Predavanja Iz Kliničke Hemije

Testovi Za Ispitivanje Funkcije Bubrega Prof dr Violeta Dopsaj
Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu
2009/2010

Dijagnostika Bolesti Bubrega
Najvažnije funkcije bubrega: 1) izlučivanje organizmu nepotrebnih sastojaka, 2) stvaranje urina 3) regulacija homeostaze elektrolita i vode, 4) endokrina funkcija Poremećaj u bilo kom homeostaznom mehanizmu dovodi do oštećenja funkcija bubrega što može dovesti do bolesti bubrega Klasifikacija na akutne i hronične bolesti bubrega na osnovu: anamneze i kliničke slike laboratorijskih analiza i različitih dijagnostičkih postupaka (rtg, ultrazvuk, biopsija bubrega, itd)

Sasatav krvi i urina odražava ne samo razne funkcionalne bolesti bubrega nego i razne sistemske bolesti
Laboratorijska procena bolesti bubrega: 1. Odreñivanje koncentracije neproteinskih azotnih jedinjenja 2. Odreñivanje stepena glomerularne filtracije 3. Procena kapaciteta sekrecije endogenih i egzogenih jedinjenja 4. Procena kapaciteta reapsopcije vode i elektrolita Opšti laboratorijski "profil bubrega“ Odreñivanje biohemijskih analiza u serumu Ureja, kreatinin, natrijum, kalijum, hloridi, fosfor, ukupan kalcijum, glukoza, mokraćna kiselina, ukupni proteini Kompletna krvna slika sa sedimentacijom Kvalitativni rutinski pregled urina Urin je uzorak izbora za isključivanje i rano otkrivanje bolesti bubrega

Neproteinska azotna jedinjenja Ureja, kreatinin, kreatin, mokraćna kiselina, amonijak (+ amino-kiseline)
NPN (non protein nitrogen) termin nastao u ranom stadijumu razvoja kliničke hemije kada je uklanjanje proteina iz uzorka pre izvoñenja analize bilo obavezno (protein-free filtrate) Kvantifikacija neproteinskog azota odreñivala se nakon prevoñenja azota u amonijak, a zatim u Nessler-ovoj reakciji žuto obojenje UREJA Ureja je glavni metabolički proizvod katabolizma proteina (75% NPN) Nakon sinteze u jetri putem krvi dospeva do bubrega gde se filtrira u glomerulima, 40-70% ureje se reapsorbuje pasivnom difuzijom u tubulima, što zavisi od brzine protoka urina i hidratacije. 10% se izlučuje preko GIT i kože

arginin-sukcinat dehidrogenaza arginaza UREJA + ORNITIN UREJA ARGININ + FUMARNA KISELINA CITRULIN KARBAMIL-FOSFAT .Krebs-Henseleit ciklus sinteze ureje u jetri iz NH3 NH4+ + CO2 karbamil-fosfat-sintetaza N-acetil glutaminska kis (koenzim) 2 ATP ornitin-karbamil transferaza KARBAMIL-FOSFAT + ORNITIN sintetaza argininćilibarne kiseline CITRULIN + ASPARAGINSKA KISELINA ARGININ-ĆILIBARNA KISELINA ARGININ ORNITIN + KARBAMIL-FOSFAT SUMARNA REAKCIJA NH3 + iz glutaminske kis NH3 + HCO3iz asparaginske kis 3 ATP UREJA + 2 H2O IZOUREJA ARGININ-ĆILIBARNA KISELINA ATP.

hemoragija. povećan katabolizam proteina (groznica. manje krvi je u bubrezima. pa se manje ureje filtrira Uzroci: kongestivna srčana insuficijencija. i drugi faktori koji značajno smanjuju volumen krvi . Azotemije Koncentracija ureje u serumu odreñena je količinom proteina u ishrani. šok. GIT hemoragije). stres. dehidratacija. kataboličkim stanjem organizma. i funkcijom i perfuzijom bubrega BUN (blood urea nitrogen) stari naziv. Urea nitrogen (ispravan naziv) Azotemija – povišena koncentracija ureje u krvi Uremija (uremijski sindrom) – veoma visoke koncentracije ureje u krvi kod bolesti bubrega Prerenalna azotemija izazvana je smanjenim protokom krvi kroz bubrege. visokoproteinska ishrana.Ureja. terapija kortikosteroidima.

