Predavanja Iz Kliničke Hemije

Testovi Za Ispitivanje Funkcije Bubrega Prof dr Violeta Dopsaj
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu
2009/2010

Dijagnostika Bolesti Bubrega
Najvažnije funkcije bubrega: 1) izlučivanje organizmu nepotrebnih sastojaka, 2) stvaranje urina 3) regulacija homeostaze elektrolita i vode, 4) endokrina funkcija Poremećaj u bilo kom homeostaznom mehanizmu dovodi do oštećenja funkcija bubrega što može dovesti do bolesti bubrega Klasifikacija na akutne i hronične bolesti bubrega na osnovu: anamneze i kliničke slike laboratorijskih analiza i različitih dijagnostičkih postupaka (rtg, ultrazvuk, biopsija bubrega, itd)

Sasatav krvi i urina odražava ne samo razne funkcionalne bolesti bubrega nego i razne sistemske bolesti
Laboratorijska procena bolesti bubrega: 1. Odreñivanje koncentracije neproteinskih azotnih jedinjenja 2. Odreñivanje stepena glomerularne filtracije 3. Procena kapaciteta sekrecije endogenih i egzogenih jedinjenja 4. Procena kapaciteta reapsopcije vode i elektrolita Opšti laboratorijski "profil bubrega“ Odreñivanje biohemijskih analiza u serumu Ureja, kreatinin, natrijum, kalijum, hloridi, fosfor, ukupan kalcijum, glukoza, mokraćna kiselina, ukupni proteini Kompletna krvna slika sa sedimentacijom Kvalitativni rutinski pregled urina Urin je uzorak izbora za isključivanje i rano otkrivanje bolesti bubrega

Neproteinska azotna jedinjenja Ureja, kreatinin, kreatin, mokraćna kiselina, amonijak (+ amino-kiseline)
NPN (non protein nitrogen) termin nastao u ranom stadijumu razvoja kliničke hemije kada je uklanjanje proteina iz uzorka pre izvoñenja analize bilo obavezno (protein-free filtrate) Kvantifikacija neproteinskog azota odreñivala se nakon prevoñenja azota u amonijak, a zatim u Nessler-ovoj reakciji žuto obojenje UREJA Ureja je glavni metabolički proizvod katabolizma proteina (75% NPN) Nakon sinteze u jetri putem krvi dospeva do bubrega gde se filtrira u glomerulima, 40-70% ureje se reapsorbuje pasivnom difuzijom u tubulima, što zavisi od brzine protoka urina i hidratacije. 10% se izlučuje preko GIT i kože

arginin-sukcinat dehidrogenaza arginaza UREJA + ORNITIN UREJA ARGININ + FUMARNA KISELINA CITRULIN KARBAMIL-FOSFAT .Krebs-Henseleit ciklus sinteze ureje u jetri iz NH3 NH4+ + CO2 karbamil-fosfat-sintetaza N-acetil glutaminska kis (koenzim) 2 ATP ornitin-karbamil transferaza KARBAMIL-FOSFAT + ORNITIN sintetaza argininćilibarne kiseline CITRULIN + ASPARAGINSKA KISELINA ARGININ-ĆILIBARNA KISELINA ARGININ ORNITIN + KARBAMIL-FOSFAT SUMARNA REAKCIJA NH3 + iz glutaminske kis NH3 + HCO3iz asparaginske kis 3 ATP UREJA + 2 H2O IZOUREJA ARGININ-ĆILIBARNA KISELINA ATP.

visokoproteinska ishrana. stres. povećan katabolizam proteina (groznica. Urea nitrogen (ispravan naziv) Azotemija – povišena koncentracija ureje u krvi Uremija (uremijski sindrom) – veoma visoke koncentracije ureje u krvi kod bolesti bubrega Prerenalna azotemija izazvana je smanjenim protokom krvi kroz bubrege. i funkcijom i perfuzijom bubrega BUN (blood urea nitrogen) stari naziv. manje krvi je u bubrezima. Azotemije Koncentracija ureje u serumu odreñena je količinom proteina u ishrani. pa se manje ureje filtrira Uzroci: kongestivna srčana insuficijencija.Ureja. terapija kortikosteroidima. kataboličkim stanjem organizma. GIT hemoragije). i drugi faktori koji značajno smanjuju volumen krvi . dehidratacija. šok. hemoragija.

