Књиже

внипре
гле
д1

ISSN 2217-2017
UDK 82

КЊ ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ГодинаІ Број3

окт
оба
р– нове
мба
р– де
цемба
р2010

Alma
Књиже
внипре
гле
д1

ИЗДАВАЧ
Alma
Mолерова62-А, Бе ог
рад
011/2437-204
www.alma.co.rs
www.alma.rs

УРЕДНИШТВО

ДрЂорђеОт
аше вић
(г
лав
ниуредник)

Миљу
ркоВу
кадинов
ић
ДрМилут
инЂуричков
ић
ДрВукос
аваЖивк
овић

ПРЕЛОМ
Alma Ив
анДес
потовић:„ОмажГог
ену“
, црт
еж
оловком

КОРИЦЕ
Мила
нБе
штић Књиже в
нипре
гле
диз
лаз
иче
тирипут
а
годишње.
Име ј
ла дре с
а :
ШТАМПА
knjizevnipregled@yahoo.com
„
Скрип
таинтер
национа
л“, Пр етпл атаз а2010. годину: 1.900 дина ра.
Бео
град Заинос транст во: е
вропскез емље : 80
евра; ос т
алез емље– 100 е в ра. Те ку ћи
рачун: 205-39745-66 ко дКоме рциј алне
Рук
описис
енев
раћа
ју банке , Београд. Кодпре тпла тес т ав ити
назна ку„З аКњижев нипре г лед“.
 Са
држа
ј

САДРЖАЈ

САГЛЕДАВАЊА

РужицаЈ овановић: Вл адимирЈ ов анов ић,пес никре ал ис та................... 8

БраниславБа неЈ ов ановић: И. С. Јас тре бов– с ку пљачнаших
нај
стариј ихнароднихпе саманаКосмету.................................. 23
Деј
анБог ој
евић: Але кс андарВучо– ос нив ачнадре ал из мауде чј ој
пое
з иј
и.............................................................................................. 40
МилошЈ оцић:Еротс кие л ементиупе с ништв уЛу киј анаМу шицког59

О КЊИГАМА

Слобода нРак ит ић: ТИЛГЕРОВЕСАТИРИЧНЕМАКАЗЕ(Ј ошмог уда

л анемР. Тилг ера ) ........................................................................... 72
Nikola ŠimićTonin: DOGAĐANJE JERGOVIĆA (Otac M. Jergović a) . 74
Milenko Popić: POSLE SVIH OVIH GODINA (Posle svih ovih godina V.
Radić a) ............................................................................................. 81
Srđan Sandić : POVIJEST JEDNE POVIJESTI I POVIJEST JEDNE
PORODICE I JEDNE ŽENE (Povijest moje obitelji od 1941 do 1991,
i nakon I. Sajko) ............................................................................... 82
Олив ерЈ анковић: ЖИВОТСАСЕДАМ КОРА(Рас пу ћа:
Аутобиог рафск аказ ив ањаЛ. Да шића ) ...................................... 84
Dejana Jovanović : IJAN MAKDONALD – KELTSKI PESNIK
SAVREMENE FANTASTIKE (Knjiga izgubljenih snova I.
Mekdonalda) .................................................................................... 87
Srđan Sandić : LJUBAV JE LJUBAV JE LJUBAV (Knjiga o Blanche i
Marie P. O. Enquist) ........................................................................ 90
Вит омирТе офиловић: ПАРАДИГМЕВЕЧНОГВРАЋАЊАИСТОГ
(Ув ирБ. Ј ов ановића) ...................................................................... 93

3
Књиже
внипре
гле
д3

СрбаИг њат овић:МОЛЕБНИКМИЛОШАЈ АНКОВИЋА–

ПОВРАТАКИЗВОРИМАИПРАБИТНОЈФУНКЦИЈ И
ПОЕТСКЕРЕЧИ(Мол е бникМ. Ј а нковића ) ................................ 97
ЖаркоТре бјешанин: ДЕЧЈ ИДОЖИВЉАЈСВЕТА(КакавданВ.
Ст анковића ) .................................................................................. 100
ДаницаАндре је вић:ПРОКЛЕТИЈ Е, УВЕК(Ус енциПрокл е тиј аГ.
Ј ашовића) ...................................................................................... 103
ВојаМа рј ановић: АДОЛЕСЦЕНТНАПОЕЗИЈ АИНАГОН
ТРАДИЦИОНАЛНОГПАТРИОТИЗМА(Заруде л атре шњаВ.
Ђот унов ића.................................................................................... 110
Zlatko Pangarić : RADUJTE SE (Radujte se trgovi A. Milankovića) ..... 113
Dejan Bogojević: SRKOVI I GUTLJAJI POLJUBACA I MOLITVE
(Poljupci i molitva F. Sampson) ..................................................... 115
Милов анВит е
з овић:ОЈ , СРБИЈ ОМЕЂУСИЛАМА(Смешназ биљаМ.
Сре дановића) ................................................................................ 119
РасткоЗа кић:ЗАВРШНИУДАРАЦСМЕХА(Смејс есмртиВ.
Вида ков ића ) .................................................................................. 121
Милиј анДе спот овић:ЕНЕРГИЈ АДУХОВНИХСВЕТИОНИКА
(Фл уорес це нтнипрс ти– с енте ницеВ. Та дић) ........................ 123
Мирољу бТодоровић:Ј ЕДАНПОГЛЕДНАНОВЕУМЕТНИЧКЕ
ФОРМЕ(Заау тономиј уу ме тнос тиС. Пе тровића) ................ 127
Мирољу бТодоровић:СЈ АЈСРПСКЕАВАНГАРДЕ(Српс какњижев на
ав анг ардаГ. Тешића) .................................................................. 129
ВојаМа рј ановић: НЕКЕИСТИНЕОМИЛОШУЦРЊАНСКОМ (Ј ош
не кеис тинеоМилошуЦрњанск омМ. Ј у рма на ) ...................... 132

ИЗНОВИХКЊИГА

Рас ткоВасић: Ру бац.............................................................................. 136

РанкоБа бић: Кру к................................................................................. 142
Са шаМиле нковић: Поснег одине........................................................ 147
Ijan Mekdonald: Knjiga izgubljenih snova: izabrane priče .................... 150
Kim Njuman: Povratak u SSAD .............................................................. 166
Дра гутинМинићКарло : Контраев ол у циј аитре ћеприче............... 171
Дра ганРадојчић: Бе лапапирнак ес ицапу напралина........................ 174

4
 Са
држа
ј

ДанилоЈ ока новић: Не напис анеприче................................................. 177

Мирољу бТодоровић: Гладз анеиз гов орљив им ................................. 179
МилошЈ анк овић : Мол е бник................................................................. 181
Vladimir V. Predić : Stepenice koje nismo hteli ...................................... 183
Vlasta Mladenović: Časnopis ................................................................. 185
Željko Grahovac: Bol, boja Bož je milosti ............................................... 187
Pavle Goranović : Cinober ....................................................................... 189
Бла гој
еСав ић: Закљу чајпрах.............................................................. 191
Seladon Pavlović : Moguć e da su bile one ............................................... 193
Džejms Skali: Okeanija ........................................................................... 195
Душа нСт ојк овић : Хлебк аме наинеба................................................ 197
Младе нкоСаџа к: Прег л едс рпс кекњиже в ностиуБос нииХеце гов ини
у19. в ијеку................................................................................... 200
Кос таДимитриј ев ић: Раз г ов ориићу тањаИв еАндрића.................. 204
Окоиму к: фраг ментиоЦинцару....................................................... 208

ИЗРУКОПИСА

РадеЂока нов ић:Пе сме......................................................................... 212

Братис лавР.Мила новић:Пос тој анос тпе с ме................................... 220
Слобода нБра нковић: Пе сме................................................................. 221
Boško Tomaš ević: Pesme ........................................................................ 224
Дра г
а нОг ња новић:Годов и................................................................... 227
Радос лавМилошев ић:Пј еватипапостој ати.................................... 230
Слобода нШке ровић:Мојмалив ибратор........................................... 233
Олив ерЈ анковић: Врата....................................................................... 236
Предра гМилој ев ић:Спав ач.................................................................. 239
Srđan Sandić: (Ne)dostupnost .................................................................. 244

РУКОПИСИ

Миливој
еМлађ
еновић:Скандал
ознакомедиј
а.................................. 252

5
Књиже
внипре
гле
д3

НАСЛЕЂЕ

НикодимС. Са
вић: Накинабрдил
а...................................................... 302

ПРЕВЕДЕНАКЊИЖЕВНОСТ

Friderike Majreker: Putovanje kroz noć(prevela Ljiljana Živković) ...... 308

Хрис тоКрст евски: Убицав ремена(пре веоЂорђеОт аше вић).......... 315
Пет ерРимкорф: Пок ретноку рвалиште(пре веоДраг оТе ше вић) ... 316
Iva Jevtić: Gravitacija (preveo Dušan Stojković
).................................... 330

АУТОРИ

6
 Изновихкњиг
а

САГЛЕДАВАЊ А

Зора
нСпас
ојев
ић:„Из
лаз
акуг
рад“, диг
ита
лнаг
рафика,2010

7
Kњиже
внипре
гле
д3

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–1 Јова
новићВ.
821.163.41’Реализам

Ру
жиц
аЈо
вано
вић

ВладимирЈовановић, песникреалиста
(1859–1899)

Песниккој иј еств ара

оув ремедомина цијереа лис тичкеприпове тке, апо
угледунасв ојеземљак еикњиже внеузоре,прес вег аЛаз уЛаз аревићаиЈ ан-
каВе селиновића,Вла димирЈ овановићба висереа листичк омпоез ијом. Ве-
ћинамот ивањег овихпе самаможес еупоредитис амот ивимаприпов едака
наведенихпис аца. Пис аојес анамеромдас тиховимаз а беле
жист варнос т
срединеукој ојјежив еоирадиокрај емXIX ве ка . Изборт емаиспос обнос т
опсервацијесрединеукој ојј ежив еоира дио, каоииз узетансмиса оз аху-
морчинење г
оводелора з
новрснимиз анимљивим, ст имшт ој еон, на жа-
лост,заборављенодст ранес рпскекњижев неис ториј е.

КЉУЧНЕРЕЧИ: реа
лиз
ам, ст
ихови,припове
тка
, поре
ђење

У вре мека дас уша бачкипис ци(двој ак оша ба чки: поро ђењу
илипоиз борут еме , анајчешћеобакрит е ријумаз а је дно) ба вилипро-
зним ств арањем, пре тежноприпов едање м, је да нодњихне уморној е
писаос т ихов е.Тис тихови, строфеипес меималис ус личнет емеиз а-
кључкека оприпов еда чкапроз а, алис аже тије , честос ама њомиливе -
ћомдоз омху мораиз анија нсусу бјективниј е
,с апес ничкимз акључком
накра ј
у. Нај изразитиј иреал ис таупое зији, ШапчанинВл адимирЈ ова-
новић(1859–1898), в ишес тих отв орацне гопе сник, х те ојепов ласти-
тимре чима,даус в ојимс тих ов имаопишеоноштос есв акиданв иђау
ономшаре номс в
ету... (Дере тић, 1996. ст р. 334) Уне кадашње мРаба -
џијскомшору,родиосе27. ма рта1859. ВладимирЈ ова нов ић,с инраба -
џијеЈ о
ва наМа рков ића(з богт ог ас еулит е ратуринег дес тављаМ. ка о
средњес лово– оче вопре з имеанег деЈ– очев оиме ). Ота цтриг одине
послеВл адимиров огрође њау мире(Арнаут овић,1910. ст р.264) Изоче -

8
 Са
гле
дав
ања

вогпрвогбра каима ој ебра таДимит риј аЧу ве ногме ђук оцкаримаике -

сарошимакаоМитаЛорд(Га шић, 1929. с тр. 1) ис ес т руЈ елиса вет у.
Солиднема териј а лнеприликепородице , ме ња ј ус ека даоима њупочи-
њудаводебриг ус тара оци, подчиј омбриг ом, нарочит ос трицаКост е
чијес та ра њеопородиципо кој ногбрат аЈ ова нов ићпо мињеупес ми
Род. Поштој ера ноос та обезоца,мај каг аупрвираз редОс новнешк о-
леупис уј еподс вој имде вој ачкимпре з име номЈ ов ановићита коос та је
докра јањег ов огживот а .
Основнушк олуичет ирираз редаг имна зиј ез авршиој еуШа пцу
1873. г одине. Школова њенас тав љауБеог ра ду, удомуполит ичара ,
књиже вникаиј а вногра дникаВла димираИ. Ј о ва новића , свогу ј
ака .
Ве ћус едмомра з ре дуг имназ иј еполов ином1876. пост а вљенј е, узу ја-
ковупомоћ, наме ст опрак тика нт ауМинис та рст вуфина нсиј а . Мај ка
Божицас елисеуБеог ра д1880. иВла димирнапуштауј аков укућу.Ма -
турираој е1877. уБе ог ра ду,г деуписуј еВеликушколуис тудираис т о-
ријуифилоз офиј у. УМинис тарс твупросв ет ера диод1880. до1892. а
потом уДржа внојшт ампа риј и. Ис то вре ме ној епомоћникуре дника
Српс кихнов ина. Кадај ез ав ршиос тудиј е1882. из а бра нда,ка одржав ни
пит омац, идеуФра нцу скунадвег одине, некорис титуприлику, ве ћ
остај еуБеог ра ду. Пре да ва чНижег имна зиј еуВа ље вупос тај е1883.
гдес еинт ензив нодружис акњижев никомЉубомиромНенадов иће м.
Ј ош ув ремес туде нт скихда на , Ј ова новићј еа кт ив анукулт ур-
номидруштв еномжив оту . Пре дс едникСту де нтс когдру штв аПобра-
тимс тв опос та ј
е1881. Теис т ег одине , друшт вопокре ћекњиже внича -
сописПобратимс тв о, укомеј еЈ ова новићпрв ис а радникичла нУре -
ђива чкогодбо ра.Упрвомброј уобј ав љуј еоса мпе сама.Упрвомброј у
часопис аРадт акођ еобј а вљу јепе смуРаду , шт оука зуј енање говус ко-
лонос ткане којврс т инаме нс кепое зиј е. Поре дже љез аст вара њереа -
листичнихс тиховање гов ост ва ра лашт воимаиз ве снус оциј алнукомпо-
нент у. Утицајидеј аСв е тоз араМарков ићаосе ћаос еинепос ре дно, у
ориг иналнимде л имас рпск екњижев нос ти. ВладимирЈ овановићј еис -
певаос оциј ал ис тичк епе смеРа ду(1881) иЗидарс капес ма , иупре дг о-
воруз бирциИзс а ма чкогжив ота(1890) из јашњав аосез ареал изам у
поез ији... (Па ла ве ст ра -Ске рлић,1966. с тр.103)
Нас опс тв ениз ахт ев ,з богкућеуша ба чкомРа ба џилуку ,с елис е
изВа љев ауШа ба ц1885. г деј епос т ав ље нз апре дав ачауГимна зиј и.
Укључившис еудрушт ве ниикулт урниживотШа пца , почињес вој
најплодонос ниј ипе риодкњиже вногст ва ра ња . У ов овре меос тв аруј е
сарадњус алис т омСтражилов окој ат ра јесв едо1894. ка дадола зидо
фу зиј еЈав ораиСтражил ова, Грчићот омеобав ешт а ваЈ ова нов ића ,а

9
Kњиже
внипре
гле
д3

ка оодг ов ордобиј апе смуУтај нос тииче ст итку : Че ститамВамсј е-

дињењес аЈав ором. ДаБогдас еце л оСрпс тв ос је динил о(Грчић,1906.
стр. 189) У новомлист ууј едномодброј ев аиз ла зипе смаНаБадњи
дан, пос ве ће наЈ анкуВе се линов ићу. У Ј аворуобј ављу јеичет рде се т
пре водапе са мае рде љскихЦиг ана , обј ављенихуЛај пциг у1880.
Ње г овра дуШаба чкомг лас никупомињесеубиог ра фиј иЈ анка
Ве селинов ића . Наиме , Вла димир Ј ова нов ић ј е био та ј на чиј у
пре порукуј еобј ављенру кописЈ а нкаВе с елинов ићаут ом лист уНа
пре лу. Из Ша пца и даље жив ос арађу је са мног им ча с описима :
Ле топис ом, Бос анс комВил омукој ојј еобј ав иоАшиковг роб, пе смуо
не сре ћнојљуба видв ој емла дихкој ојј еЈ анк оВе селиновићпосв е тио
ис тоиме нуприпов ет ку.
Профе сорј еШа ба чкег имна з иједес е тг одина, апрофес орс ки
ис пит положио ј е 1890. у Бе ог раду . Корис тио ј е ст ихове у
конве рз ациј ис аученицима ; Не каКостаћу тидас енас тав никнељу-
тиречисукој еј еу пут иоКос тиАбра шев ићу , ка сниј епоз на т омпроле-
терск омпес нику . Године1895. обј а в љуј е47 пе самауДе лу,подз ај
ед-
ничк имназ ив омПог аше нез вез деиуВој ис лав љев ојс поменици11 пе-
сама . Одпе тпе са маобј а вље ниху1896. њег овојпос ле дњојг одиниј а-
вља њаушт ампи, т рис ушта мпа неуз бирциИзбрач ногжив ота1895.
кој ај ејединаобј ављеназ бирказ ажив от апе с ника , уиз да њуШтампа-
риј еСавићак омпаниј еизБе ог рада,кој исуод1892. некеодпес амаоб-
јављива лиуос амс ве закаподис тимназ ив ом. Из ла жењепое з иј еус ве-
шчица ма , однос нона ст авциманекисухв алили, нек икудили, а лиј ена
кра јуобј а вље наце локупназ бирка . Већинапе самапос ве ће нај е, како
имна зивика же ,з года маине з годамаизбра чногжив от а.Упе смиГо-
сподинДо бра, ј е данШа пча нинс епре поз на оипе с никј еимаоиз ве-
снихпро бле ма.Ко,дабог ме,ов лашпрочитаГос подинаДобру , доћиће
мучакинормал ан, аСе љак аћенапрв ипог ледув рс титиус оциј ално-
ре волу ционарнепокл иче , нок осеј а чеиинтенз ивниј еуду биуњих,у в и-
де ће, дај еВл адаМ. Ј ов анов ићтеј ош как опл еменитос хв атиоиону
мисиј упес ника, кој аим дик ту је, дажиг ошу ћиис прав љај у... (Грчић,
1906. ст р. 188) Ј ош од1890. пома лос епов лачиук ру гблис кихприј а-
теља , тра жећимирус тра хупре дболешћуна с леђ енојодоца(кој иј е
из вршиос амоубис твоумоме нтудуше вногра строј ств а ), амисле ћида
ћепроме нас ре динебит иодкорис ти, 1. окт обра1895. пре ме ште нј еу
Бе огра д, уПрвубе оградс куг имназ ију. Пе нз ионис анј е11. а вг ус та
1898. ј ерј еболес тне умит нонапре довала , ив ишениј ебиоспособа нз а
пре да вања .

10
 Са
гле
дав
ања

Неко рект нобибилонепоме ну тиње говпре водила чк ира д. Са -

влада вшине ма чкиифра нцу ск иј езикј ош ушколи, поче ој едапре води
веомарано. Ј ош 1889. уШа пцуј еобј ав ио155 пес а мас т ранихпе сника
подна зивомЛе пету ђинк е. Друг аз биркапре водаС Францус когПар-
насапој ав иласе1893. ка оче трна ест акњиг аСрпс кекњиже внез адру ге
узпохва лушт оу поз нај едома ћечит аоцес апе с ма маст ранихпе сника .
Пес нициЈ ов ановиће вогвреме напре водилисупес мекој есумог леда
поуче , даис прав ља ј
ума недрушт ваипој е динца . Одсв ихс транихпе -
сника , ње муј ена јвишеодг ова раоБе рна же– з богсв ој еса тиричнос т ии
честеупотре берефрена.
Ка коупрев ође њута коиус опст ве нимпес ничкимтв оре вина ма,
биој ена клоњенакт уе лнимдруштв енимте мама, укој еј ез на оут кат и
хуморис т ичкуис атиричнуцрт у, шт ог ај е ,з ажив отачинилоомиље -
нимомла динс кимпе с ником. Ит емомииз раз о мбиој еблиз а кна јширој
читала чкојпублици, бе зика квежељез аиз в ешт аче ношћу, у звише но-
шћу, не ра зумљивошћу. Владас рпск имисл ииос е ћа, паупрос то, ал и
српс корух оиобл ачис вој епе с ничкепроиз воде... (Ма т ош, 1896. ст р.10)
Напрот ивОнх оћедабу деј ас ан, раз умљив , прис ту пачанс ваком. (Жи-
вановић, 1906. с тр. 16) Уње говојпоез иј ис мењу јус еопт имиз амипе -
симиз ам, а липес имиз ампре овла дав а.Са мВла димирЈ ов ановићот оме
кажеуписмуМилануСав ићу:Тис ипрв из апаз иодај анај радиј ебирам
грађуизс ветату ге. Так ој еприз нај ем. Ј ас ампе симис та. Прилик ес у
метакв имначинил е. Ноиматрену так а, ук ој импе с ме , поредс в ере -
зигнациј е, пос тај уиз разне келатентнек уражи, папоне кадпре лаз и
чакиусферуоптимиз ма.Такис утре ну тцикодме нере тки,ал иипак ,
имаих...
Кол икосампе симиста, тол икобихв ол еодакоднасоптими-
зам, ил ибарх рабре њеу змемаха, ос обитоуов имприл икамаук ој има
жив имо.
Дасамкакавбог атчов ек ,ј абихс в ак ег одинерас пис иваонаг ра-
дез аоптимис тичкеис лободоумнепе с ме . (Ј ова нов ић,ИАПО179) Жи-
вотнипу тпис ацаре ализ ма , пре точиој еуприпов еткуус тихуРе ал и-
ста . Испричанживот нипу т(Гимна зија,Великашкола , инос тра нес ту-
дије , пов рат а к,држа внас лужба,уче шћеукулт урнимз бива њима , пис а-
ње,прев ође ње ,с ла боз дра вље , породичнижив от ... ) с корока оформула
живот аљу дис вог авре ме на ,с рпс кихпис ацакра ј аXIX век а.
Почет акдуше вногодумира њаЈ ова новићака очов ека , деша вас е
увре мека дај еонприз на тпе сникихв аљенчове к. Ниј ес еоже ниосв о-
јомс ирот анкомко јуј еволе о, иос та ј
едапре тпос тављамоданикак ав

11
Kњиже
внипре
гле
д3

спољнисј а јниј емог аос пре читишире њепукот инеудуху, из азв ане
шт она следнимфа кт ором, шт оне с рећнимличнимжив отом.
Бора ва куШапцу , заг ра д, поре дт ог ашт ој еуг ле днипес ники
промот е рс вој ес ре дине,кој ојс ениј елибиоподс ме хну тисавис инапе -
сничкеслободе , имаој ев еликиз на чајј ерс ес ма т радај еу пра воонбио
покре та чШабачкогг ласник ачиј иј епрв ибројиз аша о1883. прв огј ану-
ара. Из гл едадај ебиои нициј атордас екре нул окал ненов инеШабачк и
глас никатачној едај еонбиог л ав нисав е тодав ациз дав ач у,штампа-
руиу редник уАндриј иСл авују , бл аг ај никуШабач кеопштинеиј еданод
њег ов ихс арадника. (Арна утовић,1910. с тр.14).
Са м Вла димир Ј ова новић, од поче тка књиже вногбе леже ња
1878. улис туСтармал и, обј а вљуј ућиус корос вимча сопис имасв ог
времена ,ј е да нј еоднај плодонос ниј ихс рпс кихпе сника . Каодрушт ве-
ноприз нање , добиој еОрде нс вет огСа веV ре да . Умрој еуШа пцу1.
авгус т а1899. уче трдес е тојг одиниживот а. Пос тој едвеве рз ијеоса хра-
ниВла димираЈ ов ановићанаДо њошорском г робљууШа пцу. Први
глас и: Дасепоменедамуј епог ре ббиов рл ој адан.Онко ј иј ес вупл е-
менитуе не рг ијус в огжив отас трошиоус л ужбис вомнароду,толик о-
годишњипрофе с ор, рођениШапчанин... Сах рање нј ебе дно, с иротињ-
ски,к аопариј акак ав.(Ске рлић,1964. Зве з да ). Ј еремиј аЖив ановићпи-
шедру гачиј е: Дру гогав г устабиој епог ре б. Сле гл ос есв ештој еос е-
ћалокол икиј етог убитак ,ч инодеј ств уј
ее пис к опс амног оброј нимс ве-
штенс тв ом, з аступље немног ек орпорациј е... (Жив ановић, 1910. с тр.
203)
Ист инај ена јчешћене г денас редини. Великичов екпосхв ата-
њима,обичан,ча кне срећа нуживот у.Че стот а кобив а.
Онниј ебиопо ет а , биој ес т ихот вора ц. Св ој евиђе њесв ак одне -
вицез апис а ој еуст иховима . Из бормот ив аииз воринс пирациј ебили
сумус короне исцрпни. Скорос ва кис егме нтжив от аира даобичног
човекаг рађа нс кеклас е(мислис еинамушка рцеинаже не ) ове ков ечио
јес тихов има. Усв ојимпе смамапрост, отв оре н, не извештаче н, пе ва,
лако, теч но. Кодње г ане маз амрше нос тиине ј ас нос ти. Ње говпрост
начиниз лаг ањатаманс еле пос лажесапрос тимнароднимиз л аг ањем.
Онх оћедабудеј ас ан, раз умљив, прис ту пачансв аком. (Жив ановић,
1910. с тр. 16) Ов омишље њепоткре пљуј уна слов иње говихпе с ама: У
богатс тв у, Добротвор,Кал фаНенад,Профес орка,Мај кинс ав е т, Па-
сторк а, Набадњидан, Пров одаџиј а,Мл аденци,Зидарс капе сма, Добар
крој џиј а,Мираз , Не ротк иња... с корос в
ешт очинижив отура з личит им
добима . Вла димирЈ ова новићј ез на о,дана јширикругчит ала цаволии
разумеукњиже внос тионоштоволиира з умеуживот у. Ист ока ои

12
 Са
гле
дав
ања

припове т ка , рома нилидра ма ,с тиховинаниз аниупе смумог уиз рази-

ти, пре тре стииопис атионоштос еужив отудог ађаиос ећа , ит акопо-
стат иблиск ина јшире мчит алашт ву.Ре алис тичког ледиштекој еј епре -
влада лоувре мес твара њаВла димираЈ ов ановића,ис кључива лој еиде а-
лиз ам. Тражилас ес т варнос т, неуле пша на . На рав но, ниприпове дачи
нипе сницинис уника дапот пунообј ективни, а лисутомет е жили. Пе -
сникј е, вође нт ом а тмос фером укњиже вном с т
ва ра њу, спај аос воје
лирс кецрт ицеизст ва рногжив ота. Тониј ефотог рафиј а, прису тнај е
личнаЈ ов ановиће ванот а, на јче шћехуморис ат ира, не кадаблажи, не -
кадаошт риј и, преманекојне г ативнојдрушт венојпој ав и. Из гледадај е
унашедоба, упое зиј икаоусл икарс тв у, нај згодниј ез ауз иматире али-
стич ког ле диште ,к ојисв акидандобиј ас вевишебранил ацаиз ас ту п-
ник а.
Пов оде ћисепотомг ледишту,ј ас еос лободихипу с тихов ојје-
данде ос вој их, мах ом, л ирск ихцртицаизс тв арногжив ота. (Ј ов ано-
вић,1890, с т р.4)
Ст иховимаиз нет ечиње ницеипе с никоватв рђ ења , бићепоре ђе-
нас априпове тк амаМилорадаПопов ићаШа пча нина , Ла з еЛа заре вића,
ЈанкаВе се линов ића , Илиј еВу кићевићаиМиха илаСрет е нов ића , које
зате муима јуживотуШапцуиоколиниупос ле дњимде це нија маXIX
века . Ка коис т имот иви, уз ет иизс вакодне вицеј едногг радаз вучеу
стихов има?
Пес маПров одаџиј ада ј есликудевој кекак вусре ћемокодМиха -
илаСре те новића(РадетићаМара,Синов ац), де вој кај евре дна , иодг о-
вараиде алудев ојке.

Самаради,самакрој
и,
Самашије,с
амапе ре–
Њеномтрудуне макраја
Њеномтрудуне мамере(Јова
новић,1895. с
тр.17)

Оваквииде алиуликувреднеде вој ке, нисубилис тра ниниос та-

лим приповда чима(Лаз аревић, Онз нас ве
, Ве тар). Са м на з
ивпе сме
Проводаџијаос т
ављамог ућнос тиз веснеирониј еуЈ ованов ићевимст и-
ховима.Лазаре вићс еобича ј
емпровода џисањаба в
иуприпове циСто-
јаниИл инка. Јовановићговорис абла гомирониј ом, алинепре мапро-
водаџијиипре порукамак ојепре носииз међ уз аинте ресов анихс трана,
већпремат оммоде лу,ук омес етра жипос ре дник. Уне кимдру гимпе -
смама,наприме рДев ој
каз аудају, к
рит ику јес еобича јдародит ељиби-
рајусиновимаиће ркамабрачнепа рт нере:

13
Kњиже
внипре
гле
д3

Довелај
емајкаћерку
Аже ниоотацс ина
Биралисуродитељи
Свебешепоњинојже љи(Ј
ова
нов
ић,1895. с
тр.358)

Бира њеснахет екпошт ос еродит ељис ложес рећемокодЛа за

-
ревића(Набу нару, У добричасх ајдуци). КодСре теновићана лазимо
отпориз борукој ијена правиомома к(Сино вац,РадетићаМара). Ст ав
даде војкатре басамаиз а
беребра чногдруг аиз ложиој еСре теновић,
такођеуРаде тићаМари, ка дасењенст рициот ацдог ов ара
ј удањој
препус теиз бор,даонабирапос вомсрцу,дабудес рећна . Овајставиз-
ражав аиЈ овановићуна веденојпе сми, кадг оворидас уса дав ремена
другачија, дамла даособас амапра вииз бор:

Садјасамосрећутражим
Иникомитонебрани–
Нијеов
ос тародоба
Нисуовостаридани.(Ј
овановић,1895. ст
р.358)

Мањеиливише , маколик ос епа тријахалнос хва т

ањеве зивало
забе спог
оворнопоко рав ањежељис та ријих,малокој ире алистас ениј е
томес упротс тављао,дај ућипре дносте моцијама. Скородане маприпо-
веткеук ојојис кре
наљубавниј епобе дилаз астарелас хватања. КодЛа -
заревића(У добарчасх ај
ду ци, Вучко), кодВе се линовића(Напрел у),
кодСрет енов ића(Синов ац). Сличноњима,ВладимирЈ овановићв ерује
уиз борсрца . Иј аетотражимдру га.

Ијае тотражимдру г
а
Сакојимћус ретнабити
Скојимнећуз аживота
Самог оркес
узелити.(Јова
нов
ић,1895. с
тр.259)

Васпитањеде вој
ке, данебиубра кулилаг оркес
узе,саветика-
кодазаслужипошт овањенов епородице, упућивањенаврлине ,скоро
суидентичнекодсв их.УЈ ова
новићевимс тиховиматоизгледаовако,а
саве
тенара вноделима ј
ка. (Мајк
инсав е
т)

Аутомедобутреба
Подноситиму
кедоста

14
 Са
гле
дав
ања

Требак ћериуг
остити
Себе, мужапаиг ос та!
Паидеца,ак оБогда,
Нећес амаништаз нати
Ионаћес веодтебе
Изгледати,захтевати. (Ј
овановић,1895. с
тр.308)

Нај
сликовитиј
иприка зсаветовањадевоја
ка, шт о крозре тро-
спекцијусвогжив ота
, штокроздиректноупућивањеде вој
а кадатре ба
дабу дувреднеда ојеЈанкоВеселиновићуприпов ециНапре лу. Када
дов енчањадође,неизбежнисусватови,башкаоуист оименојпес ми:

Ено... св
атив ећс акол аслаз е;
Ено... не киве
ћудв орулазе
Ено... ку ма,е
но... кумаНате ;
Ено... ње гаидевераиНате !
Садћес амномукару цесести
Памеку ћибудућојодве сти. (Ј ов
ановић,1895. с
тр.23)

Св адбениобича ји, поштов а њекума , девера , необра ћањемужу

именом... већс мос ре талиуприпове тк амаукој имас еопис ујес еос ки
обичај(Напрел у
, од Ве селинов ића ,) алии уг радс којс ре дини г де
Илинка(Онз нас ве) заму жауве кка жеОнаде вераВучкане обичнопо-
штује.
Дака очов е кипес никниј еиде ализ оваоживот , уочав ас еупе -
смамакој ез ате муимај ура зноразнепрепре кесрећииха рмониј и. (Не-
роткиња, Коцк ар, Уч ите љ, Газ дарицаЈе ца, Гос подинДобра...) Про-
блемене ма њапот омс твас рећемокодСрет еновића(Раде тићаМара),
гдење нис трицис тринаволеМа рук аос вој еде теј ерне ма јурођ ено,
илиг дечичаг ајис инов ца , којимуј ез амениопотомс тв о(Синовац), а
кодЛа заревићауШк ол скојиконипопипопа диј аг леда ј
усе оскудецу
каосвој у, ј
ерс уМа ријудобилика оБожј ибла гос ловт екукас нимг о-
динама.Па тњуже нене рот кињеописуј еиЈ о ванов ић:

Кадавидимдруг
е, как
одецугаје ,
Јасамопустимте шкеуздис
аје.
ЧестосамљутаинасамогБог а,
Штоне мамдеценипородас вог а. (Ј
ова
новић, 1895. с
тр.
128)

15
Kњиже
внипре
гле
д3

Неприме ренуна ра
вжене , којадоводидотог адабрачназ аје
дни-
цанеопс т
ане(утомес усесвисложили) ка от емубираојеИлиј аВуки-
ћевић(Подбаг ремом). Ра
зводина ченијечестмот ивуприпове т
кама .А
дајеипа кдола зилодора зв
ода,кажеЈ овановићус тиховимапес меГа-
здарицаЈ еца. Вукићевићевапоме нутаприпов етканаис тове
танна чин
говориос итуацијиупородициг аздаМиле те
. Устиховимат оиз гле да
овако.

Ох,мождабихбиоже ње нс ада
Дасету ђихненаг ледахјада
Данев идохне срећуивој е
Св ог
агазде, дућанxијеГај е...
... Онсамуј
ебе дноик укав но
Аонаг аостав иладавно. (Јова новић,1895. с
тр.166)

Нев ерствомужа ,закојеу г

лавномнијекривс амму ж, ве
ћиз азов
ув идуне моралнекомшинице ,којуј
екаопримерз лакој
епоште ногчо-
векаидома ћинаодводиодкућногпра гаприказаојеИлијаВук иће вићу
приповециНов акућа. Јовановићнас личанначинбрачномне верс тву
тражиуз рокупој ав
иучит ељицеудоброс т
ојећојпородици.

Какоузехучитељку
Дамис итнудецуучи,
Одтогдобакл е
тич ове к
Самогледадамему чи
Непознаје
мс вогаВе љк а
Какодођеучите љка. (Ј
овановић,1895. ст
р.172)

Ликмај кекој
азбогдецетолеришеневерс
твоуВукићевиће
вој
Нов
ојкући, с
короидентичнос
рећемоупоезиј
иВла димираЈ
ова
новића
уЕлег
ијипоштенеже не.

Посвуноћг анав е
че руч екам,
Ал’гаретк омог удадоче кам.
Стосез аман,постав љаис према
Никаког асв ој
ојкућинема.
Икаддође , слабовечерава–
Већједнаконе штоз аме рав а. (Ј
ова
нов
ић,1895. с
тр.187)

16
 Са
гле
дав
ања

Јованов ићј е,премаз аписимахроничара , имаоиз вес нихпробле -

маз богпес амасате момне верства. Јовановићевапе смаГос подинДо-
бра,обј ављенај еу29 бројуСтражил оваз а1888. годину. (Опа чић-Ле -
кић, 1985. стр.118) Пес мајеУсв ојев ременаправ илонемалусе нзацију
иунашимовдекњиже внимичитал ачкимкру гов има.(Грчић,1906 с тр.
188)
Прет њубра чнојсрећи, којучита оциупоз нај
ууЛа зарев ићевој
припове циПрв ипутсоцемнај утрење, ка отемуниј езаобиша ониЈ о-
вановић,иу каз уједаМит а
рниј ебиоуса мљенпример.

Мишљах,гдел ије? Гдебитиможе

Доконпредз оруненаданодође ,
Пакакоуђе , ормануприђе,
Иузеновце, паодмахпође ... (Ј
овановић,1895. ст
р.154)

Нара
вкоцка
рас
корој
еиде
нтичнапре
којна
равиЛаз
аре
вићев
ог
Мит
ра:

Ништамунесмеч овекдаре кне!

Акошторекнем, онтакоскочи,
Иодмахнамељу титодрекне–
Одмахмијаднојхоћезаочи! (Јов а
новић,1985. с
тр.154)

Сит уациј аукој ојсена шлаже науприпове циПрв ипу т соцем

нај утрењеиупес миКоцка р, предс тавља ју, можда , на ј
већусличнос т
прик азака ра ктераиже неимушк арцауре алистичкојприпове циилир-
скојцртициизст варногживот а, как веј еписа оВладимирЈ ов ановић.
Сличнос тЛа заревићев ихприпо веда каиЈ овановићев ихст иховау очила
јекњиже внакрит ика . МајкауШвабицииВетруподс ећанај унак ињу
песмеЛаз аре в
иће вогз емљак а, пе сникаВл адимираЈ овано вића, кој ије
опеваосв ојуз лус удбинуупе смиМате ринажртв а. (Скерлић, 1964.
стр.86)
Нис ус амобра кине даћебра чногживот абилеЈ ованов иће ват е
-
ма.Ба виос е,ус тихов има,живот омка лфе ,сиромашт вомиве омама ло
селом, шт ој ера зумљивој ерсас еос комсре дином, осимс олида рности
иже љедасе ља кбољеживиис аос ећањаз богњег ов огт ешкогживот а,
нијеима ододира,шт ој ебиог рафскас личнос тизмеђуЈ ова нов ићаиЛа -
заревића.Ј еднаодбиог рафских,з ара з ликуодост алихмот ивањег овог
песништ вакој исунанек ина чин, с та лноме сто,јестет уторс тво. Вес е
-

17
Kњиже
внипре
гле
д3

линовићуприповеци МалиСтојан приказ

ујебез
ос ећај
носттутора
(ст
араоцанадимањемакоседес
идаумредома ћин), аЈовановићто
приказуј
еупес
миРод.

Имаос амједногстрица,
Старалацми,нек адбио,
Алмениј епомагао,
Нег омеј езацрнио...
...
Хв ала,хв
алачика– Коста
Ј апропатихс ’те бедос
та. (Ј
ова
новић,1985. с
тр.303)

Ве ликајес личностиз међуа ут

обиог рафскогмот иваос та
рању
стрицаКост еопородиципе сникаисудбинемалогСт ој
анаизВе сели-
новићевеприпов ет ке.
Жив откалфе , кој иупрозис ре
ћемок одЛазаре вића(Вучко,Онз на
све)Јова
новићопису ј еупесмиКал фа. На з
ивињег овихпеса мадирект-
носуу пућивалинаг лавнимот ивпесме :

Онсасветомуду ћануугов
араипаз ари
Онзнадоброчег
аимаиг дестојекојествари;
Ониценусвемузнаде,пасеценкапасег оди–
Онмис адаиорадњииду ћанурачунв оди(Јова
новић,
1895. с
тр.244)

Односприпове ткеиЈ овановиће веприпов еткеус тихуинте ре-

сантанјез апоређ ење.Сличниилипот пуноис тимо тивиобра ђенис уу
прозномс твара ла штв уиус тиховима .Јова новићј еима оча кт ежиз а
да-
такдас аже т
иј е, водећира чу наорими, ис причадог ађајеизс вакоднев -
ногжив отас војихс уграђа на.
Се лониј ечес таЈ овановиће вате ма, семка дадижег ласпрот ив
неправдешт оона јкој ина ј
пошт ениј
ерадина јтежежив и. Идилич ној
слици(с короу век ) припове дача , наизве станна чинсес упрост ављаЈ о-
вановиће вапе смаСе љак. Уов ојпес ми, ошт арпроте стпе сник ас родни-
јијеГлишиће војосудисв ихис ве г
ашт оу грожа васе оскопошт еност а-
новништ во.Ипа кмот ивз еле нашт ваможес еупоре дитис аВес елинови-
ћевимиСрет ено виће вимсхв ата ње мне гативнихликоваикорис тољу-
бивихљуди.

18
 Са
гле
дав
ања

Кадпроле
тосбехуте шкиданистигли,
Свесузе
ленашиназеленодигли
Атоштосух те
ли,патоиу зели
Исадсуунадисретниив есе
ли(Јова
нов ић,1895. с
тр.99)

Немоћсеља капредприродом, кој

уиск реноосе
ћаВес
елиновић
уприпове
циГрад, налаз
имоиупес миСе љак;

Виноградјепон’о– с’милиномгаг ле
дам,
Ал’наиђеоблак, пастрадаодледа.
Јошс амзваопопа,читаој емного,
Алисв еузамен– нијемипомог ло(Јованов
ић, 1985. с
тр.
100)

Земљорадникуј ет ежа киодлазаксинаув ојску, штосеможе

поредитисаприпове т
комЦрниданиодСрет е
новића, илиУдобарчас
хај
дуциодЛаз аревића,гдес лавеповра
таксиновцаизв ојске
.Јов
ановић
оодласкуувојскусинас еоскекућекаже:

Асинасаммороувој
никеслати.
Па,бардајебл
изутакасарнаклета
Ал’отидебратенек
уднакрајс в
ета. (Ј
ова
нов
ић, 1895.
с
тр.101)

Сирома штвос еља канијеј единоче муВла димирЈова новићпо-

свећуј
епесничкупажњу.Пес маНаБадњиданиз узет
нојез анимљива .
Женау довица , уситуа цијијекој анеодољив оподс ећанаа тмос феруу
кућиМал огпев ача, Ј
анкаВе селиновића. Мајкане манина јосновниј
а
средст
вадаис хранис војудецу,инај старијис ин, ј
ош дет
е , носит ере
т
домаћинства. Сирома шт воједнеу довичкепородицеупес ништ вуВла -
димираЈованов ићаизг ле
даов ако:

Горкису,сине
, садањенидани,
Садајеонасмртницај адна–
Перканемаадецај ојситна,
Ух л
аднојсобиоче кујугладна.
Свакосесадаз аБожићприпре ма,
Аонату жнапе ченицене ма.(Јованов
ић,1895. с
тр.330)

19
Kњиже
внипре
гле
д3

Сирома штвојеприказ
анокрозј еданданприпре мезаБожић.
Солида рносткојусрећемомеђутрговцимауШа пчаниновојКатанској
буни, г
декомшиј агос
пођиЦа нинудинов а
ц, а
кос лучај
ноне ма
,јерне
желидај еув редииов деј
еприсутнокрозрефрен:

Е, пае
топара.Узмиискупи
Нек аПерк
аде цупеч
еницукупи. (Ј
ова
новић, 1895. с
тр.
330)

Тус олида рностопис уј еиЛа з аЛа заре в ић, уна жа лост , не доврше -
нојпр ипове циСе кциј а, гдеубицадома ћина , анонимно, с ва кег одине ,
дабиумириог рижуса вести, пома жепородицижрт ве, ба ш наБожић,
доносећиимпе че ницуиос тављај ућиј енакућномпраг у .
Сирома штв о, бог атст в
о, момци, де вој ке ,в ерниинев ернимуже -
виижене , свис уонинашлимес тоупоез иј иВла димираЈ ова новића .
Неможесез ане ма рит исличнос тсате мамаприпове дача , ње г
овихс а-
временикаис уг ра ђа на . Инет ре ба . Ст ихо вима , одшес те рцадодва на е-
стерца, одс тихадос т иха , одс тро федос трофе , Јова нов ићј епр ича о
причуос војим с уг рађ анима , ољудимаг ра дс ке(в еомаре ткос еос ке)
средине. Ка квисуудобру, ка квисууз лу, саблаг ом ирониј ом, али
увекс ас импа т ијом, шт ојес иг урнона јкаракт е рис т ичниј ацрт анаших
реалист а. Ма не , на рав и, врлине , сла бост иг ра ђа нс когдрушт васкрај а
XIX ве канашлес усв ој еме стоуњег овимс т ихов има.Тачносттеслике
ире алис т ичностприка зашаба чкес тварнос т итог авре ме надов елеби
песник аВла димираЈ ов а
новићаура внопра ва нположајс ањег ов имз е-
мља цимаприпове да чима,даниј енамарг иниис ториј ес рпс кекњиже в-
ности.Срећом, књижев ноумет ничкоде лој ет ра јнавре днос такњиже в-
ноисториј скене пра вденика даниј ека с
ноис пра вити.

20
 Са
гле
дав
ања

ВЛАДИМИРЈ
ОВАНОВИЋ
БИБЛИОГРАФИЈАПРВИХИЗДАЊА

ЛепеТу ђинке , Ша бац,1889.

Изу дович когжив ота, Ота џбина,1890.
Цртицеизс ав ременогжив ота, Београ д,1890.
Изде тињс тв а, Бе огра д,1890.
Циганчице ,Ј авор,1890.
Ашиковг роб, Боса нскавила , 1890.
Амаз онке , НовиСа д,1891.
СФранцус когПарнас а, Беог рад,1893.
Реалис та, НовиСад,1894.
Погаше нез вез де , Дело,1895.
Избрачногжив ота, Беог ра д,1895.

ЛИТЕРАТУРА

Арнаут овић, Але ксандар: Вл адимирМ. Ј ованов ић, Лет описМа тице
српске , Нов иСа д,1910.
Гашић,Г.Ј .: Посмртнакандил ца, Шабац,1929.
Грчић,Ј ова н: Портре тине кол икос рпс кихкњиже вника, Беог рад,1906.
Деретић,Ј ова н: Историј асрпс кекњижев ности, Нолит , Беог рад,1996.
Жива новић, Ј еремија: ВладимирМ. Ј ов
анов ић, Првепес ме, Венац,
1910.
Матош, А. Г.: Пе с
меВ. М. Јов анов ића, Нада, 1896.
Палавес тра,Пре драг
: Књиже внак ритика, Нолит , Београ д, 1966.

21
Kњиже
внипре
гле
д3

SUMMARY
Ružica Jovanović

VLADIMIR JOVANOVIĆ, REALISTIC POET

The flaws, characters, virtues and weaknesses of the urban society of

the end of XIX century all found its place in his verses. The accuracy of that
picture and the extent of trueness to life in depiction of Sabac reality of that
time bring the poet Vladimir Jovanovićto a position equal with his fellow
contrymen story writers.
In the year 1895 he publishes 47 poems in Де ло(Opus), under the
common title Пог ашенез везде(Extinguished Stars) and 11 poems in Вој и-
с лавље васпоменица(Vojislav’s Memorial). Out of five of his poems pu-
blished in 1896, the last year of his appearing in print, three were printed
within the collection Избрачногжив ота(From Married Life) in 1895.
Having mastered the German and French languages already in his school-
days, it was very early in his time that he started to translate. It was already
in 1889, in Šabac, that he published 155 poems of foreign poets under the ti-
tle Ле пету ђинке(Beautiful Foreign Women). Another collection of tran-
slations, СФранцу ск огПарнас а(From the French Parnassus), appeared in
1893 as the fourteenth book of Српс к
ак њиже вназ адру га(Serbian Lite-
rary Association), where he was praised for introducing foreign poets’ po-
ems to domestic readers.
The realistic viewpoint that prevailed at the time of Vladimir Jova-
nović ’s work excluded idealism. What was sought was plain, non-beautified
reality. Naturally, neither the story writers nor poets are ever entirely objec-
tive, but that was what they strived for. A poet would, led by such atmosp-
here, blend lyric sketches from real life in his literary work. It is not a true
snapshot either as Jovanović’s personal tone, mostly humour and satire, so-
metimes milder and other times more harsh dependant on the negative social
occurrence, is present.
He was a creator of verses rather than a writer of poems. He wrote
down his perception of everyday life in verses. His motifs and sources of in-
spiration were almost inexhaustible. By his verses, he depicted almost every
segment of life and work of the ordinary urban middle-class person, man or
woman.

22
 Са
гле
дав
ања

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–1:398 ; 398(=163.41)(497.115)

Бр
анис
лавБа
неЈ
ова
нов
ић

И. С. Јастребов– скупљачнашихнај
стариј
их
1
народнихпесаманаКосмету

У ра дусера зматрас акупљањена роднихпес амаме ђуСрбимас аКосоваи

Ме тохиј ерускогконз улаИв анаСт епа новичаЈ аст
ребова, обједињенихуње-
говомз на менитоме тног рафскомделуОбич ајиипес мету рск ихСрба(Пет ро-
град, 1886). У ов ом ра дупос ебана кценатј ест а
вљенназ абележенерет ке
лирскеврст еобреднихиобичај нихпес амас пецифичноочув аненаов омпро-
стору(коле дарске, лаз аричке, додолс ке, ру салије
, биљарс ке, пе
чалбарске,
славске, божићне , сватовске) каоие пс кепес ме(кругпе самаоМаркуКра ље -
вићу).

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Јастре

бов, народни обичај
и и усме
налирика
, Срби са
Косов
аиМетохиј
е,епскепесмеоМа ркуКраљевићу

Ру
скиконз
улИва
нСт
епа
новичЈ
аст
ребов(1839–1894)2, на
шао

1
Радје, ускраће
нојверз
ији, предст ав
ље ннаФил озофскомфа култет
уУниверзитет
ау
Пришт ини, пресеље
ногуКосов скуМит ровицу, намеђ уна
родном симпоз
ијумуо
српскомј ез
икуикњиже вност и7. септембра2009. године.
2
Ив анСт епа нов ичЈ астре бов,рође нје27. јануара1839. г одинеусе луГромушка(Ко-
зловскиокруг ) упородицивој ногс ве
шт еника. Удипломат скуслужбус тупиој е1. ја
-
нуара1866. г одинека ов ежба никуРускомпос ланствууЦариг раду, одаклеј е1867.
годинепре меште нуСка дарз асе кретараРус когконз улат аиз апреводиоца.ИзСк а-
драј естигаоуПриз ре н, каов ицеконз ул,1. априла1879, аод18 79. до1886. уПриз ре-
нус лужбуј ека оконз ул.Уче ст воваојеуорг анизовањукулту рногжив отаСрбауПри-
зренуиКосов скомв илајету, измеђуос та
логиуос нива њупрвогСрпс когкулту рно-
уметничк огдрушт ва(1884), каоиприз ренс кеБог ословско-учите љс кешк оле(1871) –
првесрпск есре дњешколеуТурс кој
. Попов раткууРусиј у,уПет роградуобј ављује
своједело„ Обича ј
иипес мет урск ихСрба“1886. г одине . УСрбијиј еЈастре боводли-
кованОрденомТак ов скогкрст а, Орденомсв етогСа ве, ауЦрнојГориОрденомз а
независнос тЦрнеГоре.Ус војојз емљиодликова нј еВеликомз латномме даљом, Ор-
деном Св . Вла димира, каоимношт вомдруг иходликова ња. Умрој еуПе трограду

23
Kњиже
внипре
гле
д3

секра јем19. ве канаис точникус рпс кена роднепоез иј е , наКосов уи

Мет охиј и. Ка оист оричарие тног ра фпропу тов аој енашеј ужнепреде -
леиса бра омношт воис ториј скеифолклор нег ра ђе , акрунут ограда
пре дс т ављаз на чајназ биркана роднихпе са масаКосов а, Ме т охиј еи
Маке дониј е , поднас ловомОбичај иипе смету рск ихСрба(Пет рог ра д,
1886). Службуј ућика орус киконз улуПриз ре ну,Ска дру , СолунуиЈ а-
њини, Ј а ст ре бовј еима оприликудаиз близ аупоз наиз а беле жимно-
шт вона роднихобича ја , аузњихипес мекој есус ет окомодређе ног
обре даиз водиле.Записуј ући„изус таупе ро“мношт вона роднихпес а-
ма, Ј а стребовј епосв ет иодужнупажњуконт ек ст уњиховогиз вође ња ,
да ју ћи, ме ђупрвимаус акупља њуфолклор нег ра ђе , иопис ена родних
обичај акој ес ут епе смепрат иле,т ј. св оје врс нис инкре тиз амукомес у
ипе с меизње говез биркев еко вимаопс тој ава ле .
Ве зуј ућипе смез аодре ђе нена роднеобичај е,Ј а стре бовј ената ј
на чинос тавиодра гоце неопис еса чува нихобреднихве рова ња,ра дњии
поворки, кој ес ежуудале кеслој е вес лове нск огпа г аниз ма . Истот а ко,
уст ановиој едај енаподру чјуКос оваиМе тохиј ес аМа ке дониј омдо-
мина нт налирс капес ма , мадапа жљив обеле жиипој е динеепс кепе сме
кој ес еиз в одеус пе цифичнимус ловима , нас ла ва маи„подз ашт итом
ку ћногс ве ца “. Ве рнобе леже ћиј ез икк ој имс уовепес меиспев ане ,Ј а-
стребовј еј ас нораз граничиос рпс куибуг арс куз онуус ме ногпе ва њана
терит ориј иМа ке дониј е .
Зна чајпој авеовекњиг епрвиј ев а ља нооце ниоуг ле днибе чки
сла вист а, Ва тросла вЈ аг ић, кој и, из међуос талог , пишеис леде ће:„ На
ос новума т ериј алакој иј еЈ аст ребовда о,можес ев иде тидаус таројСр-
биј и, уКосов упољу, т ј. уобла стимаизкој ихонпе смена води, кој ес у
вез а нес аг еог ра фс кимиме нимаПриз ре на , нај ужеоколинеиМора вом,
пре овла ђуј есрпс киј ез ик,иа ког оворпој единихг ру пицапока з
уј едас у
из вес наме с табу лг ариз ирана . Међу тим, уоблас тиДебрака ракт ерј е зи-
кас еприближав абуг арс комв ишене г ос рпс ком. Овос еможеус т ано-
вит иуколеда рс кимпе с ма маилила з а рица ма “.3

Првакара кт е рис т икас акупље нег ра ђекој ууоча вас амЈ ас тре бов
јест еј акут ицајориј е нта лиз маус лов енскојлирици, ка опосле дицеду-
гот ра јнету рс кеокупациј е, пос ре дноиут ицај аориј е нт а лнекулт урена
на роднеобичај еипев ањеСрбас аКос ов аиМе тохиј е , ка оиуМа ке до-
ниј и. Та коЈ ас тре бовна водидаз авре мес лав е„ гос т ис е депоту рск и“,

1894. године.Зах валниПриз ре нциподиг лисумус поменикпоредзгра

дебившегРу-
с когконз ула тауПриз ре ну.
3
ВатрославЈ агић,„ Обича ј
иипес метурс кихСрба , Другоизда
ње,допуњенопроз
ом“,
Archiv fur slavische Philologie, XIII, 1891, стр.135–138.

24
 Са
гле
дав
ања

докже немуслиманс
кихСрбанос
еза
р, амот
ивмног
оженс
тваст
ижеи
усрпскуусменупоезиј
у:
Теу з
ејатринев
есте:
Једнадамукућумете,
Другадамуводуноси,
Трећадамурувоготов и…
Чес
тјеимот
ивпрода
јенев
ест
е:
Некојнеможе тдаједоце нит,
Затенкаставадесетиљади,
Забелолицедеветиљади,
Зацрнеочиседомиљади…
Положајженеуз а
твореномпатриј
а рха
лномиориј
ент
алномдруштв
у
лирскику
лминирауследећојс
лици:
Ијеоднеседоманадв орј
е.
Сијезаг
радивкамениз изди,
Вкаменизизди,вмраморнипорти.
Запис илир скихпе самаЈ а
стре бовачу вај уиист ориј скосе ћањеначе сте
отмицехришћанс кихде војака, илипреот имањене ве с та, докре ткеба -
ладес адржеиинт ерна циона лнемот ив е, познатенаширемј ужнос ло-
венс компрос тору4, напримерупе сме„Попов ићЈ ова ниКору нра збој-
ник“ , начиј емпре длошкуЈ астре бовука зуј
еда„ спут анаже на“ка дј ој
сепружиприлика , прихва тас лободуипоценусмрт и„ гос пода ра“.Су-
шт инс ки, уна веденојпе с
миобра ђенј емотивпре от има њане весте, са
познат имсижеом: ј ашућикро зшуму , му жз ахтевадамуженапе ваи
поре дњеногу позоре њадас еуг орик риј ењенпрв обит нипрос илацко-
јијеодбиј ен. Кадаипа кнање говз ахт евженаз апе ва , хај дукКорунј е
чује, с мртној ојра нимужа , докпое нтупе смеса чињав амуже вље ва
молба(даму„ палисв ећутридана “) иње нодре чанодг овор:
Такмибог а,мојг ос
подаре!
Јасинећус лугадатес лужам,
Такосакас већадатис вета.
Јазапалиубав аневеста,
Штог оре
л атридниитриноћи.

4
Branislav Krstić, Indeks motiva Balkanskih Slovena, prir. Ilija Nikolić, SANU, Beograd,
1984, str. 258–263.

25
Kњиже
внипре
гле
д3

ОвоштоЈ ас т
ребовуовимпе смамат
акођепримећуј
ејејасноис-
казанантитурскис тав , чес
топа родијс
киинтонира
н, на
рочитоу„ жен-
ском“пе сништву, тј. лирици, каонаприме рупесмеизприз ренског
крај
а:
Перунико,девој ко,
Неше тајс епобре г у,
Брегсерони,ћепадне ш.
-Акопаднем, дау мре м,
Бољемпас ти,у мре ти,
Данеу змемТу рчина.
Турчинидеув ојс ку ,
Ћемерпараодне се ,
Ћемерв ашидоне с е;
Дугупушкуодне се ,
Штапе тинудоне се ,
Тунусфе с
аоднес е ,
Шапке тинудоне се !

Уч
ијес
ездрављев
инопиј
е

Сла вај е , поЈ астребову, нај зна чајниј аме ђуобича јимаСрбас а
КосоваиМе тохиј е, оче мус ве дочииње говадра гоценае тног рафс ка
белешка :
„Ка даг ост и, ра з
ме стившис ез ас толом не шт опој едуиис пиј у
подвеча шев ина,ондаг лавапородице , којиј ебе зфес а(хришћа нис у
скидалифес овеса моуцркв и) свевре меилис т
ој ипредпоз натимг о-
стима,илиихсасв ој иммла ђимапос лужуј е, па лиис предиконаво шт а
-
нус већу,трипут ас епоклонииондауз имав ећуодонедвеча шесви-
номдабипиоуча стс лаве. Томприликомка же: „ Добродошлиг ост и!
Дола з
итеув ек , Овучашув инаис пићуз аоче вокрс ноиме “ . Пошт оот -
пијеизчашемлађ иукућа нимудолиј ув ино. За т имдома ћинна с
тав и:
„Овућуча шуис пит иуимес ве теТрој ице, дабипо живе лане боиз е
-
мљу!“Ис пиј е,амла ђисес тара јудамуурук аманебудепра значаша .
Затимонуз в ику је: „Аов учашупиј е
муча стс ла ве(с веца ) овогда на, да
бисеонпомолиоБог уз анас !“И от пиј евиноизча ше. Пот омос та ли
гостипиј у, ус т ајусас војихме ста, с кида ј
уфе сов еипе ва ј утрипут а
„Господипомилуј “ , аондапе ва јуна роднепе сме “.
Јас требовузова јобичајна водиипе смукој асет омприликом
певала:

26
 Са
гле
дав
ања

Уч иј
ес ездрављевинопиј е,
Свемуз дравоив еселобил о!
Родиламупшеницаив ино!
Апоку ћис вамушкадеч ица.
Ипотрл усваблизнијаг ањца,
Иубрдов иновалозица,
Ипопољук ласатапше ница.
Илис
епе
ва:
Овакомеделиј
и
Чабарвинамал ој
е!
Овакомејунак
у,
Самкадијакоњаков е.
Нав еде непе смесуна ста
леприодре ђеном обре ду, а лисусе
крозобича јс лав епев алеидруг ена роднепе сме , ут ре нутку„ одреше -
ногј езика “иподз ашт ит омкућногс ве ца . Ја стре бовна водииспе ци-
фичнеокол нос тика дасенас лавиз апев аие пс капе сма :
„ На ђелис еме ђуг ост имат ак авкој из нас таре, јуна чкепе сме,
свиг ау срдномо ледаихпе ваис луша јусаве ликимз адовољс твом, з а-
тошт осус епог радовимас личнепе смепоче ледаз аборав ља ју“ .
Уоча вај ућињиховемот ивскес пецифичнос ти, алииве за нос тза
ст рогоодре ђенеобичај еикале ндарс кециклу се ,Ј астребовј епрвог ру-
пис аоиопис аообича јекол еда,з акој ика же :„ Та јсеобича јјошниј еиз-
губиоус елимаГњиланс когокруг а, ниподруг имокруз имаст ареСрби-
је, алис а
моуонимсе лимаг дехришћа ниживесложноума с и, илиу
већини. Уг њила нскимсе лимат обиваов ако: из а берус ечет ирипа рау
сва комс елу. Ј еда ноду чес никаодев ас еус та роподрт ооде ло,наг лаву
на вла чив еликука пу,анањуприк ачињеовновре п. Ст а вљабрадуибр-
ков еодкоњск огре паикоз једла ке . Та квуприликуз овуДедица . Оста-
лат рој ицаобла чес еупра з ничнаоде ла , на вла черукав ице, анањих
пришива јупрапорце “. Коле да риобила зес елаикућепе вај
ућиколе дар-
скепе с
ме , укој имас еуз виккопоне г депонав љаиз ас ва когс тиха :
Свис
есв е
ци,коледо,сбирашеко
УИвана,кол
едо,к незИванако
Самганема,коледо,светНиколако…
Праз
нициколедапочињунаНикољда нитрај
удоБогој
ављења , аобре
д
ј
ечестопов
езанис арус
алиј
ама, оче
мупеваисле
дећапесма:
Иванима,кол
едо,добригос
ти,ко
Добригос
ти,коледо,Рус
алије
, ко

27
Kњиже
внипре
гле
д3

Добарсуму , коледо,г
ласдоне ли,ко
Овцемусе, кол едо,из
јег
њиле, ко…
Јас
требовсезадржаваинаописуобичај
арусалија.Русалкесу, поње -
му,шумскевилекојесепомињуиурускомнародномст варалашт ву.За
тосвој
етумачењеонна лаз
иприме
руј е
днојколедарскојпесми:
Пасудошл и,коледо,Русалије,ко
Ру
салиј
е, коледо,изРус
иј у
е, ко…
Укућиг
деимадев
ојк
а,коле
дарипев
ају:
Навез
ими,кол едо,напишими,
Куддалетим, коледо,гдедагледам,
Куддападнем, коледо,дасефал им…
Из ве сниз акључциора шире нос ти„пис аногве за“нисус увишни.
Илиј еупита њуса мопе сничкас лика ?
Посе бнеколе дарскепе смепев ајусеуку ћис адет етом. Ј
а стре-
бовз аписуј е:„У Де барскомок руг у, гдежив ис ловенскопле меМиа ки
(Мија ци), обича јк оледас аст ојисеус леде ћем: 23. децембрас вакадо-
маћицаме сималек олачера зличит огоблика . Тикола чићис езову„ ко-
ледари“ . Тако ђе, онаме сииј е
да нве лик ико лач– округ лихлеб.“Ис то
тора деиже неус елимаЂа ковс когокруг а. Оненав еликомкола чуиз -
водефиг уребиков ауплуг у, торс аовца маипас тиром, ројпчела , мла-
дићасдев ој компре дсвешт еником. Та јсехле бдај ез авечеромпре ма
утврђенимпородичнимобичај има .
Та кодомаћицеупле ме нуМиаки(Миј а
ци), увече, напрв идан
Божића,ку вајупшеницус аше ћеромипе ва ју
:
Утрев ечербодник– в ечер.
Боднико њанапаз ара,
Купирибаиј огули.
Дојдидома,дај евариш.
Сркнириба,убоцајс е.
Писив ино,веселисе.
ПредБожићуз
ору,уоколиниПриз
ренас
епе
ва:
Узбле
јалабел
аов ца.
Питашењуње недру ге:
– Штонибл еј
ишнашадру го?
Какојаднаданебл ејим?
Докнемис еовчароже ниј
а,
Попланинетрав упас ла,

28
 Са
гле
дав
ања

Подјел
икупландовал а.
Одкамис еовч
ароже нија,
Потопилаводупил а,
Подторње в
епландов ала,
Затосамтиу з
бл еј
ал а.

Сј
ајцрнепре
ђе

Уу сменојпоез иј
иЈуг аиз двој илес усекаоз асебнаврстакодЈ а
-
стребоваипе чалбарскепес ме. Оннаводи: „УДе брусес а
чуваообича ј
Бадње гдана . ТајдануМиа ковуз ов у„ Бодник“. Поњихов имс елима
увечет огда наглавнес удома ћице , пос војприлициз атоштосудома -
ћиниут ов реме, увишес лучај ева
, одсут ни– наз арадиуда лекимме -
стима.“(тј. упечалби). Мела нхолиј аит угас а
држа наупе чалбарским
песмамамет афоричној еиска заналирс комс интагмом„ црнапређа“ко-
јомиз апочињеј еднапе сма:
Црнопредем, црнонос им,
…………………….
Соузај
ам, л
ебуз ајам,
Даиспратиммог абрата.
Преовлађу
јућимот
ивиупечалба
рск
импе
сма
масут
акођељубав
ни,ка
о
штојет оз
аписизПриз
рена:
Дринавода! Тидубок алис и?
Јаркос у
нце! Тивисоколис и?
Амојдраг и,надал екол ис и?
Пратиме ниду шуупаму ку
Ибисе рнезубеујабук у,
Идес ницурук уујаглу
ку .
Наконт
огасле
диодг
овордраг
ог:
Драг
амој а,коликосилу да!
Зарсепраћадушаупаму ку,
Ибисерниз убиујабуку,
Идесницару каујаглук
у!
Јастребовјепос е
бноиздвојиојош двеобреднев рстелирских
песамакојес аснажнимпримесамапаганизмапос тајупос
ебнокаракт е
-
ристичнез алирскопевањенаКос овуиМет охиј
и. Тосупес меузоби-
чајелазарицаидодола. Ола
зарицамаЈастребовнапомиње :

29
Kњиже
внипре
гле
д3

„Тајс тариобичајпочеој епомног иммес тимадаг убис војз на-

чај. Тос евидипот оме,шт оуне киммес т има,ка онаприме руГњилан-
скомиДеба рс комокруг у, нет ак ода вно, ње гас уне г овалиЦиг ани. У
Приз ренуиТе товус иромашнес рпс кеде војке . Збогт ог ауГњила нс ком
округ унисуос талела заричкепес ме ; уДеба рск омиТе товс комт акође
супоче лидаихз абора вљај у. Акоимамес таг десус еса чува ле ,т ој еу
Приз ренскомокруг у,гдет а јобичајодржава јуса моСрби– а лис ирома -
шни.“
У опис уобичај ал аз арица, Ј аст ребовна водидауобре днојпо-
ворциуче с
тв ујус аможе не , стимштоиЛа з арапре дс тављаже на,с амо
пре обуче наумушкуоде ћу . Ус редс кимс елимау вече , наЛа заре вус у-
бот у,ску пља јуседе војкеунек ојкућидапе ва јула заричкепе с ме . Це лу
ноћс ев еселепе ва ј
ући, ада њуточинеидућиупов орциодкућедоку-
ће. Пос ебној еинт ереса нтнала заричкапе смаукој ојс еповоркаобра ћа
столару , шт ојес ва ка конов ијиама лга мнас та риобре днис лој:
Наданмуј енадница–
Подважу таду ката,
Иповрећатал ира.
Камотис уше грти?
Датиберуал ату ,
Датилијумистриј у
.
Наис
тина
чин, ла
зарицес
еобра
ћај
у„не
ожењеноммомку“
:
Бе
решдрвоуг ору
,
Идев
ојкунадалеку!
Лазарицес
еобра ћа
јуиТурчину,уне
двосмис
ленонег
атив
номис
ториј
-
скомконте
ксту:
Ој, Турчине,џе
латине !
Џелтиду шамирише !
Вранакоњаиг раше ,
Инакоњакитице :
Црнакрв цаштрцаше ,
Бел апенаметаше .
Тебев аљаве че
ра,
Додвабрав апечена.
Хорск о, в
ишегласнопева њејечестоуовојпоез иј
и, иможет а
-
кођепредстав љатиреликтпаганскихритуала
.Јаст
ребовнав оди: „
Ус е
-
лимаДеба рскогок ру
ганевестес енепричешћуј
удове ридбе ненеде ље.
Тогадана,поз аврше
ткуобреда, неве
стенеидукућама, остајупредцр-

30
 Са
гле
дав
ања

квомс тварајућихоров епот аквомредупок аквомс усепос тарешин-

ст
ву,уда вале.“ИуТет овуиоколиниз адржа
осет ајобичај
. Нарочитоу
се
лимаг дене мамус лимана.„Пе смесеовденера зликуј
уодра нијеиз
-
нетих, семнекихва ријациј
а,с краћењаидодав ања.“Хоровис ус енат
-
певавали, наприме р(хорз апочиње ):
Елатевамо,дев ојкеморе, нанашас трана!
Нашастрана,дев ојкеморе , двасл нцаг реј
ет.
Дваслнцагре јет, девој
кеморе , двемесечине!
Вамоимате , дев ојкеморе, мл адимомч ина.
Докдруг
ихородг
ова
ра:
Нивиидеме, девојкиморе, нивесакаме!
Инамниг рејет, девој
киморе,двеме се
чине.
Имијимаме , де
војкиморе,мл адимомчина!
Попутла за
ричких, идодолскепе смесучист ообре дне. Ј
а ст
ребовпи-
ше : „Увре мес уша,пос елимаста
реСрбијене коликоженасеу краша -
вајуг ра
нама , идуизкућеукућу, помињућиупес мамаис конског, по-
стој бинскогбог аДодола.ОбичносудодолицеЦиг анке“:
Дазаросиситнароса,
ОјДодоле , мил ибоже
!
Оддв аклас ачабаржита,
ОјДодоле , мил ибоже
,
Дајбоже , дај!
Спе цифич нос товихз апис ајеутоме,шт ос уне кеобре днепа г
а нс кепе -
смедобиле„т урс киприпев “
, којиг ла си: „Де , море , додоле !“.Јас т ребов
наводидв ет а квепе с
меизПриз рена , кој епе ва јуЦиг а ни.
Јас требовј езапис аов ишеже т
е лачкихис ва дбенихпе сама , с а
напоменом: „Хришћа ниимус лима ниводез атовреничкижив от. У на -
чинужив отасрпс киххришћа нама лос ера зликуј уодмус лима на . Ида -
насј ошхришћа нкеидуулицамаса с вимс крив ене, каоимус лима нке “.
У круг уобре днихпес амаок орође њаде тет а, Јастребовз а пажа
низма гијскихра дњиииз раже нос уј еве рје. Например,в еруј еседа„с а-
моде тесаиме номСт анаиСта нкоос тајежив о“,или„ акос енепре ст а-
нора ђајуже нс каде ца, дабис ет опре кинуло, з адње мже нскомде те т у
дајуимеДост а“ . Узколе вкус ес амопе вуши,бе зика квогс мисла . Ипа к,
уоколиниДе брабилој еидечј ихнароднихпе самакој есус епе ва лез а
времеПа схе .

31
Kњиже
внипре
гле
д3

Биљарс
кепес
ме– ос
обе
напој
ава

Посе бнупа жњуус вомса купља чкомрадуЈ астре бовпос већујеједин-

ственојл ирс којврст
и– биља рскимпе смама. За пису јућиихуиз обиљу,
Јастребовна помиње: „Поце лојс таројСрбиј иданс ветогЂорђаубрај а
сеуна јважниј епраз
никенес амоправ ославних, в ећимус лиманаСрба .
ИАрна утиг апразнују.Ура ној утронат а
јда нприз ренскедевојкес ку-
пља јуцве ћеуврт уилиушуми. Прит омпе вајупес му, ј
единукој ај е
осталаодст а рихбиља рских,кој иј ебиломног опоречимас та
ра ца.“Та
песмаг лас и:
Смиљебрал ауг ориде
војка,
Смиљбе рућипутепог решил а,
Нагазил
аај дучкепутине,
Сусретејеај дучкивој
вода.
Девој
каодње гатражидајеиз
ведеизгоре. Овајтоучини, дов
едеј
ена
„с
туденуводу“– девој
кас
еумије
, аха
јдукна пиј
ев оде
:
Синул ицекаов рућосунце,
Стадеј у накдасеБогумоли:
– ДајмиБоже ,једнутамнуноћ
цу,
Даобљу бимлијепудевојк
у!
Дај еуј ез
груовогмот ив асачуваност аријемит олошкојезгро, алии
мотивинце ста, с апоент ом умора лис тичкој, хришћанскојк азни(за
прекршајпосест римства), доказсузавршнис т
ихов иовепесме– ка дај
е
хај
ду кобљуби, де вој
кас епре тварауз мијуиобг рлимувра т,сас леде
-
ћоммора листичк омие фе ктномпору ком:
Водићутеодградадограда,
Дасечудималоивелик
о,
Дасечуди,касесе
страљу би!
Јастребовистичедас убиља рскепесмеброј нијеуДеба рскомокругу.
Из асвакогстихаонеимајурефре н„Биља ро!“
. Посебном„ митологиј
ом
биља “нафолклорнојграђикој ујесакупиоЈ астребов, с
тудиозноседо
садаба вилаје
диноХатиџаДиз даревић-Крњевић5.

5
ХатиџаДиздаревићКрње вић,„Прилогпроуча вањукос
овс
келирике
“,
Књижев наисторија, 1990, бр.83–84, ст
р.3–31.

32
 Са
гле
дав
ања

Зашт
ојеЈ
аст
ребо
виз
ост
ави
оне
кепес
ме

Ос вомса купља чкомпо слуЈ астре бовист иче:„Мојз а

да та кј ебио
поста ратис едаз а
пише мпес месашт ов ећомт ачношћучува јућиак це-
натуиз гов ору “,аизсв огз борникамног еј епес меиз ос та вио,имај ућиу
видудај епрење гаМилош Милој ев ић6 обј авиосв ој укњиг у„Пес меи
обичај иукупногнародас рпс ког “уБе ог ра ду1859. г одине. Ј а ст ре бов
нампре доча ва:„ Мора оса мз аполовинудаск рат имс вој ез апис е ... Биће
мижа оа кос уине кедруг епе смеве ћодшта мпа неук омдруг омз бор-
нику, кој иј ане ма мдабихпрове рио.“
Јас требовс ена дадај е„ такв ихпе самаве рова тномало“из ато
веруједаћење г овз борникпре дста вљат и„ из ворнима териј алз аиз уча-
вањес рпск огј е зикаиу поз нав ањеРус ас апе с мамаиобича јимат ур-
скихСрба “ . Са ве снис аку пља чна родногблаг аниј енис лут иос воју
„грешку “преднес аве снимпре тходником, ка ка вј ебиоМилој е вић,кој и
јебезз азорав ишепутаус вомз борникуна роднеориг ина ледопуња вао
сопст венимст иховима . Упоре ђење мобаз борникаот криве нис умног и
ошт ећениориг ина ли. Та кој еиз ме ђус амодваориг иналнаст ихауј ед-
нојсв ат ов скојпе сми, к ој иг ла се: „Сес т рабрат анас унцедоз ива/ Оди,
брате, наовов ру ћесу нце “, Милој евићуме т нуосв ојаче т ирис тиха:
„Сест рабрат анасунцедоз ива/ Миласе ј аизОридаг ра да/ Свог абрат а
изПр из ре набе ла/ ИзПриз ре наг ра даца риг рада/ Доз ив ај
ућње муг о-
ворила : / Ходи,бра те, нат ој арк осунце “.
Ова кавпос тупа кМилој евићпона вљауј ош ј еднојс в ат овс кој
песми, кој ај ешт ампа наикодЈ астре боваик одњег а:
Јас требов :
“Сана кмисниладе вој ка :
Упољубе ледв оров е,
Удворуз лат нес т олове ,
Нас т олучашесре брне
Учашевиноцрве но.“

6
МилошМилој евић,рођен1840. уЦрнојБа ри(Мачва ), двегодинеј естудираопра ва
наВеликојшк олиуБе ог раду,апотомдвег одинебионаМос ковс комуниве рзите
ту.
Пре минуој еуБе ограду24. ј у
на1897. г одине.Пут оваој епост аројСрбиј ииМак едо-
нији. Бав иосепрофе суром, апотписива ока ок њиже вник.Знача ј
ниј екњиг е :„ Обичаји
Великорус а“, преводсрус ког , Београд, 1869; „Песмеиобича јиукупногнаро дасрп-
ског“, Беог рад, 1869; „Путописделапра вест ареСрбиј е“
, Београ д, 1871; „ Одломци
историј еСрбаисрпскихиј угос ловенскихз ема љауТурс којиуАус трији“ , Беог
рад,
1872. г. (Изворпода така: Ђ. Мил ићевић: „Дода такПоменику“ , 188 8, ст
р.90–91)

33
Kњиже
внипре
гле
д3

Милој
евић:
„
Са накмис ниладе војка
Чуда нмис а на ксања ла,
Чуда нмилиј епс анак :
Упет акуве липра з
ник,
Пе тку, недељума јку.
Ус анкут омев иде ла
Упољубе ледв оров е,
Удворов ез лат нес толове .“
Савес
ноза
писива
њена роднихумотворинанаовомпростору
утица
лојеинаочува
њес рпс
когјезика
, че
гајеЈас
требовбиосв
ес та
ни
чемујесв
ојимра
домдопринео.

Епс
кепес
меуз
бирциИ. С. Ј
аст
ребов
а

Кр
угп
еса
маоМа
ркуКр
аље
вић
у
Напомињућидас упе смеоКра ље вићуМа ркуброј неуов им
кра ј
евима , смат ра ј
ућиихинај ст
ариј имва риј ант амаоовомепск омј у-
накуусрпс којепици, Ј астребовј еуочиоираз ликеус лика њукара кт е
-
раов огј у на какод„ ту рскихСрба “,з ара зликуодпес амаобј а вљениху
Вуко вимз бирка ма . Уов импе сма маМа рк овеодликенисус амоог ром-
нас на гаибес примерној уна шт во, ве ћј ењег ов аличнос тпроже т аи
љу дс кимсла бос тима . Та кође, уда ље нодцент ралнее пскез онег дес у
песмеоМа ркуКра ље вићуука с
ниј имве ков имас еобас рпс когна рода
обликова не , овепе смене мајутипичнеа трибуциј еве занез аовогј уна ка
(Марковк оњсеуњиманез овеув екШа рац,ве ћс е, одпе смедопе с ме ,
различит оз ове, попу тВлков аве чера , Грчкикоњиц, аунек ој импе с ма-
маине маимена ) изче гаЈ астребовиз влачиз акључа копрв обит нос т ии
већојс та риниовихва риј анатауоднос унаВуков ез аписе . Ме ђут им, и
овепес мепре циз нос уве занез анек оликомот ивак ој екас ниј еупе с ма-
маоМа ркусре ће моиуВуковимз бир кама . Так оупес ми„Кра ље вић
МаркоиКорунраз бојник“на ила зимонапоз нат имот ивМарк овогме г
-
данас абољимј уна комодс ебе,ког ас ав лада ваузпомоћвишес иле(ви-
ле), учему препоз на јемова риј ант у и ре фле ксчуве неепск епе с ме
„Ма ркоКраљев ићиМус аКе се џиј а“(Ву к, II, 66). Наиме , ха јду кКорун
(очиг ле днот ипс коимез ара з бојникауов ом ус ме номба се ну ) хараи
убиј а, паца рПа ја зит(Ба ј
азит ?) тра жиј уна какој ићеиз аћинамег да ни

34
 Са
гле
дав
ања

савладатира збојника, нудећимут рисвојаграда(Ка меницу, Вине ницу

иПа ланку ), нашт асепола комиМа рко. Већов акв
оммот ивациј омње-
говепск иликг у
бимног оодуводнестилизацијеимот ивациј еуоднос у
наВуковз апис,з абележе низустањег овогнајбољегка з
ивача , Тешана
Подру говића:
Ашикфрл иМаркоКрае виће ,
Ашикфрл ивобе лиградов и,
Тојиз
лезијунакнај унака,
Синаредипотај ноору жј е,
Гонаредивос виленипој ас,
Имиј афнас вој
абрз акоња,
Откиндис ате ј
адомиодит.
Додатнака рактеризацијауједаннижит иповоге пск
огјуна каје
стеи
уз
дањеу„ та ј
нооружј е“,з
аправ
оне час
носредстводвобоја, каоиулу-
кав
ство. Ма ркосу срећеКоруна, к
ојигаодвраћаодбоја, пре дла
жући
мудас емимоиђу:
Из г
овориКору нарамија:
Ајтите бе, нез
нанандел иј о!
Ајдедас емиј еизминеме !
Пакг овориМаркоКраев иће :
Aјтите бе, Корунарамиј а!
Нес у
мдошолдасеиз минеме,
Токс удошолдас еобиде ме .
Акос акашдас еобидеме,
Обиде меснашибрз икоњи.
Са
мописмег
данаиз
врше
нјеус
таље
ниме
пскимс
редст
вима
:
Бојсебиј
енесеобивајет;
Коњибиледвабратарођ ена,
Сефатијестешкибоз дог ани,
Боздог
аниимсеиск ршије.
Сефатијестешкипол ов ине ,
Себоришетрис аатав реме,
ОтимпаднаМарк оКраљев иће.
Доказопопула рностиов огмотива
, ка
даМаркогубиодбољег
одсебе
,јес
т еидоследнопоз ивањеупомоћвишесиле– овдеМаркуу
помоћприскаче„Стој
нас амовила“:

35
Kњиже
внипре
гле
д3

Одг ов
ориСтој насамовила,
Одг ов
ориодг оразел
ена:
– Богтеубил, МаркоКраље виће!
Даштос исетол куупл
ашил о?
Kамотиј епотај нооружје?
ТакоМа ркоКорунас авладавалука вс т вом – та јним оружј ем.
Мит олошкие лемент ипос тојаносуприс утни(попутВуков еваријанте)
ут ре нуткука даМа ркораспориКорунаивидидауње мукуцадв анаест
срца,докмуј ез ав ремемег данас амој еднобило„ разбудено“– т екта-
дај еувидеос ака квимј унакомс еборио(а либе зоногчуве ногу звикаи
самопрекора– „ Ј аомени, доБог амилог а/ Ђепог убиодс ебебољег а
!“
–с тихакој ијетоликоодуше вља ваоиј едногТе слу).
У друг ојпе сми„ Ма јкаМа ркаКраље в ића “, песничкис еобј а-
шња вање говопоре кло(каокра љевскогсина ), докмус екоњовдез ове
Влк овавече ра(с аочиг леднимт отемскимима г ијскимкоре номуиме -
ну). Ус ле дећојпе сми,бе зна слова,опис уј
ес етре ну такславехришћана
иТура каз аистомтрпе зом– наЂурђе вдан, кој ис епо клапас атурским
Бајрамом. Овапе смасаув одномформулом(Фал абог у
, фал аједино-
ме), имас веодликеиз в
анре днелирс кепес ме , ичинис едај еимеМа р-
каКра ље вићаов дес амоуулоз иста ј
аћегиме на :
Разљу
тис еагаАсан-ага:
Стадек летиМарк аКраљев ића:
Богтубио,МаркоКраље вићу !
Штопокр шигрануодбаде ма?
Имамљу бусој
агосподск ога,
Самоједеблагогабадема!
ОдговорМа ркаКраљевићапре дста
вљапоентукој
аовупесму
у
бра
јауантолог
ијскепримеренароднелирикесКосоваиМет
охиј
е:
Му кастадеКраље вићуМарку ,
Теотидеунов учаршију,
Паондоз вав ештекујунџиј е
.
Запоишег рануодбадема;
Цветцв етал акаштој еиприј е,
Рађалајев ишенегоприје !

36
 Са
гле
дав
ања

Ос
тал
ееп
скепе
смеиј
уна
ци
Међуосталимепс кимпес ма макој ејез абележиоЈ ас
требов, по-
себнупа жњупривла чива ријантапе смеоБола номДој чину. Упоре ђе-
њус амногопознатијим, Вуковимз аписом(Вук,II, 77), з
аједничкоис -
ходиштеобевариј антечиниме с
тоде ша вањарадње– г радСолун, каои
основас ижеа– смртноболе сниј унак,надчиј иградсена двиланес ре-
ћа, увидухтоничнесилез ла(црногАра пина):

Ј
аст
ребов
: Боланлежалбол е
наДојчине,
Боланлежалтри-де в
етг одини,
Искиналатри-деветпосте л
и
Счомил ежатнавис окидив ан.

Ву
кКара
џић: Раз
болесевојводаДојчине,
УСолунуградуБијеломе,
Бол
оваозаде ветгодина.

Јастребовиовув аријантусмат раарха ичниј омис таријомодВу-

кове. Обева ријантесепок лапа ј
уиуос та лимде таљимасижеа : реддо-
лазинаДој чиновусе струиљубудаидуподша торАрапину,з богче га
сеДој чиндижеизпос тељеис премаз адвобојс ана силником. Уз а
пис у
Јастребова, предвобој а
, Дојчинпокуша вадакодпобра тимаМус еКо-
локчијепот кујекоња„не кова нат ридесетг одина “иока лиса бљу„ нето-
ченут риде сетг одина“,а лиодње гадобиј ас а мо„т ристалакт ипла тно“,
укој ећег аже наАнђелиј аут егнут ипреддво бој. Овај, очиг ле днопо-
стојаноз апа мћениде таљ, на лазимора скошнора зв иј
ениуВук овојва -
ријанти, г
детуу лог
упре узимас естраЈе лица :
Донесимиј еднукрпуплатна,
Утегниме, селеодбедара,
Дасемојекос тинераз нижу,
Неразнижук остимимок ости.
Накондвобој аукој емубиј
аАра пина,алииневерногпобрат
и-
ма, уВуко војва
ријанти, Дој
чинодма хумире(„тоиз
устипадушуис -
пусти“), докјеварија
нтакодЈ ас
требованештопроширенија
:
Гоодвиј
еБол анаДој
чине,
Напостеликос к
ииспађаје,
Душудаде, костисесториј а.

37
Kњиже
внипре
гле
д3

Уе пскојпе смиоз идањуДеча накој ујез аписа оЈ астребов , на и-

лазимонаис тов ет анс ижеве занз апе сму„Зида њеРа ванице “, уВу ковој
збирци(Вук,II, 34). Те зуопрве нствуус таринисв ој
ихз а писауоднос у
наВуков е,Ј астре бовпот врђуј ениз омс уптилнихде таља , каошт ој ет о
употребас талних број ева , од којих ј ека ракте рист ичнас краћеница
„тридеве т“(одтри-де ве т). Та јброј, на водиЈ астребов, пот ичеизпра -
словенскеј езичк ет радициј еина лаз исеиурус кимна роднимумотв о-
ринама(ба јкама ): „нидале ко, ниблис ко,нивис око, ниниско,з аг ора -
ма,зашума ма,из ат риде ве тз емаља“ .
Усв ојојобимнојет ног рафск ојкњиз иОбичај иипес мету рс ких
Срба,бе леже ћиз начајанбројнароднихпес амаСрбас аКос оваиМе то-
хије,Јаст ребовз а ступаит езуоКосовука опес ничкомј езгрумот ива
српскена роднепое зије, кој исус екас нијимсе обамаса мора спрост рли
нас еверис евероз а
падита модобилис вој
екона чнева риј ант е
, пог ла-
витообј ав љенеуВуковимз бирка ма .

38
 Са
гле
дав
ања

SUMMARY
Branislav Bane Jovanović

IVAN STEPANOVICH JASTREBOV – THE COLLECTOR

OF THE OUR OLDEST FOLK POEMS IN KOSOVO AND
METOHIJA

The Russian consul Ivan Stepanovich Jastrebov (1839-1894) lived

during his diplomatic Duty in the Russian Embassy in Prizren and from
1870 as a viceconsul and from 1879 to 1886 as Russian consul in Othoman
Empire.
During his stay in the region of Kosovo and Metohija Ivan Stepano-
vich Jastrebov had realized his most important work in the folklore sphere:
The tradition and the Poetry of Turkish Serbs (Petrograd, 1886). His gathe-
ring work was based on the systematical always being on the move and re-
cording and researching, almost unique in this area of the 19th century.
Jastrebov lived in Prizren, Pech and Debar. So, is this book, also to-
day, an extraordinary precious source for different folklore researchment,
but it is also representing the trace of developed heritage among Serbs from
Kosovo and Metohija. Vuk Karadgic didn’t go to this region and therefore
this region was left for long time out of interests of domestic and internatio-
nal scientific public.
According to the conclusions by Jastrebov himself, the Serbian natio-
nal poetry from Kosovo and Metohija belongs to the oldest exemplars of
Serbian oral poems tight grown together with the tradition and customs, du-
ring which they were performed. This was actually the main subject of our
interestings on this work.

39
Kњиже
внипре
гле
д3

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41–93.09–1

Де
јанБо
гој
евић

АлександарВучо– оснивачнадреализмау
дечј
ојпоезиј
и

„Даб исезаљудеиз ад ецуна правиојед

анбо љи
ред,кој
инебиб иодр воред, к
а луп,с
камија,к
о ји
небиб иомучење,п от р
е бнојед асенаправида рма
р
идас етеслик
е,дрв оре ди,калупи,скамијеитд.
љу дск
ир а
збуцај
у”.

ДушанМатић

Опоез ијиАлекс андраВучас апосебнимакце нтомнаинве нтивностовогпе -

сникаиновинек ојење говапоез иј
азаде цунуди; местоиз начајАлекс андра
Вучаупое зијиз адецу; на станакњеговихпоема„Дружинапе тпе тлића“и
„Саниј авахраброгКоче“ ; даправапоез ијазаправопоучаванепоуча вај
ући;
Але кса
ндарВучока оос нив ачнадреализ маупое з
ијизадецу;хумор, пе ј
зажи
ликовидецеупоема маАле ксандраВуча ; ј
езикист илист илскасре дства
(поређења,персонифик ациј а,метафоре, апострофа,паралелизми).

КЉУЧНЕРЕЧИ: де те, пое

зија, дечј
апоезиј
а, иг
ра,иновације
,свежина, над-
ре
ализ
ам, пое
ме, хумор,пејзаж, ликовидеце
,језикистил,стилскасредства

Александа рВу чорођ енјеуБе ог раду1897. г одине. Припадак ругу

нашихна јпознатијихна дре
а листа. Обј авиој евелик ибр ојкњиг аодкојихсу
нај
позна т
ије:„Кровна дпроз ором“ ,„Коре нивида “ ,„Акос еј ошједномс е-
тим илина чела“, „Хуморз аспало“ , „Не ме никућ а “
, „Глуходоба “
, „Ра с-
пуст“
,„ Мртв ејавке“,„Анинанов аба л сках аљина “.
Поредкњиг ана мење ниходра слимчита оцима,Алекс а
ндарВучо
пишеикњиг ез адецу.Ме ђудечј омчит алачкомпубликомнај познатије
суње говепоеме:„ Дру жинапетпе тлића“и„Са ниј авахра брогКоче “.
Умрој еуБеог раду1985. године .

40
 Са
гле
дав
ања

ПЕСНИК О ВЛАСТИТОЈПОЕЗИЈИЗАДЕЦУ

Крознеколикона ве денихс егме на таса свимј асноможемоуочи-

тис та вАле кс андраВучапре мапоез иј из аде цу, де чјојк њиже внос тии
шт ој енај ва жниј е– де т ињст ву:
„ Пое з ијакој ус амна писа оз аде цупружилај еве ликупомоћмо-
јојпое зиј из аодра сле, аиобрнут о. Обесумеос лободилепре драс уда
моралис тичкеирациона лис тичкеце нз уре . Схв ат иос а м дај ена че ло
пое з иј еина челоде т ињс т ваусу шт иниј е дноис т она челоже ље . Лит е-
рат уракој ас епишез аде цудола зиудобаформира њаличнос т и. Она
тре бададопуниу тица јва спита ња– дома ћегишколс ког .”
„ Дециј ена јва жниј ииз ворни, ј ош нена ру ше нисв етже љаисно-
ва. За топоез ијако јај ена ме ње наде цит ре бадаподс тиче , допуњуј еи
рас пла мс ават ајчудот ворнисв ет, пружа ј
ућима лиша нимас лободу,жи-
вуиг рудуха . Ста рмале ,з а морнепридик еи„поу чнос ти“ с пут ава јуде ч-
јуима гина циј у, к очеиг ру, ог ра ничав ај уде чјидух. Пра вапое з иј апоу-
чаванепоучав ајући.”
„ Пе сникт ре бадаохра бруј еиподржа ваде тека кобиис плут а о
напо вршинужив отак аопот пунчове к, анека от очкићумеха низ му
цив илиз а циј е.Уве кусмост рој ев а,а т
омаикомпј ут ера , уве кус ку чено-
стиљудс когг ов ора.Говорне мадовољнопрос тораокос ебе . Пот ребно
јес тог ав рат итичов екуоношт омуј ецивилиз ациј аот ела . Убеђе нс ам
дај единопоез ијаможедаспас ељу дс киг ов ородпот пунес мрт и. Ј еди-
ноонаможедачове кас ачу ваодпокорнос т иј едномнечов ечномоно-
мат опеј с комг ов ору.
Поет с куречт ребаба цит иусв еврт лог еживот а, алиподус ло-
вомдас а чу вас вас војст ваутомпома мномрит муг радов аине арт ику-
лис аномба тума шина” .
„ Дет ињс т вос енала зиначелувре ме нс кихт ра ја ња.Премат оме ,
дет ињст вут ребаинакњижев ном планупружит има ксимум с ве жих
истина , кој ес ас трог омлог икомнеморај убаш у векбит иускла ду,али
јене опходнодабу дудубокожив отнеуправ омсмис лут ере чи. Тој е
првиина јва жниј из а
хте вне помир љив ихмла дихг одина , з ахт евбез
гра ницаодпос т ој еће гдоне пос тојећег , одз амишљивогдоне за мишљи-
вог , одмог уће гдоне мог уће г”.
Овопог лав љесв ака кот ре баз авршитиве ћцит ираном ре чени-
цомАле кс а ндраВучакој ај есушт инс каус хва та њуира зумев ању, паи

41
Kњиже
внипре
гле
д3

вредновањупоез
ијез
аде
цу: „ПРАВА ПОЕЗИЈ
АПОУЧАВА НЕПОУ-
ЧАВАЈ УЋИ”.

О НАСТАНКУВУЧОВИХПОЕМА

Алек санда рВу чој еј едномприликомре каоданиј еса мнапис а о

пое ме , већдас усањимписа ладе ца,г лавниј унациов ихпое ма . Пе сник
јепра тиог ру пудеча кадокс усеиг ралинапољанииус пео(штоможе -
моз а кључитиа на лиз омде ла) дапродреус ушт инуњихов ихиг ара , да
раз обличињиховеже љекој есукрозиг руиа рт икулис ане ; снове , ма -
шт а ња , сновиђе ња ...
Радилос е,прес ве г аослободнојиг ридуха; т аиг раниј еомет а-
на, ас амимт имник онт ролиса наодст ариј их, паот удаов епое меоби-
лујуврца виммис лимаире с кимхуморомшт оупра вопок аз ујес вог ну-
ша њеуоднос унас т ва рнос т– „ упара ђе нуг рађ анс куст ва рност ”.
Пог решносхв ат а
њеодрас лихдас уде цаиде т ињст волише ни
бриг а , дасуде цасре ћна,малаибе збрижна,Але ксанда рВучоде мис ти-
фикуј еупоемаманас талимуБе ог радука дас у„ше г
ртириба липодо-
ве” , адецаодпе т-ше с тг одинара дилаиноћунебилиз ара дилихле б,
нес амоз ас ебе . От омит а квомБеог раду, иоде цикој ауњемуживе
крозовепое меј епрог овориопе с
ник.
Алек сандруВучуј ебиоциљдаука жеинат е
хничкадос т игнућа
савре ме ногс вет а,дас упрошлав ременака дас еукњиг амаз аде цу„ го-
ворилос амоома лимле пот амаис ит ниму дес имабиљногиживот ињ-
скогс ве та” .
Пес никј а снока же :
„Дет ејечове к,са мој ошма логра ст а– чове ккој ит ребадабуде
упоз натс аце локупнимс ав ременимжив отомињег овимраз витком.”
Уодносунат е хничкадос тиг ну ћатре баима тииј ас нодифере н-
цира нувре ме нс кудист анцу– т ехничк адос тиг нућасакој имапе с ник
упоз нај ема лечита оцекој ас ууслужбималихј унак аињихов ихпро го-
нит еља(приме ренас увре ме нуукомесупое меина ста ле ), да на ссуз а-
старе лапабилоз аочекива њедакоддана шњихчита ла ца– ма лиша на
иза з овуис тинс кисме х„ т ада шњимпробле мимас авлађив ањапрост ора
ивре ме на”.
Ка кос амВучока же , нај
ве ћете шкоћесумуз адав ализ а врше ци
пое ма„ тачниј е,епило зи, кој еуонодоба , ка даниј ебилос лободекњи-
же вногст ва ралашт ва , нис аммог аодаобј а вимона кока кос а мт оже ле о.

42
 Са
гле
дав
ања

Ибиоса мсрећаншт ос ута дашњичит аоциут име пилоз

имаипа косе
-
тилинаг ов
ешт а
јпобе деједногле пше г,слободнијегсвет
а. Другимре-
чима : даће„пе тлићи”има лиПа пуанацна ћис ебидостојномес тоу
огромнојкућибу дућности, јерде циприпа даист отоликоњихо васоп-
ственаколикоина шабудућнос т”
.