povećana sinteza proteina (u kasnoj trudnoći i ranom detinjstvu). prostatizam. teška oboljenja jetre . tumori genitourinarnog trakta). ili jaka infekcija. Veći porast ureje u serumu od kreatinina zbog pritiska urina na tubul i difuzije preostale ureje iz tubula u krv Snižena koncentracija ureje u krvi u periodu sniženog unosa proteina ishranom.Azotemije Postrenalna azotemija nastaje kada postoji obstrukcija za isticanje urina kroz mokraćnu bešiku ili uretru (nefrolitijaza.

kreatinin normalan Povišen ureja/kreatinin indeks Postrenalna azotemija Povišen ureja/kreatinin indeks sa povišenim serumskim kreatininom Snižen ureja/kreatinin indeks kod smanjene sinteze ureje (smanjen unos protena. akutna tubulska nekroza. teška bolest jetre) .Razlikovanje azotemija Normalan odnos serumske koncentracije ureje i kreatinina Ureja/Kreatinin indeks = 10:1 do 20:1 Prerenalna azotemija povišena koncentracja serumske ureje.

dehidratacija. trudnoća . terapija kortikosteroidima Renalni: Akutne i hronične bubrežne bolesti. intenzivno povraćanje i diareja. povećan katabolizam proteina. teška bolest jetre.Uzroci abnormalne koncentracija ureje u krvi Uzroci povišene koncentracija ureje u krvi Prerenalni: kongestivna srčana oboljenja. glomerulonefritis Postrenalni: Obstrukcija u urinarnom traktu Uzroci snižene koncentracije ureje u krvi Smanjen unos proteina hranom. šok. hemoragija.

71 mol/24h .1 – 7. urin. pa se uzorak urina treba čuvati u frižideru. prilagoditi metodu visokoj koncentraciji ureje u urinu (razblaženje urina 20 ili 50 puta) Referentni interval (odrasli) Serum: 2.Odreñivanje Ureje Serum (najčešće se koristi). i podesiti pH<4 Kod odreñivanja ureje u uzorku 24h urina.43 – 0.1 mmol/L Urin (24h): 0. plazma Uzeti u obzir uticaj visokoproteinskog unosa proteina hranom (ne koristiti uzorak nakon unošenja hrane) Preporučuje se nehemolizovani uzorak Ureja se razlaže pod uticajem bakterija u urinu.

spektrofotometrijska.Metode Za Odreñivanje Ureje 1. spektrofotometrijska. visoko specifična. Neslerizacija ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32NH2HgJ3 + H3O+ + 4KJ + NaJ NH4+ + 2HgCl2 + 4KJ +NaOH žuto-oranž koloidni talog End-point. retko se koristi 2. nespecifična. brza. spektrofotometrijska.5 + + HOCl (HIPOHLORIT) H2NCl (HLORAMIN) + H3O+ NH4 nitroprusid. Berthelot Metoda NH4+ + CO32ureaza pH 10. retko se koristi 3. dosta se koristi . Enzimska – Ureaza/GLDH ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32NH4+ + α-KETO-GLUTARNA KISELINA + NADH + GLDH. kinetika. H NAD+ + GLUTAMINSKA KISELINA End point. istorijskog značaja. dugo se izvodi. ADP. OHH2NCl + FENOL HINONHLORAMIN OH HINONHLORAMIN + FENOL INDOLFENOL (plav) UREJA NH4CO3 End-point.

