P. 1
Polarimetrija i Merenje Polarizacije

Polarimetrija i Merenje Polarizacije

|Views: 1,898|Likes:
Published by milos nikitovic

More info:

Categories:Types, Research, Science
Published by: milos nikitovic on Nov 01, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/04/2013

pdf

text

original

Polarimetrija i merenje polarizacije

SADR
ˇ
ZAJ 2
Sadrˇzaj
1 Uvod 3
2 Polarizaciona elipsa i Poankareova sfera 4
2.1 Polarizaciona elipsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Poankareova sfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3 Stoksov vektor 7
3.1 Definicija Stoksovog vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.1.1 Normalizovani Stoksovi parametri . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
3.2 Osobine polarizovane svetlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
4 Dˇzonsova i Milerova matrica 10
4.1 Dˇzonsova matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
4.2 Milerova matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.2.1 Definicija Milerove matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
4.2.2 Koordinatni sistem za Milerove matrice . . . . . . . . . . . . . . . 12
5 Merenje Stoksovog vektora i Milerove matrice 14
5.1 Odre¯ divanje elemenata Stoksovog vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
5.2 Odre¯ divanje elemenata Milerove matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
5.3 Odre¯ divanje elemenata Milerove matrice metodom
kalibracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
6 Polarimetri 19
6.1 Polarimetri sa prostornom podelom svetlosnog zraka . . . . . . . . . . . . 19
6.2 Polarimetri sa vremenskom podelom svetlosnog zraka . . . . . . . . . . . 19
6.2.1 Polarimetar sa rotiraju´cim retarderima . . . . . . . . . . . . . . . 20
6.2.2 Polarimetar sa rotiraju´cim polarizatorima . . . . . . . . . . . . . 21
6.3 Karakteristike polarizacionih elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
6.3.1 Bitne osobine polarizacionih elementa . . . . . . . . . . . . . . . . 22
6.3.2 Odre¯ divanje parametara polarizacije koriˇs´cenjem Milerove matrice 23
7 Retardansa i njeno merenje 25
7.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
7.1.1 Polarizacioni kontroleri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
7.2 Merenje retardanse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
7.2.1 Merenje retardanse pomo´cu Poankareove sfere . . . . . . . . . . . 26
7.2.2 Merenje retardanse pomo´cu Dˇzonsove matrice . . . . . . . . . . . 27
8 Presluˇsavanje u vlaknima sa stabilnom polarizacijom 28
8.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
8.2 Merenje presluˇsavanja pomo´cu polarizatora . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
8.3 Merenje presluˇsavanja pomo´cu polarimetra . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
8.4 Merenje presluˇsavanja duˇz PM vlakna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
8.5 Merenje presluˇsavanja na preseku PM vlakna . . . . . . . . . . . . . . . . 31
9 Zakljuˇcak 32
1 UVOD 3
1 Uvod
Merenje polarizacije igra veoma vaˇznu ulogu u dizajniranju i karakterizaciji modernih
telekomunikacionih sistema i stoga je veoma korisno biti upoznat ne samo sa terminolo-
gijom ve´c i merenjima polarizacije. Cilj rada je da pruˇzi direktan uvid u nekoliko bitnih
reprezentacija polarizovane svetlosti:
• Polarizaciona elipsa
• Poankareova sfera
• Stoksov vektor
• Dˇzonsov vektor
Delimiˇcno polarizovana svetlost moˇze biti modelovana kao superpozicija polarizovane i
nepolarizovane svetlosti. Elipsa polarizacije, povrˇsina pridruˇzena Dˇzonsovom vektoru i
Poankareova sfera se koriste za predstavljanje polarizovane svetlosti. Stoksov vektor i
unutraˇsnjost Poankareove sfere predstavljaju svetlost bilo kog stepena polarizacije.
Alati koji se mogu koristiti u opisu transformacije polarizacije kod dvoulaznih ure¯ daja
i fibera su:
• Dˇzonsova matrica
• Milerova matrica
Dˇzonsova matrica je korisna za opis efekata koji se u ure¯ daju javljaju pri prolasku pot-
puno polarizovane svetlosti. Milerova matrica pak ima mogu´cnost opisivanja efekata koji
odgovaraju signalu bilo kog stepena polarizacije. Ve´cina merenja koristi ili polarimetar
ili polarizacioni analizator. Prvi pruˇza brzu, intuitivnu analizu ponaˇsanja polarizacije, a
drugi dodatno sadrˇzi elemente koji omogu´cuju ekstrakciju informacija iz Dˇzonsove ma-
trice.
Za odre¯ divanje retardanse koristi´cemo merenja zasnovana na Poankareovoj sferi i
Dˇzonsovoj matrici.
2 POLARIZACIONA ELIPSA I POANKAREOVA SFERA 4
2 Polarizaciona elipsa i Poankareova sfera
U ovom poglavlju bi´ce reˇci o predstavljanju svetlosne polarizacije grafiˇckim metodama.
Dva najpoznatija grafiˇcka metoda za predstavljanje polarizacije svetlosti su:
• Polarizaciona elipsa
• Poankareova sfera
Prvi metod podrazumeva predstavljanje polarizacije u 2D sistemu, dok drugi metod (Po-
ankareova sfera) to isto ˇcini u 3D sistemu.
2.1 Polarizaciona elipsa
Polarizovana svetlost matematiˇcki moˇze biti predstavljena preko x i y projekcija vek-
tora elektriˇcnog polja. Za usvojeni koordinatni sistem
x
y
z
0 q
p
r
a
v
a
c
p
r
o
s
t
i
r
a
n
j
a
Slika 2.1. Referentni koordinatni sistem
polarizovana svetlost se moˇze predstaviti na slede´ca tri naˇcina:
x
y
E
0X
E
0Y
CCW(L)
CW(R)
x
y
E
0
E
0
CCW(L)
CW(R)
x
y
E
0X
E
0Y
α
E
0
( ) 1 ( ) 2 ( ) 3
Slika 2.2. Tipovi polarizacije svetlosti: (1) linearna, (2) kruˇzna i (3) eliptiˇcna
polarizacija
Najopˇstiji oblik polarizacije jeste eliptiˇcna polarizacija (sve ostale su njeni specijalni slu-
ˇcajevi). Stoga u daljem razmatranju ´ce najviˇse reˇci biti o ovom tipu polarizacije svetlosti.
Na slede´cim slikama su prikazani vremenski oblici E
x
(t) i E
y
(t) komponenti elektriˇc-
nog polja

E, kao i polarizaciona elipsa tj. kriva koju ”ocrtava” vrh vektora elektriˇcnog
polja u toku jedne vremenske periode.
2 POLARIZACIONA ELIPSA I POANKAREOVA SFERA 5
x
y
E
0X
E
0Y
polarizaciona
elipsa
E
Y
E ,
X
E
0
wt
E
Y
E
X
E
0X
E
0Y
d d -d = =45
Y X
o
E
X
E
Y
(a) (b)
Slika 2.3. (a) Vremenski oblici komponenti vektora elektriˇcnog polja, (b) polarizaciona
elipsa
Polarizacija svetlosti zapisana u matematiˇckoj formi ima oblik:
E
x
(z, t) = E
0x
cos(τ + δ
x
) (1)
E
y
(z, t) = E
0y
cos(τ + δ
y
) (2)
τ = ωt − kz
Jednaˇcina krive koju opisuje vrh vektora elektriˇcnog polja

E ima oblik
E
2
x
E
2
0x
+
E
2
y
E
2
0y
− 2
E
x
E
0x
E
y
E
0y
cos δ = sin
2
δ , δ = δ
x
− δ
y
(3)
2.2 Poankareova sfera
Poankareova sfera je grafiˇcki 3D-alat koji omogu´cava pogodan opis polarizovanog sig-
nala i transformacije polarizacije izazvane prostiranjem kroz ure¯ daj. Svako polarizaciono
stanje moˇze biti jednoznaˇcno predstavljeno na ili unutar jediniˇcne sfere u pravougaonom
koordinatnom sistemu. Kruˇzna stanja su locirana na polovima sfere(RCP i LCP).
RCP
0, 0, 1
LCP
0, 0, -1
LHP
1, 0, 0
L+45
0, 1, 0
LVP
-1, 0, 0
L-45
0, -1, 0
Slika 2.4. Predstavljanje polarizovane svetlosti preko Poankareove sfere
2 POLARIZACIONA ELIPSA I POANKAREOVA SFERA 6
Eliptiˇcna su izme¯ du ekvatora i polova, pri ˇcemu desno i levo polarizovani talasi obuhvataju
severnu i juˇznu hemisferu respektivno. Koordinate ovih taˇcaka bilo unutar sfere bilo na
sferi predstavljaju normalizovane Stoksove parametre. Taˇcke na povrˇsini reprezentuju
potpuno polarizovanu svetlost. Delimiˇcno polarizovana svetlost koja moˇze biti smatrana
kao superpozicija polarizovane i nepolarizovane svetlosti predstavljena je taˇckom unutar
zapremine Poankareove sfere. Rastojanje taˇcke od centra sfere daje stepen polarizacije
signala − od nulte vrednosti u centru (nepolarizovana svetlost) do vrednosti jedan na
povrˇsini (potpuno polarizovana svetlost).
3 STOKSOV VEKTOR 7
3 Stoksov vektor
Od poˇcetka bavljenja polarizacijom svetlosti pa do danas razvijen je veliki broj me-
toda za analiziranje polarizacije svetlosti, ukljuˇcuju´ci i one zasnovane na Dˇzonsovim ma-
tricama, matricama koherencije, Milerovim matricama i drugim. Od svih metoda Milerov
metod je najpodesniji za opisivanje instrumenata za merenje iradijanse kao ˇsto su mnogi
polarimetri, radiometri, spektrometri itd.
U Milerovom metodu Stoksov vektor S se koristi za opisivanje stanja polarizovane
svetlosti, a Milerova matrica M da opiˇse polarizaciono-promenljive karakteristike sre-
dine. Ova sredina moˇze biti neka povrˇsina, polarizacioni element, optiˇcki sistem kao i
mnogi drugi materijali koji generiˇsu reflektovanu, refraktovanu, difraktovanu ili rasejanu
svetlost.
3.1 Definicija Stoksovog vektora
Stoksov vektor se definiˇse u odnosu na slede´cih ˇsest flukseva izmerenih sa idealnim
polarizatorima ispred radiometra:
• P
H
− linearni horizontalni polarizator (0