МЕСТО АЛЕКСАНДРАВУЧАУПОЕЗИЈИЗАДЕЦУ

Де чј апоез иј аимас вој еуз лет е, па дове , поновнеу злет е– на из ме -

нично, ритмично. Родона челникде чјепое зиј екодна сј еЈ ова нЈ ов ано-
вићЗма ј. Змајј еде чј упое зијуподиг а одота кв ихвис инадај еонамо-
гладаз ра чице овекиспре дс ебе . Змај евамоћнаформулаз ацрт алај е
путипра ва цра звој аовомродупое з иј е,толикоупе чат љиводас еду го
нијемог аона ћидосле днина став ља човенет акодуг ет ра дициј е.
МићаДаној лићт иполошки одре ђуј еде теуЗмај е
војпое з ији:
„Зма јеводет е,јес теде тече ститег ра ђа нс кес редине , проже т епа триот -
скимус хиће њима , де теукомеипе сникиње г овиса вре ме ницив идебу-
дућностна родаибес мрт ностна циона лногос е ћања ”.
Ка ој акапе сничкаличностна ме тну ос емног имсле дбеницима .
Књиже внаименакој ас у(икој аиданас ) опона ша јуЗмај аже лећит име
даг адос т иг ну, билис ус амолошиђа циибледекопиј ес вогве лик ог
учит еља. Тосупес ницис адобромз ана тс комосновом, алисаог ра ни-
ченомма штом. Та квепес меврлобрз ос удошлеунес пора з
у мис амес а
собом. Та кођ е,ут ов ремес еј авља јуиде чјипе сницикој инасв ена чи-
неже ледане чемна учеде цунепу шт ај ућиихдадос аз нањадођуса ми,
крозвла ст ит аис кус тва , крозиг ру, ма шту... Ониподуча ва ј
уипоуча ва-
ју,има јуј ас ноз ацрт анз адат аккој ит ребадаос тва ре, ит очинеприлич-
ноус иље но;асе тимосеве ћпоменут огс таваАлек са ндраВучада„ пра -
вапое зиј апо учав анепоуча вајући” . Све стипое зијунабилокој из а да-
так, зна чи, обе с
мис лит иј е
, ит а дај еде финит ивноде чјапоез ијаз апа ла
упра ву,су шт инс кукриз у.
Ут ренут кука дај ебиланапут удаиз губи с вакиумет нички
углед, иут ренут кукадасеникоодпоз на тиј ихикв алит ет нихпис а ца
њомениј ебав ио,пој ав љуј ес ес пас ила ц, упра вомс мис лутеречи.Тој е
Алек са нда рВучо. Ву чој еу дахну оновиживот , освежио„с ме журано”
ткивопес меинара достде це, одрас лихиумет ност иу општ ес асв им
спонт а
новра тионе ка да шњис ја јде чјојпо ез иј и. Онј еса свимс иг урно

43
Kњиже
внипре
гле
д3

отиша оикора кда ље . Ње говоделој еплодист инс кеу нут рашњепот ре -

бедасе беиз ра з ина јсна жниј ештоможе .
Алек са ндруВучусеприпис уј еулог апес никакој иј еиз вршио
пре породде чј епое з иј енас рпск ом ј езику . А. Вучој ез на чај ноимеу
обла с
тикњиже вногживот а , пос е бноупе риодуиз међ удвас ве тс кара -
та. Припада ој ена дреа лис тичк омпокре туит осес ва ка коможеуочит и
иприлик омишчита ва ња , ана лиз еит ума че њањег ов ихпоемаз адецу:
„Подв из идружинепетпет лића”и„ Са ниј а вахра брогКоче ”. Уре ђива о
јеав анг арднича сопис„ На шас тва рнос т”,укомсез алаг аоз анов еидеј е
уоблас т иуме т ничкогст вара ња . Ка оинт е ле ктуа ла цширокогобраз ова -
њава спита ва нпре т ежноназ апа дное вропс кимкњиже внимуз оримаи
ава нгарднимиде ј ама , биој екљу чнафиг урабеог ра дс когна дреа лис тич-
когкруг аиј еданодпис ацакој иј еос тавиов еликиут ица јукњиже вно-
стиуопште , пас амимт имиукњиже вност из аде цу.
Подпсе удонимом„Аске рла нд”(ус амомпоче т ку„ЧикаАца ”),
обј авиој еАлекс а нда рВучо, из међу1929. и1932. г одине , уде чје мдо-
дат куПолит ике , поредиз вес нихкра ћихпе самаиј е дногмалогромана
упроз и, т риве ћепое ме : „Путов ањаиа ва нтурехра брогКоче ”, „Полу-
делибицикле т”и„ Подв из идру жинепе тпе тлића ”, одкој ихов апо-
сле дњаиз лаз иуз а се бнојкњиз и. Ов адоброопре мљеназ е ле накњиг а
великогформа та , с ас вој ом ва нредном на словном ст ра ном – с ликом
(кола жДуша наМа т ића ) ст а јалај еубожићним, на кинђу ренимипре тр-
панимиз лоз имабеог ра дс кихкњижа ра, поме шанасаос та лимкњиг ама
заде цу , ауст ва ритој емеђусвимаос талимј единакњиг апра ведечј е
пое зиј енаовомј ез ику.
ПослеАле кс андраВучаињег ов ихдеч јихпое мапој ављуј ес е
целај еднапле јадапе сникакој ипишуз аде цупоку ша ва јућидадо стиг -
нус вогв еликогучите ља(„ причас епона вља”– послеЈ .Ј . Зма јаде чју
пое зиј уј ена новау здиг аоАле кса ндарВучо), алииз уз евне колицине
песник акој ис уост а вилидубљит ра г ,већинањихниј еуспе ланидас е
приближис на з и,с ве жинииориг ина лност иАле кс андраВуча .
Де чјапое з иј анас рпскомј езикуиње ничит аоциочекуј уне ко
новоимекој ећеновим к њиже вним пос тупк ом ос ве жит и прилично
успав ануде чјукњиже внос ткодна сипоре дниз аиз да њаиог ромне
књиже внепродукциј ена ме ње нена ј мла ђим чит аоцима . Ква нтит етј е
неоспора н– аликој ет ре ћи– Ј ова нЈ ова новићЗма ј, Але кс анда рВучо,
и...

44
 Са
гле
дав
ања

Можемо приметит
и дај епо следњихгодинаба вљењедечј
ом
књиже
вношћупос та
оунос анпос ао, анеу метност; будимоискре
ни
пре
манај
млађимчит а
оцима, попутве ћпоменут
адваве лика
на.

АЛЕКСАНДАРВУЧО– ОСНИВАЧНАДРЕАЛИЗМА
УДЕЧЈОЈПОЕЗИЈИ

Вучов апое маиз1933. г одинена јавилај енес а моновеква лит е

-
теј едногвидапе с ништв а,не г оинов е,дот а дама локоришћенемог ућ-
нос тис твара лачкеимаг ина циј е . Знача јану тица јс уодиг ра леиидеј е
на дре а лиз ма , посе бноонаоде цик ао„рође нимна дре алис тима ”. УВу-
чов омслуча јунај бит ниј иј еу тица јде лаЛуис аКе рола„Алис ауз емљи
чуда ” .
Луис аКе роласуна дре а лис тис мат ра лис вој импре те чом. Бе о-
гра дскина дреа лис тив иде лис уиукњиже внос тиз аде цуј е днунов у
ша нсунакој уимј еу каз алоде лоЛ. Ке рола.„Конфронтира јућика рак-
те рт огделауодносунат радициј у, има гина циј ас наиј еднановачуде -
сностбилис уе лементикој исус ес ав ршеноу клапа лиуиде ј
уис трат е
-
гиј уна дреа лист а ”.
Ипа к, небит ре балосхва титидај епоме ну тапое мана дре али-
ст ичкоде ло, онаниј енина ста лаув ремепуногз ама хана дреа лист ич-
когпокре такоднас ,такодај ес ас вимт а чнаопа ск аСлобода наЖ. Ма р-
ков ићадај е„т от е кстс алог ичнимток ом” ;а лиутојпо емиимаиниз
еле ме на тане одвој ив иходна дре ализ ма : ха отичностс новнихдожив ља-
ја, манифе ста цијеподсв ес ног , не обуз данаа социј ат ивнос т...
М. Пра жићприме ћује: „ Елемент и на дреа лист ичкогпрог ра ма
на лаз ес еуВучовојуме т нос т из аде цуиуМа тиће војт еориј ит еуме т
-
нос ти,а лис уонис твара ла чкипре вла дани...”
ОтонЖу па нчичј е1915. г одинеуслов ена чкулите ра турууве о
сликуг ра дскес редине , Вучој епрв ис рпскипе сниккој иј епој а вомпое -
ме„ Подвиз идружинепе тпе тлића ”,1955. г одине,с ликомг радс когпе ј
-
зажаупое зијуу нос иновпрост орде тињс тва .
„ На дре ализ а мј еовомВучов омпоемомпотв рдиот е зеоде тињ-
ст вука она јчис тиј емов аплоће њуиг ре ,с наихумора– е ле ме на такој е
пое тикапокрет а, чиј иј еВучоа кт ив анприпадник, с ма трас ушт ас тве-
нимкомпоне нт амапоет скес лике . Вучосеу„ глув одоба ”друштв ене
ст варнос тиниј еобз нанионикаоболе ћив ирођа кникаонамрште нит у-
тор, ве ћка опошт ова ла цдечј еличнос ти, дечј ихос ећања , мишље њаи

45
Kњиже
внипре
гле
д3

машт е. Уз аокрет укановимпес ничкимвиз иј а мас ве тадет ињс тв аима -

нифес тациј аде чј епсихеонј еоз начионовпутимог ућнос тис поља ва-
њаде чј еприроде, з а шт итомде цеодт ира ниј е , придик аидог миодра с-
лих. Ос лоба ђа јућиде цутогба ла ст а , онимј еомог ућиодас едока жуу
подухва т имака одруг овиинос иоциз нача јнихљудскихсв ој став аиа к-
циј а. Уносе ћисв ежинууус та ј
алидухув а спит а њумла дих, Вучониј е
нибиос ве с та нка кв еј еинов ациј еу не оус рпс кулит е ра туру.Теновине
сус ара дошћудочека лиипоз дра вилиње гов ис ара дницииприј ат е љи,
упрвомредуДушанМа тићиМа ркоРис тић” .
Мила нБог дановићиз ме ђуос т алогка же : „Одс вихна дре али-
стичкихт еориј а, онина јвишепра кт ику јуонуовре днос т ис на , кој ис е
став љаиз на дфант аз иј е, икој иј еј е динимо ћандапе сникапре не сеу
„ста њеде т ињс тва ”, та коне опходноз аинт ег ра лнипое тс кииз раз . От у-
дањихо вае кс пре с ив нос тимауис т инуиз в ес неиз на дс тв арнеодлике ,
уколикој елише нас в акете шњев ез есаживомре алношћу.”Ов аБог да-
новићев аконс та тациј аможеупотпунос тидас еоднос инапое му„ Сан
иј ав ахраброгКоче ”, кој ане сумњивопос едуј едост анадре алис тичких
еле ме на т а.
Пес никАле кс а нда рВучопоис тов ећуј еде цу , акт ерењег ов ихпо-
емас ана дре ализ мом, одно сно, они, поприродист ва риј ес у„ из ворни”
надре а лис ти. Вучок аже :
„ Децанера змишља јудалитре баидалибит ре баложиве ти:
онасв етпосмат ра јуочимас ањара , њихнепре ст анонешт опо зив ана
акциј у; ониже ледапобег нуизс ва кида шњицеидараз мишљај уио
ономештонепос тој и. Танепомирљивос тде цес аст аг на циј омдоводи
пис цадоне кихнеос порнихис тина . Наприме р, з адецуне маг ранице
измеђумог ућегине мог уће г, њиховду хв одикаслободи; онапра в илно
оце њуј ушт ај ебаналит ет ,сент имент алнароманс а, дидакт ичкана з ови
пое зиј а , инеприхва та ј
уу ста љененор меиконв енциона лнепоуке . Де -
цаволедарушеипре ска чуог радеиубуква лномиупре нес еномс ми-
слут ихре чи”.
Да кле , Але кс андарВучој еоснив ач,ј едногновогправ цауде чјој
пое зиј ииде чј ојкњиже внос т иу опште , оснива чнадре ализ ма.

46
 Са
гле
дав
ања

ХУМОР

Упое ма маАле ксанраВучаз на ча ј

номе стоз а узимахумор.Ра зи-
граностидина мичнос тпост иг нут ај еефект нокра ткимс тиховимакој и
ритмизујурадњуда рујућиј ојмуз ика лнос тив едрину.
Хуморист ичкес ценемупока т ка дслужедабира дњамог ладас е
наставине кимнов имз апле томидабииз а
з валеде чј урадоз налост ,ти-
мес е„избе г
а ва ”з а
врше такпоеме(примерз ат ојека даутоку„ ак ције”
Жде раЊорехала пљив ој е
делубе ницу,та кодаз богње говехала пљив о-
стипропа дапоку ша јспас ава њаМиреизинт ерна та
).
Ка оз лиду х, с ест раКала в ес трај еоличе њес трогости, крут ос
ти
идис циплине; св ојимприс ту помс тва раа тмос феруконт раснуживот у
ванма настира . Мана ст ирскисв е
тј ес упрот ностс ветукој игаокружуј е
;
борбени, друже љубив ипе тлићиконт рира ј
ус естрама(к ојебит ребале
битиоличењемира , посв еће ност и...):

„Свак огданапос леподне , башучасукадс ес купља

Овомал о,храбро,дру штв о,усобамаинститу та,
Гдез идовиодј екујукопе ћинане кашупља,
тихок оданес меног омдапритис неземљуј аче,
Саоч имав одњикав имкодаце логданаплач е,
Забрађ енак рутимпл атномк одахоћедас ег уши,
Сак орнетомкој икл имауштирканесв ојеуши,
Старасе страКал авес траиз вирујеизсвогку та,
Иодедном, к адамиг не ,к
одаз визнељутастрел а,
Свас улица
Девојчица,
Копос утабрашном– бе ла.”

Примерзахуморимамоиуде лу„Шт ајеумеђувре

менубило“
ка
даМирапокушадапобег
неотима
јућисесасест
рама:

„Иритнуихдес напетаМирина,ал ијеонеугризоше , испласну

Мирак аобалонк адсеу бодешпе надломил идодирне
цигаретом.
Иодбес апопрс кашеуз ицек ојимасус естревезивалес воје
црнечарапеиподиг ошес укњеинај у
ришедецунас пав ање.И
самос усебелилеј ез
ивобе л
ев адлесестара,кој
еникадђав ол
ско
сунцеиљу дскоокониј еуг ледало”,

47
Kњиже
внипре
гле
д3

илиприме
рукомесевидиданајамнирадниједовољноплаће
ндаби
мога
одаподмирчакибиолошкез
ахтев
ерадниковеег
зист
енциј
е:

„Затоу век, послерада,кадаз инегл

аднов е
че,
Чу дноватај еднаже љауг рудимањегапе че:
Онбихтеомакармал о(з ачастили)
дапос танерибакит,
Икотрамв ајилил аста,
Прек обрег аил иплас та
Уфабрикудадомил и,
Падасв ојебе с
нег азде, укошуљибе зкапута,
Једниммах омс вепрог ута
Дабинај задбил иквит.”

Инс ис тирајућинабољк амасукобара даикапита лака онаотв о-

реномпробле му,„Вучоупотре бомирониј е, алузије, икарика туралних
сликадема скирадруштв енис ис т
е м укомесеј едниз лопатераде ћии
сиротуј ући, адруг ира депа разит с ки. Међут им, њемуј еовооквирни
објекатпа жње , интересовалисуг а , прес ве г а,дечјиоднос ииде чјемо-
ралноодре ђив а њепреманепра вдама . Њег ов ојкритициподле жеире -
лигија, моћничинила цг рађанск огдру шт ва . Њенуинс титуцију, цркв у,
Вучосликауве зисвр аголастомде вој чицомМиромкој асез аде сила
међуокрут нимс естрамаробуј ућињихов ојриг ороз нојдисциплинис а
којомс еаут оробра чунав апрекоподу хв ат аде чакауос лобађањуде вој-
чицеманас т ирс когзаточеништв а” .

ПЕЈЗАЖ

Пејза жупоеми„Подв изидружинеПЕТПЕТЛИЋА”ј еурбани

препоз натљивде ци, докпеј заж упое ми„Саниј авахра брогКо че”је
егзотичан,пре деликој исуде цидос тупникрозма шту.
Функ цијапе јзажаупрвојпое миј едасерадњас мес тиуодре ђе
-
нипрос тор, дас енат ајна чинпо кажешт ајествориос ветодра слих–
ограниче ња , препре кекој етребаосв аја
тидабис еос т
ва риласлобода
шт ојес врхадечј егсвета.
Упое ми„Са ниј ав ахраброгКоче ”функцијапејзажај епоз ивна
машт ањеиу довоља вањедечј ојжељидавидеис познајуне штоне сва
-

48
 Са
гле
дав
ања

кидашње . Ув ез иудовоља ва
њаде ци, подразумевасељуба впремаде ци
иже љадасез адобијењиховопове рењес тва
рањем блис кости кроз
употребудру гоглицај еднине , нат ајначинде тенеможедабу дене за
-
интересов анипос матрачнегој е„у вучен”упричуипос тајеакт е
р.
Стихом„ Мислимдас вадецаз нај
у”пе сникза
добиј аа псолутно
поверењеде це, штој еодиз уз етнева жнос тиукњижев ностикој апре-
тендуједапост ане„власништ во”малиша на.

ЛИКОВИДЕЦЕ

Прис утанј ера зличитприс тупликовимауоведвепоеме.

У пое ми„Подв из идружинеПЕТ ПЕЛИЋА”уе кс поз ициј иј е
опис анс ва киликпосе бно, да тјепорт ретс вакоглика , споља шњииз -
глед, кара кт ернеос обине– црт ек ој ећес ема нифе стов атиура з личи-
тимс итуа циј ама.
Упоеми„Са ниј авахраброгКоче ”г лавногј унак а,Кочу, ут ре-
нуцимака да(ус нуилинај ав и) напоз ивАли-Ба лиј ажуридау хв ати
првиа виониприт екнемуупомоћииутојжурбико јуна ме ћепе сник
нес тиже модаупоз намоКочу, оње говимособина мас аз на ј
е мот оком
песме,с кла па момоз аикње г овихос обинауј единстве нлик.
Ликовииј еднеидру г епое месус пре мниипр есв егамот ив ис а
-
низ аак циј у; карак теришеиххума ностидоброта(с па сав ас еМираи
Али-Ба ли). Обе„ жрт в
е”сена лазеубе з
изла зномположа ју.Доброт аде -
чака(пет лићаиКоче ) ижељаз аав антуром, з адоживља вањемне чег
необичног , пре лазиуподв иг , онис ебеиз ла жуопас нос тиидомина нт но
јепожрт вова њекој еподвигиподра зумева .

ЈЕЗИКИСТИЛ

Начинпричањај
еде
чји; пе
сникпо
путде
цепрепричавадог
ађа
-
ј
е, нпр:

„Ив ећкрену
,грабљив
ица,
Канxамаиоштримкљу ном
Левокрилодапоцепа
КадјеКочаз авратшчепа.
Итакој еснажноногом

49
Kњиже
внипре
гле
д3

Рас
палипос ре
длица,
Даје,ј
адна,угле
дала
Стопедесетсијалица.”

Нат ајдечј
ина чинупоемамавршис еиодме ра вањеснаг
е, про-
цене, потпунојеусвојендечјина
чинрасуђивања
. Када„ ма
ли”чит алац
читаовепое ме,стичеутисакдаслушасвогвршња ка, аненекогодра -
слог, нпр:

„Китј е,срећом, мас аглупа,

Паметмуј етешк а,ту па,
Гдеудари,тамол упа,
Акадје дномциљпромаши,
Његаможес вакоде те
Комаг аредауз јаши.”

Ј
езиккој имсеусв ој
имделимас луженадреа листиј еслича нје
-
зикукој
имс ес лужедеца,наравно, а
социј ат
ивногле дано. Узимањере -
чибеззаконитос т
икојевладај
ууодре ђеномдрушт ву; набра ј
ања, ређа
-
њебезреда– својств
еноједециаина дреа лист
има, нпр:

„НикадКоч аниј ејео

Такочу дноватај ела,
чинимуседас еце ла
Прашуманање гасме ј
е ;
Одребрица
Мл адекре ј
е,
Докав урме
Справ љенеодтврдихј ај а
Папаг ај
а,
исецканихбодљи чица
Текрође нихј ежичица
Икоштицамладеу рме,
Добатакак олибрића,
Финебе леxигерице
Јагуара
Исармице- к ошуљице
Одранес азмијскогцара–
Свеј емороондапроба,

50
 Са
гле
дав
ања

Анаконцу,
Јошулонцу ,
Сутлиј
ашодмрав
љегдроба.”

Примеризпое
ме„Саниј ав
ахра
брогКоче”
, апримера
деква
тан
ов
омимамоиупоеми„Подвиз
идружинеПЕТПЕТЛИЋА” :

„Пре дњимеј ежу тис алон,

Ус алонурас тетрав а
Крав анос идвашешира,
Једаншеширцрниобл ак,
Друг ишеширбе либарј ак;
Крав анос идвапешк ира,
Једанпешк ирбледиг робар,
Друг ипешк ирxокејмодар;
Крав анос идватањира,
Изј едногаве тарсвира,
Издру гог акаокиша,
Ус узамаодпапира
Иоднек огме когплиша
Стрмог лавцепадаМира.”

Имаупое ма маиидиома,односнофра зе
олог изама,којис утако-
ђеблис киде цикаоус таљениј езичкииз ра
з и,нпр: „Каоноже модс ече-
ниодос тал огжив огс вета“.
Хуморј еу„ с
лу жби”у блажав ањат ешкес итуациј
е. Дат ониј е
тако, поема„ Подвиз идру жинеПЕТПЕТЛИЋА”ималабис оција
лну
нотуис ас вимсиг урнопрешлаукрит икудрушт ве ногпоре тка– алит у
јехуморилиес тетс киеле ментикој иодвлаченашупажњуиу смеравају
јекадруг имс ферама , нпр:
„чу дноватај е
днаже љауг рудимањег апеч е
Онбихтео,макармал о(зачастили),
Дапостанерибак ит,
Икотрамв ајил ил аста,
Прек обрег аилипл аста
Уфабрикудадо мил и,
Падасв ојебе с нег азде, укошуљибе зкапута,
Једниммах омс вепрог ута,
Дабинај задбилик в
ит.”

51
Kњиже
внипре
гле
д3

или:

„Ал 'у залу д,изс вегг л аса,помоћтражимал

иБу
ља,
Топдапу к нес аднев реди,
Ј ерућошк утес ногшпај за,
Поредк орпепарадај за
Инаxак уодпас уља,
Савоз ној е н,бе зкапу та,
Прек рште нихног ус е ди
Жде раЊоре .
Ј едномру комис подмишк е
Лу бени цуг рднус те же,
Адру гомпаксе чекришк е
Иплодс ладакс трас ног ута...
----------------------------------------
... Се ме нкеипраз нек оре
Окоњег ас в
у дал еже ... ”

У поема
маАлекс
андраВу чаприс ут
нај
еиу
пот
ребажарг
она
,
нпр:ле
ма,ј
агуа
ршишапунимгасом, ит
д.

СТИЛСКАСРЕДСТВА

Поре
ђења

а
) Поре
ђењаизсв
ако
дне
вногживот
а

Докчитај
упоеме, з
ахваљујућипоре
ђењимаизс ва
кодневногживот
а,
децаима
јуутис
акнепосредностиштоихсва
какопривла
чи, нпр:

„свасулица
дев
ојчица
копосутабрашном– бел
а”

или:

„Икомала,оштракопљапол
етешес
випе
тлићи”

52
 Са
гле
дав
ања

или:

„мршав
акаотрол
а”...

б) Поре
ђењаукојимапредметкојисепоре
диипредме
тсак
ојимс
епо-
рединемајуна
изг
ледниче гза
једничког

Овапоре
ђењаиз
азива
јуилис
мехилииз
нена
ђење,нпр:

„Китс адвучелакичамац
Фркће
, брекћек
аотрак тор”

или:

„Зубисумукотес тера
Очикодв абеснак ера,
Леђакаооштрос тење ,
Аодг лади,е
но,стење ,
Каок адсеподте ретом
Узбрдицомтрамв ајпе ње .”

или:

„Замочишлидубљеногу
,
Опколетекоухору
Густебодљеморск
огјежа.”

или:

„Ил ' ћетвојул

епукосу
Даз амрс икаокиша
Хладнокрил ослепогмиша.”
(овапоре ђењаимајуиелемент
ена
дре
ализ
маус
еби).

ц) Не
уобича
јенапоре
ђења

нпр:

„г
демуиз
надг
устогл
ишћав
ириг
лав
акаол
иму
н”,

53
Kњиже
внипре
гле
д3

или:

„Муњас евну,громзагру
ну,
Аоблацибрзој уре
,
Каодатобес накрда,
Илибрда,
Је
днапрек одругихжу ре.”

Евој
едногка
рак
терист
ичногприме
рана
дре
ализ
маупоре
ђењи-
ма:

„Не
чујнокоцрнис
апунпрекоз
идаманас
тира
Удвориштеонјескл
изно.”

Пе
рсонификациј
а

Оживљавањемпре дме
таприроде,пој аваокос ебе, песникпојав-
ностнедоживља вакаоне штоодвој ено,ас амимт имиде цакаочит ао-
цииа ктивниучес ницииу„на станкуце леприче “. Лирс кис убјек
ату
је
динствусасвимонимшт опос тај
епредметопа жањаг радиј едансвет
којиживипос војимз аконитостимаиможес еочекив а
тидалирс кису-
бје
катпочнекому ницира тисат имс ветом.
Примерипе рсонифика цијасуброј ни:

„пропињусеморскепе
не”,
„песакдре
мас пру
ддоспру да”,

илис
ледећас
аочит
омнадре
алис
тичкомконот
ациј
ом:

„Кадаз
инег
ладнов
ече”, идруг
е.

Ме
тафоре

Нај
че шћесуме тафоре„субјект ивнеоце не”, ка
оуприме римаза
сест
руКала вестру: „ с
тарасовуља г
а” , илизача снесе стреудевој
ачком
инстит
уту, уопште : „каоокрече
небуба швабе”, којимаАле кс
андарВу-
чоинтерпре т
ирас војс тав,иуве
кј енаст ранидеце .

54
 Са
гле
дав
ања

Апос
трофа

Апос трофај еималана ј

емоциона лнијие фе катупое ми„Сани
јавахраброгКоче “ка дајеописанса мрт ничаск рокодила , оств
аренј е
снажнико нтра стиз међукрокодиловогз астрашујућегиз г
ледаире а
лне
опасностикој апре тиодње г
а(зубис умукоте стера, реше нједарас -
тргнеСре т
у) сј е
днес тране,иње г
овеос ећајност
и, т уг
е , сдруг ест
ране:

„Збогом, мојастараре ко,

Глатка,с латкакаомл еко
Иобалег десампеко
Испуцалосв ојетело.

Због
ом, крокодилкомила,
Због
ом, децо,друштвоце ло,
Због
ом, блатомој емеко,
Слатко,глатк окаосвила.

Због
ом, водо,му
тна,гу
ста,
Пустак аороднапес
ма,”

У пое ма маАле ксандраВучапрису тнај ес лободаа сос

ијациј а
.
Самеречимог уизаз ва
тиас оција циј еј
езичкогт ипа,билоз вучног, било
зна
чењског . Ут ре
нуцимауз буђ ењапе сникнеко рис тије
днуре чне го
мноштво, онепрос тона виру, ничу, препла вљају... Понекадс ечинида
тра
жипра ву , однос нокључнуре ч, амногочешћеј еднаниједовољна
дајас
ноипотпунообј асниодређе нуситу ацију,нпр:

„Збуњен,спе
тљаниз апање
н,
Поглав
ицаТоз а- Моз
а”

Каост илскос
редствопесниккорис
тиифиг урепонављања. У опису
чиг
ре, речисутаквогрит
мадас вој
имзв уковнимсклопомдочара ва
ју
нанајбољимогућиначинокрет
ањечигре
:

„Каореподљутезмије
,
Каореткицв
етодпалме,
Каошаратурскечал
ме,

55
Kњиже
внипре
гле
д3

Каопч елакој азуј

и,
Поветарацк ојихуји,
Брзипотокк ојистру ји,
Врте л
асе , мењалас е,
Опчарана,поне сена,
Залуђена,занесена”.

Пес никј еупот ребиоТАУТОЛОГИЈ У, емоциона лнуфигуру, ј

ер
гомилање мре числичногз наче њапре носисвојеос ећање(односисена
з
адњадвас тиха, претходнона веденогодломка ). Радујесешт ојечигра
успеладаз а
ус тавис ве„ дивља ке”,наче лусапог ла вицомкојисубили
спремничакидапој едуКочу .
Таутолог иј аупое ми„Подвиз идружинеПЕТПЕТЛИЋА”ј едо-
шладоиз ража јауст рахуиу з буђењуБуљедокс пасавај
уМируизин-
ститут
а. Оват аут олог иј
аимаина знакенадреализ ма:

„Ис вудокоменес ада,св удагдемипогледпадне,

Избу xак а,с апл афона,
Изс рединецрнерупе
Грамофона...
Изакл упе ...
Свудаокоме нерас те...
Гдег одз вирне мч инимис е
Видимк аког рознопуз е,
Каког мижу , каков исе ,
Какоцурекаос уза,
Сакупље несас в
ихстрана,
Каодаихтај нас илаиз в
учеизмрачногстана,
Даихс вудпоовојку ћипре дочимамо ј
импростре:
Намрште не ,ј е
тк е,гадне,
Изце логаов огс ве та,с вемогућестаресестре.“

Уов омодломку,сверечикој
есеодносенасе
стре
, пре
дс тавља-
ј
усестрек аогмизавце, ка
обићатамеизла, анека
ољу дска, хумана
с
творења.

56
 Са
гле
дав
ања

Парале
лиз
ми

Алек санда рВучопа рале лиз мекорист инак рајусв акогпог ла-
вљаупоеми„ Са ниј авахра брогКоче “дабинај еда ндуховитна чин
на пра виоре зимес адржа јада тогпог ла вља. Кочус моупоз налиусну,
бе зувода , оње мунез намоништ аиз узевдај емали; пренег оштопоч-
нење говса нилиј аваминез намок акв еособинеонима . Свакилирс к
и
па рале лиз амј ес трофаодч е
т ирис т ихауко јојс вакидруг ис т
ихг ов ор ио
једно јКоч ино јос обини,с аопшт ав ана мј еданпода так ,теминат ајна чин,
рет роа ктивнимс редст вом, ствара мона кнаднос ликуоње г
о во мжив от у, од-
нос упре мадру гима, пос тупцимаис тог ак оначноз акључ уј емок акој еод-
ма х,бе зик аквеприпре мекре ну оуне из веснос т, нај еда нопа санпут , напо -
зивне по знат огпа пуанс ко гдеча ка.
Св акопе вањеј еједнановаопас нос тукој ојћес енаћиКоча , при
томес еј ављадрхт ав ицакој аг аподс тиченаа кциј у. Из уз етноинт ели-
гента н, хра бариприс ебанлакона ла зиреше њеиса вла дав ате шкоће ,
спас аваонек ојис ууг роже ниит ине обичнина чинииз ла скаизра зних
ситуа циј асуинт е
ре са нтниде ци(Кочаз нау пре г
ну тикитака дај ет о
пот ребнодабис епокре нуочама ц, алис еможеиужет омодлиј анана
самоње муиде чјемс ве туупре гну тииг але бови).

ЛИТЕРАТУРА
1. Делић,Ј ован: „Српс кинадре ализ амирома н“, Бе
ог рад,Књиже в-
намиса о,1980.
2. Хрома џић, Ахмед: „ Дечј иписциос еби“, Беог рад, Мла допоко-
љење,1968.
3. Српскакњиже внос тук њиже внојкрит ици: „Књиже вностиз ме-
ђудвара та“, Друг акњиг а, прире дилаСв етла наВе лма р-Ј
анко-
вић,Бе огра д,Нолит,1966.
4. Огњанов ић, Драг утин: „Де чј едоба “, (с
тудиј еиог ле диизкњи-
жевност из аде цу) – „ Аванг ардиз а
м ихуманиз ам Але ксандра
Вуча“, Беог ра д,Приј атељиде це,1997.
5. Данојлић, Милова н: „Де чј
епое меАлекс андраВуча “ , предговор
књиге„ Са ниј авахра брогКоче“ , Београд, Просв ета , 1966.

57
Kњиже
внипре
гле
д3

6. Вучо, Але кс андар: „Са ниј а вахраброгКо че“и„Подв изидру-

жинеПЕТПЕТЛИЋА“ , сарајево,Свјет
лост, 1989.
7. Шиј ан, Дане : „Савреме ни дјечји писци Југославиј
е“, Заг
реб,
Stylos, 1975.

SUMMARY
Dejan Bogojević

ALEKSANDAR VUČO – THE FOUNDER OF

SURREALISM IN POETRY FOR CHILDREN

Experience in writing poetry for children helped Aleksandar Vučo to

write poetry for adults and vice versa. His maxim is that real poetry teaches
us in an indirect way without giving us lectures. The greatest influence on
A. Vuč o’s work had the book “Alice in Wonderland” written by Lewis Ca-
roll.
As a highly educated person who followed westestern-european lite-
rary standards, he was the key figoure in Belgrade surrealistic literary circle.
He was among those writers who had great influence on literature in general
(especially on literature for children). Serbian poetry for children was rene-
wed with his works. Thus he is considered to be the founder of surrealism in
poetry for children. His two brilliant long poems named “Dreams and rea-
lity in brave Kocho’s life” and “Brave deeds of the Five cockrels’ com-
plany” are sparkling, unpredictable, full of imagination and dreams. The
landscapes are both urban (familiar to children) and distant (available in the
imagination that the author awakes in readers’ heads). Humour and unusual
comparisons make these long poems more attractive to the joung.
Aleksandar Vučo was not only an important poetic figoure between
the two wars . His poetry is even nowadays something most beautiful that
could have happened in the history of poetry for children.

58
 Са
гле
дав
ања

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–1 Mушицк иЛ.

Мил
ошЈ
оцић

ЕротскиелементиупесништвуЛукиј
ана
Мушицког

Лукиј анМушицкиост а
ој ез абе леженуис ториј исрпс кекњиже вностипре-
васходнока окла сицис тичкипое та, ит ој еданодна јзнача јниј ихинај бољих
овес тилс кеориј ента ције. Међут им, мањеј епознат о, алииис тра жено,њег о-
вопе сништв оне шт одруг ачиј е гст илско-пое тичкогка ракте ра– овосепре
свегаодносинањег овура ну, љубавнупоез иј
у,ај ош в ишенае рот скепе сме
којеј ебеле жиоилиса мс тва рао. Лукиј анМушицкиј е, ут аквомконте кс ту,
данасос та ог от овоса свимне поз нат.
Напочет кубавље њапробле ма тикоме рот скихеле ме нат аупоез иј
иМу шиц-
ког, неопходној епре испита тиодноској иј еова јпес никима опремасвој ој
поезиј ипоме нутет ематике.Заштој еМушицкисвој ее ротс кепе смесла оВу-
кукао„ народне“ак осуоне(мање -више) проз водњег овога уторскогра да,
односно, з ашт осе„ србскиОра циј е“све сност авиоуулог упук огс акупљача
народнихпе са ма,ако,баруов омс лучај у, тониј езаис таибио? Ра злогеова -
квогпост упкатре бапот ражит иванса мекњижевнос ти,однос нова нлит е рар-
нес фе реЛук иј анаМушицког , већра дијеубиог рафс ко-социол ошким е ле-
мент има .
Какв оме стоовајпе сникз ауз имаусрпск ој(писа ној)т радициј иерот ск
епое -
зије? Далит ат радициј ауопшт епост ојипреВуковогРиј е
чникаиз1818. г о-
дине? Акоз аис тапос т
оји, к ојес уособе нос тит епое зијеика квомоднос уса
њомбибилее ротс кепес меЛукиј анаМушицког ?

КЉУЧНЕРЕЧИ: Мушицк и, еротскопес ништв о, еротика , еротскидис курс,

хомоеротскидискурс, ВукКара џић, Ријечник, же на, хумор, телесно, сатира,
грот
еска, гра
ђанскопе сништ во, песмарице, кла сициз ам, рококо, па родија,
мит,златноруно,Радату рскироб, Зл атнору но, Ле подру штв о.

59
Kњиже
внипре
гле
д3

Лукиј анМушицки1, пе сникк ојиј е„ поче опе ватикодСрбака да

готовоникониј епев ао“, ос
2
та ој ез абеле же нуис ториј ис рпск екњи-
жевност ипре ва сходнокаокла с ицист ичк ипо ет а , ит ој еданодна јзна-
чајниј ихина јбољиховес тилс кеориј ент а циј е . Међут им, мањеј епо-
знат о, алииист ражено, ње говопес ништв оне штодруг ачиј е гс тилс ко-
пое тичкогка ра кт еракој ет а кођепре дста вљаз анимљивибит андеоМу-
шицков огс тв ара лашт ва. Овос епрес ве гаоднос инање г овура ну,љу-
бавнупое зиј у(однос нонапес мека ошт осуОтмештени је, Пророче -
ств о, Пољу бац, Очипу нес у заив атреидр.), ај ош в ишенаерот скепе -
смекој еј ебе ле жиоилиса мс тва ра о– Лукиј анМушицкиј е , ута квом
конт е кст у, да на сост аог отов оса свим непоз нат . Ив ишеј ене г оочи-
гледнода„ та кв е“пе смепре дста вљај уне одељивде оње говогс тв арала-
шт ва , идањихов ода љепроуча ва њеможес а моучврс т ит иМу шицк ог
натронуна јве ћихс рпскихпе сника , указ уј ућинара зноврс нос тжанрова
ис т илов акој имај еонвла да о, аника ко, уне комс мис лу,„нашкодит и“
њег ов ојре пу та циј и.
Напоче ткубав ље њапробле ма тикоме рот скихе леме на таупое -
зијиМу шицког , неопходној епре ис пит а тиодноској иј еова јпе сник
има опремас вој ојпое зијипо ме нут ет емат ике . Зна модаМушицкиз а
живот аниј еобј ав иониј еднуз биркупе са ма ; Лу киј анаМушицк огс ти-
хотв оре ниј асу , учет ирикњиг е, из ашлате кпос лење г овесмрти(дв еу
Будиму,1838. и1840, друг едв еуНовомСаду,1844. и1847.), а лис еу
тимз бир камауг лавномненала зеерот скепе сме . Ве ћинут акв ихпес а ма
Мушицкиј ес ла оВукуСте фа нов ићуКара џићукаона родне , та кодас е
онедана сна лаз еуВуковојрукопис нојз аос т а вштини, прис а једиње не
њег ов ојог ромнојз бир циу сменихпе са ма 3
. Ве ћов деиск рса ва јуне ка

1
Ро ђенка оЛукаМу шицки уТеме рину, 27. ј а
нуара1777. Основнушколуз а врша ва
уме стурођ ењаиТит елу,аг имназ ијууНовомСа дуиуСе гедину. УПе штидокт ори-
рапра ваифил оз офију; замонашуј ес е1802. г одинеу зимајућика луђерскоимеЛуки-
ја н, поуз орунаЛукиј анаСа мос аћа нина. Ра диока опрофе соруКарловцима , а1812.
пос тајеа рхима ндритист арешинамана стираШишат овци. Ст ичекњижев ниг лас,али
з богс укобасамитрополит омСт ра тимировиће мбивамуодуз етауправ анадма насти-
ром. Текј е1823. вра ћеннас војемес то, а1828. пос тајееписк оп, инат омме ст уос т
аје
досмрт и, 15. мар та1837. године .
2
Јова нСке рлић , Истори јанов ес рпскек њиже вности, Београд1953, ст р.132
3
Онесуобј ављенеус клопупет отомногАкаде мијиногиз дањаНароднихпе самаиз
не обј ављен ихру кописаВу каСте фанов ићаКараџића, односноупет ојкњизи, Особи-
тепј есмеипоск очице(Бе оград, 1974). Ов десена лаз ичакчет рдесетпетМушицко-
в ихе ротс кихпес ама, штове ћможепре дст ављат из биркуз асе бе; приређивачиовог
из дањасу , међут им, на ј
ве ћибројов ихпе са масв рсталиут воревинеусменог , фол-
к лорнногк ара кт ера,иа кој еивишенег оочиг ледно, послеједногпа жљивиј егишчи-

60
 Са
гле
дав
ања

врлобитнопита њаве заназ аовупробле ма т ику :з а штој еМушицкипо-

менут ее ротс кепе смес ла оВукука о„народне“ак ос уоне(мање-в ише )
прозводње говогау торс кограда , однос но, з ашт ос е„ србск иОра циј е“
свеснос тавиоуулог упукогс а купљачанароднихпес ама , ак о, ба ру
овомслуча ј
у ,т ониј ез аис таибио ? Нес месесме тнутисау мадај еов-
деречоиз ра зитос амосв ес ном пе снику, пое тиог ромнее рудициј еи
естетичк оги(к њиже вно)т еориј скогз нања– мог ућност ис луча јногпре -
видаилипа кне из дифе ре нцираногоднос апремас амомт екст уа пс олут -
носуис кључе не .
Да кле , уз има јућиуобз ировечиње нице , пост а ј
еочиг ле днода
разлог еов акв огпос тупкат ре бапот ражитива нс амек њиже вност и, од-
носнова нлит ера рнес фе реЛукиј анаМушицког , ве ћрадиј еуодре ђе-
ним биог рафско-с оциолошким е ле ме нт има . Пог леда мо ли пес ников
положајус рпс комдрушт ве номе с таблишмент уувре мена с та нка, од-
носнос лања/обј ав љив аљаов ихпес ама , ст варина м пос та ј умног ој а
-
сније: Лукиј а нМушицкибиој есв ешт енолицеиучит ељ, профе сорбо-
гословиј еуКа рловцима ; ка с ниј еј епос таоа рхима ндрит , е пис коп, па
чакикандида тз амит рополит а. Ње говс оциј алниположај , да кле, ниј е
мудоз воља ваодај а вноис тупика оау торов ихпес ама; чиње ницадаове
песменис унибилеобј а вље нениј епос е бнобит на– Мушицкиј е дно-
ставнониј емог а одоз волит идас еуопшт ес азнадаонпишеерот с ку
поезиј у, или даизрукопис них з бор никаг ра ђа нс кепое з иј еиз дв аја
управо„т акве “пес ме(коликоз на мо,онВукуниј ес лаот екс тов едруг а
-
чијегс адржај а), ј ерт ог анебис амокомпромито вало,нег обимуидо-
нелоит ешкес анкциј еудрушт вукој еј еподра з мев ало(ба рз ва нично)
врлос трог еморалненорме , пог от овока дај ере чоинс титуциј а мауко-
јејеонбиоукључе н(Црква , просв ет а). Ста вљај ућис војее ротс кепе сме
под„з ашт ит низ на к“на роднепоез иј е,Мушицкиј есас ебес кинуоодг о-
ворнос тз ањиховс адржа ј, тимеихнане киначини„ле гализ уј ући“ , али
„легализ ујући“притом и инт ере с ова њез ае рот скупое з иј ууопшт е,
предс та вља ју ћис ебек аос аве сногидос ле дногфол клорис т укој ибе ле-
жис вешт осест вараународу. Ј единамис те риј аус ве мут омеос таје
самВук,кој иј ене су мњивомог а опроце нитидаовепе сменис уус мене

тавања , дасеуовимт екстовиманалазетра г

ов инекедруг ачијепровениј
е нциј
е,који
неупућуј унаусмену,не гонаписанут радицију. Чиниседас уприређивачиипакде -
лимичноприз налине-фолк лорникарактеровихпе са
мат имештосупос ледњет рипе-
сме(З латнорун о, Радату рскиробиЛеподру штв о) с
тавилиуДодатаков екњиг е,
узобја шњењеда„ песмеко ј
епосвомка рактерунис уупот пуностиизворнона родне
објављуј уудодаткупој единихкњига“.

61
Kњиже
внипре
гле
д3

природе , алиихопе тниј еис кљу чива оизс вогфонда , изна мане поз на-
тихраз лог а.
Зна јући ову„поз адину“Мушицковогба вљењапое тс ко-е рот -
скимдиску рсом, можемос ебипос тавит исле де ћепита ње : ка квомес то
овајпес никз ауз имаус рпс кој(пис аној )т ра дициј иерот скепое зиј е? Да
литат ра дициј ау општ епост ој ипреВук овогРиј е чник аиз1818. г оди-
не? Акоз аис тапос тој и, кој есуос обе ност ит епое з иј
еикакв омоднос у
сањомбибилее рот с кепес меЛу киј анаМушицког ? Ов апит ањаиз и-
скујума лоопширниј еодг ов оре.
Да кле , ка ошт ој ес поме нуто,поче циинте нз ив ниј егинт ере с
ова -
њаз ае рот скут е ма тикукодна сс еобичнопог ре шнове зујуз аВукаКа -
раџића , однос ноз а„ одг ова рај ући“с лојњег овогРиј е чникаиса купља -
ње„ без обра з них“пе с ама ; чињеницај е, ме ђут им, дај ее рот скит окс рп-
скекњижев нос тиз нат ност а риј иидас ета јтокможеконт инуира но
пратит иј ош одпр вихдеце ниј а18. ве ка . Да кле , утре ну ткука дасеВу к
поја вионана шојлите ра рнојс цени, српс кое рот скопе сништв ове ћј е
билора з виј еноиоформљенока оау те нтича нфе номе нчиј есуос обине
уве ликојме рибилеодре ђенекулт урниммиље омиса мимме диј ему
којемс ера з виј а ло. Под„ме диј ем“ов деподра з умев аморук описнепе -
сма рицет зв. „г ра ђа нскепое з ије“, синкрет ичнет воре винеукој имас е
преплићу и про жима јут екст ови ра зногпо рекла : од обликас рпс ке
усме нет радициј еипроиз водаанонимниха ут ора(„ г рађа нск ихпе сни-
ка“)с ведопре вода ,с т ихованас транимј ез ицимаипроз них, дра мс ких
паинек њиже внихт е кс тов а4.
Ерот ск апое з ијапре дс тављанепрев ишеобима нс ег ме нтут им
грађа нскимпе сма рица ма– ква нт ита тив ноиз ра жено, уовимз борници-
ма, пес мес ае рот ск иммот ивимаз ауз имај уне шт ома њеод1/12 пое т
-
скогма те риј а ла . Ме ђут им, мног ој ев ажниј ачиње ницада , иак о„ ова -

4
Важној еконст атоватидај еуранојфа з иМушицковогпе сничк огст ва рала штва
(управоуонојфаз из акој усеив езујенаст
анакњег овее ротс кепоез ије ) пос тој алаод-
ређе нав ез аиз ме ђуње г
овогпес ништв аипе сништ варукопис нихпе смарица.Онј ене-
сумњивопоз нава оову„ грађа нскупое з
ију“, будућидај ечита вживотпровеонапро-
сторуг дес еонанег ова лаибилаврлопопуларна , атоком18. ипочет ком19. ве каби-
лаионајвидкњиже вногс т варалашт вакојиј еимаонај ра спрос трањениј уре цепцију.
Ура нојЛу киј ановојпоез иј иимане штовеомаблис кодухут огпе сништ ва , пресв ега
посе нтиме нта лнимљуба вним т емамаирока ј
ним, г алант имтоновима , т акодасе
слободноможепре тпос тавити дај еономог лобит иједанодуз орањег овихмла да-
лачкихст ихова.От ојблис кос тис ведочиичиње ницадај епое зијаЛук ијанаМушиц-
ког, прв енс твенокрозњег овељубавнепе сме , живе лаурук описнимпес марицама19.
века , штоз начидасуус ве ст и„ читалачкепублике “онефункциониса леупра воуко-
довима„ гра ђанскелирик е“ .

62
 Са
гле
дав
ања

квих“пе са маимаре лат ивнома ло, онесеупе сма рицамапој ављуј у

конс т антно: т ра говее рот скогпе с ништв ана лаз имој ош уПе смарици
ТеодораДобраше вића(1763) иПе смарициАв рамаМиле тића(1778-
1781; ов апе сма рицасе , сача кос а мнае сте рот скихпе с ама , ис тичес е
каопос ебноз нача јнаизнашепе рс пе кт ив е), адоПе смарицеМак сима
Бранов цас апоче тка19. ве ка(1817) ерот скапое зиј абив аз ас т упљенас а
чак1/6 пое тск огма т ериј а ла .
5
Овепое з иј а, билодасера дио„т врђој “или„ ме кшој “ подв рст и
ерот ск ихпе са ма ,с вој упос е бнос тост ва руј епре ва сходнонат ема тс ком
нив оу, инт е нз ивнимокре тањемкат елес ном(однос ноте ле снојљуба ви
ис ексу алност и), опс це номила с цивномунај шире мсмис лутихпој мо-
ва, иупра воут ој , т ема тск ојра вни, т ребат ражитињиховправ ии
основни„ко ефициј е нтј е динс тв а“ . Свеов епес ме , дакле , обј едињуј еве -
заностз аерот скуте ма тику ; онас е,ме ђут им, неис поља ваус пирит уа л-
но-мис тичкомилишире мерот олошкомодре ђењу,ве ћрадиј еуј едном
фрив олниј е м, профаниј е м, „ приз е мниј е
м“с мис лу, пре дс тав ља јућине -
кув рс ту„в ес елоге рот из ма “. Ва
6
жној ена поменут идапе смеовогжан-
ранепоказ уј уне кедода тнепоет с кеприближнос ти– непос тоји, ре ци-
мо, намерак аис т ов ет ном форма тивномуобличе њу(пе смесууовом
смис лув еомараз нолике ), пас еслободноможерећидај епоме нут ат е-
мат скакомпонентанеса моосновни, не г оиј единие лементкој иопре -
дељуј ежа нров скулока циј уов ихпе самаиј единапоуз да наодре дница
овогжа нраг рађа нскелирике .
Осим т емат ске компонент е , врло ва жну компоне нт у српс ког
књиже вно-ерот скогс тв ара ла шт вауовомпе риодупре дс тављаихумор-
накомпоне нта , кој ас ема нифе стуј енара знена чинеиура з
личит им
аспе кт имат емат с кест рукт уре . Хуморно, уз , на ра вно,ерот ско, с ва како
јена јиз раз ит иј ис лојов ихт е кс т ова , штонет ребадачудиа коима моу
видукакв уулог у,з апра во, хумориг раунашоје рот ск ојпое з ији. Онс е
можепос ма трат ика оне кав рст аопра вдањаз ане оме та ниг оворое рот -

5
Под„ тврђом“и„ ме кшом“е ротс ком пое зиј
ом овдеподраз умевамо, ре дом: пра ву
е ротскупоез иј
у, г
дес ексуална, ласцивнаиопс ценате мат икапре дстављаапс олутну
домина нтуце леструкт урепе сме ; ипесмес аеротс киммотивима, кодкој ихсес ексу-
а лноила сцивнокорист етекка опоентакој апесмуослика вауновојперс пективи, или
с епа кповре менона говештавака ос кривени, а
лиа ут ентичнифонпредмет апоет с
ког
г овора .
6
Овим(иј ошне кимдруг им) особина ма, нашет адашњее ротскопес ништв ододируј е
с пецифичниос амнае стовековнирококос ензибилит ет; 18. векјепознатка о„ галант но
доба “идобакој еј еЕвропидонелос војеврснусе кс
уалнуре волуцијуипра випроцв ат
е ротс келит ературе, добак ојеједоне лот акве„ерот омане“ка оштосуЂакомоКаз а-
нова , Ма ркиздеСа диРес тифделеБре т
он.

63
Kњиже
внипре
гле
д3

ском, ка ов рлофунцкионалнина чиниз бе гава њаипре ва з ила же њакон-

фликт аиз ме ђуз ва ничнихдрушт ве но-моралнихна челав еза нихз ас ек-
суалнос типриродекњижев ногг о вораот ојте ми7. Пропушт енокроз
хуморникљу чиобеле же нохуморном шифром, ерот скос епок аз ује
пре ва сходнокаообј ек атс ме хаиз аба ве , ка о„не оз биљан“феноме нк оји
сенеба ви (дире ктно) в аже ћим ерот с ким ка нонимаг рађ анс когдру-
шт ва . Та кос еовит е кс тов и, нанек ина чин, лишав ај уодг ов орнос тиу
односунаконве нциона лнос хва тањеиприхв ат а њес екс уа лнос ти; по-
стижес е, да кле , нек аврс таопра вда њаилег итима нибез бола нна чин
дас еот абут емипрог ов ориј авно,тимеус пе шнопре мошћуј ућиј азиз -
међус анк циониса ногмора ла,учиј емс ис т емупос тој епе с ма рицеињи-
хов иа ут ори, односнобеле жиоци, с ај еднес транеиз в аничногмора лног
моделаг рађ анск екулт урекој иос т ај еубит инеповре ђе н(а линат ајна -
чинот крива ј ућидвос т рукос тирас колиз ме ђуз в аничнихна челаиин-
дивиду алнепрој ек циј ег ов ораипра кс е).
Сушт инс кипове за нас ахуморном ј есв ака кос а тиричнакомпо-
нент а . Уј едномс вомас пе кт у, ионас еможепос ма тра т ика окључз а
говороерот ском, ит ок аотипича нпрос ве тит ељс кикључ.Аут ор, кри-
тикуј ућипој е динепој а веизподручј аљу дскогживот ака опоква рене
илипог ре шне , запра воихопис ује; крит икоме рот скепракс екој аоду-
дараодз ваничнихморалнихна чела , от ва расемог ућнос тпое тскогг о-
вораое ротс ком. Опис ие рот скогжив от а, да кле , з аог рнут ис укрит ич-
ко-с ат иричким пла штом, а лис атиричкаошт рицауовим пе сма мане
идепреда леко. Онанеуништа вапрокла мова не , з ва ничнемора лнека -
нонеињихов епре дс тав нике , не гос еуг ла вномдот ичењихо вихпој еди-
нихс ег ме нат аили,ев ент уа лно,одс тупа њаодтихка нона .
Уовомконт екс ту, з анимљив ој еуочит идасусмехуиподс ме ху,
уна ше мта дашњеме ротс комс т ва рала шт ву,пре ва сходноиз ложе неже -
неиже нск ас ек суа лно ст ; однос но, ау т орите кс т овасупрве нс тве нот у
прона ла з илиис ходишт ехуморногдис курс а. Же несу, изњиховепе р-
спект иве , бе скра јнора з уз да не, ув ек„с пре мне “иув ек„хоће “. Изт их
разлог а, у пра воонеиницира јуљуба внеиг ре– мушка рацј еов деона ј
који„покуша ва “аже наонакој а„ да је“ , имушкара цс амо„у зима “оно
шт омус е(ма ње -више )ј ас но„нуди“ . Чинис е,з аправ о,дас еимплицит -
нора чунанат езудапутдоже нскогс рцав одик розкре в ет, адаљубав
уњихов ас рцаула зик розе рог енез оне ; однос но, дај ес екст ачкао ко
којес ев ртис веужив отуј еднежене . Сходнос ве мутоме,иженс кот е
-

7
Истиодноссеприка
зуј
ере
лева
нтнимик
асниј
е, напримеруВуков
их„
безобра
зних“
ус
менихпесама.

64
 Са
гле
дав
ања

лој еприказ анобе зиде ализ ма,ве ћпрве нс тве нос аст анов ишт ае ротс ке
пракс еис екс уалнеу пот ребљив ост и. Приме ћујес е,дакле , дај емушка -
рац(односно, њег ове рот из ам) овдеупов лашће номположај уј е р, нит и
гапес манепре дс т ављауона квомс ве тлука ожену8, нит иј ење г ова
раскала шнос тинеобуз да ностт оликопоте нцира нака оиже нска . Чиње -
ницај е, међ утим, дај ечов ек,нез а вис ноодпола , уовимпе смамапре д-
ставље нпрв енст ве нокрозте ло, крозс вој еерот скобићеикрозс вој у
сексуа лност .
Зна јућиовефа кт ев езанез асрпск оерот скопе сништв оуце лини
(уконте кс ту18. ве ка, на рав но), може мос ес лободниј еиоз биљниј епо-
светит ипроблема тициерот скепоез иј ес амогЛукиј анаМушицког . Ако
бисмот ражилипримерекој ебипона јбољерепре зент ова лење говули-
рикут а квес т илско-т е ма тс кеориј ентациј е, небис мопог ре шилиа коби
изабралионепес мекој ес уида нашњииз уча ваоци„из двој или“одос та-
лихкој еј еЛукиј анс лаоВу ку, с ме шта јућиихуДодатакз биркеВу ко-
вихне обј ав ље нихру копис а:Леподру штв о, Радату рс киробиЗлатно
руно9. Преде таљниј еа нализ ес в акеодовихпе са ма,може мосе , на јпре ,
посве тит иуоча вањуне кихњихових„општиј их“особина , којеовепе -
сменес умњив оодва ј
а јуоду сменепе сничк ет радициј е.
Обрат имопрвопа жњунапотоњедвепес ме , Златнору ноиРада
турс кироб. Обепес мес упис а неусиме т ричнимос ме рцима , кој ис у
организ ов аниука трене , ик ојидос леднопра теуна крс нуриму, кој ај е,
опет, т оликора зра ђенаичис тадај е
, бе зс ва кесу мње , плодпа жљив ог
ауторск огнапора . Овак ваве рс ифика циј скасликас ва ка кој ес трана
усме ном пе сништ вуг де , иакопос тојис име тричниосме рац(ко ј иниј е
ниреда к, з аправ о), г от овопопра вилуиз ос та јерима; а кос ерима, па к,
појављуј е, те шк одакрозуна крс нусхе мубивас прове де накрозце лу
песму . Ока т ренс којорг аниз ациј и, уконте кс туу сменет ра дициј е ,с уви-
шној еиг оворити.
Услуча јупе смеЛе подруштво, в ерс ифика цијскас ликанеупућу-
јеодмахнаприпа днос тпис анојпое тск ојт радициј и. Алиопе т , ње на
стихов наформу ла(че трна естерацс ацез у ром послеос могс лог а ) ј е

8
Женас ечес топредс тављаусв етлук ој
ејеготовоблис когрот е
сци; какој еБа хтин
з акључиоусв ојојстудиј иСтв арал аштвоФран соаРабле аинароднаку лтурас ред-
ње гвекаире несансе, фунда мента лнувизијунашихерот скихос тв
арења18 . ипочет ка
19. векаможемоиме нов атика ог ротескнувизијутела,кој асенајчешћере ализ уј
ека о
г ротескнав изијаженск огт ела(шт ојесуштас упротнос тосновнимначе лимат ада-
шње ,сентимент алистичк иобој енељубав нелирикенашихпре дромантичара ).
9
У поме нутом зборнику, односноње говојпетојкњиз и, наведенепе смес у, редом,
обе леже небројевима: 361, 362 и363.

65
Kњиже
внипре
гле
д3

ипа кз а
добилаодређ ену„попула рност “нараз ме ђи18. и19. в ека(код
Јова наРа ј ићаи Дос ит ејаОбра довића , наприме р), докуконте кс ту
усме нет радициј ениј енина јма њекара кте рис т ична.Нетре бас ме тнут и
сауманичињеницудај еуов ојпе с миуиз ве снојме рипр ис ут наири-
ма, кој ај е , додуше , ре ткаинет акочис така оупре тходнедвепе сме .
Да кле ,з а кључа кј едапре овла ђуј ућев ерс ифика циј с кеособинеов ет ри
пе сменес умњив оу пућуј унаприпа днос тфондупес а марук описнихпе -
сма рица , однос ноаут орс комопусуЛук ијанаМушицког .
Задржимос еј ош малонаовојпес миЛу киј анаМушицког . Садо-
став еров ат ноћес еможепре тпост авит идаиз ворнопотичеизфонда
гра ђа нс келирикеидај еуњојМушицкова ут орс кит ра гнај слабиј и. У
пе сминасз а тиче , уиз весномс мис лу,рабле овс ки„г рот еск ни“ре ализ ам
– умес т
о„ обичних“з ас толомс еде„ грот еск на “т ела;пе рс онифик ова ни
полни орг ани с е , ус лед е фе кт аас инде тонс когг ра да циј скогниз а ња
(Пичка,пиз да,пиз ду ринаидв емал епице ), помера ј у,подижуис пу шт а-
ју. Ово„ друштв о“ниј ес т атично,ниј ез ванично, оз биљноилихиј е ра р-
хиз ов ано; оној еана рхично, а лиивит ално, ве се ло, ка коис ампе сник
ка же , „ле по“ . Ова кв ое сте т ичкофоку сира њенаг рот е снониј ебе зраз -
лог а, пог от овоа конау муимамоонуБахт иновумис ао: „Ес е нциј ални
принципг рот есногреа лиз мај еде г ра да циј а “.Али, ов дениј еречопро-
стојде гра дациј иљудс когт еланаполнеорг ане; а ковидимодас ууче -
снициовог„ окупљања“кумов и, кумеидев ери(Де бел ику мкрив ику -
рац,пиз ду ринаку ма/ дв аде в ерадв ак ицоша), идасеокупља њев рши
заас тал ом, цент ром домаут ра дициона лнојку лтури, ј ас ној едас е
упра вот а, фолклорнаку лт ура , однос нотра дициј а , де г радирауоквиру
грот е ске. Кумовииде ве ринисус амочла новидрушт ве но-родбинс ке
заједнице– онису , уконт е
ксутра дициона лнекулт уре , вишист е пе н
однос аодс амогкрвногсродс т ва ; шт ав ише , кумс т воиде ве рс тв опре ва -
зила з ес ва кипородича нодносј ерсуони„не бес ки“,„божанс ки“одно-
си. Дак ле,са маприодаде гра дира нихпој мов аамплификуј ењихов уде -
гра да циј у; ов десес амане бескас фе раме ђуљудс киходнос ас водиг ро-
тесникар не ва лполнихорг ана , чиј иу чес ници, бе зика квогс тида ,с еди
10
заст олом, сла ве ћи, ича к(иронично?) пров оде ћишал уиз ме ђус ебе ;
можес епрет пост а вити, да кле,дај еовдеупита њучаки(прикривени-

10
Занимљивојеуочитида,иа косуучесници„ свет
ковине“деградиранинаполнеор-
гане,ониипакзадржава
јунекфунк ције„друг их“делователа– онисесастај у, разг
о-
варајуиседезаасталом. Да
кле,задржавајус веонефункцијекојеимомог ућав ај
уда,
иакосуг рот
ескносведе
нинаг енит
алије,ипа костанупотпунихедонисти, неспут ани
билок акв
имс т
идомилиморалнимнорма ма .

66
 Са
гле
дав
ања

је) па родира ње (илимака рс ат ирично„ исме вање “) некихеле ме нат а

тра дициј еве занихз адрушт ве но-породичнеоднос е .
Зара зликуодЛе погдру штв а, пе смаРадатурс киробна ј ве ро-
ват ниј еј еМушицк оватв орев ина , илиба рње говава риј ациј анане ки
не поз на тпредложа кизрукописнихпес марица . Ов апес маве омај ес пе -
цифичназ богне коликора злог а :з апоче т ак , тусег овориохомосе кс у-
алномоднос уРа деић еха ј
е(фу нкционера ,з а ступника ) Ме хме та , чиј и
11
јеРадаз а робље ник . Та јг оворохомое ротс ком дис курсув еомај е
от воре нине двос мисле н; а лит ре баимат инаумудај еоват е ма т икеве -
омаре ткаиуус ме номиупис меномерот скомпе с ништв у– докс епи-
сме нопес ништ воврлоре т коба ви„мањенорма лним“в идовимате ле -
снељуба ви, ус менат ра дициј аовут ема тику, ист отоликоре тку , обра -
ђу јенакра јњепос прданиг рубоподс ме шљивна чин, штоуовојпес ми
ник акониј ес лу чај . Овдеј еупит ањуј еднафина ,с упт ил на , ирониј ска
диме нз иј акој а, можес ере ћи, нашаљивна чин(наприме р, с аме ротс ки
„чин“с еху морное уфе миз уј е:Кле кнем, з амномионкл е кне/ шче паме
данепос рне м) прожимапое тскиг оворохомое ротс комодносудвој ице
мушкара ца . Пра тећит ра говихе леме на та, може мопре т пос т ав ит ида
пе смаусе бинос ис атирич не(илиба рпа родиј ске) е лемент еуоднос у
нау сменут радициј у: докс еународнимпе сма маТу рципре дст а вља ју
ка омалт ене„ оноз е маљс ки“не приј ат ељи, ве сницикрај ас вет аиу ни-
шт иоцис рпск едржав е,уов ојпес миј епредс тав ље нј еда нприличнове -
да ре рот скиодносиз ме ђусрпс ког„ роба“ит урс ког„ гос пода ра “.Иов -
дес еможег оворитиоиз ве снојде г ра дациј иодре ђе нихе лемена таус ме -
непе сничкеку лтуре , ит онав ишенивоа– ка опрв о,хо мос екс уа лниод-
носиз међудв аму шка рцапре дс тавље нј е, крозсу пт ила нхумор,ка овр-
лопоз ит ива н(штој еус упротнос тис ат ра дициона лномку лт уром); ка о
друг о, ут ај„добров ољни“односст упај ус рпс киробит урс киз ва нич-
ник,и,штој енај горе(изпе рспе ктивеус ме некулту ре,нара вно), Србин
седобровољно„ пок орав а“идобиј а„ па сив ну“улог уухомое рот ском
односу(обрат имоса мопа жњунаиг руре чима: „ Ра да “се„ ра до“„ да -
је“). И с амапое нтапес ме(ИТу рцис упросв ј
е штени/ Сробљемј е рс е
онисв оде/ Ак розпрс тег ледеже ни!) нес умњив оупућуј енаодре ђе ни
па родиј ск икључ,алиунекојдру гојпе рс пе кт иви: пре дме тпародира ња
ов деј еј е днаодопштихт емаев ропс кепрос ве т
ит ељс келит ерат уре–
те мао„просв еће ном ва рва рину“ , „племенитомдивљаку “или„ ху ма -
номне знабошцу “.Занимљивој еприме тит идаоват е ма(нара вно) ниј е

Мог
11
ућеједасепесмаиндирект
нододируј
ера
ширенепој
авеизт
урск
евлада
вине–
с
ексуа
лногропс
твадечака
.

67
Kњиже
внипре
гле
д3

има лаодј ек ауна шојусменојкњиже вност и, докупис менојс ва какој е-

сте(ба рупериодуПрос ве ћенос ти), т ак одас еможепре тпост а вит ида
сеМу шицки, можда , иов де„ иг ра о“с анек име леме нт иманароднет ра-
дициј е.
Ефе ктипа родира њас вака кос уна јја
чиупес миЗл атнору но, где
сепа родира јуеле ме нт игрчкемит олог иј е
,алиине кижа нровс кипос ту-
латикој ису , опет , дубокове за низ ае вропску(а нт ичку) књиже внут ра-
дициј у. Инт она циј аовепе сме , однос ноње нподиг нут, уз више н, намо-
мент еипат етича нт он, ка оиодноспре мас амомпре дме тупес ме(жен-
скомполноморг ану, пици) кој ис ес лав иичиј ес еврлинехва ле12 не -
сумњив оу пућуј енажа нров скиобра за цоде . Готов осас игурношћус е
может врдит идај еМушицкис ве снопа родира оова јжанр, ј ерј ес вака-
кобиоу поз натс аг ла вним„ особе но ст има “оде , одкој ихј еме ђупрви-
маона јдај еупит ањупрв ораз реднижанр„в ис окогс тила “. Та кавпе -
сничкиобликс иг урнонеможе„ подне ти“дас еуњему , наг отов оху-
морис тича нна чин, пе ваоже нс комполноморг а нукој и, иа кониј ес ве-
деннара бле овскуг рот еску,ипа книј ени„нај чист ија“пе сничкат емаз а
тако„уз в ише н“жанрк ојис вој ек ореневучеј ошиза нтичкек њиже вно-
сти. Друг ис лојпародиј еуЗл атномру нупа жљивомј ечит аоцуу очљив
већизна слов а;из једна ча ва јући„з ла тноруно“(же нс киполниорг ан) са
Јасоно вим13 з ла тнимруном(приме ћуј емоиг руре чикој е„ зла тнору -
но“из ј
е дна чав асапицом: „з лат но“с есв акакооднос ина„ вре днос т“ко-
јуова ј„ орг ан“пре дс тављамушк омроду,докј е„руно“очиг ле днаиче -
стаалуз иј анафиз ичкииз гле д). Видимо,да кле , даовипа родиј ск ие ле-
мент инедв осмис ле ноупу ћу јуначиње ницудај еовапе смаде лоаут ора
којиј еве омаблиз акк лас ицист ичкојс тилс којориј ент а циј и, икој иј е
,

12
Свенамбриг е, ту г есл ади/ Радостиј ев ертл ог , чаша/ Мил ујуњус тари, мл ади/
Сваипрочабраћанаша. „ Пица “уовојпе смиимапоприлича н„е фе кат “намушк ар-
це ,такавдас еонпрво„ ост ва рује“уиндивидуа лном, инте лектуа лномс мислу(Пица
нашућудиз ме ни...), апот оми„ прошируј е “
, уг ру пном, друштв еномсмис лу(Упл ив
имаудру жину ...). Она,чинис е,имаиг от овоомнипоте нтнухедонис т ичкумоћ(Пи-
ца,г диг одхоће , бав и/ Аг дихоће , оскорбљава/ Нај већојјепов одс лави...), којачес то
де луједег радира јућепомушка рца,билоудруштв еном, бил оу„ умном“смислу(Му -
дрогонал удимправи/ Сбог атогј ерс влачи,з дире/ Данаг ологметне , справ и).
13
Дабиослободиосв ој уз емљупрокле тств аикакобиз аузеотронмуз а конит опри-
пада ,Јасонс аокупљенимј уна цима,Арг онаут има , одлаз иуКолхидук акоби, издрве -
таАреј еКолх иђа нског , узеоз лат норуно, к огачув аз мајкојинеспа ванида њунино-
ћу.Упес ми, осмаидев ет аст рофас едирек тноодносенаов ајмит(Пицаз латнору но
бе јаше(...) Јасонту штаз богњеподне о/ Морес ињепре бродивши); з а нимљивој еда
јеЈ асонов аотмицаз лат ногрунане каврс таобре даинициј ације, баш ка ои, уне ком
смис лу, „от мица“невиност и(„ отмицапице“ ), илиуопштес вакис ексуа лниодносиз ,
нара вно,перс пект ив еј унака .

68
 Са
гле
дав
ања

шт авише ,в еомадобропоз нај е. Одт екла сицис т ичк еобој е ност иодуда -
раса мове рс ифика циј скикодовепе с ме(ве ћс поменут ис имет рични
осме ра цорг аниз ова нука т рене ,с анак рсномримом), а лит акв ас тилс ка
преплита њанисубиларе т каус рпс којкњиже вност икра је м18. ипо-
четком19. в ека , пас ута кођеуочљива , ка оштовидимо, иуранојфа зи
стварала шт ваЛук ија нМу шицк ог .
Видимо, да кле , напримеримаовет рипе с ме , дас еМу шицк и, у
свомраномс тва рала штв у,приличноус пе шноукла па оут радициј усрп-
скее ротс кепое з иј е(а коништадруг о, ма ка руне кимг ене ралнимос о-
бенос тима : инс ис тира њунат елес нојљуба ви, ч ес т ојупотре бихумораи
сатиреисл.). Међут им, вре диз апаз ит идас ене кимст илс кимодлика ма
ипакра з ликуј еод„ општ е гт ока “г рађ анск еерот с кепое зиј е– т ос епре
свегаодносина , ре цимо, пародира њег рчкогмит аижанраодеупе сми
Златноруноиг от овок омичнопредс тав ља њеј едногве дрогхомое рот -
скогдис курс аупес миРадату рс кироб. За нимљив ој едасеуовимпе -
смамаможеу очит иииз в ест ан(намерни?) па радокс : иа кој еЛукиј ан
Мушицкисв ојеерот скепес мес лаоВукук аона родне(однос но, ка о
усме нет ворев ине), неможеадас енепримет идаусв етрипе смепо-
стојииз вес надоз аса тире , илича кпа родиј еу смере непре маодређе ним
аспе ктимау смене, на роднетра дициј е(хомос е
кс уалниодносСрбинаи
Турчина , г роте с кнос ла вљекумоваиде ве ра; упе смиЗл атнору нос е
,
додуше , не„ па родира“наша , нег ог рчкаусме нат радициј а). Пове жемо
лит ос ачиње ницом дај еова кву, ерот скупоез иј уМушицкипис аоу
својимра ним(с т варала чким) г одинама , ушалиможе море ћидас е, у
одре ђе номс мислу , Лукиј а нумладос т иниј ера зликова оодбилоко г
друг огмладог , побуње ногпе сникауис ториј и, пишућилас цивнест ихо-
вепрожет е„ подрив ањем“и„де г
ра да циј ом“т радициј еи у стаље них
вреднос ти.

ЛИТЕРАТУРА:
Сава Дамја
нов , Нов оч итање традициј е
; Из аз
ови историј е
српскекњижевности, НовиСа д, 2002.
Сава Дамјанов, Гражданс ки е ротик он; Еротск ес транице
српскекњижевности18. ипоче тк а19. ве к
а, НовиСад, 2005.
МилорадПа вић, Историј ас рпс кекњиже внос
тикл асицизмаи
предромантиз
ма, Бе огра
д, 1979.

69
Kњиже
внипре
гле
д3

Ј
ова
н Ске
рлић, Ис
ториј
анов
есрпс
кекњиже
вности, Беог
рад,
1953.
Робе
ртГре
вс, Грчк
имитов
и, Бе
огра
д, 2008.

SUMMARY
MilošJocić

EROTIC ELEMENTS IN THE POETRY OF LUKIJAN

MUŠICKI

This paper is dealing with little known aspects of Lukijan Muš icki’s
work, or, more precisely, with his early, erotic poems. It is also discussed
why Muš icki never published these poems under his own name, where his
poems stand regarding the synchronic and diachronic perspective on Serbian
erotic poetry, the most generic and common attributes of such poetry and
detailed analysis of three of Muš icki’s erotic poems: Zlatno runo (Golden
Fleece), Rada turski rob (Rada, the Turkish slave), and Lepo druš tvo (Nice
company).

70
 Са
гле
дав
ања

О КЊ ИГАМА

Зора
нСпа
сој
евић: „
Пла
вис
тра
х“, диг
ита
лнико
лаж, 2010

71
Kњиже
внипре
гле
д3

Сл
обо
данРа
кити
ћ

ТИЛГЕРОВЕСАТИРИЧНЕ МАКАЗЕ

(Ра
дос
лавТи
лге
р:Ј
ошмо
гуд
ала
нем. „
Алма
”, Бе
огр
ад, 2009)

Одна јстариј ихв ремена– одСт арихГрка , кадај ена стала, иод
Ст а рихРимљана, ка дај едобилаиме , сат ирај еуг лавномос талаист а,
ка ошт ос уњенафункциј аис врхаос талеист е. Преобра жа ва лас е, ра з
-
виј ала,обна вљала , добиј алара з личит еоблике– одпес медорома на , од
афориз мадоприче– а лиј ењенос нов ник ôдис ти. Ј ерсуипробле ми
кој имасеонабав ит акођеис ти. Ос т аласуис тас вој ства , ис тафу нкциј а,
ис тас ушт ина: дасена руг аглупос т и, даис меј енадменос т, даиз лечи
боле сно, даис пра виискривљено, даус пра в ипосрнуло, даоба сјаз а
-
мраче но, даосмис лиобе с мишљено. Указ ив ањемнамане , општ еипо-
јединачнеса тираимаис це љуј ућедеј ств о.
Радос лавТилг ер,ут омсмис лу,с ат ирича рј екла с ичногкова . Па -
ра ле лнос алирс кимиромантичнимс тиховима , онпишеис а
тиричне
пе сме, причеиа фориз ме, диј а лог е. И докс уз ањег овелирск епе с ме ,
на јче шћељу ба внеиродољубиве , подј една кока ракт е рис тич неиве дра
имела нхоличнаос ећа ња , усат иричнимт екст ов имаимаопорос ти, г ор-
чинеиже стокек рит ике. Духпобуне, руг ањеине мире њесане милим
друшт ве нимпој а ва маос новнос ус вој ств оТилг еров огс ат иричногис -
ка за .
Оношт онапрв ипог ледиз гле дане спој ивоине помирљив о,Тил-
герј еу спе одас пој и, на мирииха рмониз ује , припа да јућипоз нат оми
гла с овитом бе ог ра дскомкруг уа форист ича ра– к ојичинег отовоин-
стит уциона лизов ануа форис тичнушколу– онг одина маобј ав љујес вој е
афориз ме , цртице , приче , уса вршав ајућис војиз разиошт рећис вој е
сатиричнема ка з
е . Не киодње говиха фориз амакој ис енала зеукњиз и
Јошмог удал ане м, с па да јуме ђудра гоце наос тв а рењаис иг уранса мда
ихне кибудућиа нт олог ича рис рпс кес ат ирене ћемоћиз аобићи.

72
 Окњиг
ама

Тилг еровса т иричкик одј епре позна тљив , шт ој ес ва ка кона ј

ва-
жниј е
, пог отов ока дсеимаувидудас рпс киа форис тичариима јуна ји-
стак нут иј еме стоус авре ме ноје вропскојс ат иричкојкњиже вност и.
Пој единеТилг е ровес ат иричнепе сме(„ Ос тајтеовде ”, „ Сај ам”,
„Вођа “)с вој е врс несуре пликенапоз на тепе смес рпс кихклас ичнихпе -
сника ,Ј акшићаиШа нтића , инат екс товеРадој аДомановића , родона -
челникасрпс кес атире. Тилг ерната јна чинус пост а вљаконт инуит ете
измеђуз на ме нит ихс рпс кихпе с ника, њихов огдоба , иа кту елнес т вар-
ности, из међут ра дициј еис а вре менос ти. Темесуполит ич ке, е коном-
ске, култ урне ,е ротс ке , ет ичке . Пона ј
вишепо лит ичк е. Мног ошт ашт о
јебилока ра кте рис тичноз аЈ акшићев оиДома новићев одобака ра кте ри-
стичној еиз ана ше.
Тиг леров оса т иричноок оимас пос обностдау очидруштв енема -
не, искв ареност , корупциј у, корис т
ољубље , де ма гог иј у, дволичнос т,
алиис пос обнос тдас вој имопс ервациј амадâ иодг ов ара ј
у ћикњиже в-
но-с атиричкииз раз .
Заса т ируј ена јв ажниј едај еле ковита , аТилг ероват ој е сте . Ње -
говес ат иричнепе сме , кој ес еукњиз иЈ ош мог удалане мна из ме нично
сме њуј ус аа фориз мима– ме ђус обнос едо пуњуј ући– има ј
уг от овокла -
сичнасв ој ст ва : дас енадухов итна чинобра чу на ј
ус ама на мај едног
друшт ваипој едина цауње му. Дабис еса шилоне штоново, пот ребно
јера спа ра тионошт онева ља . Тил геров ес атиричкема каз еу пра воима -
јутукре ат ив нуфункциј у.

73
Kњиже
внипре
гле
д3

Nikola ŠimićTonin

DOGAĐANJE JERGOVIĆA

(Miljenko Jergović
: Otac. „Rende“, Beograd, 2010)

Mogla nas je i mimoić

i ova knjiga, Jergovića sigurno ne

Mogla nas je i mimoić i ova knjiga, Jergović a sigurno ne, ispovjedna

potreba u njemu, dugo do unedogled odgađano suočenje sa samim sobom,
kao na tragu one bosanske kletve dabogda se zabavio sobom neprevladive
potrebe da se iznese iz nutrine, kroz vrata iz utrobe, da se zacijele modrice
na duš i, da se umiri u sebi reč enim, i bude izmren i sa nebom i sa zemljom,
ili, ostane onakav kakvoga znamo, zavađen i sa jednim i sa drugim… i sa
nebom i sa zemljom… onako, malo drumom malo š umom… Ako se netko
sam javi da svjedoč i, taj je sigurno kriv… često je govorio moj otac Ante Ši-
mić-Tone citrajuć i mi pri tom mađarskoga pjesnika nobelovca: Koga je uda-
rac moje ruke najviš e bolio, toga sam, u stvari, istinski, najviš e volio!
Točno ovako od slova do slova… govorim ovo siguran u tvrdnji da
je u svakome od nas jedna ovakva knjiga, za razliku od nas, Jergovićje svo-
ju napisao i podijelio intimu s nama, uslovio i najmanju bol, dao joj da se ja-
vi, progovori, proslovi koju…
Događanje Jergović a…
IzdavačRende objavio je novu knjigu Miljenka Jergović a „Otac“, a
to je nakon „Prič e o Korini“ druga Jergović eva knjiga koju ekskluzivno iz-
daje taj beogradski izdavač . Knjigu Miljenka Jergović a, pisca i kolumnista
Jutarnjeg lista, izdavačRende opisuje kao „mož da roman, mož da esej, mo-
žda memoare“. Jergovićju je poč eo pisati dan nakon očeve smrti.
Pisana je po pravilima fikcionalne proze, a opet niš ta o č emu Jergo-
viću ovoj knjizi pripovijeda nije fikcija. U nekom smislu „Otac“ je „mala
povijest“ jednog vremena, nač ina na koji su se ljudi sakrivali jedni od dru-
gih, njegovih običaja i navada, te obič nih junaka koji su u to vrijeme živjeli

74
 Окњиг
ама

i prež ivjeli, porodič ne mimikrije i privatnog pakla po domovima uglednih

socijalistič kih građana.
Ova neobič na i uzbudljiva knjiga, različita od svega š to je Jergović
dosad napisao, govori o nacionalnim i privatnim izdajama, o bliskosti i o zi-
du između oca i sina, o opraš tanju i onome š to je neoprostivo, o umiranju od
strepnje i straha. Povremeno srodan ranim prozama Petera Handkea, „Otac“
je poput kirurš kog zahvata koji autor vrš i na ž ivo, na samom sebi, opisuje
izdavač .
Je li nas, je li ga, mogla mimoići ova knjiga, njega, Jergović a, teško
jer očito najmanje je pisana za nas, nama… To je njegov obrač un sa samim
sobom… njegove su to… duš evne nakupine… neujednačeni nabaci boli ri-
ječi… kao š to je i bol neujednač ena u svoj svojoj nepredvidivosti otupljeno-
sti od trpnje, kada viš e nije imalo gdje, kada se dokupilo do zida i otvorilo
vratima od nutrine. Nema u tom š tivu, u gradivosti i proznoj struktuiranosti
one andrićevske umirene tečnosti rečenice, nastavljača te iste fratarske kro-
nike, jošjednoga od baš tinika obogaćivača toga istoga proznoga toka, pre-
poznatljivoga knjiž evnoga biljega, nakon Andrić a, Meš e Selimović a – Jer-
gović . Daleko je to i od onoga Jergovića kakvoga poznajemo, kakvim se uti-
snuo svojim djelom u kolektivno pamć enje… jer, ne dosež e ovo djelo
„Dvore od oraha“, „Sarajevski Malboro“, niti blizu, „Volga Volga“, dalje
mu je od stvarne daljine Volge, „Mama Leone“ svjetlosnu je godinu pred
njim, i drugi prozni boljitci i oni ini, nekada knjiž evnici neosporne knjiž ev-
ne velič ine, napiš u i neš to za sebe, da kažu joši to svikli ne skrivati duš u,
nesebični u razdiobi sebe, bez snage da preš ute, zataje, bez skladiš noga pro-
stora u sebi da kupe… ovo je neš to što se trebalo reć i kada je bilo vrijeme
da se kaže, i na mjestu na kojemu je to trebalo reć i, postaviti pitanja ta koja
postavlja sada, postaviti ih tada, kojima bi odgovori dali svu neponovljivost
pogođenosti, knjiga im ova sada nije ni prostor ni vrijeme… viš e je pravda-
nje… traž enje mira u samome sebi. Mogla nas je i mimoić i ova knjiga, Jer-
gović a oč ito ne.
I kako to u zadnje vrijeme je i jeste, događanje Jergovića, parafrazi-
rajući onu narodnu, za dobrim piscem se praš ina diž e, za loš im se ne diže ni-
šta… Kroz pojavnost Jergović a u hrvatskom kulturnom bilu, javlja se i Ru-
ždijev sindrom progona, osude, fetve, samo š to ona ovdje dolazi sa svih
strana, Jergovićočito nema strane u zaleđeni, da mu leđa pokriva, čuva, jer
sve se vrijeme traž i u pripadanju, nije ni onih koji ga hoć e, jer mnogi ga ho-
će dok tjera vodu na njihov mlin, a on neć e da se utoruje samo u knjiž evno
zadane torove. Kada književnik progovori neknjiževnim jezikom, dočekan
biva najoš trije od onih š to nikada ne dosegnuš e književnu, umjetničku razi-
nu, sotonaš i trpke prosječ nosti… njihovo je da pljuju, prozivaju prosuđuju,

75
Kњиже
внипре
гле
д3

vrjednuju, a knjiž evnik neka priča prič e, sve je to na tragu one Vuka Dra-
šković a… tko podigne ruku… Fukara, dobar književnik, da je č ovjek takav
(Aralica o Jergović u) Prateći Jergović a, Krleža mi je sve jasniji, sve č ovječ -
niji u svoj svojoj knjiž evnoj veličini, i ljudskoj prosječnoj manjkavosti i za-
visti drugima, i kada omalovaž ava Andrić a, ismijava Cesarić a, poniž ava A.
B. Šimića, sudi Ujević a, samo š to je u ono vrijeme bio jedan jedini Krlež a…
danas imamo toliko Krlež a… umiš ljenih u svoj svojoj imaginarnoj velič ini
struč njaka za sve i svaš ta… za razliku od istinskoga Krlež e oni u stvaralač -
kome pogledu nemaju ni k od Krleže… bez potrebe za nabrajanjem svih tih
književno-kritič kih fikusa, hjgijenskih gumica raznoraznih i raznorodnih
književnih krugova, udruga, druš tava, glasnogovornika medijskih monopo-
la, čuvara Hrvata i hrvatstva, europskih vitezova, doboš ara, dolazeć e europ-
ske demokracije, u Staru š umu (Balkan) probranih i pozvanih samozvanaca,
zvjezdoznanaca, koji se sluš aju a ne propituju neupitno bez pitanja, govorni-
ka bez pogovora u pomoru č ovječ nosti, glavokusre, obrazli face, dnevnopo-
litičkih brloga ć ućavaca, prizemljaš a, plantažera mržnje, bolno do ludila
iverje zla, zlom naoš trene oč i, dnevni mejnici oneč ovječena lica, duhovno
izvrać eni ološ, kusaste kompetencije, bez piš taljke savjesti, spram gluhoni-
jemih masa… posegnuh za izjavama meni rado č itanih Gulivera u ž uto-no-
vinarskoj Liliputaniji… rijetko kada dijeleć i njihovo miš ljenje, rijetki koji
ga imaju i kaž uš to misle a ne ono š to im se kaže da kažu… zrcala u različi-
tosti ogledne slike javnoga mnijenja Lijepe Naš e… ako ga uopće i ima…

Denis Derk: Što razlikuje Jergović

a od Salingera?

I dok je Jerome David Salinger za cijelog dugog života temeljito bje-

žao od publiciteta (i baštime izazivao javnost na propitivanje svoje intime),
hrvatski prozaik Miljenko Jergoviću najnovijoj knjizi do kraja razgolićuje
obiteljsku intimu. Kako bi zadovoljio sve svoje kritič are i mrzitelje, pisac
koji od 1993. godine živi i (puno) radi u Zagrebu, minuciozno piš e o hrvat-
skom porijeklu. Otvoreno piš e i kako je uz pomoćmitskih bosanskih franje-
vaca koji su na kraj izišli čak i s turskim sultanima, dobio hrvatsku putovni-
cu; morao se krstiti. Pišući o ocu, liječ niku koji je fanatič no poštovao Hipo-
kratovu zakletvu i poš teno ž ivio neko idealizirano jugoslavensko pobratim-
stvo duš a u svemiru, Jergovićipak najviš e piše o sebi. O piscu o č ijem se ži-
votu ispisuju zapjenjene kolumne, pa i č itavi romani, koji smeta i kada š uti i
kada govori, i kada dobiva nagrade i kada od njih bjež i kao vrag od tamjana.
I romanom „Otac”, koji je i intimna ispovijed i drska bijela rukavica bačena
u lice nuš ićevskoj regionalnoj javnosti, Jergovićnastavlja polemiku sa sre-
dinom u kojoj uporno ž ivi. I zaključ uje je u svom stilu, patetič no i pomalo

76
 Окњиг
ама

epitafski: „Na svijetu nema nijednoga živoga Jergović a koji bi mi bio neki
rod.” A za svoju većpoznatu tezu o kolektivnoj odgovornosti (ne i kolektiv-
noj krivnji) hrvatskog naroda za genocid na kojoj ne inzistiraju č ak ni Slav-
ko i Ivo Goldstein, Jergovićnalazi uporiš te u literarnoj slobodi. Slobodi mi-
šljenja o narodu u č ije je ime u Jasenovcu ubijeno gotovo 20.000 djece. Ja-
spers razlikuje kriminalnu, političku, moralnu i metafizičku krivnju. I tvrdi
da narod kao cjelina ne mož e biti niti optužen niti može poč initi zločin. Jer
zločin č ini uvijek i samo pojedinac. Stoga nema genocidnih, ali trebali bi
postojati narodi koji za neke svoje činjenice iz povijesti mogu osjetiti i ko-
lektivni sram.

Milan Ivkoš
ić: Pravi pisci ne presuđuju, nego opisuju

Nesporazumi o Miljenku Jergoviću poč inju čim se prihvati uvjerenje

da je on književnik. Ali on to nije. Nego je tuž itelj kojemu je viš e bić
e, neu-
pitni sudac svijeta, neki komitet, kao utjelovljenju nevinosti dao ovlast da
dijeli ljude na dobre i zle. Povijest književnosti ne poznaje velike autore koji
su upirali prstom u krivce za zla ovoga svijeta: pisci ne presuđuju nego opi-
suju. Jergovićje uvijek tužitelj i presuditelj. U romanu „Otac” vidimo zaš to
– optereć en je ustaš tvom svoje obitelji kojeg bi se htio osloboditi te se isku-
piti tako š to ga prenosi doslovce na svakog Hrvata. Kaotič an zbog gubitka
identiteta, veću prvoj reč enici identitet krade Camusu iz „Stranca” (Jergo-
vić : „Umro mi je otac”, Camus: „Danas mi je umrla majka...” – ravnodu-
šnom sinu u „Ocu” vijest javljaju telefonom i SMS-om, u „Strancu” brzoja-
vom). Pa je čas pamfletist („novokomponirana Tuđmanova i Šuš kova usta-
šija”), čas „znanstveni” frazer (koji rabi „poetič nu” sintagmu „socijalna stra-
tifikacija” i obilje sličnih). Pa oca i cijeni jer je izbjegao hadezeovskom na-
cionalizmu u BiH, i prezire jer je „stara, nesolidna hulja”. Pa ne zna je li ju-
nak koji poslije dezerterstva iz Sarajeva u Zagreb nepokolebljivo izbjegava
katolič ko krš tenje kojim bi dobio domovnicu i druge hrvatske dokumente ili
bijeda koja se napokon kukavički krsti u jednoj katolič koj crkvi u Novom
Zagrebu... Tako rascijepljen, kad piš e da su za genocid u NDH odgovorni
svi „koji su tog časa bili Hrvati, njihova djeca, unuci i praunuci, svi i uvijek,
bez obzira na to jesu li bili fašisti ili antifašisti, pa č ak i bez obzira na to jesu
li njihovi bliž nji ubijeni zajedno sa Srbima, Jevrejima i Romima”, Jergović
kao pomahnitali masovni ubojica puca u svakoga koga vidi. Puca, naravno,
po Zagrebu iz Beograda gdje mu je knjiga iziš la, i gdje je znak jednakosti
između Hrvata i ustaš a duga tradicija. Identitet je pronađen: ne znam tko
sam, ali znam č iji sam!

77
Kњиже
внипре
гле
д3

Marinko Jurasić: Kao č

itatelj, „Oca” ne bih kupio iz principa

Iako bih i sam mogao napisati svoga „Oca”, samo da se ne osjećam

zakinut kao Miljenko Jergovićdok gleda Bergmanove filmove, njegovo po-
sljednje knjiž evno djelo prvo je koje sam morao pročitati, kao poslovni za-
datak. Inače, „Oca“ ipak ne bih č itao. Ne, ne isprič avam se onima koji ne
vole Miljenka Jergović a, nit je to zbog toga š to sam se u proteklih nekoliko
mjeseci dvaput javno „svađao” s njegovim kolumnama, kad je branio Radi-
mira Čač ića kako se neć e usuditi niti njegov odvjetnik, ili nakon š to je „fa-
buliziranjem” sudske odluke zaveo javnost naklonjenu knjiž evniku Predragu
Matvejeviću. Dapače, Jergovićje jedan od onih autora koje vrijedi č itati č
ak
i kad baši nisu č injenično naoruž ani, pa i kad se taj „katolički ateist” s Bo-
gom danim pripovjedač kim darom, kroz svoju umjetnost baratanja riječ ima
poigrava novinarskim i književnim slobodama. Za „Ocem” kao č itatelj ne
bih posegnuo iz principa. Odbio bih biti kolektivna žrtva korporativnog kon-
zumerizma koji i knjiž evnost, čak i kad je tako duboko intimna, svodi na no-
vac, prodaju provokacije. Tako sam doživio osvrt Jergović eva poslovnog
kolege u kojem se istič e bašanegdota s njegovim ocem u kojoj on kao najč i-
šći Hrvat postaje č etnički vojvoda, ili kad izvlači njegovu tezu o kolektivnoj
i osobnoj odgovornosti za ustaš tvo. I još , kako bih se potpuno prepariran la-
tio čitanja, prethodno sam proč itao osvrt Vedrane Rudan u kojem se ona na
sebi svojstven način okrutno sprda s Jergović evim „istočnim grijehom” pre-
ma kojem č ak i nerođeni potomci Adamoustaš e snose odgovornost za zloč i-
ne ustaš a. Uistinu briljantno. Međutim, na terenu umjetnikovih sloboda, Jer-
gović eva metalogič ka opaska o kolektivnoj odgovornosti Hrvata, kao i ona
o Srbima u Sarajevu, dobiva svoj smisao. Čupanjem iz konteksta to postaje
tek puka provokacija, na š to ju svodi i sam Jergovićnaknadnim odricanjem
od tog svog književnog stava. „Oca”, tu dirljivu intimnu prič u o tomu kako
nije lako biti Miljenko Jergović , trebao bi proč itati svatko tko se u potrazi za
identitetom bori s demonima u sebi, pa i sa samim Jergovićem….

Izdani talent

Buduć i nobelovac ili precijenjeni skriboman, prodao svoju sarajev-

sku duš u zagrebačkome vragu… dio su književno-novinskih grafita koji se
nadostavljaju na ime i prezime Miljenka Jergović a, zavisno s koje se strane
gleda i tko koju riječpotpisuje, a svatko ima potrebu neš to reći, ili bi rekao
da bude upitan, o Jergović u, o Jergović u se u svakome obliku ne š uti, ili je
on ljuta trava na ljutoj rani, koji svakim pokretom ruke kojim ispiš e slovo

78
 Окњиг
ама

otvori ranu, takne tamo gdje najviš e boli, liječnici vole reć i da bolesnici poč -
nu ozdravljati tek onda kada priznaju sebi da su bolesni. To ukazivanje Jer-
gović a boli i viš e od same bolesti, na svaku njegovu knjiž evnu provokaciju
javi se uvijek i viš e od jedne pogođene patke… na tragu je one Andrić eve:
koji pijetao prvi zapjeva… Događanjem Jergović a Hrvatskoj se, htjela ona
to ili ne, događa druga i drugač ija knjiž evnost, Hrvatska se na svjetskome
književnome nebu u ovo sada vrijeme prepoznaje ili-ili prozivana biva ime-
nima Jergović a, Fabrija, Matvejević a… a ne tamo… ma kako to nekima bi-
lo teš ko pojmiti… lakš e je popljuvati nego dosegnuti… progoniti nego pri-
hvatiti, uz sav trud nisam pronaš ao ni jednoga hrvatskoga knjiž evnoga veli-
kana da je bio prihvać en i priznat od svojih suvremenika u svome vremenu.
Uspjeh se ne praš ta, a pravi sud dolazi nakon smrti kada se knjiž evnim i ne
samo njima… velikanima zauvijek zač epe usta, jer niš ta ne boli viš e od isti-
ne… Zaš to se od prve nabruš eno doč ekuje svaka Jergović eva knjiga, malo
je tko č itaniji od njega, ma š to god da napiš e, velič ina Jergović a je i u hajci
na njega, tko ne bi toliko pisao znajuć i da ć e se toliko pisati o svemu š to god
da napiš e, pa i o knjizi „Otac“…
Roman ne poč inje u Jergović em stilu, barem onakvog Jergovića ka-
kvog ga ja dož ivljavam, znači otvoreno, ravno u glavu i pomalo brutalno.
Počinje nekako ishitreno, ogoljeno, jedva doč ekano, teš ko skupljene hrabro-
sti da se krene, kaž e… „Otac” je prič a o Jergović evoj obitelji, bolesna potre-
ba pričanja koja se nakon toliko godina potiskivanja nije dala potisnuti, ne
isprič ati… ponajprije o njegovom ocu, ali iz poglavlja u poglavlje upoznaje-
mo i ostale č lanove obitelji Jergović… vrlo osebujni likovi, a i Jergovićje
svojim nač inom pisanja prilič no „pomogao” da tako osebujni i ž ive u cije-
lom romanu. Zamjetno je promiš ljanje od kuda poč eti, ne zatajena prič a po-
č inje kada Jergović u javljaju da mu je otac loš e i da je na umoru (vrijedi ne
zaboraviti Ivkoš ićevu prosudbu), pož elio je č uti Miljenka i nakon kratkog
razgovora, koji najmanje izgleda kao da ga vode otac i sin, saznajemo da za-
pravo nikad nisu ni bili bliski, a riječotac Jergović u je toliko strana riječ, da
bi mogli č ak i reći da mu je nepoznata, nedoživljena…
Smrć u njegova oca poč inje Miljenkova priča, koja je oč ito trebala
poč eti za oč evoga mu ž ivota… onda ova ž ivotna kronika ne bi bila toliko cr-
na kronika, koja se vrać a u proš lost, u dane kada se Marko Jergović , djed
Miljenkovog oca doselio u Sarajevo iz Ličkog Leš ć a. Od siromaš tva do bo-
gatstva steč enog na lutriji, pa ponovnog siromaš tva, a onda kroz razna poli-
tička i druš tvena previranja pratimo jednu obitelj koja Jergović u baši nije
najmilija. Obiteljski biljeg od stida… Naime, iako je to njegova krv, Jergo-
vićpuno toga zamjera svojoj obitelji, ali i ocu, koji ga nije znao voljeti ona-
ko kako otac inač e voli svoju djecu. A djeca pamte, ostaju obilježeni nedo-

79
Kњиже
внипре
гле
д3

statkom te ljubavi cijeli svoj ž ivot, uskrać eni, emocionalno hendikepirani…

Nije to, naravno, jedina stvar koju Miljenko svom ocu zamjera, većmu za-
mjera i zbog svih njegovih slabosti zbog kojih nikada taj ugledni sarajevski
liječ nik nije uistinu živio svoj ž ivot. Međutim, kada krene prič a o njegovoj
obitelji, postaje jasno zaš to Miljenkov otac nije bio onakav kakav je Miljen-
ko kao dijete možda želio da bude, iako se Miljenko vjerojatno neće složiti s
ovim traženjem opravdanja za njegova oca. Djeca ga često i podsvjesno tra-
ž e i kada ga i ne nađu, teš ko se mire s tim, da ga nema, da su mož da i sami
krivi š to ga nema, traž eći i dalje, opravdanje ili svoju krivnju, svoje se meso
ne jede.
Loza Marka Jergović a prož ivjela je i preživjela razne režime i svatko
se s tim rež imima nosio onako kako je mislio da treba. Ono š to je Jergović u
najbolnije i s č im se teš ko miri č injenica je da je dio obitelji olako prigrlio
ustaš ki režim, s kojim su se identificirali. Zamjera im i to š to karakterno ni-
su bili ljudi koji bi zadovoljili njegove ljudske kriterije, zamjera im s vreme-
na na vrijeme i malograđanš tinu koju Jergovićodlič no opisuje u situaciji ka-
da Marko Jergovićdobije velike novce na lutriji i odmah kupuje dvije kuć e,
ali i klavir za svoju kćer, koja nema nimalo sluha i koji na koncu nikada nije
ni služ io za sviranje, većse s vremenom na njemu poč ela č uvati zimnica.
Miljenko Jergovićse naveliko bavi političkim opredjeljenjem svoje obitelji,
kada se toga uzme književnik, književnost ne dobije niš ta, a č itatelji izgube
mnogo… taj davno prevaziđeni oblik naravoučenja, vrijeđa č itatelja, namet-
nik je koji iznutra truli zdravost knjiž evnoga tkiva, ujedno je to i najloš iji
dio knjige, koji se nije oč ekivao od Jergović a, prije od nekoga književnoga
mladca koji ne zna započ eti tekst ujednačeno dovesti, privesti ga snoš ljivo-
sti, održati gornju vrijednosnu razinu, pa tako usput, osim intimne obiteljske
ispovijesti imamo i povijesnu prič u o Sarajevu u kojem je stalno bilo „ovih”
i „onih”, „njihovih” i „naš ih”… č emu, netko ć e reć i upravo zato jer se bavi
poviješ ću jedne obitelji i jednog grada, a neki da je zalutao u žanrovima, od
knjige koja je obeć avala mnogo, nač inio knjiž evnu svaš taru, stavovi Miljen-
ka Jergovića danas su mi, ili jošmanje jesu, dok ga čitam ili sluš am, puno
jasniji… ili puno nejasniji… Iako ne volim taj izraz, ovaj roman bi se mo-
gao opisati i kao Jergović ev obračun s njima, a pod „njima” mislim na obi-
telj, politiku, povijest i sve ono čime se Jergoviću knjizi bavi. Ili preciznije,
ova knjiga je Jergović u kao nekakva terapija, jedina vrijednost ako č itajuć i
otvorimo istu takvu knjigu u sebi… Ovim je uratkom, vjerujem samo na-
kratko, Jergovićizdao talent.

