P. 1
Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

|Views: 994|Likes:
Published by mirsim

More info:

Published by: mirsim on Nov 03, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/07/2012

pdf

text

original

Kako započeti sopstveni posao u Srbiji

sa pravno-poreskog stanovišta (2008) Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista

Postupak registracije preduzetnika (radnje)
Osnivač radnje Osnivač radnje može biti domaće ili strano fizičko lice. Jedan osnivač može registrovati samo jednu radnju, a delatnost radnje može se odvijati na više lokacija (preko više prodajnih i/ili proizvodnih objekata). Izbor imena radnje Ime radnje nije obavezno. Često je težak deo procesa osnivanja. Ime čini deo identiteta celokupnog posla. U srpskoj poslovnoj praksi je gotovo pravilo da ličnom imenu osnivača (vlasnika) dodaju ime firme. Uključuje obavezno i proveru da li je ime zauzeto na sajtu APR-a. Prilikom provere zauzetosti imena, teritorija za proveru je opština. Sastavni deo imena radnje je lično ime osnivača i deo koji bliže opisuje delatnost poslovanja (trgovinska radnja, agencija za nekretnine, kozmetički salon i slično). Određivanje sedišta radnje Veoma bitno. U postupku registracije se ne proverava da li će prijavljeno sedište biti i stvarno sedište radnje. Međutim prilikom podnošenja zahteva za PIB Poreska uprava vrši terensku kontrolu postojanja stvarnog sedišta. Tom prilikom se proverava osnov korišćenja navedenog prostora za sedište radnje (ugovor o zakupu, vlasnički list, ugovor o kupovini tog prostora - stana). Ukoliko je adresa sedišta radnje ista kao adresa osnivača iz lične karte, najčešće se ne vrši se provera sedišta radnje. U zavisnosti od opštine sedišta radnje pripašćete i Poreskoj upravi za tu opštinu. Iako su zakoni na svim opštinama isti, postoji verovanje (barem u Beogradu) da su na nekim opštinama službe poreske uprave "teže". Inače poreski inspektori zaduženi za preduzetnike nisu istovremeno zaduženi i za DOO, već je to poslebno odeljenje pri Poreskoj upravi. U zavisnosti od lokacije razlikuje se i visina komunalne takse (firmarine) u skladu sa Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. Radnje imaju popust do 80% na firmarinu u Beogradu. Odgovornost osnivača Osnivač radnje neograničeno odgovara za obaveze koje nastanu poslovanjem radnje. Ortaci radnje neograničeno, naglašavam i solidarno, odgovaraju za obaveze koje nastanu poslovanjem. To znači da u slučaju kada treba da se plate obaveze, ako jedan osnivač nema odakle da plati svoj deo, drugi osnivač(i) po zakonu mora(ju) da plati i svoje i tuđe. Određivanje pretežne delatnosti radnje Prilikom osnivanja mora se odrediti pretežna delatnost kojom će se radnja baviti. Pretežna delatnost se određuje prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja. Inače radnje može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti osim delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u određenoj pravnoj formi privrednog društva (banke, osiguravajuće kuće itd) Prilikom registracije radnje, ukoliko je pretežna delatnost ona za koju je potrebna prethodna saglasnost nadležnog organa (zdravstvene delatnosti, veterinarske ordinacije i apoteke, poljoprivredne apoteke, taksi prevoz, promet oružja, obavljanje delatnosti od opšteg interesa, poslovi zastupanja u osiguranju, poslovi stečajnog upravnika) mora se imati ta saglasnost. Za obavljanje delatnosti za koje je potrebna naknadna saglasnost (recimo prodaja cigareta itd) ta saglasnost se dobija nakon registracije radnje. Sastavni deo naziva radnje je bliži opis delatnosti. Ukoliko naziv radnje nije u saglasnosti sa pretežnom delatnošću ili nije dovoljno jasan, APR može odbiti da registruje takvu radnju. Na primer naziv »Agencija za usluge Petar Petrović« bio bi najverovatnije odbijen za registraciju jer nije navedeno koje usluge će biti pretežna delatnost radnje, i taj opis treba da odgovara šifri pretežne delatnosti radnje. Osnovni kapital Radnja nema minimalni osnovni kapital Akt o osnivanju radnje Ne postoji akt o osnivanju radnje. Podnosi se samo registraciona prijava osnivanja radnje.

Overa OP obrasca (overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje) OP obrazac (obrazac overe potpisa lica ovlašćenih za zastupanje) sadrži potpise lica koji su prema osnivačkom aktu ovlašćeni za zastupanje (najčešće samo osnivač). Rok za ovo je 30 dana od dana donošenja zaključka. Isticanje firme Firma se može istaći na sandučetu ili ulaznim vratima stana koji se koristi kao sedište radnje. Izrada pečata Nakon dobijanja rešenja potrebno je izraditi pečat radnje. Popunjavanje i potpisivanje Registracione prijave osnivanja Registracionu prijavu osnivanje radnje (preduzetnika) treba popuniti i potpisati. Kao datum i vreme podnošenja prijave elektronskim putem uzima se datum i vreme prijema dokumentacije. Dobijanje PIB-a Prvo zašta će Vam pečat biti potreban je dobijanje PIB-a. Ako dokumentacija nije stigla na vreme smatraće se da registraciona prijava nije ni podneta.kupci i dobavljači) i eto prilike za marketing. a dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu dostavlja u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije.00 dinara. Za neke je ovo formalnost. neposredno ili poštom. Uplata taksi za Agenciju za privredne registre Potrebno je uplatiti jednu taksu . Prijavu potpisuje osnivač ili lice kome je osnivač dao punomoćje.taksa Agenciji za privredne registre . . Potrebno je overiti OP obrazac u opštini. Važno je i navesti način na koji se želi preuzeti rešenje o registraciji.lično preuzimanje u APR (može da preuzme samo osnivač ili punomoćnik) . Pečatom ćete rukovati svakog dana poslovanja. Vaš pečat će videti svi Vaši partneri (komitenti . Ukoliko nije u redu APR donosi zaključak da se isprave greške ili dopuni dokumentacija. u roku od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem. Moguće opcije su: . Ovo znači da ako pošta kasni to nije krivica APR već krivica podnosioca prijave. Uz registracionu prijavu osnivanja radnje prilaže se: 1) dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice). rešenje o registraciji osnivanja radnje se dobija u roku od 5 dana od dana podnošenja registracione prijave. Moguće je registracionu prijavu podneti i elektronskim putem. Ukoliko nije istaknuta firma može se tražiti od Uprave za finansije grada Beograda da ukine rešenje o plaćanju firmarine. Podnošenje registracione prijave osnivanja radnje (preduzetnika) Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku.540. Registrcionu prijavu sa sajta APR možete preuzeti i ovde. Provera statusa se može videti na sajtu APR. i samo sa njim ćete moći da plaćate i podižete novac. Registraciona prijava se podnosi elektronskim putem tako što njen podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije. Podnosilac registracione prijave je dužan da. dostavi Agenciji original dokumentacije. Uprava za finansije grada Beograda po automatizmu izdaje rešenje o plaćaju firmarine za radnju.Uplata osnivačkog uloga na privremeni račun Nema minimalnog osnivačkog uloga Overa akta o osnivanju Nema akta o osnivanju. Pečat koji uradite stajaće i na kartonu deponovanih potpisa u banci. jer je to jedan od papira koji traži banka za otvaranje poslovnog računa. Dokumenta koja se prilažu uz ovaj zahtev su kopija rešenja o osnivanju radnje iz Agencije za privredne registre i fotokopije lične karte svih osnivača. dok drugi vole da im pečat izgleda lepo.preporučeno poštom na adresu podnosioca prijave Dobijanje rešenja o osnivanju Ukoliko je sve u redu.