Promena boje indikatora NH4+ + pH INDIKATOR PROMENA BOJE INDIKATORA End point.4. kolorimetrijska. tiosemikarbazid i Fe3+ se dodaju radi poboljšanja i stabilizacije boje 6. suva hemija: Kodak ektachem (merociamin. 620nM). Diacetil-monoksim H2O DIACETIL-MONOKSIM DIACETIL + HIDROKSILAMIN H+ H+ UREA + DIACETIL DIAZIN (ŽUT) + 2H2O (540 nM) End point. veoma specifična. veoma specifična. interferencije (primarni amini). Ames (suva hemija) 7. brza. često se koristi Astra (Beckman instruments): uzorak i i reagens sa ureazom uvode se u ćeliju 5. Reflotron (642 nm) . Konduktimetrijska ureaza UREJA NH4CO3 NH4+ + CO32povećan broj jona menja provodljivost kinetika. o-ftalaldehid H+ UREA + o-FTALALDEHID ISOINDOLIN H+ ISOINDOLIN + 8-(4-AMINO-1-METILAMINO)-6-METOKSIHINOLIN HROMOFOR (510 nm) End-point. kolorimetrijska. toksični. Fuji dry chem (bromkrezol zeleno. 670 nm). nedovoljno specifična.

glicina. ekskretuje se urinom Kratinin se minimalno sekretuje u proksimalnim tubulima Koncentracija kreatinina u serumu funkcija je relativne mišićne mase. stepena pretvaranja kreatina u kreatinin. i funkcije bubrega Povišena koncentracija kreatinina ukazuje na abnormalnu funkciju bubrega. tj glomerulsku funkciju . zavisi od pola i uzrasta Kreatinin se eliminiše iz cirkulacije filtracijom u glomerulima. i metionina Kreatin se iz jetre transportuje u ostala tkiva gde se pretvara u fosfokreatin (visoko energetsko jedinjenje u mišićima) Iz fosfo-kreatina u plazmu odlazi kreatinin Kreatinin u cirkulaciji je relativno konstantna vrednost proporcionalna individualnoj mišićnoj masi.KREATININ/KREATIN Kreatin se sintetiše primarno u jetri iz arginina.

Metode Za Odreñivanje Kreatinina 1.5 mmol/l) i piruvata (>0. apsorbancija se meri na 520 nm Reakciju daju i druge supstance prisutne u serumu i urinu. urin (5%) 2.9 mmol/l) Adsorbovani kreatinin eluira se alkalnim pikratom 3. najviše se koristi u rutini. α-keto kiseline. askorbinska kiselina. cefalosporini. jeftina. nedovoljno specifična Nekreatinski hromogeni: glukoza. Lojd-ov reagens (Al-Mg-silikat) Kreatinin se adsorbuje: interferenti se ne adsorbuju osim 2-keto glutarata (>0. Jaffe/Fulerova zemlja Fulerova zemlja (floridin).Još 1886. Jaffe/kinetička metoda. brza . plazma (20% od hromogena). mokraćna kiselina (povećavaju rezultat naročito na temp iznad 30°) serum.g Jaffe metod: kreatinin sa alkalnim pikratom daje Janovski kompleks (crveno-narandžaste boje).

Kinetička Reakcija Na Automatu Mikroprocesor omogućava merenje apsorbancije u toku perioda od 16 do 120 sec Reakcionim vremenom uklonjen uticaj brzih i sporih hromogena Brzi nekreatinski hromogeni reaguju u toku prvih 20 sec od dodavanja reagensa Spori nekreatininski hromogeni reaguju posle 80 sec Vreme od 20-80 sec pripisuje se stvaranju kreatinin kompleksa α keto kiseline i cefalosorini se ne mogu ukloniti iz reakcije i povećavaju rezultat Nije potrebna deproteinizacija jer u kinetičkoj reakciji proteini kao spori hromogeni ne utiču na rezultat .