80
 Окњиг
ама

Milenko Popić

POSLE SVIH OVIH GODINA

(Vladimir Radić
: Posle svih ovih godina. „Alma“, Beograd,
2010)

Roman Vladimira Radić a, pisan u treć em licu, kroz seć anje ispisuje
poslednje gimnazijske dane praćene ekskurzijom, s naznakom studijskog
usmerenja i izborom zanimanja. Tematski razuđen na poč etku, sveden je
znalač ki na glavne lič nosti u trouglu: Saš a, Tanja i Igor, te vedru i pragma-
tičnu Enu. Počinje primamljiva č itljivost, osobito u delovima naslovljenim
„Rukopis“. Tu su i biserni delovi „Najzad“ i „Ono najbolje“.
Imamo stranice zanatski sasvim sigurnog knjiž evnog hoda. Kompo-
zicija odgovara sadržini i ni malo je ne naruš ava. Doživljajnost je upečatlji-
va i dinamič na, zahvaljujuć i postavljanju radnje u dijaloš ku formu, š to je i
omiljena č italačka percepcija savremenog romana (pomenimo samo milion-
ske tiraže Robinsovih i Šeldonovih knjiga). Oni sadrž e produžujuć u funkci-
ju i zavode red oko jedinstvene ideje o prolaznosti i č esto neželjenih obrta
mladalač kih zanosa i potreba. Nisu zanemarljive, makar i usputne, refleksije
za bogać enje suvoparnog dijagnosticiranja. Implikacija ljubavnog jezgra
glavnih likova rasprš ena u bezoseć ajnoj profitabilnosti ocrtava ton moder-
nosti. Samo naznačen, samoubilački č in nije zaplovio talasima trilera.
I navođenjem usputnog komoditeta beleženja romana na raznim kon-
tinentima, oseti se dubok unutarnji isceliteljski č in autora, zaš tićen samo-
kontrolom, a toliko žudno očekivan i ispunjen i kod č itaoca. Ekspliciran
hronotop, makar i na margini, umeš no je ugrađen, pogotovo zato š to su do-
gađaji vezani za autentič ni prostor.
Želja Vladimira Radića da svoj roman objavi opravdana je i razlož na
– do univerzalnog se i stiže š to većim osveš ć avanjem pojedinačnog, nepri-
stupač nog i slučajnog. Svaka lič na istina traje dogod se prenosi i živi u na-
ma svima.

81
Kњиже
внипре
гле
д3

Srđ
an Sandić

POVIJEST JEDNE POVIJESTI I POVIJEST

JEDNE PORODICE I JEDNE ŽENE

(Ivana Sajko: Povijest moje obitelji od 1941 do 1991, i nakon.

„Meandar Media“, Zagreb, 2009)

Povijest moje obitelji je vjerojatno prvi (nadamo se ne i zadnji) po-

vjesni roman koji je liš en žanra i ideologije. Naravno, u mjeri u kojoj to mo-
že biti. Autoricu zanima riječa onda rečenica, zanimaju ju reč enič na struk-
tura a potom opasna i prisutna moguć nost manipulacije istom. Povijest je
najbolji poligon. Zanima ju kako se nekoga poput nje, nekoga njene genera-
cije – mogu ticati važ ni povjesni događaji koji stoje kao platforma razvoju
sebe i kulture u kojoj ž ivi(mo). Sama autorica upozorava na tri razine povi-
jesti o kojima govori. Prva je, kako kaž e – povijest njene obitelji, ljudi koji
gledaju u buduć nost, širom zure ispred sebe i vriš te bez glasa. Ta razina po-
vijesti je reakcija na njihovu š utnju. Druga je povijest Zagreba, u diskonti-
nuitetu, ona koja vrluda od općih mjesta zajedničke memorije, a ideja je da
uvidimo koliko nebrojeno mnogo nač ina postoji da se govori o činjenicama.
Već ina tih načina nije istinita. Od proglaš enja NDH do oslobođenja Zagre-
ba, od Velike poplave do Titove smrti. Treć a razina povijesti je pak ona koja
je konstruirana autorič inom vlastitom selekcijom heroja – svjedoka – doga-
đaja. U romanu se pojavljuju i Rade Konč ar i Matoš , Bruno Buš ići Vlado
Kristl, Ivan Goran Kovač ići Ante Pavelić , koji iz različith rakursa svjedoč e
o tragedijama, razoč arenjima, neizvjesnostima i turbulencijama događaja,
svojim sudjelovanjem, induciranjem ili obranama. Ivana Sajko u svom č ita-
nju i ispisivanju povijesti, ali i obiteljske mikropovijesti, poš la je od činje-
nica i dokumenata – znanstveno skoro, dokumentaristič ki – po definiciji, a
istovremeno je prisutna kao autorski glas u podtekstu (ponekad čak i na ra-
zini dnevničkog zapisa kojim se č ini „skok“ sve do 2007. i posjeta Lukov-

82
 Окњиг
ама

dolu) koji je svojevrstan promatrač, ali i filter događaja o kojima se pripovi-

jeda.
Povijest moje obitelji je kako autorica navodi – u stvari – predgovor
njenom prethodnom romanu Rio Bar.
Rio bar je pak miš ljen scenskom/kazališ nom logikom, makar to pri-
mjeć ujem i kod Povijest moje obitelji. U polifoniji glasova Rio bara izdva-
jali su se oni ž enski glasovi/krikovi koji su tematizirali ratne/ljubavne stra-
hote koji su zaokruž eni ili barem tako djeluju dok su s druge strane odvojeni
završ nim dijelom u kojem su smješ teni dokumentarni prilozi iz vremena ne-
davnog rata.
U „Povijesti moje obitelji“ dokumenti, povijesni izvori, memoarske
knjige, svjedoč enja, isječci nalaze se u fusnotama, kao reference i izvori ci-
tata kojima se autorica služi gradeći svoju povijest na vrludavim toč kama
koje su obilježile povijest Zagreba i jedne obitelji koja je u njoj i njemu ž i-
vjela. I njezine same.

83
Kњиже
внипре
гле
д3

Ол
иве
рЈа
нко
вић

Ж ИВОТ СА СЕДАМ КОРА

(Ла
зарДа
шић: Ра
спу
ћа: Ау
тобиографск
ака
зив
ања
,„Ал
ма“
,
Беог
рад
, 2010)

Кода на суовимха отичним, фру ст риранимибрз имв ременима

пишеа утобиог ра фиј у? Глумице , певачице, с портис тиипоне киис лу-
же ниг енера лилиполит ичар... Друг имре чима,оникој иживег ламуро-
знимживот има . Обича нчове к,кадасепре сабе ре ,т амоне гдепослепе -
десет еилишез дес ете , увиђа , дак адабис ветег одинес вог аживот апо-
ложионабе линупа пира– до биобис асвимпрос ечно, монот оношт ив о
– даклеништанарочит о.
Међут им, доброј еидамеђу„обичнимљудима“пос тој ене ки
којиима јушт адакажу, дас вој омжив отномпричом дирнучит аоца ,
пре несупонекуживот нупорукудруг има .
Напис а вшипе сничк ипрве нацЧас наре ч(1987), Ла з арДашић
озбиљниј еиду бљепониреупе сничкев оде. Сле делирс киус тре пта ле,
опомињућеродољубивес тихоз бир кеКосов с кее л ег иј е(1990. – ов енча -
накњижев номна гра дом„Ла зарВучков ић“ ), Кос ов ск ив енац(1993) и
нада свеориг ина лнакњиг акој апре дс тављаперфе кт анпе сничкие кс пе-
риме нтАз бу чнитипик(1997). Крунуинане киначинз а врше т аков ог
родољубивогпес ничкогкруг ачинииз боризДа шиће вепое зиј еподна -
зивомБог онос ноКос ово(1999).
У наре днедв екњиг еСв етог орс кобог ос лов ље(2003) иСу дњи
прос тор(2005) Да шићширисв ојт ема тс киопус . Пог отовуз биркапе -
самаСудњипросторупот пунос тис та сав аибив ст вуј еподт имсу дњим
ис уморнимне бом ј е дногпрос тора , емот ив но, г е ог ра фскиипосв им
друг импара мет рима– врлода лекогодпе сник овогз авичај а...
Најза д, ет о, пос лене ма логброј аг одина , савидним бре ме ном
живот анапле ћима , а лиис адра гоценимт ова ромжив от ногис кус тва,
пре дна мас епој ављуј еЛа з
арДа шић– проз аис та.

84
 Окњиг
ама

Пој ављуј ес енасре докра ћииз ме ђуа ут обиог ра фс кихк аз ива њаи
аут обиог ра фс когроманаРас пућа.
Ве ћс ам на зивов огде лај еориг ина ла нииндик ат ива н. Дај е
аут орупот ребиоу обича јенит ермин, наприме рраск ршћа, на с ловби
умног омебиоос ла бљениприкра ће нз аонепут ев екој ипроиз ила зеи
рас плићус еизовогте рмина(докта кв асе ма нтиканепос тој иут е рми-
нурас кршћа).
Проз акој ас ена лаз иучит аоче вимрука мај едос ловној е дан„к о-
рак“одау тобиог ра фс когрома на . Та ј„ кора к“ , кој ипис ацпос ве мус у-
дећиипа книј еже ле оданачини,пре дста вљаобичв ршћефа була рневе -
зеиз међупог ла вља ,с кла дниј ес ра зме реуду жинипог лав ља , ка оине -
шт омањес убј е кт ив из маус амомте кс туииз диз ањеизс а мерав нит ек-
ста,да клепишчевобј ект ивиз ам, однос но„ пог ле дс ас тра не “.
Међут им, пишче важељадаос таненанивоуа ут обиог ра фс ких
каз ива ња ,к акона мсу геришеиса мподна слововек њиг е,ниј еника ква
манаовепроз е .
Чит ала цпре дс обомимат екстсавис окиме мот ив нимна бој ем,
туит а мопрот ка нлирс кимпа сажимаинада с веинт ере с ант а н. Поз нат а
изре када„ животпишерома не ”ус луча јуЛаз араДа шићај евишене го
тачна . Толикоа в антура , пре окре та, акциј е, туг е, болаипоне штокон-
темплациј ебилоби, ис кре норече но, дов ољнобарз адв аљудс кажив о-
та.
Иак о, уне курукупоче т ник, упроз нимт оковима , Ла за рДа шић
имав еликида рдај едност авним, кра ткимре че ница ма , к ој ес ела кои
безз ас тојаређ ај уј едназ адруг ом, т акове жечит аоцаз асв ојт е кс т, да
ћег аова ј
, бе зс умње,прочит атиуј едномда ху.
Пој единапог ла вљаовиха ут обиог ра фс кихка зива њамождаће
иза зва типа жњунеса мочит а лацанег оие тнолог а. Начинживот а, оби-
чај иипона ша њаљудиуј едној , ре ка обих, „ ока ме ње ној “мет охиј ској
сре дини, ше з де с ет ихг одинапрошлогве ка , пре дст а вља јус олиднури-
зницукој уј еа ут орс вој имживописнимка зива њимаве рноослика ои
понудиоз а инт е рес ова ниманада љаис пит ива њаиист ра жива ња .
Нај зад, акодоз в олимс еби, дауова јт е кс тунес е мј еднус трог о
субј ект ивнуоце ну, идачит аоче војпа жњипос ебнопре поручимј едно
одпог лавља ,т обис ва ка кобило„ Све тог орск охо доча шће” .
Уов омде луте кс таЛа за рДа шићј едос тиг аосв ојприпов еда чки
иуме т ничкив рхуна ц.Неса мошт ој еуманируна јбољихс рпс кихпут о-
пис а цадоча раос вема териј алнеидуховнеле потеСве теГоре ,с веоне
бој е, облике , мирис еиз анос е, в ећј еус пе одаос т вариј еднуне поно-

85
Kњиже
внипре
гле
д3

вљивудуховнуат мосферу,једнобла же нстводуха,којеникаконеможе

ост
авитиравнодушнимниког , пачакнинај окоре
лијеатеисте.
Штарећинакра ју
?
Ништаосимдаз ахвалимоЛаз аруДа шићуштос еипа кодлучио
дазапишеовааут обиографскак аз
ивања ,ј
ерможе мореа лнот врдитида
бисрпскакњиже вностудиј аспорибилаз на тносиромашнијадас еова
књиганијепој
авила...

86
 Окњиг
ама

Dejana Jovanović

IJAN MEKDONALD - KELTSKI PESNIK

SAVREMENE FANTASTIKE

(Ijan Mekdonald: Knjiga izgubljenih snova. Preveo s engleskog

Goran Skrobonja, „Paladin“, Beograd, 2010)

Fascinacija prozom irskog pisca Ijana Mekdonalda (Ian McDonald,

rođen 1960. godine u Mančesteru, Velika Britanija) za Gorana Skrobonju,
srpskog pisca, prevodioca i izdavača traje većviš e od decenije i po – od pr-
vog njegovog susreta sa Mekdonaldovom pripovetkom „Restoran izgublje-
nih snova“ objavljenom u antologiji prič a o sujeverju Narrow Houses prire-
đivača Pitera Krautera. Rezultat te fascinacije jesu hiljade prevedenih strana
proze ovog izuzetno znač ajnog savremenog autora, objavljivane u navede-
nom periodu uglavnom u niskotiraž nim fanzinima i ponekoj antologiji do-
maćih izdavač a – sve do 2009. godine, kada je Skrobonjina izdavačka kuć a
„Paladin“ iz Beograda poč ela sistematski da objavljuje Mekdonaldova dela.
Posle objavljenih romana Bespuć e (Desolation Road, srpsko izdanje
2009) i Brazil (Brasyl, srpsko izdanje 2010), „Paladinova“ nastojanja da
specifič na Mekdonaldova poetika bude dostojno prezentovana srpskim č ita-
ocima krunisana je nesvakidaš njim poduhvatom: objavljivanjem zbirke pri-
ča Knjiga izgubljenih snova ekskluzivno za srpsko tržiš te, u izboru i prevo-
du samog Skrobonje.
„Susreo sam se sa Ijanom Mekdonaldom u aprilu 2010. godine“, ka-
že Skrobonja, „na zagrebačkom Sferakonu, gde je on bio poč asni gost, iako
– zanimljivo – nema nijednu knjigu objavljenu u Hrvatskoj. Zato je ’Pala-
din’ bio tu da predstavi svoja izdanja Bespuć a i Brazil, a ja sam imao tu čast
da održ im uvodno slovo za Ijanovu radionicu održ anu tom prilikom pred
punim amfiteatrom, na temu stvaranja svetova za potrebe knjiž evnih dela.
Bila je to prilika i da Ijanu uruč im digitalno odš tampani i povezani primerak

87
Kњиже
внипре
гле
д3

Knjige izgubljenih snova sa predlogom da ona bude objavljena u Srbiji, na

šta je on odmah pristao.“
Skrobonja je mesec dana kasnije u Londonu razgovarao sa Mekdo-
naldovim agentom koji ne samo š to je potvrdio da se Knjiga izgubljenih
snova mož e pojaviti u Srbiji, većje od priređivač a tražio načelnu dozvolu da
se ona nudi stranim izdavač ima š irom sveta, š to je svakako bilo izuzetno
priznanje za ovaj „Paladinov“ poduhvat.
Zbog č ega je Knjiga izgubljenih snova toliko posebna?
Ponajpre zbog toga š to je rečo svojevrsnom izboru „najboljeg od Ija-
na Mekdonalda“, izboru u koji su uš le kako prič e objavljene u ranijim regu-
larnim Mekdonaldovim zbirkama Snovi o carstvu (Empire Dreams) i Jezici-
ma transa (Speaking in Tongues), tako i nekoliko njih koje su se pojavile
samo u specijalizovanim časopisima, a u jednom sluč aju („Velika stolica“)
rečje o prič i namenjenoj konferenciji fantastike ConFuse održ anoj 1992).
Takođe, u zbirku je uš la i novela „Kamen, papir, makaze“ („Scissors Cut
Paper Wrap Srone“), koja je sredinom devedesetih objavljena kao zasebna
knjiga.
Pored toga š to je kao izbor jedinstvena, Knjiga izgubljenih snova do-
nosi priče koje dostojno reprezentuju ključne univerzume iz dosadaš njeg
Mekdonaldovog opusa – č ak č etiri pripovetke govore o č arobnom svetu te-
raformiranog Marsa iz Bespuć a, dok su tu i priče vezane za romane Čaga
(Chaga), Nekrovil (Necroville) i Žrtvovanje budala (Sacrifise of Fools), te
pripovetka iz koje je nastao mozaični roman Kralj jutra, kraljica dana
(King of Morning, Queen of Day). Takođe, u izbor su uš le i pojedine priče
koje ilustruju bogatstvo erudicije i š irinu interesovanja ovog umeš nog pisca
razbaruš ene poetike, od satire („Zalivski rat“) preko seciranja začetaka naci-
zma („Analiza jednog sluč aja histerije...“) do neobuzdanog nadrealizma
(„Najbolje i ostalo od Dž ejmsa Dž ojsa“).
U specijalnom intervjuu pripremljenom za srpske medije povodom
Mekdonaldovog najnovijeg romana Tekija (The Dervish House) objavljenog
ovog leta u Britaniji i Americi, upitan za Knjigu izgubljenih snova, odnosno
slaž e li se da je posredi „najbolje od Ijana Mekdonalda“, pisac je izjavio:
„Upravo jeste tako. Zahvaljujem se Goranu, jer to je dobra zbirka – zani-
mljivo je da neko drugi odabere ono š to smatra najboljim, umesto da to radi-
te sami. Ima tamo mnogo toga š to se čak ni ne seć am da sam napisao. Da li
se tamo nekome ovo takođe dopada? Hmm? Volim novele – to je zamaš an
format, sa puno mesa. Lepo je videti Kamen, papir, makaze u zbirci. Mislim
da bi mi predstavljalo problem da sve te prič e ponovo redigujem – nisam si-
guran da bih podneo da pročitam dobar deo toga – obič no prilično potcenju-

88
 Окњиг
ама

jem svoja starija dela i malo ih se č ko bih se odupreo želji da

ak i stidim. Teš
ih ponovo sve ne napiš em i revidiram...“
A izdavačka kuć a „Paladin“ najavljuje dalja izdanja Mekdonaldovih
romana, među kojima će prvi biti Nekrovil krajem 2010, da bi sredinom sle-
deć e godine bio objavljen viš estruko objavljivani Mekdonaldov „indijski“
roman Reka bogova (River of Goods), po kojem se – kako saznajemo od pi-
sca i njegovog srpskog izdavač a – priprema snimanje spektakularnog filma.

89
Kњиже
внипре
гле
д3

Srđ
an Sandić

LJUBAV JE LJUBAV JE LJUBAV

(Per Olov Enquist: Knjiga o Blanche i Marie. „Evro – Giunti“,

Beograd ?, 2008)

U ljubavi kao i u svim drugim manifestacijama bliskosti postoje (ba-

rem) dva aktera, dva imena. Blanche Wittman, slavna pacijentica profesora
Charcota i Marie Curie, fizič arka i kemič arka, dobitnica dviju Nobelovih na-
grada su imena ove priče. Znanstvenica nastoji otkriti prirodu zračenja, dok
Blanche, njezina asistentica, triput podvrgnuta amputaciji zbog posljedica
radijacije, ispunjava tri biljež nice svojim istraž ivanjem naoko jednostavna
pitanja: Što je ljubav? Iako se epizodno pojavljuju i Freud (Charcotov asi-
stent), Strindberg i drugi znanstvenici tog vremena, primarna im je uloga na-
glasiti važ nost glavnih likova: Blanche i Marie. Blanche je pola života pro-
vela kao pacijentica bolnice Salpetrier, da bi potom kao asistentica Marie
Curie postala predmetom bizarnih tretmana zrač enja. Marie Curie je druga-
čiji primjer. Nakon tragične muž evljeve smrti, zaljubljuje se u oženjenog
muš karca s kojim je ostvarila vezu koju je tadaš nja francuska javnost osudi-
la, te joj je ta veza naruš ila reputaciju znanstvenice i javne osobe.
Per Olov Enquist prepričava povijesne dokumente, biografije i auto-
biografije kao i tri knjige zabiljež aka Blanche Wittman: ž utu, crvenu i crnu,
simbolič nog naziva Knjiga pitanja. U svojim zabilješ kama Blanche pokuš a-
va odgovoriti na pitanja poput: Što je umjetnost?; Koja je bila boja tvoje ha-
ljine?; Koji je bio tvoj prvi telefonski broj? (retro fikcija)... s jednom jedi-
nom namjerom, a to je da stavi u suodnos temu Knjige pitanja s temom lju-
bavi. Tema i struktura ove prič e neodoljivo podsjećaju na većiskuš ani „tihi
nač in” preprič avanja fenomena ljubavi koji su ponudili Milan Kundera u
Nepodnoš ljivoj lakoć i postojanja i Marguerite Duras u Ljubavniku. Žrtva je
i ovdje polaziš na toč ka dokazivanja ljubavi, te knjiga stoga postavlja niz fi-
lozofijskih pitanja kao š to su: Postoji li granica ljubavi? Što sve radimo
zbog ljubavi? Zaš to je ljubav ta zbog koje to sve radimo?

90
 Окњиг
ама

U ovom sluč aju, ljubav je mehanizam razjaš njavanja svih drugih ka-
tegorija odnosa, kao š to su strah, žrtva, osuda, prihvać anje itd. Blanchin
odabir subjekta ljubavi je Marie, kao toč ka oko koje se vrti tema njenog po-
klona umrloj majci. Poklon je cjelovita Knjiga pitanja jer, kako Blanche ob-
jaš njava, njena je majka umrla bez da je znala š to je ljubav, a Blanche upra-
vo to želi objasniti, na znanstveni, literarni i svaki drugi nač in dok č itavo
vrijeme zapravo piš e o svojem odnosu s Marie. Blanche je ubila Charcota,
liječnika koji ju je odabrao kao najbolji primjer histerije među histeričnim
ž enama, a Marie je ubila Blanche, zbog ljubavi također – ili prema znanosti
ili prema njoj samoj. Enquist permanentno prekida narativni tok naglaš ava-
njem da je njegovo djelo roman usprkos koriš tenju povijesnih dokumenata,
braneći pri tom opisnu i interpretativnu slobodu odnosa svojih likova i nji-
hovih dijaloga. Knjiga je u najš irem smislu faux-biografija s literarnom in-
terpretacijom. Prepuna je presjeka tokova misli, monologa, verificiranih po-
vijesnih č injenica, citiranja znanstvenih i literarnih djela... Enquist č injenice
stavlja na papir, potom ih propituje, pa ih ponavlja, a potom rearanž ira. Pre-
tresa povijesne č injenice vezane uz znanstvenicu i asistenticu usput oč igled-
no smatrajući da stvara slatko-hollywoodsku prič u. Blanchina uloga je u
tom smislu vrlo zahtjevna: ona povezuje znanost, umjetnost i ljubav u jednu
cjelinu, u svoju Knjigu. Dobar dio romana vrti se oko maš tanja koje dolazi
nakon ispisanih č injenica, pogotovo na primjeru Blanche koja za vrijeme
hipnotič kih seansi sanjari o ljubovanju s mlađim deč kom, i Charcota, koji
je, iako formalno njezin liječ nik zapravo zaljubljen u nju pa i maš ta o njoj.
Sjajno, smrtno plavo svjetlo radija u neku ruku rasvjetljuje i prič u
odnosa Blanche i Marie. Vrtoglave asocijacije i pitanja koja prate svaku si-
tuaciju kontinuirano i vrlo uspješ no se vraćaju na osnovno pitanje knjige:
Što je ljubav? Blanche indirektno sugerira da je znanost iskoristila ne samo
njeno tijelo veći tijela mnogih anonimkinja te na tim temeljima izgradila
svoje „dvorce”, misleći pri tom prvenstveno na ulogu žena u znanosti, kako
na svoju tako i na ulogu Marie, dvostruke nobelovke koju su francuska jav-
nost i mediji uglavnom ignorirali, odnosno viš e se bavili njenom ulogom
strankinje u Parizu, ž enom Pierre Curiea nego njezinim znanstvenim radom.
Struktura romana se u najveć oj mjeri temelji na bilješ kama jednoruke Blan-
che, posebno slijedeć i nazive dijelova njezine Knjige: crvena, crna i žuta.
Amor vincit omnia (ljubav pobjeđuje sve), osnovna je radna hipoteza i te-
matska preokupacija i Knjige i romana. Roman stoga ne govori o samo dva
ž ivota, a Enquist ne skriva svoje mjesto i znač aj pisca, pa se ponekad referi-
ra i na vlastita iskustva i vlastite knjige, na primjer Pasqual Pinona s dvije
glave (lika iz Downfalla), koji neodoljivo podsjeća na Blanche Wittman.
Autor ne kreće od konkretnog seta hipoteza o ljubavi koji treba dokazati u

91
Kњиже
внипре
гле
д3

prepričanim (i fiktivnim) događajima, većmu ž ivoti i događaji daju priliku

da promisli i spekulira o ljubavi.
U kojoj je mjeri autor uistinu zainteresiran za Blanche kao ljudsko
bić e, a u kojoj je mjeri zainteresiran za Blanche kao torzo ostaje na č itatelju
da procijeni. U svakom sluč aju stranice ovog romana su prepune raznora-
znih izmjena kronologija iste prič e, dijaloga i monologa, misli samog auto-
ra, citiranja citata... Knjiga je čudna mješ avina većisprič anih priča i zani-
mljivog popularnog filozofiranja. Ujedno je kratka knjiga koja se brzo č ita,
ali istovremeno zahtijeva paž ljivost pri č itanju, jer Enquist odbija biti direk-
tan. On daje jasniji pogled na žrtvovanje zbog viš eg cilja, u konkretnom slu-
čaju zbog znanosti, a istodobno i intiman i potresan portret prijateljstva dvi-
ju hrabrih i darovitih žena. Prikazani odnos mogao bi postati paradigmat-
skim odnosom u kojemu su ž rtve svjesne svoje pozicije i uloge, ali se zbog
toga ne kaju.
Enquist pripovijeda prič e o emancipaciji ž ena, o sudbonosnim doga-
đajima koji su promijenili svijet, o ulozi ž rtve i ž rtvovanja, o ljubavi i lju-
bavnim odnosima, o moć i i odabirima, ali je to prije svega intiman portret
života dviju iznimnih žena.

92
 Окњиг
ама

Вито
мирТе
офил
ови
ћ

ПАРАДИГМЕ ВЕЧНОГВРАЋАЊ А ИСТОГ

(Ба
неЈ
ова
нов
ић: Ув
ир.„
Алма
“, Бе
огр
ад, 2009)

Акобис мопое т икуБа не таЈ овановићас велинање нос нов ни

супст рат,реклибисмодај ет оа ктуелнас ат ирауду ху , ачес тоиру ху,
народнихумот ворина , прес вегадуховитихпос ловица , уна јшире мт е
-
мат скомиз наче њс комрас пону.
Иакој еј ош ка ос туде нтис пекаонов инарс кипос аоис тек аоиме ,
БанеЈ ованов ићс еупоредос ас војомос нов номвока циј омбав иоина -
родниму мот ворина ма , ка коонимна сталимудубинамадре вногус ме -
ногопшт ења , та коионимана ст алим уна шев реме, к аот ра јнифол-
клорнив идду ше вногживот аиу једноодушакодс в акодне внихте гоба .
Тапа ралелнавока циј а , тo дру г o ja Банет аЈ ов ановића, та кођепотиче
још изње говемла дос тиитра ј
еунепрекинутомконтину ит етуида на с
– онј едуг инизг одинау ређива охуморис тичк о-са тиричнерубрикеи
листов еипис аоз ањих, т окомс еда мдесет ихв одиоиосмишља в аоТу р-
нирду ховитос ти, ј еднуврс тухододарј ачит авомСрбиј омутра г а њуз а
ризницомдуханашихдана , ут раг ањуз асме хомнас војра чун, штој е
најплеме нитиј епре испит ив ањес опственогмора лногха битус а, оневе р-
тикалекој ајеодуве кк рас илана шуиз ворнуна роднудуховит ост . Ме ђу
најважниј еЈ ова новићев екот енамапиоведруг ењег ов еживот невока -
цијеспа дауре ђив ање хуморис тичносат иричног л ист а „Ј е ж” , з а тим
„Дињапукла ”, дра ма тиз ациј ане објављенеВуков ез аост авшт ине– т ек-
стованароднихе ротск ихпоск очицаиособитихпј е сама, кој ај еима ла
стотинуиз вођењанас це ниНа родногпоз оришт ауБе ог раду, аут оку
последњедведеце ниј ет оз анима њез ана роднут радициј уус ађе нууна -
шеда нашњебићерез у лтира лој ениз омкњиг а, з бирка маа фориз амаи
друг ихкра ткихформи– е пиг рамаикра ткихприча.Изис т огмот ива ци-
оногиз азовај еиЈ ов ановићев ат ез
аот еснојс през ииз ме ђунашихна -
роднихиз рек аина шихс ав ременихс атиричниха фориз ама ,т ез апос еб-

93
Kњиже
внипре
гле
д3

нора звиј енаук њиз иДињапу кл аие с ејимаот ојт еми.

УЈ ова но виће в имприча ма , одкој ихсумног етоликокра ткеда
суз апра вомини-приче,че ст ос уна роднеиз рек ег ра ђаиливе з ив нот ки-
вонав ишеначина.На ј че шћесупре с тилиз ова неизра з нихлит е рарних
раз лог а– даа ктуе лиз уј ус адржа јипоруку,дауве дуирониј скудис та н-
цуилине кидруг из наче њс киотк лонпремаиз ворнику , аче ст осуиу
изв орномоблику,ка тк адј еднаов де,ј еднаонде,ка окопчеиз ме ђуа кт у-
елнес ва кодне вицеиа рхе олог ијес е ћања , акат ка дчакиумањимили
већимсе риј ама , ка кобиподвукленаш к онт инуите тс ат радициј ом, ре -
ђеис ториј с ком, че шћеономкој ас е жеуда вна,мит ск авре ме на . Конт и-
нуит е тј ет оликоупе ча тљивдапре дс обомимамог от овоа рхет ипс ке
слике,с ублимнеиј езг ровитес нимкечит а вена шехориз онта лепос тоја -
ња,одпамтиве кадода нас ,с ликунеса модубинс когве ћуве ликојме ри
ипој авногидент ит е та,сликук ојака оданеха јез авре меињег овеме -
не. На јз ад,от омиде нт ит ет уиконтину ит е туг овориина јнов иј акњиг а
–з биркапричана з ва напој еднојле појре чиизнашеј езичкеба шт ине–
тој ере чУв ир, кој асимболиз уј ес упст анциј алниодносиз ме ђупој еди-
начног , пос ебногиопшт е г , делаице лине , пој а веис ушт ине , мношт ва
пој едина чнихт оковаињихов огулив ањауморесв еколикогпост ојања .
ЗбиркаУв ириматриве ликапог ла вља, т рице линес ас вој им
специфичнимз на чењемиа ут орск имрукопис ом, с ата кођесимболич-
нимивише с тру комет а форичнимна з ивима . Тос у: Ужрв њу,Зау мљеи
Кл аде нац.
Првопог ла вљеобухв ат ацрнохуморнепричекој еопису јуна ш
дра ма тича нпре ломве каимиле ниј ума ,т ра г ичнос тдев еде сет ихг одина
прот еклогс толе ћаињихов ихт рај нихра нананаше м личном идру-
шт ве номбићу.Тој еу је дноис агле дав ањеа кт уелногдруштв еногст ања
ис т ат ус ај единкеуње му . Ма дасупричеутре ће млицу , оТихомируи
њег ов имдиле ма маипроблемима , де луј упот рес нок аоболноличноис -
кус т во, ка оау тобиог рафскапроз а, ка охроникане веселогс тањакој е
тра јеодпа мт иве ка , от порнонабилока кведубљепроме не, не подат но
ник акв имна да манис новима , ст а њаог рез логут ра гичниконт инуите т
упркосс вимпромена мат екућихколоплет а . Иакој есв акаодовихпри-
чаз ас ебнаце лина ,с вес едоимај уик аоте ма тск иис тилс кичврс топо-
вез анацелина , ка охроник аилимини-рома нове чномв раћа њуист ог,о
фат а лнос тиз бива ња , оживотууз накуне умит нос ти, нехај ућиниз а
личнениз адрушт ве непроме неупркосњиховојпот ребит ос тиира цио-
налнос т и. Тат ра гикомичнане моћбилока кв ее не рг ијес упрот ст авље не
колот ечиниине рциј еназ ирес ев ећизс уг ес тив нихна з ивапричаов ог
пог ла вља : Орв е л; Тај носту чешћа; Жрвањ; Пе так , тринае с ти; Ог ла-

94
 Окњиг
ама

ву; Хуманиме так...

Друг опог ла вље– Заумље– ве ћс војимна зивомупућуј енаду-
бинс кес лојевенаше гмента литета, наколе ктивноне свесноиа рхе
тип-
ско, наконс тантекој е
, сједнес тра не , чу вајуиз ворностна шегбића–
отудат оликото плинеуовимприча ма,аликој е
, сдруг ес тране,делују
ипопутне видљив ихоков акој и недо звоља ва ј
уника кавраз махни
истинс кус лободу.Инас ловипричаов огпог лављас уврлоре читиис у-
гестивни: Банда; Кл овнови; Овца; Рас ол ; Сле дбеници; Зид; Српскапри-
ча; Тапшач; Нев идиш; Прос јак
; Жар...
Евој еднеодна ј
краћих,причеЖар:
Гвожђесекуједокј евруће, ачов екдокмуг ориподногама.
Човексекујетакоштомуподног епотуришжаркуже љу, ау
рукемуг урне
ш жарач. Докчо векжараче мраспл амсавасвојужарку
же љуиодболапос каку
је, нање гапу стиш свој
уЖар-птицудамуу
главуу
куцаватвојуполитичк упору ку.
Сведокмуподног амаг ори,так авчовекјетв ој
.
Ае
вока
кој
еЈов
ановићс
аже
оСрпс
куприч
ууциг
лоне
колико
ре
чи:
– Одгоре
гможегоре, – реч
епрви.
– Иодбољегможегоре,– у те
шиг адру
ги.
Пог лав љенас ловљеноКл аденацј енизпричаонароднојерот и-
цииудослов номсмис лука ожив отода внее нерг ије, алииушироком
мет а форичномз наче њу , ка ома скира нојборбиз аопс танакув ремену
ропс тв а, кадај еве ћипомињањеполит ичкес лободебилоз ло чин. Те-
мат с кииз на чењс килуковихпричаЈ ованов ићј едов еодос авреме не
полит ичкепорног рафиј еиут ицајана роднее ротс кеумот вориненас а
-
временихумориса тиру . Евонек ихка рактерис тичнихна слова : Диња
пу клаил ипричаољубав и; Причаоже никој аз наштах оће; Причао
коло вођи...
Новакњиг аБа не т аЈ ова новићанаса тирича нна чинобј едиња ва
савре ме нут емат икусана шомиз ворном т ра дициј ом, на лаз ећиуњој
бог ат ст водухаима шт е, оноњеној езгрокој ебинамиудана шњим
бе спућимамог лобит иподс тицај но. Сдруг ес тра не, пис ацс еобра чу
на-
ваис ана шоммит ома ниј ом, билоусмис луприхва т а
њатра дициј екао
јединогос лонцаиориј е нтирабилок аообожа ва њенов огка онај бољег
одс вихмог ућихсв е тов а,дапа рафра зирамоВолте ра .
Књиг аУвирј ез биркадуховит ихима штов ит ихприча,ис прича-
нихј езикомис тиломкој иба штиниононај ле пшеутра дициј и, бог ат
-
ствонародногдуха , упре плет ус аса вре менимвидицимаив редност и-

95
Kњиже
внипре
гле
д3

ма.Шт ојетас лика

, упркосње номрас кошномј е
зичкомис тилскомко-
лорит
у, ув еликојме рит амнијаношт обисможе лелииштој екодна с
смехнес амолекве ћче стоиле ле
к, нијекривицааутора
. Његовциљј е
данасприближиис тини, штојеуспе оиве рношћуописаис нагому ти-
скакојиње говеприченана составља ј
ука опотреснасведочанствао
свомвреме нуипрост ору.

96
 Окњиг
ама

Ср
баИг
њато
вић

„МОЛЕБНИК" МИЛОШ А ЈАНКОВИЋА -

ПОВРАТАК ИЗВОРИМА И ПРАБИТНОЈ
ФУНКЦИЈИ ПОЕТСКЕ РЕЧИ

(Ми
лошЈ
анк
овић
: Мо
леб
ник
.„Ап
ост
роф”
, Бе
огр
ад, 2010)

Уј е дномМилошу, уна шемс лучај уЈ анков ићу, чиниседаиз би-

вавишеМилоша.Више(пе сничких) душауј едној , вишег лас овауј е
д-
ном– пра в овишег ла сје. Та ка вћеут иса к, пос војприлици, с тећипа -
жљивичит алацње г ових, пог отов унов иј ихи нај новиј ихкњиг а. Јер
Милош Ј анковићј ет еме љноу пуће нуправ осла внус тарину , нашеве ч-
ноит ра јнонас ле ђе , шт оподраз уме ваособе на , ла ицима , мирск имљу-
димаобичноуна сма лопоз на таз нања.Тв орацј еду хов непое зије(ре -
лиг ијске , ка з аобиЂорђеЈ . Јанић) на слоње ненажит ијаимолитв ене
коде кс е, оче мус ведочек њиг епопутСв етачника,Старе чника,Отач -
ник аиСр бљак а– дас помене мос амоонес кора шњеиск ориј е.У ист и
махј ес клонс ловнопое тскимпре плет имаоличе нимук њиз и(Не)з вани
гости, чит авомј едномпое т скомрома нуса тка номодсопст венихне -
гда шњихинов ихст иховаис тиховане шт ост ариј ихпе сникаи(упоко-
јених) са вре меникакој еј ена ш аут ор, ка овла ст итег ос те, иску пиоу
једнојноћи, из а
з ва онаме гданисњимас еог ле даоба ш ка одај епопут
Одис ејаз аша оуХа днебили, из„прверуке ” , ослухнуоштадана смог у
дана мприопшт е.
Ва љанаг ла сит идаов адват ипаЈ а нков иће вогпе ва њанисудис -
па ратна.Оноштоихпов езу је-обједињуј еј есуј ез икиу купнапе сничка
форма , ат ој е„ тере н”накој емј еЈ анков ићс војнас воме,на окобрз орек
иле поре к,брз оре ка линеилог оре ичан. Њег ов иис казинис упуст аре -
торикав ећг радив осмис ла,чес т
оио косница . Ут оликоут ис а кола коћи
из рица ња , маколикобиочит алачк из ахва ла н, можебит ис т варала чки,
сушт инск ива рљив.

97
Kњиже
внипре
гле
д3

Поврхсв ег а, обес поменутепое т ск о-мот ив скесфереуЈ анковић-

свомс твара њунисуа пс олутнооде литев ећ,наначиндодушенес ва ки-
дашњи, к аодаидуу„ па ру“ . Свој е врснињиховсу сре тта кођениј ене -
мог ућ.Дока зз ат ос уупра вој е кте ниј а,т ропариис лужбе ,т ој е стмоли-
твенепес меокупље неуМол ебник у.Тепе с
ме , из међуост алог , пос ве до-
чујудај е , ка коис тичуз на лци,молит вапрв апес ма,односнодај емоли-
твена, подиг нут а, химнич наинт она циј аумног омеприрођенапе сни-
шт ву– одиск онадоовихда на.
ЦиклусЈ ек те ниј а, сра злог ом у водни, ус поме ну тојкњиз из а
-
служуј епос ебнупа жњу. Ј а нков ићј енана чинс уг естив ан, сликовит ,
пока дшт одрамат ичан, апос ежућиз амолитв еномформомиинв ока ци-
јомра з виочит авуле пе з уискуше њачов еков е(т имеис опс тве не ) душе ,
уједноиприроде,т ој ес тоногшт оподњомподра зуме вамоима јућина
умус вапрот ив уречј а, в ис инеипа дове , унута рњаломље ња , чиновеи
пока ј ања -ока јања– илиону„ ма те риј у”чиј иј ене з аобила з нилит ера рни
обликот вора цДос т ојевс ки.
Ништ ама њупа жњунез аслужуј униЈ анковиће виТропари,хим-
некој имај ена ша уторпос в етио, смат ра ј
ућиихос обе нимподвижни-
цимаижрт вомуче нициманарочит еврс т е,ка коса могДос тоје вс ког ,т а
-
кои Бу лг ако ва, Бе рђ аје ва , Рубљов а, Соловј ова , Флоре нског , Ус пе н-
ског , Ле онт иј ева , Трубе цкој аиТолс тоја . Ре чј е, на равно, ка коов ели-
кимумет ницимаимис лиоцима , т акоиона учницимаа , уопштеу зев ,
пре гаоцимашт осуут ка ниус а меосновепра вос ла внедуховност и– би-
лодас убилиму ченис умњом, попу тТолст оја,с умњомина дом, попут
Дос т оје вс ког , великит ума чипопу тФлоренс когиУспе нс когилифило-
зофиибог ос ловиранг аБу лг ако ва , Бе рђа ј
ев а, Соловј оваЛеонт иј ев аи
Трубе цкој а. Иконопис ац-с ве тит ељ Андре јРубљовут ом с клопуима
ономес т окој еј е, какове лиЈ анков ић, „с а море т кимада но“ , односно
којиимај умоћдавиде„иду шинимочима” .
И уциклу суСл ужбеМилош Ј а нковић, у збокка нониз ов аним
свет ит ељимакак вис уСве тиЈ ус тинЋе лиј ски, Св ет иСиме онНовиДа ј
-
бабс киипреподобнаКа сиј анаМиле ше вска , посв ом ос е ћајупое тс ки
пос ве ћу јеподв ижникекој ес мат ратогс поме надост ојним. Ре чј е, на
првомме ст у,облаже нопочив ше мпа триј архуПа влу ,а лиионов омуче -
ницимаме ђукој имапос ебноме ст оимапе смапос ве ћенама лојМилици
Ракић,т рог одишњојде вој чициизБа та јницекој ај е17. априла1999. по-
страда лауродите љс којкућика ожрт ваз в ерс кеНАТО-овебомба шке
кампа ње .
Потре с нај ека оне св ак ида шњилирс кикриктапе с маоне виној
души, ома лојс т рада лници, дет етунапра гужив от а. Мислимдане ма

98
 Окњиг
ама

чит аоцакодког анећепобудит иг рчиг не в,с ажив ља ва њеис а осећа ње .

От ојс епе смимораг ов орит инепос редно, на јобичниј имљу дс кимре -
чима , безцеломудренос ти, нана чинкој ићес амоот уђе нииодљуђе ни
оча спрог лас итиарха ичнимипотроше ним. Овапес ма , баш ка оиСл у-
жбановомуч еницимаде ци, лирс купоез иј ув раћаиз ворима,пра бит ним
фу нкциј амаине пос реднојде лот ворност и. О т импе сма мас енеможе
говорит ибеземоциј а,шт онипоче мунеума њујењиховв ис окипое т-
скидома ша ј
.
Нара вно,тименеума њуј емвре днос тос талихпе с амаокупље них
уСл у жбаманитионихна јуспе лиј их, на јпуноз начниј ихс адржа ниху
поброј анимпре тходним циклу сима . Ре чј е, је
днос та вно, от омедај е
Милош Ј анковићу змог аодаумног очемудот акнеколе кт
ивно„ било” ,
тој ес тдапое з
иј увра тиономештој епој едномне ма чкомте оре тича ру
изгубила– дос лухуск оле ктив ом, смотивимаиос ећањима ,саз нањима
иљудс ким пот реба маприме ре ним прет ежном де луданашње гнаше г
рода . Учиниој етонана чинкој иј ење гов омпоет скомос ећајублиз а к,
поуз да ним, ут еме ље ним „ рукопис ом” , читљив оас кла дноиефе ктно.
Можелис еишт ав ишет ражитиодово време ногпе сникасв ес ногдај е
иње г ововре ме, каоитоликашт осумупре тходила , помног оче мупо-
езијинена клоње но?

99
Kњиже
внипре
гле
д3

Жа
ркоТр
ебј
еша
нин

ДЕЧЈИ ДОЖИВЉ АЈСВЕТА

(Вл
адимирСт
анк
ови
ћ: Ка
к авда н
. „Ва
шак
њиг
а“, Бе
огр
ад,
2008)

Пес меоку пље неуовојкњиз иВла димираСт анковића , пој авно

гледа не , веомас ура зноврс не. У њимасеј авља јура зличит еприродне
поја в
е, љу дс киликов и, мај ка, от ац, бабе , деде , деча ци, девој чице, жи-
вотиње , иг рачке, компј уте ри... Оношт оих, ме ђутим, из нут раобј еди-
њуј еисушт инс кипове з ујеј е
с теј единс тве ноде чј евиђе њес ве та . Изни-
заовихма лихфра г
ме нат аможе моса чинитиј еднукохере нтнув из иј
у
влас тит огприродногидрушт ве ногок ру же ња.
Вла димирСт а нк овићус војимпе с ма мадубокопс ихолошк ипо-
ниреуз агонет не, мног имане докучивепре деледе чједуше . Онпс ихо-
лошкипроницљивопос матра , пажљив оист ра жуј е, аондат ошт оје
прона ша опес ничкиобликуј е. Украт ко, онопев аос обенидечј ина чин
мишље њаиос ећа ња. Де тениј етекчов екума лом, умањениприме рак
љу дскеврс те , не гојеса мос вој нобиће , помног оче мура зличит оодод-
раслог , подс е ћана спес ник.
Премаде циодрас лис ече стоодносесв ис ине ,готов опре з риво
илис нис ходљиво, а лире т
кока даув ажа ва јуа ут ентичноњихо во, дечј е
виђе ње, мишље њеипроце не . Одра слиљуди, ча киониве омадоброн-
аме рни, мис ледаониз на јушт ајез аде т енај бољеилина јпот ребниј е.
Непа даимна паметдапит ајуде тека коононешт ов идиишт аоноот -
омемис ли.Пе сникипс ихологСт а
нков ићт оодличноуоча ваира зуме:
Свикажуз амојусобудај емала.
Ониневидедобромој ус обу.
Требадапитајумене
Коликајеона.
(Теодоринас оба)

100
 Окњиг
ама

Копажљивочитај еднуз адруг омпе смеукњиз иКакавдан, не о-

сетноу лаз иупос ебанна чинде чј е гмишљења,кој есеприличнора з ли-
кујеодна ше г , одлог икеодрас лог . Дечј емишље ње , рецимо, одликуј е
антропоморфиз ам, однос ноте нденциј адас еживот иња ма , пача ки
природнимпој а ва маприда јуособинељуди(„ ве селепт ице ”,„ жабег лу-
ме” , пахуље„ ша пућу”докпа да ју ). Де чј епоима њесв ет ај еие гоце н-
трично,тј . дет ена ив но,без аз леносв епосмат расасв ој есопс тв енет ач-
кег ледишта ,з акој у ве руј едај еј единомог ућа(з а љубље ниде ча кј е
убе ђе ндас ва кокоу ђеура з редодма х„ спа з иНа та шинелок нице “ ). Де -
тетуј ете шко(а ли, бог ме , че ст оиодра слом!) дас ест а виупоз ициј уне -
когдруг ог , кој иист ус тварче стопо смат ранадруг ина чин,св ој имочи-
ма. Намаодра слима , поправ илу , де чј алог икај ес т ранај е рсмосеми
„ос лободили“ани миз ма(дализ аис та ?), адецај ош ув е кве руј удај е
Су нце„ живо“ , дај еве тар„ љу т”идачит аваприродаимас воју„ ду шу“ .
Овепе сменеоткрива јуса моде чј емишље ње , не г оиде чј аосе ћа-
ња,де чјепот ребе , њиховумашт уиинт уициј у . Де чј ее моциј ес убу рне ,
гот ововулка нс ке , онес ебрз ој а ве , има јув еликиинт енз ит ети— брз о
нест ану(љут њај еднедев ој чицет рај е„ чита вмину т“илиде ча ковооду-
ше вље њенов омиг рачком— це лат рида на !) Де цасунес криве нора до-
зна ла , има јус на жнупотре буданас ва копит ањедобиј уодг ов ор, даис -
тра жез анимљивичуде са нс ве токос ебе . Па , ипа к, мождај енај ве ћа
пот реба , на јсна жниј ажељаде тет а– дапора ст е , дапост а неодра ст а очо-
век , дав ишенебу дедет е , кој е„ вишес тв аринес мене г ошт ос ме “ . За-
хваљу јућис вој ојс пос обнос т ие мпа т ије , има г ина циј ииинту ициј иде ца
попу тра дараот крив ајудубокоск рив енена ме ре, ос е ћањаимис лиро-
дит еља,мног обољеиј ас ниј ене г одруг иодра сли. Уовимпе с ма маче -
стоимамоприликудасеуве римока косуодра слина ивника дамис ле
дамог уде тедаобма нуре чимаидаприкриј уоношт оз аист амис леи
же ле.
УСт а нков иће вимпе смамаимасј ајнихз апа жања,доброода бра -
нихз наче ње мбременитихде т аља,из врс ноописа ниходнос аде те– од-
рас ли, каоипроницљивихре фле кс иј аоначинуфункционис ањадечј ег
ума.Паипа к, чинис едај еуовојнеобичнојкњиз ина јле пшеинај дра -
гоце ниј еоношт ој е– пре ћут ано, не ис ка за но, ашт ос ет екс лут и. То
„не шт о“, неиз ре че но, одсу тноус а момт екст упес меаприс ут ноуње -
ном„одј е ку“ , упс ихолошк оме фе кт у,ј е с уброј неа социј ациј е, пре дст а
-
ве, мис лииемоциј еиз азва неуду шичит аоца . Пос лег от овос ва кепе -
сме , нег деунашојс вес ти, а лииудубина манес вес ногу ма ,з ат ре пе ри
некак вас труна ,ј а вес ека оодг ов орчу де снеслике ,з абора в
љенеу спо-

101
Kњиже
внипре
гле
д3

мене , давнаос ећањанежности, в

едрине, топлине,с
т репње, сетеине ки
најра нији, да
внопокопанидечј идоживља ј
и.
СтанковићевукњигуКакавданс лушаћеичита ћеде т
ес азадо-
вољс тв омшт оуњојналазилепоис ка
заноу правооношт оса моосећаи
мис ли, аодра стаоћечитатис ара доз
налошћуиужив ањемдабибоље
разумеос војудецуиунуке ,алиидабибољесхв атиооноз апоста
вље -
но,с крив еноде теусебисамом.

102
 Окњиг
ама

Да
ницаAн
дре
јев
ић

ПРОКЛЕТИЈЕ, УВЕК

(Го
лубЈ
ашо
вић
: Ус
енц
иПр окл е
тиј
а, Вр
ање– Кр
аље
во,
2009)

Збиркапе самаГолубаЈ ашовића„ Ус енциПрок лет иј а

“нос иј ак
косов ско-мет охиј скисе нз ибилите тзавичај ногодре дишт аиње говихе г-
зист енциј алнихиес енциј а лнихз накова . Ауторидеширеодпрос тор-
нихидиома, хронот опс кихоз на каиг еопое тичкихус ловље нос тииве -
зујес ез аис точникес рпскеду ховно ст ииправ ос лав нурускут радициј у
иј ез ик, оче мус ведочиидв олинг вис тичкиодносс вакешт ампанепе -
сме.
Гот оводане мас ав ременогкос овс когпе сникак ој ис ениј еода -
зваонаблиску,новомит скус ит уа цијус т рада њанаКос овуиМет охији.
Упрк осброј нос типе самапос ве ћенихКос овууса вре ме нојс рпс којпое -
зијиу општ е, овомте ма тс ко-иде ј
номфе номену, природно, на ј
оданиј и
судомицилнипе сници. Сва коодњих, померис вогт а лент а, усебнои
судбонос ноиз ража ваинту ит ив нораз уме ва њесу шт инемит аоКосов у.
Тајмитонина јбољиуг ла вном некорис теуаполог е тс комис т
ицању
њег ов ебе з условно сти, ка омитомиту , в ећулирс којт ра нс формациј и
којаа рхе типудај еиндивиду ални, ст вара ла чкика ракт е р. Та квапоет ска
ауторск аме таморфоз ајес уштиналир скогкритичкоганг а жма нас авре-
менихпе сникаКос ов аиМе тохиј е.
Тома сСт ернсЕлиотј ег ов ориоопое зијика она јна ционалниј ој
уметност и, Стиве нГримба лтоновомис ториз муику лт урномпат рио-
тизму,аЈ ирг енХабе рма содре ђуј епатриот скимоде рнит етка ој е
да нод
видоваос ав ремењав ањат емаиздоме наколе кт ив несв ес т и. Тоновоа к-
тивирањет ра дициј еулирс комдиску рсупре дс т
ав љате меизса борног
умља ,г енскеме мориј еиба зичнеис тинека оновиумет ничкис тавпре -
мањима , причемуа уторправ иинов иес тет изова нипоре дакт етра ди-
ције . Српс киинт еле ктуа лциИсидораСеку лићут екс ту„Видовда нс ка

103
Kњиже
внипре
гле
д3

идеја“из1911. г одинеиЗо ранМишићут екс ту„Шт ај етокос овс ко

опреде ље ње ?“из1961. г одинег ов ореома те риј алним, цив илиз ациј-
скимикулт уролошкимос обина мамит ак ој ис ума рке рина дист ориј ске
име т афиз ичкепро јекциј еууме т нос ти. Уз има јућинај бољеизпле мен-
ског, оношт онепре чира зв ојмодернит ета, ка кока жеве ликиМилош
Црња нс ки, пес ниципра весв ој еу ме тничкоус трој с твомит ас ве с нида
добрамоде рнос тј едномбив адобрат радициј а.
Голу бЈ а шов ићт акођеј ет раг ута квогз а је днича рск огвиђе ња
мит акрозинт имист ичкудиме нз иј ув лас т ит евиз иј е. Уз бирципе с ама
„Ус енциПрокле тиј а“ ,ве ћус а момнас лову,пос т ав љас ес имболс енке
каоне гат ив ногпринципат амеиз ат орност и. Пла нинаПрокле тиј eј е,у
светлусв ег аде ше ногнаКос овуиМет охиј и, пре дс та вљенакаок осов -
скикинес киз идког асмоморалина пус тит и, а лиика опрокле тае ле-
мент арнас илауконт екст уне приј а те љс кена јез де . Апока липт ичнапе р-
спект ива , да кле, от ва раинс це на циј уовелирс кет воре вине . Отв арас е
мртв иживотиживас мртме тохиј ск а.От ва рас еживотпос леживот аи
времепослекра ја, гу бље њаКос оваис ебе , к аомог ућипос т животу
постхуманист ичкомс вет у. Ра шчла њуј ућиилирс кис тилиз уј ућислике ,
феноме неиу споме неуфикционалну, има г ина циј скус тру ктурупе сме,
ГолубЈ ашовићодва јас енкуПрокле тиј акаот уђос типрет њуис вет ле
трену ткес та рогжив отака онашос тит оплину . Тедвег ра ничнелирс ке
секве нцеовепое зијесублимиранесуприродноиорг а нскиуоквиру
поетс кеце лине .
Ску плирс кихс ликаиик ониканос иоцисубина рно-опоз итна
однос ане га тивнихипоз ит ив нихс ил ницаживот а , јинаиј е на. Моде л
патриј арха лнекулт уреКос оваиМет охиј еист а рихочинс кихвре дно-
стиионочудновре медруг ос тиит уђос т ипос леКос овачинедвапро-
мреже налирс катокаовез бирке . ГолубЈ ашовићј еобр та њест ва рност и
лирскиупис ива ока офу зиј уфа кт аификциј екој ус авла да вај ез иком
поетс когдик сурс а. Пис мопе с муса ња , река ој еРе мбо. Речј еиз вори-
шт ес мислаиз аг оле мут емуКосов а.Ка кона ћионупосе бну , нера бље -
ну,све тлуре чкој аћебит идов ољнос в ет лаис ве тадаименуј екос овс ки
бол? Натомпу туса вла дав а њај ез икака кобинепа те тичкиг ов ориоо
патет ичном, Ј ашовићј езичкиорг а низ уј екос овс кет емеикодовеуправ о
ихиндивидуа лиз ујући исубј е кт ив из уј ућидоње мус ве тихс тв а ри и
формула циј а. Ка оис вакиписа ц, Ј ашовићпра вилир скис пис акст ва ри
спаше нихизбро доло ма , как окажеАндрићу„ Ра з г оворусГој ом“ .
Вре меКос оваув ременупос лена ше гКос ов аз апес никаз начи
прона ла жењеуг ла вномт амнихопшт ихипој е дина чнихме с тас мрт ии
тиморморт ис .Ј ашовићихможес аг леда тиса мос ас адашње , ма рг ина л-

104
 Окњиг
ама

нет а чкепут а,је рј ег лавнипутос таоухронотопуКос ов аиМе т охиј е

из анас . Та ко, изпе рспе ктивев ећиз гу бљенихжив от а , упот раз из аиз -
губљенимј аств ом, ова јв арљив ижив отпослеживот а, пе сникунудис а-
мола ментит ужбалицу . Оват амнабеле жницат раже њановогс мислау
ст аромс мис луј еус енциПрокле тиј а,уа пс урдут раже њане мог уће гно-
вогживот а. Тасе нкаПрокле тиј акој ас епрот ежес ведоШума дије
ос ве тље нај еј единоименомз авичај аикосов скиммит омка оз лат ним
онт олошк имсре дишт е миосномв ерт икалом.
Уант ихума нист ичкомс ледуис ториј еов аз бирканасв ојна чин
пос та вљапит а њеПолаЦела наос мислупоез иј ена конАу шв ицаиХе л-
де рлиначе мупес нициуоску дномв ре ме ну. Тане ве рба лнапит а њадо-
воденасидопит ањакој еумет ниципос та вља јунапочет ку21. ве ка–
Далиј ене шт опог ре шноуна шојег зис т енциј иилит ос амомибирамо
пог ре шноизње ? Не поз нат ес упрот но ст иира злоз ис ве тамог усес амо
прој ект ов ат иима не нт нимлирс кимимплоз иј а маина дис ториј скомпро-
јекциј омс тв арнос ти.
Пост ојеуз бирципес ама мГолубаЈ ашовића„ Ус енциПрокле ти-
ја'“лирс каме стаис тинс кипуназ наче њаиле пас е ма нт ичкапуње њај е-
зичкихс клопова ,а лиине кихст иховаближихг оворномне гопое т ском
јез ику. Тој епос ле дицаосе ћај адај емитКос оваве ћииодј ез ика . За то
јепе рсионифика циј акос овс ко-ме т охиј с когбо лауовојз бирципроте ј
-
скипокуша јдас ена диг рапроклет ос тПрокле тиј а.
Уколикобисмопрат илимиса оМиха илаБахт инадапост ој ичо-
вект рг аичове кинт имнос ти, мог либис море ћидаГолу бЈ ашовићна
на ј ус пе лиј имме стимасв ој ез биркепе самапре дс та вљаус пе ша нра ки-
ће вс киспојт адвапе с ничкаодре ђе ња–коле кт ив ис тичкогибиће вит ог
ос е ћањаКосов а. Ус па јањудокуме нта рногиима гина тивног , ис ториј -
скогие ле гичног , етичкогиес тетичког , на ша ут оримас опс т ве новиђе -
њес ве т а. Тодоказ ујеуме т ничкучињеницудас в акипе сникимас воје
Кос ово,с војфиз ичк иимет афиз ич киз а вича ј . Ка олинг вис тапов ока ци-
ји, Ј а шовићчитабожиј ес лово,аКос овој епрвос ве т ос лово.Бе зњег а
,
мис моуз на кус енке , тамнице, бе зводе . Гласмолбеимолитв еуовој
збирциопиресеинеприс тајенараз гра дњукосов ск о-ме тохиј скогс ве-
та , хронотопаКос овауре заногус ве сти. Кос овоиМет охиј анес меби-
тиАтла нтида , мадамупре тес вес илес ве та . Пе с никј еу самљенибива к
пов ас коликимс елишт имаис т ранпу тица ма. Ра се ље непе ћа нс кедуше
тума ра ј упоСрбиј идокихуз ав ича јуне ма . Пе сникуост а јес амода , као
упе сми„ Са мс тв ова ње “,к аже :

105
Kњиже
внипре
гле
д3

Икадменебу де
Дримскимукће
МучноМу чки
Прича
т идабеј
ах
Упе сми„ Аманет “ће , лирскиотпе ва ва јућиЦрња нс ком, прокле -
тиира та
раив олаштобра здис елиште м„ Накој еммиј оштре шњежи-
ве“.
Противе ћис вимз лог ла сима, песникспре цимас ла висмес ецом
забора вље ноимекрс но,бе спомоћа ннажеже љу. „ Инемог униупра х
никрозка ме н“,ве липе сник.На дРа цијомодсут нибогнег ле
дауз а ви-
чајноКос ово. Упе сми„Ле гендаона станкус мрче “
, пениквидиродне
праг овеопа санеђа вољимст убишт има„ упа ков анеуле г ендудас ене
досе тимо.“Овалирскав изијаКосов ака одворцатрноверужицеура -
слогувре ме ,каоне канег атив наба јкаилицрнаутопиј а ,у казујеназ а-
травље никос овскимиткој ис еморачува т иувре ме нуипрост оруи
још вишеуноуммену, унута рњемвиделу . Аут орј ес таре шинахлеба ра
наз адушјупреда каињег овоко ваниј еца јпопримаособинее гзисте н-
ција лногкрика– г рис т
ика мен,сломит из убе,т ра жит ит рипрс т апоме -
сечиниира скуће номроду. Тајкос овс ко-ме тохиј скиболГолубаЈ ашо-
вићалирс киј еос тв аренпое тиз ациј омфак та , есетиз ацијомис ториј еи
лирс кимтра гиз мом.
Пес мом„ Ус умра ку“ау торпоручу је:
Видњивисут рагови
Мраккаог лад
Нара збој
убог ова
Крвареобла ци
Усу тону
Опетсекољу
Небоиз е
мља
Векпла че
Тајплачумра куподз вез домј епе сниковолирск оис цеље ње
збогиз ма кнут
огка меназ а
вичај
а. Стра хамес трах,велипе сникиутом
страхуходат амом, ата маганеобуз има , попутоногбиблиј скогпризо-
ра, будућидаус ебиобила зионас ветамес такој асус ада„мртв апла-
змажив огбога.“Тодеј ствост
рашног , уина чепрет е
жнот радиционал-
номлирс комкључуГолубаЈ а
шовића, с т вараврлое кспре сионистичку
имоде рнусликуупес ми„Врелеречи“ :

106
 Окњиг
ама

Врелеречи
Збиљаподле дом
Орловскакрвавакрила
Сне барас
ту
Поз идураднесобе
Замојеочи
Ка оморалнит ре бникј едногбића, ј едногз авича ј
аиве чногКо-
сова , овесус епе смемора ленаписа т и, овос еиску ствомора лоподићи
нав ишинив олирс когпос т ојањаиба ш ов акв апес мај ехт елаиусе нци
њег ов ихПрокле тијаза робилаГолубаЈ ашов ића . Спириту ализ а
цијами-
таина шс т
алникос овс кибојуов ојз бирципес а маидулиниј омпоз и-
тивногнихилиз маилинег а тивнее стетике– не кабудешт обитинемо-
же. Будућидај евећбилошт обит инемо же , алиунег а
т ив номс мислу,
требаса чуватилирс кос ећа њенаБИТИ. Торе г иона лноиунив ерза
лно
значењеј ас
тваис опс тва , опште жићаис а можићавидној еиупес ми
ГолубаЈ ашовића„ Пирова њеса танеподримс ког “. Пе сма„ Суз енапа -
клени“ј енат рагус јајноглирс когруко писаДа ринкеЈ еврићил иатави-
змаРаде таЗлат а
нов ића , удухуна ј
бољихте ков инас авре менепое зије
Кос оваиМе тохијеудруг ојполов ини20. в ек а:
ИБис т
рицууочнедупљесв
ио
Паблагданима
Бљујешросу
Изчијеутробе
Наконвекова
Изжив ихрана
Шт е
димице
Бауљај
укла де
нци.
Ј
ош уве коку па нрекомБис трицом, огрнутј ужнимв етром, Ја
-
шовићс елисвојз ав
ича јупе сму, њунас тањуј еут уље номба шт ином.
Ист инај екћив ремена , ка
жест а рапословица . Временак ој еГолубЈ а
-
шовићимивишене мамо, паис тинуос тављамоуна слеђе. Тунес азнај
-
нуис тину,вишеодс вихис ториј ских,социолошк ихиполитичкихкњи-
га, чува ћеова квез бир кепое зије. Миживимоуцив илиз ациј икој аиде
уна з ад,каорак , велиУмбе ртоЕко.Сведобронамј еве ће кс,заробље-
ноупрошлос т и. Лирс кидиску рсј емоде лра зуме вањаиспоз најеемо-
циј омоно г
аштосенеможес поз натиумом. Поет скаре чГолубаЈ ашо-
вићаиње говис имболи, иј асниине јас
ни, каопреломље наме даља ,за
-
творе нисуучит ањуоноликоколик омора,дабибилиуфункциј ипое-
зије , аотворениту ма чењу, на рочит онамес тималирс когдиј а
лог изма,

107
Kњиже
внипре
гле
д3

песник овогобра ћањадобуиз амишље ногра з говорас ачит аоце м. Та ј

сема нт ичкиконт екс тна мобј ашља ваиона јдруг и, ме т алирс ки. Ј ашо-
вићј енасв ојначинне утра лиз ова очинот мице(кидна пов ања) Кос ова
безот купадабиодбациосмртмита ,т ешкеруг обеипог убнос тидог а-
ђаја .
Оваз биркапес амај еформа лност ил скиимиса онос ушт инс ки
солидна , нанив оус т рукт уреорг аниз ов анаиуцелинииуфра г ме нт у,у
добројсливнос тирефлекс ијеие моциј е. Употра з из аиз губљенимз а ви-
чајемис опс т ве номобновомиде нт ите т а,с купљај ућикос т иие г з ист ен-
циј ука обола ниДој чин, Ј ашов ићупост ој ав аима не нт нилир скиз авича ј
кој иј ене мог ућек идна пова т и. Ст ариГрцис ус копт омудефинис алика о
виђе њеоног ашт оумжели.Умиумет ноствидес војкрипт отекстКос о-
ваукој исмешт ајулирс каине ве рба лнапит а њаот воре ногис хода.Све
нерешивеа пориј еиокс иморонес авре ме ногс ве таукој ес игурнос па да
пит а њесв ихпит ањаКос ово,пое т скиде шифруј уова квез бирк епе са ма ,
пре мавла ст итојима гина циј ииј ез ичкојорг а низ а циј ис а михпе сника .
ЗбиркаГолубаЈ ашов ићаобј ављуј е, ус на жнимз нак овимаис имболима
изна шенепос редненовиј еис ториј епостз на че њез ав ича ја,ре инка рни-
рањедомаиживотпос леживот анаКос ову.Низс ликаз ав ичај а, ка она
Бе рг с онов ојне пре киднојт рацивре ме на , опис ујепа раболупрошлост и,
садашњос тиибудућнос ти. Пое зиј ај еве ликиуме тничк ипрос торз аз и-
дањез ав ича ја, ма карт обиоСка дарнаБој ани.Лирс коз ида њеиус ав р-
ша ва њез авича јаГолубаЈ ашовићаименова ној еПрокле тијама . Из на д
уруше некућеКос оваиМе тохиј епе сникс тв а рарура лнуау руПрокле -
тиј аучиј ојс ет амнојчудов ишнојс енциодв иј адруг ас т ва рнос т , пос т-
животКосов а.Нат амнојлирс којпоз орницинакој ојцаруј есе нка,упо-
задинис ебле с кафе никсКосов а.Овој елирс коприпитомља ва њесмр-
ти. Прв ипра вис ве ткој ис моз на лиј ене с та о, миживимоида љече ка -
јућидруг и, небољи, ве ћис тис ве т.Пре ст алисмодаживимо,ос имшт о
живимот оче ка ње . Ј е
с молис виуис тојис ториј и? Дој учеј епе сник
гле да оПрокле тијелице мулице ,с адаихг ле дак розст а клоз а г оне тке ,
огле да ла, ла виринт аиде зилу зиј е. Сеновит апе смаоПрокле тиј амај е
мог ућамис ијас па саиз губљенема т ерњеме лодиј еКос оваилирскипе -
чатј едногпес никана дне дељив ом ле потом з авичај а. Прокле т ијес у
свој омеле ме нта рном ив ечном ма териј а лиз ациј омпос та леидухов ни
зна кпр имамет ериј еив еликема јке(Magne mater). Прокле тије,у ве к.
Гра ницеКос оваиг ра ницеј е зик аиз г ле даника данисуде фини-
тивне.Кос овос еупое з иј иширика оз накбит и, ка ос оз авичај а . Аис то-
риј а ,в еликиме ханиз амс ве та, пореда кдоба? Пас веј ет ове ћучинило
нај већез лочинеуимена пре тка,пог убилонај већедухове . Добај еот ро-

108
 Окњиг
ама

валоСокра та , раз а
пелоХрис та, спалилоГалиле ј
а. Кос овој еспа љеноу
ре љефу, да . Икидна пованој е,да.Алинеиупе сми. Прокле тије, увек.
У пе смиГолубаЈ ашовићамитобнав љасвојумоћпос тојањаикосов -
скогнов огпоче тка. У пе смиј епост оја
нас рж ис тине . Прокле тијепо-
стајупира мидапот енциј алногбудуће гживот а. Усе нциПрокле тијаоб-
јављујес ес ве тлостне укидив ихус поменаиз нацине порецивогбит ка.
Обј а
вљу ј ес еКос овопослеКос оваиМет охијапослеМе тохиј
е.

109
Kњиже
внипре
гле
д3

Во
јаМа
рја
нов
ић

АДОЛЕСЦЕНТНА ПОЕЗИЈА И НАГОН

ТРАДИЦИОНАЛНОГПАТРИОТИЗМА

(Ве
лис
авЂот
уно
вић
:За
руд
елатр
ешња
, БМГ, Бе
огр
ад, 2009)

„Заруделеиус неиг руди,

телорасте, ама штасебуди.
Многоже ља , многоузбуђења
с
вакимданом, свес ебржеме ња!“

В. Ђоту
нов
ић

Пубе рте тиадоле сце нциј асудвапе риодаучове ков омодра ст а

-
њукој аос т
ав ља јудубокет раг ов еуње говомбудућемживот у. Немири,
раз арањеонт олог ијеифиз иолог ијељудс когбића– у меј удадеформи-
шуилиса свим„ упоз ит ивномс мис лу“формирај уљу дс куличност . То
нај бољез на јупс ихолоз и, пс ихиј атри ипсихот ерапеут и– а ли ис ви
„буднис тража ри“ра зв ој аипре обра жајаљудс когс пиритус аифиз ику-
са. Тој еаут е нт ичнос хва тио, икаона учника лиипе с ник, дрВелис ав
Ђот овић, „с пе циј алист аинеуропс ихиј а
т арз аде цуиомладину“уИн-
стит утуз аме нт алноз драв љеуБеог раду.
Повока цији„ до ба рпоз навалаца долес ценциј е“, алиипес ник,у
дос ада шњет риз биркепе са ма(„Прв икораци, Прв ере чи“,„Из гужва на
слова “, „Одмра вадос лона“ ) и,са да,че тврт ој„ Заруделет решње“ , онј е
наст ојаодаг от овоз аокружипе риододра ст ањамладихипрела скаиз
периодаде тињст ваудобамла дена штв а.Са вуна меридана учноипое -
толошкиз а
ђеут ајне„ т огпрос тораљудс кеме т аморфоз епре обража ја“,
Ђот уновићј еуче трде с ета кпес амака зиваолепот еиз анос е, бриг еи
раз бибриг е, та јнеићут а ња , ис тинеима лела жионихкој ис у„ос тав или
бајке, лут ке, лопт еидечј еиг ре “– ис конце нтрис алис епремат ема ма

110
 Окњиг
ама

првихз аљубљив ања,првихт ајновитос тис нов аипрвихуз да хаут иши-

ника дасеј авља ју„ пла вис нов ионекомде чакуилиде вој чици“. Пе -
сникобра з ова нналит е рат урис т ранихина шихпе сник а,паипоклоник
„љуба внеде чјепое зиј еМ. Ант ића , Љ. Ршумовића , М. Вите зов ића “, и
др., дрЂот унов ићсениј еповодиоз ањиховом поет ик ом „з ас ања не
дечј ељуба ви“, в ећј ес вој имдоживља ј
ем„з аруде лихт реша ња “, испи-
сива осв ој упоез иј у,да јућиј ојвла ст ит ииа ут охт онипе чат .
Израз г овора , ис пов ес ти, с усре таис аве та, кој еј едоживе ос а
младим а долес цент има, дрЂут оно вићј еуформиск ладнојпое тс ком
казива њу„провла чионитдечј егпре обра же њабића“и, т ако, на пис ао
палет ус тиховакој ис ечит ајус ау жит ком. Пе с меКАЋА, САРА, МИЈ А,
ШКОЛСКА ЉУБАВ, СЛАВКО, ПОВРАТАК ИЗШКОЛЕит д, де лују
импре сивнимиспове с т има„з аљу бљенихЈ улиј аиРомеа “,т унат луна -
ше гподнебља , поне ка друра лногачес т
оу рба ног . Ђотуновићј епе сник
сенз ибилнеос е ћај ност и: ње говприс тупдечј ој„ уз не мире нос ти“у ве кје
научноалиипо ет ски– живот ноопра вда н. Онз нададоба„пре ображе -
њабићаибићеоз биљнос ти“ , те чес пороидаг апра т енемириокој има
одра слит ребадаводе„ ис тинс кубриг у“. Стог а, пе с никз на :„ заштоСа -
рахо ћеушидапробуши“; з а шт осе„в олипе га ваТа ња “; з богче гас е
девој чицаупе смиПРВА ЉУБАВ „ трудидас ез аљуби“ ; Ђот уновић
осећа„ св ефореифа з онедечј ихколе бањаине мог ућнос тидаихре ше “
–а лиз наида„ј ес ла ткока дс едивнос ања“ , кад„Милица , Милан, Ог -
њен,На ђаиТа ња ... зна њеиљуба вус рцуносе “ .
Целапоет ичнаиде с крипт ив нас ка лаос е ћања, не мираимирау
Ђот уновићев имљуба внимс тиховимас лив ас еут ума чење„не мирау
младим бићима “(БРЕЗА, ПУБЕРТЕТ, КАД СИ ТУЖАН), пас ведо
осећања„ блискогинез аобила зногуљуба ви– љубоморе “(ЉУБОМО-
РА). Овоос ећа ње , пе сникописуј еиску ст ве но. Знаномуј едај е„ љубо-
мораз лоба “; дај еона„ имеружнељудс кеос обине “; дај е„ љубомора
озбиља нт ере тилибриг а “,паз ат оЊУт ре ба„ приг ушива тиус еби, ј ер
сањомс елепадет ињс тв аимла дос ткв ари“ .
Са свим, диј аме т ралносупрот ан,пе сникВе лис авЂоту нов ићнам
сепредс тав љаудруг омциклус ус вој ез бирке„ За ру де лет решње“ . Љу-
бавс понт аногдомољубља, ве раусв ојна циона лникоре н, на клонос т
идеа лимапот ома ка , жа лз авре ме нима„шт оз абора вљамоидеа лепра -
дедоваиде дов а“– ка оите жњуда„ буде мос вој и“ида„ це нимос ве
шт ој еуна шоја влиј ианеуАнг елиј и“(Д. Обра довић), каодас улај т
мотивовихше стпес а ма . Пис а неизмент алногсклопапа триј арха лног
Србина , бе здоз еболес ногшовиниз маи„мржњедруг их“ , Ђотуновић
величаминулавре ме нас рпс кеис ториј е, кој аима„ с војкорениз нак“,

111
Kњиже
внипре
гле
д3

хариз муитра дициј у,с војеимеипре зиме ,јерјет о„ мојаз емља , мојка -
мен,з емљакој ас ебра ни; т ој еант олог ијс киКРФ“– из емљачиј и„љу-
динес ме јудабришуос ме хесалица “
.
Упе смамас апа триот с кимосе ћа ње мкој ес понт аниСрбинневе -
руј едај ење говаз емља„ измишљениЕлдорадо“илидас у„ Србине бе-
скинарод“– ве ћнародт ра дициј ес аинт ег рит етомис вој ев рсномаг ен-
дом„ мора лаиодг оворнос ти“ , Ђот уновићпев аотв ореногс рца, ј ерје
понос аннасв ешт ојебилоишт ос еле поиружноде шав алоу„ма лој
земљи дабрдовит ом Ба лкану“(Д. Ма ксимов ић). Ње г оваСрбиј аје
ослонацз абудућностце лог ас вета . Онаниј е„јединакој аимаДринуи
Са ву“ ; уњојсес ла виСолунс кае попе ја ; уњојст ануј еАле кса, прот а
Мат еја, Кара ђорђе– а лииПирот , Колуба ра, Це риЉиг . Крозт а квуз е-
мљус уне кадав ој евалиисе ља цииг ра ђа ни, саУба,изВаљев а,с аПо-
вленаиМа љена , нос ећинале ђима„малопрој е,ба ј
ат огхле баикома д
сла нине “. Ис ториј уиљудес вој едомољубивез емље , Ђот уновићј еове-
ков ечиоре чима„с аднас рцаипов ршинемора лногчов екаизна рода“.
Отудапе смеЗЕМЉА МОЈ А СЕПОНОВО БРАНИ, КРФ, МОЈ А ЗЕ-
МЉА, ПЕСМА О НЕЗНАНОМ И НЕПОЗВАНОМ идр., одишуз аљу-
бље ничкомодичношћу„с вој имнас воме“ . Тосухимнена шеант оло-
гијск епоет скеречи
Збирка„ Заруде лет решње “дрВе лиса ваЂот унов ићадонос ипое -
зијукој аимпонуј еиа ут оруинашојсрпс којде чјојипа триот скојпое зи-
ји. Речј еолите ра рномучинкукој из а вре ђујебуднуис понт анупа жњу
имла догиодра с логчит аоца .

112
 Окњиг
ама

Zlatko Pangarić

RADUJTE SE

(Aleksandar Milanković
: Radujte se trgovi. SKC, Kragujevac,
2009)

Knjiga pesama Aleksandra Milanković a „Radujte se trgovi“ sadrž i

trideset pet pesama klasič no razvrstanih u š est pevanja ili ciklusa sa uvod-
nom pesmom „Slatka tvoja suza“.
Kada se posle č itanja sklopi knjiga, č italac vidi da je pesnik svestan
onog drugog, svetske vreve, zla u svetu, „gazitelja duš e“ („Posle svega“) –
ali i shvata da pesnik ne ž eli sve to da vidi; nije pružio otpor, nije se pobu-
nio, nije imenovao, nije ironič an, nije prozivao i pozivao... O svemu tome
nema ni stiha. Nema odgovora na kako i zaš to?
Drugo š to upada u oč i jeste nepoznata i bezimena deva, devojka pre
nego ž ena, o kojoj pesnik peva kroz celu knjigu. Idealizacija i mistifikacija
„ž ene“ većodavno je shvać ena kao kompenzacija za njen loši sraman polo-
žaj u porodici, druš tvu i istoriji. Ako ne može na zemlji, mož e na nebu! Po-
što je pojedinac, posebno umetnik, nemoć an da raskine običajne i socijalne
stege, on ženu pretvara u nadnaravno biće koje radi i č ini ono što realna ž e-
na nije u stanju. Npr. iz oka pesnikove deve „iskaču ribice blistave“ ili „Za-
sladila si vode slatkom suzom“ ili „Zemlja nad kojom si krvarila / uš eć erena
je“ (sva tri navoda iz pesme „Slatka tvoja suza“) ili „I cvetovi zaplač u / kada
proliješsuzu“ („Čudno srodstvo“). Takva je, dakle, pesnikova ž ena, čas č a-
robnica č as svetica – dok sa druge strane realnoj ž eni se uskraćuje trudnič ko
odsustvo, ima manju platu, do nedavno (po istorijskom merilu) nije mogla
ni da glasa, a i dan danas je njen polož aj na mnogim mestima kugle zemalj-
ske viš e neko žalostan. Lokalni pesnici „ž alosnih geografskih tač aka“ dele
svakako i jednako Milanković ev entuzijazam. To je pravo pravcato čudo i
svakako „čudno srodstvo“!

113
Kњиже
внипре
гле
д3

Činjenica je da žene umetnice ne odgovaraju istim entuzijazmom,

one ne dižu muš karce na nebo – ali sve to nije sadrž aj i tema Milanković e-
vih pesama. Romantičarska tradicija je neverovatno uspeš no oživljena.
Kako sam doživeo Milanković evu knjigu? Kao kada č ovek posle ki-
še izađe napolje da bi se nadisao i da bi osetio pravu aromu/miris sveta. Kao
da sam ugledao predivnu jabuku koju sam odmah pojeo – ali se i zapitao:
„Koliko li je samo puta prskana?“ Zaš to, dakle, treba pročitati Milanković e-
vu knjigu? – pa da bi čovek zastao u svom trku i smirio dah, da bi se zapitao
šta to ne valja u ovom svetu ili gde to ide ovaj svet? Ili: koga smo sve gur-
nuli u stranu? Ili: šta smo sve izgubili?
Aleksandar Milankovićje u knjizi uspeo da stvori onaj izvorni i toli-
ko hvaljeni hriš ć anski ugođaj, onu elitističku atmosferu pojedinca koji je
okrenut vlastitoj sudbini i usavrš avanju. Doč arao je uverljivo, gotovo opi-
pljivo, onaj svetački karakter č oveka koji praš ta i prihvata udarce sudbine.
Retki su pojedinci kroz istoriju koji su tako prož iveli svoj vek ostajuć i vred-
ni i nedostižni uzori.
Poslednja pesma, najvrednija ujedno, „Posle svega“ potpuno je na
tom tragu (kao i skoro biblijski stihovi: „za buduće suze radosnice“ i „Vese-
lje tvoje predstoji.“):

„Proslavi stopala š to su ti dušu izgazila,

Nosoroge razjarene, trkač e zadihane.
Duš a ti je razdrobljena, izmrvljena.
Izgažena. Pregaž ena.
Staze su utabane.

Staze su sada utabane.“

Za kraj jedan biser:

„Sa tvoje terase lepo se vide

prvi dani stvaranja
razigrani u bašti“

114
 Окњиг
ама

Dejan Bogojević

SRKOVI I GUTLJAJI POLJUBACA

I MOLITVE
ili: TAJ MODERAN MIT POSTAJE NANOVO
ISTINSKA BAJKA

(Fiona Sampson: Poljupci i molitva. Knjiž evni klub „Branko

Miljković– Bogojevićeva izdanja – Kulturni centar, Knjaž evac –
valjevo – Svrljig, 2010)

Ko se to ceri?
Tama je, i nož evi proš
losti zavitlani kroz opake krvotoke
Dah vetra dah vatre
Greben vremena
Polje u nedogled. Polja bez lika. Krik pukog mesa.
Cepa noćna dvoje.

Duš
an Matić(Da imenuješsenke zvezda)

Pred nama je prva knjiga poezije engleske pesnikinje Fione Sampson

na srpskom jeziku. Objavila je č etrnaest knjiga koje, pored poezije, uključ u-
ju i filozofiju jezika kao i studije vezane za proces pisanja. Osvojila je broj-
ne i bila u najuž im konkurencijama za mnoge prestiž ne nagrade. Za knjigu
„Dnevnik sa putovanja“ u Makedoniji dobija „Zlatan prsten“. Urednik je
prestižnog engleskog poetskog č asopisa „Poetry Rewiew“.
Knjiga „Poljupci i molitva“ (koju sam priredio zajedno sa prevodio-
cem Danijelom T. Bogojević ) sadrž i ukupno devetnaest pesama koje se raz-
likuju po obimu, ritmu, simboličko-znakovnoj i znač enjskoj strukturi, ali ih
između ostalog objedinjuju reč i-simboli sadrž ani u samom naslovu knjige:
poljupci (ljubav, erotič nost, zanos, nemir) i molitva (vera, Bog, život); tako

115
Kњиже
внипре
гле
д3

da struktura knjige čvrsto uznosi sve uspele stihove, slike, snove, proseve,
prokaptavanja svetlosti – te mož emo zaključ iti da je Fiona Sampson upravo
majstor u građenju stiha, pesme, knjige, uopš te strukture poetskog tkiva. I
kada je u pitanju pesma od par strofa i kada je u pitanju pesma od nekoliko
stranica, centralna nit se ne gubi – pesma se rač va, bokori u jeziku, u situaci-
jama, ali o(p)staje celovita.
U zvucima i treptajima njenih pesnič kih slika, prož ivljenih, kao i
onih u koje staju skriveni predeli sna, opstaje bić e kadro da oblikuje svet.
Svet sa bukom proleć a, lepetom radosti: svet u kome, kao u ogledalu, arit-
mična srca postaju oreol. Upravo oreol trajanja u stvaranju kojim se Fiona
Sampson izdiž e iznad čestara iskrica vlastite samosvojnosti.
Na rubu svetiliš ta, u podzemnoj ž eleznici, tv-u, nasuprot sutonu, u
ekstazi poniranja, na udaljenim grebenima – ova poezija magično skuplja
bleskovite odsjaje, ostavljajuć i upeč atljive tragove u fluorescentnom sutonu.
Boje: okeanski roze i plava i ostale, ali i mrlje, odsjaj skrivenih rubo-
va, tama, blago senčene ravni uma, pitoreskno prič aju svoju prič u o poeziji
koju mož emo „svrstati“ i u pigmentizovanu, sa finim prelivima, stihovanim
akvarelima koji podrhtavaju pred gorućim izlivima duboko lirskog subjekta.
Stihovi hrle i atakuju na naš ač ula, svom silinom osećamo boje, upijamo mi-
rise, uranjamo u zvuke i oblič ja pesme. Pesnikinja vaja dah. Duh u njemu
zauzima „trenutni“ oblik i menja ciklič no oblike do jasne, prave, strelovite
linije.
Taj moderan mit postaje nanovo istinska bajka.
Ritam oblikuje stih, strofu, pesmu i postaje znak prepoznavanja poe-
tike Fione Sampson. O ritmu kao suš tanstvenoj estetskoj potrebi govore i
stihovi:

„Voda sjajno udara

o pesak –
ritmično
izdisanje vazduha,
a onda grabuljanje nadole
kroz oblutak školjki“ (Trumpledorska plaž
a)

U ovoj poeziji „udar o pesak“ (vode), „ritmič ko izdisanje vazduha“,

„grabuljanje“ ili (šapat) „š
koljki“ obrazuju jedinstven ritmičko-zvukovni za-
pis od poč etka pa do kraja knjige, a sasvim sigurno ć e taj koloplet zapaziti
pažljivi č
itaoci i u njenim prethodnim, izuzetno uspelim poetskim zbirkama.
Kroz duge pesme, kao retko ko, Fiona Sampson uspeva da održi naš u
pažnju, da nas fascinira pristupom, događajima i opisima događaja, sa zavr-

116
 Окњиг
ама

šecima koji podsećaju i u grafič kom smisli na „latičavi pad“, zadržavajuć i

visok artistič ki nivo, poduprt snaž no ritmom, skokovitim i lomljivim kada je
to potrebno, pojač anim prekidima i pauzama kada ih ne oč ekujemo – te tako
udahnjuje novi ž ivot i stihovima: čas ih zguš njava, č as razređuje poput pre-
dela koje vidimo u daljini kroz maglu, a potom potpuno jasno na fotografiji.
Time gradi elastič nu tvorevinu, potpuno održivu, imunu na protivtež e i na-
pore reč i i simbola da se otrgnu iz celine š umovitih kraka, bučne i neme po-
zadine.
Pesnikinja ne okoliš a u definiciji sveta. Gađa pravo u metu: „Svet za
kojim tragašje razjarenost“, „svet gori“ – iz plamena u plamen prelaze ž i-
votne senke, razgaraju jaru nad premrež enim š apatom molitava. Pokatkad
njena pesma i jeste molitva, pesnič ka – svojevrsni prelom stiš anih talasa ko-
ji zajezere dok se vrać amo razumu, naš em susretu sa stvarnim svetom. Bol-
nom susretu.
Srkovi i gutljaji ove poezije formiraju dolaske i odlaske zvuč nih sig-
nala, treperavih, znatiž eljnih, sa „parolama“ ili bez njih; signali uporiš ta na-
laze u životu. Telo poezije je potpuno izdiferencirano: koleno, bok, rame,
čaš ice, kosti, butine, grudi – nisu samo nagoveš taji, većopipljivi predeli
slatkih i jetkih promisli. Projekat je ostvaren: pesma pored duš e ima i telo –
sada je potpuna.
Primeri nadrealnih slika daju joj dimenziju viš e u samom sistemu
vrednovanja: „njene ruke zatrepere i prođu“, „parče stakla / upija senku /
bez dna“, „gde prozori puš taju svoje male brodove“, „po ponoći, naslanjam
se na zid / da bih pustila tramvaj da prođe“, „uvek ista noć/ sa svojim š apa-
ma u mom stomaku“... Najnadrealnija slika je svakako ona koja opisuje kre-
tanje mač ke: „potpuno crna / gori kroz paš njake“ (pesma Ogledalo).
Erotika, itekako prisutna, možda i esecijalno bitna, ovoj poeziji daru-
je magiju susreta („voda uvek žuri ka vodi“), magiju upliva, uranjanja, sta-
panja. Erotika je pesnikinjin tajni znak š arma. Možemo izdvojiti sledeć e
erotske slike: „bradavica podignuta ... lupka ti o nepce“, „bač eni su mlazevi
/ niz tvoja leđa – / beš umno / ceo š al / svetlosti, kruna š to pulsira“, „naš e
bradavice su bile ruž e“, „krv juri kroz kapilare, nestrpljivo se / puls bori / da
prepozna tvoj dodir“, kao konkretne primere, ali daleko ih je viš e u samom
kontekstu...
I nemir („ipak razumešnemir“) i zadovoljstvo („zamrljanost zado-
voljstva, ubedljiva“) pokreć u i lice, i ruku, i duš u ka vidiku koji mož e da
ugreje, ka vatrenim borbama gde je molitva kao neuspeh koji se nastavlja.
Pesnikinja najavljuje novo buđenje, novi dan kao izazov i motiv za nasta-
vak:

117
Kњиже
внипре
гле
д3

„kako da podneseš
svetlost –
koja se sama po sebi rasipa,
otvarajući unutrašnjost
beskrajno ispunjenu.“ (Mehr Licht)

Kroz celu knjigu se protežu opisi naizgled uobič ajeni, skriveno viš e-
značni, ponorno duboki, metafizič ki, na momente porozni – katkad sadrž e
čudne kombinacije reči i neoč ekivane obrte u samo jednom stihu š to potvr-
đuje č injenicu da se radi o autoru koji reč i veš to stavlja u službu svoje fikci-
je, stvarnosti, unutraš njih nemirenja – u služ bu prave poezije pre svega. Sli-
kovit i silovit je opis ribe na ribljoj pijaci: „oči su joj bile fiksirani otvori / u
kojima je č ekalo more“.
Zavirimo li unutar pesme, bez dna i savrš eni pad će nas razbuditi, na-
ša svetilišta će zatreperiti jer požuda nije niš ta lič no.
Potpuno sam uveren da ć e poezija koja je sada, objavljivanjem knjige
„Poljupci i molitva“, dostupna i č itaocima iz Srbije, postati pravo otkrove-
nje, neoč ekivana tekstualna avantura, kao i da ć e ostali naslovi Fione Samp-
son postati privlačni i biti objavljeni na naš em jeziku.

118
 Окњиг
ама

Ми
лов
анВи
тез
ови
ћ

ОЈ СРБИЈО, МЕЂУСИЛАМА

(Мир
осл
авСр
еда
нов
ић: Смешн аз
биља
.„Ал
ма“
, Бе
огра
д,
2010)

Непишена мс едобро. Алина мсепишедобраса тира ! Дока зз а

овуне скриве нут врдњуј еиова јновирук описс атиричниха фориз ама
Мирос ла ваСре данов ићаподне прет енциоз нимнас лов омСме шназ би-
ља. Акој енас ловне прет енциоз ан, с а држа јрукопис ај епре те нциоз ан
толикодапрет е нциоз ниј ит ешкоможебит и.АтоликоцрнниСре дано-
вићне ћедабуде , ве ћцрнилос вој ихмис липре кривас едим в ласима ,
пре тв ара јућис е(одмис лидомисли) умудрухе рце говачкус тарину .
Овој епе такњиг аа фориз амаМиросла ваСре дановића , кој омс е
он, з биј ајућире довемисли, св рс та вауре дна јплодниј ихс рпс кихафо-
рис тича ра.Ов аз биркапока зујенепре сушностње говогдуховит огиз в о-
ришта , укој емсес веокоњег аог ледаус војнеодољивојотуђе ност и.
Пока зуј едај еонс ам, шт ос тариј и, св ехра бриј и, идавишенемат ог
ценз оракој ићег ау ст ав ити, јерживимоуна ј
боље модсв ихс ве това–
зас а
тиру.
Вре меј еубист вено. И нес амоданасс вепог ађа , ве ћна сис ве
раз нос и. Вре мес еу билоиз аса тиру . И Мирос лавСреда нов ићт ооби-
лат окорис ти. Ка ока ктус,пуст иој екоре нунашупус тињуира з бодља о
се.
Нека дај елирикпе ваооСрбиј имеђушљива ма ,к аоопес миме -
ђуна родима; да на с, е во, с атирича рСре да нов ићпишеоСрбиј имеђ у
силамака оој единомпреос та лом с лободномделус вет а , зак ојусеи
нај моћниј и, ус вакојприлицикој ус т воре , т рудеданебудев елика , а
великај емаколикодај ема ла.
ОдЈ увена ладода насте шкој ес ат
ирунеписа т и. Пог от овода -
нас. Та кој енас таоова јрукопис , усв емуа покрифа нколикоит ачан.
Св ештона сј ера ниј ес нашло– уовомј ерукопис у. Св ешт онасса д

119
Kњиже
внипре
гле
д3

снала зи– жив имопрочит ани. А с вешт оћедоћипредос е ћеној е,дас е

неможеник акоиз бе ћи,аивођет онебиникак одоз волиле.
Већув одниафориз амуовојСре дановиће војкњиз иука зуј ена
великис рпс кипа радокс– даСрбиј у,одве ликедомале , да насна јв ише
волеса тирича ри, идас еј единиус уђуј удат онас ваус тапре циз нока -
жубе зобз иранапос ледицеипоСрбиј уипоњих.
И упра те ћима фориз мимаСрбиј ај еда тас аже та ,а линенаме -
ђуна родниз ахт ев. Да т ај ебе зг ра ницак ојес енемог уодредит и. Пукла
уљудима. Душе вна, акосеиз уз мев ећинапрода нихдуша. Србиј ас е
овдебра ниодсв ихшт ој ес поре ,с е мс ат ирича ра.
У пре тходним књиг а маСре да нов ићс епока заока оду ховити
непог ре шивпророк,г леда јућика кона своде , нег убе ћиизвидаонеко-
јина своде , прорица ој едана снече каништадобро. Са дка дна сј ет о
стиглоика дасунасдов елидониче гдоброгиј ошг орег , онос ећаоча ј
умес тос атис фа кциј е, кој ио пе тпрев лада вапа радокс има . Туј ет ајна
формулапокој ојј енас т аоов ајрукопис . Збогт ог , ова копре вла да ног
очаја, овукњиг убитре балопре пис ив а тис вимакој ис моподс личним
симптомима,а лис ас т рог опрописа нимначиномупот ре без богопа сно-
стиодпре доз ира ња .
Уовомрукопис усмоми. Мака кодас моиз опа чени, ипа кс ела -
копре позна је
мо. Тој ена ш жив от,сасв имз а мена маз ање г а. Нез намо
одче гаживимо, анепит амос ез ашт о. Живимоуприв иду, т ој енаша
демокра тскаре алнос т , подвла ст икој ус мобиралита јно– з богс т ида .
Допалисмоонимакој ес моз ас лужили. Онис утог асв ес ни– т ешкона -
ма.Нас вес моприс т али,с емнас ебе .
У ов им а фориз мимапре влада вана циона лнас ве стсакој ом ј е
писа на.
Рукописј ес иг урниј еорг аниз ова нуоднос унапре т ходнеСре да-
новићев екњиг е.Алиут ојорг аниз ациј ине маничв рст еруке , нидрила .
Непишена мседобро.Алисепишедобрас ат ира.

