IBLIOTEKA XX'VEK,

,47

Urednik IVAN COLOVIC

Dusan Bandie

TABU

U TRADICIONALNOJ K ULT'UR,I SRBA

HEOGRADSKI IZDAVAtKO-GRAFICKI 1980.

E 06J057

ErnoJog dr Dusan Bandi6~ docent F]~o~ofskog fakY1~ teta tlI Beog]'adu~ prod1!!edWk Etnoloskog dru~t\'a Srbije:, ba vi se e.tnolo.ntim i5l[~~fj.v,anj em ri'Zli~jj e, posebno naa:-odne I"'~~ i.gmj e .]"~ Sloveaa. Objavto je '\'eci bro] 113JUcnm radova, me41.1L kii}jima su naroeito UJ];)aia1li:: P't'ime~Q di.jalelctocke diholomij.e u QIf~'alil,i obreda. Sarnal1 tSI itka kO,p.n:pON€H!la rlualjsk,Q, rifual4 i .Klde.ktivni seoski obredi tao k~Uurl'ili "efJ"om f:tt. U o~oj Ju1.jizi 0> tabuu '!JJi t radicjnnalnoj kul. turl Srba Bandit. aa nov Datin posmatra nasllJi narodnu religiju i to pojave ko] e 5U dosad ~stal~ VM okvira. n3iucmo-g m,1i~:r,~s.ovanja.

R,BoelllYmit

d'r PET AR V LAHOIV.lC

RorJaktor SW'BODAN OOlWE.VIC

Kcrice IVAN M'J!SNBR

Tehni~ki uredmk MILAN SERBlC

UVOD

I POREKLO I SUSTJ'

'R~~ r. a b u je polinezij:5kog porekla. Nju je j o~ 1771. ~,@d.i:ne sabe leZio ~a ~i. engleskl moreplovac, kaperan Diems Kuk, pnbkoPl svoje posere ~1.-lUpelagu Tonga- Izvomo znaeeoje pojma tabua vsoma je rastegljlve i slouno- Njegov pre. ad :zadaj'(; ad f'edene: tcskoce zato sto u jezicima s~v~em.,~~h. t::'\,: epskih naroda ne ~ostoje. adekvatn~ rzraar. Doduse, pomeeutom pojmu bi donekle odgcvaralo ",saccl!'!S starih Rimlj3itia, ., ky os 01 starih Grka. Jtkod3/u~u ked Jcvreja. kao i neke druge ][~ci ~ jG:.l.icima vancvropsk ilL naroda i plem.eD8.. S~_mim PQj mom rabua (odnosno gore oavedenim, o.d~@vara j1J1cim iz.",.zi'ma) obuhvatene su sve one radnje rnesta, bje3l, predmen ili reel koji se naI aze PQd nekum zabrannm, koji su odvojeni od svakodnevne upotreoo lata ~1iO se srnatraju bilo ~s\,,~tilrom ill posve~enim .... bilo .opasnim. ill .. necisllm'!!l (184, 56; 316, 141: 269. l41-142);1 krkDje

~\ . za brana Hi. og,l'3Jlwenja. ·~'Utomats~ i iz.aziv.a. ueze~j ene .po.sl~dho~ za sarnog pmkri:ioc:lIJ ili za nie. goVU! ~aJ ednlcu, . ,a~al'---n?,. ~pas~?".s.t to ja ltnas,tajle<ll; povredom tih prepisa ~zm]6e b~]o kakvo'm raeionadnom objasnjen]u, Stega so n3iTiil11e6~ z:akHu~k dt'! se tabu rnozc U'!.f("S tid u 'one pojave ,~j j e pereklo., tr~ba . tmzi~i ~ na podrudju m.agij.c.~, )"ellgiie"

Problem tabua kac mag:a]lsko-rebgl,J skog fenemena pnvukao je pa..znju velikog broja istmli. vaci1l r,az]i.c]'io.g profi [a i .r.a.zlicUe teor.1 jske 1.JlSnlC'renos ti: otud S1J..I. j ]1 ji:ihovi n~.lJ;~3zj. :ra~]iCiti, ponekad i sasvim ,pfC)il lvureerri. U pristupu. ovum proh]e;mu IDe mogu se zao bici teze poz;ni!~og bri t:u.1skO'{I antropologa Oi. Dz. Frejzera. Pri tom treba ililtM.ii Ba urnu da njegovi 'st~,~o¥i 0 rabuu proisticu aeposredno iz, njegove teO'fi j e 0 poreklu i mednsob = nOm odnosu magije i rel I..gij'e. k,o. je su, pc njemu, dV£;iiiopri.n:ddvne« ~ u s.u~t ini S'IlJ.p:r.ot de konecpci] e sveea. Magi ja je st3llt'ija, o d. l"'tdi,gij,e.. zaspih ... a se na shvatanju da sveJom Upf~V[J~jq,;L bez.lifoc :!ij'i~ Ie. odnosno be:dicni zakol'illi, ko ji f-u_nkcion~iu mehani6ki i koje m,o~e iskOl'istiti sv,~kQ' ko P~~',tupa po edgovarajucim principima, N,asupl~t magJ)ll" T~" lligija se zasni1v~ na verovanju cia je ettav tok pnn,de odreden strastima i eudlma bica, dakle ~lI',~~ S1m~h si I,,,", ko j e'se odredenlm postupclma ~Qg!JJJ umilos "niv] r i i prido biti. za uovekove planove ~ po. a, trebe (315, 73..-81). N a osnovu anallzc obL01.nc faktografijc, pr]kup~jene 'U l',az]icltim dru§tlJerum

9

:i krutumim sndilnanla, Frejzer [e dosae do zaklju&a da su tabu-propls! samo posebna forma :I1la,giJske prakse, da je tabu bne:gativna strana p:r,akhlfne magije. Pozitivna magija ili vratanje kaie~ 'Radl 0 !O da hi se desilo to i to'. Negativna ma.gija. ]'Ii tabu. kafe: I Ne radi ovo da se ne bi dCSllo. to ito'. C]]j poeltivae magije Hi vratanja je dJa se prouarokuje Zeljeni dogada]: cilj nega~ tivrte ,m,a,gij~ m tabua je da se izbegne ndeljmi dogadaj. A~i sa ora obe posledice, iel jenu i neteljenu, JU'1!'lpOlSunr]j!a da nastaju shodao zakonima s]jtDos ti .i dodir.a... Ove dve srvari same su suprotne strane iIi polovi jedne velike nesreeae gre~ke. pogr~lIlog shvatanja asocijaeije ideja. Vrai:.aroje je poaitlvan, a tabu negativan pol te gre!kc. AkQ epste im~ magija darno celom ovom pogEe5.nom sistemu, i teor.-i j skom i pra.kti~nom, onda se ta.bu moie definisah kao negativna strana peak. d~J]e m3,gije,,(!: (315. 40).

Da Ide. po Frejzerovom shvalanju. tabu je sistem negatlvnih propis.a POIDQCU kojih ad.ivljaci .. leie da, u skla,du sa osnovnim prin-cipima magije. neposredno 1JJti~u Dill be.dicne zakone kn::tanja prirode. OVQ odredenje tabua prihvatili ~ --: DRra.mo, m brojne dopune i izmen!' - I neki po. znat! Dau~nj]ci (na primer, Iber, Mos, Van Ge.nep. :r.okare.:v i orugi), ali je ono bilo i predmet M~ kritik~. UofeJlO je, na primer, da se ta~~ ne zasniva] u uvek na zakonima sH&losti { dOdi~a, da ,ce.~ao imaju mnogo dublje .u:zroke DIIIIO-llo je to jedno.s,tavna tefnj~ za .m~&dmc fIh .... flJ£.m neielJenih posledica... Drugim reMma.. ovlad:do je mi§ljenjc da tabu - j po svojoJ _."_ ..

~~) PO __ 8'''I~~Oj tWl~C]ji ~ n3di1az~ rclativfiO uske. OkH.~ magijske prakse, 1ti~ d~ nj,tlgoV1() porekl" SU~. h.~U ugI~V]]o:m tlrleba:_ t r.aiiti De :Uirlem p~cl ~; l ,r-ehglj,~ 0._90" _ 86: "B4~:~ .zn~a.jini ~u u ~OnJ s:si~ naporn. mmo,g,lh ls~razm:vat.a (na nnll11e.t V ... ' .... 't 'V,

't lD .... ~'m_ :r = • n'm ' ,t.... • 1oI.U,1" Atn'lo

S en, _~n~, ~~~gn .. ~_ ~rdeUan~vi~ _~, d~ m.) da

.$~glleda.Jul t~blJ jk~o proizvod ,amm1s,h:i!kih Swata.. nja, po _ ~oIJlm:a sv,e~om. u,p'ravUa~u ,sv,e._r;;;ne natpri~ ro-dne. sde. d1Jls.e,·, duJtoV]" demoni, 001 prmirnaju sva btea, predmete i pojave u p:r~h'od]: sreean m nesreean, koristan ili ~,tiCltt an ishe d. svake [j udske ak.dj~~ _ svakog_, dogad,aj.3. zavisi, u kr~jn~oj Hlrlijt =. nJrn~~'ve n:a,k~o:no.~~~ l,h nenaklonosti, Z,bo~ 'to8~ je ] celekupno p,()n:a!a_1]Je »prrrm trvn lh,4t ]Ju.d~ do brim delora po<d..r,edeno teznji za opsu~n],'·em sa natp ri rcdnirn bidima - za b;nuajjl,\'anj'~m a] ihovih povoljrnih i izbegavanjem nj.iho'Vm.b nepovoljnih reekcija. Tom opi.Uom tendencijom determinisane su i sve one, po formi i sadrsa ju raznorcdne, nega ri vne c dredbe ebuhvaeene poj mom t~bua. Nj iho'llo n ~js."rletti.j'~ odredenj e sa animist i~k.og s ~(Jjno~ lI'gta. dao je nemae~i filo~~ i psi]holog V. V.~n'[. po korae S!@ svaki tabu prvobitno sasnlvac ria. je~,' noj j edine] zapovesti: lCu. vaj_ se ~eya de!'l,?na~ l Tek kasniie, uoorede sa stvaramem v]~lh Jiehg1J1sltih._ for~ m], iz tog jedinatveneg animrusrt~kog shv.altaIljlli 0

11

e pas MMn , 10 d~on-skim.~ svojstvima postuP~J obD:ekab i~~ pOj3va. r.~e, .su ~ protlvretne ldeje 0 njll]].iO-VOJ -svetosn- 1 ~neClstoti .. {316, 147).

Kao reakd ja na shvatanja .animista.) po&:t. kom o,voga veka javila se teorija 0 prvobitDom manaizmu~ Q to'M1l; cia verovanje u bezli~DU rna~jsku silu - m~u. (or~ndu. ,!akan). koja)e ~. If:illtrir~3J u sve Zlve 1 nebve objekte, prethodi ammiarnu, 1le. dll. su sami poCeci religije proistekli 17. emobvnili reakcija ljudi na njene tajanstvene m,~iJi!2s1acij e. Br,o j 1iJJ~ istraiivati (Maret, Tomas, Dirkem, w - drugi) pokubJi su da poreklo j suJUnu tahua $,agledaju U okvirima manaistifke kcneapcije sveta. Prema reelma D. Tomasa. na prim,er. ,nUe-tl iii stva.~ ko je ~1:' tabu m~. se uporedH]. sa predrnetima nabijenlm ~]ektnCltetom: on] su sedi~te. ufasne snage, kOja se pI'&nosi dodirom a oslobada kobna dejstva ako je organiaam, koji je izazvao pramjenje suvik slab chi bi joj se :S1!lpr'O,ts~a~i~ (316, 14~144). Drugim reeima, sa man~s.ttt~og . stanoVlita ~ pod ~ ablllQ'm. podraznmevajc gYl ont_ ~p~i ko~:un.a se sp.rcfava, ili bar o~.(anieaw., ftku'VDI dodir rove. ka s opasno,m mag. J skorn silom - manom.

Na osnovu dosadalnjeg izlaganja mof.e .se ~. k]j!ufid da tabu pad" dstavlja prev~sh~ ~ ski fenomen. M~dutbnt kao ~to ~ lStabuto,;

njegovo] religijskoj prirodi u ~~~= vOJ ena Mlll'ataDIJ a ~. tabu. ~ tret.ira 1ft. d.eo, dveju osnovnih re.Li.J!Js~ ~. ti~'nog~ d ru~t_va. - AAUnlstitke 1 ocbaoI 60 Ib

stanovl~rta aJl:lllllml8J1 tabu odrdaft •

J2

13

.S1~'V.a prl'e llFl{)~ okaraktertsati kao plod, nast?j.~nja ~ .. ~:utnik ill da uklope .po~atke U ,s,vo je religi Jske saeme nego kao objektivne krttika raspclot[ 'lie f~k1J;ografije, U vezl sa dnlgim stavom treba napoRle,nuti daJ clugogod'snja polemika 0, primarnostl 'vcrov,anj.a u dusu iii u manu, u Bfne in u hm~Hcne slle, do dan:a$ H]je dab neko cpsteprihvatljlvo, jo~ manje kcn3cno reknje'. Skloni smo, stoga, da pl'jhv,a~iJmo n-m,BUjenje. K, Birket-Smlta da su aIlJ]misti.tke ] manalsticke prcdstave nastale kao rerultat naHednos~a:vn~jih mlsaonih operacija i da 'p:re-m,a tome, rnogu bt t'j' ednake stare (odnesno Dnajsta~~le ~ U8. J~l)', U tom slu.~ju, naraVI1O'. nema rnkakvog smisla posmatrati ih sukeesivno, kao dve etape u razvoju religijske misli, a zabrane i ogramcelrnJja. koji su obahvacenl po]mom ta Olla mogu se posmatratl Sa oba stanovista = :;)an Lmistit.k.ogu Ui »manaistiekog«.

Meaudm,~ p;riJ odrediv~_illju animJstickog iii rnanai sticlcog kar,akte_rn, po j edinih tabua cesto se rnoiJe' naiei na ebieknvne tesk,oce. Nairne. iako se an.imisdCke i maJuristick'e: predstave teorijski ola tro odvajaju~ 'one se U S'VDj im kOD kretnlm manifestacijama oest,o roliko profimaju da se medu ,nj]ma nc maze povuci precizna graniea, Obitno '».ne ,mozemo OO~ slu~aje\l'~ u. koj ima. snap de~je bezbmo« ~ kue Blrke:t-g,mlt -- JoJasno razliko'va,~i ad onm. u. koj ima uees. tvuje _ volja duhova i bcn:a_TIst~va~ u,g, 357)" Aka se, dakle, predstave 0 HblilB ~ 'bemQlim sJlama u stvamosti p:rofitua. ju, ,~k,o se U odredenom s.islu prvtapaju jedae u dru.g.e. onda se animilMD i mana1zam ~~ ~ s.atrati ne samo kao dvo strogo ode JalO

'4

ee ije \"oc i kao dye strane J"edinstvem"'-_i:J' _I'

•• 1'. _ • - • - ....-:b. iI:lr{i: l~

~IJ:s~.~g.jIl .~~:)]m~JaJ s1lJ.et~ u svest~ ~primit+""aca<l::

I anrrn i s'Uck:a l man~~su~k:i w1'Ovanja same S posebne fo~:e opihe JdeJ~ 0 oaJtpriIod..ni. sru~arrn to,

O D § ~ ~ -......_.,I ... ~ _ • - • - a •

. _.. ,::I,tI.pIl~ ~.Ij _ svoJ.st~ma sveta =:- iUj' da upotre-

b I 0 opitl] l izraz, Ideje 0 »nalpnrodnoJino;.

. Ocigl~o postojl porreba za §irjj:m odredenjern !abu~ k~,Q ~-eligij~kog fellomellaj odrea'eEJj~m IJ kome bt blle m 1 egn san e obe njegove OSELOQ e komponente - m:dmis,~:i(;lk::aJ i .n1L3naist]cka" Sa. toe opshjeg st~ovi!(3J {,abu .se .m',Il"J.[e d,ef i ur sa f i ka; sk~~p negQf:i'vnih odr,edbi (zabra,!1tl, ogrQ.I'!iceuj.a) ko J ima se -saiimQ. ponaJanie 1 iMtdi. a k,t') je. pr(Ji.'\l i,eu ,i:t: lij ihovog .c;,arn isl'j'enog o~:l'nosa preH'1Q 1~n(U pri~ rodnom«. M,edutim"~ ideja I) »natprirodnom« [e zajednlcka karakterls.tika s.vib re]igij3 .. U svom pocet~om odredenj!JJ. r.-e;lig,ije V. Pavtcevic:: [e definiSoC ki9JO 19o-dnooemje prema natprirodnorn, onostranom- (2.34~. 8t a ·nrmogi hnrdi vs6 posmat raju fonn;ilni f'azv1.t~k re]igijs,k(l: mi.s]i u svetlosti I'1llZ" 1,0 ja ave lde] e od nliih ka viSlm s tupnjevima apstrakmosri (npr. .39. 141 i d.]. Dosadasrnja odrede ja tabua ogranlcena su U1]~'mom na za,b:r-ane nastale U okvirima prvobitnih shvatanje 0 »natprrrodnome (animizam, man a:ilzam). Meaiu;ttim. ako se razvo j dll shva tan ja pcsmat fa kao jed ins tven, kontinuiran P"[,'OCI2.S" onda nema pravog razloga za to cgran~Oen je. Sltop eemo pod poj mom tab~i3. pedrazumevatt one ·lIlegathm_e edredbe kojima 1Ju· di regullsu odnose prema »natjrrirodnom« U svirn njegevirn pojavnim obHcima ~ ad prcdsrave 0 du~i i mani do predstave 0 bop.

lS

17

R' . ·nmtrnnj a Ma tino'\lskog 0 tabuu proistiba

...... .,r~dno ilt 'II'Il i ego'. vih opstih stavova o druJh:e-

nep"",'" ... . ..~. _ 11' •• P _ ~:x

no] fW'lkciji magije_ ~ _ rengije. ? ~JctO\'~m u_~

renjn. ml3lsija. i r-ehgtJ3. se forml~Ju.? situ.aclJ. ~~ cmotivne napetesn, ,dak1c U sltuacJJama_ ~ ko-

. ih je lesko. ponekad I _ ~moguce .. pT?natJ ~ ~ada se POl pravilu razvijaju ~cgatlVnl. eak ~ ... jatJd illlJsdnkd", ikQji mogu da . ~za~ow . poremecaje u druUwnolj strukruri. I magJja I _~hglJa se sto,&3 rnogu :!;"~vat.hi ~:ao. sred~lt~o. ke J I In s.e lrul ~ SIu.2i da p~vrau pol~II.:d.}anu ps)}ncku _stablln_ost ~npadnika odredene ~~tvene gru~_ r, _ ~ar~um tim, spreei moglllt1nOIS:t njene potpune _111 delimicne dezIntegraciie 083" 55---60, ,84-8-6 L d.). Kao ~a~tav. ni deo magijskih i religijskih ob~~aJ tab';ll dna: ju mmje"viie istu dm~tvenu f':lokcIJu. J\tahno:vski to pokazuje na prirneru ta~ua m~esta. POI~l. ~ frojdlovog postu[ata 0; prirodno] sklonostl IJudi ka rodoskrvnlm odnosima, on zakljucuje da hi o81ob.~danj e tih pri redn ih nagana. neminovno iza.. 2va[Q. op:hi poremcca j u samim osnovama porodilnog iivGta (pre svega u odnosima izmedu rodltelja ] dece), I time unistilo fundamentalnu shemu svih drustvcnih veza, Stoga se nameee pe~r'e'ba za stvaranjem jadnog organizovanog stava koj~m hi sa rcdoskrvnl instmkti iskljuci]! iz side> pa l~motivn]h odnosa medu najblitim srodnicima. F2JJkav 'organ'i:.tOl\'HD stall" 00 tvaruj e se kroz tabuisalilj(': incesta (1:83. 250---25S,). Drualrn recima, Malinovski posma tra t abu kao »kulturnl odgovore Da odbredenc. ljudske i drustvene potrebe,

. I R.. RedkJif.Braun smat ra da je su~tina .. b1.ia u njegov,oj dru:Uvenoj funkciji. edutim._

IS

J' 1 j k u od ~1aJiru),vskog, ,on ne s rna tra da jed. rustli:ena funkdja neke ~oJave sredstvo za zadovo .. ija\'anje edredenih ljudsklh i dr~.:Uvcnih, potreba, vee da je sadrsana u efektu kOj 1. t.~ po java irna na ce 1 oku pnu drusrvenu S trukturu l ~ ro:l tvene procese, Tabui imaju prevashodno ulogu sirnbola: oni slute da se fiksira drustvena vrednost odredenog dogadajaJ" postupka Ilea ubjekra itd, J. iii. primer, zabranarna III veal sa rodenjern istice se macaj toga dogada] a za rndi telje i za] ednicu u eelini, 1iabuiS~Ti.jem jestivih bUJalka, i zlv'Ctinja drustvena vrednost hrane ltd, (261. 90~909).

J asno je, dakle, da funkclonal is ti determin isu tabu njegovom drusivenern funkeijcrn, Stoga su orijentlsani na iZriabueD::l!je one konstanme, neprornenljive Iunkcije tabua koja obja~nja.'va n.jih~vo postajanje t opstajanje u 1~s""hn proslim, sadasnj]:01 i bududim arustvima,[(, fo' U] ihovom roi ~!jeniu, tabui furikci'OBilu pre svega kao cleo unutrasnjeg mehanizrua leo jim s vako IIJ redeno droltyo cdrzava svoj strukturnt integritet, Iako funkctO' nalistl opravdano isticu zoacaj drustvene funkcije tabua Z8. njegovo razumevan]e. njihova koneepcija ~ posmatr~na u cclini - m07~ se okarakterisati kao [edncsrrana 1 amllsterlcna. Stoga je neophodno prevaaiei nedostatke te koncepcij e. Do?~ ru perspektlvu u tome 'pruiaj'u, istnuivanja kOJ3. se zasnivaju na osnovnim principima istorijS~~ materijalizma.. Njihova teorijeka baza su klaslatL Mat ksovi . Engelsovi sravovi 0 druUvenom .. karakteru religije uopste, Osnovna osobenost n)ihc>

vog shvatan ja, religlje izraiena je u nastojanju d.a se re[igijska teori ja i praksa pnkatu kao izraz t cdraa drustveno-istcrijskih stanja i odnosa (195, 13~J5; 234~ 80=-85, 88). Sa tog stanovi!ta marks]sticki orijentisani pi sci i tretiraju problem t&bus. kao drustvenog fenomena, Tako A. DoDin1 be ~ da tabuw r()na]aze svoje objasnjenje u razlifitim oblicime privrede I dru~(venih odnosac 06 . .36) a L. Anri povezuje njihov postanak sa pro~ nim odnosima i]j~. tatnije~ sa prvobi tnom podelom ~',ada, pre~a pOhl ] 'Uzr~ t1:1 (319, 66-67). Dovoljan je medut im, same let] MI ~n pogled na radove takvih is trdiv3ea (na primer ~ L. AnTi, A. Donini O, M:!tndic J S. A. T okarev i drugi) da bi se u Dji~ hovorn pristupu uocila izvesna jednostranost: oni,. naime, tretiraju tabu prevashodno kao pasimi od~z privredni~ i ~ru .. Jtvenilt. prilika, zaposta=:

C.l_ razmatranje nJegQve aktlvne drustvene n jegovog povta~noi utica] a na drustvo,

. . U 'vez.:i.,s tim rre ba se podsetiti da Marksova ] nrerpretacija religije obuh vata obe njene ~

~e ko,~~on(!fl.·,te. - i pas~vn~ i. akti VDU. Za njep je rellgija De samo fantastieni odraz sveta

Isto takOo, i spedfican ~oalin prisvajanj. s-vetac 0.45, 4.~~t. odn.~osno .. specifi~ ~ pMVIadavIr nja kriucnl.h situacija u flVOtu pojediDca iii 'r~.ve dndtvcne grupe, U skladu sa tak:rim smrall .. nJe01,. d:mstvenu funkciju svakog reJ4ijskoa; ,Jilomen a, pa samlm tim i drultvenu 6ln~u bua, ne rreba traiiti samo u njihovom. de.I:cmm1.: na drustvellu strukturu vee i na druJtwIIP dbJl5!lt m~ ku, odnosno drustvenu praksu. U Utlca] tabua ne mora biti pozitivan. oelJd-1R

21

s no . uoel ji v. Tako u ~:re~klasnim .dru~tvima posto~~J~ t~bua po IUaY~lUl sma ~ c~IJ stvarnu Hi la. r[r.u~l]enrUl, korist z~ f:1tavu. zajednteu, Ali ponegde.

u,po:~ed~ ~,~ Ik las~1.m r~~loJ.a vanjem, tabul gu be tu Op~,l u d'~~ t.~enUJ. fun k~lJ U 1 transformiSu se u drustv_€:_oo>-rehgIJs,k,e PCOP]SC, koji postaju ondje vlad~ juee klasev odnosno sc-e~s.t-v~ .'1.3 osiguravanje njenog pov.l~~lcel"!0g poloZaJs. Tlpltan primer 511 urodenicka drustva rna Novom Zelandu i u Poll. nesiji (184, 56~57) .

. . U celol!r:upo0!'l_ ~do~a~asnjcm izlagan ju tabu je trcuran kao rehguJslh 1 kac drustvem fenomen. b'la~u~o je da je njegnva reU_gijska funkdja sa. ,!,O lr:a~[o:nala__rJJ. fantastican obhk u kome se ispoljava njegova srvarna. drustvena funkcija. Medu .. '~.i.m. o:\~O n;e. tre~;a s~v.~tit~ doslovno~ jer b~ to ipak bila simpliflk acua ClnJenl~n.og stanja, NaJCdee se doduse, objasnjenja za nasranak tabua mogu na~,I, pre _ u natiDu .i~vnta nc~o. u nac~n~ mj~]t~nja odrcdene grupe, Ab kako lstlce' Domru, religijska

sl'.nratanja flJa kojima se zasnlvaju zabrane mogu, kad vee j ednom nastanu J da se i samostalno raz. vijaju, manje-vise nezavlsno od okolnos ti u koji~ fila su nastala (76_t 36==37). To znacl da religijski koreni tabua nisu Ulvek svodljivl na socijalne. Stoga, aka pcdemo od Cinjenice. da je svaki tip ta· bua prolzvod dugog i slofenog razvoja, pa da se u. _ njegovom proueavan ju ne maZe mlmolci lstonJls"ka perspektlva, onda se njegova geneza mora POc£lll.at[',ali na oba plana: uiem - religijsk~ ~irem ~ drustvenom,

21'

]1

PROBLEM TA~'~A U T~ICIONALNOJ KULTURI SRBA

] _If daljern iila§aJ'!Lju eestQ eemo korisriti termme .a :;trod, =narodoa ~hural'l. i,~J. _ U nasoj. et:nolQgiji. se OblCnO ~ mada Pa.J6e~Ce lmpJiclt"('\: - ovirn tcrmnuma ,?:znacava rtzv. »:selJalko dru,stv Oili, odnosno ;JIoseljatka )rot· tura~. I. ovde ce pC:nirenutii (molda ne na] sre.enij e adabran I. all vee ukorcl1Ijenm,) termiiini, biti upotrebijeni. U D3.r

vedencm znacenju. '

• 4 Ka? izvcr Z8I poznavanjie nill..~e narcdne religije ko-

riste se J t'!,lorevine: 1!JSmCl1£! knjii:evnosti, ali se njihova

~_j/,L!.l g:rnd,e najvise smo se .. oslonili na opise tib o~hka .duhovnc k~lture. kojima obiluje nda Da. ucna . 1. ~trucna. ~1teratw'a (uglavnom etnololki z'bormcl . 1 ~aS~IHSiL) J a _ za ti1!l . i na podatke koje smo U I \fl~,e rnahova pnkuplJ ~h na terenu (na prirner, okolina _B eograda, okollna Aran<1elovca, okolrna P~noova rtd.),

E. megrafska gada je, da lie. osnovni izvor za nasa .istrdhranja. MeduUm. ne treba zaboravttt da fa gra1c:t3J .u.na i izvesn.e nedostatke, 0 kojima se mora VOdlU racuna pn njenorn kQri~nju. Posebno j_~ ,z~acaj]lO ~.t'Q je raspeleziva faktografija prikupljanja u nOV]Je vreme, 'Llglavnom od kraja pro§log veka do na~]h dana, dakle u periodu u kome je'riL~:!ia, tradicionalna kul lura (pod uticajern prodora robno-novcane pdvredej delevanja drustveno-administrativnog aparata, zatirn Jllcivilazacijske. kulture i sl.) uveliko bila zabvacena procesom destrukturahzaclje, U okvilrima takvog procesa maoge kulturne pojave neminovno iscezavaju ill menj ~j U svoj srn i sao. p~ naul::ni model narodne kulture pos taj e sve fragmen~amiji. Neujedna&no:§W pornenutog procesa U! po jedinim krajevima i pojedinrm pcdrudjima iivQta uslovljena [e i neujednaeenost odgovarajucih podataka, kako u kvantitativnom, taka i kvalitativnom srnislu. Pod taka vim uslovima sve manje se mole objektivno posrnatrati tradicienalna kultura: rnnoge pojave se

"Y'n~dnost U tom smi:slu. smatra o~r!enom (npr. :J 43-). Stoga ce nom po(iae} sa ovog j)odnKja .~

tlIU'C po:sJuii~ i seme kao dopuna taktografija koJU 111m pru:f~~ narodna verovanja i obiblji.

, -

2S

nih j?,itan.ja i problema. Sarno nekoliko manjlh rasprava p ()!swoeno j'e. pojedinlm tipovnna ovih zabrana, "Stto;ga D!.eremo p~,~si ti a. ~o kons~atu je~.o. ~:iIJ P[ tanje tabua . u t~d1.Clcna1.naJ ku1t~1 Srba dobnm delom predstavl]a [ednu ad .bebh povr~:ina« u naso] maud. Posebno se oseca nedostatak jedne opstije studije, koja bi ga osvetlila sa vise stnu~a. i st.vo.rUs osnovu za njegovo da)je prouca~Mj~, Ovaj. fCild.pred.sfavlja pok.u!aj _ua se bar jednim delom popuru navedena prazmna.

'U teorij skom r,azm~tranju tabua do.§li smo do zakljueka da svako proutavanje ave pnjave mora para lclne da obuh va ti 0 be njene osnovne kempenente ~ reL~gi jsku i drn~ rvenu. Stoga se i :nfll~e istraziv.all:l.J e m.Qrra usmeri t i na dva odgova· rajuca cilja: na iIlllvrdivmJe karakrera i uloge tabua (1) kao [',cilig]j~kog i (2) kao drustvenog fenome]l~ u okvfrtma tradicionalne kulrure Srba. J. ase iSftaziivanjemom se podeliti na eedrl osnovne etape: (0 .1 den lifikadj 1.[1. (2) sistematlzacl jU1 (3) ,afJliiU~U i (4) slntesu.

0) Prva etapa je uoeav.anj,e religijskog karaktera nele zabrane d.li ogranleenja. Po§to su tabui ncgaHvne odredbe r.eligijskog karaktera, ovim postupkom se cdredene zabrana identifikuje kao ta hu ~ s3!li1lrum tim i svrstava u mogu~

,@b.jek te prou~a"anj:i. . .

(2)1 ID!Uga ct,ap~ je ,:S.is.[emat.i~.ci~a. onih .tradiclonaJ..

DJh odrcdbi ko je smo Jdenhfl kOl'ah lao tabue iIi t:ra_,go¥e talbua _ Kao su§tl.nsk.i dru! tveee odredbe, tabui U svakoj livotnoj sferi dobijoju spC-ci.fm ~11 svojs tva j izdvaj 8j u se u posebne

26

kornplekse .. koji. SU uzeti kao osnovnl okvlr za

dalje ]:stra:bvanJI€.. .

(3) s 0 bzi rom na dvostruki cHj 'O"i"o'g rada, ra z:U'IJl atranie 'raspoloiivih c.injenka n Ild no, se mora os t vari ti na dva 'plana. = na planu fo:rrmal1\e (, religijske«) analize i na planu funkcionalne (»drustvlene~) analize. Formalna analiza se moze okarakterisat] kao proucavan]e korelaei]e izmedu tabus i cdgovaraj u6eg reHgijskog kompleksa, a funkcienalna ']I~O prou~~v,aoje korelacije izm.edu tabua i odg'Q·v.araj'U6~,g:. drustve-

no g kOI'Thpl.eksa ..

(4) KonfroDUnnjern rezultata formalne i fun kci 0" nalne analize :rulic.i trh kompleksa tabua dolazimo do op~ tih stavova I] karakteru i ulcai tabua kilo 'reli:lPjs,'kog i d~hrenog fenoII'icn:a u. tradicioID,alno j kul turi Srba.

.Prwi deo

TA'BU .. PR'OPISI 'VEZANI ZA 2IVOT POlEDI·· CA

I

TAB'U~PROPISI VEZANI ZA RADANJE

.N.a niiim stupnjevima rall'oja ljudskog dru~tva rau:iail1je deee, :razmnoZa'IIJanje, irna izuzetan ~rustve;n~ znaea], U »primi tivnim« za j ednicama, ko]e ~u _po' 'prav_llu malobrojne, _ k~je v~de svakodneveu borbu za opstanak, uvek je prisutna potreba za pcpunjavanjem redeva novim jedinkama. Stepan bloloske reprodukcsje Ce"sto je osnovni us[0'11 za o'p,stan.ak zajednice u celinl, Dodulek U posebno nepevoljnim fi,nltnim okelrrostirna, u nemoguceostl da novcrodenecru obezbede osnovne egzistencijalne uslove, pojedini narodi fizic!ki uni~tavaj'U prekobrojnu decu (na primer. AustraJijan~~, !lEskJJm,~. Bu.s~an])" Sli~n~ p~aksa .p~st~ji u nekim sredinarna 1 Itbog r~l1l~)tlh rehgJJskih predrasuda (na primer. stanovnici Okeanije, ameritki

ndijanci. Hotentoti, neka ernaeka plemena u Airici). Me8utim. tak\fl 0 hicaji su sarno izuzeci D~ st~li ru specifienirn prjlikarna, izuzeci ~oj~ .so di· jametraleo suprotni opstern stavu iDpnnuUVDOgdro:l,tv~ prema potorn s t vu.

S ebzlrom na znaca] koji se u niiim kultura~

rna prrpisuje biololkom ohnavljanju ~pe~ ra~nje nove jedinke redovno j~ u sred.i!tu palnje njenih pripadnika. Met1utim ... primitivnom" ~

31

odredbama us tal] enim tradicljom . S jedne strane se p~eporul!uje, a s druge zabranjuje obavljanje odre.~~n]~ ~~tiw,Qst.i: U p'~'Om s.lucaiu ret je 0 magij skOJ 1l~ kultnoj praksi: u drugom, 0 negatlvnlrn odrcdbaena koje srno u uvodu podveU pod pOj~ID tabua, I jedan i drugi ebllk ritualnog ponasanja u niihn drUSlvima redovno se vezuje za kriticne momente u procesu radanja,

UdONn.O pesmatrano, osnovnu zajednieu bi u nasem patrijarhalaom drusrvu predstavljala inokosna, odnosno zadruzna porodrca, koja istovremeno figurira ] kao O$.rtO,\IDa privredna jedinica - doma~ins tvo. U stvaran] u osnovnih sredstava za ihot takvo dom acinstvo pc pravilu je upueeno nS! sopSt'venu radnu snagu. Sva ka prinova u izvesnom smislu predstavlja buduce radno pojacanje, samim tim i carancij!l za dalji opstanak zajedrd(:e. Pre soega iz Hh konkretnih zivotnih potreba - kakc to is t ice ,. II it primer. T. Dordevi~ - potomstvo j e p.os'~~ 1.0 u nasem narodu jedaa ad osnovnrh eiljeva braka, Osoba bez poroda

smatra se nasrecnorn. a n jcn iivot promasenim Co"ek koj i nema deee [u~en je osnovne pomoci ] odmene u svakodncvnim poslovirna, niko ga neCe u starosti Cu.vati i ncgovati niti ee imati kome de. ostavi s:voj'lll imovinu, Pored toga. po na· rcdnom shva tanju, l<nrek bez poroda bice prikracen i posle smeti, na onom svetu. jer niko se ncCG!liELohti Bogu za njega, paliti mu sve6l Did. vrs.iti druge obrede potrebne za rnir i spokojl'h'O njlt1:gave du~e (97, 7-9). U narodu se, d.k1e.

33

pomenutl da briga za obezbedenjem potomstva deliInieno u:stnerl1Ava pon:a.sanje Ijudi i van navedenog perioda. Buduei roditelji pridriavaju se odredenih.pravUa vee prllikem sklapa_nja braka, a i 1Ll tokn 'b'rai!nog fivota. Med1!ltim. ona se ni forrnalno ni su~tinski ne razlikuju ad edredbi koje v,aie za trudnocu i babinje, kada, Formirane u jedan sistem, d.ostiiu najveci intenzitet i profimaju got'OVOI celokupnu akrivnost zajednice. S10- ga razmatrame i.sildju.civc zabrane i ograniCeDja vezana za 10k hioloSkog procesa radanja novog ljudskog bica.

