Polarimetrija i merenje polarizacije

SADRŽAJ 2

Sadržaj
1 Uvod 3

2 Polarizaciona elipsa i Poankareova sfera 4

2.1 Polarizaciona elipsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Poankareova sfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

3 Stoksov vektor 7
3.1 Definicija Stoksovog vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.1.1 Normalizovani Stoksovi parametri . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.2 Osobine polarizovane svetlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

4 Džonsova i Milerova matrica 10

4.1 Džonsova matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4.2 Milerova matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.2.1 Definicija Milerove matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.2.2 Koordinatni sistem za Milerove matrice . . . . . . . . . . . . . . . 12

5 Merenje Stoksovog vektora i Milerove matrice 14

5.1 Odred̄ivanje elemenata Stoksovog vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
5.2 Odred̄ivanje elemenata Milerove matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
5.3 Odred̄ivanje elemenata Milerove matrice metodom
kalibracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

6 Polarimetri 19
6.1 Polarimetri sa prostornom podelom svetlosnog zraka . . . . . . . . . . . . 19
6.2 Polarimetri sa vremenskom podelom svetlosnog zraka . . . . . . . . . . . 19
6.2.1 Polarimetar sa rotirajućim retarderima . . . . . . . . . . . . . . . 20
6.2.2 Polarimetar sa rotirajućim polarizatorima . . . . . . . . . . . . . 21
6.3 Karakteristike polarizacionih elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
6.3.1 Bitne osobine polarizacionih elementa . . . . . . . . . . . . . . . . 22
6.3.2 Odred̄ivanje parametara polarizacije korišćenjem Milerove matrice 23

7 Retardansa i njeno merenje 25

7.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
7.1.1 Polarizacioni kontroleri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
7.2 Merenje retardanse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
7.2.1 Merenje retardanse pomoću Poankareove sfere . . . . . . . . . . . 26
7.2.2 Merenje retardanse pomoću Džonsove matrice . . . . . . . . . . . 27

8 Preslušavanje u vlaknima sa stabilnom polarizacijom 28

8.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
8.2 Merenje preslušavanja pomoću polarizatora . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
8.3 Merenje preslušavanja pomoću polarimetra . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
8.4 Merenje preslušavanja duž PM vlakna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
8.5 Merenje preslušavanja na preseku PM vlakna . . . . . . . . . . . . . . . . 31

9 Zaključak 32
1 UVOD 3

1 Uvod
Merenje polarizacije igra veoma važnu ulogu u dizajniranju i karakterizaciji modernih
telekomunikacionih sistema i stoga je veoma korisno biti upoznat ne samo sa terminolo-
gijom već i merenjima polarizacije. Cilj rada je da pruži direktan uvid u nekoliko bitnih
reprezentacija polarizovane svetlosti:

• Polarizaciona elipsa

• Poankareova sfera

• Stoksov vektor

• Džonsov vektor

Delimično polarizovana svetlost može biti modelovana kao superpozicija polarizovane i

nepolarizovane svetlosti. Elipsa polarizacije, površina pridružena Džonsovom vektoru i
Poankareova sfera se koriste za predstavljanje polarizovane svetlosti. Stoksov vektor i
unutrašnjost Poankareove sfere predstavljaju svetlost bilo kog stepena polarizacije.
Alati koji se mogu koristiti u opisu transformacije polarizacije kod dvoulaznih ured̄aja
i fibera su:

• Džonsova matrica

• Milerova matrica

Džonsova matrica je korisna za opis efekata koji se u ured̄aju javljaju pri prolasku pot-
puno polarizovane svetlosti. Milerova matrica pak ima mogućnost opisivanja efekata koji
odgovaraju signalu bilo kog stepena polarizacije. Većina merenja koristi ili polarimetar
ili polarizacioni analizator. Prvi pruža brzu, intuitivnu analizu ponašanja polarizacije, a
drugi dodatno sadrži elemente koji omogućuju ekstrakciju informacija iz Džonsove ma-
trice.
Za odred̄ivanje retardanse koristićemo merenja zasnovana na Poankareovoj sferi i
Džonsovoj matrici.
2 POLARIZACIONA ELIPSA I POANKAREOVA SFERA 4

2 Polarizaciona elipsa i Poankareova sfera

U ovom poglavlju biće reči o predstavljanju svetlosne polarizacije grafičkim metodama.
Dva najpoznatija grafička metoda za predstavljanje polarizacije svetlosti su:

• Polarizaciona elipsa

• Poankareova sfera

Prvi metod podrazumeva predstavljanje polarizacije u 2D sistemu, dok drugi metod (Po-
ankareova sfera) to isto čini u 3D sistemu.

2.1 Polarizaciona elipsa

Polarizovana svetlost matematički može biti predstavljena preko x i y projekcija vek-
tora električnog polja. Za usvojeni koordinatni sistem
y

0 q
x
c
r a va nja
p tira
s
pro
z
Slika 2.1. Referentni koordinatni sistem

polarizovana svetlost se može predstaviti na sledeća tri načina:

y
y y

CCW (L)
E0 CCW (L) E0Y
E0Y
E0
α x
x E0 x E0X
E0X

CW (R)
CW (R)
(1) (2) (3 )
Slika 2.2. Tipovi polarizacije svetlosti: (1) linearna, (2) kružna i (3) eliptična
polarizacija

Najopštiji oblik polarizacije jeste eliptična polarizacija (sve ostale su njeni specijalni slu-
čajevi). Stoga u daljem razmatranju će najviše reči biti o ovom tipu polarizacije svetlosti.
Na sledećim slikama su prikazani vremenski oblici Ex (t) i Ey (t) komponenti električ-
nog polja E,~ kao i polarizaciona elipsa tj. kriva koju ”ocrtava” vrh vektora električnog
polja u toku jedne vremenske periode.
2 POLARIZACIONA ELIPSA I POANKAREOVA SFERA 5

EX , EY
y

E0X polarizaciona E0X

elipsa
E0Y EX
E0Y
0 EX
wt x
EY
EY E

d=dY-dX=45o
(a) (b)
Slika 2.3. (a) Vremenski oblici komponenti vektora električnog polja, (b) polarizaciona
elipsa
Polarizacija svetlosti zapisana u matematičkoj formi ima oblik:
Ex (z, t) = E0x cos(τ + δx ) (1)
Ey (z, t) = E0y cos(τ + δy ) (2)
τ = ωt − kz
~ ima oblik
Jednačina krive koju opisuje vrh vektora električnog polja E
Ex2 Ey2 Ex Ey
2
+ 2
−2 cos δ = sin2 δ , δ = δx − δy (3)
E0x E0y E0x E0y

2.2 Poankareova sfera

Poankareova sfera je grafički 3D-alat koji omogućava pogodan opis polarizovanog sig-
nala i transformacije polarizacije izazvane prostiranjem kroz ured̄aj. Svako polarizaciono
stanje može biti jednoznačno predstavljeno na ili unutar jedinične sfere u pravougaonom
koordinatnom sistemu. Kružna stanja su locirana na polovima sfere(RCP i LCP).
RCP
0, 0, 1

L-45 LVP
0, -1, 0 -1, 0, 0

LHP L+45
1, 0, 0 0, 1, 0
LCP
0, 0, -1
Slika 2.4. Predstavljanje polarizovane svetlosti preko Poankareove sfere
2 POLARIZACIONA ELIPSA I POANKAREOVA SFERA 6

Eliptična su izmed̄u ekvatora i polova, pri čemu desno i levo polarizovani talasi obuhvataju
severnu i južnu hemisferu respektivno. Koordinate ovih tačaka bilo unutar sfere bilo na
sferi predstavljaju normalizovane Stoksove parametre. Tačke na površini reprezentuju
potpuno polarizovanu svetlost. Delimično polarizovana svetlost koja može biti smatrana
kao superpozicija polarizovane i nepolarizovane svetlosti predstavljena je tačkom unutar
zapremine Poankareove sfere. Rastojanje tačke od centra sfere daje stepen polarizacije
signala − od nulte vrednosti u centru (nepolarizovana svetlost) do vrednosti jedan na
površini (potpuno polarizovana svetlost).
3 STOKSOV VEKTOR 7

3 Stoksov vektor
Od početka bavljenja polarizacijom svetlosti pa do danas razvijen je veliki broj me-
toda za analiziranje polarizacije svetlosti, uključujući i one zasnovane na Džonsovim ma-
tricama, matricama koherencije, Milerovim matricama i drugim. Od svih metoda Milerov
metod je najpodesniji za opisivanje instrumenata za merenje iradijanse kao što su mnogi
polarimetri, radiometri, spektrometri itd.
U Milerovom metodu Stoksov vektor S se koristi za opisivanje stanja polarizovane
svetlosti, a Milerova matrica M da opiše polarizaciono-promenljive karakteristike sre-
dine. Ova sredina može biti neka površina, polarizacioni element, optički sistem kao i
mnogi drugi materijali koji generišu reflektovanu, refraktovanu, difraktovanu ili rasejanu
svetlost.