prostatizam. ili jaka infekcija. tumori genitourinarnog trakta). povećana sinteza proteina (u kasnoj trudnoći i ranom detinjstvu).Azotemije Postrenalna azotemija nastaje kada postoji obstrukcija za isticanje urina kroz mokraćnu bešiku ili uretru (nefrolitijaza. Veći porast ureje u serumu od kreatinina zbog pritiska urina na tubul i difuzije preostale ureje iz tubula u krv Snižena koncentracija ureje u krvi u periodu sniženog unosa proteina ishranom. teška oboljenja jetre .

teška bolest jetre) . kreatinin normalan Povišen ureja/kreatinin indeks Postrenalna azotemija Povišen ureja/kreatinin indeks sa povišenim serumskim kreatininom Snižen ureja/kreatinin indeks kod smanjene sinteze ureje (smanjen unos protena.Razlikovanje azotemija Normalan odnos serumske koncentracije ureje i kreatinina Ureja/Kreatinin indeks = 10:1 do 20:1 Prerenalna azotemija povišena koncentracja serumske ureje. akutna tubulska nekroza.

Uzroci abnormalne koncentracija ureje u krvi Uzroci povišene koncentracija ureje u krvi Prerenalni: kongestivna srčana oboljenja. dehidratacija. šok. glomerulonefritis Postrenalni: Obstrukcija u urinarnom traktu Uzroci snižene koncentracije ureje u krvi Smanjen unos proteina hranom. terapija kortikosteroidima Renalni: Akutne i hronične bubrežne bolesti. intenzivno povraćanje i diareja. teška bolest jetre. hemoragija. povećan katabolizam proteina. trudnoća .

1 – 7.43 – 0. i podesiti pH<4 Kod odreñivanja ureje u uzorku 24h urina. plazma Uzeti u obzir uticaj visokoproteinskog unosa proteina hranom (ne koristiti uzorak nakon unošenja hrane) Preporučuje se nehemolizovani uzorak Ureja se razlaže pod uticajem bakterija u urinu. urin. pa se uzorak urina treba čuvati u frižideru. prilagoditi metodu visokoj koncentraciji ureje u urinu (razblaženje urina 20 ili 50 puta) Referentni interval (odrasli) Serum: 2.Odreñivanje Ureje Serum (najčešće se koristi).71 mol/24h .1 mmol/L Urin (24h): 0.

kinetika. Neslerizacija ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32NH2HgJ3 + H3O+ + 4KJ + NaJ NH4+ + 2HgCl2 + 4KJ +NaOH žuto-oranž koloidni talog End-point.Metode Za Odreñivanje Ureje 1. spektrofotometrijska. spektrofotometrijska. Enzimska – Ureaza/GLDH ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32NH4+ + α-KETO-GLUTARNA KISELINA + NADH + GLDH. H NAD+ + GLUTAMINSKA KISELINA End point. dosta se koristi . Berthelot Metoda NH4+ + CO32ureaza pH 10. nespecifična. OHH2NCl + FENOL HINONHLORAMIN OH HINONHLORAMIN + FENOL INDOLFENOL (plav) UREJA NH4CO3 End-point. brza. dugo se izvodi. spektrofotometrijska. visoko specifična. istorijskog značaja.5 + + HOCl (HIPOHLORIT) H2NCl (HLORAMIN) + H3O+ NH4 nitroprusid. retko se koristi 3. retko se koristi 2. ADP.