5-dinitrobenzoeva kiselina (DNBA) OHKREATININ + DNBA KOMPLEKS (PURPURNO ROZE BOJE) NA 560 nm Suva hemija (refleksiona spektrofotometrija).4. ali boja nije stabilna kao sa pikratom 5. kolorimetrijski-korigovati za endogeni NH3 . amonijačnom N-METILHIDANTOIN + NH3 elektrodom. 3. Kratinin-amidohidrolaza (kratinaza. samo serum Nema interferenata. kreatinin hidrolaza) KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATININ + H2O CK KREATIN-FOSFAT + ADP PIRUVAT-KINAZA ADP + FOSFOENOLPIRUVAT ATP + PIRUVAT LDH + PIRUVAT NADH + H NAD+ + LAKTAT KREATIN + ATP KREATIN Samo serum. Kreatinin-iminohidrolaza (kreatinin deaminaza) KREATININ-IMINOHIDROLAZA KREATININ NH3: GLDH. bez šire primene 6.

Kreatinin-amidohidrolaza KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATIN KREATININ + H2O KREATININ-AMIDOHIDROLAZA KREATIN + H2O SARKOZIN + UREA SARKOZIN-OKSIDAZA GLICIN + FORMALDEHID + H2O2 SARKOZIN + O2 PEROKSIDAZA H2O2 + BOJA OKSIDOVANI HROMOFOR + H2O Druga generacija Kodak sistema (bez iminohidrolaze) Serum. HPLC i gasna hromatografija Masena spektrometrija je visoko specifična i referentna-definitivna metoda za kreatinin 17 . treba odrediti serumski NH3 7. HPLC (posle eluacije u Jaffe reakciji ili na 200 nm) 9. urin 8.Kodak-Ectachem slajd tehnologija (bromfenol plavo na 670nm) Samo serum.

5 dana na 4 °C Referentne vrednosti Zbog veće mogućnosti slučajne greške navesti metodu i standardno odstupanje metode (do 15 µmol/L) Primena različitih metoda dovodi do razlika 10-25 µmol/L Serum.97 µmol/L Urin/24 h: muškarci I7. smanjuju rezultat Urin (razblaženje do konc.3 – 15.1 – 17. Jaffe metod: muškarci 53 . žene 44 .9 mmol/L . 7 dana na 4 °C Ne koristiti ikterične i hemolizovane uzorke. kreatinina od 300 do 600 µmol/L) 2-3 dana na 25 °C. plazma.Za odreñivanje kreatinina može se koristiti Serum.7 mmol/L.106 µmol/L. žene 5.

GFR (eng. tj potpuno se izlučuje urinom GFR = V/t V = Ms/Cs (Ms-masa filtrirane supstance. u tubulima se ne reapsorbuje i ne sekretuje. glomerular filtration rate) – Stepen glomerularne filtracije predstavlja volumen plazme koja se filtrira u glomerulima u jedinici vremena Odreñuje se indirektno merenjem ekskrecije supstance u urinu koja se filtrira u glomerulima. glomerular filtration rate) Stepen glomerularne filtracije GFR (eng. Cs-koncentracija u serumu) Ms = Us x Vu (Vu-volumen urina. Us-koncentracija u urinu) GFR (mL/min) =Curin x Vurin Cserum x t t – vreme sakupljanja urina (min) .

ne sekretuje se. kreatinin Klirens testovi služe za procenu GFR Klirens inulina Inulin je polisaharid MM 51kDa.KLIRENS TESTOVI (eng: clearance-čišćenje) Klirens supstance predstavlja volumen plazme iz koje je supstanca uklonjena u jedinici vremena Odreñivanje klirensa supstance predstavlja merenje ekskrecije supstance u urinu koja se kompletno filtrira iz krvi u glomerulima. ureja. nije fiziološka supstanca (nema ga normalno u krvi) Inulin se potpuno filtrira u glomerulima a ne reapsorbije u tubulima . ne reapsorbuje i ne metabolizuje u tubulima bubrega Ove osobine imaju inulin.