3.1 Definicija Stoksovog vektora

Stoksov vektor se definiše u odnosu na sledećih šest flukseva izmerenih sa idealnim
polarizatorima ispred radiometra:

• PH − linearni horizontalni polarizator (0◦ );

• PV − linearni vertikalni polarizator (90◦ );

• P45 − linearni polarizator sa uglom skretanja od 45◦ ;

• P135 − linearni polarizator sa uglom skretanja od 135◦ ;

• PR − kružni polarizator sa skretanjem udesno;

• PL − kružni polarizator sa skretanjem ulevo.

Na osnovu šest izmerenih flukseva Stoksov vektor S, definiše se kao:

   
s0 PH + PV
 s1   PH − PV 
S=

 
=

 (4)
 s2   P45 − P135 
s3 PR − PL

gde su s0 , s1 , s2 , s3 elementi Stoksovog vektora.

Način na koji se dobija Stoksov vektor ne mora biti gore navedeni način ali u svakom
slučaju Stoksov vektor mora imati iste parametre definisane prethodnim metodom sa
idealnim polarizatorima.
Inače, Stoksov vektor predstavlja funkciju talasne dužine, pozicije(koordinate) i pravca
emitovane ili rasejane svetlosti.
Stoksov vektor je definisan u odnosu na lokalni koordinatni sistem definisan u ravni
normalnoj na pravac prostiranja svetlosti.

3.1.1 Normalizovani Stoksovi parametri

Pored ortogonalne Stoksove data je i reprezentacije preko normalizovanih Stoksovih
parametara:
s1 s2 s3
s1n = , s2n = , s3n = ; sin ∈ [−1, 1] (5)
s0 s0 s0
3 STOKSOV VEKTOR 8

Na taj način linearno horizontalno polarizovan talas ima koordinate

s1n = +1 , s2n = s3n = 0 (6)
RCP 0,0,1

L-45 LVP 0,-1,0 -1,0,0

LHP L+45 1,0,0 0,1,0

LCP 0,0,-1
(a) (b)
Slika 3.1. Predstavljanje Stoksovih parametra preko ortogonalne (a)
i normalizovane forme (b)

3.2 Osobine polarizovane svetlosti

Polazeći od Stoksovog vektora definisani su sledeći polarizacioni parametri:
• Fluks
P = s0 (7)
• Stepen polarizacije q
s21 + s22 + s23
DOP = (8)
s0
• Stepen linearne polarizacije
q
s21 + s22
DOLP = (9)
s0
• Stepen kružne polarizacije
s3
DOCP = (10)
s0

Stoksov vektor za delimično polarizovan zrak (DOP < 1) može se predstaviti kao su-
perpozicija potpuno polarizovanog Stoksovog vektora SP i nepolarizovanog Stoksovog
vektora SU na sledeći način:
     
s0 1 1
 s1   s1 / (s0 · DOP )   0 
     
S = SP + SU =   = s0 · DOP   + s0 · (1 − DOP )   (11)
 s2   s2 / (s0 · DOP )   0 
s3 s3 / (s0 · DOP ) 0
Polarizovan deo zraka predstavlja čisto polarizovanu elipsu koja predstavlja trag vektora
električnog polja u funkciji vremena. Elipsa sadrži dužu poluosu a,kraću poluosu b,
orijentaciju glavne ose η (azimut elipse), merenu od ose x koordinatnog sistema u smeru
suprotnom kazaljci na satu, i koeficijent ekscentriteta.
3 STOKSOV VEKTOR 9

• Koeficijent eliptičnosti

b s3
e= = q (12)
a s0 + s21 + s22

• Orijentacija glavne ose elipse (azimut)

1 s2
η= arctan (13)
2 s1

• Koeficijent ekscentriteta √
ε= 1 − e2 (14)

Eliptičnost je odnos male i velike poluose polarizacione elipse odgovarajućeg vektora elek-
tričnog polja. Ona može da uzima vrednosti od 0 za linearno polarizovanu svetlost do 1
za kružno polarizovanu svetlost.
Polarizaciona elipsa se može okarakterisati i koeficijentom ekscentriteta koji ima vred-
nost 0 u slučaju kružno polarizovane svetlosti povećavajući se kako elipsa postaje “tanja”
da bi u krajnjem slučaju uzeo vrednost 1 što predstavlja slučaj linearno polarizovane
svetlosti.
4 DŽONSOVA I MILEROVA MATRICA 10

4 Džonsova i Milerova matrica

Dve najrasprostranjenije forme koje služe za opisivanje stanja polarizacije kod dvoul-
znih optičkih sistema su:
• Džonsova matrica
• Milerova matrica
I jedna i druga forma imaju značajnu ulogu u opisivanju polarizacionih stanja svetlosti,
ali se prednost daje Milerovoj matrici (zbog jednostavnijeg merenja). Stoga će u ovom
poglavlju akcenat biti na odred̄ivanju Milerove matrice.

4.1 Džonsova matrica

U periodu 1941 − 1948 R.Klark Džons je publikovao niz radova u kojima je predstavio
jedan novi pristup polarizaciji. Naime, njegovi proračuni su bili bazirani na samom op-
tičkom polju, a ne intenzitetu svetlosti, što je znatno olakšalo tumačenje interferencionih
i nekih drugih efekata u optici.
Klarkova nomenklatura polarizovanu svetlost predstavlja dvoelementnim komplek-
snim vektorom " # " #
Ex E0x eiδx
E= = (15)
Ey E0y eiδy
Pored Džonsovih vektora koji opisuju stanje polarizovane svetlosti može se definisati
Džonsova matrica ured̄aja kroz koji svetlost prolazi i koja može uticati na promenu po-
larizacije svetlosti. Drugim rečima, ako su
" # " #
x1 y1
X= ; Y= (16)
x2 y2
x
z
polarizator

aktivna
o
sredina
0

y
x
z
polarizator

aktivna
sredina

90o
y
x
z
polarizator

aktivna
sredina
o
45
y
Slika 4.1. Odred̄ivanje elemenata Džonsove matrice
4 DŽONSOVA I MILEROVA MATRICA 11

Džonsovi vektori svetlosti pre i posle njenog prolaska kroz napravu, onda je
" # " # " #
y1 j11 j12 x1
= · (17)
y2 j21 j22 x2
pri čemu " #
j11 j12
J= (18)
j21 j22
predstavlja Džonsovu matricu ured̄aja. Elementi ove matrice mogu biti odred̄eni mere-
njem odziva na tri pobude kod kojih je poznata polarizacija, kao što je prikazano na slici
iznad.
Izračunavanje matrice je najjednostavnije kada je svetlost linearno polarizovana pod
uglom 0◦ , 45◦ ili 90◦ , ali mogu biti korišćene bilo koje tri različite vrste polarizovane
svetlosti. Intenzitet |k| je relativno lako odrediti, dovoljno je ukloniti napravu sa optičke
putanje, ali je merenje faze znatno teže. Neophodna su pouzdana interferometarska mere-
nja. Na svu sreću za većinu merenja faza i nije od većeg značaja. Jedini veliki nedostatak
ove metode je što svetlost mora biti potpuno polarizovana.

4.2 Milerova matrica

4.2.1 Definicija Milerove matrice
Milerova matrica M za sisteme koje menjaju polarizaciju se definiše kao matrica koja
transformiše upadni Stoksov vektor S u izlazni (reflektovan,transmitovan ili rasejan) Stok-
sov vektor S0 na sledeći način:
 0     
s0 m00 m01 m02 m03 s0
 s0   m m11 m12 m13   
     s1 
S0 =  10  = M · S =  10 ·  (19)
 s2   m20 m21 m22 m23   s2 
s03 m30 m31 m32 m33 s3
Milerova matrica M(k, λ) je uvek funkcija pravca prostiranja k i talasne dužine λ upo-
trebljene svetlosti. Milerova matrica je podesna forma za karakterizaciju polarizacionih
merenja jer sadrži u sebi sve elemente svojstvene za polarizaciju: diatenuaciju, retar-
dansu, depolarizaciju i jednu od njihovih formi linearnu,kružnu ili eliptičnu.
Kada je Milerova matrica poznata,onda je stanje polarizacije na izlazu takod̄e poznato
za proizvoljno ulazno stanje.
U slučaju da postoji više ured̄aja koji menjaju ravan polarizacije svetlosti pri čemu
svetlosni zrak prolazi kroz svaki od njih jedan za drugim,rezultujuća Milerova matrica M
se dobija kao:
1
Y
M = Mn Mn−1 · · · Mi · · · M2 M1 = Mi (20)
i=n
gde n predstavlja ukupan broj ured̄aja za polarizaciju svetlosti, a Mi Milerovu matricu
za svaki od njih redom.
Pri čemu posebno treba obratiti pažnju na redosled množenja Milerovih Matrica (ma-
trice se množe u obrnutom redosledu od onog kako svetlost prolazi kroz date ured̄aje
tj. prvo dolazi Milerova matrica poslednjeg ured̄aja pa tako sve redom do matrice prvog
ured̄aja).
Kada se polarizacioni element sa Milerovom matricom M rotira oko pravca prostiranja
svetlosti za ugao θ, pri čemu se upadni ugao svetlosti ne menja, dobija se nova Milerova
matrica M(θ) u sledećoj formi:
4 DŽONSOVA I MILEROVA MATRICA 12

x
aktivna
sredin
a
q
svetlosni
izvor
z
horizontalna
osa
Slika 4.2. Aktivna sredina zarotirana za ugao θ > 0 u odnosu na prvobitni položaj