Promena boje indikatora NH4+ + pH INDIKATOR PROMENA BOJE INDIKATORA End point. veoma specifična. Konduktimetrijska ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32povećan broj jona menja provodljivost kinetika. Ames (suva hemija) 7. Fuji dry chem (bromkrezol zeleno. 620nM). kolorimetrijska. brza. Reflotron (642 nm) . nedovoljno specifična. često se koristi Astra (Beckman instruments): uzorak i i reagens sa ureazom uvode se u ćeliju 5. interferencije (primarni amini). toksični. veoma specifična. tiosemikarbazid i Fe3+ se dodaju radi poboljšanja i stabilizacije boje 6.4. kolorimetrijska. suva hemija: Kodak ektachem (merociamin. 670 nm). o-ftalaldehid H+ UREA + o-FTALALDEHID ISOINDOLIN H+ ISOINDOLIN + 8-(4-AMINO-1-METILAMINO)-6-METOKSIHINOLIN HROMOFOR (510 nm) End-point. Diacetil-monoksim H2O DIACETIL-MONOKSIM DIACETIL + HIDROKSILAMIN H+ H+ UREA + DIACETIL DIAZIN (ŽUT) + 2H2O (540 nM) End point.

ekskretuje se urinom Kratinin se minimalno sekretuje u proksimalnim tubulima Koncentracija kreatinina u serumu funkcija je relativne mišićne mase. i funkcije bubrega Povišena koncentracija kreatinina ukazuje na abnormalnu funkciju bubrega. tj glomerulsku funkciju . zavisi od pola i uzrasta Kreatinin se eliminiše iz cirkulacije filtracijom u glomerulima. stepena pretvaranja kreatina u kreatinin. i metionina Kreatin se iz jetre transportuje u ostala tkiva gde se pretvara u fosfokreatin (visoko energetsko jedinjenje u mišićima) Iz fosfo-kreatina u plazmu odlazi kreatinin Kreatinin u cirkulaciji je relativno konstantna vrednost proporcionalna individualnoj mišićnoj masi.KREATININ/KREATIN Kreatin se sintetiše primarno u jetri iz arginina. glicina.

g Jaffe metod: kreatinin sa alkalnim pikratom daje Janovski kompleks (crveno-narandžaste boje). jeftina. apsorbancija se meri na 520 nm Reakciju daju i druge supstance prisutne u serumu i urinu. Jaffe/kinetička metoda.5 mmol/l) i piruvata (>0. plazma (20% od hromogena). najviše se koristi u rutini. Jaffe/Fulerova zemlja Fulerova zemlja (floridin). mokraćna kiselina (povećavaju rezultat naročito na temp iznad 30°) serum. urin (5%) 2. α-keto kiseline. Lojd-ov reagens (Al-Mg-silikat) Kreatinin se adsorbuje: interferenti se ne adsorbuju osim 2-keto glutarata (>0.9 mmol/l) Adsorbovani kreatinin eluira se alkalnim pikratom 3.Metode Za Odreñivanje Kreatinina 1. cefalosporini. brza .Još 1886. nedovoljno specifična Nekreatinski hromogeni: glukoza. askorbinska kiselina.

Kinetička Reakcija Na Automatu Mikroprocesor omogućava merenje apsorbancije u toku perioda od 16 do 120 sec Reakcionim vremenom uklonjen uticaj brzih i sporih hromogena Brzi nekreatinski hromogeni reaguju u toku prvih 20 sec od dodavanja reagensa Spori nekreatininski hromogeni reaguju posle 80 sec Vreme od 20-80 sec pripisuje se stvaranju kreatinin kompleksa α keto kiseline i cefalosorini se ne mogu ukloniti iz reakcije i povećavaju rezultat Nije potrebna deproteinizacija jer u kinetičkoj reakciji proteini kao spori hromogeni ne utiču na rezultat .

Kreatinin-iminohidrolaza (kreatinin deaminaza) KREATININ-IMINOHIDROLAZA KREATININ NH3: GLDH. amonijačnom N-METILHIDANTOIN + NH3 elektrodom. kolorimetrijski-korigovati za endogeni NH3 . samo serum Nema interferenata. ali boja nije stabilna kao sa pikratom 5. Kratinin-amidohidrolaza (kratinaza.5-dinitrobenzoeva kiselina (DNBA) OHKREATININ + DNBA KOMPLEKS (PURPURNO ROZE BOJE) NA 560 nm Suva hemija (refleksiona spektrofotometrija). kreatinin hidrolaza) KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATININ + H2O CK KREATIN-FOSFAT + ADP PIRUVAT-KINAZA ADP + FOSFOENOLPIRUVAT ATP + PIRUVAT LDH + PIRUVAT NADH + H NAD+ + LAKTAT KREATIN + ATP KREATIN Samo serum. bez šire primene 6. 3.4.

Kodak-Ectachem slajd tehnologija (bromfenol plavo na 670nm) Samo serum. Kreatinin-amidohidrolaza KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATIN KREATININ + H2O KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATIN + H2O SARKOZIN + UREA SARKOZIN-OKSIDAZA GLICIN + FORMALDEHID + H2O2 SARKOZIN + O2 PEROKSIDAZA H2O2 + BOJA OKSIDOVANI HROMOFOR + H2O Druga generacija Kodak sistema (bez iminohidrolaze) Serum. treba odrediti serumski NH3 7. HPLC (posle eluacije u Jaffe reakciji ili na 200 nm) 9. urin 8. HPLC i gasna hromatografija Masena spektrometrija je visoko specifična i referentna-definitivna metoda za kreatinin 17 .

3 – 15. žene 44 . 7 dana na 4 °C Ne koristiti ikterične i hemolizovane uzorke.Za odreñivanje kreatinina može se koristiti Serum. kreatinina od 300 do 600 µmol/L) 2-3 dana na 25 °C. Jaffe metod: muškarci 53 .9 mmol/L .7 mmol/L. plazma.106 µmol/L. smanjuju rezultat Urin (razblaženje do konc. žene 5. 5 dana na 4 °C Referentne vrednosti Zbog veće mogućnosti slučajne greške navesti metodu i standardno odstupanje metode (do 15 µmol/L) Primena različitih metoda dovodi do razlika 10-25 µmol/L Serum.97 µmol/L Urin/24 h: muškarci I7.1 – 17.

glomerular filtration rate) Stepen glomerularne filtracije GFR (eng. Cs-koncentracija u serumu) Ms = Us x Vu (Vu-volumen urina. u tubulima se ne reapsorbuje i ne sekretuje. tj potpuno se izlučuje urinom GFR = V/t V = Ms/Cs (Ms-masa filtrirane supstance. glomerular filtration rate) – Stepen glomerularne filtracije predstavlja volumen plazme koja se filtrira u glomerulima u jedinici vremena Odreñuje se indirektno merenjem ekskrecije supstance u urinu koja se filtrira u glomerulima. Us-koncentracija u urinu) GFR (mL/min) =Curin x Vurin Cserum x t t – vreme sakupljanja urina (min) .GFR (eng.

ureja.KLIRENS TESTOVI (eng: clearance-čišćenje) Klirens supstance predstavlja volumen plazme iz koje je supstanca uklonjena u jedinici vremena Odreñivanje klirensa supstance predstavlja merenje ekskrecije supstance u urinu koja se kompletno filtrira iz krvi u glomerulima. kreatinin Klirens testovi služe za procenu GFR Klirens inulina Inulin je polisaharid MM 51kDa. ne sekretuje se. nije fiziološka supstanca (nema ga normalno u krvi) Inulin se potpuno filtrira u glomerulima a ne reapsorbije u tubulima . ne reapsorbuje i ne metabolizuje u tubulima bubrega Ove osobine imaju inulin.

teško za aplikaciju. dugo traje. brzinom 4 mL/min Klirens inulina zavisi samo od volumena glomerularnog filtrata (120-130 mL/min) p-aminohipurat se koristio za odreñivanje glomerularne filtracije i tubularne sekrecije Korišćenje ovih supstanci za klirens je skupo.KLIRENS INULINA I UREJE 25 mL 10% inulina se aplikuje se intravenski a zatim se nastavlja davanje 500 mL 1. više se ne koriste Klirens ureje Prvi klirens test koji se danas se više ne koristi zbog osobine ureje da se oko 40% reapsorbuje u tubulima Danas se koristi samo klirens kreatinina .5% rastvora.

