P. 1
Testovi Za Ispitivanje Funkcije Bubrega(3)

Testovi Za Ispitivanje Funkcije Bubrega(3)

|Views: 4,661|Likes:
Published by Ankica Vasić

More info:

Published by: Ankica Vasić on Nov 03, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2013

pdf

text

original

Predavanja Iz Kliničke Hemije

Testovi Za Ispitivanje Funkcije Bubrega Prof dr Violeta Dopsaj
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu
2009/2010

Dijagnostika Bolesti Bubrega
Najvažnije funkcije bubrega: 1) izlučivanje organizmu nepotrebnih sastojaka, 2) stvaranje urina 3) regulacija homeostaze elektrolita i vode, 4) endokrina funkcija Poremećaj u bilo kom homeostaznom mehanizmu dovodi do oštećenja funkcija bubrega što može dovesti do bolesti bubrega Klasifikacija na akutne i hronične bolesti bubrega na osnovu: anamneze i kliničke slike laboratorijskih analiza i različitih dijagnostičkih postupaka (rtg, ultrazvuk, biopsija bubrega, itd)

Sasatav krvi i urina odražava ne samo razne funkcionalne bolesti bubrega nego i razne sistemske bolesti
Laboratorijska procena bolesti bubrega: 1. Odreñivanje koncentracije neproteinskih azotnih jedinjenja 2. Odreñivanje stepena glomerularne filtracije 3. Procena kapaciteta sekrecije endogenih i egzogenih jedinjenja 4. Procena kapaciteta reapsopcije vode i elektrolita Opšti laboratorijski "profil bubrega“ Odreñivanje biohemijskih analiza u serumu Ureja, kreatinin, natrijum, kalijum, hloridi, fosfor, ukupan kalcijum, glukoza, mokraćna kiselina, ukupni proteini Kompletna krvna slika sa sedimentacijom Kvalitativni rutinski pregled urina Urin je uzorak izbora za isključivanje i rano otkrivanje bolesti bubrega

Neproteinska azotna jedinjenja Ureja, kreatinin, kreatin, mokraćna kiselina, amonijak (+ amino-kiseline)
NPN (non protein nitrogen) termin nastao u ranom stadijumu razvoja kliničke hemije kada je uklanjanje proteina iz uzorka pre izvoñenja analize bilo obavezno (protein-free filtrate) Kvantifikacija neproteinskog azota odreñivala se nakon prevoñenja azota u amonijak, a zatim u Nessler-ovoj reakciji žuto obojenje UREJA Ureja je glavni metabolički proizvod katabolizma proteina (75% NPN) Nakon sinteze u jetri putem krvi dospeva do bubrega gde se filtrira u glomerulima, 40-70% ureje se reapsorbuje pasivnom difuzijom u tubulima, što zavisi od brzine protoka urina i hidratacije. 10% se izlučuje preko GIT i kože

arginin-sukcinat dehidrogenaza arginaza UREJA + ORNITIN UREJA ARGININ + FUMARNA KISELINA CITRULIN KARBAMIL-FOSFAT .Krebs-Henseleit ciklus sinteze ureje u jetri iz NH3 NH4+ + CO2 karbamil-fosfat-sintetaza N-acetil glutaminska kis (koenzim) 2 ATP ornitin-karbamil transferaza KARBAMIL-FOSFAT + ORNITIN sintetaza argininćilibarne kiseline CITRULIN + ASPARAGINSKA KISELINA ARGININ-ĆILIBARNA KISELINA ARGININ ORNITIN + KARBAMIL-FOSFAT SUMARNA REAKCIJA NH3 + iz glutaminske kis NH3 + HCO3iz asparaginske kis 3 ATP UREJA + 2 H2O IZOUREJA ARGININ-ĆILIBARNA KISELINA ATP.

