarivsi rekord u broju
prodatih ulaznica i ukupnom prihodu - na samo ova tri koncerta inkasirano je oko milijardu i
sedam stotina miliona ondasnjih dinara. Nezapamcena navala na ulaznice pratila je grupu
tokom cele (opet rekordno rasprodate) turneje koja se, kao i prosla, zavrsila malim
koncertima: 28. aprila Hala sportova na Tresnjevci zamenjena je salom "Mosa Pijade"; 29.
aprila program sa Sajmista repriziran je u SKC-u; 30. aprila, Dugme se jos jednom vratilo u
"Slogu". Zanimljivo je da je prvom sarajevskom koncertu prisustvovao i Bebek (zbog
ogromne guzve ispred "Skenderije" do ulaza ga je sprovela policija) i potom, navodno
izjavio da je ostao razocaran...
Posle koncerta u SKC-u, 29. aprila, Bregovic i Bebek sreli su se u zgradi Televizije Beograd u
Kosutnjaku, na snimanju pesme "Za milion godina". Nisu progovorili ni rec.
Skandal u Moskvi
Dvadeset petog jula 1985, "Bijelo dugme" je otputovalo u Moskvu, na Dvadeseti svetski
festival omladine i studenata: "Mi smo deset godina sanjali da sviramo u SSSR-u" izjavio je
Bregovic. -"Pred taj odlazak temeljito smo se pripremali. Petnaest dana vjezbali smo u
Budvi, jer nam je bilo stalo da se predstavimo u sto boljem svijetlu.’’
Bregovicev san ostvario se drugog dana festivala, 28. jula. Bolje receno, zamalo da se
ostvario. Koncert je prekinut upravo kada je "Dugme" trebalo da izadje na binu.

"Prvo je nastupio Bajaga i, na prostoru koji moze da primi cetrdeset hiljada ljudi, u tom se
trenutku naslo dvadeset hiljada prekobrojnih"- pisao je Juso Prelo ("Radio TV Revija", od 16.
avgusta 1985.) - Po recima organizatora, tog dana u parku se nalazilo pola miliona
Moskovljana. Po mlade Sovjete, neiskustvo organizatora s ovakvim priredbama bilo je
prilicno bolno. Kad je "Bijelo dugme" trebalo da izadje na scenu, prema pozornici se kretalo
oko sto hiljada ljudi. Vec je bilo i povredjenih. Na pomolu je bila drama. Dovedene su
pojacane policijske snage. (...) Policija je pokusavala da rasturi okupljenu masu. Sevali su i
pendreci. Nastao je pravi haos. U takvim uslovima, ne postoji grad ni zemlja gde koncert ne
bi bio prekinut.
"Bilo je mucno gledati te scene. Ali, mi ne mozemo osuditi njihovu policiju. Oni su se prvi
put sreli s takvom situacijom. Tukli su vise iz straha. Mislim da policajci nisu ni sami znali
sto da rade. Nesto slicno dogodilo se, prije nekoliko godina, u Bugarskoj. Na koncertu se
naslo oko trideset tisuca posjetitelja kad je doslo do nereda i intervencije. Surovo su ih
tukli!.."
"Izvinjavajuci" koncert odrzan je 30. jula tacno u podne (!) pred dve hiljade radnika jutarnje
smene, na brzinu dopremljenih u dvoranu "Dinamo", na periferiji Moskve. Koncert je trebao
da bude odrzan u parku ispred hotela "Izmailovo", ali organizatori su se uplasili novih
nereda. I "Dugme" i Bajaga primljeni su sasvim hladno.
Treci koncert odrzan je 2. avgusta u "Zelenom teatru" parka Gorki, pred deset hiljada
mladih Moskovljana sa specijalnim propusnicama. Organizatori su pokusali da skrate
Dugmetov nastup, ali se Bregovic pravio lud i nekoliko puta izlazio na bis, jer je publika
izvanredno reagovala: kraj koncerta svi su docekali na nogama pevajuci refren pesme "Ne
spavaj, mala moja, muzika dok svira". Interesantno je da je publika najbolje prihvatila
pesmu ,,A milicija trenira strogocu".
"San naivnih jugoslavenskih rokera je da uspiju na Zapadu” - zakljucio je Bregovic. – “Kako