1. TAB'U-PROPlSJ u PE.RIODU G.RAVID.lTETA

A. T'AB'U·PROP'IS~ K'OJ.~MA SE OSTV ARUJE ZAS,TITA N'OV'OROI>ENCETA

U rnUgijskim slstemlrna »prirnitivnih« naroda ~lroko je rasprostranjeno shvatanje da su gravidna !ena i plod Ul njenoj utrobi ~ izvcsnom 8m i slu maglcno povezani. Nairne. veruje se da se 'pO'na!wje trudnice kasnije aemlnevno mora ~ raeitl rna. :no:'Voroden~etu. Od njenih postupaka ~: ccl;~e zavisi ne sarno Ii vot buduceg deteta ~ I njegova celokupna fiziti.a i ps~jtb stru.kturL Prirodno je stoga Ito se ponalanj8 •• :ridne ... redoveo reguH!e odgovarajuC::im :zabnmama.

Q. ZABRANEKONTAKTA. TRUDNJCB

SA. P'O)EIUNIM 1.1'VUIA 1 N'EiJVIM OBJEKTIM/l

35

Opasne posledlee, kako se veruje, donosi i dodir t rudnice sa mrtvrrn covekom, odnosno n JegOV]tn_ te]om .. Ako ona pogleda mrtvaca, aka pro'vede J.zlI'eslI'iI.Q vrerne 1IJ DJegOVOJ blizini iIi ako same ode na sahranu - more se deslri da rodi mritvo detce :iU da nevoredenee bude bledo (odnosno »:llUOt-l) kao les.. S toga. ako bas mora da se oprostl ed p'_?kojrnka. ~najce§.Ce kada je u pitanju neko ad. hi lZlh srodnjka), trudna f.ena treba da Vrefe aka vrata, ruke Hi prsta crveni Koncic, koji jOlj,. oCigl~dno., silu_jj kao magijska zastita,

[z o<vog3J. je j~S]JlO da kontakt gravidne fene sa ;iivjm Hi mr~v:im ]jud.ima rnoze, prema shvaItanju nareda, da se od:razi OJ. no ... -orcdencetu po priaeipu analogije.

Zabrane kO_Hl1kla trudnice sa pojedininr Z..ivol injame

U rei ~gm j ske sis teme »pri mi t ivn i h41: dru~tava ceuo je uk]j'ulim:HJ j shvatanje da kontakt rrudne te.ne sa .iivotinjama UH bar pojedinim ftv()li.njskim vQltama) moze dial budc vcom a opasan Z3 porod. Ono je kcnstaeovano i u nasern narod u, Posebno je iz:razen3. predstava 0 opasnosti susreta trudnice Sa z.mijom. Posledice takvog kontakta se gorovo uvek cdrazavaju na novorodencctu. Smatra se da trudJrn.m ea ne srne da u bij e ni da tur!e zmiju. pa ~3J]k n:iJ da j c posmat ra, jcr cc j oj dele poprirni ti neke osohine ove fi'Yolinje; mole se roditi :.-hJad· no..... ~PCB3vo .. , IIIljuto!ll'r JIo~arcno!ll'. Ili Cc palacati jel:m~om lao zmija. Interesantno je J sasvim $I-

3

po njemu), cia ee krkljati iii hrkati u snu, da 6c se :ro.diti mrtvo, bolesno, odnosno psih.itkl poreme6e.mo..

Aiole se, dekle, videti da gravidna f.ena. pre-rna lirok(~ rasprosrranjenom shvatanju. treba cia iz'begava i odredene kategorije ljudi i odrectene vrsee ii:votinj.a .. jeno op~tenje s ovim bitima ~ duk.?vano, je . ~dgovanlju~~ zabranama i o~ fen.]lrria. Da bismo odTedili prirodu tih odredbl, pokusaJcemo da ih sagledamo u ~il"em k.ontekstu. kae proizvod am~mi.$lI:ic.lWl s.hvatanja srpskog naroda, koja nesumsjivo prcdsltav]jaju osnow njegO\te rl~]jgije (164. XVI). Po 3.nimistilkoj koneepclji, svako bi6~' posedujs odredenu Zivotnu silu, iivotni princjp~ .koji se u maud Dajfd~ omal::ava nedO'VQ]j ne preclznim alj ukorenjenim terrainom - »du.sa.'. Pod njom se, dakle, podrazumeva ono n,~materijalno j1ezgrc j ednog bi~a iz koga proistif1Il sva njegova stvarna ill .:zami~!jena svojstva. Sa O\'og .sranovista" dodl r sa, odrcdenim tovekom ill oclln~dem.om !iyoti'nJiom (odncsae nekim njihovim de]om). prsdstavlja prevashodno dodir sa njihoYOm du~om. Samim tim j izbegavanje konta.kta sa nekim bieem ne hi hila ni ~ ta drugo nego i%begav.m:aje dejstva st'ia.Zne zivotne sile koja se u njemu Ir.nd.az]. Uos.ta]offij. vrste Ijudi I tivotiaja koj e ttrudna iCilLa Izbegava (iii treba da izbegav8) m ahem {,igur.iraj u u narodao] religiji kao bita (li~dailfe[Ja natp. n. . rodnim svojstvlma, odnosao, dna!llDl rocima. kao bjea fij3 dub irna izuzetnu ~ delovanja .na okoHnu. ave zabrane, dakIe, nEsu ru~UI dru_go nego prigodno sredsrvo koJim dnJ. It¥O pokubva cia izoluje gravidnu f.eout gmhn

38

Tabu. 1'1 ri'Qdicion.alP1oj kulU.4ri Srlltt

39

nih za b ran. a) dobij a u animistiekim okvirima obIik delimicne rnerernpsihcze.

Zabl'rtme U ""C'li .5 ish"anom trudnice

U svom znarnenitom delu Ziatna grana £»..

Di. frejzer se asvrnuo na r.asprosfranjeno shvatanje ~pr]m]til1']1ih(( naroda 0 mC5U pojedinih fivotlnja kao sedistu njihovlh fizi¢kih i psihickih osobilrla, N',a tom shva tan j u se, po n] egovom mi~lje-n] U, .raZ1jfio sistern m agijs ke pra kse ko j u je obuhvarlo pojrnom .. hcmeopaticna Inagija mesne h.ranc«, Ret je, nairne I 0 obredncm jed en j u mesa 00. redenih ]ju.di iJi ~ivoli]]ja kako bi se U organizarn, zajedno sa hranom, unela njihova snaga, brzina. lukavstvo, hrabrcst i slieno (315, 603-608). Etnoloska grada, medutim, obiluje i suprotnim prj. merima. KaQ SU~ jede meso nekih :fivotinja cia hi ~t'ekao njlhove pOZil.i'llIlC o.sobi~et covek lste ~~ ubegav3i meso drug]h da ne b. uneo U sebe DJ1· heva neganvna svojsrva, Nije redak siutaj da se pravi]la ,0 izbegavanju pojedirnh vesta mesne hrane odnose m l'IIla gravidne zcnu. Prl tom se ~to veruje da kll"senjc ovih zabrana ostavlja vidljive posledice ]1<. novorodcneetu. Tragovi pomenutih i.hvatal1lja konsratovam su i u nasem narodu.

Hrana j C 05nO\1]I1 a supstancija kojom se odrza.'\la .1i'\I·o I. S toga nacin ishrane t rudniee mote i stvarno da utice na razvoj budueeg deteta. U J)f'Op~sima kojima narod reguH~ njenu ishranu Cesto se fie mogu razdvojlt] raeionalni i iracionalnt elemenr]. Uolljh'o je, me4utim. da se te 18.

41

preeru ~a plod 'U 'vi du odgova:rajuc:ib svojsta va j U obde2.i1Ol,

Zabr:aH4 d'cdira trudnice so. pojedinim materijwntl i preilmetima

Po naJrOO.mQM verovanju, dodlr tmdnice sa nektm obHcima nd:ive marerije, kao i sa nekim pr.,oo~:~tjma. tak'oc'e moze da izazove nmljeue :posledice .:za llo·voro([e[lCe. Njihov spisak izuzetnc l'~ dugaf4l!lk '., Z~.~rZace:mo se, stoga~ sanro na naj~~lll'\os'trar-)emJlm z~bJill1am.a. Ree je 0 ograniee. njuna dodlra trudnice sa. elementima koji preds,tav]j~ju svakodnevtu, prirodni okvir u fivotu sv,akog 1j'l!Jdskog bic-a. U tu grupu se, na primer, raogu 1J:Ivr:s,tiH !a~ra., voda i zeoilja. !J reJigiji 03' s.el naroda O[1l_1 Im3J u veorna maCaJnu ulegu (0 koj~j ~e kasni]e b i ti vi~e, reel). teuo im se priph'!lJjiu ]J)aq,rimdm svojstva, a dedir sa njima u jz'''flSmm sitaacljama smatra se opasnim, ~to poseb:rilO VaLi za gnrvidnu ieHU. NOSeCoj feoi se obitno savetu]e da lie g1eda polar (odnosno vatnil uop:S'lJe), j er se smatra da & u protivnom ro~ti dew os u to crvenfm pegama .iii Jies crvenog kao vatra, dis. ~e one po tcJu dobiti raoe (ttY. ~ogolu1jne~) koje jzgledajll. .bo osanjc. bi ti platrnjffivo i bolelljivo hd.

Isto ",",-it i za kOJual:: t grav.idne fene sa YOdorn, U Sf'bij i se aekad \'UOVaJo cia tnI~ tee:' b.a da j.zbega va kupanje, da se dele bsnijc De bi udavile. ULevtu. i Temnieu zabeJdena jo ubla:lena venija takvog shvataDja; ~ te .De6e uct.

J

43

ko sekire, vila ni . grabulja da joj dete kasni] e De ~Q~ln,e od plresk~ceno,g predmeta. U mnogim kraJe~J,ma se na ~[~~. Da~~ .obj,a~njavaju propisi k?J ~ma se trudnlci z;a~TImJJ uJ.~ da preskade preko vlla, konopca, pi up. jarrna ltd.

Iz navedenih primera jasno se moze videri da dodir g:ra:vidne iene sa poj ediaim oblicima ne- 2i"ve materije i izve.snim predmetima dovooi po roi:s]j~ju naroda, do islw iLi sUtnilb pos.L~di("-a k.ao .Ii. .'dodu:- sa odredetilim kat,egorij ama ljud] i ~·)'\I'otmJ!i!i. Sve: ow zabrane s~mogu uvrstiti 1I lsrl, ,animh;liCkikru.g rellgijskih shva1anja_ Tome 1IJ pri[og govore i mnoga narodna verovanja ko j a pornenute g.nezhreon; Qbjek1}e na lJ"IeJci nacin DolIV· ljavaiu« Ili dovode u \'eZU sa natprirodnim silarna. Stoga se redukcija odnosa trudnice prerna tim. oblekttma mo-fe objasniti na isti nacin kao i prethodna ogranieenja njenog ponasanja,

b. ZAB'RANA KONTAKTA TRUDNICE SA nSWBOl)NIM« DUIIOVI.MA

Pored prcds~~nl'e' '0 natp["irodnoj siU vezanoj za tabulsane objekte, u naredu je siroko raspro-

lra:njellla m predstava 0 ~ a tp,,rilrodnim silama Hi bicima koja nlsu nepesredno \'CULn!il za materiju, vee se :m,anje-·vr~ sfobodao kretlJ l dduju_ Mnogi ].:Si[f'a~~iiJacj $lI'tia1raju da 5U ove dve predstave 0 duhu i[i d'lll~i nasralc u razli~Lljm fazama geneze :a.rrimi:S1:i.tkol; koneepei]c s .... cea .. Oni palau ad li· njenlee ds se upeeedo sa nuvojem Ijudskog dcuf.

45

Takva mesta .s,e.,!' priredne, smatraj u veoma opa • sm rn, .pa ill ljudi u izvesnim oko1:nos t ima izbegavaju, .Kro-akterisli~no je da u nekim krajevona izrici'[o ~bnUljuj u trudnoj felli. kao bleu podIa!. nom zUm uticajima, odlasak na opasna mesta, oesw i u neposredno] blizini kuee, :iii boravak mil njirna, Ukratko, kretaaje trudniee bimo je og:rnniJCefllJO. Taka se, na primer. zavisno ad kraj a, ].rudmd zabranju]« da ode na gurnno, ras krs(e. drvlj~lllik, 8ubrl:§le. groblje, rncde, dakJe na me.sta. gde S,1e, pre.ma narodnom verovanju, skup]jaju velHce, dll~e wn;nlih i druga narprirodna bi. c-a_ Obil::no se srnatra da bi ona, U sJucaju da prekrAi navedeau z:abrnnUi. mogla da III< nagazi .. , .nag-r,aise4t, i tako devede u epasnost scbe i plod. Ce:Uo. joj se zabranjuje i kontakr sa kucnim pragem. Frog u srpsko] reHgij ~ je rnesto na kome se oklU.pijaju du~ predaka. U OtQku. na primer', trudniel se :nl.!: d,ozvo.]jJa\fll >CIa sed i na kucnom pragu da j'e ne bi ncg~o, ;.sfilJ,a tiloe, Medu~ i rn, sma Ira se da mj e!1fIJ ko>ntakr sa pragom mnogo &~ ostavlja '~r.agove DOl! nOVOl'"odent.e lu. V pojedlnim krajevima S:rbije vemj u de tr.l!ldnica ne treba da baca pornljc n] vod;~ pr, kQ prag~ da jo] dete kasnije ne

bi ~cs,o' pO'''Ta,,~alO. U V~asenk:j (B~~na) OD~ ne Sm,e da se uhva ti XI. dovratal (gomJI prag) I cia

se obesj 0 njega, jeT c-e joj dele stalno visiti pred tu4~wt vraeima, 'U O£oku takode veruju da c!:e dete vav,idne fgn_c koja, j e sedela na pragu stalno lefa'[~. 1Il~ trbuhu, fiopa re SI!! :z:aptit ... ~ a u Kaf.eru cia

~e 'h'!JJ~ca koja ccpa drva na. pragu rod.iri ~ete

sa vellldm UlSti.m.a. U narodu Je rasprostranJeDO ver:ovanje da su zll duhovi i demoni narotito ak-

c. NEDVKOVANJE Ej\40TIVNOG tlVOTA TRUUNICE

Shv.at~nJe 0 rnagil:noj pove:z.anosti gravidne 'Zene i p]od.a 1!J njeno] utrobi podtazumeva da se ponasanje trudnice vi!estruko odraiava na budueem no,vorooeR,C-etu. Medlltim, ne samo odredeni postupci l.:et i odredena ose~nja~ odredene p~ mene u njenom Cl'l10tlvnorn ~lvotu ostavljaju priffl~tne pO$[,c~dice na zametku, samirn tim i na detetu kad 0110 dode na svet, Druglrn reCima. novoroc1'enu je, 'U. skladu sa ovim shvatanjem, Illagit· no ogledalo 50 lI'~ga onaga 'to trudniea radi ili OS& ca. Prlrodno jCJ scoga, sto se trudnoj zeni prepo-rocuje da i~bega;va sve emecije koje hi rnagitnim putem rnogle da ]z,azovu ne:teljene posledice za njene deee, Tragovi pomenutog shvatanja (i odg'O'V2.rajUe,e prakse) na[aze se i u naslm krajevima, T.aikol se, na priroer~ 11 nekim krajevima veruje da g]"~11'idll'l2IJ lena nlkako ne sme da oseti strah. Ov~m verovanjern S1L1~ bar delimifno. motiV]:S:'3iID] i tradicionalni prepls! kojima se gravidnoj iem~ uskraeuje ,g[edamje stra~nih prizora iii bi6l (svade~ boja.po-iarat ldanjazivotinja, samrtnika. mrtv,a'ca i ·slicn,o). Oslm toga, veruje se da pred trudnicom ne treba Il1~ govorl ti 0 strasnim stvarirna;. z~'~jm. da [e ;!lone valja(ll; psovati ni p]aliti na neki drug.. nal:in, Izazjvanje srraha kod trudne Iene restQ ima, po narodnom verovanju, nepovoljnc posledice la dere, kojc mole hili j plaA]jivo~ pa fak i nesl"-ecnQ u toku celog tivota. Poocp se smatra da trudna iena ne treba da bude ZJ.ovo1jn3~ odnosno Iju tao Stoga valja cia lzbepva

4

49

ta mladez, od.nosno, ito je mnogo teIOO, kakYa belep. iIi snak (ohifno U obli ku fe]jenog objekta], U oknlimi De.vdeUj'e se smatra da ce trudna fen. kojlojl se nije isp1llJ1~I.a neka z.e.lja sigurno pobaciti D.~i ee roditi dete ]liS rucicom u polozaju kao kad tr,i;:inOl~ stoga, _kad nesto poieJi~ ODa treba tri puIta da Iizne sebi dlan, pa ee sve proci bez ikakvih posledica. _ La kiomost na j elo cesto na vodi trudnu WiliilrtJ da trade hranu. Po narodnom shvatanju, ~~I3J na ta] malin dov~~U U opasnost svoje dete. NaJime', kad ona ukrade neko je]o.pa zatim dodime rukom svo] e te~o -. dete ce joj na istom MeSitu :im~ti bel€.gU koj.a. podseca na ukradeni obje~a~~ b~~. kao i kad ona ne uspe da ostvari feI] 1!L ~a odredemim j elorn ili picem. Ponegde same veruju dla 6e Jl'lovorodence imah belegu na odgo'>'lL.faJJlIdem mestu, U nekim krajevima, opet, za:mls[J'e_ne posledlee l<;rade su mnogo drastifnije: n~a primer, u Visotkoj nahiji se veruje da ~e gra_ 'v~.d~a __ ien.a .k,o'j.a ~,rekr§i. zabranu. ~raae jeJa. i pjCa docl u opasnost d31 red l sakato J ~! k ra tkovido de~)e, '~ .ziiJJpaJdnim krfIJjevima .n3J~e zemlje preov]aduJ;e shvaranje d!a dete trudniee koja je ukrala i sa. 1llIJO postaje krad1jivac. Ono~ dakle, nije fizifki vee I!ljiUlra~O _ obc]eleno, Ponegde set Ipak, srnatra da kJ"~en loG te zabraae ne mora neminovno cia prate Qdg~v~rr~j~~e sankc1je ukQl.iko trudnica postupi ,11a u',adl'~]Jom _u,tVT!!!e:n. J. Jla~m, ~a.ko se u yranj. s.k@~ Po~or.a.vIJ ~ gravlflnoJ :fent. prepo~6JJe d8 PQK~e .k:..rsde dodrrne MOm zern lJ u. Ve~e se cia

~e tako spas.ti dete od zarnlsljenih posl 'ca. Ka.

ko prelt;p?s~:avllja V. NikoJi.c·Stojantevic. trudnic:a

se time sunbo]'i~no slavJja pod za~titu zemlje, ko-

----------

51

ria primer, trudniea uplasl, i dete de joj biti plaJ]jiVloj; ako ja zlovoljna, .i dele ee biti zlovoljno; ako je htela da ukrade, i dete ce biti naklonjeno kracli i d~cno, D~te ce~ dakle, u izvesnom smislu nasiediti osecanja 1 sklonosti majke. Posmatrano sa a.n~mistickog aspekta, jedno bice je fivo samo ako u njemu egzistira njegova fivotna sila, odnoSIilO njegova dusa, 'Iako. se veruje i u naJem naco. du.P.rnma tome, darova t i nekom fivot ma~i udahmrti dusu u njegovo eelo. Prirodne je pretpOi!H_aviti da ~ ~ plo.d III 1I1l~obi !ene ofi~ljava tek kadla ga prozme ,~I\r,O·tna sila (duJa) rna J ke. PoJto S~ dusa zami:!Uja kao b:lI1or sv~uJcupne psihic!ke aktivnosri ljudskog bjt@!~ to se u dele zajedno sa dusom majke pn::scJjavii!l.ju i njena psihieka svojstva, Vee srno videli da emocije trudne fene mogu da budu i ncga HVDe, pa se, naravno, mogucaos t njihoo,og prenosenja na plod, odnosno na buduCe det'e, smatra nepozel jnirn, S toga se i namece potreba za rcgulisanjerrr emoclonalnog stanja trud-

n ice, odnosno Z3. iz begavanjem svih situacija u koj ima oj neie'Uenc cmoci je evenrualno bile pokl"lefil!loo. U tu svrhu se odgovarajueim tradidjskim odrcdbema redukuje psihitka aktivnost budu6e majke, a delorn i akdvnost pripadnika njene druity~flle 2ajedn.ic,e. P'o~azeci od shv8t.a;"ja 0 ani.mi" stJcki@'In karakteru O(}vclrovog ernoclonalnog DVOta, mozcrnc kens loa tovati da se tim odredbama prvobj tno ogr-an i fa vale delovanje du1e trudne fe..

nc [Iii. plod u njeno] utrobi, odnosno 08 njeno budu~e dete, Drugim 'rctima, redukovanjem procesa nlll.;ternpsihoze U hcalo se u odredenoj men. na Dasled:n:il svojstva nO\tog ~13na zajednice.

2

3

t:omS:1!VO je jedan ad osnovnth cil j eva braka, N. vedeni prfmeri jasao pokazuju koliko se u narod,u s,tre.~i nad _ ~._i~otom i zdravljem buduOOg ~ vorod(m.'oota, Ukratko J po narodnom shvatanju, njegova .sndblna vdnij.a je od sudbine porodiJje. Stoga nije isk]juCmQ da su pojedine zabrane i ogranitenjac kojima fie (privldno) porodilja stiti od teskog porodaja pre svega sredstvo za imaginamu 'l3S ti tu n evcrodenceta, odnosno sredstvo koj im se osigurava povoljan zavrsetak procesa njegovog dolaska nil svet, Troha nepomenun da :5~ tradicijski propisl kojima se ogrMliCava aktivnost trudne ,zene radl o]aksav~nja., porodaja zasnivaju na istim i [] ,:di'cn]m princi pima kao i Z3 brane ko jih se ona prtdrzava da bi zastirlla buduce dete. ije redak sluca] da u raznim kra jevima isla zabrana ili ogranicenje irna razlicitu funkciju: negde se njom Atit] buduea majka,;) negde njen porod. Manje je t~blU·prlopisa keji se odnose na zaltitu porodllje.

U narodu se veru]e da dodir trudne f.ene sa pojc~d]nim, iivodnj,ama· maze da se edraai na budu()em detetu ali da mole naskoditi i s.amoj trudnici, Taka se u HomoLju zamJJ:l1ja da 6: :lena koja za vreme trudnoce g]cda kobilu kako pase du~ nositl plod (kao .i pornenuta Hvotinja). U B~ se, epet, veruje kake graV'idna :lena ne treba m!ta da skid!~ sa kobile da sc ne bi teJi ko ras tala sa breme:nOm. Ol\"rn prlrnerl jasno ukazuju na shvatanjc da odruden i m ken rakrom sa Ira bilom trudna lena poprima nj~nQ: edgevarajuce osohine, koje joj ore:ta vaju pOrodild. Ponekad, kake se veruje,. tnJruuC8 u dodiru. sa zivolinjama mole da strada t na dN-

gi . nafin. T(l se posebno odnost .... .. .. ,.. - .' _ kol lma arod .. - - - "]a on~ ZBvotmJe

~ ~ ., 'f,n. .- - .: pnp]SU]le demonska s:voJ stva. Kao

to je \ eCn~gia~en. OJ' u tu ~ateiOrtjllJ ulln.-aja s. e. 1 zec, Po narcdnom ~r_ovanJuf. kontakt Sa zecom m o~e. da izaaove JlleZelJ ene pos lied ice ne samo za budu~ ?O'voro~e]lCe 'Ve.e i za samu trudaieu. Na Skopskoj Crno] gori, na primer, smatra sc velikom nesrecorn ako zec trudnoj :zeni pretrel put; ana treba cdmah da se vrari odakle je posla, [er ce U protivncrn sigarno umreti fila porodaju, veruje se da :i dodit trudnice sa odredenrm Jil.e~ivjm o 'bllclmama terij e, kao i sa PO] edinlm predmetimag moze da 'prouzwlku je te.iak poroda], S3JmiID tim i da joj ugrozi zhot;, Za!o u nekrm krajevima gravidna zen-a. izbegava kontakt sa \l'a.tro~. U Bow sni je zabelefeno verovanje da te se .t~ko porediti trudnica koja je uzlmala pregoreli ug;ruak pa

mu nepregoreli ~aj P?nollQ gurala u ~at[[u. ~ sebno raspJlos.tr.:ln]eno Je shvat:all)e. da .. !;:uina k-t TOi,,!!! nikako ne treba da pretorao prexo ne]

.1.o!1"" .' d k .'. '. . ·t..-.:. se da 6c tes.·

predm.eta. ZavIsno 0 .rs] a. srna ",0. - . - ko-

ko radati zeaa ke ja je 1U vrerne ~lI"UdfiOCe prek 0v;

w _ .' .... . 1'· . uske sekrn'!. -snovut ~

racdap,reko pisto la, ld .. '~ k.'· bllo lbog svoje

prede, ~td. s~s~to p~,~bra'~~~~anje) brlo l.bog pra kUcne funkC[j6. (Ubl J 31.n] e, ~.]. (,.::n.r'o.:o:.dc v una),

p. d k n a'''' ra\':t jenl . ". . l. w

roaterijala 0 oga su d It" ~ verovanju. izvesna

poscduju. prerna naro ROm. tva Gravidna zen~

natprirodnaJ deIllonska k~VOjS . ~~redenim bvim 1 konta t sa rn,I .- iza izbe«ava ne sa.roo . .s,,~·o.k·l postupak kOJl I . - e,. b' kt""'a ne:gO] ~... 'k .... '::Ii ne

ne7.1VIIn 0 je mra . k rolla}. Ta 0 o~--;

.. _. na teia po .' cia )0) se

ziva asoclJaCl)e . aklane iivoltnJe e da

prevrce po. crevlIbn~ pZrevrtala utroba. Ne srn

pri porottaJu ne 1

55

okrece razan], cekrk na bunaru iii motovilo. niti cia glsda ka ko se obree vodenicno kamenje, da j.Olj, aualognc lome I detc ne hi U 0 brnutom polo~3Jjlu (nogaID3i unapred) doslo na svet, Takode se smatra dfa ec se tcsko porodui iena koja za weme trndnoce nesto usiva. Dakle, trudnoj feni su zabranjcne sve one aktivnosti koje, prema prineipu sUt.nosti (odnosno, prerna principu imitativne magije), rnegu za vreme porodaj a da jo j ugroze sdra vlje j :iiVOL Posrna trane iz tog ugla, pomenute zabrane i ogr3J1l16enja mogu se shvatiti jednosjavno kao negativna strana praktlcne magije. Me di1J.t.im" 3.nimisUckl shvaeenorn svetu svaki nesreean ~dufaj prevashodno je posledica delovanja zBl1 sila, Prerna tome, bolest i smrt porodilje tako& su rezultat aktivnosri odredenih demona. Prtrcdno je pretpostaviti da rrudnica, krsenjem ovih zabraaa, same micira delovanje porodajnlh demona, dok j e priodp slicnos ti (analogije) tek ~.~l'l ~irI~.am . za ~Spo]j9vanje ~ktivnos ti natprirodnih b~C'a. Tabuisanjcm cdredenih postupaka regulisu se, u krajnjcm s[uaju, irnaginarni odnosi innei!u gravldne iene i bica koja mogu da prouzrokuju tcz:ak poroda],

C. 'fABU·PROPlSI KOJIMA SE OBEZBEDUJE ZASTITA ZAIEDNICE I NIENE TMOVINE OD OPASNOG UTICAJA TRUDNICE

TU religij skim sis tern ima II prim iti vnih« dndta\I~ proostava 0 gravidno] zeni je na izvestan nafm podvojena: ova nije zamisljena samo kao hi·

57

nih reJ.igijskih sistema, veruje se da !ena zatrudni kad u njenu u trobu ude duh totema, duJa pretIra ill kakvo druge lmaglnarno bide, s l:ij im je b o,rn,vistem ena prethodno uspostavila dodir. Prema tome plod. u ut robi trudnice zami~ljan Ie k.ao natprirodnc bide. Razumno je pretpostaviti da 5U gravidno] ien_i kae oostimom -posedniku.. jed:Dog t~kv,og bica ~akQde pripisivana njegova svojstva, Danas vecina Itprim.itivnih.; naroda i plemeJMl poznaje vezu izm~d:u kopubcije i trudnoee. ali se shrva~~i[iLje 0.' opasrrtrn, natprlrodnim svojstvima rrudnlcs ~adri'a[o u tlJ] ]Jioll'oj kolektivne] svesti - doduse, ug%amo:m 11 b:menjenoj ~ donekle neja.snoj predstavi G) rirualno] ~necisto~i4 rrudnice, Shvacena keo magi] ski ~nel:is.ta(!l;, oaa predstavlja permanentnu op-a&ll.ost .za SVQju okolinu. Sve sto dodime ni pogleda moh: na magiem nacln .zarazitt«. Da, 'hi se 'to izhegio,. ana se kod mnogih ne!Luvij enih za] ednica stay lja u neku vrstu lzelacije pomoeu sistema tebua,

_ 'Imgo.:vi .shl'3.1:a.in.j a ~ rirualnoj .n.eC.jstoCj~ ~d~ mce zadriall su se U 17.VeSn0J men ] kod nas-eg naroda. 1'lJlada. ponegde izrazeno i eksplicimo, ODO se .wIo jasno is~o~~j~va :u tr~dici.jskim odredbama o izbegavanju akb vnost] koje bl mogle da dove-

du do tcl.njeg kontakta izme<!u, ten~ u dru~ sran]u i n] ene neposredne okoline (lJ udska . blCa. ihrotmj e, usev j). U nekim kraievima smatraJu da susret sa trudaicom donosi veliku opasnost, T.. • . ik,o joj se, na prlmer, u Vl"anjskom PomoraviJu i Hemolj u svi ukianjaj u s put.. Prema opisu S. !anQvica, u oko]~ '~vdelij~ ~rudna fe~ se s,ma. it!r,a jiUO gt"eSna, te je svakl azbegava l Ilcda cia

l: k?~ ~r."· t~~u~ flkl 03 pu 1 u, nl III a poslu, Kad >:;

fl, sretne opaciiIJ ra~lJi:n _ . .11 '. &lWi a

b i li m ra """W''''I J" an 1i; 1 _' O. a, se ~a ce ceo dan

.... '!I lUI. oIJ.L oIJ en. _ na. ne Vtli],· d ' :

lovca, n i rib ara ...... '!lI .... abad ':::." " . ,_: ,) ~ , a SlJ'l~tne I'li

", a_.,*"" WI. "'U.~YL!JU> .lnJl ora'~a a s· 1

no nikoga ko~' i polazi 'na- 'If'j/uto,' U ~ .. ...!J ,_ P !J ut-

" _~ , ,~ _.. .FlU ~ " Sll.~1U. ovoga trudnu

zen U 1 ne I yo· e . ~ano, na pcsao« Q,75. 1 04," Sudeci

prcm ' nek im zabranam '!I, I" d o...:lI'I"r· t 0;.0;; "..J'_ .•

. '.'" - ." • !ill., _ ~_ IL .. 'l,.!,WJl10e smatra

~ opsnlm. Tako JOJ se U ok olin i Kru.':'''''v'''''' , ~ b .. d . - ~ .... .....a za

~a juje . a u S~'~]stvu kume .dtii dete na ruka-

rna.. J er Ice ono, kako se veru je ~ ubrl,o da um re a iii J eno ce 1}' da uii va i njegov vek«. U nekim kra: j evima, opet, pr~,Va() je da trudna iiena Hikom rui ~ ta ne d_~j e u ruke, Take se, verova too, bbega· va njen dodir sa drugan osobama. Meitudml rasprostranjeno je i shvatanje da oscba koja odbije

a ucini trudno] z,eru po volji moze da nastrada.

Takvoj osobi ce uaci emieak na oku ili ~ j01 rnisevi izgristi haljine. U Jadru se pak venue ~ ce j 0,] kasnije sve slab 0 r,atla Ii. U. mnognn »prirnttivnim« narodim8 smatrs se da Je opasno SU.l· pi ti u sekusualne ednose sa 1]],,3,v.~~J1om ~ 2~om.

D ." - ",)I: lma ona je 1.1. tom srnislu ta bms~a, roglm r~\,r~. ~~ " "", _ i( 3S1m

Tragovi tog shv_atan]a_postOJe" 1 u ne.:DID n ID~1.:

kraie'\fima .. U Skop,' skoJ. kotl,uu. I1d' a, ~nrnk~r. k..,.,Ja

.!.I '. unoro o. trenu t a ~v

nema od~od:se ~a svod~ Jro~~~ s'~~J''U _ pa sve dok se

ona oset 1 . a Je u· U"'· ..... u_L ~

ne porodi. ...", " ilu.stracija su rHI.-

DO' sada navedeni pnIll.e~n. koie ruaima do-

rodne predst3ve 0 O!?~snos=m' Mc~utiml O1?a· nosi kontakt sa. truWIOf)l·. ~e~ovanju u nekml san uticaj tOldnlCC .sc, prema Ce iivotinje. U V!a~

k..ajevima, pt'oteZe do:'olt:;jfiU joj da skine bllo senici (Bosna) ne

59

!lla sa kenja, [er veruju da ce on uginuti u trenotku njenog porodaja, kao sto ~e stoku kojoj je ona dela soli sigurno poklati vuci, I dodir trudnice sa poj~dilill.iJm ratarsklrn kuhurama ponegde se smatra nepozeljnim. U nekim zapadnijim krajevlrna nasc zemlje veruju da ce gravidna :lena koja trebi iho po svo j prilic] preneti 5\'0 ju m:i.'llglcnu IIn£ciSlocUu aa seme: ono ee i Sarno postad »neeisto(ll, odnosno pun 0, sncti. Takvo [e j verevsnjc 'u Cmoj Geri (Ze ta. Kuci) - da dodir trudntce sa lII'Ockama pij,e pOieljan. U tim krajevima trudne jl '~en~ me do,:[\l\oljla va ju da se penje na voeku, jer ce se [ova sigurno osusit].

Po iila~~m milljenju. predstava 0 duhu koji oplodujtt ienu ulafenjem u njenu utrobu hila je jezgro iz koga se razvila o~ ta koncepcija 0 natprlrednnn $V,ojstvima trudnice, Znacajno je da i u .n,a!e~ narodn postoje daleki nagovestaji pomenutog shvatanja, pcsebac u usmenom naTodnom s l",a.rn~]a§tvu~ gde motl v pertenogeneze ni j e retkost i j ~v. ]jla. s,>e 11 viie v~rij anti: lena zatrudni pooto je p o] €.la Uirobnu biljku :i]i koren, glavu ill sree urnrlog eo,yeka., PQ~~ to 03 n j u padne S Ilei:na • pahu· ljiea dd. I[J nekim krajevirna je 0\'0 shvatanje (d.,. dusc. u izraenjenom, najee~l:e hristijanizovanom oll:diku) konstatoveeo i u ijl"om narodnem verovanju, Tako u Homo[ju »scljaci veruju da j~ svato. d~t~ u rna ternj oj utrobl naj pre andeo, I ta kad se rodl, clobija Ijudski oblik .. (207. 87). Naj· zad, po m.i:~[jenju S. Ze(!cviea. (liS. 119--128) megu sc uociti i tragovi predstave da se dete llI:~to van brnka na~]o u m3j~inoj utrobi int~rvenClJom nekog natprirodnog bib (odnosno. na Vl~m ship-

60

2. TABU-PROP/51 U PERIODU LOHIJALNOSTI

A¥ TABU~"pR;opmSI KOJIM~ SE OSTVARUJE ZAST TA POR.ODILJE ]I NOVORODENCETA

a. ZA'sTITA OD PORO:DA}NIH DEMON A

. tk' . zajednicama

U svirn ~primitivnim« etru l~ 'rodnim

u kojima je nivo pozitivnog =~ ~e!:6li slu-

rocesima ~. ptavdu veoma. - osredno po-

p.. -1' om samog radanJa L nep _!_....I ... U,

t,aJevI pn 10 iu natpnIvU" •

.Ie njega pripisujU se...!iu ":J otuvani u-aaovi

dih sila. I U ~ n . natodnc pted$ta·

wdenih shvatan)a. Me4utun.

61

vc 0 dim sllama koje deluju na porodilju i 00- voroa.e.n~@ nisu jednoobrazne. Zavisno od kraja, te siJe mogu bi ti zami!lj ene nej asno , U aglom.eraci] w~ kae »zH duhovi« i1i personifikovani demoni "r,iUlicitih. kategorij a (na primer. Itvdticec. -sarnovile«, ~a]ei:, »sctonje« itd.), Ipak, iz tog mozai.b. raznomdnih werevanja mOJ1Ke je izdvojiti predstave o dvema vrstarna natprirodnih biea kojima se uni§tava.nje porodilje i novorodeneeta pripisuje kao jedina iii bar osnovna funkcija,

U prvu kategoriju tlh po,rodajnih demona mogu ,~; ubrolati natprirodna bica naj~ poU1J8Jta pod mazi V(Hl1 ~ ba bicee (iii JlJbapke«. ., babile« ] sL). Vc'rO\"31l ja u vezi sa ba bicama nisu svuda najbo]~e ocuvana- Najjas_Itije predstave 0 •• nji: rna postoje u nekim delovlma istocne S.r~)lJe I ~~akedonije. ,gde ih zamisljaju u personifikova. 'nom cblika - kae bleazenskog pola. U Homolju, ne pri l'illCtr. veruj u d a su ba bice .!ene duge k~ i u crnini, ko] e se He mogu vldetie: U okoliDi 'fi~ovog Vd~sa, to su tri Zene, »dve Jermenke a treea jc nasa«, a u Dtw4elijskoj Kazi .. u!asno tdkc Zen,e. pune krvi« ird. U narodu se smatra cia je njillQvo glavnc oruzje bolest kojom napadaj~ porcdtlju j novorcdeaee. Stoga ih neki istralivafi (mla pri mer, T, Bordevic is. ZeCeviC) smatraju personifikacijom odredenih porotlajoih ~e:sti U pri]og tome eni navode i tinjenicu da se 1 dru,ge 'bolest], pogotcvu epidemicue (na primuJ fauna. ],m,]c["a i sl.), u narodu zamtsljaju bo demoni u. :!el}skom obb~ju (97J 120-121.. 123-124: 11'~ 3S7~158).

63

stern tabua, P'ostQ. je zami!.ljenQ delovaoje ovih demona vezanc za :iZ1Jestan vremenski interval. to js i traj~je zabrana ogranicenc: one najWee va,ze u periedu od cetrdeset dana posle porodaja. Dodusc, kao !to ce se videu kasnije, eve pravilo nije op§te,: neke ~a~~anc i ograniceJ?~a. traju k~. 6e {lila primer. trr ill sedam dana) Iii je rok nJI~ hove VaillOSti vezan za pejedine vafne mamente U okviru porodajnog riluilIJla (na primer, za krstenje) .

O~te je shva ~anj e da lena 'U prvo vreme posle porodiIJ j a treba da os lane u kuci. medu svejlma, okrusena raznovrsnim apotfopejskim sredstv~m~. ~ dakle, U ambijcntu koji joj pJ."Ula 5igurnost i zashtlll .. Van kuce, nezasueena. ona se i:dai.e mogucnosu da dade u dodir sa neeistlm sllama pr-e svega sa porodajnim demonima. Stoga j1e veoma rasprostraajenn praviln da prvih eet rdes~r.; d ana po porodaju fena ne sme da napustl kueu, ]i)odu.§e. U '\fetini s]u~jcva ta zabrana rtl},Je apsolut na. Ona se odnos i samo !l8 .vrerne ~ s[e; aalaska 51LU11lca, dak Ie na not. To J e I razumljiVQ kada se ima u vidu d a j e noc, po narodnom shvaranju. vreme u kame je delovan]e demona nesebno irucnztvno. Vernje se da tena kri~i ow za'branu mole da Dnameri. m »nagazic• da dade u- O1'as[uJ:rt da j e »a IQsU noen ice.... itd .. ~ 0 najf.eJ6e se srna tra da ee ona u~ded toga lzgubit! m1eko po DGCe m.Qci. da doj], Redukdja kretanja ne ~je uvek svih ~tl"dc:set dana. odnosno ~st nedelJa. l! neklrn krajevima ona \'ai; samo seda:m: dana, do.t se u l.ap~dnijim oblastima nde zemijc PwI'Oteic do prvog odlaska poredilje u crkvu (obialo

. 0 po,rooajlu dv@nedel").',.,-. --

ike u trai ;', ]e~. ~"ara,kter'jSticno . d

". ".' J~Jw' tog propu~a ~t ' .. )e. a

~ ']~~ jedne pn:deone ,oeline. Tak~ pos.toJe. L ~

~?~!] ru U! U, selu Mlr kLOVjCi~, pGrodilj a ne ~1 S~))skoJ c po .zaJasku sunca u t 0,' k - d":all iz ku·

d'. . ~ -. ." ' . _Use - am dana pos 1

. ':0 aja, dok u nasslju Kueell'iSte to ne c·" ~~

tavlh _ ~e:s~ nedeija. . lilt I

~ .o~e se pret~tavitru da [e skraci~anje rob ,'~osh ovog p'~.p1Sa tlls!ovljeno pre svega prak't~fl[um ekonomskim r-az~,Gzjma. Naime, kako 10 is tice M. GI wcevic~ aka, Ze1l.iBJ mora da, radi (~to j e ob icno sluca] u inokosnim porodseama) j on~a se i za brane :koj ima je podvrgnuta, na ne~i nacln redukuju (65, 45)., 'Pof.odJl~a. jLe. dakle, pnnui!ena de zbog domaeih poslo~a. Ib _~Z nekog drug~g raz:

Iosa povrerneno na.!,pns'h kuc.1L! u toku. oP~sl~~g ped

I;; ~ r : . - ....!!. b . na se lZ qu,e t,. ..

. oda Naravno krsec! t3JJ ta u 0 . " d

rto "", , ._ ..:I ~~, ih ,41 • na. Stop je u narc u

]O\lOJi,t'l]U 'por,oua]n1! u,emo, ".. (. ,1 .. " .............. raj

. -" " _. -. "1. da :zena al\}O "ec II""" .

ras,proc5.tr~n.] eno pra VI ~ 1 -k' , sunca same a ko 1.e . 1 azi iz kuce posle za as a . - . . kim srcC S tv' I' 11. ::;;t· •. Jtpjj'!l8\ ' oogovaraju61nl. a,.potro~Jsvaniu. babice za ~ Ib......... ". 0 n,arodno.01 vera. J. iz kuCe

a. Po,s~o se, p . ocr]" najCelCe IzhU:l k . Mo-

plale~m svedosti, -~o: 'l~i~ sl.)~ u LeSkO:~~ ~~k se

nos.eCI vatru (sve '._,.ati nesto na sI._\neka. za-

. da mora ... .u.. Tkom IZJIIJ-'I' -vod

ravi on~ kta pomorav1jU . poob) ara i pije . ~ u vran]S omg jztJont Jh un.edinirn krtJ~-

ustavlja' .kod~~~ mle~?<,~_p J:~rubJ~AI~

kako b! sa l·a'VS Ili CiJ.IIo. b~po nwa ~

. oj se doz,vO) · ~no vrePle, 0 eresu n~je

ma] k ~ u zabratlJ aka U in_~""'lj' ob

nje iz u e .jskih post~ u M~~

ljanja lPAfi;eta .. U Is ~ ~~

11~ _.6R1lAtl kUtll n .,. pay--

--------------~~~~~--

da hi, otlsla na r_eku da se okupa j opere rub]' u kome se p~'n:dJ I~. Prema M. DragiCu, ovom ~ s,~u~ku Sf: pnpJs1!lJ'e _d\fo.struki zn aeaj: lustratIiv. !ll . .jer ,e:e v~da. ~netJ sve zlo i "'ne~isloCuti i lmi~aJtnrno.ma@;lJ:skl! Je;r le porodiJji teci mJeko kao .sto to.3e veda (18,247-248).

. Po shvatanju na~eg naroda, ni novorodenee ~~no vreme ne. SEe da dade u dedi r sa spol]mrn svetom. Prvih ,~etrdeset dana OHO se ne iznasi iz kude, Na j6esce: se ova za bran a , kao j ona za. porodilju, ~}dr.u>si na vreme po zalasku sunca:

HI] ~h se da ~ tada, dete lu naskodj li ~lli duhovi« Hi babioe. pa je narod i U novi]e vrerne strogo pOlS tlllj e. U po~Qdin]m krajevima zabrane imoienja deteta iz kuce pridr.i.avaju se same do njegovog kir.itenj'3i. made se QVO Cesto obavlja i pre iSleka opasnog perioda. Otigledno je! u pi(anju shvata~je da samim tim obredom dere postajc potpuoo iJli bar del imifno otpo:rno Tl3 ale u ticaje, Srbi u okolini Budjmpdle. na primer. vcruju da novorodeDlc!e ne treba im.,Qsir i iz kuce Jest nedeija pos_Je pO["Q~taj:a: mcdutim. strogo je posru ju samo dok Sf' de'~~ fie krati, odnosno najvi~ sedam dana po njcgovom roden ju-

_ Shv,atanje 0 Op3Jinosrtiroa koje vrebaju pam-

dilju W JIloll'o'roc!enr!c van kuc:e otigledno je veoma rasprosrranjcno. No veru]e se da porodajni demon] rnogu, uprkos svim za.hitnim me~ma. da im, naslkodc: i IiJ samo,1'D domu. Sto.sa se Llbe:pva s'Yaka, akHvl'os't koj~ bi omogucila deJovanje zlih :5]]3. Ukueani ne srneju ni U jedno~ trenu~ ~ I1'!Hiljl~ i dele ostave same U $ObL. na Dulost I nemilosr bableama: ne smcju ni da upse svet-

67

bica sirok,o, je rasprostranjena poiava U religij]. Imenovanje demona iL~ bo:2anstv,a obicno se smaU7!J ,~kV'j'\l'a]e[iJ.tralrJlilJ n.jegovom prizivanju. Ni una. ~r:!lm narodu prime'f'i ove zabrane nisu retki, Iz hega.va se, nil primer, lzgovaran]e irnena pojedinlh demonizov.an_ih .zivolinja (vuk. zmija) iii ljudskih bica (vestice). zatirn imena po<kojni.ka~ bolesti (kuga, kolera, padavlca), demona (davo) itd, Cak se za B:QgaJ za sv, Savu i neke drop svece~ ponekad ~ ]okaj':J!ile'. urnesto njihovog pravcg irnena uporreb. mj'aJlI'a nil a_gi~a fo~u[a = 1}Shi va mu i milos Ie (12. 2.35). Ofigledno je da iizhega.\frulje imenovanja nat. p.rim dnih bi~3J pm'i$ti~c pre svega iz srraha od nJiho'Vog prjsustva. Nije tesko pr~tpos'avili da bi l:zgovaranje pn~vog imena babica privuklc ove u blizjnu J!lQrodilje i :r.IJovo:rodenC~ ta, .~ to j~ upravo ono s'to treba po svaku cenu izbecl, Dakle, u pejicdmnim krajevima lme porodajnih dc:mona iii ne sme da se pornene i[~ se umesto njega upotrebljava irne od mno~ae, odnosnon:adimak, Prema miiU~n.ju S, Z,ete'v.iC:~, upravo ja tabuisanJe ~l'ihOi\i'Og lrnu~'na develo do toga da se u \'etem de u n.a~e zcndje one zabonvilo (119, 352). To je ocigledflo doprlnele dil se predstava 0 babicarna kao posebnQ· ~alegorij~ dernona postcpenn zamagli i dcJirnlcno r~dukuje. pa se one. kao sto je istak .. nuf:o, i::esito u naredu mcsaju sa drugim vrstama rni tskih, na t prj f.iodlnih hica.

U n;i rede se vem je da porod"a j oi demoni mogu da naskodc novoroucnom detetu preko sveg:a onaga ~to jeste iii ito je bHQ U odrcdenoj vezi 5 nJimr bcz obzlra da Ii jc rr .. -C 0 stvarno] iii samo

69

Ne sarno kosu I j lea vee i pupcanica.. ko j a za 'V1~m . .fl trudnoce povezuje dete s majkom, peseduje, po narodnom v~vanju., adR1.1eJlJa magicna svoj stVil i srnatre se e,kviv~~~J1tom no voroderi !!eta . U D\aLma.dj~ se veruje da se una ne srne btle gde bacitl, a u B.os3/_nskoj Kraj~ni da se ne sme izgu~ biti~ Ier Ce det~ tokom celog i.vota bid nesrecno: ~.tavi~e, svaka neugodmost kQju bude dozlvelo pri~ pisuje Sf! ~injenlc:i §lo mu je pupeanica izgubljem.a. P,o.stopup~anica ima u nar6d_niim vcrovanji.ma ~n~nuJ' a UI mnogo e:em]U i ideat ifo1JlJ ulcgu kao i k@~u~j:lca. to se zilbrana nJeno.g bacanja mole pro'tlilmarfi,ti ~a isti n:t~in: kao ex.ylvalent detera, ona me Srne da dospe ramo gde bj bila

i:do~en3 delovanja p0r:?dajnUl I den;ona. _ .

U ta.bu~pJ'Q:r.I'J:se kQJ'~JDa treba da se Z3~tltl no. vOFoden,ce svakako spada i 7:.abrana izgovaranja ,Ilje,go·v.og pravog imclla .. Hi na sam dan kritenja irne deteta se ne srne objaviti do odrc~enog treJ]lU ~a. iI!ID ~'Cm1o:nij:alu" IUJ Lcs.kovatkoj Moravi, DR primer, ~deHnj~: irne S~ ne J(azuje ukucanima pre rucJi.a . , . i;!! A](,,~. 'b~ kum izgovorio n jegovo ime, 1lDvOl"Qltencc bi umrlo, Zato se strogo pazi r ¢ak i na kri tenj'!l~ da se ime ne sazna, Jma kumova koj~ priCl~ popu ,pa WU na U\l'O sapnu {me. No i rna ob,jtaj u neklm se[fma da se ime detinje ka. Z~je pre ruf~a. J airne, bd dele donesu s kritenj.a .. st~vG. ga u nadve, zaklope i posle otklope. 'fad se kaie' rnme i s:vi pris.utni Wu: -Nek je !ivo i l!-Idravo.!(4· (8S. 42.0. Oc!igledno. je, dakle, da se ,~:zgovarn"je imena, ~OVQ:roacn~eta pre odredenog I'Oka (u QV()m S~u.&Ju.. svelanCR rutka) smatra OP~:sniM, pI. se u nascfj irna u kOjjDls je ipak doz-

71

roditclji n~ dan. k.rSt£nja Wtteta strcgo pazc da ni S~U~8.j no ne s3.2:nsj u .njegoyo' ime, U srednjem Pot~sj'U, je majka kOjo] S4 ni'Su d.ria&a. decal a koj08. j e re di la mu~~lDo dete, ce~og 2:i vota izbega,.rala da d!o(Z:na pra If 0' ]mlll: S,\"Og.a SU1.a/,

Prerna podacima V. Ka["ad!i~a.. 'U Cmoj Gori i HeJcegovini, - a, updc(»s n-egQvoj sumnji. i u mnogim srpsk'm kraievima - dete pored 5.\'og JH,'S'\iO'g imena resto dobije i jedno sporedno, koj'@ POUSIlC ono pra vo l1Z upotrebe i u~ini ga :;uvH. ~im. l'im sporednim imenom, nad im kom, nazivaj u ,c::O'wk,a do kr3ljJiSJ iill'otf1j. obg,cno i ne zna j uti ki1ko se on u stvari zove, M,edlltim. iako j e nj eo ,g,o,vo pravo imtt izgubHo praklif,nil z.nataj_ one se 1 dal]e sma tra allJtenticniim _ Nesumn] il'O cia se ovaj paeadoksalni Qbieaj zasniva prevashodno na religijskim shvatanjima. Indikatlvn] su podaci 0 ptjJ]k~ma u kojima se Co:veklll daje novo. irne - nadimak, 1'. Vllkanovlc isti~e ds S~ nadim kom '0 b~Cnozo'1f.I'e covek toj i je le;s ko bolestan, dele l"Od.i~HaJ ].t,o jima ~e De dri:i potomstve I a u nekirn krajelr]ma (na primer, u Jadru) i prvorodeno deh~" Rei:. je, dakle, 0 Jleima kQja se nalaze u posebnoj, srvarno] ili larnj~]jenoj op~snostl: Stoga lsd btrali'vac smatra da Ie izdevanjc nadirnka u nasern narodu pre svega posledtea zabrane izgovaran]a pr;,tvog imena, koje bi ale sHe. m:og1e da ]S~olriste (52, 56, 67. 71). U nekun krajevima .n~ ~ zeralje (na primer, u Cmoj God i Her¢e~vLDi) blo je opsfi objc.a j da S!_ svak?~ novo ,~ detatu da nadimak i tako tzbegne lZgOvaraDJe D~e:£ovog pmvog kt~lenog irnena. Da je. ret 0 ~Ub od alih sUa .:_ pokazuje i apotroP'Jski kana eer

12

jed~h nadJimaka ,,' ~I~.. ---

gO\' ra uca '. Ide - ~ za. ·~o'j'e Ces~o ".' .- ..

" IHlif10 _m!S, 0' bj al!!.?fI .L. . po. s IOJ~ ~ 0..11

IU' 'III' . - "'" '.' .i::ii.l.!!'JenJa p' . '!. yj-

na rOb" .: ; clltrov~L J~bjse'~ d ve .. be' i~.r'ema. '~have1t~,.

. . ~ah .. S~~dar..sk.og jezera za .. I' ...• 1- n~kog _lJJa~elJ~ ~1JJ JO;snosIl,e u. utr>obi . k d. ruCde. su d>ecu ~oju

~ e.~ kazale .nik(J;.mu. ~ lI"iJdJ·, s~]" .se ~na 'rodi]~ ]tfii~

·0] e . -- . d '. © Se a IlJl od.s . te

ti .' " s ll. d~l !ft~1 ~J~"Ca. krst'ena,. da im ne bi 'f'''':bi~l'' . '~

lea. ] c l,sa I~a . ne IW,.,.., ih zvali 'M',' .1. ,. llAJ' u& V je-

• . - - - I • Cl,,,",,,, ~ L.,' 'gill, lr'KO, ~ zi ..

im pd, ~Ie nad:lmk,e urok ~ ,.1 d 11,x., __ a~lja, da, (21,' ~ 66). - z e use ne naude«

.. Il_o sada na,vedeni IPr.~merl pokazuJu da se u n,~~em narodu ~c~ vam,Q j edne veoma stare shl'lta,!l J eo.. odn?:su Ijudsko.: blda i n j@gowog imen a -= ime se, ociglednc, u ] zvesnorn smis]u ldenUfikuie Sa ,cov,e.ko,m; ono j e njegov nerazdvojlni dee,

ijegov duplikat, njegov ekvtvalent, ToO sbvatanije j e karak teri_s,t~~n.o za »p,ri.mi ti ~t( nacin mi~ljenja. Di. Di. Fro j zer pretpos.tavlj a da oao pre svep pr~is tice iz nesposo bnosti Ddivlj:aka« da jasno r~JJ~ kuje reel ad, stvari, zoog cega odnos .lfDl~U IIll: na i njegovog nosioca nije. viAe prOlZVO!l~ ~tiv~

cijacija, vee stvsrna. konkre~~ "~~n~ r~a. nome drustvu s~, dak1ej~ -a·u., Sudbina j~. n jegovog posednl~a!Ie . vaJ~. Aka netiJe nog jstovreme~o je 1 s~dbma postane priswpatnc! ime glasnim iZgOvaranJ1r lib. ljudi, automats~ delovanju zlih d~?V;~~ is:%:pasnosti. S.n:::

onaj ko ga nosi lZ~ 1· i,m.eDI. u .pn

::.v..m ~tivo §.~u objekat tabua. ~=

zajedotcam8 su &.k I one

.. 5IDJ~ ~ zab~ (315, 313-331).

ftOd--"':ztlklj,lCIa" cia je tibulsaDJe

73

fio'voro~nCeta u na_sem narodu :nastalo u davno] IPrDllO's.u~, u vreme k.ad,se i.e s'hvartah) kao e kvi'v~]_en~ esebe. Tern z~bra[U}(}m novoecdeno dltte se u kr.ajmjOj ,l'inijlj it~i,ti.lo @d ,akt.iwQs,ti poroaannH~ ,(lem~, .' cdnosno :d~rname~m _ irni opasnlh ]ju.d i.

Na lLl;,veshlll nflj~m", pad tabuo. se aalaze i materije i predmen kejl su hili ~, dediru s noVioro'en~et,o,m_ U ~arod\l se posebllla pidDja po~veCuj:e postupanju sa njegovim peleuama. NOl·' ime, pelene sit3J~mo dodimju njegovo 1!cio, ps t reba iz:'~~gav,ati svakl po-slupak 1('0.311\ bit m' nlo:i.io zamJ!ljenoj akth-lJ1osU po:roitaj'D:i1i demona. lato ,s..f: n~: i:z.oose, iz kute mru!i se ~,m~j1ll ?st~\I'id napelju pe zalaskn SUDea. U nekim krajevima 2.~bmna vui u krhi"cr.om perioou 001 ,urrd.cset dana posle po~odajaj a u dru@im. se vreme njenog \ afenja ne pr,eclz:ira, P,i), se In.ou pretpostavit] da se jpelene ne ost~\"[j~ju pr,eko :noei napelju sve dot se dete povija, U nareda se ponegde otillValO shv8.tanj e da ce u slulaj u kdenja. ave zabrane dete napasti de moni , kao i da tt zbog toga nel1Qli'otlenoo lma U fizh!'ke nedostaeke, Me4utirn~ uk i gde se tOJ shvatanje nije odrlalo. gde postoji samo pcdatak 0 :zahI'allli ... njene vezivanje za period! ad ~etrdesc.t dana po porodaju,. odnosao ~ vrerae po za]ssk.u sunca, dovo]jno ja~D<? ukazuie na njretto, pravo z.natenje. Ako pak sucaJeDI okolnestl pelene ipak ostanu van kU&: bela vet padne mrak dete se ne sme pOvid pre nego Iro se ona pOd \rrgnu. odgovara] uCirn. ]ustrati ~m . posrupcima, posro se pretpostavlJa da su .bile ulobe delevan] u porodajnih demona. NaJteJte. ~ pelene nakade nad vatrom na ognji1tu, Ito Je I

74

Tf~b'il

-_...____ .. . U I "ad' .

_____ ~- -~fC'rOJltnl ,

..... j '101 1 •. J

• ~U~~~ g

[prrrod,n,o aJ'ko s . . --......______ rba

mesto a v.atr-"" ~11 Ima 'U_ vidu da - --

~ • ' 'iOIJ ,eil:elnern ~_ - Je III ••

IUJ a. Ichailafka 8\1" ""." ,,' ! ~O~e :S~ P rip l' Pl)lite SVlCto

Pe]e'FII -_ oJs.~V'a n ,- s,uJu 11'" r.,

. * ...... e se Ifiste ad it 'h " ,~_ pOJedinilll11 he;J :$~!lf-,

dodu:ne drofll'o s - ], UhC!1Ja 1ako ~,t i,ne\.'una.

PQnlFil/O",..:'II"Ti"O ~ I, .~elJo mesto 1Il ~'li""':"' ';'So ill se iIljin~a

.",'''' .. ~~ ... plran]em k ~+ iI\,N..Il;l -- Ilt-

s avljan~~, '_,', laUle'njem na dl ag, zalhu

jed' I' i11~~ ~~o~, leskov krst ltd p,]mu lamjiIDaJ.

- 1~~ ,l\Jrajlevlma ne izno, , . - e ~liI-C ~e 11 po_ trovi tom danu jer tad - See]! k.uce ru pn vg. ~a dete« ~ odn~sno mo':~ »ds'Va. hry.a ,_I uscistc-ca ide

<!I'd 0'" - -. - 0.... 3. 111 »:Z:WE;'

~ I~. • ,_ c]gledn] su ovde trag,o,vi ne kad a J1JJ _ 'Vetru!ke,

nja da porodajn] demon] five i u vet~Jegshva1.1,' prek C?, lP·ele~a da naskode detetu, ' pa mogul

U mapcnoj vezi sa flovorode"";m det .... t

1,' - , " ' ...' _ - . , ~iIIiL. Ii.!i L:!ir om na~

.~l .se, po narodJ1,cm v erovanju , I. veda kojom

J'e_ ,?~upan<?'~" te St'! n~ sme bilo kada i bile g~e haciti, ZaV1SI ad kraja, ona se ne baca van kuoe posle zalaska sunca, zatim na meste po kame gaze ljudi i Ziv~::rdnje. U Gnd:i se ne sme upotrebili ni u kakvu drugu svrhu, N a KOSOl'U se n~cita pain j a. posveclIl je '\1"0 eli ko] om je novorcdenee okrJ.pano prvfput. Dna se uopste ne sme bacatl na-

polje, vee je .. ako je dere ~ui,ko,. prospu r~~' ve, a ako je 1ensko, proslpajU je po ce OJ $l~

vee. sarna cinjenica sto ~ ona ne pr_osiJoa l: ~. zalaska sunca i na ;.necJsta« mesla,daua doVOIj·

brana testo ogr~nil:ena. na te~::~t1 ~. no jasno ukazUJe. da je ref uostaIom, u )..dkotela od poro~jnih ~ i kaJe.. _.

vatkoj MoraVl 'U? se j dele 0 -

ruje da vodu k~JODl e to

~~m5MU~~;~

75

va]j aH hn.CCil i umret i. U pojedinlm krajcvima se veru] ~ da i lI1b.ek£ dnig.e ~J([edmt=tJ;Z ke j i SU bil i u. kontaktu sa no.vorodenreto1IiL me: treba 'IJ.ru teku tel rdesct dana p esle POn:ut3j it ~2:rtosi,t] aapolje i o~tavljati iZ1,/M kuCe po salasku sunca. N avescemo samo je:dan primer. U Horno]ju se, pored pelena, 1llI 'tom, vremenskorn mt~:rv,a]1IJ ne smeju oS'hlviti da prcnoee van ku6e ni korito ni bakrac z.a kupanje detcte, ka@ !['II i prors1ira;f! na kame ono lcii.

Navedeue zabrane se .. loCigledno. zasnlvaju 1113 inaec ~j'rokio rasprostran] en0111L sh\t,~j'~anj'llJj da je deo lila i1.l"estan nacm iste ~,[,O 1 ceuna, W'a, se i sudlnna j ~dno~' de]a identifikuje sa sudbinorn ce]][1Je;. Pri tom i objelti koji su 1L1J kontaktu ~ kradem Hi dutem vremenskem intervalu (na primer I dele i pelcne, dele i voda u kojojga kupaju) tillk,ode p-red.~tavlja. - u loonuJ dod:us.c p:rivremenu. celinu, Zam;~'ljajIU se kao d~lovm, eehne i kasnije, kada 5'iJJ rastav]j,eru., pa sc sarnlrn tim njihova ~. 1.i 51!encijl3. poistove~1!J [e. 0\'0 \'eCOvan je je OSTli O'l,'nl priTI.-c:i[p· delevanja mehantema prenosne m3gije. Prerna tome", O'"M'e sabranc se mogu. nkarakterisati i kao negativnap.r.lim.ena odredenog obltka ma~mj· ske prakse.

Vcc srno navel. brojne prirnere verovanla u nezeljcne posledlce koje nastaju prilikom dodira rrudnice Sa pojedmnim bicima Hi stvarima. Tal:ni· jc reccno, u II'U arodu se sma lr:a da pri1 ikom ostvarivanja zabranjcnog kontakta gravidna Zena. odnosno njen plod, prim.a odgovaraju6t osobine ta· bu is~ flOg ob j ekta. R:azmalrajuCi to verovanie u ok vi .. ima op~ leg. animistitkog karaktera ode n.a-racine re1igijc. do&li smo do zakljuUa cia se ono

76

h. Z'AsT I TAl OD URO'KA

U narodu j e raspros tranjeno i '!ero'Yanj'e .. da porodilj a i novore dence ?isu izlo,Ze~l. samo delevanju nt:vid1jivih, opasnih poro~ajl.nLh ~.~m?":~ ne~~ da ~ .lZVesna: _ ,.opasn~s~ preti 1 O:re~:J do-

c J ima s tJcaJ em pn lika dolaze u. nepo be rnogu

di v· naime da pO'J,edlne 050 ..'.

Jr. eruJe se, . _.l, .' d' !'!llIIl'1Jskul'l

'. kn '1·' na ~kod.e odre emm m",c·

da ih u~e. u iu irn ' .' _ ... ' , '. dil] i i novorod~nol1l

postupclma. Predstaya 0 6-ktim! za uricaDJe Ui detetu kao pogodnul? 0 l~aim .primitivnimc, .pa baca~n·e ~ini .pomata J~ ron £<;d Srba; m~u~'

. ci .. :vamm narodima. od urlcanJa. Pnot

1 ot opasnost ----IJe

teIte je verovanJe u "h ~J·eva nale zc.-.

lJeD! materiJal iz ra7nl

77

pokazuje da su shvatanja 0 delovanju poro&tj~]h demena na perodilju i novorodenee, So jedne straae, i shvaranje 0 deiovanju uroka na njih, s druge, ,f~sto nedovolj no izdifcrencrrana, Osim toga, nije redak s]1I.lt3Jj da se isto] zabrani u raznhn delovnna na'eg nareda daju razliclta objainjenja. Tat,o zabran« i:datenja porodilje I iznosenja novorodenceta van kucc IIJ nekim krajevima tumace, strahom ad demona, a u drugim - strahom od uroka, U ""eli sa, tirn tre ba napcmenut i da su u naredu p ornemna ogranleenja prevashodno uslovljena porrebom za zastitom iene i deteta od baa bica, nekrstenaea, vest lea , samovlla i slicnih bica. I osnovne karakteristike evih aabrana su u skladu sa narodnim objasnjenjem: na primer. njihovo vezlvanje 28 prvih cetrdesct dana po poro4aju i per jodJ po,s.i.,e zalaska sunca - ~,t() odgovara vremenu u kuma je zarntsljeno delovanje porodajnih demona najj ~~e. Sto,ga., su do sada navedene zabrane. i ogr.~n]Oen.j a 'lT€tiran.' ~ _p,~evas~o ka~ sredstvo kojim drustvena Z3JeWl1C3 stJn porodl~jiu ] novorcdence od zlih narprirodnih bica, mada j e, kao lto je is takn 11.1 te J 11.1 nekim krajevima i predstava e opasnosti ad uricanja imala izvesnu uk~gu, aka me U stvaranju ovih propisa, onda sl garne u nj ~.ho'\I'om odriavanju.

Ut(lk jc, jednostavne ~eno. delovanje pogleda no,dih ocij u~" Po shvatan] u na!eg naroda. torn d~l.ov,a_1] j u nisu .P?dj~dn3ko podloma sva IJ udska b.l!t:a. No porodilja ] novoroden~ se ubrajaju U veoma pogodlle objekte za uricanje. Stop. U okvim reUgijskog kompleksa vezanog za ra4anJe postoji jasno izrafeOil tendenc'ja eta se iz'begaYaJu

7

Tabr~ ;if t d

,ra '. ,clonal ' ,

nOI kullll,.i S j._

• • trIa

. .s tuaciJ' e u .... ~ .. _ , . • i h " - '~Jlma bl ,. ", ,

.I. 0, JJU~. Da b" ',ODJ] I:)]h jd~7.., ,

\ 0' g' ,it! 1 se urn " "'1 U'".l.;elll ,....... I ..J

, , UF-lcanja k I," • u,I.anll.aJ m· . t"""g{(~Ull!

~ I j cr ,. ontakb POflod' l , _.OKUClllOSf. n Jih

Rad" u" una .sv1ode Be na na,,"i"~ ~e, 1 nO\tOtod~nCe u...

, . 1 toga su tra ..,al., ." ''', ]lna]].jl1l .mOm,A. ta

Ill... .... ~ 'I"i;' , .~ uUU:1 ~ om i :-,~ t-e.l' . ~'I.J!,I,.;U, 1l'U.;P"

U L UJI!'Jle :w - - ,. ~ .II !!.;II>;!,,,",,,,, n ene 0....... u;.

- - ~. ograruoenja. ' ,jI' - "'YQOV&tajute

, . Kk~d nmogi.h narQda~, i2:med' , I,. '

• onsti,U:ovano Je .," " ,. u ostaJog I sloven-

e P, ~ O:f1od:i u s.amoCi ,~erova!lJ~ da. zena treba da

" .. 'fI!.. . ,''; !:Jez pnsUistva a ' . .

~ "U 1 oez znan J a drugilh ~ - ill ,',' po moguc,

bilo j e raspros tran~ eno -i k~l uS:.:. "b" ,Shcno shva tan]e

~l, t .',!",. ,"., 1. ,.II! ' "~', r a. Neka narn kae

- ILl S rae ]J'~ pos utI ] edan doets iz olovi . . '

veka .. C" . .::-;. . E' po O'Vlne XJX

• w.. »1.] ~ se zena osetl na tom do bUJ ~ u sred

z lIl_le k~? .BJ. U ~~), ~e~a, ae sme se u kuci ru u kakvOJ §tali zil:d!Zavah, nego kud god u zaklon, 11 bastu (voclljak)l,._ pat i u injem obtereeenu, od. ci& pucajucu goru beii i u njoj o'bicno ijvot' junaku da, U najblizem potoku, rna i ispod leda, sere i novoro a'en,os okupa i, ~da 'ook ~m3~ p.? ja vi ti se srne ... r~hkoga Srpkinja ne trail (a I Dlko. oe,ee) da joj u porouaju :§to po.mogne«, ,96. 95). Obut.na zbirka informacija lz raznih kraJevahna!c z:em:

k ~. da pomenuto s vatanJC: J

~e jasno po azuje - se . ·tan

- - . a oCuva]o. Letum

relativno novijeg vremen. . da

pogled na nav,edeni obica] na1JOdl. na PO:~om

je rec 0 magijskom posfupkM ~ ii:no nije tdk~ apotropejskom nam~o~. ~~ is_ll?ljava.1 uOCi ti kako se u." nJeraVJ~a1i~anjU, recJukO~l:. odredena tendencIJ~h Ii posmatran s, ~jU

. · odrederu ca. . u' U kalqJVA ~

skt .VROSn . obitaj se JJlO~ uVTStl ae flIDa JDO"

ta :JedDO je, na pruner, ~J sa mestodl

_._..._. gI~ n zabrane U

Ie

79

na kome ce se pcrodiri: ona nije smela da rada u kuci ]]i na bUo kom drugom mestu gde bi mogla da bude il[olicna pogledu drugih ljudi. Isto ulka j e i 0 dnos ]judi prema porodil] i bio ogranicen_ Ona je' u lzvesnom senislu hila za njih tabu, Svi SU u tom. ikritm.tnom trenutku izbegavall njenu bli~mnu kako nc bi don~ u situaciju da nalkode njnj mi ncvorcdenorn detctu,

. U mnogi m k rajevi rna se verujc (in se veravalo) da priS1JJS tvo viiS;e QSQba poroda] u, pa ca.k i nj i.ho.i\l'O s;ilJ.z,m:~nj e e mestu .i vrernenu wg akta, u ~Uko) :mer.i, ",loie da S;~ otef3j. Pcnegde se, uostalorn, ] eksp]]c~tno tvrdl da pomennte t~kOCe na$t~j iUJ kao posledica urk~nja porodilje: na primer. i mus]:im,anskc :i pravoslevno seanovnlsrvo u Ohrid.u veruje da porcdaj treba da ostane tajna tak i aa ukucane, jer bl perodll] a. u suprotnom mogla dla ~faJ't i zarek« (r], da bude ureeena), RasprostramJj ene je ~ shvaian j e da j e iena ne same u trenurke po.'rodaj~ vee i wnije, sa vreme babinja, '~zuz(r~no osedjiw na delevanje -zlih ociju..:, StoIa se njen dodlr sa drugim ljudima ograni~va duie ilikraoe vreme po. porodaju, Verovatno je '~¥aJ jiledukcija u poeetku vaiila za ceo period babinja, ah je kasni]e u pojedinim krajevima njeno trajanje skraeivano (rna primer, na tri ili osam dana). Karakte 'slj{\no je da je zabrana konta.kta Sa porodiljom ponegde apsolutna (izUZim.ajutj, nal!'avnou lient[ koja se brine. 0 njo j), dok se u drug ~:m oblastlm a odnosi ugla mom n.a pripadnike mu:!k~g pg'la.

A.ko se U ,cellni posmalra kompleks ograni· le'l)ja u konta~t:u poroililje sa drugim osobama.

81

apotrop~jsklm i Iustrativnim postupcima. Taka se U nekirn kr.ajevima ,svaki posetllae koj] dode u toku m;oel smatra nepo!elj nim, Pri ulasku u porodJij runu kuru on mora preskoci ti vatru koju su doma,ciDi stavili na, prag- N a. H varu se nl Covek pd povratku sa pogreba De sme pribliliti nekrstl~O~ detetu, ~~ P~vUu. _ On izbegava da ude u njegovu kucUJ. MedutiRl, aka ba~ mora, onda ce uci tsk _kad_8 tr] puta prede preko vatre upa1jene ad maslina, palme, [avora, rutvlce, blagoslovena veska ltd,

N',a'v.edeni pdmeri svedoee da porodllji i no\Jion)d,enoeru mle pret L po n.arodnom shvatanju, Sarno _ opasnost o~ 'uroka iIi magije, "lee i od bli,l:i:ne Ijudi Cije prisustve, sasno po sebi, nosi odre~e.nUJ opasnost. _ Prema svemu oncme 5tO je do sada weCeno" oseba ~oj,a do]azi iz mraka bila je u neposrodmoro dodiru sa dernonima: osoba koja S@: vraca Sal sahrane mogla [e da bude jz10fena de~o:v,MilJjiu. d'uie p:lko j rub. Kao rakve, pomenute osobe su ,~neOisteoill i mo,gu se sma trati prenosioel MiiIJ. zlih utica] a, Stoga se [pre kontakta sa pol~oilHjom i fiUJVo.rod:en~m detetom moraju jzlo!iti oisU]a&oji _IDO!![ vatre. Navedent primeri ujedno pok:i!li~uju da 'U odrnd:enim zivotnim okolnostima ~ije u¥ek moguee izbem zabraajeni susret lobiIalne i~n~ i njenog deteta sa, drugim Ijudima. Pri~odno _ j e ~to se porodil ja u ~~k,,?j sitl;1aciji uzdrz~,v,a '00 .svakog postupka kOJ! bi dodir sa pose-h~~m. ulinjo aeposrednijim i prisnijim, Zavisno '0.4 iraj 3, ena ne gleda u posettoca. De otpozdray..

llJa ~I- • • - J. bi .. S ~-.-

11: _ J ne nlll'>.uj'e se nltJ se JU I S nJlm. ""''''5'''

s~ralu~, i covek koji je dosao U kuru mora da se

_ r Qbt. II I t'iliIdidoJlQII 10"

• k!·'ll''''ri S"b

------ -------- ~

. ---....

p . 0'1. ~ a od~Q:\~ataju<Sh _ , .. ' .

U Jnl nJ~ta ~UTIC bi .. k proFns~." On ae srne da

a 'kodi PO]"1o.dilJ~~ ," ma·aif" ] neboticc. rnogao da

. - - ~ a p,re sv.ega nO'VOI);"-otl: 'e' .

pn~ r', O'p!t~ je raspros.t.ran'lenc " ~m etlt. Na

\!a.IJ~t~~ gl~~~h u nOVOn)~eDQ ~,e:te~ ~:VJ~O n da ,1t~C

h~ ~h.~ru nlt], rnu =. l~~udlH. Pnn~gde ~akoie tr:~e~ g:l\ oju da ga. pomduJ,u. dill d.uv.anu U fiJ'eaa' I.~

, . K·· "h ,J. ~ l S, Ie·

o .. ,rdcnJc~~ ti zabrana se, po narodnem shv.a-

t U. _ ete ,!Zwaie opasnosn uricanja,

U S]uCaJU da se neko pravilo slucajno prenebrcgne, neophodno j,@: izgovoriti magienu f.ormulll ko] om se na neki nacin p oniS'ttavaj u moguee nezeljene poslediee. Takva praksa je poznata maogi m na rodima, a konsta t'~a _je i ~,.g?tovo svim nas i rn kra j evima .. Sam .~3.drz31 J ~ag:lcnih formu la Ilajcesce ukazuje na DJ]hov ,~m~sao. A~~~ dakle, no S e ti 1 ac n agleda , ,dele, zal:lIdi mill :S~ ) 11 d g, a 1??"

:1"'" -' Ill'" ~ b - ...lL_· Q'I.'or'" ;II 3 rute

h 1- ~ treba onavezno ua l'Zg ,T ~. '"

a " . .. . , ,'k, .. «, ~ @bumurokae:..zlele urok (' »da OIJe 1Jl ro _8.! n - I" kog stancv-

'. " sli r~ . Kod rnus Jmans, .

06 ne v 1 dele« 1. S lC,J~O'. " . 'bl- . u za~titne re- ,. f'L·U se upot lie J a. vaJl ~ lalt niSLva u ]S,tu. SV_.[1 'k" Na'~e~Ce se krle Ima~a "

(; , n reuzete ad Tura a.. . J ~ !C •• llah :::: !tto Alah

1 1"""' - h ( stvan, mil ~a.. b 10 da zna-

ill .ilmasala .(_~ _1I.l d "'~n~J' situacijl tre a 166) Na

') sro bi U oureee 'k' (96 157- .

-? e D~ , Bon sa~uva od uro a~_A;IJ:"3 babia •. ~UJ!' Cl: .... a '5 • • da Sf: p<>.£UUU ... ·1' e ~.

k . poroenlmo 1 to . rOdiljine oko LD udIIla

raj U , osobe 1% po . . tn.iEn tren

i neke druge ka koji bi u kntt poro4aj~ p~

. od postupa 'roet s~ ~1l!av!"J!' 'nog' ciklusa. (na) prr ogU 'da se, P tao

poTUU~J krl tenje ltd. rn sudbinu nOVO kupan~~ogije, (,d.raze na

83

e, TABU-PROP~SI KAO OBlIK KOLEKTIVNE ZAS,TITE ZAJEDN ICE OD PORODIUE

U reJ!;igijskim nazorima [lJprimiHvnihl naroda, paralelno sa shv.atanjem da porodilji stalno preti opasnost ad delavan j a poro&i jnih demoaa iii urokljivih ~C1jU, po.stoji i supremo shvatanje. Nairne, porodUj., nt]e sarno biee U opasnosti. nego i bite koje je j sarno opasno, Kako., pokazuje ubimna etnografska grada iz ramih krajeva sveta, gotovo svuda se veruje da je rena ~ vreme babinja u rna. gijskorn smisfu :'[,iJJ~tistil« j da tu svoju IIInetistocu«, p opu t neke mistic.ne Infekci] e. prenosl na neposrednu ekoltuuc-- ]]ude. prlrodu, predmete, Da bi se siren je l,e fit l ivne infa kcije spreeilo, porndHjiin kcntakt sa prirodnom i drusrvenora sredinom svodl se na najmanju mogueu meru. Potpunom _ ili delimilnom b:oJacijQ.m porodilja ocigled. no dobija poseban re]jgijski status: ona postaje tabeisane. Aka sc pcsmetra jz ugla pOmeDutog shva tanja, ~ abu] sanje une u babinjama moee se ob jasniti pre svega kae mera ko jom dru~tvena zajednlca ~.ti6 sebe i sVO j u kolek rivnu egz.isten~ elju cd njenQg opasnog uticaje,

'fragO'vi ,ovaklfog. podvojenog stava prema porodaji postoje w u. nasem narodu - ona se shvata kae ugroeene, ali i kao »netjstoc~ dakle opasno stvQreoojc. Shvata.n je da je lena izvesno 'lJ,rfCml,!' [Josle pcrodaja »necistac izraf.ava ~ i .ck~ plicitnn u neklm nasjm krajcvima, Me.!utlm.. ~ tamo, gdc se to nc l:ini predstava 0 njeooj .nefisto· cu... nedvosrn ~~.1 ene se j spoljava u odgovarajuam obrcdmn'la Titua'nc~ ti~enja (kupanjc. molitva. od-

85

sadriall1.e 'U jloono] lsto] zabrant iH Ograni~jUT U Otoku, na primer. porod.ilji je zabranjcno da i~ade iz kuee, Ova zabrana se objasnjava opasnosd~a JkJoj~ je v reba] u nap~]j u [nai me_. kad. p~ ~TS~ OVD odredbu, ona nus) apotropajone 1 l::lt~ odgevarajuce molitve. »da ad nje svako zlo odiIl«). Medulim. pomenuto ogranitenje vaii samo do mjenog prvcg odlaska u crkvu, dakle do ritualnog ci~Cenja- Porodll]a [e, prerna tome. U opasnosti uprave u onom vrernenskorn intervalu u k';;:HtiI.'i! je, po, n:SJl'OMom. shvatan ju, magi j ski .ne~ eist,a,(Il_

Aka SeC! ima u vidllJ, podvojena matlvisanost sistema negati vnih odredbi, kojima se u narodu reguhsc stav zajednicelUf'ma perodilj], onda se treba fuvati bile kakve m~klj1ilfivosti u njihovom tumaoenjlu. N.ap,ooltiv, ustenovljavanjem odnosa dv~ju IIJJ _billi suprotnlh mouva rnofe se odrediti 05J1L(nl"ni karekter pr-opisa keje oni u dijalektickom jedinstvu p,ro§m.aju. Ako se, dakle, ne.k~ 7~' brana iU og_rMi&nje U ovom radu okvahfn~uJe kao sredstvo ,Z3. ,zaUitu porodUje. odnosno za za~dtu ad porodilje, ende to ne zn,afi da je po~enura funkcija jcdina, vee sarno da preovladule. da se j aJsruj,e is pol j ava,

Porodilja se, kao sto je istakrrutc, smatra pmeeis1;.mmd bic~miLJ koje dodirom mole da zarazi o,koHnu. Sto'tm se izbegava svaki prism]! kontakt s njom. Poseb:no se pazi na izhcgavanje sekusuelnog kontakta, koji se i ina~e u. narod.':I smatra si t uacijom pedesnom za magtlnu in fekciju, U ~ kim krajevirna se vcruje kako mo! treba da II.· begava zenu ~trdeset dana posle porodaja, jet"

87

f'1[-e~na narednem shvatanju, nnetis toca« porodiHe tIlo_u magi,(:nim putem da se prenese ne same na ~jude vet i na prcdmete, materije Hi mcsta u mjcenoj neposrednoj okolini. Zato se dal je ~dUt1UJU _iivotne aKti vnostl z~ne u kri ticnem periodu r(I:'uIJcdoe i!.etrd.cset dana ili do ritualnog 6il~c~ja). Pr,ikupijena _ .~d3:" pok_azuj~ da odno_s ukucia[iJ iii [,,["emil'a porodilji ruje bio m malo sentimentalaa, Po prsviln, fim hi se malo oporavila, z'ena [e mo.ral:a da obav]ja i najteze poslove. MeQUJti_" u n~k.im krajevimal porodHj a. upravo zato ~a,o j e .~net:ista.otJ;, iavesae vreme ne SIDe da 0 bav] ja ,nikak~v pesao 11. klll.ti. Na tal nacin sc, 00· gledno, dodir rnohljalne ~ene' sa stvarima u domu svo di na najmanju mogu~ meru, Treba napomemull da [e 1!e.in ja Z~ apselcmom redu.kcijom delovanja perodilje relativno retka u narodu. Moo-go ,ce§ce se ograru~r\ja tieu pojedinlh vrsta rnateri je ill predraeta. Posebmo [e rasprostranjena cdredba kejom se porodw]ji zabranjuje dodir sa. hranom ostalih 1!.1ku(:ma. lavisno ed kraja, ona IDe sme da got'ovi jelo, da jcde za sofrora zaje.dlIllO' sa ostalom f-eljadi., a ponegde mora da jede i pijle iz posebne posude, Isto take, ona eesro iz· ~!:g(1iJva i dodlr sa nc'klm drugim predmetima preko kojih bj njena magi.cna .llctjstoeam mogla. da se prenese. Ona, 03. primer. ne srne da pen: rub]je, da sedne rna deeije "pcle:me. da pere k05U U koritu u kame se kupa dere itd.

IOg:ranirenjc aku vnos ri porodilje se prenosl i na mes ta van kruga dornael nst va. Time se sele kao ~]I'a socijalna zajednica nid od moguce Irontaminacije, U Kufima, na primer. una eetrdeset

89

t~ailloj ~~~is~~« deteta mnoge ~ se ispo~Ja'V_3l. u IClOJtm[CL ~to se one, kao i porodilja, lzVre-$.rno. vr'e~~ mono pl~_vrgavatj lustrativnim po~~u])cJ!!Ba: ~inC}ge odredbe ko] Ima se regulise 00- nos IJud~ p~-ema nov()rod'eD:_!!etu vale upravo do ~~.a kri len ja, d,ak]e do n jegovog ritualnog fitcenja, Po narcdncm sbvatanju, nekrsreno dete estaje »neeisto« i kad umre; poncgde se zamislja ,kao ,zlo demonsko bice (obicno poznato pod nazivem ~nekri renae«), Stoga SiC n jegovi posmrt~i ost~i na pokepavaju na se.oskom groblju niti je IJ njegovu sahranu ukljueen obavezni crkveni

ceremonl] 21;1. .

Pored novoI"Od'en~tal porodiljm rnut je osobill u naj nepesrednijem i na] jntimnijem kontaktu So niom, StQ,ga. se ked mnogi h naroda i plemena on $mat ra DneCistim!!l;. testa podlese istim zabranama i o,grnni¢enjima kojih mora ds se pri.dri.ava ~ p o.,rodUja. Da bismn mogU goveri rio tragovirna c,vag ShV8 tarnj 3. kod .lnJa~eg naroda, potrebno je prethcdno SIB osvrnuti na obitaj koji je u naucl pQc7.na~ .DO kuvada. Pod t im po jmom obi~no se pcdrazurneea sp!cifitan ob I ik ri rualnog penasmja mma porodilje - njegovo oponasanje .!ene U bablcjama, Kuvada je bila predmet svestranog istraii.v;b:lflj,a. 0 njenom poreklu i su~tini postojl ~~~ teorija, koie naglasavaju pojedine demente ~] l grope elemenata 12 n J ene slozene struktl.:tre. Od posebnog i~teresa za nasu temu je to i'to pojedini istrdjvaCl istifu u prvi plan zabrane i o~'i(:enja. kojima se uguH~ ponaiEanje mufa PQI"ooHje~ odnosno oea Dovorodenreta. Ked nas je ovu tcoriju posebao razradio M. Gl~il. Pre-

k. j" 'O\'(]I;n mi!,~jeniu~ ~mus.ke balr' I' . . ---

U \ .ad a U10;l.e se posma t ". k.. -. ~e~, o doo&n0'

a -, n 0" h rodt tel] a novo IrJ!"oa_~ > >~o d'Obh kn~duk'c. iJ' ~ ~7). ,'''" i,'" , ',.' "'" _' ~~nog .. etla~:a (65 34L--

b _ILJ _3ZeOl U plta.mJle P!flIUlft.rnQ.sti" ..

ua U okviru kom'nlek'l!"'a ku " .41 .. Sistema 'Lak r . -""- I ..... V8ye mar-amo s ].~'" ~.a _ onst'ata1crnjom da je ta] Siste-m- " K . e .s OZ~h

k om n n ta nje P'O'VO.- . .d ~ . uve " pnsutna

, ~'6' 'g sa I"ZI]a

.. . nekim. ~,aA~~, ,k~aj',~~,ima' pos,tojje obicaji koJ .s~ ~ogu ?k\r.a~lk,ovati .kao tragQvi kU!'Vade,~o. menu c~mlo dva primera, U okoHni Nevesjnja sve do .. d:ugog. svetskog ,~,a ~~ rodriaJa ~e, praksa cia poro di 1] a lefi na slami 111 senu ne,delj u dan a pnsle porodaja, Sledecih nedelju dana na lstorn mesru lezao joe njen muz Ako se ova] oblcaj posmab,a sa stanovista navedene teodje, onda sa: llezafije rcditelja mora, shvatiti kao oblfk ogrnnice.nj,3 nji[h.o.'lO g kre t~ j a. Ka,ko je. O,grnn]Cenj~" kretanj a . P,Drodilje uglavnom uslovljeno strahom o.d. njene rnagicne ,",nef.bi'toce«~ lodnosno, po.tT1ebom . da s~

'. . t+ . na 0-' kol UIU narnece se

s preci n J en zaraznr 'U lea] , -e -. • . . I' •. ' .. ' . - men

pretpostavka d~ je muzo .ka~ oso~a ~._~aJv:~k!d tam izlozena 'nfekuV~Orm UUC3JU. p,?rodHJe, "e i sam

k· de rnatran rrtu3.'ln._O »necIshrn«. ~_}t~n dak-

. " os lane nepOAl\; ,"-".I.

In orao da 12 v,esno wem,e.. .' Drus i primer za-

e da postujc zabranu kretanJa.. ~ Labu (selo

L· ... lc4.on je u naseljima Herceg~v~c3lT' arne se dllgo 'OC' ~ .' ..' J ablan1.Cl. ,u _

DubnH:a)~ u .~?SanlCl !'. ' . 'i dodu u p?s~tu po.

oCuvala tradlclJ a da SVl ~o~. e kako hi J OJ .. ol~

odtlit prilegnu malo pore Jvukanovi~ (53. '

r J A_rne bolove •. T. b'blJ& za vreiali poroW:lJ tanak ovog 0 1 ti otaC

73--74) le vezao nas se nije rnogao. zna tteoe

ctft.IlDJl()g braka, kada vi :muJkarC1 odrC

detete, te au •

91

zajednice obilazrl i porcdll ju i pomalo leiali ku .. ra~ du (kao moguci. o~vi), MedutimJ, u svetlosti iz] o.Z ene interpretacije Jeianja kuvade, svi muskl pripadnie! odrcdene zajedntce rnogli su da budu tretiranl kao ritualne »ncl::isti~~ sarnim tim i kolektivno pcdvrgnutl privremenom egranicenju kre~a,[lja,. ~o~osno a~~ivnOS~i uopste, Ovo ?bjasn.jenje, lako u,g]av~om hlpoteneno, omogu~uJe Dam da, uprkos nedostatku direk tnih tragova, pretpcs tavimo postojanje predstave 0 ritualno] 3IoRefistod« mu!a~ odnosno. thave zajednice porodil] e, sa m im tim i postejan]« odgo'vat'aju~ih odrcd'bi u vezi s o.grMleelljem njihovc akti vnostt.

Da bl se uspostavib ncrmalnl uslovi za !ivot,. u mnogim krajevima eelo domacinstvo azagadeno« prisustvom lohljalne 2ene podvrgavaju teo. meljno] lustraciji, Ponegde ~e, na primer, .. ubrzo pos~e jporodSJJa 'U kucu, do n:UJSl sud sa lIomolitvom~. t], vodom ko j u j IS svestenik osvetio i blagoslovie ,tiXa v~i Dad n jam proptsana molt tvu, Kad se :.IDOH~l~a,« d,o~ese~~ nj ~m najpre tri pu ta ~J?oje P01-O: di~J1u. Zatlm habica p.rska dete, porodilju. sebe I S'U;~ stvari u kuci, a u nekim mesrima :§kropi i sve porneene zgrade u koje je porodilja ulazila, Predstava Q »neeis tocj,n; predmeta koj i su bili u kontaktu s~ porodiljom testa je u IOprimitivnom« drustv-u toll kc snazna da un i s tenje lib predmeta pred,S~3.v]ja. jedini nacin da se spreci dalje sirenje ~. gi~e infekcije. Tragovj owe prakse postoje. 1 U Dil~en:iJJ narodu. U nekim krajevima se, na pruner. spa]juje slama na k. o.JOj j~ :!en~ u. ba~injama lezalal baca u reku pcsuda lZ koje je Slparua voda za 11;1 moll h'UG: itd.

92

93

]j.~ objekat tabu~ .. U Homolju, na. prisner, veruju da j e zena »neelsta« oo,t rdeset dana posle pore~:laj,a" Upr,i,\\ '10 I!J to vrerne iz nj e isti(5e ~neti.stoCal: 'U ridu, zgrusane krv ill' koj a se, ako padne na zemJj u, nipolto ne sme pokri ti pepelom. jer ce dete obavezno dobiri »zalep« na lieu. ISla za brana vaii I ZaJ. menstrualne krv, U Visoekoj nahiji krv od rnenstruacije i deftoraeij e briilj iva se krije da De bi neko na nju bacio ,fini. U Slavoniji niko ne sme da v.~di koAulju (odnoseo krv na k.osulji) koju ~ena, nasi, 2:3l 1LI'r-C~mLe menstruacije, Po narodnom verovanju, esoba 1:1 i~ oci ju mo2e cia urelme tu krv, pa nepazlj ivoj rem mens truacija postaje Deuredna, a ona sarna vene i gubi privlaenost,

Na,vederu primeri ukuuju na izvesnu ppd~ jenost u stavu naroda prema krvi menstrualae i loh,~jaLmile. ,zene,. S [edne stranev predstava 0 magitno j ».tle(;i$.,~oci« i:el'iL~ j e tesno poveun8 sa isticanjem krvne mij:aJZme [z njenog tela. Dakle, krv je »n@C:ls,ta{c, samim tim .i opasna za esobu koja [e u odrcdt';:ROM kontakru s njcm. S druge strane, is tekl a krv je supstancfja posreds rvom koje se moze na'skodi'ti i~ni. Oligie<ino da podvojen stav nareda prerna lehljalno] krvi (zadr!ate!D0 se ovom prihkom samo na njoj] u pOtp~~ti. odgovara po.dvojenom stavu prema poroddJl! IZbep+ \I'~njeM k.ontak1a sa krvlju Ititi se Ili okoUna Od ~~gitne :i rnfekdje ill sarna porod~Jja ~. o~ s~i. :I U [ednorn i u drugorn slubJu ~ohiJ.aJna krv se ldentifikuje sa po:rodiJjom; ona Je nJcu ekvJ. valen'£.

9

lillbu l..m t, d' ,

.~_~ __ - _ I'D. ' mCfO.1QlllQrr~.

I ,,,,ul'l'1.4 rt S~hll.

95

1) tabui kojima se obezbeduje ~tita dru!tvene ~ajednice i n] ene irnovine od trudnice-porodilje 1 nOJ\!iQ,r-oden,eeta,

Na[~lm,o,. ova podela nlje deflnitivna, pogotow ako se delovanje opisanog sistema tabua posmatra na ~.N-em prostcru. Nije, naime, redak s)ueaj da Ista zabrana u_ raznim krajevima ima razliCitu funk· eiju: u jednom 56 trerira kao sredstvo za za§titu rna] ke i deteta, a u d rugern kao sredstvo za zdtitill l[anO:V8 njihove' zajednice, Ponekad se, uosta- 10m, oba m~thl'a 1J klapaju u sadriinu is te zabrane. PQ~se:dmQ'~.~ se ogr.mic.~nje kreranja po~je 'Ci,lHC']lO mot ]Vl~e s trahom ad dernona; medutimJ ono ~~ cesto po.h.ll1je same do trenutka njeae lu:s,tra'?IJe~ _dakle sve dok je ana ritualno .,netista., sanum tim i opasna za okohnu, O~ig1edno da je fllnk,cija weiDe Ispitanih tabua samo uslovna jer se sasWji u prevJadav;J[il j u jedneg od dvaju osnovnill stavova kolek tiva pre-rna. maj ei i novorodeoom d,'e:£G'tu.

Zabrsn:ama l ogranicenjima uvr!Cenim u prill ~ril:ipu sprecava se svaki postupak, svaki oblik aktivnosti, ko]] bj mogao da dovede do neposredDog dodira rna] ke i deteta sa natprirodnirn :til.. ili ~,.~cin,l~. M,edutim. narodne predstave 0 t~ silama lh bicima su heterogene, naslale na ramlm stop-

m.je'\l1ma r~Vro.ja r,eligijs,kih shvatanja, odn05DO -, posma U'3.1I10' lZ druJog ugla, na razmm stupDjewma apstraktnostt ["~Ugij.ske misll, vee prema tome ,kG. Ii ko je natpr ir-od no hi&: zavisno oct materija1nih ?b jekata, U skladu s ovim kri te.rijWDom" moau se 1zdvoj:iti dye osnovne kategorije vitih sUa sa to. j-ma se, po narodnom shvataniu, $U6elJuJu ~b

97

2) J'a.b'lL1Ji koj~ma se ~Ut'C trudnka·pOrlOdilja j aove.rodenfe ad :DslobodnJh« demOl)8

3, zabrane kontakta sa mtUHima na kojlma se okupJjaj u »s.lo'bodni« dernoni

b. zabif"ane. nekih aktivnosli u vreme kada deluju

lII·sJobodni demonle.

labrnr_unna .i Ogr.~nioemjjma uvdcenim u dmgu funJreiom.aJnru. g-rupu Uirj se zajednica i njena i..movi 118. od rna] ll::e l RO""Qro~en~c ~a r U od re i.1ell om wem~n:s~om in(:erJ.!CI!lu .pomenuHm pr-opisima spreb,. va se kOl!lrtak't ovih sa iivim j nezhrjm objekhma u rleposredl!loj okobnL .IDnlgim retmma. tabu-propisima se i u ovem sJu~aju o:bcz beduje privremena izolac] 'a maJke j nOl'o["ocieneeta, Nije. dakle, tdko Iloeiti da SU ove dve Grupe tabua, Jako dijametraJ.. flo Su.p:rot-n~ P.01 ftmkcjji, jSIO\'etn~ iii slicne po formut

Iz: do.&ada~njeg iz.Ja.ganja jasno se moie videti '~a se ceo .sistern tabu·plf"O'pisa vezan z.a rodenjc zasniv.a na iil.'DinUs~ ickom 511'\'3 tanju sve ra, 0110 se jspolja:'I.'Ol .predsla,·ama 0 Sveprisuln05!i nalpdrodnih sila iii bic.a: u :ii'llrinri, Slvol"O'l!fima, predrnenma, IDaterijiilma. na odrelknim mestlma i U odredeno vreIDe, 11 ~e 'Qkvi.re se, priJiodno, ukJapa i shvatanje 0 maj et j dtZ:1etu. kao IIonc~jsl nrn« s tvoren j ima, daHl! bOI bicSm.a proZet im nekem opounom siJ~ ocInosno o.paslllom dldom. U animI.stitkom ~veru sve du~iI;'! ~ duhol'i 5U, u~hl'.an. I::onkretna 1SpOoJjia\!m'ija. jedirl5tvene sile .koja se zsmitlJa kao tmiwe:nalDa POdJoga Svl h bita i SIVa,,; (J "). U ski. ~u sa talvom" reklo Oi se .~btl6.kom .. ~OID sveta s~oji. Ji pred5tava 0 nustitDoJ povc:zuao. .ni nckQg objekta j njcgovih delova. M j bela GIll

99

,c:~p po m,CIIU tog ob [ekta - dakle, ~s~lo~ shvaeeno, K:a@ ~leg~lVa ~ D,d~ ~a(f J ed ko J? ZaVlSl :l!'iJ egova pn~ da, rD.Jegol'e slfe:lJJkupne OS~bL~~L Kako t? pokazuJu :rnno,gi primer, U ovom edeljku, krsenJem ~bua! po' narodnom s:hvat~nju, ~sto ~~ uspestavl]a vee op~s~i obrnz~c magllm~ ~ln(t1kclJe£(:" odn4en~. nepoze]Jne ,?sob:m~ _ prenese se sa tabuisanog obJ~kta na prekrsloca Ie]]] [[J a _DJegovu neposrednu okellnu). Ako, na pri mer. tru~c.a. ugle,da ru.!nog ill sakatog ooV{i!ka~ dete de j'oj takode biti rutno i saka to; ako ~bije zmlju, ,d\et~ ~e jo] hiti ~~~.o~ ljuto iJi ~aE'OiVJltO kao ta ilwtlnja; aka. porcdilll (kao .,.ne,e]S~IOmil, ta"b1llisanom bitu) doavole da dade do njive, ,2U-Q Ce i same postati ;Dne~ist.ol¥, itd. Kao §to je istaknutc, aka se ~ar,akter-istike tabuisanog objetLa vezuju za njegovu duiYl~ o~da se i njihova t: li1@Senj'e. na, d'rolga bica, w predmete _moJe shvatiti . preces seljenja re duse, D,ak~e. krsenje tahl!la je, pmmaJ nek3Jd3~n jem verovanju. naj ~dte dovodilo do n,eze]je~ obLwka metempsjhoze.

Do, sada sme rums rralt strukturu i genezu sis~te'ma tabua vezanih za radanje u okvirima aniralsL Ifke ,konoepc~ e sveta, koja preds tavl ja osnovu naie nar,odn'Q: .r-e]ilgij,e.M,eduUm. tokom istorije su rergi.jska SQv3ita!nlja, 81'ba. plietrpela znatne izmene s~o s~ u ~zve.s,no ji meri odrazilo j na r e zabrane i OgI"aim.rrcenj,a. P'osebmo :3U iznrlene posledice dvaju process. _ k,?ji SoU p,romlmi I] ka ra k ter narodne religi. J'~. u C!!JJ_m. To. SU procest hrjstijanizacije i ateiza. eue, Medutj__m" ~abrane: .i ogranicenja kaje je narod vezao z.a.'~~Jd~Je .. voom,a SUJ malo zahV3~ proees~ hristlJan~aC]Je. 4NJ~gov u~ica) .$e oseea pre .. :shodnQ 11 v,ez.a sa traJ8nJem POJCdlRlh tabuwpropi

moo

101

plI''ewpuLa ~'llle ba za ~,3!dn,im. u~ink~m . iene u domac:iDS'~VU. She:nu sudb:lJlu dotl'vljav3,jU 1 seksualne resteikelje U periodu babinja zato no su u protivr~llosri s a prirodm1]~ nagonom mladih bratnm peJQva. Is taknuto je dla sa ~ pojedl rum krajevima te zebrane od generacije do generacije sve manje poitujlWi~ ~,to je svakako u vezi sa slabljenjem verovamj a u megucnest odgo,vanj uee sankcije,

Ako se posmatra] u samo sa s tanovista mate. rijalnc kOJf'i5.1;] zabraae i o,gran:ii~enja vezani za IU· lr3!ilje imaju ~skIDjlu~ivo deseruktiven karakter, Me. aUti.m. It:e $U odredbe formi rane jiM u rndovsko-plemenskom drustvu, iDa odgovarajucem stupnju razvoja kol,e'kdvn~ ,svesU (§to. ucstalom, potvr(luju i bro jlRe analogi je iz prakse savrernenih IiprimitiV. nih'lli naroda), Sto,p se Ii!lJjMO,V8 prvobitna druStvene uloga ne mose s"g.t.Gd)3Jti samo s pomenutog stanovisra. Rattanje ,n,ovcg' ]judskog blC:.a odraiava se u »pr~ ~tl~V.l1oj~' svest i k.:n? p~ces, .1okom ~oga. su ~ !roddJiil l nov.o.:r@d~~" kae 1 DJlhova zajednica, IZ~ k~2:-eru de')o\ranju natpnr>odnih sila, Takvo shvatan]e ra6anja lIliJe samo I"eZubac niskog sazna~n~ nivoa J!pnnli~ivnec svesti., vee proistile i .iz tinJentce ~,to se sam tok i ishod tog prirodnog proeesa nal,a2:e van svake konrrole zajedJriice. koja je stop p':mi£bJJ o.se.tanj em mCrfiOCl pred neumi tnim s!edom dJo,gaaaja - Neka is'iJ!'aijWI1ja. !;1..IJ pokazala da su upra \"0 dO~lt3ji koj i reMete sv~nevn.i fivot j~ ~1LUpe 1~l'\o6enje, ,zara_za. smrt I sl.) potenClJalna

o:pacSDOs1: ~a ps.ihi~tu ravnotefu kolektiva j da stva· raj IJ usloee z.a dezintegraciju njegove org:aoi,*ciOmile struktllWTe {Ill. 59-60}.

103

du.tim~ kao ito je vee rcceno. ~ita1/ sistem tabua koji je narod ""~~Q za radanje pretrpeo je tokom is.toI]]e zna~(!jjpe izmene ne SMDO kao religijski vee i lao 5iocij:al ni fem;)men" U na~em patri j arhalnom drustvu _~n s~,akAko ne~ a pryobitni. 2J1staj ~ a~ ne predstavlja III anahronlzam llsen psiholoskih I SQ6 cijalnih osnova, Iako se baziraju na irac.ionalnim shvatanjima, tl propisi deUmitno odreduju stvarni drusreenl odnos majke ] deteta prerna njihovo; dn.iLUvl~no) _ zajednici - i obrnuto, Pri tom treba imati u vldlJ.1 da se n]w}lova egzisu~ncija u konkretnirn uslevlma nak patrija.rha1n~ s:red~ne odvija u dvost rukern ii:'I.!'otoom olviN: uZem - porodic!ncInt i lireID ~ seeskom. OUI!d. se pomenu tim zabrana~ a i ogr,ani.cenj:ima, :re.guli!e ,OMOS maj ke i deteta prema drost vu DaJ dvema relaci jama: (I) maj ka i dete - peredica, ~ (1) majka l dete - selo.' Posmatraoi sa tog aspekta, rabui vezani za period ra4a.nja mcgu se podelit.i na tri osnovne grupe.

U pn'u g:ru.pu bi spadall oni kojirna se redukuju s'4a~od]]~mi odnesi amedu porodilje i novor'od,~ecta .. ;s. jedne tStr.rane'. i njihove perodlce, s dn.wge (u a. primer. za brana seksual nih odnosa sa m1!lzem. zabrana obedQvanja za istim stolom i sl.l, U drugu. gruplil rnogu se uvrstiti ndredbe kojirna se l:-egulis\I adnosi majke j deeeta prema svim stanovnicima sela, bez obaira da Ii pripadaju njihovoj porodicl ill ne (na primer; opSlla zabr-ana prisustvevania S8/[IDu:lm porodaju, zabrana divljenja iii hvalje-

104

nja. ~ovorod'e~,oe~~ i lsI..): N,Ijzadl, trecu grupu bi sa~Ja ~ra~e . od_r~d b.~ ~OJLma se ograIlLicalra odnos majlket de!.eta .. u;,klJucJ1vo, p,vema .~.judima lizvan porodiene zajednice, prerna »ostabm« .stmovnlcim.a . la, ~na. _' I~imler It ~ri vremena ZiiSJ brana kretanj a P omdilJe ili unos~nJa novorcdenog deteta van kuee, zabrana odlaska trudnice 'U kuce u kojima irna neprijateljski nastrojenih 00000. i 81..). Upravo u za· branama koj e pripadaj u ovo] posledni oj grupl lUI} oolje j e i z ra.&n pod vojen s·t~rv rna] ke i dereta prema _ dru~ rveno] sredi n i, Dolt se po.r.odica shu'la kae mtimna sredi na koja p~a :la~dtu l sjgurn?,;5t". si~ 'ra drustvena z,a;.j'e-dnka,_ selo, smatra., se tabuisanlm pod!ru.cjenl .. Ova p'odvoje~?s.t. ~vodw ~apret~os:ta. v u da S1IJ odredbe ,0 kO'l]m~ je r~f, nasm;~le. u vreme kada je selo pooe'lo da pbi SViOJ p:!:,O~itD1.,. srodnil;kj karakter ~ pa se emot~ vno d,Q~~v IJ a V'aEo , kao

I" . k vrebaju 'r""":!"~1lIo eeasnosn-

: .. spo In! .sV',erta u. orne·!R'....... g. '..... . !Ii!Ii!;o.!.~'W ..... 1'"

II

TABU·PROP'ISI VBIANI ZA SMRT

1~ TABU'-PROPlSI U KULTU POKOINIKA

P'tema sihva tan j u ma~-eg naroda, smrt svakog ~o"vek3i _ ima tajan stven, mist~bn unca] na sveukupIiaJ. zbivaJDja u njeg<>Y'Dj dortada&njoj sredinl, Veruje se da [e to "ediIJD ad kritienih trenutaka u ii· vatu. cele za.jednjc~ faa. primer, porodice iii sele). Zato je ponalianj,e: njeM.h pripadnika regulisano brejnim, f:radwdj om IJstitl]jeno prepislma, Utvrdeno j:e .me s~mo ,0'00 :ho :l}.v.aIj301! vee i 000 §to »1'lC' 'Val):.lIJa: ,finj~i. .~)mgim .r-ecima, zabeaname lli preperukama sanketenise se pe treba za izbegavanjem odr~denm akttvnesrl, Mads se pomenun propisi javlja j u vecinom 'U obliku moramib i dndtvenih nOJl'DIri~ mak?, J~ u.ocit· ~a .. se. U! S}J,:I~ttni .. za~ni~ju OJ' SIJl se za.smvaJd D8 religijskim 1 rnagIJskJm shvatanjiJDa. Stop ~emo Sic: pre thodno osvrnuti na ta s~:vatanja. pre sveg,a_ na narodno shvatanje smrt~ ~. d!og~a8j a u ve1.:i s ko j i. i zbog koga su navedeni piropisi i nastal m ..

lJ srpskom narodu je oplterasprostranjaw YOirOiVMje da se Ijud:slci fivot ne zavriava u treGutku smrti, ve~ na odre4en natin nastavijL 000 .se j.

] 6

107

odmfavaju te:mj u cove.ka da magijskim putem obezbedi d:dju egzlsrenciju tela pokojnlka (na primer, nJego,vim zakopavanjem u crveni oker, bojadisanjern njegpvih kost ij U II crveno i td ,).

M,~duUDl.p:redstava 0 telesnom nastavku livo. ta pesle smrtl ostavila je Sarno blede, Cesto nejasne tra,o,ve u na~oj ~a~dnOj religij~: U njoj Pn:ovJa. dUje druga, U1ImJstlfka kcneepclja srnru, kOja se za~n~va. ma uveren]u da u trenutku smrti oovekova dusa napiIJl§,la njegovo tela. Ito potvrduju i opsterasprossranjenl izrazl: rastati se s dusom, rastaviti se :9 du~om. izdahn.uti. i:ld:aJmuti dugu~ ispustiti du ~u.. i drugi koj i mao se u narodnorn govoru ozna. C~'Hl poj am umiran] a. Do animistteke predstave 0 smrti covelli: j e mogao dnCi samoneposrednim, beebro] puta ponovljenlm posmarranjem ove pojave S.amo je tako ogao uoeiti da u trenutku smrti, c» sto bezvidhivog ueroka. prestaju sve spoljne m;a. nifeseaelje !i vota, Otud se nemlnovno formiralo s~'IIa.tanje da covek umire eato &to ga napusta ne~'~o i'to ga je pok1"letalo~ Ito rnu je omogueavalo da go.vo.'ri~ vidi, dii~ itd, Ta pokretalka. ii votna sUa u ]j1l1ds~'O'm telu zamj~lja se kao nevidljivo bi&!t bo n~'ricl]jivi co()vck 1ll coveku. :§to U op:§tim crtama adgOiVa.r~ pojmu ljudske duk. Animisticko shvataDje j:e, dakle, diseeirane, razdvo jeno na predstavu 0 • ~u kOj'e se raspada i predsta vu 0 du:§i koja iz nJe-g~ odlast j samostalno nastavlja da iivi. To shvalta['DJj'e je, Ul peredenju s animatistitkimJ svabko nastalo na \'i~m srupnju razvoja dfu!tveoe syesti U njamu se nepoznavanje prave pnrode smrti me~8 Sa saznanjem 0 raz1id u egzistenciji tol'eb ~ i poslo n] egovog biolo~koS zavrktka. 00sJedn0

108

109

nja iivih ~a pekojnika slabe i njegove zamU,ljene Vre1Je.: sa dotadasnj om zajednioom. pa on gubi svoju jndJ]V]dll~'lnost i p:I1elazl 'U ka tego:riju predaka (0 fe.. mu ~e u iducem odeljku: bid viSe rtti). Stoga ee se lIJ daljern izla,ganjlu pod kuhom pokojolka podrazumevati mis1!.i.ctllll odnos dru~,t~ene zajedBice prema mrtvima kJoj!' egzisu:raju kiiLO odredeni. konkretni mdividuumi u svestl njenlh Inipadnika.

_ 0 dnos iivih prerna pokojruku prvenstvene je obelesen podVQjenoscu fI1;iliovi~ osecanja: s jedne strene, 'covek se instl kti vne p]asl pokejnika kao nroeg U.o jc semo po sebi stf8vilno i nepri]a tel jski nastro j eno, 3 s d'mge ostaje emotreno (ill bar dmMveno) poveaan So njim. Da lt ce preovladatl osecanj.e su',~a iU oseeanje po.vtianos.r~ :-:- to 1.1 veliko] m~n Z~VI$l od ops1teg ~arnkt-:ra rehg].1s~~g, Slste~~ date drusrvene ,grope. J.;fedu.nm" 11 ,"I~OOJ !ll manjoj men ,ambi'V,a[~ndja, uvek prozima odnos Zivih prema mrtvima U 8~ 3:03.).

Sa animisd~ko@; stanovHha. pO!k.oj nik je i dalje ~i v J' pa mo~~ da bude i debar Hi zao, da koristi ill !;,ted zajedniel, Potenci] a~na koris t iU opasnost od [[j.ega u na.jvGooj mcri zavisi ad stava iivih prema nj egevorn dohovnem obliku ~ du~i. Stoga je i ponfi!anj~ pripadnika n j ego ve do,tadasn je zajednice prl~v:i!lisbodno motivisano fe1jom da regulHu odnose sa njegovo. dusem. M,o podvojeno!Cu stava lirih prm'ia pokoljnikll us!ov]jena je i podvojmost njpt~ \l'og pona!twj a- Oai nastoje da potpww iIi dehml,f:no ilb:~gn~ dodir sa njim, da raskinu po$toje<:e V~lJ~ _ kako hi se ,. ~tiliij od m.~eljenog de~o~ja DJegQve. du~e: ;Jill, lStovremcno. I cia produie I OJa~j UJ nkthme veze sa njim lako hi se njegovoj dull

J 10

''-ad' .

---_ 'IClO'~'I'{J1Oi It

o j raj e4ltkrr S

gu a pos -~ rba

'\ -t_ Odre'de:~na ,egzistcncija - , -~~~ -

~ drust\!ene z~J'edn°:,n?t D.akle.! p~~iJ( to~ odnosa ~"'_ :£C .. an z.na ~, " - rce P aka' "k _ ~~nJ 1I. pr', ~ propis'" _c~, ,_ ~ . ~'toga See 0 _', J,tHa Prtpisu' , Jpa~nl'

ih ;. m:a ko Jl:rna, ' . no W.merav je _~c U:u·

nu d]J .12 begavan.' sde _ 'p',r~po.ruCUje o.t, P~a"dima j

s kladu ' . J1e "1:1l..l.a~h k ~ oav]j'an . .

" ,sa MlmisHckj b"-_ a tJy-nOSti. U je Jed~

tern 1l,..n.".,...,..,~ ,', rn shvatan- n F Sl'\l'arJ"

, _ 'U'\l!o U__II::.I pona~an . '. _J ern or ,. , ,J. UI

11.ln omaeava "_', ja, TaJ Slst~m mrra s~ srs-

fO" . - - raznlR1 t6"_," 'se u lit

srnrtm rim 1 _ " -':"tOu ... mLJDla.; s '.. era-

._odno reei _ d a ~ pog.rebnl_~objCaji itd~~;r]ru ritual. tI - ' , , __ a ~,e, POI svo~'· im ' _. !"10Ze se s 10- _am, d- 8J • samrtn,l. ritual s -,,:/I a- O~?, OVTiLmD kaTakteri~

nam a 1 tn .... mi.' L -"!L n ..... od Ii:" • h

. '. erucA, an o:a'iil'IT"k$I, (1" !.:l!'1! 11;",) ... VJ poznalih

Kao,§* '. «::1''' ' ..... ("'".... ,'t[]<.,,;I' ",J6

bi ,:,,0 je na p06etku Q~Qg , "clerk

~da"',. I!~U .koimp,one,ntu,samrt~~~· ~tlU J'II .a na.goveste.L u _ wne up:r.avo 0 " , ",. b .. ~ ... ,ilJ!fIi s.rpsk,og na·

,~ an' . . ,ru prop.ws~ kOj Ima se . dnl

za]e 1,ce pokO'~nika u6.ma_'IJ'''!!J'··' . L' pnpa mel _~..;;I, _.:L, ,!l " ... """"&!B'YQ~l.iL na iZlOeli'r.:ll " d

l'~enIo posrupaka,,, ,~, ~ .;. . b'." 'o:-vanJe? a DJ ad, od·. . . IlJ e ti I za: rana 1 ogm_n..6e.

',slelv, '" i, ~"~ar~dnom ~~rov,allj u, do nezeljen ib po _ ca. _ S obztrom na njihov magjjsko-:religjjsk.i

kar~ter rna,gu. se svrstatl u tabue, Tabu·propisi $11. ~:kle~ sastavni deo sarnrtnog rituala. Stoga se i nJ~o~~ osnovna funkcija nuznc uklapa U osnovnu funkciju sarnrtnog rituala u eelini: njima se pre svega usmeravaju OMQsi !ivih prema du§i pokojnib. bilo raw za1tite od nje Hi radi koegzistencije s njom. Naravno, nisu svi tabu-propisi kojc je narod vezao za smrt U ovom smlslu jedinstveni. Sta~ yjje, mnogobrojni su i raznorodni. St~ je n~pbod no primeniti u prethodnom. ~vljU USVOJer

~ princip sel~cij~ tabu~p~:Uti~ ~e~;:

Po tom pnDCl~~... SJIOYIlOI1l deter-

poveza:aost po: -...au.,_. sa 0

minatilQ[i[t magij:sk~religijskog kompleksa U oje se ok'" j re uk lapaju, Po~ to je sarnrtni ri tual deter:min:isan pre sv-ega SVOJOIll funkcijorn - regulisanjem ednosa izmedu iivih i pokojnika - razmatrace se same one zabrane I uzdria'\l'anja kod kojih

je ta Iunkeiia n~?sporna ilt ~ar verovatna. .

np~ta funkcija tabu-propisa u samrtnom rttualu is_poljava ~e, naravno, U. :pojedinafnim primeri .. ma: konhetn~m tabu-proplsima usmerava se odnos iivili prama koekretno zami~ljenoj dus] pokoj .. nika, Dak]e~ sad.rlaj t ih propisa direk tno zavisi od predsta ve ko 1u. narod ima 0 duli umrlog roveD, a ona W,liJJje j,e.dinst1Jlena. :.tRee ~du~a' ~ kao i svima

"d . 'd' d It • la' .

poznata ] e] a 0 0 . _nOSlma use ~ te «- IS--

uee pozrnah ~str,a:i:]vac primitlvnog mentaliteta L. Levi-Brit ~ »-promroku j e: nerazmrsi vu zbrku. Bud.uti da se predodi.bc I kill je se odnose na s.aobrataj iivill sa mrtvima, upravl] 31ju po zakonu participa· cije, mrrvt borave u l,eAini, koja se raspada, mada ih u njo] nema, i solidarni su s n jome mada su od ~Je neZ:ll visnl: nakon nekoliko dana novi se mrtvac nalw isltOdobno 11.1 svom grcbu, u bJizini kuee, i daJeko r.b8J putu za zcm Ij U sj ena, u koliko oije onamo ve~ s tigae«. Ovakvu heterogenost predstave 0 pokojnlkovo] duh Levi-Bril obja~njava ravnodulno!tlJ_ prerna Iogickim p.-otiv~nostima, koja je kar:al.wru,ti~na Z3. nue oblike dru&tv(..JJe svcsti, Ito omogueuje srarijlm religijskim predstavama da op<s,Umu [pored novlh, lak. i ato su u logi&oJ .. [)ro'I;n(!i~.ti j edne .s drugim (t 73 .55-56). Kao Ito ~. se kasin]e vldeti, u ndim narodnim vero~ imJH'iIliL!I !akod'e postoje ra.ilifite predstave 0 pokor Illko""Oj dusi. Ako se hipoteza L. Levi-Bri.la p&.-

A. TAB,U-PROPISI S APOTROPEJSK.OM FUN KC:lJOM

Mnog~ istraiivaci smatraju da u religijskiln hvatanjima vocine naroda i etnitkih ~pa. pr& ovla4 je strah od pokojn.ika, odnos~ njegove du. ek~ ~k. n~ginju llli~ljenju da je s~ PO: bitno blo 1 jedino os~je ~a ~ cia je osetanje svakako je proJstekI_o iz ~ cpo.

kojDikova dub U odredent~ ?ko To uosta· po I odnOSDO nastr?jena da ToTti ~terijal p6 UustnlJe i obiman etnO sveta Shat8nJe cia

... ljID U=r;ri~sIe -rtt poiuJo fIIV'

113

sail demon 'I'la prvi pogled iwenadujuCe je, ak apslIH-dno. Ob jla'njenj a tog shvataruja su razlicUa.. lmvoU6emo cilia" po nasem mi~'ljeniu :najvuovat· m.ja. E. V'cstcrmark lstiee da, prema mi~ljenju pl"~miti,Vm:Jiih, naroda, covelo: uvek umire nasilnim put-em. Ako ne pogi.nc od srvarnog, poginuee od ,zami~ljenog olnJlzja ~ magije iii vraeanja, Prirod~,O je shl dul;" taka »ubijenog~ eoveka postaje nernirna :i os,vetQlju.bi",a~ ~'Ii(!li, nezadovoljna svojom sudbinom ... zavidi 1ivima.! l:e.zne za drostvom prijJa~~]j~_ i fcdaka. 'p8 tie!] da ih ubiDe 'bo]e~Cu (ill na meki drugi na~iD) taka b~ opet mogla d.a se sjedlni s md ~ma (43 I I, 426)" Nasuprot Ve$.te:n.nar~ ku, R. Karsten smatra da je predstava 0 zlom karak teru pokoj miw.v,e duse proisfekla iz jed.nog drcug;-og shv,ata_njla. 0 uzroci_a belesti i wniranja (takoa~ veoma rasprostranjenom u primitivnim rellgijama] : bolest izaz:iva zao duh koji ulazi u ,c,ov>efije tela, Kad bolesnik umre I' zao duh ostaje izvesno l·:reme u njeg.ovQn'i eele, zah,'alajuci i pro,ljmajUi~jj :njegovu dl1~u. Vremencm nestaje svest o r:aZl id jzmed:u, poko] nlkove duse i zlog demooa kOji, le prourrokevac smrt, Drugim recima, dub umiFl:og i sa_a postaje zaiO demon (144, 289----293). _ Ovo shvatanje se u nasem narodu jspo)java I 1!J SDabtO nagta~en.oj apotropejsko] komponenti :S:2L~nog rituala, Izmedu ostalog, izbegavaju se S.V] postupei koji, po narednom verovanju, izaD.. \!.ajll!) llde[j~nu. a'kti"nost pokojniko\'e duse. Vea. na 'Utbu-propba. vezanih za sm rt odrazava tu teo-

d . ."

_ e-nCI]IIJ.lIi,.

1 I

(i. l' A_B U I SANa T El..O

POKOINIl(A

U re1ia-' ·nl~~. '. ••

t ." . h g.tJS~m sbll'"atanJ!ll"lla ... ,

~C..~ ~ grupa zaS~1llp] jeno . e VI: m 1l0gl.h bt?da j o nJkol' 0 telo n:e:ll:,.·, .. J rm.ranJe da je rv...

. . ~!i.e ~neCls.to.r.c sa' . ,y...-

o opas.no. Veru j e se cia sv;aiki k num tim ~. "le.

lak. 1 bOlra\rak U nie ,(lve:' b . .?~t.akt S nJIf!l~

o a nost za sve ~J·lllde J g -1 b lizini, pn:dstav.)J3

,. - • a pose· no za PrJpadn k

n J egoye dru~ t,:e]1e za j edlnke. I U nasem . na.n:d:

pes t 0 J e tragovi ... o"9~ shva tan] a, Vern je se da odr. acne _ ka tegOfJJJ e lica treba da izbega\'a ju. bUo kakav kontakt sa te~om pokojnika, 10 se pre svea ad n osi na fene u drugom stan j u, U mnogim pskim krajevlma . one izbcgavaju da vide mrtvac 1 da se nmdu u. njegovo] b~izint pa ~ak DC od- 1 fli na sahranu, U narodu se veru]e da blizina '0 e u lice prvenstveno na pl~: ~ dele se mote roo chti mrtvo, odnosno bledo lh ZIlW k~ mrt~~ Zb - rc -. "" ko b31§ mora da se 0P. rosn sa po J

~g oga, '":"- . . . itan . u otsc, brat,

rn kom (na prun~r , kad Jt3 up J ruke iii prsta

-.:r:;' 1 11 trod U1C.a '\\IeZe oko vra tao . a-

rnuz l S.J, . d tavi u nedra crvenu J

c n koncic, ~ poneg ~.s VI. lod i ani (prema

b u. cime ?Cl~~edno su~~ SVOJaP dele bude ~ principu:_ imrtativne Nma~!l! pok:J~i~a lo~~ u~

t lest zdravo. 0 · 'nun ba}e\'UD

no, 1°00 . _ t uo.p~te. Zato U POJ na Uca koja SU

na p . nos . rvenst"leno 0

mrtvaca izbe,gav.aJu Po ~a. ~

dtreklno iIi lod1rektbn e ~ r.&.nJel U·...-roau fene sposo n __ I ~ dt~)+

mer, k koji kalel~ da sa oPl'~~~~

d tove eno vero'lanJ~bDO wc~~

..--.,....... tela y--w

iz

115

po 'k~j~m~ srodnici ne t reba da ut,eshruju u iznclienj U - rnrtvaca iz kuee i 1J njegovem oprernan] u. I)MrtvacfIJ (e rerko ckupati .1 oprernitl ko ad famiIije« - ka:k M, :D. M'iucevic - »mego iz S\lSOOr stva mu~k~Fca najstarije mu!kQ. a zensko koja starija ie.n:cll« (lOS. 339). Ponegde se ova zabrana o dn o.si samo iIllla ukucane, me. i na ostale srodnikc,

Nep niVi!lin utic~j le.sa p~oteb se, po narodnom verovanju, i na Iiea koja delaze u dodir s njim 1JJ to,ku ohav-Jjanj!i:JJ :samrtnog rlruela. Posebno opasn~m_ smat ra se no~ell.je poko] n i ka od kuce do groibija. Tako. na primer .. u L.vCu. i Temnieu mnogi iizbe.gava.ju. da nose lO!tvac.a (a narocito peklop.ac od s!Ulduka) na gFoldje ]~ straha dOl oe u tom s.Jut.aju. j s~mi umrcti. U Zagblvku se veruje da co\'\ek kome je prvo dete iivo ne rreba da ute· stvuje_ U liLosenju [~~~J' [er ,ee mu 1,1_ prutivsem ono umreu. ~~,s~ro:s·tranjen je obi~aj. da se ]j udi ~~j i T!iOS~ ~ okoj m.kJovol tele na grobl.je ~e5to menjaju pod .nosiHIm.a. Ako S~ im~j!J u vtdu aaveden! prirneri, nij~ isk1ju£"~imo da. pnrobitni r-az]og ovako ~s,talD s.menj.ivanju nosilaca rnrtvaca treba trdi. .1. U njihovo] .zeJji dill ]zbegnu dazi kontakt sa flJe.gov.im »n.eOistimq telom, Osebe prinudene d..'l clualu u d.odjr sa :~e]om umrlog ponekad se kori:s~ ra2niJm .apotropejsklm sredstvirna. a primer. tako ~e post apR pri uzimanju mere pokojniku z.a rru~"'_aeki ~andl,1.k (sirovim protem, trskom, protem Q~ ~JJpka. .. :1 td ,J. Kara k teris li~flO je da se u tu svrhu u.polreb~Javai crvenl konac,. kojirn se Ititj i trodllJC~ ILlI b:lili:ni± mrtvaea.

U m.nogim elni~kim gruparna veruje se da n:St)b~ koja je bila u dodiru sa pokojnikovim te-

J 16

117

prakse su pnsutni i u nasem narodu. Lust.racija 1UkQpnika obtli.,~ez:m je element samrtlnog n tum. U v~tini srpskih krajava rnagtjsko fisl!enje se o'bav])a po povratku s groblj a, pred kucorn pokojnih. Prerna M. :D. Milicevlcu. ucesnlke sahrane pred kueom _doleka ~ koje od 6eljadi i po!iva irn da operu rukc, Negde. drugo celjade drii na vatralju ugljenove, od kojih svaki, poiHo opere ruke, uzrne pe jadan, premctne ga iz ruke u rukllJ.nek~]j ko purtta.. .pa g~ baci na:·t:rag p~k~ sebe .. (20S" 342). Op~tle je rasprostranjen obu:aJ da se ukopn lei ~fiU:e(C flJa _ OVa j nacim: dod i ri vanjcm vode i 'n~'lre (2arn}. dakle materija kojima se pripi:suju btrazita katarktidka svojstva. Ponegde se u lustraelvne svrhe upctrebljavaju I drugi elernenti (karnen, bosiljak i sl.). Redi jc slucaj da se lustra. c]ja ukopnj_ka. v.a1i na samom grobl]u, neposredno p osle spu~ tanja poko] mk3J ill gr-o. b. Tada se ti!Ce~ .r:-jie Q 'biCno obavlja pram j em ruku u vodl, poneg9 de jj _ u vinu. Ak.Q jib na pevratku is groblja put na.v>ed~ Pf'e'.kO reke iU pO.foka. ukopnfcl Sou se u ne.kim l<r.aje1t,f~ma ritualno umivaU i prali ruke u 'lekucoj vodi, (:esto je iPraktikoTl.';tna dvostruka lustracija, ma tekucoj vedr l pred ku60m pokojni~ ka. Hrlicanska crkva je ova] obieaj, kao i mnoge ~ge. ukloplla 1Jl SVO]U obrednu praksu, dajuCi rnu na ta] nafin .hdJeans,ko obelezje. U Lu!nici i NHa vi, 1'!!3. prjm.er. sv.e.§teni k je osvecenom vodom :k.ro.p.:eQ uko_pn i ke po [II j ilioVOR]J pevratku s groblja..

; _ P]"i2ma anim~sdtkoj konc:epciji smrti (08 koJO] Se zasn~\'aju rellgijska shvaranja naieg na.ro. da 0 ".voj pojavl), t!ovekovo tele je tivo i aktivno

118

S:Jmo' dok po iii ' ---

.' se 1UiI~ svo] zivotni lIi'"

u narodu se obift- rio .' __" p ,nClp ~ d1.il~u

t 1 . , \.;Jl... v~.!le cia d! ~. " re 0. u trenu tku ur.lliranJ' a M' .",~., • ." Usa nap'U.~ La

pome '1- " ¥li.iLu .. JIm 'Ill .,.I_J d

"-,,men u tOim,If>/OJilocpdj om .'. 'k .' - . it ;lIo~ a U Sa

mole l3llmis]iU kao »ne ..... ;:-.,.~jo., PO(d'OJ nil' OIVO t,~lQ S~

) - . - ..' r;.<~oi!IdLO« . ,_ ak e· aklivn .~.

vo same ako u nlemu -[ 0] _~', 0 ,1 .~l'

njee"l"ova dusa, Dn.vnm rccim' P ,51 ~l_ SJlIrh_ e~l.'lstl.ta

,." ~~, a, Sl_l.il :n:i!li$rtanlen u

D~ clstom,tt Idu ,idendcna je po.kO]-IDikg."o'J' d~',..'

ko] a ga p- " iem sh . !WI Sl

.' I ," n~m;a s.t!iJ!Jr~J,em S vatanju, me napuJta ~

trenurku srnrn, vee' izvesno vreme ostaje 'Iil nje:rnIJ, iP_o tvrda za oV'O ~ote se potraii ti ramo gde se predstava 0 »ne.c1,s.tom(f, opisIl!~m ]e~u najjasmje 1SpOmjava: u namdnom verovanju U v.am.pire (Vl-l" kodlake) , U gotovo svirn srpskim k ra jevima Scilla' Ira se da je vampir onaj mrtvac koji nocu ustaje iz groba da bi napadao ljude ] cinio lm s,tetu (davio ih, pto im krv, unistavao im irnovinu), Va~pir je telesno bite. '~biCn.~ ga .~ami:njaju" u ljudskorn obUku~ bez kO~u'Ju ~ ISp"w:Uenog krvlju, T. elo rnu se', da Ide J' ne raspada, vee se same na • . r', t nacln tramsrornrdie- Po ®p5terasprostfa~ lZ\ es an., , _. '", 1:0:, z, da se

n j enom narodnom shva tan ju, ,e~, (be .mok e., kova

!lfaspadne sve dole, je za njega vezana po OjntroL:t!t

_1 ikor , .... sr...._,..;:oIll Z--3. urn .... t:>.

dusa, To se smatra 'Jc:d., °91_ ne ~ e more da

ier njegov.~ u ~elu zaroblJen.8., ,du~~ ~onaj svcta:. ode U 5VOJ6 prirodno b~aV1Jjtekom rjetniku. ima R C. »otajnika u Vukovom Srps t' lelo u gro-

e () J~ edno zna.cenje.: '~,.nerastvOIedano, IJ raspadne«' sam , ,,]. koie ne moze se 'abu. ljudsko UJe 0, ]". toVek ~ija je dU§.a ,1% od~

Prem a tome, vampir ~er 'zato !to je .,oClD1~kovesnih razloga (na pr~. ta" !to DlU je 1d ... t 'td.>

edene .grehove« za ".IVO, samrtne 5"~ 1

, . ja, Ito [e umro bez

119

~-------------------------------

ostala posle njegove srnrti \l telu, pa se ono nije raspalo, vel: jc cstalo !ivo i aktivno,

Me,fllUdm. prisustvom du!e u telu vampi ra .a~l~~ se oojasniti predstava 0 njegovo] telesnoj egzistend ji. aU ne i predstava 0 n jegovom epasnom delovan]u. U tIIli'iogim srpskim krajevima narod 'to delovanje obja~lljava .cinjenicomc sto vamplra othl'lj:av3! neki DdaY'olski duhe:. u stvari laO' demon. toj~ _ MU usmerava aktivnost i cini ga opa:sn~ m za oko inc, U su$tin[ OIV'O verovanje je ~ita~O sp.-ecifi.e~un odraa opsdj,cg ani.isli.Cko~. shvatan] ~ da smrt nastupa taka ito ooveka ubi] e zao de.mon koj i ude u n jegovo, ~o i 0 buzme mu du~u. Ka S:n~jOn:l iden'lifikacijOnl predstave 0 pokoj:nikovoj du~:i sa pred:sti8JVQm 0 demonu uzroCnilru smrtl stvara S~' tn,'crr£nje da je du~a. u stvari. zao demon, Dakle, »davolill duh« koji o,!iV'Ljava vampi:ra, us]ovljav.ajuCiJ njegova opasna svojsrva, nije nj:~,tiIiIJ dro.gQ. mego izmenjena predstava 0 pokoj .. ~i,~.Qv©.'j du~i~ koJa joe u narodao] svesti popriroila neke demenske karakeeristike, .Kako je predstava Q \~mp.in.i $.~mo na] i zrazi tija varij anta shvatanja o ihrom~ ?pasno~ (p:r,e:ma . t<?m.e i .netist~m~) t~ lu poko] mm ka. pnroda vamprra uslovno . Je I P~A roda IojDOC]S roglC ~Ma< uopsre, Ta analogija u yell. toj m~ri potvrd'uje pretpcstavku da [e narodna predstava ill Dome~istorntll telu mrtvaca animisti&at ~tQ jc u skladu sa oll".§tom. animistiekom orijentaeiijom, [!Jde na:rlOdmlereLigije: one je_ dakle, .ne~jjst~ ~ 23tQ §to u njemu i posle smrti tivi i de]~j~ JJJjeg(YV3 dub. shvacena kao demon neprlj .. 'teLjsJti ];I asrro j~n prerna ti rima,

J20

niko.'\'Qrn ~neCistome! telu [e, u skladu S opAr wm kara kterom na.!e narodne religije, popri. mila animis tickj kerakter, Nairne. u priliu~ ljenom rnaterijalu jasni su tragovi shvatanja da Je 'pokojn~kovo telo .neeistoc zato ito u njemu i pesle smrti (bar dok se ne raspadne) egzist ira n j egova du~a.

(c) liz napred retenog proizllaai da se osobe koje SUJ prck:D"s]"~i tebu-propise, bile u neposrednom in posrednom kon taktu sa le~om i.z.1afu delovanj u (u n] emu prisu tne) pokoj nikove du$e~ pa. i same postaju -neclste« i opasne r.a okolinu.

Cd) Nekt elementi u prikupljeno] gradi ukazuju [18 nekadasnjc shvatanj e da se delovanje pokoJn&()vog tela, cdnosno njego~e ~u~~ O~lva· ruje metempsshozom: osoba koja je dodimula les 11 i bora vila u n jegovo j blizini postaje D.necis~iL~ MfO ~to se u nju preselila duta pokojnlkova,

b. TABUlSANI PREDMETI VEZANI ZA POKOJNIKA

l.J rcfigijsktrn slsternlrna mnogih .primitivnib.« nareda i ple;me.n~ ~iro_ko je r.asprostranJeno sh~ tanje da su fI:IoneCishc 1 opasn.a,. ne sarno ~ v.: i predmeti koji su bili u dodiru sa pokoJnikom.. pea sc njihova upotreba izbegava iii ~ DB nekl ID8cin ogranieava. U ekstremnlm sluaaJevima po. kojnikova -neelsta« imoviDa se baca iU u..rdIbI:

123

kraja] i od sela do sela, lako je, na primer r U gornj 0 j Resavl, U sehma J'ezeru i Kovanici vodu kojom su kupali mrtvaca prcslpa]u u neki kutak u dvoristu, dek jc u Jelovcu l:z1ivaju u potok. Krpe koj;~na je b~s.ano pokojni,kovo tele stavljaju u J ezeru I Kovanllc] u mrt '_'afk 1 sandu k i zakopa. vaju sa a] lrn ~ a u J elovcu 1h operu i obese 0 neku voeku. Najza.d, u Jelovcu bacaju cc~alj keJim .~U ~M]jlaH rnrtvaca, dok ga U estalim selima ovog kraja same aperu ] ostave u kuci, Kasnije se njime ~orj:5 te, Na sHtan nacin se pes tupa i 53 m.nogim drug.iJm prcdmetlma koji su bili u neposnm.n.om dodiru sa pokejnikcvim telom (sa pos'~eljjnom ill krcvetom u kome je bolesnik umro, sa nos:illima iii sao]l:icama kojima je rnrtvac prenesen DB groh[j~ i :$1-)_ Sv] fiJ predmeti. kao i lju. di, dod.iiroUl sa umrlim posteli su Ineesti. ~ samim tim j tsbulsant, Sloga je opravdano pretpo~·ti!ivitj da Sir: i nalrlJdna predstava 0 njihovoj .. ne~i st:OC:i'Dl takode sasnl va na verovan] u u metempsi· hozu. Dakle, om su i;iIlee:ist 1'11: zato ~to se u njih presellla poke] ni kova du.§a.

M~l1Jijt~mJ' kako se i'l.. graie navedene u prethodncm odcljku [1f1Loie zakljucit]. magijska anetiS,tOC3C ies:!!II. po narudaem verovaaju, ne prdazi samo na Ijude koji su ga dodtrnull, vet i na one kojj su se iZlfCS.nO Vll"cm.e nalazlll u njegovoj nepcsrednoj blizini (trudnica, ukopnici). Iz toga. dedujl~ da po kojn ikovo telo mole da deluje I na ra.zdaljifllli. To potvrduje: i praksa, pretd.no rasprostranjena u nasim zapadnim krajevimat cia pogrcbna povorka lzbegeva prenosenje mnw.ca p~ ko njiva iii kroz stada, jer se venaje cia bi Q,JO-

~24

]25

ta~a tJ~ mor.a . ~3 uelru m~~~~rac. _ S trahu] ufi od mogu,eah IPOs]C:dlca~ po sebe ih svoJ porod, svaka mna ilMa od.solYamjuu Q'p:ravdanje: ne (:isti jer su joj s\'& dcca ti\la. jer doji dete, jer irna sina 1J,l! vojsci, jer je u ial.05ti, jet tuba da se Ie godine uda Itd, Praznoverni strah od ciiCeRja pokojnlko\!e kuce _oCiglednQ, je sarna izraz op~te tendcncije da se izlbegai\faju izvesne aklivn()csti U ItllleCistom. ambijentu, lII~a.gadeno:m!S mn\'.iJm lelom.. No nije ~neCista same kuca u 'kojoj se deslla Siron (dak· le, .kii.iiJ~a, u ko jo j je ]d;ao mrtvac).. vet i S'Ve ono ~'t@, S~ ~:dazi 100 U n j@ j. 'Posebno joe rasprnstranjeno veror\ll21nje u magijsku iijnetisweu« vode koja se u ercnarku smrti nasla u pokojnlknvo] kucl. u nasem narodu srnat r3Jj u cia jlt 13 k\!;1 vede Itmrtva4r • .. zamrlae - da.kle. na nekl naein prozeta smrdu, Prema narodnom objdnjenju~ ona je magijski !;)Til!3~is~a!l! zato ~lO' [e u njoj -smrt... praia svoj nO;! ~]] Tkos~~. zato .~to je S~I, Arandeo \I njoj ~ rae noz. kojirn l"3ch du~u~ I sl. No pored nav

nih objasnjell'lj,a~ karakterrsricnih za kasnija i raz· 'fiJ~nijaJ rellgrjska Sh\l3t:imja (demonologiju. h.Jil.. ,~an5;t.vo). u bi,,'sem crnoreekom okrugu zabeldeno je jedno svakako starije i izvornije. Po njen.tu! voda 1!JI kucl umr'log jc "OlPoganjen3 rli se u nJoJ sk~i~a. sa~l'l~ikova dliJj~a.: Imajuci 10 u vidu, V. Cajlkamnm~ je pr,etpostavlo kako se verovaIo ~ se u vodu koja s;e nalazi u kuci u. trenutku sm~ 1flI.iflOLe p~e'~1 m ~ i du~a poke j nik~ ... !'Cao . ~yrdu Je naveo ,f:mJ,r~l'l1Ic.u d.a veda u rehglJI mnoglh ~ D'T,edsl:a·'Io,'lja. i~.r3:1ti,'to htonit3..n element, pnYlatao ~a du~e u:mrhJoJi (330, 29~-2,9.3). Njqoyomillje:nje je u p~,plJ.1ij')o5ti prihvario I S. ZeteVI~ (117, 53).

] I

127

,s,preCi poeratak (335. U)'7)1 dok M, Filipo\·j~ (301. 1.22) smarra da j;e 1U pitan] u radn j a koj om se, 'pre~~ principfu Irnitativne magije, ~raz.bija. uni§tarvi1l! neprijatel]« (IIJ ovo~ slu~ju pokojnikova diiJ~a)_ 1\']edl'utimI rreba nsglasitl da se u toku sa~iftnog rituala eesto DC razbija bile koja posuda, yet upravo Dna koja je hila u blizmi mrtvaca ili 1! odredeno] veel ~ n] im, U neklm kra jevima sudevi su se :r,azb~jalj lila sarnom gro bu Uto je, 11:,g[~daJl bio ra,bilaj i koo starih Slovcna) _ K.ao j osti2JJ]j predmeti eve vrsse (nlaJ, primclrLt pckojnikovo odele rns'Uiumenti za njegovo op'remanje ill preno~enje, voda j h:rana u njeg,ovoj ku~] i 51-), takvi sudevi SU mOoglB.~ po narodno'mv,e'rovanju, da. pestanu sediste pOokojrdkove du!e (ito je veoma raspros~:ranje~o.. shvatanje na animlsuekom stupnju ,r,iUVOj a ill"'ehgl..ll'e). Sr.oga se IJJ narcde verovalo da su oni ~]]]eCj:st i;:.r.. Kao ta kv i, neminovnn SU morali postatl .. predmet r abua, ,Da. bl se iz~g~~ mogucnose lil.Jlno,vc upo~r,ebe, om su r.u:blJanL Prema tome'. f'fIlZ'bjjanje om:,cdenih sudova u sarnrtnom ri tualu na!eg nareda moze sc okara k lerisati kao jadan ad eblika nekadasnjeg uni:havanja sveg po-

5 IIlda, . a, m~fd~ _ i drugi h s tvari u to je se mQgla preseltn pokujnikova dusa.

Nasuprot o \liO jl tefnj:i naroda da »netisteil predmele iz pokojnikO'l.re kuce na nek. na~in ad· stran] i za§'~ilLi ukuta'Jllle ,od njih@,\'c upetrebe, U 'Il12'k:im krn)evima is.11l t~z~ cia sve ~to se u trenutku sm rh :na~ro u ku~] j ostane 'Ui nj oj: n..i ~ ta se ne pmajm]ju le, a ako se i pozajmi, mora se vratiti pre mrake, iPoncgdc (na primer. na Kosovu) 18 ~ab;m,na sc prOdll'-a\'S na nedelju dan posle smr-

.. OnJ';e sam ia kUCfc~ tUl.prQ"~~o~ Moju kutJ~ od :(Iata gro6~ icu,

U to. jo. i cU' pafiWl ti siavno«, (245. 546).

U narodu se ecsro m~1e ~u Ii da je grab -sveto f.ilesto~. :Ios,ljj'ct.injalli. Ovde (reba podseri1i da se P:r'Cdstava e "':S,\lfHOS,tjc m [Io.n~iSloa.. pojcdinih fi .. viih :i nciivt_b objekala r'a7.V'H~ iz pl"edsl.ave 0 opa-

129

~ij~ oblik hdge@ ,p~smrtru_m ~st.adm:il. _ poke jni ka:

ObJman ,arh~o,lrukil 1 etnolosk; matenJal SVeciOCl da ie gorovo svuda gde je praktikovan obacaj sa. hranj braJJJj a grab smatran ,$tanH tern umrlog. 1m3. jUC-i_ u vldu da je reL~gi_jska koncepcija smrti imals dve osnovne razvoj,ne faze - .anjmatistil:ku J animjstiCku. mote se pretpostaviti da je grob ntllj'pre $11,va1,an .~ao' sf,a:nl:!:;~epokojnikovog tela (lU, JO:ljvog ,lela,), a kaS<l1ije kao Ob]13Mi]jhe njeg~ve du.~e. Obim[iJ a gr-ada ko j u je R. T e jlorpri _ k;l.wp,io, s]uieCi se podaci:ma mj sionara u Amci. Oke~[b_iji i Amerjd~ go-vorl u prilog rasprostranje~os,ti 'ovo,g, drugo,g anbmltisti~koG shvatanja. J kod Jndo~vropsk_ih nareda, a pre svega 1<00 klaslenih i(IGd:~" Ri:rnJjana). one je biJo ~asno i.zfaieno. To, na primer, potvrdUj:e i lormu~a: J) ~j zarvaramo ~u~u U grebe, ko]u su prema Vergiliju. Ol'idiju i PHniju. M lad~. izg.ov3.rali u~o'pnki prilikom spu. Slili..fijill m:r-~VO,g tela tI zeml] u, Tragovl 511 va fan ja gro.ba kao kuee ,~o.koJru kiovc du §c kon s:1.3 tovani SI!JI ] III n:a~cJ:n na]1od u, Oni se nalaze j u narodoom

g'O\~cFIJ~ §~e s~ gr~'b .. naziva ~k?6.0mtt iJ~ -vecnem kUOQ,m« mrt''!.I'lh, 1ku:6om u :k 0ij' OJ umdl ... borave voem SHDf!; I sl., kae j u D3FOdnoj Poezijj~

131

raku:rHiu (prerna prlncipu prenosne lli kontagioz]1~ magij~) is te ih £]j~m~ osoblne, Posebno opasnirn srnatra se .njenQ _y.no~enje u kueu. 2.bog to. ga rJa, Kosovu i U okolinl flevd:elije Ijudi koji su kop,ali grob iauju obucu, Istresu zernlju iz n]e, pa soc rek tada vra(!aju kudo Sta\fH~. \l Kraguje\'ac. KOj ]f asenici se sV,i ukopn ici pri povratku sa grublja i2;uv.aju prod sV'ojilm kucama »da se ne hi zem]ja s groba unela u kucu i da ne bi kogod ad ukucana to zem]ju prstima doh vat io. (238_ 1 09).

Veli~om se »sverinjom« smatra i uadgrobni spome:ni_k. U :r!Lekim. krajevima potenc i rana j e zabIlJna skrn3JVU~.DjaJ ill o!toc]vanja ne toLiko grobONa koUko, samil1 nadgrobnih spomenika. Po to-me s.~ karnkt,eri~licni n3Jtpmsi kOj~ se m?~ nacl na njrma (n3! prJlmer~ na bosanskirn steceima), a k:oji slJIojim sadrzajem opominju porencijalnog skrJ'ii.a.vi(dja~ preteci mu boii jom kaznom, Prema mi~ljenju P. 1.. Petrovica, sH~nu ulcgu irnaju i stilizo\p;l.n€ predstave pokojnika i njegovih oclju, ta~ ~~ Ie na sq:~~k]m 11 adgrobn im spcmenieima (,250, ,34---35). Ove IC1mjenicc ukazuju na tragov l'b.'ek.ad:asnjeg shvatanja nadgr,obnog spomenika kao tabm:s~nog oblekra, Nije iskljuceno da su mnog nadgrobni spornenici i1JJ nasjm krajevima sacuvani Uplmvo zbog- top. Po bdicanskim nazorirna (koji lI'ekovim8J clc,miniraju u rei ig i jsko j svesti Srba), l'iIadgE.obmi spomenlk rreba da oZrlaci rnesto veb nog bQ.'~vka pcknjnika, da saeuva .Irajnu us.pom~ELU na ~jega La buduca pokolen]a, Mtdutl~. ncl!:i eTementi u trndiclonalnorn pona~niu pokojnik<Y:vih_ srodnika i prijatelja na njegovom #(lbu Otlrivaju prisustvc slarijih shvatanja: na primer

132

1" ab.f~ r.i ii,..J • ..

>f Qil..J:IClOiJQl.l1o/.

k1.41rw,.i Srb.Qo

. 10 fazec.i na ,-.orob on' r ----...... me ~~.Je da Po~ju6e s~n:~be .~PO~~nik, kao da ti~ po .7.1J l SC' Jav]J'~ mOlt' gb P kO.Jnlka. U naro.J..,.o.

~ iv 0 ra.can k '. Wl J

ntzgo'"or sa nadg"........1!"..nl·m l'..'a· J3o. po. oJnlku kro?

•. "vO . 1'i.. rnC:norn U '

Jete JO\T~Ul i mati mu« gla'Vnj·· k pes~i IIoDi.

101 na oClev grob: jun a nallazJ u pla-

Kotika se uieteo baba,

~{une~o_m s€ bjesf! zagrlio, Trlpt.U babu Bogom lak.ul'nio:

DO moi ~a~Q, Sava od Posavlja, p ro gOiVO",~" III t e B ogovn kune mIX.

Ali kami13tl 2.~oTilf ne hCQse~ N e h ocase iii ne ~no ga te,

E He: niemu led ·i sniieg bjeie (141 V11. 321),

ema sumnje, dakle, da se nadgrobni spomenik u narodu shvatao kao prebivalrste pokojmkovc duse kao supstitucija sarncg pokojntka (328~ 70; 241~ 652--653). Otud svako krsenje Lab~.proplsa u vezi s grobom i nadgrobntm spomenikom s~~~~

h koi ; I ci odgovaraj ucu natpnruu.u

se gre om 0 J 1 po~ a .. rodn . pretposlavili

sankciju za prekrsioca. Pri . 0 ~I:va ~kojniko+ da sankcija dolazi kao posledica r i nad~bnog

'e duse Na ra.vn ° , »sV'etost« gro a ·ibo""o skrna"*

\i' • • b :U' kama za nJ 9" •

spomenika, kao ~ 0 J~ ... e elemenat, aje je prJ-

ljenje iii o~tct~Je, nOVJJl J.jma same tezidtat~. __ ,_

sUS tva u na:ro~hu ~ vero\'~J; anjmistiC!:ko-tDlLJw,~

sa hristijantZ3C1Je stanJ '

ce .

kih shva?DJa. . su svoje pU1Ve

Stan Skwen& "H.de ~"'~;ii

...... _ .... u ~~. ~~

DI"~

_____.. ___

133

SLo,vena Z~ primanje h["iSca~stva. ~ajstarija grobJj.a se ebienc nalaze aka hn~canskl~ c~kava, .Mote se pret1?0;> .. ~ta vrti da. se ~Pr.3VO pod u ticajem hriscanske :reii,gljej odnosno hn~canske crkve, u narodu ukoeerulo shvatanje 0 groblju kao -svetom« mestu. b.razm,t primer takvog ~hvat~nja }abelek~ je k~d »planlnaca« na Frusko] gOT). k?JI srnatraju ~a.Je groblje »posveceno« mesto, kaol erkva. Groblje Jet pre svega, skup grobeva. Ako je pojedinacni gro b »kuea umrlog«, grobl]e je -grad mrtvih«, Shvatanje d8J je grob, mesto na kame prebiva pokojnikova dJu!a .• ne semo »sveti« vee i opasan objekat, preneseno je i na groblje u celtru. To potvrduju mnoge zabrane koje se odnose na groblje, a koje SI)..l lste kao zabrane II vezi sa pojedinacnim grobovima jj]j SUJ im slicne. iz groblja se nista ne sme izneti, u njega se ne p1JJsta stoka (jer se to smatra s~rnav]jenjc.m); ponegde se ne sme u groblje utaZIt! preko aida nitl Iesti plodovl sa vocaka koje na njemu rastu Hd. Kao opasno mesto, groblje se u lzvesnim prHikama lzbegava, lItSav srpski svet od ~tv,~ca zazire~ ~ kale S. Trojanovic - »i na groblje neec lako DOC.U otic], Ako ba~ mora pored g.robljili,f Jl.m,aJc] tee se ~to dalje j prekrstiti nekohkl~1 putae _ (2aS" 48) .. Veruje se da se nocu, a na

r~.]to._ IJ_ .~gluvo dO.h:au. na groblju iii u njego:t:~illrn~ J,av]Jaju z.U duhcvi i rasne utvare. To 5 0

~o~gu bl ~i sarno duse urnrlih, ko j ima j e narod priPJsJ"vao demcmske esobiae.

..U s~skom narodu se smatra da izvesne kategorljC ljudi »ne valja« sahranjivati na grob1jima pored. o.sta~ih poKojnika. To se (zavisno od knjal ,odno.sl pre svega na ljude koji su umrli nasnoom

134

T~b~ u ~ fl' ,

---~~ ~~~~~ra::lc~'~~On:G~I~»O~'" k

~' ·1.~lr~'J· Srba

- ~~----

Sn1!CU: na p ogtnule u.op.st . ' , "

ub~Jen~ .pron~CJ'm ,i s.i8Jmoubic:, ~~S.~bno l:ltoplje~~kc, ha] due]. ] :dOc.~nc,l. kao 1- ,X'I , ,,' dPadaJu I UblJen'1

• '_~n:L •. L;,IIanO\l'l 0 tet:le 'h

,I gl~~liti U ~eduso bnom .sukob (' rH.. povorki

h?VI. kcledan.). Van grobl] U n~ ~n~er, sva"\ una, naroOito u V~;r'in,.,,- '1,~~~ske'hu p,~dJe, du:'-~m kra,jc-

, ,_U,"",!Ii' .... ,II.J 1 epl enuJa h

n J U J U osobe un1r]e od odredc ih ' ", ,! sa Fa,

o ~ : b ' ,. , ,,' ~, .... IJlCU] , zarazm h bo!e:S<t.~

zattm oso€: prerano umrle (posebno til I d ' nel .. -~t, . . b ...' It"" ,r \'orQ ena

" hl~, :~naj~ val1J~ra~naJ, ~ Plil~~~e]}a decal i, na.jzacl:

o~obe oru-c:~endl narodnosu ili odr-eden.ih zanima~ :rlJ J a ,(n,a, pnm~r ~ kOlvacn. Sve se one, zavlsnc od kraja, S3h~ran), uJ1llcpo~d, sam, ,'Og gr,ah,' Ilja -, na mes~1f, na kome ih je zadestla smrt, u posebnim grohlji-

~a iii drugde (na primer, u voenjeku), Raspravlja-

uct 0 OVOm, Qbieaju. T, I)Qnlevj,c se osvrnuo lila rasprostranjenu praksu sa.hnlnjivanja poginuHh ljudi (dsvljenika, gromorn ubijenih) na sarnom mestu pogibj,jc- Po, njegovom mlsljenju, ta praksa j II: cdraz .narcdnog verovan] a cia, coveka ko] ~ n i j e umro prirodno~ smrcu ))ne, valJ:l1[( p~n()~I,t~

mesta na mesto, jer ce selo I seoska rma J

zahvatiti elementarne nepo~ode ,(p~er:stven°kak~ sa ili grad) , Ovim verOVaDJem (koJ,e Je sva giba~ nastalo u vezi sa pl'edstavom 0 uucaJuf »POk po-

b , , ' I" lka na atmos ers e . laca e , a pose no utop jeruxa, 0 J,ti obibJ

jave) Dord~i~ po_kuiava da .obJt~d~ k grobUa sahranjivanJ3 nekih kat~onJa J b "alo "enje pd·

(95 [1941,] 156-160). ~Je,~vo, 0 JJB;l BJeI n'I .ut~ I Li' +1' deliIlll,",uO 1 neki dnJ~ MehvatiU SU, U ce ru I 1 1 'C) (241 620--6:2l)~

~ (oa prilDer M. PaY o~ ~ hiPOcerom.

n. oa kd'ao da se DJegovom ....

• *'.tI~la.. samo Jedna (dod~, "e. aa·mdlw II .obeaja: ~ -.J

135

pogibjj~, No. posmrtni ,os,taci Ijudi odredenih ~r sta, iako ss De sahranjuju na S-e?skom gro~~Ju. pr,eno:se se na d ruga mt.1st~ (na prlm~r. ~ blil.1RU g~ob[ja. na posebna gnJ~IJa. u vocnjak itd.). Za sve te ljude zajednicka J~ upravo zabrana sahranjivanja na seoskorn groblju, jer su oni, po narednom shvaranju demonska, dakle magijski »neCista~ bica, I kao sto sc IJJ. crkvu ne unosi -necisto'lC telo iene koja je urnrla na porodaju, vee se cpelo \rrsi napolju, pred hramorn. tako se ni u gr-oblje ne unose lela »necistlh« osoba, Time bi se one osk rn a 1J.P i I o, poremet io bi se mir dusa urnrljh koji su na njernu sahranjeni. sto bi neminovne i:Zaz·v,a~o t€sike posledice za selo i njegoV.e stanevnike.

Navcdcni tabui vve kako za grobcve ~novih,:t rnrtvaca (koje srno cznaci]] tenninom :l)pokojnikll). uJ:.O! i za grobovc mrtvih fiji je identitet potpuno ~]i dclill1iEno zaboravljen fa koje srno oznacili term i nom »preda k (01), T 0 zna~j da su tabu-propisl kojima se u nasern narodu usmerava odnos livih prem.a grobovima ] grobljima (shvacenim be> stanistc m:rtvih) vezarsi za dva osnovna istorijska ob~ika drustvene brige 0 umrlima - za knit pokojnika j kult predaka.

d. TABUlSANl POSTUPCI KOJI IZAZWAlU N.EzEL1ENU AKTIVNOST POKOJNIKOVE 1115LO BODNE If DUSE

I. ~f'C~et dosadasnjeg razmatranja biJi su onI ~,?b_u.m kojirna se u nasem narodu reguli§e odnos zWlh prlpadnika pokojnikove zajednice pftl!l"

137

t_ri,enje t,e zabrane nelzostevno izazvalo smrt jo§. ,nekog ad ukudana, Prema mi~ljeDju V. Caj uno'Vi61~ (tIiV!I praksa JIG uslovljena nerednim ve ro va:mlem da pokojni.kmra du!:a t~ti da se vrati svojoj kWlt.u i 'lilcini zlo nekom od srodnika, Ako bi se 'ukiopnid \u:·a~aJli istim pu tern I du~a umrlog hi se, id'liJla za njima. vratj]a toe.du uku~ (3lO, 89). U narudu je rasprostraajeno i sbvatanje da ukepwei ne t reba da se osvreu priUkom povratka sa sa;ltrue. a ni. dek _ Idu na grobij e. u pravcu pokojinik!ov~ . 'klJJ~e. Zabrana ,os'!rtanJa ~ utesnik~ nh["ane hila je po<znOlta Staf'lm Slovemma. kao l kl$sdtnim narodima ~ Grcima i Rim1janima. U n:llJ~~m narodu osvrtanje je obleno bile zabranjeno svirn ukopnlcime. :aU je u neklm krajevima ta za!brana vaiiLa samo za odredene osobe, U egotmS:koj krajini I lCJjlu~u~ naprimer. veruje se dB. sve!t€n~k Hikako mtl: treba d.a se okrene u praY'CU kuce umrlog, j er 6e u protrenom jo~ neko umreti, S. letevic navodi da je zbog krsenia ovog propisa delaeilo i do ostriji'h sukoba. U Homoliu je okreeanje z.a\r~m,e ~provoda. hila z.abranj~ pre svega sam1Jm ukucanima, zaurn osobama ko,Je su mJo,sj le krst i bardak ra ltij e, kae i vodi~u YO~(H'aJ U'pregnrurl!ih u kola kojjma je prenosen mrtvae. Aka hi koja od navedenih osoba prekdila tu odredbu, verovalo se da ee umreti jol neko od s.taJllovDika pokcjni kove knee, U pojedinim kra .. j,wjm:iSJ se veruje da [e ova] novi smrtni sluaj poslediea delavanja pokojnikove duk. Na priD:ter. u J,adru se rn; sli da ee :z:bog osvrtanja uEopn!ka :l'pokoj flLik. , . jo1 nekog povuc! za sobom u grab-. a IJ Resavl kafu da ee iz iSfog rallop dub. UIDI'-

139

cajill d~ sme prema pokojniku indiferentni, mi njegovo i~e: precutkujemo zato ito je takav obi,caj. PnrobRni razlog, medutim, jeste nepoverenje prerna mrtvaeu, misti~an strah od njegae (3.301 61). Prema ovom lstrazlvaeu, ime u religijskim shvatanjima pradstavlja ekvivalent svakog coveka. demona ~li 'bozanstva. Izgovaranjem pokojnikovcg imena priziva se sam pokojnik (odnosno njlegov,a dusa), Posto se dusa umrlog smatra opa~om za iive. njen povratek je nepoieljan, pa sc izbegava i njeno prizivanje lzgovaranjem pokojnikovog imena. SU(!no misle i mnogi d:ru.gi naucnici (na pirimeD:"~. D~~~: ~,i. Fr.ejze.r). (315. 321),

Kako to IS hoe V,. Karadiu~. Il'PO svemu du nasemu je obicaj. da _ se nan&: ill tuii za mrtvirna« (1-43._ 126)", To je obieaj kcji je nastao u davno] pros lost i ~ gotovo da nema naroda kod kop se me j avl . a. u mekom ob] iku. ]j zmedu ostalog, narican]e za p.okojnikom je poznat-;> Slevenima, kae 1 neslovensklm balkanskim narodima. Meilulun, za o:vaj obifaj pcsebno je znacaj n a jedna zabraaa, s lara, verovatne koli ko i on sam. U rnnogim krajevima vlada uverenje da »ne valja« kukati i nan. cati ::ita pokojnlkom neeu, poste zalaska sunca, jer je noc vreme kad dehzju »-ne~iste .. sile, razni duhovi i demoni, Na egullnskom Kordunu kaiu da se neeu ne kuka zato !to se na taj natin mole priz· 'V~d »nc~astD.'iljo:. I too Srba grani~ u dn.aVm :krajev,im,a 'zabele!oeno je slieno objalnjenje. Ne ."bugari« se iz straha ad ~prh'idi i nebstivop«. Iroa· jlllci I!,;D vidu crvo narodno verovanje, T. vubno1/i~ o'bjli:lgnja\r::! zabranu no~nog naricanja ~~0va.:~ Cia se ne uplak i ne razljute dute pokoj ru h pred i

I 0

T a b~ f ~~ I "Qd.'iciona/~iOJ.

krdll.41·;' Srb.a

srodm ka U vrerne k d . -----

d . "", . a· a se One ob· C .. .

~o, ~za\"aju~i ~(" na miSlj~nje 0.1 &: Javl~aju. Uje,

ge .~. on P OJt?Uljle mogue-nos t u. §. , .. ~ea t P. S~nke je Sf' UJ sruva na .narodnom j o. Je. ~?g reS~n ja, umrlog nccu 0...11] ,. d ],'... ,vero!anJ u da dusa

, .• . ~ .'\,11, aZl I. a. IJ.I. tao Po~ho je " ~ l' '

ona pnsustvuje samom., nari .' (1i':'. po:te)n.o da nog ob .·d"ll " .' , _ . ncanJll r;,,210 VJI"Sh !rtve·

. '. . . re . at;.. uo Sf! nocu, odnosno .la vrern .

~utn~~bl ne nari:f@ (5~. 295). Ova lum,ac:nr~e:: d~~ racuna 0 _sUl~.tlnskQ J kompenemi narican] a, tj, '_ - Je, ~nQ u st van neka vrst a razgovora sa samim pokojnlkom: . ~a: vre~.e naricanja obayezno se pomifD) e Im~ F okoj nika ill se on na neki drugl nal:in doZl~a .. No,_ dozivanje pokojnlka, a pogo-tow pominjanje njegovog imena. u narodo se smatra izuzeme opasnim. Otud bt zabrana naricanja motu bila, ~ svom prvobitnorn obliku, zabraea p,rizivanja po-

ojnlkove duse u vreme kad je ona kae demon najopasnija.

Mcdu~imi veruje se da je boravak du~e umr-

log lila zernlji, u blizini iivih,. vI7~en$~i o~ra[li,Cell, da traje do ukopa, odnosno 40 ill godlnu dana PC?· sle s]J1Mi, te da [e neposredna veza lzme:1u pokOJnikove drustvene zajedmce i njegove d.use m?,gu6- na samo za vreme dok se ova ~3i]azl na zemlji, t~ . est re ni eneg odJaska na dro.~l, 5'1.ret:. St10ga se z..a_ Jol p. ] ranieenja (tabu-prOplS]) kOJlma se~egu bra:ne 109, .. - k lniku odnosno nJegolise 00005 flV"lh pre~a p.O.O] , vrerne nje·

"oj dusi. obitno prunenJuJu saml·~ ~kO se pred-

.;(1. boravka na zem ]1. '.

nog z.am):'lJ.en~g , azHku lu, to je i rok p["llTle-

stave 0 tralanJ~ ovot r. i J ogranitenJa razlifit, De. odgovarajutlh za ran a . u rave :z.a period od Vee broj zabrana vezan Je doP trenutka spuUaDJa satrti nekog oct ukucana pa

141

njcgcvog tela u zernlj u. U nekim nasim krajevima se smatra da -ne valja zaspati«, i da treba probudiu sve one koji spavaju, dek je mrtvac u ku6 ili dok ga ne ukopaju: posebno je opasno zaspatl dok se 'pogr,~bna povorka krece prema groblju. Po animisriekom shvatanju sna, rasprostranjenom ne samo u primit ivnim religijarna vee i u narodnim reIigijama svih Slovena. jt. tela usnulog privremeno odlazi njegov ih'otni princip - njegova dusa, koju III l]rn Iutanjima vrebaju razne opasnosti, tako da :nj en povra tak u telo rnote da budc spreeen, Na '~O'm, shvatanju IE" Snellajs bazira svoje objasnjenje izbagavanja sna pre ukopa pekojnika: niko ad uJrucana ne srne zaspa ti do ukopa zato tto bi nj egova dusa, dok Iu ta van lela, mogla da sretne pokojnikovu. ~u§u, koj~ oj je PO'I'~la 23 sobom ili joj .na~ skodHa na neki dru,ga. rnae:m (334, 267). Medutlm~ da 'hi so€. sagledala prava rnotivacija za izbegavanje sna potrebno je osvrnuti se na jo~ jedno, inaCe veoma rasprostranjeno ~nimistitko shvataaje: telo c:@vek~ ko] i spava molie. U edsus tvu njegove du!et da zauzme neka druga dusa ili lao dub uo¢te, pa dlJl~a spavaea ostaje bel svog prirodnog staDi~ta i p[~mlu1en~ je da i dalje luta (241. 625). Stop ako neko ,'09 uk.ucana spa''!;:' dok pokoj nik j~ u:te uko-pan. Idazi't se opasnosu da mu se u telo du§a ovog, ko ja se "U to vrerne nalazi u blizini fivih+

. Op!,te je rasprostranjene verovanje da pOkojmkolf11 ukru.cani ne treba da rade sve dot se njegovo tele De ukopa. Ponegde se ta zab"Ula odnosi i DIl fta.nove nj egove !ire- po rodi ee, zalim na susede, :011 ~¥g one (;ije ku.cenisu od njegove odvojene nckom vodem, pa l:ak i na sve stanovnike njegovos seIa.

'tabu t« ,~ d

tr« icion I ..

-----~_ _ ' Ul I,PQI k.llil .

---._.......____, Ilr,r 8"h

. '. ------------

U - ' HlL10} krajevima rabi . ------

t ia \r~~g~b o,b~n~~jaju- s~ p~sr:~a s~~ un~~liko re-

.. ~e ,POVol'ke'. ,N,illIJ _~ ,~~.. a loth.om kre-

m 0 odrcden_l 0 blici ..JI. T.J. e~~e su zabran . .

t - .. raua. ak· Jet1!

d k od trcnutka kad pAL () Sk· ,e na .~OSO'l,'U SfJ1a~

- U\,;neopan ba

..' mn~'a~ ne ukopa !)I1e val"« ~e .g.ro ~

u, kUpatL dete pratt k ,w ~., Ja, ~lsUt] sebu I

or d kucnih po~lova,.- C OS~ JCJ Pbe6 .klsco hle~ itd.

zen ke 00511 ,(--.. I., es 0 tre a u;bega\ratl tzv.

ilO i p~ Its ~"e Pd, redenje, . t ka~ J e, ve~enje i .di~DO). - poijsxe t.~ ~ve. Orn kO)l prekr!e tabu radii

mo:zu . s~ nat r~ d~cmJQ'm ~ tvrden nacj~ laSt ~ t i tl od nePO\ olJnl~ pod~~c.a. U Tlm.oku~ na primer, smatra se

.7. ne ,IZ pokojnikoveg susedstve ne treba da pie[U 1 predu sve dok se on ne ukopa. Ako bi neb od njih ipak radila dok prenose mrtvaca, trebalo je da uzme crni trn i da ga bad 28 njim, pa joj se tada nista ne hi moglo desiti, Po narodnom shvatan j u, radi H na prazn ik znaci ne oda ti dufno po~£ovan]e onome kame je raj da~ ,P:Osv~n. I DO ~!O obavljanje poslcva ria ~r~zmk tzazrva .~:J :0::' nog demona boianstva, Jh sveca, !ako ]:( d .... e ,

, · . ik . W , •• ~~L-'IIInJen mO.t.e a l.c.a

me dok pokoJru· JOts nlJe_ ... ~p.

. . . .. ..,.evetol~llb1\re d1iJ~e.

zove gnev nJegove ,!!.lea<. _ . d~, dusa llJ1nr10.8 boravi n~

narodu se ~ruJe.k ko insckta iii pU~

zemlji (nevidljiva. ]hk U ~b~l uk.d~nag celrdeset dana ce) u blizini _ .svoJe u t ~ pretpostavlca da se n.:~ srnrt L N rje lIerova na boa tek sa prodororn . 1·

~vaunje(r;;r~~~: ;~~e~~~. jer j~.::on~:t~:

o .: religij,kim Si~mje'T~':~n)·kcp. (tzrne"pred"

:II4IE'" E vrotx: kih ' ~

.......... - i kOd .s~b sl0gens eodR\ JjtOkol ,.-

I.t~ta.tllrwmi e ernerrt jednog \I'

143

drutj a" Na tom podrufj u bro] e;etrcieset, se srnat r!, tn3lgicn.i:m a period od -'10 dana vremenskom grantcom za mIiLoge postupke i :z~brane magijskog i kultDOg karaktera Na shvatanje 0 boravku duse wnrlog :03. zemlji 1llJ. torn roku svakako je uticalo i vee pomeneto na.rodllO verovanie da je pokojrukova duSa vezana za njegovo telo sve dok se ono ne raspadne. U narodu se, naime. smatra da le~ pokazuje jasne zna kove raspadanj a upravo posle cetrdeset dana. Mnoge ~~ brane 'Ve~.ane z~ ta j ,~,~~,od imaj u pre'. sve.ga za cilj da rngiJll~u odnose ZIVlh. prema dus] po-

kOlj;~]k~. koja~ ~ to v:rome l~~~ ~ nj:~~ovOj blizini. N,a)oe:lte se lzbega,va zapoein janje ill obavl Jan je odredenih poslova (na primer, predenje, snovanje, gnuJenjc ku.ce Itd.l, U pojedintm krajevima pod za?ranom su i. neke druge radnje: upotreba :.neti· s!lhl); predmeta, to jest predmeta koji Sl1 bill u do'~Jru . S:aJ "pokojniko,m. preskakanje novog groba, ~~:m~J:panJe .. l/,to~e ..l~reko praga .kuee. pranje kose, ~lsanJ~~ brljanje itd,

n M,edutinl, kad Sr'ha je veoma rasprostranjeno n, sh"llat,~j~ da pokoj:nikova dub boravi na :remlji, p~: odlaska n~ dru~ ~y.~t. godmu dana, jer. se veruje da se u torn periodu proces raspadanja tela

~mrlo~ p~otPllJlflIO "~3.:vrs.ava~ ~a se nje.ova du!a oslol7~a obJckt.a kojl JIU je vezrvae za njegovu nekada-

SD1u _ ~i~'Ot nJlJJ sredtnu. ,Da j.~ predstav~ 0 borayku P,@ .oJllIkove d'U:§e na zeml]] u toku jedne god.inc st\r::u"no, taka rasprostranjena u nasem narodu - f1o,kaz.]~}u ~n[ m~~jski i ku1 tni postupci Itoj i 00. r;a1'av;I1Ju odnos znri_h prema umrlom a vezanj $U ~ Y]'l(!me od godlnu dans. U tom se roku mora podi~] nadgr,obni spornenlk, moraju iz.da . s ~

145

kinu falo.:s,t. IDa. bi se 110 sprovelo u delo J pot:rebno je (n. Delk~.m kra jevima Sr~Ue), iz.vr~i ti od redene rad nje, Obi!no. J e osoba ko J a hi] h te la cia ~a igra pr~ isteka liiIJiIDosh Mo.r,ala da u kolu pros t re .~ edaln bell peiJdr, pa cia ga, zatlrn pokloni ~\'iracu_ .

CI.anov] po.koj¢kove porodice mor3~U da se pridria:vaju jos jedne zabran,~ vezane za vrerne ~los.t~'J' 00005;00 za rok 0.1 gedinu dana; u tom periedu ne sme] u _sk lapa.~j bra k. Q\'a. za brana se o~oS1 Ela m,omk,e 1 devojke, lila udovice 1 udcvee. NJe· no lr!elll],e n.ai~azj na esudu okol ine _ Tako se u nekim km.j~lrima. Srbi] ~ posebno l3!mera udovici ako se ponol\l~o uda pm isreka gedine dana od sDlrti njen~:g m~a. Pone,gd~. se, _ dodase, svadba ipak obavhCIJ za vreme ,:bdostl, :aJI skrornne, bel odrfavanja 1L1Jo,b~cajenog veselja, Medutim, sklapanje braka je iZ1i,lzetno vaZ~n do. s,:adaj, p~ nij~ Te"da~ sJu~j cia Sf! svadba oba \1'] pre isteka b~osu fak i U orum kravirna u ko j ima se zabsaaa inaee po~tu j e. No pret]u;dil'll,o se m,o'raju nem i ri h sve a bal'veze prema pokQjni:ku. Posebno .SlC· pazi da sc umT lam" u kracim vremenskem r3!lmaciJma, prirede sva podusja, U mno&i~ kr,3jevima to se ne sm~1ra dovcljnim, vee se prib~gava aeklm posrupcima koji treba da obelbGdc pristanak pokojnikove €luk na krsenje zabrane sld!apan.j.a braka. Karaktcristlcno jt' pravilo cla_ ~~,ui?v.ac ~U udovlea f.:re negQ $1.0; Ce ;-klQpiti novl brak ]du 1Il~ grob um:r]og supndn I ka 1 mole ga za ?p!I~~1:;;tj m aa d01pu§'lenje da :pre krse zabranu pre 1lSImJeka fermalne blosd. Poncgdc se pri sranak umrlog lI',ui ~a samo] s3Ihrani. ~3'k i ako se ne zna ka~a ,cc se IIlQVj braik sklepin. ajzad, u nekim tr. Jevnna se, jo§ za vreme pogrili:ba '\'1" C' razne magij-

I 6

--~

, .. i I ~:i;b!(:~:J.~ ,~epz~eiel'S}ejll~ni~ p] o~ica 0:

. r " I J~....... A.il La os tI

~~ 1 n n Ql ko] i se ZQ lost r rekid .. .

n n ko J I se eta n 0 vi o2ialo~6e! . r!d ~dDo<sno nal:lD

o b a vc ze d a pos tupa A U TC'i',rermae V~~"'J:. lee ~sl0ba.daj ~

. . ... "- _ . k . .II • 1:'" •. ~;(,r,::;;II".]m zauranama l

o . ~l. ~ I1JJm,i1),.~. ~ . azuJ.e .~a [ednu stariju, vee zabo-

r~1\ 1 nu. ~.ag~Jsk_o~rehglJ.sku" kO~PQnen~ t.aljenja 2; I PO~oJl~g~?m. Navedeni pnmen _pokazuju da o:soba -0,]3 zeh da pre vremens prekine ialost mora prethodno da regulise odnose sa. dusom pokojnika.

nckirn krajevima pokojnik se p:ridobije (izvrSa' vanjem obaveza prema njernu, molbama za eprosta], trazenjem dosvole, 2rtva:ma), a. u dreglm Pr!- 5 -l j a va (raznim IlH91gl j ski radnj ama) da .bude p~SI-

'an . rcma p rekrsto cu. Dallde, zabrane l og~c: nja koj irna je u toku iaiosti p~vrgnuta pokojnl: kova porcdica ......... a ponekad I sJ~ra drust...,e~ ~

~ d. -'. ~ prvobitno su p. redstavlJaLe. tabue tile je

e - . n lea ~ ¥ . • - '.'-'.' r 1.0 gnev p0-

lk ! n - e po narod nom v~r.o~nj ~.~ Jz.,aZl\ a .

r _ . '-.' ,_ . .. t nl I nJenu osvelu-

kojn O\'C' duse, sannm I .'

147

:sU.V· prema pokojniku ~ 7-avisi od nama nepozn~· '~ih lekal nth prccesa, ko ju su se u datern k ra)!-l zbi\r~]] rokom ]s'lQri_j.e. ~Iek:a na~ ka.o ilustraeija po:d 02& s.led~ta d\l';!, primera. Biln je vee govora 0 veoma raspr-ostranj.eno j zabranl za ukopnlke da se sa. pogreba vracaju_ ·~l1.cjj i$lim pu~e~. j~~ See .v~ \,,310 da duS.a, pokojnika mo!£ peel :loa njima 1 uein i ti iml kilik vO do. No ponegde natlezime na suprotno shvatan]e. Srnatra se da je dobra kad se ljud.i sa, ukopa vraca]u i!stim pueem kojim su i otisli na groblje: _ Ako se drilmo n~rvooeno.g n3cin~ mj!lj enja, onda se to IPr-eponl.cU]e da bl se dus] umrlog pokazao i o]OlJJ ksao pm r do, kn:u:)s. A to je logicm.o samo 0]]0,30 kad ]judi fele njeno prisustvc i otekuju od nj~ same dobre. DQk se mnogo gde upotreba ~neCis'lihtE predmeta sralnc iii privremeno Izbegava, u pojJedh'.llim krajevirna ~ na primer, u VtMjs.k:om Pomoravlju ~ neki od njih. (sapun koj~ je upotrebljavan 1'1'] kU])i!J:"iJJu lesa, konopac kojim se slu!e ~'~i p.:.rl'~n(jcJenju .ko~~ga na 10]3 i pri ."je.gov0!D spustanju u g~o.h)' ne samo ~to 5C tUVi1Ju ! dal] e upoU'G:blja\paju vee se i koriste u ~lgjljskoj praksi. Ako P~ihv.atiJ?'tQ ci~jcmicu da se shvatanje 0 natprirodm.m svoistvlrna ovih predmeta u su!tini zasnlva na ~~rOvaiI'Uju u moguce prisustve pokojnikeve du§e u n~]ma" enda se U. evom sil.1cajU! ena zamislja kao blce ~~evasho.d!l0 dobrcaam erno j naklonjeno pripadl1lIC~~.a :s.YQ'JIC druStvene. zajednice.

. ~~Ide, .e~oci<onaJfla. veza fi vih Sa pokoj nikom I. d~]Je P~:stoJ': Po naredncm shvatanju, on nije sa~o_ nepn]lf}le'1J ed kog.a se strahuje, vee i prljatelj ? . kOf§8: SC:ILI odred\mim sifUacijama otekuje pomoc J, Zastllta. Slogs se U okvlru samrtnog rituala Srba

nest, u nekim kraj,evi~a ~u~ t~'~jjU ~Si]jk.o~ .iJi 1lf.'~II'It.ioom, U ako[~ni. Devde11Je Ietl su J e rerali l~klj ucivg, bosil] kom, a z irnLi ,clstQm belom maranucom,

'U okv lru sam rtno,g rituala In aleg nareda za branjuju s~ ili jzbegava.j;u odr,e.deni p<?stupd koji hi moglE da dovedu do toga da se u mrli covek povamphi, To je prirudno, jer se zivi tako unapred =ltite ed opasnog delovanja vampira. Mcduitim, U narodu se smatra da je velika ne.JiJ'eca j za pokoj.nika, aka RU dlu~~a cstane vesana sa telo, jer On da ona ne mlliiJ';re d~ odie u svo]e ..... prinldnoD: borav]:he ~ u svet nH"tvih. Stog~ s€ tebuisanjem postupaka kOj.i ~uokuj'U TI.r,aoJJp.il'enjc u.mdog u stvari iskJjufu.j~ za njsga ncpoyo']jml. mo.gucnost da mu dusa ostIDle vezana za telo, sa.mim rim j za ova] sver. Ukratko, ta kve za!bral~H~ o,tkd vaju i brigu il" Ih za sudbinu pokioj~n~ka~ QMOSIrrlO niegove dUse,

. U nasem narodu je :r~s.r""·ostr3njen.o pravilo da se .Isko]l~ grob n~ sme Q,S,lavj Ii dOl prenoci. Ukoliko o,.kol:nos,[j ne. d07.voljav,aju da se umrli uk.opa :iSlQg d~aJ kC?p,8.iriIjc "gro~a se OSblvlja za dan sahrane, M.o, s;c Jl~a k ~aka lskop.a prerano, onda suo oblcno prllilDd~~ d!L J_e z,at~aju ~ da .suu·~.an iskopaju now. P r cm,a Jed~;Qm podadru u; Krifevacal grob ne

srne da. ,l?rcnll)~] prazan, da. ee ne bi po\rampino mrt vac 1.'0 J~ U 1I'IJe,ga bude sahran jcn, Ka ke to. ispravdO ~~a:b. M. P.~;"IOvi~J'1 ~o~toj} .i_urc~na mogucnOSl :o.~~ ~kom,_~o(}Cl' ~!e.~. _ r.u [a;1 uC:iJ duh ~~ii du§a useli u

:~ l ," _nam~nJe'n ~il~Jrrlku. NeuVe.r.I}n'o. medutim. ~ ~!e ~~er~~stavJbll Js.tog a~rorr~ da tad~ du!a. ono:-

."""'. ~ ,J!;:: grob iPn;Pf'3vJ.J~n nece u nJemu lmatl

~"dir3 ea ce ':m . d ]

• r· i oran . a uta, i samlm tim da posta-

1 0

, lr"ukodlak (24 J , 1~2' 2"~ ~ '1-..... "

, . ~ v ) '. n~..... :siC 1m au, ' d

\ C n)vanJ e da varup'ir nasta je take ' v~u narodJlo

log useli nekaka,\I' ~)da,voklii :-i1uh' ~k- to . ~e u te~o .llmr-

da "", !!,:Ii i;( 0J)~, c.b\

I Y .I?QS tOJ ~ 030.,0:\1" za pretpost:a'V k!1J. da 5e~ rob 11 on-

noci ne ostavlja otvoren :zatQ, !to bl ,,' It." prekn

, l' - . ki ,- , l se U DJ ega Mo-

. a,O use IU ,lil;e, ~ zao duh kOJ'[ bi se kas ..' I'

, ok . ," I'r ' - - '. '... antJe use 10

1 U po ~ o,]n]l'>.O'VO teto, U prJJloa OV0111 ob'J'a:l!!n," .

0""'," ori ndl kt - ," d - b ,. ,~JenJIl a .... v r-~ ill,l:re tno 1 Je an podatak II istocne Her.

c~gov~e~ g.;ie se smatra .da isknpan grob "ne: valjaCII nl danju ru necu cstavtti bez z8'ltile. Neza!ti.:!enu raku mngb, ~~ da _pres,~oci "kakva ~ivotinja, pa bl se mrtvac koji bude sahranjen u njega mogao povarnpirtti. Da bi sa to s.p'[1eCi~o. uvek bl poneko 'U~ vao grob, sve dok ova] ne bt blo zatrpan, Navedena p aksa ocigledno j e u skladu sa T~~prostran lemm verovanjem da se mrtvae po\raOll!ln ~ko ga pre~· koci neka iivotinja. Prema ~,slrdn'anJlma V. ~a}~

kanovica, I;'~~.bit!l0., se mlsfilo na, t~"" Itse~~vl~:~ :iivQHnj~, tj- :uvohnJe u kOJ)ma )'.elgz~ka, n;~~~tinja sa. :DAlk:o' bl preko mrtv'aca. '~res ad .. vda :tdlcla iz koja je senovUa" ,. moglo bi se esiti t ]0 i onda

M • ~. 0' 0,1 ppp,e koce[1o mrt vo e t ~I\

te ZlvotU'Je pre e II.L .- ~~..., . k ' .. ~oiivelol« q", .. ~

bi to telo bd prode ~zves.tan r...'!. , obliku vampli'a, 306) odnosne nastavl10 bi da 'l.!Vl k 'a je preskot;ila

Anaio~o lome, l du~a fi'VOtlnje ~. OJ nJ·ea:.. a taunt

. '~- ., bi da se usell u ~.

otvoren grob ~ogJa 1 '. , u torn ~ bu.

1 u telo pokojnlka .sahranJe~~g·h naroda i 'Pletll~ U samrtn.om rl tualu :m, gJ. '[1U'tVilC8 pre pJ

. " bic2j vezlll'anJ8 , ' . .........nae

rasprostranJen. je 0 ob S)iean obiUj.bi0 Je! ~I-

govOS spu~tanJa Udl{, 'Konstato\pan Je i "N~ jot u kaDl~nom B "tkanskOJD po~uos~ ~

.' -;a:" ~e1'lljuti pokojlllb,

lSI

~avaju da sp:r,e~ njegov pov~at~k. I u nascm naredu pesteje tra gOY l 'tog obieaja: mrt vacu se u mnogi m k rajevi ma v~zn j u rukc J' no~e i podbradak. M.e41lltlmJ kod Srba Je rasprcstranjena praksa da se ra.z.'vdu C.V'OfOi\\,j na rnrtvacu pre nego SlO Sf: on 1illJlopa. SUtni postupci su bili poznati i U obleajnom iivotu nekadesnjih i savremenih evropskih narona (prosa, Litvanaca, Letonaca, savremenlh Grka. Nemac:a). To je samo jedan konkretan oblik opstije zabranc sahran] i va.nj a u[il!iLt[og sa bile ka kvi m evor'OW ilLi veroM n2J njerau, U ogulinskom Kordunu, na 'primer, C~P1 $vd ten ik xavrii opelo, ~onaj koji [e rnrtvaca vezao drijes; ga., Najprc sklda podbrad"3~. r,uvclujc rue i noge, raskQPl:ava puca ~ vra~om i drugo, Najzad drij,e~i mrtvaku svilnjak (jpcmk., lllckur). Aka zaborave 0\1'0 drije!enje u kuC'!i, onda to urade UJ gr1l)b[ju. (ll. 83). Sahranjivanje iIlmrlog sa kakvim lvorom na njemu u narodu se srnatra vellklm Pl"Jopustorn. 0 tome reclto govori pr~,me[' iz N o,vog P'azara: aka su tarno zaboravili da odres"C ruke i noge: mrtvacu ~ sutradan ee ga atkepat] ida hi, to naknadno ulinili, Rasprav]jaju~i 0 ovom Qbicaju, v. tajkanovic ga povezuje sa ritualorn u kO:ID'lc sc pokojntk na odreden na~in izjednata,vO[ sa vrhov nim naciunalnirn begom i take pri~rem a 13. odlazak na drogl Siver (330. 437). Meduurn. vee .sam karakier obleaj a pokazuje da njegoV? ,poreklo t reba ITaZlt i u mnogo dubljo j s tarini. u ~ui]m, Iasarna razvo] a reHgije. U tom smislu no izvestan p'u'lckaz mogu da poslu!e i neka narodna ~bja~nje'nja. _ Tako sc U pojedinirn krajevima veruJC da bi pokojniJk sahranjen sa nekom veeom ili fVIl)]"om na sebi megao da pestane vamplr. U oko-

1 2

]53

koze (l30~ 33,). Medutimj! narodno objasnjenje ove zabraee ukazuje rn~ mogudnost druk~j je.g resenja. U beogradskoj fOSi.ill'jn]~na primer, srnatraju da ce Co·vek sahranjen s, ~ecill!. od k?ze postati vamp~r r U Otoku, u Slavoniji, karu da ce se u tom slueaju mrtvae (verovatno kao vampir) vracati mea-Ill zi,,·e. Op~'ri je prlneip prenosne magije. da je deo isto :iho i celina: 1U konkretnom slucaju dee neke iiv(r tinje - njena kofa ili vuna - Isto je i sto i sama ii.v.oti-nj.a, Prema. tome, i dedir sa korom iii vunorn m,o~ d~ izasove iste posledlce kao i dodir s-a i.i \'0- rinjO\It1 sa koje su ta koza Hi vuna skinutl, Kao sto :2iv-orli-n.jili mofe dat buds »senovita«, taka i njenl de~o·vi rnogu da budu stamste neke duse .. Kao sto dus.a :ii:z iivotinjemo.2e da prede u Ie!, tako i dusa iz njene kOlic ili V1J.Lne mofc da se pre sell u telo pokojnika I da ga cr:Dvi. Mrtvac tada posraje varnpir, ko] i IlI_lU'U)Si. zlo SllJIO jim bl un j i rna. U prilog takvom :shVfL tan ju govorl prfmer iz beogradskc Posa vine, gde se. veruje da ,~e pokojn'ikovl ukucani umirati sve dek ne isrrule kdtl1i iPred.meti koji Sill sa njim sahran jeni. .DaJHe. tek kad se raspadnu delovi ko:le u gl\o·bu~ dusa pekojnika ee napustitl ova] svet i est anti zive na miru,

Pf!edsta\ra 0 drugom svetu, ednosno 0 svetu dU,Sil umrlth, javlja ss u viioj' fazj razvoja animistickd:l shv.atanja 0 posmrtnem iivotu, a na kasnijim. ~'tIlJP[lj.jIC!.v:ima. r~voj a rei igi je izra sea u koncepciju 0 Jednom sam.lOS talnom svetu J uredenom prema slici drY~l~ven~h 'OO;nosa na zemlji nIL 185-186). PredSb~v.a 0 ~o~ svetu hila je. ral,:jjc~~ u rcligijama ~ doevrQpskih naroda, ukbu{;uJu~1 I Stare Slovene. Kro:z mnoga verovanja i obi~aje mofe se kod svih

ltl~u~ "

• bad"

, 'c1ona h~o"

- - -_ J Jr.,fIIUrt Sr"

\ I.. .. me~.h ~ G

, - .I til 5J 0 ren.sk "h ---------

,r, n'lzr "t' a dn ,I narOda ( , "

lei' kim "d e I J~ a veoma . ,~anum. tim i l. _ _.

. -do'm ] htLst"' . lZdlferenCltan a.oa

\ l t, " Ij3n1zovana s]ika a, mada

Pre ' , ' 0 s.vetu mn.

d .' fila OP~tenl verov .

J u res ~ i uslovi (Zed~ ~~~u. na d rugom svetu vIa.

s~ binga 0 pok.ojniku · tama~. hladnoea itd.),

Ih dUZnosti nje vih !~atr~]a Jed~Qm od naj-

rnu na neki nacin fat odnlka. Om nastoje cia

zdavan] d .,., .' ure sve" sto mu je potrebno.

, . JC aca . smatra se naJefikasnijim naelnom (ono ~e sastavn] deo samrtnog rituala svih indoev-

reps ki h n a l'od~)'. Da~ SUI u S tvarl, ritualne goobe na grobu pokojnlka ili, ako vrcmenske prilike nisu pogodne, pred njegovom kueom, U narodu se obi-

no odrfavaju u toku prve godine posle :P4!kojni. kove srnrti: prvog jutra posle sahrane, zaum po-

le sedam, cetrdeset, pola godine i godinu dana. To su prilikc kada zivi .direkt~o m~gu da pom~da~ kojniku. odnosno nJegovoj_ dU~J .. Za~=kim in. daCe od ria v aju u tafno ad redenim ., alom Ta·

x. t tvrdenim ceremonzJ I d

tervaiima~ sa evrs 0. u. stu j koji bi rnogl~ a

da se izbegavaJu SVl ODI ~ ir zabrana u \'f:Zl $~ na-~kode pokojniku. P~~~Jla:J'a j pondanjem . pri-

. n 'ihovog oUJ.~" . 'a hrane, lZg&

remenom . J . ca nacin uzunanJ date 'td) Da·

sutnjh (broj ZV~l11 t" odla!enje sa 1 'edlniln

wranje odredend\ ~ e~a pokojniku. U"l},:J se ~ Ca je gozb~ namen~sto ta sofrom ~!:".v~ oDS j6 U

-i..nrima Jedno m sroe da ~

~~Ni--tu stoUCU n~~a. To ~~la ta ~ ~j~

.... _~;~_:a.""' .. "fell.il gp:»~~to~-~~

Tf1bu'l'ropisi vetaJI i :;_a 1 r\lO~ pojedinca

ISS

ostala Eez hrane, kola joj je take neophodna na drugom svetu, Na dacu se ne iznose [ela koja bi megla da naskode pokoinikovoj dusi. Na primer, aka se daea odrlava u postan dan, na trpezu se ne smeju s'~a,,rhi mrsna jel.a. [er hi se dub umrlog l~ogn;:~m.a,iC jeduct tu hranu. Obitno se na trpezu ne iZ1IiLOS] m,eSQI kozc iii jarca, a po starijern obieaju ni meso kokeske iii svinj c. U narodu se veruje da su 'w ltrl.'ficiste(t l:ivolinj€L Kao i mrsna hrana u posns dane, .pokojruku hi verovatno, na rnlstican nacin~ ~ko.dii]o i meso ~I1etistih~ !.i\·otinja. U nekim krajevim a ut.eSnll:; ima dace labranj uje se uporreba gvoi;d,~ifnJ predmcta (noh, viljuske, ka~ike). To je svakake S~RrI,O oblik op!rt:ije prakse da se izbegava upotrebs ,gvQzdemh predmeta tI mrtvackom kultu {ilia prlmer, pekrov se DC seec rna kazama ni nofem .. v,ec: kamenom, a ponegde se ni iglorn ne wiva) V. Itajka.m.ol\l'ic ovakve zao:rane Qbja!njava tinjenicom ~tose~ po DSJ'omn.om shvstanju, h!onic!ni demoni i dJu~e pokojnika plase gvozita (330, 194). Dak1c, upotre ba gvofldenih predme ta :na dati rnogla bi da ~z;azo'\l'e strah kod pokojnikove du~e~ koja stoga ne bi smela da P rlsustvu je g07.:bi l ne bi dobila ono ~to jill j jc llN:lm, em j eno.

t. OP$TE KARAKTERISTIKE TABURPROPISA f) K u LTV POKOJ N / KA

U sam r'~1I10m r1 l ualu nascg naroda postoj i iz· vestan broj zabrana kojih se pridrfavaju, iJi treba cia se pr"idrza,.'Olju, pripadnici pokojnikove drustvenc zajedniee, Mada re zabrane danas vecmom ima ..

]57

OdnOIS~O S :nj,e:gOl.fQm dusom. Ta tefnja je jasno izraz,ena i U tilbu-pr'Opisima koji su sastavnl deo ~mrtnog rriUJa]a na~eg naroda. S jedne strane, tabuisane S'iJJl sve tOl:1LC aktivnosti koje bi mogle da dovedu zi,ve u dedir sa, pekcjnikovom dusom j da ih jz. 'Ioze nj~n<?m '~pasnom ~hdo~~nj~J a s druge se izhegiilvaJrU [ OJU po.stupCJ_ kOJ~ bi, po narodnom verQVanj'U~ mo,g1i da naskode dus[ umrlog, pa ona ne hi mogla i da]j,e cia partieipira u ZivOlU bivJe zajednioe, Mada u krajnjo] liniji irnaju jedinstvenu flJlMiLkdj'U, = regn.il.isan]€: odnosa :livih sa. pokojnikom :- tabl!l~p.ro~~S] u sarnrmcrn rirualu Srba ostvaruju Je na dva di~am,eu-ah"[o suprotna nacina, Stoga se, p'fema esnovno] Iunkelji, rnogu podeliti u dve osnovne gru pe:

3) tabui kojima SE: z.i\·i pripadnici drustvene zajedrtice st ~ tie od poke j n ilQ've dufe, i

b) tabui kojima se ihiti pokojniko-va dub (nara\1]10, S::iJJ lie~jom da se obezhcdi njena daJja sand- 1"IJj,a sa dotlcnom droUvenom zejednieum).

Kad katcmo da se labu-propisima U okviru sal'nrtnog rttuala tcguli~c odnos tivih sa pokojn.ikom .. odncsrie njegovom dll~om, morarno imali u vidu da predsjava naroda 0 du~j urnrlog nije jedinstve- 11103, NaJ]me. ona se rneruala uporedo sa razvojern reHgij~. ~dj se njeni Slariji oblici Risu u porpunosti ~b m. vee 51.1 lI'rI as ta \' Ijali da cg,t ist i raj u pored no\,Ih, sC~v.JIlfaj~C] tako u narcdnirn shvatanjima odredemo [pO svojo] unutrasnjcj strukruri a-sto protiv. l'"Cean ::loinkrclizam, Sa svakim novim shvatanjem 0

• .' kull~ri Sr

. OJ O\~OJ' d .:I.' .1:1/1

I U::SJ! S '·,ro&

1 Pre-rna n" .IL ',ora se fo

JQ J. samj zn ~~. . nn_a1no no

" 0 n regulis p. _ uDJ ~ .nov . " . v odnos

.. ptOPl sa ok . e. fe'ma r,om tl.p tabua ko'"

~u·~ nl~ ... : osnov~i.h Pt«lsf:~grtJP1Sanje!'l. la~:

I, p cr e odredUl glavne faze 0 1?OkOJ~lkovoj

.' ._-~o u_, samr-itnorn Ii . u nJlhovoJ ge.n.e~

0\ au sledece njihove ]malu ~rpskog naroda. g a me tlPOve:

) .C! ko jnikova du~a j. " . .

nregovo tela posle smrtl ostaJe Ve2a.Oa za

1. ta bW:sallo telo, po.kojnika

b) kre tanje poko jnikove dute o~r ... ;n'l~Cen .

se IJ" a' '. . .!t"- oO&LluIo 0 Jt na pre~ ~ van~e lZ n J egovog tela u pojedine (!ive i nevel objekte

1. tabuisane osobakoje su hire 11 dodiru sa !e~ som

2. tabutsani predmett ko j i su bili u dooim, sa lesorn

3. t a butsaru grobovi .i groblj a

c) pokojnikova dusa "", zami~~jeDa kao s.lo.b~ dub - nastavlja egztstenciju u pokoJrukovoJ

nekadasnjo] zivotnoj. sre~i. . . \'U

1. rabutsam posrup. ci kO]1 bl m?g~J da ~ni.

nefeljeno de]o-nnje tako zatnll1jene po OJ

kove duse dub _ tivi

to wnikava dusa - kao slobodan

po J mrtVih

..atublam* ~tu~ koji

~I"'" ... i CdJazak aa

159

2. tabulsani postt.\pci koji otefavaju ihtot poko] nlkove du~e na drugom svetu

Predsta va 01 pokojmkovo j du~,i prosle je kree sve ove faze j 01. u vr~m'e prvobt l~~ zaj@dni~~ pa su jj tabui vezani za. RJU, bar U sveum glavnim oblicima, nas tali jlo~ tada,

M~da, je nasa narodna religija do danas prosla kroz sve razvo] ne faze, zakl] ueno sa mono teizmom, U njenim ekvlrlma j os preovladu] e amm]slicka koneepcl] a smrti, dJ3Ikle starij a rellgij s ka osnova pomerlutLh tabua, To obja:§njava cinjenicu .§to su se mnegi od n jib i do danas oamU. N ai me. verovanj e da rove.k posle smrri nastavlja da egzistira nameee ii· \l'~ma uvek iz.nOV3 porrebu da regulisu odnose s njirn, a tradidja pruza cdgovarajuca sredstva: gotiowe obrasee rlrualnog ponasanja ustaljene norme o :sv~sishodnQsti ob~vlj,~~iJa jednih Hi izbegavanja ,dfU;~Lh '~;w:UU])akaJ. rtak i kad su nastajale nove zabf~nc i 'ogr'2llnioe:nj.a u samrtnom rirualu. one su se QblCno formirale u skladu S uve k dam inanmim ani~islti~kim shvata1llji.ma. uklapale S 1IJ. vee postojecl ~HStem tabua koje je narod v zao za smrt, Zasnov.an na najdubljlm JjudsJrim emocljama, obieajni k;Qmp]eks '~tl:za.n 2tIJ smrr ona je 0 blast duhovne kul .. tur,: ~QJ~ je n~jlm8nje iz.lokna. premenarna, Stogs. .S1J.llJ [ne~.[ ti!IJ.~UJJ u samrtnom rlitua]u na!eg naroda S'l~U,v.~~~ SVOllU prvobitnu ulcgu: usmeravan]e odnoSa z1¥m.h prema pok)ojnitOVOj du§i. Na primer. pre. m~ vee navedenfm podactma, ukopnlci se ne osvreu ~~Jj po~atku s groblj.a da du.~a. uRlrlOg ne bi JoJ nek'og povuk]~s.a sobom u grob; niko ne pije vodu

160

161

dicij,a. Izguhi vsi svaku. ~k~iJu os i~ .moZda sirnbolic:mle, one predstavljaju tlplfne sirvlvale.

'lraj.a.roje pojedillib zabrana koje je narod veZ3.0 sa s.mcl ogr,anjOeno j e. In tervalt u koj una vale pojedin_j itaibui raz]jJ:iti SUI: od srnrti do imo~nja lesa iz kuee, ,o-d srnrti do ukopa, tetrdeset dana. god.~mUl dane, MeGutimJi trajanje tib zabrana nikad ne prelazi godlnu dana (kohko traje samrtni ritual u c.~) = dakle, svodi se 02. onaj pertod u kome je, po narodnom verovanju, pokojnikova dusa u dediru sa !iviJma., Z:ato je u tom periodu pon!Mia:rJLjL~ ~~tve:ne zajedni~ koju j e zadesio srnrtni slucaj vellkim delom cdredeno odg ova ra jucirn tabuima. ,Posm;,Ut:ane sa t'og stanoviSt a, La home i ogran.16e:nj,a u sam:rlnom ritualn ,n3~eg naroda imaju cdreden d.rustveni znaea], Da bi se osvetlila najran i ja uiJo,ga pomenutih tabus U drustvenom !ivotu .. treba Imatl 11 vidu da su em nastali jos u vreme pr"i,,:,?bwtJill~ ,~jedlnice~ dakJc. oa onom stupn_ju razvo. ja ~.J udskeg dru:l'hlla n3J kame se danas (UI izvesne og~ rad~) nalaze nekl pprlmlthm[~ narodi, Stoga eemo se ukratko osvrnutl na znaeaj hlkvih tabua u savremeno:m Dp,rbniUvnoDl\( drustvu, gde ljudi five or~'i%O~ 'U fQ~je grupe, Smrt svakog pojedinca je .~, Jednu. takvu grupu gubitak od izuzetnog rna~~.la. TIQI j e l~daj koji rernet] tok svakodnevnog ~r':018J .. :eli ponekad Iz temelja. potresa psihicku ravnok:zu pQ;kojnikove zajednice. ~J aka tendmcija ... Pifedati. S~ 5 trahu i uiasu, napusti ti ld. pObe6i iz sela, uni~tirtj sve ~ to pripada preminulom - $vi '0\'1 ~publ po,stoje« - isdfe B. Malinovski - .. i ak~ hi, im se &>vek predao hili bi veoma opa.snl~ ru§dafki za grupu1 un.i~tili bi ma.lerijalnu osnovu

162

163

plemenski natJn ii vota (Crna Gora, Hercegovina) poj~di!Mm zabranama ~ na:roato oniMa vezanim ?..;i. f~]os.t - ohlllh~fa¢ena j e oesla i §lira rodovska za] ednlca, po·k;ojnikQvo, bra tsteo, pa eak i pleme. !J nekirn QIb~~cSt]m.a se p~ject]niih zabrana ~ri~va 1 eele selo. Na :pnmer i mko u sela ne rach nib zapo~jnjie k~ka:v posae dok se umrll ne ukope, No srpaka sela SlID ooS1)O naseal a~31 od jedne iii nekolito :sro.dm)jj~kih zadruga, ,3. SUo .njihovi stanovnlei u poeetku mahom biU u. srodnitltim odnostma .. Dnrgnm M~]mi!l", sela .$'U I!ll ranjjCl. vremena uglavnom predstavljala ~:Dek~. \H";Uu pro~ireDog reda« (54, 24; 32~~. 260--:263).. Stoga se n,ame& za'kJjufat da su poj~~ tabu] U oivm:ru samrtnog rituala, .koji su \f~ili ~~ selo d..,ok je jo~ ~ilo $~O .e::s!~en rode. nastavili da V3Ze za (-0 lS~O sele l u . ruJa vreme-

na f k:adfIJ se ORO razvUo u 'iru ~ cllru.Uyenu zajednicu_ _ Ka,Q ~ho Soma. videll, po j edi Jli ta bui o.gr-aniCa vaJU ,.g~WO ,demovrulje Odrn~d~MihJ kateg~l!'ija Ijudi •. ea keje _ se sma~[",a da SIIJ, b.lh:,-, ,PO s.V'QJ ien prinxbum 9Slobl.n~ma hmdnica. osebe sposobne za radan je. ~~(a} .. b]]o po ~vojoj wozi Ul samrtnorn eeremoniIalu (uko;pnki, osobe koje opremaju pokojnika), POiS-~i:)ifiO lL_d.o,zeru opasnesu. M,ed·uilirn. veeine nave~en1ll: t_:abu.a p 'dnavaju se podjelilaKo svi clanQvi p-oko)~ko'''e drustvene zajednice (porodice ili sela). U meklm sbJ.cajerima :natpnrodna sankcija 13 nji. hovo, kf"~eni.'c stitc s3lm()!g prckrstoea, ali naj~~ 'o;~a po.'gatta eel u porodjcu Hi eclo 5eJO. Znafi gre~~u pojed ~ nca is['a~ ta n Jc-go'va zaj ednica u c'eJ I ni, U o-~~ :shvataTllj~ mogul se nazretl rragovl onog kol-:kt~vnog_ r:n~nlaliuna kOJi1j pOj'cdinca na mlsriean [1a~uiIJ m del1bfl kuje sa grupom, a ko' i je karnk reris-

164

2. T ABU-PR,OPlSl U KULTU PREDAKA

165

BanUl-p,leroena i sto~n.e Afri~e. a_]! ~ .~ s,: vellklm procenrorn ''l.rero.va~nClCe ITIOze prtpisan uaiverzalan zn~i!:aJj, Prema rei!lms, pemenutog aut~ra. sa. slab:Uenjem. Siet.ant"a ora ]icp.Q~'~ umr]og nJcgova dusa gu_bi lndivldcalnest. Uswstd;!" vill ana gubi sve kar.ak®erist~ke Ooveka i prestaje da bude vezana za odredenu, konk'lfetnu LiJ~nost. DroSiM leeima. dub davno umrlo . 2~bomv]jenog Oo."reka dobi] a sve osobine jed.iIIlog apsrraktno zami!lj<enog duha, Stog~ se du;§e davrno umrlth ,l1aJee~@; ne za[[li~i~3ju p@:j;edimai!n@. 'II~C u jed]o:stvenOj ~lomerac]j~. Otuda i Pjiho:'!,ro ko]ektiv.no ddovilJjnje (!73J 6~,--62) One se, uosealom. i peminju U mnolifti: kao duhovi Hi d:use p:rndaka. P~em3 tome, nredstava 0 preclma (k3JO dez indi " jjduaJiziranim ,d:uhovima)' naJail se na ',Fi1~m nlvou .apslra'ktnog IDisljenja ad predstave 0 pokojnicima (kao potpuno Hi ddimicli10 .·veza.n~m« I nesamestalnim duhovima, vremenskl I prestorno ognml~£no,g delovanja), pa je kao lakv3 karakteris l ii!JUIJ ~ vi~ III 'fazllJ anim isti~.ke koncepei]e smrti,

Ce.sto Sf' v~ruj;e da me SiMlill"JJD du~e peko [nika \rcC i dusc' pred~ka snazno u~i~lJJ na egzj'll: tenci ju iivih. Njiho'va fiktiv.na participaeija u :tivo~u drust~e-:,~ zaledniee tolike je velika de. se nijedan zna?aJnI~1 dogadaj ne m.oze z@ul'is]iti bez njihL Stoga l~, pn~odno I,to se U okviru tradieije stvara spec'~ f~~ao "OMOS ~zm~a'u dru~ tvene 23 jedniee i duhov.a ~J,e~~ ~~ p~daka" 1:'3~ _ ~d1jgDS s~ iSPQJ_java 1:1 ~agij sk,!,"

:re]]gmJIS~j praksi, usmerenoj [e:f~Jom .!iVlh da pri~o[~ _ du!ffiu::nre p'ooda ka na akt i vnost konsoe po za.

J'cdllf'lo • _!II' 'b

" . 'lLICU~ to jesr '-1a u epUl akri'VJlQ.sti potencijalno

Op~S!nlC P@, !l]lU. Ova pra~sa se, kaQ J u ku.hu pow} &LkaJ. r'CguLI§e ststernom proPlSil kojima se prepo-

167

s~ zami$J.j~]~l kao ,za~dulid p?l"ooice i., same kuce, U ,O>lj,I\j,')-m obllku kuh predaka je postojao, uporedo

:s~.~~i1iID relwsijs~m form~a,. i kod nekih ranrijeIUJih aaroda. kO]J su v~t z]veli u klasnom drustvu (ICineziJ Indus,i, Grcl, Rimijani). Postovanje predaka bru]Q' je razvije-til'o kod Searih Slovena, Ne· sumnjivo d1a sumanistick:;J. shvaranja p reds tavIj3J];' cleo kulturnog nasleda knje su nasl preci doneli na lIai!kans,kio poluostrvc. Ow l.io.jenicu je posebno W!La,g]a.s3'Uao 'Y. Cajkanovic u svojoj rekoasrrukcjji stare rnHgije Sl"ba~ »Svi pr,aznid 'IJ godini, ,$li B\adnj ru. danom ~ slavom na Eelu. grupisu se oko tog kulta, Kud i kamo najvedi broj zrtava~ slucajnih j periodiCnih. nameajen je precima. Bez p:retcerivanja se moze reci da se eels srpska rellgija svodi na kult predaka« (330. 259). Mada je OIVO m_isJjenjJe ipak prcterano, ne moze se poreei da~,~ _up[[a~o _ lCaj,kan.ovieeva istnJivanj3. naj.vik doprtnela otJk.CIV'aQJIU mnogostruke uloge I velikog znacaja kulta predaka 'U r,eUgiji Srba, .

, ZaD.ii.sijernl 'Uticaj pred aka :n a drustven IJ za jed~lCU nije uvek jcdna.liog Intenaiteta niti se Ispoljava na ish naein, Ogramtene su, na primer. mogl.lCnM~ nepQsrcdnog dodirn iivih s du~arna pn:daka, N.a_ o,s!mlOVU dosada~DJj~h (prevashodno CajkaE,Ovl,6evih.) ]S'tr,afiv::JJnia. takav dodir se mote (tl:5ltv~riti:

i!'p

~ J D.t\. rne,s.tima (,ooj_ektjma) na kojima se okup-

~J aJ'Ul duse ,pr~d;) ka:

(2) u ko~taklU sa bi~ima (filfotinjama. Ijudima) u kOJ.rna su one reink.amirane;

168

1'4bu if"" I ..II' ratl!'ICiOIiQrIlO}"

kkrU411"i Srba

(3) u "rem kad ----

. - -, e ~- a su d ~ -

1 kada je nJ"iho""'a' IJ~ .predaka U bib:in-l ,1;,' '1

~ _. ali..[lvn ...... "'j. p ...... , .... !t . .tr1\'11

- ~II!. ' lUI jiQA,;iln

. Ne posre'd an dodtr sad _ S _. ' a..

1 sa du~ama pokoj'nika -u- Uk2J'!la p.reda~.a ba§ kao . c -'.' StOL7~ je i prina';"'~J""v~, )he PQt,C1lcljalno opa-

, .'~. ~ • iU ~'liIUjlje Z]V,] III \I' - ka

p~c:_~ Jlavllaj1:l.~' na mestima gde se 'aref!l~ da se

lCIma. u kOj]ma se J·a.r~IJ'''!i.· . . IiJ. v]JaJu~ pren'La

".,. zabra . d I!III.JO, r,egu sana odcw:..\f

J,l!t.c~~ za ranama i log.("arucen]'ima Ukratk"O"" arasto ~ dusarr . -_. .(1 sve

_ J e u vezt sa, usa·ma predalta de.limicno :. t ~

buis ano, - Je a

'==

A- TABUISANI OB.JEKTI U KOJIMA EGZIETMRAJU DU$E PREDAKA

Govoreei 0 grobu kao rabuisanom objeklu na lasiJJi smo da je ?dno~ ~a~o~a k~ko~~mar;: bovirna skoro umrhh (pokoJnika),~ r~ ljd" pomrtnhn prebiv.wstima da~o. ~ ra;.~ ~ aadi (predaka) u velikoj men ~ :!l'~bjekti zami_~· vodi na pre rpostav ku da su k gJ izVestan natiD Ijeni kao sedista du~~ preda a. :V~a manjzma ~

(abuisanl. Ras_pravljaJuc.. .~!~S obi~jiJll~: na~im narodn lI_TI bve:ovma~ ta i obje~~"'6 _..I.-e_no

·c ~ veci rOJ....... ~ ~-

kaDOVJ je '~rena prebivalilta P treba bun8:I"' sao kao zanu . J krlee. bunJ ilte. S Z65 l6s). Mo

njihovib d~~ ,3'30, 216-211• ~ .. _ ,.~ ~. iz'IOtI do sada pnkupljePe

169

:kljUQti da. narod ra mest.:a smatra op~~im. pa j ta'b"uismim .. aero Ato veruJe da se na nJ1ma skupljaju iLi dullo.\'W ,i de~oni. ~o ji se n.i u kom slueaj u ne mor_aJ~ uientnkov~ tl sa du~am~ pre~a~:

Po.stoje~ me du tun " dva objekta u samoj kuel l:lJL je p["-ev31shodno manisticki karakter neosporen, To Sill ognjiihe i pr.ag ~ u srpskom narodu sredista pcrodicnog kulra, Kako onl nisu same .svetic i postovarrl, vec ~ tabeisani ob j'ekti. osvmueemo se ne~Wl ~ili~ naJ" iiJ;~ ].ho\r~ urnogu u religij i uepste, a posebno u rehglJ ~ na~eg naroda,

fo :r:e~ima. .. 1:: •. Birket-Smita, :Gv]ast nad vatrom ie !Jg~oni kamen svake kulturee 08~ 81). Te!ko j~ proce~iti. zn:a~aj vatre u fivotu 1 j udskih zajedLl~ca nil nizim stupnjevima rnzvoja. U hladnijirn predehma zi'i\l'o't bez nje je potpuno nemogue. Stoga i ni]e funa stIo ona spada medu prve objekte koj~ su postali predmet obo:i!.avanja. Vremen01D s.~ @·hol~i!tva]')jc prenelo i na ognji:ile, lo§ u paleo. mliskim slajlevim.a utvrd·e.ni su tregovi pokapanja I?l'tvihpod cgnj[~temIJ iU kra] njega. PretposravIJ a se da suo nerazvi jene [judske grupe tog doba. u borbt ZIl opstanak, te!~le da otuvaju sve svo]e ~. five i rnrtve = IPnpa~ike na okupu. PO§lO je v~tr,a predstav]jala srcdisre njihovog druJtvenog Z].vo~. mesto oko koga se okupJja. fitava grupa, b~:]!) }~ prirodno!ro s.u kraj nje, odnosno kraj og DJIJ§tS. uk.opavi'tJn.~ rnrtvi (lMI' 25). Mada $U tragovt ,'likQiPa\,~r.iI_jaJ k:r3j ognji:§ta konstatovani i u S'la~lm neolt tsklm Sl't~j~ lima, fa praksa postepe~o Is6ezava, P3 Jpak, kod mnogih naroda osnjj~te Je: zadr!aIQ status pr~bivaJi~ta mrtvih .!!:lanova druSlt'lifen~ :z.a:jednice - njenih predaka. bdvajanjem

'iU

171

ku6e prow. Malteje Nenadovica ostalo samo ognjisre ~ da ga taddn.ji v[aSDlk imalllj a nikako nije hteo da preore, waJda. j e oac stajalo us-red strmnog iita.

U narodn jje opsterasprostranjeno shvatanje

da ,se ognji5te i vatra na !nJjemu ni na kojl nacin ne smeju oskrnaviti: sne valja~ ih opsovati, pljuvatl, poganiti sa _ i mokriti DS nj ih ltd. Aka se Ima 'Ill vidlJJ,.Jl. prvobi tilili J manlstickl karak ter verovanja u »s.vetostll!: ognjgta~ onda se i odnes uku'Cana :pr~ma. ovom mO'I~ posmatra ti pre svega kao cdnos prem~ du'am~ predaka koje su tu naseljefie, Oskrnavit! ognjiile zlla.ei uvredln pretke koji U EJj:emu stanuj u, Naravno J' to [e veoma opasno, jer od :raspoEomnja predaka zavisi prosperi tel ukucana i n -~hova bezbedaost. Karakteri$tifno je da se 'ognjUlt,e i varra, prema verovan ju u nekim krajevima, ns smeju dovodirl u vem sa »netistim. elementlma. Tome III .pri]og govofe i vet navedeni primeri: p,lj u vafka~ pog,a~ i rnokraca su ne~isti delovl ]judskog {J(!.1a; vercvatno se upravo zbog toga njlJl"tov dodir sa ognjistern i vatrem smatra skrnavljenjem. U 've~i sa ovim svakako $U i neke druge, m~Ce VOOma rasprosrran] ene zabrane, Taka se U OiIJRogim krajevima vatra na ognji!tu ne smc podsticeti nogorn (kao :':IleeistimfC delom rela] ,nliti j e sme lofiU redara k. oj a se Pre:: loga .ni.;e umila. Me sarno !Gon~lste(t osobe vee ) .. ne8stic .prodn:1eti i matJ!2rije. ne ereba da d04u u dodir sa o.grnj Hhem. 1 va tro rn.. 'U Sand!aku~ na primer ~ na ?gnjiste nikad ne stavljaju jasikovo drvo (za kojc veruju da je prokleto), zatim drvo koje je uelario gr-om~ kae oi drvo od razrusene bogomolje ill

172

173

U narcdu je rasprostranjena zabrana i.moIepja~ a naro~ito pozajm1jivanjavatre sa OfPljilta. Ona. ne 'v~zj u svako] prilid. Obifno se izbegava iznoienjc i poeajm ljivanje va tre posle zalaska $WIea, zarirn na Badnji dan, kao i u vreme velikog l'o'sta. Prema !l1i~lje[1ju V, Cajkanoviea. to su periedi kad SUI duse mrtvih veema aktivne, kad borave u 'blizini fivih, »Nas narod ne daje, dakle1 vat ru onda kada su duse ill pokretue - kate on - ~] kada ih, prerna tome" Ima u veeem hroju i u vatri na ognJi~tu. Ne daje ih zato sto nije rad da te duse odstrani iH izgubi« (330. 2IZ}. Uostalom, to dOfil,ek]c potvrduju i narodna ob.\aSnjenja: vatra se ne daje »da se ne bi iz kuce odnela sreea« i .da ne hi pobeg[e pteleft (lnsektl u kojima borave duk umrllh]. Kad preci zajedno sa vatrom napusre ku,cu. ne moie se ocekivatl nH~ta dobro. Stoga se, riI a primer. u neki m k rajevirna veru je da u odretlenilO poJikama ]znosenj,e; vatre sa ognjiita mole ]os.e Ilia se odrazi D~ uscvima, a i na stoci,

"11 d.o sada navedcnlh primera vim se da narod smatra duhove predaka ko]l iive u cgnjistu i v3Jt.-i prevasbodne dobronamemim blcima, ¢ija aktiv]los~ blrno utiee na napredak domacinstva. Zato se izil)egavaju s . oai postupci koji bi mogli cia dovedu do prestanka te aktivnosti (na primer. do odlaska predaka iz kuee) ili do njene transfOl'lDacije (na primer, demonizovanjem pndata). ~ ~ir.DJ' ~a kohko se preci zamjJ]ja!-i ~ob~ i . kerisnirn, orrl mogu u odre&noJ SItu8:C1Jl cia budu: i opasnl, Zbog toga ognji:ltu i vatri u kojlma om fiv~ treba pristupiti Opl'ftoDO. uzdrta .. Ju6 - ad

poje.d:inih pOstupaka. Posebno opal amatra

] 74

t rQ-flici.,...... I

1_ ..... LQ 110'

t b. l tru...J _ . I ft:f41114ri S

a p , '!...UIllCe • rbQ

n.lller U 1 1 porodU'e -............

. ~ e.na n~ .3JJrrrn,e1l0\l'Ci~ Sa V3trorn

I"Othno.m d S~e da g]eda a. LUfnici i N~;t; °&!1ja.~tu,

crvcni""" k e e plakatt' "J' ~ l'ltru . J,?javJ ttud.

l-:_ .L1~.l eo 'iii t ] lice . ,le;r ~ ..

ne ft..UIl .Iu-,a· . a ra, a moz' se rodj1:i J? J u

·0 \'~t.rl Je":JIDa tn1ldni e se deshi iSba been.

\ d e, a U:begav ~ ca ne SlOe d Po a~aj U

~ u.!' na ognjislu p ~ dOSipanje ~reskafe pre. d ja p~ sve d~k onegde !ella cd ~ u kljUialu.

~. se pnhvaU ne odspava nrv' renutka P<r

b) 1 III xm \P'atre na 0 .. y I san ne

. .pla'r..:ljivo U - _0 gnJiStu.~ ler . ,~4i. srne

zilo da kad 'm] .. ...J s_~zu boljevafkoJ h. ee JO) dete

. og - ilIIu.uJI • • ""'~ """" s tro

n ~ dospe u dodir -.rna Jet nadode m]eko g,o kp.a-

»·:zm.l b'~ L._'_ . '. . sa vatro.m. jer bl n,l ap

= - 1 ~a J!luanu«. ,. . 1 ona odmalt

Po narodnom verovan' .'

n utica] na, USeV'e i - - t d~Ui :Jt~ imaju izuze.. erda iZlloienJ' e iU pSI.O,~ ~ •• _]', e~l smo, na pri-

. ~ ta odn . - ozaJl.1uJl vanJc vatre .sa

[)Jl~ ': '.' 0.$:0:0 u njoj naseljenlh dub pred,ak!"

~OZd nepovol jno . da se cdrazi na bericet, V:i!.~ se, a kle, da prisustvo vatre, tj. prisustvo p ~

~: obezbeduje uspeh u poljoprivrednoj proi%vod~ nj ~ 1'0 pckazuju i mnogi obieaji: paljenje i cu· vanje vatre ad badnjaka, IHe i oJaJije. vo1ovska bogomolja itd. Medutim, u neklm krajevima ~ stoje i tragovi suprotnog shvatanja: upravo ~It izmedu va tre sa ognj ista j svega OD~ga Jto Jd:.

"ezj s usevirna i stokom mot.e ~ ~braDjeI~ posledice~ Ponegde je;f na pl'iJnW~ Tadovoditi u vezu ognji!Dd van 't ~a.«

PO se u Leva.. i Temnj&i ~e- de ee iau-

• be ~ Visto~

__ ocl It! 11- leJu

175

badti tar sa ,oFji~ta. zarto stet ee luk biti ljut. e Lt::~llIunra.e~~jl .Mora vi srnatra] u da prvog dana o([anjlSJ ne treba. za ora-tem bacati Z:ar nl ugall S QgPjJJ~~"a. Opasan je i dcdir opiiit~ i vat~ na nje~u, ~3 stokom. U SretetkoJ .~up~, na ,p~~r! 1I'.Il.e. 'valja-tt da. se vatra rna ogn}iStu dodiruje ill me§a 'cobpskim ~tapQm. Oplte je. rasprostranjeno shva'tanje da treba i2.be.gavati dodir izmedu mleka i vatre, odnosno ognj ista.. Mleko ne sme da p-ok.ipi na ogn] i&tu Ill! ti se na ovo sme prosuti .ljedna kap, j er ee steer nestati mleko, Ak.o ipak poki.pi ili se prospe, onda 'U. Leskovaeko] Moravi bacaiu aa Qgnjilte so, a u Leveu SOl trice i travu. U Gomjim Nede~Dlicama~. u Jadra, seljanke ne daju da se duva u vatru kad sa na njoj van m1eko .. jer tad~ .Qdmah mora: u krave mleke da usahae«, ,3, De [o:ie se ni »'O'komda; pod mlekom koje se 'VaIl, »jer hoee onda sise 1.1 Jua.ve da ispucaju«.

N3:rod pastuje: ae sa-a opji!te i vatru vee i "'erj,ge: k'oje vise aad nj Una. .One $U simbol dom~~e,g ,~j ilna4 - kate M" Sto j kovic - Itka~ ~'to je opj i!llc'simbo! porodice 1 plIodiOlog livot.a;t'C (271~ 23,2.), Verige su svenaja, Njima se pripisuju natprtrodaa svojstva (apot.topejska, lekovita r sl.). Na njima i eke njm obavljaju se brojne m:agij~le l kUJ.ltne radnje, Prelpo.st3vlja. se da se verige postuju 011 sa se :ranije po~tovale) pre svega kao sediste dusa predaka U 10 j c i razwnljivo ske S~ tma u vldu da one, zajedno sa ognji~tem i vatrom - takode zamisljenlrn kao boravisee l'redaka ~ cine j&dIDstvenu funkcionalnu ccUnu). PremSJ mB.ljcnju V. Cajkanoviea (330, 369-313, 376), kult vcriga [e u razveju na§.e narodne rel ..

177

1

179

["3['!J.jU predhs.·ravG da je pra€: opasno .. sarnlm tim i lab1!JJ]sano mesjo, U pojJed.in_im krajevi.m:a na~g lJJ aroda clodjl" sa p:r3Jgom Izbegava se 1 u nekim druglen pri]'kama. Ponegde se, na primer, smatra da rdkako nne vo]j:ao sedeti D31 pralgu. nitl se naslaniati na devratnike (lOjGt' to sluti siremastvue). U Vi:so~l«oj nahi]! jzbelavaju da stoje na pragu kad pada velika ki~a i]j grad, U Gruzi [e trudnoj !cn~ zabranjeno da sipS! vodu preko praga, jer ce jo j d.~l,e~ PQvrac.~u i hranu,

B. TABUISAN~ POSl'UPCI U VREME KAD 21VI DOUZI! UJ nODIR. SA DUSAMA PREDAKA

, ~odJ s tarih ~loye.n,a rasprostranjen je bio i obl~ra J da.. 1 pesle tsteka godjjnc dana oct ukopa Inr_hrmma i2daju ritualne ga~he shcne dacama _ zadusni,ee .. Kocl Srhll ,se (me odrfav:aju na odredene d~n~. tokosn godine: n:ajte~te u subetu mesne nedelje, u subotu pred Dunove· i u subotu ~I~_cd ,Mi'tro'vd,:3Jn~ .. rnada SU, zavisno od kraja, vel ane ,1, za nekc dru gc' praznjke. U te dane svaka .11IOf~? lea od lad na grobove svo j ih mrtvih i pri.r~(h!J C goz~r~.. k:;I,g, rn u okvleu dace narnenj enih noVO~ ~k.Q.Bfblk.';I." Verujc se da ovim gozbama pri:S1U5~'iflUJQ iI:lmlt"f,,:,B. m da pOJ'Da~anje iivih mote DCPO- 5.a:c~r1IO ela 'Ulu.)e' na njihovu :sudbinu na drugom ~'L.elk· ,To potv .. dujc i zabrana svih onih aktivnos h OJC b. moglc da na!kode umrllrna, Na pri-

1 0

181

predstava 0 dtl~ama d:avno umrlih u narodnoj svesrl na]6esce nedovoljno definisana, Oni se obi~ ]10 Z~!imL.uUjaju (i :D.iPojavljuju.) u mno!ini, kao htonicrd.. noc!rij duhovt Hi demoni. V. Cajkanovic (3301 273, 276, 289-295) je Istakao d.a je kod svih .indoe.vrop:j,kih naroda bilo ukorenjeno verovanje da su d.1Jl~e predaka u zlmsko j sezoni u pokretu I da je upravn u to vrerne njihovo delovanje posebno iz:ra~eno. Prema nj egovim istraJ:ivanj ima .. i ked Srba. posrejc jasnl tragovl pomenutog shvaran] a, ~hl S~ ispolj a va i u pred s tavi 0 prisustvu dusa predaka za vreme $l"rn onih praznika u toku .lime: li prol,eca 0 kojima se rnrtvima prireduju .zrh·,eru obredi (narol:ito u vrerne ad Miholjdana do Bogojav]jenja i Sv, Jovana), kao i u odredenim ·vreme:rl.skillJ, irnerv,ajima 1J.l lorn delu godine (na primer, nekrsten] dani, post). Posto deJovanje preda&h du~a .mo-le biti blagotvomo, ali i YeOma opasno ~ lII,g:lavnom u zavisnestl od ponaJa. Dja z.uvih- razunll~]'VO je ~~.? se pon~~je Ijudi ~ nep'o~redllom dediru sa numa, u pnhkama b~a one: Ul'lenzBvno de]uju, regllIi§e rnnogim pra\fi. Ilma i propJsima, 1!Jkljueujua i tabuisanje svih ,onjh posrupaka koji oj five mogli cia izlo!e opasno] akthmQsti mrtvih.

Vee j eo pamen.u to da je, po t.aj kanovi~ m,i,~~jenjiU .. narod nekad verovao u prisustvo PNd:aka u tok u zimskiih meseel. »CeJa z.imsb seaona, kada besne nepogode i kada su BOO dup, p["~ma .reUgijs.kim shvaranjirna na!ih predaka. leika je i k]"ilj~na. Tada SU mrtvi u pokl'etu ~ .. Ta ~~na. na~.cito ,j,,:!.)asno obelelena u ~ w slQryenskoJ religij], U prvo vreme, ada se joI

1 .,

183

nja .. kuC:e 1.oko:ffil notj u nt:~'tsne dane_" ~o5ebno se lzbega va]1IJ mes ta n~ ko] una se s k~p'IJaJlu duse urodUl j drugc zle slle (grob 1 je, vodenica). Uko]i1.o je neke jz bHo _.kaikvih razloga prlslljen da pr,~Wi ru La brane, obil:nQ lzlazt iz kuce za~tiCen nekorn hamaj~mjom i~jj, uop,!te. predmetom sa apolrovejs~m svojstvi:ma. U tu svrhu upotrebljavaju hleb i SQ. beli luk, krs,t" vrsnlk, vratilo i grebene i td. TOok-om nekrstenfh dana iz.beg:avaj u se svl postuFldkojj bi rnogli d~ privuku ale slle, pre vashodno d!u.'ho\le prude ka, Zaw.~, na primer, U oko~'i ni Bevdcdije msu pesle zaJaska senca smell da otvaraju prozcre nhj su primal~ gosta u kueu, I giasan glf'!lOtr PIr·Vlill'~i mnw,e. Tako ~ Hom.olju u nekr:! tene dane »;ZeJlll,e paze da j m deca DC plaru mmnogo'. Kad se u vece sas tamu napoJ j u, zene ne gOVO\li'~ glasno kac obfcno~ vee mnogo tHe i kao s ne~om ,zebnjom; megde S~ f~k n i pe i menu ne ZO\lu« (2071. 1.2). U le.skovaCkoj Mornvi se u to v~rne nlkom ae ,od:uivaju. U neldm krajevima se I:okom .neJ(r.Uelljh dana ni,Ua nc rad[. Me(!ubnl, m Ilog~ Ccs~e :SUI tabu i sane odredena wste poslova: nc P',re-'lu se volovi, ne spremaju odl"cdena jeI~,; ne ob~"]ja ju izvesnt !e:nskj pos 10\,1. ad ovib. se l1aj~dl!e izooga;r;,-ra pranje i predenje. To je i ra~um~jhro a'ko se lma u vidu da su voda jj vuna P'nilll'.9Sliu.Oano h tonicni element], ko j i pd vlaee du~"C urnrllh. PO]"J,el:de se, dok traju nckrstenl danl, ~Lbegava vdenje· ebrcda b~renja j veneanja, jer su to prill ke kada se okup I jaju du~e pr~daka (llO., 273), :8J ove su U tern pcriodu Darofho aktjvne i 'Ugl,avnQm ncprija mic]jski nas troj ene,

184

185

rJoditni pastovi rnoraju biti u tesnoj vezi sa kultom predaka. Polazecl od oCigledne cinjenice da pors tovl U nasem narodu cmafavaju prevashodno sabrann uzirnanja odr€:denih vrsta hrane, Cajka· novae je urvrdio da. sllcn] prepisi vale i U okviru pogrebnlh rob'ifaja, Ni.'!.im£J' u prisustvu mrtvaca (oblcno sve dole. ga ne ukopaju) njegova rodbina niUa ne srne uzetl u usta, jer bl se sa vodom i hrancm ill organiz;am mogla da unese i pokojnikova du~a .. Iz istog rasloga. po Cajkan.oviCevom mB1jenju. nije se smela uzimati hrana ni u \PTeroe pos-tai u pri'stls,h,ru Qusa udaljenijih mrtvih - predaka, S druge stranc, tabuisanje iivotinjskog mesa i :z~votimj skih proizvoda za vrerne posta on o;bjasnjla\!a wooma rasprostranjenim narodnim verovanjam da se duse predaka (i, uopSte, mrtvih) vrlo oesto javljaju iii ob]ik1L1 pitomih i divljih !i. votmja, flarot:ito u vreme zlmske sezone, kada je njihova aktivnost pojaeaoa. »Poste se, prema tom.e, u to] sczQmi u svakoj :tivotinji mole molda n81~zi ti netij a dusa, post-ala je opsta zabrana jedenja z.iJvotinjsk,og Mesa. :livcli.nje. u boncno] sezoal i u drugim zad.1IJ~nii:kim sezonama i danlrna, t1togu. biti senovitc, i zbog toga ih ne treba u 'Lim d~m~ma jest].11 Koristeci se rezultarima Ferleovih proueayall1ja~ CajkanO\fic je ujedno konsta .. tQ\':.,o da tabu :Uvotinjskog mesa u periodima za~iMj&nog kreuunja mrtvih ima op~hji karakter i da Ie n",jverovalnijc blo poznat jo§ u indoevropsko] lajemi.d {J10, 289-295, cit. 294).

V'CrO"3'U1Jje u prisustvo dusa predaka vt:ZaDO je ; za one praznike u zimskoj sezoni 0 kojima SU (kao i na zadusnicerna) prircdivani ritualni ob.

Inve. Ti praz:rf . sinkretjsti~kclCJi med~tjm. najCeJc:e

nog lazvo j.31 n OJ". . _ Vl()re\'lfle: naSfale pred-

."0 ne m _ _ _ ~e liI~r-cdne re]j . - U IOkl!

r . ~ Ogu S~~lest~ na ,hlani .. gJJe. pa se ni-

o a -. ernn o~om priLikQm· btl~~1;l kom~onelllY.

na ~rane kOjte proisticu ._ °rranu ,PainjU ~mo

\ ns~st\'fO predaka" - JZ \@l"OVanJa u :neV'ldlji~

U mzu p_raznjka 1I~_.. _

sk -' _ _ ~. -. J'!.OjC llij D3rod proslavra. .

OJ s:~onl. po~~~no r:nesto zauzima BO!il T: tartnskt, p.r-e._hrJ scanskl narodnj pramlk na -.

_ etku movs gu(hne, koji je vremenom asimHo:o 1 ~ neke =s= I ~atebne peaznike. Posle dugogodHJ eg J S tru]van] a slo1ene strukture boiicDOg elk-

u a obieaja V. Cajkanovic [e dosao do zakljueka j e BoZic bio »praznik u slavu p~edaka~, i , (kaije ~ D .. B.) u'. s1a;ru boga ~rtvih, kOJl je u isto vreme bio najveci nacionalai ~g~ (330_. 223). Kasniji istraiiva,ei (na primer, BogatlrJ~v, ~I~!~V:

K . lis··' Kos tic ide.) po dvrgli su deta.}J £!oJ ,kritJC1

C~k uc, l"i..(e~iI\C> stavove u veri sa manlstlcklm ,ka~

a~ an 0 .. \.Ii1,;. -¥~ Q!! , di J:: ' d .... 'I6'e lsl0

. b .... ...c: ib lL.."c'" Ja utvr 11M l M LIt> •

ra terom 'o~l ... ru oai a ~. llk prantika:

toliko znatajne ko~mPdonfnt.er t~l~e d~va \·egeln- pre svcga kult ~~TO. e mJjsku praksu usmerenu

.. ) zatim obreu.llU 1 . ,- d S e te komponwle C Je , beden' e plodnostl rt . _-v aznMt Hpova ta-

na obez . . ~snovu:za stvaranJer one dpove ko-

redst.avlJaJU e os.vrnuti saDlO ,nl~ .-.lisanje od-

ev-de temo S d· .to. • mali za C] J rC5';_" Una'

_. s'VeJllU SU ~~1, 1. du~a pre~a. lote-

)1 SO, &rih prema pnsut~:'ikOlD d~b~ ':~anji.

se aozit .smarra ~o~ ~i~! sbvataJlJ! oDMI:¥ l1ura. . ekaoa!nJe. ,-nita (a J8

... ~ se nazreU n Ole boti~:oih pr8l

nLU~ predaka 11 vre

187

raslfku ad npr, Jlnekrste'Dlh dana«) pri j a tel j sk i nastrcjene, spr,Bmne da fivim,!)_ ebezbede sreeu i prosperitet u nastupajuoo j g;odiflli, S toga SiU, kao sto de se 'Videlj, tabuisani prevashedno oni poSlupci kojl bl mogli nafkodul precirna i oterari ih i:z kuee,

.J edan oil cen traLn1b obreda u toku boti.tnib PJf,azn~ka je ~. ~it:U31ni cbed, loU je, sudeei po mnognn det3Jl JI]l1U!IJ. namenjen du~ rna predaka (330~ m9.1-1'94)'. K.ao vee pornenutl riulalni obedi ,j st9,g: karekrera (dataJ, ~adu~nice). i eva] bOOcn i sadrti od,g.olY~f,ajuce zabrane i uzdrlavanja, Medu najr,as,pros,tnmjie.nije svakako spada i zabrana .dlzanjs (t]i. raspremanja) Siofrecc tokom samog praznika. Sp~,~mJ~ena je~a. i ~Jl,u~e re~ta u mrlvackom kultu, o~JgJ!edno prlpadaju rnrtv Jm3 - duJama predaka, koje prisusrvuju ebedu, te bi se uklalilj anjem ~i&iL J-,e]~ preci nesuma] lVO 00 a gnali iz kuce u vreme ka - obez bc;::aliJj u ,$,meu i napredak dornacms'tvu U DfIlr.®dno'i godini. Stcga je i prirodno ~~O sofra ostaje nedirnuta do kraja bozicnib praznika, U mnO,gim krajevima se 0 BohCu. dosledno lzbegavala uporrcba gYQ'7JC1enih. kao i drugih opasnih (Q~hdh~ sHjatih) eruda, ZalO se neka u kri'U.cno vreme odnranjuju. iz kuee. Tako fie, zavisnu o;cJ kraja, ~~bcgavalo kori~cenje ~oZa, vHju!ke. ka~Ike~ isle'. sekirc, vrn~a, lopate, grebena. vretena itd. Mw~:v.i :];& pi ale g\l'oMa. p3. se njegnva upotreba u ~r.'tll'aelro~ kultu jzb~v,a. posebno u prflikarna ,kada su duse umrl lh u neposredno] bJizini. Isto ~Ii ~liC:no delo,vanje na du_§e predaka mogu da IIml:ljlU o!tr.i iii ~iljati p,u_dm.cti. Po smroko rasprosttanj&:nQM narednom shvatanju predmeti koji.

] 8

189

Jlo~enjaJ SObrela 11 te dane ima isti razlog. To, 1JoiSt~lml1. pot'ltri!uj U odgovarajuca verovan ja kod starlh Gwka i B3hi~kih Slovena (330. 194).

'U ·Vlr1l!!.e boi:ilnih praznika, dakle, tabuisanl su on~] postupcl ko j iJ hi Mogii da odagna] u dulepredaka iz ku6e. i samim tim iQj uskrate sreeu l blago5,tmje u toku naredne godine. U tom srnislu mogu se shv3.titl ] neke dntKezabrane. U mnogirn bajev1Ma smetra]u da za \frem.eBoZiea ni~,ta h k'UCe !J'llt: t]'Q:ba dati n] po-:z.ajPlliti (posebno me vat rill sa ognjiUa). Ponegde {;8k paze da im na Badnje VGee neka stvar iz kuce ne zanoCi napelju, VrhDI je verevatno da su zabrane iznosenja i pozajm1Fvamja predrneta iz kuce mOlivjsane. na~ roooim verovanjern da se 50 ovima mogu, kao i U slueaju v8J'U·e, odstraniti i duse predaka, jer je ref 0 vremene kada S\l one u blizini, samim tim i u bile ko,m prcdmctu domaetnstva. U pojedinim kra] evima ill naseljirna izbegava j u se i postupci (na primer. otvaranje vrata i prozora) ko j ima eM. se dusarHa pr-.Ll!dak:a o]aks3!O prevremeni odlazak, Taka u HrC:nmrlo]ju, izbega:vaju da na Badnji d:a~ dlde otvo:r'ena vrata na stajama, a u Batinja· nima (sa a vOll'J!ij 3) prva dva dana ne otvaraju prozore na kuci »da ne hi. iza~ao Boiit.'I

Irol'"{!d Solica. najz,naeajniji praznik u srpskom narndu je' porod~t.na 5~a\ta. dan koji se ;svetkuje I! ~i3~t lu~og za~.liutil(a i ~avaoca. Ov~j pramik JC 1Il razrum l':Jili]lli1l'11tama bio poznat Indoevropskim :narorumg., ali je izuzetno dobro ocuvan upr,OI'V'O ked Srbil. 'U nauc] PJleovJa&uje mi§1jenje (V~ BQgltSic,. E. Lilelc, M. Vasit. S. Trojanovic. L. Nlderlc, V. Skaric, C. Tl'\Ihelka. V. C.jkanOVK i dr.)

190

-

191

~iJ1 Ittekol 0 d umrBh &nova zajedniee sla v ski 1;,)05t se mo:je obj asnltl 'tao zabrana ko j a ukazuje na pr..i~UFftnost d1J.l~a ~redaka,

Prisustve p:rediaia U odredencm trenutku moi.E se ObjilSruti pre svega time ~to ilm. se tada prmQ<si isvesna z't\f,:il. U okviru slavskog ceremeniijala lnvu (besknmu) predstavlia najpre slavski kolaf. N~uda S,e ~n lomlQ. do~ ga u novije '!l'emlC u rnnogllm krajeVlma presecaj u nozem. NaJWee se ova] postupak obavlja kern bin'j'vano'~ prvo se 'ko]a~ unakrst zas~ce nifmm, a za tim sa rilualno lomL P. t. Pet['\ollflc u. obredc lom]jenja kolaCi bez upatrebe no,b, vldi uspemenu na vreme .kadilJ se u narcdu nije raspolagalo metalnlm setir vima«, U66~ :5,'11 .. Krsne irne) Uo bi bio dow 0 arhalcacm poreklu po:menut'Dg obleaja. Medutim. tn.ate _ se prntpolS~taviti da izbegavanje .. upotrebe noia prj komadanJu shnrskog kolala mje samo trag p~astaJre f'oIme ebreda, vee i j edno pravilo, vid ,Q)p~t ije prakse :uz begavan] a upotrebe gvoida U JJnrt~v~fkom kultu ,. m upotreba noZa prj komada- 11j"1[lJ sJa"5kog kolaea rnogla hi da upla~j one koji· ma je :l.rtv3. namen jena i da ill. U~)I"avo u vreme kad se ad njih o-cekuje edredena korist, odagna b, blizma iivih. U prilog ovom obja~njenju govore i neke dmge zabrane uporrebe gvoi.da za vreme slavskog obreda. Kako je, na primer. sabelerenQ ked Srba gr;aniara. JtO krsnom jmenu shdi sc ohlfno dl;vcnijim i]icama. a imaju i kovanijef pa i srebrnijeh« (15. 4]).

Prema prvobitlllJim rnanistiekim predstavanlB du§,e predaka sc javljaju u mnofini~ tao aglOl.lle" raclja pojedinacno neizdifcrenciranih duho\ra. e-

J92

193

se u :IB©<SIll. pl'ita da j:e: n~ki domaein cstavio svoj e krsno ime (.~~. "i)arc1al i otisao u 10'11. Tokom Iova jc zaspao 1 ~)10 pretvoren "U vuka, U ljudske oblicje Vl'a6e!riIJ je 'teik 83 isti dan iduee godine.

Opste je rasprostranjeno pravilo da domacin za vreme slave mom stloje~] da s]lllii goste i brine se cia sve ide kako treba, Nikako ne sme da sedne. DodJ1ll:Se., pomenuta zabrana je. najc~~~ ublazema take ~to vaii samo dlo odred:enog trenutka u sla'!.fs,kom r'itualu: na primer~ dok se ne prelomi. odnosno ~e isece slavski kolac, dok se ne ochii zdraviea, dok se ne ugasw sla vska sve~a ild. U nan:~use ~eruje ,~a sv.etac (da~]c mi tski predill~) CiJ I se dan, slarvl sed l dom afmu na desnora ram<n:lJljJ~ pa »sve vidl i cuje«. Ako domaem sedne i. !I]~. taj naein poka~ svecu (pretku) da De poiU.lJC propise ponasanja .. samlrn tim ni njega samog, ~d:a. on uv.rl~ odlazi i osra vl] a bez pornoei ~Jllc:a .J 1llk.w:ame. M,onvi u VEZ] 50 ovim verovanjem lavJJal~ S'~ ~ u narodnoj poezi] L Kao karaktensri'~an prl~er mo,re da pOIS[uti pesma »Kako se krsno Hm,e sh.Jlz]«:

S~~~a slav!' srpski car Stiepan~', .SWCQ $la"~j' s'V(Uog Aran4ela. ...

Db~ . ~~; . si jep~n' ~"d '~~g~ · ~i~i~Je

S!Q,'l,de f'l1U SV1~U i Afande.ct J

$~~f,de mu 114 desnoo« ramen" mJluje ,ga k ritom po ob,az,u. '

K.~ .~r SliePfl" sede Zc2 trpe1."~ rasfd, se sveu Aran4eo

I

Tabl( [of t .p •

-~----.______ "'i1ll_fC~O.tf.Qfllf '

- OJ kwltl(ri S,.b.:ll

dri ~ ____ U 1'1 en ra krt 10m . 'b

Pa otid . - po 0 . ratti,

. . e u: care-lila dvora.

~c~t~. su, zatim~, tri da.na i trj

PQS [0 se car pok aJ' ao, bi10 nlO~i f.i lane IROLltve

mu je oproJteno:

~ 'i t e se 11'{! to j edva smilovtlo

smilovao sveti Ar(Judele, I

te j,e caru grehe oprosno,

sto ie care sea z,a lrpe.l.u~

a f,Q§' n ij e ni sla we napio~

a taista ni ~hetQnisao, (141 11# 6/-6.1),

Vero,vanja i obicaj] vezani za D7ke drugt praznike, posebno zlmske .. n~govdtavil~~ ~: ovnu tendenclju karakteristicnu blizinu livih i vu: .J ~ se du!e predaka pnvuk~~ ... u pn'~~ od •

• u.i:I. .' • ~ b r oteza n.....--

d.a im se onemo~6l~ ]11 • a da I§to SU 1 ~

1az_ak iz kuee. Pnrodnrak° J et~~O~e p' ramjke po SVOI2l 'bredne P se h5&

zabrane 1Z 0 "1' sl itne.

op~tem karakteru tste 1 1

195

T~b<~ U lr ..., ... ~~lct'Cll~1it "

OJ kmtun Srb.a:

U .. otu\'~le . . ......._

kojn:ika na·~e~· una~7~ narodu, d .

J P eJe i~i j see ~~I~]]a U \fidu g e se du§~

po· ... .,...." I ..lI. mU\'e". CaJ k:amovi<£ . '. gol~baj lepj],

~a ya se p , ceva lS.tratl'Van·'

\¥erO\'anJ'u . d':: ,.re~ ,t.l~kada~njem ja So

__ ,.' ,l. . use udalJerlijih ." naTOODO'rn

~. ,u. :pOJ~~nll Pl".iHkama moOlrtVlh,~. predaka :(.1.\ otmJe III mkarnirat' " .' gu nasehh u telu

du ~ -. ,] U DJenom obHc' p

, '. a SVOJU hlpotezu ova] iSlraf'. ~. JU, OtV[-

-e a U kultu zwvotinja koje se ,]V~" Jl~ ~alao pre U r me kada s' " . '~ , . PO};!V JUJU upravo

dak (, . e 1 ma e, .pce.tpostavlja prisusho

r " ~ ",,~a pn~er. Badn J l dan, Boiic\ neki drug)

p~mcl :,z:uns.~e 1 proiecne sezone) (330, 216--211~

27~~?6). Osim to~~, 11 naI"?dnlm verovaDjima~ obicajtma, u_mo~vo~~mii .. nazrre se shvatanje da 1 nese druge ZlvotmJe posedoju rnanistieka obeleija. U tu grupu spadaju, na primer, peele. vu~

o ~ J ovce, a posebno kucna zmija. koja se smatr , ekvivalentom pretka - zastitnika kuce i drugirn ja domacma .. odnosno nek~ ~. ukuCana. Odnos ljud! prema .I~OD1enutim ;tJlI'otIDJama. ~ i prerna drugim _ob~lclm~ duho.va predak3:"ere~

'an . e odgovara.juclm srs!emODl t~bu.a" acedl ak rut.

. J ,~ ~ ,. d .-c pozna t ih posledica. p .' . ih

DJe dovodi 0 ve 1-' l' di ostavlJaJu6i

pusta kucu .. odnosno ~ izmu JU I

bez neophodne pomcci- kulta predab u na-

Rekonstrois~C~.~truk~kanoviC je ~~ i ~ So' narodnoj religlJl. V. . l bi&oa U koJttna ~11

,dve pred~t~V~ 0 IJ.uds~ule predaka. Po uC:

l' ene 111 lIlkamlran .bftlftt'ijU.no -_,..."Ma.&

nase ttJn . iljeDJ' UJ U tu ka~.:i--

-. nu tatenik U~5JJ.L.\oOo&

-.l~ COSJ:_rsl. 2~2~~·~r;u~~ ~_'r~""

197

V'i.~a_) pokazuju da su po!He~.ute _predstave po svojoj strnkwrj rnnogc s.l~zenlJ~. da .. se. mogu pov~ m'ti i s~ d. rogi m,. o.bhClm~, _ re1lIP-J skill shvataDJ~ (kult pnrode" pohteuam ltd.) ~v. 163. 82-135j E23~ 149-1~) .. U 'svojs.tvu ekvivalenata predaka (delom i dTUidh natprirodnih biCai) t takve osobe '~. _od~'varaj'd~im pr.ilikama imaju na.rocit re~gij· ski status: kao prcei, one su pnvremeno nepnkosnovcne. OOaoSli1I.O rabuisane: kae zastitnid i davaeei, f SWITle su pOQvrgnute izvesnirn zabrana,ma i' cSTaJIiCen jirna, Odo.@iS pojedinca i drusrvene 7~ajednloe p,rema :ti vetinjama i ] judima shvaeen im kao ekvi,v8i]enl i predaka zillacaj am je 0 bilk ak tivnog ndigijskog stStVSl, :IDiaseg naroda prema prirodi i dmstvu 'uopite .. Stoga eemo se u narednim pogLavljima deta'lji r ije OS,'1lITIut_i na tabue kbjima je taj odnQS veltkim d.elom odredcn,

IL OPSTE KARAKTERlSYIKE TABU·PROPlSA U KULTU fREDAKA

Dosada~nja msltralii\fmja su pokazala da tragov~ manlzma nil resne llati.ne prof:imaju obilaje i v,erovaBja. na~eg neroda, '0 svakom s!OCaju. k.roz te raz]iclt:e 'forme naaire se narodno shvatanje d.a dU§e pJl'\edaka, bilo :zami~1 jene kole ktivno - kao 3Jg~.ome]'acija slobednlh d.uh ova , bilo objedinjeoe u .. 'fJ;~s:ta:vii Q mitskem pretku, praroditelju i %8- ~utfiJku peredice, predstavljaju natprtrodna bifa~

198

Tfi bu k 1.,-"" Jo',

r """"'C,!rl7Jtl!illP10'

J kUI'lr..4Ti '" b

1- • ~,. c2

.... OJ;} inte .

. ....nZUtnQ pa ".' ...

drus~\'e ." .' r r~]Olp]raju - ~"

" ..!II ,- . nC 2aJl'ednICe. N',~L _ U . ..c..VQtu SV(,- b'

J ~nl(:'_e II ce1ini k -. ):Il,u,(W lllU~aj na '. d~~ IV~@

PTlpadniiaJ' z.a~ij] ~D I n~ snl~binu. S\l',3k~ ]n.u z.a,.

11 e kad cak p,resudl:. sZ,ea, kr, ~~~. ~._zuzernQ .sn:f:::t:np~ CZI -- P k - " 'tl~' , ~J.:]1\11 od · ...,.. dak ,""""_ 0 OJ nJ,~a.~ . dUl;~ Illdaljeni' m h nO~og hlttva.

- a u osnoV] '~U dOD"" J mn.vjh -. pre.

'\' r ..... ' , .. ~ I &"Onamerne'

. ''J"u~nJ~n:ua,,?n~ naj~e-JCe fi _ ," , " U lJamdniltl

] Z~~htIucmJ. Medutim a bi It}'rJ~aJu kao donatori , Ilkim de~o'm- ,...JI_-_.::II':'fi .m, ;~atentn.a _ os-ecanj'a kOJ·~

, VIi.H'eYl,y,JU O~U10S .... ih Q

rna pr~sutnaJ SU I' U" o~-.,:' dl1V1 prerna mrtvi~

""-lL!.I!lO-SU ,: ndtvene . d "

prema dusama, predaka U" ~-'ih-' z~Je nice shodn - -- '~ . " .' - ," . 'P~!I\.05 DJI ovo] preva-

,:' 0 p?:.zltt~n~l u~o~, preci se za~i~lja.}u i kao

opasna b,] Ca, , k,oja ,m,ogu da se okrenu pro1ti .

tomaka ~~oUk? oai nisu izvri.ili sve svoje ob:v:.: pnMla, ~Jlm,a "~.h su se ~nepolcljninh" postupcima

ogre§,dl« '0 njih, Stog,l\l se i javlja tendenclja Z3 prcvazilaienjem svih protivreCl'llosti koje proistleu iz ndnosa iivih prerna dUl~ama predaka U skladu sa njom razgranicava S€ odgcvarajuca praksa - kult predaka - Ic-oju usmerava slstem tradicijom ust aljenih 0 dredbi. Taj sistem nW:110 sadrii i odredbe oizbegavanju SVJh aktivnostl kaje bi rnogle da izazovu neseljen razvo] dogadaja u odnosu prema

• .' X' . kvl k 1.6 predaka

precrma. ~rugun. ~e~lma~ u 0. v~re u ~ bi _ ta.

uklopljen je podsistem negativnlh odred.

bua. . od rku ukazuju n.a

Primed navedenl U ovo~ e } di _:...... .... ofI.;1VI BO

B 'enicu da naJ narod u ~recuna VI & p~~

,riJatelj~ka biCa~k:1"~~~lli~ .. ~

fa,. ~1JUPCi i!lje bi obavlJIlDl: ~ ju, om ill uplali duJe pr«ta __ II,;

J99

mi.t.sk©g pretka], 7..bog cega bi one napustile kucu, i ukueane, os La vl j ajuci ih da SC sarnl bore sa Sl1'O'ji~M ~e~kocama. ,'Ezbegav,jl . s.e. dakle, ~va~. ak~ t ivno:s.~ kOJa. bi mogla" da prekl ne sal"~nJ u ~vih I rn rtv]JiuJ, nj ~lhLoyu . kQeg:z..~ ten?ljlu: na pn~eT. lZbega,\131 se skrnavljcnje ognJlI.sta. ~ vasre na njernu, ne poMeraju se verige, u .lxvesnlm prilikarna ne uporreb]javaju S~ gvQzdenlw i O~lri pl'edmeti~ ne seda se n~ mcsto odredeno Z~ pretka, na B01](: se ne poZ3.J' mljuje i l!l,e' izno<si nHi. ta i7.. kut:e, dornacin ne seda za vrerne o.bavljMj,a rituala 0 krsnom imenu. gostu se me nanosi uvreda ~lttt(L Meduhm, MOl: zabrane i ogr3Jm'nlil!e.nja u o.klriru kulta predaka m.ofe se naz~ H W ve~ pornumuta pOO\l'OjoEn-OiS t u stavu prerna precrrna: onl se lami;§ljajll ne samo kao donatori i zd· ~Urnid vef i kao opasna biita.. St10ga su u lzvesnim prilikama ljud' svesni opasaesri koju donosi neposeedan korn~a~t Sill takvim bicima. pa samirn tim i f.el,e da ga lzbegnu, Ovaj stay se ispcljava u zabranrn d.od! ra ukucana (i U po jcdilm~h esoba j predmeta) S o',gn,] is1e.m, i pr~gO'J1l; -zatim u zabran i iz1afenja iz klUJC::e u m:JI,!ek:rSh;:ne dane, UJ uzd;w,!a:vanju ad jedenja iill'o-t injskog m,eSa i ii vetinjskih proizvoda za vreme posta ~td"

Dakle" ailliu.li~jza prikupljcnog materijala je pokaza]a/ da: podvo j ena UlSill~renos' livih puma mrtvwma I{U kOlnimtnom slueaju precirna), istovremena temja 1a odria\l'~nju i prekidanju neposrednog ko:ruakta sa njima, uslovlja~-a osnovnu funkciju tabliJ!a. Ul kultu predeka kod n.deg naroda (ipek, r.a. r:tditlJl.(U od tabu-prepisa u ku Itu pokoj nib. tabui 'U klll~lI:J predaka lma]u prevashodae koegz.istentnu funk'C1JU~" Na esnovu toga se, prema svojo] OSOOY-