povećan katabolizam proteina (groznica.Ureja. stres. šok. Urea nitrogen (ispravan naziv) Azotemija – povišena koncentracija ureje u krvi Uremija (uremijski sindrom) – veoma visoke koncentracije ureje u krvi kod bolesti bubrega Prerenalna azotemija izazvana je smanjenim protokom krvi kroz bubrege. dehidratacija. hemoragija. i drugi faktori koji značajno smanjuju volumen krvi . visokoproteinska ishrana. manje krvi je u bubrezima. GIT hemoragije). Azotemije Koncentracija ureje u serumu odreñena je količinom proteina u ishrani. terapija kortikosteroidima. pa se manje ureje filtrira Uzroci: kongestivna srčana insuficijencija. kataboličkim stanjem organizma. i funkcijom i perfuzijom bubrega BUN (blood urea nitrogen) stari naziv.

teška oboljenja jetre . prostatizam.Azotemije Postrenalna azotemija nastaje kada postoji obstrukcija za isticanje urina kroz mokraćnu bešiku ili uretru (nefrolitijaza. Veći porast ureje u serumu od kreatinina zbog pritiska urina na tubul i difuzije preostale ureje iz tubula u krv Snižena koncentracija ureje u krvi u periodu sniženog unosa proteina ishranom. tumori genitourinarnog trakta). povećana sinteza proteina (u kasnoj trudnoći i ranom detinjstvu). ili jaka infekcija.

kreatinin normalan Povišen ureja/kreatinin indeks Postrenalna azotemija Povišen ureja/kreatinin indeks sa povišenim serumskim kreatininom Snižen ureja/kreatinin indeks kod smanjene sinteze ureje (smanjen unos protena.Razlikovanje azotemija Normalan odnos serumske koncentracije ureje i kreatinina Ureja/Kreatinin indeks = 10:1 do 20:1 Prerenalna azotemija povišena koncentracja serumske ureje. teška bolest jetre) . akutna tubulska nekroza.

Uzroci abnormalne koncentracija ureje u krvi Uzroci povišene koncentracija ureje u krvi Prerenalni: kongestivna srčana oboljenja. dehidratacija. intenzivno povraćanje i diareja. trudnoća . teška bolest jetre. glomerulonefritis Postrenalni: Obstrukcija u urinarnom traktu Uzroci snižene koncentracije ureje u krvi Smanjen unos proteina hranom. terapija kortikosteroidima Renalni: Akutne i hronične bubrežne bolesti. hemoragija. šok. povećan katabolizam proteina.

1 – 7. urin.71 mol/24h .Odreñivanje Ureje Serum (najčešće se koristi).43 – 0. pa se uzorak urina treba čuvati u frižideru. i podesiti pH<4 Kod odreñivanja ureje u uzorku 24h urina. prilagoditi metodu visokoj koncentraciji ureje u urinu (razblaženje urina 20 ili 50 puta) Referentni interval (odrasli) Serum: 2. plazma Uzeti u obzir uticaj visokoproteinskog unosa proteina hranom (ne koristiti uzorak nakon unošenja hrane) Preporučuje se nehemolizovani uzorak Ureja se razlaže pod uticajem bakterija u urinu.1 mmol/L Urin (24h): 0.

spektrofotometrijska. spektrofotometrijska. spektrofotometrijska. istorijskog značaja.Metode Za Odreñivanje Ureje 1. visoko specifična. retko se koristi 2. dugo se izvodi. Enzimska – Ureaza/GLDH ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32NH4+ + α-KETO-GLUTARNA KISELINA + NADH + GLDH. ADP. retko se koristi 3. nespecifična.5 + + HOCl (HIPOHLORIT) H2NCl (HLORAMIN) + H3O+ NH4 nitroprusid. Berthelot Metoda NH4+ + CO32ureaza pH 10. OHH2NCl + FENOL HINONHLORAMIN OH HINONHLORAMIN + FENOL INDOLFENOL (plav) UREJA NH4CO3 End-point. brza. dosta se koristi . kinetika. Neslerizacija ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32NH2HgJ3 + H3O+ + 4KJ + NaJ NH4+ + 2HgCl2 + 4KJ +NaOH žuto-oranž koloidni talog End-point. H NAD+ + GLUTAMINSKA KISELINA End point.

