Књиже

внипре
г
ле
д1

ISSN 2217-2017
UDK 82

КЊ ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ГодинаІ

Број3

окт
оба
р– нове
мба
р– де
це
мба
р2010

Alma

Књиже
внипре
г
ле
д1

ИЗДАВАЧ
Alma
Mолеров
а62-А, Бе
ог
рад
011/2437-204
www.alma.co.rs
www.alma.rs
УРЕДНИШТВО
ДрЂорђеОт
аше
вић

лав
ниуре
дник)
Миљу
ркоВу
ка
динов
ић
ДрМилут
инЂуричков
ић
ДрВукос
ав
аЖивк
овић
ПРЕЛОМ
Alma

Ив
анДес
потовић:„ОмажГог
е
ну“
, црт
е
ж
оловк
ом

КОРИЦЕ
Мила
нБе
шт
ић
ШТАМПА

Ск
рип
т
аи
нт
е
р
на
циона
л“
,
Бе
о
г
р
а
д
Рук
описис
енев
ра
ћа
ј
у

Књиже
в
нипре
г
л
е
диз
л
аз
иче
т
ирипут
а
г
одишње
.
Име
ј
ла
дре
с
а
:
knjizevnipregled@yahoo.com
Пр
ет
пл
ат
аз
а2010. г
о
дину
: 1.900 дина
ра
.
Заинос
т
ра
нст
в
о: е
в
ропс
кез
е
мље
: 80
е
вра
; ос
т
а
лез
е
мље– 100 е
в
ра
. Те
ку
ћи
ра
чун: 205-39745-66 ко
дКоме
рциј
а
лне
ба
нке
, Бе
о
г
ра
д. Кодпре
т
пла
т
ес
т
а
в
ит
и
наз
на
ку„З
аКњижев
нипре
г
ле
д“
.

Са
држа
ј

САДРЖАЈ
САГЛЕДАВАЊА
Ру
жицаЈ
ов
ановић: Вл
адимирЈ
ов
анов
ић,пес
никре
ал
ис
та................... 8
Бра
нис
ла
вБа
неЈ
ов
ановић: И. С. Јас
тре
бов– с
ку
пљачнаших
нај
стариј
ихнароднихпе
саманаКосмету.................................. 23
Де
ј
анБог
ој
ев
ић: Але
кс
андарВучо– ос
нив
ачнадре
ал
из
мауде
чј
ој
пое
з
иј
и.............................................................................................. 40
МилошЈ
оцић:Еротс
кие
л
ементиупе
с
ништв
уЛу
киј
анаМу
шицког59

О КЊИГАМА
Слобода
нРак
ит
ић: ТИЛГЕРОВЕСАТИРИЧНЕМАКАЗЕ(Ј
ошмог
уда
л
анемР. Тилг
е
ра
) ........................................................................... 72
Nikola ŠimićTonin: DOGAĐANJE JERGOVIĆA (Otac M. Jergović
a) . 74
Milenko Popić: POSLE SVIH OVIH GODINA (Posle svih ovih godina V.
Radić
a) ............................................................................................. 81
Srđan Sandić
: POVIJEST JEDNE POVIJESTI I POVIJEST JEDNE
PORODICE I JEDNE ŽENE (Povijest moje obitelji od 1941 do 1991,
i nakon I. Sajko) ............................................................................... 82
Олив
ерЈ
а
нковић: ЖИВОТСАСЕДАМ КОРА(Рас
пу
ћа:
Аутобиог
рафск
аказ
ив
ањаЛ. Да
шића
) ...................................... 84
Dejana Jovanović
: IJAN MAKDONALD – KELTSKI PESNIK
SAVREMENE FANTASTIKE (Knjiga izgubljenih snova I.
Mekdonalda) .................................................................................... 87
Srđan Sandić
: LJUBAV JE LJUBAV JE LJUBAV (Knjiga o Blanche i
Marie P. O. Enquist) ........................................................................ 90
Вит
омирТе
офиловић: ПАРАДИГМЕВЕЧНОГВРАЋАЊАИСТОГ
(Ув
ирБ. Ј
ов
ановића) ...................................................................... 93

3

Књиже
внипре
г
ле
д3

СрбаИг
њат
овић:МОЛЕБНИКМИЛОШАЈ
АНКОВИЋА–
ПОВРАТАКИЗВОРИМАИПРАБИТНОЈФУНКЦИЈ
И
ПОЕТСКЕРЕЧИ(Мол
е
бникМ. Ј
а
нковића
) ................................ 97
ЖаркоТре
бј
е
шанин: ДЕЧЈ
ИДОЖИВЉАЈСВЕТА(КакавданВ.
Ст
анковића
) .................................................................................. 100
Да
ницаАндре
ј
е
вић:ПРОКЛЕТИЈ
Е, УВЕК(Ус
е
нциПрокл
е
тиј
аГ.
Ј
а
шовића) ...................................................................................... 103
Вој
аМа
рј
а
новић: АДОЛЕСЦЕНТНАПОЕЗИЈ
АИНАГОН
ТРАДИЦИОНАЛНОГПАТРИОТИЗМА(Заруде
л
атре
шњаВ.
Ђот
унов
ића.................................................................................... 110
Zlatko Pangarić
: RADUJTE SE (Radujte se trgovi A. Milankovića) ..... 113
Dejan Bogojević: SRKOVI I GUTLJAJI POLJUBACA I MOLITVE
(Poljupci i molitva F. Sampson) ..................................................... 115
Милов
анВит
е
з
овић:ОЈ
, СРБИЈ
ОМЕЂУСИЛАМА(Смешназ
биљаМ.
Сре
дановића) ................................................................................ 119
Рас
т
коЗа
кић:ЗАВРШНИУДАРАЦСМЕХА(Смејс
есмртиВ.
Вида
ков
ића
) .................................................................................. 121
Милиј
а
нДе
с
пот
овић:ЕНЕРГИЈ
АДУХОВНИХСВЕТИОНИКА
(Фл
у
орес
це
нтнипрс
ти– с
е
нте
ницеВ. Та
дић) ........................ 123
Мирољу
бТодоровић:Ј
ЕДАНПОГЛЕДНАНОВЕУМЕТНИЧКЕ
ФОРМЕ(Заау
тономиј
уу
ме
тнос
тиС. Пе
т
ровића) ................ 127
Мирољу
бТодоровић:СЈ
АЈСРПСКЕАВАНГАРДЕ(Српс
какњижев
на
ав
анг
ардаГ. Тешића) .................................................................. 129
Вој
аМа
рј
а
новић: НЕКЕИСТИНЕОМИЛОШУЦРЊАНСКОМ (Ј
ош
не
кеис
тинеоМилошуЦрњанск
омМ. Ј
у
рма
на
) ...................... 132

ИЗНОВИХКЊИГА
Рас
т
коВа
сић: Ру
бац.............................................................................. 136
РанкоБа
бић: Кру
к................................................................................. 142
Са
шаМиле
нковић: Поснег
одине........................................................ 147
Ijan Mekdonald: Knjiga izgubljenih snova: izabrane priče .................... 150
Kim Njuman: Povratak u SSAD .............................................................. 166
Дра
г
ут
инМинићКарло
: Контраев
ол
у
циј
аитре
ћеприче............... 171
Дра
г
а
нРа
дој
чић: Бе
лапапирнак
ес
ицапу
напралина........................ 174
4

Са
држа
ј

Да
нилоЈ
ока
новић: Не
напис
анеприче................................................. 177
Мирољу
бТодоровић: Гладз
анеиз
г
ов
орљив
им ................................. 179
МилошЈ
а
нк
овић
: Мол
е
бник................................................................. 181
Vladimir V. Predić
: Stepenice koje nismo hteli ...................................... 183
Vlasta Mladenović: Časnopis ................................................................. 185
Željko Grahovac: Bol, boja Bož
je milosti ............................................... 187
Pavle Goranović
: Cinober ....................................................................... 189
Бла
г
ој
еСав
ић: Закљу
чајпрах.............................................................. 191
Seladon Pavlović
: Moguć
e da su bile one ............................................... 193
Džejms Skali: Okeanija ........................................................................... 195
Душа
нСт
ој
к
овић
: Хл
ебк
аме
наинеба................................................ 197
Младе
нк
оСаџа
к: Прег
л
едс
рпс
кекњиже
в
ностиуБос
нииХеце
г
ов
ини
у19. в
иј
ек
у................................................................................... 200
Кос
т
аДимитриј
ев
ић: Раз
г
ов
ориићу
тањаИв
еАндрића.................. 204
Окоиму
к: фраг
ментиоЦинцару....................................................... 208

ИЗРУКОПИСА
РадеЂока
нов
ић:Пе
с
ме......................................................................... 212
Бра
т
ис
ла
вР.Мила
новић:Пос
тој
анос
тпе
с
ме................................... 220
Слобода
нБра
нковић: Пе
сме................................................................. 221
Boš
ko Tomaš
ević
: Pesme ........................................................................ 224
Дра
г
а
нОг
ња
нов
ић:Годов
и................................................................... 227
Радос
ла
вМилошев
ић:Пј
е
ватипапостој
ати.................................... 230
Слобода
нШке
ровић:Мојмалив
ибратор........................................... 233
Олив
ерЈ
а
нковић: Врата....................................................................... 236
Предра
гМилој
ев
ић:Спав
ач.................................................................. 239
Srđan Sandić
: (Ne)dostupnost .................................................................. 244

РУКОПИСИ
Миливој
еМлађ
еновић:Скандал
оз
накомедиј
а.................................. 252

5

Књиже
внипре
г
ле
д3

НАСЛЕЂЕ
НикодимС. Са
вић: Накинабрдил
а...................................................... 302

ПРЕВЕДЕНАКЊИЖЕВНОСТ

Friderike Majreker: Putovanje kroz noć(prevela Ljiljana Živković) ...... 308
Хрис
т
оКрст
е
вс
ки: Убицав
ре
ме
на(пре
ве
оЂорђеОт
а
ше
вић).......... 315
Пет
е
рРимкорф: Пок
ретноку
рв
алиште(пре
ве
оДраг
оТе
ше
вић) ... 316
Iva Jevtić
: Gravitacija (preveo Duš
an Stojković
).................................... 330

АУТОРИ

6

Изновихкњиг
а

САГЛЕДАВАЊ А

Зора
нСпас
ој
ев
ић:„Из
ла
з
а
куг
ра
д“, диг
ит
а
лнаг
ра
фика,2010

7

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–1 Ј
о
в
а
нов
ићВ.
821.163.41’Ре
а
л
из
а
м

Ру
жиц
аЈ
о
в
а
но
в
ић

ВладимирЈовановић, песникреалиста
(1859–1899)

Пе
сниккој
иј
ес
тв
ара
оув
ремедомина
циј
ереа
лис
т
ичкеприпове
тке
, апо
уг
ле
дунасв
ој
ез
емљак
еикњиже
внеуз
оре,прес
вег
аЛаз
уЛаз
а
рев
ићаиЈ
анк
аВе
се
линовића,Вла
димирЈ
ова
новићба
вис
ереа
лист
ичк
омпоез
иј
ом. Ве
ћинамот
ивањег
овихпе
са
маможес
еупоре
дитис
амот
ивимаприпов
еда
ка
нав
еде
нихпис
аца
. Пис
аој
ес
анамеромдас
т
иховимаз
а
беле
жист
ва
рнос
т
с
рединеукој
о
јј
ежив
еоирадиокрај
емXIX ве
ка
. Из
борт
емаиспос
обнос
т
опс
ерва
циј
есре
динеукој
ојј
ежив
еоира
дио, к
аоииз
уз
ет
ансмиса
оз
ахуморчинење
г
оводелора
з
новрснимиз
а
нимљивим, ст
имшт
ој
еон, на
жа
лос
т

абора
вљенодст
ра
нес
рпс
кекњижев
неис
ториј
е
.
КЉУЧНЕРЕЧИ: реа
лиз
ам, ст
ихови,припове
тка
, поре
ђе
ње

У вре
мека
дас
уша
ба
чкипис
ци(двој
ак
оша
ба
чки: поро
ђењу
илипоиз
борут
еме
, ана
ј
чешћеобакрит
е
риј
умаз
а
ј
е
дно) ба
вилипроз
ним с
тв
ара
њем, пре
т
ежноприпов
еда
ње
м, ј
е
да
нодњихне
уморној
е
пис
а
ос
т
ихов
е.Тис
т
ихов
и, с
т
рофеипес
меималис
ус
личнет
емеиз
а
кључкека
оприпов
еда
чкапроз
а
, алис
аже
т
иј
е
, чес
т
ос
ама
њомиливе
ћомдоз
омху
мораиз
аниј
а
нс
усу
бј
е
кт
ив
ниј
е

апес
ничкимз
а
кључком
накра
ј
у. Нај
из
раз
итиј
иреал
ис
таупое
з
иј
и, ШапчанинВл
адимирЈ
ов
анов
ић(1859–1898), в
ишес
тих
отв
орацне
г
опе
с
ник, х
те
ој
епов
л
аститимре
чима,даус
в
ој
имс
тих
ов
имаопишеоноштос
есв
акиданв
иђау
ономшаре
номс
в
ету... (Дере
т
ић, 1996. ст
р. 334) Уне
ка
дашње
мРаба
џиј
с
комшору,родиосе27. ма
рта1859. ВладимирЈ
ова
нов
ић,с
инраба
џиј
еЈ
о
ва
наМа
рков
ића(з
богт
ог
ас
еулит
е
ра
туринег
дес
т
а
вљаМ. ка
о
с
ре
дњес
лово– оче
вопре
з
имеанег
деЈ– очев
оиме
). Ота
цтриг
одине
пос
л
еВл
адимиров
огрође
њау
мире(Арнаут
овић,1910. ст
р.264) Изоче
-

8

Са
г
ле
дав
ања

в
огпрвогбра
каима
ој
ебра
т
аДимит
риј
аЧу
в
е
ногме
ђук
оцкаримаике
с
арошимакаоМитаЛорд(Га
шић, 1929. с
тр. 1) ис
ес
т
руЈ
е
лиса
ве
т
у.
Солиднема
т
ериј
а
лнеприликепородице
, ме
ња
ј
ус
ека
даоима
њупочињудаводебриг
ус
т
ара
оци, подчиј
омбриг
ом, нарочит
ос
т
рицаКост
е
чиј
ес
та
ра
њеопородиципо
кој
ногбрат
аЈ
ова
нов
ићпо
мињеупес
ми
Род. Поштој
ера
ноос
та
обезоца,мај
каг
аупрвираз
редОс
новнешк
олеупис
уј
еподс
вој
имде
вој
ачкимпре
з
име
номЈ
ов
ановићита
коос
т
а
ј
е
докра
ј
ањег
ов
огживот
а
.
Основнушк
олуичет
ирираз
редаг
имна
з
иј
ез
а
вршиој
еуШа
пцу
1873. г
одине. Школова
њенас
т
ав
љауБеог
ра
ду, удомуполит
ича
ра
,
књиже
вникаиј
а
вногра
дникаВла
димираИ. Ј
о
ва
новића
, с
вогу
ј
а
ка
.
Ве
ћус
едмомра
з
ре
дуг
имназ
иј
еполов
ином1876. пост
а
вљенј
е
, узу
ј
а
ков
упомоћ, наме
ст
опрак
тика
нт
ауМинис
та
рс
т
вуфина
нсиј
а
. Мај
ка
Божицас
елисеуБеог
ра
д1880. иВла
димирнапуштауј
аков
укућу.Ма
т
урираој
е1877. уБе
ог
ра
ду,г
деуписуј
еВеликушколуис
т
удираис
т
ориј
уифилоз
офиј
у. УМинис
т
арс
т
вупросв
ет
ера
диод1880. до1892. а
пот
ом уДржа
внојшт
а
мпа
риј
и. Ис
то
вре
ме
ној
епомоћникуре
дника
Српс
кихнов
ина. Кадај
ез
ав
ршиос
тудиј
е1882. из
а
бра
нда,ка
одржав
ни
пит
омац, идеуФра
нцу
скунадвег
одине, некорис
титуприлику, ве
ћ
ос
т
ај
еуБеог
ра
ду. Пре
да
ва
чНижег
имна
з
иј
еуВа
ље
вупос
т
а
ј
е1883.
г
дес
еинт
е
нз
ив
нодружис
акњижев
никомЉубомиромНенадов
иће
м.
Ј
ош ув
ремес
туде
нт
с
кихда
на
, Ј
о
ва
новићј
еа
кт
ив
а
нукулт
урномидруштв
е
номжив
оту
. Пре
дс
едникСту
де
нтс
когдру
штв
аПобратимс
тв
опос
та
ј
е1881. Теис
т
ег
одине
, друшт
вопокре
ћекњиже
внича
с
описПобратимс
тв
о, укомеј
еЈ
ова
новићпрв
ис
а
радникичла
нУре
ђ
ива
чкогодбо
ра.Упрвомброј
уобј
а
в
љуј
еоса
мпе
с
ама.Упрвомброј
у
ча
с
опис
аРадт
акођ
еобј
а
вљу
ј
епе
смуРаду
, шт
оука
з
уј
енање
г
овус
колонос
ткане
којврс
т
инаме
нс
кепое
з
иј
е
. Поре
дже
љез
аст
ва
ра
њереа
лис
тичнихс
тиховање
г
ов
ост
ва
ра
лашт
воимаиз
ве
снус
оциј
а
лнукомпоне
нт
у. Утицајидеј
аСв
е
тоз
араМарков
ићаосе
ћаос
еинепос
ре
дно, у
ориг
иналнимде
л
имас
рпск
екњижев
нос
ти. ВладимирЈ
ов
ановићј
еис
пе
в
аос
оциј
ал
ис
тичк
епе
с
меРа
ду(1881) иЗидарс
капес
ма
, иупре
дг
ов
оруз
бирциИзс
а
ма
чкогжив
ота(1890) из
ј
ашњав
аосез
ареал
из
ам у
пое
з
иј
и... (Па
ла
ве
ст
ра
-Ске
рлић,1966. с
т
р.103)
Нас
опс
тв
ениз
а
хт
ев

богкућеуша
ба
чкомРа
ба
џилуку

елис
е
изВа
љев
ауШа
ба
ц1885. г
деј
епос
т
ав
ље
нз
апре
дав
ачауГимна
з
иј
и.
Укључившис
еудрушт
ве
ниикулт
урниживотШа
пца
, почињес
вој
на
ј
плодонос
ниј
ипе
риодкњиже
вногст
ва
ра
ња
. У ов
овре
меос
тв
аруј
е
с
а
радњус
алис
т
омСтражилов
окој
ат
ра
ј
есв
едо1894. ка
дадола
з
идо
фу
з
иј
еЈав
ораиСтражил
ова, Грчићот
омеобав
ешт
а
ваЈ
ова
нов
ића

9

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ка
оодг
ов
ордобиј
апе
смуУтај
нос
тииче
ст
итку
: Че
ститамВамсј
е
дињењес
аЈав
ором. ДаБогдас
еце
л
оСрпс
тв
ос
ј
е
динил
о(Грчић,1906.
с
т
р. 189) У новомлист
ууј
едномодброј
ев
аиз
ла
з
ипе
смаНаБадњи
дан, пос
ве
ће
наЈ
а
нкуВе
се
линов
ићу. У Ј
аворуобј
а
вљу
ј
еичет
рде
се
т
пре
водапе
са
мае
рде
љскихЦиг
а
на
, обј
а
вљенихуЛај
пциг
у1880.
Ње
г
овра
дуШаба
чкомг
лас
никупомињесеубиог
ра
фиј
иЈ
а
нка
Ве
с
елинов
ића
. Наиме
, Вла
димир Ј
ова
нов
ић ј
е био та
ј на чиј
у
пре
порукуј
еобј
ављенру
кописЈ
а
нкаВе
с
елинов
ићаут
ом лист
уНа
пре
л
у. Из Ша
пца и даље жив
ос
а
рађу
ј
е са мног
им ча
с
описима
:
Ле
топис
ом, Бос
анс
комВил
омукој
ојј
еобј
ав
иоАшиковг
роб, пе
смуо
не
сре
ћнојљуба
видв
ој
емла
дихкој
ојј
еЈ
а
нк
оВе
с
елиновићпосв
е
тио
ис
тоиме
нуприпов
ет
ку.
Профе
сорј
еШа
ба
чкег
имна
з
иј
едес
е
тг
одина, апрофес
орс
ки
ис
пит положио ј
е 1890. у Бе
ог
ра
ду
. Корис
т
ио ј
е ст
ихове у
конве
рз
а
циј
ис
аученицима
; Не
каКостаћу
тидас
енас
тав
никнељутиречисукој
еј
еу
пут
иоКос
т
иАбра
шев
ићу
, ка
с
ниј
епоз
на
т
омпролет
е
рск
омпес
нику
. Године1895. обј
а
в
љуј
е47 пе
с
амауДе
л
у,подз
а
ј
едничк
имназ
ив
омПог
аше
нез
в
ез
деиуВој
ис
лав
љев
ојс
поменици11 пес
а
ма
. Одпе
тпе
с
а
маобј
а
в
ље
ниху1896. њег
овојпос
ле
дњојг
одиниј
ав
ља
њаушт
ампи, т
рис
ушта
мпа
неуз
бирциИзбрач
ногжив
ота1895.
кој
ај
еј
единаобј
а
в
љеназ
бирказ
ажив
от
апе
с
ника
, уиз
да
њуШтампариј
еСавићак
омпаниј
еизБе
ог
ра
да,кој
исуод1892. некеодпес
амаобј
а
вљива
лиуос
амс
ве
з
а
каподис
тимназ
ив
ом. Из
ла
жењепое
з
иј
еус
вешчица
ма
, однос
нона
ст
а
вциманекисухв
алили, нек
икудили, а
лиј
ена
кра
ј
уобј
а
вље
наце
локупназ
бирка
. Већинапе
с
амапос
ве
ће
нај
е
, к
ако
имна
з
ивика
же

г
ода
маине
з
г
одамаизбра
чногжив
от
а.Упе
с
миГос
подинДо
бра, ј
е
да
нШа
пча
нинс
епре
поз
на
оипе
с
никј
еимаоиз
в
ес
нихпро
бле
ма.Ко,дабог
ме,ов
л
ашпрочитаГос
подинаДобру
, доћиће
мучакинормал
ан, аСе
љак
аћенапрв
ипог
л
едув
рс
титиус
оциј
алноре
в
олу
ционарнепокл
иче
, нок
осеј
а
чеиинтенз
ивниј
еуду
биуњих,у
в
иде
ће
, дај
еВл
адаМ. Ј
ов
анов
ићтеј
ош как
опл
еменитос
хв
атиоиону
мисиј
упес
ника, кој
аим дик
ту
ј
е
, дажиг
ошу
ћиис
прав
љај
у
... (Грчић,
1906. ст
р. 188) Ј
ош од1890. пома
лос
епов
лачиук
ру
гблис
кихприј
ат
е
ља
, т
ра
жећимирус
тра
хупре
дболешћуна
с
леђ
енојодоца(кој
иј
е
из
в
ршиос
амоубис
т
воумоме
нтудуше
вногра
с
трој
с
тв
а
), амисле
ћида
ћепроме
нас
ре
динебит
иодкорис
ти, 1. окт
обра1895. пре
ме
ште
нј
еу
Бе
ог
ра
д, уПрвубе
ог
радс
куг
имназ
иј
у. Пе
нз
ионис
а
нј
е11. а
вг
ус
т
а
1898. ј
е
рј
еболес
тне
умит
нонапре
довала
, ив
ишениј
ебиоспособа
нз
а
пре
да
в
ања
.

10

Са
г
ле
дав
ања

Неко
рект
нобибилонепоме
ну
тиње
г
овпре
водила
чк
ира
д. Са
в
лада
вшине
ма
чкиифра
нцу
ск
иј
е
з
икј
ош ушколи, поче
ој
едапре
води
в
еомарано. Ј
ош 1889. уШа
пцуј
еобј
ав
ио155 пес
а
мас
т
ранихпе
с
ника
подна
з
ивомЛе
пету
ђинк
е. Друг
аз
биркапре
водаС Францус
когПарнас
апој
ав
иласе1893. ка
оче
трна
ес
т
акњиг
аСрпс
кекњиже
в
нез
адру
г
е
у
зпохва
лушт
оу
поз
нај
едома
ћечит
аоцес
апе
с
ма
маст
ра
нихпе
с
ника
.
Пес
нициЈ
ов
ановиће
вогвреме
напре
водилисупес
мекој
есумог
леда
поуче
, даис
прав
ља
ј
ума
недрушт
ваипој
е
динца
. Одсв
ихс
т
ранихпе
с
ника
, ње
муј
ена
ј
вишеодг
ова
раоБе
рна
же– з
богсв
ој
еса
т
иричнос
т
ии
че
с
теупотре
берефрена.
Ка
коупрев
ође
њута
коиус
опст
ве
нимпес
ничкимтв
оре
вина
ма
,
биој
ена
клоњенакт
уе
лнимдруштв
енимте
мама, укој
еј
ез
на
оут
кат
и
хуморис
т
ичкуис
ат
иричнуцрт
у, шт
ог
ај
е

ажив
отачинилоомиље
нимомла
динс
кимпе
с
ником. Ит
е
момииз
раз
о
мбиој
еблиз
а
кна
ј
широј
чит
ала
чкојпублици, бе
зика
квежељез
аиз
в
ешт
аче
ношћу, у
з
више
ношћу, не
ра
з
умљивошћу. Владас
рпск
имисл
ииос
е
ћа, паупрос
то, ал
и
с
рпс
корух
оиобл
ачис
вој
епе
с
ничкепроиз
в
оде... (Ма
т
ош, 1896. ст
р.10)
Напрот
ивОнх
оћедабу
деј
ас
ан, раз
умљив
, прис
ту
пачанс
в
аком. (Жив
ановић, 1906. с
тр. 16) Уње
г
овојпоез
иј
ис
мењу
ј
ус
еопт
имиз
амипе
с
имиз
ам, а
липес
имиз
а
мпре
овла
дав
а.Са
мВла
димирЈ
ов
ановићот
оме
ка
жеуписмуМилануСав
ићу:Тис
ипрв
из
апаз
иодај
анај
радиј
ебирам
г
рађуизс
в
етату
г
е
. Так
ој
еприз
нај
е
м. Ј
ас
ампе
с
имис
та. Прилик
ес
у
метакв
имначинил
е
. Ноиматрену
так
а, ук
ој
импе
с
ме
, поредс
в
ере
з
иг
нациј
е, пос
тај
уиз
разне
келатентнек
уражи, папоне
кадпре
лаз
и
ч
акиусферуоптимиз
ма.Такис
утре
ну
тцикодме
нере
тки,ал
иипак
,
имаих...
Кол
икосампе
симиста, тол
икобихв
ол
еодакоднасоптимиз
ам, ил
ибарх
рабре
њеу
з
мемаха, ос
обитоуов
имприл
икамаук
ој
има
жив
имо.
Дасамкакавбог
атчов
ек

абихс
в
ак
ег
одинерас
пис
иваонаг
радез
аоптимис
тичкеис
л
ободоумнепе
с
ме
. (Ј
ова
нов
ић,ИАПО179) Жив
отнипу
тпис
ацаре
ализ
ма
, пре
т
очиој
еуприпов
е
ткуус
т
ихуРе
ал
ис
та
. Испричанживот
нипу
т(Гимна
з
иј
а,Великашкола
, инос
т
ра
нес
т
удиј
е
, пов
рат
а
к,држа
внас
лужба,уче
шћеукулт
урнимз
бива
њима
, пис
а
ње,прев
ође
ње

ла
боз
дра
в
ље
, породичнижив
от
... ) с
корока
оформула
живот
аљу
дис
вог
авре
ме
на

рпс
кихпис
ацакра
ј
аXIX век
а.
Почет
а
кдуше
вногодумира
њаЈ
ова
новићака
очов
ека
, деша
вас
е
увре
мека
дај
еонприз
на
тпе
сникихв
а
љенчове
к. Ниј
ес
еоже
ниосв
ој
омс
ирот
а
нкомко
ј
уј
еволе
о, иос
т
а
ј
едапре
тпос
т
ављамоданикак
ав

11

Kњиже
внипре
г
ле
д3

с
пољнисј
а
јниј
емог
аос
пре
читишире
њепукот
инеудуху, из
аз
в
а
не
шт
она
с
леднимфа
кт
ором, шт
оне
с
рећнимличнимжив
отом.
Бора
ва
куШапцу
, з
аг
ра
д, поре
дт
ог
ашт
ој
еуг
ле
днипес
ники
промот
е
рс
вој
ес
ре
дине,кој
ојс
ениј
елибиоподс
ме
хну
тисавис
инапе
с
ничкеслободе
, имаој
ев
еликиз
на
чајј
ерс
ес
ма
т
радај
еу
пра
воонбио
покре
та
чШабачкогг
л
асник
ачиј
иј
епрв
ибројиз
аша
о1883. прв
огј
ануа
ра
. Из
г
л
е
дадај
ебиои
нициј
атордас
екре
нул
окал
ненов
инеШабачк
и
г
лас
никатачној
едај
еонбиог
л
ав
нисав
е
тодав
ациз
дав
ач
у,штампаруиу
редник
уАндриј
иСл
ав
у
ј
у
, бл
аг
ај
никуШабач
кеопштинеиј
е
данод
њег
ов
ихс
арадника. (Арна
ут
овић,1910. с
т
р.14).
Са
м Вла
димир Ј
ова
новић, од поче
т
ка књиже
вногбе
леже
ња
1878. улис
туСтармал
и, обј
а
вљуј
ућиус
корос
вимча
сопис
имасв
ог
в
ремена

е
да
нј
еоднај
плодонос
ниј
ихс
рпс
кихпе
с
ника
. Каодрушт
ве
ноприз
нање
, добиој
еОрде
нс
в
ет
огСа
веV ре
да
. Умрој
еуШа
пцу1.
а
вг
ус
т
а1899. уче
т
рдес
е
тојг
одиниживот
а
. Пос
тој
едвеве
рз
иј
еоса
хра
ниВла
димираЈ
ов
ановићанаДо
њошорском г
робљууШа
пцу. Први
г
ла
с
и: Дасепоменедамуј
епог
ре
ббиов
рл
ој
адан.Онко
ј
иј
ес
вупл
е
менитуе
не
рг
иј
ус
в
огжив
отас
трошиоус
л
ужбис
в
омнароду,толик
ог
одишњипрофе
с
ор, рођениШапчанин... Сах
рање
нј
ебе
дно, с
иротињс
ки,к
аопариј
акак
ав.(Ске
рлић,1964. Зве
з
да
). Ј
е
ремиј
аЖив
ановићпишедру
г
ачиј
е: Дру
г
огав
г
ус
табиој
епог
ре
б. Сле
г
л
ос
есв
ештој
еос
е
ћал
окол
икиј
етог
у
битак

инодеј
с
тв
у
ј
ее
пис
к
опс
амног
оброј
нимс
в
е
штенс
тв
ом, з
аступље
немног
ек
орпорациј
е... (Жив
ановић, 1910. с
т
р.
203)
Ист
инај
ена
ј
чешћене
г
денас
редини. Великичов
е
кпосхв
ат
а
њима,обичан,ча
кне
с
рећа
нуживот
у.Че
с
тот
а
кобив
а.
Онниј
ебиопо
ет
а
, биој
ес
т
ихот
вора
ц. Св
ој
евиђе
њесв
ак
одне
в
ицез
а
пис
а
ој
еуст
иховима
. Из
бормот
ив
аииз
воринс
пирациј
ебили
с
умус
короне
исцрпни. Скорос
ва
кис
ег
ме
нтжив
от
аира
даобичног
чов
екаг
ра
ђа
нс
кеклас
е(мислис
еинамушка
рцеинаже
не
) ове
ков
ечио
ј
ес
т
ихов
има. Усв
ој
импе
смамапрост, отв
оре
н, не
из
в
ештаче
н, пе
в
а,
л
ако, теч
но. Кодње
г
ане
маз
амрше
нос
тиине
ј
ас
нос
ти. Ње
г
овпрост
нач
иниз
л
аг
ањатаманс
еле
пос
лажесапрос
тимнароднимиз
л
аг
ањем.
Онх
оћедабудеј
ас
ан, раз
умљив, прис
ту
пачансв
аком. (Жив
ановић,
1910. с
т
р. 16) Ов
омишље
њепоткре
пљуј
уна
слов
иње
г
овихпе
с
ама: У
бог
атс
тв
у
, Добротвор,Кал
фаНенад,Профес
орка,Мај
кинс
ав
е
т, Пас
торк
а, Набадњидан, Пров
одаџиј
а,Мл
аденци,Зидарс
капе
сма, Добар
к
рој
џиј
а,Мираз
, Не
ротк
иња... с
корос
в
ешт
очинижив
отура
з
личит
им
добима
. Вла
димирЈ
ова
новићј
ез
на
о,дана
ј
ширикругчит
ала
цаволии
ра
з
умеукњиже
внос
тионоштоволиира
з
умеуживот
у. Ист
ока
ои

12

Са
г
ле
дав
ања

припове
т
ка
, рома
нилидра
ма

т
иховинаниз
аниупе
смумог
уиз
ра
з
ит
и, пре
тре
с
т
ииопис
а
тионоштос
еужив
отудог
а
ђаиос
ећа
, ит
акопос
т
ат
иблиск
ина
ј
шире
мчит
а
лашт
ву.Ре
алис
тичког
ледиштекој
еј
епре
в
лада
лоувре
мес
тв
ара
њаВла
димираЈ
ов
ановића,ис
кључива
лој
еиде
а
лиз
а
м. Тражилас
ес
т
ва
рнос
т
, не
уле
пша
на
. На
рав
но, ниприпове
дачи
нипе
сницинис
уника
дапот
пунообј
е
кт
ивни, а
лисутомет
е
жили. Пе
с
никј
е
, вође
нт
ом а
т
мос
фером укњиже
вном с
т
ва
ра
њу, спај
а
ос
вој
е
лирс
кецрт
ицеизст
ва
рногжив
ота
. Тониј
ефотог
рафиј
а, прису
тнај
е
личнаЈ
ов
ановиће
ванот
а, на
ј
че
шћехуморис
ат
ира, не
кадаблажи, не
ка
даошт
риј
и, преманекојне
г
а
т
ивнојдрушт
ве
нојпој
ав
и. Из
г
л
едадај
е
унашедоба, упое
з
иј
икаоусл
икарс
тв
у
, нај
з
г
одниј
ез
ау
з
иматире
ал
ис
тич
ког
ле
диште

ој
исв
акидандобиј
ас
в
евишебранил
ацаиз
ас
ту
пник
а.
Пов
оде
ћисепотомг
л
едишту,ј
ас
еос
л
ободихипу
с
тихов
ојј
е
данде
ос
в
ој
их
, мах
ом, л
ирск
ихцртицаизс
тв
арногжив
ота. (Ј
ов
анов
ић,1890, с
т
р.4)
Ст
иховимаиз
нет
ечиње
ницеипе
с
никоватв
рђ
ења
, бићепоре
ђе
нас
априпове
тк
амаМилорадаПопов
ићаШа
пча
нина
, Ла
з
еЛа
з
аре
вића
,
Ј
анкаВе
се
линов
ића
, Илиј
еВу
киће
вићаиМиха
илаСрет
е
нов
ића
, кој
е
з
ате
муима
ј
уживотуШапцуиоколиниупос
ле
дњимде
це
ниј
а
маXIX
в
ека
. Ка
коис
т
имот
иви, уз
ет
иизс
ва
кодне
вицеј
едногг
радаз
вучеу
с
т
ихов
има?
Пес
маПров
одаџиј
ада
ј
есликудевој
кекак
вусре
ћемокодМиха
илаСре
те
новића(РадетићаМара,Синов
ац), де
вој
кај
евре
дна
, иодг
ов
араиде
а
лудев
ој
к
е.
Самаради,с
амакрој
и,
Самашиј
е

амапе
ре–
Ње
номтрудуне
макрај
а
Ње
номтрудуне
маме
ре(Ј
ова
новић,1895. с
т
р.17)
Ова
квииде
алиуликувреднеде
вој
ке
, нисубилис
т
ра
ниниос
т
а
лим приповда
чима(Лаз
а
ре
вић, Онз
нас
в
е
, Ве
тар). Са
м на
з
ивпе
с
ме
Пров
одаџиј
аос
т
а
вљамог
ућнос
тиз
в
ес
неирониј
еуЈ
ова
нов
иће
вимст
ихов
има.Лаз
аре
вићс
еобича
ј
емпровода
џис
ањаба
в
иуприпове
циСтој
аниИл
инка. Ј
ов
ановићг
оворис
абла
г
омирониј
ом, а
линепре
мапров
одаџиј
иипре
пору
камак
ој
епре
но
сииз
међ
уз
аинте
ре
сов
анихс
т
рана
,
в
ећпремат
оммоде
лу,ук
омес
ет
ра
жипос
ре
дник. Уне
кимдру
г
импе
с
ма
ма,наприме
рДев
ој
каз
аудај
у, к
рит
ику
ј
ес
еобича
јдародит
ељибира
ј
усинов
имаиће
рка
мабрачнепа
рт
не
ре:

13

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Дове
л
ај
емај
к
аћерк
у
Аже
ниоотацс
ина
Бирал
ис
уродитељи
Св
ебешепоњинојже
љи(Ј
ова
нов
ић,1895. с
т
р.358)
Бира
њеснахет
екпошт
ос
еродит
е
љис
ложес
ре
ћемокодЛа
з
а
ре
вића(Набу
нару
, У добричасх
ај
ду
ци). КодСре
т
еновићана
ла
з
имо
от
пориз
борукој
иј
ена
пра
виомома
к(Сино
вац,Раде
тићаМара). Ст
ав
даде
вој
катре
баса
маиз
а
беребра
чногдруг
аиз
ложиој
еСре
т
еновић,
т
а
кођеуРаде
тићаМари, ка
дас
ењенст
рициот
а
цдог
ов
ара
ј
удањој
пре
пус
т
еиз
бор,даонабирапос
вомсрцу,дабудес
ре
ћна
. Ова
јст
а
виз
ра
жав
аиЈ
ова
новићуна
ве
де
нојпе
сми, ка
дг
оворидас
уса
дав
ремена
друг
а
чиј
а
, дамла
даос
обас
а
мапра
вииз
бор:
Садј
ас
амос
рећутражим
Иникомитонебрани–
Ниј
еов
ос
тародоба
Нисуов
ос
таридани.(Ј
ов
ановић,1895. ст
р.358)
Мањеиливише
, маколик
ос
епа
триј
аха
лнос
хва
т
ањеве
з
ива
ло
з
абе
спог
оворнопоко
рав
ањежељис
та
риј
их,ма
локој
ире
а
лис
тас
ениј
е
т
омес
упрот
с
та
вљао,да
ј
ућипре
дносте
моциј
ама
. Ск
ородане
маприпов
ет
кеук
ој
ојис
кре
наљубавниј
епобе
дилаз
а
ст
а
релас
хв
ат
а
ња
. КодЛа
з
аре
вића(У добарчасх
ај
ду
ци, Ву
чко), кодВе
се
линов
ића(Напрел
у
),
кодСрет
е
нов
ића(Синов
ац). Сличноњима,ВладимирЈ
ов
ановићв
еруј
е
уиз
борс
рца
. Иј
ае
тотражимдру
г
а.
Иј
ае
тотражимдру
г
а
Сак
ој
имћус
ре
тнабити
Ск
ој
имнећуз
ажив
ота
Самог
оркес
уз
ел
ити.(Ј
ова
нов
ић,1895. с
т
р.259)
Ва
с
пита
њеде
в
ој
ке
, данебиубра
кулилаг
оркес
уз
е

ав
ет
ика
кодаз
ас
лужипошт
овањенов
епородице
, упућива
њенаврлине

коро
с
уиде
нт
ичнекодсв
их.УЈ
о
ва
нов
иће
вимс
тиховиматоиз
г
ле
даов
ако,а
с
а
ве
тенара
вноделима
ј
ка
. (Мај
к
инсав
е
т)
Аутомедобутре
ба
Подноситиму
кедоста

14

Са
г
ле
дав
ања

Требак
ћериу
г
ос
тити
Се
бе
, му
жапаиг
ос
та!
Паидеца,ак
оБогда,
Нећес
амаништаз
нати
Ионаћес
в
еодте
бе
Из
г
л
е
дати,з
ах
те
в
ати. (Ј
ов
ановић,1895. с
тр.308)
Нај
с
ликов
ит
иј
иприка
зса
ве
т
ова
њаде
вој
а
ка, шт
о крозре
т
рос
пекциј
усв
огжив
ота
, шт
окроздире
кт
ноупућива
њеде
вој
а
кадатре
ба
дабу
дувре
днеда
ој
еЈ
а
нкоВес
е
линовићуприпов
ециНапре
л
у
. Ка
да
дов
енчањадођ
е,неиз
бе
жнисус
ва
т
ови,башка
оуист
оиме
нојпе
с
ми:
Ено... с
в
атив
ећс
акол
ас
л
аз
е
;
Ено... не
кив
е
ћудв
ору
лаз
е
Ено... ку
ма,е
но... ку
маНате
;
Ено... ње
г
аиде
в
е
раиНате
!
Садћес
амномукару
цесе
с
ти
Памеку
ћибу
ду
ћојодве
с
ти. (Ј
ов
ановић,1895. с
тр.23)
Св
адбе
ниобича
ј
и, поштов
а
њекума
, дев
ера
, необра
ћа
њемужу
име
ном... ве
ћс
мос
ре
та
лиуприпове
тк
амаукој
имас
еопис
уј
ес
еос
ки
обича
ј(Напрел
у
, од Ве
с
елинов
ића
,) алии уг
радс
којс
ре
дини г
де
Илинка(Онз
нас
в
е) з
аму
жауве
кка
жеОнаде
ве
раВучкане
обичнопошт
уј
е
.
Дака
очов
е
кипес
никниј
еиде
а
лиз
ов
аоживот
, уочав
ас
еупе
с
ма
макој
ез
ат
е
муимај
ура
з
нора
з
непрепре
кес
рећииха
рмониј
и. (Не
роткиња, Коцк
ар, Уч
ите
љ, Газ
дарицаЈе
ца, Гос
подинДобра...) Пробле
мене
ма
њапот
омс
т
вас
ре
ћемокодСрет
е
нов
ића(Раде
тићаМара),
г
дење
нис
т
рицис
тринаволеМа
рук
аос
вој
еде
теј
е
рне
ма
ј
урођ
ено,
илиг
дечичаг
ај
ис
инов
ца
, кој
имуј
ез
амениопотомс
тв
о(Синовац), а
кодЛа
з
а
рев
ићауШк
ол
с
којиконипопипопа
диј
аг
ле
да
ј
усе
ос
кудецу
ка
ос
вој
у, ј
ерс
уМа
риј
удобилика
оБожј
ибла
г
ос
ловт
екукас
нимг
одина
ма.Па
т
њуже
нене
рот
кињеописуј
еиЈ
о
ва
нов
ић:
Кадав
идимдру
г
е
, как
одецуг
ај
е
,
Ј
ас
амопу
стимте
шкеу
з
дис
ај
е
.
Че
стос
амљутаинасамогБог
а,
Штоне
мамде
ценипородас
в
ог
а. (Ј
ов
а
новић, 1895. с
т
р.
128)

15

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Неприме
ренуна
ра
вжене
, кој
адоводидотог
адабрачназ
ај
е
дницанеопс
т
ане(утомес
ус
ес
висложили) ка
от
емубира
ој
еИлиј
аВукиће
вић(Подбаг
ре
мом). Ра
з
водина
чениј
ече
стмот
ивуприпове
т
кама

дај
еипа
кдола
з
илодора
з
в
ода,кажеЈ
ова
нов
ићус
тиховимапес
меГаз
дарицаЈ
е
ца. Вук
иће
вићев
апоме
нут
априпов
ет
канаис
т
ове
та
нна
чин
г
ов
ориос
итуа
циј
иупородициг
аз
даМиле
те
. Уст
иховимат
оиз
г
ле
да
ов
ако.
Ох,мождабихбиоже
ње
нс
ада
Дасету
ђихненаг
л
е
дахј
ада
Данев
идохне
сре
ћуивој
е
Св
ог
аг
аз
де
, дућанxиј
еГај
е
...
... Онсамуј
ебе
дноик
ук
ав
но
Аонаг
аос
тав
ил
адав
но. (Ј
ова
новић,1895. с
т
р.166)
Нев
ерс
т
вомужа

акој
еу
г
лав
номниј
екривс
а
мму
ж, ве
ћиз
аз
ов
ув
идуне
моралнекомшинице

ој
уј
екаопримерз
лакој
епоште
ногчов
екаидома
ћинаодв
одиодкућногпра
г
априка
з
а
ој
еИлиј
аВук
иће
вићу
припове
циНов
аку
ћа. Ј
ова
нов
ићнас
личанначинбрачномне
ве
рс
тв
у
т
ра
жиуз
рокупој
ав
иучит
ељицеудоброс
т
ој
е
ћојпородици.
Как
оуз
е
ху
чите
љку
Дамис
итнудецуу
чи,
Одтогдобакл
е
тич
ове
к
Самог
л
едадамему
чи
Непоз
нај
е
мс
в
ог
аВе
љк
а
Как
одођеуч
ите
љк
а. (Ј
ова
новић,1895. ст
р.172)
Ликмај
кекој
аз
богдецет
оле
ришенев
ерс
т
воуВукићев
иће
вој
Нов
ојку
ћи, с
короидент
ичнос
ре
ћемоупое
з
иј
иВла
димираЈ
о
ва
нов
ића
уЕл
ег
иј
ипоштенеже
не.
Посв
уноћг
анав
е
че
руч
ек
ам,
Ал
’г
аре
тк
омог
удадоче
кам.
Стосез
аман,постав
љаис
пре
ма
Никаког
асв
ој
ојку
ћинема.
Икаддође
, сл
абов
е
че
рава–
Ве
ћј
е
днаконе
штоз
аме
рав
а. (Ј
ова
нов
ић,1895. с
т
р.187)

16

Са
г
ле
дав
ања

Ј
ова
нов
ићј
е,премаз
а
пис
имахроничара
, имаоиз
ве
с
нихпробле
маз
богпес
а
масате
момне
ве
рс
тв
а. Ј
ованов
иће
в
апе
с
маГос
подинДобра,обј
ав
ље
нај
еу29 број
уСтражил
ов
аз
а1888. г
одину
. (Опа
чић-Ле
кић, 1985. ст
р.118) Пес
мај
еУсв
ој
ев
ременаправ
илонемалусе
нз
ациј
у
иунашимовдекњиже
в
нимичитал
ачк
имкру
г
ов
има.(Грчић,1906 с
т
р.
188)
Прет
њубра
чнојс
ре
ћи, кој
учита
оциупоз
на
ј
ууЛа
з
аре
в
иће
вој
припове
циПрв
ипутсоцемнај
утрење, ка
оте
муниј
ез
а
обиша
ониЈ
ов
ановић,иу
каз
уј
едаМит
а
рниј
ебиоуса
мљенпример.
Мишљах

дел
иј
е
? Гдебитиможе
Доконпре
дз
оруненаданодође
,
Пакакоу
ђе
, ормануприђе
,
Иуз
енов
це
, паодмахпође
... (Ј
ова
новић,1895. ст
р.154)
Нара
вкоцка
рас
корој
еиде
нт
ичнапре
којна
ра
виЛаз
а
ре
вићев
ог
Мит
ра
:
Ништамунесмеч
ов
екдаре
кне
!
Акошторек
не
м, онтак
оск
очи,
Иодмахнамељу
титодрек
не–
Одмахмиј
аднојх
оћез
аочи! (Ј
ов
а
новић,1985. с
т
р.154)
Сит
уациј
аукој
ојс
ена
шлаже
науприпове
циПрв
ипу
т соцем
нај
у
тре
њеиупес
миКоцка
р, предс
т
ав
ља
ј
у, можда
, на
ј
ве
ћусличнос
т
прик
аз
ака
ра
кт
ераиже
неимушк
арцауре
а
лис
т
ичкојприпове
циилирс
којцртициизст
ва
рногживот
а, как
веј
еписа
оВладимирЈ
ов
ановић.
Сличнос
тЛа
з
а
ре
вићев
ихприпо
веда
каиЈ
ов
ановићев
ихст
иховау
очила
ј
ек
њиже
внакрит
ика
. Мај
кауШвабицииВетруподс
ећанај
унак
ињу
пе
с
меЛаз
аре
в
иће
вогз
емљак
а, пе
с
никаВл
адимираЈ
ов
ано
вића, кој
иј
е
опе
в
аосв
ој
уз
лус
удбинуупе
с
миМате
ринажртв
а. (Скерлић, 1964.
с
т
р.86)
Нис
ус
а
мобра
кине
да
ћебра
чногживот
абилеЈ
ова
нов
иће
ват
е
ма.Ба
виос
е,ус
т
ихов
има,живот
омка
лфе

иромашт
вомиве
омама
ло
с
е
лом, шт
ој
ера
з
умљивој
ерсас
еос
комсре
дином, осимс
олида
рност
и
иже
љедасе
ља
кбољеживиис
аос
е
ћањаз
богњег
ов
огт
ешкогживот
а
,
ниј
еима
ододира,шт
ој
ебиог
рафскас
личнос
тиз
међуЈ
ова
нов
ићаиЛа
з
аре
вића

е
днаодбиог
рафск
их,з
ара
з
ликуодост
а
лихмот
ивањег
ов
ог
пе
сништ
вакој
исунанек
ина
чин, с
та
лноме
с
то,ј
е
с
тет
ут
орс
тв
о. Вес
е
-

17

Kњиже
внипре
г
ле
д3

линов
ићуприпове
ци МалиСтој
ан приказ
уј
ебе
з
ос
е
ћај
носттут
ора

т
ара
оцана
димањема
кос
еде
с
идаумредома
ћин), аЈ
ов
ановићт
о
прик
аз
у
ј
еупес
миРод.
Имаос
амј
едногстрица,
Старалацми,нек
адбио,
Алмениј
епомаг
ао,
Нег
омеј
ез
ацрнио...
...
Хв
ал
а,хв
ал
ачика– Коста
Ј
апропатихс
’те
бедос
та. (Ј
ова
новић,1985. с
тр.303)
Ве
ликај
ес
личнос
тиз
ме
ђуа
ут
обиог
ра
фс
когмот
иваос
та
рању
с
т
рицаКост
еопородиципе
с
никаисудбинемалогСт
ој
а
наизВе
с
елиновићев
еприпов
ет
ке
.
Жив
отка
лфе
, кој
иупроз
ис
ре
ћемок
одЛаз
аре
вића(Ву
чко,Онз
на
с
в
е

ов
а
новићопису
ј
еупе
смиКал
фа. На
з
ивињег
овихпес
а
мадире
кт
носуу
пућива
линаг
лав
нимот
ивпе
с
ме
:
Онсас
в
е
томуду
ћануу
г
ов
араипаз
ари
Онз
надоброче
г
аимаиг
дестој
екој
ествари;
Ониценус
в
емуз
наде,пас
еценк
апасег
оди–
Онмис
адаиорадњииду
ћанурачу
нв
оди(Ј
ова
новић,
1895. с
т
р.244)
Односприпове
тк
еиЈ
ов
ановиће
веприпов
е
ткеус
т
ихуинте
ре
с
а
нт
а
нј
ез
апоређ
ење.Сличниилипот
пуноис
т
имо
тивиобра
ђе
нис
уу
проз
номс
тв
ара
ла
штв
уиус
тиховима

ова
но
вићј
еима
оча
кт
ежиз
а
да
т
а
кдас
а
же
т
иј
е
, воде
ћира
чу
наорими, ис
причадог
а
ђај
еизс
ва
коднев
ногжив
отас
вој
ихс
уг
ра
ђа
на
.
Се
лониј
ечес
т
аЈ
овановиће
ват
е
ма
, се
мка
дадижег
ласпрот
ив
не
пра
вдешт
оона
јкој
ина
ј
пошт
ениј
ерадина
ј
те
жежив
и. Идилич
ној
с
лици(с
короу
век
) припове
дача
, наиз
ве
ст
а
нна
чинсес
упрост
а
вљаЈ
ов
ановиће
вапе
смаСе
љак. Уов
ојпес
ми, ошт
арпроте
с
тпе
сник
ас
родниј
иј
еГлишиће
војосудисв
ихис
ве
г
ашт
оу
г
рожа
васе
ос
копошт
еност
а
новништ
во.Ипа
кмот
ивз
еле
нашт
ваможес
еу
поре
дит
ис
аВес
е
линовиће
вимиСрет
е
но
виће
вимсхв
ат
а
ње
мне
г
а
тивнихликоваикорис
т
ољубивихљуди.

18

Са
г
ле
дав
ања

Кадпрол
е
тосбех
уте
шкиданис
тиг
л
и,
Св
ес
уз
е
л
е
нашиназ
е
ле
нодиг
л
и
Атоштосух
те
ли,патоиу
з
е
ли
Исадс
уунадис
ре
тниив
е
се
л
и(Ј
ова
нов
ић,1895. с
т
р.99)
Немоћсе
ља
капре
дприродом, кој
уиск
реноосе
ћаВес
е
линовић
уприпове
циГрад, на
лаз
имоиупес
миСе
љак
;
Виног
радј
епон’
о– с’милиномг
аг
л
е
дам,
Ал
’наиђеоблак
, пас
традаодле
да.
Ј
ошс
амз
в
аопопа,читаој
емног
о,
Ал
исв
еуз
аме
н– ниј
емипомог
ло(Ј
ова
нов
ић, 1985. с
т
р.
100)
Зе
мљорадникуј
ет
ежа
киодлаз
а
кс
инаув
ој
с
ку, шт
осеможе
поре
дит
исаприпове
т
комЦрниданиодСрет
е
нов
ића
, илиУдобарчас
х
ај
дуциодЛаз
аре
вића

дес
лав
еповра
т
акс
инов
цаизв
ој
ске

ов
ановић
оодла
с
куувој
скусинас
еос
кекућека
же
:
Ас
инасаммороув
ој
ник
ес
л
ати.
Па,бардај
ебл
из
утакас
арнакл
е
та
Ал
’отидебратенек
уднакрајс
в
ета. (Ј
ова
нов
ић, 1895.
с
т
р.101)
Сирома
штв
ос
е
ља
каниј
еј
е
диноче
муВла
димирЈ
ова
новићпос
ве
ћуј
епе
сничкупажњу.Пес
маНаБадњиданиз
уз
ет
ној
ез
анимљива
.
Женау
дов
ица
, уситуа
циј
иј
екој
ане
одољив
оподс
ећанаа
т
мос
фе
руу
кућиМал
огпев
ача, Ј
анкаВе
се
линов
ића
. Ма
ј
кане
манина
ј
основниј
а
с
ре
дст
вадаис
хра
нис
вој
уде
цу,инај
с
т
ариј
ис
ин, ј
ош дет
е
, но
сит
ере
т
домаћинс
т
ва
. Сирома
шт
в
ој
е
днеу
дов
ичкепородицеупес
ништ
вуВла
димираЈ
ова
нов
ићаиз
г
ле
даов
ако:
Горк
ис
у,с
ине
, садањенидани,
Садај
еонасмртницај
адна–
Перк
анемаадецај
ојситна,
Ух
л
аднојс
обиоче
ку
ј
уг
ладна.
Св
акос
ес
адаз
аБожићприпре
ма,
Аонату
жнапе
че
ницене
ма.(Ј
ова
нов
ић,1895. с
т
р.330)

19

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Сирома
штв
ој
еприказ
анокрозј
е
да
нданприпре
мез
аБожић.
Солида
рнос
ткој
ус
ре
ћемомеђут
рг
овцимауШа
пчаниновојКатанс
кој
бу
ни, г
декомшиј
аг
ос
пођиЦа
нинудинов
а
ц, а
кос
луча
ј
ноне
ма

ерне
же
лидај
еув
редииов
деј
еприсут
нокрозре
фре
н:
Е, пае
топара.Уз
мииск
упи
Нек
аПе
рк
аде
цупеч
еницук
упи. (Ј
ова
новић, 1895. с
т
р.
330)
Тус
олида
рностопис
уј
еиЛа
з
аЛа
з
аре
в
ић, уна
жа
лост
, не
доврше
нојпр
ипове
циСе
кциј
а, г
деубицадома
ћина
, а
нонимно, с
ва
кег
одине
,
дабиумириог
рижуса
ве
с
ти, пома
жепородицижрт
в
е, ба
ш наБожић,
донос
ећиимпе
че
ницуиос
та
вљај
ућиј
енакућномпраг
у
.
Сирома
штв
о, бог
а
т
ст
в
о, момци, де
вој
ке

е
рниинев
ернимуже
в
иижене
, с
вис
уонинашлимес
т
оупоез
иј
иВла
димираЈ
ова
нов
ића
.
Неможесез
а
не
ма
рит
исличнос
тсате
мамаприпове
дача
, ње
г
овихс
а
в
ременикаис
уг
ра
ђа
на
. Инет
ре
ба
. Ст
ихо
вима
, одшес
т
е
рцадодва
на
е
с
т
ерца
, одс
тихадос
т
иха
, одс
тро
федос
трофе
, Ј
ова
нов
ићј
епр
ича
о
причуос
вој
им с
уг
рађ
анима
, ољудимаг
ра
дс
ке(в
еомаре
т
кос
еос
ке
)
с
ре
дине. Ка
квисуудобру, ка
квисууз
лу, саблаг
ом ирониј
ом, али
у
ве
кс
ас
импа
т
иј
ом, шт
ој
ес
иг
урнона
ј
ка
ракт
е
рис
т
ичниј
ацрт
анаших
ре
а
лис
т
а. Ма
не
, на
рав
и, врлине
, с
ла
бост
иг
ра
ђа
нс
когдрушт
васкрај
а
XIX ве
канашлес
усв
ој
еме
ст
оуњег
ов
имс
т
ихов
има.Тачносттеслике
ире
а
лис
т
ичностприка
з
ашаба
чкес
т
ва
рнос
т
итог
авре
ме
надов
елеби
пе
сник
аВла
димираЈ
ов
а
новићаура
внопра
ва
нположајс
ањег
ов
имз
е
мља
цимаприпове
да
чима,даниј
енамарг
иниис
ториј
ес
рпс
кекњиже
внос
ти.Срећом, књижев
ноумет
ничкоде
лој
ет
ра
ј
навре
днос
такњиже
вноис
т
ориј
с
кене
пра
вденика
даниј
ека
с
ноис
пра
вити.

20

Са
г
ле
дав
ања

ВЛАДИМИРЈ
ОВАНОВИЋ
БИБЛИОГРАФИЈАПРВИХИЗДАЊА

Ле
пеТу
ђинке
, Ша
ба
ц,1889.
Изу
дович
когжив
ота, Ота
џбина,1890.
Цртицеизс
ав
ременогжив
ота, Беог
ра
д,1890.
Изде
тињс
тв
а, Бе
ог
ра
д,1890.
Циг
анчице

а
вор,1890.
Ашиковг
роб, Боса
нскавила
, 1890.
Амаз
онке
, НовиСа
д,1891.
СФранцус
когПарнас
а, Бе
ог
рад,1893.
Ре
алис
та, НовиСад,1894.
Пог
аше
нез
ве
з
де
, Де
ло,1895.
Избрачногжив
ота, Беог
ра
д,1895.

ЛИТЕРАТУРА
Арна
ут
овић, Але
кс
а
нда
р: Вл
адимирМ. Ј
ов
анов
ић, Лет
описМа
т
ице
с
рпске
, Нов
иСа
д,1910.
Га
шић,Г.Ј
.: Посмртнакандил
ца, Ша
бац,1929.
Грчић,Ј
ова
н: Портре
тине
кол
икос
рпс
кихкњиже
в
ника, Беог
ра
д,1906.
Де
ре
тић,Ј
ова
н: Историј
ас
рпс
кекњижев
нос
ти, Нолит
, Беог
рад,1996.
Жива
новић, Ј
е
ремиј
а
: Вл
адимирМ. Ј
ов
анов
ић, Првепес
ме, Ве
на
ц,
1910.
Мат
ош, А. Г.: Пе
с
меВ. М. Ј
ов
анов
ића, На
да, 1896.
Пала
ве
с
т
ра,Пре
дра
г
: Књиже
внак
ритика, Нолит
, Бе
ог
ра
д, 1966.

21

Kњиже
внипре
г
ле
д3

SUMMARY
Ružica Jovanović

VLADIMIR JOVANOVIĆ, REALISTIC POET
The flaws, characters, virtues and weaknesses of the urban society of
the end of XIX century all found its place in his verses. The accuracy of that
picture and the extent of trueness to life in depiction of Sabac reality of that
time bring the poet Vladimir Jovanovićto a position equal with his fellow
contrymen story writers.
In the year 1895 he publishes 47 poems in Де
л
о(Opus), under the
common title Пог
ашенез
в
ез
де(Extinguished Stars) and 11 poems in Вој
ис
л
ав
ље
в
аспоменица(Vojislav’s Memorial). Out of five of his poems published in 1896, the last year of his appearing in print, three were printed
within the collection Избрачногжив
ота(From Married Life) in 1895.
Having mastered the German and French languages already in his schooldays, it was very early in his time that he started to translate. It was already
in 1889, in Šabac, that he published 155 poems of foreign poets under the title Ле
пету
ђинк
е(Beautiful Foreign Women). Another collection of translations, СФранцу
ск
огПарнас
а(From the French Parnassus), appeared in
1893 as the fourteenth book of Српс
к
ак
њиже
вназ
адру
г
а(Serbian Literary Association), where he was praised for introducing foreign poets’ poems to domestic readers.
The realistic viewpoint that prevailed at the time of Vladimir Jovanović
’s work excluded idealism. What was sought was plain, non-beautified
reality. Naturally, neither the story writers nor poets are ever entirely objective, but that was what they strived for. A poet would, led by such atmosphere, blend lyric sketches from real life in his literary work. It is not a true
snapshot either as Jovanović’s personal tone, mostly humour and satire, sometimes milder and other times more harsh dependant on the negative social
occurrence, is present.
He was a creator of verses rather than a writer of poems. He wrote
down his perception of everyday life in verses. His motifs and sources of inspiration were almost inexhaustible. By his verses, he depicted almost every
segment of life and work of the ordinary urban middle-class person, man or
woman.

22

Са
г
ле
дав
ања

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–1:398 ; 398(=163.41)(497.115)

Бр
а
н
ис
ла
вБа
неЈ
о
в
а
но
в
ић

И. С. Јастребов– скупљачнашихнај
стариј
их
1
народнихпесаманаКосмету
У ра
дусера
зма
трас
акупљањена
роднихпес
амаме
ђуСрбимас
аКосоваи
Ме
т
охиј
еруск
огконз
улаИв
анаСт
е
па
новичаЈ
ас
т
ребова
, обј
е
диње
нихуњег
ов
омз
на
менит
оме
тног
рафс
комделуОбич
ај
иипес
мету
рск
ихСрба(Пет
рог
ра
д, 1886). У ов
ом ра
дупос
еба
на
кце
натј
ест
а
вљенназ
абе
леже
нерет
ке
лирс
кеврст
еобреднихиобичај
нихпес
амас
пе
цифичноочув
аненаов
омпрос
т
ору(коле
дарс
ке, лаз
а
ричк
е, додолс
ке, ру
са
лиј
е
, биљарс
ке
, пе
чалба
рск
е,
с
ла
вске
, божићне
, св
ат
овск
е) ка
оие
пс
кепес
ме(кругпе
са
маоМаркуКра
ље
в
ићу).
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Ј
ас
тре
бов, народни обича
ј
и и ус
ме
налирика
, Срби са
Косов
аиМет
охиј
е,е
пскепе
смеоМа
ркуКра
ље
вићу

Ру
скиконз
улИва
нСт
е
па
новичЈ
а
ст
ре
бов(1839–1894)2, на
ша
о
1

Радј
е
, ус
краће
нојве
рз
иј
и, пре
дст
ав
ље
ннаФил
оз
офс
комфа
култ
ет
уУниверз
ит
ет
ау
Пришт
ини, прес
еље
ногуКосов
скуМит
ровицу, намеђ
уна
родном симпоз
иј
умуо
с
рпскомј
ез
икуикњиже
вност
и7. с
епт
ембра2009. г
одине.
2

Ив
анСт
епа
нов
ичЈ
ас
тре
бов,рође
нј
е27. ј
ануара1839. г
одинеусе
луГромушка(Коз
лов
скиокруг
) упородицивој
ногс
ве
шт
еника. Удипломат
с
кус
лужбус
тупиој
е1. ј
а
нуа
ра1866. г
одинека
ов
ежба
никуРускомпос
ланс
твууЦариг
раду, ода
клеј
е1867.
г
одинепре
меште
нуСка
дарз
асе
крет
а
раРус
когконз
улат
аиз
апреводиоца.ИзСк
адрај
ес
т
иг
а
оуПриз
ре
н, ка
ов
ице
конз
ул,1. а
прила1879, аод18 79. до1886. уПриз
ренус
лужбуј
ека
оконз
ул.Уче
ст
вова
ој
еуорг
аниз
овањукулту
рногжив
отаСрбауПриз
ре
нуиКосов
скомв
ил
ај
е
ту, из
међуос
та
логиуос
нива
њупрвогСрпс
когкулту
рноу
ме
тничк
огдрушт
ва(1884), каоиприз
ренс
кеБог
ослов
ско-учите
љс
кешк
оле(1871) –
првесрпск
есре
дњешколеуТурс
кој
. Попов
рат
кууРусиј
у,уПет
рог
ра
дуобј
а
вљуј
е
с
вој
еде
ло„
Обича
ј
иипес
мет
урск
ихСрба“1886. г
одине
. УСрбиј
иј
еЈ
ас
тре
боводлик
ов
анОрденомТак
ов
ск
огкрст
а, Орденомсв
ет
огСа
ве
, ауЦрнојГориОрденомз
а
нез
авис
нос
тЦрнеГоре.Ус
вој
ојз
е
мљиодликова
нј
еВеликомз
ла
тномме
даљом, Орде
ном Св
. Вла
димира, каоимношт
вомдруг
иходликова
ња. Умрој
еуПе
трог
ра
ду

23

Kњиже
внипре
г
ле
д3

с
екра
ј
ем19. ве
канаис
точникус
рпс
кена
роднепоез
иј
е
, наКосов
уи
Мет
охиј
и. Ка
оист
оричарие
т
ног
ра
фпропу
тов
аој
енашеј
ужнепреде
леиса
бра
омношт
воис
т
ориј
с
кеифолклор
нег
ра
ђе
, акрунут
ограда
пре
дс
т
а
вљаз
на
ча
ј
наз
биркана
роднихпе
са
масаКосов
а, Ме
т
охиј
еи
Маке
дониј
е
, поднас
ловомОбичај
иипе
с
мету
рск
ихСрба(Пет
рог
ра
д,
1886). Службуј
ућика
орус
киконз
улуПриз
ре
ну,Ска
дру
, СолунуиЈ
а
њини, Ј
а
ст
ре
бовј
еима
оприликудаиз
близ
аупоз
наиз
а
беле
жимношт
вона
роднихобича
ј
а
, аузњихипес
мекој
есус
ет
окомодређе
ног
обре
даиз
водиле.Записуј
ући„изус
таупе
ро“мношт
вона
роднихпес
а
ма, Ј
а
с
т
ребовј
епосв
ет
иодужнупажњуконт
ек
ст
уњиховогиз
вође
ња
,
да
ј
у
ћи, ме
ђупрвимаус
акупља
њуфолклор
нег
ра
ђе
, иопис
ена
родних
обичај
акој
ес
ут
епе
с
мепрат
иле,т
ј
. св
ој
е
врс
нис
инкре
т
из
амукомес
у
ипе
с
меизње
г
овез
биркев
еко
вимаопс
т
ој
а
ва
ле
.
Ве
з
уј
ућипе
с
мез
аодре
ђе
нена
роднеобичај
е

а
с
тре
бовј
ената
ј
на
чинос
т
а
виодра
г
оце
неопис
еса
чува
нихобреднихве
рова
ња,ра
дњии
поворки, кој
ес
ежуудале
кеслој
е
вес
лове
нск
огпа
г
аниз
ма
. Ис
тот
а
ко,
у
ст
ановиој
едај
енаподру
чј
уКос
оваиМе
тохиј
ес
аМа
ке
дониј
омдомина
нт
налирс
капес
ма
, мадапа
жљив
обеле
жиипој
е
динеепс
кепе
с
ме
кој
ес
еиз
в
одеус
пе
цифичнимус
ловима
, нас
ла
ва
маи„подз
а
шт
итом
ку
ћногс
ве
ца

. Ве
рнобе
леже
ћиј
е
з
икк
ој
имс
уовепес
меиспев
а
не

а
с
т
ребовј
еј
ас
нораз
г
раничиос
рпс
куибуг
арс
куз
онуус
ме
ногпе
ва
њана
т
е
рит
ориј
иМа
ке
дониј
е
.
Зна
чајпој
а
веовекњиг
епрвиј
ев
а
ља
нооце
ниоуг
ле
днибе
чки
с
ла
вист
а
, Ва
т
росла
вЈ
а
г
ић, кој
и, из
међуос
т
алог
, пишеис
леде
ће
:„
На
ос
новума
т
ериј
алакој
иј
еЈ
ас
т
ребовда
о,можес
ев
иде
тидаус
т
аројСрбиј
и, уКосов
упољу, т
ј
. уобла
с
тимаизкој
ихонпе
смена
води, кој
ес
у
в
ез
а
нес
аг
еог
ра
фс
кимиме
нимаПриз
ре
на
, нај
ужеоколинеиМора
вом,
пре
овла
ђуј
есрпс
киј
е
з
ик,иа
ког
оворпој
единихг
ру
пицапока
з
уј
едас
у
из
в
ес
наме
с
табу
лг
ариз
ирана
. Међу
тим, уоблас
т
иДебрака
ракт
е
рј
е
з
икас
еприближав
абуг
а
рс
комв
ишене
г
ос
рпс
ком. Овос
еможеус
т
ано3
в
ит
иуколеда
рс
кимпе
с
ма
маилила
з
а
рица
ма
“.
Првакара
кт
е
рис
т
икас
акупље
нег
ра
ђекој
ууоча
вас
амЈ
ас
т
ре
бов
ј
е
ст
еј
акут
ицајориј
е
нта
лиз
маус
лов
енскојлирици, ка
опосле
дицедуг
от
ра
ј
нету
рс
кеокупациј
е
, пос
ре
дноиут
ицај
аориј
е
нт
а
лнекулт
урена
на
роднеобичај
еипев
ањеСрбас
аКос
ов
аиМе
т
охиј
е
, ка
оиуМа
ке
дониј
и. Та
коЈ
ас
т
ре
бовна
в
одидаз
авре
мес
лав
е„
г
ос
т
ис
е
депоту
рск
и“
,
1894. г
одине.Зах
валниПриз
ре
нциподиг
лис
умус
поме
никпоредз
г
ра
дебивше
гРус
когк
онз
ула
т
ауПриз
ре
ну.
3
Ва
трос
лавЈ
а
г
ић,„
Обича
ј
иипес
метурс
кихСрба
, Друг
оиз
да
ње,допуње
нопроз
ом“
,
Archiv fur slavische Philologie, XIII, 1891, ст
р.135–138.

24

Са
г
ле
дав
ања

докже
немус
лиманс
кихСр
банос
ез
а
р, амот
ивмног
оженс
тв
аст
ижеи
ус
рпскуу
сменупое
з
иј
у:
Теу
з
е
ј
атрине
в
ес
те
:
Ј
е
днадамуку
ћумете,
Друг
адамуводунос
и,
Трећадамуру
в
ог
отов
и…
Чес
тј
еимот
ивпрода
ј
енев
ес
т
е:
Нек
ојнеможе
тдај
едоце
нит,
Затенк
астав
адес
е
тиљади,
Забе
л
оли
цеде
в
етиљади,
Зацрнеочис
е
домиљади…
Положа
јженеуз
а
т
воре
номпат
риј
а
рха
лномиориј
е
нт
а
лномдруштв
у
лирс
кику
лминираус
ле
дећојс
лици:
Иј
еодне
седоманадв
орј
е.
Сиј
ез
аг
радивкамениз
из
ди,
Вкамениз
из
ди,вмраморнипорти.
За
пис
илир
скихпе
с
амаЈ
а
с
тре
бовачу
вај
уиист
ориј
с
косе
ћа
њеначе
ст
е
от
мицехришћанс
кихде
вој
ак
а, илипреот
има
њене
ве
с
т
а, докре
тк
еба
ла
дес
адржеиинт
ерна
циона
лнемот
ив
е
, поз
на
т
енаширемј
ужнос
лов
енс
компрос
тору4, напримерупе
сме„Попов
ићЈ
ова
ниКору
нра
з
бој
ник“
, начиј
емпре
длошкуЈ
а
ст
ре
бовука
з
уј
еда„
спут
анаже
на
“ка
дј
ој
с
епружиприлика
, прихва
т
ас
лободуипоценусмрт
и„
г
ос
пода
ра
“.Сушт
инс
ки, уна
в
еде
нојпе
с
миобра
ђе
нј
емотивпре
от
има
њане
ве
ст
е
, с
а
поз
нат
имсижеом: ј
ашућикро
зшуму
, му
жз
а
хт
ев
адамуженапе
ваи
поре
дњеногу
поз
оре
њадас
еуг
орик
риј
ењенпрв
обит
нипрос
илацкој
иј
еодбиј
ен. Ка
даипа
кнање
г
овз
ахт
е
вженаз
апе
ва
, хај
дукКорунј
е
чуј
е
, с
мрт
ној
ојра
нимужа
, докпое
нт
упе
смеса
чињав
амуже
вље
ва
молба(даму„
палисв
ећутридана
“) иње
нодре
ча
нодг
овор:
Такмибог
а,мојг
ос
подаре!
Ј
ас
инећус
л
уг
адатес
л
у
жам,
Такос
акас
в
ећадатис
в
е
та.
Ј
аз
апал
иу
бав
анев
е
ста,
Штог
оре
л
атридниитриноћи.

4

Branislav Krstić, Indeks motiva Balkanskih Slovena, prir. Ilija Nikolić, SANU, Beograd,
1984, str. 258–263.

25

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ОвоштоЈ
ас
т
ребовуовимпе
с
ма
мат
акођ
епримећуј
еј
еј
а
с
ноис
ка
з
а
нант
ит
урс
кис
т
ав
, чес
т
опа
родиј
с
киинтонира
н, на
рочит
оу„
женс
ком“пе
с
ништв
у, т
ј
. лирици, каонаприме
рупе
смеизприз
ренс
ког
кра
ј
а
:
Перу
нико,де
в
ој
ко,
Неше
тајс
епобре
г
у
,
Бре
гс
ерони,ћепадне
ш.
-Акопадне
м, дау
мре
м,
Бољемпас
ти,у
мре
ти,
Данеу
з
мемТу
рчина.
Турч
инидеув
ој
с
ку
,
Ћемерпараодне
с
е
,
Ћемерв
ашидоне
с
е;
Дуг
упу
шкуодне
се
,
Штапе
тинудоне
се
,
Туну
сфе
с
аоднес
е
,
Шапке
тинудоне
се
!
Уч
иј
ес
ез
дрављев
инопиј
е
Сла
вај
е
, поЈ
а
ст
ре
бову, нај
з
на
чај
ниј
аме
ђуобича
ј
имаСрбас
а
Кос
оваиМе
тохиј
е, оче
мус
ве
дочииње
г
овадра
г
оце
нае
т
ног
ра
фс
ка
бе
ле
шка
:

Ка
даг
ост
и, ра
з
ме
с
т
ившис
ез
ас
то
лом не
шт
опој
едуиис
пиј
у
подвеча
шев
ина,ондаг
ла
вапородице
, кој
иј
ебе
зфес
а(хришћа
нис
у
с
кидалифес
овеса
моуцркв
и) св
евре
меилис
т
ој
ипре
дпоз
нат
имг
ос
т
има,илиихсасв
ој
иммла
ђимапос
лужуј
е
, па
лиис
пре
диконаво
шт
а
нус
ве
ћу,трипут
ас
епоклонииондауз
имав
ећуодонедвеча
шесвиномдабипиоуча
с
тс
ла
ве
. Томприликомка
же: „
Добродошлиг
ост
и!
Дола
з
итеув
ек
, Овучашув
инаис
пићуз
аоче
вокрс
ноиме

. Пошт
оот
пиј
еизчашемлађ
иукућа
нимудолиј
ув
ино. За
т
имдома
ћинна
с
т
ав
и:

Ов
ућуча
шуис
пит
иуимес
ве
т
еТрој
ице, дабипо
живе
лане
боиз
е
мљу!“Ис
пиј
е,амла
ђисес
т
ара
ј
удамуурук
аманебудепра
з
начаша
.
За
т
имонуз
в
ику
ј
е
: „Аов
учашупиј
е
муча
стс
ла
в
е(с
ве
ца
) овогда
на
, да
бисеонпомолиоБог
уз
анас
!“И от
пиј
евиноизча
ше
. Пот
омос
та
ли
г
ос
т
ипиј
у, ус
т
ај
усас
вој
ихме
с
т
а, с
кида
ј
уфе
сов
еипе
ва
ј
утрипут
а

Гос
подипомилуј

, аондапе
ва
ј
уна
роднепе
с
ме

.
Ј
ас
т
ребовузова
јобичајна
водиипе
с
мукој
ас
ет
омприликом
пе
ва
ла:

26

Са
г
ле
дав
ања

Уч
иј
ес
ез
драв
љев
инопиј
е
,
Св
емуз
драв
оив
ес
е
лобил
о!
Родил
амупшеницаив
ино!
Апоку
ћис
в
аму
шкадеч
ица.
Ипотрл
ус
в
абл
из
ниј
аг
ањца,
Иубрдов
инов
ал
оз
ица,
Ипопољук
лас
атапше
ница.
Илис
епе
ва
:
Ов
ак
омедел
иј
и
Чабарв
инамал
ој
е!
Ов
ак
омеј
унак
у,
Самкадиј
акоњаков
е.
Нав
еде
непе
смесуна
ст
а
леприодре
ђеном обре
ду, а
лисусе
крозобича
јс
лав
епев
алеидруг
ена
роднепе
с
ме
, ут
ре
нут
ку„
одреше
ногј
ез
ика
“иподз
ашт
ит
омкућногс
ве
ца
. Ј
а
с
тре
бовна
водииспе
цифичнеокол
нос
тика
дасенас
лав
из
апев
аие
пс
капе
с
ма
:

На
ђелис
еме
ђуг
ост
имат
ак
авкој
из
нас
т
а
ре, ј
уна
чкепе
с
ме
,
с
виг
ау
срдномо
ледаихпе
ваис
луша
ј
усаве
ликимз
а
довољс
т
вом, з
а
т
ошт
осус
епог
ра
довимас
личнепе
смепоче
ледаз
а
борав
ља
ј
у“
.
Уоча
вај
ућињиховемот
ив
с
кес
пецифичнос
ти, а
лииве
з
а
нос
тз
а
с
т
рог
оодре
ђе
необичај
еикале
ндарс
кециклу
се

а
с
т
ребовј
епрвог
рупис
а
оиопис
а
ообича
ј
екол
еда,з
акој
ика
же
:„
Та
јсеобича
јј
ошниј
еиз
г
убиоус
елимаГњиланс
когокруг
а
, ниподруг
имокруз
имаст
а
реСрбиј
е
, а
лис
а
моуонимсе
лимаг
дехришћа
ниживесложноума
с
и, илиу
в
ећини. Уг
њила
нскимсе
лимат
обиваов
ако: из
а
берус
ечет
ирипа
рау
с
ва
комс
е
лу. Ј
еда
ноду
чес
никаодев
ас
еус
та
роподрт
ооде
ло,наг
лав
у
на
вла
чив
еликука
пу,анањуприк
ачињеовновре
п. Ст
а
вљабрадуибрков
еодкоњск
огре
паикоз
ј
едла
ке
. Та
квуприликуз
овуДедица
. Ост
а
лат
рој
ицаобла
чес
еупра
з
ничнаоде
ла
, на
вла
черукав
ице
, анањих
пришива
ј
упрапорце

. Коле
да
риобила
з
ес
е
лаикућепе
ва
ј
ућиколе
да
рс
кепе
с
ме
, укој
имас
еуз
виккопоне
г
депонав
љаиз
ас
ва
когс
тиха
:
Св
ис
есв
е
ци,кол
едо,с
бирашеко
УИвана,к
ол
едо,к
незИв
анако
Самг
ане
ма,кол
е
до,св
е
тНикол
ако…
Праз
нициколе
дапочињунаНикољда
нит
рај
удоБог
ој
ав
ље
ња
, аобре
д
ј
ечес
т
опов
ез
анис
арус
ал
иј
ама, оче
мупеваисле
де
ћапе
сма:
Ив
анима,кол
е
до,до
бриг
ос
ти,ко
Добриг
ос
ти,кол
е
до,Ру
с
али
ј
е
, ко
27

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Добарсуму
, кол
е
до,г
л
асдоне
л
и,ко
Овцемус
е
, кол
едо,из
ј
е
г
њиле
, ко…
Ј
ас
т
ребовс
ез
адржав
аинаописуобича
ј
арус
а
лиј
а.Рус
алкес
у, поње
му,шу
мс
кев
илекој
ес
епомињуиурус
комна
родномст
ва
ра
лашт
ву.За
т
ос
вој
ет
умаче
њеонна
лаз
иприме
руј
е
днојколе
дарс
којпе
с
ми:
Пасудошл
и,кол
е
до,Ру
сал
иј
е,к
о
Ру
сал
иј
е
, кол
едо,изРу
с
иј
у
е
, ко…
Укућиг
деимадев
ој
к
а,коле
да
рипев
а
ј
у:
Нав
ез
ими,кол
е
до,на
пишими,
Ку
ддал
етим, кол
е
до,г
дедаг
л
едам,
Ку
ддападнем, кол
е
до,дас
ефал
им…
Из
ве
с
низ
а
кључциора
шире
нос
т
и„
пис
аногве
з
а
“нисус
увишни.
Илиј
еупита
њуса
мопе
сничкас
лика
?
Посе
бнеколе
дарс
кепе
смепев
ај
ус
еуку
ћис
адет
е
т
ом. Ј
а
ст
ре
бовз
аписуј
е
:„
У Де
барс
комок
ру
г
у, г
дежив
ис
лове
нскопле
меМиа
ки
(Миј
а
ци), обича
јк
оледас
ас
т
ој
исеус
леде
ће
м: 23. де
цембрас
ва
кадомаћицаме
сималек
олачера
з
личит
огоблика
. Тикола
чићис
ез
ову„
коле
да
ри“
. Тако
ђе
, онаме
с
ииј
е
да
нве
лик
ико
лач– округ
лихлеб.“Ис
т
о
т
ора
деиже
неус
елимаЂа
ковс
когокруг
а
. Оненав
еликомкола
чуиз
в
одефиг
уребиков
ауплуг
у, т
орс
аовца
маипас
т
иром, ројпчела
, мла
дићасдев
ој
к
омпре
дс
ве
шт
е
ником. Та
јс
ехле
бдај
ез
аве
черомпре
ма
у
тв
рђ
енимпородичнимобичај
има
.
Та
кодомаћицеупле
ме
нуМиаки(Миј
а
ци), у
ве
че, напрв
идан
Божића,ку
ва
ј
упшеницус
аше
ћеромипе
ва
ј
у
:
Утрев
е
че
рбодник– в
еч
ер.
Боднико
њанапаз
ара,
Ку
пирибаиј
ог
у
ли.
Дој
дидома,дај
ев
ариш.
Срк
нириба,убоцајс
е.
Писив
ино,в
е
се
л
исе
.
ПредБожићуз
ору,уоколиниПриз
ре
нас
епе
ва
:
Уз
бле
ј
алабе
л
аов
ца.
Питашењуње
недру
г
е:
– Штонибл
е
ј
ишнашадру
г
о?
Как
ој
аднаданебл
еј
им?
Докнемис
еов
ч
ароже
ниј
а,
Поплани
нетрав
упас
ла,
28

Са
г
ле
дав
ања

Подј
е
л
икуплан
дов
ал
а.
Одкамис
еовч
ароже
ниј
а,
Потопил
ав
одупил
а,
Подторње
в
епландов
ал
а,
Затосамтиу
з
бл
еј
ал
а.
Сј
ајцрнепре
ђе
Уу
сменојпоез
иј
иЈ
уг
аиз
дв
ој
илес
усекаоз
а
с
ебнаврс
т
акодЈ
а
с
т
ребов
аипе
чалба
рс
кепе
с
ме
. Оннаводи: „УДе
брусес
а
чува
ообича
ј
Ба
дње
гда
на
. Та
јда
нуМиа
ковуз
ов
у„
Бодник“
. Поњихов
имс
елима
у
вечет
огда
наг
лав
нес
удома
ћице
, пос
војприлициз
а
т
оштосудома
ћиниут
ов
реме, увишес
лучај
е
ва
, одсут
ни– наз
а
радиуда
лекимме
с
т
има.“(тј
. упе
чалби). Мела
нхолиј
аит
уг
ас
а
држа
наупе
чалба
рс
ким
пе
смамамет
а
форичној
еис
ка
з
а
налирс
комс
инт
аг
мом„
црнапређ
а“кој
омиз
а
почињеј
еднапе
с
ма
:
Црнопреде
м, црнонос
им,
…………………….
Соу
з
ај
ам, л
е
буз
ај
ам,
Даиспратиммог
абрата.
Преов
лађу
ј
ућимот
ив
иупе
чалба
рск
импе
с
ма
масут
а
кођељубав
ни,ка
о
шт
ој
ет
оз
а
писизПриз
рена
:
Дринавода! Тидубок
алис
и?
Ј
аркос
у
нце! Тиви
сок
олис
и?
Амојдраг
и,надал
е
кол
ис
и?
Пратиме
ниду
шуупаму
ку
Ибисе
рнез
у
беуј
абук
у,
Идес
ницурук
ууј
аг
л
у
ку
.
Наконт
ог
асле
диодг
ов
ордраг
ог
:
Драг
амој
а,кол
икос
ил
у
да!
Зарс
епраћадушаупаму
ку
,
Ибисе
рниз
у
биуј
абу
ку
,
Идес
ницару
кауј
аг
лу
к
у!
Ј
ас
т
ребовј
епос
е
бноиз
дв
ој
иој
ош двеобреднев
рс
телирс
ких
пе
са
макој
ес
ас
на
жнимпримес
амапаг
аниз
мапос
та
ј
упос
ебнокара
кт
е
рис
тичнез
алирс
копе
ва
њенаКос
овуиМет
охиј
и. Тос
упес
меузобича
ј
ела
з
а
рицаидодола
. Ола
з
а
рица
маЈ
а
ст
ре
бовнапомиње
:

29

Kњиже
внипре
г
ле
д3


Тајс
т
ариобичајпочеој
епомног
иммес
т
имадаг
убис
војз
на
ча
ј
. Тос
евидипот
оме,шт
оуне
киммес
т
има,ка
онаприме
руГњиланс
комиДеба
рс
комокруг
у, нет
ак
ода
вно, ње
г
ас
уне
г
ов
алиЦиг
ани. У
Приз
ре
нуиТе
т
овус
иромашнес
рпс
кеде
вој
ке
. Збогт
ог
ауГњила
нс
ком
округ
унисуос
т
а
лела
з
а
ричкепес
ме
; уДеба
рск
омиТе
т
овс
комт
а
кође
с
упоче
лидаихз
абора
вљај
у. Акоимамес
т
аг
десус
еса
чува
ле

ој
еу
Приз
ре
нск
омокруг
у,г
дет
а
јобичајодржава
ј
уса
моСрби– а
лис
ирома
шни.“
У опис
уобичај
ал
аз
арица, Ј
а
ст
ре
бовна
водидауобре
днојпов
орциуче
с
тв
уј
ус
аможе
не
, стимштоиЛа
з
арапре
дс
та
вљаже
на,с
амо
пре
обуче
наумушкуоде
ћу
. Ус
ре
дс
кимс
е
лимау
вече
, наЛа
з
а
ре
вус
убот
у,ску
пља
ј
уседе
вој
кеунек
ојкућидапе
ва
ј
ула
з
а
ричкепе
с
ме
. Це
лу
ноћс
ев
ес
е
лепе
ва
ј
ући, ада
њуточинеидућиупов
орциодкућедокуће
. Пос
ебној
еинт
е
рес
а
нт
нала
з
аричкапе
смаукој
ојс
еповоркаобра
ћа
с
т
олару
, шт
ој
ес
ва
ка
конов
иј
иама
лг
а
мнас
та
риобре
днис
лој
:
Наданмуј
енадница–
Подважу
таду
ката,
Ипов
рећатал
ира.
Камотис
уше
г
рти?
Датибе
руал
ату
,
Датил
иј
умистриј
у
.
Наис
тина
чин, ла
з
а
рицес
еобра
ћај
у„
не
ожењеноммомку“
:
Бе
ре
шдрв
оуг
ору
,
Идев
ој
кунадале
к
у!
Ла
з
а
рицес
еобра
ћа
ј
уиТурчину,уне
двосмис
ле
нонег
а
т
ив
номис
ториј
с
комконт
е
кс
ту:
Ој
, Турч
ине,џе
л
атине
!
Џелтиду
шамирише
!
Вранакоњаиг
раше
,
Инакоњакитице
:
Црнакрв
цаштрцаше
,
Бе
л
апенаметаше
.
Тебев
аљаве
че
ра,
Додвабрав
апе
че
на.
Хорск
о, в
ише
г
лас
нопе
ва
њеј
ече
ст
оуовојпое
з
иј
и, иможет
а
кођ
епредс
т
ав
ља
тире
ликтпаг
анс
кихрит
уа
ла

а
с
т
ребовнав
оди: „
Ус
е
лимаДеба
рс
когок
ру
г
анев
ес
т
ес
енепричешћуј
удове
ридбе
ненеде
ље
.
Тог
ада
на,поз
ав
рше
т
куобреда
, не
ве
с
тенеидукућа
ма
, ос
та
ј
упре
дцр30

Са
г
ле
дав
ања

кв
омс
тв
ара
ј
ућихоров
епот
а
квомредупок
акв
омс
усепос
т
аре
шинс
т
ву,уда
ва
ле.“ИуТет
овуиоколиниз
адржа
осет
ајобича
ј
. Нарочит
оу
с
е
лимаг
дене
мамус
лимана.„Пе
смесеовденера
з
ликуј
уодра
ниј
еиз
не
тих, с
емнекихва
риј
а
циј
а

краће
њаидодав
ања.“Хоров
ис
ус
ена
т
пе
ва
ва
ли, наприме
р(хорз
а
почиње
):
Ел
атев
амо,дев
ој
кеморе
, нанашас
трана!
Нашастрана,дев
ој
кеморе
, дв
асл
нцаг
ре
ј
ет.
Двас
л
нцаг
ре
ј
ет, дев
ој
кеморе
, двемес
еч
ине
!
Вамоимате
, дев
ој
кеморе
, мл
адимомч
ина.
Докдруг
ихородг
ова
ра
:
Нив
ииде
ме
, де
вој
киморе
, нивес
акаме
!
Инамниг
ре
ј
ет, дев
ој
киморе,дв
еме
се
чине
.
Имијимаме
, де
вој
киморе,мл
адимомчина!
Попутла
з
а
ричких, идодолскепе
с
мес
учист
ообре
дне. Ј
а
ст
ре
бовпише
: „Увре
мес
уша,пос
е
лимаст
а
реСрбиј
ене
коликоженасеу
краша
в
ај
уг
ра
на
ма
, идуизкућеукућу, помињућиупес
мамаис
конс
ког
, пос
т
ој
бинс
когбог
аДодола.ОбичносудодолицеЦиг
а
нке

:
Даз
арос
иситнароса,
ОјДодоле
, мил
ибоже
!
Оддв
ак
лас
ачабаржита,
ОјДодоле
, мил
ибоже
,
Дајбоже
, дај
!
Спе
цифич
нос
товихз
а
пис
ај
еутоме,шт
ос
уне
кеобре
днепа
г
а
нс
кепе
с
медобиле„т
урс
киприпев

, кој
иг
ла
с
и: „Де
, море
, додоле
!“

ас
т
ребов
на
водидв
ет
а
квепе
с
меизПриз
ре
на
, кој
епе
ва
ј
уЦиг
а
ни.
Ј
ас
т
ребовј
ез
а
пис
аов
ишеже
т
е
лачкихис
ва
дбе
нихпе
с
ама
, с
а
на
поменом: „Хришћа
ниимус
лима
ниводез
ат
ов
реничкижив
от. У на
чинужив
отасрпс
киххришћа
нама
лос
ера
з
ликуј
уодмус
лима
на
. Ида
на
сј
ошхришћа
нкеидуулицамаса
с
вимс
крив
ене
, каоимус
лима
нке

.
У круг
уобре
днихпес
а
маок
орође
њаде
т
ет
а
, Ј
ас
т
ребовз
а
пажа
низма
г
иј
с
кихра
дњиииз
раже
нос
уј
е
ве
рј
е
. Например,в
еруј
ес
еда„с
а
моде
тесаиме
номСт
а
наиСта
нкоос
т
ај
ежив
о“,или„
а
кос
енепре
ст
а
нора
ђа
ј
уже
нс
каде
ца
, дабис
ет
опре
кинуло, з
а
дње
мже
нскомде
те
т
у
да
ј
уимеДост
а

. Узколе
вкус
ес
а
мопе
вуши,бе
зика
квогс
мисла
. Ипа
к,
уоколиниДе
брабилој
еидечј
ихнароднихпе
с
а
макој
ес
ус
епе
ва
лез
а
в
ремеПа
схе
.

31

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Биљарс
кепес
ме– ос
обе
напој
ав
а
Посе
бнупа
жњуус
вомса
купља
чкомрадуЈ
а
ст
ре
бовпос
ве
ћу
ј
еј
е
динс
т
ве
нојл
ирс
којв
рст
и– биља
рс
кимпе
с
мама
. За
пису
ј
ућиихуиз
обиљу,
Ј
ас
т
ребовна
помиње
: „Поце
лојс
та
ројСрбиј
иданс
ве
тогЂорђаубрај
а
с
еуна
ј
в
ажниј
епраз
никенес
а
моправ
осла
вних, в
ећимус
лиманаСрба
.
ИАрна
ут
иг
апра
з
ну
ј
у.Ура
ној
утронат
а
јда
нприз
ре
нскедев
ој
кес
купља
ј
уцве
ћеуврт
уилиушуми. Прит
омпе
ва
ј
упес
му, ј
единукој
ај
е
ос
т
алаодст
а
рихбиља
рских,кој
иј
ебиломног
опоречимас
та
ра
ца
.“Та
пе
смаг
лас
и:
Смиљебрал
ауг
ориде
вој
ка,
Смиљбе
ру
ћипутепог
решил
а,
Наг
аз
ил
аај
дуч
кепутине,
Су
с
ретеј
еај
ду
чк
ивој
в
ода.
Де
вој
каодње
г
ат
ражидај
еиз
в
едеизг
оре
. Ова
јт
оучини, дов
едеј
ена

с
туде
нуводу“– де
вој
кас
еумиј
е
, аха
ј
ду
кна
пиј
ев
оде
:
Синул
ицекаов
рућос
у
нце,
Стадеј
у
накдас
еБог
умоли:
– ДајмиБоже

е
днутамнуноћ
цу,
Даобљу
бимлиј
е
пуде
в
ој
к
у!
Дај
еуј
ез
г
руовогмот
ив
аса
чува
ност
а
риј
емит
олошк
ој
е
з
г
ро, алии
мотивинце
с
та
, с
апое
нт
ом умора
лис
т
ичкој
, хришћанс
којк
аз
ни(з
а
пре
крша
јпос
е
ст
римс
т
ва
), дока
зс
уз
а
вршнис
т
ихов
иовепес
ме– ка
дај
е
ха
ј
ду
кобљуби, де
вој
кас
епре
т
ва
рауз
миј
уиобг
рлимувра
т

ас
леде
ћоммора
лис
т
ичк
омие
фе
кт
номпору
ком:
Водићутеодг
рададог
рада,
Дасечу
димал
оив
е
лик
о,
Дасечу
ди,кас
есе
с
траљу
би!
Ј
ас
т
ребовист
ичедас
убиља
рс
кепес
меброј
ниј
еуДеба
рск
омокруг
у.
Из
ас
ва
когс
тихаонеимај
урефре
н„
Биља
ро!“
. Посе
бном„
мит
олог
иј
ом
биља
“нафолклорнојг
ра
ђикој
уј
ес
аку
пиоЈ
а
с
тре
бов, с
т
удиоз
нос
едо
с
а
даба
вилај
е
диноХа
т
иџаДиз
да
рев
ић-Крњевић5.

Ха
тиџаДиз
даре
вићКрње
вић,„Прилогпроуча
ва
њукос
овс
келирике

,
Књижев
наис
ториј
а, 1990, бр.83–84, ст
р.3–31.
5

32

Са
г
ле
дав
ања

Зашт
ој
еЈ
ас
т
ребо
виз
ос
т
ави
оне
к
епес
ме
Ос
в
омса
купља
чкомпо
слуЈ
а
с
тре
бовист
иче:„Мојз
а
да
та
кј
ебио
пос
та
ра
тис
едаз
а
пише
мпес
месашт
ов
ећомт
ачношћучува
ј
ућиак
це
на
туиз
г
ов
ору
“,аизсв
огз
борникамног
еј
епес
меиз
ос
та
вио,имај
ућиу
в
идудај
епрење
г
аМилош Милој
ев
ић6 обј
а
виосв
ој
укњиг
у„Пес
меи
обичај
иукупногнародас
рпс
ког
“уБе
ог
ра
ду1859. г
одине. Ј
а
ст
ре
бов
на
мпре
доча
ва
:„
Мора
оса
мз
аполовинудаск
рат
имс
вој
ез
а
пис
е
... Биће
мижа
оа
кос
уине
кедруг
епе
с
меве
ћодшта
мпа
неук
омдруг
омз
борнику
, кој
иј
ане
ма
мдабихпрове
рио.“
Ј
ас
т
ребовс
ена
дадај
е„
т
акв
ихпе
с
амаве
рова
тномало“из
а
т
о
в
еруј
едаћење
г
овз
борникпре
дс
та
вљат
и„
из
ворнима
т
ериј
а
лз
аиз
уча
в
ањес
рпск
огј
е
з
икаиу
поз
нав
ањеРус
ас
апе
с
ма
маиобича
ј
имат
урс
кихСрба

. Са
ве
снис
аку
пља
чна
родногблаг
аниј
енис
лут
иос
вој
у

г
ре
шку
“преднес
а
ве
снимпре
т
ходником, ка
ка
вј
ебиоМилој
е
вић,кој
и
ј
ебе
зз
а
з
орав
ишепутаус
в
омз
борникуна
роднеориг
ина
ледопуња
ва
о
с
опст
ве
нимст
иховима
. Упоре
ђе
ње
мобаз
борникаот
криве
нис
умног
и
ошт
е
ћениориг
ина
ли. Та
кој
еиз
ме
ђус
амодваориг
иналнаст
ихауј
е
днојсв
ат
ов
скојпе
сми, к
ој
иг
ла
с
е: „
Сес
т
рабрат
анас
унцедоз
ива/ Оди,
бра
т
е, наовов
ру
ћесу
нце

, Милој
ев
ићуме
т
нуосв
ој
аче
т
ирис
т
иха
:

Се
ст
рабрат
анасунцедоз
ива/ Миласе
ј
аизОридаг
ра
да/ Свог
абрат
а
изПр
из
ре
набе
ла/ ИзПриз
ре
наг
ра
даца
риг
рада/ Доз
ив
ај
ућње
муг
ов
орила
: / Ходи,бра
те
, нат
ој
арк
осунце

.
Ова
кавпос
тупа
кМилој
е
вићпона
вљауј
ош ј
е
днојс
в
ат
овс
кој
пе
сми, кој
ај
ешт
ампа
наикодЈ
а
ст
ре
боваик
одњег
а
:
Ј
ас
т
ребов
:

Сана
кмисниладе
вој
ка
:
Упољубе
ледв
оров
е
,
Удворуз
лат
нес
т
олове
,
Нас
т
олучашесре
брне
Учашевиноцрве
но.“

МилошМилој
е
вић,рођен1840. уЦрнојБа
ри(Мачва
), дв
ег
одинеј
ес
тудираопра
ва
наВеликојшк
олиуБе
ог
раду,апотомдвег
одинебионаМос
ковс
комуниве
рз
ит
е
ту.
Пре
минуој
еуБе
ог
раду24. ј
у
на1897. г
одине.Пут
оваој
епост
аројСрбиј
ииМак
едониј
и. Бав
иосепрофе
су
ром, апотписива
ока
ок
њиже
вник.Знача
ј
ниј
екњиг
е
:„
Обича
ј
и
Великорус
а“
, прев
одсрус
ког
, Бе
ог
ра
д, 1869; „Пе
смеиобича
ј
иукупногнаро
дасрпс
ког

, Беог
рад, 1869; „
Путописделапра
вест
а
реСрбиј
е

, Беог
ра
д, 1871; „
Одломци
ис
ториј
еСрбаисрпскихиј
уг
ос
лове
нскихз
ема
љауТурс
којиуАус
т
риј
и“
, Бе
ог
рад,
1872. г
. (Из
ворпода
та
ка
: Ђ. Мил
иће
вић: „
Дода
та
кПоменику“
, 188 8, с
т
р.90–91)
6

33

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Милој
е
вић:

Са
на
кмис
ниладе
вој
ка
Чуда
нмис
а
на
кс
ања
ла,
Чуда
нмилиј
епс
анак
:
Упет
а
куве
липра
з
ник,
Пе
тку
, не
дељума
ј
ку
.
Ус
а
нкут
омев
иде
ла
Упољубе
ледв
оров
е
,
Удворов
ез
лат
нес
т
олове
.“
Са
ве
с
ноз
а
пис
ива
њена
роднихумот
воринанаов
омпрос
тору
у
тица
лој
еинаочува
њес
рпс
когј
е
з
ика
, че
г
ај
еЈ
а
с
тре
бовбиосв
ес
т
а
ни
че
муј
есв
ој
имра
домдоприне
о.

Епс
к
епес
меуз
бирциИ. С. Ј
ас
т
ре
бов
а
Кр
у
гп
е
с
а
маоМа
р
к
уКр
а
ље
в
ић
у
Напомињућидас
упе
смеоКра
ље
вићуМа
ркуброј
неуов
им
кра
ј
е
вима
, смат
ра
ј
ућиихинај
с
т
ариј
имва
риј
а
нт
амаоовомепск
омј
уна
куусрпс
којепици, Ј
а
с
т
ребовј
еуочиоираз
ликеус
лика
њукара
кт
е
раов
огј
у
на
какод„
ту
рскихСрба


ара
з
ликуодпес
а
маобј
а
в
љениху
Вуко
вимз
бирка
ма
. Уов
импе
с
ма
маМа
рк
овеодликенисус
амоог
ромнас
на
г
аибес
примерној
уна
шт
во, ве
ћј
ењег
ов
аличнос
тпроже
т
аи
љу
дс
кимсла
бос
тима
. Та
кође
, уда
ље
нодцент
ралнее
пс
кез
онег
дес
у
пе
смеоМа
ркуКра
ље
вићуука
с
ниј
имве
ков
имас
е
обас
рпс
когна
рода
обликова
не
, овепе
с
мене
ма
ј
утипичнеа
трибуциј
еве
з
а
нез
аовогј
у
на
ка
(Марковк
оњсеуњиманез
овеув
екШа
рац,ве
ћс
е
, одпе
смедопе
с
ме
,
ра
з
личит
оз
ове
, попу
тВлков
аве
чера
, Грчкикоњиц, аунек
ој
импе
с
ма
маине
маимена
) изче
г
аЈ
ас
т
ребовиз
в
лачиз
а
кључа
копрв
обит
нос
т
ии
в
ећојс
та
риниовихва
риј
а
на
т
ауоднос
унаВуков
ез
аписе
. Ме
ђут
им, и
ов
епес
мепре
циз
нос
уве
з
а
нез
анек
оликомот
ивак
ој
екас
ниј
еупе
с
ма
маоМа
ркусре
ће
моиуВуковимз
бир
кама
. Так
оупес
ми„Кра
ље
вић
МаркоиКорунраз
бој
ник“на
ила
з
имонапоз
на
т
имот
ивМарк
овогме
г
да
нас
абољимј
уна
комодс
е
бе,ког
ас
ав
лада
ваузпомоћвишес
иле(виле
), учему препоз
на
ј
е
мова
риј
а
нт
у и ре
фле
ксчуве
неепск
епе
с
ме

Ма
ркоКраљев
ићиМус
аКе
се
џиј
а“(Ву
к, II, 66). Наиме
, ха
ј
ду
кКорун
(очиг
ле
днот
ипс
коимез
ара
з
бој
никауов
ом ус
ме
номба
се
ну
) хараи
у
биј
а
, паца
рПа
ј
а
з
ит(Ба
ј
аз
ит
?) т
ра
жиј
уна
какој
ићеиз
а
ћинамег
да
ни

34

Са
г
ле
дав
ања

с
а
вла
дат
ира
з
бој
ника
, нуде
ћимут
рис
вој
аг
рада(Ка
ме
ницу, Вине
ницу
иПа
ла
нку
), нашт
асепола
комиМа
рко. Ве
ћов
акв
оммот
ив
ациј
омње
г
овепск
иликг
у
бимног
оодув
однест
илиз
а
циј
еимот
ива
циј
еуоднос
у
наВуковз
апис,з
абе
ле
же
низус
т
ањег
ов
огнај
боље
гка
з
ива
ча
, Те
шана
Подру
г
овића:
Ашикфрл
иМаркоКрае
виће
,
Ашикфрл
ивобе
л
иг
радов
и,
Тојиз
ле
з
иј
у
накнај
у
нака,
Синаре
дипотај
ноору
жј
е
,
Гонаре
див
ос
вил
е
нипој
ас,
Имиј
афнас
в
ој
абрз
акоња,
Откиндис
ате
ј
адомиодит.
Дода
тнака
ра
кт
ериз
а
циј
ауј
е
да
ннижит
ипов
оге
пск
огј
уна
кај
е
ст
еи
у
з
дањеу„
та
ј
нооружј
е


а
пра
в
оне
ча
с
носре
дс
тв
одвобој
а
, ка
оиулука
в
ст
во. Ма
ркосу
сре
ћеКоруна
, к
ој
иг
аодвра
ћаодбој
а
, пре
дла
жући
мудас
емимоиђу:
Из
г
ов
ориКору
нарамиј
а:
Ајтите
бе
, нез
нанандел
иј
о!
Ај
дедас
емиј
еиз
мине
ме
!
Пакг
ов
ориМаркоКраев
иће
:
Aјтите
бе
, Корунарамиј
а!
Нес
у
мдошолдасеиз
минеме,
Токс
удошолдас
еобиде
ме
.
Акос
акашдас
еобидеме,
Обиде
меснашибрз
ик
оњи.
Са
мописмег
да
наиз
врше
нј
еус
та
ље
ниме
пскимс
ре
дст
вима
:
Бојс
ебиј
енес
еобивај
е
т;
Коњибиледв
абратарођ
ена,
Сефатиј
есте
шкибоз
дог
ани,
Боз
дог
аниимс
еиск
ршиј
е
.
Сефатиј
есте
шкипол
ов
ине
,
Себоришетрис
аатав
реме,
ОтимпаднаМарк
оКраљев
иће
.
Дока
зопопула
рност
иов
огмотива
, ка
даМа
рког
убиодбоље
г
одс
е
бе

е
с
т
еидос
ле
днопоз
ива
њеупомоћвишес
иле– овдеМаркуу
помоћприс
ка
че„Ст
ој
нас
амовила“
:

35

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Одг
ов
ориСтој
насамов
ила,
Одг
ов
ориодг
ораз
е
л
ена:
– Богтеубил
, МаркоКраље
в
иће!
Даштос
исетол
куу
пл
ашил
о?
Kамотиј
епотај
ноору
жј
е?
Та
коМа
ркоКорунас
а
вла
да
в
алука
вс
т
вом – та
ј
ним оружј
ем.
Мит
олошкие
лемент
ипос
т
ој
а
носуприс
ут
ни(попутВуков
ева
риј
а
нт
е
)
ут
ре
нут
кука
даМа
ркорас
пориКорунаивидидауње
мукуцадв
а
на
ес
т
с
рца,докмуј
ез
ав
ремемег
да
нас
а
мој
е
днобило„
раз
буде
но“– т
е
кт
а
дај
еувидеос
ака
квимј
уна
комс
еборио(а
либе
зоногчуве
ногу
з
викаи
с
а
мопрекора– „
Ј
а
омени, доБог
амилог
а/ Ђепог
убиодс
е
бебољег
а
!“
–с
т
ихакој
иј
етоликоодуше
вља
ва
оиј
е
дногТе
слу).
У друг
ојпе
с
ми„
Ма
ј
каМа
ркаКраље
в
ића

, пес
ничкис
еобј
а
шња
вање
г
овопоре
кло(каокра
ље
вс
когсина
), докмус
екоњовдез
ове
Влк
овавече
ра(с
аочиг
ле
днимт
от
емскимима
г
иј
с
кимкоре
номуиме
ну). Ус
ле
дећојпе
с
ми,бе
зна
слов
а,опис
уј
ес
етре
ну
та
кс
лав
ехришћана
иТура
каз
аис
т
омтрпе
з
ом– наЂурђе
вда
н, кој
ис
епо
клапас
ат
урс
ким
Ба
ј
рамом. Овапе
смасаув
одномформулом(Фал
абог
у
, фал
ај
е
диноме), имас
веодликеиз
в
анре
днелирс
кепес
ме
, ичинис
едај
еимеМа
ркаКра
ље
вићаов
дес
а
моуулоз
ист
а
ј
аће
гиме
на
:
Раз
љу
тис
еаг
аАсан-аг
а:
Стадек
ле
тиМарк
аКраљев
ића:
Богту
био,МаркоКраље
вићу
!
Штопокр
шиг
рануодбаде
ма?
Имамљу
бусој
аг
ос
подск
ог
а,
Самој
е
деблаг
ог
абаде
ма!
Одг
оворМа
ркаКраљев
ићапре
дс
та
вљапое
нт
укој
аовупе
сму
у
бра
ј
ауа
нтолог
иј
скепримеренароднелирикесКос
оваиМет
охиј
е
:
Му
кас
тадеКраље
вићуМарку
,
Теотидеунов
учаршиј
у
,
Паондоз
в
ав
ештек
уј
у
нџиј
е
.
Запоишег
рануодбаде
ма;
Цв
етцв
е
тал
акаштој
еиприј
е,
Рађал
ај
ев
ишенег
оприј
е
!

36

Са
г
ле
дав
ања

Ос
т
а
л
ее
п
с
к
епе
с
меиј
у
н
а
ци
Међуост
а
лимепс
кимпес
ма
макој
еј
ез
а
бе
лежиоЈ
а
с
тре
бов, пос
е
бнупа
жњупривла
чива
риј
а
нт
апе
с
меоБола
номДој
чину. Упоре
ђе
њус
амног
опоз
нат
иј
им, Вуковимз
а
пис
ом(Вук,II, 77), з
а
ј
е
дничкоис
ходиштеобевариј
ант
ечиниме
с
т
оде
ша
ва
њарадње– г
ра
дСолун, к
аои
ос
новас
ижеа– с
мртноболе
сниј
унак,на
дчиј
иг
ра
дс
ена
дв
иланес
ре
ћа
, увидухт
оничнес
илез
ла(црногАра
пина):
Ј
ас
т
ребов
:

Бол
анл
е
жалбол
е
наДој
чине
,
Бол
анл
е
жалтри-де
в
е
тг
одини,
Иск
иналатри-дев
е
тпос
те
л
и
Сч
омил
ежатнавис
окидив
ан.

Ву
кКара
џић:

Раз
бол
есев
ој
водаДој
чине
,
УСол
у
нуг
радуБиј
е
ломе,
Бол
ов
аоз
аде
в
етг
одина.

Ј
ас
т
ребовиовув
ариј
антусмат
раарха
ичниј
омис
т
ариј
омодВуков
е
. Обева
риј
а
нтес
епок
лапа
ј
уиуос
та
лимде
т
аљимасижеа
: ре
ддола
з
инаДој
чиновусе
с
труиљубудаидуподша
т
орАрапину,з
богче
г
а
с
еДој
чиндижеизпос
те
љеис
премаз
адвобојс
ана
с
илником. Уз
а
пис
у
Ј
ас
т
ребов
а, предвобој
а
, Дој
чинпокуша
вадакодпобра
тимаМус
еКолок
чиј
епот
куј
екоња„не
кова
нат
риде
с
етг
одина
“иока
лиса
бљу„
не
т
оче
нут
риде
с
е
тг
одина
“,а
лиодње
г
адобиј
ас
а
мо„т
рис
талакт
ипла
тно“
,
укој
ећег
аже
наАнђелиј
аут
е
г
нут
ипреддво
бој
. Ов
ај
, очиг
ле
днопос
т
ој
а
ноз
а
па
мће
ниде
т
аљ, на
ла
з
имора
с
кошнора
з
в
иј
е
ниуВук
овојва
риј
а
нт
и, г
детуу
лог
упре
уз
имас
ес
т
раЈ
е
лица
:
Донес
имиј
е
днук
рпуплатна,
Утег
ниме
, се
л
еодбе
дара,
Дасемој
екос
тинераз
нижу
,
Нераз
нижук
остимимок
ости.
Накондвобој
аукој
е
мубиј
аАра
пина

лиине
ве
рногпобрат
има, уВуко
војв
а
риј
ант
и, Дој
чинодма
хумире(„
т
оиз
уст
ипадушуис
пус
ти“
), докј
ева
риј
а
нтакодЈ
а
с
тре
бованешт
опроширениј
а
:
Гоодв
иј
еБол
анаДој
ч
ине,
Напостел
икос
к
ииспађај
е
,
Душудаде
, кос
тис
ес
ториј
а.

37

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Уе
пс
којпе
смиоз
идањуДеча
накој
уј
ез
аписа
оЈ
а
с
т
ребов
, на
ила
з
имонаис
т
ов
ет
а
нс
ижеве
з
а
нз
апе
сму„Зида
њеРа
ванице

, уВу
ковој
з
бирци(Вук,II, 34). Те
з
уопрве
нст
вуус
та
ринисв
ој
ихз
а
писауоднос
у
наВуков
е,Ј
а
ст
ре
бовпот
врђуј
ениз
омс
уптилнихде
т
а
ља
, ка
ошт
ој
ет
о
у
пот
ребас
та
лних број
е
ва
, од кој
их ј
ека
ра
кте
рист
ичнас
кра
ћеница

т
риде
ве
т
“(одтри-де
ве
т). Та
јброј
, на
водиЈ
а
с
т
ребов, пот
ичеизпра
с
лове
нскеј
е
з
ичк
ет
ра
дициј
еина
ла
з
исеиурус
кимна
роднимумотв
орина
ма(ба
ј
ка
ма
): „нидале
ко, ниблис
ко,нивис
око, ниниско,з
аг
ора
ма,з
ашума
ма,из
ат
риде
ве
тз
ема
ља“
.
Усв
ој
ојобимнојет
ног
ра
фск
ојкњиз
иОбичај
иипес
мету
рс
ких
Срба,бе
леже
ћиз
на
чај
анбројнароднихпес
а
маСрбас
аКос
оваиМе
т
охиј
е

а
ст
ре
бовз
а
с
т
упаит
е
з
уоКосовука
опес
ничкомј
ез
г
румот
ива
с
рпскена
роднепое
з
иј
е
, кој
исус
екас
ниј
имс
е
обамаса
мора
спрост
рли
нас
е
ве
рис
ев
ероз
а
падита
модобилис
вој
екона
чнева
риј
а
нт
е
, пог
ла
в
ит
ообј
ав
љенеуВуковимз
бирка
ма
.

38

Са
г
ле
дав
ања

SUMMARY
Branislav Bane Jovanović

IVAN STEPANOVICH JASTREBOV – THE COLLECTOR
OF THE OUR OLDEST FOLK POEMS IN KOSOVO AND
METOHIJA
The Russian consul Ivan Stepanovich Jastrebov (1839-1894) lived
during his diplomatic Duty in the Russian Embassy in Prizren and from
1870 as a viceconsul and from 1879 to 1886 as Russian consul in Othoman
Empire.
During his stay in the region of Kosovo and Metohija Ivan Stepanovich Jastrebov had realized his most important work in the folklore sphere:
The tradition and the Poetry of Turkish Serbs (Petrograd, 1886). His gathering work was based on the systematical always being on the move and recording and researching, almost unique in this area of the 19th century.
Jastrebov lived in Prizren, Pech and Debar. So, is this book, also today, an extraordinary precious source for different folklore researchment,
but it is also representing the trace of developed heritage among Serbs from
Kosovo and Metohija. Vuk Karadgic didn’t go to this region and therefore
this region was left for long time out of interests of domestic and international scientific public.
According to the conclusions by Jastrebov himself, the Serbian national poetry from Kosovo and Metohija belongs to the oldest exemplars of
Serbian oral poems tight grown together with the tradition and customs, during which they were performed. This was actually the main subject of our
interestings on this work.

39

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41–93.09–1

Де
ј
а
нБо
г
о
ј
е
в
ић

АлександарВучо– оснивачнадреализмау
дечј
ојпоезиј
и

Даб
ис
ез
аљу
деиз
ад
е
цуна
пра
ви
ој
е
д
а
нбо
љи
р
е
д,ко
ј
инебиб
иодр
во
ре
д, к
а
л
уп,с
к
а
миј
а

о
ј
и
небиб
иомуч
е
ње
,п
от
р
е
бн
ој
ед
ас
ена
пр
а
вида
р
ма
р
идас
ет
ес
л
ик
е

рв
о
ре
ди

а
лу
пи,с
ка
ми
ј
еит
д
.
љу
дс
к
ир
а
з
б
уц
а
ј
у

.

ДушанМатић
Опоез
иј
иАлекс
андраВучас
апосе
бнимакце
нт
омнаинве
нт
ивностовогпе
с
никаиновинек
ој
ење
гов
апоез
иј
аз
аде
цунуди; мес
тоиз
нача
јАлекс
а
ндра
Вучаупое
з
иј
из
адецу; на
ст
ана
књег
овихпоема„Дружинапе
тпе
тлића“и

Са
ниј
авахра
брогКоче“
; даправапоез
иј
аз
апра
вопоучав
анепоуча
ва
ј
ући;
Але
кса
ндарВучока
оос
нив
ачна
дреа
лиз
маупое
з
иј
из
аде
цу;хумор, пе
ј
з
а
жи
ликовидецеупоема
маАле
кс
андраВуча
; ј
е
з
икист
илист
илскасре
дст
ва
(поређе
ња,пе
рс
онифик
ациј
а,ме
та
форе
, апос
трофа,па
ра
ле
лиз
ми).
КЉУЧНЕРЕЧИ: де
т
е, пое
з
иј
а
, де
чј
апое
з
иј
а
, иг
ра,инова
циј
е

ве
жина
, надре
ализ
а
м, пое
ме
, хумор,пе
ј
з
аж, ликов
идеце

ез
икист
ил,ст
илс
кас
редс
т
ва

Але
к
с
а
нда
рВу
чорођ
е
нј
еуБе
ог
ра
ду1897. г
од
ине
. Припа
дак
руг
у
на
шихна
ј
по
з
на
т
иј
ихна
д
ре
а
лис
т
а
. Обј
а
в
иој
еве
л
ик
ибр
ојк
њиг
аодкој
ихсу
на
ј
поз
на
т
иј
е
:„
Кровна
дпроз
ор
ом“
,„
Коре
нивида

,„
Акос
еј
ошј
е
дномс
е
т
им илина
че
л
а

, „
Хуморз
а
с
па
ло“
, „
Не
ме
никућ
а

, „
Глуходоба

, „
Ра
с
пу
с
т“
,„
Мрт
в
еј
а
вк
е

,„
Анинанов
аба
л
с
ках
а
љина

.
Поредкњиг
ана
ме
ње
ниходра
слимчита
оцима,Алекс
а
нда
рВучо
пишеикњиг
ез
адецу.Ме
ђудечј
омчит
а
ла
чкомпубликомнај
поз
на
т
иј
е
с
уње
г
овепоеме:„
Дру
жинапетпе
т
лића“и„Са
ниј
ав
ахра
брогКоче
“.
Умрој
еуБеог
ра
ду1985. г
одине
.

40

Са
г
ле
дав
ања

ПЕСНИК О ВЛАСТИТОЈПОЕЗИЈИЗАДЕЦУ
Крознеколикона
ве
денихс
ег
ме
на
т
аса
с
вимј
а
с
номожемоуочит
ис
та
вАле
кс
андраВучапре
мапоез
иј
из
аде
цу, де
чј
ојк
њиже
внос
тии
шт
ој
енај
ва
жниј
е– де
т
ињст
ву:

Пое
з
иј
акој
ус
амна
писа
оз
аде
цупружилај
еве
ликупомоћмој
ојпое
з
иј
из
аодра
с
ле, аиобрнут
о. Обесумеос
лободилепре
драс
уда
моралис
тичкеирациона
лис
т
ичкеце
нз
уре
. Схв
ат
иос
а
м дај
ена
че
ло
пое
з
иј
еина
челоде
т
ињс
т
ваусу
шт
иниј
е
дноис
т
она
челоже
ље
. Лит
е
ра
т
уракој
ас
епишез
аде
цудола
з
иудобаформира
њаличнос
т
и. Она
т
ре
бададопуниу
тица
јва
спита
ња– дома
ће
гишколс
ког
.”

Дециј
ена
ј
ва
жниј
ииз
в
орни, ј
ош нена
ру
ше
нисв
е
тже
љаиснов
а. За
топоез
иј
ако
ј
ај
ена
ме
ње
наде
цит
ре
бадаподс
тиче
, допуњуј
еи
ра
с
пла
мс
а
ват
а
јчудот
ворнисв
ет
, пружа
ј
ућима
лиша
нимас
лободу,жив
уиг
рудуха
. Ста
рмале

а
морнепридик
еи„поу
чнос
ти“ с
пут
а
ва
ј
уде
чј
уима
г
ина
циј
у, к
очеиг
ру, ог
ра
ничав
ај
уде
чј
идух. Пра
вапое
з
иј
апоуча
ванепоучав
ај
ући.”

Пе
с
никт
ре
бадаохра
бруј
еиподржа
ваде
т
ека
кобиис
плут
а
о
напо
вршинужив
отак
аопот
пунчове
к, анека
от
очкићумеха
низ
му
цив
илиз
а
циј
е.Уве
кусмост
рој
ев
а,а
т
омаикомпј
ут
ера
, уве
кус
ку
ченос
т
иљудс
когг
ов
ора.Говорне
мадовољнопрос
т
ораокос
е
бе
. Пот
ребно
ј
ес
тог
ав
рат
итичов
екуоношт
омуј
ецивилиз
а
циј
аот
ела
. Убеђе
нс
ам
дај
е
динопоез
иј
аможедаспас
ељу
дс
киг
ов
ородпот
пунес
мрт
и. Ј
единоонаможедачове
кас
а
чу
ваодпокорнос
т
иј
е
дномнечов
ечномономат
опеј
с
комг
ов
ору.
Поет
с
куречт
ребаба
цит
иусв
еврт
лог
еживот
а, а
липодус
лов
омдас
а
чу
вас
вас
вој
ст
ваутомпома
мномрит
муг
радов
аине
арт
икулис
аномба
тума
шина”
.

Дет
ињс
т
вос
енала
з
иначелувре
ме
нс
кихт
ра
ј
а
ња.Премат
оме
,
де
т
ињст
вут
ребаинакњижев
ном планупружит
има
кс
имум с
ве
жих
ис
тина
, кој
ес
ас
трог
омлог
икомнеморај
убаш у
ве
кбит
иускла
ду,али
ј
ене
опходнодабу
дудубокожив
отнеуправ
омсмис
лут
ере
чи. Тој
е
првиина
ј
ва
жниј
из
а
хте
вне
помир
љив
ихмла
дихг
одина
, з
а
хт
евбез
г
ра
ницаодпос
т
ој
е
ће
гдоне
пос
т
ој
еће
г
, одз
а
мишљивогдоне
з
а
мишљив
ог
, одмог
уће
гдоне
мог
уће
г

.
Овопог
лав
љесв
ака
кот
ре
баз
а
вршитиве
ћцит
ираном ре
ченицомАле
кс
а
ндраВучакој
ај
есушт
инс
каус
хва
та
њуира
з
умев
ању, паи

41

Kњиже
внипре
г
ле
д3

в
реднова
њупое
з
иј
ез
аде
цу: „ПРАВА ПОЕЗИЈ
АПОУЧАВА НЕПОУЧАВАЈ
УЋИ”
.
О НАСТАНКУВУЧОВИХПОЕМА
Алек
са
нда
рВу
чој
еј
едномприликомре
ка
оданиј
еса
мнапис
а
о
пое
ме
, ве
ћдас
усањимписа
ладе
ца,г
ла
вниј
унациов
ихпое
ма
. Пе
сник
ј
епра
тиог
ру
пудеча
кадокс
ус
еиг
ра
линапољанииус
пео(штоможе
моз
а
кључитиа
на
лиз
омде
ла) дапродреус
ушт
инуњихов
ихиг
ара
, да
ра
з
обличињиховеже
љекој
ес
укрозиг
руиа
рт
икулис
ане
; снове
, ма
шт
а
ња
, сновиђе
ња
...
Радилос
е,прес
ве
г
аослободнојиг
ридуха; т
аиг
раниј
еомет
а
на
, ас
амимт
имник
онт
ролиса
наодст
а
риј
их, паот
удаов
епое
меобилуј
уврца
в
иммис
лимаире
с
кимхуморомшт
оупра
вопок
аз
уј
ес
в
ог
нуша
њеуоднос
унас
т
ва
рнос
т– „
упара
ђе
нуг
рађ
анс
куст
ва
рност

.
Пог
решносхв
ат
а
њеодрас
лихдас
уде
цаиде
т
ињст
в
олише
ни
бриг
а
, дасуде
цасре
ћна,малаибе
з
брижна,Але
кс
а
нда
рВучоде
мис
тификуј
еупоемаманас
т
а
лимуБе
ог
радука
дас
у„ше
г
ртириба
липодов
е”
, адецаодпе
т-ше
с
тг
одинара
дилаиноћунебилиз
ара
дилихле
б,
нес
а
моз
ас
ебе
. От
омит
а
квомБеог
раду, иоде
цикој
ауњемуживе
крозовепое
меј
епрог
овориопе
с
ник.
Алек
са
ндруВучуј
ебиоциљдаука
жеинат
е
хничкадос
т
иг
нућа
с
а
вре
ме
ногс
ве
т
а,дас
упрошлав
ременака
дас
еукњиг
а
маз
аде
цу„
г
ов
орилос
а
моома
лимле
пот
а
маис
ит
ниму
дес
имабиљногиживот
ињс
когс
ве
т
а”
.
Пес
никј
а
снока
же
:

Дет
еј
ечове
к,са
мој
ошма
логра
ст
а– чове
ккој
ит
ребадабуде
у
поз
натс
аце
локупнимс
ав
ременимжив
отомињег
ов
имраз
витком.”
Уодносунат
е
хничкадос
тиг
ну
ћатре
баима
тииј
ас
нодифере
нцира
нувре
ме
нс
кудист
а
нцу– т
ехничк
адос
т
иг
нућасакој
имапе
с
ник
у
поз
нај
ема
лечита
оцекој
ас
ууслужбималихј
унак
аињихов
ихпро
г
онит
е
ља(приме
ренас
увре
ме
нуукомесупое
меина
с
та
ле
), да
на
ссуз
а
с
т
аре
лапабилоз
аочекива
њедакоддана
шњихчита
ла
ца– ма
лиша
на
из
а
з
овуис
тинс
кисме
х„
т
ада
шњимпробле
мимас
ав
ла
ђив
ањапрост
ора
ивре
ме
на

.
Ка
кос
а
мВучока
же
, нај
ве
ћете
шкоћесумуз
а
дав
ализ
а
врше
ци
пое
ма„
та
чниј
е,епило
з
и, кој
еуонодоба
, ка
даниј
ебилос
лободекњиже
вногст
ва
ра
лашт
ва
, нис
аммог
а
одаобј
а
вимона
кока
кос
а
мт
оже
ле
о.

42

Са
г
ле
дав
ања

Ибиоса
мс
рећа
ншт
ос
ута
дашњичит
аоциут
име
пилоз
имаипа
кос
е
т
илинаг
ов
ешт
а
јпобе
деј
е
дногле
пше
г

лободниј
е
гсв
ет
а
. Друг
имре
чима
: даће„пе
тлићи”има
лиПа
пуана
цна
ћис
ебидост
ој
номес
т
оу
ог
ромнојкућибу
ду
ћнос
т
и, ј
ерде
циприпа
даист
от
олик
оњихо
васопс
т
ве
наколикоина
шабудућнос
т

.
МЕСТО АЛЕКСАНДРАВУЧАУПОЕЗИЈИЗАДЕЦУ
Де
чј
апоез
иј
аимас
вој
еуз
лет
е
, па
дове
, поновнеу
з
лет
е– на
из
ме
нично, ритмично. Родона
челникде
чј
епое
з
иј
екодна
сј
еЈ
ова
нЈ
ов
анов
ићЗма
ј
. Змајј
еде
чј
упое
з
иј
уподиг
а
одота
кв
ихвис
инадај
еонамог
ладаз
ра
чице
овекиспре
дс
ебе
. Змај
е
вамоћнаформулаз
ацрт
алај
е
путипра
ва
цра
з
вој
аовомродупое
з
иј
е,толикоупе
чат
љиводас
еду
г
о
ниј
емог
а
она
ћидосле
днина
с
т
ав
ља
човенет
акодуг
ет
ра
дициј
е
.
МићаДаној
лићт
иполошки одре
ђуј
еде
т
еуЗмај
е
војпое
з
иј
и:

Зма
ј
ев
одет
е

е
с
теде
тече
с
титег
ра
ђа
нс
кес
редине
, проже
т
епа
триот
с
кимус
хиће
њима
, де
теукомеипе
с
никиње
г
овиса
вре
ме
ницив
идебудућностна
родаибес
мрт
ностна
циона
лногос
е
ћања
”.
Ка
ој
а
капе
сничкаличностна
ме
т
ну
ос
емног
имсле
дбеницима
.
Књиже
внаименакој
ас
у(икој
аиданас
) опона
ша
ј
уЗмај
аже
лећит
име
даг
адос
т
иг
ну, билис
ус
амолошиђа
циибледекопиј
ес
вогве
лик
ог
у
чит
еља. Тосупес
ницис
адобромз
ана
тс
комосновом, алисаог
ра
ниче
номма
штом. Та
квепес
меврлобрз
ос
удошлеунес
пора
з
у
мис
амес
а
с
обом. Та
кођ
е,ут
ов
ремес
еј
а
вља
ј
уиде
чј
ипе
с
ницикој
инасв
ена
чинеже
ледане
чемна
учеде
цунепу
шт
а
ј
ућиихдадос
аз
на
њадођуса
ми,
крозвла
с
т
ит
аис
кус
т
ва
, крозиг
ру
, ма
шту... Ониподуча
ва
ј
уипоуча
ва
ј
у,има
ј
уј
ас
ноз
ацрт
анз
а
дат
а
ккој
ит
ребадаос
т
ва
ре
, ит
очинеприличноус
иље
но;асе
т
имосеве
ћпоменут
огс
т
а
ваАлек
са
ндраВучада„
пра
в
апое
з
иј
апо
учав
анепоуча
ва
ј
ући”
. Све
с
типое
з
иј
унабилокој
из
а
да
т
а
к, з
на
чи, обе
с
мис
лит
иј
е
, ит
а
дај
еде
финит
ивноде
чј
апоез
иј
аз
а
па
ла
упра
ву,су
шт
инс
кукриз
у.
Ут
ренут
кука
дај
ебиланапут
удаиз
г
уби с
в
акиумет
нички
у
г
лед, иут
ренут
кукадасеникоодпоз
на
тиј
ихикв
алит
ет
нихпис
а
ца
њомениј
ебав
ио,пој
ав
љуј
ес
ес
пас
ила
ц, упра
вомс
мис
лутеречи.Тој
е
Алек
са
нда
рВучо. Ву
чој
еу
да
хну
оновиживот
, ос
вежио„с
ме
журано”
т
кивопес
меинара
достде
це
, одрас
лихиумет
ност
иу
општ
ес
а
св
им
с
понт
а
новра
т
ионе
ка
да
шњис
ј
а
јде
чј
ојпо
ез
иј
и. Онј
еса
с
вимс
иг
урно

43

Kњиже
внипре
г
ле
д3

от
иша
оикора
кда
ље
. Ње
г
оводелој
еплодист
инс
кеу
нут
рашњепот
ре
бедасе
беиз
ра
з
ина
ј
сна
жниј
ештоможе
.
Алек
са
ндруВучусеприпис
уј
еулог
апес
никакој
иј
еиз
вршио
пре
породде
чј
епое
з
иј
енас
рпск
ом ј
е
з
ику
. А. Вучој
ез
на
чај
ноимеу
обла
с
тикњиже
вногживот
а
, пос
е
бноупе
риодуиз
међ
удвас
ве
тс
кара
т
а
. Припада
ој
ена
дреа
лис
т
ичк
омпокре
туит
осес
ва
ка
коможеуочит
и
иприлик
омишчита
ва
ња
, ана
лиз
еит
ума
че
њањег
ов
ихпоемаз
адецу:

Подв
из
идружинепетпет
лића”и„
Са
ниј
а
вахра
брогКоче

. Уре
ђива
о
ј
еав
анг
а
рднича
с
опис„
На
шас
т
ва
рнос
т
”,укомсез
а
лаг
аоз
анов
еидеј
е
уоблас
т
иуме
т
ничкогст
ва
ра
ња
. Ка
оинт
е
ле
ктуа
ла
цширокогобраз
ова
њава
спита
ва
нпре
т
е
жноназ
а
па
дное
вропс
кимкњиже
внимуз
оримаи
а
ва
нг
арднимиде
ј
а
ма
, биој
екљу
чнафиг
урабеог
ра
дс
когна
дреа
лис
тичкогкруг
аиј
е
данодпис
ацакој
иј
еос
та
виов
еликиут
ица
јукњиже
внос
т
иуопште
, пас
а
мимт
имиукњиже
вност
из
аде
цу.
Подпсе
удонимом„Аске
рла
нд”(ус
а
момпоче
т
ку„ЧикаАца

),
обј
а
виој
еАлекс
а
нда
рВучо, из
међу1929. и1932. г
одине
, уде
чј
е
мдода
т
куПолит
ике
, поредиз
в
ес
нихкра
ћихпе
с
амаиј
е
дногмалогромана
упроз
и, т
риве
ћепое
ме
: „Путов
ањаиа
ва
нтурехра
брогКоче

, „Полуде
либицикле
т”и„
Подв
из
идру
жинепе
тпе
т
лића

, одкој
ихов
апос
ле
дњаиз
лаз
иуз
а
се
бнојкњиз
и. Ов
адоброопре
мљеназ
е
ле
накњиг
а
в
еликогформа
т
а
, с
ас
вој
ом ва
нредном на
с
ловном ст
ра
ном – с
ликом
(кола
жДуша
наМа
т
ића
) ст
а
ј
а
лај
еубожићним, на
кинђу
ренимипре
т
рпа
нимиз
лоз
имабеог
ра
дс
кихкњижа
ра, поме
шанасаос
та
лимкњиг
а
ма
з
аде
цу
, ауст
ва
ритој
емеђусвимаос
т
алимј
е
динакњиг
апра
ведечј
е
пое
з
иј
енаовомј
е
з
ику.
ПослеАле
кс
андраВучаињег
ов
ихдеч
ј
ихпое
мапој
а
вљуј
ес
е
це
лај
е
днапле
ј
адапе
сникакој
ипишуз
аде
цупоку
ша
ва
ј
ућидадо
ст
иг
нус
вогв
еликогучите
ља(„
причас
епона
вља”– послеЈ

. Зма
ј
аде
чј
у
пое
з
иј
уј
ена
новау
з
диг
а
оАле
кса
ндарВучо), алииз
уз
евне
колицине
пе
сник
акој
ис
уост
а
вилидубљит
ра
г

ећинањихниј
еуспе
ланидас
е
приближис
на
з
и,с
ве
жинииориг
ина
лност
иАле
кс
андраВуча
.
Де
чј
апое
з
иј
анас
рпскомј
ез
икуиње
ничит
аоциочекуј
уне
ко
новоимекој
ећеновим к
њиже
вним пос
т
упк
ом ос
ве
жит
и прилично
у
спав
ануде
чј
укњиже
внос
ткодна
сипоре
дниз
аиз
да
њаиог
ромне
књиже
внепродукциј
ена
ме
ње
нена
ј
мла
ђим чит
а
оцима
. Ква
нтит
етј
е
не
оспора
н– аликој
ет
ре
ћи– Ј
ова
нЈ
ова
новићЗма
ј
, Але
кс
а
нда
рВучо,
и...

44

Са
г
ле
дав
ања

Може
мо приме
тит
и дај
епо
сле
дњихг
одинаба
вљењеде
чј
ом
књиже
вношћупос
т
а
оунос
а
нпос
а
о, анеу
ме
тнос
т; будимоис
кре
ни
пре
мана
ј
мла
ђимчит
а
оцима
, попутве
ћпоме
нут
адв
аве
лика
на
.
АЛЕКСАНДАРВУЧО– ОСНИВАЧНАДРЕАЛИЗМА
УДЕЧЈОЈПОЕЗИЈИ
Вучов
апое
маиз1933. г
одинена
ј
а
вилај
енес
а
моновеква
лит
е
т
еј
е
дногвидапе
с
ништв
а,не
г
оинов
е,дот
а
дама
локоришћенемог
ућнос
тис
т
ва
ра
лачкеимаг
ина
циј
е
. Знача
ј
ану
тица
јс
уодиг
ра
леиидеј
е
на
дре
а
лиз
ма
, посе
бноонаоде
цик
ао„рође
нимна
дре
алис
тима

. УВучов
омслуча
ј
унај
бит
ниј
иј
еу
тица
јде
лаЛуис
аКе
рола„Алис
ауз
емљи
чуда

.
Луис
аКе
роласуна
дре
а
лис
т
ис
мат
ра
лис
вој
импре
т
е
чом. Бе
ог
ра
дс
кина
дреа
лис
т
ив
иде
лис
уиукњиже
внос
т
из
аде
цуј
е
днунов
у
ша
нс
унакој
уимј
еу
каз
а
лоде
лоЛ. Ке
рола.„Конфронтира
ј
ућика
ра
кт
е
рт
огделауодносунат
радициј
у, има
г
ина
циј
ас
наиј
еднановачуде
с
ностбилис
уе
лементикој
исус
ес
ав
ршеноу
клапа
лиуиде
ј
уис
т
рат
е
г
иј
уна
дреа
лист
а

.
Ипа
к, небит
ре
балосхва
т
итидај
епоме
ну
тапое
мана
дре
алис
т
ичкоде
ло, онаниј
енина
с
та
лаув
ремепуногз
а
ма
хана
дреа
лист
ичкогпокре
т
акоднас

акодај
ес
ас
вимт
а
чнаопа
ск
аСлобода
наЖ. Ма
рков
ићадај
е„т
от
е
кс
тс
алог
ичнимток
ом”

лиутојпо
емиимаиниз
е
ле
ме
на
т
ане
одвој
ив
иходна
дре
ализ
ма
: ха
отичностс
новнихдожив
ља
ј
а
, ма
нифе
с
та
циј
еподсв
ес
ног
, не
обуз
да
наа
социј
а
т
ивнос
т...
М. Пра
жићприме
ћуј
е: „
Елемент
и на
дреа
лист
ичкогпрог
ра
ма
на
лаз
ес
еуВучовојуме
т
нос
т
из
аде
цуиуМа
тиће
војт
еориј
ит
еуме
т
нос
ти,а
лис
уонис
тв
ара
ла
чкипре
вла
дани...”
ОтонЖу
па
нчичј
е1915. г
одинеуслов
ена
чкулите
ра
турууве
о
с
ликуг
ра
дс
кес
редине
, Вучој
епрв
ис
рпскипе
с
никкој
иј
епој
а
вомпое
ме„
Подвиз
идружинепе
тпе
тлића
”,1955. г
одине,с
ликомг
радс
когпе
ј
з
ажаупое
з
иј
уу
нос
иновпрост
орде
тињс
т
ва
.

На
дре
ализ
а
мј
еовомВучов
омпоемомпотв
рдиот
е
з
еоде
т
ињс
т
вука
она
ј
чис
тиј
емов
аплоће
њуиг
ре

наихумора– е
ле
ме
на
т
акој
е
пое
тикапокрет
а
, чиј
иј
еВучоа
кт
ив
анприпадник, с
ма
трас
ушт
ас
т
ве
нимкомпоне
нт
а
мапоет
с
кес
лике
. Вучосеу„
г
лув
одоба
”друштв
е
не
с
т
ва
рнос
т
иниј
еобз
на
нионикаоболе
ћив
ирођа
кникаонамрште
нит
ут
ор, ве
ћка
опошт
ова
ла
цдечј
еличнос
т
и, дечј
ихос
е
ћања
, мишље
њаи

45

Kњиже
внипре
г
ле
д3

машт
е
. Уз
а
окрет
укановимпес
ничкимвиз
иј
а
мас
ве
тадет
ињс
тв
аима
нифес
т
ациј
аде
чј
епсихеонј
еоз
начионовпутимог
ућнос
тис
поља
ва
њаде
чј
еприроде, з
а
шт
итомде
цеодт
ира
ниј
е
, придик
аидог
миодра
с
лих. Ос
лоба
ђа
ј
ућиде
цутогба
ла
ст
а
, онимј
еомог
ућиодас
едока
жуу
подухва
т
имака
одруг
овиинос
иоциз
нача
ј
нихљудскихсв
ој
с
т
ав
аиа
кциј
а
. Уносе
ћисв
ежинууус
та
ј
алидухув
а
спит
а
њумла
дих, Вучониј
е
нибиос
ве
с
та
нка
кв
еј
еинов
ациј
еу
не
оус
рпс
кулит
е
ра
туру.Теновине
с
ус
ара
дошћудочека
лиипоз
дра
вилиње
г
ов
ис
ара
дницииприј
ат
е
љи,
упрвомредуДушанМа
т
ићиМа
ркоРис
т
ић”
.
Мила
нБог
дановићиз
ме
ђуос
т
а
логка
же
: „Одс
вихна
дре
алис
т
ичкихт
еориј
а, онина
ј
в
ишепра
кт
ику
ј
уонуовре
днос
т
ис
на
, кој
ис
е
с
т
ав
љаиз
на
дфант
аз
иј
е
, икој
иј
еј
е
динимо
ћандапе
сникапре
не
с
еу

с
та
њеде
т
ињс
т
ва

, та
коне
опходноз
аинт
ег
ра
лнипое
тс
кииз
раз
. От
удањихо
вае
кс
пре
с
ив
нос
тимауис
т
инуиз
в
ес
неиз
на
дс
тв
арнеодлике
,
у
коликој
елише
нас
в
акете
шњев
ез
есаживомре
а
лношћу.”Ов
аБог
да
новићев
аконс
та
т
а
циј
аможеупотпунос
т
идас
еоднос
инапое
му„
Сан
иј
ав
ахраброгКоче

, кој
ане
су
мњивопос
едуј
едост
анадре
алис
т
ичких
е
ле
ме
на
т
а.
Пес
никАле
кс
а
нда
рВучопоис
тов
ећуј
еде
цу
, акт
е
рењег
ов
ихпое
мас
ана
дре
ализ
мом, одно
сно, они, поприродист
ва
риј
ес
у„
из
ворни”
на
дре
а
лис
т
и. Вучок
аже
:

Децанера
з
мишља
ј
удалитре
баидалибит
ре
баложиве
т
и:
онасв
етпосмат
ра
ј
уочимас
ањара
, њихнепре
ст
а
нонешт
опо
з
ив
ана
а
кциј
у; ониже
ледапобег
нуизс
ва
кида
шњицеидараз
мишљај
уио
ономештонепос
т
ој
и. Танепомирљивос
тде
цес
аст
а
г
на
циј
омдоводи
пис
цадоне
кихнеос
порнихис
тина
. Наприме
р, з
адецуне
маг
ранице
из
међумог
ућегине
мог
уће
г
, њиховду
хв
одикаслободи; онапра
в
илно
оце
њуј
ушт
ај
ебаналит
ет

ент
имент
алнароманс
а, дидакт
ичкана
з
ови
пое
з
иј
а
, инеприхва
т
а
ј
уу
ст
а
љененор
меиконв
енциона
лнепоуке
. Де
цаволедарушеипре
ска
чуог
радеиубуква
лномиупре
нес
е
номс
мис
лут
ихре
чи”.
Да
кле
, Але
кс
андарВучој
еоснив
ач,ј
е
дногновогправ
цауде
чј
ој
пое
з
иј
ииде
чј
ојкњиже
внос
т
иу
опште
, ос
нива
чнадре
ализ
ма.

46

Са
г
ле
дав
ања

ХУМОР
Упое
ма
маАле
кс
анраВучаз
на
ча
ј
номе
с
тоз
а
уз
имахумор.Ра
з
иг
ра
ностидина
мичнос
тпост
иг
нут
ај
еефект
нокра
т
кимс
тиховимакој
и
рит
миз
уј
урадњуда
руј
ућиј
ојмуз
ика
лнос
тив
едрину.
Хуморист
ичкес
ценемупока
т
ка
дслужедабира
дњамог
ладас
е
на
ст
а
вине
кимнов
имз
а
пле
т
омидабииз
а
з
ва
леде
чј
урадоз
на
лост

имес
е„
из
бе
г
а
ва
”з
а
врше
т
акпоеме(примерз
ат
ој
ека
даутоку„
ак
циј
е

Жде
раЊорехала
пљив
ој
е
делубе
ницу,та
кодаз
богње
г
овехала
пљив
ос
т
ипропа
дапоку
ша
јспас
а
ва
њаМиреизинт
е
рна
т
а
).
Ка
оз
лиду
х, с
е
ст
раКала
в
ес
т
рај
еоличе
њес
т
рог
ос
ти, крут
ос
ти
идис
циплине; св
ој
имприс
ту
помс
т
ва
раа
тмос
феруконт
рас
нуживот
у
в
анма
на
с
тира
. Мана
ст
ирскисв
е
тј
ес
упрот
ностс
ве
тукој
иг
аокружуј
е
;
борбе
ни, друже
љубив
ипе
т
лићиконт
рира
ј
ус
е
ст
ра
ма(к
ој
ебит
реба
ле
бит
иоличењемира
, посв
еће
ност
и...):
„Свак
огданапос
леподне
, башучасукадс
ес
купља
Ов
омал
о,храбро,дру
штв
о,усобамаинститу
та,
Гдез
идов
иодј
ек
уј
укопе
ћинане
кашу
пља,
тихок
оданес
меног
омдапритис
нез
емљуј
аче
,
Саоч
имав
одњикав
имкодаце
логданаплач
е,
Забрађ
енак
рутимпл
атномк
одахоћедас
ег
уши,
Сак
орнетомкој
икл
имауштирканесв
ој
еуши,
Старасе
с
траКал
ав
ес
траиз
виру
ј
еизсв
огку
та,
Иодедном, к
адамиг
не

одаз
в
из
нељутастрел
а,
Св
ас
улица
Дев
ој
чица,
Копос
у
табрашном– бе
л
а.”
Примерз
ахуморима
моиуде
лу„Шт
ај
еуме
ђувре
ме
нубило“
ка
даМирапокушадапобег
неотима
ј
ућис
есас
ес
т
рама
:
„Иритнуихдес
напе
таМирина,ал
иј
еонеу
г
риз
оше
, ис
плас
ну
Мирак
аобалонк
адсеу
бодешпе
надл
омил
идодирне
циг
аретом.
Иодбес
апопрс
кашеуз
ицек
ој
имасус
ес
трев
е
з
ив
алес
в
ој
е
црнечарапеиподиг
ошес
ук
њеинај
у
ришедецунас
пав
ање

с
амос
усебе
л
илеј
ез
ивобе
л
ев
адл
есе
с
тара,кој
еникадђав
ол
ск
о
с
у
нцеиљу
дс
коокониј
еуг
ле
дал
о”,

47

Kњиже
внипре
г
ле
д3

илиприме
рукомесевидиданај
а
мнира
дниј
едовољноплаће
ндаби
мог
а
одаподмирчакибиолошкез
а
хт
ев
ера
дниковее
г
з
ист
е
нциј
е
:
„Затоу
в
ек
, посл
ерада,кадаз
инег
л
аднов
е
че,
Чу
дноватај
е
днаже
љауг
рудимање
г
апе
че
:
Онбихтеомакармал
о(з
ачастил
и)
дапос
танерибакит,
Икотрамв
ајил
ил
аста,
Прек
обрег
аил
иплас
та
Уфабрикудадомил
и,
Падасв
ој
ебе
с
нег
аз
де
, ук
ошуљибе
зк
апута,
Ј
е
дниммах
омс
в
епрог
у
та
Дабинај
з
адбил
ик
вит.”
Инс
ис
т
ирај
ућинабољк
амасукобара
даикапита
лака
онаотв
оре
номпробле
му,„Вучоупотре
бомирониј
е
, алуз
иј
е, ика
рика
т
ура
лних
с
ликадема
скирадруштв
е
нис
ис
т
е
м укомесеј
е
дниз
лопа
т
ераде
ћии
с
иротуј
ући, адруг
ира
депа
раз
ит
с
ки. Међут
им, њемуј
еов
ооквирни
обј
е
катпа
жње
, инт
е
рес
ова
лисуг
а
, прес
ве
г
а,дечј
иоднос
ииде
чј
емора
лноодре
ђив
а
њепреманепра
вдама
. Њег
ов
ојкритициподле
жеире
лиг
иј
а
, моћничинила
цг
рађа
нск
огдру
шт
ва
. Њенуинс
т
ит
уциј
у, цркв
у,
Вучосликауве
з
исвр
аг
ола
с
томде
вој
чицомМиромкој
асез
аде
с
ила
међуокрут
нимс
ес
т
рамаробуј
у
ћињихов
ојриг
ороз
нојдис
циплинис
а
кој
омс
еа
ут
оробра
чунав
апрекоподу
хв
ат
аде
ча
кауос
лобађ
ањуде
вој
чицеманас
т
ирс
когз
ат
оче
ништв
а”
.
ПЕЈЗАЖ
Пеј
з
а
жупоеми„Подв
из
идружинеПЕТПЕТЛИЋА”ј
еурбани
пре
поз
на
тљивде
ци, докпеј
з
а
ж упое
ми„Са
ниј
а
вахра
брогКо
че”ј
е
е
г
з
от
ичан,пре
де
ликој
исуде
цидос
ту
пникрозма
шт
у.
Функ
циј
апе
ј
з
а
жаупрвојпое
миј
едас
ера
дњас
мес
т
иуодре
ђе
нипрос
тор, дас
енат
а
јна
чинпо
кажешт
ај
ес
т
вориос
в
етодра
слих–
ог
ра
ниче
ња
, пре
пре
кекој
ет
ре
баосв
ај
а
тидабис
еос
т
ва
риласлобода
шт
ој
ес
врхадечј
е
гс
вет
а
.
Упое
ми„Са
ниј
ав
ахра
брогКоче
”фу
нкциј
апе
ј
з
ажај
епоз
ивна
машт
а
њеиу
дов
оља
ва
њедечј
ојжељидавидеис
поз
на
ј
уне
шт
оне
с
ва
-

48

Са
г
ле
дав
ања

кида
шње
. Ув
ез
иу
довоља
ва
њаде
ци, подра
з
умев
ас
ељуба
впремаде
ци
иже
љадасез
а
добиј
ењиховопове
ре
њес
тв
а
рањем блис
кос
т
и кро
з
у
пот
ребудру
г
оглицај
е
днине
, нат
а
јна
чинде
т
енеможедабу
дене
з
а
инт
е
ре
сов
анипос
ма
тра
чнег
ој
е„у
вуче
н”упричуипос
та
ј
еакт
е
р.
Ст
ихом„
Мислимдас
вадецаз
на
ј
у”пе
сникз
а
добиј
аа
псолу
тно
пове
ре
њеде
це, шт
ој
еодиз
уз
е
т
нева
жнос
т
иукњижев
нос
т
икој
апре
т
е
ндуј
едапост
а
не„
вла
сништ
во”малиша
на.
ЛИКОВИДЕЦЕ
Прис
ут
анј
ера
з
личитприс
т
упликовимауоведвепоеме.
У пое
ми„Подв
из
идружинеПЕТ ПЕЛИЋА”уе
кс
поз
ициј
иј
е
опис
а
нс
ва
киликпосе
бно, да
тј
епорт
ре
тс
ва
коглика
, споља
шњииз
г
ле
д, кара
кт
е
рнеос
обине– црт
ек
ој
ећес
ема
нифе
с
тов
ат
иура
з
личит
имс
ит
уа
циј
а
ма.
Упоеми„Са
ниј
ав
ахраброгКоче
”г
лав
ногј
унак
а,Кочу, ут
ре
нуцимака
да(ус
нуилинај
ав
и) напоз
ивАли-Ба
лиј
ажуридау
хв
ат
и
првиа
виониприт
е
кнемуупомоћииутојжурбико
ј
уна
ме
ћепе
с
ник
нес
т
иже
модаупоз
на
моКочу, оње
г
овимособина
мас
аз
на
ј
е
мот
оком
пе
сме,с
кла
па
момоз
а
икње
г
овихос
обинауј
единс
т
ве
нлик.
Ликовииј
е
днеидру
г
епое
месус
пре
мниипр
есв
ег
амот
ив
ис
а
низ
аак
циј
у
; ка
рак
те
ришеиххума
ностидоброта(с
па
с
ав
ас
еМираи
Али-Ба
ли). Обе„
жрт
в
е”сена
ла
з
еубе
з
из
ла
з
номположа
ј
у.Доброт
аде
ча
ка(пет
лићаиКоче
) ижељаз
аав
а
нт
уром, з
адоживља
в
ањемне
че
г
не
обичног
, пре
лаз
иуподв
иг
, онис
е
беиз
ла
жуопас
нос
т
иидомина
нт
но
ј
епожрт
вова
њекој
еподвигиподра
з
умева
.
ЈЕЗИКИСТИЛ
Начинпричањај
еде
чј
и; пе
с
никпо
путде
цепрепричавадог
а
ђа
ј
е
, нпр:
„Ив
е
ћкрену

рабљив
ица,
Канxамаиоштримкљу
ном
Ле
в
окрил
одапоцепа
Кадј
еКочаз
ав
ратшч
епа.
Итакој
еснажноног
ом

49

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Рас
палипос
ре
длица,
Дај
е

адна,уг
ле
дал
а
Стопеде
с
етсиј
ал
ица.”
Нат
ајде
чј
ина
чинупоемамавршис
еиодме
ра
вањес
на
г
е
, проце
не
, пот
пуној
еу
св
ој
е
нде
чј
ина
чинра
с
уђив
ања
. Ка
да„
ма
ли”чит
ала
ц
чит
аовепое
ме

т
ичеут
иса
кдас
лушасв
огвршња
ка
, анене
когодра
с
лог
, нпр:
„Китј
е,с
ре
ћом, мас
аг
л
у
па,
Паме
тмуј
етешк
а,ту
па,
Гдеу
дари,тамол
у
па,
Акадј
е
дномциљпромаши,
Ње
г
аможес
в
акоде
те
Комаг
аредауз
ј
аши.”
Ј
ез
иккој
имсеусв
ој
имделимас
лужена
дреа
лист
иј
еслича
нј
е
з
икукој
имс
ес
лу
жеде
ца,на
ра
вно, а
с
оциј
а
т
ив
ног
ле
да
но. Уз
има
њере
чибе
зз
а
конит
ос
т
икој
ев
лада
ј
ууодре
ђеномдрушт
ву; на
бра
ј
ања
, ре
ђа
њебе
зре
да– с
вој
с
тв
е
ној
еде
циаина
дреа
лис
т
има
, нпр:
„НикадКоч
аниј
еј
ео
Такочу
днов
атај
ел
а,
ч
инимуседас
еце
л
а
Прашуманање
г
ас
ме
ј
е
;
Одребрица
Мл
адекре
ј
е
,
Докав
у
рме
Справ
ље
неодтврдихј
ај
а
Папаг
ај
а,
ис
е
цканихбодљи
чица
Текрође
нихј
е
жичица
Икоштицамладеу
рме
,
Добатакак
оли
брића,
Финебе
л
еxиг
ерице
Ј
аг
у
ара
Исармице- к
ошуљице
Одранес
аз
миј
с
когцара–
Св
еј
емороондапроба,

50

Са
г
ле
дав
ања

Анаконцу
,
Ј
ошулонцу
,
Су
тл
иј
ашодмрав
љегдроба.”
Примеризпое
ме„
Саниј
ав
ахра
брогКоче”
, априме
ра
де
ква
та
н
ов
омима
моиупое
ми„
Подвиз
идружинеПЕТПЕТЛИЋА”
:
„Пре
дњимеј
ежу
тис
ал
он,
Ус
ал
онурас
тетрав
а
Крав
анос
идв
ашешира,
Ј
е
даншеширцрниобл
ак,
Друг
ишеширбе
л
ибарј
ак
;
Крав
анос
идв
апешк
ира,
Ј
е
данпешк
ирбле
диг
робар,
Друг
ипешк
ирxок
е
јмодар;
Крав
анос
идв
атањира,
Изј
едног
аве
тарс
в
ира,
Издру
г
ог
ак
аокиша,
Ус
у
з
амаодпапира
Иоднек
огме
когпли
ша
Стрмог
л
ав
цепадаМира.”
Имаупое
ма
маиидиома,односнофра
з
е
олог
из
ама,кој
ис
ут
а
кођ
еблис
киде
цикаоус
т
аљениј
ез
ичкииз
ра
з
и,нпр: „Каоноже
модс
е
че
ниодос
тал
огжив
огс
в
ета“.
Хуморј
еу„
с
лу
жби”у
бла
жав
а
њат
ешкес
ит
уа
циј
е. Дат
ониј
е
т
а
ко, поема„
Подвиз
идру
жинеПЕТПЕТЛИЋА”ималабис
оциј
а
лну
нотуис
ас
вимсиг
урнопрешлаукрит
икудрушт
ве
ногпоре
т
ка– а
лит
у
ј
ехуморилиес
т
е
тс
киеле
ме
нтикој
иодвла
ченашупажњуиу
смера
ва
ј
у
ј
екадруг
имс
фе
ра
ма
, нпр:
„чу
дноватај
е
днаже
љауг
ру
димањег
апеч
е
Онбихтео,макармал
о(з
ачастили),
Дапостанерибак
ит,
Икотрамв
ајил
ил
аста,
Прек
обрег
аилипл
ас
та
Уфабрикудадо
мил
и,
Падасв
ој
ебе
с
нег
аз
де
, ук
ошуљибе
зк
апута,
Ј
е
дниммах
омс
в
епрог
у
та,
Дабинај
з
адбилик
в
ит.”

51

Kњиже
внипре
г
ле
д3

или:
„Ал

з
а
лу
д,изс
в
егг
л
аса,помоћтражимал
иБу
ља,
Топдапу
к
нес
аднев
реди,
Ј
е
рућошк
утес
ногшпај
з
а,
Поредк
орпепарадај
з
а
Инаxак
уодпас
у
ља,
Савоз
ној
е
н,бе
зкапу
та,
Прек
рште
нихног
ус
е
ди
Жде
раЊоре
.
Ј
е
дномру
комис
подмишк
е
Лу
бени
цуг
рднус
те
же,
Адру
г
омпаксе
чекришк
е
Иплодс
л
адакс
трас
ног
у
та...
---------------------------------------... Се
ме
нкеипраз
нек
оре
Окоњег
ас
в
у
дал
е
же
... ”
У пое
ма
маАле
кс
а
ндраВу
чаприс
ут
нај
еиу
пот
ребажарг
она
,
нпр:ле
ма

аг
уа
ршишапунимг
а
сом, ит
д.
СТИЛСКАСРЕДСТВА
Поре
ђења
а
) Поре
ђе
њаизсв
ако
дне
вногживот
а
Докчита
ј
упое
ме
, з
а
хва
љуј
ућипоре
ђењимаизс
ва
кодне
вногживот
а
,
де
цаима
ј
уу
тис
акне
пос
ре
днос
тиштоихс
ва
ка
копривла
чи, нпр:
„св
ас
улица
де
в
ој
ч
ица
к
опосу
табрашном– бел
а”
или:
„Икомала,оштракопљапол
етешес
в
ипе
тл
ићи”

52

Са
г
ле
дав
ања

или:
„мршав
акаотрол
а”...
б) Поре
ђе
њаукој
имапредметкој
ис
епоре
диипредме
тс
ак
ој
имс
епоре
дине
ма
ј
уна
из
г
ледниче
гз
а
ј
едничког
Овапоре
ђе
њаиз
аз
ива
ј
уилис
ме
хилииз
не
на
ђе
ње,нпр:
„Китс
адву
чел
акичамац
Фркће
, бре
кћек
аотрак
тор”
или:
„Зу
бисумукотес
тера
Очикодв
абе
снак
ера,
Ле
ђакаооштрос
тење
,
Аодг
л
ади,е
но,стење
,
Каок
адсеподте
ре
том
Уз
брдицомтрамв
ајпе
ње
.”
или:
„Замочишл
иду
бљеног
у
,
Опкол
етекоухору
Гу
с
тебодљеморск
огј
ежа.”
или:
„Ил
' ћетв
ој
ул
е
пук
ос
у
Даз
амрс
икаок
иша
Хл
аднокрил
ос
ле
погмиша.”
(ов
апоре
ђењаима
ј
уие
ле
ме
нт
ена
дре
ализ
маус
е
би).
ц) Не
уобича
ј
енапоре
ђе
ња
нпр:
„г
демуиз
надг
у
с
тогл
ишћав
ириг
л
ав
акаол
иму
н”,

53

Kњиже
внипре
г
ле
д3

или:
„Муњас
ев
ну

ромз
аг
ру
ну,
Аобл
ацибрз
ој
уре
,
Каодатобес
накрда,
Илибрда,
Ј
е
днапрек
одруг
ихжу
ре
.”
Евој
е
дногка
рак
те
рист
ичногприме
рана
дре
ализ
маупоре
ђе
њима:
„Не
чу
ј
нокоцрнис
апу
нпрек
оз
идаманас
тира
Удв
ориштеонј
ес
кл
из
но.”
Пе
рс
онификациј
а
Оживљав
ањемпре
дме
таприроде,пој
аваокос
ебе
, пе
сникпој
а
внос
тнедоживља
вакаоне
шт
оодвој
е
но,ас
амимт
имиде
цакаочит
а
оцииа
кт
ив
ниучес
ницииу„на
с
та
нкуце
леприче
“. Лирс
кис
убј
ек
ату
ј
е
динст
вус
ас
вимонимшт
опос
т
ај
епредметопа
жа
њаг
радиј
е
данс
ве
т
кој
иживипос
вој
имз
а
конит
ос
т
имаиможес
еоче
кив
а
тидалирс
кис
убј
е
катпочнекому
ницира
тис
ат
имс
ве
том.
Примерипе
рс
онифика
циј
ас
уброј
ни:
„пропињус
еморс
к
епе
не
”,
„пес
акдре
мас
пру
ддоспру
да”,
илис
ле
дећас
аочит
омнадре
а
лис
т
ичкомконот
а
циј
ом:
„Кадаз
инег
л
аднов
е
че”, идруг
е
.
Ме
тафоре
Нај
че
шћесуме
та
форе„
с
убј
е
кт
ив
неоце
не

, ка
оуприме
римаз
а
с
е
ст
руКала
ве
с
тру: „
с
та
рас
овуља
г
а

, илиз
ача
снесе
с
т
реуде
вој
ачком
инс
т
ит
ут
у, уопште
: „к
аоокрече
небуба
шва
бе”
, кој
имаАле
кс
а
нда
рВучоинт
е
рпре
т
ирас
војс
та
в,иуве
кј
енаст
ра
нидеце
.

54

Са
г
ле
дав
ања

Апос
трофа
Апос
т
рофај
еима
лана
ј
е
моциона
лниј
ие
фе
ка
тупое
ми„
Сани
ј
а
вахраброгКоче
“ка
дај
еопис
анса
мрт
нича
ск
рокодила
, ос
тв
аре
нј
е
с
нажнико
нт
ра
стиз
међукрокодиловогз
ас
т
рашуј
ућегиз
г
ледаире
а
лне
опа
снос
тикој
апре
тиодње
г
а(з
убис
умукоте
с
т
ера
, реше
нј
едарас
т
рг
неСре
т
у) сј
е
днес
тра
не,иње
г
овеос
ећа
ј
нос
т
и, т
уг
е
, сдруг
ес
т
ране
:
„Због
ом, мој
ас
тараре
ко,
Гл
атка,с
латкакаомл
ек
о
Иобалег
дес
ампе
ко
Испу
цал
осв
ој
ете
ло.
Због
ом, крок
одил
комил
а,
Због
ом, де
цо,дру
штвоце
л
о,
Због
ом, бл
атомој
еме
ко,
Сл
атк
о,г
л
атк
окаос
в
ил
а.
Због
ом, в
одо,му
тна,г
у
с
та,
Пус
так
аороднапес
ма,”
У пое
ма
маАле
кс
андраВучапрису
тнај
ес
лободаа
с
ос
иј
ациј
а
.
Са
меречимог
уиз
аз
ва
тиас
оциј
а
циј
еј
е
з
ичкогт
ипа,билоз
вучног
, било
з
на
че
њс
ког
. Ут
ре
нуцимауз
буђ
ењапе
с
никнеко
рис
т
иј
е
днуре
чне
г
о
мношт
во, онепрос
т
она
виру, ничу, препла
вља
ј
у
... Поне
ка
дс
ечинида
т
ра
жипра
ву
, однос
нокључнуре
ч, амног
очешћеј
е
днаниј
едовољна
дај
ас
ноипотпунообј
а
с
ниодређе
нуситу
ациј
у,нпр:
„Збуње
н,спе
тљаниз
апање
н,
Пог
л
ав
ицаТоз
а- Моз
а”
Ка
ос
т
илс
кос
редс
т
вопе
с
никкорис
тиифиг
урепона
вљања. У опис
у
чиг
ре
, ре
чис
ут
а
квогрит
мадас
вој
имз
в
уковнимс
клопомдочара
ва
ј
у
нана
ј
бољимог
ућина
чинокрет
а
њечиг
ре
:
„Каореподљу
тез
миј
е
,
Каоре
тк
ицв
етодпалме,
Каошаратурс
кечал
ме
,

55

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Каопч
ел
акој
аз
у
ј
и,
Пов
етарацк
ој
их
у
ј
и,
Брз
ипотокк
ој
ис
тру
ј
и,
Врте
л
асе
, ме
њалас
е
,
Опчарана,поне
се
на,
Зал
у
ђе
на,з
ане
с
ена”.
Пес
никј
еупот
ре
биоТАУТОЛОГИЈ
У, е
моциона
лнуфиг
уру, ј
е
р
г
омила
ње
мре
числичногз
наче
њапре
нос
ис
вој
еос
ећа
ње(однос
исена
з
адњадвас
т
иха
, пре
т
ходнона
ве
де
ногодломка
). Ра
дуј
ес
ешт
ој
ечиг
ра
у
спеладаз
а
ус
та
вис
ве„
див
ља
ке
”,наче
лус
апог
ла
вицомкој
исубили
с
премничакидапој
е
дуКочу
.
Та
утолог
иј
аупое
ми„
Подвиз
идружинеПЕТПЕТЛИЋА”ј
едошладоиз
ража
ј
ауст
ра
хуиу
з
буђењуБуљедокс
пас
а
ва
ј
уМируизинс
т
ит
ут
а
. Оват
аут
олог
иј
аимаина
з
на
кена
дре
ализ
ма:
„Ис
в
удокоменес
ада,св
у
даг
демипог
л
е
дпадне,
Избу
xак
а,с
апл
афона,
Изс
рединецрнерупе
Грамофона...
Из
акл
у
пе
...
Св
у
даокоме
нерас
те
...
Гдег
одз
вирне
мч
инимис
е
Видимк
аког
роз
нопуз
е,
Как
ог
мижу
, как
ов
исе
,
Как
оцурекаос
у
з
а,
Сак
упље
несас
в
ихстрана,
Каодаихтај
нас
илаиз
в
учеизмрачногс
тана,
Даихс
в
у
дпоовојку
ћипре
дочимамо
ј
импростре:
Намрште
не

е
тк
е,г
адне,
Изце
лог
аов
огс
ве
та,с
в
емог
у
ћес
тарес
ес
тре.“
Уов
омодломку,св
еречик
ој
ес
еодносенас
е
ст
ре
, пре
дс
т
а
вља
ј
усе
с
трек
аог
миз
а
вце, ка
обићата
меиз
ла
, анека
ољу
дс
ка
, хумана
с
т
воре
ња
.

56

Са
г
ле
дав
ања

Парале
лиз
ми
Алек
са
нда
рВучопа
рале
лиз
мекорист
инак
рај
усв
акогпог
ла
в
љаупоеми„
Са
ниј
а
вахра
брогКоче
“дабинај
е
да
ндуховитна
чин
на
пра
виоре
з
имес
адржа
ј
ада
тогпог
ла
в
ља. Кочус
моупоз
налиусну,
бе
зувода
, оње
мунез
намоништ
аиз
уз
е
вдај
емали; пренег
оштопочнење
г
овса
нилиј
а
ваминез
на
мок
акв
еособинеонима
. Св
а
килирс
к
и
па
р
ал
е
лиз
а
мј
ес
т
ро
фаодч
е
т
ирис
т
ихауко
ј
ојс
ва
к
идруг
ис
т
ихг
ов
ор
ио
ј
е
дно
јКоч
ино
јос
об
ини,с
а
општ
а
в
ана
мј
е
да
нпода
т
а
к

еминат
а
јна
ч
ин,
р
е
т
роа
к
т
ивнимс
ре
дс
т
в
ом, с
т
в
а
ра
мона
к
на
днос
ликуоње
г
о
во
мжив
от
у
, од
нос
упре
мадру
г
има
, пос
ту
пцимаис
т
ог
ак
она
чноз
а
к
ључ
уј
е
мок
а
кој
еодма
х,бе
зик
а
кв
еприпре
мекре
ну
оуне
из
в
е
с
нос
т
, нај
е
да
нопа
с
а
нпут
, напо
з
ивне
по
з
на
т
о
гпа
пуа
нс
ко
гд
е
ча
ка
.
Св
акопе
ва
њеј
еј
еднановаопас
нос
тукој
ојћес
енаћиКоча
, при
т
омес
еј
а
вљадрхт
ав
ицакој
аг
аподс
т
иченаа
кциј
у. Из
уз
ет
ноинт
елиг
е
нта
н, хра
ба
риприс
еба
нлакона
ла
з
иреше
њеиса
вла
дав
ате
шкоће
,
с
пас
а
ваонек
ој
ис
ууг
роже
ниит
ине
обичнина
чинииз
ла
скаизра
з
них
с
итуа
циј
асуинт
е
ре
са
нт
ниде
ци(Кочаз
нау
пре
г
ну
тикитака
дај
ет
о
пот
ребнодабис
епокре
ну
очама
ц, алис
еможеиужет
омодлиј
а
нана
с
а
моње
муиде
чј
е
мс
ве
т
уупре
г
ну
тииг
а
ле
бови).

ЛИТЕРАТУРА
1. Де
лић,Ј
о
ва
н: „Српс
кинадре
а
лиз
а
мирома
н“
, Бе
ог
рад,Књиже
внамиса
о,1980.
2. Хрома
џић, Ахмед: „
Дечј
иписциос
еби“, Беог
ра
д, Мла
допокољење,1968.
3. Српс
какњиже
внос
тук
њиже
внојкрит
ици: „Књиже
вностиз
ме
ђудвара
та

, Друг
акњиг
а
, прире
дилаСв
ет
ла
наВе
лма
р-Ј
а
нков
ић,Бе
ог
ра
д,Нолит,1966.
4. Ог
ња
нов
ић, Драг
ут
ин: „Де
чј
едоба

, (с
т
удиј
еиог
ле
диизкњиже
вност
из
аде
цу) – „
Ава
нг
ардиз
а
м ихуманиз
ам Але
кс
а
ндра
Вуча

, Беог
ра
д,Приј
ат
е
љиде
це,1997.
5. Да
ној
лић, Милова
н: „Де
чј
епое
меАлекс
а
ндраВуча

, предг
ов
ор
књиг
е„
Са
ниј
а
вахра
брогКоче“
, Бе
ог
ра
д, Просв
ет
а
, 1966.

57

Kњиже
внипре
г
ле
д3

6. Вучо, Але
кс
анда
р: „Са
ниј
а
вахра
брогКо
че“и„Подв
из
идружинеПЕТПЕТЛИЋА“
, са
ра
ј
е
во,Св
ј
е
т
лост
, 1989.
7. Шиј
а
н, Дане
: „Са
вре
ме
ни дј
е
чј
и пис
ци Ј
уг
ос
лав
иј
е
“, За
г
ре
б,
Stylos, 1975.

SUMMARY
Dejan Bogojević

ALEKSANDAR VUČO – THE FOUNDER OF
SURREALISM IN POETRY FOR CHILDREN
Experience in writing poetry for children helped Aleksandar Vučo to
write poetry for adults and vice versa. His maxim is that real poetry teaches
us in an indirect way without giving us lectures. The greatest influence on
A. Vuč
o’s work had the book “Alice in Wonderland” written by Lewis Caroll.
As a highly educated person who followed westestern-european literary standards, he was the key figoure in Belgrade surrealistic literary circle.
He was among those writers who had great influence on literature in general
(especially on literature for children). Serbian poetry for children was renewed with his works. Thus he is considered to be the founder of surrealism in
poetry for children. His two brilliant long poems named “Dreams and reality in brave Kocho’s life” and “Brave deeds of the Five cockrels’ complany” are sparkling, unpredictable, full of imagination and dreams. The
landscapes are both urban (familiar to children) and distant (available in the
imagination that the author awakes in readers’ heads). Humour and unusual
comparisons make these long poems more attractive to the joung.
Aleksandar Vučo was not only an important poetic figoure between
the two wars . His poetry is even nowadays something most beautiful that
could have happened in the history of poetry for children.

58

Са
г
ле
дав
ања

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–1 Mушицк
иЛ.

Мил
о
шЈ
о
цић

ЕротскиелементиупесништвуЛукиј
ана
Мушицког
Лу
киј
а
нМушицкиост
а
ој
ез
абе
леженуис
ториј
исрпс
кекњиже
вност
ипрев
ас
ходнока
окла
сицис
т
ичкипое
т
а, ит
ој
еда
нодна
ј
з
нача
ј
ниј
ихинај
бољих
ов
ес
т
илс
кеориј
е
нта
циј
е
. Међут
им, мањеј
епоз
нат
о, а
лииис
тра
же
но,њег
ов
опе
сништв
оне
шт
одруг
а
чиј
е
гст
илс
ко-пое
т
ичкогка
рак
те
ра– овосепре
с
ве
г
аодносинањег
овура
ну, љубавнупоез
иј
у,ај
ош в
ишенае
рот
скепе
сме
к
ој
еј
ебеле
жиоилиса
мс
тва
ра
о. Лукиј
анМушицкиј
е
, ут
ак
вомконте
кс
ту,
да
насос
та
ог
от
овоса
св
имне
поз
на
т.
Напочет
кубавље
њапробле
ма
тикоме
рот
скихеле
ме
нат
аупоез
иј
иМу
шицк
ог
, неопходној
епре
испита
тиодноској
иј
еова
јпес
никима
опремасвој
о
ј
пое
з
иј
ипоме
нутет
емат
ике.Заштој
еМушицкисвој
ее
ротс
кепе
смесла
оВукукао„
народне“ак
осуоне(мање

ише) проз
водњег
овога
ут
орскогра
да,
односно, з
а
шт
осе„
с
рбскиОра
циј
е
“с
ве
сност
а
виоуулог
упук
огс
акупљача
народнихпе
са
ма,ако,баруов
омс
лучај
у, т
ониј
ез
а
ис
таибио? Ра
з
лог
еова
к
вогпост
упк
атре
бапот
ражит
иванса
мекњижевнос
ти,однос
нова
нлит
е
рарнес
фе
реЛук
иј
а
наМушицког
, ве
ћра
диј
еубиог
ра
фс
ко-социол
ошким е
леме
нт
има
.
Какв
оме
ст
оовајпе
сникз
ауз
имаусрпск
ој(писа
ној

радициј
иерот
ск
епое
з
иј
е
? Далит
ат
ра
дициј
ауопшт
епост
ој
ипреВуковогРиј
е
чникаиз1818. г
одине? Акоз
а
ис
т
апос
т
ој
и, к
ој
ес
уособе
нос
тит
епое
з
иј
еика
кв
омоднос
уса
њомбибилее
ротс
кепес
меЛукиј
анаМушицког
?
КЉУЧНЕРЕЧИ: Мушицк
и, ерот
скопес
ништв
о, е
ротика
, е
рот
с
кидис
курс,
хомое
рот
с
кидиску
рс
, Ву
кКара
џић, Риј
е
чник, же
на, хумор, т
еле
сно, с
ат
ира,
г
рот
ес
ка
, г
ра
ђанс
копе
сништ
во, пе
сма
рице, кла
сициз
а
м, рококо, па
родиј
а,
мит,з
ла
т
норуно,Радату
рс
кироб, Зл
атнору
но, Ле
подру
штв
о.

59

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Лукиј
анМушицки1, пе
с
никк
ој
иј
е„
поче
опе
ва
тикодСрбака
да
2
г
от
овоникониј
епев
ао“, ос
та
ој
ез
а
беле
же
нуис
т
ориј
ис
рпск
екњиже
вност
ипре
ва
сходнокаокла
с
ицист
ичк
ипо
ет
а
, ит
ој
е
данодна
ј
з
на
ча
ј
ниј
ихина
ј
бољиховес
тилс
кеориј
е
нт
а
циј
е
. Међут
им, мањеј
епоз
на
т
о, алииист
ра
жено, ње
г
овопес
ништв
оне
штодруг
а
чиј
е
гс
тилс
копое
тичкогка
ра
кт
еракој
ет
а
кођепре
дс
та
вљаз
анимљивибит
андеоМушицков
огс
тв
ара
ла
шт
ва
. Овос
епрес
ве
г
аоднос
инање
г
овура
ну,љуба
внупое
з
иј
у(однос
нонапес
мека
ошт
осуОтмештени
ј
е
, Пророче
с
тв
о, Пољу
бац, Очипу
нес
у
з
аив
атреидр.), ај
ош в
ишенаерот
с
кепе
с
мекој
еј
ебе
ле
жиоилиса
мс
т
ва
ра
о– Лукиј
анМушицкиј
е
, ута
квом
конт
е
кст
у, да
на
сост
а
ог
отов
оса
с
вим непоз
нат
. Ив
ишеј
ене
г
оочиг
ле
днода„
та
кв
е“пе
смепре
дс
та
в
љај
уне
одељивде
оње
г
овогс
тв
ара
ла
шт
ва
, идањихов
ода
љепроуча
ва
њеможес
а
моучврс
т
ит
иМу
шицк
ог
натронуна
ј
ве
ћихс
рпскихпе
с
ника
, ука
з
уј
у
ћинара
з
новрс
нос
тжанрова
ис
т
илов
акој
имај
еонвла
да
о, аника
ко, уне
комс
мис
лу,„нашкодит
и“
њег
ов
ојре
пу
та
циј
и.
Напоче
ткубав
ље
њапробле
ма
т
икоме
рот
скихе
леме
на
таупое
з
иј
иМу
шицког
, не
опходној
епре
ис
пит
а
тиодноској
иј
еова
јпе
сник
има
опремас
вој
ојпое
з
иј
ипо
ме
нут
ет
емат
ике
. Зна
модаМушицкиз
а
живот
аниј
еобј
ав
иониј
е
днуз
биркупе
са
ма
; Лу
киј
анаМушицк
огс
тих
отв
оре
ниј
асу
, учет
ирикњиг
е
, из
а
шлате
кпос
лење
г
овесмрти(дв
еу
Будиму,1838. и1840, друг
едв
еуНовомСаду,1844. и1847.), а
лис
еу
т
имз
бир
камауг
ла
вномненала
з
еерот
с
кепе
сме
. Ве
ћинут
акв
ихпес
а
ма
Мушицкиј
ес
ла
оВукуСте
фа
нов
ићуКара
џићукаона
родне
, та
кодас
е
онедана
сна
лаз
еуВуковојрукопис
нојз
аос
т
а
вштини, прис
а
ј
е
диње
не
3
њег
ов
ојог
ромнојз
бир
циу
сменихпе
са
ма
. Ве
ћов
деиск
рса
ва
ј
уне
ка
1

Ро
ђенка
оЛукаМу
шицки уТеме
рину, 27. ј
а
нуа
ра1777. Основнушколуз
а
врша
ва
уме
ст
урођ
ењаиТит
елу,аг
имназ
иј
ууНовомСа
дуиуСе
г
е
дину. УПе
шт
идокт
ор
ирапра
ваифил
оз
офиј
у; з
а
мона
шуј
ес
е1802. г
одинеу
з
имај
у
ћика
луђе
рскоимеЛукиј
а
н, поуз
орунаЛукиј
а
наСа
мос
аћа
нина
. Ра
диока
опрофе
с
оруКарловцима
, а1812.
пос
та
ј
еа
рхима
ндритист
аре
шинамана
ст
ираШишат
овци. Ст
ичекњижев
ниг
ла
с,али
з
богс
укобасамитрополит
омСт
ра
тимировиће
мбивамуодуз
е
тауправ
ана
дма
нас
тиром. Текј
е1823. вра
ћеннас
вој
емес
т
о, а1828. пос
та
ј
ее
писк
оп, инат
омме
ст
уос
т
ај
е
досмрт
и, 15. мар
та1837. г
одине
.
2
Ј
ова
нСке
рлић
, Ис
тори
ј
анов
ес
рп
скек
њиже
в
ности, Бе
ог
рад1953, ст
р.132
3
Онесуобј
ав
љенеус
клопупет
отомногАкаде
миј
иногиз
дањаНароднихпе
с
амаиз
не
обј
ав
љен
ихру
копис
аВу
каСте
фанов
ићаКараџића, односноупет
ојкњиз
и, Особитепј
е
с
меипоск
очице(Бе
огра
д, 1974). Ов
десена
лаз
ичакчет
рдес
е
тпетМушицков
ихе
рот
с
кихпес
ама
, шт
ове
ћможепре
дст
ав
љат
из
биркуз
асе
бе; прире
ђивачиовог
из
дањасу
, међут
им, на
ј
ве
ћибројов
ихпе
са
масв
рст
а
лиут
воре
винеусменог
, фолк
лорнногк
ара
кт
ера,иа
кој
еивишенег
оочиг
ледно, послеј
едногпа
жљивиј
е
гишчи-

60

Са
г
ле
дав
ања

в
рлобитнопита
њаве
з
а
наз
аовупробле
ма
т
ику

а
шт
ој
еМушицкипоменут
ее
ротс
кепе
с
мес
ла
оВукука
о„народне“ак
ос
уоне(мање-в
ише
)
проз
водње
г
овогау
торс
кограда
, однос
но, з
а
шт
ос
е„
с
рбск
иОра
циј
е

с
ве
с
нос
т
ав
иоуулог
упукогс
а
купљачанароднихпес
а
ма
, ак
о, ба
ру
ов
омслуча
ј
у

ониј
ез
а
ис
т
аибио
? Нес
месесме
тнутисау
мадај
еовдеречоиз
ра
з
итос
амосв
ес
ном пе
с
нику, пое
тиог
ромнее
рудициј
еи
е
с
те
т
ичк
оги(к
њиже
вно)т
еориј
с
когз
нања– мог
ућност
ис
луча
ј
ногпре
в
идаилипа
кне
из
дифе
ре
нцираногоднос
апремас
а
момт
е
кст
уа
пс
олут
носуис
кључе
не
.
Да
кле
, уз
има
ј
ућиуобз
ировечиње
нице
, пост
а
ј
еочиг
ле
днода
ра
з
лог
еов
акв
огпос
т
упкат
ре
бапот
ражитива
нс
амек
њиже
вност
и, однос
нова
нлит
е
ра
рнес
фе
реЛукиј
анаМушицког
, ве
ћрадиј
еуодре
ђе
ним биог
рафско-с
оциолошким е
ле
ме
нт
има
. Пог
ле
да
мо ли пес
ников
положајус
рпс
комдрушт
ве
номе
с
та
блишмент
уувре
мена
с
та
нк
а, однос
нос
лања/обј
ав
љив
а
љаов
ихпес
а
ма
, ст
в
арина
м пос
та
ј
умног
ој
а
с
ниј
е
: Лукиј
а
нМушицкибиој
есв
ешт
енолицеиучит
ељ, профе
сорбог
ос
ловиј
еуКа
рловцима
; ка
с
ниј
еј
епос
т
аоа
рхима
ндрит
, е
пис
коп, па
ча
кикандида
тз
амит
рополит
а
. Ње
г
овс
оциј
алниположај
, да
кле, ниј
е
мудоз
воља
в
аодај
а
вноис
т
упика
оау
торов
ихпес
а
ма
; чиње
ницадаове
пе
сменис
унибилеобј
а
вље
нениј
епос
е
бнобит
на– Мушицкиј
е
днос
т
ав
нониј
емог
а
одоз
волит
идас
еуопшт
ес
аз
надаонпишеерот
с
ку
пое
з
иј
у, или даизрукопис
них з
бор
никаг
ра
ђа
нс
кепое
з
иј
еиз
дв
ај
а
у
пра
во„т
а
кве
“пес
ме(коликоз
на
мо,онВукуниј
ес
ла
от
е
кс
тов
едруг
а
чиј
е
гс
адржај
а
), ј
е
рт
ог
анебис
а
мокомпромито
вало,нег
обимуидоне
лоит
ешкес
анкциј
еудрушт
вукој
еј
еподра
з
мев
ало(ба
рз
ва
нично)
в
рлос
т
рог
еморалненорме
, пог
от
овока
дај
ере
чоинс
тит
уциј
а
маукој
еј
еонбиоукључе
н(Црква
, просв
ет
а
). Ста
вљај
ућис
в
ој
ее
ротс
кепе
с
ме
под„з
ашт
ит
низ
на
к“на
роднепоез
иј
е,Мушицкиј
есас
ебес
кинуоодг
ов
орнос
тз
ањиховс
а
држа
ј
, тимеихнане
киначини„ле
г
а
лиз
уј
ући“
, али

ле
г
ализ
уј
ући“притом и инт
ере
с
ова
њез
ае
рот
скупое
з
иј
ууопшт
е
,
пре
дс
т
а
вља
ј
у
ћис
е
бек
аос
а
ве
с
ногидос
ле
дногфол
клорис
т
укој
ибе
ле
жис
вешт
осест
ва
раународу. Ј
е
динамис
те
риј
аус
ве
мут
омеос
т
ај
е
с
а
мВук,кој
иј
ене
су
мњивомог
а
опроце
нитидаовепе
с
менис
уус
мене

т
а
вања
, дас
еуовимт
екс
т
ов
имана
лаз
етра
г
ов
инек
едруг
ачиј
епрове
ниј
е
нциј
е,кој
и
неупућуј
унау
смену,не
г
онаписа
нут
радициј
у. Чиниседас
уприре
ђивачиипакде
лимичноприз
на
лине-фолк
лор
ника
рак
те
ровихпе
са
мат
имештосупос
ле
дњет
рипес
ме(З
латнорун
о, Радату
рск
иробиЛеподру
штв
о) с
та
вилиуДодатаков
екњиг
е,
узобј
а
шњењеда„
пе
смеко
ј
епос
вомка
ра
кт
ерунис
уупот
пунос
т
ииз
ворнона
родне
обј
а
вљуј
уудода
ткупој
единихкњиг
а
“.

61

Kњиже
внипре
г
ле
д3

природе
, алиихопе
тниј
еис
кљу
чива
оизс
вогфонда
, изна
мане
поз
на
т
ихраз
лог
а.
Зна
ј
ући ову„поз
а
дину“Мушицковогба
вљењапое
тс
ко-е
рот
с
кимдиску
рсом, можемос
ебипос
т
а
вит
исле
де
ћепита
ње
: ка
квомес
т
о
ов
ајпес
никз
а
уз
имаус
рпс
кој(пис
а
ној

ра
дициј
иерот
с
кепое
з
иј
е? Да
литат
ра
дициј
ау
општ
епост
ој
ипреВук
овогРиј
е
чник
аиз1818. г
одине
? Акоз
аис
тапос
тој
и, кој
есуос
обе
ност
ит
епое
з
иј
еикакв
омоднос
у
с
ањомбибилее
рот
с
кепес
меЛу
киј
а
наМушицког
? Ов
апит
а
њаиз
ис
куј
ума
лоопширниј
еодг
ов
оре.
Да
кле
, ка
ошт
ој
ес
поме
нут
о,поче
циинте
нз
ив
ниј
егинт
ере
с
ова
њаз
ае
рот
с
кут
е
ма
тикукодна
сс
еобичнопог
ре
шнове
з
уј
уз
аВукаКа
ра
џића
, однос
ноз
а„
одг
ова
рај
ући“с
лојњег
ов
огРиј
е
чникаиса
купља
ње„
без
обра
з
них“пе
с
ама
; чињеницај
е
, ме
ђут
им, дај
ее
рот
с
кит
окс
рпс
кекњижев
нос
тиз
нат
ност
а
риј
иидас
ета
јтокможеконт
инуира
но
пра
тит
иј
ош одпр
вихдеце
ниј
а18. ве
ка
. Да
кле
, утре
ну
ткука
дасеВу
к
пој
а
в
ионана
шојлите
ра
рнојс
цени, српс
кое
рот
скопе
с
ништв
ове
ћј
е
билора
з
виј
е
ноиоформљенока
оау
те
нтича
нфе
номе
нчиј
есуос
обине
уве
ликојме
рибилеодре
ђе
некулт
урниммиље
омиса
мимме
диј
е
му
кој
е
мс
ера
з
виј
а
ло. Под„ме
диј
ем“ов
деподра
з
умев
аморук
описнепе
с
ма
рицет
з
в. „г
ра
ђа
нскепое
з
иј
е

, синкрет
ичнет
воре
винеукој
имас
е
пре
плићу и про
жима
ј
ут
ек
ст
ови ра
з
ногпо
рекла
: од обликас
рпс
ке
у
сме
нет
радициј
еипроиз
в
одаанонимниха
ут
ора(„
г
рађа
нск
ихпе
с
ника


ведопре
вода

т
ихованас
т
ранимј
е
з
ицимаипроз
них, дра
мс
ких
паинек
њиже
внихт
е
кс
тов
а4.
Ерот
ск
апое
з
иј
апре
дс
т
ав
љанепрев
ишеобима
нс
ег
ме
нтут
им
г
ра
ђа
нс
кимпе
с
ма
рица
ма– ква
нт
ит
а
т
ив
ноиз
ра
жено, уовимз
борницима, пес
мес
ае
рот
ск
иммот
ивимаз
ауз
имај
уне
шт
ома
њеод1/12 пое
т
с
когма
те
риј
а
ла
. Ме
ђут
им, мног
ој
ев
ажниј
ачиње
ницада
, иак
о„
ова
4

Важној
еконст
ат
ова
тидај
еуранојфа
з
иМушицковогпе
сничк
огст
ва
рала
шт
ва
(управоуонојфаз
из
акој
усеив
ез
уј
енас
т
анакњег
овее
ротс
кепоез
иј
е
) пос
тој
алаодре
ђе
нав
ез
аиз
ме
ђуње
г
овогпес
ништв
аипе
сништ
варукопис
нихпе
смарица.Онј
енес
умњивопоз
нава
оову„
г
рађа
нскупое
з
иј
у“
, будућидај
ечита
вживотпровеонапрос
т
оруг
дес
еонанег
ова
лаибилаврлопопуларна
, ат
оком18. ипочет
ком19. ве
кабилаионајвидкњиже
вногс
т
вара
ла
шт
вакој
иј
еимаонај
ра
спрос
тра
њениј
уре
цепциј
у.
Ура
нојЛу
киј
а
новојпоез
иј
иимане
шт
овеомаблис
кодухут
огпе
сништ
ва
, пресв
ег
а
посе
нтиме
нта
лнимљуба
вним т
е
ма
маирока
ј
ним, г
а
лант
имтоновима
, т
а
кодасе
с
лободноможепре
т
пос
та
вити дај
еономог
лобит
иј
е
данодуз
орањег
овихмла
да
ла
чкихст
ихова.От
ојблис
кос
тис
ведочиичиње
ницадај
епое
з
иј
аЛук
иј
а
наМушицк
ог
, прв
енс
тв
енокрозњег
овељубавнепе
сме
, живе
лаурук
описнимпес
марицама19.
в
ека
, штоз
на
чидасуус
ве
ст
и„
чита
лачк
епублике
“онефункциониса
леупра
воукодов
има„
гра
ђа
нс
келирик
е“
.

62

Са
г
ле
дав
ања

кв
их“пе
са
маимаре
лат
ивнома
ло, онесеупе
сма
рицамапој
а
вљуј
у
конс
т
антно: т
ра
г
овее
рот
скогпе
с
ништв
ана
ла
з
имој
ош уПе
смарици
ТеодораДобраше
в
ића(1763) иПе
смарициАв
рамаМиле
тића(17781781; ов
апе
с
ма
рицасе
, сача
кос
а
мнае
с
те
рот
с
кихпе
с
ама
, ис
т
ичес
е
ка
опос
е
бноз
нача
ј
наизнашепе
рс
пе
кт
ив
е), адоПе
с
марицеМак
сима
Бранов
цас
апоче
тка19. ве
ка(1817) ерот
с
капое
з
иј
абив
аз
ас
т
упљенас
а
ча
к1/6 пое
т
ск
огма
т
ериј
а
ла
.
5
Овепое
з
иј
а
, билодасера
дио„т
в
рђој
“или„
ме
кшој

подв
рст
и
е
рот
ск
ихпе
са
ма

вој
упос
е
бнос
тост
ва
руј
епре
ва
сходнонат
е
ма
тс
ком
нив
оу, инт
е
нз
ивнимокре
т
ањемкат
еле
с
ном(однос
ноте
ле
с
нојљуба
ви
ис
е
ксу
алност
и), опс
це
номила
с
цивномунај
шире
мсмис
лутихпој
мов
а, иупра
воут
ој
, т
е
ма
т
ск
ојра
вни, т
ре
бат
ражитињиховправ
ии
ос
новни„ко
ефициј
е
нтј
е
динс
тв
а“
. Свеов
епес
ме
, дакле
, обј
е
дињуј
еве
з
аностз
аерот
с
куте
ма
т
ику
; онас
е,ме
ђут
им, неис
по
ља
ваус
пирит
уа
лно-мис
тичкомилишире
мерот
олошкомодре
ђе
њу,ве
ћрадиј
еуј
е
дном
фрив
олниј
е
м, профаниј
е
м, „
приз
е
мниј
е
м“с
мис
лу, пре
дс
т
ав
ља
ј
ућине
6
кув
рс
т
у„в
ес
е
логе
рот
из
ма
“. Ва
жној
ена
поменут
идапе
с
меовогжанранепоказ
уј
уне
кедода
тнепоет
с
кеприближнос
ти– непос
тој
и, ре
цимо, намерак
аис
т
ов
ет
ном форма
тивномуобличе
њу(пе
смесууовом
с
мис
лув
еомараз
нолике
), пас
еслободноможерећидај
епоме
нут
ат
е
мат
с
какомпонентанеса
моосновни, не
г
оиј
е
диние
лементкој
иопре
де
љуј
ежа
нров
скулока
циј
уов
ихпе
с
а
маиј
е
динапоуз
да
наодре
дница
ов
огжа
нраг
рађа
нскелирике
.
Осим т
емат
с
ке компонент
е
, врло ва
жну компоне
нт
у српс
ког
књиже
вно-ерот
с
когс
тв
ара
ла
шт
вауовомпе
риодупре
дс
та
вљаихуморнакомпоне
нта
, кој
ас
ема
нифе
с
туј
енара
з
нена
чинеиура
з
личит
им
а
с
пе
кт
имат
емат
с
кест
рукт
уре
. Хуморно, уз
, на
ра
вно,ерот
с
ко, с
ва
ка
ко
ј
ена
ј
из
раз
ит
иј
ис
лојов
ихт
е
кс
т
ова
, штонет
ребадачудиа
коима
моу
в
идукакв
уулог
у,з
апра
во, хумориг
раунашоје
рот
ск
ојпое
з
иј
и. Онс
е
можепос
ма
т
рат
ика
оне
кав
рст
аопра
вдањаз
ане
оме
та
ниг
оворое
рот
5

Под„
тв
рђом“и„
ме
кшом“е
ротс
ком пое
з
иј
ом овдеподраз
уме
ва
мо, ре
дом: пра
ву
е
ротскупоез
иј
у, г
дес
екс
уа
лна
, лас
цив
наиопс
ценате
мат
ик
апре
дс
та
вљаапс
олу
тну
домина
нт
уце
лест
рукт
урепе
сме
; ипе
смес
аер
отс
киммотивима, кодкој
ихсес
ек
суа
лноила
сцивнокорист
ет
екка
опоентакој
апе
с
муослика
вауновојперс
пект
иви, или
с
епа
кповре
менона
г
ове
шт
авака
ос
криве
ни, а
лиа
ут
ентичнифонпредмет
апоет
с
ког
г
ов
ора
.
6
Овим(иј
ошне
кимдруг
им) ос
обина
ма
, на
шет
адашњее
ротс
копес
ништв
ододируј
е
с
пецифичниос
амнае
ст
ове
ковнирококос
енз
ибилит
ет
; 18. ве
кј
епоз
натка
о„
г
ала
нт
но
доба
“идобакој
еј
еЕвропидонелос
вој
е
врс
нусе
кс
уалнуре
волуциј
уипра
випроцв
ат
е
ротс
келит
ера
ту
ре
, добак
ој
еј
едоне
лот
а
кве„
ерот
омане“ка
оштосуЂакомоКаз
анова
, Ма
рк
издеСа
диРес
тифделеБре
т
он.

63

Kњиже
внипре
г
ле
д3

с
ком, ка
ов
рлофунцкионалнина
чиниз
бе
г
а
ва
њаипре
ва
з
ила
же
њаконфликт
аиз
ме
ђуз
ва
ничнихдрушт
ве
но-моралнихна
челав
ез
а
нихз
ас
е
кс
уа
лнос
типриродекњижев
ногг
о
вораот
ојте
ми7. Пропушт
енокроз
хуморникљу
чиобеле
же
нохуморном шифром, ерот
с
кос
епок
аз
уј
е
пре
ва
сходнокаообј
ек
атс
ме
хаиз
а
ба
ве
, ка
о„не
оз
биљан“феноме
нк
ој
и
с
енеба
ви (дире
кт
но) в
аже
ћим ерот
с
ким ка
нонимаг
рађ
анс
когдрушт
ва
. Та
кос
еовит
е
кс
тов
и, нанек
ина
чин, лишав
ај
уодг
ов
орнос
т
иу
односунаконве
нциона
лнос
хва
т
ањеиприхв
ат
а
њес
екс
уа
лнос
т
и; пос
т
ижес
е
, да
кле
, нек
аврс
т
аопра
вда
њаилег
ит
има
нибез
бола
нна
чин
дас
еот
абут
емипрог
ов
ориј
а
в
но,тимеус
пе
шнопре
мошћуј
у
ћиј
а
зиз
међус
а
нк
циониса
ногмора
ла,учиј
е
мс
ис
т
емупос
т
ој
епе
с
ма
рицеињихов
иа
ут
ори, односнобеле
жиоци, с
ај
е
днес
т
ранеиз
в
аничногмора
лног
моделаг
рађ
анск
екулт
урекој
иос
т
ај
еубит
инеповре
ђе
н(а
линат
ајна
чинот
крива
ј
ућидвос
т
рукос
тирас
колиз
ме
ђуз
в
аничнихна
че
лаииндивиду
алнепрој
ек
циј
ег
ов
ораипра
кс
е
).
Сушт
инс
кипове
з
а
нас
ахуморном ј
есв
ака
кос
а
тиричнакомпоне
нт
а
. Уј
е
дномс
вомас
пе
кт
у, ионас
еможепос
ма
тра
т
ика
окључз
а
г
ов
ороерот
с
ком, ит
ок
аотипича
нпрос
ве
т
ит
е
љс
кикључ.Аут
ор, крит
икуј
ућипој
е
динепој
а
веизподручј
аљу
дс
когживот
ака
опоква
рене
илипог
ре
шне
, з
апра
воихопис
уј
е; крит
икоме
рот
скепракс
екој
аодуда
раодз
ва
ничнихморалнихна
чела
, от
ва
расемог
у
ћнос
тпое
т
скогг
ов
ораое
ротс
ком. Опис
ие
рот
скогжив
от
а, да
кле
, з
аог
рнут
ис
укрит
ичко-с
а
т
иричким пла
штом, а
лис
а
тиричкаошт
рицауовим пе
с
ма
мане
идепреда
ле
ко. Онанеуништа
вапрокла
мова
не
, з
ва
ничнемора
лнека
нонеињихов
епре
дс
т
ав
нике
, не
г
ос
еуг
ла
вномдот
ичењихо
вихпој
единихс
е
г
ме
на
т
аили,ев
е
нт
уа
лно,одс
тупа
њаодтихка
нона
.
Уовомконт
екс
т
у, з
анимљив
ој
еуочит
идасусмехуиподс
ме
ху,
уна
ше
мта
дашњеме
ротс
комс
т
ва
рала
шт
ву,пре
ва
сходноиз
ложе
неже
неиже
нск
ас
ек
суа
лно
ст
; однос
но, ау
т
орите
кс
т
овасупрве
нс
т
ве
нот
у
прона
ла
з
илиис
ходишт
ехуморногдис
курс
а. Же
несу, изњиховепе
рс
пект
иве
, бе
скра
ј
нора
з
уз
да
не, ув
ек„с
пре
мне
“иув
ек„хоће

. Изт
их
ра
з
лог
а
, у
пра
воонеиницира
ј
уљуба
внеиг
ре– мушка
рацј
еов
деона
ј
кој
и„покуша
ва
“аже
наонакој
а„
да
ј
е

, имушкара
цс
амо„у
з
има
“оно
шт
омус
е(ма
ње
-више

ас
но„нуди“
. Чинис
е,з
аправ
о,дас
еимплицит
нора
чунанат
е
з
удапутдоже
нскогс
рцав
одик
розкре
в
ет
, адаљубав
уњихов
ас
рцаула
з
ик
розе
рог
енез
оне
; однос
но, дај
ес
ек
ст
а
чкао
ко
кој
ес
ев
ртис
веужив
отуј
еднежене
. Сходнос
ве
мутоме,иженс
кот
е
-

Ис
тиодноссеприка
з
уј
ере
лева
нтнимик
ас
ниј
е
, напримеруВуков
их„
бе
зобра
з
них“
ус
менихпес
ама.
7

64

Са
г
ле
дав
ања

лој
еприказ
анобе
зиде
ализ
ма,ве
ћпрве
нс
т
ве
нос
аст
а
нов
ишт
ае
ротс
ке
пра
кс
еис
екс
уа
лнеу
пот
ребљив
ост
и. Приме
ћуј
ес
е,дакле
, дај
емушка
ра
ц(односно, њег
ове
рот
из
а
м) овдеупов
лашће
номположај
уј
е
р, нит
и
г
апес
манепре
дс
т
ав
љауона
квомс
ве
тлука
ожену8, нит
иј
ење
г
ова
ра
с
кала
шнос
тинеобуз
да
ностт
оликопоте
нцира
нака
оиже
нска
. Чиње
ницај
е
, међ
утим, дај
ечов
ек,нез
а
в
ис
ноодпола
, уовимпе
с
ма
мапре
дс
т
ав
ље
нпрв
енст
ве
нокрозте
ло, крозс
вој
еерот
с
кобићеикрозс
вој
у
с
е
ксуа
лност
.
Зна
ј
ућиовефа
кт
ев
ез
анез
асрпск
оерот
с
копе
с
ништв
оуце
лини
(уконте
кс
т
у18. ве
ка
, на
рав
но), може
мос
ес
лободниј
еиоз
биљниј
епос
ве
т
ит
ипроблема
тициерот
с
кепоез
иј
ес
амогЛукиј
анаМушицког
. Ако
бис
мот
ражилипримерекој
ебипона
ј
бољерепре
з
ент
ова
лење
г
овулирикут
а
квес
т
илс
ко-т
е
ма
тс
кеориј
е
нт
ациј
е
, небис
мопог
ре
шилиа
коби
из
а
бралионепес
мекој
ес
уида
нашњииз
уча
ваоци„из
двој
или“одос
т
а
лихкој
еј
еЛукиј
а
нс
лаоВу
ку, с
ме
шта
ј
ућиихуДодатакз
биркеВу
ков
ихне
обј
ав
ље
нихру
копис
а:Леподру
штв
о, Радату
рс
киробиЗлатно
ру
но9. Преде
та
љниј
еа
нализ
ес
в
акеодовихпе
са
ма,може
мосе
, на
ј
пре
,
пос
ве
тит
иуоча
ва
њуне
кихњихових„општиј
их“особина
, кој
еовепе
с
менес
умњив
оодва
ј
а
ј
уоду
сменепе
сничк
ет
ра
дициј
е
.
Обрат
имопрвопа
жњунапотоњедвепес
ме
, Зл
атнору
ноиРада
турс
кироб. Обепес
мес
упис
а
неусиме
т
ричнимос
ме
рцима
, кој
ис
у
орг
а
низ
ов
аниука
т
рене
, ик
ој
идос
леднопра
т
еуна
крс
нуриму, кој
ај
е
,
опе
т, т
оликора
з
ра
ђенаичис
тадај
е
, бе
зс
ва
кесу
мње
, плодпа
жљив
ог
а
ут
орск
огнапора
. Овак
ваве
рс
ифика
циј
с
касликас
ва
ка
кој
ес
т
рана
у
сме
ном пе
сништ
вуг
де
, иакопос
т
ој
ис
име
т
ричниосме
рац(ко
ј
иниј
е
ниреда
к, з
а
прав
о), г
от
овопопра
вилуиз
ос
та
ј
ерима; а
кос
ерима, па
к,
пој
а
в
љуј
е
, т
е
шк
одакрозуна
крс
нусхе
мубивас
прове
де
накрозце
лу
пе
сму
. Ока
т
ре
нс
којорг
а
низ
ациј
и, уконте
кс
т
уу
сменет
ра
дициј
е

увишној
еиг
оворити.
Услуча
ј
упе
смеЛе
подруштво, в
ерс
ифика
циј
с
кас
ликанеупућуј
еодмахнаприпа
днос
тпис
а
нојпое
т
ск
ојт
ра
дициј
и. Алиопе
т
, ње
на
с
т
ихов
наформу
ла(че
трна
ес
т
е
рацс
ацез
у
ром послеос
могс
лог
а
) ј
е
Женас
ечес
т
опредс
та
вљаусв
ет
лук
ој
еј
ег
от
овоблис
когрот
е
сци; ка
кој
еБа
хтин
з
а
кључиоусв
ој
ојс
т
удиј
иСтв
арал
аштв
оФран
соаРабле
аинароднаку
лтурас
редње
гв
ек
аире
не
санс
е, фунда
ме
нта
лнувиз
иј
унашихерот
скихос
тв
аре
ња18 . ипочет
ка
19. ве
каможемоиме
нов
ат
ика
ог
роте
скнув
из
иј
ут
ел
а,кој
асенај
чешћере
ализ
уј
ека
о
г
рот
ес
кнав
из
иј
аженск
огт
е
ла(шт
ој
ес
ушт
ас
упрот
нос
тосновнимначе
лимат
а
дашње

ентимент
алист
ичк
иобој
е
нељубав
нел
ирикенашихпре
дрома
нтичара
).
9
У поме
нут
ом з
борнику, односноње
г
овојпе
тојкњиз
и, наве
денепе
смес
у, ре
дом,
обе
леже
неброј
ев
има
: 361, 362 и363.
8

65

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ипа
кз
а
добилаодређ
ену„попула
рност
“нараз
ме
ђи18. и19. в
ека(код
Ј
ова
наРа
ј
ићаи Дос
ит
е
ј
аОбра
довића
, наприме
р), докуконте
кс
т
у
у
сме
нет
радициј
ениј
енина
ј
ма
њекара
кт
е
рис
т
ична.Нетре
бас
ме
т
нут
и
с
ауманичињеницудај
еуов
ојпе
с
миуиз
ве
с
нојме
рипр
ис
ут
наирима, кој
ај
е
, додуше
, ре
т
каинет
а
кочис
т
ака
оупре
тходнедвепе
с
ме
.
Да
кле

а
кључа
кј
едапре
овла
ђуј
ућев
ерс
ифика
циј
с
кеособинеов
ет
ри
пе
сменес
умњив
оу
пућуј
унаприпа
днос
тфондупес
а
марук
описнихпе
с
ма
рица
, однос
ноаут
орс
комопусуЛук
иј
а
наМушицког
.
За
држимос
еј
ош малонаовојпес
миЛу
киј
а
наМушицког
. Садос
т
ав
еров
ат
ноћес
еможепре
тпост
а
вит
идаиз
в
орнопотичеизфонда
г
ра
ђа
нс
келирикеидај
еуњојМушицкова
ут
орс
кит
ра
гнај
с
лабиј
и. У
пе
сминасз
а
т
иче
, уиз
ве
сномс
мис
лу,рабле
овс
ки„г
рот
е
ск
ни“ре
а
лиз
ам
– умес
т
о„
обичних“з
ас
т
оломс
еде„
г
рот
е
ск
на
“т
е
ла;пе
рс
онифик
ова
ни
полни орг
а
ни с
е
, ус
лед е
фе
кт
аас
инде
т
онс
когг
ра
да
циј
с
когниз
а
ња
(Пичка,пиз
да,пиз
ду
ринаидв
емал
епице
), помера
ј
у,подижуис
пу
шт
а
ј
у. Ово„
друштв
о“ниј
ес
т
а
тично,ниј
ез
ва
нично, оз
биљноилихиј
е
ра
рхиз
ов
ано; оној
еана
рхично, а
лиивит
ално, ве
се
ло, ка
коис
ампе
сник
ка
же
, „
ле
по“
. Ова
кв
ое
с
те
т
ичкофоку
сира
њенаг
рот
е
с
нониј
ебе
зраз
лог
а
, пог
от
овоа
конау
муимамоонуБахт
иновумис
а
о: „Ес
е
нциј
а
лни
принципг
рот
е
с
ногреа
лиз
мај
еде
г
ра
да
циј
а
“.Али, ов
дениј
еречопрос
т
ојде
г
ра
дациј
иљудс
когт
еланаполнеорг
а
не; а
ковидимодас
ууче
с
нициовог„
окупљања“кумов
и, кумеидев
ери(Де
бел
ику
мкрив
ику
рац,пиз
ду
ринаку
ма/ дв
аде
в
ерадв
ак
ицоша), идасеокупља
њев
рши
з
аас
тал
ом, цент
ром домаут
ра
дициона
лнојку
лтури, ј
а
с
ној
едас
е
у
пра
вот
а, фолклорнаку
лт
ура
, однос
нотра
дициј
а
, де
г
радирауоквиру
г
рот
е
с
ке. Кумовииде
ве
ринисус
амочла
новидрушт
ве
но-родбинс
ке
з
ај
е
днице– онису
, уконт
е
ксутра
дициона
лнекулт
уре
, вишист
е
пе
н
однос
аодс
амогкрвногсродс
т
ва
; шт
ав
ише
, кумс
т
воиде
ве
рс
тв
опре
ва
з
ила
з
ес
ва
кипородича
нодносј
е
рсуони„не
бес
ки“,„божанс
ки“однос
и. Дак
ле,са
маприодаде
г
ра
дира
нихпој
мов
аамплификуј
ењихов
уде
г
ра
да
циј
у
; ов
десес
амане
бе
скас
фе
раме
ђуљудс
киходнос
ас
водиг
рот
е
сникар
не
ва
лполнихорг
ана
, чиј
иу
чес
ници, бе
зика
квогс
т
ида

еди
10
з
аст
олом, сла
ве
ћи, ича
к(иронично?) пров
оде
ћишал
уиз
ме
ђус
е
бе
;
можес
епрет
по
ст
а
вити, да
кле,дај
еовдеупита
њучаки(прикривени-

10

Занимљивој
еуочит
ида,иа
косуучес
ници„
св
ет
ковине“дег
ра
дира
нинаполнеорг
а
не,ониипакз
адржава
ј
уне
кфунк
циј
е„
друг
их“делов
ате
ла– онис
ес
астај
у, раз
г
ов
арај
уис
едез
аастал
ом. Да
кле

адржа
вај
ус
веонефункциј
екој
еимомог
ућав
ај
уда,
иа
косуг
рот
ес
кносв
еде
нинаг
е
нит
алиј
е,ипа
кос
та
нупот
пунихедонист
и, нес
пут
ани
билок
акв
имс
т
идомилиморалнимнорма
ма
.

66

Са
г
ле
дав
ања

ј
е
) па
родира
ње (илимака
рс
ат
ирично„
исме
вање
“) некихеле
ме
нат
а
т
ра
дициј
еве
з
а
нихз
адрушт
ве
но-породичнеоднос
е
.
Зара
з
ликуодЛе
погдру
штв
а, пе
смаРадатурс
киробна
ј
ве
ров
ат
ниј
еј
еМушицк
оватв
орев
ина
, илиба
рње
г
овава
риј
а
циј
анане
ки
не
поз
на
тпредложа
кизрукописнихпес
марица
. Ов
апес
маве
омај
ес
пе
цифичназ
богне
коликора
з
лог
а

апоче
т
ак
, тусег
овориохомосе
кс
уа
лномоднос
уРа
деић
еха
ј
е(фу
нкционера

а
с
тупника
) Ме
хме
та
, чиј
и
11
ј
еРадаз
а
робље
ник . Та
јг
оворохомое
ротс
ком дис
курсув
еомај
е
от
воре
нине
двос
мисле
н; а
лит
ре
баимат
инаумудај
еоват
е
ма
т
икеве
омаре
ткаиуус
ме
номиупис
меномерот
с
компе
с
ништв
у– докс
епис
ме
нопес
ништ
воврлоре
т
коба
ви„мањенорма
лним“в
идовимате
ле
с
нељуба
ви, ус
менат
ра
дициј
аовут
е
ма
тику, ист
отоликоре
тку
, обра
ђу
ј
енакра
ј
њепос
прданиг
рубоподс
ме
шљивна
чин, штоуовојпес
ми
ник
акониј
ес
лу
чај
. Овдеј
еупит
ањуј
е
днафина

упт
ил
на
, ирониј
с
ка
диме
нз
иј
акој
а
, можес
ере
ћи, нашаљивна
чин(наприме
р, с
а
ме
ротс
ки

чин“с
еху
морное
уфе
миз
уј
е:Кле
к
нем, з
амномионкл
е
кне/ шче
паме
данепос
рне
м) прожимапое
т
скиг
оворохомое
ротс
комодносудвој
ице
мушкара
ца
. Пра
т
ећит
ра
говихе
леме
на
т
а, може
мопре
т
пос
т
ав
ит
ида
пе
смаусе
бинос
ис
а
тирич
не(илиба
рпа
родиј
с
ке) е
лемент
еуоднос
у
нау
сменут
радициј
у
: докс
еународнимпе
с
ма
маТу
рципре
дст
а
вља
ј
у
ка
омалт
е
не„
оноз
е
маљс
ки“не
приј
ат
е
љи, ве
сницикрај
ас
вет
аиу
ништ
иоцис
рпск
едржав
е,уов
ојпес
миј
епредс
т
ав
ље
нј
еда
нприличнове
да
ре
рот
скиодносиз
ме
ђусрпс
ког„
роба“ит
урс
ког„
г
ос
пода
ра
“.Иов
дес
еможег
оворитиоиз
ве
снојде
г
ра
дациј
иодре
ђе
нихе
лемена
таус
ме
непе
с
ничкеку
лтуре
, ит
онав
ишенивоа– ка
опрв
о,хо
мос
екс
уа
лниодносиз
међудв
аму
шка
рцапре
дс
т
а
вље
нј
е
, крозсу
пт
ила
нхумор,ка
оврлопоз
ит
ива
н(штој
еус
упротнос
тис
ат
ра
дициона
лномку
лт
уром); ка
о
друг
о, ут
ај„добров
ољни“односст
упај
ус
рпс
киробит
урс
киз
ва
ничник,и,штој
енај
г
оре(изпе
рспе
ктивеус
ме
некулту
ре,нара
вно), Србин
с
едобровољно„
пок
орав
а“идобиј
а„
па
с
ив
ну“улог
уухомое
рот
ском
односу(обрат
имоса
мопа
жњунаиг
руре
чима: „
Ра
да
“се„
ра
до“„
да
ј
е
“). И с
амапое
нтапес
ме(ИТу
рцис
упросв
ј
е
штени/ Сробљемј
е
рс
е
онисв
оде/ Ак
розпрс
тег
л
едеже
ни!) нес
умњив
оупућуј
енаодре
ђе
ни
па
родиј
ск
икључ,алиунекојдру
г
ојпе
рс
пе
кт
иви: пре
дме
тпародира
ња
ов
деј
еј
е
днаодопштихт
емаев
ропс
кепрос
ве
т
ит
е
љс
келит
е
рат
уре–
т
е
мао„просв
еће
ном ва
рва
рину“
, „племенитомдивљаку
“или„
ху
ма
номне
з
набошцу
“.Занимљивој
еприме
т
ит
идаоват
е
ма(нара
вно) ниј
е

Мог
ућеј
едас
епе
смаиндирект
нододируј
ера
ширенепој
ав
еизт
урск
ев
лада
вине–
с
ек
суа
лногропс
т
вадеча
ка
.
11

67

Kњиже
внипре
г
ле
д3

има
лаодј
ек
ауна
шојусменојкњиже
вност
и, докупис
менојс
ва
ка
кој
е
с
т
е(ба
рупериодуПрос
ве
ћенос
ти), т
ак
одас
еможепре
тпост
а
вит
ида
с
еМу
шицки, можда
, иов
де„
иг
ра
о“с
анек
име
леме
нт
иманароднет
ра
дициј
е.
Ефе
кт
ипа
родира
њас
ва
ка
кос
уна
ј
ј
а
чиупес
миЗл
атнору
но, г
де
с
епа
родира
ј
уеле
ме
нт
иг
рчкемит
олог
иј
е

лиине
кижа
нровс
кипос
т
ула
т
икој
ису
, опет
, дубокове
з
а
низ
ае
вропску(а
нт
ичку) књиже
внут
ра
дициј
у. Инт
она
циј
аовепе
сме
, однос
ноње
нподиг
нут
, уз
в
ише
н, намомент
еипат
е
т
ича
нт
он, ка
оиодноспре
мас
амомпре
дме
тупес
ме(женс
комполноморг
а
ну, пици) кој
ис
ес
лав
иичиј
ес
еврлинехва
ле12 не
с
умњив
оу
пућуј
енажа
нров
с
киобра
з
а
цоде
. Готов
осас
иг
урношћус
е
может
врдит
идај
еМушицкис
ве
снопа
родира
оова
јжанр, ј
е
рј
ес
ва
ка
кобиоу
поз
натс
аг
ла
вним„
особе
но
ст
има
“оде
, одкој
ихј
еме
ђупрвимаона
јдај
еупит
а
њупрв
ораз
реднижанр„в
ис
окогс
тила

. Та
кавпе
с
ничкиобликс
иг
урнонеможе„
подне
ти“дас
еуњему
, наг
отов
охуморис
т
ича
нна
чин, пе
ваоже
нс
комполноморг
а
нукој
и, иа
кониј
ес
ве
де
ннара
бле
овс
куг
рот
ес
ку,ипа
книј
ени„нај
чист
иј
а
“пе
с
ничкат
е
маз
а
т
а
ко„уз
в
ише
н“жанрк
ој
ис
вој
ек
ореневучеј
ошиза
нтичкек
њиже
внос
т
и. Друг
ис
лојпародиј
еуЗл
атномру
нупа
жљивомј
ечит
аоцуу
очљив
в
ећизна
слов
а;из
ј
е
дна
ча
ва
ј
ући„з
ла
т
норуно“(же
нс
киполниорг
ан) с
а
Ј
ас
оно
вим13 з
ла
т
нимруном(приме
ћуј
емоиг
руре
чикој
е„
з
ла
т
нору
но“из
ј
е
дна
чав
асапицом: „з
лат
но“с
есв
ака
кооднос
ина„
вре
днос
т
“кој
уова
ј„
орг
а
н“пре
дс
та
вљамушк
омроду,докј
е„руно“очиг
ле
днаиче
с
т
аалуз
иј
анафиз
ичкииз
г
ле
д). Видимо,да
кле
, даовипа
родиј
ск
ие
ле
мент
инедв
осмис
ле
ноупу
ћу
ј
уначиње
ницудај
еовапе
смаде
лоаут
ора
кој
иј
еве
омаблиз
а
кк
лас
ицист
ичкојс
тилс
којориј
е
нт
а
циј
и, икој
иј
е
,
Св
енамбриг
е
, ту
г
есл
ади/ Радостиј
ев
ертл
ог
, чаша/ Мил
уј
уњус
тари, мл
ади/
Сваипрочабраћанаша. „
Пица
“уовојпе
смиимапоприлича
н„е
фе
кат
“намушк
арце

ака
вдас
еонпрво„
ост
ва
руј
е“уиндивидуа
лном, инте
ле
ктуа
лномс
мислу(Пица
нашућудиз
ме
ни...), апот
оми„
прошируј
е

, уг
ру
пном, друштв
еномсмис
лу(Упл
ив
имаудру
жину
...). Она,чинис
е,имаиг
от
овоомнипоте
нтнухедонис
т
ичкумоћ(Пица,г
диг
одхоће
, бав
и/ Аг
дихоће
, ос
корбљава/ Нај
ве
ћојј
епов
одс
лав
и...), кој
ачес
т
о
де
луј
едег
ра
дира
ј
ућепомушка
рца,билоудруштв
еном, бил
оу„
умном“смислу(Му
дрогонал
у
димправи/ Сбог
атогј
е
рс
вл
ачи,з
дире/ Данаг
ологметне
, справ
и).
13
Дабиослободиосв
ој
уз
емљупрокле
тс
тв
аикакобиз
ауз
е
отронмуз
а
конит
оприпада

а
сонс
аокупљенимј
уна
цима,Арг
онаут
има
, одлаз
иуКолхидук
акоби, издрве
т
аАреј
еКолх
иђа
нског
, уз
е
оз
лат
норуно, к
огачув
аз
ма
јкој
инеспа
ванида
њуниноћу.Упес
ми, ос
маидев
ет
аст
рофас
едирек
тноодносенаов
ајмит(Пицаз
латнору
но
бе
ј
аше(...) Ј
асонту
штаз
богњеподне
о/ Морес
ињепре
бродивши); з
а
нимљивој
еда
ј
еЈ
ас
онов
аотмицаз
лат
ногрунане
каврс
таобре
даинициј
а
циј
е
, баш ка
ои, уне
ком
с
мис
лу, „
от
мица“невиност
и(„
от
мицапице“
), илиуопштес
вак
ис
ек
суа
лниодносиз
,
нара
вно,перс
пе
кт
ив
еј
унака
.
12

68

Са
г
ле
дав
ања

шт
а
више

еомадобропоз
на
ј
е
. Одт
екла
с
ицис
т
ичк
еобој
е
ност
иодуда
раса
мове
рс
ифика
циј
скикодовепе
с
ме(ве
ћс
поменут
ис
имет
рични
ос
ме
ра
цорг
а
низ
ова
нука
т
рене

анак
рсномримом), а
лит
акв
ас
т
илс
ка
пре
плита
њанисубиларе
т
каус
рпс
којкњиже
вност
икра
ј
е
м18. ипоче
т
ком19. в
ека
, пас
ута
кођеуочљива
, ка
оштовидимо, иуранојфа
з
и
с
т
ва
рала
шт
ваЛук
иј
а
нМу
шицк
ог
.
Видимо, да
кле
, напримеримаовет
рипе
с
ме
, дас
еМу
шицк
и, у
с
вомраномс
т
ва
рала
штв
у,приличноус
пе
шноукла
па
оут
радициј
усрпс
кее
ротс
кепое
з
иј
е(а
коништадруг
о, ма
ка
руне
кимг
е
не
ра
лнимос
обе
нос
т
има
: инс
ис
т
ира
њунат
е
лес
нојљуба
ви, ч
ес
т
ојупотре
бихумораи
с
а
тиреисл.). Међут
им, вре
диз
а
паз
ит
идас
ене
кимст
илс
кимодлика
ма
ипа
кра
з
ликуј
еод„
општ
е
гт
ока
“г
рађ
анск
еерот
с
кепое
з
иј
е– т
ос
епре
с
ве
г
аодносина
, ре
цимо, пародира
њег
рчкогмит
аижанраодеупе
с
ми
Зл
атноруноиг
от
овок
омичнопредс
т
ав
ља
њеј
е
дногве
дрогхомое
рот
с
когдис
курс
аупес
миРадату
рс
кироб. За
нимљив
ој
едасеуовимпе
с
ма
маможеу
очит
иииз
в
ес
т
ан(намерни?) па
радокс
: иа
кој
еЛукиј
а
н
Мушицкисв
ој
еерот
с
кепес
мес
лаоВукук
аона
родне(однос
но, ка
о
у
сме
нет
в
орев
ине), неможеадас
енепримет
идаусв
етрипе
с
мепос
т
ој
ииз
вес
надоз
аса
т
ире
, илича
кпа
родиј
еу
смере
непре
маодређе
ним
а
с
пе
кт
имау
смене, на
роднетра
дициј
е(хомос
е
кс
уалниодносСрбинаи
Турчина
, г
роте
с
кнос
ла
вљекумоваиде
ве
ра; упе
смиЗл
атнору
нос
е
,
додуше
, не„
па
родира“наша
, нег
ог
рчкаусме
нат
радициј
а). Пове
жемо
лит
ос
ачиње
ницом дај
еова
кву, ерот
с
купоез
иј
уМушицкипис
а
оу
с
вој
имра
ним(с
т
ва
рала
чким) г
одинама
, ушалиможе
море
ћидас
е, у
одре
ђе
номс
мислу
, Лукиј
а
нумладос
т
иниј
ера
з
ликова
оодбилоко
г
друг
огмладог
, побуње
ногпе
сникауис
ториј
и, пишућилас
цивнест
ихов
епрожет
е„
подрив
ањем“и„де
г
ра
да
циј
ом“т
радициј
еи у
ст
а
ље
них
в
реднос
ти.

ЛИТЕРАТУРА:
Са
ва Да
мј
а
нов
, Нов
оч
итање традициј
е
; Из
аз
ов
и историј
е
с
рпс
кекњижев
нос
ти, Нов
иСа
д, 2002.
Са
ва Дамј
а
нов, Гражданс
к
и е
ротик
он; Еротск
ес
транице
с
рпс
кекњижев
нос
ти18. ипоче
тк
а19. ве
к
а, НовиСад, 2005.
Милора
дПа
вић, Ис
ториј
ас
рпс
кекњиже
в
нос
тикл
ас
ициз
маи
пре
дромантиз
ма, Бе
ог
ра
д, 1979.

69

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ј
ова
н Ске
рлић, Ис
ториј
анов
ес
рпс
кекњиже
в
ности, Беог
ра
д,
1953.
Робе
ртГре
вс
, Грчк
имитов
и, Бе
ог
ра
д, 2008.

SUMMARY
MilošJocić

EROTIC ELEMENTS IN THE POETRY OF LUKIJAN
MUŠICKI
This paper is dealing with little known aspects of Lukijan Muš
icki’s
work, or, more precisely, with his early, erotic poems. It is also discussed
why Muš
icki never published these poems under his own name, where his
poems stand regarding the synchronic and diachronic perspective on Serbian
erotic poetry, the most generic and common attributes of such poetry and
detailed analysis of three of Muš
icki’s erotic poems: Zlatno runo (Golden
Fleece), Rada turski rob (Rada, the Turkish slave), and Lepo druš
tvo (Nice
company).

70

Са
г
ле
дав
ања

О КЊ ИГАМА

Зора
нСпа
сој
е
вић: „
Пла
вис
тра
х“
, диг
ита
лнико
лаж, 2010

71

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Сл
о
б
о
д
а
нРа
к
и
ти
ћ

ТИЛГЕРОВЕСАТИРИЧНЕ МАКАЗЕ
(Ра
д
ос
л
а
вТи
л
г
е
р

о
шмо
г
уд
ал
а
н
е
м. „
Ал
ма

, Бе
ог
р
а
д
, 2009)

Одна
ј
с
т
а
риј
ихв
ремена– одСт
а
рихГрка
, ка
дај
ена
ст
а
ла
, иод
Ст
а
рихРимљана, ка
дај
едобилаиме
, с
ат
ирај
еуг
ла
вномос
та
лаист
а
,
ка
ошт
ос
уњенафункциј
аис
врхаос
та
леист
е
. Преобра
жа
ва
лас
е
, ра
з
в
иј
а
ла,обна
в
љала
, добиј
а
лара
з
личит
еоблике– одпес
медорома
на
, од
а
фориз
мадоприче– а
лиј
ењенос
нов
ник
ôдис
ти. Ј
е
рсуипробле
ми
кој
имасеонабав
ит
а
кођеис
т
и. Ос
т
аласуис
тас
вој
с
т
ва
, ис
т
афу
нкциј
а
,
ис
тас
ушт
ина: дасена
руг
аг
лупос
т
и, даис
меј
енадменос
т, даиз
лечи
боле
с
но, даис
пра
виискривљено, даус
пра
в
ипосрнуло, даоба
с
ј
аз
а
мраче
но, даосмис
лиобе
с
мишљено. Указ
ив
ањемнамане
, општ
еипој
е
диначнеса
т
ираимаис
це
љуј
ућедеј
с
тв
о.
Радос
ла
вТилг
е
р,ут
омсмис
лу,с
ат
ирича
рј
екла
с
ичногкова
. Па
ра
ле
лнос
алирс
кимиромантичнимс
тиховима
, онпишеис
а
тиричне
пе
сме, причеиа
фориз
ме, диј
а
лог
е. И докс
уз
ањег
овелирск
епе
с
ме
,
на
ј
че
шћељу
ба
внеиродољубиве
, подј
е
дна
кока
ракт
е
рис
т
ич
неиве
дра
имела
нхоличнаос
ећа
ња
, ус
ат
иричнимт
ек
ст
ов
имаимаопорос
т
и, г
орчинеиже
ст
окек
рит
ике. Духпобуне, руг
а
њеине
мире
њесане
милим
друшт
ве
нимпој
а
ва
маос
новнос
ус
вој
с
тв
оТилг
еров
огс
ат
иричногис
ка
з
а
.
Оношт
онапрв
ипог
ледиз
г
ле
дане
спој
ивоине
помирљив
о,Тилг
е
рј
еу
спе
одас
пој
и, на
мирииха
рмониз
у
ј
е
, припа
да
ј
ућипоз
нат
оми
г
ла
с
овитом бе
ог
ра
дскомкруг
уа
форист
ича
ра– к
ој
ичинег
от
овоинс
т
ит
уциона
лиз
ов
ануа
форис
т
ичнушколу– онг
одина
маобј
ав
љуј
ес
вој
е
а
фориз
ме
, црт
ице
, приче
, ус
а
вршав
ај
ућис
војиз
ра
зиошт
рећис
вој
е
с
а
тиричнема
ка
з
е
. Не
киодње
г
овиха
фориз
а
макој
ис
енала
з
еукњиз
и
Ј
ошмог
удал
ане
м, с
па
да
ј
уме
ђудра
г
оце
наос
тв
а
рењаис
иг
уранса
мда
ихне
кибудућиа
нт
олог
ича
рис
рпс
кес
ат
ирене
ћемоћиз
а
обићи.

72

Окњиг
а
ма

Тилг
еровса
т
иричкик
одј
епре
поз
на
т
љив
, шт
ој
ес
ва
ка
кона
ј
ва
жниј
е
, пог
отов
ока
дсеимаувидудас
рпс
киа
форис
тичариима
ј
уна
ј
ис
т
ак
нут
иј
еме
с
тоус
а
вре
ме
ноје
вропскојс
ат
иричкојкњиже
вност
и.
Пој
е
динеТилг
е
ровес
ат
иричнепе
с
ме(„
Ос
та
ј
теовде

, „
Сај
а
м”
,

Вођа


вој
е
врс
несуре
пликенапоз
на
т
епе
смес
рпс
кихклас
ичнихпе
с
ника

а
кшићаиШа
нтића
, инат
е
кс
тов
еРадој
аДомановића
, родона
че
лникасрпс
кес
ат
ире. Тилг
е
рната
јна
чинус
пост
а
вљаконт
инуит
ет
е
из
међуз
на
ме
нит
ихс
рпс
кихпе
с
ника
, њихов
огдоба
, иа
кту
елнес
т
ва
рнос
ти, из
међут
ра
дициј
еис
а
вре
ме
нос
т
и. Темесуполит
ич
ке, е
кономс
ке
, култ
урне

ротс
ке
, ет
ичке
. Пона
ј
вишепо
лит
ичк
е. Мног
ошт
ашт
о
ј
ебилока
ра
кте
рис
тичноз
аЈ
а
кшићев
оиДома
новићев
одобака
ра
кте
рис
т
ичној
еиз
ана
ше.
Тиг
леров
оса
т
иричноок
оимас
пос
обностдау
очидруштв
енема
не
, искв
а
реност
, корупциј
у, корис
т
ољубље
, де
ма
г
ог
иј
у
, дволичнос
т
,
а
лиис
пос
обнос
тдас
вој
имопс
е
рва
циј
а
мадâ иодг
ов
ара
ј
у
ћикњиже
вно-с
ат
иричкииз
раз
.
Заса
т
ируј
ена
ј
в
ажниј
едај
еле
ковита
, аТилг
е
роват
ој
е
с
те
. Ње
г
ов
ес
ат
иричнепе
с
ме
, кој
ес
еукњиз
иЈ
ош мог
удалане
мна
из
ме
нично
с
ме
њуј
ус
аа
фориз
мима– ме
ђус
обнос
едо
пуњуј
ући– има
ј
уг
от
овокла
с
ичнасв
ој
с
т
ва
: дас
енадухов
итна
чинобра
чу
на
ј
ус
ама
на
мај
едног
друшт
ваипој
едина
цауње
му. Дабис
еса
шилоне
штоново, пот
ребно
ј
ера
с
па
ра
тионошт
онева
ља
. Тил
г
еров
ес
а
тиричкема
ка
з
еу
пра
воима
ј
ут
укре
ат
ив
нуфункциј
у.

73

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Nikola ŠimićTonin

DOGAĐANJE JERGOVIĆA
(Miljenko Jergović
: Otac. „Rende“, Beograd, 2010)
Mogla nas je i mimoić
i ova knjiga, Jergovića sigurno ne
Mogla nas je i mimoić
i ova knjiga, Jergović
a sigurno ne, ispovjedna
potreba u njemu, dugo do unedogled odgađano suočenje sa samim sobom,
kao na tragu one bosanske kletve dabogda se zabavio sobom neprevladive
potrebe da se iznese iz nutrine, kroz vrata iz utrobe, da se zacijele modrice
na duš
i, da se umiri u sebi reč
enim, i bude izmren i sa nebom i sa zemljom,
ili, ostane onakav kakvoga znamo, zavađen i sa jednim i sa drugim… i sa
nebom i sa zemljom… onako, malo drumom malo š
umom… Ako se netko
sam javi da svjedoč
i, taj je sigurno kriv… često je govorio moj otac Ante Šimić-Tone citrajuć
i mi pri tom mađarskoga pjesnika nobelovca: Koga je udarac moje ruke najviš
e bolio, toga sam, u stvari, istinski, najviš
e volio!
Točno ovako od slova do slova… govorim ovo siguran u tvrdnji da
je u svakome od nas jedna ovakva knjiga, za razliku od nas, Jergovićje svoju napisao i podijelio intimu s nama, uslovio i najmanju bol, dao joj da se javi, progovori, proslovi koju…
Događanje Jergović
a…
IzdavačRende objavio je novu knjigu Miljenka Jergović
a „Otac“, a
to je nakon „Prič
e o Korini“ druga Jergović
eva knjiga koju ekskluzivno izdaje taj beogradski izdavač
. Knjigu Miljenka Jergović
a, pisca i kolumnista
Jutarnjeg lista, izdavačRende opisuje kao „mož
da roman, mož
da esej, mož
da memoare“. Jergovićju je poč
eo pisati dan nakon očeve smrti.
Pisana je po pravilima fikcionalne proze, a opet niš
ta o č
emu Jergoviću ovoj knjizi pripovijeda nije fikcija. U nekom smislu „Otac“ je „mala
povijest“ jednog vremena, nač
ina na koji su se ljudi sakrivali jedni od drugih, njegovih običaja i navada, te obič
nih junaka koji su u to vrijeme živjeli

74

Окњиг
а
ма

i prež
ivjeli, porodič
ne mimikrije i privatnog pakla po domovima uglednih
socijalistič
kih građana.
Ova neobič
na i uzbudljiva knjiga, različita od svega š
to je Jergović
dosad napisao, govori o nacionalnim i privatnim izdajama, o bliskosti i o zidu između oca i sina, o opraš
tanju i onome š
to je neoprostivo, o umiranju od
strepnje i straha. Povremeno srodan ranim prozama Petera Handkea, „Otac“
je poput kirurš
kog zahvata koji autor vrš
i na ž
ivo, na samom sebi, opisuje
izdavač
.
Je li nas, je li ga, mogla mimoići ova knjiga, njega, Jergović
a, teš
ko
jer oč
ito najmanje je pisana za nas, nama… To je njegov obrač
un sa samim
sobom… njegove su to… duš
evne nakupine… neujednačeni nabaci boli riječi… kao š
to je i bol neujednač
ena u svoj svojoj nepredvidivosti otupljenosti od trpnje, kada viš
e nije imalo gdje, kada se dokupilo do zida i otvorilo
vratima od nutrine. Nema u tom š
tivu, u gradivosti i proznoj struktuiranosti
one andrićevske umirene tečnosti rečenice, nastavljača te iste fratarske kronike, jošjednoga od baš
tinika obogaćivača toga istoga proznoga toka, prepoznatljivoga knjiž
evnoga biljega, nakon Andrić
a, Meš
e Selimović
a – Jergović
. Daleko je to i od onoga Jergovića kakvoga poznajemo, kakvim se utisnuo svojim djelom u kolektivno pamć
enje… jer, ne dosež
e ovo djelo
„Dvore od oraha“, „Sarajevski Malboro“, niti blizu, „Volga Volga“, dalje
mu je od stvarne daljine Volge, „Mama Leone“ svjetlosnu je godinu pred
njim, i drugi prozni boljitci i oni ini, nekada knjiž
evnici neosporne knjiž
evne velič
ine, napiš
u i neš
to za sebe, da kažu joši to svikli ne skrivati duš
u,
nesebični u razdiobi sebe, bez snage da preš
ute, zataje, bez skladiš
noga prostora u sebi da kupe… ovo je neš
to š
to se trebalo reć
i kada je bilo vrijeme
da se kaže, i na mjestu na kojemu je to trebalo reć
i, postaviti pitanja ta koja
postavlja sada, postaviti ih tada, kojima bi odgovori dali svu neponovljivost
pogođenosti, knjiga im ova sada nije ni prostor ni vrijeme… viš
e je pravdanje… traž
enje mira u samome sebi. Mogla nas je i mimoić
i ova knjiga, Jergović
a oč
ito ne.
I kako to u zadnje vrijeme je i jeste, događanje Jergovića, parafrazirajući onu narodnu, za dobrim piscem se praš
ina diž
e, za loš
im se ne diže niš
ta… Kroz pojavnost Jergović
a u hrvatskom kulturnom bilu, javlja se i Ruž
dijev sindrom progona, osude, fetve, samo š
to ona ovdje dolazi sa svih
strana, Jergovićočito nema strane u zaleđeni, da mu leđa pokriva, čuva, jer
sve se vrijeme traž
i u pripadanju, nije ni onih koji ga hoć
e, jer mnogi ga hoć
e dok tjera vodu na njihov mlin, a on neć
e da se utoruje samo u knjiž
evno
zadane torove. Kada književnik progovori neknjiževnim jezikom, dočekan
biva najoš
trije od onih š
to nikada ne dosegnuš
e književnu, umjetničku razinu, sotonaš
i trpke prosječ
nosti… njihovo je da pljuju, prozivaju prosuđuju,

75

Kњиже
внипре
г
ле
д3

vrjednuju, a knjiž
evnik neka priča prič
e, sve je to na tragu one Vuka Draš
ković
a… tko podigne ruku… Fukara, dobar književnik, da je č
ovjek takav
(Aralica o Jergović
u) Prateći Jergović
a, Krleža mi je sve jasniji, sve č
ovječ
niji u svoj svojoj knjiž
evnoj veličini, i ljudskoj prosječnoj manjkavosti i zavisti drugima, i kada omalovaž
ava Andrić
a, ismijava Cesarić
a, poniž
ava A.
B. Šimića, sudi Ujević
a, samo š
to je u ono vrijeme bio jedan jedini Krlež
a…
danas imamo toliko Krlež
a… umiš
ljenih u svoj svojoj imaginarnoj velič
ini
struč
njaka za sve i svaš
ta… za razliku od istinskoga Krlež
e oni u stvaralač
kome pogledu nemaju ni k od Krleže… bez potrebe za nabrajanjem svih tih
književno-kritič
kih fikusa, hjgijenskih gumica raznoraznih i raznorodnih
književnih krugova, udruga, druš
tava, glasnogovornika medijskih monopola, č
uvara Hrvata i hrvatstva, europskih vitezova, doboš
ara, dolazeć
e europske demokracije, u Staru š
umu (Balkan) probranih i pozvanih samozvanaca,
zvjezdoznanaca, koji se sluš
aju a ne propituju neupitno bez pitanja, govornika bez pogovora u pomoru č
ovječ
nosti, glavokusre, obrazli face, dnevnopolitič
kih brloga ć
ućavaca, prizemljaš
a, plantažera mržnje, bolno do ludila
iverje zla, zlom naoš
trene oč
i, dnevni mejnici oneč
ovječ
ena lica, duhovno
izvrać
eni ološ
, kusaste kompetencije, bez piš
taljke savjesti, spram gluhonijemih masa… posegnuh za izjavama meni rado č
itanih Gulivera u ž
uto-novinarskoj Liliputaniji… rijetko kada dijeleć
i njihovo miš
ljenje, rijetki koji
ga imaju i kaž

to misle a ne ono š
to im se kaže da kažu… zrcala u različitosti ogledne slike javnoga mnijenja Lijepe Naš
e… ako ga uopće i ima…
Denis Derk: Što razlikuje Jergović
a od Salingera?
I dok je Jerome David Salinger za cijelog dugog života temeljito bjež
ao od publiciteta (i baštime izazivao javnost na propitivanje svoje intime),
hrvatski prozaik Miljenko Jergoviću najnovijoj knjizi do kraja razgolićuje
obiteljsku intimu. Kako bi zadovoljio sve svoje kritič
are i mrzitelje, pisac
koji od 1993. godine živi i (puno) radi u Zagrebu, minuciozno piš
e o hrvatskom porijeklu. Otvoreno piš
e i kako je uz pomoćmitskih bosanskih franjevaca koji su na kraj iziš
li čak i s turskim sultanima, dobio hrvatsku putovnicu; morao se krstiti. Piš
ući o ocu, liječ
niku koji je fanatič
no poš
tovao Hipokratovu zakletvu i poš
teno ž
ivio neko idealizirano jugoslavensko pobratimstvo duš
a u svemiru, Jergovićipak najviš
e piš
e o sebi. O piscu o č
ijem se životu ispisuju zapjenjene kolumne, pa i č
itavi romani, koji smeta i kada š
uti i
kada govori, i kada dobiva nagrade i kada od njih bjež
i kao vrag od tamjana.
I romanom „Otac”, koji je i intimna ispovijed i drska bijela rukavica bačena
u lice nuš

evskoj regionalnoj javnosti, Jergovićnastavlja polemiku sa sredinom u kojoj uporno ž
ivi. I zaključ
uje je u svom stilu, patetič
no i pomalo

76

Окњиг
а
ма

epitafski: „Na svijetu nema nijednoga živoga Jergović
a koji bi mi bio neki
rod.” A za svoju većpoznatu tezu o kolektivnoj odgovornosti (ne i kolektivnoj krivnji) hrvatskog naroda za genocid na kojoj ne inzistiraju č
ak ni Slavko i Ivo Goldstein, Jergovićnalazi uporiš
te u literarnoj slobodi. Slobodi miš
ljenja o narodu u č
ije je ime u Jasenovcu ubijeno gotovo 20.000 djece. Jaspers razlikuje kriminalnu, političku, moralnu i metafizičku krivnju. I tvrdi
da narod kao cjelina ne mož
e biti niti optuž
en niti može poč
initi zloč
in. Jer
zločin č
ini uvijek i samo pojedinac. Stoga nema genocidnih, ali trebali bi
postojati narodi koji za neke svoje činjenice iz povijesti mogu osjetiti i kolektivni sram.
Milan Ivkoš
ić: Pravi pisci ne presuđuju, nego opisuju
Nesporazumi o Miljenku Jergoviću poč
inju čim se prihvati uvjerenje
da je on književnik. Ali on to nije. Nego je tuž
itelj kojemu je viš
e bić
e, neupitni sudac svijeta, neki komitet, kao utjelovljenju nevinosti dao ovlast da
dijeli ljude na dobre i zle. Povijest književnosti ne poznaje velike autore koji
su upirali prstom u krivce za zla ovoga svijeta: pisci ne presuđuju nego opisuju. Jergovićje uvijek tužitelj i presuditelj. U romanu „Otac” vidimo zaš
to
– optereć
en je ustaš
tvom svoje obitelji kojeg bi se htio osloboditi te se iskupiti tako š
to ga prenosi doslovce na svakog Hrvata. Kaotič
an zbog gubitka
identiteta, veću prvoj reč
enici identitet krade Camusu iz „Stranca” (Jergović
: „Umro mi je otac”, Camus: „Danas mi je umrla majka...” – ravnoduš
nom sinu u „Ocu” vijest javljaju telefonom i SMS-om, u „Strancu” brzojavom). Pa je čas pamfletist („novokomponirana Tuđmanova i Šuš
kova ustaš
ija”), č
as „znanstveni” frazer (koji rabi „poetič
nu” sintagmu „socijalna stratifikacija” i obilje slič
nih). Pa oca i cijeni jer je izbjegao hadezeovskom nacionalizmu u BiH, i prezire jer je „stara, nesolidna hulja”. Pa ne zna je li junak koji poslije dezerterstva iz Sarajeva u Zagreb nepokolebljivo izbjegava
katolič
ko krš
tenje kojim bi dobio domovnicu i druge hrvatske dokumente ili
bijeda koja se napokon kukavički krsti u jednoj katolič
koj crkvi u Novom
Zagrebu... Tako rascijepljen, kad piš
e da su za genocid u NDH odgovorni
svi „koji su tog časa bili Hrvati, njihova djeca, unuci i praunuci, svi i uvijek,
bez obzira na to jesu li bili faš
isti ili antifaš
isti, pa č
ak i bez obzira na to jesu
li njihovi bliž
nji ubijeni zajedno sa Srbima, Jevrejima i Romima”, Jergović
kao pomahnitali masovni ubojica puca u svakoga koga vidi. Puca, naravno,
po Zagrebu iz Beograda gdje mu je knjiga iziš
la, i gdje je znak jednakosti
između Hrvata i ustaš
a duga tradicija. Identitet je pronađen: ne znam tko
sam, ali znam č
iji sam!

77

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Marinko Jurasić: Kao č
itatelj, „Oca” ne bih kupio iz principa
Iako bih i sam mogao napisati svoga „Oca”, samo da se ne osjećam
zakinut kao Miljenko Jergovićdok gleda Bergmanove filmove, njegovo posljednje knjiž
evno djelo prvo je koje sam morao pročitati, kao poslovni zadatak. Inače, „Oca“ ipak ne bih č
itao. Ne, ne isprič
avam se onima koji ne
vole Miljenka Jergović
a, nit je to zbog toga š
to sam se u proteklih nekoliko
mjeseci dvaput javno „svađao” s njegovim kolumnama, kad je branio Radimira Čač
ića kako se neć
e usuditi niti njegov odvjetnik, ili nakon š
to je „fabuliziranjem” sudske odluke zaveo javnost naklonjenu knjiž
evniku Predragu
Matvejeviću. Dapače, Jergovićje jedan od onih autora koje vrijedi č
itati č
ak
i kad baši nisu č
injenično naoruž
ani, pa i kad se taj „katolič
ki ateist” s Bogom danim pripovjedač
kim darom, kroz svoju umjetnost baratanja riječ
ima
poigrava novinarskim i književnim slobodama. Za „Ocem” kao č
itatelj ne
bih posegnuo iz principa. Odbio bih biti kolektivna žrtva korporativnog konzumerizma koji i knjiž
evnost, čak i kad je tako duboko intimna, svodi na novac, prodaju provokacije. Tako sam doživio osvrt Jergović
eva poslovnog
kolege u kojem se istič
e bašanegdota s njegovim ocem u kojoj on kao najč

ći Hrvat postaje č
etnički vojvoda, ili kad izvlači njegovu tezu o kolektivnoj
i osobnoj odgovornosti za ustaš
tvo. I još
, kako bih se potpuno prepariran latio č
itanja, prethodno sam proč
itao osvrt Vedrane Rudan u kojem se ona na
sebi svojstven način okrutno sprda s Jergović
evim „istočnim grijehom” prema kojem č
ak i nerođeni potomci Adamoustaš
e snose odgovornost za zloč
ine ustaš
a. Uistinu briljantno. Međutim, na terenu umjetnikovih sloboda, Jergović
eva metalogič
ka opaska o kolektivnoj odgovornosti Hrvata, kao i ona
o Srbima u Sarajevu, dobiva svoj smisao. Čupanjem iz konteksta to postaje
tek puka provokacija, na š
to ju svodi i sam Jergovićnaknadnim odricanjem
od tog svog književnog stava. „Oca”, tu dirljivu intimnu prič
u o tomu kako
nije lako biti Miljenko Jergović
, trebao bi proč
itati svatko tko se u potrazi za
identitetom bori s demonima u sebi, pa i sa samim Jergovićem….
Izdani talent
Buduć
i nobelovac ili precijenjeni skriboman, prodao svoju sarajevsku duš
u zagrebačkome vragu… dio su književno-novinskih grafita koji se
nadostavljaju na ime i prezime Miljenka Jergović
a, zavisno s koje se strane
gleda i tko koju riječpotpisuje, a svatko ima potrebu neš
to reć
i, ili bi rekao
da bude upitan, o Jergović
u, o Jergović
u se u svakome obliku ne š
uti, ili je
on ljuta trava na ljutoj rani, koji svakim pokretom ruke kojim ispiš
e slovo

78

Окњиг
а
ма

otvori ranu, takne tamo gdje najviš
e boli, liječnici vole reć
i da bolesnici poč
nu ozdravljati tek onda kada priznaju sebi da su bolesni. To ukazivanje Jergović
a boli i viš
e od same bolesti, na svaku njegovu knjiž
evnu provokaciju
javi se uvijek i viš
e od jedne pogođene patke… na tragu je one Andrić
eve:
koji pijetao prvi zapjeva… Događanjem Jergović
a Hrvatskoj se, htjela ona
to ili ne, događa druga i drugač
ija knjiž
evnost, Hrvatska se na svjetskome
književnome nebu u ovo sada vrijeme prepoznaje ili-ili prozivana biva imenima Jergović
a, Fabrija, Matvejević
a… a ne tamo… ma kako to nekima bilo teš
ko pojmiti… lakš
e je popljuvati nego dosegnuti… progoniti nego prihvatiti, uz sav trud nisam pronaš
ao ni jednoga hrvatskoga knjiž
evnoga velikana da je bio prihvać
en i priznat od svojih suvremenika u svome vremenu.
Uspjeh se ne praš
ta, a pravi sud dolazi nakon smrti kada se knjiž
evnim i ne
samo njima… velikanima zauvijek zač
epe usta, jer niš
ta ne boli viš
e od istine… Zaš
to se od prve nabruš
eno doč
ekuje svaka Jergović
eva knjiga, malo
je tko č
itaniji od njega, ma š
to god da napiš
e, velič
ina Jergović
a je i u hajci
na njega, tko ne bi toliko pisao znajuć
i da ć
e se toliko pisati o svemu š
to god
da napiš
e, pa i o knjizi „Otac“…
Roman ne poč
inje u Jergović
em stilu, barem onakvog Jergovića kakvog ga ja dož
ivljavam, znači otvoreno, ravno u glavu i pomalo brutalno.
Počinje nekako ishitreno, ogoljeno, jedva doč
ekano, teš
ko skupljene hrabrosti da se krene, kaž
e… „Otac” je prič
a o Jergović
evoj obitelji, bolesna potreba pričanja koja se nakon toliko godina potiskivanja nije dala potisnuti, ne
isprič
ati… ponajprije o njegovom ocu, ali iz poglavlja u poglavlje upoznajemo i ostale č
lanove obitelji Jergović… vrlo osebujni likovi, a i Jergovićje
svojim nač
inom pisanja prilič
no „pomogao” da tako osebujni i ž
ive u cijelom romanu. Zamjetno je promiš
ljanje od kuda poč
eti, ne zatajena prič
a poč
inje kada Jergović
u javljaju da mu je otac loš
e i da je na umoru (vrijedi ne
zaboraviti Ivkoš
ićevu prosudbu), pož
elio je č
uti Miljenka i nakon kratkog
razgovora, koji najmanje izgleda kao da ga vode otac i sin, saznajemo da zapravo nikad nisu ni bili bliski, a riječotac Jergović
u je toliko strana riječ, da
bi mogli č
ak i reći da mu je nepoznata, nedoživljena…
Smrć
u njegova oca poč
inje Miljenkova priča, koja je oč
ito trebala
poč
eti za oč
evoga mu ž
ivota… onda ova ž
ivotna kronika ne bi bila toliko crna kronika, koja se vrać
a u proš
lost, u dane kada se Marko Jergović
, djed
Miljenkovog oca doselio u Sarajevo iz Ličkog Leš
ć
a. Od siromaš
tva do bogatstva steč
enog na lutriji, pa ponovnog siromaš
tva, a onda kroz razna politička i druš
tvena previranja pratimo jednu obitelj koja Jergović
u baši nije
najmilija. Obiteljski biljeg od stida… Naime, iako je to njegova krv, Jergovićpuno toga zamjera svojoj obitelji, ali i ocu, koji ga nije znao voljeti onako kako otac inač
e voli svoju djecu. A djeca pamte, ostaju obilježeni nedo-

79

Kњиже
внипре
г
ле
д3

statkom te ljubavi cijeli svoj ž
ivot, uskrać
eni, emocionalno hendikepirani…
Nije to, naravno, jedina stvar koju Miljenko svom ocu zamjera, većmu zamjera i zbog svih njegovih slabosti zbog kojih nikada taj ugledni sarajevski
liječ
nik nije uistinu ž
ivio svoj ž
ivot. Međutim, kada krene prič
a o njegovoj
obitelji, postaje jasno zaš
to Miljenkov otac nije bio onakav kakav je Miljenko kao dijete možda želio da bude, iako se Miljenko vjerojatno neće složiti s
ovim traženjem opravdanja za njegova oca. Djeca ga često i podsvjesno traž
e i kada ga i ne nađu, teš
ko se mire s tim, da ga nema, da su mož
da i sami
krivi š
to ga nema, traž
eći i dalje, opravdanje ili svoju krivnju, svoje se meso
ne jede.
Loza Marka Jergović
a prož
ivjela je i preživjela razne režime i svatko
se s tim rež
imima nosio onako kako je mislio da treba. Ono š
to je Jergović
u
najbolnije i s č
im se teš
ko miri č
injenica je da je dio obitelji olako prigrlio
ustaš
ki rež
im, s kojim su se identificirali. Zamjera im i to š
to karakterno nisu bili ljudi koji bi zadovoljili njegove ljudske kriterije, zamjera im s vremena na vrijeme i malograđanš
tinu koju Jergovićodlič
no opisuje u situaciji kada Marko Jergovićdobije velike novce na lutriji i odmah kupuje dvije kuć
e,
ali i klavir za svoju kćer, koja nema nimalo sluha i koji na koncu nikada nije
ni služ
io za sviranje, većse s vremenom na njemu poč
ela č
uvati zimnica.
Miljenko Jergovićse naveliko bavi političkim opredjeljenjem svoje obitelji,
kada se toga uzme književnik, književnost ne dobije niš
ta, a č
itatelji izgube
mnogo… taj davno prevaziđeni oblik naravoučenja, vrijeđa č
itatelja, nametnik je koji iznutra truli zdravost knjiž
evnoga tkiva, ujedno je to i najloš
iji
dio knjige, koji se nije oč
ekivao od Jergović
a, prije od nekoga književnoga
mladca koji ne zna započ
eti tekst ujednačeno dovesti, privesti ga snoš
ljivosti, održati gornju vrijednosnu razinu, pa tako usput, osim intimne obiteljske
ispovijesti imamo i povijesnu prič
u o Sarajevu u kojem je stalno bilo „ovih”
i „onih”, „njihovih” i „naš
ih”… č
emu, netko ć
e reć
i upravo zato jer se bavi
poviješ
ću jedne obitelji i jednog grada, a neki da je zalutao u žanrovima, od
knjige koja je obeć
avala mnogo, nač
inio knjiž
evnu svaš
taru, stavovi Miljenka Jergovića danas su mi, ili jošmanje jesu, dok ga čitam ili sluš
am, puno
jasniji… ili puno nejasniji… Iako ne volim taj izraz, ovaj roman bi se mogao opisati i kao Jergović
ev obračun s njima, a pod „njima” mislim na obitelj, politiku, povijest i sve ono čime se Jergoviću knjizi bavi. Ili preciznije,
ova knjiga je Jergović
u kao nekakva terapija, jedina vrijednost ako č
itajuć
i
otvorimo istu takvu knjigu u sebi… Ovim je uratkom, vjerujem samo nakratko, Jergovićizdao talent.

80

Окњиг
а
ма

Milenko Popić

POSLE SVIH OVIH GODINA
(Vladimir Radić
: Posle svih ovih godina. „Alma“, Beograd,
2010)
Roman Vladimira Radić
a, pisan u treć
em licu, kroz seć
anje ispisuje
poslednje gimnazijske dane praćene ekskurzijom, s naznakom studijskog
usmerenja i izborom zanimanja. Tematski razuđen na poč
etku, sveden je
znalač
ki na glavne lič
nosti u trouglu: Saš
a, Tanja i Igor, te vedru i pragmatičnu Enu. Počinje primamljiva č
itljivost, osobito u delovima naslovljenim
„Rukopis“. Tu su i biserni delovi „Najzad“ i „Ono najbolje“.
Imamo stranice zanatski sasvim sigurnog knjiž
evnog hoda. Kompozicija odgovara sadržini i ni malo je ne naruš
ava. Doživljajnost je upečatljiva i dinamič
na, zahvaljujuć
i postavljanju radnje u dijaloš
ku formu, š
to je i
omiljena č
italač
ka percepcija savremenog romana (pomenimo samo milionske tiraže Robinsovih i Šeldonovih knjiga). Oni sadrž
e produžujuć
u funkciju i zavode red oko jedinstvene ideje o prolaznosti i č
esto než
eljenih obrta
mladalač
kih zanosa i potreba. Nisu zanemarljive, makar i usputne, refleksije
za bogać
enje suvoparnog dijagnosticiranja. Implikacija ljubavnog jezgra
glavnih likova rasprš
ena u bezoseć
ajnoj profitabilnosti ocrtava ton modernosti. Samo naznačen, samoubilački č
in nije zaplovio talasima trilera.
I navođenjem usputnog komoditeta beleženja romana na raznim kontinentima, oseti se dubok unutarnji isceliteljski č
in autora, zaš
tićen samokontrolom, a toliko žudno očekivan i ispunjen i kod č
itaoca. Ekspliciran
hronotop, makar i na margini, umeš
no je ugrađen, pogotovo zato š
to su događaji vezani za autentič
ni prostor.
Želja Vladimira Radića da svoj roman objavi opravdana je i razlož
na
– do univerzalnog se i stiže š
to većim osveš
ć
avanjem pojedinačnog, nepristupač
nog i slučajnog. Svaka lič
na istina traje dogod se prenosi i živi u nama svima.

81

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Srđ
an Sandić

POVIJEST JEDNE POVIJESTI I POVIJEST
JEDNE PORODICE I JEDNE ŽENE
(Ivana Sajko: Povijest moje obitelji od 1941 do 1991, i nakon.
„Meandar Media“, Zagreb, 2009)
Povijest moje obitelji je vjerojatno prvi (nadamo se ne i zadnji) povjesni roman koji je liš
en ž
anra i ideologije. Naravno, u mjeri u kojoj to mož
e biti. Autoricu zanima riječa onda rečenica, zanimaju ju reč
enič
na struktura a potom opasna i prisutna moguć
nost manipulacije istom. Povijest je
najbolji poligon. Zanima ju kako se nekoga poput nje, nekoga njene generacije – mogu ticati važ
ni povjesni događaji koji stoje kao platforma razvoju
sebe i kulture u kojoj ž
ivi(mo). Sama autorica upozorava na tri razine povijesti o kojima govori. Prva je, kako kaž
e – povijest njene obitelji, ljudi koji
gledaju u buduć
nost, š
irom zure ispred sebe i vriš
te bez glasa. Ta razina povijesti je reakcija na njihovu š
utnju. Druga je povijest Zagreba, u diskontinuitetu, ona koja vrluda od općih mjesta zajedničke memorije, a ideja je da
uvidimo koliko nebrojeno mnogo nač
ina postoji da se govori o činjenicama.
Već
ina tih načina nije istinita. Od proglaš
enja NDH do oslobođenja Zagreba, od Velike poplave do Titove smrti. Treć
a razina povijesti je pak ona koja
je konstruirana autorič
inom vlastitom selekcijom heroja – svjedoka – događaja. U romanu se pojavljuju i Rade Konč
ar i Matoš
, Bruno Buš
ići Vlado
Kristl, Ivan Goran Kovač
ići Ante Pavelić
, koji iz različ
ith rakursa svjedoč
e
o tragedijama, razoč
arenjima, neizvjesnostima i turbulencijama događaja,
svojim sudjelovanjem, induciranjem ili obranama. Ivana Sajko u svom č
itanju i ispisivanju povijesti, ali i obiteljske mikropovijesti, poš
la je od č
injenica i dokumenata – znanstveno skoro, dokumentaristič
ki – po definiciji, a
istovremeno je prisutna kao autorski glas u podtekstu (ponekad čak i na razini dnevničkog zapisa kojim se č
ini „skok“ sve do 2007. i posjeta Lukov-

82

Окњиг
а
ма

dolu) koji je svojevrstan promatrač, ali i filter događaja o kojima se pripovijeda.
Povijest moje obitelji je kako autorica navodi – u stvari – predgovor
njenom prethodnom romanu Rio Bar.
Rio bar je pak miš
ljen scenskom/kazališ
nom logikom, makar to primjeć
ujem i kod Povijest moje obitelji. U polifoniji glasova Rio bara izdvajali su se oni ž
enski glasovi/krikovi koji su tematizirali ratne/ljubavne strahote koji su zaokruž
eni ili barem tako djeluju dok su s druge strane odvojeni
završ
nim dijelom u kojem su smješ
teni dokumentarni prilozi iz vremena nedavnog rata.
U „Povijesti moje obitelji“ dokumenti, povijesni izvori, memoarske
knjige, svjedoč
enja, isječ
ci nalaze se u fusnotama, kao reference i izvori citata kojima se autorica služi gradeći svoju povijest na vrludavim toč
kama
koje su obilježile povijest Zagreba i jedne obitelji koja je u njoj i njemu ž
ivjela. I njezine same.

83

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ол
ив
е
рЈ
а
нк
о
в
ић

Ж ИВОТ СА СЕДАМ КОРА
(Ла
з
а
рДа
ши
ћ: Ра
с
п
у
ћ
а: Ау
то
б
и
о
г
р
а
фс
к
ак
а
з
и
в
а
ња
,„
Ал
ма

,
Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Кода
на
суовимха
отичним, фру
ст
риранимибрз
имв
ременима
пишеа
ут
обиог
ра
фиј
у? Глумице
, пе
вачице, с
портис
тиипоне
киис
луже
ниг
енера
лилиполит
ича
р... Друг
имре
чима,оникој
иживег
ламуроз
нимживот
има
. Обича
нчове
к,кадасепре
с
абе
ре

а
моне
г
депослепе
де
с
ет
еилишез
дес
е
те
, увиђа
, дак
адабис
ветег
одинес
вог
аживот
аположионабе
линупа
пира– до
биобис
а
с
вимпрос
ечно, монот
оношт
ив
о
– да
клеништанарочит
о.
Међут
им, доброј
еидамеђу„обичнимљудима“пос
тој
ене
ки
кој
иима
ј
ушт
адакажу, дас
вој
омжив
отномпричом дирнучит
аоца
,
пре
не
супонекуживот
нупорукудруг
има
.
Напис
а
вшипе
сничк
ипрве
на
цЧас
наре
ч(1987), Ла
з
а
рДашић
оз
биљниј
еиду
бљепониреупе
сничкев
оде. Сле
делирс
киус
тре
пта
ле
,
опомињућеродољубивес
тихоз
бир
кеКосов
с
кее
л
ег
иј
е(1990. – ов
е
нча
накњижев
номна
г
ра
дом„Ла
з
а
рВучков
ић“
), Кос
ов
ск
ив
енац(1993) и
на
да
с
веориг
ина
лнакњиг
акој
апре
дс
та
в
љаперфе
кт
а
нпе
с
ничкие
кс
пе
риме
нтАз
бу
чнитипик(1997). Крунуинане
киначинз
а
в
рше
т
аков
ог
родољубивогпес
ничкогкруг
ачинииз
боризДа
шиће
вепое
з
иј
еподна
з
ив
омБог
онос
ноКос
ово(1999).
У наре
днедв
екњиг
еСв
етог
орс
кобог
ос
л
ов
ље(2003) иСу
дњи
прос
тор(2005) Да
шићширисв
ојт
е
ма
тс
киопус
. Пог
от
овуз
биркапе
с
а
маСудњипросторупот
пунос
т
ис
та
с
ав
аибив
ст
вуј
еподт
имсу
дњим
ис
уморнимне
бом ј
е
дногпрос
тора
, е
мот
ив
но, г
е
ог
ра
фс
киипосв
им
друг
импара
мет
рима– врлода
лекогодпе
сник
овогз
а
вичај
а
...
Нај
з
а
д, ет
о, пос
лене
ма
логброј
аг
одина
, савидним бре
ме
ном
живот
анапле
ћима
, а
лиис
адра
г
оценимт
ова
ромжив
от
ногис
кус
т
ва
,
пре
дна
мас
епој
а
вљуј
еЛа
з
арДа
шић– проз
а
ис
т
а.
84

Окњиг
а
ма

Пој
а
вљуј
ес
енасре
докра
ћииз
ме
ђуа
ут
обиог
ра
фс
кихк
аз
ива
њаи
а
ут
обиог
ра
фс
когроманаРас
пућа.
Ве
ћс
а
м на
з
ивов
огде
лај
еориг
ина
ла
нииндик
ат
ива
н. Дај
е
а
ут
орупот
ре
биоу
обича
ј
е
нит
ермин, наприме
рраск
ршћа, на
с
ловби
у
мног
омебиоос
ла
бљениприкра
ће
нз
аонепут
ев
екој
ипроиз
ила
з
еи
ра
с
плићус
еизовогте
рмина(докта
кв
асе
ма
нтиканепос
т
ој
иут
е
рминурас
кршћа).
Проз
акој
ас
ена
лаз
иучит
а
оче
вимрука
мај
едос
ловној
е
дан„к
ора
к“одау
тобиог
ра
фс
когрома
на
. Та
ј„
кора
к“
, кој
ипис
а
цпос
ве
мус
уде
ћиипа
книј
еже
ле
оданачини,пре
дс
та
вљаобичв
ршћефа
була
рневе
з
еиз
међупог
ла
вља

кла
дниј
ес
ра
з
ме
реуду
жинипог
лав
ља
, ка
оине
шт
омањес
убј
е
кт
ив
из
маус
амомте
кс
туииз
диз
а
њеизс
а
мерав
нит
е
кс
т
а,да
клепишчевобј
е
кт
ивиз
ам, однос
но„
пог
ле
дс
ас
тра
не

.
Међут
им, пишче
важељадаос
т
аненанивоуа
ут
обиог
ра
фс
ких
ка
з
ива
ња

акона
мсу
г
еришеиса
мподна
слововек
њиг
е,ниј
еника
ква
манаовепроз
е
.
Чит
ала
цпре
дс
обомимат
ек
стсавис
окиме
мот
ив
нимна
бој
ем,
т
уит
а
мопрот
ка
нлирс
кимпа
с
ажимаинада
с
веинт
ере
с
а
нт
а
н. Поз
нат
а
из
ре
када„
животпишерома
не
”ус
луча
ј
уЛаз
а
раДа
шићај
евишене
г
о
т
а
чна
. Толикоа
в
антура
, пре
окре
т
а, а
кциј
е
, туг
е, болаипоне
штоконт
е
мплациј
ебилоби, ис
кре
норече
но, дов
ољнобарз
адв
аљудс
кажив
от
а
.
Иак
о, уне
курукупоче
т
ник, упроз
нимт
оковима
, Ла
з
а
рДа
шић
имав
еликида
рдај
е
дност
а
вним, кра
т
кимре
че
ница
ма
, к
ој
ес
ела
кои
бе
зз
а
с
тој
аређ
ај
уј
е
дназ
адруг
ом, т
а
кове
жечит
а
оцаз
асв
ојт
е
кс
т, да
ћег
аова
ј
, бе
зс
умње,прочит
а
т
иуј
е
дномда
ху.
Пој
е
динапог
ла
вљаовиха
ут
обиог
ра
фс
кихка
з
ива
њамождаће
из
а
з
ва
т
ипа
жњунеса
мочит
а
лацанег
оие
тнолог
а
. Начинживот
а
, обича
ј
иипона
ша
њаљудиуј
е
дној
, ре
ка
обих, „
ока
ме
ње
ној
“мет
охиј
с
кој
с
ре
дини, ше
з
де
с
ет
ихг
одинапрошлогве
ка
, пре
дст
а
вља
ј
ус
олиднуриз
ницукој
уј
еа
ут
орс
вој
имживописнимка
з
ива
њимаве
рноослика
ои
понудиоз
а
инт
е
рес
ова
ниманада
љаис
пит
ива
њаиист
ра
жива
ња
.
Нај
з
а
д, акодоз
в
олимс
е
би, дауова
јт
е
кс
тунес
е
мј
е
днус
т
рог
о
с
убј
ект
ивнуоце
ну, идачит
аоче
војпа
жњипос
ебнопре
поручимј
едно
одпог
ла
вља

обис
ва
ка
кобило„
Све
т
ог
орск
охо
доча
шће”
.
Уов
омде
луте
кс
т
аЛа
з
а
рДа
шићј
едос
т
иг
аосв
ојприпов
еда
чки
иуме
т
ничкив
рхуна
ц.Неса
мошт
ој
еуманируна
ј
бољихс
рпс
кихпут
опис
а
цадоча
раос
вема
т
ериј
а
лнеидуховнеле
потеСве
т
еГоре

веоне
бој
е
, облике
, мирис
еиз
а
нос
е, в
е
ћј
еус
пе
одаос
т
ва
риј
е
днуне
поно-

85

Kњиже
внипре
г
ле
д3

в
љивудуховнуат
мос
фе
ру,ј
еднобла
же
нс
т
водуха,кој
еника
конеможе
ос
т
ав
ит
ирав
нодушнимниког
, пача
книнај
окоре
лиј
еат
е
ис
т
е
.
Шт
арећинакра
ј
у
?
Ништ
аосимдаз
ахв
алимоЛаз
аруДа
шићуштос
еипа
кодлучио
даз
а
пишеов
аа
ут
обиог
ра
фс
как
аз
ив
ања

ерможе
мореа
лнот
врдит
ида
бис
рпс
какњиже
вностудиј
а
спорибилаз
на
тнос
ирома
шниј
адас
еова
књиг
аниј
епој
а
вила...

86

Окњиг
а
ма

Dejana Jovanović

IJAN MEKDONALD - KELTSKI PESNIK
SAVREMENE FANTASTIKE
(Ijan Mekdonald: Knjiga izgubljenih snova. Preveo s engleskog
Goran Skrobonja, „Paladin“, Beograd, 2010)
Fascinacija prozom irskog pisca Ijana Mekdonalda (Ian McDonald,
rođen 1960. godine u Mančesteru, Velika Britanija) za Gorana Skrobonju,
srpskog pisca, prevodioca i izdavača traje većviš
e od decenije i po – od prvog njegovog susreta sa Mekdonaldovom pripovetkom „Restoran izgubljenih snova“ objavljenom u antologiji prič
a o sujeverju Narrow Houses priređivača Pitera Krautera. Rezultat te fascinacije jesu hiljade prevedenih strana
proze ovog izuzetno znač
ajnog savremenog autora, objavljivane u navedenom periodu uglavnom u niskotiraž
nim fanzinima i ponekoj antologiji domaćih izdavač
a – sve do 2009. godine, kada je Skrobonjina izdavačka kuć
a
„Paladin“ iz Beograda poč
ela sistematski da objavljuje Mekdonaldova dela.
Posle objavljenih romana Bespuć
e (Desolation Road, srpsko izdanje
2009) i Brazil (Brasyl, srpsko izdanje 2010), „Paladinova“ nastojanja da
specifič
na Mekdonaldova poetika bude dostojno prezentovana srpskim č
itaocima krunisana je nesvakidaš
njim poduhvatom: objavljivanjem zbirke prič
a Knjiga izgubljenih snova ekskluzivno za srpsko tržiš
te, u izboru i prevodu samog Skrobonje.
„Susreo sam se sa Ijanom Mekdonaldom u aprilu 2010. godine“, kaž
e Skrobonja, „na zagrebačkom Sferakonu, gde je on bio poč
asni gost, iako
– zanimljivo – nema nijednu knjigu objavljenu u Hrvatskoj. Zato je ’Paladin’ bio tu da predstavi svoja izdanja Bespuć
a i Brazil, a ja sam imao tu čast
da održ
im uvodno slovo za Ijanovu radionicu održ
anu tom prilikom pred
punim amfiteatrom, na temu stvaranja svetova za potrebe knjiž
evnih dela.
Bila je to prilika i da Ijanu uruč
im digitalno odš
tampani i povezani primerak

87

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Knjige izgubljenih snova sa predlogom da ona bude objavljena u Srbiji, na
š
ta je on odmah pristao.“
Skrobonja je mesec dana kasnije u Londonu razgovarao sa Mekdonaldovim agentom koji ne samo š
to je potvrdio da se Knjiga izgubljenih
snova mož
e pojaviti u Srbiji, većje od priređivač
a tražio načelnu dozvolu da
se ona nudi stranim izdavač
ima š
irom sveta, š
to je svakako bilo izuzetno
priznanje za ovaj „Paladinov“ poduhvat.
Zbog č
ega je Knjiga izgubljenih snova toliko posebna?
Ponajpre zbog toga š
to je rečo svojevrsnom izboru „najboljeg od Ijana Mekdonalda“, izboru u koji su uš
le kako prič
e objavljene u ranijim regularnim Mekdonaldovim zbirkama Snovi o carstvu (Empire Dreams) i Jezicima transa (Speaking in Tongues), tako i nekoliko njih koje su se pojavile
samo u specijalizovanim časopisima, a u jednom sluč
aju („Velika stolica“)
rečje o prič
i namenjenoj konferenciji fantastike ConFuse održ
anoj 1992).
Takođe, u zbirku je uš
la i novela „Kamen, papir, makaze“ („Scissors Cut
Paper Wrap Srone“), koja je sredinom devedesetih objavljena kao zasebna
knjiga.
Pored toga š
to je kao izbor jedinstvena, Knjiga izgubljenih snova donosi priče koje dostojno reprezentuju ključne univerzume iz dosadaš
njeg
Mekdonaldovog opusa – č
ak č
etiri pripovetke govore o č
arobnom svetu teraformiranog Marsa iz Bespuć
a, dok su tu i priče vezane za romane Čaga
(Chaga), Nekrovil (Necroville) i Žrtvovanje budala (Sacrifise of Fools), te
pripovetka iz koje je nastao mozaični roman Kralj jutra, kraljica dana
(King of Morning, Queen of Day). Takođe, u izbor su uš
le i pojedine prič
e
koje ilustruju bogatstvo erudicije i š
irinu interesovanja ovog umeš
nog pisca
razbaruš
ene poetike, od satire („Zalivski rat“) preko seciranja začetaka nacizma („Analiza jednog sluč
aja histerije...“) do neobuzdanog nadrealizma
(„Najbolje i ostalo od Dž
ejmsa Dž
ojsa“).
U specijalnom intervjuu pripremljenom za srpske medije povodom
Mekdonaldovog najnovijeg romana Tekija (The Dervish House) objavljenog
ovog leta u Britaniji i Americi, upitan za Knjigu izgubljenih snova, odnosno
slaž
e li se da je posredi „najbolje od Ijana Mekdonalda“, pisac je izjavio:
„Upravo jeste tako. Zahvaljujem se Goranu, jer to je dobra zbirka – zanimljivo je da neko drugi odabere ono š
to smatra najboljim, umesto da to radite sami. Ima tamo mnogo toga š
to se čak ni ne seć
am da sam napisao. Da li
se tamo nekome ovo takođe dopada? Hmm? Volim novele – to je zamaš
an
format, sa puno mesa. Lepo je videti Kamen, papir, makaze u zbirci. Mislim
da bi mi predstavljalo problem da sve te prič
e ponovo redigujem – nisam siguran da bih podneo da pročitam dobar deo toga – obič
no prilično potcenju-

88

Окњиг
а
ма

jem svoja starija dela i malo ih se č
ak i stidim. Teš
ko bih se odupreo želji da
ih ponovo sve ne napiš
em i revidiram...“
A izdavačka kuć
a „Paladin“ najavljuje dalja izdanja Mekdonaldovih
romana, među kojima će prvi biti Nekrovil krajem 2010, da bi sredinom sledeć
e godine bio objavljen viš
estruko objavljivani Mekdonaldov „indijski“
roman Reka bogova (River of Goods), po kojem se – kako saznajemo od pisca i njegovog srpskog izdavač
a – priprema snimanje spektakularnog filma.

89

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Srđ
an Sandić

LJUBAV JE LJUBAV JE LJUBAV
(Per Olov Enquist: Knjiga o Blanche i Marie. „Evro – Giunti“,
Beograd ?, 2008)
U ljubavi kao i u svim drugim manifestacijama bliskosti postoje (barem) dva aktera, dva imena. Blanche Wittman, slavna pacijentica profesora
Charcota i Marie Curie, fizič
arka i kemič
arka, dobitnica dviju Nobelovih nagrada su imena ove priče. Znanstvenica nastoji otkriti prirodu zračenja, dok
Blanche, njezina asistentica, triput podvrgnuta amputaciji zbog posljedica
radijacije, ispunjava tri biljež
nice svojim istraž
ivanjem naoko jednostavna
pitanja: Što je ljubav? Iako se epizodno pojavljuju i Freud (Charcotov asistent), Strindberg i drugi znanstvenici tog vremena, primarna im je uloga naglasiti važ
nost glavnih likova: Blanche i Marie. Blanche je pola života provela kao pacijentica bolnice Salpetrier, da bi potom kao asistentica Marie
Curie postala predmetom bizarnih tretmana zrač
enja. Marie Curie je drugač
iji primjer. Nakon tragične muž
evljeve smrti, zaljubljuje se u ož
enjenog
muš
karca s kojim je ostvarila vezu koju je tadaš
nja francuska javnost osudila, te joj je ta veza naruš
ila reputaciju znanstvenice i javne osobe.
Per Olov Enquist prepričava povijesne dokumente, biografije i autobiografije kao i tri knjige zabiljež
aka Blanche Wittman: ž
utu, crvenu i crnu,
simbolič
nog naziva Knjiga pitanja. U svojim zabilješ
kama Blanche pokuš
ava odgovoriti na pitanja poput: Što je umjetnost?; Koja je bila boja tvoje haljine?; Koji je bio tvoj prvi telefonski broj? (retro fikcija)... s jednom jedinom namjerom, a to je da stavi u suodnos temu Knjige pitanja s temom ljubavi. Tema i struktura ove prič
e neodoljivo podsjećaju na većiskuš
ani „tihi
nač
in” preprič
avanja fenomena ljubavi koji su ponudili Milan Kundera u
Nepodnoš
ljivoj lakoć
i postojanja i Marguerite Duras u Ljubavniku. Žrtva je
i ovdje polaziš
na toč
ka dokazivanja ljubavi, te knjiga stoga postavlja niz filozofijskih pitanja kao š
to su: Postoji li granica ljubavi? Što sve radimo
zbog ljubavi? Zaš
to je ljubav ta zbog koje to sve radimo?

90

Окњиг
а
ма

U ovom sluč
aju, ljubav je mehanizam razjaš
njavanja svih drugih kategorija odnosa, kao š
to su strah, ž
rtva, osuda, prihvać
anje itd. Blanchin
odabir subjekta ljubavi je Marie, kao toč
ka oko koje se vrti tema njenog poklona umrloj majci. Poklon je cjelovita Knjiga pitanja jer, kako Blanche objaš
njava, njena je majka umrla bez da je znala š
to je ljubav, a Blanche upravo to želi objasniti, na znanstveni, literarni i svaki drugi nač
in dok č
itavo
vrijeme zapravo piš
e o svojem odnosu s Marie. Blanche je ubila Charcota,
liječ
nika koji ju je odabrao kao najbolji primjer histerije među histeričnim
ž
enama, a Marie je ubila Blanche, zbog ljubavi također – ili prema znanosti
ili prema njoj samoj. Enquist permanentno prekida narativni tok naglaš
avanjem da je njegovo djelo roman usprkos koriš
tenju povijesnih dokumenata,
braneći pri tom opisnu i interpretativnu slobodu odnosa svojih likova i njihovih dijaloga. Knjiga je u najš
irem smislu faux-biografija s literarnom interpretacijom. Prepuna je presjeka tokova misli, monologa, verificiranih povijesnih č
injenica, citiranja znanstvenih i literarnih djela... Enquist č
injenice
stavlja na papir, potom ih propituje, pa ih ponavlja, a potom rearanž
ira. Pretresa povijesne č
injenice vezane uz znanstvenicu i asistenticu usput oč
igledno smatrajući da stvara slatko-hollywoodsku prič
u. Blanchina uloga je u
tom smislu vrlo zahtjevna: ona povezuje znanost, umjetnost i ljubav u jednu
cjelinu, u svoju Knjigu. Dobar dio romana vrti se oko maš
tanja koje dolazi
nakon ispisanih č
injenica, pogotovo na primjeru Blanche koja za vrijeme
hipnotič
kih seansi sanjari o ljubovanju s mlađim deč
kom, i Charcota, koji
je, iako formalno njezin liječ
nik zapravo zaljubljen u nju pa i maš
ta o njoj.
Sjajno, smrtno plavo svjetlo radija u neku ruku rasvjetljuje i prič
u
odnosa Blanche i Marie. Vrtoglave asocijacije i pitanja koja prate svaku situaciju kontinuirano i vrlo uspješ
no se vrać
aju na osnovno pitanje knjige:
Što je ljubav? Blanche indirektno sugerira da je znanost iskoristila ne samo
njeno tijelo veći tijela mnogih anonimkinja te na tim temeljima izgradila
svoje „dvorce”, misleći pri tom prvenstveno na ulogu žena u znanosti, kako
na svoju tako i na ulogu Marie, dvostruke nobelovke koju su francuska javnost i mediji uglavnom ignorirali, odnosno viš
e se bavili njenom ulogom
strankinje u Parizu, ž
enom Pierre Curiea nego njezinim znanstvenim radom.
Struktura romana se u najveć
oj mjeri temelji na bilješ
kama jednoruke Blanche, posebno slijedeć
i nazive dijelova njezine Knjige: crvena, crna i žuta.
Amor vincit omnia (ljubav pobjeđuje sve), osnovna je radna hipoteza i tematska preokupacija i Knjige i romana. Roman stoga ne govori o samo dva
ž
ivota, a Enquist ne skriva svoje mjesto i znač
aj pisca, pa se ponekad referira i na vlastita iskustva i vlastite knjige, na primjer Pasqual Pinona s dvije
glave (lika iz Downfalla), koji neodoljivo podsjeća na Blanche Wittman.
Autor ne kreće od konkretnog seta hipoteza o ljubavi koji treba dokazati u

91

Kњиже
внипре
г
ле
д3

prepričanim (i fiktivnim) događajima, većmu ž
ivoti i događaji daju priliku
da promisli i spekulira o ljubavi.
U kojoj je mjeri autor uistinu zainteresiran za Blanche kao ljudsko
bić
e, a u kojoj je mjeri zainteresiran za Blanche kao torzo ostaje na č
itatelju
da procijeni. U svakom sluč
aju stranice ovog romana su prepune raznoraznih izmjena kronologija iste prič
e, dijaloga i monologa, misli samog autora, citiranja citata... Knjiga je čudna mješ
avina većisprič
anih prič
a i zanimljivog popularnog filozofiranja. Ujedno je kratka knjiga koja se brzo č
ita,
ali istovremeno zahtijeva paž
ljivost pri č
itanju, jer Enquist odbija biti direktan. On daje jasniji pogled na žrtvovanje zbog viš
eg cilja, u konkretnom sluč
aju zbog znanosti, a istodobno i intiman i potresan portret prijateljstva dviju hrabrih i darovitih žena. Prikazani odnos mogao bi postati paradigmatskim odnosom u kojemu su ž
rtve svjesne svoje pozicije i uloge, ali se zbog
toga ne kaju.
Enquist pripovijeda prič
e o emancipaciji ž
ena, o sudbonosnim događajima koji su promijenili svijet, o ulozi ž
rtve i ž
rtvovanja, o ljubavi i ljubavnim odnosima, o moć
i i odabirima, ali je to prije svega intiman portret
ž
ivota dviju iznimnih žena.

92

Окњиг
а
ма

Вито
мирТе
о
фил
о
в
и
ћ

ПАРАДИГМЕ ВЕЧНОГВРАЋАЊ А ИСТОГ
(Ба
неЈ
о
в
а
н
о
в
и
ћ
: Ув
и
р
.„
Ал
ма

, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
Акобис
мопое
т
икуБа
не
т
аЈ
ов
ановићас
ве
линање
нос
нов
ни
с
упст
ра
т,реклибисмодај
ет
оа
кт
уе
лнас
ат
ирауду
ху
, ачес
т
оиру
ху,
на
роднихумот
ворина
, прес
ве
г
адуховитихпос
ловица
, уна
ј
шире
мт
е
мат
с
комиз
наче
њс
комрас
пону.
Иак
ој
еј
ош ка
ос
туде
нтис
пе
ка
онов
инарс
кипос
а
оис
т
ек
аоиме
,
Ба
неЈ
о
ва
нов
ићс
еупоредос
ас
вој
омос
нов
номвока
циј
омбав
иоина
родниму
мот
ворина
ма
, ка
коонимна
с
та
лимудубинамадре
вногус
ме
ногопшт
е
ња
, та
коионимана
ст
а
лим уна
шев
реме, к
аот
ра
ј
нифолклорнив
идду
ше
вногживот
аиу
ј
е
дноодушакодс
в
акодне
внихте
г
оба
.
Тапа
ра
лелнавока
циј
а
, тo дру
г
o ja Ба
нет
аЈ
ов
ановића, та
кођепотиче
ј
ош изње
г
овемла
дос
тиитра
ј
еунепрекинутомконтину
ит
е
туида
на
с
– онј
едуг
инизг
одинау
ређива
охуморис
т
ичк
о-са
т
иричнерубрикеи
лис
тов
еипис
а
оз
ањих, т
окомс
еда
мде
с
ет
ихв
одиоиосмишља
в
аоТу
рнирду
хов
итос
ти, ј
е
днуврс
тухододарј
ачит
ав
омСрбиј
омутра
г
а
њуз
а
риз
ницомдуханашихдана
, ут
раг
ањуз
асме
хомнас
војра
чун, штој
е
на
ј
племе
нитиј
епре
ис
пит
ив
ањес
опст
ве
ногмора
лногха
битус
а
, оневе
рт
ика
лекој
ај
еодуве
кк
рас
илана
шуиз
в
орнуна
роднудуховит
ост
. Ме
ђу
на
ј
в
ажниј
еЈ
ова
новићев
екот
енамапиоведруг
ењег
ов
еживот
невока
циј
еспа
дауре
ђив
ање хуморис
т
ичнос
ат
иричног л
ис
т
а „Ј
е
ж”
, з
а
т
им
„Дињапукла

, дра
ма
тиз
а
циј
ане
обј
ав
ље
неВуков
ез
а
ост
а
вшт
ине– т
ек
с
т
ованароднихе
ротск
ихпоск
очицаиособитихпј
е
с
ама, кој
ај
еима
ла
с
т
отинуиз
в
ођењанас
це
ниНа
родногпоз
оришт
ауБе
ог
раду, аут
оку
пос
ледњедведеце
ниј
ет
оз
а
нима
њез
ана
роднут
ра
дициј
уус
ађе
нууна
шеда
нашњебићерез
у
лтира
лој
ениз
омкњиг
а
, з
бирка
маа
фориз
а
маи
друг
ихкра
ткихформи– е
пиг
ра
маикра
т
кихприча.Изис
т
огмот
ива
ционогиз
аз
о
вај
еиЈ
ов
ановићев
ат
е
з
аот
е
снојс
през
ииз
ме
ђунашихна
роднихиз
рек
аина
шихс
ав
ременихс
ат
иричниха
фориз
ама

ез
апос
е
б-

93

Kњиже
внипре
г
ле
д3

нора
з
виј
е
наук
њиз
иДињапу
кл
аие
с
еј
имаот
ојт
е
ми.
УЈ
ова
но
виће
в
имприча
ма
, одкој
ихсумног
етоликокра
т
кеда
с
уз
а
пра
вомини-приче,че
ст
ос
уна
роднеиз
рек
ег
ра
ђаиливе
з
ив
нот
кив
онав
ишеначина.На
ј
че
шћесупре
с
тилиз
ова
неизра
з
нихлит
е
ра
рних
ра
з
лог
а– даа
ктуе
лиз
уј
ус
адржа
јипоруку,дауве
дуирониј
с
кудис
та
нцуилине
кидруг
из
наче
њс
киотк
лонпремаиз
ворнику
, аче
ст
осуиу
из
в
орномоблику,ка
тк
адј
еднаов
де,ј
еднаонде,ка
окопчеиз
ме
ђуа
кт
уе
лнес
ва
кодне
вицеиа
рхе
олог
иј
ес
е
ћања
, акат
ка
дчакиумањимили
в
ећимсе
риј
а
ма
, ка
кобиподвукленаш к
онт
инуите
тс
ат
радициј
ом, ре
ђ
еис
т
ориј
с
ком, че
шћеономкој
ас
е
жеуда
вна,мит
ск
авре
ме
на
. Конт
инуит
е
тј
ет
оликоупе
ча
тљивдапре
дс
обомимамог
от
овоа
рхет
ипс
ке
с
лике,с
ублимнеиј
ез
г
ровитес
нимкечит
а
вена
шехориз
онта
лепос
т
ој
а
ња,одпамтиве
кадода
нас

ликунеса
модубинс
когве
ћуве
ликојме
ри
ипој
а
вногидент
ит
е
т
а,сликук
ој
ака
оданеха
ј
ез
авре
меињег
ов
еме
не
. На
ј
з
ад,от
омиде
нт
ит
е
т
уиконтину
ит
е
туг
овориина
ј
нов
иј
акњиг
а
–з
биркапричана
з
ва
напој
еднојле
појре
чиизнашеј
е
з
ичкеба
шт
ине–
т
ој
ере
чУв
ир, кој
асимболиз
уј
ес
упст
а
нциј
а
лниодносиз
ме
ђупој
едина
чног
, пос
ебногиопшт
е
г
, делаице
лине
, пој
а
веис
ушт
ине
, мношт
ва
пој
е
дина
чнихт
оковаињихов
огулив
ањауморесв
еколикогпост
ој
а
ња
.
ЗбиркаУв
ириматриве
ликапог
ла
вља, т
рице
линес
ас
вој
им
с
пецифичнимз
на
чењемиа
ут
орск
имрукопис
ом, с
ата
кођесимболичнимивише
с
т
ру
комет
а
форичнимна
з
ивима
. Тос
у: Ужрв
њу,Зау
мљеи
Кл
аде
нац.
Првопог
ла
вљеобухв
ат
ацрнохуморнепричекој
еопису
ј
уна
ш
дра
ма
т
ича
нпре
ломве
каимиле
ниј
ума

ра
г
ичнос
тдев
еде
с
ет
ихг
одина
прот
еклогс
т
оле
ћаињихов
ихт
рај
нихра
нананаше
м личном идрушт
ве
номбићу.Тој
еу
ј
е
дноис
а
г
ле
дав
ањеа
кт
уелногдруштв
еногст
а
ња
ис
т
ат
ус
ај
единкеуње
му
. Ма
дасупричеутре
ће
млицу
, оТихомируи
њег
ов
имдиле
ма
маипроблемима
, де
луј
упот
рес
нок
аоболноличноис
кус
т
во, ка
оау
тобиог
рафскапроз
а, ка
охроникане
ве
с
елогс
т
ањакој
е
т
ра
ј
еодпа
мт
иве
ка
, от
порнонабилока
кведубљепроме
не
, не
подат
но
ник
акв
имна
да
манис
новима
, ст
а
њаог
рез
логут
ра
г
ичниконт
инуите
т
у
пркосс
вимпромена
мат
е
кућихколоплет
а
. Иакој
есв
акаодовихпричаз
ас
е
бнаце
лина

вес
едоимај
уик
аоте
ма
т
ск
иис
т
илс
кичврс
т
опов
ез
а
нацелина
, ка
охроник
аилимини-рома
нове
чномв
раћа
њуист
ог

фат
а
лнос
т
из
бива
ња
, оживотууз
накуне
умит
нос
т
и, нехај
ућиниз
а
личнениз
адрушт
ве
непроме
неупркосњиховојпот
ре
бит
ос
тиира
циона
лнос
т
и. Тат
ра
г
икомичнане
моћбилока
кв
ее
не
рг
иј
ес
упрот
с
т
ав
ље
не
колот
е
чиниине
рциј
еназ
ирес
ев
ећизс
уг
ес
т
ив
нихна
з
ивапричаов
ог
пог
ла
вља
: Орв
е
л; Тај
носту
чешћа; Жрвањ; Пе
так
, тринае
с
ти; Ог
л
а-

94

Окњиг
а
ма

в
у
; Ху
ма
ниме
так...
Друг
опог
ла
вље– Заумље– ве
ћс
вој
имна
з
ив
омупућуј
енадубинс
кес
лој
е
венаше
гме
нта
лите
т
а
, наколе
кт
ив
ноне
св
ес
ноиа
рхе
типс
ко, наконс
т
а
нт
екој
е
, сј
е
днес
т
ра
не
, чу
вај
уиз
ворностна
шегбића–
от
удат
оликото
плинеуовимприча
ма,аликој
е
, сдруг
ес
тра
не,де
луј
у
ипопутне
видљив
ихоков
акој
и недо
з
воља
ва
ј
уника
кавраз
ма
хни
ис
тинс
кус
лободу.Инас
ловипричаов
огпог
ла
вљас
уврлоре
чит
иис
уг
е
с
т
ивни: Банда; Кл
ов
нов
и; Ов
ца; Рас
ол
; Сле
дбе
ници; Зид; Српск
априч
а; Тапшач; Нев
идиш; Прос
ј
ак
; Жар...
Евој
е
днеодна
ј
краћих,причеЖар:
Гвожђес
екуј
едокј
ев
ру
ће
, ачов
екдокмуг
ориподног
ама.
Чов
е
ксек
уј
етак
оштомуподног
епотуришжаркуже
љу
, ау
ру
кемуг
урне
ш жарач. Докчо
ве
кжараче
мраспл
амс
ав
асв
ој
ужарку
же
љуиодболапос
каку
ј
е, нање
г
апу
с
тиш с
в
ој
уЖар-птицудамуу
г
лав
уу
ку
цаватв
ој
упол
итичк
упору
ку
.
Св
едокмуподног
амаг
ори,так
авчов
екј
етв
ој
.
Ае
вока
кој
еЈ
ов
ановићс
а
же
оСрпс
куприч
ууциг
лоне
колико
ре
чи:
– Одг
оре
гможег
оре
, – реч
епрв
и.
– Иодбоље
гможег
оре,– у
те
шиг
адру
г
и.
Пог
лав
љенас
ловљеноКл
аденацј
енизпричаонароднојерот
ицииудослов
номсмис
лука
ожив
отода
внее
нерг
иј
е, а
лииушироком
мет
а
форичномз
наче
њу
, ка
ома
с
кира
нојборбиз
аопс
та
накув
ремену
ропс
тв
а, ка
дај
еве
ћипомињањеполит
ичк
ес
лободебилоз
ло
чин. Те
мат
с
кииз
на
чењс
килуковихпричаЈ
ова
нов
ићј
едов
еодос
ав
реме
не
полит
ичкепорног
рафиј
еиут
ица
ј
ана
роднее
ротс
кеумот
вориненас
а
в
ременихумориса
т
иру
. Евонек
ихка
ракт
е
рис
т
ичнихна
с
лова
: Диња
пу
кл
аил
ипричаољубав
и; Причаоже
никој
аз
наштах
оће; Причао
к
оло
вођи...
Новакњиг
аБа
не
т
аЈ
ова
нов
ићанаса
т
ирича
нна
чинобј
едиња
ва
с
а
вре
ме
нут
емат
икусана
шомиз
в
орном т
ра
дициј
ом, на
ла
з
е
ћиуњој
бог
а
т
ст
в
одухаима
шт
е, оноњеној
ез
г
рокој
ебинамиудана
шњим
бе
с
пућимамог
лобит
иподс
т
ицај
но. Сдруг
ес
тра
не
, пис
ацс
еобра
чу
на
в
аис
ана
шоммит
ома
ниј
ом, билоусмис
луприхва
т
а
њатра
дициј
ека
о
ј
е
диногос
лонцаиориј
е
нтирабилок
аообожа
ва
њенов
огка
онај
боље
г
одс
вихмог
ућихсв
е
тов
а,дапа
ра
фра
з
ирамоВолте
ра
.
Књиг
аУвирј
ез
биркадуховит
ихима
штов
ит
ихприча,ис
прича
нихј
е
з
икомис
тиломкој
иба
штиниононај
ле
пшеутра
дициј
и, бог
а
т
с
т
вонародногдуха
, упре
плет
ус
аса
вре
менимвидицимаив
редност
и95

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ма.Шт
ој
етас
лика
, упркосње
номрас
кошномј
е
з
ичкомис
т
илс
комколорит
у, ув
еликојме
рит
амниј
аношт
обис
може
лелииштој
ек
одна
с
с
ме
хнес
а
молекве
ћче
с
т
оиле
ле
к, ниј
екривицааут
ора
. Њег
овциљј
е
дана
сприближиис
т
ини, штој
еус
пе
оиве
рно
шћуопис
аис
наг
ому
тис
какој
иње
г
овеприченана
сост
а
вља
ј
ука
опотре
с
нас
ве
доча
нс
т
вао
с
вомвре
ме
нуипрост
ору.

96

Окњиг
а
ма

Ср
б
аИг
ња
то
в
и
ћ

„МОЛЕБНИК" МИЛОШ А ЈАНКОВИЋА ПОВРАТАК ИЗВОРИМА И ПРАБИТНОЈ
ФУНКЦИЈИ ПОЕТСКЕ РЕЧИ
(Ми
л
о
шЈ
а
нк
о
в
ић
: Мо
л
е
б
н
и
к
.„
Ап
о
с
т
р
о
ф”
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Уј
е
дномМилошу, уна
ше
мс
лучај
уЈ
анков
ићу, чиниседаиз
бив
авишеМилоша.Више(пе
сничких) душауј
е
дној
, вишег
лас
ов
ауј
е
дном– пра
в
овишег
ла
с
ј
е
. Та
ка
вћеут
иса
к, пос
војприлици, с
т
е
ћипа
жљивичит
а
лацње
г
ов
их, пог
отов
унов
иј
ихи нај
новиј
ихкњиг
а
. Ј
е
р
Милош Ј
анковићј
ет
еме
љноу
пуће
нуправ
осла
внус
т
арину
, на
шеве
чноит
ра
ј
нонас
ле
ђе
, шт
оподраз
у
ме
ваособе
на
, ла
ицима
, мирск
имљудимаобичноуна
сма
лопоз
на
т
аз
нања.Тв
орацј
еду
хов
непое
з
иј
е(ре
лиг
иј
с
ке
, ка
з
а
обиЂорђеЈ
. Ј
анић) на
с
лоње
ненажит
иј
аимолитв
ене
коде
кс
е
, оче
мус
ведочек
њиг
епопутСв
етачника,Старе
чника,Отач
ник
аиСр
бљак
а– дас
помене
мос
амоонес
кора
шњеиск
ориј
е.У ист
и
махј
ес
клонс
ловнопое
т
скимпре
плет
имаоличе
нимук
њиз
и(Не)з
в
ани
г
ости, чит
а
вомј
е
дномпое
т
скомрома
нуса
т
ка
номодсопст
в
енихне
г
да
шњихинов
ихст
иховаис
т
иховане
шт
ост
а
риј
ихпе
с
никаи(упокој
е
них) са
вре
меникакој
еј
ена
ш аут
ор, ка
овла
ст
итег
ос
т
е, иску
пиоу
ј
е
днојноћи, из
а
з
ва
онаме
г
данисњимас
еог
ле
даоба
ш ка
одај
епопут
Одис
е
ј
аз
а
ша
оуХа
днебили, из„прверуке

, ослухнуоштадана
смог
у
дана
мприопшт
е.
Ва
љанаг
ла
с
ит
идаов
адват
ипаЈ
а
нков
иће
вогпе
ва
њанисудис
па
рат
на.Оноштоихпов
ез
у
ј
е
-обј
е
дињуј
еј
е
суј
ез
икиу
купнапе
с
ничка
форма
, ат
ој
е„
т
ере
н”накој
е
мј
еЈ
а
нков
ићс
војнас
воме,на
окобрз
оре
к
иле
поре
к,брз
оре
ка
линеилог
оре
ичан. Њег
ов
иис
ка
з
инис
упуст
аре
т
орикав
ећг
радив
осмис
л
а,чес
т
оио
косница
. Ут
оликоут
ис
а
кола
коћи
из
рица
ња
, маколикобиочит
а
ла
чк
из
а
хва
ла
н, можебит
ис
т
ва
рала
чки,
с
ушт
инск
ива
рљив.
97

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Поврхсв
ег
а
, обес
поменутепое
т
ск
о-мот
ив
скесфереуЈ
анковићс
вомс
т
вара
њунисуа
пс
олутнооде
литев
ећ,наначиндодушенес
ва
кида
шњи, к
аодаидуу„
па
ру“
. Свој
е
врс
нињиховсу
сре
тта
кођениј
ене
мог
ућ.Дока
зз
ат
ос
уупра
вој
е
кте
ниј
а

ропариис
лужбе

ој
е
стмолит
ве
непес
меокупље
неуМол
ебник
у.Тепе
с
ме
, из
међуост
а
лог
, пос
ве
дочуј
удај
е
, ка
коис
т
ичуз
на
лци,молит
вапрв
апес
ма,односнодај
емолит
ве
на, подиг
нут
а, химнич
наинт
она
циј
аумног
омеприрођенапе
с
ништ
ву– одиск
онадоовихда
на.
ЦиклусЈ
ек
те
ниј
а, сра
з
лог
ом у
водни, ус
поме
ну
тојкњиз
из
а
с
лужуј
епос
е
бнупа
жњу. Ј
а
нков
ићј
енана
чинс
уг
ес
т
ив
ан, сликовит
,
пока
дшт
одрамат
ичан, апос
ежућиз
амолитв
еномформомиинв
ока
циј
омра
з
виочит
авуле
пе
з
уискуше
њачов
еков
е(т
имеис
опс
т
ве
не
) душе
,
у
ј
е
дноиприроде,т
ој
ес
тоногшт
оподњомподра
з
уме
в
амоима
ј
ућина
у
мус
вапрот
ив
уречј
а
, в
ис
инеипа
дове
, унута
рњаломље
ња
, чиновеи
пока
ј
а
ња
-ока
ј
ања– илиону„
ма
те
риј
у”чиј
иј
ене
з
а
обила
з
нилит
е
ра
рни
обликот
вора
цДос
т
ој
е
вс
ки.
Ништ
ама
њупа
жњунез
а
с
лужуј
униЈ
анковиће
виТропари,химнекој
имај
ена
ша
ут
орпос
в
етио, смат
ра
ј
ућиихос
обе
нимподвижницимаижрт
вомуче
нициманарочит
еврс
т
е,ка
коса
могДос
тој
е
вс
ког

а
кои Бу
лг
ако
ва
, Бе
рђ
ај
е
ва
, Рубљов
а, Соловј
ова
, Флоре
нског
, Ус
пе
нс
ког
, Ле
онт
иј
е
ва
, Трубе
цкој
аиТолс
тој
а
. Ре
чј
е
, на
ра
вно, ка
коов
еликимумет
ницимаимис
лиоцима
, т
ак
оиона
учницимаа
, уопштеу
з
ев
,
пре
г
аоцимашт
осуут
ка
ниус
а
меосновепра
вос
ла
внедуховност
и– билодас
убилиму
ченис
умњом, попу
тТолст
ој
а,с
умњомина
дом, попут
Дос
т
ој
е
вс
ког
, ве
ликит
ума
чипопу
тФлоренс
когиУспе
нс
когилифилоз
офиибог
ос
ловиранг
аБу
лг
ако
ва
, Бе
рђа
ј
ев
а, Соловј
оваЛеонт
иј
ев
аи
Трубе
цкој
а
. Иконопис
а
ц-с
ве
т
ит
е
љ Андре
јРубљовут
ом с
клопуима
ономес
т
окој
еј
е, какове
лиЈ
а
нков
ић, „с
а
море
т
кимада
но“
, односно
кој
иимај
умоћдавиде„иду
шинимочима”
.
И уциклу
суСл
ужбеМилош Ј
а
нковић, у
збокка
нониз
ов
аним
с
ве
т
ит
е
љимакак
вис
уСве
т
иЈ
ус
т
инЋе
лиј
с
ки, Св
ет
иСиме
онНовиДа
ј
ба
бс
киипреподобнаКа
с
иј
а
наМиле
ше
вс
ка
, посв
ом ос
е
ћај
упое
тс
ки
пос
ве
ћу
ј
еподв
ижникекој
ес
мат
ратогс
поме
надост
ој
ним. Ре
чј
е, на
првомме
ст
у,облаже
нопочив
ше
мпа
триј
архуПа
влу

лиионов
омуче
ницимаме
ђукој
имапос
ебноме
ст
оимапе
смапос
ве
ћенама
лојМилици
Ракић,т
рог
одишњојде
вој
чициизБа
та
ј
ницекој
ај
е17. априла1999. пос
т
рада
лауродите
љс
којкућика
ожрт
ваз
в
е
рс
кеНАТО-овебомба
шке
ка
мпа
ње
.
Потре
с
нај
ека
оне
св
ак
ида
шњилирс
кикриктапе
с
маоне
виној
души, ома
лојс
т
рада
лници, дет
е
тунапра
гужив
от
а. Мислимдане
ма

98

Окњиг
а
ма

чит
аоцакодког
анећепобудит
иг
рчиг
не
в,с
ажив
ља
ва
њеис
а
осе
ћа
ње
.
От
ојс
епе
с
мимораг
ов
орит
инепос
редно, на
ј
обичниј
имљу
дс
кимре
чима
, бе
зцеломудренос
ти, нана
чинкој
ићес
а
моот
уђе
нииодљуђе
ни
оча
спрог
ла
с
ит
иарха
ичнимипотроше
ним. Овапес
ма
, ба
ш ка
оиСл
у
жбановомуч
еницимаде
ци, лирс
купоез
иј
ув
раћаиз
в
орима,пра
бит
ним
фу
нкциј
а
маине
пос
ре
днојде
лот
ворност
и. О т
импе
сма
мас
енеможе
г
ов
орит
ибеземоциј
а,шт
онипоче
мунеума
њуј
ењиховв
ис
окипое
т
с
кидома
ша
ј
.
Нара
вно,тименеума
њуј
емвре
днос
тос
т
алихпе
с
амаокупље
них
уСл
у
жбаманитионихна
ј
ус
пе
лиј
их, на
ј
пуноз
на
чниј
ихс
адржа
ниху
поброј
а
нимпре
т
ходним циклу
сима
. Ре
чј
е, ј
е
днос
та
вно, от
омедај
е
Милош Ј
анковићу
з
мог
а
одаумног
очемудот
а
кнеколе
кт
ивно„
било”
,
т
ој
е
с
тдапое
з
иј
увра
т
иономештој
епој
е
дномне
ма
чкомте
оре
т
ича
ру
из
г
убила– дос
л
ух
уск
оле
ктив
ом, смотивимаиос
е
ћањима

аз
на
њима
иљудс
ким пот
реба
маприме
ре
ним прет
е
жном де
луданашње
гнаше
г
рода
. Учиниој
етонана
чинкој
иј
ење
г
ов
омпоет
с
комос
е
ћај
ублиз
а
к,
поуз
да
ним, ут
е
ме
ље
ним „
рукопис
ом”
, читљив
оас
кла
дноиефе
кт
но.
Можелис
еишт
ав
ишет
ражитиодово
време
ногпе
сникасв
ес
ногдај
е
иње
г
ововре
ме
, ка
оитоликашт
осумупре
тходила
, помног
оче
мупое
з
иј
инена
клоње
но?

99

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Жа
р
к
оТр
е
б
ј
е
ша
н
ин

ДЕЧЈИ ДОЖИВЉ АЈСВЕТА
(Вл
а
д
имирСт
а
нк
о
в
и
ћ
: Ка
к
а
вд
а
н
. „Ва
шак
њиг
а

, Бе
о
г
р
а
д,
2008)
Пес
меоку
пље
неуовојкњиз
иВла
димираСт
анков
ића
, пој
а
вно
г
ле
да
не
, в
еомас
ура
з
новрс
не. У њимасеј
а
вља
ј
ура
з
личит
еприродне
пој
а
в
е, љу
дс
киликов
и, мај
ка
, от
ац, бабе
, деде
, деча
ци, де
вој
чице, жив
отиње
, иг
ра
чке, компј
уте
ри... Оношт
оих, ме
ђутим, из
нут
раобј
едињуј
еисушт
инс
кипове
з
уј
еј
е
с
теј
единс
т
ве
ноде
чј
евиђе
њес
ве
та
. Изниз
аовихма
лихфра
г
ме
нат
аможе
моса
чинитиј
е
днукохере
нтнув
из
иј
у
в
лас
т
ит
огприродногидрушт
ве
ногок
ру
же
ња
.
Вла
димирСт
а
нк
овићус
вој
импе
с
ма
мадубокопс
ихолошк
ипониреуз
а
г
онет
не, мног
имане
докучивепре
деледе
чј
едуше
. Онпс
ихолошкипроницљивопос
ма
тра
, па
жљив
оист
ра
жуј
е
, аондат
ошт
ој
е
прона
ша
опес
ничкиобликуј
е
. Украт
ко, онопев
аос
обенидечј
ина
чин
мишље
њаиос
ећа
ња
. Де
тениј
ете
кчов
екума
лом, умањениприме
ра
к
љу
дс
кеврс
те
, не
г
ој
еса
мос
вој
нобиће
, помног
оче
мура
з
личит
оододра
с
лог
, подс
е
ћана
спес
ник.
Премаде
циодрас
лис
ече
с
т
оодносесв
ис
ине

отов
опре
з
риво
илис
нис
ходљиво, а
лире
т
кока
даув
ажа
ва
ј
уа
ут
ентичноњихо
во, дечј
е
в
иђе
ње, мишље
њеипроце
не
. Одра
с
лиљуди, ча
киониве
омадоброна
ме
рни, мис
ледаониз
на
ј
ушт
ај
ез
аде
т
енај
бољеилина
ј
пот
ребниј
е
.
Непа
даимна
паметдапит
ај
уде
т
ека
коононешт
ов
идиишт
аоноот
омемис
ли.Пе
сникипс
ихологСт
а
нков
ићт
оодличноуоча
ваира
з
уме:
Св
ика
жуз
амој
усобудај
емала
.
Ониневидедобромој
ус
обу.
Тре
бадапит
ај
умене
Коликај
еона.
(Теодоринас
оба)

100

Окњиг
а
ма

Копажљивочитај
еднуз
адруг
омпе
смеукњиз
иКакавдан, не
ос
е
тноу
лаз
иупос
е
банна
чинде
чј
е
гмишљења,кој
есеприличнора
з
ликуј
еодна
ше
г
, одлог
икеодрас
лог
. Дечј
емишље
ње
, рецимо, одликуј
е
антропоморфиз
ам, однос
ноте
нденциј
адас
еживот
иња
ма
, пача
ки
природнимпој
а
ва
маприда
ј
уособинељуди(„
ве
с
елепт
ице

,„
жабег
луме”
, пахуље„
ша
пућу”докпа
да
ј
у
). Де
чј
епоима
њесв
ет
ај
еие
г
оце
нтрично,тј
. дет
ена
ив
но,без
аз
леносв
епосмат
расасв
ој
есопс
тв
енет
а
чкег
ледишта

акој
у ве
руј
едај
еј
е
диномог
ућа(з
а
љубље
ниде
ча
кј
е
у
бе
ђе
ндас
ва
кокоу
ђеура
з
редодма
х„
с
па
з
иНа
та
шинелок
нице

). Де
т
е
туј
ете
шко(а
ли, бог
ме
, че
ст
оиодра
с
лом!) дас
ест
а
виупоз
ициј
уне
когдруг
ог
, кој
иист
ус
тв
арче
ст
опо
смат
ранадруг
ина
чин,св
ој
имочима. Намаодра
слима
, поправ
илу
, де
чј
алог
икај
ес
т
ранај
е
рсмосеми

ос
лободили“ани
миз
ма(дализ
аис
та
?), адецај
ош ув
е
кве
руј
удај
е
Су
нце„
живо“
, дај
еве
т
ар„
љу
т”идачит
а
ваприродаимас
вој
у„
ду
шу“
.
Овепе
с
менеоткрива
ј
уса
моде
чј
емишље
ње
, не
г
оиде
чј
аосе
ћа
ња,де
чј
епот
ребе
, њиховумашт
уиинт
уициј
у
. Де
чј
ее
моциј
ес
убу
рне
,
г
от
ововулка
нс
ке
, онес
ебрз
ој
а
ве
, има
ј
ув
еликиинт
енз
ит
ети— брз
о
не
ст
а
ну(љут
њај
е
днедев
ој
чицет
рај
е„
чита
вмину
т“илиде
ча
ковоодуше
вље
њенов
омиг
ра
чком— це
лат
рида
на
!) Де
цасунес
криве
нора
доз
на
ла
, има
ј
ус
на
жнупотре
буданас
ва
копит
а
њедобиј
уодг
ов
ор, даис
т
ра
жез
анимљивичуде
са
нс
ве
токос
ебе
. Па
, ипа
к, мождај
енај
ве
ћа
пот
реба
, на
ј
сна
жниј
ажељаде
т
ет
а– дапора
ст
е
, дапост
а
неодра
ст
а
очов
ек
, дав
ишенебу
дедет
е
, кој
е„
вишес
тв
аринес
мене
г
ошт
ос
ме

. За
хв
аљу
ј
ућис
вој
ојс
пос
обнос
т
ие
мпа
т
иј
е
, има
г
ина
циј
ииинту
ициј
иде
ца
попу
тра
дараот
крив
ај
удубокоск
рив
енена
ме
ре, ос
е
ћањаимис
лиродит
еља,мног
обољеиј
ас
ниј
ене
г
одруг
иодра
сли. Уовимпе
с
ма
маче
с
т
оимамоприликудасеуве
римока
косуодра
с
лина
ивника
дамис
ле
дамог
уде
т
едаобма
нуре
чимаидаприкриј
уоношт
оз
а
ист
амис
леи
же
ле.
УСт
а
нков
иће
вимпе
смамаимасј
а
ј
нихз
а
па
жања,доброода
бра
нихз
наче
ње
мбременитихде
т
аља,из
врс
ноописа
ниходнос
аде
те– одра
с
ли, каоипроницљивихре
фле
кс
иј
аоначинуфункционис
ањадечј
е
г
у
ма.Паипа
к, чинис
едај
еуовојнеобичнојкњиз
ина
ј
ле
пшеинај
дра
г
оце
ниј
еоношт
ој
е– пре
ћут
а
но, не
ис
ка
з
а
но, ашт
ос
ет
екс
лут
и. То

не
шт
о“, неиз
ре
че
но, одсу
тноус
а
момт
е
кст
упес
меаприс
ут
ноуње
ном„одј
е
ку“
, упс
ихолошк
оме
фе
кт
у,ј
е
с
уброј
неа
с
оциј
ациј
е
, пре
дст
а
в
е, мис
лииемоциј
еиз
а
з
ва
неуду
шичит
а
оца
. Пос
лег
от
ов
ос
ва
кепе
с
ме
, нег
деунашојс
вес
т
и, а
лииудубина
манес
в
ес
ногу
ма

ат
ре
пе
ри
не
как
вас
т
руна

а
вес
ека
оодг
ов
орчу
де
с
неслике

а
бора
в
љенеу
спо-

101

Kњиже
внипре
г
ле
д3

мене
, да
внаос
ећа
њане
жнос
ти, в
едрине
, топлине

т
репње
, се
т
еине
ки
на
ј
ра
ниј
и, да
внопокопа
нидечј
идоживља
ј
и.
Ст
а
нк
овиће
вукњиг
уКакавданс
лушаћеичита
ћеде
т
ес
аз
а
дов
ољс
тв
омшт
оуњојнала
з
илепоис
ка
з
а
ноу
пра
вооношт
оса
моос
е
ћаи
мис
ли, аодра
с
та
оћечит
а
тис
ара
доз
на
лошћуиужив
ањемдабибоље
ра
з
умеос
вој
удецуиунуке

лиидабибољесхв
ат
иооноз
а
пос
т
а
вље
но,с
крив
еноде
теус
ебиса
мом.

102

Окњиг
а
ма

Да
ницаAн
д
р
е
ј
е
в
ић

ПРОКЛЕТИЈЕ, УВЕК
(Го
л
у
бЈ
а
шо
в
и
ћ
: Ус
е
н
ц
иПр
о
к
л
е
ти
ј
а, Вр
а
ње– Кр
а
ље
в
о
,
2009)
Збиркапе
с
амаГолубаЈ
а
шовића„
Ус
енциПрок
лет
иј
а
“нос
иј
а
к
кос
ов
ско-мет
охиј
с
кисе
нз
ибилите
тз
а
вичај
ногодре
дишт
аиње
г
ов
ихе
г
з
ис
т
енциј
алнихиес
е
нциј
а
лнихз
на
кова
. Ауторидеширеодпрос
т
орнихидиома, хронот
опс
кихоз
на
каиг
е
опое
т
ичкихус
ловље
нос
т
ииве
з
у
ј
ес
ез
аис
т
очникес
рпскеду
ховно
ст
ииправ
ос
лав
нурускут
радициј
у
иј
е
з
ик, оче
мус
ве
дочиидв
олинг
вис
тичкиодносс
ва
кешт
а
мпанепе
с
ме
.
Гот
оводане
мас
ав
ременогкос
овс
когпе
с
никак
ој
ис
ениј
еода
з
ва
онаблиску,новомит
скус
ит
уа
циј
ус
т
рада
њанаКос
овуиМет
охиј
и.
Упрк
осброј
нос
т
ипе
с
амапос
ве
ћенихКос
овууса
вре
ме
нојс
рпс
којпое
з
иј
иу
општ
е, овомте
ма
т
с
ко-иде
ј
номфе
номену, природно, на
ј
оданиј
и
с
удомицилнипе
сници. Сва
коодњих, померис
вогт
а
лент
а, ус
е
бнои
с
удбонос
ноиз
ража
ваинту
ит
ив
нораз
уме
ва
њесу
шт
инемит
аоКосов
у.
Та
јмитонина
ј
бољиуг
ла
вном некорис
теуаполог
е
тс
комис
т
ицању
њег
ов
ебе
з
ус
ловно
ст
и, ка
омитомиту
, в
ећулирс
којт
ра
нс
формациј
и
кој
аа
рхе
типудај
еиндивиду
ални, ст
в
ара
ла
чкика
ракт
е
р. Та
квапоет
с
ка
а
ут
орск
аме
т
аморфоз
ај
ес
уштиналир
скогкритичкоганг
а
жма
нас
а
вре
менихпе
сникаКос
ов
аиМе
тохиј
е.
Тома
сСт
е
рнсЕлиотј
ег
ов
ориоопое
з
иј
ика
она
ј
на
ционалниј
ој
у
ме
тност
и, Стиве
нГримба
лтоновомис
т
ориз
муику
лт
урномпат
риот
из
му,аЈ
ирг
е
нХабе
рма
содре
ђуј
епа
триот
с
кимоде
рнит
етка
ој
е
да
нод
в
идоваос
ав
ремењав
ањат
емаиздоме
наколе
кт
ив
несв
ес
т
и. Тоновоа
кт
ивирањет
ра
дициј
еулирс
комдиску
рсупре
дс
т
ав
љате
меизса
борног
у
мља

е
нскеме
мориј
еиба
з
ичнеис
т
инека
оновиумет
ничкис
т
а
впре
мањима
, причемуа
ут
орправ
иинов
иес
т
ет
из
ова
нипоре
дакт
етра
дициј
е
. Српс
киинт
еле
кт
уа
лциИсидораСеку
лићут
е
кс
ту„Видовда
нс
ка
103

Kњиже
внипре
г
ле
д3

идеј
а
“из1911. г
о
динеиЗо
ранМишићут
е
кс
ту„Шт
ај
етокос
овс
ко
опре
де
ље
ње
?“из1961. г
одинег
ов
ореома
т
е
риј
алним, цив
илиз
а
циј
с
кимикулт
уролошкимос
обина
мамит
ак
ој
ис
ума
рке
рина
дист
ориј
с
ке
име
т
афиз
ичкепро
ј
е
кциј
еууме
т
нос
т
и. Уз
има
ј
ућинај
бољеизпле
менс
ког
, оношт
онепре
чира
з
в
ојмодернит
е
т
а, ка
кока
жеве
ликиМилош
Црња
нс
ки, пес
ниципра
в
есв
ој
еу
ме
тничкоус
трој
с
т
вомит
ас
ве
с
нида
добрамоде
рнос
тј
е
дномбив
адобрат
радициј
а.
Голу
бЈ
а
шов
ићт
а
кођеј
ет
раг
ута
квогз
а
ј
е
днича
рск
огвиђе
ња
мит
акрозинт
имист
ичкудиме
нз
иј
ув
лас
т
ит
евиз
иј
е
. Уз
бирципе
с
а
ма

Ус
енциПрокле
тиј
а“

е
ћус
а
момнас
лову,пос
т
ав
љас
ес
имболс
енке
ка
оне
г
ат
ив
ногпринципат
а
меиз
ат
орност
и. Пла
нинаПрокле
тиј

е

с
ве
т
лусв
ег
аде
ше
ногнаКос
овуиМет
охиј
и, пре
дс
та
в
љенакаок
осов
с
кикинес
киз
идког
асмоморалина
пус
т
ит
и, а
лиика
опрокле
тае
ле
мент
арнас
илауконт
е
кст
уне
приј
а
те
љс
кена
ј
е
з
де
. Апока
липт
ичнапе
рс
пект
ива
, да
кле, от
ва
раинс
це
на
циј
уовелирс
кет
воре
вине
. Отв
арас
е
мртв
иживотиживас
мртме
тохиј
ск
а.От
ва
рас
еживотпос
леживот
аи
в
ремепослекра
ј
а
, гу
бље
њаКос
оваис
ебе
, к
аомог
ућипос
т
животу
пос
тхуманист
ичкомс
ве
т
у. Ра
шчла
њуј
ућиилирс
кис
т
илиз
уј
ућислике
,
феноме
неиу
споме
неуфикционалну, има
г
ина
циј
скус
тру
ктурупе
с
ме
,
ГолубЈ
а
шовићодва
ј
ас
енкуПрокле
т
иј
акаот
уђос
типрет
њуис
вет
ле
т
ре
ну
ткес
т
а
рогжив
отака
онашос
тит
оплину
. Тедвег
ра
ничнелирс
ке
с
е
кве
нцеовепое
з
иј
есублимиранесуприродноиорг
а
нскиуоквиру
пое
тс
кеце
лине
.
Ску
плирс
кихс
ликаиик
ониканос
иоцисубина
рно-опоз
итна
однос
ане
г
а
тивнихипоз
ит
ив
нихс
ил
ницаживот
а
, ј
инаиј
е
на. Моде
л
па
триј
арха
лнекулт
уреКос
оваиМет
охиј
еист
а
рихочинс
кихвре
днос
т
иионочудновре
медруг
ос
т
иит
уђос
т
ипос
леКос
овачинедвапромреже
налирс
катокаовез
бирке
. ГолубЈ
ашовићј
еобр
та
њест
ва
рност
и
лирс
киупис
ива
ока
офу
з
иј
уфа
кт
аификциј
екој
ус
а
вла
да
вај
ез
иком
пое
тс
когдик
сурс
а
. Пис
мопе
с
муса
ња
, река
ој
еРе
мбо. Речј
еиз
воришт
ес
мислаиз
аг
оле
мут
е
муКосов
а.Ка
кона
ћионупосе
бну
, нера
бље
ну,с
ве
тлуре
чкој
аћебит
идов
ољнос
в
ет
лаис
ве
тадаименуј
екос
овс
ки
бол? Натомпу
туса
вла
дав
а
њај
ез
икака
кобинепа
те
т
ичкиг
ов
ориоо
па
те
т
ичном, Ј
ашовићј
ез
ичкиорг
а
низ
уј
екос
овс
кет
емеикодовеуправ
о
ихиндивидуа
лиз
уј
у
ћи исубј
е
кт
ив
из
уј
ућидоње
мус
ве
тихс
тв
а
ри и
формула
циј
а
. Ка
оис
ва
киписа
ц, Ј
а
шовићпра
вилир
скис
пис
акст
ва
ри
с
паше
нихизбро
доло
ма
, как
окажеАндрићу„
Ра
з
г
оворусГој
ом“
.
Вре
меКос
оваув
ременупос
лена
ше
гКос
ов
аз
апес
никаз
начи
прона
ла
жењеуг
ла
вномт
а
мнихопшт
ихипој
е
дина
чнихме
с
тас
мрт
ии
т
иморморт
ис

а
шовићихможес
аг
леда
тиса
мос
ас
а
дашње
, ма
рг
ина
л-

104

Окњиг
а
ма

нет
а
чкепут
а

е
рј
ег
ла
внипутос
та
оухронотопуКос
ов
аиМе
т
охиј
е
из
анас
. Та
ко, изпе
рспе
ктивев
ећиз
г
у
бљенихжив
от
а
, упот
раз
из
аиз
г
убљенимј
а
с
тв
ом, ова
јв
арљив
ижив
отпослеживот
а
, пе
сникунудис
а
мола
ментит
ужбалицу
. Оват
а
мнабеле
жницат
раже
њановогс
мислау
с
т
аромс
мис
луј
еус
е
нциПрокле
тиј
а,уа
пс
урдут
раже
њане
мог
уће
гнов
огживот
а
. Тасе
нкаПрокле
тиј
акој
ас
епрот
е
жес
ведоШума
диј
е
ос
ве
т
ље
нај
еј
е
диноименомз
а
вичај
аикосов
скиммит
омка
оз
лат
ним
онт
олошк
имсре
дишт
е
миосномв
ерт
икалом.
Уант
ихума
нист
ичкомс
ледуис
ториј
еов
аз
бирканасв
ојна
чин
пос
та
вљапит
а
њеПолаЦела
наос
мислупоез
иј
ена
конАу
шв
ицаиХе
лде
рлиначе
мупес
нициуоску
дномв
ре
ме
ну. Тане
ве
рба
лнапит
а
њадов
оденасидопит
а
њакој
еумет
ниципос
та
вља
ј
унапочет
ку21. ве
ка–
Далиј
ене
шт
опог
ре
шноуна
шојег
з
ис
т
е
нциј
иилит
ос
а
момибирамо
пог
ре
шноизње
? Не
поз
на
т
ес
упрот
но
ст
иира
з
лоз
ис
ве
т
амог
усес
амо
прој
е
кт
ов
ат
иима
не
нт
нимлирс
кимимплоз
иј
а
маина
дис
т
ориј
с
компрој
е
кциј
омс
тв
а
рнос
т
и.
Пост
ој
еуз
бирципес
а
ма
мГолубаЈ
а
шовића„
Ус
е
нциПрокле
тиј
а
'“лирс
каме
ст
аис
тинс
кипуназ
наче
њаиле
пас
е
ма
нт
ичкапуње
њај
е
з
ичкихс
клопова

лиине
кихст
иховаближихг
оворномне
г
опое
т
ском
ј
е
з
ику. Тој
епос
ле
дицаосе
ћа
ј
адај
емитКос
оваве
ћииодј
ез
ика
. За
т
о
ј
епе
рсионифика
циј
акос
овс
ко-ме
т
охиј
с
когбо
лауовојз
бирципроте
ј
с
кипокуша
јдас
ена
диг
рапроклет
ос
тПрокле
т
иј
а.
Уколикобисмопрат
илимиса
оМиха
илаБахт
инадапост
ој
ичов
ект
рг
аичове
кинт
имнос
т
и, мог
либис
море
ћидаГолу
бЈ
а
шовићна
на
ј
ус
пе
лиј
имме
с
тимасв
ој
ез
биркепе
с
амапре
дс
та
вљаус
пе
ша
нра
киће
вс
киспојт
адвапе
с
ничкаодре
ђе
ња–коле
кт
ив
ис
т
ичкогибиће
вит
ог
ос
е
ћањаКосов
а
. Ус
па
ј
а
њудокуме
нта
рногиима
г
ина
тивног
, ис
ториј
с
когие
ле
г
ичног
, ет
ичкогиес
т
е
тичког
, на
ша
ут
оримас
опс
т
ве
новиђе
њес
ве
т
а. Тодоказ
уј
еуме
т
ничкучињеницудас
в
акипе
с
никимас
вој
е
Кос
ово,с
војфиз
ичк
иимет
а
физ
ич
киз
а
в
ича
ј
. Ка
олинг
вис
тапов
ока
циј
и, Ј
а
шовићчитабожиј
ес
лово,аКос
овој
епрвос
ве
т
ос
лово.Бе
зњег
а
,
мис
моуз
на
кус
енке
, т
а
мнице, бе
з
воде
. Гласмолбеимолитв
еуовој
з
бирциопиресеинеприс
та
ј
енараз
г
ра
дњукосов
ск
о-ме
тохиј
скогс
ве
т
а
, хронотопаКос
овауре
з
а
ногус
ве
с
ти. Кос
овоиМет
охиј
анес
мебит
иАтла
нтида
, мадамупре
т
ес
вес
илес
ве
та
. Пе
с
никј
еу
са
мљенибива
к
пов
ас
коликимс
е
лишт
имаис
т
ра
нпу
тица
ма. Ра
се
ље
непе
ћа
нс
кедуше
т
ума
ра
ј
упоСрбиј
идокихуз
ав
ича
ј
уне
ма
. Пе
сникуост
а
ј
ес
амода
, ка
о
упе
сми„
Са
мс
тв
ова
ње
“,к
аже
:

105

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ика
дменебу
де
Дримс
кимукће
МучноМу
чки
Прича
т
идабеј
а
х
Упе
с
ми„
Аманет
“ће
, лир
скиотпе
ва
ва
ј
ућиЦрња
нс
ком, прокле
т
иира
т
а
раив
олаштобра
з
дис
елиште
м„
Накој
е
ммиј
оштре
шњежив
е“
.
Противе
ћис
вимз
лог
ла
сима
, пе
сникспре
цимас
ла
висмес
е
цом
з
абора
вље
ноимекрс
но,бе
с
помоћа
ннажеже
љу. „
Инемог
униупра
х
никрозка
ме
н“,ве
липе
сник.На
дРа
циј
омодсут
нибогнег
ле
дауз
а
вича
ј
ноКос
ово. Упе
с
ми„Ле
г
е
ндаона
с
т
анкус
мрче

, пе
никвидиродне
пра
г
овеопа
с
анеђа
вољимст
убишт
има„
упа
ков
анеуле
г
ендудас
ене
дос
е
тимо.“Овалирскав
из
иј
аКосов
ака
одворцатрноверужицеура
с
логувре
ме

аоне
канег
а
т
ив
наба
ј
каилицрнаутопиј
а

каз
уј
еназ
а
т
ра
вље
никос
ов
скимиткој
ис
еморачува
т
иувре
ме
нуипрост
оруи
ј
ош вишеуноуммену, унута
рњемвиделу
. Аут
орј
ес
т
аре
шинахлеба
ра
наз
а
душј
упреда
каињег
овоко
ваниј
е
ца
јпопримаособинее
г
з
ис
те
нциј
а
лногкрика– г
рис
т
ика
мен,сломит
из
убе,т
ра
жит
ит
рипрс
т
апоме
с
е
чиниира
скуће
номроду. Тајкос
овс
ко-ме
т
охиј
с
киболГолубаЈ
а
шов
ићалирс
киј
еос
тв
аре
нпое
тиз
а
циј
омфак
та
, ес
е
тиз
а
циј
омис
т
ориј
еи
лирс
кимтра
г
из
мом.
Пес
мом„
Ус
умра
ку“ау
торпоручу
ј
е
:
Видњивисут
ра
г
ови
Мраккаог
ла
д
Нара
з
бој
убог
ова
Крв
ареобла
ци
Усу
тону
Опе
тсекољу
Небоиз
е
мља
Ве
кпла
че
Та
јплачумра
куподз
в
ез
домј
епе
с
никоволирск
оис
це
ље
ње
з
богиз
ма
кнут
огка
меназ
а
вича
ј
а
. Стра
хамес
тра
х,ве
липе
с
никиутом
с
т
рахуходат
а
мом, ата
маг
анеобуз
има
, попутоногбиблиј
ск
огприз
ора
, будућидаус
ебиобила
з
ионас
ве
т
амес
т
акој
ас
ус
ада„мртв
апла
з
мажив
огбог
а
.“Тодеј
с
тв
ос
т
рашног
, уина
чепрет
е
жнот
ра
дициона
лномлирс
комкључуГолубаЈ
а
шовића, с
т
ва
раврлое
кс
пре
с
ионист
ичку
имоде
рнусликуупес
ми„Вре
леречи“
:

106

Окњиг
а
ма

Вре
леречи
Збиљаподле
дом
Орловс
какрва
вакрила
Сне
бара
с
ту
Поз
идура
днес
обе
Замој
еочи
Ка
оморалнит
ре
бникј
е
дногбића, ј
е
дногз
ав
ича
ј
аиве
чногКос
ова
, овесус
епе
с
мемора
ленаписа
т
и, овос
еиску
ст
вомора
лоподићи
нав
ишинив
олирс
когпос
т
ој
а
њаиба
ш ов
акв
апес
мај
ехт
елаиусе
нци
њег
ов
ихПрокле
т
иј
аз
а
робилаГолубаЈ
ашов
ића
. Спириту
ализ
а
циј
амит
аина
шс
т
а
лникос
овс
кибојуов
ојз
бирципес
а
маидулиниј
омпоз
ит
ивногнихилиз
маилинег
а
т
ив
нее
с
т
ет
ике– не
кабудешт
обитинеможе
. Будућидај
еве
ћбилошт
обит
инемо
же
, алиунег
а
т
ив
номс
мис
лу,
т
ре
баса
чува
т
илирс
кос
ећа
њенаБИТИ. Торе
г
иона
лноиунив
ерз
а
лно
з
на
чењеј
ас
т
ваис
опс
т
ва
, опште
жићаис
а
можићавидној
еиупес
ми
ГолубаЈ
а
шов
ића„
Пирова
њеса
т
анеподримс
ког
“. Пе
с
ма„
Суз
енапа
кле
ни“ј
енат
ра
г
ус
ј
ај
ноглирс
когруко
писаДа
ринкеЈ
е
врићил
иат
а
виз
маРаде
таЗлат
а
нов
ића
, удухуна
ј
бољихте
ков
инас
ав
ре
ме
непое
з
иј
е
Кос
оваиМе
тохиј
еудруг
ојполов
ини20. в
ек
а:
ИБис
т
рицууочнедупљесв
ио
Пабла
г
да
нима
Бљуј
е
шросу
Изчиј
еут
робе
Наконве
ков
а
Изжив
ихра
на
Шт
е
димице
Бауља
ј
укла
де
нци.
Ј
ош уве
коку
па
нрекомБис
трицом, ог
рнутј
ужнимв
ет
ром, Ј
а
шовићс
е
лис
војз
а
в
ича
јупе
с
му, њунас
т
ањуј
еут
уље
номба
шт
ином.
Ист
инај
екћив
ре
ме
на
, ка
жест
а
рапос
ловица
. Временак
ој
еГолубЈ
а
шовићимивишене
мамо, паис
тинуос
т
ав
љамоуна
сле
ђе
. Тунес
аз
на
ј
нуис
т
ину,вишеодс
вихис
ториј
ских,с
оциолошк
ихиполитичкихкњиг
а
, чува
ћеова
квез
бир
кепое
з
иј
е
. Миживимоуцив
илиз
а
циј
икој
аиде
у
на
з
ад,каорак
, ве
лиУмбе
рт
оЕко.Сведобронамј
еве
ће
кс

а
робље
ноупрошлос
т
и. Лирс
кидиску
рсј
емоде
лра
з
уме
ва
њаиспоз
на
ј
еемоциј
омоно
г
аштосенеможес
поз
на
т
иумом. Поет
с
каре
чГолубаЈ
а
шов
ићаиње
г
овис
имболи, иј
а
с
ниине
ј
ас
ни, ка
опреломље
наме
даља

а
т
воре
нисуучит
а
њуоноликоколик
омора,дабибилиуфункциј
ипое
з
иј
е
, аот
воре
ниту
ма
чењу, на
рочит
онамес
т
ималирс
когдиј
а
лог
из
ма
,
107

Kњиже
внипре
г
ле
д3

пе
сник
овогобра
ћањадобуиз
амишље
ногра
з
г
оворас
ачит
а
оце
м. Та
ј
с
е
ма
нт
ичкиконт
е
кс
тна
мобј
а
шља
ваиона
јдруг
и, ме
т
а
лирс
ки. Ј
а
шов
ићј
енасв
ојначинне
утра
лиз
ова
очинот
мице(кидна
пов
ања) Кос
ова
бе
зот
купадабиодбациосмртмита

е
шкеруг
обеипог
у
бнос
тидог
а
ђ
ај
а
.
Оваз
биркапес
а
мај
еформа
лност
ил
скиимиса
онос
ушт
инс
ки
с
олидна
, нанив
оус
т
рукт
уреорг
а
низ
ов
анаиуцелинииуфра
г
ме
нт
у,у
добројсливнос
тирефлекс
иј
еие
моциј
е
. Употра
з
из
аиз
г
убљенимз
а
вича
ј
емис
опс
т
ве
номобновомиде
нт
ите
т
а

купљај
ућикос
т
иие
г
з
ис
т
енциј
ука
обола
ниДој
чин, Ј
а
шов
ићупост
ој
ав
аима
не
нт
нилир
скиз
а
вича
ј
кој
иј
ене
мог
ућек
идна
пова
т
и. Ст
а
риГрцис
ус
копт
омудефинис
алика
о
в
иђе
њеоног
ашт
оумжели.Умиумет
ноствидес
војкрипт
от
е
кстКос
ов
аукој
исмешт
ај
улирс
каине
ве
рба
лнапит
а
њаот
воре
ногис
хода.Све
не
решивеа
пориј
еиокс
иморонес
а
вре
ме
ногс
ве
таукој
ес
иг
урнос
па
да
пит
а
њесв
ихпит
ањаКос
ово,пое
т
скиде
шифруј
уова
кв
ез
бирк
епе
с
а
ма
,
пре
мавла
ст
итојима
г
ина
циј
ииј
ез
ичкојорг
а
низ
а
циј
ис
а
михпе
с
ника
.
ЗбиркаГолубаЈ
а
шов
ићаобј
а
вљуј
е
, ус
на
жнимз
нак
овимаис
имболима
изна
шенепос
редненовиј
еис
ториј
епостз
на
че
њез
ав
ича
ј
а,ре
инка
рнира
њедомаиживотпос
леживот
анаКос
ову.Низс
ликаз
ав
ича
ј
а
, ка
она
Бе
рг
с
онов
ојне
пре
киднојт
рацивре
ме
на
, опис
уј
епа
раболупрошлост
и,
с
а
дашњос
т
иибудућнос
т
и. Пое
з
иј
ај
еве
ликиуме
тничк
ипрос
т
орз
аз
ида
њез
ав
ича
ј
а
, ма
карт
обиоСка
дарнаБој
а
ни.Лирс
коз
ида
њеиус
ав
рша
ва
њез
а
вича
ј
аГолубаЈ
а
шовићаименова
ној
еПрокле
т
иј
а
ма
. Из
на
д
у
руше
некућеКос
оваиМе
т
охиј
епе
с
никс
тв
а
рарура
лнуау
руПрокле
т
иј
аучиј
ојс
ет
а
мнојчудов
ишнојс
е
нциодв
иј
адруг
ас
т
ва
рнос
т
, пос
т
животКосов
а.Нат
а
мнојлирс
којпоз
орницинакој
ојцаруј
есе
нка,упоз
адинис
ебле
с
кафе
никсКосов
а.Овој
елирс
коприпитомља
ва
њесмрт
и. Прв
ипра
вис
ве
ткој
ис
моз
на
лиј
ене
с
та
о, миживимоида
љече
ка
ј
ућидруг
и, небољи, ве
ћис
т
ис
ве
т.Пре
с
т
алисмодаживимо,ос
имшт
о
живимот
оче
ка
ње
. Ј
е
с
молис
виуис
тојис
ториј
и? Дој
учеј
епе
с
ник
г
ле
да
оПрокле
тиј
елице
мулице

адаихг
ле
дак
розст
а
клоз
а
г
оне
т
ке
,
ог
ле
да
ла, ла
виринт
аиде
з
илу
з
иј
е
. Сеновит
апе
смаоПрокле
тиј
амај
е
мог
ућамис
иј
ас
па
саиз
г
убљенема
т
ерњеме
лодиј
еКос
оваилирскипе
ча
тј
едногпес
никана
дне
дељив
ом ле
потом з
а
вичај
а
. Прокле
т
иј
ес
у
с
вој
омеле
ме
нта
рном ив
ечном ма
те
риј
а
лиз
ациј
омпос
т
а
леидухов
ни
з
на
кпр
имамет
е
риј
еив
еликема
ј
к
е(Magne mater). Прокле
т
иј
е

ве
к.
Гра
ницеКос
оваиг
ра
ницеј
е
з
ик
аиз
г
ле
даника
данисуде
финит
ивне.Кос
овос
еупое
з
иј
иширика
оз
накбит
и, ка
ос
оз
а
вичај
а
. Аис
т
ориј
а

еликиме
ханиз
амс
ве
та
, пореда
кдоба? Пас
веј
ет
ове
ћучинило
на
ј
в
ећез
лочинеуимена
пре
тк
а,пог
убилонај
в
ећедухове
. Добај
еот
ро-

108

Окњиг
а
ма

в
алоСокра
та
, раз
а
пелоХрис
та
, спалилоГалиле
ј
а
. Кос
овој
еспа
ље
ноу
ре
ље
фу, да
. Икидна
пов
аној
е,да.Алинеиупе
сми. Прокле
тиј
е, у
ве
к.
У пе
смиГолубаЈ
а
шовићамитобнав
љас
вој
умоћпос
тој
а
њаикосов
с
когнов
огпоче
тка
. У пе
с
миј
епост
ој
а
нас
рж ис
тине
. Прокле
т
иј
епос
т
ај
упира
мидапот
е
нциј
а
лногбудуће
гживот
а
. Усе
нциПрокле
тиј
аобј
а
вљуј
ес
ес
ве
т
лостне
укидив
ихус
поменаиз
на
цине
порецивогбит
ка
.
Обј
а
вљу
ј
ес
еКос
овопослеКос
оваиМет
охиј
апослеМе
т
охиј
е
.

109

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Во
ј
аМа
р
ј
а
но
в
ић

АДОЛЕСЦЕНТНА ПОЕЗИЈА И НАГОН
ТРАДИЦИОНАЛНОГПАТРИОТИЗМА
(Ве
л
и
с
а
вЂот
у
н
о
в
и
ћ

а
р
у
д
е
л
атр
е
шња
, БМГ, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
„За
руде
леиус
неиг
ру
ди,
т
елора
с
те
, ама
штас
ебуди.
Мног
оже
ља
, мног
оу
з
буђе
ња
с
ва
кимда
ном, св
ес
ебржеме
ња
!“
В. Ђоту
нов
ић
Пубе
рте
тиадоле
с
це
нциј
асудвапе
риодаучове
ков
омодра
ст
а
њукој
аос
т
ав
ља
ј
удубокет
раг
ов
еуње
г
овомбудућемживот
у. Немири,
ра
з
а
ра
њеонт
олог
иј
еифиз
иолог
иј
ељудс
когбића– у
меј
удадеформишуилиса
с
вим„
упоз
ит
ивномс
мис
лу
“формирај
уљу
дс
куличност
. То
на
ј
бољез
на
ј
упс
ихолоз
и, пс
ихиј
а
т
ри ипсихот
е
рапеут
и– а
ли ис
ви

буднис
т
ража
ри“ра
з
в
ој
аипре
обра
жај
аљудс
когс
пиритус
аифиз
икус
а
. Тој
еаут
е
нт
ич
нос
хва
тио, икаона
учника
лиипе
с
ник, дрВелис
ав
Ђот
овић, „с
пе
циј
а
лист
аинеуропс
ихиј
а
т
а
рз
аде
цуиомладину“уИнс
т
ит
ут
уз
аме
нт
а
лноз
драв
љеуБеог
ра
ду.
Повока
циј
и„
до
ба
рпоз
на
ва
лаца
долес
ценциј
е“
, алиипес
ник,у
дос
а
да
шњет
риз
биркепе
са
ма(„Прв
икораци, Прв
ере
чи“,„Из
г
ужва
на
с
лова

, „Одмра
вадос
лона“
) и,са
да,че
т
врт
ој„
За
руделет
решње“
, онј
е
на
ст
ој
аодаг
от
овоз
аокружипе
риододра
ст
а
њамладихипрела
с
каиз
пе
риодаде
т
ињст
ваудобамла
де
на
штв
а.Са
вуна
ме
ридана
учноипое
т
олошкиз
а
ђеут
а
ј
не„
т
огпрос
тораљудс
кеме
т
аморфоз
епре
обража
ј
а

,
Ђот
уновићј
еуче
трде
с
ет
а
кпес
а
мака
з
ива
олепот
еиз
а
нос
е
, бриг
еи
ра
з
бибриг
е
, та
ј
неићут
а
ња
, ис
т
инеима
лела
жионихкој
ис
у„ос
т
ав
или
ба
ј
ке, лут
ке
, лопт
еидечј
еиг
ре
“– ис
конце
нт
рис
а
лис
епремат
е
ма
ма

110

Окњиг
а
ма

првихз
аљубљив
ања,првихт
ај
новитос
т
ис
нов
аипрвихуз
да
хаут
ишиника
дасеј
а
вља
ј
у„
пла
вис
нов
ионекомде
чакуилиде
вој
чици“. Пе
с
никобра
з
ова
нналит
е
рат
урис
т
ра
нихина
шихпе
сник
а,паипоклоник

љуба
внеде
чј
епое
з
иј
еМ. Ант
ића
, Љ. Ршумовића
, М. Вите
з
ов
ића

, и
др., дрЂот
унов
ићсениј
еповодиоз
ањиховом поет
ик
ом „з
а
с
ања
не
де
чј
ељуба
ви“, в
ећј
ес
вој
имдоживља
ј
ем„з
а
руде
лихт
реша
ња

, испис
ива
осв
ој
упоез
иј
у,да
ј
ућиј
ојвла
с
т
ит
ииа
ут
охт
онипе
чат
.
Израз
г
овора
, ис
пов
ес
т
и, с
усре
т
аис
а
ве
т
а, кој
еј
едоживе
ос
а
младим а
долес
цент
има, дрЂут
оно
вићј
еуформиск
ладнојпое
тс
ком
ка
з
ива
њу„провла
чионитдечј
е
гпре
обра
же
њабића“и, т
а
ко, на
пис
а
о
па
лет
ус
тиховакој
ис
ечит
а
ј
ус
ау
жит
ком. Пе
с
меКАЋА, САРА, МИЈ
А,
ШКОЛСКА ЉУБАВ, СЛАВКО, ПОВРАТАК ИЗШКОЛЕит
д, де
луј
у
импре
сивнимиспове
с
т
има„з
аљу
бљенихЈ
улиј
аиРомеа


унат
луна
ше
гподнебља
, поне
ка
друра
лногачес
т
оу
рба
ног
. Ђотуновићј
епе
с
ник
с
е
нз
ибилнеос
е
ћај
ност
и: ње
г
овприс
ту
пдечј
ој„
уз
не
мире
нос
т
и“у
ве
кј
е
на
учноалиипо
ет
с
ки– живот
ноопра
вда
н. Онз
нададоба„пре
ображе
њабићаибићеоз
биљнос
т
и“
, те
чес
пороидаг
апра
т
енемириокој
има
одра
с
лит
ребадаводе„
ис
т
инс
кубриг
у“
. Стог
а
, пе
с
никз
на
:„
з
а
штоСа
рахо
ћеушидапробуши“; з
а
шт
осе„в
олипе
г
а
ваТа
ња
“; з
богче
г
ас
е
де
вој
чицаупе
смиПРВА ЉУБАВ „
т
рудидас
ез
аљуби“
; Ђот
уновић
ос
е
ћа„
св
ефореифа
з
онедечј
ихколе
ба
њаине
мог
ућнос
тидаихре
ше

–а
лиз
наида„ј
ес
ла
ткока
дс
едивнос
ања“
, кад„Милица
, Милан, Ог
њен,На
ђаиТа
ња
... з
на
њеиљуба
вус
рцуносе

.
Целапоет
ичнаиде
с
крипт
ив
нас
ка
лаос
е
ћања, не
мираимирау
Ђот
уновићев
имљуба
внимс
тиховимас
лив
ас
еут
ума
чење„не
мирау
младим бићима
“(БРЕЗА, ПУБЕРТЕТ, КАД СИ ТУЖАН), пас
ведо
ос
е
ћања„
блискогинез
а
обила
з
ногуљуба
ви– љубоморе
“(ЉУБОМОРА). Овоос
ећа
ње
, пе
сникописуј
еиску
ст
ве
но. Знаномуј
едај
е„
љубомораз
лоба

; дај
еона„
имеружнељудс
кеос
обине
“; дај
е„
љубомора
оз
биља
нт
ере
тилибриг
а
“,паз
а
т
оЊУт
ре
ба„
приг
ушива
тиус
е
би, ј
е
р
с
ањомс
елепадет
ињс
тв
аимла
дос
ткв
а
ри“
.
Са
с
вим, диј
а
ме
т
ралносупрот
ан,пе
с
никВе
лис
а
вЂоту
нов
ићнам
с
епредс
та
в
љаудруг
омциклус
ус
вој
ез
бирке„
За
ру
де
лет
решње“
. Љуба
вс
понт
аногдомољубља, ве
раусв
ојна
циона
лникоре
н, на
клонос
т
идеа
лимапот
ома
ка
, жа
лз
авре
ме
нима„шт
оз
абора
вљамоидеа
лепра
де
доваиде
дов
а“– ка
оите
жњуда„
буде
мос
вој
и“ида„
це
нимос
ве
шт
ој
еуна
шоја
влиј
ианеуАнг
елиј
и“(Д. Обра
довић), каодас
улај
т
мотивовихше
с
тпес
а
ма
. Пис
а
неизмент
алногсклопапа
триј
арха
лног
Србина
, бе
здоз
еболес
ногшовиниз
маи„мржњедруг
их“
, Ђотуновић
в
еличаминулавре
ме
нас
рпс
кеис
т
ориј
е, кој
аима„
с
војкорениз
на
к“
,

111

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ха
риз
муитра
дициј
у,с
вој
еимеипре
з
име

е
рј
ет
о„
мој
аз
е
мља
, мојка
мен,з
е
мљакој
ас
ебра
ни; т
ој
еант
олог
иј
с
киКРФ“– из
емљачиј
и„људинес
ме
ј
удабришуос
ме
хесалица

.
Упе
смамас
апа
триот
с
кимосе
ћа
ње
мкој
ес
понт
а
ниСрбинневе
руј
едај
ење
г
оваз
е
мља„
из
мишљениЕлдорадо“илидас
у„
Србине
бе
с
кинарод“– ве
ћнародт
ра
дициј
ес
аинт
ег
рит
е
томис
вој
ев
рсномаг
ендом„
мора
лаиодг
оворнос
т
и“
, Ђот
уновићпев
аотв
ореногс
рца, ј
е
рј
е
понос
а
ннасв
ешт
ој
ебилоишт
ос
еле
поиружноде
шав
алоу„ма
лој
з
емљи дабрдовит
ом Ба
лка
ну“(Д. Ма
ксимов
ић). Ње
г
оваСрбиј
ај
е
ос
лонацз
абудућностце
лог
ас
ве
та
. Онаниј
е„
ј
е
динакој
аимаДринуи
Са
ву“
; уњојсес
ла
виСолунс
кае
попе
ј
а
; уњојст
а
нуј
еАле
кс
а
, прот
а
Мат
е
ј
а
, Кара
ђорђе– а
лииПирот
, Колуба
ра
, Це
риЉиг
. Крозт
а
квуз
е
мљус
уне
кадав
ој
е
ва
лиисе
ља
цииг
ра
ђа
ни, с
аУба,изВаљев
а

аПов
ленаиМа
љена
, нос
е
ћинале
ђима„малопрој
е,ба
ј
ат
огхле
баикома
д
с
ла
нине

. Ис
ториј
уиљудес
вој
едомољубивез
емље
, Ђот
уновићј
еове
ков
е
чиоре
чима„с
аднас
рцаипов
ршинемора
лногчов
екаизна
рода

.
Отудапе
с
меЗЕМЉА МОЈ
А СЕПОНОВО БРАНИ, КРФ, МОЈ
А ЗЕМЉА, ПЕСМА О НЕЗНАНОМ И НЕПОЗВАНОМ идр., одишуз
аљубље
ничкомодичношћу„с
вој
имнас
воме“
. Тосухимнена
шеант
олог
иј
ск
епоет
с
керечи
Збирка„
Заруде
лет
решње
“дрВе
лиса
ваЂот
унов
ићадонос
ипое
з
иј
укој
аимпонуј
еиа
ут
оруинашојсрпс
којде
чј
ојипа
т
риот
с
којпое
з
иј
и. Ре
чј
еолите
ра
рномучинкукој
из
а
вре
ђуј
ебуднуис
понт
анупа
жњу
имла
догиодра
с
логчит
а
оца
.

112

Окњиг
а
ма

Zlatko Pangarić

RADUJTE SE
(Aleksandar Milanković
: Radujte se trgovi. SKC, Kragujevac,
2009)
Knjiga pesama Aleksandra Milanković
a „Radujte se trgovi“ sadrž
i
trideset pet pesama klasič
no razvrstanih u š
est pevanja ili ciklusa sa uvodnom pesmom „Slatka tvoja suza“.
Kada se posle č
itanja sklopi knjiga, č
italac vidi da je pesnik svestan
onog drugog, svetske vreve, zla u svetu, „gazitelja duš
e“ („Posle svega“) –
ali i shvata da pesnik ne ž
eli sve to da vidi; nije pružio otpor, nije se pobunio, nije imenovao, nije ironič
an, nije prozivao i pozivao... O svemu tome
nema ni stiha. Nema odgovora na kako i zaš
to?
Drugo š
to upada u oč
i jeste nepoznata i bezimena deva, devojka pre
nego ž
ena, o kojoj pesnik peva kroz celu knjigu. Idealizacija i mistifikacija
„ž
ene“ većodavno je shvać
ena kao kompenzacija za njen loši sraman polož
aj u porodici, druš
tvu i istoriji. Ako ne može na zemlji, mož
e na nebu! Poš
to je pojedinac, posebno umetnik, nemoć
an da raskine običajne i socijalne
stege, on ženu pretvara u nadnaravno biće koje radi i č
ini ono š
to realna ž
ena nije u stanju. Npr. iz oka pesnikove deve „iskaču ribice blistave“ ili „Zasladila si vode slatkom suzom“ ili „Zemlja nad kojom si krvarila / uš

erena
je“ (sva tri navoda iz pesme „Slatka tvoja suza“) ili „I cvetovi zaplač
u / kada
proliješsuzu“ („Čudno srodstvo“). Takva je, dakle, pesnikova ž
ena, č
as č
arobnica č
as svetica – dok sa druge strane realnoj ž
eni se uskrać
uje trudnič
ko
odsustvo, ima manju platu, do nedavno (po istorijskom merilu) nije mogla
ni da glasa, a i dan danas je njen polož
aj na mnogim mestima kugle zemaljske viš
e neko žalostan. Lokalni pesnici „ž
alosnih geografskih tač
aka“ dele
svakako i jednako Milanković
ev entuzijazam. To je pravo pravcato čudo i
svakako „čudno srodstvo“!

113

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Činjenica je da žene umetnice ne odgovaraju istim entuzijazmom,
one ne dižu muš
karce na nebo – ali sve to nije sadrž
aj i tema Milanković
evih pesama. Romantičarska tradicija je neverovatno uspeš
no ož
ivljena.
Kako sam doživeo Milanković
evu knjigu? Kao kada č
ovek posle kiš
e izađe napolje da bi se nadisao i da bi osetio pravu aromu/miris sveta. Kao
da sam ugledao predivnu jabuku koju sam odmah pojeo – ali se i zapitao:
„Koliko li je samo puta prskana?“ Zaš
to, dakle, treba pročitati Milanković
evu knjigu? – pa da bi čovek zastao u svom trku i smirio dah, da bi se zapitao
š
ta to ne valja u ovom svetu ili gde to ide ovaj svet? Ili: koga smo sve gurnuli u stranu? Ili: š
ta smo sve izgubili?
Aleksandar Milankovićje u knjizi uspeo da stvori onaj izvorni i toliko hvaljeni hriš
ć
anski ugođaj, onu elitističku atmosferu pojedinca koji je
okrenut vlastitoj sudbini i usavrš
avanju. Doč
arao je uverljivo, gotovo opipljivo, onaj svetački karakter č
oveka koji praš
ta i prihvata udarce sudbine.
Retki su pojedinci kroz istoriju koji su tako prož
iveli svoj vek ostajuć
i vredni i nedostiž
ni uzori.
Poslednja pesma, najvrednija ujedno, „Posle svega“ potpuno je na
tom tragu (kao i skoro biblijski stihovi: „za buduće suze radosnice“ i „Veselje tvoje predstoji.“):
„Proslavi stopala š
to su ti duš
u izgazila,
Nosoroge razjarene, trkač
e zadihane.
Duš
a ti je razdrobljena, izmrvljena.
Izgažena. Pregaž
ena.
Staze su utabane.
Staze su sada utabane.“
Za kraj jedan biser:
„Sa tvoje terase lepo se vide
prvi dani stvaranja
razigrani u baš
ti“

114

Окњиг
а
ма

Dejan Bogojević

SRKOVI I GUTLJAJI POLJUBACA
I MOLITVE

ili: TAJ MODERAN MIT POSTAJE NANOVO
ISTINSKA BAJKA
(Fiona Sampson: Poljupci i molitva. Knjiž
evni klub „Branko
Miljković– Bogojević
eva izdanja – Kulturni centar, Knjaž
evac –
valjevo – Svrljig, 2010)
Ko se to ceri?
Tama je, i nož
evi proš
losti zavitlani kroz opake krvotoke
Dah vetra dah vatre
Greben vremena
Polje u nedogled. Polja bez lika. Krik pukog mesa.
Cepa noćna dvoje.
Duš
an Matić(Da imenuješsenke zvezda)

Pred nama je prva knjiga poezije engleske pesnikinje Fione Sampson
na srpskom jeziku. Objavila je č
etrnaest knjiga koje, pored poezije, uključ
uju i filozofiju jezika kao i studije vezane za proces pisanja. Osvojila je brojne i bila u najuž
im konkurencijama za mnoge prestiž
ne nagrade. Za knjigu
„Dnevnik sa putovanja“ u Makedoniji dobija „Zlatan prsten“. Urednik je
prestižnog engleskog poetskog č
asopisa „Poetry Rewiew“.
Knjiga „Poljupci i molitva“ (koju sam priredio zajedno sa prevodiocem Danijelom T. Bogojević
) sadrž
i ukupno devetnaest pesama koje se razlikuju po obimu, ritmu, simboličko-znakovnoj i znač
enjskoj strukturi, ali ih
između ostalog objedinjuju reč
i-simboli sadrž
ani u samom naslovu knjige:
poljupci (ljubav, erotič
nost, zanos, nemir) i molitva (vera, Bog, život); tako
115

Kњиже
внипре
г
ле
д3

da struktura knjige čvrsto uznosi sve uspele stihove, slike, snove, proseve,
prokaptavanja svetlosti – te mož
emo zaključ
iti da je Fiona Sampson upravo
majstor u građenju stiha, pesme, knjige, uopš
te strukture poetskog tkiva. I
kada je u pitanju pesma od par strofa i kada je u pitanju pesma od nekoliko
stranica, centralna nit se ne gubi – pesma se rač
va, bokori u jeziku, u situacijama, ali o(p)staje celovita.
U zvucima i treptajima njenih pesnič
kih slika, prož
ivljenih, kao i
onih u koje staju skriveni predeli sna, opstaje bić
e kadro da oblikuje svet.
Svet sa bukom proleć
a, lepetom radosti: svet u kome, kao u ogledalu, aritmična srca postaju oreol. Upravo oreol trajanja u stvaranju kojim se Fiona
Sampson izdiž
e iznad čestara iskrica vlastite samosvojnosti.
Na rubu svetiliš
ta, u podzemnoj ž
eleznici, tv-u, nasuprot sutonu, u
ekstazi poniranja, na udaljenim grebenima – ova poezija magično skuplja
bleskovite odsjaje, ostavljajuć
i upeč
atljive tragove u fluorescentnom sutonu.
Boje: okeanski roze i plava i ostale, ali i mrlje, odsjaj skrivenih rubova, tama, blago senčene ravni uma, pitoreskno prič
aju svoju prič
u o poeziji
koju mož
emo „svrstati“ i u pigmentizovanu, sa finim prelivima, stihovanim
akvarelima koji podrhtavaju pred gorućim izlivima duboko lirskog subjekta.
Stihovi hrle i atakuju na naš

ula, svom silinom osećamo boje, upijamo mirise, uranjamo u zvuke i oblič
ja pesme. Pesnikinja vaja dah. Duh u njemu
zauzima „trenutni“ oblik i menja ciklič
no oblike do jasne, prave, strelovite
linije.
Taj moderan mit postaje nanovo istinska bajka.
Ritam oblikuje stih, strofu, pesmu i postaje znak prepoznavanja poetike Fione Sampson. O ritmu kao suš
tanstvenoj estetskoj potrebi govore i
stihovi:
„Voda sjajno udara
o pesak –
ritmič
no
izdisanje vazduha,
a onda grabuljanje nadole
kroz oblutak š
koljki“ (Trumpledorska plaž
a)
U ovoj poeziji „udar o pesak“ (vode), „ritmič
ko izdisanje vazduha“,
„grabuljanje“ ili (š
apat) „š
koljki“ obrazuju jedinstven ritmičko-zvukovni zapis od poč
etka pa do kraja knjige, a sasvim sigurno ć
e taj koloplet zapaziti
paž
ljivi č
itaoci i u njenim prethodnim, izuzetno uspelim poetskim zbirkama.
Kroz duge pesme, kao retko ko, Fiona Sampson uspeva da održi naš
u
paž
nju, da nas fascinira pristupom, događajima i opisima događaja, sa zavr-

116

Окњиг
а
ма

š
ecima koji podsećaju i u grafič
kom smisli na „latičavi pad“, zadržavajuć
i
visok artistič
ki nivo, poduprt snaž
no ritmom, skokovitim i lomljivim kada je
to potrebno, pojač
anim prekidima i pauzama kada ih ne oč
ekujemo – te tako
udahnjuje novi ž
ivot i stihovima: čas ih zguš
njava, č
as razređuje poput predela koje vidimo u daljini kroz maglu, a potom potpuno jasno na fotografiji.
Time gradi elastič
nu tvorevinu, potpuno održivu, imunu na protivtež
e i napore reč
i i simbola da se otrgnu iz celine š
umovitih kraka, bučne i neme pozadine.
Pesnikinja ne okoliš
a u definiciji sveta. Gađa pravo u metu: „Svet za
kojim tragašje razjarenost“, „svet gori“ – iz plamena u plamen prelaze ž
ivotne senke, razgaraju jaru nad premrež
enim š
apatom molitava. Pokatkad
njena pesma i jeste molitva, pesnič
ka – svojevrsni prelom stiš
anih talasa koji zajezere dok se vrać
amo razumu, naš
em susretu sa stvarnim svetom. Bolnom susretu.
Srkovi i gutljaji ove poezije formiraju dolaske i odlaske zvuč
nih signala, treperavih, znatiž
eljnih, sa „parolama“ ili bez njih; signali uporiš
ta nalaze u životu. Telo poezije je potpuno izdiferencirano: koleno, bok, rame,
č

ice, kosti, butine, grudi – nisu samo nagoveš
taji, većopipljivi predeli
slatkih i jetkih promisli. Projekat je ostvaren: pesma pored duš
e ima i telo –
sada je potpuna.
Primeri nadrealnih slika daju joj dimenziju viš
e u samom sistemu
vrednovanja: „njene ruke zatrepere i prođu“, „parče stakla / upija senku /
bez dna“, „gde prozori puš
taju svoje male brodove“, „po ponoći, naslanjam
se na zid / da bih pustila tramvaj da prođe“, „uvek ista noć/ sa svojim š
apama u mom stomaku“... Najnadrealnija slika je svakako ona koja opisuje kretanje mač
ke: „potpuno crna / gori kroz paš
njake“ (pesma Ogledalo).
Erotika, itekako prisutna, možda i esecijalno bitna, ovoj poeziji daruje magiju susreta („voda uvek žuri ka vodi“), magiju upliva, uranjanja, stapanja. Erotika je pesnikinjin tajni znak š
arma. Možemo izdvojiti sledeć
e
erotske slike: „bradavica podignuta ... lupka ti o nepce“, „bač
eni su mlazevi
/ niz tvoja leđa – / beš
umno / ceo š
al / svetlosti, kruna š
to pulsira“, „naš
e
bradavice su bile ruž
e“, „krv juri kroz kapilare, nestrpljivo se / puls bori / da
prepozna tvoj dodir“, kao konkretne primere, ali daleko ih je viš
e u samom
kontekstu...
I nemir („ipak razumešnemir“) i zadovoljstvo („zamrljanost zadovoljstva, ubedljiva“) pokreć
u i lice, i ruku, i duš
u ka vidiku koji mož
e da
ugreje, ka vatrenim borbama gde je molitva kao neuspeh koji se nastavlja.
Pesnikinja najavljuje novo buđenje, novi dan kao izazov i motiv za nastavak:

117

Kњиже
внипре
г
ле
д3

„kako da podneseš
svetlost –
koja se sama po sebi rasipa,
otvarajući unutraš
njost
beskrajno ispunjenu.“ (Mehr Licht)
Kroz celu knjigu se protežu opisi naizgled uobič
ajeni, skriveno viš
eznačni, ponorno duboki, metafizič
ki, na momente porozni – katkad sadrž
e
č
udne kombinacije reči i neoč
ekivane obrte u samo jednom stihu š
to potvrđuje č
injenicu da se radi o autoru koji reč
i veš
to stavlja u službu svoje fikcije, stvarnosti, unutraš
njih nemirenja – u služ
bu prave poezije pre svega. Slikovit i silovit je opis ribe na ribljoj pijaci: „oč
i su joj bile fiksirani otvori / u
kojima je č
ekalo more“.
Zavirimo li unutar pesme, bez dna i savrš
eni pad će nas razbuditi, naš
a svetiliš
ta će zatreperiti jer pož
uda nije niš
ta lič
no.
Potpuno sam uveren da ć
e poezija koja je sada, objavljivanjem knjige
„Poljupci i molitva“, dostupna i č
itaocima iz Srbije, postati pravo otkrovenje, neoč
ekivana tekstualna avantura, kao i da ć
e ostali naslovi Fione Sampson postati privlačni i biti objavljeni na naš
em jeziku.

118

Окњиг
а
ма

Ми
л
о
в
а
нВи
те
з
о
в
и
ћ

ОЈ СРБИЈО, МЕЂУСИЛАМА
(Мир
о
с
л
а
вСр
е
д
а
но
в
ић
: Сме
шн
аз
б
иља
.„
Ал
ма

, Бе
о
г
ра
д
,
2010)
Непишена
мс
едобро. Алина
мсепишедобраса
т
ира
! Дока
зз
а
ов
уне
скриве
нут
в
рдњуј
еиова
јновирук
описс
ат
иричниха
фориз
а
ма
Мирос
ла
ваСре
да
нов
ићаподне
прет
е
нциоз
нимнас
лов
омСме
шназ
биља. Акој
енас
ловне
прет
е
нциоз
ан, с
а
држа
јрукопис
ај
епре
т
е
нциоз
а
н
т
оликодапрет
е
нциоз
ниј
ит
ешкоможебит
и.АтоликоцрнниСре
данов
ићне
ћедабуде
, ве
ћцрнилос
вој
ихмис
липре
кривас
едим в
лас
има
,
пре
тв
ара
ј
у
ћис
е(одмис
лидомисли) умудрухе
рце
г
ов
ачкус
т
а
рину
.
Овој
епе
т
акњиг
аа
фориз
амаМиросла
ваСре
дановића
, кој
омс
е
он, з
биј
а
ј
у
ћире
довемисли, св
рс
та
вауре
дна
ј
плодниј
ихс
рпс
кихафорис
тича
ра.Ов
аз
биркапока
з
уј
енепре
сушностње
г
овогдуховит
огиз
в
оришта
, укој
е
мсес
веокоњег
аог
ледаус
војнеодољивојотуђе
ност
и.
Пока
з
уј
едај
еонс
ам, шт
ос
т
ариј
и, св
ехра
бриј
и, идавишенемат
ог
це
нз
оракој
ићег
ау
ст
ав
ит
и, ј
е
рживимоуна
ј
боље
модсв
ихс
ве
т
ова–
з
ас
а
тиру.
Вре
меј
еубист
в
ено. И нес
амоданасс
вепог
а
ђа
, ве
ћна
сис
ве
ра
з
нос
и. Вре
мес
еу
билоиз
аса
т
иру
. И Мирос
лавСреда
нов
ићт
ообила
т
окорис
т
и. Ка
ока
кт
ус,пуст
иој
екоре
нунашупус
т
ињуира
з
бодља
о
с
е
.
Нека
дај
елирикпе
в
аооСрбиј
имеђушљива
ма

аоопес
миме
ђуна
родима; да
на
с, е
в
о, с
а
т
ирича
рСре
да
нов
ићпишеоСрбиј
имеђ
у
с
иламака
оој
единомпреос
т
а
лом с
лободномделус
вет
а
, з
ак
ој
усеи
на
ј
моћниј
и, ус
ва
којприлицикој
ус
т
воре
, т
рудеданебудев
елика
, а
в
еликај
емаколикодај
ема
ла
.
ОдЈ
ув
е
на
ладода
насте
шкој
ес
а
т
ирунеписа
т
и. Пог
от
ов
ода
на
с. Та
кој
енас
т
а
оова
јрукопис
, усв
емуа
покрифа
нколикоит
а
чан.
Св
ештона
сј
ера
ниј
ес
на
шло– уовомј
ерукопис
у. Св
ешт
онасса
д
119

Kњиже
внипре
г
ле
д3

с
нала
з
и– жив
имопрочит
ани. А с
вешт
оћедоћипредос
е
ћеној
е,дас
е
неможеник
акоиз
бе
ћи,аивођет
онебиникак
одоз
волиле.
Ве
ћув
одниафориз
а
муовојСре
дановиће
војкњиз
иука
з
уј
ена
в
еликис
рпс
кипа
радокс– даСрбиј
у,одве
ликедомале
, да
насна
ј
в
ише
в
олеса
т
ирича
ри, идас
еј
единиус
уђуј
удат
онас
ваус
тапре
циз
нока
жубе
зобз
иранапос
ледицеипоСрбиј
уипоњих.
И упра
те
ћима
фориз
мимаСрбиј
ај
еда
тас
аже
та

линенаме
ђу
на
родниз
а
хт
е
в. Да
т
ај
ебе
зг
ра
ницак
ој
ес
енемог
уодредит
и. Пукла
уљудима. Душе
вна, акосеиз
уз
мев
ећинапрода
нихдуша. Србиј
ас
е
ов
дебра
ниодсв
ихшт
ој
ес
поре

е
мс
ат
ирича
ра.
У пре
т
ходним књиг
а
маСре
да
нов
ићс
епока
з
аока
оду
ховити
не
пог
ре
шивпророк,г
леда
ј
у
ћика
кона
своде
, нег
убе
ћиизвидаонекој
ина
своде
, прорица
ој
едана
снече
каништадобро. Са
дка
дна
сј
ет
о
с
т
иг
лоика
дасунасдов
елидониче
гдоброгиј
ошг
орег
, онос
ећаоча
ј
у
мес
т
ос
а
тис
фа
кциј
е, кој
ио
пе
тпрев
лада
вапа
радокс
има
. Туј
ет
а
ј
на
формулапокој
ојј
енас
т
а
оов
ајрукопис
. Збогт
ог
, ова
копре
вла
да
ног
оча
ј
а, ов
укњиг
убитре
ба
лопре
пис
ив
а
тис
вимакој
ис
моподс
личним
с
имптомима,а
лис
ас
т
рог
опрописа
нимначиномупот
ре
без
богопа
снос
т
иодпре
доз
ира
ња
.
Уовомрукопис
усмоми. Мака
кодас
моиз
опа
чени, ипа
кс
ела
копре
поз
на
ј
е
мо. Тој
ена
ш жив
от,сасв
имз
а
ме
на
маз
ање
г
а
. Нез
намо
одче
г
аживимо, анепит
а
мос
ез
ашт
о. Живимоуприв
иду, т
ој
енаша
де
мокра
т
с
каре
а
лнос
т
, подвла
ст
икој
ус
мобиралита
ј
но– з
богс
т
ида
.
Допалисмоонимакој
ес
моз
а
с
лужили. Онис
утог
асв
ес
ни– т
е
шкона
ма.Нас
в
ес
моприс
т
али,с
емнас
ебе
.
У ов
им а
фориз
мимапре
в
лада
вана
циона
лнас
ве
стсакој
ом ј
е
пис
а
на
.
Ру
кописј
ес
иг
урниј
еорг
а
низ
ова
нуоднос
унапре
т
ходнеСре
да
новићев
екњиг
е.Алиут
ојорг
аниз
ациј
ине
маничв
рст
еруке
, нидрила
.
Непишена
мседобро.Алисепишедобрас
ат
ира.

120

Окњиг
а
ма

Ра
с
ткоЗ
а
к
ић

ЗАВРШ НИ УДАРАЦ СМЕХА
(Ве
л
и
б
о
рВид
а
к
о
в
ић
: Сме
ј
с
ес
мр
ти
. Уд
р
у
же
њес
р
пс
к
и
х
из
да
в
а
ч
а– Лу
т
а
, 2009)
Ус
вој
имдос
а
дашњимкњиг
амаВе
либорВида
ковић, ве
лик
иде
ча
кичудаксрпс
кехуморис
т
ич
кеис
ат
иричнесце
не

ме
хомј
еде
т
рона
лиз
ов
аос
ва
кув
еличинуне
пре
с
т
анепре
дст
а
венат
рулим да
с
ка
ма
„кој
еживотз
на
че
“. Сме
ј
ућис
есв
емуокос
е
бе, пат
акоисе
би, осв
ај
а
о
ј
ема
лопомалопрос
т
орес
лободез
ас
вој
еспе
цифичноуче
шћеу„на
ј
боље
модс
в
ихс
ве
тов
ак
ој
епо
з
на
ј
емо“.
ЗаВе
либораВида
ков
ићасме
хј
есокживот
а
, кој
ибит
нодопринос
идемис
т
ификов
ањуре
а
лнихина
дреа
лнихт
ај
нина
шегприс
уст
в
ау
с
ве
т
уст
ра
ха, не
раз
уме
ва
њаиде
ст
рукциј
е
. Онс
хва
т
ас
мехка
опобе
ду
с
ла
биј
ихина
дна
ј
ј
а
чима
. Хоћедас
мехомпрокрчипут
е
вес
лободекроз
на
дри-оз
биљносткој
ај
ема
ј
кас
т
рахаиз
а
шт
ит
ницат
ирана
. Нис
ус
луча
ј
норелиг
иј
еупринципуодба
цива
лес
ме
хка
оопште
њес
абог
овима
;
љу
димас
клонимс
ме
хусе
класег
рананак
ој
ојсус
еде
лиионис
упада
липра
воупака
о. Гос
пода
ри живот
аисмртисуу
ве
кхт
е
ли, посв
ак
у
це
ну,даз
а
др
жемонопо
лнасмрт
нуоз
биљност
.
Онис
уис
кључуј
ућис
ме
хк
аодоприносодбраниха
рмониј
ес
уживот
а, ус
т
олича
ва
ли с
вој
е иде
олог
иј
ек
ао неприкоснове
нере
пе
ре
принудеика
з
не
. Депре
сиј
а,т
уг
аисивилобилисунеиз
бе
жниа
т
рибут
и
т
а
кве
, пог
решне,идеј
еооз
биљнос
т
и.
Посе
бној
ес
мртчу
ва
нака
опос
ле
дња,ужа
са
ва
ј
ућат
а
ј
наукој
уј
е
духов
ноокомог
лодапродреса
мопосре
дова
нос
т
рахомпре
дг
е
не
ра
циј
а
мак
ој
ес
унес
т
а
леик
ој
ећеида
љенес
т
а
ј
а
т
и. Ус
удит
ис
еина
с
ме
ј
а
тис
мрт
иуочи, билој
ес
ве
т
ог
рђекој
есека
жња
ва
лот
ешкомг
рижом
с
а
ве
ст
из
богна
воднихувре
дамрт
вихок
ој
иматре
баг
ов
орит
ис
а
модобро,препушт
ај
ућиихокриљус
мрт
ик
аона
ј
т
ра
г
ичниј
е
миску
ст
ву.

121

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ве
либорВида
ковић, ка
ове
ликиде
ча
ккој
иј
еис
а
м ос
т
ариои
приближиос
ев
еликојта
ј
ниукој
уће
, ка
оис
виос
т
а
ли, не
из
бе
жноуронит
и, на
шаој
еус
ме
хуос
лонацкој
ићемупомоћидас
еу
справ
а
нухва
т
иукошт
ацс
асмртнимне
приј
ат
е
ље
м, на
ј
ј
а
чимодс
вихс
акој
имас
е
дос
а
дсу
очава
о.Књиг
ак
ој
ај
епредчит
аоце
мј
еј
еднахрабра
, духов
ит
а
иве
штоуобличенафилоз
офск
о-ироничнапричаоономеоче
мус
ена
ов
ајна
чин,дос
а
даниј
ег
оворило.ЗаВе
либораВидак
овићас
мртде
финит
ивнонеобе
смишља
важивот

е
ћј
ес
амофа
з
аура
споре
дут
рај
а
ња
.
Тимпре
, онанеманика
квихра
з
лог
аданеотрпис
ме
хживих, пог
отов
о
с
ве
с
нихдаћес
еис
а
мипридружит
ис
ве
т
ут
ај
а
нс
т
ве
нихсе
нкисоне
с
т
ранежив
от
а. ВелиборВида
ковићс
еодва
жиодаблис
кис
ус
ретс
а
с
мрћууђесаос
ме
хоманес
ас
т
рахопоштов
ањем. Ра
з
г
рћућима
г
луиз
кој
ев
иреис
т
овре
ме
ноире
пдемонаикрилаанђе
ла
, онј
ег
ра
ницес
ме
хапрошириобу
ква
лнодокрај
априродногпоре
т
каљудс
кее
г
з
ис
те
нциј
е
, доса
мес
мрт
и.
Нара
внодас
енипос
леов
екњиг
енеможерећидај
елепоу
мре
т
и, а
лићес
ела
кшес
хва
т
ит
идај
ет
оприродноинорма
лно,дај
ес
мрт
на
шаколикоижив
от,идане
мара
з
лог
адасеодњет
оликоот
уђуј
емо
лишав
ај
ућиј
еоногна
ј
љу
дс
киј
е
гшт
оима
мо, смехакој
ипома
жеда
на
дживимос
т
рахидас
мртприхв
ат
имока
оне
из
бе
жниде
она
сс
амих.
Уос
та
лом, з
а
рнеумиремоос
ме
хну
ти? За
рВе
либорВида
ковић
с
вој
имсме
хомниј
ес
а
мове
штоодиг
раопре
диг
руис
в
огс
опст
ве
ног
с
мрт
ногз
а
г
рља
ј
а
? Зарј
еснис
ходљивос
т
, у
миља
ва
њеила
с
кањес
мрт
и
икомепомог
лодај
енедоче
ка
? Ут
оликој
епресв
еј
е
дношт
оће
мо,с
ме
хомз
аживот
апока
з
а
ти,иа
кој
енеможе
мопобе
дити, ба
рвре
днос
тпобунепрот
ивње
.
Акопос
лечит
ањаовена
ј
нов
иј
еВида
ковићев
екњиг
е

а
ј
е
днос
пис
цемодет
еупа
као,не
сумњиводај
еонапа
кле
на
. Аконис
т
епа
котишлиура
ј
, шт
ој
емањев
еров
ат
но, поне
с
итеиовукњиг
у, з
ас
луча
јда
пожелит
едас
епре
пус
тит
ера
ј
с
комУжива
њу.

122

Окњиг
а
ма

Мил
иј
а
нДе
с
по
то
в
ић

ЕНЕРГИЈА ДУХОВНИХ СВЕТИОНИКА
(Ве
р
иц
аТа
д
и
ћ
: Фл
у
о
р
е
с
ц
е
н
тн
ип
р
с
ти– с
е
н
те
н
ц
е
. Це
н
т
а
рз
а
к
у
л
т
у
р
у

по
р
тит
у
р
и
з
а
мо
пшт
и
неЛу
ч
а
ни„Дра
г
а
ч
е
в
о

,
Гу
ч
а
, 2008)
Са
вре
ме
ницис
ва
когдобабик
аз
али: вре
меј
едапочне
моимис
лити. Уис
т
ину, да
насј
еопетт
а
квовре
ме
. Одав
нове
ћ, ка
кот
окаже
с
е
нт
е
нциоз
нимис
лила
цВе
рицаТадић, чове
книј
ечове
ку„на
ј
чедниј
а
ре
чнаус
на
ма
“. Акадацивилиз
а
циј
адођеут
а
јс
та
диј

веост
а
леречи
г
убес
мис
ао.Врат
имо,з
ат
о,смис
а
оре
чимаисмис
а
ожив
оту
. Почнимо
мис
литиит
емис
лис
т
ав
ља
тиупоз
ит
ив
нус
лужбужив
ота
. Зас
а
да„мис
литиз
начииг
рат
иу
лог
уис
пове
дника“, ка
кој
еторе
ка
оУмбе
рт
оЕко.
Ве
рицаТа
дић, пе
с
ник, припове
дач, е
с
еј
ист
аиг
нома
с
тичкимис
лилац, с
вој
омнов
омкњиг
омс
е
нт
е
нци„Флуоре
сце
нт
нипрс
ти“ на
с
т
ој
идај
е
дномпосе
бномврс
томдухов
нес
ве
т
лос
типроз
ра
чит
а
мнилоу
онимакој
инис
ура
з
уме
ли„с
рмуне
жнос
т
иуљу
дс
комг
лас
у“, иу
каже
напот
ре
будаима
модв
ане
ба
: „љу
дс
коибожа
нс
ко“. Нара
вно, Ве
рица
ј
ека
опис
а
цсв
ес
надањени„прс
т
и“ з
ра
чет
ус
ве
т
лосткро
зкњиг
у,ништ
адруг
а
чиј
е
.
Ј
ош упрошлос
т
иа
фориз
а
мс
енаша
онамука
мадаочув
ас
вој
у
пра
г
ма
тичност
, алиипра
г
ма
т
ичнусумњуисв
ој
ез
на
че
њеупра
вом
с
мис
лу. Онсе
, унекуруку„повука
о“сапоз
орнице

а
з
рев
а
ој
еус
ент
е
нциоз
номј
е
з
г
ру. Ј
ача
ој
ес
вој
усв
ев
ременос
тис
ве
општ
ост
. Пола
ко
мус
евра
ћае
ст
е
тс
кадра
ж1 . „Флуоре
сце
нт
нипрс
ти“дола
з
еизт
огј
е
з
г
ра, с
арукекој
ај
епруже
нас
вимаонимашт
ољубеприј
ат
е
љс
тв
ока
о
лит
ург
иј
у„
не
жнос
т
иунај
с
ве
тиј
ојода
ј
идуше
“.
1

Оовојт
емив
иде
т
имојпог
ов
оркњиз
иа
фориз
ама:Сталноте
рамос
вој
е
, Жира
ва
ц,
Поже
г
а, 2005, str. 31–34. Та
дај
енаконкурс
уз
ациклуса
фориз
а
маВерициТадић
доде
љенана
г
рада„
МомчилоТешић“
.

123

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Дабис
еучове
куса
мом у
з
диг
а
очов
ек
, потре
бној
енебит
и
с
т
рана
цус
опс
т
ве
номживот
у.Коликотоз
биљај
ес
моост
а
вимоа
трибуциј
а
маст
ва
ра
лацаит
ума
ча

липодс
е
тимос
ешт
ај
ере
ка
оЕс
хил: „
За
ј
е
дничкана
мј
ес
удбинаамис
аопој
е
динцуприпа
да“
. Мисликој
еодликуј
ес
ент
енциоз
носткодВе
рицеТадићсу
дбину
, ј
е
данње
нве
ћиде
о,
в
раћа
ј
унас
вој
еме
с
то, урукечовек
а. Прит
ом, Верицаосуђ
уј
ее
г
оиз
ам: „Бит
ис
војнез
на
чице
нит
ис
амос
е
бе“
. Онај
еј
е
данра
циона
лни
промишље
ник, с
ве
с
нада„Жив
отј
екра
т
акдасеуз
мес
ве

л'довољно
дугдас
енешт
ода
“.
Радос
тдав
ања, а
с
ке
тс
киј
еда
р. Тој
ена
ј
вишис
те
пенпо
се
дова
ња. Дакле
, пос
едова
њеда
ва
ње
м. На
мас
еса
модат
ов
раћа
. Св
едруг
о
шт
она
мприпа
дненит
иј
ерациона
лно,нит
иј
ебла
г
ослов
ено. Оној
еиз
пос
едане
когдруг
ог
, ауз
имат
ит
уђез
начисе
беиз
двој
итиупос
е
ба
не
нт
ите
тне
чов
ечност
и. Цивилиз
а
циј
ај
е(не)с
ве
с
нокре
ну
лакас
т
ва
рању
т
ихма
лихе
нт
ите
т
ак
ој
исепрост
ирунат
ериториј
иодла
жидоирониј
е
.
Уј
е
з
ичкомс
мис
луњимас
енес
лужинис
ент
енца, а
фориз
а
мсањима
поле
мише
. Схва
т
ај
ућипот
ребудас
еитура
ционализ
уј
ењенкњижев
ни
прис
т
уп, Верицас
еопр
еде
лилаз
ас
е
нт
е
нцу. Прв
о, њомеј
еобе
з
бе
дила
с
ве
вре
ме
ност

т
алнупоуку, онај
епродук
тс
е
лект
ивногс
ажима
њака
з
аногкој
еј
епрошлоис
кус
т
во,нес
амој
е
днег
е
не
ра
циј
е
. Друг
о,се
нте
нцака
оз
амис
лицаикодоногкој
ечит
а,т
ражипродухов
ље
нос
т

на
ње
,
ипоновнира
днањој
. Дужај
еодсв
ој
еформеиус
ебеукључуј
еидруг
е
књиже
внеобликеидруг
ена
уке
. Тиме
леме
нт
имаодишуиовез
ре
ле
с
е
нт
е
нцеВерицеТадић.
Оддруг
ихпис
а
цаовеформењуиз
два
ј
ане
на
ме
т
ањениче
гне
прихв
ат
љивогилиполе
мичног
, оназ
а
г
ова
раверов
ање
, љу
ба
вмеђуљудима
, ис
та
лнуна
ду
. Акот
евре
днос
т
ичове
кус
педадосе
г
не„
ондај
е–
ка
жеона– с
веј
е
днодалис
ета
јбе
с
крајз
овеБогилиимане
кодру
г
о
име

. За
т
оис
т
а
вљаа
кце
на
тнас
ва
кит
ре
нут
а
кужив
оту,ва
жној
ека
ко
ћеонбит
ипроживље
н. Придај
ућиз
на
чајт
ре
ну
ткууна
шимживот
има
,
ат
ре
нут
а
кј
еос
но
ваиње
непое
т
ике
, Верицај
ера
з
лис
та
лај
еднумис
а
о
уобликс
е
нт
е
нциоз
непе
смедабибољеобј
а
с
нилаиј
ош в
ишена
г
ла
силашт
ас
вет
ре
нут
а
кз
начиуње
номфилоз
офс
комипое
тичкомсхв
ат
а
њут
огде
лићав
ремена
, тогСа
диТу,к
аоуха
ику
у,наприме
р:
Трену
такј
едодирдв
еру
ке

ус
ре
т
з
аљу
бље
нихпог
ле
да,радос
т
пу
пољкауцв
ату
, смехис
тине
.
Трену
такј
епл
ачл
ажи,ту
г
арас
танка,
титрајсе
нкиупожаруилу
з
иј
а.
Жив
иудахув
етра,цв
рку
туптица,
124

Окњиг
а
ма

пе
с
миј
едâра,ус
вимпорама
наше
гжив
ота.
Паипак,так
оче
стоинемилос
рдно
г
аз
имоњег
ов
уду
шу.
Коликој
еов
ојспис
а
т
ељицист
а
лодов
реднос
тит
ре
нут
кака
з
уј
е
иовањенасе
нте
нца
: „Вре
дниј
иј
еј
еда
нтре
нута
кс
аправ
имљудима
не
г
оцеоживотсапог
ре
шним“
. Заочува
њедушет
ре
нут
ка
, чове
кмора
пос
едов
ат
идоброту.Доброт
ај
епос
е
ба
нс
ег
ме
нтс
адржа
ј
аов
ихмис
ли.
За
с
нов
анај
енасе
нте
нци. „
Ука
ле
нда
рудушес
ва
киг
е
стдоброт
еј
ецрв
енос
лово“
. Ве
рицапредла
жес
ада
шњост
и, дас
ачув
ама
ка
рпелце
род
доброт
ез
абудућнос
т
. Пот
ребној
еширитидо
брот
у,ка
кобиус
ебиој
а
ча
лиињуиопажа
ј
необликераз
у
ма
. Дос
т
ањадоброт
екој
иј
е„
е
не
рг
иј
аду
хов
нихс
ве
тионика

, тре
басеуз
дићи.
Ка
дара
з
мишљаоте
ми„има
т
и– нема
ти“,обо
г
ат
с
тв
уила
жном
бог
а
т
ст
ву
, Верициј
еблиз
акЛудв
игБорнек
ој
иј
ере
ка
о. „
У бог
ат
с
тв
у
љу
дс
кос
рцес
т
врднебрженег
ој
а
ј
еукипућојводи“
. Зат
оонас
ма
т
рада
ј
ена
ше„
с
амооношт
омис
лимоиос
е
ћамо“. Иуис
т
инус
веовемисли
с
упроос
е
ћане
, онесубог
а
тс
т
вокој
есва
коодна
сможепос
едова
т
и, нос
итис
ас
обомума
ломџе
пунакошуљи, удуши. Зажа
ље
њесуоникој
има„
сунче
вз
ра
кука
пиво
денеблист
ака
одиј
а
ма
нт“
, њима„нитоне
з
лат
аневре
демног
о“
. За
т
оонаст
а
лнопо
з
ив
анаодржа
ва
њечис
тот
е
душе
, надушев
нимиркој
инамј
епре
додре
ђе
нрођењемикас
ниј
им
живот
ом. Оникој
исупоже
ле
ливишеодт
ог
аз
а
па
лис
уубе
ду
, нис
у
з
на
лидас
ебог
а
т
ст
в
оме
ри„
ве
личиномдуше“
.
Акос
ублаг
а
, ињиховапре
рас
поде
ла
, с
т
а
лниуз
роципада
њау
не
милостма
ка
риј
е
дногљудск
огбића
, ондај
емалокорис
тиодчист
е
с
а
тирек
ој
ојдај
уул
ог
упоправ
љањаприлик
а.Билобиму
дриј
енаоружа
т
ис
емислимаиму
дрошћу,ј
е
динимиспра
внимс
редс
тв
имауборбиз
а
пра
вичнос
т.
За
нимљив
ас
уње
напромишљањаомеричињења, опркосу
, на
приме
р.Онапркособј
а
шњав
акаос
наг
убра
неодне
че
г
, пос
е
бнонепра
в
ичног
. Али, уис
товре
ме
, ис
кус
тв
от
опот
врђуј
е
, опомињенапот
ре
бу
мишље
њаидола
скадос
а
з
на
њаг
дес
уг
раницетеодбране.Пређулис
е
т
ела
те
нт
нелиниј
ераз
г
раничењакој
асуподре
ђенауз
а
ј
а
мнојз
а
виснос
т
и, онећест
ворит
исупрот
нет
е
нз
иј
е
: „Пркосј
ет
рнуружиживот
а
.
Шт
итиуг
роже
нинт
е
г
рит
е
т
. Акој
епреошт
а
рине
обуз
данора
с
те
, пробошћене
жнела
т
и. Ат
а
јчинс
а
моуништ
ењуј
еблиз
а
к“
. На
ј
бољебибило, мис
лиона„
от
ворит
ипроз
оре
“накој
ећедоћиус
пав
анас
ве
тлос
т
с
пас
а
. Мождај
ет
ос
т
рпље
ње
, че
ка
њенек
огт
ренут
кака
дау
з
не
мире
ни

125

Kњиже
внипре
г
ле
д3

одс
ј
ај
иобуз
да
ј
усв
ој
ежа
ришт
е. Нет
ребаз
а
бора
вити, ка
жеона
, дај
е

молит
ваот
вара
њепроз
ораиз
ме
ђус
ебеидруг
ихсв
е
тов
а“
.
Ис
кородане
мате
мекој
есеВерицаниј
едот
а
клас
вој
им„
прс
т
има“
. Ист
ине
, ла
жи, љу
ба
ви, прав
де, па
т
ње
, хра
брос
т
и, опт
имиз
ма
,
г
ре
ха

уј
ет
е
, из
да
ј
ст
ва
, час
нољубља
, лице
мерс
т
ва
, пркос
а

лиис
мрт
и
з
акој
ука
же
:„
Смртј
ет
ре
нукомес
епе
ха
рз
ав
е
ликас
ла
вљауурнуз
а
пе
пе
опре
обража
ва
“.Дак
ле,т
уле
жиопра
вда
њез
ањенпоз
ивнаду
хо
внорациона
ланживот
. За
пра
во,на
ла
з
имосеукруг
укој
имт
ребаходат
и
ис
пра
вно, ус
пра
вноиз
а
довољно. Тој
еплав
ине
бес
кикругчиј
иконце
нт
ричнит
ала
с
ипулс
ира
ј
уизчв
рст
ет
а
чкес
клада
. Онј
еок
вирз
ас
ве
оношт
ос
еуњемудог
ађ
а,аоношт
ос
едог
а
ђатре
бадас
епрофилтрира
ииз
ва
г
аусе
би, ка
оиса
мљудскижив
от.

Флу
орес
це
нтнипрс
ти“иј
е
сунека
коодј
е
цит
ес
аме
рљив
ост
и,
илине
са
ме
рљивос
т
и. Онисус
а
дадобилис
ве
тлокој
им с
пис
ат
е
љица
с
кре
ћепажњунас
е
беинаде
локој
епише
. Акој
ес
мртс
имболживот
а
,
т
а
ма
нк
оликоирође
ње
, ондаиз
ме
ђут
адваг
раничник
а, ара
спонс
е
пре
ђебрз
о, т
ре
баус
пос
т
ав
ит
ит
ак
авпу
тдажив
отможеиз
аћиизкруг
а
ипре
ћиус
ве
вре
ме
нос
т
. Умет
ностј
еј
е
да
нодна
чинадас
ет
опос
т
иг
не
.
Св
ојдоприноссв
емут
омеда
ј
еиВе
рицаТа
дић.
Накра
ј
уовекњиг
еВерицада
ј
еодг
оворпит
а
њу:Шт
асут
офлуоре
с
це
нтнипрс
ти,кој
ис
уј
ојпос
лужилиз
ана
слововере
ткекњиг
е
.
Тос
уРе
чи, к
аз
а
ће

ој
е„
мог
удадодирнуиос
ве
тлесв
епрос
т
ореис
вав
реме
на
“. Нат
ајпрос
т
орпруженај
еов
арукаштоз
на
лај
еи
с
уз
едаприминадла
н,св
ес
надасуоне„
с
ве
таводабића

орда
нна
ших
живот
а“
.

126

Окњиг
а
ма

Мир
о
љу
бТод
о
р
о
в
и
ћ

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА НОВЕ УМЕТНИЧКЕ
ФОРМЕ
(Ср
е
т
е
нПе
т
р
о
в
и
ћ

аа
у
то
н
о
ми
ј
уу
ме
тн
о
с
ти
.„
Сл
у
жб
е
ни
г
л
а
с
н
ик

, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Сре
т
енПе
тро
вић(1940) ј
еда
нј
еодна
ј
з
на
ча
ј
ниј
ихс
рпск
ихес
т
е
т
ичараифилоз
офакулт
уре
. Профе
с
орнаФилолошк
омфа
култ
ет
ууБе
ог
ра
ду, г
дерадивишеодчет
рде
с
етг
одина
, ау
торј
еброј
нихкњиг
аиз
е
с
те
т
ик
еис
оциолог
иј
екулт
уре
:„
Ес
т
е
тикаииде
олог
иј
а
“(1972), „
Ре
т
орика
“(1975, 1995), „
Култу
раиу
ме
тност
“(1991), „Мит
олог
иј
ара
с
кршћа
“(1993) идруг
е
.
Ус
вомна
ј
новиј
е
мде
лу„
Заа
ут
ономиј
ууме
тност
и“(„
Ес
т
ет
ика
пре
ис
пит
ив
ања“
), Пет
ров
ићкак
ос
а
м на
води, „ра
з
мат
рауис
т
ориј
и
е
с
те
т
ик
едоса
да'понуђ
ене
' т
е
ориј
с
кеопциј
е, кој
есупромица
лемимо
идеј
еау
тономиј
еуметнос
тиака
т
ка
дај
ојбилеира
дика
лносупротс
т
а
в
ље
не
.“Уодељцимас
вој
еобимнес
тудиј
е:„Умет
нос
тииз
а
з
овимоде
рномс
убј
е
кт
ивиз
му“
,„
Моде
рнауме
т
нос
тииз
ме
нас
ве
т
а“
,„
Мит, ре
лиг
иј
аиуме
т
нос
т
“, „
Нов
еумет
ничкемог
у
ћнос
т
и“
, ова
је
с
т
ет
ича
рће
,
ос
ла
ња
ј
ућис
енаиде
ј
еве
лик
ихмислила
цапрошлогинаше
гв
ремена
ка
ошт
ос
у: Арист
от
е
л, Кант, Хег
ел, Ниче
, Ха
ј
де
г
е
р, Га
да
ме
риАдорно,покуша
т
идаодре
диуме
т
нос
тк
аонај
вишуформу,з
а
снова
ну,уна
ј
бољим с
лучај
е
вима
, наме
та
физ
ичком, кој
аусе
бинос
и„це
ловитос
т
духов
нихос
но
ваЧов
ека

. Уме
т
нос
тј
ез
ање
г
аначиннакој
ипра
ви
у
ме
тник(ст
в
ара
ла
цновихиа
ут
ентичнихдухов
нихвре
дност
и), ис
пољав
асв
ој
удубокуљудскупот
ре
буз
апре
ва
з
ила
же
ње
мсмрти– з
ат
ра
ј
а
ње
м.
У оде
љку„
Нов
еуме
т
ничкеформе
“(„
Ес
т
е
тичкеа
пориј
ес
иг
на
лиз
ма“
), Пе
т
ровићћепос
е
бнупажњупоклонит
ис
рпс
ком(ј
уг
ос
лове
н-

127

Kњиже
внипре
г
ле
д3

с
ком) не
оав
анг
а
рдномс
т
ва
рала
чкомпокре
т
усиг
на
лиз
мунас
т
а
ломкра
ј
е
мшез
дес
е
тихг
одинауна
шојку
лтури.
Ана
лиз
ира
ј
ућима
нифе
с
тесиг
нализ
ма
, прокла
мова
нет
ихг
одина
, ова
јнау
чникпос
е
бноиз
два
ј
аиис
тичеј
е
днуоднај
з
на
чај
ниј
ихи
на
ј
провока
т
ив
ниј
ихиде
ј
ана
ше
гпокрет
а
, иде
ј
уора
з
биј
а
њуос
новеј
е
з
ичкема
те
риј
енамоле
куле(ре
чи) иа
т
оме(слов
а) и пот
пуномослоба
ђ
ањеене
рг
иј
еј
е
з
ик
а.Доовеиде
ј
есиг
на
лист
ис
удошлис
т
ва
рај
ућипое
т
ск
ет
е
кс
тов
епомоћут
а
дај
ошне
с
ав
рше
нихкомпј
ут
ерс
кихсис
те
ма.
Пет
ровић, та
кођ
е, ист
ичечињеницудас
усиг
на
лис
ти, поре
д
у
пот
ребекомпј
ут
е
рскете
хникеиос
ла
ња
њанаоруђаимет
оденове
е
ле
кт
ронс
кецивилиз
а
циј
е

в
ој
уинс
пира
тивнуподлог
ув
иде
лииут
е
ориј
иинформациј
еклоне
ћис
е„а
фирма
циј
еоз
на
ченог
“иуе
нт
ропиј
с
компот
е
нциј
а
лутра
г
а
лиз
а„
не
обич
нимформамапоез
иј
е
“.Тимнов
им
кре
а
т
ивним фор
ма
ма
, з
а
кљу
чу
ј
еон, с
иг
на
лис
т
исуиз
аз
ива
личуђе
ње
,
шокиа
т
а
куј
у
ћи„
науст
а
ље
ниукусреципиј
е
нта
“ме
ња
ли„
ње
г
овуз
а
т
омље
нус
ве
с
т“
.
Уз
а
в
ршномде
лусв
оге
с
еј
а„
Новеу
ме
тничк
еформе
“(„
Иде
олошкипот
е
нциј
а
лимоде
рнеуме
т
нос
т
и“
), Пе
тров
ићна
шедобавидика
о
добас
иг
на
лиз
ма„укој
емсепромов
ишукое
г
з
ист
е
нциј
ау
ме
тно
стии
тех
нике
, не
с
в
ес
ногис
в
е
сти“и, шт
ој
е
, можда,на
ј
ва
жниј
еус
пос
т
ав
ља
мир„ме
ђудв
емабит
нимз
ара
ће
нимст
ра
на
ма– ВољеиРаз
у
ма, Имаг
инациј
еиЛог
ос
а“.

128

Окњиг
а
ма

Мир
о
љу
бТод
о
р
о
в
и
ћ

СЈАЈСРПСКЕ АВАНГАРДЕ
(Го
ј
к
оТе
шић
: Ср
пс
к
ак
њи
же
в
н
аа
в
а
н
г
а
р
да
.„
Ин
с
т
и
т
у
тз
а
к
њиже
в
но
с
тиу
ме
т
н
о
с
т
“– „
Сл
у
жб
е
ниг
л
а
с
ни
к

, Бе
о
г
р
а
д
,
2010)
ИмеГој
каТе
шића(1951) бићеисписа
ноз
ла
т
ним слов
имау
ис
ториј
ис
рпс
кекњиже
в
нос
ти. Тошт
ој
еов
ајне
уморниис
тра
жив
ачи
на
учнира
дникурадиоз
апроте
клечет
иридецениј
еможес
еме
рит
ис
а
мос
арадомне
коликоинс
т
ит
уциј
акулт
уре.Пре
копа
ва
ј
ућииис
тра
жуј
ућис
рпс
ку(инес
амос
рпску
) књиже
внуба
шт
инупоброј
нимбиблиот
е
ка
ма
, држа
вним иприва
т
ним а
рхив
имаширом бив
шеЈ
уг
ос
лав
иј
е
,
Гој
коТе
шићј
еус
пе
одаизпра
шинез
а
бора
ва
, та
мниламрак
а, апо
не
ка
дина
ме
рногот
клонаиз
а
ме
т
ања,из
вучедраг
оце
наделаиа
ут
орекој
еј
есрпс
каку
лтураусв
ој
ојпо
слов
ичнојкра
т
ковидос
ти, лењост
и, не
мару, апоче
с
тоиполит
ичкојос
тра
шће
нос
т
и, нај
бла
жере
чено– з
а
не
марила
.
Нај
з
на
чај
ниј
идеоТе
шиће
вогна
порафокус
иранј
енаис
т
ра
жив
ање,от
крив
ањеиту
ма
чењес
рпс
кемеђура
т
неав
анг
а
рде
. Захва
љу
ј
ући
њемумис
момог
лидас
еупоз
на
мос
аброј
нимде
лимаиа
ут
оримапрве
половинедв
аде
с
ет
огв
екабе
зкој
ихбис
рпс
какњиже
внос
тикулт
ура
билемног
ос
ирома
шниј
е
. Пре
маопшт
ојоценикрит
ике
, Гој
коТе
шићј
е
ј
е
данод на
ј
обав
ешт
е
ниј
ихи„
на
ј
по
уз
даниј
ихист
оричарас
рпск
еав
анг
а
рде
“кој
иј
е„
ос
т
ва
риоподвиг
ебе
зпре
мцаус
рпс
којкњижевнос
т
и“
.
Типодв
из
и, кој
итра
ј
уве
ћвишеде
це
ниј
а
, ог
ле
да
ј
ус
еупронала
жењу,
обј
а
вљива
њуитумаче
њукњиг
а, т
е
кс
тов
аирукопис
а
: Ст
а
нис
лав
аВина
ве
ра, на
шегда
да
ист
еДра
г
анаАлекс
ића, оснива
чахипниз
маРа
дет
а
Дра
инца
, из
ворногна
дреа
лист
еМониј
адеБулиј
а,ка
оиг
от
ово с
а
св
им
не
поз
на
тогМит
еДимитриј
ев
ићаМида, т
ворца„
ме
т
афиз
икеничег
а

,
чиј
ај
е„
Сек
суа
лнае
квилибрис
тикановца
“,з
а
ј
едносаве
рбално-виз
уе
лнимис
кора
цимаиекс
периме
нт
имадада
ист
аиз
е
нит
ист
а
, билапре
т
129

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ходницаоногштоћесеуне
оав
а
нг
а
рди ше
з
де
с
ет
ихг
одинана
з
в
ат
и
конкре
т
номивиз
уе
лномпоез
иј
ом(Concrete and Visual Poetry).
Посе
бнупа
жњуз
ас
лужуј
еТе
шиће
вореха
билит
ова
њез
е
нит
из
ма
кој
иј
епос
леДруг
огс
ве
т
с
кограт
аподпре
с
иј
ом, иузра
з
нефа
лс
ифика
т
евла
с
т
одржа
чкогнадре
а
лиз
маиње
г
овогвође
, ос
ионогМа
ркаРист
ића
, биопот
пунопрос
крибова
ниба
ченуз
а
борав
.
Ус
вој
ојкњиз
и„Књиже
внаполит
ика
“из1952. г
одинеРист
ићће
поводомос
нива
чаз
е
нит
из
маЉубомираМицићана
пис
ат
и: „Љубомир
Мицић,српс
кисписа
т
ељ, а
нт
ита
ле
на
тимис
тифика
тор,уредник'Зенит
а
', иде
ологбарба
рог
е
ниј
а
, иет
о,т
а
ко: ништ
а
...“
.
Триде
с
е
тг
одинака
с
ниј
е
, поводомве
ликеиз
ложбез
енитиз
мау
Народноммуз
е
ј
ууБеог
раду, пе
с
ник, е
с
еј
ист
аипоз
оришникритича
р
Ј
ова
нХрист
ић, учас
опис
у„
Књижевнос
т“
, одг
оворићенаовоРис
т
иће
в
о„
ништа
“с
ле
де
ћимречима
:„
Крозпе
де
с
е
тг
одина
, мождаћеиона
дре
а
лис
т
имане
коиз
рећит
осуров
оништа. Али, е
т
о, ништ
апоништ
а–
НЕШТО.“(Подвук
аоМ. Т.).
Овоне
што, нес
а
моуз
е
нит
из
мув
ећиуос
та
лим, по
крет
има
,
прој
е
кт
има

кциј
а
маиде
лиманашеа
ва
нг
арде
, упуномњиховомс
ј
а
ј
у
из
нача
ј
уз
ас
рпс
кукулт
уру, от
крив
а, а
налит
ичкит
ума
чиивре
днуј
еу
с
вој
ојст
удиј
иГој
к
оТе
шић.
Кљу
чномличношћус
рпс
кек
њиже
вност
идв
аде
с
ет
ихг
одина
, ка
дас
ус
еде
шав
алес
удбонос
непроме
не
, Те
шићв
идиуСт
анис
ла
вуВина
ве
руињег
ов
ојпрог
ра
мс
ко-ма
нифе
с
тнојк
њиз
и„
Громобра
нсв
емира

обј
а
вље
ној1921. г
о
динеу„Библиот
е
циАл
ба
т
рос
“. Пес
ник, с
ј
а
ј
а
нес
е
ј
ис
т
, из
уз
е
та
нпре
водилацс
анек
оликос
ве
т
ск
ихј
ез
ика
, пародичаривис
прениполе
мича
р, Вина
ве
рј
е

а
ист
а

вој
омог
ромномене
рг
иј
ом, инт
е
лек
туа
лномшириномиз
на
ње
мбиопромоториво
де
ћаличнос
тна
ше
гкулт
урногилите
ра
рногпре
окрет
а
.
Ус
вој
ојст
удиј
иТешићре
шав
ај
ош ј
еда
нз
анашукњиже
вну
ис
ториј
ува
жа
нпробле
м. Ра
дис
еотиполошк
омодређ
ењуииме
нов
ању
ов
огве
омаз
на
ча
ј
ногпе
риодаус
рпс
којкулту
ри. Број
никњижев
ни
ис
торича
ритунисубилисложни. Ј
е
днисут
а
јпе
риодоз
на
ча
ва
лика
о
модерниз
амилимодернист
ичкакњиже
вност
. Ов
адвапој
масунакра
ј
у
не
аде
ква
т
номупотре
бомз
ас
веис
ва
шта
, крозј
е
да
ндуживре
ме
нс
ки
пе
риод, пост
а
лиг
отов
ообес
мишље
ни. Друг
исупокуша
лиданаме
тну
на
з
ивекс
прес
иониз
а
мшт
ониј
ебилоуре
дуј
ере
кс
пре
с
иониз
ампре
дс
т
ав
ља а
ва
нг
а
рднипокре
ткој
иј
енас
т
аоуНе
ма
чкојиде
лимичнос
е
прошириоуз
е
мља
маподне
ма
чким ј
ез
ичким икулт
урним у
тица
ј
ем.
Св
еиз
мет
огв
ремена
: футу
риз
а
м, е
кспре
сиониз
а
м, да
да
из
а
м, з
енит
из
ам, хипниз
а
м, на
дреа
лиз
ам, конс
трукт
ивиз
а
м, итд, Те
шић, с
ас
в
имис
-

130

Окњиг
а
ма

пра
вно,обухв
а
танадре
ђе
нимпој
мома
ва
нг
а
рдакој
и, поње
му
, „обе
ле
жа
вау
ме
тнич
кеикњиже
внет
е
нде
нциј
ера
дика
лнихс
тв
ара
ла
чкихмоде
ла
“чиј
асекре
ат
ивнапракс
апрве
нс
т
ве
нот
е
ме
љилананег
а
циј
ит
ра
дициј
еиизњепроис
те
клихкла
сичнихкњижев
нихформииобраз
а
ца.
Оцрт
а
ва
ј
ући к
њиже
вно-критички порт
рет Гој
ка Те
шића у

Ис
т
ориј
исрпск
екњиже
внекрит
ике

, Пре
драгПала
ве
с
т
раћез
а
кључит
идај
еон„
моде
рниз
ов
аост
а
руприродус
рпс
кенау
чнеис
т
ориј
с
ке
крит
ик
е.Приме
ниој
епост
а
вкеновогис
т
ориз
маику
лтурногмат
е
риј
а
лиз
макој
ипола
з
еодпрет
пост
а
вкедај
екњиже
внапрошлостс
ачув
ана
ут
екс
т
у, ис
питуј
еист
оричнос
тт
е
кс
та
, пра
тииз
ме
нес
т
илаик
рет
а
ње
друшт
ве
нихиде
ј
аипр
екос
т
ру
ктурет
екс
т
ауконте
кс
туидекаопшт
им
моделимакулт
уре
.“
Нана
маост
а
ј
еса
модаз
а
кључимодај
екњиг
а„Српс
какњиже
внаа
в
анг
арда
“капита
лноде
ло, су
маиврхуна
цус
ве
муиз
уз
е
тногина
ов
имкулт
урнимпро
ст
оримаре
тк
овиђе
ногине
мерљивогис
т
ра
жива
чкогикре
а
тивногра
даГој
каТе
шића
.

131

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Во
ј
аМа
р
ј
а
но
в
ић

НЕКЕ ИСТИНЕ
О МИЛОШ УЦРЊ АНСКОМ
(Мих
а
е
лЈ
у
р
ма
н: Ј
о
шн
е
к
еи
с
ти
н
еоМи
л
о
шуЦрња
н
с
к
о
м.

К.К. Бр
а
нк
оЋо
пи
ћ

, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
Ме
дит
а
циј
еила
ме
нт
а
циј
еокла
с
икус
рпс
кекњижев
нос
т
иипис
цува
не
вропскихлите
ра
рнихдо
ст
иг
нућа– МилошуЦрња
нс
комка
ода
с
удав
ноисписа
неиу
те
ме
ље
не
. УзИвуАндрића
, Ме
шуСелимовића
,
Де
са
нкуМа
ксимов
ић,Бра
нкаЋопића,ДобрицуЋос
ића,ДанилаКиша
,
Борис
ав
аПе
кића
, Милора
даПа
вићаиј
ош не
ких, Црњанс
киј
ес
а
мврх
на
шена
ционалнелит
ера
т
уреику
лт
уре
. Свак
ов
раћа
њеус
мис
луа
фирмациј
епое
толошкогт
ипаоаут
ору– пес
нику,припов
еда
чу,рома
нс
иј
е
ру,пут
опис
цу,драмск
омпис
цуие
се
ј
ис
т
и– Црњанск
ом, ка
одабибилос
увишно, к
адасез
надај
еа
ут
орИтаке
, Стражил
ова,Љу
бавиуТос
кани, папр
ипове
дачипут
описа
ц Дне
в
никаоЧарној
е
в
ићима, Се
обии
Друг
екњиг
еСе
обе– св
едо к
апит
а
лногроманаРомано Лондону
,
ос
т
ва
риој
ег
от
овома
кс
имум с
вогкреа
т
ив
ногда
ра, ос
т
авившионим
дру
г
им, са
модивље
њеипоноспре
мање
г
овојс
тв
ара
ла
чкојл
ичност
и.
Ме
ђут
им, ка
о личнос
т
-чове
к не
мирногдуха
, прз
ница, в
е
лик
и
ав
антурис
таужив
отнимииде
ол
ошкимс
тре
мље
њима, Црња
нс
киј
е
з
анимљиваличност
, пасеињег
ов
овишег
одишњеемиг
ра
нт
с
коот
уђе
ње,изз
е
мљеа
линеиодс
вог
анарода
, можесхв
ат
итик
аовидс
вој
ев
рс
непоме
ре
ностиоду
с
таљенихпонашања(Б. М. Михиз
), дабис
ве
с
вој
ег
ре
х
емл
адос
тииз
абл
удене
с
аврше
ногпог
л
е
данаљу
деис
в
ет,
ипа
к, ј
едног
ада
надов
е
оурав
анравнотежеивра
ћа
ње
мупл
ав
ик
руг
з
авич
ај
неСрбиј
е, помириољудск
аиживот
наис
кушења.
У ру
копису– с
а
данев
е
ликојкњиз
исе
ћа
њаидокумент
арнихис
ка
з
адог
а
ђај
а
, кој
абаца
ј
ус
ве
тлоуг
ла
вномнаМилошаЦрња
нс
когка
о
чов
ека
, иемиг
рант
а, ине
г
аторабе
ск
омпромис
ногкомуни
стичкогс
и-

132

Окњиг
а
ма

с
те
ма, а
ут
ораМиха
е
лаЈ
урма
наподна
с
ловомЈ
ош не
кеис
тинеоМил
ошуЦрњанс
ком, окој
имај
еау
торписа
о, прис
е
ћај
ућис
епишчев
ог
е
миг
ра
нс
т
вауЕнг
ле
с
којус
вој
им књиг
а
ма(уг
ла
вном саос
врт
ом на
њег
овемиг
ра
нтс
киживотит
е
шкеда
неоконормал
нее
г
з
истенциј
е
).
Та
кође
, Миха
е
лЈ
урма
н, нашконз
улуТрс
т
у,дипло
ма
тауБечу,Римуи
г
е
нера
лниконз
у
луСанМарину

ит
уира
ој
еу
ве
кс
вој
ат
врђе
њанаре
ле
ва
нтнимчиње
ница
ма.Каоу
ва
же
ник
онз
у
лиопуномоће
ниминист
а
р
(СФРЈ
) упоменут
имз
е
мљама
, ча
сној
еиуздире
ктив
епре
тпос
тав
ље
них

ра
диомос
т
овена
шет
ада
шњедржа
ве
, ауис
т
овре
ме

а
нима
ос
е
из
ање
неуг
ле
днекулту
рнее
мис
аре
, ка
ка
вј
ебиоМилош Црња
нс
ки.
Тос
ве
дочеброј
ниЈ
у
рма
нов
инаписиунашим г
ла
с
илима
, кој
еа
ут
ор
ов
ек
њиг
едос
ле
дноцит
ира
.
Но,какосељу
дс
камишље
њаче
ст
ос
уче
љав
ај
ус
аис
т
ина
мадруг
их, пој
а
вомЈ
у
рма
нов
ихт
е
кс
тов
а,как
оукњиг
а
мат
а
коиупој
е
дина
чнимна
пис
иманисуодг
ова
ра
лине
кимновинарима
, полит
ичкиммоћницима
, долаз
илој
еидосу
кобаокоис
тинеоЦрњанс
комиње
г
ов
омпов
ратк
ууз
е
мљу
. Тинапис
ис
ус
епој
а
вљива
лиуПол
итици, Илу
с
тров
анојпол
итици, Борби, Књиже
в
нимнов
инамаидруг
де
. Аут
ори, кој
ис
у
не
оба
в
ешт
енохт
елидапот
рунек
еЈ
у
рма
нов
е истинеоЦрњанс
ком,
билес
уу
вре
дљив
ез
аис
кре
ногСл
ов
е
нца,кој
иј
еве
рнооба
вља
ос
војдиплома
т
ск
ипос
аоиз
ала
г
а
ос
ез
анаше љу
деодкре
дибил
ите
та, к
ој
и
т
ре
бадас
епос
леемиг
ра
циј
ес
лободноибе
змрљевра
теудомов
инуи
т
а
мона
с
т
ав
ес
војживот
. Чак, т
а
квесуг
е
с
т
иј
ес
указ
ив
алепода
т
ке: да
ћеимбитиомог
у
ћеннормал
анжив
от удомов
ини,даћемоћидас
т
е
кнук
ровнадг
лав
ом, адаћењиховкњиже
внирадбит
има
кс
ималнопошт
ова
ни,на
ра
вно,ка
дај
еречоЦрња
нс
ком, ивре
дноа
фирмис
ан.
Так
вина
пис
иоЈ
урмановим иск
ренимподацимаоначинув
раћањаЦрњанс
когудомов
ину,ње
г
ов
ес
тре
пње
, дв
оумљаис
трах
ов
и, паи
к
ој
еЦрњанс
когизТрс
тапрев
е
з
аоуОпатиј
уувил
уСрђ
еПрице,испољав
алисуиј
ав
нопис
а
лиМ. Пе
ша
ков
ићиТ. Николов
ск
и. Здушноиз
а
в
ича
ј
но, безре
з
е
рве
, пишеус
вој
ојкњиз
иМихае
лЈ
урман, билис
уу
з
њег
аСт
анкаиЈ
ова
нВе
с
елинов
, раз
умесеиМошаПиј
аде
, СрђаПрица
,
Ру
диЈ
а
нхуба,паАле
кс
а
нда
рРа
нк
овић, з
а
тиммног
икњиже
вници, ме
ђукој
има, прве
нст
ве
но, Та
нас
иј
еМладе
нов
ићидруг
и. Онисуз
на
ли
шт
аз
начивраћањеус
в
ој
ег
нез
до, ј
едногс
пис
а
те
љс
когве
лика
на,г
е
ниј
а
лногрома
нс
иј
е
раРоманаоЛондонуиСе
оба. За
нимљивој
е
, напомињеЈ
урма
н, даКочаПопов
ић, т
а
да
шњиминис
та
ринос
т
ранихпос
лова
,
ниј
ебиоодуше
вљендв
оумљењемЦрња
нс
когдас
ев
ра
т
иуз
е
мљу
, шт
о
т
врдиМилент
иј
еПе
ша
ков
ић.

133

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Књиг
аЈошпоне
штооМил
ошуЦрњанс
комнедот
ичес
ениуј
е
дномсе
г
ментут
екс
т
ање
г
овогкњиже
вногде
ла
. Аут
орЈ
у
рма
нниј
ехт
е
о
дабуденикритичарниес
тетич
ар.Ње
г
ај
еинт
ере
с
ова
лаг
олачи
ње
ница,оношт
осеика
коде
шав
а
лос
аЦрња
нскимиње
г
овимповра
т
кому
Бе
ог
ра
д. Тоинт
ере
с
ова
њес
е
, додуше
, че
с
топре
т
ва
ра
лоуе
пиз
одичне
опс
ерв
ациј
е
: ка
кос
еупу
туодТрс
т
адоОпа
т
иј
епона
шаЦрњанск
и–
х
оћелиг
ас
аче
катиув
ил
иСрђанПрица– дал
ићеуЛондонумирнодожив
е
тиње
г
овпов
ратакс
у
пруг
аВидос
ав
а– Вида– каоитос
акак
вим
ћег
аос
ме
х
омпримитиз
емљаци, с
адаунов
ојидру
кчиј
ојЈ
уг
ос
ла
виј
и,
к
ој
уј
еострашћенокаопротив
никтадашње
грежиманапу
с
тиои
отуђ
иосеуиностранств
у?!
Ј
урмановакњиг
ај
еписа
нас
понт
а
ноимирно. Времеј
е
, помишље
њуа
ут
ора,нај
ме
риторниј
ис
удиј
а
. Онј
е
, та
кођес
мирениис
пове
днотачанипоште
н. Ст
ог
аћеов
ак
њиг
апажљивомчит
а
оцу– добродоћи, акоре
нибудућим проуча
ва
оцимаде
лаМилошаЦрња
нскогко
ј
и,
мададос
таист
ра
же
н,ипакниј
ес
асв
имоткрив
е
н.
Некриј
елис
евре
днос
тов
екњиг
едвој
ицене
как
вихСлов
е
наца,
ка
коихј
еј
е
дномприликомог
лас
ио, помаломалициоз
нона
ш врс
нии
луциднис
ат
ирича
риафорис
т
аБра
наЦрнчевић,уонојпоз
на
т
ојМихиз
овојмис
ли: данипис
ци, аникри
тичариникаданемог
удадоспудо
днаистинекадас
уупитањулич
ностиињих
овадел
а, ј
е
римтоне
омог
у
ћав
ај
унес
пре
тнос
тил
ине
ух
в
атљив
аинту
ициј
а?

134

Окњиг
а
ма

ИЗНОВИХ КЊ ИГА

ЗоранСпа
с
ој
е
вић:„Портре
тлиде
ра
“,диг
ит
а
лнаг
ра
фика
, 2010

135

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ра
с
ткоВа
с
и
ћ

РУБАЦ
(„
Ал
ма

, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Неудобнапошт
а
нс
каколакот
рља
лас
усеширокимпут
е
модна
биј
е
нез
емљеупра
вцуј
уг
а,дижућиз
ас
обомобла
кпра
шине
. Биој
елеп
а
вг
ус
т
овс
кида
н, т
опа
оис
унча
н, ненарочит
оприј
а
т
анз
апу
тов
ање.Са
обес
т
ра
непут
анаиз
меничнос
ус
ере
ђалез
е
ленет
ра
вна
т
еповршине
,
накој
имај
епа
слопоне
ког
ове
чеилиовца, кој
ес
учува
лаже
нс
каче
љадилидеца
, ис
а
су
ше
нажит
напо
љакој
ас
уос
т
а
лане
пожње
ве
нај
е
р
с
умушкиотишлинав
ој
с
ку.Туит
а
мовидеос
еине
кикуће
ракс
кле
па
н
оддас
а
каилиопек
ас
ас
ламна
т
имкров
ом, укомес
усерет
копримећив
ализ
на
цижив
ота
. Та
мода
љеиз
апољапружа
лас
енепре
кидната
мна
линиј
аг
ус
тогдрве
ћадокс
усивка
с
топла
вича
с
т
ибре
жуљциуда
љини
у
пот
пуњав
алираз
ноликос
тпре
делакој
ис
ешириоуна
около.
Ус
путсучес
т
она
ила
з
илинадруг
аколакој
ас
упре
т
ицалиили
мимоила
з
или, колас
аволов
скомз
а
прег
омкој
ас
упре
нос
илана
мирниценафронт
, колас
акоњимакој
асувоз
иласлужбе
налицаилира
тне
допис
нике
, конвој
ес
ара
ње
ницима
, чиј
ибројииз
г
ле
дниј
ебудиоопт
имиз
а
мос
т
а
њунафронту
, уј
е
дноммес
т
ус
ус
ес
усре
лис
акне
же
вс
ким
с
корот
е
чомкој
иј
ехит
нонос
иов
е
ст
иупре
ст
оницу.
Рафае
лј
е
, з
а
дубље
нус
вој
емис
ли, г
ле
даобе
зне
когпос
ебног
инт
е
ре
сака
копре
део, т
а
коиколаиљудепоредк
ој
ихс
упролаз
или.
Неда
внопроиз
ве
денучинпоручника
, биој
ера
с
поре
ђе
ннај
ужнибочнифронтуг
а
рниз
онуКра
ље
вцуис
а
дј
епут
ова
одас
еј
а
винадужност
. Це
лање
г
оваклас
ај
едобилара
споре
дт
риме
се
цара
ниј
е,чимс
у
з
ав
ршилив
ис
окушколу
, а
лиј
еонне
кимс
лучај
е
мбиоз
а
држа
нупре
с
т
оницирадикра
т
кот
ра
ј
недоде
ленас
лужбууМинис
т
арс
т
вовој
но,т
у
г
ај
ез
а
те
клаобј
ав
ара
т
а, та
кодај
ет
уутомпрв
ом т
ре
нут
кура
т
них
опе
рациј
аиос
т
а
о. Ње
г
овапомоћ, ме
ђут
им, уминис
та
рс
тв
униј
ев
ише
биланеопходна
, пај
еионпос
латнабочнифронт

десуупос
ле
дњим

136

Изновихкњиг
а

окрша
ј
имасне
приј
ат
е
ље
ммног
иофицирииз
ба
чениизс
т
рој
аипопу
на
официрс
когка
драбилај
епрек
опот
ре
бна
.
У Хе
рцег
ов
иниј
еиз
биоус
т
ана
кпротивт
урс
кевла
с
ти, „
на
род
ниј
емог
а
овишедапла
ћаг
лобаит
рпиту
рског
аз
улума”
, ве
лик
ехришћа
нс
кес
илесуокле
ва
ледас
еумеша
ј
у

ле
дај
ућис
вој
ес
опс
т
ве
неинт
е
рес
е
, пај
еСрбиј
аначелускне
з
омМила
номОбре
новиће
мбилаприморанадас
а
маз
ара
т
исТурск
ом, сциље
мдапомог
несв
ој
имсу
на
родницима
. Очек
ива
њадај
ет
урск
авој
с
кас
лабаидаћеу
скоробитипора
же
на
, нисус
еобис
т
инилапај
енаг
ла
вномра
тиштуудолиниМора
ве
дошлодов
ишекрва
вихбит
акакој
ениј
е
днојст
ра
нинисуда
лене
ку
у
очљивупре
дност
. Св
еочисус
еокренулекабочномфронтукодКра
љев
цаг
десуТурципокушалидасепробиј
унас
е
ве
р, алис
убилиодбиј
е
ниузмног
ожрт
ав
анаобес
тра
не
. За
уз
е
лис
уипа
кдеос
рпс
кет
ерит
ориј
ес
анеко
ликосе
лаиучв
рс
т
илис
еде
се
т
а
ккиломе
т
арај
ужноод
Кра
ље
вца
. Св
исус
т
ог
аоче
кив
алидаћене
приј
а
т
ељ у
скорообнов
ит
и
на
па
депај
ет
реба
локра
ље
ва
чкуодбрануој
ача
т
ишт
ој
емо
гу
ћебоље
.
Рафае
лј
ебиосироче
, ост
а
ој
ера
нобе
зродит
е
љаиодг
ој
илис
у
г
ас
трицис
трина
. Њег
ов
апородицај
епот
ица
лаизМа
лов
ишт
а, в
еликогцинца
рс
когна
се
љакодПре
с
па
нскогј
ез
еранај
уг
у,г
десумууј
е
дномпља
чка
шкомнапа
дубашибоз
у
кау
биј
ениота
цимај
ка
, пај
еост
а
т
а
кпородице, с
уоче
нс
амог
ућимновимна
па
дима
, одлучиодаз
а
ј
едно
с
ане
коликодру
г
ихцинца
рс
кихфа
милиј
апобе
г
ненас
е
ве
р.Та
кос
укона
чнос
т
иг
лиуСрбиј
уина
с
елилис
еуве
лик
омг
ра
дууње
номс
редишт
у,прв
ојпрес
т
оницинов
ес
рпс
кедржа
ве

ас
на
жномкулту
рномт
ра
дициј
ом, г
десуна
с
та
лепрв
аг
имна
з
иј
а
, првопоз
оришт
еипрвашт
ампа
риј
а
. Туј
ењег
овс
т
рицу
спеодас
еконсолидуј
е, пот
пуноуклопиу
с
ре
динуи, з
а
хва
љуј
у
ћика
пит
алукој
иј
ес
пас
а
оодра
з
бој
никаај
ошвишес
вој
ојуме
шнос
т
и, дасепрочуј
екаове
штиспос
оба
нт
рг
ова
ц, пај
е
имеТрифунаПа
лиг
орепос
та
лопоз
на
тоице
ње
ноунаоколо. Ст
рици
с
т
ринас
уима
лисинаиће
рку,кој
ис
убилине
шт
ос
та
риј
иодРафае
ла
.
Синј
еумног
омеличионаоцаибилој
еприроднодас
еус
меринапородичнипос
а
о, докс
еће
рка,наз
а
довољс
т
вородит
е
ља
, уда
лаз
ај
е
дног
младогдржа
вногчиновникауминис
т
арс
т
вупра
вос
уђаипре
се
лилау
пре
ст
оницу. Ј
е
динос
еРафае
лне
ка
коу
даљиооду
обича
ј
е
нихцинца
рс
кихжив
отнихток
оваиј
ош ка
оде
чакпок
аз
а
оинт
е
ре
сз
авој
ску
, у
ниформе
, ре
дидис
циплину
, чита
обиог
ра
фиј
еНа
поле
она, Фридрихаод
Прусиј
е,КарлаXІ
Іидруг
ихв
еликихвој
с
ковођ
а,пај
ет
а
коодлучиода
с
т
упинавој
нуа
ка
де
миј
уипос
т
анеофицир.Мождај
етунекане
с
ве
с
на
же
љадаос
ве
тис
мртс
вој
ихро
дит
ељат
акођ
еиг
ра
лаиз
ве
с
нуулог
у.
Ст
рицис
т
ринас
уг
аодвра
ћа
лиодтог
а

оворилидат
ониј
ебудућнос
т

137

Kњиже
внипре
г
ле
д3

з
ај
е
дногЦинца
рина
, датунемас
иг
урнос
тинитине
ких„
шпе
кула
циј
а
”, не
г
отиј
ежив
отс
т
а
лноуопас
ност
и, пог
от
овушт
осез
на
лодаће
у
скородоћидора
тасаТурцима

лиј
еРа
фае
лбиоу
пора
н, с
ав
лада
ој
е
ра
з
личит
епре
пре
кеко
ј
ес
уст
а
ј
а
лепре
дњимикона
чност
упиоуов
у
в
ис
окувој
нушколу.Ст
рицј
еврт
еог
ла
вом, смат
ра
ој
еРа
фае
лаз
ас
вој
е
с
опст
ве
ноде
т
еибринуос
ез
ањег
а

линиј
еже
ле
одамус
едаљес
упрот
ст
а
вља
, прекрс
т
иосеипомолиодамубудедобронапут
укој
иј
е
с
а
миз
а
брао.Та
кој
еРа
фа
елз
ав
ршиошколус
аус
пе
хом, ит
оуправ
оу
т
ре
ну
ткупре
дс
а
моиз
биј
а
њерат
а
, ие
вос
а
дхит
аодоленафронтдапрв
ипутомиришедимиба
ру
тнабој
номпољу.
Има
ој
едва
дес
е
тт
риг
одине, биој
ев
исок, с
т
ас
ит, црномањас
т
,
у
ниформамуј
едоброс
т
а
ј
а
лаибиој
енањупонос
ит.Ма
рљив
оиз
а
инт
е
рес
ова
ној
ерадиооношт
осумуушколиг
оворилиина
ређ
ива
ли, ниј
ебиомеђупрвима

линиме
ђупос
ледњимаус
вој
ојкла
с
и, ниј
есени
почемураз
ликов
аооддруг
их,пас
уг
адруг
ов
и, кој
ис
уупоче
т
кубили
с
премнидаз
биј
а
ј
ушаленарачунњег
ов
огпоре
кла
, прихв
ат
илика
ос
е
бира
вногиј
едногодс
вој
их.Уне
кимпре
дме
тимасениј
еис
т
ица
о, а
ли
ихј
еупорнимсе
де
ње
мна
дкњиг
омс
ав
лада
о,удруг
имај
ебиобољиод
ос
т
алих.Ст
рицј
есв
ет
рој
едеце

ош ка
омале
, даодаучефра
нцус
кии
не
ма
чки, пај
еРа
фае
л, ка
оиње
г
ов
икуз
ени, са
в
лада
ове
омадоброоба
ј
е
з
ика,пота
ј
нос
ена
да
одаћег
апос
ла
тиунек
ус
т
ранувој
нуа
каде
миј
у
нада
љешколова
ње
, каошт
ој
ебиос
лучајс
адруг
имофицирима

лиј
е
из
биј
а
њерат
ас
пре
чилос
веда
љемог
ућнос
т
из
аус
а
вршав
ањевој
неве
шт
ине
.
Колас
удос
т
атру
цка
лапопут
у, а
лисуодмица
лаидаљебезз
а
с
т
ој
а
. Времеј
ебилорат
но, ниј
есемног
опут
ова
ло, иуколимапоре
д
Рафае
лабиласуј
ошс
амодв
апут
ника

е
да
нс
т
ариј
ис
ве
ште
никизКра
љев
ца
, ота
цВике
нтиј
е,кој
иј
еупре
с
тоницимора
одаз
а
вршине
кине
одложа
нпос
а
оуПа
триј
аршиј
и, иј
е
да
ндомаћинизс
е
лаублиз
иниКра
љев
ца
, Доброс
а
в,кој
ис
ес
удиоз
богњивес
асус
е
дом, пас
епроце
сот
е
г
а
оидоша
оча
кдонај
вишеинст
а
нце
. Ра
з
г
оворс
еводиома
хомот
ре
нут
номст
а
њунафронт
уиономшт
ас
еможеоче
кив
а
тиублис
којбудућнос
ти.Ра
фае
ловиса
пут
ницис
убилидоброупуће
ниус
ит
уа
циј
уј
е
р
с
ус
енала
з
илине
посре
дноузрат
ишт
еисдос
таз
абринут
ос
т
ис
укомент
арис
алионошт
ос
едог
а
ђа
лоишт
ониј
еобе
ћа
ва
лоништадобро.
– Турциса
мошт
онис
ууда
рили, ре
чеДоброс
а
в, ака
дуда
ре,ко
з
наштаћебит
и.
– Шт
аможедабуде
!? – одг
ов
ориРа
фа
е
лопт
имист
ичк
и. – Одбиће
моих,аондаћемомиударит
ииодбацитиихс
вет
а
модоАна
долиј
е.

138

Изновихкњиг
а

– Ех,ех,г
ос
'нпоручниче
, не
ћев
аљдаба
шт
а
комоћи, сонолицко
в
ој
с
кештоима
мо.
– Онолицков
ој
с
ке

л'ј
еус
ва
комс
рцек'оуОбилића
. Столицко
в
ој
с
кећемос
веСрбеос
лободит
ииокупитиихуј
е
днојдржа
вис
ај
а
с
нимичврс
т
имг
ра
ница
ма
.
Доброс
а
впог
ле
данаколапунара
ње
ника
, поре
дкој
ихс
уутом
ча
с
упрола
з
илиире
чез
ас
ебе
, клима
ј
у
ћиг
ла
вом: „Ј
ес
' , ус
ва
комсрце
к'оуОбилића”
.
– Гра
ницеуве
кдонос
ене
воље
, приме
т
иот
ацВик
ент
иј
е
. Св
ихоћедаодре
денекег
раницедас
ез
нашт
ај
ечиј
е
, шт
ов
ише– тобоље

Хрис
тниј
епропов
еда
ог
ранице
, онељудераз
дв
ај
а
ј
уанез
ближа
ва
ј
у,
немиреих,не
г
ос
ва
ђа
ј
у
. Границесуђа
вољара
бот
а.
– Ниј
еов
ос
а
дт
оХрист
ов
ов
реме, оче
. Толикона
шихробуј
еи
мучис
еподту
рскомчалмомнај
уг
уиа
ус
т
риј
ск
омчиз
момназ
а
па
ду.
Св
еће
моњихос
лободит
иис
т
воритино
вуиј
а
кус
рпс
кудржав
у.
– Ув
екј
еХрист
ововре
ме

ине
, одг
ов
ориВике
нтиј
е,са
мољуди
неже
ледат
оприхва
т
е
.
– Море
, ре
чеДоброса
в

лободај
ере
ла
тивнас
тв
а
р. На
родуниј
е
в
ажноподчиј
омј
ечалмомиличиз
мом, не
г
ока
коживи.Де
дамиј
ере
ка
ок
акомуј
ењег
овде
дапричаодај
еј
еднов
ремењимаподТу
рцима
билодобро,биој
емир,з
на
ос
еред,з
налос
ешт
ај
ецаре
во,шт
ај
ебожј
е
, ашт
анародс
ко. Аондаударишера
тов
и, ј
а
дибе
да
, ис
веодеут
анда
риј
у. А мис
а
д, от
ка
дс
еос
лободис
мо, ника
кодасеорг
аниз
уј
е
мои
с
ре
димо, опе
трат
ови, нев
оље, на
родст
ра
да, нез
на
шштат
ес
ут
рачека
.
– Ма
, Доброс
ав
е, уз
будис
еРа
фа
ел, ка
ка
всимитипа
триот
ака
д
т
а
ког
ов
ориш! Слободај
еј
е
днаиодњене
маништ
авре
дниј
е
. Зат
ос
е
в
редиборит
и, з
ат
ов
редипог
ину
ти!
– Ра
з
умемј
ав
ас

ос'нпоручниче
. Вис
т
еучилиз
авој
ника
, ва
ма
ј
ера
тпрофе
сиј
аиодт
ог
ажив
ит
е
. Алиобича
нс
ељак, кој
иживиодз
е
мље
, кој
иодт
ог
аз
а
в
ис
и, г
леданат
ес
тв
а
ридруг
а
чиј
е
. Њемуј
ев
ажно
дај
емир, дабимог
аобе
зс
ме
т
њедаобра
ђуј
ес
вој
уњиву.
– Как
оможе
шт
ак
одаг
ов
ориш! За
ртиниј
ес
т
алодот
вој
ез
е
мље
, тв
ој
едржав
е!?
– Ка
коминиј
ес
та
лодоз
е
мље
, одњеживим, одњез
ав
ис
им, она
миј
есв
е! Алидржав
аниј
еумој
ојна
длежност
и. Онај
етудасебринео
на
ма
, анемиоњој
. Миј
ојпла
ћа
мопорез
, аонатре
бадана
счува
.
– Држа
вас
ебринеова
маиз
богтог
ат
ре
бадај
ес
луша
теибра
нит
еј
е.
– Пабра
нимој
е
. От
ера
шемидвас
инаувој
ску, нит

намдал' с
у
живи, нит
' дал' с
упог
инули. Са
з
на
ћу, нежурим. Ак
ос
ужив
и, добро

139

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ј
е
, ак
осумртв
и, да
јБожедадобиј
е
мтув
ес
тшт
ока
с
ниј
е
, дабихшт
о
дужеве
рова
одас
уј
ошживи.
Рафае
лј
ебиољу
тнас
вогс
а
пу
тникашт
оимадруг
а
чиј
емишље
њеодоногка
квоби, поРафае
лу, т
реба
лодаима

ликадчудасуму
дв
ас
инаувој
сциидас
енез
нашт
ај
есњима, с
ме
кшаусв
омна
ст
упу,
с
хва
т
идасв
акиг
о
ворис
асв
ој
ет
а
чкег
ле
дишт
аидаимаодређе
нераз
лог
едата
ког
ов
ори, ираз
г
овородеудру
г
омправ
цу.
Ла
г
а
нос
ехва
т
алове
че. Нек
ихполас
ат
ака
сниј
еколас
ез
а
уст
а
в
ишеуј
е
днојпос
та
ј
и, накра
ј
ув
еће
гмес
т
а

деј
епора
споредувожње
т
ре
балодасепре
ноћи. Меха
наузпос
та
ј
уз
в
алас
е„Трихра
с
т
а” з
бог
не
коликохра
с
т
оваублиз
ини, ибилај
ев
еликаз
г
ра
данас
прат
, има
лај
е
в
ишес
обаз
ас
пав
а
ње

ерсуовдесв
раћа
лиионипу
тницикој
ис
ут
уда
пут
ова
лианисусекре
та
липошт
анс
кимколима
. Момциизпост
а
ј
ес
у
пре
дмеха
номуправ
оу
пре
з
а
лидвакоњауј
еднума
њуприва
т
нукочиј
у.
Путницииз
а
ђошеизколас
ас
вој
имс
т
ва
римаиу
пут
ишес
еусобекој
е
с
убилепрос
т
ра
не
, алиј
енаме
шт
а
јбиоос
куда
нине
удоба
н. Ра
фа
е
л
ос
т
ав
ис
т
ва
ринакре
ве
т
у, иондас
иђедолеукафанууна
ме
ридане
шт
о
пој
е
де
.
Ус
а
линиј
ебиломног
ос
ве
та
. Поре
ддвој
ицеилит
рој
ицелока
лнихг
о
ст
иј
ус
ачок
ањчет
омра
киј
еуруци, Рафае
лвидет
а
моууг
луј
е
да
нпа
р, чов
екаиже
ну, кој
иј
епиок
афуине
шт
от
ихора
з
г
ова
рао. Чов
екј
ебиоокре
нутле
ђима

акодас
еуочав
аој
е
динове
ликицрнише
шириог
рта
ч, докј
еже
наг
леда
лаус
алуионприме
тидај
емла
даи
пла
ва
, мог
лај
еима
т
идва
де
се
т
шес
т
-дваде
с
е
тс
е
да
мг
одина, обуче
напо
е
вропе
ј
с
ки. Њиховраз
г
оворс
еближиокрај
у, онисепо
з
драв
ише
, чове
к
с
едиже
, прођепоре
дРа
фа
е
лаииз
ађ
ена
поље

а
кодаов
ајса
монача
с
в
идебу
цма
с
то, округ
лолицесбрков
имамушка
рцаучет
рде
се
т
имг
одина
ма. Не
шт
ока
с
ниј
еспољас
ез
ачут
опоткопит
ај
едногк
оњак
ој
ис
е
у
да
ља
ва
о. Младаже
нај
еос
т
аладасе
диз
ас
т
оломипиј
ек
афу
, ка
дпос
ледес
ет
а
кминут
ауса
лууђекрупнас
ре
дове
чнаже
нск
аос
оба, ошт
рог
пог
ле
да, упут
ничкомкос
т
иму, приђемладојпла
војже
ниине
шт
ој
ој
ша
пну. Младаженаис
пика
фу
, уст
а
деипођела
г
а
нона
пољез
аже
ном
упу
тничк
омкос
тиму, ус
путпрођепоре
дРа
фае
ловогс
т
олаиону
г
леда
ј
е
днопреле
поне
жноа
нђе
осколице, бле
доиз
а
мишљено, кој
енање
г
а
на
чинидубокут
ис
ак
. Гле
да
ој
ека
кос
евра
таз
ањомз
ат
ва
ра
ј
у

лиму
ј
еиз
г
ле
да
лодај
еј
ошвидика
косекре
ћекрозс
а
лу, какој
ошнеиз
ла
з
и,
ка
кој
ојј
епот
ребначит
а
ваве
чнос
тдапре
ђет
ихде
с
ет
а
кме
т
ара
. Онда
с
хва
т
идај
евишене
ма
, дај
еода
вноиз
а
шла
, осв
рнусеок
ос
ебеипримет
иназ
е
мљинеда
ле
коодс
вогст
олај
е
днубе
лумара
му

еда
нру
бац,
кој
иниј
ебиот
ука
дј
едола
з
ио. Мог
лаг
ај
еиспус
тит
ис
амомла
дажена

140

Изновихкњиг
а

кој
ај
еу
пра
вот
удапрошла
, онскочи, дижег
аипожурина
пољедај
ој
г
авра
ти. Но, на
пољуниј
ебилониког
, чуој
еуда
љинис
а
мобу
куј
е
дне
кочиј
е. Онпог
ле
дас
виленума
раму, опт
оченуз
ла
тнимв
е
з
омс
аинициј
а
лимаАиД, з
а
пит
ас
ешт
адара
дисњомиондаот
копчаблу
з
уист
а
в
иј
енаг
руди.
Ка
фе
џиј
амуј
едоне
ове
че
руионис
корис
т
иприликудаг
аупит
а
дализ
накој
емла
даже
накој
ај
еупра
воот
ишла
.
– Тој
есупруг
адокт
ораДек
ера

ој
иво
диболницудоленај
уг
у.
Енг
лез
исуиониона
. Не
коликопут
ај
еве
ћовудапрола
з
ила
. Она
кру
пнаг
ос
пођаошт
рихцрт
ај
ојј
е
, шт
оноз
ову, дружбеницаис
та
лно
путу
ј
есњом.
– Ита
ко, от
ишлис
упоноћи?
– Да
, из
г
ледадаимсежурило.Дос
аданика
днис
успа
ва
леов
де
.
– Аг
ос
подинкој
иј
ераз
г
ова
ра
осњом?
– Њег
анез
на
м, првипутс
а
мг
ав
иде
о. Некист
ра
на
ц, с
е
деој
ет
у
це
лопоподне
. Жа
нда
рммуј
епрег
ле
да
опа
пире
, уредус
у.
Рафае
лниј
едоброс
пав
ао. Пос
те
љај
ебилане
удобнаина
ст
а
ње
насит
ним дос
а
дним с
т
воре
њимакој
аг
ост
иманис
удав
а
ламирада
с
клопеочицеленоћи. Ме
ђутим, иданисубилата
коупорна
, пит
а
њеј
е
далибина
шпоручнику
спеодаз
а
спиј
е
рј
ест
а
лномислионаанђе
ос
ку
г
ос
пођуДеке
р, кој
ај
еима
лај
е
дноодонихлицакој
ечове
кв
идиј
е
дном
ивишениј
еус
та
њудаг
аз
абора
ви.

141

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ра
нк
оБаб
и
ћ

КРУК
(„
Пр
о
г
е
т
о

, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)

1.
Накора
кј
еодив
ицелитице
. Ис
пре
ла
ма
нхридима
, подњимј
е
ков
ит
ла
цт
а
лас
аиве
т
ра, с
аиз
брис
а
номг
раницому
з
рочнос
т
и. За
ст
ра
шуј
ућеј
ека
коморебе
сни, ил
имождас
те
њеподве
тромкој
ииз
миче
очимааос
т
ав
љаот
ис
кенаводи. Илит
омореу
з
вра
ћаве
т
ру
? Силином
у
тиснут
иј
е
дноудруг
о, пот
пунобидамуз
аоку
певид. Крс
т
а
рипог
ле
домтра
жећиунекојнепра
вилнос
т
ит
а
лас
а
њамог
ућодг
овор.
Брег
ов
иводелењосепримичус
те
на
ма,ка
оданемај
увољедас
е
у
спу
жуу
зњих, аонданас
т
а
ј
ет
упит
ре
са
кина
окомира
нбрегсепромет
неуог
ромнепе
нуша
веј
е
з
ике
. Иа
коист
и, приз
орс
ва
кипу
тбуде
не
очекива
н. Спокој
нас
илината
ла
с
адос
педаукра
т
кому
з
ма
куумири
њег
овпог
ле
д. Из
међ
ус
поко
ј
аибе
с
аст
е
шње
нај
ене
в
ерицаиуј
еднои
удруг
о.Св
ој
омог
ромномс
на
г
ом, з
ак
ој
умусечинидај
епомалоиње
г
ов
а, ов
имупре
лаз
ив
укудоживља
јодс
мире
нос
т
идоправ
огус
хиће
ња.Ре
клобис
едасууњемуст
а
лноприс
ут
надв
ас
упротнара
с
положе
њаадаовас
иласа
мобирај
едноодњихист
ва
рау
клопљениниз

оликоис
пре
кидана
, опе
т,не
пре
кину
т.
Ве
т
армус
т
ис
кака
пке
, алимуниз
ат
ре
ннепре
кидапог
ле
д.
Осе
ћадане
штоновопос
т
ој
иуњемуидас
т
ој
ит
икиз
аг
ра
ницење
г
ов
ихј
а
снихмис
лиис
е
ћања
. Ниј
етог
раницака
оиз
ме
ђукопнаимора
,
преличинаонуиз
међушумеиот
в
оре
нерав
нице
. Гус
т
аиис
конс
ка
шумапос
т
епе
нос
епроређу
ј
ес
воде
ћис
енаос
т
рвас
т
аба
ла. Из
ме
ђу
њихс
угу
ст
иши, иск
ида
нипропла
нцимаипој
а
с
иматра
ве

ој
ис
еспа
ј
а
ј
уиширеоноликоколик
ос
ешипра
з
ит
ес
не,доксенест
опеуне
пре
-

142

Изновихкњиг
а

г
ле
днут
ра
вна
т
ура
вницу. Те
кпоне
г
деос
т
анечупе
ра
кшуме
, каоз
а
ус
т
ав
ље
нуна
ме
ридасеприпој
ит
амноз
еле
нојмас
и.
Толикопу
тај
епрела
з
иот
а
квуг
раницу, нав
ик
ав
ај
ућисв
ојумна
одла
с
кеивраћа
ња.Чиниломус
едај
ек
ат
ка
дс
коронадохва
тпаодј
е
дномда
ле
ко, пла
ховитаз
богње
г
ов
ихмис
ли. Ј
а
с
нипо
чециине
из
ве
с
на
оконча
ња
, кој
ас
ус
ече
с
тог
убилаут
амиг
дебис
емислиј
едност
а
вно
ра
с
плинуленеус
пе
ва
ј
ућидаст
воренове
. Ника
кв
оу
мнона
ст
ој
ањениј
е
мог
лодаихвра
т
и. Поне
ка
дсусањимабледе
леимис
ликој
ес
уим
пре
тходилеас
е
ћас
едас
убилет
акој
а
с
неиобичне
.
Упрк
осиз
ма
г
лициодра
с
прше
њаподкос
имс
унце
м, приз
орму
из
г
ле
дапроз
рачно: ус
коме
ша
номореиз
бра
з
даној
еос
унча
нимбре
г
ов
имаит
а
мниму
долинамат
а
лас
а
, насв
акојхридиј
есликаданаиноћи.
Уњемуј
енешт
ошт
ор
аниј
ениј
еприме
ћив
ао,алиос
е
ћадамут
ост
а
лноиз
миче
, иак
омусечинидај
епот
ре
ба
нс
а
мома
лина
порпадапроник
некрозне
одређ
енуг
ра
ницуиз
ме
ђура
вницеиз
апре
те
нихшума. А
ка
даг
аучини, про
ша
ра
нарав
ницасена
ма
хпре
т
ва
рауз
идне
проходне
т
а
мнешуме
. Ка
дна
ст
ој
ањес
пла
с
не

ајис
т
из
идсера
з
ре
ђуј
еипопушт
атра
вна
тим ј
е
з
ицима
. Рит
аммораг
аоме
т
адас
еу
сре
дсре
ди. Из
а
илиис
подта
кв
ихна
ст
ој
ањапров
ируј
еприј
ат
нос
т
, ка
оуиг
ринев
ешт
о
с
а
крив
енодет
е
. Крозт
а
лас
а
вораз
мишљањепробиј
ај
усеонемисликој
ена
ст
а
ј
уње
г
овомна
ме
ром, на
двисуј
ућипроме
нљив
остиос
та
ј
у
ћидов
ољној
а
кедабудукоре
ннаре
дниммис
лима.Хипнот
ич
кољуља
њеморас
т
а
лноихву
чез
ас
обом, а
лионеуз
а
г
лушу
ј
ућим одј
е
цимат
а
лас
а
опс
та
ј
уипле
тус
е
.
Пуним с
топа
лимас
т
ој
инас
т
е
ник
ој
амудај
еос
е
ћа
јс
иг
урног
ос
лонцадокис
т
овре
ме
нот
аис
тас
иг
урностодхладногдодира
, пе
њући
с
еу
зног
е
, пре
лаз
иулакуј
ез
у. Вет
а
рг
аблаг
оњише,а
лимут
онеличи
наљуља
њес
т
аблаве
ћнапле
ској
имуг
оди. Ј
е
двавидљивепра
ме
нове
ра
с
прше
нев
одеве
т
арнос
ипре
коз
а
ра
внилит
ицес
т
ва
рај
ућине
број
е
не
с
итнека
пљиценак
осиикрз
нус
кла
днос
крој
еногог
рт
ача
. Поне
г
дес
е
с
т
апа
ј
уипола
кора
ст
удокс
енес
кот
рља
ј
у.Копље
, чиј
иј
екра
јут
иснут
ума
лоудубље
њенакаме
нојподлоз
и, да
ј
емудода
т
ниос
лонац. Ника
д
ра
ниј
ениј
еос
ећа
оова
ка
вс
кла
дсас
обом, море
м, в
ет
ромис
унце
м.
Крозхукве
траитут
ња
вут
ала
с
аодј
е
дномз
а
чуј
е,,-ру-“, двог
ла
с
с
ане
ра
з
г
ове
т
ним пра
сков
иманапоче
т
куикра
ј
у. Знадаг
адовикуј
у
име
ном, не
колицинаизкла
накој
ис
т
ој
енанеколикокора
каиз
ање
г
а
.
Напе
топосмат
ра
ј
уњег
ов
оњиха
њенав
ет
руст
ра
хуј
ућидаћесеве
ћу
с
ле
деће
мна
ле
тус
т
рмог
ла
вити. Та
косу, не
хот
ице
, ка
димс
еучинило
даћесез
аношењена
с
та
вит
иупа
д, с
виодј
е
дномз
ав
ика
ли„
Крук!“ покуша
ва
ј
у
ћидаг
аопоме
нуипре
ну
. Крукс
еутомт
ре
ну
ткуиз
виот
оли-

143

Kњиже
внипре
г
ле
д3

кодај
ез
ањихов
опоимањепре
кора
чиопре
т
пос
т
а
вље
нуг
ра
ницупа
да
,
пасусв
ире
аг
ова
лиис
тов
ременоиис
т
ове
тно. Алионоштоникоод
њихниј
епримећива
обиој
ење
г
овз
аносист
опљенос
тс
ањимаст
ра
шнимс
иламамора
, ве
траилит
ице
. Њихањеј
ез
ањихбилоз
на
кс
ла
бос
т
ииопа
с
нос
т
и. Никак
оимниј
ебилој
ас
ноз
а
шт
оКрукта
мос
тој
ит
оликодуг
о, наме
с
туг
депос
тој
иса
моз
е
бња, т
оликоз
а
окупља
ј
ућада
пот
ападру
г
ачиј
едожив
ља
ј
е
.
Кру
кихј
екра
ј
ичкомокавидеока
кос
то
ј
еудв
осмис
ле
ног
рче
в
ит
импоз
а
ма

пре
мнидау
ст
укнуилидакре
нукање
мудабиг
ас
па
с
ли. Личилисунафиг
уресг
римас
а
ма

а
уст
а
вље
неус
редпокре
т
ак
ој
и
с
уодража
ва
лињиховопој
е
диначнопоима
њеоногштос
ез
бива
лопре
д
њима: г
ле
да
ј
усв
огродс
тв
ениканаов
омопа
сномме
с
туата
мос
е,пре
коњег
ов
еприликенаивици, пре
плићумног
ивидљив
иапос
ебноне
видљивииз
а
з
ови.Не
поз
на
ницас
епрот
ез
алаоднес
покој
адос
тра
ха
.
Виде
оихј
епремапоз
адинишумеиче
ст
а
ракој
ис
ус
еодат
ле
пос
те
пеноу
з
диз
а
липа
дина
мадоправогбе
демабрдас
аст
е
новит
имврхов
има.Нис
ус
т
ај
а
лиулиниј
и– некис
убилиближењемунекида
ље
,
пре
мас
вој
ојодв
ажност
и. Сиг
у
рнос
тг
рупеј
есма
њилара
з
ликеуоднос
унара
с
т
ој
а
њенакој
ебис
ва
коодњихс
та
одај
ес
а
мнаов
оммес
т
у.
Зе
бњуодДухалит
иценебимог
лодаума
њинипр
ис
ус
тв
очит
а
вогкла
на
. На
прот
ив
.

2.
За
з
ира
ој
еодлитицеотка
комуј
епрвипутис
пу
нилавид. Ка
о
из
ра
с
лаизв
одеиизз
е
мље,на
рог
ушенасв
ој
имв
ечит
имсе
нка
ма
, мас
кој
ест
ра
неос
унча
на
, билај
епре
кидимораиоба
ле,с
а
маз
ас
е
бе,мимо
њих, ка
окл
инкој
иихј
едржаос
пој
е
неилиих,каокостуг
рлуобома
,
с
преча
ва
одас
едокрај
аспој
е
. Икадабиј
ојне
с
та
особз
орј
а
, уње
муби
ос
т
ај
а
лаонадруг
а
, с
т
воре
напричамаоњојиоДухууњој
, г
деј
ојј
е
с
ва
капричапридодалапокој
иде
т
а
љ аз
а
вис
илаодт
ог
акој
епр
ипове
да
. Ка
дабиот
омепричаосав
ршњацима
, чудилог
ај
ешт
оимај
унеј
а
с
ну
, ираз
личитуодње
г
ов
е,сликуоДухулит
ице
, ча
киОка
р, в
ршња
к
с
акој
имј
ена
ј
вишебиоз
а
ј
е
дно.
Збогче
г
аДу
хлит
ицесв
ој
иммоћиманеиз
аз
овеис
т
ове
тнуиј
а
с
нус
ликуус
вимањима
? Сва
киродс
т
ве
никимас
в
ојиз
г
ледис
виост
а
лиг
ав
идеуправ
от
а
квог
, пабиис
т
от
а
кот
реба
лодав
идеиДуха,ра
з
мишља
ој
еКрук.Ка
котодас
еДу
хмедв
едаилиДу
хбиз
онамог
ув
иде
-

144

Изновихкњиг
а

т
и? Међумног
имбиз
онимаукрдуу
ве
кс
епоиз
г
ледуипона
ша
њуј
е
да
низ
дв
ај
а
.
Акос
еДухлит
иценеможевидет
иочимамог
аобиседожив
е
ти
у
нут
рашњимвидом, ут
рансуобре
даилиусну. Са
нј
ета
ј
анс
тв
енс
ве
т
,
пра
вомес
т
ог
деДухможедас
епој
а
ви. Ипа
к, Духовибире
т
коз
а
ла
з
илиуснове
, билибине
ј
а
сногоблика
, ка
оданис
унибилиса
ња
ни. Дас
е
ба
рј
е
дномј
а
с
нопој
а
виоус
нунекогпре
т
кат
ајбиондаопис
аока
ко
Духиз
г
ле
да,пабиос
та
лиз
на
лишт
адаоче
куј
уус
вој
имсновима
.
Мождас
еДухпој
а
вљив
аоноћуналит
ици, алинико
г
аодњих
т
а
мониј
ебилодаг
ав
иди. Ноћ, с
ама, будиз
на
тижељу, дрхт
а
вука
о
пла
мичакнаве
тру
. Не
мапла
мичкакој
ибис
епромолиоуноћикој
а
с
криваДуха
. Ка
дај
еј
едном прилик
ом св
ој
ене
доумицепокуша
ода
пре
дочинекомс
та
ром родс
т
ве
нику, послење
г
ов
едуг
еприпове
ст
ио
Духу, ов
ајг
ај
есамеша
виномоз
биљнос
тиипре
кораса
мопог
ле
даои
пре
ћу
та
оодг
овор.Ка
одај
ене
шт
окрио,у
чинилос
еКруку
.
Духне
одре
ђе
ноглик
адубљепрожимаљуде
. Покушајдаг
ане
ко
пре
дочис
е
бинеу
с
пе
ваусуда
русне
ј
ас
нимпреда
ње
м, ка
омеша
вином
пој
е
дина
чнихз
а
мишља
ња
, кој
ес
ве
дочииоу
з
а
лу
днос
тит
а
квихнас
т
ој
а
ња
. Маколикодај
енек
омеиз
г
ле
дДухаиз
мица
о, чиниомус
еблис
кимис
амоње
г
овим. Сва
комепривидноприс
анипоз
на
т,с
вимаз
а
ј
е
днобиој
ене
ј
ас
а
нине
поз
на
т

буњива
ој
еднепомоћудруг
их.
Ње
г
овј
а
с
анликне
минов
нобииз
ража
ва
ос
клоност
ииос
обине
оногк
ој
иг
ај
ез
амишљао.Та
кобираз
личит
иљудимог
лидаупоре
ђуј
у
с
вој
епре
дс
та
веДуха
, пој
а
виобисенес
кла
дина
че
оње
г
овуна
дна
ра
внос
т.Пре
уз
има
нодпреда
каипре
ноше
нпот
омцима
, пос
та
ј
а
ој
ес
вене
ј
а
сниј
иаис
то
вре
ме
нос
веближи. Саколенанаколе
носепренос
ила
маг
лов
ит
ос
тпре
дс
та
векој
ај
ета
копос
та
ј
алај
единаправ
илнос
тов
ог
проце
с
а
, шт
ој
емог
лодас
тв
ориут
ис
а
кдај
етос
мишљенорађ
ено. Мождас
ус
амона
слућива
лидај
ета
конај
бољеипроду
жа
ва
лионодоче
г
а
с
упрет
ходницикла
нас
понт
а
нодошли.
Духве
т
рас
еневиди,анев
идисениве
т
ар.Духме
две
дас
евиди
маколикодас
умедве
диме
ђус
обнос
лични. Па
мт
ис
едасуј
е
дногт
а
кв
ог

абе
ле
г
омначе
лу,на
шлимрт
вог
. Убрз
ос
уу
очилидруг
ог
, одав
нопоз
на
тогмедве
да
, кој
иимј
ес
адаиз
г
леда
одруг
а
чиј
е
. Ду
хј
еис
ти,
а
лисемедве
диме
ња
ј
у. Чинис
едадокпре
лаз
иизј
едногудруг
огпопримара
з
личит
аобличј
а
. Алиј
ош никониј
ев
иде
ока
косепона
ша
ис
тиме
две
дка
даг
апосе
днеДухикадаг
ана
пу
ст
и. Неможесез
нат
и
ника
коихбираниз
богче
г
аихна
пу
шт
а
. Ондас
ениДухме
две
дане
в
идинит
имус
еможез
на
т
ииз
г
ле
д, бе
зобз
ирашт
опосе
даживот
ињу
с
аме
две
ђимобличј
е
м.

145

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Та
кој
еКрукз
апит
ива
ос
е
беис
е
биодг
овара
о,нез
на
ј
ућиг
деда
от
почнеинаштадас
еослони. Кабилоче
мудај
екора
кнуотобис
е
одмахиз
мицалоаонос
та
ј
аодавис
иј
е
дномног
омна
дпраз
нином, з
а
чудонес
трмог
ла
вљуј
ућис
еуњу
, шт
обиг
аохра
брилодаопе
тис
кора
кне.
Лит
ицај
еј
е
дноодсв
ет
ихмес
т
аг
дес
ез
апос
ебнеповодеиз
воде
обре
ди, че
мучит
а
вкла
нприсус
т
вуј
е. Та
дас
ва
коможедабу
денатом
мес
т
у.Друг
ачиј
е,ла
коможедасеиз
ме
т
неус
вет
ог
рђ
е.
Некомпр
иликом, не
колицинањих, ве
ћодрас
лихдеча
ка
, иг
ра
ла
с
елов
а.Иг
рај
есу
вишес
ла
баречз
аоз
биљноде
ла
њекој
ес
епрепра
ве
прове
реморадоброув
ежбат
и. Мла
дићеј
еиг
рапоне
лапас
у, г
оне
ћи
оногкој
епредс
т
а
вља
оз
в
ер,из
лет
е
лиизшумепра
вонаплат
олит
ице
.
Схв
ат
ившишт
ас
уура
дили, ус
ту
кнулис
уибрже
-бољесев
рат
или, не
с
иг
урнидалидапотрчеит
имеј
ош в
ишес
кре
нупажњунас
ебеилида
с
епола
кос
клонеадас
ет
онепротума
чикаоот
ез
ање.Крукут
оменичимниј
ез
ашт
рча
о,алиј
еос
ет
иодамуног
ениј
енос
иоње
г
овс
тра
хве
ћ
с
т
рахос
т
алих.Ниј
еимсеништадес
ило. Нит
ис
уони, ка
опоне
комне
муштомдог
овору, билошт
акомере
кли, нит
иихј
еДухлитицез
бог
с
ве
т
ог
рђаказ
нио. Пос
ленеколикода
на
, кадаимс
еу
чинилодас
ус
ве
мог
ућепос
ледицеоскрв
нућане
с
та
ле
, св
исус
е
мз
а
мишљеногКрука
билиу
па
дљив
орас
положе
ни.
Ве
ликапит
а
њаз
ама
лапле
ћа.Њег
овпокуша
јкоддв
ој
ицес
та
риј
ихродст
ве
никадас
вој
имле
ђимапре
уз
мудеоов
огт
ере
т
аз
а
вршиос
е
т
а
коштос
уг
ас
вој
имчуђе
ње
мпрос
т
оукорили,нес
хва
та
ј
ућиз
богче
г
а
пит
ат
акоочиг
ле
днес
тв
ари.

146

Изновихкњиг
а

Са
шаМи
ле
нк
о
в
ић

ПОСНЕ ГОДИНЕ
(„
Ал
ма

, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Раној
у
тро.Чинис
екаоданика
дане
ћес
ва
ну
ти.Да
нс
ев
учет
а
ко
ла
г
а
нодаиз
г
ле
дака
одај
ез
е
мљас
та
ла
. Ониноћна
двла
чеконопа
ц.
Ова
јпутј
еиз
г
ле
далока
одаћеда
низ
г
убит
и, а
линиј
е
.
Ипа
кј
ет
е
шкоине
вољнопобе
дио.
Маг
лас
евуклакаос
т
а
рииз
а
нђ
аопа
сподолинама
.
Њуникониј
емог
а
оупла
шит
и.Нират
, нис
т
рада
ња
, ниужа
с.
Онај
еишлас
вој
импу
те
мла
г
а
но,неосв
рћућис
е
.
Св
ес
утој
ас
номог
лидавидењихдв
ој
ицај
е
рсус
ена
лаз
илина
ј
е
дномбрду,аис
подњихс
епрос
т
ира
лаве
ликаз
а
ра
ва
н. Билај
епот
пунопрек
риве
набеломј
амболиј
ом, изкој
ес
уиз
в
ирива
лив
рховидрве
ћа
обг
рљенис
ланом. Свеј
еиз
г
ле
далока
ов
еликис
е
љачк
иуре
днона
ме
шт
е
нкре
ве
ткој
иј
ече
ка
оне
кедра
г
ег
ост
е
. Ут
ег
нутиле
п. Тект
амоне
г
депредкрај
, т
а
мог
дениок
овишенеможедадопре
, почињалас
у
опе
тбрдаипла
нине
.
Дв
ара
тнадруг
асунет
ре
мицег
леда
лика
кома
г
лапопу
штапре
д
на
лет
имас
веј
а
че
гиј
а
че
гс
унца
. Св
акиње
г
овз
ра
кк
аома
чј
уј
елаг
ано
пробада
о,докј
ена
ј
з
адниј
есв
уот
ера
о.
Чу
дназ
е
мља

ош чу
дниј
иљуди.
Боснај
еуова
коле
пој
ут
роиз
г
ле
далак
аомирној
а
г
њес
пре
мно
наиг
ру.А у
ст
ва
риниј
ебилот
а
ко.Биој
ет
ов
укпре
врт
љивиопа
с
а
нз
а
с
ва
ког
акос
ена
ђеуње
г
овојблиз
ини. Њихдвој
ицасубилитуис
пре
д
њег
ов
ихошт
рихче
љус
т
и, аон, онј
ебиос
према
ндаз
а
г
риз
еиот
кине
с
веле
поштој
еда
нчове
кможедапонес
еизв
ој
с
ке
. Св
акуус
помену,
с
ва
киса
н.
Билис
ууЈ
уг
ос
лов
е
нс
којна
родноја
рмиј
и. Алиниј
ебиотообича
нв
ој
нирок
. Пошлис
уодкућеумиру, ае
воихус
ре
дна
ј
кр
вав
иј
е
г
ра
т
а.

147

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ратихј
еприг
рлиока
одобредруг
ов
еиизт
огз
а
г
рља
ј
анисуус
пе
лидас
еиз
вукудода
на
с
. Билисууис
кушењимадаоду, даост
а
ве
с
веивра
тесекућипашт
абуде
, дабудудез
ерт
е
ри. Алиодког
абипобе
г
ли. Одвој
с
кекој
анепос
т
ој
и, оддржа
векој
ене
ма
, оддруг
ов
ак
ој
и
с
уихв
ећода
вноост
а
вили, илиодз
лес
удбине. Овдес
ениј
ез
на
локо
пиј
е
, акопла
ћа
. Нипрот
ивког
асеборе
, низ
ашт
асеборе
, нисакимс
е
боре
, ништ
а.
Ј
единошт
осез
налој
едаг
ла
ваост
а
ненара
ме
нимаит
е
лоуј
е
дномко
ма
ду
.
Анапољуокоњихчулес
усепт
ице
. Цв
ркутпт
ица.Алинеобича
н. Ка
одасусепрос
еј
алис
виле
пицвркут
ииодлет
е
ли. Ос
та
лис
амо
онис
т
ра
шни, к
решт
ећиг
ла
с
овив
ранаиг
а
вра
на,пт
ицаз
лослу
тница
.
И ба
ш поре
дњиховес
т
ра
жа
ре
, малебрв
на
реукопа
неуз
е
мљу
надрвос
лет
еј
еда
нцрниг
а
вра
н. Чудној
ег
а
ка
о, ка
одахоћене
шт
ода
ка
же
. Ониг
анис
ура
з
умели, атре
ба
лој
е. Дас
ус
амома
лобољеос
лушну
ли, чулибиње
г
овг
ла
с
: бе
жит
е
, бежитег
ла
вомбе
зобз
ираода
вде
.
Одав
дедоДринев
ладас
мрт
, туг
а

адибе
да
. Тој
ес
а
моовдеост
а
ло.
Св
едруг
ој
еотишло, ис
ре
ћа, ина
да
, иживот
, ира
дос
т.
Онисуода
вноне
с
т
алиипонелис
весас
обом.
Ост
а
лис
ус
амооникој
инис
уима
лиг
депобе
ћи, оникој
ис
у
бра
нилис
вој
епа
рчез
е
мље
, ионикој
исумис
лилидаизовог
амог
уиз
в
ућинек
акв
ек
орис
т
и. Алика
кве
? Билокакв
ак
орис
турат
уприг
ра
бље
нај
епрок
лет
с
тв
о.Нажа
лос
т
, тос
еоткриј
ет
е
кнакра
ј
у,ка
дај
ез
аис
тинуиз
апока
ј
ањека
с
но.
За
шт
ос
уњихдвој
ицаост
а
ли? Нисуз
на
ли. Тонис
ууме
лидаобј
а
сне
.
Неда
ле
коодњихт
рчаој
епот
очићпрек
ог
ла
т
когка
ме
њаипов
иј
е
нет
рав
е.
И онј
ехуча
осв
ој
ут
ужнупе
с
му. Свој
еј
а
деј
ехт
еонеко
меда
ис
прича,а
лиг
аникочуониј
е
. Илис
уг
асв
ичули,анис
ура
з
умели.
Одње
г
овихприча,даихј
екоимаочут
и, мог
а
ој
едос
адакњиг
у
дана
пише
. Али, ав
ај
, ре
чис
умубилене
раз
у
мљивез
аљудс
коухо.
Ионј
ехт
е
одаис
причашт
ај
ес
вепре
живе
оуз
адњихне
колико
мес
е
ци.
Коликој
ељу
дскихдушапрев
ез
аоуре
ку,пада
љеуморе
, изморанане
бо.
Дај
еј
е
днаду
шабилај
еднациг
ла
, дос
а
дабикућус
аг
ра
дио.И
ог
ра
дунаправ
иоице
лодвориштепоплоча
о.Адаихј
ере
ђаој
е
днуна
друг
у, донебабис
т
иг
ао.Мог
аобиис
а
мог
абог
адоз
ва
тидамука
жеда
с
еса
жалинаов
ељудедоленаз
е
мљидасеприз
ов
упа
ме
т
и. Алиг
ани-

148

Изновихкњиг
а

кочу
ониј
е
.
Коликој
ек
рвис
аљудс
кихрукус
пра
о, одњеј
емог
аоис
амре
капост
а
т
и.
Ниј
ебилохла
днег
лав
еуовојус
иј
а
нојз
емљидаг
ачу
ј
е
, аиак
о
ј
ебило, т
аг
лав
анебиништ
аодлучива
ла
.
Оникој
исуг
ат
реба
личут
инис
убилиов
де.Билис
уз
а
клоње
ни
не
г
дедале
кодебе
лимз
идов
имаис
вој
имлудимз
а
мислимаот
омека
ко
с
епра
виј
е
дназ
емљаилиј
ошбоље
, от
омека
кос
ерушиј
е
дназ
е
мља.
Ониње
г
овј
ез
икнисуг
ов
орили, онисуг
ов
орилиј
е
з
икомст
ра
ха
, мржње
, бе
саиј
а
да
. Са
мосут
а
јј
е
з
икраз
уме
ли.
Дрв
онакој
еј
епт
ицас
ле
те
лаионој
ехт
елонешт
одака
же
. Ма
ха
лој
ебе
з
ус
пешнос
вој
имг
ра
наманебилиприв
уклоне
чиј
упа
жњу.
Кла
пара
лолишће
м, к
рив
илос
е, а
либез
успешно.
Су
нцеј
екона
чноиз
а
шлоиз
абрдацело,мог
а
ог
ај
ес
ва
ков
иде
т
и, а
лионотониј
еже
ле
ло. Биломуј
емрс
кодаоба
с
ј
аовуз
е
мљу
, да
ос
ве
т
лис
вес
тра
хот
екој
еј
еноћз
ас
обомос
та
вљала
.
Дас
еонопит
ало, пус
тилобиданоћт
рај
ег
одинуданаилидуже
. Дас
ес
вез
ав
ршиут
ојј
еднојс
тра
в
ичнојноћиидаконачноонона
с
ме
ј
аноиз
а
ђеика
жес
вима
: са
дај
емир.
Алит
а
јда
нј
ебиомног
о,мног
ода
ле
коодав
де.
Су
нцеј
еиз
а
шлоту
жној
е
рништ
аниј
емог
лодапроме
ни.
Св
еоверечи,г
ес
т
овеимимикуМладе
нпрек
идеиоте
рауз
а
бора
впит
а
ње
м:
– Коликој
ев
ременапрошлоодпрв
огнапа
даг
ореуРиј
е
ци, с
е
ћа
шс
е?
– Мислиш одка
дс
мос
еиз
вукли– ре
чеИсмет
, Албана
ц, ина
че
Младе
новна
ј
бољидругув
ој
с
ци. Ка
квелиирониј
е, з
а
кле
т
и„не
приј
а
т
е
љи”њиховадвана
родааовдеуовојј
а
з
бини, на
ј
бољиприј
ат
е
љи.
Шт
аихј
ез
ближило, мукаилине
шт
одруг
о. Из
г
ледадај
емукабило
у
з
рок, алинеипос
ле
дицаов
ог
адруг
а
рс
т
ва
. Мождај
еодлучилоток
о
ј
ека
кавчове
к.Њихдвој
ица
, не
мас
умње
, билис
удобриљуди.

149

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ijan Mekdonald

KNJIGA IZGUBLJENIH SNOVA
: IZABRANE PRIČE
(„Paladin“, Beograd, 2010)
RESTORAN IZGUBLJENIH SNOVA
Vetar sa visoravni duvao je Iskupljenjem č
itave treće godine Poš
asti
Nesnevanja.
Možda je to treptaj munje š
to se zbog vruć
ine obruš
ava prema zemlji
među elisama vetrenjač
a koji se okreć
u na noć
nom vetru s visoravni. Mož
da
nestalni duh plazme zarobljen u zaš
titnim poljima tegljač
a Klase 88 koji
drema uz ivič
njak kraj brzog izlaznog koloseka. Mož
da zamuckivanje svetleć
eg znaka iznad Konačiš
ta za mornare Visoravni koji objavljuje LEDENO HLADNO PIVO plavim neonskim ledenicama š
to kaplju sa reč
i LEDENO HLADNO. Možda sudar holograma, pozivni mig signalnog crvenog i
zelenog svetla koloseka za usporavanje, možda delićjutra reflektovan od bilo koje među stotinama hiljada maš
ina š
to u orbiti obrazuju mesec-prsten.
Bilo š
ta od toga. Sve to. Niš
ta od svega toga. Mož
da. Ali samo je jedno sigurno: da svetlost drhti bojom koju niko nikada ranije nije video, ali bojom
koja bi u crvenim zemljanim ulicama Iskupljenja svaku duš
u manje prokletu
od Lepe Albukerki, ako takve uopš
te ima, naveo da se zakune da je to boja
Bož
jih oč
iju.
I on je tu.
Kao š
to obavezno biva u takvim sluč
ajevima, vrtloženje vetra nosi
mu peš
eve pustinjskog mantila, pokuš
ava da mu ponese š

ir u raskalaš
nu
zabavu negde napolju, na visoravnima, nanosi mu crvenu zemlju oko č
izama.
Te čizme…
Lepa Albukerki mora da ustane sa stolice – Zabavnik 881 leprš
a na
pod kao osakać
ena ptica – da bi stisnula nos usne š
ake č
elo uz prozor. Ruži
150

Изновихкњиг
а

otisci prstiju svuda po staklu. Te č
izme… gleda ih kako prelaze preko srebrnih š
ina koje se pružaju 10.000 kilometara na ovu stranu i 10.000 kilometara
na onu stranu pravo kroz srce Iskupljenja. Te š
ine, suš
tina i duš
a postojanja
Iskupljenja. Pista za postrojavanje večnosti. Svake noć
i u dvadeset pet minuta do dvadeset pet sati vremenski voz dolazi kolosekom sa zviž
dukom s
udaljenog kraja vremena, sa svojim tovarom duš
a koje su poslali natrag da
pokuš
aju da prožive svoje ž
ivote od velike beznač
ajnosti malo drugač
ije.
Ali to je opet sasvim drugo sujeverje. Ono za š
ta Lepa Albukerki mari jesu
č
izme. I Poš
ast Nesnevanja.
Vidite, prvi put se zaljubila u par tih č
izama na nekom generič
ki
zgodnom muš
kom modelu iz kataloga za poš
tanske porudžbine. Pet stotki
za par č
izama. Dvesta pedeset po koraku. Ruč
ni rad trogloditskih patuljakaobuć
ara iz Beladone. Sanjala je o tome da takav jedan par čizama mož
e da
joj izmeni ž
ivot, da je ponese koracima preko tih srebrnih š
ina dalje od Iskupljenja i njegovih visokih, postojanih silosa. A drugi put kada se zaljubila,
ovaj put fatalno, zaljubila se upravo u par tih č
izama. I sada tih snova viš
e
nema. Ali, kako vele veš
tice, treća – sreć
a.
Čizme su preš
le preko poslednjih š
ina i hodaju prema njoj. Jedan odluč
an korak za drugim. Preš
le su veliki put te č
izme, kroz mnoge snove. Govore one rečitije od visine, ekstravagantno ulickanih brkova – oznake jednog Deuteronomca s viš
esložnim imenom – č
ak i od izuzetnog ranca, nalik
na predstavu nekog gosta na Stokmanovom maskenbalu o opremi vremenskog putnika-amatera. Stopala koja su u nama jesu stopala čoveka koji je
bio daleko i video mnogo. Izuzetna stopala izuzetnog č
oveka.
Ona zastaje da bi osluš
nula okretanje vetrenjač
a poređanih dužruba
grada. Snaž
ni š
um obrtanja, tamo napolju, u noć
i. Blizu. Ali ne baš
. Ali čizme su tako izuzetne. Plus treć
a – sreć
a. A bio je tu i taj treptaj bož
anske
svetlosti. I grad se zove Iskupljenje.
Ona isključi svetla Restorana – klozetsko ruž

asto ROŠTILJ/POMFRIT/ČALABRC – uključ
i radio, Hamilton Boanon i Asovi ritma sviraju
slatko i tiho iz nekog greš
nog i zadimljenog kluba duboko ispod Beladone.
Krpom za poliranje, ona daje č

ama onaj poslednji sjaj i stavlja samovar da
vri. Mentu secka u mikseru – iako majka, koja hrč
e na kraju lanca, na madracu u susednoj sobi, insistira na tome da je ukus bolji kada se ruč
no isecka
srpom – i da, da, da, ne sme da zaboravi, uključuje dijademu LED dioda oko
ikone Naš
e gospe od Tarzisa i sipa u č

icu-naprstak brendi iz Beladone za
Blaženu sv. Katarinu.
Dolazi gost.
Restoran izgubljenih snova pripada (na isti način na koji siroče pripada sirotiš
tu) onoj samotnoj i ljubavi liš
enoj š
koli zavič
ajne arhitekture ko-

151

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ja svoj najreskiji izraz nalazi u jeftinim kafanama. Inženjeri sa ž
eleznice koji
su, omaš
kom, jedne noć
i posle previš
e piva i previš
e noć
nog radio-programa izmislili Iskupljenje, za sobom su ostavili i vagon „Veliki južni, Tip III“.
On je lež
ao na najudaljenijem sporednom koloseku u senci silosa, poput one
jedne cipele koju uvek pronađete na ravnom krovu. Majka Lepe Albukerki –
ista ona usnula masa koja se znoji i š
kripi zubima na madracu u susednoj sobi – ugledala je napuš
teni vagon i usnila san o vratima, prozorima i ž
aluzinama od bambusa kako oš
tro sunce podneva na visoravni ne bi prodiralo
unutra, o hladnjaku za pivo, samovaru od vulkanskog mesinga, o radiju i
klozetu s dubokom jamom (kako su samo bož
anski pijani stočari voleli da
se nasade i č
učnu poput pilić
a na zidu, da kukurič
u dok se olakš
avaju u jamu), o galaksiji vilinskih svetiljki i neona dovoljnoj da same anđele nagna
da zapomaž
u i žamore. U te dane, dok je snova jošbilo, slava Restorana raš
irila se kao mala, blago zarazna bolest š
irom Stamposa. On se nikada nije
zaista smatrao, niti su ga smatrali, delom grada. Uvek je gledao prema ravnicama. U sezoni vetra tamo je moglo biti ukotvljeno č
ak i dvadeset prerijskih š
kuna, svijenih jedara, š
to se blago uzdižu i spuš
taju na sidriš
tu. A negde među tim jedrima od milara s naslikanim ognjenim toč
kovima sa devet
š
iljaka, među tim gauč
o-č
izmama visokih potpetica podignutih na š
ipku ispod š
anka s limenom gornjom površ
inom, nalazila su se dvadeset četiri hromozoma Lepe Albukerki.
Jer sama Lepa Albukerki proizvod je te iste š
kole izgubljenih i ljubavi liš
enih. Samotna i okretna, dugih kostiju, od vetra ogrubelih š
aka, malih
pljosnatih grudi koje kao da se sastoje samo od bradavica. Masne masne
masne kose: nekako neizbežno, pomislite, kad većradi na takvom jednom
mestu. Predodređena za ž
ivot u teksasu i cvetnim top-korsetima. Bez cipela.
Lepa Albukerki. Njena lepota je lepota ograde od bodljikave ž
ice dugač
ke
500 kilometara, ili krhotine vetrom ispolirane plastike, ili dalekih pustinjskih terena.
Majka neš
to gunđa, zvecka i okreće se na kraju lanca. Lepa Albukerki presreće mlaz ključ
ale vode iz samovara čaš
om sa iseckanom mentom pre
nego š
to ijedna kap padne na daske. Vežbala je čitavog ž
ivota. Lepo je to videti.
Puna č


eka na limenom š
anku dok se č
ovek u č
udesnim č
izmama
penje uz jedan dva tri stepenika i prolazi kroz leptirasta vrata.
„Najbolji čaj u gradu“, kaže Lepa Albukerki.
„Jedini č
aj u gradu“, kaž
e neznanac. „Sudeći po izgledu.“
Ona se osmehne. Tako. On pije. Tako. I to jeste dobar čaj. Srk po
srk, on ga pije, a ona ponovo osluš
kuje velike elise vetrenjač
a. Blizu. Bliž
e

152

Изновихкњиг
а

nego ikada pre. Prazna čaš
a s tužnim muljem nakvaš
enog bilja stoji na š
anku. Neznanac osluš
kuje njeno osluš
kivanje.
„Ne č
ujem“, kaž
e.
„Nije to niš
ta naročito“, kaže ona. „Jedna od onih malih stvari koje
izmislišza sebe. Poput običaja, verovanja ili sujeverja. U stvari, glupost.“
„Lič
na verovanja nikada nisu glupa. Ispričaj mi.“
„O, samo to da sam kao mala ubedila sebe da se sve elise jednom u
mnogo, mnogo vremena, usklade, poređaju se i okreć
u zajedno, na sekund.
Samo na sekund. Ali ako možešda uhvatištaj sekund kada se okreću u jednoglasju, onda sve mož
e da se dogodi.“
„Po zakonima haosa, to mora da se dogodi. A onda je zaista sve moguć
e.“
„Zakoni haosa“, smeje se ona. „Dobar š
tos.“ Ali primetila je njegov
ranac na podu i to kako joj namiguje svetlima i bleska crnim brojkama na sivoj podlozi, tako da sve to nije naroč
ito smeš
no. Da bi prikrila svoju nesigurnost, ponovo izvodi trik sa samovarom.
Tako.
„Oč
ekivao sam viš
e ljudi, poš
to je jedino ovo mesto otvoreno.“
„Niko viš
e ne izlazi mnogo č
esto otkad su snovi umrli, gospodine.
Zbog č
ega bi iko uopš
te i dolazio na jedno ovakvo mesto, osim da s nekim
podeli snove?“
„Zaista“, kaže noćni putnik i poslednji trzaj dugotrajnog ravnič
arskog vetra uđe kroz leptirasta vrata, klizne kraj š
anka s limenom ploč
om i
ponese mu peš
eve mantila. Vreme je da krenešdalje, druž
e. Vreme, zaista.
Zveckanje centavosa po limu. „Hvala ti za vreme i č
aj, ali sada mi je vreme
da pođem.“
„Da pođeš
? Večeras? Kuda?“
„Tri pitanja. Kada te pitam triput, morašda odgovoriš
. Stara deuteronomska izreka. Da pođem? Odavde. Več
eras? Samo sam iskorač
io iz več
nosti da bih zaokupio trenutak tvog vremena. Kuda?“ Okrene se na barskoj
stolici. Napolju, iza njihovih odraza na prozorima, munja vreline dodirne
ovlašrub sveta. „Svuda i nikuda.“
„Nemoj ić
i.“ Dve reč
i, ali pucaju jedna o drugu poput stoč
arskog bič
a u praš
ini.
„Platio sam ti i zahvalio. Kakav razlog možešda mi navedešza to da
ne odem?“
„Nisi sa mnom podelio svoje snove. A meni trebaju tvoji snovi.“
„Snevaj sopstvene snove, sestro.“ Čvrsto nabija š

ir da bi odoleo iskuš
avanju noćnog vetra, nabacuje čudesni ranac na ramena.

153

Kњиже
внипре
г
ле
д3

„Zar ne shvataš
? Ja ne sanjam nikakve snove. Niko od nas sanja nikakve snove. Svi su proždrani.“ Mrš
ava Lepa Albukerki masne kose izlazi
iza š
anka Restorana izgubljenih snova.
A dole, na sporednim kolosecima, lokomotive se bude iz kibernetskog sna i ječe mlazevima pare i fuzionih fantoma.
„Trebaju mi tvoji snovi, gospodine s neverovatnim čizmama, jer sa
svakim snom ja sam za dan bliž
e slobodi.“
Lanac je gladak, svilenkast. Ime „Čelik Vitlejem Ares“ otkovano je
na svakom beoč
ugu. Gola kož
a oko njenog struka između teksasa i cvetnog
top-korseta krastava je od čireva starih i novih tamo gde lanac grize meso.
„Zaboga, dete, š
ta se ovde dogodilo?“
„Izazvala sam Poš
ast Nesnevanja, gospodine. Dovela sam ž
derač
a
snova. Gledaj.“ Okrene ga na obrtnoj barskoj stolici, gde je ponovo seo preneražen i zbunjen, da bi pogledao prema prozoru. Uključ
i glavni izolator: tama je vidljiva u Restoranu izgubljenih snova. Neon se obraća neonu s druge
strane železničkih š
ina: LEDENO HLADNO PIVO baca hologramske ruž
e
na ROŠTILJ/POMFRIT/ČALABRC. Svaki je prozor grada okrenut depou
ogledalo.
„Mi u Deuteronomiji verujemo da je dobra medicina kada se dva
ogledala okrenu jedno prema drugom“, kaže neznanac. „Svaki put kada pogledašu ogledalo, jedan deo tebe ostane tamo, trenutak tvog života zarobljen u odrazima, a kada dva ogledala pogledaju jedno drugom u odraz, takvi trenuci budu oslobođeni.“
Ona se nagne bliže njemu. On oseti njen miris znoja i pustinjskih ruž
a. Ona oseti njegov moš
us istroš
enog vremena i prostora.
„Ovde je slič
no“, kaž
e ona. „Ali drugač
ije. Mnogo drugačije. Vidi.“
On proprati pogledom vrh njenog prsta u vrelu, blisku noć
. A tamo,
između restorana i „Kutimujske religiozne kurije i trž
nice ikona“, vidi to.
Vidi, ali ne može tač
no da odredi š
ta se tamo nalazi. Istovremeno, jedna
stvar i mnoš
tvo njih; površ
ine i faze, bez definicije ili supstance. Polimorfno. Fragmentarno. Kao kada rukom pređešpreko dugmeta za biranje stanica
na radiju gore gore gore uz vazduš
ne talase, glas, povik, statič
ko brbljanje
orbitalnih entiteta koji š
apuću jedan drugom, molitva, pesma, š
amar, saksofon, akord orkestra, lupkanje doboš
a, rasparčani svet koji ti se tumba iz
zvuč
nika.
To je neš
to sazdano u potpunosti od snova.
Tu je ljudska glava od crne gume. Tamo iguana s toč
kovima umesto
nogu. Ovde pola kuće, s polovinom belog pernatog krila. Onde otkos letnje
doline. Tu je miris kafe u hladno zimsko jutro. Tamo zvuk histerič
nog smeha. To je najslađa pesma koju nikada nisi čuo. Najoš
triji nožtvoje najcrnje

154

Изновихкњиг
а

noć
i. Karneval u sumrak. Poniženje dok stojišnag pred č
itavom parohijom.
Prepoznavanje prijatelja u potpuno neprepoznatljivim telima. Strahovi za roditelje, muža, ženu, ljubavnika, dete. Nade, planovi, ljubavi oduž
ene i neuzvrać
ene, najmračnije fantazije, najplemenitije tež
nje. Svaki dragoceni san i
vizija pod zvezdama.
Žderačsnova.
Dok on zuri opč
injen – jer koga to jošsnovi ne mogu da oč
araju –
ona š
apuće: „Verovanje. Sujeverje. Male stvari koje izmislišza sebe. Rekao
si da lič
na vera nikada nije glupa. Vera je straš
na stvar. Imati vere u neš
to
znači uč
initi to stvarnim, udahnuti mu ž
ivot. A ponekad taj život postane i
viš
e od onoga š
to si stvorio za sebe, otrgne se od tebe i oslobodi, postane toliko snaž
an da mu viš
e nije potrebna tvoja vera da bi postojao. Živi, hoda i
hrani se sam.
Počuj, neznanč
e.“
I poš
to je Bog Panarhič
ki, š
to ostavlja restorane da č
ekaju kraj izlaznog koloseka na zviž
duk noć
nog polarnog teretnjaka, odredio da oni budu
srce i duš
a takvih stvari, ona mu isprič
a kako je Lepa Albukerki izazvala Poš
ast Nesnevanja.
Bile su to dobre godine; godine č
izama od 500 dolara nanizanih duž
š
ipke š
anka, godine zvižduka samovara, godine leda na pivskoj flaš
i, godine
punog dž
epa i obrtanja centavosa na limenom š
anku. Godine radija, kada je
njena majka pevala uz sving tri saksofona i truba dok je iš
la dužš
anka i oko
stolova, a stoč
ari gurali zamotuljke plavih novč
anica preko š
anka, rukom
uvijenih u čvrste cigarilose. Evo malo, da sač
uvašza Albukerki. Godine plesa: nikada nije mogla da se seti prilika kada nije plesala uz noć
ni radio, a
stoč
ari su vikali: Hej vi tamo pozadi, dajte devojci malo prostora, tapš
ali i
ljubili joj ruku, klanjali se učtivo uč
tivo učtivo Smem li imati tu č
ast da sledeć
i ples bude moj? Tokom svih tih godina, ona je plesala, kroz spontanost
detinjstva, bolnu samosvest puberteta, u spoznaju da su njen mrš
avi ples uz
melodije sa radija i lupkanje pivskih flaš
a po š
anku jedina lepota u ž
ivotu tih
ljudi s vetrom erodiranih ravnica.
Kafana je đuskala. Samovar poskakivao. Vrela mast puckala. Mama
zviždala i meko hodala iza š
anka. Radio se ljuljao ritmom planete. A ravnič
arski mornari poređani dužš
anka vikali su Albukerki Albukerki hajde Mama daj tu tvoju seksi kć
erku ’vamo i ona je izlazila iza hladnjaka za pivo i
stajala u središ
tu njihovog kruga od pivskih flaš
aič
izama sa Beladone.
A onda je ugledala njega.
Oduvek je bila luda za deuteronomskim š

irima.

155

Kњиже
внипре
г
ле
д3

A on je ustao, skinuo veliki, okrugli š

ir sa glave i naklonio se onako kako to rade u toj drevnoj, drevnoj zemlji, a onda rekao: „Mogu li imati
tu č
ast da sledeć
i ples bude moj?“
Jedan dodir, i treperavi neoni, mrka lica opržena praš
inom, š
iroki
osmesi umazani betelom, bubnjanje pivskih flaš
a, sve je bilo poniš
teno.
Ostali su samo oni, da se okreću uz radio pod okretanjem toč
ka meseca-prstena.
Predala mu se sa uzdahom i krikom u kabini njegove prerijske š
kune.
Užad i jedra udarali su o katarku od ugljenič
kih vlakana; prerijska š
kuna ljuljala se i uzdizala na svojim promagnetnim levitatorima; njena krma iscrtavala je tajanstvene heksagrame u praš
ini Iskupljenja.
„Ćuti“, rekla je kada je spustila prst na njegove pohlepne usne, pomislivš
i da je č
ula neš
to u vetru, prolazak nekog duha, ili blagonaklonog anđela, ali on ju je ponovo privukao sebi uz isprekidano stenjanje i povike i ona
nikada nije č
ula, nikada nije uočila taj sveti trenutak kada su se elise vetrenjača sve okretale u jednoglasju i kada su divlje stvari bile puš
tene na zemlju. Sateliti i duhovna stvorenja beskrajno su se tumbali visoko iznad male
plastič
ne š
kune. Zvezde su bledele. Sunce se dizalo iznad silosa.
„Šta ć
e ti“, zapitao se u tom poluusnulom poludetinjastom polusvesnom stanju ranog jutra kada je ž
enska ljubav prema muš
karcu najč
istija,
„č

a brendija?“ (dok je razvratno posmatrao kako ona puzi gola po pretrpanoj kabini i traž
i traži traž
i u jutarnjoj hladnoć
i visoravni).
„Treba da isprič
am svoje snove“, rekla je ona, uočivš
i malu bocu pić
a „voda svete Ekaterine“ i jednu č
ajnu č

u s fragmentima mente slepljenim za rub.
„Zbog čega treba to da uradiš
?“
„Da ih se ne bi dokopao žderačsnova.“
„A rakija?“
„Snovi su se oduvek rastvarali u alkoholu.“
„Ne mislišto valjda ozbiljno.“
„Znam da je blesavo. Prosto, tako sam vaspitana. Ovde sujeverja, verovanja, teš
ko umiru.“
„Pusti sada ž
derač
a snova“, rekao je on, uzbuđen prizorom njene golotinje, dok se saginjala iznad č

e rakije. „Ja hoć
u da prož
derem tebe. Daj
mi to.“ I progutao je rakiju, zaurlao kao puma u lovu i ona se ponovo spustila na njega među ćilimima i konopcima, porcijama hrane i č
izmama od 500
dolara par, a prazna č

a je pala i otkotrljala se po podu kabine; u njoj nije
ostalo nič
eg osim prokletstva i sasuš
ene mente.
(Ovde nastaje kratka pauza u prič
i, jer svaki pripovedačtako veš
t poput nje zna za dramsku vrednost pauze u savrš
enom trenutku.)

156

Изновихкњиг
а

„Rekla sam mu da ga volim“, kaže ona neznancu. „Rekla sam mu da
ć
u otić
i sa njim, samo treba da kaže jednu reči mi ć
emo zajedno jedriti preko Stamposa. Ali naravno, on tu rečnikada nije rekao, jer nije ni znao kako
ona glasi, a ja sam gledala kako mu vetar nadima jedra i odnosi ga i znala
sam da se viš
e neć
e vratiti. Oseć
ala sam kako mi postaje sve manji i manji u
srcu sve dok, u jedanaest minuta do jedanaest, ta jarka tač
kica u srcu nije
potpuno nestala, a ja sam shvatila da ljubav, kao i snovi, mož
e da bude iluzija ogledala, neš
to š
to se opazi nač
as kada se dva ž
ivota na tren okrenu jedan
prema drugom.“
(I ona nastavi dalje s pričom, bez zastajkivanja, bez oklevanja.)
Tamo, na rubu grada, dok letnje munje sevaju nad zemljom duž
ogromnog horizonta, osetila je da će se nepromenjivi Stamposi promeniti.
Uz brujanje krila vetrenjač
a, rotori su se spremali da se suoč
e jedan s drugim i ona je, dok se praš
ina dizala pod njom, hodala natrag prema neonu
Restorana. I u tom istom trenu, svi su u gradu stali, digli pogled i onjuš
ili
vazduh: gospodin Peskovado u „Tržnici verske kurije“, Čandra Dž
as u kancelariji za otkup ž
ita, gospođa Kilimambote u Železnič
kom uredu Vitlejem
Ares, dve pegave devojke-maš
inovođe okač
ene o kabinu teretnjaka „Transpolarna vuč
a“ Tip 16 na bočnim kolosecima, svi su osetili kako im treptaj
duhovne strepnje probada duš
u.
U tri minuta do tri, kada Bog Panarhič
ki š
apatom tera duš
e u smrt,
gospodin Peskovado iz „Kutimujske verske kurije i trž
nice ikona“ spavao je
u svom krevetu, iza radnje pune ikona i sveća, devetokrakih zvezda i molitvenih zmajeva, i sanjao igru s gumom i vezivanjem uz učeš
će neizmerno
debele ž
ene iz Beladone, kada je, pri samom vrhuncu – kako psihološ
kom,
tako i fiziološ
kom – san naglo bio okonč
an. Niš
ta. Crnilo. Bez slika, bez
zvuka, bez sna. Nestalo. Gospodin Peskovado nije mogao č
ak ni da se seti
da je sanjao, a kamoli š
ta je bilo predmet njegovog sna.
Sledeće noći, radnik u silosu po imenu Ade Dž
anderambelo, tri sestre Pentekost i H. Vilson Nezbit, zvanični gradski kloš
ar, svi su naglo prestali da sanjaju tač
no u tri minuta do tri. Sledeć
e noć
i, svi sa leve strane Siloske ulice prestali su da sanjaju u tri minuta do tri. Nebesa, paklene jame,
strast i otrovi, snovi o slatkom ubistvu i hitanju kroz beskrajne š
arene halucinacije, snovi o proganjanju, kiš
obranima i stajanju samo s fluorescentnim
ruž
ičastim unihopkama na sebi nasred stanice Brem Čajkovski, nuđenju buta peč
enog psa od strane Legendarnog Glena Milera umesto nagrade za sviranje Zviž
duka u pet na trombonu (koji u stvari ne umete da svirate, ama č
ak
ni jednu jedinu notu) i sluš
anju najsmeš
nijeg vica na svetu ili tajne vaseljene

apatu Boga Panarhič
kog. Svi su oni nestali. Okonč
ani. Amputirani. Progutani u tami.

157

Kњиже
внипре
г
ле
д3

A sledeć
e noć
i, u pitanju je bila svaka kuća s neparnim brojem u Iskupljenju i kada starci viš
e nisu mogli jedni drugima da prepričavaju snove
uz pirinčano pivo i č
aj od mente na verandi Odmoriš
ta za ravnič
arske mornare, postalo je oč
igledno č
ak i najtupavijem stanovniku da je Neš
to s velikim „N“ krenulo po Zlu s velikim „Z“. Ali tek kada se udovica Vikramasingi (njen pokojni mužpoginuo je prilikom nesrećnog pada u pun silos: udavio se u gen-formiranoj raž
i. Svakog leta njegov grob postajao je malo žitno
polje zahvaljujuć
i kojem je njegova udovica pripremala male, pobožne raž
ane vekne u obliku nasmeš
enih lica) probudila u tri minuta do tri zbog izrazitog osećaja nečijeg prisustva u spavaćoj sobi, ljudi su shvatili pravu prirodu
svoje zajednič
ke muke.
Previš
e preplaš
ena da bi se pomerila, vrisnula, uč
inila bilo š
ta osim
da se malč
ice upiš
ki u gaće, udovica Vikramasingi lež
ala je i drhtala u strepnji dok je neš
to puzalo preko njenog uznožja i jorgana da bi se posadilo, nevidljivo, neopipljivo, ali neporecivo prisutno na njenim pozamaš
nim grudima.
Kako je to bilo? pitali su uplaš
eni, uzbuđeni ljudi iz Iskupljenja, a
ona im je odgovorila, kolutajući oč
ima, naginjuć
i se napred pod odgovarajuć
e konspirativnim uglom, da tamo nije moglo niš
ta da se vidi, niš
ta da se vidi, niš
ta da se omiriš
e ili dodirne. Samo se č
uo zvuk.
Zvuk? pitali su ljudi iz Iskupljenja. Kakav zvuk?
Ovakav, odgovorila je udovica Vikramasingi i, poš
to je nasula č
aj od
mente u tacnu, usisala ga na odvratan nač
in kroz napupele usne.
Sisanje.
Sisanje ju je nekako oslobodilo paralize, poput koš
marnog č
ira koji
prska na prosjakovom vratu. Udovica Vikramasingi uspravila se na krevetu i
vrisnula iz punih pozamaš
nih grudi. Na dodir tog izuzetnog vriska, neš
to je
skočilo sa kreveta i, proš
avš
i između ogledala na zidu i toaletnog stola, na
tren bilo uhvać
eno unutar beskrajnih odraza. Udovica Vikramasingi nač
as je
ugledala par gumom obloženih lisica, ž
enu s pipkom koji joj je rastao iz
pupka usred š
ume dž
inovskih papratnica, veknu raž
anog hleba, nasmeš
enog
muš
karca sa srebrnim opasač
em, gomilu ljudi koja juri za vozom dok nebo
pada iza njih u kiš
i razlomljenih komada. Onda je to kliznulo ispod vrata na
ulice Iskupljenja.
Ta noćjesenje ravnodnevice, kada su zvezde neprimetno promenile
orijentaciju, proglaš
ena je zvanič
nim Prvim danom Poš
asti Nesnevanja.
Te noći, Iskupljenje je umrlo. Niš
ta ne ž
ivi dugo kada ostane bez
snova. Zatvorenica u svojoj ć
eliji. Pustinjak na vrhu svog pustinjskog stuba.
Boleš
ljivo dete u krevetu na verandi dok druga deca jure okolo po praš
ini i
zemlji. Žena smrvljena pod pesnicom depresije, u zamci u sopstvenom do-

158

Изновихкњиг
а

mu. Snovi. Odrediš
ta. Nade. Tež
nje. Sve to č
ini njihov bol podnoš
ljivim.
Uzmite im to, uniš
tite, prož
derite, i ubić
ete ih podjednako sigurno kao da ste
ih zaklali.
Niko se nije smejao. Niko nije plakao. Niko nije izlazio. Niko se nije
š
alio. Niko nije č
itao knjige. Niko nije stajao na noćnom rubu grada da bi
posmatrao kako se mesec-prsten tumba na nebu. Niko se nije budio iz sna
na zvuk noć
nog teretnjaka koji vuč
e voz od stotinu vagona rude odozgo, s
pola, niti se pitao kuda on to ide tako daleko kroz tako dugu dugu noćili pomiš
ljao da pođe s njim. Niko nije igrao. Niko nije pevao. Niko nije vodio
ljubav. Niko nije popunjavao formular državne lutrije niti kupovao nove cipele. Niko nije slao pisma niti pisao pesme. Kada su se neonske cevi u natpisima duždruma kraj depoa pokvarile, niko ih nije zamenio; kada su hologrami zatreperili kao svrš
etak kratkih i beznač
ajnih ž
ivota, niko nije ponovo
podesio lasere. Starci na verandi čajdžinice pričali su o cenama pirinč
a, isporukama ž
ita i tržiš
tu stoke, ili o sportu na televiziji i povrać
aju poreza, o
prednostima drugog modela friž
idera, i nikada nisu previš
e pili u vrelini podnevnog sunca. Deca su se igrala š
kolice i mbao, radila domać
e zadatke
skrivena, odlazila u krevet posle več
ernjeg dnevnika bez ijedne reči protivljenja i nikada nisu bila drska prema roditeljima, preskakala obroke niti dolazila kuć
i prljava od svinjske balege.
Niko se nije nadao.
Niko nije č
eznuo.
Niko nije maš
tao.
Niko nije sanjao.
Niko nije ž
iveo.
Dugotrajni sivi vetar istovario je svoj teret praš
ine na Iskupljenje,
trun po trun po trun, kao pokrov.
Samo je jedna osoba bila imuna. Samo je ona sanjala i ona je i bila ta
koja je prizvala ž
derač
a snova da treperi i ispreda se iz svojih metalnih ogledala beskrajnih odraza.
„Tako su me otkrili“, kaž
e Lepa Albukerki i noć
na prič
a s visoravni
doš
la je do svrš
etka. „Lice mi je bilo suviš
e vedro. Hodala sam suviš
e uspravno. Zastajala sam da gledam na rubu grada, mesece, zvezdu, osluš
kivala
sam elise vetrenjača. Tada su shvatili. Rođena majka odrekla me se pred
gradskim već
em. Lanac je ona izmislila. Kao cenu.
Vidiš
, svako ko dođe ovde, u grad, u Restoran, mora da provede noć
sa mnom, da spava sa mnom i da mi dâ svoje snove.“
Ona stavi bocu na š
ank. Pri neonskom svetlu i u snenim senkama,
neznanac je ispituje vrš
cima prstiju, s č
uđenjem. Brendi iz Beladone. Donja
trećina boce ispunjena je mutnim talogom.

159

Kњиже
внипре
г
ле
д3

„Snovi, gospodine.“ Lanac gmiže po linoleumu; savest u liku zvečarke. „Svakog jutra, prič
aju mi š
ta su sanjali, a ja to belež
im na listovima papira. Onda papir umotam i ubacim u bocu. Kada se napuni, svi ć
e doć
i ovamo, svi stanovnici Iskupljenja, svaki ć
e otpiti po naprstak i dobiti natrag
svoje snove. Snovi se rastvaraju u alkoholu, gospodine. Kada rukopis na papiru izbledi, to za nekoga znač
i novi san.“
Neznanac ispisuje po š
anku š
ifre i brojke kažiprstom umoč
enim u
hladni č
aj.
„Proć

e deset godina dok se ta boca ne napuni“, kaže. Uhvać
eno
mesečinom, stvorenje koje jede snove trza se i drhti na ulicama. „Ostavilo ti
je tvoje snove, ali ti je progutalo ž
ivot. Ti si podjednako žrtva poš
asti kao i
svi oni. Joši viš
e.“
On digne lanac, odmeri ga beoč
ug po beoč
ug. Majka gunđa. Majka
hrč
e. Majka se prevrće u dubokom, snova liš
enom spavanju.
„Mogla si da se oslobodiškad god si htela. Da si htela. Svi oni č
iji su
snovi smeš
teni u tu bocu uč
inili bi to, poveli bi te sa sobom, bilo kuda, bilo
gde na svetu. Krivica je ono š
to te vezuje za ovo mesto i za majku.“
Hvušhvušhvušč
uju se elise dok se okreć
u u dubokoj, tamnoj noć
i.
Neznanac podigne putni ranac na š
ank, odmota crnu, zatupastu spravu pomalo nalik na sklopivi kiš
obran, a pomalo i ne. Smotani kabl povezuje to s
neobičnim rancem.
„Glup je onaj putnik koji putuje stazama kakve ja biram, ako nema
izvesnu zaš
titu“, kaž
e on, smrknuto, dok cevi sijaju, namotaji zuje, pokazivač
i trepere. Okrene se prema Lepoj Albukerki. „Mogu da prekinem taj lanac. Evo tu. Odmah. Za tren. Ali ti morašda kaž
ešda želišda to uradim.“
„Ne mogu. Ne mogu, gospodine. Snovi…“
„Ali š
ta ako bih ti rekao da isto tako mogu da vratim i snove? Ne nove snove, niti snove drugih ljudi, većone stare. Prave snove. Šta bi tada rekla?“
„Mož
ešli to? Zaista?“
„Mogu da ih vratim. Pokazala si mi kako to mož
e da se uč
ini. Ali od
tebe zavisi, kao š
to od svake gradske duš
e liš
ene snova zavisi da ponovo
uzme svoje snove natrag.“
„Kako? Gospodine?“
„Veruj mi. Da li mi veruješ
?“
„Ja… verujem ti.“
„A da li ž
elišda budešslobodna?“
„Da! Da! O, bož
e, da!“
Neznanac uperi crni kiš
obran u mesto gde lanac dodiruje pod. Munja
najčistije moguć
e bele svetlosti obasja tamnu unutraš
njost Restorana izgu-

160

Изновихкњиг
а

bljenih snova. Samovar, prljave č

e, boce poslagane u police iza limenog
š
anka, sve to zazveč
i od kotrljanja mikrogrmljavine. Majka se probudi u tami, s povikom; ponovo se obruš
i u san. Dim se vije iz rupe gde je tahijonski
zrak u paru pretvorio lanac, pod i dvadeset centimetara podupirač
a Iskupljenja.
„Hodi!“ kaž
e neznanac i zaš
ilji brkove, dograbi jednom rukom ranac,
drugom Lepu Albukerki. „Hodi! Odmah! Brzo!“ Povuč
e je kroz vrata koja
nije bila u stanju da ostavi protekle tri godine, niz stepenice, na ulicu gde istopljeni kraj lanca ostavlja zmijski trag u sivoj praš
ini visoravni. Srce joj
bukne unutra kao festivalski vatromet, omamljeno vrtoglavicom slobode poput molitvenih zmajeva koji se obruš
avaju i prave petlje noš
eni spiritualnim
vetrovima. U stanju je da krene kud god poželi: i tome nema kraja. Nema
kraja. „Hodi“, kaže neznanac, „hodi“, i uz smeh, suze, Lepa Albukerki pusti
da je on odvuč
e praznim ulicama ispunjenim senkama neona i neuroza.
Na limenom š
anku, boca pozajmljenih snova zakotrlja se i zaklati,
padne na tle i razbije, a sve te godine rastvorenih snova pocure između dasaka poda.
S rukom u ruci, oni otrč
e do ruba grada, do mesta gde nezgrapni kran
mikrotalasne kule Iskupljenja diže molitvenu č
iniju od isprepletane žice prema Bogu.
„Sada“, kaž
e neznanac i čini se da je sa svakim korakom u trku, posle svakog izgovaranja reč
i hodi, za korak i rečpostao mlađi na onom mestu
gde prava mladost nikada zaista ne umire. Munja sjajna kao kadilak bleš
ti
mu u očima, osmeh mu je kao neon dž
uboksova u č
ajdž
inicama poređanim
dužmagistralnih drumova sveta. Vere se uz mikrotalasnu kulu, ruka preko
ruke, naređuje zapanjenoj Albukerki (koja ne shvata bašsasvim š
ta se deš
ava, osim da je u pitanju neš
to divno) da mu dobaci kabl iz ranca i, poš
to se
priključ
io na planetarnu mikrotalasnu mrež
u, malu ruč
nu tastaturu. Prsti mu
kuckaju po mekim tasterima i veliku tiš
inu Iskupljenja ispunjava iznenadno
brbljanje zrikavaca kojim orbitalna bić
a razgovaraju jedno s drugim dok se
obruš
avaju kroz noćprema jutru. Neznanac okrene lice nebu i osmeh mu je
pun zvezda padalica.
„Duž
ni su mi“, dovikuje joj. „Na velikoj vremenskoj udaljenosti
odavde, uč
inio sam im, č
inim, uč
inić
u im – prokleti jezik, zaš
to nema odgovarajuć
a vremena? – veliku uslugu. Oni su moralna stvorenja, kao svi anđeli, i imaju suptilni oseć
aj za ugovorno pravo i obligacije, ali, kao sva spiritualna bić
a, manje su vezani vremenom od nas. Gle!“
I dok visi o jednoj ruci s kule, pokaž
e drugom iza železnič
kih š
ina,
iza neonskog znaka ROŠTILJ/POMFRIT/ČALA-BRC, iza silosa, iza sivih
Stamposa, iza ruba planete prema mestu gde upravo pada jedna usamljena

161

Kњиже
внипре
г
ле
д3

zvezda. Lepa Albukerki stoji srca probodenog sa devet desetina č
uđenja i
jednom desetinom strepnje dok zvezda nailazi u padu preko sveta, prema
njoj, narasta, tumba se i premeće kroz svemir, bleš
tava svetleć
a letelica. Zaklanja oč
i od njenog prodornog sjaja.
„Gle!“ zapovedi neznanac ponovo i ovaj put pokaž
e ponovo preko
grada, iza Iskupljenja i njegovih crvenih crepova, dimnjaka i od duhova izlizanih, iscepanih, beskorisnih molitvenih zmajeva, prema jutarnjem rubu
sveta. A na vrhu njegovog ispruž
enog prsta druga zvezda odvaja se iz meseca-prstena i premeće dok hita prema Iskupljenju i njegovoj visoravni.
„Gle!“ uzvikne neznanac treći put, nasmeje se i mahne deuteronomskim š

irom, a svetlucavo tumbanje prestane i u zaslepljujuć
em treptaju
dva svetlosna diska počnu da se neumoljivo kreć
u preko zemlje, prema gradu.
„Krila!“ vič
e on. „Orbitalna ogledala, iz drevnih dana kada ih je ROTEH koristio da sunč
evu svetlost usmeravaju na polarne kape i pretvaraju ih
u paru. Svako je promera pet kilometara, ali lagano poput krila anđela. Ne
smeju da se spuste u atmosferu niž
e od trideset kilometara.“
Svetlosni diskovi približavaju se preko Stamposa i Iskupljenje je tač
no između njih. Lepa Albukerki š
titi oč
i dok se krugovi susreć
u iznad nje i
spajaju. Svetlost. Beskrajna svetlost. Prvobitna svetlost. Iskupljenje č

i,
tamni i prestraš
eni reptil, ispod dva lebdeća ogledala. U njihovoj žiž
i, Lepa
Albukerki se okreć
e, č
udi, oseća svetlost na licu, u kosi, na š
akama. Stari ludi nezananc ljulja se kao dete okačen o mikrotalasnu kulu, smeje se i smeje i
smeje.
A iz beskrajne regresije, iz odraza odraza odraza, iz beskrajnog smanjivanja Iskupljenja uhvać
enog između dva orbitalna ogledala trideset kilometara visoko, na rubu troposfere, izvire svaki ukradeni san, svaka izgubljena nada, svaka dragocena pomisao i vizija. Sve je postalo vidljivo. U treptaju svetlosti ulice su ispunjene krhotinama i ravnima vizija: krilate kuć
e, deca
koja maze mač
ke, preteć
i rođaci na koturaljkama, fuzioni anđeli, migoljenje
puti, plamenovi pakla, oblacima ispunjena nebesa š
to miriš
u na marcipan;
svi planovi, ambicije i zamisli; sve briljantne karijere i ž
ivoti posvećenosti,
visoka, gorda i samostalna deca š
to korač
aju svetom, kuhinjska pomagala i
neoč
ekivana rođendanska slavlja, dugo planirani odmori i divni penzionerski dani, zavodljivi š
apat vetra po č
elič
nim š
inama u koje je svet umotan,
stajanje na rubu grada i gledanje u nebo, s č
uđenjem i nadom: sve se to obrć
e i tumba ulicama poput iš
č
upanog korova noš
enog olujom snova.
„Šta da radim?“ upita Lepa Albukerki neznanca. „Ne znam š
ta da traž
im!“
„Sebe!“ vikne on i maš
e joj pustinjskim š

irom. „Šta drugo?“

162

Изновихкњиг
а

Zaista, š
ta drugo? Ona potrči ulicama punim tuđih snova, progura se
kroz č
udesa i divote, intimne fantazije, javne tež
nje, porazbija ravni namreš
kanog cveća, kuća od čokolade, ž
ena s raznim duvač
kim instrumentima
umesto glava, džinovskih putujuć
ih genitalija, strahova od smrti izazvane
padom meseca i nadanja da ć
e spiritualni vetar snevač
a poneti u druš
tvo
svetaca i anđela; traž
i, traži, traž
i i na ćoš
ku Ulice Dž
ambolaja, pronalazi.
Sebe. Lepu Albukerki kakvu je Lepa Albukerki oduvek sanjala. Pruž
i ruku
sebi iz sna, a Albukerki iz sna prepozna je, osmehne se i odgovari tako š
to i
sama pruži ruku, i dok pada u zagrljaj one koja želi da bude, biće iz sna eksplodira u hiljadu Albukerki, milion Albukerki, u sve moguć
e Albukerki koje
bi bile kadre da nastave dalje posle tog trena: bogate i sirote, lepe i sakate,
moć
ne i skromne, ljubavnice, budale i pritvorice, ispunjene ljubavlju i ispunjene mržnjom, ispunjene nadom i ispunjene oč
ajanjem, ispunjene svetlom i
ispunjene tamom; to su svi moguć
i životi koje je ikada sanjala.
„Da!“ uzvikne ona. „O, da!“ i najednom, oluja tih ž
ivota besni u njoj,
hita da ispuni to mesto koje je tako dugo bilo š
uplje da je zaboravila š
ta ga
je uopš
te ranije ispunjavalo.
I tada č
uje. Sa velike daljine, iz Stamposa. Daleko niz š
ine. Zviž
duk
noć
nog teretnjaka koji nailazi.
„Mož
ešda stignešako to želiš
“, kaže neznanac, najednom, neobjaš
njivo, kraj nje. „Jošimašdovoljno vremena.“
„Ali ostali…“
„S njima ć
e sve biti u redu.“
Probuđeni neprirodnim osvitom iz dubokog i snova liš
enog spavanja,
stanovnici Iskupljenja naviru kroz svoje ulaze i kapije u tih nekoliko ulica,
jure svoje snove, hvataju i grabe velike pregrš
ti i trpaju ih u torbe, š

ire i
kutije. Neki stoje na praš
njavoj ulici i trpaju pune š
ake sitno iskidanih snova
u guš
u; drugi se opremaju mrež
ama i uzdama, stoč
arskim konopcima kako
bi lasom ukrotili divlje snove. Na ć

ku Sevastopoljske i Devete, dva starca
tuku se jer bi da imaju istu lepoticu iz sna, golu, prekrivenu srebrnim krznom pume; dole, kraj depoa „Železnice Vitlejem Ares“, supruga grdi muž
a
zato š
to ga je uhvatila s naručjem punim snova o ž
eni njihovog prvog komš
ije. Roditelji okretno konfiskuju fragmente razvratnih i lascivnih snova koje su napabirč
ila njihova deca, jarke, blistave i greš
ne iz slivnika; omladinci
kriš
om kupe unaokolo sve jošnezatražene vizije koje mogu da pronađu, uz
pomisao da ih kasnije prodaju pravim vlasnicima dok se prijatelji i komš
ije
tuku i zamahuju kasapskim seč
ivima da bi odsekli š
to već
e komade sa blistavih građevina najuzviš
enijih snova.

163

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ponovo se č
uje zvižduk voza. Bliže. Dolazi kolosekom, nezaustavljiv
kao smrt. Kočnice cvile; hiljadu tona noć
nog teretnjaka usporava prema
skretnicama. Ostaje jošsamo nekoliko trenutaka, a ona se jošnije odlučila.
Neznanac uhvati Lepu Albukerki za ramena. Izvan njegovih ruku i
njihova dva tela, viš
e ne postoji niš
ta, bašniš
ta.
„Odluč
i se. Izbor je tvoj. Bol je tvoj. Ali š
ta god da uradiš
, ne smeš
da se osvrneš
.“
Jer tako je uvek bilo u legendama. I ona pogleda, ne natrag, većnaviš
e, prema dva diska bele svetlosti, kilometrima iznad grada. Zač
uje zviž
duk
voza i njegov zvuk ispunjava svet.
„Da“, kaž
e, treć
i put. „Da, da, o bož
e, da.“
„Kreni onda.“
Trč
i, dalje od ulica ispunjenih poludelim lovcima na snove i sve te
smrskane i razbijene nade; dalje od neznanca, koji se osmehuje posebnom
vrstom osmeha ispod ruba deuteronomskog š

ira. Trči prema silosima i
boč
nim kolosecima, preskač
e srebrne š
ine jednu po jednu prema fuzionom
tegljaču „Vitlejem Ares“ Klase 88 koji uz š
kripu usporava preko skretnica
prema izlaznom koloseku, umotan u paru i reaktorske magnetne duhove, i
nastavlja kraj spore parade otvorenih vagona i hemijskih rezervoara. Posada
ne mož
e da je vidi, suviš
e je ispunjena nevericom i obuzeta posmatranjem
tog malog fragmenta ludila koji je iz uma Panarha ispao na ulice malog grada u Stamposu. Neznanac polako aplaudira dok Lepa Albukerki, u svom
teksasu i cvetnom top-korsetu, i dalje bosonoga, naskač
e na spojnicu i, u tri
koraka od kakvih se ostaje bez daha, uspinje se lestvicama na krov, dok
magnetni reaktori grme, a lokomotiva dodaje snagu i ubrzava iz Iskupljenja.
Onda se on okrene, od š
ina, od ljudi, od svetlom ispunjenih ulica; svemu tome okrene leđa i jednim korakom svojih č
udesnih č
izama istupi iz sveta u
snevanje, a za sobom ostavi samo male treptaje munja, vrtloge praš
ine i boju u svakom neonu dužUlice Depoa, za koju bi svako, da je samo pogledao,
rekao da je to upravo boja Bož
jih oč
iju.
Voz dobija na brzini. Lepa Albukerki se ne osvrć
e. Nikada se ne
osvrći. Gledaj napred, dužvijugavog niza vagona i tankera dok se gurkaju
na skretnicama, gledaj napred, dalje od konusa prednjeg fara lokomotive,
dužš
ina, kud god da vode. Kosu joj nosi vetar š
to duva sa ivice sveta. Ne
vidi majku koja, poslednja probuđena iz snova liš
enog spavanja, stoji na stepenicama Restorana izgubljenih snova s prekinutim lancem u jednoj ruci i
razbijenom bocom brendija iz Beladone u drugoj, ne može da joj č
uje glas
od grmljavine fuzionih motora i kloparanja kareta, kako je doziva. Tri puta.
„Albukerki! Albukerki! Albukerki!“

164

Изновихкњиг
а

Voz prelazi preko oš
trog ruba diska sunč
eve svetlosti u mrak noć
i na
visoravni.
A tamo, iza silosa, dužruba grada, rotori vetrenjač
a okreću se na dugotrajnom sivom vetru. U jednom trenutku, krila im se okreću u savrš
enom
skladu.
Hvušhvušhvuš
.
Hvušhvušhvuš
.

Izbor i prevod s engleskog: Goran Skrobonja

165

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Kim Njuman

POVRATAK U SSAD
(„Paladin“, Beograd, 2010)
TOM DŽOUD
1937.
„Prolazio sam ja ovuda“, reče Pervis dok su č
ekali konobara da se
vrati. „S Akcijom protiv sujeverja i perverzije.“
Nes srknu kafu i odluči da jošne dopusti sebi da zapali jednu cigaretu od svog maksimalnog sledovanja od tri komada dnevno. Na sić

nom
stolu ispred njih bili su ostaci več
ere za partijske zvanič
nike. Njegov partner
je olizao svoj tanjir dovoljno dobro da naruš
i pravo na rad perač
a sudova u
vozu, ali Nes je ostavio pola svog odreska i sav masni krompir.
Pervis odmahnu glavom, prisećajuć
i se. „Gadna su to bila vremena“,
primeti. „Mnogo je ljudi nestalo…“
Bio je nervozan jošod Jute. Sve je shvatao lič
no.
„Vraš
ka zemlja“, reč
e Pervis, pa klimnu glavom da kroz prozor pokaž
e nestalni purpurni obris Crvena zvezda specijala na narandž
astom pesku. Sunce je bilo toliko nisko na nebu da se senka pruž
ala skoro do pustinjskog obzorja.
Nes slegnu ramenima.
„U pravu su kada pričaju ono za tebe, Eliote“, kaza mu Pervis. „Jesi
nedodirljiv.“
Salon za zvanič
nike, dvostruko duž
i od susednih obič
nih kola za ruč
avanje, bio je skoro prazan. Dva inspektora Poljoprivrednog komiteta prež
deravala su se na drugom kraju. Neki drugi č
ovek, verovatno određen da
motri na njih, jeo je skromno i sam, pretvarajući se da č
ita knjigu.
Njihov konobar klatio se prateć
i klackanje vagona, noseći pod miš
kom neš
to umotano u novine. Bio je impresioniran kada je č
uo da je ružan i
166

Изновихкњиг
а

sitan putnik s prevelikim slamnatim š

irom zapravo Melvin Pervis, socijalistič
ki heroj koji je uklonio narodne neprijatelje kao š
to su Dilindžer i
Flojd. Zamolio je Pervisa za autogram za svog sina koji ž
eli da postane ajmen kada poraste. Osmehnuvš
i se skromno i razdragano, Pervis naš
kraba
svoj potpis ispod ž
elje za sreć
u. Klincu ć
e sreć
a biti potrebna: jedini crnja
koji radi u FBI jeste onaj š
to č
isti direktorov lič
ni toalet. Pervis je tada neš
to
š
apnuo konobaru na uvo i tutnuo mu u š
aku novac – srebro, a ne hartiju u
koju reakcionari nemaju poverenja.
„Sve je to deo glavnog plana“, objasnio je sada njegov partner. Nes
je svoju plaketu socijalistič
kog heroja zaradio tako š
to je mesecima marljivo
radio na papirologiji u Odseku za regulaciju parazita i tako š
to je nenaoruž
an stajao u pozadini dok su prohibicioni služ
benici vrš
ili hapš
enje koje je u
Čikagu prekinulo š
verc alkohola Boston Džoa Kenedija. Shvatao je da se
Pervisov glavni plan obič
no sastoji od pucanja na nekog sve dok taj neko viš
e ne može da se preda, a onda poziranja nad mecima nafilovanim leš
om sa
zadimljenim oruž
jem i cigaretom.
Pervis uze paket. Skide papir s grlić
a i diž
e robu naspram svetla.
„Imam dugara na vozu za Bafalo“, objasni konobar. „Donosi stvari iz
Kanade.“
Pervis se nasmeš
i. Nes nije dozvolio da mu se iš
ta vidi na licu.
„Samo najbolje za Čoveka koji je ubio Dž
ona Dilindž
era“, izjavi crnja.
Poljoprivredni zvaničnici i onaj ljubitelj poezije odmeravali su piće s
č
ežnjivom ž
eđu. Pervis tuž
no vrati bocu.
„Izvini, druž
e“, kaza, „ovo je predobro. Ja hoć
u brlju koju piju obič
ni
ljudi.“
Konobar, očigledno zabezeknut, nije imao namere da se raspravlja s
Čovekom koji je ubio Dž
ona Dilindž
era.
„Daj ovo onim tamo drugovima, s pozdravima druga s knjigom.“
Pervis se isceri kao vragolan a crnja pož
uri da izvrš
i njegovo naređenje. Jedan od poljoprivrednih inspektora zakaš
lja se i bezalkoholno pivo pođe mu na nos. Čitačiskolači oč
i kao riba. Nes se nije smejao.
Pervis baci pogled na knjigu koju je ovaj č
itao, Belu traku. „Mislim
da je slavljenje velikog ž
eleznič
kog š
trajka druga Paunda najbolje napisana
poezija na američkom jeziku“, preglasno reč
e. „Šta misliš
, kakva je u poređenju sa onim zloglasnim reakcionarom Tomasom S. Eliotom?“
Čitačzalepi pogled za stranicu i ostade da ć
uti. Pervis se nasmeja sebi u bradu, uživajuć
i u pometnji koju je izazvao.
„Ko će da nas prijavi?“ upita. „Ne zaboravi, mi smo Federalni ideološ
ki biro.“

167

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Konobar se iz susednih kola vrati s bocom pić
a boje meda. Pervis odvrnu zatvarači Nesove nozdrve uloviš
e smrad jakog sredstva za č

ć
enje
bojlera. Bazdelo je gore od Kenedijevog skladiš
ta na uglu Tridset osme i
Šildsove, nakon š
to su bačve razbijene.
„Ahh“, izusti Pervis lecnuvš
i se, „savrš
eno.“
„Elko!“ viknu kondukter odnekud napolju. „Elko, Arizona! Pauza od
sat vremena!“
Voz uspori. Umiruć
e svetlo pade na siluetu male varoš
i. Dva konja,
jedna š
klopocija, niz drvenih zgrada, dronjavi Indijanci, klinci koji igraju
bejzbol.
„Hajde“, reče Pervis, „idemo da se proš
etamo.“
Voz treba da utovari gorivo i vodu. Kada su se pre trideset sati ukrcali u Čikagu, Crvena zvezda bio je putnič
ki voz, ali malo je ljudi imalo dozvolu da putuje sve do Kalifornije. Na svakom stajališ
u jedna putnička kola
bivala bi otkač
ena i zamenjena teretnim vagonima.
Pervis je ustao, pokupio svoju kesu i diskretno je tutnuo pod miš
ku.
Kada je Nes bio u SPR, naučio je da to prepoznaje kao naviku čestih prekrš
ilaca prohibicionih zakona.
Izaš
li su na platformu. Na plakatu pored š
altera bio je prikazan predsednik partije kako se blistavo osmehuje i grli neku pionirku. „Napred za socijalistič
ku omladinu“. Umetnik je propustio da prikaže krzavi ožiljak na
obrazu svog objekta, ali nekako mu je poš
lo za rukom da Kaponeovu blagodarnost uravnotež
i pogledom koji je kriš
om nagoveš
tavao neoč
insko zanimanje za vitku plavuš
u. Nes se nimalo neće iznenaditi ako ubzo proč
ita da
je Norman Rokvel angaž
ovan da kič
icom zabelež
i naftne buš
otine na Aljasci.
U zamrš
enom i glasnom baletu, železnič
ari su zakač
ili za kompoziciju dva stočna vagona. Pervis je poš
ao napred, pokazujuć
i Nesu prstom da
pođe za njim. Iza voza, podalje od ono malo veš
tač
kog svetla š
to ga je bilo u
Elku, Pervis je pokazao neš
to u mraku. Nes niš
ta nije video. Pervis stavi prst
preko usana, pa dlan iza uva. Kroz š

tanje pare i dovikivanje železničara,
razaznavao se š
um ljudi š
to čekaju. Nisu prič
ali, većdisali teš
ko i koncentrisali se. U mraku iza ž
elezničke stanice i varoš
i, bili su se okupili neki muš
karci.
„Šinski pacovi“, proš
apta Pervis. „Idu u naš
em smeru.“
Zakon o kretanju radne snage bio je donet s ciljem da maksimizuje
efikasnost planirane socijalistič
ke ekonomije, ali sve su pruge u zemlji bile
preplavljene lutalicama. Nes je jednom prilikom proveo nedelju dana s izvesnim pametnim inženjerom, menjajuć
i dizajn teretnih vagona kako bi se pot-

168

Изновихкњиг
а

puno onemogućilo upadanje u njih. Primili su pohvalu, ali izveš
taj je završ
io
u nekoj fioci.
„Kada voz krene, izaći ć
e i popeti se“, reč
e Pervis. „Nas dvojica ćemo da nađemo lep i topao stočni vagon, pa da popijemo pić
e sa onima koji
se tamo pojave.“
Pervis pođe prema prvom zakač
enom vagonu. „Skini kravatu“, reč
e.
„Izgužvaj odeć
u. Zamisli da si poslednjih mesec dana na ulici. Huver neć
e
znati, sem ako sam sebe ne prijaviš
.“
„Ovo nije samo krš
enje odevnog kodeksa FBI. Krš
imo zakone za koje smo se zakleli da ć
emo ih č
uvati.“
„Nedodirljivi, postoji neš
to š
to se zove glup zakon. Čak i u Sjedninjenim Socijalistič
kim Američ
kim Državama.“
Pervis se prebaci preko vrata. Jedan inženjer prođe pored, maš

i fenjerom. Nes se taman spremio da izvadi znač
ku kako bi opravdao njihov
prestup, ali ž
eleznič
ar im se samo nasmeš
i i pož
ele im sreć
an put.
„Bez ljudi kao š
to je on ne bi ni bilo revolucije“, kaza Pervis i baci
kesu u vagon. „Oni umeju da razlikuju zakon i pravdu.“
Uskoč
i unutra. Nes odbi pruž
enu ruku i pažljivo se pope. Unuraš
njost vagona bila je prljava.
„Dobro doš
ao, skitaro“, kaza Pervis.
Nes ne razmiš
ljajuć
i poč
e da trlja praš
inu s kolena. Partner mu se zasmeja. Shvativš
i, Nes ostavi odelo na miru.
Pored viskija sumnjivog porekla, u Pervisovoj kesi bila je jedna sveć
a, dve pakle cigareta, nekoliko starih jabuka i malo suš
ene govedine. U jednom uglu vagona naš
ao je neke prazne sanduke, pa je jedan stavio u sredinu
i približ
io jošdva da služ
e kao stolice, nakon č
ega je svoj sto namestio s
precizoš
ć
u gozbe plutokrata u Netoleranciji.
„Ukrcaaavanje“, viknu kondukter na jedno stotinu metara od njih.
Voz se zatrese i krenu. U vagonu se kao grom iz vedra neba odnekud pojaviš
e dva muš
karca i deč
ak. Nes se bašbio pitao kakav je to novi smrad.
„Zatvaraj vrata“, kaza Pervis mlađem č
oveku, ž
goljavom i smotanom. „Imamo koješ
ta za delenje, al’ ga nema za mlogo.“
„’Bem ga u usta!“ uzviknu ovaj. „Ima da se provedemo sve u š
esnajes’, jel’?“ Nes je po njegovom naglasku zaključ
io da je odnekud s juga.
Teksaš
anin? „Fala vam lepo, gospo’n.“
Čovek baci ranac i umotano ć
ebe i privuče kofer. Deč
ak, koji je nosio kač
ket dva broja veći od njegove glave, samo je piljio u hranu. Kada je
skinuo kačket, iz njega se prosula zamrš
ena kosa i Nes je shvatio da je „on“
zapravo devojka nadomak punoletstva. Pervis perorezom odseč
e kaišsuvog
mesa i pruž
i joj. Ona ga pohlepno zagrize i umalo se ne udavi.

169

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Onaj novi smrad dopirao je od drugog lutalice. Nosio je prevelike
vreć
aste pantalone i premali sako, sić

ni polucilindar i smeš
an mali š
tap za
š
etnju. Oš
trih brkova na nausnicama i razrogač
enih plaš
ljivih oč
iju, neobič
no je podseć
ao na Reichskanzlera Hitlera. Nes je imao prilike da upozna neke protuve, ali nikad u životu nikoga ko je bazdeo tako ogavno kao ta propalica š
to je sada pruž
ala ruku. Usne su mu se smeš
ile, ali iz očiju mu je zrač
ila čista mrž
nja.
Pervis mu pruž
i meso, a on ga zgrabi i odgega se u najdalji ugao da
jede, pipavo komadajuć
i hranu vrhovima prstiju.
„Molim vas, oprostite mojem prijatelju š
’o je nepristojan“, reče Teksaš
anin. „Čudan je on starac. Uopš
te ne prič
a. Ne zna č
ak ni kako mu je pravo ime. Mi ga zovemo Lunja. Devojka se zove Tompson. Neće joj smetati
ako je zovete ’Berta Vagonka’. Berta, kaž
i fala za jelo.“
Ona samo klimnu glavom Pervisu i nastavi da žvać
e. Teš
ko je bilo
oceniti, ali mož
da je bila i lepa pod tom silnom prljavš
tinom.

Preveo s engleskog Ivan Jovanović

170

Изновихкњиг
а

Др
а
г
у
ти
нМини
ћКа
р
л
о

КОНТРАЕВОЛУЦИЈА И ТРЕЋЕ ПРИЧЕ
(Ау
т
о
р
с
к
оиз
да
ње
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
МАГ
АРАЦ КОЈ
ИЈ
ЕСУВИШЕЗНАО
Маг
а
рцаОск
араника
дане
ћудаз
абора
вим.
Ле
т
оишколс
кирас
пу
стс
амобичнопров
одиокодт
е
тк
еите
че

г
ра
дићуиз
међуСа
веиКолубаре
, не
да
лекоодБе
ог
рада
. Ос
ећа
ос
ам
опој
нимирисре
ке
, шумице
, кал
дрме
, уопшт
еу
з
ев
ши– с
лободе.Чиниломиседаса
мТомСој
е
р. Ус
тва
ри, вишеХаклбе
риФин. Те
чај
ера
дионаже
ле
з
ници, алиј
ез
на
ос
ва
штаиумеој
ес
аде
цом. Мног
ој
ечит
а
оиг
олицаонасра
з
нимпричама
.
Тогле
т
ас
а
м можданапуниодва
на
е
с
тг
одинаима
г
ич
номеј
е
прив
лачиој
е
да
нмали, рас
клима
т
аницир
куснапољуз
в
аномВа
шаришт
е
. Билис
утуиринг
ишпилиј
ош некеа
тра
кциј
е
. Али, ме
ненис
уинт
е
рес
ова
линиже
нас
абра
дом, нитра
пез
, нимађ
ионича
ри... Непог
ре
шивос
а
мсеуше
с
тпоподнена
ла
з
иоиз
аша
т
ре

деј
еј
е
да
нЧех,ома
њи, ће
ла
вис
адебе
лимцвике
рима,приказ
ив
ао„Оска
ра
, нај
памет
ниј
е
г
маг
а
рцанас
ве
т
у“. Из
аис
та

ајс
ив
оња

абе
ломша
ромуобликуруже
наче
лу,з
на
ој
есв
ашт
а
. Че
хбиис
кв
аре
нимс
рпс
кимпоз
ив
аора
доз
на
ле
дапла
тек
арт
уивидечудоне
виђе
но: ма
г
арцакој
иниј
еиша
оушколу,
ј
е
римат
екше
с
тг
одина

ликој
из
надара
чуна
. Из
ашат
реј
е
, на
име
,
биоква
дра
тпора
внат
огпес
канак
ој
е
мј
еОс
ка
ркопит
а
маиспис
ива
о
чуда
. Че
хбинапе
с
куна
пис
ао3 плу
с2, аОска
рбикопитомдода
о5.
Св
акипу
тк
адбипог
одиоре
з
у
лт
а
т
, публикас
еоду
ше
вљав
ала
, и, уз
хла
днопиво, т
е
ралаОск
арај
ош без
бројпут
ададе
монс
трирас
вој
уве
шт
ину.
– Бог
а
ми, ов
ајсивоњај
ека
оАј
ншт
ај
н– чудиос
ечув
а
роближње
гфудба
лск
огст
а
диона.

171

Kњиже
внипре
г
ле
д3

– Ма
, ка
ка
вАј
ншт
ај
н, ј
ош малопај
ека
опрофамат
е
ма
тикеиз
на
шег
имна
з
иј
е– вик
аој
еј
е
данориј
а
ш уат
ле
тс
којмај
ицис
а
вцрве
ну
лицу
, шт
оодвре
лине
, шт
оодпив
а.
Дот
а
дс
амс
лу
ша
оодр
ес
иранимжив
отиња
мак
ој
епока
з
уј
уброј
е
ве

линеис
пис
уј
у
. Овој
ез
аменебилоне
шт
оне
природно, уна
ј
ма
њурукус
умњив
о, шт
ос
еу
брз
оипока
з
а
ло. Ј
едногпредв
ече
рј
апубликас
етоликоодушев
ља
ва
лаОск
аром, дај
еона
јде
бе
лидонеокофупива
з
амаг
а
рца,афла
шуз
аЧеха
. Че
хј
еуз
е
ос
вој
епив
о,алиј
еупорноодбиј
а
одаприне
с
еОс
ка
руњег
ово.Те
кпос
лепопиј
енече
т
врт
ебоце,с
ит
уа
циј
амуј
еиз
ма
клаизруку
. Де
белиј
еОс
ка
рана
пој
иопив
ом. Ов
а
јј
еха
ла
пљив
ополока
опунукофу, облиз
уј
ућис
еприт
ом. И та
дај
ена
ст
а
о
она
јт
ренут
а
к– црве
нулицуиподна
пит
, Че
хј
едре
кнуо: „
ЗнаОс
ка
р
оноштовиинес
а
ња
те
!“Гомилај
еу
тихнула
, аонј
епобе
донос
нона
ре
диомаг
а
рцу
: „Ос
каре
, на
пишиг
ос
подихе
миј
скуформу
луоног
ашт
о
ј
етре
ба
лобит
иуовојкофиз
ав
оду
!“Оска
рј
еподиг
аоушииз
а
с
т
ао.
– Хај
де
, пиши– наре
ђива
ој
еЧе
хида
ље
.
Оск
арс
ете
т
урај
ућиприближиопе
скуинес
иг
урнимкопит
омис
пис
а
оН202. Шт
аов
а
јра
ди, пат
ој
ет
е
шк
ав
ода,с
инуломиј
екрозг
лав
у.
Толикоса
мз
на
охе
миј
у
, ика
оуиз
маг
лицимиј
еос
т
а
лодас
еодт
ог
а
пра
виа
т
омс
кабомба
.
Пренуоса
мс
е
, ипа
жљивиј
епог
ле
да
оиЧе
хаима
г
арца
. Чех,ка
д
ј
еуг
ле
даоформулу,ис
тре
з
ниосет
ре
ну
тноипог
ле
домка
омуњаошинуоОс
ка
ра.Ова
јс
ез
буниоист
иг
а
ос
а
модакопит
омиз
бришеонудруг
удв
ој
ку
, кадг
ај
еЧехз
г
ра
биоз
ау
ларибрз
оодве
онеку
д.
Овој
емног
осумњиво,помис
лиос
а
м, иниј
емипа
да
лонапа
ме
т
даиде
мкући. Шуњаос
амсеиз
ашат
реивре
баоприликудас
еприближимОс
ка
ру, вез
аномз
ај
еда
нодче
тирис
т
уба. Нај
з
а
дс
моос
т
а
лина
с
дв
ој
ицаса
ми. Оск
армеј
ег
ле
да
ос
адане
кимт
упав
импог
ле
домине
з
а
инт
е
ре
сов
аног
рицка
ос
ламку. Покуша
ос
амдамуотк
риј
е
м нешт
оу
очимаиј
е
дногт
ре
нут
каса
мпромрмља
о:„Тис
и,Ос
каре
, памет
ниј
ине
г
ошт
ос
емисли.“ Маг
а
ра
цс
ет
рг
а
оиљудс
кимг
ла
соммиодг
ов
орио:

Свепишеукњиг
ама
, де
чко.Учит
иис
амоучит
и.“
За
малонис
ампа
оупра
шину. Маг
а
ра
цкој
иг
овори! Поче
ос
ам
даобила
з
им окоње
г
а, з
апа
ње
ни, мора
мдаприз
на
м, малоу
пла
шен.
Из
не
надамиј
епривуклапажњупра
шинапо
дње
г
овимкопит
ама. На
њојс
убилив
ећполу
обрис
анит
ра
г
овине
кихформула
. Ба
циос
амс
ена
коле
наипокушав
аодапротумачимнапис
а
но, ка
дс
а
мосе
т
иосна
жан
у
да
ра
цуле
ђа
, кој
имеј
еодба
ционеко
ликомет
а
рада
ље
.
– Де
чк
о, т
ис
ичове
ккој
ис
увишез
на
. Губис
е! – река
ој
еопе
т
онимчис
т
имљудс
кимг
ла
сом, са
даз
а
пов
еднички.

172

Изновихкњиг
а

Ус
та
ос
а
мипот
рча
о. Крозг
ла
вусумисерој
илеужас
немис
ли.
Па, да
, Че
хј
ест
ра
на
ц, ањихдвој
ицас
уилине
килудинау
чнициили
шпиј
уни. Рус
киилиа
ме
рички, св
еј
е
дно.Каобездушеса
мот
рчаот
ечи
из
г
рабиог
аз
ару
ку. „
Те
чо, дођидав
идиш ма
г
а
рцакој
иг
овориикој
и
ј
ешпиј
ун.“ Пог
ле
да
омеј
ека
одаима
мте
мпе
ра
туру, а
лиј
епоша
оз
а
мном.
Ка
дс
мост
иг
лидоОс
кара
, онј
емирног
рицка
ос
ламку, аиспод
копитаниј
ебилониче
гис
пис
а
ног
. За
лудса
мт
е
чиобј
а
шњав
аошт
ас
е
дог
одило, з
а
лудс
а
мчика
оОск
ара
, онј
ес
амој
е
дногтре
ну
ткаг
отов
о
т
ужноз
ањака
о. Течамеј
еу
хв
ат
иоз
ару
куис
а
море
ка
о: „
Ха
ј
декући,
мораш добродас
еис
па
в
аш. И ре
ка
оса
мт
иданерониш мног
оуСа
в
и.“
Одлаз
ећи, бациос
а
мпог
ле
дпре
кора
ме
наимог
удасез
а
кунем
дас
амвиде
ока
комиОс
ка
рнамиг
уј
е
.
Прошлој
еота
дде
с
е
та
кг
одина, ве
ћс
а
мз
а
бора
в
иот
уав
а
нт
уру
с
аОс
каром. Лет
ос
ампров
одиос
ас
вој
имдру
шт
вомуГрчкој
. Обила
з
илисмоег
е
ј
с
каос
т
рваит
акос
ена
шлине
г
денај
уг
у,мис
лимдас
еос
т
рв
оз
ва
лоХидра
. Из
нај
милисмома
г
а
рце
, вишека
оа
т
ракциј
у, ка
кобис
мос
епопелинавис
окулит
ицуиз
надмора
. Мениј
ез
а
па
ој
е
да
нс
ив
оња,кој
имиј
епре
с
ека
ода
х: има
ој
еис
т
уонубе
луружуначелу
. Опре
з
нос
амг
аобилаз
иоиз
а
г
леда
о,докнис
амсмог
аос
наг
едаг
ауз
ј
а
шими
кре
немузс
ерпе
нт
инез
аост
а
лима. Ма
г
а
рацка
ома
г
ара
ц, а
лиј
еме
ни
биос
умњив

е
дногт
ре
нут
ка
, наопас
нојкрив
ини, ма
г
а
рацс
ес
пота
ка
о
из
а
ма
лониса
мпа
ос
ањег
а
. Ит
оврлоблиз
улит
ице. Пре
с
т
рав
иос
ам
с
е
. Па,ова
јхоћедамеубиј
е,помис
лиос
а
мисј
аха
о.Дру
г
овиицрнпура
с
тиводичсумис
есме
ј
а
ли, а
лиј
ас
амнаврхиз
а
шаопе
шке
.
Докс
мосе
делиухла
ду, ама
г
арцимирнопас
лиоколо, ра
чу
на
о
с
а
мус
еби: далиј
емог
ућедај
еов
оонајис
т
иОс
ка
р, з
а
рј
ет
олик
опоживе
о? Ј
е
дногтре
нут
кас
а
мус
т
аоипришаоГрку.
–Ј
ел'т
е
, коликоду
г
оживема
г
а
рци? – у
пита
ос
а
мг
а
.
– Мист
е
р, маг
а
рциживекра
т
ко, а
лиј
ег
лупос
тве
чна– одг
ов
ориомиј
еиг
рохот
ом с
ена
смеј
а
о, докј
елит
ицаодз
в
а
ња
лањег
ов
им
с
ме
хом. Утоммус
еиона
јма
г
а
ра
цпридружиоња
кање
м, кој
емиј
еличилонас
ме
х.
Нис
а
ммог
аодасеот
ме
мут
искудас
усеба
ш менисмеј
а
ли.

173

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Др
а
г
а
нРа
д
о
ј
и
ч
и
ћ

БЕЛАПАПИРНА КЕСИЦА ПУНА
ПРАЛИНА
(„
Ал
ма

, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
„TOSCA 20“ STEREO
Дана
сс
лушамс
та
реплоче
, далимиз
ав
идит
е? Децас
ура
доз
на
ла
,
првипутужив
отувидечудоз
ва
ног
рамофон.
За
борав
ље
нис
та
риг
ра
мофон„Tosca 20”, кој
иса
мпрепа
рда
на
из
в
адиоизост
а
ве
, очис
т
иоиот
иша
окодт
в
-аудиоме
ханичараког
ас
у
мипрепоручили. „Акот
еионодбиј
е, онданемаша
нс
едаг
абилоко
попра
в
и.”Запутимс
ек
одњег
а
, ма
лара
дњица

л` поште
на, унас
е
љу
в
ан це
нт
раг
ра
дауполуподрумс
којпро
ст
ориј
и приз
емљас
т
а
мбене
з
г
раде
.
– Добарда
н,сре
ћа
нра
д,ма
ј
ст
оре
.
– Кој
имдо
бром?
– Има
м не
ис
пра
вну„Toscu 20”
, пома
г
ај
, в
олеобихдај
епо
пра
в
иш.
– Гдена
ђет
ајра
рит
е
т? Гдеј
е
, да
јдај
евидим?
Ј
ат
ркомдоа
ут
а,паизг
епек
а„т
оск
ицу”пра
воура
дњицу.
– Ка
кодаг
апробам, имашликој
уплочу?
Лупимс
епоче
лу.
– Има
м, одма
хдолаз
им. Че
кајме
, идемдокућедај
еуз
ме
м.
Онс
ена
смеј
еика
же:
– Туса
мј
а
, нежуриинебрини!
– Из
ла
з
исуцркли, ј
е
да
нв
ис
окот
она
циоват
ииг
лакоокла
г
иј
а
,
т
е
шкоћебит
из
аиг
лу,поку
ша
ћудана
бав
им, алинеобе
ћав
а
м.

174

Изновихкњиг
а

Ра
з
г
ов
ара
мт
ев
ече
рис
адруг
а
ромис
поме
немг
ра
мофонка
дон
мени, с
т
а
рошњув
а
рало,ка
же:„Имауробнојк
ући„Бе
ог
рад”нас
пра
т
у,
ј
е
дандеој
ест
а
раробнакућаивиде
оса
м, има
ј
уг
рамофонскеиг
ле”
.
– Неве
руј
ем.
– Има
, кадт
ик
аже
м, нез
ез
а
мте
, виде
оса
мпрене
кида
н.
Неве
руј
е
мдокрај
а

лиоде
м, попне
мс
еонимс
т
аримпокрет
ним
с
т
епе
ница
ма, нис
ам у
ша
оутуз
г
ра
дунепа
мт
им, одка
дас
уиз
да
ли
прос
торс
ит
ним препрода
вцимаишве
рцеримат
реће
ра
з
ре
днеробеиз
Турс
ке
, Кинеит
д., нег
ле
дамуопшт
ечег
аима
, иде
м пра
вонадруг
и
с
прат
, прилаз
имде
лут
е
з
г
инакој
емеј
еЂорђеу
пут
иоис
тижемправ
о
усе
да
мде
се
т
е– ос
а
мде
се
т
епрошлогве
ка. Ис
т
ионит
рг
овци, с
та
риј
и
ј
е
днодва
дес
е
т
-тридес
е
тг
одина
, ос
еде
лиилиоће
ла
вили, а
лиист
еполице

е
з
г
е
, раднимант
или,ка
одај
ев
ре
мес
та
ло.Вра
ћас
еус
е
ћањез
а
бора
вљенов
реме
, ка
дас
амт
удолаз
иодакупуј
е
мна
ј
нов
иј
епло
че.Плоча
в
ишене
ма, а
лиимаст
а
рихжицаз
аг
ит
аруспак
ова
нихув
ећпожуте
ле
па
пирнеке
с
ицеинањимас
а
мооз
нак
а.
– Из
в
олит
е
, младићу– ма
хнумиру
ком ис
предпог
леда
, дами
прив
учепажњу
, ме
низ
а
не
т
омумислимаут
омв
ременукој
еј
еотишло
уне
пов
рат

линала
з
ис
енег
деумемориј
и.
– Из
винит
е, з
ане
ос
амс
е, ниса
мовдебиода
вно, пас
умес
ећа
ња
опхрва
ла
.
– Ништа
, ништ
а,же
лит
елине
шт
о?
–Ј
е
да
ндруг
а
рмиречедаимат
ег
ра
мофонск
еиг
ле
.
– Да
, на
ра
вно,има– г
оворимитононшала
нт
нока
оданиј
епрошлот
риде
с
етг
одинаодка
дас
упроиз
в
еде
не
. – Закој
иг
ра
мофон?
– „Tosca 20”.
– Ево,ос
та
лој
едв
ак
ома
да.
– Коликокоштај
е
дна
? – пот
пу
ноз
буње
нпит
амиа
конаценидва
пут
ат
риса
нтимавидимпише178,00 дин.
– Ст
осе
да
мде
се
тос
амдина
ра
.
Ј
ака
оз
омбиодг
ова
ра
м:
– Да
ј
темиобе– инемог
удас
ев
рат
имус
т
ва
рнос
т.Небихуме
о
пре
циз
нодаобј
а
с
нимк
акв
исутобилиос
ећа
ј
и, ме
ша
винас
ве
г
аис
ва
че
г
а

ећа
ос
а
мс
епе
с
ама
, луксу
з
аробнекућеизс
е
дамдес
е
тихиос
амде
с
ет
их, ра
з
нихкуповина
, г
арде
робеукој
уј
ет
а
дабиообученна
род,
с
ве
т
лау
па
ље
нихлампиитихемуз
ике
....
Гра
мофонј
епопра
вљен,поне
кадмалоус
пори, накра
т
ко,па
рт
а
кт
ова
, ва
љдане
мав
ишет
ихг
умица
, аст
а
рај
епоха
ба
наодмног
ослуша
ња, ду
г
ог
одишње
г
, це
лодне
вног
, ј
ерј
ас
а
м ис
туплочу, ис
т
ус
т
рану
с
луша
оте
ме
љит
оиниса
мј
емењаода
нима, не
каданеде
ља
ма
, а„Идо-

175

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ле
”– „Одбранаипос
ледњида
ни”слуша
ос
ампрекоме
се
цданада
в
не
85–86. За
па
мт
иој
ет
ајг
ра
мофонмног
елудежу
рке, одс
вира
омног
о
с
е
нт
иша
, пров
еоумом друшт
вумног
оту
жнихнепре
с
па
ва
нихноћи,
из
в
рте
о,помомра
чуну,наде
с
ет
инехиљадас
ат
и.Држа
ос
амг
аув
екна
а
ут
оионј
еј
а
да
нодра
ногј
ут
ра, преумив
ања, неброј
а
нопу
таут
оку
да
навра
ћа
онапочет
а
к. Коликос
а
м са
мопутаз
а
боравионање
г
аи
ос
т
ав
ља
ог
ас
а
могдокс
а
мј
ав
анкуће
, ак
адас
евра
т
им, онмев
е
рноче
кав
рте
ћиида
ље
.
Ве
чера
сс
а
мпре
слуша
опа
рпес
а
мас
аа
лбума„Дођитенаshow”
од„Па
рногВа
љка
”ице
логРојЕлдриџа
. Ис
пуњав
аос
а
ммуз
ичкеже
ље, женај
ехте
лаЏе
нис, аћерка„Ваља
к”(ва
љдај
ојј
ебиоз
а
нимљив
омот, пос
лес
епока
ј
а
ла
, а
лиј
ест
оич
кииз
држалаАкиј
е
в
омлада
ла
чко
кре
шт
ање). Синниј
ехте
оништ
апо
шт
оне
ма
м ништ
аод„ТокиоХот
е
л”. Ха, ха
, ха
, ха
... ТокиоХот
ел, нека
пирај
ош шт
ас
уЛП. Некаг
а
,
имавре
ме
на...

176

Изновихкњиг
а

Да
нил
оЈо
к
а
н
о
в
и
ћ

НЕНАПИСАНЕ ПРИЧЕ
(„
Гр
а
ма
т
ик

, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
ТРАГ
ОМ ВЕСТИ
Ве
с
тдај
еунаше
мг
ра
дурође
ноок
амењеноде
темуње
витој
е
обишлас
ве
тив
рат
илас
еупричеинаг
а
ђа
њас
уг
рађ
ана.
Овом ве
ћфа
нт
а
ст
ичном дог
а
ђај
уле
ка
рисудода
лиј
ош ј
е
дан
с
е
г
ме
нтне
ве
рова
тног
. Уз
в
анич
номс
аопшт
е
њутв
рдедас
едет
еус
т
омакунормалнора
з
виј
а
лоидај
ебиложивос
ведомомент
ак
адамуј
е
пре
се
че
напу
пча
наврпца
, аондас
е– нез
на
нок
ако– ок
аменило.
Људик
ој
ис
учулиина
ј
мањиде
оча
ршиј
скограс
ве
т
ља
ва
њадог
а
ђа
ј
аодмахнућерук
омипрене
г
ос
а
слуша
ј
уов
упричу.
Ње
нз
а
чет
а
кна
шлисмоуј
едној
, да
внообј
а
вље
нојнов
инск
ојве
с
т
и: „Изму
з
е
ј
ауКнеже
вомдв
орцуукра
денај
еј
еднаодс
кулптуракомпоз
ициј
еЖив
ефиг
у
реМ. М. Ка
љуг
ина
. Нафиг
ура
макој
ес
уос
та
ле
прона
ђе
нис
уот
ис
ципрс
тиј
упочиниоца, анаподуот
ис
цибос
ихже
нс
кихног
у, шт
ој
еполициј
уна
ве
лоназ
ак
ључа
кдас
ера
диона
ј
-ма
ње
дв
ој
епров
а
лника
...“
Усу
дс
кома
рхивуг
ра
дапрона
шлис
модокумент
ациј
уот
омс
луча
ј
у
.
Причабис
емог
лас
ве
ст
ис
а
монаиз
ј
а
веопт
уже
них.
Првооптуже
ниВ. Ж. Софронов, ос
уђива
нз
ас
ит
непре
ст
упеи
кра
ђе
, ка
дај
ес
луча
ј
ноуша
оуКнеже
вдвора
циз
нена
диос
ев
иде
вшида
муз
е
ј
с
кедра
г
оце
ност
инис
удовољнодоброобез
беђ
енеичува
не
. Поче
ој
ечешћедадола
з
и, с
мишљај
ућика
кодаседомог
непле
на
. Ит
а
ко
с
еупле
оуока
ме
ње
непог
ле
дег
олихже
на.
Ј
едненоћи, докј
ечув
армуз
е
ј
а,каоиобичноут
одоба
, дре
ма
о,
прова
лников
еру
ке,прс
т
иика
ла
уз
и, из
г
оворилисус
ез
амеибезина
ј
мањегшумав
рат
асус
еотв
орила
.
177

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ка
дас
еприближиос
кулптура
ма
, изде
т
ињст
вамус
еј
ав
илапричаопринцуикаме
нојс
т
ат
уикој
ас
еупоноћпрет
ва
ра
лаупре
лепуде
в
ој
ку
. Поже
леој
еутомт
ре
нудај
е
днаодка
ме
нихже
наоживипадај
е
одв
едеукне
жев
еода
ј
е
. Сет
ившис
епритомис
т
арелопов
скепричео
МонаЛиз
ииог
ле
да
лука
одај
ез
а
ис
т
аз
ак
орачиоубај
ку.
Ску
лпт
урапре
дчиј
им с
еус
на
маодда
хаз
а
ма
г
лилоприне
с
ено
ог
ле
да
ло, покре
ћућит
ре
па
вице
, изуг
лауу
г
аоус
анапоме
рилај
еос
ме
х
иожив
елаг
ауречиз
а
хва
лнос
т
и...
Причаиздруг
еиз
ј
ав
еј
ош ј
ене
в
еров
ат
ниј
а, аиз
ва
нре
днос
е
у
клапаупрет
ходну
. Далај
уј
еже
накој
ат
врдидај
еонаукра
де
на
с
кулпту
ра.
„Уме
тникко
ј
иј
ена
пра
виоце
лукомпоз
ициј
убиој
еу
бе
ђе
ндасе
т
имде
ломприближиос
ав
ршенс
тв
у. Ода
браој
еме
недакрунишес
в
ој
е
де
лоидамомка
ме
номте
лудаживот
.
Уз
е
ницемиј
еулиомоћдас
а
масе
беоживим. Треба
лој
ес
амо
даизпринес
е
ногог
ле
да
лаухва
т
имс
војпог
ле
д. Дана
ј
ис
т
урениј
ат
а
чка
ока
, с
па
ј
ај
ућисепо
г
ледом, з
а
клопиа
пс
олут
нимрт
виуг
а
осок
ом из
ог
ле
да
ла.
Ње
г
овиз
не
надниит
а
ј
а
нст
ве
нинес
т
а
на
кос
та
в
иој
епос
а
оне
дов
рше
нименеока
ме
ње
ну
. Ака
коос
вомра
дуникомништ
аниј
ере
ка
о,
билас
а
мосуђ
енаначе
ка
њеина
дањедаћуухв
ат
ит
ис
в
ојпог
ледма
ка
р
ус
т
ак
лимачув
аре
вихна
оча
ра.
Св
евре
мепров
еде
ноумуз
еј
убиласа
мс
ве
снас
вој
ене
моћида
билоштаура
дим– ос
имдачек
ам.“
Судј
еиз
ј
а
вет
ре
тира
ока
обес
мис
лицеила
жии,поре
дт
ог
ашт
о
с
кулпту
раника
даниј
епрона
ђе
на
, обој
еј
еосудиоз
апров
алуикра
ђу.
Накониз
држанек
аз
неотпоче
лис
уз
а
ј
едничкижив
от,апослеиз
в
ес
ногвре
ме
на,же
накој
ај
енас
удут
врдиладај
еона
, уст
ва
ри, укра
де
нас
кулптура
, родилај
еде
т
е
, кој
ес
е
, препрв
огпла
ча
, окаменило.

178

Изновихкњиг
а

Мир
о
љу
бТод
о
р
о
в
и
ћ

ГЛАД ЗА НЕИЗГОВОРЉ ИВИМ
(„
Но
л
ит

, Бе
о
г
р
а
д, 2010)
ХЛЕБЊИКОВЉЕВО ОКО
о
бо
ј
ес
моп
ониже
нипо
хо
т
љиви
ма
нђ
е
л
ом
над
е
ч
а
ко
в
ој
с
ле
по
о
чницишт
ос
в
е
т
л
и
по
пу
тжа
рат
ој
ек
ри
кнов
о
ро
ђ
е
нче
т
а
уз
е
ле
нојиз
б
ифут
ур
из
мапе
ча
т
и
в
р
ућ
иценаоб
ра
з
имал
е
де
ног
во
жђ
е
к
о
ј
едо
т
ич
емошницеис
пир
або
жј
ућу
т
њу
но
ћа
сс
а
мду
г
ог
л
е
да
оџинов
с
киме
с
е
ц
З
ла
т
ибо
р
аХл
е
бњик
ов
ље
воок
ошт
о
р
а
з
ба
цуј
ес
а
з
в
е
жђ
априр
од
номс
т
их
иј
о
м
ј
е
з
ик
а– к
ој
еу
з
в
ик
ив
а
омо
ј
еимеу
к
р
ис
т
а
лно
јку
липр
е
дпа
к
л
ому
жа
р
е
них
р
у
жао
дх
е
лиј
умаикис
е
они
ка– к
ој
е
л
е
жа
она
гме
ђ
уна
манепо
к
а
з
а
в
ши
с
в
ој
уу
т
ро
буу
мив
е
нз
имс
к
импљу
с
ко
м

МЛЕКО ИСПОСНИЧКО
Ук
ришци.Го
рк
о
гхл
е
ба
.
З
а
б
ор
а
в
. Ра
с
т
ој
а
ње
. Са
да
с
мо.Та
мноз
а
л
е
ђ
е
.
Гр
обд
ов
рх
а
. Ис
пу
ње
н. Окр
у
т
на
179

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ил
о
ва
ча
. Уг
о
во
ру
. Крв
.
Ка
к
в
ане
бе
с
а
! Љу
ба
в
љу
з
а
мр
а
ч
е
на
. Изт
е
б
е
. Мле
ко
ис
пос
ничк
о.Ко
шнице
.
Ис
т
р
в
.

ИЗБЉУВАЋЕШ МЛЕКО МАТЕРИНО
Уг
ов
о
рљив
оммра
з
у
. Блис
т
а
в
г
о
с
т
. Шт
е
на
дз
а
в
иј
а
ј
у
. Не
ку
ћник
пре
двр
а
т
има
. Изз
е
л
е
нек
њиг
е
с
ук
љадим. Гор
иис
т
о
риј
а
. Мод
рим
пла
ме
н
ом. Опомињур
е
чи.Пе
с
мај
е
пре
б
иј
е
н
ипа
с
. Чуч
инапра
г
у
.
Бр
а
нидо
м. Из
б
љу
в
а
ће
ш мл
е
к
о
ма
т
е
р
ино.

СКАЗАНИЈ
ЕО ПИСМЕНИМА
З
а
шт
опа
да
ј
ур
е
па
т
ице
. Из
в
идљив
огуне
в
ид
љив
ис
в
е
т
.
Не
бо
ло
мнице
. Копл
од
ов
и. Гор
к
и.
Ут
а
мнимке
лиј
а
ма
. Уму
к
лини.
Са
ња
ј
уино
ци. Хру
шт
аиог
ње
в
е
.
Наре
т
ко
мпа
пиру
с
у
. Ск
а
з
а
н
иј
е
опис
ме
нима
. Уј
е
з
ик
ув
ис
о
к
ом
ит
е
с
ном. Ит
а
к
оне
пре
с
т
а
но
.
Су
мњаимол
ит
в
е
. Ус
ов
иит
е
ме
љ.
Тр
а
же
ћ
и. Про
хо
днепр
а
в
опис
е
.
Из
ашт
а
в
ље
нихз
е
ч
иј
ихк
о
жа
. Из
а
цр
нила
. Ут
в
а
р
нипре
пис
ив
а
чи.
Очиимвид
ов
ит
е

в
е
з
да
ни
бр
з
опис
и.

180

Изновихкњиг
а

Милош Јанков
ић
МОЛЕБНИК
(„
Апо
с
т
р
о
ф”
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)

Ј
ЕКТЕНИЈ
ЕПЕТО
Ск
ра
с
име
, Го
с
по
де
, уј
е
дно
јпа
ме
т
и,
ка
ка
во
мр
к
не
мне
каио
с
в
а
не
м,
мо
ждаћ
у,т
а
к
о

она
чноу
с
пе
т
и
пре
дс
в
ој
еде
мон
еј
адас
т
а
не
м
ина
ј
з
а
дс
мо
ћис
на
г
ед
апит
а
м
до
кл
емис
леуме
нид
ажив
е
,
с
в
а
к
омпре
с
удуј
ад
аишчит
а
м,
с
в
еихпр
ог
ла
с
имз
ај
е
дна
к
ок
р
ив
е
,
иј
ошихна
з
ов
е
мпра
в
имиме
нима
,
поб
ро
ј
имз
л
аимног
ане
поч
инс
т
ва
,
ат
ре
нас
ес
е
т
имумо
ј
имноћ
има
ук
омес
ео
дре
ко
хТв
ог
аОчинс
т
в
а
,
пат
а
к
а
вс
т
иг
о
хдор
уб
а

оив
ице
,
нако
ра
ко
дт
а
мес
т
ра
в
но
гб
е
з
да
на
,
с
ама
с
к
ом, т
а
мо– г
деб
илој
ели
це
,
пре
пу
ножиља
к
аицрв
љи
вихра
н
а
.
Шт
ај
ео
в
о,Го
с
под
е

в
ошт
ожив
им,
непит
а
мТе– к
а
к
о,ј
е
рт
оис
а
мз
на
м,
а
линез
на
м– з
а
шт
о, ио
с
е
ћ
а
мс
ек
рив
им
шт
онеу
ме
мо
дг
ов
о
рт
а
ч
а
ндаТид
а
м
ишт
онез
на
мшт
ај
ео
в
оуч
е
мус
а
м,
шт
ој
ена
ликме
ни, н
аме
н
ез
а
у
д
а
ра
,
181

Kњиже
внипре
г
ле
д3

а
к
онис
а
мТв
ој

а
жими– чиј
ис
а
м,
а
к
очо
в
е
книс
а
м– ј
е
с
а
мл
иу
т
в
а
р
а
,
паТез
а
т
омо
лимз
амр
в
упа
ме
т
и,
дамибу
де
, ис
т
а
, ба
рне
де
људа
на
,
мо
ждаћ
ут
о
ммр
в
омне
к
а
коу
ме
т
и
дапр
е
с
к
оч
имз
е
вт
а
мно
г
аб
е
з
да
на
,
илићу

зњу

он
а
чнос
поз
на
т
и
дас
а
мр
облу
д
ила

ој
ев
а
б
ине
жно
,
паће

а
љда
, ду
шапре
с
т
а
т
ид
апа
т
и
з
б
огоно
гшт
ос
л
е
ди,шт
ој
ене
из
бе
жно.

Ј
ЕКТЕНИЈ
ЕШЕСТО
Пр
е
с
т
а
ос
а
м, Го
с
по
де
, љу
дидас
ебо
ј
им,
сна
до
мдат
ој
едо
ка
зу
моз
ре
ња
ипоч
е
од
ас
еТв
ој
имс
т
ра
х
омпој
им,
уна
д
идат
ој
ес
т
а
з
аиз
б
а
в
ље
ња
,
апос
т
иг
охс
а
моов
ос
т
а
њебе
дно,
дас
а
мч
ов
е
кт
е
л
ом, ад
ушо
м– с
пла
чина
идоша
одо
т
л
едамиј
ес
в
е
ј
е
дно
к
ој
ижив
о
тжив
имик
а
к
вај
еис
т
ина
.
Шт
ал
ис
ет
о,Го
с
по
де
, ме
нидог
о
дил
о,
к
а
дал
иј
еопр
уг
ас
мис
л
е
но
гна
пу
кл
а
,
не
шт
омеј
е
, из
г
л
е
да
, мног
опо
в
ре
д
ило
,
илимеј
ез
а
в
е
лане
к
ас
ил
апод
му
к
ла
,
папос
т
а
д
охс
а
моов
ат
в
а
рбе
з
л
ична
,
чиј
ас
в
ај
ес
в
р
хад
ада
нео
кр
уни
,
ај
е
д
инапот
ре
ба
, ка
к
о

а
к
оло
г
ична
,
дас
е
бе
, пра
з
ну
, ба
рб
е
с
мис
л
омис
пу
ни.

182

Изновихкњиг
а

Vladimir V. Predić

STEPENICE KOJE NISMO HTELI
(„Apostrof”, Beograd, 2010)
ZIMSKI OBLACI
Polu Valeriju, u spomen

Kud lete oblaci vrani,
Mož
da u neki tuđ
i kraj,
Da 1 su ikad opevani,
Il su samo ugasli sjaj?
Kuda lete zlom sputani,
Ti teš
ki vesnici zime?
Uvek su nam bili strani,
A jednom imali ime.
Dizali se, Nebu, beli,
Onda u sunovrat pali;
Kada su se s nama sreli Zlatom su nas opevali!
U duš
i ko plavet zreli,
Ti oblaci, jednom, beli.
Beograd, 1. marta 2010, popodne

183

Kњиже
внипре
г
ле
д3

VREME GLADI
Geteu, u spomen

Dajte pomoću svemu,
Putnici u dobru i zlu;
Da 1 smem da se nadam č
emu
Na sumrač
nom zemaljskom tlu?
Umem da podiđ
em volji,
Al jošsam zbunjen toliko
Da ne podiž
u me bolji Tamo gde ne vlada niko!
Ali č
ar novine ima
Zbrka ljudi š
to se tiska;
Kako pomoć
i njima Ognjiš
ta im nisu bliska?
Oni diž
u samo š
atru,
A ne blagost - Bož
ju Vatru!
Beograd, 14. marta 2010, usumrač
je

184

Изновихкњиг
а

Vlasta Mladenović

ČASNOPIS
(„Dositej Novaković
”, Negotin, 2010)

ORFEJEV ZAPEV
O, Euridiko, diko
moja od stene,
osvrni se,
pogledaj u mene,
nek se skamene
tela moga nemiri.
Sve je mrtvo,
o ljubavi ž
rtvo,
jošse samo
vetar č
uje,
vekovi huje,
trepere ž
ice na liri.

LOKALITET, RASKRIĆE
Varvari su doš
li
i nisu nikakvo reš
enje,
ostać
e samo kamenje

ipak koji cveta.
185

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Straš
na je osveta
gomile nepismene,
moj Šarkamene.

SEBIJA
Pevam o sebi,
pevam sebi,
to je sve
š
to se mož
e
i tič
e se
samo moje kož
e.
poezija i jeste
samo to,
lič
na simbolika,
o Vlasto.

EVROPIS
U zemlji sam
zalazeć
eg sunca,
sumrak je poezije,
ni ovde mi
mesto nije.

186

Изновихкњиг
а

Željko Grahovac

BOL, BOJA BOŽJE MILOSTI
(„Zalihica“, Sarajevo, 2008)
Svaki stih ima devetnaest slova, a svaka pjesma devetnaest stihova. Knjiga
ima devetnaest pjesama. Svaka pjesma se mož

itati riječpo riječotraga.
Tako se formira obratna verzija knjige i jošdevetnaest novih pjesama.
Ukupan broj slova u knjizi je 6.935: 6.935 : 19 = 365
Ukupan broj riječ
i u knjizi je 1.330: 1.330 : 19 = 70
Broj 6.935 i u obrnutom redu cifara (5.396) djeljiv je sa 19: 5.396 : 19 =
284
Broj 6.935 u nizu cijelih prirodnih brojeva od 1 do 6.935 devetnaesti je po
redu koji ispunjava taj uslov da je i sam po sebi i u obratnom redu cifara
djeljiv sa brojem 19.

I
Bol, boja Bož
je milosti, istiskuje me
kap po kap. Pokazuješput sjenama,
dodaješlučsvoju noć
i; da te nema,
premda goriš– to je blisko tek
pepelu, izaslaniku Mjeseč
evu...
Tež
ina oklijeva tobom dozvati uzrele
jabuke iz nekog zaboravljenog,
svjetlom oborenog oka – sviti se u
ranjen pogled... Kako, pitašlastu
gaslu, zaustaviti prostore i radoš
ć
u
nebo zatrpati? Procvjetati uzaludno –

187

Kњиже
внипре
г
ле
д3

gromu jedinome da se to: postojati i
ne biti baš
, govoriti, a samo ć
utati...
XIX
Ćutati samo, a govoriti, bašbiti – ne i
postojati: to se da jedinome gromu;
uzaludno procvjetati, zatrpati nebo
radoš
ć
u i prostore zaustaviti... Gaslu
lastu pitaš– kako pogled ranjen u se
sviti oka oborenog svjetlom,
zaboravljenog nekog iz jabuke uzrele
dozvati? Tobom oklijeva tež
ina...
Mjeseč
evu izaslaniku, Pepelu, tek
blisko je to: goriš
, premda nema te da
noć
i svoju lučdodaješ
, sjenama put
pokazuješ
... Kap po kap me istiskuje
milosti Bož
je boja, bol.

188

Изновихкњиг
а

Pavle Goranović

CINOBER
(„Crnogorsko druš
tvo nezavisnih knjiž
evnika“ – „Buybook“,
Podgorica – Sarajevo, 2009)
GRAD KOJI NESTAJE
Sluš
am ljude, stvari,
Sluš
am ljude, utvare:
„Ovo je grad koji nestaje, grad koji lagano guta ljude.
Nema u njemu ž
ivota,
mrtvi su drvoredi njegovih parkova.
Rijeke su njegove tamne, na razrovanim ulicama
osjeć
a se samo na trulež
.
U njegovim viš
espratnicama stanuje
samo mrtvač
ka hladnoć
a ljudi koji ne govore
ni među sobom ni sa sobom.
Nikad se ovdje ž
ivot nije nastanio.
Jedino je proš
lost ovoga mjesta ž
iva.
Njegove ulice sve odreda putevi su koji nikud ne vode.
Ni sa č
im se ovaj grad ne granič
i, sa svih je strana zatvoren.
Mož
da je ovo samo jedan od podzemnih gradova,
koji je iskrsnuo iznad zemlje.
Ispod zemlje svakako je njegovo bić
e,
ni sa č
im ž
ivim on nije uporediv.
Njegovi ljudi blijede su utvare, ljudi bez osobina,
djeca su ovdje nalik odbač
enim plastič
nim igrač
kama.
Ovog grada nema na geografskim mapama,
nije ni na jednom kopnu, niti na jednoj obali.
Mrtvi su stanovnici grada koji nema svoje sadaš
njosti.
189

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Njegovi hronič
ari su odbjegli u ž
iva mjesta
– sad niko ne ispisuje njegovu svakidaš
njicu.
Nepoznat je ljudima, nepoznat naukama,
nigdje nema podataka o njegovoj velič
ini,
strukturi stanovniš
tva, reljefu i klimi.
Pred kakvim je vojskama nestao ovaj grad
koji nema svoje junake, svoje osnivač
e,
gradske lude i dane praznovanja?
Ko je preuzeo ovaj grad kad mu je bilo najtež
e?
Utvare hodaju po njegovim trgovima –
to je ludač
ka igra straš
nih maski.
Ovo je grad koji nema svoje godiš
nje doba,
njegovi ljudi su zaustavljeni
u ko zna kad napravljenim grimasama,
zastali u odavno napravljenim koracima.
Ne mijenjaju se datumi na njihovim kalendarima
njihovi č
asovnici uvijek pokazuju isto vrijeme.
Svud naokolo samo figure na ogromnoj š
ahovskoj tabli,
tijela obuč
ena u duš
e mrtvih ljudi.
Nema ovdje ž
ivota, ovo je grad koji lagano guta ljude,
grad koji nestaje.”
Posvuda samo sjenke, sjenke...

190

Изновихкњиг
а

Бл
а
г
о
ј
еСа
в
ић

ЗАКЉ УЧАЈПРАХ
(„
Па
но
р
а
ма

, Пр
и
шт
ин
а
, 2009)

СПАСЕЊЕ
Ус
р
е
дма
с
т
илач
е
с
т
ица/ с
мол
е
Гле
, нат
в
о
мр
а
дно
мс
т
ол
у
мир
ише
Мра
в
инапа
пир
у
но
с
ес
в
о
јт
е
р
е
т
ис
в
о
ј
епр
е
дв
иђ
а
ње
Сл
о
вас
уот
кр
илапр
ос
т
орс
в
ог
ав
ре
ме
на
З
идо
вир
а
с
т
у
... Ст
ол
ицес
ебу
де
Жи
во
тв
иђ
е
нус
нуо
с
т
а
деу
с
а
мље
н
Дач
е
к
аис
т
ину
,
Дв
е– т
рине
по
т
р
е
бнер
е
ч
и
из
г
ов
а
р
а
мо.Вр
е
меј
ев
а
р
ка
. Тр
е
бав
е
р
ов
а
т
ид
е
ци
к
а
дс
ебуд
е
. Не
б
оимпо
к
а
з
уј
елице
.
Пољуб
а
цв
од
еу
ј
е
дес
т
о
па
л
а
Ипоч
епоље
мд
ацур
ипро
шло
с
т
уобл
икуг
ов
ор
а
До
бај
е
с
е
нис
т
иже
ире
чдо
дир
уј
еку
пинуд
ивљу
.
Пот
в
о
ј
о
јк
ожис
в
е
тс
ео
т
в
а
р
а
.
Тр
а
в
ара
с
т
едопос
ле
дње
гда
н
а
.
Вр
е
мек
ој
ена
г
лопр
од
ужа
ва
м
191

Kњиже
внипре
г
ле
д3

к
ор
а
цима
,
не
с
т
а
ј
еура
з
г
о
в
ору
.

СТВАРИОПЕТ
Ст
в
а
рис
ер
а
ђ
а
ј
уиз
бли
з
ао
пе
т
к
ро
зт
в
ој
умис
а
о
Уг
о
в
ор
уне
шт
ора
с
т
е
Пор
е
дцр
кв
еч
ув
а
р
ире
д
а
З
на
ј
ука
к
ос
ећу
т
и
Гов
о
ришопр
ол
а
з
нос
т
и
Поз
на
ј
е
шмило
с
тк
ишуис
у
шу
От
в
а
р
а
шпро
з
ор
ду
хв
а
р
а
Ва
рар
е
че
ницас
е
с
т
рат
в
о
ј
а
Ва
рапо
ра
з
но
с
т
Вид
иш уог
л
е
да
лу
Не
к
огс
упо
с
ла
лидат
епро
г
у
т
а

192

Изновихкњиг
а

Seladon Pavlović

MOGUĆE DA SU BILE ONE
(„Knjiga Pavlović
”, Beograd, 2010)
KOLIKO JE SATI
Sedim
Sunč
am se
Gledam u more
Pa u nju
Pa u more
Misli su joj
Beli labudovi
Prilazim
Dodirujem je –
A more je lepota bož
ja –
Velim
Ona pita – koliko je sati
Ne mič
emo
More se udaljava
Nestaje more –
Koliko je sati

193

Kњиже
внипре
г
ле
д3

PRIJATELJ
Kada bih imao veliko
Travom ozelenjeno dvoriš
te
Nikako ne bih ž
eleo
Da za prvoga komš
iju imam doskoro
Svoga rado viđ
enog prijatelja M. M.
Ili obratno
Kada bih imao za prvoga komš
iju
Doskoro svoga rado viđenoga
Prijatelja M. M.
Nikada ne bih ž
eleo da imam
Veliko travom ozelenjeno dvoriš
te
Kao kompromis mogao bih još
Ne drž
ati kokoš
i zbog č
ega bi
Svakako slika mojega dvoriš
ta
Bila znatno nepotpunija
Kao da gledam doskoro svoga
Rado viđ
enog prijatelja –
prvoga komš
iju M. M.
Kako š
eta mojim
Velikim travom ozelenjenim dvoriš
tem
I kupi bela svež
a jaja mojih

uvrnutih kokoš
i
(Moj dobri
Kontraš
ć
u belih svež
ih jaja
U odnosu na mladu zelenu travu
Isprovocirani prijatelj)

194

Изновихкњиг
а


ejms Skali

OKEANIJA
(„Apostrof”, Beograd, 2010)
OKEANIJA
Tako ogroman tako moć
an
maske i š
titovi
obojeno drvo
ratna toljaga
ukraš
ene lobanje
perjanice od kazuara

ne duplje
zazivaju
mozaik od š
koljki
kako malo kako sjajno
to č
elo
uglač
ano kao slonovač
a
pradedovskim
duhom rezbarena vesla
koš
tani bodež
na vrhu drš
ke
leprš
ava kosa
sakriva š
aku
195

Kњиже
внипре
г
ле
д3

koja ga drž
i
Kaž
em da š
aka
ovde je
osvetljena predveč
erjem
svetlosti i senke
plove kroz praš
inu
moja se š
aka
sa svojim venama
i crvenkastim pegama
naziva ljudskom
š
ta je ljudsko –
samo oblik materije
koji seč
e vodu dugim kanoima
milujuć
i penu strasti, lepote, krvi
ustraš
en, zastraš
ujuć
i

TRAJNI PORAZ
a kada bogovi budu otiš
li
u dugu, bahantsku noć–
bogovi planete
opijeni krvlju, pijani za novcem,
mrž
njom prema ž
ivotu
poć

emo za njima
u istu noć

196

Изновихкњиг
а

Ду
ша
нСто
ј
к
о
в
ић

ХЛЕБ КАМЕНА И НЕБА
(Ку
л
т
у
р
нице
н
т
а
рСв
р
љиг– Књи
же
в
н
ик
л
у
б„
Бр
а
нк
о
Миљк
о
в
и
ћ

, Св
р
љиг– Кња
же
в
а
ц, 2010)
МРКЛИНЕИЗЛАТНАЗРНАРАДОСЛАВАВУЧКОВИЋА
Радос
ла
вВу
чк
овићј
е, помног
очемуособе
нпе
с
никукорпус
у
с
рпскекњиже
внос
ти. Њег
овпое
тс
киопусве
омај
ес
ве
де
н. Изз
бирк
еу
з
биркуонпре
нос
и, понешт
окориг
ова
не
, бру
ше
не, пес
ме
. Ка
оидане
пишепе
сничк
ез
бир
кеве
ћиз
а
бра
непе
сме.На
шапое
з
иј
аимане
колике
пе
сник
ечиј
еце
локупнопе
с
никова
њес
т
ај
еме
ђукорицеј
е
днета
нушне
књиг
е. Наве
димо неко
лицину: Дос
ите
јОбра
дов
ић, Пав
леСола
рић,
Мила
нРа
кић, АницаСа
в
ић-Ре
ба
ц, Мла
денЛе
с
кова
ц, Влада
нДе
сница
,
Младе
н Димит
риј
е
вић, Момчило На
с
та
с
иј
ев
ић... Вучковић ј
ез
ре
о
пе
сник, в
ишепу
танаг
ра
ђива
н, веомапрису
та
н уна
шојпе
риодици,
а
ут
орне
коликихз
а
паже
нихпе
с
ничкихз
бирки: Трисрцок
аз
а(1970), Са
пе
ште
рс
кихис
точник
а(коа
утор; 1987), Коре
ниик
оров
и(1988), Бу
нил
а(1990), Тав
нинау
к(1994). Вучковићев
оделобилој
еде
лоунас
т
ај
а
њу, на
дра
с
та
њу
. Књиг
аПорас
пе
ћу, обј
а
в
љенауоквиру„Шумадиј
с
ких
мет
а
фора
“, ј
ење
г
овоиз
абра
ноиз
а
окружено, коначно(?), пое
тс
коде
ло,summa њег
ов
апе
с
никова
ња
. Нас
ловкњиг
еј
еамбив
але
нтнос
имболича
н. Он„покрив
а“ ипој
е
дина
чнииопшт
иживот/ „жив
от“ кој
ина
с
ј
ез
аде
с
ио/ост
а
она
мнаконштос
мо– г
орко– ка
оиХристс
ам, били
ра
з
а
пе
т
и. Мук
лиг
оворовихпес
а
маиј
е
с
тег
оворс
аонестране, з
боре
ње,пе
с
ничкомрморе
њена
конГолг
от
е.Муклесуите
ме; т
а
мнист
ихов
ик
ој
и, уј
е
виће
вс
ки, шикљај
уизтминек’
опруже
неру
ке
. Акт
уа
лнос
т
ј
едос
е
г
лапое
т
с
куу
верљив
ост
. Пе
смас
ече
ст
оукрикпре
ме
т
нула
. Ње
нас
кла
днос
т,на
ликнаонуИв
анаГора
наКов
ачићауЈами,„ра
т
уј
е“ с
а
у
са
мље
ношћу, с
т
рада
ње
м, пролаз
ношћу, бес
мис
лом, ха
осом– те
ма
т
-

197

Kњиже
внипре
г
ле
д3

с
кимс
илница
маовепое
з
иј
е
. Лирс
киродословниј
е„прича“ орађ
ању,
в
ећоодумира
њу, чиље
њу. На
пу
шт
е
нисувиног
ра
ди, с
а
мот
нибуна
ри,
з
амуклеводенице
, са
мотнеикоз
е
... Свеј
епре
крилапус
тош.
Вучков
иће
вепес
мепунесуре
минис
це
нциј
а(приг
ушених) на
лирс
ке меда
љоне де
се
т
ерцима т
ка
не Драг
ољу
ба Филиповића
.
Уг
ла
вномс
ут
ра
диционалне
; но, т
ој
еипе
с
ников
олука
вс
т
во: нес
ме
ј
у
с
ечит
а
тинапрвулопту
. Иа
косењимауве
кнешт
ос
аопшт
а
ва
, поручуј
е
– порук
енисуј
е
дноз
начне
. „Ј
унак
“ј
ена
ш род,Србиј
а.Пое
т
ичнос
тиј
е
накора
кблиз
упое
тичнос
т. Ре
т
кок
ој
ис
рпск
имоде
рнипе
сникт
олико
у први пла
н из
ба
цуј
е моралнос
т опев
аног
, на
г
ла
шав
а т
олико
с
е
ма
нт
ичкура
ва
н. Вучковиће
вепес
меиз
в
уч
еиз
наче
. У њимаима
с
љубље
ност
из
нак
аиоз
на
ченог

с
те
т
ск
огимора
лног
. Њиховале
пот
а
ј
ему
шка, с
рчана
, пог
де
штоша
нт
ићев
ск
але
пот
а
.
Вучков
ић с
е че
ст
ос
лужи с
онет
ном формом. Дора
ђе
нос
т
,
с
ве
де
нос
т
, кла
с
ичностсоне
тасупрот
ст
а
вљасет
а
мив
реме
наокој
емс
е
пе
ва
. Пес
месуче
ст
она
ликнакрике
, к
опа
њепоотв
оре
ним рана
ма
,
г
орк
о суче
ља
ва
ње с
а мраком кој
им плов
и живот
ни брод.
Пат
риј
а
рха
лни с
ве
тј
ес
крше
н, г
не
з
да с
ус
руше
на, од мит
ов
ас
е
побег
ло. Очисуширом от
воре
не
, з
а
чу
ђене
. Чит
а
вживотс
ез
биона
дла
нуиможег
апе
сник-хирома
нтпрочита
т
и. И дабипрог
ов
орио(из
муклине
) идабикрик
нуо(уноћ). Ус
ме
напое
з
иј
ај
ефоннакој
емс
е
ог
ле
да
ј
уов
епе
сме
, че
с
тотка
не и ка
от
раг
ичне„прича
лице“. Ка
д
из
нев
ерељуди, ос
та
ј
уре
чи. Ост
а
ј
ез
в
ук. Зву
чнарав
ановихпес
а
ма
њихов ј
ез
ашт
ит
ни з
нак. Оне врв
е ана
форама
, а
лит
е
рациј
а
ма
,
а
с
она
нца
ма
, „ра
се
ј
аним“ иле
онинс
кимримама
, ра
з
ноликимз
вучними
с
инт
а
ксичким„формула
ма“.
Пес
ничкес
ликес
уре
ткеипос
не.Нав
одимоне
колик
е:
изкаме
наине
ба/ х
л
е
бакопаше(„Вучко“);
маг
л
еде
бе
ле(„Се
ћањенама
ј
ку“);
њив
ебре
ме
ните(Ib);
трск
ас
ев
ас
атав
ана(„Роднакућа
, I“);
из
никаоизмркл
ине/ димпрек
лаој
е
днооко(„Роднакућа
, II“);
з
алај
ебес
нох
итацк
аме
ти(„Salto mortale“).
Речис
унеобичне
, „бо
г
ат
е
“, лепе
. На
водимонеколике(пој
е
дине
с
уис
амепе
с
ме
): буч
ар, боле
з
ан, в
аве
к
, днев
, диј
ак, жиће
, з
ел
е
нс
у
нцобрани, з
абе
л

акоп,ила,из
в
ор-в
ода, из
г
уб,му
чник,мнити, нак
ан,
не
род, не
дос
нути, нутрина, опаз
, Рас
циј
а, раз
мирј
е

ме
рт, с
очинити,
с
крбити, убир, тмаст, тмица, че
ме
р-с
абља, ч
андиј
а, ча
сити с
е
.
Доминира
ј
уа
рхаиз
ми; они „окре
ћу
“, нале
кс
ичкојра
вни, пе
смека

198

Изновихкњиг
а

прошлом, мину
лом. Пока
з
уј
удаи с
а
да
шњевре
ме
ни ипра
мињака
прот
еклом.
Ант
олог
иј
с
кепе
смеВучковиће
ве
, по наше
м судусу
: „Родна
ку
ћа“, „
Ла
пот“, „
Пре
дсмртнича
с
“ и„
Вој
никовпосле
дњис
ан“.
Пес
никчиј
импе
с
ништв
омодј
е
куј
еибруј
ив
еликибројиме
на,и
с
а
мј
епос
та
опе
с
ничкоимекој
ес
ва
кокос
еупес
ништ
вора
з
а
биремора
ра
з
г
ов
ет
нопре
по
з
на
т
и.

199

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Мл
а
д
е
н
к
оСа
џа
к

ПРЕГЛЕД СРПСКЕКЊ ИЖЕВНОСТИ У
БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У19. ВИЈЕКУ
(„Арт
принт

, Ба
њаЛу
ка,2010)
1.8. Правцис
рпс
кекњиже
внос
тиуБиХу19. виј
е
ку
Удруг
ојполовини19. виј
е
куус
рпск
ојкњижев
нос
тиуБиХ, ка
о
шт
осевидиизна
ве
де
непериодиз
ациј
е
, пос
лиј
етривиј
е
кадошлој
едо
пој
а
в
еновекњиже
внос
ти; у
зто,т
ој
ев
риј
е
меиинт
е
нз
ивногбиљеже
ња
на
родногс
тв
а
рала
штв
а, однос
нокодифик
ова
њана
роднес
рпс
кекњиже
вност
и. Тајв
иј
е
к, да
кле
, ниј
ебиобуранс
а
моуполит
ичкимдеша
ва
њима(Прв
ииДруг
исрпск
иус
та
нак,ре
волуциона
рна1848. г
одина
, бунеиус
т
анциСрбауБиХ, с
мј
е
наца
рст
а
ва
, т
урс
когс
аа
ус
триј
ским, у
БиХ) нег
оиуобла
ст
имакултуреикњиже
вност
и. Уње
мус
е,ка
оицј
е
локу
пнојс
рпск
ојк
њиже
внос
тиуБиХ, мог
упрат
итира
з
личит
ит
окови
илипра
вци, акој
еће
мо, упе
риодиз
а
циј
икој
аслиј
еди, додат
нона
с
лов
ља
ва
типонај
з
на
ча
ј
ниј
имча
с
опис
имакој
ис
убилика
рак
те
рист
ични
з
ат
екњижевнепра
вце
.
1. 8.1. Књиже
внипочеци
(„Српс
ко-далматинс
кимагаз
ин”)
Српс
кис
уписциизБиХнапоче
т
ку19. в
иј
ек
аижив
ј
е
лиис
т
ва
ра
лииз
в
а
нз
е
ма
љаизкој
ихс
упот
ица
ли; њиховас
едј
е
лас
т
ог
ат
е
шко
мог
уиопра
вда
т
иуовомекорпус
у. Ипакихпридружуј
емо, првоз
а
т
о
шт
оонина
ј
чешћеинис
ус
вој
омвољомодла
з
илиизс
в
ој
ез
е
мље,ве
ћс
у
илибј
е
жа
лиодз
лаилисус
иломбилит
ј
ера
ниуиз
г
на
нст
во; аондаи
з
ат
одас
ена
г
овиј
е
с
ти, илиба
рнас
лут
и, ка
кв
исупра
вциидоме
т
ина
шекњиже
внос
т
имог
либит
иданиј
ебилов
ј
е
ковногропс
тв
аимра
ка
подТурцима. У окв
ируовекњиже
внос
ти, на
име, мог
ус
еиз
два
ј
ат
ии
т
е
нде
нциј
екла
с
ициз
ма(ЛукаМилова
нов
), ипрос
вј
ет
ит
ељст
ваира
ци200

Изновихкњиг
а

она
лиз
ма(Вас
аПела
г
ић,Гав
роВучков
ићКра
ј
ишник), ипре
дрома
нт
из
ма(СимоМилу
тинов
ићСа
ра
ј
лиј
а).
Надруг
ојст
ра
ни, з
а
вршнеде
це
ниј
екњиже
внос
тис
редње
гдоба
пока
з
уј
ус
екаов
еомава
жнез
ана
с
та
на
кипрофилациј
унов
ес
рпс
ке
к
њиже
вно
стиуБиХ, пог
отов
оз
богкњижев
нихут
ица
ј
акој
ис
усепре
нос
илиизпрвеудруг
уполовинувиј
е
ка
, аондаиз
богк
онт
инуите
т
ау
ра
з
в
ој
упој
е
динихобликакњижев
ногра
да(опис
ина
родногживот
а,биљеже
њеус
менекњижев
нос
т
и, мемоа
рскадј
ела
, ис
л). На
ј
в
ећапрепре
кадасеовадвапе
риодапос
ма
тра
ј
уз
ај
е
днобилај
ештокњижев
нос
т
с
ре
дње
гдобаниј
енас
т
ај
а
лаи, шт
ој
ева
жниј
е, ниј
енипублик
ова
нау
Херце
г
овинииуБосни, ве
ћиз
в
анњих. Мј
ес
т
аук
ој
имапис
циовог
а
пе
риодаобј
ав
љуј
ус
вој
адј
е
ла(уЊе
ма
чкој
, Ау
ст
роуг
а
рс
кој
, Ру
сиј
ииу
Србиј
и) ве
омас
ууда
ље
наодБиХ(пог
от
ов
оуду
хов
номс
мислу), ба
ш
ка
ошт
опоне
ка
динас
т
ај
уу(физ
ички) дале
ким колониј
а
маОт
оманс
когЦа
рс
т
ва
, уМа
лојАз
иј
и(из
г
на
ничкадј
е
лаГа
вреВучковићаиВас
е
Пела
г
ића).
Гла
внапу
блика
циј
аов
огпе
риода

одишњакк
ој
иокупљаиобј
е
дињуј
ес
коросв
ез
на
ча
ј
ниј
епис
це
, СРПСКО-ДАЛМАТИНСКИ МАГАЗИН (упоче
т
куАЛМАНАХ), ипакниј
ебиомног
оудаљенодБиХ:
из
ла
з
ио ј
еу Ка
рловцу (1836. и 1837.), За
дру (1838–1849), Заг
ре
бу
(1850. и1851.), Бе
чу(1856, з
аг
одине1852. и1853.), паопетуЗа
дру
(1862–1873). МАГАЗИН ј
ебиове
з
асре
дњеинов
ес
рпс
кек
њиже
внос
т
и, а
лиист
от
ак
оикњиже
в
нос
тииз
ва
никњиже
внос
тикој
ај
енас
т
ај
а
лауБиХ; онј
еоз
на
ча
ва
оипочет
кекњижев
неде
лат
ност
ина
шихс
ве
шт
е
ника
. У ње
мус
а
рађуј
уЈ
оа
никиј
еПамучина
, Прокопиј
еЧокорило,
Се
ра
фимШола
ј
а

ова
нСу
нде
чић, Ат
оМа
рковићСломо, Ив
а
нФрањо
Ј
у
кић, НићифорДучић. Тус
уипис
циизВој
неКрај
ине(Божида
рПе
т
ра
нов
ић, НиколаБе
г
овић), илирци(Пет
а
рПре
ра
довић), имног
идруг
и. Рубрикеоист
ориј
и, г
е
ог
рафиј
иина
родномживот
у, ос
та
рина
маи
оус
ме
нојкњижев
нос
т
и, наћићес
вој
емј
е
с
тоиупрвимча
сопис
имакој
ићес
епој
а
вит
иуБиХ1.
Окњиже
вномутицај
уикулту
рномз
нача
ј
уСрпск
о-дал
матинс
когмаг
аз
инаНићифорДучићк
аже
: „Ј
асмиј
емсл
ободнорећи: дај
еова
јчас
опис
, послиј
еВуковиј
е
х
к
њиг
а,на
ј
милиј
инашемуна
ро
дубаре
му:Да
лма
циј
и,Дубровнику,Боци, ЦрнојГори,
Хе
рце
г
овинииБосни. Тосетв
рдиитиј
е
м: штој
епокрајВу
ковиј
ехк
њиг
апрокрчио
путиотв
ориовољународуз
ачит
ањеутиј
е
мобла
ст
има
... „
Српско-да
лма
тин. Ма
г
аз
ин“ј
еуХе
рце
г
овини, данере
кне
м: прв
а, а
ли, ј
ама
чно, на
ј
прис
тупа
чниј
ас
рпс
ка
к
њиг
а,кој
усас
лашћучит
а
ј
у: ика
луђе
ри, ипопов
и, итрг
ов
цииз
а
на
т
лиј
еиђа
ци, кој
ис
удос
короучилиичит
алицркве
нос
лове
нс
ки: буква
р, ча
сос
лова
ц, мј
е
се
цослов
ац
ипс
алт
ир... Из
аис
та
, св
акакућауХерцег
овини, укој
ојмак
оз
начит
а
ти, има
: или
Вуковумак
арј
е
днукњиг
у, илиСрпс
ко-да
лма
т
инс
кима
г
аз
ин.“(Н. Дучић: Обз
нана
1

201

Kњиже
внипре
г
ле
д3

1.8. 2. Светос
авскипо
кре
т(„Бос
анскавила”)
Изослободите
љс
кихидржав
отв
орнихз
а
хт
ј
е
ва
, укој
имасус
е
из
носилиибра
нилидоказ
идас
у„
БоснаиХе
рце
г
овинаодда
внина
с
рпскез
е
мље

, дасут
о„
на
с
ље
днез
е
мљеСве
тог
аСав
е”
, произ
илаз
или
с
уидомина
нт
никњижев
ниоблициов
ог
, прв
огдиј
еланов
есрпс
кекњиже
в
ностиуБиХ: з
а
пис
иле
г
е
нди,пре
дањаина
роднихвј
е
рова
ња
, ис
т
ориј
скепроз
е, аондаиант
ропог
е
ог
ра
фс
кииет
ног
рафск
ира
дови. По
т
им пре
окупа
циј
а
маБОСАНСКА ВИЛА ниј
еус
а
мље
на

личнеориј
е
нт
а
циј
ес
уиДАБРОБОСАНСКИИСТОЧНИКиГЛАСНИКЗЕМАЉСКОГМУЗЕЈ
А.
Поброј
уВуко
вихна
ст
а
вља
ча
, на
циона
лнихе
нт
уз
иј
ас
т
аикњиже
внихпочет
ника
, ова
јпра
ва
цј
енај
број
ниј
ииус
ве
мупрев
аз
ила
з
и
оче
кива
нерез
улта
т
еина
ј
смј
е
лиј
ихкулт
урнихрадникат
огв
ре
ме
на
. Не
бе
зраз
лог
а, ова
јс
епра
ва
цдода
тнона
слов
ља
вапоБОСАНСКОЈВИЛИ, ча
сописукој
иј
епре
дња
чиоиуку
лтурном, иупрос
вј
ет
ном, иу
књиже
вномпрепородус
рпс
когнародауБиХ.
Штос
еиме
напис
ацаист
ва
ра
лацат
иче,онис
ус
еуВИЛИ(паи
уциј
еломпокре
ту) окупља
липона
ј
с
лободниј
е
мс
хв
а
та
њупој
масрпс
кес
а
борнос
т
и; њихов
ера
з
но
ликос
т
икре
та
лес
усеура
спонуодна
ив
нихса
купља
чанароднихумот
ворина
, ђак
а,ше
г
рт
аис
ељана
, пасв
едо
пое
тичкис
ас
вимиз
г
рађ
енихпј
е
сникаиприпов
ј
е
да
ча(А. Ша
нтић, П.
Кочић,С. Ћоровић).
Саку
пља
њенароднихумот
ворина
, е
т
ног
ра
фс
кии а
нтропог
е
ог
ра
фс
кирад, умј
е
т
ничкакњижевнос
т(пое
з
иј
а
, проз
а, дра
ма
), књижев
накрит
ика
, пре
в
одила
шт
в
о, ост
а
лекњижев
неврс
т
е(пут
опис
и, ме
моа
ри...), облас
т
ис
укој
е
, с
в
аказ
ас
ебе
, з
а
вре
ђуј
уне
ма
луис
т
ражива
чку
па
жњу.
1.8. 3. Књиже
внос
твис
океумј
е
тности(„Зора”)
Ра
з
војнов
ес
рпс
к
ек
њиже
в
ностиуБиХна
ј
бољес
евидиус
т
ва
ра
ла
шт
вут
з
в
. Мос
т
а
рскогкњиже
вногкруг
а, кој
и од 1896, ка
дас
у
Алек
саШа
нт
ићиСве
т
оз
а
рЋоров
ићпокре
нулиЗОРУ, мј
е
с
ечнилис
т

з
аз
а
ба
ву, поукуикњиже
в
нос
т
”. Одт
огвре
ме
надода
наснит
а
јлис
т
ниње
г
ов
иуре
дници(узпоме
нут
еписцелис
тћеуре
ђива
тиј
ошиЈ
ов
ан

Српск
о-дал
матинс
когмаг
аз
ина, „
МладаСрба
диј
а
“,Бе
огра
д, 1871. Пре
уз
е
тоизкњиг
е
: ЗаписиоЦрнојГори,СтаројХеце
г
ов
инииСрбиј
и.Га
цко,2003, ст
р.254–255)

202

Изновихкњиг
а

ДучићиАт
ана
сиј
еШола
) непре
с
та
ј
удапривла
чепа
жњукњиже
внеи
ку
лтурнеј
ав
нос
т
и. Ова
јправ
а
цунашојкњиже
внос
т
ика
ра
кте
ришувис
окие
с
те
т
с
киз
а
хтј
е
виукњиже
внос
т
и, а
лиидруг
имобла
с
т
има(услика
рс
т
ву, т
еа
т
ру, крит
ици), по
том уна
ука
ма– уа
нт
ропог
е
ог
ра
фиј
и,
ис
ториј
и, психолог
иј
и,е
тног
ра
фиј
и.
Број
нес
у, међут
им, идруг
ез
а
с
луг
еовег
рупациј
еист
инс
ких
у
мј
ет
ника
: онисут
ра
сиралипуткулту
рногна
прет
каира
з
вит
ка
, ит
о
неса
моуБиХв
ећиуциј
еломрег
иону
; њиховимра
домМост
а
рпос
т
ај
е
књиже
внос
ре
дишт
еХерце
г
овине

лиидруг
ихј
ужнос
лове
нс
кихз
е
ма
ља(ЗОРА, првичис
т
окњиже
внилис
туБиХ, од1896. до1901. г
одине
,
помишље
њумног
ихкњиже
внихис
т
орича
ра,на
ј
бољиј
елис
тк
ој
ииз
ла
з
инасрпс
комј
е
з
ику
; уњојс
ара
ђуј
уЗма
ј
, Кос
т
ић,Ве
се
линов
ић,Сре
мац, Ма
та
вуљ, Дома
новић, Ћипико, Скерлићимног
идруг
и); пис
ци
ов
ог
акруг
аиск
ренисуз
а
г
оворницибра
тс
т
ваиз
међуСрбапра
вос
ла
ва
цаиСрбаму
ха
меда
на
ца(њиховис
ара
дницисуАвдоКара
бе
г
овић,
Осма
нЂикићидр.); њиховив
ис
окие
ст
е
т
скик
рит
е
риј
ипос
т
а
ј
уу
з
ори
з
адруг
ена
шеча
с
описе(пос
лиј
е1908. г
одине
, поуг
ле
дунањиховра
д,
аондаиподут
ицај
е
ммоде
рнихс
труј
а
њаизЕвропе
, оса
вре
ме
ња
вас
еи
БОСАНСКАВИЛА).

203

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ко
с
таДими
тр
и
ј
е
в
и
ћ

РАЗГОВОРИ И ЋУТАЊ А ИВЕ АНДРИЋА
(„
Пр
о
ме
т
е
ј

, Бе
о
г
р
а
д
, 20103 )

Прошлесумног
ег
одине
. Поче
тк
омма
ј
а1970, поз
ада
т
куре
да
кциј
еНИН-а
, поводомпрос
ла
вече
тириве
каћуприј
енаДрини, пос
ет
ио
с
а
мАндрића.Та
дај
ест
а
нова
онапрвомспра
тууулициПроле
т
ерс
ких
бриг
а
да2а
. Утуче
т
ворос
пра
т
ницупрекопут
аПионирс
когпаркаАндрићс
еус
елиопослеже
нидбес
лика
ркомпоз
оришнихкост
има
, МилицомБа
бић.
Ка
дс
амз
аз
вонионаАндрићев
аврат
а
, пој
а
вилосеблаг
олицес
е
дес
та
рицеЗоркеБабић, ње
г
овет
ашт
е
, кој
апослеиз
не
наднес
мртиод
с
рча
ногударасв
ој
екће
риМилицепредвег
одинеуХерце
г
-Новом,
бринеоиис
цу
.
– Опрос
т
ит
е

а
мома
лоприче
кај
т
едаИвупоз
ове
м– ка
жељуба
з
нас
т
а
рица– Неос
е
ћас
еИв
онај
боље
. Мора
мг
апит
а
тидалиможе
у
ст
ат
и...
Докс
та
рицаодла
з
и, ра
з
г
ле
да
мназ
идупре
дсобљаг
рав
ирест
а
рогБе
ог
радаиШапца
, апримећуј
е
мимног
екњиг
еус
ас
вимобичним,
бе
лимполица
мабе
зс
т
а
кла.Ов
деј
ет
е
лефонч
иј
егброј
ане
мауиме
никуданебипис
цапре
вишеу
з
не
мира
ва
ли. Уос
та
лом, ова
јпринципта
ј
нос
тиброј
ат
еле
фоназ
апоз
нат
иј
еуме
тник
е,уколик
оонит
оз
а
хте
ва
ј
у,
с
прове
де
нј
еус
ве
ту
.
Обученуду
гс
обника
пут
, из
не
надасепој
а
вившинав
рат
има
Андрићсепоз
драв
љасрда
чнок
аодас
мос
е, т
а
коре
ћи, т
е
кј
учера
ст
а
ли. Примет
ив
шимој
еинт
ере
с
ова
њез
ањег
ов
ест
а
рег
рав
ире
, Андрић
ре
че
:
– Видит
е
, не
кадс
а
мскупља
ост
а
рег
ра
вире
. Тосубиливе
ћином
на
шиг
ра
довиподту
рскомиа
ус
т
риј
с
комокупа
циј
ом...

204

Изновихкњиг
а

– Да
, отомемиј
еда
внопричалаив
ашаприј
а
т
е
љицаИс
идора
Се
кулић– ка
же
мАндрићу
. – Онај
еималалепуз
биркуре
продукциј
а
одкој
ихва
мј
е
, ка
комирече
, не
кеда
лаиз
ава
шуколе
кциј
у.Далист
е
с
а
чува
лит
ег
рафике
?
Пропа
лесуз
авре
меовогра
т
а– одг
ова
раАндрићт
ихогг
лас
а–
Ст
а
нов
аоса
мнаЗе
леномве
нцу, биој
ет
оз
а
ј
едничкис
т
ан, панис
ам
има
ог
дедадржимтус
в
ој
увре
днуз
бирку. Та
кој
ет
амо, уподруму
Приз
ре
нск
еулице
, ве
ћидеомој
еколе
кциј
епропаоодв
лаг
еиме
мле
...
Поз
ва
нодАндрићапре
ла
з
имудне
внус
обуиспуње
нус
тилс
ким
на
ме
шт
а
ј
е
мначиј
емз
идупримећуј
емдвалирс
каа
ква
ре
лаПеђеМилос
а
вље
вићас
ас
имболимас
та
рет
в
рђав
еира
з
иг
ранихв
енециј
а
нскихкоња. Ондас
тупа
моуАндрићев
ура
днус
обуис
пуњенуодподадот
а
ва
ницекњиг
а
маз
акој
епис
а
цка
же:
– Одне
кихсекњиг
анеодва
ј
амце
логжив
от
а, аиз
ве
с
не
, одма
х
почит
а
њу,покла
њамбиблиот
е
ка
ма
. Нема
ммног
оме
ст
адаихов
дедржим...
Прела
з
е
ћипог
ле
домпора
фовимабог
а
теАндриће
вебиблиоте
ке
,
поре
дмног
ихукожуув
ез
а
нихдома
ћихис
т
ранихлек
сикона, раз
них
с
а
бранихииз
а
бранихделакла
с
ика
, приме
ћу
ј
е
мис
кора
шњаиз
да
ња
:
че
т
ирикњиг
еСрбљака, моно
г
рафиј
уРа
дова
наСа
ма
рџићаМе
х
ме
дСок
оло
вић, пут
опис
еСт
е
ва
наМа
ј
ст
оровићаУ постој
бинис
аг
аимног
а
де
лана
шихс
ав
ре
ме
ника
.
– Здра
вљеминиј
еуна
ј
боље
мре
ду– ка
жеАндрићт
ихогг
лас
а
с
короша
па
т
ом, понудившимедасе
дне
м. – Поре
дг
ла
укомаима
мј
ош
ј
е
днообољењеочиј
уис
а
дј
епита
њев
ременакоћебрже

ла
укомили
ј
а
... За
т
очита
мс
амодвача
с
адне
вно... Додуше
, чит
а
ј
умиидруг
и, а
ли
с
еј
ате
шкопривика
ва
мнат
акв
еус
лов
е, ј
е
рс
а
мс
веужив
отурадио
с
а
м... А дос
т
амиј
еодпомоћииВе
раСт
ој
ић,мислимнат
е
хничкиде
о
пос
ла...
– Шт
аса
дачит
а
те
?
– Чит
амс
вој
ес
т
арерукопис
еодпрене
коликоде
це
ниј
апоштој
е
т
ос
веиз
бле
делоинаха
рт
иј
ииуме
ни. Ис
адас
ет
ешкоут
омес
на
ла
з
им. Пот
ом чита
м биог
ра
фс
кус
тудиј
уРа
дов
анаСама
рџићаМе
х
ме
д
Сок
олов
ић.
Ка
ковиоце
њуј
е
т
етуодкрит
икепоз
дра
вље
нуСа
ма
рџиће
вумоног
ра
фиј
у?
– Онај
енас
т
аладуг
ог
одишњимра
дом, апис
а
нај
екњиже
внои
з
анимљиво, т
а
кодажа
лимшт
о, ве
ров
ат
но, не
ћууспе
тиз
богс
ада
шње
г
с
т
ањаз
драв
љаце
лудај
епрочит
ам.

205

Kњиже
внипре
г
ле
д3

– Приме
ћуј
е
т
елидај
епрофе
сорСама
рџићус
вој
ојиз
в
рс
ној
књиз
ипос
ве
ћенојМе
хмедпа
шиномживотуира
ду
, приме
ниос
т
илва
шехроникеоње
г
овоммос
тунаДрини?
– Доброј
ек
аднау
чницисличекњиже
вницима
...
Ут
ојчис
т
ој

ве
тлојиуре
днојАндрићев
ојра
днојс
обис
апог
ле
домпре
кобалк
онаназ
е
ленилоПионирск
огпа
ркапа
жњупривла
чиј
ош
не
коликосликадобрихма
ј
с
т
ора: т
уј
ез
ас
т
упљенЛубардас
аснажним
Цв
еће
м, з
ат
импа
дауочииз
врс
т
анАраличинпе
ј
з
ажка
оиСт
а
нчиће
ви
поморциизХе
рце
г
-Нов
ог
. Пажњуприв
лачиипое
т
скас
ликаСк
у
пљач
и
с
е
наодСлободанаЈ
е
ре
мића-Ј
е
ре
миј
е, младогна
ив
цаизс
е
лаПећинци
кра
јБеог
ра
да
. Из
ме
ђут
ихвре
днихориг
ина
лај
еиве
лик
аре
продукциј
а
фрес
кеАнђе
лаизМиле
ше
ве
.
Поредкњиг
аис
лика, с
ва
кокос
тупиуАндриће
вураднус
обу,
пог
ле
дћез
а
држа
т
инатрис
т
ола. Нама
лом, пос
т
ранииз
рез
ба
ре
ном
ра
дном Андриће
вом ст
олуј
епишче
вабеле
жницаис
писа
нас
ит
ним,
ошт
римрукописомдокј
едруг
и, т
а
кођес
т
илс
ки, г
орњимде
ломувиду
ормарићаиспуње
нмног
им фиј
очицама
. Зат
рећим, високим с
толом,
бољере
ћипу
лтом, можес
ечит
а
т
иилипис
ат
ис
амос
т
ој
е
ћи. Са
дас
е
Андрићнање
г
аослониоичиниломисека
одај
ехте
оре
ћи: „Ет
о,з
а
дов
ољиос
ам ва
шупрофе
сиона
лнуновина
рскура
доз
на
лос
тпока
з
уј
ући
с
вој
ура
днула
борат
ориј
у”
... Али, добардипломат
ака
ошт
ој
еАндрић
ник
адат
аког
ост
унебирек
аоне
г
оовоштос
а
мт
а
даз
а
бе
лежио:
– Ме
ниј
епоз
на
т
одаљу
дихо
ћедаз
на
ј
ушт
ас
едеша
ваупишче
војра
дионици, аличес
т
онимис
а
мит
онез
намо. Пис
а
ње
, ба
рз
а
мене

а
мој
ете
жа
кра
димука
... Тој
ечес
т
ока
одажив
ит
еус
а
мље
ниу
пус
тињи... Ниј
емипоз
на
тока
кваз
а
довољст
ваможес
тв
ара
ла
цимат
и
докра
динасв
омде
луос
имт
руда
, не
из
ве
с
нос
т
ииодрицања
...
– Сличнос
т
ека
з
а
лииј
едноммомколе
г
идај
ез
ава
списа
њека
о
ка
дс
епођеулов:не
ка
дс
ев
рат
ис
апра
з
ном, анека
дс
апуномт
орбом.
Нат
а
јцита
тАндрићс
ебла
г
оос
ме
хнупана
с
та
в
и:
– Да
, хте
ос
амрећидај
епис
а
њемукот
рпа
нинепрес
т
а
нра
дкој
и
з
ахт
е
вацелогчов
е
ка. И з
а
т
ос
упис
циобичноне
с
рећни, мислимони
пра
ви, на
лаз
ећисенадруг
имдужнос
т
има. Друг
иљудинес
хва
т
а
ј
уда
ј
епис
ацче
ст
онемоћандас
еодупре... И онј
епрост
опринуђе
ндапос
лес
ве
г
апре
живљеногпоне
шт
ост
а
винара
внодушнуха
ртиј
уз
акој
у
ка
жудас
в
ет
рпи...
Та
дамиАндрићпок
аз
уј
енара
дномс
толус
вој
уисписа
нубе
ле
жницуимног
еце
дуљицепоре
ђа
некаора
ст
ре
ситшпилка
рат
аина
ст
а
в
ља
:

206

Изновихкњиг
а

– На
шег
ла
внооружј
еј
епероиха
рт
иј
а
, анаов
омс
т
олувидит
е
мој
ебе
лешке
, кој
епола
кос
ре
ђуј
е
миуг
ра
ђуј
е
муоношт
опишем. Без
њихсв
ојпоса
онебихмог
а
онидаз
апочне
м, нидадов
ршим. Онес
у
с
о...
Напит
а
њеос
тв
ара
ла
чком проце
сунас
вој
им де
лима, пос
ле
кра
т
кот
ра
ј
ногпре
мишљањаАндрићј
еодг
овориоданебирав
ремез
а
књиже
внира
д. „
Уме
т
ииз
бриса
т
ите
жеј
ене
г
она
писа
т
и”

е
тиос
а
мс
е
т
а
дај
еднеда
вна
шњеАндриће
в
ере
ченицеиз
ре
че
неБра
нимируБосићу.

Требапис
ат
ита
кодаре
чима,будете
с
но,амис
лимапрос
тра
но”...
Шт
ос
ет
ичевре
менапис
а
њај
едногде
ла
, Андрићка
жедаради
в
еомас
поро,ме
се
цимаиг
одина
мас
амој
е
днуприпове
т
ку:
–Ј
е
данписа
ц, ка
дасумупре
ба
цилиспорос
тура
ду, па
ме
тној
е
одг
ов
орио: „
Нег
ла
чамј
ас
вој
уре
че
ницу,нег
ос
вој
умис
а
о. Тимеј
ес
ве
ре
ка
о”
...
Ина
че
, ув
ез
исат
ехником ра
даАндрићмипове
рав
адаради,
у
г
лавномодј
ут
радоподне.Акадимане
шт
одаса
општ
и, з
а
прав
оос
е
т
ит
употре
бу,св
еј
е
дномуј
едалимуј
еуруциолов
ка,налив-пе
роили
куцадире
кт
ноумашину
.
–Ј
ас
епос
ле,кажеАндрић,кадај
ерукописз
а
в
рше
н, ничег
ане
с
е
ћамнакој
иј
ена
чиноннас
т
аоај
арадио. Али, а
копис
ањенеиде
, ма
коликос
етрудили, ондаништанепома
жеибољеј
епоћиуше
тњу
...

207

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ОКО И МУК
: ФРАГМЕНТИ О ЦИНЦАРУ
(„
Ми
д
ас
пе
с


е
му
н, 2010)
ЈовицаАћин: „Мит
от
ворис
еост
ожеру
, ништа
в
илу,ва
скрс
а
ва
њу, жрт
вов
ању, двој
ништв
у... И с
вет
оидеона
кока
кој
ек
одЦинца
ра
поз
нат
о”
. Ба
ре
мнаос
нов
удвепре
т
ходнеЦинца
ре
векњиг
е
, мог
лисмо
пре
дпос
т
авит
идај
ет
омаут
орумалт
е
несу
ђенодадоспедоов
е
, даће
кона
чноура
з
г
рт
а
њуј
е
з
ика,уњег
ов
омпрв
енст
в
еноле
кс
ичк
омломље
њуис
тог
ање
г
овојполис
е
мичнојра
з
г
ра
дњи, уочитиа
пока
липтички
хориз
онт.
Ка
одај
еуљуск
амаречи, уље
с
кањуј
ез
ичкихј
ез
г
ара

крив
ена
в
из
иј
аокра
ј
уј
е
дногипоче
т
куне
когдруг
огс
вет
а
. Оваа
пока
липс
ај
е
в
ав
илонс
ка: уј
е
дномј
е
з
икутра
жит
иииз
нала
з
ит
имно
шт
водруг
ихј
е
з
ика
. Уј
еднојкњиз
ибидау
скрс
нечит
ав
аВав
илонск
аку
ла, сас
вом
с
т
рог
ошћус
вој
ег
ра
ђе
вине
. Тунес
мебит
иома
шке
. Ништ
адис
лоцира
но, ништ
адисфу
нкциона
лно. Зат
окадј
епре
бере
мо, ј
ас
ној
едаова
з
биркаспа
даме
ђуде
лакодкој
ихј
енаг
ла
ше
напот
ре
бадабуду прихв
аће
наз
а
ј
е
днос
ас
вој
имбрижљивоус
т
рој
е
нимсиме
т
риј
а
ма
.
Непре
те
руј
у
ћи, недуг
уј
е
момиЦинца
руникак
вуа
пока
липс
у.
Ниј
ет
оонбио,нит
ићеонбити.Онхоћеј
е
днос
т
ав
нос
амодак
ажепоне
шт
оодоног
ашт
овиди,ана
рочит
оодоног
аштовидиуј
е
з
ику,аподуда
рас
ес
аонимштовидиичуј
еокос
е
бе
, ихо
ће„
г
рамат
ику”тогподуда
рања.Ниј
еде
монз
лаут
ојг
рамат
ици; уњојј
еде
моннаивнос
тии
не
винос
т
и, она
кока
кобиот
омде
мону, поводомпое
з
иј
е,рецимодив
ног
овориоЛе
с
инг
. Див
отат
акв
огг
овораминиј
еда
та
; са
модамине
будеодуз
е
т
ашанс
адапог
одим т
а
квог„
г
рамат
ичког
”де
монаидане
прома
шимкњиг
уузкој
уг
оворим.
Уов
акв
ојг
е
оме
т
риј
с
којт
воре
виниисписуј
ес
ес
вој
е
в
рсналична
кос
молог
иј
а
. Нас
т
ана
кс
ве
т
ас
еус
а
г
лаша
васна
с
та
нкомпе
ва
ња. Пре
д
на
мај
ециклусс
т
ва
рањаиу
мирања.Ииз
ложе
нј
ека
оуне
којт
а
ј
нојна
уци. От
удас
мес
т
апрепоз
на
ј
е
мона
ј
ве
ћиез
от
еричкиј
е
з
иккој
и ст
ре
ми
208

Изновихкњиг
а

а
наг
ра
мима
, формира
ј
ућиу
нут
арос
нов
нег
рамат
икеиз
ве
с
нуа
на
г
ра
ма
т
ику. Тој
еј
е
з
икна
ликка
балис
т
ичкимопера
циј
а
масре
чима
. Да
, ле
кс
ичколомље
ње
, тра
жењеуре
чимањиховихунут
ра
шњиходј
екаис
а
г
ла
с
ј
аналикуј
епомног
очемукаба
лис
т
ичкимформула
макрипт
из
ациј
е
иде
крипт
из
ациј
ез
на
чења
, сј
е
дне
, ибо
жа
нскомде
лова
њупуте
ммоћи
с
а
меречи,сдру
г
ес
т
ране
.
Апока
липс
анакој
усмераЦинцарј
ес
т
еа
покалипсаса
могука
з
ив
ањанапропада
ње
, нас
мрт
. Туј
еочиг
ле
днаик
рит
ичк
анот
а
, пос
ебно
ка
дј
еупит
а
њуоношт
оа
ут
орна
з
ива„полит
ичкабе
да
”, ка
дприз
ива
,
наприме
р, Србиј
уус
еби, пре
поз
на
ј
еј
еувла
ст
итојречика
ос
вој
еј
а
,
ка
ос
е
бе, с
е
бек
аоњу, икадј
ес
мртпес
ме„
лепша”одне
кедале
ке

а
пра
воодс
вак
е„
е
сха
т
олошкена
г
раде

.
Ка
ос
ливс
вихна
в
еде
нихпу
та
ња
, кона
чниисходј
ена
г
нућека
пос
ледњој
, иуз
бирциз
а
вршнојмолитв
из
ас
па
с
ење, молитв
икој
ај
е
в
ишеодсв
а
кеперфор
ма
циј
е
, пе
рформат
ивниис
ка
зна
дис
ка
з
има
. У
њојбидас
еу
м, с
ан, ј
ез
ик,ст
опеуновуг
ра
ма
тикупе
сме.И т
ог
ра
ма
т
икуучиј
импра
вилимаћег
рчпре
да
пока
липс
омдос
пе
т
идоау
те
нтичногиз
раз
а.”
...
ЈованПе
ј
чић: „
Кључнуу
лог
уудрамипое
з
иј
еНиколеЦинца
ра
Попос
когодиг
ралај
екњиг
а„СТРУШКИПРОЈ
ЕКТ”(1981). Пос
тиг
ла
ј
еже
ље
нициљ ума
њојме
риг
е
с
туа
лно-виз
уе
лним, г
рафо-ве
рба
лним,
с
месек
аз
а
т
ине
оа
ва
нг
а
рдист
ичкимс
вој
имс
е
г
ме
нт
ом, мног
опа
кв
ише
чис
тот
е
кс
туа
лнимна
дг
ра
ђив
ањемма
нифе
ст
а
т
ив
недименз
иј
екњиг
е

.
Мог
лобис
е,ча
к,ре
ћидаГра
мат
ик
аа
пок
алипс
епој
е
днојс
вој
ој
,
ник
акос
поредној
, мис
а
онос
ва
ка
копров
окат
ивнојдиме
нз
иј
и, идеуре
д
бог
от
ра
жит
ељск
ихкњиг
а
. Говорнис
убј
е
ктпе
са
ма,комесуовделични
г
ла
г
олс
киоблициуг
ла
вномс
т
рани(шт
онез
на
чидаима
мопослас
аде
с
убј
ект
ивиз
ова
ном, де
перс
она
лиз
ова
номлириком), не
пре
с
т
ано„
ос
ећа

прис
ус
т
вонуме
на
лнеличнос
тиусв
ет
у.Додуше
, ка
дахоћедат
омос
е
ћа
њупода
рив
идљивиј
иј
е
з
ичкиилимет
а
форичк
ит
раг
, ка
даприс
ус
тв
о
Бог
ахоћес
имболичк
идаиз
ра
з
и, Цинца
рПопоск
ис
енај
че
шћеодме
ће
одконве
нциј
аре
цимобиблиј
с
кеилиње
нојсроднес
лик
овитос
т
идруг
ихс
ве
т
ихт
е
кс
т
ова
. Опреде
љуј
ес
ез
апрос
т
очу
лни(недуховни) конкре
т
из
амв
лада
ј
ућихт
е
хнолошкихме
т
а
форадана
шњицеиприт
омес
е
корис
т
и пос
тупком пе
с
ничког
аирониса
ња
, ус
т
оличуј
еј
е
з
ичкипа
ра
докс
, диј
а
болиз
у
ј
ема
т
ериј
а
лнуосновуоз
на
чит
е
ља– бира,ј
е
дномре
чи,
принципне
г
а
т
ивнепое
т
ско-ј
е
з
ичкете
(ле
)олог
иј
е
.

209

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Пев
ањеНиколеЦинца
рПопоскогј
е
ст
е
, нес
умњиво,пе
ва
ње– из
– ре
чи, ј
е
днокоре
нско,ј
ош т
а
чниј
е
: риз
омскопе
ва
ње– даприз
ове
мт
у
дубокуЈ
унг
овуреч. Билој
еи, нас
рећупе
с
никаињег
ов
ихчит
а
лаца
,
ос
т
ај
ет
оусв
омиз
раз
ит
ом, ориг
ина
лномкључу
.

210

Изру
ко
пис
а

ИЗ РУКОПИСА

Зора
нСпа
с
ој
е
вић: „
Ос
лушкуј
ућиг
ла
сг
ос
пода
ра2“
, диг
ит
ална
г
ра
фик
а,2002

211

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ра
д
еЂо
ка
но
в
и
ћ

ПЕСМЕ

212

Изру
ко
пис
а

213

Kњиже
внипре
г
ле
д3

214

Изру
ко
пис
а

215

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ВОДЕНЕБОЈ
Е
Тр
о
шиос
а
мок
т
а
неиимпу
лс
е

з
а
лу
д.
З
др
а
впоз
д
ра
в– ду
г
ој
ес
т
а
ј
а
ло
с
ув
об
иљеук
ипу
ћо
јв
од
и.
Из
ане
по
з
на
т
ихвр
а
т
а
жив
еа
нонимнис
ис
а
ри.
Ак
одо
г
ра
б
ис
т
ру
ј
н
иу
да
р
с
про
в
е
шћуг
ак
рв
о
т
о
ко
м
ус
рцеу
с
ну
лез
е
мље
.
Обл
а
кс
еумо
т
а
в
аумок
р
епе
л
е
не
.
Наг
ол
ојжи
цис
в
ир
ав
е
т
а
р,
д
окму
њанепре
по
л
ов
имо
љц
а
шт
оне
б
е
с
к
упр
ог
риз
апо
с
т
а
ву
.
Ре
т
к
ос
емише
в
ис
ре
т
нунас
т
уб
ишт
у
.
З
у
рек
ро
зшпиј
унк
еупо
дру
мс
к
иу
л
а
з
,
о
да
кл
едо
пирев
о
њј
а
з
б
ине
.
Ма
нс
а
рд
о, к
ишас
па
с
а
в
ат
в
о
ј
цр
в
от
оч
нис
ке
ле
тп
одпо
ро
з
нимцр
е
пом.
Ла
з
у
р
нила
кшт
ит
ир
а
з
лив
е
неб
ој
е
о
лу
ј
еуна
ле
т
у.
Множес
еос
а
ме

а
с
т
ес
плин.
З
а
л
е
ђ
е
нико
нт
ине
нтпре
т
инов
омв
од
ом.
Пр
е
т
еиз
в
ор
ив
е
лик
огбе
з
д
а
на
иу
с
т
а
вене
бе
с
к
е
.
Ак
ос
еу
с
к
оме
ша
ј
ук
ол
ор
и
на
с
т
а
ћежив
оп
исво
де
.
Изпе
рс
пе
к
т
ив
ег
а
в
ра
на
.

216

Изру
ко
пис
а

МАПАПЕ
Аз
иј
ај
едо
дир
нут
а
.
Нане
т
а
к
нут
ојма
с
линик
а
риј
е
с
ширио
дмо
р
а
.
Пу
с
т
ињеЕв
ро
пес
ул
е
ђ
ак
ор
ња
ч
е
,
с
ов
инис
пљу
ва
кк
лу
пк
оз
имс
ко
гс
на
.
Пр
об
уд
имеме
с
е
чепу
нихно
з
д
рв
а
ка
дв
е
т
а
рз
а
ме
т
ет
р
а
г
ов
емиша
.
Изг
а
ра
в
огд
имња
к
аиз
в
иј
ас
е
з
имс
как
о
шу
љица
,
изо
к
е
а
наис
па
ра
в
ас
о
,
бљу
т
а
в
аво
дапр
е
л
ив
аб
а
т
е
риј
у
шт
ос
рцепо
ј
и.
Пр
оце
ђе
нес
ус
т
ра
нице
. Бе
л
инај
е
на
дфу
с
н
от
а
ма
. Шља
шт
ифу
р
нир
.
Са
мос
еот
ис
циру
кук
о
ј
едо
дир
уј
упл
а
с
т
ик
у
ра
з
г
р
а
ђу
ј
у
, мр
е
жаћена
джив
е
т
ик
р
љу
шт
.
Мр
т
в
ему
в
еплу
т
а
ј
уут
а
њиру
,
т
а
јо
бр
окј
епу
с
т
ињаЕв
ро
пе
.
Вр
иудне
в
но
јк
а
шичици,с
к
а
чума
ка
ро
не
,
пе
ну
шабожо
л
е
, ук
њижница
ма
,
уз
а
х
оди
ма

богук
у
с
ат
ра
в
е
књиг
ес
уб
е
зл
ис
т
ов
а
.
Ма
панаљу
с
ци.
Ушк
о
љциз
у
ј
ес
в
иле
неб
у
бе
. Аз
имутј
е
т
у
поу
г
л
ас
л
а
с
т
, ит
ој
епу
с
т
ињаЕв
р
опе
.
Ко
канаб
ро
дул
е
жиназ
ла
т
ној
икр
и
ук
е
с
ица
ма
. Сл
а
в
уј
кљуца
фу
г
нуиз
ме
ђуће
р
пича
. Гла
с
ов
ибе
же
изфу
г
ес
мр
т
и.Ома
ху
на
манире
ч
и
ама
хо
в
инапре
к
р
илабу
с
о
лу
.
Гу
с
е
ницеб
ушеб
рдо

ипе
р
иод
во
з
е
т
р
е
с
е
т

у
жнис
ена
з
ирук
а
р
т
е
л
и.
217

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ИЗИСКУСТВА
Биос
а
мс
т
а
р1980. г
один
е
.
Ст
а
рудр
ушт
вупол
а
з
ник
а
ос
но
в
нихр
а
з
ре
да
.
Го
в
ор
илис
умиоис
к
у
с
т
в
у
на
у
че
но
мизк
њиг
а
.
Чит
а
лис
моихс
в
уноћ
.
Иог
е
о
ме
т
р
иј
иду
шес
уг
ов
о
рил
и,
учиј
уз
а
пр
е
минуј
е
дв
ас
т
а
не
пра
в
аљуб
а
в
.
Ио
вес
а
мг
о
динес
т
а
р.
Не
мапо
ла
з
н
ик
ав
ишихр
а
з
ре
да
.
Немог
умиг
ов
о
рит
иоис
ку
с
т
в
у
на
у
че
но
мизжив
от
а
,
пре
пу
но
гс
но
в
а
.
Св
ес
а
мт
оно
ћув
иде
о
.
Ниоч
уд
упро
г
ре
с
иј
енемог
уг
ов
о
рит
и,
ониз
уз
а
б
лу
дашт
ос
еув
е
ћ
а
в
а
ј
у
,
до
кжив
ото
дмич
е
.

218

Изру
ко
пис
а

БЕЗПАУЗЕ
Са
в
ла
д
а
ос
а
мр
а
днара
чу
на
ру
:
Не
ћеб
ит
ипа
у
з
аупис
а
њу.
З
а
шиље
нуо
ло
вк
у

а
об
оцу
,
ба
циос
а
мпр
е
к
ора
ме
н
а
.
Не
г
дес
уу
да
ра
л
ит
а
л
а
мба
с
и,
не
к
ој
ешт
имов
а
олир
у.
Др
уг
ис
ут
ра
ћ
илив
р
е
ме
с
к
у
пља
ј
ућ
иг
р
а
ђ
у.
Сл
а
г
а
л
ис
уожиљк
е
к
а
омр
т
в
ериб
еук
оша
р
и.
Сна
т
р
илиида
нг
у
били.
Му
ње
в
ит
ос
а
мз
а
пис
ив
а
о
х
од
а
њев
р
а
пцапопр
оз
о
рс
к
о
мл
иму
.
Ду
г
ој
ек
љу
цк
а
о,бе
зпа
у
з
е
,
поиз
мр
в
ље
но
мна
да
х
нућ
у.
Ис
ка
ку
т
а
о

ка
ку
т
а
о
.

219

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Бр
а
ти
с
л
а
вР. Мил
а
но
в
ић

220

Изру
ко
пис
а

Сл
о
б
о
д
а
нБр
а
нк
о
в
и
ћ

ПЕСМЕ
СУБОТА
Те
кшт
ој
ес
в
а
ну
ло
,
Га
з
дав
е
ћз
а
ма
ху
ј
ебич
е
м,
З
а
т
е
жедиз
г
ине

пра
вља
ј
у
ћ
ик
о
њс
к
ак
ол
а
,
Спо
љс
ко
гпу
т
анак
а
л
дрму
.
Пре
маб
е
л
омбре
г
у
, по
в
рхма
лев
а
р
оши.
Ус
а
нд
ук
у
, сма
лос
ла
менамо
кр
омпод
у,
Ле
жепра
с
ићи.Ах

е
же
!
Спа
в
а
ј
у
. Хрч
у
. Са
ња
ј
у.Ка
оде
ч
ица
.
Ца
к
леимс
ео
в
ла
шпре
кр
шт
е
н
еножице
Ина
з
ирупре
пу
ње
нис
т
о
ма
чић
и.
Са
мошт
ос
т
иг
нунас
т
о
ч
нипиј
а
ц,
Ку
пцина
в
а
л
е

а
г
л
е
да
в
а
ј
у
...
Гос
под
аихме
рк
аз
аку
ћн
ељу
бимце
.
Не
к
ис
упр
от
ив.За
рс
в
ињепоку
ћ
а
ма
,
Ка
ок
одСт
а
р
ихЕг
ипћа
на
?!
Же
науцр
нинис
к
ре
ћ
епог
ле
д,
Нис
уз
ас
а
хр
а
ну

л
а
т
к
ис
у
.
Ка
с
а
пин,сду
г
и
мно
же
м
Уз
а
ма
шће
номџе
пу
,
От
к
у
пљу
ј
еихђу
т
у
р
о.
Не
к
оо
дњихвр
т
ир
е
пиће
м.
Су
б
от
ај
е
.

221

Kњиже
внипре
г
ле
д3

ЦВЕТ
Ве
т
а
рпод
ижес
а
с
у
ше
ноцв
е
ћ
е
Пов
р
хг
ла
в
ес
т
а
р
ема
ј
к
е
На
г
нут
ена
до
т
в
ор
омпре
в
р
нут
ев
а
з
е
Ка
омир
ишља
в
имг
р
об
ом
Ус
ну
лез
у
нз
а
ре
.
Ка
к
ој
ет
а
јбу
ке
тпла
мт
е
о
Ов
ла
шо
с
ло
ње
ннаг
р
уд
и
Сре
ћ
нене
в
е
с
т
е
Пре
дол
т
а
р
ом!
Ка
к
а
вј
ет
опу
по
ља
кбио
!
Она
јшт
ог
апоне
к
а
дне
кокр
ишомда
ј
е
...
Амо
ждаинез
наз
а
шт
о
.
Прв
ипу
тос
в
а
ну
о
Ме
ђуње
нимк
а
ос
не
гб
е
л
импр
с
т
има
.
Се
ћас
ек
а
к
ој
ебл
а
г
опод
рх
т
а
в
а
о
Нај
у
т
а
р
ње
мпо
в
е
т
а
р
цу
Инеот
во
рив
шис
ес
а
с
в
имус
рцуде
в
о
ј
чице
...
Алинепа
мт
иј
а
р
е
Кој
ег
ај
еис
т
р
г
л
оипој
е
ло
Аонапо
кр
илал
ицеру
к
а
ма
.
Ов
имис
т
имк
о
ј
ел
е
лу
ј
а
ј
у
На
дк
о
з
ј
имз
у
бима
Да
вн
оок
рње
нев
а
з
е
.

222

Изру
ко
пис
а

НАЛОГ
Пог
р
е
бнир
а
дник
,
Ка
ддо
биј
еумр
лицу
,
Смр
тпр
е
т
в
а
р
аупос
а
о.
Копад
ваме
т
рауд
ужину
.
Не
шт
ов
ишеодме
т
раушир
ину.
Уду
бинук
о
лик
од
ас
т
а
нежив
о
т
.
До
ба
рма
ј
с
т
ору
к
ла
п
апр
е
мабр
ој
уг
од
ина
.
Ду
шак
а
дј
еис
пу
шт
е
на
,
Са
нду
кст
е
ло
мл
а
к
ок
лиз
ненизк
оно
па
ц.
Нез
а
т
е
з
а
т
и,пол
а
к
опопу
шт
а
т
и...
Свен
а
ј
л
е
пшеопо
ко
ј
ник
у
,
До
кс
енес
лиј
еис
уз
ак
ој
уз
а
к
а
с
не
л
ипус
т
ио,
Ак
ов
е
ћниј
еиг
ру
д
вицуба
цио
.
Нов
овр
е
мет
е
ч
ек
а
дле
ка
рипопоб
а
в
ес
в
ој
е
.
Кома
р
а
ц,неђ
а
в
о
, по
с
ле
дњиј
е
Кој
иб
иик
рву
в
а
мп
ир
е
но
г
...
Преине
г
от
у
ђ
аз
е
мљапр
имиу
ље
з
а
Ка
од
обр
ов
о
љно
гд
а
в
а
оца
.
Нак
ра
ј
у,т
ав
е
ч
ит
ак
рв
опи
ј
ас
а
мој
емрља
Наоб
ра
з
упре
б
е
г
а
Со
в
огнаона
ј
с
в
е
т
.
Му
з
ик
аут
ихне
.
Пог
р
е
бникс
л
е
г
нер
а
ме
нима
,
Ок
ре
ћ
ућ
ис
енов
о
мна
л
о
г
у
.

223

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Boš
ko Tomaš
ević

PESME
KAKO SE OPORAVITI OD ROĐENJA?
Čitav ž
ivot piš
em pesme
da bih se oporavio od rođ
enja.
Pisanje stvara razdaljinu između
sveta i mene
nepotrebnog suviš
nog sveta.
Mnogi se ljudi gase loč

i
puš

i travu
jebuć
i podajuć
i se než
nijem a
krvož
ednijem polu
ili se ubijaju od posla.
Jedan od nač
ina da se ugasite
je i ovaj.
Uvek ste na visini Himalaja
stvaranje dovoljno prosvetljuje
svaka vas rečvodi daleko od Bliž
njih
udaljava se od Biblije brzinom svetlosti
izbegava smetliš
ta gonoreje gubiliš
ta
parlamente i crkve
i kao staza je š
to vas po meć
avi
vodi do groblja
ili do materice.
Tamo većznate š
ta ć
ete sa njome.
Uvuč
ete se dole
prekrijete liš
ć
em

224

Изру
ко
пис
а

smiš
ljate sve jednostavnije pesme
u svakom sluč
aju jednostavnije od ž
ivota
i lepš
e od ruž
inog cveta.
Tako ste tako
blizu sebe
da oseć
ate smrad sveta
diš
ete kroz cev njegove otuž
ne metafizike
jer i vi ste č
ovek
č
ak ako ste i pesnik
i gasite se lako
kao ljuljajuć
i se
kao onda kada su vas ljuljali
kada je oko vas sve bilo č
ist ponor
zelena trava
zeleni prozor
a u njemu mesec
i plavi ž
ivot
lepš
i od oluje
brž
i i nedostiž
niji
od ž
ivota.
Innsbruck, 20. juli 2008.

NAČELO GORČINE
Nije bilo vredno ovo
gledanje ž
ivota
č
ereč
enje poklonjenih dana
susreti sa razularenim hordama
oceubica
gladnih tuđ
ih beskonač
nosti
nagriž
enih sumnjivim
likovima mesa
ushita i mucanja.
Nije bilo vredno
gledanje ovog ž
ivota
225

Kњиже
внипре
г
ле
д3

č

anja zajedno sa stvarima
u uglovima predviđ
enim
za Krst
i rasejana stanja
melanholije i egoizma
u satima od kojih
ne nastaju dani
niti meseci
no samo pokretne pustinje
rasejavaju tež
nje
prema ostrvima Nič
ega
prema arhipelazima koji skrivaju
nove uzdahe
nove arhipelage
pleonastič
nog trajanja
u isto takvom svetu.
Nije bio vredan trud materije
da mi ispostavi rač
un
za gađ
enja
koja nisu morala biti ja
a bila su
celog mog ž
ivota
dok č
ekam neš
to š
to ne
bi bio ž
ivot
niti bilo kakva druga
Neodređ
enost.
Innsbruck, 20. septembra 2008.

226

Изру
ко
пис
а

Др
а
г
анОг
ња
но
в
ић

ГОДОВИ
КУМИР
Зл
ошт
оз
риук
рв
ит
и
з
а
рс
у
нцо
кр
е
т
,
ибе
л
ој
е
др
ог
у
с
а
рс
к
о
з
а
рпу
чина
.
Ир
е
чо
т
р
ов
нај
а
вк
аг
рл
ат
и
з
а
рпс
а
лм.
Не

рце
мт
а
машт
обдит
и
неог
р
е
ј
а
.
Про
кл
е
т
с
т
в
ода
в
нос
уд
бат
ив
е
ћ
ика
з
на
.
На
дбе
з
д
а
но
мо
пс
е
нашт
оприз
ив
а
ду
шат
в
о
ј
ај
е
.
(2001)

ВАМПИР
Ус
а
ндо
ђ
е
,
иод
е
.
Сас
об
ом
ду
шуо
дне
с
е
.

227

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ус
а
ндо
ђ
е
,
пр
ок
ле
т
ник
.
Дас
ес
ит
и
ик
рвпиј
е
.
Одб
а
че
н.
Нинане
бу
ниупа
к
л
у–
к
рв
о
ло
кт
а
ј
.
(2009)

МАРИЈ
А
Та
до
бул
ав
е
з
е
непа
пу
че
,
т
рицв
е
т
ас
ањихг
л
е
да
ла
:
из
б
ишепрв
ипо
ноћ
нипе
т
л
и,
с
аћил
имадв
аок
апл
а
к
а
ла
.
Ма
р
иј
о

ра
с
от
обр
е
, ку
мриј
о
,
ра
з
у
маз
миј
омиг
л
ат
еу
бол
а–
ве
зт
ит
уг
ане
пр
е
бо
лна
шт
ос
р
цеиду
шут
иуз
е
л
а
.
Ма
р
иј
о
, наз
г
а
р
ишт
ук
ов
ч
е
гт
и,
ре
к
л
ат
имо
љцииз
ј
е
ли:
пре
д
ив
намори
, не
в
е
с
т
о,
ле
по
т
уиб
е
ле
гг
ро
бо
мт
из
а
ме
л
и.
(2002)

228

Изру
ко
пис
а

СТРАХ
Ума
г
л
а
маре
ч
ним
ут
р
с
ци
под
лоз
р
и.
Гл
ибо
мил
е
шина
ма
ур
ит
ина
ма
хр
а
ниг
ак
о
б.
Уђеуку
ће
,
уду
ше
ибди.
КоКе
р
бе
р
бе
с
но
ре
жииг
риз
е
с
р
е
ћу
, мирис
а
н.
(2009)

КУЋА
Ник
а
даник
од
анеу
ђ
е
ут
е
б
ене
ка
дбе
лу
г
депо
с
е
г
нук
р
вникз
ат
у
ђе
.
Ко'ђа
во
лс
кит
р
о
з
у
ба
ц
уне
бошт
ошт
р
чи
г
р
е
дет
ит
е
шкес
рч
е
в
е
.
Не
по
ме
нине
з
на
н
не
к'пок
р
иј
ут
е
к
а
дд
омнис
ибил
а
.
(2008)

229

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ра
д
о
с
ла
вМил
о
ше
в
ић

ПЈЕВАТИ ПА ПОСТОЈАТИ
ЛУТАМ ИПОНАВЉАМ
бе
с
циљнолу
т
а
мипона
в
ља
м
ме
т
л
ај
еуу
г
луд
ршк
ај
еуу
г
лу
ме
т
л
аниј
еуу
г
лук
о
фај
еууг
лу
ме
т
л
ај
еуу
г
луил
ише
ширј
енаор
ма
ру
из
ла
з
иизс
ј
е
ћа
њак
а
ошт
ој
аизс
е
б
еиз
ла
з
им
а
к
ок
ишапа
д
ат
а
дј
епољемо
к
ро
дот
е
б
ет
ол
ик
одоне
бао
дт
е
б
еко
лик
оо
дс
мр
т
и
к
а
жње
никј
ема
ле
нил
ио
к
ној
ев
е
л
ик
о
г
ов
о
рј
ес
л
ик
аз
биљес
лик
ас
т
а
њаиз
на
ч
е
ња
иник
онеможепо
т
пун
оз
на
т
имојг
о
в
ор
нис
в
иј
е
т
у
прк
осе
пило
г
ук
о
ј
имс
моос
у
ђ
е
нинаћу
т
а
ње
к
а
ов
рт
ла
рк
ој
иућу
т
а
њуње
г
у
ј
ек
ор
иј
е
не
че
ка
ј
у
ћиос
ве
т
уд
аимиру
жепос
иј
е
ч
е
ох
оћ
елихт
ј
е
т
иље
т
одат
евр
а
т
и
ит
а
мосо
нус
т
ра
нут
ра
в
а
к
оћек
о
г
апит
а
т
иихо
ћел
ипит
а
т
и
дал
иј
еМа
рг
а
р
е
тв
оље
лаФа
у
с
т
а
к
а
ошт
ос
а
мј
ав
о
лиот
е
беу
че
ћ
иодв
ј
е
т
р
а
к
а
к
ос
емилу
ј
ут
ра
веб
е
зобз
ир
анаг
од
ишњадо
ба

230

Изру
ко
пис
а

ТУСМО
т
ус
мок
ора
з
г
р
а
на
т
ос
у
водр
вос
адв
ас
т
а
бл
а
т
ус
мок
оос
т
а
цис
т
а
ро
гмо
с
т
аб
е
зо
ба
л
а
над
ру
г
о
мна
смј
е
с
т
уне
ма
т
ус
мок
а
од
ви
ј
елич
нез
а
ме
ницес
ад
в
апу
т
а
т
ус
мок
от
р
нв
а
т
р
аид
имус
нут
ус
мо
над
ру
г
о
мна
смј
е
с
т
уне
ма
с
в
ес
ебој
имд
аминис
мот
а
мнол
ицепоно
рнице
д
аминис
мокл
упк
оцр
нодо
купј
е
с
мис
ну
ј
е
м
љуб
а
в

ДИО НАШЕГЛИЦА
к
а
к
оћу
упрв
омли
цу
к
а
дник
о
л
ицане
ма
ил
имо
жда
мој
ат
у
г
ах
оћ
е
д
апос
т
а
не
ј
у
жнов
о
ће
ил
ит
ос
ј
е
нк
а
с
иг
у
рнох
од
а
б
е
зз
а
с
т
о
ј
а
б
е
зпр
е
мишља
ња
б
е
зр
а
з
ма
к
а
из
ме
ђ
уна
с
231

Kњиже
внипре
г
ле
д3

к
а
од
а
уфл
ор
иифа
у
ни
не
шт
ониј
еуре
д
у
з
ај
о
шко
ј
и
у
с
пр
а
в
а
нхо
д
ил
иус
в
а
к
ојл
ок
в
и
в
идим
д
иона
ше
глица

ЗАИНАТ
д
абу
де
мк
оро
визз
а
в
ич
а
ј
а
д
ана
с
т
а
в
имв
а
шуз
а
пушт
е
нуду
шу
з
аина
т
д
абу
де
мк
опр
иваув
а
ше
мс
ну
д
амепој
е
де
т
ез
ап
ос
л
а
с
т
ицу
з
аина
т
д
абу
де
мк
а
ме
нув
а
шимс
рцима
д
ањименик
огнеог
риј
е
т
е
з
аина
т
д
абу
де
мле
дув
а
шо
јду
ши
д
ав
а
мник
а
дништ
анепро
цв
ј
е
т
а
з
аина
т
д
ав
а
мб
уд
е
мз
миј
с
кокл
упк
опо
дј
а
с
т
у
ко
м
д
ас
нане
ма
т
ениже
љеник
а
ј
а
ња
з
аина
т

232

Изру
ко
пис
а

Сл
о
б
о
д
а
нШ к
е
ро
в
ић

МОЈМАЛИ ВИБРАТОР

д
л
о
ма
кизб
л
о
г

о
ма
на„
Ко
фе
р

)
Ст
иг
аос
ампре
дбак
алницууправ
ича
с.Дов
е
з
лисув
ру
ћхле
би
пе
циво.Докг
а
з
дарас
поређуј
ев
е
кне
, тра
жимодпро
да
в
ачицедамина
пра
вис
е
ндв
ич.„
Ј
ас
амве
г
ет
а
риј
а
на
ц.“„
Аха
,“климаона
.
Из
ма
кнемс
епа
ркоракаодула
з
нихвра
т
аипочне
мдај
еде
м. Сит
уа
циј
ај
енормална
. Несмишља
мпсине

е
дем. Купиоса
мнек
еј
е
фт
иненовине
, ма
ње
гформа
т
а
, памог
уј
е
дномру
комдаихдржимичит
ам.
Немаништаона
па
ду. Дат
уминег
ле
да
м, в
ишенис
а
мнез
на
мкој
еј
е

мој
е
“в
ремеут
омг
ра
ду. Нидалиј
емојг
рад.Инез
а
нимаме
. Дог
а
ђа
ј
икој
имаприс
ус
т
вуј
е
м нис
убаш толикореле
ва
нтнидабиходњих
пра
виос
мисле
ни„в
ре
ме
нс
ки“низ
. Не
бос
епола
копре
крив
аоблацима
.
Хоћелибитикише
? Ов
апродав
ачица
, кој
уг
а
з
даослов
ља
вас„Горда
на
“, икој
амеј
епреиз
в
ес
ногвре
ме
надодирнуларека
вши„Раз
уме
м“
,
не
мата
јдог
ађа
јусв
омг
римоа
ру. Имахитреис
прет
нерукеит
ошт
о
њимара
дисиг
урноморадај
едоброурез
аноуњенуауру.Не
матуг
ре
шке
. Садај
ес
иг
урнодас
ам„
пре“
. Мождај
еовоба
ш она
јс
ендвичк
ој
и
с
а
мпој
е
оуј
е
днојдруг
ојприлициус
кла
дусис
тов
ет
номпотре
бомда
т
оучиним. Пре
с
т
анемдажва
ће
миз
аг
ле
да
мс
еуне
бо. Облацис
ус
ве
нижена
дкров
овима
. Не
г
деуда
љинисе
ва
.
Нез
намкоса
м, г
дес
та
нуј
е
м, штамиј
епос
а
о, има
млипородицу. Мис
лимдане
ма
мниј
е
днонидруг
они... Но, ов
апит
а
њаос
та
вљам
з
ака
с
ниј
е,в
еров
ат
нобибилогу
бљењевреме
наишчуђа
ва
т
ис
е
. Зна
мда
нез
на
мпра
в
ираз
лог
. Шт
ај
еукоферукој
ис
амдоне
о? От
кудмикофер? Имажут
уна
ле
пницунас
е
би,њес
ес
е
ћам. Алиничегдруг
ог
. Нис
а
муморан.Нес
па
вамисе
.
Нанас
ловнојс
т
ра
ниновинај
ефот
ог
ра
фиј
а
-портре
тмушка
рца
.
Исподњепише
:„
НЕСТАО КВАНТНИ ФИЗИЧАР“(ст
р. 4). За
г
ле
дам
ликдокг
ут
а
мпосле
дњиз
а
лог
а
ј
. Мениј
ене
по
з
на
т
. Гужва
мс
алв
ет
у.

233

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Та
јчланакћудапог
леда
мка
сниј
е
. Алиг
де
? Кодкуће
? Из
г
ле
да
дапа
тимоджешће
гобликаа
мнез
иј
е.Прит
ом, се
ћа
мсес
т
ва
рикој
ес
е
нис
умог
ледог
одит
иус
кла
дуспра
волиниј
скомлог
иком. Тониуком
с
луча
ј
униј
етипичниде
жав
иос
ећа
ј
. Конт
инуите
ткој
ипост
ој
ис
увишеј
еиз
ра
же
н, иа
кој
енека
коус
ит
ње
н. Усе
ћа
њунедос
та
ј
уве
з
ив
неме
ђу
фаз
ек
ој
ес
уочиг
ле
дноце
нз
у
рис
а
непоне
комна
рочит
омк
рит
е
риј
уму. Тој
енорма
лно, а
лима
папрос
т
ораукој
е
мс
едог
а
ђа
ј
иодвиј
а
ј
уј
е
с
ве
обухва
т
на
, плусвре
ме
нс
кидис
континуит
е
типонав
ља
њавремена
дог
а
ђа
ј
аа
лиуне
шт
ора
з
личит
омконте
кс
ту
. Вре
менане
кина
чинс
т
ој
и, аиску
ст
воуис
тојт
а
чкис
ег
омилака
ора
з
личит
о.
Нау
чникочиј
е
мс
енес
т
а
нкуг
ов
ориуновинс
комчланку, Ка
рл
Пит

еква
нт
нифиз
ича
р, ра
диуинст
иту
ту„Ма
кс
ве
л-Индиг
о“. Облас
т
кој
упроучав
а:пе
рце
пциј
ат
а
лас
неприродече
с
т
ицаукла
с
ичноме
кспе
риме
нтукоришће
ње
мубрз
ив
ача
. Ст
в
арно, убрз
ива
че
мсеубрз
а
ва
ј
уче
с
т
ице

лика
косет
опре
водинат
а
лас
е
? „...с
водис
енапит
а
њештас
е
де
шав
асос
т
алимчес
т
ица
ма
, ка
дас
едвече
ст
ицес
ударе

коз
на
мода
с
ус
веос
та
леумеђус
обнојре
з
она
нцисов
импа
ром, мака
кооназ
а
не
марљив
абила
? Збогт
ог
ас
моз
а
поче
лииз
г
ра
дњу, првогус
ве
ту

кс
пе
риме
нта
лногт
а
лас
а
чакој
ибитре
ба
лодара
диус
инхро
низ
а
циј
исубрз
ив
аче
м,“ре
каој
еПит.
Маког
ај
ет
обриг
а? Али, члана
кда
љедоводиПитауве
з
ус
прој
е
кт
омпренос
ае
не
рг
иј
енада
љинуинас
т
ав
љас
пекула
циј
а
маофе
номе
нупут
ова
њакрозвре
меиз
а
з
ва
ном брз
им пре
ме
шта
ње
мј
а
ких
е
нерг
е
т
с
кихпо
ља
, шт
оз
апос
ле
дицуможеима
т
икривље
њепрост
ора
,
паиубрз
а
ва
њеодносноус
пора
ва
њевре
ме
на
. Послеовогмудрова
ња
чла
на
кск
лиз
неуспе
кула
циј
еовре
ме
нскомпа
радокс
у– оде
ш упрошлос
тпаубиј
е
шс
вогде
дуилиба
буи– пуф! – не
мат
евише
. Кла
сика
.
Одкадс
а
мт
ој
аве
г
е
т
ариј
а
нац?
Пиј
е
ммле
ко.

ра
!“

Зв
онипомични. Тој
еИлиј
а
:

Ј
е
с
иличуо? Дог
одилас
еМа
лаНез
г
одаВеликогАкце
лера
т
о„?“

Ска
чиодмахукофер!“
Набрз
инуг
апита
м, докниј
епре
кину
овез
у:

Ат
и?“
Кв
рц

234

Изру
ко
пис
а


Нис
а
мс
еода
внома
шаоче
кића,а
лиса
дћу.

Маче
ка
ј
, т
ос
уљу
дипра
вили!“Наг
ла
с
акј
енаљуди, анена
пра
вили.

Али,штас
упра
вили? Ј
ас
а
мохоћудасломимњушкула
ву.“
Сфинг
амиј
есимпа
тична
.

Неможет
оовдеуЛув
ру.“

Ниј
ез
аг
ле
дање
.“
Гле
да
мј
ањег
а
. Нос
ис
ивуу
ниформу.Елег
а
нт
ну. Добромус
т
ој
ииве
с
е
ој
е
.
Прене
мс
е,ок
ренемиоде
м.
Пова
диос
а
мкњиг
еизвит
ринеипоче
одаихце
нз
уришемцрнимфломас
т
ером. Свеоношт
омисениј
едопа
лоз
а
црне
оса
м.
КодАртураКла
рка,з
ацрнеос
а
мс
веречикој
епочињус
а„
П“
.

235

Kњиже
внипре
г
ле
д3

Ол
ив
е
рЈ
а
нк
о
в
ић

ВРАТА
ус
поме
нБрунуШул
цу
Ј
едненоћиот
ацј
ена
г
лоушаоуна
шуспав
аћусобуиупалио
с
ве
т
ло.Гледа
лисмог
апре
нут
оиса
њиво.Пот
омешт
ој
еима
опиље
винуукос
из
на
лис
модај
ес
па
ва
оус
т
оларс
којра
дионици. Онј
еима
о
обича
јдасв
акуноћпрове
деудруг
ојпрос
т
ориј
ина
шев
елике
, породичнекуће

е
рј
етв
рдиодапонека
д, ноћу,пој
единесобеј
е
днос
та
вноишче
з
а
ва
ј
у
. Мног
оброј
народбинакој
ај
еживе
лас
ана
маукућиниј
еве
ров
алаут
о, а
липошт
ој
еонбиог
лав
афа
милиј
е,рођа
цис
уморалидас
е
прик
лонење
г
овоммишљењу.
– Морамоноћа
снаћи... поче
ој
едапра
вине
ј
с
непокре
терука
ма
.
– Зна
теве
ћ... Ха
ј
демосв
иупот
раг
у!
Иак
оме
ни, мој
имс
е
ст
ра
ма
, бра
ћиима
лимрођ
ациманиј
ебило
упот
пуност
иј
а
с
ношт
атоот
а
цт
ра
жи, мог
лис
монас
лут
ит
и. Свисмо
ис
трча
лиизс
обеис
ва
кој
ебиоу
бе
ђе
ндаћечимуг
ле
дат
уст
в
ар,з
нат
и
даба
ш њутра
жимо.
Ув
еликојднев
нојсобиче
ка
ланасј
ечит
ав
авој
с
кас
т
риче
ва
,
с
т
рини, т
е
та
ка
, дедаиба
бас
аноћнимка
па
маис
ве
ћа
ма
, ј
е
рууда
ље
нимделов
имаку
ћениј
ебилос
т
руј
е
.
– Ос
е
ћамдаћесетоде
сит
иноћас– ота
цј
ема
ха
орука
маупре
пунојсоби. – Мора
мос
пре
чит
идана
мне
с
та
неј
ош ј
е
днапрос
т
ориј
а
,
з
акљу
чат
и,отрг
нут
и...
Људииже
нес
упос
паноибез
вољноклималиг
лав
ама.Умаг
нов
ењумипрођ
екрозг
ла
вудаот
ацз
апра
вотра
жине
ка
ка
вкључ,илит
а
коне
шт
о.
Ота
цј
екренуоначелуповорк
етра
г
а
чамрмљај
ућиус
путполуг
ла
с
но:
– Ов
ој
еу
клет
акућа
... Ст
ва
рине
с
т
ај
уипој
а
вљуј
усес
амеодс
е
бе
...

236

Изру
ко
пис
а

Ка
дс
моз
а
шлиума
њеходнике
, ра
з
двој
илис
мос
еуг
рупе. Ј
а
с
а
мс
едржа
ома
ј
кеис
та
риј
е
гбра
та
. Мај
кај
еша
па
томиз
г
ова
ра
ламолит
веирукомз
а
кла
ња
лапла
ме
нс
ве
ће
.
Ондасмопоче
лидапомалимс
обамаот
ва
ра
мокомоде
, фиоке
,
ормаре
, са
ндук
е.Упла
ше
нисв
ет
лошћус
ве
ћепредна
сс
упоче
лидаиз
ле
ћус
лепимише
ви, вилиникоњици, раз
личит
иле
птириира
з
нибе
з
имениинсе
кт
и.
Мај
кабис
епоне
ка
дт
рз
а
лаибрз
окрс
тила
. Прахсакрилау
пла
ше
нихле
птирицас
в
ет
луца
ој
еобас
ј
анпла
ме
номс
ве
ћеипа
даоназ
е
мљупопуткомадићак
але
идос
копа.
Преднашимра
доз
на
лимочимапоче
ој
едасеширисв
е
тда
вно
з
абора
вље
нихпре
дмет
а
. Луламорс
когв
ука
, шт
а
пне
когчукунде
дес
а
пос
ребре
ном дршком, са
бљас
анеколикоу
ре
з
а
нихре
чинафра
нцус
ком, мождај
ошиздобаНа
поле
она.
Наднунекогве
ћс
корорас
паднутогс
андукана
шлис
мог
е
ог
ра
фс
кека
ртеСре
доз
е
многмораис
ев
е
рнеАфрке
. Из
г
леда
лесут
олико
пра
да
в
не
, дабој
ажљивоу
пита
хма
ј
ку:
– Ка
далиј
еживе
она
шпре
да
ккој
ис
екорис
т
иов
имкарт
а
ма
?
Мај
кај
ес
а
моодма
хну
лаг
ла
вом.
Ходницикој
имасмоишлиопе
тс
усес
па
ј
алиуј
е
днуве
ћупрос
т
ориј
у. Скорос
вит
ра
г
ачисус
еопе
токупили– а
липра
з
нихша
ка
.
Ота
цј
ене
рвоз
ноче
шља
одуг
у
, прос
едубраду. Не
одлучнимпог
ледом
ос
ма
т
ра
ој
ечет
в
орав
рат
акој
ас
уводилауда
љеходнике
.
Уј
едномтре
ну
ткувра
т
атрокрилногорма
рас
еот
воришеииз
њег
аиз
а
ђебле
дуња
ви,ома
њичове
к.
– Гос
подине– обра
т
ис
емомоцу.– Данет
ражит
емождаово?
Те
кт
а
даприме
тис
модауде
с
нојруцидр
живе
ликикључ. От
ац
г
аодме
ривишера
се
ј
анимноз
ачуђ
енимпог
ледом.
– Пада
, кључ... Ј
ас
а
мт
ои...
– Са
дмора
мпоћи, авибрз
оз
а
т
во