120
 Окњиг
ама

Ра
сткоЗ
акић

ЗАВРШ НИ УДАРАЦ СМЕХА

(Ве
либ
орВид
ако
вић: Смејсес
мр ти . Удр
уже
њес
рпс
ких
издавача– Лу
та, 2009)

Ус вој имдос а дашњимкњиг амаВе либорВида ковић, ве лик иде -

ча кичудаксрпс кехуморис тич кеис ат иричнесце не ,с ме хомј еде тро-
на лиз оваос вакув еличинуне пре станепре дст авенат рулим да ска ма
„кој еживотз на че“. Сме ј ућис есв емуокос ебе, пат акоисе би, осв ајао
јема лопомалопрос торес лободез ас војеспе цифичноуче шћеу„на ј
-
боље модс в ихс ве тов ак ој епо зна јемо“.
ЗаВе либораВида ков ићасме хј есокживот а , кој ибит нодопри-
нос идемис тификов ањуре а лнихина дреа лнихт ај нина шегприс уст вау
све туст ра ха, не раз уме ва њаиде ст рукциј е. Онс хва тас мехка опобе ду
сла биј ихина дна јјачима . Хоћедас мехомпрокрчипут е
вес лободекроз
на дри-оз биљносткој ај ема јкас т рахаиз а шт ит ницат ирана . Нис ус лу-
ча јнорелиг ијеупринципуодба цива лес ме хка оопште њес абог овима ;
љу димас клонимс ме хусе класег рананак ојојсус еде лиионис упада -
липра воупака о. Гос пода ри живот аисмртисуу ве кхт ели, посв аку
це ну,даз а др жемонопо лнасмрт нуоз биљност .
Онис уис кључуј ућис ме хк аодоприносодбраниха рмониј ес у-
живот а, ус толича ва ли с вој е иде олог ијек ао неприкоснове нере пе ре
принудеика зне. Депре сиј а,т уг аисивилобилисунеиз бежниа трибут и
такве , погрешне,идеј еооз биљнос ти.
Посе бној ес мртчу ва нака опос ле дња,ужа са ва јућат ајнаукој ује
духов ноокомог лодапродреса мопосре дова нос т рахомпре дг ене ра-
циј амак ојес унес та леик ој ећеида љенес таја ти. Ус удит ис еина с ме-
јатис мрт иуочи, билој ес ве тог рђекој есека жња ва лот ешкомг рижом
саве ст избогна воднихувре дамрт вихок ој иматре баг оворит ис а модо-
бро,препушт ајућиихокриљус мрт ик аона јтраг ичниј е миску ству.

121
Kњиже
внипре
гле
д3

Ве либорВида ковић, ка ове ликиде чаккој иј еис ам ос тариои

приближиос ев еликојта јниукој уће , каоис виос та ли, не из бе жноуро-
нит и, нашаој еус ме хуос лонацкој ићемупомоћидас еу справ анухва -
тиукошт ацс асмртнимне пријат еље м, на ј
јачимодс вихс акој имас е
дос адсу очава о.Књиг ак ојај епредчит аоце мј еј еднахрабра , духов ита
иве штоуобличенафилоз офск о-ироничнапричаоономеоче мус ена
ов ајна чин,дос а даниј ег оворило.ЗаВе либораВидак овићас мртде фи-
нит ивнонеобе смишља важивот ,већј ес амофа заура споре дут рај ања.
Тимпре , онанеманика квихра злог аданеотрпис ме хживих, пог отов о
све с нихдаћес еис амипридружит ис ве тут ајанс тве нихсе нкисоне
ст ранежив от а. ВелиборВида ковићс еодва жиодаблис кис ус ретс а
смрћууђесаос ме хоманес ас трахопоштов ањем. Ра згрћућима г луиз
кој ев иреис товре ме ноире пдемонаикрилаанђе ла , онј ег ра ницес ме-
хапрошириобу ква лнодокрај априродногпоре ткаљудс кее г зис те нци-
је, доса мес мрт и.
Нара внодас енипос леов екњиг енеможерећидај елепоу мре-
ти, а лићес ела кшес хва тит идај ет оприродноинорма лно,дај ес мрт
на шаколикоижив от,идане мара злог адасеодњет оликоот уђуј емо
лишав ајућиј еоногна јљу дскије гшт оима мо, смехакој ипома жеда
на дживимос трахидас мртприхв атимока оне избе жниде она сс амих.
Уос талом, з арнеумиремоос ме хну ти? За рВе либорВида ковић
свој имсме хомниј ес амове штоодиг раопре диг руис вогс опст ве ног
смрт ногз а г
рља ј а? Зарј еснис ходљивос т, умиља ва њеила скањес мрт и
икомепомог лодај енедоче ка? Ут оликој епресв еј е дношт оће мо,с ме-
хомз аживот апока зати,иа кој енеможе мопобе дити, ба рвре днос тпо-
бунепрот ивње .
Акопос лечит ањаовена јнов иј еВида ковићев екњиг е ,з аједнос
пис цемодет еупа као,не сумњиводај еонапа клена . Аконис т епа коти-
шлиура ј, шт ој емањев еров атно, поне ситеиовукњиг у, з ас луча јда
пожелит едас епре пус тит ера јскомУжива њу.

122
 Окњиг
ама

Мил
ија
нДе
спо
тов
ић

ЕНЕРГИЈА ДУХОВНИХ СВЕТИОНИКА

(Ве
риц
аТадић
: Флу
оресце
нтн ипрсти– с
ентенце
. Цент
арз а
к
улт
уру
,спортитур
изамопшт инеЛучани„Драгач
ево”,
Гуча
, 2008)

Са вре ме ницис ва когдобабик азали: вре меј едапочне моими-

слити. Уис тину, да насј еопетт а квовре ме. Одав нове ћ, ка кот окаже
сент енциоз нимис лила цВе рицаТадић, чове книј ечове ку„на јчедниј а
речнаус на ма“. Акадацивилиз ациј адођеут ајста диј ,с веост алеречи
губес мис ао.Врат имо,з ато,смис а оре чимаисмис а ожив оту . Почнимо
мис литиит емис лис тавља тиупоз ит ивнус лужбужив ота . Зас ада„ми-
слитиз начииг рат иу лог уис пове дника“, ка кој еторе каоУмбе рт оЕко.
Ве рицаТа дић, пе с
ник, припове дач, есејист аиг нома с тичкими-
слилац, с војомнов омкњиг омс ент е нци„Флуоре сце нт нипрс ти“ на сто-
јидај е дномпосе бномврс томдухов нес ветлос типроз ра чит амнилоу
онимакој инис ура зуме ли„с рмуне жнос тиуљу дс комг лас у“, иу каже
напот ре будаима модв ане ба : „љу дс коибожа нс ко“. Нара вно, Ве рица
јека опис ацсв ес надањени„прс т и“ з рачет ус ве тлосткро зкњиг у,ни-
шт адруг а чије.
Још упрошлос тиа фориз амс енаша онамука мадаочув ас воју
праг ма тичност , алиипра г ма тичнусумњуисв ојез на че њеупра вом
смис лу. Онсе , унекуруку„повука о“сапоз орнице ,с аз рев аој еус ен-
тенциоз номј ез гру. Ј ача ој ес вој усв евременос тис веопшт ост . Пола ко
мус евра ћае ст етс кадра ж1 . „Флуоре сце нтнипрс ти“дола зеизт огј е
-
згра, сарукекој ај епруже нас вимаонимашт ољубеприј ате љс твока о
литург иј у„ не жнос тиунај све тиј ојода ј
идуше “.

1
Оовојт емив иде тимојпог оворкњизиа
форизама:Сталнотерамосвој
е, Жира
вац,
Пожега, 2005, str. 31–34. Та
дајенаконкурс
уз ациклусафоризамаВерициТадић
доде
љенана града„ МомчилоТешић“ .

123
Kњиже
внипре
гле
д3

Дабис еучове куса мом у здиг аочов ек , потре бној енебит и

страна цус опс тве номживот у.Коликотоз биљај ес моост авимоа трибу-
циј амаст ва ра лацаит ума ча ,а липодс е тимос ешт ај ере ка оЕс хил: „ За -
једничкана мј ес удбинаамис аопој е динцуприпа да“ . Мисликој еодли-
куј ес ент енциоз носткодВе рицеТадићсу дбину , је данње нве ћиде о,
враћа јунас вој еме сто, урукечовек а. Прит ом, Верицаосуђ ујее г ои-
зам: „Бит ис војнез на чице нит ис амос ебе“ . Онај еј е данра циона лни
промишље ник, с ве снада„Жив отј екра такдасеуз мес ве ,а л'довољно
дугдас енешт ода “.
Радос тдав ања, а ске тс киј еда р. Тој ена јвишис те пенпо се дова -
ња. Дакле , пос едова њеда ва ње м. На мас еса модат ов раћа . Св едруг о
шт она мприпа дненит иј ерациона лно,нит иј ебла г ослов ено. Оној еиз
пос едане когдруг ог , ауз имат ит уђез начисе беиз двој итиупос е
ба не н-
тите тне чов ечност и. Цивилиз ациј ај е(не)с веснокре ну лакас т
ва рању
тихма лихе нт ите так ој исепрост ирунат ериториј иодла жидоирониј е.
Уј езичкомс мис луњимас енес лужинис ентенца, а фориз а мсањима
поле мише . Схва тај ућипот ребудас еитура ционализ ујењенкњижев ни
прис т уп, Верицас еопр еде лилаз ас ент енцу. Прв о, њомеј еобе збе дила
све вре ме ност ,с т алнупоуку, онај епродук тс елект ивногс ажима њака -
заногкој еј епрошлоис кус т во,нес амој еднег ене ра циј е. Друг о,се нте н-
цака оз амис лицаикодоногкој ечит а,т ражипродухов ље нос т,зна ње ,
ипоновнира днањој . Дужај еодсв ој еформеиус ебеукључуј еидруг е
књиже внеобликеидруг ена уке . Тиме леме нтимаодишуиовез ре ле
сент е нцеВерицеТадић.
Оддруг ихпис а цаовеформењуиз два јане на ме т ањениче гне -
прихв ат љивогилиполе мичног , оназ а гова раверов ање , љу ба вмеђуљу-
дима , ис та лнуна ду . Акот евре днос тичове кус педадосе гне„ ондај е–
ка жеона– с веј е днодалис ета јбе скрајз овеБогилиимане кодру г о
име “
. За т оис тављаа кце на тнас ва кит ре нут акужив оту,ва жној ека ко
ћеонбит ипроживље н. Придај ућиз на чајт ре нуткууна шимживот има ,
ат ре нут акј еос но ваиње непое тике , Верицај ера з лис та лај еднумис а о
уобликс ент енциоз непе смедабибољеобј аснилаиј ош в ишена гла си-
лашт ас вет ре нут а кз начиуње номфилоз офс комипое тичкомсхв ат а-
њут огде лићав ремена , тогСа диТу,к аоуха ику у,наприме р:
Тренутакј едодирдв еруке,сус ре
т
заљубљенихпог ле да,радост
пупољкауцв ату , смехистине .
Тренутакј еплачл ажи,ту гарас танка,
титрајсе нкиупожаруилу зија.
Жив иудахув етра,цв ркутуптица,

124
 Окњиг
ама

песмиј
едâра,усвимпорама
нашегживота.
Паипак,такочестоинемилос
рдно
газ
имоњеговудушу.
Коликој еов ојспис ат ељицист алодов реднос тит ре нут кака з ује
иовањенасе нте нца : „Вре дниј иј еј еда нтре нута кс аправ имљудима
негоцеоживотсапог ре шним“ . Заочува њедушет ре нут ка , чове кмора
пос едов ат идоброту.Доброт ај епос еба нс ег ме нтс адржа ј аов ихмис ли.
Заснов анај енасе нте нци. „ Ука ле нда рудушес ва киг естдоброт еј ецр-
венос лово“ . Ве рицапредла жес ада шњост и, дас ачув ама ка рпелце род
доброт ез абудућнос т . Пот ребној еширитидо брот у,ка кобиус ебиој а-
чалиињуиопажа јнеобликераз ума . Дос тањадоброт екој иј е„ене рг и-
јаду хов нихс ве тионика “ , тре басеуз дићи.
Ка дара з мишљаоте ми„има ти– нема ти“,обо гат с тв уила жном
бог атст ву , Верициј еблиз акЛудв игБорнек ој иј ере ка о. „ У бог ат с тв у
љу дс кос рцес т врднебрженег ој а ј
еукипућојводи“ . Зат оонас ма т рада
јена ше„ с амооношт омис лимоиос ећамо“. Иуис тинус веовемисли
супроос ећане , онесубог атс твокој есва коодна сможепос едова т и, но-
ситис ас обомума ломџе пунакошуљи, удуши. Зажа ље њесуонико-
јима„ сунче вз ра кука пиво денеблист ака одиј ама нт“ , њима„нитоне
злат аневре демног о“ . За т оонаст а лнопо зив анаодржа ва њечис тот е
душе , надушев нимиркој инамј епре додре ђе нрођењемикас ниј им
живот ом. Оникој исупоже ле ливишеодт огаз апа лис уубе ду , нис у
зналидас ебог ат ст воме ри„ ве личиномдуше“ .
Акос ублаг а , ињиховапре рас поде ла, с та лниуз роципада њау
немилостма ка риј едногљудск огбића , ондај емалокорис тиодчист е
сатирек ој ојдај уул ог упоправ љањаприлик а.Билобиму дриј енаоружа -
тис емислимаиму дрошћу,ј единимиспра внимс редс тв имауборбиз а
пра вичнос т.
За нимљив ас уње напромишљањаомеричињења, опркосу , на
приме р.Онапркособј ашњав акаос наг убра неодне че г, пос ебнонепра -
вичног . Али, уис товре ме , ис кус твот опот врђуј е, опомињенапот ре бу
мишље њаидола скадос аз на њаг дес уг раницетеодбране.Пређулис е
тела те нт нелиниј ераз г раничењакој асуподре ђенауз а ја мнојз ависно-
сти, онећест ворит исупрот нет енз иј е: „Пркосј ет рнуружиживот а.
Шт итиуг роже нинт е грит е т. Акој епреошт арине обуз данора сте , про-
бошћене жнела т и. Ат а јчинс амоуништ ењуј еблиз ак“ . На јбољебиби-
ло, мис лиона„ от ворит ипроз оре “накој ећедоћиус пав анас ве тлос т
спас а. Мождај ет ос т рпље ње , че ка њенек огт ренут кака дау знемире ни

125
Kњиже
внипре
гле
д3

одсјајиобуз да ј
усв ојежа ришт е. Нет ребаз абора вити, ка жеона , дај е
„молит ваот вара њепроз ораиз ме ђус ебеидруг ихсв е тов а“ .
Ис кородане мате мекој есеВерицаниј едот аклас вој им„ пр-
стима“ . Ист ине , ла жи, љу ба ви, прав де, па т ње , хра брос ти, опт имиз ма,
греха ,с уј ет е , из дајст ва , час нољубља , лице мерс тва, пркос а ,а лиис мрт и
закој ука же :„ Смртј ет ре нукомес епе ха рз ав еликас ла вљауурнуз а
пепе опре обража ва“.Дак ле,т уле жиопра вда њез ањенпоз ивнаду хов-
норациона ланживот . За пра во,на лаз имосеукруг укој имт ребаходат и
испра вно, ус пра вноиз адовољно. Тој еплав ине бес кикругчиј икон-
цент ричнит ала с ипулс ира јуизчв рст ета чкес клада . Онј еок вирз ас ве
оношт ос еуњемудог ађ а,аоношт ос едог а ђатре бадас епрофилтрира
ииз ва гаусе би, ка оиса мљудскижив от.
„ Флу орес центнипрс ти“иј е
сунека коодј е цит ес аме рљив ости,
илине са ме рљивос ти. Онисус а дадобилис ве тлокој им с пис ат е љица
скрећепажњунас е беинаде локој епише . Акој ес мртс имболживот а
,
тама нк оликоирође ње , ондаиз ме ђут адваг раничник а, ара спонс е
пређебрз о, т ребаус пос т ав ит ит ак авпу тдажив отможеиз аћиизкруг а
ипре ћиус ве вре менос т . Умет ностј еј еда нодна чинадас ет опос т игне.
Својдоприноссв емут омеда јеиВе рицаТа дић.
Накра ј
уовекњиг еВерицада ј еодг оворпит а
њу:Шт асут офлу-
оресце нтнипрс ти,кој ис уј ојпос лужилиз ана слововере ткекњиг е.
Тос уРе чи, к аз а ће ,к ој е„ мог удадодирнуиос ве тлесв епрос то-
реис вав реме на “. Нат ајпрос торпруженај еов арукаштоз на лај еи
сузедаприминадла н,св ес надасуоне„ све таводабића ,Ј орда нна ших
живот а“ .

126
 Окњиг
ама

Мир
ољу
бТод
оро
вић

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА НОВЕ УМЕТНИЧКЕ

ФОРМЕ

(Ср
ете
нПе
тро
вић
:Заау
то номиј
уу ме тно с
ти.„
Слу
жбе
ни
г
лас
ник“
, Бе
о г
рад, 2010)

Сре тенПе тро вић(1940) ј еда нј еодна јзнача ј нијихс рпск ихес те
-
тичараифилоз офакулт уре. Профе с орнаФилолошк омфа култ ет ууБе -
ограду, г дерадивишеодчет рде сетг одина , ауторј еброј нихкњиг аиз
естетик еис оциолог ијекулт уре :„ Ес тетикаииде олог ија
“(1972), „ Рето-
рика“(1975, 1995), „ Култу раиу ме тност “(1991), „Мит олог ијара скр-
шћа “(1993) идруг е.
Ус вомна јновиј емде лу„ Заа утономиј ууме тност и“(„ Ес тетика
преиспит ив ања“ ), Пет ровићкак ос ам на води, „ра зматрауис торији
естетик едоса да'понуђ ене' т еориј скеопциј е, којесупромица лемимо
идејеау тономиј еуметнос тиака тка дајојбилеира дика лносупротс та
-
вљене .“Уодељцимас војеобимнес тудиј е:„Умет нос тииз а з
овимоде р-
номс убј ективиз му“ ,„ Моде рнауме т ностииз ме нас вета“,„ Мит, ре ли-
гијаиуме тнос т“, „ Нов еумет ничкемог ућнос ти“ , ова је стетича рће ,
ослања јућис енаиде јеве лик ихмислила цапрошлогинаше гв ремена
каошт ос у: Арист от е
л, Кант, Хег ел, Ниче , Ха јдег е р, Гада ме риАдор-
но,покуша тидаодре диуме тнос тк аонај вишуформу,з аснова ну,уна ј
-
бољим с лучај евима , наме та физ ичком, кој аусе бинос и„це ловитос т
духовнихос новаЧов ека“. Уме тнос тјез ање ганачиннакој ипра ви
уметник(ст вара ла цновихиа ут ентичнихдухов нихвре дност и), испо-
љавасв ој удубокуљудскупот ре буз апре ва зила же ње мсмрти– з атра-
јањем.
У оде љку„ Нов еуме тничкеформе “(„ Ес тетичкеа пориј ес игна-
лизма“ ), Пе т ровићћепос ебнупажњупоклонит ис рпс ком(ј угос ловен-

127
Kњиже
внипре
гле
д3

ском) не оаванг ардномс тва рала чкомпокре тусиг нализ мунас та ломкра -
јемшез дес етихг одинауна шојку лтури.
Ана лиз ира јућима нифе с
тесиг нализ ма , прокла мова нет ихг оди-
на, ова јнау чникпос ебноиз два јаиис тичеј е днуоднај з
на чај нијихи
најпровока т ив ниј ихиде ј
ана ше гпокрет а, иде јуора збија њуос новеј е-
зичкема териј енамоле куле(ре чи) иа т оме(слов а) и пот пуномослоба -
ђањеене ргиј еј език а.Доовеиде ј
есиг на лист ис удошлис тварај ућипо-
етскет е кстов епомоћут адај ошне с
ав рше нихкомпј утерс кихсис тема.
Пет ровић, та кођ е, ист ичечињеницудас усиг на лис ти, поре д
упот ребекомпј ут е рскете хникеиос ла ња њанаоруђаимет оденове
елект ронс кецивилиз ације ,с в
ојуинс пира тивнуподлог ув иде лииут ео-
ријиинформациј еклоне ћис е„а фирма циј еоз на ченог “иуе нт ропиј-
скомпот енциј алутра гализ а„ не обичнимформамапоез ије“.Тимнов им
кре ативним фор ма ма , закљу чујеон, с иг налис тисуиз аз иваличуђе ње,
шокиа т акуј у
ћи„ науст аље ниукусреципиј ента “ме ња ли„ ње говуз ато-
мље нус ве ст“.
Уз авршномде лусв оге с еја„Новеу метничк еформе “(„ Иде оло-
шкипот енциј алимоде рнеуме тнос ти“ ), Пе тров ићна шедобавидика о
добас иг нализ ма„укој емсепромов ишукое гз ист енциј ау ме тно стии
тех нике , нес в
ес ногис вести“и, шт ој е , можда,на ј
важниј еус пос тавља
мир„ме ђудв емабит нимз ара ћенимст ра нама– ВољеиРаз ума, Имаг и-
нациј еиЛог ос а“.

128
 Окњиг
ама

Мир
ољу
бТод
оро
вић

СЈАЈСРПСКЕ АВАНГАРДЕ

(Го
јкоТешић: Српс
какњиже вн аа
ва н
гар
да.„
Ин ститу
тза
књижевнос
тиу мет
нос
т“– „Слу жбенигл
асни
к“, Бе
оград
,
2010)

ИмеГој каТе шића(1951) бићеисписа ноз ла тним слов имау

ис ториј ис рпс кекњиже внос ти. Тошт ој еов ајне уморниис тра жив ачи
на учнира дникурадиоз апроте клечет иридецениј еможес еме ритис а-
мос арадомне коликоинс тит уциј акулт уре.Пре копа ва јућииис тра жу-
јућис рпс ку(инес амос рпску ) књиже внуба шт инупоброј нимбиблио-
тека ма , држа вним иприва тним а рхив имаширом бив шеЈ угослав ије,
Гој коТе шићј еус пе одаизпра шинез абора ва, та мниламрак а, апо не -
ка дина ме рногот клонаиз аме тања,из вучедраг оце наделаиа утореко-
јеј есрпс каку лтураусв ој ојпо слов ичнојкра тковидос ти, лењост и, не -
мару, апоче с тоиполит ичкојос тра шће нос ти, нај бла жере чено– з ане -
марила .
Нај зна чај ниј идеоТе шиће вогна порафокус иранј енаис тра жи-
вање,от крив ањеиту ма чењес рпс кемеђура тнеав анг арде . Захва љу јући
њемумис момог лидас еупоз на мос аброј нимде лимаиа ут оримапрве
половинедв аде сет огв екабе зкој ихбис рпс какњиже внос тикулт ура
билемног ос ирома шниј е. Пре маопшт ојоценикрит ике , Гој коТе шићј е
једанод на јобав ешт енијихи„ на јпо уз даниј ихист оричарас рпск еав ан-
гарде “кој иј е„ ос тва риоподвиг ебе зпре мцаус рпс којкњижевнос т и“.
Типодв из и, кој итра јуве ћвишеде це ниј а, огле да јус еупронала жењу,
обј ављива њуитумаче њукњиг а, т екс тов аирукопис а: Ст анис лав аВи-
на вера, на шегда да ист еДра г анаАлекс ића, оснива чахипниз маРа дет а
Дра инца , изворногна дреа лист еМониј адеБулиј а,ка оиг от ово с асв им
не поз на тогМит еДимитриј ев ићаМида, т ворца„ ме т афиз икеничег а“,
чиј аје„ Сек суа лнае квилибрис тикановца “,з аједносаве рбално-виз уе л-
нимис кора цимаиекс периме нт имадада ист аиз е нит ист а, билапре т-

129
Kњиже
внипре
гле
д3

ходницаоногштоћесеуне оав анг арди ше з де с

ет ихг одинана зв ати
конкре т номивиз уе лномпоез ијом(Concrete and Visual Poetry).
Посе бнупа жњуз ас лужуј еТе шиће вореха билит ова њез енит из ма
кој иј епос леДруг огс ве тс кограт аподпре сиј ом, иузра знефа лсифика -
тевла стодржа чкогнадре а лиз маиње г овогвође , ос ионогМа ркаРист и-
ћа , биопот пунопрос крибова ниба ченуз а борав .
Ус вој ојкњиз и„Књиже внаполит ика “из1952. г одинеРист ићће
поводомос нива чаз енит из маЉубомираМицићана пис ат и: „Љубомир
Мицић,српс кисписа тељ, а нт ита лена тимис тифика тор,уредник'Зени-
та', иде ологбарба рог е ниј а, иет о,т ако: ништ а ...“ .
Триде с е тгодинака с ниј е , поводомве ликеиз ложбез енитиз мау
Народноммуз еј
ууБеог раду, пе сник, е сеј ист аипоз оришникритича р
Јова нХрист ић, учас опис у„ Књижевнос т“ , одг оворићенаовоРис тиће -
во„ ништа “с ле дећимречима :„ Крозпе де с етг одина , мождаћеиона д-
ре а лис т имане коиз рећит осуров оништа. Али, е то, ништ апоништ а–
НЕШТО.“(Подвук аоМ. Т.).
Овоне што, нес амоуз е нит из мув ећиуос та лим, по крет има ,
прој ектима ,а кциј амаиде лиманашеа ва нг арде , упуномњиховомс ј ај
у
из нача јуз ас рпс кукулт уру, от крив а, а налит ичкит ума чиивре днуј еу
свој ојст удиј иГој коТе шић.
Кљу чномличношћус рпс кек њиже вност идв аде с ет ихг одина , ка-
дас ус еде шав алес удбонос непроме не , Те шићв идиуСт анис ла вуВи-
на ве руињег ов ојпрог ра мс ко-ма нифе с тнојк њиз и„ Громобра нсв емира “
обј а вље ној1921. г о динеу„Библиот е циАл ба трос “. Пес ник, с јај
а нес е
-
јис т , изуз е та нпре водилацс анек оликос ве т ск ихј езика , пародичариви-
спрениполе мича р, Вина ве рј е ,з аист а,с вој омог ромномене рг ијом, ин-
телек туа лномшириномиз на ње мбиопромоториво де ћаличнос тна -
ше гкулт урногилите ра рногпре окрет а.
Ус вој ојст удиј иТешићре шав ај ош ј еда нз анашукњиже вну
ис ториј ува жа нпробле м. Ра дис еотиполошк омодређ ењуииме нов ању
ов огве омаз на чајногпе риодаус рпс којкулту ри. Број никњижев ни
ис торича ритунисубилисложни. Ј еднисут ајпе риодоз на чава лика о
модерниз амилимодернист ичкакњиже вност . Ов адвапој масунакра ј
у
не аде ква т номупотре бомз ас веис ва шта , крозј еда ндуживре ме нс ки
пе риод, пост алиг отов ообес мишље ни. Друг исупокуша лиданаме тну
на з ивекс прес иониз амшт ониј ебилоуре дуј ере кс пре сиониз ампре д-
став ља а ва нг арднипокре ткој иј енас таоуНе ма чкојиде лимичнос е
прошириоуз емља маподне ма чким ј ез ичким икулт урним у тица јем.
Св еиз мет огв ремена : футу риз ам, е кспре сиониз ам, да да из ам, з енит и-
зам, хипниз а м, на дреа лиз ам, конс трукт ивиз ам, итд, Те шић, с ас вимис -

130
 Окњиг
ама

правно,обухв атанадре ђенимпој мома ва нгардакој и, поње му, „обе ле-

жавау метнич кеикњиже внет енде нциј ера дикалнихс тваралачкихмо-
дела“чиј асекре ативнапракс апрве нс твенот еме љилананег ациј ит ра-
дициј еиизњепроис теклихкла сичнихкњижев нихформииобраз аца.
Оцрт а
ва јући к њиже вно-критички порт рет Гој ка Те шића у
„Ис торијисрпск екњиже внекрит ике “, Пре драгПала вес т
раћез а кључи-
тидај еон„ моде рниз оваост а руприродус рпс кенау чнеис торијс ке
критик е.Приме ниој епост а
вкеновогис торизмаику лтурногмат ерија-
лизмакој ипола з
еодпрет поставкедај екњиже внапрошлостс ачувана
ут ексту, испитуј еист оричнос тт екс та , пратииз менес тилаик ретање
друшт венихиде ј
аипр екос труктурет екс тауконте кстуидекаопшт им
моделимакулт уре.“
Нана маост ајеса модаз акључимодај екњиг а„Српс какњиже в-
наа вангарда “капита лноде ло, сумаиврхуна цус ве муиз узе
тногина
овимкулт урнимпро сторимаре тковиђе ногине мерљивогис тра жива ч-
когикре ативногра даГој каТе шића .

131
Kњиже
внипре
гле
д3

Во
јаМа
рја
нов
ић

НЕКЕ ИСТИНЕ
О МИЛОШ УЦРЊ АНСКОМ

(Мих
аелЈ
урман: Ј
ошн е
кеис
ти неоМи л
о шуЦрњан
ско
м.
„К.К. Бра
нкоЋопи
ћ“, Бе
огр
ад, 2009)

Ме дит а циј еила ме нт ациј еокла сикус рпс кекњижев нос тиипи-
сцува не вропскихлите рарнихдо ст иг нућа– МилошуЦрња нскомка ода
судав ноисписа неиу те
ме ље не . УзИвуАндрића , Ме шуСелимовића ,
Де са нкуМа ксимов ић,Бра нкаЋопића,ДобрицуЋос ића,ДанилаКиша ,
Борис ав аПе кића , Милора даПа вићаиј ош не ких, Црњанс киј ес амврх
нашена ционалнелит ерат уреику лт уре . Свак овраћа њеус мис луа фир-
мациј епое толошкогт ипаоаут ору– пес нику,припов еда чу,рома нс ије
-
ру,пут опис цу,драмск омпис цуие сејис ти– Црњанск ом, ка одабиби-
лос увишно, к адасез надај еа ут орИтаке , Стражил ова,Љу бавиуТо-
скани, папр ипове дачипут описа ц Дне в никаоЧарној евићима, Се обии
Друг екњиг еСе обе– св едо к апит алногроманаРомано Лондону ,
ост ва риој ег от овома ксимум с вогкреа т ивногда ра, ос тавившионим
дру гим, са модивље њеипоноспре мање говојс тв ара ла чкојл ичност и.
Ме ђут им, ка о личнос т -чове к не мирногдуха , прз ница, в елики
авантурис таужив отнимииде ол ошкимс тре мље њима, Црња нскиј е
занимљиваличност , пасеињег ов овишег одишњеемиг рант скоот уђе-
ње,изз емљеа линеиодс вог анарода , можесхв ат итик аовидс војевр-
снепоме ре ностиоду стаљенихпонашања(Б. М. Михиз ), дабис ве
свој ег ре хемл адос тииз абл удене саврше ногпог леданаљу деис вет,
ипа к, ј едног ада надов еоурав анравнотежеивра ћа ње мупл авик руг
завич ај неСрбиј е, помириољудск аиживот наис кушења.
У ру копису– с аданев еликојкњиз исе ћањаидокумент арнихис -
каз адог ађај а , кој абаца ј
ус ве тлоуг лавномнаМилошаЦрња нс когка о
чов ека , иемиг рант а, ине г аторабе скомпромис ногкомуни стичкогс и-

132
 Окњиг
ама

сте ма, а утораМиха е лаЈ урма наподна с ловомЈ ош не кеис тинеоМи-

лошуЦрњанс ком, окој имај еау торписа о, прис е ћај ућис епишчев ог
емиг ра нс твауЕнг ле скојус вој им књиг а ма(уг ла вном саос врт ом на
њег овемиг ра нтс киживотит ешкеда неоконормал нее гз истенциј е).
Та кође , Миха е лЈ урма н, нашконз улуТрс т у,дипло ма тауБечу,Римуи
генера лниконз у луСанМарину ,с ит уира ој еу векс вој ат врђе њанаре -
ле ва нтнимчиње ница ма.Каоу ва же ник онз улиопуномоће ниминист ар
(СФРЈ ) упоменут имз емљама , ча сној еиуздире ктив епре тпос тав ље -
них ,г ра диомос товена шет ада шњедржа ве , ауис т овре ме ,з анима ос е
из ање неуг ле днекулту рнее мис аре , ка ка вј ебиоМилош Црња нс ки.
Тос ве дочеброј ниЈ урма нов инаписиунашим г ла силима , кој еа ут ор
ов ек њиг едос ле дноцит ира .
Но,какосељу дс камишље њаче ст ос уче љав ај ус аис тина мадру-
гих, пој авомЈ у рма нов ихт е кс тов а,как оукњиг а
мат акоиупој едина ч-
нимна пис иманисуодг ова ра лине кимновинарима , полит ичкиммоћни-
цима , долаз илој еидосу кобаокоис тинеоЦрњанс комиње г овомпо-
вратк ууз емљу . Тинапис ис ус епој ављива лиуПол итици, Илу с
тров а-
нојпол итици, Борби, Књиже внимнов инамаидруг де . Аут ори, кој ис у
не оба вешт енохт елидапот рунек еЈ урма нов е истинеоЦрњанс ком,
билес уу вре дљив ез аис кре ногСл ов енца,кој ијеве рнооба вља ос војди-
плома тск ипос аоиз ала га ос ез анаше љу деодкре дибил ите та, к оји
тре бадас епос леемиг ра циј ес лободноибе змрљевра теудомов инуи
тамона став ес војживот . Чак, т аквесуг е стиј ес указ ив алепода т ке: да
ћеимбитиомог у ћеннормал анжив от удомов ини,даћемоћидас тек-
нук ровнадг лав ом, адаћењиховкњиже внирадбит има кс ималнопо-
шт ова ни,на ра вно,ка дај еречоЦрња нс ком, ивре дноа фирмис ан.
Так вина пис иоЈ урмановим иск ренимподацимаоначинув раћа-
њаЦрњанс когудомов ину,ње гов ес тре пње , двоумљаис трах ов и, паи
кој еЦрњанс когизТрс тапрев езаоуОпатиј уувил уСрђ еПрице,испо-
љав алисуиј ав нопис алиМ. Пе ша ков ићиТ. Николов ски. Здушноиз а-
вича јно, безре зе рве, пишеус вој ојкњиз иМихае лЈ урман, билис уу з
њег аСт анкаиЈ ова нВе с елинов , раз умесеиМошаПиј аде , СрђаПрица ,
Ру диЈ а нхуба,паАле кс анда рРа нк овић, з атиммног икњиже вници, ме -
ђукој има, прве нст ве но, Та нас иј еМладе нов ићидруг и. Онисуз на ли
шт аз начивраћањеус в ој ег нез до, ј едногс пис ате љс когве лика на,г ени-
јалногрома нс иј ераРоманаоЛондонуиСе оба. За нимљивој е, напоми-
њеЈ урма н, даКочаПопов ић, т ада шњиминис та ринос транихпос лова ,
ниј ебиоодуше вљендв оумљењемЦрња нс когдас ев ра тиуз емљу , шт о
тврдиМилент иј еПе ша ков ић.

133
Kњиже
внипре
гле
д3

Књиг аЈошпоне штооМил ошуЦрњанс комнедот ичес ениуј ед-

номсе гментут екстање говогкњиже вногде ла . Аут орЈ урма нниј ехт ео
дабуденикритичарниес тетич ар.Ње гајеинт ересова лаг олачи ње ни-
ца,оношт осеика коде шав алос аЦрња нскимиње говимповра т кому
Београ д. Тоинт ерес ова њес е, додуше , честопре т
вара лоуе пиз одичне
опсерв ациј е: какос еупу туодТрс тадоОпа т иј епона шаЦрњанск и–
хоћелиг ас аче катиув ил иСрђанПрица– дал ићеуЛондонумирнодо-
жив етиње г овпов ратакс у пруг аВидос ава– Вида– каоитос акак вим
ћег аос ме хомпримитиз емљаци, с адаунов ојидру кчиј ојЈ угос ла вији,
којуј еострашћенокаопротив никтадашње грежиманапу с тиои
отуђ иосеуиностранств у?!
Јурмановакњиг ајеписа нас понт аноимирно. Времеј е, поми-
шље њуа ут ора,нај ме риторниј ис удиј а
. Онј е, та кођес мирениис пове д-
нотачанипоште н. Ст ог аћеов ак њиг апажљивомчит аоцу– добродо-
ћи, акоре нибудућим проуча ва оцимаде лаМилошаЦрња нскогко ј
и,
мададос таист ра жен,ипакниј ес асв имоткрив е н.
Некриј елис евре днос тов екњиг едвој ицене как вихСлов енаца,
какоихј еј е дномприликомог лас ио, помаломалициоз нона ш врс нии
луциднис ат ирича риафорис т аБра наЦрнчевић,уонојпоз натојМихи-
зовојмис ли: данипис ци, аникри тичариникаданемог удадоспудо
днаистинекадас уупитањулич ностиињих овадел а, је
римтоне
омог ућав ај унес претнос тил ине ух в атљив аинту иција?

134
 Окњиг
ама

ИЗНОВИХ КЊ ИГА

ЗоранСпа
сој
евић:„Портре
тлиде
ра“,диг
ита
лнаг
рафика
, 2010

135
Kњиже
внипре
гле
д3

Ра
сткоВа
сић

РУБАЦ

(„
Алма
“, Бе
огр
ад, 2010)

Неудобнапошт а нс каколакот рља лас усеширокимпут емодна -

бијенез емљеупра вцуј уг а,дижућиз ас обомобла кпра шине . Биој елеп
авгус т
овс кида н, т опа оис унча н, ненарочит оприј атанз апу тов ање.Са
обес т
ра непут анаиз меничнос ус ере ђалез еленет ра вна теповршине ,
накој имај епа слопоне ког ове чеилиовца, кој ес учува лаже нс каче -
љадилидеца , ис а су ше нажит напо љакој ас уос та лане пожње ве нај ер
сумушкиотишлинав ојс ку.Туит а мовидеос еине кикуће ракс кле пан
оддас а каилиопек ас ас ламна тимкров ом, укомес усерет копримећи-
вализ на цижив ота . Та мода љеиз апољапружа лас енепре кидната мна
линиј аг ус тогдрве ћадокс усивка стопла вича с тибре жуљциуда љини
упот пуњав алираз ноликос тпре делакој ис ешириоуна около.
Ус путсучес тона ила з илинадруг аколакој ас упре т ицалиили
мимоила зили, колас аволов скомз а прег омкој ас упре нос илана мирни-
ценафронт , колас акоњимакој асувоз иласлужбе налицаилира тне
допис нике , конвој ес ара ње ницима , чиј ибројииз гле дниј ебудиоопт и-
миз амос т а њунафронту , уј едноммес тус ус ес усре лис акне же вским
скорот ечомкој иј ехит нонос иов ест иупре ст оницу.
Рафае лј е, з а дубље нус вој емис ли, г ле даобе зне когпос ебног
инт ересака копре део, т акоиколаиљудепоредк ој ихс упролаз или.
Неда внопроиз ве денучинпоручника , биој ера споре ђе ннај ужнибоч-
нифронтуг а рниз онуКра ље вцуис адј епут ова одас еј авинаду-
жност . Це лање говаклас ај едобилара споре дт риме се цара ниј е,чимс у
завршилив ис окушколу , а лиј еонне кимс лучај е мбиоз а држа нупре -
стоницирадикра ткот ра јнедоде ленас лужбууМинис тарс твовој но,т у
гај ез ате клаобј ав ара та, та кодај ет уутомпрв ом т ренут кура тних
операциј аиос та о. Ње говапомоћ, ме ђут им, уминис та рств униј ев ише
биланеопходна , пај еионпос латнабочнифронт ,г десуупос ле дњим

136
 Изновихкњиг
а

окрша јимасне приј ат еље ммног иофицирииз ба чениизс трој аипопу на

официрс когка драбилај епрек опот ре бна .
У Хе рцег ов иниј еиз биоус т ана кпротивт урс кевла с ти, „ на род
ниј емог аовишедапла ћаг лобаит рпиту рског аз улума” , ве лик ехри-
шћа нс кес илесуокле валедас еумеша ју,г ле дај ућис вој ес опс т ве неин-
терес е, пај еСрбиј аначелускне з омМила номОбре новиће мбилапри-
моранадас амаз ара тисТурск ом, сциље мдапомог несв ој имсу на род-
ницима . Очек ива њадај ет урск авој скас лабаидаћеу скоробитипора -
же на , нисус еобис т инилапај енаг ла вномра тиштуудолиниМора ве
дошлодов ишекрва вихбит акакој ениј е днојст ра нинисуда лене ку
уочљивупре дност . Св еочисус еокренулекабочномфронтукодКра -
љев цаг десуТурципокушалидасепробиј унас еве р, алис убилиод-
биј ениузмног ожрт ав анаобес тра не . За уз е лис уипа кдеос рпс кет ери-
ториј ес анеко ликосе лаиучв рст илис еде сета ккиломе т арај ужноод
Кра ље вца . Св исус тог аоче кив алидаћене приј атељ у скорообнов ит и
напа депај ет реба локра ље ва чкуодбрануој ача т ишт ој емо гу ћебоље .
Рафае лј ебиосироче , ост аој ера нобе зродит е љаиодг ој илис у
гас трицис трина . Њег ов апородицај епот ица лаизМа лов ишт а, в ели-
когцинца рс когна се љакодПре спа нскогј ез еранај уг у,г десумууј е д-
номпља чка шкомнапа дубашибоз укау биј ениота цимај ка , пај еост а-
такпородице, с уоче нс амог ућимновимна падима , одлучиодаз а једно
сане коликодру г ихцинца рс кихфа милиј апобе г ненас еве р.Та кос уко-
начнос т иг лиуСрбиј уина с елилис еуве лик омг радууње номс реди-
шт у,прв ојпрес т оницинов ес рпс кедржа ве ,с ас нажномкулту рномт ра -
дициј ом, г десуна с та лепрв аг имна з иј а, првопоз оришт еипрвашт ам-
париј а. Туј ењег овс трицу спеодас еконсолидуј е, пот пуноуклопиу
сре динуи, з ахва љуј ућика пит алукој иј ес пас аоодра з бој никаај ошви-
шес вој ојуме шнос ти, дасепрочуј екаове штиспос оба нт рг ова ц, пај е
имеТрифунаПа лиг орепос та лопоз на тоице ње ноунаоколо. Ст рици
стринас уима лисинаиће рку,кој ис убилине шт ос та риј иодРафае ла .
Синј еумног омеличионаоцаибилој еприроднодас еус меринапо-
родичнипос ао, докс еће рка,наз а довољс т вородит еља , уда лаз ај едног
младогдржа вногчиновникауминис тарс т вупра вос уђаипре се лилау
пре ст оницу. Ј е динос еРафае лне ка коу даљиооду обича ј енихцинца р-
скихжив отнихток оваиј ош ка оде чакпок аз аоинт ере сз авој ску , уни-
форме , ре дидис циплину , чита обиог ра фиј еНа поле она, Фридрихаод
Прусиј е,КарлаXІ Іидруг ихв еликихвој с ковођ а,пај ет акоодлучиода
ступинавој нуа ка де миј уипос танеофицир.Мождај етунекане с вес на
же љадаос ве тис мртс вој ихро дит ељат акођ еиг ралаиз ве снуулог у.
Ст рицис т ринас уг аодвра ћа лиодтог а,г оворилидат ониј ебудућнос т

137
Kњиже
внипре
гле
д3

зај едногЦинца рина , датунемас иг урнос тинитине ких„ шпе кула ци-
ја”, не г отиј ежив отс талноуопас ност и, пог от овушт осез на лодаће
ускородоћидора тасаТурцима ,а лиј еРа фае лбиоу пора н, сав лада ој е
ра зличит епре пре кеко јес уст а ј
а лепре дњимикона чност упиоуов у
вис окувој нушколу.Ст рицј еврт еог ла вом, смат ра ој еРа фае лаз ас воје
сопст ве ноде теибринуос ез ањег а ,а линиј еже ле одамус едаљес у-
прот ст а вља , прекрс т иосеипомолиодамубудедобронапут укој иј е
самиз а брао.Та кој еРа фа елз ав ршиошколус аус пе хом, ит оуправ оу
тре ну ткупре дс а моиз биј ањерат а, ие вос а дхит аодоленафронтдапр-
випутомиришедимиба ру тнабој номпољу.
Има ој едва дес е тт риг одине, биој ев исок, с тас ит, црномањас т,
униформамуј едоброс таја лаибиој енањупонос ит.Ма рљив оиз а ин-
терес ова ној ерадиооношт осумуушколиг оворилиина ређ ива ли, ни-
јебиомеђупрвима ,а линиме ђупос ледњимаус вој ојкла си, ниј есени
почемураз ликов аооддруг их,пас уг адруг ови, кој ис уупоче ткубили
спремнидаз бија јушаленарачунњег ов огпоре кла , прихв ат илика ос е-
бира вногиј едногодс вој их.Уне кимпре дме тимасениј еис т ица о, а ли
ихј еупорнимсе де ње мна дкњиг омс ав лада о,удруг имај ебиобољиод
ос талих.Ст рицј есв ет рој едеце ,ј ош ка омале , даодаучефра нцус кии
не ма чки, пај еРа фае л, ка оиње гов икуз ени, са влада ове омадоброоба
језика,пота јнос ена да одаћег апос ла тиунек ус транувој нуа каде миј у
нада љешколова ње , каошт ој ебиос лучајс адруг имофицирима ,а лиј е
из биј ањерат ас пре чилос веда љемог ућнос тиз аус а вршав ањевој неве -
шт ине .
Колас удос т атру цка лапопут у, а лисуодмица лаидаљебезз а-
стој а. Времеј ебилорат но, ниј есемног опут ова ло, иуколимапоре д
Рафае лабиласуј ошс амодв апут ника ,ј еда нс т ариј ис ве ште никизКра -
љев ца , ота цВике нтиј е,кој иј еупре с тоницимора одаз авршине кине о-
дложа нпос а оуПа триј аршиј и, иј еда ндомаћинизс е лаублиз иниКра -
љев ца , Доброс ав,кој ис ес удиоз богњивес асус едом, пас епроце сот е-
гаоидоша оча кдонај вишеинст анце . Ра з говорс еводиома хомот ре -
нут номст ањунафронт уиономшт ас еможеоче кив а тиублис којбу-
дућнос ти.Ра фае ловиса пут ницис убилидоброупуће ниус ит уа циј уј ер
сус енала зилине посре дноузрат ишт еисдос таз абринут ос тис уко-
мент арис алионошт ос едог ађа лоишт ониј еобе ћа ва лоништадобро.
– Турциса мошт онис ууда рили, ре чеДоброс а в, ака дуда ре,ко
знаштаћебит и.
– Шт аможедабуде !? – одг ов ориРа фа елопт имист ичк и. – Одби-
ће моих,аондаћемомиударит ииодбацитиихс вет амодоАна долиј е.

138
 Изновихкњиг
а

– Ех,ех,г ос 'нпоручниче , не ћев аљдаба шт а комоћи, сонолицко

вој скештоима мо.
– Онолицков ојс ке ,а л'јеус ва комс рцек'оуОбилића . Столицко
вој скећемос веСрбеос лободит ииокупитиихуј еднојдржа вис ај а-
снимичврс т имг ра ница ма .
Доброс а впог ле данаколапунара ње ника , поре дкој ихс уутом
ча супрола з илиире чез ас ебе , клима ју ћиг ла вом: „Ј ес ' , ус ва комсрце
к'оуОбилића” .
– Гра ницеуве кдонос ене воље , приме тиот ацВик ент иј е. Св ихо-
ћедаодре денекег раницедас ез нашт ај ечиј е , шт ов ише– тобоље ,а
Хрис тниј епропов еда ог ранице , онељудераз дв ај ајуанез ближа ва ј
у,
немиреих,не г ос ва ђа ју . Границесуђа вољара бот а.
– Ниј еов ос адт оХрист ов ов реме, оче . Толикона шихробуј еи
мучис еподту рскомчалмомнај уг уиа ус т риј ск омчиз момназ а па ду.
Св еће моњихос лободит иис творитино вуиј акус рпс кудржав у.
– Ув екј еХрист ововре ме ,сине , одг ов ориВике нтиј е,са мољуди
неже ледат оприхва те .
– Море , ре чеДоброса в,с лободај ере ла тивнас тв а р. На родуниј е
важноподчиј омј ечалмомиличиз мом, не гока коживи.Де дамиј ере -
ка ок акомуј ењег овде дапричаодај еј еднов ремењимаподТу рцима
билодобро,биој емир,з на ос еред,з налос ешт ај ецаре во,шт ај ебож-
је, ашт анародс ко. Аондаударишера тов и, ј адибе да , ис веодеут ан-
да риј у. А мис а д, от ка дс еос лободис мо, ника кодасеорг аниз уј емои
сре димо, опе трат ови, нев оље, на родст ра да, нез на шштат ес ут рачека .
– Ма , Доброс ав е, уз будис еРа фа ел, ка ка всимитипа триот ака д
та ког ов ориш! Слободај еј еднаиодњене маништ авре дниј е. Зат ос е
вредиборит и, з ат ов редипог ину ти!
– Ра з умемј ав ас ,г ос'нпоручниче . Вис т еучилиз авој ника , ва ма
јера тпрофе сиј аиодт ог ажив ит е. Алиобича нс ељак, кој иживиодз е-
мље , кој иодт ог аз ав ис и, г леданат ес тв а ридруг а чиј е. Њемуј ев ажно
дај емир, дабимог аобе зс ме тњедаобра ђуј ес вој уњиву.
– Как оможе шт ак одаг ов ориш! За ртиниј ес т алодот вој ез е-
мље , тв оједржав е!?
– Ка коминиј ес та лодоз емље , одњеживим, одњез ав ис им, она
миј есв е! Алидржав аниј еумој ојна длежност и. Онај етудасебринео
на ма , анемиоњој . Миј ојпла ћа мопорез , аонатре бадана счува .
– Држа вас ебринеова маиз богтог ат ре бадај ес луша теибра -
нит еј е.
– Пабра нимој е. От ера шемидвас инаувој ску, нит 'з намдал' с у
живи, нит ' дал' с упог инули. Са з
на ћу, нежурим. Ак ос ужив и, добро

139
Kњиже
внипре
гле
д3

је, акосумртв и, да јБожедадобиј е мтув ес тшт ока с

ниј е, дабихшт о
дужеве рова одас уј ошживи.
Рафае лј ебиољу тнас вогс апу тникашт оимадруг а чиј емишље -
њеодоногка квоби, поРафае лу, т реба лодаима ,а ликадчудасуму
дв ас инаувој сциидас енез нашт ај есњима, с ме кшаусв омна ст упу,
схва тидасв акиг оворис асв ој ет ачкег ле дишт аидаимаодређе нераз -
лог едата ког ов ори, ираз говородеудру гомправ цу.
Ла га нос ехва т алове че. Нек ихполас ат ака сниј еколас ез ауст а-
вишеуј еднојпос та ји, накра јув еће гмес та,г деј епора споредувожње
тре балодасепре ноћи. Меха наузпос та јуз валас е„Трихра с та” з бог
не коликохра ст оваублиз ини, ибилај ев еликаз гра данас прат , има лај е
вишес обаз ас пав ање ,ј ерсуовдесв раћа лиионипу тницикој ис ут уда
пут ова лианисусекре та липошт анс кимколима . Момциизпост а јес у
пре дмеха номуправ оу пре залидвакоњауј еднума њуприва тнукочиј у.
Путницииз ађошеизколас ас вој имс тва римаиу пут ишес еусобекој е
субилепрос тра не , алиј енаме шт ајбиоос куда нине удоба н. Ра фа ел
ос тавис тва ринакре ве ту, иондас иђедолеукафанууна ме ридане шт о
пој еде .
Ус алиниј ебиломног ос вета . Поре ддвој ицеилит рој ицелока л-
нихг о ст иј ус ачок ањчет омра киј еуруци, Рафае лвидет а моууг луј е-
да нпа р, чов екаиже ну, кој иј епиок афуине шт от ихора зг ова рао. Чо-
векј ебиоокре нутле ђима ,т акодас еуочав аој единове ликицрнише -
шириог рта ч, докј еже наг леда лаус алуионприме тидај емла даи
пла ва , мог лај еима т идва десе т шес т-дваде сетс еда мг одина, обуче напо
европе ј ски. Њиховраз говорс еближиокрај у, онисепо з драв ише , чове к
седиже , прођепоре дРа фа е
лаииз ађ ена поље ,т акодаов ајса монача с
видебу цма сто, округ лолицесбрков имамушка рцаучет рде се тимг о-
дина ма. Не шт ока сниј еспољас ез ачут опоткопит ај едногк оњак ој ис е
уда ља ва о. Младаже нај еос таладасе диз ас т оломипиј ек афу , ка дпо-
следес ет акминут ауса лууђекрупнас ре дове чнаже нск аос оба, ошт рог
пог ле да, упут ничкомкос тиму, приђемладојпла војже ниине шт ој ој
ша пну. Младаженаис пика фу , уст а деипођела г анона пољез аже ном
упу тничк омкос тиму, ус путпрођепоре дРа фае ловогс толаиону гледа
једнопреле поне жноа нђе осколице, бле доиз амишљено, кој енање га
на чинидубокут ис ак . Гле даој ека кос евра таз ањомз ат ва ра ју ,а лиму
јеиз гле да лодај ејошвидика косекре ћекрозс алу, какој ошнеиз ла з
и,
ка кој ојј епот ребначит ававе чнос тдапре ђет ихде с ет акме тара . Онда
схва тидај евишене ма , дај еода вноиз ашла , осврнусеок ос ебеипри-
мет иназ е мљинеда ле коодс вогст олај еднубе лумара му ,ј еда нру бац,
кој иниј ебиот ука дј едола зио. Мог лаг ај еиспус тит ис амомла дажена

140
 Изновихкњиг
а

кој ајеу пра вот удапрошла , онскочи, дижег аипожурина пољедај ој

гавра ти. Но, на пољуниј ебилониког , чуој еуда љинис амобу куј едне
кочиј е. Онпог ле дас виленума раму, опт оченуз ла тнимв езомс аиници-
јалимаАиД, з а питас ешт адара дисњомиондаот копчаблу з уист а -
виј енаг руди.
Ка фе џиј амуј едоне ове черуионис корис т иприликудаг аупит а
дализ накој емла даже накој ајеупра воот ишла .
– Тој есупруг адокт ораДек ера ,којиво диболницудоленај угу.
Енг лез исуиониона . Не коликопут ај еве ћовудапрола зила . Она
кру пнаг ос пођаошт рихцрт ај ојје, шт оноз ову, дружбеницаис та лно
путу јесњом.
– Ита ко, от ишлис упоноћи?
– Да , изг ледадаимсежурило.Дос аданика днисуспа ва леов де .
– Аг осподинкој иј ераз говараосњом?
– Њег анез нам, првипутс амг ав иде о. Некист ранац, с едеој ет у
це лопоподне . Жа нда рммуј епрег леда опа пире , уредус у.
Рафае лниј едоброс пав ао. Пос те љај ебилане удобнаина ст ање -
насит ним дос адним с творе њимакој аг ост иманис удав а
ламирада
склопеочицеленоћи. Ме ђутим, иданисубилата коупорна , пит ањеј е
далибина шпоручнику спеодаз аспиј ерј ест алномислионаанђе оску
гос пођуДеке р, кој ајеима лај едноодонихлицакој ечовекв идиј едном
ивишениј еус та њудаг аз абора ви.

141
Kњиже
внипре
гле
д3

Ра
нкоБаб
ић

КРУК

(„
Про
гет
о”, Бе
огр
ад, 2010)

1.
Накора кј еодив ицелитице . Ис пре ла ма нхридима , подњимј е
ковит лацт алас аиве тра, саиз брис а номг раницому зрочнос т и. Заст ра -
шујућеј ека коморебе сни, ил имождас те њеподве тромкој ииз миче
очимааос тав љаот ис кенаводи. Илит омореу звра ћаве тру ? Силином
утиснут иј е дноудруг о, пот пунобидамуз аоку певид. Крс т арипог ле -
домтра жећиунекојнепра вилнос т
ит алас ањамог ућодг овор.
Брег ов иводелењосепримичус тена ма,ка оданемај увољедас е
успу жуу зњих, аонданас т ајет упит ре сакина окомира нбрегсепро-
метнеуог ромнепе нуша веј ез ике . Иа коист и, приз орс ва кипу тбуде
неочекива н. Спокој нас илината ла садос педаукра ткому з ма куумири
њег овпог ле д. Из међ ус поко јаибе саст ешње нај ене верицаиуј еднои
удруг о.Св ој омог ромномс наг ом, з ак ојумусечинидај епомалоиње -
гова, овимупре лаз ив укудоживља јодс мире нос тидоправ огус хиће -
ња.Ре клобис едасууњемуст алноприс ут надв ас упротнара сположе -
њаадаовас иласа мобирај едноодњихист ва рау клопљениниз ,толи-
коис пре кидана , опе т,не пре кину т.
Ве тармус тис кака пке , алимуниз ат ре ннепре кидапог ле д.
Осе ћадане штоновопос тој иуњемуидас тој ит икиз аг ра ницење го-
вихј аснихмис лиис ећања . Ниј етог раницака оиз ме ђукопнаимора ,
преличинаонуиз међушумеиот воре нерав нице . Гус таиис конс ка
шумапос т епе нос епроређу јес воде ћис енаос трвас т аба ла. Из ме ђу
њихс угу ст иши, иск ида нипропла нцимаипој а с
иматра ве,к ој ис еспа -
јај
уиширеоноликоколик ос ешипра з ит есне,доксенест опеуне пре -

142
 Изновихкњиг
а

гледнут ра вна т ура вницу. Те кпоне г деос танечупе ра кшуме , каоз а

у-
ставље нуна ме ридасеприпој ит амноз еле нојмас и.
Толикопу тај епрела зиот аквуг раницу, нав ик ав ајућисв ојумна
одла с кеивраћа ња.Чиниломус едај ек ат ка дс коронадохва тпаодј е
д-
номда леко, пла ховитаз богње гов ихмис ли. Ј ас нипо чециине из ве сна
оконча ња , кој ас ус ече с тог убилаут амиг дебис емислиј едност авно
расплинуленеус пе ва јућидаст воренове . Ника кв оу мнона ст ој ањениј е
моглодаихвра ти. Поне ка дсусањимабледе леимис ликој ес уим
претходилеас е ћас едас убилет акој аснеиобичне .
Упрк осиз ма г лициодра спрше њаподкос имс унце м, приз орму
изгле дапроз рачно: ус коме ша номореиз бра зданој еос унча нимбре г
о-
вимаит а мниму долинамат алас а, насв акојхридиј есликаданаиноћи.
Уњемуј енешт ошт ор аниј ениј еприме ћив ао,алиос ећадамут ост а
л-
ноиз миче , иак омусечинидај епот ре ба нс амома лина порпадапро-
никнекрозне одређ енуг ра ницуиз ме ђура вницеиз апре те нихшума. А
кадаг аучини, про ша ра нарав ницасена ма хпре т ва рауз идне проходне
тамнешуме . Ка дна ст ој ањес пла с не ,т ајис тиз идсера зре ђуј еипопу-
шт атра вна тим ј ез ицима . Рит аммораг аоме т адас еу сре дсре ди. Из а
илиис подта кв ихна ст ојањапров ируј еприј ат нос т, ка оуиг ринев ешт о
сакрив енодет е . Крозт алас авораз мишљањепробиј ај усеонемислико-
јена ст а ј
уње г овомна ме ром, на двисуј ућипроме нљив остиос та јућидо-
вољној акедабудукоре ннаре дниммис лима.Хипнот ич кољуља њемо-
рас т а лноихву чез ас обом, а лионеуз аглушу јућим одј е цимат а ласа
опста јуипле тус е .
Пуним с топа лимас т ојинас теник ојамудај еос е ћа јс иг урног
ослонцадокис т овре ме нот аис тас иг урностодхладногдодира , пе њући
сеу зног е, пре лаз иулакуј езу. Вет арг аблаг оњише,а лимут онеличи
наљуља њес таблаве ћнапле ској имуг оди. Ј е двавидљивепра ме нове
распрше нев одеве тарнос ипре коз ара внилит ицес т ва рај ућине број ене
ситнека пљиценак осиикрз нус кла днос крој еногог рт ача . Поне г дес е
стапа ј уипола кора ст удокс енес кот рља ју.Копље , чиј иј екра јут иснут
ума лоудубље њенакаме нојподлоз и, да јемудода т ниос лонац. Ника д
раниј ениј еос ећа оова ка вс кла дсас обом, море м, в ет ромис унце м.
Крозхукве траитут ња вут ала саодј едномз а чуј е,,-ру-“, двог лас
сане ра з
г ове т ним пра сков иманапоче ткуикра ју. Знадаг адовикуј у
име ном, не колицинаизкла накој ис тој енанеколикокора каиз ање га.
Напе топосмат ра јуњег ов оњиха њенав ет руст ра хуј ућидаћесеве ћу
следеће мна ле тус трмог ла вити. Та косу, не хот ице , ка димс еучинило
даћесез аношењена ста вит иупа д, с виодј едномз ав ика ли„ Крук!“ по-
куша ва јућидаг аопоме нуипре ну . Крукс еутомт ре ну ткуиз виот оли-

143
Kњиже
внипре
гле
д3

кодај ез ањихов опоимањепре кора чиопре т пос тавље нуг раницупа да,
пасусв ире аг ова лиис тов ременоиис товетно. Алионоштоникоод
њихниј епримећива обиој ење говз аносист опљенос тсањимаст ра-
шнимс иламамора , ветраилит ице . Њихањеј ез ањихбилоз накс лабо-
стииопа снос ти. Никак оимниј ебилој асноз ашт оКрукта мос тој ито-
ликодуг о, наме стуг депос тој иса моз ебња, т оликоз аокупља ј
ућада
пот ападру гачиј едожив ља је.
Кру кихј екра јичкомокавидеока кос то јеудв осмис ле ног рче-
вит импоз ама ,спре мнидау ст укнуилидакре нукање мудабиг аспа-
сли. Личилисунафиг уресг римас а ма ,зауставље неус редпокре т акоји
суодража валињиховопој единачнопоима њеоногштос ез бива лопре д
њима: г ле дајусв огродс тв ениканаов омопа сномме стуата мос е,пре -
коњег овеприликенаивици, пре плићумног ивидљив иапос ебноне ви-
дљивииз азови.Не поз наницас епрот ез алаоднес покојадос тра ха.
Виде оихј епремапоз адинишумеиче ст аракој ис ус еодат ле
пос тепеноу здиз а липа дина мадоправогбе демабрдас асте новит имвр-
хов има.Нис ус т
ај алиулиниј и– некис убилиближењемунекида ље,
пре мас вој ојодв ажност и. Сиг у рнос тг рупеј есма њилара зликеуодно-
сунара стојањенакој ебис ва коодњихс таодај ес амнаов оммес ту.
ЗебњуодДухалит иценебимог лодаума њинипр исуствочит авогкла -
на. На прот ив.

2.
Зазираој еодлитицеотка комуј епрвипутис пу нилавид. Ка о
изра с
лаизв одеиизз емље,на рог ушенасв ојимв ечит имсе нка ма, мас
којест ранеос унчана , билај епре кидимораиоба ле,с амаз ас ебе,мимо
њих, ка окл инкој иихј едржаос поје
неилиих,каокостуг рлуобома ,
спреча ваодас едокрај аспој е. Икадабиј ојне стаособз орја, уње муби
ост ајалаонадруг а
, с творе напричамаоњојиоДухууњој , г деј ојј
е
сва капричапридодалапокој иде таљ азавис илаодт огакој епр ипове-
да. Ка дабиот омепричаосав ршњацима , чудилог ајешт оимај унеј а
-
сну , ираз личитуодње гов е,сликуоДухулит ице, чакиОка р, вршња к
сакој имј енајвишебиоз аједно.
Збогче гаДу хлит ицесв ојиммоћиманеиз азовеис тове тнуиј а
-
снус ликуус вимањима ? Сва киродс твеникимас в ојизгледис виост а
-
лиг ав идеуправ ота квог , пабиис тот а
кот реба лодав идеиДуха,ра з
-
мишља ојеКрук.Ка котодас еДу хмедведаилиДу хбиз онамог ув иде
-

144
 Изновихкњиг
а

ти? Међумног имбиз онимаукрдуу ве кс епоиз гледуипона ша њуј е

-
да низ дв ај а.
Акос еДухлит иценеможевидет иочимамог аобиседожив е ти
унут рашњимвидом, ут рансуобре даилиусну. Са нј ета јанс тв енс ве т,
пра вомес т ог деДухможедас епој а ви. Ипа к, Духовибире ткоз а ла зи-
лиуснове , билибине ја сногоблика , каоданис унибилиса ња ни. Дас е
ба рј едномј а снопој а виоус нунекогпре т кат ајбиондаопис аока ко
Духиз г ле да,пабиос та лиз на лишт адаоче куј уус вој имсновима .
Мождас еДухпој ављив аоноћуналит ици, алинико гаодњих
тамониј ебилодаг ав иди. Ноћ, с ама, будиз на тижељу, дрхт авука о
пла мичакнаве тру . Не мапла мичкакој ибис епромолиоуноћикој а
скриваДуха . Ка дај еј едном прилик ом св ојене доумицепокуша ода
пре дочинекомс та ром родс твенику, послење гов едуг еприпове ст ио
Духу, ов ајг ај есамеша виномоз биљнос тиипре кораса мопог ле даои
пре ћу та оодг овор.Ка одај ене шт окрио,у чинилос еКруку .
Духне одре ђе ноглик адубљепрожимаљуде . Покушајдаг ане ко
пре дочис е бинеу спе ваусуда русне ј
ас нимпреда ње м, ка омеша вином
пој едина чнихз амишља ња , кој ес ве дочииоу з алу днос тит аквихнас то-
јања . Маколикодај енек омеиз г ле дДухаиз мица о, чиниомус ебли-
скимис амоње говим. Сва комепривидноприс анипоз нат,с вимаз ајед-
нобиој ене јас а нине поз на т ,з буњива оједнепомоћудруг их.
Ње говј а санликне минов нобииз ража ва ос клоност ииос обине
оногк ој иг ај ез амишљао.Та кобираз личит иљудимог лидаупоре ђуј у
свој епре дс та веДуха , пој а виобисенес кла дина че оње говуна дна ра в-
нос т.Пре уз има нодпреда каипре ноше нпот омцима , пос та јаој ес вене -
јасниј иаис то вре ме нос веближи. Саколенанаколе носепренос ила
маг лов ит ос тпре дс та векој ај ета копос та јалај единаправ илнос тов ог
проце с а, шт ој емог лодас тв ориут ис акдај етос мишљенорађ ено. Мо-
ждас ус амона слућива лидај ета конај бољеипроду жа валионодоче га
супрет ходницикла нас понт а нодошли.
Духве т рас еневиди,анев идисениве т ар.Духме две дас евиди
маколикодас умедве диме ђус обнос лични. Па мт ис едасуј едногт а
-
кв ог,с абе ле г омначе лу,на шлимрт вог . Убрз ос уу очилидруг ог, одав -
нопоз на тогмедве да , кој иимј ес адаиз г
леда одруг а чије. Ду хј еис ти,
алисемедве диме ња ју. Чинис едадокпре лаз иизј едногудруг огпо-
примара зличит аобличј а. Алиј ош никониј ев иде ока косепона ша
ис тиме две дка даг апосе днеДухикадаг ана пу ст и. Неможесез нат и
ника коихбираниз богче г аихна пу шт а. Ондас ениДухме две дане
видинит имус еможез на тииз г
ле д, бе зобз ирашт опосе даживот ињу
саме две ђимобличј ем.

145
Kњиже
внипре
гле
д3

Та кој еКрукз апит ива ос ебеис е биодг овара о,нез најућиг деда
отпочнеинаштадас еослони. Кабилоче мудај екора кнуотобис е
одмахиз мицалоаонос та ј
аодавис иј е дномног омна дпраз нином, з а
-
чудонес трмог ла вљуј ућис еуњу , шт обиг аохра брилодаопе тис ко-
ракне.
Лит ицај еј едноодсв етихмес таг дес ез апос ебнеповодеиз воде
обре ди, че мучит авкла нприсус твује. Та дас ва коможедабу денатом
мест у.Друг ачиј е,ла коможедасеиз ме тнеус вет ог рђ е.
Некомпр иликом, не колицинањих, ве ћодрас лихдеча ка , иг рала
селов а.Иг рај есу вишес ла баречз аоз биљноде ла њекој ес епрепра ве
прове реморадоброув ежбат и. Мла дићеј еиг рапоне лапас у, г оне ћи
оногкој епредс т авља оз вер,из лет елиизшумепра вонаплат олит ице .
Схв атившишт ас уура дили, ус тукнулис уибрже -бољесев рат или, не -
сигурнидалидапотрчеит имеј ош в ишес кренупажњунас ебеилида
сепола кос клонеадас ет онепротума чикаоот ез ање.Крукут омени-
чимниј ез ашт рча о,алиј еос етиодамуног ениј енос иоње говс тра хве ћ
страхос талих.Ниј еимсеништадес ило. Нит ис уони, ка опоне комне -
муштомдог овору, билошт акомере кли, нит иихј еДухлитицез бог
светог рђаказ нио. Пос ленеколикода на , кадаимс еу чинилодас ус ве
могућепос ледицеоскрв нућане ста ле , св исус емз амишљеногКрука
билиу падљив орас положе ни.
Ве ликапит ањаз ама лапле ћа.Њег овпокуша јкоддв ојицес тари-
јихродст ве никадас војимле ђимапре уз мудеоов огт еретаз авршиос е
такоштос уг ас вој имчуђе ње мпрос т оукорили,нес хва та
јућиз богче га
питат акоочиг ле днес твари.

146
 Изновихкњиг
а

Са
шаМи
ленк
овић

ПОСНЕ ГОДИНЕ

(„
Алма
“, Бе
огр
ад, 2010)

Раној утро.Чинис екаоданика дане ћес ва ну ти.Да нс ев учет а ко

ла ганодаиз гле дака одај езе мљас та ла. Ониноћна двла чеконопа ц.
Ова јпутј еиз г ле далока одаћеда низ губит и, а линиј е .
Ипа кј ет е шкоине вољнопобе дио.
Маг лас евуклакаос т
арииз анђ аопа сподолинама .
Њуникониј емог аоупла шит и.Нират , нис т рада ња , ниужа с.
Онај еишлас војимпу те мла гано,неосв рћућис е.
Св ес утој асномог лидавидењихдв ој ицај е рсус ена лаз илина
једномбрду,аис подњихс епрос тира лаве ликаз ара ва н. Билај епот пу-
нопрек риве набеломј амболиј ом, изкој ес уиз вирива лив рховидрве ћа
обг рљенис ланом. Свеј еиз гле далока ов еликис ељачк иуре днона ме -
шт енкре веткој иј ече каоне кедра гег ост е. Ут ег нутиле п. Тект амоне -
гдепредкрај , та мог дениок овишенеможедадопре , почињалас у
опе тбрдаипла нине .
Дв ара тнадруг асунет ре мицег леда лика кома г лапопу штапре д
на лет имас веј аче гиј ачегс унца . Св акиње говз ра кк аома чј уј елаг ано
пробада о,докј ена ј
задниј есв уот ера о.
Чу дназ емља ,ј ош чу дниј иљуди.
Боснај еуова коле пој ут роиз г ледалак аомирној а г њес пре мно
наиг ру.А у ст вариниј ебилот ако.Биој ет ов укпре врт љивиопа с
а нз а
сва ког акос ена ђеуње говојблиз ини. Њихдвој ицасубилитуис пре д
њег овихошт рихче љус ти, аон, онј ебиос према ндаз а гриз еиот кине
свеле поштој еда нчове кможедапонес еизв ој ске . Св акуус помену,
сва киса н.
Билис ууЈ угос лове нскојна родноја рмиј и. Алиниј ебиотооби-
ча нв ој нирок . Пошлис уодкућеумиру, ае воихус ре дна јкрвав ије г
ра та.

147
Kњиже
внипре
гле
д3

Ратихј еприг рлиока одобредруг ов еиизт огз аг рља јанисуус -

пе лидас еиз вукудода на с . Билисууис кушењимадаоду, даост аве
свеивра тесекућипашт абуде , дабудудез ерт ери. Алиодког абипо-
бе гли. Одвој с кекој анепос т оји, оддржа векој ене ма , оддруг ов ак оји
суихв ећода вноост авили, илиодз лес удбине. Овдес ениј ез на локо
пиј е, акопла ћа . Нипрот ивког асеборе , низ ашт асеборе , нисакимс е
боре , ништ а.
Јединошт осез налој едаг лаваост аненара ме нимаит е лоуј ед-
номко ма ду .
Анапољуокоњихчулес усепт ице . Цв ркутпт ица.Алинеоби-
ча н. Ка одасусепрос еј
алис виле пицвркут ииодлет е ли. Ос та лис амо
онис тра шни, к решт ећиг лас овив ранаиг а вра на,пт ицаз лослу тница .
И ба ш поре дњиховес тра жа ре , малебрв нареукопа неуз емљу
надрвос лет еј еданцрниг а вра н. Чудној ег ака о, ка одахоћене шт ода
ка же . Ониг анис ура з умели, атре ба лој е. Дас ус амома лобољеос лу-
шну ли, чулибиње г овг лас : бе жит е, бежитег ла вомбе зобз ираода вде .
Одав дедоДринев ладас мрт , туг а ,јадибе да . Тој ес а моовдеост а ло.
Св едруг ој еотишло, ис рећа, ина да, иживот , ира дос т.
Онисуода вноне сталиипонелис весас обом.
Ост а лис ус амооникој инис уима лиг депобе ћи, оникој ис у
бра нилис вој епа рчез емље , ионикој исумис лилидаизовог амог уиз -
вућинек акв ек орис т и. Алика кве ? Билокакв ак орис турат уприг ра бље -
нај епрок лет ств о.Нажа лос т , тос еоткриј ет е кнакра ј
у,ка дај ез аис ти-
нуиз апока јањека с но.
За шт ос уњихдвој ицаост али? Нисуз на ли. Тонис ууме лидаоб-
јасне .
Неда ле коодњихт рчаој епот очићпрек ог латкогка ме њаипо-
виј енет рав е.
И онј ехуча осв ој ут ужнупе с му. Свој еј адеј ехт еонеко меда
ис прича,а лиг аникочуониј е . Илис уг асв ичули,анис ура з умели.
Одње г овихприча,даихј екоимаочут и, мог а ој едос адакњиг у
дана пише . Али, ав ај , речис умубилене раз у мљивез аљудс коухо.
Ионј ехт еодаис причашт ај ес вепре живе оуз адњихне колико
мес е ци.
Коликој ељу дскихдушапрев ез аоуре ку,пада љеуморе , измо-
ранане бо.
Дај еј е днаду шабилај еднациг ла , дос а дабикућус аг ра дио.И
ог ра дунаправ иоице лодвориштепоплоча о.Адаихј ере ђаој еднуна
друг у, донебабис тиг ао.Мог аобиис амог абог адоз ва тидамука жеда
сеса жалинаов ељудедоленаз емљидасеприз ов упа ме т и. Алиг ани-

148
 Изновихкњиг
а

кочу ониј е .
Коликој ек рвис аљудс кихрукус пра о, одњеј емог аоис амре -
капост ати.
Ниј ебилохла днег лав еуовојус иј а нојз емљидаг ачу је, аиак о
јебило, т аг лав анебиништ аодлучива ла .
Оникој исуг ат реба личут инис убилиов де.Билис уз аклоње ни
нег дедале кодебе лимз идов имаис војимлудимз амислимаот омека ко
сепра виј едназ емљаилиј ошбоље , от омека кос ерушиј едназ е мља.
Ониње говј езикнисуг ов орили, онисуг ов орилиј е з
икомст ра-
ха, мржње , бе саиј а
да . Са мосут ајј езикраз уме ли.
Дрв онакој ејепт ицас ле телаионој ехт елонешт одака же . Ма -
халој ебе з ус пешнос вој имг ра наманебилиприв уклоне чијупа жњу.
Кла пара лолишће м, крив илос е, а либез успешно.
Су нцеј екона чноиз а шлоиз абрдацело,мог аог ајес ваков иде -
ти, а лионотониј еже ле ло. Биломуј емрс кодаоба сј аовуз емљу , да
осве тлис вес тра хотекој еј еноћз ас обомос та вљала .
Дас еонопит ало, пус тилобиданоћт рајег одинуданаилиду-
же . Дас ес вез авршиут ојј еднојс тра вичнојноћиидаконачноонона -
сме ј
аноиз а ђеика жес вима : са дај емир.
Алит а јда нјебиомног о,мног ода ле коодав де.
Су нцеј еиз ашлоту жној ерништ аниј емог лодапроме ни.
Св еоверечи,г ес т овеимимикуМладе нпрек идеиоте рауз або-
равпит ање м:
– Коликој ев ременапрошлоодпрв огнапа даг ореуРиј еци, с е
-
ћашс е?
– Мислиш одка дс мос еиз вукли– ре чеИсмет , Албана ц, ина че
Младе новна јбољидругув ојс ци. Ка квелиирониј е, за кле ти„не приј а
-
тељи”њиховадвана родааовдеуовојј аз бини, на јбољиприј ат ељи.
Шт аихј ез ближило, мукаилине шт одруг о. Из гледадај емукабило
узрок, алинеипос ле дицаов ог адруг арс т ва . Мождај еодлучилоток о
јека кавчове к.Њихдвој ица , не мас умње , билис удобриљуди.

149
Kњиже
внипре
гле
д3

Ijan Mekdonald

KNJIGA IZGUBLJENIH SNOVA

: IZABRANE PRIČE
(„Paladin“, Beograd, 2010)

RESTORAN IZGUBLJENIH SNOVA

Vetar sa visoravni duvao je Iskupljenjem č itave treće godine Poš asti
Nesnevanja.
Možda je to treptaj munje š to se zbog vruć ine obruš ava prema zemlji
među elisama vetrenjač a koji se okreć u na noć nom vetru s visoravni. Mož da
nestalni duh plazme zarobljen u zaš titnim poljima tegljač a Klase 88 koji
drema uz ivič njak kraj brzog izlaznog koloseka. Mož da zamuckivanje sve-
tlećeg znaka iznad Konačiš ta za mornare Visoravni koji objavljuje LEDE-
NO HLADNO PIVO plavim neonskim ledenicama š to kaplju sa reči LEDE-
NO HLADNO. Možda sudar holograma, pozivni mig signalnog crvenog i
zelenog svetla koloseka za usporavanje, možda delićjutra reflektovan od bi-
lo koje među stotinama hiljada maš ina š to u orbiti obrazuju mesec-prsten.
Bilo š ta od toga. Sve to. Niš ta od svega toga. Mož da. Ali samo je jedno si-
gurno: da svetlost drhti bojom koju niko nikada ranije nije video, ali bojom
koja bi u crvenim zemljanim ulicama Iskupljenja svaku duš u manje prokletu
od Lepe Albukerki, ako takve uopš te ima, naveo da se zakune da je to boja
Bož jih oč iju.
I on je tu.
Kao š to obavezno biva u takvim sluč ajevima, vrtloženje vetra nosi
mu peš eve pustinjskog mantila, pokuš ava da mu ponese š ešir u raskalaš nu
zabavu negde napolju, na visoravnima, nanosi mu crvenu zemlju oko č iza-
ma.
Te čizme…
Lepa Albukerki mora da ustane sa stolice – Zabavnik 881 leprš a na
pod kao osakać ena ptica – da bi stisnula nos usne š ake č elo uz prozor. Ruži

150
 Изновихкњиг
а

otisci prstiju svuda po staklu. Te č izme… gleda ih kako prelaze preko srebr-
nih š ina koje se pružaju 10.000 kilometara na ovu stranu i 10.000 kilometara
na onu stranu pravo kroz srce Iskupljenja. Te š ine, suš tina i duša postojanja
Iskupljenja. Pista za postrojavanje večnosti. Svake noć i u dvadeset pet mi-
nuta do dvadeset pet sati vremenski voz dolazi kolosekom sa zviž dukom s
udaljenog kraja vremena, sa svojim tovarom duš a koje su poslali natrag da
pokuš aju da prožive svoje ž ivote od velike beznač ajnosti malo drugač ije.
Ali to je opet sasvim drugo sujeverje. Ono za š ta Lepa Albukerki mari jesu
čizme. I Poš ast Nesnevanja.
Vidite, prvi put se zaljubila u par tih č izama na nekom generič ki
zgodnom muš kom modelu iz kataloga za poš tanske porudžbine. Pet stotki
za par č izama. Dvesta pedeset po koraku. Ruč ni rad trogloditskih patuljaka-
obuć ara iz Beladone. Sanjala je o tome da takav jedan par čizama mož e da
joj izmeni ž ivot, da je ponese koracima preko tih srebrnih š ina dalje od Isku-
pljenja i njegovih visokih, postojanih silosa. A drugi put kada se zaljubila,
ovaj put fatalno, zaljubila se upravo u par tih č izama. I sada tih snova viš e
nema. Ali, kako vele veš tice, treća – sreć a.
Čizme su preš le preko poslednjih š ina i hodaju prema njoj. Jedan od-
lučan korak za drugim. Preš le su veliki put te č izme, kroz mnoge snove. Go-
vore one rečitije od visine, ekstravagantno ulickanih brkova – oznake jed-
nog Deuteronomca s viš esložnim imenom – č ak i od izuzetnog ranca, nalik
na predstavu nekog gosta na Stokmanovom maskenbalu o opremi vremen-
skog putnika-amatera. Stopala koja su u nama jesu stopala čoveka koji je
bio daleko i video mnogo. Izuzetna stopala izuzetnog č oveka.
Ona zastaje da bi osluš nula okretanje vetrenjač a poređanih dužruba
grada. Snaž ni šum obrtanja, tamo napolju, u noć i. Blizu. Ali ne baš . Ali či-
zme su tako izuzetne. Plus treć a – sreć a. A bio je tu i taj treptaj bož anske
svetlosti. I grad se zove Iskupljenje.
Ona isključi svetla Restorana – klozetsko ruž ič asto ROŠTILJ/POM-
FRIT/ČALABRC – uključ i radio, Hamilton Boanon i Asovi ritma sviraju
slatko i tiho iz nekog greš nog i zadimljenog kluba duboko ispod Beladone.
Krpom za poliranje, ona daje č ašama onaj poslednji sjaj i stavlja samovar da
vri. Mentu secka u mikseru – iako majka, koja hrč e na kraju lanca, na ma-
dracu u susednoj sobi, insistira na tome da je ukus bolji kada se ruč no isecka
srpom – i da, da, da, ne sme da zaboravi, uključuje dijademu LED dioda oko
ikone Naš e gospe od Tarzisa i sipa u č aš icu-naprstak brendi iz Beladone za
Blaženu sv. Katarinu.
Dolazi gost.
Restoran izgubljenih snova pripada (na isti način na koji siroče pri-
pada sirotiš tu) onoj samotnoj i ljubavi liš enoj š koli zavič ajne arhitekture ko-

151
Kњиже
внипре
гле
д3

ja svoj najreskiji izraz nalazi u jeftinim kafanama. Inženjeri sa ž eleznice koji

su, omaš kom, jedne noć i posle previš e piva i previše noć nog radio-progra-
ma izmislili Iskupljenje, za sobom su ostavili i vagon „Veliki južni, Tip III“.
On je lež ao na najudaljenijem sporednom koloseku u senci silosa, poput one
jedne cipele koju uvek pronađete na ravnom krovu. Majka Lepe Albukerki –
ista ona usnula masa koja se znoji i š kripi zubima na madracu u susednoj so-
bi – ugledala je napuš teni vagon i usnila san o vratima, prozorima i ž aluzi-
nama od bambusa kako oš tro sunce podneva na visoravni ne bi prodiralo
unutra, o hladnjaku za pivo, samovaru od vulkanskog mesinga, o radiju i
klozetu s dubokom jamom (kako su samo bož anski pijani stočari voleli da
se nasade i č učnu poput pilić a na zidu, da kukurič u dok se olakš avaju u ja-
mu), o galaksiji vilinskih svetiljki i neona dovoljnoj da same anđele nagna
da zapomaž u i žamore. U te dane, dok je snova jošbilo, slava Restorana ra-
širila se kao mala, blago zarazna bolest š irom Stamposa. On se nikada nije
zaista smatrao, niti su ga smatrali, delom grada. Uvek je gledao prema rav-
nicama. U sezoni vetra tamo je moglo biti ukotvljeno č ak i dvadeset prerij-
skih š kuna, svijenih jedara, š to se blago uzdižu i spuš taju na sidriš tu. A ne-
gde među tim jedrima od milara s naslikanim ognjenim toč kovima sa devet
šiljaka, među tim gauč o-čizmama visokih potpetica podignutih na š ipku is-
pod š anka s limenom gornjom površ inom, nalazila su se dvadeset četiri hro-
mozoma Lepe Albukerki.
Jer sama Lepa Albukerki proizvod je te iste š kole izgubljenih i ljuba-
vi lišenih. Samotna i okretna, dugih kostiju, od vetra ogrubelih š aka, malih
pljosnatih grudi koje kao da se sastoje samo od bradavica. Masne masne
masne kose: nekako neizbežno, pomislite, kad većradi na takvom jednom
mestu. Predodređena za ž ivot u teksasu i cvetnim top-korsetima. Bez cipela.
Lepa Albukerki. Njena lepota je lepota ograde od bodljikave ž ice dugač ke
500 kilometara, ili krhotine vetrom ispolirane plastike, ili dalekih pustinj-
skih terena.
Majka neš to gunđa, zvecka i okreće se na kraju lanca. Lepa Albuker-
ki presreće mlaz ključ ale vode iz samovara čaš om sa iseckanom mentom pre
nego š to ijedna kap padne na daske. Vežbala je čitavog ž ivota. Lepo je to vi-
deti.
Puna č aš ač eka na limenom š anku dok se č ovek u č udesnim č izmama
penje uz jedan dva tri stepenika i prolazi kroz leptirasta vrata.
„Najbolji čaj u gradu“, kaže Lepa Albukerki.
„Jedini č aj u gradu“, kaž e neznanac. „Sudeći po izgledu.“
Ona se osmehne. Tako. On pije. Tako. I to jeste dobar čaj. Srk po
srk, on ga pije, a ona ponovo osluš kuje velike elise vetrenjač a. Blizu. Bliž e

152
 Изновихкњиг
а

nego ikada pre. Prazna čaš a s tužnim muljem nakvaš enog bilja stoji na š an-
ku. Neznanac osluš kuje njeno osluš kivanje.
„Ne č ujem“, kaž e.
„Nije to niš ta naročito“, kaže ona. „Jedna od onih malih stvari koje
izmislišza sebe. Poput običaja, verovanja ili sujeverja. U stvari, glupost.“
„Lič na verovanja nikada nisu glupa. Ispričaj mi.“
„O, samo to da sam kao mala ubedila sebe da se sve elise jednom u
mnogo, mnogo vremena, usklade, poređaju se i okreć u zajedno, na sekund.
Samo na sekund. Ali ako možešda uhvatištaj sekund kada se okreću u jed-
noglasju, onda sve mož e da se dogodi.“
„Po zakonima haosa, to mora da se dogodi. A onda je zaista sve mo-
guć e.“
„Zakoni haosa“, smeje se ona. „Dobar š tos.“ Ali primetila je njegov
ranac na podu i to kako joj namiguje svetlima i bleska crnim brojkama na si-
voj podlozi, tako da sve to nije naroč ito smeš no. Da bi prikrila svoju nesi-
gurnost, ponovo izvodi trik sa samovarom.
Tako.
„Oč ekivao sam viš e ljudi, pošto je jedino ovo mesto otvoreno.“
„Niko viš e ne izlazi mnogo č esto otkad su snovi umrli, gospodine.
Zbog č ega bi iko uopš te i dolazio na jedno ovakvo mesto, osim da s nekim
podeli snove?“
„Zaista“, kaže noćni putnik i poslednji trzaj dugotrajnog ravnič ar-
skog vetra uđe kroz leptirasta vrata, klizne kraj š anka s limenom ploč om i
ponese mu peš eve mantila. Vreme je da krenešdalje, druž e. Vreme, zaista.
Zveckanje centavosa po limu. „Hvala ti za vreme i č aj, ali sada mi je vreme
da pođem.“
„Da pođeš ? Večeras? Kuda?“
„Tri pitanja. Kada te pitam triput, morašda odgovoriš . Stara deutero-
nomska izreka. Da pođem? Odavde. Več eras? Samo sam iskorač io iz večno-
sti da bih zaokupio trenutak tvog vremena. Kuda?“ Okrene se na barskoj
stolici. Napolju, iza njihovih odraza na prozorima, munja vreline dodirne
ovlašrub sveta. „Svuda i nikuda.“
„Nemoj ić i.“ Dve reč i, ali pucaju jedna o drugu poput stoč arskog bi-
ča u praš ini.
„Platio sam ti i zahvalio. Kakav razlog možešda mi navedešza to da
ne odem?“
„Nisi sa mnom podelio svoje snove. A meni trebaju tvoji snovi.“
„Snevaj sopstvene snove, sestro.“ Čvrsto nabija š eš ir da bi odoleo is-
kuš avanju noćnog vetra, nabacuje čudesni ranac na ramena.

153
Kњиже
внипре
гле
д3

„Zar ne shvataš ? Ja ne sanjam nikakve snove. Niko od nas sanja ni-

kakve snove. Svi su proždrani.“ Mrš ava Lepa Albukerki masne kose izlazi
iza šanka Restorana izgubljenih snova.
A dole, na sporednim kolosecima, lokomotive se bude iz kibernet-
skog sna i ječe mlazevima pare i fuzionih fantoma.
„Trebaju mi tvoji snovi, gospodine s neverovatnim čizmama, jer sa
svakim snom ja sam za dan bliž e slobodi.“
Lanac je gladak, svilenkast. Ime „Čelik Vitlejem Ares“ otkovano je
na svakom beoč ugu. Gola kož a oko njenog struka između teksasa i cvetnog
top-korseta krastava je od čireva starih i novih tamo gde lanac grize meso.
„Zaboga, dete, š ta se ovde dogodilo?“
„Izazvala sam Poš ast Nesnevanja, gospodine. Dovela sam ž derač a
snova. Gledaj.“ Okrene ga na obrtnoj barskoj stolici, gde je ponovo seo pre-
neražen i zbunjen, da bi pogledao prema prozoru. Uključ i glavni izolator: ta-
ma je vidljiva u Restoranu izgubljenih snova. Neon se obraća neonu s druge
strane železničkih š ina: LEDENO HLADNO PIVO baca hologramske ruž e
na ROŠTILJ/POMFRIT/ČALABRC. Svaki je prozor grada okrenut depou
ogledalo.
„Mi u Deuteronomiji verujemo da je dobra medicina kada se dva
ogledala okrenu jedno prema drugom“, kaže neznanac. „Svaki put kada po-
gledašu ogledalo, jedan deo tebe ostane tamo, trenutak tvog života zaro-
bljen u odrazima, a kada dva ogledala pogledaju jedno drugom u odraz, ta-
kvi trenuci budu oslobođeni.“
Ona se nagne bliže njemu. On oseti njen miris znoja i pustinjskih ru-
ža. Ona oseti njegov moš us istroš enog vremena i prostora.
„Ovde je slično“, kaž e ona. „Ali drugač ije. Mnogo drugačije. Vidi.“
On proprati pogledom vrh njenog prsta u vrelu, blisku noć . A tamo,
između restorana i „Kutimujske religiozne kurije i trž nice ikona“, vidi to.
Vidi, ali ne može tač no da odredi š ta se tamo nalazi. Istovremeno, jedna
stvar i mnoš tvo njih; površ ine i faze, bez definicije ili supstance. Polimorf-
no. Fragmentarno. Kao kada rukom pređešpreko dugmeta za biranje stanica
na radiju gore gore gore uz vazduš ne talase, glas, povik, statič ko brbljanje
orbitalnih entiteta koji šapuću jedan drugom, molitva, pesma, š amar, sakso-
fon, akord orkestra, lupkanje doboš a, rasparčani svet koji ti se tumba iz
zvuč nika.
To je nešto sazdano u potpunosti od snova.
Tu je ljudska glava od crne gume. Tamo iguana s toč kovima umesto
nogu. Ovde pola kuće, s polovinom belog pernatog krila. Onde otkos letnje
doline. Tu je miris kafe u hladno zimsko jutro. Tamo zvuk histerič nog sme-
ha. To je najslađa pesma koju nikada nisi čuo. Najoš triji nožtvoje najcrnje

154
 Изновихкњиг
а

noć i. Karneval u sumrak. Poniženje dok stojišnag pred č itavom parohijom.

Prepoznavanje prijatelja u potpuno neprepoznatljivim telima. Strahovi za ro-
ditelje, muža, ženu, ljubavnika, dete. Nade, planovi, ljubavi oduž ene i neuz-
vrać ene, najmračnije fantazije, najplemenitije tež nje. Svaki dragoceni san i
vizija pod zvezdama.
Žderačsnova.
Dok on zuri opč injen – jer koga to jošsnovi ne mogu da oč araju –
ona š apuće: „Verovanje. Sujeverje. Male stvari koje izmislišza sebe. Rekao
si da lič na vera nikada nije glupa. Vera je straš na stvar. Imati vere u neš to
znači uč initi to stvarnim, udahnuti mu ž ivot. A ponekad taj život postane i
viš e od onoga š to si stvorio za sebe, otrgne se od tebe i oslobodi, postane to-
liko snaž an da mu viš e nije potrebna tvoja vera da bi postojao. Živi, hoda i
hrani se sam.
Počuj, neznanč e.“
I poš to je Bog Panarhič ki, š
to ostavlja restorane da č ekaju kraj izla-
znog koloseka na zviž duk noć nog polarnog teretnjaka, odredio da oni budu
srce i duš a takvih stvari, ona mu isprič a kako je Lepa Albukerki izazvala Po-
šast Nesnevanja.
Bile su to dobre godine; godine č izama od 500 dolara nanizanih duž
šipke š anka, godine zvižduka samovara, godine leda na pivskoj flaš i, godine
punog dž epa i obrtanja centavosa na limenom š anku. Godine radija, kada je
njena majka pevala uz sving tri saksofona i truba dok je iš la dužš anka i oko
stolova, a stoč ari gurali zamotuljke plavih novč anica preko š anka, rukom
uvijenih u čvrste cigarilose. Evo malo, da sač uvašza Albukerki. Godine ple-
sa: nikada nije mogla da se seti prilika kada nije plesala uz noć ni radio, a
stoč ari su vikali: Hej vi tamo pozadi, dajte devojci malo prostora, tapš ali i
ljubili joj ruku, klanjali se učtivo uč tivo učtivo Smem li imati tu č ast da sle-
deć i ples bude moj? Tokom svih tih godina, ona je plesala, kroz spontanost
detinjstva, bolnu samosvest puberteta, u spoznaju da su njen mrš avi ples uz
melodije sa radija i lupkanje pivskih flaš a po š anku jedina lepota u ž ivotu tih
ljudi s vetrom erodiranih ravnica.
Kafana je đuskala. Samovar poskakivao. Vrela mast puckala. Mama
zviždala i meko hodala iza š anka. Radio se ljuljao ritmom planete. A ravni-
č arski mornari poređani dužš anka vikali su Albukerki Albukerki hajde Ma-
ma daj tu tvoju seksi kć erku ’vamo i ona je izlazila iza hladnjaka za pivo i
stajala u središ tu njihovog kruga od pivskih flaš aič izama sa Beladone.
A onda je ugledala njega.
Oduvek je bila luda za deuteronomskim š eširima.

155
Kњиже
внипре
гле
д3

A on je ustao, skinuo veliki, okrugli š eš ir sa glave i naklonio se ona-

ko kako to rade u toj drevnoj, drevnoj zemlji, a onda rekao: „Mogu li imati
tu čast da sledeć i ples bude moj?“
Jedan dodir, i treperavi neoni, mrka lica opržena praš inom, š iroki
osmesi umazani betelom, bubnjanje pivskih flaš a, sve je bilo poniš teno.
Ostali su samo oni, da se okreću uz radio pod okretanjem toč ka meseca-pr-
stena.
Predala mu se sa uzdahom i krikom u kabini njegove prerijske š kune.
Užad i jedra udarali su o katarku od ugljenič kih vlakana; prerijska š kuna lju-
ljala se i uzdizala na svojim promagnetnim levitatorima; njena krma iscrta-
vala je tajanstvene heksagrame u praš ini Iskupljenja.
„Ćuti“, rekla je kada je spustila prst na njegove pohlepne usne, pomi-
slivši da je čula neš to u vetru, prolazak nekog duha, ili blagonaklonog anđe-
la, ali on ju je ponovo privukao sebi uz isprekidano stenjanje i povike i ona
nikada nije č ula, nikada nije uočila taj sveti trenutak kada su se elise vetre-
njača sve okretale u jednoglasju i kada su divlje stvari bile puš tene na ze-
mlju. Sateliti i duhovna stvorenja beskrajno su se tumbali visoko iznad male
plastič ne škune. Zvezde su bledele. Sunce se dizalo iznad silosa.
„Šta će ti“, zapitao se u tom poluusnulom poludetinjastom polusve-
snom stanju ranog jutra kada je ž enska ljubav prema muš karcu najč istija,
„č aša brendija?“ (dok je razvratno posmatrao kako ona puzi gola po pretrpa-
noj kabini i traž i traži traži u jutarnjoj hladnoć i visoravni).
„Treba da isprič am svoje snove“, rekla je ona, uočivš i malu bocu pi-
ća „voda svete Ekaterine“ i jednu č ajnu č ašu s fragmentima mente sleplje-
nim za rub.
„Zbog čega treba to da uradiš ?“
„Da ih se ne bi dokopao žderačsnova.“
„A rakija?“
„Snovi su se oduvek rastvarali u alkoholu.“
„Ne mislišto valjda ozbiljno.“
„Znam da je blesavo. Prosto, tako sam vaspitana. Ovde sujeverja, ve-
rovanja, teš ko umiru.“
„Pusti sada ž derač a snova“, rekao je on, uzbuđen prizorom njene go-
lotinje, dok se saginjala iznad č aš e rakije. „Ja hoć u da prož derem tebe. Daj
mi to.“ I progutao je rakiju, zaurlao kao puma u lovu i ona se ponovo spusti-
la na njega među ćilimima i konopcima, porcijama hrane i č izmama od 500
dolara par, a prazna č aš a je pala i otkotrljala se po podu kabine; u njoj nije
ostalo nič eg osim prokletstva i sasuš ene mente.
(Ovde nastaje kratka pauza u prič i, jer svaki pripovedačtako veš t po-
put nje zna za dramsku vrednost pauze u savrš enom trenutku.)