kolorimetrijska. Konduktimetrijska ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32povećan broj jona menja provodljivost kinetika. interferencije (primarni amini). suva hemija: Kodak ektachem (merociamin. veoma specifična. kolorimetrijska. 620nM). tiosemikarbazid i Fe3+ se dodaju radi poboljšanja i stabilizacije boje 6. toksični. Promena boje indikatora NH4+ + pH INDIKATOR PROMENA BOJE INDIKATORA End point. Diacetil-monoksim H2O DIACETIL-MONOKSIM DIACETIL + HIDROKSILAMIN H+ H+ UREA + DIACETIL DIAZIN (ŽUT) + 2H2O (540 nM) End point. Reflotron (642 nm) . nedovoljno specifična.4. brza. Fuji dry chem (bromkrezol zeleno. Ames (suva hemija) 7. o-ftalaldehid H+ UREA + o-FTALALDEHID ISOINDOLIN H+ ISOINDOLIN + 8-(4-AMINO-1-METILAMINO)-6-METOKSIHINOLIN HROMOFOR (510 nm) End-point. 670 nm). često se koristi Astra (Beckman instruments): uzorak i i reagens sa ureazom uvode se u ćeliju 5. veoma specifična.

tj glomerulsku funkciju . i funkcije bubrega Povišena koncentracija kreatinina ukazuje na abnormalnu funkciju bubrega. glicina. stepena pretvaranja kreatina u kreatinin.KREATININ/KREATIN Kreatin se sintetiše primarno u jetri iz arginina. ekskretuje se urinom Kratinin se minimalno sekretuje u proksimalnim tubulima Koncentracija kreatinina u serumu funkcija je relativne mišićne mase. i metionina Kreatin se iz jetre transportuje u ostala tkiva gde se pretvara u fosfokreatin (visoko energetsko jedinjenje u mišićima) Iz fosfo-kreatina u plazmu odlazi kreatinin Kreatinin u cirkulaciji je relativno konstantna vrednost proporcionalna individualnoj mišićnoj masi. zavisi od pola i uzrasta Kreatinin se eliminiše iz cirkulacije filtracijom u glomerulima.

α-keto kiseline.9 mmol/l) Adsorbovani kreatinin eluira se alkalnim pikratom 3. jeftina. Lojd-ov reagens (Al-Mg-silikat) Kreatinin se adsorbuje: interferenti se ne adsorbuju osim 2-keto glutarata (>0. urin (5%) 2. Jaffe/kinetička metoda. apsorbancija se meri na 520 nm Reakciju daju i druge supstance prisutne u serumu i urinu.5 mmol/l) i piruvata (>0. Jaffe/Fulerova zemlja Fulerova zemlja (floridin).Još 1886. brza . cefalosporini. askorbinska kiselina.g Jaffe metod: kreatinin sa alkalnim pikratom daje Janovski kompleks (crveno-narandžaste boje). nedovoljno specifična Nekreatinski hromogeni: glukoza.Metode Za Odreñivanje Kreatinina 1. plazma (20% od hromogena). mokraćna kiselina (povećavaju rezultat naročito na temp iznad 30°) serum. najviše se koristi u rutini.

Kinetička Reakcija Na Automatu Mikroprocesor omogućava merenje apsorbancije u toku perioda od 16 do 120 sec Reakcionim vremenom uklonjen uticaj brzih i sporih hromogena Brzi nekreatinski hromogeni reaguju u toku prvih 20 sec od dodavanja reagensa Spori nekreatininski hromogeni reaguju posle 80 sec Vreme od 20-80 sec pripisuje se stvaranju kreatinin kompleksa α keto kiseline i cefalosorini se ne mogu ukloniti iz reakcije i povećavaju rezultat Nije potrebna deproteinizacija jer u kinetičkoj reakciji proteini kao spori hromogeni ne utiču na rezultat .