5% rastvora. teško za aplikaciju. više se ne koriste Klirens ureje Prvi klirens test koji se danas se više ne koristi zbog osobine ureje da se oko 40% reapsorbuje u tubulima Danas se koristi samo klirens kreatinina . brzinom 4 mL/min Klirens inulina zavisi samo od volumena glomerularnog filtrata (120-130 mL/min) p-aminohipurat se koristio za odreñivanje glomerularne filtracije i tubularne sekrecije Korišćenje ovih supstanci za klirens je skupo.KLIRENS INULINA I UREJE 25 mL 10% inulina se aplikuje se intravenski a zatim se nastavlja davanje 500 mL 1. dugo traje.

ali se 7-10 % sekretuje u tubulima. jer je vrednost lažno uvećana Koncentracija kreatinina u serumu značajno raste tek kada je glomerularna filtracija na 50% normalne vrednosti Koncentracija kreatinina u krvi je indirektno proporcionalna klirensu kreatinina.KLIRENS KREATININA Serumski kreatinin i ekskrecija u urinu funkcija su mišićne mase i ne zavise od unosa proteina i elektrolita Kreatinin se ne reapsorbuje u tubulima. što je veoma važno kada je < 10 mL/min. tj koncentracija kreatinina u krvi raste dok GFR opada kod bolesti bubrega Ref .

23 .

425 log W) + (0.73 – prosečna površina tela (m2) A – aktuelna površina tela izračunata iz visine i težine log A = (0.725 log H) – 2.KLIRENS KREATININA Izračunavanje klirensa kreatinina je standardni metod za odreñivanje GFR Klirens Cr = koncentracija kreatinina (urin) x zapremina urina (mL/24h) x 1.73 koncentracija kreatina (serum) x t (1440 min/24h) A 1. ali može biti veći 2-3 puta kod nemotivisanih pacijenata CV iz dana u dan za ponavljajuća odreñivanja čak 25% . H-telesna visina u cm (Izračunavanje iz nomograma za odreñivanje površine tela) Zbog načina izvoñenja ukupan koeficijent varijacije 10% (idealno) jer se 2 puta odreñuje kreatinin (serum+urin) i merenja diureze.144 W-telesna masa u kg.

amilorid (klirens kreatinina je lažno nizak a GFR ostaje normalna) Supstance koje lažno povećavaju serumski kreatinin (do 20%): glukoza.Klirens Kreatinina: interferencije Klirens kreatinina pod uticajem je različitih bioloških i analitičkih faktora (analitički postupak.5 mL/min za svaku dekadu života. cimetidin. askorbinska kiselina. tubularna sekrecija kreatinina. sakupljanje urina.128 mL/min (na 1.73 m2) Žene: 88 . ikterus. cefalosporini Kreatinin klirens se smanjuje sa godinama (6. trimetoprim.73 m2) . hemoliza itd) Lekovi koji interferiraju sa tubularnom sekrecijom kreatinina: salicilati. mišićna masa. acetoacetat. spirinolakton. lipemija. mokraćna kiselina. posle 20-god) Referentne vrednosti za klirens kreatinina Muškarci: 97 – 137 mL/min (na 1.

pol. Cockroft–Gaultova formula Predikcija klirensa kreatinina za odrasle Klirens kreatinina (mL/min) = 140 – starost (godine) x telesna masa (kg) 0. telesnu masu.85 (15% manja TM u proseku) Od velike važnosti zbog doziranja lekova (na pr aminoglikozidi) .Kako prevazići greške u odreñivanju klirensa kreatinina? Više od 25 formula uključilo je kreatinin u serumu.814 x Ckreatinin (serum) (µmol/L) Za žene korekcioni faktor 0. starost i rasu u izračunavanje klirensa 1.

73m2 Vrednosti eGFR ispod 60 mL/min upućuje na sakupljanje 24h urina i standardno odreñivanje klirensa kreatinina 5 stadijuma hronične bubrežne insuficijencije: 1.154 x (godine života)-0.GFR>90 ml/min.011312)-1. MDRD formula (Modification of Diet in Renal Disease) GFR(mL/min/1. 2. i 5.GFR izmeñu 60-89 ml/min.742 (za žene) i x 1.73m2 i eGFR >60 mL/min/1. 3. estimated glomerular filtration rate) 2.212 (za crnu rasu) Formula se aplikuje na računar i izračunava automatski iz kreatinina u serumu i godina života pacijenta Rezultati se izražavaju kao: eGFR<60 mL/min/1.GFR<15 ml/min .203 x 0.GFR izmeñu 30-50 ml/min.73m2)=186 x x (kreatinin serum (µmol/L) x 0.GFR izmeñu 15-29 ml/min.eGFR (eng. 4.