ja nisam naivan, zelja mi je bila da uspijem u Sovjetskom Savezu, jer smo mi, prije svega,
slavenski bend"
Tifina posla
Tokom avgusta i septembra u Sarajevu je odrzano sudjenje grupi preprodavaca droge. Cela
afera upadljivo je licila na slicnu aferu iz 1978, jer se na optuzenickoj klupi nasao Jadran
Adamovic, covek za koga se prica da se 1978. izvukao samo zato sto je imao vestog
branioca. Medjutim, isto kao sedam godina ranije, u celu stvar bio je upetljan jedan clan
"Bijelog dugmeta", ovoga puta kao svedok.
U istrazi, Mladen Vojicic je dao tri izjave u kojima je potvrdio da je od Adamovica, u

nekoliko navrata, uzimao drogu. Prvi put je - kako je rekao - platio, preostala tri puta dobio
je besplatno. Na pitanje zasto je to cinio, Vojicic je odgovorio:
"Nevjerojatan je to osjecaj kad covjek spozna ce biti vrlo popularan, u trenutku dok je nitko
i nista. E, to me je ponukalo da posegnem za stimulacijom i odem dalje."
Petog septembra - Vojicic se pojavio u sudnici sarajevskog Okruznog suda i sve to, jos
jednom, ponovio u zapisnik. Na izlasku iz sudnice prema reporteru "Radio TV Revije" -

uhvatio se za stomak i rekao, po jednima "Muka mi je ovdje", a po drugima "Da vas moje
oci ne vide".
Na pitanje - sta o svemu misli Bregovic, Vojicic je izjavio da se tih dana video s Goranom,
da mu ovaj nista nije rekao i da, i dalje, imaju zajednickih planova: -"Goran voli sve znati" -
dodao je - "ali se u moj privatni zivot ne moze mijesati."
U "Radio TV Reviji" (od 13. septembra 1985.) ostalo je, medjutim, nesto sto niko nije
demantovao: - Jedan od svedoka (ime i telefon poznati redakciji) tvrdi da je u policiji popio
batine i da se, od njega, trazilo samo da optuzi Tifu, a da za ostalo ne brine.
Zbogom za Tifu
Bregovic je, ipak, smatrao da bi za njegovog pevaca bilo bolje da malo "ohladi glavu". Po
kratkom postupku spakovao mu je dosluzenje vojnog roka, na koje je Vojicic morao da se
javi vec 3. oktobra. Vokalni solista je reagovao impulsivno. Prvog oktobra izjavio je autoru
ovih redova: - "Od danas, ja vise nisam clan "Bijelog dugmeta"
"Ne odlazim ja ni zbog Gorana, ni zbog Rake, ni zbog Zorana, ni zbog Ipeta, ni zbog Vlade,
ni zbog Laze, niti zbog svih njih zajedno" - objasnio je Vojicic - "odlazim zbog sebe; osjecam
moralnu obavezu prema Mladenu Vojicicu da ga vise nitko ne smatra idiotom. Otkad sam
dosao u grupu oni se, prema meni, tako ponasaju. Nisu mi dozvolili da mi, pred beogradski
koncert, itko udje u garderobu. U Budvi, Goran mi nije dao da pozdravim druga koga sam
sreo na ulici; samo mi je rekao: mars u svlacionicu. U Karlovcu mi je, iz ljubomore, psovao
mater zato sto sam prethodne veceri, u Zagrebu, sjedio s Miom Begovic i Alkom Vuicom.
"Sto ces ti u njihovom drustvu?" - govorio mi je i psovao me. Kad smo bili u Rovinju, nije mi
dao da idem na Bebekov koncert; ja sam se spremio, a on je rekao: "Ne ides ti nigdje". Ucio
me je da govorim - "Tko jebe Bebeka." Mogu da ispricam bezbroj takvih detalja..."
"Izradili su me i za pare. Obecali su da ce mi kupiti stan, a sad - nista. Niko se toga ne