jer je vrednost lažno uvećana Koncentracija kreatinina u serumu značajno raste tek kada je glomerularna filtracija na 50% normalne vrednosti Koncentracija kreatinina u krvi je indirektno proporcionalna klirensu kreatinina. tj koncentracija kreatinina u krvi raste dok GFR opada kod bolesti bubrega Ref . ali se 7-10 % sekretuje u tubulima.KLIRENS KREATININA Serumski kreatinin i ekskrecija u urinu funkcija su mišićne mase i ne zavise od unosa proteina i elektrolita Kreatinin se ne reapsorbuje u tubulima. što je veoma važno kada je < 10 mL/min.

23 .

144 W-telesna masa u kg.725 log H) – 2.425 log W) + (0.73 koncentracija kreatina (serum) x t (1440 min/24h) A 1. ali može biti veći 2-3 puta kod nemotivisanih pacijenata CV iz dana u dan za ponavljajuća odreñivanja čak 25% .KLIRENS KREATININA Izračunavanje klirensa kreatinina je standardni metod za odreñivanje GFR Klirens Cr = koncentracija kreatinina (urin) x zapremina urina (mL/24h) x 1. H-telesna visina u cm (Izračunavanje iz nomograma za odreñivanje površine tela) Zbog načina izvoñenja ukupan koeficijent varijacije 10% (idealno) jer se 2 puta odreñuje kreatinin (serum+urin) i merenja diureze.73 – prosečna površina tela (m2) A – aktuelna površina tela izračunata iz visine i težine log A = (0.

Klirens Kreatinina: interferencije Klirens kreatinina pod uticajem je različitih bioloških i analitičkih faktora (analitički postupak. acetoacetat. hemoliza itd) Lekovi koji interferiraju sa tubularnom sekrecijom kreatinina: salicilati. sakupljanje urina. tubularna sekrecija kreatinina. posle 20-god) Referentne vrednosti za klirens kreatinina Muškarci: 97 – 137 mL/min (na 1.128 mL/min (na 1.73 m2) . cefalosporini Kreatinin klirens se smanjuje sa godinama (6. trimetoprim. askorbinska kiselina.73 m2) Žene: 88 . spirinolakton. mišićna masa. ikterus.5 mL/min za svaku dekadu života. lipemija. cimetidin. amilorid (klirens kreatinina je lažno nizak a GFR ostaje normalna) Supstance koje lažno povećavaju serumski kreatinin (do 20%): glukoza. mokraćna kiselina.

telesnu masu. pol.85 (15% manja TM u proseku) Od velike važnosti zbog doziranja lekova (na pr aminoglikozidi) . Cockroft–Gaultova formula Predikcija klirensa kreatinina za odrasle Klirens kreatinina (mL/min) = 140 – starost (godine) x telesna masa (kg) 0.Kako prevazići greške u odreñivanju klirensa kreatinina? Više od 25 formula uključilo je kreatinin u serumu. starost i rasu u izračunavanje klirensa 1.814 x Ckreatinin (serum) (µmol/L) Za žene korekcioni faktor 0.

4.GFR>90 ml/min.GFR izmeñu 30-50 ml/min.011312)-1.203 x 0.eGFR (eng. estimated glomerular filtration rate) 2.73m2)=186 x x (kreatinin serum (µmol/L) x 0.73m2 i eGFR >60 mL/min/1.GFR izmeñu 60-89 ml/min.GFR izmeñu 15-29 ml/min.154 x (godine života)-0. 2.73m2 Vrednosti eGFR ispod 60 mL/min upućuje na sakupljanje 24h urina i standardno odreñivanje klirensa kreatinina 5 stadijuma hronične bubrežne insuficijencije: 1.GFR<15 ml/min . i 5. MDRD formula (Modification of Diet in Renal Disease) GFR(mL/min/1.742 (za žene) i x 1.212 (za crnu rasu) Formula se aplikuje na računar i izračunava automatski iz kreatinina u serumu i godina života pacijenta Rezultati se izražavaju kao: eGFR<60 mL/min/1. 3.