);
• P
V
− linearni vertikalni polarizator (90

);
• P
45
− linearni polarizator sa uglom skretanja od 45

;
• P
135
− linearni polarizator sa uglom skretanja od 135

;
• P
R
− kruˇzni polarizator sa skretanjem udesno;
• P
L
− kruˇzni polarizator sa skretanjem ulevo.
Na osnovu ˇsest izmerenih flukseva Stoksov vektor S, definiˇse se kao:
S =

s
0
s
1
s
2
s
3
¸
¸
¸
¸
¸
=

P
H
+ P
V
P
H
− P
V
P
45
− P
135
P
R
− P
L
¸
¸
¸
¸
¸
(4)
gde su s
0
, s
1
, s
2
, s
3
elementi Stoksovog vektora.
Naˇcin na koji se dobija Stoksov vektor ne mora biti gore navedeni naˇcin ali u svakom
sluˇcaju Stoksov vektor mora imati iste parametre definisane prethodnim metodom sa
idealnim polarizatorima.
Inaˇce, Stoksov vektor predstavlja funkciju talasne duˇzine, pozicije(koordinate) i pravca
emitovane ili rasejane svetlosti.
Stoksov vektor je definisan u odnosu na lokalni koordinatni sistem definisan u ravni
normalnoj na pravac prostiranja svetlosti.
3.1.1 Normalizovani Stoksovi parametri
Pored ortogonalne Stoksove data je i reprezentacije preko normalizovanih Stoksovih
parametara:
s
1n
=
s
1
s
0
, s
2n
=
s
2
s
0
, s
3n
=
s
3
s
0
; s
in
∈ [−1, 1] (5)
3 STOKSOV VEKTOR 8
Na taj naˇcin linearno horizontalno polarizovan talas ima koordinate
s
1n
= +1 , s
2n
= s
3n
= 0 (6)
(a) (b)
RCP
LCP
L+45
LVP L-45
LHP
0,0,1
0,1,0 1,0,0
-1,0,0 0,-1,0
0,0,-1
Slika 3.1. Predstavljanje Stoksovih parametra preko ortogonalne (a)
i normalizovane forme (b)
3.2 Osobine polarizovane svetlosti
Polaze´ci od Stoksovog vektora definisani su slede´ci polarizacioni parametri:
• Fluks
P = s
0
(7)
• Stepen polarizacije
DOP =

s
2
1
+ s
2
2
+ s
2
3
s
0
(8)
• Stepen linearne polarizacije
DOLP =

s
2
1
+ s
2
2
s
0
(9)
• Stepen kruˇ zne polarizacije
DOCP =
s
3
s
0
(10)
Stoksov vektor za delimiˇcno polarizovan zrak (DOP < 1) moˇze se predstaviti kao su-
perpozicija potpuno polarizovanog Stoksovog vektora S
P
i nepolarizovanog Stoksovog
vektora S
U
na slede´ci naˇcin:
S = S
P
+S
U
=

s
0
s
1
s
2
s
3
¸
¸
¸
¸
¸
= s
0
· DOP

1
s
1
/ (s
0
· DOP)
s
2
/ (s
0
· DOP)
s
3
/ (s
0
· DOP)
¸
¸
¸
¸
¸
+ s
0
· (1 − DOP)

1
0
0
0
¸
¸
¸
¸
¸
(11)
Polarizovan deo zraka predstavlja ˇcisto polarizovanu elipsu koja predstavlja trag vektora
elektriˇcnog polja u funkciji vremena. Elipsa sadrˇzi duˇzu poluosu a,kra´cu poluosu b,
orijentaciju glavne ose η (azimut elipse), merenu od ose x koordinatnog sistema u smeru
suprotnom kazaljci na satu, i koeficijent ekscentriteta.
3 STOKSOV VEKTOR 9
• Koeficijent eliptiˇcnosti
e =
b
a
=
s
3
s
0
+

s
2
1
+ s
2
2
(12)
• Orijentacija glavne ose elipse (azimut)
η =
1
2
arctan
s
2
s
1
(13)
• Koeficijent ekscentriteta
ε =

1 − e
2
(14)
Eliptiˇcnost je odnos male i velike poluose polarizacione elipse odgovaraju´ceg vektora elek-
triˇcnog polja. Ona moˇze da uzima vrednosti od 0 za linearno polarizovanu svetlost do 1
za kruˇzno polarizovanu svetlost.
Polarizaciona elipsa se moˇze okarakterisati i koeficijentom ekscentriteta koji ima vred-
nost 0 u sluˇcaju kruˇzno polarizovane svetlosti pove´cavaju´ci se kako elipsa postaje “tanja”
da bi u krajnjem sluˇcaju uzeo vrednost 1 ˇsto predstavlja sluˇcaj linearno polarizovane
svetlosti.
4 D
ˇ
ZONSOVA I MILEROVA MATRICA 10
4 Dˇzonsova i Milerova matrica
Dve najrasprostranjenije forme koje sluˇze za opisivanje stanja polarizacije kod dvoul-
znih optiˇckih sistema su:
• Dˇzonsova matrica
• Milerova matrica
I jedna i druga forma imaju znaˇcajnu ulogu u opisivanju polarizacionih stanja svetlosti,
ali se prednost daje Milerovoj matrici (zbog jednostavnijeg merenja). Stoga ´ce u ovom
poglavlju akcenat biti na odre¯ divanju Milerove matrice.
4.1 Dˇzonsova matrica
U periodu 1941−1948 R.Klark Dˇzons je publikovao niz radova u kojima je predstavio
jedan novi pristup polarizaciji. Naime, njegovi proraˇcuni su bili bazirani na samom op-
tiˇckom polju, a ne intenzitetu svetlosti, ˇsto je znatno olakˇsalo tumaˇcenje interferencionih
i nekih drugih efekata u optici.
Klarkova nomenklatura polarizovanu svetlost predstavlja dvoelementnim komplek-
snim vektorom
E =
¸
E
x
E
y
¸
=
¸
E
0x
e

x
E
0y
e

y
¸
(15)
Pored Dˇzonsovih vektora koji opisuju stanje polarizovane svetlosti moˇze se definisati
Dˇzonsova matrica ure¯ daja kroz koji svetlost prolazi i koja moˇze uticati na promenu po-
larizacije svetlosti. Drugim reˇcima, ako su
X =
¸
x
1
x
2
¸
; Y =
¸
y
1
y
2
¸
(16)
x
y
z
polarizator
0
o
aktivna
sredina
x
y
z
polarizator
90
o
aktivna
sredina
x
y
z
polarizator
45
o
aktivna
sredina
Slika 4.1. Odre¯divanje elemenata Dˇzonsove matrice
4 D
ˇ
ZONSOVA I MILEROVA MATRICA 11
Dˇzonsovi vektori svetlosti pre i posle njenog prolaska kroz napravu, onda je
¸
y
1
y
2
¸
=
¸
j
11
j
12
j
21
j
22
¸
·
¸
x
1
x
2
¸
(17)
pri ˇcemu
J =
¸
j
11
j
12
j
21
j
22
¸
(18)
predstavlja Dˇzonsovu matricu ure¯ daja. Elementi ove matrice mogu biti odre¯ deni mere-
njem odziva na tri pobude kod kojih je poznata polarizacija, kao ˇsto je prikazano na slici
iznad.
Izraˇcunavanje matrice je najjednostavnije kada je svetlost linearno polarizovana pod
uglom 0

, 45

ili 90

, ali mogu biti koriˇs´cene bilo koje tri razliˇcite vrste polarizovane
svetlosti. Intenzitet |k| je relativno lako odrediti, dovoljno je ukloniti napravu sa optiˇcke
putanje, ali je merenje faze znatno teˇze. Neophodna su pouzdana interferometarska mere-
nja. Na svu sre´cu za ve´cinu merenja faza i nije od ve´ceg znaˇcaja. Jedini veliki nedostatak
ove metode je ˇsto svetlost mora biti potpuno polarizovana.
4.2 Milerova matrica
4.2.1 Definicija Milerove matrice
Milerova matrica M za sisteme koje menjaju polarizaciju se definiˇse kao matrica koja
transformiˇse upadni Stoksov vektor S u izlazni (reflektovan,transmitovan ili rasejan) Stok-
sov vektor S

na slede´ci naˇcin:
S

=

s

0
s

1
s

2
s

3
¸
¸
¸
¸
¸
= M· S =

m
00
m
01
m
02
m
03
m
10
m
11
m
12
m
13
m
20
m
21
m
22
m
23
m
30
m
31
m
32
m
33
¸
¸
¸
¸
¸
·

s
0
s
1
s
2
s
3
¸
¸
¸
¸
¸
(19)
Milerova matrica M(k, λ) je uvek funkcija pravca prostiranja k i talasne duˇzine λ upo-
trebljene svetlosti. Milerova matrica je podesna forma za karakterizaciju polarizacionih
merenja jer sadrˇzi u sebi sve elemente svojstvene za polarizaciju: diatenuaciju, retar-
dansu, depolarizaciju i jednu od njihovih formi linearnu,kruˇznu ili eliptiˇcnu.
Kada je Milerova matrica poznata,onda je stanje polarizacije na izlazu tako¯ de poznato
za proizvoljno ulazno stanje.
U sluˇcaju da postoji viˇse ure¯ daja koji menjaju ravan polarizacije svetlosti pri ˇcemu
svetlosni zrak prolazi kroz svaki od njih jedan za drugim,rezultuju´ca Milerova matrica M
se dobija kao:
M = M
n
M
n−1
· · · M
i
· · · M
2
M
1
=
1
¸
i=n
M
i
(20)
gde n predstavlja ukupan broj ure¯ daja za polarizaciju svetlosti, a M
i
Milerovu matricu
za svaki od njih redom.
Pri ˇcemu posebno treba obratiti paˇznju na redosled mnoˇzenja Milerovih Matrica (ma-
trice se mnoˇze u obrnutom redosledu od onog kako svetlost prolazi kroz date ure¯ daje
tj. prvo dolazi Milerova matrica poslednjeg ure¯ daja pa tako sve redom do matrice prvog
ure¯ daja).
Kada se polarizacioni element sa Milerovom matricom M rotira oko pravca prostiranja
svetlosti za ugao θ, pri ˇcemu se upadni ugao svetlosti ne menja, dobija se nova Milerova
matrica M(θ) u slede´coj formi:
4 D
ˇ
ZONSOVA I MILEROVA MATRICA 12
x
y
z
a
k
tiv
n
a
s
re
d
in
a
q
svetlosni
izvor
horizontalna
osa
Slika 4.2. Aktivna sredina zarotirana za ugao θ > 0 u odnosu na prvobitni poloˇzaj
M(θ) = R
M
(θ) · M· R
M
(−θ) = (21)
=