3. ali boja nije stabilna kao sa pikratom 5. Kreatinin-iminohidrolaza (kreatinin deaminaza) KREATININ-IMINOHIDROLAZA KREATININ NH3: GLDH.5-dinitrobenzoeva kiselina (DNBA) OHKREATININ + DNBA KOMPLEKS (PURPURNO ROZE BOJE) NA 560 nm Suva hemija (refleksiona spektrofotometrija).4. kreatinin hidrolaza) KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATININ + H2O CK KREATIN-FOSFAT + ADP PIRUVAT-KINAZA ADP + FOSFOENOLPIRUVAT ATP + PIRUVAT LDH + PIRUVAT NADH + H NAD+ + LAKTAT KREATIN + ATP KREATIN Samo serum. samo serum Nema interferenata. bez šire primene 6. kolorimetrijski-korigovati za endogeni NH3 . Kratinin-amidohidrolaza (kratinaza. amonijačnom N-METILHIDANTOIN + NH3 elektrodom.

Kreatinin-amidohidrolaza KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATIN KREATININ + H2O KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATIN + H2O SARKOZIN + UREA SARKOZIN-OKSIDAZA GLICIN + FORMALDEHID + H2O2 SARKOZIN + O2 PEROKSIDAZA H2O2 + BOJA OKSIDOVANI HROMOFOR + H2O Druga generacija Kodak sistema (bez iminohidrolaze) Serum. urin 8. treba odrediti serumski NH3 7. HPLC i gasna hromatografija Masena spektrometrija je visoko specifična i referentna-definitivna metoda za kreatinin 17 . HPLC (posle eluacije u Jaffe reakciji ili na 200 nm) 9.Kodak-Ectachem slajd tehnologija (bromfenol plavo na 670nm) Samo serum.

1 – 17. plazma.106 µmol/L.97 µmol/L Urin/24 h: muškarci I7. Jaffe metod: muškarci 53 . 5 dana na 4 °C Referentne vrednosti Zbog veće mogućnosti slučajne greške navesti metodu i standardno odstupanje metode (do 15 µmol/L) Primena različitih metoda dovodi do razlika 10-25 µmol/L Serum. smanjuju rezultat Urin (razblaženje do konc.7 mmol/L.9 mmol/L . kreatinina od 300 do 600 µmol/L) 2-3 dana na 25 °C. žene 44 . 7 dana na 4 °C Ne koristiti ikterične i hemolizovane uzorke.Za odreñivanje kreatinina može se koristiti Serum.3 – 15. žene 5.

Cs-koncentracija u serumu) Ms = Us x Vu (Vu-volumen urina. tj potpuno se izlučuje urinom GFR = V/t V = Ms/Cs (Ms-masa filtrirane supstance. glomerular filtration rate) – Stepen glomerularne filtracije predstavlja volumen plazme koja se filtrira u glomerulima u jedinici vremena Odreñuje se indirektno merenjem ekskrecije supstance u urinu koja se filtrira u glomerulima. Us-koncentracija u urinu) GFR (mL/min) =Curin x Vurin Cserum x t t – vreme sakupljanja urina (min) . glomerular filtration rate) Stepen glomerularne filtracije GFR (eng. u tubulima se ne reapsorbuje i ne sekretuje.GFR (eng.

ne sekretuje se. nije fiziološka supstanca (nema ga normalno u krvi) Inulin se potpuno filtrira u glomerulima a ne reapsorbije u tubulima . ne reapsorbuje i ne metabolizuje u tubulima bubrega Ove osobine imaju inulin. kreatinin Klirens testovi služe za procenu GFR Klirens inulina Inulin je polisaharid MM 51kDa. ureja.KLIRENS TESTOVI (eng: clearance-čišćenje) Klirens supstance predstavlja volumen plazme iz koje je supstanca uklonjena u jedinici vremena Odreñivanje klirensa supstance predstavlja merenje ekskrecije supstance u urinu koja se kompletno filtrira iz krvi u glomerulima.

dugo traje.KLIRENS INULINA I UREJE 25 mL 10% inulina se aplikuje se intravenski a zatim se nastavlja davanje 500 mL 1. teško za aplikaciju. više se ne koriste Klirens ureje Prvi klirens test koji se danas se više ne koristi zbog osobine ureje da se oko 40% reapsorbuje u tubulima Danas se koristi samo klirens kreatinina . brzinom 4 mL/min Klirens inulina zavisi samo od volumena glomerularnog filtrata (120-130 mL/min) p-aminohipurat se koristio za odreñivanje glomerularne filtracije i tubularne sekrecije Korišćenje ovih supstanci za klirens je skupo.5% rastvora.