sjeca. Goran me je prevario: prema nekom njihovom proracunu, trebao sam dobiti dvjesto
pedeset milijuna (a i to je malo), a ja sam dobio svega 180. Na jednom sastanku, odrzanom
prosle nedjelje kod Gorana, pitao sam sto je sa mojim novcem a Goran mi je odgovorio da
mi on ne duguje nista, nego da ja njemu dugujem dvjesta pedeset milijuna. "Na osnovi
cega" - pitao sam. "Na osnovi toga sto si popio konjak u Skopju, i stavke koja iskljucuje
konzumaciju alkohola" - odgovorio je Bregovic. - Ustao sam i rekao: "Ja tebi ne dugujem
nista, osim, mozda, onih dvanaest hiljada francuskih franaka koje si dao za moju
garderobu. Ali to je bila tvoja duznost, da mi osiguras u cemu cu izaci na scenu..."
"Najprije sam trebao dobiti sest posto od ploce. Onda su se ostali clanovi bunili sto imaju isti
postotak kao ja, pa mi je sest posto zamijenjeno sa tri. Poslije mi je Goran govorio da ne
vrijedim ni dva posto. Uzasno sam se osjecao. Rekao sam - "Ako sam vam potreban, zovite
me" i - izisao napolje..."
"Droga? Ne mogu objasniti"

Kako istina obicno ima dva lica evo i nekih detalja koji ne pristaju uz Tifinu pricu, a o kojima
on vrlo neodredjeno govori. Prve zestoke kritike Bregovic je izrekao na Tifin racun jos u
Rovinju 1984, posle nekog incidenta (Bregovic tvrdi da se stvarno dogodio; Vojicic kaze da
je sve "zapakirano"), na sta je Tifa odlucio da se vrati kuci, ali je zadrzan tek posto su Ipe i

Zoran izjavili da nece probati s nekim drugim pevacem. Zna se da je Tifa nekoliko puta
dolazio u studio sasvim pijan; da nekoliko puta nije ni dosao, jer je po inerciji odlazio u neki
od aktuelnih praznih stanova, pitao kad su termini, zakljucivao da "Bregovica jos nema" i
odlazio u reziju (druga soba) da se odmori (!) posle cega bi, naravno, spavao sve do jutra.
Na uvezbavanje turneje otisao je potpuno nespreman i, zbog problema s grlom, doveo u
pitanje njeno odrzavanje. Mnogih stvari se uopste i ne seca, jer je bio pijan i drogiran. Na
pitanje - da li je tacno da je koncerte u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu pevao pod uticajem
LSD-a (strucnjaci tvrde da pevac, na LSD-u, ne moze uhvatiti intonaciju), odgovorio je
neodlucno: "djelomicno". Na pitanje zasto, kaze da to ni sam sebi ne moze da objasni, a
kamoli nekom drugom...
Tifa je cudan covek, neobicno senzibilan, ali neuhvatljivog raspolozenja: na trenutak je