156
 Изновихкњиг
а

„Rekla sam mu da ga volim“, kaže ona neznancu. „Rekla sam mu da

ću otić i sa njim, samo treba da kaže jednu reči mi ć emo zajedno jedriti pre-
ko Stamposa. Ali naravno, on tu rečnikada nije rekao, jer nije ni znao kako
ona glasi, a ja sam gledala kako mu vetar nadima jedra i odnosi ga i znala
sam da se viš e neće vratiti. Oseć ala sam kako mi postaje sve manji i manji u
srcu sve dok, u jedanaest minuta do jedanaest, ta jarka tač kica u srcu nije
potpuno nestala, a ja sam shvatila da ljubav, kao i snovi, mož e da bude iluzi-
ja ogledala, neš to što se opazi nač as kada se dva ž ivota na tren okrenu jedan
prema drugom.“
(I ona nastavi dalje s pričom, bez zastajkivanja, bez oklevanja.)
Tamo, na rubu grada, dok letnje munje sevaju nad zemljom duž
ogromnog horizonta, osetila je da će se nepromenjivi Stamposi promeniti.
Uz brujanje krila vetrenjač a, rotori su se spremali da se suoč e jedan s dru-
gim i ona je, dok se praš ina dizala pod njom, hodala natrag prema neonu
Restorana. I u tom istom trenu, svi su u gradu stali, digli pogled i onjuš ili
vazduh: gospodin Peskovado u „Tržnici verske kurije“, Čandra Dž as u kan-
celariji za otkup ž ita, gospođa Kilimambote u Železnič kom uredu Vitlejem
Ares, dve pegave devojke-maš inovođe okač ene o kabinu teretnjaka „Tran-
spolarna vuč a“ Tip 16 na bočnim kolosecima, svi su osetili kako im treptaj
duhovne strepnje probada duš u.
U tri minuta do tri, kada Bog Panarhič ki š apatom tera duš e u smrt,
gospodin Peskovado iz „Kutimujske verske kurije i trž nice ikona“ spavao je
u svom krevetu, iza radnje pune ikona i sveća, devetokrakih zvezda i moli-
tvenih zmajeva, i sanjao igru s gumom i vezivanjem uz učeš će neizmerno
debele ž ene iz Beladone, kada je, pri samom vrhuncu – kako psihološ kom,
tako i fiziološ kom – san naglo bio okonč an. Niš ta. Crnilo. Bez slika, bez
zvuka, bez sna. Nestalo. Gospodin Peskovado nije mogao č ak ni da se seti
da je sanjao, a kamoli š ta je bilo predmet njegovog sna.
Sledeće noći, radnik u silosu po imenu Ade Dž anderambelo, tri se-
stre Pentekost i H. Vilson Nezbit, zvanični gradski kloš ar, svi su naglo pre-
stali da sanjaju tač no u tri minuta do tri. Sledeć e noć i, svi sa leve strane Si-
loske ulice prestali su da sanjaju u tri minuta do tri. Nebesa, paklene jame,
strast i otrovi, snovi o slatkom ubistvu i hitanju kroz beskrajne š arene halu-
cinacije, snovi o proganjanju, kiš obranima i stajanju samo s fluorescentnim
ruž ičastim unihopkama na sebi nasred stanice Brem Čajkovski, nuđenju bu-
ta peč enog psa od strane Legendarnog Glena Milera umesto nagrade za svi-
ranje Zviž duka u pet na trombonu (koji u stvari ne umete da svirate, ama č ak
ni jednu jedinu notu) i sluš anju najsmeš nijeg vica na svetu ili tajne vaseljene
uš apatu Boga Panarhič kog. Svi su oni nestali. Okonč ani. Amputirani. Pro-
gutani u tami.

157
Kњиже
внипре
гле
д3

A sledeć e noć i, u pitanju je bila svaka kuća s neparnim brojem u Is-

kupljenju i kada starci viš e nisu mogli jedni drugima da prepričavaju snove
uz pirinčano pivo i č aj od mente na verandi Odmoriš ta za ravnič arske mor-
nare, postalo je oč igledno č ak i najtupavijem stanovniku da je Neš to s veli-
kim „N“ krenulo po Zlu s velikim „Z“. Ali tek kada se udovica Vikramasin-
gi (njen pokojni mužpoginuo je prilikom nesrećnog pada u pun silos: uda-
vio se u gen-formiranoj raž i. Svakog leta njegov grob postajao je malo žitno
polje zahvaljujuć i kojem je njegova udovica pripremala male, pobožne raž a-
ne vekne u obliku nasmeš enih lica) probudila u tri minuta do tri zbog izrazi-
tog osećaja nečijeg prisustva u spavaćoj sobi, ljudi su shvatili pravu prirodu
svoje zajednič ke muke.
Previš e preplaš ena da bi se pomerila, vrisnula, uč inila bilo š ta osim
da se malč ice upiš ki u gaće, udovica Vikramasingi lež ala je i drhtala u strep-
nji dok je neš to puzalo preko njenog uznožja i jorgana da bi se posadilo, ne-
vidljivo, neopipljivo, ali neporecivo prisutno na njenim pozamaš nim grudi-
ma.
Kako je to bilo? pitali su uplaš eni, uzbuđeni ljudi iz Iskupljenja, a
ona im je odgovorila, kolutajući oč ima, naginjuć i se napred pod odgovaraju-
će konspirativnim uglom, da tamo nije moglo niš ta da se vidi, ništa da se vi-
di, ništa da se omiriš e ili dodirne. Samo se č uo zvuk.
Zvuk? pitali su ljudi iz Iskupljenja. Kakav zvuk?
Ovakav, odgovorila je udovica Vikramasingi i, poš to je nasula č aj od
mente u tacnu, usisala ga na odvratan nač in kroz napupele usne.
Sisanje.
Sisanje ju je nekako oslobodilo paralize, poput koš marnog č ira koji
prska na prosjakovom vratu. Udovica Vikramasingi uspravila se na krevetu i
vrisnula iz punih pozamaš nih grudi. Na dodir tog izuzetnog vriska, neš to je
skočilo sa kreveta i, proš avš i između ogledala na zidu i toaletnog stola, na
tren bilo uhvać eno unutar beskrajnih odraza. Udovica Vikramasingi nač as je
ugledala par gumom obloženih lisica, ž enu s pipkom koji joj je rastao iz
pupka usred š ume dž inovskih papratnica, veknu raž anog hleba, nasmeš enog
muš karca sa srebrnim opasač em, gomilu ljudi koja juri za vozom dok nebo
pada iza njih u kiš i razlomljenih komada. Onda je to kliznulo ispod vrata na
ulice Iskupljenja.
Ta noćjesenje ravnodnevice, kada su zvezde neprimetno promenile
orijentaciju, proglaš ena je zvanič nim Prvim danom Poš asti Nesnevanja.
Te noći, Iskupljenje je umrlo. Niš ta ne ž ivi dugo kada ostane bez
snova. Zatvorenica u svojoj ć eliji. Pustinjak na vrhu svog pustinjskog stuba.
Boleš ljivo dete u krevetu na verandi dok druga deca jure okolo po praš ini i
zemlji. Žena smrvljena pod pesnicom depresije, u zamci u sopstvenom do-

158
 Изновихкњиг
а

mu. Snovi. Odrediš ta. Nade. Tež nje. Sve to č ini njihov bol podnoš ljivim.
Uzmite im to, uniš tite, prožderite, i ubić ete ih podjednako sigurno kao da ste
ih zaklali.
Niko se nije smejao. Niko nije plakao. Niko nije izlazio. Niko se nije
šalio. Niko nije č itao knjige. Niko nije stajao na noćnom rubu grada da bi
posmatrao kako se mesec-prsten tumba na nebu. Niko se nije budio iz sna
na zvuk noć nog teretnjaka koji vuč e voz od stotinu vagona rude odozgo, s
pola, niti se pitao kuda on to ide tako daleko kroz tako dugu dugu noćili po-
miš ljao da pođe s njim. Niko nije igrao. Niko nije pevao. Niko nije vodio
ljubav. Niko nije popunjavao formular državne lutrije niti kupovao nove ci-
pele. Niko nije slao pisma niti pisao pesme. Kada su se neonske cevi u nat-
pisima duždruma kraj depoa pokvarile, niko ih nije zamenio; kada su holo-
grami zatreperili kao svrš etak kratkih i beznač ajnih života, niko nije ponovo
podesio lasere. Starci na verandi čajdžinice pričali su o cenama pirinč a, is-
porukama ž ita i tržiš tu stoke, ili o sportu na televiziji i povrać aju poreza, o
prednostima drugog modela friž idera, i nikada nisu previš e pili u vrelini po-
dnevnog sunca. Deca su se igrala š kolice i mbao, radila domać e zadatke
skrivena, odlazila u krevet posle več ernjeg dnevnika bez ijedne reči proti-
vljenja i nikada nisu bila drska prema roditeljima, preskakala obroke niti do-
lazila kuć i prljava od svinjske balege.
Niko se nije nadao.
Niko nije č eznuo.
Niko nije maš tao.
Niko nije sanjao.
Niko nije ž iveo.
Dugotrajni sivi vetar istovario je svoj teret praš ine na Iskupljenje,
trun po trun po trun, kao pokrov.
Samo je jedna osoba bila imuna. Samo je ona sanjala i ona je i bila ta
koja je prizvala ž derač a snova da treperi i ispreda se iz svojih metalnih ogle-
dala beskrajnih odraza.
„Tako su me otkrili“, kaž e Lepa Albukerki i noć na prič a s visoravni
doš la je do svrš etka. „Lice mi je bilo suviš e vedro. Hodala sam suviš e us-
pravno. Zastajala sam da gledam na rubu grada, mesece, zvezdu, osluš kivala
sam elise vetrenjača. Tada su shvatili. Rođena majka odrekla me se pred
gradskim već em. Lanac je ona izmislila. Kao cenu.
Vidiš , svako ko dođe ovde, u grad, u Restoran, mora da provede noć
sa mnom, da spava sa mnom i da mi dâ svoje snove.“
Ona stavi bocu na š ank. Pri neonskom svetlu i u snenim senkama,
neznanac je ispituje vrš cima prstiju, s č uđenjem. Brendi iz Beladone. Donja
trećina boce ispunjena je mutnim talogom.

159
Kњиже
внипре
гле
д3

„Snovi, gospodine.“ Lanac gmiže po linoleumu; savest u liku zvečar-

ke. „Svakog jutra, prič aju mi š ta su sanjali, a ja to belež im na listovima pa-
pira. Onda papir umotam i ubacim u bocu. Kada se napuni, svi ć e doć i ova-
mo, svi stanovnici Iskupljenja, svaki ć e otpiti po naprstak i dobiti natrag
svoje snove. Snovi se rastvaraju u alkoholu, gospodine. Kada rukopis na pa-
piru izbledi, to za nekoga znač i novi san.“
Neznanac ispisuje po š anku š ifre i brojke kažiprstom umoč enim u
hladni č aj.
„Proć ić e deset godina dok se ta boca ne napuni“, kaže. Uhvać eno
mesečinom, stvorenje koje jede snove trza se i drhti na ulicama. „Ostavilo ti
je tvoje snove, ali ti je progutalo ž ivot. Ti si podjednako žrtva poš asti kao i
svi oni. Joši viš e.“
On digne lanac, odmeri ga beoč ug po beoč ug. Majka gunđa. Majka
hrč e. Majka se prevrće u dubokom, snova liš enom spavanju.
„Mogla si da se oslobodiškad god si htela. Da si htela. Svi oni č iji su
snovi smeš teni u tu bocu uč inili bi to, poveli bi te sa sobom, bilo kuda, bilo
gde na svetu. Krivica je ono š to te vezuje za ovo mesto i za majku.“
Hvušhvušhvušč uju se elise dok se okreć u u dubokoj, tamnoj noć i.
Neznanac podigne putni ranac na š ank, odmota crnu, zatupastu spravu po-
malo nalik na sklopivi kiš obran, a pomalo i ne. Smotani kabl povezuje to s
neobičnim rancem.
„Glup je onaj putnik koji putuje stazama kakve ja biram, ako nema
izvesnu zaš titu“, kaž e on, smrknuto, dok cevi sijaju, namotaji zuje, pokazi-
vač i trepere. Okrene se prema Lepoj Albukerki. „Mogu da prekinem taj la-
nac. Evo tu. Odmah. Za tren. Ali ti morašda kaž ešda želišda to uradim.“
„Ne mogu. Ne mogu, gospodine. Snovi…“
„Ali š ta ako bih ti rekao da isto tako mogu da vratim i snove? Ne no-
ve snove, niti snove drugih ljudi, većone stare. Prave snove. Šta bi tada re-
kla?“
„Mož ešli to? Zaista?“
„Mogu da ih vratim. Pokazala si mi kako to mož e da se uč ini. Ali od
tebe zavisi, kao š to od svake gradske duš e lišene snova zavisi da ponovo
uzme svoje snove natrag.“
„Kako? Gospodine?“
„Veruj mi. Da li mi veruješ ?“
„Ja… verujem ti.“
„A da li ž elišda budešslobodna?“
„Da! Da! O, bož e, da!“
Neznanac uperi crni kiš obran u mesto gde lanac dodiruje pod. Munja
najčistije moguć e bele svetlosti obasja tamnu unutraš njost Restorana izgu-

160
 Изновихкњиг
а

bljenih snova. Samovar, prljave č aš e, boce poslagane u police iza limenog

šanka, sve to zazveč i od kotrljanja mikrogrmljavine. Majka se probudi u ta-
mi, s povikom; ponovo se obruš i u san. Dim se vije iz rupe gde je tahijonski
zrak u paru pretvorio lanac, pod i dvadeset centimetara podupirač a Iskuplje-
nja.
„Hodi!“ kaž e neznanac i zaš ilji brkove, dograbi jednom rukom ranac,
drugom Lepu Albukerki. „Hodi! Odmah! Brzo!“ Povuč e je kroz vrata koja
nije bila u stanju da ostavi protekle tri godine, niz stepenice, na ulicu gde is-
topljeni kraj lanca ostavlja zmijski trag u sivoj praš ini visoravni. Srce joj
bukne unutra kao festivalski vatromet, omamljeno vrtoglavicom slobode po-
put molitvenih zmajeva koji se obruš avaju i prave petlje noš eni spiritualnim
vetrovima. U stanju je da krene kud god poželi: i tome nema kraja. Nema
kraja. „Hodi“, kaže neznanac, „hodi“, i uz smeh, suze, Lepa Albukerki pusti
da je on odvuč e praznim ulicama ispunjenim senkama neona i neuroza.
Na limenom š anku, boca pozajmljenih snova zakotrlja se i zaklati,
padne na tle i razbije, a sve te godine rastvorenih snova pocure između dasa-
ka poda.
S rukom u ruci, oni otrč e do ruba grada, do mesta gde nezgrapni kran
mikrotalasne kule Iskupljenja diže molitvenu č iniju od isprepletane žice pre-
ma Bogu.
„Sada“, kaž e neznanac i čini se da je sa svakim korakom u trku, po-
sle svakog izgovaranja reč i hodi, za korak i rečpostao mlađi na onom mestu
gde prava mladost nikada zaista ne umire. Munja sjajna kao kadilak bleš ti
mu u očima, osmeh mu je kao neon dž uboksova u č ajdž inicama poređanim
dužmagistralnih drumova sveta. Vere se uz mikrotalasnu kulu, ruka preko
ruke, naređuje zapanjenoj Albukerki (koja ne shvata bašsasvim š ta se deš a-
va, osim da je u pitanju neš to divno) da mu dobaci kabl iz ranca i, poš to se
priključ io na planetarnu mikrotalasnu mrež u, malu ruč nu tastaturu. Prsti mu
kuckaju po mekim tasterima i veliku tiš inu Iskupljenja ispunjava iznenadno
brbljanje zrikavaca kojim orbitalna bić a razgovaraju jedno s drugim dok se
obruš avaju kroz noćprema jutru. Neznanac okrene lice nebu i osmeh mu je
pun zvezda padalica.
„Duž ni su mi“, dovikuje joj. „Na velikoj vremenskoj udaljenosti
odavde, uč inio sam im, č inim, uč inić u im – prokleti jezik, zaš to nema odgo-
varajuć a vremena? – veliku uslugu. Oni su moralna stvorenja, kao svi anđe-
li, i imaju suptilni oseć aj za ugovorno pravo i obligacije, ali, kao sva spiritu-
alna bić a, manje su vezani vremenom od nas. Gle!“
I dok visi o jednoj ruci s kule, pokaž e drugom iza železnič kih šina,
iza neonskog znaka ROŠTILJ/POMFRIT/ČALA-BRC, iza silosa, iza sivih
Stamposa, iza ruba planete prema mestu gde upravo pada jedna usamljena

161
Kњиже
внипре
гле
д3

zvezda. Lepa Albukerki stoji srca probodenog sa devet desetina č uđenja i

jednom desetinom strepnje dok zvezda nailazi u padu preko sveta, prema
njoj, narasta, tumba se i premeće kroz svemir, bleš tava svetleć a letelica. Za-
klanja oč i od njenog prodornog sjaja.
„Gle!“ zapovedi neznanac ponovo i ovaj put pokaž e ponovo preko
grada, iza Iskupljenja i njegovih crvenih crepova, dimnjaka i od duhova izli-
zanih, iscepanih, beskorisnih molitvenih zmajeva, prema jutarnjem rubu
sveta. A na vrhu njegovog ispruž enog prsta druga zvezda odvaja se iz mese-
ca-prstena i premeće dok hita prema Iskupljenju i njegovoj visoravni.
„Gle!“ uzvikne neznanac treći put, nasmeje se i mahne deuteronom-
skim š eširom, a svetlucavo tumbanje prestane i u zaslepljujuć em treptaju
dva svetlosna diska počnu da se neumoljivo kreć u preko zemlje, prema gra-
du.
„Krila!“ vič e on. „Orbitalna ogledala, iz drevnih dana kada ih je RO-
TEH koristio da sunč evu svetlost usmeravaju na polarne kape i pretvaraju ih
u paru. Svako je promera pet kilometara, ali lagano poput krila anđela. Ne
smeju da se spuste u atmosferu niž e od trideset kilometara.“
Svetlosni diskovi približavaju se preko Stamposa i Iskupljenje je tač -
no između njih. Lepa Albukerki š titi oči dok se krugovi susreć u iznad nje i
spajaju. Svetlost. Beskrajna svetlost. Prvobitna svetlost. Iskupljenje č uči,
tamni i prestraš eni reptil, ispod dva lebdeća ogledala. U njihovoj žiž i, Lepa
Albukerki se okreć e, čudi, oseća svetlost na licu, u kosi, na š akama. Stari lu-
di nezananc ljulja se kao dete okačen o mikrotalasnu kulu, smeje se i smeje i
smeje.
A iz beskrajne regresije, iz odraza odraza odraza, iz beskrajnog sma-
njivanja Iskupljenja uhvać enog između dva orbitalna ogledala trideset kilo-
metara visoko, na rubu troposfere, izvire svaki ukradeni san, svaka izgublje-
na nada, svaka dragocena pomisao i vizija. Sve je postalo vidljivo. U trepta-
ju svetlosti ulice su ispunjene krhotinama i ravnima vizija: krilate kuć e, deca
koja maze mač ke, preteć i rođaci na koturaljkama, fuzioni anđeli, migoljenje
puti, plamenovi pakla, oblacima ispunjena nebesa š to miriš u na marcipan;
svi planovi, ambicije i zamisli; sve briljantne karijere i ž ivoti posvećenosti,
visoka, gorda i samostalna deca š to korač aju svetom, kuhinjska pomagala i
neoč ekivana rođendanska slavlja, dugo planirani odmori i divni penzioner-
ski dani, zavodljivi š apat vetra po č eličnim š inama u koje je svet umotan,
stajanje na rubu grada i gledanje u nebo, s č uđenjem i nadom: sve se to obr-
će i tumba ulicama poput iš čupanog korova noš enog olujom snova.
„Šta da radim?“ upita Lepa Albukerki neznanca. „Ne znam š ta da tra-
žim!“
„Sebe!“ vikne on i maš e joj pustinjskim š eširom. „Šta drugo?“

162
 Изновихкњиг
а

Zaista, š ta drugo? Ona potrči ulicama punim tuđih snova, progura se

kroz č udesa i divote, intimne fantazije, javne tež nje, porazbija ravni namre-
škanog cveća, kuća od čokolade, ž ena s raznim duvač kim instrumentima
umesto glava, džinovskih putujuć ih genitalija, strahova od smrti izazvane
padom meseca i nadanja da ć e spiritualni vetar snevač a poneti u druš tvo
svetaca i anđela; traž i, traži, traž i i na ćoš ku Ulice Dž ambolaja, pronalazi.
Sebe. Lepu Albukerki kakvu je Lepa Albukerki oduvek sanjala. Pruž i ruku
sebi iz sna, a Albukerki iz sna prepozna je, osmehne se i odgovari tako š to i
sama pruži ruku, i dok pada u zagrljaj one koja želi da bude, biće iz sna eks-
plodira u hiljadu Albukerki, milion Albukerki, u sve moguć e Albukerki koje
bi bile kadre da nastave dalje posle tog trena: bogate i sirote, lepe i sakate,
moć ne i skromne, ljubavnice, budale i pritvorice, ispunjene ljubavlju i ispu-
njene mržnjom, ispunjene nadom i ispunjene oč ajanjem, ispunjene svetlom i
ispunjene tamom; to su svi moguć i životi koje je ikada sanjala.
„Da!“ uzvikne ona. „O, da!“ i najednom, oluja tih ž ivota besni u njoj,
hita da ispuni to mesto koje je tako dugo bilo š uplje da je zaboravila š ta ga
je uopš te ranije ispunjavalo.
I tada č uje. Sa velike daljine, iz Stamposa. Daleko niz š ine. Zviž duk
noć nog teretnjaka koji nailazi.
„Mož ešda stignešako to želiš “, kaže neznanac, najednom, neobja-
šnjivo, kraj nje. „Jošimašdovoljno vremena.“
„Ali ostali…“
„S njima ć e sve biti u redu.“
Probuđeni neprirodnim osvitom iz dubokog i snova liš enog spavanja,
stanovnici Iskupljenja naviru kroz svoje ulaze i kapije u tih nekoliko ulica,
jure svoje snove, hvataju i grabe velike pregrš ti i trpaju ih u torbe, šeš ire i
kutije. Neki stoje na praš njavoj ulici i trpaju pune š ake sitno iskidanih snova
u guš u; drugi se opremaju mrež ama i uzdama, stoč arskim konopcima kako
bi lasom ukrotili divlje snove. Na ć oš ku Sevastopoljske i Devete, dva starca
tuku se jer bi da imaju istu lepoticu iz sna, golu, prekrivenu srebrnim kr-
znom pume; dole, kraj depoa „Železnice Vitlejem Ares“, supruga grdi muž a
zato š to ga je uhvatila s naručjem punim snova o ž eni njihovog prvog kom-
šije. Roditelji okretno konfiskuju fragmente razvratnih i lascivnih snova ko-
je su napabirč ila njihova deca, jarke, blistave i greš ne iz slivnika; omladinci
kriš om kupe unaokolo sve jošnezatražene vizije koje mogu da pronađu, uz
pomisao da ih kasnije prodaju pravim vlasnicima dok se prijatelji i komš ije
tuku i zamahuju kasapskim seč ivima da bi odsekli š to već e komade sa bli-
stavih građevina najuzviš enijih snova.

163
Kњиже
внипре
гле
д3

Ponovo se č uje zvižduk voza. Bliže. Dolazi kolosekom, nezaustavljiv

kao smrt. Kočnice cvile; hiljadu tona noć nog teretnjaka usporava prema
skretnicama. Ostaje jošsamo nekoliko trenutaka, a ona se jošnije odlučila.
Neznanac uhvati Lepu Albukerki za ramena. Izvan njegovih ruku i
njihova dva tela, viš e ne postoji niš ta, bašniš ta.
„Odluč i se. Izbor je tvoj. Bol je tvoj. Ali š ta god da uradiš , ne smeš
da se osvrneš .“
Jer tako je uvek bilo u legendama. I ona pogleda, ne natrag, većnavi-
še, prema dva diska bele svetlosti, kilometrima iznad grada. Zač uje zviž duk
voza i njegov zvuk ispunjava svet.
„Da“, kaž e, treći put. „Da, da, o bož e, da.“
„Kreni onda.“
Trč i, dalje od ulica ispunjenih poludelim lovcima na snove i sve te
smrskane i razbijene nade; dalje od neznanca, koji se osmehuje posebnom
vrstom osmeha ispod ruba deuteronomskog š eš
ira. Trči prema silosima i
boč nim kolosecima, preskač e srebrne š ine jednu po jednu prema fuzionom
tegljaču „Vitlejem Ares“ Klase 88 koji uz š kripu usporava preko skretnica
prema izlaznom koloseku, umotan u paru i reaktorske magnetne duhove, i
nastavlja kraj spore parade otvorenih vagona i hemijskih rezervoara. Posada
ne mož e da je vidi, suviš e je ispunjena nevericom i obuzeta posmatranjem
tog malog fragmenta ludila koji je iz uma Panarha ispao na ulice malog gra-
da u Stamposu. Neznanac polako aplaudira dok Lepa Albukerki, u svom
teksasu i cvetnom top-korsetu, i dalje bosonoga, naskač e na spojnicu i, u tri
koraka od kakvih se ostaje bez daha, uspinje se lestvicama na krov, dok
magnetni reaktori grme, a lokomotiva dodaje snagu i ubrzava iz Iskupljenja.
Onda se on okrene, od š ina, od ljudi, od svetlom ispunjenih ulica; svemu to-
me okrene leđa i jednim korakom svojih č udesnih č izama istupi iz sveta u
snevanje, a za sobom ostavi samo male treptaje munja, vrtloge praš ine i bo-
ju u svakom neonu dužUlice Depoa, za koju bi svako, da je samo pogledao,
rekao da je to upravo boja Bož jih očiju.
Voz dobija na brzini. Lepa Albukerki se ne osvrć e. Nikada se ne
osvrći. Gledaj napred, dužvijugavog niza vagona i tankera dok se gurkaju
na skretnicama, gledaj napred, dalje od konusa prednjeg fara lokomotive,
dužš ina, kud god da vode. Kosu joj nosi vetar š to duva sa ivice sveta. Ne
vidi majku koja, poslednja probuđena iz snova liš enog spavanja, stoji na ste-
penicama Restorana izgubljenih snova s prekinutim lancem u jednoj ruci i
razbijenom bocom brendija iz Beladone u drugoj, ne može da joj č uje glas
od grmljavine fuzionih motora i kloparanja kareta, kako je doziva. Tri puta.
„Albukerki! Albukerki! Albukerki!“

164
 Изновихкњиг
а

Voz prelazi preko oš trog ruba diska sunčeve svetlosti u mrak noć i na
visoravni.
A tamo, iza silosa, dužruba grada, rotori vetrenjača okreću se na du-
gotrajnom sivom vetru. U jednom trenutku, krila im se okreću u savrš enom
skladu.
Hvušhvušhvuš .
Hvušhvušhvuš .

Izbor i prevod s engleskog: Goran Skrobonja

165
Kњиже
внипре
гле
д3

Kim Njuman

POVRATAK U SSAD

(„Paladin“, Beograd, 2010)

TOM DŽOUD
1937.

„Prolazio sam ja ovuda“, reče Pervis dok su č ekali konobara da se

vrati. „S Akcijom protiv sujeverja i perverzije.“
Nes srknu kafu i odluči da jošne dopusti sebi da zapali jednu cigare-
tu od svog maksimalnog sledovanja od tri komada dnevno. Na sić ušnom
stolu ispred njih bili su ostaci večere za partijske zvanič nike. Njegov partner
je olizao svoj tanjir dovoljno dobro da naruš i pravo na rad perač a sudova u
vozu, ali Nes je ostavio pola svog odreska i sav masni krompir.
Pervis odmahnu glavom, prisećajuć i se. „Gadna su to bila vremena“,
primeti. „Mnogo je ljudi nestalo…“
Bio je nervozan jošod Jute. Sve je shvatao lič no.
„Vraš ka zemlja“, reč e Pervis, pa klimnu glavom da kroz prozor po-
kaž e nestalni purpurni obris Crvena zvezda specijala na narandž astom pe-
sku. Sunce je bilo toliko nisko na nebu da se senka pruž ala skoro do pustinj-
skog obzorja.
Nes slegnu ramenima.
„U pravu su kada pričaju ono za tebe, Eliote“, kaza mu Pervis. „Jesi
nedodirljiv.“
Salon za zvanič nike, dvostruko duž i od susednih obič nih kola za ru-
čavanje, bio je skoro prazan. Dva inspektora Poljoprivrednog komiteta pre-
žderavala su se na drugom kraju. Neki drugi č ovek, verovatno određen da
motri na njih, jeo je skromno i sam, pretvarajući se da č ita knjigu.
Njihov konobar klatio se prateć i klackanje vagona, noseći pod mi-
škom neš to umotano u novine. Bio je impresioniran kada je č uo da je ružan i

166
 Изновихкњиг
а

sitan putnik s prevelikim slamnatim š eš irom zapravo Melvin Pervis, socija-

listički heroj koji je uklonio narodne neprijatelje kao š to su Dilindžer i
Flojd. Zamolio je Pervisa za autogram za svog sina koji ž eli da postane aj-
men kada poraste. Osmehnuvš i se skromno i razdragano, Pervis naš kraba
svoj potpis ispod ž elje za sreć u. Klincu ć e sreć a biti potrebna: jedini crnja
koji radi u FBI jeste onaj š to čisti direktorov lič ni toalet. Pervis je tada neš to
šapnuo konobaru na uvo i tutnuo mu u š aku novac – srebro, a ne hartiju u
koju reakcionari nemaju poverenja.
„Sve je to deo glavnog plana“, objasnio je sada njegov partner. Nes
je svoju plaketu socijalistič kog heroja zaradio tako š to je mesecima marljivo
radio na papirologiji u Odseku za regulaciju parazita i tako š to je nenaoru-
ž an stajao u pozadini dok su prohibicioni služ benici vrš ili hapš enje koje je u
Čikagu prekinulo š verc alkohola Boston Džoa Kenedija. Shvatao je da se
Pervisov glavni plan obič no sastoji od pucanja na nekog sve dok taj neko vi-
še ne može da se preda, a onda poziranja nad mecima nafilovanim leš om sa
zadimljenim oruž jem i cigaretom.
Pervis uze paket. Skide papir s grlić a i diž e robu naspram svetla.
„Imam dugara na vozu za Bafalo“, objasni konobar. „Donosi stvari iz
Kanade.“
Pervis se nasmeš i. Nes nije dozvolio da mu se iš ta vidi na licu.
„Samo najbolje za Čoveka koji je ubio Dž ona Dilindž era“, izjavi cr-
nja.
Poljoprivredni zvaničnici i onaj ljubitelj poezije odmeravali su piće s
č ežnjivom ž eđu. Pervis tuž no vrati bocu.
„Izvini, druže“, kaza, „ovo je predobro. Ja hoć u brlju koju piju obič ni
ljudi.“
Konobar, očigledno zabezeknut, nije imao namere da se raspravlja s
Čovekom koji je ubio Dž ona Dilindž era.
„Daj ovo onim tamo drugovima, s pozdravima druga s knjigom.“
Pervis se isceri kao vragolan a crnja pož uri da izvrš i njegovo naređe-
nje. Jedan od poljoprivrednih inspektora zakaš lja se i bezalkoholno pivo po-
đe mu na nos. Čitačiskolači oč i kao riba. Nes se nije smejao.
Pervis baci pogled na knjigu koju je ovaj č itao, Belu traku. „Mislim
da je slavljenje velikog ž eleznič kog š trajka druga Paunda najbolje napisana
poezija na američkom jeziku“, preglasno reč e. „Šta misliš , kakva je u pore-
đenju sa onim zloglasnim reakcionarom Tomasom S. Eliotom?“
Čitačzalepi pogled za stranicu i ostade da ć uti. Pervis se nasmeja se-
bi u bradu, uživajuć i u pometnji koju je izazvao.
„Ko će da nas prijavi?“ upita. „Ne zaboravi, mi smo Federalni ideo-
loš ki biro.“

167
Kњиже
внипре
гле
д3

Konobar se iz susednih kola vrati s bocom pić a boje meda. Pervis od-
vrnu zatvarači Nesove nozdrve uloviš e smrad jakog sredstva za č išćenje
bojlera. Bazdelo je gore od Kenedijevog skladiš ta na uglu Tridset osme i
Šildsove, nakon š to su bačve razbijene.
„Ahh“, izusti Pervis lecnuvš i se, „savrš eno.“
„Elko!“ viknu kondukter odnekud napolju. „Elko, Arizona! Pauza od
sat vremena!“
Voz uspori. Umiruć e svetlo pade na siluetu male varoš i. Dva konja,
jedna š klopocija, niz drvenih zgrada, dronjavi Indijanci, klinci koji igraju
bejzbol.
„Hajde“, reče Pervis, „idemo da se proš etamo.“
Voz treba da utovari gorivo i vodu. Kada su se pre trideset sati ukrca-
li u Čikagu, Crvena zvezda bio je putnič ki voz, ali malo je ljudi imalo do-
zvolu da putuje sve do Kalifornije. Na svakom stajališ u jedna putnička kola
bivala bi otkač ena i zamenjena teretnim vagonima.
Pervis je ustao, pokupio svoju kesu i diskretno je tutnuo pod miš ku.
Kada je Nes bio u SPR, naučio je da to prepoznaje kao naviku čestih prekr-
šilaca prohibicionih zakona.
Izašli su na platformu. Na plakatu pored š altera bio je prikazan pred-
sednik partije kako se blistavo osmehuje i grli neku pionirku. „Napred za so-
cijalističku omladinu“. Umetnik je propustio da prikaže krzavi ožiljak na
obrazu svog objekta, ali nekako mu je poš lo za rukom da Kaponeovu blago-
darnost uravnotež i pogledom koji je kriš om nagoveš tavao neoč insko zani-
manje za vitku plavuš u. Nes se nimalo neće iznenaditi ako ubzo proč ita da
je Norman Rokvel angaž ovan da kič icom zabelež i naftne buš otine na Alja-
sci.
U zamrš enom i glasnom baletu, železnič ari su zakač ili za kompozici-
ju dva stočna vagona. Pervis je poš ao napred, pokazujuć i Nesu prstom da
pođe za njim. Iza voza, podalje od ono malo veš tač kog svetla š to ga je bilo u
Elku, Pervis je pokazao neš to u mraku. Nes niš ta nije video. Pervis stavi prst
preko usana, pa dlan iza uva. Kroz š ištanje pare i dovikivanje železničara,
razaznavao se š um ljudi š to čekaju. Nisu prič ali, većdisali teš ko i koncentri-
sali se. U mraku iza ž elezničke stanice i varoš i, bili su se okupili neki mu-
škarci.
„Šinski pacovi“, proš apta Pervis. „Idu u naš em smeru.“
Zakon o kretanju radne snage bio je donet s ciljem da maksimizuje
efikasnost planirane socijalistič ke ekonomije, ali sve su pruge u zemlji bile
preplavljene lutalicama. Nes je jednom prilikom proveo nedelju dana s izve-
snim pametnim inženjerom, menjajuć i dizajn teretnih vagona kako bi se pot-

168
 Изновихкњиг
а

puno onemogućilo upadanje u njih. Primili su pohvalu, ali izveš taj je završ io
u nekoj fioci.
„Kada voz krene, izaći ć e i popeti se“, reč e Pervis. „Nas dvojica će-
mo da nađemo lep i topao stočni vagon, pa da popijemo pić e sa onima koji
se tamo pojave.“
Pervis pođe prema prvom zakač enom vagonu. „Skini kravatu“, reč e.
„Izgužvaj odeć u. Zamisli da si poslednjih mesec dana na ulici. Huver neć e
znati, sem ako sam sebe ne prijaviš .“
„Ovo nije samo krš enje odevnog kodeksa FBI. Krš imo zakone za ko-
je smo se zakleli da ć emo ih č uvati.“
„Nedodirljivi, postoji neš to š to se zove glup zakon. Čak i u Sjedni-
njenim Socijalistič kim Američ kim Državama.“
Pervis se prebaci preko vrata. Jedan inženjer prođe pored, maš ući fe-
njerom. Nes se taman spremio da izvadi znač ku kako bi opravdao njihov
prestup, ali ž eleznič ar im se samo nasmeš i i požele im sreć an put.
„Bez ljudi kao š to je on ne bi ni bilo revolucije“, kaza Pervis i baci
kesu u vagon. „Oni umeju da razlikuju zakon i pravdu.“
Uskoč i unutra. Nes odbi pruž enu ruku i pažljivo se pope. Unura-
šnjost vagona bila je prljava.
„Dobro doš ao, skitaro“, kaza Pervis.
Nes ne razmiš ljajući poč e da trlja praš inu s kolena. Partner mu se za-
smeja. Shvativš i, Nes ostavi odelo na miru.
Pored viskija sumnjivog porekla, u Pervisovoj kesi bila je jedna sve-
ća, dve pakle cigareta, nekoliko starih jabuka i malo suš ene govedine. U jed-
nom uglu vagona naš ao je neke prazne sanduke, pa je jedan stavio u sredinu
i približio jošdva da služ e kao stolice, nakon č ega je svoj sto namestio s
precizoš ću gozbe plutokrata u Netoleranciji.
„Ukrcaaavanje“, viknu kondukter na jedno stotinu metara od njih.
Voz se zatrese i krenu. U vagonu se kao grom iz vedra neba odnekud poja-
viš e dva muš karca i deč ak. Nes se bašbio pitao kakav je to novi smrad.
„Zatvaraj vrata“, kaza Pervis mlađem č oveku, ž goljavom i smota-
nom. „Imamo koješ ta za delenje, al’ ga nema za mlogo.“
„’Bem ga u usta!“ uzviknu ovaj. „Ima da se provedemo sve u š esna-
jes’, jel’?“ Nes je po njegovom naglasku zaključ io da je odnekud s juga.
Teksaš anin? „Fala vam lepo, gospo’n.“
Čovek baci ranac i umotano ć ebe i privuče kofer. Deč ak, koji je no-
sio kač ket dva broja veći od njegove glave, samo je piljio u hranu. Kada je
skinuo kačket, iz njega se prosula zamrš ena kosa i Nes je shvatio da je „on“
zapravo devojka nadomak punoletstva. Pervis perorezom odseč e kaišsuvog
mesa i pruž i joj. Ona ga pohlepno zagrize i umalo se ne udavi.

169
Kњиже
внипре
гле
д3

Onaj novi smrad dopirao je od drugog lutalice. Nosio je prevelike

vreć aste pantalone i premali sako, sić ušni polucilindar i smeš an mali štap za
šetnju. Oš trih brkova na nausnicama i razrogač enih plaš ljivih očiju, neobič -
no je podseć ao na Reichskanzlera Hitlera. Nes je imao prilike da upozna ne-
ke protuve, ali nikad u životu nikoga ko je bazdeo tako ogavno kao ta propa-
lica što je sada pruž ala ruku. Usne su mu se smeš ile, ali iz očiju mu je zrač i-
la čista mrž nja.
Pervis mu pruž i meso, a on ga zgrabi i odgega se u najdalji ugao da
jede, pipavo komadajuć i hranu vrhovima prstiju.
„Molim vas, oprostite mojem prijatelju š ’o je nepristojan“, reče Tek-
saš anin. „Čudan je on starac. Uopš te ne priča. Ne zna č ak ni kako mu je pra-
vo ime. Mi ga zovemo Lunja. Devojka se zove Tompson. Neće joj smetati
ako je zovete ’Berta Vagonka’. Berta, kaž i fala za jelo.“
Ona samo klimnu glavom Pervisu i nastavi da žvać e. Teš ko je bilo
oceniti, ali mož da je bila i lepa pod tom silnom prljavš tinom.

Preveo s engleskog Ivan Jovanović

170
 Изновихкњиг
а

Др
агу
тинМини
ћКа
рло

КОНТРАЕВОЛУЦИЈА И ТРЕЋЕ ПРИЧЕ

(Ау
тор
скоиз
дање
, Бе
огр
ад, 2010)

МАГ
АРАЦ КОЈ
ИЈЕСУВИШЕЗНАО
Маг а
рцаОск араника дане ћудаз абора вим.
Ле тоишколс кирас пу стс амобичнопров одиокодт е тк еите че,у
гра дићуиз међуСа веиКолубаре , не да лекоодБе ог рада . Ос ећа ос ам
опој нимирисре ке, шумице , кал дрме , уопшт еу зев ши– с лободе.Чини-
ломиседаса мТомСој ер. Ус тва ри, вишеХаклбе риФин. Те чај ера -
дионаже лез ници, алиј езна ос ва штаиумеој ес аде цом. Мног ој ечи-
таоиг олицаонасра знимпричама .
Тогле тас ам можданапуниодва на естг одинаима г ичномеј е
прив лачиој е данмали, рас клима таницир куснапољуз ваномВа шари-
шт е . Билис утуиринг ишпилиј ош некеа тра кциј е. Али, ме ненис уин-
терес овалиниже нас абра дом, нитра пез , нимађ ионича ри... Непог ре -
шивос а
мсеуше стпоподнена ла зиоиз аша т ре,г деј еј е да нЧех,ома -
њи, ће лавис адебе лимцвике рима,приказ ив ао„Оска ра, нај памет ниј е
г
маг а рцанас вету“. Из аис та ,т ајс ив оња ,с абе ломша ромуобликуруже
наче лу,з на ој есв ашт а. Чехбиис кв аре нимс рпс кимпоз ив аора доз нале
дапла тек арт уивидечудоне виђе но: ма гарцакој иниј еиша оушколу,
јеримат екше стг одина ,а ликој из надара чуна . Из ашат реј е, на име ,
биоква дра тпора внат огпес канак ој е мј еОс каркопит амаиспис ивао
чуда . Че хбинапе с куна пис ао3 плу с2, аОска рбикопитомдода о5.
Св акипу тк адбипог одиоре зулт ат , публикас еоду ше вљав ала , и, уз
хла днопиво, т ералаОск арај ош без бројпут ададе монс трирас војуве -
шт ину.
– Бог ами, ов ајсивоњај ека оАј ншт ајн– чудиос ечув а робли-
жње гфудба лск огст адиона.

171
Kњиже
внипре
гле
д3

– Ма , ка ка вАј ншт ајн, још малопај ека опрофамат е

ма тикеиз
на шег имна зиј е– вик аој еј еданориј аш уат ле тс којмај ицис авцрве ну
лицу , шт оодвре лине , шт оодпив а.
Дот адс амс лу ша оодр есиранимжив отиња мак ој епока зуј убро-
јеве,а линеис пис уј у. Овој ез аменебилоне шт оне природно, уна ј
ма -
њурукус умњив о, шт ос еу брз оипока зало. Ј едногпредв ече рј апубли-
кас етоликоодушев ља ва лаОск аром, дај еона јде бе лидонеокофупива
замаг арца,афла шуз аЧеха . Че хј еуз еос вој епив о,алиј еупорноодби-
јаодаприне сеОс ка руњег ово.Те кпос лепопиј енече тврт ебоце,с ит уа -
циј амуј еиз ма клаизруку . Де белиј еОс ка рана појиопив ом. Ов ајј еха -
ла пљив ополока опунукофу, облиз ујућис еприт ом. И та дај ена ст а о
она јт ренут ак– црве нулицуиподна пит , Че хј едре кнуо: „ ЗнаОс ка р
оноштовиинес а ња те !“Гомилај еу тихнула , аонј епобе донос нона -
ре диомаг арцу : „Ос каре , на пишиг ос подихе миј скуформу луоног ашт о
јетре ба лобит иуовојкофиз ав оду !“Оска рј еподиг аоушииз ас тао.
– Хај де , пиши– наре ђива ој еЧе хида ље .
Оск арс ете турај ућиприближиопе скуинес иг урнимкопит омис -
пис аоН202. Шт аов ајра ди, пат ој ет ешк ав ода,с инуломиј екрозг лав у.
Толикоса мз на охе миј у, ика оуиз маг лицимиј еос талодас еодт ог а
пра виа томс кабомба .
Пренуоса мс е , ипа жљивиј епог ле да оиЧе хаима г арца . Чех,ка д
јеуг ле даоформулу,ис тре зниосет ре ну тноипог ле домка омуњаоши-
нуоОс ка ра.Ова јс ез буниоист иг аос амодакопит омиз бришеонудру-
гудв ој ку , кадг ај еЧехз гра биоз ау ларибрз оодве онеку д.
Овој емног осумњиво,помис лиос а м, иниј емипа да лонапа ме т
даиде мкући. Шуњаос амсеиз ашат реивре баоприликудас еприбли-
жимОс ка ру, вез аномз ај еда нодче тирис туба. Нај з адс моос талина с
дв ојицаса ми. Оск армеј ег ле даос адане кимт упав импог ле домине з а-
инт ере сов аног рицка ос ламку. Покуша ос амдамуотк риј е м нешт оу
очимаиј е дногт ре нут каса мпромрмља о:„Тис и,Ос каре , памет ниј ине -
гошт ос емисли.“ Маг а ра цс ет рг аоиљудс кимг ла соммиодг ов орио:
„Свепишеукњиг ама , де чко.Учит иис амоучит и.“
Замалонис ампа оупра шину. Маг а ра цкој иг овори! Поче ос ам
даобила з им окоње г а, з апа ње ни, мора мдаприз на м, малоу пла шен.
Из не надамиј епривуклапажњупра шинапо дње говимкопит ама. На
њојс убилив ећполу обрис анит ра говине кихформула . Ба циос амс ена
коле наипокушав аодапротумачимнапис ано, ка дс амосе тиосна жан
уда ра цуле ђа , кој имеј еодба ционеко ликомет а рада ље .
– Де чк о, т ис ичове ккој ис увишез на . Губис е! – река ој еопе т
онимчис т имљудс кимг ла сом, са даз апов еднички.

172
 Изновихкњиг
а

Ус та ос амипот рча о. Крозг ла вусумисерој илеужас немис ли.

Па, да , Че хј ест ра на ц, ањихдвој ицас уилине килудинау чнициили
шпиј уни. Рус киилиа ме рички, св еј е дно.Каобездушеса мот рчаот ечи
из грабиог аз ару ку. „ Те чо, дођидав идиш ма г арцакој иг овориикој и
јешпиј ун.“ Пог ле да омеј ека одаима мте мпе ра туру, а лиј епоша оз а
мном.
Ка дс мост иг лидоОс кара , онј емирног рицка ос ламку, аиспод
копитаниј ебилониче гис пис аног . За лудса мт е чиобј ашњав аошт ас е
дог одило, з алудс а мчика оОск ара , онј ес амој е дногтре ну ткаг отов о
тужноз ањака о. Течамеј еу хв атиоз ару куис а море ка о: „Ха јдекући,
мораш добродас еис па ваш. И ре ка оса мт иданерониш мног оуСа -
ви.“
Одлаз ећи, бациос ампог ледпре кора ме наимог удасез а кунем
дас амвиде ока комиОс карнамиг уј е .
Прошлој еота дде сета кг одина, ве ћс амз абора виот уав ант уру
саОс каром. Лет ос ампров одиос ас вој имдру шт вомуГрчкој . Обила зи-
лисмоег е ј
скаос трваит акос ена шлине г денај уг у,мис лимдас еос тр-
воз валоХидра . Из најмилисмома га рце , вишека оа тракциј у, ка коби-
смос епопелинавис окулит ицуиз надмора . Мениј ез апа ој е да нс ив о-
ња,кој имиј епре с ека ода х: има ој еис туонубе луружуначелу . Опре -
знос амг аобилаз иоиз аг леда о,докнис амсмог аос наг едаг ауз ја шими
кре немузс ерпе нт инез аост а лима. Ма г а рацка ома гара ц, алиј еме ни
биос умњив .Ј едногт ре нут ка , наопас нојкрив ини, ма гарацс ес пота ка о
из амалониса мпа ос ањег а. Ит оврлоблиз улит ице. Пре ст рав иос ам
се. Па,ова јхоћедамеубиј е,помис лиос а мисј аха о.Дру говиицрнпу-
рас тиводичсумис есме јали, а лиј ас амнаврхиз ашаопе шке .
Докс мосе делиухла ду, ама г арцимирнопас лиоколо, ра чу на о
самус еби: далиј емог ућедај еов оонајис т иОс ка р, зарј ет олик опо-
живе о? Је дногтре нут кас амус т аоипришаоГрку.
–Ј ел'т е , коликоду г оживема г арци? – у пита ос амг а.
– Мист е р, маг арциживекра т ко, а лиј ег лупос тве чна– одг ов о-
риомиј еиг рохот ом с ена смеј ао, докј елит ицаодз в ања лањег ов им
сме хом. Утоммус еиона јма г арацпридружиоња кање м, кој емиј ели-
чилонас ме х.
Нис аммог аодасеот ме мут искудас усеба ш менисмеј али.

173
Kњиже
внипре
гле
д3

Др
ага
нРа
дој
ичи
ћ

БЕЛАПАПИРНА КЕСИЦА ПУНА

ПРАЛИНА

(„
Алма
“, Бе
огр
ад, 2009)

„TOSCA 20“ STEREO

Дана сслушамс та реплоче , далимиз авидите? Децас ура доз на ла

,
првипутужив отувидечудоз ва ног рамофон.
За борав ље нис та риг рамофон„Tosca 20”, кој иса мпрепа рда на
извадиоизост аве , очис тиоиот иша окодт в-аудиоме ханичараког ас у
мипрепоручили. „Акот еионодбиј е, онданемаша нседаг абилоко
поправ и.”Запутимс ек одњег а
, ма лара дњица ,ал̀ поште на, унас ељу
ван це нтраг ра дауполуподрумс којпро сторији приз емљас т
а мбене
зграде.
– Добарда н,сре ћа нра д,ма ј
ст оре .
– Кој имдо бром?
– Има м не ис пра вну„Toscu 20” , пома гај
, в
олеобихдај епо пра-
виш.
– Гдена ђет ајра рит ет? Гдеј е, дајдај евидим?
Јат ркомдоа ута,паизг епек а„т оск ицу”пра воура дњицу.
– Ка кодаг апробам, имашликој уплочу?
Лупимс епоче лу.
– Има м, одма хдолаз им. Че кајме , идемдокућедај еуз ме м.
Онс ена смеј еика же:
– Туса мј а, нежуриинебрини!
– Из ла зисуцркли, ј еданв ис окот онациоват ииг лакоокла г ија
,
тешкоћебит из аиг лу,поку шаћудана бав им, алинеобе ћав ам.

174
 Изновихкњиг
а

Ра з г ов ара мт ев ече рис адруг аромис поме немг ра мофонка дон

мени, с тарошњув а рало,ка же:„Имауробнојк ући„Бе ог рад”нас пра ту,
једандеој ест а раробнакућаивиде оса м, има југ рамофонскеиг ле” .
– Неве руј ем.
– Има , кадт ик аже м, нез ез амте , виде оса мпрене кида н.
Неве руј е мдокрај а ,а лиоде м, попне мс еонимс таримпокрет ним
степе ница ма, нис ам у ша оутуз г ра дунепа мт им, одка дас уиз да ли
прос торс ит ним препрода вцимаишве рцеримат реће ра зре днеробеиз
Турс ке , Кинеит д., нег ле дамуопшт ечег аима , иде м пра вонадруг и
спрат , прилаз имде лут ез г инакој емеј еЂорђеу пут иоис тижемправ о
усе да мде се т е– ос амде се т епрошлогве ка. Ис т ионит рг овци, с тариј и
једнодва дес е т-тридес е тг одина , ос еде лиилиоће лавили, а лиист еполи-
це ,те з ге, раднимант или,ка одај ев ре мес та ло.Вра ћас еус ећањез або-
ра вљенов реме , ка дас амт удолаз иодакупуј емна јнов иј епло че.Плоча
вишене ма, а лиимаст арихжицаз аг ит аруспак ова нихув ећпожуте ле
па пирнеке сицеинањимас а мооз нак а.
– Из волит е , младићу– ма хнумиру ком ис предпог леда , дами
прив учепажњу , ме низ ане томумислимаут омв ременукој еј еотишло
уне пов рат ,а линала зис енег деумемориј и.
– Из винит е, з ане ос амс е, ниса мовдебиода вно, пас умес ећа ња
опхрва ла .
– Ништа , ништ а,же лит елине шт о?
–Ј еда ндруг армиречедаимат ег ра мофонск еиг ле .
– Да , на ра вно,има– г оворимитононшала нт нока оданиј епро-
шлот риде сетг одинаодка дас упроиз в еде не . – Закој иг ра мофон?
– „Tosca 20”.
– Ево,ос та лој едв ак ома да.
– Коликокоштај една ? – пот пу ноз буње нпит амиа конаценидва
пут ат риса нтимавидимпише178,00 дин.
– Ст осе да мде се тос амдина ра .
Ј ака оз омбиодг ова ра м:
– Да јтемиобе– инемог удас ев рат имус тва рнос т.Небихуме о
пре циз нодаобј а снимк акв исутобилиос ећа ји, ме ша винас ве гаис ва -
че га,с ећа ос а мс епе сама , луксу заробнекућеизс е дамдес е тихиос ам-
де сет их, ра з нихкуповина , гарде робеукој уј ет адабиообученна род,
све тлау па ље нихлампиитихемуз ике ....
Гра мофонј епопра вљен,поне кадмалоус пори, накра т ко,па рт ак-
това , ва љдане мав ишет ихг умица , аст а рај епоха ба наодмног ослуша -
ња, ду гог одишње г , це лодне вног , ј ерј ас ам ис туплочу, ис тус трану
слуша оте ме љит оиниса мј емењаода нима, не каданеде ља ма , а„Идо-

175
Kњиже
внипре
гле
д3

ле”– „Одбранаипос ледњида ни”слуша ос ампрекоме сецданада вне

85–86. За па мт иој ет ајг рамофонмног елудежу рке, одсвира омног о
сент иша , пров еоумом друшт вумног оту жнихнепре спава
нихноћи,
изврте о,помомра чуну,наде сет инехиљадас ат и.Држа ос амгаув екна
аутоионј еј а да нодра ногј утра, преумив ања, неброј анопу таут оку
данавра ћа онапочет ак. Коликос ам са мопутаз аборавионање г
аи
остав ља ог ас а могдокс амј аванкуће , ак адас евра тим, онмев ерноче-
кав рте ћиида ље .
Ве чера сс а мпре слуша опа рпес амас аа лбума„Дођитенаshow”
од„Па рногВа љка ”ице логРојЕлдриџа . Испуњав аос а ммуз ичкеже -
ље, женај ехте лаЏе нис, аћерка„Ваља к”(ва љдај ојјебиоз а нимљив
омот, пос лес епока јала , алијест оичкииз држалаАкиј евомлада лачко
крешт ање). Синниј ехте оништ апо шт оне ма м ништ аод„ТокиоХо-
тел”. Ха, ха , ха , ха... ТокиоХот ел, нека пирај ош шт ас уЛП. Некаг а
,
имавре ме на...

176
 Изновихкњиг
а

Да
нил
оЈо
кан
ови
ћ

НЕНАПИСАНЕ ПРИЧЕ

(„
Гра
мат
ик”
, Бе
огр
ад, 2009)

ТРАГ
ОМ ВЕСТИ

Ве стдај еунаше мг ра
дурође ноок амењеноде темуње витој е
обишлас ве тив рат илас еупричеинаг а ђањас уг рађ ана.
Овом ве ћфа нт а ст ичном дог ађај уле ка рисудода лиј ош ј едан
сегме нтне верова тног . Уз ванич номс аопшт е њутв рдедас едет еус т
о-
макунормалнора звиј алоидај ебиложивос ведомомент ак адамуј е
пресе че напу пча наврпца , аондас е– нез нанок ако– ок аменило.
Људик ојис учулиина јмањиде оча ршиј скограс ве тљава њадо-
гађај аодмахнућерук омипрене г ос аслуша јуов упричу.
Ње нз ачет а кна шлисмоуј едној , давнообј авље нојнов инск ојве -
сти: „Изму зејауКнеже вомдв орцуукра денај еј еднаодс кулптураком-
позициј еЖив ефиг у реМ. М. Ка љуг ина . Нафиг урамакој ес уос тале
прона ђе нис уот ис ципрс тиј упочиниоца, анаподуот ис цибос ихже н-
скихног у, шт ој еполициј унаве лоназ акључа кдас ера диона ј
-ма ње
двојепров алника ...“
Усу дскома рхивуг радапрона шлис модокумент ациј уот омс лу-
чају.
Причабис емог лас ве ст
ис амонаиз јавеопт уже них.
Првооптуже ниВ. Ж. Софронов, ос уђива нз ас ит непре ст упеи
крађе , ка дај ес луча јноуша оуКнеже вдвора циз нена диос ев иде вшида
музе ј
с кедра гоце ност инис удовољнодоброобез беђенеичува не . По-
чеој ечешћедадола зи, с мишљај ућика кодаседомог непле на. Ит ако
сеупле оуока ме ње непог ле дег олихже на.
Једненоћи, докј ечув армуз еја,каоиобичноут одоба , дре ма о,
прова лников еру ке,прс тиика ла уз и, из говорилисус ез амеибезина ј-
мањегшумав рат асус еотв орила .

177
Kњиже
внипре
гле
д3

Кадас еприближиос кулптура ма , изде тињст вамус ејавилапри-

чаопринцуикаме нојс т ат уикој ас еупоноћпрет варалаупре лепуде -
војку . Поже леој еутомт ре нудај еднаодка ме нихже наоживипадај е
одведеукне жев еода је . Сет ившис епритомис т арелопов скепричео
МонаЛиз ииог леда лука одај ез а ис таз ак орачиоубај ку.
Скулпт урапре дчиј им с еус на маодда хаз ама глилоприне сено
огле да ло, покре ћућит ре па вице , изуг лауу гаоус анапоме рилај еос ме х
иожив елаг ауречиз а хва лнос т и...
Причаиздруг еиз јавеј ош ј ене веров атниј а, аиз ва нре днос е
уклапаупрет ходну . Далај уј еже накој ат врдидај еонаукра де на
скулпту ра.
„Уме тникко јиј ена пра виоце лукомпоз ициј убиој еу беђе ндасе
тимде ломприближиос ав ршенс тв у. Ода браој еме недакрунишес воје
делоидамомка ме номте лудаживот .
Уз еницемиј еулиомоћдас амасе беоживим. Треба лој ес амо
даизпринес еногог ле да лаухва т имс војпог лед. Дана јис турениј ат а чка
ока, с па јајућисепо гледом, з а клопиа пс олут нимрт виуг аосок ом из
огле да ла.
Ње говиз не надниит ајанст ве нинес танакос тавиој епос аоне до-
врше нименеока ме ње ну . Ака коос вомра дуникомништ аниј ере као,
билас а мосуђ енаначе ка њеина дањедаћуухв ат итис војпог ледма кар
ус так лимачув аре вихна оча ра.
Свевре мепров еде ноумуз ејубиласа мс веснас војене моћида
билоштаура дим– ос имдачек ам.“
Судј еиз јавет ре тира ока обес мис лицеила жии,поре дт огашт о
скулпту раника даниј епрона ђе на , обој еј еосудиоз апров алуикра ђу.
Накониз држанек аз неотпоче лис уз аједничкижив от,апослеиз -
весногвре мена,же накој ај енас удут врдиладај еона , уст вари, укра -
денас кулптура , родилај еде те, кој ес е , препрв огпла ча, окаменило.

178
 Изновихкњиг
а

Мир
ољу
бТод
оро
вић

ГЛАД ЗА НЕИЗГОВОРЉ ИВИМ

(„
Нол
ит”
, Бе
огр
ад, 2010)

ХЛЕБЊИКОВЉЕВО ОКО

обојесмоп ониженипо хотљивиманђел

ом
над еч
аковојслепо о
чницишт осветл
и
попутжа ратојек рикноворође
нчета
узеленојизбифут уризмапечати
врућиценаоб разималеденогвожђе
коједотичемошницеис пирабожјућутњу

ноћасс амду г
ог ле
да оџинов с
киме сец
ЗлатибораХл ебњик овљевоок ошт о
разбацујесазвежђаприр одномс т
ихијом
ј
език а– којеузвикиваомо јеимеу
кристалнојкулипр едпа клому жарених
ружао дх елиј
умаикис еоника– које
лежа онагме ђунаманепо каз
авши
својуутробуу мивенз имскимпљу ском

МЛЕКО ИСПОСНИЧКО

Ук ришци.Го ркогхл е
ба .
Заборав
. Ра
ст оја
ње . Сада
смо.Тамноз алеђе.
Гробдов рха. Испу ње н. Окр
утна

179
Kњиже
внипре
гле
д3

иловача . Уг овору. Крв .

Какване бе с
а! Љуба в
љу
за
мр аче на. Изт еб
е . Мле ко
испосничк о.Ко шнице .
Ис тр
в .

ИЗБЉУВАЋЕШ МЛЕКО МАТЕРИНО

Угов орљив оммра зу. Блис т

ав
гос
т . Шт енадз авиј
ају. Неку ћник
предвр а
тима . Иззеле нек њиг е
сукљадим. Гор иисторија . Мод рим
пламе ном. Опомињур ечи.Пе смај
е
преб ијенипа с. Чуч
инапра гу.
Бранидо м. Из бљуваће ш мл ек о
мате рино.

СКАЗАНИЈ
ЕО ПИСМЕНИМА

Зашт опа дајур епа тице . Из

видљив огуне вид љив ис вет.
Небо ломнице . Копл од ов и. Гор к
и.
Ут амнимке лија ма . Уму клини.
Сања јуино ци. Хру шт аиог ње в е
.
Наре тко мпа пиру су . Ск азан иј е
опис ме нима. Уј е зик ув исо к ом
ите с
ном. Ит аконе пре с тано .
Сумњаимол итв е. Ус ов иит е ме љ.
Траже ћи. Про ходнепр а вопис е.
Изашт а вље
нихз е чиј ихк ожа . Из а
црнила . Утварнипре пис ива чи.
Очиимвид ов ите.З в езда ни
брзопис и.

180
 Изновихкњиг
а

Милош Јанков
ић

МОЛЕБНИК

(„
Апо
стр
оф”
, Бе
огр
ад, 2010)

Ј
ЕКТЕНИЈ
ЕПЕТО

Скра симе , Го спо де, уј едно јпа ме т и,

кака во мр к не мне каио сване м,
мождаћ у,т а ко,к она чноу спе ти
пре дс воједе мон еј адас та не м
ина јза дс мо ћис на гед апит ам
докл емис леуме нид ажив е,
свак омпре с удуј ад аишчит а м,
свеихпр ог ласимз ај една к ок рив е,
ијошихна зове мпра в имиме нима ,
поб ро ј
имз л аимног ане поч инс тва ,
атре нас ес етимумо јимноћ има
ук омес ео дре ко хТв ог аОчинс тва ,
пат а кавс т иг охдор уб а,д оив ице ,
нако рако дт амес тра вно гб е здана ,
сама ском, т амо– г деб илој ели це ,
пре пу ножиља к аицрв љи вихра н а.
Шт ај ео в о,Го спод е ,о вошт ожив им,
непит амТе– к а ко,ј ерт оис амз на м,
алинез на м– з ашт о, ио сећа мс ек рив им
шт онеу ме мо дг ово рт а чандаТид а м
ишт онез на мшт ајео воуч е мус а м,
шт ој ена ликме ни, н аме нез ауда ра ,

181
Kњиже
внипре
гле
д3

аконисамТв ој,к ажими– чиј ис ам,

акочовекнис ам– ј есамлиу т
в ара ,
паТез а
т омо лимз амрвупа ме ти,
дамибу де, ис та, ба рнедељуда на ,
мождаћ ут оммр вомне какоу ме ти
дапрескочимз евт амногаб ез
да на ,
илићу,у зњу ,кон а чноспоз нати
дасамр облу дила ,којевабине жно ,
паће,ваљда , душапре статид апа т и
збогоногшт ос л еди,шт ој ене избе жно.

Ј
ЕКТЕНИЈ
ЕШЕСТО

Престаосам, Гос поде, људидас ебо ј

им,
снадомдат ој едо казу моз рења
ипочеод асеТв ојимс трахомпој им,
унадидат ој ест азаиз бављења ,
апостигохса моов ост ањебе дно,
дасамч овект е
л ом, ад ушо м– с пла чина
идоша одо т
л едамиј ес веједно
кој
ижив о
тжив имик а квајеис т ина.

Шт ал ис ето,Го с поде , менидог одил о,

кадал иј еопр уг ас мис л еногнапу кла ,
нешт омеј е, изг леда, мног опо вре дило ,
илимеј езав елане кас илапод му кла ,
папос та дохс амоов ат варбе з
лична ,
чијасвај есв рхад ада нео круни ,
ајединапот реба , како-т аколо гична ,
дас е
бе , праз ну, ба рб ес мисломис пу ни.

182
 Изновихкњиг
а

Vladimir V. Predić

STEPENICE KOJE NISMO HTELI

(„Apostrof”, Beograd, 2010)

ZIMSKI OBLACI

Polu Valeriju, u spomen

Kud lete oblaci vrani,

Mož da u neki tuđi kraj,
Da 1 su ikad opevani,
Il su samo ugasli sjaj?

Kuda lete zlom sputani,

Ti teš
ki vesnici zime?
Uvek su nam bili strani,
A jednom imali ime.

Dizali se, Nebu, beli,

Onda u sunovrat pali;
Kada su se s nama sreli -
Zlatom su nas opevali!

U duš i ko plavet zreli,

Ti oblaci, jednom, beli.

Beograd, 1. marta 2010, popodne

183
Kњиже
внипре
гле
д3

VREME GLADI
Geteu, u spomen

Dajte pomoću svemu,

Putnici u dobru i zlu;
Da 1 smem da se nadam č emu
Na sumrač nom zemaljskom tlu?

Umem da podiđ em volji,

Al jošsam zbunjen toliko
Da ne podižu me bolji -
Tamo gde ne vlada niko!

Ali č
ar novine ima
Zbrka ljudi š
to se tiska;
Kako pomoć i njima -
Ognjišta im nisu bliska?

Oni dižu samo š atru,

A ne blagost - Bož ju Vatru!

Beograd, 14. marta 2010, usumrač

je

184
 Изновихкњиг
а

Vlasta Mladenović

ČASNOPIS

(„Dositej Novaković
”, Negotin, 2010)

ORFEJEV ZAPEV

O, Euridiko, diko
moja od stene,
osvrni se,
pogledaj u mene,
nek se skamene
tela moga nemiri.

Sve je mrtvo,
o ljubavi ž rtvo,
jošse samo
vetar čuje,
vekovi huje,
trepere žice na liri.

LOKALITET, RASKRIĆE

Varvari su doš li
i nisu nikakvo reš enje,
ostać e samo kamenje
iš ipak koji cveta.

185
Kњиже
внипре
гле
д3

Straš
na je osveta
gomile nepismene,
moj Šarkamene.

SEBIJA

Pevam o sebi,
pevam sebi,
to je sve
što se mož e
i tiče se
samo moje kož e.
poezija i jeste
samo to,
lič na simbolika,
o Vlasto.

EVROPIS

U zemlji sam
zalazećeg sunca,
sumrak je poezije,
ni ovde mi
mesto nije.

186
 Изновихкњиг
а

Željko Grahovac

BOL, BOJA BOŽJE MILOSTI

(„Zalihica“, Sarajevo, 2008)

Svaki stih ima devetnaest slova, a svaka pjesma devetnaest stihova. Knjiga
ima devetnaest pjesama. Svaka pjesma se mož eč itati riječpo riječotraga.
Tako se formira obratna verzija knjige i jošdevetnaest novih pjesama.
Ukupan broj slova u knjizi je 6.935: 6.935 : 19 = 365
Ukupan broj riječi u knjizi je 1.330: 1.330 : 19 = 70
Broj 6.935 i u obrnutom redu cifara (5.396) djeljiv je sa 19: 5.396 : 19 =
284
Broj 6.935 u nizu cijelih prirodnih brojeva od 1 do 6.935 devetnaesti je po
redu koji ispunjava taj uslov da je i sam po sebi i u obratnom redu cifara
djeljiv sa brojem 19.

Bol, boja Bož je milosti, istiskuje me

kap po kap. Pokazuješput sjenama,
dodaješlučsvoju noć i; da te nema,
premda goriš– to je blisko tek
pepelu, izaslaniku Mjeseč evu...
Tež ina oklijeva tobom dozvati uzrele
jabuke iz nekog zaboravljenog,
svjetlom oborenog oka – sviti se u
ranjen pogled... Kako, pitašlastu
gaslu, zaustaviti prostore i radoš ću
nebo zatrpati? Procvjetati uzaludno –

187
Kњиже
внипре
гле
д3

gromu jedinome da se to: postojati i

, govoriti, a samo ć
ne biti baš utati...

XIX

Ćutati samo, a govoriti, bašbiti – ne i

postojati: to se da jedinome gromu;
uzaludno procvjetati, zatrpati nebo
radoš ću i prostore zaustaviti... Gaslu
lastu pitaš– kako pogled ranjen u se
sviti oka oborenog svjetlom,
zaboravljenog nekog iz jabuke uzrele
dozvati? Tobom oklijeva tež ina...
Mjeseč evu izaslaniku, Pepelu, tek
blisko je to: goriš , premda nema te da
noć i svoju lučdodaješ , sjenama put
pokazuješ ... Kap po kap me istiskuje
milosti Bož je boja, bol.

188
 Изновихкњиг
а

Pavle Goranović

CINOBER
(„Crnogorsko društvo nezavisnih književnika“ – „Buybook“,
Podgorica – Sarajevo, 2009)

GRAD KOJI NESTAJE

Sluš am ljude, stvari,

Sluš am ljude, utvare:
„Ovo je grad koji nestaje, grad koji lagano guta ljude.
Nema u njemu ž ivota,
mrtvi su drvoredi njegovih parkova.
Rijeke su njegove tamne, na razrovanim ulicama
osjeć a se samo na trulež .
U njegovim viš espratnicama stanuje
samo mrtvač ka hladnoć a ljudi koji ne govore
ni među sobom ni sa sobom.
Nikad se ovdje ž ivot nije nastanio.
Jedino je proš lost ovoga mjesta ž iva.
Njegove ulice sve odreda putevi su koji nikud ne vode.
Ni sa č im se ovaj grad ne granič i, sa svih je strana zatvoren.
Mož da je ovo samo jedan od podzemnih gradova,
koji je iskrsnuo iznad zemlje.
Ispod zemlje svakako je njegovo bić e,
ni sa čim ž ivim on nije uporediv.
Njegovi ljudi blijede su utvare, ljudi bez osobina,
djeca su ovdje nalik odbač enim plastič nim igrač kama.
Ovog grada nema na geografskim mapama,
nije ni na jednom kopnu, niti na jednoj obali.
Mrtvi su stanovnici grada koji nema svoje sadaš njosti.

189
Kњиже
внипре
гле
д3

Njegovi hronič ari su odbjegli u ž iva mjesta

– sad niko ne ispisuje njegovu svakidaš njicu.
Nepoznat je ljudima, nepoznat naukama,
nigdje nema podataka o njegovoj velič ini,
strukturi stanovniš tva, reljefu i klimi.
Pred kakvim je vojskama nestao ovaj grad
koji nema svoje junake, svoje osnivač e,
gradske lude i dane praznovanja?
Ko je preuzeo ovaj grad kad mu je bilo najtež e?
Utvare hodaju po njegovim trgovima –
to je ludačka igra straš nih maski.
Ovo je grad koji nema svoje godiš nje doba,
njegovi ljudi su zaustavljeni
u ko zna kad napravljenim grimasama,
zastali u odavno napravljenim koracima.
Ne mijenjaju se datumi na njihovim kalendarima
njihovi č asovnici uvijek pokazuju isto vrijeme.
Svud naokolo samo figure na ogromnoj š ahovskoj tabli,
tijela obuč ena u duš e mrtvih ljudi.
Nema ovdje ž ivota, ovo je grad koji lagano guta ljude,
grad koji nestaje.”
Posvuda samo sjenke, sjenke...

190
 Изновихкњиг
а

Бл
аго
јеСа
вић

ЗАКЉ УЧАЈПРАХ

(„
Пано
рама
”, Пр
ишт
ина
, 2009)

СПАСЕЊЕ

Усре дма с
тилач ест
ица/ смоле
Гле, натвомр адномстолу
мирише
Мра в инапа пир у
нос
ес војтере т
исв ојепредв иђање
Словас уот кр илапрос
т орсвог
авре
мена

Зидо вир ас ту ... Ст олицес ебу де

Жи во твиђ е нус нуо с т
адеу са мље н
Дач е каис т ину ,
Две– т рине по т ребнер ечи
изгов арамо.Вр е меј евар ка. Тр е бав е
ров
атид
еци
кадс ебуд е. Не б оимпо к азујелице .
Пољуб ацв од еу је
дес т
опа ла
Ипоч епоље мд ацур ипро шло с т
уобл икуг ов ор а
Добај есе нис тиже
ире чдо дир уј еку пинуд ивљу .
Пот војо
јк ожис ве тсео тва ра.
Трав арас тедопос ле дње гда н а.
Вре мек ојена г лопр одужа ва м

191
Kњиже
внипре
гле
д3

кор
ацима
,
нес
тај
еураз
гов
ору
.

СТВАРИОПЕТ

Стварисера
ђај
уиз
бли
зао
пет
кро
зт вој
умиса
о

Уг о
в оруне шторас т
е
Поредцр квеч увариреда
Знај
ука кос ећути
Говоришопр олазности
Позна ј
ешмило с
тк ишуис ушу
Отварашпро з
ор
духва ра
Варар еченицасестратвој
а
Варапо разност

Видиш уог
ледалу
Нек
огсупослалидат
епро
гут
а

192
 Изновихкњиг
а

Seladon Pavlović

MOGUĆE DA SU BILE ONE

(„Knjiga Pavlović
”, Beograd, 2010)

KOLIKO JE SATI

Sedim
Sunč am se
Gledam u more
Pa u nju
Pa u more

Misli su joj
Beli labudovi

Prilazim
Dodirujem je –
A more je lepota bož
ja –
Velim

Ona pita – koliko je sati

Ne mič emo
More se udaljava
Nestaje more –
Koliko je sati

193
Kњиже
внипре
гле
д3

PRIJATELJ

Kada bih imao veliko

Travom ozelenjeno dvoriš te
Nikako ne bih želeo
Da za prvoga komš iju imam doskoro
Svoga rado viđenog prijatelja M. M.

Ili obratno

Kada bih imao za prvoga komš iju

Doskoro svoga rado viđenoga
Prijatelja M. M.
Nikada ne bih ž eleo da imam
Veliko travom ozelenjeno dvoriš te

Kao kompromis mogao bih još

Ne drž i zbog č
ati kokoš ega bi
Svakako slika mojega dvoriš ta
Bila znatno nepotpunija

Kao da gledam doskoro svoga

Rado viđ enog prijatelja –
prvoga komš iju M. M.
Kako š eta mojim
Velikim travom ozelenjenim dvoriš
tem
I kupi bela sveža jaja mojih
Uš uvrnutih kokoš i

(Moj dobri
Kontrašću belih svež ih jaja
U odnosu na mladu zelenu travu
Isprovocirani prijatelj)

194
 Изновихкњиг
а

Dž
ejms Skali

OKEANIJA

(„Apostrof”, Beograd, 2010)

OKEANIJA
Tako ogroman tako moć
an
maske i š titovi
obojeno drvo
ratna toljaga

ukraš ene lobanje

perjanice od kazuara
oč ne duplje
zazivaju
mozaik od š koljki
kako malo kako sjajno
to čelo
uglač ano kao slonovača

pradedovskim
duhom rezbarena vesla

koštani bodež
na vrhu drške

lepršava kosa
sakriva šaku

195
Kњиже
внипре
гле
д3

koja ga drž
i

Kaž em da š aka
ovde je
osvetljena predveč erjem
svetlosti i senke
plove kroz praš inu

moja se š aka
sa svojim venama
i crvenkastim pegama
naziva ljudskom

šta je ljudsko –
samo oblik materije
koji seč e vodu dugim kanoima
milujuć i penu strasti, lepote, krvi

ustraš
en, zastraš
ujuć
i

TRAJNI PORAZ

a kada bogovi budu otiš li

u dugu, bahantsku noć–
bogovi planete
opijeni krvlju, pijani za novcem,
mrž njom prema ž ivotu

poć ić emo za njima

u istu noć

196
 Изновихкњиг
а

Ду
шанСто
јко
вић

ХЛЕБ КАМЕНА И НЕБА

(Ку
лту
рнице
нтарСв р
љиг– Књижев
ник л уб„Бра
нко
Миљкови
ћ”, Св
рљиг– Књаже
вац, 2010)

МРКЛИНЕИЗЛАТНАЗРНАРАДОСЛАВАВУЧКОВИЋА

Радос ла вВу чковићј е, помног очемуособе нпе сникукорпус у

српскекњиже внос ти. Њег овпое тс киопусве омај ес ве ден. Изз бирк еу
збиркуонпре нос и, понешт окориг ова не , бру шене, пес ме . Ка оидане
пишепе сничк ез бир кеве ћиз абра непе сме.На шапое зијаимане колике
песник ечиј еце локупнопе сникова њес тај еме ђукорицеј е днета нушне
књиг е. Наве димо неко лицину: Дос ите јОбра дов ић, Пав леСола рић,
Мила нРа кић, АницаСа вић-Ре ба ц, Мла денЛе с
кова ц, Влада нДе сница ,
Младе н Димит риј е вић, Момчило На ста сијевић... Вучковић ј ез рео
песник, в ишепу танаг ра ђива н, веомапрису тан уна шојпе риодици,
ауторне коликихз а паже нихпе с ничкихз бирки: Трисрцок аз а(1970), Са
пеште рс кихис точник а(коа утор; 1987), Коре ниик оров и(1988), Бу ни-
ла(1990), Тав нинау к(1994). Вучковићев оделобилој еде лоунас т аја
-
њу, на дра ста њу . Књиг аПорас пе ћу, обј ав љенауоквиру„Шумадиј с ких
мета фора “, јење г овоиз абра ноиз а окружено, коначно(?), пое тс коде -
ло,summa њег ов апе сникова ња . Нас ловкњиг ејеамбив але нтнос имбо-
лича н. Он„покрив а“ ипој едина чнииопшт иживот/ „жив от“ кој ина с
језаде сио/ост аона мнаконштос мо– г орко– ка оиХристс ам, били
разапе ти. Мук лиг оворовихпес амаиј ес тег оворс аонестране, з боре -
ње,пе сничкомрморе њена конГолг оте.Муклесуите ме; т амнист ихо-
вик оји, уј евиће вс ки, шикљај уизтминек’ опруже неру ке . Акт уа лнос т
једос еглапое тс куу верљив ост . Пе смас ече ст оукрикпре ме тнула . Ње -
нас кла днос т,на ликнаонуИв анаГора наКов ачићауЈами,„ра тује“ с а
усамље ношћу, с трада ње м, пролаз ношћу, бес мислом, ха осом– те ма т
-

197
Kњиже
внипре
гле
д3

скимс илница маовепое зиј е. Лирс киродословниј е„прича“ орађ ању,

већоодумира њу, чиље њу. На пу шт е нисувиног ра ди, с амот нибуна ри,
замуклеводенице , са мотнеикоз е... Свеј епре крилапус тош.
Вучков иће вепес мепунесуре минис ценциј а(приг ушених) на
лирс ке меда љоне де се терцима т ка не Драг ољу ба Филиповића .
Уг ла вномс ут ра диционалне ; но, т ој еипе сников олука вс тво: нес ме ју
сечит а
тинапрвулопту . Иа косењимауве кнешт ос аопшт ава , поручуј е
– порук енисуј едноз начне . „Ј унак “ј ена ш род,Србиј а.Пое тичнос тиј е
накора кблиз упое тичнос т. Ре ткок ој ис рпск имоде рнипе сникт олико
у први пла н из ба цуј е моралнос т опев аног , на гла шав а т олико
сема нт ичкура ва н. Вучковиће вепес меиз вуч еиз наче . У њимаима
сљубље ност из нак аиоз наченог ,е с те т ск огимора лног . Њиховале пот а
јему шка, с рчана , пог де штоша нт ићев ск але пот а.
Вучков ић с е че ст ос лужи с онет ном формом. Дора ђе нос т,
све де нос т, кла с ичностсоне тасупрот ст а вљасет амив реме наокој емс е
пева . Пес месуче ст она ликнакрике , к опа њепоотв оре ним рана ма,
горк о суче ља ва ње с а мраком кој им плов и живот ни брод.
Пат риј арха лни с ве тј ес крше н, г не зда с ус руше на, од мит ов ас е
побег ло. Очисуширом от воре не , з а чу ђене . Чит авживотс ез биона
дла нуиможег апе сник-хирома нтпрочита ти. И дабипрог ов орио(из
муклине ) идабикрик нуо(уноћ). Ус ме напое з ијај ефоннакој емс е
огле да јуов епе сме , че с тотка не и ка от раг ичне„прича лице“. Ка д
изнев ерељуди, ос та јуре чи. Ост а јез в ук. Зву чнарав ановихпес ама
њихов ј ез ашт ит ни з нак. Оне врв е ана форама , а лит е рациј ама,
асона нца ма , „ра се јаним“ иле онинс кимримама , ра з ноликимз вучними
синт а ксичким„формула ма“.
Пес ничкес ликес уре ткеипос не.Нав одимоне колик е:
изкаме наине ба/ х лебакопаше(„Вучко“);
маг леде бе ле(„Се ћањенама јку“);
њив ебре ме ните(Ib);
трск ас ев ас атав ана(„Роднакућа , I“);
изникаоизмркл ине/ димпрек лаој е днооко(„Роднакућа , II“);
залај ебес нох итацк аме ти(„Salto mortale“).
Речис унеобичне , „бо гат е“, лепе . На водимонеколике(пој е дине
суис амепе сме ): буч ар, боле зан, в аве к , днев , диј ак, жиће , з ел ен-
сунцобрани, з абе л,з акоп,ила,из вор-в ода, из губ,му чник,мнити, нак ан,
нерод, не дос нути, нутрина, опаз , Рас циј а, раз мирј е,с ме рт, с очинити,
скрбити, убир, тмаст, тмица, че ме р-с абља, ч андиј а, ча сити с е.
Доминира јуа рхаиз ми; они „окре ћу “, нале кс ичкојра вни, пе смека

198
 Изновихкњиг
а

прошлом, мину лом. Пока з

ујудаи с адашњевре мени ипра мињака
протеклом.
Антологиј скепе смеВучковиће ве
, по нашем судусу : „Родна
кућа“, „Лапот“, „Предсмртнича с“ и„Војниковпоследњисан“.
Песникчиј импе сништвомодј екуј
еибруј ивеликибројиме на,и
самј епостаопе сничкоимекој есва кокосеупес ништворазабиремора
разговетнопре по знати.

199
Kњиже
внипре
гле
д3

Мл
аде
нкоСа
џак

ПРЕГЛЕД СРПСКЕКЊ ИЖЕВНОСТИ У

БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У19. ВИЈЕКУ
(„Арт
принт
”, Ба
њаЛу
ка,2010)

1.8. Правцис
рпс
кекњиже
внос
тиуБиХу19. виј
еку

Удруг ојполовини19. виј екуус рпск ојкњижев нос тиуБиХ, ка о

шт осевидиизна ве денепериодиз ације, пос лијетривиј екадошлој едо
појавеновекњиже внос ти; узто,т ојевриј е меиинт ензивногбиљеже ња
народногс тваралаштв а, однос нокодифик ова њана роднес рпскекњи-
жевност и. Тајвијек, да кле, нијебиобуранс амоуполит ичкимдеша ва-
њима(Прв ииДруг исрпск иус танак,ре волуциона рна1848. г одина , бу-
неиус т анциСрбауБиХ, с мјенаца рст ава , турс когс аа устријским, у
БиХ) нег оиуобла ст имакултуреикњиже вност и. Уње мус е,ка оицј е-
локу пнојс рпскојкњиже внос тиуБиХ, мог упрат итира зличит ит окови
илипра вци, акојеће мо, упе риодизациј икој аслиј еди, додат нона с ло-
вља ватипонај знача ј
ниј имча с
опис имакој ис убилика рак терист ични
затекњижевнепра вце.

1. 8.1. Књиже внипочеци

(„Српс ко-далматинскимагаз
ин”)

Српскис уписциизБиХнапоче тку19. в ијекаижив ј

е лиис тва-
ралииз ва
нз емаљаизкој ихс упот ица ли; њиховас едј еласт огатешко
могуиопра вдат
иуовомекорпус у. Ипакихпридружуј емо, првоз ато
шт оонина ј
чешћеинис ус војомвољомодла з
илиизс војеземље,ве ћс у
илибј е
жа лиодз лаилисус иломбилит јераниуиз гнанство; аондаи
затодас ена г
овије
сти, илиба рнаслут и, ка квисупра вциидоме тина -
шекњиже вностимог либит иданиј ебилов јековногропс тв аимра ка
подТурцима. У окв ируовекњиже вности, на име, мог усеиз два
јат
ии
тенденцијекласицизма(ЛукаМилова нов ), ипрос вј
етит ељстваира ци-

200
 Изновихкњиг
а

она лиз ма(Вас аПела гић,Гав роВучков ићКра јишник), ипре дрома нт и-
зма(СимоМилу тинов ићСа ра јлиј а).
Надруг ојст ра ни, з а вршнеде це ниј екњиже внос тис редње гдоба
пока зујус екаов еомава жнез ана с та на кипрофилациј унов ес рпс ке
књиже вно стиуБиХ, пог отов оз богкњижев нихут ица јакој ис усепре -
нос илиизпрвеудруг уполовинувиј ека , аондаиз богк онт инуите тау
ра звој упој единихобликакњижев ногра да(опис ина родногживот а,би-
љеже њеус менекњижев нос ти, мемоа рскадј ела , ис л). На јвећапрепре -
кадасеовадвапе риодапос ма тра јуз аје днобилај ештокњижев нос т
сре дње гдобаниј енас тајалаи, шт ој ева жниј е, ниј енипублик ова нау
Херце говинииуБосни, ве ћиз в анњих. Мј ес таук ојимапис циовог а
пе риодаобј ав љуј ус војадј е ла(уЊе ма чкој , Ау ст роуг арс кој , Русијииу
Србиј и) ве омас ууда ље наодБиХ(пог от ов оуду хов номс мислу), ба ш
ка ошт опоне ка динас тај уу(физ ички) дале ким колониј а маОт оман-
скогЦа рс тва, уМа лојАз иј и(из г на ничкадј елаГа вреВучковићаиВас е
Пела гића).
Гла внапу блика цијаов огпе риода ,г одишњакк ојиокупљаиоб-
једињуј ес коросв ез на ча јниј епис це , СРПСКО-ДАЛМАТИНСКИ МА-
ГАЗИН (упоче ткуАЛМАНАХ), ипакниј ебиомног оудаљенодБиХ:
из лазио ј еу Ка рловцу (1836. и 1837.), За дру (1838–1849), Заг ре бу
(1850. и1851.), Бе чу(1856, з аг одине1852. и1853.), паопетуЗа дру
(1862–1873). МАГАЗИН ј ебиове з асре дњеинов ес рпс кек њиже вно-
сти, а лиист от акоикњиже внос тииз ва никњиже внос тикој ај енас тај а
-
лауБиХ; онј еоз на ча ва оипочет кекњижев неде лат ност ина шихс ве-
шт еника . У ње мус арађуј уЈ оа никиј еПамучина , Прокопиј еЧокорило,
Се ра фимШола ја,Ј ова нСу нде чић, Ат оМа рковићСломо, Ив анФрањо
Јукић, НићифорДучић. Тус уипис циизВој неКрај ине(Божида рПе -
тра нов ић, НиколаБе говић), илирци(Пет а рПре ра довић), имног идру-
ги. Рубрикеоист ориј и, ге ог рафиј иина родномживот у, ос тарина маи
оус ме нојкњижев нос ти, наћићес вој емј е стоиупрвимча сопис имако-
јићес епој авит иуБиХ1.

1
Окњиже вномутицај уикулту рномз нача ј
уСрпск о-дал матинс когмаг аз инаНићи-
форДучићк аже: „Јасмиј емсл ободнорећи: дај еова јчас опис , послиј еВуковиј ех
књига,најмилијинашемуна ро дубаре му:Да лма цији,Дубровнику,Боци, ЦрнојГори,
ХерцеговинииБосни. Тосетв рдиитиј ем: штој епокрајВу ковиј ехк њиг апрокрчио
путиотв ориовољународуз ачит ањеутиј е
мобла стима ... „Српско-да лматин. Ма га-
зин“јеуХе рцеговини, данере кнем: прв а, а
ли, јама чно, на јприс тупа чниј асрпс ка
књига,којусас лашћучит ају: ика луђе
ри, ипопов и, итрг ов цииз анатлиј еиђа ци, ко-
јисудос короучилиичит алицркве нос ловенски: буква р, ча сос лова ц, мјесецослов ац
ипсалтир... Изаис та
, свакакућауХерцег овини, укој ојмак оз начит а
ти, има: или
Вуковумак арједнукњиг у, илиСрпс ко-да лматинс кима г аз ин.“(Н. Дучић: Обз нана

201
Kњиже
внипре
гле
д3

1.8. 2. Светос
авскипо
кре
т(„Бос
анскавила”)

Изослободите љскихидржав отв орнихз ахт јева , укој имасус е

износилиибра нилидоказ идас у„ БоснаиХе рце г овинаодда внина
српскез емље ” , дасут о„ нас ље днез емљеСве тог аСав е” , произ илаз или
суидомина нт никњижев ниоблициов ог , прв огдиј еланов есрпс кекњи-
же вностиуБиХ: з а писиле г енди,пре дањаина роднихвј ерова ња , ис т
о-
ријскепроз е, аондаиант ропог еогра фс кииет ног рафск ира дови. По
тим пре окупа циј а
маБОСАНСКА ВИЛА ниј еус а мље на :с личнеори-
јент ациј есуиДАБРОБОСАНСКИИСТОЧНИКиГЛАСНИКЗЕМАЉ-
СКОГМУЗЕЈ А.
Поброј уВуко вихна ст авља ча, на циона лнихе нт уз ијас т аикњи-
же внихпочет ника , ова јпра вацј енај број ниј ииус ве мупрев аз ила зи
оче кива нерез улта теина јсмј елиј ихкулт урнихрадникат огв ре ме на . Не
безраз лог а, ова јс епра ва цдода тнона слов ља вапоБОСАНСКОЈВИ-
ЛИ, ча сописукој иј епре дња чиоиуку лтурном, иупрос вј ет ном, иу
књиже вномпрепородус рпс когнародауБиХ.
Штос еиме напис ацаист ва ралацат иче,онис ус еуВИЛИ(паи
уциј еломпокре ту) окупља липона ј
с лободниј емс хв ата њупој масрп-
скес аборнос т и; њихов ера з
но ликос тикре та лес усеура спонуодна ив-
нихса купља чанароднихумот ворина , ђак а,ше гртаис ељана , пасв едо
пое тичкис ас вимиз грађенихпј е
сникаиприпов једа ча(А. Ша нтић, П.
Кочић,С. Ћоровић).
Саку пља њенароднихумот ворина , е тног ра фс кии а нтропог е
о-
гра фс кирад, умј етничкакњижевнос т(пое з иј а, проз а, дра ма ), књижев -
накрит ика , пре водила шт во, ост алекњижев неврс т е(пут опис и, ме моа-
ри...), облас тис укој е, св аказ ас ебе , з авре ђуј уне ма луис т ражива чку
пажњу.

1.8. 3. Књиже
внос
твис
океумј
етности(„Зора”)

Развојнов есрпскек њиже вностиуБиХна јбољес евидиус т

ва-
рала
шт вут зв. Мостарскогкњиже вногкруга, који од 1896, кадас у
АлексаШа нтићиСве тоза
рЋоров ићпокренулиЗОРУ, мј есечнилис т
„з
аз абаву, поукуикњиже вност”. Одтогвреме надода наснит а
јлис т
ниње говиуре дници(узпоме нутеписцелистћеуре ђиватијошиЈ ован

Српско-дал
матинскогмагаз
ина, „
МладаСрба
дија
“,Бе оград, 1871. Преузетоизкњи-
ге
: ЗаписиоЦрнојГори,СтаројХеце
гов
инииСрбији.Гацко,2003, ст р.254–255)

202
 Изновихкњиг
а

ДучићиАт ана сиј еШола ) непре с тајудапривла чепа жњукњиже внеи

културнеј ав нос ти. Ова јправ а цунашојкњиже внос т ика рактеришуви-
сокие стет скиз ахтј евиукњиже внос ти, алиидруг имобла ст
има(усли-
карству, т еа тру, крит ици), по том уна ука ма– уа нтропог еогра фиј и,
историји, психолог иј и,е тног рафиј и.
Број нес у, међут им, идруг ез ас луг еовег рупациј еист инс ких
умјетника : онисут расиралипуткулту рногна прет каира з
вит ка , ит о
неса моуБиХв ећиуциј еломрег иону ; њиховимра домМост арпос таје
књиже внос ре дишт еХерце говине ,а лиидруг ихј ужнос лове нскихз ема -
ља(ЗОРА, првичис токњиже внилис туБиХ, од1896. до1901. г одине ,
помишље њумног ихкњиже внихис торича ра,на јбољиј елис тк ој ииз -
лазинасрпс комј е зику ; уњојс ара ђујуЗма ј, Кос тић,Ве се линовић,Сре -
мац, Ма та вуљ, Дома новић, Ћипико, Скерлићимног идруг и); пис ци
овогакруг аиск ренисуз аговорницибра тстваиз међуСрбапра вос ла ва-
цаиСрбаму ха меда на ца(њиховис ара дницисуАвдоКара бе г овић,
Осма нЂикићидр.); њиховив исокие ст етскик рит ериј ипос тај
уу зори
задруг ена шеча с описе(пос лиј е1908. г одине , поуг ледунањиховра д,
аондаиподут ицај еммоде рнихс трујањаизЕвропе , осавре мења вас еи
БОСАНСКАВИЛА).

203
Kњиже
внипре
гле
д3

Ко
стаДими
три
јев
ић

РАЗГОВОРИ И ЋУТАЊ А ИВЕ АНДРИЋА

(„
Про
мет
еј”
, Бе
огр
ад, 20103 )

Прошлесумног ег одине . Поче тк омма ја1970, поз адаткуре да к-

цијеНИН-а , поводомпрос ла вече тириве каћуприј енаДрини, пос ет ио
самАндрића.Та дај ест а
нова онапрвомспра тууулициПроле т ерс ких
бриг ада2а . Утуче т ворос пра тницупрекопут аПионирс когпаркаАн-
дрићс еус елиопослеже нидбес лика ркомпоз оришнихкост има , Мили-
цомБа бић.
Ка дс амз аз вонионаАндрићев аврат а, појавилосеблаг олицес е-
дес та рицеЗоркеБабић, ње говет ашт е, којапослеиз не наднес мртиод
срчаногударасв ојекће риМилицепредвег одинеуХерце г -Новом,
бринеоиис цу .
– Опрос тит е,с амома лоприче кај т едаИвупоз ове м– ка жељуба -
знас тарица– Неос е ћас еИв онај боље . Мора мг апит атидалиможе
устат и...
Докс та рицаодла зи, раз гле дамназ идупре дсобљаг равирест а-
рогБе ог радаиШапца , апримећуј емимног екњиг еус асвимобичним,
белимполица мабе зс такла.Ов деј ет елефонч ијегброј ане мауиме ни-
куданебипис цапре вишеу зне мира ва ли. Уос та лом, ова јпринципта ј-
ностиброј ат еле фоназ апоз нат иј еуме тник е,уколик оонит оз ахте ва ју,
спрове де нј еус ве ту.
Обученуду гс обника пут , из не надасепој авившинав рат има
Андрићсепоз драв љасрда чнок аодас мос е, такоре ћи, т е кјучера ст а-
ли. Примет ив шимој еинт ере сова њез ањег овест а рег рав ире, Андрић
рече:
– Видит е, некадс амскупља ост а рег равире . Тосубиливе ћином
нашиг ра довиподту рскомиа ус т риј скомокупа циј ом...

204
 Изновихкњиг
а

– Да , отомемиј еда внопричалаив ашаприј а тељицаИс идора

Се кулић– ка же мАндрићу . – Онај еималалепуз биркуре продукциј а
одкој ихва мј е, ка комирече , не кеда лаиз ава шуколе кциј у.Далист е
са чува лит ег рафике ?
Пропа лесуз авре меовогра та– одг ова раАндрићт ихогг лас а–
Ст анов аоса мнаЗе леномве нцу, биој ет оз а једничкис тан, панис ам
има ог дедадржимтус вој увре днуз бирку. Та кој ет амо, уподруму
Приз ре нскеулице , ве ћидеомој еколе кциј епропаоодв лаг еиме мле ...
Поз ва нодАндрићапре ла зимудне внус обуиспуње нус тилс ким
на ме шт ај
емначиј емз идупримећуј емдвалирс каа ква ре лаПеђеМило-
са вље вићас ас имболимас та рет врђав еира з иг ранихв енециј а нскихко-
ња. Ондас тупа моуАндрићев ура днус обуис пуњенуодподадот ава -
ницекњиг а маз акој епис ацка же:
– Одне кихсекњиг анеодва јамце логжив от а, аиз ве сне , одма х
почит ању,покла њамбиблиот ека ма . Нема ммног оме ст адаихов дедр-
жим...
Прела з е
ћипог ле домпора фовимабог а теАндриће вебиблиоте ке ,
поре дмног ихукожуув ез а нихдома ћихис транихлек сикона, раз них
са бранихииз а бранихделакла сика , приме ћу ј емис кора шњаиз да ња :
че т ирикњиг еСрбљака, моно графиј уРа дова наСа ма рџићаМе хме дСо-
коло вић, пут опис еСт е
ва наМа јст оровићаУ постој бинис аг аимног а
де лана шихс авре ме ника .
– Здра вљеминиј еуна јбоље мре ду– ка жеАндрићт ихогг лас а
скороша па т ом, понудившимедасе дне м. – Поре дг ла укомаима мј ош
једнообољењеочиј уис а дј епита њев ременакоћебрже :г ла укомили
ја... За т очита мс амодвача с адне вно... Додуше , чит а ј
умиидруг и, а ли
сеј ате шкопривика вамнат акв еус лов е, је рс амс веужив отурадио
са м... А дос т амиј еодпомоћииВе раСт ојић,мислимнат ехничкиде о
пос ла...
– Шт аса дачит а
те ?
– Чит амс вој ес тарерукопис еодпрене коликоде цениј апоштој е
тос веиз бле делоинаха рт иј ииуме ни. Ис адас ет ешкоут омес на ла -
зим. Пот ом чита м биог ра фс кус тудиј уРа дов анаСама рџићаМе хме д
Сок олов ић.
Ка ковиоце њуј ететуодкрит икепоз дра вље нуСа ма рџиће вумо-
ног ра фиј у?
– Онај енас таладуг ог одишњимра дом, апис анај екњиже внои
занимљиво, т акодажа лимшт о, ве ров атно, не ћууспе тиз богс ада шње г
ст ањаз драв љаце лудај епрочит ам.