M(θ) = RM (θ) · M · RM (−θ) = (21)

   
1 0 0 0 m00 m01 m02 m03 1 0 0 0
 0 cos(2θ) − sin(2θ) 0  m10 m11 m12 m13  0 cos(2θ) sin(2θ) 0 
=







 0 sin(2θ) cos(2θ) 0  m20 m21 m22 m23  0 − sin(2θ) cos(2θ) 0 
0 0 0 1 m30 m31 m32 m33 0 0 0 1
gde je RM transformaciona matrica za osnovni Stoksov vektor i osnovnu Milerovu matricu
prilikom rotacije polarizacionog elementa. Matrica RM je oblika:
 
1 0 0 0
 0 cos(2θ) − sin(2θ) 0 
 
RM =   (22)
 0 sin(2θ) cos(2θ) 0 
0 0 0 1

Pri čemu je θ > 0 ako se ured̄aj rotira u smeru suprotnom kazaljci na satu. U slučaju
da polarizacioni element ostaje nepokretan dok se koordinatni sistem rotira za ugao φ
rezultujuća Milerova matrica se računa kao:

M(φ) = RM (−φ) · M · RM (φ) (23)

4.2.2 Koordinatni sistem za Milerove matrice

U ovom delu razmotrićemo Milerov polarimetar koji sadrži generator polarizovane
svetlosti koji osvetljava uzorak i analizator koji propusta svetlost koja izlazi iz uzorka u
odred̄enom pravcu. Na ovaj način ćemo okarakterisati promenu polarizacionih osobina
uzorka za odred̄en upadni i izlazni snop svetlosti preko Milerove matrice.
Stanje ulazne polarizacije specificirano je Stoksovim vektorom definisanim u odnosu
na {x̂, ŷ} koordinatni sistem koji je normalan na pravac kretanja upadnog zraka. Slično,
Stoksov vektor za izlazni zrak svetlosti definisan je u odnosu na koordinatni sistem {x̂0 , ŷ 0 }
normalan na pravac prostiranja izlaznog zraka. Kod merenja transmisije kada izlazni zrak
ne odstupa od pravca upadnog zraka orijentacija osa ova dva koordinatna sistema će biti
ista tj. {x̂ = x̂0 , ŷ = ŷ 0 }.
U globalu orijentacija {x̂, ŷ} koordinatnog sistema je proizvoljna, pri čemu Milerova
matrica uzima različite vrednosti u zavisnosti od med̄usobnog odnosa koordinatnih si-
stema {x̂, ŷ} i {x̂0 , ŷ 0 }.
U slučaju kada se pravac izlaznog zraka razlikuje od pravca upadnog zraka neophodno
je nezavisno izabrati oba gore navedena koordinatna sistema. Npr. za merenje refleksije
4 DŽONSOVA I MILEROVA MATRICA 13

svetlosti koja se odbija od ravne površi logično je izabrati onakve koordinatne sisteme
čije ose pripadaju ili su normalne na incidentnu ravan.
Y

y
X x
q1 aktivna x’
sredin
a
y’
svetlosni
izvor q2

horizontalna
osa Z
Slika 4.3. Izbor koordinatnih sistema za ulazni i izlazni snop svetlosti

Neka je Milerova matrica M definisana u odnosu na unapred odred̄ene koordinatne si-

steme {x̂, ŷ} i {x̂0 , ŷ 0 }. Posmatrajmo sada Milerovu matricu M(θ1 , θ2 ) definisanu u odnosu
na koordinatne sisteme dobijene rotacijom prethodno odred̄enih koordinatnih sistema, pri
čemu je osa x̂ zarotirana za ugao θ1 , dok je osa x̂0 zarotirana za ugao θ2 .
Uglovi θ1 i θ2 su pozitivni kada se rotacija koordinatnih sistema vrši u smeru suprot-
nom kazaljci na satu.
Uz sve gore navedeno dolazi se do konačnog izraza za Milerovu matricu M(θ1 , θ2 ):

M(θ1 , θ2 ) = RM (θ2 ) · M · RM (−θ1 ) = (24)

   
1 0 0 0 m00 m01 m02 m03 1 0 0 0
 0 cos(2θ2 ) − sin(2θ2 ) 0  m10 m11 m12 m13  0 cos(2θ1 ) sin(2θ1 ) 0 
   
   
 0 sin(2θ2 ) cos(2θ2 ) 0  m20 m21 m22 m23  0 − sin(2θ1 ) cos(2θ1 ) 0 
0 0 0 1 m30 m31 m32 m33 0 0 0 1
U slučaju kada je θ1 = θ2 tj. kada se koordinatni sistemi rotiraju za isti ugao, Milerova
matrica ne menja karakteristične vrednosti pa se na osnovu toga ne menjaju karakteristike
cirkularne polarizacije dok karakteristike linearne polarizacije bivaju promenjene.
Sam izbor koordinatnih sistema nije bitan za opisivanje stanja upadnog i izlaznog
zraka koliko je značajan za odred̄ivanje polarizacionih karakteristika sredine kroz koju se
zrak prostire.
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 14

5 Merenje Stoksovog vektora i Milerove matrice

U ovom poglavlju biće reči o odred̄ivanju elemenata Stoksovog vektora S i Milerove
matrice M, kao i o metodama kojima se pomenuti elementi odred̄uju.

5.1 Odred̄ivanje elemenata Stoksovog vektora

Ovaj deo opisuje generalni princip merenja sa što manjim brojem parametara za po-
larimetar, koji se koristi za merenje stanja polarizacije svetlosnog zraka.
Stoksov vektor i odgovarajući parametri zraka su odred̄eni merenjem transmitovanog
fluksa kroz niz polarizacionih analizatora. Svaki analizator odred̄uje fluks jedne kompo-
nente upadnog zraka. Sve dok analizator ne sadrži idealne polarizacione osobine on se
mora podešavati što doprinosi jednostavnijem računanju Stoksovog vektora.
Analizator predstavlja polarizacioni element koji se koristi za analizu polarizacije sve-
tlosti zajedno sa mnogim drugim optičkim elementima(sočiva,ogledala...) i detektorom
koji takod̄e predstavlja sastavni deo polarimetra. Pri tome polarizacioni efekti svih ele-
menata biće uključeni u rezultate merenja i što lakšem tumačenju istih.
Analizator se karakteriše vektorom koji sadrži četiri elementa definisana na sličan na-
čin kao elementi Stoksovog vektora. Npr. PH predstavlja fluks koji pada na detektor kao
posledica horizontalno polarizovane komponente prisutne u upadnom zraku. Definicije
ostalih flukseva su takod̄e analogne sa onima u Stoksovom vektoru.
Na osnovu ovoga vektor analizatora ima sledeći oblik:
   
a0 PH + PV
 a1   PH − PV 
   
A= =  (25)
 a2   P45 − P135 
a3 PR − PL

Odziv P polarizacionog analizatora za proizvoljno stanje polarizacije S računa se kao

skalarni proizvod sledećom formulom:

P = A · S = a0 s0 + a1 s1 + a2 s2 + a3 s3 (26)

Merenje Stoksovog vektora sastoji se od serije merenja obavljenim nizom različitih pola-
rizacionih analizatora. Neka je ukupan broj analizatora n pri čemu vektor Ai , i = 1 . . . n
odgovara svakom od pojedinačnih analizatora redom. Pri tome treba ostvariti da pri
svakom od pojedinačnih merenja Stoksov vektor bude isti.
Prilikom i−tog merenja izlaz dobija vrednost Pi = Ai S. Od vektora Ai pojedinačnih
analizatora formira se matrica W dimenzije n × 4 pri čemu je svaka vrsta matrice ustvari
sam vektor Ai odred̄enog analizatora.
Gore pomenuta matrica W ima sledeći oblik:
 
a00 a01 a02 a03
 
 a10 a11 a12 a13 
W=
 .. .. .. .. 
 (27)
 . . . . 
an−1,0 an−1,1 an−1,2 an−1,3
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 15

Fluksevi izmereni u toku merenja čine poseban vektor izlaza P = [P0 P1 · · · Pn−1 ]T .
Izlazni vektor P i Stoksov vektor S povezani su sledećom matričnom jednačinom:
    
P0 a00 a01 a02 a03 s0
    
 P1   a10 a11 a12 a13  s1 
P=
 .. =W·S=
  .. .. .. .. 
  (28)
 .   . . . .  s2 
Pn−1 an−1,0 an−1,1 an−1,2 an−1,3 s3

Pri čemu je matrica W unapred precizno odred̄ena. Zapravo sama kalibracija polarimetra
se vrši s ciljem da se odredi matrica W. Med̄utim, sistematske greške su u ne tako malom
slučaju uzročnici razlike izmed̄u prave i kalibrisane matrice W.
Na osnovu već postojeće matrične jednačine u prethodnom tekstu navedene, dobija
se izraz za izmereni Stoksov vektor Sm (da bi se razlikovao od stvarnog S) koji se računa
po formuli:
Sm = W−1 P (29)
Med̄utim, prilikom računanja izlaznog Stoksovog vektora Sm treba obratiti pažnju na
nekoliko stvari koje su uglavnom vezane za izračunavanje inverzne matrice W−1 .
Prethodni obrazac važi u slučaju kada je n = 4 (broj upotrebljenih analizatora) i kada
je matrica W regularna (ne smeju postojati linerno zavisne vrste unutar matrice).
U ostalim slučajevima kada je n 6= 4 primenjuje se sledeći obrazac za računanje
izlaznog Stoksovog vektora:
³ ´−1
Sm = W T W WT P = W−1
P P (30)

gde su WT i W−1P redom transponovana matrica od matrice W i ”pseudoinverzna”matrica

³ ´−1
dobijena izrazom W−1P = W W
T
WT .