euforican, potom depresivan, par minuta kasnije agresivan, zatim odjednom brizne u plac.
Pod izgovorom: "Ja sam roker i ja sebe ne dam"... na svako ulicno dobacivanje reaguje
sakom. Njegov najbolji drug kaze da je Tifa istovremeno "I dobar i los, i pametan i lud".
Ljudi, koji se takodje mogu nazvati njegovim intimnim prijateljima, tvrde da je Bregovic
osedeo zbog njega, a da je menadzer Raka, iz istih razloga, sasvim ocelavio. Ali, od samog
pocetka bilo je jasno da se Tifa, s one ljudske strane (pevacku mu, i pored nekoliko
koncertnih kikseva, apsolutno niko ne moze osporiti), ipak, nije snasao u jednoj tako
slozenoj masini kakva je "Bijelo dugme".
Dugme po dugme – armija
Tifa je pusten iz vojske vec posle mesec dana, zbog "operacije nosa". Taman na vreme da
ucestvuje u sledecem velikom iznenadjenju: 13. novembra 1985, u Studiju jedan Radio-
Sarajeva, Bebek i Tifa snimili su u duetu pesmu "Siroko nam toplo polje Glamocko" za
Bebekov album "Zeljko Bebek i Armija B".
‘’Prva i osnovna ideja da, uopce, budemo zajedno potekla je od pjesme koju sam napravio,
jer je ta pjesma trazila da je pjevaju dvojica’’ - objasnjavao je Bebek. – ‘’A kad sam je vec
pravio, onda sam morao misliti o dvojici koja vrijede: jedan od njih sam ja, a jedini u
Jugoslaviji koga priznajem da moze biti uz mene, a pogotovo na mojoj pjesmi, je Tifa. I on
je zelio pjevati sa mnom. On je toliko jaka licnost, i uz to emotivan, da mi sad vec
prvenstveno odgovara kao prijatelj. Druzimo se intenzivno. Eto, tako o Tifi. O njemu mogu
samo najljepse govoriti.’’
Vojicic je, naravno, govorio da mu je Bebek jedini pravi prijatelj i da je svojevremeno bio
izmanipulisan od strane Bregovica... Usput, otkrio je da je tih dana imao jos jedan kontakt s
menadzerom Maricem.
“Moji uvjeti bili su da mi vrate zaostatak novca i da mi, po ugovoru, garantiraju sest posto,
koliko mi je Goran i obecao!’’ - izjavio je Vojicic. – “Jednog dana svratio sam u "Estradu" i
Raka mi je rekao da sam preskup. Onda smo jedan drugom pruzili ruku i pozeljeli mnogo
srece u daljem radu.’’
U martu 1986, Bebek i Tifa krenuli su na veliku jugoslovensku turneju nazvanu "Najveca
jugoslovenska rok-atrakcija". U Beogradu, 21. aprila, pred samo dve hiljade ljudi, falsirali su
pesme "Bijelog dugmeta".

“Nikada nisam razmisljao o njima puno ali, objektivno, mislio sam da ce to ici” - izjavio je
Bregovic. – “Jer su, kao, velike zvijezde, i mislio sam da ce to ici. Najvjerojatnije, i kad
skines sve tonove koje smo mi odsvirali na ploci, to jos uvijek nije Dugme. Vjerojatno se, na
koncertima, - nesto drugo desi.. Licno, vise sam ocekivao od toga.’’
Saradnja dvojice bivsih pevaca."Bijelog dugmeta" nije dugo potrajala. Posle dvadeset tri
koncerta, svako je otisao na svoju stranu: i Bebek, i Tifa i "Armija B".
“Rastali smo se po svim pitanjima, i kao muzicari i kao ljudi’’ - rekao je gitarist "Armije B",
Goran Sandev. “To se narocito odnosi na koncertni repertoar. Smatrali smo da nasa
buducnost nije u reprodukciji "Bijelog dugmeta", sto se u startu kosilo sa Bebekovom
preokupacijom. Bilo je, na zalost, i financijskih razmirica.’’
Faza X (1986. - 1988.) ili:

Padaj silo i nepravdo!
Goran Bregovic - gitare; Alen Islamovic - glas; Zoran Redzic -bas-gitara; Vlado Pravdic
-klavijature; Laza Ristovski - klavijature; Ipe Ivandic -bubnjevi.
U prolece 1986. cinilo se da je Bregovic na velikim mukama. Koga dovesti posle Bebeka i
Tife - to je pitanje koje je stvarno trazilo razuman odgovor. U pocetku mnogo se spekuliralo
sa Bebekovim povratkom. Intervjui, koje je Zeljko davao povodom treceg samostalnog
albuma, bili su intonirani uvek isto: vratio bi se u "Dugme" samo da ga Bregovic pozove.
Medjutim, Bregovic to nikako nije cinio.
Sredinom februara "Ekspres" je doneo vest da je novi pevac "Bijelog dugmeta" Emir Ceric
tada dvadeset jednogodisnji vokalni solista sarajevske grupe "Kongres". Medjutim, dobri
poznavaoci prilika tvrdili su da je to samo prolazna Bregoviceva halucinacija - i bili su u
pravu. Ceric ima tanak glas, slican Stingu, a Bregovic je pokazivao malo volje da napusti
liniju teskog, hrapavog vokala kojim je jedino mogao da se usudi na turneju.
“Taj Ceric je fini momak!’’ - rekao je Bregovic.- “Neke sam dvije demo-snimke napravio
njim. Odlican je pjevac. Nije za "Dugme" ali pricali su mi o njemu da je jako dobar pjevac i
onda ga je Raka doveo na Jahorinu i tako...’’
Pocetkom aprila izgledalo je da je novi vokalni solista "Bijelog dugmeta" Dado Topic. Jedne
ozbiljne novine donele su ovu vest kao prvorazrednu senzaciju. Medjutim...
“Nije to bio nikad jako ozbiljan razgovor’’-odmahuje Bregovic. – “Bio je to razgovor iz velike
daljine. Ma, nisu to ni razgovori bili...izokola, tek, dok sam razmisljao sto bih.’’
Najzad, krajem aprila, Islamovic je napustio "Divlje jagode".