Cilj primene eGFR Po preporukama National Kidney Foundation eGFR se koristi za: Otkrivanje ranog stadijuma hronične bubrežne insuficijencije na osnovu koncentracije serumskog kreatinina na opštoj populaciji Adekvatno doziranje lekova koji se izlučuju preko bubrega. posebno nefrotoksičnih lekova Pravovremeno upućivanje pacijenta kod nefrologa Rano otkrivanje komplikacija hronične bubrežne insuficijencije (hipertenzija. i rano otkrivanje hronične bubrežne insuficijencije . sekundarni hiperparatiroidizam) Praćenje pacijenata sa diabetes mellitusom i hipertenzijom.

adenozina i gvanozina Sinteza iz ksantina pod uticajem ksantin – oksidaze najintenzivnija u jetri (najviše ksantin-oksidaze) i intestinalnoj mukozi Hiperurikemija muškaraci: > 420 µmol/L.u bubrezima (urički bubreg) .Mokraćna kiselina Glavni proizvod katabolizma purinskih nukleozida. giht) .povećana biosinteza mokraćne kiseline .u zglobovima (urički artritis. žene > 360 µmol/L Povećanje koncentracije dovodi do taloženja slobodne MK ili njenih soli: .obrazovanje konkremenata Uzroci za pojavu hiperurikemije: .smanjeno izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega .

Izlučivanje mokraćne kiseline .

Sekundarna hiperurikemija Smanjeno renalno izlučivanje mokraćne kiseline 1.inhibiraju renalno izlučivanje mokraćne kiseline 5. tuberkulostatici (pirazinamid. Trovanja (olovo.mlečna kiselina i ketokiseline kompetiraju sa mokraćnom kiselinom za transportni sistem za izlučivanje mokraćne kiseline u tubulima 3. izonijazid) .poremećena tubularna sekrecija mokraćne kiseline 2. Hronične bolesti bubrega . ketoacidoza) . Povećana koncentracija alkohola u krvi – povećava se koncentracija laktata 4. Uticaj lekova: diuretici (tiazid. Acidoza (laktatna. furosemid). salicilna kiselina. berilijum) .

PROTEINURIJE – proteini u urinu Podela na osnovu mehanizma koji dovode do pozitivnog nalaza Funkcionalne Proteinurije • fizičko vežbanje • trudnoća • ortostatska proteinurija (15-20 % zdravih muškaraca) Organske proteinurije udružene sa drugim bolestima i bolestima bubrega Glomerulske proteinurije: > 3 g/ 24 h Nefrotski sindrom. uglavnom albumin u urinu i hipoalbuminemija Tubulske proteinurije (1 – 3 g/24 h) β2-. α1-. mikroglobulin .

mioglobinurija) – filtracija velike količine proteina male MM koji se pojačano stvaraju zbog patološkog procesa ne mogu se reapsorbovati zbog ograničenog kapaciteta reapsorpcije u tubulima .Kvantitativno ispitivanje propustljivosti glomerulske membrane Molekuli velike MM ne prolaze kroz glomerulski fileter.dok se molekuli male MM slobodno filtriraju u glomerulima a zatim reapsorbuju i katabolizuju u tubulskim ćelijama Pojava značajne količine proteina u urinu ima veliki kinički značaj i ukazuje na renalno oboljenje Klasifikacija proteinurija na: glomerulske tubulske ‫״‬overflow‫( ״‬Bence-Jones proteini.

sekretuje se u distalnim tubulima i sabirnim cevčicama. izlučuje se 40 mg/24h .Tamm-horsfall protein je mukoprotein velike MM.