posebno nefrotoksičnih lekova Pravovremeno upućivanje pacijenta kod nefrologa Rano otkrivanje komplikacija hronične bubrežne insuficijencije (hipertenzija. i rano otkrivanje hronične bubrežne insuficijencije .Cilj primene eGFR Po preporukama National Kidney Foundation eGFR se koristi za: Otkrivanje ranog stadijuma hronične bubrežne insuficijencije na osnovu koncentracije serumskog kreatinina na opštoj populaciji Adekvatno doziranje lekova koji se izlučuju preko bubrega. sekundarni hiperparatiroidizam) Praćenje pacijenata sa diabetes mellitusom i hipertenzijom.

povećana biosinteza mokraćne kiseline .u bubrezima (urički bubreg) . giht) .obrazovanje konkremenata Uzroci za pojavu hiperurikemije: . adenozina i gvanozina Sinteza iz ksantina pod uticajem ksantin – oksidaze najintenzivnija u jetri (najviše ksantin-oksidaze) i intestinalnoj mukozi Hiperurikemija muškaraci: > 420 µmol/L.smanjeno izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega .Mokraćna kiselina Glavni proizvod katabolizma purinskih nukleozida. žene > 360 µmol/L Povećanje koncentracije dovodi do taloženja slobodne MK ili njenih soli: .u zglobovima (urički artritis.

Izlučivanje mokraćne kiseline .

Uticaj lekova: diuretici (tiazid. tuberkulostatici (pirazinamid.poremećena tubularna sekrecija mokraćne kiseline 2.inhibiraju renalno izlučivanje mokraćne kiseline 5. Trovanja (olovo. Acidoza (laktatna.mlečna kiselina i ketokiseline kompetiraju sa mokraćnom kiselinom za transportni sistem za izlučivanje mokraćne kiseline u tubulima 3. Hronične bolesti bubrega . ketoacidoza) . furosemid). salicilna kiselina. Povećana koncentracija alkohola u krvi – povećava se koncentracija laktata 4.Sekundarna hiperurikemija Smanjeno renalno izlučivanje mokraćne kiseline 1. izonijazid) . berilijum) .

uglavnom albumin u urinu i hipoalbuminemija Tubulske proteinurije (1 – 3 g/24 h) β2-. α1-.PROTEINURIJE – proteini u urinu Podela na osnovu mehanizma koji dovode do pozitivnog nalaza Funkcionalne Proteinurije • fizičko vežbanje • trudnoća • ortostatska proteinurija (15-20 % zdravih muškaraca) Organske proteinurije udružene sa drugim bolestima i bolestima bubrega Glomerulske proteinurije: > 3 g/ 24 h Nefrotski sindrom. mikroglobulin .

Kvantitativno ispitivanje propustljivosti glomerulske membrane Molekuli velike MM ne prolaze kroz glomerulski fileter.dok se molekuli male MM slobodno filtriraju u glomerulima a zatim reapsorbuju i katabolizuju u tubulskim ćelijama Pojava značajne količine proteina u urinu ima veliki kinički značaj i ukazuje na renalno oboljenje Klasifikacija proteinurija na: glomerulske tubulske ‫״‬overflow‫( ״‬Bence-Jones proteini. mioglobinurija) – filtracija velike količine proteina male MM koji se pojačano stvaraju zbog patološkog procesa ne mogu se reapsorbovati zbog ograničenog kapaciteta reapsorpcije u tubulima .

Tamm-horsfall protein je mukoprotein velike MM. sekretuje se u distalnim tubulima i sabirnim cevčicama. izlučuje se 40 mg/24h .

akutne dekompenzacije srca. šoka. maligna hipertenzija.Jones proteini . teške acidoze. eklampsija) • Miksedem • Bence .Prerenalne Proteinurije • Groznica i toksična stanja (najčešća. jake anemije • Smanjen protok krvi kroz bubrege što dovodi do hipoksičnih renalnih promena i tubulske nekroze bubrega • Hipertenzija (umerena i jaka hronična hipertenzija. jednostavne etiologije) • Venska kongestija kod oboljenja srca (najčešće zbog intraabdominalne kompresije renalnih vena) • Renalna hipoksija kod dehidratacije.