5.2 Odred̄ivanje elemenata Milerove matrice

U ovom delu biće više reči o izračunavanju elemenata Milerove matrice koja opisuje
polarizacione karakteristike sredine kroz koju se svetlosni zrak prostire.
Na slici ispod je prikazan blok dijagram polarimetra koji se koristi za odred̄ivanje
polarizacionih karakteristika neke sredine tj. Milerove matrice.

polarizator aktivna
analizator
sredina
izvor
fotodetektor
Slika 5.1. Blok dijagram polarimetra za odred̄ivanje karakteristika aktivne sredine

Kao što se vidi na slici sastavni delovi polarimetra su: izvor svetlosti, polarizator, sre-
dina(uzorak), analizator i detektor zračenja.
Cilj ovog postupka je da se odrede elementi Milerove matrice M kroz niz polarimetrij-
skih merenja. U toku merenja polarizator generiše niz od n polarizacionih stanja kojima
odgovara Stoksov vektor Si , i = 1 . . . n, respektivno. Zrak zatim prolazi kroz uzorak pa
na njegovom izlazu Stoksov vektor uzima vrednost MSi . Kada izad̄e iz uzorka zrak pro-
lazi kroz i−ti analizator pa je fluks koji pada ne detektor Pi = ATi MSi . Svaki izmereni
fluks predstavlja linearnu funkciju elemenata Milerove matrice.
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 16

Na ovaj način smo dobili sistem od n linearnih jednačina iz kojih možemo rešavanjem
odrediti elemente Milerove matrice.
U daljem tekstu biće navedeno nekoliko primera za izračunavanje elemenata Milerove
matrice. Prvo ćemo razmotiti merenje gde je na mestima polarizatora i analizatora upo-
trebljen linearni horizontalni polarizator. Izmereni fluks u tom slučaju zavisi od elemenata
m00 , m01 , m10 , m11 Milerove matrice, na sledeći način:
   
m00 m01 m02 m03 1
1h i m10 m11 m12 m13 1 1 
P = AT MS = 1 1 0 0 

 
 

=
2  m20 m21 m22 m23 2 0 
m30 m31 m32 m33 0
m00 + m01 + m10 + m11
= (31)
4
Dalje, razmotrićemo postupak odred̄ivanja elemenata m00 , m01 , m10 , m11 Milerove matrice
izvodeći četiri merenja sa horizontalnim(H) i vertikalnim(V) linearnim polarizatorima na
mestima polarizatora i analizatora.
U ova četiri merenja izmereni su fluksevi P0 , P1 , P2 , P3 za sledeće četiri kombinacije
(polarizator/analizator): (H/H),(V/H),(H/V),(V/V). Sva četiri izmerena fluksa data su
sledećim izrazima:
m00 + m01 + m10 + m11 m00 + m01 − m10 − m11
P0 = ; P1 = (32)
4 4
m00 − m01 + m10 − m11 m00 − m01 − m10 + m11
P2 = ; P3 = (33)
4 4
Na osnovu dobijenih izraza za fluks njihovim rešavanjem dobijamo elemente m00 , m01 ,
m10 , m11 Milerove matrice u sledećoj formi:
   
m00 P0 + P1 + P2 + P3
 m01   P0 + P1 − P2 − P3 
   
 =  (34)
 m10   P0 − P1 + P2 − P3 
m11 P0 − P1 − P2 + P3

Ostali elementi Milerove matrice dobijaju se različitim kombinacijama elemenata na me-

stima polarizatora i analizatora. Npr. ako budemo koristili levo i desno kružno polarisane
polarizatore i analizatore polarisane pod uglovima od 45◦ i 135◦ dobićemo elemente m00 ,
m02 , m30 , m32 Milerove matrice.
U praksi, problem odred̄ivanja elemenata Milerove matrice je znatno složeniji zbog
činjenice da sama merenja nisu toliko jednostavna jer upotrebljeni elementi nemaju ide-
alne karakteristike.
U narednom tekstu biće reči o rešavanju ovog problema baziranjem na podacima
dobijenim kalibracijom polarizatora i analizatora.

5.3 Odred̄ivanje elemenata Milerove matrice metodom

kalibracije
U ovom delu biće reči o odred̄ivanju elemenata Milerove matrice metodom precizne
kalibracije realno neidealnih polarizacionih elemenata. Tokom merenja se formira sistem
linearnih jednačina čijim se rešavanjem dobijaju elementi Milerove matrice.Dati metod
može koristiti teorijski ili eksperimentalno odred̄ene karakteristike Stoksovog vektora za
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 17

polarizator i analizator.Pri tom je ovaj metod još dobar zbog smanjenog uticaja siste-
matskih grešaka na merenje.
Vrši se ukupno n merenja koja su redom označena indeksom i = 1 . . . n − 1. Za i−to
merenje polarizator generiše zrak čiji je Stoksov vektor Si . Zrak koji izad̄e iz uzorka
analizira se korišćenjem polarizacionog analizatora čiji je vektor Ai . Izmerena izlazna
iradijansa je povezana s Milerovom matricom sledećim izrazom:
  
m00 m01 m02 m03 si,0
h i m10 m11 m12 m13  si,1 
  
Pi = ATi MSi = ai,0 ai,1 ai,2 ai,3   =
 m20 m21 m22 m23  si,2 
m30 m31 m32 m33 si,3
3 X
X 3
= ai,j mj,k si,k (35)
j=0 k=0

Ova jednačina se može sada napisati u obliku skalarnog proizvoda dva matrična vektora.
Najpre je od Milerove matrice formiran Milerov vektor dimenzije 16 × 1 na sledeći način:
h iT
~ =
M m00 m01 m02 m03 m10 · · · m33 (36)
Kao i polarimetrijski vektor Wi koji sadrži parametre i−tog merenja:
h iT
Wi = wi,00 wi,01 wi,02 wi,03 wi,10 · · · wi,33 =
h iT
= ai,0 si,0 ai,0 si,1 ai,0 si,2 ai,0 si,3 ai,1 si,0 · · · ai,3 si,3 (37)
Na osnovu ovako formirana dva matrična vektora dobija se izraz za izlaznu iradijansu
i−tog merenja:
 
m00
 m01 
 
 
h

i
m02 

~ =
Pi = WTi M ai,0 si,0 ai,0 si,1 ai,0 si,2 ai,0 si,3 ai,1 si,0 · · · ai,3 si,3 
 m03 
 (38)
 
 m10 
 
 .. 
 . 
m33
Posle obavljenog celokupnog merenja formira se polarimetrijska matrica W dimenzija
n × 16 čiju i−tu vrstu predstavlja matrični vektor Wi . Posle formiranja polarimetrijske
matrice W formira se i matrična jednačina koja povezuje matrične vektore P i M kao i
matricu W sledećom formom:
    
P0 w0,00 w0,01 ··· w0,33 m00
    
 P1  w1,00 w1,01 ··· w1,33 m01
P= .. ~ =
=W·M  .. .. .. ..

 ..

 (39)
    
 .   . . . .  . 
Pn−1 wn−1,00 wn−1,01 · · · wn−1,33 m33
Ako matrica W sadrži 16 linearno nezavisnih kolona tada je moguće odrediti svih 16
elemenata Milerove matrice.
U slučaju kada su izvršeno n = 16 merenja tada je matrica W kvadratna i Milerov
vektor se tada računa pomoću obrasca:
~ = W−1 P
M (40)
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 18

Sve ovo ima smisla ako je matrica W regularna tj. ako postoji njena inverzna matrica.
U češćem broju slučajeva je n > 16, pa se tada za računanje Milerovog vektora koristi
obrazac koji sadrži tzv. ”pseudoinverznu” matricu W−1 P :
³ ´−1
~ = WT W
M WT P = W−1
P P (41)

Ovakav način odred̄ivanja elemenata Milerove matrice ima veliki broj prednosti, u odnosu
na ostale,med̄u kojima su:

1. Niz upotrebljenih polarizacionih elemenata (polarizatori i analizatori) ne moraju

imati unapred zadatu formu tj.mogu se birati proizvoljno. Npr.elemente tokom
merenja nije potrebno rotirati osim ako se to metod ne nalaže.

2. Ne zahteva se da polarizacioni elementi poseduju idealne karakteristike ili neke po-

sebne osobine. Npr.ako je Stoksov vektor odred̄en metodom kalibracije polarizaci-
onog elementa, efekat neidealnog elementa biće korigovan kroz metod odered̄ivanja
Milerove matrice (metod nije osetljiv na neidealnosti upotrebljenih elemenata).