205
Kњиже
внипре
гле
д3

– Приме ћуј е т елидај епрофе сорСама рџићус вој ојиз в рс ној

књиз ипос ве ћенојМе хмедпа шиномживотуира ду , приме ниос т илва -
шехроникеоње говоммос тунаДрини?
– Доброј ек аднау чницисличекњиже вницима ...
Ут ојчис тој ,с ветлојиуре днојАндрићев ојра днојс обис апог ле-
домпре кобалк онаназ еленилоПионирск огпа ркапа жњупривла чиј ош
неколикосликадобрихма јс т ора: т уј ез ас тупљенЛубардас аснажним
Цв еће м, з ат импа дауочииз врс танАраличинпе јзажка оиСт анчиће ви
поморциизХе рце г -Нов ог . Пажњуприв лачиипое т скас ликаСк упљач и
сенаодСлободанаЈ е ремића-Ј е ре миј е, младогна ив цаизс е лаПећинци
кра јБеог ра да . Из ме ђут ихвре днихориг ина лај еиве лик аре продукциј а
фрес кеАнђе лаизМиле ше ве .
Поредкњиг аис лика, с ва кокос тупиуАндриће вураднус обу,
пог ле дћез а држа т инатрис тола. Нама лом, пос т ранииз рез ба ре ном
радном Андриће вом ст олуј епишче вабеле жницаис писа нас ит ним,
ошт римрукописомдокј едруг и, т акођес тилс ки, г орњимде ломувиду
ормарићаиспуње нмног им фиј очицама . Зат рећим, високим с толом,
бољере ћипу лтом, можес ечит ат иилипис ат ис амос т оје ћи. Са дас е
Андрићнање гаослониоичиниломисека одај ехте оре ћи: „Ет о,з а до-
вољиос ам ва шупрофе сиона лнуновина рскура доз на лос тпока з ујући
свој ура днула борат ориј у” ... Али, добардипломат ака ошт ој еАндрић
ник адат аког ост унебирек аоне гоовоштос амт адаз абе лежио:
– Ме ниј епоз натодаљу дихо ћедаз на ј
ушт ас едеша ваупи-
шче војра дионици, аличес т онимис амит онез намо. Пис а ње , ба рз а
мене ,самој ете жа кра димука ... Тој ечес тока одажив ит еус амље ниу
пус тињи... Ниј емипоз на тока кваз адовољст ваможес тв ара ла цимат и
докра динасв омде луос имт руда , не изве с нос т ииодрицања ...
– Сличнос тека залииј едноммомколе гидај ез ава списа њека о
кадс епођеулов:не ка дс ев рат ис апра зном, анека дс апуномт орбом.
Нат а јцита тАндрићс ебла г оос ме хнупана ста в и:
– Да , хте ос амрећидај епис а њемукот рпа нинепрес т а нра дкој и
захт евацелогчов ека. И з ат ос упис циобичноне с рећни, мислимони
пра ви, на лаз ећисенадруг имдужнос тима. Друг иљудинес хва т ајуда
јепис ацче ст онемоћандас еодупре... И онј епрост опринуђе ндапо-
слес ве гапре живљеногпоне шт ост авинара внодушнуха ртиј уз акој у
кажудас в ет рпи...
Та дамиАндрићпок аз уј енара дномс толус вој уисписа нубе ле-
жницуимног еце дуљицепоре ђа некаора ст ре ситшпилка рат аина ст а
-
вља :

206
 Изновихкњиг
а

– На шег лавнооружј ејепероиха рт ија, анаов омс толувидит е

мој ебе лешке , којепола кос ређујемиуг ра ђујемуоношт опишем. Без
њихсв ојпоса онебихмог аонидаз апочне м, нидадов ршим. Онес у
со...
Напит ањеос твара лачком проце сунас војим де лима, пос ле
кра т кот ра јногпре мишљањаАндрићј еодг овориоданебирав ремез а
књиже внира д. „Уме т ииз бриса т
ите жеј ене гона писа т
и” ,с етиос а мс е
тадај еднеда вна шњеАндриће вереченицеиз ре ченеБра нимируБосићу.
„Требапис ат ита кодаре чима,будете сно,амис лимапрос трано”...
Шт ос ет ичевре менапис ањај едногде ла , Андрићка жедаради
веомас поро,ме сецимаиг одина масамој еднуприпове тку:
–Ј еданписа ц, кадасумупре ба цилиспорос тура ду, паме тној е
одг ов орио: „ Нег ла чамј ас војуреченицу,нег ос вој умис ао. Тимеј ес ве
река о”...
Ина че , ув ез исат ехником ра даАндрићмипове рав адаради,
углавномодј ут радоподне.Акадимане шт одаса општ и, заправ оос е
-
тит употре бу,св еје дномуј едалимуј еуруциолов ка,налив-пе роили
куцадире кт ноумашину .
–Ј ас епос ле,кажеАндрић,кадај ерукописз а
врше н, ничег ане
сећамнакој иј ена чиноннас т
аоај арадио. Али, а копис ањенеиде , ма
коликос етрудили, ондаништанепома жеибољеј епоћиуше тњу ...

207
Kњиже
внипре
гле
д3

ОКО И МУК
: ФРАГМЕНТИ О ЦИНЦАРУ
Ми
(„ д
аспе
с”,З
ему
н, 2010)

ЈовицаАћин: „Мит отворис еост ожеру , ништа в илу,ва скрс а ва-

њу, жрт вов ању, двој ништв у... И с вет оидеона кока кој ек одЦинца ра
познат о” . Ба ремнаос нов удвепре тходнеЦинца ре векњиг е
, мог лисмо
предпос тавит идај ет омаут орумалт енесу ђенодадоспедоов е, даће
кона чноура згрт ањуј ез ика,уњег ов омпрв енст веноле кс ичк омломље -
њуис тог ање говојполис емичнојра згра дњи, уочитиа пока липтички
хориз онт.
Ка одај еуљуск амаречи, уље скањуј ез ичкихј ез гара ,с крив ена
визиј аокра ј уј едногипоче ткуне когдруг огс вет а. Оваа пока липс ај е
вавилонс ка: уј едномј ез икутра жит иииз нала зит имно шт водруг ихј е-
зика. Уј еднојкњиз ибидау скрс нечит ав аВав илонск аку ла, сас вом
строг ошћус вој ег ра ђе вине . Тунес мебит иома шке . Ништ адис лоцира -
но, ништ адисфу нкциона лно. Зат окадј епре бере мо, ј ас ној едаова
збиркаспа даме ђуде лакодкој ихј енаг ла ше напот ре бадабуду при-
хваће наз аједнос ас вој имбрижљивоус трој е нимсиме триј ама .
Непре те руј ући, недуг уј
е момиЦинца руникак вуа пока липс у.
Ниј ет оонбио,нит ићеонбити.Онхоћеј е днос тав нос амодак ажепо-
нешт оодоног ашт овиди,ана рочит оодоног аштовидиуј ез ику,апо-
дуда рас ес аонимштовидиичуј еокос ебе , ихо ће„ г рамат ику”тогпо-
дуда рања.Ниј еде монз лаут ојг рамат ици; уњојј еде моннаивнос тии
невинос ти, она кока кобиот омде мону, поводомпое зиј е,рецимодив -
ног овориоЛе с инг . Див отат акв огг овораминиј еда та ; са модамине
будеодуз еташанс адапог одим т аквог„ грамат ичког ”де монаидане
прома шимкњиг уузкој уг оворим.
Уов акв ојг еоме т риј скојт воре виниисписуј ес ес вој еврсналична
космолог ија. Нас тана кс вет ас еус аглаша васна ста нкомпе ва ња. Пре д
намај ециклусс тва рањаиу мирања.Ииз ложе нј ека оуне којт ајнојна -
уци. От удас мес т апрепоз на ј
емона јвећиез от еричкиј е зиккој и ст ре ми

208
 Изновихкњиг
а

анаграмима , формира јућиу нут арос нов нег рамат икеиз ве снуа на гра ма -
тику. Тој еј е зикна ликка балис тичкимопера циј амасре чима . Да , ле к-
сичколомље ње , тра жењеуре чимањиховихунут рашњиходј екаис а-
гласјаналикуј епомног очемукаба лис т
ичкимформула макрипт изациј е
иде крипт из ациј ез на чења , сј едне , ибо жа нскомде лова њупуте ммоћи
самеречи,сдру г ес тране .
Апока липс анакој усмераЦинцарј ес теа покалипсаса могука зи-
вањанапропада ње , нас мрт . Туј еочиг ле днаик рит ичканот а, пос ебно
кадј еупит ањуоношт оа ут орна з ива„полит ичкабе да ”, кадприз ива ,
наприме р, Србиј уус еби, пре поз на јеј еувла ст итојречика ос вој еј а,
каос ебе, себек аоњу, икадј ес мртпес ме„ лепша”одне кедале ке ,з а-
правоодс вак е„ есха толошкена г
раде ”.
Каос ливс вихна в еде нихпу тања , кона чниисходј ена г
нућека
последњој , иуз бирциз а вршнојмолитв из аспа сење, молитв икој ај е
вишеодсв а кеперфор ма циј е, пе рформат ивниис казна дис ка зима . У
њојбидас еу м, с ан, језик,ст опеуновуг рама тикупе сме.И т ог ра ма -
тикуучиј импра вилимаћег рчпре да пока липсомдос пет идоау те нтич-
ногиз раза.”

...

ЈованПе ј чић: „ Кључнуу лог уудрамипое зијеНиколеЦинца ра

Попос когодиг ралај екњиг а„СТРУШКИПРОЈ ЕКТ”(1981). Пос тигла
јеже ље нициљ ума њојме риг ес туално-виз уелним, г рафо-ве рба лним,
смесек аза тине оа ванг ардист ичкимс вој имс егмент ом, мног опа кв ише
чистот екс туалнимна дг рађив ањемма нифе ст ативнедименз иј екњиг е”.
Мог лобис е,ча к,ре ћидаГра мат ик аа покалипс епој еднојс војој ,
никакос поредној , мис аонос ва какопров окат ивнојдиме нз ији, идеуре д
богот ражит ељск ихкњиг а
. Говорнис убј е ктпе сама,комесуовделични
глаголс киоблициуг ла вномс трани(шт онез начидаима мопослас аде -
субјект ивиз ованом, де перс она лиз ова номлириком), не пре стано„ осећа ”
прис ус твонуме на лнеличнос тиусв ет у.Додуше , ка дахоћедат омос е -
ћањупода рив идљивиј ије зичкиилимет а форичк ит раг , кадаприс уств о
Богахоћес имболичк идаиз раз и, Цинца рПопоск ис енај чешћеодме ће
одконве нциј аре цимобиблиј скеилиње нојсроднес лик овитос тидру-
гихс ве т ихт екст ова . Опреде љуј ес ез апрос точу лни(недуховни) кон-
кретиз амв лада ј
ућихт ехнолошкихме т афорадана шњицеиприт омес е
корис ти пос тупком пе сничког аирониса ња , устоличуј еј ез ичкипа ра -
докс , диј аболиз ујема териј алнуосновуоз начит еља– бира,ј е дномре чи,
принципне гативнепое тско-ј езичкете (ле )олог ије.

209
Kњиже
внипре
гле
д3

Пев ањеНиколеЦинца рПопоскогј есте, несумњиво,певање– из

– речи, једнокоренско,још тачније
: ризомскопе вање– дапризовемту
дубокуЈ унговуреч. Билој еи, нас рећупесникаињег овихчиталаца
,
остајет оусв омизразитом, оригиналномкључу .

210
 Изру
копис
а

ИЗ РУКОПИСА

Зора
нСпа
сој
евић: „
Ослушкуј
ућиг ласгос
пода
ра2“
, диг
итална
г
рафика,2002

211
Kњиже
внипре
гле
д3

Ра
деЂо
кано
вић

ПЕСМЕ

212
Изру
копис
а

213
Kњиже
внипре
гле
д3

214
Изру
копис
а

215
Kњиже
внипре
гле
д3

ВОДЕНЕБОЈ
Е

Трошиоса моктанеиимпу лсе,у

залу
д.
Здравпоз
д ра
в– дугојес та ја
ло
сув
об иљеук ипућојвод и.
Изанепознатихврата
живеанонимнис исари.

Акодограб
ис т
ру јн
иу дар
спро
вешћуг ак
рв ото ком
усрцеуснулез
е мље .
Облаксеумотаваумок репе л
е не
.
Наголојжицис вирав ета
р,
докмуњанепре полов имо љца
штонебеск
упр огриз апоставу.

Реткос емише в исретнунас тубишту.

Зурекро зшпиј ункеупо дру мс к
иу лаз,
одакледо пирев оњј а
збине.
Ма нсардо, кишас пас
а в
ат во ј
црвоточнис келе тподпо ро
з нимцр епом.
Лазурнила кшт итиразливе небоје
олујеуна лет у.

Множес еос а
ме,р а
с тес плин.
За
леђенико нтине нтпре тинов омв
одом.
Прет
еиз ворив е
лик огбе з
дана
иуставенебеске.
Акосеу с
к омеша јук ол ор и
на
стаћежив описво де.
Изперспективег авра на .

216
 Изру
копис
а

МАПАПЕ

Азијаједо дир нут а .

Нане такнутојма слиник аријес
ширио дмо ра.
ПустињеЕв ро пес ул е ђ акорња че
,
совинис пљу ва кк лу пк озимс когсна
.
Пробуд имеме сечепу нихно здрв
а
кадветарз аме т етр агов емиша .
Изг а
равогд имња к аиз вијасе
зимскак ошу љица ,
изокеанаис па равас о ,
бљу т
ававо дапр е
л ив аб атерију
штос рцепо ји.

Пр оцеђенес ус тра нице . Белинај е

надфу снотама . Шља шт ифу р нир .
Самос еот исциру кук о једодир ујупластик у
разграђу ј
у, мр ежаћена джив е тик рљушт.
Мр твему веплу тајуут а њиру ,
тајобр окјепу ст ињаЕв ропе.
Вриудне вно јка шичици,с ка чума ка
роне ,
пенушабожо ле, ук њижница ма,
уза ходима .З богук ус ат рав
е
књиг ес убе зл ис това.

Ма панаљу сци.
Ушк ољциз уј
ес в иленеб убе. Аз имутје
тупоу г
лас ласт, ит ојепу стињаЕв ропе
.
Коканаб родул ежиназ латној икр и
ук есицама. Сла вујкљуца
фугнуиз међуће р пича. Гла совибе же
изфу гесмр ти.Ома хуна манире ч
и
ама ховинапре крилабу с о
лу .
Гусеницеб ушеб рдо,к ипе риод возе
тресет.Јужнис ена зирук арт ели.

217
Kњиже
внипре
гле
д3

ИЗИСКУСТВА

Биоса мстар1980. г один е.

Старудр уштвупол аз
ник а
основнихразреда.
Говорилисумиоис кус т
ву
наученомизк њиг а.
Читалисмоихс в
уноћ .

Иог ео
ме т
риј иду
шес уг
оворил
и,
учијузапреминуједв
аста
не
пра
ваљуб ав.

Иовес а
мг одинес та р.
Немапола з
ник ав ишихр а
зре
да.
Немогумиг ово ритиоис кус
тву
нау
ченомизжив ота,
препу
ногс нов а
.
Свесамт оно ћув иде о.

Ниочудупрог
ресиј
енемогуг
ов о
рит
и,
ониз
узаблу
даштос еув
ећа
вај
у,
до
кживотодмиче
.

218
 Изру
копис
а

БЕЗПАУЗЕ

Савла
даосамр аднарачу на
ру:
Нећебитипаузауписању.
За
шиље нуоловку,ка
об оцу,
ба
циос а
мпр е
к орамена.

Негдесуу даралит а
ла мба с
и,
некојешт имоваолир у.
Другисут раћилив реме
ск
упља јућиграђу.
Слагалис уожиљк е
ка
омр тв ерибеук оша ри.
Снатрилиида нгубили.

Муње витосамз аписив ао

ход
ањев ра
пцапопр оз орск о
млиму
.
Дугојекљу цкао,безпа у з
е,
поизмр в
ље номна дах нућу.
Искаку т
ао,скакутао.

219
Kњиже
внипре
гле
д3

Бр
ати
сла
вР. Мил
ано
вић

220
 Изру
копис
а

Сл
обо
данБр
анк
ови
ћ

ПЕСМЕ

СУБОТА

Текшт ојес в ану ло ,

Газдав ећз ама ху ј
ебич е м,
Затежедиз гине ,упра вља ј
у ћ ик о њс к ак ол а,
Спо љс когпу т анак а лдрму .
Премаб ел омбре гу, по в рхма лев ар оши.
Ус андук у , сма лос ла менамо кр омпод у,
Лежепра с ићи.Ах ,л е же !
Спав ај
у. Хрч у . Сања ју.Ка оде ч ица .
Цаклеимс ео в ла шпре кр шт ененожице
Ина зирупре пу ње нис то ма чић и.
Самошт ос тиг нунас то чнипиј а ц,
Купцина в але,з а г
л е да вај у...
Господ аихме рк аз аку ћн ељу бимце .
Некис упр отив.За рс вињепоку ћа ма ,
Каок одСт ар ихЕг ипћа на ?!
Женауцр нинис к
ре ћ епог ле д,
Нис узас а хр ану ,сл а ткис у .
Касапин,сду г имно же м
Уза машће номџе пу ,
Отку пљу јеихђу ту р о.
Некоо дњихвр тир е пиће м.
Субот аје.

221
Kњиже
внипре
гле
д3

ЦВЕТ

Ветарподижес а сушеноцвећ
е
Поврхгла вестар емајк
е
Нагнутенадо тв оромпрев
рнутев
азе
Каомир ишља вимг р
обом
Уснулез у
нз а
ре.

Какојетајбукетпла
мтео
Овлашо с
ло њеннагруд
и
Срећненевесте
Предолтаром!

Как
а вј
ет опупоља кбио!
Онајштог апонекаднекокр ишомда
је...
Амо ждаинез назашт о
.
Првипутос ва
ну о
Међуње нимк аоснегбел импрст
има
.

Сећасек ак
ојебла г
опод рх
т а
в ао
Најутарњемпо ве
т а
рцу
Инеот ворившис есас
вимус рцуде
вој
чице
...
Алинепа мтијаре
Којег
ај еистрг
лоипој ело
Аонапо крилалицеру кама
.

Ов
имистимкојелелуј
ају
На
дкозј
имзубима
Да
вноокрње
нев а
зе.

222
 Изру
копис
а

НАЛОГ

Погр
ебнирадник,
Каддобиј
еумрлицу,
Смртпрет
вараупос ао.

Копадваметраудужину.
Нештовишеодме траушир ину.
Удубинуколикодас т
анежив от.
Добармај
сторуклапапремаброј уг
одина
.

Душакадјеис пуштена,
Санду
кст еломл акоклизненизк онопац.
Незате
зати,полакопопу шт а
ти...
Свенај
лепшеопо кој
ник у,
Доксенес лиј
еис узакојуз а
ка сне липус тио,
Аковећнијеиг рудвицуба цио.

Нововреметечека дле карипопоб а

вес
вој
е.
Комарац,неђаво
, по с
ле дњиј е
Кој
иб иик рвувамп иреног ...
Преине готуђ
азе мљапр имиу ље
за
Каодобровољногд аваоца.

Накрај
у,тав
ечитак рв
опи
јас
амој
емрља
Наобраз
упребега
Совогнаонајс
вет.

Музикаутихне.
Погре
бникс ле
г нера
менима ,
Окрећућ
ис енов о
мна л
огу.

223
Kњиже
внипре
гле
д3

Boš
ko Tomaš
ević

PESME

KAKO SE OPORAVITI OD ROĐENJA?

Čitav ž ivot pišem pesme

da bih se oporavio od rođ enja.
Pisanje stvara razdaljinu između
sveta i mene
nepotrebnog suviš nog sveta.
Mnogi se ljudi gase loč uć i
puš eći travu
jebuć i podajuć i se než nijem a
krvož ednijem polu
ili se ubijaju od posla.
Jedan od nač ina da se ugasite
je i ovaj.
Uvek ste na visini Himalaja
stvaranje dovoljno prosvetljuje
svaka vas rečvodi daleko od Bliž njih
udaljava se od Biblije brzinom svetlosti
izbegava smetliš ta gonoreje gubilišta
parlamente i crkve
i kao staza je š to vas po meć avi
vodi do groblja
ili do materice.
Tamo većznate š ta ćete sa njome.
Uvuč ete se dole
prekrijete liš ćem

224
 Изру
копис
а

smiš ljate sve jednostavnije pesme

u svakom sluč aju jednostavnije od života
i lepš e od ruž inog cveta.
Tako ste tako
blizu sebe
da oseć ate smrad sveta
diš ete kroz cev njegove otuž ne metafizike
jer i vi ste č ovek
čak ako ste i pesnik
i gasite se lako
kao ljuljajuć i se
kao onda kada su vas ljuljali
kada je oko vas sve bilo č ist ponor
zelena trava
zeleni prozor
a u njemu mesec
i plavi ž ivot
lepš i od oluje
brž i i nedostiž niji
od ž ivota.

Innsbruck, 20. juli 2008.

NAČELO GORČINE

Nije bilo vredno ovo

gledanje ž ivota
čerečenje poklonjenih dana
susreti sa razularenim hordama
oceubica
gladnih tuđ ih beskonač nosti
nagriženih sumnjivim
likovima mesa
ushita i mucanja.
Nije bilo vredno
gledanje ovog ž ivota

225
Kњиже
внипре
гле
д3

čuč anja zajedno sa stvarima

u uglovima predviđ enim
za Krst
i rasejana stanja
melanholije i egoizma
u satima od kojih
ne nastaju dani
niti meseci
no samo pokretne pustinje
rasejavaju tež nje
prema ostrvima Nič ega
prema arhipelazima koji skrivaju
nove uzdahe
nove arhipelage
pleonastič nog trajanja
u isto takvom svetu.
Nije bio vredan trud materije
da mi ispostavi rač un
za gađ enja
koja nisu morala biti ja
a bila su
celog mog ž ivota
dok č ekam neš to što ne
bi bio ž ivot
niti bilo kakva druga
Neodređ enost.

Innsbruck, 20. septembra 2008.

226
 Изру
копис
а

Др
аганОг
њано
вић

ГОДОВИ

КУМИР

Злошт озриук рвити

за
рсунцо кр е
т,
ибелоједрог у с
арск
о
за
рпу чина.

Ир е
чо тр ов
наја
вкагрлат
и
за
рпс алм.
Не,срцемт амаштобдити
неогреја
.

Проклетств
ода вносудбат
ив е
ћ
иказна
.
Надбезданомо псенаштоприз
ива
душатв о
јаје.
(2001)

ВАМПИР

Усандо ђе,
иоде.
Сасоб ом
ду
шуо днес е
.

227
Kњиже
внипре
гле
д3

Усандође ,
пр
оклетник .
Дасесити
икрвпије.

Одбаче
н.
Нинане бу
ниупакл у–
крв
олокт ај
.
(2009)

МАРИЈ
А

Тадобулавез
енепапуче,
трицветас
ањихг леда
ла :
избишепрвипоноћнипе т л и,
саћилимадваокаплака
ла .

Мариј
о,к ра
сотобр е, кумриј о
,
ра
зумаз миј
омиг лат еу бол а–
ве
зтит уганепре
бо лна
штосрцеиду шут иуз е
л а.

Ма р
ијо, назг
ар иштук овче
гти,
реклатимо љцииз ј
ели:
предивнамори , не
весто,
лепотуиб елегг ро
бомт из
амели.
(2002)

228
 Изру
копис
а

СТРАХ

Ума гл
амареч
ним
утрсци
под
лоз ри.

Глибомилешина
ма
уритинама
хр
а нигако
б.

Уђеукуће
,
удуше
ибди.

КоКе рбер
бес
но
ре
жииг ризе
ср
ећу, мирис а
н.
(2009)

КУЋА

Никаданикод
анеуђе
утебенека
дбелу
гдепосе
гнукр
вникз
атуђе
.

Ко'ђа
волс
китрозу
бац
унебоштоштрчи
гр
едетитешкесрч
еве
.

Непоменинезна
н
не
к'покриј
уте
ка
дд омнисибила.
(2008)

229
Kњиже
внипре
гле
д3

Ра
дос
лавМил
оше
вић

ПЈЕВАТИ ПА ПОСТОЈАТИ

ЛУТАМ ИПОНАВЉАМ

бе
сциљнолутамипонавља
м
метл
ајеууглудршкај
еуу г
лу
метл
анијеууглуко
фајеууглу
метл
ајеууглуилишеширјенаор
мару

изла
зиизсј
ећањакаоштој
аизсебеизлаз
им
акокишапад
ат а
дјепољемокро
дотебет
оликодонебаодт
ебеколик
оо дсмр
ти

кажње никј емаленилиокнојевелико

гово
рј ес ликазбиљесликаста
њаиз начења
иник онеможепо тпунозна
тимојг о
ворнисвиј
ет
упркосе пилогукојимсмоосуђенинаћутање

ка
ов ртла
рк ој
иућу т
а њуње г
ујекориј
ене
че
кајућиосветудаимиру жепос иј
ече
охоћелихт ј
етиљетодат еврати
итамосо нустра
нут рав
а

коћеког
апитат
иихо ћелипит а
ти
далијеМарг
аретвољелаФа у
ста
каоштосамј
аволиотебеучећиодв ј
етр
а
какос
емилуј
утравебезобзиранагодишњадо
ба

230
 Изру
копис
а

ТУСМО

т
усмок
ора
згра
нат
осуводр
восадваста
бла
т
усмок
оос
тацист
аро
гмостаб
езобал
а

над
руг
омна
смј
ест
уне
ма

т
усмок
аод
виј
еличнезаме
ницесадв
апу
та
т
усмок
отр
нватр
аид имус нут
усмо

над
руг
омна
смј
ест
уне
ма

с
вес
ебој
имдаминис
мот а
мнолицепоно
рнице
д
аминис
моклупк
оцрнодокупј
есмиснуј
ем

љуб
ав

ДИО НАШЕГЛИЦА

какоћу
упрвомлицу
каднико
лицанема

илиможда
мојат
угахоће
дапоста
не
ју
жнов оће

илитос ј
енка
сигу
рнох ода
беззасто
ја
безпремишља ња
безразмака
измеђунас

231
Kњиже
внипре
гле
д3

каода
уфлориифауни
нештониј
еуреду
зајо
шко ј
и
усправ
анход

илиусва
к ојл
окви
видим
дионашеглица

ЗАИНАТ

д
абу
демкоро
виззав
ичај
а
д
ана
ста
вимвашуз
апуштенуду
шу
з
аинат

д
абуде
мк оприваув
ашемс ну
д
амепоје
детезапос
ластицу
заинат

д
абу
демкаменув а
шимс рцима
д
ањименикогнеогриј
ете
заинат

д
абуде
мле
дувашојдуши
д
ава
мника
дништанепроцв
јет
а
заина
т

д
авамбуде
мзмиј
скоклупк
опо дј
аст
уко
м
д
аснанема
тенижељеникаја
ња
заинат

232
 Изру
копис
а

Сл
обо
данШ к
еро
вић

МОЈМАЛИ ВИБРАТОР
(о
дло
макизб
лог
-ро
мана„
Кофе
р“)

Ст игаос ампре дбак алницууправ ича с.Дов езлисув ру ћхле би

пециво.Докг аздарас поређуј ев екне , тра жимодпро да вачицедамина -
пра вис ендв ич.„ Ј ас амве гет арија на ц.“„ Аха ,“климаона .
Из ма кнемс епа ркоракаодула знихвра таипочне мдај еде м. Си-
туациј ај енормална . Несмишља мпсине .Ј едем. Купиоса мнек еј е фт и-
неновине , мање гформа та, памог уј е дномру комдаихдржимичит ам.
Немаништаона па ду. Дат уминег ле да м, в ишенис а мнез на мкој еј е
„мој е“в ремеут омг ра ду. Нидалиј емојг рад.Инез а нимаме . Дог ађа-
јикој имаприс ус твуј ем нис убаш толикореле ва нтнидабиходњих
пра виос мисле ни„в ре менс ки“низ . Не бос епола копре крив аоблацима .
Хоћелибитикише ? Ов апродав ачица , кој уг аздаослов ља вас„Горда -
на“, икој амеј епреиз в
ес ногвре ме надодирнуларека вши„Раз уме м“,
немата јдог ађа јусв омг римоа ру. Имахитреис прет нерукеит ошт о
њимара дисиг урноморадај едоброурез аноуњенуауру.Не матуг ре-
шке . Садај ес иг урнодас ам„ пре“ . Мождај еовоба ш она јсендвичк оји
сампој еоуј еднојдруг ојприлициус кла дусис тов ет номпотре бомда
тоучиним. Пре с танемдажва ћемиз аг леда мс еуне бо. Облацис ус ве
нижена дкров овима . Не гдеуда љинисе ва .
Нез намкоса м, гдес тануј ем, штамиј епос ао, има млипороди-
цу. Мис лимдане ма мниј е днонидруг они... Но, ов апит ањаос та вљам
зака сниј е,в еров ат нобибилогу бљењевреме наишчуђа ва тис е. Зна мда
нез на мпра вираз лог . Шт ај еукоферукој ис амдоне о? От кудмико-
фер? Имажут уна ле пницунас еби,њес ес ећам. Алиничегдруг ог . Ни-
самуморан.Нес па вамисе .
Нанас ловнојс траниновинај ефот огра фиј а-портре тмушка рца .
Исподњепише :„ НЕСТАО КВАНТНИ ФИЗИЧАР“(ст р. 4). За гле дам
ликдокг ут ампосле дњиз а лог ај
. Мениј ене по зна т
. Гужва мс алв ет у.

233
Kњиже
внипре
гле
д3

Та јчланакћудапог леда мка сниј е. Алиг де ? Кодкуће ? Из гле да

дапа тимоджешће гобликаа мнез ије.Прит ом, се ћа мсес тва рикој ес е
нис умог ледог одит иус кла дуспра волиниј скомлог иком. Тониуком
случа јуниј етипичниде жав иос ећа ј. Конт инуите ткој ипост ојис уви-
шеј еиз ра же н, иа кој енека коус ит ње н. Усе ћа њунедос тајуве з ивнеме -
ђуфаз ек ој ес уочиг ледноце нз урис анепоне комна рочит омк рит ериј у-
му. Тој енорма лно, а лима папрос тораукој е мс едог а ђај
иодвиј ајуј е
све обухва тна , плусвре ме нс кидис континуит етипонав ља њавремена
дог ађа јаа лиуне шт ора зличит омконте кс ту. Вре менане кина чинс то-
ји, аиску ствоуис тојт ачкис ег омилака ора з личит о.
Нау чникочиј емс енес танкуг ов ориуновинс комчланку, Ка рл
Пит ,јеква нт нифиз ича р, ра диуинст иту ту„Ма кс ве л-Индиг о“. Облас т
кој упроучав а:пе рце пциј ат алас неприродече с тицаукла сичноме кспе -
риме нтукоришће ње мубрз ив ача . Ст варно, убрз ива че мсеубрз авајуче -
стице ,алика косет опре водинат алас е? „...с водис енапит а њештас е
дешав асос талимчес тица ма , кадас едвече ст ицес ударе ,а коз намода
сус веос та леумеђус обнојре зона нцисов импа ром, мака кооназ а не -
марљив абила ? Збогт ог ас моз апоче лииз гра дњу, првогус ве ту ,екс пе -
риме нта лногт а
лас а
чакој ибитре ба лодара диус инхро низа циј исубр-
зив аче м,“ре каој еПит.
Маког ај ет обриг а? Али, члана кда љедоводиПитауве з ус
прој ект омпренос ае не ргиј енада љинуинас т ав љас пекула циј амаофе -
номе нупут ова њакрозвре меиз азва ном брз им пре ме шта ње мј аких
енерг етскихпо ља , шт оз апос ле дицуможеима тикривље њепрост ора ,
паиубрз авањеодносноус пора ва њевре мена . Послеовогмудрова ња
чла на кск лизнеуспе кула циј еовре ме нскомпа радокс у– оде ш упро-
шлос тпаубиј ешс вогде дуилиба буи– пуф! – не мат евише . Кла сика .
Одкадс а мт ој аве гетариј а нац?
Пиј еммле ко.

Звонипомични. ТојеИлиј
а:
„Ј
е с
иличуо? Дог одиласеМалаНез
годаВеликогАкце
лера
то-
ра
!“
„?“
„Скачиодмахукофер!“
Набрз инуг
апитам, докниј
епре
кину
овез
у:
„Ат и?“
Кврц

234
 Изру
копис
а

Нисамс еода внома шаоче кића,алисадћу.

„Маче кај, тос уљу дипра вили!“Наг ла
сакјенаљуди, анена
пра
вили.
„Али,штас упра вили? Ј ас а мохоћудасломимњушкула ву.“
Сфинг амиј есимпа тична .
„Неможет оовдеуЛув ру.“
„Нијез аг ледање .“
Гледа мјањег а. Нос ис ивуу ниформу.Елегантну. Добромус то-
јиивес
еоје.
Прене мс е,ок ренемиоде м.
Повадиос амкњиг еизвит ринеипоче одаихце нзуришемцр-
нимфломаст ером. Свеоношт омисениј едопалозацрнеоса м.
КодАртураКла рка,з ацрнеос амс веречикој
епочињус а„П“ .

235
Kњиже
внипре
гле
д3

Ол
иве
рЈа
нко
вић

ВРАТА
ус
поме
нБрунуШул
цу

Једненоћиот ацј ена глоушаоуна шуспав аћусобуиупалио

све т ло.Гледа лисмог апре нут оиса њиво.Пот омешт ој еима опиље ви-
нуукос из на лис модај ес па ва оус толарс којра дионици. Онј еима о
обича јдасв акуноћпрове деудруг ојпрос т ориј инашев елике , породич-
некуће ,јерј етв рдиодапонека д, ноћу,пој единесобеј еднос та вноиш-
чез а ва ј
у. Мног оброј народбинакој ај еживе лас ана маукућиниј еверо-
валаут о, а липошт ој еонбиог лав афа милиј е,рођа цис уморалидас е
прик лонење г овоммишљењу.
– Морамоноћа снаћи... поче ој едапра вине јс непокре терука ма .
– Зна теве ћ... Ха јдемосв иупот раг у!
Иак оме ни, мој имс е ст ра ма , бра ћиима лимрођ ациманиј ебило
упот пуност иј асношт атоот ацт ра жи, мог лис монас лут ити. Свисмо
истрча лиизс обеис ва којебиоу бе ђе ндаћечимуг ле дат уст вар,з нати
даба ш њутра жимо.
Ув еликојднев нојсобиче ка ланасј ечит ав авој скас триче ва,
стрини, т ета ка , дедаиба бас аноћнимка па маис ве ћа ма , је
рууда ље-
нимделов имаку ћениј ебилос труј е .
– Ос е ћамдаћесетоде сит иноћас– ота цјема ха орука маупре -
пунојсоби. – Мора мос пре чит идана мне ста нејош ј е днапрос торија,
закљу чат и,отрг нути...
Људииже нес упос паноибез вољноклималиг лав ама.Умаг но-
вењумипрођ екрозг ла вудаот ацз апра вотра жине кака вкључ,илит а
-
коне шт о.
Ота цј екренуоначелуповорк етра га чамрмљај ућиус путполу-
гла с но:
– Ов ој еу клетакућа ... Ст ва рине ст
ај уипој а вљуј усес амеодс е
-
бе...

236
 Изру
копис
а

Ка дс моз ашлиума њеходнике , ра здвој илис мос еуг рупе. Ј а

самс едржа ома јкеис та ријегбра та . Мај кај еша па томиз говара ламо-
литвеирукомз а кла ња лапла менс ве ће.
Ондасмопоче лидапомалимс обамаот ва ра мокомоде , фиоке ,
ормаре , са ндук е.Упла ше нисв ет лошћус већепредна сс упоче лидаиз -
лећус лепимише ви, вилиникоњици, раз личит иле птириира знибе зи-
мениинсе кт и.
Мај кабис епоне ка дт рзалаибрз окрс тила . Прахсакрилау пла -
ше нихле птирицас вет луца ој еобас јанпла ме номс ве ћеипа даоназ е
-
мљупопуткомадићак але идос копа.
Преднашимра доз налимочимапоче ој едасеширисв е тда вно
забора вље нихпре дмет а . Луламорс когв ука , шт а пне когчукунде дес а
посребре ном дршком, са бљас анеколикоу ре занихре чинафра нцу-
ском, мождај ошиздобаНа поле она.
Наднунекогве ћс корорас паднутогс андукана шлис мог ео-
графс кека ртеСре доз емногмораис ев е рнеАфрке . Из гледа лесут олико
прада вне , дабој ажљивоу пита хма јку:
– Ка далиј еживе она шпре да ккој ис екорис т иов имкарт ама ?
Мај кај ес а моодма хну лаг лавом.
Ходницикој имасмоишлиопе тс усес па јалиуј е днуве ћупро-
сториј у. Скорос вит ра гачисус еопе токупили– а липра знихша ка .
Ота цј ене рвоз ноче шља одуг у, прос едубраду. Не одлучнимпог ледом
осма тра ој ечет ворав рат акој ас уводилауда љеходнике .
Уј едномтре ну ткувра татрокрилногорма рас еот воришеииз
њег аиз ађебле дуња ви,ома њичове к.
– Гос подине– обра тис емомоцу.– Данет ражит емождаово?
Те кт адаприме тис модауде с нојруцидр живе ликикључ. От ац
гаодме ривишера се ј
анимноз ачуђ енимпог ледом.
– Пада , кључ... Ј ас амт ои...
– Са дмора мпоћи, авибрз оз а творитевра таз амном. Тамој е
хладно.
Чове кс ез ача снађ екра јј еднихдота дне примеће нихвра таз а
-
стртихс т аримта пет ама . Наокрај кут апе т ејепис а ло„ 18.11.1942. Дро-
хобич, Пољс ка“ . От вориихис тав ившиоцукључ, з акора чиума глови-
тој ес
ењепоподне.Пос лене коликокора каприђемучове куу ниформи
гестапоа.
– Bist du Schulc? – упит акрат ко.Бле дуња вичове кпот врди, аг е
-
стапова циз вадире волве риис па лиуње гадв амет ка .
Ота цкој иј едо тлес та ј
аоураг а стоуотв оренихв ра та,с ажег ла-
ву,на глоихз атв орииз а кључакључе мкој иј ема лоча сдобио.

237
Kњиже
внипре
гле
д3

– Хај
демос винас павање... Ноћассмона шли... ма да, мождабо-
љедаинисмо... Са чува
лис моједнупрос т
оријуод, од... – њег овшапат
сегубиодужс лабоос вет
ље нихходника .
Теноћис а мбиот ужанз богне знанчевес мртииимаос амгро-
зницу.Следећегјутрауна шукућуј едошлај есен.

238
 Изру
копис
а

Пр
едр
агМил
оје
вић

СПАВАЧ

Србиј ај епромрз ла.Пус тилас епрекоз але ђенихора ница , поре д

хла днихре ка , муљев ит ихимочва рнихудолина . Из ме ђуњихг а мижу
цирку си, прот уве , шибицари,те сари,пиј а
нци, Циг анисв уда,с вес ецр-
ниодњихиже ле з нича ра, каодаве книј епроша о,ка одај ес т аој ошна
свомпочет куврт е ћисепоивицикруг аизк ог ане маиз лаз а . Свис едр-
жева нг радоваилиимсемот ајупоободима , неха јућиз ас ве тшт ос е
дружинатр говимаит оплиј имкут цима .
Ниј енитре ба лодас ебудим. Тре балој едас па ва м, св еидас ам
зна одас ене ћупробудити. А ђ авонемируј е; нит’оре , нит ’копа , а ли
немируј е.Прокле тдај емојла кис ан. Тре балој еодмахдамидође , да
меобухва тиинепуштадоуј утру,ј е диномиј едоње гаст алоис амоми
јеонбиоимов ина.Али, недола зиима њекомет ре ба, нег окомеонохо-
ће.
Биоса муморанодпу та, одлут а ња , одз апома г а њаицвиле ња .
Са мос амс епре туриоукрев еткој имиј егаз дапонудио,нема ре ћишт о
јепрља вива шљив , непит ај
ућиз аће беидрваз афуруну.Ст а риз идови
скрива лис унев е шт оокре ченепу кот ине, кој ај ес аот исцимаче ткез а
кре чењеипоне кудла куос тавиланабеломз иду . Пиљиос амут еиз ре з
е
имот аодог ађа ј
епог лав и. Ка дсв еоде , ост анудог а ђа ји. Накра ју, с ве
сес веденањих. Ика диз губиш душуика дос тане ш бездомаииког а,
ост анут идог ађа ј и, даоддос адеиништ авиланат анкомконцучува ј
у
онома ложивот ашт от иј еост ало. Ва љдас амконачноиз а дремао,ј ер
самс еуне кодобас абуђ ењемот има оонек от опломе ст о. Чкиљавка -
кавса м, нис унив иде лидас амбуда н.
Испрва , учиниломиседас унадруг омкрев ет уус обимог либи-
тиот ациће рка . Ех, т оса моз апрвиут ис ак. Ј ер,иа кој еде вој камла да ,
девој чицај ошт а корећи,пај едв адаимапе тна ес т– шес на е стг одинака -
дасебољепог ле да,немат огоцакој ибиј едов еоуовус траћа ру,поре д

239
Kњиже
внипре
гле
д3

раба џиј с когс мрдљивогипиј аногс ве ташт овла даовим друмовима ,

скеламаспој енимиз међуле де нихрека . Нит ибис аћеркомлежа оната ј
начиниг ле да ој ес ат оликомг лађу . Не штос уша пут алиичулиос ам
ушидачуј е мштаг оворе.
„ ...Ахметмиј ере као... Ахметмидуг ује ...“ , брундаој ечов ек
приг у шуј ућисене вешт о. Црн, не обриј ан, уне как војжут ојискрз аној
бундилежа ојег рмаљ, мог аој еионбит ине кира ба џиј а,поре дде вој ке
којај епокрив алаг руди, от има ју ћимурука маџе мпе ркој иј евука ока
себи.
Ахме т
. Знаос ам ј едногАхме т а . Подлиј егчове ка, робиј ашаи
убицениј ебило. Св ез локој есекот рља лоодДринедоМора веима ло
јењег овпеча т , паимој е: одј единогс усре тасњимима можиља код
ножаисподбраде . Ис видог а ђа ј
икој еса мпрев рта опог лав ипочињали
сусњим, ка ос апрвимда номовогс ве та .
„ Ј аништ анедуг уј ем, ните бинит омАхме т у“,г оворилај е, по-
куша ва ју ћидаг аодг у рне .
Ј акерукес ука окле штас тез аледе вој чинст рук. Виде оса мшт а
следи. На ка шља оса мс е. Ра ба џиј ај епог ле да окаме ни, а лиса мс еве -
шт опра виодаспав ам. Одмахмеј ез абора вио.
„ Ћут и, а коне ће ш дат евра тимАхме ту, пане карадистобом
шт аже ли“ , ућут кива ој едев ој ку .
Ондај епроме ниог ла с,ј едвадас а мг ачуо.
„ ...Твој амај камудуг ује, ондуг уј емени... дас еов орешиљуд-
ски... ништ атинећу ... лез имир нопоре д... олак ша јис ебииме ни... с а-
моћудат ема з им, з амис лидас амтидруг ... “
Мождај едев ој кавиделадас а мбудан, са мој епиљилаумене ,
докј ера ба џиј але жаоиз ањенихле ђа ,г урај ућиј ојру чердеисподџем-
пера. Гле да ос амј еуочи, т ражионе кисиг нал, не киз на кс траха ,т уг е,
бојаз нидаћебит ииз ложе нанепра вди. Ништ ас еодтог аниј ев иде ло.
Али, в иде лос едај ојнет ре баова јте шкисе ља к, данеже лисњим, да
неможедаг ас еотре с е.Ук ог ај ерас лооводе те, кој ес енепла ши? Ни-
јеонабилас премнадапла ћадуг ов е , сиг урноћес аддаиз ва дине ку
брит вуидаг аиз бо де . Гдесипрошлат уобуку,мот а ломисепог лав и.
Срцеминиј ебилочис то.Акомеј ес те ? Че ка ос амдав идимшт а
ћебит и. Диса оса мдубокоина вла чиоће бепрек олица , самос умиочи
вириле . Коликог одбиој а к,де вој камуј еиз мица ла . Далисеск идао,не
знам, ниј ес евиделоодње нихку кова . Мождај еса мора ск опча опа нт а-
лоне , нешт ос ев рпољиоиз ање,а лиакој ехте отоштој ег оворио,г ре -
шиој е. Ов аконе ћеништ апос тићи.

240
 Изру
копис
а

Необриј анит ежа кс еуз врпољио.Те шкој едис аоиз аде вој ке,де -
белимус на мај ељубиоповра ту. Морадасмрди, мис лиос ам. Де вој ка
сес купилаис тег ла . Сав илас еуст руку,аонсемучиоокоње.Нитиј е
мога одај ојс кинепа нта лоне,нитиј емог а
одај еок ренекасе би. Ка ко
биј епомерио, онабимус еиз миг ољилаиокре нуланас т рану,скупље -
нихко лена .
Крозпроз оркој ипропушт ахла дниноћниве т арвидис еприлаз
кафа ни с ас е оск огдру ма . У кожним ј а кна ма, бунда маиг уње вима ,
сталноне киљудиодла з еидолаз е. Видис еипољс киклоз ет . У ње г
а
пијанциодла з ес амииливодећипев аљк еика фа нскекурве , циг анкеи
меша нке , чиј ај ебој ак ожес ветлиј аодбој ебронз е; њихнај вишеволе ,
оненит исуова монит иона мо, мог ус ањимаиј едниидруг иионес а-
мемог ус ас вима . Билој еибићеимсв еј едно,можес еит акоживе ти.
Мис лис умиодлут а ле. Собај еида љебилахла дна, прља ва . И
оноштос еде шав алонадруг омкре ве туус обиј еширилохла дноћуи
промрз лине,ка оионошт оседеша ва лоуос т аткус обе,ука фа ни, к аои
међуде вој чинимног ама, ка оиме ђуре камауСрбиј и. Ниумомсрцу
нијебилото плине , мождај еимауне комда лекомсну,алите шкој едо-
ћидоње г а... Надас ка маподај ес корелобла то,наса момпра гуупиша -
напоња ва ; нис а мј енивидеока дас аму лаз ио.Зак леобихс едас а мви-
деопа цов ака коне ст ај еурупиназ иду. Ј еднас таралампаос ве тља ва
собу, аодње ногсв ет лане рав ниненаз идуба ца ј
ус е нкеок ос ебе . Тој е
онома лоштос ес ав иде лас акрилоодс мрз ав ања.
Опе тмехва та одремеж. Гла совикој исуша пут алинадруг ом
крев ет ус ус еу да ља ва ли, мушкикој иј енав аљив аоиже нскикој ис е
бранио. Хоћелисенешт одес ити, хоћелис ена пла т ит иАхмет овиду-
гови? Свемеј емањебилобриг а.
Понов осет рг ох. За шкрипа ласуте шкавра таипробудиламе .
Нас т ав иос амдачкиљим. Тој ев ешт инак ој ус амдоброса вла дао– не
гледа јот воре нихочиј у, чкиљиипровуцис екрозживот . Штаг оддас е
деси, нек апрођемимот ебе . Уврат имај ес тај аовисоки,мрша виАхме т.
Сит неочис т реља лес упос оби, ис туренанељудс кав илицај ецвокот а-
ламржњом. Ба цившипог ле дкаме ни, на сме ј
аос е– сиг урној епре по-
знаос војожиља к.Учиниломис едажут абу ндаз амичеиз аАхме т ових
леђа , кас те пе ништ у.Ахметј еиз ашаоиз атв ориов рат аз асобом.
Брз ос а мс еокре нуокадруг омкрев ет у.Скинут адог олек оже ,у
несв ес т и, де вој кај еле жаланапрљав ојпоња ви. Те шкој едис а ла, ана
лицу , с тома ку, пог рудимаибут ина мацрв ене лес усес вежемодрице .
Шт алис а мпрес пава о?

241
Kњиже
внипре
гле
д3

Прг ав иАриксј екрозмој ес ећа њере же ћив укаоМирс адуз ас то-

пало; з атој еодус та лаодс ила с канизог ра дуодт ера се.Врат илај еног у
надр венисимс . Ст ај аос ам не моћноумра куипос мат ра о. Акоби
Ариксз ала јао,мождабиј еАхме тчуоиондабис вебилог от овоипре
негошт обипоче ло.
Мирс адис амдолаз иока оидруг емушт ериј е. Има лај еце ну, ја
самт уце нупла ћа о.Донос иос амј ојмобилнит елефондаз овеће рку.
„Нежелимдат ев идим“, викалај еће ркаус луша лицу.„Нисими
вишема јка !“
„Мора лас а м, з богт ебе...“, одг ов ара ој ек розплачпромукли
Мирс а динг лас .
„Збогме не ? Кадамепит ајучимемис еба вима јка,ка жем: онај е
курв а, тој есв ез богме не !“
„Душо, држит ез атворе ну,пла шимс едаћет ина удити. Морам
дара димс вешт отра жи. “
„Зна чи,ј ас а мкривашт ос ику рв а?“
„Не , не , ниса мт оре кла ...“, пра вда осег ласма јке , алиће ркај е
вишениј ес лушала .
ПреМирса дениј ебиложе наз аме не. Дабимиј еда о, Ахметј е
тражиоот куп. „ Мирас дамидуг уј е,морашдаплат иш из ањуиз ањене
дугов е“ , пору чиомиј епрек омолиоцакој ес аммусла о. Ниј ег аз ани-
малоника кос ез ове м, ника коиз г ледам. Ахметј ебиомоћа н, ами
осталис моцвилелиокоње га .
Никомениј емолиодат оура дим, са мс амкре нуо. Ниј еАхме т
ништ акрив,с амој ебра ниоњег ово.Зале т еос амс екате ра сидапомог -
немМирс а дидас иђе , па сј ела ја о,вука омез аног у,поде раомипа нт а-
лоне . Измра кас уист рча личува ри, ухва тилиме, из аша ој еиАхме т,
извадионож ибезг ле дања, ку не мс е
, с амој едномз ама хну о. Ос етио
самтоплукрв , аонисумес а мобацилиус не гивра тилис еумра к. Да
лис умис лилидаса ммрт ав? Нипо г леда лименис у. Далисумеј едно-
ставнопре з ре ли? Мирс адај ез ат ворилав ратаба лконаинес т алаиз аз а-
веса.
Тој ебилај е динаже накој ус амз нао. Мра зс ес те з ао. Ис тита ј
мразса даула з иусрцеов еде вој ке , аумомсрцуј едуг о, мождасуг а
спремализ аменеипренег ошт оћус еродит и. Можебит идај еба ш
овоМирса динаћерка . Можебит иидаАхметимаце оха ремова квих.
Ког ас а мдруг огмог аодаок рив имз асв ој уне сре ћудоАхме та ?
Уње говојс амкрчмипропиј аоимање, уње говојс амклопцика оухва -
ћену пла ше нимишт рошиокућу,кој ај еионак ове ћбилапра з на . Нис ам
нимора одаидемкодње говихкурв и, плаћа ос а мдамипус тес амода

242
 Изру
копис
а

главунас лоним нањихов ев еликерас т оченег руди. Даос амАхме т у

свусв ојуне сре ћуиочек ив аос а мдамиз ауз вра тнешт одуг уј е. Не . Од
Ахме тов еу те хеј ошс ев ећаз имас аку пилаумомс рцу .
Приша ос амкре ве т у. Лепо, бе лот елој ележа лоопу шт еноине -
моћнопре дамном. Шт адарадим? Дај епокриј ем? Даоде миос тав им
јеов ак о? Се ос амнакре ве типос ма траој е. Тра говик рвикој асера з ма -
залапоча ршав упот ица лис уоддев ој чиногме ђуножј а. Мождаипа к
нијебилаискус науов оме , можданиј епрошлас вешколес мрз нут ека -
љу геукој ојс еобре ла.Даниј емодрица , даса мос па ва , небис енина -
зира лодасене шт омалоча сде сило.Кадра нез арас ту, з ара шћес вит ра -
говионог ашт ој ојседе сило.За штос амз ас пао ? Наг раницис а мбиода
нешт опредуз ме м. За шт ос ениса мбориос ас ном? Шт аћесут рабит ис а
овомде војком? Хоћелипричат ине комеоовоме? Хоћелиј ојве рова -
ти? Хоћелиту гова тиз аовимдог ађа јем? Хоћелиг апре врт атипог ла ви
каоштој апре врће мона јне успе лиМирс адинбе г? Хоћелионаз ас вој у
несре ћукривитиАхмет ака ошт ог ај акривим?
Га здај еу ша оипоче одадрмус адев ојку . Ј ош ниј ес в ануло.
Осв ес тиласеипридиг ла . Полак ој еус та ла , пог ле далас еуодразпрља -
вогс т акланапроз ору, гола, безс тида . Наменениј ениобра тилапа -
жњу . Обу клас е, аз атимиз ашлаизсобе . Га з дај ез ањомпокупиопоња -
ве,анакре ве тбациодр уг е,ј едв ама лочис т ије .
Спа ва ос а м. Спа ва оса мка оника даутојст а ројс мрдљивојсоби.
Прес пав аос амцеос леде ћиданице луноћ,нада ју ћис едас еника дави-
шене ћупробудит и. Закле обихседамиј еАхме тна миг нуока дас ам
одла з ио. Зањег а,з имеовдениј ебило.
Испре дменесепружа ламој азе мља;одКосов а,паИбромиМо-
равомдовој вођа нс керав нице , Са вом к аз ападу, Дуна вомкаис ток у.
Ле дј еплут аотиммуље вит имре кама , ск елеимос т овисупре воз или
путникес па јајућипут еве . Ле денаводај ес лужилаз абораву ,с акрива ју-
ћине чиј ес ећа њеитоплот уду бо коусв ој ојут роби.

243
Kњиже
внипре
гле
д3

Srđ
an Sandić

(NE)DOSTUPNOST
~Uvod~

Prva reč enica je ovo: on ima i dijete i ž

enu i dečka. Toliko o ljubavi bez
izazova. Viš e te ne volim i ništa me ne boli. Pamtim i ponavljam: sve je u
redu. Mi nismo postojali. I to je u redu.
Dakle. Idemo ponovo: mi smo niš ta. Dobar, za svog sina, za svog dečka, za
svoju ž enu i za svoju majku. Za njega, onog njega, ovog njega je samo
bivši. Tako poč inje neka sapunica. I moj život, ovaj, ovakav, danas. Na
posljednjem mjestu.
~Kraj uvoda~

Tvoje ime koje je bilo samo jedno i onda nikada. Sada sam daleko od tvojih
pogleda.

- Osjećašto u rukama.
- Ovo između dvije ruke?

- Kao da držišnešto prazno ali sigurno.

- Podsjeća me na nas.

- Uvijek to kažeš.
- Uvijek ću to govoriti.

- Samo jednom pa nikada.

- Sada si otiš
ao daleko.

- Zar nismo trebali Sve?

- Opet ponovo?

244
 Изру
копис
а

Znači dogodilo se.

Zaklet na ljubav. Čekat ć
u. Jošsi tamo.

- Tko je?
- Ljubavnica.

- Ovaj mobitel ne pamti imena.

- L.

- Većpreboljena?
- Možda sam bio loš
.

- Ostavljaštrag.
- Ali, samo ako ti neš
to treba.

- Treba mi promjena.
- Mijenjaj se.

- Ne dašmi.
- Ne dašsi.

- Tebe sam stvarno voljela.

- A bol?

- Onda odi.
- I ne znam niš
ta drugo.

- Volim te.
- Prič
ašlaž i i ne patiš
.

Nabrojao ih je 77. Njen broj je jednoznamenkast.

- Želim da si tu.
- Kada spavaš ?
- A ti ne?

- Na jastuku?
- Pored mene!

245
Kњиже
внипре
гле
д3

- I da te ljubim?
- Puno.

I NAS PAR S TUŽNIM BROJEM.

Popio je jednu ili pet previš

e i onda mu je rekla da je nesiguran. Zamisli da
mi prvi put čuješglas. Zamisli da se ona ne nasmije kada joj kaž em da je
volim. Zamisli da to nije pogreš ka.

NIJE MU DOBRO. NJOJ JE POZLILO. A OVA UMIRE. TELEFON

ZVONI.

- Možda ću postati bolji.

- Samo ako se ne slomišna putu.

- Kladišse?
- Da, a ti?

DAJ MU TELEFON DA MU IZ GLAVE NE POČNU IZVIRIVATI

STRAH I PARANOJA I DAJ MU TELEFON DA POMISLI DA JE SVE U
REDU I DAJ MU TELEFON DA NE NAZOVE ONAJ KRIVI BROJ KOJI
MU OBEĆAVA POSAO I SNOVE NEKE DRUGE PRIRODE. DAJ MU,
MOLIM TE, TELEFON.

Srce druge klase i tvoje oč i boje kestena. U ovo vrijeme prije tri godine.
Doručkovali smo paš tetu i jogurt, a za ruč
ak je bila neka riž
a i neko voće, a
navečer je bio bicikl i pivo.

A kada svi odu mi ostaješti. U glavi. Kao i uvijek. Zamiš ljao sam da si tu.
Kao i uvijek. Kao i onda. Dok smo bili. Nakon sam uč io: jesti, hodati i
spavati.
A ti razmisli š to bi i koga ćešpitati. Ja odlazim stajati na stanicu i
čekati da dotrč iš. Te noći je padala kiš a i mislio sam da te se nakon nje
više neć u sjeć ati. Te noć i prije petnaest godina je ona meni i ona nekoj
njoj rekla: mož da ć u umrijeti, a ti ćešmorati sam. S trinaest godina. I
tada se gubio dah. Kao š to se i danas gubi dah. Prije spavanja. I ne sjetim te
se rijetko. Sjetim te se svaki dan i svaki dan i svaki.

I ponavljam: cijele dane smo č

itali, gledali kamenje i brojali neke uzdahe,

246
 Изру
копис
а

one koji će doć i i govorili si kraljevstva i spominjali neka nova proljećai

mrzili druge kako bi rekli da volimo sebe. Koliko smo bili mladi?
Moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednač en damar. Uhvać eni nezaustavnim
kolanjem krvotoka.

Oni su ljudi iz sna u zemlji iz sna. On je i on je.

Iuž ivot se kladi da isto poželješ
e u tom trenutku. I da je isto obećano. Kladi
se, a ne mora. Jasno je.
Ona njemu kaž e: Bilo bi dobro da te nitko viš
e ne bude trebao kao ona.
Moli Boga.

Živio je godinu dana bez glasa. Dvije godine poslije njega su ž ivjeli bez
prava.
Tell and hit things.
Kad je bio mali je imao ž utog i smeđeg i krem medu. I puno plastič nih i
gumenih igrački. Govorili su da ako se ona vrati će morati vratiti Zagija.
Alfa je imao od kada zna za sebe.
S njim je bio najpovezaniji. Alf je znao sve, do njegovih dvanaest godina. A
i kasnije, samo iz ormara. Putovao je s njim kao dobar znak. U snijeg me
baci, kao u raj šalje osoba A osobi B.
Pjesma je o tome kako se on sada ne stidi moje osobe B. Npr.

Opuš
tali su se uz opijate i pjevali su sevdahe. Bilo je pravo. Bilo je krivo.
PLEASE STAY BY THE PHONE.

I ZIMA U PROLJEĆE I LJETO.

Osoba B. se osjećala nesigurno pa je bjež ala u samoću. Osoba koja je

voljela Osobu B. je trebala ljude. Puno njih. Različ itih. Da. Osoba koja
voli Osobu B. danas mrzi stidljive. I uravnotežene. Danas : Pun kurac
njih.

Ali kada dođešti s tim osmijehom. I onda kada ti odešs tim osmijehom.

I ONDA SVE ODE DO KURCA: TRAJE SAMO JEDNU NOĆILI PAR

NOĆI IMAŠBROJ TELEFONA NA KOJI SE NITKO NE JAVLJA I
IMAŠEKSPERIMENT I MUKU. PIJEŠWHISKEY SA STARCIMA,
SVOJIM PRIJATELJIMA I MISLIŠDA ĆE DOĆI BOLJE I DOĐE I
PROĐE I STANE I KRENE.

247
Kњиже
внипре
гле
д3

Dragi L, M, K, R ,I.!

Dugo sam razmiš ljao o tome što bih ti napisao i nisam bašneš to pametno
smislio... to mi se rijetko događa... obič no nađem neko inovativno rješ enje.
Razumijem o č emu piš eši potpuno te shvaćam. Da sam na tvom mjestu,
mislio bih isto. Oduš evio si me u svakom pogledu. Tako malo vremena
provedenog zajedno, a toliki otisak.
Nikako ne bih htio biti bilo kakav teret, a shvaćam da bih postao.
Zato, poš tujem tvoju odluku i drž at ć
u se onoga š to si odluč
io.
Divan si.
Pusa.

Dragi K, R, L, M, M, I, V, D.,

Iako znam š to si mislio pod "piši", odluč

io sam joštebi koju reći.
Nevjerojatno je ljudsko tijelo, u svom prizivanju, u svojim damarima jer
osjećaš to mu paš e.
Stvarno mu mož ešvjerovati.

Ovo za vezivanje- ja se ž
elim vezati i dijeliti i sudjelovati, osposobiti odnos
u formu temeljnog odnosa, pokuš ati biti, ali s dostupnima (makar je u
patologiji moje romantike kod namješ ten na zauzete, oduzete, nepriznate).

Mož da nikad nećešsaznati kud te vjetar odnese pa vrati. I sve je povezano i

sve je s razlogom. Puno je pamfleta magazinske psihologije trenutno u igri.

Ljubim. Tamo i tamo.

Ja ć
u tebi biti. Duš
o moja.

Ali niš
ta nije zauvijek.

Ne da mi se. Ali tebe niš ta ne mož e.I prazne prazne prazne riječ
i.
POČNEŠPOČNEŠVJEROVATI U ONO ŠTO GOVORIŠ(jer si slabe
volje i jer tebe niš
ta ne mož e zamjeniti)
STRES TI STANE. PRED TEBE.

to ć
NO, TO SAMO MISLIŠ. (š u ja u svemu tome?)

248
 Изру
копис
а

SJENE NITI IDU SAME NITI DIŽU DANE. -ž

elišopisati pravo stanje-

ON VARA ŽENU A ŽENA GA VARA TVRDEĆI DA GA VOLI I DA

OSTAJE RADI MALOG ČOVJEKA. MA NIJE. ASTROLOZI KAŽU
NEKE DRUGE STVARI. KAŽU DA SU SE TREBALI RASTATI KADA
JE BIO PET GODINA. NE SLUŠAJ NIKOGA.

PITA SE:

- JE LI SE ZNAMO?
- JE LI BLIZU?

- HOĆE LI USKORO?

Znam da bi mi dobro doš

lo. I toj. Izvjesnoj i izvjesnijoj.

- Nije opsovao Boga?

- Čudno.

- Osjećam se kao da prisustvujem.

- Velikoj stvari?

em: SVE ĆU RIJEŠITI. SVE POD MILIM BOGOM.

Kaž

Kaž
u i drugi.

Društvene promjene na pomolu. Miriš

e na frku i miriš
e na uzbunu i jako je i
važno je.
Dolazi kroz vlastito. Konačno.

TAMO GDJE SI: bilo je dno. I kraj.

U novom bračnom krevetu ć emo mož da leći i to ć
e mož
da biti lijepo
buđenje. Možda ono o kojemu sam nekada davao slike, muziku, a i srce.
Jebešga.

JA ZASLUŽUJEM I JA NE ZASLUŽUJEM. u krug i u kocku.

Živiši ž
ivim i tebi je i meni je i prođi kroz snove, od neba do zemlje od
vode do zraka do zemlje do metala do mesa do krvi do mirisa. PONOVI
TO.

249
Kњиже
внипре
гле
д3

------------------------------------------------------------------------
+ Mož da saznamo kada nas netko vrati da smo se vratili jedno drugome. Sa
čuvanim i uramljenim strahom + Mož da + Uz križ, koji je trebao biti plus.
Bjež išu ludilo?

Trebao. Nije.

A uz dobar vjetar stignešdo dobre ruke. I do života.

Doći ć
eš. Je li tako? Obeć
aješ
? Molim te. Jednog dana.

250
 Изру
копис
а

РУКОПИСИ

Ив
анДе
спот
овић:„
Вожња
“,уљенапла
тну

251
Kњиже
внипре
гле
д3

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.2
COBISS.SR–ID 179000844

Milivoje Mlađenović

SKANDALOZNA KOMEDIJA

Karnevalska retro-vizija u jedanaest a mož

da i dvanaest slika

Smuć kalice, svakojake maskare i milobruke prema delu Fran-

soa Rablea „Gargantua i Pantagruel“ na Trgu pjesnika u Bu-
dvi, na mahove prekidane, ali, ipak okončane uz privolu te-
meljnih elemenata glumač ke prirode

Sombor, 1996 – Novi Sad, 2010

252
 Ру
копис
и

LICA

PANURGIJE, u stvarnosti GLUMAC, odan umetnosti, skroz

PANTAGRUEL, u stvarnosti REDITELJ, može mu se, kontroverznjak
KAPETANICA, u stvarnosti GLUMICA, prodaje finoć u, a opajdara neslu-
ćena
KASANDRA, vrač ara, u stvarnosti GLUMICA, teš ka š mirantkinja, neka mi
se veruje na reč
TRIBULE, jedna propisna budala, u stvarnosti GLUMAC, stalno se negde
šunja, valjda s onim Čemer Ljuticom
ZNAJŠA, nije mnogo pametniji, u stvarnosti GLUMAC, kakva nakarada od
čoveka, govnojeđa
BRAT JOVAN, kaluđer kaluđerstvujuć i, u stvarnosti GLUMAC, ima neš to
svoje, stvarno
KAPETAN HUKABUKA, kukavica sinja, u stvarnosti DEKORATER, tač -
nije glumac-amater koji u poslednji č as uskače u predstavu jer je glu-
mac predviđen za ovu ulogu, nezadovoljan uslovima rada napustio
projekat
ČEMER LJUTICA, tobož e ratnik, u stvarnosti GLUMAC, ili pije ili se koc-
ka, ili je s Tribuleom
BUDVANIN, gorš tak koji je siš
ao na more, uvek prać en sumnjom
BUDVANKA, kulturna, ima neku vrstu znanja, ne znamo koju
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA
Neidentifikovani, ali razgovetni glasovi iz publike, sa trga, s gradskog bede-
ma...

253
Kњиже
внипре
гле
д3

Atmosfera je karnevalska. Dakle, osnovno raspolož enje publi-

ke razdragano. Karneval ne zna za podelu na izvođač e i gle-
daoce. Ne priznaje ni rampu, čak ni u njenom zač etnom obli-
ku. I turisti u Budvi č esto kao da se nisu odmakli od karneval-
skog shvatanja pozoriš ta. Oni ulaze u scenski prostor, foto-
grafiš u, jedu, piju, ljube se, nose decu nakrkač e, glasno ko-
mentariš u, gledaju u glumce kao u č udo koje je uletelo u nji-
hov, plać eni turistič ki komfor. Rampa bi razorila karneval
(kao i obrnuto: uniš tenje rampe razruš ilo bi pozoriš nu pred-
stavu). Karneval ne zna za granice u prostoru. E, na toj nepo-
stojećoj liniji trebalo bi da se odigrava ova drama. Ali, ko ne
zapne kereć i ni konja ni mazgu neć e steć i! Lako je to reć i, aj-
de, bratac, reš i to tako da ti se veruje. U svakom trenutku, u
sve što se zbiva. Ovo je zbitije duš u dalo za igranje u ambijen-
tu mediteranskom, ali ga pozoriš ni veš tac mož e oč as posla
prebaciti i u kontinetalnu varijantu.

0. PRE POČETKA

BUDVANIN: Što ne počinju?

BUDVANKA: Obič no kasne.
BUDVANIN: A kako me to nervira! Nije trebalo ni da dolazim.
BUDVANKA: Pa ti idi, niko te ne zadrž ava. Čekali smo i ranije po dva sata
da počne predstava. Nije bilo ni gunđanja, ni protesta. Izgleda da ne-
što ne valja.
BUDVANIN: Otkud ti znaš .
BUDVANKA: Vidim po ponaš anju reditelja.
BUDVANIN: Mislišna onog š to mlatara rukama i urla? Pa š ta onda s tim.
Ne č ujem ni riječ.
BUDVANKA: Šta ima da se č uje. Vidimo š ta radi. Vidimo kako se drž i.
Eno, kaže, oprosti, da ga bašboli za publiku.

254
 Ру
копис
и

BUDVANIN: Niš ta ja to ne razumijem.

BUDVANKA: Kaž e jedan filozof da, ako poznajemo tekst, mož emo gotovo
da predvidimo pokrete glumaca. Ali, obrnuto ne važi! Poznavanje
gestova vrlo malo nas obavješ tava o komadu jer u komediji ima još
mnogo č ega viš e osim pokreta kojima se ona izvodi. Razumiješ ?
BUDVANIN: Kako ne! Jeste da sam budala, ali da trpim, da mi ti citirašov-
dje u Budvi filozofe, to ne svatam! Izvini. Izgleda da oni imaju, neko
žešće sranje, da izvinešna izrazu.

***
REDITELJ/PANTAGRUEL: Ovako, vidite. Pare nisu legle. Nisu utiš ali
muziku u kafić ima okolo. A jošsam dobro naglasio, bili ste prisutni,
ako mi ne uklone ovo sranje od reklame- nema predstave. Ako ovaj
kineski butik bude svetleo, nema predstave. Ako za milimetar pribli-
ž e publiku sceni – nema predstave.
GLUMAC/PANURGIJE: Fantastič no! Ljudi ulaze u scenski prostor... To
treba iskoristiti.
REDITELJ/PANTAGRUEL: To, kad ti budešrež irao. Scenski prostor je ne-
povrediv.
GLUMICA/KASANDRA: Samo da prodaju š to viš e ulaznica.
GLUMICA/KAPETANICA: Vidi koliko naroda, ko govana! Dolaze zbog
tebe. Misle da si ona Kasandra iz njihove serije.
GLUMICA/KASANDRA: Jok, more. Dolaze zbog tebe, znaju te po onoj re-
klami za pilule „jutro posle“.
GLUMAC/PANTAGRUEL: Da otkaž emo?
GLUMAC/ZNAJŠA: Kao š to rekoste, sve oni to znaju od prvog dana.
GLUMAC/BRAT JOVAN: I zato mi na pamet ne pada da se jebavam i bru-
kam.
GLUMAC/PANURGIJE: Izvinite, mož da se i ja ovde neš to pitam?
GLUMAC/PANTAGRUEL: Pa, eto. Pitaj se. Uostalom, znali su koga zovu
da im rež ira. I plus da im i glumim za taj bedni honorar.
GLUMAC/PANURGIJE: Kaž e onaj njihov direktor da imaju problem s pri-
livom novca u budžet. Jebešga, nije to mala suma.
GLUMICA/KASANDRA: Ma zaboli mene kurac, za njihov priliv, odliv,
proliv.
GLUMAC/HUKABUKA: Šta? Nema predstave. E jebem ti ž ivot.

255
Kњиже
внипре
гле
д3

REDITELJ/PANTAGRUEL: Šta ti znašo ž ivotu i pozoriš tu. I da znaš , ideš

mi na kurac sa tim sladoledom.
GLUMAC/BRAT JOVAN: Nemoj tako. Mora č ovek malo da osveži džige-
ricu.
GLUMAC/PANURGIJE: Da, sve je to ok. I potpuno ste svi vi u pravu. Ali,
jebešga, znašda ne zavisi sve od njih. Osim toga, publika ć e prime-
titi da imamo problem.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Jebe mi se ž ivahno. Što bi se to mene ticalo?
GLUMAC/ZNAJŠA: Neka se opredele – hoć e li vaš ar ili festival.
GLUMAC/BRAT JOVAN: Stvarno, š to bih ja brinuo o tome uopš te!? Što
bih ja imao razumevanja za tu situaciju? Šta me briga ako publika
primeć uje naš
u nervozu.
GLUMICA/KAPETANICA: Blebeć ešbesmislice. Publika voli pozoriš te
koje se bavi samim sobom. Obožava da zviri iza kulisa. Oni su ube-
đeni da je predstava većpoč ela.
GLUMICA/KASANDRA: Ma boli mene pič ka, š ta oni vole.
GLUMICA/KAPETANICA: Ne primeć uješ . Osluš ni. Ne vidim ja tu neki
veliki problem. I zato treba da igramo. Moramo da igramo.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Da se razumemo. Ne moram ja niš ta! Nećemo
ni tako da razgovaramo! Šta kaplješpo meni s tim sladoledom...
GLUMAC/HUKABUKA: Da mi se oprosti! Spopala me neka žeđ. Dehidri-
rao sam noseći one kulise. A sad nema predstave, jebo vas ja.
GLUMAC/BRAT JOVAN: Ajd š to ne vidi on, on nije glumac, ali ne vidi ni
koleginica.
GLUMAC/HUKABUKA: Ja nisam glumac? Dobro, onda ja napuš tam pro-
jekat...
GLUMAC/BRAT JOVAN: Dobro, izvini, izvini. Jedem govna, svaš ta bale-
gam. Bez tebe nema predstave, znam. Jebem ti trupu.
GLUMICA/KAPETANICA: Ne vidim ja tu neki veliki problem.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Naravno, ti ne vidišproblem.
GLUMAC/ZNAJŠA: Što bi ona pa videla? Njoj je sve OK. Njeni su interesi
druge vrste. Njeni su sitni porivi zadovoljeni.
GLUMICA/KAPETANICA: Nemoj da si kvaran. Znam na š ta ti pucaš !I
ako tako misliš , u redu. Ma, s kim to ja uopš te zamlać ujem ovde.
Odoh da se presvuč em.

256
 Ру
копис
и

REDITELJ/PANTAGRUEL: Izvini, u ime svih – pukli smo. Jebi ga. Niko

se viš
e ne brine za opstanak festivala. Politič
ari nas gube iz vidokru-
ga. Gomilaju se dugovi.
GLUMICA/KAPETANICA: Jebe se meni. Uzgred, duguju svi.

***
BUDVANIN: Onaj glavni se, da oprostiš ,ž ć
eš e izdrkava. I jesu našli gdje
da igraju predstavu.
BUDVANKA: Kaž u rekao na televiziji ili Trg pjesnika ili ništa.
BUDVANIN: Sve bi ja nji lijepo raš ć ero. Razumijem da neko pravi budalu
od sebe, ali da i mene u to uvuč e... Deset minuta se nagvaž daju. I to
za pare. Za velike pare prave od mene budalu.
BUDVANKA: Istina. Velike pare crnogorske vuku. Crna Gora je preko bu-
dvanskog festivala finansirala srpska pozoriš ta. I joškažu da je dovo-
đenje reditelja i glumaca iz Beograda veoma mudar potez. Da se tako
poboljš ava kvalitet pozoriš nog života. Tobožda mladi crnogorski
umjetnici imaju priliku da uč e od najboljih pozoriš nih umjetnika u
Srbiji!
BUDVANIN: Pih! I ljetuju za dž abe. Srbija mi je neka velika pozoriš na si-
la...
BUDVANKA: Za potcjenjivanje svakako nije, to budi siguran!

***
REDITELJ/PANTAGRUEL: Ne zanima me. Idemo lepo da se spakujemo.
GLUMAC/PANURGIJE: Ne možemo to zbog onih kojima je stalo do ove
druge, kultivisane Budve.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Koje druge Budve?
GLUMAC ZNAJŠA: Koji ti je kurac? Gde ti vidišdrugu Budvu? Na Slo-
venskoj plaž i?
GLUMAC/BRAT JOVAN: Ajde, to je samo na reč ima: mi podrž avamo
istinske vrijednosti. Mi podrž avamo ovo, mi podrž avamo ono. Podr-
žavaju oni moj, ako im dozvolim. Podrž avaju muzič ki i svaki drugi
populizam. Eto, je l’ čuješ?! Čuješmuziku?
GLUMICA/KAPETANICA: Šta mi tu možemo. Šljam. slaž em se, š ljam.
Ali š ta mi tu možemo. Naš e je da igramo. I tako da se borimo.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Naravno. Ti se dobro razumešu tu sortu, ako
smem da primetim.

257
Kњиже
внипре
гле
д3

GLUMICA/KAPETANICA: Naravno, sve ti vidiš . Sve znaš . Znam na š ta

ciljaš , ali ne polaž em ti rač une.
GLUMAC/PANURGIJE: Neš to mi tu nije bašjasno. Mislim, oko tog popu-
lizma. Da li je populizam oblikovao tip budvanskog turiste. Ili je
upravo taj turista nametnuo svoj ukus Budvi.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Pitašse ko je koga tu poseljač io, je li? Biće da
je to delovanje uzajamno.
GLUMICA/KAPETANICA: Festival je sjeban, ja ti kaž em. Poodavno. Ako
ne igramo, guramo ga u propast jošviš e.
GLUMAC/PANURGIJE: Reš ite kako hoć ete, prilagodljiv sam. Idem dole,
po naoč are.
GLUMICA/KASANDRA: Sve je podeš eno ličnim interesima, profitu. Jeba-
li bi se za dinar.
GLUMICA/KAPETANICA: Znašto iz iskustva.
GLUMAC/ZNAJŠA: Ono bašza dinare i ne verujem...
REDITELJ/PANTAGRUEL: Upuć ena si ti u problematiku. Verzirana si,
nema š ta. Taj tvoj Budvanin i njegova bratija su ovaj lepi mediteran-
ski gradić, pretvorili u veliku diskoteku, folkoteku! Zato ti i navijaš .
GLUMAC/BRAT JOVAN: Samo jošda se otkine od obale, da otplovi, kao
ona jeziva Hobotnica. Seć ate se onog leta...
GLUMAC/HUKABUKA: Da, da. Tad smo radili s Nikitom „San letnje no-
ć i“. Visoke one zidine, u tri pičke materine.Verali smo se, dobro ni-
smo stradali.
GLUMAC/PANTAGRUEL: Jebo mater, pa on opet jede. Mič i taj hambur-
ger. Ako iš ta mrzim to su glumci koji jedu pre predstave.
GLUMAC/ZNAJŠA: On ti i nije glumac...
GLUMAC/HUKABUKA: Znač i, bić e predstave!?
GLUMAC/PANTAGRUEL: Da. Zahvali koleginici i kolegi. Oni su za to da
se igra.
GLUMICA/KASANDRA: Tuknešmalo na sponzoruš u, znaš . Taj Tvoj je
ljubazan, izgleda da zna da pronađe svakojaka milovanja.
GLUMICA/KAPETANICA: Jedi govna! A sinoćti nije bilo neprijatno s
Njim na več eri! „Da, da, dobro kaž ete. Privatna inicijativa jedino
mož e da spasi festival“. Licemerko! On je, bre, za vas sve ovde, eli-
ta!
REDITELJ/PANTAGRUEL: Ali ta elita teš ko da mož e artikuliš e novi kul-
turni model. Ti su bogataš i, duš o, primitivni, nevaspitani.

258
 Ру
копис
и

GLUMAC/BRAT JOVAN: Stekli su pljač kajući, otimajuć i drž avnu imovi-

nu i od drugih ljudi, nisu bacali slaninicu džukcima.
GLUMAC/PANURGIJE: I? Šta vele glavomućkala?
GLUMAC/ZNAJŠA: Besmisleno je, braćo i sestre, da se dalje prepiremo.
Stvarno. Neka neko izađe i kaže publici da je Grad teatar Budva pro-
teran iz Budve!
GLUMICA/KAPETANICA: Ali, da su glumci ipak, tu. Da ć emo mi samo
zbog njih odigrati. Tako nekako.
GLUMICA/KASANDRA: Tako, naserite neš to uverljivo.
HUKABUKA/GLUMAC: Čekajte, ljudi, nije cela ekipa tu. Ne znamo nji-
hov stav...
BRAT JOVAN/GLUMAC: Da se to mi ne igramo nekakvog sindikata ov-
de?
GLUMAC/PANURGIJE: Nebitno š to ona dvojica nisu tu. Igraju preferans.
Njima je svejedno. I ja sam zato da se ipak igra! Jebešga. U protiv-
nom, biće frka. Skandal. Neviđen.
GLUMICA/KAPETANICA: Sluš ajte me dobro. Imam reš enje. Pozvać u
Njega, doneće kintu, utiš ać e muziku, zatvorić e butik, isključiti ovu
jebenu reklamu. Ali, od ovog č asa, ko Njega pomene u negativnom
kontekstu, ili bude imao ikakvu aluziju na mene i njega, najebo je.
Jasno!
REDITELJ/PANTAGRUEL: Da se razumemo. Nikad ja nisam o njemu ni-
šta loše ni mislio. Ne. Zaista ne. Govorio sam u najopš tijem smislu...
GLUMICA/KAPETANICA: Ma, tornjaj se bezobraznič e! Momenat. (Tele-
fonira).

***
BUDVANKA: A zna li se š to je insisitirao bašna ovom prostoru pokraj toli-
ko drugih prostora u Budvi.
BUDVANIN: Što znam ja. Valjda zato š to se proserava, da izvinešna izra-
zu. Mož e mu se. Oć e da zaustavi ž ivot u centru starog grada. Da nam
dokaž e da je pozoriš te jednako kao život. Što znam ja. Tamo, gore,
na Citadeli, to je bio bogovski prostor za pozoriš te.
BUDVANKA: Citadela je po lepoti i pozoriš noj podesnosti, kao Lovrijenac
u Dubrovniku. Kao papska palata u Avinjonu ili Elsinoru u Danskoj.
Citadela je bila glavna, centralna pozornica, zaš titni znak Grada tea-
tra.

259
Kњиже
внипре
гле
д3

BUDVANIN: Sad tamo ima znak – zabranjeno za umetnost. Ma, opet meni
nije jasno što su ovde doš li da prave predstavu, u ovu gungulu...
BUDVANKA: Mora da ima neki jak razlog. Ima valjda neko pokrić e u redi-
teljskoj koncepciji. Šta ja znam. Bilo je na teveu. Kao neki karneval.
Kao nema podele na izvođač e i publiku. Sve tako nešto. Kao nema
pozornice.
BUDVANIN: Pa i nema. Vidišda je prazan prostor.
BUDVANKA: Važ no je šta se u njemu događa.

1.
PREZRENJE NAKITNJAKA

(Panurgije se pojavljuje sa probušenim desnim uvetom, sa zakač enim

prstenom dimiš ćakom, skinuo nadgać nik, prikačio naočare na kapu)
PANTAGRUEL: Neš to si mi č
udno preruš en. Gde ti je onaj nakitnjak? Šta
ima da znač i to prerušavanje? Kakva je to minđuš a?
PANURGIJE: Metnuo sam sebi buvu u uvo, to jest, uznemirio sam se.
PANTAGRUEL: Kakvu buvu?
PANURGIJE: Pravu pravcatu crnu buvu. Nije me mnogo ni koš tala u tro-
mesečnim otplatama.

***
BUDVANIN: Šta kaž e: Budvu?
BUDVANKA: Buvu.
BUDVANIN: Aha, buvu! Mora da je kupio na budvanskom sajmu.
BUDVANKA: Sto posto. To je pravo mjesto.
BUDVANIN: Jebo predstavu, ovo nas neko zajebava, ajdmo na Sajam.
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Tiš ina, primitivci!
BUDVANKA: Jeli to nama upuć eno?
BUDVANIN: Nije isključeno. Ne mogu tač no da ga lociram, da mu se...

***

260
 Ру
копис
и

PANTAGRUEL: A zaš to?

PANURGIJE: Kažem Vam, uznemirio sam se. Hoću da se ž enim.
PANTAGRUEL: Pa neka je, u dobri čas. Mnogo ste me obradovali. Dodu-
še, nije obič aj ljubavnika da im gać e budu spuš tene. Da im koš ulja
landara po kolenima. Da nemaju nadgać nik. Da namič u na sebe ode-
ž du od grube tkanine, i to jošone boje koja nikako ne odgovara halji-
nama š to idu od pete, naravno među uglednim i časnim ljudima. Ako
se poneki jeretik i otpadnik posebnog raskola nekada tako i oblač io –
mada su ih mnogi optuž ivali da time samo varaju ovaj guravi narod i
teže obmanom da se posile nad pukom – ipak im ja to nikako ne za-
meram niti ih osuđujem.
PANURGIJE: Svaki neka se drži svoga.
PANTAGRUEL: Samo se meni ne dopada kad se trč i za novim i kad se op-
šteprimljene navike odbacuju.
PANURGIJE: Boja mi je po-boja, a pokazuje koje nosi da se ne poboja! A
što se tiče dugačke haljine, nju ć u da zadržim, jer hoć u ubuduć e svoje
lične poslove da pratim izbliza. Ne videste jošnikad č oveka koji ć e
biti tako odvratan, kao š to ću ja biti, ako mi sam Bog ne pomogne.
Pogledajte mi naočare.
PANTAGRUEL: Ako te pogledam iz daljine – pljunuti brat Joca Nakarada.
PANURGIJE: Iduće godine, u to sam siguran, opet ć u da propovedam krsta-
ški rat. Teš ko četama i borcima.
PANTAGRUEL: A to grubo sukno? Da nema i ono neko tajno svojstvo?
PANURGIJE: Aha. Tek sam ga jutros obukao a većbesnim! Ludujem! Go-
rim od želje da se ženim i obrađujem svoju ženu kao suš ti đavo.
PANTAGRUEL: Ala ćešti biti domać in!
PANURGIJE: I hoću, moga mi boga! Posle moje smrti spalić e me na lomač i
poč asnoj, samo da bi doš li do mog pepela pa da ga imaju kao spo-
men na savrš enog muž a – domać ina. Pogledajte me spreda i pozadi!
Po kroju, ovo je toga, stara odežda Rimljana u doba mira. Precrtao
sam je s Trajanovog stupa u Rimu sa pobedničkog postolja Septimija
Severa.
PANTAGRUEL: Otkud takva odluka iznenada?
PANURGIJE: Umoran sam od rata, umoran sam od kabanica, bojnih dola-
ma i taligana. Ramena su mi se izlizala noseći oklop. Neka nestane
oruž ja, a neka zavladaju toge, bar jošza ovu godinu.

261
Kњиже
внипре
гле
д3

***
BUDVANIN: To prič ašdanas! A kad si puco na Dubrovnik
BUDVANKA: Svi su posle rata pametni...
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Hoćete li prestati. Ovo je pozoriš te.
BUDVANIN: Ovo je Trg pjesnika. Nema Budva pozoriš te.
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Ceo ovaj grad je pozornica.
BUDVANIN: Bio nekad grad-teatar. Sad je ovo moja pjaca. Ako ti nije ja-
sno, mogu da ti razjasnim...
BUDVANKA: Tiš ina. Urazumi se.
BUDVANIN: A znaškako je to bilo u Budvi.
BUDVANKA: Ima u Budvanskom Statutu. Uzmi pa č itaj taj srednjevjekov-
ni dokument, da vidiškakav je red vladao u Budvi.
BUDVANIN: Hoćešda kažešneš to protiv današnjeg stanja... Budva traje
dvije i po hiljade godina. I da ne bi onih zemljotresa koji su razorili
Dubrovnik, Kotor, Budvu, ko zna gde bi nam bio kraj.
BUDVANKA: Pogledaj ti samo taj stari bedem, fasade od kamenih tesani-
ka, okvire vrata i prozora od korčulanskog kamena...

***
PANTAGRUEL: Jeste. Ko mlado č okoć e posadi, ko dom nov sagradi i no-
vobrač nici oslobađaju se prve godine odlaska u rat.
PANURGIJE: Poš to hoć u da za neko vreme odahnem od ratnog zanata – to
sam se mahnuo i nakitnjaka, pa prema tome i nadgać nika, jer nakit-
njak je prva alatka kojom se naoruž ava ratnik. I sad ja tvrdim da Tur-
ci nisu naoruž ani kako treba, jer im je noš enje nakitnjaka zabranjeno.
PANTAGRUEL: Vi sad hoćete da kaž ete da je nakitnjak onaj deo opreme
koji ratnik prvo meće na sebe? To je tvrdnja nova i paradoksalna, jer
mi kaž emo da se prvo meć u mamuze.
PANURGIJE: Tvrdim i potvrđujem i s punim pravom potkrepljujem! Pogle-
dajte prirodu.
PANTAGRUEL: Dobro. Gledam. I š ta hoć ete da kažete?
PANURGIJE: Hoću da kaž em sledeć e. Da bi biljke, drveć e, šiblje, trava i
sunđeri, koje je priroda jednom stvorila, imali svoj produžetak i da bi
trajali kroz sva vremena, priroda ih je divno i veš to snabdela i zaš titi-
la njihove klice i seme, mahunama, ljuspama, ljuš turama, korama,
paperjem, klasom, bodljikavim omotom – i to su im kao lepi č vrsti

262
 Ру
копис
и

prirodni nakitnjaci. Primer vam pruž aju i graš

ak, bob, orah, plavi pa-
tlidžan, pamuk, žito, limun, kesten. (Vadi iz torbe mnoge od pome-
nutih biljaka)

***
BUDVANIN: Ovaj kao da je orobio budvansku pijacu cijelu!
BUDVANKA: Ne pomenu one tipič ne budvanske voć ć
kice – košele, eno ih
u Sretenovoj baš
ti, na Podkošljunu.

***
PANTAGRUEL: Ali tako se priroda nije postarala i za produženje č oveč an-
skog roda. Ona je sazdala čoveka naga, než na, lomna, bez oruž ja, ne-
vina.
PANURGIJE: Sazdala ga je kao živinče, ne kao biljku, ž ivinč e rođeno za
mir, ne za rat, rođeno da uživa u č udotvorstvu tolikih plodova i da
ima vlast, i to mirnim putem, nad svim ž ivotinjama.
PANTAGRUEL: Sad se pojavljuje i umnož ava opakost među ljudima. Po-
sle gvozdenog doba zemlja se daje na stvaranje kopriva, č kalja, trnja
i svega među biljkama š to se buni protiv č ovečjeg roda.
PANURGIJE: S druge strane sve ž ivotinje oslobodiš e se čoveka i zajednič ki
se zaveriš e da ga ne služ e. Tako je č ovek hoteć i da zadrž i pritežanje i
prevlast morao da se naoruž a.
PANTAGRUEL: Tako mi one guske Titiringuske, otkako su udarile ove po-
slednje kiš e toliko si mi se propametio, kao da si celu svetsku premu-
drost kaš ikom popio.
PANURGIJE: Samo pogledajte kako je priroda čoveka nadahnula da se od-
brani i šta je č ovek najpre zaš titio?
PANTAGRUEL: Ne umem to kazati!
PANURGIJE: Tako mi Boga kome se molimo – to su moš nje! Gospar Pri-
jap poso vrš i, ne moli je – poš to svrš i! Dakle, ko hoće da govori pra-
vilno, ne sme sad reć i, kad poš alju ludu, to jest „slobodnu krticu“ na
vojsku: „Čuvaj, Stevo, ć up sa vinom, a to je ć upa“, većima da kaže:
„Čuvaj, Stevo, ć up sa mlekom“ – taj ć up, zna se, to su moš nje.
PANTAGRUEL: Tako mi svih paklenih vragova!
PANURGIJE: Jer ako glava propadne, samo je osoba propala, a propadnu li
moš nje, ode cela čovekova priroda. To je podstaklo ljubaznost Kl.
Galena lib. I De Spermatae, da hrabro zaključ i da je bolje...

263
Kњиже
внипре
гле
д3

PANTAGRUEL: To jest, da je manje zlo – nemati srce nego nemati spolni

organ. Jer u njemu je, veli, položena, kao u svetom hraniliš
tu, klica
koja održava ljudski rod.
PANURGIJE: Tako je, mudonjo moj! Valjani i vrsni Justinijan zbog toga i
smatra da se najviše dobro nalazi u kitama i nakitnjacima.

2.
PANTAGRUELSKO UDVARANJE PRVO

BUDVANIN: Osjetišmiris?
BUDVANKA: Aha. Neko neš to negde peč e.
BUDVANIN: Ima neka fastfudara iza ćoš ka. A, ne. Da ne povjeruješ ! Pa to
ovi peku meso. Peku stvarno meso. Peku na našoč igled...
BUDVANKA: Pa š ta. Nije to prvi put da vidim na pozornici. „Muš ke stva-
ri“ u Ateljeu 212 – pekli su jaja sa slaninom, u Buljanovoj predstavi
„Dž ez“ su kuvali neku paš tu, u novosadskoj predstavi kuvali riblju
čorbu, neki njihov riječni brudet. Ihahahaj. Da smo živi i zdravi! Ima
toga mnogo. I kuva se i peče se i jede se u mnogim i mnogim pred-
stavama. I kuvano, i peč eno, i bareno, i dinstano, i sjeckano. Na hi-
ljade načina ždere se i na pozornici. Ako bi pažljivo proč itao Ćirilova
naš ao bi popis, jelovnik sa scene. Ne mož e biti da to nije obuhvatio u
svojim tekstovima.
BUDVANIN: Jedu izistinski, ž vaću, stvarno? Da izvineš , ima li to jestivo
na sceni kakvog smisla ili je to neko foliranje?
BUDVANKA: Ne bih umjela tač no da kažem. Ali svakako da i ti mirisi po-
nekad igraju. Negde sam to čitala, kod nekog pozoriš nog kritičara.
BUDVANIN: E, jebi ga, da oprostiš . Ti čitaši kritiku. Za mene kultura ne
postoji. Te stranice u novinama preskač em. Obavezno. Idem pravo
na sport. Eventualno, politika. Oć e li biti rata i ta sranja.
BUDVANKA: A ja opet preskač em sport. Da! Igra sve – miris lavande, mi-
ris tamjana, buđi, mač je mokrać e. Sve.
BUDVANIN: A je li? I miris hrane, miris soli? I znoj. Je li? Ma daj ne zaje-
bavaj, časti ti.

264
 Ру
копис
и

***
PANURGIJE: Gospo, bilo bi veoma korisno za celu drž avu, slatko i prijatno
za vas, potrebno za vašrodoslov i mene da vas moja pasmina opaš e,
verujte mi, iskustvo ć e vam to pokazati.
KAPETANICA: Vucite se i da mi se nikad niste na oč i pokazali, jer malo
treba da naredim da vam odseku i noge i ruke.
PANURGIJE: Pa, š ta! Nek mi odseku i noge i ruke, samo da se malo prove-
selimo i da udesimo onu svirku, a ovde je meš tar Joca četvrtak, taj
ume tako da vas razigra, da ć e vas od te igre proći žmarci do srži ko-
stiju. On je ljubazan, zna da pronađe svakojaka milovanja pred ula-
zom i dužslabina, da vam posle toga ostaje samo da se stresete.
KAPETANICA: Tornjajte se bezobraznič e! Ako kaž ete samo jošjednu reč ,
zvaću u pomoćpa ć e vas premlatiti.
PANURGIJE: Ehaj! Niste vi tako zli kao š to kažete, ili me je vaš e lice isuvi-
še prevarilo, jer pre bi se zemlja na nebo uznela, a visoko nebo u po-
nor strovalilo! I pre bi se ceo poredak u prirodi pokvario, no š to bi u
tako velikoj lepoti i gizdavosti kao š to je vaš a, bilo i trunke zlobe i
pakosti. Kaže se za lepe ž ene: što je lepša žena, hladnija no stena. Ali
to je reč eno za lepotice prostakuš e. Vaš a je lepota toliko prevashod-
na, toliko naroč ita, toliko nebeska, da je priroda nju stavila u vas kao
uzor, da nam pokaže š ta je kadra učiniti kad uloži svu svoju moći
sve svoje znanje.
KAPETANICA: Budalo bezobrazna, ko vam dade pravo da mi tako govori-
te?
PANURGIJE: Vama bi Paris morao da dosudi zlatnu jabuku, ne Veneri, ne
Junoni, ne Minervi, jer nikad Junona nije imala te velepnosti, Miner-
va te premudrosti, Venera te gizdavosti, kao š to ih vi imate.
KAPETANICA: O bogovi i boginje nebeske!
PANURGIJE: Sreć an li je onaj kome dozvolite blagodet da vas grli, da vam
lice ljubi, da svoju slaninu o vaš u slaninu trlja! Gospoda mi Boga, ja
ć u biti taj, vidim dobro, jer većme ona mnogo voli, znam da su mi to
suđaje dosudile! Dakle, da ne gubimo vreme, trpaj, guraj, a noge pre-
ko nogu! (Hoć e da je poljubi, ona hoć e da zove upomoć ) Gospo, pri-
č ekajte ovde, doveš ću ih ja sam, ne trudite se!

265
Kњиже
внипре
гле
д3

3.
MIŠLJENJE JEDNOG LUDAKA O BRAKU,
USTANOVLJENO NAKON NEMILOG ZBITIJA PRED
PEČENJAROM KOJE BI SE MOGLO SMATRATI
UVODOM U DOCNIJA SUKOBLJAVANJA

(Nailazi Tribule, pariski ludak i gospodin, koji je celo vreme bio pri-
sutan, ali zabavljen posmatranjem, upornim, ispitivač kim zagleda-
njem publike)
ZNAJŠA (Jede halapljivo hleb, udiš ući miris peč enja, lagano s už ivanjem.)
HUKABUKA: (Gleda, gleda)
ZNAJŠA: (Poš to je pojeo i poslednju mrvicu, ustaje polagano.)
HUKABUKA: (Uhvati ga za kragnu.) E, nećeš , govance ti tvoje nikud! Ba-
rem dok ne platišmiris od mog peč enja!
ZNAJŠA: Ja ti nisam pečenje nič im oš tetio, ništa tvoje nisam uzeo. I ne
znam onda po č emu sam ti duž an da iš ta platim.
HUKABUKA: Ima da platiš , na licu mestu, inače teš ko tebi.
ZNAJŠA: Sluš aj ti! Miris o kome je ovde rečizlazi iz peč enja, je li tako?
HUKABUKA: Jakako.
ZNAJŠA: Rečeni miris i ovako i onako iš čezava. I nikad se nije č ulo i vide-
lo u Parizu da se na ulici prodaje miris od peč enja.
HUKABUKA: Ali miris mog peč enja nije obavezan da hrani Pantagruelove
izelice. I zato ć u ti ja sada sve zube izbiti ako mi ne platišono š to si
duž an!
ZNAJŠA: (Pripremi svoju batinu za odbranu.) E, ajd da i to vidimo!
HUKABUKA: Sluš aj ti golo govno!
ZNAJŠA: Ako te zvrcnem, pa te brcnem!
HUKABUKA: Obesić u te za moš nje!
(Nailaze Panurgije, Pantagruel i brat Jovan)
PANURGIJE: O č emu se ovde radi?
TRIBULE: O nadoknadi za miris od peč enja.
BRAT JOVAN: Osetljivo pitanje.
PANTAGRUEL: I jeste da znate.

266
 Ру
копис
и

PANURGIJE: Za to treba imati nos.

HUKABUKA: Evo, hoćešli da naš u zađevicu poverimo ovom plemenitom
Tribuleu?
ZNAJŠA: Hoću, krvi mi božje!
TRIBULE: Dakle, dok nisam izdakleo, da čujem oko č ega ste se podžave-
ljali.
HUKABUKA: Ovaj ovde Pantagruelov prijaš ko je jeo hleb.
TRIBULE: Svako u Parizu ima pravo da jede svoj lebac, ako ga ima.

***
BUDVANIN: Što pominje Pariz kad smo u Budvi?
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Ćuti, budalo neopevana!

***
HUKABUKA: Ali je on jeo hleb udiš ući pritom miris mog peč enja!
TRIBULE: A, to većne miriš e na dobro! Znajš a, dajde mi jedan srebrnjak!
ZNAJŠA: (Pruži mu jedan novčić )
TRIBULE: (Metne ga na rame) Da vidimo da li je ispravne težine. (Zvecka
njime u šaci leve ruke.) Da nije jeksik!(Metne ga pred zenicu desnog
oka) Da vidimo da li je dobro iskovan! (Zatim zvekne nekoliko puta
novcem o tezgu) Hm...hm...sud objavljuje da je strana koja je jela
hleb na mirisu od peč enja, stranu koja je posedovala miris peč enja is-
pravno platila zvekom svog novca. Pomenuti sud naređuje svakome
da se povuče u svoje svakiš te bez parnič nih troš kova.
HUKABUKA: O ovom ć e se suđenju tek čuti!
ZNAJŠA: Tornjaj se, Čemerljutičina Halabuko!
PANTAGRUEL: Ova presuda pariske budale toliko mi se č ini pravičnom.
PANURGIJE: Izvanredna je.
BRAT JOVAN: Sumnjam da bi pravnič ki mogla biti bolje izvedena kako od
strane Vrhovnog suda, tako i od strane najviš eg duhovnog suda u Ri-
mu.
PANTAGRUEL: Prema tome, ako hoć ete savet, a vi pitajte budalu.
PANURGIJE: Duš e mi hoć u. Hoć u da naš em savetovanju o braku predseda-
va kakva vrhovna sakaluda.
PANTAGRUEL: Ovaj mi se Tribule čini propisno lud.

267
Kњиже
внипре
гле
д3

PANURGIJE: Luda u pravom i punom smislu te reč i.

ZNAJŠA: Luda kobna, luda po prirodi, nebesna luda, radosna luda.
BRAT JOVAN: Luda visokog zvukoreda, nać efleisana luda, luda iz đubrov-
nika.
PANTAGRUEL: Herojska luda, genijalna luda, predodređena luda.

***
BUDVANIN: Kad bih ja počeo da nabrajam vrste ludaka koje poznajem... I
to ne samo na lokalnom nivou.
BUDVANIN: Pođi od samog sebe...
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Niste duhoviti ni malo.
BUDVANIN: Poč eo bih od ovog, neidentifikovanog ludaka...

***
PANURGIJE: Originalna luda, odana luda, luda potpuna.
BRAT JOVAN: Vladičanska luda, monaš ka luda, doktorska luda, luda sve-
višnja.
ZNAJŠA: Luda transcedentna, luda metafizička, kategorična luda.
PANTAGRUEL: Luda sveč ana, luda zabavna, luda gejačka, prolazna luda.
PANURGIJE: Luda mudata, luda dobrom kitom zakićena, luda naburena.
ZNAJŠA: Luda opunomoć ena, luda sa proserom, luda sa ludačkom pali-
com.
BRAT JOVAN: Luda pod rukovodstvom, luda zastarela, luda titularna.
PANURGIJE: Hajdmo bez odlaganja. Oč ekujem da nam on kaž e na š ta da
se odlučimo.
BRAT JOVAN: Da li je on zaista lud, kao, bož e me prosti, kupus s jabuka-
ma? Da proverimo. Gospodine Tribule, gospodine Tribule... mož e
jedno malo savetovanjce?
PANURGIJE: (Predaje mu darove – drveni pozlać eni mač, ć emerčićod kor-
njačinog oklopa, bocu vina, nekoliko jabuka.)
TRIBULE: (Opasa mači ć emer, pojede malo jabuka, popije sve vino.)
PANURGIJE: Veleš tovani Tribule, č ini mi se da sam stasao za brak. Da li
da se odvažim na taj čin?
TRIBULE: (Odalami ga pesnicom među pleć a, metnu mu bocu u ruke, zvrc-
nu ga svinjskim mehurom po nosu i klimajuć i jako glavom.) Bog pa

268
 Ру
копис
и

Bog ludač e-besomuč niče, č uvaj se crnorisca, rožić ešu gajde iz Bi-
sansea!
(Povuče se iz društva, lupkajuć i i igrajuć i se ludačkom palicom.)
PANURGIJE: Štovani Tribule, jošsamo jednu sitnicu...
TRIBULE: (Pripreti drvenim mačem i ode.)
PANURGIJE: E, pa na čemu smo. Lep mi je odgovor dao. Da je lud to niko
ne spori, ali je jošluđi koji mi ga je preporuč io, a najluđi ja koji sam
mu i misli svoje poverio.
PANTAGRUEL: Time se cilja bašna mene.
BRAT JOVAN: Nemojmo se uzrujavati.
ZNAJŠA: Pogledajmo š ta je rekao i š ta je č inio.
PANURGIJE: Primetio sam š tošta.
PANTAGRUEL: I to su tajne goleme.
PANURGIJE: Ne treba se zaista č uditi š to Turci poš tuju takve ludake kao
musafije i proroke.
PANTAGRUEL: Reč e da ste ludi. Kako ludi? Luda besomučna koja pod
stare dane hoć e da se veže brakom i padne u njegov jaram.
BRAT JOVAN: Kaž e vam: „Čuvaj se kaluđera“. Časti mi, neki će vam ka-
luđer namestiti rogove. Bić e prevara besramna i uveliko sablaž njiva.
Zar to da dož ivite da vam bračnu lož nicu oskrnavi i okuž i jedna kalu-
đerš tina.

***
BUDVANIN: Hoho! Da to ovi ne nišane na naš e, bož
e me prosti...
BUDVANKA: Ne budi profan! To je tako bilo otkako je hrišćanskoga sveta
i veka!
GLAS SAVESNOG GLEDAOCA: Tiš ina, bre, primitivci!
BUDVANIN: Ih, kad bi mogo da procjenim odakle se javlja ovaj š to brek-
ć e...

***
ZNAJŠA: Sem toga, kaže da ć ete rož iti u gajde iz Bizansea. Gajdaš
, istina,
roži u gajde, ali u vašem sluč aju to se odnosi na rogove koje ćete po-
neti. Hoće da kaž e, ož
enićete se ženom bez trunke pameti, punom dr-
skosti, lajavicom i ružnom dozlaboga, kao prave pravcate gajde.

269
Kњиже
внипре
гле
д3

PANTAGRUEL: Sad obratite paž nju i na ovo: mehurom vas je po nosu

zvrcnuo, pesnicom u leđa udario. Znač i, ona ć e vas po labrnji tući i
za nos vuć i, a i potkradaće vas.
PANURGIJE: Sasvim suprotno! Ne da ja bestidno sebe hoću da smatram iz-
van ludosti i ludila! U tome sam zabranu rođen i ne mislim da mič em
odatle. Lud je vasceli svet! Solomun kaž e: broj ludaka je beskona-
čan. Ta ja bih bio besomuč na luda, kad se, lud buduć i, ne bih ludom
smatrao. To i jeste ono š to broj mahnitih i besomuč nih č ini besko-
nač nim. Samo, sve š to je rekao Tribule ide meni u prilog.
BRAT JOVAN: Ajde, de.
ZNAJŠA: Jes, jes.
PANTAGRUEL: Rekao je crnorisca...
PANURGIJE: A mislio je na vrapca! Naravno, u prenosnom smislu, na
vrapca tamne boje. Njega će mi žena voleti, on ć e joj omiliti, kao
onaj vrabac Katulovoj Lezbiji!
PANTAGRUEL: Rekao je da ć e ona biti sa sela ...
PANURGIJE: Sa sela, dabome! Štaviš e i vesela kao gajde iz Solijea ili Be-
zansoa, a moram kazati da je Tribule tačno pogodio moju narav i mo-
ja unutarnja č uvstva. Ja ti volim one raš čupane seljanke i čobanke,
čija stražnjica miriš e na majč inu duš icu, volim ih viš e nego dvorske
gospe u raskoš nim haljinama, š to svaku rupu i rupicu blagovonjem
namiriš u. Viš e se meni svidi kad prdi prdaljka na geač kim gajdama,
no kada jeknu i leleknu leuta i dvorska violina.
PANTAGRUEL: Zvrcnuo te je po nosu...
PANURGIJE: Pa to znač i one sitne š ale između moje žene i mene kao š to je
uvek sluč aj sa mladencima...
PANTAGRUEL: Tvoje reč i miriš u na pelene, dragi moj! Pre nego š to puk-
ne zora puć ić e ti pred oč ima. Ta, odluč i većjednom da l se ž enišil
ne ž eniš .
(Ponovo dolazi.)
TRIBULE: Zaljubljenog tuku muke svake
Nesreć a mu ne skida se s jake.
Oženjen je srećniji sto puta
Panurgije ne staj na po puta.
Završ io sam. Pljeskajte mi! Valete et plaudite!

270
 Ру
копис
и

***
BUDVANIN: Pauza? Nije ovo tako ni loš e. Pametna zajebancija. To je neki
našpisao?
BUDVANKA: Fransoa Rable. Francuski pisac.
BUDVANIN: Izgleda kao da je pisano danas, za nas.
BUDVANKA: Da. Kod njega kažu da ima tog primitivnog dokumentari-
zma. Za njega je Volter rekao da je pijani filozof koji piš e samo za
vreme pijanstva!
BUDVANIN: Pa lepo ga je udesio. Je li pisao i drame?
BUDVANKA: Mislim da nije.
BUDVANIN: Pa kako onda mogu da nude za pozornicu.
BUDVANKA: To je dramatizovan roman. U stvari, ako se ne varam, to je
samo dio iz treć e knjige. Drama je napisana po motivima.
BUDVANIN: Ne petljam se ja ni u kakve motive. Ja samo o tome znam ko-
liko iz novina. Ono kad napiš u: „motivi gnusnog ubistva jošnisu raz-
jašnjeni“. A š to to znač i, ubi me ako znam! Pa ko je to radio. Taj Ra-
ble?
BUDVANKA: Rable je živeo u š esnestom veku..
BUDVANIN: A ko je to onda uradio? Glumci? Onaj glavni, onaj ćuk?
BUDVANKA: Nije. Ne znam. Neki naš , savremenik. Ali nije sigurno neko
koga ti poznaješ ...
BUDVANIN: A š to znam ja...
BUDVANKA: Inač e, teš ko ko da se usuđuje da Rablea postavlja na pozor-
nicu. Koliko je meni poznato, slovenci su to radili, skoro. Prič ao mi
neki Kos...
BUDVANIN: Kako reče jadna: Ćuk?
BUDVANKA: Ne. Kos.
BUDVANIN: A neka tica jeste. Sjedio je ovdje u Budvi, kod Ivice u Godou
neki Kos. Ja sam ga prebač a na Školj, barkom. Ne jednom. Znašli ti
ko je sve, jadna, ranije dolazio u Budvu? A da ti kaž em, nije ovo tako
dosadno. No, ja se nadam i nekoj akciji ođe. Ne vjerujem da će do
kraja stalno da se nadjebavaju o tome da li da se ž eni, ili ne ženi. Ali
ne kažem, dobro je. Smiješ no.
BUDVANKA: Prevod Stanislava Vinavera je ono š to tebe privlač i! Taj pre-
pev je takve vrste da ide do najveć ih dubina duha prostoga naroda.

271
Kњиже
внипре
гле
д3

To se to tebi toliko dopada! Taj spoljni sloj, taj jezič

ki omotač ! Baš
vas brđane mnogo zanima suš tina.
BUDVANIN: Samo kad ste mi vi dolje mnogo umniji. Ako si ž ivjela u Beo-
grad, ko da si cijeli svijet viđela.
BUDVANKA: Tiš ina. Nastavljaju.
BUDVANIN: Šteta, zapričasmo se te ne smotrih onog neidentifikovanog
pametnjaković a.

4.
PANTAGRUELSKO UDVARANJE DRUGO

PANURGIJE: (Klekne )Gospo, toliko sam u vas zaljubljen da ne mogu ni

da mokrim ni da balegam. Ne znam kako vi o tome mislite, kud ć e
vam duš a, ako mi se š ta desi?
KAPETANICA: Idite, to nije moja briga. Pustite me da se molim bogu.
PANURGIJE: Ali, molim vas, odgonetnite mi ovu zagonetku: (peva)
Klimen klima, penda zja,
Klimen pendu lependa!
KAPETANICA: Ne znam, i ne zanima me š ta je to.
PANURGIJE: E, to vam je isto kao i ovo: (peva)
Sateram ti gvozden klin
u tvoj lepi šećer-mlin!
A sad molite Boga da mi da ono š to vaš e blagorodno srce ž
eli, i dajte
mi časkom te brojanice, ako boga znate!
KAPETANICA: Evo vam ih, i ne muč ite me viš e.
PANURGIJE: (Izvadi brtivicu, odseč e brojanice i ponese ih.) Treba li vam
moja britva?
KAPETANICA: Ne, zaboga, ne!
PANURGIJE: Samo da znate vama je na raspolaganju, i glavom i bradom, i
sobom i drobom!

***
BUDVANIN: Ja bi reko da tu ima neki seksualnih aluzijica.

272
 Ру
копис
и

BUDVANKA: A š
to bi ti, jadan, drugo mogao i da misliš .
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Nepodnoš ljivi ste!

5.
NEMAR JEDNOG OKLOPNIKA

KAPETAN HUKABUKA: Davaj, gospo, oklop! Pož uri! Kralj se sprema na

krajinu.
KAPETANICA: A š ta je sa starim oklopom, nije se valjda izlizao?
KAPETAN HUKABUKA: Zarđo je. Nije se ratovalo godinu dana.
KAPETANICA: Nije, nego ti se koža na trbuhu mnogo udaljila od bubrega!
KAPETAN HUKABUKA: Ne toroč i. Pomozi. Krajina me č eka.
KAPETANICA: Crni č oveč e, dobro si se oklopio. Jedino o ž ezlu našeg bra-
ka nisi vodio rač una.
KAPETAN HUKABUKA: Ćut, š ta se tu oko njega motaš .
KAPETANICA: Morao si ga bolje zaš tititi. Vidi, samo si ga ovlašpokrio
pancir koš uljom. Natakni mu onaj š lem od megdana š to se zaludu va-
lja po ostavi.
(Peva)
Sav oklopljen na vojsku se sprema
Samo onom, ah, zaš tite nema!
Naoruž aj moj maleni vraže
Ono čim se sve nevolje blaže!
Takav savet ko sme da prekori!
Ta svaka se za najdraže bori,
Dala sam mu savet vrsni
jer se bojim za zalogaj mrsni!

***
BUDVANIN: Al mu ga otpjeva, svaka č ast. Đe da nađem jednu takvu i ja,
da mu pjesme poje!
BUDVANKA: Bolje bi ti bilo da potražištamo u tim tvojim brdima neku
u. Da ga čestito ož
narikač ali.

273
Kњиже
внипре
гле
д3

GLAS SAVESNOG GLEDAOCA: Nesnosno, zaista ovo postaje nesnosno.

Ti komentari, to dobacivanje, neumesno...

6.
PREGOVORI RATNI I SNOVI RATNIČKI

(U dvoru Čemer Ljutice. Ulazi Znajš a okićen maslinovim granjem)

ZNAJŠA: Gospodaru, da bismo prekinuli raspru i izbili vam iz ruku svaki
izgovor da ne mož ete da se vratite starom savezu naš em, mi vam,
evo, vrać amo pogače zbog kojih je nastala svađa. Pride dajemo i sre-
brnjak za miris od peč enja.
ČEMER LJUTICA: Iskijać ete vi za ovo i imaćete posla s nama!
ZNAJŠA: Gospodaru, samo je pet tucadi pogač a uzeto sa naš e strane i svaka
je plaćena gotovim novcem, ne zveketom, ali mi toliko volimo mir
da vam sada vraćamo pet dvokolica!
ČEMER LJUTICA: Vratić emo mi vama milo za drago, to dobro znajte!
ZNAJŠA: Osim toga, ovom vaš em Hukabuki, koji kaž e da ima najviš e raz-
loga da se žali poklanjamo dvokolicu pogača na maslu najboljem, sa
žumancima, krasnim š afranom i odlič nim zač inima, plus sedam stoti-
na hiljada filipnjaka i majur u Pomardjeru oslobođen svih dažbina.
Evo mu i hrisovulja. Pa tako vam Boga, ž ivimo odsad u miru i slozi.
Povucite se veselo u svoje zemlje, ostavite ovo mesto na koje nikaka-
va prava nemate i budimo kao pre.
ČEMER LJUTICA: Poruč i ti, govnaću, svojem gazdi koji greje muda po-
kraj vatrice da ć e Čemer Ljutica da vas nauč i kako se tuđe pogač e je-
du.
HUKABUKA: I kako se miris tuđeg peč enja plać a. Odlazi odavde smesta!
ZNAJŠA: Pre nego š to me vaš a paš čad pojure, dozvolite da vam proč itam
poruku č estitog Pantagruela.
ČEMER LJUTICA: Da l da sasluš amo tu baljezgariju preispoljne pijandure?
HUKABUKA: Ded gospodaru, dopusti da se malo razonodimo.
ČEMER LJUTICA: Onda č itaj, klinkure Pantagruelov!
ZNAJŠA: „Kakav te bes danas spopao da prekrš išsavez, prijateljstvo noga-
ma zgaziš , pravo svako prenebregneš , duš manski upadnešu zemlje

274
 Ру
копис
и

prijateljeve, a da te ni on ni njegovi nisu ni oš tetili, ni rasrdili ni iza-

zvali? Gde je tu vera? Gde zakon? Gde razum? Gde č oveš tvo? Gde
strah Bož iji?... Ako je trebalo tvoja kuć a da se ruš i, zar da u svom ru-
šenju padne ognjiš te onoga koji ti je dom ukrasio? To je tako izvan
međa razuma, toliko od zdrave pameti da to ljudski um s mukom mo-
že zamisliti. Stranci tome verovati neć e poš to vide i osvedoč e se, i
budu nač isto da niš ta nije sveto ni čestito onima koji su se otpadili od
Boga i od razuma i poš li za svojim izopač enim strastima. Kraj svega
toga krajinu podići neću, dok ne okuš am svako sredstvo i svaku ve-
štinu da se do mira dođe“, eto tako ti poruč uje čestiti Pantagruel.
ČEMER LJUTICA: Čuste li vi ovo kadgod?
KAPETAN HUKABUKA: Ovi nikogovići uhvatili su grdan strah. Tako mi
gospoda Boga, Pantagruel se ž iv usrao, taj drevni pijanac! I pogledaj-
te koga je poslao da pregovara?

***
BUDVANIN: Što? Bašjedna lijepa, mirotvoračka poruka.
BUDVANKA: Ćuti! Prati!
BUDVANIN: Ma neće biti niš
ta. Nema tu akcije, samo truć
aju.

***
KAPETAN HUKABUKA: I ko da pregovara? Ovaj alavi Znajš a kojeg je
onomad luda branila! Nije njihovo da ratuju nego da boce iskapljuju.
Smatram da treba zadrž ati i pogače i novac, pa hitno da se utvrdimo
ovde i nastavimo kako smo poč eli.
ČEMER LJUTICA: Znaju li oni uopš te s kim imaju posla?
KAPETAN HUKABUKA: Drž e li oni vas za takvog zvekana da vam usta
zapuš e s nekoliko pogač a? Kažide mi korisnič e mirisa tuđeg peč e-
nja? Mič i se odavde!
ČEMER LJUTICA: Eto, tako ti je to. Budi dobar, budi prisan pa ć ete sma-
trati ni za š ta.
KAPETAN HUKABUKA: A vi njima bejaste dobri. Maž i geaka uljem, pa
da te udari u slabinu! Ne, nego, udri geaka u slabinu pa da te uljem
namaž e! Tornjaj se!
ČEMER LJUTICA: E, ako je tako, tako mi svetog Jakova, biće im! Učinite
kao š to ste kazali. Pozdravi mi onog iskapljivač a boca!
(Znajš
a se udaljava.)

275
Kњиже
внипре
гле
д3

***
BUDVANIN: Šteta š
to ovog izbaciš
e. Deluje razumno.
BUDVANKA: Smiri se.
BUDVANIN: Kad bolje promislim, tobože mirotvorac. U stvari, pička ku-
kavička!

***
KAPETAN HUKABUKA: Na jedno samo paž nju da vam obratim. Dosta
mrš avo stojimo sa zalihama i sa onim š to se baca u kljun. Ako nas
Pantagruel neš to opsedne, ja ovoga časa idem sve zube da povadim,
a to ću isto da učinim i sa vaš im ljudima.
ČEMER LJUTICA: Zaš to da pravite krezube babe od sebe, ako boga znate
KAPETAN HUKABUKA: Dosta ć e nam biti i tri zuba, da pojedemo ono
što imamo.
ČEMER LJUTICA: Ni brigeš a. Biće i suviš e da se pod zub metne. Uosta-
lom, jesmo li ovde da jedemo ili da ratujemo?
KAPETAN HUKABUKA: Da ratujemo, zaista, ali puna trba tanac pravi. A
gde glad vlada snaga strada!
ČEMER LJUTICA: Koješ ta. Brbljanje! Zaklon je samo iza zastave, para sa-
mo od konja, zveka od pancira. Da č ujem ratni plan.
HUKABUKA: Gospodaru, mi smo vas danas proglasili vladarem najhrabri-
jim, vitezom nad vitezovima, kakvoga nije bilo od smrti Aleksandra
od Makedonije!
ČEMER LJUTICA: Pokrij se! Pokrij se!
HUKABUKA: Hvala gospodaru. Evo š ta činiti valja. Ovde ostavite nekog
kapetana, sa š ačicom ljudi, da č uva zamak. Onda delite vojsku na-
dvoje, š to se bolje mož e. Jedna polovina baciće se na Pantagruela i
njegove ljude. Oni će ga odmah potuć i do nogu. Tu ćete zgrnuti nov-
ce na hrpe jer ta uš tva ima para.
ČEMER LJUTICA: Uš tva, uš tva! Dobro kaž eš, jer plemeniti vladar nikad
prebijenog marjaš a nema. Paru na paru gomila samo ko je niko i ni-
šta.
HUKABUKA: Druga polovina vojske udara na Onis, Sentonž , Perigor, Me-
dak i Elan...Španija ć e se predati jer to su puki dembeli. Pa ć ete proći
Sibilinim moreuzom i tu ćete dić i dva stuba veličanstvenija od Her-
kulovih, za več ni spomen svoga imena, a taj moreuz da se odsad zo-

276
 Ру
копис
и

ve More Čemer Ljutice. Sad, č im se prođe More Čemer Ljutice, Bar-

barosa vam se odmah predaje u sužanjstvo...
ČEMER LJUTICA: A ja ću ga pomilovati...
HUKABUKA: Dakako, samo da se pokrsti. Pa onda nastavljate osvajanja –
Tunis, Alž ir, Bon, Koronu. Iduć i dalje uzimate Majorku, Minorku,
Sardiniju, Korziku i druge otoke Mora ligurijskog. Skrenuć ete ulevo,
uzećete pod okrilje Đenovu, Firencu, Luku, pa zbogom, moj Rime!
Ah, jadni Papa, većod straha premire!
ČEMER LJUTICA: Taj neć e dočekati, bog i bogme, da mu papuč u polju-
bim!

***
BUDVANIN: Au...
BUDVANKA: I ja kaž
em, neć
e to na dobro ispasti.

***
HUKABUKA: Kad Italiju zauzmete, evo Napulja, Kalabrije, Apulije, evo
Sicilije, sve smo ih do gole kož e porobili, i Malta je s njima.
ČEMER LJUTICA: Iš ao bih rado u Loretu.
HUKABUKA: Nikako! To pri povratku. Sad uzmite Kipar, Rodos, Kiklad-
ska ostrva. Neka bog sač uva Jerusalim, jer gde sultan s vaš om silom i
dikom da se uporedi.
ČEMER LJUTICA: Nije druge, tu valja da gradim Solomonov hram.
HUKABUKA: Ne. Jošnije vreme za to. Nemojte biti tako ž ustri u svojim
pothvatima. Zar ne znate š ta je kazao Oktavijan Avgust? Festina len-
te. Prvo i prvo ima da se zauzme Mala Azija, Karija, Likija, Pamfili-
ja, Kiklija, Lidija, Fregija, Mezija, Betunija, Harazija, Stalija, Samar-
gija, Sasvasra, sve do Eufrata.
ČEMER LJUTICA: Vere mi, zabrazdismo, poludesmo. Ej jadna moja voj-
sko.
HUKABUKA: Šta to kaž ete?
ČEMER LJUTICA: Šta da pijemo u toj pustoj pustinji?
HUKABUKA: Ni brigeš a vas, većsmo dali potrebna naređenja. U Sirij-
skom moru stoji devet hiljada i četrnaest velikih galija, natovarenih
najboljim vinom na svetu.
ČEMER LJUTICA: Ono jeste, ali nije svež e.

277
Kњиже
внипре
гле
д3

HUKABUKA: E nije nego! Kad si neko i neš to, kad nisi sitna riba pljucka-
vica morašmalo i da se pomuč iš. Neka je hvala Bogu da ste vi i vaš i
ljudi stigli, zdravi i č
itavi do reke Tigra.
ČEMER LJUTICA: A š ta radi onaj deo vojske š to je potukao onog drevnog
vinosrka Pantagruela?
HUKABUKA: Ne sede ni oni skrš etnih ruku. Uzeli su Bretanju, Normandi-
ju, Flandriju, Holandiju, preš li Rajnu, raspolovili Švajcarce i
landsknehte, pa jedan deo većukrotio Luksmeburg, Šampanju, Savo-
ju do Liona. Iskupili su se u Češ koj poš to su opljačkali Švapsku, Vir-
temberg, Bavarsku, Austriju, Moravsku i Štajersku. Posle toga osvo-
jiše Švedsku, Daniju, Gotsku, Grenland, Škotsku, Englesku i Irsku.
Odtale ploveć i morem peskovitim preko Sarmata pobediš e i ukrotiš
e
Prusku, Poljsku; Litvu, Rusiju, Vlaš ku, Transilvaniju i Mađarsku,
Bugarsku i Tursku i stigoš e u Carigrad.

***
BUDVANIN: A nas opet nigde
BUDVANKA: Nema ni Hrvata.
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Idioti, pa to je š esnaesti vek!
BUDVANKA: Ali Budua je postojala i na karti ucrtana.
BUDVANIN: Ćuti, važ
no je da nema ni Srba.

***
ČEMER LJUTICA: Hajdemo, potecimo k njima! Žurim se, hoć u da budem
car od Trebizonde! Hoćemo li da pomlatimo sve one Turkeš anje, svu
onu paš č
ad Muhamedovu?
HUKABUKA: A š to, dovraga, da to ne činimo? Njihova imanja i zemlje,
daćete onima koji su vas časno služ
ili i dvorili.

***
BUDVANIN: Da ga ovi malo ne preć eraše? Da ne bude posle, govor mr-
žnje, ovo ono. Nije li ovo uvredljivo...
BUDVANKA: Politič ki nekorektno? To si hteo da kažeš.
BUDVANIN: A što ja znam...
BUDVANKA: Nema to veze. To je tekst iz š esnaestog veka.
BUDVANIN: Znam. Ipak...

278
 Ру
копис
и

***
ČEMER LJUTICA: Sve me strah da ovaj pothvat ne lič i na lakrdiju s lon-
cem mleka, pomoću kojeg se neki čizmar u snu obogatio, pa razbio
lonac i ostao bez ruč ka. Koji ć e vam đavo sva ta osvajanja? Čemu
vode svi ti poslovi. Čemu sva mora da se prokrstare?
HUKABUKA: Eto čemu, da se do mile volje naodmaramo, č im se vratimo.
ČEMER LJUTICA: Ako se pak nikad ne vratite, jer taj put je dug i opasan,
zar nije bolje da se odmah odmaramo, ne izlaž ući se tim nesigurnim
poslovima.
HUKABUKA: De, de! Tako mi Boga š to ste vi neki sanjar i glavomućkalo.
Zar da se sakrijemo kraj ognjiš ta i vreme provodimo sa gospama bi-
ser nižući ili predući kudelju na predivu. Ko ne zapne kereći, ni konja
ni mazgu neće steći – kazao je Solomun.
ČEMER LJUTICA: A ko traži veće, izgubi i ono iz vreć e – kazao je Mal-
kon. Au, dosta! Pređimo preko toga! Samo te proklete Pantagruelove
galije, od njih nešto zebem!
HUKABUKA: Sitnica! Poslać ete Moskovljanima malo naredbice, i ti ć e
vam za tren oka postaviti na noge č etiri stotine pedesethiljada boraca,
sve na izbor junake! Uč inite vi mene svojim doglavnikom, ja ć u sva-
kome pokazati! Grizem, kidiš em, udaram, hvatam, ubijam, za boga
ne znam!
ČEMER LJUTICA: Hajd, hajd! Ubedio si me. Brzo sve da se spremi! Ko
me voli za mnom!

***
BUDVANIN: Jesi č uo, potkač iš
e i Ruse...
BUDVANKA: Ama, ne razumiješti to.
BUDVANIN: Kontekst? E, znašš ta, zabolje me...Oni ć
e da pošalju naredbi-
cu Rusima...
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: (Vrlo glasno, razdraž ljivo) Zaista,
ovo je neizdrživo. Molim vas, postoji li ovde neki red! Obezbeđenje!
REDITELJ/PANTAGRUEL: Draga publiko, izvinjavamo se. Prinuđeni smo
da prekinemo predstavu. Zaista, vi ste za to najmanje krivi. Naime,
organizator nije ispunio uslove koje smo prethodno dogovorili. Teš ka
srca, zaista teška srca, donosim u ime glumač kog ansambla ovu odlu-
ku. Bio je dogovor da publika bude na pristojnoj distanci, da se utiš a

279
Kњиже
внипре
гле
д3

muzika. Ovim grubim upadima gubite najviš e vi, draga publiko. Na

stranu š na umetnost, š
to je oskrnavljena i pozoriš to se udara na do-
stojanstvo glumačke profesije. Mi Vam obeć avamo, da, aka, kada...
(Različiti komentari, komeš anje, galama. Dopiru odlomci primedbi:
„Sram ih bilo“, „Nemoj tako, nisu oni krivi“. „Ne, no je kriv moj po-
kojni Joko“, „Ja sam kriv“, „Sve je to politika“, „Šljam tezgaroš ki“,
„E, zapamtić e mene Budva“, „Jesam li ti govorila“, „Meni se piš ki“,
„Moraju nastaviti“, „Imaju obavezu“, „Jok, bre“, „Neki kaž u da ih
nisu platili“ itd.
Na sceni glumci skidaju delove kostima. Binski radnici se pojavljuju
na sceni, pomeraju elemente dekora. Tonac skida sluš alice, Inspici-
jent unezveren, Sufler odlaž
e primerak teksta, itd...)
GLUMAC/PANURGIJE: Zaista, u dupetu poserice govana uvek dosta! Ne-
će nas oprati ni Dunav ni Sava.
GLUMICA/KAPETANICA: U more sinje. Ne gine nam.
GLUMAC/PANURGIJE: Mož ešli da zamislišnaslove u sutraš njim novina-
ma...
REDITELJ/PANTAGRUEL: Ko jebe novinare. Dosta mi je svega. Dosta mi
je tih kompromisa. Jednom je ovo moralo da se desi.
BRAT JOVAN: Neka sam zao, neka sam proklet, ali jednom za svagda va-
lja da se ovo prekine, ovo unižavanje umetnosti.
GLUMICA/KAPETANICA: I njega si doveo u lošpoložaj. On svaki č as
treba da stigne s novcem.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Pa š ta? Zar je to najvaž
nije u celoj ovoj prič i,
u ovom paklu?
GLUMAC/PANURGIJE: Iskreno da ti kaž em: meni je važno. Itekako bitno.
Ti, oprosti, poš tujem te, ali ja se svoga dela ne odričem. I ja ć u da
igram.
GLUMICA/KAPETANICA: Nemamo velikog izbora. Masa ć e nas izgaziti.
Ne mislim fizič ki. Hajde da nastavimo.
REDITELJ/PANTAGRUEL: Pritisli ste me. Nemam kud. Daj znak inspici-
jentu. Jebem ti ovakav ž ivot!
(Publika se smiruje. Glasovi utihnu. Svetlosna promena i muzika nagoveš ta-
vaju nastavak predstave.)
REDITELJ/PANTAGRUEL: Poš tovana publiko, vi dobro znate da ste naj-
važ niji činilac predstave. Znamo to i mi, znamo naš u plemenitu du-
žnost. I zato smo, uprkos problemima na relaciji festival- producent

280
 Ру
копис
и

odluč ili da nastavimo predstavu, nakon koje ćemo održati konferen-

ciju za novinare...

***
BUDVANIN: Sve će da svale na nas. Garant.
BUDVANKA: Neć e. Publika je uvek u pravu.
BUDVANIN: E kad to čujem, dobijem osip.
BUDVANKA: Ima ono Handkeovo „Vređanje publike“...
BUDVANIN: To beš e onaj veliki prijatelj Srba?

7.
SASLUŠANJE – NA RATIŠTU

(Pantagruel ispituje Hukabuku, zarobljenika iz vojske Čemer Ljutice.)

PANTAGRUEL: Prijatelju, reci istinu, i niš ta ne laži, inač eć emo te živa
odrati, jer ja sam onaj koji živu decu jede. Kaž i nam red i poredak,
broj i snagu vojske.
HUKABUKA: Gospodaru, neka vam je znano, u vojsci ima trista divova,
oklopljeni su tesanim kamenom. Zatim ima stoš ezdesettri hiljade pe-
šaka, obuč enih u kož u vilenjač ku, jedanaest hiljada i četiri stotine
bojnih oklopnika, trihiljade šest stotina dvostrukih topova, a bedem-
skim bacač ima se broj ne zna, devedeset četiri hiljade krčidruma, ima
stopedesethiljada bludnica, lepe su kao boginje...
PANURGIJE: Evo, za mene...
HUKABUKA: Neke su od njih Amazonke, druge Lionke, opet neke pari-
zlijke, Turenke, Anž evinke, Poatvenke, Normanđanke i Alemanke,
ima ih iz svake zemlje i od svakog jezika.
PANTAGRUEL: Lepo. A jel tu i vaškralj Čemer Ljutica?
HUKABUKA: Da, gospodaru.
PANTAGRUEL: To mi je dosta. De, momci- jeste li odlučili da pođete sa
mnom.
PANURGIJE: Ubio ga Bog, ko vas ostavio! Samo mi jedna stvar ne izlazi iz
glavić a, hoću da kažem iz glave, ja te glave jednako brkam...

281
Kњиже
внипре
гле
д3

PANTAGRUEL: A to je?
PANURGIJE: To je, kako da udesim sve one bludnice š to su se tu naš
le ovo
poslepodne i nikad ne jeo hleba, ako svakoj ne smestim kako treba!
Šta mislišti opaki Hukabuko?
HUKABUKA: Ne bih umeo reć i gospodaru.
PANTAGRUEL: Hahaha!
BRAT JOVAN: Do đavola, u Đavogradu! Tako mi boga i ja bih poneku za-
jazio.

***
BUDVANKA: Bož e me prosti!
BUDVANIN: Što ima tu da se iš
čuđavaš
....

***
ZNAJŠA: A ja! Šta ste meni ostavili? Otkako smo Ruan napustili, nisam ga
ispravio, tek samo pokoji put kad bi kazaljka stala na devet ili na je-
danaest, pa je krut, pa je ljut kao sto đavola.
PANURGIJE: Zaista? Dać emo ti najdeblje i najokruglije.
ZNAJŠA: Kako! Svi na konju da jezde, a ja da vodim magarca?! Posluž ić e-
mo se ratnim pravom. Qui potest capere capiat.
PANURGIJE: Ne, ne. Vež i magare za neki palamar, a jaš i konja kao i sav
ostali svet. Je l tako plemeniti Hukabuka?
HUKABUKA: Tako je gospodaru.
PANTAGRUEL: Pravite rač un bez krč mara. Mnogo me strah da vam još
pre mraka ne bude manje stalo do uspravljanja i da vas ne poteraju
kopljem i džidom.
ZNAJŠA: Taman posla! Po meni možete mirne duš e da ih skuvate, ispeč ete,
u mlivo satrete, u ćufte useckate. Ne brinite niš ta, tako Vam gospoda
Boga!
PANURGIJE: Gola govna, ta samo moj nakitnjak muš karce će da pokosi, a
sveti Rupoč epije koji u njemu počiva, taj ć e sve ž enskać e da porosi.
Jel tako Hukabuko opaki neprijatelju?
HUKABUKA: Da, gospodaru!
ZNAJŠA: Ti si izgleda neka seka Persa! Da gospodaru, ne gospodaru. Imaš
li ti svoju tintaru? A kako ono beš e kad ja dođoh da pregovaram...
Šta to... smrdi?

282
 Ру
копис
и

PANURGIJE: Stvarno, ne miriš e krasno...

BRAT JOVAN: Bog i duš a, to se izgleda ovaj prijan.
ZNAJŠA: Uneredio se... Golo govno, ne rekoh li ja, onomad.
PANTAGRUEL: Deco, deco, hajdemo! Pođimo!

8.
POBEDNIČKA GOZBA – NA RATIŠTU

PANTAGRUEL: Nije mi se dalo da diž em vojsku na starog mog prijatelja

Čemer Ljuticu.
PANURGIJE: Sve zbog nekoliko tucadi pogača.
ZNAJŠA: Ko mu je kriv kad nije u stanju da vodi dobar rat.
PANTAGRUEL: Uzroci i razlozi su mnogo dublji.
PANURGIJE: Otarasismo se njihove bulumente.
ZNAJŠA: Nego, da ne bi ovde prisutnog kalcana...
PANTAGRUEL: Kojeg kaluđera.
ZNAJŠA: Evo ga. Brat Jovan od Mlivoseka koji je pobedonosno odbranio
manastirski vinograd. Kaluđer Kaluđerstvujući!
PANTAGRUEL: De, brat Jovane, pobratime Jovane, burazeru Jovane, ku-
mim te đavolom, brate Jovane, de da te poljubim u lice!
JOVANE: Ja tebe da poljubim!
PANTAGRUEL: De, moš njo, da ti rebra polomim, koliko te grlim! Amo, de
šamlicu. Ovamo na ovaj kraj.
JOVAN: Pristajem, kad vi tako hoćete. Donesi vino, sipaj, sipaj dete moje,
malo ć e džigericu da mi osvež i. Daj da se malo grlo ispere.
ZNAJŠA: Deposita cappa. Mantija da se svuč e.
JOVAN: E, bogami, plemiću moj, ima u pravilu služ be mog reda poglavlje
kome se to ne bi svidelo.
ZNAJŠA: Ne jedi govna! Neka se vaš e pravilo službe najede govana! Man-
tija vam je pleć i nažuljila, svucite je!
JOVAN: Prijaš ko, ostavi mi ti mantiju, jer bog mi je svedok, s mantijom se
bolje pije. Dođe mi milo po celom telu. Ako mantiju bacim, gospoda
paž evi iscepać e je u obojke, š to su mi jednom većučinili u Kulenu.

283
Kњиже
внипре
гле
д3

Sem toga, proć ić e me sav apetit. A u toj odež di, kad sednem za sto,
piću, bogami, i u zdravlje tvoje i u zdravlje tvoga konja, i ti veselo.
Od zla bog neka nas sač uva, bratijo. Istina je, većsam več erao, ali ć u
opet prionuti na posao, jer mi je ž eludac dobro kaldrmisan, kao či-
zma svetog Benedikta, a večno zeva kao advokatska torba.
PANTAGRUEL: Ded malo usoljene ribe.
JOVAN: Od svih riba, izuzev linjaka, bolje ti je krilo od prepelice i but č a-
sne sestrice. A zar nije smrt huda kad umrešukruć ena uda. I našigu-
man voli belo pileć e meso.
ZNAJŠA: Tu se sa lijom ne slaž e, jer lija kad koku, petla i pile zgrabi, nikad
belo meso ne jede.
JOVAN: Zaš to da od boga nađe?
ZNAJŠA: Jer lisice nemaju kuvara da im ga skuva, a ako nije skuvano kako
valja, meso bude crveno a ne belo.
JOVAN: O bož ji mu praznik! Ovaj zeč ji batak bašdao duš u za onoga ko
ima kostobolju! Kad većo tome govorimo: zaš to su devojački bataci
uvek svež i?
PANTAGRUEL: Ovaj problem ne nalazi se ni kod Aristotela, ni kod Alek-
sandra iz Afrodizije, a ni kod Plutarha.
JOVAN: Prosta stvar. Tri su razloga iz kojih je neko mesto sveže po prirodi
svojoj. Prvo i prvo, jer se voda sliva niz njega, drugo, jer je mesto
osojno, tamno i mrač no, tu sunce nikad ne sija. I treć e, jer tu stalno
pirkaju vetrovi, i to vetar ruparac, vetar koš uljarac, a koliko tek vetar
kitarac! Samo veselo! Pantagruelu, da se pije. Zvek, zvek, zvek! Baš
je dobar bog š to nam je dobra vina dao.
PANTAGRUEL: Nategni! Daj redom! Meš aj!
PANURGIJE: Meni bez vode! Tako, priko!
JOVAN: Ded na iskap tu čaš u. Živeo!
PANTAGRUEL: Ja samo iz boce molitvene, kao papa.
ZNAJŠA: Ovo vino ide pravo u ž ile, za pišniš ta ne ostaje.
PANURGIJE: Da ja na pištoč im vino, da l bi ga lizo?
PANTAGRUEL: Nekada sam samo lizao, sad, bogme, umem i da smažem.
JOVAN: Evo pesme od kavurme. Evo uroka od š kembić a.
ZNAJŠA: Jedešli, apetit dođe s jelom, kazao je Anđelko iz Mansa, a ja ve-
lim: žeđprođe s pić em.
PANTAGRUEL: Beloga! Sipaj sve, sipaj dođavola. Sipaj i presipaj! Jezik
mi se ljuš ti.

284
 Ру
копис
и

JOVAN: Trinkajmo, zemljač e.

PANURGIJE: U tvoje, druž e. Znaj da je od srca.
PANTAGRUEL: Samo hrabro, pile moje.
JOVAN: Po kardinalski, crvenoga. Samo do vrha, molim te!
PANTAGRUEL: Deco, mi stalno oko mrsa. Oko pila i jestiva. Doista je ret-
ko da veliki gozbaš i kao mi megdan održe i obraz osvetlaju. Jer moj
bivši prijatelj, Čemer Ljutica, kako ono kaž e..?
ZNAJŠA: Zaklon je samo iza zastave, para samo od konja, zveka samo od
pancira!
JOVAN: Hahaha! A ja vam tvrdim: zaklon je samo iza kujne, para od dobro
seckanog bureka, a zveka od čaš a sa rujnim vinom!
PANURGIJE: Jok. Zaklon je samo u punom krevetu, para od sisić a, a zveka
kad su moš nje na poslu! Neka vazda ž ivi Pantagruel!
PANTAGRUEL: Bog i duš a, brać o, ovog mladić a bi trebalo oženiti. Stalno
mu je ona ž enska muka u ustima.
ZNAJŠA: U dobri č as!
JOVAN: Mnogo bi me obradovala jedna svadbena gozbica.
PANURGIJE: Hoć u, da znate. Osim ako nisu, kojom zlom sreć om, sve rupe
zapuš ene, zatvorene i zatrpane. Preklinjem Vas ljubavlju koju prema
meni danas gajite – kaž ite mi svoje miš ljenje.
PANTAGRUEL: Nema tu viš eš ta da se govori, samo treba da se ostvari.
PANURGIJE: Dobro, ali nisam niš ta hteo da poč injem bez vaš eg dobrog
uputa.
ZNAJŠA: I ja tako mislim.
PANURGIJE: Ali ako me ž ena napravi rogonjom? Volim rogonje, mislim
da su to dobri ljudi, rado se s njima č ak i družim, ali viš e volim crć i
nego da sam ja rogonja.
JOVAN: Onda se ne ž enite.
ZNAJŠA: Jer Seneka veli: š to si drugom č inio, znaj i drugi će tebi.
PANURGIJE: Bez izuzetka?
PANTAGRUEL: On kaž e bez izuzetka.
PANURGIJE: Ali poš to ja bez žene ne mogu, kao ni slepac bez batine (jer
burgija mora da buš i, inač e mi nema ž ivota!) zar nije bolje da se
udruž im sa kakvom č asnom i č ednom ž enicom, nego ovako da ih
menjam iz dana u dan u stalnoj opasnosti da me ko batinom raspali...

285
Kњиже
внипре
гле
д3

ZNAJŠA: Ili da ne uhvatišgospodsku bolest, š to bi jošgore bilo! Jer nikada

mi časna udata ž ena nikakva zla nije pričinila – da oproste muž evi.
JOVAN: Dakle, ž enite se u ime bož je!
PANURGIJE: Međutim, meni su rekli da sve te dobre i predobre ž ene imaju
rđavu i ludu glavu, pa u brak uvek naspu podosta sirćeta. Bolje bi bi-
lo da se ja bar za ovu godinu prođem tih zameš ateljstava, pa ko sreć -
niji nego ja.
ZNAJŠA: Onda se ne ž enite ni po koju cenu.
PANURGIJE: Dobro, ali ovakav kakav sam sad- beć ar- nemam nikoga da
se brine o meni, pa ako se sluč ajno razbolim? Šta onda?
PANTAGRUEL: Dakle, ž enite se i bog neka vam pomogne.
PANURGIJE: Jeste! A dok sam ja recimo, bolestan i nemoć an da vrš im
brač nu duž nost, ako mojoj ž eni dodija moja malaksalost pa se upusti
sa drugim...
JOVAN: Dakle, ne ženite se.
PANURGIJE: Dobro. A onda nemam ni zakonitih sinova ni kćeri, u koje
bih se mogao pouzdati da ć e mi ime i grb produž iti, kojima bih mo-
gao ostavim baš tinu i tekovine.
PANTAGRUEL: Onda se ž enite, ako boga znate!
PANURGIJE: Znate š ta! Vaš i svi saveti liče mnogo na pesmu poskoč icu:
sve neke podsmevke, sprdnje, ponavljanja i naopaki obrti. Jedno po-
ništava drugo. Sad ne znam na č emu sam.
ZNAJŠA: Znate li vi š ta hoćete? To je glavna stvar.
JOVAN: Ostalo je sve slučajno i zavisi od neizbež ne volje neba. Amin.
PANTAGRUEL: Ima tu pomoći. Prepustimo se vrač anjima.
ZNAJŠA: Ne š kodi nikad da se jošviš e zna i nauči
PANTAGRUEL: pa makar i od lonca, konca, zvonca, ludaka, č udaka, buda-
ka...
JOVAN: Amin.

***
(Rafal. Krici. Opš
ta pometnja. Glumci prekidaju igru. )
GLUMAC/PANURGIJE: Pucali su na naš eg prijatelja. Tako javlja inspici-
jent.
BUDVANIN: Ja mislim da je ovo neka nameš taljka, pozoriš
na smicalica.
BUDVANKA: Ni ja im ne verujem.

286
 Ру
копис
и

GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Ne mogu da verujem da ovakvi tipo-

vi postoje!

***
GLUMICA/KAPETANICA: Blagi Bož e!
PANTAGRUEL/REDITELJ: Šta?
GLUMAC/PANURGIJE: Navodno, oteli su mu torbu s novcem. Imao je
znatnu količinu novca.
PANTAGRUEL/REDITELJ: Znam ja tačno koliko je nosio sa sobom.
ZNAJŠA/GLUMAC: Ne sumnjam. Odoš e naš
i honorari.
GLUMICA/KAPETANICA: Zar je to bitno u ovom č asu. Nije valjda...
HUKABUKA/GLUMAC: Naravno da nije. Samo konstatujem. Nisam ž ivo-
tinja. Ja sam dramski umetnik.
BRAT JOVAN/GLUMAC: E, ako se i ti zovešdramskim umetnikom...
PANTAGRUEL/REDITELJ: Dajte, ostavite vaš a podjebavanja sada...Ima
neš to smrtonosno u ovom komadu punom života.

***
BUDVANIN: Ima neš
to trulo u ovoj dramatizaciji!

***
PANTAGRUEL/REDITELJ: Ode život. Ali zaš to je on ubijen? Kako? Mi o
tome niš ta ne znamo, ne mož emo i da hoć emo da odgonetnemo. I da
li je smrt usred uzavrele Budve moguć a i oč ekivana?
ZNAJŠA/GLUMAC: Jeste, na ž alost, navukli su nas na to.
BRAT JOVAN/GLUMAC: Pa nismo mi u komadu prizivali ubicu!
PANTAGRUEL/REDITELJ: Stvarnost je nas nagnala da događajima damo
ovakav tok. Drugač ije nam se ne bi moglo verovati. Jer u poslednjih
deset godina u Budvi se dogodilo mnoš tvo ubistava...
KASANDRA/GLUMICA: Ali, jebi ga, ako je opš ti interes, da stvarnost do-
bije neke vedrije tonove, poletnije, da slike događaja budu veselije,
mi ćemo postupiti tako.
KAPETANICA/GLUMICA: Ma daj, ne seri, š ta ti znašo tome, ti si druga
grupa.

287
Kњиже
внипре
гле
д3

KASANDRA/GLUMICA: Ako sam i druga grupa, ne jebem se s matorim

keš ama...
BRAT JOVAN/GLUMAC: Ama, jeste li poblentavile sad i vi...
PANURGIJE/GLUMAC: Ima jedno pitanje koje me muč i: zašto se ta ubi-
stva događaju u Budvi? Budva – mediteranski grad. Metafora letnjeg
odmora, obnova snage, obnove ž ivota, a ovamo smrt, bombe, atenta-
ti.
GLUMAC/ZNAJŠA: Budva mora biti grad praznovanja i predstava gde i
veliko i malo, i siromaš ni i bogati treba da se raduju, uživaju u živo-
tu!
BRAT JOVAN/GLUMAC: I da se jebu, naravno, gde god stignu. Ima to u
pravilu služ be.
GLUMAC/HUKABUKA: Jakako! Tako bi valjalo...
BRAT JOVAN/GLUMAC: I ti bi valjda poneku zajazio...
PANURGIJE/GLUMAC: I ona individualna ubistva, osvete, politič ka
umorstva, atentati – sve to ima oblik rata, u malom.
PANTAGRUEL/REDITELJ: I š ta sad, krv ti jebem.
KAPETANICA/GLUMICA: (javlja se na telefon) Da. Da. Da... Da li je mo-
guć e. O, dragi Bož e! Da se igra. Veselo! Vedro!
KASANDRA/GLUMICA: Sereš , da li je moguć e
KAPETANICA/GLUMICA: Majke mi! Sad se javlja on.Vest je lažna. Niko
nije stradao. Samo je jedan meč ka odletela u vazduh.
PANTAGRUEL/REDITELJ: Jebešmeč ku. Idemo. Nastavljamo...

***
BUDVANKA: Ja i dalje nisam sigurna: da li je ono bio stvarni incident ili...
BUDVANIN: Pozoriš na smicalica. Ljubav zaista pobjeđuje smrt, to sam
htio da kaž em.
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Ne mogu da verujem da ovakvi tipo-
vi postoje!

***
PANTAGRUEL/REDITELJ: Draga publiko, vi ćete nas razumeti. Ovaj pre-
kid je bio nužan. Mi ćemo za nekoliko sekundi, našu komediju nasta-
viti. I nadam se da se ovo u Budvi viš e neće događati! Budva treba
da bude dobro koje pripada svima, naš e dobro, našgrad, naše maš ta-

288
 Ру
копис
и

nje, naše utočište tišine. Svako od nas ima svoj način na koji voli Bu-
dvu, i da se u nju zatvori onako kako mu odgovara, da u njoj pronađe
ono š to što priželjkuje, životnu radost, mir, alibi... Grad u isti mah
nestvaran i stvaran... To je moja želja velika!

***
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Okean patetike!
BUDVANIN: Ja mislim da svako u Budvi treba da nađe poslovni prostor za
sebe, lokal...

9.
KASANDRA PRORIČE

(Vrač
arina krovinjara. Slabo građena, slabo nameš tena, slabo osvetljena)
PANURGIJE: Blagi Bože, kakav dom!
PANTAGRUEL: Zamisli, da ovde morašda prespavaš , da jedeš !
ZNAJŠA: Dosta! Heraklit, nejasni mrač ni filozof nije se čudio kroč ivšiu
sličan dom i kazao je svojim uč enicima da i u njemu obitavaju bogo-
vi, isto onakvom kao i u dvorcu punom milja.
PANURGIJE: Spavajte vi ovde s bogovima i s Heraklitom.
ZNAJŠA: Prava je Kasandra! E, sve mu u svetu! Uprskali smo gao kao ć u-
ran motku! Nema nam od nje odgovora jer nismo na nju zamahnuli
zlatnom granom.
PANURGIJE: Ja sam na to mislio. Ovde mi je u torbi zlatan prsten, a zvek-
nuć e i lepi i sjajni dukati.(Panurgije se pokloni i preda joj poklone –
suš ene goveđe jezike, ćup pun ć ufteta, bardak vina i ovnove moš nje
pune dukata. Zatim joj na domali prst stavi prsten.) Meni su ž enski
saveti uvek pomagali, a naroč ito kad ih daje ž enska starost puna si-
bilskih osobina.
KASANDRA: Ne jedi govna viš e. Kazuj zaš to si doš ao.
PANURGIJE: Tako vam jaki bog bio na pomoć i, kaž ite mi š ta mislite, da li
da se ž enim, ili da se ne ženim i š ta me u ž enidbi č eka.
KASANDRA: (Ćuti, duboko zamiš ljena. Škrguće zubima, mrgodi se).

289
Kњиже
внипре
гле
д3

ZNAJŠA: Nikad me nećete ubediti da je bogzna kakva korist tražiti pomoć

od ž ene.
PANTAGRUEL: To je znamenita proroč ica kojoj ravne nema i koja svu bu-
duć nost proriče.
ZNAJŠA: Tako mi one device š to pred svakim suknju diž e! To je prava
pravcata veš tica, gatara š to u bob vrača, proroč ica i volšebnica.
PANURGIJE: Mir vas dvojica, ometate radnju!
ZNAJŠA: Ma hajde! Gde ona može da zna viš e nego š to obič aji zemaljski
dopuš taju i njen pol!
KASANDRA: (Okreć e tri vretena na različite strane, ispituje im vrš ke, zadr-
ž ava najoš trije u š aci, a druga dva baci pod avan. Skide jednu klom-
pu, metnu pregač u preko glave. Popije gutljaj iz bardaka, izvadi tri
oraha pa ih stavi u orahove ljuske. Onda tri puta okrete metlom po
ognjiš tu. Baci na vatru suvu lovorovu granu, pa gleda kako gori i ne
daje glasa od sebe. Vrisne. Urlikne.)
PANURGIJE: Tako mi rupe Gospine, drhtim! Mislim da sam opč injen. Ona
ne govori nijednim hriš ćanskim jezikom.
ZNAJŠA: Pogledaj.Većizgleda za četiri pedlja viš a od maloč as.
PANTAGRUEL: Šta joj to usne mrdaju? Šta znač i to sleganje ramena?
ZNAJŠA: Kakvu to niz gubicu pesmu ispuš ta, kao da majmun čereči rako-
ve?
PANURGIJE: Zuji mi u uš ima. Čini mi s da vidim glavom Prozerpinu kako
se dernja.
ZNAJŠA: Za koji č as iskrsnuć e ovde sve sami đavoli.
PANTAGRUEL: O gnusnih li životinja.
PANURGIJE: Bež imo, za ime božje! Umirem od straha! Ne volim đavole.
ZNAJŠA: Ne sviđaju se ni meni. Bež imo.
PANURGIJE: Zbogom gospo,velika vam hvala na svem vaš em dobru. Ne
ož enih se ja. Jok. Odrič em se odsad kao i dosad.
KASANDRA: (Prepreči im put. Zatrese neko drvo javorovo tri puta pa na
nekoliko listova ispiš e kratke poruke. Baci ih u vetar kovitlavi)
Tražite lišće, ako hoćete, nađite ga ako možete. Tu je ispisana sudbina vaš eg
braka. (zadigne haljinu, suknju i koš ulju do pazuha i pokaza im stra-
ž njicu)
PANURGIJE: Tako mi svete božje krvi koja svako čudo mrvi, ovo ti je pra-
va Sibilina rupčaga!

290
 Ру
копис
и

KASANDRA: (tresne vratima za njima)

(Pantagruel, Znajš a i Panurgije skupljaju liš će i slažu izreke u stihu)
PANURGIJE: Otrebić e – da te zgrebe
ZNAJŠA: Zatrudneć e – ne od tebe.
PANTAGRUEL: Posisać e dobar kraj.
PANURGIJE: Kažu zdraće – sve ne daj.
PANTAGRUEL: Sad ste bar nač isto. Sibilino proroč anstvo jasno potvrđuje
ono š to sam vam i sam pokazao. Žena ć e vas obeš častiti, prevariti i
drugom se predati, od drugog zatrudneti, dobar deo imetka ukrasti i
tuć iće vas, kožu guliti i povrediti koji telesni ud.
PANURGIJE: Vi se razumete taman toliko u tumač enje kolko krmač a u le-
pa jela. Ne zamerite š to tako kaž em, ali sam malo ljut. Istina je sa-
svim drugo.
ZNAJŠA: Ajde, pogledajmo rečpo reč .
PANTAGRUEL: Bašda čujem.
PANURGIJE: Matora kaž e: otrebiće da te zgrebe – kao š to se ne vidi kakav
je pasulj dok se ne razgrebe i otrebi, tako se i moja vrlina i moje sa-
vrš enstvo nikad ne bi proč uli, kad se ne bih ž enio. Niko ne mož e zna-
ti kakav je sam po sebi, unutra, kao š to se ne zna ni kakav je pasulj
ispod ljuske. Toliko š to se prva dva stiha tič e. Govoriti drugačije zna-
čilo bi tvrditi da čas i obraz jednog čoveka vise o stražnjici kakve
kurve.
PANTAGRUEL: Ajde, dobro. Da to prihvatimo.
ZNAJŠA: Moglo bi se reći da je skoro tako.
PANURGIJE: Sad druga dva stiha: ž ena će mi zatrudneti, ali ne od mene.
Pa naravno, neće od mene da bude trudna, nego od deteta koje no-
si!Ah, šta govorim, to č edo moje, većsam lud za njim. To ć e mi biti
telence slatko. Samo kad č ujem moje luč eš to guguč e! Blagoslovena
bila ona baba! Gde je brat Jovan da je blagoslovi?
PANTAGRUEL: Ostao neš to da oposli...
ZNAJŠA: Ispoveda jednu seka-daš u...
PANTAGRUEL: Niš ta znato. Ja ć u joj umesto blagosiljanja odrediti rentu
popriličnu u Đuveč ariji, i to rentu kakvu imaju profesori i doktori. Da
ne biste slučajno hteli da mene moja žena u utrobi nosi? Da me ona
zanese? Da me ona rodi?
ZNAJŠA: O, kako smo samouvereni, blago meni!
PANTAGRUEL: Pusti ga, nek baljezga dalje.

291
Kњиже
внипре
гле
д3

PANURGIJE: Sad – treće. Posisać e dobar kraj! Pristajem. Jasno vam je

valjda da je to ona batina sa jednim krajem koja mi visi između nogu.
Kunem se da ć u je uvek održ avati soč nu i smoč nu. Neće je uzalud si-
sati. Uvek će tu biti za zobanje pa i viš e.
PANTAGRUEL: Ja taj stih «posisać e dobar kraj», tumač im čistom alegori-
jom.
ZNAJŠA: Tako je. Mislimo da ć e ti ukrasti imetak, da će ti isisati imovinu i
to krišom.
PANURGIJE: Alegorija mi se sviđa, ali ne u vaš em smislu. Lepo ste to iz-
mislili nema š ta. Idemo na četvrto. Veli , žena ć e mi zderati kož u, ali
da ne dam sve.
PANTAGRUEL: Da lepe reči!
ZNAJŠA: Ja bih rekao da se tu radi o udarcima i telesnim ozledama.
PANURGIJE: Bog je video! To je ono š to je babac upravo i trebalo da mi
kaž e. Preklinjem vas, odvojte malo svoj duh od te zemaljske misli i
podgnite ga do visokog rzamatranja prirodnih č udesa, pa onda sami
sebe osudite za grehe š to ih poč iniste izlažuć i izopačeno proroč anske
reči sveš tene Kasandre.
Razlog koji me nagoni da to tvrdim zasniva se na najdubljem svebogoslo-
vlju manastirskom. Brat Artemije Zadnjar isprič ao mi to jedared, jed-
nog ponedeonika.
ZNAJŠA: Jeste, pojeli ste tom prilikom na uranku čitavu mericu teleć ih ko-
basica i dž ak š kembića. A ko dž ak usoljenih š kembić a na zub metne,
dođe mu volja da govna ž vać e.
PANTAGRUEL: Jeste. I ako se dobro seć am, padala je kiš a.
PANURGIJE: Bog neka mu pomogne i neka ga obraduje. Dakle, ispriča mi
on da su ž ene u poč etku sveta ili malo posle, htele da ljude žive ode-
ru, jer su hteli svud i u svemu da prednjače. Te se one tako zavere i
zakunu svetom kralju. Ali, o uzaludnih pokuš aja ženskih. O slabosti
velike spola ženskog! One poč eš e da deru č oveka, ili da ga gule, ka-
ko to kaž e Katul, sa onog kraja koji im se najviš e dopada, a to je ud
živčani, pun š upljika. I većje proš lo više od š est hiljada godina, a
eto, ni do danas dalje od glavića nisu doš le. E, sad moja ž ena, koja
nije odustala od tog ž enskog opš teg poduhvata, oderać e mi ga, ako
oderan nije. Pristajem, drage volje, samo ne dam sve, uveravam vas,
dobri moji prijatelji.
ZNAJŠA: Ali vi nikako ne rekoste š ta bi kad ono baba pogleda prvo nas pa
lovor granu kako bez ijednog zvuka i prizvuka, pa vrisnu besnim i

292
 Ру
копис
и

už asnim krikom. Vi znate da je to ž alosno znamenje i prejezivo pred-

skazanje, kao š to tvrde Propercije, Tibul, Porfirije, tanani filozof Ev-
statije govoreć i o Homerovoj Ilijadi i drugi.
PANURGIJE: Zaista, u dupetu poserice govana uvek dosta! Navodite mi
sve neku telad zablenutu u š arena vrata. Ta oni su bili šašavi kao pe-
snici, a kao filozofi udareni mokrom čarapom. Oni su bilo isto toliko
zahvać eni ludilom kao i č itava njihova filozofija.

10.
BRAT JOVAN SAVETUJE

PANURGIJE: Razveseli mi malo debeljuš ko! Oseć am da sam se sav snu-

ždio zbog priča one besomuč nice, Kasandre. Čuj dragi moj mudonjo.
Slatki moj, mojski moj, uvek stoj, i u boj, takav ti je kroj. Krakati, sa-
kati, grlati, slađani, mlađani, arapski, barapski, sigurni, durni, promu-
ćurni, burni, mrač ni, prozračni, ludi, hudi, plaš ljivi, vaš ljivi, guravi,
brbljivi, smrdljivi, metalni, stalni, besni, svesni, ješ ni, greš ni, brat Jo-
vane, brljavi, vrljavi, rosni, ponosni, prkosni, divni, gerundivni, vilo-
viti, siloviti, roviti, svemu vič ni, algebrični, zbrkani, nakrkani, nadr-
kani, zverski, kaluđerski, gorostasni, glasni, strasni, sveč arski, presni,
besni, kopljem raspaljujući, sveobarajući, moš njo moja kopljarska,
jareć a, najveća, brat Jovane, prijatelju moj, poš tujem te i oseć am pre-
ma tebi strahopoš tovanje, pa sam te ostavio za kraj kao najslađi zalo-
gaj. Daj mi saveta, molim ti se, da li da se ž enim ili ne.
BRAT JOVAN: Ženi se, dođavola, ž eni se i oglasi dvostrukom zvonjavom
muda. Mislim i velim, š to pre možeš . Dokle ti, pobogu, mislišda se
čuvaši skanjeraš . Zar ne znašda dolazi smak sveta? Ta mi smo mu
danas bliž i dve vrljike i pola hvata nego š to smo bili preključ e. Anti-
hrist se većrodio, kako mi rekoš e. Istina, za sada samo poneki put
ogrebe svoju dojkinju i dadilje – ne pokazuje on jošsvoje sile i vele-
lepnosti, jer je mali. Sve dok džak braš na ne bude tri pare, a bure vi-
na š est belih aspri! Zar bi hteo da te sudnji dan zateč e sa punim mo-
šnjama, dum venerit judicare!
PANURGIJE: Duh ti je prozračan i vedar, brate Jovane, moš njičaru najglav-
niji, a govorišjasno i razgovetno. To š to ti kaž
ešdesilo se i Lenadru
iz Abidosa u Aziji. Nije hteo da umre s punim moš njama! Od sada

293
Kњиже
внипре
гле
д3

reš avam kad se u mojoj zemlji Đuveč ariji koji zloč inac bude pogu-
bljivao, ima dan ili dva pre toga da se procedi i docedi do poslednje
kapi, kao morski gavran, tako da u njegovim semenjacima ne ostane
ni koliko da se ispiš e grč ko ipsilon. Takva dragocenost ne sme uludo
da propadne. Mož eič oveka da rodi, te ć e umreti bez žalosti, jer je
ostavio čoveka za č oveka.
BRAT JOVAN: Tako mi svetog Rigomea, Panurgije, slatki pobratime, niš ta
ti ne savetujem š to ne bih i sam uč inio na tvom mestu. Samo pazi i
obrati pažnju da svoje poteze vež eši nastaviš . Ako ne budešstalno
vež bao svoj tandrk, povućić e mu se mleko, pa ć e ti služiti samo kao
ispiš arnik, a moš nje ć e ti biti samo kao torba. To te ozbiljno opomi-
njem. Video sam kod mnogih koji nisu mogli kad su hteli, jer nisu ra-
dili kad su mogli. Od neupotrebe gube se sve povlastice. Zato ti, č edo
moje, održ avaj i podržavaj tu svoju donju i sitnu čeljad, te svoje peći-
naš e i ruposkoke, u neprekidnom poslovanju. Naredi da ne ž ive kao
plemić i, od rente i u neradu.
PANURGIJE: Tako je, brat Jovane, moš njo moja leva, verujem ti. Ti pristu-
pašposlu brzo. Bez uvijanja i kopanja trica, ti si me potpuno oslobo-
dio svake bojazni koja bi mogla da me zaplaš i. Zato neka ti ga nebo
da č vrsta za mnogo godina, i na poslu da je ustalac. Na tvoju reč–
ženim se. A imać u uvek lepe sobarice, pa kad me posetišbić ešzaš tit-
nik te ž enskadije. To je š to se prvog dela besede tič e.
BRAT JOVAN: Čuj zvona u Rambujeu. Vrač aju. Šta vele ona?
PANURGIJE: Čujem ih. Tako mi ž eđi, zvuk njihov sudbonosnije se razlež e
nego lupa Jupiterovih bakrač a u Dodoni. Sluš aj! (Peva na melodiju
zvona)
Ti se ženi, ženom ženi
Blago meni, ženi, ženi.
Većne bleni
Tebi svić e
Dobro bić e, bić e, biće...
Uveravam te da se ženim, sve me na to zove i poziva. Rečkoju ti dajem tvr-
da je kao bronzani zid.
BRAT JOVAN: A neš to si nezadovoljan povodom drugo dela moje besede,
gukni.
PANURGIJE: Čini mi se da ti, unekoliko, dovodišu sumnju pa začikuješ
moje oč instvo, i mislišda mi je Prijap, ukrućeni bog baš tenski, pre-
malo naklonjen.
BRAT JOVAN: A, ne! Nisi me dobro razumeo.

294
 Ру
копис
и

PANURGIJE: Preklinjem te, učini sevap. Pa i veruj da je sasvim pod mo-

jom vlaš ću, radi kako mu se zapovedi, dobre je naravi, pažljiv, sluš a
vazda š ta kaže gazda, svuda i na svakome mestu. Treba samo da po-
pustim sokolove vrpce, plen pokaž em i reknem: drž i, drugaru. Pa da
mi je buduć až ena oblaporna na Venerinu last, kao nekada Mesalina
ili markiza od Vinč estra u Engleskoj, molim te da mi veruješda bih
je i zajazio i prejazio. Svakako ti je poznato š ta je kazao Solomun.
BRAT JOVAN: On je govorio kao duhovnik i mudrac. Posle njega Aristotel
je izjavio da je ž ensko bić e samo po sebi nesito.
PANURGIJE: A ja hoć u da se zna da je i moja gvož đurija ista takva i da za
umor ne zna.
BRAT JOVAN: Poznati su ti oni basnoslovni bludnici Herkul, Prokul, Ce-
zar, Muhamed u svome Alkoranu tvrdi da ima polnu moćkao š ezde-
set lađara.
PANURGIJE: Slagao je razmetljivac. Kao i Atenej koji je, kao, pomoću ne-
ke travke izvodio dnevno po sedamdeset puta, pa i viš e. Ne verujem
mu, ama bašniš ta.To je, tako reć i, neki proizvoljan broj. Nemoj mo-
lim te ni ti da mu veruješ .
BRAT JOVAN: Ja verujem samo u ono š to je istina.
PANURGIJE: Onda veruj da je moj rođeni č iča-Marjan, moj ponositi Stojko
svetski prvak.

***
BUDVANIN: Istina u pozoriš tu? Pozoriš te ima i pravo i obavezu da posta-
vlja ozbiljna pitanja. Tekst se prilagođava pozornici isto koliko se i
pozornica prilagođava tekstu,a ja hoću da uvijek znam gdje sam, i
kada, u kom vremenu...
BUDVANKA: Ima kod Rablea mnogo aluzija, koje bi mogle biti razumljive
samo njegovim savremenicima, ali ima i aluzija š to se tiče naš eg po-
litič
kog stanja, i našeg života.
GLAS OSVEŠĆENOG GLEDAOCA: Ovde se traži ljubav. I to ona ljubav
koja umnož ava ljude na planeti. Budale!
BUDVANIN: Kao da njega neko neš to pita.... A kako me nervira taj glas...

295
Kњиже
внипре
гле
д3

11.
PANTAGRUELOVO UDVARANJE TREĆE (PORATNO)

(Na pariskom trgu)

PANTAGRUEL: (nosi punu kesu tantuza) Gospo, konač no da utvrdimo, ko
koga viš e voli, vi mene ili ja vas?
KAPETANICA: Ja vas ne mrzim, jer kao š to bog naređuje, volim ceo svet.
PANURGIJE: Ama nije rečo tome. Jeste li zaljubljeni u mene?
KAPETANICA: Toliko sam vam većputa kazala, da mi takve reč i ne kazu-
jete: budete li mi jošto govorili, pokazać u vam da meni ne mož ete
takve sramne ponude č initi. Idite odavde i vratite mi brojanice, da me
mužne bi pitao gde su mi.
PANURGIJE: Kako gospo!Vaš e brojanice!Ne dadoh ih ja, moga mi bora –
nebora. Ali dać u vam druge. Volite li viš e zlatne i gleđosane, u obli-
ku loptica, ili na ljubavni splet, ili teš ke kao krupne polugice, ili od
abonosovine, ili krupne zumbulaš e, ili topaze okić ene safirima. Ili ru-
bine iskić ene dijamantima od dvadeset osam karata? Ne, ne, sve je
malo, nego znam ja jedne brojanice od finih smaragda u sivoj ambri,
a na vezici persijski biser kao pomorandž a. Koš taju samo dvadeset-
pet hiljada dukata. Te ću da vam poklonim jer ne znam š ta ću s nov-
cem.
(Govoreć i zvecka tantuzima.)
Treba samo da kaž ete. Sve do pedeset hiljada dukata za mene je sit-
nica.
KAPETANICA: (Ide joj voda na usta) Ne, hvala vam lepo, od vas mi niš ta
ne treba.
PANURGIJE: Tako mi boga jedinog, ali meni treba od vas: to vas ne koš ta
niš ta, a ostaćete na svome. Evo, to je meš tar Joca Buljina, traži du-
plju gde ć e stanovati.
(Hoće da je sobali.)
PANURGIJE: E, lepo. Neć ete me pustiti da malo drpnem? Na č ast vam laj-
na! Nije za vas ni tolika č ast, ni tolika last. Čujte bar š ta sam za vas
nakitio:

296
 Ру
копис
и

O, divna gospo, o lepoto bujna,

Dadoh vam srce – vi meni prezrenje,
Oteraste me kao psa oč ajna,
Na toliko moje prisno podvorenje.
Nije l' to gospo, svirepost beskrajna?
Ta mogli ste me, bez tog besa vajna,
bez svake peze, poslati ne bdenje
I reći samo: nek ostane tajna
Ovoga puta!
Ja se ne ljutim, ljubav ste mi trajna
I bića moga teš ko oboljenje,
Ne tražim niš ta, o lepoto sjajna:
Mrdanje glavićem celo mi je htenje,
Očima dajte blago zaposlenje –
Ovoga puta.
HUKABUKA: Neka te đavo nosi! Sikter, rogonoš če!
(Videć
i da je Panurgije bez nakitnjaka, da su mu naoč ari za kapu vezane.)
PANURGIJE: Kako do đavola, da budem rogonja, kad jošnisam ž enjen,
kao ti, ukoliko mogu da zaključim po tom tvome licu koje te bašne
krasi.
HUKABUKA: Da, zbilja. Jesam ž enjen, i ne bih pristao da to ne budem ni
za sve naoč are Evrope, ni za sve đozluke Afrike, jer imam ž enu koja
spada u najlepš e, najljupkije, najčasnije, u braku najč ednije, š to ih či-
tav moj kraj poznaje – ne budi ostalima krivo. Šta se to tebe tič e? Što
ne gledašsvoja posla? Što joj dosađuješ ? Ko si? Čiji si? O, Antihri-
stov Naoč arko, reci mi jesi li ti uopš te božji? Kako se zoveš ?
PANURGIJE: Grizigovno, s poš tovanjem. A da te pitam, š ta bi ti učinio kad
bih ja, uz pristanak i privolu svih elemenata, toj tvojoj lepotici, toj
tvojoj č asnoč asnici, toj tvojoj čednoč ednici, toj tvojoj ljupkoj ž enici
tako drmnoskrckoprcao, da joj se kruti baš tenski Prijap (koji ovde
kod mene na slobodi ž ivi izvan svakog podanstva boravi, od nakit-
njaka neukroć en) u telo uglavi, pa da viš e i ne izađe iz nje, nego se
več no u njoj naseli, osim ako ga ti svojim zubima ne izvučeš . De od-
govori, š ta bi ti u tom sluč aju činio. Da li bi ga tamo ostavio na vjeki
vjekov, ili bi ga zubima vadio? Odgovori, o Muhamedova ovnaro, da
ti tako kažem, kad veći inač e svi đavoli na tebe polaž u pravo.
HUKABUKA: Raspalić u te mač em po tom unaoč arenom uvu i premlatić u
te kao ovna.

297
Kњиже
внипре
гле
д3

(Vadi mačiz korica.)

PANURGIJE: Proboš ću te, tako mi ona četiri poludupeta koja mi život da-
doš e! Raspolutić u te, tako mi ž ivotvorne čivije koja ih je tada sparila.
HUKABUKA: Hajde da se bijemo! Da poš teno protrljamo jedan drugom
slaninu, pa da moju č asnoč asnicu ostavišna miru!
PANURGIJE: Sluš aj ti govneni slinavko! Bez mlade snaš e – nema seka-da-
še. Suđeno ti je da ti ja nabijem rogove.
HUKABUKA: Rupe mi gospine, sad ć ešmi platiti i za one dane koje sam
proveo u zarobljeniš tvu dok si se ti š unjao oko moje ž enice.
PANURGIJE: Pravo govoriš . Vredelo je za tvoju gospu nakitnjak dreš iti, ali
su me vaš eč ete ometale da izvedemo onu igru dizoguza i ozgo leđa,
ozdo leđa.
HUKABUKA: E sad ć e bude krke izatrke!
PANURGIJE: Ne skidam š troku sa sebe, dok se tebe ne kurtališ em!
HUKABUKA: Onda rat, huljo!
PANURGIJE: Rat, preispoljni klinkure moj!
PANTAGRUEL: Stojte, nesreć e belosvetske! I oko č ega da se pobijete?
Ako nađete neke za koje vredi mačpotezati, a vi ih slobodno pojaš ite
i dovedite k meni! Nemojte da se srdite i ž estite, jer vreme je uvek
opasno. Nemojte upotrebljavati silu ni prema kome. Mož ete me na-
zvati ovde pred svima poslednjim prdizvekom iz poslednjeg sela, ako
nisam u pravu. Ne treba viš e prljati ruke krvlju i zulumom. Ne mož eš
ti njegovu gospu bespravno steć i. Nego ć emo mi sada, kao pravi Hri-
stijani, jel tako brat Jovane, udesiti jednu pantagruelsku gozbicu, pa
šta Bog da. A sluč i li se da se neš to oženiš ...
PANURGIJE:
Da se ž enim!
Trinkajmo u zdravlje Baha!
Moja radost ludog maha,
razdraganost sva je plaha.
Bez bojazni i bez straha!
Trinkajmo u zdravlje Baha!
Nije dalek lepi dan
kad ć e biti pojahan
S donje strane mojom ž ilom.
Zna se kakav, č iji but
To ć e biti bojak ljut!
Žena ć e mi s puno volje

298
 Ру
копис
и

Na tom polju da se kolje,

Za veneru biće bitke,
A ja imam sablju britku.
Udarić u kao grom
U tlom poslu nisam trom.
Neka oč iš iri, beči:
Mužu pravom smislu reč i!
Nič em i gde nisam sejan!
Io Pean, io Pean!
Braku pevam Pean-poj!
BRAT JOVAN: Jesi li ti poludeo ili su te opč inili? Pogledajte kako je zape-
nuš io, č
ujte kako slikuć e i slikuriče. Šta li je to progutao, do svih đa-
vola! Prevrće oč ima u stranu kao koza kad hoć e da crkne. Zar ne mo-
že malo dalje od nas da balega?
PANTAGRUEL:
Od vina mi svest se mrači, slabi.
Propevo sam, eto, vrag mu babi!
I tim sokom
smehoskokom
Smeh i krik
sad se sprež u.
Pesmom vežu,
Srokom stežu.
Svuda sež u,
daju slik
Radost niče,
srce tiče.
Slava Bahu, kralju pobedniku,
Plemenitom u svakom obliku!
BRAT JOVAN: Kako, i vi ste se dali u stihoklepanje? Tako mi bož je vrline
svi smo nać efleisani. Tako mi svetog Jovana, osećam da ću i ja u sti-
hove kao ostali. Samo izvinite ako mi pesme ne budu savrš ene.
PANURGIJE:
Zato Jovo, mili brale,
kad te reč i tako pale,
ne bil bilo za te bolje
da se bacišs puno volje
u brak kao svaki č ova
poput dobrih svih drugova!

299
Kњиже
внипре
гле
д3

BRAT JOVAN:
Da se ž enim?
Da me žena zgrabi?
Zar da mene snađe ta sramota
Da poverim svoje biće babi
Da izgubim slobodu ž ivota!
PANURGIJE: A ti, Znajš a, prijatelju.
ZNAJŠA: Šta je sveta na sve č etir strane...
sam ć u svoje da provodim dane
Zaljubljenog tuku muke svake
Nesreć a mu ne skida se s jake.
TRIBULE (odnekud, iznenada bane):
Oženjen je srećniji sto puta
Panurgije ne staj na po puta.
Završ io sam.
Pljeskajte mi!
Valete et plaudite!

***
GLAS SAVESNOG GLEDAOCA: Ako je ovo teatar, ja sam ...
BUDVANIN: Ajde sada, pojavi se! Ti š to mi celu predstavu upropasti svo-
jim piskavim glasom. Pokaži se, gde si. Da te vidim, junače.
(Pojavljuje se čovek džinovske visine sa probuš enim desnim uvetom,
sa zakač enim prstenom dimiš ćakom, skinuo nadgać nik, prikač
io nao-
čare na kapu.)
Tu sam prijatelju, imašnekih problema?

Tajac, u stvari, kraj.

300
 Ру
копис
и

НАСЛЕЂЕ

Ива
нДе
спот
овић:„Мост
“, уљенаплат
ну, 2010

301
Kњиже
внипре
гле
д3

Ни
код
имС. Са
вић

НАКИНА БРДИЛА
(Домкул
туре„Св
етиСава”– Ин
ст и
тутзаср
пскук ултур у
,
Кос
овскаМитр
овица– Приштина– Ле
посав
ић, 2009)

НЕМИРКО

– Мируј , мореинедира јхај вана , хе , Богт епомилова ока кавс и!

Такоче стог овора шедобриот ацне ста шномСпири, ка дабиг а
виде одадираилимучика квуживотињу , штов рлора дочињаше . Али
мут иисв ит имаподобнис ав ет инај е дноу хоу лажа ху , анадруг оиз ла-
жаху. Ота цче ст от опонав ља ше , алибош посла . Свет оонс ма траше
каонекулакрдиј у, дас еиздоколицене шт от екг овори.
Онбе шеве ћпоодра с таоде ча к. Бе шемуокој е дана ес тг одина .
Алине миран, шт ос енеможеис каз ати. Ништ анемог ашеос тат ина
мируодње га, аос обит оживина ... Одав нобешеонз абра нио, дас еу
њег ов ихродите љакућидржипе рна т аживина , ода внока конес ме ју
живинудадрже ,јерихпрос тоз аба м-ба дав ахра не, кадонесирот ене
могунидај едумирноодњег а . А нај милиј емубе ше , дака дсепет ао
нарог ушиите кпочнепе вати,аондаг апој ури, т едамупре кинепе ва-
ње,е х,т она јрадиј ечиња ше .
Ота цг ај емног опутпоса ве това оочински,сдобримка ошт ова -
ља. Ка дв идедатоњег овнес т ашнис инс ма траз алак рдиј у, ондаон
богмепочег адруг ој ачиј есве това ти. Онг алепоне коликопу тибат и-
номпос авет оваиондане мирниСпирабољес луша шеоца .
Али, шт аће т е!... Спирабе шеј е динацуоцаима јке,паг аонижа -
љаху, аос обит ома јка , којаз абра нис вомс трог оммужудај ојј единче
туче , ист имес еда дема хне мирку,дапродужис вој уст ра стз адовоља -
вати... Но,осимт ог а, одве ликогобе шењак лу ка,Спирабе шевеомас у-
воња в.Па , какове љашење г овба бо,не ма мпоче мудабиј ем. Не ма , већ
укрс т иоБогчет ирикос тиикожунањемуиништ ав ише .

302
 На
сле
ђе

Ноут окув ременаде сис еј еда нслуча ј, ка даг аниконемог аше

поште де тиио ндасемалоопаме ти.
Тобе шеба ш предј ес ен!... Ње г овиу ја ци, с е ља ци, ј ермуј емај ка
сас ела,бехус едиг лиодкућеидог на лине коликобра вик оз аидваве -
ликај арцауча ршиј унапрода ј
у. Нопоче м ихнис умог лит ог ада на
продат и, паданебиишлиуве ченат ра гусе ло,асут ра данс еопетвра -
ћа ли, т она јав ишес вој уст окуизча ршиј еиодошеуњихов огз ет акућу,
дат амов ече распре ноће ,ј
е рт амоима ђашедос тапрос тораг дедас ме -
стес т оку. Прос тра наба шт а , брат е, пане кана јавиакоћеис тот ину , а
не камолис ве г
а30 до40 брав а.
Пошт оуве дошесвус токуукућуиз ат воришеоборњав рат а, он-
дау з ешечоба ниниСпиринана надамуз укоз е, јерце логдана , ос им
ујут рура но, небехумуже не . Аонадвав еликас аог ромнимрог овима ,
јарца ,в ез а шеј едногз ај едну,адруг огз адруг усохуодлоз нице,даим
несмет ајупримужи.
Онис ус есв ита моз ане ли, аникомениј епада лонау м, даба ци
кој ипутпог леднаонадваприве за наве ликана . Алињихниј ез а бора -
виоСпира . Ист ина , ионс ебе шеизпоче ткаокој арићаз анео, дира ј ући
их, имилинамубе шег леда тине сташној а ре , ка кос епра ћа кне , ка дг а
ондирне . Алимудођ еунес ташнојидосе тљивојг лав инек амис а от е
одмахос т ав иј арад,аодек одј а раца .
Јаре ка њо,бра дека њо!Ј есил’с енас ка к’ о?
Та коимс еизпочет кау ла гива ше ,а лиимприћинесме де ,ј е рг а
страхобуз има шеодонихњихо вихст ра шнихрог ова. Нопола ко,пола -
ко,т амо-ва мо,дав шиимма лохле ба , малосоли– онс епола коупоз на-
десњима ... Ализ на модаодма лева рницепос тајев еликав ат ра... Та ко
ис тоиони, доцниј ес етоликос приј ат е љишедај еСпирасмеодапоми-
луј епонос ит огј аре ка њуидамупома зичекиња стубраду, паондадо-
хв атиз аро г ове , пат амо, паова моихт едене шт о,алиопе т.Брз осес е
-
ти, даћет акоз лопроћи, т естог ама лос кра тиуз ицу , којомј еј ара ц
пре коро г овапаз ас охуве за нбио.Пошт ос те гнудоброипомилова вши
малог изда вогбраде ка њу, кој итос вера внодушног ле да шеипримаше
на једа редс кочимунале ђа , ка онакоња .Ј ара цс ест а денат опра ћа ка-
ти, а лиуз ицабе шеуз ана.Шћашеирог овима ,а лиСпираз абољусиг у-
ра циј убешес едохва тиој е
дномру комз аједа н, адруг омз адруг ирог ,а
гла вубешез аклониоба ш вишет еме ња че,г лав еј арче ве , ибе шесепо-
гњуриодрже ћис ечврс торука маз арог ов е. Напос ле ткуст а дез адњим
ног амас ка ка тиидрека т ит а кос трашно, дабис ечов екуплашио, а ли
Спира , држе ћис едобро,с амос ес ме ја ше.Нат одођ ошес т ариј идави-
дештамуј е .

303
Kњиже
внипре
гле
д3

Ума лошт ониј есирот аСпиринама јкапалауне св естодс тра ха ,

кадвиде , укакв ојс еопа снос тина хо диње ној единче ...
Брз оприт рча шет амо, а лие вов раг а,г денемог убес ногј арцада
савла дају. Ј едв аст ешкоммукомопк олишеихпос лет оликихму ка , а
она јне мирконедаседаг ас кинусопас неживот иње . Моли, куми, а ли
онз аживуг лав унеће . Ут ос еот воришевра таоборња,аунут рас тупи
кућнидома ћин- Спиринот ац.
Чимсепој ав иона ј, Божемиопрос ти, с ве тиИлиј анав рат а,с âм
даг а’ нат емадаг аз на,ка дс ебржесј арцасмот рљадоле .
Овомг априликомнехте деот ацбит и, ве ћг ахте деос т ав ит ибез
вече ре, алинамолбуњег ових, Спириних, у јака , товечеодг оди, теј е
сут рада нос та оибе зпреку скаибе зв ече ре .Ј ер, в еља шење г овба бо: –
немог удасељут имит унадат рпимла рму .
Прошлој еодт адбомеподужев реме наив ећчит аваг одина . За
товре мемањес еопа жа шеоназ лана викакодСпире,а лисеипа кнебе -
шеса смаут рла , нег ој ош живља ше . Панеса мошт онебешеут рв ена ,
нег ос еј ош иопажа ше, дај ема лов ишеу чес таоупос ле дњевре мес а
свој омрђ ав омнав иком.
Ве ћдођеидруг аз имаиондат екона кодо коланучес тас асв ој ом
рђав омна викомида љеит о: нај а днекумриј е, кој ихуПећиимана јви-
ше . Сњимаисв рапцимаонс а дпра вља шечита вепок оре.Илибиупо-
криве нојс не г омбашт иис та пк аоне гдеподкак вомв оћкомс не г, пат уда
раз апе оз а мкеоддла каскоњскогре па , илибинат ак војпоља нина сло-
ниокорит осј е днес тра ненапод, аду бит аокренут аподу, асдруг е
стране , сивице , нашипкукој ај еве ликаот приликек оликочит ав апи-
саљкаиз акој уј еприве зандуг а чаккана п, ког адржиурука малов ацз а-
кло ње нус обиилиуне комз аклону . Жит о, кој еј епрос ут оподкорит о,
прима миг ладнекумриј едај еду, пака дс ене коликос купе,ондалов ац
трг некана п, шипкас кочи, акоритос епоклопи, т есв екумриј ек ојес у
подкорит омбилебу дуу лов ље не . Пошт оихпо хв ата , по кољеих,паон-
даможека опиледапечеаможеидруг ој елоодњихдас езг от ови.
Овопос ле дњеродит ељира внодушног ле да хуит оње мудаде
маха ,т епочеопе тс војс та риз ана титој ош жешће . Алиов омприли-
комродите љибе хумуј акооконе чег аз абринут ит еихонтоликој а ко
нез анима ше .
Пролећес ину,дођеопе тде чиј ецарс тво.Дивнепоља небе хупу-
некра сномде чицом, кој абе хуиз ишладас ечимена иг рај у,ј ерс ебе ху
млади,ве селихиг араз аже лели...
Мећ’њимабе шеиСпира , ионсеиг ра ше,т еовомприликомбе -
шез аборав ионас војс та риз ана т .

304
 На
сле
ђе

Бешет обаш не какопре дЂурђе в-да н, кадај етошт о’ нове ле

још прерокаит адбашј едногкра сногпроле тњегданаСпиринсеота ц
сеља шеизс вој екуће ,ј ерпомилост ис улт анов ојбешеиз волелање гова
свет апре узвишенос те фе ндика диј аис тера т иг аизње г овес опс твене
куће , поче мс ебе шедопа далав ерномс луз икора на, ка диј и, паис те ра
ра ј
уиодеса мдата мос асв ојимха ре мом, фа милиј ом, ит ева биј ом, с лу-
гама, с т анује, ађа уринне кас епот уцаодне миладоне дра г ак одс в оје
куће , докј еуњојве рниз а ступникис лама .
Нара внодај еприпре наша њус тварипомаг аоиСпира . Онј е
ишаоск олимаибиој ека опомоћниконогра баџиј е, г аз деволовс ких
кола , ког асупог одилидаимпре нос ис тва ри. Апосле , ка дс ус епраз на
колав раћа лаз ас т ва ри,ондај еонј ахаонањимаив оз иос е.
Ка дсусет аков раћа лапра знако лапотре ћипут , ра баџиј ада де
Спириј еданв еликиле сковпрут , кој имј ет е раов олове , ире ка омуне ка
тераполако,доконкупине шт от ууча ршиј ииоде . Спирит обе шедо-
бродошло, ј е рнебе шеода внапроџумбу сио.Пас та вшина пред,пружи
ног едолеиз а ме тнуме ђонадв акра каодруде,кој иве зуј уос овинупр-
вихдва јут очкова . Утодођошеколадој е дногса виј утк а.Са дСпирана
једаре дофушт урипрут омволове , кој ина махтрг ошеколаис т адоше
шт оиг дамог ут рча ти. Чимв оловинаг ошенај е да нпутј ако, аСпира ,
којис ениј ет акочв рст одржа опос рнупрвонат ра г, пана пре диут ому
мрчес ве стт епа дена пре д; алис ре ћањег ов ат едес ноодруде ,ј ердес но
крилоокре таше ,т ег ат очакнеповре ди. Ное воопе тне с реће . Ног ему
упа дошедоколе наупроцеподрудеаос та лиде от елаобес ис еоруди
иос тавис ећи.
Итос веде сис еуј едномтре ну тку .
Волов иј у
рахут аконаг ло,дас уСпиринаг ла ваираменај една ко
обиј алаооштрока мењедос тарђ авека лдрме .
Ит ос вебит аконаг ло,дамусенемог а шеодма хприт ећиупо-
моћ.
Кука ој еСпира,в рис ка о,панапос лет купадеунес ве с т.Ака дму
стижепомоћонв ећбе шеполумрт ав.
Брз ог аона копо лу мрт вогодне шена траг
кући.
Ах,ка кој ебилој аднимродит ељима .
Ка двидешеука квомсес та њуна лаз ињиховомез имче...
Одма хпос ла шеполека ра, кој ина ма хдођ е.
Дај екомот риодо бро, опа зиобине куз абринут остипромену
лицалек аров огприпрвомпрег ле да њу.Тониконеприме тиос имј адни

305
Kњиже
внипре
гле
д3

родит ељи.Онприме ти,ј еронна јвећмабе шеобра тиопа жњунат о... Та

какоинеби,кадмуј единчеоконцувис и?!
Еле м, пос лев еликихт уг а ,ј а да , че ме ра , бриг е, нес пав ања,с тра ха
ика квева мпа тњеј ошз на мређа т и, шт опре т рпе шеј адниродит ељиоко
свогј единчет а , на по сле тку,хва лаБог у, небешетоликону жнале ка ре ва
помоћ, ј ерпос лет роме сечнепа тње, онбешема ло-мног ооз драв иои
већмог ашедас еди, паима лодаус та не, т емунебе шет олик опот ре -
бант а јле кар, не госеуме ст оње г апримимај ка , дамуидаљет ешкура -
нунаврхг ла вене г ује... Ах, мај ка , ма јка! Ка кој ет е жа кт ајза дат а кз а
њус ла буинеуку , паг ас еонаипа кприма , са модабис еве ћј е дном
прекрат илаболе стњеногс ина !...
Приопрошт ајусале ка ром, з а пит аћена после ткуСпиринота ц
лекара ,з ашт ос еј еона кос нуждиобиопр ипрвомпре г леду.
Нат омуис кре нилек ародг ов ориова ко.
– Доса дс амк рио,а липошт ој еде теса две ћиз вансв акеопас но-
стис тог ане ма муз рок ада љедаћут им. Прв ипутк адс амг апре г ле даои
опра омурану,пака дс амз аг леда оунут равидеос амонумара мицу,ко-
јомј еоба виј енг орњи, кт емењачи, де омоз г а, и, пра водава мка жем,
биос амиз губиос ва кунаду, даћедет еос та тиживо. Нохва лаБог у,
шт осес миловатева мг ас ачува , дас есњимподст а рос тт ешит е,ј е рс е
нада м, даћебит ичов ек,ској имће т еседичит и, почемј еј еданпутпре -
трпеоис куше ње ,с амоакобудежив.Нот ребаз ахвалит иБог уинатом
шт ос умубрз оприт ек лиупомоћ,аина чедасеј еида љет аков ука ои
тојош в рлома ло,ондабимус емоз акпов редиоионбис вршио.
Послеј ош двомес е чногне гова њама териногонј ебиооз дра вио.
Ас адј еве ћједа низ међ унај чес тит иј ихг рађа наов ес т аринскев ароши
иуве кс есе ћака кој епроша о, му чећибезраз лог акорис нуживот ињу.
Онврлора допричас ва комес в ој еискуше ње , ј е
рве ли: – Ј ас амт а ко
прошао, штомиможебит’никониј еприча о, как опролаз иона ј, к ој и
такоради,алиј аћудруг едас аве туј е м, поче мс амсâмиску сиотов ели-
коис кушење,т еданепрођеидру г ика ој а.
Ида нда њииманаврхг ла век оликој еднопе тдинарче ,г оломе -
стобезкос е,ј ермуниј еник акопора слакос а , пошт ој ера наз аздра ве ла.
– Аса ддас темис ви, дра гичит аоци, з дра во,паиј асва ма , али
васса ве ту јем, данемучитеживот ињебе зуз рок а,аиј едномречј у,ни-
какоданепрође тека ој уна ковеприпове ст и,на шСпира .

Пр
ире
диоГол
убЈ
ашо
вић

306
 На
сле
ђе

ПРЕВЕДЕНА КЊ ИЖЕВНОСТ

Ива
нДе
спот
овић: „
Гра
д“,уљенада
сци,2010

307
Kњиже
внипре
гле
д3

Friderike Majreker

PUTOVANJE KROZ NOĆ

(Friederike Mayröcker: Reise durch die Nacht. “Suhrkamp
Verlag”, Frankfurt am Main, 1984)

Vrać amo se sad iz Francuske moj SUFLER i ja i upravo sam u spa-

vać im kolima videla kako kraj mene promič u rashlađene livadske padine, i
to pomuć enog pogleda jer su mi za prolivanje suza služ ili noćni sati ali i đa-
volisanje i tome slič no.
Nije to bilo nimalo dobro vreme za bilo š ta i uopš te se nismo snalazi-
li sa bilo čime, a ponajmanje jedno s drugim, naš a veza se tu, dakle, iscrpe-
la; nikako uz tok stvari, š to bi se moglo dalo pripisati okolnostima, nismo
vladali jezikom, jošuvek nismo, uprkos mnogim dobrim željama da ga nau-
čimo dobrim delom vremena iako sam bila zaljubljena u taj jezik, i stalne
psovke dakle psujuć i tokom te tri nedelje i niš ta ne razumeti od onoga š to se
naokolo deš ava i sve se činilo tako strano i ogranič avajuć e i preteće i stalno
se oseć ati nepoželjnim, da, biti duh usred takvog gospodstvenog grada,
usred njegovih neposrednih samohvalisavih, buč nih stanovnika, sve terati
do granice ili kako god. Dok č oveku ne grunu suze.
Jedno ili dva perjana jastučeta uvek nosim sa sobom na putovanja,
jer, inače, ne mogu da spavam u stranim krevetima, a jedino š to sam nauč ila
na ovom putovanju, bilo je, da u svako doba bilo gde nađem mesto za spa-
vanje, to je moje telo naučilo jošpre mog razuma, to je moje telo shvatilo na
ovom putovanju u tom stranom okruž enju, neš to što ranije ne bih nikad mo-
gla da usvojim, nagla sklonost, nadarenost mož da, jer sam bila toliko iscr-
pljena, tako ć e me noćas uljuljkivati u san u tom krevetu za putovanja, spa-
vala sam gore dok je DŽULIJAN pokuš avao da se smiri dole, pentranje na
gornji lež aj nije mi predstavljalo problem, nekada tu ne bih mogla da za-
spem a kamoli da prospavam, mislim u takvom noć nom vozu, koji je jurio
kroz neosvetljene predele: iz straha da ne dođe do sudara napred kod loko-
motive i da se svi vagoni, iskačuć i iz šina, ne prevrnu odmah i sahrane ispod
sebe svoje oskudno odevene putnike, i plakala sam i do svojih poodmaklih

308
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

godina, plakala za svojom odrastajuć om decom koja su na takav nač in pogi-

nula, kaž em, Dž ejms i Suzana. Tako sam u mraku napipavala mesingani
okvir mog kreveta, lobanja bi, svakako, pri tome nastradala, i daleko od sva-
kog skloniš ta sve moje zapuš tene stvari, moje č itavo zapuš teno telo na kome
skoro niš ta viš e nije bilo u redu, dakle, skoro niš ta više ne funkcioniš e kao
što bi trebalo da funkcioniš e, kažem, i iznad čega uvek budem, jedino da me
bolovi ne ometaju u tome da sažmem misao ili pronađem svoj mir. Imala
sam straš ne inhibicije da koristim noć no posuđe, koje se nalazilo kraj kreve-
ta dole u sanduč iću koji bi se otvarao povlač enjem poluge ka spolja, tokom
noć ne vož nje, sama pomisao na to potiskivala bi istinsku želju za pražnje-
njem, ali to su, ipak, samo nagađanja... i dok me moj SUFLER korigovao da
sam poč ela da govorim o vremenu, naime, o divnoj vremenskoj prognozi, a
ja ga pitala da li bi on pomoću svoje preosetljivosti na vreme mogao da
predvidi da li ć e se tako zadržati, on je, sa svoje strane, nastavio da se ž ali
na opš te stanje sveta, kasnije bi onda rekao, kada bi svi nastradali, lakš e bi
se podnelo, ž elela sam da saznam jošovo ili ono za trenutno stanje sveta, ali
time bih otiš la predaleko: to sam osetila po olovnim tegovima, tač kama do
kojih su moja pitanja dopirala, po naborima moje garderobe, tako da sam se
uzdrž avala, radije sam sve zadržavala za sebe, daltonizam na crvenu boju
me sustigao, kažem, pitanje je koje bih iskustvo mogla time da steknem, da
sam htela sebi da dozvolim ugradnju soč iva jednog psa...
Gradacije u crvenoj boji, uzbuđena uzbuđujuć a boja, španski crvena
ili goja-crvena, boja koja mi ne prija posebno, jer lako preskač e u zeleno,
zavarava me da je zelena, cvetni ukrasi na ž aluzijama, uskač em u plameno
crvene pantalone od somota (Goja-pantalone) ujutro, odmah granu suze, pri
tome imam toliko malo crvenih akcenata u svom stanu i nikada crvene halji-
ne, jednom kada sam bila jako mlada, nosila sam priljubljeni crveni prsluk,
verovatno da bih istakla svoj vitki stas, dok su mi leprš avi volani smetali,
kaž em. Jutros me zvao LERH i rekao mi, Maja budi deč ka, Majo dečka, po-
zivajuć i se na moja najnovija pitanja. Isprepleteni resursi! Patuljasti, mislim,
tako na golim kolenima novogodiš nje donje rublje. Božanstvena boja tog cr-
venila me preplavljuje, te bož anstvene goja-crvene pantalone, izgaram za
tim da piš em halucinatornim stilom, mislim, moram samo da dozvolim da
me neš to vodi, moram samo da sklopim oč i i da me neš to odvede, kako krv
struji venama... i zar nisam, zapravo, muš karac Goja je, na primer, moj otac,
mož da sam moj otac moj rođeni otac, pozlativačsvog oca, ili moja majka,
ili sam možda moj SUFLER zvani DŽULIJAN i odviknuta (od sapuna) od
svake svetle boje koja prevazilazi svaku normalnu meru, ili sam mož da onaj
riđosmeđi kondukter u spavać im kolima, koji nas je na ovom beskrajnom
putovanju uzorno tetoš io za neverovatno veliku napojnicu koju smo mu ne-

309
Kњиже
внипре
гле
д3

posredno po napuš tanju Pariza doturili... zahvaljujuć i naš em nervnom siste-

mu kontrole poklapaju se ova dva saznanja (livade) naime mirijade, pronala-
zi se, mislim, fingira se prič a, dakle, fabrikuje se, kaž em. Iako sam, na pri-
mer, ponekad postala svoj sopstveni SUFLER, on mi, opet, i dalje ostaje ta-
janstven, skoro da nisam nikad srela nekog, ko bi mi svih tih godina ostao
tolika tajna, on mi je, najtač nije reč eno, ostao nedokučiva tajna, slika sa ze-
lenilom (Mane) jako me opč inila, materija ne predstavlja granicu, beskrajno
slikarstvo je nastavak života, neprestano razaranje i novi poč etak, istiskuje-
mo nebesku ljubav u obliku slova Ipsilon u ponor, ali svako kretanje važ no
je poput vetra, staromodna kakva sam, naginjem blaziranosti, nagluvosti,
gubitku krvi, mada sam uvek mogla da se pohvalim dobrim sluhom, kažem,
moji sluš ni kanali osetljivi su kao kod malog deteta, č esto vidim decu kako
kod velike buke pritiskaju oba dlana na uš i, noć ni leptirovi ulaze poput ti-
grova u moju odaju, tu je u muš karcu otvoren plameni anđeo... i samo pola
sata kasnije, kaž e DŽULIJAN, naći ćešse kod svojih papagaja / papira, na-
ša draga gospođa sa putovanja, kaž em, umor mi je bio u glavi i u udovima i
otresala bih ga se tako š to bih se stalno valjala s jedne strane na drugu na
svom uzglavlju, podigla zavese, ujutro Strazbur, napuš teni sportski teren,
oivičen belič asto svetlećim grmovima zove, sve u mom ž ivotu uvek je bilo
komplikovano i nejasno i otupelo zato š to uvek ima neka mrlja i na najlep-
šoj nebeskoj radosti ponekad i sotona, tako da sam uvek bila sklona tome da
zauzmem stav pitanja, stav da zavisim od nekoga, i uvek bih se kod svakog
informisala i už ivala bih da me svako u š to š ta upuć uje, kako bih izoš trila
svoj pogled, ispeglala svoj glas, i usred tog noć nog zapitkivanja kada se od-
jednom ugasilo svetlo i moje oč i nisu viš e nič emu vredele ma koliko ih raz-
rogač ila, jošuvek bi mi ostala svesnost o svom organizmu, moje telo, moje
butine oseć ale bi se kao inače, noge su me bolele, kakve utehe, jošsu mogle
da nose moje telo, tu bi moglo š to š ta da se protumač i, kaž em, iz tog isku-
stva moglo bi š to šta da se protumač i za sopstveno zdravlje, kaž em, napolju
je sevalo – š ta je napolju?
I voditi razgovore sam sa sobom ostalo je isto, to poznato cvrkutanje,
i ono š to se odvija unutar sopstvene mož dane opne, etcetera, sopstveni uz-
dah...
Iznojila sam, uskoro sam iznojila svoj život, kaž em, tapkam do klo-
zeta, ugledam svoje sivo, razrogač eno lice u tmurnom ogledalu toaleta, po-
habano sivilo u ogledalu, otkucaji mog srca bubnje, odzvanjaju u meni po-
put udara groma, odrastajuća deca, sve bih im ostavila, da su ostala na svetu,
baš tu čija me zapuš tenost sve češ će jako pogađa, zapustila si se, previš e po-
puš taš , viče moj SUFLER ali to se ne zaustavlja kod mene, scena je uvek
ista, duš a, za pisaćim stolom, u letnjoj rezidenciji, noću, sada, ove noći to-

310
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

kom ovog putovanja koje kao da nema kraja. Kakva sreć a, saznanje da ć e se
ujutro roditi Sunce, crveno sasvim crveno u boji zemljanog crvenila razme-
njivala sam pisma sa LERHOM, i brala bukete ljubič aste i bele danas je ne-
delja, ponekad se ne zna koji je dan, radi se o boji radi se o jeziku, ara / pa-
pagaj u prodavnici životinja, sa crtež om zebre na svojim prsima, znalač kog
pogleda, njegov pogled je dugo mirovao na meni, radi se o novoj boji, radi
se o novom jeziku, o novom pogledu da / da bih negde mogla da nađem mir,
negde da nađem oslonac, da bih / da bi moja noga mogla negde da se spusti
u korak, mislim lutam samo idem naokolo, moj kontrolni sistem je pun vi-
bratorne napetosti, želim tuce stvari odjednom da obavim, dobro tuce stvari
mogu odjednom da mislim, da osetim, da razumem, da pozovem u seć anje.
Kada me ljudi povrede, onda je to moja krivica, mislim uzimam to na sebe,
jer sam kriva. Noćni leptirovi poput tigrova u mojoj odaji, u sredini sobe se-
menka urme, na izduž enim nogama rode, dragi dan, moje oko u staklenom
satu se probudilo, na lepo sunce padaju smele planine, moj radni sto stoji
kraj otvorenog prozora, verovatno isuviš e blizu a da i najmanji daš ak ne
odune sav papir, tako sam dovoljno dugo vremena prebivala u ovoj odaji,
tako sam dovoljno dugo boravila u ovom vremenu, počela sam da zazirem
od sveta, izbegavam susrete i kontakte, moja potreba za mirom i isključ iva-
njem bilo kakve vrste remeć enja biva sve već a, skoro da je veća od potrebe
za hranom i snom, ali ne znam koji ć u cilj time da postignem, to je da ž elim
da se zamislim nad neč im o čemu ne znam, ili jošne znam, š ta je, mada sam
sve moguće poduzela, sa bezbroj ljudi sam razmenjivala dodire, menjala
sam mesta i godiš nja doba, ali, zapravo se nisam odmicala od svog radnog
stola, od svojih radnih poslova, prirodno mi je ovde mesto i dom, ali mož da
se sve samo odvija u mojoj glavi, mož da ja, zapravo, samo jošž ivim u mi-
slima da č inim ovo ili ono, mož da se sve samo jošodvija u naš im glavama,
kaž em, ž ivimo moguć e jošsamo zahvaljujuć i naš oj imaginaciji koju smo
decenijama negovali i potvrđivali, ali to su sve samo pretpostavke, kažem,
napolju seva, sada je dva sata i trideset č etiri minuta, voz je stao na nekoj
stanici. Da li sam kod kuće da li sam na putu i na putovanju, mogu li da bi-
ram između polulaganog, laganog, poluteš kog, teš kog š eš ira (psa), mogu li
da biram između tamnije i svetlije garderobe; ali, ukoliko sam na putu i na
putovanju, onda se, shvatljivo, sve daleko tež e odvija, odvikla sam se (od
sapuna) od svake svetle boje koja prevazilazi svaku normalnu meru, mislim
da sam se većdanima odvikla od svakakvog sapuna, od svake upotrebe sa-
puna, većdanima bez kupanja, š to jošnije pokazalo specifič ne posledice,
inače, kod kuć e, tokom procesa čiš ćenja najbolje zamisli, viš e puta na dan,
sve u svoje vreme, tako da ne mož e sve da stane u sveš ćice, ali ovde, kažem,
tokom ovog optereć ujućeg putovanja liš enog sreć e su se moji ž ivotni sokovi

311
Kњиже
внипре
гле
д3

umirili mislim mogla bih verovatno jošdanima da ostanem tako a da moja

okolina ili ja ne moramo da patimo zbog toga. Staromodna kakva sam nagi-
njem gubitku krvi, blaziranosti, nagluvosti, mada sam uvek mogla da se po-
hvalim dobrim sluhom, da, ponekad bi mi se dalo da proizvedem efekat od-
jeka pomoć u ne znam š ta, isto tako je bilo s mojim ocem, to je jako stanovi-
šte, sve u svoje vreme, jednom me moj otac (kao dete) poveo u crkveni to-
ranj, dok je zvonio protrč ala sam ispod zvona, konopac me pomilovao po
glavi, skoro da sam nastradala kada sam sa pet godina poš la na planinarenje,
beskrajna oluja je zaigrala moj kiš obran i odnela ga daleko, s moje desne i s
moje leve strane videli su se rogovi, kada sam jednom čuvala stoku, napao
me razjareni bik, da nije pritrčao sluga, životinja bi me gadno unakazila, ali
moja majka je pozvala mog oca kao spasioca, ponavljala je molitve kao
znak zahvalnosti mom ocu da me jošjednom spasao, kao i toliko puta pre
toga, moj sudija, moj siroti sudija, pozlativačoca (Goja), NADA. NIŠTA.
Na leđima psa bilo je i snega...
Kako ono beš e sa limunom, kažem, sa ž utom bojom, kako ono beš es
vremenom, kaž em, kako je uvek negde stizala, kako se to, zapravo, zbilo,
kaž em, kako je trebalo kako je moglo tu jošmirovati, opametiti se, moja reč
u barici krvi, neš to odjednom je poletelo sa stola: stvari se osamostaljuju!
Dve kriš ke hleba zaustavile su se na podu, zatočena među prozorskim okni-
ma zuji muva – trebalo bi, izgleda, da je oslobodim, pokretni ukras napra-
vljen od č iviluka, prisustvo otprilike tu, limun leži na stolu: koja lepota! lež i
tu, kaž em, kao da se sprema na to da bude naslikan, i dok ga moji prsti ste-
žu, priseć am se nečega, u vezi s mojim ocem, zapravo sve je u vezi s mojim
ocem, većdugo nisam razmiš ljala o tome, kažem, sve u svoje vreme prvo to
s limunom, ponekad bi, kada bih dolazila u posetu, u š ali skrivao male pred-
mete u džepovima mog kaputa, jabuke, pomorandž e, zguž vani papir ili male
predmete iz kuć e, džepovi bi se izobličili, a to bih primetila tek kada bih ga
napuš tala, kada bih oblač ila kaput. Priobalje i obala, tu lež i ogoljeni limun,
pored toga crvena salveta, kažem, naslonio bi se u svojoj stolici, jednom je
ležao s licem prema dole na fotelji i č inilo se kao da spava, i uplaš ila sam se,
lupanje vratima i prozorima (srcem), tako sam se dugo zadrž ala u toj sobi ta-
ko sam se dugo zadržala u svom vremenu tako dugo č ujem korake vremena
nad ljudima...
Upravljanje istinom, flomasteri su iscureli, noć u plavi i zeleni, velike
mrlje, oš trih ivica na rubovima su mi sve preplavile, pokvarile sve beleš ke,
kada sam juč e tragala za š koljkama, razmiš ljala sam o vrednosti i bezvred-
nosti, lepoti i ružnoć i, opseni i zavođenju ovog sveta, pri tome mi teš ko palo
da se orijentiš em, materija je uvek irealna poput morskih talasa, kaž em, kod
naknadnog posmatranja omamljena sam od nesreće do nesreć e, sagorela i

312
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

saž ežena, umalo da sebi otkinem oko, posekla se po ruci, nabola boje, už ur-
bani slatkiš i... sto i pult, male olovke, alarm... zaš to, pitam se, ne mogu po-
nekad da se oslobodim muč ne pomisli, da moram sebe da proburazim
oš trim predmetom kroz stomak, š irom otvaram usta i ogromni, suncem za-
tamnjeni ljutiti anđeo u obliku crnog orla oš trim kandžama razbija oba bela
zmijska jajaš ca u mojim crvenim nepcima, pri č emu mi se grlo istog trenut-
ka puni pohotno sklupčanim zmijskim okotom koji preti da me uguš i tako
da moram da povratim krv... mnoge vrline videla sam to sama, beli vazduš a-
sti oblaci, neka sam prokleta... jer ih volim, č esto nabadam boje, ali odvikla
sam se od svih svetlih boja koje prevazilaze svaku normalnu meru, ali obu-
zima me veliko uzbuđenje kada ugledam tamnocrveno, tamnoljubič asto dr-
već e, cveće unutar moje odaje, lepo pismo koje se zatvara crtež om papagaja,
u izlogu prodavnice ž ivotinja š areni ara na primer, to su nimfice / papagaji
na kanapu za suš enje veš a u dvoriš tu žute plave i zelene š tipaljke na vetru,
španska crvena, goja-crvena, prelazi u zeleno, uz emocionalna uzbuđenja
pokuš avam da izdržim ovaj jezik papagaja, na severu grada videla sam sao-
brać ajni znak RUE OBERKAMPF, pored toga ispisano sprejem UPOMOĆ
ŽIVIM, ceduljice protiv grada, i druga uputstva kao zaš tita od grada i gro-
ma, srce neka se zapali u golubijoj krvi, posle nesreć e koju je izazvao grom
videla uvek iznova pred svojim oč ima munje, videla sam svojim oč ima kako
se automobil bez vozač a u trzajima i dalje pomerao, avijatič arska kapa avi-
jatič arski maj, motociklistič ki š lem, š lem motoriste, imam tu viš e hipoteza,
vikati i pisati, u beležnicu, mož da i voziti, zabelež ila sam noć u, pa on je bio
strastveni vozač , bio je uvek britki strastveni vozač , moja majka u prikolici
kraj njega, umalo da se onesvesti od straha, imam i fotografiju na kojoj se sa
leteć om kosom, zapravo letećom glavom vozi s njim, videla sam svojim oč i-
ma, sa srebrnim ogrtač em sedela je na stepeniku talbota, sa bezrazložnim
osmehom na svom draž esnom licu, ruke ukrš tene na levom kuku, moja se-
ćanja ne dopiru daleko u proš lost zapravo malo č ega mogu da se prisetim iz
svog detinjstva, moja seć anja održala su se na starim fotografijama, tako se
priseć am i same sebe, kaž em, i svog oca, svih preminulih rođaka i daljih ro-
đaka moje porodice, određeni pokreti mog tela kao da su izazvali zasleplju-
juć e bliceve, ne seć am se odmah po buđenju toga, većkasnije kod nekakvih
kuć nih poslova, o da znam, č elo je sever, noge su jug, leva ruka je zapad,
desna istok, o da znam da majmunč e čeka napolju, doteruje svoju gardero-
bu, na otirač u sedela je sova i č ekala da je pustim, dok ja sedim unutra, is-
pruž enih nogu, dok mi se ne zapale noge, dim se većdizao, većsu se bili
oprljile, vičem, znala sam da će tako doći, vič e ona, desilo se to većbezbroj
puta, čak sam to i sanjala, ne sećam se tač no ali izgleda da je sve povezano s
mojom majkom, teskobna koherentnost, izgleda da je sve povezano s mo-

313
Kњиже
внипре
гле
д3

jom majkom, s mojim ocem, obujmile ga brada i š ume, kaž em, i bio je stena
bez premca / grozd vazduha ili kada bi ž eleo da mi da do znanja, da bi rado
krenuo u š etnju sa mnom pod rukom i ja bih se služ ila nekim od svojih per-
fidnih izgovora samo da mu ne bih stajala na raspolaganju, kao: PA DA-
NAS I NIJE NEKO LEPO VREME! PRAVO JE PRELAZNO VREME DO
HLADNOG KA TOPLOM, ILI OBRNUTO!, optuž ujem sebe, ah optuž u-
jem sebe zbog svoje prezira vredne pakosti, zbog svog beskrajnog odsustva
ljubavi... Sudija, moj siroti sudija, o, koliko ti je bilo stalo do života...
(„Đanoco, gde ž iviš, lane? Zar ne mož ešda se pojavišpreda
mnom?“)
Poput žrtve poput sove, srce je zapravo sova, moji zemni ostaci su
uplašeni... većsam sasvim lagana, ž iva po meni mogu svi da prolaze, poi-
stovećujem se sa svim š to me okružuje, sve povezujem sa sobom, da li je to
jošuvek sujeta?

kog Ljiljana Ž
Prevela s nemač ivković

314
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Хр
истоКр
сте
вск
и

УБИЦА ВРЕМЕНА
– Убицав реме на ?!
– Кој еубица?!
– Вре ме ?!
– Илиубица ?!
Одг оворј епопуткраљаупатпоз ицијинаша ховскојтабли. Одго-
ворјеве чниг убит ник. Судбинајез а
печаћенауХа довомт естаменту.
Убицај ес мрта нинеможез аувекдасведочи,авремејеискоше но, ј
ед-
нооко,пр ис т рас но,бу дућидајеванвременскиисталнипобедник.
Тако,кругј ез атворен.
Иг рај ез а врше на.
Ша х-ма т!

Пр
еве
осе
нгл
еск
огЂо
рђеОта
шев
ић

315
Kњиже
внипре
гле
д3

Пе
терРимк
орф

ПОКРЕТНО КУРВАЛИШ ТЕ

ИЗМРШАВЕЛОНЕБО

Нио т ку дт ру бљепр иру циг л áс ед амл а

зне ,
Ус мрша ве лоне бо,з ву цимапр обо јним,
Кадв е чепро зор скао кнал а зне
Језик омс едмоб ојним.
Разба шк аре наус пе к трупро ст аку шаДуша
јо шј едномпу тне бе с а,
На више , уо бл ак,ме ђпт ицеина ј-муње– :
Комит оуј елекг у рнупре г рштме с а ,
Мој ег ориљес рце ,р ут а в о,ма ј
му ње ?
От кач илис но ви– б а шле по– г онд ол ира ју
ча кдоз ве зд еДа нице ,
Смоче ниупла вет , ул еб див ие т ар;
Мој еу са ла му ренос рце ,у соље намој ау зда н
ице ,
Tина мбу сијудр жи, к уц авицомда ма р ајув е
та р!
СаЗе мљомнабо г о вс којно зи, к ак онос ере кне,
Јерљу бим т огус па ље ногс ла ву ја– ! –
(Кра љицуме дпе в ица мано ћним!)
Ниј ел иле п о, ускор о,к а дМе се цна б ре кне
Аре к ана буј а
Под ле ћис ил амат éже , моћ ним?
Даа а, Ме сеее ц,чимг ра не ,та јмо нг ол фиј ерс ид ер ича
н,
Низз в ез данај атас вуно ћдас ев а ља . ..
Пос рк а ћуце ос ам-по -с еби-с ве тис в е мче мнис амв ичан,
Изт в ојих– по дпа зу хомма ља .
Срч емис вемир ,т опа о ,к ор ука , пас ене пцет опи,

316
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Ти,грло,већјеси– утос енеме ша

ј!–
Ти,шт оовдевазду
хс а
вмипо пи,
Тулит ушк иљавулампу, о-т
и-с мрт
но,
Апот ом, огра
витациј
ус ев ешај!

Ј
ЕДАНОДНАЈ
НЕЗНАТНИЈ
ИХ

Лесл иМа ј
еру на за дче шљачу пе ркес в о јепл а в е .
Егзис те нцамус ежео дСир ијадођо нас л из а ногнапе т и.
Свешт омув л ас тит ид а ниув ршуможда нус пл àв е
Је
субе з везниј е ро г лифи– ма лос трáхаиз èр апа ме т
и.
Лесл ио шиј аг ла в о мпоз а ко нимача кодАда ма ;
Опа жа : Све то ва јодк р виио дбе нзинај ез да н–
Ака дг ач опо рФу риј âв иј аџáда мао дма ка да ма
Гле,о нв ећс поз на ј
е ,д аионњимај ез на н!
Усудмуд ао: Намóр ет уг епо лау нцев е с е ља ,
Ехеј, намор ет уге,ј едв ау нцепол адак а не .
Кадса нђ е
л ом с ерв е ,ве ли,т ог аљут иицв е ља ,
Радиј еб ид аумр еона к ољу дскии,на т е на не .
Лагодно мсмр ћу ,б лàже н, к а одабр ишедуп е ,
Апос ле дњес азна њек а же ,з аве с апа да , бр а т е ;
Ама ,у в екседа нг у биј ани о коње гс к упе ,
Дамупрд еуће ифис а темо ро па тнек ра т е .
Одње га,јама чн о,не мане з на тниј е гпо е те ,
Вашљи виз аћо рен, г лав а: ша ша в ихмис л ис плèт ;
Про св етље нфос фо ро мибе зна д еуДу хо в ес в е т е ,
Он, ума ги
јс кипро т ок олз а пис у јес в ет.
Њег оваду шај ечв ор ак,р àшчиј а но гк рил цапт ица ,
Осле пље ногвид а , ћур ли кмуо дз в ањас тр а хо т но мј е к
ом– :
Некамио глед ал о, мо лић у,до дао дг о спо дене к о;
Доса днас уми– с в ад ру гал ица .
Лесл иМа ј
ерв ла даиро ниј о мс те пе нат ре ћ е г ;
Божј ак, шт онодр у гу јес ас о бом, аслу д илом с еку ца ;
Финис т ичкипе снико нј е , иплит ков ,д ане маве ће г,
Нишч емуме с оис по снич кова зд ауз ањг е г уца .

317
Kњиже
внипре
гле
д3

ПЕСМАПЈ
АНСКАИВЕЧЕРЊА

Рак ија шкис нов ид: Пли мав от кепла в и

Памибрк аЛил итсЈ а бу чкомуг ла ви;
Ка даме ,сустал огСа в ла,с офашћу шка
Ук рил оме кано,к а нок оњс кању шк а .
Бла го да рнаЛу но– пр а миња јизе тра ;
При јашк уЕо лупо не ста јев етра ;
Шт ај есОрио ном, с па в ањуне ск лоном?
Рас теру ј
ез вездена дс овјетск омЗо ном.
Тр к, пе рнат адушо , ус т опуг апра т и!
– Ка дс ест рамб олинес рцес уно вра т и–
Шт абиг ас устиг ло,даг ачо ве кв ија?
Гдеј е, Тид манов а
, бе лабе дев ија ?!
Вод ис мосБо ре јомв ет ропирнет рк е,
Шт оНич еун егд ас ука ој ебр к е,
Тајс вион ис к
ит ач,ј ош не опа ме ћен,
Не бомт умб аоб ла к, мл инов ео кр е ће.
Има шј ош пл ано ваис подт огшкр ља ка ?
Да јпу шт ајв е
ћј е д
номд емонаи зџа ка !
Пак адс еуле туВе ч ерња чема шиш
Уз миј ек осдл анаГос по дње г аба к шиш!

ПРАУНУКОВА ОДА

Как ване с лу тљив азбиља :

Ста рчевфот ос
, бра
дус во јупол авекаглади,
кандај ена к андав асцелупов естобасј
а
ид ака же : Вишес т
аме нос ти!
или: Умит е , штав амћ аћет кахуић у
скијаху,
онамос ел ат итеџилит а!–
Ех, шт она мс епок ућ ис илаб ожјабронзане
узреч ицес па рложил о,
дањо ме,
кадв ељана сне вољас вит ла,

318
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

лоб ањуст е шко ммукомз а -шу-пе-ри-мо.

Ја, међут
им, ј а
, ру
комут рну ло м
бе звољноу пиру ћуз е
мљешт ос ебуде,
(до кмилија рдучланаКина
но ћом-дањуј ошт екр озснемит а
бана )
ева куишемизг рудис вуту
тешк она
о ружа нуна дуиме с тоутехемним:
За ранаупос тељу,сок о
ле,
папо дзв
е здамано вим
бод радухас утра д
аноч аја
в а
ј!

ШТАЧВРСТО?

Спрч вариу бо гћу ме з , па рч ез идаов ап ни

Пома лок рка јк ур у з, ис ка пича шедв е р
-ти! –
Изна дб рвнатас ра њцаше ну лостл етана пни
Кадат имл акив е трићшк л емпа веушив ет р и.
Сме лос еда ј
ем ун аја мк одмиомир а,
Сла ткомес трујус пир е номсг лого в
апру ћа ,
Не кпоз нус ипњумо ј ихма тор астихплу ћа
НаИс токт ра нспо рт ира ...
О, Жума њакок а, из ме ђув е траив ица,
Шт ана мт очв р
с т оос т ака дча сик апа вопуз е ?
Јошт епе вушим р имеуимет војегузе
Мас вемене шт ог ужваи з ашл ицаг ол ица .
До ђинаог ње н-с те љу , пла ме нопла ндов а
ње !
Етерб љу згавожмр ћк а ,ту ц-му цара дов ање .

ВЕЋ САЧЕТРДЕСЕТ

Е, с
врàтишосињиуб ур дељемног е,
Ипоч аснемóме, бòме,у тањилев ид но,
Ка к
ос а
мостоје
,к оптићипо кис ли,
Упу номимцв атулице , не
д ра, ноге ,
Неум олнос тислеòноме стос т идно,

319
Kњиже
внипре
гле
д3

До кт ебек ила вет војег решнемис л и.

Ак от ез а с
вр биподко шу љомлиша ј ,
Неумишља јдас ина дђи дамађ ида ,
Дат еиз не дрилана горк ињав ил а–
При ро дат екида
М имосвихправи ла
Ус удј ев е
шт а чкипр оду кт,с тиша ј!
Тр аг
ик а?
Њо мс ет елцит ове,т уви,с ина кòч ин!
КоТа л ијуже ли,не кбòд е,н еј е дном!
Ве ћс ач е трдес етљу ба вбив аз лочин
Или– бе зизгле дном.
Љу ба вниспе сништ вомв ишеј окув ези:
Немаузвишенихстања/ осећања
– Башк анд аихниг д анебе шениб ило–
Нит ив ишеимас амо поу зда ња ;
Кàс ајку ћи,с т арче, на с
тр анак àнило ,
На шик ајседупк еинапòч инле зи!
Ти– н иг данес авла дан,ниуј е д
нојб ици;
Ти– ј ед инос војимр ука мапо з л едив–
Ипа к, пос ледњићее хог рмља в ине
Ос татинав јекив јек овне пр еве див :
Ка дпр е доч имат из аиг рајус в ици,
Гла в
ауор бит укр ају ваз àви не .

ПОКРЕТНО КУРВАЛИШТЕ

Стàрино,шт оуб екст в

ус ена шавжур иш,
Спиритом смочен, нà ливен,
Отрцотинонèр ава
,в лажна–
Човече, овајра киј
ско е
-тор иј
скибу ћкуриш
Је
стел ак озапа љивј ош, иèкс плозив
ен !
Шт отиј ег лавана из вратпосу вр
нула?
Полипчићсмежурала
Бојасамртнобела :
Уочису бо т
ња -ноћ-скит уљâ – куља

320
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Буљу кј огу нихк линк и-поб е г у љâ,

Зарјет оништ а? Мл а де жне в ес е л а
Срнула , сврнулаипосрнула ?!
Грабљивог иб љиву с удс екл етк от рља .
Засваким кроком огањ севне
Изов огпок ретно гбо рд е ла ,
Чис т
от ева би, ну ка : де ла !
Каод аз биљар ашче пуљат рља
Зат е
б ес амо , отв ор ес в ојеце вне .
Има шлишт о годс ре бр а, сњес к лиз нес в
илапу ст
а ,
Имаш лижежензлато ,
Онас е , нач ис то,р аз в али :
Кама рацре ваиз ме ђшу пкаиу с т а,
Навали!
Светвоје , бато !
Акоит е бе,б аћо , живо тне миоцима ,
Рољниг ат у мб е,л ед инач е л е нк ус р ешће–
Шље ма тис и рупв ла ст ит ихму ка ,б омеит о г
аима,
Више , не го лимис лиш, ич ешће .
Љу бавниј ев атра ,а ма ,ј е с тез в ере–
Кохо ћ едаз аба та ч иг ро ба ћа ,
Некпла ћа, ма рјаш-дв а , ић а о ...
Чакширеис треше не , упр а зномс рцуниз ере :
Дано в а јопе тбјашеједан одонихкао–
Свет вој еу рецу ре , по с ле дњич а спр омач е,
Изнутра+ изистински.
М арш, горе ! – штачекаш још?
Пењс енапре ст ос во ј
ес о бе -л ома ч е
Ис ажг а јзас опс т ве нг ро ш!

ИГ
РАЧИ НАЖИЦИ

Вежбамоуна ј
-висинама,гдесеу жепрéчи,
Ми, с
амобр
бљив циис амозванир имо
клепци,
Снàтрећонекојиндивид уи, к а
нос лепци,
Доксеонас а
мос асто
јио дречи.

321
Kњиже
внипре
гле
д3

Шт ана ст от а мома ми– че му ?–р ашт а ?–

Дана пуст имот е пих?
Ниг дане ист ра же ноWho is who ус ве т
уг лу в о-сле
пих
Шт ог ас у но вра ткет àк не/спòз нама шт а .
Ко, ув ис инч ина мат аквимс ена ша в ,
Нанижег ле не , вид и: Не машнос тиз аблу де .
Јаве лим: Коп ес мепише ,јестеша ша в
,
Акос еуњихуз д а,етобу дћ елу де .
Свој има с тра лним т ело мс вира мк ла вир ,
Сис тем четвероножни– че те рес пр с
т ни–
Дубо к одо ле , наз емљи,ул ав ир-
Инт у, мис моне у рачу нљив цив рс ни.
Лор ела јра спле лас в ојихк óсакл упк о
Надпр е свис ну лимв од амаРа јне...
Ус мрт нојо па с но стис амд окл е бдимљу пко ,
ЗдеснамиЧича -Крс †а,с лева, мој дру гарХа јне.

ГОРСКООКОНААЛПИМА

Стр мòгле да,с веу же г, ук линз б руше на,

80-градиз ину лодат еус у новра тс крк а
Сл итиц омСе верно мплáз ећ-ск ор о-обру ше на
дубрава , ша ре номр ка.
Сврт оглав иопоно р,ти, пр естра вље н,с вене мљи,
Запиљиоус в ој
еЈ а– з акат а
нче нок љу се .
Вехе мент но!– с ле вче ноуне драцр нојЗ е мљи
оно– се– скрасило: усе .
Ти, одсиљаисполинскоговешто
Обл ућ е
мко тр љаниг на нс вебл иже– з ачим?
Знајућ, д абил обил епопр е т екнел ин ешт о
Пла ветнои нао вајна чи н,
Пу тниченађ оновимаодс едаммиља ,
Ду боко, ут ом ку глич номле жа ју ,сву да,
Кудс изак отрљо ,р еци, зар адко ј егциља .. .
Љу ба вдаис трујиш, дапо вр ат
иш д ах?
Ил’бит е, изне веро-је
дно љу да,

322
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Не
доу
когв
аља
лоз
громит
иупра
х.

ОДМОРИШТЕОСТЕТАЛ

Куруз ,јо шј едном, ир еткег а нутет ра

в ке ,
Ах,та к оз еле ног ану ,д ушудо туку ,
Кадпе ров о ђе,г ач ци/ча вке
Завршнир ачу нподв уку.
Нара з бој уне б аСунцес еше пур и
Симболкр ст ас води–
Про с
т ос еул е пос ве тлоз б ле не ш, п азу ри
Шт оок ужив ог о ди.
Фрт а
љ-д о-ше с т-не жно,т анк о жилнис ут он
Надт об ом с ес кла пад ат еуб е в
ути:
Клонул ос тт ес ма нт а , неједн а к а
,у т ом
Чимспос ле дњомз ра ко мпр из орт а јижу т и.
Ханза -се рвис , Са јмо ниГа рфа нклсна ма ,
Бонг! Ут опиј а,к ућо /сл аткидо ме!–
Даншт ок ра ћи,шт е та ,тимеду жат ама
Ис вес ес вр ша ванат оме .
Нес ач ув ајништ а, жа лне кт енес пу та,
Сму тња манеда јс ебу рнимдат екр уне !
БРАМ СА! – уф-молу , дода с кер аз г у
ди!
Нич е
гл е пше гне гола титис епу та,
Збиљс ки, аб е зжу рб е ,ра с кликт анихћу ди,
Главес ва којакихмис липу не .

ПРИЗОР СПРОПУТОВАЊА

Лондон, с у нцет рус и,коизб ибер-мл

ина
,
Тму рихпт ичјихј а вки– т рис т
а!
Let it be: to be or not to be –
Текср иђе гпе рчинажа р ис еврелина
,
М агмасвеје , живиогањ уби,
Енергијачиста

323
Kњиже
внипре
гле
д3

Дисаји,бу нар ски, уг рлуз а стају ,

Лебде ћ,минедру шт вотаба нала г ачки х:
Каонодв ав оз ак адс епра те/по ме ра ј
у,
Пиљимоизб ис тр ихок аналу ђа ч к их
Ус е– ћ ора вач ки
Мамуз асу дбинуо влашбо цне ,с т е г
не .
Ветримавр тложнимсне бо мдат ес пла ст
и,
Или, дас аче ка ш, до кс еорк анс л егне ?
Свачесаствараи покрене
Твојау ме ћас р це , ижив отт во јмој ас ла ст
и:
Наизврат ! – раздрљите ! – мене
Је
да нј едит инèд ома шт ант ре ну т
Уњиха јд вајукр илас весес точи,
Оденела буђ омх а љомУт опиј е. ..
Тане ш, ва љда– д ов
ек– ут уре куз б ле нут
Стајатит ект ак о, уњуд анес к оч иш –
Сад , обористрмо ! – ил ’тиникад није

ОВАЈ МИМО НАСШУМОРАВ ИПЛАВ. . .

Једанпу тјо ш пр евра ћ амладоис таро ,

Име нат р ампи, о па на кме њаз авећи–
Ма јсто ремој ,д окЗ емљо мбуд ешт ума рô,
Чуј ме , шт аћут ире ћи.
Мило шт омс ва ко ј
а комна шапт алот иу ши,
Не опоз ив ом, спр ва ,д атис ес види–
Прен ос ет војс ветус ветпот омствас т му ши,
Тиг а, шт обо ље ,в иди!
Гледа ј,к ојас ес ил аик р
ис т
алс поји
Даг ле че р,јед ан, ут ис ућлетас клопи:
Мит осдас а
з да,д е, нез апрђуј,који,
До ксеонт опи.
Ола ђео дб егл ес вет лоснопљу сказ лат о
– Ис т
оки З а па д,бле ну ли,кодв ак ло на–
Уишче з
ну ћес веј ев ећу рачунато:
Се мс уз ет воје, дал ’за л
удк ануона ?

324
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Непит ај, већ: упит ајсе, ипо дај

, и,пр èуми!
Пунс лу тњи, г лав ес пра мз ве здаок ренут е;
Сведоки г рашкад ашк аизт ебеиут е
Бест
ежинс кишуми.
Штас епре поз на , пламе ње мра зговорв оди,
Овлашс ет акнеи– пле шу ћ,ур азбегну ће :
Сбасмо муис тит оксеире чутехес во ди,
Коуме , не ку в омс т
иснепрс а– чу ће.
Послуша јс војес р цеи,по– да ј
! мус е,сав !
ПовериНе опо зив оње му , пр еноа мбишек лêт
:
Овајмимона сшу моравипл ав
ЈеданјединиСвет !

СЕМ ЉУБАВИ, НИШТА

На кра тк опру ће нуо војмо јо јба шт е

нс којч етво
рини,
гдемив е чеба шизок ане ће ,
лепој е,
кадч ов е ков деј ошт емо жере ћи: какос ес амо
лепоне б ор азмич еаљу ба вуг лавупе ње ,
дан а к
онт олик оглу тањаилу дова ња
нај е днос тано внос рцег руну ,
осе тиш
дуб ок оупр симау шт авље нимошт арпр об од
РАДОВАЊЕ.
Ел ем, пошт оов амој аша ланеме њадр жа в у,
уст амис ме стаз аче ке
ћ у,
– под иг нес ер ук а, счис тамир ак апакоч нис пу
сти–
ама ,с вед окдише м-ду ва нише м-и-бит ише м,
док лег о дмемо јаљу тане в ољако ље
ас ре ћавл ас т
ит аз а чикава ,
хоћ у!
овот иња в инешт она мј еа урачу в а
дах в а
л им
ј
е зик омподу гачк им!
Ништ а
в ног ,етот е,с редмило шт е: Тебе,

325
Kњиже
внипре
гле
д3

гдет иној цав е

ћма ра мувр áну
пр екоме с ане уљуђ ено гна бацује, док
свипр едме тиок рећ у
ј
е данд ру г о
мс транус в о
јупрол а
з иву,
аизиз дашнет минецур ком
радо стт у робнат óч и...
Јапа книсов енисонес т
ранече ла,
одс вега,
шт омеод ржа ваишт обимид оск очитимог
ло,
непо миње м,
по именце ,семЉу ба ви,ништ а
.

АУТОПОРТРЕТ1958.

Пре кр а сно, ништ анера зуме о,аипа к

пу нимс ркомно сницес вој ес мрт ношћуна с лађу је ш– :
врлис инч ет рену тка,
енет е, ра згегаос еме дмн ошт вомду шма наиша чицо м
бра ћ е,
шт е т амао паме ће нсва к оја ким, но
непов е р љив огдода ск епр емат луодк ој егс е,
о,з а блу дел иг рд не,с аз да нимз ал уђ
у ј
е ш. . .
отк ла т а ране куд, безик ак в огузв ише но гциља ,
врде ља -мрд еља,
курј а ка ст
енича нус в ет лос тнара нџаст у.
Ка к омубр зопро мичуда ни
к а дч ов екнеча миуа пс ани.
Сл е таисј есениис та лноиз нова:
неиз ме рнај е ст
ес рећа ,к ојепо требитј ео н,
МЕЂУТИМ:
дана спа кба јабу цапе ч ењц ес војеуг аћ ица мабр еск
ва ст
е
боје ,
– ох ох о! ка ког ане бодоподс амуко сицуз а п
љу с куј
е!–
ак а дс епо новоприд иг не ,
врс ник ,
гла де ћ ико жур дус воју ,с тру кту
рес војеуг а нут е
,

326
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

доксемис лимазанесенизс ирупа стаз аг

рља ј
а
отимас е
тно,
нудер,приупитајг
а, канил ит и
помоћид ас ур
ватео ношт одос пе лој егоре.
Пе с мана дпе смамане послуха–
одл ај
анаилио бз
нање на–
ма , досадје, онакопре г нант
но ,
ма јковићниј едан нела ну,кô он.

Ње га , даз на ш, иниј еба шл акоо дре дит и

укр уг ус т во ро в ажив от иња ст их.
Неданеб и, уду б инид уше ,с вео ста л
опос т а р
ом,
ехеј!ј ошт ео нпре жи вапр еда чконишт авило , накој ем
ић аћамуч акбру с ашез уб,
ад амуништ ано виједоНишт ан ау мка ну лониј е–
Ну де , прич ува јс е,р од е ,д аде сницус в
о ј
уув ат
рут у ра
ш
зање гов ул ев ачу :
катка да , из ј утра , из арр рр радик а лноне одлу чни х
нов инчина ,
куса ју ћ и пл ауз иб илнуо в сен-кашуипот а нку
јому жину ,
помнос ена љо љамомч ина
(ит ој ес а с в
имуре ду )
поздр авор иг ина ла н– пе с ницомТе лма нов ом:
Др ужба !
Одв ећис тинит одаб ибилоле по:
ие стетак лопа , инач еб икр епо .
Аонд а , по но во ,
стал ежас в о ј
е гане изве шт аченс ин,
лако,пос у нцупр иг уше но м, за винт ане буувис ине :
он, ст ру чња к– па нима јо? – уг ла ви
узгајаа нг ор а -об ла чке , ма ђијупе нуша ву;
пор ос и, ус ве тл ос ти, до л азинич импод
мил енимбог о мд ов еже н,
пане х а јанипр а знихша као вла шнопо здравз брци
стол е ћа
путз е вну лихне бе сад ома хује,о -г р
ом-них,

327
Kњиже
внипре
гле
д3

к
ојаникакодаск
лопесво
је
б
ескра
јнозапа
њенераљепомо
дре
ле.

ПРЕДЛОГПРЕЦВАЛОЈЉУБАВНИЦИ
ил
и
жив
отпоч
ињесче
трде
сет
ом

Же лишл икр упно гпс а, пр авуг рд ос иј у?

Којит ес лу шака дв икне шд ођ и,
ши бе , илфу ј, ил’држ-г а!
Же лишл и, мо жда , ма ј
у шнуку цу ?
Же лишл ику чк ауна ру чј удаг анос а ш,
дат илицепо дгре ј ав анолиз уцк а,
каквог ,к ојипод нос ит в ојд ах?
Купи,мор е, на јобичниј ежив инчез ада нецрнеижа л осне!
Већс ек урс нав редно стз агрља јат в ој ихс роз ала
позама шно ,
нис ме ша кт ив ишебо гз нак ак омил ов иданниј е–
Не пр оце њив от адј ек акв опр ос тос т в о
ре ње,к ојет ењу шка ,
пао ниму зда ј
нимо кица мау ца к лиут е
кадпу тв е чно стиз аг ла виња ш.
Ах,т оне бо !
Не бо,ис вешт оина ч енеоб јах уј ет в ојес не, као
ниона јчо в ошт онот ељуб ља шежа рк о,
амао да вназ а мач епре коде ветг ора ...
– Cunnilingus, о бе ћа њеп одпа р иј е т а лнимо к омМе с еца–
прошов оз,с вр ше но ,
разгле дајд ема лоо нупр чв арницууЛа јбниц шт расе,
дућан наддућанима !
Она јт во јмуњог ла впр е ма тане к епос веле в емис л ипо
паме т и!
А, гдес ет ој ошт еот ебиз бору цк а ?
Упо шт и? Се ма к ониј ек акваре кл а мнапошиљк а
–а х! – З ахв а л ницаз адо бруже тв у :
„Св имдо ма ћи нств има”!
Ат еб ене ма ,п ане ма ,ча кник адМе с ецпро синесв ис ине,

328
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

тебеј о
шус кит њине ма !
Не мат ев ише , не ма ,с вес ииз губил а,
свешт оз аг убље њебе шет ид ато.
Про т ут
ња лоле т о,аот ут ња о, боме , иљув е нит в ој
;
тајћ е,ј
ошк ол икос ут ра,
огла шчином,
диме нзијес в ој еуВе че рњено винед аз векне :
Ику дба ш, ма јкуму , бил ме з,л ицет в ој
едане
памт ивише .
Неча ч
к ајпот оме !
Нере п
е тир а јк ле тву , нит омра кепр оз у
кл ихо т
рци на
бла женс тва;
ник онев олидаг аопо мињу
какот ијене ко ћпа па ос о лисдл ана–
Сто га– д анасиов де– : Ку пу јтогшт енца!
Звек ни ч ете ре сно в ихба нкинас уна ц
заок ице, њу шк ицуире пину;
шт оноћепок ишиок от е бес к акута т и,аа а
ххх хх,
ид ре ждат иу зат е
наб лагојс унч е винис епт емба рској .

Пр
еве
осн
ема
чко
гДр
агоТе
шев
ић

329
Kњиже
внипре
гле
д3

Iva Jevtić

GRAVITACIJA
za Tina

***

Čitav svet je kamen.

***

Pošto je bog sveprisutan, on je i treš nja. Da trešnja, ali ne samo ona

veći viš e od nje, no u isti mah i skoro niš ta od treš nje. Adam stež e
ruke bogu, č ovek rukama stež e treš
nju. Svet je ogledalo, ide to nekako
ovako: jednom sam jela treš nje, neke sam pojela, neke zasadila u vrtu,
od ostalih nešto sam stvorila napravila.

***

Ptičji let zaparao je nebo.

Po zemlji se prosulo proleć e.

***

i, poravnala č
Poslednja sam stupila na tle i, po nesreć itav kraj.
Od tada noge su mi neprestano, gore, u vazduhu.

Na njima se gnezde male ptice.

***

330
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Jedini dar – pored apetita – kojim je bog obdario porodicu Radović

dar je kazivanja oč iglednog. Tako je većmoj pokojni pradeda Ilija,
bog da mu duš u prosti, rekao, Na sirotinju se i zecu nadigne. Ipak
uprkos tome š to rečlako ubija, nisu reč
i bile te koje su presudile mom
pradedi.
Umro je od preobilne hrane. Jednog dana, tokom svog popodnevnog
sna, nakon š to se, kao i toliko puta pre toga, i viš e nego prejeo
ćuretine.
Mi, Radović i, nismo osobe s brojnim talentima, ali oni koje imamo
zbilja su smrtonosni.

***

Bog zuri u sve, sa zemlje na nebo, s neba na zemlju, u svim vodama

ogleda se njegov lik.
Ko pogleda u sebe, vidi mene.

Moje oč
i tirkizne su kugle u kojima se ogledaju noći tiš
ina.

***

Deč
ak i devojč
ica stoje pokraj usijane peć
i. Izleć
u staklene zvezde.

Neke kač
e na nebo, druge stavljaju u hranu odraslima.

***

Moje vene reke su krvi.

One poje ž
edne ž ivotinje.

***

Toj reci su priš le da se napoje ž irafe i bivoli, slonovi su u nju močili

surle, divlji psi su je ispili do kamena. Kad je zemlja utolila ž eđ a u

331
Kњиже
внипре
гле
д3

vazduhu zapucketala tišina iz ranice na mom telu odletela je poslednja

ptica. Sada kruž
i nada mnom. Radoznalo se ogleda.

***

Otac kaže, Bož e, š

to je mesec glup!
Njegove oč i dva su nebeska jezera.
Ja znam sve o njemu, a on o meni... niš
ta!

***

Nekada je bila dlan.

Milovala je zaspalo telo.

Otvori li se iz nje izrastaju ptice, drveć

e i nebo.
Zatvori li se bude noć .

***

Tela zaspalih svetle vatrenim iskrama.

Noćse rastež e na sve č etiri strane.

***

Svet je nem, rekao je kos.

Tisa, na kojoj je sedeo, prvi put je tog leta dala plod.

Kad gledam svet vidim ga spolja. Kada me pametne ž ivotinje gledaju

iznutra me oseć aju. Kao dete sam u mislima gonila oblake, sada mi
oni to vrać
aju, oblaci mi rasteruju misli.

***

Ptice padaju s neba kao kamenje.

Zarivaju se u ženske grudi i tu nalaze ljubav.

332
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

***

Gde da zasvetlim? priupitala se bundeva.

***

Bundeve, na oko okrugle i mirne, u međ

uvremenu su beš
umno pojele
korale.

***

ć
Zariješli ruke sasvim duboko izraše iz njih drvo.
Rascvetać e se proleć
e.

Na než
nim listovima poč
ivać
e nebo.

***

Moja kolena su od granita i soli.

Leti su mirisala.

Kada smo bili deca govorili smo, Š to je dano u zlatnoj peć inici je
zakopano.
Vikali smo, Sunce je snaž
nije od zemlje, sunce je snaž
nije od zemlje.

Sa oguljenih naš
ih kolena olizali smo pesak.
Gledali smo potom kako zaceljuju iznova.

***

Drvo raste nagore kao i ja.

Drvo raste postrance kao i ja.

Drvo se pomera sa zemljom, ja trč

im u drugom pravcu.

***

333
Kњиже
внипре
гле
д3

Deca plaču.
Ne nadaju se da ć
e ih neko zagrliti.

***

Ovo je prič a o prirodi nasilja.

Udari li te neko, boli
Udari le te neko dvaput, jošviš e boli.
Uveč e ne mož ešspavati od bola.
Kriv si što te boli.

Stalno povraćaš.
Nasilje ne dopuš ta nikakvo pitanje.
To je sve.

Preveo sa slovenač
kog Duš
an Stojković

334
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

AУTOРИ

Ив
анДе
спотов
ић:„
Дев
ојкас
акњиг
ом“
,уљенадас
ци, 2002

335
Kњиже
внипре
гле
д3

Андреј евић Даница– Рође на1948. г одинеуТрс т

е нику. Доктор
филоло шкихна ука(Пое тикаМе шеСе ли
мо вића, 1990). Објавље некњиг е:
Пое зијаДе санк еМак симовић(1983), Портре тик осов скихпис аца(1988),
Пое тик аМе шеСе лимов ића(1996), Антол ог ијак осовс ко-мето хијскепо е-
зије(1997), Српс киро ма н20. ве
ка(1998), Ле к с
ик онс ав ремени хпис ацаКо -
соваиМетох ије(2005), Срп ск
ап ое зи
ја20. ве к
а(2006), Ку пидонн аКо с
ов у
(2006). Објавилао ко300 прика за, чланака, есејаикр итикаус рпс кими
инос транимпублика цијама, час
описимаиз борницима .
Бабић Ранко– Рођ ен1957. уПе ћи. Профес
орјенаФа култету
техничкихнау кауКо совс којМитровици. Обј авиој
екњигепес
а маДу бине
висина(2006), Полачов екполачовек(2007), Децасувећаоддеце(2007) и
Калупзана личје(2010). ЖивиуБео граду
.
Бог ој евићДеј ан– Рође н1971. г одинеуВаље ву . Пишепое зиј у,
про зу, ха ику ,е се ј, дра му, књиже внуиликов нукрит ику . За ст упље нупр е-
кодве ст аз бор ник а, з аје дничкихкњиг аиа нт оло гиј ауз емљи иуино -
стра нс тву . Обј а вљуј еуве ћ инид омаћ ихлис тов а, ча с опис аир евиј а , ка ои
уино стр аним (Хола ндиј а, Сло ве ниј а, Енг ле ска , САД, Буг арс ка, Индиј а,
Пољс ка , Ма ке до ниј а , Нов иЗе ла нд, Ирс ка, Румуниј а, Ја па н, Не ма чк а, Ру -
сија, Норв ешка ...). Обј а в иоче трде сетау торс кихкњиг а: Не г денакр ај у
(поез ија, 1991), Дл ано виз емљес абр егов а(пое зија , 1995) ит д. Прир ед ио
хаик уа нт ол ог иј уИз надпраз нин е(2002), а нтолог ијус рпс кепо езиј ез ад е-
цуМоћчиг ре(2004), пета нт оло гиј ана ј
кра ћене обј авље непричеча с опис а
АКТ, а нт олог иј уна јкра ћеприче : Ду бок ипроз ор(2007), а нт олог иј уха ибу -
на: Пр едјес ен ск иин те р ме цо(2006), ха икуа нт оло гиј уОд јекме ђуу с нама
(2008), а нт ол ог иј усв е тскоге рот ск огха ику аСу сре тања/ Meetings (2008),
антоло гијус ве т с ко гха ику аОб ла циунај краћо јн оћи/ Clouds in the shortest
night (2009). Пре вође ннае нг ле с ки, буг арс ки, сл ов е начк и, ч ешки, г рчк и,
нема чки, фра нцус ки, р умунс ки, ма кедо нс ки, норв ешки, ј а панск и, рус к и,
италиј а
нс ки, по љс ки, бе нг ал с ки... СаМил ивој ем Кос тиће мо сно ва о, у ре -
ђива оииз да в а оча сопис„ Црникр еч ”
. Ос нова оиур еђ уј еинт ерна цио на л-
ниха икуча сопис„Лот ос ”. Гл ав нииодг оворниуре дникиос нив ачча сопи-
саз акњиже в нос т, уме т нос тикулт уру„Ак т” . За једнос аНе лицомИв а но -
вић, ос нов а оиу ре ђуј епрв ицрног орс киха икуча со пис„ Шк ољка ” . Гла вни
иод гов орниур едникха икуч а со пис аХа икуд рушт в аСрбиј е„ Цв е тшљи-
ве”.З а ј
е днос аОлг омЛа лићКр ов ицк омо сно ва оиуре ђу јес рпс ко -пољс ки
књиже внича с опис„Пле ме на ”. На гра ђив анз ас авр еме нупое з
иј у , ха ику ,

336
 Аут
ори

хаибу н, кра ткупр ичу , новинс купр ичуис т рипнај угослов е нскимко нкур -
сима . Добит никбро ј
нихинт ерна цио нал нихна г радауСло венији, Ј а
па ну,
Фра нцус кој, Хрв ат
ск ој ... Ба вис е и лик овним с т в
ар ала шт вом (с лика р-
ством, илу ст рацијом, цр т ежом, с трипом, виз уе лномпое зијом, ма ил -артом
идиз а јно м). Ур едникире це нз ентпре кос то тинукњиже внихна с лов а.Је-
данодуре дникаубе ог р ад ск ојиз дава ч
којк ући„Апо ст роф”– ос нива чи
уредникха икубиблиот е ке„Са нт ок а
” . Ос нив ач , уредникииз дава чха ик у
библ иот еке„Оницу ра ”. Ос нив ачиг ла в
ниу ре дникбибл иот еке„БОГОЈ Е-
ВИЋЕВА из да ња ”ие дициј е„Импр есу м” . Од1997. г одинечла нј еУдру -
жењакњиже вникаСрбиј е. Пре дс едникј еХаи кудр уштв аСр бијеиХаик у
удруже њаСрбиј еиМак едони је. Пре дс едник„АРТ г рупеАКТ” . Живиу
Ваље в у.
Бранковић Слободан– Докт орис то риј скихна ук а. Об ј
авиој е
великибројр ад ов анас рпс комис транимј езицима .З а
ступље нј еуЕнци-
клопе дијиис ториог рафије . Песмес умуобј ав љив анеуча с опис има, нови-
нама,з борницима ,л екс
иконима ,антологијама . Пе сменов иј егда тумапр е-
вођенес умунае нглески, шве дски, шпанс ки, ит алијански, фра нцус ки, к
и-
нески, бугарски, ис ландскиит д. Покњиз иНе завис ностс л обод ољубив их,
другоиз дање ,с нимље нј еис то
име нидоку мент а рнифил м(M. Кар ановић ).
Збиркепе с
а ма: Бал адаобе ломкр еденцу, ПисмаизСрби ј
е , тр агпе рако -
совог, Писмаи зСрбиј е(нашв едскомис рпс ко м).
ВасићРаст ко– Научниса в
ет никуАрхе олошкоминс титутууБе-
ограду . Обј
авиоуз емљииинос т
ра нствупре ко300 на учнихис т
ручних
радоваиде сетаккњиг аопротоисториј иБа лка
нс когполуос т
рв а.Је
данје
ода уторапе тогтомаПра историј
еј у г
ос ла
венскихз емаља, Жеље знодоба
(1987). Причесат е
ма мамахомизар хеологијеиис т
оријеу метностиобј
а-
вљив аоук њижевнимча с
описима. Обј авиојезбиркупричаПу т уМид е
л-
харнис(1988) и романеКл е
тва(2009) иРуб ац(2010).
ВитезовићМилован– Рође нј е1944. Пис ац, профе сорис цена-
рис т а. Пишепе с ме , рома не ,е сеје, крит ике ,а фор из ме, филмс каит вс цена-
рија . Обј авиој ев ишеодче трде сеткњиг а. Пре в ођеннаг рчки, ру му нс к
и,
хебре јск и, шв едс ки, ит алиј анс ки... На г ра ђива н. На јз
на ча јниј ир ома нис у:
Ше ширпро фесо раКо стеВу јића, Лај ањеназ вез де, Ми ленаизКне зМих а-
илов е , Св етаљу ба в, Хајду кВељкоПе тров и ћ. Књиг еа фориз ама : Чов е
чене
љутис е, Срцемеј еотку ца ло. Ау т орј ет еле в из ијскихдра маис ериј а
: Где
цветал иму нжут, Кра ље в инаСрб иј
а, Кне же вин аСрбиј а, Димитриј еТу -
цов ић, Ву кКар аџи ћ, Ондал о леи з мисл ипа рол е, Ђач кодоба , Сно хвати це
1, 2. Аут орј етек ст о вазапо з оришнаиз вође ња : Дис ко, Те снодоб а, Ускла-
ђив аол удз буње ног , До бродо шл иифил мс кихс це нариј а: Ва нбра чнап уто-
вања , Бра нис л
авНу шић, Снов и, жив от, смрт Фил ипаФил ипов ић а, Ла ј
а-
њеназ ве здеидру ге . ЖивиуБе ог раду .

337
Kњиже
внипре
гле
д3

ГорановићПавле– Рођ енје1973. уНикшићу. Дипло мир аој ена

Фило зофс комфа култ ету. Пишепое зију, прозуикњиже внукритик у. Обј
а-
вљенекњиг е: Орнаме нтикан оћи(1994), Чи тањетиши не(1997), Књиг а
прив ида(2002), Књиг ап ривидов(2006), ТинУј евићиЦр наГор а(2008),
„Как омиришук њиг е”(2009), „ Долазеа нђелиравнодушно ст и”(2009) и
Цин обе р(2009). Ра довис умупре вођенинае нг
лески, ита
лија нски, фран-
цуск и, слов е
нач ки, сло ва чк
и, македонс ки, пољски, шведски, алба нскии
хебре јски. Жив иуПо дгорици.
Граховац Жељк о – Рође н1955. г
одинеуЗе ници. ЗавршиоФи-
лоз
офс кифа култетуСар ајеву. Књиг епесама: Светорас тројство(1986)
иБо л, бојабожј емил ости(2008). Књиг ее с
е јаикр итика: Ан
ђелкоВу ле-
тић, пјесникже ђиипор уге(1998), Срицањеиниц ање(1999) иСтаништа
ипромину ћасвјетлости(моног рафскас т
удијаоВит омируЛу кићу, 2000).
Ауто рдв еантологије
. Уредникј еча сописаЖив от. ЧланјеДрушт вапис а-
цаБиХ. Жив иуЗе ници.
Деспот овић Иван – Рође н1978. уБе ог раду, гдеједипл омир ао
нака т
е дризаОпшт укњиже внос т2003. године . Објављива ој епо ез иј уи
прозууРу копис имаизПанч ева, СтањуСтв ариизНов огСа да , Бе
с тс еле-
руизЗ агреба(„ Дас амШе ј
н“, 2007), АвангардуизСомбора ; наинт е рне т
порталимаKnjizevnost.оrg, Kisobranblog.com. Обј авиој ез бир кус тихов а
Ништан иј
ета ко, на гра
дноиз да њефондаДе јанМа нчи ћ(2007), Бе заз л ене
приче(2008), рома нОНа та шииНев ену(2009) из биркупричаПес ник ове
приче(2010). До биој енагра
дуз ахумор истичкуприпов е ткунаСре мче вим
данимауЕле мир у(2007). Ба вис есл икарствомифилмомкра ткогме тр а
.
Радиојека оно вина р. ЖивиуБе ограду.
Деспот овић Милиј ан– Рођ ен1952. уСубј е
лу. Пес ник, есеј
иста
иа форист
ичар. Обј авиојепе тнаестзбиркипе сама. Уредникј епрв огсрп-
скогхаикучасопис а„Паун“, покренутог1988. уПожег и, ка
оик њиже вних
новина„Свитак“ . Добитникб ројнихнаграда. ЖивиуПоже ги.
Димитриј евић Кост а– Рође нј е1933. уБео граду. Пр офе с ор.
Припов еда ч, ро ма нс ијер,есејис та, ликовникр итич ар, драмскиписа ц, пу -
тописа ц. Вишепут ана грађива н. Књиг ес умупре в ођененафр анцу ски, е н-
глески, ит алиј анс киипо љс киј език. Са ра ђ
иваосапре кос тотинуд ома ћих
листоваи ча сопис а. Об јављенекњиг е
: ВождКара ђорђе(1971), Ј унаци
Српс кетрил огиј ег ов оре(1971), Вукик нез(1972), На родниу ме тн ициЈ у-
гославије(1976), Раз говориић утањаИв аАн дрић а(1975), Беогр ађа нк а
(1983), Се дампр ичаобе ломг раду(1986), Каз ив ањаЈ анкаБрашића, Ро -
мантич но -бое мс каСка дарлија, Ник ол
аТе сла– српс киг еније(1994), Ста -
робеог радс ках ро ник а(2001), Уби јенипе сник(2002).

338
 Аут
ори

ЂокановићРаде– Рођ ен1955. г

одинеуБј елов
цукодБратунца .
Књигепесама: Су
вауста(1980), Зв
оно(1994), Ораховаљус
ка(1995), Ла
-
карук
а(1997) иШкрипац(2005). ЖивиуБе ограду.
ЗакићРаст ко– Рођ енје1942. уКр агујевцу. Дипл омир аниа рх и-
текта, сатирича рикњиже вник. Вишепут анагра ђив ан. Објавиок њиг е : На
љутур ану , љу тутрав у(1967), Шу нд– с тихов и(1972), Жа р– п ти це
(1975), Ку данасмодн икр еаторив оде(1978), Нао пак лије(1981), Уд арци
главом(1983), Ис терив ањеправ де(1983), Укрште нер ечи(1984), Мину т
додв ана е ст (1985), Др жав неиг ре(1986), Др угедржав небр иге(1987),
При стој но ст на л
ажедас еп обунимо(1998), Минис мокр ив и(1998), Ул а-
зницаз апак ао(2000), Власницив лас
ти(2005) иГор каже тв а(2007). Жи-
виуБе ог ра ду.
Иг њат овић Срба– Рођ е н1946. г одине . Обј ав иој еде веткњиг а
пое зиј е , шес тк њиг апр оз е,ј еднудра му, ше сна естк њиг акрит ика ,е сејаи
студ иј а , аук њиже внојпе риод ициидне внојшт ампи– в ишеодт рихиља -
дет е к
с т ова . Из бориње г овепое з
иј ешта мпа нис унама ке донс ко м, ит а ли-
јанс ком, ру му нс ком, че шкомибуг арскомј ез ику , аде лас умупре в
ође наи
нае нгле ск и, ру ски, ит а лиј ански, не мачк и, фр а нцу ск и... З аст у
пље нј еу
дв аде се т акдома ћихиде сет акст ра нихпе сничкиха нт олог иј а
. Добит никј е
бр ојних наг ра даи приз на ња: Ис идораСе кулић, Ве лики пе чатва р
оши
сре мс ко ка рло вачк е, Љу бишаЈ оцић, Мила н Бог дано вић, Зл атни бе очу г
КПЗБе ог ра да , Ко ндирКо совк еДе војк
е, Зма јОг ње ниВук , Србо љу бМи-
тић, Мила нРа кић, Зл ат ниОрфе ј, Ка рађорђ е, Зл а т
наз на чк аКПЗСрбиј е
,
Зла тниб ео чугКПЗБе ог рад а, Пов ељаМок ра њче вихда на , Пла ке т
ама ни-
фе ст ациј еМе рме риз ву ци, а лииВе ликана градаНик ит аСт анес ку, Ве ли-
кана гра даЛучиј а н Бла г а, На гра даБа лка ника , Евр опс камед а
љаФра нц
Кафка , имног едруг е. Пре дс е дникј еУдруже њакњиже вникаСрбиј е .
Јанковић Милош – Рођ ен1963. г
одинеуБе огра
ду. Објав
иоје
дв
адесетдвекњиг епое
зиј
е, прозе,ог
ледаие с
еја
. Чла
нјеУдру жењакњи-
жевник
аСр биј
е. ЖивиуБео граду.
ЈанковићОливер– Рођ енј е1957. г одинеуБе ог ра дуг деј ез авр-
шиос тудиј енаФилоло шко мфа култ е т
у– с лавис т
ику , наг ру пиз апољс ки
језикик њиже внос т. Пишепое зију, проз у, драмеира диодра мез ад е
цуи
одра с
ле . Такођесеба виикњиже вномк рит иком. Обј а виој ес леде ћекњи-
ге: Мит из авича ј(2000, моног рафиј а, с аМ. Ђу ричко виће м), Мор сказ в е
-
зда (2000, пр иче ), Рас продајад уше(2005, приче ), Гл асс твари (2008,
збиркапе сама). Др амс каде ла: Ма ј
о р Га врил о
ви ћ (монод ра ма, Сомбор ,
2001), Нај важниј ау нуканас вету(монод рамаз аде цу, Нов иСа д, 2001).
НаРа диоСко пљу, Ра диоБе ог
ра дуиРа диоНово м Са дуе мит о
ва номуј е
два на
е стр адиодра маз аде цуиодр ас ле. Жив иуБео г ра ду . Чл анј еУКС.

339
Kњиже
внипре
гле
д3

Јевтић Ива– Слов

енач
капе
сникињаидра
мск
иписа
ц. Жив
иу
Љуб
љани.
ЈовановићБраниславБане– Рођ ен1935. уНово мСа ду. Пише
афориз ме , краткепр иче ,есеје, драме. Објавље некњиг е: Видииз л азпау ђи
(1979), Post scriptum (1995), Мракн ас унце(1997), Играз г
ла в
ка ра(1998),
Пе раТо доро вићтра гом кре манс кихп ророка(1998), Ди њапу кл а(2000),
Пар тиј ас еиг радомата(2001) иУв ир(2009). Сатиричнииг рока зиВиди
излазпау ђииУс тапу напе ск а, апекари зав рата. Уре ђиваој ес а
т иричне
рубрикеид одаткеуде сетакч асопис аидне внихл ист ова. Добит никј еви-
шед ома ћихиинос транихкњиже внихна г
рада. ЖивиуБе ограду.
Јовановић Дејана– Рођ ена1987. годинеуБе
огр
аду. Ст
уде
нт.
Пишепричеикњиже в
нукритику. ЖивиуБе ограду
.
ЈовановићРужица– Рође наје1970. Инжење рхе миј
скете хно-
л
огијеидо кт
орфило
лошкихнау ка. Обј
авила: Перореал и
зма(2009). Са-
р
ађиваласаброј
нимча
сопис
има. Вишепут ана грађива
на. ЖивиуШа пцу.
Јокановић Данило– Рође нј е1956. уПодгор ици. Обја
виокњи-
ге: Другачиј
имотиви(1981), Мо гу
ћно ст избора(1984), Еросн акол
енима
(1992), Ноје
вгавран(1994), Трамвајз ак олхиду(1997), Неумитнепесме
(2002), Меромру
жаив етров а(2004). Жив иуБе огра
ду .
ЈоцићМилош – Ро ђен1988. годинеуНов омСа ду. Ст уде
нтсрп-
скек њижевнос
тии језиканаФило зофс ком фак
ултету уНо вом Са
ду.
Краткепричеипесмеобјављиваоуглавномнаинт ерне
ту.Ле кт ориколум-
нист
аус т
удент
ско
мча сопису„Индек с
“ . ЖивиуНов омСа ду .
Крстевски Христо– Ма кедонск икњиже в
ник. Де
ла: Лавиринти
(1987), Терез
а Ху м (1989), Кралицата на г роз
доберот (1991), Гнил
а
кобила(2000), Рав
енскатрил ог
ија(2005) идр.
Мај рекерФридерике(Friederike Mayröcker) – Рође на1924. г оди-
неуБе чу. Де ла: Gesammelte Prosa 1949-2001 (2001), Magische Blätter I-
V (2001), Requiem für Ernst Jandl (2001), Mein Arbeitstirol – Gedichte 1996-
2001 (2003), Die kommunizierenden Gefäße (2003), Sinclair Sofokles der
Baby-Saurier (2004), Gesammelte Gedichte 1939-2003 (2005), Und ich
schüttelte einen Liebling (2005). Добит
никвишек њиже в нихнаг ра да.
Марј ановићВој а– Рође нје1934. наУбу. Профес ор, докт орфи-
лолошкихнау ка , књиже внит еоретичар, есе ј
истаикр итичар . Обј ав ио74
књиг ек рит ика ,е сеја, моногра фија,ст
удиј а, уџбеника,а нтоло гиј
с кеибе -
летристич кел ите ратуре. Добит никвишена г
рада. Пре в
ођ енј ена : е нг
ле-
ски, францус ки, ру ски, бугарски, слов
ена чк иима кедонс кије зик. Живиу
Беог ра
ду .

340
 Аут
ори

Мекдоналд Иј ан(Ian McDonald) – Рође н1960. г одинеуМа нче-

стеру. Пис ац на учне фа нтастик е. Де ла: Desolation Road (1988), Empire
Dreams (1988), Out on Blue Six (1989), King of Morning, Queen of Day
(1991), Hearts, Hands and Voices (1992, US: The Broken Land), Speaking in
Tongues (1992), Kling Klang Klatch (1992), Scissors Cut Paper Wrap Stone
(1994), Necroville (1994, US: Terminal Café), Chaga (1995, US: Evolution's
Shore), Sacrifice of Fools (1996), Kirinya (1997), Tendeléo's Story (2000), Ares
Express (2001), River of Gods (2004), Brasyl (2007), Cyberabad Days (2009),
The Dervish House (2010). Добит никв ишеоддв адесеткњиже внихна г рада.
ЖивиуБе лфа ст у.
Милановић Р. Братислав– Рођ ен1950. г од инеуАле ксинцу.
Књиг епес ама:Јеленупр озору(1975), Клатно(1980), Не ман(1987), Бал-
канскипев ач(1995), Вратаупољу(1999), Cîntareţul balcanic (2001), Сила-
зак(2004), Малел ампеута мн ини(2006). Рома
нПо то к(2001). За ст
упље н
увишеа нт ологијасрпс кепое з
ијео бја
вље нихус вету. Пос ебнииз бориње -
говепоезиј еобја
в љив анисуупер иодициуПо љској, Ма ђарс ко
ј, Румуни-
ј
и, САДиИт алиј
и. До битникј ебројнихкњиже внихна града .
МиленковићСаша– Ро ђен1966. г
одинеуКраг
ујев
цу . Дипл
оми-
р
аниинжење ра г
рономиј
е. Објавиојерома нe Пос
нег
одине(2010) иЗел
е-
н
ечез
е(2010). ЖивиуКраг уј
евцу.
Милојевић Предраг– Рођ
енј
е1974. г
одине
. За
ступље
нуз
бор
-
ницима
. Жив
иуМла денов
цу.
МилошевићРадослав– Рођ енј
е1944. годинеуБре стицамако
д
Билеће. Докт
орма те
мат ич
кихна ука. Пишепое зију
. Зас
т упљенунек олик
о
антологијаиз б
орника. Са
радникмног ихлис т
ов аича сопис а
. ЧланУдру-
жењакњиже вникаРепубликеСрпс ке . Обј
авиоједе ветса мосталнихкњига
поезиј
е ,каоичетирикњиг еоЈовануДучићу .
Минић Драг утин Карло – Рођ ен у Круше вцу 1942. г одине .
Аут орједе сетк њиг аафо ризамаиприча . Пре вође нј енав ишес транихј е-
зикаиз ас
т упље нудома ћимис транима нтолог иј ама. Дуг огого
дишњиј е
уредник„ Са т ирикона”у„ Полит ици” , ау торј ерубр ик еса тиричнихк оме н-
тара„ Украт ко”уис томлис т
у, ка оик олу мнеуча сопис у„ База
р”. Биој е
главниио дг оворниур едник„ Ра диоТВре вије ”иур еднику„ Ошиша ном
ј
е жу”. Добит никј ена јз
нач ај
нијихнаг ра даз ахуморис атирууСрбиј и–
„РадојеДома новић”,„Јова нХа џиКос тић” ,„З лат ниј е ж”и„ ДрагишаКа -
шик овић”, каоиме ђународнихкњиже внихприз на ња„ Алеко ”уБуг а рској
и„ ВукоБе з аровић”уЦрнојГор и. Жив иуБео гра ду.
МладеновићВласта– Рођ
енје1956. уШа ркамену. Бависеби-
бл
иот
ека
рст
вом. Пишепе
смеикњижевнеприка з
е. Обја
виопр екодва
де-

341
Kњиже
внипре
гле
д3

се
ткњигапесама. Књиг
есумупре
вође
ненав
ишеј
език
а. Са
рађу
јес
а
број
нимч
асописима.
МлађеновићМиливој е– Рођ енуКој чино вцук одБиј ељине(Бо -
снаиХе рцегов ина ) 1959. године . Дипломира онаФилоло шкомфа култет у,
групаз ај угос лов енск екњижев нос т иис рпс ко хрват ск ије з
ик. Ма гист а р
-
скут езуподна слов омКњи же в нипр аузориуд рамамаз аде цуАл е
ксандра
Поп овићаод бра нио 2002. адок торира ост езом Пре обликов ањемод ел а
бајкеус рпскојдрамс којк њиже в нос тиз аде цу2007. г одине . Биојеупра в
-
никдире к
торНа родногпоз оришт аСомбор(од1989. до2000. г одине). Од
2003. до2009. биој еупр авникј еСрпс когна ро дногпоз о ришт ауНов ом
Саду. Садај ед ир ек торСт еријиногпоз орј ауНов омСа ду. Аут орјев ише
дра мазад ецу. На учнест удиј е: Сце нс к
еба јкеАл ексан драПо повићаиОд -
ликедра мскебај ке . Такођ еј еоб ја виодв екњиг епоз оришнихкома даз ад е
-
цу, књигуа фориз ама ,телев изијс кес цена рије. Добит никј ев ишена г
рада .
ЊуманКим (Kim Newman) – Ро ђе н1959. годинеуЛондону . Но-
винар, филмскик рит ича рикњиже вник. Рома ниThe Night Mayor (1989),
Anno Dracula (1992), Life’s Lottery (1999), The Quorum (1994), Jago (1991),
and Bad Dreams (1990) идр . Доб ит никброј нихна градаз ахоро рифа нт
а-
стику.
Огњановић Драг ан– Рођ енј е1972. уПрокупљу. Пишеафор и-
зме , пр
озу, поезију, е
сеј
еипр иказе
. Дипло мираонафилол ошкомфа ку
лте-
т у. Објавиокњиг еафоризамаАфог раф(1999), Страдијанскехрон
ике(on-
line, 2005). Сара ђујесачасописима . За
ступљенуант ологијамаизборни-
цима.На гра ђив
а н. ЖивиуПрок упљу.
ОташевићЂорђе– Рођ ен1959. г одинеуУжицу . Докт орфило -
лошкихна ука. Обј а
виот ридесетакреч ник а , пр иручника , уџбе никаимо -
ногра фиј а
. Прир едиоче трд е
се т
ака нтолог иј а, прег л
едаиз борникаа фори-
замаи кра тких прича . Обј а
вио књиг еа фо риз а
ма Уб ис тво на кр е
дит
(2002) иПра знинаус л
а волуку(2010), к њиг екр аткихпр ичаКа комири ше
плас ти чноцв еће(2001), Хроник абољебу ду ћно сти(2003) иИз абра непри-
че(2008). З аступље нув ишена шихис тра нихант ологија, пре гл едаиз бор-
ника . Превођеннарус ки, македонски, пољс ки, ит алијанск иир уму нскије-
зик. До битникне колик
ок њиже внихнаг ра да . ЖивиуБе ог рад у.
Павловић Селадон – Пс е удоним Срб ољубаСрб е Павловића.
Рођенје1942. уМа ло
мОра шј
у. Објавиоједв а
дес е
тидв екњиг еафориза
-
маипе сама. Зас
тупљенувишеа нтологија, нашихис траних, пр
егледаи
зборника. Превођеннарус
киима ке
донс ки. Жив иуБеограду.

342
 Аут
ори

ПангарићЗлатко – Рође н1962. уБачкомМоношт ору. Објавље -

некњиге
: Уводуп сихоис ториј
у(2001), Но
варомантика(2003), Знаков
ии
стилс
кефи г
у ре(2006), Мојафиз
ика(2007). ЖивиуБачкомМо ношт ору.
ПопићМиленко– Рођ ен1945. г одинеуБа чкојПа ланци. Дипло -
мирани фил олог(ј угосл овенскаи с вет скак њижев ност). Пишепое зију
,
прозу, огледеипр ик азе. Књигепе сама : Акоп ев аш гледајус унц е(1976),
Трагов имамождаис тим(1983) иСп онтанис т (2008). Ант ологије: Про-
зоркрозкој иДу навте че(2005) иСл икај едушапе сме,пес мај еду шас л
и-
ке(2007). Уре дникј еч ас опис
а„ До мети”иБиб лиот еке„ Го луб”. Оснив ач
јеивод итељс агит аром„Пое тс когиг ра лишта “, спонтаногдруже њака з
и-
вачас тихова, ода вг уста1992. Чла нј еДр уштвакњиже вникаВој водинеи
Удруже њак њиже вникаСрб иј
е. До битниквишек њиже вних, ур едничк ихи
спортс кихна града. Жив иуСо мбо ру.
ПредићВ. Владимир– Ро ђенј е1934. уСкопљу. Пе сник, дра м-
скипис ац, ес ејиста,књиже вни, поз о ришнииТВкрит ичар.Дипл омира она
фа култету д ра мских у ме тнос ти. Са ра
ђ уј ес ач асо писима . З аступље ну
зборницима . Пр евођ е
ннае нгле ски, ита лијански, че шки, по љс ки, бугар-
ски, рус ки. Књиг епе сама : Нас унчан ојс тр аниу лице(1961), Не бо(1961),
Наче лув оде(1967), Вл тав а(1974), Ска герак(1977), Се вернипро з
ор и
(1980), Кн еже вд во р(1985), Ме риле нд(1986), Кар ловци(1989), По вратак
уВитл е јем(1992, 2006), Ру сан да(1998), Пи с
маз име(2004), Подма че м
Ори она(2007), Се ћањанаВи тл ејем (2008), Са нобе ћа нез емље(2008);
књиг апроз е: Ноћнапи сма(1994, 1995); к ритике : Де санк аМак симов ић
(1967); дра ме : Али, за
бог а, мис те рДри нк, стишај тес е!, Же наодмал те -
ра, Пл аватра ка
, Как ој епаоол о внив ој ник,Јесењил о
в ац, Ноћ, Самој е
Ста рацс тиг аонабр од. ЖивиуБе ог раду.
Радој ичићДраг ан– Рођенје1964. г одинеуКрагујевцу. Изр
ађуј
е
у
краснуиуника т
нуке рамику. Књиг
еприча : Зас а
дабездобр огна сл
ова–
п
ричесаб лог
а(2007) иБелапапирнакесицапу н
апралина: причеипри чи
-
ц
е(2009). ЖивиуКра гу
јев
цу.
Рак итићСлободан– Ро ђенуВл асо ву1940. г одине. Дипл омир ао
наФилол ошко мфа ку лтету. Песник,е се
јис т
а , полит ичар.Обј авиојекњиг е
песама: Све тлостиру копис(1976), Рашкин апе ви(1968), Св етн ам н ије
дом(1970, 1979), Зе мљанај ез
ик у(1973), Пес меодрв е
туиопл оду(1978),
Жу дња з ај угом (1981), Потомак(1982), Ос новна з емља(1988, 1989,
1990), Тапијеупл аме ну(1990, 1991), Ду
шаис пру д(1994), Изабранепе с
ме
(1998); књиг еес еј
а : Од Итак е до прив иђења(1985), Обл ици из наче-
ња(1994); з борник : Пое зија романтиз ма ј у гословенс ких народа(1978)
иИз абран аде лауп етк њиг а(1994). Песмес умупре вођененав ишеј ези-

343
Kњиже
внипре
гле
д3

ка
. Сарађуј
есбројним ча с
опис
има
. Добит
никве
лик
огброј
акњиже
вних
нагр
ада.Жив иуБе
ог ра
ду.
Римкорф Петер (Peter Rühmkorf) – Рође н1929. уДор тму нду ,
умр о2008. г од ине . Добит никј ев ишез на чајнихкњиже внихна гра да . Дела :
Heiße Lyrik (1956, пе сме ), Irdisches Vergnügen in g. Fünfzig Gedichte (1959,
пе сме), Biographie (1961, био гра фија), Kunststücke. Fünfzig Gedichte nebst
einer Anleitung zum Widerspruch (1962, пе сме , е сеји), Was heißt
hier Volsinii? Bewegte Szenen aus dem klassischen Wirtschaftsleben (1969,
др ама ), Die Jahre die ihr kennt. Anfälle und Erinnerungen (а у т обиог р афија
1972), Lombard gibt den Letzten. Ein Schauspiel (1972, дра ма), Die Handwer-
ker kommen. Ein Familiendrama (1974, дра ма ), Phoenix – voran! Gedichte
(пе сме , 1977), Strömungslehre I. Poesie (1978, пе сме , е сеји), Haltbar bis
Ende 1999 (1979, пе сме), Auf Wiedersehen in Kenilworth. Ein Märchen in dre-
izehn Kapiteln (1980, ба јке), Im Fahrtwind. Gedichte und Geschichte (1980,
пое зиј а, про з а), Kleine Fleckenkunde (1982, с тудиј е), Der Hüter des Misthau-
fens. Aufgeklärte Märchen (1983, ба ј
ке ), Blaubarts letzte Reise. Ein Märchen
(1983, ба јке ), Bleib erschütterbar und widersteh. Aufsätze – Reden –
Selbstgespräche (1984, е сеји, проз а
), Mein Lesebuch (1986, а нт оло гија),
Außer der Liebe nichts. Liebesgedichte (1986, љуб ав непе сме ), Dintemann
und Schindemann. Aufgeklärte Märchen, (1986, б ај к е), Selbstredend und
selbstreimend. Gedichte – Gedanken – Lichtblicke (1987, пое зија ,проз а), Wer-
ner Riegel. „...beladen mit Sendung. Dichter und armes Schwein“ (1988, био -
гра фиј а), Einmalig wie wir alle (1989), Dreizehn deutsche Dichter (1989, е се -
ји), Selbst III/88. Aus der Fassung (1989, а ут обиог ра фија), Komm raus!
Gesänge, Märchen, Kunststücke (1992, пое зија , ба јке , пр оза), Deutschland,
ein Lügenmärchen (1993, е сеји), Lass leuchten! Memos, Märchen, TaBu, Ge-
dichte, Selbstporträt mit und ohne Hut, (1993), Tabu I. Tagebücher 1989–1991
(1995, а утобиог рафиј а), Gedichte, Rowohlt, Reinbek (1996, пе сме ), Die Last,
die Lust und die List. Aufgeklärte Märchen (1996, ба јке ), Ein Buch der Fre-
undschaft (1996), Lethe mit Schuß. Gedichte (1998, пе сме ), Wenn – aber dann.
Vorletzte Gedichte (1999, pesme), Von mir zu Euch für uns (1999, pesme), Wo
ich gelernt habe (1999, autobiografija), Mein lieber Freund und Kompanjung,
Felix Jud, Hamburg (1999, сХ. Ј анс еном), In gemeinsamer Sache. Gedichte
über Liebe und Tod, Natur und Kunst (2000, пе сме , сРо бе ртомГе рнха ртом),
Das Lied der Deutschen (2001), Funken fliegen zwischen Hut und Schuh.
Lichtblicke, Schweifsterne, Donnerkeile, (2003, пе с ме , сХофма номфонФа -
лер сле бе ном), Tabu II. Tagebücher 1971–1972Rowohlt, Reinbek (2004, а уто -
био гра фиј а ), Aufwachen und Wiederfinden. Gedichte (2007, пе сме ), Paradie-
svogelschiß. Gedichte (2008, пе сме ) идр .
СавићБлаг ој
е– Рођ
енје1951. уДоњојБудр
иги. З
а вршиојеФи-
л
озофс
кифаку
лте
т. Обј
авиојез
биркепе сама
: Из
вињењеци љу(1975), Го
-

344
 Аут
ори

воримп одругипут(1978), Истомл е

ко(1982), Вечеупл
астичнојс анда
ли
(1987), Црнире п(1989), Из
морн
ик(1994), Прич е
ст упољу(1995), Мез
ра
(1999). Добитникј евишек њижевнихнагра да
. Жив иуВрању , арадина
Кос овуиМе т
охији.
СавићС. Никодим– Ро ђе
нуПећ и1865. г
о дине. Школоваос еу
Београ дуиСолу ну . Уре ђиваојевишелистов аичасопис а
. Пис
а ојеприпо-
ветке, приче, пе
с ме , пу
т описеирепортаже. Пре
водиој есаит алијанског
,
грчкогит ур
ск ог. Умрој е1897. уЦариг
раду.
СандићСрђан– Рођ енје1985. уОс иј
еку. Завршиојеновинар -
стванаФа култет
уполит ичкихзна ност и, Мировнес тудиј
еприЦе нтруз а
мировнес тудијетеУН-ов уак
адемиј у. Ба висекњиже вномкритиком. Са-
рађујескњиже вним часописима. Ак т ивнов одис војблогок њиже вној
критици. Жив иуЗаг
ре бу.
СаџакМладенк о – Ро ђенј е1961. г
одинеуПриј едору. Докт ор
филолошкихна ука
. Магистарск ира дФу нк
цијепејз ажауроман имаМил о-
шаЦрњан ског. Докторскадис ертацијаНатур алис тич кинар ати в
нимо -
делиус рпскојп роз
ииз међуре ал измаимоде рнеобј авље нај
е2001. г одине.
Објавиој евећибројна учнихра дов аизобластипое тикеиис торијеср пске
књиже внос т
и. Жив иуПр иједо ру, арадинаФило з офс комфа култе т
ууБа -
њојЛу ци.
Скали Џеј мс– Рођ е
нј е1937. уЊуХе вну. Објав
иој еједанаест
песничкихк њиг а, анај
новијесуДона теловаверзија(2006) иОк еанија
(2008). Обја
в иој еинеколикокњигакрит икамеђук ојимасеиз два
јај
уМо -
дернапо е
ти ка, Модернипеснициумо дернојпое
зијииПр екинуталинија.
Спасој евић Зоран– Рођ ен1949. г одинеуКра гује в
цу. Аут орј е
књиг апое з ије : Да рпраз нине(1986) иГл ад(1998), к њиг ак раткихприча :
Оде лоз ао дл аз ак(1997) иКра тк еприч еб езму к е(2003, 2006), к њиг адр а
-
ма : трило г ијеАме рик аимару пу(2003), кра ткихдр амаРе зерватСрб ија
(2006), до куме нт арнекоме дијеГа врил о
вПринци п(2008) ико медијаВо -
лиш лиме ,Ј ак ов е(2008) иМо јчовек(2010), књиг ес ат иреТуз екап ијев о
-
ду(2008), ка оикњиг еи-ме ј
ла ртаМал аноћн апо шта(2009). Аут о
рј еЦД-
РОМ-а(д иг ита лн еграфик е, књигеите ксто ви) „Цирк ус “(2006). Аут орј е
ТВ д ра меАме рик аимар упу2 (1999), сце нариј аху мо рис тич кеТВ с е рије
Бе зн ас лов а(2000) ира дио-д рамеКратк аис то ријанаиз ме ничогс та ја ња
ипад ања(2004). З аступље нј еупе десета нт ологиј аиз борникапо ез ије,
кра ткеприче , к раткедра меис атире. Ба вис емеј л-арт ом идиг италном
гра фик ом. Засв ој
ера довена грађиванј ев ишепу та. Чла нј еУд руже ња
дра мс к
ихпис а цаСр бијеиУдру жењакњижев никаСрбиј е. Жив иуКра гу
-
јевцу .

345
Kњиже
внипре
гле
д3

Стој ковићДушан– Рође н1948. уБе ограду. Пишепе сме , кратку

прозу, ес е
је, књижевнукрит икуис тудије. Антологича рјеиур едникШу -
мади ј
с кихме тафора . Објавиој едв адесетакк њига, међуко јима : Ре чник
дубров ач к
огј е
зика(2000), антологијус рпс кееротскепое зијеТе л оуте лу
(2003), Ма л о с у
нце , сабране пе сме (2004), Сне вомрак (ка фк иј
аде)
(2006), антолог иј
упе самапес никас амо убицаГра ма тик асмр ти : име нице
(2007), антолог иј
упес а
маос амоубис твуис амоубица маГр аматикасмр -
ти: прир оци(2007). ЖивиуМл аденовцу.
Теофиловић Вит омир – Рођ ен 1943. уВрч инук одБеограда.
Књиг еафор иза ма: Долецрнипе так(1978), Пр имер иоп ти мизма(1989),
Држав ницир ку с(1989), Србииос татаксв ета(2006) иОр велнећепроћи
(2008). Прире диој епа нор амуна ше гпос лератногафо ризмаВр агиша ла
(2000) и Сл учајни у з
орак . 111х10 с авремених сатирич них афоризама
(2006). Вишепут ај енаграђив а
н. Зас тупље нјеуброј нимз борницимаиа н-
тологиј амасат ирек одна сиусв ету. Жив иуБе ог ра
ду.
ТешевићДраг о– Пре водила цсне мачкогие нгле
скогјез
ика. Об-
ј
а в
иов ишекњиг апр еводасне мач когнас рпскиис асрпс
когнане мачки.
Великибројње говихпре в
одапое з
ије , причаиа фо ризамаснемачкогие н-
глескогнасрпскиис асрпскогнане ма чкиие нгле скиобј
ављенјеукњи-
жевнојпериодици. Пишепр озуз аде цуиодра сле.
ТодоровићМирољуб– Рођ ен1940. г одинеуСк опљу . Дипломи-
раој енаПра вномфа култетууБе ограду. Ос нива чј еит е оре тич арс игна-
лизма, с рпс ког(ј уг ос лов е
нс ког) неоа в
а нг ардногс тва рала чко гпо кре таи
уредникИнт ерна циона лнере вијеСиг нал . Пишепо езију, проз у,е се ј
еиб а-
вис ему лт име диј алном уме тношћу . Обј авље некњиг епое зије: Пл анета
(1965), Сиг нал(1970), Kyberno (1970), Пу тов ањеуЗв ездал ију(1971), Св и-
њај ео длич анп лив ач(1971), Сте пениште(1971), Покл о н-па ке т (1972),
Нар ав но мл екопл аме н пчела (1972), Трид есетс игнал и стич ки хп есама
(1973), Ге јакГл ан цаГу љарк е(1974), Те л езурз атра ка ње(1977), Ин сект
нас ле поочни ци (1978), АЛГОЛ (1980), Textum (1981), Чорба од моз га
(1982), Ге јакГл анц аГу љарке(др угопро шире ноиз да ње , 1983), Chinese
Erotism (1983), Нок ау т (1984), Даннаде вичњаку(1985), З аћутимј езаје-
зикј ез гро(1986), По нов оуз јахујем Ро си нан та(из боризпое зиј е, 1987),
Бело ушк ап опиј еки шни цу(1988), Soupe de cerveau dans l Europe de l Est
(1988), Видо вдан(1989), Радо сноржеРз ав(1990), Трнмуц рв еницр н
(1991), Амбас ад орс как ибла(1991), Ср емс кић ев ап(1991), Дишем. Гов о-
рим(1992), Ру ме нГу ште рк ишупре трча ва(1994), Стрип ти з(1994), Де -
вичан ск а Виз антиј а (1994), Гл асна Га тал инк а (1994), Ис пљу в ак ол ује
(1995), У ц араТр ој анак озјеу ши(1995), Пл анета(з аједнос апое момПу -
тов ањеуЗв ездал ију, друг опро шире ноиз да ње, 1995), Смрди бу ба(1997),
Звезда намис тр ија(1998), Ел ектричн ас то лица(1998), Ре це птз аз апаље -

346
 Аут
ори

њеј етр е(1999), Аз у рнис ан(2000), Пу цањ уГов но(2001), Гор иГов ор
(2002), Фоне тиидру гепе сме(2005), Пл ав ив етар(2006), Па рал е лнис ве-
тов и(2006), Рана , ре чипе с ма(саДе јаномБо гој евиће м, 2007) иЗл атн о
руно(2007). Књиг епро з е: Те кштос амотв ори л апошту(е пис т ола рниро -
ман, 2000), До ше тал омиуу в о(ша тр оприче , 2005), Проз ор(с нов и, 2006),
Ша тр оп рич е(2007), Ла јмин ађ он(Инт е рне тиз дање , 2007), Шо ки нг -блу
(ша трор ома н, 2007), Кис не муко ко шињцу(ша т рожва ке, 2008) иБол име
блајбинг ер(ша тр ороману150 жв ак аи50 с ли ка) (2009). Књиг ее се ј
аи
пол емика : Signalism (1973), Сиг нал из ам(1979), Ште пз ашу минде ре– к о
им штр икацре ва(1984), Пе вцисаБај л он-ск ве раимо ј афр касањима
(1986), Дне в никав анг арде(1990), Ос ло бођ е ниј е зик(1992), Иг раиима ги-
нациј а(1993), ХаосиКос мо с(1994), Каиз в оруств ар и(1995), Пл ане тар -
нак у лту ра(1995), Же ђГр аматол огиј е(1996), Signalism Yougoslav Creati-
ve Movement (1998), Miscellaneae (2000), Пое тик ас иг нал из ма(2003), То -
ковин е оав ан гарде(2004). Књиг ез аде цу : Мишуо бдани шту(2001), Бле со-
мер(2003). Ант о лог ије : Сиг нал и с ти чк апое зиј а(1971), Кон кр етн а, в изуел-
наис иг нал ис тич капое зиј а(1975), Mail Art – Mail Poetry (1980). Book-
works: Фор тр ан (1972), Approaches (1973), Signal-Art (1980), З латибор
(1990), Шу мс к име д(1992). По ез иј а,е се јииинт ерме диј а лнир а довиМиро -
љубаТо доро вићао бј ављива нис унавишеј е зик ауа нт ол ог иј ама ,з бор ни-
цима, к а тал оз има ,л ист овимаич ас опис има : Ит ал ије , Ма ђа рс ке , Аус триј е
,
Не мач ке , Фра нцус ке, Шпа ниј е , Пор т уг ала , Шв ајца рс ке , Че шк е, По љс ке
,
Лит в аниј е, Шв едс ке , Рус иј е, Финс ке , Исл анд а, Ве лик еБр ит аниј е, Да нс ке
,
Хол андиј е , Бе л гије , САД, Ка на де , Ме к сика , Уруг ва ја, Бра зила , Но веКа ле-
дониј е ,Ј у жнеКоре ј
е ,Ј а па наиАу с тра лиј е. Има ој едв анае стс а мо ста лних,
аиз ла г а ој енапре к ошес тс тот инакол ект ивнихме ђуна роднихиз ло жби
црт ежа , к ола жа , в из уе лнепое з иј е, ме јл-а рт аиконце пт уа лнеуме т нос ти.
На гра де : „ Па влеМа рк ов ићАда мов ” , „ Ос к арДа вич о”, „ То дорМа ној ло-
вић” , „ Ву ков ана гра да ” , на гра даВуко вез адужбине ,„ Зла тносл ово ”. Жив и
уБе ог ра ду.
Томашевић Бошко– Рођ е нј е1947. уБе чеј
у. Докторфилоло -
шк ихна ука .З начајнијира дов и: Изис кус тв аби тногпе вања(1988), Кар -
те зија
нс киро ман(1989), Самораз орн етео рије, Књиже в нате оријаиду х
пос тмоде рниз ма(1993), Бе ск
она чназ аме на, Фу ндаментал наон то л
ог иј
а
каоте оријапе сништв а(1997), Кона чн а те ор ијак њиже вности(2000),
Пе сништв о , књижев натео риј а, егзисте нци ј
а(2003), Гал илеј
евскапо ети-
ка (2004), Хер менеу тика не п роз ирности (2006), Че кић бе зг осподара
(2009). Пес нич ке к њиге: Кар те зијанс ки прол а з(1989), Чувар вр емена
(1990), Пона вљањеи р азл ика(1992), Cool Memories (1994), Пре деоса
Витг енштај ном идру гер уше в ине(1995), Пре ис питив а
њеиз вора(1995),
Пл анп овратк а(1996), Сез онабе зГос под а(1998), Сту ди ј
ате стамен та
(1999), Пустињеј е
з ика(2001), Appendix (2001), Ле томог ајезика(2002),

347
Kњиже
внипре
гле
д3

Ниг де(2002), Нов аузалудност(2005), Celan trifft H(eidegger) und Ch(ar) in

Todnauberg (2005), Gesänge an Innsbruck (2006), Ар хеологијапр ага(2008),
Плодо випох ода, Conquistador (2008), Арх ив(2009), Пе смеодл иповогиба -
гре
мов огдрв ета(2009), Erneute Vergeblichkeit / Но вау залуднос т (2009).
Чла нј еЕвр опск еАк адемиј ена ук а
, умет ностии к њиже в ности (Па риз ),
фра нцускогиа ус триј
скогPEN-а , каоиФра нцускогдр ушт вапис аца(Па -
риз), т
еАус тријс когсавезапис аца(Беч ). ЖивиуИнс бруку
.
Требј ешанинЖарко– Рође н1950. уБе ограду. Докт орирао1990.
годинест езомСх в атањеде те таира зв ојаличностиутради цијско јк ул-
ту риСрб а. Обј а
виоде се т
акк њиг аив ишес тудијаиог ледапос в еће них
ана лиз ик њиже внихде лас апсих олошк огипс ихоаналит ич когс танов и-
шт а. Написа ој евишес тудија, пре дгово раиес ејапо с
ве ћенихна шимпо -
знат имс атирича римаиа фор ист ичарима . Научнес тудије,ог ледииинт ер-
вјуипр евођ енис умунае нгле ски, фра нцус ки, немачки, ма ђарски, ма ке-
до нск иисл ов еначкијезик. Добит никј еб рој
нихна г
радаипр изнања . Жи-
виуБе огра ду.
ШимићТонинНикола – Рођ енј
е1962. уЦркв ицама . Обј а вио
ј
ек њиге: Рук
амаз ау ставитивјетар(пе сме), Не беск
адр в
а(приче ), Кра -
љевинаук апирос е(пе смезадецу), Се лицеис та нарице(слико вница ), Би -
лојетој едномс вез богк ише(пес ме), КраљЗв онимир(пое ма ), Хос т (л и-
ков
намоног рафија), Књиже внес ук араванс ерајеи др уге. На гра ђив а н.
Живиир адиуЗа дру .
ШкеровићСлободан– Рође нј
е1954. уБе ог
раду. Пе смеит ек-
ст
овеобја
вљуј
ео д1976. Објављенекњиге: Срца(1987), Индиг о(2005),
Свебој
еАрктур
уса(2006), Хи
мераилиБорг(2008). Наг
рађива н.

CIP – Ка
талог
изациј
аупубликацији
НароднабиблиотекаСрбиј
е,Београ
д

82
КЊИЖЕВНИпре глед/ главниуре дникЂорђе
От а
ше вић. – Год.1, бр.3 (2010) – Бе оград: „Алма
“,2010-
(Београд: Скриптаинте рнационал ). – 24 cm

Троме
сечно
ISSN 2217-2017 = Књиже
внипрег
лед
(Београд)

348