jednostavne etiologije) • Venska kongestija kod oboljenja srca (najčešće zbog intraabdominalne kompresije renalnih vena) • Renalna hipoksija kod dehidratacije. teške acidoze. maligna hipertenzija.Prerenalne Proteinurije • Groznica i toksična stanja (najčešća.Jones proteini . akutne dekompenzacije srca. jake anemije • Smanjen protok krvi kroz bubrege što dovodi do hipoksičnih renalnih promena i tubulske nekroze bubrega • Hipertenzija (umerena i jaka hronična hipertenzija. šoka. eklampsija) • Miksedem • Bence .

izlučuju se urinom i uz normalnu glomerularnu filtraciju. indikacija su prisustva mijeloma (u oko 20% slučajeva) Ekskrecija BJ proteina (nekoliko grama dnevno) može dovesti do degeneracije tubularnih ćelija zbog reapsorpcije velike količine proteina. i nastanka mijelomskog bubrega i nefrotskog sindroma . Multiplog mijeloma 2.Bence-jones Proteinuruja Paraproteini koji nastaju usled greške u sintezi lakih i teških lanaca imunoglobulina. koji su laki lanci paraproteina MM 22 kDa. Benigne monoklonske gamapatije (benigna proliferacija B limfocita) Prisustvo BJ proteina u urinu. Krio i makro . kao "overflow" zbog pojačane sinteze Paraproteinemije se javljaju kod: 1.globulinemija 3. male MM.

infekcija. često udružene sa hematurijom • Infekcije bubrežne karlice ili uretera • Cistitis • Uretritis ili prostatistis .Kvalitativni testovi za dokazivanje prisustva BJ proteina u urinu obuhvataju klasični test zagrevanja i Bradshaw test Pozitivan kvalitativan test osnov je za izvoñenje elektroforeze proteina iz koncentrovanog urina i imunofiksacije Kvantifikacija ekskrecije BJ proteina radi se samo kod pacijenata kod kojih je dokazano prisustvo lakih lanaca. primarni i sekundarni • Destrukcija renalnog parenhima: tumor.proteini se pojavljuju urinu nakon što urin proñe bubrege. infarkt Postrenalne proteinurije . tj kod multiplog mijeloma Renalne Proteinurije • Primarna oboljenja bubrega • Glomerulonefritis • Nefrotski sindrom.

Ispitivanje proteinurija Pozitivan nalaz proteina iz prvog jutarnjeg urina dobijen test trakama potvrñuje se testom sa sulfosalicilnom kiselinom Nakon potvrñenih pozitivnih proteina u urinu (kvalitativan test) radi se kvantifikacija proteina u urinu odreñivanjem proteina iz 24h urina ili indeks proteini/kreatinin iz jutarnjeg urina (odrediti i ukupne proteine u serumu) Pre daljeg ispitivanja funkcije bubrega treba isključiti: ektrarenalne uzroke proteinurije (groznica. povišena tel. temp. jako fizičko vežbanje) ortostatsku proteinuriju Proteinurija dokazana kvantitativnim testom indikacija je za ultrazvuk bubrega i opšte biohemijske testove za ispitivanje renalne funkcije ..

a proteinurija je manja od 0.5 g/24h uz abnormalne rezultate biohemijskih testova zahteva dalje ispitivanje (odrediti tip proteinurije) Tip proteinurije može se odrediti elektroforezom iz koncentrovanog uzorka urina: • Tubulska proteinurija ima dominantno proteine male MM koji su filtrirani ali se ne mogu reapsorbovati • Paraproteini i BJ proteini • Glomerulska proteinurija Proteinurija veća od 2 g/24h je uvek patološka i najčešće ukazuje na glomerulsko oboljenje Biopsija bubraga je zlatni standard .5 g/24h nema potrebe za dalje isitivanje. pacijent se dalje samo prati Proteinurija veća od 0.Ukoliko su rezultati normalni.