ali se 7-10 % sekretuje u tubulima. jer je vrednost lažno uvećana Koncentracija kreatinina u serumu značajno raste tek kada je glomerularna filtracija na 50% normalne vrednosti Koncentracija kreatinina u krvi je indirektno proporcionalna klirensu kreatinina.KLIRENS KREATININA Serumski kreatinin i ekskrecija u urinu funkcija su mišićne mase i ne zavise od unosa proteina i elektrolita Kreatinin se ne reapsorbuje u tubulima. tj koncentracija kreatinina u krvi raste dok GFR opada kod bolesti bubrega Ref . što je veoma važno kada je < 10 mL/min.

23 .

425 log W) + (0.144 W-telesna masa u kg.73 – prosečna površina tela (m2) A – aktuelna površina tela izračunata iz visine i težine log A = (0. H-telesna visina u cm (Izračunavanje iz nomograma za odreñivanje površine tela) Zbog načina izvoñenja ukupan koeficijent varijacije 10% (idealno) jer se 2 puta odreñuje kreatinin (serum+urin) i merenja diureze. ali može biti veći 2-3 puta kod nemotivisanih pacijenata CV iz dana u dan za ponavljajuća odreñivanja čak 25% .KLIRENS KREATININA Izračunavanje klirensa kreatinina je standardni metod za odreñivanje GFR Klirens Cr = koncentracija kreatinina (urin) x zapremina urina (mL/24h) x 1.73 koncentracija kreatina (serum) x t (1440 min/24h) A 1.725 log H) – 2.

128 mL/min (na 1. cefalosporini Kreatinin klirens se smanjuje sa godinama (6. mišićna masa.Klirens Kreatinina: interferencije Klirens kreatinina pod uticajem je različitih bioloških i analitičkih faktora (analitički postupak. spirinolakton. amilorid (klirens kreatinina je lažno nizak a GFR ostaje normalna) Supstance koje lažno povećavaju serumski kreatinin (do 20%): glukoza. posle 20-god) Referentne vrednosti za klirens kreatinina Muškarci: 97 – 137 mL/min (na 1. cimetidin. sakupljanje urina. acetoacetat. askorbinska kiselina. lipemija. mokraćna kiselina. tubularna sekrecija kreatinina.5 mL/min za svaku dekadu života.73 m2) . hemoliza itd) Lekovi koji interferiraju sa tubularnom sekrecijom kreatinina: salicilati. trimetoprim. ikterus.73 m2) Žene: 88 .

Cockroft–Gaultova formula Predikcija klirensa kreatinina za odrasle Klirens kreatinina (mL/min) = 140 – starost (godine) x telesna masa (kg) 0. pol.85 (15% manja TM u proseku) Od velike važnosti zbog doziranja lekova (na pr aminoglikozidi) . telesnu masu. starost i rasu u izračunavanje klirensa 1.Kako prevazići greške u odreñivanju klirensa kreatinina? Više od 25 formula uključilo je kreatinin u serumu.814 x Ckreatinin (serum) (µmol/L) Za žene korekcioni faktor 0.

742 (za žene) i x 1.154 x (godine života)-0.GFR izmeñu 30-50 ml/min. 3. 2.73m2 i eGFR >60 mL/min/1.203 x 0. 4. estimated glomerular filtration rate) 2.GFR izmeñu 60-89 ml/min.011312)-1.eGFR (eng.73m2 Vrednosti eGFR ispod 60 mL/min upućuje na sakupljanje 24h urina i standardno odreñivanje klirensa kreatinina 5 stadijuma hronične bubrežne insuficijencije: 1.73m2)=186 x x (kreatinin serum (µmol/L) x 0.212 (za crnu rasu) Formula se aplikuje na računar i izračunava automatski iz kreatinina u serumu i godina života pacijenta Rezultati se izražavaju kao: eGFR<60 mL/min/1.GFR izmeñu 15-29 ml/min.GFR<15 ml/min .GFR>90 ml/min. i 5. MDRD formula (Modification of Diet in Renal Disease) GFR(mL/min/1.