3. Ovakav metod lako tretira slučaj predimenzionisanog sistema (kada je broj merenja
veći od 16) koristeći tada odred̄ivanje Milerovog vektora koristeći ”pseudoinverznu”
matricu.
6 POLARIMETRI 19

6 Polarimetri
Tip polarizacije optičkog signala može biti odred̄en merenjem optičke snage koja pro-
lazi kroz specijalne polarizacione filtere. Merenje zahteva deljenje svetlosnog talasa na
odbirke u prostornom ili u vremenskom domenu. Na osnovu prethodno rečenog, polari-
metre možemo podeliti u dve grupe:

• Polarimetri sa prostornom podelom svetlosnog zraka,

• Polarimetri sa vremenskom podelom svetlosnog zraka:

– Polarimetri sa rotirajućim retarderima,

– Polarimetri sa rotirajućim polarizatorima.

U ovom poglavlju biće više reči o polarimetrima sa vremenskom podelom svetlosnog zraka
tj. o dve gore navedene vrste polarimetra (sa rotirajućim retarderima ili polarizatorima).
Zajedničko za sve polarimetre je da zahtevaju kalibracioni proces kako bi se prevazišli
efekti kakvi su gubici usled razlike u optičkim putanjama, različite osetljivosti fotodi-
oda, nesavršenosti optičkih retardera i dr. Ovi ured̄aji su najčešće dodatno snabdeveni
opremom za merenje retardanse, raznih gubitaka i sl, a zovu se polarizacioni analizatori.

6.1 Polarimetri sa prostornom podelom svetlosnog zraka

U slučaju polarimetra sa prostornom podelom snop se deli na četiri manja snopa koji
se dalje prostiru paralelno jedan drugom. Jedan od zrakova je po polarizaciji identičan
polaznom, dok ostala tri prolaze kroz tri različita polarizatora. Na osnovu slike se može
uočiti da su polarizatori tako odabrani da se može odrediti koji je od tipova polarizacije
po Stoksovoj notaciji u pitanju.
o
polarizator (0 )

fotodetektor

o
polarizator (45 )
fotodetektor
delitelj o
l/4 - retarder polarizator (45 )
snopa
fotodetektor

fotodetektor

Slika 6.1. Blok dijagram polarimetra sa prostornom podelom svetlosnog zraka

6.2 Polarimetri sa vremenskom podelom svetlosnog zraka

U polarimetru sa vremenskom podelom signal prolazi kroz rotirajuću λ/4−pločicu i
polarizator. Registrovanje komponenti s0 ,s1 ,s2 i s3 se ostvaruje sekvencijalno, postepenim
okretanjem (ručno ili pomoću motora) pločice i/ili polarizatora. Za ručna merenja vre-
menska metoda može biti sasvim dovoljna, ali za brža merenja je potrebna motorizacija
6 POLARIMETRI 20

i kompjuterska kontrola pa je neophodno koristiti polarimetre sa prostornom podelom

snopa.
brza
osa q1 q2

spora
osa transmisiona
osa fotodetektor
l/4 pločica polarizator
(retarder)
Slika 6.2. Polarimetar na bazi vremenskog deljenja svetlosnog zraka

6.2.1 Polarimetar sa rotirajućim retarderima

Polarimetar sa rotirajućim retarderima je jedan od najjednostavnijih polarimetara
za odred̄ivanje elemenata Milerove matrice. Princip rada ovog polarimetra je sledeći:
svetlost iz izvora prvo prolazi kroz fiksiran linearni polarizatror pa zatim kroz linearni
retarder koji može da rotira. Po izlasku iz retardera svetlost prolazi kroz uzorak i zatim
pada na drugi rotirajući retarder. Po izlasku iz njega pada na fiksirani analizator a zatim
na detektor. Polarizatori su postavljeni paralelno,dok se retarderi rotiraju za različite
uglove tj.drugi retarder rotira za 5 puta veći ugao od prvog. Ovaj odnos pri rotaciji re-
tardera omogućuje pretvaranje svih 16 elemenata Milerove matrice u složen izlazni signal
sa spektrom od 12 različitih frekvencija. Na ovaj signal se zatim primenjuje Furijeova
analiza, a elementi Milerove matrice se dobijaju iz Furijeovih koeficijenata.
Diatenuacija analizirajuće optike i polarizaciona osetljivost detektora nemaju uticaj
ne merenje.
y
brza osa
svetlosni
izvor polarizator
x
q1 spora osa
aktivna q2
sredin
a
transmisiona
osa
retarder

retarder z
polarizator
fotodetektor
Slika 6.3. Polarimetar sa rotirajućim retarderima
Uglovi za koje se rotiraju retarderi su
i · 180◦ 5i · 180◦
θ1 = ; θ2 = (42)
n n
gde je n ukupan broj izvedenih merenja, a i = 0 . . . n − 1.
Princip merenja je sličan kao kod polarimetra s rotirajućim polarizatorima s tom
razlikom što ovde broj merenja nije fiksan (kod polarimetra sa rotirajućim polarizatorima
6 POLARIMETRI 21

broj merenja je 16).

Zapravo ovde se mere izlazne iradijanse koje odred̄uje detektor i one se smeštaju u
poseban vektor P. Polarimetrijska (pseudoinverzna matrica) se odred̄uje kalibracionim
merenjima na osnovu poznatih karakteristika elemenata i njihovih položaja.
Konačno, Milerov vektor koji sadrži svih 16 elemenata Milerove matrice se dobija
izrazom:
M~ = W−1 P (43)
P

6.2.2 Polarimetar sa rotirajućim polarizatorima

U ovom delu biće reči o polarimetru sa rotirajućim polarizatorima koji predstavlja
konfiguraciju koja je u stanju da izmeri devet elemenata Milerove matrice.
Šema ovog polarimetra data je na slici ispod dok je njegov princip rada sledeći. Sve-
tlost iz izvora prolazi kroz linarni polarizator čija je orijentacija θ1 podesiva, zatim line-
arno polarizovana svetlost prolazi kroz sredinu (uzorak) da bi prošavši kroz drugi linearni
polarizator (analizator) podesive orijentacije θ2 konačno pala na detektor.
y

transmisiona osa
x

q1 aktivna
sredin
a
svetlosni
horizontalna osa
izvor
polarizator q2

polarizator
transmisiona osa z

fotodetektor
Slika 6.4. Polarimetar sa rotirajućim polarizatorima
Ovaj polarimetar je nepotpun jer ne može da odredi sve vrednosti elemenata Milerove
matrice. Konkretno na ovaj način se ne mogu odrediti elementi poslednje kolone Milerove
matrice za koje je potrebno da upadna svetlost bude eliptički polarizovana, kao i elementi
poslednje vrste matrice za koje je potrebno koristiti eliptički analizator.
Redukovana polarimetrijska matrica koja služi za odred̄ivanje elemenata Milerove ma-
trice dobija se nizom od 16 nezavisnih merenja. Pri merenju su uzeti u obzir neki defekti
polarizacionih elemenata kao što su neidelna diatenuacija i postojanje neželjenih polari-
zacionih komponenti zraka kao posledica prvog nedostatka. Elementi su okarakterisani
maksimalnom Tmax i minimalnom Tmin vrednošću transmitanse. Na osnovu svega toga
dobijeni su koeficijenti redukovane polarimetrijske matrice:
1 1 1
a= ; b= ; c= (44)
16 (Tmax + Tmin )2 2
8 (Tmax 2
− Tmin ) 4 (Tmax − Tmin )2
Fluksevi izlaznog snopa koji pada na detektor mereni su za 16 različitih položaja polari-
zator/analizator. Ti položaji su odred̄eni podešavanjem odgovarajućih uglova elemenata
• Polarizator:

θ1 = (0◦ , 0◦ , 0◦ , 0◦ , 45◦ , 45◦ , 45◦ , 45◦ , 90◦ , 90◦ , 90◦ , 90◦ , 135◦ , 135◦ , 135◦ , 135◦ ) (45)
6 POLARIMETRI 22

• Analizator:
θ2 = (0◦ , 45◦ , 90◦ , 135◦ , 0◦ , 45◦ , 90◦ , 135◦ , 0◦ , 45◦ , 90◦ , 135◦ , 0◦ , 45◦ , 90◦ , 135◦ ) (46)

Na ovaj način je izmereno 16 flukseva (iradijansi) pri svakom različitom merenju i oni su
smešteni u vektor P: h iT
P = P0 P1 · · · P15 (47)
Redukovana polarimetrijska matrica W−1
P ima dimenzije 9 × 16 i ima sledeći oblik:
 
a a a a a a a a a a a a a a a a
 b b b b 0 0 0 0 −b −b −b −b 0 0 0 0 
 
 


0 0 0 0 b b b b 0 0 0 0 −b −b −b −b 

 b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b 0 
 

−1
WP =  c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c 0 0 0 0 0  (48)
 
 0 0 0 0 c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c 0 
 
 0 b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b 
 
 
 0 c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c 0 0 0 0 
0 0 0 0 0 c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c
Izalazni Milerov vektor koji sadrži 9 elemenata Milerove matrice ima oblik:
h iT
~ =
M m00 m01 m02 m10 m11 m12 m20 m21 m22 (49)
i dobija se već poznatim obrascem:
~ = W−1 P
M (50)
P

Prilikom merenja korišćeni su izvor nepolarizovane svetlosti kao i polarizaciono neosetljiv

detektor.

6.3 Karakteristike polarizacionih elemenata

6.3.1 Bitne osobine polarizacionih elementa
Za razliku od karakteristika idealnih elemenata koji su uglavnom češće spominjani u
prethodnim razmatranjima, opisivanje karakteristika realnih elemenata je znatno slože-
nije. Polararizacioni elementi med̄u kojima su: polarizatori, retarderi, depolarizatori i
ostali, karakterišu se sa tri najvažnije osobine. Te osobine su redom koeficijent diatenua-
cije, retardardansa i koeficijent depolarizacije.
Koeficijent diatenuacije D definiše se u odnosu na maksimalnu Tmax i minimalnu Tmin
transmitansu sledećom formulom:
Tmax − Tmin
D= (51)
Tmax + Tmin
U slučaju kada je D = 1 reč je o idealnom polarizatoru (Tmin = 0), a kada je D = 0
tada je reč o polarizatoru koji ima istu transmitansu bez obzira na prirodu polarizovane
svetlosti.
Kvalitet nekog polarizatora se neretko izražava i kao odnos maksimalnog i minimalnog
koeficijenta transmisije na sledeći način:
Tmax 1+D
E= = (52)
Tmin 1−D
6 POLARIMETRI 23

Sledeći koficijent karakterističan za polarizacione elemente je retardansa. Ona predstavlja

faznu razliku koja se uočava pri prolasku polarizovane svetlosti kroz element a koja se ob-
jašnjava različitim uslovima za prostiranje pojedinih polarizacionih komponenti svetlosti.
U slučaju birefrigentnog retardera indeksa prelamanja n1 i n2 , debljine t retardansa
je izraz oblika:
2π
δ= (n1 − n2 ) t (53)
λ
Retardansa se meri u radijanima.
Još jedan parametar je značajan za polarizacione elemente a to je koeficijent depola-
rizacije e. On predstavlja ukupan udeo nepolarizovane svetlosti u transmitovanom zraku
za slučaj kada je upadni zrak potpuno polarizovan. Depolarizacija se veoma često javlja
u multimodnim optičkim vlaknima zbog različitih uzroka med̄u kojima je i rasejanje.

6.3.2 Odred̄ivanje parametara polarizacije korišćenjem Milerove matrice

Odred̄ivanjem elemenata Milerove matrice jednim od prethodno navedenih metoda
mogu se izračunati mnogi bitni parametri vezani za polarizaciju, što će biti navedeno
dalje u poglavlju.
Transmitansa T za zadatu Milerovu matricu M i Stoksov vektor ulaznog stanja pola-
rizacije S definisana je kao odnos izlaznog fluksa s00 i upadnog fluksa s0 sledećim izrazom:
s00 m00 s0 + m01 s1 + m02 s2 + m03 s3
T (MS) = = (54)
s0 s0
Sledećim izrazima su date maksimalna i minimalna vrednost transmitanse dobijene kori-
šćenjem prethodnog izraza,
q q
Tmax = m00 + m201 + m202 + m203 ; Tmin = m00 − m201 + m202 + m203 (55)

Stoksovi vektori koji odgovaraju maksimalnoj i minimalnoj vrednosti transmitanse su

uvek ortogonalni (skalarni proizvod im je 0) i dati su u obliku sledećih vektora:
 q   q 

m201 + m202 + m203  
m201 + m202 + m203 
 m01   −m01 
Smax = 


 ; Smin = 


 (56)
 m02   −m02 
m03 −m03

Još jedan značajan parametar za polarizaciju je diatenuacija koja je povezana sa atenua-

cijom dva ortogonalna stanja. Diatenuacija se meri kao varijacija transmitanse upadnog
zraka, q
Tmax − Tmin m201 + m202 + m203
D(M) = = (57)
Tmax + Tmin m00
Kada je D = 1 radi se o idealnom elementu. Takav element propušta jednu od dve
ortogonalne komponente upadnog zraka (druga biva u potpunosti zaustavljena). Za slučaj
D = 0 transmitansa je podjednaka za obe normalne komponente upadnog zraka.
Kada je upadni zrak linearno polarizovan definiše se novi parametar koji se naziva
linearna diatenuacija ili linearna polarizaciona osetljivost,
q
Tmax − Tmin m201 + m202
LD(M) = = (58)
Tmax + Tmin m00
6 POLARIMETRI 24

Neretko se izraz za diatenuaciju u oblastima optičkih komunikacija izražava u logaritam-

skom obliku sledećom formulom:
Tmax
P DL(M) = 10 log10 (59)
Tmin
Na samom kraju definišimo još jednu veličinu koja je definisana za potpuno nepolarizo-
vanu upadnu svetlost. Ova veličina predstavlja stepen polarizacije transmitovanog zraka
za slučaj potpuno nepolarizovanog upadnog zraka,
q
m210 + m220 + m230
P (M) = (60)
m00
Stoksov vektor transmitovanog zraka pri gore navedenim uslovima predstavlja prvu ko-
lonu Milerove matrice i formiran je kao sledeći vektor:
h iT
SP = m00 m10 m20 m30 (61)
7 RETARDANSA I NJENO MERENJE 25

7 Retardansa i njeno merenje

7.1 Osnovni pojmovi
Većina optičkih materijala pokazuju izvestan stepen asimetrije kada je indeks prela-
manja u pitanju. Kod polarizacije to znači da će se njeni modovi prostirati različitim
brzinama kroz materijal. Ovakva pojava se naziva dvojnim prelamanjem. Stanja na koja
se ”razlaže” incidentna svetlost odred̄ena su internom strukturom materijala. Za pojedine
strukture kakav je kvarcni kristal ova stanja se održavaju tokom prostiranja kroz napravu
i predstavljaju sopstvene modove. Dvojno prelamanje može biti linearno (kvarc) ili kru-
žno. Većina razmatranja su bazirana na linearnom slučaju.
Retardansa je mera diferencijalnog faznog pomeraja svetlosti u sopstvenim modovima
koja na taj način upućuje na brze i spore talase. Primer je retarderska pločica, ured̄aj
napravljen da obezbedi predvid̄enu količinu faznog pomeraja. Polarizovana svetlost koja
pada na tipičan retarder razlaže se na linearne brze i spore talase. Izlazna polarizacija je
različita od ulazne, što zavisi od veze ulazne polarizacije i odgovarajućih sopstvenih mo-
dova pločice. Retardansa se tipično izražava u stepenima faznog pomeraja na odred̄enoj
talasnoj dužini.

7.1.1 Polarizacioni kontroleri

Polarizacioni kontroleri imaju široku primenu u fiberoptičkim laboratorijama, a retar-
deri su jedan od njegovih bitnih elemenata.
obrtni obrtni obrtni
polarizator l/4 retarder l/2 retarder

optičko optičko
vlakno vlakno

ulazno i izlazno
sočivo
Slika 7.1. Kontroler polarizacije na bazi polarizatora i talasne pločice

Kada je linearni ulazni polarizator poravnat bilo sa sporom bilo sa brzom osom λ/4−ske
pločice, signal na izlazu će biti neizmenjen. Med̄utim, kada je linearno polarizovana ula-
zna svetlost orjentisana izmed̄u ove dve ose, biće razbijena na brzi i spori polarizacioni
mod. Dva talasa će biti fazno pomereni za 90◦ i formiraće kružno polarizovani talas na iz-
lazu. Za sve druge ulazne orjentacije, λ/4−ska pločica transformiše polarizaciju na ulazu
u eliptičnu na izlazu. λ/2− ska pločica služi kao dodatna kontrola polarizacije. Koordi-
nisanim rotacijama ovih pločica se može generisati proizvoljno polarizaciono stanje. Iako
su retarderi tipično implementirani u formi diskretnih optičkih elemenata tzv. talasnih
pločica, mogu biti realizovani i pomoću kratkih umetaka od fibera čiji materijal pokazuje
osobine dvojnog prelamanja, kao i od kalemova od monomodnih vlakana.
7 RETARDANSA I NJENO MERENJE 26

pokretne l/4-ske fiber petlje

Slika 7.2. Podešavanje polarizacije fiber petljama

Savijanje proizvodi asimetrično pojačanje(naprezanje) polja što dovodi do pojave razlike

u indeksu prelamanja izmed̄u napregnute i nenapregnute ose. Sama retardansa raste
sa brojem namotaja. Rotacija kalemova menja način na koji se ulazno električno polje
dekomponuje na brzu i sporu osu kalema utičući tako na transformaciju polarizacije. Na
taj način se mogu konstruisati ekvivalenti λ/4-ske i λ/2-ske pločice i njihovih kombinacija.

7.2 Merenje retardanse

Dve metode koje će ovde biti opisane ne karakteriše baš najbolja pouzdanost, ali
pošto pružaju odličan uvid u tehniku merenja i koncept dvojnog prelamanja uopšte, spa-
daju med̄u najpogodnije. U obe se koristi polarimetar ili analizator polarizacije. Metoda
zasnovana na merenju Džonsove matrice je naročito korisna jer je brza i laka za automa-
tizaciju.
brza osa
retarder
obrtni
polarizator spora osa

ulazna sočiva izlazna sočiva

optičko optičko
vlakno vlakno

ka polarizacionom
analizatoru
izvor
Slika 7.3. Postavka eksperimenta za merenje retardanse na bazi Poankareove sfere i
Džonsove matrice

Šeme korišćenih aparatura su prikazane na slici. Retarder koji je korišćen pri testiranju
je kvarcna pločica.

7.2.1 Merenje retardanse pomoću Poankareove sfere

Ovom metodom se retardansa odred̄uje na osnovu površine koja se opisuje na Po-
ankareovoj sferi kada se retarder koji se testira okreće u linearno polarizovanom snopu.
Referentni položaj nije neophodan, ali može znatno pojednostaviti interpretaciju grafič-
kih rezultata. Kada je referentni nivo aktiviran rotacija polarizatora do 0◦ horizontalne
polarizacije treba na ekranu da izazove pozicioniranje u tačku (1, 0, 0) na sferi. Isto tako
rotiranjem polarizatora za 180◦ bi na sferi trebalo da bude opisan ekvator itd. Obično
se tada instrument postavlja tako da predstavlja linearni polarizator. Nakon aktiviranja
i merenja iza polarizatora se postavlja retarder. On se okreće oko sopstvene optičke ose
7 RETARDANSA I NJENO MERENJE 27

dok displej sa Poankareovom sferom ponovo ne pokaže (horizontalnu) linearno polarizo-

vanu svetlost. Tada je, u stvari, pobudna polarizacija spregnuta sa jednim od sopstvenih
modova tj. vektor električnog polja je idealno poravnat sa jednom od osa kristala i ”vidi”
samo jedan indeks prelamanja (onaj koji korespondira toj osi), pa ne dolazi do trans-
formacije polarizacije. Odgovarajuće polarizaciono stanje se zabeleži na sferi. Zatim se
retarder rotira +45◦ kako bi se ulazno stanje dekomponovalo podjednako na dva sop-
stvena moda. U ovom slučaju dolazi do stvaranja najvećeg polarizacionog pomeraja.
Odgovarajuće stanje se ponovo zabeleži na sferi. Ugao izmed̄u vektora čiji su počeci u
centru sfere, a krajevi u označenim tačkama

Slika 7.4. Merenje retardanse θ za pločicu koja je po osobinama slična λ/4−skoj.

Korišćen je polarimetar na bazi displeja koji ima mogućnost prikazivanja Poankareove
sfere.
predstavlja retardansu pločice. Na slici je dat primer pločice ”manje” od λ/4−ske (ugao
θ je manji od 90◦ ). Ukoliko retarder proizvodi linearno dvojno prelamanje, merenje može
biti izvedeno i bez referentnog položaja.

7.2.2 Merenje retardanse pomoću Džonsove matrice

Aparatura je ista kao u prethodnom slučaju, a takod̄e se podrazumeva korišćenje
polarizacionog analizatora. Osim toga, nakon postavljanja u referentni položaj polarizator
se vraća na horizontalnu linearnu orijentaciju i iza njega se postavlja retarder. Retarder
se zatim rotira oko sopstvene optičke ose sve dok svetlost koja napušta retarder ne bude
linearno polarizovana. Tip polarizovane svetlosti koja napušta retarder se meri za tri
orijentacije polarizatora:
0◦ − (LHP )
+45◦ − (LHP + 45◦ )
+90◦ − (LV P )

Džonsova matrica se, kao što smo ranije videli, može odrediti iz ova tri merenja. Za
λ/4−pločicu sa ”brzom” osom u horizontalnom pravcu ona ima oblik
" #
eiπ/4 0
J (λ/4) = −iπ/4 (62)
0 e
pa je retardansa δ = π/4 − (−π/4) = π/2.
8 PRESLUŠAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 28

8 Preslušavanje u vlaknima sa stabilnom polarizaci-

jom
8.1 Osnovni pojmovi
Termin stabilna polarizacija (PM-polarization maintaining) se odnosi na klasu mo-
nomodnih vlakana sa jako izraženim dvojnim prelamanjem. Ovakvo vlakno se tipično
koristi da vodi linearno polarizovanu svetlost od tačke do tačke, npr. izmed̄u laserske
diode i modulatora u ultrabrzim telekomunikacionim sistemima. Takod̄e postoji primena
i u optičkim senzorima i komunikacijama. Samo dvojno prelamanje može biti ostvareno
naprezanjem kada se jezgro stavi izmed̄u ili unutar staklenih elemenata različitog fizičkog
sastava. Drugi način je promena geometrije samog jezgra. U svim slučajevima rezultat
je razlika u indeksu prelamanja izmed̄u ortogonalnih osa.

panda leptir mašna ovalno jezgro „eliptično“

naprezanje
Slika 8.1. Primeri vlakana sa stabilnom polarizacijom. Fizička asimetrija indukuje da
med̄usobno ortogonalne ose imaju različite indekse prelamanja

Svetlost ubačena u PM vlakno biva razložena na dva ortogonalna, linearno polarizovana

moda. U većini aplikacija linearno polarizovana svetlost je poravnata sa jednom od osa,
najčečće sporom.
Kada je jednom električno polje svetlosti potpuno poravnato sa sporom ili brzom
osom, PM vlakno će zadržati ovu polarizaciju.
Zbog razlike u indeksu prelamanja izmed̄u brze i spore ose, električno polje u ova dva
pravca je fazno pomereno jedno u odnosu na drugo i proporcionalno pred̄enom rastojanju.
Zato, ako postoje komponente električnog polja duž obe ose, polarizacija se menja tokom
propagacije i može napustiti vlakno u nekom od proizvoljnih stanja.

spora osa
optičko vlakno

brza osa brza osa

idealno
sprezanje
spora osa

vanosno
sprezanje nestabilna
polarizacija

stabilna
polarizacija

Slika 8.2. PM vlakno zadržava polarizaciju samo ako je ona pri sprezanju poravnata sa
brzom ili sporom osom
8 PRESLUŠAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 29

Postoji nekoliko zahteva pri vod̄enju linearno polarizovane svetlosti kroz PM vlakno.
Svetlost mora biti visoko linearno polarizovana pre sprezanja sa jezgrom, a dvojno pre-
lamanje u sočivima i optičkim konektorima minimizivano. Svetlost može biti rasejana
izmed̄u osnovnih osa zbog nesavršenosti i strukturnih nečistoća, kao i zbog spajanja više
fibera, naročito na razdvojnoj površini.

8.2 Merenje preslušavanja pomoću polarizatora

Aparatura za merenje preslušavanja ovom metodom prikazana je na slici. Da bi se
izbegli efekti interferencije korišćen je optički izvor širokog spektra.
obrtni obrtni
polarizator polarizator

instrument za
širokopojasni
merenje
optički izvor PM optičke snage
optičko vlakno

ulazno i izlazno
sočivo
Slika 8.3. Aparatura za merenje preslušavanja u PM optičkim vlaknima metodom
ukrštenih polarizatora

Vreme koherencije izvora bi moralo da bude dosta kraće od diferencijalnog vremena pro-
pagacije duž brze i spore ose test vlakna. Nepolarizovani izvor ima kao prednost sprezanje
sa ulazom test-fibera koje je nezavisno od rotacije ulaznog polarizatora. Izlaz test-fibera
se vodi na instrument za merenje snage preko izlaznog rotirajućeg polarizatora. Oba
polarizatora se prvo tako podešavaju da minimizuju detektovani signal. Tada je ulazni
polarizator poravnat sa jednom, a izlazni sa drugom osnovnom osom. Izlazna snaga Pmin
tada odgovara količini svetlosti koja se prostire u neželjenom pravcu, duž ”pogrešne” ose
vlakna.
Zatim se izlazni polarizator okrene za 90◦ . Izmerena snaga Pmax sada odgovara količini
svetlosti koja se prostire u željenom pravcu. Na osnovu ove dve veličine se može odrediti
nivo preslušavanja:
Pmin
preslušavanje polarizacije = 10 log10 (63)
Pmax
Na rezultate merenja mogu bitno uticati nestabilnost izvora i varijacije usled sprezanja
signala sa polarizatorima. Zbog toga polarizatori moraju biti dovoljno jaki da slabljenje
pri uklanjanju vlakna bude najmanje 10dB veće od preslušavanja koje se meri. Ta jačina
se izražava pomoću koeficijenta ER(extinction ratio):

Pblock axis
(ER)polarizacije = 10 log10 (64)
Ppass axis

gde brojilac i imenilac predstavljaju optičku snagu svetlosti u pravcu blokirajuće i dozvo-
ljene ose. Na taj način, za merenje preslušavanja od −30dB neophodno je da polarizatori
budu jačine najmanje −40dB.
8 PRESLUŠAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 30

8.3 Merenje preslušavanja pomoću polarimetra

Kao što je ranije naznačeno, PM vlakna zadržavaju linearnu polarizaciju samo ako
je električno polje poravnato sa jednom od osnovnih osa. Ako polje ima komponente duž
obe ose, polarizacija se sa promenom rastojanja menja. Iz istih fizičkih razloga izlazna
polarizacija vlakna se menja i kada se menja talasna dužina izvora uskog opsega. Na
Poankareovoj sferi se ove promene polarizacije manifestuju opisivanjem kružnih lukova.
Preslušavanje polarizacije može biti izračunato na osnovu dijametara ovih kružnica.
Merenje preslušavanja polarizacije na bazi polarimetra je primer relativnog merenja.
Informacija o preslušavanju se dobija iz dijametra kružnice, a specifična pozicija kružnice
na sferi nije od značaja. PM vlakno koje se testira može čak biti povezano sa polarime-
trom preko drugih sekcija vlakana. Optički izvor mora biti visoko polarizovan tj. mora
prevazići mereno preslušavanje najmanje 10dB. Štaviše, spektar izvora mora biti do-
voljno uzan kako bi vreme koherencije izvora bilo znatno veće od vremenske razlike koja
se javlja izmed̄u brze i spore ose prilikom propagacije kroz vlakno. Ovim se obezbed̄uje
da svetlost koja se prostire duž ortogonalnih osa može interferirati na izlazu.
Pomenuto diferencijalno vreme može biti izračunato na osnovu dužine izbijanja. Du-
žina izbijanja od 2nm znači da brzi i spori mod trpe fazni pomak od 360◦ na svakih
2nm dužine vlakna. Na 1550nm ovoj dužini odgovara kašnjenje od 0.005ps, tako da bi
segment od 2m vlakna trebalo da ima diferencijalno grupno kašnjenje od oko 5ps. Ako
pretpostavimo da je spektar Gausovog oblika, vreme koherencije izvora se može odrediti
iz
λ2
tC = (65)
c · ∆λ
gde je λ centralna talasna dužina optičkog izvora, a ∆λ njegova spektralna širina. Pri-
mera radi, na 1550nm optički izvor sa 0.1nm spektralne širine ima vreme koherencije od
80ps što je dovoljno dugo za korišćenje u testiranju PM vlakna dužine 2m. Spektralna
širina nefiltriranih LED izvora je generalno suviše široka za korišćenje u ovoj metodi.
U metodi je korišćena činjenica da naprezanje ili grejanje fibera sa stabilnom polari-
zacijom menja njegovu dužinu, a samim tim i faznu razliku izmed̄u brzog i sporog moda
vlakna. Promena faze, s druge strane, uvek opisuje krug na Poankareovoj sferi. Na osnovu
prečnika tog kruga možemo izračunati preslušavanje. Da bismo jasnije videli zašto je to
tačno posmatraćemo dva preseka Poankareove sfere.

r 1
q r
A B r A
1

(a) (b)
Slika 8.4. Odred̄ivanje polarizacionog preslušavanja praćenjem putanje podataka
(a) frontalni pogled na Poankareovu sferu, (b) poprečni presek Poankareove sfere

Tačke A i B odgovaraju ortogonalnim modovima (brzom i sporom) PM vlakna. Kružna

putanja poluprečnika r je prikazana u poprečnom preseku (bočnom) kao linija dužine 2r.
Ugao izmed̄u AB ose i zraka do tačke na kružnoj putanji iznosi θ.
Kao što je diskutovano ranije, bilo koje polarizaciono stanje može biti dekomponovano
8 PRESLUŠAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 31

na ortogonalni par polarizacionih stanja. U ovom slučaju projekcija rezultata na osnovna

polarizaciona stanja u stvari predstavlja deljenje duži AB va segmente 1 + cos θ i 1 − cos θ.
Odnos snage u stanjima B i A je data sa
PB 1 − cos θ
= (66)
PA 1 + cos θ
pa je preslušavanje polarizacije
à !
1 − cos θ
preslušavanje polarizacije = 10 log10 (67)
1 + cos θ

Da bismo preslušavanje izrazili preko radijusa putanje rezultata primetimo da je

√
sin θ = r , cos θ = 1 − r2 (68)

što daje à √ !
1 − 1 − r2
preslušavanje polarizacije = 10 log10 √ (69)
1 + 1 − r2
Najveća moguća kružnica ima jedinični radijus koji odgovara prostiranju svetlosti koja je
raspored̄ena podjednako u svakom modu. U slučaju kada je svetlost dobro konfinirana u
pravcu jedne od osnovnih osa, kružnica se skuplja konvergirajući ka tački na Poankareovoj
sferi koja predstavlja(izlazni) sopstveni mod vlakna.
Obe metode su pokazale zadovoljavajuće slaganje sa eksperimentalnim merenjima sve
do nivoa preslušavanja od oko 20dB. U sledećim odeljcima ćemo dati pregled nekih
interesantnih primera merenja preslušavanja na bazi polarimetra.

8.4 Merenje preslušavanja duž PM vlakna

U slučaju veoma dugih PM vlakana preslušavanje polarizacije može biti mereno u
tačkama duž vlakna koristeći metodu na bazi polarimetra. Kada je PM vlakno koje se
testira savijeno ili ugrejano, kružnica na Poankareovoj sferi upućuje na preslušavanje u
regionu vlakna koji je savijen ili ugrejan. Deo vlakna u nastavku ili sledeće vlakno utiče
na poziciju kružnice, ali ne utiče i na poluprečnik. Zato se i može meriti preslušavanje
na nekom mestu duž vlakna, a ne samo na njegovom izlazu. Kada je sistem jednom
pobud̄en i fizički zaštićen od pomeranja, preslušavanje u pojedinim tačkama može biti
odred̄eno ako se taj deo zagreje. U svakom slučaju potrebno je oko 0.5m vlakna zagrejati
ili pažljivo napregruti da bi se proizveo odgovarajući luk i dobila vrednost preslušavanja.

8.5 Merenje preslušavanja na preseku PM vlakna

PM vlakna mogu biti spojena na različite načine (stapanjem, spajanjem pomoću raz-
nih fluida, komercijalnim konektorima i sl.), ali u svim tim slučajevima da bi se zadržala
linearna polarizacija nakon prolaska kroz spoj neophodno je izuzetno kvalitetno porav-
nanje osa vlakana. Time se izbegava preslušavanje izmed̄u polarizacionih modova.
Merenje preslušavanja u samom preseku se najbolje može odrediti kada se u jedan
segment ubaci linearno polarizovani talas, a u drugom, neposredno iza sastava, pomoću
grejanja odredi tražena veličina.
9 ZAKLJUČAK 32

9 Zaključak
Na osnovu navedenih činjenica i primera u ovom radu, možemo reći da su polarime-
trija i merenje polarizacije našli veoma važnu primenu u različitim oblastima savremene
nauke i tehnologije.
Primenom u elipsometriji i spektrometriji daju značajan doprinos u odred̄ivanju ka-
rakteristika raznorodnih materijala (kristali, tečni rastvori, tanki filmovi, . . . ) i lakšem
razumevanju optčkih procesa koji se u njima odigravaju.
U medicini polarimetrija i merenje polarizacije imaju primenu u utvrd̄ivanju i pobolj-
šanju karakteristika ljudskog vida (oko se posmatra kao složen optički sistem). Farmacija
takod̄e koristi ”usluge” pomenutih metoda za odred̄ivanje sastava (merenje spektra) po-
jedinih farmaceutskih supstanci.
Senzori i merni sistemi su oblast gde merenje polarizacije igra važnu ulogu u mere-
nju uticaja na polarizaciju svetlosti, različitih efekata kao što su: piezooptički, optičko-
akustični, elektrooptički, magnetnooptički, itd. Fizičke veličine koje se mogu meriti na
ovaj način su: naprezanje, sila , pritisak (piezooptički efekat); jačina električnog polja
(elektrooptički efekat); jačina magnetske indukcije, jačina struje (magnetnooptički efekat)
i još mnoge druge.
Kao što je navedeno u osmom poglavlju polarimetrija i merenje polarizacije imaju
primenu u složenim optičkim sistemima (sistemi optičkih vlakana). Optičke telekomuni-
kacije u značajnoj meri koriste novootkrivena saznanja iz oblasti merenja polarizacije i
uspešno ih implementiraju u najsavremenije sisteme za prenos informacija optičkim pu-
tem. Uzimajući u obzir da je optički prenos informacija relativno mlada tehnologija u
savremenoj oblasti telekomunikacija, može se slobodno zaključiti da će polarimetrija i
merenje polarizacije i u narednim godinama, pa i decenijama, davati važan doprinos u
razvoju budućih informacionih sistema baziranih na prenosu podataka pomoću mnogo-
brojnih svetlosnih efekata.
Konačno, posle svih navedenih oblasti primene mnogo puta pomenutog metoda, po-
larimetrije i merenja polarizacije, opravdano se nameće zaključak da će raznostarnost
primene pomenutih metoda imati veoma značajan uticaj u obimu i dužini primene gore
pomenutih postupaka.
LITERATURA 33

Literatura
[1] Russel A. Chipman, Polarimetry, Handbook of optics (Michael Bass), 3rd edition,
McGraw-Hill, 2010

[2] Russel A. Chipman, Mueller matrices, Handbook of optics (Michael Bass), 3rd
edition, McGraw-Hill, 2010

[3] Rasheed M.A. Azzam , Ellipsometry , Handbook of optics (Michael Bass), 3rd
edition, McGraw-Hill, 2010

[4] Jean M. Bennett , Polarization , Handbook of optics (Michael Bass), 3rd edition,
McGraw-Hill, 2010

[5] Jean M. Bennett , Polarizers , Handbook of optics (Michael Bass), 3rd edition,
McGraw-Hill, 2010

[6] David Pye, Polarized light in science and nature, Queen Mary, University of
London, 2001