Ispitivanje funkcije tubula Reñe se izvode od testova za ispitivanje funkcije glomerula Pojava glukozurije sa normalnom koncentracijom glukoze u krvi kod: • Renalne glukozurije (izolovano oštećenje proksimalnih tubula) • Fankonijev sindrom (nasledno generalizovano oštećenje tubula) Test reapsorpcije bikarbonata u proksimalnim tubulima (kod sumnje na proksimalnu renalnu tubularnu acidozu) Test žeñi za ispitivanje distalnih tubula (sposobnost koncentrovanja urina) Test acidifikacije (distalna renalna tubularna acidoza) Aminoacidurija (hromatografija) .

sakupljaju se 3 uzorka urina na svakih sat vremena U uslovima dehidratacije kod zdravih.020. teško oštećenje < 1.010 Test može da otkrije rano slabljenje renalne funkcije ali normalan nalaz ne isključuje oštećenje (diabetes insipidus. osmolalnost urina je 3x veća od osmolalnosti plazme (286 mOsm/kg) Bar u jednom uzorku urina kod zdravih relativna gustina u mora biti ≥1.025 (850 mOsm/kg) Kod smanjene renalne funkcije <1.Test koncentrisanja urina-test žeñi Za ispitivanje sposobnosti distalnih tubula da koncentrišu urin 15 sati pre testa pacijent relativno miruje i ne unosi tečnost. terapija diureticima) . jede suvu hranu bez svežeg voća i povrća Ujutru. maksimalna je sekrecija ADH.

5L tečnosti (kontraindikovano kod bolesti bubrega i srca) Sakupljaju se 4 uzorka urina na svakih sat vremena Relativna gustina bar u jednom uzorku treba da bude ≤1.2 .2 l) Gubitak sposobnosti dilucije dešava se kasnije u odnosu na koncentracione sposobnosti Test koncentrisanja i dilucije izvode se jedan za drugim .Test je nepouzdan kod: • Teškog imbalansa vode i elektrolita • Niskoproteinske i neslane dijete • Hroničnih bolesti jetre • Trudnoće Test razblaživanja urina -Dilucioni test Pacijent isprazni bešiku i popije 1.1.005 (≤100 mosm/kg) ≤ Volumen urina ne sme biti manji od 80% unete količine (1.

OSMOLALNOST Na osmolalnost utiču proteini.2-0. u testu žeñi 3-4. normalno se osmolalnost u urinu kod zdravih kreće u širokom rasponu 300-900 mOsm/kg Osmolalnost se odreñuje u urinu i serumu i izračunava se indeks osmolalnost u urinu = 2 – 3 (kod zdarvih) osmolalnost u serumu Diabetes mellitus 0. ne zavisi od temperature urina Kako direktno zavisi od unosa tečnosti (hidratacije). merni princip je sniženje tačke mržnjenja tečnosti . glukoza.7 Index < 1 tubuli ne reapsorbuju vodu Odreñivanje Na osmometru.7.

Test acidifikacije – test opterećenja amonijum hloridom Ispitivanje renalne tubularne acidoze (RTA) Indikacije za izvoñenje testa kod sumnje na RTA 1.1 g/kg TM NH4Cl Merenje pH urina na sat vremena 4-8h (na pH-metru): Ako je pH > 5.8 2. pH krvi normalan Oralno davanje 0. Profil pH urina: pH stalno > 5.4 u svim odreñivanjima Dg: Tip1 RTA .

ne menja se u inflamaciji i malignitetu.8 kDa niske koncentracije u plazmi Kompletno se filtrira u glomerulima. danas se preporučuje kao marker praćenja GFR kod hronične bubrežne insuficijencije Enzimi u urinu Intravenski pijelogram . ali se povećava u inflamaciji i malignitetu Ekskrecija β2-mikroglobulina je osetljiv metod za ispitivanje integriteta tubula Cistatin C u serumu MM13 kDa.Ostali Testovi Za Ispitivanje Funkcije Tubula Ekskrecija elektrolita Urin: Na: 30 – 90 mmol/L. reapsorbuje i katabolizuje u proksimalnim tubulima Ne zavisi od ishrane i telesne mase kod zdravih Dobar je marker GFR. Cl: 30 – 100 mmol/L Vrednosti koje se razlikuju za 15 mmol/l iznad ili ispod prikaznih mogu ukazivati na smanjenu sposobnost reapsorpcije ili ekskrecije β2 – mikroglobulin u serumu MM 11.