sekundarni hiperparatiroidizam) Praćenje pacijenata sa diabetes mellitusom i hipertenzijom. posebno nefrotoksičnih lekova Pravovremeno upućivanje pacijenta kod nefrologa Rano otkrivanje komplikacija hronične bubrežne insuficijencije (hipertenzija. i rano otkrivanje hronične bubrežne insuficijencije .Cilj primene eGFR Po preporukama National Kidney Foundation eGFR se koristi za: Otkrivanje ranog stadijuma hronične bubrežne insuficijencije na osnovu koncentracije serumskog kreatinina na opštoj populaciji Adekvatno doziranje lekova koji se izlučuju preko bubrega.

povećana biosinteza mokraćne kiseline .u zglobovima (urički artritis. adenozina i gvanozina Sinteza iz ksantina pod uticajem ksantin – oksidaze najintenzivnija u jetri (najviše ksantin-oksidaze) i intestinalnoj mukozi Hiperurikemija muškaraci: > 420 µmol/L.obrazovanje konkremenata Uzroci za pojavu hiperurikemije: . žene > 360 µmol/L Povećanje koncentracije dovodi do taloženja slobodne MK ili njenih soli: . giht) .smanjeno izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega .Mokraćna kiselina Glavni proizvod katabolizma purinskih nukleozida.u bubrezima (urički bubreg) .

Izlučivanje mokraćne kiseline .

Povećana koncentracija alkohola u krvi – povećava se koncentracija laktata 4.poremećena tubularna sekrecija mokraćne kiseline 2. tuberkulostatici (pirazinamid. Trovanja (olovo. Hronične bolesti bubrega .Sekundarna hiperurikemija Smanjeno renalno izlučivanje mokraćne kiseline 1.mlečna kiselina i ketokiseline kompetiraju sa mokraćnom kiselinom za transportni sistem za izlučivanje mokraćne kiseline u tubulima 3. izonijazid) . furosemid).inhibiraju renalno izlučivanje mokraćne kiseline 5. berilijum) . Acidoza (laktatna. ketoacidoza) . salicilna kiselina. Uticaj lekova: diuretici (tiazid.

PROTEINURIJE – proteini u urinu Podela na osnovu mehanizma koji dovode do pozitivnog nalaza Funkcionalne Proteinurije • fizičko vežbanje • trudnoća • ortostatska proteinurija (15-20 % zdravih muškaraca) Organske proteinurije udružene sa drugim bolestima i bolestima bubrega Glomerulske proteinurije: > 3 g/ 24 h Nefrotski sindrom. mikroglobulin . α1-. uglavnom albumin u urinu i hipoalbuminemija Tubulske proteinurije (1 – 3 g/24 h) β2-.

Kvantitativno ispitivanje propustljivosti glomerulske membrane Molekuli velike MM ne prolaze kroz glomerulski fileter. mioglobinurija) – filtracija velike količine proteina male MM koji se pojačano stvaraju zbog patološkog procesa ne mogu se reapsorbovati zbog ograničenog kapaciteta reapsorpcije u tubulima .dok se molekuli male MM slobodno filtriraju u glomerulima a zatim reapsorbuju i katabolizuju u tubulskim ćelijama Pojava značajne količine proteina u urinu ima veliki kinički značaj i ukazuje na renalno oboljenje Klasifikacija proteinurija na: glomerulske tubulske ‫״‬overflow‫( ״‬Bence-Jones proteini.

sekretuje se u distalnim tubulima i sabirnim cevčicama. izlučuje se 40 mg/24h .Tamm-horsfall protein je mukoprotein velike MM.

akutne dekompenzacije srca. maligna hipertenzija.Jones proteini .Prerenalne Proteinurije • Groznica i toksična stanja (najčešća. šoka. jednostavne etiologije) • Venska kongestija kod oboljenja srca (najčešće zbog intraabdominalne kompresije renalnih vena) • Renalna hipoksija kod dehidratacije. eklampsija) • Miksedem • Bence . teške acidoze. jake anemije • Smanjen protok krvi kroz bubrege što dovodi do hipoksičnih renalnih promena i tubulske nekroze bubrega • Hipertenzija (umerena i jaka hronična hipertenzija.

Multiplog mijeloma 2. kao "overflow" zbog pojačane sinteze Paraproteinemije se javljaju kod: 1.Bence-jones Proteinuruja Paraproteini koji nastaju usled greške u sintezi lakih i teških lanaca imunoglobulina. izlučuju se urinom i uz normalnu glomerularnu filtraciju. Krio i makro . male MM. indikacija su prisustva mijeloma (u oko 20% slučajeva) Ekskrecija BJ proteina (nekoliko grama dnevno) može dovesti do degeneracije tubularnih ćelija zbog reapsorpcije velike količine proteina. koji su laki lanci paraproteina MM 22 kDa. Benigne monoklonske gamapatije (benigna proliferacija B limfocita) Prisustvo BJ proteina u urinu. i nastanka mijelomskog bubrega i nefrotskog sindroma .globulinemija 3.

Kvalitativni testovi za dokazivanje prisustva BJ proteina u urinu obuhvataju klasični test zagrevanja i Bradshaw test Pozitivan kvalitativan test osnov je za izvoñenje elektroforeze proteina iz koncentrovanog urina i imunofiksacije Kvantifikacija ekskrecije BJ proteina radi se samo kod pacijenata kod kojih je dokazano prisustvo lakih lanaca. primarni i sekundarni • Destrukcija renalnog parenhima: tumor. infekcija.proteini se pojavljuju urinu nakon što urin proñe bubrege. infarkt Postrenalne proteinurije . često udružene sa hematurijom • Infekcije bubrežne karlice ili uretera • Cistitis • Uretritis ili prostatistis . tj kod multiplog mijeloma Renalne Proteinurije • Primarna oboljenja bubrega • Glomerulonefritis • Nefrotski sindrom.

Ispitivanje proteinurija Pozitivan nalaz proteina iz prvog jutarnjeg urina dobijen test trakama potvrñuje se testom sa sulfosalicilnom kiselinom Nakon potvrñenih pozitivnih proteina u urinu (kvalitativan test) radi se kvantifikacija proteina u urinu odreñivanjem proteina iz 24h urina ili indeks proteini/kreatinin iz jutarnjeg urina (odrediti i ukupne proteine u serumu) Pre daljeg ispitivanja funkcije bubrega treba isključiti: ektrarenalne uzroke proteinurije (groznica.. jako fizičko vežbanje) ortostatsku proteinuriju Proteinurija dokazana kvantitativnim testom indikacija je za ultrazvuk bubrega i opšte biohemijske testove za ispitivanje renalne funkcije . temp. povišena tel.

a proteinurija je manja od 0.Ukoliko su rezultati normalni.5 g/24h uz abnormalne rezultate biohemijskih testova zahteva dalje ispitivanje (odrediti tip proteinurije) Tip proteinurije može se odrediti elektroforezom iz koncentrovanog uzorka urina: • Tubulska proteinurija ima dominantno proteine male MM koji su filtrirani ali se ne mogu reapsorbovati • Paraproteini i BJ proteini • Glomerulska proteinurija Proteinurija veća od 2 g/24h je uvek patološka i najčešće ukazuje na glomerulsko oboljenje Biopsija bubraga je zlatni standard .5 g/24h nema potrebe za dalje isitivanje. pacijent se dalje samo prati Proteinurija veća od 0.

Ispitivanje funkcije tubula Reñe se izvode od testova za ispitivanje funkcije glomerula Pojava glukozurije sa normalnom koncentracijom glukoze u krvi kod: • Renalne glukozurije (izolovano oštećenje proksimalnih tubula) • Fankonijev sindrom (nasledno generalizovano oštećenje tubula) Test reapsorpcije bikarbonata u proksimalnim tubulima (kod sumnje na proksimalnu renalnu tubularnu acidozu) Test žeñi za ispitivanje distalnih tubula (sposobnost koncentrovanja urina) Test acidifikacije (distalna renalna tubularna acidoza) Aminoacidurija (hromatografija) .

terapija diureticima) . teško oštećenje < 1.020. sakupljaju se 3 uzorka urina na svakih sat vremena U uslovima dehidratacije kod zdravih. jede suvu hranu bez svežeg voća i povrća Ujutru.025 (850 mOsm/kg) Kod smanjene renalne funkcije <1.Test koncentrisanja urina-test žeñi Za ispitivanje sposobnosti distalnih tubula da koncentrišu urin 15 sati pre testa pacijent relativno miruje i ne unosi tečnost. osmolalnost urina je 3x veća od osmolalnosti plazme (286 mOsm/kg) Bar u jednom uzorku urina kod zdravih relativna gustina u mora biti ≥1.010 Test može da otkrije rano slabljenje renalne funkcije ali normalan nalaz ne isključuje oštećenje (diabetes insipidus. maksimalna je sekrecija ADH.

Test je nepouzdan kod: • Teškog imbalansa vode i elektrolita • Niskoproteinske i neslane dijete • Hroničnih bolesti jetre • Trudnoće Test razblaživanja urina -Dilucioni test Pacijent isprazni bešiku i popije 1.005 (≤100 mosm/kg) ≤ Volumen urina ne sme biti manji od 80% unete količine (1.2 l) Gubitak sposobnosti dilucije dešava se kasnije u odnosu na koncentracione sposobnosti Test koncentrisanja i dilucije izvode se jedan za drugim .2 .5L tečnosti (kontraindikovano kod bolesti bubrega i srca) Sakupljaju se 4 uzorka urina na svakih sat vremena Relativna gustina bar u jednom uzorku treba da bude ≤1.1.

ne zavisi od temperature urina Kako direktno zavisi od unosa tečnosti (hidratacije).OSMOLALNOST Na osmolalnost utiču proteini.2-0. glukoza. u testu žeñi 3-4. normalno se osmolalnost u urinu kod zdravih kreće u širokom rasponu 300-900 mOsm/kg Osmolalnost se odreñuje u urinu i serumu i izračunava se indeks osmolalnost u urinu = 2 – 3 (kod zdarvih) osmolalnost u serumu Diabetes mellitus 0.7 Index < 1 tubuli ne reapsorbuju vodu Odreñivanje Na osmometru. merni princip je sniženje tačke mržnjenja tečnosti .7.

4 u svim odreñivanjima Dg: Tip1 RTA . Profil pH urina: pH stalno > 5. pH krvi normalan Oralno davanje 0.Test acidifikacije – test opterećenja amonijum hloridom Ispitivanje renalne tubularne acidoze (RTA) Indikacije za izvoñenje testa kod sumnje na RTA 1.8 2.1 g/kg TM NH4Cl Merenje pH urina na sat vremena 4-8h (na pH-metru): Ako je pH > 5.

ne menja se u inflamaciji i malignitetu. ali se povećava u inflamaciji i malignitetu Ekskrecija β2-mikroglobulina je osetljiv metod za ispitivanje integriteta tubula Cistatin C u serumu MM13 kDa. Cl: 30 – 100 mmol/L Vrednosti koje se razlikuju za 15 mmol/l iznad ili ispod prikaznih mogu ukazivati na smanjenu sposobnost reapsorpcije ili ekskrecije β2 – mikroglobulin u serumu MM 11.8 kDa niske koncentracije u plazmi Kompletno se filtrira u glomerulima.Ostali Testovi Za Ispitivanje Funkcije Tubula Ekskrecija elektrolita Urin: Na: 30 – 90 mmol/L. danas se preporučuje kao marker praćenja GFR kod hronične bubrežne insuficijencije Enzimi u urinu Intravenski pijelogram . reapsorbuje i katabolizuje u proksimalnim tubulima Ne zavisi od ishrane i telesne mase kod zdravih Dobar je marker GFR.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->