“Goran je bio na Jahorini i stupili smo u vezu preko Rake i Mise Rodica, bivseg producenta
"Divljih Jagoda"” - prica Alen. – “Nasli smo se u Sarajevu i dogovorili. Nije, naravno,
propustio priliku da preslusa Bebeka i Vojicica.’’

“To nisu normalni ljudi. Ne znam sto im znaci to da je Goran derikoza, zivotinja... To je za
mene debilna furka. Zna se 'ko je 'ko u ovom bendu. Mogu samo reci da mi je zao njih
petorice s kim su se sve morali boriti. I drago mi je da im je sada dobro. Meni je jos bolje.’’
“Jebes pjevanje i pjevaca. Vazna je osoba’’ - komentira Bregovic. – “Jer, najveci je problem
u dugmetu mozemo li skupa. Sve je ostalo lako. Jako sam sretan s Alenom. Bend mi je
zdrav. Umorili smo se od pijanica i narkomana.’’
Kako ziveti zajedno
Za album "Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo", Bregovic je imao zanimljivu ideju: da okupi
trojicu predstavnika "razlicitih misljenja": Svetozara Vukmanovica - Tempa, Vicu Vukova i
Micu Popovica.
"Moramo se nauciti da zivimo skupa!" -objasnjavao je Bregovic. - "Kao sav civiliziran svijet
da zivimo skupa, a da pri tom ne moramo misliti svi isto. Svijet je izmislio bonton zato da
cetiri covjeka, koji se ne podnose, mogu sjest, za stol i rucat' s mirom a da jedan drugog ne
zakolju escajgom." Bregovic je zeleo da Vice Vukov otpeva pesmu "Ruzica si bila, sada vise
nisi", da Tempo, zajedno s horom Doma za nezbrinutu djecu, otpeva partizansku pesmu
"Padaj silo i nepravdo", a da se na omotu nadje slika Mice Popovica "Dve godine garancije".
Medjutim, u broju od 29. oktobra 1986. "Politika" je provalila dobro cuvanu tajnu o
Bregovicevim planovima s Vicom Vukovim. Sarajevske "Vecernje novine" objavile su
informaciju po kojoj su predstavnici Diskotona vidjani u Republickoj konferenciji SSRN
Bosne i Hercegovine u pokusaju da pribave saglasnost za gostovanje Vukova na ploci. U
Diskotonu su, naravno, odmah demantovali da je takva kombinacija uopste postojala. U
pouzdanim krugovima oko Bregovica suskalo se, opet, da su predstavnici Diskotona, u
stvari, isli tamo gde su isli da bi izvrsili pritisak na Bregovica da odustane od ideje.
Slicno je bilo i s Popovicem. U medjuvremenu, pojavio se poznati "memorandum" SANU, ciji

je jedan od potpisnika bio i Popovic. S obzirom na prasinu koja se podigla oko
memoranduma, Popovic je i sam savetovao Bregovicu da odustane.
Tako je, na ploci, ostao samo Vukmanovic.
"Padaj silo i nepravdo" jedna je pjesma koja ima smisla da se pjeva u svim vremenima!’’
komentarisao je Bregovic. - "Nigdje nema dovoljno pravde da se ta pjesma ne bi pjevala".
Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo
Album ,,Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo" pojavio se u prodaji sredinom novembra 1987.
godine, s velikim hitom ,,Hajdemo u planine'. S obzirom da je ostatak ploce vrlo depresivan,
nije neukusno reci da se - samo zahvaljujuci preradjenoj verziji popularne TV-reklame -
osmi album "Bijelog dugmeta" prodao u rekordnih 570 hiljada primeraka.
Na promotivnoj turneji "Bijelo dugme" je sviralo vrlo postene koncerte u trajanju od dva i po
sata. Treba reci, ipak, da su oni pomalo zamarali publiku, narocito dug srednji deo s
poredjanim "istorijskim" baladama. Posebna atrakcija bila je obrada stare pesme grupe

"Roboti" "Mramor, kamen i zeljezo". Pod tim nazivom pojavio se, u jesen 1987. treci
koncertni album "Bijelog dugmeta," ovog puta dvostruki. Sve kritike bile su porazne: rec je
ne samo o dosad najlosijem izdanju "Bijelog dugmeta", vec o najgorem koncertnom albumu
ikad izdatom u Jugoslaviji.
Bregovic, koji se u vreme izdavanja albuma nalazio na krstarenju Atlantikom, dao je prve
komentare tek posle godinu dana.
“Nije mi bila namjera da pravim koncertni album!’’ - rekao je. – “Htio sam samo da ostavim
zabiljezene neke aranzmane Bijelog dugmeta.’’
Faza XI (1988. - 1989.) ili:

Sta dalje?
Goran Bregovic - gitare; Alen Islamovic - glas; Zoran Redzic - bas-gitara; Laza Ristovski -
klavijature; Ipe Ivandic - bubnjevi
Album “Ciribiribela" nalazi se na trzistu od 24. novembra 1988.. Do petog januara prodato
je oko dvesta hiljada primeraka; samo je u pretprodaji naruceno sto trideset pet hiljada.
Muzika za film ,,Dom za vesanje" Emira Kusturice, koju je pisao i snimao Bregovic preti,
medjutim, da postane veci hit i od ploce "Bijelog dugmeta"...
U medjuvremenu, otisao je Pravdic. Tiho, bez velikih reci. Njegovo objasnjenje je lakonsko -
zauzet je. Na dogovorenom okupljanju grupe, 20. avgusta 1988. nije se pojavio. Bio je u
Nemackoj, poslovno. Stigao je nekoliko dana kasnije, pustio da Laza odsvira plocu i -
nestao. Nesto, ipak, nije bilo u redu. Jer - da jeste -menadzer Raka pozvao bi ga dva, tri,
sedam dana kasnije i pitao: - "Gdje si ti, bolan, da nisi bolestan?" Telefon, medjutim, nije
zazvonio. Zasto - to se ne zna.
Posle prvih TV-spotova nove ploce, na pitanje da li je Pravdic otisao, Bregovic je

neodredjeno odgovarao: - "Ne znam, otkud znam?!" Na pitanje da li je otisao, Pravdic je
desetak dana odgovarao: - "Ne znam, moram razmisliti!?" U stvari, zeleo je jos jednom da
se sretne s Goranom.
Susret se odigrao u Sarajevu, nekoliko dana pred Dan Republike. Prirodno, bio je zatvoren
za javnost, ali su dogovori, otprilike, poznati. Pravdic je formalno ostao clan "Bijelog
dugmeta", ali insistira na sledecoj formulaciji: ,,Ne clan benda nego institucije". Forma je
takva da je zadrzao pravo da nastupi s grupom kad oseti zelju da izadje na binu - a to ce
se, prema njegovom cvrstom obecanju, desiti na tri najveca koncerta predstojece turneje: u
Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.
Promotivna turneja albuma ,,Ciribiribela" pocela je 25. januara 1989. godine. Trebalo je da
traje do 1. aprila, medjutim, posle koncerta u Derventi 15. marta Alen je, ne obavestivsi
nikoga, otisao u rodni Bihac na lecenje zbog konstantnih bolova u bubregu. Turneja se naglo
prekida, a niko jos ne shvata da je to poslednji koncert u karijeri “Bijelog dugmeta”.
Otkazuju koncerte u Kini i SSSR-u, a Brega odlazi u Pariz ostavljajuci situaciju otvorenom za
nagadjanja.


Biografija-Bijelo Dugme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biografija-Bijelo Dugme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biografija Bijelog Dugmeta, Stranica br.

Pred polazak u Napulj obnovljeno je gradivo "Creamovaca" i Hendrixa. "Kodeksi" su se

Zoka je stigao s Milicem Vukasinovicem, sto je znacilo da je za Paganotoa posao zavrsen i

Content © Bijelo Dugme

Jutro ce promeniti sve

Content © Bijelo Dugme

Za vreme Bebekovog odsustva u februaru 1973. u Sarajevu je pao dogovor da "Jutro"

Takmicenje za ritam sekciju

Content © Bijelo Dugme

Vikend-tezga u "Skenderiji", donela mu je Ipeta Ivandica iz grupe "Rok", ali se problem

Zatvorena vrata studija

Content © Bijelo Dugme

Faza I. - (1974.) ili:

Novu 1974. godinu, "Bijelo dugme" je docekalo koncertom u "Skenderiji", i ta se svirka

Content © Bijelo Dugme

U medjuvremenu, produkcija ploca Radio-Krusevca za koju su snimili prve ploce, neslavno

Precicom do glavnih junaka

“Nasi prijatelji sa Radio-Sarajeva zamolili su nas da napravimo neke snimke za potrebe

Content © Bijelo Dugme

podijelili najocuvanije krupne novcanice, onda najocuvanije sitne, i na kraju one

Basista Jadranko Stankovic dosao je jednog dana sa bezumnom idejom da bi on mogao

Faza II - ( 1974. - 1976.) ili:

Kad bi bio bijelo dugme

Content © Bijelo Dugme

je rijec. Mladic me je upitao: da li je poznajem? Pogledao sam malo bolje i prepoznao

Iz sve snage, na sva cula

Content © Bijelo Dugme

Medjutim, vec u Zagrebu, videlo se da je Bregovic najpametniji u celoj ekipi. Dok su se

Ima neka tajna veza

Content © Bijelo Dugme

Odmah po zavrsetku turneje rock-majstora, "Dugme" je krenulo na svoju. Prvi koncert je

Bez Redzica u Londonu

Vracajuci se iz Rogatice na Borike 23. septembra 1975. nastradao je Zoran Redzic.

Content © Bijelo Dugme

Sta bi dao da si na mom mjestu

Faza III - (1976.) ili:

Goran Bregovic-gitare, Zeljko Bebek-glas, Ljubisa Racic-bas gitara, Vlado Pravdic-

Januar 1976. protekao je u znaku priprema za Zoranov odlazak u vojsku, i veliku

Content © Bijelo Dugme

Uplasen eventualnim negativnim reakcijama na novo lice u grupi, Bregovic je sastavio

Polemike u medijima su se produbljivale, i nadopunjavale raznim intimnim stvarima

Content © Bijelo Dugme

Faza IV (1976. - 1977.) ili:

Goran Bregovic-gitare; Zeljko Bebek-glas; Sanin Karic-bas gitara; Laza Ristovski

Content © Bijelo Dugme

Eto! Bas hocu!

Content © Bijelo Dugme

U organizaciji "Jugokoncerta", drugu polovinu aprila je "Dugme" provelo u Poljskoj, i tamo

Faza V ( 1977. - 1978.) ili:

Goran Bregovic-gitare; Zeljko Bebek-glas; Zoran Redzic-bas gitara; Laza Ristovski-

Content © Bijelo Dugme

Koncert kod Hajducke Cesme

Na povratku s koncerta u "Citroen GS" naguralo se osmoro ljudi. Publika je u autu

Content © Bijelo Dugme

Iz tehnickih razloga snimke s Hajducke cesme nisu iskoriscene za album, pa je zakazano

Tajni sastanci u Sarajevu

Content © Bijelo Dugme

Skoro da (ni)smo isti

Na devetom kongresu Saveza socijalisticke omladine Bosne i Hercegovine, odrzanom od 15.

Content © Bijelo Dugme

Faza VI (1978. - 1982.) ili:

Nova postava "Bijelog dugmeta" trebala je da debituje na Svetskom festivalu omladine i

Content © Bijelo Dugme