. Ako nije u pitanju paušalno oporezivanje. Podnošenje dokumentacije Poreskoj upravi U Poreskoj upravi dobićete poreskog inspektora/ku prema početnom slovu prezimena osnivača. jer hteli ne hteli biće više slučajeva kada ćemo ići do ekspoziture banke gde smo otvorili račun).oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. kod nekih banaka je besplatno. paušalno oporezivanje . vlasnički list.izjavu o maloprodajnim.lokacija (udaljenost od obavljanja posla.osnov korišćenja prostora kao sedišta firme (overen ugovor o zakupu.izjavu o osnovnim sredstvima Podošenje prijave za akontaciju poreza na prihod od samostalne delatnosti. goriva i sličnih nabavki koje se mogu pravdati kao trošak firme) Prijava na obavezno socijalno osiguranje osnivača Prema zakonskim propisima osnivač radnje je obavezno socijalno osiguran. velikoprodajnim objektima i magacinima .PIB-a . dok drugi omogućavaju i lokalni rad).izjavu o zaposlenim radnicma . a složi se poreska uprava. debitne platne kartice su vezane direktno za račun u banci i pogodne su za plaćanje reprezentacije.platne kartice (postoje debitne i kreditne platne kartice i za firme. tada je osnivač plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO . Ukoliko se procedura iz nekih razloga ne završi u sedištu radnje ostatak se završi u kancelariji poreskog inspektora. Po pravilu inspektor/ka se prethodno najavi telefonom.izjavu o poslovnom prostoru .elektronsko bankarstvo (kod gotovo svih banka jefitnije je plaćati putem elektronskog banarstva. banke po pravilu daju prednost pri oceni kreditne sposobnosti stalnim mušterijama. već postoje i kod njih rotacije svakih nekoliko godina. .karton deponovanih potpisa iz banke . .ugovor sa bankom o tekućem računu . ukoliko se radnja osniva kao osnovno zanimanje.rešenje iz APR . Ukoliko je sedište radnje isto kao adresa osnivača iz lične karte po najčešće se ne vrši terenska provera sedišta radnje.ugovor sa firmom kojoj je povereno vođenje poslovnih knjiga (ako nije paušalno oporezivanje) . jer se tom prilikom pravi zapisnik koji se potpisuje i pečatira. a negde se plaća godišnja članarina. ali je pomoć računovođe uvek dobrodošla. Tom prilikom potrebno je dati na uvid sledeću dokumentaciju: . praktično nije obavezno imati računovođu. Računovodstvo Ukoliko je radnja paušalno oporezovana. pa stoga nije loše graditi dobru reputaciju kod banke kod koje nameravamo da uzmemo kredit). Ako osnivač radnje radi u nekoj firmi. platne kartice) Nakon dobijanja PIB-a otvara se račun u banci.rešenje o registraciji .8%) ako je radnju osnovao kao osnovno zanimanje. postoji više sistema za e-banking .22%). Radi kompletiranja dosijea pri poreskoj upravi potrebno je svom poreskom inspektoru dostaviti sledeću dokumentaciju (fotokopije): .prijava na socijalno osiguranje za osnivača . Stvari koje treba imati na umu prilikom izbora banke su: . a složi se poreska uprava. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . onda je potrebno imati računovođu. I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . Otvaranje računa u banci (elektronsko bankarstvo.paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili . Osnivač radnje plaća doprinose (35. saglasnost roditelja kao vlasnika stana. već samo kancelarijska provera. Taj inspektor nije za vjeki vjekova. Prijava na osiguranje vrši sama Agencija za privredne registre.neki su pogodni samo za one koji imaju stalnu vezu sa internetom.krediti (često je lakše uzeti kredit kao firma nego kao pojedinac. Terenska kontrola znači da će inspektor/ka poreske uprave doći na adresu navedenu kao sedište radnje po prijavi za PIB. Prvo treba izabrati banku koja najviše odgovara potrebama.Terenska kontrola sedišta radnje od strane Poreske uprave Danom podnošenja prijave za dobijanje PIB-a.paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili . .oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa.tarifnik (visina provizija za plaćanje). ugovor o kupovini stana i slično) Potrebno je imati pečat sa sobom. terenska kontrola Poreske uprave dobija nalog da proveri podatke navedene u prijavi za dobijanje PIB-a.