1 0 0 0
0 cos(2θ) −sin(2θ) 0
0 sin(2θ) cos(2θ) 0
0 0 0 1
¸
¸
¸
¸
¸

m
00
m
01
m
02
m
03
m
10
m
11
m
12
m
13
m
20
m
21
m
22
m
23
m
30
m
31
m
32
m
33
¸
¸
¸
¸
¸

1 0 0 0
0 cos(2θ) sin(2θ) 0
0 −sin(2θ) cos(2θ) 0
0 0 0 1
¸
¸
¸
¸
¸
gde je R
M
transformaciona matrica za osnovni Stoksov vektor i osnovnu Milerovu matricu
prilikom rotacije polarizacionog elementa. Matrica R
M
je oblika:
R
M
=

1 0 0 0
0 cos(2θ) −sin(2θ) 0
0 sin(2θ) cos(2θ) 0
0 0 0 1
¸
¸
¸
¸
¸
(22)
Pri ˇcemu je θ > 0 ako se ure¯ daj rotira u smeru suprotnom kazaljci na satu. U sluˇcaju
da polarizacioni element ostaje nepokretan dok se koordinatni sistem rotira za ugao φ
rezultuju´ca Milerova matrica se raˇcuna kao:
M(φ) = R
M
(−φ) · M· R
M
(φ) (23)
4.2.2 Koordinatni sistem za Milerove matrice
U ovom delu razmotri´cemo Milerov polarimetar koji sadrˇzi generator polarizovane
svetlosti koji osvetljava uzorak i analizator koji propusta svetlost koja izlazi iz uzorka u
odre¯ denom pravcu. Na ovaj naˇcin ´cemo okarakterisati promenu polarizacionih osobina
uzorka za odre¯ den upadni i izlazni snop svetlosti preko Milerove matrice.
Stanje ulazne polarizacije specificirano je Stoksovim vektorom definisanim u odnosu
na {ˆ x, ˆ y} koordinatni sistem koji je normalan na pravac kretanja upadnog zraka. Sliˇcno,
Stoksov vektor za izlazni zrak svetlosti definisan je u odnosu na koordinatni sistem {ˆ x

, ˆ y

}
normalan na pravac prostiranja izlaznog zraka. Kod merenja transmisije kada izlazni zrak
ne odstupa od pravca upadnog zraka orijentacija osa ova dva koordinatna sistema ´ce biti
ista tj. {ˆ x = ˆ x

, ˆ y = ˆ y

}.
U globalu orijentacija {ˆ x, ˆ y} koordinatnog sistema je proizvoljna, pri ˇcemu Milerova
matrica uzima razliˇcite vrednosti u zavisnosti od me¯ dusobnog odnosa koordinatnih si-
stema {ˆ x, ˆ y} i {ˆ x

, ˆ y

}.
U sluˇcaju kada se pravac izlaznog zraka razlikuje od pravca upadnog zraka neophodno
je nezavisno izabrati oba gore navedena koordinatna sistema. Npr. za merenje refleksije
4 D
ˇ
ZONSOVA I MILEROVA MATRICA 13
svetlosti koja se odbija od ravne povrˇsi logiˇcno je izabrati onakve koordinatne sisteme
ˇcije ose pripadaju ili su normalne na incidentnu ravan.
X
Y
Z
a
ktivn
a
sre
d
in
a
q
1
svetlosni
izvor
horizontalna
osa
x
y
x’
y’
q
2
Slika 4.3. Izbor koordinatnih sistema za ulazni i izlazni snop svetlosti
Neka je Milerova matrica M definisana u odnosu na unapred odre¯ dene koordinatne si-
steme {ˆ x, ˆ y} i {ˆ x

, ˆ y

}. Posmatrajmo sada Milerovu matricu M(θ
1
, θ
2
) definisanu u odnosu
na koordinatne sisteme dobijene rotacijom prethodno odre¯ denih koordinatnih sistema, pri
ˇcemu je osa ˆ x zarotirana za ugao θ
1
, dok je osa ˆ x

zarotirana za ugao θ
2
.
Uglovi θ
1
i θ
2
su pozitivni kada se rotacija koordinatnih sistema vrˇsi u smeru suprot-
nom kazaljci na satu.
Uz sve gore navedeno dolazi se do konaˇcnog izraza za Milerovu matricu M(θ
1
, θ
2
):
M(θ
1
, θ
2
) = R
M

2
) · M· R
M
(−θ
1
) = (24)

1 0 0 0
0 cos(2θ
2
) −sin(2θ
2
) 0
0 sin(2θ
2
) cos(2θ
2
) 0
0 0 0 1
¸
¸
¸
¸
¸

m
00
m
01
m
02
m
03
m
10
m
11
m
12
m
13
m
20
m
21
m
22
m
23
m
30
m
31
m
32
m
33
¸
¸
¸
¸
¸

1 0 0 0
0 cos(2θ
1
) sin(2θ
1
) 0
0 −sin(2θ
1
) cos(2θ
1
) 0
0 0 0 1
¸
¸
¸
¸
¸
U sluˇcaju kada je θ
1
= θ
2
tj. kada se koordinatni sistemi rotiraju za isti ugao, Milerova
matrica ne menja karakteristiˇcne vrednosti pa se na osnovu toga ne menjaju karakteristike
cirkularne polarizacije dok karakteristike linearne polarizacije bivaju promenjene.
Sam izbor koordinatnih sistema nije bitan za opisivanje stanja upadnog i izlaznog
zraka koliko je znaˇcajan za odre¯ divanje polarizacionih karakteristika sredine kroz koju se
zrak prostire.
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 14
5 Merenje Stoksovog vektora i Milerove matrice
U ovom poglavlju bi´ce reˇci o odre¯ divanju elemenata Stoksovog vektora S i Milerove
matrice M, kao i o metodama kojima se pomenuti elementi odre¯ duju.
5.1 Odre¯ divanje elemenata Stoksovog vektora
Ovaj deo opisuje generalni princip merenja sa ˇsto manjim brojem parametara za po-
larimetar, koji se koristi za merenje stanja polarizacije svetlosnog zraka.
Stoksov vektor i odgovaraju´ci parametri zraka su odre¯ deni merenjem transmitovanog
fluksa kroz niz polarizacionih analizatora. Svaki analizator odre¯ duje fluks jedne kompo-
nente upadnog zraka. Sve dok analizator ne sadrˇzi idealne polarizacione osobine on se
mora podeˇsavati ˇsto doprinosi jednostavnijem raˇcunanju Stoksovog vektora.
Analizator predstavlja polarizacioni element koji se koristi za analizu polarizacije sve-
tlosti zajedno sa mnogim drugim optiˇckim elementima(soˇciva,ogledala...) i detektorom
koji tako¯ de predstavlja sastavni deo polarimetra. Pri tome polarizacioni efekti svih ele-
menata bi´ce ukljuˇceni u rezultate merenja i ˇsto lakˇsem tumaˇcenju istih.
Analizator se karakteriˇse vektorom koji sadrˇzi ˇcetiri elementa definisana na sliˇcan na-
ˇcin kao elementi Stoksovog vektora. Npr. P
H
predstavlja fluks koji pada na detektor kao
posledica horizontalno polarizovane komponente prisutne u upadnom zraku. Definicije
ostalih flukseva su tako¯ de analogne sa onima u Stoksovom vektoru.
Na osnovu ovoga vektor analizatora ima slede´ci oblik:
A =

a
0
a
1
a
2
a
3
¸
¸
¸
¸
¸
=

P
H
+ P
V
P
H
− P
V
P
45
− P
135
P
R
− P
L
¸
¸
¸
¸
¸
(25)
Odziv P polarizacionog analizatora za proizvoljno stanje polarizacije S raˇcuna se kao
skalarni proizvod slede´com formulom:
P = A· S = a
0
s
0
+ a
1
s
1
+ a
2
s
2
+ a
3
s
3
(26)
Merenje Stoksovog vektora sastoji se od serije merenja obavljenim nizom razliˇcitih pola-
rizacionih analizatora. Neka je ukupan broj analizatora n pri ˇcemu vektor A
i
, i = 1 . . . n
odgovara svakom od pojedinaˇcnih analizatora redom. Pri tome treba ostvariti da pri
svakom od pojedinaˇcnih merenja Stoksov vektor bude isti.
Prilikom i−tog merenja izlaz dobija vrednost P
i
= A
i
S. Od vektora A
i
pojedinaˇcnih
analizatora formira se matrica W dimenzije n×4 pri ˇcemu je svaka vrsta matrice ustvari
sam vektor A
i
odre¯ denog analizatora.
Gore pomenuta matrica W ima slede´ci oblik:
W =

a
00
a
01
a
02
a
03
a
10
a
11
a
12
a
13
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
n−1,0
a
n−1,1
a
n−1,2
a
n−1,3
¸
¸
¸
¸
¸
¸
(27)
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 15
Fluksevi izmereni u toku merenja ˇcine poseban vektor izlaza P = [P
0
P
1
· · · P
n−1
]
T
.
Izlazni vektor P i Stoksov vektor S povezani su slede´com matriˇcnom jednaˇcinom:
P =

P
0
P
1
.
.
.
P
n−1
¸
¸
¸
¸
¸
¸
= W· S =

a
00
a
01
a
02
a
03
a
10
a
11
a
12
a
13
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
n−1,0
a
n−1,1
a
n−1,2
a
n−1,3
¸
¸
¸
¸
¸
¸

s
0
s
1
s
2
s
3
¸
¸
¸
¸
¸
(28)
Pri ˇcemu je matrica W unapred precizno odre¯ dena. Zapravo sama kalibracija polarimetra
se vrˇsi s ciljem da se odredi matrica W. Me¯ dutim, sistematske greˇske su u ne tako malom
sluˇcaju uzroˇcnici razlike izme¯ du prave i kalibrisane matrice W.
Na osnovu ve´c postoje´ce matriˇcne jednaˇcine u prethodnom tekstu navedene, dobija
se izraz za izmereni Stoksov vektor S
m
(da bi se razlikovao od stvarnog S) koji se raˇcuna
po formuli:
S
m
= W
−1
P (29)
Me¯ dutim, prilikom raˇcunanja izlaznog Stoksovog vektora S
m
treba obratiti paˇznju na
nekoliko stvari koje su uglavnom vezane za izraˇcunavanje inverzne matrice W
−1
.
Prethodni obrazac vaˇzi u sluˇcaju kada je n = 4 (broj upotrebljenih analizatora) i kada
je matrica W regularna (ne smeju postojati linerno zavisne vrste unutar matrice).
U ostalim sluˇcajevima kada je n = 4 primenjuje se slede´ci obrazac za raˇcunanje
izlaznog Stoksovog vektora:
S
m
=

W
T
W

−1
W
T
P = W
−1
P
P (30)
gde su W
T
i W
−1
P
redom transponovana matrica od matrice W i ”pseudoinverzna”matrica
dobijena izrazom W
−1
P
=

W
T
W

−1
W
T
.
5.2 Odre¯ divanje elemenata Milerove matrice
U ovom delu bi´ce viˇse reˇci o izraˇcunavanju elemenata Milerove matrice koja opisuje
polarizacione karakteristike sredine kroz koju se svetlosni zrak prostire.
Na slici ispod je prikazan blok dijagram polarimetra koji se koristi za odre¯ divanje
polarizacionih karakteristika neke sredine tj. Milerove matrice.
fotodetektor
polarizator
analizator
aktivna
sredina
izvor
Slika 5.1. Blok dijagram polarimetra za odre¯divanje karakteristika aktivne sredine
Kao ˇsto se vidi na slici sastavni delovi polarimetra su: izvor svetlosti, polarizator, sre-
dina(uzorak), analizator i detektor zraˇcenja.
Cilj ovog postupka je da se odrede elementi Milerove matrice M kroz niz polarimetrij-
skih merenja. U toku merenja polarizator generiˇse niz od n polarizacionih stanja kojima
odgovara Stoksov vektor S
i
, i = 1 . . . n, respektivno. Zrak zatim prolazi kroz uzorak pa
na njegovom izlazu Stoksov vektor uzima vrednost MS
i
. Kada iza¯ de iz uzorka zrak pro-
lazi kroz i−ti analizator pa je fluks koji pada ne detektor P
i
= A
T
i
MS
i
. Svaki izmereni
fluks predstavlja linearnu funkciju elemenata Milerove matrice.
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 16
Na ovaj naˇcin smo dobili sistem od n linearnih jednaˇcina iz kojih moˇzemo reˇsavanjem
odrediti elemente Milerove matrice.
U daljem tekstu bi´ce navedeno nekoliko primera za izraˇcunavanje elemenata Milerove
matrice. Prvo ´cemo razmotiti merenje gde je na mestima polarizatora i analizatora upo-
trebljen linearni horizontalni polarizator. Izmereni fluks u tom sluˇcaju zavisi od elemenata
m
00
, m
01
, m
10
, m
11
Milerove matrice, na slede´ci naˇcin:
P = A
T
MS =
1
2

1 1 0 0

m
00
m
01
m
02
m
03
m
10
m
11
m
12
m
13
m
20
m
21
m
22
m
23
m
30
m
31
m
32
m
33
¸
¸
¸
¸
¸
1
2

1
1
0
0
¸
¸
¸
¸
¸
=
=
m
00
+ m
01
+ m
10
+ m
11
4
(31)
Dalje, razmotri´cemo postupak odre¯ divanja elemenata m
00
, m
01
, m
10
, m
11
Milerove matrice
izvode´ci ˇcetiri merenja sa horizontalnim(H) i vertikalnim(V) linearnim polarizatorima na
mestima polarizatora i analizatora.
U ova ˇcetiri merenja izmereni su fluksevi P
0
, P
1
, P
2
, P
3
za slede´ce ˇcetiri kombinacije
(polarizator/analizator): (H/H),(V/H),(H/V),(V/V). Sva ˇcetiri izmerena fluksa data su
slede´cim izrazima:
P
0
=
m
00
+ m
01
+ m
10
+ m
11
4
; P
1
=
m
00
+ m
01
− m
10
− m
11
4
(32)
P
2
=
m
00
− m
01
+ m
10
− m
11
4
; P
3
=
m
00
− m
01
− m
10
+ m
11
4
(33)
Na osnovu dobijenih izraza za fluks njihovim reˇsavanjem dobijamo elemente m
00
, m
01
,
m
10
, m
11
Milerove matrice u slede´coj formi:

m
00
m
01
m
10
m
11
¸
¸
¸
¸
¸
=

P
0
+ P
1
+ P
2
+ P
3
P
0
+ P
1
− P
2
− P
3
P
0
− P
1
+ P
2
− P
3
P
0
− P
1
− P
2
+ P
3
¸
¸
¸
¸
¸
(34)
Ostali elementi Milerove matrice dobijaju se razliˇcitim kombinacijama elemenata na me-
stima polarizatora i analizatora. Npr. ako budemo koristili levo i desno kruˇzno polarisane
polarizatore i analizatore polarisane pod uglovima od 45

i 135

dobi´cemo elemente m
00
,
m
02
, m
30
, m
32
Milerove matrice.
U praksi, problem odre¯ divanja elemenata Milerove matrice je znatno sloˇzeniji zbog
ˇcinjenice da sama merenja nisu toliko jednostavna jer upotrebljeni elementi nemaju ide-
alne karakteristike.
U narednom tekstu bi´ce reˇci o reˇsavanju ovog problema baziranjem na podacima
dobijenim kalibracijom polarizatora i analizatora.
5.3 Odre¯ divanje elemenata Milerove matrice metodom
kalibracije
U ovom delu bi´ce reˇci o odre¯ divanju elemenata Milerove matrice metodom precizne
kalibracije realno neidealnih polarizacionih elemenata. Tokom merenja se formira sistem
linearnih jednaˇcina ˇcijim se reˇsavanjem dobijaju elementi Milerove matrice.Dati metod
moˇze koristiti teorijski ili eksperimentalno odre¯ dene karakteristike Stoksovog vektora za
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 17
polarizator i analizator.Pri tom je ovaj metod joˇs dobar zbog smanjenog uticaja siste-
matskih greˇsaka na merenje.
Vrˇsi se ukupno n merenja koja su redom oznaˇcena indeksom i = 1 . . . n − 1. Za i−to
merenje polarizator generiˇse zrak ˇciji je Stoksov vektor S
i
. Zrak koji iza¯ de iz uzorka
analizira se koriˇs´cenjem polarizacionog analizatora ˇciji je vektor A
i
. Izmerena izlazna
iradijansa je povezana s Milerovom matricom slede´cim izrazom:
P
i
= A
T
i
MS
i
=

a
i,0
a
i,1
a
i,2
a
i,3

m
00
m
01
m
02
m
03
m
10
m
11
m
12
m
13
m
20
m
21
m
22
m
23
m
30
m
31
m
32
m
33
¸
¸
¸
¸
¸

s
i,0
s
i,1
s
i,2
s
i,3
¸
¸
¸
¸
¸
=
=
3
¸
j=0
3
¸
k=0
a
i,j
m
j,k
s
i,k
(35)
Ova jednaˇcina se moˇze sada napisati u obliku skalarnog proizvoda dva matriˇcna vektora.
Najpre je od Milerove matrice formiran Milerov vektor dimenzije 16 ×1 na slede´ci naˇcin:

M =

m
00
m
01
m
02
m
03
m
10
· · · m
33

T
(36)
Kao i polarimetrijski vektor W
i
koji sadrˇzi parametre i−tog merenja:
W
i
=

w
i,00
w
i,01
w
i,02
w
i,03
w
i,10
· · · w
i,33

T
=
=

a
i,0
s
i,0
a
i,0
s
i,1
a
i,0
s
i,2
a
i,0
s
i,3
a
i,1
s
i,0
· · · a
i,3
s
i,3

T
(37)
Na osnovu ovako formirana dva matriˇcna vektora dobija se izraz za izlaznu iradijansu
i−tog merenja:
P
i
= W
T
i

M =

a
i,0
s
i,0
a
i,0
s
i,1
a
i,0
s
i,2
a
i,0
s
i,3
a
i,1
s
i,0
· · · a
i,3
s
i,3

m
00
m
01
m
02
m
03
m
10
.
.
.
m
33
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
(38)
Posle obavljenog celokupnog merenja formira se polarimetrijska matrica W dimenzija
n × 16 ˇciju i−tu vrstu predstavlja matriˇcni vektor W
i
. Posle formiranja polarimetrijske
matrice W formira se i matriˇcna jednaˇcina koja povezuje matriˇcne vektore P i M kao i
matricu W slede´com formom:
P =

P
0
P
1
.
.
.
P
n−1
¸
¸
¸
¸
¸
¸
= W·

M =

w
0,00
w
0,01
· · · w
0,33
w
1,00
w
1,01
· · · w
1,33
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
w
n−1,00
w
n−1,01
· · · w
n−1,33
¸
¸
¸
¸
¸
¸

m
00
m
01
.
.
.
m
33
¸
¸
¸
¸
¸
¸
(39)
Ako matrica W sadrˇzi 16 linearno nezavisnih kolona tada je mogu´ce odrediti svih 16
elemenata Milerove matrice.
U sluˇcaju kada su izvrˇseno n = 16 merenja tada je matrica W kvadratna i Milerov
vektor se tada raˇcuna pomo´cu obrasca:

M = W
−1
P (40)
5 MERENJE STOKSOVOG VEKTORA I MILEROVE MATRICE 18
Sve ovo ima smisla ako je matrica W regularna tj. ako postoji njena inverzna matrica.
U ˇceˇs´cem broju sluˇcajeva je n > 16, pa se tada za raˇcunanje Milerovog vektora koristi
obrazac koji sadrˇzi tzv. ”pseudoinverznu” matricu W
−1
P
:

M =

W
T
W

−1
W
T
P = W
−1
P
P (41)
Ovakav naˇcin odre¯ divanja elemenata Milerove matrice ima veliki broj prednosti, u odnosu
na ostale,me¯ du kojima su:
1. Niz upotrebljenih polarizacionih elemenata (polarizatori i analizatori) ne moraju
imati unapred zadatu formu tj.mogu se birati proizvoljno. Npr.elemente tokom
merenja nije potrebno rotirati osim ako se to metod ne nalaˇze.
2. Ne zahteva se da polarizacioni elementi poseduju idealne karakteristike ili neke po-
sebne osobine. Npr.ako je Stoksov vektor odre¯ den metodom kalibracije polarizaci-
onog elementa, efekat neidealnog elementa bi´ce korigovan kroz metod odere¯ divanja
Milerove matrice (metod nije osetljiv na neidealnosti upotrebljenih elemenata).
3. Ovakav metod lako tretira sluˇcaj predimenzionisanog sistema (kada je broj merenja
ve´ci od 16) koriste´ci tada odre¯ divanje Milerovog vektora koriste´ci ”pseudoinverznu”
matricu.
6 POLARIMETRI 19
6 Polarimetri
Tip polarizacije optiˇckog signala moˇze biti odre¯ den merenjem optiˇcke snage koja pro-
lazi kroz specijalne polarizacione filtere. Merenje zahteva deljenje svetlosnog talasa na
odbirke u prostornom ili u vremenskom domenu. Na osnovu prethodno reˇcenog, polari-
metre moˇzemo podeliti u dve grupe:
• Polarimetri sa prostornom podelom svetlosnog zraka,
• Polarimetri sa vremenskom podelom svetlosnog zraka:
– Polarimetri sa rotiraju´cim retarderima,
– Polarimetri sa rotiraju´cim polarizatorima.
U ovom poglavlju bi´ce viˇse reˇci o polarimetrima sa vremenskom podelom svetlosnog zraka
tj. o dve gore navedene vrste polarimetra (sa rotiraju´cim retarderima ili polarizatorima).
Zajedniˇcko za sve polarimetre je da zahtevaju kalibracioni proces kako bi se prevaziˇsli
efekti kakvi su gubici usled razlike u optiˇckim putanjama, razliˇcite osetljivosti fotodi-
oda, nesavrˇsenosti optiˇckih retardera i dr. Ovi ure¯ daji su najˇceˇs´ce dodatno snabdeveni
opremom za merenje retardanse, raznih gubitaka i sl, a zovu se polarizacioni analizatori.
6.1 Polarimetri sa prostornom podelom svetlosnog zraka
U sluˇcaju polarimetra sa prostornom podelom snop se deli na ˇcetiri manja snopa koji
se dalje prostiru paralelno jedan drugom. Jedan od zrakova je po polarizaciji identiˇcan
polaznom, dok ostala tri prolaze kroz tri razliˇcita polarizatora. Na osnovu slike se moˇze
uoˇciti da su polarizatori tako odabrani da se moˇze odrediti koji je od tipova polarizacije
po Stoksovoj notaciji u pitanju.
fotodetektor
delitelj
snopa
fotodetektor
fotodetektor
fotodetektor
polarizator (0 )
o
polarizator (45 )
o
polarizator (45 )
o
l/4 - retarder
Slika 6.1. Blok dijagram polarimetra sa prostornom podelom svetlosnog zraka
6.2 Polarimetri sa vremenskom podelom svetlosnog zraka
U polarimetru sa vremenskom podelom signal prolazi kroz rotiraju´cu λ/4−ploˇcicu i
polarizator. Registrovanje komponenti s
0
,s
1
,s
2
i s
3
se ostvaruje sekvencijalno, postepenim
okretanjem (ruˇcno ili pomo´cu motora) ploˇcice i/ili polarizatora. Za ruˇcna merenja vre-
menska metoda moˇze biti sasvim dovoljna, ali za brˇza merenja je potrebna motorizacija
6 POLARIMETRI 20
i kompjuterska kontrola pa je neophodno koristiti polarimetre sa prostornom podelom
snopa.
fotodetektor
polarizator l/4 pločica
(retarder)
q
1
q
2
brza
osa
spora
osa
transmisiona
osa
Slika 6.2. Polarimetar na bazi vremenskog deljenja svetlosnog zraka
6.2.1 Polarimetar sa rotiraju´cim retarderima
Polarimetar sa rotiraju´cim retarderima je jedan od najjednostavnijih polarimetara
za odre¯ divanje elemenata Milerove matrice. Princip rada ovog polarimetra je slede´ci:
svetlost iz izvora prvo prolazi kroz fiksiran linearni polarizatror pa zatim kroz linearni
retarder koji moˇze da rotira. Po izlasku iz retardera svetlost prolazi kroz uzorak i zatim
pada na drugi rotiraju´ci retarder. Po izlasku iz njega pada na fiksirani analizator a zatim
na detektor. Polarizatori su postavljeni paralelno,dok se retarderi rotiraju za razliˇcite
uglove tj.drugi retarder rotira za 5 puta ve´ci ugao od prvog. Ovaj odnos pri rotaciji re-
tardera omogu´cuje pretvaranje svih 16 elemenata Milerove matrice u sloˇzen izlazni signal
sa spektrom od 12 razliˇcitih frekvencija. Na ovaj signal se zatim primenjuje Furijeova
analiza, a elementi Milerove matrice se dobijaju iz Furijeovih koeficijenata.
Diatenuacija analiziraju´ce optike i polarizaciona osetljivost detektora nemaju uticaj
ne merenje.
x
y
z
polarizator
polarizator
a
ktivn
a
sre
d
in
a
q
1
q
2
fotodetektor
svetlosni
izvor
retarder
retarder
transmisiona
osa
spora osa
brza osa
Slika 6.3. Polarimetar sa rotiraju´cim retarderima
Uglovi za koje se rotiraju retarderi su
θ
1
=
i · 180

n
; θ
2
=
5i · 180

n
(42)
gde je n ukupan broj izvedenih merenja, a i = 0 . . . n − 1.
Princip merenja je sliˇcan kao kod polarimetra s rotiraju´cim polarizatorima s tom
razlikom ˇsto ovde broj merenja nije fiksan (kod polarimetra sa rotiraju´cim polarizatorima
6 POLARIMETRI 21
broj merenja je 16).
Zapravo ovde se mere izlazne iradijanse koje odre¯ duje detektor i one se smeˇstaju u
poseban vektor P. Polarimetrijska (pseudoinverzna matrica) se odre¯ duje kalibracionim
merenjima na osnovu poznatih karakteristika elemenata i njihovih poloˇzaja.
Konaˇcno, Milerov vektor koji sadrˇzi svih 16 elemenata Milerove matrice se dobija
izrazom:

M = W
−1
P
P (43)
6.2.2 Polarimetar sa rotiraju´cim polarizatorima
U ovom delu bi´ce reˇci o polarimetru sa rotiraju´cim polarizatorima koji predstavlja
konfiguraciju koja je u stanju da izmeri devet elemenata Milerove matrice.
ˇ
Sema ovog polarimetra data je na slici ispod dok je njegov princip rada slede´ci. Sve-
tlost iz izvora prolazi kroz linarni polarizator ˇcija je orijentacija θ
1
podesiva, zatim line-
arno polarizovana svetlost prolazi kroz sredinu (uzorak) da bi proˇsavˇsi kroz drugi linearni
polarizator (analizator) podesive orijentacije θ
2
konaˇcno pala na detektor.
x
y
z
polarizator
polarizator
horizontalna osa
a
ktivn
a
sre
d
in
a
transmisiona osa
transmisiona osa
q
1
q
2
fotodetektor
svetlosni
izvor
Slika 6.4. Polarimetar sa rotiraju´cim polarizatorima
Ovaj polarimetar je nepotpun jer ne moˇze da odredi sve vrednosti elemenata Milerove
matrice. Konkretno na ovaj naˇcin se ne mogu odrediti elementi poslednje kolone Milerove
matrice za koje je potrebno da upadna svetlost bude eliptiˇcki polarizovana, kao i elementi
poslednje vrste matrice za koje je potrebno koristiti eliptiˇcki analizator.
Redukovana polarimetrijska matrica koja sluˇzi za odre¯ divanje elemenata Milerove ma-
trice dobija se nizom od 16 nezavisnih merenja. Pri merenju su uzeti u obzir neki defekti
polarizacionih elemenata kao ˇsto su neidelna diatenuacija i postojanje neˇzeljenih polari-
zacionih komponenti zraka kao posledica prvog nedostatka. Elementi su okarakterisani
maksimalnom T
max
i minimalnom T
min
vrednoˇs´cu transmitanse. Na osnovu svega toga
dobijeni su koeficijenti redukovane polarimetrijske matrice:
a =
1
16 (T
max
+ T
min
)
2
; b =
1
8 (T
2
max
− T
2
min
)
; c =
1
4 (T
max
− T
min
)
2
(44)
Fluksevi izlaznog snopa koji pada na detektor mereni su za 16 razliˇcitih poloˇzaja polari-
zator/analizator. Ti poloˇzaji su odre¯ deni podeˇsavanjem odgovaraju´cih uglova elemenata
• Polarizator:
θ
1
= (0

, 0

, 0

, 0

, 45

, 45

, 45

, 45

, 90

, 90

, 90

, 90

, 135

, 135

, 135

, 135

) (45)
6 POLARIMETRI 22
• Analizator:
θ
2
= (0

, 45

, 90

, 135

, 0

, 45

, 90

, 135

, 0

, 45

, 90

, 135

, 0

, 45

, 90

, 135

) (46)
Na ovaj naˇcin je izmereno 16 flukseva (iradijansi) pri svakom razliˇcitom merenju i oni su
smeˇsteni u vektor P:
P =

P
0
P
1
· · · P
15

T
(47)
Redukovana polarimetrijska matrica W
−1
P
ima dimenzije 9 × 16 i ima slede´ci oblik:
W
−1
P
=

a a a a a a a a a a a a a a a a
b b b b 0 0 0 0 −b −b −b −b 0 0 0 0
0 0 0 0 b b b b 0 0 0 0 −b −b −b −b
b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b 0
c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c 0 0 0 0 0
0 0 0 0 c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c 0
0 b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b 0 b 0 −b
0 c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c 0 0 0 0
0 0 0 0 0 c 0 −c 0 0 0 0 0 −c 0 c
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
(48)
Izalazni Milerov vektor koji sadrˇzi 9 elemenata Milerove matrice ima oblik:

M =

m
00
m
01
m
02
m
10
m
11
m
12
m
20
m
21
m
22

T
(49)
i dobija se ve´c poznatim obrascem:

M = W
−1
P
P (50)
Prilikom merenja koriˇs´ceni su izvor nepolarizovane svetlosti kao i polarizaciono neosetljiv
detektor.
6.3 Karakteristike polarizacionih elemenata
6.3.1 Bitne osobine polarizacionih elementa
Za razliku od karakteristika idealnih elemenata koji su uglavnom ˇceˇs´ce spominjani u
prethodnim razmatranjima, opisivanje karakteristika realnih elemenata je znatno sloˇze-
nije. Polararizacioni elementi me¯ du kojima su: polarizatori, retarderi, depolarizatori i
ostali, karakteriˇsu se sa tri najvaˇznije osobine. Te osobine su redom koeficijent diatenua-
cije, retardardansa i koeficijent depolarizacije.
Koeficijent diatenuacije D definiˇse se u odnosu na maksimalnu T
max
i minimalnu T
min
transmitansu slede´com formulom:
D =
T
max
− T
min
T
max
+ T
min
(51)
U sluˇcaju kada je D = 1 reˇc je o idealnom polarizatoru (T
min
= 0), a kada je D = 0
tada je reˇc o polarizatoru koji ima istu transmitansu bez obzira na prirodu polarizovane
svetlosti.
Kvalitet nekog polarizatora se neretko izraˇzava i kao odnos maksimalnog i minimalnog
koeficijenta transmisije na slede´ci naˇcin:
E =
T
max
T
min
=
1 + D
1 − D
(52)
6 POLARIMETRI 23
Slede´ci koficijent karakteristiˇcan za polarizacione elemente je retardansa. Ona predstavlja
faznu razliku koja se uoˇcava pri prolasku polarizovane svetlosti kroz element a koja se ob-
jaˇsnjava razliˇcitim uslovima za prostiranje pojedinih polarizacionih komponenti svetlosti.
U sluˇcaju birefrigentnog retardera indeksa prelamanja n
1
i n
2
, debljine t retardansa
je izraz oblika:
δ =

λ
(n
1
− n
2
) t (53)
Retardansa se meri u radijanima.
Joˇs jedan parametar je znaˇcajan za polarizacione elemente a to je koeficijent depola-
rizacije e. On predstavlja ukupan udeo nepolarizovane svetlosti u transmitovanom zraku
za sluˇcaj kada je upadni zrak potpuno polarizovan. Depolarizacija se veoma ˇcesto javlja
u multimodnim optiˇckim vlaknima zbog razliˇcitih uzroka me¯ du kojima je i rasejanje.
6.3.2 Odre¯ divanje parametara polarizacije koriˇs´cenjem Milerove matrice
Odre¯ divanjem elemenata Milerove matrice jednim od prethodno navedenih metoda
mogu se izraˇcunati mnogi bitni parametri vezani za polarizaciju, ˇsto ´ce biti navedeno
dalje u poglavlju.
Transmitansa T za zadatu Milerovu matricu M i Stoksov vektor ulaznog stanja pola-
rizacije S definisana je kao odnos izlaznog fluksa s

0
i upadnog fluksa s
0
slede´cim izrazom:
T (MS) =
s

0
s
0
=
m
00
s
0
+ m
01
s
1
+ m
02
s
2
+ m
03
s
3
s
0
(54)
Slede´cim izrazima su date maksimalna i minimalna vrednost transmitanse dobijene kori-
ˇs´cenjem prethodnog izraza,
T
max
= m
00
+

m
2
01
+ m
2
02
+ m
2
03
; T
min
= m
00

m
2
01
+ m
2
02
+ m
2
03
(55)
Stoksovi vektori koji odgovaraju maksimalnoj i minimalnoj vrednosti transmitanse su
uvek ortogonalni (skalarni proizvod im je 0) i dati su u obliku slede´cih vektora:
S
max
=

m
2
01
+ m
2
02
+ m
2
03
m
01
m
02
m
03
¸
¸
¸
¸
¸
¸
; S
min
=

m
2
01
+ m
2
02
+ m
2
03
−m
01
−m
02
−m
03
¸
¸
¸
¸
¸
¸
(56)
Joˇs jedan znaˇcajan parametar za polarizaciju je diatenuacija koja je povezana sa atenua-
cijom dva ortogonalna stanja. Diatenuacija se meri kao varijacija transmitanse upadnog
zraka,
D(M) =
T
max
− T
min
T
max
+ T
min
=

m
2
01
+ m
2
02
+ m
2
03
m
00
(57)
Kada je D = 1 radi se o idealnom elementu. Takav element propuˇsta jednu od dve
ortogonalne komponente upadnog zraka (druga biva u potpunosti zaustavljena). Za sluˇcaj
D = 0 transmitansa je podjednaka za obe normalne komponente upadnog zraka.
Kada je upadni zrak linearno polarizovan definiˇse se novi parametar koji se naziva
linearna diatenuacija ili linearna polarizaciona osetljivost,
LD(M) =
T
max
− T
min
T
max
+ T
min
=

m
2
01
+ m
2
02
m
00
(58)
6 POLARIMETRI 24
Neretko se izraz za diatenuaciju u oblastima optiˇckih komunikacija izraˇzava u logaritam-
skom obliku slede´com formulom:
PDL(M) = 10 log
10
T
max
T
min
(59)
Na samom kraju definiˇsimo joˇs jednu veliˇcinu koja je definisana za potpuno nepolarizo-
vanu upadnu svetlost. Ova veliˇcina predstavlja stepen polarizacije transmitovanog zraka
za sluˇcaj potpuno nepolarizovanog upadnog zraka,
P(M) =

m
2
10
+ m
2
20
+ m
2
30
m
00
(60)
Stoksov vektor transmitovanog zraka pri gore navedenim uslovima predstavlja prvu ko-
lonu Milerove matrice i formiran je kao slede´ci vektor:
S
P
=

m
00
m
10
m
20
m
30

T
(61)
7 RETARDANSA I NJENO MERENJE 25
7 Retardansa i njeno merenje
7.1 Osnovni pojmovi
Ve´cina optiˇckih materijala pokazuju izvestan stepen asimetrije kada je indeks prela-
manja u pitanju. Kod polarizacije to znaˇci da ´ce se njeni modovi prostirati razliˇcitim
brzinama kroz materijal. Ovakva pojava se naziva dvojnim prelamanjem. Stanja na koja
se ”razlaˇze”incidentna svetlost odre¯ dena su internom strukturom materijala. Za pojedine
strukture kakav je kvarcni kristal ova stanja se odrˇzavaju tokom prostiranja kroz napravu
i predstavljaju sopstvene modove. Dvojno prelamanje moˇze biti linearno (kvarc) ili kru-
ˇzno. Ve´cina razmatranja su bazirana na linearnom sluˇcaju.
Retardansa je mera diferencijalnog faznog pomeraja svetlosti u sopstvenim modovima
koja na taj naˇcin upu´cuje na brze i spore talase. Primer je retarderska ploˇcica, ure¯ daj
napravljen da obezbedi predvi¯ denu koliˇcinu faznog pomeraja. Polarizovana svetlost koja
pada na tipiˇcan retarder razlaˇze se na linearne brze i spore talase. Izlazna polarizacija je
razliˇcita od ulazne, ˇsto zavisi od veze ulazne polarizacije i odgovaraju´cih sopstvenih mo-
dova ploˇcice. Retardansa se tipiˇcno izraˇzava u stepenima faznog pomeraja na odre¯ denoj
talasnoj duˇzini.
7.1.1 Polarizacioni kontroleri
Polarizacioni kontroleri imaju ˇsiroku primenu u fiberoptiˇckim laboratorijama, a retar-
deri su jedan od njegovih bitnih elemenata.
obrtni
polarizator
ulazno i izlazno
sočivo
obrtni
retarder l/4
obrtni
retarder l/2
optičko
vlakno
optičko
vlakno
Slika 7.1. Kontroler polarizacije na bazi polarizatora i talasne ploˇcice
Kada je linearni ulazni polarizator poravnat bilo sa sporom bilo sa brzom osom λ/4−ske
ploˇcice, signal na izlazu ´ce biti neizmenjen. Me¯ dutim, kada je linearno polarizovana ula-
zna svetlost orjentisana izme¯ du ove dve ose, bi´ce razbijena na brzi i spori polarizacioni
mod. Dva talasa ´ce biti fazno pomereni za 90

i formira´ce kruˇzno polarizovani talas na iz-
lazu. Za sve druge ulazne orjentacije, λ/4−ska ploˇcica transformiˇse polarizaciju na ulazu
u eliptiˇcnu na izlazu. λ/2− ska ploˇcica sluˇzi kao dodatna kontrola polarizacije. Koordi-
nisanim rotacijama ovih ploˇcica se moˇze generisati proizvoljno polarizaciono stanje. Iako
su retarderi tipiˇcno implementirani u formi diskretnih optiˇckih elemenata tzv. talasnih
ploˇcica, mogu biti realizovani i pomo´cu kratkih umetaka od fibera ˇciji materijal pokazuje
osobine dvojnog prelamanja, kao i od kalemova od monomodnih vlakana.
7 RETARDANSA I NJENO MERENJE 26
pokretne l/4-ske fiber petlje
Slika 7.2. Podeˇsavanje polarizacije fiber petljama
Savijanje proizvodi asimetriˇcno pojaˇcanje(naprezanje) polja ˇsto dovodi do pojave razlike
u indeksu prelamanja izme¯ du napregnute i nenapregnute ose. Sama retardansa raste
sa brojem namotaja. Rotacija kalemova menja naˇcin na koji se ulazno elektriˇcno polje
dekomponuje na brzu i sporu osu kalema utiˇcu´ci tako na transformaciju polarizacije. Na
taj naˇcin se mogu konstruisati ekvivalenti λ/4-ske i λ/2-ske ploˇcice i njihovih kombinacija.
7.2 Merenje retardanse
Dve metode koje ´ce ovde biti opisane ne karakteriˇse baˇs najbolja pouzdanost, ali
poˇsto pruˇzaju odliˇcan uvid u tehniku merenja i koncept dvojnog prelamanja uopˇste, spa-
daju me¯ du najpogodnije. U obe se koristi polarimetar ili analizator polarizacije. Metoda
zasnovana na merenju Dˇzonsove matrice je naroˇcito korisna jer je brza i laka za automa-
tizaciju.
obrtni
polarizator
optičko
vlakno
optičko
vlakno
izvor
retarder
brza osa
spora osa
ulazna sočiva
izlazna sočiva
ka polarizacionom
analizatoru
Slika 7.3. Postavka eksperimenta za merenje retardanse na bazi Poankareove sfere i
Dˇzonsove matrice
ˇ
Seme koriˇs´cenih aparatura su prikazane na slici. Retarder koji je koriˇs´cen pri testiranju
je kvarcna ploˇcica.
7.2.1 Merenje retardanse pomo´cu Poankareove sfere
Ovom metodom se retardansa odre¯ duje na osnovu povrˇsine koja se opisuje na Po-
ankareovoj sferi kada se retarder koji se testira okre´ce u linearno polarizovanom snopu.
Referentni poloˇzaj nije neophodan, ali moˇze znatno pojednostaviti interpretaciju grafiˇc-
kih rezultata. Kada je referentni nivo aktiviran rotacija polarizatora do 0

horizontalne
polarizacije treba na ekranu da izazove pozicioniranje u taˇcku (1, 0, 0) na sferi. Isto tako
rotiranjem polarizatora za 180

bi na sferi trebalo da bude opisan ekvator itd. Obiˇcno
se tada instrument postavlja tako da predstavlja linearni polarizator. Nakon aktiviranja
i merenja iza polarizatora se postavlja retarder. On se okre´ce oko sopstvene optiˇcke ose
7 RETARDANSA I NJENO MERENJE 27
dok displej sa Poankareovom sferom ponovo ne pokaˇze (horizontalnu) linearno polarizo-
vanu svetlost. Tada je, u stvari, pobudna polarizacija spregnuta sa jednim od sopstvenih
modova tj. vektor elektriˇcnog polja je idealno poravnat sa jednom od osa kristala i ”vidi”
samo jedan indeks prelamanja (onaj koji korespondira toj osi), pa ne dolazi do trans-
formacije polarizacije. Odgovaraju´ce polarizaciono stanje se zabeleˇzi na sferi. Zatim se
retarder rotira +45

kako bi se ulazno stanje dekomponovalo podjednako na dva sop-
stvena moda. U ovom sluˇcaju dolazi do stvaranja najve´ceg polarizacionog pomeraja.
Odgovaraju´ce stanje se ponovo zabeleˇzi na sferi. Ugao izme¯ du vektora ˇciji su poˇceci u
centru sfere, a krajevi u oznaˇcenim taˇckama
A
B
q
Slika 7.4. Merenje retardanse θ za ploˇcicu koja je po osobinama sliˇcna λ/4−skoj.
Koriˇs´cen je polarimetar na bazi displeja koji ima mogu´cnost prikazivanja Poankareove
sfere.
predstavlja retardansu ploˇcice. Na slici je dat primer ploˇcice ”manje” od λ/4−ske (ugao
θ je manji od 90

). Ukoliko retarder proizvodi linearno dvojno prelamanje, merenje moˇze
biti izvedeno i bez referentnog poloˇzaja.
7.2.2 Merenje retardanse pomo´cu Dˇzonsove matrice
Aparatura je ista kao u prethodnom sluˇcaju, a tako¯ de se podrazumeva koriˇs´cenje
polarizacionog analizatora. Osim toga, nakon postavljanja u referentni poloˇzaj polarizator
se vra´ca na horizontalnu linearnu orijentaciju i iza njega se postavlja retarder. Retarder
se zatim rotira oko sopstvene optiˇcke ose sve dok svetlost koja napuˇsta retarder ne bude
linearno polarizovana. Tip polarizovane svetlosti koja napuˇsta retarder se meri za tri
orijentacije polarizatora:
0

− (LHP)
+45

− (LHP + 45

)
+90

− (LV P)
Dˇzonsova matrica se, kao ˇsto smo ranije videli, moˇze odrediti iz ova tri merenja. Za
λ/4−ploˇcicu sa ”brzom” osom u horizontalnom pravcu ona ima oblik
J(λ/4) =
¸
e
iπ/4
0
0 e
−iπ/4
¸
(62)
pa je retardansa δ = π/4 − (−π/4) = π/2.
8 PRESLU
ˇ
SAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 28
8 Presluˇsavanje u vlaknima sa stabilnom polarizaci-
jom
8.1 Osnovni pojmovi
Termin stabilna polarizacija (PM-polarization maintaining) se odnosi na klasu mo-
nomodnih vlakana sa jako izraˇzenim dvojnim prelamanjem. Ovakvo vlakno se tipiˇcno
koristi da vodi linearno polarizovanu svetlost od taˇcke do taˇcke, npr. izme¯ du laserske
diode i modulatora u ultrabrzim telekomunikacionim sistemima. Tako¯ de postoji primena
i u optiˇckim senzorima i komunikacijama. Samo dvojno prelamanje moˇze biti ostvareno
naprezanjem kada se jezgro stavi izme¯ du ili unutar staklenih elemenata razliˇcitog fiziˇckog
sastava. Drugi naˇcin je promena geometrije samog jezgra. U svim sluˇcajevima rezultat
je razlika u indeksu prelamanja izme¯ du ortogonalnih osa.
panda leptir mašna
ovalno jezgro
„eliptično“
naprezanje
Slika 8.1. Primeri vlakana sa stabilnom polarizacijom. Fiziˇcka asimetrija indukuje da
me¯dusobno ortogonalne ose imaju razliˇcite indekse prelamanja
Svetlost ubaˇcena u PM vlakno biva razloˇzena na dva ortogonalna, linearno polarizovana
moda. U ve´cini aplikacija linearno polarizovana svetlost je poravnata sa jednom od osa,
najˇceˇc´ce sporom.
Kada je jednom elektriˇcno polje svetlosti potpuno poravnato sa sporom ili brzom
osom, PM vlakno ´ce zadrˇzati ovu polarizaciju.
Zbog razlike u indeksu prelamanja izme¯ du brze i spore ose, elektriˇcno polje u ova dva
pravca je fazno pomereno jedno u odnosu na drugo i proporcionalno pre¯ denom rastojanju.
Zato, ako postoje komponente elektriˇcnog polja duˇz obe ose, polarizacija se menja tokom
propagacije i moˇze napustiti vlakno u nekom od proizvoljnih stanja.
optičko vlakn
o
brza osa
brza osa
spora osa
spora osa
idealno
sprezanje
vanosno
sprezanje
stabilna
polarizacija
nestabilna
polarizacija
Slika 8.2. PM vlakno zadrˇzava polarizaciju samo ako je ona pri sprezanju poravnata sa
brzom ili sporom osom
8 PRESLU
ˇ
SAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 29
Postoji nekoliko zahteva pri vo¯ denju linearno polarizovane svetlosti kroz PM vlakno.
Svetlost mora biti visoko linearno polarizovana pre sprezanja sa jezgrom, a dvojno pre-
lamanje u soˇcivima i optiˇckim konektorima minimizivano. Svetlost moˇze biti rasejana
izme¯ du osnovnih osa zbog nesavrˇsenosti i strukturnih neˇcisto´ca, kao i zbog spajanja viˇse
fibera, naroˇcito na razdvojnoj povrˇsini.
8.2 Merenje presluˇsavanja pomo´cu polarizatora
Aparatura za merenje presluˇsavanja ovom metodom prikazana je na slici. Da bi se
izbegli efekti interferencije koriˇs´cen je optiˇcki izvor ˇsirokog spektra.
širokopojasni
optički izvor
instrument za
merenje
optičke snage
obrtni
polarizator
obrtni
polarizator
ulazno i izlazno
sočivo
PM
optičko vlakno
Slika 8.3. Aparatura za merenje presluˇsavanja u PM optiˇckim vlaknima metodom
ukrˇstenih polarizatora
Vreme koherencije izvora bi moralo da bude dosta kra´ce od diferencijalnog vremena pro-
pagacije duˇz brze i spore ose test vlakna. Nepolarizovani izvor ima kao prednost sprezanje
sa ulazom test-fibera koje je nezavisno od rotacije ulaznog polarizatora. Izlaz test-fibera
se vodi na instrument za merenje snage preko izlaznog rotiraju´ceg polarizatora. Oba
polarizatora se prvo tako podeˇsavaju da minimizuju detektovani signal. Tada je ulazni
polarizator poravnat sa jednom, a izlazni sa drugom osnovnom osom. Izlazna snaga P
min
tada odgovara koliˇcini svetlosti koja se prostire u neˇzeljenom pravcu, duˇz ”pogreˇsne” ose
vlakna.
Zatim se izlazni polarizator okrene za 90

. Izmerena snaga P
max
sada odgovara koliˇcini
svetlosti koja se prostire u ˇzeljenom pravcu. Na osnovu ove dve veliˇcine se moˇze odrediti
nivo presluˇsavanja:
presluˇsavanje polarizacije = 10 log
10
P
min
P
max
(63)
Na rezultate merenja mogu bitno uticati nestabilnost izvora i varijacije usled sprezanja
signala sa polarizatorima. Zbog toga polarizatori moraju biti dovoljno jaki da slabljenje
pri uklanjanju vlakna bude najmanje 10dB ve´ce od presluˇsavanja koje se meri. Ta jaˇcina
se izraˇzava pomo´cu koeficijenta ER(extinction ratio):
(ER)
polarizacije
= 10 log
10
P
block axis
P
pass axis
(64)
gde brojilac i imenilac predstavljaju optiˇcku snagu svetlosti u pravcu blokiraju´ce i dozvo-
ljene ose. Na taj naˇcin, za merenje presluˇsavanja od −30dB neophodno je da polarizatori
budu jaˇcine najmanje −40dB.
8 PRESLU
ˇ
SAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 30
8.3 Merenje presluˇsavanja pomo´cu polarimetra
Kao ˇsto je ranije naznaˇceno, PM vlakna zadrˇzavaju linearnu polarizaciju samo ako
je elektriˇcno polje poravnato sa jednom od osnovnih osa. Ako polje ima komponente duˇz
obe ose, polarizacija se sa promenom rastojanja menja. Iz istih fiziˇckih razloga izlazna
polarizacija vlakna se menja i kada se menja talasna duˇzina izvora uskog opsega. Na
Poankareovoj sferi se ove promene polarizacije manifestuju opisivanjem kruˇznih lukova.
Presluˇsavanje polarizacije moˇze biti izraˇcunato na osnovu dijametara ovih kruˇznica.
Merenje presluˇsavanja polarizacije na bazi polarimetra je primer relativnog merenja.
Informacija o presluˇsavanju se dobija iz dijametra kruˇznice, a specifiˇcna pozicija kruˇznice
na sferi nije od znaˇcaja. PM vlakno koje se testira moˇze ˇcak biti povezano sa polarime-
trom preko drugih sekcija vlakana. Optiˇcki izvor mora biti visoko polarizovan tj. mora
prevazi´ci mereno presluˇsavanje najmanje 10dB.
ˇ
Staviˇse, spektar izvora mora biti do-
voljno uzan kako bi vreme koherencije izvora bilo znatno ve´ce od vremenske razlike koja
se javlja izme¯ du brze i spore ose prilikom propagacije kroz vlakno. Ovim se obezbe¯ duje
da svetlost koja se prostire duˇz ortogonalnih osa moˇze interferirati na izlazu.
Pomenuto diferencijalno vreme moˇze biti izraˇcunato na osnovu duˇzine izbijanja. Du-
ˇzina izbijanja od 2nm znaˇci da brzi i spori mod trpe fazni pomak od 360

na svakih
2nm duˇzine vlakna. Na 1550nm ovoj duˇzini odgovara kaˇsnjenje od 0.005ps, tako da bi
segment od 2m vlakna trebalo da ima diferencijalno grupno kaˇsnjenje od oko 5ps. Ako
pretpostavimo da je spektar Gausovog oblika, vreme koherencije izvora se moˇze odrediti
iz
t
C
=
λ
2
c · ∆λ
(65)
gde je λ centralna talasna duˇzina optiˇckog izvora, a ∆λ njegova spektralna ˇsirina. Pri-
mera radi, na 1550nm optiˇcki izvor sa 0.1nm spektralne ˇsirine ima vreme koherencije od
80ps ˇsto je dovoljno dugo za koriˇs´cenje u testiranju PM vlakna duˇzine 2m. Spektralna
ˇsirina nefiltriranih LED izvora je generalno suviˇse ˇsiroka za koriˇs´cenje u ovoj metodi.
U metodi je koriˇs´cena ˇcinjenica da naprezanje ili grejanje fibera sa stabilnom polari-
zacijom menja njegovu duˇzinu, a samim tim i faznu razliku izme¯ du brzog i sporog moda
vlakna. Promena faze, s druge strane, uvek opisuje krug na Poankareovoj sferi. Na osnovu
preˇcnika tog kruga moˇzemo izraˇcunati presluˇsavanje. Da bismo jasnije videli zaˇsto je to
taˇcno posmatra´cemo dva preseka Poankareove sfere.
A
r
1
(a)
A
r
1
(b)
B
r
q
Slika 8.4. Odre¯divanje polarizacionog presluˇsavanja pra´cenjem putanje podataka
(a) frontalni pogled na Poankareovu sferu, (b) popreˇcni presek Poankareove sfere
Taˇcke A i B odgovaraju ortogonalnim modovima (brzom i sporom) PM vlakna. Kruˇzna
putanja polupreˇcnika r je prikazana u popreˇcnom preseku (boˇcnom) kao linija duˇzine 2r.
Ugao izme¯ du AB ose i zraka do taˇcke na kruˇznoj putanji iznosi θ.
Kao ˇsto je diskutovano ranije, bilo koje polarizaciono stanje moˇze biti dekomponovano
8 PRESLU
ˇ
SAVANJE U VLAKNIMA SA STABILNOM POLARIZACIJOM 31
na ortogonalni par polarizacionih stanja. U ovom sluˇcaju projekcija rezultata na osnovna
polarizaciona stanja u stvari predstavlja deljenje duˇzi AB va segmente 1+cos θ i 1−cos θ.
Odnos snage u stanjima B i A je data sa
P
B
P
A
=
1 − cos θ
1 + cos θ
(66)
pa je presluˇsavanje polarizacije
presluˇsavanje polarizacije = 10 log
10

1 − cos θ
1 + cos θ

(67)
Da bismo presluˇsavanje izrazili preko radijusa putanje rezultata primetimo da je
sin θ = r , cos θ =

1 − r
2
(68)
ˇsto daje
presluˇsavanje polarizacije = 10 log
10

1 −

1 − r
2
1 +

1 − r
2

(69)
Najve´ca mogu´ca kruˇznica ima jediniˇcni radijus koji odgovara prostiranju svetlosti koja je
raspore¯ dena podjednako u svakom modu. U sluˇcaju kada je svetlost dobro konfinirana u
pravcu jedne od osnovnih osa, kruˇznica se skuplja konvergiraju´ci ka taˇcki na Poankareovoj
sferi koja predstavlja(izlazni) sopstveni mod vlakna.
Obe metode su pokazale zadovoljavaju´ce slaganje sa eksperimentalnim merenjima sve
do nivoa presluˇsavanja od oko 20dB. U slede´cim odeljcima ´cemo dati pregled nekih
interesantnih primera merenja presluˇsavanja na bazi polarimetra.
8.4 Merenje presluˇsavanja duˇz PM vlakna
U sluˇcaju veoma dugih PM vlakana presluˇsavanje polarizacije moˇze biti mereno u
taˇckama duˇz vlakna koriste´ci metodu na bazi polarimetra. Kada je PM vlakno koje se
testira savijeno ili ugrejano, kruˇznica na Poankareovoj sferi upu´cuje na presluˇsavanje u
regionu vlakna koji je savijen ili ugrejan. Deo vlakna u nastavku ili slede´ce vlakno utiˇce
na poziciju kruˇznice, ali ne utiˇce i na polupreˇcnik. Zato se i moˇze meriti presluˇsavanje
na nekom mestu duˇz vlakna, a ne samo na njegovom izlazu. Kada je sistem jednom
pobu¯ den i fiziˇcki zaˇsti´cen od pomeranja, presluˇsavanje u pojedinim taˇckama moˇze biti
odre¯ deno ako se taj deo zagreje. U svakom sluˇcaju potrebno je oko 0.5m vlakna zagrejati
ili paˇzljivo napregruti da bi se proizveo odgovaraju´ci luk i dobila vrednost presluˇsavanja.
8.5 Merenje presluˇsavanja na preseku PM vlakna
PM vlakna mogu biti spojena na razliˇcite naˇcine (stapanjem, spajanjem pomo´cu raz-
nih fluida, komercijalnim konektorima i sl.), ali u svim tim sluˇcajevima da bi se zadrˇzala
linearna polarizacija nakon prolaska kroz spoj neophodno je izuzetno kvalitetno porav-
nanje osa vlakana. Time se izbegava presluˇsavanje izme¯ du polarizacionih modova.
Merenje presluˇsavanja u samom preseku se najbolje moˇze odrediti kada se u jedan
segment ubaci linearno polarizovani talas, a u drugom, neposredno iza sastava, pomo´cu
grejanja odredi traˇzena veliˇcina.
9 ZAKLJU
ˇ
CAK 32
9 Zakljuˇcak
Na osnovu navedenih ˇcinjenica i primera u ovom radu, moˇzemo re´ci da su polarime-
trija i merenje polarizacije naˇsli veoma vaˇznu primenu u razliˇcitim oblastima savremene
nauke i tehnologije.
Primenom u elipsometriji i spektrometriji daju znaˇcajan doprinos u odre¯ divanju ka-
rakteristika raznorodnih materijala (kristali, teˇcni rastvori, tanki filmovi, . . . ) i lakˇsem
razumevanju optˇckih procesa koji se u njima odigravaju.
U medicini polarimetrija i merenje polarizacije imaju primenu u utvr¯ divanju i pobolj-
ˇsanju karakteristika ljudskog vida (oko se posmatra kao sloˇzen optiˇcki sistem). Farmacija
tako¯ de koristi ”usluge” pomenutih metoda za odre¯ divanje sastava (merenje spektra) po-
jedinih farmaceutskih supstanci.
Senzori i merni sistemi su oblast gde merenje polarizacije igra vaˇznu ulogu u mere-
nju uticaja na polarizaciju svetlosti, razliˇcitih efekata kao ˇsto su: piezooptiˇcki, optiˇcko-
akustiˇcni, elektrooptiˇcki, magnetnooptiˇcki, itd. Fiziˇcke veliˇcine koje se mogu meriti na
ovaj naˇcin su: naprezanje, sila , pritisak (piezooptiˇcki efekat); jaˇcina elektriˇcnog polja
(elektrooptiˇcki efekat ); jaˇcina magnetske indukcije, jaˇcina struje (magnetnooptiˇcki efekat)
i joˇs mnoge druge.
Kao ˇsto je navedeno u osmom poglavlju polarimetrija i merenje polarizacije imaju
primenu u sloˇzenim optiˇckim sistemima (sistemi optiˇckih vlakana). Optiˇcke telekomuni-
kacije u znaˇcajnoj meri koriste novootkrivena saznanja iz oblasti merenja polarizacije i
uspeˇsno ih implementiraju u najsavremenije sisteme za prenos informacija optiˇckim pu-
tem. Uzimaju´ci u obzir da je optiˇcki prenos informacija relativno mlada tehnologija u
savremenoj oblasti telekomunikacija, moˇze se slobodno zakljuˇciti da ´ce polarimetrija i
merenje polarizacije i u narednim godinama, pa i decenijama, davati vaˇzan doprinos u
razvoju budu´cih informacionih sistema baziranih na prenosu podataka pomo´cu mnogo-
brojnih svetlosnih efekata.
Konaˇcno, posle svih navedenih oblasti primene mnogo puta pomenutog metoda, po-
larimetrije i merenja polarizacije, opravdano se name´ce zakljuˇcak da ´ce raznostarnost
primene pomenutih metoda imati veoma znaˇcajan uticaj u obimu i duˇzini primene gore
pomenutih postupaka.
LITERATURA 33
Literatura
[1] Russel A. Chipman, Polarimetry, Handbook of optics (Michael Bass), 3rd edition,
McGraw-Hill, 2010
[2] Russel A. Chipman, Mueller matrices, Handbook of optics (Michael Bass), 3rd
edition, McGraw-Hill, 2010
[3] Rasheed M.A. Azzam , Ellipsometry , Handbook of optics (Michael Bass), 3rd
edition, McGraw-Hill, 2010
[4] Jean M. Bennett , Polarization , Handbook of optics (Michael Bass), 3rd edition,
McGraw-Hill, 2010
[5] Jean M. Bennett , Polarizers , Handbook of optics (Michael Bass), 3rd edition,
McGraw-Hill, 2010
[6] David Pye, Polarized light in science and nature, Queen Mary, University of
London, 2001

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->