Krio i makro .Bence-jones Proteinuruja Paraproteini koji nastaju usled greške u sintezi lakih i teških lanaca imunoglobulina.globulinemija 3. Benigne monoklonske gamapatije (benigna proliferacija B limfocita) Prisustvo BJ proteina u urinu. male MM. i nastanka mijelomskog bubrega i nefrotskog sindroma . Multiplog mijeloma 2. koji su laki lanci paraproteina MM 22 kDa. kao "overflow" zbog pojačane sinteze Paraproteinemije se javljaju kod: 1. izlučuju se urinom i uz normalnu glomerularnu filtraciju. indikacija su prisustva mijeloma (u oko 20% slučajeva) Ekskrecija BJ proteina (nekoliko grama dnevno) može dovesti do degeneracije tubularnih ćelija zbog reapsorpcije velike količine proteina.

proteini se pojavljuju urinu nakon što urin proñe bubrege. infarkt Postrenalne proteinurije . primarni i sekundarni • Destrukcija renalnog parenhima: tumor. infekcija. često udružene sa hematurijom • Infekcije bubrežne karlice ili uretera • Cistitis • Uretritis ili prostatistis .Kvalitativni testovi za dokazivanje prisustva BJ proteina u urinu obuhvataju klasični test zagrevanja i Bradshaw test Pozitivan kvalitativan test osnov je za izvoñenje elektroforeze proteina iz koncentrovanog urina i imunofiksacije Kvantifikacija ekskrecije BJ proteina radi se samo kod pacijenata kod kojih je dokazano prisustvo lakih lanaca. tj kod multiplog mijeloma Renalne Proteinurije • Primarna oboljenja bubrega • Glomerulonefritis • Nefrotski sindrom.

temp. povišena tel..Ispitivanje proteinurija Pozitivan nalaz proteina iz prvog jutarnjeg urina dobijen test trakama potvrñuje se testom sa sulfosalicilnom kiselinom Nakon potvrñenih pozitivnih proteina u urinu (kvalitativan test) radi se kvantifikacija proteina u urinu odreñivanjem proteina iz 24h urina ili indeks proteini/kreatinin iz jutarnjeg urina (odrediti i ukupne proteine u serumu) Pre daljeg ispitivanja funkcije bubrega treba isključiti: ektrarenalne uzroke proteinurije (groznica. jako fizičko vežbanje) ortostatsku proteinuriju Proteinurija dokazana kvantitativnim testom indikacija je za ultrazvuk bubrega i opšte biohemijske testove za ispitivanje renalne funkcije .

pacijent se dalje samo prati Proteinurija veća od 0.Ukoliko su rezultati normalni. a proteinurija je manja od 0.5 g/24h uz abnormalne rezultate biohemijskih testova zahteva dalje ispitivanje (odrediti tip proteinurije) Tip proteinurije može se odrediti elektroforezom iz koncentrovanog uzorka urina: • Tubulska proteinurija ima dominantno proteine male MM koji su filtrirani ali se ne mogu reapsorbovati • Paraproteini i BJ proteini • Glomerulska proteinurija Proteinurija veća od 2 g/24h je uvek patološka i najčešće ukazuje na glomerulsko oboljenje Biopsija bubraga je zlatni standard .5 g/24h nema potrebe za dalje isitivanje.

Ispitivanje funkcije tubula Reñe se izvode od testova za ispitivanje funkcije glomerula Pojava glukozurije sa normalnom koncentracijom glukoze u krvi kod: • Renalne glukozurije (izolovano oštećenje proksimalnih tubula) • Fankonijev sindrom (nasledno generalizovano oštećenje tubula) Test reapsorpcije bikarbonata u proksimalnim tubulima (kod sumnje na proksimalnu renalnu tubularnu acidozu) Test žeñi za ispitivanje distalnih tubula (sposobnost koncentrovanja urina) Test acidifikacije (distalna renalna tubularna acidoza) Aminoacidurija (hromatografija) .

