e't[I't\ra aY nttbhr/

w&7o
BIBLIOTEKA B. A. USPENSKI
s!flvEzDL
POETIKA KOMPOZICIJE
SEMIOTIKAIKONE
66

UREDNIK

MILOS STAMBOLIC

R'ECBNZITA:NOVICA PETKOVIC a CRTEZ M KORIC'M DUSAN

RISTIC a TEHNICKI URBDNIK: BOCD N CURaIN a KOITEKTOB:
DOBRILT STMTC' IZDAVAO IZDAVACKO PREDUZECEIVO'II, BEO
GRAD- TEMZIJB 2' a cLAvNI I oDGovoRNI IJREDNIK: MII-og NOLIT . BEOGRAD
ST,|MBOIIC . STAMPA: CMFICKO PXEDIZBaE NOyI DtNl, BEO-
GRID. RUZ!!LmV l0 a TIM2: 4.0O PRIMBRAXA 1979
t4
Prilik@ oirlb'anja nautnih rizdanja upqtreblja@ju 1. "TACKA GLEDISTA.
se sl€dede gktBrd€olice: NA IDEOLOSKOMEPT.ANU
PAEIIUOH - Pocodckar Accoqsaqsr Bay.rHo-
-rrcor€AoBarenbcKm( rrHcstl!"ToB 06
ulectBel*DD( Hayrg
TOAPN - Tpyabr orae a apeBset pycc(ori
mreparl?H AH CCCP (II! r(]|II.
cxrd aoM),
V,!. Bafl. TfY - Y.resLre 3aDrcRIr TaprycRoro rccy- Najprc aemo raamotnitt DqjcQstiji nilo Da korne
lSpcTBesriom !'Hr,rBepcsrgr& s€ moie ispoljiti r€zldka izmedu autoicvih psrioija ({a-
aalka gledilta) - Divo koji s€ oslolEro dode @atili
Pri ciliraaju 6€ Spaci@irano daju sva otra m€sta &ao ideoloSrki mirvD ili nivo vrednovanja, pod-
o te,kst! lhoja je dzdvojdo auto0: o!€ klrjige, do& se razlmelajudi pod ,wsdnm'anjem" o!'3ti sist€0r idejne
kurziv utpolrebljiela da bi €€ o@nadilaorla rnesta toia slike swta. Uz to je idel,od,ki nivo najnanje dostr-
je izdl.oiio sam a.!tq oitireoga dela'. pan fdmaldzovemfiIre iuudavanju: pni njegovoj se ana-
lizi nefidmrato moramo u v€6oj i[ mejoj m€ri d,
' Da bi jur$lovosli air.bc mt@ d. upor.di ovd€ da@ !revod. GluritrIo dr$rlicijqn.
$ l'rdlm t€k5h, 3rc ohaL Ird.nja, tom i *a,l@ Gbvljd i Nas u qvtrne sltraa,ju ifter€suje s koje taike gle"
u ru3lrofte btstr B, A. UspeN*og. NaLon dih e diAta (u kGnpoaicitrrdne smifi) a,utm u detru vred-
!.1a, poste raare i a€a, pridodaju $ @mle k6je upu.uju m izdojc,
rruje i ideolodki sh\,?ata6,!€r kojd prikazuje.,To u na-
lom i stmicu smstohruablroge prevo&.
je iz ToLrojfts
delu Eone biri radka gNedisla samoga auttra koja je
Naj'€.i btuj ciba R.id i rta; ron i sr@ie
tolt s narcd. posl sr.tos citals - odlG $ isnjuairc ns Nto iz'
iznjaiio ili predurtno dala u d,elu, ratka gledista Frida.
duj6, a pdte r.a}€ i @ uluarj. s. urct m sl.d.a. izdanj.: tiv N. oca kojd s€ ne pod^da!'a sa aruto(trn, tanka gledista
Toktoj, lcnt i nd" bm I t ll, 'P@(, B@8Dd, lt2, TaIo 3u DF nehoga lica ri sl. U ditarDrjuje, trrema tsn€, wlo &o bj
d€E &la Dostoj*ros, rom i st rle, prcm tz.!.du: F, M. Do$oj.v- se Doglo da nazove dobinskom korrpozicionom srrut.
s*1, o.Labtuaa Adt, 'Rad.. B@sad, 1967. I-j6tov je.nitu pltm i2-
.r.rju: Nikoraj lj4lrov, Ledi Macbet hc.Bk s okrtts!, 'Kutt@r, Bs twmn dela (rlqja se mode st€.ryiti rEsurprot spoljojirn
grad, p6r, . Ekorito cibb n Goeoljdih &la u.i. 3u iz d€d.ai! iz.la. kompoEicionim podtupoima).
nS^. Mnre .l*tc lrc56), rarB Batjbd 119@), Rdiet (1963), M n bd^it U tri$ijalnqne (6a gledista kompldrioiEmih mogu6-
rcsti), i samrim tim za na6 najmff{e iklr€r.estrlTfilome
Ciri@ tusb iz lFrcda rporetLm su e origilalm i, pl@ pc sludaju, id€olodko vrednov€0rie u dehr daje se sa j e d-
tcbl, ,vr.dair su iD sli @i jaiari l'jmd tojl t! n.Phodni a @'
lin. Ilolro 3u * sri LIvi @E.nri u pFlodr 4ladd nodt da uF6.
ne (ddnioant e) tadte gledista.'Ta jedria tatka gle-
t rc, &t,ro gd. j. Ercad t orieie&! r€k t.
lErormac jc L.llad bio p.i@o .L M'odt l'9om rut iae i L Up. analia lae.k! gtedi$. *oje se u @n. a.pekh ispotjnvaju
teriE i aDorc.io s njtm - u asFiti, se pollmtudntcin I|i nal6 B @Erijalu dgl6*e vlklorij*kc p€rje o hdu: X_ s n i d r,
t@ qtc (/) - pdtrra, odrcoo dGloru prod ilt obl.sd..l.. I uop. Poin. of ViN tD Vtcb/Bn ?oery. - rEngtih Srudics, vot,38,
at Eela i@ti u lidu da u c.lofu orcE ?.bomieu sE upucivanF Lda
s. odr@ !. srpstolmtr,.o irddj., o.lnoso pr€vod, i s* lto j€ u w- 2. Sludaj mlolte o.s6jeij€ po B.hrinu (M. Bahltn, blhi
zi e tjD - pdpar!.ju prudi@u, ft.utoru, - PdE. pr€r' !@dt€ Dosrojdskod,
 B, A, IJSPENSRI
dista potdinja sve druge u delu, i to tako lto 6€ on'
da, ukoliko u tqlne delu postoji neka drugE tqdka gle-
dista koja se ne poduda,ra sa nj@r, na Fniqr€r vred-
nolumje izvalrih pqjaru sa tadke gledigta n€ke )-ia.Eos
li u delu, sadra oinjenica takvoga lTednor?nja sa $"o
je slrane podl,rgiaa? vr€dtrlovanju sa cllovDrije taake
gledista. Drugaiije reaeno, subjekt Oidnost) koji
vIodnuje {r 6o{ne sluiaju postaje objekt l'redrova-
nja s6 opltije tadke glediSta.
U drugim se sludajevima oa ideolo5kode plafir
fitad,Ed^ zapen odxedeno srnenjfuianje autqovih pazi-
oija; i pfi:ma tome s€ tada i mote da golui o r a z.
lLiddtLim id€olo,lkim (dli vrednose$in) taikana gle-
dista. Tako se, na Fdrn€r, junat A u delu moz€ da
vr€douje sa po@ioije junaka B, ili dbnruto, pri d.exnu
se m"lrGita vrEdnro\,@1jamo€u or_ganlki da Fisajedine
rijedno u autoruwme teksur (da stupe u odredeoe
uzajamne odnose). Uplavo d€ ti struaajerrii,koji s{r u
kompcrzicimone €spdktu 6lor€Dij,i, i pled,stavljarti pre-
vashodiri predmet nasega interesovanja.
Analizi',-a6€mro,pntunem rad,i, Ljermontovljevos rr-
nak4 Aleg doba. NLije teiko zapa"ili da su olde doga-
daji i ljud,i koji aine Fedm€t pripoved.anja da,ti u
svottru razliditih dodi\djavamja sveta; drugim r€dima,
ovde pGtoji ftkoliko ideolodkih tatdka gl€dista kDje
ob0:azuju dovoljno s,IoZenu inrefu odno6a.
U stvairi: PedoniarylB natrn je litnoet data @€ko
kalko je vidi autoi:, strn Pe6ordn i Mdksim Maksime
vit; dalje, Grdlnjicki je, sa svoje strane, alat onako
kako ga ridri Pe6omh,itd. Uz to je Marksim Ma,kdino-
via nodilac llatrodme (mad,rne) ta{ke gledidta; rxj€€w
sist€m yr€&lovaJlja, Da prijn€r, koji je s'.r,pllowl Pe-
don;nqvme siste{Du vr€alno$anja, nije u su$titri eup-
lotan taiki gledista go*taka!. Pedorinov sjbtem vred-
3. Vld,: IO, M, Ao.xaB, O rpo6@. ras.d D @p@d
,ApNt\'de c|mw. - "TpYF @ 3@@ @af
(Y4 d.
TIY, Ntr. 131), Tapry, 1965, d!. 3l--32. U srlshr.
d! tatot!.: J. M, LorDln, sbrlt@ rm.bt&os ckt,
lin, Bed, lt6, s!r, $-J2.
I'OEIIKA KOMPOZICIJE
t7
novtrrja na firnogo zajednidkDga sa sistecnqm vr€d-
novaarja dolitom VerEEra, a u apsoluhoj vedinri eiiu-
acija s fitjim se jednostavno pokla?a; s 'tadke gledi6te
Marksima Maksiinorita, F€6onin i cmJnjicki mogu, ve-
rova&to, deltunrice da budu slitni, ddk je '3 Petorina
sam Gnujnjicki - njegov aDtipod; kdeginjica Meri u
pocetlor drri da je CrnuSarjiokion€rkarvkakav je u srva-
ri Fedonin ,itd., d sl. Razli6ite tadke gtedista (sisterDi
vr€dDovanja) koje su o del,u prsdstavljene stupaju,
prema tome, u odreat€dreruajamn€ odolose i tim€ ob.
mzuju dovoljno slozen distem o,poaioija (razlika i is-
tovealo€ti): ndke se tadke gledi&a pokrlapaju, d pri
torrc se 6re Insgu da loistovete, ofret, 3a neke druge
tadke gledilta; druge se pak mogu da pod,urdeaju u
odredenpj siturciji, ali se u d,rogoj situaoili r:azlikuju;
najzad, izvesne se taAke gledisra mo€u da supruts,tav.
ljaju kao pfolir/rle (d opet sa neke Me tadke gledjs-
ta) itd., i sl. Talka,v se sistem odnrGa 6,a odreateooea
slajalish i rnoae da rurDa,ci kao kompcrzioiora stnul-
tt[B datoga dela (koja se opisr.lje na odgovaraj4dem
Uz b Junak n(6eg aloba predetavlja relati.vaF
p r o s t stua?j, ,kada je delo podelj€rD na posebarede.
I'ove od kojih je svajld dat sa neke osobite dk€ gle-
didla; d,meadije reaeno, u mztridlliin delovim,a umet-
ridLoga dela pnipoveda se u iflle razlid;Uih jtrl,nake, pl'i
temu oplta t€ma delimice preseca d ujedinju:je ono
ito dini prEdm€t svakoga zaoebarcea pmipoledanja
(upctrEdi jos odigl€dmriji pniner dela sa slitndn struk-
lrrr.tu - Mesetev &@ne/r V. Kolinsa). Ali nije teiko
zdnistiti i slo:€nijd siulaj, &ada &artogno preplitanje
razliditih tada&a gledista postoji u delu koje se ne
raElada na pojedine od{,ornke, ,n€o pr€dstavlja jedin,
stveno lriipovEalsrlje.
!e Ako pfii tme nazliaite taike gledrista nisu medu-
, II
ptlF
sobno pot6injdre, nego su dale kao u na6ehr r61.no-
Nc pmlne, odda je I[€d nama polifoniijsko delo.
Pojarn p,oMdtije, rke Slo je poznato, u kniir€rnu je
l8 B, A. USPENSKI
nauhu ur€o M. M. Bahtin'; kao 5to je Batrtin poka-
zao, najrazgovetniji polif,trlijski tip urrnstnddkogarnis-
ljenja uteto\'djen je u del'ima Do.stojevdkog.
Iz aspekt@ koji nas intere$rje - aspekta taike
gl€drista - pojawa polifoinije moi€ s€, LizgLdda,$"esti
na sl€dece ffiIovne mornente.
A. Postojanje u delu nekoldko nozav,i$dh ta-
Caka gl€d,idta. Ovdne uslovu nije polIeber ?o6aban
Lomeortar: sam t€0'ntiLn(polifomrija, to jest bdkvarlno
"vis€glasnost.) govoni sarn za sebe.
B. U skladu sa ovim uslovom, taake gledista tre.
tra neposr€dno da pnipadaju udesnicirna doga.iaja o
kom se pri,poveda (udesnicima mdnja). Dmgadije re-
deno, orde ne pctorji apstraktna jrd€ololka poaioiia -
dzvan lidnosli nekoga irnraka.'
C. Ovde se tadke sledilta pre wesa poja.vljuj'u na
ddeo loJkom € planu, to jest kao tadke gled,i(taide.
olo'5ki su \.rEdmosne. Drugim redhna, mzlika izmedu
taadka gledJidla u po'vome se red^r ispoljava u natinu
na koj,i nehi jumalk (trIss ac ta6ke gted,iJta) \,fedfl'trje
stvannost koja ga okruZuj€.
"Za Dosrojev'lkog nije vatno lta njegov jurnak
predstavlja u svotu(, piSe u v€zi s tim Bahtin, Dne-
go prE wega lta za junaka pr€dstavlja svet i 5ta on
sam za sebe pr€dstavlja." I dalje: 'Fr€ma [ome, kao
ele.rnmti iz kojih s€ sastavlja lik junaka ne slute
svojst"vB slvarnnosDi- sannogaiu,naka i njegove iLir,ot-
ne okol.in€- nago anatenje dh "vojslava n niega sa-
moga, 2 'llego\\J samosves4(.'
rpo6&Md Mruh' Adeexdo.
5. DftrFije: M. Eax'{n, ne6.d! rorflk" Adrercxore, d!.
105, 123,l:10-t31, U srpskohr.prcvod! dtr- 137, 156,l$-rs9.
6. Isio, *r. 63r up. jo5 st, ll0-113,55,30. U srpskobr.pF6du
sr.. 102-103.on.la 141-114.96. 7s.
p.idili da ruDenat sosv.sri, usrc
sa@, koja je roliro kaFhterkriaDa a JUEL.
Dosbj.vrkog. (!p. srr, 64--47, 103. mv.doogr dela, . u p'lsdr
rd. t03-106, l5), a nas nlj€ bllro svol3t6 tolifdij. uopat kc
Iilto je speiridno svoFtu s€mga stu.da.ea Lrosbjskosi.
POETIKA KOMPOZICIJE
t9
PrEma tome, polif@$ia pr€dsbavtja obuk ispotja.
v€mia lataka gledilla na udeolodk@neetarru.
Spmn€o,imo da se sukob razlidilih ,ideoloshih ta-
aaka gledidia 6esto uPotreblja\,? u tdkr,ffne Gpecifia-
nome iamru meonidkoea slvamtash.a kao sro je areg-
dota; snraliza amegdote na ovorne pl€mu moZe uopsG
da.bude \,€orna plodonoGna,jer s€ a,negdolamoue da
rsprtuje kao srraznerno pousr objokr izucavanja sa
elen€nttria slotene kompoi,ioion€ striukourc (i, prerna
bff|e, u izvesnronrc$islu kao model w)€Lniiko€a de.
la kojd j€ udobatrt za anati@)t.
Autor, priialac i iu,nak (Iitnost) kao moguCi nosioci
ideoloike taike gledijta. Funkciia iuiaka-nosioca
ideololke tatke eleditta u delu
Za anal.iru problerna lataka gtedj{la iz ovogn as.
pakla biDno ie da li se ideotoilsj- vr€drDuie,:, net|itr
apstraktnihp@iciia {princi,pijetno spotinjih u odnosu
Da dato delo') ili pak 6a paaiciia n€ke liono\ri koja
je nepo.$sdmo data u a,naliziramomed€lnr.primel,ja;.
rno, uz to, da je i 'r pn1ome i u dfugome stucriu mG
guaa i jedna pozicija i nekot;ko pozicija u,telu: s
cu'urge stlane, moZ€ da postojd ii sdr€njivanje {&ke
gledidl'a odred€n€ li{mosni,i arFs,tra&rneaulorove tatke
gledilta.
Ovd€ tr€ba dali jednu vatnu ogradu. Kad goo(rj-
mo o aurtopvoj tadlii glediita,,i o\.de'i u,kasrxiiem iz-
laganju, mi oemannrou vidu sirstern auioftwos dodiv-
liaja sveta uopste rn€"avisto od daroga deLt'. nego
onLr laaku eledisra toju on "auzkna pri organizovanju
pripovedamja u n€kqrne komkr€rnome detu. pri torne
autff moZe svosnro da ne goieri u sl,oje im€ (u,poredi
prut}lEEm ,kaaivanja(,\, IJrad.e d^ mgnja svoje tadke
7- T.kvo rrednovanje, k@ 5b je lea Bteno, u nadelu nije moela€ D
polifoniis*one delu-
3. Up. u v€zi s 1in orc reEi Doslojevstos. iz pism bmru od t. f€b-
ruo6 1346. sodine kojc se odnGe na trttilu ,ed,i, lidi: ,Oni
20 'OETIKA KC'MFoZICIJ!

glediSta, njegova tadka gl€di6ta mrcze biti drcstruka, psiifenijLi filma.' U vezi s lim s€ tdlotte mozomo pd-
to jest moz€ d6 posrnfltra (i[ir po$n€tua,i \,[edm{e) s€titi - prelazedi vec u olblast lil@vne umehosti -
istowelrr€oro sa nekqtrlko mznih p@icija itd. Sve Ce starih sl,ikda ,kojri su ponekad s\r'oj portr€t sma{tali
orE mog{riltqstri bili pota,nje razmoir€ne kasnije. pmed ra,rna, to j€st na ?eri4eriii sllike.'i
A kada se u dekl vrednuj€ .sa :ta6ke aled,is4ane- U svim ovim €ilutajavima lice €a 6ije se tanke gle-
koaa ksrrkretnoga fica koje je u samome tom delu dista radnja odutiuje, to jest, za,plarc, gleda,la. fitrnna,
prcds.a!,lj€no (to jest lionoeti), to lic€ m]ole da hrtle daje se u njoj strnoj, i to kao slutajna figura Da pe-
glavni junrk (cantual,nafigura) il,i p6k diugo- ni4eri.id ra&je.
razredna, dak epizodridnafigura. U pogl€du pak ri,mehridke knji:e!'n6ti orde ie
PI\d je sluaaj dol'oljno odigl€dan: ,i uopste treba doleljno pozvati se r|a ,klasicistidka dela. U stvari, re-
reci da s€ glavni j'unak u delu moie da pojavi iti kao zmeri (kao i h u arltidkoj d,ramri) obiano ma{o ude-
predmet vrednovanja (na primer, Onjegin u Fus- etvuju u radmji, i u seti ujedinjuju utesdka mdnje
kmo\\ni Etseniiu Oniesinu, Baza,M,t w Turgeirj€vlje- i Stedaoce koj,i percipira Li redDuje tu r'adnj,u."
vim Oleeinu i deci) ili kao njegov nosilac (takvi
s'u u veliloj m€ri Arjosa Braii Karamazovima DcA- ibrijanrtos. firD zd.d?& i o!.
tojevskos, Caoki n ftiboj€dovlje'voj Ncrotji .bos p4- tatien4 rctisqa ?j€h D€m'ja, Loji s n.&vno p.ika,ivao u bjc
rolina, ! tdc sc v€ci deo h.,nj. d.j. oDko k ko jc idmtdri
pm'pira (o.uduje) jedna .piadiam tigu.r - natEt pono.nik pe
AIi je dGla raiiren,i drugi na6i,n organizo',ania licijrkog E€dnilo, loji 3 orKmid unlnr nhd src tlo sc zbiva.
dela, *ada je nosilac aunoriwe tadke gl€dis'ta ndka r0. Up,, na lrintr, Dir.rcv Ptu.ni* brciania, sd. S. uhernik u sooi.
drugo&zredna - gotovo epizodidna - figura, koja se sa- li ljrdi naslikao seb. na d.srcn Lnju slik., ltl Bori,:.lijerc pollo.
mo posre&F tid€ radnje. Takav se posiupak, na p,ni- ntne hudrc4 3d.r le porpuno isti stural. laro sc un.tn ovde
me0:, i-€6to pnirneqjuje u frilmskoj umetnosti: lice sa pojavljuje u ulozi gledl@ roji posndh sv€r lro Ba j. sam .asti.
hj slcdrlac i sam .ahzi u stikrr*one
dije s€ tadke gl€d,i&a daje odudenje, to jest, zapravo, delu_
1r. Uz b j. ovde obawna jcdna td$lotta raaka glcdi(ta. Osid j.-
onaj gledalac za koga se mdnja odigrava, - daje se din3tw nsb, vlwem i iadnje, 5ro j. karakrurisri.no, too lro j.
u sarnwre f.iirnu, i to kao doata sl'uaajna figura, na tdmb, z *hsicisriaku dramu, a ,.lasjciran je nGum.jivo tro,
Eh€rislidno I jedl,*ko id@lo3ke pozicije. Up. veoma rldno odr..
(lri$&n - B. U.) mvildi su da u srenu !id. niu{*r spsiteljen; denje t€ shane }lasicisria*. umdnGri Lod J. M. rlhana: ,Za ru'
.li h soju nism roldivao. A njlDa .ij. Di na kraj pan ti d! lu pczjju dopugtinstoga ,.rioda l4lderisrilno lc bilo susricmje
Djew{Lin, a ne j., t .r. Dj*u3kin drut tij. i ne nol, da svib u reksu irhldih subjekriho4bj.rlimih odlro$ u jednme
!do.i
gevori. (vjd. izd.: o. M. A'n€*Rrm, ti*stmobe foklru. U wtnosri XVIII !.L, koja se rrdiciomlD'
odretluje *m uasici?.m, raj j. jedtudeni tokus ! ju.i6n iz or-
r, I, ^., I92, op..ne). ovdc jc u pilrnju up'
pozicija, tj. odnd plw o*olnomc (pril{@non€)
!n: Idnosti i veim a pojam ilrine, u ciie jmc ic i govorio un€r
.rvo id@bsrr
lidki !.kn. Odnc inetlu isdr. i prikdanog: sv.b posbj& j.
sledigb. Fitsirancr i iednozna'host lih odnt
Pnm.dba pr.lodieo. ovd. i k6nij. Lao *a.ivarie j. !.d€den s, njfiova F ijaln. *oNers€ncija t! j€dinslvcnohc cenh, odsc
ruski rrjitd@t€orijsld rehin .b, ler F doisa i hdi o pripc vaFli s! shvahjd o le.nosti, jcdinsrw i n prodflljivcri istin..
rdaCkmc postdptu kada * stuo iluiF neposrednog i n.Uj.ga B!.luCi j.dirstu i reprenentjiva, istina Jc u hro vrcnc bila j hj-
Ldituja, {b se prc sv€8a ispoljlE u jqialdn, nrr. dijd€tits}in je.,rhia.a, u ruliljtoj * m.ri dk.imla Fznjo sv.stjmat
ili ,lrlonskio cob.ncritu. Izhd! J. prim.r P€irijino tdivdjc tr (IO. M, I o r x. H, XlAoxecrF8xd crpiarypa ,,E8Hnr OHeMs'..
P.triii@ ten@ D.agolbm Mih.iloal&. U lon l. d.lu do6ledno - ,,Tp!A! b pyccron x c@cof, Ose orrH", Ix, !e. sd. Try,
,rnn.nj.n p$tupak t4.iw'J". BM. 134, T.pry, l9&, crp. 7--4).
)7 B. A. IJSPENSKI R)ETIXA KOMPoZICIJE

Gor"onili slno o qrcm qp&em strucaju d(aalase kao lidnGt da,te &niiBe.' Dnugim ire{,ima, gotolD da u sva-
nsilac ideloloske tabke gfed,iJta ja\dja neka lidno,st da- koj Cestertonrolroj hrjizi p,ostoji lice koje bi llrcglo da
toga dela (bjo to glaLrri junat d[i epizodiana figura). napi6€ datu knjiw (diji se pogled na svst qdmia'va u
Ali treba pnhneliii da 6€, zaprarvo, ne Fadi o 'tqne da krljLizi). Mode se reoi da 6e.l<od Ceste ora sr€,t pri-
se cela radilja r€alno pr.lka"uj€ onako kako je dodiv- kazuje kao da j€ potencija,hlo predstaMljen i z n u t r a.
ljaia dli 'onednuje to l,ioe. OrIo mode fa&tjldlloi,i da ne Ovde srno doralkli problem mzllkovtrrja ui rtar-
uzme u6esia u raldrrji (to se, izrnetlu ostalog, d d€Sa- nje i spoljcrje{tadke gledj}ta; to aaankovatrrje, kc
va onda kada to lic€ p{redslarja epizodi6nu figuru) i, je 6trno malodd drstakli na idelo!&trne dh'ou, l€Enije
prema tome, nema potrEbe da to ll@ realno vred- 6elno Faliti i na dnlgirn nircima - 6 tim da tliscno
ntlje oFirsh/ane dogadaje: to 5to vidho rrli (ditaDoi) posle to8a (o sedrmj gljaMi) nr€8li da d.enq izvama
razlflru,je se od qlogB stf,t vidi - u pnikaqarnome sve- uqpitlrvamja.
tu - dotiana litnost." Kad se pni tome ka,e da je delo or-
gaoizolEmros tailrc gled,iSta odrcdene [iamo6,li, o(rda s€
ima u lddu da bi data lintrFst, k"d bi u njoj utestllo- Natini izraZa|aflia ideololke tadke gledilta
vala, oslletldla (laednro!€rla) tu radrnju uprarp onato Izudavanje ploblorna :tadaka gledi6la sra ideolod,ko.
kalko to dird au,itr drela. me plar r, kako je ve6 reCenD,'u najmerjoj meri pod-
Uopstese moze raalrikovati aktualni i poten- l€de foryn,l,iu r.iji.
cijalni nosilac idreoloslketadk€ Aled,ilta.I 1€o sto Fo€,toje posebna stred,stva,.a i"ra,Zal,atrlj€,ideotodke
tadka gl€dista autora ,i,l,ipdtiaeca mote u jed,nim sl^r- tadke gtediita. Tak\ai st, na pnirner, takszvani Dstatnri
tajevima da bude data reposredrro rlr ddlll (kada aru' epiteti( u narcdmoj kDjite\.nosri; podto se pojaMljuju
t),r i,li pmiaaLla€prip,o\€da u svoje irne), a u drugim D€aaldsno od kmtkrstn€ di.tuaaije, oni zbilja sv€dde
se shrtaj€virna moie da izdvojii kao rezuiltart specijal' $e svega o flel(orn odredenome autorsvom odnosu
ne arnaliae,rr- tako i ju,naik kojLi prEdstavJja rudioca Pr€ma qtirsivanftne obj€'ktu.
ideolodke 'radke gledlista u nektun slutajevima realno
p€roipii:a i .vlredtr|u,jeopirsivanu rad[ju, dok je u dxu- Na prdm6r:
gtun sludajevima mjegoilo utosde potencijalrc: rad,Dja Tu je pselo Kalin car sovoriottii
6e qpisuje tobote s oadke gledrista toga j{rrra&a, to ' ov( rc(i:
Ah ti stari kozaae.tl Ilia Muiomec!
jest lu€dduje se qrako .kaiko bi je vr€dnor?o taj I sluzi,deder,ti pseru caru Latinu,.
jutlak.
Zanianljivo bi biio sb,.v€sti pnimer uporrobe slal-
Na o\,,ornje planu irftelesantan pi]sarcke sto j€ G. nih epit€ta u kasoijim leJ<stovima. Evo kako pise, na
K. C€steittrr. Ako j€ u pitanF tatka gledista na arp. pnime,r,u XIX vdku auttr istoniislce.budije; \igot
sto.aktnome,ideododktrn oivou (nivou pogleda na 6vet), skim starovjercirra u Radorifta Kiierske duholne ak6
dlda je kod Carl€trrtm|agotovo l]vek maj sa 6ije se
tadke glodig,ta arodEuj€ $€t - sam pfedstavljen kao lil. Tu j. lvrdnju romul,sala N- L. Traub.re u svon refdatu o
46trntr .! Drusoj ldnjoj s*oli o drugcrcp€.in hodeklivnir!
streni@ lK.itgritu, 1960.
12, Kasnij. d.no ovakvo or:rnidanj. moai .t hter?relihmo t o slu. 15. ,.OEmc*n€ 6dMxr", 3m6xre A. O. rs^L4.pMsbr - ,,Cr6op.
eal nep.duderja id€ololke i ptubhdffidte ba(c gledilta. EE OtAaend n $oHrdrH llN. A(dd{H B-
13, Vid. a t@e detaljniF - rasnije (n.. r55. i sl.). ir", r, LIX--DaI, Ctr6,, 189-lm. J$ 75.
,)4 B. A. USPTXSX! loElrxl KoMPozrcrrE 25

PoSto je mo€rrd u upravnome govoru samoga ka-

demije - naftrno, sa pozicije oticijelne tra{oslarrc
raktenisanog lica, stalni epitet ne {rla,zi u govomu ka-
rakt€tisdjrh go,volr ka, nego pr€dstavlja obeldje ne-
...poslc snlLi prcd\odnika Andrcja svi su vrgor- posredne arutorlove ideoloske pqzicije.
ci .. p.istupili Srtnionu Dionisjeviiu i stali da ga molc
- da budc umesto bul. slojega Danila pomoCnikonr Ali su posebna $ealstva za LizFaiavanjetatke
u stvd roboz cr'krcnoga prcdsrojnjstva'r. gledrista, naravno, krajnj€ ogralridena.
Prcrna tome, lulor'?renosi go\or \]igolaca, ali irD Cesto se id€olodka tadka gledista ,izratala u obli-
u usta sta.lia etitct (,loboz() rLoji, naravno, ne od- ku neke govome (strilske) ha,raktenistike, to jest fm-
zeoloikim sredst!&nra, ali se u nadelu qla nikako ne
soram niiho\'oj, |leeo njesoroj sopsl\anoi ,racki sle'
diita,'koji'izrli.tl ! r j.solru 6opsLvr!1u idcololkr D('i- moze da svode na karakteristri,ke 'takve l"rlste.
oiju. To nii. rliirta (lrrgo do isri lnaj stahi elite! ko' PolesiLirdi sa teorijom M. M. Bahtin6, koji do-
ji postoji r' (lelina,na,mdnc kl1ii)c!nostl kazuje 'pol'ifonijskk kafarkter dele Doslojelgkog, neki
Uporcdi u vezi s tirD naain pisanj a rcai ,Bog" u sta- su izuta\ra,oci prigm,ararti da je s!€t Dostojeu,skog, na-
roj ortograliji s relikim slovornu svim sl aajevina - pmti'v, ,zapanjujude jed,l1ol,iaan".i Cini 6e da je s3jma
rezalisno od toga u kaklu(nl sc takstu ta rei susreae nqgucrrost taikvoga razilazenja u mi$jsnj,ima uslo\dje,
(na ?fimer, u go\oru atejslc, st'llilanta ili paganiDa). na .time ato izuaavaoci mzlnairlaju paeblem tadke gte-
Ana.logno ronc, u strrroru-5kim sc tckstovirna o\a !.ei dista (to jest kompozicisnu struktum dela) iz razliii-
rnogla da pilc l)ocl Litlom (6fb), klo ilo su sc uo}- tih aspekata. FrisusfD razlitu,rtih ideolo6kih taiaka
ite pisala ']o ;,,r s.r.ra, |tj. lr.ii sa s'vclim zna6edje& gledidta u delima Dostoj€ivskog je, usplte uzevii, ne-
iak i u sluiai'u kr(l se imao o lidu pasaDs:lii bo& a sumnjdvo (to je Bahtin ubedlj,ivo pokzze); inedutirn,
ne hriiiarski Bos." ta razlika izmeaiu taiaka gledista gotovo da se di na
koji nadin ne ispoljava u arspoktu fraz€oloSke ka[lakte-
16. ,lrad likrcrctr AlhrJori J,JAC!r'L', lr6i. ,l,.rn.'\,, .rD. 2r0. ristike. Jlnlaai Dootojevskog (ka&o sar to vise Frra is.
I7. vid., m r,rnn*: r,rt,.,,1nro!v nif )nrrv" I I'Jjijlf\lron !Dor. ii,cali rioutarva,oci)gq!(|Ie !€qma jednoli6no, uz to obi
ni\u XIV r.kn (!nl H. rr^rtsnxritr, h,!!i!
hln r.rg..'Dr i ^Nncji P!
eJlo istiqn jezikom, na istom opstem planu, kao i sam
u j a " , x v r r I , M . , r q l r , c l l ) . 2 i r - 2 5 ) ., t l l r \ l | r J r r i l D r l x a \ f . ! | , ! i autor dl,i pridalac.
u cudoLsroi ' NotrJm ?r\du 1355.go'1. (l il .b ). l](|. io! i intcre Onda &ada se nu.,li6ite ideolo5ke talkc elediSta iz-
sJrrad ?rnnff iz (Ntr',.Lpr..rir. !Ic",n NlL u, ma2arvaju frazeolo6kim $edstvima, posravlja-se piramje
^c(r6DL), rrdi zro duh gorofi o icbi ttro o.rrr.r colr,doicnr o mealusobordre odnosu pltula ideologije i plana fra,
\obrrr{ Lr. t ,.\\ , Mo AJ} cL\D,lt, \b r rL. z@)ogije".
!o'i ilas sororeii nru: j. sin roileo cosDdnjn,). rrtrrlionalloi Jri
,logiji e shrrin cfirdimr u (^.trrc shirjtr ritc Nrrcbr lonr.rri;.
Medusobni od.nos ideololkoga i lraTeoloikoga plata
Ero j,)i llir!3 Dtu.r o!osfrGlro!r ck\r.rl. r.L nxl"ltri .pi-
ld'D, - drj ])ur lz Jcl! n. l. Sunxrolora (,i(i, ni.g'r. ,.nor Razlidita "iraceolqlka( obelerja, to je6t nepGrrd-
:no. @;pi' 'g R..\ courcnlit', m,\. :, q. x, 11. 1737).0\(i. !i.
tDEi rNrjslrr ji rxii duLo\n,ci bili su r., r.\tr !,$oru jcdn'o Do lfugvistidka s!:€alstva za irratavanje tadke gl€di5ta,
ilalonfi, du izr.i'o!] sAN(n)tslr roii sun@ mogu 6€ npoFetrljava0i u dl€ma funkoijaima. Fnlo,
!l.nrrn- nci 'strnulrnn, n,rJ., ju jc rurof !.rLr!Lu rFncbio n
( Tnderl" 1,,. lqu 13. Vtd.: t, Boro(rx, npcrpass@ n .peMr y Adoeeore. -
ironianoNj 2rliciju i r.r!c nir.la zrj.d.
'sl,via., rcan. xlt, 193, 3.3u 1-2, sb. t?l.
niikog sr cibkonr tiruloir, u t.*stu.ic uprlor roinc td\ojctri !c
19, O tzratavdju ldoloSle raale alediar! ponoCu vmdslc *dkt€ri,
rilim slorinn (kxkxv jc bio r!(r dn .c tdailjr t.i Lojc ru Dd
s.ik I o lorcIftiji odgowEjucil planda vid. k6nij. (sb. r04.
rrc !r inrlcrJlor: ,iulcntolr Atrutodr2nk t sll,

qna se mro€uupotrsbljBvati za kaxa&terisaoje
onoga J,ica na &,oje se data obeleija odnrose; ta,ko se
pogled rla slr'et ndlroga lica (bila to lidnost ili sam au-
td) mote dd,redri'8ipornoou stri,lds,tickeanalize njeg>
voga govora. Dnrgo, ona se mogu upobiebiti 2a kom-
kr€tno upuCivan je u tekstu ka iz\,lo$Ioj.tadkigle-
diSta kojen se autor koristi, to jest za ukazivanje na
odku l06irkretmu p,ozioiju kojtrn se on lffiirsti u pripo-
l€danju; upmedi, rta pnimer, sluiajeve nepralloga up-
ra\.mog govoia u €utor{}lJ,ome lekslu, koji sasvtn jas-
.to pokazuju da s€ autor konishi tairkorn gledista iz,LE-
sne l,i6rFsti (Midi potanj€ o tofine n€Sto rkasnije).
IOETIKA XOMMZICIJE 27
dte, tim se putqn mroze upu6iva0i da izv€Btan pogled
cra evot, .!o jelt na ndku drovoljno aFstrakttu ideolc+
ku @iciju." Tako dtilistidka anali?a omoguduj€ da se
$ Eegefliju Onjeginu jzdrvoje &€ spdta plana (s,v3fti
od njdh odgovtra posebDoj ideolo{koj poioiji): ,prc
zaiirl]i( (wakid6Anjd) i ,rqnanti6ni(, rjli 'tatnije: !ro,
maniiani( i ,rirerdna!1iiatrlli(.! Tadno tdko se u Ztti,
protopopa Avakum.a izd,vajaju &,a daoa; 'bi lijdki( i
,$rarkidaSnji{ (}neb'jrbliijdkri").! U oba su sludaj@ iz-
d!"ojeni plallolJd u delu pa,ralelni (ali ddk s€ u E ge-
niiu Onieg ru taj pa!'alelizam ilpotrebljaE radi s'iZa,
vanja 6{{ldr€n'l]tjr6no€6666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666plarra,
alaitle 6ea Zitiiu Altakuma

U pr'lqne je dlutaju u pitatrrju id€ologki plan, to upoUetirjavn, naaurFrot t6ne, za uzdia{tie'elakidasnje-

jest izradav€dje odred€ne ideolodke poaioije (tanke gl€- Sa plana).
dilta) ponodu fraz€olodke lkan-aktenistike. U d,rugtrn
je slu6aj{r u pi'taniu tuazeol,ostdiplam, to j€st 6ame
fraz€ol,odlie tadke gled,ista (ovaj p6tednji plam potd}
ko Cemo n'a@Inotd'tiu s{€d€doj glavi).
Da istalinemo kato de prvi shraaj nalazi u svim
vrutanna drmetdFsrti koje s,u nra ndki nadin vezEne za
rea; u str,€rd,,i u knjit^ei-mosti, i u pozarisru, d u kin€-
rnatogafij,i upqtretrljal,a s€ gouffno (srirlsko) d(a0:ak- d. e ne pnli., ,N. p!sibr., ,Pulct{. J€ bbruj.nd I od!ova6-
juC5 lprdi@ja m @lidn. ra':ke gl.di!r. r tojr e prl iomc no!.
teniaarije liinostirgo ,omrika; uopste je sa,rn ideoloski
Dardi (taaka glcd,sb bezricnc adrnnhrreij., hjticll., t fa sat. ird.).
plan aj€dtrlitki za 6ve te vrste unnernosti. Meatutim, 2l Na planu torelaciie poslcda n. lwr i tdoloStl€ je
tr.arkrhtidtu
dnu,gi sluaaj je spec,ifi6am za .knjdte\,no delo; prema posl€relucida@ borba pdiv nia r.ai kol. 3u asir.t€ reak-
t6n€, frazedlodki plan je dlsrkljuaivoo,graniden na kxji- ctomu idolosij! (vid.: A. M. C.^nq.r, ft'x p.&eulon,
Zeinu oblast. Hon ebe, M., 1923) ili, s d.uge srran., borb pavta I Dbliv re,:i
roje su mu zvudale [:o simboli r€rclucij. (vid.: B. a_ arjro,ps_
Uz pqnoi gofit)omoga (nadme, stildkoga) kar€kte- AoB, Occpf,, m Mreplri?sore $!k xvII-
risanja mrot€ se upudivati na rnanje,vise kfi*retou X I X D " M . , 1 9 r r , s p . , 9 3 - 1 9 4 ;A . M - C r ! 6 t r { . B c r x r . Osep-
hdivj.d,uaihl|r ili socijalru p@ioiju., AIi, s ail'ug€ slra- n{ ,cspxr plcqofi {dtyp! lt0-U6t, CII6., 1392). Up. isbrij.
slru eegdotu rojd je eoD$io roe P. A. vja'dsri: dravni sc-
L rz Nos. j. aspeta i e.esaino izua5vdje naslova *alnih rubrik. krctr N.l.dinstl bto je orpldrq zato 5b j€ u .rzsworu uFr€-
u dtm bio ret,.trp.Acrrred (n. A{3.Mckf,i, CmDu ruqchu xi".
Ctuno u vidu standardne anonse
,,H.poqHo H€ nprAlxafm|", ,,Hy I ny...,., ,,Hy x A@t,. ,Ptgu &a, r\-, 1929, crp. 79). Up, ! wzi s tin @@rsn. sdtjatno u$
@, ,Ni |:Mmo nc bt snftlio!' ,Vidi, lidi . . .', ,Zar s. i ro .It
}.val' itd. ! nrlnn ndinna), ro j€st i,!ca!a.j. *ojes sctjalnos 2Z Vid.: IO. M. ,\orrar, XyAoxecremai dpyf,4la,,EF€'u Oa
tlp. 3e lslorlbrE hak! gedisra (iaaka Sledina int€le}tuale, od- D{a". - ,,Tpya! ro plexofi a c^srckot Ox^ooq{.., Ix (Y!.
srnog voj.ir!. narcs .adnit , penzion.r. I 31.); btrc izu&roj. M. TrY, xM. I34), cr!. 13, Pdsim,
Eote d. bud. d6r. inr.Esmho E kFktensanje n€rros! p.no.b 3. Vid,: A. BrHorlaAoB, O 34q m^norM. ga6,saeHrr e
! tirotu .t toga ztruarv!. dxex X(nB! npd@@ AE*vxa. - ,,PyccH p.8,., a pq.
lpor€di, rckodc, rulia . t kt* uporcMja o pulaju: 'ov- ,1t, B. n&!6d, I, IIr., 193, crp. 2ll-214.
 A. A. USPENSXI POETIX KOMP()ZICIJB 29

2. "TACKA GLEDISTA. ,rati ili rlkr$tati; dopuctjuju6i 6e mettusobno na odre-

ilelli Dadin, !i s€ ljudi l1}ogu na,laziti u in€snim odn(>
NA FRAZEOLOSKOME PLANU sfuna i, prema tome, neposr€abr]omedu,sobno oprisivati
itd., Li sl.
U trgardzovanju slDga lidrip,o!€dmrja au,tor se rno-
Ze krorioiiti aas jednrim das dllgim oFisorn. P.Iri torne
se oFisi dati u obliku upravnoga eq$ora sfepljuj i
p r e v o d e n a p l a n a u t o r o v o g a g o v 0 1 r a ,T a -
ala na plamr alrtonov€ga gicrvo0:a dolazi do odr€tlene jz.
mene pozicije, to jest do Fslaiska sa jed,ne tadke gle-
diSta na dfugu, Sto se izrarava u oazliaitftn naiinima
u,potrebe tuai€ redi u autooovometdkstu.'
Razlika dz-meafu ta{aka Al€dista u urmetrridkome Naveldomo je&rostavan Fdmer takve z€lnene po-
delu moZe se odito,ljarti ne sqmo (iJi lalk ne toliko) na zioija. Preipac,tarvimo da po6inje pr'iaa. Opbu,je s€ j[,l-
planu ideologije (ideoloSkoga wednot/anja), nego i na mak koji se nalazi u 6obi (otito, s tadke gledri5ta ne-
plarlu frazeologij e, &ada, na primer, auto0:opi- kog pocirnafi.ada), i autor treba da kar€ da u sobu
suj€ mzl'idite j,w|ake iazliditim jezirkom ili se uopste ulaui junalkol? ,ena, koja se zove Natala. Autor u
u nekome obtku kmisti elementima tudeg dli s{.rpsti- tom slutajd mode da mapiSe:
t{risanoga gollora pri opiail.anju; pr,i torne autor mo- a) ,Usla je Nartada,njegova ,€(}a(;
Ze da opirsuj€ jedno lic! sa tadke gledista diugoga tri- b) ,Uila j€ Natasa";
ca (iz istoga dela), da se koristi svoiom sopsweDom c) ,Na.taM je otla{.
radkom gied,ista iti pak da pribegne tadld gledrista re
koga trecag posrnalraaa (koji nije ni auhr, oi nepo- U pr$orn je sl'uaaju pr€d nflna obidan aurorov
sredfli utsstrlik radnje) itd., i sl. Treba uz to palime- opis ili opis ndkog slranog' posmatrala. Istowemeno,
titi da u odr€denim slutajevima plan govormoga karak' u drugc'msluiaju p(xitoji unutarnjLi monolog,
teiizovanja (to jest fnazeololki ptan) rnoze da tlrde to jest pr€lazak na tatku gtcdilta (frazeololh) sa-
jedini plarn u ddll.l koji oma€uduje da se prarti iz- moga junaka (mri ditaooi ne modednoznaii ko ie za-
fiIe[ra €,utmov€ p,@ioije. pravo Na,la!a, ali se narna ne daje spotjnja laoka gte-
ditla, n o uoutamja u odno€u na jurnaka koj,j opaza).
Proces nrastajerja clEla takve vlste mote se pred-
Napdkon, u bedern je sludaju sintatksi6ka organfzaci-
staviti (m slededi nadin. Prctpoota$imo da po€tojd niz
svedoka opisivanih dogadaja (meau njina mode biti
l. Xdtreh oblit
i sam arutm, jumaoi iz dela, o jest neposnedni u&strri
u obndi tud€< r.ai (vid. l6nU.).
oi drogaala,jao kdne se pripov€da, neki od poGmaft:a- 2. U orcm i u svib dtugin sluEaJdim p.idercD st r p.€vedelo je
aa sa strere i sl.), i svaki od njih daje sopsrv€xri opis sv€ ono &o je s *Iue, .b je ind r.a.ga, pa j. samim lirn
oiiih ili @dh do,gadaja d dinj€rdca - opis dat, naFav- spoljnje, kao tr Fjobianijoj upolrcbir lsthnin lLin. abmja
oo, u tial,rrflronolo{kog up0:avnog govo,ra (u pr" !te'. stani pottutlnt je, !r.m bDe, on.j toji m .e!to sledr
sn s1m., nc tzblla, tduh, ne onj koji je n€po3r€dno ni inlm.
vom liou). Mote se oaokivati da Ce se ti Jr}@Iolei raz, no upomr s rih. U lift osMn na&njn !.
liko!.ati po svojoj go!"onnoj k€,raLteristiai. Pri torne se puosti odgmB rst@ m rsv.doi reain dosl.dno pwdfloo
same dinj€nice koje ra4d ljudi orpis.rjnronognrpoduda- p.idm Iwoponmn Orin, pp.)
 R)ETIXA KOMPOZICTJE
30 B. A, I.ISPENSKI

ja red€r,ioe 'takva da ne rnoie odgovarani ni jima&pvo, kazivaDja u najdbfijern nj€govom obliku: Kla,si-
rne o'pa:amju, [1i €pajanju apstrdhlnqga sEano,g pos- a€n ldirn€r za to j€ Gogoljev Sirliet ili Lj€skordje\,e
mataia; naj,pne Ce bili da s€ hr ddkqriadavatadka gle- Dovele'; ovaj sloaaj le@ ilushuju i Zog{edkov€ pmite.
didla same Naita!€. U drugtun se s,ludajevima tadka gledi5ta autora
Ovde se Lirna u vidu tahoEvanro,dkriuaftro ra$Cla- (Fni6aoca) podudara Ea tadllom gledista n6kog (j€d-
njavarrj€( 0:e6€dice,.to jost me&Eobni odrnos da4oea" Dog) utesnilca u pnip$redanju (za limp@ioiju dela u
i 'novoga. u organizacij'i r€denice. U rei€ftioi )Uila orl(Irne je shrCaju surltastll€rl]o da li 6e u ul@i nosioca
je Natala( r€a ,,u3la. prcdstarvljs da to, poia,\djuje se autffove tadke eledilta pojaeljuje glauli ili dmu,goraz-
u ufoai lqgidko8 s.ubjdkta Lreaenice, a r.ed ,N€nasad redni junak'l: lo moze biti i pripovedanj€ u prvo'ne
Fedstavlja nlovo, Fedstarvl:ja logidhi Fredikat. Sklop lior (Icherz:ihtrxtg) d paipovddarnje u llEdem liou. A:li
r€i€trrice, prcma tom€, odgiollara p€shrptrGti oparanja je pu'i rtcme sustast!€no da dato lice F€dsravlja jedi
Pos{xratrafa X(0jris€ n€iaai u sot}i (k ji u poaetku opa- nro'gnosioca autromo\,€tardke gledrista 4r delu.
Za ala je ne&o uSaD,a @!da vidi da je taj ,ndkD{ Za naiu su mrauau, medutim, pceboo intor€sarxt-
- N ata!a). na d€la u kojima postoji n ekoti ko daaakagledigta,
Medutim u r€*enioi "Narada j€ uSla( daro je
3. Vid. o kazilanjn: ;. M. 3ri€r6ayr.
iurazeno,naprotio, retju ,Natasa( a novo - perfek" - ,,Ilor,ka.
t|. *^sH ,,Ilrnx€^6,,.
C6olHnu ro rpx! rcrnqeido $!xa,, nr.,
tom 'usla je{. Reaqrioa se, prcfna lorne, fornuilid€ sa ,^ecxd H colp.rdtu nDor. _ b *n.: 6. M.
tadke gledi&a 6ovel€ kdne je pre svega dato ro da 9tlx.!6.yr, ,/lrcparypa, r\., rtt; E, A. arrorDa^oa.
se opisuje Nata*ino ponaBanj€, a slazmem,o redu ifl- npo6H. c(da ,,ndxxa. BFr€sHxx orAe^i
I, 4., t926i M, E.rr s x, nDo6^.!'r dor.
fonmacijru no6ri dturjenica da je Natasa upm,vo o I I a, mx4 Aereeido, 255-2t, U *psrohr. prevodu B rinovog dela
a ne da je o.adiirla nesto drugo. Takav qpis na€toje
pre sv€ga onda kada 6e u pnipovedanju dstodstaMa Kako is.i& Brhrin Grr. 256, u pFodu 263) i Vinos6dov Gr..
tadka gl€diSta same Naltade. 27, 33), Ejbdbdm, roji j. pnt po*rnuo prebr.n xuivanji, shva-
ro ie l\rimnje krliufirc ks orlj.n'.cijr
FrdlaEak od jedlle tatke gledi&a na drugu v€oma pr€nda jc a kdivtuJe gobro sp..iridnija orijsnrelj! na rud
je dsst u aixtonlfine pipovedrdrjd i vi{e pDta do nrje-
4. Vid. Ejhenbadovu lr.lizu u v€d n.vcdmin ndovina. Kn6t..ris.
ga ddlazi podlep€no, ,kni6dn - neprirn€tmo za djrtaoca; ltan€ gu de rai enola Ljeskova toj€ se na ro odnosq ,2. pisca
k6.(rije i€rno to pokauaui na konlr€tndm Fnimertuna. F .kor@ej. glasa 3adrldo u medu dr ollada sla$m i jezilom
$os! jmlo i d. ne br}l alr i ba. Ia sam *od scbc .anoj& dr
U miDrimalrMrre sloiaju u autorovom se gslclll.u ruvijd 1o me<. i postig.o s@, i4l.da, d. noji sve6renici gG
mote urpotrebljavatisamo jedna taaka glediJta. Pd v@ dthMiati, nfilisti - nihilistiali, scljaci - sljdki, slor
t4me dala adka gledi$,ta rnode fueeolorlki da ne p,ri- jdtci ttnenu njih i l"Irdijali - lieLopamo itd. u srojc ine co.
trih jeikm stardmos*ih erodnin p.ila i crkveno.naodnjm
pada s€trnorn€ autoru, to jest aotor se moze karisnfui ja*oE u cisro }rjlr€dofu . . sli hi: i moji ilnaci I ja
r@n.
lutlim govo,ro.m n€ pd'ipo\,.edajudi u woje ime. r voj sopslveai glas. U svakde od.as
n6go u ime n€koga fraa€olo&ki odredenoga gdiaoca. 6j je sr33 ud.ld pBvilm ili, u Djmnju tuku, b.irljim... I raj
(Dru,gadije ret€no, u o\lom se slutaju dulor. i "pri Il@ibi, rulshi t tltnjati Jdlt tojlm su napisre n.oe! sr.ani-
6 Doji! E.!ov. nls drcrlo Ja, ne!. sm ga ,:no od seljaka, !c
ianac" ne rpiqdrudmaju.) Ako data itadka gledista ne luint Lktulr€, pM6ld., jurcdivih i boeonorj@! (vid.: A, li.
pdpada Dep,Grednome utesniku ndnje o kojoj se pri- O.p.cor, Ilpo.s @Eh, Cn6, ]904. .rp. 273-274),
poveda, onda ,imamo p6,la so 'tako'zvafim f€odn€[rmn 5, Up. na analqrn nldir hnije (st. 19-23) pGbvljm lmblem.
 B. A. USfENSKI
to jest rnode se pratiti odrcCtedlosme,njrivanjeauto(t>
v€ p@iaije.
Kasnije demo raumorri0i razlidirte sludajere pojav-
liivar{a mnodtva ta{aka gled,ista na fraz€oloakome
planu. Ali pre oo s1o Fed€mo na dalu pojaMnu svoj
nj€noj raz|rofiIaooti, pahrlademo onigledno da pdkaZe-
mo mogu6nost izdvajanja razlidi,iih tadaka gleili{ta u
teLstu na hoti i6no ograaridenome matenijalu.
U Da*ern bi int€rcsu bilro da se izab€re sto ie mo-
guce jedmo'slalrijd d lako saglediv marenijal, ka.ko bi
se na srazrnemo lrrjo$mne modelu ilustupvali razl,iditi
slutajevi igr€ frrazeoloskih tata,ka gledilta u.reksru.
Kao oiiglsdan mat€nijal za tad$u Lih6traciju, kako Ce-
mo se uskoro ur'€o:iti, dnode da p.asluii anaiiza opotre-
be u aurtmollqine tdkstu li{nLih imena i ,uolDSte
razlisilih naziva koji 6€ odmose na neku licnosl.
Pri tone 6e nal po6eban zadatak - ldko ovde
tako i kasnije - biti da dlstaknemo ara,logiju iunedu
sklopa umetnidkoea tehsta d orgarnizaoij€ $rakodnev-
noga obidnog g0rlom.
IMENOVANJE KAO PRODLEM TACKE GLEDISTA
I menovani e u svakollnevnome govoru, publici st itkoi
prozi i epktolamone zanru - u vezi sa moblenofi
tatke gled.iSta
Treba primetiti ala izmena autorove pozicije koja se
formalno izratava u iskorisdavanju elemenata tudoga
govca (posbno [m€na) !]ftaJ(o ne pr€dstavJja isddju-
6ivu svojinu udetnddkoga ,t6ksta.U Listojm€ri
mla moze ala postoji i u praksi svako&Eltrtrog (obi6
nog) Fiaamja i uro,pSteN'l .koldkviialnsme go\mnu; sa-
mim tim o\Jide ,isto talho mogu da pcbje
el€menti
komp@icije, i to u smislu da govomik koji o€antzrje
pripovedanje (iskaz) moze da menja svoje podieije
n€prekidrp za,urimajudi tadk€ gledista jednih ili dru-
PoEII(A KOTIPOZICIJB
gih udesnika pripovedanja ili nekih tr€dih lica koja
ne uzimaju delda u radnji.
Nave!6emo elernenlaIan pnim€,r iz prakse s€kc
dnewloe dija.lodkog ggvoq.a.
Pretpo6tavimo da l,ice X razgovam sa drugim li-
c€m Y o nekorn tredem tricu Z. Prezime Z je, reohno,
llvanov(, oslovljavaju ga sa ,Vtadimir Petroriid(, ali
ga X obi6no zove - pni neposrcdno0n otrraia,nju s
njim - 'Vo,loda(, dok ga Y obiano zove ,Vladinir(
(pri opit€njcr Y i X); sarn pak Z more prli lom€ da
misli o sebi kao o ,Vovi{ (reci,mo da je to fijegovo
dedje Liqnte).
U razgo{qnu X Li Y u 1'szi sa Z, rpre X da na-
ziva Zl
a) "Voloda. - u ovom stru6aju ot go$6i s njim
sa woje sopstvene tadke gl€di5ta (tadke gledista X),
t0 jest ovde je dat liaxri prilaz;
b) 'VladirniR - {r ovom stutaju on govori o
njanu se tude taike gtedisra (s tadke gtedisra y), ro
jest kao da €m u ovom slrudaju zaozima la6ko gtedis.
ta s\roga sagovorrnika;
c) ,Vova. - u ovom stuaaju on govori o njemu
s,a bualeradl(e gledjsra {s laok€ gl€dista sarnogaZ,:
uz to ni X nj Y ne upoFebljavaiu o\,o ime u nepo+
rcdnom oDSteniu sa Z.
d) Ndpok6, X moze da govori o Z i kao o ,Vta-
dimiru Pefiovitu( - bez ob?ira na to Bto sa i Xiy
u neposr€dnon kodrtakru zo!1'| kiatkim imenon. Ovri
slut-aj trllije ba3 tako ni redak (on moze da posroji i u
pr6tijoj situaoijLi, kada ga i X i Y u D€,posrednome
kontalktu zo\,u ,Voloda", ali uprkos ttne gdor€ o
njemu kao o ,Vladimim Pelroaiauc- mada s\ako od
gjih gra eato njegsv sagovoamikzove doridnog aov€-
&a). U oldn sludaju lcao da X zauzima apstraktftr
gl*Ui," -.-tadf,-u gtedisra strano€ posmarrara
lf*
I Kotr nue nr uc€snrk u razgovoru, niri pak njegov pred_
met), Oije me6to nije fiksirano.
e) Podednj,i se sftrdaj (ra,jka gtedista apsr!.a&tnoga
posmaU'aaa, stranog za dani razgovor) u jos vedoj me-
7
 B. I" USPENSKI X)ETIXA KOMPOZICUB

ri oditrje oDda leda X naziva Z po pre"imemr ("Iva- Slican postupat je uroplte u veioj ifi manjoj me-
na'v{); uz to d X i Y mogu da budru skora&rjd znanci tipitan za rDvimsku repor.taiu ili tuljton: jedam ili
dnr,gi odrnos prerna junalnu ispoljava se pre svega u
Svi su ovri slui€,jevi swa(mo pqtwdeori u $s&oj tone l(a,ko 6e on im€trluje (u prlme redu, u lilrfrn
jezidkoj praLsi.' imffrima r, a erbl!'cija junaka odralava s€,u zan'enjn
vailju Lim€fla.
Savrieno j€ ocigl€dno da je zaqzimanje jedrE itri
trnt€0:esantnro bi tli,lo obra'triti paZnju isDo tal(o i na
druge tadke glealir$tao\de neposred,no uslovtrjeno od-
od!'edenu razljlku izm€du poziairja (u odnoer na lrice o
nosom prema aovehr koji sluzi kao predmet razgolo-
kome se govoni) koja se,ispoljava u stavljanju inioi-
ra, i ima bitnu stilsku f,unkciju. jala isprd Lili po6le pr€zimena. Upd€di: ,A. D. Iva-
A sldbnau,pqft,eba lidnrih imena kaxatrdenistitna je nov" i, s druge strane, 'Iva.nov, A. D.q; poslednje oa-
i za pubtois{idllu pIoau. Ovde se morarno pr€ svega Dadavanje, u po(eilenju s prvjrm, ne$innjivo svedodi
setiti p@ratoga 5l,u6aja u vezi sa nazivfuna kojLi su u o ofioijarlnijoj p@ioij,i u odnodu na dalo lic€.
parhkoj Stampi davani Napol€trm B@raparli oaM,ko Veorna sl,ianu upotrebu Jd{mih imena nalarirno u
kako se on pnibli:a\,ero Paniar u vr€ime svojih )Sto E€nblrgo\..im memoarima' (u dijim se delima ropgte
d.ana(.Pno saopitenje je Alasilo: ,Korz,i'kansko oseaa l"eliki uticai publicistiakoga stila), Kad uvodi
audol,iste iskrcaio se u zai}ivu Zian". Dnuga vest no\ro lice, Ercnbu'rg obitno karald€rile Djegov polo-
je saopStava,lai"Ljudorder id€ prema cIaqr". iaj ,i nal.Ddi njegovo prezirrE Li irdcijale; drugirn redi-
Tre6a vest: ,Uzurpator je u-!aou Orenobl(.Cet- ma, ofir kao da ga preds avlja ditecima. N€po-
1'rtai "Bonaparta je zauzeoLiotr.. Peta: ,Napc sred,no posle toga - to jesrt, kad je lic€ ved predstav.
leoar se priblira.Ja Felterblou(. I, na ,kraju, Je€4a: ljeno - on ga naziva imeien i im€alom po oou, to
'Njegovo carsrko reldaanstvo o d e k u j €s e jest pr€lazi na oDru etapu odn6a kada su @utor d da-
clanas u njegovome vemome Par:rizu(.' (Ovde je dzu"et to l,ioe postati pozltanioi (pni temu ditalac moie dc
no to sto se naaivi mmjaju dlako kako s€ ifneo,ovami kunfui da je iu pitarnju jedno isto lice sa,mo,na osito
objekat pr,ibliiuje onome ko ga imerruje - dsto dra. !,u podudaranja im€na i imena TE ocu sa inicijalima):
ko &ao ito je v€lidina objekta u idlotstviu dz p€n'spek- ,U maju je k meni neoaekivano dosao saradnik ,Iz-
live uslovlj€na njeg,oeim rastojadjem od ?lo(s,rnatlate- v e s t i j a ' S .A . R a j e v s k , i . . . S t e f a n A f k a d j e -
ve pozicije.) vid je rekao..."; "... Posao sam nasem ambasadoru
V. S. Dovgalevskom... Valeriijan Savje-
6, Aub. bi trDgd & prc.Uott CIad di u t@ sislu
s.vdim gdo'm i gdoren rrcjih pozmnilo, k,(o jc
stcdt a i.p. ljevid izvanreclnoje poanavao Fnncusku*; ,Px@ra-
uverid 3e da
su svih pd optssih slu&j* or'iaai u dijatolkom govm, sao me je V. A. A n t o n o v - O v 6 e j € n k o . . . Vla.
Uz to odr€tlena upft€tr lidrih iDeD rc alid ram oa ri. ddmixa Aleksandro{iaa p o @ n a v asoa ] I nj o s u
tua.lje, nego i oa ildividualnih oebt!. sovohikdih. O odsu prcdrevoluoima,rrnim god,tula,rna(.o
plt@ lidnia ttmim L.o *iltdiju ldtiliauarE kqalderisrit Kao da Ei,enberug na taj natin r€produkuje pro-
vid.: E. A, Vcncrckxd, Ilepordoruld'€
,JB!@ ^olle@ @ Erclo{ ffid
ces u,pozna'venja undjuduju6i u njega Citaoca - starv-
scrcM$", T.prL 1966, ljajudi Citaoca lla sopst!,ene poaiaije.
7, Up., m prim., l'EN lrcnuu ! rlu&ju r., Bgrrado war-groJe 9. vid.i rl. 9p.rOy!r, ,{DAr, rcld, xs3H!, M., 1961-1966.
lca o torc * godi u sluaaju dt i sl. 10. Vld,: ll.9pes6ypr, ,tbAr, tuAd, xlgl. n.3 r 4. M., 1963.
3, !, r a p r ., !l@@r, M., l9l, nt. 3,13. crp. 331, 555, passiD.
36 POETIKA KOMPOZCI'E

Takvo mzlikovaarje tata.ka gledista pocebdo je odi sop6tveDoga umanjivanja (sopstvonoga uniiavatrrja)
gledtro @da kada s€ razli6ita imsna (&oja preds{av- adr€saxrta (u usmen@r dli pisrn€norn opatenj'u). (Ana-
ljaju razlidite taike glediSta) su6eljarvajuu jednoj logan nadin obrazo!.anja fonni u6!i\,,6ti Vr at je, tz"
redenic,i. Upor€dri tadicio0ulou fonnu poaetfta nr6. medu o6talog, i u drugim jeaicima, na primer u ja.
kih starih pisrn€ddh Za.ltri ili uopste pisama !'isokorne panskm i kineGrkom.)g
dostojaostref)rikru: Pri ttrne se dernirlutiirDri oblioi moeu da p,roSir€
Gospodaru Borisu Ivanoviau pomzno uspste na sve 5!o je u l€ai sa datfun ad-resantd, to
se moli tvoje gospodareveavamaske oaevine sela Jek- jest dolazi u izve$rome $ni6lu do kounrencije po
aineposlednji s irotan tvoj zemljode- dernimrtil'Dosti.r S tim je u nepd€dooj ve.i i upot!€-
lac Terjoiko Osipov". ba delrllfuLu,ti'llih oblika sa znalenjem fdmi utti{'o,sti
Ovde $ u jednoj rcaenioi suprotstavljene ta6&e lili molb€ u savremenosne rusko,m kololcdjalnorne go
gledisra dva razna tolrka - po$iljaoca i pnirnaoca po vqru (upor€di: ,,Y MeHr K BaM aen6qe", ,,qafire, nG
ruke (u daton sl]traajar pismene za'lbe), pd aemtrrje xarvicra, Btrno'ir(/', ,,Haneiire ule4', ,, npofiAv
ime primaoca poruke dato sa taake gledjita njeno- It e l'II o.r K o M" i sl.!; pd tome oblici tipa ,IeIIIoqKoM"
ga posiljaoca, a im€ poailjaoca poru,ke da,to je, narpio- di ,,r4e4' ne mogu, naravno, da imaju znad.oje de-
tiv, sa tadke Cledista plimaoca: bojein Bods Ivano- rDio,u,ti'vrrostiu prarvafinesnislu; kaaakt€tristi{no je od-
vic Morcaov dmeouje se sa pcicije posiljaoca pisrnene sustvo d€m;nu,fivnro€ obljrka u rrDmina,tivu, tod po6le-
Zalbe (bjegovog zernljodelca T. Os&pova),a u imeno- dnje re6i, i ulje.govo postojdrje sa(rlo u partitivllo{ae
vanju pak Tsr€ntija Osjpova pr€dstavljena je pozicija 'drugtrn genitivu<, kojd se osobito upqtrebljar€ uop,
prima,oca Fismene Zalbe (B. I. Morozova). Ste u ohla6a(lju).
Takrc $plotsta!,ljanje tadaka gledista poiiljaoca Jd! jedan pnimer is4e vrsre (podetak pisma opria-
i prirnaoca poouke predstavlja obaM€mu etiletu u sli6' nog plemida, dlana dnrne Vasilija crigorj€vida crjaz.
noj situaciji, a uz to se moZe pratiti duz cele pi6me- nog-njina canu IvamJu IV Vasilje\aiau dz krimskog za-
ne ta,lbe. Uptredi: robljeriltva) :
...a ja, rob, tvoj doveCiC (tadkagledis- Gospodaru caru i velikome knezu
ta primaocaporulrc- B. U.), kod tebe,Aospoalara Ivaou vasiljevicu cele Rusije (B.ka
gedjsta posiljaoca porule - B. U.) bedni
-sospod,ruporuk€ - B. U.), novi, da ti
(a.Aa shdista poliljaoe
rvoj suzanj vasjuk Crjaznoj jadikuje'..
rob
D€ ods6vorim, {tadka gledi3tapositja-
oca poruIe - B. U.), o takvoj stvad ni\am se Llsudiou.
13, Vid,: K, 3p6.pr. O 4op{d p.@oA rcwytrH*irrrd. -,'s38(
Ista6i iemo, karo 6oboo ka@lrterishcne za nave- M., 193r, op. 16r, ryue. L
dedre slucajeve, d€[]inuti\rirtr€ obli.l.e u imenovanju po 14. Vld.9riftrc ! tnj,: A. A. ByraxoBcxr*, UqopreknA f,oM-
Siljaoca pduke. Ti su oblici u fr.{rkcionalnoar pogle GxEP{t r piqory I(s*, 1950, dp. r5r.
du eti&etni o,blici udtivasli: adresat s€ velida na raltm 15. Poato sr ! rus*ohe Jdtk! dminutlrt mb fr€t!€ntniji !€eo u
na{@ jailo, Evede!. pnnere jc Ero t ako ad.khho preGri.
11, 'l3 so6mu 6orpsy D. lt- Mopds{. - ,,TpVA! Iictopri6p' Oni bi, otprilik, dalo mo3ll .t bgl€d.lu: |s @ imn da or,a,
f,sdHriB Ax4l@ mta CCCP", r. VIII, Mn. 2 liD Jedd po!lia., ,Do&jre, @lin v6, riljulaic!t, ,Na-
(,J(@!tmo {prrdorc (tsoAaakp.ffitrE xvII B. ), q- L ^., re3 lijt. ao.bicq. ToEe je fu,ctoFlno a.LkEh upoftba de.
minutiva u nald jdlkd pri obr.laAlu: ,Ituo hin J.dnu molbi
12. vid.: Il. q.6{Brx 6olprsv B. t!. Md!nt'V. - Td x., @a cu< i 3r. q,rim. !F).
16. Viil.. ,,tr@wE Ll@a Ip@oF , M. - 1t., 1951, clP. 566.
 B. A. USPENSKI POETIKA KOM?oZICIJE 39
38

Ovde,nije karaktenirstita'n sanno denrimr,ti-v'ri oblik lo!,ljena ooim zaht€vima u6livo6rti &oji $r o,otliCarjeni
pni prsanjnr ap€l@,i koji paopisuju dati postu,pakl
litnw imeria p,otiljaoca pisma (vasj'uk) nego i lia-
na zannecxica (tvoj), kojd n€su,nEtji'vo sv€cloaeo upo Bilo bi pogrelno gl€dadi na ovaj postupak kao na
trebi u datome shdaju ta{ke glsdista @roga koane j€ mhaiaall, pnipirsujudi ga bkljuinvo speoifidnosli snarin-
pisltrro ad.r€€,oeano- Ivana Grcanog. skoga epis4,olainog stila. Poipino a0ra,lognosuaeljal,a-
Nara-Lrm, ovde nreba uzeti u obair i oalredene sG mje sup@tnih rataka gledisla {podiljaocai primaoca
cijaine nffme Limenrovamja,&oje su po wom l€raJrte- po[luke) u jednoj isloj 'redeniqi mije telko otkriti ni
ru apsoJrutne,a ne relatq:Lne,to jest tl|eba qrzeti u ob- danaB - u mekim posebriim Zamsvfuia. Upqedi, na
zir sta.le3ko znatenje jednqg ili drugog nadha dmene pntuner, d6ta uobidaieo0 (razurne s€, uz oalrealeneod-
vamja (tako je puno ime i ime po ,oou na -id u Ru8i- nose) f@Inu nartpioa kad se ne{,to poklaDja i po6\r'e6u,
ji XVI-XVIII v€ka prcd,sxavljatro 6ast na ikoju miie je (knjiga, slilG dtd.): ,Dmgoj Berti Ja&ovlje-
sv*o dmao pra,!o). Za nas je, ipak, u ovone 6fuiaiq vnoj G0:ajnjdmojod njenoga Iljuae Bla-
va;an rela,livam kardkter imenovanja, usl,ovlj€n mes- zunova(. Mote 6e,isto tako navesri forrna koja je
tDfi i procesmr kmru,nikacije. Ta,ko, kada se pr€dstarv- raafuena u raul,iditim iejavama, natpisima na &overta-
ri,k viSe tristokralije obra6a licu koje je jos vis€ po ma i dl.: ,Acdreju Petrqviaxr Ivanotr.r od Soryeja N.
wone sooijfiwn pdlo:aju (na p lrner knez caru), on N3, gde se oznaaa.v€nrjaadrasata i poailjaoca nalaze
pjse isto onako kao sto prosd krnet piBe obracaiuci u o'pqrioiji na osnovu dva obeleija - punode imoio-
.se *rcme vlastotirxl": ali se na ist; ta.kav nadin obra-
vanja i polqzaja imecra i dn€na T'o oau u odnoGu na
ca, na p,rimer, i utitelj oc'u s,voga uaentka". Putnik
Olertrij pos€btr|o je isticao da s€ i ruski vellki knez,
k6d se neksme obrada, i6to tako komislio d€rninnltiv- Ovde - Irst u jednoj retenioi - postoji isto
qnakvo sui€,ljavanje razliiitih ta&aka gl€dista ka,kvo
Moz€mo, prema tom€, da zakljofimo da 0raarnot' stno ple toga dsPiti'vaili."
rena osob€nroGrtne pni,pada tollko sPeoifiitn6ri d[rs-
tvenoga p,oloiaja adresanla u odnosu na aalresata (ma' 20. Engl4ki tryorac Dton M*i* ou*o se potpislo ! nhnu tuskonc
da je,i on, raaune se, veoma sruitars&en) koliko 6?e- cm 1603. sod.: "bolop .6i hospodar.v 10 .ho -d ob ny days,
ci'fidnqsti epistolarnoga slila uoplte; d,rugadij€ reieno, (vid.: ,,Cr.psna H H6Bsa", u. 14, M., t9ll, crr. 2(o). ovd€ ic
taftva upoffeba mzliaitih tada,ka glediSta ovde i€ us- oebib oeiglenan pftbz @ adresabvu balrtr gledista: .eCi >holop
rrd hospoda.sr, sa zmenicoh 2. lica, .lare sn na i.uiku adrc
$t! (u lBnskrircijl), rtok je ?mdutel,k fB@ - ,b lhe .nd ob
17 Vid,: rl. A- E!^axoocirlt. ncrcpt*c{rn ioMr.mpnn x p}c_
ry dars( - oper @ englFkome (F jerth adresdb) i, llfia re
ckoxv MEpaaw{oxy t3sry. dp. 149.
13. Vid.: A, A. MopAoBleB, O pY@(r eo^Nu xflrd XVII D, 15. o iir>tume
21. Up, hniJe rr. harnJu pn bi',oju oK p@i(jje,
C.Fd, 1356, 6!. 25.
T.kvi 3u oblici obra4aaj! bili uol'i':ajdt do XVIII vek!, ks.la ?2, In|EanLn t do lz€sne her pa.adotsalan lostupot d6ledn.
$ lrll bbmjai posebnim utun Petm r od 20. deembF 1701 upo@be ruae ratle slediata u epislolanomc 1€*stu mlazino I pt.
da ljudi smlro€r ^anja piru pu.a tuM uu mjke A. v, suhoveKobiljiB (M. J, sunocKol,iljift) mjoj
sodire ("o td. sloja $
pr€zimoima u svin lriEtnlm papinro i onim *oji s. u sudste d.rli, sstri dranatird, darilaom jnm l3s6- sod. {vid. izd. Lt-
usr$@ pre.r.ju(). vi.r. a A A.M.HrLeB, MarcnMko, Ttx@- 3b: ,,T!yAH nrfeBon 6,u CCCP 'u Ae!Ra", sM. III, M,,
b ! apyE . - ,,Pyad 1969, 't 2, cip, 95. 193{. crp. 204-206), PoliUalrc pism sralno Mziv. tugr rid -
!.8",
19, Vid.: A Alu OacalsA, OoreBe qltwemr. Mdxolm..., 'br.tom<, t m bJ nadi! dosl€rtb updrebljaE raatu gl€di3r! svoe!
CII6. 1906,d!. 195,
 B, A. USPENSKI POETIXA KOMPOZICIJE 4l
40

Itnenol'anje kao problem tadke gledista u umetni, koje se nalaze u railieitim odnosima sa imenovanfun
KOl pfo.t licam.
Ako pri tdne znamo kaiko druge lianosti zolrr to
grethoahlo snno narodili pmimere isko,riBtavanja lice (a to nij€ telko u,statrdvri'tiputem analize odgova"
razliditih tadaka gledista - koje se, uz to, dspoljavaiu rajudih dijalo,ga u &lu), onda je mosu6e forrna,lno
iskljudirE u upotrebi pojedinih imeoa - u svakqdnev- odredini diju tadhl gledista auttr upohebljava u jed'
none gworu, epistolamome stils, novinckoi publicis- nodn ili drugqn momenl pnj,poveda,nja.
tioi d delima publioiisli6ksga Zanra. Ali se [r@ sasvim Tako, na pdmer, u BraCi Karafiazovima D6tojer-
aDa,loga,nnaa;n mogu da organizuiu i dela uxn€tditke skoga razliiita lica zolir Dmitlija Karamazova na sle-
knjirsmNti, na 6ije ispith,a,nj€ sada prelazimo. dedi nadin":
I doista, u urnetriibkoj se knjiZelaDsti veorBa des- a) Dmitrij Karai:nazov - tako 8a, na pmi-
to jodno isto lic€ naaiva razliailim imeDrima (ili se mer, odo\djarvaju na aud,u (p(skunator), tako i on
uop'ste mzlidito raziva), uz to 6e a€sto ni nzliaiti na- sdn o sebi pooekad g0vmi;
zivi sudeljarvaju u jednoj redenici ili pak n€posredno b ) b r a t D m d t r i j i t r ib r a t D m i t r i j Fjc
blisko u tekstu. doi:ovid - tako ga zor',unje€ov Aljoda d Ivan I(a.
mmazov (u dreposrednornopstenju sa njdm 'ili pak dok
Navel6emo primer€: gqvde o njemu u tEiem liou);
c) MLitja, Dmitrij - opet oni, a ieio tarko
Bez obzira na ogronno bogatstvo grofa Bezu.
hova, od trenutka kad ea je Pjer dobio i kada je F. P. Kara,mazo\,, GruSenjka i s1.;
dobio, kako su sovorili, soo hiljada sodi3niesapriho d) Mitjenjka - taiko ga nazi?a eradsko javno
da, on se osedaomnoso manje bosatim neso r.adaje mnjenje (uporcdri, Lna pnimer, razgovor€ o njernu ko-
dobijao svojih l0 hiljada od pokojff'sa srofa (R4r i je vodri sertrinanist Ralsith ili dljaloge u sudskoj pub.
r?ir - Tolstoj,r. X, sLr.103;l. t, str.548).
Kad je zasedanje zarseno, veliki najstor je sa lici):
zluradosdui iroDijom prekorio Bezuhova zbos e) Dmitrij Fj odorovi 6 - to je neutmho
niesoveplahovitostji zaLo3lo u sporu nije bro rukc imenovanje, koje posebno ne pripada lijednqme korL
votin simo liubavliu Drema lTlini neso i .rrascu za kretnome liour moie 6e redj da je o$o imeno^/anje
borbom.Piei mu'nij-eodgova€o. . . listo. L X..Ir.
175:t. L str. 691). bezlitno.
Lice niesovo tFiodora Pavlovita Karama/ova - Uz to autor u sl,lome pdpovedaDju - to jest, sad
B. U.) bde *rvavo, ;li ie iiaee bio pri svesti i zudno \;€c neposr€drnou arutorovome govffu - moie da
ie slu3aokako DInitrij erdi.Njemu se jo{ nePre. nazove D. F. KaLrama@ovasvim tirn imenlma (osim.
ilano tinilo da je Cn'senjka zb ja negdeu ftuii. od' rnoida, poslednj€sa sluiaja); &ugadije receno, opisu-
l a " e c i ,D m i r r i j f j o d o r o v i d g a s m r : n j o mP G
eleA^\Bt@a Karunazoei- Doslojelski.t. IX, sir. 178: judi ono Sto dati junak 0:adi, aulor'more da menja
t. I. str. 1?5). svoju pouiqiju koiist€di se taikom gledista das jedno-
ga, da6 drugoga lica. Uz to je kaJrakt€ristidno da ga na
Saraseno je jas,nD da se u svim m,im sludajevina podetku dela (i vrlo ta$o Da pofo&u nove glaa,e) ax'
u teksiu upolrebljava nekoliko tadaka glediita, to 1or provashdno nazil€ Dmitrij Fjodoirovid,
jest a,u1,orse sluti razfin poaicijana pli @nEavaniu
jed,nog dstog lica. Naime, autor pri tdne moie da upo- 3. Inaju sc u vidu istdi dotiClth lic. koji s! u man! dati u obli'
trebljava pozioije pojedinrlr lidoosti (jz isro€a dela) &u upnmos. gobE.
42 B. A. USPENSKI METIXA KOMP()ZICI'B 43

kao da pri n@re zarzirna tadku eledrista objdktivnoga ga Napoleotra, a ora poslednja desumnjivo Eini jedrnu
pas0natraEa; pa tsk po{to se ditarlac dowljno upoz- od siiejnih finiia Rata i nira.
nao! sa jurna&om (to j€st nakon 5!o je D. F. Kaxa Fi6leditt{ED urlrraiko - po qsmrovnimetarparrna-
mazov prrealstartjem 6i'taocu), autor na,lazi da je mc
euce sovoriti o njqnu kao o Mit j i!. Fri tnn€ je ve- Napole@e nazivaju,Buonapailte" (naglala,vajuii
oma tan:aktedistiano da, kada aotor upotetrljara ime
,Mitja{ tra poaeth dela - prvi Fut posle pojavljiva- mje€iolo nefraxrousko ptrEklo) 1805. godine u Barlsltl
nja D. F. Kao:amazqvapred {itaocern -, Dostojsllski Anre PaMlovne Seu:er; napomeDlil1ro, medu,trrn, da ga
smatra za potlebno da stavi ime pod navodrnik€ (vidi knes Andrej zove ,Bmrarparte{(bez a) (t. IX, str. 23),
t. IX, s1r. 132), kao da sarurn tim d6tiC.e&dko u da- a Pjeo:- suF,otno celome dmsrtt',u - ev€ vreme govo_
torne sludaju ne goroni u svoje ime. I kasnije Dosto- ri o njemu kao o "Napoleonu(,'
j€{'S<i govari o D. F. Kammazooiu tas sa Aljosine tat- Dalje, nalkcr $to su F.rElnouzi zauzeli Bed, doh'zi
ke gledista, koju on osobito desto prihvata (>brat Dmi- znafinenita Bil,jibj,nova izjava o Napoleou:
trij*), da6 sa apsfaktnije tadke gledista nekoga Dmit- - Katva neobiana seniialnostl- uzviknu tnez
dju Fjordovitu bliskog aoveka (!}ditja() i sl. Andrei stisnuvsis\oiu m;lenl ruku i udarivsi njone
-Do slolu. - Pa tako sluri sreCalos aovekal
- BounaparLe? - upita Biljibir. mbiraju(i telo
i daiuii tim€ na znanie da Ceodmah ispasti u mot
Ilustracija: analizd ifienovanj a Napoleona - Euonapane?- reac on, mslasavaiudinarocito a
u Tolstoievofie ,Ratu i ftirea Ja. iDak,mislim da sada,kad on pmpisuje Ausrriji za'
kone ir Senbruna,il faut lui faire srecede l'u' Ja od
Iz aspekta svega sto je ramiie redeno o im€oova- luano uaodim novinu i zovem ga Bonaparte tout co
urt** (t. IX, stf. 191;t. I, sti. 248).
njiu d€o o prcblemu tadlrc gledriSta vetrDa je ind'irka.
tilma analiza imetrlo$€,nja Napole@la B@lapffte - &a- N€6to kalsnije, u mzgorvcrlftrkneza Ddlgorurkova sa
ko u govd@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@
uaesmirkaradnje t Ratu i miru, tako i t kDezm Af}drejffn ri Btrisom Dnub€ckfun, spet se sus_
autoasrome tekstu: Na ol,oj Cem se draliui potadje red€fiIo sa probl€mdn iqnenovanja: qd Napol€ma je
zaalriati kako birero pdkazali mogu6noot da 6e na og- dobijeno pjsno za irnp€ra'lora, d nai drcr je na muci
rania€nqne matedjarlu d4n€no!.anja otkniju iu!€sne kako da mu adresrje odgovor (,ako ne konzulu, samo
kqnFodoidre zakmitodrti caloga dela, se po sebi razuime ne 'imperutqnu, fflda generalu Buo_
Treba, uopste, prfuneti,ti da se odn6 (r'udkoga drlju- naparli. - predlaze Dolgomkov); na kraju krajeva
!tva) prerna ,iinenovadju Napol€ona Froteze drd c6lc se, na Biljibinov predlog, zaucla\djaj,u na obracaniq
ga rfinana. El,otrija odnosa Fr€ma im€novanju Na-
poleona odrarava evoluoiju drustva u odno,su na samo- 27. U, ffio j.it$ tl'eL poaitjuai o njdu rdsebr, ?F. 3a jed-
@ niztl: Bompln@ (dd. !. Ix, str. 23, a u prerodu r' r,
24, Tu j. d.L .ttrelb daloeija sa cer.Ediiob upozmlaj! i prcta$
kom B skftdda ill]@ u o6ianoj shtidrsnjoj p.*n. u posr.du Grorijske !ftdstojmsri to3a f.nomcna ut, 6.
25. o o9tfu p6rlpku vid, pobl€ k*ntje, u od€ljLu pos!.da6n orvi. au cblos, $edoadstu lnea P. vj@tog, koje * odnosi nt
-iM ffidniato3B .iela; up. bko.l€ tipoloa,.. arDlqij. sa lilM@ vtEe Bb t 1305. soC: 'r€tko to ea j€ b.ts ndi@ Nlpoleo'
m.rftsc! ($.lma staE), nm. (id.: n. Bt3€Mcxrn, Crapd 3@cdat Mtrrs, a'
26, ?oj.dlna apatanja u lei 3 tim vid. lod Vtnocx.doh: B. B. 3{.
aorlaAo!, O sre t6o@. - ,,1. H, To^crot,, q I (,/\!. ' t ela ga izbavili od r.
Fr.wtu6 len ^pEo-', t. 35-36), M,, 199, _ xr.rto Bo.prt ,
44 B, A. USPgNSXI
- ,Sefu fua(}qlske vladg au chef du gou$e,rn€meot
frangais" (t. IX, str. 307; t. I, str, 39?).
Na dstene mestu saznajeno &ako se Biljibin tra-
Salio gedlo'tiv6i da s€ adresuj€r >uzurpatoru
nepr,ijatelju ljudskoga roda{. Na tu Salu
ponovo nailazimo u Biljibinovom pismru kneau A,ndre-
ju (koje je napi6a4ro tdk pNle bi,tlke kod Arusterlica)
(vid. t. X, str. 96; t. I, s1r. 588).
Dalje, posle Narpoleooovih uspeha, {uski d francus-
ld imperator ir6ba ala se dusret[lu u TLilzitu, d mi slu-
*amo slede6i kara&teristidan razgiovos Bonisa Drubec,
kog sa nerkion gienerarl@n:
- J e v o u d r a itso i r l e s r a n d h o m m e * - r e a e o n
u.I soltor€cio Napoleonu,k.oga je on
lB-oJ,s;
o o s a d !u v e k , k a o ' s v i o s t a I i , n a z i v a o
Buonaparta.
- Vousparlezde B u on apa r r e?t.- reaemu ge-
Boris uDitno Doqledana svoc cmerala.i islos lre
nurka shvati da ie to bilo isDitivanieu Sali.
- Mon princi, je parle ite I enipereu Napol&
o n,'t' - odgovori on. General !e osmehnu i poiapSa
ga Po ramenu.
- Dalekodeg ti doterati - r€ae mu... (t. X. str.
139;t. I, str.6,14)
Dakle, Bonapanta je oficijelno ved postao 'l€liki
iove,k* i ,Napoleon(, to jest orp 5to je m ve6 bio -
i delilaice pregtao da bude - za Andreja d Pjem. Is-
lovremdno, to joS ne mote da shvati Ni&olaj Ro6to{
(vidi, na pnirner, t. X, str. 140; t. I, str. 658), a pri
tome Rostrov, v€rovatno, {ropste Fedlsta!,lja tadlau gle-
dil,ta arrnije koja srtoji na$rprot Stabu.,
A us}06o potom iz pi$na kneghjice Maiije Zili
Kuraghoj sa.znaj€rno da "Bonapa$i. . . , kako izgleda,
na celoj zemaljskoj l(ugli jod jedino u colim Bdima
1 Z.l@ bih da vidim v€likog !oveLa.
"' Gdorin o caru Napol@lu, I(n.z..
23. Up.: B. l. BrHorpaAoB, O rclRe Totu- - ,,]|. tI, To.
@n , q, I (,r{Drcparr?i@ ec^eadro , !.35-36), 6!, r58.
FOETIKT KOMPOZICIIE 45
ne priznaju da je veliki dovek, a jol manj€ da je fran-
c ski irnperatm( (t. X, str. 233; t. I, str. 766).
I 1arkopdstaj€mo svedoai Napoleonove evolucije u
i oairna nrskoga druitva,' a isto 6e tako nama naoai-
gled dodi do i4nene odnosa plema njemu 1812. godi
ne. Uporedi aulonrvo prepddavanje jalToga mnj€irja
(u hugovdma vj,sokog dn]ltva) pod€tkfin rata 1812.
god.: "Govodili su da rart, osobito 6a takvim geoijem
kao ato je B@6parta (njega su opet zvali B o n a p a r-
ta), bez sumrlje zahteva dubdka razmialj&ja...! (t.
XI, str. 42; t. II, str. 57).
U v€zi s ti!:n postaje razumljii? fuilkoi6lalrla iz-
mena aulorove pozicije, koja se o{itujc u nazivanju
Napoleoda das je&rfun, Cas druAim dm.dom, pmi tetur
se nzlidita funena mogu da sudeljarvaju u ristoj r€aeni-
ci ili pali da se nalaze u nep@Edtrqne $rs€dstlu u
t€kstu.
Na pdrns:
1809.godinebehu se dva gospodrrasvera,kako su
zvaUNapoleonai Aleksandra,toliko sprijat€ljila da je
ruski korpus. Iad je Napoleonre soiliri o6javio r;r
Austriji, preEao.prelo granic€ da pomognesvom ra.
nijem neprijateliu Bonapart! protiv ranij€g svog sa-
veaika. ;usirijslos cara (r. x; str. ts2; r: i srr.-661).
Vetrna aesto iznenadma izmena u Dazivtrlju Napo
lecla jasno oznatava Waaz sa j€dne tadke gl€dista
na dl'lrgu:
oba imperatora sjahaSes konjA i uzese se z ru-
ke. Na Napoleonovom licu bio je nepdjatan
pretvomn osmeb" Aleksandar mu je ljubazno nesro
Roslovniie odvaiaooiiiu... Dralio ie svaki Dc
kr€l imperatoiraAlekiandra' i Birn a pi rt e tt.'X,
str. 147;t. I, str. 654).
Opis tilzitskoga susreta o1'de je odigledDo dat u
poaetkn sa bezlitme tatke glediSta (dli stmne tadke gle-
diata), a z€rlim sa Rctovljeve tadke gledista."
29. Up, dal€ u ftn r lm - t. XI, sb. 127.
30. Up. tiplilodld salogno hllarjc r.nN { tin.olqraf,ji.
46 B. A. USPENSKI
Na ana:logan nadin se organizuje i opiLs Napoleo-
novog ra@go!.da 6a k@alkom Lai'ru5rlidn (t. xI, str.
133-134; t. 11, 178-179)'. ,Ali kada ga ie Napole-
on upitao Sta misle Rusi o tdne da Jri Ce pottediti
Bonapartu ili ne.... (iznenada,nFelaz na taEku
gl€dilta R'usa, izrneaiu ostalog samoga Lavl'uske, - ti_
piaan sl,udaj nopratog upraimnga govora). IIi (na iL\to-
me meslu)i ,Frevodilac je preneo te redi Napoleo-
nu... d Bonaparta se osmehnruo{ ( adku gledrista
pr€vodi,oca - nii posmatrata sa slrane - u 0nagnove-
nju je zaimenila lavd'ulkina tacka gledista).
Upor€di, i6to tako, slede6u karaktedslitnu reteni-
ou, gd€ se u na@ivanju Napol€ona ne qdituje tadka
gledista ndlo8a kdrkrehoga ao\€ka, nego uspste rus-
koga vilog dnrlwa: ,Step€n politidkoga teFrnomEtra. . .
bese ovalkav: ma kol,lko se 6vi evropski vladarooi i voj-
skor"odefiudili da gledaju kre prste B onap a!:t i...
naJe se mi3ljenj€ o Bonapa!:t,i ne more izmeniti(
(t. X, s!I. 87; t. I, str. 576).
U dFugi4n pdk sl,u{ajevima otra p,romena aMorove
poaioije i prclazak na taEku gledGta udesnl,ka radnje
nije ta&o odevidam, ali ga mi modelno nasluliti po
analogijd sa mfun 54o je fialople re!€trlo. Kao pnianer
moi€ da posrluri, dzmedu osit€rloe,sc€na Napoleooolog
su,sr€ta sa kne@om ,lndr€jen, koji je runjen leza,o na
polju kod Auata'Iica: ,Kmjanici kojd su dojahali bili
su Napoleon i awa atlutanla u njegorloj fdrtnji.
Bonaparta je, obilaa€dibojmo polje, izdavao pos-
le&rja naredqrja..." (t. IX, st.356; t. I, str.459).
More se uzeti da i ovde poltoji prelazak od ta6ke
gledista apstrdktmoga eosma,trada na tadku gledi&a
kn€za Anrdfeja, koji se poduda? sa pl.olnmsm oclno-
sa tronea Andrja prema Napoleeru."
Kandktonisti{no je sli6no sudeljavanje nauiva u
unutamjern dnonologr kn€za A,ndr€ja (vec znatno ka-
31. Up. isto (r. Ix, str,357, a r pMdu i. I, sr,4{0), ede j..lrt
unuimji Moros u in6 haa Andr€ja ('on J. un@ da j. to bio
Napol.o! - Dj.sov bercj, ali mu s N.pold {einto u tdn
tdu&u v@ !Elt, d5r.m aorei(....).
METIKA KOMPOZICIJB 47
sDije): ,Najbolji je (iane&r Fuslkih generala - B. U.)
Bagratitrr, - sam je Napoleon to priaMo. A 6am
Bodaparta! Se6mn s€ kakD je na austerlitkocne
polju tzgledao sobom zado!"olja,n i o,grarddeD. (t. XI,
6tr. 53; t. II, str. 7l-?2). Kada hnez,Andrej sovor,i o
oceni ftoju je Napoleon dao, naziva ga ,Narpol€onocn(
- to jest onarko karko ga na@ivaju svi uorkolo u da'tc
me 1l€r rlku lripo!€danja; ali kad se pnise6a vrcrne-
na A$terdica, kada su ga svi, pa,i on sam, nazi'vali
Bonarpamttrn, iada on o nj€mu ggl,ori 'ke o "Boda-
padi(.
U skladu sa ovim sto je r€Ceno mogli bi$no da
pr€lposravimo kakw bi firmkcionalrlll izmenu u pojc.
dinirn sludajevima 'I]orgla da iza@ve izrn€ma Napol€e
novog Limeorovamrja. Upor€di, na pdfun€r, opis polozaja
arrlija na potetku XIV glave u &ugdne delu pr1.e
l'njLirgeRdta i nira: "l'ko bi se Kutu2ov odhrdio da 0.s-
tane u Kxem€u, onda tri ga Napo{eonova vojska od sito
pedes€t hiljada odsdkla od svih v€za...( - pise Tol-
stoj (.1. IX, srr. 206; t. I, slr. 267). Tu je retel|o -
^Napoleon', i rni mdemo uzeDi da se olva rcaenica
daje u autoruvo 'ime: 10 jest, ovde trosloji objetrrtivan
opiLs stntegijurliih {nogu6nost. Ali ako b;smo u o\,^oj
rcaeorici zam€ni.li naiv ,Napoledr( naziwm ,Bonapan,
ta(, reaffrica bi se pre drodi\rljavala kao rasudiva,nje
sarnoga Lutuzova (to j€st, il(ao da je dato sa njegove
tadk€ sledi&a).
Ddkrle, tokom pdpovedanja postajemo svedoci ka,
ko se u rftrs&orre atrrustuum€nja funeoovanje Napoleo-
na. Dok ga na poC€lhu rlomarna (6qbito ,u pn"oj lqrji
zi) gotovo sfida nazivaju ,Bonapartom", dotl€ s€ u
tre6oj funjizi qlD imenovanje r€6 drosta retko susrede
u go\ronr lid.nosti (a ako se i $srece, onda je 10 otNi-
dno u govofir li&osti kao 5to su LauruSka d Makar
Afjek6eje,vid), ddk ga u a€t\fioj lqijizi vise uopsJted ne
sur$e6emo.' Na qlrc0ne fdlu p6€ban znataj dobijaju
32. osln J.dnos j€didog izuarta (vid.: r. xlt, 3tr, Aa: D€ $v, tada
s pfte& 3r.rih daE (u to * mot u.d da upn6 rdNletc!
ja @& i duri te opFv.tdj€ a rarav izlor eiE).
4 A, A. IJSPBNSKI
odstupanja: Pjer, kojLi ga, kako je ved rsEeno, naziva
,Napoledm" [r vreme kad svi gov6e o njotrhu kao o
,BoDapd!i(, ili, nasuPlst tdre, gncf Rastopdio, koji
ga nazi/a rBorEpan!@n" kada ga avi una,oko.lonaziva-
j,u ,Napol,eonom{."
To je rako u gsvor.u uiesfirirka pxipovedanja; a.Ii se
sa prqDoDqrn idnenovanja Napoteooa u go!"onr lianoe
ti to imenovarnje menja i u autorovome g ovor u,
U prvoj knjjzi Rata i rnira Napoleon se u vedid slu-
lajeva u autoEv@re govoiru naziva ,Bonqpar.ta""; u
dnwoj se &,trjdiriDa"ivi "Bonaparta( ri ,Napol€oft upo-
hebljavaiu podjednako; u tre6oj se L"nji"i 0ra@iv,Bc
napartan upolrebljafia u izuzetsirn sluca,jevima a u
aetlr4oj se uopSte de opofisbljarla.
Jasno nam je, prema tqrne, ala alrtd ,Ll slme od-
nDsenju pr€0roa Napoleonu u,iu!€enome strniEftr sledi
dr,uStvo &oje sam opisuje,
MEDUSOBNI ODNOS AUTOROVE I JUNAKOVE
RECI U TEKSTU
U ranije navedenim slutajevima spajanja razlidi-
rih t€aaka glediita u te&sru (&a&o rlllletnidlome talko
i obito,@e) ilustd'ovar]o je na ograDideme materija-
lu liadih Lfuxlenaili uqrSte imenovanja u au,toro!'odre
pripovedanju.
Mogfi bisnro ala taZ€dlo da se razliiiloot autoiove
pooicije ovde odituj€ u tome ito se u afi,orovome tek-
ser pojavlj,uju elertretl i tualega teksta; to
j€st, el€menti gqlqa ka!'aht€r'blitDog aas za jedlu,
da6 za dr,Lgu lidoost.
3!. Vid., ft 9dmi, t. X, s|J. 306, . u psod! L I, st 361; ., )O,
.d, 176, a u !rcvodu t. IL $r. Zl3.
34. AIo $ iz@u 3lu&jevi lada * u aubbde govon lpoftb{as
Pjerovr bEka Sbniao (vid,, b !rim.r, r, IX, sr, 65, a u !@
dr r, L st.. 36 i dr-) i slu&jdi k6zL s .itihju ilt&l LoJl prtp.-
daju sdo@ Napol@na upotEbo itum 'Napold.
m t€klr prvc Lrjise R ra i ,tra svldi * D pojedna:e
POETT(A (OMPOZICI'E
49
Ova se oplta fornnlacija xlipoito ne mom, razu-
me se, odnosi,ti saflm na Iidna imena. Sluieni€ etemsn-
tirna tllctega L6ksta. koji uz ro mogu da pripadaju
razliditim licima, predstavlja os,noi'ni madin izra,iava,
nja razliciEh lai:a*a gledisra na planu frazml,ogije.
uvde pJ'atupamo lazmalranju raztiaiDihmoguino.
sti na koje se tudi t6kst moie da prenes€ (kombi[rc-
vamje rudega i sopshenogaaulorov teksta), i pose-
ono prDblerTu n€pravog upravnog govolla.,.
Postupno 6emo razrnotniti dve mogu6nosti konta-
ninaoije anrtoroiioea t€ksta (,autoaqve redi{) i teksta
ndk a drrugoe lica (4ude rc6i{):
a) menjanje autom{oga teksra pod uticajern tek,
sla koji ne p pada samome autolu, to j€lt uticaj tu-
de re{i na autorovu rea;
b) menjanje reksta koji ne pripada n€po6redno
samqme a,utoru pod uiicajem airtoruve obrade, to jesr
uticaj auto{iove reai na tuAu red.
Fod aotorom se, uz ro, olde i kasniierazumc
ono ldc€korne pdpada $v i\pihjvani reksr. To tice mo
Ze da bude kako autor dela tako i bilo koii sovolnfk
aiji iskaz predeavlia obiekal ilpirivanja r, " il;"rn ..
giovom mogu da zapaze elemcnti nskakvoga tudeg
tdksta).
U dstoon se srnislu mote da ,suprcrstavi ,s\,roia(
(to jest autorova) rca i ,tudaa (u odnosu na autora)
35. lundam€ntalno tupnildj. prcbtm toji se tilu trlolreb€ 1t6e.€ai
u a!bI@- eid, u Lrj,: B. ri. lo^ourrHoB. Mapxcud { e, @Ou, re.
slu- e. O.aohe rp.6,rdr xdo$ B Hayr. o tu-
 B.l. lrsPBNsrl IOEII(A (OMPOZTCIJE
50

UTICAJ TUDE RECI NA AUTOROW REC UdruZieanieruzlititih tataka gledista

u sloZenoireienici.Neptai uptavnigovor
Najotigledniii slutaiefi ttpotrebe tude rcti
u tekstu Slodeniji sluda,jeld urpotq:eb€elsnsData tu.lega t6k-
sta pc,toje o raanoljrkjm obldoima ta,kozvanoga 'n€F,m-
Sluaajevi urpotr€be tud€ r'edi uopste su vesma ee- vog upravnoga govorad,'na dije neposredno ispitiva-
6ti i raznolllli. Poded€rnood najjedrlGtavnijih primera. nje sada Felaafuno.
,ilko se {'pot vratimo na Iidt t tnir, lako Cerno sc
Pov€zivanje nelkoliJkotairlka gledi$ta dfj€ mogude
uv€ni'ti da je Tolstoj vrlo desto westan takvih sluda- saf,no u otvinu pnipovedamja, nego i urmnta,rjedne re,
jeva i da Lih,po pravilu, izdvaja u t€kstu dru,rdvom
(ako to nije inoolranri tekst). aenice; to je ,arodilo ka,ralltenisliano za usrn€]rji go-
vor, kada nehotice odjednrcm Frederno na laaiou gle-
Uporedi, na primer (kurziv je u dole daitim pri-
dilta trlroga o kwne prddatrrro.
merima svuda aulolllov):
Ana Pavlovnaje kalljata nekoliko dana, imala je Kladitan prlirn€0:za o|vo je Osipora reCedica u co-
p/ir. kalo je souo"ila(4tp re tada bio nora rea,koju goljevofile Rerizorui 'Gostionidar je rckao da vam
-ie retko kd uDolrebliav;oi ir. IX, str.3j t. l, srr.8) nedu dati da jedete dok ne platite za
- Osrant;, Boriie, vi sle lalav drplomala {deca onro ranije( (t. IV, str. 27)." Dva,iskaza koja pni,pada-
su mnoso upotrebljavala fea diplomata . ..) (r. lx, srf, ju dvanna raaliij,tim golomicinna - sa,rnome Osipu
56; t. I, str. 75).
(koji u da,t@n s,l'utaju prcdsta,lja autora teksJta) i
IIi razgqvor Pje,ra sa kneeom Andrejom: gosni@riaaau- udnuzeni sr ovde u okvinr jcd,ne re-
lPier:l - I vi . .. - On ne dorce Jra 'i. ali je vci ae(!ice, pni C€,rnruwaki iskaz buva svoja gramatid,ka
nlesbi
'-LPie r : l tazvao.. . rt. IX, srr. 35-36; L I, sti. 4e).
ton obelotja,
- . . . s r a d o i r t a . . .- O n n e r e . ev d d o i
sra (t. IX, 36i t. I, str. 50).
Uporedi anailogan sluaaj:
Zn {^jtlo je sto Tolstoj tta dsli nadin - &urzivorn
- izdvaja one shCaje!"e kada se el€mentl tuilega 80_ Njegovoveliianstvoobratilo nru (francuskomepe
vma n€ filadu u arlrtorlo$ome tdkstlr, dego ir tlFtra\,no- slanikuB. U.) je parDiuna srenadi^kudivizijDi ie.
me go{uru liiDrosti. Na pnijner, iz lazgol,ora Nata$i remonijrlnjrBra. i kandapo"laniknije nikakru pat-
niu obmtio i kanda se 'rsudio da kaze d a m i u F.d-
dog sa B@isom Drubea,kim: tu\loj na takve sini(e ne obraiamo pazniu rRar i
- Hodite ovamo,Bonse - rcde ona... - lmam ",i/ - Tokroj, L. X. srr.307i r. L (lr.8o3).'
da ram aejto kazem.
- Sta je to ''eJto2 - upita on (t. IX, st!.53; t.
I. str. 72). 36. Etriv.l€ntl lemlna ,n€Dhli up.avri s@ori (i,s.c.6c@HAodrr d
peE') u netin nopsrin jeztcina: €ngl. rffiingly indi.€d sry-
Drugim redima, kao da Tols,toi, sporadidki se slu' l*, nd. die un.icpnlliche dlEb Reder i donekl€ di€ .rlebL
Red*, frdc. ,le sltle indier libre., :paL rstilo indido libtu,
,eCi tudd ie6i, smatra za polrebmo da p6ebno ista- polj, ,mM po6hie alerra".
kne kako ta r€d ne pripada nj€nu, kao da ju ie pd' 37. vid.r A E. II.uRo!c(rn, ?yccirn cmErqc
vr€0neno poaajmio iz oecijeg govo,ra (,uz ito se to irslo Deq€Hn, hr. 5. M., 1935, crp. a29. Taj s priner c,tlh I u knj.:
desava ,i u alltesvome teilstu i u tekslu koji PriPada B, H. loroulsoB, Ma!rcnu s O{^ocoonr
lii$o6tima) .
 B, A. USPENSKI
U oba slutaja orije dat nii upravni, ni aeupdiavni
govor, n€o jedna posetina pojava koja se nMiva rne_
pravi uPravni go1,or(.
U stvani, kad bi to bio uprauri govcf, ne bi ni
bilo v€znika 'da(: ,. . . Gostioniiar je rekao: ,nedu vam
da;ti da jedete dok rc platite'...", "...paslanrjlk se
usudio da tare: ,mi u Fnnouskoj'..."
Kad bi to bio neupraqri govor, postoja,lo bi sta-
garoje u licu u glavnoj i zarvisnoj rctenicir '... Gostio'
niaar je rekao da narn n e 6 e dati da ied€trno dol( ne
platimo . . .(, ,. . . po6ldDit se usudio da kate da o n i
u Franouskoj..."
Odigledno je da u navederim slu6ajevrina ne po6-
t,oji ni jedno ni drugo, nego sinteza obe poiave,
to jalt spajanje lekitova kojLi prjpadaju razliditim au'
torima: sarnome gorcrfliku i trlome o kome on go'
vod. Dnugim redrma, ,l€o da s€ u ovim slutajevima
primecnje izves.no klirenje aulorove pozicije, I(ada go-
vorojk u procesu govom neprimelno menia \voiu po-
zioijl1.
Pdekad se prrposlavlja da je nepravi uPravnt
govor u ruskene jeziku nova pojava, do koje je doi'
lo pod uticaj€rn framcusko€a jezika." To se misljenje,
medutim, moie opor.rgouti navoale{rjed primera jz Ie-
tspisa ('olga im pak reae da sam ja ve6 os\,,6tila
moza svojegad - iz Ipatjer$Log letopisa pod 6454.
godinorn') i iz namdne knjidemosti (,Govio,ri Staver
sin Godinovit / Da ja s 'tobom $"ojedku misam ig-
rao!"). Izgleda da j€ pojava nepravog upmvnoga
govora sa6$im prirodoa u j€zihr sa razvij€oim oblici.
13. Vid.: A. A. Gvraxolcxsfi, Pvccrd ln€prrltRrt
lon rc&D!{q XIx BeF, Il, IOeB, 1913, ctp. 44,
39. Vid.: A. lI. Mo^or(oa, c,\oxsBe
m{Hsxdr Xt - XVII crdart. (^tuldep.t
acpraqn'). rr., 1952, dp. 2l; lamo su drti i arugi prlNri
bto.l€: A. C. Arxa!€r, q€^M B daeplryp. ,AndHct PY@,
M., 19?0, crp. 1]4.
,O, ,,fle(n, ', t, I-[t,
c!6pdxr. II. H- Pt6d{xoxv
POETIKA KOMPOZICI'E
ma hipotaks€, budu6i da je uslovljak za gsllomu pra.
ksu karak leristiiDa prontena aulororyepo,zicije.
Navedeni su sludajevi pre s\rega karakteristi&ri po
lome Sto se udruii'va,nje mzliiitih tacaka gledista (pTe-
ma tome i udruZivanje teksto'va koji pripadaju raz-
nrim liaima) ovde zbiva u oklJiru jedre iste ,re-
aenic€ (pri tome je to zavis[Io-slozenaretenica").
Ovi su sludajed srEzmeralo jednostavni, jer $r
narn jasne granice gde se zavrsava tekst koji pri,pada
jednome autoru Li podinje te-kst koji pripada d,rug€,me.
Tako u svakqi iz navedenrih ;ir3te$ica mozemo neke
redi da sta\r'imo pod naljodni&e i dati slutaj da pos-
matramo kao proizvod shriajne govome interferc.nci-
ie, lo jest kao poja!'e koje pripadaju Sovoru, a ne j+
zil-u": "Gostionitar je rekao da rle dam vam jesti do,k
re plalite'. . .(, ,poslarnik. . . usrdio se da kare da 'mi
u Fmnouskoj'...(
U toan smisl,u malopre navedeni primeri i&r sku.
pa sa ranide ci,tirarnim primenima iz Tolstoia, ier su i
1a,mo granice tuale redi razgovetno date u retenioi, pa
nam nij€ tesko da izvedemo odgovarajudu operaciiu
sa narvodrfoima (naime, kurriv kojim Tolstoi izdvaia
el€m€nte nudeg teksta i predstavlja funkaionalni ekvi-
valen't navodrlika).
Navod,nioi predstavtjaiu dolbl.ino specifitno jzm-
tajno $edstvo za4o sto iskljudivo pripadaiu pismene
me govoru.' Ali u ruskome jediku postoie posebne rc-
ai koje tunaju ulogu navodnika (ri redenicama razma,
ramoga lipa), tj. reai Lloje uvode upravni govor i uor-
Ste obelezallaju graoricu tuitega teksta: taklu ulogu
imaj'u rcdi (redce) ,J,.otf', ,Ae",,"qecxar6" ,veli', ,navc
3Bt n€F
al. Kasntje ldo rmobiri dnaajeve udrutilmja radieifih ra,iaka gle-
diita u pdoj .€denici.
j€zit
41. o rlit@,ju i eobra loje j€ uobicajm u sivfemercj rin.
cvistici vtd. F. d€ Sosi., Op3la linevistilo, ,Noltt., Deshd,1t69.
@A&rcron
(U srpskohmrsrron. prevodu ovoea .!ela umesto uobiaaj€nog b.,
Up
niD soDr upotrcbljava s arr. r.. - prin. pd-)
43. U usm.non. cpvoru .dgovarajuda € inJolfuijr (tj. dml:alaje
M,, l9(D- saoi€ uaei eLrb\ mo# d! p'rne\e pomoau pc8, pojMe i!.
t@cijeireolm,it,
 B. A. USPENSKI F0ETII(A KO}I}OZICIJE
54 55

dno'. Uporedri, na pdmer, slede6u redeniou kod Dosto- vrsle mogu se isto tdko ubFojati u vidove nepra,vog
je,,B7sl.oEt Bedniffi liudima: ,qaK tu'! n xe oH reM, upIalrlog gol/om. Pri lorne sena odgovarajuie reCi (kao
qTo, aecKarE, IlpocTrr€ Moro a€p3ocTt,ri Moe HenPrns- Sto su redce "Ae', ,,Mon",,"qecl{arf'u ruskome ieziku)
.nre, MaKap Ane*ceeBH.r" (,A zakljutdo je on time da, moze gledatri kao na svoj€'errsne op€ratore &oji s,luie
veli, oplostite za 'moju drsliost i n€pnistojnost, Maka- za prevo<l€nje ruprarvnoga gooor€ u aulorov goror (u
re Aleksejevidu")". Lako je pnimeti'ti da Ce, ako od- slr/ani, ov€ se redi obidno ne mogu da upotrebe nepo-
stranimro ret ,,aecKarf' ,veli' u navedenoj redenici, sredno u u,praqnome gl]r"oru). One bi mogl€ da se na-
pled nama t'i'ti strudaj nepmrcga u.pra!,inoggovoIa, po- zsvu,r€dma.navodnicima" ili "citartivnim €lemerlti,
tpuno analogan randje 'raanatradim primenima. Pi:ema ma.. Elem€,rfii takve vr6te su$edu se i u diugim je-
tom€, 6 pra,!.orn mozemo, uopstono golqrecr, o\€ po6-
ledoje da tuEnaCimo kao elipii{ne ko,nsttukcije koje Slededi V. N. Volosinova, ai,i za razliku od celoga
su nastale zbog ispu6tanja reCi sli6ne vrste, !'Ietp(x- ndza izuaavailaca koji sma,traju da s€ pod lennin ,ne-
tavljajudi da bi u punijern stiiu ,trobalo da izgl€daju prayi upravni govorc mogu podtresl,ilakle. na Frjmcr,
olpnili,ke m/ako: ,G6tionidar je rekao da vam, veli, pojave kao sto je umruta,mji mtrrolog d sl., i uopste
ne6u dati da jedel€. . .., 'poslanik se usudio da l€ze najraznolikiji s,luaajevi slulerrja "tudom. redi, - mi
da, v e I i, mi 'u Fmnc11skoj . . .{ i sl." Reaenice ovakve iemo upotrebljavani temdn ,neprar.i upraMni govorr( u
urem anatenju: za oznaaavanje prelazne pojave izrne-
{{. Slededi primer (uet ; ideltaja V. K. Trdijako6tog a kan@lari- ahr urpmvnog i neupra\.noga govora, (o jest po.iave ko-
iu AkadeDiie natrka od 4. nowmbtu i753. sod.) osobno odiEledno ja se pdrcdu izvesnih operacija moZ€ preobratiti (ma-
ilnnruje runkcionarnu nj€ ili vise preoizno) i u upravni i u neupr$ri golof.
Lononosov. covo.D je 'Ie
o l{,Fm prcdsdavanju pr€rt Djin i, pre
se operaoije mqgu fomulisati na dovoljno ropite-
njceov;n u zkadenijskoj slutbi, norn nivou: za prevodenje iz nepravog upravnog go-
a mibe: da, poato gi je prcnilostira carica vo&r u upravni govor to ie biii lrostal'ljanjc navodni,
nnap.edila za savetnika zboc odliane njego' ka (i elirniaEoija ,reii{avodnika<, ako one u tekstu
v€ n!uke, onda san ia, v€li, zbog tosa i3'
po6'toje) i ispustanje v€zniflca; za prclaqak iz nepravog
pred svih p.vi prol€sor (cit pl€m izd: II. nexaP
cx!r, Ufrpxr qmeparopcKon Akaers{ syx 3 nelep6vpt, r' upravnog govoxa u neupravni govor to de biti operaci-
lL cII6, 1a/3, d9. l7l). u ovotu prineru .eupmui Sesr (koji ja slaganja u .gxamatibkim oblicirna."
apoainj. od.edi da, Dogto. ,, n kobe se o Lonom.ow gdo'
n u 3. licr (up. zmdidll oblik "ea" i {jegda), n@a.kivmo }tu_ Na t*vc * s,lCajeve more da sl€da ko na .aknadnc tr odnosn
I'i r urmmi (up. menicki oblik rjao P.i bne jc zmcajDo da B on. koji su mlopre m!€deni: fun*cija odeovamjucjb '!ai ovde
uvoilenje erddata lpnvnoga sMra ('senic l- ilca) odmah qs ,c mqe razgoveru.
lovliava da se u lekstu pojavi re.ca ,€li( I,,Ae') Elini@iJa E 46, Vt.t, R, Jakobson, Shifters, v.rbal c.tegories and rhe Rusia.
r€dl tz 1€ksla u otne Je sl!&ju .enoglda bd poslettica po gEn._ vdb, u izd.: R. Jakobson, Seleted wrilinss, vor. II, The lla,
tidku rhrilnost doricn€ relenie. orisledno je da takva re&! v4 cllFPlris, l9l, pp. 130-131. RsLi
ba tdno oda!.!n e@ice "tuaa rdi Illrorcp!, r^.tucHde r aror, ,,nprHAHn!
15, TFba se oghditi da, a r?zli*u od nalodnika, reti tipa ,"r.", ,,Mo^" pa${cHorc fDor", M., 1972,og.
i 31, nogu * upolreblalali i ! neupr.mone edon, 1j i u onim
slucajevina u kojim postoli sioaii4lro slassnje obrik! u slahoj 47. U, b, dolr s u nskonie jailu lodFzuneva slasanje u im.$lim
i dop6toj r.tenici. Tako s ! naCelu mgudt tnn ri: 'Gcrio.i rratso.ijana (clacol govoru slate s inedob u
ls ie Eklo da llm, reli, neae dati da jedeno-.,., ,postanik sra@l rea.nici o rodu, Iio i broju), dode je, na priner, t G
se usudio & kr€ da, rcli, oni u Francuskoj.. i (n!. u lca tmsro*dtunskim jezicnm nophodan uslov jos i sraedje ft.
r tim: A. M. trerxotcxnfi, PvcKnfi Bxlaxcnc - clp. a30. noA (@nr(u'io hporuEl. Treba priEeliri da * rui jaici
 B. A. USPENSKI POETIKA KOMTOZICIJE

Udruaivanie razlititih tdtaka eledilta Ovde Ccam,krcnj,stitnadvokratna upotreba zarn€ni"

u prosloi feienlci. Sprelahie goeomikor'e ce u prvome liqr na (,moja") - mada se, uopste
i sluSaodere taike gled.i'ta uzev, govofi o ffedem liou! - sawleno jasno porkazu-
je da se u oldm sludajevima upotrebljava tadka gledi-
U mnije davedonim shdajevfona nopmvog uprav- S'ta sa,moga knesa Vaei'lija.
noga govora mzliaite tabke gtedista udrutivale su s€ u Jrmak pov€sti Kockat F. M. Dostojevskog, obraia-
gramica,maslozene (zardsno.slotone) rei€nice. Sada de- ju6i 6e Poliri, kare joji ,Ja bih se Da !€,sem mestrr
mo razmoFi,ti sluaajeve rakloga udruziv&ja neposre. obavezno udala za fuigIez3.a(t. lV, str.290t Odab-
dno u priosloj rcdenioi. U ovai se mzr:ed mogu r:!b,ro rcna dela, t, 12, st]..72\.
jali. uopstmo govorc(i, i raniie cirirani primeri 6pora. On - rn'ubkarac! - o\xde {rpotrebljava alagolski
ditne upoLrebe tude r€ai o Tolsrojevoj recenjoi; ali d€ oblik Z€nskoga roda (ito, uopdte uzev, protivreli svirn
nas sada interssol?ri sludaievi orgarnskijega udruriva. zskorina ruskoga j€zika ) zato sto. dok izgo\,?ra onr
nja olemenala >iudegac i nsvogacteksla u reoenici. redeDicu, u izve$om€ smislu zauzima pdt'rerneno taa-
Uzrnirno jedan Fimer. ku gledi5ta svoje sabesed0ice (ona valern fiestud, ka-
te joj trl - i u tom treftrtku srvamo zauzima njeno
V Ratu i miru Tolsroj pise: mosto, 3!o se i jezidlai odituje). Ova bi se reaonica, is-
Kner Vasiliie. koji je jos iednako zauzimaoona tlgnnr,ta iz kont€ksta, mogla da shvati samo karo re6e-
iqta vazna mesra,bese beofus u vezi izmeatuta d\a oica koja pripada Z€ni.
busa. On ie odlazioa ma bonneamie" Ani pavlo\rbi Pdme&rjerno da je u jedmoj istoj retenici (koja
i odlazioje dansle salondiplomariouede ma fiue.* .. ; je uz to \i prosta
(t. XI, st 128;t. 1I. str. 171). r€t€trica) s?ojeoo nekoliko rada-
ka gledista ili, drugaaije reaeno, spojoni !u ele'rnenti
ra,litlju jo. i po s1€pdu j€dnornarnosi pr€'oda uprdvnoF
&c dleju go!"ornih sfera: govornifta i sluSaoca.
ra u rflFavni idtugdijc r€a.no, po stepdu s.odnont ovih dmiu Mode se redi da ovde postoji unutarjczidka
oblita cooh). Tato, D pr,md, u rutme jezikn Lkav p.€v.d u jednogai drugoga.
nizu slGraj* mt€ da t'lrie sa@ pribliran. Na priner, uDmmt
dvojezianost Li"rnedu
corcr ,,x@ 6! n@" (,Da ni j. da ne{ro pojco€m, u n.uDhv- Uz lo se tuda re6 ovde organskije uklapa u tekst.
r6ne gomn pren.d€mo otprin dako: .,os ckab^, lro xc^an bud,uoida sc rako lako ne moze izdvojiti, negoli u ra-
5!r rccc' ('Rekao j€ da bi t.l€o da jed.ni r.aza ,Isx rope nije n6ved€nim slutajevima n€'prai\,Dg upEvnoga gG
uo" ('sto j. dorB) n n.uprawon a. gorcru ov.to izgl.dari: ,,ot vora. U st!?ri, alko i moremo da prevodemo elemente
(,Rer.o j. d. je ro v.oma
dobra) ill ,,OH tutlega govora u upralini govor (to jest da stavirno na-
(,sa u3hld.rj.m j. r.*ao d! j. to dob&) i sl. oeEbll. vod,nriJke),tiBimo to uz znatno veci napor - uop{te
no j. da n.Gld t !$roMll. u @ib ll(erj.ljna nij. Rd!l- Lne tako lako kao u p,retho&Frne sluaaju;. a uz to i
bil@. to J.* ne mot4o j.drmattu tz Faaie u .fl,Ehomc same granice tude redi nrisu ovde iednoznatno odre-
llwru d. dobijdo po&tnu rcC.nicu u upravnone goloru. M.ttu,
rim o ladGkome jailu, tao I u c.ll)rc nia dtuSih jeila, prc.
dene (za mzlihu od ratrije naved$rih primera). Isto,
loJ lz ulEnola EovoF u neprMi odi*{je $ sobvo @tcjmal- vrcmeno, data se rederica ne moie uopste ni
n d r t r o m a a n o g a u .V t d . : C . I l . c 0 6 0 ^ e r c (
v. I (roperexa), M., 19,t3,dp. 374. I da. 43. Ta srzmerno ll6ja lato4a po*ad. oaislcdE alro pokulano, titr-
rje,r. H. Borouxxos, MapR@M , +'&€4h suKa..., nr. juai d! redenic! tuglA, da u njoj izdvojtmo t{a upraui gorcr
151, ! bkode i sb. 166. i drli.. lobod! inttucij€j medutiE, u Fnij. mrql€nin 3ru&jdim (ne,
. MoJoj rlobbj p.ij.t tjici, phrog upFvnog soroF' pFvql ! uprami g'Jfu je potpuo noc@
"
P dill@lrti eloD mre rde4, da se 'zdvoji lohoau in|!Etj. (up, l|r, 53, prin. 43).
 B. A, USPENSKI
plevesti na plao n€upra!r'noga govora b;lo ,kakvirn wla-
pred o&eaeniin operaoijama. grerna tome, lakva re-
iffica ne predstavlja primer nepravog upmvnoga govc
ra u noposrEdnome znadenju redi"i ovde su se t3dke
gtedista,tesrte slil€.
Trcba p'imelili da su spajanja razliditih taaaka
gledista - naime, ,tataka gled,iStagovornika .,i
sluaaoca - veorna 6e9ta u usmenqme golqru.
Upmvo takarv sludaj je, na primer, dat [<ada se
upotrebljava gotr'oru tako ra.5ir€fr obrt
kao sto je ,,!6eArrenBEo Bac npoq/' (doslovce: 'uf,red-
lji"to vas moltun'). A, u stvad, jedino slusalac, a nika-
ko 6arn govomik, d'rnaFravo da oceojuje da li ,,V6eAn-
rerbHo" ili ,,He y6eAurenbHo" govoo]nriikmoli. co!'ornik,
prema rtome, kao da utrlapred iznosi 6lu5aote\u ocffrr,
zaruztunanjego.m (slulaoievu) tadku gled,ista. JoS je
dan istor"istan sJunaj: ,,Bbr MeHq, xoHeqHo, rcBnHure"
(doslovce: ,vi Cete mi, namvno, opro6titi').$
Uporedi s1i6a,nFelaza& od gooomikove tadke gle-
dista na sabesadrnikonl ladku gledista u sledeioj ka-
ralrteristidnoj rel€nici (zabeleienoj u prepirci izrnedu
uzurbanDg sttldenta i strarara kojii se na njega ckc
mio i trafi da m,u pdkaZe iq}mur): ,,qero npscraere,
He Bnalre pa3Be - qerroBeKcrelllrr!" (o!prili&e: 'Sto
ste navalili, karo da ne vidite da dovek Zurni!'). Ovde
govornik sann sobe riazi€ "dovekom(, imajudi u $idu
da je sfaiax dura0r da primeti kafto "6ovdk &uiq i
a9. up. o<lredenje goloh hije, B dr. 53.
50, Ovde prip.da r olrt koji je sa stuviata sr istialih nomi rus*oga
jeziL. nep.r{ls: ,r (t-rlM'. Saaim sc da a s.b. treb. gos
rili ''' eff-' mda
talo * i ovde notc da natlc prim.r upolreb€ tude aele gredilb.
(Oba na{€d€na hsk. glagoL ha& 3b t srFLohr. irsri di j.
kllh! srikti ob€leren: .jesp* j€ upotreba stopcam s nasralc
lom uclircrau, pa se 4ro i n€ upor.€bljm u lnom ucu. Nj.8o.
va opotrcb! u prvone licu bila bi, dotreBe. fubkcionolno aaloEtu
bkvol rpor.bl elaeola ?aiti u srps*ohnatskomc paji. sn rne
rnj€ stikki isphvno, pa ako bi la*o r€*e od6-
tao aoveL, .jesw bi ebesednlk neninovno ctio .la .c sll'i nd
I(on pos.bnm, ruoon ra&d gledilt , - Prin. prev)
POENKA KOMFOZTCUE 59
da ude u nj€govo, to jest ,tov€kovo(, stanje; kao da
govornik na taj trasi[l za,uzima ?@iciju stratara (gc
vore(i o sebi u lr€{em ldcu) d navodi ga na isprawu
iadku gledista. Na posve drti nadin mo€u se objasniti
skrdajevi kada govornik u od]rlo na sebe sama upo-
trebljar€ neodredenetridni obljrk; na pftner, ,kada trIaj
kojLi daje kade: ,Fepu, nor€ Aaror!" (doslovcei 'Uzimaj
dok ,ti daju') ili pri obraianju ovoea tipa: ,,XoMy ro-
Boprr?" (doslovcei 'Kdne govd€?', u smislu: 'Za!: se
tebi ne o'braiaju?'). (U ol/im straajedma ggltornik za-
uzima sabesealnikq{u tadklu gtredi&a i goroni o 6ebi,
prema tome, 6a njegsr'€, salbesedinikovetaEke gledi$ta
- u hotimidno bezlidnorne trcde,rn licu rrlnozine.)"
MoU€ se zapa,ziti da su na,vedeni sludaje!'i sluZe-
nja tudtrn redi u svakodnevnome g,ovolu u ve6oj me,
karakteristidni za vulgarni sril. To nije sluaajno, jer
dati p'oce€ F(edstadja j€dan od tipianih pute\? eve
lucije jezirka (kontkretno: menjanja znad€njarcai; up.,
na primer, e\aluoiju znanenja re6i ,,HaBepHoe"u r,us-
kome jezikr, koja je jo,i u prvoj treCifli o!€,ga v€ka
oznadavala 'Cigu,no(, dok se sada upotrebljara u smi,
slu 'velovatno( i tak "moida., to j€st u znat€nju ko-
je je u velikoj meri suprotno prothodnome: moie se
zape\ti da je ovde doslo do ptrneranja od govor,niko'
{e tadk€ gledilta ka slu{aotovoj tadki gledista). U is-
to vr€tle vuigarni je stil, po pmvihr, u lingvistiakoxne
pogledu mprcdniji, lro jest tu se obitno u pwome rc.
du zbivaj'u qri procesi koji jos nisu zahvatili druge
Sl, Gde, lrdho, teb! iMti u vtdu da u tustoie jqi*u heac ri€
motin€ q &zrianin *ofth*cijana ina onu rmrciju kojtr n .a.
5€m jsiku i@ lrele lie jednine srednje$ rcd3, daklc onda kad
j. subj.kat n.odretlen: u s4skotn"hkm€ i€ nglavnon rip sdot
se (4 selt), ^ ! ruskome eturz (/ s.L), slo j. u ovon slu&j! i
tod E mogud., oli ne uv.k, Prcm rono, a rdne6 loj€ B. A.
Usperski mvodi moeli 6iso da naretlmo done*r€ adel$atne s.p-
skoLm6ke: Uui kad ri se dtjet - SLelaj ko.l ti se edoit -
Cuj?t lr t1d ti s. ti,lr2 Poslednji p.ind, imt€ .esr p.i obra&nju
deci, trDte * .afesri i u drucone obliku: Crje! li ltd ti ko.Lm?
Govomik u dh oblib posl€dnFcE prtm.ra zauzina dvc @litit
t ik€ gledista, - Prlm, pH.
60 POETIKA KOMPOZICI'E 61

slojeve jezikaj' Prema tome, rarzl]lrllljivo je lto 6€ up vornikova i slu{aoCel€) ovde spojene kako bi se
ravo u vnrlgarnorne 6,tilu pojave nepravog upra\noga pren€o preliv saudestvovanja, ne&zdvojnosti, karakte-
govora i uop&e upotn:eba lrate redi $r'akako prcvali" ristidar za odno6 pcema mal,ome detetu."
I uopste, dok xazgovarano s malim detetom (o6c
Uopste uzev, sluaaj srEdan upotrebi lude redi mG bito sa onim koje jos nije na,udilo da sqvori), svoj.
ie se zapazinii qda kada detetu govoi'imo: ,,Kaxxe stvemo nam je da prclazimo na njegwu tadku gledis'
M!! KpacnB6le!'t( Ala slno lepi!' / Tao Sto smo lepi!'). ta - Sto se pre svoga o6ituje na frazeoloiko{ne pla-
Mi to ne go\ orimo samo sa svoje tatke gledigta (s nu; u mnogi{n situacijama takvo p@a{alje prcdstav.
taCke gleCiSta eovornika) nego i sa tadke gledista sa. lja noffnu. I doisla, rnnogobrojne fraze izgovaramo u
mqga dolela (slu(aoca), lo jesl kao u nj€govo ime d€tetoivo irne i sa njegovom intqracijon - l(ao da
ali uje&E i sa svoj€ sopstvme tadke gledilta (podio u mu sugeniSernoSla se u poiedir.rn siruacijama govo-
nj€gova usta staMljarno reC\eoricukoja pripada nama, a fi. Talo, na Flimer, obi&ro goi'orinnoi ,,IIAh Ko MHe
ne njetnu), pri iemu su mzlidite taake el€dista (go- Ha pyrrKHr', a ne ,,HapVKs" (daslovce: 'Id,i k rneni
na ruaice', tj. u narudje, a ne ,a rule'), to jest ne
s2. vid, o tone: B. Usp.nskij, Irs p.obldnes siniotiqucs du sty-
,rnrofn'rion sur tes $ien.ca slurimo se pri tome sopstvenom iadkqn 8ledisla, n+
l%3, N. I, pp. 137_83. go detelovom tadkom glediata (tojs jc frazeologki iz'
53. Fr.zolotki lr.kcba ru.L t.dke sledilta, pd.bic€ po€rF a e ratena). Sl,idni bi se primeri lal(o nro'gli u veCem brcju
b€.dnikovon bako srcdiara, F}:.io ina i.miaa. ili podrugji' da navodu. Nije, u vezi s tim, manj€ krrakteristiano
pr.liv. U!, na p,im.r, podruslj'vu upokebu polonizana u pGlani.
ni to 3to se u detetovom prisustvu 6esto hedusobno
Poljrcima ili zvani.nicim Lrt-
r"Nre rFij" i rjihovo iTF sdd: ljim i u n.. oslovljavamo s njegove taake g}edista (motemo se u
b ravrF sdnar roji F njenu vezi s tim pozvati na dosta ralirenu situaciju kada se
danj! kmljd Barorijul supnrzi mectusobno zovu ,tataa i 'mamar ).
xpccrLcHcxc!.. (U r.&nici aiji
F edrtaj da je davno izvelno lalio kralj lvek tudi hrildansko 54, U celone nizu gorotuih s urciF m isri se nod.l no1. da naiaei
k\-op.oti.e upohebljmc su dve goljsk€ reri koje tine sinlagdu
l€da jc u pihjr od.lsla osoba (ndm., k4ia * na3l..ava snishod
ruskon je rekstu 6 sinbgm dat. tDacioni.ano;
prin. pq.) Heb@u Hodlcv ljiv ili ironids odnos pEm! nekome lict, odnos koji s. izj€dnad:y3
(,4 nje$ ti, ne a'- e odnosom p'tfu dderu). Tako lod D6bjesko$ u zrin dffitu
H d t (r, e. 6€cq€cu!t)
judi, ne|sni doleae, hhli!, ed. je
ljo poljski pridcv nrr$dr pdn, pr6.) i sl. ryid.: rl(russs ]IBa nri so, z.rre, veo@ srloni l€r(ic).
s ltdros, M . - 4 , , 1 9 5 1 c. l p , 2 3 4 , 2 7 2 . U p . B - M . T a M e q t , ma, ,.' (t, VIL sir. 214, a u p@odu zli dlri /, srr. 215), kao da
& Fai sLvlja u njqpla usL; D isti naain gpbrl slbdna.orica
cKolt F'vo, nan Oopxqpowqr Jurija Minajbvm o Lizi: ,5...
,,nacs35n
1961, crp.200-201). re^olka" Ja, .. dobrc ,m l€Lru 6!€noa-
nu clavicu nose n ia @(c)a (r. VII, 3c. l6?-l$j Zri dlsi I,
An.logna sc Fojam nomalnome dijalotkone
govo.u kada se sbesedniku ;iji se govor .dli. str. l?07), uz to ddinurhi oblici k@ a1o su ,,xaprcqk'", ,,'@
(,kdicB, "rdoca., ,gladan oF. uelaiaw-
kuje netin spcilid n svojsrviDa (n' !rime.,
ju da tu posbji porv.nje n situcijtr la.la se s d€.ebm opsti.
i sl.) izsovahjudi odrcd4e redi u eororu ona
ko l,to ih izgovan eb€sednik, rj. lao da pri bne ! luda us1! Uglamon $ bj isd p€llv snisho.llji$li pojarljuj. i u tF.
ib.lja >op{v.nr 'Jdt j s drur dicioBl,lone mincionercld obraedju prckrlleim jadoEr r.d!:
sda Iuna Croaos ! nekakrcj su vei, note bi1i, i sa stdnin epi- se 6vA€ " .Druovi, !rest nitu 3 timl'
btnm Gada je jeaiGrvena idelo{ta rozicija univ.raln. a svc
u&snile Elvo.nosa o$tmjr).
 B, A. USPENSKI FOETIKA KOMPOZICI'E

Maksimalna koncentraciia suptottih tatoka Za oas je u ovome sludaju bitno to da or"u red iz-
gledista u rckstu: slutaievi udruZi'anja rczlitilih govara robija6. tuadi, 6ovdk koji zadaje bol, dok dzgo
tataka gledi9ta u iednoi istoi rcti mra datu 0:ea,Lkao da i sam dodivljava osecaj bola;
to je,et, ostajudi ono Sto jeste, dr ka,nda istovlerneno
Jod paradoksahliji sluiaj 'udruii'vaxja razlibitih ta- zauzima ii tadku gledista svoje trtve, - u tome trenut-
daka gledisla dat je onda kada se mzlidite tadke gl€- lru qr spaja u sobi cxe6aje i Agensa i Patiensa ra&1je.
dista urdluduju u j ednoj istoj q'edi. Ovaj je silu- i w,iioca pdflje i onosa koji tu radnju !Ipi. Prcma
daj, istina, karakteristiEniji za sferu go\.!ora 0rego za tome, more se redi da su orde u jednoj redi slivene
sferu jezjlka, to jaet pre p pada spmadidnoj limprovi- tadke gledrista za,rrisU€trih udesni&a radrnj€ - Agensa
zaoiji (neposfi€dnome proceau gpnerisamja tdl<sta) ne.
go nolmi. Ovaj se slu6aj, uj€dno, tite i knjirewdh te- Takryo spajanje taaaka gl€diSta u jednome istom
gov$rrsme elem€ntu 6esto se ogleda u mifirioi i into-
Tako F. F. Zeljinstii navodri iskaz roblja{a iz Za- na€iji. Upozorili b,isrno, na pr'fune,r, na siluaciju kada
beleZaka iz mrtl'oq iloma F. M. Dstojevskog: ,,KaR poslavljamo pi'tanje a pri tsme stno fflapied uvereni
rurucBy (ee) no ropnv HoxoM" 'Kad (jet z\tiz- da ce se na njega dqbiti potvndan odgovGr oflCe se
nem po grlu noZ€m' i prime6uje: "Postoji Ii 6li6- veoma iesto upitna hionacija islowemeno komhinuje
nost izrnedu arDjlhulacidlih pokreta u re6i ,,rq^ucHvrb" sa poivrdrorn m,imdlkom (lklimanjern glave). Talko is.
i kretanja nota koji klrizi po tsvedijsm telu i u njega lo dovek ftoji pri6a kdko je.istutao svoga protivni,ka
se zaiiva? Ne, ali zato !i artikulacioni pokreti da ne islor,,r€meno sa pnidom o sl'9jLim udarcima more da
mote biti bolje odgevaraju onome polozaju facijarlnih irritira od bola izobliteno lice svoAa plotillnlka (ana-
misida kojLi irstinktir.no izaziva poseban oseiaj ne'rv- logna je pojava kaLrakteristiana i za pantomimu); io'
noea bola koji dodivljarvamo kada zam Sljamo noZ ke vek koji vidi kako se podalje pnilkrada ma6ka mote
ji po.koZi klizi (a ne zuiva se u telo)r usne se groz- da izgovoni 're{enicu: rkako tiho trti madka. i,sto ta.
niaavo raetedu, grl,o se steze, zubi su slisfirti - pa ko tihim opreznim Sapalom, - nekako kao sa njene
postojLi moguinoot da se dzgovore jedino camoglasnj,k (madkine) taike gledista, to jest orga,nski slivajuii
i i jezidni suglasnici r, 1, s. pri c€mu je upravo u nji- svoju tadku gledrista s tatkom gledi{la onoga o ko,rne
holbaomeizboru, a ne u jzboru znlli,nih d, r, z, izralel]
izvestan onomatopejslci elemenat(.rr Ako trcba traati analogij r u oblasti likovne u,met'
nosti, mogli bisrmo da se pozovemo na poslupak, koji
55, O. O. 3€rrrcrrt, AllM BvsAr n
,,u3 Mtr r4s " r, II, bA. 3, Cn6., t9lt, ctp. xv", M., 1967jE. Srpir, A study in phondic symbolism. -,Jour-
$s-$6. Up.: l. Ulx^oBcxnt, O rdx! r syxsov $drg, tul of Expe.iMral tsycrDloay{, 1929, No lr s, s, N e v m a n,
,,n@nxa CdopHrM ro aeopd nlgEqore $ub',, n.., 1919, Furthq d!.rim6t in phoctic srmbolkm, - ,Aftien Joml
crD, 16-17 (npM@ne)j M.3. naHoB, ?tE(d Oddn, M-, of Psycholo€y(, 193; Ax. EorOaHr€, n$!uu tss^rmxffir.
1967. q!. lO (@n{es. 2). Vid. pFod u zhomiku ,Pdika rustc? - u tnj. B. a. 3.errrqes, ri.mprs s6k6caEnr xlx-xx
fomlid.., ,Pl6e., Bgd, lct[, st.. i23-124 (tusnora), I, M., 1964,ctp, 36,
UopSE o pihc6doloaloj clovljdosti z@d€Dja razliditih Cra- o rosebnoj upor€bl tth znaedla u pGziji yid- Eveddi n.r
3m vid. trilog€ C. N. Imvel-ukjanov€, J. V. Orlorc I M. V. ?anova (M, A. naHor, O 4npdrrx 3'lro8. -,,P3$nre dG
P3mv! u zb.: ,,Parre Oosfl rdKr oBp€[esso pyaeore E e"), a latodc i alaLqia G!.
M., 1966r A. IIIr.pH, O6lcnrDH@ rcVqeue c!6*krrbEm oqB Idstog (r. A. Iyko.crn$, nvIlMH tr ltcce. poMursM,
tro{ 3!y@ p€qn. - ,,Bdpocr hpoxreE,r Fq x o6!'qu ig. EA, 2, M,, 1955, .rp. 16), Tinjsnola i drrl8ih.
64 B. A, USPENSRI POETTKA KOMPOZICI'P

je osobito kamkteristidan za jap&|Aki orter, I(ada - E. Y.), ir ro or c,{lra,r 6H ce6' cqacr^'BbrM! (,,Bon-
un€hrik u rizvesnome smislu ornoguiuje gledaoou da Ha a Mrp", r. XI, crp. 89).
Pecasad \ec nije mislio na svoJumotbu.Samocla
oseti sam autorov gest tako sto, na pimer, iaaiava mu i€ \ideti Njega, i onda bi se smatrao sr€.anl
butunu i sFetnosl u kretanj{r ptice koja je na cotezu (uar i nit, t. IL srr. 120).
prikaaana - u brzini i nenoarosti samoga potezal
Drugim redima, umetnik navoali gledaoca da postane Ovde se oaigledno prenosi govor samoea Peie,
saudesmi'Ldn u njegovorn€ tvomakome aktu i u isto mada je fsmalno dat u autmiotr'o fune (uparedi, na
vrerne u crtezu udruzuje svoja osedanja i }ararkteris^ primer, sintaksu poslednje retenice i neeaito orro-
like svojstv€ne saftome objektu koji @ prikaauje. grafsko izdvajamje u njoj zamer ce tredeg lica, koja se
odn6i na Aleksandm I, sto naglasava id€otinikaciju
au,tora i junaka):
UTIC.AJ AUTOROVE RECI NA TUDU REC Ako bi$no u navedoriome odlomku zamedili [anu
zameniou treiega lica (koja se od,noei n^ j-n^k^, za-
Srazrnerno maqe oliEledni slutajevi. menicom pnroga lica, dobili biEmo obilan sludaj mc
Unutaflrii gotor nolodkoga uFramoga govo,ra:
Sve raoije raanotrene 6,htajev€ objedinjrje zajed- Prema Dom€, operacija z-amenjlwnja z&n€oica u
nidka osobina da se u njLirna autorov telGt ira j€dan dalom je slucaju ftnkcionalno anal€na opeBciji FG
ili drugi maah menja pod uticajem iude reai - ili, stavljaoja navodri.ka u ralrlije navededrn sl,utajevima
d r u g a d i j €r e a e n o ,a u t o r o v s e t e k s t prilago- nePravog upm\arcga govffa: obe opeBoije dovode do
Aava tudoj redi. istqga rezultata -,iz [eupraurcga govora dobija se
Mogud j€, medutim, i suprotam shfaj, 6ija rlam
analiza i predsroji, a to j€ kada s€ tuda red (po Ta,ko se fondla onaj vid pipovedanja koji se
imenice, gsvo,r lianosti) pf i I a g o d av a a,u t o rc o b i a r o n a z i v a' u n u t a r n j i 8ovor. ili,unutar,
voj. Drueadije redeno, u ovome silutaj'u red podleze njLi mooolog('. U mnogirn se d^raajevimana sti
delovanju autorove re6i i menja se 'pod nj€nfun $tica. ene pximorc mote s podjednolim pravdn da gleda i
jem. 'kao na rezrr.ltat d€lovanja autorove rcdi na red juna-
Ova autolova obBda tuale redi dovoljno je jas,no kowr Li kao na rczultat obrnutoga delovanja (to jesr
data u shdaju kada se prenose j,unakova osedanja i
misli, p deITru se ia\^lazi a toga junalka karailteris- 57. up. bkorle analizu odlmra n KolkukoE tutrja ( tnj.: B. H.
MaprcBM r Otr^co{" n'e..., crp. 164.
ti6an idkst, ali se o jmaku pri tqn€ govoni u tredem 5 3 . V l d . i b i d . , s r r . 1 6 4 ;u p . : E . B . T o M r r c B . r x n , crrrclea s
liou. .t., 1959,dp. 233.
Evo ka.ko, na pnime0:, Tolstoj opi$rje Pe6u Rostc (zmda lid zdmicc ke dorcljna operecija a prflodmje u
va, koj,i dde u ltu€mlj da bi vidFo Aleksairdra I: Donobsri upmvni gou odr6i * E izvorni tuski rekst, dok bi
u srpstohmtslom prevodu lrcblto adetvatm nojali i glagobtri
.. ncrr V)r(e Be plrAarb A!rua rqrep! o noaaee trpooroHfls. obr[. - Prin, prcv.)
eMY or r.m (ro ecrr, rcc!'4apr. 59. Mi s pos.bno ne z..lljau@ D onib sht:jevim dijalocizelje
unubmjega gmm lo.la se jcdinst@i uubmji ooolog rL'e
56. Vi.l. u wj r tim: 4, H H k n r, i, nFdp64scoss "dp$srcB m dla €16a. Vid. pr'n* iz Tolsioja: B. B, BrrorraAo.,
Hdn xaoA . mscxon @q. - ,,Bd$u!e c6opxtu. ,,\x. O rcurc Torrom. - ,rr. To co{", q. I (,/@patvpDe HadeA.
rclalllpa crysr@!', D@. l, M., 1921, cr9, 21a. oD', r. 35-36), crp. 136.
6 B. A. IJSPENSKI
kao Da sfutaj ,izrnene auto,rovoga govora pod uticajem
tude reci). Ali j€ ponekad sa.rnazarnenazarnemicane-
dovoljna da bi se iz autoljologa gior.oIa dobio go!,or
li6riroisti, jer safnu rei liftlosti mode u dovoljnoj meri
da obmdi autor, ona je oboj€na aurtororqm intonaci-
jom; u tmr !e slutaju autoro\,"a tadka gledista i tadka
gledilta f,ianosti ne,razludno slivatiu u tekstu, ito rezul-
tira time da sve vr:eme, dok p€rcipiramo dorivljaje
jlmdkotr'e s njeg$€ taike glediSta, ujedno dujerno i in'
tomaciju sannoga arxtora.o
I uopste unutarnji monolog junakov (koji formal'
no nole biti dat dak i u prvome liou) vooma aesto
sadrii tragove ved€ga uticaja a,utorove pr€rade negoli
obidan (to jest dijalodki) upmvni go,vor dstoga juna-
ka: amtor aesto u unutaftIj€rn monolo€u u,kiala onu
ird,ividualnosl li6nosti koja se pojavljuje u njenome
dijaloskome upraMnomgovoru i zamenjuie je pravirn
autqrovim r€dima; kao da se autor ovde pojavljuje u
ulozi rEdaktora koji preraduje tekst datc lidrloGti.
Ova nazlika u nadioru oblikovanja dijalolkoga go
vo,ra i unutar Djega monologa mote se razumeti, po
svern'u sudeii, sarno u ovome smislu: dok upra!"ni gc
vo,r lidnosti predstavlja objektivnu ainjenic.mi au'
tor more da zauzme W\odaj 6ove'ka kome jedino pre-
ostaje da sto je nloguce taanije zab€leii ono lto je
duo, dotle unutamrji monol'og odrazava misli i raani6-
ljanja junakova, i au1or, F{roma tome, ltr:eba da se us-
redsredi na njjhouj s,ustfuIn.l, a ne na njihovu fonmr.
Sliani sludajevi upravnoga govora toji je autor ob-
radio uop&e se veoma aesto upotxebljavaju - i u
kr'rjLiievrDsti d u obi6none pqtiianju - za prenoS€nje
onoga lto je treba,lo ala se zbude u weati opisane lid'
no6 i; u takvim shdajeeima iesto dolazi do poaiwirja
kao na neki tr..slovniunurtardrji m@lolog,,loji u stvari
ne postojd, a{i kojLi bi u daie,hr irogao da 6e zannisli.
Kao primer mote da postruzi opis sa tadke gledi:'
ta kneginjice Marrije, hoji prelazi - u isloj re!@ici!
60. vid. lobnje B. H, Bo.oEtraoD, Ma!t@ ! O'i@Oq
r.. - ,, 6p. 156-rt Gn liz odlonli jz Brd@g *.nj$ita).
I'OETIXA &OMPOZICI'B
- u opis sa tadle gledidta nna,loga [meza Nikolaja
Boikonskogi
Kolilo je god pura rekla sebi da ne treba da se
Zesdkad uti bratida, eotovosvakiput kad bi se
la sa sLapi(emza trdcuslu azbuku.lako je dobijata
volju da lto pre. lro lakseprelije svoje znanjeu dere.
kole se \eC pta.ilo da se teta ne rasrdi, da se Dri
naimarjoj Depazniidedaka tEala, hirala,2esrita
se. porigavalaglas, ponekadsa cimala za ruku i Le
rala u kur da stoji (r. X, str.301:r. I, srr.855).
O$de postoj,i sasvim oCeviclno upudivanje u @et-
ku ra 'tadl{'r gl€dista &]negiirjice, onda ria tadku gledi
ala maloga &,nezai [ra kraju, oaimah zatim, - na aP.
straiktnu tadku gledi&a a{rrtora+p'ritaoca:takMi s,hr6aj€-
vi ne upuiuju toli&o na neke fr€aoolodke osob€oosti
odgovarajude lidnasti koliko na nj€nu west. I uprlkos
tome je um€sno afto ove sdruaajeveuvlstimo u plan
fraaeologije, jer ih moiemo zanisliti kao xsrultai iz-
vesnoga pretpostavljenog unuramjeg mdologa (sati-
njenog u ime neke litnosti), koji je zatim prcveden
na Prrur autorovoga govora.
Otigledniji sllttaievi: autorov uticai na
upralni Eolor liZnosti
Jos je jadi u,ticaj arutorove redi na red liCnosri on-
da kadaauor govoLri umesro svog junaka.
Owr pojavuVolosimov odredujekao zamenjeniup
ravni goror. Kao dl,ustd:acijute poia"i,eVolodinov
na,llodri stededi karaktenistidan odlomak iz puskinovos
Kavkaskoe suZrliat',
U doiini. sdie Kozaci.. .
Na kopljim; nastonieni
61. vtd.: B. H. Bo^o!f,ftog, Mapxc"3M ! e..doOur s!.
n!. ra,.. , cr!. 163. Dorlijno jog da dde dot'i do laEtte.isnanoca
dijarog. aulorclo3 sa jumkon u ine kos. € on pojavrjuj..
 B. A.IJSPENSKT POETIKA KOMPOZICIJB
6g 69

Motre r'jeku sto bfjeg rosi - Iano,viaa i manasnirskog dornadha Nitodrima stavlja
Dok orutje dusmaniDa reai bludnoga sina i sJ."
NeoDaten talas nosi. Prema tome, autd (Avakum) 8ovori, zap6avo,
O Cem sniva!. o. Kozaae? 'umesto svojih juna,ka - aii 6ada 1d6ene u kontekstu
sjecas li se ljuta boja. ..
...Zbogom, dome, autoro\'"a pripovedanja (kao u pretlrcd,DorDeprimeru),
I vi zdravo, drasi kraji, nego neposir€dno u upmrlnome golicm! $ca.s
Gdje Don tihi Sumi sjetno... U drugim se slutajeeima ova autorov.! obrada up.
Zdravo i vi, sveti boji! ravnoga govora licA rc ispoljava ta,ko jasno, mada i
Zdr^\o i vi, Iiepe momel
Zlotvor se je pritro br'jegs, moZe da 6ude dovoljno oclq:edtena;pri torne izmena
St/jela jurnu na kalaana, step€na air,tGovoga delor€nja na tualu r€! (u olldne
I uzvi se... Kozak pade sluCaju na u,plavni govor lic6) odigledno goloni o iz-
Okrvavtjensa kugana ... vasnoj prtrrr€rli autorcve p@icije (to jest o procneni
(Prepee J@ana Du'i6a) tadke gledi3ta u pnjrpovedaoj'u). Da biemo to ilustrc
vali, ana,liziECemo axrttror:u pcioiju poi pronosenju
Analiziraju6i ovaj odlsnak, Volodinov pise da ov- upravnoga govom llica u Rata i ftittr - i, p.re svega,
de ,aulor zastupa woga juna&a, go1'ori umasto njega rarrmofi'lderno sl'uiajeve urpotlebe frficuskoga jesirl(a
ono lio bi m mogao dli 5to bi irebalo da kate, iio (u upFrfnorne gqrrc'Ilt]).
pristaje uz datr siluaoiju. Pulkin se rumeslo kazaika
opn'aita od njego\,,oga zaeidaja (!to 6atn kozak, na,rav- 05. lsro. - orrd! s! tc{ko odrtivi poruaali rcIllh anior. da pira.j.
no. ne mode da udid)(,' rioridnostt nekih novozlv4nih liandti EL no dnm rogl lto
vec je na osnor"u ot/oga poolednjeg pdmeo:a jasno njihd€ re.i nori.u obnac. (vid., n! p.idcr, rr-
xav n.usps po*r$j u kni.: t A. ,1rnn rn CpsurxMx EBan,
da aulorova prenda tud€ redi nije moguda sarrnrou reMr, M., 1957. crD. {4---,r5}.
sainome autorovome tekstu, fil o i u uPravnome 66. To nerludno 3livanje dosatr'j! iz jcvaM.rir io doRaAajima it
govoru lica. i irorc ic kahr&ri3ritno r! A!!*!m. S tin u
rai je zmcajno dr aukln
Tako \1 Zitiju protopopa A\takuma, koje, kako je sdoD.
nc srmo {.o opisuj. ono .to se njcnu
dcaava posrcdstvm paraleliznr sa jemnilmskim sir.ima,
to Vin radov pdkazao,6, u velikoj ,meri podiTa na pa- n go i, obmllo, je€naeosli dos:6aii u njcsovobc nhsrnjl, mogo
raielizmu sa biblijsrkim rnotivirna, aesto dolazr do ne da 6udu pod odreilflim uricajen njegove biog..rij.. Trko, na nri.
primetnoga ukljudivanja biblijskih tekstova u govor md, dol pEpnaas apo*.irro Niko<tiFow jcvstL'j. u e6ioj !B€.
s.di o lr6iu s n.podosnim., Avalm pripo€dn o bn. lako 3u
licA.! Citatima dz Bihlije ne gorori sa(no 6a!m Avakum
Hrlsra w*lt prusvcgr.dci Ara t KaJah: ! N&odonmn .. j€
(sto bi se rnoglo obj6trdti trjegovim aluho-lrdm obra- € elj! 1o n€ poblnJe, .li bto bj rak. tartu o4lfu biogn
,ovanj€r:n) n€go i dxuga lica. Tako u usta nepdjatelja liji lfugr ABtllm, a !z b ,.nu i r(ajdu AEkd u vi5€ .aE b
A\€ihumova, kozaikog artamana Palkova, Avakum stav- asocim ss par.ij!.non Nildm. Vid.: H. C. A e x x o B a, HercEd-
lja Judine r€oi ('Sagr€dih $elan, prolio sam krv pra-
,fioBoc.nsxHd. s fl.on6^moHsde
vu(, Ma,tej, l{xvll, 4); o os'ta pqkajoika Jefhneja ste' cxot &rparypr" (TOAII, XXr), M. - 4,, 1965, .rp. 214.

63. Vid,: B. AlHorlaAoB. O 3N'm crdxcHd. H.6eAeMt

EA cnrcM Xnx: nporon@ A@!u. ,,Py@(d rEg aa FA.
r\. B. tl€06d, I, trr., 1923, @. 2ll-214.
70 B. A. US'ENStI
N eka pitafija autoro|oga prenotenia upral'noga
gotora u ,Ratu i mink lezi sa problemoln
tatke gledilta - lrancuski govor u ,Ratu
i tnituq i Denisorlievo grasirunie
Ranij€ 6mo govoriii o moCudnostima arutmove ob"
rade upcavnoga gowra lica, 'i u vezi s tfun bilo bi in-
teresantDo dazmotiiti neke probl€rne prenosenija up
ravooga gslrd? ru Ratu i miu. Na osnovr.r tog ranlat-
ranja ispoGtavlja se kao da se Tolstoj u razlidittun srlu-
&jevirna darlari na razliai4irn pozioijama {r odno6u na
upralr'i gp{,or koii prenod (a pri lom uprawi govo,r
mo:e da pripada jednorn datorn tiau).
U je&rom je sluaaju pozioija auttrr^ Rata i mitu
u E t v a r ip q z i o i j ao b j e k t ' i v n o g a posmatrata,
koji slula St3 druai gwori (to jest lica) i aiji je za-
datark da sto je mogude tabnije, kao pri saltavljanju
protokola, zabel€ri 6\,e &o je duo. Otuda Tolstojev pe-
dadtizam i skru,puloznoct pr'i prenosenju f rretdkih
osobeno€ti u g()vonr fica (urporedi, pre svega, Deni6o'
vljevo grasiramje, a tahode i razli6ite n€pravilnosti u
nrskome govoru pomorgkoga oficira na sastanJkuu
Slobodskom dr,oroud mlda govor husa'rskoe purlioLni'
ka na im€ndaElskom 'nrdku kod Rostovih d {rnogobrcj-
ni drogi paimeri{) i uo,p$teautorova painja
prema izgovoru; oime se obja6njava i doslo\rno
pr€nofenie franouskoga govora litmoGtl ! Ratu i 111iru.
Ali to ie samo j€dna od mogudih autorovih pozi-
cija: u dmgm je sluCaju aru,torirl€ p€zicj,ja u od,Ilosu
na govor lica pnincipijelno dlugaaija. Ona bi 5e pre
mogla da uporedi sa p,sricijom redal'tora,
kroz svoj filter pro,pu&a sr€ 5!o auje, d p,rema torn€
na tzvestannadin obraituj e'upral,Iti govor lidnosti.r
6?. vid.: t. xI, 3t', 93, a u pffdu 1. IL 3tr. 125.
64. vid.: S. B. IrrorraloE, O ${fte To crcrc, - ,,4, F. To'
mfi", g. I (,/^nrepar-!?se 3S-%), cll). nz-N.
60. Prin .imo d. s. d. dlc porioj. nogu da i.bpdihjd rs sh.
he.a i dijanm. Tin * 'rct enm poebno baluD ksnije (3t
FOETIXA KOMFoZICI'E 7l
Tako analiza sludajeva u kojina se upotr€bljava
francu,ski jezik u up,rarmome govoru lica u Rat, i mi-
rr pokaiarje da franoudki,ili d rski govor lidno6ii uop-
$te nije svahi purt uslov,ljen time na kakvom jezitu
dato lice stvarno (u autonovoj prodetavi) govori u
odgovarajuiem txerrutkr, - n€go moie da ima i fisto
funrkoionarlne zadatl(e, koji su nepffiedno povezani sa
prottlemom a,utoruve taCke gledilta.
U stvad, veoma se C€sto fraiou,ski govor (to jest
govor za koji autor pretpGtavlja da je !€a.lno izgovo-
ren na frdrcuskrdn) moze da preda na ruskorn (na
ru*i preved€n ili ponalen), dok se u drugim slutaje'
vima prtno.si ooako kdko je neposredno izgo,vore,n.
Ova se autorova obrada qpravnoga govora paradoksal-
no kombimtje u Ratu i miru sa nastojanjem da se
krajnje Fecizno rceistruje gollt'r li{octi, sto kod To1-
stoja u driugim slunajevima dolazi do idaraja.
I daista se Franouzi u Ratr i tftirr s vremena na
vreme izrazavaju na ruskom ili pak na pomesanome
rus,ko-franc skorn jeziku, sl,idnorn onome ftoji je u rc
rnanu dat u gevo0'u nrskih plemida. Na primer, Napo
leon se na ruBkome jeziku obmda niljenome knezu
Andreju, zarobljerFrn posilnorn Lavnuake, isto lako
ruski gol,lc[.i sa gffelal@n BalaJolom i tak sa francu,
skim generalima. Kamktenis,titno je ato u mnogim
sludajevirna Napolean @inje firanouskin jezikorn, a
ollala prclazi na ru,srki ili olaia francuske i nrske reai.
Ponekad ou mo$di tark i dijarlori u kojima Napo.
letrBv adutamt govori frano*ki, a Napolecn mu od-
govara ru,s,ki, ili pak ot|rlrurtoi
koji
- Sire, Ia Drince.. .* - Dote adutant.
- Traze pojaaanje?* reCe Napoleongneno (1.
xt, str. z3j i. tL sti 318).
Ili:
- Nala vatra obara im aitave redove. a oni stoie
- reae adutant.
'Gospodd!,
lrlnc . . .
 B. A, USPENSXI POETIKA KOMPOZICIJE

- Ils en veulent encorel* - reie Napoleon prc na n-lsko,rn jezilG, pr'i {ernu Tolstoi mde posebno da
nuklo (r. xI, srr. 259;r. II, str. 339). i s t a k n ed a s e u s t v a r d J : a z g o v o r v o d i o n a
fTancuskom.
Ovi bi odlomci, kad bi bili istrgD,rrti iz zajedniakog
kofieksta, mogli da s€ shvate sarno xa jodan nadin Na pdmer:
- naime, ala su Napoleon i njegov adutatrf medusob
no go!r'orili na mzliditim jezicima (&ao Sto to bitinevi - Ja aesto mislim - poae ona (mala knecinja -
di're).' B. U.) kao i uvek francusfti... (r. IX, str.
Ta6no tako - aas fmnouski aas ruski - go\,bre 31; t. I, str. 43).
i drugi Fr"ancuzi: vi&ont de l\{orternai, s kojim se s1I,
I tasrdje se sa{| Imeginjin govor daj€ ruski.
sredemo na veaeri kod Ane Pavlovr€ Serer, M,irat (v.
t. XI, sir. 19; t. II, stl. 28), Da,tn (t. XI, str. 21; t. - Bar iemo sad, dragi kneZe,potpunoraspolagati
II, str. 30). vama- rccemalakneeinjaknezuVa.iliju. razunc
Na amarlog&r naain autor moie i francuski govor se francuski (t. l){,272i t. l, str.352').
nlski}l plemida da ne prenese na francuskorn, nego ...knez Dolgorukov...obrati se na francus-
kom knou Andr€iu.
- E, drasi noj; kakvu smo bitku izdrzali! (t. IX,
prim.. ralvoer suacrjswnjr joiro
str. 306: t. L str. 396).
?0. Paradot{lan ! dij.lolkone so-
btu susFa€ * u P!!@atria,rd*o &iia 'oru araMsija Nikftina, ed€
$ i im.e u znd4oj ncri upotrcbrjau inonhni soror (m nekc
I ftasnije je sav gprlor Dolgorurkova dal na nskom.
mc od hlolbih j€zi*. - ar.pskom, per\iiskon, tataskom) kao opi.
sno srcdelvo. Dijalog irtu6u Afanasija Nikirina i nudinrana M.lik. - GCeste vi - tamo je rrzlr l, zlo rcac Pjcr
olde je p.ik uan .a*o &o ru Melikorc rc,:i dare na rlskoine, Z e n i .- A n a l o l e ,h a j d e m o .m o i " i d J S o v . t i n . t . ' T '
a re.i Arm*iF t.rarskone ldiku, uz to - rete on francuski ( t . X , s l r . 1 6 6 ;t . L s l r . 9 4 0 ) .
bd rakoea pBod: (vid.: H- C. Tpy6cq(ofi,,,Xoxerde 3a rpt
Mope" AQlcacrr Hrknssa H Mrepaa'pxun MMxrM(, ,,8€p.- na istome es0u:
I kasoije
rd", J$ t, napnx, 1926, dp. 1?3, e cnatom p.em izdanju ,,XG
p\'a(ux ^cronscctt,,, t_ VL - Vi ste obeiali grofici Roslovoi da Cetc se oze-
nili niorne i hteli ste ie odvcsti?
,,E@pNeHuH xe Me nx Nr Mr noHra, D rerv 6eceDr$civo -'Dragi moj *'odgovori Anatol rrancuski
cmn. At xe erv (kao ito se i sav razgovor vodio) - ia
veH6iapm a c.HrRqan. Os tr rx peq€: ne smatram da sam duzan odgovarati na pitanja koja
se Dostavliaiu rl rakvom tonu.
(,4 nusnian Melik ponudi mi da nu huslinansku \eru pre-
- Ja ,ah vam z a h \ n l n a- r c ( e m r t
den. Ja mu pa* .e*oh: gGtodinel ti se holi!, i ja * bolin; ri
k n e c i n i i ct av a r i i a - B . U . ) n i Irancuqkom (1.
Xl.-\ti. l6l; r. Ii, srr. 214).
On bi pak rcl.: islina jc d! !e nsleda d! si n
sto ne pdnaj€{i.} U d,nugim se pak sfudajerima, ,kao lto znamo,
Ovd€ se ;tiae inosr.ani govor Af.nasjja Nikitina, dok j. a nj€. franouski govor toeB istoga Pjera, Anatola, knegitrjice
rataski s!rcr nom.lan (n'je inosthn) i, pr. Maxj,je, male laneghje ili ikn€za Dolgonukova u rorna
m! ron€, nij€ red{ .iboteve palnJe, Prena tom., sorcr eno.
pred*arljen je, bto reai, u autorcrcn€ otu.
nu daje neposr€d.Do na f,rarrcuskom.
s! Armsija Nililina
daedju, dot s. epE Merilov pmosi na mEir toji je a eib@ Sta\rise, kad prenGi fiancuslci govor pomo6r rus'
obtad-prctrsl*sru. koga jezika, Tolstoj aat mode da obrarti naiu patnju
 l. l' usfENsxl FOBIIKA KOMFOZICIJE

na 6ot€01osti izgovma pojedinih franpudkih re{i, i pc Napoleon 'tobote govoni na @{][ne ristom jeziku ra ko
red toga 5to su date na ruskdn jeri,ku: me i Larvrulka, aii je veoma ka,raikteristidna nj€ova
- Vi verujete u sve ato vam se kaZe. Kazali su upotr€ba llre zart€nice 'vi<: to je burkvalni prevod
vam ... - i ona se tu nasmeja- da j9 Polohovnoj s tuercuskog (auski bi oficin: u toj sirtuaoiji upotre.
l j u b a u i i k- re.e ona francu,it., sa svo bio ).ti( )i'
iom gruboEiu u eororu. izsovarajudi
re( ,ljubavnik, (t.x. slr.3t;l. I str.503-504).,' Jod jedan pnimer talkve vratel
-: Errre, Moxer, AorrHercs Ao 3aaIparmero - Vi ste hulia i nevaliataci ne znam sta me uz.
yrpa, - crlpoc0r^ HeMeq,aypHo EbrroBapsBat
no-OpaHuv3c(r (i. IX, crp.86). drtava od zadov6ljslvada'vam ramrskam glaru e\u
- l,Iotda de se jos oresnuri do ujurru?- o v i m- r e c eP i e r . t o i i s e i z r a t a v a o t a k o
u p i t aN e m a c i, z q o v a r a i u ( i r d a v o f r a n c u s . i zv e! t ac en o ' za t o s t o j e g o v o r i o t r a D '
cuski (r. x, str. 366;t. I, str. 9(}-941).
kl (t. r, str. ll3).-

Rdav f,rdlouski jcrit ddktora-Nemca ovde se pre- Ovde se, kao i u pr€thod.nom 6lutaju, franc.udki
nsi sr€ilsivima rustoga jezi&a (uporedi neFavilnu govor lidnrosti prenosi ruskim re6ima, a,I,ije u isto
upolrebu oblika ,,qorrqercr" 'otegnude 6e')'. Drugadi, vrcme mrski tdkst neprirodan, tukvaldt provod s fra,F
je redeoo, s prevodorn fmncuske reaenice na ruski orskoga, pa je trme zadrtao izvesdle fofinalne kan:akte-
j€zik nep,ravilan franoushi jedk prevodi s€ pomodu ristrik€ prvotritnoe@ francuskog toksta,"
nepcavikrcga ruskog obnta (kao inva,rijanta ostaje pre Dakle, rearlno izgovor@r fra,ncuski Sovor mote se u
svega sarna ne?.Tavitnast). Ratu i ,niru pr€neti :i,li nep@edno na francuskome
jeziku, ili u obllku ruskoga g,vora, ili Nl obli,ku meaa.
_ Uporedi, takode, Napol€onov razgovor s LalrruS- noga rr$rkofu'arrruskoga r:azgovora. Mcte se, Prema te
me, pretpostaMi.ti da oni sluiajevi, inaae veoma aesti
Napoleonmu naredi da jate uporedos njim i po. t Ratu i mbu, I€da Rusi mesaju frtrrcuski govor sa
-Vi ste kozak? mrskfon nisu obavelno u]llovlj€ni time sto se nastoji
- K,oaak.vaEe blagorodslvo (1. XI, slr. l33j t. da se realni ggvq onalko kako ga auto,r zamislja do
IL sr.- 17?I u taneine pren€se, n€go mogu da t4!du posledica izve
sih po6eboih ( hompoaicionih) zadataka.
j. da ToktoJ, mro L$niJ. ! isbj scdi, kad pF
?1. KaElddi3ria@
nosi (ru*t
Time je, izmedu ostarlog, uslovljeno ,i to da u
Elain ur6di sercr, 3tt 3e .Dd susid. r.t 'lju-
bavoicn, - snah a potrcbno d. tu .ea prclFti ! zgndi @,
oniLrn sl,utajevima kada je u romanu upravni govor
v..!.nim frdtukim ckvivaLntm, kb da rise DglaiaE nien rc.
alni izsomrk...da J€ dka ima loja poren r:&'og nura r.o ?3. Ta*va rltka u obndaniu .a f.mcuskome i ta ru.kone j€,iln
5!o ste vi !. bi na$a seri ljulmil. (&s allfuh). (_ x, s1r, 3r; tur€ * ?ren.trati i u sovoru drueih lidrD3ti Rdta I nito. I^ko e
Naia.a i sonla na ruskme jedna d.ueoj obF&ju .a ti, ali }ad
72, To jc Vtnoghdovljso aparanje: B. B. SrsorraAoB, O rclie lrcltu E rFncuski jeilr, upotrebUahj! zdd'c! u norini (!dus)
Ton@b. - ,"^. H. To ftr', {. I (,,1!r.parypre ko€a@o.., 7a. lnbsdho bi bilo uporedlli ft prin€re e ontm nepFvilnim
a. 35-!6, ctp. 2'2). rstiD jaikon kojin j€ napiso pisDo zili Dtubeke lnednjic'
A rutm jair:tr postoji ustald obd ,,6{Etsofi AcrDd Ao Mariji ili sa onin }ojin goore rus*i pl€miai u salonu ziI, - u
!.!a", 5to odgo!@ s.pskohnahkm€ ,bol€$ik C. doaek tijutej ffi obdnri$*og F a, *ada je )nsblo n.patrtolski govonri .a
dotld - Nn& je, n€aurin, tr rNcdmo@ slucaju upoftbio fErotoF. U svim ltn sluaajdina dst je 6uk{ald pr€vod sa
tsti eLgol ali ! nj€gotutu .efleksihom oblilu, loji aldi itowai frucstog, toji je 7:drts 8@liCk€ opbd6ri ltuctslo€5 ori
$, .toprcri i!, t to je io GliaiC pHeo, or€gnuri *. - P.iE, pH)
 B. A. USPBNSKI
dat na nuskorn jezihu (ili u obJi,ku meianog ru6ko-
-fmncuskosa govtra) i nije propraisll podet!{lorn auto-
rovom nrapomenom o toore &ako se data retenica iz.
govarala, - u nadelu ne moremo znani na km se je-
ziku m zam,isljao kao u slrvarnnosli izgovoren. Mealu-
tirn, tamo gde se llepos]Iedno daje fmncuski tekst, mi
znarno da je darti tekst doiGta bio izgovoren franqrski.
Mote se redi da se opozicija franoFkoga i ruskoga
jezils(a rnoZe da neu'lral'izuje v Rat i miru, pi af'.tul
je franqrgki je"iik mafhirani flan opozicije.
U rsri s tim je vetrna znadajno svedodgfe sarTno
ga Tolstoja, koji je pisao (u belesai DNekoliko re6i
povodom knjige Rat i mb"): "Zaato u mome delu ne
samo Rusi negp i Franouzi govore delimice ruski, de
trimice francuski? Pdgovtr Jto lica govore i piSu fi:an-
q'llki u ruskoj tniiai sliaan je onome p govoru koji
bi dao tovek I€d glcda na sliku i na njoj pnimeduje
crne mrlje (senke) kojih u stva,mosti nema. Slidrar
nije kriv zato sto nekima senka koju ie on Tlostavio
na nasiikano lice izgleda kao cma mrlja; sliil{arje mc-
dutim ,kriv samo ako 64.rte senke postavliene pogre.i-
no i grubo... I zato, ne p(i{,udi da su senke hoje
sam postaldo, l€rova,tno, pogre3n€ i gnube, ja bih jc,
dino ieleo da orf kojtura 6e udin'i veona sm€snim to
Sto Napoleon govori ias ruski las francuski shvate da
im to izgleda samo zalo sto, poput toveka koii prx-
ma,tra portrct, ne vide lice sa svetlom i senikama, ne,
go olmu rnrlju pod nosorn" (t. XVI, str.7-9).
Prerna tome, fta,nousrloi jezik nije aurtoru Ratd i
nira palrebaal tolil<o za uporealivanje sa real rom
slvaxnosdu (koja je u delu opisana) koliko kao teh-
niiki postupak u pril<azivaniu."
Oaevidno je da je Tolstoju fmncuski jez;k potre-
ban pre svega za Fenotsnje individualnoga stila gc
73. Moze e narcsti daloe.n losrulal tr Jmndeljtr, u kom. e Hns.
to!€ r.Ci jcdhon daju n prem.lu, a .Lagom pntkon neposred.o
ar.n€jski - s pridodalim }fvodon (na p.iEei Mdlo, v, ,rl; xv,
34 i na arugim me*ina) ili &k uopate ba prevoda (up, ,uin vd
PoETIXA KOMPOZICIJE 77
1'om,ikflr'og (napo,redo sa drugim sredstvima ggl\ornG
ga kaxa,kter.isanja - indri{idualnim redima i sl.), da
ditaoc'u pl]uii mogu6nost da oseti kako on goroni, to
jesr kao da mu (oilaoour daje kju( za manir razgc
vora ka,rakteristid-an za izvesnoga govornika. Kasnije
pak, kad je aitalac sEkao utisark o oPlt€rn Sovomc
rne ma]Irilnr, a,utor vise ne mora da bude tako pedat!
tan u pr€noSenju razggvoea,
Polve analogna pr,imedba mogla bi da se dadne
u pogledu Denisovlj€voga gasiranja. Donisovljevo gra-
siranje Tols4oj je, mada Lned6ledno, davao u prvom i
dnugodnizdanju Rata i mba, ali ga j€ odstranio u tre-
dem (1873.godine) - to jest upravo u onome izdanju
u ktrrc je i franous&i jezik zamonj€dl nlskim. Telko
da se ta podudarnoG,tmoie uzeti kao skraajna: dini se
da je Denisor,,ljevo grasiranje uopSlc ftmkciona,lno
arlalogno fnnclDskome gor.oru Uca $ Rotu i miru. UP-
ravo je zato Fenoienje grasiranja t ned6todno - is-
to @M,ko kao lto je nedo6led.noi prenogerje franaus'
koga govora, u Sta smo maloaas i,inali prilike da se
uverijno. lsto kao i u sluaaju sa fmnolrskim jszikom,
za autora nije toliko vazno da fdtetCke osobenosti
s'vake Der sovljeve redeoice do u tanaine tatno pre-
nese kqliko da ditaocu pruli opSti ulisak o njegovo-
me marinu izrazavaxrja - i da ga (to jest Iitaoca) s
l'reme na taj ma,nir podseii."
76. Imiuat io u !idn, aini $ da e $ rekston xrra i 'riru nepFliho
po{upilo u jubilamme izddju lolstojevih d.l. (r.daktori tersb
Fntu i nna sD G. A. volkov i M, A. CJarlds*ij), 8dc j. lrancusti
ieik ecu'e (*ao i u prvom i .lragom izd.nju, ali hasuprct .rc.
a€n), dok je Denisovljerc cnsinnje utlonjfl. (kao i u teden iu.
danju, ari nsuprct 'ron. i d.ugone). lvid. objaa.j€nje rcdakbra
u t, x ju5ilamoea izdanja, s.r.4ss) Taj Ilm postnpar izgl€da ne
dosledrn lpFvo ato lto su grasirri. i ftucuski govor tunkcn!
ruroo amlogni. UpoCivanj€ ns b d. Doi$v ne ciasim svudr (dd
!. lx, sr.. 455) G morc, Eauo, .Lr sluti kao opravdanjc a b.
t:v poshpo*, j* s t prlbedba u isbj mdi mor. d. odnGi i D
ltuusb Jdik u fkr! i dtr,
78 B. A. USPENSI(
,UNUTARNJA( I 'SPOUNJA( AUTOROVA
POZICIJA NA FMZEOLOSKOME PLANU
U preaBienju fndcus;koga jezika, Denjsovljevega
grasiranja i uopste svakojakih nepravitrnosti u govoru
lidnosti mogu, ddkle, da se olkriju dve u nadelu raz-
lidi'te a torove pozioije. Naturarlistidk
iflo3tranog ili nep€vilnog govom posebno naglatava
distancu izmealu pozicije lica koje govori i pozicije
posmata6a rkoji to lice opisuje (i sa 6ije 6e taAke gle-
dilta u dartome trcftdku pdpoveda); &ugaiije reae-
no, posebno se naglasava nepodudaranje (ra@dvoje-
nost) tih pozioija, a ponskad aak i izvesna }n€obid-
nostd govormilove pooicije za onoga ko opisuje.
U tom je p ledu interesantno poreaienje naiina
oa koji se framcuski govm pronosi kod Tolstoja i u
Pulkinovoj Fozi. TomaJevski prim€duje da se,Pus-
kin, eoji je u privatnome ,ivotu mnogo iesde (n€o
Tolstoj - B. U,) bio prisiljen da poser€ za francus-
kim jezikoin i u usmenome i u pismenome obliku,
uspste ne trud,i da prenese iflo,strani gmror lidno6rti{."
Osim mzlike izm€du sjtilskih postupdka oba pisca,
to se nesu,rxnjivo moie objasniti time Sto u PuShinc
vo vreme u,potreba framorskoga jezika nije bila d|ar-
&irana, to jest otriko je tdla $'akida,Snja pojal,a da ni-
je biLlo pofebe za,nj€nim posebnim isticaniem; Tol-
stoj, medutim, ophuje istu epohrl [(oju i Pu5kin, ali
sa drugih pozicija: sa pozicija kasnijegavre-
mena, kada je u?otr€ba fran€Nrskogajezlka ved bila u
izvesnoj meri marllcirana.'t
Kamlitenistifiro je, meahrtjm, ds Pusbin orda ka-
da Inu je to pohebno - na primer, pi suFotstavlja-
nju tuanouskoga ,i rus&oga govora lidnosti - franous-
7?, Vid.: B. B. Torau€Ecr't, 3o'!ed $dh B a@pwrc ltv-
m@a. - U njegorcj knj,: ,,crrx n rs,x,., M. - 4,, 1959,crp.
?3. Up. lmklcristi&n spd o fr.ncdrrone iattu u Ego*nju arb-
pe re aat i nir, spor loji je, k@ 51o jc p@ab, mr@ Tolstoja
da iz tre&t r &rdoe izdsja uopgr. izbaci frdcusti Ltsr 'do
Dilai sa r6tiD etvivil.!.1tu,
?oETTKA KOMMZrcIJE 79
ke .redemicepr€D,o.siizvonro (kao primer mode da pe
s|lla dijalog Deforra - Dubrovskog i velikopo.sedriika
SpictuE u X el^\ti Dt bro|skoq, gde pni govdi fran-
cllalci, a dluei - ruski); dranouski je govor ovde oii-
gledno mankimtrl.
Mote se r€6i da 6e a,urtor - onda kacla natu,ralis-
tidk reprodukuje instlali ili nepraMilni govor - ka-
nda korisli nolcim uristm sa slra]ne (pozioijom nepri
strasnoga po$naLra6a), to jes,t sluri se tarkom gledi-
3la koja je o(iglednospoljnja u odnolu na o,pisi-
vano lice. I zaista, pisac akcentuje olde olo lto pa-
da |l odi, - ali pada u odi upBvo aovoku sa suane,
dok dovoljno blizdk dovek ili znanac te osobenooti ne
Eri'me6uje.Aurtoaovde r€prodirkuje spoljnje oso
bencrsti.
Meehfttn, 4amo gde se pisac rE 4sbdsreduje na
spol:inje osobenosai govora, rego na ojego!.u srusthu,
lako re6i n€ na 'kako<, nego na '!tar (prevodedi pd-
mereno istaknu,t€ speaifidne pojave oa plan noutmlne
frazeologije), ta.rno €€ cpisivateva frareololika tadka
gledidta p,riblizava tadki glediSta lidnosti (govol[lika)
koju on opbuje. (Krrajnji dufaj takve usr€dsredenro-
sti na susiinu, a ne ma fomu, dal je u unutamjem
rnffIologu, gde s€ j[makov govor uoplte spaja sa auto-
rovirn govqrom; mi s,rno vei jrsticali da je za unutar-
nji unonolog ka,ralsteristitno apstrahovanje od 6peci
fianosni iaIaza.) Prema ttrne, za rar.llku od ranije opi-
sane spolj nj e tad,ke glediSta,orxle se mote govo-
riti o unutarnjoj tarki eled.isJta.
Razum,lji{o je lto se istalkruto zbliiavanje frazeo-
lodkih poaioija opisivaaa (autora LiLlip aaoca) i opi6i'
vercga (lica) mor€ konstaoovali sa \]iAe opravdanja
ulkoliko ima maorje razlika u njihovoj tuazeologiji. Su-
protDi su shtajevi ovde dati, s jedne slrarLe, u 0:ep
rodukovaqrjo specifilnih ocobenosli junakologa jezika
(sludaj mdksimalne r€zlike) i, s druge s&rane,u utrru-
lan'ojern monolo$r (sluaaj minimalne mz[ke).
Autotr se desto sluzi natraarlis,tidlnim rsprcdolkova-
njem 6polj0rjdh 6obeoo6ti go!rcra da bi 6itaocu prulio
80 I]. A. US?ENSKI
predstav r o o,pst€m govaqutrn ma,nifu karaklerislia-
nom za opisilanu ii{nost, - poste tega auts r|oie
virse i da ne istiae osobenodti njeooga govorlmga ma-
nira. Tako je, na prirner, oprisan Nemac-gercIjal u
Arerlt,)ret!! Kapetanoyoj kien,'" Pn ojegovome kara&-
tedsarnju saopsta{a naxn se o nj€ovorEe Jtarnadkom
akceniu, i ixi zaista dujemo taj arkcenat (koji se odi-
luje u ob€zvudavanju sugLlasoika, osobito imioijalnilt
u nj€ovoone uprav[rmn govoru (,Poie moj! - rebe
on. - Sar je, dini se, tako tavno A.ndrej PeEovid bio
joS .u tvojjrr godiDarna, a sada ve6 evo LkahEk juoa-
ka irDal Ah, freme, freme! ...d i dalje). Ali 6e zatim
prcdavaiDje akcenta ppkida i genera,lov s€ gor.or pre-
nosi na norErralnome r,uskom jeziku. Kao da smo ved
utli u opisivanu ndnju - me opai-amo je sada sa
stlame, nego inutra - i prestali da dujerno genoIa,lov
a.kc€nat. (Na isti nadi.n nam, na pdmer, pada u o6i
gr:asiraDje nasla nep@Btoga aoveka, ani oa to mode-
mo zaboraviti ka.d se s njfun dobrc upoznamo.)
Prerna tome, ovde se spoae[ka daje spoljnja
tadka gledista u odnIlsu na go'voa'ni&a,to jesr nelto
pozut utiska koji strani posmartr:ai dobija od ra,zgo
vora datoga doveka, a to 6e zalfun more zaneniti - s
vd:emena na vreme ili jednom zarsvagda- unutaT-
n j o m taikom gleditsta: kao da se 6ita,lac u,p(mao sa
rnarfrom govora, pa moze da apsimhuje od spoiljnjih
sr€dstala izraza kako bi s€ usredsr€di,o na nj€govu
s{$inu.'
Docad smo ispfir,€li shrtajeve kada 6€ u pr€nc
aenju upralnoga govora lica maxif€shrje iJri "spoljnja{
ili 'unutam:ia{ autorova pozicija. Ra@umese, pli to-
me su u lolnu pdpovedadja mogud prdlaai s jed{€ po
zicije a drusu.
Treba, mealulirD, istaoi ala se {€ poajcije mogu sin-
tetidki da spoje u te,kser pojavljuj{di se goto,vo i6,ta
vremeff) u govoru opisivane liddosti, usled aega opisi-
79. To je ist t@ Toml*!i; vid.: D.3. Toua!.rcf,ri, ao'!o
q mlb B rbpqdE nrreB4. - ,,Canx u fM", crp. 439--,140,
&. ?oteje vid, u oddlru o {kv;i@t m.triakosa l€ksb.
A)EII( ROMPOZICIJE
8l
vaeeva (autorcva) tadka gledista gubi bilo kakvu od.
redenoc! (mzdvaia se ili postaje irealnom).
Ovde 6e narn kao ilusfacija op€t posluziti fran-
cuski gry'r'or ! Ratu i nit'u. Kamkreristitno je, na pri-
mer, da se pri prcno{enju franousko8a govom nrskim
$edsfi/ima izvesne rebi ipak mogu da daju nepo€red-
no ft'anouski. Na p mer u Nalmleonrovone govofir:
"Je li istim da Moscou zovu Moscou la sainte? Koli
ko je crkarva u lroscqr?. (t. XI, ss. 30; t. II, str.
42). Orde se u jednoj reai (Moscqr) upu6uje na Na-
poleono\,,! svesr: Moslva ie za njega Moscou, i u torn
sluaaiu Tolsroj smarra da treba ukazsti kako je la
rea bila realno izgovorena, - mada je sve ostatt reai
iste r€d@ice dao sa d.ruee pozicije.,,
Stva,ranje rodeflica takve vrste rnorc s€ zarnrisliti
kao rezultar sinleze { neraltlafljivoga spoja) realno lz.
govorene franouake reaenice i nj€ooga ruskog prevc
da, U ctrugim se slutajevima realna recenica i nien
prevod udruZuju u tekrru ne dajudi sbtezu, nego na-
porednosr. Tako Tolsloj, kad prenoei govor Francuza
u oblil(u nuskoga govora, ponekad o6eda polrebu da
nepo6redno u teks,tu dubl.ira ruske rcdi niiho,vim
frandskim ek\ ival€flLima.
NaveSCernopdinere,
Iz Napoleonova govoral
- Da sc podisne ovaj mtadi aovek, ce jeune hom.
me, i pr€nesena previialisrel rt. IX, sir..]57;l t, str.
46I).
-_, - Et vous, jewle homme?A vi, mladicu?(r. rx,
358:t. L str. 462).
- ...dajem vam fasnu rec... daieh vam ma Da.
role dhoDeur (t. Xl, s(r.27; t. Il. s;.38).
Iz govora Aleksandra I:
* Kako je rat srrasnasrvar,kako ie srrasnaltvart
Quelleterrible choseque La gueffe! (t. tX, str. Jt2; r.
L str. 404).
3r. Er.kar loji sc prl tome dobija spotja je potDuro
lb re u &ojai6m3ri zbiE tada € u isbj jenici spajaju cre.
Dentt roji p.ipadaju dvana razliaitim idiciM,
82 B. A. USPENSKI
Iz govo]ra nasona grofu V ao:skog:
- JoS jedno pitanje, srofe, i molim vas ne kao
novog3 masona. nego kao postena aoveka (gatant hom-
me) da m octgovonresa5vlmlskreno rr. ^, srr. /r; I.
I. str. 559)!.
Ovde autor na iedam ili dnrgi nadh ujedno zdr'u-
fuje realno lzgooor€nu reieniou i njeo prevod. Kao
da se samim lim Tolstoj ovde pojavljuj€ u wojstlu
prevodio€a koji, dok daje prevod, sxnatra da se pone-
ede tleba p@vati i na o ginalan tekst; kao da au,tor
pomaZe ditaoou orijen'tisuai ga s Yd:emenana vr€(ne
na q:ealn€ uslove u kojima se reaonicaizgovara.
Redenice toje se dobijaju na osnolu takvoga spa-
janja antonskih poaioija nisu, razume se, moeude u re-
alnorne Sovonu, a one i ne pretentuju oa jednozna€{ru
korelacijlr sa lealnom stvamoidu. Smisao datoga pos-
lupka sastoji se uopste u uFrdft/anju na op{te udorye
u tcojirna je rctenica dzgolerena il'i pak na individual'
nu $r'est gor/oltrflkovu.
A 6,iidni slu{ajevi prevod€nja - radi u,pudivanja
na izvesno individualno opaianje - nisu mogu6i u Ra-
tu i niru sarno pd prcfilodsnju llFravnoga govma, re-
go i nepodredno u autorovome tdkstu:
Kad je Napoleon ugledao na onoj strani kozake
(les Cossques)i beskrajne stepe (les Steppes), usred
kojih je bila Moecoula vile sainte,prestooicacarevi.
ne nalik na skitsku d':aw. kuda ie isao Aieksandtr
Makedonski, - on je, iznendno za'svakos. . ., naredio
da se nastupa... (t. XI, str.8; t. II, str. 14).
Ovde 6e oaolddno o,puiuj€ na Narpoleonoiu dtrdi-
vidualnu svest u obliku frararsllih 0]eniomelnruti,h u
82. Sada aotdo stlmlm da izlotitu tuaire s toie dutor ndra i rl.
td prcnoGt fm}l uphhi gorcr:
a) !.pGEdno frd6ki,
b) u rustoEe pdodu,
c) u vtdu D.leoc. dvojaiarcs tclsta - tada e j.do
rcl€nt@ daJe f6dc*1, . d.!et rukt,
d) u Edu .lubX.@ja j€.!&B inog irEa t D baroclm.
POETIKA KOM?OZICIJE
83
luski tekst (one, prema tome, prcdstavljaju elemente
tuale redi, imutamjega govora u autorovome tek-stu)
- pd aemu tarno gde auto,r upotrebljava rrsku red
(,prelnl') odmarh daje njen fr&lc|.lski prevod (les
Steppes), kao da se po@i'vana dodivljaj samoga Na-
Dalnle,ovale je dat slutaj prevodenja auto-
rovoga teksta na individual,Di j€zik lianosli.
Mogudi su i obrmrti sl'udajevi, kada arutor prcvodi
sa tudrividualnoga jezilra (koj,i upotrebtjava el€mente
tude redi) na jezirk objdkoivnoea opisal
Odluciseda Ilja Andrejevi. ne more idi, a da eo
spotricemogu i(i Meljukovoj ako pode Lujza lvanov-
Da (m-meSchGt. (t. X, sLr.28l: t. I. srr'.828---829'.
Gospodaru mumdinr preobratenskogpuka, u pamra.
lonana od bele jelenske koze i u viso'kim konjickim
olftarna, sa zvezdomkoiu Rosrovniie Eozna o (ro
je bio-orden lcgion dhonneurl... (r. X, atr, t46j t. L
U oba se sl,uaaja individualni dodidjaj prevodi na
plarl autoroaoga govora.
U vezi s tim je na{edito kar:akteristilan opis lova
u Ot&dnom, &oji kao da se istovremeno daje sa atve-
ju taldka gled,ista:sa posebne lovadke (unutarnje
u odn6u na opisivanu radniu - u njoj se iskorisra-
va pozicija sarrih uaesnika lova) i sa obitne, neurral-
ne (spoljnje u odnosu na opisivanu ratuju - u
njoj se i6lkoni!4ava p@icija posmairanja sa strane).
Opis lova daj€ se na pGebrrcrne lovadkom jezirku, ali
se lovadki izraai sva,ldpu! prevode ra n€urralajn
jezik - i€ro ona.ko kao 3rc se franouski jzrazi mosu
da prevode ! Ratu i miru na ruski j€"ik:
Z e cs e v e cd o p o l ao r r o ( p r e l i D j a o ) . . ( r . X ,
str. 244:r. I. str. 781).
....hrt... slleli;jce je pojurio prema slepenisiu.
pa orze ravDato (repti poae se aeSari o nogeNi-
kolaiu (t. X. str. 245;t. L str. 7821.
ilco
33. O furciji asmdc loptt€ u autorevom. gorcd tod Totsrojs !id.
I r B. L BrqorlaAor, O E!x. To mm. - ,,A. H, Tohr..,
c. I (,,Am.p6\?@ 35-j6), q!. f9.
84

v u t . . . s k o f i j e d n o m .d v a p u t i . v i n u v ( i c e p a n i ' 3. "TAEKA GLEDISTA"

c o m ( r e D o m ) , n e s t a d eu g u m s k o i i v i c J . . \ a ! c c NA PLANU PROSTORNG.VREMENSKE
'Dor
f ooiuri Doliem. ka onom me.Lu l'-uda se prolu_
a d i o r o t r ? a o r v u - k( t . X , s ! r . 2 5 1 ' t . I s t r . 7 9 0 r '
(mladrh,
KARAKTERISTIKE
Z n a oj e d a u s a j u i m a p r i s p e l j h
i maio;ih rstaiihr r u l , o \ a( ! . X , s r r ' 5 2 j t . T ,
srr. 791).
na lGmja, podvijos visece
....!'rrt se nakostresi
panicu (rep) Lmedu nogu,pa ubrzaskokove (t
x. str. 54: t, l. s!!. 794).
...lisica Doceu kruso\ima da wluda izmedunjih
Dravedi sve ce5& i cesae krueove i ma(udi oko sebe
iosmatom cevi (repom) ( X. su 256:t. I s(r.
7971.
...(Nilolaj - B. U ) reeeda ce dati rublju onom€
ko uvrebs, roj€st nadle zeca Da rogr (t ^
srr. 259;t. I, st!. 800).
U odrcttedm 6e slu6ajevima prjpovedeleva tadka
gl€dista mo-Ze donekle - sa mamje ili vige pouzdanja
Ovde su lovadli itrazi po svojoj funkcijLi veo0Da - da filisi'ra u pros'toru nii vremenu, to je6t molemo
bliski franoushim r€6ima: i tadlo i ovde postoji slne' (koje se u prostornim ili !T+
nashrdi'vati mesto
njivatrje aotdovih pozioija, koj€ se svod,i na smenji'
menskirn &oordinatama odrcduje) sa kog se pripove-
vanje ,unuta,rtrjer i ,spoljnjec tadke glediSta.
da. U posebnorne shraaju, lkao lto 6€do ro &aslije vi-
deti, to se mesto pdaaoca mo:e da pododara sa rnes-
toln odreclene tridnosli u del,u, to j€st autor u torne
shaaju kao da sa{'pstava sa mesta koje zauzima do
tidna litna6t.
Ovde bi se unekoliko drugadijim terminfuna moglo
da govorio prostorflojili uemenskoj perspekrivi
pri strukturisamju pripovedanja, pri 6ernu a,nalogija sa
perspektivnom stntktulom ovde predstavlja neito vis€
od pro6te metaJore.
Perspektiva se u Siroko,me smishr mode uopste da
shvati kao sj,stem ?redstavljanja rrc- i f€tvorodimen-
zionalnoga prostora koji se prikazuje zavisno od umet-
niakih postupaka odgomrajuce vrste umehosti: pri de
mu u sludaju klasi6ne (linearne) perspektive pozicija
lica koje neposredno opi$rje sluZi kao tadka odmerava-
nja. U likovnoj j€ ulrnetnoGti u pitanju predsravljanje
realnoga visedimenzioialnog prostora na dvodimeDzio-
nalDoj raw slike, pri aemu je umernikova pozicija
kljudni orijentir; u jezidkoj umehosti ro more biti, pre-
 POETIKA KOMPOZICITB t7l

6. NEKI POSEBNI PROBLEMI gu da koegziltiraju i u istome delir a ! \ezi sa xaz-

KOMPOZICIJEUMETNICKOGATEKSTA
Na( je dosadabnji zadatark bio da ilustrujemo ra-
zliku izrnedu taiaka gledista koje se ispoljavaju na
mzliditim nivoima i ,u mznoli&im odnosima. Pri tome
smo natrnemo ostavljali po snrani neke specifiane
kompoziciffre mosu6iosti koje,ka,nda naknadno difle
jo3 slotenijim on€ kofirpozici(me postupke koje srmo
ranije opisali. Sada demo ispitati dva takva prcblema.
nim objektima opisivairja.
I uoplte ponaJanje nekoga j{.maka il umetniaikG
me delxr -,u najrazlidi,tijim njegovim aspekttuna -
moie u nadelu da trurle motivisano i]i karakt€ristika-
ma n:jegove lidnosti (to jest time sta on jeste) ili
situacijom u koju dospeva (to jest time gde se na-
lazi).' Ta je !:azlika kaxaliterietidna, u(4rate uzev, za
mzna knjiZewu dela ili pravce, mada u nadelu i u is-
tome delu ,noze da dode do konsolidacije ovih dveju
tendencija. Kod pisaca kao 3io su St€ndal, Dikens i
Tolstoj konkretne situacije obidno se javljaju zavisno
od taralldeIa j'unaka i s,r?ojstarvanjih,ovih litnosti. Obr'
nutll tendenciju rnoterno ilusbovaoi primerom na,rod-
ne lknjitev,nosti, gde jimakovo ponaSanje moze da de-
lerminiie koolk0:etno mesto u koje on dospevd (upG
rcdi takode d€la takvoga pisca &oji narmgrno podra-
,a tradiciji na:rodne lmjiZevnost'i kao lto je Meljnji-
kov-Pederski).
Zavisnost upotrebljene tadke gledista od objekta
opistuanja najjednosiravyrije i€ pokazati na pdmedma
koj,ipripadaju frazeoloSkorne planu. Pri raz'

!
ZAVISNOST TAEKE GLEDISTA OD matranju ovoga planra isticali smo da sc izvesna fraze-
PREDMETA OPISIVANJA ololka tadka glediata ispoljava pr€ svega u oblasti lid-
nih imemai uop{r€ svekolikih naziva. Drusabije reie-
Dosad $no ispilh?ali najjednostavniji i opati slu. no, j€dan ili dnugi naziv lica u autorovome govoru
I sluzi &ao pqkazatelj one pozicije koju aator zauzima
daj organizacije urnetnidkoga tdksta - kada izbor au-
toro!,/e ?oncije zal,isi iskijuaivo od autora [<oji pripo- Y
l. Vid.; A.M. n'rsropcx,fi r !|.E.VcneHcxnft, nep@!o-
^omeqar MaasQRaqc npo6^eM. - ,,Tw-
Ali se moZ€ jstaii i d.nugamoguinost - kada ne- cucreMd", III (Ys. 3d. TrV, Bm. 139),crp. 17
ki pdnoip opisiva,nja (poimenic€, izbo,r tadke glediSta) -13, Tamo j€ ovrj prcblfl i psiholo.ld osEtlj6.
ne za,visi samo od onoga ko opisuje, nego i od toga 2. Vid,: C. IO. H e Rnba oB, K dlcy o
-EpeneH.dtx dHouensit . c@x-sojl mplrrrpoa B
St a se opisuje, to jest ne odreatuj€ga sarno subje- - ,,Tellu a@a,\oB Bo !6po
kat koji opisuje ( a u t o r ) ,n e g o i o b j e [ < a t Adplbard c{creMaM , Tapry, 1966. !rp., s dn8€ sthn€: IO. M,
koji se opisuje (a objekat opjsivanjatu more Aoruaq, O ndtflt e.laorecroo .pcrpud* B tlean
da bud€ neko I'ice ili neka situaoija). Tako tipologki - "TP!'Ad no
(vc. s. Trv, ssn. ,31), rapry, 1e65, gde se o6elod-Juj€ a srcd'
mzliditi principi opjrsivanja koji su, {ropSt€ uzev, ka, zalisno* idedu pre
njovetmn *€* stard Rrsije kaFkr€.islitna
raikteristidni za razna ddla ili dak za razne autore, mo. Eo. mFlnoca siatsa i pr@erbnja u prbslod.
172
u pnipov€danju pr€trna dotibnorne licu'. Uz to je zrnilrt-
ljh/a pojava alase ovde ,u vezi sa raznim
lit-
nostiina mogu da prime]]juj,u razlidi-
ti principi opisivanja.
T a l ( os e r n o t €p o & a -
zati da se j€dma lica u delu opisuju sa Ddkoliko taaa-
ka gledista, ddk za druAa l,ica sm€njivanje tadaka gle.
dista more da bude ndkarakteristidno ili tark qopste
nernogude. Sam priDcip opisivanja, prerna tome, zavi-
s i o v d e u c € l i n io d o b j e k t a o p i s i v a n i a .
Do tdkvog se zdkljudka mor€ dodi, izEre&t osta-
log, $a oscrovu analize teksta Rata i mira. Ato o6tavi-
mo po slrani otigl€dne
sl,uaaievedrepravo€auF
raMnog govora - sl{rdajcve &ada je iz neposrEdrnoga
kontdklta jasDo kome (to jest korn konkrotdome li-
cu ianetftr orih Loja sc u dotidnorne tekstu porninjo)
pripada n€&a tadka glodiSta koja se uporreblja\,a u
autorov@nc ldhgtu -, ldko dorno se u(|eiiti da se je-
dna fica ovde tdlom celoga plipoveddrja na isti nadin
irDeDuju, to iost nazivaju se j€dnirn ite is6hl im€monn
(ili pak ograditenim brojem im€oa.varijanata), dok se
drurga u mzliaitirr situaoijama fla ftzli&'te naaine ide-
nuJlr.
Tako se Natasa Rostova kod To{stoja ovet poiav-
ljuje kao ,Nata!a" (ili "Na a6a Ro6tova"). A,li ne tako
i Nikolaj Rostov: on se u automvome tdkstu lmenuie
"\icolas.. 'Nikoljenjkaa, lNikoluskac (autor se, oai.
gledno, u ovome olutaju koiisti tadkom gledista nje-
gove rodbhe), ,Rostovc (tadka gledi$ta njegovih dru-
go1,a iz puka ili njegovih poznanika iz visokog drug
tva), ,r adi grof( (taika glediSta pdsluee), 'Nirkolaj(,
,Ntkolja Rostov{ i sl. Katkad ga autor moze da o,pi
suje potpurno sa straine - kao posve nepoznata aove-
ka, na primer u sceni lova u Otradnqmi 'Kerovi v a t-
renog, mladog lovca Rostova.... - pite
Tolstoj (t. X, str. 244; t. I, str. 781), kao da se Drvi
put s njim susreCemor a do takvoga orudeoja dolazj
irakon sto se malo nnije o njerru govorilo tr<aoo ,Ni
kohlki( i sl.l
3. Vjd, r.dj., str. 40. i sl.d,
T\JETIXA KOMPOZICIJE
Moglo bi se redi da Nataiu Tolstoj opisuje sa n€.
ke stalne pozicije (kao da aurtor u ovome strudaju od-
bija da zauane tudu,taiku gleditta i radije gleda sa
svoje sopstvene tadke gl€diSta - s,likajuii je onak-
vom kalvom je sam vidi), do& Nilolrja o,pisujesa
viae d:a"nih pozioija, pokazuiudi ga aas ,u jednome aas
u dnusome osretlj€oju.
Takva disperzija taaaka gledilta (ili pa.k, traprcriv,
odsustvo lakve disperzije) predelavlja, n€ana $mnje,
znadajan kompozicioai mqneoat,
To isto bismo mogli da ko$tatujemo a&o bismo
s€ osu,nuli na al]I'ugemogu6nosti ispoljav&ja frazeo'
toike tatke eledi&a. Ramije srno isticali, na priiner, da
se govor Franouza (ili fran@L{d govor ru3kih pl€ltri-
t^) ! Ratu i miru mol"- da dadne ili ]ra frsorskome
ili na ruskofine jeziku - i to smo doveli u vezu sa
od,govarajuiom izm€nom autorove pozicije d odriosu
na opisiqanLr lidnost (lice kome pxipada uFavni go-
vot'). Afi j€ u v€zi s tfun interesa{tno da s€ govor ne'
kih lidnosti - na p0:i1ner ka?etana Rarnbalja - daje
sarmofrancuski: u odnosu na o1,'l'rlianost autcova po-
zicija sve 1,Ieme ostaje isla (moglo bi se re6i da Ram-
balj a,u,tora furteresuje sarrno na platrIu 'spoljnjeg. po-
\matrania). Samo na francusto,rneprenosi se i govor
pdko\'n'ika MiSoa (&arakteristiaan je njegov razgovor
s A,ldksaDdrdn - vidi t. XII, str. 10-13; t. II, srr.
53+-538; i to ito je sav taj razgo',s dat fra,nouoki -
naslaiava spoljnju autorovu poziciju).
Tako blo se autor mote u ve(oj ili manjoj merl
da sluti neprav;m upral,inim govororn zavisno od ob.
je,kta opisivanja.
Dakle, govorna kaxdkteristirka more da zavisi ne
samo d toga u Cije ime a,utor govod, nego i od
l o g a ok o m e i l i u k a k v o j s i t u a c i j i g o v o r i .
Takva zavisnost jezidkih postrl?aka opisivanja od
prcdmeta govom karakleristi6na je za jezik uopste i
nikako se ne svodi na granice lmetnialkoga teksta- I
4. vid. .eije,3tr. m. i sled.
 B. A. USPENSKI
zabta se 4r najnornalnijim uslovirna svakoalnemoga
govom lako rno'e zapaztrti veza meaiu mzMitim ling-
vistidkim obelerjirna (Idksi6kim, foneidki{n i 6,1.) i
onim o Cemu se govod. Tako, na primer, kada govo.
nimo o mailom detetu ili o xedemu 5ro ie,u vezi s
njim, aesto se iavlja osobira inronacija, uobsle osobi-
ta fonetirka (ono Sto se obidno naziva ,tepa,njern() i
tak osobira graxnatika (na primer, upotleba d€minu.
tivnih sufiksa, koja je u rudkorne iezlku 'inaae farkul-
tatima, o\rde rnore da bude obavezna). Navedimo io(
da se u ruskome knjiremome izsororu i clandanasu
reaima ,,Bor", ,,focroA" ne izgovara eksplozivr , nego
frikarivni [1], glas koji j€ ugtavnom 1ud ruskorne j+
zrhu u niegovorn€knjirevnom obliku (ro je retikl 6la-
xoga liturgijskog izgovoE, ftoji je nestao u svim dru-
gim rcaima, arli je o5tao u ovima kao najveama speci-
fi6nim za leksiJnuslutbe boZije).
Jasno je, prema tome, da saxn predmet govom i
aa.Ir izgovorena red mogu da odreduju jezidke osobe-
nosti (upotrebljeni fonetski, grarnati6ki iti leksidki
,Anal,ognase za!r'isnost mote zap ziti i na ideoloJ-
korne plamr. Ovde se pre svega mogu navesri ,sta.lni
epitetk u narcdnoj knjizet,Ilocti; € jedne srran€, kako
je isticano, oni desto shrz€ za izrazavanje autorove
ideolodke taike gledista, a s druge njihovu upotrebu
ne uslovljava toliko salrn auror kotiko objeKat oprsrva_
njai oni se obavezno pojavljuju svarki pur kad se pG
mene odgovaraju6i objekar. Postojani epite! o1ryteula-
zi u opshr "etiketfti sinuaoiju" koja je u epskome pri-
povedarnju vezana za neki prealmet pripovedania. )Ako
pisac opisllje kneieve posrupke, podneduje ih kneiev-
skim ideali'rna ponasanjai a.l.o pero njegovo opisuje
sv€ra, p,nid,riava se cdkv€ne eti&eoije; ako opi$rje po-
hod nepdjatelja na Rusiju, i njega podrc.tuj€ predsta,
varna svoga !':emena o nepdjatelju Rusije. Vojnidke
epizode podvrgarva vojnidkim prcdstavama, hagiograf,
ske * hagiogmfskim, epizode iz knedevog gxaatanskog
?oETr(A I(OMmZiCIJE
iivota - etikeciji njegovoga dvom itd.('Sa,ma opisi-
vana siouacija protila"i, prema tom€, dz Fredrneta
opisivanja; ona istouerneno odtreduje i ideolos,ku au'
tom!5u poziciju.
Idrteresanrtnobi trilo ispitati tu istu osobenost kod
pisca kao Sto je P. I. M€ljmji,kov'Pederski. Uporedi lik
Aljoge Lohmatova u njeg.woj epopeji U Sumama i Na
planiwma, tiie pmasarje, kao i arutorov odnos prema
njetrI',u, re odxeduju n€posr€dio osobine njegove lia-
nosli, nego pre svega ono mesto na kome se on
zatite (u tokr pdpovedanja alrtorov 3e od,nos p?ema
Aljoti naglo menja; pri tome se ugLlalrloJnne menja
sam Aljosa, nego njegovo Zivolilo mesto: liz sela u
grad, od radnjika tryovac i sl.).
Tako isto se u Ratu i miru Tolslojev sutorski od-
nos prema So,nji msnja zavisro od eitua.ije u kojoj
se ona nalazi. Mealutim Tolstojev odn6 pftma Elen
oltaje isri u toku celoga romana i nc m€oja se aak i
onda kada umire; karakterisliano je ato se o Eleninoj
smrti govori ovlas i kao da je u pitanju jedan od nje'
Irih ispada.
Tako odnos prcma junaku predstarlja ovde funkciju
)'mesta( ( r lirem smlslu) u kome se on zatokne, i ne
zavisj flepos,redno od subjekta opisivanja, nego od
onoga Sta se opisuje.
I najzad. i pro\tonno-vremenskaautorova potcija
odnosu na li{most u delu mote da zavisi ne samo
od posebnih osobina datoga autora, n€go i od svojsLa-
va date lidnosti: nek€ se lianosti mogu da opis,uju sa
neke oalreat€ne pozicij€, dok se druge rnogu opisivati
sa 0rekoli&o razliditih pozicija. To se isto, po svenu
$dedi, ,rnoZeispitivati ,i u ve"i sa psiholoskim ptanom.
Kao arna,logiju tome moterno naresli sistem prika.
zivaJnja u starome iloabpisu, gde se semantidki varni-
5, A, C,Iax.qer, noruk ApebReptreon
D. s- rihaaov. tctik! sN .usk€ knjit€mosli, str. ll7. O @tikecii
s*oj situcijn vid. talod€r A. C.,]lsiaqeB, AsEprypnun e xr
- ,Poerics. P@ryka. n6ruKa., Wa.sava,
1961. O sbrnim
pd rmrera. - U njego!, rnj. ,,llmpr.gar @rrk',4,, 19,|().
176
je figure prikazuju Fevashodno &ao nepok{ehe, kao
da 6fur€ c€nrar prema rksrEe se organizurje sli&a, dok
se rn (}je vain€ figure pre&tardjaju u krctarju t{rd{r-
6i da $r f,iksirarne u nlihovdne odmosu prema tome
cenl-Iu. Drugatije reeeno, valnija se fielrla o,pjsuje sa
ndke stalne Ladke gled.ilta, dok se druge ol,ierju sa
maoih i pnilidno sluaajnih taaatka gledilra."
Dakle, razliditi pllhcipi opisiva,rja koji se, uopdte
uzev, mogu da uzlrl|t lao tarakteristidni za odredene
autore bivaju zashrpljoni {r jed,nom istom delu, buduii
da su uslovljed specifi&osdu pdkazaooga materijala.
Delo takve vrste od:gadzuje se onako kao kad bi mzne
objdhte toga dela opisivali.razr aurori (koji se pridr-
ta,vaju razlidilih prirrcipa orga! zovanja pripovedanja).
Ta&!,i se shraajevi [Dogu, prema iome, tumaditi kao
r€uultai sve slor.llijih t slor.{djih olementan{h kom-
pozicidrih nrogudirooti rkojc $r ranije ve6 mjanotr€ne.
Kao da su takvi &omp@icioBi postupci samim tim po
svome &aralntem drugostepedri.
)TACI(A GLEDISTA{ U PRAGMATICKOME
ASPEKTU
Nep,odudaranje autorove i titaoteve poziciie
Kad smo rafdje gm'orili o razliCitim taik&na gl+
diSta u wnetnidkome deld i o dinaxridci tadke slediSta
pri opisivanju, imali smo u vidu adorovu tadhu gte-
diita, to jeot tadku gledii4a onoga ko opisuje (prjpo.
veda, slika); drugadije r€teno, pitali smo se sa dije
tatke gledista aulor opisuje. Obiano je ta tadka gle-
disLa istovrerneooi ta{ka glediSra adraata (Citaoca,
gledaoca) toji opls ?rina i koji se kanda pddrrduje
auto'rr i skupa s njim zaruziira aa€ jedou aas dru,gu
tadlnr gledi$ta. Tarko se u aedini stuaajeva poddaxaju
o?isivaaela i prijemlilkova pozicija, d Doma potrebe da
se te pozicije &zlikuiu,
6. B. A. Usp.nski, O s.njorici ilon€, *..34a. I sl€d. (! ovom
POETIKA KOMPOZICI'E
t77
AJ,i.su mogu6j i sludajev,i kada se autorova pozi_
..
cija i 6ilaocevaI gledaoceva I poziciia ne podudaraju. a
uz ro Ie ro nepodudaranieaulor svesnopredvideo.
Treba se oeradili da mj ostavljamo po sLranr mo.
gua aulorov neuspeh,kad se aurorova i ditaoCerapo-
zicija ne podudaraju uprkos a,utorovoj votji _ jed;o-
stavno zato, na primer, ato auloru nije poslo za ru-
I'um da dosligncposravtienicilj, iti pati zaro sro (ira-
rJc porazisa pozicijc na koje autor nije rafurnao. (pri-
.odno je dJ re Juaajevi nepodudannia aulmove i di.
taoaeve pozicije uveCavaju onako tako se aitalac uda-
,lava ocl autora u tremenu ili p(6toru.)
Da-tle, mj ovde govorimo o- podudsranju ili nepG
. .
ouoaranJu aurorove i airaoteve poziclje samo u sluCa.
ru kad to podudaranje ili nepodudaranje dazi u a .
Takvo nepodudannje postoji, izmcdu ostalog,
mznovrsnim komiakim efektirna. Istaknirno pre svega
cla je mto u oseFvuefekta ironiie.
NaveSdemo prim€r€ autorove irdrije koja se zas-
niva na horimicnom€ suprorsravljanju iuiorove i(ira.
oaeve tadke gledisla. Evo Sla. na primer, pise proro.
pop Arakum prekorevaiuoi ikonopisce.nikqrorce,kojl
su poaeli na nov, "tudinski" maiir da slikaru svece na
iktr|amar ,Spasao vas gospod Bog - ispr;viti slc bo.
re niima jadnima. Sami oni u zivotu svoiorn ne bi sc
do6edili ta.ko da urade kao sro ih vi naii;iste".'Tako
autor (Avaknrm) nam€rmo zauzima ovd€ !a6ku etedi!,
la koja po njegovoj zamisfi Drebada bude sutrolna
eitaoaevoj tadki glediSta; kao da se auror ovde pravj
ToSaza,uzimajudipoziciju koja je za ni€ga smo8a, na.
ravno. netlrihvanljiva, Sa odreden a stanovi a mogt,!
ol se rec| da se ovde autorova pozicija udvaja, ali bi
se isto rako s pmvom moglo uzeti da se orde razjtaze
autorova ii eitaodeva pozioija, pri aomu autor sves,no
izigrava uI u koja inu, uopSte uzev, nikako nije svoj-
7. Iz bdde 4 spoljnjoj mudrcsri._ rid.r ,,x,rxe npotudoqa nsqvua,
,M 'atr{ ramcac{@i , ,.pirue €re @sxeB!{,,, M., 1959, o!. It3.
178 B. A, USPENSKI
JoB jedan plimer - ovoga puta iz Tolstoja (ono
meslo iz Rdla i mild na kome se opisuje mnjenje !i-
sokoga airuslva u vezi sa Eleninim raz\tod,om sa Pje
rom i nj€nom predstojeCm novo,m udadbom). Pnika.
zujudi ja.llrlo mnjenje, Tolstoj pise:
Bilo ie, doista, nekoliko tvrdoslavih tjudi kojLise
nisu umeli izdiCi na visinu pitanja i koji su u toj na-
meri slcdaliismevanie taine bralaj ali je rakvihbilo
n,alo,-ioni su dutali_...(i. xl, slr.28o;i. IL srr.374,.
Tolstoj ovde oaito ne govori u svoje ime. Tadka
eledisra koju je,u ovorne slucaiu zauzeo sasvim se
ooigledio razilazi sa nj ovom op$tom pozicijom (k(>
ja u ovome elulaju nije prisurtna, ali koju mi dosta
IaLo mozemo da naslutimo) i sa onom pozicijom na
kojoj se, po anlto'rovoj za.nisli, Eeba da nalazi ditalac.
JoS bi se primela takve vrste, naravno, lako m(}
glo da navede. Moglo bi se uzoti da ta,kvo nepod,uda.
ranje autorove i ditaoaelre pozicije uopste aini s11stinlu
postupka ironizovanja; karaktenistidno je Sto pri tome
autor govori ili deluje u ime nekoga lica, ali samo lo
llce ne predstavljasubjekat, nego objekatwe.
dnovanja (na osno\,\r toga $no rafiije i mogli da go-
vorimo - dz unekoliko drugaaijeg aspdkta razmatla-
nja - o nepoahdararnju ddeololke i ne,ke diuge taeke
gledi{ta koje je za ironiju kararktedsti6,no'). Ironija se
samim tim pojavljuje kao poseban sluaaj alrto,ru\,e
p r e t vo r no s t i,' koja je suprotstavlj€na p r i f, o d-
noj (po deiiniciji) ditaoaevojpoziciji.
Navedeni pdareri iln.lsruju sludaj kada autor pni-
l'r'emeno menja svoju pozicrju; dotad 6u se autmova
i titaodeva pozioija pod,udarale, pa tako iitalac po
ineroijd ostaje na sta,roj po?iciji, ali autor aleoaekiva-
no od nje odstupa. U drugim sludajevima dolazi do
stalnoga (oltaje u tohu sveuikupnoga pa'ipovedanja)
nepodudaranja m€du a,utorovom i iilaoievom pozici-
9. Uoslalom, u po1luoj saglamsti s saloE .tiftroEjon
etr6neia-brkv.'pre.vobo$..
METTKA (OMPOZICIJB
179
iom lto F mogude, dra pdmeo:, u 'kaziva,njo" - u4o-
redi Zo,Saenkovepdae u koj,ima lice sa iije se radke
gledi&a pi,poveda Listoliremeno F,edstavlja i predmet
vrednova,nja 6a tjrtaocove tatrke gtedigtao).
Primed koje smo naveli derncrsrdrraju dinamiku
auta,rsve pozioije ,Lr odnosu ma ditaoaevu pozioiju, ati
nije teSko navesti i taJ$e shdajeve u koj,irna je data,
naprotiv, dinamika ditaoleve p@icije s obairom na au.
loro\u pozicjju. I dok je siruaoija prve r/Tsrernoguda,
ftnealu osralog, u i roo i j i, dotle je situacija druge
\fsre karalklenstiona, na primor, za g ro t e s k u.
rrovoljno je seriti se, na prim€r, Hljostakovljevo.
ga laganja u cogoljevome Reeizorrt Hliestakov sa
slra.Scu laze, i dolari goto,vo do ,ko6mi6hih mzrnera.
Tdk Sto smo (ro jest t6k lro j. ditalrc) podeli da do-
ti\,,ljavamo ono dto se zbiva kao rclath no rea.lno. to
jest lek gto smo se priv;kl,i na tu uslovnu rcalnost ke
ja se na sceni prikazuje, a ved nallt oc neodekivano
nudi ne3lo 3lo ocigledmop,rcvazilazigrrnice svake re-
alnosti. Tako se menja sama norma nasega dorillja-
varjar pretpostavka o onome dto more i o onome Sto
ne rDoze biti't; dru,gaaije r€t€oo, menja se ditaoaeva
tglka gleirista, sis4em njegovoga vrednovanja, i autor
dela mauta s tom dinannikom ditaoteve tadke sledis,
lat,
Odgovarajuda dinamika ditaodeve pozicije (empi
rijsko prilagodarvairlje na njemu nepoznitu normu) de
t0, up. lakae lmreDF Ljeskollj€rcc r?ral,rds (n d. u drusadijin
reminina) u ndur B. B. B s x o r p a a o B, o ftBre rvlox*ruex_
sor ^hep3rvpH, M,, r9s9, crp, 123_130.
1r. up. u lai s rin opasl v, v. cipije o bme da !o u rvunKu m.
rirri.anja ne d€fo.ni!€ sdo "slvamoi", neso i jzvesna ,no.moq iB,
B. tnnnryc, r\oe I xyx^q D caHpe caukora. _ U njcs, Lnj.
d€fornacija none pritudno note dovodiri L vezu upavo sa pjon€-
rom bdf,. Eledisb.
12, U jednom bi € tmatenju noslo snarrdi da u bkvoj siluac'jt po
menm podlete i aitaot4a i auio$5 radka gledithj ati je a etvu
inrdpreiaij! bttdo da &aoae% .a!la glediaa aoslaj. z. auromvoE
@. .eai. rn ipat s pFlon mordno konsrato€ti diMtku
aiboe€rc hlle llcdi3b u o.tnosu m &roreru pozjrju.
 B, A. USPENSKI
180
sta je uobiiajeoa u najrazliditijdm ,atrlovfuia urrDebria-
ke falr,tastile.
Ana,logno pomeranje piijemnikove (ditaodeve) tad_
ke gledisla veorDa je 6eoro u anegdoti - kada se dc
gadaj u poietku shvata sa jedne itadke gledii4a, a tr!
da se deoaekiva,no ispostavlja da ga je trebalo shva-
r,jrii sa pos,vedruge taake gledista (to jest da se Fiaa-
lac nal.azi na dFugoj poziciji). lzvesEla komPoaicija
koja se moie svesli na odredeDu dinamiku prij€'rffri_
kove poaicije (u od,Dosuna aotorovu poaioiju) uoPite
je, po sv€mu s{dedi, ka,raktedstidna za tenomen ko_
mianoga.
Sernantib, sbta*tiko i pagmotika
ko'. pozbianoga sklopa.
AJrc bi s€ na unnel!ridko delo primodla PoZIM[a
semiotidka podela na senantritu, sfurtaktiku i pragma_
tiku, qda bi se u skladu s tim moglo da govori o
semaotidkom, sintaktidkom i pmgmatidkom idvou de_
la: semantika se bavi od{rosornopisa Prcma opL
sivanoj stvamosti (odrnosom slike prerna naslikanoEe),
sintaktika se bavi unutarnjim struktunnim zako-
nitostima u sklopu opisa i, najzad, pragma ika
se bavi odnoso,m izmeAu oFisa i doveka kone je on
na,menjen. U sklad,u s tfur moie se govoniti i o 6ecnan-
tidkome, siat3ktidk@e !i praSnnati6kome asP€ktu
kompozicije umetnidkoga dela (to jest probl€ma
1anke gled,itta).
U torD se smifi semanli&a konpoziciodoga sklo-
pa bavi odnoGorl taake gledisla pr€rna opjsivanoj
stvalnosti i, posebno, onim iskrivljavmrj€m stva{Eosti
do koga dolaai F0:iLikomojenoga pnik^zivamja posred-
stvom od,govarajuie taike gled,i6ta. Cesto se j€dna is-
ta Etvamost (jedan isti dogatlaj) opisuje sa raznih
heaka gl€dista, a slaka od jih neadekvatno je vas'
pootavlja (na s\"oj je nadi,n iskrivljuje); pni tome se
razliiite tadke gledista m u medusobno da doPuniu'
METIKA KOMPoZICIJE
l8t
ju, i u svojoj ukupnosti omoguiujo titaoou da dobije
adeikvatnu proalstaru o o,pisivarnoj linjenioi. problemi
taftve mganizaoije razlititih tataka gledista u delu u
stvaxi,pfipadaju serrtrrtidkene aspektu ttrnpozioije
Metludm sintakrita korpozicioDoga sktopa bav'
se odnoqom razlidjrib tadaka glodista koje u detu uae-
stwju nezavisno od prik^zivane stvamooti. Ovid€ bi s€
moglo, izrnedu ostalog, da pGtavi pttanje o futrkcio-
nalnome znadenju koje ima upob€ba Ddke tadke gle.
diSta u delu (to jest o umrtamjedn sint*tidkome zna-
denju l@je se uspostavlja bez pr€koradeoja arardca
datoga dela). Upravo j€ sinta-ktidkiaepckt kompozici.
je prevashodno i razmalran u prethodniin glavama
ovoga rada.
I na kraiu, pragmarika kompozicionog sklopa ba-
vi se probJ€rnom kornpouioiie dota u lezi sa njegovim
aitaocem, to jest onim kome je dati tehst upuaen.
Koinpozicioni sklop more speoijarho da predvida od-
real€no ditaodevo ponasanie, i to tako sto autor deta
ra6una s rim ponasanjem,kao da ga specijalmo nro
gramira." Tzmealu osralog, aunor, kao Sto srno videli,
mote posebno da ra6l.lna na odreatenu dinamiku aita-
oaeve pozioije." Raztidili kornrpozicimj od,nosi izmedu
r3. Treba jo! jednom nagtasiri da orde goorino o fialmrri.i ln.rnid
kosa dela isktjueib na praDn njeg@ konpordlc.
Ako s pa* gomri uopfte o pngmarici uierniaroF dcla, d.
da se ovde lavlja oplti probtem klasifi*&ij€ d.ra zorhno on aitsoa€.
odnosaI'rem. njifra (uz ro sc.vd. nocu nzltko.
!:ri odno$ roF n aurol n'ed\ido o.l on,t- r"i" -r. r,"aiia-r r:.
*o €, ns primer, jedna d€ra eit.ju dr bi se s'nrl{, ,{r3 ,:e dari€ bj.
ft lpon€kld je 1a telia bko jak,r da se ?avirnj. I k,ai), drosi * Ei
hjn da bi $ da nov nlcin sasledari neki p'ohr(.ni i n. 0.kar prag_
naliaki ad:bk dera ustovtlava,iznreito.{3ks,I r) da se je.tm de
la l*o ronovo tii.j,, dak se dru$ s hrrrom jti s mnjin zado,
voljsrvon ponovo tiraju.) Razwe sd da se u okv
mot€no d. zadrrarano na owhe dootjno stor.none i specijatnone
l,l. o pralnatialin p.oblemim konpozicije I nikarnvu (poilrnie, uzi-
@'je u obzir, pri konn.uisanju slikc, sledaoreve po.€ijc i kE-
ranj!) !id. 'aJu ulod.u nsp.avu u rnjizi L. F. 2egi.a, r3sk xh.
nmxoro nporcbeeH'x, crp, rr.
182 B. A. IISPENSKI
autaro!€ i aitaodeve tadke gledista ispoljavaju se p're
svega na pldru nj,ihovoga relativnoga viidokruga, xela_
tillrle obaveStenosti o doga.lajima koji se zbivaju. U
jednim shraajevhna autor posednje apsolutno znarnje
o dosadajirna koji se zbivaju, dok od 6itaoca pojedi-
ne okolnosti za izvesrio vreme mogu da b,udu skl'ive
ne, a vidoLmg junaka je jos ogla,nii€l]riji. U drugim
sllrtajevima autor stavlja izvesna svosna ogranriaenja
na svoja znanja, i joS Inore da ne zna ono sto je po-
znato n€koj li&losti o dolu,[ I naizad, mogud je s]utaj
kada je autoKw (p'riaeoaev) vidokrug sv€sno oaranj'
aen u ptredenju sa aitaoaevim vidokruggm ,itd.
Iz asp€kta komuri,kacionoga procesa delo mo;e.Ino
tumaditikao poruku, autora kao poSriljaoca po-
nrke i cilaoca &60 adrca.ta pot'uke. U skladu s
tim u ovome planu mor€dno razliikovati autoro1llr (po-
Siljaotevu) talku glediSta, aitaodevu (adresatovu) taa-
ku glediSta Li, najzad, ta6hu gledidta onoga lica o ko'
me se u delu govoni (to jest nel(e lidnosii u delu).
Dalje, neke se od ovih triju tipova tataka gledis-
la mogu medusobno da "p lepe., to jest da se u pli-
povodarju ne razl;k'Lrju. Ta&o se deSava da se ne raz-
likuju autorova i ditaoaeva pozicija ili autorova pozi-
cija i pozicija lianosii.
Uz to mozemo pnimetiti da je pozicija ditaoleva
po svome karakteriu nadelnospoljnja u odnosu na
pripov€danje (u stvari, dita,lac nuino gleda !E delo
spolja), pozicija lilnosii je po si!"omekarakteru nadel-
no unutardja, a autofo se po@icijau tom po-
gl€du mote menjaii. Na primer, ako autor prslzrne
ditaotevu ta,3ku gledista, u tom se s,lutaju dogadaj,i
opisuju spolja (sa neke stmne p@icije), a u slulaju
kada arutor preurima tadku glediata lidnosti, opi$.rju
se latulra.
Froblem \!poljd:ie( i ),u,Iruta,mje{ taike gledilta
potanje de biti raarnotren u slededoj, zakljuanoj glavi
nale knj'ige.
15. Up. ruijq str. 112-o pmbldu etorevolr zmja E opslij.m pb-
nu g@rt& & tasnij. (etr. 233, i sled).
7. STRUKTURNOJEDINSTVORAZNIH
VRSTA UMETNOSTI.ZAJEDNICKI
ORGANIZACIONIPRINCIPI SLIKARSKOGA
I KNJIZEVNOGDELA
SPOLINJA I UNUTARNJA TACKA CLEDISTA
Ispoliavanie spolinie I unutarnie
tatke gledi|ta na rdznim
nipoima analize
Izdvojili srno ndkoliko opstih planova na &ojima
se obidno moze da ispolji razlika izmedu taaaka glc-
diJta; pri torne smo svalii put nastoja,tri da pre svega
ispitamo specifidne (za od.govaraju6i nivo analize) mo,
gudnosti ispoljavanja tataka glediSta.
Nije, medutim, teJko zapa"iti da je bar jedna
opoaicija ta{aka gl€diSta op$ta, kanda "sveprozimna",
Xo jest ispoljal,a se na svim nrije razmoirenim pla,
noldma Tu smo opoziciju uslolrno oznaditri &ao opozi-
ciju ,spoljarje< i {rmu,tannj€( taake glediSta.
Drugadije redeno, u jednone sluta:ju autol u pri,
povedaDiuzauzimaocevidno spoljnju pozicijuu
od{rosu na pnikazivane dogaataje, kao da ih pd tom
sa strane opisuje. U drugonn6e sluaaju, naprutiv,
xnore da smesti na rieku poziciju rkoja je s ob"irom
na pripovedanje unutarnj ai moze, izmedu ostalog,
da Freuzme tadku gledijta ndkoga ulemika u dogaala-
jima o kojima se pripoveda iii pak mo:€ da zdzme
poziciju doveka koji se na,lazi na mestu zbivanja, ali
u Djernu lle uatna ua€sda.
r84
A u opitoj aulorovoj unuta.mjoj poziciji u odno-
su na dogadaj koj'i opierie mote se, sa woje stratre,
opet da razlikuje unutamja ili spoljnja pozicija u od-
nosu na neku lidnost. I doista se u sfutaiu kada Di-
sac u opisivanju pr€uzima tae*u gledista Dekogalica
more rc6i kako se ta lidnost opisuje sa izleme taake
gleal,istakoja je u odnosu na nju sanru unutarnja. Me'
dutirn, ako ?isac izvestava sa mesta zbivania ne zau-
zevai pozicij,u nepo$odnoga uies,nika dogadaja, auto'
rova je tadka gledista neminovno spoljnja u odnoEu
na opisir,?n€ lidnosti (autor se u opisivanju koristi
tadko,m gl€dilta slranoga posmatrada), ali je unutar-
nja u odnosu na s&n opisiva,ni dogaAaj.
Da bismo ,ihrstrovali opis posledriega tipa, moZe-
mo nav€sti jedno mesto iz Bulgakovlievog Maisto,"a i
Margatite, Opruje se razgwor izmeth Ivana i Majstc
ra u lualtrlici; uz to !c razgovor vodi u Ivanovoi bol-
nidkoj sobi, u kojoj ,ema nikoSa osim njih dvojdce.
Autor obavestava: '...gost j€ poteo da govoni Ivanu
na uho tako tiho da ie ono sto ie on isp aao jedino
pesnik znao, osim prve retenice...( Kasnije se navod.i
ta rcaenica, 'i opis dobiia naglaleno o[udteni tara:lder:
opisuje se illnakova mimika, spoljnji utisak koi'i nie-
govo ponasanje ostavlja, ali rcdi njegove ne dopiru do
nas - kao da ih alrtor (a skupa sa njim i 6italac)
ne mote da 6uje. Zanim nam se daje obavdtenje:
,. . . kad su prestali da doptuu svi spoljnji glasovi, gost
se odmakao od Ivana i podeo da govoni gla$ij€(,"
lako nanr se pruZa p'rilika da 'fujemo ,kraj Majstoro
Sasvirn je jasno da sc autor u ovune slutaiu k(!
risti tadkom gledista n€vidljivoga po6ma,traCa,ikoj'i u
opisi!€,noj sceni plisustvuje, a.li u njoi oe 'uzima utes'
da. U drugim se shrtajevima ta tadka glediita ne is.
poljava tako ias,no.
Treba rc6i da znadaj taike gledista kao &ompozi-
ciono€a postu,pka proizilazi dz arnjenice da se ona aM-
rrl,cr.p n Mlprapsra. - ,.M*Ru", 1966 t\t
METIKA KOMPCrZICIIE
laai u osnow poanate pojave koja je svojw,rem€no na-
zvana ,odudavaqie(. I doista se sustina obualavanja u
zlatnoj meri svodi na Fdmenu nadelno nove - tuite
- tadke gledista na poznatu stvar ili poznatu pojaw,
kada umebik 'ne naziva stvatr njdrim imenorn, nego
je opislje kao da je prvi put vid€na, a dogadaj - kao
da se prvi put d$io{: Drugadije rsd€no, iz aspeikta
problematike kojom se bavimo poelupek odudar€nja
mote se shvatiti ,kao prelazdk lra t8akr glodista 6tra-
noga posrnatraia, to jest upotrabu porioije koja je
spoljnja u odnosu na opisivadu pojwu,
Razl,ike izinedu spoljnje i ufirtardlj. rr6k€ gledista
u pripovodanju, &ao 3to slno ved dmali pailikc da se
uve mo, u nadelu mogu da se ispolje na 3v.Lomc pla, r
koji smo mnije mzmatrali (uz to mogu dr !c rcalizuju
razliaite moguanosti slotenoga komp@iciGog sklopa
koji kombinuje - na raznim nivoima - u.Dutarnji i
spoljnji opis jednog i,stog objekta).
T a k os e n a i d e o l o S k o m e p l a n u o n a j s a
dije se ta6ke el€dista vrednuju opisivani dogaAaji mc
1E da pojali, na p me(, kao neposredni uddnik rad-
nje (elavni junak ili drusorazredna li&losti) ili pak da
bude alatkao potencijalno lice koje, doduSe,ne
uzima udesia u doga.lajima o tojtuna se pripoveda, ali
se, uopjte uzev, dklapa u kiug lca 'tog dela. I u jed-
nome i u drugome shraaj{r svet se u pripovedalju da,
je kao da je predstavljen (na plailu ideoloskoga vred
novanja) iznutra, a ne spolja.
U drugim se pak sludajevima u delu vFdnuje sa
izvesnih pozioija koje su odigledno spoljnje u odnosu
rpn.r. -,ndr{xa.
nr., 1919, crD. l0b.
Srtskohrv. trevod u zbomi*u Pdtik ruikas lotrhliztu, 'Prcsrctz.,
Priru.iino da u pojzvi otldavanja oriD srlrenj. ludom radkonr
gl.di$a postojj i druga sban. (kola j€ na nehi nadin t)o*?:na sa
ranije nar€denon): rruFk o.etavanja rorn , naocito uvelavanie
retine percipimja - ta*o bi se podstalrb a*tivnoi pribda, *ako
Il, percipimja srve.i .iodivi ssu stva..
L vid. Erije, srr, l9-4,
186 B. A. USPENSKI POBTIKA KOMPOZICI'E !87

na samo paipovedanje - sa pozicija sarnoga a,Lltora u opisivam radtrju u celini ('tako 6e moze tumaaiti fran-
doslovnome znaienju te reoi (a ne pri6aoca), to jest cuski ie"ik u Rttu i ,niru).
lica koje je u mafelu suprotslavljeno svojim junaci- Tt se ,ista opoeioija sasvim oaigledno pojavljuje i
ma, koje se nalazi nad njima, a ne izmedu rjdh. Ta- n a p l a n u p r o s t o r :n ro - vr € m e n s k € k a r a k t e -
kvo ideolosko otuttenje ka!'a&teristidno je, izrne&r os- r i s t i k e. Na planru same prostorne karaktenistil(e
talog, za 6a1fuir' podudara,nje opisivad€ve pozicije sa pozicijom neke lia-
Na frazeolo!kome planu s v d k o l i r kpi I i - nosti oplr6uje na upotr€bu Grutarnje (u odnosu na
mori urpotr'ebe u autorbvome govoru tuale reti (oblici dabr litnost) tadke gled,ista, dok odcust1lo takvog po-
nepmvoga rirPravnog govora, unuta,rnjeg rnorologa i dudaranja ('izrnedu os,talog, u rdlijc r8omotrenim 6hr-
sl.) rnogu da svedo{e o uouta,mjoj tabki gledista u od- dajevirna ,sukc€sivnoga prll(eza., |octrtc sc€ne., tadke
nosu na opisivanu lianoot. U ,isto vreme pojava kao gledi$ta 'pticje perspektive. t 31.) gwctri o upotrebi
sto je ,kazivanje. (u njegovome Cistom obliku) spoljnje poziaije. trsto tako na plarlr| romecrske kara-
svedoai o upotrobi u pripovedanju tadke gledi3ta &oja ktelistill<e upotreba unuta,fijc ta!!. glcdista postoji,
j€ unutarnja u odnosu na o,pisivanu radrnju, a,li je spo na prim€r, mda &ada je rlilem.tr|rti pdlrovldadeva po-
ljnja u odnosu na lica. ziciia sinb,rona sa vlementrn &oje o'piaurc (kao da pri-
S dtruge stranc, uvedli smo se da hazeololko su- poveda iz 'sadaSnjice" uaesnil(a trdnJc), - dok je
protGtavlja,nje spoljnje i {mt{amje tadk€ gledi$ta nije spoljnja tadka gledj,$ta data {r retroop.'LtllDoj au,toro-
releva,ntno se.mo za autorov govor, {rego takode i pri- uoj po"ictji (kaala a,utor saopitava otro lto llaarc,sti jos
likorn pr€noa€nja uprarnoga govora lica. Kao lto slno ne mogu ala znaju, - kao da ne pdpovoda sa ta6ke
to poliulali da pokatemo u odgova0:ajudern odeljhr gl€dista njihove ,sadasnjiced, negp s talt gled'ista
o\,€,Lnjige', naturalistidko reprodukovanje inostaroga niihove "lxrdrdnds4i<{),
ili nepravilnoga eovom u krajnjoj liniji svedoi,i o iz- Sto se pak psiholoSkoga p l a q d t i a e ,v e d
vesrnmne autorovome otudenju, to jest o njegorome na osnovn a,rMlize u odgoraraju6em oddlj,l(u treba da
shle.nju nekom spoljnjom pozicijom. Pd tome ovde bude ja,sDo da je u toj oblasti opozicija spoljnj€ i
u jednirn sLudajevima dolazi do izraiai^ s?otjnja opi unutarnje pqricije osDowa (vidi ono 5lo je ranije re.
sivateva pozicija u od,nosu na opisivaftr lidnost (kao 6eno o opisu "spol:ia" i o,pisu tiznir.lla( u psiholosko-
pnimer mot€ da pocluri Denisovljevo gasi,ranje), a u me aspdkfir). I razume s€ da se ovde [rloze govoriti
dnugim sludajevhna - seoljnja pouicija.u odnosu na samo o spoljnjoi ili ururta'-mjojautonovoj pozic,iii pre-
4. Up, lporedi*nje sr€d.jo!€kouoca *amevakkog bdon i srrirc no. ma nekoj ld dno s t i, a ne prorna oPisivanoj ladnj .
vosz uflena D tnj.: M.5arrnH, Tborsdso opasci! pa6^. n
Pes6@ca, M,, t965, crp. 15.
Na$dd nmor sr€dnjorekolja Bshrin karakreri3e tb rheh toji j6 Spaianie spoljnie i unutarnie
h *be sana ob.a,sr' (tad * sm.jad ne iskljuduje iz sda ud to.
iim * sn jc), i u 1m. vidi j.dnu od Eincipij.lnih nzli\a izn€itu
taike glediSta ( a odredetome
prdnidFmrcdno3r sfthd i ,cisto saiincno€. sm€ha !owg. rc- ni1)ou anaJae)
moa.. gde snejac >izui@ sebe iz ismcvane Dojarc, sbvtja sebe
msuprc1 njoj{ i z.a sdo a n4atiun sen. Ranije (u petoj glavi) iEtakli smo opltu mogui-
Uoprte o bubtujoj bcti sredisb kao ka.:krer'sricrcj larf,l nost spajanja razliditih taidka glediSta u p poleda-
grednh a sEdnjdekoho donvrjav$j€ Nera, a o sdjnoj porciji
*@ laEkre r.ilnoj a Mo vreme - vid Lauje.
nju, spajarlja koje se rnote ispoljiti na razlidltim ni
vofuna dela. aii i na iednom istom nivou. Tako isto sa-
188 B, A, US?ENSKI
da mozemo da igtalineino moglrc ost spajanja (na iz-
vesnome nivou) opisa u kom se upotebljava spoljnja
tadka gledista i opisa u korne se upotrcbljava unutar-
nja taCka gl€di&a. To Cemo rnogudnost isp,rtati na ra-
Ideoloaki plan. Analizirajudi strurktunrde-
H F. M. Dostojevskoga (prevashodno na plam ideo.
loSko€a vrednovanja), M. M. Bahtin kaze: ,Juna.kova
je svest data &ao druga, tlda svest, ali se u i$to vre-
me ona ne oprEd,rne6ujc,ne zatvara, ne postaje pxost
objekat autorove svesti..' Drugadije r.eaeno, moze se
uz€ti da ovde dolazi do spajanja unutar.nje (u dnc
su na dalu li6noot) i spoljnje tat*e glediSta, i pri t.!
me se ove talke glcdi3ta raalikujt ,iskljudivo na idec
lolkome pl?trxr.
PsihotroJki plao, Potpuno analognospaja-
nje unutarnje i epdljnje tadke gledista - ali sada
manifestovano na psihololkome plam - rnote se kon,
statovati u la]Ilije analizLanome Frim€r'u sa Mitjmr
Karamazovom (tije se unutamje stanje potanrkoopi-
suje, ali se pri tome predutl{uje ono {to ga vise od
svega zabrinjava i na 5ta se on, p,r€ma tome, mora
stirlno da vraia u svoiim mislima).'Mogli bismo, u
stvar{, da smatramo da su u opisu Mitje spojene dve
mzljaite ta6ke glediSta koje smo ispitivali prili&om
razrnatranja psiholo6koga plama: taika gledista irdru-
tra (koja po'etpostavlja opis unutamjega stanja liino-
sti) i tadka glediata spolja, to jest otudena tadka gle-
dista, u kojoj se upotrebljava pozicija stranog po6[tla-
traaa (koja, nasuFot prelhodnoj, pr€lpo€tavlja od.sr-
stvo opisa mutamjega stanja ii6nosti). Do toga spa-
janja i inade dolazi tokom celoga pnipovedanja kada
se o Mitji govor'i, ali se na odigledan naCin ispoljava
sanno onda kada te ta{ike gledista ulaze u izvostan
konfilkt, kaala podinju meduso,bno da protivurede.'
6. M, M, Barr r s, npo6^4u n@rq A@rc{ob,
skohr. p.evodu isros. dera er. 5C-t.
3 610:mo r'.1 r$'je G". 116\i Ddiojali d. polardc,
FOETIKA KOMPOZICIJB
189
P l a n p r o s t o r n o - vr e m e n s k e p e r s p e k -
tive. Spajarije tadaka gledista (li6nosti i pniaaoca)
koje se rrrem€nsrki razli,kuju vec arno razmatrali prili-
kom analize kompozicionih probl€ma koji su sa we-
menom povezani. Imamo u vidu sludaj kada se spa-
jaju, prvo, vrernernska pozicije nete opisivane lianoAti
(njena 'sadaSnjica.) i, drugg, ercm.nske porxcrJaprr
taoca kojLi zna dalji tok dog.ilaj. (i Llroji, prerna li)
me, ded.a iz bududnosli le liao6ri),' i r.rz to se opis
daje pomodu istovremene upotGb. obcju pozioija, I
ovaj se sluaaj s pravom more tretir.ti op.t,Lao slu-
daj spajanja spoljnje (u odncu i|a op|fivEc dogsila-
je) i uqrtarnje pnipovedateve pozicij., dl ac oc ovaj
purt ispoljavaj,u na plaoru pro€torno.vr6mc.t*! &raak.
teljistike.
Frazeoloiki plan. Spajanjespoljnj. I rnu.
tarnje a{rtorove poaioije u odno6u na netku llaoo3t
mnije j€ raanatrano na primeru onih duasjeva l.da
se opis daje para,lelno na dva plana - Da pleqr auto-
rovoga govora i na plaDu dtrdividualrne fmzeologije trc.
koga lica. V'id,i rarnije'" nevodene primere takvoga spa-
ja\j^ iz Rata i mira \z t]wti\a'rje na Napoleonov do.
ZivJjajr "Kada je Napoleon cgledao... beskrajne ste
pe (les Stepp€s)...( (t. XI, s!I.8; r, II, str. 14) i sl.
U isto vrecne je spoj spoljnje i rmrtarnje a,l.tttro.
ve pozicije prana svekolikoj m.dnji (a oe prema ne
koj &onkrEhoj liCnosli) dat u opi,su lova u Otmd'
nom, a taj je opis, kako j€ vei reaeno, u isti mah dat
na dva plana - sa specijainom lovadkorn frazeologi-
jom i sa neutrahom fxazeologijorn."
Gp. ?, a u sry
1l- vrd. pr.il@e mnije, sl.. 33.
 B. A. USPENSN
190
Spoljnjo i uttutatuia tatka gledilta
ta likotrroi utuetftosti
Istakli $no mzltdite mogudnosti 'ispoljavanja spo-
ljnje i umtarnje tadke glealista u &njdzevtrome tekstu.
Treba primedri da takva opozicija nije 0i5ta rnanje
znA6ajna fi za orgianizovanje s,lirkeu s[karstlnl
Dok je od ronesa,nsenaovanno u evropskoj likov
noj umetrnosli uobilajena spoljnja umetnikova pozici-
ja prema slici, dotle u sta,iome slikarsfi,u drel"ni i
sred,njovekortrri umetnik kao da se smesta u,Dutar opi-
sivanoga prizora slikajudi svet o k o sebe, a ne sa ne-
ke otudene pozioije; njegova pozicija, prema torne, ni-
je spoljoja, nego je urrutarnja o odnosu na sliku.
U vezi s tir! er oai:oaito karaktoristidne neke d!:e-
vne slike koje sasvim odft(leno upuduju na {lnutarnji
umolxikov polotaj u nasljrkanome prostoru. Kao pri-
mer moie da posluli pejzat na jednome bareljefu u
Senahenibovoj palali u Ninivi (Asirija, VIII vek ple
n. e.), na kene su plarine i alrve6e, raslikani 6a obe
strane roke, kanda rasprcsirh na rar"ni - na jedrnoj
su obali roke vrhovij planina i drveca usmereni navi-
Se, dok $r na drugoj strani €ilffenuti naDiie." Nije ni-
Ita manje karaktorisliano tradicio,natno slikanje tvlata-
ve (koje se $lsrede u raznim kurtrtunim airealima, i
posebno u onoj istoj asidjskoj u,metnosti), dije su
ku.le msprostrte na rairrri i usmerene od cerltra &a pe-
riferiji slike: naniie, ravise i u 6tra.nru.Odigledno je
da talkva slika moz€ da nastarne samo ako unetnik
sebe za,Irislja u cenllu nasli&anolia prostora.
U l(asnijoj - i, poiinen ce, srednjov€kolDoj -
umetnoirti isto tarko je shnpto4natilam u,nnrtaftrji izvor
svetlosti na sliai, koja tanrni na prvome (periforij6lko-
me) planru." To urutaxnje osvedjenje odgovara url(-!tar-
njoj posmariraaevoj (urnetnitovoj) poziciji na slici.
12. Vid.: rI- A. orlrrE.p, Kyrrypa d ,civcc@ AB!!eM " coeA-
ffi crpd, A. - M., cD. 2i0.
lf,. Vid.: ,^. O. X.r{r, tuEi |@qs@ d!om&Aa6, dp. d0.
POETIM KOMPoZTCIJE
191
Ali se upotreba u,nrutannjeili spoljnje ta6ke gledi-
Ita prc svega ogleda u onome perEpekti"Lmome6isle-
mu koji slita,r primanjuje. I doista, klasidna cen ral-
na (lineama) perspekliva daje 6,liku onako &ako se
ona percipira spolja (sa stlane), sa noke fiksirane ta-
dke gledista - spoljnj€ u od,nosu na naslikanu
stvamost.r' Ovde se, u skladu s tim, slikaruko delo
slilka onako kao Sto se more lrasliksl,i, r€oimo, pano-
rarna sa p{rozora - sa nominovnom progtot'nom bari-
jercm izmedu umetnika koji slike i slikdroga sveta;
po nisljenju teoreridam iz r:enesanone epohe, slikar,
sko delo je 'piozor u Frircld,u( (uporodi Albertijevo
,femoslra apefia( i )pariote di v€tr. l,odlatda da Vin-
dija). (Moglo bi se re6i da u slst€nnr c€otralne per-
spdkrXiveumetnikova tadka gledista &orolira sa tadkom
gledi&a gledaoca sl;kaFekoga dela).
Mectrutirn, takozvana obrruta perspdktiva, koja je
karakteristidna i za starru i za sredojovdkovnu umer-
nos4, pre@ostavrlja, napirotiv, unutamju urmetnikovu
pozioiju, a ne spoljnju." Kao sto je poznato, tipiano
obeletje ot}Inurte peapektive jeste da se nameri sli-
kanih pIed,meta ne skraouju u onoj .mefi u lkojoj se
udaljuju od gledaoca (LI{aosto je to sludaj u ceDtral-
noj perupel0tiili), nego u xneri u kojoj rru se pribti-
Zuju: figure u dubini slikarskoga dela pdkaarju s€ kao
vede nego figrle na njegovome prednjern planu. Ta se
pojava moie da razume na sledeci nalin: razmeri ono-
ga Sto je naslikano u ol]ome se si6t6mu ne skraduiu
sa naae tadke glediSta (sa tadke glediata gtedaoca ko-
ji {r odinosu na slilka!'sko delo zauzima spoljnju pozi-
prczraani zid na koji * pmFkiuju opridki ztui (up. u rtzi 3 tim
pdtut€ Dirt.ove elsld@nt€ radi *ondtuienja mel'anim a
pdspektino c.l"rje), Taj an lldi zid i prednavlja onu !o!hod-
nu barijcru toja !6sbjt ia€tlu mdnik! i stnmosli koja $ pr!
L.zuje u perspek.inoj slici.
15. Vid. o tm€: ,I. O. X e r r s, trq xnld.Hor .porcEAeHh: B.
A. U s ! e n s k i, O smiolicl ikone, objav. u Mne zbonitu, str. 3lo.
i sLd,: B, A, U8p€rstij, Per lalrrisi *miorio dctL sliclE
t@n6 russe, !- 350 sg.
 POETIKA KOM?OZICIJE 193
192

ciju), n€o sa tadke glediSta nagega vis-:Fvis - Deko. je pogledru karakteristidna srednjovekovna polemika o
ga apstrakhbg uNarnjeg posmatrada lkoji se zamil. mestu koje na rinrkim mozaicima tr:eba da zauanu
lja kao da je snest€ar u drbiflr slikal'skoga dela.'" Petan i Pavle u odnosu na llndstal': treba li Peta,r da
Veoma je simptomatidno lto se u starome slikar- bude prikazan desno od l{rirsta (to jest na desnoj po-
stvu ponekad daje simbolidki plikaz neCijih odiju, ke zici.ii u odmosu na gledaoca kojd posmatra slikarstko
ji l<ao da ne stoji ni u kakvoj vezi sa opslom organi- delo) ili pak sa desmelfuistove strane (to jest na de
zacijom slikarskoga dela. Ta se pojava susiredeu egi- snoj poaiciji u d.nosu na salnqga Hnista). Obevidno
patskoj umetnosti, u anti6koj umetnooti, {r iurnelnosli je da je ovaj konflikt izazvalo postojanje dvaju s.rtr
Isloka, a ponetad i u srednjovskovnome slikarctliu, i rotnih urrneturidkrih sist€[na (qpol.injcg i,unutarnjeg u
moze dugo ala se zadrri u ikonopisnoj lrad,iciji." 1z- odnosu na slikansko delo), i (r oJ.eiru svdloga od njih
gleda da se mode PIelposraviri da te o6i simbolizuju moze se ioteqqetirati doti&E slik!.
tadku gledista nekoga apstraktnoga posmalmta {rnutar
slikaNkoga dela (Loji se u odredenim slutajovima
mo:e poistovetiti sa boralNkirn posmauaaom), a sa OKVIRI UMETNICKOGA
TEKSTA
njegove je pouicije i Fodstavljena odgovaraju6a sfi,ka".
S dmge strarne, zr,nimljivo je mifljenje koje je u Proble/tuok1)irau razlitititn
vezi sa tim imao Ejz6r$teln": snatrao je da na japa,n. semiotikim sletarna
skim gravirarrna m s da budu prikazane lrepavLice
doveka toji aleda na uoblideni svet i time simboliz,r- A&trueho,st preblema ,oh/i.ra", to jest gra,nica
ju tadku gl€ditla apstaktnoga glodaoca izvan slitar" ume0niUkogadela, izgleda dovoljno oaevidna. U stvari,
ckoga dela. u oxnetn dkome d€l,u - bilo da je ,ro knjirewD, slirka,r-
U oalredenim sludajevima unutainja,i spoljnja vi sko ili ndko drnugodelo - pred nama isk$ava izves-
dna poaicija mogu da stupe u izvestan konflitt. U tom ta,n ocoben svat, sa €\,ojLim prootoroan i l"rernenom, sa
(vojim sistefiom vr€dnosli, sa svojim noffnama ponr.
Die mgskehie Persp€tttue nnd die NieG.sichr. sanja, - sver prcma kdne za,'.tzitrn?,fno (u svakom slu.
zi.b.le07. Up, bkodq A. C.abar. flonu €r l€s ouines d. rtt
daju, bar u poceiku peroipj,ranja) pozioiju koja jc nu,
rC.iquc mgdidvale, - ,C.him arcbaologiq!€s., 1945,rasc. l- Zno spoljnja, to jest poziciju stmnog posmarrata. U
17. Navedenn pojau je u 3mje vren€ poFbno i3tatao P. a. Flo.mski i nJ€ga postepeno ulazimo, to je6t prilaaodavamo se na
po*dio joj jedar od $ojih nsbj!'rjmih .ldovaj iu poj!ru islid., njegove norme, uiivljavarno se u .njega ,i 0ime nam se
iheau osrllog, i G. K. c€st€rton u svone radu o Toni Akvtns*om pnuza pnilila da ga dorivimo, tako rcdi, 'iznuira{, a
(C. K. chester.on, St. Thoms Aquim3, NN Yorl, 193), O rll-
k lju oriju tr budisii.koj unerrc*i d.l.: E. c. c e r € x a, ltftpd ne )spolja(; dmgatije redeno, ditalac zauzima - u ie-
6vMa Ha Ueu^oxe, M., 1969, crp. 121,@ee{ {). dnom ili dru€oin aspekru - unutarnju tatku gtedisla
r3, Isbkli bkmo.la 3u rus*i &dopiei Jo! u XIX *ku lnali obieaj .l,a u o<trosu na dotridoodelo. Ald nakon roga mi taj svet
na itoni slikaju Lt@voo ,lrliko otft i da lad.jin stav€ !at!is: morano da napustimo - da se vratimo na cvoju 6op-
,Bog.< vid.: ll O-Hr^!crrt, l3r r.A pacxoBrnrc! xa s*o.
D!!e mu €6Nqd ! m noprAu a@m q€lxoDHoft, @tepcr@.
stv€nu taiiku eledilta, od koje amo se u velikoj meri
{on, o6ua*HHoi I aoMMet, Cn6,, 1353, d!, 9. Orrck rc ,,X!tr- udaljili u procesu p€u:cepoij€ umetnibkoga dela.

19, Vid.: C. M.9Asesur.{r, ll36pasd. rpo']eA.m'..., r. lll 20, vid.: M. schapiro, on sde problemsh tn€ s.niotica of vitul
dp. 516.- Ko.istim * prilitam .ta zahvalino V. V. l€now, koji An. Field and Vehlcl€ in lnDge Stens, ,Seniotica., !ol. L t%%%%%%%%%
M
oM je ijubabo slr€nlo patnju na to meslo kod Ejzenst€jD.
 B. A. USIENSKI
194
Fri tome izvd,nr€dno veliku varnost dobija pq:oces
prelaska od realnoga sveta na pnikazani svot, to
jest problem na,rodite o,rga,nizacije,okvira( umetnidkc
ga prirkazivanja. Taj se problem pred Darna pojavljtrje
&ao 6isto komrpouici@Ii problem; ve6 i na osnoi'ilt izlo-
Ld)oga fio;e da bude jasno kako je on n€posiredno
povezansa sinenjivanjem opisa ,spolja. i oPisa ,im,u-
tla(; dFugadije roteno, sa prelaskom od "sPoljnj€" na
,,u,nutannju( tadhl gledilta, i obmuto.
P!:e nego sto prcdomo na sarnu l<ornpozicionu
stranu koju problom rokvira{ ima, to jeat pre nego
Sto precterno na op.isivanje fomalnih natiia na koje
"dkviri( dolaze do izraraja u umetnridkome tdkstu, i to
u terminfuna ,tadaka glediSta", - tfeba istadi op6tu
semiotid&u akurokpst toSa problema.
trstaknimo, Pr€ svoga, da Problem poietka i sveta svakoalnevnoga. Moglo bi se rcdi da se pli tome
kraja fura uo,pite velilni znataj za fonniranje siste_
ma kulture, to jest opstega sistoma semiotidkoga pred-
stavtjanja nadima na koji se svet doiivljava (ili preaiz-
nije: sisterna sediotidke korelacije druitvenoga i lia-
nog iskusfva). Pri tome postoje kll.l&lne sa ?osebno
ictakutiin poaetkom, 6a pocehro istakmrtfun krajem
(eshatoloske), orda dklidki sisterni i sl-
Ovaj problern Dije marnje aktuelan ni u posebni,rn
tekstovima kulture.
Istakli bismo, izmedu osta,log, zna{aj &oji ovaj
probtem ima {r onkvenome 6inodejstvu, lto se obitno
iznzava u posebnim obredtna (,uporedi obavezao pxa-
vilo po kome se pri ulasrku o llram nuske lxavoslav-
ne c.rkve lreba Fekrstiti). To je, dta lrrimer, veorna
prirnetno kod staroveraca (sa njihqvom osobitmn paZ-
njorn prema ob,rednoj slrani c0*v€oog 6inodejstva),
kojd pr,i uraar obavljaju specijalni ,,Baqan", to jest slo-
Z€d r€do6led klarnjanja. U vezi s tim kanakteristiaan
je prekor staroveraca upuden sledb€niciEa NikoDo\rih
21. Vtd,: IO. M, Aorxa', O noAe^tp\e4.M 3Hac.Hnt lonnd
qa" n,,&@a'! rtA6sq'n dd. -,,Tdd Ao@ot
e Aropori ^nH.n roa.Mpt@ *M",
?OETIKA KOMPOZICIJE 195
refo,nnri, kod kojih su granice tinodejstva, dod,use,
obeletene, ati u znatno manjoj merii staroverci govo.
re o niktrrovcima da 'oni u q'l(l'i nemaju ni poae-
tka, ni kraja(.! Moie se rc6i da se potreba za
obeleiavanjem gra,nica izmedu pGebnoga znakovnoga
sveta i sveta sva&odnewoga - psiholoiki oseda.
Problem *okvim( postoji, na,ra\,no,,i u pozorisroj
proalstavi, gde su ,okviri. izrar.iri, izlnedu ostalog, u
oblikr rampe, proscealijuma, zartsa d sl. Pri toxne u
nekim posebnim situacijarma (Cdto urlovlj€nir! samrhn
nastojanjern da se prevladaju o&viri rmrouiCkoga pro-
stora) glrDci mogu da izlaze u gl€daligte, da 6e obra'
iaju gledaiistu i uopbte na ndlni ndin ala elupe u kon-
taict sa gledaocima - aLi i upiko6 tornc ne craxulava-
ju granice izmeclu uslol'rioga (prikaanoga) sv€ta i
umetni6ki prostG menja u svojfun grarfc$na, a,li se
sa,me le gmnice rf na koji natin ne qn€ojaju. Upore.
di takode svekolike ulidne mist€x..ije, &arnsvale d sl.,
gde je naro6ito o6igledna eksparnzija u iivot pozoriS'ta
sa pozo,risnfun uslovnosiima.
I uopbte tarkvi sluaajeui dl$panzije r.m€txosti u
iivot mogu samo da izmone garice u,rnemidkoSa pro,
stora, aii ne mogu da ih naFule.
Greice 'umetnidkoga prostora narnuiavaju s€, u
nadelu, u supronnoj situaciji - ne u slflCaju ekspan.
zije umetnocti u tivot, nego u €luta:ju ekspanzije Zi-
vota u umetnost, to jest onda kada gleda.lac (a ne
glurnac!) pokudava da pre!,lada u,m€tr llki pro6ito,r i
);uale( u tekst u,metnidkoga dela nasilno ga menjajudi.
Tdkav je, na prhner, poznati napad na Rjepinovd sli-
k ban Grozfli ubija svoga rtna sluaaj kad je sred'
njovekoma svetina ubila glunnca,koji je pr€dstavljao
Jualu (do analogne pojave je testo dolazilo u rnusli-
manshim religiozrlim misA€rijama) ili znameniti napad
gledalaca u Nju Orlean$ na glumca koji je igrao u
,,rox" ulozi Otela; orde bi se takoate mogli da uvrsle u et.
22. Vid. a6ol, ,,IldlM', s. 59, [crcD, 1373,dp.3,t3.
196 B. A. t SIENS'([
POETIKA KOMPoACUE
197
noerafiji doho poz|lali shrdajevi slutenja slikom da
bi se ur€klo (a s tim je u vezi i odgovaraju6i tabu): dki 'karakt€r sarnih sinbola, tj. da se uz pos€ban na
por sve r,reme b,urdeu 'isti mah i uz simbol i,uz sirn-
Sarno nastojanje da se na,ruSegranice urnetnidkc
ga dela, uopste uzevJi, prilidno je ra?unnljko - ono bolizova,no. Opis treba da bude dvojak. To se posrize
je us,lovljeno teinjom da se do kraja priblire pdkaza- pocrodu rkritike sfunbola.
ni i realni svet mdi maksimalne realistiCnosti (verodo- ... Umetnidkiin slilGrna dolihuje najvisi stepen
stojnoEti) priliazivarnjar odavde dolaze svekoliki poku- ovaploienja, konlrrshosti, tivotne istinitosti, ali Ce
saj,i da se prevladaju |okviri(." Isladi 6emo, na pri- rrudar umetDik najviSe napca uloriti, more b'iti, up-
ravo za to da te sli&e, kad Frc&l g!6nice 6tnbola, ne
mer, pokusaje oslobatlanja od zavesa u
pozo.r,isiu, svekolike sludajeve dzlaska sl,ike iz q:a,mau slete sa pijedestala estgD3kcizolovatroati d oe ornesaju
liko\aloj u,rnelnosti"; u svojevrsne pokulaje da 6e pxe- se u Zivot kao s ajdme istdo&li dclovi ojcgovi. Slike
rdada u,metnidki pro6lor (da se sjedine tivot i urrnet- koje prelaze po$r5inu rarna; natralkaln u Eliksstvu
koj'i ide sve do 'rukom da dohvrtil'; cpoljnja ilniraci-
nost) moZe da se uvrsti i takav kararkteristia& rnotiv ja z$rlkova u muzici; trrotokolizacija u po€ziji i sl., i
u rlinj'izevnosti kao 5to je oiiyljavanje pfftleta (Vajld,
uop6te svdka zamena unnetnosti tmitaoijorn ,ivota -
Gogolj ).
,Stvamclst se qpisuje pomodu simbola ili slika{, eto prestupa prcdv Avota, i prstiv um6to6ti.ir
pisao je u vezi s d,m P. A. Florenski. ,Aii bi simbol
prestao da brxle timbol i u natoj bi svesti po.stao pac
"Okoiri" u likoenorne utuetni.tko?n delu
sta i s:lrnostalna r€alno6,t koja nije ni na koji nadin
Povezaoa sa sfunbolizova,nim kad bi opisivanje stvar,
nosti kao Evoj predmet drnato samo tu stvannost: za - Problem ,okvira" dobija posebno velil{i maaaj u
slikmslvu. Upmvo iokv.iri" - bilo da su 'to oepGr.ed-
opis je u isti mah nurno da se irna u vidu i sirnboli. no oznaaene g!:mice slikarskoga dela (poimenic., nje-
gov ram)_ ili specija,lDe korrpoaicione fome - orya-
?3. Vid.r lo.M.rrorMar tr E.A.Yctrexcrst,
rv6@. - .,c4roco9.Kd e.urx^o@r", r. v, M., l9l0. nizuju slikru i daju joj simbolitku wednost (dmr-
PokuraJi da se j@ci arel! fttnaju r.o lilt ljudl (kojl su r!- gaaije rcieno, daju joj semiotiaki kaEkter koji je
r.kterisriani kako za Di€n eibiatli iiotivljaj, ralo i z hdicional- svojstvsn uopste delu reprczertativne umeta&til.
nu lrilllq up. o dotu pdrednj€n: Io, THES@, np.6t!a oxxc
M., 1965, dp, 25) ! lzvesrcj e Ddi isb
O',,jdese motemo prisetiti d,trbokih Cest€rton@dh redi
crarl',
!.ko mgu da l:zmbju ko slu&jevi ehspsDij. avota u unEtnc o tome da pejzaZ bez okvira pmlititno nista n e z n a-
st, ekpdzijc rroj! I]8n:aE okvirc um.tnostj, ai, ati je dollolj o da po,sravimo ito (akve granice
24. Oda . i u m.tn61 XX v€k! LdkerisdCD t bd.ncija d' e u (bio to ram, Fozor, lork i sl.), i 61 6e moze doriveri
ddbia}j kls. llM koj.tikt. zivorm real'j€: up, n, priH, u kao slika.? Da billlno svet yideli kao aratkovarn.ootre-
ditlfr novirslc odseak€ F Lubistiltim plsbitu (tod Bra.ta i
dr.)i t! je tu.teacu. do *.ajnjih granlca dd€dha u slik6*tu t. bno je (mada n€ owk i do,voljnot pre svega da ozna.
ioddos 'pop.dr, (J lnjtr€vnosti maloglu ulo€! im uolenje ! eimo granjce: upravo granice i lvore slthu. (U vezi
tljit@i bk. dolMstem€ novtnstc ltrelike (up, na prim.., tod s tim je karattonisticno Sro je u nek;m jezicima ,na-
D6-Pbs@), $.tdsnih reu@, mda i 31. stikati( u etirrdloSkoj vezi sa 'ogradidiri".)
25, V ftdqloEtohoj i u darljoj uftt@ri, ehtb na ninijarui, pd
l€sti su sluLldt *aila sli}! prcldl pr.to nba formalno @nalerib
26, ltd.: [ar.r O^op.rcr'r, CubMkR@ Me@. _ C6.
grdl€ udni&og d€la; ra piin€r, hka ili noe! n te msllld. fi'
pcbr pojavljujuci se s du 31ra' ,,iD.D.(C , xr- L M,, 192, crr. 90--41.
sN t@ da 'prcbij.r umtniati
?. Virl,: f.r,q..r€pros, BoNt Aoc X'd, M.-,I,,lm,crD.
nc atuosr olvim.
lt.
 POEIIKA KOMIOZICIJE
198 B. A. USPENSKI 199
paradoksalno kombinujesa brirljivim qlrernanjemtih
Cat i u shrdajevirna taala se grarnice su,ke uopste
nlkopisa i uopste sa naroailimpogtovaljomtnjiga u
ne omalavaju na vidljiv nadin, umetnik,i pored toga staLroi Rusiii.n
sa.IInI dinjeoiou da postoje granice slike odeda LI(aopri_
rodfir i nsrninovu potrebu. Upravo se u tome smis- Ijntf., lof.,lt. dine izvanredno vaZBu,kor ro,nen-
lu i mogu da shvate @i slid'aje\d kada prvobifini unne' lu-slikaFkoga prikazivanje. A narocito veliki zna{aj
tnik De cx..tana eistoj powsir , nego 1la ndkoj drugoj dobijaju kada se 6lika orgaDiatje uz slulonje nrm1rtar--
slici koju on ne bnse - kao da je ova slika za gl+ njom. urnstdkovon! pozioijoro (loja se u prvone re.
daoca nev,idljiva. cini se da u ovo,Irre sludaiu urnetoik du-rnoze ispoljiiti u lHspaiktlvndDc slstemu &.oji r.!me-
nije zab'rir t da Ce se slike pomesati upravo zato sto tnik upolrebljava ili u n€'k@r anAon cp*,arf .
a!!r da se ore ne rnoglr pomesati - svaka od njih
poseduje sopsweni (homogeni) umetnidki ptostoi:: Is- d!is@: ooi 6, i!,1@! !r 6oaD, R r.t |t mrs r fxc ,o!E
to tako u kine&oj umchocti vlas,nik slikaNkoga dela m {a.ftrd. (,on,.&,8hh @ !ot, m tloas d rt!d;rrc j,
rcc rl. rnr je kai sl'ahd.), lt5 frb@trfl rbordLbt
ili sam urnetnik !ri6u qllevali da uz njega napiau kc Bososlor Xr ?. (Ie. nv6vcHr
d.G,r6rii,
Ord^ba, slr: .'' !. t] tl,
mentar direktdo na samoj €lici, ili da poatave petat vil@ tul€ J. epi!.ta: ,,s e aper r,.s dd 4!.o- Gldslta!,
na nju (a&o pri tome inamo u vidru da se u K,ini ka- rriB sla6, risi ttu), rro j., r.r@rr@, latnlo rltdDdlt& !i,a-
iigra.fija snatrala jedoom od umetnidkih oblasti &oja rli!, r.roeni rotod6, . !.rpij tc !pud6 !cDtdr*!. U dtustm a
je lTlo bliska orteru,! onda se ovaj sluCaj malo Cime slu.ajqim apts Garidiloea radrrij.) pl*t al&tca blts. t 3t.
Viil. spst. .olid sadrraja dopisi!.nj. u .bd.atm natovti.:
razlikuje od prethodnoga Frimera sa pwobi,tnim unne- A.I,L c66or.acird, c!.ffEorr'c.e Erdt.ilii, Ctttt" t9or;
tnikom); upoxedi u vezi s tim umelnikov potpis na A, c. A. r!{ B*o!, .trr.larypetbo&ft ^oDHr. .te x, t,,Stn-
evropskome slika,rskorn deIL, koji se opet nalazi nepo !iai, vI. t92?,J$ t
srodno na slici," a isto tako i isprobavanja pera i sve- 12. u stamne t6td c.lwn6h. bosdllt nj! (o td. dns rbn.no
kolike zapise razliditoga Gadrzaja na starorlrGlkim nu- suititi r. osndu .rarc@atc $.rs) hoa[dc J6 lllo dr ,. prim.rr_
kopis,nim knjigama,n uklju6'.rju6i i litu,rsijske, Sto se !c aisto rhliate piiFd€ (r.to r€ai, net titusijsra) !oj. !o n
liau $.trtaja dlrt,ne8b Jcdino lodta ljenorr odlij.ql. Op|:
23. Vid. o bkvin 3ll}.m: M. S c h. r i r o. On Sane Prcblds tn fi€ F*r€ri siFnid. i d), ne jlgov.Ej! lardoh, nasoDlhh d!t6. t
S.miorics or visu.l An. Fieh da vehicle in lrugest$, p. 2r3; z ro alo Sro de r er.la nGu moglc at po@eic lrursijstt,r.d.
rarlilu od ovd. izlotaosa tueaaerjr, Srpiro r.r!e sluarjtr smtn srae, td s. r ralriri ,r nl.u !c odrosa Z.0o e, tmah 6tdoa, r..
dotabm da a drewo8! slikda uop5L nisu !6bjali okviri, ,h rin tzsorci LlmvU@ (. tod sr.dee.le I $da rjpEvUr) n .
29. Vtd.o r@e, m Drimd: H,Iloro!-TarrBa, ( Ddpocvo !.. Fosrcde a 1t!@ !.gosbr.n a fttd.: !" U. C.rrqcr, &dtit-
rcA. Fiq.nxi mirrpaoE t tumcr Aarbr€rc Bocroe. - ,,8o. rulmrc oapoo6trAu!., C*Lr@. Iliaifn Dat, cp.t,tt.
crocHs. ciopsrxn', !u. I, M., 192{. Yctr.E.rrd Apdc.*i! .t|.r!@ !@r@H@rdoct@b rp@
30. Vid-: M. Scha!iro, Dv. d.lo, rtr.225. rd.s, M., 1963,d!. 111). DtusnaiJe Etao, raua a lp|lr.b u
31. U slurbqone mtlDn bin ju z. jdud XII v. (iz *onpl.la min ja su rr&law, E! r@o za tbr!!os! ldbEthd., rojl sc n lsaii-
novg@itsl. sab@€ ctE 3v. Sofije, koji * tus u sinodalnoj zbir- srcduje ra !i6 sadrral ft& lto q tapdstlfu lstloB*om r@tt!-
.i D.tug isbrljstog n@ja lod bmjo 16O m ft.n 255. ob. ! ru d@ci'rodit ljl ,isu 3atrtuli od srdd., a on itt ip!& u lolu
dcsnm gornjd uslu mds jc lsbuim pisnom xII y- po svdu DrdsltE nc pdaetlja).
3ud€ai ss !.episiEc ,p bpe sny, irc c.p6@r Y Em no rchi tojc, ?o sv.du sqded, u id{ rcdoJ tul bqo larakrdbri!@
pMr! 6ec{ b ^/fl/@ MU a lilursltrtu tr.Llaw{ilanjni-:li.usporl€ litcrltj*i tu
xe^@'/ GO te{ko onorc Lo 3aE m ruborim knjigr; D onon lM{ !6tep.@ rltldizmli, t'j. tt zlll { u artd pt ihr.e lB
a. Eu sv€tu darcri b pins l5abti po lid dadm tetehh4. t Judl .I@ obFd. (q., q !'rrnE, ou.tloJc utdrdlF l& t nlrF
Ovde ie more ap.ziri prctFt pmtiv ;9rcbavaaj. peF, lri ne pb dlttd$ ldM r.tc u3r.).
tiv dopisirujr roj. * dt! s.drt ja Ns drus@ j€ htopisu (vid:
33. vtll. mljc, r... lgG-lt-
A, C.r\rra{.!, T6cru@, M, - 1|., 1962, 6p. 53) p.€lisi€C
2@ B. A. USPENSKI
I doista, ako se slikarsko delo oryanizuje sa tai-
ke gl€di$ta stra,nog posmatrada,r kao 'pogled krcz prc
zor{,rr - onda se furnrl(cija 'okvira< svodi na oznada-
vanje granica slike. Medutim, ako se shkaisko delo
orearlizuje sa taaike gledista posmatrata koji se nala.
zi u prikazanome prostoru," onda ,okviri( ispunjava-
ju joS jednru i ne manje vainu iunlkciiu: oznadavaju
prelaz od spoljnje tadke glediata na ununarrnju taaku
gled,i$ta, i obrmrto.'
I uopite bismo istdkli da okvini slikarskoga dela
(a pre svega Djegov lam) nurno pripadaju zapravo
pro6'tom spolirjoga 8ledaoca (to jest gledaoca koji
posmatra slirkarsko delo i zau?ima, naravno, gpoljoju
poziciju u od,nqeu na tuku), a ale zarBiJljemrre Eodi-
me@ionalnome prootonr koji je na slikarskome delu
prifrazan: Kada u rnislima ulazirno u taj zamisljeni
prostor, zaboravljamo na okvire - isto onako kao
$to zaboravljarno na zid na korne slikard(o delo visi.
(Upravo zato, ianedu ostalog, ram slikarsi{oga dela
moze da budo naglaSeno dekorativarn i mo{e da ima
svoju so,pslvenusliku.) Ol-viri obeldavaju gradcu iz.
medu spoljnjega (u odnosu na slirkarsko delo) sveta i
unularnjega sveta s,likarskoga dela.
3.1. Dtugin reaima: ako slikasa pdi.lja korelin
*oji posmka slilako delo-
35. Up. u v€zi s lin tarakbtsilno mat v.nje okvim
! vidu ?rczo.skoea 'nm, or1@ a frra i sl., tojc
razi u €vmpskoj lneGri.
36. Drusjm reaifta: ato slilal€€ poziciF @ k@lim
zicijon, nego je suerce .joj.
}7. Upraw ato, l€to * 10 pdelad GriCe, sbrs ir.d! - a dliku
novqa slikaGtog dera - neG lorebe a l@oE. ro j6t a tormt
sliLe (u!.; 3. rta3ap.!,
crltlr k a66dv ,,CCCP. AF*D. ptccM€ eoM".
IOHECXO ,,MrpoEc rcf,tdE", Hsllolr, 1953, clp. 23): sami
oblici prvoea !,ana ob.zuju pnrcdD. otlirc slitdskqr
sritaFto delo n€ prikuuje do roji j. n.h.!id*t
n€so e loseban &dir Hrleniz(lr (u s@i@
33. Vid.: M. Scbapi.o, evettelo delo, p.227.
POETIKA KOMPOZIC'JI 201
Kada se u opstoj organizaoiji slikarskoga dela
upotrebljava udutarnja tadka glediata, to jest un{rte-
nja umetnik0tTa pozioija u odnosu na slikarsko delo,
okviri slikarskoga dela oznatavaiu \e smeniivanjem
oblika koji odgovaraiu toj inutarnjoj pozicijd (u ceo-
tralnome deh slike) sa oblicirna koii odgovar:aju spo-
ljnjoj poziciji (0la perife ji slike). To se moze mami-
testolati, na primer, u smoojjvanju oblika obrnute per'
spektive sa oblicima takozva,ne poGpoktive Tojatane
konvergencije( (,,ycnne.F'nGcxoacuraici', Niedersichrt),
to jest ,u komhinovanju opste uSnutorti oblike {r cen-
tm,lnom€ delu slike (projekoija ugDr$osti, kao ato je
poznato, odgoNaxa sistemru obrnute pqsp€ktive) i na'
glaiene ispwt€oo6ti obllka na krajevima sli&e (dto
odgovara sisternr perspdktive'poja&nc konv€rGen.
cije.)."
Uz to treba imati u l,idu da se oblici pojaaane
konverg€ncije mogu da shvate kao ogle&lski odraz ob-
lika ohnute perspektive. '. . . Oblici pojaam€ &onver.
gencije (figure na prvome planu) dalr 6u onarko kalo
ih vidi gledalac Dnutar slikarskoga dela (nal vis-l-vis)
-ali, tako re6i, 's nalidja'. Podto on troba da vidi figu-
re prvoga plana kao ugnute (u sistemu oblnute per-
spektive), narna su one date kao ispupaone. . . Ta se
'ogledalno6t' tide jodino sisterra u kome se dnterpireti-
s pozicijoh er.dda
raju s,lirke,ali ne i samih slika... Kao sistem, prvi
sliklrskoca dela plan je pokAina drueoga plana-.' Dnugalije redeno,
* loC6ro tu. oplti zatvoren wet slikaNkoga d€la, koj'i j€ dat, uop
Ste uzev, sa taake gledista diutarvrjeg. gledao€a, na
s credaoe.ld po. knjevima slike pred nama se pojavljuje 6a stratnje,
'spolinje( svoje strane.
od Najoaigledniji prim€( kombinovanja ladke gledis-
Ed!{rr^rkr ta u,rnrtannj€ga gledaoc.a (u ceDrtralnome delu slike)
- Cep!! sa tadkom gledista spolj'njeg gledaoca (na poifea'iji
d.la. Sb 39 Vid.: r|. O, X . r H s, tr!{ xubn.croro rpod'4xu, 6p. 56---61;
od6jd od exoe, up,: A. O. X € r r r, HeR@pre npdrp,Edk{s6c Qopu{ D Ap.e
ollirC) i u scbc sepit*ot M@e. - ,,aEeepv.cf,e rc!t@@. xvll !d., M,,
,O. ,t. @. 'R . r r r, Jbde x@trcrob npomade, dp. 59-60, 76,
m2 B. A, USPIMII'I POETIKA KOMMZICIJB 203

slike) da,t je u kanaktelistitnome dad.inu prik^zivatrria
enterijem u sr€dnjovekowome slikarstvu kada se ono
isto zdanje koj€ je u centlu slirkarskoga dela predsta-
vljeno u €nterijernom preseku - na krajevima daie u
ekstedjenu, pa tdko mozemo istol'remeno da vidimo
urhrtamje zidove sobe (u sredisnjem detru sfirkarskoga
dela) i krov zda,nja kome sobe pripadaiu (u gondjern
delu slirka,l'sloga dela).4'
Dakle, prelazak sa spoljnje na Lmutarnju vialrxl
pozioiju, d oblnuto, obrazuje prirodne dkvire slikat-
skqga dela. To isto j€ karaktedstidno ,i za klj0evno
delo.
Sneniirarie spolinie i unutanie tatke
gledista kao lortulni poslupak u oznaiavanju
,okpira" knjilevnoga dela
Kao oaigledna iluctracija prirodnih dkvira u knji-
telin.trne delru mogu da poslute tradioimalni poieci i
zav*eci u narodnoj kDjiiemosti."
U stvari, arko pogledtrno h'adicionalne fol!fl e za
za\,irsetak u bajkarrna,' vide6emo da se 'u vediqd njih
dosta neoi€'lnivano poja'vljuje prvo lice (,ja() - mada
ple toga sam pddalac uopSte nije {Mimao ude{Ca u ra-
dnji (to isto je u manjoj ili veCoj meri kaxakteristia-
no i za zavrselke); to pojavljivanie pfiCaoca ot'i6no je
na neki nadin vezano za raalnju, pa nakar i pdlitno
Uporedi, na p mer, najpopularniju fomru:l'n koia
dolazi posle sredtroga kraja: ,I Ja Bam tamo bio, med-
-pivo pio, po bikotr'ima se lilo, n usta nc dilo(; ili: ,A
po srurtri njihovoj ostadoh ja, mudnac; a kad umrem,
svakoj 6e pni{i biti k@ac" itd., itd.
Reklo bi se da re{enice ovalrvc v,rstc moraju da
razlu5e svekollko prethod,no pri,povod&Jc i ironijorn
i uvodenj€m pnitaoca ("ja.), koji oalglod,Do nije mG
gao da uzme uiet6a u mdnji (o6obito d(o .€ u pri
povedanju govori o alalekim zemljama i davDim vre-
meniina). Stvarno, medutiin, takve retenicc nc traau'
5r1ju Fipovedanje, nego ga zavrsavajui one gtr potre-
trne upravo kao kraj bajte koji je sadrzan u prela-
zu sa unutarnje na spoljnju 'tadku gledista (od rhtola
bajl(e ra sva]kodnevri iivot). (U vezi 6a prelasftorn na
drugi sistom doirivljavanja veoma je sinrptornati6no i
karakteristidno pojavljivanje dme u zav*eoima ovak-

41, Nasuprcl hc, u japa'skom * slih.stu, e u .j€!n t rdlt€ridit. Cisto kompozicionrim ciljevima more se objasdriti,
nm ulorrcbom tarke sl.dirb spoljbjeg posnatn&, roji sr.da odG na pr.imer, i to sto se drudo u biljina,rna ili bajka-
zso (ab * pon€tad d@di u vau sa ainjaim ila japssri mebik
obiano slika rato {b slttu polori na pod, a n slavlja j€ p€.padi'
ma obidno konstatuje sa,rno,na podetku pdpovedanja
tdlamo ptfra z€nnji, 3to j€ lraf,bdnieno a drcps*t Metnost), (ili novoga sitejnoga tel(sta). I doista, u fanfastilno.
.nerij.r zd.nja pril@jc utldnldjd lrrcra, a ne slidajm prcd. me sveftr biljire i bajke dudo, uopate uzev, aije 6ud.
nj.8l zida. Vtd,: B.Brn'.p, np.6a€xa t ps
K@1, 192, dp, 70-7li C, G I a s € r, Die Kamd:Etelug In d..
pod€ci i a!.aeci
44, Ni nilt mnj. LFlt€ristidnt tradiciofrlni
jarEniscl'e! Malerei, rMon.tshcft€ ftlrKunstuhcsch:ftr, 1903,
Di a eph.olarni ltil, u totu su oni (b se pc€bno o&osi D pr€.
42. Vid. niibov opis ('a slovqston mt€rij.ru) ! hdu: J, Polirl.. pistu XvI[ - XIX v.) do tc llHe Elovli da mo8u da dod! u od.
lJlodnl a zdvErecft fotuL slorcnsLtdr pohed€t. - 'Nlrcdopist redenu prclivredlost e sadrtaj.m pisna.
ilstnik a.sk6l*tukir, inan. xx, kaha, t9t. I doisra, izdori na drcboj, uvr€de, prcbsD pGm i sl. obavc
13. O\d. t ksnij. Le bljta je p'fttld r$ki knjit re.mi! daF, zno s zw..v"Ju urtrenejn o lordanju i preda.os.i- (up. Eatciju
roji se &3ro upotrcbljaE b€z Po*btug o.lred€Ain Boue6@ 4 d' D iaj obi&j a. P. sumrokova, koji je j.dno od svojih pisam ova.
naa.mje upkb bajt , a n larodne pric€ u.'}ll. Pblro $ ord. lo avrlto: ,S islFnim poSlovsj.m inm e.st da %n n budd
md. so@ri o nebrito radti0h m@6 Loji su ba{ lajci srcj_ potohi slu3!, jd nelrlM m€tu d. burled tlaoljl slugr, nclo pG
3!6i i ba! u njoj lajiz..r€nijt, erc.Lli r.ni! je be nua.la tG rb al4s b.tiji, ll€Ituda Stuto!.; vid.: rL Bts.rcxf,t,
rbti.n Lo b4r!, - ?riE. prd. CFpar 3mnd f,HRe, 4,, 199, qp, 55.)
 POETIKA KOMPoZICIJE 205
204 A. A. USPENSKI

pojavljivanje d,rugoga lica (ditaoca) u &ugorne sltrtaju

no, nego zakonito. Sarna neobi6no€t &rda doie 6e kon-
siatovati samo sa pozicije,koja je u naael,u spolj- ispurljava jednu te ish.rulogu, jer pr€dstavlja spolj-
nja u odnosu na pripoveda,nje (dok j€ sa unutaxnje nju tadku gl€di5ta (pozioiju stran posrnatrada) u
tadke gl€dista 6udo porpu.no prirodno), i koja je u odnosu na pri,povedamje; uz to se u ovim sludaje!{na
pd,poveda iz ra@lidi'tep€'rspektive.
ovene sluaaju moguCa samo ma podelku pfipovedanja.
Ohda i kaxdkteristi6ni poteci uz sponinjanje duda u Pojavljivanje u zavriecima pn/oga Llica (pridaote-
log ,ja() s prarvom se mode oporditi 6a pojavljiva-
eposu; na plimor, u srpskim naxod,nim epskiin pes.
njern u,metoikovog portreta na p€titeriji olika':|gkoga
dsla," sa pojavljilanj€rn konf€acijca'kraj rempe (ko-
"Mili Bore. luda velikosal". ji aesto slnbolizuje autola prtrovcdDja) i al. Istovrc,
,Pr sad auite. da varn audo kazcml. medlo, pojavljivanj€ dnugoga ic. (rdi 8lodao€ dli ai-
taoca) u odreCleoim se sl,uaa.jevirnacndc uporediti sa
i sl." funlkcijom hom u a.nti6koj d6adl1i (bor [nole da sim-
Naveli smo pnimere iz na,rodne knjite\"nosti, ali boli"uje poziciju gledaoca zarad,kogl r. fdrja odi-
se na potpu,no isti princh moze naiii i u drugtun krji- grava); ord€ se uopste moi€xno p@rrad n| potrebu,
Zer[liif,r vlslama. Tako j€, na pnimer, veoma obiCno - koja 6e desto u umetlidkoire prikaaivdrr, oi.da, da
u najcazl'idilijim ,a,nrovima - pojavljiva,Dje prvoga li- se fiksira gl€daoEeva pozicija, to jeet 6! ?orFbu za
ca pripovedaaevog (koga ranije rije bilo) na lcaju n€kirn apstrakinim subjektom sa aijc tadkc glodiSta
pripovedalta. U dmgim se sluaajevLimapl'vo lic€ (pri- opisane pojave dobijaju odr€deno 4laa€ojc (postriu
aalac) more da nalazi iskljuiivo na poaerku pripove,
da,nja i nigde se vise ne sus,rede (kao primer vidi rna- ftnkcija okvira se jo3 ociglednije iepoljava pri
kar Ledi Magbet Mcenskog okruga N. S. Lj€skova)" prelasku na Israju pripovedanja od opisivmja u pav(>
Reklo bi se da je ono onle potpuno suvisno; o0to 6tva- me licu na opisivanje u tr€i€m liou (vidi, na prl,mor,
rno mema nikalkve veze sa caalrrajem pripoveda,nja, Kapetanoru /(der A. S. PuSki'na, gde se colo pripove-
bud^rCida le poLrebnojedino zamd okaba. danje odvija u prvome liou - u irne P. A. crifljeva,
S druge slmne, potpuno ishr fuikciju moZe da ali je epilog dat u fune "izdavata", gde 6e o crinjevu
obavlja i neoaeliivainoobmdanje na kraju drugome giovoaiu treiem liou). Uz to je austasfi,eno sto o 61rdm
liou, to jest &taocu, diju je piisutnost pnipovedanj€
47. Vid. frnij€, sr.. $-21.
dotad po$,e ostaLiljalo po strafd. Uporedi, na prfuner, 43. U id su pocledu kahlrrdisrirm pE*1idn. prAlila torornfionl. tG
tadicionalno oblaiaalje p nou na zavrselku srednjo- ia * daju u .lddbmin pnruanicim t ftua.dij.. T,*o l. tu ro.
v€kovne bdade (bar kod Vijona).. rqrarijl pejzat:, Lo 5ro j€ p@mb,hphods posbjanj€ p.vq:a
Obradanje drugonne licu na kraiu pripovedanja plar., koji oboguauje d! * r.koahile tatla gl€di&c subjckro.
-posDarra&, i n. prvd je plau !6M pribada
korirpozioiono je opravalano, i?meatu ctaloga, onala ka- fisua a@td,
toja se obitno s€at e srrde (bdi ged@ s nj.em b.r. g|e
da je sa,mopnipoveda,njedato ir prvorne licu. Ta&o po- digb). V!- tti princip t m rb.in F kojim j. &rr puc
savt@
javljivanj€ prvoga lica (pFi6aoca) u jednome sludaju i l@a, U supblrd sru&ju priklzivanj. poc&je bedi.no i sffilm rin
nDr..!| bud€ reiDt.r.sanino (t& !€upo.rdtjirc !a neron
.lt. Vid.: C, IO. B€irbAoB,qvAo D 6!^ee -,,Tpyr n lM p@icijm). U vei 3 .im mot6 sc EEri i na! u nandu nz.
rc 3Frc.
Bx crd{d , ry (v{. s. TfY, BU, 36), Tal'ty, dp, 153. liCit dorivljaj 'ri& kojs je oaict.dm idnaUda t, r &trge st.ae,
46. K.o Drimr iz evl@ p.ide o stvarnim do8s.lrjir,: FsLdnji sld.j ?obuauF int€rcsowF
ru*e !€iic dd., e p/dd, isru Fjavu
u au!.tlu petu Novd. Ma.rcl€E yrrdr a ti s.d* riho...< i.r aini Elioo pozic'ju eubJekb lroji d.rc doiadaj. dorivljava
206 B. A. USPENSKI
pomenut'i,m sludajevima fulkciju okvira ispunjava Pre-
laz od unutamje na spoljnju v,idnu Po?iciju.
Kada se govorio znacaju rokvira{ za prdjem
urnelnitlkoga tdksta, moZe se navesti i karak'4erisiiaan
efekat ,latnoga kraja., to jest pqvremeni ose6aj da
se pr.ipov€ddrje za'vrlaMa, mada ono tr€ba i dalje da
t€te. Moglo bi se pomisliti da ovaj efekat nasiaie on-
da kada se na odgovarajudem mestu u,potlebi fornal-
ni kompozici@ri postupak dkvim.. U fitrnskoj kome-
diji efekat ,larnoga kraja" moie da nastane, na pri'
mer, kad se poljarbe zarjubljeni koj,i sll se sastali dla-
kon dugog rastaDka (jer se sarna sitrlacija )srecnoga
,LTaja" more da shvati kao podtupak kojii daje okvi(;
prfunethno u v€zi s tim da se sredan kraj shvata kao
zauslavljanje mdnje - uporedi niZe o zaustavlja,nju
iremena u fumkoiji okvira). U knjirevnome deftr efe-
kat okvira mote da nastame pri naj,razliditi.jim prelazi-
ma na spoljnju tadku g'l6di5ta, IroSotow ako ti prela-
zi ni$r reverzib ,ni na osno\iu same pr,irode sirea; na
prim€r, ako pwine prete,,ni nosilac autorove tadke
gledisla. (Prerna tome, pogibija glavnoga jrunarka-
nosioca au,torove tadke glodi&a - priroatno se doziv-
ljava, u nat€ru, kao znak zavrSetka celosa dela.)
trsta&nuta se pojava - to jest $nenjiverje spolj.
nje i unutamje tadke gledristau funkcji,okvira{ -
mote plaliti na svim nivoima urmetnidkoga dela.
Tako se na psiholoSkome planu veoarates-
to, pre nego &o arutor pdlwati (psiholo6ku) tai&u
gledi&a reke liilllosti, na podeiku dela daje pogled na
tu liamost sa taaike gledilta stanog pos[natrada. Ovde
po6toje mnogob,rojdli primelli. Vidi, na Fimer, pote-
lak BunjLinove Wite Grcmatika liabari: 'N€ki Iv-
I j e v pulovao jednom potetkom jurla u svoj daleki ok
nug(. Neposre&rc posle te redenrice ('u kojoj s€ lvljcv
opisuje kao odigledno nepoznat dovek) Ivljev ved po-
staje nNilac an{omve tadke glediSta, to jest po'tanko
se opisuju njegove misli i osedanja, i uopdte se ceo
svot predstavlja po$edstvom njegovoga doZi'r,1jaja.Kao
da pozioije stranoga posmatrata nije ni&ad Bi bilol
IOETItrA KOMPOZICIJE 2fi
rni rna dju zaboraeljamo isto onalko kao sto zabomr-
lja,ino na ra,m kada gledanno sl;rkaxlko d6lo. JoS upad"
ljiviji mo:e da bude prelaz sa umrta,mje na spoljnju
aqtorcvu poziciju na &raju prirpovedanja - kada de-
laljno opisivanje 6eda,nja lidnosti neot€kiva,no 6dne-
njuje opis te li6ncsti sa p@icije strarDga posmatrata,
kao da s njom nftada nisrno bili upounati (oporedi, na
primer, zavriotak poznate pride Dr€rla Irndona ,l.r'
bar za Ziwt ).
Formn isari se princip izvaddno fargovelno is-
poljava na pla,nu p r o s t o r o Gv r a m c n s k e lGrak.
tenistjrke. Na plalr}u saine {rro6tomc *sraktsrigtike ov.
de je simptomatidno, na p mer, 5to !e pni uokr,iriva-
nju pripovedanja Lrpotlebljarva prFrorna pozioija sa
prilidno Sirok n vidoknugon, l@ja Jelo potr,\rduje da
se radi o pozioiji 6a koje gleda poornat a ernellcn iz
van radmje (kakva je bila u tadki glodtlta 'ptiaje per'
spektived, ,neme scene" itd.).
Na planu vremeodke kararkteri,stike niie niSta ma-
nje sinptomatid,na Wotreba, na poaetku pntpovedanja,
retrospektir.netadke gledista, koju zatim smenjuje si01-
hrona tadka gledi5ta. I doista, delo dosta aesto zapo,
6inje na,sovestajem rasplera istorije i(cja joi flije po-
dela, to jest opisom sa tadke gledi&a &oja je o nadc-
lu spoljnja u odnosu na samo delo, pogl€don iz bu-
dmdnosti s obzircm na urnutamje lroine dotianoga dela.
Zatim pnipovedai mote da preale na unutarnju (s ob.
zirom na delo) tadbr gledilta, preuaevsi, na primer,
tadku gledista neke lidnosJti, sa kardkt€ristitnim za tu
lidnost ogra0idenim znanjem o onome ito de kasrije
bfi, - i mi zabomvlja,mo na to da je cela istorija bi'
la unapred rcgena, sto narn je bilo nagoveat€Do.
Takav je poaetak rasprostrarlj€n u knjizevoosti
najrazlididijih epoha: rako zapodinje, por€d ostalog, i
lewndelie po Zr*i (vidi obradelje Teof,ilu).
Na isti talGv naiin u epilogu sixlrtrlu tadku gle-
dGta, koja je v€Eana za neku ,li6no6t, moze da zameni
weobuhvatna tadka gleditra (na vremenckme planu).
Uporedi, takoile, karaliteristi&rc ubrzavanj€ (zgulnja-
208
venje) rrernedra u opilogu,e koje je u vezi sa airo&fun
fiemonskim obuhvatom koji trori zavrdetak p pov€'
dania.
D6ugi postupak kojLirn se ostvaruje zavrsetan( ies-
t e p o t p u n oz a u s t a v l j a n j e vremena. D. S. Li-
haaov {i vezi s tim pige da }se bajka za\rrsava kon.
slatacijom o 'prestadku' dogadanja: blagostanjem, 6inr-
iu, wadbom, gozborn.. . Zavrina sreca - to je kraj
vr€meDa bajlrc{.r
Na potpuno isti nadin,i statiaan zau:a€tak Cogo-
ljfj.roBa Reizora oznadava zaustavljanje iromena -
prcbtrattrrje svih u poze - koje obavlja fulkoiju ok-
vira. S tim se podudara i dzlazak Gmdonaieloika iz
granica sceoskoga prodiora - njegovo obradarnje gle-
daodma ('Kodne se podssnevate?d), koji za nj€ga do-
tad nisd postoja,li tokom cele radnje." Moglo bi 6e re-
6i da u pGlednjem slutaju dolazi do ,karakteristi€trrc
ga prelas,ka iz prostora &oj,i je s obzirom na radnju
unrtamji u prctor kojd je s obzirom na oju spoljan.
Gogoljevo zaustavljanje vrernsna sa l<araktenstja-
nim preobradanjem lii.nosti u dkamonjene poze, pleo-
brada radnj,u u sliku, a Zi{e ljude - u trutke." (Upo-
reali u vezi s tim tradicitrrarlno kinesko pozori&e, u
kome na kraji.r akta glurnci za,miru u posebdroj pozi
- tivoj slici.)
Takva fi,ksaoija vremena na poletd(u pnipove-
danja deslo se ostvaq:uje upotrebom perfekalskoga ob-
49. vid. o ronc: A. c.r\'x aq eB, IIorEq ApeBflepve(oft ^rrcpar!-
!d, op.2l3; u srpskohr, prevld! lsbg dela $r,256,
50. r s t o, nr. 232-:33, a u prevodu str. 271.
cpaHcre B n!@e foo i, crp, 12,dpr!. 9.
Obm&nje glcdaenba, *oje $bom daL* izlazh t Er.nie
snskoe. !rc*ora, l,o fomarni auadak a6ro se s6r.ae u pozc
d!!u. Dovoljno je pod*!i.i m kbj Nedor8ros D, I. FdvlzlF:
loji lotraje m gdu ?m<akm, 'Bvo zle fr-
aai@ Stdodnntm,
rart d6.ojni plodovik ntje, dabqne, lolito upudem lianodi@ roDe'
dij€ lolito sledaltslu,
52. O zmaaju plD.iab ruhb za Corolja !id,: B. B. ttrnruy., ro.
rer, .t,. 1924; o maalju slilaBlE za Cogolja vid. .a!€deno .l€lo J.
POETIKA I(OMPOZICIJE 209
lika glagola nosvrsenoga vida (tod glagola govore-
nja)." Uporedi, na primer, ekspozioiju Tolstojevos
Rata i t1ita, u kome autoroya uvodenja u dijalog Ane
Pavlorr'ne Serer sa knezom Vasilijem zapoaiatjq upo-
txeborrnobl;ka nesusenoaa vida (,Eovorila je... Ana
Pavlovna...a. j".... q.: koji utle.). koj'r
.,odsovar""
ubrzo smenhje oblik svrS€6o8a$jdai isLo je i na po
netku Gosoljevosa Tarusa Bulib. (vidi Buljbin dijalog
sa renom) i sl.
I6ta.knuti princip obrarovanja okvira umemi6kqga
dela moze se konstatovatii na frazeoloskome
planu. Tarko u analizi Gogoljevih yud€ri na salalu krai
Ditiarii<e C. A. Gukovski dolari do zduJ]trdka da ,Rudi
Parnjko kao nosilac govora i kao lik4dra iatezava iz
tdksra gotovo odmah posle frredgo!'ora I a.oma relko
se pojavljuje razgov€tno, personalno, zaPtiro deospor'
no se pojavljuj€ sarno u uvodu t Veee uatl lrana Ku-
pale, u predgovolu drugej knjizi zbomita, u uvdu u
Ituna Fjodorot'iza Sponiku i, najz€d, na sarnorne kra-
ju zbornika, gde je u 0aa,ninukazivdrja 'ob!"ad€n' spi-
6ak Sta,rnparskih greiaka. >Prema tome", zakuu&je G.
A. Gu.kovski, "Rudi Pa,njko obrazuje sam okvt nji-
ge, a u sarn telist pripovedaka me unosi svoj lik..r Uz
10 je kararkte.risliino i sledeCe: Rudi Parnjko uokviru,e
uopste celu knjist Veteri na sataiu krai Dikanjke,
pojavljujudi se samo sporadidno u poaetku pojed.inih
pdpoveda.ka, ali se na podetku tih pripovedatka moze
da upotrebi tadka gl€dista drugoga priaaoca - ro
mannibno{eodrcilenoga poete" (koju posle toga ved
smenjuje unLrtamja ta6ka gledista u odrosu na pnipo.
vedanje). Drusaiije rea€no, u pitanju je hij€rarhija
okvinnoga obrubljivanja - okvturi u okvirima (vidi po-
lalnje o torne kasnije).
Takav se pnincip mote konstatovati u najrazliiditi-
rc.
jim aspektima opozicije ,spoljnje( ri ,unu,tarnje( au-
torove pozicije na f!:azeoloSkome plamu.
53. O odcdahjlaen zna&nj! orcB. oblika d. nnije, nr. l0? 109.
5 5 .v i d . i s t o , s t r , o .
l3
2to B, I. US?8NSIq
I na kraju, Davod€o1ise princip more pra,titi i Da
plaou ideoloSkoga vred(rovanja. U p r a v os e
u tom srnrislu, izm€alu ostaloga, moglr da shvate zapa-
terja M. M. Bahtin o ,uslovno-kniiielnome, sloeno-
-monoloakome kraju. i'omana F. M. Dostoje\.Bko€, o
,svoje'\.nsrnornkdfii&tu izmedu urrurtaftrje nedol,fieno'
sti junaka i djjalloEai spoljnje... za,rsenosti s\*og;
pojedina6nog rcmmaa'.
SASTAVIJENUMETNICKI TEKST
Prjrkazali srno op8ti dudaj kada se okvini celoga
dela obxazujru porno6r smenjiva,nja unutamje i spolj-
nje autorove pouicije, AIi 6e navedeni pnincip ne od'
no6i sarno na wekoliko pnipovedanje u cetrini uzeto,
nego more i na pojedine xrjegove odlornke koji u svo.
joj uklpalosti i dine delo. Dnugadije reieno, delo se
moze raspadati na ceo niz relati!.no zatvorenih nriLkro
opisa, a svaki je od njih posetno organizovan po isto"
me prinoipu po kome i celo delo, to jest jna svoju
u,mrtar[lju kompoziciju (i, prema tome, svoje po6ebne
okvile).
Ved snlo, na primer, istakli - za svekoliko p po'
veclanie u celixj uzeto - posDupalkfiksaoije vremena
koji je kardkterirstitan za obeletavanje okvira i koji
se ispoljava u upotrebi ot ika ne$'rSenoga vida (hod
glagola govorenja). Ali taj dsti poshrp€ik autoo: moZe
da upoEebi da bi Ddki odlomak Fripovedanja dzdvo-
jio kao samosta.lan tehst, to jest da bi kompoziciono
ofomnio (obrurbio) ndki deo pripovedanja. Kao pntner
more da po6luzi ona scena za stolom kod Rostoriih u
Ratu i mitu kada mala Natasa ra zatikivanie u mi-
s$tvu gostiju pita Sta 6e biti kao slatkia:
- Evo da De sDesupitati,- govorio
- je mali
brat Natasi - wo dr na sherl
- Upitacu- odeovarala je Natasa.
56, vid.: M. M. E ! : r ! E, [po6.t trH @mn Aat@ore, dp.
56j u srlstobv, prcvodu isr.g tt L lrr. 96--9.
POETIKA KOMPOZICI'E 2ll
Kasnij€ se u opisu - kao i rarnije - upotrebljarvaju
sanno glagoli svrsenoga vida:
. - Mama! - odjeknuo je preko celosasrola
Tako i ka$lije u c€l,oj 6ceati; oblik nosvndenoga vida
pojavljuje se, ipalk, jos jetu@r - i to upravo n a
kraju opiss dotitoe scedei
- zbilia, kakav? Kalav, Mrrla ltDttrijevna? -
sotovoje vikala Natala.- Hodu & znamt (Tor-
stoj, r. Ix, str 78-79; Rat ',nb, t.I, str. 103-lof).
Uporcdi, ta&otle, kardkteristi&b za8tavudrje vr€me.
na na kraju o,pisa Andrejsvog tvota na 5dh:
- M Moo
o n c h e r ,- d e s a v a l o s € da
da mu kare
kneginia Marija ulaze(i u lakvome rr€lutlu u ni€eo
ru sobu - NikoluskaDe mozedaDasu Scrnju;vrlo-je
hladno.
- Da je roplo.- odgovarao bi u takuim rre
nucima knez Ardftj veoma suvo svojoj s€srri - on
bi polao samo u kosulii... A tneciniica Marila
" Dis-
lila bi u takvim prilikaro kaFo inuskarct Dosra iu
hLadniod umnoga iada (r. X, str. t59; r, L srr.6i0
-671).
O\.de upotreblj€ni glagol8ki oblici (koji ioa6e imajlr
zna!€nje uaestale rad,nje) i"mr-avaju pdlovljdvqit (ne.
jednokra4nos,t) €Fisivane scerie u toku col a wernen-
skoga p€rioda, i tako i,sti6r njefir tipidnolt. Kao da
vreme p$i tome prestaje da postoji, bududi da nij€
prilazano u vidu ra&rje koja se $rkcesivno razv;ja,
nego u vidu cikli&roga ponavljanja je&rcg istog. Upo-
rodi ono lLo je raoije redeno o zaustatljaniu wernena
kao o postupl$r za obrazovamje zavrseika celovitoga
prhovedanja.
Ta&va pamlela meah.l kompoziciooom trga_nrizaci-
jom d€la u celini uzotog ri od.ganizacijqn alekoga rela-
5L tivno zatloreooga prbovednog odlomka zapaZa se i u
crugun aspe&txma,
13.
 B. A. USPENSKI
2t2
Na frazeololkorne planru to pre svega utide na iz
bor naziva. Vidi, na primer, plvu reaeoiou XXIV gla'
ve tredeg dela drug€ knjige fuita i mira.
lspila dje tilo i nilom sij< objavljenoda se Bol-
konskr vei'ios Narasom; to re zablev@knez An_
dr€j (i. x, srr,22E;r. I, str.760);
poste toga gpvori se samo o >krlezu An&eju"; lsto la_
ko se @ oazi1la i u prothodnoj glavi. Savr.ieno j€ jas-
ao da je ovaj jedDokratan prelaz na spoljnju poziciju
(koji se iaaia,va u nazivatrju kneza Andr€ja ,Bolkon'
skir) potrebm autoru jdrino da bi oznadio okvire nc
voga pripovedDoga odl@ka.
U torn se sllop,u mogu da ra"umeju r oni prirne.
ri srnedrjivadrja unutarnje r spoljljc aulurove pozicijc
o kojima je ranije govoreno (smenjivanje nuskoga i
fEratrcskoga Sovora u Rd,r. i fiiru i'td.). Na atralogan
se nadin mogu intelpretirati taznoliki sludajevi kada
se pdtaocev glas pojavj u sredrii,i pripovedarja.
Na psiholoskome se planu isni prircip ispoljava u
vec isticanome poslupkiu smenjivaoja spoljnje i trftu-
rarnje psitoloile laoke gledisLa, kada oplsila"oju miv
li i oseda,nja nekoga juna,ka (to jest upohebi nj€gove
psihotoske ta6ke Cledilta) prethodi ,njeeiovo objektiv-
no opisivanje (u kome se i..lpolrebljava neka druga ta-
dka gledista). U oredi, aa pnBer, scenu tada raljeDi
knez A,ndrej leri na polju pos,le bitke kod.Austerlica.
Prikazivanju njeaovoga d,ugeurog stanja, kome je po-
svei@a cela glava, pretbodi ehspozicija koja ga poka-
zuje sa spoljoje tai.ke gledjsta:
Knez Andrej Bolkonski leZao je m pracanskodr
brdu, na onom istom mestu ade j€ pao s motkom od
zastave u nd(dm; krv mu je tekla, a on je, ne ha-
iuCi nj sam za lo, jeeao !iho. tuzno,kao dele (I. IX
srr. 355;t. L str.459).
(Posle te uvodne rctenic€ sve Sto se zbfua daje se po_
sr€dstv&n junakovog dorivljaja.) Tako isto o'pj, Pje-
rovoga unutarnjeg slanja na nudku u engles,komeklu_
POETIKA KOMPOZICIJE
bu Frethodi ekspozicija koja ga poka.zuje sa spoljnje
ta6ke gl€drista:,...oni 5to su ga izbliZe poznava,livi-
delri su da se dogodila... prom€na., "Izgledalo
j e da ne vidi niti duje Sta se dogada oko njega, nego
da miali samo o jodnom...r (t. X, str. 2l; t. I,
sDr.490).
Katkad se u ovoj tunkciji pojavljuje nodija u,nu-
tannja tadka gledista. Na primcr, scerra u htdi starc
ga grofa Bezuhova na samrti u Ratu i miru data je,
uglavnorn. posr€dstvom Pj€rovog dodvljaja, ali na aa-
mome poaelku ove scsDe, ptre nogo !c prcalc na prika-
zivanje tog dorMjaja, jednom sc upudujc na dozivljaj
A. M. Drubeoke: ,tura Mihajlovtra...uvcrila se
da on spava...", a ved noposredno u dcdoCoj ftCeni-
ci: "Pjer se prcnu. .'. i p omi sl i. . .. (t.IX, str. 9l-
92; t. I, str. 120). Prerna tome, ovdc otnb ne obm-
zuje sp,oljnja, n€o unMrtamja ta6lc glcdSta (A. M.
DFubecke), ali ta uDuta!:nja tadka gledista (uFdivanje
na nediji dofivtjaj) autoru nije potrebna sama po se-
bi, nego samo utoliko sto j€ spoljnja u odnoer ira Pje-
m, kojd se u dotidnoj sceni poja.i"ljuje ka,o clfrtra,lna
figura u pripovedanju. I mi samim tr.rn s pravorn me
Zemo smalrati da i u ovakvim sludajerima okvir ob-
razuje prelaz od spoljnje na unula[.nj'u tadhu glodi*ta.
Dalkle, zajednidki se tekst celor7itogapnipo4'edarnja
more postepeno da mspada na urkupiost sve manjih i
maniih mi,kroopisa.a svati je od njih organizovanpo
i€dnom istom principu (to jest 'ima zasebn€ okvire
koje ounadava smena spoljnje i unutamje arutorove
Itozicije).'
Istakli bismo da se isti prinaip zapara,i u orga,
nizaoiji prostora u al,orenesansnome sli,karstqr (koje
57. Naponinjem.ra smo u vai sa o.canizaijon vrenem vcc isri.rti
taka! prjncip Drilikon toea prcblena u rrca.j stivi:
nmatmnj!
note pfcdsravitj u du odehih (dkkrcinih) s.ena,
a sraka s od njih dajc s bite gl€di3ra sinhbnosa pcnathta i
odlikujc se svojin poebnjn nikmvEnenon (vid. str. 105).oajated-
no je da se ! oin sluiajsim *ada su rrcnor ili lrene pledslav,
lj€ni u vidu dtskrctnih o.jse.a*a - okviri poj.vljuju na spoju ,
ods.teka, obelezamjuai p.elaz ihed{ njih.
214 B. A, USPENSKT
se toristi taekom gledista ,onuta!:dljega( gledaoca)."
Zajedniirki Fostff sljlka${{oga dela raspacla €e ovde
na uhupnost dis,kretnih mikroopisa, a svaki je od njill
organizovdr ra isu nadjn na koji i prikazani prostor
u celinri, to jert ima svoj pnri pla'l, koji odgovara vi-
dnoj pozioiji spoljarjeg posmalrada (gledaoca slikamko
ga dela), dok je sam mikroproolo,r orSanizovdr uz
upotrebu poziaije uruta,rnjeg posrnartmla (gledaoca pri-
kazanoga prostora koji se nala"i u sa,mome tom pro-
stonr). Na to upudujo, oa pdrner, kamkteristidna $ne-
njivanja oblika perspefttive pojatane konverg€ncije i
oblika ob0:rlute pernpektive (kako je vei reaeno, pr','i
se poja,vljdju, uopste uzev, na periferiji slike, dok se
sarna sli&a organianjc - uz urpotrebu unutarnj€ gleda-
odeve pozicije - u cistem r ohmu,te perspektive); slne-
njivanje zatarffijenih i osvotljenih povriina (ako je
dat unutat:djd izvor svetlosti, 3to je kaq:akteristi':no za
ovaj slikesLi sistem, zatanrdjenje se pojavljuje, uop-
&e 1eev, na perifeniji sli&e) i sl. Do navedenih sme.
njLivanja rnoze pri torne da dode kako po horizontali
ili ,t,ertikali, tako i u dltlini sLikarsko9 dela, dajuii
samitrn tim prostomome sistemr drevne slike ftarakte.
ristidan sl,ojevit kararlater, Ta slojevitost pro6tor.a u
6tarome Clikarskome sistemu jasno se o,belodanjuje
kako u takozvanim ,ikonskim breruljcima{ - tmdi-
cionalnome pejzaiu slikarckoga dda - tako i, pored
ostalog, u preseaenim slikama andeGkih figura, nebe-
skih videla i sl., kada je jedan deo sl,ike sakriven iza
cledec€ga prostomog sloja.e
U stvari, kad je knjrizer.nost u pitanju, naved€ne
sluiajeve udrutivanja sitnijih tekstova (mi&roopisa) u
58, Vi.l.: /\. O. 'I( c r ! s, tuur xl4r{c{oo rpor3*A€ur-
!iDo! u mjshcmalirnijd oblikn asrupljh, Ir@mo, u st Dj egi-
lalstoj m.tncti, U!. pn}zirmj. !rcsron dd. u lidu ntzoE ke
ji 3u j€da' izmd drusoea Fsi.vtj6i.
59. Vid.: .|.O.X..ao, JbNi xsMrcHor trloheerrr,
Up.: ,{. O. X.rdH, HercrolbE npGrlad8exs*
q4rydot Mr. - ,apee€prtu xcryd@.
O. X€ rxE,,,rli@rc repru'. tlparpa!@{Hc!p.{dn&
,,TpiAr ro 3H.ko!dr
Ia', tI (v{ @. TIv, EM- 13r).
FoEIIKA KOMPOZICIJE
215
zajodnidki telst celovitoga pnipovedanja mozemo da
p o s m a i l r a mkoa o p r i p o v e t k u u p r i p o v e c i . U
Dajoaiglednijemi tririjalnom slMaj! oraj \e princip
pojavtjuje u obllku umetnutih novela, uokvirene pri-
povetke itd., itd.; u tom je s,htaju sm€niivanje priaa-
laca u d€lu dato el0splicifiro, i litalac je potpuno we-
stan gra,riica ihnedu pojedrfuth novela. U drugqme slu-
aaju - koji srno rnalopre mzmotnili - pojedini su
mihoopisi ooiga]Ilskis4opljeni u dclo toje ih objedinju-
je; ovde je prornena p0:iaaoaevc @oije sk!:ivena od
titaoca, i gr:anice izmeafu odgomralrdh odlomaka tdk-
sta zapazaju se samo kao unrula rjt tornp@icioni po.
stu,pci organizaoije svakoga pojedinaAbg odlomka, to
jest tao posebni dkviini( ('koji kanda o,braauju unu-
tamje Savove dela). Znadajno je da jc u poslednjem
sluaaju to stapanje n e ra! dl an jri vo, to Jcr! delo se
sano po sebi ne ra,spada na sastame dolove.
Primetimo, uz to, da ie,rnogudai slor@a kompo.
zicija, kada se pri lakvorne stapaniu mzliaitd mikro.
opisi jedan na dmugi slaiu, to jest urtlultarnji &ornpozi-
ci.{i okviri na jed,nome oi1,ou (reci,mo, dla frazeolos-
kome planu) ne podrudamju se sa okvirima toii se is-
potjavaju na dnugome nivou ([ta primer, na plarto pro-
storncvremendke kara,kt€ristike). Ra,zumljLivoje sto sc
pd tal$oj orgarnizaciji tdksta pripovedanje nikat(o ne
moZe da ra5dlani nla sasrtaure r rlffoopise, mada se
ovi posledDji mogu konstarovari u njegovsne sasraru
i na ne,korne od nivoa. Dok se u slucaiu urnelnulih
novela granice sagta\rxrih novela, r:azume se, pod,udara-
ju na svim nivoima.
Tako isto, na primer, govor u govoru mote
- Tsj jo da bude predstavlienu obJiku upravnoga govo-
ra koji je umetnu u veoi odlmak,tdksta (ovde Do.
stoji dsti prinoip orSanizacjje4elqsLa &ao i u stuc;ju
crp,3.l_35. umetfir0ih novela), ili se pak moze organdki da stopi
OopM' B ape- sa t€kstoln koji ga ujedinjiuje, kao u slulap nepra.
xvII e ; n. voga upravnog govora.
@s-
ad?
Sa$ irD analoglo tome mozemo uzeti da u likov-
noj umetnosti imamo posia 6a slLikosr u slici. U
 B. A. USPENSKI
2t6
nairriviialniiemobliku ie Iakva hiierarbijskaorganiza-
.ii a.i" ona" kade se nr slikarskiime delu slika sli-
kirsko delo (a takode i pri udruzivanju ividnih slika
na ikoni. fresala u zidnom slikarstvu i sl.).
U isto vreme se slojevita orsanizacija prostora u
srednjovekovnome ,ilopjsu moze da postnatra kao slu-
aaj kada se zas€bneslike, koje tvo4e zasebne mlkm'
prcotore,oryanslri(neraSilani ivo) stapajirujed-
no u zaiednidkom€ prostof1] koji je na slikaNkone
delu prikazan, - tako da se Srarice mealu sastaurim
mikroprostorima zaparaj'u samo kao unutamji kom-
pozicioni okviri.
,Slika r slici. (i uopsie - "delo u delu.) tnoze
se upotrebiti u specijalnoj kornpozicionoj fuilkoiji, ali
to aemo pitanje razmotriti u slededem(deliku.
NEKI PRINCIPI SLIKANJA"FONA.
Ako zajedni{ki prostor slikarskoga dela posmatra'
mo kao da ie sastavljen iz skupa zasetnih Prustora,
onda se moze istaCi jo! jedma okolnost tarakeniotid-
na za slarD slikarstvo: razlidili sastaldli prostori o\,de
s€ na razlidite nadine mogu orgamizovati zavisno od
njihovoga mesta i fudkoije u slic,i, to jest mogu se
tumaaiti u raznim umetni{ikim sistemima (potainjava'
juii se adekvatno za svaki siBtom specifidnim prinai-
pirna orga,nizacije)-
U vezi s tim istakli bismo da se fon u srodnjo-
vokolnom slikarstw daje u drugadijern u.rn€tldilaome
sisternu nego figure na prednjern pla,n,L. Ponekad se,
na primer, fon, za mzl1ku od figura Pr€dnjega plana,
daje iz ,ptitje perspektive(.
Ovde je moguca direktna paralela sa kompozici
jom knjiievnoga d€la. I kao sto fon {r sli,kanskome de-
lu more da kontlastim sa figtrlama predLnjogaplana,
bududi da je dat sa prinoipijel,no d,r,ugetadke gledis-
ta, a naime sa tadke glediStakoja je znatno vise pc
dig1uta, - lako isto i u knjizevnome delu, kao lto
FOETI(A KOMPOZICIJE 217
smo vei istakli (str. 95), sveobuhvatanopis sa dovolj-
no podi$ute vid,ne pozicije tnoie kompoziciono da
stoji nasuprot detaljoijsm opisu sa drugih, specijalni
jih tadaka gled,ista.Kararkteristidnoie gto se i u jed-
nome i u dnusome slu&ju tadka glediSta "ptitie per-
spektile( pojavljuje na p€riferiji slike."
Takoate se mole istadi i kaekteristi&n postupak
komhinovanja ,perspsklivn aa. (to jesl organizo\anog
po pravilima klasitne lineame pe!'spektive) i 'neper-
spektivnoga( slikanja zarad $rFotrtavljanja razliditih
plarova u slikars.kome delu"; na Fimcr, kada plosna
dekorativnost fona (slikarroga po pravilirna linearne
perspektive) sXoji na.suprot trodimonzidDlnosti figura
na pred,njern planu - 5to se moze upoaoditi sa efek-
tom kombinovadrja tvih glunnaca oa foDu d€koracije.^'
Uporedi, takode, destu suprotnost iznedu lakdritnos-
ti gesta i opate frontalnosti slike na prodnjom planu
slirkarskoga dela i izvesnih elemenata baioka u slika'
nju figura na njegovome fonu ( o jest figura koj€
imaju uloeu ,statista( ).6
U renesansnojeposi opsti slikani prostor aesto se
organizuje kao prikazh?,nje nekoliko mikroprostora, a
tO. Fon naravno, '.ipada zapravo perile.iji slikc d. o tomc l€sni
61. S tim u ldi ka6*t*isttdno je prikazihnj€ 6@ij.h u obllku rrc
$&msa zdanF s urronjenin pEtujin zidon (u xvll !rk! u
Rusiji, u xrrr - xlv - u rialiji), prj ceDu * lnubtuji r3n:d ob
. a i l u j c p e r s p . l t i v n oi v i d . : 6 . B . M r x a i l r o B c k t r d , 6 li ltyp!
rzr), i l(@ d3 iime pred'avrF $ojersno
6:, U vai s rim sc nDtdro pozvatina ra su*arsrvo kvar.,aunJ rrrJk
trisricno slibnie obnatenoga nodela (tu pr.dnjen olanu \likr'sro-
€a dela) m rontr afhirekromke d.koracije toja sc inrerrretna n sis
rcdu lnrnrn. perspektivc.
63. S 1im * note dor'en, u vezu i tinjoicr lro
nma obkruiu Imntahro, dok se lru&tuzrEln. !xr!u 'la drju iz
p r c r i l a{ v j d . : E . A Y c n e n c x ! n , ( c{.rek. nc
'ur D pvc.rotl skorcmcn. - ,,Tpyu .o 3mkorrM .trcrcMaM', Il
(vc.3d. TrY, Buq, l3l); B. A. Us!enski, O seniotici ikon
(ukrjuaao u oEj zbomit).
 B. A. US?ENSKI X)ETIXA KOMPOAd'E ,to
218

svaki od njih, bu&rci da je organizovan po zakonito6" de desto ne slika 6am svet, nego ddkmaoija toga s"ve-
tima ceDtlalne penspdktive, ima saimo6tabruperspekti. ta, to j€st nije Fredstavljena sama sliil€, r€go sli&a re
vini orgamizaciju (to jest svoju posebnu liniju horizon- slike.
ta).' Pxi tome se prostor na zadnjem plannl ohublj!- To je pov€zdro sa lfurienicom da je slikanje fona
je u vid,u otvo,ra za vrata ili prozorgkoga ra,ma i sl. koje pripada periferiji ol,ikarskogadela, orijenti-
* to jest ima svoje zasebne 'okvfte( (vidi ono sto je sa,no na spoljoju vidnu poziciJu (to jesi pozioiju 6rtxa-
ranije refeDo o sl,urenju istim postupoirnapri ozra. nog podmanraa.a),ddk je slitanjc prodnjega plana od,
Cavamju okvira u vezi sa kan€,kteristidnim shvata0rjem jenDjsano u do,reoresansaldnc afirka$tvu na pozjciju
slirkarskoga ddla poole renesarEe kao "pogled kroz u.nuta,mjega glodaoca, koji je zamiuj€cr u cent$ sli-
prozor""). U slika,rskqne d€tru moie da po€toji i ne- karcrkogadela (vidi o toine ranijc). U vaoi s tvdnjom
koliko ta&'vih sukceshrlo slikalnih p,rcstonnih slojeva da se fon u srtatone slirkarst\ t nlJc aldlao ca u,nutar-
(a sr6hi od njih ima posebne ok/ire i 'posebnu per- nje, nego sa spoljnje tadke elod!,nia, moLmo se po,
spektiuru pozicijo)." rvati tra taralte rstiiam naain prikarluDja enterijera
Tdko se veomd aeato s,irkanje fona u slikalskqne na rirskim lkomama, gde se zdanje u tdnc s€ radnja
delu moZeda shvati tao s\,ojevrsno sliilcarsko de- d€6ava ri koje, Fr6ma tome, shrZi kao 6dr za rtu rad-
lo u sl,ika16&ome delu, to jest kao samostalna nju - slj,ka sa sl]oje spoljnje, a nc.a udltarrnj€
slika koja je orSanizovana po wojinn posebnim zakc
nitosdma. Pri lorne se slikamje fona u vecoj meni nc O jedinstv€nim posh.lpcima slikaqja idla i okvira
go slikarnje figura na pred,njern planu pot6injar€ dis- dela vidi, takoae, ka$fije.
to ddkoratimirn zadacima"'; moglo bi se r€Ci da se ov.
zd rak* slik )j u 'sto !r€m. jc lrirbddo :b rgkw onjob.rjr irc.
64. riniF horianla odr.dqje se k o linija .a toioj s sustiau pahleld. ba oaekir.ti bal na periferlji slilarsk.ga deL.
linije pri !.Bp€*livnom sli*aniu. u vdi s riE istak,i bismo da so btdtbdi c.n.rrrn. D.rsnck.
dsb daEo (po 3!oj prilici od v v. prc n. . ), ili
s1i Bori&lijde aksdrrii, platm Jos un sc njihova lrim.da ograni&Ela m 'Fltidne zldatt.r on. ru F pre
Kr€vea i sl. Vid, p6&tu MaA.n! s deebh i apostolonTMoa n j- sv.rn lrlmdjiale z sljkmje p@oris'ih d.koreda Gimrtodaridno
stora iz cbsenaltu (oG rl*a mFton jz css8mim ndiva 3e I l. da l€ rdo dlrid. cent.d,e p€rspektile u 6t rel cr.rol bito u
Maloa! . dtubrca i 4tunobn ronan), lei s pozqiaDoE iLtoocionom uneholau - 'skcnwdijon, vid.:
6?. Tnne e nore objasnni inter€santna okolnost da se rri sitanju lo.a n.A.onop.HcRsI, O6pa d r€p.nedma. -,,Toy^d no 3Ha
- i uopale na p.rif.rijl slikarskoga dela - u srarone snks.stu a6 @dr odd'!, rlr (Vq. s. 1r!, bm. 193),6p. 335-336. H. A
slo pojavljuju elenFnri rs4nictosa sistem koji je u erolucjorcn O^arrr€p, Icy$q?a r BcKymo ABvpew
poele{tu npredniji od sist @ toji * primsjlj. u sli}anju !red. ,/t. - M., 1953, c.p. 175-176, gd. e p.Bpeknvm slllo na jcdnom
.jcs pl,m (vid.: M. Schapi ro, Style. -,Antrepolosy Tod.y. An 3m4*om kuhlnjskom kalupu do6{ti u va upmo sa litrjenicon
Enct.lopedic Inrcntoryi, Chiecp, 1953, r.293). Dngl.ije r€leno, ! & je b slila pripadala rrisenjenoj undn6ii.
slik.nju fdE i ep{re figlra koje a sno slitarsko delo imju po- Im Gnda a !relpos.avku da je ! rer.s.nsnoj erohi princ.
notDi zmcaj - mtnik mote da pretiae svoje vl€nq blro * ro B (Htraln€ p..sFrtiv. u slilarsrn u roa.ltu ito bto bila u kzi
mor€ da orulnizuj€ ro zakonitonim €entrahe (lioahe) rEspekli s loturist m (talva se rca lore*ad istiae, na pri@, kld su u ])i'
!e, prena principioa hroka (sa za nj4a tipianim ratursina i izrat j- hju Irodi pejat) vld, o svmu lto jc F!.no: 6. A. vcneHc-
noD minitoD) i sl. - tr rene lada doti&i um€tnicki ristln lol M n. K '@qonllm %Fn ^!.rx€ii xr'dc" (E ta. dars k
niie dobio d@iEnho F.: . O, ,I(.r, r, '3E( xsEmcoD npomENxss). crp.l0-rl.
I rbilj. $ obli.i ml6ln perspettirc i oblici b'rcka onjo'
lisJi bal m sFljnjeg detraca i neFsredno avie od prclo.ne i 63, Vid, olm: E. A. V c n e r . ( ! l,, k d.r*€ nepeeqx tuo6paxc.
vtmosk pozicije o{xa posl€dnjeg (oru.h i n€izt€ld $bjeklivi. !E D pyqo* ftoFmq, dp. 2-5.1.
220 B. A. USPENSKI POETIKA I(oMPOZICIJE
221

Orde se mo;emo poavati, na p0:imer, na oiiSled,no ljudske figure u egipatskoj umetnosti, i u tom se stru
dekoraciori fon u Dotorbm slikarstvu (tako A. Benoa, iaju strika statue ili mumije u naaelu organizuje d,ru.
araliziraiu6i zavisnost Dotovog pejzaZa od misterii gadije nego slika Zivoga dovska: dok se ova pNlednja
skih ddkoracija, govori o ,rekvizilnim. lkudicama, o obiano daje u vidu karaktenislidnoea spajanja fasa i
'stenarna koje naliae na kulise, koje su rarr'ne, kao iz
*artona i?rezan€"") ili na metode rada Tintoreta dli El brcnanos doba u oblllu lttksno!, orutja no !.-
splbenicinE, I loo dr u rin sluarjcvi.! stika-
Greka, koji su organizova,li fon tako 5to su na plafon no orurje sluri xao an€na ?j 'olno orurj. roj. jo $lrjarc na ro-
lelali voatane figurice - i samrim d,m nisu slikali sa. klopm crcbnioe (vid.r 6. BrtrneD, nDa6^.s{ n poulld rarop-
mu slvarno6t, nego slitu te stvarno6li.' ropra, c.p, 53, nprreq. l).
Piimetimo jos da se "sliilG u slici* u vedini 6luda' zd.ajno je, s dfuge sran., d. c t ! stl@ .liksBrvu v,a,
jeva organizuje u dmgoiadijam umetnidkom sisternu slilc. ndv. r.L no& d! .t ju .n tacc I u
oir.on ralursu (vid. naycdeno dcro B. vlFr. .tr. 9a-95, . i{o ra.
neso sto je onaj koji se inaae primenjuje u slika':sk.r- ko st. 61. i srr.95, prin, l, o vezi iznedu nlurr | .ttbnir d.rvo
me del'u. Tako je, na priner, za umetnost Maja kam- ga Gla ! cgipabkoj mdnosti i upndivonj. E U&ro& | M$rnjin
kteristidno, uopite uzev, prikazivanje lica u profilu opite). More s p.erposbviri d, F i nnvo t lo rwj6 |.fu'iron u
(analogno onome Sto postoji u staroj egipatskoj urne- uErnilovoj sresti lripaddo ronu, 'dekofull@ - L pcm .om".
iilano j€ po akonina slildja ovih Doste.Lll!. Orudr j. problra
rnos!i); ali kada se slika maska jli neka skulpul:a - sl anja ,hdve prnode. povtu e p.oblemo {llL ! rtlct.,
to jest u slu6aju "slike u slici" -, onala se ona rrore Imedu etuglnfslirr laFlela a a.aliziBnl pbblo mor. 5c
davati en face. Ista se primedba, po svernu sudedi, mvesli pr€dslava o onosiuone sveru keo sv.r! - obrnu.in
moze da oahosi d na egipatsku umetnost - ako je u odrosim, na koju se ponekad naildi . u arhaiantm lult'fur. Tlko
se kod nekih sibirstih .arod! (f,o.1 obstih Utn, a brod. lod Xrlk)
pitariu tre,rman lica:' Sto se paik tide tretmama cele ode.a m pokoj.iku ne akop. .a rcvu .t.onu -
69. a.6eHya, tcroprr x{sntrc!, Co6, 1912,q. t, !brn. L op.lgl-103. ij. suprorno od za*opa:nnja m tirme.oveklt (! cv'uprlol rultu,i
! n, o6parrar nepcf,exr{E, dt. 396-39?; ta se rdlik! osleda u suprclnGri idedu nlikc i ,.nrl. od.d., r
?a6 rp.rto, M., 1965, crp. 3, 31. pn bne reba dodari da surrcrnosli rrivo - n tiw, durlo - r.n
7l Vid. frcsku n. sarkofaeu iz Kerda (Drrav. Ermibn *oja p.tkdujc prcds.vrFju - u.aIim rlrurumr
delje egipdsk4a unernika (id. reprcdukcij! ! I(nj.: B. B. nau. stu\tu'no ibnorlne p.jave). vid.: B. H. q€px e{or. nftN'!B
rcprFr I IV 8ed, 1967, r.6^. 2i): I€rakteris- o6.x[ vrpo8, ,,IlueessK
liid jc rroDtan izinezlu p.ikaz nnerni*a u prorilu i prikta en nptrr rcpBa6drHlr pdwrd(lx 3cpo8&{n", M., 1959 (,,Tp!,u
racc na um.tnia*i'r slikrm. koj. m Iacrxryra {Horpadlx A}r CCCP', noBar cepux, r. 5l), Lrr. lra; l:.
jrinjorje cn rae Dikazivanjr demona B& u esiFtkoj umetnGti A,A^exceesKo,
rbravo hro !r1 se lic. Bcsr Drikrivalo klo naska. Vid.: E. Brr' kti se obiaaj pon.kad susr€de i lod ruskih s.arovorlca (T s
aropropra, I(e!6, 1s22, crp. 6l ('p!- Makarim, nsndo ob:v.lbjej. More se reli da nrtvi pcrcru snrg
Meq,2), ctp. t-4 (.psMcq. 3). nu odFa u oeledarnj ogl€dalnGri u vui n
Mde se Dretposkviri da jc Da slitaniem fom u slikarskome delu - vid. lasnije, Kamlr.rit.i,:oo jr,
skoj unernosti u pcictku oop sa slikanjem su*c (po. mjzad, da i tmski duh (^uHn) kod Rusa mre da bud. o<luv$ nl
lEbne ros*.), a ne ncno5rcd namo je pNo. isri dadni: po prednavi koju inaju polehonski i rolosodski sljr.j,
bnna funkcija podrta u €giltu bil! da aneni postbnu m3xn: lrod lMskoe duru je tcva pola *at6n! preklopljeM na dcsnu, a nu
potftr se slavlj@ u numiju u isbn€ s{ojstv! r€o ' mra, i dugp obr.uro, kr lto svi obidno nN. (vid.: c. B. M!ic s MoB, llcanc
jesnjon tegzinnlo (vid. o iome 3. B. naoroB, ErlllrtrcKxa rd c!^a, u Co6p. coc., t. XVIII, fp. 71 ur. Brc. Bc. I,I lrn o r,
46, passim). Mote se ueri da se u lD&rku
bdrala upmvo mska i ttk se poron sli*a { rd odrcjila o<l mL' M,, 1965, op, 173; Bis. Ac. HDatroB, dJoMd .n{!o^n-
nije i podcla d.a funtcionile sn66ho @@ r^@r+,".4 ! .Qp]Mck
Puna analocij! a orc ab sno or.rc rckli Nt * na6t u e@ d, ,,HapoF Agr ! &DpsM", 1965, I\& 5). To 5c haav.
luiji br.rc prirode, U stEi. slit nje etih prcdtrts lrrt lut s. no, nore ohja$iti pdnbm oitoroskd po@oldu ime(lu
 POEII(A KOMP{)ZICIJE
))7 B, A. USPENSKI 223
prufila (tj. prjikaanju se ,kaBkteristike slikdre figure Ali se isto talko i u knjirevdosti )sratisti(, &oji se
u hodimecrzionarl'nome prosto'iu), dotle se prva daje u pgjav.ljuju, tako re{i, na zadnjem planu pnipovedanja,
distome p{,ofitru (tj. tretira se u dvodim€mrionalnorBe ubi6no pnikazuju uz primenu kqnpozicionjh postupa.
prcstoru)." Isto talko se u ruskoj dmohosti odreatenxe ka koJi sr.ru naaelu s4.lprotni postupcima 5to 6e pni.
fieure, po Favilu, pni&azuju u profilu - reciino, ti- menjuju pri opisivanju juaka daroga detar dok ]una-
guxa konja obidno se daj€ u obliku stilizovane profil- ci mogu da budu rlosioqi autorove ta6ke gledisla {u
(le slike, koja je kmda msliojona na Flohe, aii 6€ ta jednqm ili drrugom asp*tr), dotle statistfina, ooptte
zark@itosl narugava onda kada se ne alika ddposred- uzer, die svojsweno da se pojavljuj{ u roj fumkciji;
no konj, dego njegova statua (r4oredi trIirkaz koDia njrhovo se ponastrrje obidno dajc [la trlanu nagtaseno
en face u Ju6tinijaoovoj stauri na ir&oni Pokro€ XVI \pol injeg opisivanja. U najkarakraistiarriiim slu{ajev'-
vdka novgoFdigke skole"). U svim tim sluaajeviina, Ia "slari'ti* se ne opisuju tkao lrudi, nego rkao tu r.
prema tome, sli&a slike predmeta tumaai se na ?ot- ke. to ie9t dat je isri po6lupak 'sli&c o s$ci. .koji jc
puno sup[lotan nadh nego kad bi bio naslikan sam maiopre istakmlt u vezi sa sllkaagtr/on,t
taj Fedrrnet. Kao primer more se navestj opi3 r3tilurai u pre-
Darl,.le,fon u slikarskome delu (d uopste ojegova obtaZaiu F. Kafke. Te licnosti pr€dlr.vlt.ru ti.pidne
perifenija) moze da se predstavi na neki zaseban na- sratlslei uvek se pojaMtjDjuna adrni.ln pldfi radnje.
6i[l - kao tslika u slicid. Na addkvatan se nadid u I karakieris'liono je slo se opisuju upravo trc lutlie;
slikarsksne delu mogu for,Inalno da ,jr&,oje figu0:e trrc- to se pre svega iaa1ava u naglaSerrcme automartizmu
je pripadaju fonu slike, i uorpite najrazliditije dmgo- njihovoga ponaianja. Njihovo je pqnlerjc potpuno
ra,zr€clnefigure - fieure koje tunaju ulagu 'statis{a"." rstovetno, uvdk se pojaeljuju zajedno d aak u islome
poretku (sirnptomati{no je lto se jedarn od njih oazi-
natp.im.lnth bta. (lumllh duhova, tualti i sl) i nrrvd: i jedli i va ,srednji<, - kao da oni nikada ne menjaju svoju
drusi pripadlju U!. t lotL: C. S.luster.
Pcndans in rhe Fom or Inqtcd
relacionu pozicijul), niiho\ri su pokreri .lrilnie auro-
UU|rn Figws r.om Pal@tidjc
"TpyF vII M4alBapod@ malizwani. Obi{no se opisuiu samo njihovi ge6rovi;
^omftcxsx Havf,", r, vll, M., 1970, gde je stuplja naterijal o 3li, karakrenluono je uz ro ala uopSle moze da govori sa.
*anju mNnr u dhan:.oj mernsri *ao prdmldh figua. I u ov@ mo iedam od njih {,srednii"l, koji. prema tome, sv\.
je slutaF bitno to llo s. nrtvi slitaj! $pdno oa Dai@ m toji njih i predstavlja. Moglo bi se reci da se Kafkini str-
?2, Vid.: B^.K,Marbr6e?r, CrpHn npeaprcyAo(. ( wpdr o6
nari pojavljuiu u ob[ku jedinstvenogamehanizma iz
!!nll?r a .mrercrcM F{!aO€, M,, t915, lriju_ delova - kao u vidru triiu medusobno sjedinjc-
dp. 15 16, a roaito priEedba 33. K@ 51o ist,& B. Vila (F- de1., nih lutaka koiima upraMlja jedarDgtumac.
srr.60--61), r esipalskoj se m€h6d Grtb ?ostupcim sl*aju Dn- Uporedi slicno isticmje automarjzrnau pona{ani,r
va tela Lojib i sblue (vid, u @i 3 ld ldhodnu ra@tu).
73. vid.: A. l1- Heipacob, O tuBln p*t?ca B AIE €pyqo* tr,
Ii{nosti sa Iona (opisivaDjestarisra kao lutak; koje ;u
@mcr. - ,,TpyAE U{crmira apx@ o- melBrnidki orgdizovame na prhcipu spojenih sudova;
PAHIiIIOII', L M.. 1926, i Lod Toldoja ! Ratu i miru: dtje se opis plaluse
74. Sto * ti& v* izdeilu lm (detdcijr) i datisb., tmlidistiaa kojoj se u Vorotrjedu udrvarao Ntkoiaj i ajeiroga muza:
j. naain D l@ji su menjieoe deLor@ije u po@.Gtu s.kspircvog
vmem - ka.L su rckvirlt u6tla i irnGtla sma li€ (drucprd- 75, Uoplt€ o lril&ivbju ttancri tao llbta - b.: obzi.a na 6n*ciid
redde litncti u komad!), Vid.r A,An{x.r, Tan! rN lller.- f i h l i a n 4 l i u d e l u- v d . : a . B , I { d n n v c ,
epd, M-. 1965, crp. 1i6: up. .n lognu tunkcilu mifmGla (mlfor- l^FM o rvx^!,r,,.
p. car*oF. - V njegmj hri -Or nrrK4 ao !,\oxa,., M. _
btsana lt€ Loja oFluruju u totu i,oderja prcsl€m - prin, pF,)
 B. A. USPENSKT
A ori kraiu Dosela,rro je lice )enino bivalo rume-
niie i veseliie', li(e muzevlie\o Postaialo je sve. sern'-
ie i ozbiliniie, kao da 'u oboje imalj leclnu korrcrnuve_
iir6"ii. oi ,ltbtir" s< ona uieiavala kod lene ulorir'o
-;;"'ii""r;-tro4
; ;uza o xlr, str' 18: t. lI \tr' s4s)
Kao samu po sehi iasnu ilurtrac;ju mogli ttismo na'
ookon, da naved€mo i opj\ vecerDjegpriiema kod Ane
iavlovne Ser (koiim zapocinje pripovedanje u Rat'
I nirul. g!.iese aulonalizam u ponasanju lidnosli ko-
je pripadaju tooiru naglaaava posebmim autoroldm po-
ieaeniem sa vrelenima koja su u predionrici Hjuaena
u rad. U lom ie smislu jos dadainiii opis gomile kod
Dosroievskosau Pistevom dhetriktir "Neko se preda
mnom trrevilii'o sakrivsi se iza cele le lantasticne gq
mite i povlaa€fi neke kdrce. oprurice i le su se lul'
ke kreiale. a ml kiko.e ti se, kikcre!.''
Tako isto, to jest po pdncipu Pozorista lutaka,
Dostoievski opituje iporodjcu Kapemaumovii u ZIG
cinu i kazni (kod koiin slanuje Sonja Marmeladova).
Kapema^mo,vi s,u tipidni statisti - oni u delu ne iz'
govaraju ni jed,ne j€dine redi. vid,i, na primer, razgo-
vor Svidxigajlova sa Ka,pemaumovorn, koji je prlka-
zan omiko kako bi Eogao da se pniftare telefonski
razgol'or: jeclino duj€ilo glas sa,rnogaSvidrigajlova.
- vidire. elo ru ie uLazSotje SemjoDotmelidite
nena nikocal Ne veruiete?Upitaire kod Kapernaum}
ra: ona td niih osravlja)djut Evo upmvo i nje ma'
dame de KaDamaumova? Sla? {ona je naglumr ou-
sla? Kuda? Eto, jeste Ii sad tuli? NeEa nje.r nece^re
bi!i. mo2da.do kasnouveae(Dostoievskr't v srr' ru/;
Zloiin i kazna, str. 5261.
POETIKA KOMPOZICIJE
225
mogu da menjaju svoju sr€dinu, to iest v€zana s,u za
nelro odrealano mesto, dok prva stobodno menjaiu
sredtum.LPrirodno je sto se u ulozi dinamidnih f,ieula
obidno pojavljuju conhalne figur€ pripoveda,nja, a ra.
zno\nsnim drrSorazrednim lidnGiima slojstveno je da
se pojavljtriju u ulozi sratidnih figu,.a.'prema rorne,
>statisti< mogu da budu lokalno verari za neku sre-
dinu, vezani su za fon, pripadaju rru kao njegov ne.
Fzdvojan deo: opisivarnje fooa obav@ ukljuduje i
ogisjvanje statisra ta.l$e vnste. Tipobfli analogan prin.
crp mogao bd da s€ istakne i u Do|milhr.n
Takvo uvetarvanje uslolrlosti- na pripovodiome fG
nu moze se ispoljiti i u ime,novanju opizodnih
f,igum. Tako se, na pdme0:, u pnidi Katniac Ivaarowe
\ Z-l.olinu i kazni F. M. Dostojel6kog troacldvado pr}
JalirjuJu poDpuno neverpvatna i usloruof[ot€l(na pIe-
zimena - ,kjreginja Bezerneljnaja ( =b.r6EljeliA).,
,knez Sdegoljslcoj (=kiooj)( i sl. (t. V, otr, iE6; ZrG
titl i kaaha, str, 19+-195) - nada se ioatc prczimean
junaka ovoga dela u veoini ne odlituiu udolnosdu.
Prema tome, ovde dolazi do nagtog smenjivanja prir-
crpa opisivanja: od realislidkoga na naglas€Dous,lovni
pnincip. AIi je bilno da je la prica - svojelTsno de.
I o u_ cl e I u, i da navedene figure ne {rzirhaju uaescn
u radnji, to jsst kao da 'stvamo. rna preair;em pla-
7. Vid,: c.IO. H€rnDAor, I( M!€y o o$,
-EpeMqHlx oE@.{rd c @xdor apvxrr"oir ! pvexol6u^rr€.
- ,,T€rcr AobaAoB Bo Brclon me{ eo^. rc lrcpsnsr xorc.
Mlidqe dd@ri Tapra. t966, dp. ,t2j !p.: tO, M. ,,l o r x ! u,
oMeE I xydrvp!, _ ,iTpyAd no
w (vq. 3d. TTv, h. 236),Tapry, 1969,crD.

Svidrigajlov razgovara sa Kapernannovm anako kao 73. z. p@ri&€ su * atbistiani, 3 j.dne srrd., .len6n panbnin€
Sto bi nzgovarrao sa lulkorn - odgovara sam umecto D adnjeo pranu u sra.insloj !6zo.ianoj pre&ravi ), 5 o.uF srranc,
zBtoo u{edamje usldndi p.ilitom pdtsziwnja rGn. m sot..
" Uopste o posiupku rtu m scad. !id.: !. S. Boas,Thepta!
Uz to bismo mogli da pnim€timo lkarko se lica u {rdin !h. Play. - u niegovoj kij?i: ,A sm6 oi paFr6 o, <h"r;
delu desto dele na statitna i dinami6na; ?osleddria ne t€rc ard the Th@tB, tt7. up, lalode mske u antiaton pozc
riatu, *oje a pojavluJ! m llod nostae rdak..mih urogr - si.r,
?6, ,I*t6yprGue ca, lmlie i sl. (o bne se nd. sudiri na osnow pritazivsja !,
blilaciii v. L. Kom.diea (, P!o@ sdc^b" 1916x{ I, o! 1ll rc.isrc predrbre u ponp.Jskd sl*arsrvu tti tu ilustracijma u ne-
DroponnV6MkurJ. Iim'Lhcijwin rukopisi@).
226 !. A 0SPENStI POETIXA &OMPOZICIJE

nu Fipovedanja) ne postoie, nego se pojalij{rj,u j€di Tako se Frt slikanju fona (i figura sa fdra) i u
no u pddi Katarine Ivanovtre. U Sldadu s tim 6€ dli Iikovnoj umotnosoi i u knjirevDo6ti moze da pri.me-
i prikauuju porriu postuFka '6lika,u slici.. njBje jed{I isti poslupak 'slike u slicir. Drugatije re,
Uvedavanje ,uslouFsti pri imenovaniu epizodnih fi aeno, olde d,olazi do int€crzi,vir€nja znakomosti opisa
gura (koje se pojavljuj{r na p povednome fdlu) l(od (slike): opis ne predsta\,,lje zoa'k Bhkane swarno€ij
DostojevskoSa se za.pazau celome nizu dela. Uporedi {kao- 3io je Lo shtaj sa ccDtr&tni|D figurama), r€go
primere kao Slo $ ,grofica Zaljilwatskaja (od d/zak, znak znay,a stv"arnoeti.lrbtfo bi sc i,ofo tako re{i
ptkosun)" (Ujkin san), ,DurizaZigini (o@rilike: rnu- da u ovorn s,Iutaju dolazi do hcrrivirdja uslovnosti
siaavGzapaljiv). (Kockat); .knez Svirndadkin (od redi op)sa'. U skladu s tim 6e crdrtalDa 6rurc (figu,rc tra
koja oznadava ko6t olovorn ispurnje,nui hoja se ir igri predrljem plelu) suprotstavljaju &uSElzlrditim Fgu.
upotrebljava). ( Droinik) ; /utnl'elj Dardanelov (proma rannaprerna pdncilxl srazmcano &anie zna-
p@natoim moreuzu)(; ,girnnazijalac Bulkin (od zemtd- Lov no s I i 1r! slovsros t i) njihorcga opl3ivanja.
ka)* ( Brata Kdramazoti); studont, mater:ijalbt i ate- To se moize shvatid i tdko kao & rc .raanano ma-
ist, 'Kb,lorodov (od kiseonik)a fldtor. Kod Dosaojev- nja znekovBost pnircdrno asoaira !t vcdom rca-
skoga je pocebno lanimljir€ kada se u,imenovanju I dst i dn o S6u (ver.odostojto!6r) cDitat caoEalne fi_
opizodnih fi$rra ili dnufiorazre&rih lidnosti otvo,reno g|I[:e $rprotctavljaju se dnugoaa ldoiEr tro manje '
razolkdva salrn postupalk; uporedi: 'pisar F.isareilko" znakome (uslovne) i, pr€0ra t6ne, lir. dvofir.u
(Gospodift Prohafiin),,rmedicinar Kostopravov (od U v€zi sa s!€dnjovekovDim slikarEtvqn trLvo uve-
imenice koja znadi: Clvdk koli kosli namelta, ali i na- davanje uslor,Tosli tra f.{ slikanskoga dole d uopste
drilekar). (PoJted lopor,), lto autor nnore aak i srpe- u DJeggvim manje vatrjm delovima lako 6e ,!oze Dr}
cijatrno da aaglasir vla6nik tockfl'dkog doma u komc kazali arkouputia:nona LardkteFisritnu oro ameD ia.
je Mladid dobio aa zeto zore se Z€ddikov fMfu- rizac:i ju u (mi[n detroqimaslike.koii su frr*cional_
diC), o T,rusookom (d skakutoti) autor pile da je u no ma,nje vahli. Upor€di, na prlmer, ia fo stare lto-
kudi Za jebina 'skakutao za ostalfulra (Ve&i De tradiciotralno sfikanje pejzara u lddu rakozranih
nlr.i), o Raz{lmihifir (Zlotin i kazna) kate se da je "ikonskih brea.rlja_ka. (a @o moze da prede u oaigle-
'razurn.rn, 5to poka.arj€ i Djegovo prezinne" itd. i sI."
nn bt.ko r@ L.kav gDf Butlttin. u so6tu pijalog .ar.rnb z,pi_
- y tz 4/b4 dtua c_ In, *. 5,40). Jot jedm
79. Ist lip A, Bd-yid.: A.Eer, Arqdr. rrck y Aq@xorc. !! uwni.lm aa s.
tatav lodup6k atoo'ldo Doj.r,tjuje u du&iu rstir. ! .ticl!.
,,c6oDllka n wc* B 'p.{. ]\. M|lMrs', Oo"Drr, 1933,c.p. 4t7
--423; Gdauai sliln slu&ja€, Bm, nrilurim, ft po€uj. i'ih@- (s€ objaanj€nja zsasja pEiDm pripadaju pEro{tieu; nj;
lidmltr u delu. nego uputuF na b dt no€ Je 3y.ha da bar p.iburm t pdFdro t}ar! F @ udoho*
d. takve sE 3. furclm
su .mi.om mGla da bud{ dotivlilvana na fou qrlire 'mhl- hturidke !* koj€ .uski liralrc DepGft.lno G.aa. _ prin, DB.)
re atoL., jE pr€&ravlj.jd lcoeoljft nslei!., I(oj. p,qtutuj. odrc' 30 Vd.: 5.A y c . e u . r n s, O @rAre *v**. -,,C*.,*
tld! lradic'jur @dutin, ntu je da !e Gtdtlawj. prcthodn. @ crptf,rypmxY e(;q,., M., t962i dD. 127,
badicij. Bjyis.Irpoli.va uprcrc E ronu pripor€ddla. E s.t m' cd. & udanost odreauje, posre&rrcn Doltu uk i rro sitEcij.
t€.ijal a @roaE prij@ mot & Eai u .du ;roEA 6ubra upuaiveja F im, s n€ na sad.raj. i izGi * !rcblm o Erj us.
Mq Ed y A@ftore" - c0. .,o Ap@€m', lomosti {koja * odred{e pr@ porctku r@p6dE u @r.du:
,,c!d.pl
noA F^ t. E xa, r. II, t&cE, 193. U, b l. bm zDa.jDo 9ro ml bar. aa.L, , . nd-).
5m Do6tojevsrt ! Ponilaida i !r.rrni@ Erbdi M.ioboj.E da 3r, An.Iogm s. poj.€ nor! da apazi i u kio.mb8rlfiji Vtd. b.. in.
bztuiaqie usbvrsri u rhdatosmfiji u srualju ,pria€ u !.ian,
u mlau b.e penv r.nturhij. Sradi pttzi4eE olarvq. llp.:
(!p.: loja j. poceb dat u upoftb!, D pr'nd, posilpar,
,b.u Pdolttn (od: poEijq), srol B'n kin (o<t be). neno€ fil-
A. E.!,,td!e ,xM y A(xl1ffD, dp, a22)j up. joaobn. 'rd
228 B. A. USPENSKI POETIKA KOMPOZTCIJE
229
dan uslovni oftm'tent) ili park oaelal€no onram€fltali- Nije manje kamlkteristilno ni simbolidko prikazi
zovano sli&aoje nabora na h€.ljinama (takozvarrd ,,trpo- vanje atributa fona na srednjovekovnoj it(oni d m.ini-
6erbr"/,odbljesci(). To uvedavarje uslovno€ti do haj' jatuni. Na primer, o\de se nod more prikazivari u vi-
njih se $aoica ispoljava oa okov,u i&one, koji dolazi du witka sa zvezdana, a svelude u vidr petla i slj:
upmvo na lon i na haljine, tj. na sra.anerno manje ridi, takode, alegodjsko prikazivanje rske u vtdu stru.
maiajne delove slik€; uz to se okov koji pripada irkc je koja tete iz bokala koji drre ljudske figure. prika.
DopisDoj slici moz€ da posEatra kao lslita u slici(i zivmie ada u obliku lica na zadnjerr ptanu itd., i st.
Na analogan se natm mogu shvadui ranije pome- OfigJedaroj€ da poimanje slike ovakv. vrcte pretposta-
nuti sllaaje$i kaala se na pe,riferiji slike pojavljuju vlja doprmdko prekodiranje smislova na visem nivou
$azmemo o'3tri rahu,rsi,i elementi cerMraJnep€rspek- {u poredenju sa nesimboliEkofi! slkorn), koje je ana-
tive. Moie se uzeti da su te fol'me nekada shvatane logno prekodiraiju do koga dolazi u prirodiome j€zi.
kao urslor,rre, onako kao 5lo s.Ino mi delas skloori da ku plilikorn obrazol'anja frazeoloslaih iediDica. TaIo j
kao uslorne tNnadjmo strogo frontalne forme" i ele ovde dolazi do uveiavanja uslor.nosti (sa &arakt€rfisti-
m€mte obrdrute pelspeklive,! enim uv€6avanjem alistance izrnealu oEnad€oogi ozna-
32. Talo e Dot !@di.i i $lovni ornrftrt n lr'aj€vina s6€ tus*e
ke) na fonu slike. Moglo bi se, prcma rome; rECi da
ilrtu. objd'lawJual nrbat ovos ommmb, a. L ,rnisinor je se dekoracije, na 6ijsm se foflu ztriva radnja, u ovim
liso da su starcdrwrc ikone trlrraaav@e d6sio k eeljm u@im shtajevima slitaju naglaseno uslordo. Uslor.ld fon se
u alablit r ili u plrno, m tFjcve ikde ili ! sliku niEbls ,Zb.e u takvtun sLudajevima pojavljuje kao svojeyrsri ideo,
edocbtla 14, stupog tuErijal., mebit je ihdicionalrc d boJi
relroduloEo oBj crtet i lolor toji su a.j€gr lcbli sbi&jsi 8Iam.
adbuu u vqi sa uknSrvanjem itotr" (vid.: A. Au@!, AM!
U vezi s tim ne moi'emo a da se ne scti,mo uslov-
lwknn rcpsoA AFBHepfmn koxlrlrd,,,BarpcE lEE paqttr". nog slikarnja dekoiracije na sceni iz SeLspirovosarre-
rI, M., 1923). Jasno j. tla je ovds uslohi ommdt n p6r€dm pc mena (i, u srakom slutaiu. na predjekspiro\,skoj sce-
r@ne$|ir@nslici,. ru) u vidu plosoih rablica na kojima ie sE aaeno me-
33. Uvsisnn jc sinpronatt no ato je F. L Buslajd 3mtu d.,u
sbronriidiltoD slilar$w pr@U.d.v! skuDro.sko B&ro., to j€* sto radrlje. Od toga se u suStini Dlalo razlikuie i kas-
& :e E ik)@ randa nisu slilale sane fisN, n€ep slulplo.ske nije platno sa usl,ovnim shka,r'jem dekoracij;. Samx
predsbw o !n lisunE (vid.: lD, . Byc^ae6, ABml|@ B uslovnost dekoracije kao da semdi m&riu na sceni Ci-
- U trFg. zb- ,,lttupaqfire @epkn neii je ii\,'ohij om.
pvea hpoAion
z)4). To je u polpooj ssrar6li e Brslajevudim shvarsDjo ik@
Moida je uFavo pozoriSte sa njernu svojstvenim
16 ho.imi.. lslovnc uetncti - o*u.!n i .lolazi prircde 6to. poveziva,niemglumaca i dekoraciia rkoj€ obrazuju fon
jmje da se ikompism slila laaiB Le & je orga.ibve pr€M radnje i predsiavliaiu stiku u iticj, u ;,e,"ome ,re-
priocipu lslif,e u slici". penu uticalo na knjiZewost i li&ovnu irinetnosr time
34, IG$k@r'6ridro J., oa prind, da je M€jdlold u svojjE .Lspqilm. Sto je u,slovil,opojave o kojima je matopre govorono'.
brrim - @sraleno ulovnid - retjMa pokulavs, po svdr su.
d€di, da m rent stvori nealo popu. obhuE p.rspettive, V. tjdl hm€na lidela ja gla'a onjh kojj su mprcd s.aiatn (8. Ixcr.
mvodi u svojiE slonell,m da je MeFrrDljdu prililrom r€tiraj. Arrp€c', M., 1929,crp. l7l-r72). To nije nilir drugo doli pdrci,
K.ldftE 'met la dubiDx scd€. i on * stum da iz svil mtd- obrolE p€5pekrire, koji je, op€t, ! vezi sa "sri*ont u srcn.
sceE d.ue sturi ploln€ slite, Evo kako ?jsl optuj€ rerlit: ', , . u 3s. vid. tunncije u knjizi ,EN^tsH!, pod redakcijm M. splranskos,
'@him se *mna pojalio bareljd', koji s M.jdholidu vrt@ r. L M., 1916,d. Iv, i pridedbe v. N. 3aepkim (m slr. 441)u to
po shvi . , . Da bi e dobi,a b.erjeh6!, @.i su osmli almuri
ailini, roji su 3iavljeni e pod ! dGjni sqe, por€d zida; stoleci M 36. O uticaju pozodiia m sti!€r$6 i iDae je liero dosb mnoso. vid.
prc 3v.ga: E. Mele, L,arr Eligieur de lr 6n du noy?n 6se or
njim, siMci su postajdi $ai od onih ipftd *be, i njthda su e
 B. T. USPENSKI
230
JEDINSTVENI PRINCIPI OZNACAVANJA
FONA I OKVIRA
Veoma je karalkteristidna jedi.lstvono6t formalnih
postupaka u uobliaav€nju fona i okvira udnetniakoga
dela - jedinswenost na koiu se nailazi o nairazliciti-
jim l].I:dtama umetnGti, Tako su u starome pozorisiu
elemoDti pa,ntmim€, s jedne strane, bili karakt€risti-
tni za zadnji plao t'adnje, a s druge su strane aesto
slulili kao uvod u prealstafiu (u,poredi patll@im na
potelku ra&rje u staroj predltavi Ubistro Goftcoga
prlkazinloj u S6ksDirov6n Hamletu)d U doremesansno-
xne slikarstvu ta se jedrimstv€mostmoZe da ispolji, na
pri[ner, u jedinstvu perspekt 'nih pociupaka kojd se
prirn€njuju lra fonu i na krajetrirna slike (ali orf mo-
gu da budru surprotstavljeni porspekthmom€ sis emu
pliroeDjenon 0!a prodnjem platrru cedtralnoga dfla sli-
karskog dela), u o3trim rakursima koji se pojavljuju
i u j€dn@l i u clnugom sluaaju, i sl.'fa 6e ista je-
diD6tvenost mote da olhnije i u dqfize!'nome delu -
u "$rprctnosti izmedu spolj0ljega opisa (kararktenistid-
nog i za ftrr i za okv,ire prirpovedanja) d unuta,rnjega
oPisa,
Ta jedtNtvenoat, nru:alno, uqpSte nije slutajDa.
Kao lto smo u vise navmta istioali. fon. dsto kao i olk-
viri, pnipada periferiji s,firke(ili opisa). Pt€ura
tome, ako se delo posmartra kao u sebe zatlDren sis-
toE, @da i za okvir i za fod s pravom treba oCdkiva-
Plle, Prl., 1903i G, C o h . n. Th. irflu.@
fr - €d.e, dee B€d arte. 1943;P. Francas!.1,
ng@n!€. Elamnt sttuctuel6 .ie *ioroeie d. l art, Pdn, 1965,
!.215 s{i G. R. Kern o dre, From d b.h€b,
mdd tn i!€ Rmissd@, Chi@sp, 1945.
37. O Fnidibt M poa€rku pr€dsb€ vid,: A. Asricr,
u lllkcelo, M., 1965, crp. 239.
31, up, rakoti. a rrm slitarsirc ripiaE bbrjcnja tti e ?mn pld!
6rlritos .tcl {roja * lzrar.Eju u vidu peaiB, ,tuaUla i 31,),
roja e f@Lo Doduddju s taElt risrianin
n fnu (up, t tdvd. 'itdt breruljkd kao lradtcion lni uslmi
I
POEIIKA (OMPOZICIJ! 231
ti spoljiju, a ne urutarnju vidnu poziciju. Zadnji plan
slite uglawlom ,ispunja istu frmkciju koju ispunja-
va njen prvi pla,n (koji se manifestuje na ftmjevirna
slike): oba plana 6u pre sveSa suprotst$djona onorne
Sto je dalo unutar slike, to jc6r u ljenome cen'
tru. MoZ€ se pretpostaviti da B. sro lto je predstav-
ljeno na fonu ndke u ce{rtralodne delu daslikane
figure u podje&rakoj m€ri morc & zrnisli kao da je
predstavljeno i ispred nje, ali s. tu ne slika jedino
zato sto bi qda ova s,Iika, rkoJa ,c po stojoj Gugtini
fietje madajna, zalklonila sa,Ir|..dgutu. S diu,8e sra-
ne, to Sto se stvannona.lazi iGprcd illtc crednjo-
vdkor"ri slika,r more u r zu sludaicva da prcdese na
fon te slifte - d€limrice, nnoz€ bid, i rato sto ,€li
da se izb€gne zakladjmrje glavne elikc (opdcdi ved
pominjaDi n din pdkaziaja enterijera, trde s. slika
zalanja u kome se radnja zbiva paeno6dns foo te lad-
trj€). Prikaz fona se u mnogfn shrtajovltna rnore da
shvati kao ogledalsrki oalraz prvoga plafla (ill tro ,pro.
ztrrn( prvi plam).
Osim toga, okviri dela su desto saiinjcdli i.d(o da
se ovo pGlednje organizuje kao delo u dclu (sli.
kardko dalo u sli&arBkome delu, pozo lte tr pozolilru,
novela u novdli). Tarko da se dkvj,ri o\^de oaEdavaiu
na isd na(iD Da koji i Ion, mada je tmutar toga je-
dnstvenoga Frjocipa siluacija u ovocne shtaiu poc
prmo ol}lnuta. Ddk se o raffje mzmolred|ornc s,luaaju
postupkom lsli&e u slici( oznatava fon deh, Dri ae-
IIru je slita *.oja ie smeslena muratr druge sbk€ us.
of llll mFrdi6 oD lowrija nego 5to je ova poslednja (obmbna slika), -
L! r&liL dode se u ollome slnraaju slika koja je smeltcns u d!u.
gu slikru poja{djuje, naprotiv, &ao ocinovna (predstav.
Fom dd cotr
lja centar kornpozicije), a obruboa slika T'ojevljuje se
Teap se na pef,j,fer,iji u ulozi okvfua. Frema torne, u posled-
njem se s,Iudaju spoljoja (obrubna) sltka daje tao us.
low'ija, a u odnosu na dju se u$ut nmja (centrat:ra)
Imlj@jie b.ih slika pojavljuje &ao prirodnija.
Sto se slikalEtva li&, ovde bi se moglo da nave-
de slikaoje mzma&nutih zav€sa koje obrubljujlt 6liku
232
(rrporcdi Rafaetour Sikstinsku madonu) il,i dedto sli
kanje na l(J:ajeviira slike prozoaskoga rama rili ofi|ora
za wata - i uopste nekoga elrsterijera (vidi ranije).
Sto se po@oriSta tite, veorna su karakteristilni
oni prolozi koji sobom predlstavljaju besedu gledaoca
ili ghrrnaca (na sceni) pred pototak predstav€ (upo
redi, izmedu ostalog, teatralnu najaru u Fa6ta) -
tako da se c€ntmlna mdnja pojavljuje u obli,ku sce'
A Sto se pak knjitevnosti tiae, ovde bi se mogao
navesti testi poslupak uokviravanja novele uvodoom
epizodom koja se ne odnosi na sarnu radrjru, ali je
u oalnosu na tu epizodu doti6na novela umetnuta
(ljlporedi, Hiliadu i iednu not, Dekamercn i sl.).
Razumljivo je ato se pri tak\,,ome obrazovanju ok-
vim dela - 'u vidu dopu.nskoga okl,imog dela, koje
u sebe ukljuduje dotiaio (centnlno) d€lo - zakooito
prhenjuje spoljnja tadka slediita upravo na okvimo
delo, delo koje ima ulogu okvira. Spoljnja 'tadka gle-
dista, s jedn€ srrane, neposredno korcsp@)din sa di.
taodevom il'i gledaodevom ta6kom glediSta t, s &irge
stmne, karakterile je naglasena iluzionistidrrcst (deko-
rati}lrrost, uslovno6t), koja Eoie da sen6i c€ntralno
delo dinedi ga iiwtnijim.
Svekolika kolebairja stepena us,lovno,sti u delu
mog{r se int€rpretirati u suadu 6a ovim Sto smo re-
kli. Razni oblici izbija,nja uslolnosti u opisu koja se
sastoje u neod€ikivanodre upudh/anju na upoEeblj€ni
k6d, a ne na poruk:u koja se prenosi (,kao Sto je
PuSkjnovo: "6ra1ac ved d6ka rimm rrle; evo, uznrj je
Sto pr€k), nogu s€ uporediti sa uslowlim otraia-
njem publici usred radnje (na,primer, Hans Viu.Ist u
srcdnjovekornoj komediji): i tamo i ovde postoji iz-
larenje iz neposrednoga pr{po1€dnog teksta .la oilo
njegov a rnetajezika; drugadije redeno, izlatonje na
periferiju opisa (na nj€gov ftrl ili ka njegovim dkvi'
rima) koje omoguduie da se sam taj opis potcrta,
FoETI(A KOMPOZICIJ! 233
Dakle, moZemo dzeti da je sam poGtupak dela u
ddru" uobidajen ka&o pd uoblidavanju fona, ta&o i
pni uobliCavarnjru oLv,ilA. Uz ro je i 1r jednorne i u
drugoure sluaaj,u karal €ristidna upotreba spoljnje
taake glodi$ta.
ZAKIJUCNE NAPOMENE
Nastojali smo da istaknerno jcdloatvo fo,rrnalDii
kompoziciordh postupata u knjitEr,rp3d i likowoj
umetnosti purtem demonstri{anja D€&ih zajednidkih
strukumih priflcipa unutaftrje organizaclJc unetnit-
koga "teksta* (u fiio,ko n srnislu r€ ro!l). To je bilo
moglide udiniti pre svega zato Sto 6e I &ojirevno de,
10 i delo liko\.me uuretnosti od,lilsrje u rcdoj ili ma-
njoj meIi relatiuom zatvo{enoldu, to J6t uoblidava
osobid mikrocvet, orgarnjzovan po wojim spcctfidnim
zakodtoslima (i koji se, porsd oslalog, odlitujc oso-
bitdn pro6,tofiro4T€0r€nskorn struktu,rorn). I dalj€, u
oba sluaaja moze da postoji vise autorovih pozicija,
koje stupaju u raznovrsne medusobDe odnose.
Autorova pozicija moze u knjizel,nome delu da
bude manje-vise jasno fiksirana - i tada se javlja
direktna analogija sa sistemffn cenhaln€ Delspektive
u sli]lanstur. Orade se s pravom moZe posraviti pira-
nje: s d e je bio auto,r ,u vTeme opisjv;ih zbiv;ja,
odakle mu zMnje o po4rajaoju lidnosti (drugadije
reCeno, moze se postaviti pitanje o ditaoaevome ve-
rovanju a u r t o r uo, v e r o d o € t o j n o s t i opisa)e
- posve onako kao Stona osnovu perslbktivne stiie mc
Zemo nasludi\rati me6to ttrloje je ,srliLkarzauzimao u od-
nosu na strika,ni dogadaj. Istaknirno, &ao 6inieni& sit-
nijega reda, da je sa slikom u ceorratnoj pcrsFeklivi
uporedljiv ranije mznoiren prjncip psihotogkogaopi-
si\anja uz upotrebu naroiirii areCi ooudavanja. (kaD
39. Vid-r r.A.IyxoBc(rn, P S . B M r o b M , s r r . 2 0 , . i s l e d . ,a t s t c
d. t: R. Scholes & R. xet I ogg, The Nat!tu or Nm.ivc. N.N
234 E. A. TJSPENSKI POETIKA KOMPOZICIJE 235

ato s|,1 "odigledno(, ,kao da" i sl.). U oba je shidaja psddodokud€nti: menroari, dnevnici, ispov€sti, pis-
ktraihlertistidna subjdktivnost u opisivanju, oFrdii/anje
na n€ku subjerhtiwru - t samfun tim nfqni{rovlro slu- IstoE€meoo se u veci sa drugim mognrd1m6iste-
Cajou - autorpi1l poziaij'u. Datje, u oba je slutaja mom opisivanja (slikanja) uopate ne more da posta-
strrptornatiana ogranideoost autorcvoga zllanja: aulor ri pitaalje o izvorima autcovoga manja, to jest trlo
moie poneJto da oe zna - bilo da je,to onu(amrje nije koo:ektno u grariicr,rna senoga tog sistema. Kao
st$je ii{nosti u knjizevrome opisivanju dli je to ono prirner za knjitumoot mote da po3ldi ep, a za 6li&ar-
Sto prelazi granice ,utorovoga vrdokruga u perspektiv- stvo sliJka saainj€na po prhrciphna obfin te porspeihti'
nome slikanj,u, pli lome se radi upravo o svesnim og- ve. Epsko se delo rrore za!'r'litl, na D(tncr, poeibijom
mniaenjdma koja 4rtor narnede svorne znanju zar-ad svih lica, ali 6e pitanje ,odaklc drd{cr o dogada:ji-
vede !?Isdo6,toj(losti.' Pra'vo gov{,redi, upFvo je zbog ma &oji su se zbili - koje je tolflto prlro&rc a 'r€-
tih ranid@rja i logid&i ispaat'oo pitati o izvori- alistidliu" knjiremost - ovde frlc tDor. pGtaviti b€z
ma tutorovoga znanja, o {kom€ smo malo{as govorili. D€por,r:alnqga izlarsikaiz dkvira doti&!o8! tmel,Dia'kog
U orn su poSledu veoma karakteristidni sludajevi sistema". Ta&o isto se i s,lika predmcts u llgtdnu obr-
kada auto'r narodito naglaSava ogradidenost soB3tv€no- mde pe$pdblive ne ataje posredatvdn ldividualnoga
ga znanja. Osirn ranije v€a narvederiih slruiajeva, up.
slwatanja, neSo u njegovoj dartosti. Iknctdt sc u ovo-
joa i karalct€,ristidnd reae,niou iz cqgoljevoga Siniela u
me straaju ne usuduje da na6lika pra?orlisrt pr€d-
kojoj arutor (pritalac), rdkavii nam 3ta je podrislio inet koji se suzava prcma ho{izontu (&ao lto to zah,
Srkdlcije Akakijevia, odmah ,ur,i da se ogradi: 'A mo- tevaju pravila linoarne perspdhive) sarno rato Sto ga
tda Cdk ni to nije ?omislio - pa nolnogu(e je uvuii rdko vidi u datdne tr€inrtku i sa date vid{re pozicije.
se u dufu 6o\,€ku i saznati sve Slo bi on filislio( (Go- Umetnik slika svoj obj€tkat drarkvim &akav olr j € s t e,
golj, t. III, srr. 159).
a oe ona&vim kalko m{I m dzgleda. olde se uop-
Nije manje znaaajan ni pdkusaj, kojLi 6e ioaa€ ste ne pcta|l,lja pitamje o relativ.nosti svakoga manja
6esto susrede, da se nekako objasoi, alpralda autor:c bez Ezlike i, p0'ema tome, o stepenu poverenja u au
vo ma,nje, ala se, konkreho, morivise pronjcanje u ton.e Taj je isti princip pri$.ltan i u 6pu (upoxedi
psihu svoga junak4 5to je osdbito karakteristidno za
Dootojevskog. U tom je pogle&r docrta izra"it, dla pri- 9r. vid.: . H. ltrrtr^bxaH, lla6e etrE e r.xororExs do6.H-
m€r, njegiov Wedgor6 Krotkoj: po rodima L. Stilrna- x cflM . poxe Turcre ,.Aorfl. tr rtrp",
ra, ru svom se rasudivanju on (Do,stojevsbi - B. U.) Tne t{age, 1963 GA@i@' corbburions ro th. V Int, cong.crs ot
rbvisb<, rcp.in9, 3rr. 330,
kcristi fikcijorn stenografa koji zatrisuje mmolog, is-
tina ne unuramii, nego monolog &oji izgovtra (jos 92. I uopab 6iso isratl da sa moeuanos. - ill ndqldnod - tD
rt vljej. pitanja odnt!.nc !8L bore d. irurt t r.lr.rtriano ob.
jedna fikoija!, ok6€li hipohondar. jedan od onrih kc
Lrj. odr.tlenogr lhehtalog ststu.
ji govore sami sa sobdr. Za D6tojevskog jec, produ.
93, S lim j. ! v.zl, im.dd 6t log, a 3tu tutu *njlr.wdr tlnlt€
,ava Stihnan, ,uopste kardkt€r'istjano startrrje da mo, iisd{.n tudr pnpoftdanja, loji 6i ms@.t!
tiviae, da fonrarlmo o,Favda govc koji otkTiva lmutar- 'bqUarcg oduda@j.< - '@nir ila se sprcri o lorEiob. t@ o n .
nji mooolog. Otuda opgirdri alijalozi, usmeni monolozi, adu n ldetoD, bilo d. j. 1o obld.j, im. tutorlj.*c llCn6tl, naziv
grada ltdr (L10, n. ?rirM, pdpoftdaa, rad hr{bv. o lr!.djt d€.
90, Up. hij€, 3F. 155, Up. .atodc prift.€ iz drta Dosbj*]los kc 6, mor. dA poj*ni: rm .6Nal 4* xpffidor xlr e1r-
j.j.E@ nnatd 4! E!.@, 'k@ $o j€ obiaaj nri(.D d! i@
cA, c, /rraav€D, [@rrk AlErepvc*od
8.part?r, c.p, 3U), bid: j€ serl''lo j.@ d. ro aita@ n mtc d. bude n€pdDlo);
 B. A, USPENSKI POETIKA I(OMFoZiCIJE

stalne epitete u epu kao fonmaho obelerje opiBirurja S druge stlane, suzavarnje vidnog polja rnote da
)stvamog<, a ne "pnividnog( bftst1,a).* uslovi gubljenje veze mealu od€iitim slikama u s]irkar-
Prhcj,pi po kojima 6e orea{d?uje slika u sisremu skome dehr (kada se ruka 6arno dotite predmeta, a
obrtute perspehtive i prhcipi po &ojima se organlizu- te drzi ga; kada se noge ljudi u hodu bez ikakvoga
je opisivanje u eFu po&ldaraju se do u detatje. Tako reda sudaraju ,i sl."). Ali je takvo od5ustvo koord.ina.
j€ za sistem oba'nute perspsl0tive ftaraldedsti6no 6ura- cije me.hr odelttim opizodaina mogude i u knjitevno-
vanje vidnoga polja: lisd€ na drveiu ovde se prjrkazuje sti, i to upravo zbog posebne ueredad:€al€nostipri opi
u vidu nekoliko listda, masa liudi moie se Daslikati sivanju svake od tih epizoda (o6,redered€oosti koja je
i u vidu zbijene glupe od nekolilG doveka i sl." Upo- tako veljJka da svahi opis irna sarrrogtah|u l|Ied,nogt,
redi analogan postupak u narodnoj ili staroj &njizev- pa se veza xnedlu njima gurbi). To ie narbaito oaevid-
nosti kada 6e podlizi vojske uopJtavaju u ponaaanju no u 4Erodrnoj 'Isrjiielnosti; upo6€d,i, taLode, odsuLstvo
jednog junaka, na p mer Jsvpatija Kolovrata, Vselto, koordinacije kod Se'kspira koje je cele istatao, i ko-
loda B,uj Trra i sl." Isto tako se mo;e pomenuri t0:a- je sam Cete urporeituje sa dvoshul'om svstlos6r na
diojma,lni po6tupak u opisila,nju bitke u epskoj &nji umelnidkoj slioi (napornenimo da je vlae iwora svet-
Zevoo6ti kada 6e boj pr,ikazuj€ u vidu serije uzaErop losti karalkt€risrtitno pre svoga za sist€B obrDute per-
nih i posebnih dvoboja (na primer, u Homerovoj spektive).'
Iliiadi)." Tako isto, na primer, stalnfun epitotima u epsko-
me delu odg,ovaraju stat0J alribu'ti na stdilr ikona-
vid.:A.c.^sroce3, rna. "Kao {to 'mili knez Vlad.ifinir Crveno &$r!lce' os.
taje ',mio' i 'oweno s,unasce'pd t, ubljenjima, .tako
Prem: .onc, ovde je pnDov€dsaen r.dka gtediara tr.a&t! n€. isto se i sveci nrskih rikona ne rastaju od svojdh svea-
pozicije, ma kotiko e om defun*Briuo
gotramra uvoi poslednjoj.
?rita. tenih haljina ni u koje doba alana i nodi, (ri u tak-
94. Uslovno$ rakvoga opisivrnjo mor. s. konsbtolari ebo s poziciie
vijr okokiostima. Svetitelj je siug'de u rizi, kn€" - u
ndq: drusr,:ijes skreua opisilanja. u okliriha pat dotittrosr sie kneievdkom odelu iti sa carckorn klll.lnom, voinik -
.era, .rkvo i. opisiTdje - obFkriv.o, s ogrlacem i vojnickom opremom.{'"
95. Vid.: l O.)t(crur, f,3H{ xrodncsotu nDoBEeB{i, o!.54_ Treba naglasitri da j€ i u opisivarnju prvo8a i u
96. Vid.: A. c. {xa q eD, qe^oF( B urepawpe A)eeet ?y@. M., opisivanj.u drugoga tipa u nat€tu moclude vise autoro-
rql0, crp. 67; n. r. 6 or aa H p eB, c^ooaq e vih pozicija (tadaka glediSta). Ako je slikalsrvo u pi-
nes{, M., ,953,cip. 23 29.
97. Up. ,!.incip hrcnoloS*. nespojift3ti kod I{o@, koji j. fonuttso np.6l*r capyqv?noF omerm @ r.6Hod cExx, ,,Tpv ! no
F. F. zeljioski: radnja tod ltol|rtn, po z.ljiEkom, e .do E s.t IV, V!_ @. TrV, ud. 136, Tapry, 1969,crr.
6ivnos., ali .e zr paralera rmoj, to j61 dva dogattija 3e nikda l25).
ne zbivaju u jedno isto rcne, .ceo obavdno jedd t: dnsp€! (!id.: 93. Vi.t,: ,^. O. )R € r r s, tuR xnMftcrorc
T. Zielt6s*i, Die Behandllung der gl.ich*tiga Ercignis* iD 99 vid.: ,,I,aT@op! ISrc, co6pdEd€ 3xep{doM', . I, Cl6-, 1905, crr.
anti*en Ep.si,Pbilologls!, supplebeniband 3, 1399-19m; up. M. 333 n seq J. P. Br€.ran, Razgdorl s Cde@, rKutrur&, B8d,
AnLrrax, K ftrHxe ror€la, ,-{bffi ! r'trparlla , r. Iv,4,, re70, st.. 449- i d.lic.
m0. B. II. Co(o^oB, ftli ,I$epvceot r(dorHcs. L Ofpdnre
Up. anaro8s akljudlk iz!..!alaca baJk€: ,U 6gjci re pGroji o^p&!, IG3db, $16, crp. 12. O j.dinsrva fomtnih ponupak! !
istovre@no ltmesbnje hhih lidnosti (ikljuaujuci, ipal. situciju ep! I u ikonopisu vi{ lakod. specijalno: B. H. Ilt..ksH, au
p.alajc t potere). tio 3e po*r€ne jedD tiC'cr, ord. ilrw! ir.ba da eudEr coopqp lldorxqf{oro Myrr. .Ap@
untvljda, aroaer,, F&Fna itd.. (E, M, M.^€. M@koexnM Apr€o^d
rflr c Krn, C. IO Hex^DAoD, E. C. IIo!n(, A, M. C€ra^, l]@xn O6llldbx ', v, l3t,
N! 4, crp. r1l,r23.

238 A. T. USPENSKT
teju, @da je mnostvo tada&a gl€diSta kard&teristid-
no u prvome redu za sistem obrmte perspektive; ali,
kao Sto je ved iLstica{ro,ono se moZe konstatovati i u
slikaxstvu novoga doba - prdktidno na sv,im evolutiv-
nim etapama umetnosti (vid. ra,rije, str. 5). Sto se
pak knjirel'dosti iide, nasu,prot p@natorne mi6lj€dju
(d|o opisivanje koj€ upotebljava razne taak€ glediS-
ta dovodi u vear sa,pojavom rcalirstidk a cooijalrog i
psihololkog rqnana), opotreba razlititih tat€rka gled,i-
sta u Fi?ovedanju tuore se zapaziti i o pdlidno sta-
xirn tdkstovfuna.
U vezi s lim upoz@riii bismo da poslupark para-
I e I i z m a, koji je karakt€tristitan za ep najrazlititijih
naroda, pod€sto svedodi upravo o paralelnoj upotrebi
ndkolirko 'taaaka gledrilta. Kad se, na primer:, kate:
Mlad delija tremu prilazio,
Va-silije dvoru prihodio, -
onda naln nije dato nista dllu,gDdo opis j€dnog te is-
tog dogaalaja na al{a razna plana - koji odgovafaju
dllema .razliCitim radkama glediSta (za ndkog je, tako
redi, {nlad d€'lija(, a za nd(oga }Vasilijer).
Sporad,idno pozivanje oa raane rtalSkeglediSta ne
ie 6e otkrili i u ,ir'9kim 6aganra. Na priiner, u opisu
$.}srgta Kuh,r ha i Emer u sagi PloSesina E ner $
poadtku se opisuje Em6 i njene devojke mako kako
ih je Kulrulin zatekao (i to je p{ridaoo.r ala.lopo,voda
da uopste okara,kreri5e Emer), a onda se opisuje Ku-
hulin oaMiko karko ga je vi{tela Emer, ani d devojke
(ovo poslednje se volikim delom prikazuje u upravno-
me govoiru jedne od devojata, Sto je uop&e &aralkte-
risti{-llo za ep).
Upotreba nekotko me<iusobno flrprotoih taiaka
gledidta more se zapaziti i u sta$j ruskoj knjirevno-
sti, na pfimer u trazaaiskoj istoiii (XVI vel(), gde
su u o'pisivdju spoj€ne suFrohe tadke gledista RI6a
mllll( &oMPOZtCrrB 239
i qps€&trutih l(aanjacao. Upmedi u vezi s tim Bahti-
nova zapaZtrrja o postojaoju vise planova u m'isteriji
i o p(/rnatoj polifooidnosti uristerije, o podecirna poli-
fmije kod Sekspira, Rablea, Servantesa i Grimelshau-
Navedene principe opisivanja oe treba shvatiti ni
u vred,nosnome, a dak ni u evohrcidrdne smislu (ma-
da j€ odigledno da je posletuji priicip &arakteristi-
aan, na pd,rner, za srednjovekohi dolivljaj sve!a,'"
dok je plvi tipidan za novo doba).- To su pre dve
nadelne moguCnosti ianedu kojih artoa (pripovedad
ili slikar) treba da bira i kojc pli rtvarmju umetDdt"
koga teksla mogu da koeSzisthaju u noloj od ,kombi-
nacija. Cini se ala j€ saina mog.rdnct t&voga izbotra
u knjitevnosti saddana v€d u plakgl 3vdkod,nevdoga
Sovora, to jes,t svakidadnjeg ptriaanja (to ino mnije
nastojali da pokazemo). U stvari, pritalac uvok fteba
da bira ka,ko 6e pdaati - da li Ce dosledno da re-
prcdukuje svoj dozil,ljaj dogadaja koji izlarc dli de ga
pak prealstaviti u nekome reorgaDi,zovanomeobliku.
Reorgarizacija rnoze da sluzi zamd vedeg efekta (prin-
cip detektivskog delar u podetku se postupa tako da
se ditalac n€ doseti o aemu 6e radi, a onda firu se ne,
l0l. vid. enalizu ovog dela - e dtugih pozicija - u hddlft D. s. L'.
harovar ,Iwfta lpeldeprcron rmeplrwd, 6p. r0a-10?, . ! sfF
skohN. p€lodn isrog dera str. U5-130; lmep.rytHrn exr.! pv.-
ckob cpqsoer@Lr. - ,P@.ica, PGryLa, nBrsRa! (t), W.rsNa,
102, Vtri.: M. 6 . x r I x, ry.6^€r! nofMH AdrGcrore, ctp 2t, 47, a
u r.pskobr. prevodu isbs d€la sL. 69, 39.
103. Na&lna obj€tttuo$ doav!.ja i sli*djr s!€ta ovd. prcizilazi lz no-
!.ihavdja prcimljnosti u odnosu izn€d! rnak I o!nad..og, lro
J. t i*ce la.rkle.i*iano a srdnjov.kohl pogLd na sv.r.
p.inetil' bism da j. slm ob..drj.
l0{. stiEuved ptnjc Da n..
tod (poin nic., n. Jdi*) opisilaja, roF s@. opisiEn. ainj.nlcc
dovodi u hvitus. od ncrodike .jilrovosa ottcildja, - dtu!.dije
r€{so, premshodno obFasje palnjc pri optsildju na ,t td, a no
E *la< - kEat|rislidno lphro a dorlrl.J
(nav.lt btsno, D prlrnd, p@i.ivL.m u fildoriji i kva.hu mcba.ilru
240 B. T. I,}SPEIISKI

oaekivano nnrdi odgdlelka) ili, naprotiv, za objektivdo KRATAK PREGLED SADRZAJA

izlaeelje tinj€nica (prilalac ne iznosi svoje podetno PO GLAVAMA
shvat&rje, koje sada s,rna,tla nebit0dm, to jest ne od-
reftije 6voju pozicUu, nego p,riaa kako se sve ,zari,sta(
zbivalo * prema njegovoj rekonslrukciji).

"TACKA GIjEDISTA. KAO KOMPOZICIONI PROBLEM (3)

Problem laake gledjsta u razrim vrsrlns umeuosu
ri). MoguCi aspekti ispoljavanja razliairih taatts dedisr-r
u metnitkoj knjDevoosri (9). Zrdacl nar€dnora tuaava.
nia (12).
. S.[€cenice toje se prilikom (iriranja uporr€bljara

'TACKA CLEDISTA( NA IDEOLOSKOME PLANU (15)

Primeri upolrebe u delu nekoliko raCaka cledisra ku
ie se ispoljavaju na planu vrednovdia 116).Potifoniia rU,
Autor, prjaalac i iuDak (lienost) tao mosudi nosi.ii idc.
oloske talke gl€disla (19). Funlciia iunaka.nosioca idec
loske ,taake gledista u delu: slavni jlmk i spor€dne li(
nosu kao nJeni moguai Dosioci (20). Attuelni i porenciJalni
"osilac ideotolke raeke sledisra t22,. Probtem ,spoljlj(.
i 'unutarnje. ratke sledisra na ideoloikome ptahu-(j3'.
Natini izrar-avanja ideoloske tacke stedista: sra.lni €Diieti.
Sovomo karakrerisanje itd. (23). MeidMbni odno\ iiteolc
gkoga ptana i njihov odnos prema raznim \rsrama umer.
nosti (25)-

DluCa glai)a
'TACKA GLEDISTAa NA FRAZEOLOSKOME PLANU (28)

. -. Ilusracija procesa stvaranja d€la u kome r upotre

bljavaju frazeololkj razlicite tacke gtedisra (28r. Jedna fi-a-
a
O SEMIOTICI IKONE
 SEMIOTIXI I&ONE

OPSTE PRETPOSTAVKE
ZA SEMIOTIEKO ISPITIVANJE
STARE IKONE

Dolu stare umetoosti 6 pravorn sa moda pri6tuFitl

kao predmetu deSift:ovanja u tetrii da 6c ot&rije oso-
biti jezik imetoidkih posflipaka, tj. arroaft sistem
pnik^zivanja izvesDoga sadrzaja na r:ard cLikaf8ko€a
dola. Poteskode pri takvome ded,ifroveju r.Flovljene
s time &o nam u dovoljooj meri ars poaati nc 6a-
mo izxqaaajo,iposh.rpci, lr€o i €ad sadrraj dralne 6li

U vezi sa planom dzraza ne zna,mo,lfe svcgs, sta

je za udetnika u sl,ici hilo relovantto, tj. str jc na
ovaj iii onaj nadin bilo povezamo sa odrredoDim znade-
njem, a lta - nerelwantno, tj. lta uoplle nije bilo
znalkonno (znaa6Djsko); xni rnoZedo, da,lje, pretposta.
vili razli{it 6tep€d uslollrlosti (druga6ije reaeno, razli.
C,iti 6t€p€0r gemiotidDost}) raznih aakovnih elecnena.
r, U prerlrlu svih ovd. objavljoitr E.to* B. Uspqstor rI . F nisdc
rc ulotrcblja{. ! ledbm od uoli.ej€ni} zDcaja: 3ltkrrslo d.lo na
pLtm, p.ptu i 31., rcgo je.li@ u zDaqiu one pr.dcbw (ili prit ,
z) toF je u slilesku. d.Iu d.at . Tato i treba she i sintasnu
3li*t ilon : to i. w lr.dsrah Ut prilz nere$ it rcros! na ito.
ni. K@ opgti wlv a pretmd slilada u lEvodu s dosldno upo.
e!|ja€ stildJ*o drro, rao $o a€ se i sm airale !v.rni, o@ o3-
h i titu '-.*oxlo up.o{&no razgmi&nj. bilo Jc ( ovd sluc.ju
@phodro, - Prim, pH.
2. O r.zt id.du Flnda ,u.rovndr i ,seniotidaost ud.:6.A.vc
n6acrrt, o ,,c!reniT rc cpYxr!9no.
M", M., 1962,clp. 127 (iblijansti Fre-
rod: B. A. Urp.nskij, SuIa smiotia d€ll adc. - 'Oueno .
.luD. Rivisra di ltthtuar, 6-7, 1954,!.61), ed. s. pr.dlaL *mi-
o.i&a i.6-r.ij. 6l@6ri.
280 B. A. USPENSRI SEMIOTIXA I*ONI 281

ta, ali nal1r nije jasno, izmedu ostalog, koji se elernen- &ojima su, se iz vel€ u vdk slikali odredeni siZei. Up.
ti slike treba da shvate nepos,roahro,kao samoatalnr raro zato sto se stari lkonopisac tako neodslu?'no Pri-
znakovi, a koji imaju pomoinu, ainta,ksidku ulogu, uae driavao ikonopirsDoga 'pfindDika<, tj. jednont zasvag-
stvuju u obrazovanju slorenijih zna&ova; isto tako nam da ustarnovljene kompcrzicij... i tnrdio se da rrur ne
uop3te nije svaki put jasmo koji 6u elemenii obidni proma,knru njlkakve novine u obraili sadrraja, opravo
znakovi, a koji - simboli; ,itd., i sl. zato postaje naroaito oCigledna promella jcika slikar-
Najzad, 'i to se ved oahlosi na plan sadrtaja, u ve- skih postu?aka ,kojima 6e on s,lairio: naraldo, Da otr'aj
riini nam sluiajeva oije doroljno pozrata ona 6tvar- jezik on dije obra6ao ta!@ pomdu paZdju, a aesto, ve-
nost (realnra ili ursowla) 0(oja je unnetoihu poslutila rovatno, uopst€ nije bio svestan da se njeSov jezik
&ao predmet sukanja. do0rekle razlirkuje od kopiranoea prirudnj,ka. (Ovde je
Pri torne su dela ikonopisne vestine od kljuanop umesno podsetiti na stare preFisivaae svelih tekston,
znaaaja za deSifrovanje jezika (ili jezike) srednjov€- koji su se $'aki put brirljivo pritutavali origi,nala, alj
kowoga slikMstva, - od 2na6aja koji se, verovatno, i pored toga nisu mogli a da ne u,nose u ,njih csobixe
s po:avomsnote da r{pordi sa,ulogom biiingvA (dvoje- Zivoga jeik^, - sto nam i pluta neproc€njiv materi-
zidnih tekEtova) pnilikodn tringvi€tidkoga deiituovaoja. jal za ,iaraava,nja u ohlati istorijolG fonctJke dotiare
Tome ide na nlku ceo ,niz razloga i, prc svega, sa ga j€aika.) Ovde sama istovettrost sadrraia aiDi narc
ma kantrfiCnost ikonopisa, slloga ograniaenost sirea i 6ito oaevidnom razl,lku u formalnln sistornima, Mno
kdnpozicija, njihova ikonograjska odreaterost, po6to gobrcjne kornp@icije istoga sadrZaja nali&uju rra p r e-
jarnje obmzaca (,nodn ttHuKo6"/"pijlu.nika{r) prema vode jednog istog sadrraja na razne jczi&e (ili dija-
lekte); u vezi s tim je unnesno pdmeti'ti da 6e u iko-
3. ,,noAMsxi, (dosloEn srpskohry. pr€vld bio bt rizvomlcir, .li nopisnoj t€rnirrologiji ikornpozioija i nazi'Ja "pre,lod";
smo s. dde tpak opr.d.l,li a rca uortdald raztv rpittuCni.tr - Naporedo sa ispiti!"njem dkonografske tradicij€
prin, pF), ri narotiti prifrdnici z itonopi*, d€nn $ se e u istaknutome pogledu nije nista manje ioteresantna
(oosud srlslohry. !eod: ,s obreimr oi arnaliza pravih Lkopija sa ndke poznate ikone, koje
I I lumadjin.r - prld. pHJ. Prlruanici s obra$lda pre&tav-
ljdi su zbirku @crt! (ob.dad, dok j€ u pri.u&ici@ s tub.&.jt
isto tako pravi lkonopisac, ali u uslovima d@Iolcle dxu-
Da bto d.r aisto jdilLi opis (upubrva kal(o slikati orqb tli ono€! gaEijega uretnidkoga sistema nego 6to je to kopimni
'v@ ili neki itdosafsld sir.), U rusk , ljo i u vlzdlijsk , prirue- iz'rorErik; up., na priner, kopije sa dikone Vladirni,rske
rik aarto su utdili al'nci o itonopttuj ternici, Bogorodice ,koje su napra,vili Andrej Rubljov i Simon
aliej: o itontu t sl. Vld,: O. t, Eyc^.c!, I'r.parlTa pv.cxrt
Usakov, i svaki od njih dovoljoo otvorono pridodaje
u njegool rnjizi ,,uchpHca(rc deF
M pt@o, HapoABoft
osob€nc'sti svoga sistema slikanja: Isto ta,ko je ara-
(bkode Cn6., 1910); up. blo.ie nje8@ hdorc ,,IloarBri rc pe
4. R.. ,prevod. uopib se uporrebljav"ra u aa..nju $.irj.n topij.,
b ^uHsFM" - m tstdn ftsr!: sebno u rsi ss 'diid rid. ili psr ob.aa p@a koDc e pr€pisuj. t lcl ili pEslilsv! slilLa-
alant. V. N. !@aa ,,4)eH.!V@xtr. vid, kont*.t *oji sc odnosc D upolEbu r. r.ai ! sbrim t@ade.
6ord" 1,,O H.rcroplx npo6tuH 6 nrw4{x lle!rellexor rc- tim bltuiba loji su D*ddi u tmpe'diimu: H. B. t r a q,
xvccro" u njeeorcj hjizi: ,,Plltcxar cpdl@@ xjlBn6" (M, Ptrcy'iMu D@mcro, ' pyqot crap4E o rcpxoBtucb
1970,crp,2a-26 r lqI--J03), a ialotie E. ro^y6nncxn*, 'l@ Coder slomics retum srllmlietum, .dldtt B.
!H lydod uep$!, r. IL 2-i rc@E da, M,, 1917, op, 370- Jagid, CII6., 1396 (posbd orisal iz,,lldeAoBdrr m pyexoxy
372. Id.tlu lzdrlja ttonopis h p.ituantla bra*li biso, iaeilu oe scy. r. I, C[6., 1335-1395,ctp, 4l!, ln,441,455, gn, @r).
taros: noA ld* tMrdsdtfi. nw@ C. T. Eo^M@ mA IE. 5, o Rulttjdljdoj roliji vid. l. H. ]\ a , a p e r, ,AuFr PltrcB r cF
e*lrcfi A, H, YGucrN, M., g)r. @.a, M., 1966, crp. 3j o topiji Ulal@ vid.: X. O ! . . . tr, ItG
282 B. A. UStEl|l{r SBMIOTIM i(ONE 283

dajna i dlaliza kaanijih okova za star€ ikode, u dijim cj,pima olganizaoije sljke, nego i u samoj tehDici ob_
se .kontuiarrna katkad mde da zapazi oastojanje da rade materijala' (isto taho se u nekim olutajevima te_
se po mogudnosti ispftMe izve$re osobanosti jezi,ka hnika ikone prcnosi 0ra ninijaturu').
date ik@e koje se ved dorivljavaju kao arrhaidne (na
primer, poja,ve obrmte perspdktive) - da 6e uiine 3.,...Prh l t o @ p i s c 4 € b r i s EJ e d a d r s l o p M l n d u d d . . . E v 0 l
marje odigledDima, tj. da se sljlkarsko delo Fr.ib,liri iz- n *olito ndnll rbtrcblin za sritanje i*orc, r*@ trrottut.
d€njenfun uslov.ima prijema.' datk. lwtueL a@!), u c.l'ni je 6n€Mo kz gtunabdl. dtrbs'
Uz i&one neposr€dno idu, s je&te strane, dda ,IIc tron (. N6.@e; tp. nette La oznalru za eNt fdb ! l-Bl'
aologiji itolopk*r - B. U.). sma .tasla, b.iajit odth&r, a.lN
nurn€rfa,lnoga slikarswa, tj. freske d mozaici u zidllo 6ustu, sa udubljcDim tu prednioi \hnj r(odtr-'al*td.Ur. ldl
me slikmt$u, 6a za njih karakt€nistidDom jedinstve J. orru26 l.ljlrJJm, .J tuttutlruboimt M poLetlnl e rL D U
nom kmpozicijom, usloi'iljenorn zajedoridkim sad,rtla- dorlo .[t mlllc.s i'ib!€.iranin, &ari&i. prctk@ (uNNA' ^
jem sv%a dlikr8koga .l't6rrcm (sreMrlau €i) u sdm @tloptlh td
korDpleksa u c€lini, i, s d.ruge !rund'm s
d ti.!
Dii d sl.d.ai Fain: ptu se izgreDe iaore@6) lolastn.
strane, minijatura, koja s€ odrlikuje oatrsustvomobavez- njoj slEri neCio o5r.im - Silom ili €ksm, atio * n.tolt dotF
noga p stajdrja uz ikonografske sitee d, prema torEe, slwahi tittim rcptum, pobn, kad se lepilo osuat, .,J.puur. a
ve66n slo|bodom ,umelnikove volje. Odigledna je veza 2/aldka i@oe.a), tj. Ln rc plabo li mctdb, rdta hd.l.h.
- zboe ios. se aaska ll€llEui. joa gu{tin l.pild, .
izm€ttu ova tri vida likolrle umetnosti, Tako, na pri- ltsiD,
odozeo se prlaka, dobro ialad4! ponolo pr.*riE reptld. N!
mer, fredke i minijature ujed,iajuje zajednidko dagi.
L6 &d$.t i aen.i 3 @ daska se b.li (npotatett); @cl & "'
nja,nje ka itu,stlati\iinosti: i jedne i druge predstavljaju lilo atttal - .Iobo lmnelaD tduost od lcpila i krede, Ktd s tG
ili.rstracije, u Sirokom smislu ,redi, za Deki tekot koji lilo 6!!t, u totu tt do d.iiri dda d6La s 8rodi.a a&bd!@,
je onapred dat (freske) il,i je nepodredno dat (minija- Dd oemu 3c gNdlruJe alab,i'om izvodi e{ do *dm put': 'r''
r^ebd' prvi 'e o.t b.lild LoEe * dodaj' 2/t
rure), tj. predsravljaj{r il,ustrativni &odnpl€lhsujedinjen bad.r ?a @diruj.
jedinstvenim pripovednfm siZeom. S alruge 6trane, an- t(ljuaal rcde, mlo olife, rj trckuvanog ulja, i kredc; n€*ac * D_
Mi a .ta.ku !dod! lireke lopatie lrlexmtra), i F6L swr't
samt{i ikona ka,o sto je, na pdmer, deizisni 6in (ili lru.llEqia arabadt@ das*a treba dobro da * NUri Zltim doL'
dnrgi neki din ikonosrasa) po svojim s.l pr,incipima n @..ka arabdftn !.eBene porsinc, tj gladanje moknn pl.v_
iaenn kojih se alab.sle' ftbt da cu'l I
analogni zialnim fres{kama'; tIeba uz to redi da se sl,i- .d u !.tollto FEla,
plav€ p€ *m2rno dokrin
@jad suE sladsje tuvim ktfudon
dDost iuneAu iroste i ikone ne ispoljava samo u ptrin- ni, u novije !rcme, smirtdim paptM t'k
!i; pMaile pslicon
saa slilaFka povriim itone JsE sM,lo !ij' tll!'
:c eotou
n6, Berlin,196l, S. rI, u s.pskohN. prevodu K-On6!,RGt ilc rrrr\go do zi.t. oCDije - :idna !s s@ ito 3u m ildstoi d*l u
ko"a**"- obliLu o*upljene cobine zd: e povr{Da po sio,
B, H, H . s a . B, Cmd Y'ry@. B. c6. ,,Ii3o6p@ru{@ '*ir. i.,uoi *ruriuri, jedmli,rdd t dr' pr€&tavlja etuiF zl'b
h.lt!i,
cfi', 4., l9? (: ,,BFr€Hsnr Orld ho6paff.^LHdr rcfrvc@ i alo m *bi omglalje, u najevrlenijd obrilru, d! ustu 6lirt'
rdlFpcrEBob sscErFr xcropsr rcrysrB', l); cr!. 122 x !xc, stE }oh & smh mjblagotudnijon - zidlo slilaFtrc. IL6noDl'
j. ts@rijrer poiaam ir @hde zdtos! slikbiLa a u sunnl dd
6. Up. zlq&nja L, F. t gin. o risphvljdjur n l{ih t ratr..islialih su dusu @s poslednre!, osiobott nu spoUdj€ ausdo{l tld'oD
obt Aa obrnutc FFp.rdre u Rubljdtjdoj Trd,idi na omc aEbF od stu&jrih dhit€trdskrh i drusih ogdi&!j" (n A
.mNrB
Ilme orm lolt je a qi{ napmvlid u xvrl v. vid.: ]r. o. xe O ^o p € u c r tr I, Utord&,,,Dolw*de rp!,$r" IX' M" lt2'
.rs, tu'r *hmr.||m nFreBea€u, (YdoDHo6 Ap.@o e
rr.dE), M., 19?0, crp, 49. 9. r; fm u unij.lur6@ roj. su se 6ul. pdekad pok"uj' urtN
7. O i3toijstoj *zi lld6iasa s. zidriE slitaarvd rld.: B. II. A a- (tbdatno$ bojeDja 9ms obhs itontlc ren L'); n.|. o
sntir.
sap.!, A&pen P!6d r fr uxo[, M., 1966,crp.22j C. P.A6&. t e A.s. Ill.rirH, 3rcpot orq OrA@ pv'c@ 'sr
q'c, UruN ! IOtw, '. M.: ,,lldr h Edrar.li CqDrr (1901. oA. ) cn6 r9o2 (dA ffici B JlJ*fln
x ooKd@
--5tnr!.a, 1967,cp. DaIV--IXV. OrA, liqetu t3!p t cm.@dtr !d Ak*/w 6li"' t vll'
284 t. f, us!!.NsKl SBMIOTIXA IRONE 285

Ali je i$o rako De$$bnjivo da izmedu ta lfi $ida cnkveni oci. U v€zi s ,!iNnsu narolito tara,kterietitna
umetno€ti ikonqpis zauzima centralno i obj€d,idjujude poredenja koja potilu iz dxeeD.ihqremena, maltene iz
mesto. U tom je pogledu naj ipi6nija layo.vrs,3 ikont epohe raalanja ikone, poredonja ikonopisa sa jezi&om,
sa Zitiiem, koia u sebi sprere princip irkone u urem a ikoDopisne olike - sa pisnenim ili usmonim t€k-
smisht ret; (cpeA4urlsrcdisnja slika na ikoni, &oja se stom." Tdko je jos Nii Sinajcki (V v.) pisao da se
shogo potdinjava ikonografskoj tradiciji) i, u isti ikone nal^ze u hlamovfuna tradi pouaavrnja u veri
rnah, pridcip freskodekora (up. Krenrd/irilne slite onih koji,ne znaju i ne mogu da litaj{r Sveto pismo".
na ikon'i, &oje se potcinjavaju j€dinstvedoj kompozi Tu istu misao - gotovo istim treaima izraroDu - na-
ciji i jedhstveEome sad,rraju, ali obrazuju zajedldidki lazimo kod pape Grgura Velikog: obradajudi s€ epis-
ansarnbl koji pripoveda o Zitiju sr€ca)I!; s dr.uge 6tm- kopu Masjuji, primeauje da bi nepisrD€oiljudi, 8leda-
ne, po stvanladkoj komrpozicioDoj slobodi, odstupanju judi na jrkone, ,,mogl da trrcditaju ono lto De moigu
od i&onogafske hadicije (izazvanom novfurom sadr - da pmiitaju u nrkopisima.. Po redima Jov.na Damas-
ja) i, irajzad, po opdtoj ilustrativnoj usmerenosti 6Ii- kina (VIU v.), 'ilone predstavliaju za oreul€ ljrde is-
kanja, i'vitne 6like su analoS[re i minijaiuama.,! to Sto i dmjige za one koji umeju da !ii.ju; one sr
za vjd ono sto je govor za sluh"" (ovde jc, izmeilu
oslalog, znadalno oaglaSalarje ide r.afskogs mornon.
la, o lorDe Cemo polanje govoriti Lasnije!). Ieto tako
se i spor itsDbora€a i ikonopostovalaca, koji je bio
S prav@r 6e more tvrditi da cerniotidki pnistup od naaeldoga anaaaja za pmiosladje, o veliioj rneri
uopste nije spolja namotnut (od stran€ naulnih me- rnor€ da shvati .kao spor bai o zoakolnoj st*tini i&G
toda), - trr€o je jlkonopisnome delu imanedtan
u znatno vedem sJtep€nu nego Sto se to inaae rnote 12. Ovdc j.4orino priE ti.i da u Stu ar.tu aoret J.dim m.n d.
redi za sliJkarsko delo. Semiotidtau, tj. jezitrh sustinu dui. Bos!, dot ra ! Nom averu on mor. i d. v i.t t, I Ea rma
ra otollosi ! nnElu opEvdav! lato !6Fvrjiv.ql. ild. u I'rirde.
ikone jasno su rwi<lali i aak su poEebno proklamoidi s*oj mtu3ti, t to i aErqij! Ih.Au SEtoga pttu t rEt stite.
Vtd,: L, Ousp.!!ty, Symbont dcs orlhodoh Xtrch6s.bi!.
1902,8,3),dp. 19. Up. jos O. C. lonora, Il@rcpo!.ru u. . I e su l d d o l l d . , h : B - r l l d F . r s c t r m i . t t , P. tt!!D.-
BaDp. la$m xv! Bexa tr ee .Bx3r c lM@orclcf,sr kivc- b a n b , P .X r n g € r , L . O u r ! . n s L r , H . - J . S c h u l z , S l m .
c@r, ,,Apcsepvexe xcxyce. rtv(qrcHar nrE,, M., .rp, 131, boltl .l$ onodo!.n ud oridlall&Ird Chistdt|s, Sbrgrn, 1962.
s, ?0; P. S z o I c, Z@ie i syEbolit! ilony, Z prcbLMryti s..
10. Up. ! vdi 3 tid: n. !1. O.\op€ncirt, !.ry s'tlll u!.hodni@li.a.ijdtiej, i!: ,stu.Ii 2 3to.[ siory
san ! :yAox.cwxHcrc.6pasre^Lxs trpe*Asnn (pyx@, tL. II, Wrc.Lw.Wllgv.-Kral6w-Gdad.L, 1y13, r. l0!.
lr. vid.: IO. A. o r o v !Dr. !, 3udu o aep
rr. U E ..ltn j€ varno p.ietftt da, poou. minijaruF, ivian rtit itc qRl!@lrcpMD rciYc!:@B@cl.4rd {epbr, T}
ne - z Editu od sr.dllnje slik€ B ikoni/cpeAuka - ! $&lu E a, 1918; ,,Ucrot! &ltwc.Dpd.S*ore |Hycclh (III-xx o.)",
D.€rForravljaj! mlilfui *onratt e slcda@tu toji posi.E! rtiku. mA p.A, II. g. IIldlM, ,{,,-M., 1910,cr!.9; l.H. ,ta3ap.b,
,Ovd. frslitdi dosadaji uv.k s! v.hi z odr€aieno m6io i v@
tl@!d !MBil@! tE@q, r. I, M., l9|?, d!. 13, Adc*Eb
koji se ne podudaBju e gLdao&vin d.stom i vr.tMon,.. Sredi3.
- 1o Jc L.nda su lzj.rc podtu, oa.vidrD, od Va0ij. V.ILoga, vid.: B. B. B ! q ( o 4
rja sli*a m *o sv.Lc *ojt e nard u !€pG
O6!.s R Ercropr: llMrxtcf,ol e@, ,,a',l3lmncs! !pe.
rcdmb. duhmft tonblrtu s sr.d.en, njdu uftk e@n; r.|,e", a 3., M., 1tr, or. 158.
tvids. .lilc m itoi - to J. ?daa o 3r@ rojr uwt !.ipar!. prc!-
lo6li. (vid. I'.A.Koc.rRor. lt(lr&u !@a!*df,@r l,l. Up. rt. 295. i ELd., . 6l@d. I !or.6€4c ttG s 36ar.f.lom k r-
rqdy j''(Jl'M. AoD!.!!.par raA Are., M,, 19a, ctt. 2r-4). rdn D 3rr. 353-359,
286 E A.rrstBllstrI sErndnxA IKoNE 287

oel Uz to treba ptibetiti da tai E d iuop&enije bio ikoni Dije izgubilo od svDje aktuelnosti ni kasniie -
definitiwp re!€tt na vitantijskome tlu: rpitalie o zoa' o njerru se rarpravljalo joa rrnogo v€'kova kasnije, po-
ko1'troj s-lrstini dkone i, prena ,tome,o od,ttosuPledna imonice na rlBkome tlu, i to je dolazilo do izralaja
kako u istupanjirDa pojedinih predEtavnika pra!'oslav-
r. U srEi, { t@ lc sFdu, m 3v.k s@jc, @tFI@ bilo ttLli! o
ne crkve,r"rako i u posobnim ikmoboralkim jeresima.
odDosu p!.m. ,!sl!. ? . A n m s H ? i s a ol . o V I I w e
'utut' (vid.: ,,n!crMa x Ao{eceltr s*Vnor r Pocsx f,du XVII tr Hocda
tl@L@ sr!@, tojl j. urdovio doFst tlorololtoe,J.:
's
r$t 'r'od3.c.' 'Vu
(qcxltq& a r o x t I I r . r ! a o) ?ltr! u&' XVIII eka", Cn6., 1904,crp- 5 ' 36).
,Ju oi.6 Eelj@tos stbod N.Si svtll@id, ?dilivi*rllt F' Tato isto, knko b is.i& O. D€mus (Byanrlnc Mc.ic Dcor?
p. lt, o i rc pvorl E Itr
*oto&ar, -ao * r-tojq o lo uaelje, att osi lri too' ?Eve !'!tu rions, t ndon, 19,17,
rstorjsku g..aht tno<tDltuiuai ru sc-' !od3.CanJ'' ('Brno me.: ,Heru you * dep,ct€d how Christ w6 crudlicd.. n.8o sno
r dls r. ^r s ocr) - | ot*tUruloai j. n @$lu suljelfrim i
rdhrqti@; lFb. a6to &r.n D. lodi iL je ldnimlosja svc Zn ruumevanje smioriale primde ilon osbiro F r.F*t ris-
rlh oi*s - Lnlnatodl. .htosrEroc! idalizm, i i!. jc uo!'te obo ricm okobost da ikonopisna slit note.la prEdsrrUt !. .Mo or-
Mlo nekqn sv€bg arhitila (3vqa d€not @), nqo u o&.d..iD slu-
i@ dtolortj@, U d.t@! .lu!.J! ntpo3b nijc t pirojr '!!r3"F 'ubier'
;rv!o Dcdsa&lc u l@t@nl. rcgo J.10 ai.rordo aajevina - i dhilipa a drugu slil (ali ft neD4r.dnoAr .rnidpa,
kako se b tnn.6tlo u itonoboradkin j.r€si@). Upnw e u bn
n J.i d'ANqdr, - l& J.VI.A,' t'G idej'
nd* t"l@ li .i,tl.trtw atudstl dbiJ, g'nce 3veB uslm.' hsriva p.rks pEsrilrswnja s bkozlaath 4udot@4Nh l*M lpA le
i, rApoalnj'd {;odltorit@ po$tiovdje lilova, udite do nu su se i ikone sa ovih posledtrjih preslikde ! nld .luLjda isr.
brJiL,.-.. (tt oroD.rcrsn Md.Hude xrcHd trpdoao6'FF bto nosre d. 3turdu aldolvornih) - pa t*o dn h& dhldp, na
irw". ,,Xvp,u MqoBof, mrpup H ro6e ,it 9 crp 30j' prim€r, ikooe KuanFk Boaj€ Majle (tj, on Loj. ,. pE nL@ sa
r'!@ p*iol r.sdr|I tmdoDiunirii' AmD6d'a $lvsi Lol' su audotbhe ik6.) Dije repos.edno sam BogDrodtc!, m3p upmvo
* poj.9l. ntrtilu !t drl.vlj4jr iton€ ndidlj'vlh sNsi': upRrc l' ni6a ton*.erna itom.
('l&) r@ 16. Mozdo e pcvrti, m primd, d tovd.
E ld. 06@! vL.n.li. it$cdih rvoju{@nju i*d& Nercnd., loji l. $.dinon
draa ltli j. ud.nJ.r od *o!s ?ralila n'td ba"jn@ !,litd' xvtl v. udio: rN. rreba asr toF Bogu pripad. uf,.zlv.ll ttonafta,
.Il }oji '6.rs{d' ldira d@voljala d' u njd! toje su hke ! dlttu i bojama eainile, @dr
.bo Ludu p;t!ln* tid.: c,c. Arepttq"' prcdsravlFjn Botiju slitu i slt(u *t@i ne bi li teb.to, pren' ton
.rllfur ry 6rYpr, -E@dsr, &er' cr,'e rasultivdju, !.e poaroEti ljnd€ i tuIiri 3e qlib., J.r 3u 6i .lvo.c.
!.Hd.'t,gttlcfroti
{!Ds Pv.t, 3Nxo Espo@ ltcxve@ t xvMrw& c6otHd' ni prma 3ltci I prtllci Boriioj, ! i saD su sadinili b lto..?i vid.:
-.Ln " *i s tl. rruopet. M lc,3 sp 4?r' u druso@ milu A@ O^ea''li, Oirca8n. ryreEdqr B MmtrlM x ftper
P. A. IIMU Lt.: |A itono!.rci uotlE nis! ?oricdt @|sdndt r Mcom B n€plan r o6p3do, Cn6,, 1906, crp.320). Up. rakotle
t,r*-, *rrd-osu stiuElva . . .j uparc 'u jtombdd' aoDra:l crkleni sbor u vai e sl{a.j€E numnskog rrdopop. I-o.3lna 1653.
omqln p*m, I u!''vali M subjek'iw{slJali@ zDt'lj eod., toji j€, 'nedu dtalog, lzjario da su {aF Sp.:it.lj, Bosorodica
ir"-,.I "tL pu.a' onelo3tu ad 3a prdltdvid' blo "' ilF i slcci &3.iji od svojih lito'& (vid. istoru! slua.ja: n, c c x x p-
- celivdje I}oD tulitt! uDld ljid r'' r o B, Itcroplt Dlccioro parc a dapoobp@.a. Cn6 , 1395,crp
DoFab{rd. u;ll
d;i. isF; t\iin Datjenje 3k(a i }jndih t d, rj @o clo j' u Ed 39---40), U loj se mvni delimic€ mor. da rulre i pdst 3ludai Vh'
- i[t* roi. se dl* uBn i pord sdih prtutM' 5' rid ,(dabg sr€d. XVI !., *oji ie rv.dio da * n. iLoni nott d' slila sa_
a*fu]r.- "uiL*..e - "ti. hoslo r 'tc * E tBfftuj' ltu I|r' m ono 5io je bno El6no ovaploaao- Motctu &, narzld, puv'h tu
I'xoroe pretiv ilo@bordu (vid., D pri'
! l t ; i d o l b p o k l o ! $ l dt t l d : I I . I o ^ o D € t c x ' ! posel'na der. LoJa su bib lsmffia
i'"". .rD ioU. D.ue, MLsArie je, u sulthi, bllo dato u sdtoriG nd, ,I@e tn !xor", 'roj. ?ri'
pada, more blll J6ifu volckom., u,2d.: H. A. ka3.xoDa ''.
: ZlC.Jno j.utrtl.tld lto & utulio sovo.in4 ltd' dd' C. AypLe, ,FnO.orsee epdq{eM. AE {€Bsr {a Pg.D XIV
!.p$rcd!o d^ s.: td& vid loDt€kli. u lrd.: c^oBDE Dvdq - xaqM XV Em, M. - A" 1955,clp. 320 t c^; ili ,Coffiu. k
s_mc* -opod' rcA D.a o. fl lDMr, t. III crp al (d pri_ s@ro6op{d n B Er de €pect", toj. je mtkao, not bid, tn€
D;t 64! uatrtBos@l ida tj 'rce*ilo6tsll r! & oloLosr L M, K.lirjd-Rdb5ki, u izd.: B. Il, ca!3a, c o II^.roson
utlLaita Ehd tncttus (n.pn@.lihlh): t.lo !u Jedttlt Di'l' B. r, Apy xt s r x, srcs mprrre
;otl lcdDo-i3uc.U u mjlb I4!t ji@ & 'it@ tlud 'ru Bott XVII Den nporr. .Fnfto!, ,^c'Dae ?strrt ns. Apx.dpaon-
288 I. A. USPENSRI SEMIOTIXA IKONE 89

Paralela sa jezikGr nije bila oimalo qnaoje jaena s dnuge stratre, isti odnos u srednjovekol'noj Rusiji
ni samirn ikonopiscirra. Tako se,u ruCkim itonopis- prema ikoni i prema Isrjdzi (svetoga sa&raja), koii
nim ,prirutnicima( (tj. pmktitnim prirutnicima iz iko- se iztalava u celome oizu propisa i zabrana (up., na
no'pisa, Icoje srno ra,nije pornhjali) moZe da nade po- primff, celivanje Jevand€:lja, sto je analogno ljublje-
redenje ikono,pisca sa cvebtenikom: kao sto weat€Dik nju ikone, 6m€6tamje Jevandelja ,na domadu policu s
"boZandkim retima( woo:i plot, tako i i,konopisa. ikonama, nernogudnost da se ibaci ovestala iktrra ili
,uinesto r:dima crita i zamiadja i oiivljuje plot(;' odav- knjiga i sl.; vid, &asoije Iro6ebno o tome).r'
de dedi, izmedu ostalog, zaikljudak o Fotrebi za jed-
nakim raainom ,ivota svestenika i,i&onopisca," Up., rm, S z o I c, Zftzdie i slrbolita jkony, p. 103, Up..w nrc i Do
,e da b!.ie uddljfla oB sp€ciialn. dmtolila itolopitt hg 61rrs.
l.dlos atr. toja je u vdi e r$krttujd.e.sporrlvu.ljm nr. (o
scnon kouce $ 1905F ", Cn6., 1904. Up., s d.u!€ 3rrhc, oaiL
btu Frej. t sn'1.).
tkonobohlt. hd.ncijc kod c, Koro5thina, u nj€gorc@ d.lo ,,O
Pocce B upcr@@r. (c[6., 1906,dp.51)_ Po rdiM G. Oslrogo.stos, ,,Tedis qutn Ocd.idr I ih.se sa-
A&K.r MrFft^ob{e.,
int sdt a pby6q@ u *.t in Eouv.n n rc|lgtd .t u! lrot
Slo s. lol !i& naFlt *oropaltor€nj., za 1o j. karakrer&dlna
priC. Pavl. Alj.Ftog A Aa. pieut, pt )t dsnpdm pi.loBqu., I inrerprcr.rioa .r lt@+
o odnosu parrijarha Nl*ona pl@ ftd@
kojc ru ncroBti mjstorl nadik li na nd, ap:dn@pski Dain,
.6htnion etl. celd qui prie€t Dia, L vids.dLr,rh!...
Nilor j. Drrdio da se E ttone salop€, da ia se islopaju oal, !e 3u
c*t pourq@i la pra.islon dr porr.6 , ra M*ry!1im dr tyF dietr
'h u rax$n s!tuJu 'Giri po did@. zo.im jc padijarh, ur cr.Im
.r*venog ebom, Ezbijao t i,(one o LIdr. plo& tod! i reativso
rc oi !.3 essmriels pou la ca$olickme eclddbl, rldis qu, s
$n. lbsluot tndis!.nsb!6 pou l'otnoddi. on6r.|* (c, O e
d. se spale: i r.t ih nat@ ..revoe zla$nja sn s!.lili, ncgo sr ih
rrosorstij, I$ da.lclm du ,Srod.v. @.cetrMr Ia p.lnrurc
u ehlju za.ili (Vid.: n.Be^ A^entrcx{t. Ilyr€,ms. Mnc
d jmes .t l€s p.inciDes de li@.osBphic branrtn., {an by.
M.eprr B P(@ D rc.olrHc XVII *8, !u.
an.lne dE les Slaves, ReEil d.dia a la h.doirc d. Th.odorc
3, M., 1393,.rp, 136-lt), Ovd., naEho, .tolei do izn&jq lr.a itc
il.nrid Uspe$Iij., L Pqis. 1930,9.399,. u.rp*obF. pftvodu viil.: G6-
nopoltoranje, pri edu su * pm toj. ru Glit@ E
n€p.avilar m.ir oddili lr@ d! pos.duru resrrihu Eod (o srje os.rosor3ri, o v.tuanjlba i shvatlnjim vizmtima,
,Prcrcbr, Bsd, r90, srr. t39).
Nito!ffi odnosr p'@ 'nelFvilntmr rlttau vid, L*otlr ta!ntl.,
pdm.db.53), U @zi e orim alo je @loprc rcC.no @m su vatn or. a.
Up. lsb i.t v o.lnos I pm l.dtu u b p€rioau,
broe toj. e tlonopiscu rugu da sbE D posredu sv.bv h (!.ikc
ftim slErdj€ d6jephvtld id nu,Ib uslrljaB i !e!e!iLD e.
aopisnih) sli*.. Vid, po&bno pnvilo XrnJil€ toje s. k rkad.itiF u
prtdalilu itooopis m pdrucnicim: ,O romc da osim svelih ilona pravdemi
r7.Iz DFd8mh rutolis!@ iz zbirL. J. J. J.lptoE (rutc
iLonopi* r.gBf nilla .e src da slit . Ako jc dau€ *o&d na lrilo
ttu od.ljdj. Ddam€ biuioi.k ,v. t lajln!, fond 93, m $66);
koji .raiD udJsroiq da bude v.at b r.lav srctl p@o tao ab je
@j te pEdswor d6r3 a*b sar€& u n3tim nlropisnlm 'prirua.
t b.at vaj. ikona, dda nl6r n€ prtlidt &, cin iabntleujr
svetih itona, bilo 5b ctu, to j€n ibbhta* rb more da sluri ljr.
Up, lol 3Ld.a. e.lho re1o: '. . . Sv.lo !is.ru. j. u r.dim i
(iz ru- diD e bb.vu. . .. (cn. po tnj-: ,JIoa{Exd !(@@csLd , B. c.
blsltM do hb abi slikdje ilom u bojam I ?redn ti@
T. EorM*@, M., 1903. c.p. 2l-22). I doist : alo se rea itdopild
kopnnoe zbohib t$ 1203 sorijst zbi.te Drran€ jau€ lrirlid.k
p.ipisuje spoebnost d. otili plo!, lz toga 3l.dt n.&le m.euan6r da
rM. J. Sahlov-sa.dJin ); id: '....b srulu .ea !ap@iuc, ord.
sc ta sp$obnd zldpoftbi. fo delimie objaanjlv! i odlc ptwa
vidu ilda 9|qkravUa: jer su j.dnali ilom i jeiato pancd'ja (vid.:
ncp16vilrim ikorcpisDn sutma, o kom j. mlj. soM.
,,BdHtrf, O6aat.a ApdHcly@@ s*V@rE', lar1, clp. 21).
13. O iL@!i!&@ mainu nvljdF F*btu * golfli u Stogla% (g1, 19, Talo lgio 5u * i tnjigr, po *mu sudeti, noele da st vljaj! u o-
43), ! Xddiii r1d. - ?rwa rm., srva6j. ikdsle dn. u i*s!@ dur lrilikm s.n.ee - a!,ro8no st vtjanju ! sanduk tlft, Ijr. G
sbdu se dotc uporedid s .o!.risnCtlD pFoFdoa.njd (up., @ t p hN t.kv. vr5r. ! r.ddiD: C. to^y6er, r\l6cxrd g{po.
.luim, mC.lno d.ugadiji odnor p|tm rakralnoj slicl u k toltCtoj rrc' rcu IIdp MonE n €F X@, 1333, cp. 96;
diciji): zbilj!, p@ shmranju lhoslln€ dtv., lkoni tlr&la nrt A. M, narccxxq Ptrc@ mdrcI'ai ry&rvp. XVII Ex.,
.ir uowid€ruIt,ch6 Z.isnis d.s Fleisclw.dDg Gott.. (dd.: Ous Jl., r9?3, dp. 163. Gote dn J. Mjrdtt slu{.j bly€ 3rre ahel€.
p.!tLy, Stnbolik.,., S,69. Orop.scr!t, gro|o.@, .rp. ,il \ Kij.fp..e**h z.rarts, gde s sltrlB da j. gi@! (Sn
290 A, A. USPENS(I SEMIOTIKA IKONE 291

noplavna i ddpunska na.dha iaatavanja." U tom 6ni-

-.- U yezi s ttur! je potpuno zakonito 3ro je izvesni
dijak _Ivan Viskovari, proteslljudi (u XVI 1r'.) protiv slu uslovra simbolika 6a1ffa1neslite kao 6to je prika-
slikanja Nevidljivoga Bozansrva,poim€nic€ pri'sti.ka. zivanje Hrista u oblik{r jaganjca,ili ,ribe ili pdkaziva-
njr Simbola vere, predlagaoda se ta lkona stlka koin- nie ievMdelisla u ohliku krilatih zivolinja zauzima, u
binujuCi Jezilki i ideograf.ski del$I 'slikalo bi se na sustini, mesto koje je kanda na prelazu izmettu rsdi i
toj ikoni samo redima: Ve ieft t ieililloga BoCa, Oca, sliJke." Prirodna posledi€a koja odavde pmizil^zi jestc
S1)edraitetia,fteba i zemlje, svifta tidliiiog i fleridlii- uticaj knji:ewosti na itotrroFis, kao i obrdruti,Lrticaj
,og, - a odatle bi se slikalo i izobralavalo srealsrvi- - i&onopisa na knjitemost. I jedan i drugi uricaj
ma ikone: I u ieilinog.r Gospoda Isusa Hdsta, Sintl mogu se otk ti u celome nizu aspckat n
Boiiiega, i osralo do kraja^.! Dakte, oba vida prikaz! Ovde reba istadi da se natpisi (title) na ikona-
vanja (jczidko i ikonsko) pojavtjuju se kao dva .rav_ ma javljaju u svojstru neophodrne&ornponente ikonc
pisne slite. Proma shvata,Djima u sakral,noj €stetici,
natpisi ne izraZaraju pralik u nimalo manjoj, ako ne
m! Vrr.d llnat.o.L sa srhrahcs. holitvomtoju ftlj€ daoTco,
ddrt P.&Bl| (vld. ,.[.rphR ft{c@Ile{eDc*oro MouacBpr',! Cn6., i u ve6oj meri od sl,itke. Irktrra je uoplrc ncmoguda
,9ll,.rp. t 6{. r89,!9O, 2t. sa 3!oj. she, od.os p.em (sakralnoj) r.at n L d. bud. llta.n
,oj,Vld,: o. It. Etc^.. r, A^r h@@ l,lGrot xmdrq xvl ska, odn6u pIfu iko.i. To je osobito odisledm lro.l ltthr. (u!. jot
ro epor u. .re ,,&rceFr*h dcerc. pyccron kpo,$roA c^c r€rarino skom.nji po*r€! in6oslayitsca/{wdq.. o ]\bru). ,rsi,
4ctl* f, rcqerd'. (cn6., 1910,6p. 291). nsni su u rcti vtdeli sultinu pojave koju om @.rLn, c lEau BG
Up|e a.&o i.n!p!, thedu 6rt1iI", Bibliit pjkrto/d i t9;jtu tij€n - samqr Boga. zaro je rea koja mada€ 3*ru poj.w !. t c.
1!re Fod d6ln qd€l.m) stdon Uaaj(ov.lrr stikanju rdp@icijc ke gledista tibans - isb .ako s{eb le i sma pojlvr (A. c, A r-
G te5 molu* Odarurr Bo&olac @de * pli*euje u obliku isijau- 3NCH bY{CHK
lja sa s.r.non nll >bosr (vi.t.: ]{, o. P € I x o Dc (. r, o bru.. Bdnu{ B PcHtr, M., 1953. sp.22). O<lj€ci takvog: rIjBrDj! auju
)44 a la.{fftr aomdrq{a ,ore!Fq&,. r !ryccxor lcxydre s. i nn6go rasnije: joa od de*.ih EodiF nrlega v.h u nlloru Da.
XIV-XVI xkolr "Ape*.py@ioe lc*yccoo XV -&qdo xvr e. ndt.u n. Atosu naglo loj.vio dul@i pokr.l i@no.lrvlLo iti
loD', M,, 1963, crF. A3). in noboLca (koji se urin mstlvio u Lavkaslin t3pdnLtln &lija,
m), po cijer uaenju iE Botij. t j6L sn Bog (bj j. D.rrcr ovc.
Medurln,n. frcqliotdpozkiji Suola.sa .ud. novs!rcd.te.,. kovecs u rsloj p@zUi: njdu j€ loydiba ir.nrcdM Mrndcli
kE rv, spashcuxnJ N.,cd.!r ume\ro nme sid&/., a.! ndl*,na t M ptu I .to .taa nd /rasd .. . , 1915.sod,; $ nJin jc, vc-
j. .r Anstaslj! - I to $ ohjalnjah .trnologijon rj.nos. ttun:.
rcvaltu, u €i i Cmilj@ljeva p6m R.l).
j.. Je Aia.laija ,nosilac sihboUa*oc ime.a &ojin t3roan. tgsoslovi
S @e e taCk eLdiata drugaaijt o.lrG pEna r.ai, prihvarlnjc
F @rafaE surak rnnra u r.l tU.narb(i: ( rddFdla, u Sdoru d. j. nj.na lrircda $loYm, tdrtncioDloa, mot d. hj.dn!.i s?
rvqd(rld ).; (vid.: M.o.MypErroD, x ff&irie {.p.rk't.
rol !!ffi& ,,Xy^ir!?a cpeu€.e{oDrot ?vd. ll€,@l.e!cr 7he- 22. I iioista * slit ralrc vElc noe! da pojaft u porpuo isroj !to!i r
rno M. & (a!rcp/ , A,; rCt4 d0. 16r; uz b !! taanon snklq &ai ,.ojoj i litlc (oblalnjavar..ki natpi3i) na ikonij u!- na prim.r, sli*c
4fulair jo vsksnude, a silqal t ad pod6@e€ p€rl;.r t Dedtr - Integdbo je, E€du[n,
iddt!.lis6. da su ta*rc stik. iazivalc
lnfii Erp.ros! lltlsl! na Velttl i*r.k I njegovoe us*rsluaa s rG pbbt od sEane Crh.,
ai dan, &oli lc Do rohe dosatt J! I !a,@ !4r!€.e/rcdetja<). Da. 23. vid.: A. K s p r r c H r x o B, &aNoAeicire ksox,!, { c^oErusc
tle, llAd sv, AnasrasiJe predibrlja ovdc srclffir.n td&s'M, u5t@...
ljen lNt EJ@ fomom 'F@a (.b s. @,c lo{eari s! rlseti. MocxE 1390. r.", r. II, M,, 1395. Up. jog zbomit ,,Br,roAencrRe
dcntDon trlDilon! sane slllo rasksrucl; !!. odbijad. ,Blistt&iori
prik&ivrJa rastFnuca u zapadnon .lit $lw xll E - !td, l/L. f.
r\., l%6 (,,fryu or!* axsHepyccrod M€larvp! xr.ra pvc.xon
Muj!n@, i s r o). Up. pdtazivanje Pah3k.vc s .rE.t njt@ (koja
Mepar!T!'. )L{n). U!. amlotF apalanja m naterijalu aradnc
oliaau dan srrad.nja - pdat - ! lst|lji td€osr6ba koJi d$cah sr€dnjow*ohe lh.tnost! M. Schapi.o, word5 and Pictret, Ih€
sl6danl. Gospodnja)!a jetuoj vizaotijskoj mlntj.dt lx v., vid. Ma.
tla3laP.rir, 1t3, pp. r-17.
292 B. A. USPENSKI SEMIOTIKA IKONE 293

bez identifikacionoga natpisa - kao sto je nemo€uda u 're?ru6a pragmati6kom fir,nkoijom ikone); u,pmvo se
ni bez slite: postovanje se ,u istoj meri oalnosi na lik po xjima ikona f ormalno i mzlikuje od svetor.nc
ga slikarskog dela!.
Ako se uzmm u obzirr ranije navedena i njima sli U ovorne radu govoriderno u prvome redu o ops-
ina rurjenja, bide ?osve jasno da izmz 'j€zik ikonG dm formalnim karakteristikama koj€ ne ahe posebna
?isa" predstavlja sobm analro vile od prcste meta- svojstva ikone, nego $ednjovdkovne (a delimice i sta,
fore. Uz ro, kada se govori o jezihu ikonopisa, obidno rije) umetnosti uopste, ali se najjasnijc ispoljavaju
se ima u vidru neki poseban sistem simbolidkih sred- 'upravo u ikonopisnoj slici. U jsri mah, dotaCi Cemo se
stava slikanja, speoifianih upravo za lkoDu. Na Sirem i rclrih fornarlnih osobenodti koje s.r is&{uaivo &ara-
semioti6kome pla,nu swsishod,no je da se pod ,jezi- kteristi6ne za ;konu. Pri tome Ce najvile parnje biti
kom( - u sluaaju liikovoe umetnosti - podmarmeva poklonjeno delima stare ruske umetno6tl, J€r su up
uop3te sistem po ,kome se u slikarskome delu daje ravo orde, airii se, najoaiglednije i naj&zgov6rnije dG
slika. ali do izra:aia neki specifid'ni aspekti pr€dmct. lojim
U tarkvome prislupu n€ike karakte stike 'ikonopis'
noga jezika neae, o{igledno, biti specifitne za sarnu Prema tome, u daijem Ce se tdkstu u carEu pat,
ikonu, nego de j€ povezivati sa srednjovekor.nimsli' nje nadi dela sta.oga rusk il<onopisa, alt ac !a, pre-
karstvorn uopate (drugaaije treaeno, one su sl,ojstvene ma potrebi, u raznatranje ukljulivari i m@umattalno
opstem jeziku srednjovdkovneurnetLnosti):p rodno je slikarstvo, kao j minijalura. Mi iemo se lsto t*o po.
S1o se lo pre svoga tiae najop(tijih zakonirtoslijezi'ki zivati i na druga deia stare Lkovne umctnoltl u onoj
strikaxs,kosaprikazivarja. Pri razmatranj,u takvih ka,ra-
ktoristirka treba se, prema tomc, s pravom pozivati ne izmeau 'itoner i ,slike<, ikonopisa i sUltrr{ 6bd. r.
samo na iLkonopisna dela, nego uopite na razli':ita sli jasno cdala Lao suprctnoe koja F alravo tum.lnr t ro ru n
karska dela - u onoj meri u kojoj opsti postupci XVII v. u Rusiji. pode prodiranjs u iloropts ndoF, at dno|. n&
slikarja ova dela povezuju sa ikonama. nira slikmja (uz prtnenu elenemra svdlo.seni, ntu!, Dc.Fkrtv.
i uopgle razlidttih uzionisriakih €f.kab), iroDoptG toa.rto trtG
Mectutfun, niz osobenosti u organizaciji slike kara- rewli zb 3b !u itore zam.nili slikana ( v t d , ,r . r r t t u r . E
litenistiaan je i specif,iaan iskljuaivo za ikmopisnir sli- .i Joad. visenskos o b j a v l j d € u , , a r r a ,d x a r u G r r xc
ku (te 6e o6obenosti u izvesnoj meri mogu ala dovedu A Pcm-, a_ tI, CII6,, tt6r),
Rldr jed.cb'nij€g izrasanja, r 3e u drlj€m l.rru b.r n.r..
24. Vid.;n.A.O^opcHcrq{, llx@octu, cp, llliA.A.C.rrd. mo pridrtavsri rog .zcdt&nja - str*bjudi {tjt$ tr. oDrd rr,
k o B, ScMuqecir. b'1r^'r Ue"O. B@r.poe, ,,TpyAd Orad nin toji ne sroji naupro. iloni, neso je ukrjuauj. r Eb. ro FEb-
Apdsewdon rHrparypH x8-ra pycciof, rn€p€r!?E AH cccP',
ro€! i objalnjava P lne.tba penli@. - O\a pGtcdnja .uros. Drlh.dbr do u
pdadoksarE okolncl n koju je ob.atio pat iu Maje. 3apire, a na- daljen l€ts! nd€ reliloveti "sliku i ,itonu. da. t. orrilrlr!, !
ts. .o da sbri lmehici lolten fch inp.Ued io tn*nb. th.ir p.in. ne pr€voda, j.r se u pfewdu svuda ln€do alikr./.,.Fn!.,, uno.
rings uitn 6e llme oI r}!e ltls dd d.n wiih lbies tddri- rFblrdvd jd j
oplrii' n.unrl"o kT'n {hk,Bro d.ld, r"j' ' sm
fyins lh. @lio!, vis, supportcd B. A. Usp.nski {lo deno uedreblj.k prmis.u., U orrm j. Drcve
by thc drhorny of chrrch fath.rs pictur€s vN ! mut p@ltins dr "slikn u zmdenju pmizvoda sli*ars*. v.3rln., odrc$o Fs(.brc
aadrased to rIE illne..6 (S.hapire, Words and Picruc, !. tl). U poduste slib.stos! deta, oporebljena eno u orcj b.lclct, inodc \.
roD je sish nb€snho !b su na tutbn ikoMn Etpisi &51o sndr n zbo.nitu t€mld *lika. upoftbrjsvtr (n dua.Jo 3likardvd)
dati na sdtoB js*u, rj- uopste ni l]ddjdi reft*du, n€se J.dndnadno: oma.va onu ,p.edsbvu( toju slilarlto dch no\i, od-
aprarc unut mjen, ekEloom (ni.riek@) poisror€tojtr, tj. utw- .ekqa lta, predme| ill pojav. na sllkriskoj .avni
.livsnju onblotte r* in du ltt i i@na. iti "prcjethoj povr{bn.
294 B. A. IJSfENSKI 295

meri u kojoj ih opsti postupci slikarja
ikonopisom.
Sist€m konstrrisaDja slite koji se primenjuje u
slikarskome detru moZe se ispitivati na raznim nive
ima - uzijnajuii u obzir kako specifidnost sli&anih
objeka'ta (drugadije re{€no, njihovu semantiku), ta-
ko i speoifi6nost samih sredstava slikanja. I ovde se
opet more dati analogija sa izdvajanjem razliti ih ni-
rloa pri izuaavanju prirodnoga jezjrka: fonololkog, gra-
mati6ko€, semamtidkogi sl. Na svakom se mi\ou pre.
zenlimnome sadrzaju naxnedu odgovarajuia formalna
ogranidenja, i on se tlansformise prema pravilima ko-
ja su za dati divo specifidna (Sto j€, sa svoje strane,
potpuno a,nalognp prezentixanju cldkoga sadrzaja na
odredenorne jeziku).
Prcma tome, opati sjstem slikaNkoga dela more
se raspadati na nekoliko posebnih - i srazmerno sa.
mostalnih - sistoma koji, upotrebljavajuii ista $ed.
swa slikanrja, mogiu da stupe u odretten rneahlsob(ri
konfliktn. Razume se da pri razrnatranju jednoga ni
r(,a mozemo da apstrahrjemo od postojanja drugih ni
voa slikarskoga dela; iscrpna analiza ovoga poslednjeg
moie se dati samo kad se obuhvale svi njegovi nivoi.
Kao najoplliji - i, oaevjilno, najvaiTiji - njvo
analize treba smatrati onaj na &ome se ,ispirujo uslov-
ni postupci predstavljanja prostomih j 'vTsmerNkih od-
no6a u slikarskomedelu nezav,istrro od specifi
26, Kdflitt tnetru rdliailih sktena slikdja mor. d: doac do iz.6raj,
p.e srega ! pr.ldnin eLpana priliLm smff
ivid. ksnije, sd. 2t, prnnd iddprebcije nekih opgtih ideosrafskih
a.nbuh sverosti na iloni k@ individualnih ob.l.rja sa pdi.ij.
€stbkih normi). ali l{ark d r.koite i urbr rctog. oparg jailIa li
kovnih lctupara koji je u odreadoJ €Dobi prinE6d
str. 345, !dm.r j€dnalogn p.e.t*avrjmja-datiniD
r€ - kako p..speLtimih, tako i se|rAliClib odN.
jol p.inedbu 33 i 132),
povezuju sa anosti slikanih objekata (tj. nezavisno d
njihove semantike); dmgaiije releno, opsti postupcj
predstavljanja realnog trc ili aetvorodimenzionalooga
prostora na dvodimoruionaLnoj ravni slika$koga pri-
kaziva,nja. Prema tome, na ovom se oivqr,izuaava si-
sten optidkcg€ometrijskih oSranidenja koja su uslov-
Ij€na odgovdajudim perupektivDirn siotcirrom. Kao da
ovaj nivo odrettuje sarnu azbuku likovEih slcdstava, kG
ja su po dogovonu unarpred data,u elilarskome dekr,
tj. date su potencijaloe mogu&lGti ,Lo@blnatorihih
spr€ga €lemenata slike (bfz obzi6 oa aemantiCki
saddaj tih sprega).
Opstem sistemu ograniienja koje udovljava pri-
menjeni ?els?dkt uf sistern, namede 6. ryccijalniji
sistern alikanja &oji je leposredno pov€zao !!da vea sa
specifi6nosiu odir€alenih slikanih objdkala; u nom slu-
aaju semantilka slika,noga uiiCe na poshrpkc cliktnja,
tj. za?isno od toga lta se slika primeatjurc !c Jcden ili
drugi sistem sl ka,nja. Ovde se, izmedu ostalog, more
ispitivati razlika izmedtu postopaka slitania Loja je us'
lovljona ve6om iti manjom vlednosdu sli&aoih figura,
ili ndkmr shovitom s€gmedtacijorn slikanoga sv€la"
(kasnije demo se na tome potanje zaddati).
Na joS specijalnijem oivou mogu se,ispjtivati raz
Iiditi ideografski znakq$ijezika slikarskogapri-
kazivanja, dije je izudavanje osobito aktuelno upravo
u ispitivanju ikonopisa. Tarko se na ikonama mogu dir
izdvoj€ d,ifer€ncijalna obeleija mdititih svetaca, koja
se potanko izla;u u ikodopisnim udibenicima (,prirut
nicima( i dr."). Ovde postoji dosta stroga rcglcmenta-
27. U snklu B. Vorla. Vid.; B. L. W h o r f, lflgug., tbought and Rcl
lilroEih p.in€ipt Iiy, C.nbrifur Mss., 1956,sde s lilololki analo|ll poblcni-ij.
lmbrmi u ydi s seg@nbcijm *eb koji s|!tr ld tlan bdrtjia
norih neko& zEtoho8 s'sLna-rdretFjuumlcrlj.tu Drircdnih jc
(vi.l- tasnije, 23. R6lri toroptsbt lrlruCnlci p@ati so od xv-xvl v. Do tos n' !E-
.rzEe@E ficu. mda napisi o slshiild!$*oj simbolici llarlr u takozlanc Torxo
na ikoni; uD. B'c n@Ep' (aija s poja€ vauje a xI v.) i u tburdvnjke vid
o1m.,m p.itur: lI. Eara^!s, Ap{H.pyexxc doy{6Hrk(,
296 B. A. USPENSKI 297

cijaf more se istati, na primer, da ,don!!Hoe" / do- funkciji aalalogne nirnbusima ili ideotifikacidrim nar-
lidro"" u slikanju sveca, poimenice njegova oderda, pisima ("titlama^\ koji su uz 6liku dati.
predstavlja obi{mo cna obeleija rkoja ne lkarakterisu S dluge stmne, i ta&va, rekio bi se, individualna
njegow inrdividualndst, nego onaj dirt (tik.) kome on cbeletja kao 5to je tamnoputost, izrnodd€n iaglcd, strog
pripada (tj. red pmotaca, mEaenika, prcpodobtrih, sve- izraz lica (uklju6rjudi i prikazhanje mladcnca, koji
titelja, svetih mnteDika i 61."); u isti mlr,luaHue"l jc slikan,kao sta,rmali) predstavljajq neopbodrD stri.
/"litna.k abelez.ja ir u prlome redu, dblik brade, koja but svetosti, tj., u sultft , isto onakvo op5t. obcldJc
je strogo reglenentarna za ra?lidite likov€", - vei kao Jto je, opet, nimbu6."
predstavljaju i,ndivi&ralma obelezja koja sftrte za prc- Simptomatidna je reakcija na takve po|tplc
poznava,nje odrenenoga sveca. Uz to se sveci na ruskim slikanja u XVII v. - katkad ved sa pozicija, u r*
ikonama gotovo niftada (ako se ne miunaju veorna ret- lini, reprezffrtativnog slika,rstva, a ne jlkodopisa. T&
ki iEuzeci) ne rastaju od njima svojstvene odeide - ic zognf J6if, po svojim pogledima bltak Sim6u
isto qlako l<a]olto se ju,naci u biljinama ni u &akvim Usako'"'u, pisao (u drugoj polovini XVII v.): 'cd. ll
okolnostima ne lisavaju orih ,stalnih epiteta< koji ih su talvo uFrtsfvo iz,Dasli nemzumod raspravoltrrDcl,
kamkterild'; od€rde su sarnim tim po svojoj znakor,rbj koji zapovedaiu da se iu jednorne obliku, kao tamno
BopoHex, $74, crp-.lt-L. u vialtiji.u ikomgisni pritu&ici (Lato
puta i murma, izobraiavaju lica 6vetaca? Zar je !|f
di s obFscina, tato t ml . tmaa.njima) Fsbjali, u svakom slu. liudski rod u jednome obli(ju sazdan?Zar su svi svc
a.ju, fta u pmj a.lrnlnl XI v. (!id.: ro^V6qsc(!4, ,' ropqt
pvccrot &Dxrr, r. Il,2.rr no^o.xR ro$, dp. 370-371). Sdit.lj j. 3ustl. u rizl, tna, u tretaskom odetu iti sa qEto
O htonji prlruanltr u Rusijivid.r o.t,Ev.^acD, /\lrepr. trun@, lojnik - s ogtu&a i wjndkon orrmoD.. Up. t toa.
malo8lM zapala.j. O. L Podob€dovo D dl]In aoatie Di.ldu
t9. ,,Ao nq@" s n. ikonl 'e ono ab * nc dn,osi.a lic i uplt E (O. rl. IIoAo6.^oxa, MsHbrDpr pyda |,@prexflr pvro
leresc d.rorc tislE_ n{e{' K Htupe , M,, 1965, dp. aor.
TEba prim.lni da l. rdrlika izmczh ,iCn sr i {iolitnog! id. vid. joa: r. r{. q. n r r r, Aa r4drx .{o!Hrh rlcrcpg.leF
zeho redaje u itohopllDj phtsi. U Doddk{ j., po thril!, slil6nd Mt3q, ,,Ap@ odlexre rBKrr x sk€riri EeBldH. sE!..
doliCB, !. rit , palI., br.ruljci i sl., a Iek porom s pr€lui Dr orNaftnM O6l4&N,., ]., 139?, li a,
slila.j. 'litnih< d.lova (br.v j. poEdakbio, ineduos|nlos,lobi. d!. 119-U9j ovd. t kode uoprt€ o jertirslwnin po.tut
fo'mtnim
&jen i u Gra*oj, i r lulljl. vid, o t.me: A. a. ?ortrnc({r, 060 cimu.puiultdopl$.
! P*xa ^o xoHqa XVII !eft., Cn6.,1$3, 33. Int rcsantm J. primriri da onj p.incip oDt. .t' doae u tolllta r
crD.65r. Veoro C.sb 3u nl.n& | dolian& delov€ sttali rliaiti drugim prlnciplrn dgrniacije ik6opl.n 3IL- Xio p.im.r Eo|! t
tujsto.i (koj' su r., u rtlrdu r rltn, i mli ,,^usrn i ,,Aoan- lzdt n.k ilo& Vtnd.nia t hruh: I skl^dt s^ pnkuiwnih.ttd,
.!*. Manj! j. dde rclilaD t& mli dejai€, p6 j. lro ttln
30. Vid.: S. n. C o x o n o B, tr!f, ^p.Nrpt&rofi rrcHoMd, I: O66pe Boaotudie !a ovoj itoni tmja od svih osblih fislFj o kd rrl -
x'c otds (orr&HI mrc(, r@sr, 1916), 1D. 13, l(*dji no, zbos aaloals Evcd.ne akonme.nGti - oD iro Ii* odruL C
nopisnl prldlnici rdltkqj{ slcd.'je v61e fiz:: p b., a i o.tddu (vid., D t ina, rep@<tuk iju u knj.: E, l. tat,
ne, apctolste, popMk€, djaik , muaenidk., boljabt , tner.wt . n. H 6 a x, np@rpdcrE{xc n6p@Ha. ! ApaHepirccxot E
rcjvodsk., €rste (vid. isto). cr, M-, l9?s, sp. 7!). Drug.cij. reEdo, B.sftdie j. ovn rtL|
31. Vid.: O. ll, E v c ^ a.!, Ap.!rc.pvcc@ 6opoF, B.rc,,rlcroprca' m u suadu sa oplttm ikdograi6kim k nonom - apnF dab b
xn ep6 pv.cio, BDoAHoft .rcEcx@rr D uciydM', r, II, Lo s ou t tedc obicrc sliro na itonm - 5.m . io rt
136l (raxc Cn6., l9l0). rbjc njd fise p.oporcionatno lmnjda (u od'd! u l|la !
32. vi.l.r v, ?. 30totov. ev. delo, str.12: "lGolb'mili kE \4a- 3@ @ sUci), To, D.dut,n, F pahdoksLr Ban pDdvr.d rltad
dirft CMo SMle cbje bio I cMo slnrlcc' t prlllkm po- akonmmoni jezih ilonopisn. dit., plffi. tojoJ rurrl rrr
rublj.nj!, talo isto sc svEt rustih it@ m mstlju o{r 3@jih srea. wpai. llB, *nhdati b'nj. lcrod aaorl (tL. o
bin halji@ u )oj€ doba da@ I ..4i, rl u t*r'lm ololnGdD. roe tGntj., 5r. l,t(-tat.
298 B, A, USPENSKT SEMIOTIKT IKONB D9

ci tamnoputi i mrSayi bili?" I daljer "Arko je dete (ima Ideografski postupci slikanja na ikoni, fresci l
se u vidu prikazivanje Hrista J€o deleta - B. U.) nrla- osotrito minijaturri mogu da dospeju do krajnje fonna.
do, rkako se onda mde lice njegovo Lmradnoi tamnoli' lizacije. Na p mer, mnotina neke figue ili neko-
ko da izobralava?." Suprotno od toga, u skladu sa nc ga p0:ealmetamole se iaaziti ponav.ljanjem jednog ka-
viln estotidktun usmerenjima, sveci treba da se s,likaju ralderistiayrog detatja na zadnjem planu. Talko se voj-
sa savrSenim svim svojirn oblicirna i udovima.Up. ska prikMuje kao jedna ili dve l"ojnidke figure iza kc
zna&jnu reteniou tog istog zografa Josifar ,Ako su iih se slilG ceo skup ilemova; grad se prikaruje &ao
oni (sveci - B. U.) i imali umflvljene udove ovde na slika hlama iza koga je dato rrmogo crkvedh kubeta
zernlj,i, aii su se tamo, na xebesima, .sa oiirolvorenfun (analogan posturpak u pdkazivanju rnnoiine postoji i
i pmsvedjenim svojim dusama i telesima pojavili""; u egipatskoj unetno6ti: up. visdkratno ponavljaije
p r o m at o m e , s a v r S e n s t v o oblika ( n j i h o v al e - ksrture iste figure pri sliftanju gomile). (Primetili bi'
pota, lzviSmost d sl.) postaje sada ikonopisni atribrt smo da ovaj postupak u celini odgovaB redlrplika-
svetosti, tj. isto tako opSte (a ne individualno) ddeo- ciji &ao granatitketr sredstvu za iaaravanje plurarla:
ga.fsko obeleiie." to je gramali6ko sredstvo zasftrpljeno u celome nizu
Up., s druge strane, pmtest po:qtiv novoga ikono- prirodnih jeziLka u svetu.)"
pisa od strane predstavnika konzenr'ativnoga pravca - pbrd sJ. up. jol nj.low 6es.du ,,o ri.e.t !vApcr*' (i!rt
prototropa Avakuna, koji se ,estio zato 5to predstav- srubac 290, a Llodc
Dici no"r'e Skole )slirkaju Spasiteljev obraz Emanuila, AMnrpst Pom@rsI a cre lperr, CII6., 1391,ap. 6l). Prct*. pmriv
"pod€bljaruja" pldi mlazimo i u *njid orM!" (or'
lice podnadulo, usine rumene, &osa kowdzava, ft.ke i ,,nqopcx{.
misiii debeli, plsti madtrveni, isto tako su i b€dra na s rim prcteston pro.iv slikakojei4t diajukao nve omriv 'po-
nogama debela, i sav je kao Svaba trbugast i debeo ma. deblFwj: pbtn) bot biri, uzsrcd r.!.no. povdaba i dosled@
dinj€or, samo lto 'rDu jol nije sablja o be&u ,naslikana. bo.ba p.aloslaue crlre proti sakrilnlh 3kulrtrra (vtd.: E.
A $€ je to slikano(, zakljuauje Avakum, ryrerna tele- ro^q64Hcr'', @ p x r u ,t . l l , 2 - t n o ^ . M, ,,
1917. qp. l65i H.t,n.rDoB,O pyaxon pe^undxon d uelxo'
snoj zamislir jer sami jerctici zavolese putenu deblji- solt cxyrHr.-ype,
nu i opovrgoie vii{rji deo... A sve je to pseto Ni}on, r. l; up. kod Ljcskova n povesti Molasno C6ct karakt nstialu ti-
davao, smislio da ih slikaju kao da su iivi(". gln pab3lavnoe nonabl koji k.ionie b{c s.a@tu s!@, ali j.
nikonc n€ pokanie 2ab 6.0 sc ptaai .b a. sa opturtti z. lzd.Jo pF.
34- Cit. !.cm radu: O. U. 6 v c ^ a e r, Pvccxd ecrryru xvII Eb, - rcslavn€ rer€). U iom ie pogl€d! aninljivo lio su sftti kipovi bili
Vid. Djeeove,,Udopuqecide rdki i d Vizanliji posle ikonoboEdkog pdtoda (up, imenu 6talog,
rs tr xckrursa", r. II, Cn6.,1910, ctp.129--430. skulptnru Hrista u j.dnoj lr@slantimpoljskoj (k!i u xrv v - tr b.
,15. Vid. isto, st. 429. xozvaooj 'Noroj Batlici', koju je sagmdio jo{ v:silije M.kedonski;
36. vid. u v.ri 3 !im: Ii. n. g oOoc, Pvcegt PeHs€Hc,,,yErd. &- .. je skllpturu rotib apanjila novcorcdskog hodorreita s@fana
mcB ^esnHrpqcxoro }.o 72, cepu' 4Mobn- toji je pisao d. 'u j.d.oj crkvi nrisb v@m !.lik, kao tiv .o!ek, irc'
veffi xayx, bM. 9,]t.. 19{.1-1955, fp, 252,254. U!. t@ cftiranu bnlcu sioji, ne n. i*oni, n€so z*bno 6bjn, vid.: M. H, C ! e p r E
pouku !t!dmi*a sl&arnva Andrqa rl:mu, koja port& ir 3Oih !c c k n t, U3 dapRxon sotopo cxott .meplrvpH xlv &M, 4,, 1934.
dioa XIX rek : ,,Undnit je dutan .ta sU&a *@. ! &o jc hogut:. @.3s). Meautin, sveiovne stulp.urc, jol po slrakoj fadiciii,
leplen izgledu koji adet mor. dn tm 3 ohzitun na smje go<ttr. i nisu bil€ retke u Vizantiji. Prcma toEe, i ovde moreno naai tasLi€
svojc zvoje... se dopNfii izmotd.no L10, nstidnu 3rprctnct ineilu iluzionina (u datoDe sludalu - hdi
Lojc prcdsbvlja pdledlcu covekdin ruih redost t lar. DeEioehosli) sv€b@ga izob..r.ldja t i.teognfi.ncli (! d.tom.
37, Vtd. be*du ,,0r5 rxo{xoM lr@ar" i ,,I(rnra 6*A', pbropopa AE- sludaju-dvldimdzior.lnosli) srk.arnosa izobratavanja.
tDa u izd.: fldrssM rcrcpH{ dapd6prA!fua, s. I, sn. L 33. Kirpicrjitov (baMoa.adtte
,{,, 19t (,,P!ek xcDp@ 6n6^ma i r, 9), .r^6.2A2--2A3: 2?2) mvodi reAE priGE utieja itonopisa na jaiati tekt: Irad.
 SEMIOTIKA IKONB 301
300

Na analoga,nse madin nnole iz&,ojiti poseban 6 i m- ji izlede dz govofirikovih usta,ar onda alegorijsko slika-
boliCki ni'vo sfilkarskogadsla i, u skladu s tim, mq Dje ada kao ljudskoga lica, roke &ao mlaza &oji tet€
ie se ispitivati simbolika boje i uopJte &zliaiti sil]rboli- iz bokala tto ga ljudske figure drie"; i s1." Bitno je
dki znakovi drevne slike. Pri tome 6u, uopSte uz€vsi,
41. Vid. o bne.A,, C. Arxaees, noernka ApeDnelyccroil Mrcparv.
rnoguda razlidita shvataxja sirnbota u likovnoi umetno- pE, M., 1967, ctp, 30; D- S. I-ihaad, P@ti*a s6. rusLe tnjitsno*
sti, koja uslovljaraju Ezlidite priitupe u iuiavanju !i, Bsd, lt2, s.r. 39.
simboliikog n'ivoa slikarskoga dela. 42, Vtd.: O- U. Eycnaer, B,l@qft.nar H AF.nepv*ar cffim
no pyerucir o XV ^o (dq. XVI !E-, ro II.M rcre €re ,,UcF!r
S jed,ne strane, pod simbolom se, za razliku od w orcpxo8 pv@xoA h!6Aion @ac']@ a !c(v.cm" (Cn6.,
obidn h znakol'a, mogu da razu0neju ,takvi (minimalni) Dro tu Cn6., 1361)i ia@ su i iluslr&ije,
elenenti slike dije znaienje ne zavisi od korteksla ko- 4r. U t@ j€ losr€du i ecelo. rqlcija D dmb
ji ih dkruiuje'. Dr gaaije t'i se moglo re6i da je zna. i*on. u xvI-xvII v., roja e j.vlF tao zahb da e ne slikaju a!.
3rakbi lildi {loitrnice, da * ne slira bog Senor, ja je nevidtji.
denie simbolidkih znakova uslovljeno iskljudivo njiho- el6noDe litu). To pnanj. po*ret. di-
vom semantikom (tj. paradigmatic,ktun odnosima), jat VisL@ati, i pcbno szE Sabor cr*hi 1554, cpd. osuduie
ali ni u &om sluaaju ne onim 6intaksidkim (sjntagma- Vislov.log: tudulih, Dton sb goditu, Sabor 1667. ebd. z6lmjuje
tidrim) odnosima u koje ulaze. 3drdje savbb, rj. u surnri opravdava ni.lj€nje vislLtmtos (pda.
nje o slu.aju vttoyaros !id.: rI. fi. [oOQe, ?ycc(dr Pexeccec.
Sa unekoliko drugadije tadke gledista i na utem crp. 244--2{5, 247. O. r. sycraeB, Arq !dop!, pvccf,oft rr@.
planu, pod simtrolima u likovnoj umetnosti mogu da se sc, XVI en; E, ro^v6rHcf,trI, I , l @ p n r p v c c x o nq c p k B H ,
rcMa, M,, r9ffJ, clp. 34r c^. r. n,2-x no^orffia
razum€ju znakovi drugoga reala s obzirom na slike ko' aono, M., 1917,crp. 3s3 c!.). Nije .ilra Danje karakte.hlidno prigo.
je imaj{r neposredno znacenje d predstar"ljaju znakove vdsje I'vtilein. Grel€ ato * msF-iu slika ! obliku ,asperosa Se.a.
prvoga reda; dnugaaij€ reaeno, u pitanju je sitaraoija rim: rb, vet, rtuda j. jz jer.si, jer su setufih i dus! b.stcl6hi, n
,kada neki znak u celioi (tj. skupa izraz i sadrzaj) slu- bestel*no se ne more pridv'\tiri. (vid.: rl.,A. M! ( c Bcto3,06 rr.
ii, sa svoje 6trdre, za oznadaldrje nekoga drrg sa-
r'p€ B lto!rcpoa, ,,A.rE8ro!rr", IV, urtr. 2, M, 137,1)rup. kasniji
drraja. Na prim€r, slika petla moze u mskoj minijatu- Ftugaj da 5e )lilc ( v pJnciji '<p'e
ri da sluii za oznaaavanje osvita, dok se nod slika kao renbtinoe slil.6.ra, Ld. $ lsloro sihbolika iko.opisa prsmit'
svitak'; up. takode prikazivanje izgovorene treti u mi- liava *ao sUlovili didakriini tek*, l(o.i Ceoruij! Koniskoc u njceo.
nijaturama i na iviCnim sljrkarna ikone kao obladka ko. in Stihoeitu Etktt tuslikarcmc kb 6pali MLadeM na ktro
(vid.: ,,qrexrr D ooaecrrc
Mekdcxd y{trEpd@', 1913, kH, 3, c!e6, dp.3):
$ u p.cpria:vanju biblijskosa pi€laDja o D.nnu u lavljoj iid sovori
o dra lava - mda ih jc, p.ero Biuiji, bno sedan. Bmj &€ CrldE syAo, Awsu nelsq,
s javlja lnsro sedam pod uti@jm ikoropisne di\e, na Lojoj iB& Ha doF{ cMr crr EoFAo{n.!
dve figlr m.&vaju motin!. rllo l@!6 - ohl ,,, *a( s
39. u tujop{rijen rlut lu aa&njc hioimlnosa dmqra s[,.a do'rta od- 3 Aprq. Os ea Ec luM c'pwnl
r€nuje nj€goE okolina; m priber, taek. more da prikizqi€ du3rc,
(CudtD audo, di@ pe.;a
elas €ksera - zenicu ist.su iz tobkra, d eL'
nsti sub€ svoje znaroj. (lid. o rome Merq schlpi.o, on Na roFJ cpah Boe.Monliml
Sm. Prcblen3 in thc SeDidica of Vls!.l Ar.: Fi.ld and Vchtct. in gt! to t spil .,. bro B hsiu 3pati?l
IDag€.Stgns, |senioli@<, L 1969,^! 3, p,233), To *, nethlim, n. Od d.ildsrv! s. a Das uai stFita.il)
odnosi na ri'boliara mk@,
40. Vid, zpat 4ia V. gaeptina o ninij.tum u lzd.:,,luan!" M.rh|tiD. Jctf vlndibirev, pr€dstlvnit !ow, mtualisrict (rE ri-
loA tEA. M. cmpa{cxoo, r. I, M,, 196, ctp. 411 (t pb. Iv) 6t ntilr.) .sb.ite u m€ tunj. .ititfun€ thtbru o ilonoFk!
302 B. A. OSPBN6& S!.MIOTIXA TKONE 303

sto se za sve navedeneshrdaievezahtevaudvostru- fonDacijama, kod staroveraca.belspopovaca/crapoo6

dera ope&cija za vezn ]''.med|.rizraza i sadrzaja, tj. ptAqeB6ecronoBseB (d6ji obiiDo dosta dobro duvajr
dopumsko prekodiraxje smislova na visem rrivou (u?. praksu religioznih obi[aja XVII v.) mogla je da pos-
ana.lqgno Frekodiiranje u prircal'nome jeziku prili&om toji tehnika }Ilarastanlja( pri s.likanju, koja je simbo-
obmzol'anja frazeolo$kih jedinica). Ta se sloZenija v€- lidlli predstavljala pro€€s vaspoctavljanja slikare figu-
za (uveiavamje distance izme.lu ozna{enog i oznake) i re; to jest, prvo se crtao skelet, zatim se zaodevao u
moie da smatra karakteristidnom ?a sirnbolidku sliku. muskulaturu, ka$ije !u jedno za dmgtm slikani ko-
Drugim redima, u pit&rj4r je srazmerno poledava,nje ,a, 1kosa,odeida i, na kraju, za slikano lice kararkteris-
uslovrosti u skrdajusimbolidkihznatova (ako se tidni posebni alributi". S druge strane, dko pogleda-
stepen uslovnosli odretfuje prema broju spojnica iz. mo tenninologiju ilcnopisaca, oncla 6e se proces sli-
medlu oznake i o@nateoog,tj. prema broju komponena- kanja ikolla pojaviti ikao simbolit'ki proces raskrivania
ta u lanau: DznaLznaka znaka.... itd.") sl;ke (tako, na pdme0:, prema ilkonopisnoj terminolo.
Najzad, za ikonu je od irlnoga znadaja i unutarnja gili majstor - 'doliinik{ - ras&rira ddliano(, a boja
simbolika dela, koja nije toliko akluelna za rczultat koj{r on pri to'rne upotrebljava nazi\a se packp'twga/
koliko za proces ikonopj,snoga stvaranjarr, rnada se u
43. Vid,: F, Ha!ptmann, Das russisch€Altsiiubtentum und di. lko
izve6noj meri moZe da odrarala i na samoj slici, Tato delfulerei, ,Beitrlige zur Kursr des Christlichd Gtetu. Er*e Stu.
je odred€na ikonopisla vrednost ,karalcterisiiina za R**linghausen, 1965 (aubr * p.i tonc puiw ng
saJn ikoDopi66ev mat€rijal: boje i&one treba da prcd- neobjalljenu honoer.fiju w. Holber$. toji jc lakvu tehhiku po}
stavljaju biljni, mineralni i Zivotinjski svet". Po€ebno narEo do hb lod ,6dosiieva6r iz Pridu.tal.
znatenj€ ie inoglo da se pridaje i pojmu mere (modu, Interesa.t.o Jc da j€ a*lotD lchnfi,, po svenu suiteai, bih
u uDot€bi tod sta.iri iblijaskih najs.oBj .ju, m pdmcr, po*bno
la koji je slutio u izgradnji oblika)". Prema nekim in- pohinje arberd, roji je !iso: ,ovde d. s naai oni loji ae mi }rcb!
ircniCno uvikuje porodon trldi.ion.lnog cni ono isro lto s ja Fnij. gpvorio, . naibc da sitara n tr.ba
ales.rijskos sltkdja Xor-
aoso u oblirrn sha .a ikonafr^ Sitazak sv. Duha: ,?.r d.3 modi it .ta s. riC. ono lto on ne ridi. tlobrc je sto oni ro pdinju, ali ipak,
vidia srrrca koji u Lnl stoji usred. Luce...{ (vid.: ca^r!ioI, pts n go aro aov€ra odendo, ni sa cnmo goros, pa tet potoh ob.
sclmqe*H. .3r^,Ab rldnor B^NMspoM, cp, ,3). {KmFdicija laaino u odeau, i isro ralo tld slikano solo leloi pno EporelqF-
silauk te. Duha pdobnno jd, osin anaera, *rjudivata 3nbnje fr- ho Djceprc kosti t Diliae, pa th onda prclrtrmo n6m,, .. ( con.
.E nuda A^!6e!rr, Tpr rdE o Md,cx, nlGrrcpd- n
.odaj od x v. oni su biti rancnjeni riglmn Kosmoe - rt s s tfr.
non, koji 3e sli*a na rrnnome rontr.) BA. r\d-larTcra A^.6.tr!, Am rusrosAq@,r.IL
14. Vid.i E. A. V c n e n c x , ii, O cexrorrxe ncrydk, crp. 127- M., 1937, crp..l6). Up.: ,M. in quesro l@go d$dno for* dt q!el.
15. D.usaaije bi sc Eoelo rcti da r. simbolila nii. rotito .krlelna b li che mt rlpMd€hmo, !€rcbe io hd deho di 3opr., dE dpi.bE
onosa ko ttonorirnu slixu prinu tolilo 4 onosa ko sllm itonu- nd 3i asp€rb d'jlm di quene se, cI€ mn si ves€uo. Di@@ rc-
{6. Vid. o ton€: |-snid ouspensky & Vladinir Lo3dty, The b.n., ma @nc nel v61ir. bisogna dts.snd prin!
M a . i n g o f l c o n s , B o s i o n , 1 9 5 2 ,p . 5 5 , U p , j o { : I I _ A . O a o p . s , $.1o lo tludo, ir quI. pol tui €8lido tDuplg€r atbtuo dt Esri.
tun i, 6a n l dipinge.€ uo isludo, bisoena prim dipoft e ol-
47. PJma obavcrEnju *oje nalazino u xii,m,re.drskon l@r. a luqni bre L ossa & i n$oli, quli lu habbi poi per ordi'
eorenku, rtu
Vs.wlod Jaroslaria (pdonji Vla{rimir Mon@h) u ddinjstm je bio n a coprlrc dI .m. c dt pelle , . .r (L€d Ba.!isr. Alb€r.l,D.I.
izlecen od bol6n lako 51o je otasan rarnin poj*on 6in6a (Sima - cip. po izdanju: r.araio d€na pntu! di
na) Va.ja8! - 6in istin ?oj@ koji je slutio kd mod'n u izghd. Lionardo da Vtlci, notjM.nt€ dalo tn lkc, con ta vila d.ll ist.re
lji Pede*kog! hrma. Vid.r ,,narcpn{ Kde@ll€qelnom @mc. ador., $i16 d. Rafaell€ d! Fresn . Sl $no siun.i t trc ltbrt .t lL
Bpt", Crl6., l9ll, $p, 9i M, MvpbrHor, 3d donnorc meo{a DnbE & n r.rbto dena sbru dillon Bat.irb l16di, on b vib
r AprBsr ?yc, 3'@{ar EDpm, tle dd EedesiEo. In Padgi, 165r, slr. 29. posbrc pasinacije). zdaajtu
(vcdo j. 10 aro ^lb.d o mr€ddon loslupLu lprcri tao o lautoj i a.
tr *yErypa. C6opm craet B cecE E. H, A6.p.F',, M.,
Eoj po Dhi Elbrji6j .injenici (a tu t& o acloj !dlii),
304 B. A, USFENSKI SEMIOTI!(A IXONA

raskivi i sl!), - kada se dlika, koja je kanda ved Sam proces preslil(avanja (,3anucHsaflns.) ikona,
map,red data, pojavljuje, pomalja na povrsini ikone: tj. nanosenja novih premaza preko stare slike, moze
l.€o da- samfun tim ikonopisac de s t v a r a sliku, nego da iina sakralni (6,imbolidki) karakter. Okolnost &o
su se nori premazi nanosili na ved postojedu sliku ni-
je, fi{ld^, u svim sluaajevirna tudratana razlozfuna
,t9. Up. opi3 itompisa.vlea rada: ,Unehik n.3az.l'j.lit izreai ga iz ekonomidnosti, kako se obidno pceipostavlja. Moromo
s.b., nego soo skid. !€love sa ved, t uz io urcmo, pGtoj*ed li navesti etnografiske (i arheololke) palalol€: lslo Aus-
tl: nc nabacujc boje ba plabo, Deco *ao da r.aaisdava sitns lralijanci polderneoo pod,navljajiu zidne elitc da bi
n$laep njegpve, apie' duhonc .ealnosli{ (n. Orop.rcrrt, sa,moj slici dodali svehr snagu.,, (S rim u v€zi jc ta-
lrlo^enxu. x(o!! np.noAo6sore C.pr.r, d!. B0).
50. Odavd€ sLdi lritude atlju&t dr sli&a. dru!€ veft E mt
rakteristidno da se nije dopu$talo da se ovelt!,lc ilo
lhvll-
m da ollrije slilu i, pr.m rde, ikona l(oja p.ipada Djeedm€ ri! ne, t(oje su se ve6 ,raspadale od starosti, bacaju, ili
ru re mrc d. duri lrc p.€dmet *!lb. p@a svedoee.ju Ol€ujja i dak spaljuj,u"; ali su se zato nrogle da duvaju ita gro
adlnsa, R$i ni$ poarovati nikakle dnge jtor€ 6im @ih toj. s!
naslikali Rusi ili crci (!id,: A$x O ^ c. p n i, Oruqxs. lr!rue- xe r@phodm nslov upr.vo - prrlitan tonbtr, -.U F E
cp. 31s; ,,Ar. scxr€ rla€llrm: I Merc*
', M,, 1937,64): po{. U roo j€ snislu potpm atonomrno (b s n @sor.d.t6
drueaaij€ r*do,
iovari su sano o.e ilon€ *oj. i 3l*ari pavGlahr mj3ron. u E,l ,@torc j€ tu@ &roro b
s rin &vai su poebnl ptupisi u Xrrdiii; o ito.@ koj. su 'ne dGijevst sbrcv*cls skla, swslcnici nild'lmt qtrc n.rteiu
E .idrc n*e narlitale. dde se lat 'Ato i j€ste ircbra:.vuje,a 'idolorrelma., a njinm slltenj. pftd ikmaoa u!ore6!j. * !. pri.
ikoni rlfia liku i regtq nji@ ee n ftbl trarjali, poab su jzum noa.qid totE samn. s..fi. u bm ni u tm rtuaaju c ueb6 v!
nevemirkih rutu, .to i j€su p..na litu, ati sav€st deti it@borslvo, kao ib ro aini s, A. zeqikov6ti u srcjoj iom
njihova nije ei3ta.... (cn. po rd.:,,noaa'Hft eoHdr.- vEdnoj moosariji ,,Pyaxe dap@6!:Ndb. AixoBsN. D{*
Hsi1", M., 1903, dp. 22-A). Tako tsro mosu starcrcrci da ft prim- Bee' (ManreH, 1970, cr!. {r{)), !rctlcbvlajud
ju ikone iroje .isu Bslitalt (pcte hskola) srarcrchart itdopisci (ta u.iej prcbshrsl. r@losij.: jer sbmY@are iton @6ju a EodG
s pojava motr da prari aar i uurar m.tih, sbrcv€malih $t.,, ta- sijsc ,sv€b i, pr6a tde, pred l]@ n'jc pbc! rbriv po}lova.
e s prlzmju tu one ikon. rol€ su.aslikati mF.ori roji p.ip} nj! ilona tao bldh, ftso ili !retest proliv ne9..vilniL, DcpR6tN.
daju doricnoj sekri). nin dt! (*o su u pitar\jt nov€i nobv.raatre ito@), ili !rcc. pF
A @litvcni kdbt. sq ik@opisnon stiton ddvoljard riv ne!.avilnosa tonrakb 3. phv nom slikon (alo su u pituju iu.
J., ea
svrj. er.ne, sano pmvoslalrin., a dt to pnpadricim druSih E rc, donlkondcL i!tu).
b. oMj nti olea.ij eop6rava (vid, sr. 316. !av. d€ta) d. 3u, t!.t! ia 51. Vid.: A, A, O o p r o 3 o !, Oeepn no rcplo6dnsy rtrycery, L,
u njq.vo vfcn€ n.n!a*i lrgM kupio od Rusa kmdu ku:u. rRu, 1969, crp. 2tlj up. A. P. E I t i r, R6k.painri.ss of Nord.W6i As
si potpuno sa$rug.li sv€ ikone koje su bire mslikd€ na ziitoviM. u tBlis, ro@ia.. L l9l0. 3-
mrLru, r p.ah od illo@ odn€ti e ebm. (up. jo6 !ri@E t krr InllEdh p.itu tatvosa odlos! pFm sli.i .bj. Fri$r ,.
vrsE u knj.: Ax. II B e r a. Bi llptrra,rre n nD@m! B Pe- Pu8laoE iz zbEt IsrorijstoB hej. ! Mdkri: slita ss@
Pul.aova EIiL.o jc prcto cllt imp€Eb.ice Xd.rir., lio De
sludaj *oJi j€ izlorio M. L Li li jcv (ur ncrcpnr ptu& E r.ru qltvo ltu simboliari .mise; vid.: M. E 6 6 e H s , ( o ., togar.r !,
!B Crnpoa!6k XvlI-xvIII m., ,,U3Mrrr llcmpRc<!@en'c Iltaa'l@ r Ic. l'mprekox ryk, ,,Adr€plrt?f,@ E@..,
f,otu G,aa x{. 5€36opoMo ! Hexnr.'., r_ xrv, 1395,d!. 10) tqAi cS 9-10, M., 1933, dp. {9r-500. Uz ro j. L.ialer&rtno lro J. gdrD
sr.sverct toji 3u lprcpastlli gcdciai.u itolu rist sud.ai po t hntci !lil€, bio ikmopise.srad.rc (vtd, ,a, !.!-,
Bogorbdi€ msli,.du na nowvehaki .aain, tj- gazddiCila tL@ i€ &td, isto); !.!@ im., ow j. pojan o.igl€dlo ulovllo r@
visiL porc.l qjihovlh tod i ffibla im jc, *a*o su onl.lrjasnin, & 9€nj. lkoopEmh postupsls u s(oho slr.rd€.
s. nol., D.hle, u a.lu * dolutr! noelanct mirdalo!! {@titv€. s2. Isro t*o t ovd€ rijc L!Lo DaGd .nD€rarsk€ pB.Lt.; ur,, D tn.
nog ronbkb ra it@olis@m stiton i dd. kd! 6e @j ko ilolu @, sahrdjihr\i. sllle tod ob3!n UsF (3. n. Coro^o.., n.
dotivljaE i ikonop's& rojt Jd l€ 3arinio rylituju po rcrl, - alt s. p.MM p.Mmdrs EpoBd{* v.6cxnr yrpor, ,,C6oD * Mrr
iaj teLh. urm tao n€ispEsn i da not dn s.drrl tupbh silu. drpdo&uu a rHd!.Ow |}I CCCP", r. xxvll ^., ltl,.rp,
Jcdnal. vsoirporBt trcM i*on. t oDqr to l. dorivrj.* ui@ r 2L).
306 B. A. USPENSKI 301

blj'u - ili su ih pustali niz tdliu6r vodu, sto bi mog- U tom je $nislu veoma znadajna legenda o rome
lo da se uporedi sa starodrc\nim obidajem ouvanja kako je sv. Vasilije Blareni na odi potresenih poboz-
na ladama.") nika kamenom razbio dudotvorni lik Bogorcdidin. Po-
kazalo se da je na ikonskoj dasci pod svetom slj,kom
53. vid.: A€M O^eapnn, Onrc,'n€ bio na,rtarn .lavo." Ovde narodito jasno dotazi do iz,
cr!. 3:r0. Isto ra*o se ni o€lble knjige nisn baale, .ego su * pu rauaja shvaranje o nemino\,noj vezi izmeakr ved naslj.
3rale niz rcdu. raj se obidaj i u posred! k,jica i n poeledu ikma d0
nalih dana eauvao kod s.amvaae Ur. tako'te lnekolilo.lru8aaijr
ka{re slike i nove koja je prdkdva, - rj. o rfjcaju
obsvelrenjau knj.: ,1. A. III^rn( rs, Pycckt '6^eorpa4!{, cn6, prle na orugu.
lovde se kate da su se sb.€ itone i knjigc noele da Moglo bi se reCi da je onaj nivo sl,ikarskoga de.
spaljuju ili puitajo niz vodu ili su ih, mizld, odnosili na mjvire m.'
sb - na zrcni*): rob dedutth, da su se nogle spa'
lJ na kom se ispiruju opsti posrupci p(jkazjvanja prc
i€ vermtno,
liivari (up. sbv !16. sp.rjivanju ilona gore, ir 237, prim 16, i nitr, slomih i vr€menskih odnosa na slici - nezavisno od
n . . 1 6 l ) i l i u o p a t er n i : r a r a . i na neki nadin Up u lezi s rin a' specifidnosti slika,nih objdkata - uporedtjiv sa fonc
b..nu rla se i*one slikaiu .a sraklu 'polro jd tu lonljira stvar (vid: loskim nivoom u prjrodmomejezik! {jer je u oba stu-
qls r!r.y').
iJia u pjtani{r qllaj irventar izraTajnih sredslava koji
zndajno je. u idi mah, da noludnon sparjimF nc
upotrebljive iko.c msroji poscb.o da oprvda, u dtucoj polovini ie po dogovoruunapred dat u sistemu); sistem slitania
XVII ve*a, Josif Vladihin u svome ovdc vea poninFione 1m*btu kuii ie neposrednovezanza specificnosrstikanja sarnih
o i*onopis!, koji i ina.e n(dsbllja Fkusaj revizije iradicionalnib slikanih objekata, mogao bi seuporcditi sa semantiakim
shlatanla,;d. A. 3.rerNaksc ,3^'Ad ll@soa nrvoom u pri.rodnorne jezjku (vid. poranje kasnije)l
B^aMxspda,,,TpvaN or&^a ADcuHcplcc{on
pvc.xoh ^'rcprryp'! aH cccP", r' xxvIII, ]\ 1974,ctp 214
Jalie, nito na .Lome se izucavaju rdeugratskizna.kovi
Int$sarino j. da s. o vrene raskoh nousi Solo@kos \likrrskoga iezika uporedljiv ie sa gramariokimni!o.
manani.a, *oii su odbili da ptihvare bogoiurbfle Lnjige novo€'
ob,cda (kojc jc snrcio'hrla ruloma p,t.ijarha Nikona), nisu odva' dri da n h rukija o.inGu sotoveckibnobaha
,ili da ih uilre (s.ale) icso su s njina p6rupin oFko kalo su i.p, stF, ia .a,tuno..[.r. (rjsind
i*onamai p6ni su jb niz tudr ('na nov fl 54. Vid.: A. M. nahscrko, IOpoA.rBoxrx 3pc^ture,,,TpvA! mN-
cin ispravlj€nc. . . ..anpane k.jiee izvukli $ iz .task po!.a ! u ntr.ra plccxor ^trreparypH AH CCCP..,
nore eobcali, r daskc { spalili{, vnl. publ: , Marcp'N s a6o- roN xxlx, A., tqr, cip. 150.
rlcle ero c!xtarBom'!t", loA pq H tI. Treba fedi da je slic.o prakrirovanje nadijs*oga slikania iko.
cv56onra, Jrl, M., 1373,crt. 32?). na (koje jc imalo karakrer cb. mgije) doisr. bjl! puarau u $arcr
S drus€ sr.ane, parijarh Njko. (uzered .eaem, i sm ikdopn&) RrEiji. Tako se, na p.inr, u j€dnone ernosErskonre opisu nrcra
idao je ndadoroljsrvo n oarodu tine 5b j. t*dto ila * lek€ Veli[orusa tonsaroje da ,neka bosenaalu na gnndirdoj da*i !r
ikon€ dsju n p.slilovanje, i pri tome je naredio da sc pr€lhoiho vo mslikaju slix! aarch,3 lada * 6 stitra osn3i, ponovo g.udi.
r$t!!u slita i polpis (i ovds opc. doldi do izrdrj njn, i onda m ton drugon srmlu slik ju usodnira" (!id.r H. a,
1og, isri odnc plfia reai i pIffi slicil); u 1oE. su lideli slrmvlje Maftp,a^u no erHorlaO's B.^oroacrtofi ry6cprs,,
nje [on€, pozi€judt s. na dinjenicu da su rato tobor. postupari iko ,,[b@Br o6qec@ ^rttrre^en er.crh3!ass!, utpuo ornn !
noborci (vid.: H. I n 6 6 e H € r, ,cropBt(oe enor!.oq", r. xlx, TlvM ?rHor!.ondxoD q!@, r_ xl.
fi{rosa, !. IL CII6- 1334,crp. 173--475,.p, rakre e I, Cn6., 1332, B!d, l, M., r3qr, crp, ll9r ovo apstaje navodino zahvdjujuaj lju-
o! m, npnd. 1). M€aulin, Nikon je rako lostupio aro ato b b,znorli s. M, i N. r. rolsbj), Tako se onaj ko se pred o€-
"itone ni$ bilc slikse lEtu domCen pr€da.ju, ftgo 5a papste klon slitom moli, i ne zmjudi b (up.tG slojoj nanntt, obm..o
' rdinske topije<, rJ. to su bile neprariln., s njesorc ta.Ic sarani, i njeeova je noliNa samin lin dobijala ruptprn sErs,
clediSra, slike. ovde j. int rcslnlo i Nikmo{ odnos p@a 'neph_ Dakle, mslikana slika niutroliko ne glbi *oju s.asr a*o je Etika.
vil.im! sltkam (o torc viai htj€, prtm.es ft) - ali jc a E u na i Fgledu nedo$upnar ona je neDosrertno povcam sa slikon ko-
don€ slua:ju pebno intcr€sntu Ek 'ja dn:M *oje lc prctes- la je poknva, i up6vo je ato, u.pisanoj sirM.iji, ohaj to € no
rov,lo prctiv nni!taranja sak.slno$ }re(tlrctai tije biko uo' li, doL e obraC. slici sveca, u srvari ovuden u tontakr s ttarolon.
 SEMIoIIXA IKONB 309
308 B, A, Us?ENSKI

To se ti& i nivoa visega r€da: tako se na semaD-

oa:n u F0'irodnome jeziku (up. gore ti?oloiku analogi' tidkome nivou, napordo sa opstim - za razliC.ite
ir! u Dosh.lDcima izrazavania mnoZine u slikaf,3kome umetnike - sistemom slikaorja, u slikaxskome delu
ieziktr'i u prirodnim jezicima)i najzad simboLiC,ki ni'
mogu da upotrcbe i neki individualnri sedEntidki
vo slitarskoga dela mo:e se u odtedenome prisluPu
efekti.
da uporedi, kao lto smo to maloaas videli, sa frazeo- Na pfirner, na ikoni titta Not goroaana sa Suz-
lolkim nivoom u pdrod,nmne jezi&u. daljcima iE Drr. Tretjakovske galerije odsnrpanje i
Govorili smo g6e o opitim sistemitna slikanja - naslupa,nje vojski prilcazuje se pravcem u kdne se
izdvojenim na razliditim nivoirna slikarskoga dela - njiho{e zasJtaveleprsaju. Kod Suzdaljaca u napadu (u
koje deterdiniSu qni kultu'mo-isto.rijski uslovi koj,ima podetrlcu) i &od Novgoroaa,na (rkasnije) zastave se le
dato umetnidko delo pripada. Upravo ori i obrazuju prsaju napred. Kod Su"daljaca u odslupanju zastave
u ceniDi )jezik. ume!trosti. su okrenute naad, L€prsanje zastava, salni4 tim, ov-
U isli mah usetnik ,noie tim opatim sistemima de rrij€ us,lovljeno pravcem u &om vetao: duva (&ao
slikaDja da nalnetre - u nadelu, na svakome Eivou ito bi to bilo u realistitkoj slici), nego Cisto semanti
- svoj individ.ualini cistern organizacije tnaterijal4 ko_
dki (sinboli6ki).
ji, opet, isto tako mote (za datoga umetnika) da bu- Na drugim pak ikonarma istoga sirea zastave se
de maije ili viSe regutaran. leFsaju uvek u jealnu stra,u (tj. nernaju rakav se-
Tako se, na primer, naporedo sa oPStim sistemom ma,ntidki sadrzaje).
geometijske organizaciie slikarstoga dela, a njega de. Ako se opsti - u uslovima date Lultuft - sis-
terminiSe persp€ktiwi sistem koji se u delu pdmenju- tem sliLl(ainjakoji se Wotr€bljava u slikarskome delu
je (tj. sistem rkorelacije slike sa realrdm visedimeDrio- s pravom more da uporedi s jezikorn kao socijalnim
nalrrira svetorD), more da pdmenjuje i individualni - sredstvmn komunikacije, onda se dopunska dndividu
za odredenoga lrtuetnika ili dak za dato konkretno de- alna oAra,nidenja koja postavlja konkretan slj,kar rno-
lo - sistem kornpozicije (tj. sist€dlestetsteor-
gu da uporede sa individualnim sistemom izrazavanja.
ganizacije teksta slilkaNkoga dela izvan njegove kore-
laoije sa slitaoom rea,Inoscu) toji stavlja svoja dc noprpera", dor D€!. A. r. r.6pnreri6rc,
,,Ucxlcdb M_, 1928, @.
punsla o$a,nitenja ra kombinoranje elem€data sli- 66), P. A, Florenskos (A{urc npcrpaHcr4Hr€]s ! ryAox*
kars,koga dela.s @Hno.r3o6pdn€*s6r rpo!3Fr€x,n, 5 42).
Rahnljilo je sto Lonntutcija kao akto j€zi.t! pojaE
55. Up. u vi!. rad@ pmeden! opd'iciS! 12 .6! Nmpo.adi. i konstflk' obidtu ndr s6vin irdividuahi ka6kr.., S d.use sran., tonrozi.
ciX, zd. e eod ,Lonpdicijon padnMeva orydizohno j€din- cija, sko nije individmrnoga kahtrera, urri u sritrL€,ojav.
3tu rpoljnji! rilanih src.lsta€ u sliLarskome delu tuavtsno od (up, rahalj.nja o elizi stila iz senioliakosa asnekb u Fdu:
ljegorqr sd.taja, tj. prcdm.L 3lil€nja (np-, ihedu osbloe, lihk- E.A, Vcnesc(sn. Cd{d
t rirti6. tonlozicioft snhe k o alo j€ v€rtikarE @ m pLbt. ,,TpyAH no 3{eoB6! c{deMrM-, rv, Tapry,
m El GEkdim, dijagonsrm deljenj. kod Ruboe, qrarna snnd 1969jyn.: B, A, Uspenskij, k prcblgnd sinioriqucs du sitle,
rij6 l@d Tinbreb lI Bolicclij! i sl.), a pod 'konsttukcll6n( - sam
ra lmicre de la,inelhrique, ,Info.mrions sur l.s $jenc6 *i*
3l*.m po Lme - slit diije, nanftno od cslelske orlsniacije bk les!. vIL 1963,J\! O.
sb. (Ov6 € d€ |.mim rato upoftblja*ju i na srlr*ohr, jaialoE Pog.o * u mne radu nzDlnj! najoplnja pibnja jeitr iko.
Fdruaju: govon 3e o konstruk iji slitrc unubr sisbDa centhrn. !.r- .e, ne lorisrino * ovom |rninololton rztitom i temin ,\ompo.
sp€ktiv. ili obEure p.tp€kltrc, tj, gsori s d dvo $Cina D toj. tcija. npotrebljavamo r sirctome 2m.eniu.
j. slita tonshis, plEnlitu, dab. Konstruisje .lite ddl ! s6. Up- reprcdlt. 1l.l43.n t.t.: LonFd Ona!, Ruske ikm, Bgd,
sm i..it srilars$.. - PriE. pw-) vid. btlo razs@iaoj. kott l,
G, Gab r i a.v s ko 3 Oolrp.t w npo6^€h rco6laMtr, ' .6.:
310 B. A. USPENStrI SEMIOII(A TKONE 311

U stvari, saffi opsti sist€m sli&arskoga d€la dna ko_ PRINCIPI ORGANIZACIJE PROSTORA
munikati{ti &aa:akter u pBvorn $nislu r€di": indi'ka' U STAROM SLIKARSTVU
tivdo je lto se u nadelu pretpostadja da uinetniiki
Ispitivanja koja stl marnje-viSeskoraanjegavreme-
sistem slika,nja koji se primonj'uje u slika!:sikome de-
na" dopustaj'u da se govori o celini po6ebnih perspek-
Iu ne poznaje samo urmetnik koji je naslikao to delo
(koji, sa.rnim thn, predstavlja posiljaoca porL{.e), ne- tivnih postupaka u staxDme - pre svega, srednjove'
go i gledalac 'koji posmatra delo (i tr(oii pr€dsta!,lja, kovnome - slikarstw, tj. drugim reaima o naroaitom
prema tome, pridraoca ponrte). Otuda su i lllogu& sistemu prcno3enja prcstornih ftaralkt€,risti&a na dvc
oep'ravilDa ditanja slika,$koga dela (tj. njegove inter- dimenziornalnu a:avan slite. Tai se sistorr uslovno mc
pretacije na j€ziku eoji se razlikuje od onoga na ko- ie dA nAzove ,sistem obrn te perspektb'e<,
me je ono nasl,itano). Sistem obnlute perspektive polazi od mnoStva vi.
dnih pozicija, tj. u vezi je sa dinami&om pogleda oka
Sve se to, metlutim, n€ Jnoze primeniti na ind,ivi- i kasnijim sumiranjem vidnoga utiska (u shnaju obu-
duaini &retnikov 3istemi ovde 6e od gledaoca ne ote- hvatanja pogledom \a viie srrama,. Pri sumiranju se
kujar nirkakl,a prethodna zna,nja; sam je sistem inade ta dina,rnika vidne pozioije prenosi na sliku, i kao re-
po svome karakteo'r,u vedoj meri eksprsivan nego zxirtat wega toga i nastaju defomaci.ie koje su kara-
ato je,komu,nikativan. kteristitne za oblike obrnute perspoktive.'
Prcdmet najega ispitivanja u daljem tekstu biie
s3, Vid.: l| O. x e r n H, ,,llKonlre rcD$'. Ilp6laHdBeH{crpexes,
islcljuaivo o'psti (a ne individua,lni) sistem slikarskoga oFoeAeHrr, ,,TpyAd no 3MrlaM @a
d€la, tj. sistem koji ne obuhvata samo umetrrika, ne rer€M ', IL Tapw, 1965; isti, H€r(rcpde npelpascrE€nre lopnd
go i gledaoca. Apetr.prrrcn x{bnc!, ,Aper€p-v(km ncx!'.cEo XVII D.', N1.,
Fri tome Ce nas u prvome red,u intoresovati oni 1964; &ri, ftlx (Yc^oBH@rb AEBH€fo
!c{vccrE), M,, 1970i II. A. OropcHc(nt, O6!a$ar nepcne(.
nivoi slikardkoga dela koji se tiar ?rostomrcvromen- ',e, ,,TpvAu ro 3nlKobr crcreMa,", ill, Tap
ske korelacije naslikanih objdkata (tj. prikazivanje
prostomcw€menskih odrosa !r mdititirn sistemima np@rpasma, .,tlck!iccBo,,, 1923, Nl t;
sljrkanja i, obtrnuto, moguddoot rekonstrukcije oa os- E, P.hofsky, Die Pe6!€k!!u als 'stnboliche Fom., "vofrtige
novu slilke realnih odDosau prostoru ili vremenu); Ee' 19A-r ", riipzig, 1927j o. wultf, Dic
umsetehrt€ P€rspektiv€ und di€ Nied€Ficbt. Eioe RauDnsch.uscs
ba reii da se ovde, kao &o Cefinokasnije videti, urne lom dcr altblza.dnnchen Kusr und ihre Fortbildung in der Renai;
sto jednog mote da pdmeoi ndkoli&o sistema 6lilka- sne, "Xustsissenschafiliche Beii.ase A. S.hna.ew g idn€&,
nja (xa razntun nivoima). L.ipzig, 1907;W de Grijoei
dblution des orisines jusqu A h Renaksanc, ,Fel€ franelie de Ro.
U isti mah, u ovorne radu ne6emo razmatrati ni- n€. Mdlanges drrci€olqie d dlisbire l9ll," XXXi, Baldasere,l:
loe koji su u v€zi sa simbolikom ili ideo€rafijom sta' dello spasio nella pid'm c.iiiana prinitis, Bari,
re ikone (5to se u znatnoj meri mofu opravdati Ci"
njenicom da je ovo pitanje obmaleno i u ikonopisnim up. takoile: M.S.Bunim, Slae in Medi.val Painting and
,pri'rudnicima. i u posebnim istraiivanjima iz i'kono- thc lorcrunn€rs of Pdspecti!€, Ns Yo.k, 19$.
59. Vid. cnihft hdov. L. F. t€simr bmo su etizirarc e@.bijsk.
grafije). tnnsrom&ije oblita do tojih prt tme doldi ! do.ienoDc aisrenu;

5 7 . U p . o l o n u . i k a t i t u m p o m S s n j u :T - M . H { k o n a e r a , l.A. Yc- n sxpnrrs. Ondr soeAoB npdrp6'crF*rdt

r.rcrnt, t3'xGEdHe ,/rmmdllridne rcxv6r, M,, 1925, dp.63-74, 115-119, gdc * mr€ @ai $ode
I@a@Mx !o o6@fi n c^aDmqon rdor@n", M,, 1966,qp 65 aDalia oblit obmute pe.spehive u d.jjd cn€tu,