ili ako postoji pretplata ona bi ostala za naredne periode (ili u nekim slučajevima se može tražiti povraćaj poreza). a proceni da će ostvariti promet manji od 2 milion dinara ne može da se evidentira za PDV i ne treba ništa da radi po tom pitanju. Ove odluke postoje za svaki grad i opštinu posebno. Prijava komunalne takse (firmarina) i prijava za korišćenje građevinskog zemljišta Kako je navedeno ranije. Ovom prilikom se plaća taksa u iznosu od 300. Ili koristite druge mehanizme (koje i inače koristite u životu) za pridobijanje poverenja kod drugih ljudi. Tako je i Skupština grada Beograda donela Odluku o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju Grada Beograda. a u prilogu se dostavljaju fotokopije PIB-a i ugovora sa bankom o otvaranju računa. Sama lokalna samouprava određuje visinu ove takse. ako hoće. Možete voditi sa sobom nekog ko razume biznis plan da govori u vaše ime.000 dinara. da tu svoju veru prenosite na ljude u svom okruženju i da budete uporni. Ako se osnivač radnje ne izjasni za paušalno oporezivanje. u mesecu za prethodni mesec. Na sajtu www. Akontacija se plaća mesečno.finansijebgd. već biznis planom želite da zadobijete poverenje onih koji mogu imati uticaja na Vaš posao. Početak Sada ste spremni da hrabro krenete u posao.000.00 dinara. Takođe možemo dobiti bespovratne ili uslovljene donacije. U tom slučaju nije potrebno proceniti rashode. Dobro je imati biznis plan. komunalna taksa je prihod grada ili opštine. a procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet iznad 4. a eventualno je može proveriti poreski inspektor. Procena treba da je istinita. . Prilikom podnošenja ove prijave osnivač može da se podnese zahtev za paušalno oporezivanje. Na kraju godine bi se utvrdila stvarna razlika između prihoda i rashoda (to se zove oporezivi prihod od samostalne delatnosti) i stvarna obaveza za doprinose i porez. Sredstva možemo pozajmljivati od različitih lica (roditelja. Kada se firma registruje za PDV u tom statusu mora ostati najmanje 2 godine. Sredstva za započinjanje posla Da bi započeli bilo kakav posao potrebna su vam početna sredstva (dakle sredstva za investiranje). a u zavisnosti od tog kojoj zoni pripada lokacija sedišta radnje utvrđuje se visina komunalne takse (firmarine). Obavezu evidentiranja za PDV imaju firme koje započinju delatnost. Na istom sajtu možete preuzeti i Odluku o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta za Beograd. Firme koje započinju delatnost. a za visinu firmarine po zonama možete pogledati pod posebnim podnaslovom u okviru poglavlja Porezi i poreska uprava. Najbitnije je da imate vere u sebe. Po pravilu treba proceniti veće prihode od rashoda. ove podatke je potrebno prijaviti APR-u. Prijava PIB-a i računa u banci Agenciji za privredne registre Nakon dobijanja PIB-a i otvaranja računa u banci. Svuda možete pročitati da pre započinjanja posla morate imati biznis plan. Takođe je potrebno izvršiti i prijavu za plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta po odluci lokalnih vlasti.org možete preuzeti Odluku. Ta sredstva mogu biti sopstvena i pozajmljena.8%) i poreza na prihod od samostalne delatnosti (10%) na godišnjem nivou. (ne)prijatelja. banaka. već samo prihode radnje u periodu do kraja godine. moja je preporuka da to ne činite na taj način.Pored gore navedenog inspektoru je potrebno dostaviti i prijavu za akontaciono utvrđivanje poreza na prihod od samostalne delatnosti (PPDG-1). Nakon toga može podneti zahtev za brisanje iz evidencije ukoliko je to po zakonu moguće. s tim što ona ne može biti viša od zakonom propisanog iznosa. da se evidentiraju za PDV. do 15. Firma koja započinje delatnost. To se radi podnošenjem registracione prijave za promenu podataka. Evidentiranje za PDV Evidentiranje za PDV nije obavezno. državnih fondova i drugih). Ta razlika predstavlja osnovicu za plaćanje akontacije doprinosa (35. a koje procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet između 2 i 4 miliona dinara mogu. O samim prednostima i manama evidentiranja za PDV pogledajte u poglavlju posvećenom porezu na dodatu vrednost. Najnižu mesečnu osnovicu za paušalno oporezivanje za doprinose čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. mora proceniti prihode i rashode za prvu poslovnu godinu (od dana osnivanja do kraja godine). Ako ga ne razumete. Tom odlukom ceo Beograd je razvrstan u zone. ako ga razumete. Tada bi se uplatila samo razlika doprinosa i poreza.

Na kraju da napomenemo da i sopstvena sredstva imaju svoju cenu. depozit. Banke nude različite kredite. to je trošak propuštenih mogućnosti. Nisam rekao ništa novo. mi smo praktično isključili sve ostale moguće izbore.000 dinara za opremanje radnog mesta i stvaranja uslova za rad. Naime. Sopstvena sredstva zaista jesu veoma pogodna za finasiranje. Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje vrši se na osnovu ugovora koji zaključuju nezaposleni i Nacionalna služba za zapošljavanje. koja su po prirodi ograničena. Teorija ipak smatra da se zakon poštuje i sprovodi. Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva su u teoriji najjeftiniji izvor finansiranja poslovanja. Kod nas. neku odluku. Sa druge strane poželjno je konstantno učiti o finansijama i tokovima novca. Nisu besplatna.Ipak treba učiti osnovne elemente poslovanja. U tom neznanju često se potroši glavnica ulaganja (bilo da ona dolazi iz sopstvenih ili pozajmljnih sredstava). Banke Opet banke. Ova definicja podrazumeva da uvek imamo neki izbor. da se nauživamo u krstarenju Mediteranom. Donošenjem jedne odluke. damo pod interes nekom ko se bavi poslom. se može isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje. neko nasleđe. valutnu klauzulu. svoje mesto na tom tržištu i sve to prikazati kroz brojke. da kupimo nova kola ili drugi stan. kako da upotrebimo sredstva. troškove hipoteke koji se plaćaju državnoj upravi itd). ukoliko ispunjava uslove propisane opštim aktom Nacionalne službe za zapošljavanje. a bogami ni glavnicu. Čisto teorijsko posmatrano. Jednokratna isplata novčane naknade za samozapošljavanje Nezaposlenom korisniku novčane naknade. ili direktno na sajtu Narodne banke Srbije. za izvođenje građevinskih radova i sl. poljoprivredno gazdinstvo ili drugi oblik preduzetništva i za bavljenje poljoprivredom kao individualni poljoprivredni proizvođač koji je osiguran po osnovu katastarskog prihoda. Ne možeš pobeći od njih. . ne znaju koliki su im troškovi. dobitak na lutriji i slično. Ono što ljudi često greše je to što ne umeju da izračunaju koliko su zaradili. rokove. koji se pojavljuju i u svakom biznis planu. Tako i ulaganjem sopstvenih sredstava u lični posao. jednim izborom. radnju. ako postoji mogućnost da sa tuđim parama zaradite više nego što vas koštaju te pare. državne komercijalne zapise ili obveznice. to treba i da uradite. Pre svega treba dobro razumeti tržište (marketing). To što bismo mogli da dobijemo za te iste pare. Sredstva se ne mogu odobriti za nabavku robe široke potrošnje radi dalje prodaje. uložimo u akcije na berzi. Pre uzimanja kredita treba pravilno razumeti sve elemente kredita (kamatu. Treba pozajmljivati novac. ali ih po pravilu nema dovoljno. jer smo izabrali da ih uložimo u svoj posao. finansiranje isključivo sopstvenim sredstvima nije ekonomski optimalno. Sopstvena sredstva su naša ušteđevina (ili naših roditelja). ako pozajmite novac od (ne)prijatelja. Jedna od definicija ekonomije glasi da je ekonomija nauka koja se bavi alternativnom upotrebom ograničenih resursa. a nismo. u investicioni fond. i ne plaćate mu(joj) kamatu. onda to ispadne još jeftiniji izvor finansiranja. pod uslovom da po podnošenju zahteva za isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu osnuje preduzeće. a kojim se uređuju prava i obaveze nezaposlenog i nacionalne službe. osiguranja. Pregled uslova kreditiranja koje banke u Srbiji nude za mala i srednja preduzeća možete pronaći ovde. Sopstvena sredstva su i profit zarađen u prethodnom poslovanju. ali ga naravno i vraćati. oportunitetnim troškom ili troškom propuštenih mogućnosti. U praksi on se često računa upravo kao kamata koju bi nam banka dala da smo sredstva oročili na godinu dana ili prinos za ulaganje sa sličnim rizikom kao kod banke. Naime. Sredstva iz jednokratne novčane naknade se mogu odobriti za nabavku osnovnih sredstava i obrtnih sredstava. Državne subvencije i krediti Programi nacionalne službe za zapošljavanje Programi samozapošljavanja Ovim programom utvrđena je mogućnost da nezaposleno lice može ostvariti pravo na subvenciju za samozapošljavanje u jednokratnom iznosu od 130. isključili smo mogućnost da ta ista sredstva oročimo u banci. Tu cenu koštanja sopstvenih sredstva zovemo tzv. troškove naknade. obezbeđenja.

a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 2 godine. u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa (osim u slučaju prestanka radnog odnosa smrću zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca). U toku trajanja olakšice. dostavi Nacionalnoj službi dokaz o namenskoj upotrebi sredstava. • Pripravnici – mlađi od 30 godina • • • • • • Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca. javna preduzeća. ukoliko zaposli drugo lice mlađe od 30 godina. bez korišćenja olakšice Uslov za lice: mlađe od 30 godina.09. poslodavac nastavlja da koristi olakšicu. status nezaposlenog lica u trajanju od 3 meseca (prijava na evidenciji NSZ). Oslobođenje od plaćanja doprinosa ne mogu ostvariti državni organi i organizacije. a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine. bez korišćenja olakšice.09. Ako novozaposlenom licu mlađem od 30 godina prestane radni odnos u toku trajanja olakšice. a poslodavac je u obavezi da zadrži lice u radnom odnosu još 3 godine.2006. Prve dve godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude lice mlađe od 30 godina života. o Lica sa invaliditetom. a druge dve godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice. poslodavac gubi pravo na olakšicu i dužan je da plati doprinos koji bi inače platio da nije koristio olakšicu. • Lica starija od 45. ukoliko zaposlenom prestane radni odnos otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog. U toku trajanja olakšice. obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01. javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici. kao i u narednom periodu od tri godine. Trajanje olakšice: 3 godine. status nezaposlenog lica (prijava na evidenciji NSZ).Korisnik kome je novčana naknada isplaćena u jednokratnom iznosu dužan je da u roku od 60 dana od dana uplate sredstava. obaveza poslodavca je da ne smanjuje broj zaposlenih u odnosu na dan 01. bez korišćenja olakšice Uslov za lice: 6 meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili status korisnika novčane naknade Ako zaposlenom prestane radni odnos. odnosno 50 godina • • • • Umanjenje doprinosa na teret poslodavca od 80% (za lica starija 45 godina). o Pripravnici mlađi od 30 godina. kao i u narednom periodu od dve godine. valorizovan primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Uslov za lice: do 30 godina. godine. poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za novog pripravnika do isteka roka. Lica mlađa od 30 godina • • • • • • Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade) Trajanje olakšice: 2 godine. Lica sa invaliditetom .2006. Ako pripravniku prestane radni odnos tokom trajanja olakšice. Prve tri godine korišćenja olakšice drugo novozaposleno lice mora da bude pripravnik mladji od 30 godina. Podsticanje novog zapošljavanja Oslobođenje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu. godine. uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu od plaćanja doprinosa. ukoliko zaposli novog pripravnika. a poslodavac umesto njega u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposli drugo lice koje imastarijeod 45. odnosno 100% (za lica starija 50 godina) Trajanje olakšice: 2 godine. odnosno na teret poslodavca: • Poslodavac može da koristi olakšicu pod uslovom da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa licima iz sledećih kategorija: o Lica starija od 45/50 godina. odnosno 50 godina. Poslodavac nastavlja da koristi olakšicu za preostalo vreme korišćenja olakšice. a druge tri godine novozaposleno lice može da bude bilo koje nezaposleno lice. o Lica mlađa od 30 godina. uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu.

regionalnom ili gradskom privrednom komorom i lokalnim savetom za zapošljavanje iz mesta gde se obavlja privredna delatnost. organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava.000.yu. organizacije i drugi budžetski korisnici. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u trajanju od 12 meseci. Na ovaj način podstiče se decentralizovan model razvoja i povećanja zaposlenosti kroz posticanje komparativnih prednosti regiona. civilni invalidi rata – rešenje izdato na nivou opština o kategorisana lica – rešenje o kategorizaciji ili diploma specijalne škole. Podsticanje novog zapošljavanja lica sa invaliditetom ostvaruje se kroz učešće u finansiranju opremanja radnog mesta u jednokratnom iznosu od 100. nadležnim državnim organom – Sekretarijatom lokalne smouprave nadležnim za privredu. civilnim invalidom rata.yu) osnovan je Zakonom o Fondu za razvoj RS. ostalim nekategorisanam licima sa procenjenom radnom sposobnošću. Uslov za lice: dokaz o invaliditetu (rešenje o invalidnosti). u trajanju od 36 meseci. odnosno korisnik sredstava može koristiti ovu subvenciju samo jednom u toku kalendarske godine. Subvenciju ne mogu ostvariti: • • • državni organi. za koje je dato mišljenje i predlog mera od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. ako je to za lice sa invaliditetom povoljnije. refundiranje zarade u visini do 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici. Vlasništvo je 100% državno. Poslodavcu – podnosiocu zahteva ne mogu se odobriti sredstva za zapošljavanje nezaposlenog kome je prethodni radni odnos prestao u periodu kraćem od 6 meseci od dana podnošenja zahteva. Regionalni programi zapošljavanja Regionalnim programima zapošljavanja rešavaju se najveći problemi nezaposlenosti na regionalnom tžištu rada u saradnji sa reprezentativnim udruženjem poslodavaca. Trajanje olakšice: 3 godine. Za detaljne i aktuelne podatke pogledati sajt Nacionalne službe za zapošljavanje www. Ovim programom planirano je opremanje radnih mesta za 200 lica sa invaliditetom u šta će se uložiti 48. korisnici sredstava koji nisu ispunili raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje i poslodavci koji obavljaju delatnost u oblasti trgovine. Ciljevi fonda su .00 dinara po jednom novozaposlenom licu. kategorisanom omladinom i ostalim kategorisanim invalidima i 4.000. dobravanje subvencije doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja. Fond za razvoj Republike Srbije Fond za Razvoj Republike Srbije (www. Subvencije se odobravaju za otvaranje i opremanje radnih mesta poslodavcima – podnosiocima zahteva koji zapošljavaju najmanje 5 nezaposlenih lica sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme. 3. mirnodopskim invalidom.000 dinara. Poslodavac – podnosilac zahteva.sr. Sredstva se odobravaju poslodavcu koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa: 1. Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 100. 2. ratnim vojnim invalidom.00 dinara uz dodatnu mogućnost izbora jedne od sledeće dve mere: 1. ugostiteljstva. mirnodopski vojni invalidi. Subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom Programom novog zapošljavanja lica sa invaliditetom podstiče se zapošljavanje nezaposlenih lica sa invaliditetom.gov.000.nsz.• • • Oslobođenje od obaveze plaćanja doprinosa na teret poslodavca (i poreza na zarade). Regionalnim programima vrši se i finansiranje zapošljavanja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba ukoliko zasnivaju radni odnos kod drugog poslodavca-podnosioca zahteva u skladu sa programom rešavanja viška zaposlenih.sr. odnosno u opštini ili gradu. taksi usluga i igara na sreću. Programi su deo lokalnih razvojnih planova i sadrže sve specifičnosti privredne strukture regiona i strukture nezaposlenih. na teret poslodavca koji zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom sa licem sa invaliditetom.fondzarazvoj. i to: o invalidi rada – rešenje Fonda PIO o ratni vojni invalidi.gov. licem sa invaliditetom sa utvrđenom preostalom radnom sposobnošću. kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa podnosiocem zahteva. Subvenciju mogu ostvariti poslodavci i udruženja. ili 2. državni organi.

fondzarazvoj. . evidentiranih kod Nacionalne službe za zapošljavanje Krediti za početnike • • Kreditna podrška za početnike – pravna lica Kreditna podrška za početnike – preduzetnici Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama • • Krediti za podsticaj i razvoj preduzeća u najnerazvijenijim opštinama Krediti za podsticaj i razvoj preduzetništva u najnerazvijenijim opštinama Sami uslovi za dobijanje kredita su povoljniji nego kod banaka.• • • • • • Podsticanje privrednog razvoja Podsticanje ravnomernog regionalnig razvoja Unapređenje konkurentnosti domaće privrede Podsticanje razvoja proizvodnog zanatstva i uslužnih delatnosti Podsticanje zapošljavanja Podsticanje razvoja tržišta kapitala Izvori sredstava Fonda su • • • Naplata kredita Kreditne linije Budžet samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za račun države Fond za razvoj odobrava sledeće vrste kredita: Krediti za privredna društva: • • • • Kratkoročni krediti Krediti za rekonstrukciju. dok je procedura nešto komplikovanija i duža.gov. izgradnju objekata i nabavku opreme Krediti za trajna obrtna sredstva Kreditna linija »National bank of Greece Krediti za preduzetnike • Krediti za razvoj preduzetništva Krediti za pretvaranje inovacija u gotov proizvod • • Krediti za razvoj inovatorstva – za pravna lica Krediti za razvoj inovatorstva – za preduzetnike Krediti za nezaposlene • Kreditna podrška za zapošljavanje nezaposlenih fizičkih lica. Ipak pre eventualnog uzimanja kredita treba uzeti u razmatranje i Fond za razvoj.yu Doprinosi za osiguranje osnivača Prema zakonskim propisima osnivač DOO ili radnje je obavezno socijalno osiguran. Više o uslovima za pojedine kredite i ostalim informacijama pogledajte na www.sr. pošto se radi o državnoj organizaciji.

i to do 15.Osnivač DOO Naime.8%) ako je radnju osnovao kao osnovno zanimanje.paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili . a složi se poreska uprava. zaposlen u nekoj drugoj firmi (u kojoj nije osnivač). ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje). Akontacija ovih doprinosa se utvruđuje prilikom početka obavljanja delatnosti podnošenjem prijave PDP. Ako nije zasnovao radni odnos tada se doprinosi plaćaju po rešenju Poreske uprave i to do 15. U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . Ukoliko je osnivač zasnovao radni odnos doprinosi i porez na zarade plaćaju se jednom mesečno. tada je osnivač radnje plaća samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO . u mesecu za prethodni mesec. . Doprinosi na socijalno osiguranje se plaćaju na osnovu rešenja Poreske uprave.oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. u mesecu za prethodni mesec. osnivač DOO.00 dinara po satu + topli obrok. a nije zaposlen u nekoj drugoj firmi. niti zarada može biti utvrđena u iznosu manjem od minimalne cene po satu (za period januar – jun 2008 iznosi 70. ako radnja vodi poslovne knjige U svim gore navedenim slučajevima. Međutim osnivač DOO mora da plaća doprinose (35. Ukoliko je osnivač zasnovao radni odnos u svom DOO tada se plaćaju porez i doprinosi na njegovu platu kao na platu bilo kog drugog zaposlenog. ako je paušalno oporezivanje 2. Osnovica za plaćanje doprinosa je zarada određena ugovorom o radu.oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. tada osnivač mora da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO . Sa druge strane osnvica za plaćanje doprinosa ne može biti viša od najviše osnovice (petostruki iznos prosečne plate u Srbiji na godišnjem nivou). u delu kojim se uređuje porez na prihod od samostalne delatnosti. Osnivač može da zasnuje radni odnos sa nepunim radnim vremenom u više privrednih društava gde je osnivač. ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti. I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa može biti: . a složi se poreska uprava. osim poslovne knjige o ostvarenom prometu. I u ovom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa je oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa.paušalno utvrđen oporezivi prihod koji odredi poreski inspektor (više o tome kod paušalnog oporezivanja) ili . Prijava na osiguranje se vrši u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. i to u odnosu na procenjeni paušalni prihod od samostalne delatnosti koji procenjuje poreski inspektor. kada se predviđa dobit od dana osnivanja do kraja godine. Akontacija ovih doprinosa se utvruđuje prilikom početka obavljanja delatnosti podnošenjem prijave PPDG-1: 1.8%) iako nije zasnovao radni odnos. Paušalno oporezivanje Paušalno oporezivanje je termin koji je propisan Zakonom o porezu na dohodak građana. regres i minuli rad).22%). Ako osnivač radnje radi u nekoj drugoj firmi. najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. ili u odnosu na procenjeni prihod od samostalne delatnosti od dana osnivanja do kraja godine koji procenjuje osnivač (ili računovođa). U tom slučaju osnovica za plaćanje doprinosa je oporeziva dobit koju završnim računom utvrdi računovođa. osnivač DOO može zasnovati radni odnos u svom DOO ali ne mora. Osnivač radnje Prema zakonskim propisima osnivač radnje je obavezno socijalno osiguran. Isto tako u svim slučajevima najvišu godišnju (mesečnu) osnovicu za obračun socijalnih doprinosa čini petostruki iznos bruto zarade isplaćen u Republici za tekuću godinu (mesec). i to najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. a složi se poreska uprava. Ako je fizičko lice. a saglasi se poreska uprava. Osnovica ne može biti manja od najniže zakonom propisane osnovice. Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige.22%). Osnivač radnje plaća doprinose (35.

kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. 4) broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice. Paušalci mogu da podižu novac sa svog poslovnog računa do 100. odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Taj zahtev sadrži sledeće: 1) razloge zbog kojih preduzetnik smatra da nije u stanju da vodi poslovne knjige. 2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo. Tako podignut novac nije potrebno pravdati firmi (radnji) jer jednostavno radnja ne vodi poslovne knjige. Ovu osnovicu određuje poreski inspektor u skladu sa Uredbom o bližim uslovima. Dakle. odnosno iznos planiranog prometa kada počinje obavljanje delatnosti. Dalje se navodi da preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku. osnivač radnje podnosi Zahtev za paušalno oporezivanje poreskom inspektoru. gradu i okrugu ostvarene u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod. kao i za lične potrebe osnivača i njegove porodice. prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se. hotela i restorana.Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku: 1) osnivaču ortačke radnje. finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama. opštini. 3) u čiju delatnost ulažu i druga lica. Paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige osim Knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO). 4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja novca. 7) starost obveznika i njegova radna sposobnost. opremljenost radnje. Paušalni prihod se utvrđuje. 3) opremljenost radnje. Novac radnje može da se koristi za poslovne potrebe. i na osnovu gore pomenute Uredbe. 8) visina prihoda obveznika. tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja. 3) podatke o činjenicama i okolnostima od značaja za utvrđivanje visine paušalnog prihoda: mesto na kome se radnja nalazi. iako spada u gore navedene delatnosti. odnosno razloge zbog kojih smatra da mu njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti. u skladu sa sledećim kriterijumima i elementima: 1) visina prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici. odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti . 9) ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.8 % i porez po stopi 10 % (ukupno 45. broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice. na njegov zahtev. Paušalno oporezivi prihod je zapravo osnovica na koju plaćamo doprinose po stopi od 35. 5) koji je obveznik poreza na dodatu vrednost. Kod utvrđivanja paušalnog prihoda. . koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost. poreski inspektor određuje mesečni iznos paušalnog prihoda za plaćanje poreza i dorpinosa. činjenice i podatke do kojih je došao putem kontrole i na drugi način.000. 6) površina lokala.8%). nadležni poreski organ uzima u obzir i sve dokaze. osim održavanja i opravke motornih vozila. što je zapravo spisak faktura i uplata na račun.veći od 3. 2) iznos ukupnog prometa ostvarenog u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez.000 dinara. Na osnovu podataka datim u ovom zahtevu. starost preduzetnika i njegova radna sposobnost i ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti. 2) mesto na kome se radnja nalazi. 5) tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja. površina lokala.

kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.435 12. odnosno angažovanom članu porodice. Tada treba opet proceniti da li se isplati ostati paušalac ili pak angažovati računovođu i voditi poslovne knjige.350 3. Primer utvrđivanja paušalnog prihoda . pa možete i sami proceniti koliko bi iznosio paušalno oporezivi prihod u vašem slučaju. .Evo primera obračuna paušalno oporezivog prihoda. sa standardnom opremom. od minus 50% do plus 100% od minus 10% do plus 50% 10% -10% 0% 5 6 7 8 10% 0% 0% 0% Starost obveznika i njegova do minus 20 radna spospobnost Visina prihoda obveznika. Agencija je tek osnovana.8% Mesečni trošak 9 10 11 12 -10% 75% 45. koji pod istim ili sličnim uslovima obavlja istu ili sličnu delatnost.podučavanje umetničkim i sportskim veštinama Mesto na kome se radnja nalazi Opremljenost radnje Broj zaposlenih radnika i angažovanih članova porodice Tržišni uslovi u kojima se obavlja delatnost Površina lokala od 25 % do 165% 75% 2 3 4 od minus 20% do plus 50% od minus 20% do plus 30% plus 10% po jednom zaposlenom radniku.Agencija (radnja) je registrovana za podučavanje za pevanje. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti od minus 50% do plus 300% UKUPNO Prosečna bruto zarada u Beogradu (procena) Utvrđeni paušalni prihod (10 x 11) Doprinosi za socijalno osiguranje Porez na prihod od samostalne delatnosti 10. Bitno je napomenuti da poreski inspektor može argumentovano proceniti da više ne ispunjavate uslove za paušalno oporezivanje.0% 35.297 15.732 U prilogu je data Uredba o bližim uslovima. Imate pravo da se pre otpočinjanja delatnosti raspitate u Poreskoj upravi koliki bi bio paušalo oporezivi prihod u Vašem konkretnom slučaju. jedino osnivač radi u svom ateljeu. ili može odrediti veći paušalni prihod na osnovu prometa koji ste ostvarili i drugih elemenata.800 34. Element za utvrđivanje paušalnog prihoda Mogući raspon procenata Element za Mogući raspon procenata utvrđivanje paušalnog prihoda 1 Delatnost . a na osnovu gore navednih kriterijuma.

• • Glavni razlog tome što je DOO isplativiji od radnje koja vodi poslovne knjige je to što vlasnik DOO ne plaća doprinose na maksimalnu osnovicu za plaćanje. U datom primeru neto plata vlasnika DOO iznosi 27. Rok za to je 15 dana od dana primanja novca.000 dinara Primer je dosta složen. kako je već objašnjeno kod paušanog oporezivanja. Za niže nivoe ove plate celokupan trošak za DOO postaje niži. Pored toga dobit koju osnivač DOO isplaćuje sebi (još uvek) ne ulazi u osnovicu za godišnje oporezivanje. . Ukoliko je isplatilac takve naknade fizičkom licu. U toku godine može da pređe promet od 3 miliona dinara i da izgubi status paušalca. Prethodna prodaja od 3 miliona dinara se ne računa kao dobit. plati i prijavi poreze i doprinose Poreskoj upravi. Maksimalna osnovica iznosi petostruki iznos prosečne plate u Srbiji. i da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi. tada ta firma ima obavezu da prilikom isplate neto naknade fizičkom licu istovremeno isplati poreze i doprinose državi. već se do dostizanja 3 miliona dobit računa u paušalnom iznosu koji je odredio poreski inspektor. Međutim fizičko lice može da izradi softver (ili slično) i da po osnovu ugovora o (autorskom) delu dobije naknadu za to. Pretpostavke su sledeće: • • • • delatnost kojom se firma bavi je uslužna delatnost bez značajnih fiksnih troškova (primer je izrada softvera i slično) osnivač je jedini zaposleni za obračun je uzeta ostvarena godišnja prosečna zarada za 2007 godinu obavlja se delatnost čiji je godišnji prihod (prodaja) 5. Preporučujem da ga pažljivo analizirate. fizičko lice.Uporedni prikaz poreza i doprinosa za različite pravne forme Do sada smo naučili da postoje različite vrste poreza i doprinosa koje plaćaju različite pravne forme poslovanja. Ukoliko fizičko lice prima bruto naknadu iz inostranstva onda to fizičko lice ima obavezu da samostalno obračuna.765 dinara. Da bi što lakše uporedili koji i koliki porezi i doprinosi se plaćaju po pojedinim pravnim formama obavljanja delatnosti u nastavku dajemo dva primera koja u tabelarno i grafički prikazana. ukoliko je ostvarilo prihode koji se oporezuju po godišnjem porezu na dohodak građana. Želja je da ovim primerom prikažemo šta je isplativije. Iz tog razloga je procenat (24%) manji nego kod radnje koja je tokom cele godine vodila poslovne knjige U slučaju DOO prihod od kapitala (prihod od učešća u dobiti firme) ne ulazi u osnovicu za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana. neka firma (pravno lice) iz Srbije.000. Tek od tog trenutka radnja počinje da vodi poslovne knjige i da računa svoju dobit. Na kraju godine. Primer obavljanja uslužne delatnosti (bez značajnih fiksnih troškova) kao fizičko lice. ima obavezu da obračuna i uplati taj godišnji porez na dohodak građana. Radnja može da započne delatnost kao paušalac. a ovde ćemo dati samo kraći komentar: • Fizičko lice ne može da obavlja delatnost ukoliko je nije registrovano. radnja ili DOO.

000 2.134.341.640 20.402.o. (koji radi u svom doo) (473.965 .640 5.000.000 658.000 2.000 rb OPIS 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Bruto prihod (bruto prodaja) Paušalno oporeziv prihod do 3.000 4.324.000 800.324.o.650 34.324.O) U POGLEDU PLAĆANJA POREZA I DOPRINOSA Sam.965 x 22%) % Fizičko lice 5.00% 110.o.000 942.186 Za samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4x1.778 .000 dinara tj.200 511.974 333.000 3.000 DOO 5.5%) 1. koji je zasnovao radni odnos u svom preduzeću (473.00% 511.000.640 2.red. (koji radi u svom doo) (473.000 1.000.648 1.000.ŠTA JE ISPLATIVIJE? TABELA 12.597.o. trošak koji se ne pravda Ostatak bruto prihoda za preduzetnika koji je paušalac do dostizanja 3 miliona Najviša godišnja osnovica za socijalno osiguranje (procena 2007) Normirani troškovi za druge prihode Poreska osnovica za porez na druge prihode Porez na dohodak građana (porez na druge prihode) Porez na zaradu (platu) Doprinos za PIO Za Za Za Za fizičko lice (red 4 x 22%) preduzetnika paušalca u godini osnivanja(red 4x22%) samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4 x 22%) vlasnika d. (koji radi u svom doo) (473.00% 22.620 4.9+10+11)/2)) 110.870 6.931 57.agencija Samostalna preduzetnik agencija paušalac u godina (preduzetnik) osnivanja naredne godine 5.000. – UPOREDNI PREGLED OBAVLJANJA POSLOVNE AKTIVNOSTI KAO FIZIČKO LICE.30% 285.o.850 113.931 259.3%) Za vlasnika d.((red. KAO PREDUZETNIK ILI KAO PRIVREDNO DRUŠTVO (D.530 285.221 13 Ostali fiksni godišnji troškovi 14 UKUPNO TROŠKOVI ( od 7 do 13) Neto prihod građanina pre godišnjeg poreza (1-14) Bruto prihod preduzetniika paušalca u godini osnivanja 15 (3-14) Bruto prihod preduzetnika (1-14) Bruto dobit preduzeća (pre oporezivanja) (1-14) 16 Porez na prihod od samostalne delatnosti (15 x 10%) 10.519 102.421 1.o.3%) 12.779 4.O.o.5%) Za vlasnika d. 8 .000.324.462 405.000 Doprinos za zdravstvo 10 Za preduzetnika paušalca u godini osnivanja (red 4 x22%) Doprinos za nezaposlenost 11 Za preduzetnika paušalca u godini osnivanja (red 4x22%) 12 Za samostalnu agenciju (preduzetnika) (red 4x12.284 2.965 x 1.965 x 12.00% 12.380 110.000 48.640 2.o.000.421 464.00% 20.000.057.352 865.150 3.50% 31.186 Neto plata vlasnika d.000.

001.394.085 1.00% 139.739 255.928 1.832 20.185 3.301 1.057.688.784 2.620 113.00% 15.710 4.652.158 185.17 Porez na dobit preduzeća (15x 10%) 18 Neto prihod preduzetnika (15-16) 19 Neto dobit preduzeća (15-17) 20 Osnovica za porez na prihod od kapitala (za d.000 800.000 511.789.568 390.021.784 606.00% 3.789.000.10% Za primanja iznad 6 prosečnih bruto plata . a manje od 6 prosečnih bruto plata .928 33 Ukupno umanjenje .021.o.15% 35 Godišnji porez na dohodak građanina Za primanja iznad 3.789.789.778 3.652.o.665 1.021.516.478 96.652.928 28 Umanjenje za plaćen porez 29 Umanjene za plaćene doprinose 30 31 32 Osnovica za plaćanje godišnjeg dohodka građanina pre umanjenja Poresko umanjene za obveznika .394.739 255.766 21 Porez na prihod od kapitala (20 x 20%) 22 Neto prihod građanina pre godišnjeg poreza (red 15) 23 Neto prihod preduzetnika (red 18) Prihod od kapitala vlasnika preduzeća (isplaćena dobit 24 osnivaču) (19-21) 25 Prosečna godišnja bruto zarada u Srbiji (procena 2007) Trostruki iznos iznad koga se plaća godišnji porez na 26 dohodak građanina (3x25) Šestostruki iznos iznad koga se plaća godišnji porez na dohodak građanina (6x25) 27 Bruto godišnji dohodak građanina koji ulazi u obzir za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građanina 5.579 185.710 2.maksimalno 50 % 34 Osnovica za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana nakon svih umanjenja Za primanja iznad 3.784 2.038.568 464.10 % Za primanja iznad 6 prosečnih bruto plata .478 91.001 3.648 1.001 185.158 3.928 1.784 2.462 1.394.953.739 255.15% 10.971 69.158 3.394.402.568 464.495 0 139.507 1.779 405.971 69.784 2.40 % od prosečne plate u Srbiji Poresko umanjene za 1 izdržavanog članova porodice 15 % od prosečne plate u Srbiji 464.971 69.00% 1.568 464.784 643.001 434.907.898 464. a manje od 6 prosečnih bruto plata .710 2.928 1.421 3.394.394.008 0 .723 464.928 1.134.) (19 x 50%) 10.

a nakon koje preko DOO-a. s.000 2.400 2. d.t.8% Plata vlasnika . s.t.o.t.149. Postoji određena tačka (možemo je nazvati i prelomna) do koje je bolje obavljati posao preko radnje.440 560 3. odredićemo koja je to granica do koje je njihovo poslovanje jednako. U primeru poredimo samo DOO i radnju jer je to najčešći slučaj poslovanja. 5 miliona dinara.r.o. Dakle pitanje je koliko su zbirno opterećeni moji lični bruto prihodi porezima i doprinosima u zavisnosti od visine zarade (prihoda) i pravne forme preko koje obavljam delatnosti? Sledeća tabela i grafikon daju odgovor na ovo pitanje. s.523 3. d.o. porez na platu.o.o. To ćemo postići tako što ćemo pretpostaviti da imaju jednake prihode od prodaje.t.500 1. d. osim što od tog iznosa treba da plati porez na dobit. Kada sve to plati ono što ostane je neto prihod vlasnika.o.o.svi 7 troškovi uključeni (4+5+6) 340 50 170 560 148 148 340 50 170 560 211 211 340 50 170 560 263 263 340 50 170 560 395 395 340 50 170 560 474 474 340 50 170 560 606 606 .(14+16+35) Za vlasnika koji radi u svom doo-red 14-red 12+red 17+ red 21) 38 INDEX (red 37 : red 36) Kao što je gore navedeno primer je dat samo za jedan iznos ukupne prodaje. Dati procenti se razlikuju u zavisnosti od nivoa prodaje. Tabela-Obavljanje delatnosti preko radnje i preko DOO za različite nivoe bruto prihoda (u 000 dinara) d.t. 1 Prihodi 2 Rashodi (osim plate vlasnika) s.487.600 800 4.085 1.833. doprinose. Ovo dajemo u sledećem primeru.300 Bruto prihod 3 vlasnika=Bruto plata vlasnika + Bruto dobit 4 Neto plata vlasnika 5 Porez na zaradu .500 7.r.512.200 1.o.o.675 4.r.red 35) Za samostalnu agenciju (preduzetnika) . da su obe firme obveznici PDV-a i da imaju jednake troškove osim troškova koji se odnose na platu i doprinose za lično socijalno osiguranje vlasnika.325 58% 978.Neto prihod 36 Za paušalca u godini osnivanja (red 23-red 35) Ukupno porezi i troškovi 37 Za paušalca u godini osnivanja (14+16+35) Za fizičko lice (red 14 + red 35) Za fizičko lice (red 22 .200 2.o.(red 12 + red 24) 3.r.000 5. a nakon koje je bolje raditi kao DOO.850. s.158 3.o. s.800 8.o. Tako dolazimo do termina bruto prihod vlasnika koji zapravo predstavlja sve ono što ostane vlasniku iz poslovanja.477 42% 1. Primerom želimo da pokažemo koji je to iznos „zarade“ tj.000 4. d.915 30% Za samostalnu agenciju (preduzetnika) .t.500 6. 3.000 6.(red 23-red 35) Za vlasnika doo (koji radi u svom doo) .021.000 1.166. godišnji porez na dohodak građana.12 % Doprinos na zaradu – 6 35. bruto prihoda vlasnika koji predstavlja prelomnu tačku do koje je bolje raditi kao radnja. d.r.842 24% 1.000 3.r. Da bismo pravilno uporedili radnju i DOO.

300 1.2 (učešće u dobiti) 10. iznosa Ukupno porezi iz bruto dobiti 169 25 194 1.749 551 2.694 Porez na prihod od 9.004 1.500 124 112 236 340 1.3 Neto prihod od samostalne delatnosti 10 Ukupni neto prihodi 11 12 Ukupni porezi i doprinosi (5+6+9) Ukupni bruto prihodi vlasnika (10 + 11) Opterećenost bruto prihoda vlasnika porezom i doprinosima (11 : 12) 1.1 Neto plata Neto prihod od kapitala 10.740 174 157 331 340 1.500 110 110 995 995 505 1.240 94 85 179 340 761 1.500 800 2.326 133 133 1.300 10.101 399 1.193 607 1.000 39% 34% 33% 34% 30% 34% 27% 34% 25% 34% 24% 35% .4 9 Godišnji porez na dohodak – 10% iznad odr.3 samostalne delatnosti–10 % 9.800 1.193 1.105 1.1 Porez na dobit – 10% 9.800 1.2 Porez na prihode od kapitala – 10 % 0 0 0 340 340 220 560 413 41 41 372 372 189 560 240 24 22 46 340 194 534 266 800 589 59 59 530 530 270 800 440 44 40 84 340 356 696 304 737 74 74 663 663 337 940 1.500 1.8 Bruto dobit (3-7) 9.344 456 1.409 1.000 1.

.

Međutim ukoliko se pređe limit prometa za paušalca više nije moguće ostati u tom statusu. Na ovom mestu bih hteo i dati preporuku ukoliko ste se odlučili da započnete sopstveni posao. U datom primeru pretpostavljeno je da je vlasnik isplaćuje sebi procenjenu prosečnu platu u Srbiji (28. broj računa i banci i drugo. odnosno iznos bruto prihoda do kog je isplativije raditi kao radnja. odnosno preko kojeg je bolje raditi kao DOO. unapred poznati gotovo svi elementi poslovanja koji se tiču države.Vrlo bitna napomena je da položaj prelomne tačke. Takođe ukoliko se želi podići neki ozbiljniji kredti bilo od Fonda za razvoj ili banke. u slučaju kada vlasnik DOO sebi isplaćuje manju neto zaradu. godinu i da na taj iznos plaća porez i doprinose. lako i jeftino zatvaranje radnje. moje je preporuka da se registrujete DOO. Mana paušalaca je što neke firme ne žele da posluju sa paušalcima. jer mora da poredi različite cene. Ako već razmišljate o većim poduhvatima neka to bude u svim elementima poslovanja. Uvek je dobro odvojiti ličnu imovinu od imovine firme. ne postoji dokaz (dokaz je finansijski izveštaj) koji bi potvrdio ozbiljnost i veličinu poslovanja paušalca. ali lično mislim da to menja (komplikuje) računicu onom kome prodajete robu. lično smatram da ukoliko sami započinjete posao. Jedini dokaz je promet preko računa. . Ukoliko pak počinjete posao sa većom investicijom ili sa većim planovima. Položaj prelomne tačke se pomera na niže u slučaju kada vlasnik sebi isplaćuje manju zaradu od prosečne. što je lakše i jeftinije nego ranije. dalja preporuka je da radnja promeni pravnu formu u DOO. I pred bankom i pred državom DOO je ozbiljniji od radnje. Prednosti su: brza i jeftina registracija. matični broj. dok nema tačne evidencije zarade. Naime. Ukoliko se pređe limit za paušalca. nego što je prikazano na grafikonu. to započnete u formi radnje i to paušalca. zavisi od plate vlasnika DOO koju on(a) isplaćuje sebi. tada je na mnogo nižem nivou bruto prihoda isplativije je imati DOO nego radnju. malo papirologije.300 neto) za 2007. Dakle. DOO tada zrdžava PIB. Ne znam zašto je to tako.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->