020. terapija diureticima) .Test koncentrisanja urina-test žeñi Za ispitivanje sposobnosti distalnih tubula da koncentrišu urin 15 sati pre testa pacijent relativno miruje i ne unosi tečnost.010 Test može da otkrije rano slabljenje renalne funkcije ali normalan nalaz ne isključuje oštećenje (diabetes insipidus. sakupljaju se 3 uzorka urina na svakih sat vremena U uslovima dehidratacije kod zdravih. jede suvu hranu bez svežeg voća i povrća Ujutru. maksimalna je sekrecija ADH. osmolalnost urina je 3x veća od osmolalnosti plazme (286 mOsm/kg) Bar u jednom uzorku urina kod zdravih relativna gustina u mora biti ≥1.025 (850 mOsm/kg) Kod smanjene renalne funkcije <1. teško oštećenje < 1.

2 .5L tečnosti (kontraindikovano kod bolesti bubrega i srca) Sakupljaju se 4 uzorka urina na svakih sat vremena Relativna gustina bar u jednom uzorku treba da bude ≤1.Test je nepouzdan kod: • Teškog imbalansa vode i elektrolita • Niskoproteinske i neslane dijete • Hroničnih bolesti jetre • Trudnoće Test razblaživanja urina -Dilucioni test Pacijent isprazni bešiku i popije 1.1.005 (≤100 mosm/kg) ≤ Volumen urina ne sme biti manji od 80% unete količine (1.2 l) Gubitak sposobnosti dilucije dešava se kasnije u odnosu na koncentracione sposobnosti Test koncentrisanja i dilucije izvode se jedan za drugim .

7.7 Index < 1 tubuli ne reapsorbuju vodu Odreñivanje Na osmometru. ne zavisi od temperature urina Kako direktno zavisi od unosa tečnosti (hidratacije). normalno se osmolalnost u urinu kod zdravih kreće u širokom rasponu 300-900 mOsm/kg Osmolalnost se odreñuje u urinu i serumu i izračunava se indeks osmolalnost u urinu = 2 – 3 (kod zdarvih) osmolalnost u serumu Diabetes mellitus 0.2-0. glukoza.OSMOLALNOST Na osmolalnost utiču proteini. merni princip je sniženje tačke mržnjenja tečnosti . u testu žeñi 3-4.

8 2. pH krvi normalan Oralno davanje 0.Test acidifikacije – test opterećenja amonijum hloridom Ispitivanje renalne tubularne acidoze (RTA) Indikacije za izvoñenje testa kod sumnje na RTA 1.1 g/kg TM NH4Cl Merenje pH urina na sat vremena 4-8h (na pH-metru): Ako je pH > 5. Profil pH urina: pH stalno > 5.4 u svim odreñivanjima Dg: Tip1 RTA .

danas se preporučuje kao marker praćenja GFR kod hronične bubrežne insuficijencije Enzimi u urinu Intravenski pijelogram . Cl: 30 – 100 mmol/L Vrednosti koje se razlikuju za 15 mmol/l iznad ili ispod prikaznih mogu ukazivati na smanjenu sposobnost reapsorpcije ili ekskrecije β2 – mikroglobulin u serumu MM 11. ne menja se u inflamaciji i malignitetu. reapsorbuje i katabolizuje u proksimalnim tubulima Ne zavisi od ishrane i telesne mase kod zdravih Dobar je marker GFR.8 kDa niske koncentracije u plazmi Kompletno se filtrira u glomerulima.Ostali Testovi Za Ispitivanje Funkcije Tubula Ekskrecija elektrolita Urin: Na: 30 – 90 mmol/L. ali se povećava u inflamaciji i malignitetu Ekskrecija β2-mikroglobulina je osetljiv metod za ispitivanje integriteta tubula Cistatin C u serumu MM13 kDa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful