P. 1
Uspenski

Uspenski

|Views: 866|Likes:
Published by igorniko
Семиотика на иконата, скен само на дел од книгата
Семиотика на иконата, скен само на дел од книгата

More info:

Published by: igorniko on Nov 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/20/2013

pdf

text

original

e't[I't\ra

aY

nttbhr/

w&7o
BIBLIOTEKA

B. A. USPENSKI

s!flvEzDL

66
UREDNIK

POETIKA KOMPOZICIJE SEMIOTIKA IKONE

MILOS STAMBOLIC

DUSAN R'ECBNZITA:NOVICA PETKOVIC a CRTEZ M KORIC'M RISTIC a TEHNICKI URBDNIK: BOCD N CURaIN a KOITEKTOB: DOBRILT STMTC' IZDAVAO IZDAVACKO PREDUZECEIVO'II, BEO GRAD- TEMZIJB 2' a cLAvNI I oDGovoRNI IJREDNIK: MII-og ST,|MBOIIC . STAMPA: CMFICKO PXEDIZBaE NOyI DtNl, BEOl0 a TIM2: 4.0O PRIMBRAXA GRID. RUZ!!LmV

NOLIT . BEOGRAD 1979

t4
Prilik@ oirlb'anja nautnih rizdanja upqtreblja@ju se sl€dede gktBrd€olice: PAEIIUOH Pocodckar Accoqsaqsr Bay.rHo-rrcor€AoBarenbcKm( rrHcstl!"ToB 06 ulectBel*DD( Hayrg

1. "TACKA GLEDISTA. NA IDEOLOSKOMEPT.ANU

TOAPN
V,!. Bafl. TfY

-

Tpyabr orae a apeBset pycc(ori mreparl?H AH CCCP (II! r(]|II. cxrd aoM),
Y.resLre 3aDrcRIr TaprycRoro rccylSpcTBesriom !'Hr,rBepcsrgr& Najprc aemo raamotnitt DqjcQstiji nilo Da korne s€ moie ispoljiti r€zldka izmedu autoicvih psrioija ({aaalka gledilta) - Divo koji s€ oslolEro dode @atili &ao ideoloSrki mirvD nivo vrednovanja, podili razlmelajudi pod ,wsdnm'anjem" o!'3ti sist€0r idejne slike swta. Uz to je idel,od,ki nivo najnanje dostrpan fdmaldzovemfiIre iuudavanju: pni njegovoj se analizi nefidmrato moramo u v€6oj i[ mejoj m€ri d, GluritrIo dr$rlicijqn. Nas u qvtrne sltraa,ju ifter€suje s koje taike gle" diAta (u kGnpoaicitrrdne smifi) a,utm u detru vredrruje i ideolodki sh\,?ata6,!€r kojd prikazuje.,To u nadelu Eone biri radka gNedisla samoga auttra koja je iznjaiio ili predurtno dala u d,elu, ratka gledista Frida. oca kojd s€ ne pod^da!'a sa aruto(trn, tanka gledista nehoga lica ri sl. U ditarDrjuje, trrema tsn€, wlo &o bj se Doglo da nazove dobinskom korrpozicionom srrut. twmn dela (rlqja se mode st€.ryiti rEsurprot spoljojirn kompoEicionim podtupoima). U tri$ijalnqne (6a gledista kompldrioiEmih mogu6rcsti), i samrim tim za na6 najmff{e iklr€r.estrlTfilome sludaju, id€olodko vrednov€0rie u dehr daje se sa j e dne (ddnioant e) tadte gledista.'Ta jedria tatka gleL Up. analia gtedi$. *oje se u @n. lae.k! a.pekh ispotjnvaju B @Erijalu dgl6*e p€rje o hdu: X_ s n i d r, vlklorij*kc Poin. of ViN tD Vtcb/Bn ?oery. - rEngtih Srudics, vot,38, po B.hrinu (M. Bahltn, blhi

-

Pri ciliraaju 6€ Spaci@irano daju sva otra m€sta o te,kst! lhoja je dzdvojdo auto0: o!€ klrjige, do& se kurziv utpolrebljiela da bi €€ o@nadilaorla rnesta toia je izdl.oiio sam a.!tq oitireoga dela'.
' Da bi jur$lovosli air.bc mt@ d. upor.di ovd€ da@ !revod. l'rdlm t€k5h, 3rc ohaL Ird.nja, tom i *a,l@ Gbvljd i u ru3lrofte btstr B, A. UspeN*og. NaLon dih e pridodaju $ @mle k6je upu.uju m izdojc, !.1a, poste raare i a€a, lom i stmicu smstohruablroge prevo&. $ je iz ToLrojfts btuj ciba R.id i rta; ron i sr@ie Naj'€.i tolt s narcd. posl sr.tos citals - odlG $ isnjuairc ns Nto iz' duj6, a pdte r.a}€ i @ uluarj. s. urct m sl.d.a. izdanj.: tiv N. B@8Dd, lt2, TaIo 3u DF Toktoj, lcnt i nd" bm I t ll, 'P@(, rom i st rle, prcm tz.!.du: F, M. Do$oj.vd€E &la Dostoj*ros, je.nitu pltm i2s*1, o.Labtuaa Adt, 'Rad.. B@sad, 1967. I-j6tov Bs .r.rju: Nikoraj lj4lrov, Ledi Macbet hc.Bk s okrtts!, 'Kutt@r, grad, p6r, . Ekorito cibb n Goeoljdih &la u.i. 3u iz d€d.ai! iz.la. (1963), M n bd^it nS^. Mnre .l*tc lrc56), rarB Batjbd 119@), Rdiet pc tusb iz lFrcda rporetLm su e origilalm i, pl@ Ciri@ l'jmd tojl t! n.Phodni a @' tcbl, ,vr.dair su iD sli @i jaiari nodt da uF6. lin. Ilolro 3u * sri LIvi @E.nri u pFlodr 4ladd t orieie&! r€k t. t rc, &t,ro gd. j. Ercad .L M'odt l'9om rut iae i lErormac jc L.llad bio p.i@o I|i nal6 se pollmtudntcin teriE i aDorc.io s njtm - u asFiti, prod ilt obl.sd..l.. I uop. odrcoo dGloru t@ qtc (/) - pdtrra, at Eela i@ti u lidu da u c.lofu orcE ?.bomieu sE upucivanF Lda irddj., o.lnoso pr€vod, i s* lto j€ u ws. odr@ !. srpstolmtr,.o - PdE. pr€r' ft.utoru, zi e tjD - pdpar!.ju prudi@u,

2. Sludaj mlolte o.s6jeij€ !@dt€ Dosrojdskod,

B, A, IJSPENSRI

I'OEIIKA

KOMPOZICIJE

t7

dista potdinja sve druge u delu, i to tako lto 6€ on' da, ukoliko u tqlne delu postoji neka drugE tqdka gledista koja se ne poduda,ra sa nj@r, na Fniqr€r vrednolumje izvalrih pqjaru sa tadke gledigta n€ke )-ia.Eos li u delu, sadra oinjenica takvoga lTednor?nja sa $"o je slrane podl,rgiaa? vr€dtrlovanju sa cllovDrije taake gledista. Drugaiije reaeno, subjekt Oidnost) koji vIodnuje {r 6o{ne sluiaju postaje objekt l'redrovanja s6 opltije tadke glediSta. U drugim se sludajevima oa ideolo5kode plafir fitad,Ed^ zapen odxedeno srnenjfuianje autqovih pazioija; i pfi:ma tome s€ tada i mote da golui o r a z. lLiddtLim id€olo,lkim (dli vrednose$in) taikana gledista. Tako se, na Fdrn€r, junat A u delu moz€ da vr€douje sa po@ioije junaka B, ili dbnruto, pri d.exnu se m"lrGita vrEdnro\,@1ja mo€u or_ganlki da Fisajedine rijedno u autoruwme teksur (da stupe u odredeoe uzajamne odnose). Uplavo d€ ti struaajerrii, koji s{r u kompcrzicimone €spdktu 6lor€Dij,i, i pled,stavljarti prevashodiri predmet nasega interesovanja. pntunem rad,i, Ljermontovljevos rrAnalizi',-a6€mro, nak4 Aleg doba. NLije teiko zapa"ili da su olde dogadaji i ljud,i koji aine Fedm€t pripoved.anja da,ti u svottru razliditih dodi\djavamja sveta; drugim r€dima, ovde pGtoji ftkoliko ideolodkih tatdka gl€dista kDje ob0:azuju dovoljno s,IoZenu inrefu odno6a. U stvairi: PedoniarylB natrn je litnoet data @€ko kalko je vidi autoi:, strn Pe6ordn i Mdksim Maksime vit; dalje, Grdlnjicki je, sa svoje strane, alat onako kako ga ridri Pe6omh,itd. Uz to je Marksim Ma,kdinovia nodilac llatrodme (mad,rne) ta{ke gledidta; rxj€€w sist€m yr€&lovaJlja, Da prijn€r, koji je s'.r,pllowl Pedon;nqvme siste{Du vr€alno$anja, nije u su$titri euplotan taiki gledista go*taka!. Pedorinov sjbtem vredras.d 3. Vld,: IO, M, Ao.xaB, O rpo6@. D @p@d c|mw. @ 3@@ @af ,ApNt\'de "TpYF (Y4 d. TIY, Ntr. 131), Tapry, 1965, d!. 3l--32. U srlshr. sbrlt@ rm.bt&os ckt, d! tatot!.: J. M, LorDln, lin, Bed, lt6, s!r, $-J2. !e , II ptlF Nc

novtrrja na firnogo zajednidkDga sa sistecnqm vr€dnovaarja dolitom VerEEra, a u apsoluhoj vedinri eiiuacija s fitjim se jednostavno pokla?a; s 'tadke gledi6te Marksima Maksiinorita, F€6onin i cmJnjicki mogu, verova&to, deltunrice da budu slitni, ddk je '3 Petorina sam Gnujnjicki - njegov aDtipod; kdeginjica Meri u pocetlor drri da je CrnuSarjioki on€rkarv kakav je u srvari Fedonin ,itd., d sl. Razli6ite tadke gtedista (sisterDi vr€dDovanja) koje su o del,u prsdstavljene stupaju, prema tome, u odreat€dreruajamn€ odolose i tim€ ob. mzuju dovoljno slozen distem o,poaioija (razlika i istovealo€ti): ndke se tadke gledi&a pokrlapaju, d pri torrc se 6re Insgu da loistovete, ofret, 3a neke druge tadke gledilta; druge se pak mogu da pod,urdeaju u odredenpj siturciji, ali se u d,rogoj situaoili r:azlikuju; najzad, izvesne se taAke gledisra mo€u da supruts,tav. ljaju kao pfolir/rle (d opet sa neke Me tadke gledjsta) itd., i sl. Talka,v se sistem odnrGa 6,a odreateooea slajalish i rnoae da rurDa,ci kao kompcrzioiora stnultt[B datoga dela (koja se opisr.lje na odgovaraj4dem Uz b Junak n(6eg aloba predetavlja relati.vaF p r o s t stua?j, ,kada je delo podelj€rD na posebarede. I'ove od kojih je svajld dat sa neke osobite dk€ gledidla; d,meadije reaeno, u mztridlliin delovim,a umetridLoga dela pnipoveda se u iflle razlid;Uih jtrl,nake, pl'i temu oplta t€ma delimice preseca d ujedinju:je ono ito dini prEdm€t svakoga zaoebarcea pmipoledanja (upctrEdi jos odigl€dmriji pniner dela sa slitndn struklrrr.tu - Mesetev &@n V. Kolinsa). Ali nije teiko e/r zdnistiti i slo:€nijd siulaj, &ada &artogno preplitanje razliditih tada&a gledista postoji u delu koje se ne raElada na pojedine od{,ornke, ,n€o pr€dstavlja jedin, stveno lriipovEalsrlje. Ako pfii tme nazliaite taike gledrista nisu medusobno pot6injdre, nego su dale kao u na6ehr r61.nopmlne, odda je I[€d nama polifoniijsko delo. Pojarn p,oMdtije, rke Slo je poznato, u kniir€rnu je

l8

B, A. USPENSKI

POETIKA KOMPOZICIJE

t9

nauhu ur€o M. M. Bahtin'; kao 5to je Batrtin pokazao, najrazgovetniji polif,trlijski tip urrnstnddkogarnisljenja uteto\'djen je u del'ima Do.stojevdkog. Iz aspekt@ koji nas intere$rje - aspekta taike gl€drista - pojawa polifoinije moi€ s€, LizgLdda, $"esti na sl€dece ffiIovne mornente. A. Postojanje u delu nekoldko nozav,i$dh taCaka gl€d,idta. Ovdne uslovu nije polIeber ?o6aban Lomeortar: sam t€0'ntiLn(polifomrija, to jest bdkvarlno "vis€glasnost.) govoni sarn za sebe. B. U skladu sa ovim uslovom, taake gledista tre. tra neposr€dno da pnipadaju udesnicirna doga.iaja o kom se pri,poveda (udesnicima mdnja). Dmgadije redeno, orde ne pctorji apstraktna jrd€ololka poaioiia dzvan lidnosli nekoga irnraka.' C. Ovde se tadke sledilta pre wesa poja.vljuj'u na ddeo loJkom € planu, to jest kao tadke gled,i(taide. olo'5ki su \.rEdmosne. Drugim redhna, mzlika izmedu taadka gledJidla u po'vome se red^r ispoljava u natinu na koj,i nehi jumalk (trIss ac ta6ke gted,iJta) \,fedfl'trje stvannost koja ga okruZuj€. "Za Dosrojev'lkog nije vatno lta njegov jurnak predstavlja u svotu(, piSe u v€zi s tim Bahtin, Dnego prE wega lta za junaka pr€dstavlja svet i 5ta on sam za sebe pr€dstavlja." I dalje: 'Fr€ma [ome, kao ele.rnmti iz kojih s€ sastavlja lik junaka ne slute svojst"vB slvarnnosDi- sannogaiu,naka i njegove iLir,otne okol.in€- nago anatenje dh "vojslava n niega samoga, 2 'llego\\J samosves4(.'
rpo6&Md Mruh' Adeexdo. 5. DftrFije: M. Eax'{n, ne6.d! rorflk" Adrercxore, d!. 105, 123,l:10-t31, U srpskohr.prcvod! dtr- 137, 156,l$-rs9. pF6du 6. Isio, *r. 63r up. jo5 st, ll0-113,55,30. U srpskobr. sr.. 102-103.on.la 141-114.96. 7s. p.idili da ruDenat sosv.sri, usrc sa@, koja je roliro kaFhterkriaDa a JUEL. Dosbj.vrkog. (!p. srr, 64--47, 103. mv.doogr dela, . u p'lsdr rd. t03-106, l5), a nas nlj€ bllro svol3t6 tolifdij. uopat kc Iilto je speiridno svoFtu s€mga stu.da.ea Lrosbjskosi.

PrEma tome, polif@$ia pr€dsbavtja obuk ispotja. v€mia lataka gledilla na udeolodk@ne etarru. Spmn€o,imo da se sukob razlidilih ,ideoloshih taaaka gledidia 6esto uPotreblja\,? u tdkr,ffne Gpecifianome iamru meonidkoea slvamtash.a kao sro je aregdota; snraliza amegdote na ovorne pl€mu moZe uopsG da.bude \,€orna plodonoGna, s€ a,negdola jer moue da rsprtuje kao srraznerno pousr objokr izucavanja sa elen€nttria slotene kompoi,ioion€ striukourc (i, prerna bff|e, u izvesnronrc$islu kao model w)€Lniiko€a de. la kojd j€ udobatrt za anati@)t. Autor, priialac i iu,nak (Iitnost) kao moguCi nosioci ideoloike taike gledijta. Funkciia iuiaka-nosioca ideololke tatke eleditta u delu Za anal.iru problerna lataka gtedj{la iz ovogn as. pakla biDno ie da li se ideotoilsj- vr€drDuie,:, net|itr apstraktnihp@iciia {princi,pijetno spotinjih u odnosu Da dato delo') ili pak 6a paaiciia n€ke liono\ri koja je nepo.$sdmo data u a,naliziramome d€lnr.primel,ja;. rno, uz to, da je i 'r pn1ome i u dfugome stucriu mG guaa i jedna pozicija i nekot;ko pozicija u,telu: s cu'urge stlane, moZ€ da postojd ii sdr€njivanje {&ke gledidl'a odred€n€ li{mosni,i arFs,tra&rneaulorove tatke gledilta. Ovd€ tr€ba dali jednu vatnu ogradu. Kad goo(rjmo o aurtopvoj tadlii glediita,,i o\.de'i u,kasrxiiem izlaganju, mi oemannrou vidu sirstern auioftwos dodivliaja sveta uopste rn€"avisto od daroga deLt'. nego onLr laaku eledisra toju on "auzkna pri organizovanju pripovedamja u n€kqrne komkr€rnome detu. pri torne autff moZe svosnro da ne goieri u sl,oje im€ (u,poredi prut}lEEm ,kaaivanja(,\, IJrad.e d^ mgnja svoje tadke
7- T.kvo rrednovanje, k@ 5b je lea Bteno, u nadelu nije moela€ D polifoniis*one delu3. Up. u v€zi s 1in orc reEi Doslojevstos. iz pism bmru od t. f€bruo6 1346. sodine kojc se odnGe na trttilu ,ed,i, ,Oni lidi:

20
glediSta, njegova tadka gl€di6ta mrcze biti drcstruka, to jest moz€ d6 posrnfltra (i[ir po$n€tua,i \,[edm{e) istowelrr€oro sa nekqtrlko mznih p@icija itd. Sve Ce orE mog{riltqstri bili pota,nje razmoir€ne kasnije. A kada se u dekl vrednuj€ .sa :ta6ke aled,is4anekoaa ksrrkretnoga fica koje je u samome tom delu prcds.a!,lj€no (to jest lionoeti), to lic€ m]ole da hrtle junrk (cantual,na glavni figura) il,i p6k diugorazredna, dak epizodridna figura. PI\d je sluaaj dol'oljno odigl€dan: ,i uopste treba reci da s€ glavni j'unak u delu moie da pojavi iti kao predmet vrednovanja (na primer, Onjegin u Fuskmo\\ni Etseniiu Oniesinu, Baza,M,t w Turgeirj€vlje(takvi vim Oleeinu i deci) ili kao njegov nosilac s'u u veliloj m€ri Arjosa Braii Karamazovima DcANcrotji .bos p4tojevskos, Caoki n ftiboj€dovlje'voj AIi je dGla raiiren,i drugi na6i,n organizo',ania dela, *ada je nosilac aunoriwe tadke gl€dis'ta ndka drugo&zredna - gotovo epizodidna - figura, koja se samo posre&F tid€ radnje. Takav se posiupak, na p,nime0:, i-€6to pnirneqjuje u frilmskoj umetnosti: lice sa dije s€ tadke gl€d,i&a daje odudenje, to jest, zapravo, onaj gledalac za koga se mdnja odigrava, - daje se u sarnwre f.iirnu, i to kao doata sl'uaajna figura, na
(lri$&n - B. U.) mvildi su da u srenu !id. niu{*r spsiteljen; .li h soju nism roldivao. A njlDa .ij. Di na kraj pan ti d! Djew{Lin, a ne j., t .r. Dj*u3kin drut tij. i ne nol, da !do.i gevori. (vjd. izd.: o. M. A'n€*Rrm, r, I, ^., I92, op..ne). ovdc jc u pilrnju up' pozicija, tj. odnd plw o*olnomc (pril{@non€) .rvo id@bsrr ovd. i k6nij. Lao *a.ivarie j. !.d€den Pnm.dba pr.lodieo. rehin .b, ruski rrjitd@t€orijsld ler F doisa i hdi o pripc postdptu kada * stuo iluiF neposrednog i n.Uj.ga rdaCkmc nrr. dijd€tits}in Ldituja, {b se prc sv€8a ispoljlE u jqialdn, tr ili ,lrlonskio Izhd! J. prim.r P€irijino tdivdjc cob.ncritu. P.triii@ ten@ D.agolbm Mih.iloal&. U lon l. d.lu do6ledno p$tupak t4.iw'J". ,rnn.nj.n

'OETIKA

KC'MFoZICIJ!

psiifenijLi filma.' U vezi s lim s€ tdlotte mozomo pds€titi - prelazedi vec u olblast lil@vne umehosti starih sl,ikda ,kojri su ponekad s\r'oj portr€t sma{tali pmed ra,rna, to j€st na ?eri4eriii sllike.'i U svim ovim €ilutajavima lice €a 6ije se tanke gledista radnja odutiuje, to jest, za,plarc, gleda,la. fitrnna, daje se u njoj strnoj, i to kao slutajna figura Da peni4eri.id ra&je. U pogl€du pak ri,mehridke knji:e!'n6ti orde ie doleljno pozvati se r|a ,klasicistidka dela. U stvari, rezmeri (kao i h u arltidkoj d,ramri) obiano ma{o udeetvuju u radmji, i u seti ujedinjuju utesdka mdnje i Stedaoce koj,i percipira Li redDuje tu r'adnj,u."
ibrijanrtos. firD zd.d?& i o!. rctisqa ?j€h D€m'ja, Loji s n.&vno p.ika,ivao u bjc ! tdc sc v€ci deo h.,nj. d.j. oDko k ko jc idmtdri (o.uduje) jedna .piadiam tigu.r - natEt pono.nik pe E€dnilo, loji 3 orKmid unlnr nhd src tlo sc zbiva. r0. Up,, na lrintr, Dir.rcv Ptu.ni* brciania, sd. S. uhernik u sooi. li ljrdi naslikao seb. na d.srcn Lnju slik., ltl Bori,:.lijerc pollo. ntne hudrc4 3d.r le porpuno isti stural. laro sc un.tn ovde pojavljuje u ulozi gledl@ roji posndh sv€r lro Ba j. sam .asti. hj slcdrlac i sam .ahzi u stikrr*one delu_ 1r. Uz b j. ovde obawna jcdna td$lotta raaka glcdi(ta. Osid j.din3tw nsb, vlwem i iadnje, 5ro j. karakrurisri.no, too lro j. z *hsicisriaku dramu, a ,.lasjciran je nGum.jivo tro, tdmb, Eh€rislidno I jedl,*ko id@lo3ke pozicije. Up. veoma rldno odr.. denje t€ shane }lasicisria*. umdnGri Lod J. M. rlhana: ,Za ru' lu pczjju dopugtinstoga ,.rioda l4lderisrilno lc bilo susricmje svib u reksu irhldih subjekriho4bj.rlimih odlro$ u jednme ti*stmobe foklru. U wtnosri XVIII !.L, koja se rrdiciomlD' odretluje *m uasici?.m, raj j. jedtudeni tokus ! ju.i6n iz or!n: Idnosti i veim a pojam ilrine, u ciie jmc ic i govorio un€r j. lidki !.kn. Odnc inetlu isdr. i prikdanog: sv.b posbj& i iednozna'host lih odnt sledigb. Fitsirancr s, njfiova F ijaln. *oNers€ncija t! j€dinslvcnohc cenh, odsc vaFli s! shvahjd o le.nosti, jcdinsrw i n prodflljivcri istin.. B!.luCi j.dirstu i reprenentjiva, istina Jc u hro vrcnc bila j hjje.,rhia.a, u ruliljtoj * m.ri dk.imla Fznjo sv.stjmat (IO. M, I o r x. H, XlAoxecrF8xd crpiarypa ,,E8Hnr OHeMs'.. - ,,Tp!A! b pyccron x c@cof, Ose orrH", Ix, !e. sd. Try, BM. 134, T.pry, l9&, crp. 7--4). tatien4 rolina, pm'pira licijrkog

)7

B. A. IJSPENSKI

R)ETIXA KOMPoZICIJE

Gor"onili slno o qrcm qp&em strucaju d(aalase kao nsilac ideloloske tabke gfed,iJta ja\dja neka lidno,st datoga dela (bjo to glaLrri junat d[i epizodiana figura). Ali treba pnhneliii da 6€, zaprarvo, ne Fadi o 'tqne da se cela radilja r€alno pr.lka"uj€ onako kako je dodivljaia dli 'onednuje to l,ioe. OrIo mode fa&tjldlloi,i da ne uzme u6esia u raldrrji (to se, izrnetlu ostalog, d d€Sava onda kada to lic€ p{redslarja epizodi6nu figuru) i, prema tome, nema potrEbe da to ll@ realno vredntlje oFirsh/ane dogadaje: to 5to vidho rrli (ditaDoi) razlflru,je se od qlogB stf,t vidi - u pnikaqarnome svetu - dotiana litnost." Kad se pni tome ka,e da je delo orgaoizolEmros tailrc gled,iSta odrcdene [iamo6,li, o(rda s€ ima u lddu da bi data lintrFst, k"d bi u njoj utestllovala, oslletldla (laednro!€rla) tu radrnju uprarp onato kalko to dird au,itr drela. i potenUopstese moze raalrikovati aktualni cijalni nosilac idreoloslke tadk€ Aled,ilta.I 1€o sto tadka gl€dista autora ,i,l,ipdtiaeca mote u jed,nim sl^rtajevima da bude data reposredrro rlr ddlll (kada aru' prip,o\€da u svoje irne), a u drugim t),r i,li pmiaaLla€ se shrtaj€virna moie da izdvojii kao rezuiltart specijal' ne arnaliae,rr- tako i ju,naik kojLi prEdstavJja rudioca ideolodke 'radke gledlista u nektun slutajevima realno p€roipii:a i .vlredtr|u,je opirsivanu rad[ju, dok je u dxugtun sludajevima mjegoilo utosde potencijalrc: rad,Dja s oadke gledrista toga j{rrra&a, to 6e qpisuje tobote jest lu€dduje se qrako .kaiko bi je vr€dnor?o taj jutlak. Na o\,,ornje planu irftelesantan pi]sarcke sto j€ G. K. C€steittrr. Ako j€ u pitanF tatka gledista na arp. sto.aktnome,ideododktrn oivou (nivou pogleda na 6vet), dlda je kod Carl€trrtm|agotovo l]vek maj sa 6ije se tadke glodig,ta arodEuj€ $€t - sam pfedstavljen kao
12, Kasnij. d.no ovakvo or:rnidanj. moai .t hter?relihmo t o slu. eal nep.duderja id€ololke i ptubhdffidte ba(c gledilta. 13, Vid. a t@e detaljniF - rasnije (n.. r55. i sl.).

lidnGt da,te &niiBe.' Dnugim ire{,ima, gotolD da u svakoj Cestertonrolroj hrjizi p,ostoji lice koje bi llrcglo da napi6€ datu knjiw (diji se pogled na svst qdmia'va u krljLizi). Mode se reoi da 6e.l<od Ceste ora sr€,t prikazuje kao da j€ potencija,hlo predstaMljen i z n u t r a. Ovde srno doralkli problem mzllkovtrrja ui rtarnje i spoljcrje{tadke gledj}ta; to aaankovatrrje, kc je 6trno malodd drstakli na idelo!&trne dh'ou, l€Enije 6elno Faliti i na dnlgirn nircima - 6 tim da tliscno posle to8a (o sedrmj gljaMi) nr€8li da d.enq izvama uqpitlrvamja. Natini izraZa|aflia ideololke tadke gledilta Izudavanje ploblorna :tadaka gledi6la sra ideolod,ko. me plar r, kako je ve6 reCenD,'u najmerjoj meri podl€de foryn,l,iu r.iji. Fo€,toje posebna stred,stva,.a i"ra,Zal,atrlj€,ideotodke tadke gtediita. Tak\ai st, na pnirner, takszvani Dstatnri epiteti( u narcdmoj kDjite\.nosri; podto se pojaMljuju D€aaldsno od kmtkrstn€ di.tuaaije, oni zbilja sv€dde $e svega o flel(orn odredenome autorsvom odnosu Pr€ma qtirsivanftne obj€'ktu. Na prdm6r: Tu je pselo Kalin car sovoriottii ov( rc(i: ' Ah ti stari kozaae. Ilia Muiomec! tl I sluzi,deder, pseru caru Latinu,. ti Zanianljivo bi biio sb,.v€sti pnimer uporrobe slalnih epit€ta u kasoijim leJ<stovima. Evo kako pise, na pnime,r,u XIX vdku auttr istoniislce.budije; \igot skim starovjercirra u Radorifta Kiierske duholne ak6
lil. Tu j. lvrdnju romul,sala N- L. Traub.re u svon refdatu o 46trntr .! Drusoj ldnjoj s*oli o drugcrcp€.in hodeklivnir! streni@ lK.itgritu, 1960. 15. ,.OEmc*n€ 6dMxr", - ,,Cr6op. 3m6xre A. O. rs^L4.pMsbr EE OtAaend n $oHrdrH llN. A(dd{H Bir", r, LIX--DaI, Ctr6,, 189-lm. J$ 75.

,)4 demije naftrno,

B. A. USPTXSX! sa pozicije oticijelne tra{oslarrc

loElrxl KoMPozrcrrE

25

...poslc snlLi prcd\odnika Andrcja svi su vrgorci .. p.istupili Srtnionu Dionisjeviiu i stali da ga molc - da budc umesto bul. slojega Danila pomoCnikonr prcdsrojnjstva'r. u stvd roboz cr'krcnoga Prcrna tome, lulor'?renosi go\or \]igolaca, ali irD u usta sta.lia etitct (,loboz() rLoji, naravno, ne odsoram niiho\'oj, |leeo njesoroj sopsl\anoi ,racki sle' diita,'koji'izrli.tl ! r j.solru 6opsLvr!1u idcololkr D('ioiju. To nii. rliirta (lrrgo do isri lnaj stahi elite! ko' ji postoji r' (lelina,na,mdnc kl1ii)c!nostl Uporcdi u vezi s tirD naain pisanj a rcai ,Bog" u staroj ortograliji s relikim slovornu svim sl aajevina rezalisno od toga u kaklu(nl sc takstu ta rei susreae (na ?fimer, u go\oru atejslc, st'llilanta ili paganiDa). Ana.logno ronc, u strrroru-5kim sc tckstovirna o\a !.ei rnogla da pilc l)ocl Litlom (6fb), klo ilo su sc uo}ite pisala ']o ;,,r s.r.ra, |tj. lr.ii sa s'vclim zna6edje& iak i u sluiai'u kr(l se imao o lidu pasaDs:lii bo& a ne hriiiarski Bos."
16. ,lrad likrcrctr J,JAC!r'L', lr6i. ,l,.rn.'\,, .rD. 2r0. AlhrJori I7. vid., m r,rnn*: r,rt,.,,1nro!v nif )nrrv" I I'Jjijlf\lron !Dor. ni\u XIV r.kn (!nl H. rr^rtsnxritr, h,!!i! hln r.rg..'Dr i ^Nncji P! u j a " , x v r r I , M . , r q l r , c l l ) . 2 i r - 2 5 ) ., t l l r \ l | r J r r i l D r l x a \ f . ! | , ! i u cudoLsroi ' NotrJm ?r\du 1355.go'1. (l il .b ). l](|. io! i intcre (Ntr',.Lpr..rir. !Ic",n NlL u, sJrrad ?rnnff iz ^c(r6DL), rrdi zro duh gorofi o icbi ttro o.rrr.r colr,doicnr \obrrr{ Lr. t ,.\\ , Mo AJ} cL\D,lt, \b r rL. !o'i ilas sororeii nru: j. sin roileo cosDdnjn,). rrtrrlionalloi Jri lonr.rri;. ,logiji e shrrin cfirdimr u (^.trrc shirjtr ritc Nrrcbr o!osfrGlro!r ck\r.rl. r.L nxl"ltri .piEro j,)i llir!3 Dtu.r ld'D, - drj ])ur lz Jcl! n. l. Sunxrolora (,i(i, ni.g'r. ,.nor m,\. :, q. x, 11. 1737).0\(i. !i. :no. @;pi' 'g R..\ courcnlit', jcdn'o tDEi rNrjslrr ji rxii duLo\n,ci bili su r., r.\tr !,$oru sAN(n)tslr roii sun@ ilalonfi, du izr.i'o!] !l.nrrn- nci 'strnulrnn, n,rJ., ju jc rurof !.rLr!Lu rFncbio n ( Tnderl" 1,,. lqu nir.la zrj.d. ironianoNj 2rliciju i r.r!c niikog sr cibkonr tiruloir, u t.*stu.ic uprlor roinc td\ojctri !c t.i rilim slorinn (kxkxv jc bio r!(r dn .c tdailjr Lojc ru Dd rrc !r inrlcrJlor: ,iulcntolr Atrutodr2nk t sll,

PoSto je mo€rrd u upravnome govoru samoga karaktenisanog lica, stalni epitet ne {rla,zi u govomu karakt€tisdjrh go,volr ka, nego pr€dstavlja obeldje neposredne arutorlove ideoloske pqzicije. Ali su posebna $ealstva za LizFaiavanje tatke gledrista, naravno, krajnj€ ogralridena. Cesto se id€olodka tadka gledista ,izratala u obliku neke govome (strilske) ha,raktenistike, to jest fmzeoloikim sredst!&nra, ali se u nadelu qla nikako ne moze da svode na karakteristri,ke 'takve l"rlste. PolesiLirdi sa teorijom M. M. Bahtin6, koji dokazuje 'pol'ifonijskk kafarkter dele Doslojelgkog, neki su izuta\ra,oci prigm,ararti da je s!€t Dostojeu,skog, napmti'v, ,zapanjujude jed,l1ol,iaan".i Cini 6e da je s3jma nqgucrrost taikvoga razilazenja u mi$jsnj,ima uslo\dje, na .time ato izuaavaoci mzlnairlaju paeblem tadke gtedista (to jest kompozicisnu struktum dela) iz razliiitih aspekata. FrisusfD razlitu,rtih ideolo6kih taiaka gledidta u delima Dostoj€ivskog je, usplte uzevii, nesumnjdvo (to je Bahtin ubedlj,ivo pokzze); inedutirn, ta razlika izmeaiu taiaka gledista gotovo da se di na koji nadin ne ispoljava u arspoktu fraz€oloSke ka[lakteristike. Jlnlaai Dootojevskog (ka&o sar to vise Frra is. ii,cali rioutarva,oci)gq!(|Ie !€qma jednoli6no, uz to obi eJlo istiqn jezikom, na istom opstem planu, kao i sam autor dl,i pridalac. Onda &ada se nu.,li6ite ideolo5ke talkc elediSta izma2arvaju frazeolo6kim $edstvima, posravlja-se piramje o mealusobordre odnosu pltula ideologije i plana fra, z@)ogije". Medusobni od.nos ideololkoga i lraTeoloikoga plata Razlidita "iraceolqlka( obelerja, to je6t nepGrrdDo lfugvistidka s!:€alstva za irratavanje tadke gl€di5ta, mogu 6€ npoFetrljava0i u dl€ma funkoijaima. Fnlo,
13. Vtd.: t, Boro(rx, npcrpass@ n .peMr y Adoeeore. 'sl,via., rcan. xlt, 193, 3.3u 1-2, sb. t?l. 19, O tzratavdju ldoloSle raale alediar! ponoCu vmdslc *dkt€ri, planda vid. k6nij. (sb. r04. s.ik I o lorcIftiji odgowEjucil

IOETIKA XOMMZICIJE

27

qna se mro€uupotrsbljBvati za kaxa&terisaoje onoga J,ica na &,oje se data obeleija odnrose; ta,ko se pogled rla slr'et ndlroga lica (bila to lidnost ili sam autd) mote dd,redri'8ipornoou stri,lds,tickeanalize njeg> voga govora. Dnrgo, ona se mogu upobiebiti 2a komkr€tno upuCivan je u tekstu ka iz\,lo$Ioj.tadkiglediSta kojen se autor koristi, to jest za ukazivanje na odku l06irkretmu p,ozioiju kojtrn se on lffiirsti u pripol€danju; upmedi, rta pnimer, sluiajeve nepralloga upra\.mog govoia u €utor{}lJ,ome lekslu, koji sasvtn jas.to pokazuju da s€ autor konishi tairkorn gledista iz,LEsne l,i6rFsti (Midi potanj€ o tofine n€Sto rkasnije). U pr'lqne je dlutaju u pitatrrju id€ologki plan, to jest izradav€dje odred€ne ideolodke poaioije (tanke gl€dilta) ponodu fraz€olodke lkan-aktenistike. U d,rugtrn je slu6aj{r u pi'taniu tuazeol,ostdiplam, to j€st 6ame fraz€ol,odlie tadke gled,ista (ovaj p6tednji plam potd} ko Cemo n'a@Inotd'tiu s{€d€doj glavi). Da istalinemo kato de prvi shraaj nalazi u svim vrutanna drmetdFsrti koje s,u nra ndki nadin vezEne za rea; u str,€rd,,i u knjit^ei-mosti, i u pozarisru, d u kin€rnatogafij,i upqtretrljal,a s€ gouffno (srirlsko) d(a0:akteniaarije liinostirgo ,omrika; uopste je sa,rn ideoloski plan aj€dtrlitki za 6ve te vrste unnernosti. Meatutim, dnu,gi sluaaj je spec,ifi6am za .knjdte\,no delo; prema t6n€, frazedlodki plan je dlsrkljuaivoo,graniden na kxjiZeinu oblast. Uz pqnoi gofit)omoga (nadme, stildkoga) kar€kterisanja mrot€ se upudivati na rnanje,vise kfi*retou hdivj.d,uaihl|r ili socijalru p@ioiju., AIi, s ail'ug€ slraL rz Nos. j. aspeta i e.esaino izua5vdje naslova *alnih rubrik. u dtm Ctuno u vidu standardne anonse ,,H.poqHo H€ nprAlxafm|", ,,Hy I ny...,., ,,Hy x A@t,. ,Ptgu @, nc bt snftlio!' ,Ni |:Mmo ,Vidi, lidi . . .', ,Zar s. i ro .It }.val' itd. ! nrlnn ndinna), ro j€st i,!ca!a.j. *ojes sctjalnos tlp. 3e lslorlbrE hak! gedisra (iaaka Sledina int€le}tuale, odsrnog voj.ir!. narcs .adnit , penzion.r. I 31.); btrc izu&roj. Eote d. bud. d6r. inr.Esmho E kFktensanje n€rros! p.no.b ! tirotu .t toga ztruarv!. 'ovlpor€di, rckodc, rulia . t kt* uporcMja o pulaju:

dte, tim se putqn mroze upu6iva0i da izv€Btan pogled cra evot, .!o jelt na ndku drovoljno aFstrakttu ideolc+ ku @iciju." Tako dtilistidka anali?a omoguduj€ da se $ Eegefliju Onjeginu jzdrvoje &€ spdta plana (s,v3fti od njdh odgovtra posebDoj ideolo{koj poioiji): ,prc zaiirl]i( (wakid6Anjd) i ,rqnanti6ni(, rjli 'tatnije: !ro, maniiani( i ,rirerdna!1iiatrlli(.! Tadno tdko se u Ztti, protopopa Avakum.a izd,vajaju &,a daoa; 'bi lijdki( i ,$rarkidaSnji{ (}neb'jrbliijdkri").! U oba su sludaj@ izd!"ojeni plallolJd u delu pa,ralelni (ali ddk s€ u E geniiu Onieg ru taj pa!'alelizam ilpotrebljaE radi s'iZa,
vanja 6{{ldr€n'l]tjr6no€6666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666666plarra, alaitle Zitiiu 6ea Altakuma

upoUetirjavn, naaurFrot t6ne, za uzdia{tie'elakidasnjeSa plana).

2l

d. e ne pnli., ,N. p!sibr., ,Pulct{. I od!ova6J€ bbruj.nd juC5 lprdi@ja m @lidn. ra':ke gl.di!r. r tojr e prl iomc no!. Dardi (taaka glcd,sb bezricnc adrnnhrreij., hjticll., t fa sat. ird.). Na planu torelaciie poslcda n. lwr i tdoloStl€ je tr.arkrhtidtu posl€relucida@ pdiv borba nia r.ai kol. 3u asir.t€ reak(vid.: A. M. C.^nq.r, ctomu idolosij! p.&eulon, ft'x Hon ebe, M., 1923) ili, s d.uge srran., borb pavta I Dbliv re,:i roje su mu zvudale [:o simboli r€rclucij. (vid.: B. a_ arjro,ps_ AoB, Occpf,, m Mreplri?sore $!k xvIIX I X D " M . , 1 9 r r , s p . , 9 3 - 1 9 4 ;A . M - C r ! 6 t r { . B c r x r . Osepplcqofi n{ ,cspxr lt0-U6t, {dtyp! CII6., 1392). Up. isbrij. slru eegdotu rojd je eoD$io roe P. A. vja'dsri: dravni sckrctr N.l.dinstl bto je orpldrq zato 5b j€ u .rzsworu uFr€(n. A{3.Mckf,i, bio ret,.trp.Acrrred CmDu ruqchu xi". &a, r\-, 1929, crp. 79). Up, ! wzi s tin @@rsn. sdtjatno u$

2Z Vid.: IO. M. ,\orrar, XyAoxecremai dpyf,4la,,EF€'u Oa D{a". - ,,Tpya! ro plexofi a c^srckot Ix (Y!. Ox^ooq{.., M. TrY, xM. I34), cr!. 13, Pdsim, ga6,saeHrr e 3. Vid,: A. BrHorlaAoB, O 34q m^norM. - ,,PyccH p.8,., dxex X(nB! npd@@ pq. AE*vxa. a ,1t, B. n&!6d, I, IIr., 193, crp. 2ll-214.

A. A. USPENSXI

POETIX KOMP()ZICIJB

29

2. "TACKA GLEDISTA. NA FRAZEOLO SKOME PLANU

Razlika dz-meafu ta{aka Al€dista u urmetrridkome delu moZe se odito,ljarti ne sqmo (iJi lalk ne toliko) na planu ideologije (ideoloSkoga wednot/anja), nego i na plarlu frazeologij e, &ada, na primer, auto0:opisuj€ mzl'idite j,w|ake iazliditim jezirkom ili se uopste u nekome obtku kmisti elementima tudeg dli s{.rpstit{risanoga gollora pri opiail.anju; pr,i torne autor moZe da opirsuj€ jedno lic! sa tadke gledista diugoga trica (iz istoga dela), da se koristi svoiom sopsweDom radkom gied,ista iti pak da pribegne tadld gledrista re koga trecag posrnalraaa (koji nije ni auhr, oi neposredfli utsstrlik radnje) itd., i sl. Treba uz to palimetiti da u odr€denim slutajevima plan govormoga karak' teiizovanja (to jest fnazeololki ptan) rnoze da tlrde jedini plarn u ddll.l koji oma€uduje da se prarti izfiIe[ra €,utmov€ p,@ioije. Proces nrastajerja clEla takve vlste mote se predstaviti (m slededi nadin. Prctpoota$imo da po€tojd niz svedoka opisivanih dogadaja (meau njina mode biti i sam arutm, jumaoi iz dela, o jest neposnedni u&strri oi drogaala,ja kdne se pripov€da, neki od poGmaft:ao aa sa strere i sl.), i svaki od njih daje sopsrv€xri opis oiiih ili @dh do,gadaja d dinj€rdca - opis dat, naFavoo, u tial,rrflronolo{kog up0:avnog govo,ra (u pr" vom liou). Mote se oaokivati da Ce se ti Jr}@Iolei raz, liko!.ati po svojoj go!"onnoj k€,raLteristiai. Pri torne se same dinj€nice koje ra4d ljudi orpis.rjnronognrpoduda-

,rati ili rlkr$tati; dopuctjuju6i 6e mettusobno na odreilelli Dadin, !i s€ ljudi l1}ogu na,laziti u in€snim odn(> sfuna i, prema tome, neposr€abr]o medu,sobno oprisivati itd., Li sl. U trgardzovanju slDga lidrip,o!€dmrja au,tor se rnoZe krorioiiti aas jednrim das dllgim oFisorn. P.Iri torne se oFisi dati u obliku upravnoga eq$ora sfepljuj i prevode na plan autorovoga gov01ra, aT ala na plamr alrtonov€ga gicrvo0:a dolazi do odr€tlene jz. mene pozicije, to jest do Fslaiska sa jed,ne tadke glediSta na dfugu, Sto se izrarava u oazliaitftn naiinima u,potrebe tuai€ redi u autooovometdkstu.' Naveldomo je&rostavan Fdmer takve z€lnene pozioija. Preipac,tarvimo da po6inje pr'iaa. Opbu,je s€ j[,lmak koji se nalazi u 6obi (otito, s tadke gledri5ta nekog pocirnafi.ada), i autor treba da kar€ da u sobu ulaui junalkol? ,ena, koja se zove Natala. Autor u tom slutajd mode da mapiSe: a) ,Usla je Nartada,njegova ,€(}a(; b) ,Uila j€ Natasa"; c) ,Na.taM je otla{. U pr$orn je sl'uaaju pr€d nflna obidan aurorov opis ili opis ndkog slranog' posmatrala. Istowemeno, u drugc'msluiaju p(xitoji unutarnjLi monolog, to jest pr€lazak na tatku gtcdilta (frazeololh) samoga junaka (mri ditaooi ne modednoznaii ko ie zapravo Na,la!a, ali se narna ne daje spotjnja laoka gteditla, n o uoutamja u odno€u na jurnaka koj,j opaza). Napdkon, u bedern je sludaju sintatksi6ka organfzaciXdtreh oblit u obndi tud€< r.ai (vid. l6nU.). 2. U orcm i u svib dtugin sluEaJdim p.idercD st r p.€vedelo je sv€ ono &o je s *Iue, .b je ind r.a.ga, pa j. samim lirn spoljnje, kao tr Fjobianijoj upolrcbir lsthnin lLin. abmja je, !r.m !te'. stani pottutlnt bDe, on.j toji m .e!to sledr sn s1m., nc tzblla, tduh, ne onj koji je n€po3r€dno ni inlm. no upomr s rih. U lift osMn na&njn !. puosti odgmB rst@ m rsv.doi reain dosl.dno pwdfloo p.idm Iwoponmn Orin, pp.) l.

30

B. A, I.ISPENSKI

R)ETIXA KOMPOZICTJE

ja red€r,ioe 'takva da ne rnoie odgovarani ni jima&pvo, rne o'pa:amju, [1i €pajanju apstrdhlnqga sEano,g posmataia; naj,pne Ce bili da s€ hr ddkqriadavatadka gledidla same Naita!€. Ovde se Lirna u vidu tahoEvanro,dkriuaftro ra$Clanjavarrj€( 0:e6€dice,.to jost me&Eobni odrnos da4oea" i 'novoga. u organizacij'i r€denice. U rei€ftioi )Uila je Natala( r€a ,,u3la. prcdstarvljs da to, poia,\djuje se u ufoai lqgidko8 s.ubjdkta Lreaenice, a r.ed ,N€nasad Fedstavlja nlovo, Fedstarvl:ja logidhi Fredikat. Sklop r€i€trrice, prcma tom€, odgiollara p€shrptrGti oparanja Pos{xratrafa X(0jris€ n€iaai u sot}i (k ji u poaetku opaZa ala je ne&o uSaD,a @!da vidi da je taj ,ndkD{ - N ata!a). Medutim u r€*enioi "Narada j€ uSla( daro je iurazeno,naprotio, retju ,Natasa( a novo - perfek" tom 'usla je{. Reaqrioa se, prcfna lorne, fornuilid€ sa tadke gledi&a 6ovel€ kdne je pre svega dato ro da se opisuje Nata*ino ponaBanj€, a slazmem,o redu iflfonmacijru no6ri dturjenica da je Natasa upm,vo o I I a, a ne da je o.adiirla nesto drugo. Takav qpis na€toje pre sv€ga onda kada 6e u pnipovedanju dstodstaMa tadka gl€diSta same Naltade. FrdlaEak od jedlle tatke gledi&a na drugu v€oma je dsst u aixtonlfine pipovedrdrjd i vi{e pDta do nrjega ddlazi podlep€no, ,kni6dn - neprirn€tmo za djrtaoca; k6.(rije i€rno to pokauaui na konlr€tndm Fnimertuna. U miDrimalrMrre sloiaju u autorovom se gslclll.u mote urpotrebljavatisamo jedna taaka glediJta. Pd t4me dala adka gledi$,ta rnode fueeolorlki da ne p,ripada s€trnorn€ autoru, to jest aotor se moze karisnfui govo,ro.m n€ pd'ipo\,.edajudi woje ime. lutlim u n6go u ime n€koga fraa€olo&ki odredenoga gdiaoca. (Dru,gadije ret€no, u o\lom se slutaju dulor. i "pri ianac" ne rpiqdrudmaju.) Ako data itadka gledista ne pdpada Dep,Grednome utesniku ndnje o kojoj se pripoveda, onda ,imamo p6,la so 'tako'zvafim f€odn€[rmn

kazivaDja u najdbfijern nj€govom obliku: Kla,sia€n ldirn€r za to j€ Gogoljev Sirliet ili Lj€skordje\,e Dovele'; ovaj sloaaj le@ ilushuju i Zog{edkov€ pmite. U drugtun se s,ludajevima tadka gledi5ta autora (Fni6aoca) podudara Ea tadllom gledista n6kog (j€dDog) utesnilca u pnip$redanju (za limp@ioiju dela u orl(Irne je shrCaju surltastll€rl]o da li 6e u ul@i nosioca autffove tadke eledilta pojaeljuje glauli ili dmu,gorazredni junak'l: lo moze biti i pripovedanj€ u prvo'ne lior (Icherz:ihtrxtg) d paipovddarnje u llEdem liou. A:li je pu'i rtcme sustast!€no da dato lice F€dsravlja jedi nro'gnosioca autromo\,€ tardke gledrista 4r delu. Za naiu su mrauau, medutim, pceboo intor€sarxtna d€la u kojima postoji n ekoti ko daaakagledigta,
3. Vid. o kazilanjn: ;. M. 3ri€r6ayr. t|. *^sH ,,Ilrnx€^6,,. - ,,Ilor,ka. C6olHnu ro rpx! rcrnqeido $!xa,, nr., _ b *n.: 6. M. ,^ecxd H colp.rdtu nDor. 9tlx.!6.yr, ,/lrcparypa, r\., rtt; E, A. arrorDa^oa. npo6H. c(da BFr€sHxx orAe^i ,,ndxxa. I, 4., t926i M, E.rr s x, nDo6^.!'r dor. mx4 Aereeido, prevodu B rinovog dela 255-2t, U *psrohr. Kako is.i& Brhrin Grr. 256, u pFodu 263) i Vinos6dov Gr.. 27, 33), Ejbdbdm, roji j. pnt po*rnuo prebr.n xuivanji, shvaro ie l\rimnje krliufirc ks orlj.n'.cijr pr€nda jc a kdivtuJe gobro sp..iridnija orijsnrelj! na rud 4. Vid. Ejhenbadovu lr.lizu u v€d n.vcdmin ndovina. Kn6t..ris. ltan€ gu de rai enola Ljeskova toj€ se na ro odnosq ,2. pisca glasa 3adrldo u medu dr ollada sla$m i jezilom F .kor@ej. $os! jmlo i d. ne br}l alr i ba. Ia sam *od scbc .anoj& dr ruvijd 1o me<. i postig.o s@, i4l.da, d. noji sve6renici gG - nihilistiali, - sljdki, v@ dthMiati, nfilisti scljaci slor jdtci ttnenu njih i l"Irdijali - lieLopamo itd. u srojc ine co. jeikm p.ila i crkveno.naodnjm trih stardmos*ih erodnin ja*oE u cisro }rjlr€dofu . . sli hi: i moji ilnaci I ja r@n. glas. U svakde od.as r voj sopslveai 6j je sr33 ud.ld pBvilm ili, u Djmnju tuku, b.irljim... I raj Il@ibi, rulshi t tltnjati Jdlt tojlm su napisre n.oe! sr.ani6 Doji! E.!ov. nls drcrlo Ja, ne!. sm ga ,:no od seljaka, !c jurcdivih i boeonorj@! pM6ld., (vid.: A, li. luint Lktulr€, O.p.cor, Ilpo.s @Eh, Cn6, ]904. .rp. 273-274), 5, Up. na analqrn nldir hnije (st. 19-23) pGbvljm lmblem.

B. A. USfENSKI

PoEII(A KOTIPOZICIJB

to jest rnode se pratiti odrcCtedlosme,njrivanjeauto(t> v€ p@iaije. Kasnije demo raumorri0i razlidirte sludajere pojavliivar{a mnodtva ta{aka gled,ista na fraz€oloakome planu. Ali pre oo s1o Fed€mo na dalu pojaMnu svoj nj€noj raz|rofiIaooti, pahrlademo onigledno da pdkaZemo mogu6nost izdvajanja razlidi,iih tadaka gleili{ta u teLstu na hoti i6no ograaridenome matenijalu. U Da*ern bi int€rcsu bilro da se izab€re sto ie moguce jedmo'slalrijd d lako saglediv marenijal, ka.ko bi se na srazrnemo lrrjo$mne modelu ilustupvali razl,iditi slutajevi igr€ frrazeoloskih tata,ka gledilta u.reksru. Kao oiiglsdan mat€nijal za tad$u Lih6traciju, kako Cemo se uskoro ur'€o:iti, dnode da p.asluii anaiiza opotrebe u aurtmollqine tdkstu li{nLih imena i ,uolDSte razlisilih naziva koji 6€ odmose na neku licnosl. Pri tone 6e nal po6eban zadatak - ldko ovde tako i kasnije - biti da dlstaknemo ara,logiju iunedu sklopa umetnidkoea tehsta d orgarnizaoij€ $rakodnevnoga obidnog g0rlom.

IMENOVANJE KAO PRODLEM TACKE GLEDISTA I menovani e u svakollnevnome govoru, publici st itkoi prozi i epktolamone zanru - u vezi sa moblenofi tatke gled.iSta Treba primetiti ala izmena autorove pozicije koja se formalno izratava u iskorisdavanju elemenata tudoga govca (posbno [m€na) !]ftaJ(o ne pr€dstavJja isddju6ivu svojinu udetnddkoga ,t6ksta.U Listojm€ri mla moze ala postoji i u praksi svako&Eltrtrog (obi6 nog) Fiaamja i uro,pSteN'l .koldkviialnsme go\mnu; samim tim o\Jide ,isto talho mogu da pcbje el€menti komp@icije, i to u smislu da govomik koji o€antzrje pripovedanje (iskaz) moze da menja svoje podieije n€prekidrp za,urimajudi tadk€ gledista jednih ili dru-

gih udesnika pripovedanja ili nekih tr€dih lica koja ne uzimaju delda u radnji. Nave!6emo elernenlaIan pnim€,r iz prakse s€kc dnewloe dija.lodkog ggvoq.a. Pretpo6tavimo da l,ice X razgovam sa drugim lic€m Y o nekorn tredem tricu Z. Prezime Z je, reohno, llvanov(, oslovljavaju ga sa ,Vtadimir Petroriid(, ali ga X obi6no zove - pni neposrcdno0n otrraia,nju s njim - 'Vo,loda(, dok ga Y obiano zove ,Vladinir( (pri opit€njcr Y i X); sarn pak Z more prli lom€ da misli o sebi kao o ,Vovi{ (reci,mo da je to fijegovo dedje Liqnte). U razgo{qnu X Li Y u 1'szi sa Z, rpre X da naziva Zl a) "Voloda. - u ovom stru6aju ot go$6i s njim sa woje sopstvene tadke gl€di5ta (tadke gledista X), t0 jest ovde je dat liaxri prilaz; b) 'VladirniR - {r ovom stutaju on govori o njanu se tude taike gtedisra (s tadke gtedisra y), ro jest kao da €m u ovom slrudaju zaozima la6ko gtedis. ta s\roga sagovorrnika; c) ,Vova. - u ovom stuaaju on govori o njemu s,a bualeradl(e gledjsra {s laok€ gl€dista sarnogaZ,: uz to ni X nj Y ne upoFebljavaiu o\,o ime u nepo+ rcdnom oDSteniu sa Z. d) Ndpok6, X moze da govori o Z i kao o ,Vtadimiru Pefiovitu( - bez ob?ira na to Bto sa i Xiy u neposr€dnon kodrtakru zo!1'| kiatkim imenon. Ovri slut-aj trllije ba3 tako ni redak (on moze da posroji i u pr6tijoj situaoijLi, kada ga i X i Y u D€,posrednome kontalktu zo\,u ,Voloda", ali uprkos ttne gdor€ o njemu kao o ,Vladimim Pelroaiauc- mada s\ako od gjih gra eato njegsv sagovoamikzove doridnog aov€&a). U oldn sludaju lcao da X zauzima apstraktftr gl*Ui," -.-tadf,-u gtedisra strano€ posmarrara lf* I Kotr nue nr uc€snrk u razgovoru, niri pak njegov pred_ met), Oije me6to nije fiksirano. e) Podednj,i se sftrdaj (ra,jka gtedista apsr!.a&tnoga posmaU'aaa, stranog za dani razgovor) u jos vedoj me7

B. I" USPENSKI

X)ETIXA KOMPOZICUB

ri oditrje oDda leda X naziva Z po pre"imemr ("Ivana'v{); uz to d X i Y mogu da budru skora&rjd znanci Svi su ovri slui€,jevi swa(mo pqtwdeori u $s&oj jezidkoj praLsi.' Savrieno j€ ocigl€dno da je zaqzimanje jedrE itri druge tadke glealir$tao\de neposred,no uslovtrjeno odnosom prema aovehr koji sluzi kao predmet razgolora, i ima bitnu stilsku f,unkciju. A sldbnau,pqft,eba lidnrih imena kaxatrdenistitna je i za pubtois{idllu pIoau. Ovde se morarno pr€ svega setiti p@ratoga 5l,u6aja u vezi sa nazivfuna kojLi su u parhkoj Stampi davani Napol€trm B@raparli oaM,ko kako se on pnibli:a\,ero Paniar u vr€ime svojih )Sto d.ana(.Pno saopitenje je Alasilo: ,Korz,i'kansko audol,iste iskrcaio se u zai}ivu Zian". Dnuga vest je saopStava,lai"Ljudorder id€ prema cIaqr". je u-!aou Orenobl(.CetTre6a vest: ,Uzurpator je zauzeoLiotr.. Peta: ,Napc 1'rtai "Bonaparta leoar se priblira.Ja Felterblou(. I, na ,kraju, Je€4a: 'Njegovo carsrko reldaanstvo o d e k u j €s e clanas u njegovome vemome Par:rizu(.' (Ovde je dzu"et no to sto se naaivi mmjaju dlako kako s€ ifneo,ovami objekat pr,ibliiuje onome ko ga imerruje - dsto dra. ko &ao ito je v€lidina objekta u idlotstviu dz p€n'speklive uslovlj€na njeg,oeim rastojadjem od ?lo(s,rnatlateve pozicije.)
6, Aub. bi trDgd & prc.Uott CIad di u t@ sislu s.vdim gdo'm i gdoren rrcjih pozmnilo, k,(o jc su svih pd optssih slu&j* or'iaai u dijatolkom Uz to odr€tlena upft€tr lidrih iDeD rc alid tua.lje, nego i oa ildividualnih oebt!. sovohikdih. plt@ lidnia ttmim L.o *iltdiju ldtiliauarE vid.: E. A, Vcncrckxd, Ilepordoruld'€
,JB!@ ^olle@ @ scrcM$",

stcdt a i.p. uverid 3e da govm, ram oa ri. O odsu kqalderisrit
ffid 1966,

Erclo{ T.prL

Slican postupat je uroplte u veioj ifi manjoj metipitan za rDvimsku repor.taiu ili tuljton: jedam ili dnr,gi odrnos prerna junalnu ispoljava se pre svega u tone l(a,ko 6e on im€trluje (u prlme redu, u lilrfrn imffrima r, a erbl!'cija junaka odralava s€,u zan'enjn vailju Lim€fla. trnt€0:esantnro tli,lo obra'triti paZnju isDo tal(o i na bi od!'edenu razljlku izm€du poziairja (u odnoer na lrice o kome se govoni) koja se,ispoljava u stavljanju inioijala isprd Lili po6le pr€zimena. Upd€di: ,A. D. Ivanov" i, s druge strane, 'Iva.nov, A. D.q; poslednje oaDadavanje, u po(eilenju s prvjrm, ne$innjivo svedodi o ofioijarlnijoj p@ioij,i u odnodu na dalo lic€. Veorna sl,ianu upotrebu Jd{mih imena nalarirno u E€nblrgo\..im memoarima' (u dijim se delima ropgte oseaa l"eliki uticai publicistiakoga stila), Kad uvodi no\ro lice, Ercnbu'rg obitno karald€rile Djegov poloiaj ,i nal.Ddi njegovo prezirrE Li irdcijale; drugirn redima, ofir kao da ga preds avlja ditecima. N€posred,no posle toga - to jesrt, kad je lic€ ved predstav. ljeno - on ga naziva imeien i im€alom po oou, to jest pr€lazi na oDru etapu odn6a kada su @utor d dato l,ioe postati pozltanioi (pni temu ditalac moie dc kunfui da je iu pitarnju jedno isto lice sa,mo,na osito !,u podudaranja im€na i imena TE ocu sa inicijalima): ,U maju je k meni neoaekivano dosao saradnik ,Izvestija'S. . Rajevsk,i... Stefan AfkadjeA vid je rekao..."; "... Posao sam nasem ambasadoru V. S. Dovgalevskom... Valeriijan Savjeljevid izvanreclnoje poanavao Fnncusku*; ,Px@rasao me je V. A. A n t o n o v - O v 6 e j € n k o . . . Vla. p o @ n a v a o ] I no s u ddmixa Aleksandro{iaa sa j prcdrevoluoima,rrnim god,tula,rna(.o Kao da Ei,enberug na taj natin r€produkuje proces u,pozna'venja undjuduju6i u njega Citaoca - starvljajudi Citaoca lla sopst!,ene poaiaije.
9. vid.i rl. 9p.rOy!r, 10. Vld,: ll.9pes6ypr, crp. 331, 555, passiD. ,{DAr, rcld, xs3H!, M., 1961-1966. ,tbAr, tuAd, xlgl. n.3 r 4. M., 1963.

7, Up., m prim., l'EN lrcnuu ! rlu&ju r., Bgrrado war-groJe lca o torc * godi u sluaaju dt i sl. 3, !, r a p r ., !l@@r, M., l9l, nt. 3,13.

36
Takvo mzlikovaarje tata.ka gledista pocebdo je odi gledtro @da kada s€ razli6ita imsna (&oja preds{avljaju razlidite taike glediSta) su6eljarvaju jednoj u redenic,i. Upor€dri tadicio0ulou fonnu poaetfta nr6. kih starih pisrn€ddh Za.ltri ili uopste pisama !'isokorne dostojaostref)rikru: Gospodaru Borisu Ivanoviau pomzno se moli tvoje gospodareveavamaske oaevine sela Jekaineposlednji s irotan tvoj zemljodelac Terjoiko Osipov". Ovde $ u jednoj rcaenioi suprotstavljene ta6&e gledisra dva razna tolrka - po$iljaoca i pnirnaoca po ruke (u daton sl]traajar pismene za'lbe), pd aemtrrje ime primaoca poruke dato sa taake gledjita njenoga posiljaoca, a im€ poailjaoca poru,ke da,to je, narpiotiv, sa tadke Cledista plimaoca: bojein Bods Ivanovic Morcaov dmeouje se sa pcicije posiljaoca pisrnene Zalbe (bjegovog zernljodelca T. Os&pova),a u imenovanju pak Tsr€ntija Osjpova pr€dstavljena je pozicija prima,oca Fismene Zalbe (B. I. Morozova). Takrc $plotsta!,ljanje tadaka gledista poiiljaoca i prirnaoca poouke predstavlja obaM€mu etiletu u sli6' noj situaciji, a uz to se moZe pratiti duz cele pi6mene ta,lbe. Uptredi: ...a ja, rob, tvoj doveCiC (tadkagledista primaocaporulrc- B. U.), kod tebe,Aospoalara (a.Aa shdista poliljaoe poruk€ - B. U.), novi, da ti -sospod,ru D€ ods6vorim, {tadka gledi3tapositjaporuIe - B. U.), o takvoj stvad ni\am se Llsudiou. oca Ista6i iemo, karo 6oboo ka@lrterishcne za navededre slucajeve, d€[]inuti\rirtr€ obli.l.e u imenovanju po Siljaoca pduke. Ti su oblici u fr.{rkcionalnoar pogle du eti&etni o,blici udtivasli: adresat s€ velida na raltm
11, 'l3 so6mu (,J(@!tmo 12. vid.: Il. D. lt- Mopds{. 6orpsy f,sdHriB Ax4l@ mta {prrdorc (tsoAaakp.ffitrE 6olprsv ,,TpVA! Iictopri6p' CCCP", r. VIII, Mn. 2 xvII B. ), q- L ^., re3 Td x., @a

POETIKA KOMPOZCI'E

(sopstvonoga uniiavatrrja) sop6tveDoga umanjivanja adr€saxrta (u usmen@r dli pisrn€norn opatenj'u). (Analogan nadin obrazo!.anja fonni u6!i\,,6ti Vr at je, tz" medu o6talog, i u drugim jeaicima, na primer u ja. panskm i kineGrkom. )g Pri ttrne se dernirlutiirDri oblioi moeu da p,roSir€ uspste na sve 5!o je u l€ai sa datfun ad-resantd, to jest dolazi u izve$rome $ni6lu do kounrencije po dernimrtil'Dosti.r S tim je u nepd€dooj ve.i i upot!€ba delrllfuLu,ti'llih oblika sa znalenjem fdmi utti{'o,sti lili molb€ u savremenosne rusko,m kololcdjalnorne go vqru (upor€di: ,,Y MeHr K BaM aen6qe", ,,qafire, nG xarvicra, Btrno'ir(/', ,,Haneiire ule4', ,, npofiAv It e l'II o.r K o M" i sl.!; pd tome oblici tipa ,IeIIIoqKoM" di ,,r4e4' ne mogu, naravno, da imaju znad.oje derDio,u,ti'vrrostiu prarvafinesnislu; kaaakt€tristi{no je odsustvo d€m;nu,fivnro€ obljrka u rrDmina,tivu, tod po6lednje re6i, i ulje.govo postojdrje sa(rlo u partitivllo{ae 'drugtrn genitivu<, kojd se osobito upqtrebljar€ uop, Ste u ohla6a(lju). Jd! jedan pnimer is4e vrsre (podetak pisma oprianog plemida, dlana dnrne Vasilija crigorj€vida crjaz. nog-njina canu IvamJu IV Vasilje\aiau dz krimskog zarobljeriltva) : Gospodaru caru i velikome knezu Ivaou vasiljevicu cele Rusije (B.ka gedjsta posiljaoca porule - B. U.) bedni rob rvoj suzanj vasjuk Crjaznoj jadikuje'..
13, Vid,: K, 3p6.pr. O 4op{d p.@oA rcwytrH*irrrd. -,'s38(

q.6{Brx

B. t!. Md!nt'V.

M., 193r, op. 16r, ryue. L 14. Vld.9riftrc ! tnj,: A. A. ByraxoBcxr*, UqopreknA f,oMGxEP{t r piqory I(s*, 1950, dp. r5r. 15. Poato sr ! rus*ohe Jdtk! dminutlrt mb fr€t!€ntniji !€eo u pnnere jc Ero t ako ad.khho na{@ jailo, Evede!. preGri. Oni bi, otprilik, dalo mo3ll .t bgl€d.lu: |s @ imn da or,a, ,Do&jre, @lin v6, riljulaic!t, liD Jedd po!lia., ,Nalijt. ao.bicq. ToEe je fu,ctoFlno a.LkEh upoftba de. jdlkd pri obr.laAlu: ,Ituo hin J.dnu molbi minutiva u nald cu< i 3r. q,rim. !F). 16. Viil.. ,,tr@wE Ll@a Ip@oF , M. - 1t., 1951, clP. 566.

38

B. A. USPENSKI

POETIKA KOM?oZICIJE

39

Ovde,nije karaktenirstita'n sanno denrimr,ti-v'ri oblik nego i lialitnw imeria p,otiljaoca pisma (vasj'uk) (tvoj), kojd n€su,nEtji'vo sv€cloaeo upo na zannecxica trebi u datome shdaju ta{ke glsdista @roga koane j€ pisltrro ad.r€€,oeano- Ivana Grcanog. Nara-Lrm, ovde nreba uzeti u obair i oalredene sG &oje su po wom l€raJrtecijaine nffme Limenrovamja, ru apsoJrutne,a ne relatq:Lne,to jest tl|eba qrzeti u obzir sta.le3ko znatenje jednqg ili drugog nadha dmene vamja (tako je puno ime i ime po ,oou na -id u Ru8iji XVI-XVIII v€ka prcd,sxavljatro 6ast na ikoju miie sv*o dmao pra,!o). Za nas je, ipak, u ovone 6fuiaiq va;an rela,livam kardkter imenovanja, usl,ovlj€n mestDfi i procesmr kmru,nikacije. Ta,ko, kada se pr€dstarvobra6a licu koje je jos vis€ po ri,k viSe tristokralije pdlo:aju (na p lrner knez caru), on wone sooijfiwn pjse isto onako kao sto prosd krnet piBe obracaiuci .se *rcme vlastotirxl": ali se na ist; ta.kav nadin obraoc'u s,voga uaentka". Putnik ca, na p,rimer, i utitelj Olertrij pos€btr|o je isticao da s€ i ruski vellki knez, k6d se neksme obrada, i6to tako komislio d€rninnltivMoz€mo, prema tom€, da zakljofimo da 0raarnot' ne rena osob€nroGrt pni,pada tollko sPeoifiitn6ri d[rstvenoga p,oloiaja adresanla u odnosu na aalresata (ma' da je,i on, raaune se, veoma sruitars&en) koliko 6?eci'fidnqsti epistolarnoga slila uoplte; d,rugadij€ reieno, taftva upoffeba mzliaitih tada,ka glediSta ovde i€ usx p}c_ ncrcpt*c{rn ioMr.mpnn 17 Vid,: rl. A- E!^axoocirlt. t3sry. dp. 149. ckoxv MEpaaw{oxy xflrd XVII D, O pY@(r eo^Nu 13. Vid.: A, A. MopAoBleB, C.Fd, 1356, 6!. 25. do XVIII vek!, ks.la T.kvi 3u oblici obra4aaj! bili uol'i':ajdt posebnim utun Petm r od 20. deembF 1701 $ lrll bbmjai sloja $ da ljudi smlro€r ^anja piru pu.a tuM sodire ("o td. papinro i onim *oji s. u sudste pr€zimoima u svin lriEtnlm MarcnMko, Ttx@usr$@ pre.r.ju(). vi.r. a A A.M.HrLeB, 1969, 't 2, cip, 95. b ! apyE . - ,,Pyad !.8", Mdxolm..., OacalsA, OoreBe qltwemr. 19, Vid.: A Alu CII6. 1906,d!. 195,

lo!,ljena ooim zaht€vima u6livo6rti &oji $r o,otliCarjeni pni prsanjnr ap€l@,i koji paopisuju dati postu,pakl Bilo bi pogrelno gl€dadi na ovaj postupak kao na mhaiaall, pnipirsujudi ga bkljuinvo speoifidnosli snarinskoga epis4,olainog stila. Poipino a0ra,logno suaeljal,amje sup@tnih rataka gledisla {podiljaocai primaoca po[luke) u jednoj isloj 'redeniqi mije telko otkriti ni danaB - u mekim posebriim Zamsvfuia. Upqedi, na pntuner, d6ta uobidaieo0 (razurne s€, uz oalrealeneodnose) f@Inu nartpioa kad se ne{,to poklaDja i po6\r'e6u, je (knjiga, slilG dtd.): ,Dmgoj Berti Ja&ovljevnoj G0:ajnjdmojod njenoga Iljuae Blazunova(. Mote 6e,isto tako navesri forrna koja je raafuena u raul,iditim iejavama, natpisima na &overtama i dl.: ,Acdreju Petrqviaxr Ivanotr.r od Soryeja N. N3, gde se oznaaa.v€nrja adrasata i poailjaoca nalaze u o'pqrioiji na osnovu dva obeleija - punode imoiovanja i polqzaja imecra i dn€na T'o oau u odnoGu na Ovde Irst u jednoj retenioi - postoji isto qnakvo sui€,ljavanje razliiitih ta&aka gl€dista ka,kvo stno ple toga dsPiti'vaili."
20. Engl4ki tryorac Dton M*i* ou*o se potpislo ! nhnu tuskonc cm 1603. sod.: "bolop .6i hospodar.v 10 .ho -d ob ny days, (vid.: ,,Cr.psna H H6Bsa", u. 14, M., t9ll, crr. 2(o). ovd€ ic oebib oeiglenan pftbz @ adresabvu balrtr gledista: .eCi >holop rrd hospoda.sr, sa zmenicoh 2. lica, .lare sn na i.uiku adrc $t! (u lBnskrircijl), rtok je ?mdutel,k fB@ - ,b lhe .nd ob re ry dars( - oper @ englFkome (F jerth adresdb) i, llfia 21. Up, hniJe rr. 15. o iir>tume harnJu pn bi',oju oK p@i(jje,

pa.adotsalan lostupot ?2, In|EanLn t do lz€sne her d6ledn. upo@be ruae ratle slediata u epislolanomc 1€*stu mlazino I pt. (M. J, sunocKol,iljift) mjke uu A. v, suhoveKobiljiB mjoj jnm l3s6- sod. {vid. izd. Ltd.rli, sstri dranatird, darilaom 3b: ,,T!yAH nrfeBon 6,u CCCP 'u Ae!Ra", sM. III, M,, 193{. crp. 204-206), PoliUalrc pism sralno Mziv. tugr rid 'br.tom<, t m bJ nadi! dosl€rtb updrebljaE raatu gl€di3r! svoe!

40

B, A. USPENSKI

POETIXA KOMPOZICIJE

4l

Itnenol'anje kao problem tadke gledista u umetni,
KOl pfo.t grethoahlo snno narodili pmimere isko,riBtavanja razliditih tadaka gledista - koje se, uz to, dspoljavaiu iskljudirE u upotrebi pojedinih imeoa - u svakqdnevnone gworu, epistolamome stils, novinckoi publicistioi d delima publioiisli6ksga Zanra. Ali se [r@ sasvim aDa,loga,n naa;n mogu da organizuiu i dela uxn€tditke knjirsmNti, na 6ije ispith,a,nj€ sada prelazimo. I doista, u urnetriibkoj se knjiZelaDsti veorBa desto jodno isto lic€ naaiva razliailim imeDrima (ili se uop'ste mzlidito raziva), uz to 6e a€sto ni nzliaiti nazivi sudeljarvaju u jednoj redenici ili pak n€posredno blisko u tekstu. Navel6emo primer€: Bez obzira na ogronno bogatstvo grofa Bezu. hova, od trenutka kad ea je Pjer dobio i kada je dobio, kako su sovorili, soo hiljada sodi3niesapriho da, on se osedao mnoso manje bosatim neso r.adaje dobijao svojih l0 hiljada od pokojff'sa srofa (R4r i r?ir - Tolstoj,r. X, sLr.103;l. t, str.548). Kad je zasedanje zarseno, veliki najstor je sa zbos zluradosdui iroDijom prekorio Bezuhova niesoveplahovitostji zaLo3lo u sporu nije bro rukc votin simo liubavliu Drema lTlini neso i .rrascu za . borbom. Piei mu'nij-eodgova€o. . listo. L X..Ir. 175:t. L str. 691). Lice niesovo tFiodora Pavlovita Karama/ova B. U.) bde *rvavo, ;li ie iiaee bio pri svesti i zudno kako DInitrij ie slu3ao erdi.Njemu se jo{ nePre. ilano tinilo da je Cn'senjka zb ja negdeu ftuii. od' gas mr:njom G l a " e c i ,D m i r r i j f j o d o r o v i d P eleA^\Bt@a Karunazoei- Doslojelski.t. IX, sir. 178: t. I. str. 1?5). Saraseno je jas,nD da se u svim m,im sludajevina tadaka glediita, to u teksiu upolrebljava nekoliko jest a,u1,orse sluti razfin poaicijana pli @nEavaniu jed,nog dstog lica. Naime, autor pri tdne moie da upotrebljava pozioije pojedinrlr lidoosti (jz isro€a dela)

koje se nalaze u railieitim odnosima sa imenovanfun licam. Ako pri tdne znamo kaiko druge lianosti zolrr to lice (a to nij€ telko u,statrdvri'tiputem analize odgova" rajudih dijalo,ga u &lu), onda je mosu6e forrna,lno odredini diju tadhl gledista auttr upohebljava u jed' nodn ili drugqn momenl pnj,poveda,nja. Tako, na pdmer, u BraCi Karafiazovima D6tojerskoga razliiita lica zolir Dmitlija Karamazova na slededi nadin": Karai:nazov - tako 8a, na pmia) Dmitrij mer, odo\djarvaju na aud,u (p(skunator), tako i on sdn o sebi pooekad g0vmi; Fjc b ) b r a t D m d t r i j i t r ib r a t D m i t r i j - tako ga zor',unje€ov Aljoda d Ivan I(a. doi:ovid mmazov (u dreposrednornopstenju sa njdm 'ili pak dok gqvde o njemu u tEiem liou); - opet oni, a ieio tarko c) MLitja, Dmitrij F. P. Kara,mazo\,, GruSenjka i s1.; - taiko ga nazi?a eradsko javno d) Mitjenjka (uporcdri, Lna pnimer, razgovor€ o njernu komnjenje je vodri sertrinanist Ralsith ili dljaloge u sudskoj pub. lici): e) Dmitrij Fj odorovi 6 - to je neutmho imenovanje, koje posebno ne pripada lijednqme korL kretnome liour moie 6e redj da je o$o imeno^/anje bezlitno. Uz to autor u sl,lome pdpovedaDju - to jest, sad govffu - moie da \;€c neposr€drno arutorovome u nazove D. F. KaLrama@ova svim tirn imenlma (osim. rnoida, poslednj€sa sluiaja); &ugadije receno, opisujudi ono Sto dati junak 0:adi, aulor'more da menja svoju pouiqiju koiist€di se taikom gledista das jednoga, da6 drugoga lica. Uz to je kaJrakt€ristidno da ga na podetku dela (i vrlo ta$o Da pofo&u nove glaa,e) ax' 1or provashdno nazil€ Dmitrij Fjodoirovid,
3. Inaju sc u vidu istdi gobE. &u upnmos. dotiClth lic. koji s! u man! dati u obli'

42

B. A. USPENSKI

METIXA KOMP()ZICI'B

43

kao da pri n@re zarzirna tadku eledrista objdktivnoga pas0natraEa; pa tsk po{to se ditarlac dowljno upoznao! sa jurna&om (to j€st nakon 5!o je D. F. Kaxa mazov prrealstartjem 6i'taocu), autor na,lazi da je mc euce sovoriti o njqnu kao o Mit j i!. Fri tnn€ je veoma tan:aktedistiano da, kada aotor upotetrljara ime ,Mitja{ tra poaeth dela - prvi Fut posle pojavljivanja D. F. Kao:amazqvapred {itaocern -, Dostojsllski smatra za potlebno da stavi ime pod navodrnik€ (vidi t. IX, s1r. 132), kao da sarurn tim d6tiC.e&dko u datorne sludaju ne goroni u svoje ime. I kasnije Dostoj€{'S<i govari o D. F. Kammazooiu tas sa Aljosine tatke gledista, koju on osobito desto prihvata (>brat Dmitrij*), da6 sa apsfaktnije tadke gledista nekoga Dmitdju Fjordovitu bliskog aoveka (!}ditja() i sl. Ilustracija: analizd ifienovanj a Napoleona u Tolstoievofie ,Ratu i ftirea

ga Napoleotra, a ora poslednja desumnjivo Eini jedrnu od siiejnih finiia Rata i nira. Fi6leditt{ED urlrraiko - po qsmrovnimetarparrna (naglala,vajuii Napole@e nazivaju,Buonapailte" mje€iolo nefraxrousko ptrEklo) 1805. godine u Barlsltl Anre PaMlovne Seu:er; napomeDlil1ro, medu,trrn, da ga knes Andrej zove ,Bmrarparte{(bez a) (t. IX, str. 23), a Pjeo:- suF,otno celome dmsrtt',u - ev€ vreme govo_ ri o njemu kao o "Napoleonu(,' Dalje, nalkcr $to su F.rElnouzi zauzeli Bed, doh'zi znafinenita Bil,jibj,nova izjava o Napoleou: - Katva neobiana seniialnostl- uzviknu tnez Andrei stisnuvsis\oiu m;lenl ruku i udarivsi njone Do - slolu. - Pa tako sluri sreCalos aovekal - BounaparLe? upita Biljibir. mbiraju(i telo i daiuii tim€ na znanie da Ceodmah ispasti u mot - Euonapane? reac on, mslasavaiudinarocito a Ja. iDak,mislim da sada,kad on pmpisuje Ausrriji za' kone ir Senbruna, faut lui faire srecede l'u' Ja od il luano uaodim novinu i zovem ga Bonaparte tout co urt** (t. IX, stf. 191;t. I, sti. 248).

Iz aspekta svega sto je ramiie redeno o im€oovanjiu d€o o prcblemu tadlrc gledriSta vetrDa je ind'irka. tilma analiza imetrlo$€,nja Napole@la B@lapffte - &aN€6to kalsnije, u mzgorvcrlftrkneza Ddlgorurkova sa ko u govd@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@ uaesmirkaradnje t Ratu i miru, tako i t kDezm Af}drejffn ri Btrisom Dnub€ckfun, spet se sus_ autoasrome tekstu: Na ol,oj Cem se draliui potadje red€fiIo sa probl€mdn iqnenovanja: qd Napol€ma je zaalriati kako birero pdkazali mogu6noot da 6e na ogdobijeno pjsno za irnp€ra'lora, d nai drcr je na muci rania€nqne matedjarlu d4n€no!.anja otkniju iu!€sne kako da mu adresrje odgovor (,ako ne konzulu, samo kqnFodoidre zakmitodrti caloga dela, se po sebi razuime ne 'imperutqnu, fflda generalu Buo_ Treba, uopste, prfuneti,ti da se odn6 (r'udkoga drljunaparli. - predlaze Dolgomkov); na kraju krajeva !tva) prerna ,iinenovadju Napol€ona Froteze drd c6lc se, na Biljibinov predlog, zaucla\djaj,u na obracaniq ga rfinana. El,otrija odnosa Fr€ma im€novanju Napoleona odrarava evoluoiju drustva u odno,su na samoj.it$ poaitjuai o njdu rdsebr, ?F. 3a jedtl'eL 27. U, ffio
@ 24, Tu j. d.L .ttrelb daloeija sa cer.Ediiob upozmlaj! i prcta$ kom B skftdda ill]@ p.*n. u o6ianoj shtidrsnjoj 25. o o9tfu p6rlpku vid, pobl€ k*ntje, u od€ljLu pos!.da6n orvi. -iM ffidniato3B .iela; up. bko.l€ tipoloa,.. arDlqij. sa lilM@ ($.lma staE), m.rftsc! 26, ?oj.dlna apatanja u lei 3 tim vid. lod Vtnocx.doh: B. B. 3{. - ,,1. H, To^crot,, q I (,/\!. aorlaAo!, O sre t6o@. Fr.wtu6 len ^pEo-', t. 35-36), M,, 199, niztl: Bompln@ (dd. !. Ix, str. 23, a u prerodu r' r, to3a f.nomcna ut, 6. u posr.du Grorijske !ftdstojmsri koje * odnosi nt lnea P. vj@tog, $edoadstu au cblos, Nlpoleo' t 1305. soC: 'r€tko to ea j€ b.ts ndi@ vtEe Bb (id.: n. Bt3€Mcxrn, a' Crapd 3@cdat Mtrrs, nm.

_ xr.rto Bo.prt

' t ela ga izbavili od r.

,

44

B, A. USPgNSXI

FOETIKT KOMPOZICIIE

45

- ,Sefu fua(}qlske vladg au chef du gou$e,rn€meot frangais" (t. IX, str. 307; t. I, str, 39?). Na dstene mestu saznajeno &ako se Biljibin traSalio gedlo'tiv6i da s€ adresuj€r >uzurpatoru i nepr,ijatelju ljudskoga roda{. Na tu Salu ponovo nailazimo u Biljibinovom pismru kneau A,ndreju (koje je napi6a4ro tdk pNle bi,tlke kod Arusterlica) (vid. t. X, str. 96; t. I, s1r. 588). Dalje, posle Narpoleooovih uspeha, {uski d francusld imperator ir6ba ala se dusret[lu u TLilzitu, d mi slu*amo slede6i kara&teristidan razgiovos Bonisa Drubec, kog sa nerkion gienerarl@n: - J e v o u d r a its i r l e s r a n d h o m m e * - r e a e o n o u.I o lB-oJ,s; !u v e k soltor€ci Napoleonu,k.oga je on oosad , k a o ' s v i o st a I i , n a z i v a o Buonaparta. - Vousparlezde B u on apa r r e?t.- reae gemu Boris uDitno Doqleda svoc cmerala.i islos lre na nurka shvati da ie to bilo isDitivanieu Sali. - Mon princi, je parle ite I enipereu Napol& o n,'t' - odgovori on. General !e osmehnu i poiapSa ga Po ramenu. - Dalekodeg ti doterati - r€ae mu... (t. X. str. 139;t. I, str.6,14) Dakle, Bonapanta je oficijelno ved postao 'l€liki iove,k* i ,Napoleon(, to jest orp 5to je m ve6 bio i delilaice pregtao da bude - za Andreja d Pjem. Islovremdno, to joS ne mote da shvati Ni&olaj Ro6to{ (vidi, na pnirner, t. X, str. 140; t. I, str. 658), a pri tome Rostrov, v€rovatno, {ropste Fedlsta!,lja tadlau gledil,ta arrnije koja srtoji na$rprot Stabu., A us}06o potom iz pi$na kneghjice Maiije Zili Kuraghoj sa.znaj€rno da "Bonapa$i. . . , kako izgleda, na celoj zemaljskoj l(ugli jod jedino u colim Bdima
1 Z.l@ bih da vidim v€likog !oveLa.

ne priznaju da je veliki dovek, a jol manj€ da je franc ski irnperatm( (t. X, str. 233; t. I, str. 766). I 1arkopdstaj€mo svedoai Napoleonove evolucije u oairna nrskoga druitva,' a isto 6e tako nama naoaigled dodi do i4nene odnosa plema njemu 1812. godi ne. Uporedi aulonrvo prepddavanje jalToga mnj€irja (u hugovdma vj,sokog dn]ltva) pod€tkfin rata 1812. god.: "Govodili su da rart, osobito 6a takvim geoijem kao ato je B@6parta (njega su opet zvali B o n a p a rta), bez sumrlje zahteva dubdka razmialj&ja...! (t. XI, str. 42; t. II, str. 57). U v€zi s ti!:n postaje razumljii? fuilkoi6lalrla izmena aulorove pozicije, koja se o{itujc u nazivanju Napoleoda das je&rfun, Cas druAim dm.dom, pmi tetur se nzlidita funena mogu da sudeljarvaju u ristoj r€aenici ili pali da se nalaze u nep@Edtrqne $rs€dstlu u t€kstu. Na pdrns: godinebehu se dva gospodrrasvera,kako su 1809. zvaUNapoleona Aleksandra, i toliko sprijat€ljila da je ruski korpus. Iad je Napoleonre soiliri o6javio r;r Austriji, preEao.prelo granic€ da pomognesvom ra. nijem neprijateliu Bonapart! protiv ranij€g svog saveaika. ;usirijslos cara (r. x; str. ts2; r: i srr.-661). Vetrna aesto iznenadma izmena u Dazivtrlju Napo lecla jasno oznatava Waaz sa j€dne tadke gl€dista na dl'lrgu: oba imperatora sjahaSes konjA i uzese se z ruke. Na Napoleonovom licu bio je nepdjatan pretvomn osmeb" Aleksandar mu je ljubazno nesro Roslovniie odvaiaooiiiu... Dralio ie svaki Dc kr€l imperatoira Alekiandra' i Birn a pi rt e tt.'X, str. 147;t. I, str. 654). Opis tilzitskoga susreta o1'de je odigledDo dat u poaetkn sa bezlitme tatke glediSta (dli stmne tadke glediata), a z€rlim sa Rctovljeve tadke gledista."
29. Up, dal€ u ftn r lm - t. XI, sb. 127. 30. Up. tiplilodld salogno hllarjc r.nN { tin.olqraf,ji.

"' Gdorin o caru Napol@lu, I(n.z.. - ,,]|. tI, To. 23. Up.: B. l. BrHorpaAoB, O rclRe Totu@n , q, I (,r{Drcparr?i@ ec^eadro 6!, r58. , !.35-36),

46

B. A. USPENSKI

METIKA KOMPOZICIJB

47

Na ana:logan nadin se organizuje i opiLs Napoleonovog ra@go!.da 6a k@alkom Lai'ru5rlidn (t. xI, str. 133-134; t. 11, 178-179)'. ,Ali kada ga ie Napoleon upitao Sta misle Rusi o tdne da Jri Ce pottediti ili ne.... (iznenada,n Bonapartu Felaz na taEku gl€dilta R'usa, izrneaiu ostalog samoga Lavl'uske, - ti_ piaan sl,udaj nopratog upraimnga govora). IIi (na iL\tome meslu)i ,Frevodilac je preneo te redi Napoleo( nu... d Bonaparta se osmehnruo{ adku gledrista pr€vodi,oca - nii posmatrata sa slrane - u 0nagnovenju je zaimenila lavd'ulkina tacka gledista). Upor€di, i6to tako, slede6u karaktedslitnu reteniou, gd€ se u na@ivanju Napol€ona ne qdituje tadka gledista ndlo8a kdrkrehoga ao\€ka, nego uspste ruskoga vilog dnrlwa: ,Step€n politidkoga teFrnomEtra. . . bese ovalkav: ma kol,lko se 6vi evropski vladarooi i vojskor"ode fiudili da gledaju kre prste B onap a!:t i... ne more izmeniti( naJe se mi3ljenj€ o Bonapa!:t,i (t. X, s!I. 87; t. I, str. 576). U dFugi4n pdk sl,u{ajevima otra p,romena aMorove poaioije i prclazak na taEku gledGta udesnl,ka radnje nije ta&o odevidam, ali ga mi modelno nasluliti po analogijd sa mfun 54o je fialople re!€trlo. Kao pnianer moi€ da posrluri, dzmedu osit€rloe,sc€na Napoleooolog su,sr€ta sa kne@om ,lndr€jen, koji je runjen leza,o na polju kod Auata'Iica: ,Kmjanici kojd su dojahali bili su Napoleon i awa atlutanla u njegorloj fdrtnji. je, obilaa€dibojmo polje, izdavao posBonaparta le&rja naredqrja..." (t. IX, st.356; t. I, str.459). More se uzeti da i ovde poltoji prelazak od ta6ke gledista apstrdktmoga eosma,trada na tadku gledi&a kn€za Anrdfeja, koji se poduda? sa pl.olnmsm oclnosa tronea Andrja prema Napoleeru." Kandktonisti{no je sli6no sudeljavanje nauiva u unutamjern dnonologr kn€za A,ndr€ja (vec znatno ka31. Up. isto (r. Ix, str,357, a r pMdu i. I, sr,4{0), ede j..lrt unuimji Moros u in6 haa Andr€ja ('on J. un@ da j. to bio - Dj.sov bercj, ali mu s N.pold {einto u tdn Napol.o! !Elt, d5r.m aorei(....). tdu&u v@

sDije): ,Najbolji je (iane&r Fuslkih generala - B. U.) Bagratitrr, - sam je Napoleon to priaMo. A 6am Bodaparta! Se6mn s€ kakD je na austerlitkocne polju tzgledao sobom zado!"olja,n i o,grarddeD. (t. XI, 6tr. 53; t. II, str. 7l-?2). Kada hnez,Andrej sovor,i o oceni ftoju je Napoleon dao, naziva ga ,Narpol€onocn( - to jest onarko karko ga na@ivaju svi uorkolo u da'tc me 1l€r rlku lripo!€danja; ali kad se pnise6a vrcrnena A$terdica, kada su ga svi, pa,i on sam, nazi'vali Bonarpamttrn, iada on o nj€mu ggl,ori 'ke o "Bodapadi(. U skladu sa ovim sto je r€Ceno mogli bi$no da pr€lposravimo kakw bi firmkcionalrlll izmenu u pojc. dinirn sludajevima 'I]orgla da iza@ve izrn€ma Napol€e novog Limeorovamrja. Upor€di, na pdfun€r, opis polozaja arrlija na potetku XIV glave u &ugdne delu pr1.e l'njLirge Rdta i nira: "l'ko bi se Kutu2ov odhrdio da 0.stane u Kxem€u, onda tri ga Napo{eonova vojska od sito pedes€t hiljada odsdkla od svih v€za...( - pise Tolstoj (.1. IX, srr. 206; t. I, slr. 267). Tu je retel|o ^Napoleon', i rni mdemo uzeDi da se olva rcaenica daje u autoruvo 'ime: 10 jest, ovde trosloji objetrrtivan opiLs stntegijurliih {nogu6nost. Ali ako b;smo u o\,^oj rcaeorici zam€ni.li naiv ,Napoledr( naziwm ,Bonapan, ta(, reaffrica bi se pre drodi\rljavala kao rasudiva,nje sarnoga Lutuzova (to j€st, il(ao da je dato sa njegove tadk€ sledi&a). Ddkrle, tokom pdpovedanja postajemo svedoci ka, ko se u rftrs&orre atrrustuum€nja funeoovanje Napoleona. Dok ga na poC€lhu rlomarna (6qbito ,u pn"oj lqrji zi) gotovo sfida nazivaju ,Bonapartom", dotl€ s€ u tre6oj funjizi qlD imenovanje r€6 drosta retko susrede u go\ronr lid.nosti (a ako se i $srece, onda je 10 otNidno u govofir li&osti kao 5to su LauruSka d Makar Afjek6eje,vid), ddk ga u a€t\fioj lqijizi vise uopsJted ne sur$e6emo.' Na qlrc0ne fdlu p6€ban znataj dobijaju
32. osln J.dnos j€didog izuarta (vid.: r. xlt, 3tr, Aa: D€ $v, tada s pfte& 3r.rih daE (u to * mot u.d da upn6 rdNletc! ja @& i duri te opFv.tdj€ a rarav izlor eiE).

4

A, A. IJSPBNSKI

POETT(A (OMPOZICI'E

49

odstupanja: Pjer, kojLi ga, kako je ved rsEeno, naziva ,Napoledm" [r vreme kad svi gov6e o njotrhu kao o ,BoDapd!i(, ili, nasuPlst tdre, gncf Rastopdio, koji ga nazi/a rBorEpan!@n" kada ga avi una,oko.lonazivaj,u ,Napol,eonom{." To je rako u gsvor.u uiesfirirka pxipovedanja; a.Ii se sa prqDoDqrn idnenovanja Napoteooa u go!"onr lianoe g ovor u, ti to imenovarnje menja i u autorovome U prvoj knjjzi Rata i rnira Napoleon se u vedid slulajeva u autoEv@re govoiru naziva ,Bonqpar.ta""; u dnwoj se &,trjdiriDa"ivi "Bonaparta( ri ,Napol€oft upo,Bc hebljavaiu podjednako; u tre6oj se L"nji"i 0ra@iv napartan upolrebljafia u izuzetsirn sluca,jevima a u aetlr4oj se uopSte de opofisbljarla. Jasno nam je, prema tqrne, ala alrtd ,Ll slme odnDsenju pr€0roa Napoleonu u,iu!€enome strniEftr sledi dr,uStvo &oje sam opisuje, MEDUSOBNI ODNOS AUTOROVE I JUNAKOVE

RECI U TEKSTU

U ranije navedenim slutajevima spajanja razlidirih t€aaka glediita u te&sru (&a&o rlllletnidlome talko i obito,@e) ilustd'ovar]o je na ograDideme materijalu liadih Lfuxlenaili uqrSte imenovanja u au,toro!'odre pripovedanju. Mogfi bisnro ala taZ€dlo da se razliiiloot autoiove pooicije ovde odituj€ u tome ito se u afi,orovome tekser pojavlj,uju elertretl i tualega teksta; to j€st, el€menti gqlqa ka!'aht€r'blitDog aas za jedlu, da6 za dr,Lgu lidoost.
Vid., ft 9dmi, t. X, s|J. 306, . u psod! L I, st 361; ., )O, .d, 176, a u !rcvodu t. IL $r. Zl3. govon lpoftb{as 3lu&jevi lada * u aubbde 34. AIo $ iz@u Pjerovr bEka Sbniao (vid,, b !rim.r, r, IX, sr, 65, a u !@ k6zL s .itihju ilt&l LoJl prtp.dr r, L st.. 36 i dr-) i slu&jdi 'Napold. u a!bI@daju sdo@ Napol@na upotEbo itum prvc Lrjise R ra i ,tra svldi * D pojedna:e slum t€klr 3!.

Ova se oplta fornnlacija xlipoito ne mom, razume se, odnosi,ti saflm na Iidna imena. Sluieni€ etemsntirna tllctega L6ksta. koji uz ro mogu da pripadaju razliditim licima, predstavlja os,noi'ni madin izra,iava, nja razliciEh lai:a*a gledisra na planu frazml,ogije. uvde pJ'atupamo lazmalranju raztiaiDihmoguino. sti na koje se tudi t6kst moie da prenes€ (kombi[rcvamje rudega i sopshenogaaulorov teksta), i poseono prDblerTu n€pravog upravnog govolla.,. Postupno 6emo razrnotniti dve mogu6nosti kontaninaoije anrtoroiioea t€ksta (,autoaqve redi{) i teksta ndk a drrugoe lica (4ude rc6i{): a) menjanje autom{oga teksra pod uticajern tek, sla koji ne p pada samome autolu, to j€lt uticaj tude re{i na autorovu rea; b) menjanje reksta koji ne pripada n€po6redno samqme a,utoru pod uiicajem airtoruve obrade, to jesr uticaj auto{iove reai na tuAu red. Fod aotorom se, uz ro, olde i kasniierazumc ono ldc€korne pdpada $v i\pihjvani reksr. To tice mo Ze da bude kako autor dela tako i bilo koii sovolnfk aiji iskaz predeavlia obiekal ilpirivanja r, " il;"rn .. giovom mogu da zapaze elemcnti nskakvoga tudeg tdksta). U dstoon se srnislu mote da ,suprcrstavi ,s\,roia( (to jest autorova) rca i ,tudaa (u odnosu na autora)

35. lundam€ntalno tupnildj. prcbtm eid, u Lrj,: B. ri. lo^ourrHoB. e. O.aohe rp.6,rdr

toji se tilu trlolreb€ 1t6e.€ai Mapxcud { e, @Ou, re. xdo$ B Hayr. o tu-

50

B.l. lrsPBNsrl UTICAJ TUDE RECI NA AUTOROW REC Najotigledniii slutaiefi ttpotrebe tude rcti u tekstu

IOEII(A

(OMPOZTCIJE

UdruZieanie ruzlititih tataka gledista u sloZenoi reienici.Neptai uptavnigovor
Slodeniji sluda,jeld urpotq:eb€ elsnsData tu.lega t6ksta pc,toje o raanoljrkjm obldoima ta,kozvanoga 'n€F,mvog upravnoga govorad,'na dije neposredno ispitivanje sada Felaafuno. Pov€zivanje nelkoliJkotairlka gledi$ta dfj€ mogude saf,no u otvinu pnipovedamja, nego i urmnta,rjedne re, aenice; to je ,arodilo ka,ralltenisliano za usrn€]rji govor, kada nehotice odjednrcm Frederno na laaiou gledilta trlroga o kwne prddatrrro. Kladitan prlirn€0:za o|vo je Osipora reCedica u cogoljevofile Rerizorui 'Gostionidar je rckao da vam nedu dati da jedete dok ne platite za onro ranije( (t. IV, str. 27)." Dva,iskaza koja pni,padaju dvanna raaliij,tim golomicinna - sa,rnome Osipu (koji u da,t@n s,l'utaju prcdsta,lja autora teksJta) i gosni@riaaau- udnuzeni sr ovde u okvinr jcd,ne reae(!ice, pni C€,rnru waki iskaz buva svoja gramatid,ka obelotja, Uporedi anailogan sluaaj: Njegovoveliianstvoobratilo nru (francuskome pe slanikuB. U.) je parDiuna srenadi^kudivizijDi ie. remonijrlnjrBra. i kandapo"laniknije nikakru patniu obmtio i kanda se 'rsudio da kaze d a m i u F.dtu\loj na takve sini(e ne obraiamo pazniu rRar i ",i/ - Tokroj, L. X. srr.307i r. L (lr.8o3).'
36. Etriv.l€ntl lemlna ,n€Dhli up.avri s@ori (i,s.c.6c@HAodrr d peE') u netin nopsrin jeztcina: €ngl. rffiingly indi.€d sryl*, nd. die un.icpnlliche dlEb Reder i donekl€ di€ .rlebL Red*, frdc. ,le sltle indier libre., :paL rstilo indido libtu, polj, ,mM po6hie alerra". 37. vid.r A E. II.uRo!c(rn, ?yccirn cmErqc Deq€Hn, hr. 5. M., 1935, crp. a29. Taj s priner B, H. loroulsoB, s O{^ocoonr Ma!rcnu c,tlh I u knj.:

Sluaajevi urpotr€be tud€ r'edi uopste su vesma ee6ti i raznolllli. Poded€rnood najjedrlGtavnijih primera. ,ilko se {'pot vratimo na Iidt t tnir, lako Cerno sc uv€ni'ti da je Tolstoj vrlo desto westan takvih sludajeva i da Lih,po pravilu, izdvaja u t€kstu dru,rdvom (ako to nije inoolranri tekst). Uporedi, na primer (kurziv je u dole daitim primerima svuda aulolllov): Ana Pavlovnaje kalljata nekoliko dana, imala je p/ir. kalo je souo"ila(4tp re tada bio nora rea,koju ir. -ie retko kd uDolrebliav;oi IX, str.3j t. l, srr.8) - Osrant;, Boriie, vi sle lalav drplomala {deca su mnoso upotrebljavala fea diplomata . ..) (r. lx, srf, 56; t. I, str. 75). IIi razgqvor Pje,ra sa kneeom Andrejom: lPier:l - I vi . .. - On ne dorce Jra 'i. ali je vci nlesbii e r : l tazvao.. . rt. IX, srr. 35-36; L I, sti. 4e). ' - L P ton - . . . s r a d o i r t a . . .- O n n e r e . ev d d o i sra (t. IX, 36i t. I, str. 50). Zn {^jtlo je sto Tolstoj tta dsli nadin - &urzivorn - izdvaja one shCaje!"e kada se el€mentl tuilega 80_ vma n€ filadu u arlrtorlo$ome tdkstlr, dego ir tlFtra\,nome go{uru liiDrosti. Na pnijner, iz lazgol,ora Nata$i dog sa B@isom Drubea,kim: - Hodite ovamo,Bonse - rcde ona... - lmam da ram aejto kazem. - Sta je to ''eJto2 - upita on (t. IX, st!.53; t. I. str. 72). Drugim redima, kao da Tols,toi, sporadidki se slu' ,eCi tudd ie6i, smatra za polrebmo da p6ebno istakne kako ta r€d ne pripada nj€nu, kao da ju ie pd' vr€0neno poaajmio iz oecijeg govo,ra (,uz ito se to irslo desava ,i u alltesvome teilstu i u tekslu koji PriPada lii$o6tima) .

B, A. USPENSKI

POETIKA KOMPOZICI'E

U oba slutaja orije dat nii upravni, ni aeupdiavni govor, n€o jedna posetina pojava koja se nMiva rne_ pravi uPravni go1,or(. U stvani, kad bi to bio uprauri govcf, ne bi ni bilo v€znika 'da(: ,. . . Gostioniiar je rekao: ,nedu vam da;ti da jedete dok rc platite'...", "...paslanrjlk se usudio da tare: ,mi u Fnnouskoj'..." Kad bi to bio neupraqri govor, postoja,lo bi stagaroje u licu u glavnoj i zarvisnoj rctenicir '... Gostio' niaar je rekao da narn n e 6 e dati da ied€trno dol( ne platimo . . .(, ,. . . po6ldDit se usudio da kate da o n i u Franouskoj..." Odigledno je da u navederim slu6ajevrina ne po6obe poiave, t,oji ni jedno ni drugo, nego sinteza to jalt spajanje lekitova kojLi prjpadaju razliditim au' torima: sarnome gorcrfliku i trlome o kome on go' vod. Dnugim redrma, ,l€o da s€ u ovim slutajevima primecnje izves.no klirenje aulorove pozicije, I(ada govorojk u procesu govom neprimelno menia \voiu poPdekad se prrposlavlja da je nepravi uPravnt govor u ruskene jeziku nova pojava, do koje je doi' lo pod uticaj€rn framcusko€a jezika." To se misljenje, medutim, moie opor.rgouti navoale{rjed primera jz Ietspisa ('olga im pak reae da sam ja ve6 os\,,6tila moza svojegad - iz Ipatjer$Log letopisa pod 6454. godinorn') i iz namdne knjidemosti (,Govio,ri Staver sin Godinovit / Da ja s 'tobom $"ojedku misam igrao!"). Izgleda da j€ pojava nepravog upmvnoga govora sa6$im prirodoa u j€zihr sa razvij€oim oblici.
Pvccrd ln€prrltRrt 13. Vid.: A. A. Gvraxolcxsfi, lon rc&D!{q XIx BeF, Il, IOeB, 1913, ctp. 44, c,\oxsBe 39. Vid.: A. lI. Mo^or(oa, 3Bt n€F

zioijl1.

ma hipotaks€, budu6i da je uslovljak za gsllomu pra. je. ksu karak leristiiDa prontena aulororyepo,zici Navedeni su sludajevi pre s\rega karakteristi&ri po lome Sto se udruii'va,nje mzliiitih tacaka gledista (pTema tome i udruZivanje teksto'va koji pripadaju raznrim liaima) ovde zbiva u oklJiru jedre iste ,reaenic€ (pri tome je to zavis[Io-slozena retenica"). Ovi su sludajed srEzmeralo jednostavni, jer $r narn jasne granice gde se zavrsava tekst koji pri,pada jednome autoru Li podinje te-kst koji pripada d,rug€,me. Tako u svakqi iz navedenrih ;ir3te$ica mozemo neke redi da sta\r'imo pod naljodni&e i dati slutaj da posmatramo kao proizvod shriajne govome interferc.nciie, lo jest kao poja!'e koje pripadaju Sovoru, a ne j+ zil-u": "Gostionitar je rekao da rle dam vam jesti do,k re plalite'. . .(, ,poslarnik. . . usrdio se da kare da 'mi u Fmnouskoj'...( U toan smisl,u malopre navedeni primeri i&r sku. pa sa ranide ci,tirarnim primenima iz Tolstoia, ier su i 1a,mo granice tuale redi razgovetno date u retenioi, pa nam nij€ tesko da izvedemo odgovarajudu operaciiu sa narvodrfoima (naime, kurriv kojim Tolstoi izdvaia el€m€nte nudeg teksta i predstavlja funkaionalni ekvivalen't navodrlika). Navod,nioi predstavtjaiu dolbl.ino specifitno jzmtajno $edstvo za4o sto iskljudivo pripadaiu pismene me govoru.' Ali u ruskome jediku postoie posebne rcai koje tunaju ulogu navodnika (ri redenicama razma, ramoga lipa), tj. reai Lloje uvode upravni govor i uorSte obelezallaju graoricu tuitega teksta: taklu ulogu imaj'u rcdi (redce) ,J,.otf', ,Ae",,"qecxar6" ,veli', ,navc
al. Kasntje ldo rmobiri dnaajeve udrutilmja radieifih ra,iaka glediita u pdoj .€denici. j€zit 41. o rlit@,ju i eobra loje j€ uobicajm u sivfemercj rin. Op3la linevistilo, ,Noltt., Deshd,1t69. cvistici vtd. F. d€ Sosi., (U srpskohmrsrron. prevodu ovoea .!ela umesto uobiaaj€nog b., niD soDr upotrcbljava s arr. r.. - prin. pd-) (tj. dml:alaje 43. U usm.non. cpvoru .dgovarajuda € inJolfuijr uaei eLrb\ mo# d! p'rne\e pomoau pc8, pojMe i!. saoi€ t@cijeireolm,it,

(^tuldep.t @A&rcron m{Hsxdr Xt XVII crdart. Up rr., 1952, dp. 2l; lamo su drti i arugi prlNri acpraqn'). q€^M B daeplryp. ,AndHct PY@, bto.l€: A. C. Arxa!€r, M., 19?0, crp. 1]4. ', t, I-[t, ,O, ,,fle(n, M,, l9(Dc!6pdxr. II. H- Pt6d{xoxv

54

B. A. USPENSKI

F0ETII(A

KO}I}OZICIJE

55

dno'. Uporedri, na pdmer, slede6u redeniou kod Dostoje,,B7sl.oE Bedniffi liudima: ,qaK tu'! n xe oH reM, t qTo, aecKarE, IlpocTrr€ Moro a€p3ocTt,ri Moe HenPrns.nre, MaKap Ane*ceeBH.r" (,A zakljutdo je on time da, veli, oplostite za 'moju drsliost i n€pnistojnost, Makare Aleksejevidu")". Lako je pnimeti'ti da Ce, ako odstranimro ret ,,aecKarf' ,veli' u navedenoj redenici, pled nama t'i'ti strudaj nepmrcga u.pra!,inoggovoIa, potpuno analogan randje 'raanatradim primenima. Pi:ema tom€, 6 pra,!.orn mozemo, uopstono golqrecr, o\€ po6ledoje da tuEnaCimo kao elipii{ne ko,nsttukcije koje su nastale zbog ispu6tanja reCi sli6ne vrste, !'Ietp(xtavljajudi da bi u punijern stiiu ,trobalo da izgl€daju olpnili,ke m/ako: ,G6tionidar je rekao da vam, veli, ne6u dati da jedel€. . .., 'poslanik se usudio da l€ze da, v e I i, mi 'u Fmnc11skoj . . .{ i sl." Reaenice ovakve
{{. a kan@lariSlededi primer (uet ; ideltaja V. K. Trdijako6tog iu AkadeDiie natrka od 4. nowmbtu i753. sod.) osobno odiEledno ilnnruje runkcionarnu Lononosov. covo.D je prcdsdavanju pr€rt Djin i, pre o l{,Fm slutbi, njceov;n u zkadenijskoj carica a mibe: da, poato gi je prcnilostira zboc odliane njego' nnap.edila za savetnika i3' zbog tosa v€ n!uke, onda san ia, v€li, (cit pl€m izd: II. nexaP p.vi prol€sor pred svih qmeparopcKon Akaers{ syx 3 nelep6vpt, r' cx!r, Ufrpxr lL cII6, 1a/3, d9. l7l). u ovotu prineru .eupmui Sesr (koji apoainj. od.edi da, Dogto. ,, n kobe se o Lonom.ow gdo' n@a.kivmo }tu_ oblik "ea" i {jegda), n u 3. licr (up. zmdidll oblik rjao P.i bne jc zmcajDo da I'i r urmmi (up. menicki l- ilca) odmah qs lpnvnoga sMra ('senic uvoilenje erddata E I,,Ae') Elini@iJa lovliava da se u lekstu pojavi re.ca ,€li( r€dl tz 1€ksla u otne Je sl!&ju .enoglda bd poslettica po gEn._ tidku rhrilnost doricn€ relenie. orisledno je da takva re&! v4 ba tdno oda!.!n e@ice "tuaa rdi 15, TFba se oghditi da, a r?zli*u od nalodnika, reti tipa ,"r.", ,,Mo^" 1j i u onim i ! neupr.mone i 31, nogu * upolreblalali edon, postoli sioaii4lro slassnje obrik! u slahoj slucajevina u kojim i dop6toj r.tenici. Tako s ! naCelu mgudt tnn ri: 'Gcrio.i ,postanik ls ie Eklo da llm, reli, neae dati da jedeno-.,., se usudio & kr€ da, rcli, oni u Francuskoj.. i (n!. u lca PvcKnfi Bxlaxcnc r tim: A. M. trerxotcxnfi, - clp. a30.

vrsle mogu se isto tdko ubFojati u vidove nepra,vog upIalrlog gol/om. Pri lorne sena odgovarajuie reCi (kao Sto su redce "Ae', ,,Mon",,"qecl{arf'u ruskome ieziku) moze gledatri kao na svoj€'errsne op€ratore &oji s,luie za prevo<l€nje ruprarvnoga gooor€ u aulorov goror (u slr/ani, ov€ se redi obidno ne mogu da upotrebe neposredno u u,praqnome gl]r"oru). One bi mogl€ da se nazsvu,r€dma.navodnicima" ili "citartivnim €lemerlti, ma.. Elem€,rfii takve vr6te su$edu se i u diugim jeSlededi V. N. Volosinova, ai,i za razliku od celoga ndza izuaavailaca koji sma,traju da s€ pod lennin ,neprayi upravni govorc mogu podtresl,ilakle. na Frjmcr, pojave kao sto je umruta,mji mtrrolog d sl., i uopste najraznolikiji s,luaajevi slulerrja "tudom. redi, - mi iemo upotrebljavani temdn ,neprar.i upraMni govorr( u urem anatenju: za oznaaavanje prelazne pojave izrneahr urpmvnog i neupra\.noga govora, (o jest po.iave koja se pdrcdu izvesnih operacija moZ€ preobratiti (manj€ ili vise preoizno) i u upravni i u neupr$ri golof. 'Ie se operaoije mqgu fomulisati na dovoljno ropitenorn nivou: za prevodenje iz nepravog upravnog govo&r u upravni govor to ie biii lrostal'ljanjc navodni, ka (i elirniaEoija ,reii{avodnika<, ako one u tekstu po6'toje) i ispustanje v€zniflca; za prclaqak iz nepravog upravnog govoxa u neupravni govor to de biti operacija slaganja u .gxamatibkim oblicirna."
Na t*vc * s,lCajeve more da sl€da ko na .aknadnc tr odnosn B on. koji su mlopre m!€deni: fun*cija odeovamjucjb '!ai ovde razgoveru. ,c mqe 46, Vt.t, R, Jakobson, Shifters, v.rbal c.tegories and rhe Rusia. vdb, u izd.: R. Jakobson, Seleted wrilinss, vor. II, The lla, pp. 130-131. RsLi l9l, cllFPlris, Illrorcp!, r^.tucHde r aror, ,,nprHAHn! pa${cHorc fDor", M., 1972,og. 47. U, b, dolr s u nskonie jailu slasanje u im.$lim lodFzuneva (clacol govoru slate s inedob u rratso.ijana sra@l rea.nici o rodu, Iio i broju), dode je, na priner, t G jezicnm nophodan uslov jos i sraedje ft. tmsro*dtunskim jaici noA (@nr(u'io hporuEl. Treba priEeliri da * rui

B. A. USPENSKI

POETIKA KOMTOZICIJE

Udruaivanie razlititih tdtaka eledilta u prosloi feienlci. Sprelahie goeomikor'e i sluSaodere taike gled.i'ta U mnije davedonim shdajevfona nopmvog upravnoga govora mzliaite tabke gtedista udrutivale su s€ u gramica,maslozene (zardsno.slotone) rei€nice. Sada demo razmoFi,ti sluaajeve rakloga udruziv&ja neposre. dno u priosloj rcdenioi. U ovai se mzr:ed mogu r:!b,ro jali. uopstmo govorc(i, i raniie cirirani primeri 6pora. ditne upoLrebe tude r€ai o Tolsrojevoj recenjoi; ali d€ nas sada interssol?ri sludaievi orgarnskijega udruriva. nja olemenala >iudegac i nsvogac teksla u reoenici. Uzrnirno jedan Fimer. V Ratu i miru Tolsroj pise: Kner Vasiliie. koji je jos iednako zauzimaoona iqta vazna mesra,bese beofus u vezi izmeatu d\a ta busa. On ie odlazioa ma bonneamie" Ani pavlo\rbi i odlazioje dansle salondiplomarioue ma fiue.* .. ; de (t. XI, st 128;t. 1I. str. 171).
jo. i po s1€pdu j€dnornarnosi pr€'oda uprdvnoF ra,litlju &c ra u rflFavni r€a.no, po stepdu s.odnont ovih dmiu idtugdijc oblita cooh). Tato, D pr,md, u rutme jezikn Lkav p.€v.d u nizu slGraj* mt€ da t'lrie sa@ pribliran. Na priner, uDmmt (,Da ni j. da ne{ro pojco€m, u n.uDhvcorcr ,,x@ 6! n@" r6ne gomn pren.d€mo otprin dako: .,os ckab^, lro xc^an ('Rekao j€ da bi t.l€o 5!r rccc' da jed.ni r.aza ,Isx rope uo" ('sto j. dorB) n n.uprawon a. gorcru ov.to izgl.dari: ,,ot (,Rer.o j. d. je ro v.oma dobra) ill ,,OH (,sa u3hld.rj.m j. r.*ao d! j. to dob&) i sl. oeEbll. no j. da n.Gld t !$roMll. u @ib ll(erj.ljna nij. Rd!lj.drmattu bil@. to J.* ne mot4o tz Faaie u .fl,Ehomc po&tnu rcC.nicu u upravnone goloru. M.ttu, d. dobijdo llwru rim o ladGkome jailu, tao I u c.ll)rc nia dtuSih jeila, prc. loJ lz ulEnola odi*{je $ sobvo @tcjmalEovoF u neprMi ndr tromaanogau. td.: C. Il. c060^erc( V v. I (roperexa), M., 19,t3,dp. 374. I da. rje,r. H. Borouxxos, MapR@M , +'&€4h suKa..., nr. 151, ! bkode i sb. 166. i drli.. . MoJoj rlobbj p.ij.t tjici, " eloD mre rde4, P dill@lrti

Ovde Ccam,krcnj,stitnadvokratna upotreba zarn€ni" ce u prvome liqr na (,moja") - mada se, uopste uzev, govofi o ffedem liou! - sawleno jasno porkazuje da se u oldm sludajevima upotrebljava tadka glediS'ta sa,moga knesa Vaei'lija. Jrmak pov€sti Kockat F. M. Dostojevskog, obraiaju6i 6e Poliri, kare joji ,Ja bih se Da !€,sem mestrr obavezno udala za fuigIez3.a(t. lV, str.290t Odabrcna dela, t, 12, st]..72\. On - rn'ubkarac! - o\xde {rpotrebljava alagolski oblik Z€nskoga roda (ito, uopdte uzev, protivreli svirn zskorina ruskoga j€zika ) zato sto. dok izgo\,?ra onr redeDicu, u izve$om€ smislu zauzima pdt'rerneno taaku gledi5ta svoje sabesed0ice (ona valern fiestud, kate joj trl - i u tom treftrtku srvamo zauzima njeno mosto, 3!o se i jezidlai odituje). Ova bi se reaonica, istlgnnr,ta iz kont€ksta, mogla da shvati samo karo re6eoica koja pripada Z€ni. Pdme&rjerno da je u jedmoj istoj retenici (koja je uz to \i prosta r€t€trica) s?ojeoo nekoliko radaka gledista ili, drugaaije reaeno, spojoni !u ele'rnenti dleju go!"ornih sfera: govornifta i sluSaoca. Mode se redi da ovde postoji unutarjczidka jednogai drugoga. dvojezianost Li"rnedu Uz lo se tuda re6 ovde organskije uklapa u tekst. bud,uoida sc rako lako ne moze izdvojiti, negoli u ranije n6ved€nim slutajevima n€'prai\,Dg upEvnoga gG vora. U st!?ri, alko i moremo da prevodemo elemente tutlega govora u upralini govor (to jest da stavirno navod,nriJke), tiBimo to uz znatno veci napor - uop{te Lne tako lako kao u p,retho&Frne sluaaju;. a uz to i same granice tude redi nrisu ovde iednoznatno odredene (za mzlihu od ratrije naved$rih primera). Isto, vrcmeno, data se rederica ne moie uopste ni
43. Ta srzmerno ll6ja lato4a po*ad. oaislcdE alro pokulano, titrjuai d! redenic! tuglA, da u njoj izdvojtmo t{a upraui gorcr (ne, inttucij€j medutiE, u Fnij. mrql€nin 3ru&jdim lobod! phrog upFvnog soroF' pFvql ! uprami g'Jfu je potpuo noc@ (up, l|r, 53, prin. 43). da se 'zdvoji lohoau in|!Etj.

B. A, USPENSKI

POENKA KOMFOZTCUE

59

plevesti na plao n€upra!r'noga govora b;lo ,kakvirn wlapred o&eaeniin operaoijama. grerna tome, lakva reiffica ne predstavlja primer nepravog upmvnoga govc ra u noposrEdnome znadenju redi"i ovde su se t3dke gtedista,tesrte slil€. Trcba p'imelili da su spajanja razliditih taaaka gledista - naime, ,tataka gled,iStagovornika .,i - veorna 6e9ta u usmenqme golqru. sluaaoca Upmvo takarv sludaj je, na primer, dat [<ada se gotr'oru tako ra.5ir€fr obrt upotrebljava kao sto je ,,!6eArrenBEo Bac npoq/' (doslovce: 'uf,redlji"to vas moltun'). A, u stvad, jedino slusalac, a nikako 6arn govomik, d'rnaFravo da oceojuje da li ,,V6eAnrerbHo" ili ,,He y6eAurenbHo" govoo]nriik moli. co!'ornik, prema rtome, kao da utrlapred iznosi 6lu5aote\u ocffrr, zaruztunanjego.m (slulaoievu) tadku gled,ista. JoS je dan istor"istan sJunaj: ,,Bbr MeHq, xoHeqHo, rcBnHure" (doslovce: ,vi Cete mi, namvno, opro6titi').$ Uporedi s1i6a,nFelaza& od gooomikove tadke gledista na sabesadrnikonl ladku gledista u sledeioj karalrteristidnoj rel€nici (zabeleienoj u prepirci izrnedu uzurbanDg sttldenta i strarara kojii se na njega ckc mio i trafi da m,u pdkaZe iq}mur): ,,qero npscraere, He Bnalre pa3Be - qerroBeKcrelllrr!" (o!prili&e: 'Sto ste navalili, karo da ne vidite da dovek Zurni!'). Ovde govornik sann sobe riazi€ "dovekom(, imajudi u $idu da je sfaiax dura0r da primeti kafto "6ovdk &uiq i
goloh hije, a9. up. o<lredenje B dr. 53. 50, Ovde prip.da r olrt koji je sa stuviata sr istialih nomi rus*oga jeziL. nep.r{ls: Saaim sc da a s.b. treb. gos ,r (t-rlM'. rili ''' eff-' mda talo * i ovde notc da natlc prim.r upolreb€ tude aele gredilb. (Oba na{€d€na hsk. glagoL ha& 3b t srFLohr. irsri di j. j€ upotreba stopcam s nasralc kllh! srikti ob€leren: .jesp* lom uclircrau, pa se 4ro i n€ upor.€bljm u lnom ucu. Nj.8o. va opotrcb! u prvone licu bila bi, dotreBe. fubkcionolno aaloEtu paji. sn rne bkvol rpor.bl elaeola ?aiti u srps*ohnatskomc rnj€ stikki isphvno, pa ako bi la*o r€*e od6tao aoveL, .jesw bi ebesednlk neninovno ctio .la .c sll'i nd gledilt , - Prin. prev) I(on pos.bnm, ruoon ra&d

da ude u nj€govo, to jest ,tov€kovo(, stanje; kao da govornik na taj trasi[l za,uzima ?@iciju stratara (gc vore(i o sebi u lr€{em ldcu) d navodi ga na isprawu iadku gledista. Na posve drti nadin mo€u se objasniti skrdajevi kada govornik u od]rlo na sebe sama upotrebljar€ neodredenetridni obljrk; na pftner, ,kada trIaj kojLi daje kade: ,Fepu, nor€ Aaror!" (doslovcei 'Uzimaj dok ,ti daju') ili pri obraianju ovoea tipa: ,,XoMy roBoprr?" (doslovcei 'Kdne govd€?', u smislu: 'Za!: se tebi ne o'braiaju?'). (U ol/im straajedma ggltornik zauzima sabesealnikq{u tadklu gtredi&a i goroni o 6ebi, prema tome, 6a njegsr'€, salbesedinikovetaEke gledi$ta - u hotimidno bezlidnorne trcde,rn licu rrlnozine.)" MoU€ se zapa,ziti da su na,vedeni sludaje!'i sluZenja tudtrn redi u svakodnevnome g,ovolu u ve6oj me, karakteristidni za vulgarni sril. To nije sluaajno, jer dati p'oce€ F(edstadja j€dan od tipianih pute\? eve lucije jezirka (kontkretno: menjanja znad€njarcai; up., na primer, e\aluoiju znanenja re6i ,,HaBepHoe" r,usu kome jezikr, koja je jo,i u prvoj treCifli o!€,ga v€ka oznadavala 'Cigu,no(, dok se sada upotrebljara u smi, slu 'velovatno( i tak "moida., to j€st u znat€nju koje je u velikoj meri suprotno prothodnome: moie se zape\ti da je ovde doslo do ptrneranja od govor,niko' {e tadk€ gledilta ka slu{aotovoj tadki gledista). U isto vr€tle vuigarni je stil, po pmvihr, u lingvistiakoxne pogledu mprcdniji, lro jest tu se obitno u pwome rc. du zbivaj'u qri procesi koji jos nisu zahvatili druge
jqi*u Sl, Gde, lrdho, teb! iMti u vtdu da u tustoie heac ri€ q &zrianin motin€ *ofth*cijana ina onu rmrciju kojtr n .a. 5€m jsiku i@ lrele lie jednine srednje$ rcd3, daklc onda kad j. subj.kat n.odretlen: u s4skotn"hkm€ i€ nglavnon rip sdot (/ s.L), slo j. u ovon slu&j! i se (4 selt), ^ ! ruskome eturz tod E mogud., oli ne uv.k, Prcm rono, a rdne6 loj€ B. A. Usperski mvodi moeli 6iso da naretlmo done*r€ adel$atne s.pskoLm6ke: Uui kad ri se dtjet - SLelaj ko.l ti se edoit Cuj?t lr t1d ti s. ti,lr2 Poslednji p.ind, imt€ .esr p.i obra&nju deci, trDte * .afesri i u drucone obliku: Crje! li ltd ti ko.Lm? posl€dnFcE prtm.ra zauzina dvc @litit Govomik u dh oblib t ik€ gledista, - Prlm, pH.

60
slojeve jezikaj' Prema tome, rarzl]lrllljivo je lto 6€ up ravo u vnrlgarnorne 6,tilu pojave nepravog upra\noga govora i uop&e upotn:eba lrate redi $r'akako prcvali" Uopste uzev, sluaaj srEdan upotrebi lude redi mG ie se zapazinii qda kada detetu govoi'imo: ,,Kaxxe ( M!! KpacnB6le!'t Ala slno lepi!' / Tao Sto smo lepi!'). Mi to ne go\ orimo samo sa svoje tatke gledigta (s taCke gleCiSta eovornika) nego i sa tadke gledista sa. mqga dolela (slu(aoca), lo jesl kao u nj€govo ime ali uje&E i sa svoj€ sopstvme tadke gledilta (podio u nj€gova usta staMljarno reC\eoricu koja pripada nama, a ne njetnu), pri iemu su mzlidite taake el€dista (gos2. vid, o tone: B. Usp.nskij, Irs p.obldnes siniotiqucs du sty,rnrofn'rion sur tes $ien.ca l%3, N. I, pp. 137_83. 53. Fr.zolotki lr.kcba ru.L t.dke sledilta, pd.bic€ po€rF a e b€.dnikovon bako ina i.miaa. ili podrugji' srcdiara, F}:.io pr.liv. U!, na p,im.r, podruslj'vu upokebu polonizana u pGlani. Poljrcima ili zvani.nicim Lrtr"Nre rFij" i rjihovo iTF sdd: ljim i u n.. b ravrF sdnar roji F njenu danj! kmljd Barorijul xpccrLcHcxc!.. (U r.&nici aiji F edrtaj da je davno izvelno lalio kralj lvek tudi hrildansko k\-op.oti.e upohebljmc su dve goljsk€ reri koje tine sinlagdu ruskon je rekstu 6 sinbgm dat. tDacioni.ano; prin. pq.) Heb@u Hodlcv (,4 nje$ ti, ne a'H d t (r, e. 6€cq€cu!t) judi, ne|sni doleae, hhli!, ed. je pdn, pr6.) i sl. ryid.: rl(russs ]IBa ljo poljski pridcv nrr$dr s ltdros, M. - 4,, 1951clp,234,272. Up. B- M. TaMeqt, . cKolt F'vo, nan Oopxqpowqr ,,nacs35n 1961, crp.200-201). nomalnome dijalotkone An.logna sc Fojam govo.u kada se sbesedniku ;iji se govor .dli. kuje netin spcilid n svojsrviDa (n' !rime., i sl.) izsovahjudi odrcd4e redi u eororu ona ih izgovan eb€sednik, rj. lao da pri bne ! luda us1! ko l,to ib.lja >op{v.nr 'Jdt j s drur sda Iuna Croaos ! nekakrcj su vei, note bi1i, i sa stdnin epibtnm a svc Gada je jeaiGrvena idelo{ta rozicija univ.raln. u&snile Elvo.nosa o$tmjr).

POETIKA KOMPOZICI'E

61

vornikova i slu{aoCel€) ovde spojene kako bi se pren€o preliv saudestvovanja, ne&zdvojnosti, karakteristidar za odno6 pcema mal,ome detetu." I uopste, dok xazgovarano s malim detetom (o6c bito sa onim koje jos nije na,udilo da sqvori), svoj. stvemo nam je da prclazimo na njegwu tadku gledis' ta - Sto se pre svoga o6ituje na frazeoloiko{ne planu; u mnogi{n situacijama takvo p@a{alje prcdstav. lja noffnu. I doisla, rnnogobrojne fraze izgovaramo u - l(ao da d€tetoivo irne i sa njegovom intqracijon mu sugeniSerno se u poiedir.rn siruacijama govoSla fi. Talo, na Flimer, obi&ro goi'orinnoi ,,IIAh Ko MHe Ha pyrrKHr', a ne ,,HapVKs" (daslovce: 'Id,i k rneni na ruaice', tj. u narudje, a ne ,a rule'), to jest ne slurimo se pri tome sopstvenom iadkqn 8ledisla, n+ go detelovom tadkom glediata (tojs jc frazeologki iz' ratena). Sl,idni bi se primeri lal(o nro'gli u veCem brcju da navodu. Nije, u vezi s tim, manj€ krrakteristiano ni to 3to se u detetovom prisustvu 6esto hedusobno oslovljavamo s njegove taake g}edista (motemo se u vezi s tim pozvati na dosta ralirenu situaciju kada se supnrzi mectusobno zovu ,tataa i 'mamar ).
54, U celone nizu gorotuih s urciF m isri se nod.l no1. da naiaei l€da jc u pihjr od.lsla osoba (ndm., k4ia * na3l..ava snishod ljiv ili ironids odnos pEm! nekome lict, odnos koji s. izj€dnad:y3 e odnosom p'tfu dderu). Tako lod D6bjesko$ u zrin dffitu nri so, z.rre, veo@ srloni l€r(ic). ma, ,.' (t, VIL sir. 214, a u p@odu zli dlri /, srr. 215), kao da & Fai sLvlja u njqpla usL; D isti naain gpbrl slbdna.orica Jurija Minajbvm o Lizi: ,5... re^olka" Ja, .. dobrc ,m l€Lru 6!€noa(r. VII, 3c. l6?-l$j Zri dlsi I, nu clavicu nose n ia @(c)a str. l?07), uz to ddinurhi oblici k@ a1o su ,,xaprcqk'", ,,'@ (,kdicB, "rdoca., ,gladan oF. uelaiawju da tu posbji porv.nje n situcijtr la.la se s d€.ebm opsti. pojarljuj. Uglamon $ bj isd p€llv snisho.llji$li i u tF. jadoEr r.d!: prckrlleim dicioBl,lone mincionercld obraedju se 6vA€ " .Druovi, !rest nitu 3 timl'

B, A. USPENSKI

FOETIKA KOMPOZICI'E

Maksimalna koncentraciia suptottih tatoka gledista u rckstu: slutaievi udruZi'anja rczlitilih tataka gledi9ta u iednoi istoi rcti
daka gledisla dat je onda kada se mzlidite tadke gl€q'edi. Ovaj je siludista urdluduju u j ednoj istoj daj, istina, karakteristiEniji za sferu go\.!ora 0rego za sferu jezjlka, to jaet pre p pada spmadidnoj limprovizaoiji (neposfi€dnome proceau gpnerisamja tdl<sta) ne. go nolmi. Ovaj se slu6aj, uj€dno, tite i knjirewdh teTako F. F. Zeljinstii navodri iskaz roblja{a iz ZabeleZaka iz mrtl'oq iloma F. M. Dstojevskog: ,,KaR (ee) no ropnv HoxoM" 'Kad (jet z\tizrurucBy nem po grlu noZ€m' i prime6uje: "Postoji Ii 6li6nost izrnedu arDjlhulacidlih pokreta u re6i ,,rq^ucHvrb" i kretanja nota koji klrizi po tsvedijsm telu i u njega se zaiiva? Ne, ali zato !i artikulacioni pokreti da ne mote biti bolje odgevaraju onome polozaju facijarlnih misida kojLi irstinktir.no izaziva poseban oseiaj ne'rvnoea bola koji dodivljarvamo kada zam Sljamo noZ ke ji po.koZi klizi (a ne zuiva se u telo)r usne se grozniaavo raetedu, grl,o se steze, zubi su slisfirti - pa postojLi moguinoot da se dzgovore jedino camoglasnj,k i i jezidni suglasnici r, 1, s. pri c€mu je upravo u njiholbaome izboru, a ne u jzboru znlli,nih d, r, z, izralel] izvestan onomatopejslci elemenat(.rr
55, O. O. 3€rrrcrrt, AllM BvsAr n r4s " r, II, bA. 3, Cn6., t9lt, ctp. ,,u3 Mtr $s-$6. Up.: l. Ulx^oBcxnt, O rdx! r syxsov $drg, CdopHrM ro aeopd nlgEqore $ub',, n.., 1919, ,,n@nxa crD, 16-17 (npM@ne)j M.3. naHoB, ?tE(d M-, Oddn, 1967. q!. lO (@n{es. 2). Vid. pFod u zhomiku ,Pdika rustc? ,Pl6e., fomlid.., Bgd, lct[, st.. i23-124 (tusnora), UopSE o pihc6doloaloj clovljdosti z@d€Dja razliditih Cra3m vid. trilog€ C. N. Imvel-ukjanov€, J. V. Orlorc I M. V. P3mv! u zb.: ,,Parre Oosfl M., 1966r A. IIIr.pH, O6lcnrDH@ rcVqeue c!6*krrbEm oqB tro{ 3!y@ p€qn. - ,,Bdpocr hpoxreE,r x o6!'qu ig. Fq

Jod paradoksahliji sluiaj 'udruii'vaxja razlibitih ta-

Za oas je u ovome sludaju bitno to da or"u red izgovara robija6. tuadi, 6ovdk koji zadaje bol, dok dzgo mra datu 0:ea,Lkao da i sam dodivljava osecaj bola; to je,et, ostajudi ono Sto jeste, dr ka,nda istovlerneno zauzima ii tadku gledista svoje trtve, - u tome trenutlru qr spaja u sobi cxe6aje i Agensa i Patiensa ra&1je. i w,iioca pdflje i onosa koji tu radnju !Ipi. Prcma tome, more se redi da su orde u jednoj redi slivene tadke gledrista za,rrisU€trih udesni&a radrnj€ - Agensa Takryo spajanje taaaka gl€diSta u jednome istom gov$rrsme elem€ntu 6esto se ogleda u mifirioi i intona€iji. Upozorili b,isrno, na pr'fune,r, na siluaciju kada poslavljamo pi'tanje a pri tsme stno fflapied uvereni da ce se na njega dqbiti potvndan odgovGr oflCe se veoma iesto upitna hionacija islowemeno komhinuje sa poivrdrorn m,imdlkom (lklimanjern glave). Talko is. lo dovek ftoji pri6a kdko je.istutao svoga protivni,ka islor,,r€meno sa pnidom o sl'9jLim udarcima more da irritira od bola izobliteno lice svoAa plotillnlka (analogna je pojava kaLrakteristiana i za pantomimu); io' vek koji vidi kako se podalje pnilkrada ma6ka mote da izgovoni 're{enicu: rkako tiho trti madka. i,sto ta. ko tihim opreznim Sapalom, - nekako kao sa njene (madkine) taike gledista, to jest orga,nski slivajuii svoju tadku gledrista s tatkom gledi{la onoga o ko,rne Ako trcba traati analogij r u oblasti likovne u,met' nosti, mogli bisrmo da se pozovemo na poslupak, koji
xv", M., 1967jE. Srpir, A study in phondic symbolism. -,Jourtul of Expe.iMral tsycrDloay{, 1929, No lr s, s, N e v m a n, Furthq d!.rim6t in phoctic srmbolkm, - ,Aftien Joml of Psycholo€y(, 193; Ax. EorOaHr€, n$!uu tss^rmxffir. - u tnj. B. a. 3.errrqes, ri.mprs s6k6caEnr xlx-xx I, M., 1964,ctp, 36, o rosebnoj upor€bl tth znaedla u pGziji yid- Eveddi n.r ?anova (M, A. naHor, O 4npdrrx 3'lro8. -,,P3$nre dG pyaeore E e"), rdKr oBp€[esso a latodc i alaLqia G!. (r. A. Iyko.crn$, poMursM, Idstog nvIlMH tr ltcce. EA, 2, M,, 1955, .rp. 16), Tinjsnola i drrl8ih.

64

B. A, USPENSRI

POETTKA KOMPOZICI'P

je osobito kamkteristidan za jap&|Aki orter, I(ada un€hrik u rizvesnome smislu ornoguiuje gledaoou da oseti sam autorov gest tako sto, na pimer, iaaiava butunu i sFetnosl u kretanj{r ptice koja je na cotezu prikaaana - u brzini i nenoarosti samoga potezal Drugim redima, umetnik navoali gledaoca da postane saudesmi'Ldn u njegovorn€ tvomakome aktu i u isto vrerne u crtezu udruzuje svoja osedanja i }ararkteris^ like svojstv€ne saftome objektu koji @ prikaauje. UTIC.AJ AUTOROVE RECI NA TUDU REC Srazrnerno maqe oliEledni Unutaflrii gotor slutajevi.

- E. Y.), ir ro or c,{lra,r 6H ce6' cqacr^'BbrM! (,,BonHa a Mrp", r. XI, crp. 89). Pecasad \ec nije mislio na svoJumotbu.Samocla mu i€ \ideti Njega, i onda bi se smatrao sr€.anl (uar i nit, t. IL srr. 120). Ovde se oaigledno prenosi govor samoea Peie, mada je fsmalno dat u autmiotr'o fune (uparedi, na primer, sintaksu poslednje retenice i neeaito orrografsko izdvajamje u njoj zamer ce tredeg lica, koja se odn6i na Aleksandm I, sto naglasava id€otinikaciju au,tora i junaka): Ako bi$no u navedoriome odlomku zamedili [anu zameniou treiega lica (koja se od,noei n^ j-n^k^, zamenicom pnroga lica, dobili biEmo obilan sludaj mc nolodkoga uFramoga govo,ra: Prema Dom€, operacija z-amenjlwnja z&n€oica u dalom je slucaju ftnkcionalno anal€na opeBciji FG stavljaoja navodri.ka u ralrlije navededrn sl,utajevima nePravog upm\arcga govffa: obe opeBoije dovode do istqga rezultata -,iz [eupraurcga govora dobija se Ta,ko se fondla onaj vid pipovedanja koji se o b i a r o n a z i v a' u n u t a r n j i 8ovor. ili,unutar, njLi mooolog('. U mnogirn se d^raajevimana sti ene pximorc mote s podjednolim pravdn da gleda i 'kao na rezrr.ltat d€lovanja autorove rcdi na red junakowr Li kao na rczultat obrnutoga delovanja (to jesr
57. up. bkorle analizu odlmra n KolkukoE tutrja ( tnj.: B. H. MaprcBM r Otr^co{" n'e..., crp. 164. 5 3 . V l d . i b i d . , s r r . 1 6 4 ;u p . : E . B . T o M r r c B . r x n , crrrclea s .t., 1959,dp. 233. (zmda lid zdmicc ke dorcljna operecija a prflodmje u Donobsri upmvni gou odr6i * E izvorni tuski rekst, dok bi prevodu lrcblto adetvatm nojali u srpstohmtslom i glagobtri obr[. - Prin, prcv.) 59. Mi s pos.bno ne z..lljau@ D onib sht:jevim dijalocizelje unubmjega gmm lo.la se jcdinst@i uubmji ooolog rL'e m dla €16a. Vid. pr'n* iz Tolsioja: B. B, BrrorraAo., - ,rr. To co{", q. I (,/@patvpDe O rcurc Torrom. HadeA. oD', r. 35-36), crp. 136.

Sve raoije raanotrene 6,htajev€ objedinjrje zajednidka osobina da se u njLirna autorov telGt ira j€dan ili drugi maah menja pod uticajem iude reai - ili, d r u g a d i j €e a e n o , u t o r o v s e t e k s t r a prilagoAava tudoj redi. Mogud j€, medutim, i suprotam shfaj, 6ija rlam analiza i predsroji, a to j€ kada s€ tuda red (po imenice, gsvo,r lianosti) pf i I a g o d av a a,u t o rc voj. Drueadije redeno, u ovome silutaj'u red podleze delovanju autorove re6i i menja se 'pod nj€nfun $tica. jem. Ova autolova obBda tuale redi dovoljno je jas,no data u shdaju kada se prenose j,unakova osedanja i misli, p deITru se ia\^lazi a toga junalka karailteristi6an idkst, ali se o jmaku pri tqn€ govoni u tredem liou. Evo ka.ko, na pnime0:, Tolstoj opi$rje Pe6u Rostc va, koj,i dde u ltu€mlj da bi vidFo Aleksairdra I: noaaee trpooroHfls. A!rua .. ncrr V)r(e Be plrAarb rqrep! o (ro eMY or r.m ecrr, rcc!'4apr.
56. Vi.l. u wj r tim: 4, H H k n r, i, nFdp64scoss "dp$srcB - ,,Bd$u!e Hdn xaoA . mscxon @q. c6opxtu. ,,\x. rclalllpa crysr@!', D@. l, M., 1921, cr9, 21a.

6

B. A. IJSPENSKI

I'OETIXA &OMPOZICI'B

kao Da sfutaj ,izrnene auto,rovoga govora pod uticajem netude reci). Ali j€ ponekad sa.rnazarnenazarnemica dovoljna da bi se iz autoljologa gior.oIa dobio go!,or li6riroisti, jer safnu rei liftlosti mode u dovoljnoj meri da obmdi autor, ona je oboj€na aurtororqm intonacijom; u tmr !e slutaju autoro\,"a tadka gledista i tadka gledilta f,ianosti ne,razludno slivatiu u tekstu, ito rezultira time da sve vr:eme, dok p€rcipiramo dorivljaje jlmdkotr'e s njeg$€ taike glediSta, ujedno dujerno i in' tomaciju sannoga arxtora.o I uopste unutarnji monolog junakov (koji formal' no nole biti dat dak i u prvome liou) vooma aesto sadrii tragove ved€ga uticaja a,utorove pr€rade negoli obidan (to jest dijalodki) upmvni go,vor dstoga junaka: amtor aesto u unutaftIj€rn monolo€u u,kiala onu ird,ividualnosl li6nosti koja se pojavljuje u njenome dijaloskome upraMnomgovoru i zamenjuie je pravirn autqrovim r€dima; kao da se autor ovde pojavljuje u ulozi rEdaktora koji preraduje tekst datc lidrloGti. Ova nazlika u nadioru oblikovanja dijalolkoga go vo,ra i unutar Djega monologa mote se razumeti, po svern'u sudeii, sarno u ovome smislu: dok upra!"ni gc ainjenic.m au' i vo,r lidnosti predstavlja objektivnu tor more da zauzme W\odaj 6ove'ka kome jedino preostaje da sto je nloguce taanije zab€leii ono lto je duo, dotle unutamrji monol'og odrazava misli i raani6ljanja junakova, i au1or, F{roma tome, ltr:eba da se usredsredi na njjhouj s,ustfuIn.l, ne na njihovu fonmr. a Sliani sludajevi upravnoga govora toji je autor obradio uop&e se veoma aesto upotxebljavaju - i u kr'rjLiievrDsti d u obi6none pqtiianju - za prenoS€nje onoga lto je treba,lo ala se zbude u weati opisane lid' no6 i; u takvim shdajeeima iesto dolazi do poaiwirja kao na neki tr..slovniunurtardrji m@lolog,,loji u stvari ne postojd, a{i kojLi bi u daie,hr irogao da 6e zannisli. Kao primer mote da postruzi opis sa tadke gledi:' ta kneginjice Marrije, hoji prelazi - u isloj re!@ici!
60. vid. lobnje r.. - ,, 6p. B. H, Bo.oEtraoD, Ma!t@ ! O'i@Oq n!. jz Brd@g 156-rt *.nj$ita). Gn liz odlonli

- u opis sa tadle Boikonskogi

gledidta nna,loga [meza Nikolaja

Kolilo je god pura rekla sebi da ne treba da se Zesdkad uti bratida, eotovo svakiput kad bi se la sa sLapi(em trdcuslu azbuku.lako je dobijata za volju da lto pre. lro lakseprelije svoje znanjeu dere. kole se \eC pta.ilo da se teta ne rasrdi, da se Dri naimarjoj Depazniidedaka tEala, hirala,2esrita se. porigavalaglas, ponekadsa cimala za ruku i Le rala u kur da stoji (r. X, str.301:r. I, srr.855). O$de postoj,i sasvim oCeviclno upudivanje u @etku ra 'tadl{'r gl€dista &]negiirjice, onda ria tadku gledi ala maloga &,nezai [ra kraju, oaimah zatim, - na aP. straiktnu tadku gledi&a a{rrtora+p'ritaoca:takMi s,hr6aj€vi ne upuiuju toli&o na neke fr€aoolodke osob€oosti odgovarajude lidnasti koliko na nj€nu west. I uprlkos tome je um€sno afto ove sdruaajeveuvlstimo u plan fraaeologije, jer ih moiemo zanisliti kao xsrultai izvesnoga pretpostavljenog unuramjeg mdologa (satinjenog u ime neke litnosti), koji je zatim prcveden na Prrur autorovoga govora.

Otigledniji sllttaievi: autorov uticai na upralni Eolor liZnosti Jos je jadi u,ticaj arutorove redi na red liCnosri onda kadaauor govoLri umesro svog junaka. Owr pojavuVolosimov odredujekao zamenjeniup ravni goror. Kao dl,ustd:aciju poia"i,eVolodinov te na,llodri stededi karaktenistidan odlomak iz puskinovos Kavkaskoe suZrliat', U doiini. sdie Kozaci.. . Na kopljim; nastonieni
61. vtd.: B. H. Bo^o!f,ftog, Mapxc"3M ! s!. e..doOur ra,.. , cr!. 163. Dorlijno jog da dde dot'i do laEtte.isnanoca dijarog. aulorclo3 sa jumkon u ine kos. € on pojavrjuj..

6g

B. A.IJSPENSKT

POETIKA KOMPOZICIJB

69

Motre r'jeku sto bfjeg rosi Dok orutje dusmaniDa NeoDaten talas nosi. O Cem sniva!. o. Kozaae? sjecas li se ljuta boja. .. ...Zbogom, dome, I vi zdravo, drasi kraji, Gdje Don tihi Sumi sjetno... Zdravo i vi, sveti boji! Zdr^\o i vi, Iiepe momel Zlotvor se je pritro br'jegs, St/jela jurnu na kalaana, I uzvi se... Kozak pade Okrvavtjensa kugana ... (Prepee J@ana Du'i6a) Analiziraju6i ovaj odlsnak, Volodinov pise da ovde ,aulor zastupa woga juna&a, go1'ori umasto njega ono lio bi m mogao dli 5to bi irebalo da kate, iio pristaje uz datr siluaoiju. Pulkin se rumeslo kazaika opn'aita od njego\,,oga zaeidaja (!to 6atn kozak, na,ravno. ne mode da udid)(,' vec je na osnor"u ot/oga poolednjeg pdmeo:a jasno u da aulorova prenda tud€ redi nije moguda sarrnro sainome autorovome tekstu, fil o i u uPravnome govoru lica. Tako \1 Zitiju protopopa A\takuma, koje, kako je to Vin radov pdkazao,6, u velikoj ,meri podiTa na paraielizmu sa biblijsrkim rnotivirna, aesto dolazr do ne primetnoga ukljudivanja biblijskih tekstova u govor licA.! Citatima dz Bihlije ne gorori sa(no 6a!m Avakum (sto bi se rnoglo obj6trdti trjegovim aluho-lrdm obra,ovanj€r:n) n€go i dxuga lica. Tako u usta nepdjatelja A\€ihumova, kozaikog artamana Palkova, Avakum stavlja Judine r€oi ('Sagr€dih $elan, prolio sam krv pravu(, Ma,tej, l{xvll, 4); o os'ta pqkajoika Jefhneja ste'
crdxcHd. H.6eAeMt 63. Vid,: B. AlHorlaAoB. O 3N'm EA cnrcM Xnx: nporon@ A@!u. ,,Py@(d rEg aa FA. r\. B. tl€06d, I, trr., 1923, @. 2ll-214.

Iano,viaa i manasnirskog dornadha Nitodrima stavlja reai bludnoga sina i sJ." (Avakum) 8ovori, zap6avo, Prema tome, autd 'umesto svojih juna,ka - aii 6ada 1d6ene u kontekstu autoro\'"a pripovedanja (kao u pretlrcd,DorDeprimeru), nego neposir€dno u upmrlnome golicm! $ca.s U drugim se slutajeeima ova autorov.! obrada up. ravnoga govora licA rc ispoljava ta,ko jasno, mada i pri torne izmena moZe da 6ude dovoljno oclq:edtena; step€na air,tGovoga delor€nja na tualu r€! (u olldne sluCaju na u,plavni govor lic6) odigledno goloni o izvasnoj prtrrr€rli autorcve p@icije (to jest o procneni tadke gledi3ta u pnjrpovedaoj'u). Da biemo to ilustrc vali, ana,liziECemo axrttror:u pcioiju poi pronosenju upravnoga govom llica u Rata i ftittr - i, p.re svega, rarrmofi'lderno sl'uiajeve urpotlebe frficuskoga jesirl(a (u upFrfnorne gqrrc'Ilt]).
05. lsro. - orrd! s! tc{ko odrtivi poruaali rcIllh anior. da pira.j. rioridnostt nekih novozlv4nih liandti EL no dnm rogl lto njihd€ (vid., n! p.idcr, rrre.i nori.u obnac. xav n.usps po*r$j u kni.: t A. ,1rnn rn CpsurxMx EBan, reMr, M., 1957. crD. {4---,r5}. 66. To nerludno 3livanje dosatr'j! iz jcvaM.rir io doRaAajima it i irorc ic kahr&ri3ritno r! A!!*!m. S tin u rai je zmcajno dr aukln nc srmo {.o opisuj. ono .to se njcnu sdoD. dcaava posrcdstvm paraleliznr sa jemnilmskim sir.ima, n go i, obmllo, je€naeosli dos:6aii u njcsovobc nhsrnjl, mogo da 6udu pod odreilflim uricajen njegove biog..rij.. Trko, na nri. md, dol pEpnaas apo*.irro Niko<tiFow jcvstL'j. u e6ioj !B€. pripo€dn o bn. s.di o lr6iu s n.podosnim., Avalm lako 3u prusvcgr.dci Hrlsra w*lt Ara t KaJah: ! N&odonmn .. j€ € elj! 1o n€ poblnJe, .li bto bj rak. tartu o4lfu biogn liji lfugr ABtllm, a !z b ,.nu i r(ajdu AEkd u vi5€ .aE b asocim ss par.ij!.non Nildm. Vid.: H. C. A e x x o B a, HercEd,fioBoc.nsxHd. cxot &rparypr" s fl.on6^moHsde (TOAII, XXr), M. -

4,, 1965, .rp.

214.

70

B. A. US'ENStI

FOETIXA KOMFoZICI'E

7l

N eka pitafija autoro|oga prenotenia upral'noga gotora u ,Ratu i mink lezi sa problemoln tatke gledilta - lrancuski govor u ,Ratu i tnituq i Denisorlievo grasirunie Ranij€ 6mo govoriii o moCudnostima arutmove ob" rade upcavnoga gowra lica, 'i u vezi s tfun bilo bi interesantDo dazmotiiti neke probl€rne prenosenija up ravooga gslrd? ru Ratu i miu. Na osnovr.r tog ranlatranja ispoGtavlja se kao da se Tolstoj u razlidittun srlu&jevirna darlari na razliai4irn pozioijama {r odno6u na upralr'i gp{,or koii prenod (a pri lom uprawi govo,r mo:e da pripada jednorn datorn tiau). U je&rom je sluaaju pozioija auttrr^ Rata i mitu posmatrata, u E t v a r ip q z i o i j ao b j e k t ' i v n o g a koji slula St3 druai gwori (to jest lica) i aiji je zadatark da sto je mogude tabnije, kao pri saltavljanju protokola, zabel€ri 6\,e &o je duo. Otuda Tolstojev pedadtizam i skru,puloznoct pr'i prenosenju f rretdkih osobeno€ti u g()vonr fica (urporedi, pre svega, Deni6o' vljevo grasiramje, a tahode i razli6ite n€pravilnosti u nrskome govoru pomorgkoga oficira na sastanJkuu Slobodskom dr,oroud mlda govor husa'rskoe purlioLni' ka na im€ndaElskom 'nrdku kod Rostovih d {rnogobrcjpainja ni drogi paimeri{) i uo,p$teautorova prema izgovoru; oime se obja6njava i doslo\rno pr€nofenie franouskoga govora litmoGtl ! Ratu i 111iru. Ali to ie samo j€dna od mogudih autorovih pozicija: u dmgm je sluCaju aru,torirl€ p€zicj,ja u od,Ilosu na govor lica pnincipijelno dlugaaija. Ona bi 5e pre mogla da uporedi sa p,sricijom redal'tora, koji kroz svoj filter pro,pu&a sr€ 5!o auje, d p,rema torn€ na tzvestannadin obraituj e'upral,Iti govor lidnosti.r
6?. vid.: t. xI, 3t', 93, a u pffdu 1. IL 3tr. 125. O ${fte To crcrc, - ,,4, F. To' 64. vid.: S. B. IrrorraloE, g. I (,/^nrepar-!?se 3S-%), cll). nz-N. mfi", rs sh. 60. Prin .imo d. s. d. dlc porioj. nogu da i.bpdihjd he.a i dijanm. Tin * 'rct enm poebno baluD ksnije (3t

Tako analiza sludajeva u kojina se upotr€bljava francu,ski jezik u up,rarmome govoru lica u Rat, i mirr pokaiarje da franoudki,ili d rski govor lidno6ii uop$te nije svahi purt uslov,ljen time na kakvom jezitu (u autonovoj prodetavi) govori u dato lice stvarno odgovarajuiem txerrutkr, - n€go moie da ima i fisto funrkoionarlne zadatl(e, koji su nepffiedno povezani sa prottlemom a,utoruve taCke gledilta. U stvad, veoma se C€sto fraiou,ski govor (to jest govor za koji autor pretpGtavlja da je !€a.lno izgovoren na frdrcuskrdn) moze da preda na ruskorn (na ru*i preved€n ili ponalen), dok se u drugim slutaje' vima prtno.si ooako kdko je neposredno izgo,vore,n. Ova se autorova obrada qpravnoga govora paradoksalno kombimtje u Ratu i miru sa nastojanjem da se krajnje Fecizno rceistruje gollt'r li{octi, sto kod To1stoja u driugim slunajevima dolazi do idaraja. I daista se Franouzi u Ratr i tftirr s vremena na vreme izrazavaju na ruskom ili pak na pomesanome rus,ko-franc skorn jeziku, sl,idnorn onome ftoji je u rc rnanu dat u gevo0'u nrskih plemida. Na primer, Napo leon se na ruBkome jeziku obmda niljenome knezu Andreju, zarobljerFrn posilnorn Lavnuake, isto lako ruski gol,lc[.i sa gffelal@n BalaJolom i tak sa francu, skim generalima. Kamktenis,titno je ato u mnogim sludajevirna Napolean @inje firanouskin jezikorn, a ollala prclazi na ru,srki ili olaia francuske i nrske reai. Ponekad ou mo$di tark i dijarlori u kojima Napo. letrBv adutamt govori frano*ki, a Napolecn mu odgovara ru,s,ki, ili pak ot|rlrurtoi - Sire, Ia Drince.. .* - Dote adutant. - Traze pojaaanje?* reCe Napoleongneno (1. xt, str. z3j i. tL sti 318). Ili: - Nala vatra obara im aitave redove. a oni stoie reae adutant.
lrlnc . . .

'Gospodd!,

B. A, USPENSXI

POETIKA KOMPOZICIJE

-

nuklo (r. xI, srr. 259;r. II, str. 339).

Ils en veulent encorel* -

reie Napoleon prc

Ovi bi odlomci, kad bi bili istrgD,rrti iz zajedniakog kofieksta, mogli da s€ shvate sarno xa jodan nadin - naime, ala su Napoleon i njegov adutatrf medusob no go!r'orili na mzliditim jezicima (&ao Sto to bitinevi di're).' Ta6no tako - aas fmnouski aas ruski - go\,bre i drugi Fr"ancuzi: vi&ont de l\{orternai, s kojim se s1I, sredemo na veaeri kod Ane Pavlovr€ Serer, M,irat (v. t. XI, sir. 19; t. II, stl. 28), Da,tn (t. XI, str. 21; t. II, str. 30). Na amarlog&r naain autor moie i francuski govor nlski}l plemida da ne prenese na francuskorn, nego
prim.. ralvoer suacrjswnjr joiro ?0. Paradot{lan ! dij.lolkone sobtu susFa€ * u P!!@atria,rd*o &iia 'oru araMsija Nikftina, ed€ $ i im.e u znd4oj ncri upotrcbrjau inonhni soror (m nekc mc od hlolbih j€zi*. - ar.pskom, per\iiskon, tataskom) kao opi. sno srcdelvo. Dijalog irtu6u Afanasija Nikirina i nudinrana M.lik. olde je p.ik uan .a*o &o ru Melikorc rc,:i dare na rlskoine, a re.i Arm*iF t.rarskone ldiku, uz to bd rakoea pBod: (vid.: H- C. Tpy6cq(ofi,,,Xoxerde 3a rpt Mope" AQlcacrr Hrknssa H Mrepaa'pxun MMxrM(, ,,8€p.rd", J$ t, napnx, 1926, dp. 1?3, e cnatom p.em izdanju ,,XG p\'a(ux ^cronscctt,,, t_ VL ,,E@pNeHuH xe Me nx Nr cmn. At xe erv veH6iapm a c.HrRqan. Os tr Mr noHra, D rerv 6eceDr$civo

na n-lsko,rn jezilG, pr'i {ernu Tolstoi mde posebno da istakne a se u stvard J:azgovor vodio na d fTancuskom. Na pdmer: - Ja aesto mislim - poae ona (mala knecinja B. U.) kao i uvek francusfti... (r. IX, str. 31; t. I, str. 43). I tasrdje se sa{| Imeginjin govor daj€ ruski. - Bar iemo sad, dragi kneZe, potpunoraspolagati knezu Va.iliju. razunc vama- rccemalakneeinja (t. l){,272i t. l, str.352'). se francuski ...knez Dolgorukov... obrati se na francuskom knou Andr€iu. - E, drasi noj; kakvu smo bitku izdrzali! (t. IX, str. 306: t. L str. 396). I ftasnije je sav gprlor Dolgorurkova dal na nskom. Z e n i .- A n a l o l e ,h a j d e m o .m o i " i d J S o v . t i n . t . ' T ' - rete on francuski ( t . X , s l r . 1 6 6 ;t . L s l r . 9 4 0 ) . I kasoije na istome es0u:

GCeste vi -

tamo je rrzlr l, zlo

rcac Pjcr

rx

peq€:

(,4 nusnian Melik ponudi mi da nu huslinansku \eru preden. Ja mu pa* .e*oh: gGtodinel ti se holi!, i ja * bolin; ri On bi pak rcl.: islina jc d! !e nsleda d! si n sto ne pdnaj€{i.} Ovd€ se ;tiae inosr.ani govor Af.nasjja Nikitina, dok j. a nj€. (n'je inosthn) i, pr. rataski s!rcr nom.lan m! ron€, nij€ red{ .iboteve palnJe, Prena tom., sorcr eno. pred*arljen je, bto reai, u autorcrcn€ otu. Nililina s! Armsija daedju, dot s. epE Merilov pmosi na mEir toji je a eib@ obtad-prctrsl*sru.

- Vi ste obeiali grofici Roslovoi da Cetc se ozenili niorne i hteli ste ie odvcsti? -'Dragi moj *'odgovori Anatol rrancuski (kao ito se i sav razgovor vodio) - ia ne smatram da sam duzan odgovarati na pitanja koja se Dostavliaiu rl rakvom tonu. - Ja ,ah vam z a h \ n l n a- r c ( e m r t Irancuqkom (1. k n e c i n i i ct a a r i i a - B . U . ) n i v Xl.-\ti. l6l; r. Ii, srr. 214). U d,nugim se pak sfudajerima, ,kao lto znamo, franouski govor toeB istoga Pjera, Anatola, knegitrjice Maxj,je, male laneghje ili ikn€za Dolgonukova u rorna nu daje neposr€d.Do na f,rarrcuskom. Sta\rise, kad prenGi fiancuslci govor pomo6r rus' koga jezika, Tolstoj aat mode da obrarti naiu patnju

l. l' usfENsxl

FOBIIKA

KOMFOZICIJE

na 6ot€01osti izgovma pojedinih franpudkih re{i, i pc red toga 5to su date na ruskdn jeri,ku: - Vi verujete u sve ato vam se kaZe. Kazali su vam ... - i ona se tu nasmeja- da j9 Polohovnoj ljubauiik re.e ona francu,it., sa svo iom gruboEiu u eororu. izsovarajudi re( ,ljubavnik, (t.x. slr.3t;l. I str.503-504).,' -: Errre, Moxer, AorrHercs Ao 3aaIparmero yrpa, - crlpoc0r^ HeMeq, aypHo EbrroBapsBat no-OpaHuv3c(r (i. IX, crp.86). - l,Iotda de se jos oresnuri do ujurru?u p i t a e m a c i, z q o v a r a i u ( i r d a v o f r a n c u s . N kl (t. r, str. ll3).Rdav f,rdlouski jcrit ddktora-Nemca ovde se prensi sr€ilsivima rustoga jezi&a (uporedi neFavilnu upolrebu oblika ,,qorrqercr" 'otegnude 6e')'. Drugadi, je redeoo, s prevodorn fmncuske reaenice na ruski j€zik nep,ravilan franoushi jedk prevodi s€ pomodu nepcavikrcga ruskog obnta (kao inva,rijanta ostaje pre svega sarna ne?.Tavitnast). _ Uporedi, takode, Napol€onov razgovor s LalrruSNapoleonmu naredi da jate uporedos njim i po. -Vi ste kozak? - K,oaak.vaEe blagorodslvo (1. XI, slr. l33j t. IL sr.- 17? I
j. da ToktoJ, mro L$niJ. ! isbj scdi, kad pF ?1. KaElddi3ria@ nosi (ru*t Elain ur6di r.t 'ljusercr, 3tt 3e .Dd susid. bavoicn, - snah a potrcbno d. tu .ea prclFti ! zgndi @, v..!.nim frdtukim ckvivaLntm, kb da rise DglaiaE nien rc. alni izsomrk...da ima loja poren r:&'og nura r.o J€ dka 5!o ste vi !. bi na$a seri ljulmil. (&s allfuh). (_ x, s1r, 3r; 72, To jc Vtnoghdovljso aparanje: B. B. SrsorraAoB, O rclie - ,"^. H. To ftr', Ton@b. {. I (,,1!r.parypre ko€a@o.., a. 35-!6, ctp. 2'2). jair:tr postoji ustald obd ,,6{Etsofi AcrDd A rutm Ao 5to odgo!@ s.pskohnahkm€ ,bol€$ik !.!a", C. doaek tijutej - Nn& je, n€aurin, dotld tr rNcdmo@ slucaju upoftbio tsti eLgol ali ! nj€gotutu .efleksihom oblilu, loji aldi itowai $, .toprcri i!, t to je io GliaiC pHeo, or€gnuri *. - P.iE, pH)

Napoleon 'tobote govoni na @{][ne ristom jeziku ra ko me i Larvrulka, aii je veoma ka,raikteristidna nj€ova zart€nice 'vi<: to je burkvalni prevod upotr€ba llre s tuercuskog (auski bi oficin: u toj sirtuaoiji upotre. bio ).ti( )i' Jod jedan pnimer talkve vratel - Vi ste hulia i nevaliatac ne znam sta me uz. i drtava od zadov6ljslva da'vam ramrskam glaru e\u P o v i m- r e c e i e r . t o i i s e i z r a t a v a o t a k o i zv e! t ac en o ' za t o s t o j e g o v o r i o t r a D ' (r. x, str. 366;t. I, str. 9(}-941). cuski Ovde se, kao i u pr€thod.nom 6lutaju, franc.udki govor lidnrosti prenosi ruskim re6ima, a,I,ije u isto vrcme mrski tdkst neprirodan, tukvaldt provod s fra,F orskoga, pa je trme zadrtao izvesdle fofinalne kan:akteristrik€ prvotritnoe@ francuskog toksta," Dakle, rearlno izgovor@r fra,ncuski Sovor mote se u Ratu i ,niru pr€neti :i,li nep@edno na francuskome jeziku, ili u obllku ruskoga g,vora, ili Nl obli,ku meaa. noga rr$rkofu'arrruskoga r:azgovora. Mcte se, Prema te me, pretpostaMi.ti da oni sluiajevi, inaae veoma aesti t Ratu i mbu, I€da Rusi mesaju frtrrcuski govor sa mrskfon nisu obavelno u]llovlj€ni time sto se nastoji da se realni ggvq onalko kako ga auto,r zamislja do u taneine pren€se, n€go mogu da t4!du posledica izve sih po6eboih ( hompoaicionih) zadataka. Time je, izmedu ostarlog, uslovljeno ,i to da u oniLrn sl,utajevima kada je u romanu upravni govor
?3. Ta*va rltka u obndaniu .a f.mcuskome i ta ru.kone j€,iln tur€ * ?ren.trati i u sovoru drueih lidrD3ti Rdta I nito. I^ko e .a ti, ali }ad Naia.a i sonla na ruskme jedna d.ueoj obF&ju (!dus) zdd'c! u norini lrcltu E rFncuski jeilr, upotrebUahj! prin€re e ontm nepFvilnim bi bilo uporedlli ft 7a. lnbsdho jaikon pisDo zili Dtubeke lnednjic' kojin j€ napiso rstiD goore rus*i pl€miai u salonu ziI, - u Mariji ili sa onin }ojin ffi obdnri$*og F a, *ada je )nsblo n.patrtolski govonri .a pr€vod sa dst je 6uk{ald U svim ltn sluaajdina fErotoF. ltuctslo€5 ori opbd6ri frucstog, toji je 7:drts 8@liCk€

B. A. USPBNSKI

PoETIXA KOMPOZICIJE

77

dat na nuskorn jezihu (ili u obJi,ku meianog ru6ko-fmncuskosa govtra) i nije propraisll podet!{lorn autorovom nrapomenom o toore &ako se data retenica iz. govarala, - u nadelu ne moremo znani na km se jeziku m zam,isljao kao u slrvarnnosli izgovoren. Mealutirn, tamo gde se llepos]Iedno daje fmncuski tekst, mi znarno da je darti tekst doiGta bio izgovoren franqrski. Mote se redi da se opozicija franoFkoga i ruskoga jezils(a rnoZe da neu'lral'izuje v Rat i miru, pi af'.tul je franqrgki je"iik mafhirani flan opozicije. U rsri s tim je vetrna znadajno svedodgfe sarTno ga Tolstoja, koji je pisao (u belesai DNekoliko re6i povodom knjige Rat i mb"): "Zaato u mome delu ne samo Rusi negp i Franouzi govore delimice ruski, de trimice francuski? Pdgovtr Jto lica govore i piSu fi:anq'llki u ruskoj tniiai sliaan je onome p govoru koji bi dao tovek I€d glcda na sliku i na njoj pnimeduje crne mrlje (senke) kojih u stva,mosti nema. Slidrar nije kriv zato sto nekima senka koju ie on Tlostavio na nasiikano lice izgleda kao cma mrlja; sliil{arje mcdutim ,kriv samo ako 64.rte senke postavliene pogre.ino i grubo... I zato, ne p(i{,udi da su senke hoje sam postaldo, l€rova,tno, pogre3n€ i gnube, ja bih jc, dino ieleo da orf kojtura 6e udin'i veona sm€snim to Sto Napoleon govori ias ruski las francuski shvate da im to izgleda samo zalo sto, poput toveka koii prxma,tra portrct, ne vide lice sa svetlom i senikama, ne, go olmu rnrlju pod nosorn" (t. XVI, str.7-9). Prerna tome, fta,nousrloi jezik nije aurtoru Ratd i nira palrebaal tolil<o za uporealivanje sa real rom slvaxnosdu (koja je u delu opisana) koliko kao tehniiki postupak u pril<azivaniu." Oaevidno je da je Tolstoju fmncuski jez;k potreban pre svega za Fenotsnje individualnoga stila gc
73. Moze e narcsti daloe.n tr Jmndeljtr, u kom. e Hns. losrulal to!€ r.Ci jcdhon daju n prem.lu, a .Lagom pntkon neposred.o (na p.iEei ar.n€jski - s pridodalim }fvodon Mdlo, v, ,rl; xv, 34 i na arugim me*ina) ili &k uopate ba prevoda (up, ,uin vd

1'om,ikflr'og (napo,redo sa drugim sredstvima ggl\ornG ga kaxa,kter.isanja indri{idualnim redima i sl.), da ditaoc'u pl]uii mogu6nost da oseti kako on goroni, to jesr kao da mu (oilaoour daje kju( za manir razgc vora ka,rakteristid-an za izvesnoga govornika. Kasnije pak, kad je aitalac sEkao utisark o oPlt€rn Sovomc rne ma]Irilnr, a,utor vise ne mora da bude tako pedat! tan u pr€noSenju razggvoea, Polve analogna pr,imedba mogla bi da se dadne u pogledu Denisovlj€voga gasiranja. Donisovljevo grasiranje Tols4oj je, mada Lned6ledno, davao u prvom i dnugodnizdanju Rata i mba, ali ga j€ odstranio u tredem (1873.godine) - to jest upravo u onome izdanju u ktrrc je i franous&i jezik zamonj€dl nlskim. Telko da se ta podudarnoG,tmoie uzeti kao skraajna: dini se da je Denisor,,ljevo grasiranje uopSlc ftmkciona,lno arlalogno fnnclDskome gor.oru Uca $ Rotu i miru. UPravo je zato Fenoienje grasiranja t ned6todno - isto @M,ko kao lto je nedo6led.noi prenogerje franaus' koga govora, u Sta smo maloaas i,inali prilike da se uverijno. lsto kao i u sluaaju sa fmnolrskim jszikom, za autora nije toliko vazno da fdtetCke osobenosti s'vake Der sovljeve redeoice do u tanaine tatno prenese kqliko da ditaocu pruli opSti ulisak o njegovome marinu izrazavaxrja - i da ga (to jest Iitaoca) s l'reme na taj ma,nir podseii."
76. Imiuat io u !idn, aini $ da e $ rekston xrra i 'riru nepFliho po{upilo izddju lolstojevih d.l. (r.daktori tersb u jubilamme Fntu i nna sD G. A. volkov i M, A. CJarlds*ij), 8dc j. lrancusti (*ao i u prvom i .lragom izd.nju, ali hasuprct .rc. ieik ecu'e (kao i u teden iu. utlonjfl. a€n), dok je Denisovljerc cnsinnje i d.ugone). lvid. objaa.j€nje rcdakbra danju, ari nsuprct 'ron. u t, x ju5ilamoea izdanja, s.r.4ss) Taj Ilm postnpar izgl€da ne govor tunkcn! i ftucuski dosledrn lpFvo ato lto su grasirri. ne ciasim svudr (dd ruroo amlogni. UpoCivanj€ ns b d. Doi$v .Lr sluti kao opravdanjc a b. !. lx, sr.. 455) G morc, Eauo, t:v poshpo*, j* s t prlbedba u isbj mdi mor. d. odnGi i D ltuusb Jdik u fkr! i dtr,

78

B. A. USPENSI(

?oETTKA KOMMZrcIJE

79

,UNUTARNJA( I 'SPOUNJA( AUTOROVA POZICIJA NA FMZEOLOSKOME PLANU U preaBienju fndcus;koga jezika, Denjsovljevega grasiranja i uopste svakojakih nepravitrnosti u govoru lidnosti mogu, ddkle, da se olkriju dve u nadelu razlidi'te a torove pozioije. Naturarlistidk iflo3tranog ili nep€vilnog govom posebno naglatava distancu izmealu pozicije lica koje govori i pozicije posmata6a rkoji to lice opisuje (i sa 6ije 6e taAke gledilta u dartome trcftdku pdpoveda); &ugaiije reaeno, posebno se naglasava nepodudaranje (ra@dvojenost) tih pozioija, a ponskad aak i izvesna }n€obidnostd govormilove pooicije za onoga ko opisuje. U tom je p ledu interesantno poreaienje naiina oa koji se framcuski govm pronosi kod Tolstoja i u Pulkinovoj Fozi. TomaJevski prim€duje da se,Puskin, eoji je u privatnome ,ivotu mnogo iesde (n€o Tolstoj - B. U,) bio prisiljen da poser€ za francuskim jezikoin i u usmenome i u pismenome obliku, uspste ne trud,i da prenese iflo,strani gmror lidno6rti{." Osim mzlike izm€du sjtilskih postupdka oba pisca, to se nesu,rxnjivo moie objasniti time Sto u PuShinc vo vreme u,potreba framorskoga jezika nije bila d|ar&irana, to jest otriko je tdla $'akida,Snja pojal,a da nije biLlo pofebe za,nj€nim posebnim isticaniem; Tolstoj, medutim, ophuje istu epohrl [(oju i Pu5kin, ali pozicija: sa drugih sa pozicija kasnijegavremena, kada je u?otr€ba fran€Nrskogajezlka ved bila u izvesnoj meri marllcirana.'t Kamlitenistifiro je, meahrtjm, ds Pusbin orda kada Inu je to pohebno - na primer, pi suFotstavljanju tuanouskoga ,i rus&oga govora lidnosti - franous7?, Vid.: B. B. Torau€Ecr't, 3o'!ed $dh B a@pwrc ltvm@a. - U njegorcj knj,: ,,crrx n rs,x,., M. - 4,, 1959, crp. ?3. Up. lmklcristi&n spd o fr.ncdrrone iattu u Ego*nju arbpe re aat i nir, spor loji je, k@ 51o jc p@ab, mr@ Tolstoja da iz tre&t r &rdoe izdsja uopgr. izbaci frdcusti Ltsr 'do Dilai sa r6tiD etvivil.!.1tu,

ke .redemicepr€D,o.siizvonro (kao primer mode da pe s|lla dijalog Deforra - Dubrovskog i velikopo.sedriika SpictuE u X el^\ti Dt bro|skoq, gde pni govdi francllalci, a dluei - ruski); dranouski je govor ovde oiigledno mankimtrl. Mote se r€6i da 6e a,urtor - onda kacla natu,ralistidk reprodukuje instlali ili nepraMilni govor - kanda korisli nolcim uristm sa slra]ne (pozioijom nepri strasnoga po$naLra6a), to jes,t sluri se tarkom glediu odnolu na o,pisi3la koja je o(iglednospoljnja vano lice. I zaista, pisac akcentuje olde olo lto pada |l odi, - ali pada u odi upBvo aovoku sa suane, dok dovoljno blizdk dovek ili znanac te osobenooti ne oso Eri'me6uje.Aurtoaovde r€prodirkuje spoljnje bencrsti. Meehfttn, 4amo gde se pisac rE 4sbdsreduje na spol:inje osobenosai govora, rego na ojego!.u srusthu, lako re6i n€ na 'kako<, nego na '!tar (prevodedi pdmereno istaknu,t€ speaifidne pojave oa plan noutmlne frazeologije), ta.rno €€ cpisivateva frareololika tadka gledidta p,riblizava tadki glediSta lidnosti (govol[lika) koju on opbuje. (Krrajnji dufaj takve usr€dsredenrosti na susiinu, a ne ma fomu, dal je u unutamjem rnffIologu, gde s€ j[makov govor uoplte spaja sa autorovirn govqrom; mi s,rno vei jrsticali da je za unutarnji unonolog ka,ralsteristitno apstrahovanje od 6peci fianosni iaIaza.) Prema ttrne, za rar.llku od ranije opisane spolj nj e tad,ke glediSta,orxle se mote govoriti o unutarnjoj tarki eled.isJta. Razum,lji{o je lto se istalkruto zbliiavanje frazeop lodkih poaioija opisivaaa (autora LiLli aaoca) i opi6i' vercga (lica) mor€ konstaoovali sa \]iAe opravdanja ulkoliko ima maorje razlika u njihovoj tuazeologiji. SuprotDi su shtajevi ovde dati, s jedne slrarLe, u 0:ep rodukovaqrjo specifilnih ocobenosli junakologa jezika (sludaj mdksimalne r€zlike) i, s druge s&rane,u utrrulan'ojern monolo$r (sluaaj minimalne mz[ke). Autotr se desto sluzi natraarlis,tidlnim rsprcdolkovanjem 6polj0rjdh 6obeoo6ti go!rcra da bi 6itaocu prulio

80

I]. A. US?ENSKI

A)EII(

ROMPOZICIJE

8l

predstav r o o,pst€m govaqutrn ma,nifu karaklerislianom za opisilanu ii{nost, - poste tega auts r|oie virse i da ne istiae osobenodti njeooga govorlmga manira. Tako je, na prirner, oprisan Nemac-gercIjal u Arerlt,)ret!! Kapetanoyoj kien,'" Pn ojegovome kara&tedsarnju saopsta{a naxn se o nj€ovorEe Jtarnadkom akceniu, i ixi zaista dujemo taj arkcenat (koji se odiluje u ob€zvudavanju sugLlasoika, osobito imioijalnilt u nj€ovoone uprav[rmn govoru (,Poie moj! - rebe on. - Sar je, dini se, tako tavno A.ndrej PeEovid bio joS .u tvojjrr godiDarna, a sada ve6 evo LkahEk juoaka irDal Ah, freme, freme! ...d i dalje). Ali 6e zatim prcdavaiDje akcenta ppkida i genera,lov s€ gor.or prenosi na norErralnome r,uskom jeziku. Kao da smo ved utli u opisivanu ndnju - me opai-amo je sada sa stlame, nego inutra - i prestali da dujerno genoIa,lov a.kc€nat. (Na isti nadi.n nam, na pdmer, pada u o6i gr:asiraDje nasla nep@Btoga aoveka, ani oa to modemo zaboraviti ka.d se s njfun dobrc upoznamo.) Prerna tome, ovde se spoae[ka daje spoljnja tadka gledista u odnIlsu na go'voa'ni&a,to jesr nelto pozut utiska koji strani posmartr:ai dobija od ra,zgo vora datoga doveka, a to 6e zalfun more zaneniti - s vd:emena na vreme ili jednom zarsvagda- unutaTn j o m taikom gleditsta: kao da se 6ita,lac u,p(mao sa rnarfrom govora, pa moze da apsimhuje od spoiljnjih sr€dstala izraza kako bi s€ usredsr€di,o na nj€govu s{$inu.' Docad smo ispfir,€li shrtajeve kada 6€ u pr€nc aenju upralnoga govora lica maxif€shrje iJri "spoljnja{ ili 'unutam:ia{ autorova pozicija. Ra@umese, pli tome su u lolnu pdpovedadja mogud prdlaai s jed{€ po zicije a drusu. Treba, mealulirD, istaoi ala se {€ poajcije mogu sintetidki da spoje u te,kser pojavljuj{di se goto,vo i6,ta vremeff) u govoru opisivane liddosti, usled aega opisi79. To je ist t@ Toml*!i; vid.: D.3. Toua!.rcf,ri, ao'!o q mlb - ,,Canx u fM", B rbpqdE nrreB4. crp. 439--,140, &. ?oteje vid, u oddlru o {kv;i@t m.triakosa l€ksb.

vaeeva (autorcva) tadka gledista gubi bilo kakvu od. redenoc! (mzdvaia se ili postaje irealnom). Ovde 6e narn kao ilusfacija op€t posluziti francuski gry'r'or ! Ratu i nit'u. Kamkreristitno je, na primer, da se pri prcno{enju franousko8a govom nrskim $edsfi/ima izvesne rebi ipak mogu da daju nepo€redno ft'anouski. Na p mer u Nalmleonrovone govofir: "Je li istim da Moscou zovu Moscou la sainte? Koli ko je crkarva u lroscqr?. (t. XI, ss. 30; t. II, str. 42). Orde se u jednoj reai (Moscqr) upu6uje na Napoleono\,,! svesr: Moslva ie za njega Moscou, i u torn sluaaiu Tolsroj smarra da treba ukazsti kako je la rea bila realno izgovorena, - mada je sve ostatt reai iste r€d@ice dao sa d.ruee pozicije.,, Stva,ranje rodeflica takve vrste rnorc s€ zarnrisliti kao rezultar sinleze { neraltlafljivoga spoja) realno lz. govorene franouake reaenice i nj€ooga ruskog prevc da, U ctrugim se slutajevima realna recenica i nien prevod udruZuju u tekrru ne dajudi sbtezu, nego naporednosr. Tako Tolsloj, kad prenoei govor Francuza u oblil(u nuskoga govora, ponekad o6eda polrebu da nepo6redno u teks,tu dubl.ira ruske rcdi niiho,vim frandskim ek\ ival€flLima. NaveSCerno pdinere, Iz Napoleonova govoral - Da sc podisne ovaj mtadi aovek, ce jeune hom. me, i pr€nese previialisrel IX, sir..]57; t, str. na rt. l 46I). - Et vous, jewle homme?A vi, mladicu?(r. rx, -_, 358:t. L str. 462). - ...dajem vam fasnu rec... daieh vam ma Da. role dhoDeur (t. Xl, s(r.27; t. Il. s;.38). Iz govora Aleksandra I: * Kako je rat srrasna srvar,kako ie srrasna ltvart Quelleterrible choseque La gueffe! (t. tX, str. Jt2; r. L str. 404).
3r. Er.kar loji sc prl tome dobija spotja je potDuro jenici spajaju cre. lb re u &ojai6m3ri zbiE tada € u isbj Dentt roji p.ipadaju dvana razliaitim idiciM,

82

B. A. USPENSKI

POETIKA KOM?OZICIJE

83

Iz govo]ra nasona grofu V ao:skog: - JoS jedno pitanje, srofe, i molim vas ne kao novog3 masona. nego kao postena aoveka (gatant homme) da m octgovonre sa5vlmlskreno rr. ^, srr. /r; I. I. str. 559)!. Ovde autor na iedam ili dnrgi nadh ujedno zdr'ufuje realno lzgooor€nu reieniou i njeo prevod. Kao da se samim lim Tolstoj ovde pojavljuj€ u wojstlu prevodio€a koji, dok daje prevod, sxnatra da se poneede tleba p@vati i na o ginalan tekst; kao da au,tor pomaZe ditaoou orijen'tisuai ga s Yd:emena vr€(ne na na q:ealn€ uslove u kojima se reaonicaizgovara. Redenice toje se dobijaju na osnolu takvoga spajanja antonskih poaioija nisu, razume se, moeude u realnorne Sovonu, a one i ne pretentuju oa jednozna€{ru korelacijlr sa lealnom stvamoidu. Smisao datoga poslupka sastoji se uopste u uFrdft/anju na op{te udorye u tcojirna je rctenica dzgolerena il'i pak na individual' nu $r'est gor/oltrflkovu. A 6,iidni slu{ajevi prevod€nja - radi u,pudivanja na izvesno individualno opaianje - nisu mogu6i u Ratu i niru sarno pd prcfilodsnju llFravnoga govma, rego i nepodredno u autorovome tdkstu: Kad je Napoleon ugledao na onoj strani kozake (les Cossques)i beskrajne stepe (les Steppes), usred kojih je bila Moecoula vile sainte,prestooicacarevi. ne nalik na skitsku d':aw. kuda ie isao Aieksandtr Makedonski, - on je, iznendno za'svakos. . ., naredio da se nastupa... (t. XI, str.8; t. II, str. 14). Ovde 6e oaolddno o,puiuj€ na Narpoleonoiu dtrdividualnu svest u obliku frararsllih 0]eniomelnruti,h u
stlmlm da izlotitu tuaire s toie dutor ndra i rl. 82. Sada aotdo gorcr: td prcnoGt fm}l uphhi a) !.pGEdno frd6ki, b) u rustoEe pdodu, c) u vtdu D.leoc. dvojaiarcs tclsta - tada e j.do ilco rcl€nt@ daJe f6dc*1, . d.!et rukt, t D baroclm. I r d) u Edu .lubX.@ja j€.!&B inog irEa

luski tekst (one, prema tome, prcdstavljaju elemente tuale redi, imutamjega govora u autorovome tek-stu) - pd aemu tarno gde auto,r upotrebljava rrsku red (,prelnl') odmarh daje njen fr&lc|.lski prevod (les Steppes), kao da se po@i'va dodivljaj samoga Nana Dalnle,ovale je dat slutaj prevodenja autorovoga teksta na individual,Di j€zik lianosli. Mogudi su i obrmrti sl'udajevi, kada arutor prcvodi sa tudrividualnoga jezilra (koj,i upotrebtjava el€mente tude redi) na jezirk objdkoivnoea opisal Odluciseda Ilja Andrejevi. ne more idi, a da eo spotricemogu i(i Meljukovoj ako pode Lujza lvanovDa (m-meSchGt. (t. X, sLr.28l: t. I. srr'.828---829'. Gospodaru mumdinr preobratenskogpuka, u pamra. lonana od bele jelenske koze i u viso'kim konjickim olftarna, sa zvezdomkoiu Rosrovniie Eozna o (ro je bio-orden lcgion dhonneurl... (r. X, atr, t46j t. L U oba se sl,uaaja individualni dodidjaj prevodi na plarl autoroaoga govora. U vezi s tim je na{edito kar:akteristilan opis lova u Ot&dnom, &oji kao da se istovremeno daje sa atveju taldka gled,ista:sa posebne lovadke (unutarnje u odn6u na opisivanu radniu - u njoj se iskorisrava pozicija sarrih uaesnika lova) i sa obitne, neurralne (spoljnje u odnosu na opisivanu ratuju - u njoj se i6lkoni!4ava p@icija posmairanja sa strane). Opis lova daj€ se na pGebrrcrne lovadkom jezirku, ali se lovadki izraai sva,ldpu! prevode ra n€urralajn jezik - i€ro ona.ko kao 3rc se franouski jzrazi mosu da prevode ! Ratu i miru na ruski j€"ik: Z e cs e v e cd o p o l ao r r o ( p r e l i D j a o ) . . ( r . X , str. 244:r. I. str. 781). ....hrt... slleli;jce je pojurio prema slepenisiu. pa orze ravDato (repti poae se aeSari nogeNio kolaiu (t. X. str. 245;t. L str. 7821.
33. O furciji asmdc loptt€ u autorevom. gorcd tod Totsrojs !id. B. L BrqorlaAor, O E!x. To mm. - ,,A. H, Tohr.., c. I (,,Am.p6\?@ 35-j6), q!. f9.

84
v u t . . . s k o f i j e d n o m .d v a p u t i . v i n u v ( i c e p a n i ' c o m ( r e D o m ) , n e s t a d eu g u m s k o i i v i c J . . \ a ! c c 'Dor ooiuri Doliem. ka onom me.Lu l'-uda se prolu_ f a d i o r o t r ? a o r v u - k( t . X , s ! r . 2 5 1 ' t . I s t r . 7 9 0 r ' (mladrh, Z n a oj e d a u s a j u i m a p r i s p e l j h r u l , o \ a( ! . X , s r r ' 5 2 j t . T , i maio;ih rstaiihr

3. "TAEKA GLEDISTA" NA PLANU PROSTORNG.VREMENSKE KARAKTERISTIKE

panicu (rep) Lmedu nogu,pa ubrzaskokove x. str. 54: t, l. s!!. 794). ...lisica Doceu kruso\ima da wluda izmedunjih Dravedi sve ce5& i cesae krueove i ma(udi oko sebe t. iosmatom cevi (repom) ( X. su 256: I s(r. 7971. ...(Nilolaj - B. U ) reeeda ce dati rublju onom€ ko uvrebs, roj€st nadle zeca Da rogr (t ^ srr. 259;t. I, st!. 800). Ovde su lovadli itrazi po svojoj funkcijLi veo0Da bliski franoushim r€6ima: i tadlo i ovde postoji slne' njivatrje aotdovih pozioija, koj€ se svod,i na smenji' vanje ,unuta,rtrjer i ,spoljnjec tadke glediSta.

srr. 791). na ....!'rrt se nakostresi lGmja, podvijos visece (t

U odrcttedm 6e slu6ajevima prjpovedeleva tadka gl€dista mo-Ze donekle - sa mamje ili vige pouzdanja - da filisi'ra u pros'toru nii vremenu, to je6t molemo (koje se u prostornim ili !T+ nashrdi'vati mesto menskirn &oordinatama odrcduje) sa kog se pripoveda. U posebnorne shraaju, lkao lto 6€do ro &aslije videti, to se mesto pdaaoca mo:e da pododara sa rnestoln odreclene tridnosli u del,u, to j€st autor u torne shaaju kao da sa{'pstava sa mesta koje zauzima do tidna litna6t. Ovde bi se unekoliko drugadijim terminfuna moglo da govorio prostorflojili uemenskoj perspekrivi pri strukturisamju pripovedanja, pri 6ernu a,nalogija sa perspektivnom stntktulom ovde predstavlja neito vis€ od pro6te metaJore. Perspektiva se u Siroko,me smishr mode uopste da shvati kao sj,stem ?redstavljanja rrc- i f€tvorodimenzionalnoga prostora koji se prikazuje zavisno od umetniakih postupaka odgomrajuce vrste umehosti: pri de mu u sludaju klasi6ne (linearne) perspektive pozicija lica koje neposredno opi$rje sluZi kao tadka odmeravanja. U likovnoj j€ ulrnetnoGti u pitanju predsravljanje realnoga visedimenzioialnog prostora na dvodimeDzionalDoj raw slike, pri aemu je umernikova pozicija kljudni orijentir; u jezidkoj umehosti ro more biti, pre-

POETIKA KOMPOZICITB

t7l

6. NEKI POSEBNI PROBLEMI KOMPOZICIJE TEKSTA UMETNICKOGA

Na( je dosadabnji zadatark bio da ilustrujemo razliku izrnedu taiaka gledista koje se ispoljavaju na mzliditim nivoima i ,u mznoli&im odnosima. Pri tome smo natrnemo ostavljali po snrani neke specifiane kompoziciffre mosu6iosti koje,ka,nda naknadno difle jo3 slotenijim on€ kofirpozici(me postupke koje srmo ranije opisali. Sada demo ispitati dva takva prcblema.

ZAVISNOST TAEKE GLEDISTA OD PREDMETA OPISIVANJA Dosad $no ispilh?ali najjednostavniji i opati slu. daj organizacije urnetnidkoga tdksta - kada izbor autoro!,/e ?oncije zal,isi iskijuaivo od autora [<oji pripoAli se moZ€ jstaii i d.nugamoguinost - kada neki pdnoip opisiva,nja (poimenic€, izbo,r tadke glediSta) ne za,visi samo od onoga ko opisuje, nego i od toga St a se opisuje, to jest ne odreatuj€ga sarno subje( a u t o r ) ,n e g o i o b j e [ < a t kat koji opisuje (a objekat opjsivanjatu more koji se opisuje da bud€ neko I'ice ili neka situaoija). Tako tipologki mzliditi principi opjrsivanja koji su, {ropSt€ uzev, ka, raikteristidni za razna ddla ili dak za razne autore, mo.

!
Y
I

gu da koegziltiraju i u istome delir a ! \ezi sa xaznim objektima opisivairja. I uoplte ponaJanje nekoga j{.maka il umetniaikG me delxr -,u najrazlidi,tijim njegovim aspekttuna moie u nadelu da trurle motivisano i]i karakt€ristikama n:jegove lidnosti (to jest time sta on jeste) ili situacijom u koju dospeva (to jest time gde se nalazi).' Ta je !:azlika kaxaliterietidna, u(4rate uzev, za mzna knjiZewu dela ili pravce, mada u nadelu i u istome delu ,noze da dode do konsolidacije ovih dveju tendencija. Kod pisaca kao 3io su St€ndal, Dikens i Tolstoj konkretne situacije obidno se javljaju zavisno od taralldeIa j'unaka i s,r?ojstarva njih,ovih litnosti. Obr' nutll tendenciju rnoterno ilusbovaoi primerom na,rodne lknjitev,nosti, gde jimakovo ponaSanje moze da delerminiie koolk0:etno mesto u koje on dospevd (upG rcdi takode d€la takvoga pisca &oji narmgrno podra,a tradiciji na:rodne lmjiZevnost'i kao lto je Meljnjikov-Pederski). Zavisnost upotrebljene tadke gledista od objekta opistuanja najjednosiravyrije i€ pokazati na pdmedma planu. Pri raz' koj,ipripadaju frazeoloSkorne matranju ovoga planra isticali smo da sc izvesna frazeololka tadka glediata ispoljava pr€ svega u oblasti lidnih imemai uop{r€ svekolikih naziva. Drusabije reieno, j€dan ili dnugi naziv lica u autorovome govoru sluzi &ao pqkazatelj one pozicije koju aator zauzima
r !|.E.VcneHcxnft, nep@!ol. Vid.; A.M. n'rsropcx,fi ^omeqar npo6^eM. - ,,TwMaasQRaqc (Ys. 3d. TrV, Bm. 139),crp. 17 cucreMd", III -13, Tamo j€ ovrj prcblfl i psiholo.ld osEtlj6. o 2. Vid,: C. IO. H e Rnba oB, K dlcy -EpeneH.dtx dHouensit . c@x-sojl mplrrrpoa B - ,,Tellu a@a,\oB Bo !6po IO. M, c{creMaM , Tapry, 1966. !rp., s dn8€ sthn€: Adplbard .pcrpud* B tlean O ndtflt e.laorecroo Aoruaq, "TP!'Ad no (vc. s. Trv, ssn. ,31), rapry, 1e65, gde se o6elod-Juj€ a srcd' pre zalisno* idedu njovetmn *€* stard Rrsije kaFkr€.islitna Eo. mFlnoca siatsa i pr@erbnja u prbslod.

172
u pnipov€danju pr€trna dotibnorne licu'. Uz to je zrnilrtljh/a pojava alase ovde ,u vezi sa raznim litnostiina mogu da prime]]juj,u razliditi principi opisivanja. T a l ( os e r n o t €p o & a zati da se j€dma lica u delu opisuju sa Ddkoliko taaaka gledista, ddk za druAa l,ica sm€njivanje tadaka gle. dista more da bude ndkarakteristidno ili tark qopste nernogude. Sam priDcip opisivanja, prerna tome, zavis i o v d e u c € l i n io d o b j e k t a o p i s i v a n i a . Do tdkvog se zdkljudka mor€ dodi, izEre&t ostalog, $a oscrovu analize teksta Rata i mira. Ato o6tavimo po slrani otigl€dne sl,uaaievedrepravo€a uF raMnog govora - sl{rdajcve &ada je iz neposrEdrnoga (to jest korn konkrotdome likontdklta jasDo kome cu ianetftr orih Loja sc u dotidnorne tekstu porninjo) pripada n€&a tadka glodiSta koja se uporreblja\,a u autorov@nc ldhgtu -, ldko dorno se u(|eiiti da se jedna fica ovde tdlom celoga plipoveddrja na isti nadin irDeDuju, to iost nazivaju se j€dnirn ite is6hl im€monn (ili pak ograditenim brojem im€oa.varijanata), dok se drurga u mzliaitirr situaoijama fla ftzli&'te naaine idenuJlr. Tako se Natasa Rostova kod To{stoja ovet poiavljuje kao ,Nata!a" (ili "Na a6a Ro6tova"). A,li ne tako i Nikolaj Rostov: on se u automvome tdkstu lmenuie "\icolas.. 'Nikoljenjkaa, lNikoluskac (autor se, oai. gledno, u ovome olutaju koiisti tadkom gledista njegove rodbhe), ,Rostovc (tadka gledi$ta njegovih drugo1,a iz puka ili njegovih poznanika iz visokog drug tva), ,r adi grof( (taika glediSta pdsluee), 'Nirkolaj(, ,Ntkolja Rostov{ i sl. Katkad ga autor moze da o,pi suje potpurno sa straine - kao posve nepoznata aoveka, na primer u sceni lova u Otradnqmi 'Kerovi v a trenog, mladog lovca Rostova.... - pite Tolstoj (t. X, str. 244; t. I, str. 781), kao da se Drvi put s njim susreCemor a do takvoga orudeoja dolazj irakon sto se malo nnije o njerru govorilo tr<aoo ,Ni kohlki( i sl.l
3. Vjd, r.dj., str. 40. i sl.d,

T\JETIXA KOMPOZICIJE

Moglo bi se redi da Nataiu Tolstoj opisuje sa n€. ke stalne pozicije (kao da aurtor u ovome strudaju odbija da zauane tudu,taiku gleditta i radije gleda sa svoje sopstvene tadke gl€diSta - s,likajuii je onakvom kalvom je sam vidi), do& Nilolrja o,pisujesa viae d:a"nih pozioija, pokazuiudi ga aas ,u jednome aas u dnusome osretlj€oju. Takva disperzija taaaka gledilta (ili pa.k, traprcriv, odsustvo lakve disperzije) predelavlja, n€ana $mnje, znadajan kompozicioai mqneoat, To isto bismo mogli da ko$tatujemo a&o bismo s€ osu,nuli na al]I'uge mogu6nosti ispoljav&ja frazeo' toike tatke eledi&a. Ramije srno isticali, na priiner, da se govor Franouza (ili fran@L{d govor ru3kih pl€ltrit^) ! Ratu i miru mol"- da dadne ili ]ra frsorskome ili na ruskofine jeziku - i to smo doveli u vezu sa od,govarajuiom izm€nom autorove pozicije d odriosu na opisiqanLr lidnost (lice kome pxipada uFavni govot'). Afi j€ u v€zi s tfun interesa{tno da s€ govor ne' kih lidnosti - na p0:i1ner ka?etana Rarnbalja - daje sarmofrancuski: u odnosu na o1,'l'rlianost autcova pozicija sve 1,Ieme ostaje isla (moglo bi se re6i da Rambalj a,u,tora furteresuje sarrno na platrIu 'spoljnjeg. po\matrania). Samo na francusto,rneprenosi se i govor pdko\'n'ika MiSoa (&arakteristiaan je njegov razgovor s A,ldksaDdrdn - vidi t. XII, str. 10-13; t. II, srr. 53+-538; i to ito je sav taj razgo',s dat fra,nouoki naslaiava spoljnju autorovu poziciju). Tako blo se autor mote u ve(oj ili manjoj merl da sluti neprav;m upral,inim govororn zavisno od ob. je,kta opisivanja. Dakle, govorna kaxdkteristirka more da zavisi ne samo d toga u Cije ime a,utor govod, nego i od l o g a ok o m e i l i u k a k v o j s i t u a c i j i g o v o r i . Takva zavisnost jezidkih postrl?aka opisivanja od prcdmeta govom karakleristi6na je za jezik uopste i nikako se ne svodi na granice lmetnialkoga teksta- I
4. vid. .eije,3tr. m. i sled.

B. A. USPENSKI

?oETr(A I(OMmZiCIJE

zabta se 4r najnornalnijim uslovirna svakoalnemoga govom lako rno'e zapaztrti veza meaiu mzMitim lingvistidkim obelerjirna (Idksi6kim, foneidki{n i 6,1.) i onim o Cemu se govod. Tako, na primer, kada govo. nimo o mailom detetu ili o xedemu 5ro ie,u vezi s njim, aesto se iavlja osobira inronacija, uobsle osobita fonetirka (ono Sto se obidno naziva ,tepa,njern() i tak osobira graxnatika (na primer, upotleba d€minu. tivnih sufiksa, koja je u rudkorne iezlku 'inaae farkultatima, o\rde rnore da bude obavezna). Navedimo io( da se u ruskome knjiremome izsororu i clandanasu reaima ,,Bor", ,,focroA" ne izgovara eksplozivr , nego frikarivni [1], glas koji j€ ugtavnom 1ud ruskorne j+ zrhu u niegovorn€knjirevnom obliku (ro je retikl 6laxoga liturgijskog izgovoE, ftoji je nestao u svim drugim rcaima, arli je o5tao u ovima kao najveama specifi6nim za leksiJnuslutbe boZije). Jasno je, prema tome, da saxn predmet govom i aa.Ir izgovorena red mogu da odreduju jezidke osobenosti (upotrebljeni fonetski, grarnati6ki iti leksidki ,Anal,ognase za!r'isnost mote zap ziti i na ideoloJkorne plamr. Ovde se pre svega mogu navesri ,sta.lni epitetk u narcdnoj knjizet,Ilocti; € jedne srran€, kako je isticano, oni desto shrz€ za izrazavanje autorove ideolodke taike gledista, a s druge njihovu upotrebu ne uslovljava toliko salrn auror kotiko objeKat oprsrva_ njai oni se obavezno pojavljuju svarki pur kad se pG mene odgovaraju6i objekar. Postojani epite! o1ryte ulazi u opshr "etiketfti sinuaoiju" koja je u epskome pripovedarnju vezana za neki prealmet pripovedania. )Ako pisac opisllje kneieve posrupke, podneduje ih kneievskim ideali'rna ponasanjai a.l.o pero njegovo opisuje sv€ra, p,nid,riava se cdkv€ne eti&eoije; ako opi$rje pohod nepdjatelja na Rusiju, i njega podrc.tuj€ predsta, varna svoga !':emena o nepdjatelju Rusije. Vojnidke epizode podvrgarva vojnidkim prcdstavama, hagiograf, ske * hagiogmfskim, epizode iz knedevog gxaatanskog

iivota - etikeciji njegovoga dvom itd.('Sa,ma opisiprema tom€, dz Fredrneta vana siouacija protila"i, opisivanja; ona istouerneno odtreduje i ideolos,ku au' tom!5u poziciju. Idrteresanrtnobi trilo ispitati tu istu osobenost kod pisca kao Sto je P. I. M€ljmji,kov'Pederski. Uporedi lik Aljoge Lohmatova u njeg.woj epopeji U Sumama i Na planiwma, tiie pmasarje, kao i arutorov odnos prema njetrI',u, re odxeduju n€posr€dio osobine njegove lianosli, nego pre svega ono mesto na kome se on zatite (u tokr pdpovedanja alrtorov 3e od,nos p?ema Aljoti naglo menja; pri tome se ugLlalrloJnne menja sam Aljosa, nego njegovo Zivolilo mesto: liz sela u grad, od radnjika tryovac i sl.). Tako isto se u Ratu i miru Tolslojev sutorski odnos prema So,nji msnja zavisro od eitua.ije u kojoj se ona nalazi. Mealutim Tolstojev odn6 pftma Elen oltaje isri u toku celoga romana i nc m€oja se aak i onda kada umire; karakterisliano je ato se o Eleninoj smrti govori ovlas i kao da je u pitanju jedan od nje' Irih ispada. Tako odnos prcma junaku predstarlja ovde funkciju )'mesta( ( r lirem smlslu) u kome se on zatokne, i ne zavisj flepos,redno od subjekta opisivanja, nego od onoga Sta se opisuje. I najzad. i pro\tonno-vremenska autorova potcija odnosu na li{most u delu mote da zavisi ne samo od posebnih osobina datoga autora, n€go i od svojsLava date lidnosti: nek€ se lianosti mogu da opis,uju sa neke oalreat€ne pozicij€, dok se druge rnogu opisivati sa 0rekoli&o razliditih pozicija. To se isto, po svenu $dedi, ,rnoZeispitivati ,i u ve"i sa psiholoskim ptanom. Kao arna,logiju tome moterno naresli sistem prika. zivaJnja u starome iloabpisu, gde se semantidki varni5, A, C,Iax.qer, noruk ApebReptreon D. s- rihaaov. tctik! sN .usk€ knjit€mosli, str. ll7. O @tikecii s*oj situcijn vid. talod€r A. C.,]lsiaqeB, AsEprypnun e xr - ,Poerics. P@ryka. n6ruKa., Wa.sava, 1961. O sbrnim pd rmrera. - U njego!, rnj. ,,llmpr.gar @rrk',4,, 19,|().

176
je figure prikazuju Fevashodno &ao nepok{ehe, kao da 6fur€ c€nrar prema rksrEe se organizurje sli&a, dok se rn (}je vain€ figure pre&tardjaju u krctarju t{rd{r6i da $r f,iksirarne u nlihovdne odmosu prema tome cenl-Iu. Drugatije reeeno, valnija se fielrla o,pjsuje sa ndke stalne Ladke gled.ilta, dok se druge ol,ierju sa maoih i pnilidno sluaajnih taaatka gledilra." Dakle, razliditi pllhcipi opisiva,rja koji se, uopdte uzev, mogu da uzlrl|t lao tarakteristidni za odredene autore bivaju zashrpljoni {r jed,nom istom delu, buduii da su uslovljed specifi&osdu pdkazaooga materijala. Delo takve vrste od:gadzuje se onako kao kad bi mzne objdhte toga dela opisivali.razr aurori (koji se pridrta,vaju razlidilih prirrcipa orga! zovanja pripovedanja). Ta&!,i se shraajevi [Dogu, prema iome, tumaditi kao r€uultai sve slor.llijih t slor.{djih olementan{h kompozicidrih nrogudirooti rkojc $r ranije ve6 mjanotr€ne. Kao da su takvi &omp@icioBi postupci samim tim po svome &aralntem drugostepedri. )TACI(A GLEDISTA{ U PRAGMATICKOME ASPEKTU Nep,odudaranje autorove i titaoteve poziciie Kad smo rafdje gm'orili o razliCitim taik&na gl+ diSta u wnetnidkome deld i o dinaxridci tadke slediSta pri opisivanju, imali smo u vidu adorovu tadhu gtediita, to jeot tadku gledii4a onoga ko opisuje (prjpo. veda, slika); drugadije r€teno, pitali smo se sa dije tatke gledista aulor opisuje. Obiano je ta tadka gledisLa istovrerneooi ta{ka glediSra adraata (Citaoca, gledaoca) toji opls ?rina i koji se kanda pddrrduje auto'rr i skupa s njim zaruziira aa€ jedou aas dru,gu tadlnr gledi$ta. Tarko se u aedini stuaajeva poddaxaju o?isivaaela i prijemlilkova pozicija, d Doma potrebe da se te pozicije &zlikuiu,
6. B. A. Usp.nski, O s.njorici ilon€, *..34a. I sl€d. (! ovom

POETIKA KOMPOZICI'E

t77

AJ,i.su mogu6j i sludajev,i kada se autorova pozi_ .. cija i 6ilaocevaI gledaoceva poziciia ne podudaraju. a I uz ro Ie ro nepodudaranieaulor svesnopredvideo. Treba se oeradili da mj ostavljamo po sLranr mo. gua aulorov neuspeh,kad se aurorova i ditaoCerapozicija ne podudaraju uprkos a,utorovoj votji _ jed;ostavno zato, na primer, ato auloru nije poslo za ruI'um da dosligncposravtieni cilj, iti pati zaro sro (irarJc porazisa pozicijc na koje autor nije rafurnao. (pri.odno je dJ re Juaajevi nepodudannia aulmove i di. taoaeve pozicije uveCavaju onako tako se aitalac uda,lava ocl autora u tremenu ili p(6toru.) Da-tle, mj ovde govorimo o- podudsranju ili nepG . . ouoaranJu aurorove i airaoteve poziclje samo u sluCa. ru kad to podudaranje ili nepodudaranje dazi u a . Takvo nepodudannje postoji, izmcdu ostalog, mznovrsnim komiakim efektirna. Istaknirno pre svega cla je mto u oseFvuefekta ironiie. NaveSdemo prim€r€ autorove irdrije koja se zasniva na horimicnom€ suprorsravljanju iuiorove i(ira. oaeve tadke gledisla. Evo Sla. na primer, pise proro. pop Arakum prekorevaiuoi ikonopisce.nikqrorce,kojl su poaeli na nov, "tudinski" maiir da slikaru svece na iktr|amar ,Spasao vas gospod Bog - ispr;viti slc bo. re niima jadnima. Sami oni u zivotu svoiorn ne bi sc do6edili ta.ko da urade kao sro ih vi naii;iste".'Tako autor (Avaknrm) nam€rmo zauzima ovd€ !a6ku etedi!, la koja po njegovoj zamisfi Drebada bude sutrolna eitaoaevoj tadki glediSta; kao da se auror ovde pravj ToSaza,uzimajudi poziciju koja je za ni€ga smo8a, na. ravno. netlrihvanljiva, Sa odreden a stanovi a mogt,! ol se rec| da se ovde autorova pozicija udvaja, ali bi se isto rako s pmvom moglo uzeti da se orde razjtaze autorova ii eitaodeva pozioija, pri aomu autor sves,no izigrava uI u koja inu, uopSte uzev, nikako nije svoj7. Iz bdde ,M 'atr{ 4 spoljnjoj mudrcsri._ rid.r ,,x,rxe npotudoqa nsqvua, ramcac{@i , ,.pirue €re @sxeB!{,,, M., 1959, o!. It3.

178

B. A, USPENSKI

METTKA (OMPOZICIJB

179

JoB jedan plimer - ovoga puta iz Tolstoja (ono meslo iz Rdla i mild na kome se opisuje mnjenje !isokoga airuslva u vezi sa Eleninim raz\tod,om sa Pje rom i nj€nom predstojeCm novo,m udadbom). Pnika. zujudi ja.llrlo mnjenje, Tolstoj pise: Bilo ie, doista, nekoliko tvrdoslavih tjudi kojLise nisu umeli izdiCi na visinu pitanja i koji su u toj nataine bralaj ali je rakvihbilo meri slcdaliismevanie (i. n,alo,-ioni su dutali_... xl, slr.28o;i. IL srr.374,. Tolstoj ovde oaito ne govori u svoje ime. Tadka eledisra koju je,u ovorne slucaiu zauzeo sasvim se ooigledio razilazi sa nj ovom op$tom pozicijom (k(> ja u ovome elulaju nije prisurtna, ali koju mi dosta IaLo mozemo da naslutimo) i sa onom pozicijom na kojoj se, po anlto'rovoj za.nisli, Eeba da nalazi ditalac. JoS bi se primela takve vrste, naravno, lako m(} glo da navede. Moglo bi se uzoti da ta,kvo nepod,uda. ranje autorove i ditaoaelre pozicije uopste aini s11stinlu postupka ironizovanja; karaktenistidno je Sto pri tome autor govori ili deluje u ime nekoga lica, ali samo lo nego objekatwe. llce ne predstavljasubjekat, dnovanja (na osno\,\r toga $no rafiije i mogli da govorimo - dz unekoliko drugaaijeg aspdkta razmatlanja - o nepoahdararnju ddeololke i ne,ke diuge taeke gledi{ta koje je za ironiju kararktedsti6,no'). Ironija se samim tim pojavljuje kao poseban sluaaj alrto,ru\,e p r e t vo r no s t i,' koja je suprotstavlj€na p r i f, o dnoj (po deiiniciji) ditaoaevojpoziciji. Navedeni pdareri iln.lsruju sludaj kada autor pnil'r'emeno menja svoju pozicrju; dotad 6u se autmova i titaodeva pozioija pod,udarale, pa tako iitalac po ineroijd ostaje na sta,roj po?iciji, ali autor aleoaekivano od nje odstupa. U drugim sludajevima dolazi do stalnoga (oltaje u tohu sveuikupnoga pa'ipovedanja) nepodudaranja m€du a,utorovom i iilaoievom pozici9. Uoslalom, u po1luoj saglamsti etr6neia-brkv.'pre.vobo$.. s saloE .tiftroEjon @. .eai.

iom lto F mogude, dra pdmeo:, u 'kaziva,njo" - u4oredi Zo,Saenkovepdae u koj,ima lice sa iije se radke gledi&a pi,poveda Listoliremeno F,edstavlja i predmet vrednova,nja 6a tjrtaocove tatrke gtedigtao). Primed koje smo naveli derncrsrdrraju dinamiku auta,rsve pozioije ,Lr odnosu ma ditaoaevu pozioiju, ati nije teSko navesti i taJ$e shdajeve u koj,irna je data, naprotiv, dinamika ditaoleve p@icije s obairom na au. loro\u pozicjju. I dok je siruaoija prve r/Tsrernoguda, ftnealu osralog, u i roo i j i, dotle je situacija druge \fsre karalklenstiona, na primor, za g ro t e s k u. rrovoljno je seriti se, na prim€r, Hljostakovljevo. ga laganja u cogoljevome Reeizorrt Hliestakov sa slra.Scu laze, i dolari goto,vo do ,ko6mi6hih mzrnera. Tdk Sto smo (ro jest t6k lro j. ditalrc) podeli da doti\,,ljavamo ono dto se zbiva kao rclath no rea.lno. to jest lek gto smo se priv;kl,i na tu uslovnu rcalnost ke ja se na sceni prikazuje, a ved nallt oc neodekivano nudi ne3lo 3lo ocigledmop,rcvazilazi grrnice svake realnosti. Tako se menja sama norma nasega dorilljavarjar pretpostavka o onome dto more i o onome Sto ne rDoze biti't; dru,gaaije r€t€oo, menja se ditaoaeva tglka gleirista, sis4em njegovoga vrednovanja, i autor dela mauta s tom dinannikom ditaoteve tadke sledis,
lat,

Odgovarajuda dinamika ditaodeve pozicije (empi rijsko prilagodarvairlje na njemu nepoznitu normu) de
t0, up. lakae lmreDF Ljeskollj€rcc r?ral,rds (n d. u drusadijin reminina) u ndur B. B. B s x o r p a a o B, o ftBre rvlox*ruex_ sor ^hep3rvpH, M,, r9s9, crp, 123_130. 1r. up. u lai s rin opasl v, v. cipije o bme da !o u rvunKu m. rirri.anja ne d€fo.ni!€ "slvamoi", sdo neso i jzvesna ,no.moq iB, B. tnnnryc, r\oe I xyx^q D caHpe caukora. _ U njcs, Lnj. d€fornacija none pritudno note dovodiri L vezu upavo sa pjon€rom bdf,. Eledisb. 12, U jednom bi € tmatenju noslo snarrdi da u bkvoj siluac'jt po podlete i aitaot4a i auio$5 menm radka gledithj ati je a etvu inrdpreiaij! bttdo da &aoae% .a!la glediaa aoslaj. z. auromvoE rn ipat s pFlon mordno konsrato€ti diMtku aiboe€rc hlle pozjrju. llcdi3b u o.tnosu m &roreru

180

B, A. USPENSKI

METIKA KOMPoZICIJE

l8t

sta je uobiiajeoa u najrazliditijdm ,atrlovfuia urrDebriake falr,tastile. Ana,logno pomeranje piijemnikove (ditaodeve) tad_ gledisla veorDa je 6eoro u anegdoti - kada se dc ke gadaj u poietku shvata sa jedne itadke gledii4a, a tr! da se deoaekiva,no ispostavlja da ga je trebalo shvar,jrii sa pos,vedruge taake gledista (to jest da se Fiaalac nal.azi na dFugoj poziciji). lzvesEla komPoaicija koja se moie svesli na odredeDu dinamiku prij€'rffri_ kove poaicije (u od,Dosuna aotorovu poaioiju) uoPite je, po sv€mu s{dedi, ka,raktedstidna za tenomen ko_ mianoga.

Sernantib, sbta*tiko i pagmotika ko'. pozbianoga sklopa.
AJrc bi s€ na unnel!ridko delo primodla PoZIM[a semiotidka podela na senantritu, sfurtaktiku i pragma_ tiku, qda bi se u skladu s tim moglo da govori o semaotidkom, sintaktidkom i pmgmatidkom idvou de_ la: semantika se bavi od{rosornopisa Prcma opL sivanoj stvamosti (odrnosom slike prerna naslikanoEe), sintaktika se bavi unutarnjim struktunnim zakoika nitostima u sklopu opisa i, najzad, pragma se bavi odnoso,m izmeAu oFisa i doveka kone je on na,menjen. U sklad,u s tfur moie se govoniti i o 6ecnan!i praSnnati6kome asP€ktu tidkome, siat3ktidk@e kompozicije umetnidkoga dela (to jest probl€ma 1anke gled,itta). U torD se smifi semanli&a konpoziciodoga sklopa bavi odnoGorl taake gledisla pr€rna opjsivanoj stvalnosti i, posebno, onim iskrivljavmrj€m stva{Eosti do koga dolaai F0:iLikomojenoga pnik^zivamja posredstvom od,govarajuie taike gled,i6ta. Cesto se j€dna ista Etvamost (jedan isti dogatlaj) opisuje sa raznih heaka gl€dista, a slaka od jih neadekvatno je vas' pootavlja (na s\"oj je nadi,n iskrivljuje); pni tome se razliiite tadke gledista m u medusobno da doPuniu'

ju, i u svojoj ukupnosti omoguiujo titaoou da dobije adeikvatnu proalstaru o o,pisivarnoj linjenioi. problemi taftve mganizaoije razlititih tataka gledista u delu u stvaxi,pfipadaju serrtrrtidkene aspektu ttrnpozioije Metludm sintakrita korpozicioDoga sktopa bav' se odnoqom razlidjrib tadaka glodista koje u detu uaestwju nezavisno od prik^zivane stvamooti. Ovid€ bi s€ moglo, izrnedu ostalog, da pGtavi pttanje o futrkcionalnome znadenju koje ima upob€ba Ddke tadke gle. diSta u delu (to jest o umrtamjedn sint*tidkome znadenju l@je se uspostavlja bez pr€koradeoja arardca datoga dela). Upravo j€ sinta-ktidkiaepckt kompozici. je prevashodno i razmalran u prethodniin glavama ovoga rada. I na kraiu, pragmarika kompozicionog sklopa bavi se probJ€rnom kornpouioiie dota u lezi sa njegovim aitaocem, to jest onim kome je dati tehst upuaen. Koinpozicioni sklop more speoijarho da predvida odreal€no ditaodevo ponasanie, i to tako sto autor deta ra6una s rim ponasanjem,kao da ga specijalmo nro gramira." Tzmealu osralog, aunor, kao Sto srno videli, mote posebno da ra6l.lna na odreatenu dinamiku aitaoaeve pozioije." Raztidili kornrpozicimj od,nosi izmedu
r3. Treba jo! jednom nagtasiri da orde goorino o fialmrri.i ln.rnid kosa dela isktjueib na praDn njeg@ konpordlc. Ako s pa* gomri uopfte o pngmarici uierniaroF dcla, d. da se ovde lavlja oplti probtem klasifi*&ij€ d.ra zorhno on aitsoa€. odnosaI'rem. njifra (uz ro sc.vd. nocu nzltko. !:ri odno$ roF n aurol n'ed\ido o.l on,t- r"i" -r. r,"aiia-r r:. *o €, ns primer, jedna d€ra eit.ju dr bi se s'nrl{, ,{r3 ,:e dari€ bj. ft lpon€kld je 1a telia bko jak,r da se ?avirnj. I k,ai), drosi * Ei hjn da bi $ da nov nlcin sasledari neki p'ohr(.ni i n. 0.kar prag_ naliaki ad:bk dera ustovtlava,iznreito.{3ks,I r) da se je.tm de la l*o ronovo tii.j,, dak se dru$ s hrrrom jti s mnjin zado, voljsrvon ponovo tiraju.) Razwe sd da se u okv mot€no d. zadrrarano na owhe dootjno stor.none i specijatnone l,l. o pralnatialin p.oblemim konpozicije I nikarnvu (poilrnie, uzi@'je u obzir, pri konn.uisanju slikc, sledaoreve po.€ijc i kEranj!) !id. 'aJu ulod.u nsp.avu u rnjizi L. F. 2egi.a, r3sk xh. nmxoro nporcbeeH'x, crp, rr.

182

B. A. IISPENSKI

autaro!€ i aitaodeve tadke gledista ispoljavaju se p're svega na pldru nj,ihovoga relativnoga viidokruga, xela_ tillrle obaveStenosti o doga.lajima koji se zbivaju. U jednim shraajevhna autor posednje apsolutno znarnje o dosadajirna koji se zbivaju, dok od 6itaoca pojedine okolnosti za izvesrio vreme mogu da b,udu skl'ive ne, a vidoLmg junaka je jos ogla,nii€l]riji. U drugim sllrtajevima autor stavlja izvesna svosna ogranriaenja na svoja znanja, i joS Inore da ne zna ono sto je poznato n€koj li&losti o dolu,[ I naizad, mogud je s]utaj kada je autoKw (p'riaeoaev) vidokrug sv€sno oaranj' aen u ptredenju sa aitaoaevim vidokruggm ,itd. Iz asp€kta komuri,kacionoga procesa delo mo;e.Ino tumaditikao poruku, autora kao poSriljaoca popot'uke. U skladu s nrke i cilaoca &60 adrca.ta tim u ovome planu mor€dno razliikovati autoro1llr (poSiljaotevu) talku glediSta, aitaodevu (adresatovu) taaku glediSta Li, najzad, ta6hu gledidta onoga lica o ko' me se u delu govoni (to jest nel(e lidnosii u delu). Dalje, neke se od ovih triju tipova tataka gledisla mogu medusobno da "p lepe., to jest da se u plipovodarju ne razl;k'Lrju. Ta&o se deSava da se ne razlikuju autorova i ditaoaeva pozicija ili autorova pozicija i pozicija lianosii. Uz to mozemo pnimetiti da je pozicija ditaoleva po svome karakteriu nadelnospoljnja u odnosu na pripov€danje (u stvari, dita,lac nuino gleda !E delo spolja), pozicija lilnosii je po si!"omekarakteru nadelno unutardja, a autofo se po@icija tom pou gl€du mote menjaii. Na primer, ako autor prslzrne ditaotevu ta,3ku gledista, u tom se s,lutaju dogadaj,i opisuju spolja (sa neke stmne p@icije), a u slulaju kada arutor preurima tadku glediata lidnosti, opi$.rju se latulra. Froblem \!poljd:ie( i ),u,Iruta,mje{ taike gledilta potanje de biti raarnotren u slededoj, zakljuanoj glavi nale knj'ige.
15. Up. ruijq str. 112-o pmbldu etorevolr nu g@rt& & tasnij. (etr. 233, i sled). zmja E opslij.m pb-

7. STRUKTURNO JEDINSTVORAZNIH VRSTA UMETNOSTI.ZAJEDNICKI PRINCIPI SLIKARSKOGA ORGANIZACIONI DELA I KNJIZEVNOG

SPOLINJA I UNUTARNJA TACKA CLEDISTA Ispoliavanie spolinie I unutarnie tatke gledi|ta na rdznim nipoima analize Izdvojili srno ndkoliko opstih planova na &ojima se obidno moze da ispolji razlika izmedu taaaka glcdiJta; pri torne smo svalii put nastoja,tri da pre svega ispitamo specifidne (za od.govaraju6i nivo analize) mo, gudnosti ispoljavanja tataka glediSta. Nije, medutim, teJko zapa"iti da je bar jedna opoaicija ta{aka gl€diSta op$ta, kanda "sveprozimna", Xo jest ispoljal,a se na svim nrije razmoirenim pla, noldma Tu smo opoziciju uslolrno oznaditri &ao opoziciju ,spoljarje< i {rmu,tannj€( taake glediSta. Drugadije redeno, u jednone sluta:ju autol u pri, povedaDiu zauzimaocevidno spoljnju pozicijuu od{rosu na pnikazivane dogaataje, kao da ih pd tom sa strane opisuje. U drugonn6e sluaaju, naprutiv, xnore da smesti na rieku poziciju rkoja je s ob"irom na pripovedanje unutarnj ai moze, izmedu ostalog, da Freuzme tadku gledijta ndkoga ulemika u dogaalajima o kojima se pripoveda iii pak mo:€ da zdzme poziciju doveka koji se na,lazi na mestu zbivanja, ali u Djernu lle uatna ua€sda.

r84
A u opitoj aulorovoj unuta.mjoj poziciji u odnosu na dogadaj koj'i opierie mote se, sa woje stratre, opet da razlikuje unutamja ili spoljnja pozicija u odnosu na neku lidnost. I doista se u sfutaiu kada Disac u opisivanju pr€uzima tae*u gledista Dekogalica more rc6i kako se ta lidnost opisuje sa izleme taake gleal,istakoja je u odnosu na nju sanru unutarnja. Me' dutirn, ako ?isac izvestava sa mesta zbivania ne zauzevai pozicij,u nepo$odnoga uies,nika dogadaja, auto' rova je tadka gledista neminovno spoljnja u odnoEu na opisir,?n€ lidnosti (autor se u opisivanju koristi tadko,m gl€dilta slranoga posmatrada), ali je unutarnja u odnosu na s&n opisiva,ni dogaAaj. Da bismo ,ihrstrovali opis posledriega tipa, moZemo nav€sti jedno mesto iz Bulgakovlievog Maisto,"a i Margatite, Opruje se razgwor izmeth Ivana i Majstc ra u lualtrlici; uz to !c razgovor vodi u Ivanovoi bolnidkoj sobi, u kojoj ,ema nikoSa osim njih dvojdce. Autor obavestava: '...gost j€ poteo da govoni Ivanu na uho tako tiho da ie ono sto ie on isp aao jedino pesnik znao, osim prve retenice...( Kasnije se navod.i ta rcaenica, 'i opis dobiia naglaleno o[udteni tara:lder: opisuje se illnakova mimika, spoljnji utisak koi'i niegovo ponasanje ostavlja, ali rcdi njegove ne dopiru do nas - kao da ih alrtor (a skupa sa njim i 6italac) ne mote da 6uje. Zanim nam se daje obavdtenje: ,. . . kad su prestali da doptuu svi spoljnji glasovi, gost se odmakao od Ivana i podeo da govoni gla$ij€(," lako nanr se pruZa p'rilika da 'fujemo ,kraj Majstoro Sasvirn je jasno da sc autor u ovune slutaiu k(! risti tadkom gledista n€vidljivoga po6ma,traCa,ikoj'i u opisi!€,noj sceni plisustvuje, a.li u njoi oe 'uzima utes' da. U drugim se shrtajevima ta tadka glediita ne is. poljava tako ias,no. Treba rc6i da znadaj taike gledista kao &ompoziciono€a postu,pka proizilazi dz arnjenice da se ona aMrrl,cr.p n Mlprapsra. ,.M*Ru", 1966 t\t Il, L

METIKA KOMPCrZICIIE

laai u osnow poanate pojave koja je svojw,rem€no nazvana ,odudavaqie(. I doista se sustina obualavanja u zlatnoj meri svodi na Fdmenu nadelno nove - tuite - tadke gledista na poznatu stvar ili poznatu pojaw, kada umebik 'ne naziva stvatr njdrim imenorn, nego je opislje kao da je prvi put vid€na, a dogadaj - kao da se prvi put d$io{: Drugadije rsd€no, iz aspeikta problematike kojom se bavimo poelupek odudar€nja mote se shvatiti ,kao prelazdk lra t8akr glodista 6tranoga posrnatraia, to jest upotrabu porioije koja je spoljnja u odnosu na opisivadu pojwu, Razl,ike izinedu spoljnje i ufirtardlj. rr6k€ gledista u pripovodanju, &ao 3to slno ved dmali pailikc da se uve mo, u nadelu mogu da se ispolje na 3v.Lomc pla, r koji smo mnije mzmatrali (uz to mogu dr !c rcalizuju razliaite moguanosti slotenoga komp@iciGog sklopa koji kombinuje - na raznim nivoima - u.Dutarnji i spoljnji opis jednog i,stog objekta). T a k os e n a i d e o l o S k o m e p l a n u o n a j s a dije se ta6ke el€dista vrednuju opisivani dogaAaji mc 1E da pojali, na p me(, kao neposredni uddnik radnje (elavni junak ili drusorazredna li&losti) ili pak da bude alatkao potencijalno lice koje, doduSe, ne uzima udesia u doga.lajima o tojtuna se pripoveda, ali se, uopjte uzev, dklapa u kiug lca 'tog dela. I u jednome i u drugome shraaj{r svet se u pripovedalju da, je kao da je predstavljen (na plailu ideoloskoga vred novanja) iznutra, a ne spolja. U drugim se pak sludajevima u delu vFdnuje sa izvesnih pozioija koje su odigledno spoljnje u odnosu
rpn.r. -,ndr{xa. nr., 1919, crD. l0b. 'Prcsrctz., ruikas lotrhliztu,

Srtskohrv.

trevod u zbomi*u

Pdtik

Priru.iino da u pojzvi otldavanja oriD srlrenj. ludom radkonr (kola j€ na nehi nadin t)o*?:na sa gl.di$a postojj i druga sban. ranije nar€denon): rruFk o.etavanja rorn , naocito uvelavanie - ta*o bi se podstalrb a*tivnoi pribda, retine percipimja *ako percipimja srve.i .iodivi ssu stva.. vid. Erije, srr, l9-4,

186

B. A. USPENSKI

POBTIKA KOMPOZICI'E

!87

na samo paipovedanje - sa pozicija sarnoga a,Lltora u doslovnome znaienju te reoi (a ne pri6aoca), to jest lica koje je u mafelu suprotslavljeno svojim junacima, koje se nalazi nad njima, a ne izmedu rjdh. Takvo ideolosko otuttenje ka!'a&teristidno je, izrne&r ostalog, za 6a1fuir' planu p Na frazeolo!kome s v d k o l i r k iI i mori urpotr'ebe u autorbvome govoru tuale reti (oblici nepmvoga rirPravnog govora, unuta,rnjeg rnorologa i sl.) rnogu da svedo{e o uouta,mjoj tabki gledista u odnosu na opisivanu lianoot. U ,isto vreme pojava kao (u njegovome Cistom obliku) sto je ,kazivanje. svedoai o upotrobi u pripovedanju tadke gledi3ta &oja j€ unutarnja u odnosu na o,pisivanu radrnju, a,li je spo ljnja u odnosu na lica. S dtruge stranc, uvedli smo se da hazeololko suprotGtavlja,nje spoljnje i {mt{amje tadk€ gledi$ta nije releva,ntno se.mo za autorov govor, {rego takode i prilikorn pr€noa€nja uprarnoga govora lica. Kao lto slno to poliulali da pokatemo u odgova0:ajudern odeljhr o\,€,Lnjige', naturalistidko reprodukovanje inostaroga ili nepravilnoga eovom u krajnjoj liniji svedoi,i o izvesrnmne autorovome otudenju, to jest o njegorome shle.nju nekom spoljnjom pozicijom. Pd tome ovde u jednirn sLudajevima dolazi do izraiai^ s?otjnja opi sivateva pozicija u od,nosu na opisivaftr lidnost (kao pnimer mot€ da pocluri Denisovljevo gasi,ranje), a u dnugim sludajevhna - seoljnja pouicija.u odnosu na
4. Up, lporedi*nje sr€d.jo!€kouoca vosz uflena D tnj.: M.5arrnH, *amevakkog bdon i srrirc no. Tborsdso opasci! pa6^. n Pes6@ca, M,, t965, crp. 15. Na$dd nmor sr€dnjorekolja Bshrin karakreri3e tb rheh toji j6 h *be sana ob.a,sr' (tad * sm.jad ne iskljuduje iz sda ud to. nzli\a izn€itu iim * sn jc), i u 1m. vidi j.dnu od Eincipij.lnih prdnidFmrcdno3r sfthd i ,cisto saiincno€. sm€ha !owg. rcgde snejac >izui@ moa.. sebe iz ismcvane Dojarc, sbvtja sebe msuprc1 njoj{ i z.a sdo a n4atiun sen. Uoprte o bubtujoj bcti larf,l sredisb kao ka.:krer'sricrcj grednh a sEdnjdekoho donvrjav$j€ porciji Nera, a o sdjnoj *@ laEkre r.ilnoj a Mo vreme - vid Lauje.

opisivam radtrju u celini ('tako 6e moze tumaaiti francuski ie"ik u Rttu i ,niru). Tt se ,ista opoeioija sasvim oaigledno pojavljuje i n a p l a n u p r o s t o r :n r - vr € m e n s k € k a r a k t e o r i s t i k e. Na planru same prostorne karaktenistil(e podudara,nje opisivad€ve pozicije sa pozicijom neke lianosti oplr6uje na upotr€bu Grutarnje (u odnosu na dabr litnost) tadke gled,ista, dok odcust1lo takvog podudaranja ('izrnedu os,talog, u rdlijc r8omotrenim 6hrdajevirna ,sukc€sivnoga prll(eza., |octrtc sc€ne., tadke gledi$ta 'pticje perspektive. t 31.) gwctri o upotrebi spoljnje poziaije. trsto tako na plarlr| romecrske karaktelistill<e upotreba unuta,fijc ta!!. glcdista postoji, na prim€r, mda &ada je rlilem.tr|rti pdlrovldadeva poziciia sinb,rona sa vlementrn &oje o'piaurc (kao da pripoveda iz 'sadaSnjice" uaesnil(a trdnJc), - dok je spoljnja tadka gledj,$ta data {r retroop.'LtllDoj au,torouoj po"ictji (kaala a,utor saopitava otro lto llaarc,sti jos ne mogu ala znaju, - kao da ne pdpovoda sa ta6ke gled'ista gl€dista njihove ,sadasnjiced, negp s talt niihove "lxrdrdnds4i<{), p l a q d t i a e ,v e d Sto se pak psiholoSkoga na osnovn a,rMlize u odgoraraju6em oddlj,l(u treba da bude ja,sDo da je u toj oblasti opozicija spoljnj€ i unutarnje pqricije osDowa (vidi ono 5lo je ranije re. 6eno o opisu "spol:ia" i o,pisu tiznir.lla( u psiholoskome aspdkfir). I razume s€ da se ovde [rloze govoriti samo o spoljnjoi ili ururta'-mjojautonovoj pozic,iii prema nekoj ld dno s t i, a ne prorna oPisivanoj ladnj . Spaianie spoljnie i unutarnie taike glediSta ( a odredetome ni1)ou anaJae) Ranije (u nost spajanja nju, spajarlja vofuna dela. aii petoj glavi) iEtakli smo opltu moguirazliditih taidka glediSta u p poledakoje se rnote ispoljiti na razlidltim ni i na iednom istom nivou. Tako isto sa-

188

B, A, US?ENSKI

FOETIKA KOMPOZICIJB

189

da mozemo da igtalineino moglrc ost spajanja (na izvesnome nivou) opisa u kom se upotebljava spoljnja tadka gledista i opisa u korne se upotrcbljava unutarnja taCka gl€di&a. To Cemo rnogudnost isp,rtati na raplan. Analizirajudi strurktunrdeIdeoloaki H F. M. Dostojevskoga (prevashodno na plam ideo. loSko€a vrednovanja), M. M. Bahtin kaze: ,Juna.kova je svest data &ao druga, tlda svest, ali se u i$to vreme ona ne oprEd,rne6ujc,ne zatvara, ne postaje pxost objekat autorove svesti..' Drugadije r.eaeno, moze se uz€ti da ovde dolazi do spajanja unutar.nje (u dnc su na dalu li6noot) i spoljnje tat*e glediSta, i pri t.! me se ove talke glcdi3ta raalikujt ,iskljudivo na idec lolkome pl?trxr. plao, Potpuno analogno PsihotroJki spajanje unutarnje i epdljnje tadke gledista - ali sada manifestovano na psihololkome plam - rnote se kon, statovati u la]Ilije analizLanome Frim€r'u sa Mitjmr Karamazovom (tije se unutamje stanje potanrkoopisuje, ali se pri tome predutl{uje ono {to ga vise od svega zabrinjava i na 5ta se on, p,r€ma tome, mora stirlno da vraia u svoiim mislima).'Mogli bismo, u stvar{, da smatramo da su u opisu Mitje spojene dve mzljaite ta6ke glediSta koje smo ispitivali prili&om razrnatranja psiholo6koga plama: taika gledista irdrutra (koja po'etpostavlja opis unutamjega stanja liinosti) i tadka glediata spolja, to jest otudena tadka gledista, u kojoj se upotrebljava pozicija stranog po6[tlatraaa (koja, nasuFot prelhodnoj, pr€lpo€tavlja od.srstvo opisa mutamjega stanja ii6nosti). Do toga spajanja i inade dolazi tokom celoga pnipovedanja kada se o Mitji govor'i, ali se na odigledan naCin ispoljava sanno onda kada te ta{ike gledista ulaze u izvostan konfilkt, kaala podinju meduso,bno da protivurede.'
6. M, M, Barr r s, npo6^4u n@rq skohr. p.evodu isros. dera er. 5C-t. 3 610:mo r'.1 r$'je A@rc{ob, Gp. ?, a u sry

P l a n p r o s t o r n o - v e m en s k e p e r s p e k r tive. Spajarije tadaka gledista (li6nosti i pniaaoca) koje se rrrem€nsrki razli,kuju vec arno razmatrali prilikom analize kompozicionih probl€ma koji su sa wemenom povezani. Imamo u vidu sludaj kada se spajaju, prvo, vrernernska pozicije nete opisivane lianoAti (njena 'sadaSnjica.) i, drugg, ercm.nske porxcrJaprr taoca kojLi zna dalji tok dog.ilaj. (i Llroji, prerna li) me, ded.a iz bududnosli le liao6ri),' i r.rz to se opis daje pomodu istovremene upotGb. obcju pozioija, I ovaj se sluaaj s pravom more tretir.ti op.t,Lao sludaj spajanja spoljnje (u odncu i|a op|fivEc dogsilaje) i uqrtarnje pnipovedateve pozicij., dl ac oc ovaj purt ispoljavaj,u na plaoru pro€torno.vr6mc.t*! &raak. teljistike. plan. Spajanjespoljnj. I rnu. Frazeoloiki tarnje a{rtorove poaioije u odno6u na netku llaoo3t mnije j€ raanatrano na primeru onih duasjeva l.da se opis daje para,lelno na dva plana - Da pleqr autorovoga govora i na plaDu dtrdividualrne fmzeologije trc. koga lica. V'id,i rarnije'" nevodene primere takvoga spaja\j^ iz Rata i mira \z t]wti\a'rje na Napoleonov do. ZivJjajr "Kada je Napoleon cgledao... beskrajne ste pe (les Stepp€s)...( (t. XI, s!I.8; r, II, str. 14) i sl. U isto vrecne je spoj spoljnje i rmrtarnje a,l.tttro. ve pozicije prana svekolikoj m.dnji (a oe prema ne koj &onkrEhoj liCnosli) dat u opi,su lova u Otmd' nom, a taj je opis, kako j€ vei reaeno, u isti mah dat na dva plana - sa specijainom lovadkorn frazeologijom i sa neutrahom fxazeologijorn."

G". 116\i Ddiojali d. polardc,

1l- vrd. pr.il@e mnije, sl.. 33.

190
Spoljnjo

B. A. USPENSN

POETIM KOMPoZTCIJE

191

i uttutatuia tatka gledilta ta likotrroi utuetftosti

Istakli $no mzltdite mogudnosti 'ispoljavanja spoljnje i umtarnje tadke glealista u &njdzevtrome tekstu. Treba primedri da takva opozicija nije 0i5ta rnanje znA6ajna fi za orgianizovanje s,lirkeu s[karstlnl Dok je od ronesa,nsenaovanno u evropskoj likov noj umetrnosli uobilajena spoljnja umetnikova pozicija prema slici, dotle u sta,iome slikarsfi,u drel"ni i sred,njovekortrri umetnik kao da se smesta u,Dutar opisivanoga prizora slikajudi svet o k o sebe, a ne sa neke otudene pozioije; njegova pozicija, prema torne, nije spoljoja, nego je urrutarnja o odnosu na sliku. U vezi s tir! er oai:oaito karaktoristidne neke d!:evne slike koje sasvim odft(leno upuduju na {lnutarnji umolxikov polotaj u nasljrkanome prostoru. Kao primer moie da posluli pejzat na jednome bareljefu u Senahenibovoj palali u Ninivi (Asirija, VIII vek ple n. e.), na kene su plarine i alrve6e, raslikani 6a obe strane roke, kanda rasprcsirh na rar"ni - na jedrnoj su obali roke vrhovij planina i drveca usmereni naviSe, dok $r na drugoj strani €ilffenuti naDiie." Nije niIta manje karaktorisliano tradicio,natno slikanje tvlatave (koje se $lsrede u raznim kurtrtunim airealima, i posebno u onoj istoj asidjskoj u,metnosti), dije su ku.le msprostrte na rairrri i usmerene od cerltra &a periferiji slike: naniie, ravise i u 6tra.nru.Odigledno je da talkva slika moz€ da nastarne samo ako unetnik sebe za,Irislja u cenllu nasli&anolia prostora. U l(asnijoj - i, poiinen ce, srednjov€kolDoj umetnoirti isto tarko je shnpto4natilam u,nnrtaftrji izvor svetlosti na sliai, koja tanrni na prvome (periforij6lkome) planru." To urutaxnje osvedjenje odgovara url(-!tarnjoj posmariraaevoj (urnetnitovoj) poziciji na slici.
12. Vid.: rI- A. orlrrE.p, Kyrrypa d ,civcc@ AB!!eM " coeAffi crpd, A. - M., cD. 2i0. lf,. Vid.: ,^. O. X.r{r, tuEi |@qs@ d!om&Aa6, dp. d0.

Ali se upotreba u,nrutannjeili spoljnje ta6ke glediIta prc svega ogleda u onome perEpekti"Lmome 6islemu koji slita,r primanjuje. I doista, klasidna cen ralna (lineama) perspekliva daje 6,liku onako &ako se ona percipira spolja (sa stlane), sa noke fiksirane tadke gledista - spoljnj€ u od,nosu na naslikanu stvamost.r' Ovde se, u skladu s tim, slikaruko delo slilka onako kao Sto se more lrasliksl,i, r€oimo, panorarna sa p{rozora - sa nominovnom progtot'nom barijercm izmedu umetnika koji slike i slikdroga sveta; po nisljenju teoreridam iz r:enesanone epohe, slikar, sko delo je 'piozor u Frircld,u( (uporodi Albertijevo ,femoslra apefia( i )pariote di v€tr. l,odlatda da Vindija). (Moglo bi se re6i da u slst€nnr c€otralne perspdkrXive umetnikova tadka gledista &orolira sa tadkom gledi&a gledaoca sl;kaFekoga dela). Mectrutirn, takozvana obrruta perspdktiva, koja je karakteristidna i za starru i za sredojovdkovnu umernos4, pre@ostavrlja, napirotiv, unutamju urmetnikovu pozioiju, a ne spoljnju." Kao sto je poznato, tipiano obeletje ot}Inurte peapektive jeste da se nameri slikanih pIed,meta ne skraouju u onoj .mefi u lkojoj se udaljuju od gledaoca (LI{aosto je to sludaj u ceDtralnoj perupel0tiili), nego u xneri u kojoj rru se pribtiZuju: figure u dubini slikarskoga dela pdkaarju s€ kao vede nego figrle na njegovome prednjern planu. Ta se pojava moie da razume na sledeci nalin: razmeri onoga Sto je naslikano u ol]ome se si6t6mu ne skraduiu sa naae tadke glediSta (sa tadke glediata gtedaoca koji {r odinosu na slilka!'sko delo zauzima spoljnju poziprczraani zid na koji * pmFkiuju opridki ztui (up. u rtzi 3 tim pdtut€ Dirt.ove elsld@nt€ radi *ondtuienja mel'anim a pdspektino c.l"rje), Taj an lldi zid i prednavlja onu !o!hodnu barijcru toja !6sbjt ia€tlu mdnik! i stnmosli koja $ pr! L.zuje u perspek.inoj slici. 15. Vid. o tm€: ,I. O. X e r r s, trq xnld.Hor .porcEAeHh: B. A. U s ! e n s k i, O smiolicl ikone, objav. u Mne zbonitu, str. 3lo. i sLd,: B, A, U8p€rstij, Per lalrrisi *miorio dctL sliclE t@n6 russe, !- 350 sg.

192
ciju), n€o sa tadke glediSta nagega vis-:Fvis - Deko. posmatrada lkoji se zamil. ga apstrakhbg uNarnjeg lja kao da je snest€ar u drbiflr slikal'skoga dela.'" Veoma je simptomatidno lto se u starome slikarstvu ponekad daje simbolidki plikaz neCijih odiju, ke ji l<ao da ne stoji ni u kakvoj vezi sa opslom organizacijom slikarskoga dela. Ta se pojava susiredeu egipatskoj umetnosti, u anti6koj umetnooti, {r iurnelnosli Isloka, a ponetad i u srednjovskovnome slikarctliu, i moze dugo ala se zadrri u ikonopisnoj lrad,iciji." 1zgleda da se mode PIelposraviri da te o6i simbolizuju tadku gledista nekoga apstraktnoga posmalmta {rnutar slikaNkoga dela (Loji se u odredenim slutajovima mo:e poistovetiti sa boralNkirn posmauaaom), a sa njegove je pouicije i Fodstavljena odgovaraju6a sfi,ka". S dmge strarne, zr,nimljivo je mifljenje koje je u vezi sa tim imao Ejz6r$teln": snatrao je da na japa,n. skim gravirarrna m s da budu prikazane lrepavLice doveka toji aleda na uoblideni svet i time simboliz,rju tadku gl€ditla apstaktnoga glodaoca izvan slitar" ckoga dela. U oalredenim sludajevima unutainja,i spoljnja vi dna poaicija mogu da stupe u izvestan konflitt. U tom
Die mgskehie Persp€tttue nnd die NieG.sichr.

POETIKA KOM?OZICIJE

193

je pogledru karakteristidna srednjovekovna polemika o mestu koje na rinrkim mozaicima tr:eba da zauanu Petan i Pavle u odnosu na llndstal': treba li Peta,r da bude prikazan desno od l{rirsta (to jest na desnoj pozici.ii u odmosu na gledaoca kojd posmatra slikarstko delo) ili pak sa desmelfuistove strane (to jest na de snoj poaiciji u d.nosu na salnqga Hnista). Obevidno je da je ovaj konflikt izazvalo postojanje dvaju s.rtr rotnih urrneturidkrih sist€[na (qpol.injcg i,unutarnjeg u odnosu na slikansko delo), i (r oJ.eiru svdloga od njih moze se ioteqqetirati doti&E slik!.

OKVIRI UMETNICKOGA TEKSTA Proble/tuok1)irau razlitititn semiotikim sletarna
A&trueho,st preblema ,oh/i.ra", to jest gra,nica ume0niUkogadela, izgleda dovoljno oaevidna. U stvari, u oxnetn dkome d€l,u - bilo da je ,ro knjirewD, slirka,rsko ili ndko drnugodelo - pred nama isk$ava izvesta,n ocoben svat, sa €\,ojLim prootoroan i l"rernenom, sa (vojim sistefiom vr€dnosli, sa svojim noffnama ponr. sanja, - sver prcma kdne za,'.tzitrn?,fno svakom slu. (u daju, bar u poceiku peroipj,ranja) pozioiju koja jc nu, Zno spoljnja, to jest poziciju stmnog posmarrata. U nJ€ga postepeno ulazimo, to je6t prilaaodavamo se na njegove norme, uiivljavarno se u .njega ,i 0ime nam se pnuza pnilila da ga dorivimo, tako rcdi, 'iznuira{, a ne )spolja(; dmgatije redeno, ditalac zauzima - u iednom ili dru€oin aspekru - unutarnju tatku gtedisla u o<trosu na dotridoodelo. Ald nakon roga mi taj svet morano da napustimo - da se vratimo na cvoju 6opstv€nu taiiku eledilta, od koje amo se u velikoj meri udaljili u procesu p€u:cepoij€ umetnibkoga dela.

zi.b.le07. Up, bkodq A. C.abar. flonu €r l€s ouines d. rtt rC.iquc mgdidvale, - ,C.him arcbaologiq!€s., 1945,rasc. l17. Navedenn pojau je u 3mje vren€ poFbno i3tatao P. a. Flo.mski i joj jedar od $ojih nsbj!'rjmih po*dio .ldovaj iu poj!ru islid., iheau osrllog, i G. K. c€st€rton u svone radu o Toni Akvtns*om (C. K. chester.on, St. Thoms Aquim3, NN Yorl, 193), O rllk lju oriju tr budisii.koj unerrc*i d.l.: E. c. c e r € x a, ltftpd Ha Ueu^oxe, M., 1969, crp. 121,@ee{ 6vMa {). r3, Isbkli bkmo.la 3u rus*i &dopiei Jo! u XIX *ku lnali obieaj .l,a ,lrliko otft i da lad.jin stav€ !at!is: na itoni slikaju Lt@voo ,Bog.< vid.: ll O-Hr^!crrt, l3r r.A pacxoBrnrc! xa s*o. D!!e mu €6Nqd ! m noprAu a@m q€lxoDHoft, @tepcr@. {on, o6ua*HHoi I aoMMet, Cn6,, 1353, d!, 9. Orrck rc ,,X!tr19, Vid.: C. M.9Asesur.{r, ll36pasd. rpo']eA.m'..., r. lll dp. 516.- Ko.istim * prilitam .ta zahvalino V. V. l€now, koji patnju na to meslo kod Ejzenst€jD. oM je ijubabo slr€nlo

20, vid.: M. schapiro, on sde problems tn€ s.niotica of vitul h An. Field and Vehlcl€ in lnDge Stens, ,Seniotica., !ol. L t%%%%%%%%% M

194

B. A. USIENSKI

?OETIKA KOMPOZICIJE

195

Fri tome izvd,nr€dno veliku varnost dobija pq:oces prelaska od realnoga sveta na pnikazani svot, to jest problem na,rodite o,rga,nizacije,okvira( umetnidkc ga prirkazivanja. Taj se problem pred Darna pojavljtrje &ao 6isto komrpouici@Ii problem; ve6 i na osnoi'ilt izloLd)oga fio;e da bude jasno kako je on n€posiredno povezansa sinenjivanjem opisa ,spolja. i oPisa ,im,utla(; dFugadije roteno, sa prelaskom od "sPoljnj€" na ,,u,nutannju( tadhl gledilta, i obmuto. P!:e nego sto prcdomo na sarnu l<ornpozicionu stranu koju problom rokvira{ ima, to jeat pre nego Sto precterno na op.isivanje fomalnih natiia na koje "dkviri( dolaze do izraraja u umetnridkome tdkstu, i to u terminfuna ,tadaka glediSta", - tfeba istadi op6tu semiotid&u akurokpst toSa problema. i trstaknimo, Pr€ svoga, da Problem poietka kraja fura uo,pite velilni znataj za fonniranje siste_ ma kulture, to jest opstega sistoma semiotidkoga predstavtjanja nadima na koji se svet doiivljava (ili preaiznije: sisterna sediotidke korelacije druitvenoga i lianog iskusfva). Pri tome postoje kll.l&lne sa ?osebno poaetkom, 6a pocehro istakmrtfun krajem ictakutiin (eshatoloske), orda dklidki sisterni i slOvaj problern Dije marnje aktuelan ni u posebni,rn tekstovima kulture. Istakli bismo, izmedu osta,log, zna{aj &oji ovaj probtem ima {r onkvenome 6inodejstvu, lto se obitno iznzava u posebnim obredtna (,uporedi obavezao pxavilo po kome se pri ulasrku o llram nuske lxavoslavne c.rkve lreba Fekrstiti). To je, dta lrrimer, veorna prirnetno kod staroveraca (sa njihqvom osobitmn paZnjorn prema ob,rednoj slrani c0*v€oog 6inodejstva), kojd pr,i uraar obavljaju specijalni ,,Baqan", to jest sloZ€d r€do6led klarnjanja. U vezi s tim kanakteristiaan je prekor staroveraca upuden sledb€niciEa NikoDo\rih
O noAe^tp\e4.M 3Hac.Hnt lonnd 21. Vtd,: IO. M, Aorxa', ,,rox" -,,Tdd qa" n,,&@a'! dd. rtA6sq'n Ao@ot *M", e Aropori ^nH.n roa.Mpt@

refo,nnri, kod kojih su granice tinodejstva, dod,use, obeletene, ati u znatno manjoj merii staroverci govo. re o niktrrovcima da 'oni u q'l(l'i nemaju ni poaetka, ni kraja(.! Moie se rc6i da se potreba za obeleiavanjem gra,nica izmedu pGebnoga znakovnoga sveta i sveta sva&odnewoga - psiholoiki oseda. Problem *okvim( postoji, na,ra\,no,,i u pozorisroj proalstavi, gde su ,okviri. izrar.iri, izlnedu ostalog, u oblikr rampe, proscealijuma, zartsa d sl. Pri toxne u nekim posebnim situacijarma (Cdto urlovlj€nir! samrhn nastojanjern da se prevladaju o&viri rmrouiCkoga prostora) glrDci mogu da izlaze u gl€daligte, da 6e obra' iaju gledaiistu i uopbte na ndlni ndin ala elupe u kontaict sa gledaocima - aLi i upiko6 tornc ne craxulavaju granice izmeclu uslol'rioga (prikaanoga) sv€ta i sveta svakoalnevnoga. Moglo bi se rcdi da se pli tome umetni6ki prostG menja u svojfun grarfc$na, a,li se sa,me le gmnice rf na koji natin ne qn€ojaju. Upore. di takode svekolike ulidne mist€x..ije, &arnsvale d sl., gde je naro6ito o6igledna eksparnzija u iivot pozoriS'ta sa pozo,risnfun uslovnosiima. I uopbte tarkvi sluaajeui dl$panzije r.m€txosti u iivot mogu samo da izmone garice u,rnemidkoSa pro, stora, aii ne mogu da ih naFule. Greice 'umetnidkoga prostora narnuiavaju s€, u nadelu, u supronnoj situaciji - ne u slflCaju ekspan. zije umetnocti u tivot, nego u €luta:ju ekspanzije Zivota u umetnost, to jest onda kada gleda.lac (a ne glurnac!) pokudava da pre!,lada u,m€tr llki pro6ito,r i );uale( u tekst u,metnidkoga dela nasilno ga menjajudi. Tdkav je, na prhner, poznati napad na Rjepinovd slik ban Grozfli ubija svoga rtna sluaaj kad je sred' njovekoma svetina ubila glunnca,koji je pr€dstavljao Jualu (do analogne pojave je testo dolazilo u rnuslimanshim religiozrlim misA€rijama) ili znameniti napad gledalaca u Nju Orlean$ na glumca koji je igrao u ulozi Otela; orde bi se takoate mogli da uvrsle u et.
22. Vid. a6ol, ,,IldlM', s. 59, [crcD, 1373,dp.3,t3.

196

B. A. t SIENS'([

POETIKA KOMPoACUE

197

noerafiji doho poz|lali shrdajevi slutenja slikom da bi se ur€klo (a s tim je u vezi i odgovaraju6i tabu): Sarno nastojanje da se na,ruSegranice urnetnidkc ga dela, uopste uzevJi, prilidno je ra?unnljko - ono je us,lovljeno teinjom da se do kraja priblire pdkazani i realni svet mdi maksimalne realistiCnosti (verodostojnoEti) priliazivarnjar odavde dolaze svekoliki pokusaj,i da se prevladaju |okviri(." Isladi 6emo, na primer, pokusaje oslobatlanja od zavesa u pozo.r,isiu, svekolike sludajeve dzlaska sl,ike iz q:a,ma u liko\aloj u,rnelnosti"; u svojevrsne pokulaje da 6e pxerdada u,metnidki pro6lor (da se sjedine tivot i urrnetnost) moZe da se uvrsti i takav kararkteristia& rnotiv u rlinj'izevnosti kao 5to je oiiyljavanje pfftleta (Vajld, Gogolj ). ,Stvamclst se qpisuje pomodu simbola ili slika{, pisao je u vezi s d,m P. A. Florenski. ,Aii bi simbol prestao da brxle timbol i u natoj bi svesti po.stao pac sta i s:lrnostalna r€alno6,t koja nije ni na koji nadin Povezaoa sa sfunbolizova,nim kad bi opisivanje stvar, nosti kao Evoj predmet drnato samo tu stvannost: za opis je u isti mah nurno da se irna u vidu i sirnboli.
tr E.A.Yctrexcrst, ?3. Vid.r lo.M.rrorMar r. v, M., l9l0. rv6@. - .,c4roco9.Kd e.urx^o@r", r.o lilt ljudl (kojl su r!PokuraJi da se j@ci arel! fttnaju iiotivljaj, ralo i z hdicionalkako za Di€n eibiatli r.kterisriani pdrednj€n: oxxc Io, THES@, np.6t!a nu lrilllq up. o dotu M., 1965, dp, 25) ! lzvesrcj e Ddi isb crarl', avota u unEtnc ko slu&jevi ehspsDij. !.ko mgu da l:zmbju rroj! I]8n:aE okvirc um.tnostj, st, ekpdzijc t bd.ncija d' e u XX v€k! LdkerisdCD 24. Oda . i u m.tn61 zivorm real'j€: up, n, priH, u koj.tikt. ddbia}j kls. llM (tod Bra.ta i plsbitu ditlfr novirslc odseak€ F Lubistiltim granlca dd€dha u slik6*tu t. do *.ajnjih dr.)i t! je tu.teacu. (J lnjtr€vnosti maloglu 'pop.dr, ulo€! im uolenje ! ioddos novtnstc ltrelike (up, na prim.., tod bk. dolMstem€ tljit@i mda i 31. $.tdsnih reu@, D6-Pbs@), pd ehtb na ninijarui, uftt@ri, i u darljoj 25, V ftdqloEtohoj *aila sli}! prcldl pr.to nba formalno @nalerib l€sti su sluLldt fi' grdl€ d€la; ra piin€r, hka ili noe! n te msllld. udni&og pcbr pojavljujuci se s du 31ra' umtniati t@ da 'prcbij.r sN nc atuosr olvim.

dki 'karakt€r sarnih sinbola, tj. da se uz pos€ban na por sve r,reme b,urdeu 'isti mah i uz simbol i,uz sirnbolizova,no. Opis treba da bude dvojak. To se posrize pocrodu rkritike sfunbola. ... Umetnidkiin slilGrna dolihuje najvisi stepen ovaploienja, konlrrshosti, tivotne istinitosti, ali Ce rrudar umetDik najviSe napca uloriti, more b'iti, upravo za to da te sli&e, kad Frc&l g!6nice 6tnbola, ne slete sa pijedestala estgD3kcizolovatroati d oe ornesaju se u Zivot kao s ajdme istdo&li dclovi ojcgovi. Slike koje prelaze po$r5inu rarna; natralkaln u Eliksstvu koj'i ide sve do 'rukom da dohvrtil'; cpoljnja ilniracija z$rlkova u muzici; trrotokolizacija u po€ziji i sl., i uop6te svdka zamena unnetnosti tmitaoijorn ,ivota eto prestupa prcdv Avota, i prstiv um6to6ti.ir "Okoiri" u likoenorne utuetni.tko?n delu - Problem ,okvira" dobija posebno velil{i maaaj u slikmslvu. Upmvo iokv.iri" - bilo da su 'to oepGr.edno oznaaene g!:mice slikarskoga dela (poimenic., njegov ram)_ ili specija,lDe korrpoaicione fome - oryanizuju slikru i daju joj simbolitku wednost (dmrgaaije rcieno, daju joj semiotiaki kaEkter koji je svojstvsn uopste delu reprczertativne umeta&til. O',,jdese motemo prisetiti d,trbokih Cest€rton@dh redi o tome da pejzaZ bez okvira pmlititno nista n e z n aai, ati je dollolj o da po,sravimo ito (akve granice (bio to ram, Fozor, lork i sl.), i 61 6e moze doriveri kao slika.? Da billlno svet yideli kao aratkovarn.ootrebno je (mada n€ owk i do,voljnot pre svega da ozna. eimo granjce: upravo granice i lvore slthu. (U vezi s tim je karattonisticno Sro je u nek;m jezicima ,nastikati( u etirrdloSkoj vezi sa 'ogradidiri".)
26, ltd.: [ar.r O^op.rcr'r, _ C6. CubMkR@ Me@. ,,iD.D.(C , xr- L M,, 192, crr. 90--41. ?. Virl,: f.r,q..r€pros, BoNt Aoc X'd, M.-,I,,lm,crD.

lt.

198

B. A. USPENSKI

POEIIKA KOMIOZICIJE

199

Cat i u shrdajevirna taala se grarnice su,ke uopste ne omalavaju na vidljiv nadin, umetnik,i pored toga sa.IInI dinjeoiou da postoje granice slike odeda LI(aopri_ rodfir i nsrninovu potrebu. Upravo se u tome smislu i mogu da shvate @i slid'aje\d kada prvobifini unne' tnik De cx..tana eistoj powsir , nego 1la ndkoj drugoj slici koju on ne bnse - kao da je ova slika za gl+ daoca nev,idljiva. cini se da u ovo,Irre sludaiu urnetoik nije zab'rir t da Ce se slike pomesati upravo zato sto a!!r da se ore ne rnoglr pomesati - svaka od njih poseduje sopsweni (homogeni) umetnidki ptostoi:: Isto tako u kine&oj umchocti vlas,nik slikaNkoga dela ili sam urnetnik !ri6u qllevali da uz njega napiau kc mentar direktdo na samoj €lici, ili da poatave petat na nju (a&o pri tome inamo u vidru da se u K,ini kaiigra.fija snatrala jedoom od umetnidkih oblasti &oja je lTlo bliska orteru,! onda se ovaj sluCaj malo Cime razlikuje od prethodnoga Frimera sa pwobi,tnim unnetnikom); upoxedi u vezi s tim umelnikov potpis na evropskome slika,rskorn deIL, koji se opet nalazi nepo srodno na slici," a isto tako i isprobavanja pera i svekolike zapise razliditoga Gadrzaja na starorlrGlkim nukopis,nim knjigama,n uklju6'.rju6i i litu,rsijske, Sto se
23. Vid. o bkvin 3ll}.m: M. S c h. r i r o. On Sane Prcblds tn fi€ p. 2r3; z S.miorics or visu.l An. Fieh da vehicle in lrugest$, smtn rarlilu od ovd. izlotaosa tueaaerjr, Srpiro r.r!e sluarjtr dotabm da a drewo8! slikda uop5L nisu !6bjali okviri, ( Ddpocvo !.. 29. Vtd.o r@e, m Drimd: H,Iloro!-TarrBa, t tumcr rcA. Fiq.nxi mirrpaoE Aarbr€rc Bocroe. - ,,8o. crocHs. ciopsrxn', !u. I, M., 192{. Dv. d.lo, rtr.225. 30. Vid-: M. Scha!iro, mtlDn bin ju z. jdud XII v. (iz *onpl.la min ja 31. U slurbqone 3v. Sofije, koji * tus u sinodalnoj zbirnovg@itsl. sab@€ ctE 16O m ft.n 255. ob. ! .i D.tug isbrljstog n@ja lod bmjo jc lsbuim pisnom xII y- po svdu uslu mds dcsnm gornjd no rchi 3ud€ai ss !.episiEc ,p bpe sny, irc c.p6@r Y Em pMr! 6ec{ b ^/fl/@ MU xe^@'/ GO te{ko onorc Lo 3aE m ruborim knjigr; D onon tetehh4. l5abti po lid dadm a. Eu sv€tu darcri b pins prctFt pmtiv ;9rcbavaaj. peF, lri ne pb Ovde ie more ap.ziri (vid: roj. * dt! s.drt ja Ns drus@ j€ htopisu tiv dopisirujr M, - 1|., 1962, 6p. 53) p.€lisi€C T6cru@, A, C.r\rra{.!,

paradoksalno kombinujesa brirljivim qlrernanjemtih nlkopisa i uopste sa naroailimpogtovaljomtnjiga u
staLroi Rusiii.n

Ijntf., lof.,lt. dine izvanredno vaZBu,kor ro,nenlu-slikaFkoga prikazivanje. A narocito veliki zna{aj dobijaju kada se 6lika orgaDiatje uz slulonje nrm1rtar-njom. urnstdkovon! pozioijoro (loja se u prvone re. du-rnoze ispoljiiti u lHspaiktlvndDc slstemu &.oji r.!metnik upolrebljava ili u n€'k@r anAon cp*,arf .
d!is@: ooi 6, i!,1@! !r 6oaD, R r.t |t mrs r fxc ,o!E m {a.ftrd. (,on,.&,8hh @ !ot, m tloas d rt!d;rrc j, rcc rl. rnr je kai sl'ahd.), lt5 frb@trfl rbordLbt d.G,r6rii, Bososlor Xr ?. (Ie. nv6vcHr Ord^ba, slr: .'' !. t] tl, vil@ tul€ J. epi!.ta: ,,s e aper r,.s dd 4!.oGldslta!, rriB sla6, risi ttu), rro j., r.r@rr@, latnlo rltdDdlt& !i,arli!, r.roeni rotod6, . !.rpij tc !pud6 !cDtdr*!. U dtustm a slu.ajqim apts Garidiloea radrrij.) pl*t al&tca blts. t 3t. Viil. spst. .olid sadrraja dopisi!.nj. u .bd.atm natovti.: A.I,L c66or.acird, c!.ffEorr'c.e Erdt.ilii, Ctttt" t9or; A, c. A. r!{ B*o!, .trr.larypetbo&ft ^oDHr. .te x, t,,Stn!iai, vI. t92?, t J$ 12. u stamne t6td c.lwn6h. bosdllt nj! (o td. dns rbn.no suititi r. osndu .rarc@atc hoa[dc J6 lllo dr ,. prim.rr_ $.rs) !c aisto rhliate piiFd€ (r.to r€ai, net titusijsra) !oj. !o n liau $.trtaja dlrt,ne8b ljenorr odlij.ql. Op|: Jcdino lodta F*r€ri siFnid. i d), ne jlgov.Ej! lardoh, nasoDlhh d!t6. t ro alo Sro de r er.la nGu moglc at po@eic lrursijstt,r.d. srae, td s. r ralriri ,r nl.u !c odrosa Z.0o e, tmah 6tdoa, r.. ,h rin tzsorci LlmvU@ (. tod sr.dee.le I $da rjpEvUr) n . Fosrcde a 1t!@ !.gosbr.n a fttd.: !" U. C.rrqcr, &dtitrulmrc oapoo6trAu!., C*Lr@. Iliaifn Dat, cp.t,tt. Yctr.E.rrd Apdc.*i! .t|.r!@ !@r@H@rdoct@b rp@ rd.s, M., 1963, d!. 111). DtusnaiJe Etao, raua a lp|lr.b u su E! r@o za tbr!!os! rr&law, ldbEthd., rojl sc n lsaiisrcduje ra !i6 sadrral ft& lto q tapdstlfu lstloB*om r@tt!ru d@ci'rodit ljl ,isu 3atrtuli od srdd., a on itt ip!& u lolu DrdsltE nc pdaetlja). tojc, ?o sv.du sqded, u id{ rcdoJ tul bqo larakrdbri!@ a lilursltrtu tr.Llaw{ilanjni-:li.usporl€ litcrltj*i tu lM{ t'j. tt zlll { u artd pt ihr.e lB !6tep.@ rltldizmli, t Judl .I@ obFd. (q., q !'rrnE, ou.tloJc utdrdlF l& t nlrF dlttd$ ldM r.tc u3r.). 33. vtll. mljc, r... lgG-lt-

2@

B. A. USPENSKI

POETIKA KOMPOZIC'JI

201

I doista, ako se slikarsko delo oryanizuje sa taike gl€di$ta stra,nog posmatrada,r kao 'pogled krcz prc zor{,rr - onda se furnrl(cija 'okvira< svodi na oznadavanje granica slike. Medutim, ako se shkaisko delo orearlizuje sa taaike gledista posmatrata koji se nala. zi u prikazanome prostoru," onda ,okviri( ispunjavaju joS jednru i ne manje vainu iunlkciiu: oznadavaju prelaz od spoljnje tadke glediata na ununarrnju taaku gled,i$ta, i obrmrto.' I uopite bismo istdkli da okvini slikarskoga dela (a pre svega Djegov lam) nurno pripadaju zapravo pro6'tom spolirjoga 8ledaoca (to jest gledaoca koji posmatra slirkarsko delo i zau?ima, naravno, gpoljoju poziciju u od,nqeu na tuku), a ale zarBiJljemrre Eodime@ionalnome prootonr koji je na slikarskome delu prifrazan: Kada u rnislima ulazirno u taj zamisljeni prostor, zaboravljamo na okvire - isto onako kao $to zaboravljarno na zid na korne slikard(o delo visi. (Upravo zato, ianedu ostalog, ram slikarsi{oga dela moze da budo naglaSeno dekorativarn i mo{e da ima svoju so,pslvenusliku.) Ol-viri obeldavaju gradcu iz. medu spoljnjega (u odnosu na slirkarsko delo) sveta i unularnjega sveta s,likarskoga dela.
3.1. Dtugin reaima: ako slikasa *oji posmka slilako delopdi.lja korelin s pozicijoh er.dda sliklrskoca dela * loC6ro tu. credaoe.ld po.

35. Up. u v€zi s lin tarakbtsilno mat v.nje okvim ! vidu ?rczo.skoea 'nm, or1@ a frra i sl., tojc razi u €vmpskoj lneGri. poziciF @ k@lim 36. Drusjm reaifta: ato slilal€€ zicijon, nego je suerce .joj. s

}7. Upraw ato, l€to * 10 pdelad GriCe, sbrs ir.d! - a dliku od novqa slikaGtog dera - neG lorebe a l@oE. ro j6t a tormt sliLe (u!.; 3. rta3ap.!, Ed!{rr^rkr ptccM€ eoM". - Cep!! crltlr k a66dv ,,CCCP. AF*D. IOHECXO ,,MrpoEc rcf,tdE", Hsllolr, 1953, clp. 23): sami oblici prvoea !,ana ob.zuju pnrcdD. otlirc slitdskqr d.la. Sb sritaFto delo n€ prikuuje do roji j. n.h.!id*t od6jd od exoe, (u s@i@ n€so e loseban &dir Hrleniz(lr ollirC) i u scbc 33. Vid.: M. Scbapi.o, evettelo delo, p.227.

Kada se u opstoj organizaoiji slikarskoga dela upotrebljava udutarnja tadka glediata, to jest un{rtenja umetnik0tTa pozioija u odnosu na slikarsko delo, okviri slikarskoga dela oznatavaiu \e smeniivanjem oblika koji odgovaraiu toj inutarnjoj pozicijd (u ceotralnome deh slike) sa oblicirna koii odgovar:aju spoljnjoj poziciji (0la perife ji slike). To se moze mamitestolati, na primer, u smoojjvanju oblika obrnute per' spektive sa oblicima takozva,ne poGpoktive Tojatane konvergencije( (,,ycnne.F'nGcxoacuraici', Niedersichrt), to jest ,u komhinovanju opste uSnutorti oblike {r centm,lnom€ delu slike (projekoija ugDr$osti, kao ato je poznato, odgoNaxa sistemru obrnute pqsp€ktive) i na' glaiene ispwt€oo6ti obllka na krajevima sli&e (dto odgovara sisternr perspdktive'poja&nc konv€rGen. cije.)." Uz to treba imati u l,idu da se oblici pojaaane konverg€ncije mogu da shvate kao ogle&lski odraz oblika ohnute perspektive. '. . . Oblici pojaam€ &onver. gencije (figure na prvome planu) dalr 6u onarko kalo ih vidi gledalac Dnutar slikarskoga dela (nal vis-l-vis) -ali, tako re6i, 's nalidja'. Podto on troba da vidi figure prvoga plana kao ugnute (u sistemu oblnute perspektive), narna su one date kao ispupaone. . . Ta se 'ogledalno6t' tide jodino sisterra u kome se dnterpiretiraju s,lirke,ali ne i samih slika... Kao sistem, prvi plan je pokAina drueoga plana-.' Dnugalije redeno, oplti zatvoren wet slikaNkoga d€la, koj'i j€ dat, uop Ste uzev, sa taake gledista diutarvrjeg. gledao€a, na knjevima slike pred nama se pojavljuje 6a stratnje, 'spolinje( svoje strane. Najoaigledniji prim€( kombinovanja ladke gledista u,rnrtannj€ga gledaoc.a (u ceDrtralnome delu slike) sa tadkom gledista spolj'njeg gledaoca (na poifea'iji
39 Vid.: r|. O, X . r H s, tr!{ xubn.croro rpod'4xu, up,: A. O. X € r r r, HeR@pre npdrp,Edk{s6c - ,,aEeepv.cf,e sepit*ot M@e. rc!t@@. Jbde x@trcrob npomade, 6p. 56---61; Qopu{ D Ap.e xvll !d., M,, dp. 59-60, 76,

,O. ,t. @. 'R . r r r,

m2

B. A, USPIMII'I

POETIKA KOMMZICIJB

203

slike) da,t je u kanaktelistitnome dad.inu prik^zivatrria enterijem u sr€dnjovekowome slikarstvu kada se ono isto zdanje koj€ je u centlu slirkarskoga dela predstavljeno u €nterijernom preseku - na krajevima daie u ekstedjenu, pa tdko mozemo istol'remeno da vidimo urhrtamje zidove sobe (u sredisnjem detru sfirkarskoga dela) i krov zda,nja kome sobe pripadaiu (u gondjern delu slirka,l'sloga dela).4' Dakle, prelazak sa spoljnje na Lmutarnju vialrxl pozioiju, d oblnuto, obrazuje prirodne dkvire slikatskqga dela. To isto j€ karaktedstidno ,i za klj0evno delo. Sneniirarie spolinie i unutanie tatke gledista kao lortulni poslupak u oznaiavanju ,okpira" knjilevnoga dela Kao oaigledna iluctracija prirodnih dkvira u knjitelin.trne delru mogu da poslute tradioimalni poieci i zav*eci u narodnoj kDjiiemosti." U stvari, arko pogledtrno h'adicionalne fol!fl e za za\,irsetak u bajkarrna,' vide6emo da se 'u vediqd njih
e u .j€!n t rdlt€ridit. 41, Nasuprcl hc, u japa'skom * slih.stu, spoljbjeg posnatn&, roji sr.da odG nm ulorrcbom tarke sl.dirb mebik zso (ab * pon€tad d@di u vau sa ainjaim ila japssri obiano slika rato {b slttu polori na pod, a n slavlja j€ p€.padi' z€nnji, 3to j€ lraf,bdnieno a drcps*t Metnost), tdlamo ptfra prcd. utldnldjd lrrcra, a ne slidajm .nerij.r zd.nja pril@jc np.6a€xa t ps nj.8l zida. Vtd,: B.Brn'.p, In d.. 192, dp, 70-7li C, G I a s € r, Die Kamd:Etelug K@1, jarEniscl'e! 1903, Malerei, rMon.tshcft€ ftlrKunstuhcsch:ftr, 42. Vid. niibov opis ('a slovqston mt€rij.ru) ! hdu: J, Polirl.. fotuL slorcnsLtdr pohed€t. - 'Nlrcdopist lJlodnl a zdvErecft inan. xx, kaha, t9t. ilstnik a.sk6l*tukir, r$ki knjit re.mi! daF, Le bljta je p'fttld 13. O\d. t ksnij. 4 d' b€z Po*btug o.lred€Ain Boue6@ roji se &3ro upotrcbljaE Pblro $ ord. upkb bajt , a n larodne pric€ u.'}ll. naa.mje Loji su ba{ lajci srcj_ radti0h m@6 md. so@ri o nebrito je be nua.la erc.Lli r.ni! 3!6i i ba! u njoj lajiz..r€nijt, tG rbti.n Lo b4r!, - ?riE. prd.

dosta neoi€'lnivano poja'vljuje prvo lice (,ja() - mada ple toga sam pddalac uopSte nije {Mimao ude{Ca u radnji (to isto je u manjoj ili veCoj meri kaxakteristiano i za zavrselke); to pojavljivanie pfiCaoca ot'i6no je na neki nadin vezano za raalnju, pa nakar i pdlitno Uporedi, na p mer, najpopularniju fomru:l'n koia dolazi posle sredtroga kraja: ,I Ja Bam tamo bio, med-pivo pio, po bikotr'ima se lilo, n usta nc dilo(; ili: ,A po srurtri njihovoj ostadoh ja, mudnac; a kad umrem, svakoj 6e pni{i biti k@ac" itd., itd. Reklo bi se da re{enice ovalrvc v,rstc moraju da razlu5e svekollko prethod,no pri,povod&Jc i ironijorn i uvodenj€m pnitaoca ("ja.), koji oalglod,Do nije mG gao da uzme uiet6a u mdnji (o6obito d(o .€ u pri povedanju govori o alalekim zemljama i davDim vremeniina). Stvarno, medutiin, takve retenicc nc traau' 5r1ju Fipovedanje, nego ga zavrsavajui one gtr potretrne upravo kao kraj bajte koji je sadrzan u prelazu sa unutarnje na spoljnju 'tadku gledista (od rhtola bajl(e ra sva]kodnevri iivot). (U vezi 6a prelasftorn na drugi sistom doirivljavanja veoma je sinrptornati6no i karakteristidno pojavljivanje dme u zav*eoima ovakCisto kompozicionrim ciljevima more se objasdriti, na pr.imer, i to sto se drudo u biljina,rna ili bajkama obidno konstatuje sa,rno,na podetku pdpovedanja (ili novoga sitejnoga tel(sta). I doista, u fanfastilno. me sveftr biljire i bajke dudo, uopate uzev, aije 6ud.
pod€ci i a!.aeci 44, Ni nilt mnj. LFlt€ristidnt tradiciofrlni Di a eph.olarni ltil, u totu su oni (b se pc€bno o&osi D pr€. - XIX v.) do tc llHe pistu XvI[ Elovli da mo8u da dod! u od. redenu prclivredlost e sadrtaj.m pisna. I doisra, izdori na drcboj, uvr€de, prcbsD pGm i sl. obavc zno s zw..v"Ju urtrenejn o lordanju i preda.os.i- (up. Eatciju D iaj obi&j a. P. sumrokova, koji je j.dno od svojih pisam ova. poSlovsj.m lo avrlto: ,S islFnim inm e.st da %n n budd potohi slu3!, jd nelrlM m€tu d. burled tlaoljl slugr, nclo pG rb al4s b.tiji, ll€Ituda Stuto!.; vid.: rL Bts.rcxf,t, CFpar 3mnd f,HRe, 4,, 199, qp, 55.)

204

A. A. USPENSKI

POETIKA KOMPoZICIJE

205

no, nego zakonito. Sarna neobi6no€t &rda doie 6e konsiatovati samo sa pozicije,koja je u naael,u spoljnja u odnosu na pripoveda,nje (dok j€ sa unutaxnje tadke gl€dista 6udo porpu.no prirodno), i koja je u ovene sluaaju moguCa samo ma podelku pfipovedanja. Ohda i kaxdkteristi6ni poteci uz sponinjanje duda u eposu; na plimor, u srpskim naxod,nim epskiin pes. "Mili Bore. luda velikosal". ,Pr sad auite. da varn audo kazcml. i sl." Naveli smo pnimere iz na,rodne knjite\"nosti, ali se na potpu,no isti princh moze naiii i u drugtun krjiZer[liif,r vlslama. Tako j€, na pnimer, veoma obiCno u najcazl'idilijim ,a,nrovima - pojavljiva,Dje prvoga lica pripovedaaevog (koga ranije rije bilo) na lcaju pripovedalta. U dmgim se sluaajevLimapl'vo lic€ (priaalac) more da nalazi iskljuiivo na poaerku pripove, da,nja i nigde se vise ne sus,rede (kao primer vidi rnakar Ledi Magbet Mcenskog okruga N. S. Lj€skova)" Reklo bi se da je ono onle potpuno suvisno; o0to 6tvarno mema nikalkve veze sa caalrrajem pripoveda,nja, bud^rCida le poLrebnojedino zamd okaba. S druge slmne, potpuno ishr fuikciju moZe da obavlja i neoaeliivaino obmdanje na kraju drugome liou, to jest &taocu, diju je piisutnost pnipovedanj€ dotad po$,e ostaLiljalo po strafd. Uporedi, na prfuner, tadicionalno oblaiaalje p nou na zavrselku srednjov€kovne bdade (bar kod Vijona).. Obradanje drugonne licu na kraiu pripovedanja korirpozioiono je opravalano, i?meatu ctaloga, onala kada je sa,mopnipoveda,njedato ir prvorne licu. Ta&o pojavljivanj€ prvoga lica (pFi6aoca) u jednome sludaju i
.lt. Vid.: C, IO. B€irbAoB,qvAo -,,Tpyr D 6!^ee rc 3Frc. Bx crd{d TfY, BU, 36), Tal'ty, dp, 153. , ry (v{. s. 46. K.o Drimr iz evl@ ru*e dd., e p/dd, isru Fjavu !€iic petu u au!.tlu Novd. Ma.rcl€E yrrdr a ti s.d* riho...<

pojavljivanje d,rugoga lica (ditaoca) u &ugorne sltrtaju ispurljava jednu te ish.rulogu, jer pr€dstavlja spoljposrnatrada) u nju tadku gl€di5ta (pozioiju stran odnosu na pri,povedamje; uz to se u ovim sludaje!{na pd,poveda iz ra@lidi'tep€'rspektive. Pojavljivanje u zavriecima pn/oga Llica (pridaotelog ,ja() s prarvom se mode oporditi 6a pojavljivanjern u,metoikovog portreta na p€titeriji olika':|gkoga dsla," sa pojavljilanj€rn konf€acijca'kraj rempe (koji aesto slnbolizuje autola prtrovcdDja) i al. Istovrc, medlo, pojavljivanj€ dnugoga ic. (rdi 8lodao€ dli aitaoca) u odreCleoim se sl,uaa.jevirnacndc uporediti sa funlkcijom hom u a.nti6koj d6adl1i (bor [nole da simboli"uje poziciju gledaoca zarad,kogl r. fdrja odigrava); ord€ se uopste moi€xno p@rrad n| potrebu, koja 6e desto u umetlidkoire prikaaivdrr, oi.da, da se fiksira gl€daoEeva pozicija, to jeet 6! ?orFbu za n€kirn apstrakinim subjektom sa aijc tadkc glodiSta opisane pojave dobijaju odr€deno 4laa€ojc (postriu ftnkcija okvira se jo3 ociglednije iepoljava pri prelasku na Israju pripovedanja od opisivmja u pav(> me licu na opisivanje u tr€i€m liou (vidi, na prl,mor, Kapetanoru /(der A. S. PuSki'na, gde se colo pripovedanje odvija u prvome liou - u irne P. A. crifljeva, ali je epilog dat u fune "izdavata", gde 6e o crinjevu giovoaiu treiem liou). Uz to je austasfi,eno sto o 61rdm
47. Vid. frnij€, sr.. $-21. 43. U id su pocledu kahlrrdisrirm pE*1idn. prAlila torornfionl. tG pnruanicim t ftua.dij.. ia * daju u .lddbmin T,*o l. tu ro. rqrarijl pejzat:, Lo 5ro j€ p@mb,hphods posbjanj€ p.vq:a plar., koji oboguauje d! * r.koahile tatla gl€di&c subjckro. -posDarra&, i n. prvd je plau !6M pribada fisua a@td, toja se obitno s€at e srrde (bdi ged@ s nj.em b.r. g|e digb). V!- tti princip t m rb.in F kojim j. &rr puc savt@ l@a, U supblrd sru&ju priklzivanj. poc&je bedi.no i sffilm rin (t& !€upo.rdtjirc !a neron nDr..!| bud€ reiDt.r.sanino p@icijm). U vei 3 .im mot6 sc EEri n lM i na! u nandu nz. liCit dorivljaj 'ri& kojs je oaict.dm idnaUda t, r &trge st.ae, p.ide o stvarnim do8s.lrjir,: sld.j ?obuauF int€rcsowF FsLdnji pozic'ju eubJekb lroji d.rc doiadaj. dorivljava i.r aini Elioo

206

B. A. USPENSKI

IOETItrA KOMPOZICIJE

2fi

pomenut'i,m sludajevima fulkciju okvira ispunjava Prelaz od unutamje na spoljnju v,idnu Po?iciju. Kada se govorio znacaju rokvira{ za prdjem urnelnitlkoga tdksta, moZe se navesti i karak'4erisiiaan efekat ,latnoga kraja., to jest pqvremeni ose6aj da se pr.ipov€ddrje za'vrlaMa, mada ono tr€ba i dalje da t€te. Moglo bi se pomisliti da ovaj efekat nasiaie onda kada se na odgovarajudem mestu u,potlebi fornalni kompozici@ri postupak dkvim.. U fitrnskoj komediji efekat ,larnoga kraja" moie da nastane, na pri' mer, kad se poljarbe zarjubljeni koj,i sll se sastali dlakon dugog rastaDka (jer se sarna sitrlacija )srecnoga ,LTaja" more da shvati kao podtupak kojii daje okvi(; prfunethno u v€zi s tim da se sredan kraj shvata kao zauslavljanje mdnje - uporedi niZe o zaustavlja,nju iremena u fumkoiji okvira). U knjirevnome deftr efekat okvira mote da nastame pri naj,razliditi.jim prelazima na spoljnju tadku g'l6di5ta, IroSotow ako ti prelazi ni$r reverzib ,ni na osno\iu same pr,irode sirea; na prim€r, ako pwine prete,,ni nosilac autorove tadke gledisla. (Prerna tome, pogibija glavnoga jrunarkanosioca au,torove tadke glodi&a - priroatno se dozivljava, u nat€ru, kao znak zavrSetka celosa dela.) trsta&nuta se pojava - to jest $nenjiverje spolj. nje i unutamje tadke gledristau funkcji,okvira{ mote plaliti na svim nivoima urmetnidkoga dela. planu veoaratesTako se na psiholoSkome to, pre nego &o arutor pdlwati (psiholo6ku) tai&u gledi&a reke liilllosti, na podeiku dela daje pogled na tu liamost sa taaike gledilta stanog pos[natrada. Ovde po6toje mnogob,rojdli primelli. Vidi, na Fimer, potelak BunjLinove Wite Grcmatika liabari: 'N€ki IvI j e v pulovao jednom potetkom jurla u svoj daleki ok nug(. Neposre&rc posle te redenrice ('u kojoj s€ lvljcv opisuje kao odigledno nepoznat dovek) Ivljev ved postaje nNilac an{omve tadke glediSta, to jest po'tanko se opisuju njegove misli i osedanja, i uopdte se ceo svot predstavlja po$edstvom njegovoga doZi'r,1jaja.Kao da pozioije stranoga posmatrata nije ni&ad Bi bilol

rni rna dju zaboraeljamo isto onalko kao sto zabomrlja,ino na ra,m kada gledanno sl;rkaxlko d6lo. JoS upad" ljiviji mo:e da bude prelaz sa umrta,mje na spoljnju aqtorcvu poziciju na &raju prirpovedanja - kada delaljno opisivanje 6eda,nja lidnosti neot€kiva,no 6dnenjuje opis te li6ncsti sa p@icije strarDga posmatrata, kao da s njom nftada nisrno bili upounati (oporedi, na primer, zavriotak poznate pride Dr€rla Irndona ,l.r' bar za Ziwt ). Formn isari se princip izvaddno fargovelno ispoljava na pla,nu p r o s t o r o Gv r a m c n s k e lGrak. tenistjrke. Na plalr}u saine {rro6tomc *sraktsrigtike ov. de je simptomatidno, na p mer, 5to !e pni uokr,irivanju pripovedanja Lrpotlebljarva prFrorna pozioija sa prilidno Sirok n vidoknugon, l@ja Jelo potr,\rduje da se radi o pozioiji 6a koje gleda poornat a ernellcn iz van radmje (kakva je bila u tadki glodtlta 'ptiaje per' spektived, ,neme scene" itd.). Na planu vremeodke kararkteri,stike niie niSta manje sinptomatid,na Wotreba, na poaetku pntpovedanja, retrospektir.netadke gledista, koju zatim smenjuje si01hrona tadka gledi5ta. I doista, delo dosta aesto zapo, 6inje na,sovestajem rasplera istorije i(cja joi flije podela, to jest opisom sa tadke gledi&a &oja je o nadclu spoljnja u odnosu na samo delo, pogl€don iz budmdnosti s obzircm na urnutamje lroine dotianoga dela. Zatim pnipovedai mote da preale na unutarnju (s ob. zirom na delo) tadbr gledilta, preuaevsi, na primer, tadku gledista neke lidnosJti, sa kardkt€ristitnim za tu lidnost ogra0idenim znanjem o onome ito de kasrije bfi, - i mi zabomvlja,mo na to da je cela istorija bi' la unapred rcgena, sto narn je bilo nagoveat€Do. Takav je poaetak rasprostrarlj€n u knjizevoosti najrazlididijih epoha: rako zapodinje, por€d ostalog, i lewndelie po Zr*i (vidi obradelje Teof,ilu). Na isti talGv naiin u epilogu sixlrtrlu tadku gledGta, koja je v€Eana za neku ,li6no6t, moze da zameni weobuhvatna tadka gleditra (na vremenckme planu). Uporedi, takoile, karaliteristi&rc ubrzavanj€ (zgulnja-

208
venje) rrernedra u opilogu,e koje je u vezi sa airo&fun fiemonskim obuhvatom koji trori zavrdetak p pov€' dania. D6ugi postupak kojLirn se ostvaruje zavrsetan( iesvremena. D. S. Lit e p o t p u n oz a u s t a v l j a n j e haaov {i vezi s tim pige da }se bajka za\rrsava kon. slatacijom o 'prestadku' dogadanja: blagostanjem, 6inriu, wadbom, gozborn.. . Zavrina sreca - to je kraj vr€meDa bajlrc{.r Na potpuno isti nadin,i statiaan zau:a€tak Cogoljfj.roBa Reizora oznadava zaustavljanje iromena prcbtrattrrje svih u poze - koje obavlja fulkoiju okvira. S tim se podudara i dzlazak Gmdonaieloika iz granica sceoskoga prodiora - njegovo obradarnje gledaodma ('Kodne se podssnevate?d koji za nj€ga do), tad nisd postoja,li tokom cele radnje." Moglo bi 6e re6i da u pGlednjem slutaju dolazi do ,karakteristi€trrc ga prelas,ka iz prostora &oj,i je s obzirom na radnju unrtamji u prctor kojd je s obzirom na oju spoljan. Gogoljevo zaustavljanje vrernsna sa l<araktenstjanim preobradanjem lii.nosti u dkamonjene poze, pleobrada radnj,u u sliku, a Zi{e ljude - u trutke." (Uporeali u vezi s tim tradicitrrarlno kinesko pozori&e, u kome na kraji.r akta glurnci za,miru u posebdroj pozi - tivoj slici.) pnipoveTakva fi,ksaoija vremena na poletd(u danja deslo se ostvaq:uje upotrebom perfekalskoga ob49. vid. o ronc: A. c.r\'x aq eB, IIorEq u srpskohr, prevld! lsbg !d, op.2l3; ApeBflepve(oft ^rrcpar!dela $r,256,

POETIKA I(OMPOZICIJE

209

50. r s t o, nr. 232-:33, a u prevodu str. 271. cpaHcre B n!@e foo i, crp, 12,dpr!. 9.
glcdaenba, *oje $bom daL* Obm&nje izlazh t Er.nie l,o fomarni auadak snskoe. a6ro se s6r.ae u pozc !rc*ora, d!!u. Dovoljno je pod*!i.i m kbj Nedor8ros D, I. FdvlzlF: rc. 'Bvo zle frloji lotraje m gdu ?m<akm, aai@ Stdodnntm, rart d6.ojni plodovik ntje, dabqne, lolito upudem lianodi@ roDe' dij€ lolito sledaltslu, ro. 52. O zmaaju plD.iab ruhb za Corolja !id,: B. B. ttrnruy., za Cogolja vid. .a!€deno .l€lo J. rer, .t,. 1924; o maalju slilaBlE

lika glagola nosvrsenoga vida (tod glagola govorenja)." Uporedi, na primer, ekspozioiju Tolstojevos Rata i t1ita, u kome autoroya uvodenja u dijalog Ane Pavlorr'ne Serer sa knezom Vasilijem zapoaiatjq upotxeborrnobl;ka nesusenoaa vida (,Eovorila je... Ana j".... q.: koji utle.). koj'r Pavlovna...a. .,odsovar"" ubrzo smenhje oblik svrS€6o8a$jdai isLo je i na po netku Gosoljevosa Tarusa Bulib. (vidi Buljbin dijalog sa renom) i sl. I6ta.knuti princip obrarovanja okvira umemi6kqga dela moze se konstatovatii na frazeoloskome planu. Tarko u analizi Gogoljevih yud€ri na salalu krai Ditiarii<e C. A. Gukovski dolari do zduJ]trdka da ,Rudi Parnjko kao nosilac govora i kao lik4dra iatezava iz tdksra gotovo odmah posle frredgo!'ora I a.oma relko se pojavljuje razgov€tno, personalno, zaPtiro deospor' no se pojavljuj€ sarno u uvodu t Veee uatl lrana Kupale, u predgovolu drugej knjizi zbomita, u uvdu u Ituna Fjodorot'iza Sponiku i, najz€d, na sarnorne kraju zbornika, gde je u 0aa,ninukazivdrja 'ob!"ad€n' spi6ak Sta,rnparskih greiaka. >Prema tome", zakuu&je G. A. Gu.kovski, "Rudi Pa,njko obrazuje sam okvt njige, a u sarn telist pripovedaka me unosi svoj lik..r Uz 10 je kararkte.risliino i sledeCe: Rudi Parnjko uokviru,e uopste celu knjist Veteri na sataiu krai Dikanjke, pojavljujudi se samo sporadidno u poaetku pojed.inih pdpoveda.ka, ali se na podetku tih pripovedatka moze da upotrebi tadka gl€dista drugoga priaaoca - ro mannibno{eodrcilenoga poete" (koju posle toga ved smenjuje unLrtamja ta6ka gledista u odrosu na pnipo. vedanje). Drusaiije rea€no, u pitanju je hij€rarhija okvinnoga obrubljivanja - okvturi u okvirima (vidi polalnje o torne kasnije). Takav se pnincip mote konstatovati u najrazliiditijim aspektima opozicije ,spoljnje( ri ,unu,tarnje( autorove pozicije na f!:azeoloSkome plamu.
53. O odcdahjlaen zna&nj! orcB. oblika d. nnije, nr. l0? 109.

5 5 .v i d . i s t o , s t r , o . l3

2to

B, I. US?8NSIq

POETIKA KOMPOZICI'E

2ll
upotrebljarvaju

I na kraju, Davod€o1i princip more pra,titi i Da se plaou ideoloSkoga vred(rovanja. U p r a v os e u tom srnrislu, izm€alu ostaloga, moglr da shvate zapaterja M. M. Bahtin o ,uslovno-kniiielnome, sloeno-monoloakome kraju. i'omana F. M. Dostoje\.Bko€, o ,svoje'\.nsrnornkdfii&tu izmedu urrurtaftrje nedol,fieno' sti junaka i djjalloEai spoljnje... za,rsenosti s\*og; pojedina6nog rcmmaa'. SASTAVIJENUMETNICKI TEKST Prjrkazali srno op8ti dudaj kada se okvini celoga dela obxazujru porno6r smenjiva,nja unutamje i spoljnje autorove pouicije, AIi 6e navedeni pnincip ne od' no6i sarno na wekoliko pnipovedanje u cetrini uzeto, nego more i na pojedine xrjegove odlornke koji u svo. joj uklpalosti i dine delo. Dnugadije reieno, delo se moze raspadati na ceo niz relati!.no zatvorenih nriLkro opisa, a svaki je od njih posetno organizovan po isto" me prinoipu po kome i celo delo, to jest jna svoju u,mrtar[lju kompoziciju (i, prema tome, svoje po6ebne okvile). Ved snlo, na primer, istakli - za svekoliko p po' veclanie u celixj uzeto - posDupalkfiksaoije vremena koji je kardkterirstitan za obeletavanje okvira i koji se ispoljava u upotrebi ot ika ne$'rSenoga vida (hod glagola govorenja). Ali taj dsti poshrp€ik autoo: moZe da upoEebi da bi Ddki odlomak Fripovedanja dzdvojio kao samosta.lan tehst, to jest da bi kompoziciono ofomnio (obrurbio) ndki deo pripovedanja. Kao pntner more da po6luzi ona scena za stolom kod Rostoriih u Ratu i mitu kada mala Natasa ra zatikivanie u mis$tvu gostiju pita Sta 6e biti kao slatkia: - Evo da De sDesupitati, govorio je mali - brat Natasi - wo dr na sherl - Upitacu- odeovarala je Natasa.
56, vid.: M. M. E ! : r ! E, [po6.t trH @mn Aat@ore, prcvodu isr.g tt L lrr. 96--9. 56j u srlstobv, dp. 5L

Kasnij€ se u opisu - kao i rarnije sanno glagoli svrsenoga vida: . - Mama! odjeknuo

je preko celosasrola

Tako i ka$lije u c€l,oj 6ceati; oblik nosvndenoga vida pojavljuje se, ipalk, jos jetu@r - i to upravo n a kraju opiss dotitoe scedei - zbilia, kakav? Kalav, Mrrla ltDttrijevna? sotovoje vikala Natala.- Hodu & znamt (Torstoj, r. Ix, str 78-79; Rat ',nb, t.I, str. 103-lof). Uporcdi, ta&otle, kardkteristi&b za8tavudrje vr€me. na na kraju o,pisa Andrejsvog tvota na 5dh:
- M Moo c h e r ,- d e s a v a l o s € d a m u k a r e on da kneginia Marija ulaze(i u lakvome rr€lutlu u ni€eo ru sobu - NikoluskaDe mozedaDas Scrnju;vrlo-je u

- Da je roplo. odgovarao bi u takuim rre nucima knez Ardftj veoma suvo svojoj s€srri - on bi polao samo u kosulii... A tneciniica Marila Dis" lila bi u takvim prilikaro kaFo inuskarct Dosra iu hLadniod umnoga iada (r. X, str. t59; r, L srr.6i0 -671). O\.de upotreblj€ni glagol8ki oblici (koji ioa6e imajlr zna!€nje uaestale rad,nje) i"mr-avaju pdlovljdvqit (ne. jednokra4nos,t) €Fisivane scerie u toku col a wernenskoga p€rioda, i tako i,sti6r njefir tipidnolt. Kao da vreme p$i tome prestaje da postoji, bududi da nij€ prilazano u vidu ra&rje koja se $rkcesivno razv;ja, nego u vidu cikli&roga ponavljanja je&rcg istog. Uporodi ono lLo je raoije redeno o zaustatljaniu wernena kao o postupl$r za obrazovamje zavrseika celovitoga prhovedanja. Ta&va pamlela meah.l kompoziciooom trga_nrizacijom d€la u celini uzotog ri od.ganizacijqn alekoga relativno zatloreooga prbovednog odlomka zapaZa se i u crugun aspe&txma,
13.

hladno.

2t2

B. A. USPENSKI

POETIKA KOMPOZICIJE

Na frazeololkorne planru to pre svega utide na iz bor naziva. Vidi, na primer, plvu reaeoiou XXIV gla' ve tredeg dela drug€ knjige fuita i mira. lspila dje tilo i nilom sij< objavljenoda se Bolto konskr vei'ios Narasom; re zablev@knez An_ r. dr€j (i. x, srr,22E; I, str.760); poste toga gpvori se samo o >krlezu An&eju"; lsto la_ ko se @ oazi1la i u prothodnoj glavi. Savr.ieno j€ jasao da je ovaj jedDokratan prelaz na spoljnju poziciju (koji se iaaia,va u nazivatrju kneza Andr€ja ,Bolkon' skir) potrebm autoru jdrino da bi oznadio okvire nc voga pripovedDoga odl@ka. U torn se sllop,u mogu da ra"umeju r oni prirne. ri srnedrjivadrja unutarnje r spoljljc aulurove pozicijc o kojima je ranije govoreno (smenjivanje nuskoga i fEratrcskoga Sovora u Rd,r. i fiiru i'td.). Na atralogan se nadin mogu intelpretirati taznoliki sludajevi kada se pdtaocev glas pojavj u sredrii,i pripovedarja. Na psiholoskome se planu isni prircip ispoljava u vec isticanome poslupkiu smenjivaoja spoljnje i trftulaoke gledisLa, kada oplsila"oju miv rarnje psitoloile li i oseda,nja nekoga juna,ka (to jest upohebi nj€gove psihotoske ta6ke Cledilta) prethodi ,njeeiovo objektivno opisivanje (u kome se i..lpolrebljava neka druga tadka gledista). U oredi, aa pnBer, scenu tada raljeDi knez A,ndrej leri na polju pos,le bitke kod.Austerlica. Prikazivanju njeaovoga d,ugeurog stanja, kome je posvei@a cela glava, pretbodi ehspozicija koja ga pokazuje sa spoljoje tai.ke gledjsta: Knez Andrej Bolkonski leZao je m pracanskodr brdu, na onom istom mestu ade j€ pao s motkom od zastave u nd(dm; krv mu je tekla, a on je, ne haiuCi nj sam za lo, jeeao !iho. tuzno,kao dele (I. IX srr. 355;t. L str.459). (Posle te uvodne rctenic€ sve Sto se zbfua daje se po_ sr€dstv&n junakovog dorivljaja.) Tako isto o'pj, Pjerovoga unutarnjeg slanja na nudku u engles,komeklu_

bu Frethodi ekspozicija koja ga poka.zuje sa spoljnje ta6ke gl€drista:,...oni 5to su ga izbliZe poznava,lividelri su da se dogodila... prom€na., "Izgledalo j e da ne vidi niti duje Sta se dogada oko njega, nego da miali samo o jodnom...r (t. X, str. 2l; t. I, sDr.490). Katkad se u ovoj tunkciji pojavljuje nodija u,nutannja tadka gledista. Na primcr, scerra u htdi starc ga grofa Bezuhova na samrti u Ratu i miru data je, uglavnorn. posr€dstvom Pj€rovog dodvljaja, ali na aamome poaelku ove scsDe, ptre nogo !c prcalc na prikazivanje tog dorMjaja, jednom sc upudujc na dozivljaj A. M. Drubeoke: ,tura Mihajlovtra...uvcrila se da on spava...", a ved noposredno u dcdoCoj ftCenici: "Pjer se prcnu. .'. i p omi sl i. . .. (t.IX, str. 9l92; t. I, str. 120). Prerna tome, ovdc otnb ne obmzuje sp,oljnja, n€o unMrtamja ta6lc glcdSta (A. M. DFubecke), ali ta uDuta!:nja tadka gledista (uFdivanje na nediji dofivtjaj) autoru nije potrebna sama po sebi, nego samo utoliko sto j€ spoljnja u odnoer ira Pjem, kojd se u dotidnoj sceni poja.i"ljuje ka,o clfrtra,lna figura u pripovedanju. I mi samim tr.rn s pravorn me Zemo smalrati da i u ovakvim sludajerima okvir obrazuje prelaz od spoljnje na unula[.nj'u tadhu glodi*ta. Dalkle, zajednidki se tekst celor7itogapnipo4'edarnja more postepeno da mspada na urkupiost sve manjih i maniih mi,kroopisa.a svati je od njih organizovanpo i€dnom istom principu (to jest 'ima zasebn€ okvire koje ounadava smena spoljnje i unutamje arutorove Itozicije).' Istakli bismo da se isti prinaip zapara,i u orga, nizaoiji prostora u al,orenesansnome sli,karstqr (koje
57. Naponinjem.ra smo u vai sa o.canizaijon vrenem vcc isri.rti taka! prjncip Drilikon nmatmnj! toea prcblena u rrca.j stivi: note pfcdsravitj u du odehih (dkkrcinih) s.ena, a sraka s od njih dajc s bite gl€di3ra sinhbnosa pcnathta i odlikujc se svojin poebnjn nikmvEnenon (vid. str. 105).oajatedno je da se ! oin sluiajsim *ada su rrcnor ili lrene pledslav, lj€ni u vidu dtskrctnih o.jse.a*a - okviri poj.vljuju na spoju , ods.teka, obelezamjuai p.elaz ihed{ njih.

214

B. A, USPENSKT

FoEIIKA KOMPOZICIJE

215

se toristi taekom gledista ,onuta!:dljega( gledaoca)." sljlka${{oga dela raspacla €e ovde Zajedniirki Fostff na uhupnost dis,kretnih mikroopisa, a svaki je od njill organizovdr ra isu nadjn na koji i prikazani prostor u celinri, to jert ima svoj pnri pla'l, koji odgovara vidnoj pozioiji spoljarjeg posmalrada (gledaoca slikamko ga dela), dok je sam mikroproolo,r orSanizovdr uz upotrebu poziaije uruta,rnjeg posrnartmla (gledaoca prikazanoga prostora koji se nala"i u sa,mome tom prostonr). Na to upudujo, oa pdrner, kamkteristidna $nenjivanja oblika perspefttive pojatane konverg€ncije i oblika ob0:rlute pernpektive (kako je vei reaeno, pr','i se poja,vljdju, uopste uzev, na periferiji slike, dok se sarna sli&a organianjc - uz urpotrebu unutarnj€ gledaodeve pozicije - u cistem r ohmu,te perspektive); slnenjivanje zatarffijenih i osvotljenih povriina (ako je dat unutat:djd izvor svetlosti, 3to je kaq:akteristi':no za ovaj slikesLi sistem, zatanrdjenje se pojavljuje, uop&e 1eev, na perifeniji sli&e) i sl. Do navedenih sme. njLivanja rnoze pri torne da dode kako po horizontali ili ,t,ertikali, tako i u dltlini sLikarsko9 dela, dajuii samitrn tim prostomome sistemr drevne slike ftarakte. ristidan sl,ojevit kararlater, Ta slojevitost pro6tor.a u 6tarome Clikarskome sistemu jasno se o,belodanjuje kako u takozvanim ,ikonskim breruljcima{ - tmdicionalnome pejzaiu slikarckoga dda - tako i, pored ostalog, u preseaenim slikama andeGkih figura, nebeskih videla i sl., kada je jedan deo sl,ike sakriven iza cledec€ga prostomog sloja.e U stvari, kad je knjrizer.nost u pitanju, naved€ne sluiajeve udrutivanja sitnijih tekstova (mi&roopisa) u
- Tsj jo 58, Vi.l.: /\. O. 'I( c r ! s, tuur xl4r{c{oo rpor3*A€uru mjshcmalirnijd oblikn asrupljh, Ir@mo, u st Dj egi!iDo! m.tncti, U!. pn}zirmj. lalstoj !rcsron dd. u lidu ntzoE ke ji 3u j€da' izmd drusoea Fsi.vtj6i. 59. Vid.: .|.O.X..ao, JbNi xsMrcHor trloheerrr, crp,3.l_35. Up.: ,{. O. X.rdH, HercrolbE npGrlad8exs* OopM' B apeq4rydot - ,apee€prtu Mr. xcryd@. xvII e ; n. O. X€ rxE,,,rli@rc repru'. tlparpa!@{Hc!p.{dn& @sro 3H.ko!dr ad? ,,TpiAr Ia', tI (v{ @. TIv, EM- 13r).

zajodnidki telst celovitoga pnipovedanja mozemo da p o s m a i l r a mk a o p r i p o v e t k u u p r i p o v e c i . U o Dajoaiglednijemi tririjalnom slMaj! oraj \e princip pojavtjuje u obllku umetnutih novela, uokvirene pripovetke itd., itd.; u tom je s,htaju sm€niivanje priaalaca u d€lu dato el0splicifiro, i litalac je potpuno westan gra,riica ihnedu pojedrfuth novela. U drugqme sluaaju - koji srno rnalopre mzmotnili - pojedini su mihoopisi ooiga]Ilski s4opljeni u dclo toje ih objedinjuje; ovde je prornena p0:iaaoaevc @oije sk!:ivena od titaoca, i gr:anice izmeafu odgomralrdh odlomaka tdksta zapazaju se samo kao unrula rjt tornp@icioni po. stu,pci organizaoije svakoga pojedinaAbg odlomka, to jest tao posebni dkviini( ('koji kanda o,braauju unutamje Savove dela). Znadajno je da jc u poslednjem sluaaju to stapanje n e ra! dl an jri vo, to Jcr! delo se sano po sebi ne ra,spada na sastame dolove. Primetimo, uz to, da ie,rnogudai slor@a kompo. zicija, kada se pri lakvorne stapaniu mzliaitd mikro. opisi jedan na dmugi slaiu, to jest urtlultarnji &ornpozici.{i okviri na jed,nome oi1,ou (reci,mo, dla frazeoloskome planu) ne podrudamju se sa okvirima toii se ispotjavaju na dnugome nivou ([ta primer, na plarto prostorncvremendke kara,kt€ristike). Ra,zumljLivo sto sc je pd tal$oj orgarnizaciji tdksta pripovedanje nikat(o ne moZe da ra5dlani nla sasrtaure r rlffoopise, mada se ovi posledDji mogu konstarovari u njegovsne sasraru i na ne,korne od nivoa. Dok se u slucaiu urnelnulih novela granice sagta\rxrih novela, r:azume se, pod,udaraju na svim nivoima. Tako isto, na primer, govor u govoru mote da bude predstavlien obJiku upravnoga u govora koji je umetnu u veoi odlmak,tdksta (ovde Do. stoji dsti prinoip orSanizacjje4elqsLa &ao i u stuc;ju umetfir0ih novela), ili se pak moze organdki da stopi sa t€kstoln koji ga ujedinjiuje, kao u slulap nepra. voga upravnog govora. Sa$ irD analoglo tome mozemo uzeti da u likovnoj umetnosti imamo posia 6a slLikosr u slici. U

2t6

B. A. USPENSKI

FOETI(A

KOMPOZICIJE

217

obliku ie Iakva hiierarbijskaorganizanairriviialniiem .ii a.i" ona" kade se nr slikarskiime delu slika slikirsko delo (a takode i pri udruzivanju ividnih slika na ikoni. fresala u zidnom slikarstvu i sl.). U isto vreme se slojevita orsanizacija prostora u srednjovekovnome ,ilopjsu moze da postnatra kao sluaaj kada se zas€bneslike, koje tvo4e zasebne mlkm' ivo) stapajirujedprcotore,oryanslri(neraSilani prostof1] koji je na slikaNkone no u zaiednidkom€ delu prikazan, - tako da se Srarice mealu sastaurim mikroprostorima zaparaj'u samo kao unutamji kompozicioni okviri. ,Slika r slici. (i uopsie - "delo u delu.) tnoze se upotrebiti u specijalnoj kornpozicionoj fuilkoiji, ali to aemo pitanje razmotriti u slededem(deliku. NEKI PRINCIPI SLIKANJA"FONA. Ako zajedni{ki prostor slikarskoga dela posmatra' mo kao da ie sastavljen iz skupa zasetnih Prustora, onda se moze istaCi jo! jedma okolnost tarakeniotidna za slarD slikarstvo: razlidili sastaldli prostori o\,de s€ na razlidite nadine mogu orgamizovati zavisno od njihovoga mesta i fudkoije u slic,i, to jest mogu se tumaaiti u raznim umetni{ikim sistemima (potainjava' juii se adekvatno za svaki siBtom specifidnim prinaipirna orga,nizacije)U vezi s tim istakli bismo da se fon u srodnjovokolnom slikarstw daje u drugadijern u.rn€tldilaome sisternu nego figure na prednjern pla,n,L. Ponekad se, na primer, fon, za mzl1ku od figura Pr€dnjega plana, daje iz ,ptitje perspektive(. Ovde je moguca direktna paralela sa kompozici jom knjiievnoga d€la. I kao sto fon {r sli,kanskome delu more da kontlastim sa figtrlama predLnjogaplana, bududi da je dat sa prinoipijel,no d,r,ugetadke gledista, a naime sa tadke glediStakoja je znatno vise pc dig1uta, - lako isto i u knjizevnome delu, kao lto

smo vei istakli (str. 95), sveobuhvatanopis sa dovoljno podi$ute vid,ne pozicije tnoie kompoziciono da stoji nasuprot detaljoijsm opisu sa drugih, specijalni jih tadaka gled,ista.Kararkteristidnoie gto se i u jednome i u dnusome slu&ju tadka glediSta "ptitie perspektile( pojavljuje na p€riferiji slike." postupak Takoate se mole istadi i kaekteristi&n komhinovanja ,perspsklivn aa. (to jesl organizo\anog po pravilima klasitne lineame pe!'spektive) i 'neperspektivnoga( slikanja zarad $rFotrtavljanja razliditih plarova u slikars.kome delu"; na Fimcr, kada plosna dekorativnost fona (slikarroga po pravilirna linearne perspektive) sXoji na.suprot trodimonzidDlnosti figura na pred,njern planu - 5to se moze upoaoditi sa efektom kombinovadrja tvih glunnaca oa foDu d€koracije.^' Uporedi, takode, destu suprotnost iznedu lakdritnosti gesta i opate frontalnosti slike na prodnjom planu slirkarskoga dela i izvesnih elemenata baioka u slika' nju figura na njegovome fonu ( o jest figura koj€ imaju uloeu ,statista( ).6 U renesansnojeposi opsti slikani prostor aesto se organizuje kao prikazh?,nje nekoliko mikroprostora, a
tO. Fon naravno, '.ipada zapravo perile.iji slikc d. o tomc l€sni

61. S tim u ldi ka6*t*isttdno je prikazihnj€ 6@ij.h u obllku rrc $&msa zdanF s urronjenin pEtujin zidon (u xvll !rk! u Rusiji, u xrrr - xlv - u rialiji), prj ceDu * lnubtuji r3n:d ob . a i l u j c p e r s p . l t i v n oi v i d . : 6 . B . M r x a i l r o B c k t r d , 6 li ltyp!

rzr), i l(@ d3 iime pred'avrF

$ojersno

6:, U vai s rim sc nDtdro pozvatina ra su*arsrvo kvar.,aunJ rrrJk trisricno slibnie obnatenoga nodela (tu pr.dnjen olanu \likr'srod.koracije toja sc inrerrretna n sis €a dela) m rontr afhirekromke rcdu lnrnrn. perspektivc. 63. S 1im * note dor'en, u vezu i tinjoicr lro nma obkruiu Imntahro, dok se lru&tuzrEln. !xr!u 'la drju iz ( c{.rek. nc p r c r i l a{ v j d . : E . A Y c n e n c x ! n , 'ur D pvc.rotl skorcmcn. - ,,Tpyu .o 3mkorrM .trcrcMaM', Il (vc.3d. TrY, Buq, l3l); B. A. Us!enski, O seniotici ikon (ukrjuaao u oEj zbomit).

218

B. A. US?ENSKI

X)ETIXA KOMPOAd'E

,to

svaki od njih, bu&rci da je organizovan po zakonito6" tima ceDtlalne penspdktive, ima saimo6tabruperspekti. vini orgamizaciju (to jest svoju posebnu liniju horizonta).' Pxi tome se prostor na zadnjem plannl ohublj!je u vid,u otvo,ra za vrata ili prozorgkoga ra,ma i sl. * to jest ima svoje zasebne 'okvfte( (vidi ono sto je ranije refeDo o sl,urenju istim postupoirnapri ozra. Cavamju okvira u vezi sa kan€,kteristidnim shvata0rjem slirkarskoga ddla poole renesarEe kao "pogled kroz prozor""). U slika,rskqne d€tru moie da po€toji i nekoliko ta&'vih sukceshrlo slikalnih p,rcstonnih slojeva (a sr6hi od njih ima posebne ok/ire i 'posebnu perspektiuru pozicijo)." Tdko se veomd aeato s,irkanje fona u slikalskqne delu moZeda shvati tao s\,ojevrsno sliilcarsko delo u sl,ika16&ome delu, to jest kao samostalna slika koja je orSanizovana po wojinn posebnim zakc nitosdma. Pri lorne se slikamje fona u vecoj meni nc go slikarnje figura na pred,njern planu pot6injar€ disto ddkoratimirn zadacima"'; moglo bi se r€Ci da se ov.
64. riniF horianla odr.dqje se k o linija .a toioj linije pri !.Bp€*livnom sli*aniu. s sustiau pahleld.

de desto ne slika 6am svet, nego ddkmaoija toga s"veta, to j€st nije Fredstavljena sama sliil€, r€go sli&a re slike. To je pov€zdro sa lfurienicom da je slikanje fona koje pripada periferiji ol,ikarskoga dela, orijentisa,no na spoljoju vidnu poziciJu (to jesi pozioiju 6rtxanog podmanraa.a),ddk je slitanjc prodnjega plana od, jenDjsano u do,reoresansaldnc afirka$tvu na pozjciju u.nuta,mjega glodaoca, koji je zamiuj€cr u cent$ slikarcrkogadela (vidi o toine ranijc). U vaoi s tvdnjom da se fon u srtatone slirkarst\ t nlJc aldlao ca u,nutarnje, nego sa spoljnje tadke elod!,nia, moLmo se po, rvati tra taralte rstiiam naain prikarluDja enterijera na rirskim lkomama, gde se zdanje u tdnc s€ radnja d€6ava ri koje, Fr6ma tome, shrZi kao 6dr za rtu radnju - slj,ka sa sl]oje spoljnje, a nc.a udltarrnj€ O jedinstv€nim posh.lpcima slikaqja idla i okvira dela vidi, takoae, ka$fije.
zd rak* slik )j u 'sto !r€m. jc lrirbddo :b rgkw onjob.rjr ba oaekir.ti bal na periferlji slilarsk.ga deL. irc.

platm Jos un s1i Bori&lijde aksdrrii, Kr€vea i sl. Vid, p6&tu MaA.n! s deebh i apostolonTMoa n jjz css8mim (oG rl*a stora iz cbsenaltu mFton ndiva 3e I Maloa! . dtubrca i 4tunobn ronan), 6?. Tnne e nore objasnni inter€santna okolnost da se rri sitanju lo.a - i uopale na p.rif.rijl slikarskoga dela - u srarone snks.stu a6 slo pojavljuju elenFnri rs4nictosa sistem koji je u erolucjorcn poele{tu npredniji od sist @ toji * primsjlj. u sli}anju !red. .jcs pl,m (vid.: M. Schapi ro, Style. -,Antrepolosy Tod.y. An Enct.lopedic Inrcntoryi, Chiecp, 1953, r.293). Dngl.ije r€leno, ! slik.nju fdE i ep{re figlra koje a sno slitarsko delo imju ponotDi zmcaj - mtnik mote da pretiae svoje vl€nq blro * ro mor€ da orulnizuj€ ro zakonitonim €entrahe (lioahe) rEspekli !e, prena principioa hroka (sa za nj4a tipianim ratursina i izrat jnoD minitoD) i sl. - tr rene lada doti&i um€tnicki ristln lol niie dobio d@iEnho perspettirc i oblici b'rcka onjo' I rbilj. $ obli.i ml6ln lisJi bal m sFljnjeg od prclo.ne i detraca i neFsredno avie pozicije o{xa posl€dnjeg (oru.h i n€izt€ld $bjeklivi. vtmosk

u vdi s riE istak,i bismo da so btdtbdi c.n.rrrn. D.rsnck. dsb daEo (po 3!oj prilici od v v. prc n. . ), ili sc njihova lrim.da ograni&Ela m 'Fltidne zldatt.r on. ru F pre sv.rn lrlmdjiale z sljkmje p@oris'ih d.koreda Gimrtodaridno p€rspektile u 6t rel cr.rol bito u cent.d,e l. da l€ rdo dlrid. lei s pozqiaDoE iLtoocionom uneholau - 'skcnwdijon, vid.: n.A.onop.HcRsI, O6pa d r€p.nedma. -,,Toy^d no 3Ha @dr odd'!, rlr (Vq. s. 1r!, bm. 193),6p. 335-336. H. A O^arrr€p, Icy$q?a r BcKymo ABvpew ,/t. - M., 1953, c.p. 175-176, gd. e p.Bpeknvm slllo na jcdnom 3m4*om kuhlnjskom kalupu do6{ti u va upmo sa litrjenicon & je b slila pripadala rrisenjenoj undn6ii. Im Gnda a !relpos.avku da je ! rer.s.nsnoj erohi princ. p..sFrtiv. u slilarsrn u roa.ltu ito bto bila u kzi B (Htraln€ kld su u ])i' s loturist m (talva se rca lore*ad istiae, na pri@, hju Irodi pejat) vld, o svmu lto jc F!.no: 6. A. vcneHc(E ta. dars %Fn xr'dc" k M n. K '@qonllm ^!.rx€ii . O, ,I(.r, npomENxss). crp.l0-rl. F.: r, '3E( xsEmcoD 63, Vid, olm: !E D pyqo* E. A. V c n e r . ( ! l,, k d.r*€ ftoFmq, dp. 2-5.1. nepeeqx tuo6paxc.

220

B. A. USPENSKI

POETIKA I(oMPOZICIJE

221

Orde se mo;emo poavati, na p0:imer, na oiiSled,no dekoraciori fon u Dotorbm slikarstvu (tako A. Benoa, araliziraiu6i zavisnost Dotovog pejzaZa od misterii skih ddkoracija, govori o ,rekvizilnim. lkudicama, o 'stenarna koje naliae na kulise, koje su rarr'ne, kao iz *artona i?rezan€"") ili na metode rada Tintoreta dli El Greka, koji su organizova,li fon tako 5to su na plafon lelali voatane figurice - i samrim d,m nisu slikali sa. mu slvarno6t, nego slitu te stvarno6li.' Piimetimo jos da se "sliilG u slici* u vedini 6luda' jeva organizuje u dmgoiadijam umetnidkom sisternu neso sto je onaj koji se inaae primenjuje u slika':sk.rme del'u. Tako je, na priner, za umetnost Maja kamkteristidno, uopite uzev, prikazivanje lica u profilu (analogno onome Sto postoji u staroj egipatskoj urnernos!i); ali kada se slika maska jli neka skulpul:a to jest u slu6aju "slike u slici" -, onala se ona rrore davati en face. Ista se primedba, po svernu sudedi, moze da oahosi d na egipatsku umetnost - ako je u pitariu tre,rman lica:' Sto se paik tide tretmama cele
69. a.6eHya, x{sntrc!, Co6, 1912,q. t, !brn. L op.lgl-103. ! n, o6parrar nepcf,exr{E, dt. 396-39?; ?a6 rp.rto, M., 1965, crp. 3, 31. Vid. frcsku n. sarkofaeu iz Kerda (Drrav. Ermibn *oja p.tkdujc delje egipdsk4a unernika (id. reprcdukcij! ! I(nj.: B. B. nau. rcprFr I IV 8ed, 1967, r.6^. 2i): I€rakterisjc rroDtan izinezlu p.ikaz nnerni*a u prorilu i prikta en liid racc na um.tnia*i'r slikrm. koj. m jrinjorje cn rae Dikazivanjr demona B& u esiFtkoj umetnGti rbravo hro !r1 se lic. Bcsr Drikrivalo klo naska. Vid.: E. Brr' aropropra, I(e!6, 1s22, crp. 6l ('p!Meq,2), ctp. t-4 (.psMcq. 3). Mde se Dretposkviri da jc Da sa slikanjem su*c (po. skoj unernosti u pcictku oop namo je pNo. lEbne ros*.), a ne ncno5rcd postbnu m3xn: bnna funkcija podrta u €giltu bil! da aneni potftr se slavlj@ u numiju u isbn€ s{ojstv! r€o ' mra, i dugp jesnjon ErlllrtrcKxa tegzinnlo (vid. o iome 3. B. naoroB, 46, passim). Mote se ueri da se u lD&rku bdrala upmvo mska i ttk se poron sli*a { rd odrcjila o<l mL' sn66ho nije i podcla d.a funtcionile * na6t u e@ Puna analocij! a orc ab sno or.rc rckli Nt luiji br.rc prirode, U stEi. slit nje etih prcdtrts lrrt lut s. tcroprr

ljudske figure u egipatskoj umetnosti, i u tom se stru iaju strika statue ili mumije u naaelu organizuje d,ru. gadije nego slika Zivoga dovska: dok se ova pNlednja obiano daje u vidu karaktenislidnoea spajanja fasa i
brcnanos doba u oblllu lttksno!, orutja no !.splbenicinE, I loo dr u rin sluarjcvi.! stikano orurje sluri xao an€na ?j 'olno orurj. roj. jo $lrjarc na roklopm crcbnioe (vid.r 6. BrtrneD, nDa6^.s{ n poulld raropropra, c.p, 53, nprreq. l). zd.ajno je, s dfuge sran., d. c t ! stl@ .liksBrvu v,a, slilc. ndv. r.L no& d! .t ju .n tacc I u oir.on ralursu (vid. naycdeno dcro B. vlFr. .tr. 9a-95, . i{o ra. ko st. 61. i srr.95, prin, l, o vezi iznedu nlurr | .ttbnir d.rvo ga Gla ! cgipabkoj mdnosti i upndivonj. E U&ro& | M$rnjin opite). More s p.erposbviri d, F i nnvo t lo rwj6 |.fu'iron u - L pcm uErnilovoj sresti lripaddo ronu, 'dekofull@ .om". iilano j€ po akonina slildja ovih Doste.Lll!. Orudr j. problra sl anja ,hdve prnode. povtu e p.oblemo {llL ! rtlct., pbblo Imedu etuglnfslirr mor. 5c laFlela a a.aliziBnl mvesli pr€dslava o onosiuone sveru keo sv.r! obrnu.in odrosim, na koju se ponekad naildi . u arhaiantm lult'fur. Tlko se kod nekih sibirstih .arod! (f,o.1 obstih Utn, a brod. lod Xrlk) ode.a m pokoj.iku ne akop. .a rcvu .t.onu ij. suprorno od za*opa:nnja m tirme.oveklt (! cv'uprlol rultu,i ta se rdlik! osleda u suprclnGri idedu nlikc i ,.nrl. od.d., r - r.n pn bne reba dodari da surrcrnosli rrivo - n tiw, durlo prcds.vrFju - u.aIim rlrurumr stu\tu'no ibnorlne p.jave). vid.: B. H. q€px e{or. nftN'!B o6.x[ vrpo8, ,,IlueessK 3cpo8&{n", M., 1959 (,,Tp!,u nptrr rcpBa6drHlr pdwrd(lx Iacrxryra {Horpadlx A}r CCCP', noBar cepux, r. 5l), Lrr. lra; l:. A,A^exceesKo, kti se obiaaj pon.kad susr€de i lod ruskih s.arovorlca (T s Makarim, nsndo ob:v.lbjej. More se reli da nrtvi pcrcru snrg ogl€dalnGri u vui n nu odFa u oeledarnj jr, slitaniem fom u slikarskome delu - vid. lasnije, Kamlr.rit.i,:oo mjzad, da i tmski duh (^uHn) kod Rusa mre da bud. o<luv$ nl isri dadni: po prednavi koju inaju polehonski i rolosodski sljr.j, preklopljeM na dcsnu, a nu lrod lMskoe duru je tcva pola *at6n! s MoB, llcanc obr.uro, kr lto svi obidno nN. (vid.: c. B. M!ic rd c!^a, u Co6p. coc., t. XVIII, fp. 71 ur. Brc. Bc. I,I lrn o r, dJoMd M,, 1965, op, 173; Bis. Ac. HDatroB, @@ r^@r+,".4 ! .Qp]Mck d, Agr ! &DpsM", 1965, I\& 5). To ,,HapoF pdnbm po@oldu no, nore ohja$iti oitoroskd .n{!o^n5c haav. ime(lu

7l

))7

B, A. USPENSKI

POEII(A KOMP{)ZICIJE

223

prufila (tj. prjikaanju se ,kaBkteristike slikdre figure u hodimecrzionarl'nome prosto'iu), dotle se prva daje u distome p{,ofitru (tj. tretira se u dvodim€mrionalnorBe prcstoru)." Isto talko se u ruskoj dmohosti odreatenxe fieure, po Favilu, pni&azuju u profilu - reciino, tiguxa konja obidno se daj€ u obliku stilizovane profil(le slike, koja je kmda msliojona na Flohe, aii 6€ ta zark@itosl narugava onda kada se ne alika ddposredno konj, dego njegova statua (r4oredi trIirkaz koDia en face u Ju6tinijaoovoj stauri na ir&oni Pokro€ XVI vdka novgoFdigke skole"). U svim tim sluaajeviina, prema tome, sli&a slike predmeta tumaai se na ?otpuno sup[lotan nadh nego kad bi bio naslikan sam taj Fedrrnet. Darl,.le,fon u slikarskome delu (d uopste ojegova perifenija) moze da se predstavi na neki zaseban na6i[l - kao tslika u slicid. Na addkvatan se nadid u slikarsksne delu mogu for,Inalno da ,jr&,oje figu0:e trrcje pripadaju fonu slike, i uorpite najrazliditije dmgora,zr€clnefigure - fieure koje tunaju ulagu 'statis{a"."
natp.im.lnth bta. (lumllh drusi pripadlju Pcndans in rhe Fom or "TpyF ^omftcxsx Havf,", r, vll, *anju mNnr u dhan:.oj je slutaF bitno to llo s. ?2, Vid.: B^.K,Marbr6e?r, duhova, tualti i sl) i nrrvd: i jedli i U!. t lotL: C. S.luster. Inqtcd UU|rn Figws r.om Pal@tidjc vII M4alBapod@ M., 1970, gde je stuplja naterijal o 3li, mernsri *ao prdmldh figua. I u ov@ nrtvi slitaj! $pdno oa Dai@ m toji

CrpHn npeaprcyAo(. ( wpdr o6 a .mrercrcM F{!aO€, M,, t915, !!nll?r priEedba 33. K@ 51o ist,& B. Vila (F- de1., dp. 15 16, a roaito srr.60--61), r esipalskoj se m€h6d Grtb ?ostupcim sl*aju Dnva tela Lojib i sblue (vid, u @i 3 ld ra@tu). ldhodnu p*t?ca B AIE €pyqo* tr, 73. vid.: A. l1- Heipacob, O tuBln @mcr. - ,,TpyAE U{crmira apx@ oPAHIiIIOII', L M.. 1926, (detdcijr) 74. Sto * ti& v* izdeilu lm i datisb., tmlidistiaa j. naain D l@ji su menjieoe deLor@ije u po@.Gtu s.kspircvog - ka.L su rckvirlt vmem u6tla i irnGtla sma li€ (drucprdredde litncti u komad!), Vid.r A,An{x.r, Tan! rN lller.(mlforepd, M-. 1965, crp. 1i6: up. .n lognu tunkcilu mifmGla prcsl€m - prin, pF,) btsana lt€ Loja oFluruju u totu i,oderja

Ali se isto talko i u knjirevdosti )sratisti(, &oji se pgjav.ljuju, tako re{i, na zadnjem planu pnipovedanja, ubi6no pnikazuju uz primenu kqnpozicionjh postupa. ka koJi sr.ru naaelu s4.lprotni postupcima 5to 6e pni. menjuju pri opisivanju juaka daroga detar dok ]unaci mogu da budu rlosioqi autorove ta6ke gledisla {u jednqm ili drrugom asp*tr), dotle statistfina, ooptte uzer, die svojsweno da se pojavljuj{ u roj fumkciji; njrhovo se ponastrrje obidno dajc [la trlanu nagtaseno \pol injeg opisivanja. U najkarakraistiarriiim slu{ajev'Ia "slari'ti* se ne opisuju tkao lrudi, nego rkao tu r. ke. to ie9t dat je isri po6lupak 'sli&c o s$ci. .koji jc maiopre istakmlt u vezi sa sllkaagtr/on,t Kao primer more se navestj opi3 r3tilurai u preobtaZaiu F. Kafke. Te licnosti pr€dlr.vlt.ru ti.pidne sratlslei uvek se pojaMtjDjuna adrni.ln pldfi radnje. I karakieris'liono je slo se opisuju upravo trc lutlie; to se pre svega iaa1ava u naglaSerrcme automartizmu njihovoga ponaianja. Njihovo je pqnlerjc potpuno rstovetno, uvdk se pojaeljuju zajedno d aak u islome poretku (sirnptomati{no je lto se jedarn od njih oaziva ,srednji<, - kao da oni nikada ne menjaju svoju relacionu pozicijul), niiho\ri su pokreri .lrilnie auromalizwani. Obi{no se opisuiu samo njihovi ge6rovi; karakrenluono je uz ro ala uopSle moze da govori sa. mo iedam od njih {,srednii"l, koji. prema tome, sv\. njih i predstavlja. Moglo bi se reci da se Kafkini strnari pojavljuiu u ob[ku jedinstvenogamehanizma iz lriju_ delova - kao u vidru triiu medusobno sjedinjcnih lutaka koiima upraMlja jedarDgtumac. Uporedi slicno isticmje automarjzrnau pona{ani,r Ii{nosti sa Iona (opisivaDjestarisra kao lutak; koje ;u melBrnidki orgdizovame na prhcipu spojenih sudova; i Lod Toldoja ! Ratu i miru: dtje se opis plaluse kojoj se u Vorotrjedu udrvarao Ntkoiaj i ajeiroga muza:
75, Uoplt€ o lril&ivbju - b.: obzi.a na 6n*ciid ttancri tao llbta f i h l i a n 4 l i u d e l u- v d . : a . B , I { d n n v c , l^FM o rvx^!,r,,. p. car*oF. - V njegmj hri -Or nrrK4 ao !,\oxa,., M. _

B. A. USPENSKT

POETIKA KOMPOZICIJE

225

;uza o xlr, str' 18: t. lI \tr' s4s) Kao samu po sehi iasnu ilurtrac;ju mogli ttismo na' ookon, da naved€mo i opj\ vecerDjegpriiema kod Ane iavlovne Ser (koiim zapocinje pripovedanje u Rat' I nirul. g!.iese aulonalizam u ponasanju lidnosli koje pripadaju tooiru naglaaava posebmim autoroldm poieaeniem sa vrelenima koja su u predionrici Hjuaena u rad. U lom ie smislu jos dadainiii opis gomile kod Dosroievskosau Pistevom dhetriktir "Neko se preda mnom trrevilii'o sakrivsi se iza cele le lantasticne gq mite i povlaa€fi neke kdrce. oprurice i le su se lul' ke kreiale. a ml kiko.e ti se, kikcre!.'' Tako isto, to jest po pdncipu Pozorista lutaka, Dostoievski opituje iporodjcu Kapemaumovii u ZIG cinu i kazni (kod koiin slanuje Sonja Marmeladova). Kapema^mo,vi s,u tipidni statisti - oni u delu ne iz' govaraju ni jed,ne j€dine redi. vid,i, na primer, razgovor Svidxigajlova sa Ka,pemaumovorn, koji je prlkazan omiko kako bi Eogao da se pniftare telefonski razgol'or: jeclino duj€ilo glas sa,rnogaSvidrigajlova. lidite - vidire. elo ru ie uLazSotje SemjoDotme nena nikocal Ne veruiete?Upitaire kod Kapernaum} ra: ona td niih osravlja)djut Evo upmvo i nje ma' dame de KaDamaumova? Sla? {ona je naglumr ousla? Kuda? Eto, jeste Ii sad tuli? NeEa nje.r nece^re t bi!i. mo2da.do kasnouveae(Dostoievskr' v srr' ru/; Zloiin i kazna, str. 5261. ; Svidrigajlov razgovara sa Kapernannovm anako kao Sto bi nzgovarrao sa lulkorn - odgovara sam umecto " Uz to bismo mogli da pnim€timo lkarko se lica u delu desto dele na statitna i dinami6na; ?osleddria ne
?6, ,I*t6yprGue blilaciii v. L. Kom.diea DroponnV6MkurJ. (, P!o@ sdc^b" 1916 I, o! x{ 1ll

A ori kraiu Dosela,rro je lice )enino bivalo rumeniie i veseliie', li(e muzevlie\o Postaialo je sve. sern'ie i ozbiliniie, kao da 'u oboje imalj leclnu korrcrnuve_ iir6"ii. oi ,ltbtir" s< ona uieiavala kod lene ulorir'o -;;"'ii""r;-tro4

mogu da menjaju svoju sr€dinu, to iest v€zana s,u za nelro odrealano mesto, dok prva stobodno menjaiu sredtum.LPrirodno je sto se u ulozi dinamidnih f,ieula obidno pojavljuju conhalne figur€ pripoveda,nja, a ra. zno\nsnim drrSorazrednim lidnGiima slojstveno je da se pojavljtriju u ulozi sratidnih figu,.a.'prema rorne, >statisti< mogu da budu lokalno verari za neku sredinu, vezani su za fon, pripadaju rru kao njegov ne. Fzdvojan deo: opisivarnje fooa obav@ ukljuduje i ogisjvanje statisra ta.l$e vnste. Tipobfli analogan prin. crp mogao bd da s€ istakne i u Do|milhr.n Takvo uvetarvanje uslolrlosti- na pripovodiome fG nu moze se ispoljiti i u ime,novanju opizodnih f,igum. Tako se, na pdme0:, u pnidi Katniac Ivaarowe \ Z-l.olinu i kazni F. M. Dostojel6kog troacldvado pr} JalirjuJu poDpuno neverpvatna i usloruof[ot€l(na pIezimena - ,kjreginja Bezerneljnaja ( =b.r6EljeliA)., ,knez Sdegoljslcoj (=kiooj)( i sl. (t. V, otr, iE6; ZrG titl i kaaha, str, 19+-195) - nada se ioatc prczimean junaka ovoga dela u veoini ne odlituiu udolnosdu. Prema tome, ovde dolazi do nagtog smenjivanja prircrpa opisivanja: od realislidkoga na naglas€Do us,lovni pnincip. AIi je bilno da je la prica - svojelTsno de. I o u_ cl e I u, i da navedene figure ne {rzirhaju uaescn u radnji, to jsst kao da 'stvamo. rna preair;em pla7. Vid,: c.IO. H€rnDAor, I( M!€y o o$, -EpeMqHlx oE@.{rd c @xdor apvxrr"oir ! pvexol6u^rr€. - ,,T€rcr AobaAoB Bo Brclon me{ eo^. rc lrcpsnsr xorc. Mlidqe dd@ri Tapra. t966, dp. ,t2j !p.: tO, M. ,,l o r x ! u, _ ,iTpyAd no oMeE I xydrvp!, w (vq. 3d. TTv, h. 236),Tapry, 1969, crD.

73. z. p@ri&€ su * atbistiani, 3 j.dne srrd., .len6n panbnin€ D adnjeo pranu u sra.insloj !6zo.ianoj pre&ravi ), 5 o.uF srranc, zBtoo u{edamje p.ilitom usldndi pdtsziwnja rGn. m sot.. Uopste o posiupku rtu m scad. !id.: !. S. Boas,Thepta! {rdin !h. Play. - u niegovoj kij?i: ,A sm6 oi paFr6 o, <h"r; ard the Th@tB, tt7. up, lalode mske u antiaton t€rc pozc riatu, *oje a pojavluJ! m llod nostae rdak..mih urogr - si.r, (o bne se nd. ca, lmlie i sl. sudiri na osnow pritazivsja !, predrbre u ponp.Jskd rc.isrc sl*arsrvu tti tu ilustracijma u neIim'Lhcijwin rukopisi@).

226

!. A 0SPENStI

POETIXA &OMPOZICIJE

nu Fipovedanja) ne postoie, nego se pojalij{rj,u j€di no u pddi Katarine Ivanovtre. U Sldadu s tim 6€ dli postuFka '6lika,u slici.. i prikauuju porriu Uvedavanje ,uslouFsti pri imenovaniu epizodnih fi gura (koje se pojavljuj{r na p povednome fdlu) l(od DostojevskoSa se za.pazau celome nizu dela. Uporedi primere kao Slo $ ,grofica Zaljilwatskaja (od d/zak, ptkosun)" (Ujkin san), ,DurizaZigini (o@rilike: rnusiaavGzapaljiv). (Kockat); .knez Svirndadkin (od redi koja oznadava ko6t olovorn ispurnje,nui hoja se ir igri upotrebljava). ( Droinik) ; /utnl'elj Dardanelov (proma p@natoim moreuzu)(; ,girnnazijalac Bulkin (od zemtdka)* ( Brata Kdramazoti); studont, mater:ijalbt i ateist, 'Kb,lorodov (od kiseonik)a fldtor. Kod Dosaojevskoga je pocebno lanimljir€ kada se u,imenovanju opizodnih fi$rra ili dnufiorazre&rih lidnosti otvo,reno razolkdva salrn postupalk; uporedi: 'pisar F.isareilko" (Gospodift Prohafiin),,rmedicinar Kostopravov (od imenice koja znadi: Clvdk koli kosli namelta, ali i nadrilekar). (PoJted lopor,), lto autor nnore aak i srpecijatrno da aaglasir vla6nik tockfl'dkog doma u komc je Mladid dobio aa zeto zore se Z€ddikov fMfudiC), o T,rusookom (d skakutoti) autor pile da je u kudi Za jebina 'skakutao za ostalfulra (Ve&i nlr.i), o Raz{lmihifir (Zlotin i kazna) kate se da je 'razurn.rn, 5to poka.arj€ i Djegovo prezinne" itd. i sI."
79. Ist lip A, Bd-yid.: A.Eer, Arqdr. rrck y Aq@xorc. ]\. M|lMrs', Oo"Drr, 1933,c.p. 4t7 B 'p.{. ,,c6oDllka n wc* --423; Gdauai sliln slu&ja€, Bm, nrilurim, ft po€uj. i'ih@3. furclm lidmltr u delu. nego uputuF na b dt d. takve sE 'mhlsu .mi.om mGla da bud{ dotivlilvana na fou qrlire lcoeoljft nslei!., I(oj. p,qtutuj. odrc' re atoL., jE pr€&ravlj.jd je da !e Gtdtlawj. prcthodn. tld! lradic'jur @dutin, ntu pripor€ddla. E s.t m' badicij. Bjyis.Irpoli.va uprcrc E ronu prij@ mot & Eai u .du ;roEA 6ubra t€.ijal a @roaE - c0. .,o Ap@€m', y A@ftore" Ed Mq ,,c!d.pl 193. U, b l. bm zDa.jDo 9ro noA F^ t. E xa, r. II, t&cE, Erbdi M.ioboj.E da i !r.rrni@ 5m Do6tojevsrt ! Ponilaida olarvq. llp.: u mlau b.e penv r.nturhij. Sradi pttzi4eE (!p.: (od: poEijq), ,b.u Pdolttn srol B'n kin (o<t be). y A(xl1ffD, ,xM dp, a22)j up. joaobn. 'rd A. E.!,,td!e

Tako se Frt slikanju fona (i figura sa fdra) i u Iikovnoj umotnosoi i u knjirevDo6ti moze da pri.menjBje jed{I isti poslupak 'slike u slicir. Drugatije re, aeno, olde d,olazi do int€crzi,vir€nja znakomosti opisa (slike): opis ne predsta\,,lje zoa'k Bhkane swarno€ij {kao- 3io je Lo shtaj sa ccDtr&tni|D figurama), r€go znak znay,a stv"arnoeti. lrbtfo bi sc i,ofo tako re{i da u ovorn s,Iutaju dolazi do hcrrivirdja uslovnosti op)sa'. U skladu s tim 6e crdrtalDa 6rurc (figu,rc tra predrljem plelu) suprotstavljaju &uSElzlrditim Fgu. rannaprerna pdncilxl srazmcano &anie znaLov no s I i 1r! slovsros t i) njihorcga opl3ivanja. To se moize shvatid i tdko kao & rc .raanano manja znekovBost pnircdrno asoaira !t vcdom rcaI dst i dn o S6u (ver.odostojto!6r) cDitat caoEalne fi_ g|I[:e $rprotctavljaju se dnugoaa ldoiEr tro manje ' znakome (uslovne) i, pr€0ra t6ne, lir. dvofir.u U v€zi sa s!€dnjovekovDim slikarEtvqn trLvo uvedavanje uslor,Tosli tra f.{ slikanskoga dole d uopste u DJeggvim manje vatrjm delovima lako 6e ,!oze Dr} kazali arkouputia:no LardkteFisritnu oro ameD ia. na rizac:i ju u (mi[n detroqima slike.koii su frr*cional_ no ma,nje vahli. Upor€di, na prlmer, ia fo stare ltoDe tradiciotralno sfikanje pejzara u lddu rakozranih "ikonskih brea.rlja_ka. (a @o moze da prede u oaiglenn bt.ko r@ L.kav gDf Butlttin. u so6tu pijalog .ar.rnb z,pi_ y tz 4/b4 dtua c_ In, *. 5,40). Jot jedm !! uwni.lm aa s. tatav lodup6k atoo'ldo Doj.r,tjuje u du&iu rstir. ! .ticl!. (s€ objaanj€nja zsasja pEiDm pripadaju pEro{tieu; nj; no€ Je 3y.ha da bar p.iburm t pdFdro t}ar! F @ udoho* hturidke !* koj€ .uski liralrc DepGft.lno G.aa. _ prin, DB.) 30 Vd.: 5.A y c . e u . r n s, O @rAre -,,C*.,* *v**. @ crptf,rypmxY e(;q,., M., t962i dD. 127, odreauje, posre&rrcn cd. & udanost Doltu uk i rro sitEcij. upuaiveja F im, s n€ na sad.raj. i izGi * !rcblm o Erj us. lomosti {koja * odred{e pr@ porctku r@p6dE u @r.du: ml bar. aa.L, , . nd-). 3r, An.Iogm s. poj.€ nor! da apazi i u kio.mb8rlfiji Vtd. b.. in. bztuiaqie usbvrsri u rhdatosmfiji u srualju ,pria€ u !.ian, loja j. poceb dat u upoftb!, posilpar, D pr'nd, neno€ fil-

228

B. A. USPENSKI

POETIKA KOMPOZTCIJE

229

dan uslovni oftm'tent) ili park oaelal€no onram€fltalizovano sli&aoje nabora na h€.ljinama (takozvarrd ,,trpo6erbr"/,odbljesci(). To uvedavarje uslovno€ti do haj' njih se $aoica ispoljava oa okov,u i&one, koji dolazi upmvo na lon i na haljine, tj. na sra.anerno manje maiajne delove slik€; uz to se okov koji pripada irkc DopisDoj slici moz€ da posEatra kao lslita u slici(i Na analogan se natm mogu shvadui ranije pomenuti sllaaje$i kaala se na pe,riferiji slike pojavljuju $azmemo o'3tri rahu,rsi,i elementi cerMraJnep€rspektive. Moie se uzeti da su te fol'me nekada shvatane kao urslor,rre, onako kao 5lo s.Ino mi delas skloori da kao uslorne tNnadjmo strogo frontalne forme" i ele m€mte obrdrute pelspeklive,!
32. Talo e Dot !@di.i i $lovni ornrftrt n lr'aj€vina s6€ tus*e ilrtu. objd'lawJual nrbat ovos ommmb, a. L ,rnisinor je da su starcdrwrc ikone trlrraaav@e d6sio k eeljm u@im liso ,Zb.e u alablit r ili u plrno, m tFjcve ikde ili ! sliku niEbls je ihdicionalrc edocbtla 14, stupog tuErijal., mebit d boJi relroduloEo oBj crtet i lolor toji su a.j€gr sbi&jsi lcbli (vid.: A. Au@!, adbuu u vqi sa uknSrvanjem itotr" AM! paqttr". lwknn koxlrlrd,,,BarpcE rcpsoA AFBHepfmn lEE rI, M., 1923). Jasno j. tla je ovds uslohi ommdt n p6r€dm pc r@ne$|ir@nslici,. jc sinpronatt no ato je F. L Buslajd 3mtu d.,u 33. Uvsisnn pr@U.d.v! skuDro.sko B&ro., to j€* sbronriidiltoD slilar$w randa nisu slilale sane fisN, n€ep slulplo.ske & :e E ik)@ predsbw o !n lisunE (vid.: lD, . Byc^ae6, ABml|@ B - U trFg. zb- ,,lttupaqfire @epkn pvea hpoAion ssrar6li e Brslajevudim shvarsDjo ik@ z)4). To je u polpooj o*u.!n i .lolazi prircde 6to. 16 ho.imi.. lslovnc uetncti jmje da se ikompism pr€M slila laaiB Le & je orga.ibve priocipu lslif,e u slici". u svojjE .Lspqilm. 34, IG$k@r'6ridro J., oa prind, da je M€jdlold pokulavs, po svdr su. brrim - @sraleno ulovnid - retjMa d€di, da m rent stvori nealo popu. obhuE p.rspettive, V. tjdl prililrom r€tiraj. da je MeFrrDljdu mvodi u svojiE slonell,m 'met la dubiDx scd€. i on * stum da iz svil mtdK.ldftE sceE d.ue sturi ploln€ slite, Evo kako ?jsl optuj€ rerlit: ', , . u '@him pojalio koji s M.jdholidu vrt@ se *mna bareljd', po shvi . , . Da bi e dobi,a b.erjeh6!, @.i su osmli almuri ailini, roji su 3iavljeni e pod ! dGjni sqe, por€d zida; stoleci M *be, i njthda su e njim, siMci su postajdi $ai od onih ipftd

Nije manje kamlkteristilno ni simbolidko prikazi vanje atributa fona na srednjovekovnoj it(oni d m.inijatuni. Na primer, o\de se nod more prikazivari u vidu witka sa zvezdana, a svelude u vidr petla i slj: ridi, takode, alegodjsko prikazivanje rske u vtdu stru. je koja tete iz bokala koji drre ljudske figure. prika. zivmie ada u obliku lica na zadnjerr ptanu itd., i st. OfigJedaroj€ da poimanje slike ovakv. vrcte pretpostavlja doprmdko prekodiranje smislova na visem nivou {u poredenju sa nesimboliEkofi! slkorn), koje je analogno prekodiraiju do koga dolazi u prirodiome j€zi. ku plilikorn obrazol'anja frazeoloslaih iediDica. TaIo j ovde dolazi do uveiavanja uslor.nosti (sa &arakt€rfistienim uv€6avanjem alistance izrnealu oEnad€oogi oznake) na fonu slike. Moglo bi se, prcma rome; rECi da se dekoracije, na 6ijsm se foflu ztriva radnja, u ovim shtajevima slitaju naglaseno uslordo. Uslor.ld fon se u takvtun sLudajevima pojavljuje kao svojeyrsri ideo, 8Iam. U vezi s tim ne moi'emo a da se ne scti,mo uslovnog slikarnja dekoiracije na sceni iz SeLspirovosarremena (i, u srakom slutaiu. na predjekspiro\,skoj sceru) u vidu plosoih rablica na kojima ie sE aaeno mesto radrlje. Od toga se u suStini Dlalo razlikuie i kasnije platno sa usl,ovnim shka,r'jem dekoracij;. Samx uslovnost dekoracije kao da semdi m&riu na sceni Cineii je ii\,'ohij om. Moida je uFavo pozoriSte sa njernu svojstvenim poveziva,niem glumaca i dekoraciia rkoj€ obrazuju fon radnje i predsiavliaiu stiku u iticj, u ;,e,"ome ,repenu uticalo na knjiZewost i li&ovnu irinetnosr time Sto je u,slovil,o pojave o kojima je matopre govorono'.
hm€na lidela ja gla'a onjh kojj su mprcd s.aiatn (8. Ixcr. Arrp€c', M., 1929, crp. l7l-r72). To nije nilir drugo doli pdrci, obrolE p€5pekrire, koji je, op€t, ! vezi sa "sri*ont u srcn. 3s. vid. tunncije u knjizi ,EN^tsH!, pod redakcijm M. splranskos, r. L M., 1916, d. Iv, i pridedbe v. N. 3aepkim (m slr. 441)u to 36. O uticaju pozodiia m sti!€r$6 i iDae je liero dosb mnoso. vid. prc 3v.ga: E. Mele, L,arr Eligieur de lr 6n du noy?n 6se or

230

B. T. USPENSKI

POEIIKA (OMPOZICIJ!

231

JEDINSTVENI PRINCIPI OZNACAVANJA FONA I OKVIRA Veoma je karalkteristidna jedi.lstvono6t formalnih postupaka u uobliaav€nju fona i okvira udnetniakoga dela - jedinswenost na koiu se nailazi o nairazlicitijim l].I:dtama umetnGti, Tako su u starome pozorisiu elemoDti pa,ntmim€, s jedne strane, bili karakt€ristitni za zadnji plao t'adnje, a s druge su strane aesto na slulili kao uvod u prealstafiu (u,poredi patll@im potelku ra&rje u staroj predltavi Ubistro Goftcoga prlkazinloj u S6ksDirov6n Hamletu)d U doremesansnoxne slikarstvu ta se jedrimstv€mostmoZe da ispolji, na pri[ner, u jedinstvu perspekt 'nih pociupaka kojd se prirn€njuju lra fonu i na krajetrirna slike (ali orf mogu da budru surprotstavljeni porspekthmom€ sis emu pliroeDjenon 0!a prodnjem platrru cedtralnoga dfla slikarskog dela), u o3trim rakursima koji se pojavljuju i u j€dn@l i u clnugom sluaaju, i sl.'fa 6e ista jediD6tvenost mote da olhnije i u dqfize!'nome delu u "$rprctnosti izmedu spolj0ljega opisa (kararktenistidnog i za ftrr i za okv,ire prirpovedanja) d unuta,rnjega oPisa, Ta jedtNtvenoat, nru:alno, uqpSte nije slutajDa. Kao lto smo u vise navmta istioali. fon. dsto kao i olkviri, pnipada periferiji s,firke(ili opisa). Pt€ura tome, ako se delo posmartra kao u sebe zatlDren sistoE, @da i za okvir i za fod s pravom treba oCdkivaPlle, Prl., 1903i G, C o h . n. Th. irflu.@ of llll mFrdi6 oD fr - €d.e, dee B€d arte. 1943; Francas!.1, P. L! r&liL Elamnt sttuctuel6 .ie *ioroeie d. l art, Pdn, 1965, ng@n!€. Fom dd cotr !.215 s{i G. R. Kern o dre, From d b.h€b, mdd tn i!€ Rmissd@, Chi@sp, 1945. M poa€rku pr€dsb€ vid,: A. Asricr, Teap se 37. O Fnidibt u lllkcelo, M., 1965, crp. 239. 31, up, rakoti. a rrm slitarsirc ripiaE bbrjcnja tti e ?mn pld! 6rlritos .tcl {roja * lzrar.Eju u vidu peaiB, ,tuaUla i 31,), s taElt risrianin Imlj@jie b.ih roja e f@Lo Doduddju 'itdt n fnu (up, t tdvd. breruljkd kao lradtcion lni uslmi

ti spoljiju, a ne urutarnju vidnu poziciju. Zadnji plan slite uglawlom ,ispunja istu frmkciju koju ispunjava njen prvi pla,n (koji se manifestuje na ftmjevirna slike): oba plana 6u pre sveSa suprotst$djona onorne Sto je dalo unutar slike, to jc6r u ljenome cen' tru. MoZ€ se pretpostaviti da B. sro lto je predstavljeno na fonu ndke u ce{rtralodne delu daslikane figure u podje&rakoj m€ri morc & zrnisli kao da je predstavljeno i ispred nje, ali s. tu ne slika jedino zato sto bi qda ova s,Iika, rkoJa ,c po stojoj Gugtini fietje madajna, zalklonila sa,Ir|..dgutu. S diu,8e srane, to Sto se stvannona.lazi iGprcd illtc crednjovdkor"ri slika,r more u r zu sludaicva da prcdese na fon te slifte - d€limrice, nnoz€ bid, i rato sto ,€li da se izb€gne zakladjmrje glavne elikc (opdcdi ved pominjaDi n din pdkaziaja enterijera, trde s. slika zalanja u kome se radnja zbiva paeno6dns foo te ladtrj€). Prikaz fona se u mnogfn shrtajovltna rnore da shvati kao ogledalsrki oalraz prvoga plafla (ill tro ,pro. ztrrn( prvi plam). Osim toga, okviri dela su desto saiinjcdli i.d(o da se ovo pGlednje organizuje kao delo u dclu (sli. kardko dalo u sli&arBkome delu, pozo lte tr pozolilru, novela u novdli). Tarko da se dkvj,ri o\^de oaEdavaiu na isd na(iD Da koji i Ion, mada je tmutar toga jednstvenoga Frjocipa siluacija u ovocne shtaiu poc prmo ol}lnuta. Ddk se o raffje mzmolred|ornc s,luaaju postupkom lsli&e u slici( oznatava fon deh, Dri aeIIru je slita *.oja ie smeslena muratr druge sbk€ us. lowrija nego 5to je ova poslednja (obmbna slika), dode se u ollome slnraaju slika koja je smeltcns u d!u. gu slikru poja{djuje, naprotiv, &ao ocinovna (predstav. lja centar kornpozicije), a obruboa slika T'ojevljuje se na pef,j,fer,iji u ulozi okvfua. Frema torne, u poslednjem se s,Iudaju spoljoja (obrubna) sltka daje tao us. low'ija, a u odnosu na dju se u$ut nmja (centrat:ra) slika pojavljuje &ao prirodnija. Sto se slikalEtva li&, ovde bi se moglo da navede slikaoje mzma&nutih zav€sa koje obrubljujlt 6liku

I

232
(rrporcdi Rafaetour Sikstinsku madonu) il,i dedto sli kanje na l(J:ajeviira slike prozoaskoga rama rili ofi|ora za wata - i uopste nekoga elrsterijera (vidi ranije). Sto se po@oriSta tite, veorna su karakteristilni oni prolozi koji sobom predlstavljaju besedu gledaoca ili ghrrnaca (na sceni) pred pototak predstav€ (upo redi, izmedu ostalog, teatralnu najaru u Fa6ta) tako da se c€ntmlna mdnja pojavljuje u obli,ku sce' A Sto se pak knjitevnosti tiae, ovde bi se mogao navesti testi poslupak uokviravanja novele uvodoom epizodom koja se ne odnosi na sarnu radrjru, ali je u oalnosu na tu epizodu doti6na novela umetnuta (ljlporedi, Hiliadu i iednu not, Dekamercn i sl.). Razumljivo je ato se pri tak\,,ome obrazovanju okvim dela - 'u vidu dopu.nskoga okl,imog dela, koje u sebe ukljuduje dotiaio (centnlno) d€lo - zakooito prhenjuje spoljnja tadka slediita upravo na okvimo delo, delo koje ima ulogu okvira. Spoljnja 'tadka gledista, s jedn€ srrane, neposredno korcsp@)din sa di. taodevom il'i gledaodevom ta6kom glediSta t, s &irge stmne, karakterile je naglasena iluzionistidrrcst (dekorati}lrrost, uslovno6t), koja Eoie da sen6i c€ntralno delo dinedi ga iiwtnijim. Svekolika kolebairja stepena us,lovno,sti u delu mog{r se int€rpretirati u suadu 6a ovim Sto smo rekli. Razni oblici izbija,nja uslolnosti u opisu koja se sastoje u neod€ikivanodre upudh/anju na upoEeblj€ni k6d, a ne na poruk:u koja se prenosi (,kao Sto je PuSkjnovo: "6ra1ac ved d6ka rimm rrle; evo, uznrj je Sto pr€k), nogu s€ uporediti sa uslowlim otraianjem publici usred radnje (na,primer, Hans Viu.Ist u srcdnjovekornoj komediji): i tamo i ovde postoji izlarenje iz neposrednoga pr{po1€dnog teksta .la oilo njegov a rnetajezika; drugadije redeno, izlatonje na periferiju opisa (na nj€gov ftrl ili ka njegovim dkvi' rima) koje omoguduie da se sam taj opis potcrta,

FoETI(A KOMPOZICIJ!

233

Dakle, moZemo dzeti da je sam poGtupak dela u ddru" uobidajen ka&o pd uoblidavanju fona, ta&o i pni uobliCavarnjru oLv,ilA. Uz ro je i 1r jednorne i u drugoure sluaaj,u karal €ristidna upotreba spoljnje taake glodi$ta.

ZAKIJUCNE NAPOMENE
Nastojali smo da istaknerno jcdloatvo fo,rrnalDii kompoziciordh postupata u knjitEr,rp3d i likowoj umetnosti purtem demonstri{anja D€&ih zajednidkih strukumih priflcipa unutaftrje organizaclJc unetnitkoga "teksta* (u fiio,ko n srnislu r€ ro!l). To je bilo moglide udiniti pre svega zato Sto 6e I &ojirevno de, 10 i delo liko\.me uuretnosti od,lilsrje u rcdoj ili manjoj meIi relatiuom zatvo{enoldu, to J6t uoblidava osobid mikrocvet, orgarnjzovan po wojim spcctfidnim zakodtoslima (i koji se, porsd oslalog, odlitujc osobitdn pro6,tofiro4T€0r€nskorn struktu,rorn). I dalj€, u oba sluaaja moze da postoji vise autorovih pozicija, koje stupaju u raznovrsne medusobDe odnose. Autorova pozicija moze u knjizel,nome delu da bude manje-vise jasno fiksirana - i tada se javlja direktna analogija sa sistemffn cenhaln€ Delspektive u sli]lanstur. Orade se s pravom moZe posraviti piranje: s d e je bio auto,r ,u vTeme opisjv;ih zbiv;ja, odakle mu zMnje o po4rajaoju lidnosti (drugadije reCeno, moze se postaviti pitanje o ditaoaevome verovanju a u r t o r uo v e r o d o € t o j n o s t i , opisa)e - posve onako kao Stona osnovu perslbktivne stiie mc Zemo nasludi\rati me6to ttrloje je ,srliLkar zauzimao u odnosu na strika,ni dogadaj. Istaknirno, &ao 6inieni& sitnijega reda, da je sa slikom u ceorratnoj pcrsFeklivi uporedljiv ranije mznoiren prjncip psihotogkogaopisi\anja uz upotrebu naroiirii areCi ooudavanja. (kaD
39. Vid-r r.A.IyxoBc(rn, P S . B M r o b M , s r r . 2 0 , . i s l e d . ,a t s t c d. t: R. Scholes & R. xet I ogg, The Nat!tu or Nm.ivc. N.N

234

E. A. TJSPENSKI

POETIKA KOMPOZICIJE

235

ato s|,1 "odigledno(, ,kao da" i sl.). U oba je shidaja ktraihlertistidna subjdktivnost u opisivanju, oFrdii/anje na n€ku subjerhtiwru - t samfun tim nfqni{rovlro sluCajou - autorpi1l poziaij'u. Datje, u oba je slutaja strrptornatiana ogranideoost autorcvoga zllanja: aulor moie poneJto da oe zna - bilo da je,to onu(amrje st$je ii{nosti u knjizevrome opisivanju dli je to ono Sto prelazi granice ,utorovoga vrdokruga u perspektivnome slikanj,u, pli lome se radi upravo o svesnim ogmniaenjdma koja 4rtor narnede svorne znanju zar-ad vede !?Isdo6,toj(losti.' Pra'vo gov{,redi, upFvo je zbog tih ranid@rja i logid&i ispaat'oo pitati o izvorima tutorovoga znanja, o {kom€ smo malo{as govorili. U orn su poSledu veoma karakteristidni sludajevi kada auto'r narodito naglaSava ogradidenost soB3tv€noga znanja. Osirn ranije v€a narvederiih slruiajeva, up. joa i karalct€,ristidnd reae,niou iz cqgoljevoga Siniela u kojoj arutor (pritalac), rdkavii nam 3ta je podrislio Srkdlcije Akakijevia, odmah ,ur,i da se ogradi: 'A motda Cdk ni to nije ?omislio - pa nolnogu(e je uvuii se u dufu 6o\,€ku i saznati sve Slo bi on filislio( (Gogolj, t. III, srr. 159). Nije manje znaaajan ni pdkusaj, kojLi 6e ioaa€ 6esto susrede, da se nekako objasoi, alpralda autor:c vo ma,nje, ala se, konkreho, morivise pronjcanje u psihu svoga junak4 5to je osdbito karakteristidno za Dootojevskog. U tom je pogle&r docrta izra"it, dla prim€r, njegiov Wedgor6 Krotkoj: po rodima L. Stilrnara, ru svom se rasudivanju on (Do,stojevsbi - B. U.) kcristi fikcijorn stenografa koji zatrisuje mmolog, istina ne unuramii, nego monolog &oji izgovtra (jos jedna fikoija!, ok6€li hipohondar. jedan od onrih kc ji govore sami sa sobdr. Za D6tojevskog jec, produ. ,ava Stihnan, ,uopste kardkt€r'istjano startrrje da mo, tiviae, da fonrarlmo o,Favda govc koji otkTiva lmutarnji mooolog. Otuda opgirdri alijalozi, usmeni monolozi,
90, Up. hij€, j.j.E@ 8.part?r, 3F. 155, Up. .atodc prift.€ nnatd cA, c, /rraav€D, c.p, 3U), iz drta Dosbj*]los kc [@rrk AlErepvc*od

psddodokud€nti:

menroari, dnevnici, ispov€sti, pis-

IstoE€meoo se u veci sa drugim mognrd1m6istemom opisivanja (slikanja) uopate ne more da postari pitaalje o izvorima autcovoga manja, to jest trlo nije koo:ektno u grariicr,rna senoga tog sistema. Kao prirner za knjitumoot mote da po3ldi ep, a za 6li&arstvo sliJka saainj€na po prhrciphna obfin te porspeihti' ve. Epsko se delo rrore za!'r'litl, na D(tncr, poeibijom svih lica, ali 6e pitanje ,odaklc drd{cr o dogada:jima &oji su se zbili - koje je tolflto prlro&rc a 'r€alistidliu" knjiremost - ovde frlc tDor. pGtaviti b€z D€por,r:alnqga izlarsikaiz dkvira doti&!o8! tmel,Dia'kog sistema". Ta&o isto se i s,lika predmcts u llgtdnu obrmde pe$pdblive ne ataje posredatvdn ldividualnoga slwatanja, neSo u njegovoj dartosti. Iknctdt sc u ovopr€dme straaju ne usuduje da na6lika pra?orlisrt inet koji se suzava prcma ho{izontu (&ao lto to zah, tevaju pravila linoarne perspdhive) sarno rato Sto ga rdko vidi u datdne tr€inrtku i sa date vid{re pozicije. Umetnik slika svoj obj€tkat drarkvim &akav olr j € s t e, a oe ona&vim kalko m{I m dzgleda. olde se uopste ne pcta|l,lja pitamje o relativ.nosti svakoga manja bez Ezlike i, p0'ema tome, o stepenu poverenja u au ton.e Taj je isti princip pri$.ltan i u 6pu (upoxedi
9r. vid.: . H. ltrrtr^bxaH, lla6e etrE e r.xororExs do6.Hx cflM . poxe Turcre ,.Aorfl. tr rtrp", Tne t{age, 1963 GA@i@' corbburions ro th. V Int, cong.crs ot rbvisb<, rcp.in9, 3rr. 330, - tD 92. I uopab 6iso isratl da sa moeuanos. - ill ndqldnod pitanja odnt!.nc rt vljej. !8L bore d. irurt t r.lr.rtriano ob. Lrj. odr.tlenogr lhehtalog ststu. 93, S lim j. ! v.zl, im.dd 6t log, a 3tu tutu *njlr.wdr tlnlt€ pnpoftdanja, loji 6i ms@.t! iisd{.n tudr 'bqUarcg oduda@j.< - '@nir ila se sprcri o lorEiob. t@ o n . adu n ldetoD, bilo d. j. 1o obld.j, im. tutorlj.*c llCn6tl, naziv grada ltdr (L10, n. ?rirM, pdpoftdaa, rad hr{bv. o lr!.djt d€. 6, mor. dA poj*ni: rm .6Nal 4* xpffidor xlr e1r'k@ $o j€ obiaaj nri(.D d! i@ 4! E!.@, j.@ bid: j€ serl''lo d. ro aita@ n mtc d. bude n€pdDlo);

B. A, USPENSKI

POETIKA I(OMFoZiCIJE

stalne epitete u epu kao fonmaho obelerje opiBirurja )stvamog<, a ne "pnividnog( bftst1,a).* Prhcj,pi po kojima 6e orea{d?uje slika u sisremu obrtute perspehtive i prhcipi po &ojima se organlizuje opisivanje u eFu po&ldaraju se do u detatje. Tako j€ za sistem oba'nute perspsl0tive ftaraldedsti6no 6uravanje vidnoga polja: lisd€ na drveiu ovde se prjrkazuje u vidu nekoliko listda, masa liudi moie se Daslikati i u vidu zbijene glupe od nekolilG doveka i sl." Uporedi analogan postupak u narodnoj ili staroj &njizevnosti kada 6e podlizi vojske uopJtavaju u ponaaanju jednog junaka, na p mer Jsvpatija Kolovrata, Vselto, loda B,uj Trra i sl." Isto tako se mo;e pomenuri t0:adiojma,lni po6tupak u opisila,nju bitke u epskoj &nji Zevoo6ti kada 6e boj pr,ikazuj€ u vidu serije uzaErop (na primer, u Homerovoj nih i posebnih dvoboja Iliiadi)."
vid.:A.c.^sroce3, .onc, ovde je pnDov€dsaen r.dka gtediara tr.a&t! n€. pozicije, ma kotiko e om defun*Briuo ?rita. gotramra uvoi poslednjoj. 94. Uslovno$ rakvoga opisivrnjo mor. s. konsbtolari ebo s poziciie ndq: drusr,:ijes skreua opisilanja. u okliriha pat dotittrosr sie .era, .rkvo i. opisiTdje - obFkriv.o, 95. Vid.: l O.)t(crur, f,3H{ xrodncsotu nDoBEeB{i, o!.54_ 96. Vid.: A. c. {xa q eD, qe^oF( B urepawpe A)eeet ?y@. M., rql0, crp. 67; n. r. 6 or aa H p eB, c^ooaq e nes{, M., ,953,cip. 23 29. 97. Up. ,!.incip hrcnoloS*. nespojift3ti kod I{o@, koji j. fonuttso F. F. zeljioski: radnja tod ltol|rtn, po z.ljiEkom, e .do E s.t 6ivnos., ali .e zr paralera rmoj, to j61 dva dogattija 3e nikda ne zbivaju u jedno isto rcne, .ceo obavdno jedd t: dnsp€! (!id.: T. Zielt6s*i, Die Behandllung der gl.ich*tiga Ercignis* iD anti*en Ep.si,Pbilologls!, supplebeniband 3, 1399-19m; up. M. AnLrrax, K ftrHxe ror€la, ,-{bffi ! r'trparlla , r. Iv,4,, Prem: Up. anaro8s akljudlk iz!..!alaca baJk€: ,U 6gjci re pGroji istovre@no ltmesbnje hhih lidnosti (ikljuaujuci, ipal. situciju p.alajc t potere). tio 3e po*r€ne jedD tiC'cr, ord. ilrw! ir.ba da untvljda, aroaer,, F&Fna itd.. (E, M, M.^€. rflr c Krn, C. IO Hex^DAoD, E. C. IIo!n(, A, M. C€ra^,

S druge stlane, suzavarnje vidnog polja rnote da uslovi gubljenje veze mealu od€iitim slikama u s]irkarskome dehr (kada se ruka 6arno dotite predmeta, a te drzi ga; kada se noge ljudi u hodu bez ikakvoga reda sudaraju ,i sl."). Ali je takvo od5ustvo koord.ina. cije me.hr odelttim opizodaina mogude i u knjitevnosti, i to upravo zbog posebne ueredad:€al€nosti opi pri sivanju svake od tih epizoda (o6,redered€oosti koja je tako veljJka da svahi opis irna sarrrogtah|u l|Ied,nogt, pa se veza xnedlu njima gurbi). To ie narbaito oaevidno u 4Erodrnoj 'Isrjiielnosti; upo6€d,i, taLode, odsuLstvo koordinacije kod Se'kspira koje je cele istatao, i koje sam Cete urporeituje sa dvoshul'om svstlos6r na umelnidkoj slioi (napornenimo da je vlae iwora svetlosti karalkt€risrtitno pre svoga za sist€B obrDute perspektive).' Tako isto, na primer, stalnfun epitotima u epskome delu odg,ovaraju stat0J alribu'ti na stdilr ikonarna. "Kao {to 'mili knez Vlad.ifinir Crveno &$r!lce' os. taje ',mio' i 'oweno s,unasce'pd t, ubljenjima, .tako isto se i sveci nrskih rikona ne rastaju od svojdh sveatenih haljina ni u koje doba alana i nodi, (ri u takvijr okokiostima. Svetitelj je siug'de u rizi, kn€" - u kneievdkom odelu iti sa carckorn klll.lnom, voinik s ogrlacem i vojnickom opremom.{'" Treba naglasitri da j€ i u opisivarnju prvo8a i u opisivanj.u drugoga tipa u nat€tu moclude vise autorovih pozicija (tadaka glediSta). Ako je slikalsrvo u pinp.6l*r capyqv?noF omerm IV, V!_ @. @ r.6Hod cExx, ,,Tpv ! no TrV, ud. 136, Tapry, 1969,crr. l25). 93. Vi.t,: ,^. O. )R € r r s, tuR xnMftcrorc 99 vid.: ,,I,aT@op! ISrc, co6pdEd€ 3xep{doM', . I, Cl6-, 1905, crr. 333 n seq J. P. Br€.ran, Razgdorl s Cde@, rKutrur&, B8d, re70, st.. 449- i d.lic. m0. B. II. Co(o^oB, ftli ,I$epvceot r(dorHcs. L Ofpdnre o^p&!, IG3db, $16, crp. 12. O j.dinsrva fomtnih ponupak! ! ep! I u ikonopisu vi{ lakod. specijalno: B. H. Ilt..ksH, au eudEr coopqp lldorxqf{oro Myrr. .Ap@ M@koexnM Apr€o^d ', v, l3t, l]@xn O6llldbx N! 4, crp. r1l,r23.

238

A. T. USPENSKT

mllll(

&oMPOZtCrrB

239

teju, @da je mnostvo tada&a gl€diSta kard&teristidno u prvome redu za sistem obrmte perspektive; ali, kao Sto je ved iLstica{ro,ono se moZe konstatovati i u slikaxstvu novoga doba - prdktidno na sv,im evolutivnim etapama umetnosti (vid. ra,rije, str. 5). Sto se pak knjirel'dosti iide, nasu,prot p@natorne mi6lj€dju (d|o opisivanje koj€ upotebljava razne taak€ glediSta dovodi u vear sa,pojavom rcalirstidk a cooijalrog i psihololkog rqnana), opotreba razlititih tat€rka gled,ista u Fi?ovedanju tuore se zapaziti i o pdlidno staxirn tdkstovfuna. U vezi s lim upoz@riii bismo da poslupark paraI e I i z m a, koji je karakt€tristitan za ep najrazlititijih naroda, pod€sto svedodi upravo o paralelnoj upotrebi ndkolirko 'taaaka gledrilta. Kad se, na primer:, kate: Mlad delija tremu prilazio, Va-silije dvoru prihodio, onda naln nije dato nista dllu,gDdo opis j€dnog te istog dogaalaja na al{a razna plana - koji odgovafaju dllema .razliCitim radkama glediSta (za ndkog je, tako redi, {nlad d€'lija(, a za nd(oga }Vasilijer). Sporad,idno pozivanje oa raane rtalSkeglediSta ne ie 6e otkrili i u ,ir'9kim 6aganra. Na priiner, u opisu $.}srgta Kuh,r ha i Emer u sagi PloSesina E ner $ poadtku se opisuje Em6 i njene devojke mako kako ih je Kulrulin zatekao (i to je p{ridaoo.r ala.lopo,voda da uopste okara,kreri5e Emer), a onda se opisuje Kuhulin oaMiko karko ga je vi{tela Emer, ani d devojke (ovo poslednje se volikim delom prikazuje u upravnome govoiru jedne od devojata, Sto je uop&e &aralkteristi{-llo za ep). Upotreba nekotko me<iusobno flrprotoih taiaka gledidta more se zapaziti i u sta$j ruskoj knjirevno(XVI vel(), gde sti, na pfimer u trazaaiskoj istoiii su u o'pisivdju spoj€ne suFrohe tadke gledista RI6a

i qps€&trutih l(aanjacao. Upmedi u vezi s tim Bahtinova zapaZtrrja o postojaoju vise planova u m'isteriji i o p(/rnatoj polifooidnosti uristerije, o podecirna polifmije kod Sekspira, Rablea, Servantesa i GrimelshauNavedene principe opisivanja oe treba shvatiti ni u vred,nosnome, a dak ni u evohrcidrdne smislu (mada j€ odigledno da je posletuji priicip &arakteristiaan, na pd,rner, za srednjovekohi dolivljaj sve!a,'" dok je plvi tipidan za novo doba).- To su pre dve nadelne moguCnosti ianedu kojih artoa (pripovedad ili slikar) treba da bira i kojc pli rtvarmju umetDdt" koga teksla mogu da koeSzisthaju u noloj od ,kombinacija. Cini se ala j€ saina mog.rdnct t&voga izbotra u knjitevnosti saddana v€d u plakgl 3vdkod,nevdoga Sovora, to jes,t svakidadnjeg ptriaanja (to ino mnije nastojali da pokazemo). U stvari, pritalac uvok fteba da bira ka,ko 6e pdaati - da li Ce dosledno da reprcdukuje svoj dozil,ljaj dogadaja koji izlarc dli de ga pak prealstaviti u nekome reorgaDi,zovanomeobliku. Reorgarizacija rnoze da sluzi zamd vedeg efekta (princip detektivskog delar u podetku se postupa tako da se ditalac n€ doseti o aemu 6e radi, a onda firu se ne,
l0l. vid. enalizu ovog dela - e dtugih pozicija - u hddlft D. s. L'. harovar ,Iwfta rmeplrwd, lpeldeprcron 6p. r0a-10?, . ! sfF skohN. p€lodn isrog dera str. U5-130; lmep.rytHrn pv.exr.! ckob cpqsoer@Lr. ,P@.ica, PGryLa, nBrsRa! (t), W.rsNa, ctp 2t, 47, a

102, Vtri.: M. 6 . x r I x, ry.6^€r! nofMH AdrGcrore, u r.pskobr. prevodu isbs d€la sL. 69, 39.

103. Na&lna obj€tttuo$ doav!.ja i sli*djr s!€ta ovd. prcizilazi lz noprcimljnosti u odnosu izn€d! rnak I o!nad..og, lro !.ihavdja pogLd na sv.r. a srdnjov.kohl J. t i*ce la.rkle.i*iano p.inetil' bism da j. slm ob..drj. l0{. stiEuved ptnjc Da n.. (poin nic., n. Jdi*) opisilaja, tod roF s@. opisiEn. ainj.nlcc - dtu!.dije dovodi u hvitus. od ncrodike .jilrovosa ottcildja, palnjc pri optsildju r€{so, premshodno obFasje na ,t td, a no E *la< - kEat|rislidno lphro a dorlrl.J (nav.lt btsno, D prlrnd, p@i.ivL.m u fildoriji i kva.hu mcba.ilru

240

B. T. I,}SPEIISKI

oaekivano nnrdi odgdlelka) ili, naprotiv, za objektivdo izlaeelje tinj€nica (prilalac ne iznosi svoje podetno shvat&rje, koje sada s,rna,tla nebit0dm, to jest ne odreftije 6voju pozicUu, nego p,riaa kako se sve ,zari,sta( zbivalo * prema njegovoj rekonslrukciji).

KRATAK PREGLED SADRZAJA PO GLAVAMA

"TACKA GIjEDISTA.

KAO KOMPOZICIONI

PROBLEM (3)

Problem laake gledjsta u razrim vrsrlns umeuosu ri). MoguCi aspekti ispoljavanja razliairih taatts dedisr-r u metnitkoj knjDevoosri (9). Zrdacl nar€dnora tuaava. nia (12). . S.[€cenice toje se prilikom (iriranja uporr€bljara

'TACKA

CLEDISTA(

NA IDEOLOSKOME

PLANU (15)

Primeri upolrebe u delu nekoliko raCaka cledisra ku ie se ispoljavaju na planu vrednovdia 116).Potifoniia rU, Autor, prjaalac i iuDak (lienost) tao mosudi nosi.ii idc. oloske talke gl€disla (19). Funlciia iunaka.nosioca idec loske ,taake gledista u delu: slavni jlmk i spor€dne li( nosu kao nJeni moguai Dosioci (20). Attuelni i porenciJalni "osilac ideotolke raeke sledisra t22,. Probtem ,spoljlj(. i 'unutarnje. ratke sledisra na ideoloikome ptahu-(j3'. Natini izrar-avanja ideoloske tacke stedista: sra.lni €Diieti. Sovomo karakrerisanje itd. (23). MeidMbni odno\ iiteolc gkoga ptana i njihov odnos prema raznim \rsrama umer. nosti (25)DluCa glai)a 'TACKA GLEDISTAa NA FRAZEOLOSKOME PLANU (28) . -. Ilusracija procesa stvaranja d€la u kome r upotre bljavaju frazeololkj razlicite tacke gtedisra (28r. Jedna fi-aa

O SEMIOTICI IKONE

SEMIOTIXI I&ONE

OPSTE PRETPOSTAVKE ZA SEMIOTIEKO ISPITIVANJE STARE IKONE

Dolu stare umetoosti 6 pravorn sa moda pri6tuFitl kao predmetu deSift:ovanja u tetrii da 6c ot&rije osobiti jezik imetoidkih posflipaka, tj. arroaft sistem pnik^zivanja izvesDoga sadrzaja na r:ard cLikaf8ko€a dola. Poteskode pri takvome ded,ifroveju r.Flovljene s time &o nam u dovoljooj meri ars poaati nc 6aposh.rpci, lr€o i €ad sadrraj dralne 6li mo izxqaaajo,i U vezi sa planom dzraza ne zna,mo,lfe svcgs, sta je za udetnika u sl,ici hilo relovantto, tj. str jc na ovaj iii onaj nadin bilo povezamo sa odrredoDim znadenjem, a lta - nerelwantno, tj. lta uoplle nije bilo znalkonno (znaa6Djsko); xni rnoZedo, da,lje, pretposta. vili razli{it 6tep€d uslollrlosti (druga6ije reaeno, razli. C,iti 6t€p€0r gemiotidDost}) raznih aakovnih elecnena.
r, U prerlrlu svih ovd. objavljoitr E.to* B. Uspqstor rI . F nisdc rc ulotrcblja{. ! ledbm od uoli.ej€ni} zDcaja: 3ltkrrslo d.lo na pLtm, p.ptu i 31., rcgo je.li@ u zDaqiu one pr.dcbw (ili prit , z) toF je u slilesku. d.Iu d.at . Tato i treba she i sintasnu 3li*t ilon : to i. w Ut prilz nere$ it rcros! na ito. lr.dsrah ni. K@ opgti wlv a pretmd slilada u lEvodu s dosldno upo. e!|ja€ stildJ*o drro, rao $o a€ se i sm airale !v.rni, o@ o3'-.*oxlo h i titu up.o{&no razgmi&nj. bilo Jc ( ovd sluc.ju @phodro, - Prim, pH. ,u.rovndr i ,seniotidaost ud.:6.A.vc 2. O r.zt id.du Flnda n6acrrt, o rc cpYxr!9no. ,,c!reniT M", M., 1962, clp. 127 (iblijansti Frerod: B. A. Urp.nskij, SuIa smiotia d€ll adc. - 'Oueno . .luD. Rivisra di ltthtuar, 6-7, 1954,!.61), ed. s. pr.dlaL *mio.i&a i.6-r.ij. 6l@6ri.

280

B. A. USPENSRI

SEMIOTIXA I*ONI

281

ta, ali nal1r nije jasno, izmedu ostalog, koji se elernenkao samoatalnr ti slike treba da shvate nepos,roahro, znakovi, a koji imaju pomoinu, ainta,ksidku ulogu, uae stvuju u obrazovanju slorenijih zna&ova; isto tako nam uop3te nije svaki put jasmo koji 6u elemenii obidni znakovi, a koji - simboli; ,itd., i sl. Najzad, 'i to se ved oahlosi na plan sadrtaja, u veriini nam sluiajeva oije doroljno pozrata ona 6tvarnost (realnra ili ursowla) 0(oja je unnetoihu poslutila &ao predmet sukanja. Pri torne su dela ikonopisne vestine od kljuanop znaaaja za deSifrovanje jezika (ili jezike) srednjov€kowoga slikMstva, - od 2na6aja koji se, verovatno, s po:avomsnote da r{pordi sa,ulogom biiingvA (dvojezidnih tekEtova) pnilikodn tringvi€tidkoga deiituovaoja. Tome ide na nlku ceo ,niz razloga i, prc svega, sa ma kantrfiCnost ikonopisa, slloga ograniaenost sirea i kdnpozicija, njihova ikonograjska odreaterost, po6to jarnje obmzaca (,nodn ttHuKo6"/"pijlu.nika{r) prema
3. ,,noAMsxi, smo s. dde prin, pF), (dosloEn srpskohry. pr€vld bio bt rizvomlcir, .li tpak opr.d.l,li a rca uortdald raztv rpittuCni.tr ri narotiti prifrdnici z itonopi*, d€nn $ se e (oosud srlslohry. ,s obreimr !eod: - prld. pHJ. pre&tavI I lumadjin.r Prlruanici s obra$lda (ob.dad, ljdi su zbirku @crt! dok j€ u pri.u&ici@ s tub.&.jt Da bto d.r aisto jdilLi opis (upubrva kal(o slikati orqb tli ono€! 'v@ ili neki itdosafsld sir.), U rusk , ljo i u vlzdlijsk , prirueternici, rik aarto su utdili al'nci o itonopttuj pv.cxrt aliej: o itontu t sl. Vld,: O. t, Eyc^.c!, I'r.parlTa u njegool rnjizi deF ,,uchpHca(rc M pt@o, HapoABoft (bkode Cn6., 1910); up. blo.ie nje8@ hdorc ,,IloarBri rc pe - m tstdn ftsr!: rid. b ^uHsFM" sebno u rsi ss 'diid alant. V. N. !@aa ,,4)eH.!V@xtr. npo6tuH 6 nrw4{x rc6ord" 1,,O H.rcroplx lle!rellexor (M, xjlBn6" xvccro" u njeeorcj hjizi: ,,Plltcxar cpdl@@ 'l@ crp,2a-26 r lqI--J03), a ialotie E. ro^y6nncxn*, 1970, M,, 1917, op, 370r. IL 2-i rc@E da, uep$!, !H lydod 372. Id.tlu lzdrlja ttonopis h p.ituantla bra*li biso, iaeilu oe mA IE. tMrdsdtfi. nw@ C. T. Eo^M@ taros: noA ld* M., g)r. A, H, YGucrN, e*lrcfi

&ojima su, se iz vel€ u vdk slikali odredeni siZei. Up. raro zato sto se stari lkonopisac tako neodslu?'no Pridriavao ikonopirsDoga 'pfindDika<, tj. jednont zasvagda ustarnovljene kompcrzicij... i tnrdio se da rrur ne proma,knru njlkakve novine u obraili sadrraja, opravo zato postaje naroaito oCigledna promella jcika slikarskih postu?aka ,kojima 6e on s,lairio: naraldo, Da otr'aj jezik on dije obra6ao ta!@ pomdu paZdju, a aesto, verovatno, uopst€ nije bio svestan da se njeSov jezik do0rekle razlirkuje od kopiranoea prirudnj,ka. (Ovde je umesno podsetiti na stare preFisivaae svelih tekston, koji su se $'aki put brirljivo pritutavali origi,nala, alj i pored toga nisu mogli a da ne u,nose u ,njih csobixe Zivoga jeik^, - sto nam i pluta neproc€njiv materijal za ,iaraava,nja u ohlati istorijolG fonctJke dotiare ga j€aika.) Ovde sama istovettrost sadrraia aiDi narc 6ito oaevidnom razl,lku u formalnln sistornima, Mno gobrcjne kornp@icije istoga sadrZaja nali&uju rra p r evode jednog istog sadrraja na razne jczi&e (ili dijalekte); u vezi s tim je unnesno pdmeti'ti da 6e u ikonopisnoj t€rnirrologiji ikornpozioija i nazi'Ja "pre,lod"; Naporedo sa ispiti!"njem dkonografske tradicij€ u istaknutome pogledu nije nista manje ioteresantna oi arnaliza pravih Lkopija sa ndke poznate ikone, koje isto tako pravi lkonopisac, ali u uslovima d@Iolcle dxugaEijega uretnidkoga sistema nego 6to je to kopimni iz'rorErik; up., na priner, kopije sa dikone Vladirni,rske Bogorodice ,koje su napra,vili Andrej Rubljov i Simon Usakov, i svaki od njih dovoljoo otvorono pridodaje osob€nc'sti svoga sistema slikanja: Isto ta,ko je ara4. R.. ,prevod. uopib se uporrebljav"ra u aa..nju $.irj.n topij., p@a ili psr ob.aa slilLakoDc e pr€pisuj. t lcl ili pEslilsv! vid, kont*.t *oji sc odnosc D upolEbu r. r.ai ! sbrim t@ade. tim bltuiba loji su D*ddi u tmpe'diimu: H. B. t r a q, D@mcro, ' pyqot Ptrcy'iMu crap4E o rcpxoBtucb Coder slomics retum srllmlietum, .dldtt B. Jagid, CII6., 1396 (posbd orisal iz,,lldeAoBdrr m pyexoxy scy. r. I, C[6., 1335-1395,ctp, 4l!, ln,441,455, gn, @r). 5, o Rulttjdljdoj roliji vid. l. H. ]\ a , a p e r, ,AuFr PltrcB r cF @.a, M., 1966, crp. 3j o topiji Ulal@ vid.: X. O ! . . . tr, ItG

282

B. A. UStEl|l{r

SBMIOTIM

i(ONE

283

dajna i dlaliza kaanijih okova za star€ ikode, u dijim se .kontuiarrna katkad mde da zapazi oastojanje da se po mogudnosti ispftMe izve$re osobanosti jezi,ka date ik@e koje se ved dorivljavaju kao arrhaidne (na primer, poja,ve obrmte perspdktive) - da 6e uiine marje odigledDima, tj. da se sljlkarsko delo Fr.ib,liri izd€njenfun uslov.ima prijema.' Uz i&one neposr€dno idu, s je&te strane, dda ,IIc nurn€rfa,lnoga slikarswa, tj. freske d mozaici u zidllo me slikmt$u, 6a za njih karakt€nistidDom jedinstve nom kmpozicijom, usloi'iljenorn zajedoridkim sad,rtlajem sv%a dlikr8koga korDpleksa u c€lini, i, s d.ruge strane, minijatura, koja s€ odrlikuje oatrsustvomobaveznoga p stajdrja uz ikonografske sitee d, prema torEe, ve66n slo|bodom ,umelnikove volje. Odigledna je veza izm€ttu ova tri vida likolrle umetnosti, Tako, na primer, fredke i minijature ujed,iajuje zajednidko dagi. nja,nje ka itu,stlati\iinosti: i jedne i druge predstavljaju ili.rstracije, u Sirokom smislu ,redi, za Deki tekot koji je onapred dat (freske) il,i je nepodredno dat (minijarure), tj. predsravljaj{r il,ustrativni &odnpl€lhsujedinjen jedinstvenim pripovednfm siZeom. S alruge 6trane, ansamt{i ikona ka,o sto je, na pdmer, deizisni 6in (ili dnrgi neki din ikonosrasa) po svojim s.l pr,incipima analogni zialnim fres{kama'; tIeba uz to redi da se sl,idDost iuneAu iroste i ikone ne ispoljava samo u ptrinn6, Berlin,196l, S. rI, u s.pskohN. prevodu K-On6!,RGt ilc

cj,pima olganizaoije sljke, nego i u samoj tehDici ob_ rade materijala' (isto taho se u nekim olutajevima te_ hnika ikone prcnosi 0ra ninijaturu').
l t o @ p i s c 4 € b r i s EJ e d a d r s l o p M l n d u d d . . . E v 0 l 3.,...Prh ndnll n *olito trrottut. rbtrcblin za sritanje i*orc, r*@ kz gtunabdl. dtrbs' a@!), u c.l'ni je 6n€Mo datk. lwtueL ! l-Bl' La oznalru za eNt fdb tp. nette tron (. N6.@e; - B. U.). sma .tasla, b.iajit odth&r, a.lN aologiji itolopk*r r(odtr-'al*td.Ur. ldl sa udubljcDim tu prednioi \hnj 6ustu, M poLetlnl e rL D U l.ljlrJJm, .J tuttutlruboimt J. orru26 (uNNA' prctk@ ^ &ari&i. i'ib!€.iranin, dorlo .[t mlllc.s (sreMrlau td €i) u sdm @tloptlh s .l't6rrcm !rund'm d ti.! se izgreDe iaore@6) lolastn. Dii d sl.d.ai Fain: ptu atio * n.tolt dotF neCio o5r.im - Silom ili €ksm, njoj slEri tittim rcptum, pobn, kad se lepilo osuat, .,J.puur. a slwahi rdta hd.l.h. tj. Ln rc plabo li mctdb, i@oe.a), 2/aldka joa gu{tin - zboe ios. se aaska ll€llEui. l.pild, . ltsiD, ponolo pr.*riE reptld. N! dobro ialad4! odozeo se prlaka, & "' @cl i aen.i 3 @ daska se b.li (npotatett); L6 &d$.t - .Iobo lmnelaD tduost od lcpila i krede, Ktd s tG lilo atttal a&bd!@, lilo 6!!t, u totu tt do d.iiri dda d6La s 8rodi.a put': 'r'' izvodi e{ do *dm alab,i'om Dd oemu 3c gNdlruJe prvi 'e o.t b.lild LoEe * dodaj' 2/t r^ebd' bad.r ?a @diruj. t(ljuaal rcde, mlo olife, rj trckuvanog ulja, i kredc; n€*ac * D_ i F6L swr't lireke lopatie lrlexmtra), Mi a .ta.ku !dod! arabadt@ das*a treba dobro da * NUri Zltim doL' lru.llEqia porsinc, tj gladanje moknn pl.v_ arabdftn n @..ka !.eBene I da cu'l iaenn kojih se alab.sle' ftbt FEla, .d u !.tollto plav€ p€ *m2rno dokrin tuvim ktfudon suE sladsje @jad paptM t'k pslicon ni, u novije !rcme, smirtdim !i; pMaile tll!' sM,lo !ij' povriim itone JsE saa eotou slilaFka :c d*l u s@ ito 3u m ildstoi rrrr\go do zi.t. oCDije - :idna !s obliLu o*upljene cobine zd: e povr{Da po sio, ko"a**"zl'b jedmli,rdd t dr' pr€&tavlja etuiF *ruriuri, i.,uoi h.lt!i, ustu 6lirt' obrilru, d! u najevrlenijd i alo m *bi omglalje, - zidlo slilaFtrc. IL6noDl' mjblagotudnijon stE }oh & smh a u sunnl dd zdtos! slikbiLa j. ts@rijrer poiaam ir @hde tld'oD poslednre!, osiobott nu spoUdj€ ausdo{l dusu @s su (n A i drusih ogdi&!j" dhit€trdskrh od stu&jrih .mNrB rp!,$r" IX' M" lt2' O ^o p € u c r tr I, Utord&,,,Dolw*de urtN roj. su se 6ul. pdekad pok"uj' fm u unij.lur6@ 9. r; itontlc ren L'); n.|. o obhs (tbdatno$ bojeDja 9ms sntir. pv'c@ 'sr 3rcpot orq OrA@ t e A.s. Ill.rirH, B JlJ*fln ffici (1901. oA. ) cn6 r9o2 (dA x ooKd@ t vll' 6li"' Ak*/w !d t cm.@dtr t3!p OrA, liqetu

B. c6. ,,Ii3o6p@ru{@ '*ir. B, H, H . s a . B, Cmd Y'ry@. cfi', 4., l9? (: ,,BFr€Hsnr Orld ho6paff.^LHdr rcfrvc@ rdlFpcrEBob sscErFr xcropsr rcrysrB', l); cr!. 122 x !xc, L, F. t gin. o risphvljdjur n l{ih t ratr..islialih 6. Up. zlq&nja u Rubljdtjdoj Trd,idi na omc aEbF obt Aa obrnutc FFp.rdre Ilme orm lolt je a qi{ napmvlid u xvrl v. vid.: ]r. o. xe (YdoDHo6 *hmr.||m nFreBea€u, e .rs, tu'r Ap.@o rr.dE), M., 19?0, crp, 49. rld.: B. II. A a*zi lld6iasa s. zidriE slitaarvd 7. O i3toijstoj crp.22j C. P.A6&. sap.!, A&pen P!6d r fr uxo[, M., 1966, q'c, '. M.: ,,lldr h Edrar.li CqDrr UruN ! IOtw, --5tnr!.a, 1967,cp. DaIV--IXV.

284

t. f, us!!.NsKl

SBMIOTIXA IRONE

285

Ali je i$o rako De$$bnjivo da izmedu ta lfi $ida umetno€ti ikonqpis zauzima centralno i obj€d,idjujude mesto. U tom je pogledu naj ipi6nija layo.vrs,3 ikont sa Zitiiem, koia u sebi sprere princip irkone u urem smisht ret; (cpeA4urlsrcdisnja slika na ikoni, &oja se shogo potdinjava ikonografskoj tradiciji) i, u isti rnah, pridcip freskodekora (up. Krenrd/irilne slite na ikon'i, &oje se potcinjavaju j€dinstvedoj kompozi ciji i jedhstveEome sad,rraju, ali obrazuju zajedldidki ansarnbl koji pripoveda o Zitiju sr€ca)I!; s dr.uge 6tmne, po stvanladkoj komrpozicioDoj slobodi, odstupanju od i&onogafske hadicije (izazvanom novfurom sadr ja) i, irajzad, po opdtoj ilustrativnoj usmerenosti 6Iikanja, i'vitne 6like su analoS[re i minijaiuama.,!

S prav@r 6e more tvrditi da cerniotidki pnistup uopste nije spolja namotnut (od stran€ naulnih metoda), - trr€o je jlkonopisnome delu imanedtan u znatno vedem sJtep€nu nego Sto se to inaae rnote redi za sliJkarsko delo. Semiotidtau, tj. jezitrh sustinu ikone jasno su rwi<lali i aak su poEebno proklamoidi
1902,8,3),dp. 19. Up. jos O. C. lonora, Il@rcpo!.ru u. BaDp. Bexa tr ee .Bx3r c lM@orclcf,sr xv! kivcla$m c@r, ,,Apcsepvexe xcxyce. rtv(qrcHar nrE,, M., .rp, 131, 10. Up. ! vdi 3 tid: n. !1. O.\op€ncirt, san ! :yAox.cwxHcrc.6pasre^Lxs rr.

cnkveni oci. U v€zi s ,!iNnsu narolito tara,kterietitna poredenja koja potilu iz dxeeD.ihqremena, maltene iz epohe raalanja ikone, poredonja ikonopisa sa jezi&om, a ikoDopisne olike - sa pisnenim ili usmonim t€kstom." Tdko je jos Nii Sinajcki (V v.) pisao da se ikone nal^ze u hlamovfuna tradi pouaavrnja u veri onih koji,ne znaju i ne mogu da litaj{r Sveto pismo". Tu istu misao - gotovo istim treaima izraroDu - nalazimo kod pape Grgura Velikog: obradajudi s€ episkopu Masjuji, primeauje da bi nepisrD€oiljudi, 8ledajudi na jrkone, ,,mogl da trrcditaju ono lto De moigu da pmiitaju u nrkopisima.. Po redima Jov.na Damaskina (VIU v.), 'ilone predstavliaju za oreul€ ljrde isto Sto i dmjige za one koji umeju da !ii.ju; one sr za vjd ono sto je govor za sluh"" (ovde jc, izmeilu oslalog, znadalno oaglaSalarje ide r.afskogs mornon. la, o lorDe Cemo polanje govoriti Lasnije!). Ieto tako se i spor itsDbora€a i ikonopostovalaca, koji je bio od naaeldoga anaaaja za pmiosladje, o veliioj rneri rnor€ da shvati .kao spor bai o zoakolnoj st*tini i&G
12. Ovdc j.4orino priE ti.i da u Stu ar.tu aoret J.dim m.n d. dui. Bos!, dot ra ! Nom averu on mor. i d. v i.t t, I Ea rma ra otollosi ! nnElu opEvdav! lato !6Fvrjiv.ql. ild. u I'rirde. s*oj mtu3ti, t to i aErqij! Ih.Au SEtoga pttu t rEt stite. Vtd,: L, Ousp.!!ty, Symbont dcs orlhodoh Xtrch6s.bi!. . I e su l d d o l l d . , h : B - r l l d F . r s c t r m i . t t , P. tt!!D.b a n b , P .X r n g € r , L . O u r ! . n s L r , H . - J . S c h u l z , S l m . boltl .l$ onodo!.n ud oridlall&Ird Chistdt|s, Sbrgrn, 1962. s, ?0; P. S z o I c, Z@ie i syEbolit! ilony, Z prcbLMryti s.. !.ry s'tlll u!.hodni@li.a.ijdtiej, i!: ,stu.Ii 2 3to.[ siory tL. II, Wrc.Lw.Wllgv.-Kral6w-Gdad.L, 1y13, r. l0!. lr. vid.: IO. A. o r o v !Dr. !, 3udu o aep
qRl!@lrcpMD rciYc!:@B@cl.4rd T} {epbr, (III-xx a, 1918; ,,Ucrot! &ltwc.Dpd.S*ore |Hycclh o.)", mA p.A, II. g. IIldlM, ,{,,-M., 1910, cr!.9; l.H. ,ta3ap.b, tl@!d !MBil@! tE@q, r. I, M., l9|?, d!. 13, Adc*Eb lzj.rc podtu, oa.vidrD, od Va0ij. V.ILoga, vid.: B. B. B ! q ( o 4 O6!.s R Ercropr: llMrxtcf,ol e@, !pe. ,,a',l3lmncs!

trpe*Asnn

(pyx@,

U E ..ltn j€ varno p.ietftt da, poou. minijaruF, ivian rtit itc - ! $&lu ne - z Editu od sr.dllnje slik€ B ikoni/cpeAuka E mlilfui *onratt e slcda@tu toji posi.E! D.€rForravljaj! rtiku. ,Ovd. frslitdi dosadaji uv.k s! v.hi z odr€aieno m6io i v@ koji se ne podudaBju e gLdao&vin d.stom i vr.tMon,.. Sredi3. - 1o Jc L.nda su rja sli*a m *o sv.Lc *ojt e nard u !€pG rcdmb. duhmft tonblrtu s sr.d.en, njdu uftk e@n; tvids. .lilc m itoi - to J. ?daa o 3r@ rojr uwt !.ipar!. prc!lo6li. (vid. I'.A.Koc.rRor. lt(lr&u !@a!*df,@r j''(Jl'M. AoD!.!!.par rqdy raA Are., M,, 19a, ctt. 2r-4).

r.|,e",

a 3., M., 1tr, or. 158. s 36ar.f.lom k r-

l,l. Up. rt. 295. i ELd., . 6l@d. I !or.6€4c ttG rdn D 3rr. 353-359,

286

E A.rrstBllstrI

sErndnxA IKoNE

287

oel Uz to treba ptibetiti da tai E d iuop&enije bio definitiwp re!€tt na vitantijskome tlu: rpitalie o zoa' ko1'troj s-lrstini dkone i, prena ,tome,o od,ttosuPledna
r. U srEi, { t@ lc sFdu, m 3v.k s@jc, @tFI@ bilo ttLli! o ? . A n m s H ? i s a o. o V I I w e ,!sl!. l odDosu p!.m. 'utut' tl@L@ sr!@, tojl j. urdovio doFst tlorololtoe,J.: 's a r o x t I I r . r ! a o) ?ltr! u&' (qcxltq& r$t 'r'od3.c.' 'Vu F' Eelj@tos stbod N.Si svtll@id, ?dilivi*rllt ,Ju oi.6 *oto&ar, -ao * r-tojq o lo uaelje, att osi lri too' ?Eve !'!tu ('Brno Dltuiuai ru sc-' !od3.CanJ'' rstorjsku g..aht tno<t i r dls r. ^r s ocr) - | ot*tUruloai j. n @$lu suljelfrim iL je ldnimlosja svc lFb. a6to &r.n D. lodi rdhrqti@; .htosrEroc! idalizm, i i!. jc uo!'te obo rlh oi*s - Lnlnatodl. 'ubier' i@ dtolortj@, U d.t@! .lu!.J! ntpo3b nijc t pirojr '!!r3"F ;rv!o Dcdsa&lc u l@t@nl. rcgo J.10 ai.rordo n J.i d'ANqdr, - l& J.VI.A,' t'G idej' dbiJ, g'nce 3veB uslm.' atudstl nd* t"l@ li .i,tl.trtw po$tiovdje lilova, udite do i, rApoalnj'd {;odltorit@ (tt oroD.rcrsn Md.Hude xrcHd trpdoao6'FF brJiL,.-.. H ro6e ,it 9 crp 30j' mrpup MqoBof, irw". ,,Xvp,u AmD6d'a $lvsi Lol' su p*iol r.sdr|I tmdoDiunirii' r'!@ * poj.9l. ntrtilu !t drl.vlj4jr iton€ ndidlj'vlh sNsi': upRrc l' ('l&) r@ E ld. 06@! vL.n.li. it$cdih rvoju{@nju i*d& ba"jn@ !,litd' draa ltli j. ud.nJ.r od *o!s ?ralila n'td d@voljala d' u njd! .Il }oji '6.rs{d' ldira .bo Ludu p;t!ln* tid.: c,c. Arepttq"' cr,'e ry 6rYpr, -E@dsr, &er' .rllfur !.Hd.'t,gttlcfroti Espo@ ltcxve@ t xvMrw& c6otHd' Pv.t, 3Nxo {!Ds M lc,3 sp 4?r' u druso@ milu s tl. rruopet. -.Ln " *i Lt.: |A itono!.rci uotlE nis! ?oricdt @|sdndt r P. A. IIMU stiuElva . . .j uparc 'u jtombdd' aoDra:l *rrd-osu t,r*-, zDt'lj M subjek'iw{slJali@ p*m, I u!''vali omqln blo "' ilF pu.a' onelo3tu ad 3a prdltdvid' "tL ir"-,.I r'' ljid uDld - celivdje I}oD tulitt! DoFab{rd. u;ll t\iin Datjenje 3k(a i }jndih t d, rj @o clo j' u Ed d;i. isF; uBn i pord sdih prtutM' 5' rid roi. se dl* - i[t* ltu I|r' - "ti. hoslo r 'tc * E tBfftuj' "uiL*..e a*fu]r.I'xoroe ! l t ; i d o l b p o k l o ! $ l dt t l d : I I . I o ^ o D € t c x ' ! i'"". .rD ioU. D.ue, MLsArie je, u sulthi, bllo dato u sdtoriG : lto & utulio sovo.in4 ltd' dd' ZlC.Jno j.utrtl.tld td& vid loDt€kli. u lrd.: c^oBDE Dvdq d^ s.: !.p$rcd!o rcA D.a o. fl lDMr, t. III crp al (d pri_ -opod' s_mc* r! & oloLosr D;t 64! uatrtBos@l ida tj 'rce*ilo6tsll (n.pn@.lihlh): t.lo !u Jedttlt Di'l' utlLaita Ehd tncttus ;otl lcdDo-i3uc.U u mjlb I4!t ji@ & 'it@ tlud 'ru Bott

ikoni Dije izgubilo od svDje aktuelnosti ni kasniie o njerru se rarpravljalo joa rrnogo v€'kova kasnije, poimonice na rlBkome tlu, i to je dolazilo do izralaja kako u istupanjirDa pojedinih predEtavnika pra!'oslavne crkve,r"rako i u posobnim ikmoboralkim jeresima.
(vid.: ,,n!crMa x Ao{eceltr s*Vnor r Pocsx f,du XVII tr Hocda XVIII eka", Cn6., 1904, crp- 5 ' 36). Tato isto, knko b is.i& O. D€mus (Byanrlnc Mc.ic Dcor? p. rc pvorl E Itr rions, t ndon, 19,17, lt, o i me.: ,Heru you * dep,ct€d how Christ w6 crudlicd.. n.8o sno primde ilon osbiro F r.F*t risZn ruumevanje smioriale ricm okobost da ikonopisna slit note.la prEdsrrUt !. .Mo orsluMlo nekqn sv€bg arhitila (3vqa d€not @), nqo u o&.d..iD (ali ft neD4r.dnoAr .rnidpa, aajevina - i dhilipa a drugu slil j.r€si@). kako se b tnn.6tlo u itonoboradkin Upnw e u bn pEsrilrswnja s bkozlaath 4udot@4Nh l*M hsriva p.rks lpA le isr. nu su se i ikone sa ovih posledtrjih preslikde ! nld .luLjda bto nosre d. 3turdu aldolvornih) - pa t*o dn h& dhldp, na prim€r, ikooe KuanFk Boaj€ Majle (tj, on Loj. ,. pE nL@ sa audotbhe ik6.) Dije repos.edno sam BogDrodtc!, m3p upmvo ni6a ton*.erna itom. Nercnd., loji l. $.dinon 16. Mozdo e pcvrti, m primd, d tovd. ttonafta, xvtl v. udio: rN. rreba asr toF Bogu pripad. uf,.zlv.ll toje su hke ! dlttu i bojama eainile, @dr prcdsravlFjn Botiju slitu i slt(u *t@i ne bi li teb.to, pren' ton rasultivdju, !.e poaroEti ljnd€ i tuIiri 3e qlib., J.r 3u 6i .lvo.c. vid.: ni prma 3ltci I prtllci Boriioj, ! i saD su sadinili b lto..?i x ftper A@ Oirca8n. ryreEdqr B MmtrlM O^ea''li, B n€plan r o6p3do, Cn6,, 1906, crp.320). Up. rakotle Mcom crkleni sbor u vai e sl{a.j€E numnskog rrdopop. I-o.3lna 1653. Bosorodica eod., toji j€, 'nedu dtalog, lzjario da su {aF Sp.:it.lj, (vid. istoru! slua.ja: n, c c x x pi slcci &3.iji od svojih lito'& Cn6 , 1395,crp r o B, Itcroplt Dlccioro parc a dapoobp@.a. i pdst 3ludai Vh' 39---40), U loj se mvni delimic€ mor. da rulre ,(dabg sr€d. XVI !., *oji ie rv.dio da * n. iLoni nott d' slila sa_ m ono 5io je bno El6no ovaploaao- Motctu &, narzld, puv'h tu (vid., D pri' pretiv ilo@bordu posel'na der. LoJa su bib lsmffia 'roj. ?ri' tn !xor", nd, ,I@e ''. pada, more blll J6ifu volckom., u,2d.: H. A. ka3.xoDa ,FnO.orsee epdq{eM. AE {€Bsr {a Pg.D XIV C. AypLe, k - xaqM XV Em, M. - A" 1955, clp. 320 t c^; ili ,Coffiu. €pect", toj. je mtkao, not bid, tn€ n B Er de s@ro6op{d c o II^.roson u izd.: B. Il, ca!3a, L M, K.lirjd-Rdb5ki, mprrre B. r, Apy xt s r x, srcs ns. Apx.dpaon?strrt XVII Den nporr. .Fnfto!, ,^c'Dae

288

I. A. USPENSRI

SEMIOTIXA IKONE

89

Paralela sa jezikGr nije bila oimalo qnaoje jaena ni samirn ikonopiscirra. Tako se,u ruCkim itonopisnim ,prirutnicima( (tj. pmktitnim prirutnicima iz ikono'pisa, Icoje srno ra,nije pornhjali) moZe da nade poredenje ikono,pisca sa cvebtenikom: kao sto weat€Dik "boZandkim retima( woo:i plot, tako i i,konopisa. ,uinesto r:dima crita i zamiadja i oiivljuje plot(;' odavde dedi, izmedu ostalog, zaikljudak o Fotrebi za jednakim raainom ,ivota svestenika i,i&onopisca," Up.,
scnon kouce $ 1905F ", Cn6., 1904. Up., s d.u!€ 3rrhc, oaiL tkonobohlt. hd.ncijc kod c, Koro5thina, u nj€gorc@ d.lo ,,O (c[6., 1906,dp.51)_ Pocce B upcr@@r. A&K.r MrFft^ob{e., Slo s. lol !i& naFlt *oropaltor€nj., za 1o j. karakrer&dlna priC. Pavl. Alj.Ftog o odnosu parrijarha Nl*ona pl@ ftd@ kojc ru ncroBti mjstorl nadik li na nd, ap:dn@pski Dain, Nilor j. Drrdio da se E ttone salop€, da ia se islopaju oal, !e 3u 'h u rax$n s!tuJu 'Giri po did@. zo.im jc padijarh, ur cr.Im .r*venog ebom, Ezbijao t i,(one o LIdr. plo& tod! i reativso d. se spale: i r.t ih nat@ ..revoe zla$nja sn s!.lili, ncgo sr ih u ehlju za.ili (Vid.: n.Be^ A^entrcx{t. Ilyr€,ms. Mnc M.eprr B P(@ D rc.olrHc XVII *8, !u. 3, M., 1393,.rp, 136-lt), Ovd., naEho, .tolei do izn&jq lr.a itc il.nrid nopoltoranje, pri edu su * pm toj. ru Glit@ E n€p.avilar m.ir lr@ d! pos.duru resrrihu Eod (o oddili Nito!ffi 'nelFvilntmr odnosr p'@ rlttau vid, L*otlr ta!ntl., pdm.db.53), p€rioau, Up. lsb i.t v o.lnos I pm u b l.dtu ftim slErdj€ d6jephvtld id nu,Ib uslrljaB i !e!e!iLD e. r7.Iz rutolis!@ DFd8mh od.ljdj. Ddam€ ttu d6r3 @j te pEdswor prtdalilu iz zbirL. J. J. J.lptoE (rutc ,v. t lajln!, biuioi.k fond 93, m $66); a*b sar€& u n3tim nlropisnlm 'prirua.

s dnuge stratre, isti odnos u srednjovekol'noj Rusiji prema ikoni i prema Isrjdzi (svetoga sa&raja), koii se iztalava u celome oizu propisa i zabrana (up., na primff, celivanje Jevand€:lja, sto je analogno ljubljenju ikone, 6m€6tamje Jevandelja ,na domadu policu s ikonama, nernogudnost da se ibaci ovestala iktrra ili knjiga i sl.; vid, &asoije Iro6ebno o tome).r'
jkony, p. 103, Up..w rm, S z o I c, Zftzdie i slrbolita ,e da b!.ie uddljfla oB sp€ciialn. dmtolila itolopitt l.dlos atr. toja je u vdi e r$krttujd.e.sporrlvu.ljm btu Frej. t sn'1.). Po rdiM G. Oslrogo.stos, ,,Tedis qutn Ocd.idr int sdt a pby6q@ u *.t in Eouv.n n rc|lgtd A Aa. pieut, pt )t dsnpdm pi.loBqu., I inrerprcr.rioa nrc i Do hg 61rrs. nr. (o I ih.se sa.t u! lrot .r lt@+

Up, lol 3Ld.a. e.lho re1o: '. . . Sv.lo !is.ru. j. u r.dim i (iz rublsltM do hb abi slikdje ilom u bojam I ?redn ti@ kopnnoe zbohib zbi.te Drran€ jau€ lrirlid.k t$ 1203 sorijst rM. J. Sahlov-sa.dJin srulu .ea !ap@iuc, ord. ); id: '....b (vid.: vidu ilda 9|qkravUa: jer su j.dnali ilom i jeiato pancd'ja O6aat.a s*V@rE', lar1, clp. 21). ApdHcly@@ ,,BdHtrf, * golfli u Stogla% (g1, 13. O iL@!i!&@ mainu nvljdF F*btu 43), ! Xddiii r1d. - ?rwa rm., srva6j. ikdsle dn. u i*s!@ pFoFdoa.njd (up., @ sbdu se dotc uporedid s .o!.risnCtlD .luim, mC.lno d.ugadiji odnor p|tm rakralnoj slicl u k toltCtoj rrc' shmranju lhoslln€ dtv., lkoni tlr&la nrt diciji): zbilj!, p@ .ir uowid€ruIt,ch6 Z.isnis d.s Fleisclw.dDg Gott.. (dd.: Ous gro|o.@, .rp. p.!tLy, Stnbolik.,., S,69. Orop.scr!t,

.6htnion etl. celd qui prie€t Dia, L vids.dLr,rh!... pourq@i la pra.islon dr porr.6 , ra M*ry!1im c*t dr tyF dietr rc oi eclddbl, rldis qu, s !.3 essmriels pou la ca$olickme $n. lbsluot pou l'otnoddi. (c, O e tndis!.nsb!6 on6r.|* rrosorstij, I$ da.lclm du ,Srod.v. @.cetrMr Ia p.lnrurc d jmes .t l€s p.inciDes de li@.osBphic branrtn., {an by. an.lne dE les Slaves, ReEil d.dia a la h.doirc d. Th.odorc Uspe$Iij., L Pqis. 1930,9.399,. u.rp*obF. pftvodu viil.: G6o v.tuanjlba i shvatlnjim vizmtima, srje os.rosor3ri, ,Prcrcbr, Bsd, r90, srr. t39). U @zi e orim alo je @loprc rcC.no @m su vatn or. a. broe toj. e tlonopiscu rugu da sbE D posredu sv.bv h (!.ikc aopisnih) sli*.. Vid, po&bno pnvilo XrnJil€ toje s. k rkad.itiF u ,O romc da osim svelih ilona pravdemi itooopis m pdrucnicim: iLonopi* r.gBf nilla .e src da slit . Ako jc dau€ *o&d na lrilo koji .raiD udJsroiq da bude v.at b r.lav srctl p@o tao ab je t b.at vaj. ikona, dda nl6r n€ prtlidt &, cin iabntleujr svetih itona, bilo 5b ctu, to j€n ibbhta* rb more da sluri ljr. diD e bb.vu. . .. (cn. po tnj-: ,JIoa{Exd !(@@csLd , B. c. T. EorM*@, M., 1903. c.p. 2l-22). I doist : alo se rea itdopild p.ipisuje spoebnost d. otili plo!, lz toga 3l.dt n.&le m.euan6r da sc ta sp$obnd zldpoftbi. fo delimie objaanjlv! i odlc ptwa ncp16vilrim ikorcpisDn sutma, o kom j. mlj. soM. 19, Talo lgio 5u * i tnjigr, po *mu sudeti, noele da st vljaj! u odur lrilikm s.n.ee - a!,ro8no st vtjanju ! sanduk tlft, Ijr. G t p hN t.kv. vr5r. ! r.ddiD: C. to^y6er, r\l6cxrd g{po. rcu IIdp MonE n €F X@, 1333, cp. 96; A. M, narccxxq Ptrc@ mdrcI'ai ry&rvp. XVII Ex., Jl., r9?3, dp. 163. Gote dn J. Mjrdtt slu{.j bly€ 3rre ahel€. ,il \ Kij.fp..e**h gde s sltrlB (Sn da j. gi@! z.rarts,

290

A, A. USPENS(I

SEMIOTIKA IKONE

291

-.- U yezi s ttur! je potpuno zakonito 3ro je izvesni dijak _Ivan Viskovari, proteslljudi (u XVI 1r'.) protiv slikanja Nevidljivoga Bozansrva,poim€nic€ pri'sti.ka. njr Simbola vere, predlagaoda se ta lkona stlka koinbinujuCi Jezilki i ideograf.ski del$I 'slikalo bi se na toj ikoni samo redima: Ve ieft t ieililloga BoCa, Oca, S1)edraitetia,fteba i zemlje, svifta tidliiiog i fleridlii,og, - a odatle bi se slikalo i izobralavalo srealsrvima ikone: I u ieilinog.r Gospoda Isusa Hdsta, Sintl Boiiiega, i osralo do kraja^.! Dakte, oba vida prikaz! vanja (jczidko i ikonsko) pojavtjuju se kao dva .rav_
m! Vrr.d llnat.o.L sa srhrahcs. holitvomtoju ftlj€ daoTco, ddrt P.&Bl| (vld. ,.[.rphR ft{c@Ile{eDc*oro MouacBpr',! Cn6., ,9ll,.rp. t 6{. r89,!9O, ,oj,Vld,: o. It. Etc^.. r, A^r h@@ l,lGrot xmdrq xvl ska, ro epor u. .re ,,&rceFr*h dcerc. pyccron kpo,$roA c^c 4ctl* (cn6., 1910, f, rcqerd'. 6p. 291). Up|e a.&o i.n!p!, thedu 6rt1iI", Bibliit pjkrto/d i t9;jtu qd€l.m) stdon Uaaj(ov.lrr stikanju rdp@icijc 1!re Fod d6ln G te5 molu* Odarurr Bo&olac @de * pli*euje u obliku isijaulja sa s.r.non nll >bosr (vi.t.: ]{, o. P € I x o Dc (. r, o bru.. )44 a la.{fftr aomdrq{a ,ore!Fq&,. r !ryccxor lcxydre XIV-XVI xkolr "Ape*.py@ioe lc*yccoo XV -&qdo xvr e. loD', M,, 1963, crF. A3). Medurln,n. frcqliotdpozkiji Suola.sa .ud. novs!rcd.te.,. kE rv, spashcuxnJ N.,cd.!r ume\ro nme sid&/., a.! ndl*,na j. .r Anstaslj! - I to $ ohjalnjah .trnologijon rj.nos. ttun:. j.. Je Aia.laija ,nosilac sihboUa*oc ime.a &ojin t3roan. tgsoslovi F @rafaE surak rnnra u r.l tU.narb(i: ( rddFdla, u Sdoru rvqd(rld ).; (vid.: M.o.MypErroD, x ff&irie {.p.rk't. rol !!ffi& ,,Xy^ir!?a cpeu€.e{oDrot ?vd. ll€,@l.e!cr 7herno M. & (a!rcp/ , A,; rCt4 d0. 16r; uz b !! taanon snklq &ai 4fulair jo vsksnude, a silqal t ad pod6@e€ p€rl;.r t Dedtr lnfii Erp.ros! lltlsl! na Velttl i*r.k I njegovoe us*rsluaa s rG ai dan, &oli lc Do rohe dosatt J! I !a,@ !4r!€.e/rcdetja<). Da. tle, llAd sv, AnasrasiJe predibrlja ovdc srclffir.n td&s'M, u5t@... ljen lNt EJ@ fomom 'F@a (.b s. @,c lo{eari s! rlseti. dcntDon trlDilon! sane slllo rasksrucl; !!. odbijad. ,Blistt&iori prik&ivrJa rastFnuca u zapadnon .lit $lw xll E - !td, l/L. f. Muj!n@, i s r o). Up. pdtazivanje Pah3k.vc s .rE.t njt@ (koja oliaau dan srrad.nja - pdat - ! lst|lji td€osr6ba koJi d$cah sl6danl. Gospodnja) jetuoj vizaotijskoj mlntj.dt lx v., vid. Ma. !a

noplavna i ddpunska na.dha iaatavanja." U tom 6nislu uslovra simbolika 6a1ffa1neslite kao 6to je prikazivanje Hrista u oblik{r jaganjca,ili ,ribe ili pdkazivanie ievMdelisla u ohliku krilatih zivolinja zauzima, u sustini, mesto koje je kanda na prelazu izmettu rsdi i sliJke." Prirodna posledi€a koja odavde pmizil^zi jestc uticaj knji:ewosti na itotrroFis, kao i obrdruti,Lrticaj i&onopisa na knjitemost. I jedan i drugi uricaj mogu se otk ti u celome nizu aspckat n Ovde reba istadi da se natpisi (title) na ikonama javljaju u svojstru neophodrne&ornponente ikonc pisne slite. Proma shvata,Djima u sakral,noj €stetici, natpisi ne izraZaraju pralik u nimalo manjoj, ako ne i u ve6oj meri od sl,itke. Irktrra je uoplrc ncmoguda
2t. sa 3!oj. she, od.os p.em (sakralnoj) r.at n L d. bud. llta.n odn6u pIfu iko.i. To je osobito odisledm lro.l ltthr. (u!. jot r€rarino skom.nji po*r€! in6oslayitsca/{wdq.. o ]\bru). ,rsi, nsni su u rcti vtdeli sultinu pojave koju om @.rLn, c lEau BG tij€n - samqr Boga. zaro je rea koja mada€ 3*ru poj.w !. t c. ke gledista tibans - isb .ako s{eb le i sma pojlvr (A. c, A r3NCH bY{CHK Bdnu{ B PcHtr, M., 1953. sp.22). O<lj€ci takvog: rIjBrDj! auju s. i nn6go rasnije: joa od de*.ih EodiF nrlega v.h u nlloru Da. ndt.u pokr.l i@no.lrvlLo n. Atosu naglo loj.vio dul@i iti in noboLca (koji se urin mstlvio u Lavkaslin t3pdnLtln &lija, m), po cijer uaenju iE Botij. t j6L sn Bog (bj j. D.rrcr ovc. j€ loydiba kovecs u rsloj p@zUi: njdu ir.nrcdM Mrndcli t M ptu I .to .taa nd /rasd .. . , 1915. sod,; $ nJin jc, vcp6m R.l). rcvaltu, u €i i Cmilj@ljeva S @e e taCk eLdiata drugaaijt o.lrG pEna r.ai, prihvarlnjc d. j. nj.na lrircda $loYm, tdrtncioDloa, mot d. hj.dn!.i s?

22. I iioista * slit ralrc vElc noe! da pojaft u porpuo isroj !to!i r ,.ojoj i litlc (oblalnjavar..ki natpi3i) na ikonij u!- na prim.r, sli*c - Integdbo je, E€du[n, da su ta*rc stik. iazivalc iddt!.lis6. pbbt od sEane Crh., 23. vid.: A. K s p r r c H r x o B, &aNoAeicire ksox,!, { c^oErusc MocxE 1390. r.", r. II, M,, 1395. Up. jog zbomit ,,Br,roAencrRe

r\., l%6 (,,fryu or!* xr.ra pvc.xon axsHepyccrod M€larvp! Mepar!T!'. )L{n). U!. amlotF apalanja m naterijalu aradnc sr€dnjow*ohe lh.tnost! M. Schapi.o, word5 and Pictret, Ih€ tla3laP.rir, 1t3, pp. r-17.

292

B. A. USPENSKI

SEMIOTIKA IKONE

293

bez identifikacionoga natpisa - kao sto je nemo€uda ni bez slite: postovanje se ,u istoj meri oalnosi na lik Ako se uzmm u obzirr ranije navedena i njima sli ina rurjenja, bide ?osve jasno da izmz 'j€zik ikonG ?isa" predstavlja sobm analro vile od prcste metafore. Uz ro, kada se govori o jezihu ikonopisa, obidno se ima u vidru neki poseban sistem simbolidkih sredstava slikanja, speoifianih upravo za lkoDu. Na Sirem semioti6kome pla,nu swsishod,no je da se pod ,jezikom( - u sluaaju liikovoe umetnosti - podmarmeva uop3te sistem po ,kome se u slikarskome delu daje slika. U tarkvome prislupu n€ike karakte stike 'ikonopis' noga jezika neae, o{igledno, biti specifitne za sarnu ikonu, nego de j€ povezivati sa srednjovekor.nimsli' karstvorn uopate (drugaaije treaeno, one su sl,ojstvene p opstem jeziku srednjovdkovneurnetLnosti): rodno je S1o se lo pre svoga tiae najop(tijih zakonirtoslijezi'ki prikazivarja. Pri razmatranj,u takvih ka,rastrikaxs,kosa ktoristirka treba se, prema tomc, s pravom pozivati ne samo na iLkonopisna dela, nego uopite na razli':ita sli karska dela - u onoj meri u kojoj opsti postupci slikarja ova dela povezuju sa ikonama. Mectutfun, niz osobenosti u organizaciji slike karalitenistiaan je i specif,iaan iskljuaivo za ikmopisnir sliku (te 6e o6obenosti u izvesnoj meri mogu ala dovedu
24. Vid.;n.A.O^opcHcrq{, k o B, ScMuqecir. b'1r^'r rHrparypH Apdsewdon llx@octu, cp, llliA.A.C.rrd. Ue"O. B@r.poe, ,,TpyAd Orad x8-ra pycciof, rn€p€r!?E AH cccP', ro€! i objalnjava pdadoksarE okolncl n koju je ob.atio pat iu Maje. 3apire, a nalolten fch inp.Ued io tn*nb. ts. .o da sbri lmehici th.ir p.in. rings uitn 6e llme oI r}!e ltls dd d.n wiih lbies tddrivis, supportcd fyins lh. @lio!, by thc drhorny of chrrch fath.rs pictur€s vN ! mut p@ltins (S.hapire, Words and Picruc, !. tl). U aadrased to rIE illne..6 roD je sish nb€snho !b su na tutbn ikoMn Etpisi &51o js*u, rj- uopste ni l]ddjdi reft*du, n€se dati na sdtoB (ni.riek@) poisror€tojtr, tj. utwaprarc unut mjen, ekEloom .livsnju onblotte r* in du ltt i i@na.

u 're?ru6a pragmati6kom fir,nkoijom ikone); u,pmvo se po xjima ikona f ormalno i mzlikuje od svetor.nc ga slikarskog dela!. U ovorne radu govoriderno u prvome redu o opsdm formalnim karakteristikama koj€ ne ahe posebna svojstva ikone, nego $ednjovdkovne (a delimice i sta, rije) umetnosti uopste, ali se najjasnijc ispoljavaju 'upravo u ikonopisnoj slici. U jsri mah, dotaCi Cemo se i rclrih fornarlnih osobenodti koje s.r is&{uaivo &arakteristi6ne za ;konu. Pri tome Ce najvile parnje biti poklonjeno delima stare ruske umetno6tl, J€r su up ravo orde, airii se, najoaiglednije i naj&zgov6rnije dG ali do izra:aia neki specifid'ni aspekti pr€dmct. lojim Prema tome, u daijem Ce se tdkstu u carEu pat, nje nadi dela sta.oga rusk il<onopisa, alt ac !a, prema potrebi, u raznatranje ukljulivari i m@umattalno slikarstvo, kao j minijalura. Mi iemo se lsto t*o po. zivati i na druga deia stare Lkovne umctnoltl u onoj
izmeau 'itoner i ,slike<, ikonopisa i sUltrr{ r. 6bd. jasno cdala Lao suprctnoe koja F alravo tum.lnr t ro ru n XVII v. u Rusiji. pode prodiranjs u iloropts ndoF, at dno|. n& nira slikmja (uz prtnenu elenemra svdlo.seni, ntu!, Dc.Fkrtv. i uopgle razlidttih uzionisriakih €f.kab), iroDoptG toa.rto trtG ( v t d , ,r . r r t t u r . E rewli zb 3b !u itore zam.nili slikana .i Joad. visenskos o b j a v l j d € u , , a r r a ,d x a r u G r r xc A Pcm-, a_ tI, CII6,, tt6r), Rldr jed.cb'nij€g izrasanja, r 3e u drlj€m l.rru b.r n.r.. - str*bjudi mo pridrtavsri rog .zcdt&nja {tjt$ tr. oDrd rr, nin toji ne sroji naupro. iloni, neso je ukrjuauj. r Eb. ro FEb- O\a pGtcdnja .uros. P lne.tba penli@. Drlh.dbr do u "sliku i ,itonu. da. t. orrilrlr!, daljen l€ts! nd€ reliloveti ! ne pr€voda, j.r se u pfewdu svuda ln€do alikr./.,.Fn!.,, uno. jd oplrii' j n.unrl"o rFblrdvd kT'n {hk,Bro d.ld, r"j' ' sm B. A. Usp.nski {lo deno uedreblj.k prmis.u., U orrm j. Drcve dr "slikn u zmdenju pmizvoda sli*ars*. v.3rln., odrc$o Fs(.brc poduste slib.stos! deta, oporebljena eno u orcj b.lclct, inodc \. (n dua.Jo 3likardvd) sndr n zbo.nitu t€mld *lika. upoftbrjsvtr onu ,p.edsbvu( toju slilarlto dch no\i, odJ.dndnadno: oma.va .ekqa lta, predme| ill pojav. na sllkriskoj .avni povr{bn. iti "prcjethoj

294

B. A. IJSfENSKI

295 povezuju sa anosti slikanih objekata (tj. nezavisno d njihove semantike); dmgaiije releno, opsti postupcj predstavljanja realnog trc ili aetvorodimenzionalooga prostora na dvodimoruionaLnoj ravni slika$koga prikaziva,nja. Prema tome, na ovom se oivqr,izuaava sisten optidkcg€ometrijskih oSranidenja koja su uslovIj€na odgovdajudim perupektivDirn siotcirrom. Kao da ovaj nivo odrettuje sarnu azbuku likovEih slcdstava, kG ja su po dogovonu unarpred data,u elilarskome dekr, tj. date su potencijaloe mogu&lGti ,Lo@blnatorihih spr€ga €lemenata slike (bfz obzi6 oa aemantiCki saddaj tih sprega). Opstem sistemu ograniienja koje udovljava primenjeni ?els?dkt uf sistern, namede 6. ryccijalniji sistern alikanja &oji je leposredno pov€zao !!da vea sa specifi6nosiu odir€alenih slikanih objdkala; u nom sluaaju semantilka slika,noga uiiCe na poshrpkc cliktnja, tj. za?isno od toga lta se slika primeatjurc !c Jcden ili drugi sistem sl ka,nja. Ovde se, izmedu ostalog, more ispitivati razlika izmedtu postopaka slitania Loja je us' lovljona ve6om iti manjom vlednosdu sli&aoih figura, ili ndkmr shovitom s€gmedtacijorn slikanoga sv€la" (kasnije demo se na tome potanje zaddati). Na joS specijalnijem oivou mogu se,ispjtivati raz priIiditi ideografski znakq$ijezika slikarskoga kazivanja, dije je izudavanje osobito aktuelno upravo u ispitivanju ikonopisa. Tarko se na ikonama mogu dir izdvoj€ d,ifer€ncijalna obeleija mdititih svetaca, koja se potanko izla;u u ikodopisnim udibenicima (,prirut nicima( i dr."). Ovde postoji dosta stroga rcglcmenta27. U snklu B. Vorla. Vid.; B. L. W h o r f, lflgug., tbought and Rcl Iiy, C.nbrifur Mss., 1956,sde s lilololki analo|ll poblcni-ij. u ydi s seg@nbcijm *eb koji s|!tr ld tlan bdrtjia lmbrmi neko& zEtoho8 s'sLna-rdretFjuumlcrlj.tu Drircdnih jc v. Do tos n' !E23. R6lri toroptsbt lrlruCnlci p@ati so od xv-xvl mda napisi o slshiild!$*oj simbolici llarlr u takozlanc Torxo (aija s poja€ vauje a xI v.) i u tburdvnjke vid B'c n@Ep' p.itur: doy{6Hrk(, o1m.,m lI. Eara^!s, Ap{H.pyexxc

meri u kojoj ih opsti postupci slikarja ikonopisom.

Sist€m konstrrisaDja slite koji se primenjuje u slikarskome detru moZe se ispitivati na raznim nive ima - uzijnajuii u obzir kako specifidnost sli&anih objeka'ta (drugadije re{€no, njihovu semantiku), tako i speoifi6nost samih sredstava slikanja. I ovde se opet more dati analogija sa izdvajanjem razliti ih nirloa pri izuaavanju prirodnoga jezjrka: fonololkog, gramati6ko€, semamtidkogi sl. Na svakom se mi\ou pre. zenlimnome sadrzaju naxnedu odgovarajuia formalna ogranidenja, i on se tlansformise prema pravilima koja su za dati divo specifidna (Sto j€, sa svoje strane, potpuno a,nalognp prezentixanju cldkoga sadrzaja na odredenorne jeziku). Prcma tome, opati sjstem slikaNkoga dela more se raspadati na nekoliko posebnih - i srazmerno sa. mostalnih - sistoma koji, upotrebljavajuii ista $ed. swa slikanrja, mogiu da stupe u odretten rneahlsob(ri konfliktn. Razume se da pri razrnatranju jednoga ni r(,a mozemo da apstrahrjemo od postojanja drugih ni voa slikarskoga dela; iscrpna analiza ovoga poslednjeg moie se dati samo kad se obuhvale svi njegovi nivoi. Kao najoplliji - i, oaevjilno, najvaiTiji - njvo analize treba smatrati onaj na &ome se ,ispirujo uslovni postupci predstavljanja prostomih j 'vTsmerNkih odno6a u slikarskome delu nezav,istrro od specifi
26, Kdflitt tnetru rdliailih sktena slikdja mor. d: doac do iz.6raj, p.e srega ! pr.ldnin p.in€ipt eLpana priliLm smff lilroEih nekih opgtih ideosrafskih ivid. ksnije, sd. 2t, prnnd iddprebcije a.nbuh sverosti na iloni k@ individualnih ob.l.rja sa pdi.ij. norih €stbkih normi). ali l{ark d r.koite i urbr rctog. oparg jailIa li (vi.l- tasnije, kovnih lctupara koji je u odreadoJ €Dobi prinE6d str. 345, !dm.r j€dnalogn p.e.t*avrjmja-datiniD .rzEe@E ficu. r€ - kako p..speLtimih, tako i se|rAliClib odN. na ikoni; uD. jol p.inedbu 33 i 132),

296

B. A. USPENSKI

297
funkciji aalalogne nirnbusima ili ideotifikacidrim narpisima ("titlama^\ koji su uz 6liku dati. S dluge stmne, i ta&va, rekio bi se, individualna cbeletja kao 5to je tamnoputost, izrnodd€n iaglcd, strog izraz lica (uklju6rjudi i prikazhanje mladcnca, koji jc slikan,kao sta,rmali) predstavljajq neopbodrD stri. but svetosti, tj., u sultft , isto onakvo op5t. obcldJc kao Jto je, opet, nimbu6." Simptomatidna je reakcija na takve po|tplc slikanja u XVII v. - katkad ved sa pozicija, u r* lini, reprezffrtativnog slika,rstva, a ne jlkodopisa. T& ic zognf J6if, po svojim pogledima bltak Sim6u Usako'"'u, pisao (u drugoj polovini XVII v.): 'cd. ll su talvo uFrtsfvo iz,Dasli nemzumod raspravoltrrDcl, koji zapovedaiu da se iu jednorne obliku, kao tamno puta i murma, izobraiavaju lica 6vetaca? Zar je !|f liudski rod u jednome obli(ju sazdan?Zar su svi svc
j. 3ustl. u rizl, tna, Sdit.lj u tretaskom odetu iti sa qEto trun@, lojnik - s ogtu&a i wjndkon orrmoD.. Up. t toa. malo8lM zapala.j. O. L Podob€dovo D dl]In aoatie Di.ldu (O. rl. IIoAo6.^oxa, pyda pvro MsHbrDpr |,@prexflr n{e{' K Htupe , M,, 1965, dp. aor. vid. joa: r. r{. q. n r r r, Aa r4drx .{o!Hrh rlcrcpg.leF Mt3q, rBKrr x sk€riri EeBldH. ,,Ap@ odlexre sE!.. orNaftnM O6l4&N,., ]., 139?, li a, d!. 119-U9j ovd. t kode uoprt€ o jertirslwnin po.tut fo'mtnim cimu.puiultdopl$. 33. Int rcsantm J. primriri da onj p.incip oDt. .t' doae u tolllta r drugim prlnciplrn dgrniacije ik6opl.n 3IL- Xio p.im.r Eo|! t lzdt n.k ilo& Vtnd.nia t hruh: I skl^dt s^ pnkuiwnih.ttd, .!*. Manj! j. dde rclilaD p6 j. lro t& mli dejai€, ttln Boaotudie !a ovoj itoni tmja od svih osblih fislFj o kd rrl - oD iro Ii* odruL C zbos aaloals Evcd.ne akonme.nGti b., a i o.tddu (vid., D t ina, rep@<tuk iju u knj.: E, l. tat, n. H 6 a x, np@rpdcrE{xc n6p@Ha. ! ApaHepirccxot E j. ovn rtL| cr, M-, l9?s, sp. 7!). Drug.cij. reEdo, B.sftdie m u suadu sa oplttm ikdograi6kim k nonom - apnF dab b - 5.m . io rt Lo s ou t tedc obicrc sliro na itonm p.oporcionatno lmnjda (u od'd! rbjc njd fise u l|la ! Ban pDdvr.d rltad 3@ @ sUci), To, D.dut,n, F pahdoksLr jezih akonmmoni ilonopisn. dit., plffi. tojoJ rurrl rrr wpai. llB, *nhdati b'nj. lcrod aaorl (tL. o roe tGntj., 5r. l,t(-tat.

cijaf more se istati, na primer, da ,don!!Hoe" / dolidro"" u slikanju sveca, poimenice njegova oderda, predstavlja obi{mo cna obeleija rkoja ne lkarakterisu njegow inrdividualndst, nego onaj dirt (tik.) kome on pripada (tj. red pmotaca, mEaenika, prcpodobtrih, svetitelja, svetih mnteDika i 61."); u isti mlr,luaHue"l /"litna.k abelez.ja ir u prlome redu, dblik brade, koja je strogo reglenentarna za ra?lidite likov€", - vei predstavljaju i,ndivi&ralma obelezja koja sftrte za prcpoznava,nje odrenenoga sveca. Uz to se sveci na ruskim ikonama gotovo niftada (ako se ne miunaju veorna retki iEuzeci) ne rastaju od njima svojstvene odeide isto qlako l<a]olto se ju,naci u biljinama ni u &akvim okolnostima ne lisavaju orih ,stalnih epiteta< koji ih kamkterild'; od€rde su sarnim tim po svojoj znakor,rbj
BopoHex, $74, crp-.lt-L. u vialtiji.u ikomgisni pritu&ici (Lato di s obFscina, tato t ml . tmaa.njima) u svakom slu. Fsbjali, a.ju, fta u pmj a.lrnlnl XI v. (!id.: ro^V6qsc(!4, ,' ropqt pvccrot &Dxrr, r. Il,2.rr no^o.xR ro$, dp. 370-371). O htonji prlruanltr u Rusijivid.r o.t,Ev.^acD, /\lrepr. t9. ,,Ao nq@" s n. ikonl 'e ono ab * nc dn,osi.a lic i uplt E leresc d.rorc tislE_ TEba prim.lni da l. rdrlika izmczh ,iCn sr i {iolitnog! id. zeho redaje phtsi. U Doddk{ j., po thril!, u itohopllDj slil6nd doliCB, !. rit , palI., br.ruljci i sl., a Iek porom s pr€lui Dr j. poEdakbio, ineduos|nlos,lobi. 'litnih< d.lova (br.v slila.j. &jen i u Gra*oj, i r lulljl. vid, o t.me: A. a. ?ortrnc({r, 060 ! P*xa ^o xoHqa XVII !eft., Cn6.,1$3, crD.65r. Veoro C.sb 3u nl.n& | dolian& delov€ sttali rliaiti (koj' su r., u rtlrdu r rltn, i mli tujsto.i i ,,Aoan,,^usrn 30. Vid.: S. n. C o x o n o B, tr!f, rrcHoMd, I: O66pe ^p.Nrpt&rofi (orr&HI x'c otds r@sr, 1916), 1D. 13, l(*dji no, mrc(, nopisnl prldlnici rdltkqj{ slcd.'je v61e fiz:: p popMk€, ne, apctolste, djaik , muaenidk., boljabt , tner.wt . rcjvodsk., €rste (vid. isto). 6opoF, B.rc,,rlcroprca' 31. Vid.: O. ll, E v c ^ a.!, Ap.!rc.pvcc@ pv.cio, xn ep6 BDoAHoft .rcEcx@rr D uciydM', r, II, 136l (raxc Cn6., l9l0). 32. vi.l.r v, ?. 30totov. ev. delo, str.12: "lGolb'mili kE \4apodirft CMo SMle cbje bio I cMo slnrlcc' t prlllkm talo isto sc svEt rustih it@ m mstlju o{r 3@jih srea. rublj.nj!, bin halji@ u )oj€ doba da@ I ..4i, rl u t*r'lm ololnGdD.

298

B, A, USPENSKT

SEMIOTIKT IKONB

D9

ci tamnoputi i mrSayi bili?" I daljer "Arko je dete (ima se u vidu prikazivanje Hrista J€o deleta - B. U.) nrlado, rkako se onda mde lice njegovo Lmradnoi tamnoli' ko da izobralava?." Suprotno od toga, u skladu sa nc viln estotidktun usmerenjima, sveci treba da se s,likaju sa savrSenim svim svojirn oblicirna i udovima.Up. zna&jnu reteniou tog istog zografa Josifar ,Ako su oni (sveci - B. U.) i imali umflvljene udove ovde na zernlj,i, aii su se tamo, na xebesima, .sa oiirolvorenfun i pmsvedjenim svojim dusama i telesima pojavili""; p r o m at o m e , s a v r S e n s t v o ( n j i h o v al e oblika pota, lzviSmost d sl.) postaje sada ikonopisni atribrt svetosti, tj. isto tako opSte (a ne individualno) ddeoga.fsko obeleiie." Up., s druge strane, pmtest po:qtiv novoga ikonopisa od strane predstavnika konzenr'ativnoga pravca prototropa Avakuna, koji se ,estio zato 5to predstavDici no"r'e Skole )slirkaju Spasiteljev obraz Emanuila, lice podnadulo, usine rumene, &osa kowdzava, ft.ke i misiii debeli, plsti madtrveni, isto tako su i b€dra na nogama debela, i sav je kao Svaba trbugast i debeo ma. dinj€or, samo lto 'rDu jol nije sablja o be&u ,naslikana. A $€ je to slikano(, zakljuauje Avakum, ryrerna telesnoj zamislir jer sami jerctici zavolese putenu debljinu i opovrgoie vii{rji deo... A sve je to pseto Ni}on, davao, smislio da ih slikaju kao da su iivi(".
34- Cit. !.cm radu: O. U. 6 v c ^ a e r, Pvccxd ecrryru xvII Eb, Vid. Djeeove,,Udopuqecide rs tr xckrursa", r. II, Cn6.,1910, ctp.129--430. ,15. Vid. isto, st. 429. 36. vid. u v.ri 3 !im: Ii. n. g oOoc, Pvcegt PeHs€Hc,,,yErd. &mcB ^esnHrpqcxoro }.o 72, cepu' 4Mobnveffi xayx, bM. 9,]t.. 19{.1-1955, fp, 252,254. U!. t@ cftiranu pouku !t!dmi*a sl&arnva Andrqa rl:mu, koja port& ir 3Oih !c dioa XIX rek : ,,Undnit je dutan .ta sU&a *@. ! &o jc hogut:. leplen izgledu koji adet mor. dn tm 3 ohzitun na smje go<ttr. i svojc zvoje... se dopNfii izmotd.no L10, pdledlcu Lojc prcdsbvlja covekdin ruih redost t lar. 37, Vtd. be*du ,,0r5 rxo{xoM lr@ar" pbropopa AEi ,,I(rnra 6*A', tDa u izd.: fldrssM rcrcpH{ dapd6prA!fua, s. I, sn. L ,{,, 19t (,,P!ek xcDp@ 6n6^ma i r, 9), .r^6.2A2--2A3:

Ideografski postupci slikanja na ikoni, fresci l osotrito minijaturri mogu da dospeju do krajnje fonna. neke figue ili nekolizacije. Na p mer, mnotina ga p0:ealmetamole se iaaziti ponav.ljanjem jednog karalderistiayrog detatja na zadnjem planu. Talko se vojska prikMuje kao jedna ili dve l"ojnidke figure iza kc iih se slilG ceo skup ilemova; grad se prikaruje &ao slika hlama iza koga je dato rrmogo crkvedh kubeta (analogan posturpak u pdkazivanju rnnoiine postoji i u egipatskoj unetno6ti: up. visdkratno ponavljaije ksrture iste figure pri sliftanju gomile). (Primetili bi' smo da ovaj postupak u celini odgovaB redlrplikaciji &ao granatitketr sredstvu za iaaravanje plurarla: to je gramali6ko sredstvo zasftrpljeno u celome nizu prirodnih jeziLka u svetu.)"
(i!rt pbrd sJ. up. jol nj.low 6es.du ,,o ri.e.t !vApcr*' srubac 290, a Llodc a cre lperr, CII6., 1391,ap. 6l). Prct*. pmriv AMnrpst Pom@rsI (or' "pod€bljaruja" pldi mlazimo i u *njid orM!" ,,nqopcx{. s rim prcteston pro.iv slikakojei4t diajukao nve omriv 'popovdaba i dosled@ pbtn) bot deblFwj: biri, uzsrcd r.!.no. (vtd.: E. bo.ba p.aloslaue crlre proti sakrilnlh 3kulrtrra , ro^q64Hcr'', @ p x r u ,t . l l , 2 - t n o ^ . M , , pyaxon pe^undxon d uelxo' 1917. qp. l65i H.t,n.rDoB,O solt cxyrHr.-ype, karakt nstialu tir. l; up. kod Ljcskova n povesti Molasno C6ct gln pab3lavnoe b{c s.a@tu s!@, ali j. nonabl koji k.ionie nikonc n€ pokanie 2ab 6.0 sc ptaai .b a. sa opturtti z. lzd.Jo pF. lio su sftti kipovi bili rcslavn€ rer€). U iom ie pogl€d! aninljivo rdki i d Vizanliji posle ikonoboEdkog pdtoda (up, imenu 6talog, (k!i u xrv v - tr b. skulptnru Hrista u j.dnoj lr@slantimpoljskoj koju je sagmdio jo{ v:silije M.kedonski; xozvaooj 'Noroj Batlici', s@fana apanjila novcorcdskog hodorreita .. je skllpturu rotib v@m !.lik, kao tiv .o!ek, irc' toji je pisao d. 'u j.d.oj crkvi nrisb 6bjn, vid.: M. H, C ! e p r E bnlcu sioji, ne n. i*oni, n€so z*bno sotopo cxott .meplrvpH xlv &M, 4,, 1934. c k n t, U3 dapRxon stulp.urc, jol po slrakoj fadiciii, @.3s). Meautin, sveiovne nisu bil€ retke u Vizantiji. Prcma toEe, i ovde moreno naai tasLi€ (u datoDe sludalu - hdi iluzionina nstidnu 3rprctnct ineilu (! d.tom. izob..r.ldja t i.teognfi.ncli sv€b@ga DeEioehosli) srk.arnosa izobratavanja. sludaju-dvldimdzior.lnosli) (baMoa.adtte 33. Kirpicrjitov Irad. itonopisa na jaiati tekt: utieja 2?2) mvodi reAE priGE

300
Na analoga,nse madin nnole iz&,ojiti poseban 6 i mdsla i, u skladu s tim, mq ni'vo sfilkarskoga boliCki ie se ispitivati simbolika boje i uopJte &zliaiti sil]rbolidki znakovi drevne slike. Pri tome 6u, uopSte uz€vsi, rnoguda razlidita shvataxja sirnbota u likovnoi umetnosti, koja uslovljaraju Ezlidite priitupe u iuiavanju simboliikog n'ivoa slikarskoga dela. S jed,ne strane, pod simbolom se, za razliku od obidn h znakol'a, mogu da razu0neju ,takvi (minimalni) elenenti slike dije znaienje ne zavisi od korteksla koji ih dkruiuje'. Dr gaaije t'i se moglo re6i da je zna. denie simbolidkih znakova uslovljeno iskljudivo njihovom semantikom (tj. paradigmatic,ktun odnosima), ali ni u &om sluaaju ne onim 6intaksidkim (sjntagmatidrim) odnosima u koje ulaze. Sa unekoliko drugadije tadke gledista i na utem planu, pod simtrolima u likovnoj umetnosti mogu da se razum€ju znakovi drugoga reala s obzirom na slike ko' je imaj{r neposredno znacenje d predstar"ljaju znakove prvoga reda; dnugaaij€ reaeno, u pitanju je sitaraoija ,kada neki znak u celioi (tj. skupa izraz i sadrzaj) slusaii, sa svoje 6trdre, za oznadaldrje nekoga drrg drraja. Na prim€r, slika petla moze u mskoj minijaturi da sluii za oznaaavanje osvita, dok se nod slika kao svitak'; up. takode prikazivanje izgovorene treti u minijaturama i na iviCnim sljrkarna ikone kao obladka ko.
$ u p.cpria:vanju biblijskosa pi€laDja o D.nnu u lavljoj iid sovori Bmj &€ o dra lava - mda ih jc, p.ero Biuiji, bno sedan. sedam pod uti@jm ikoropisne di\e, na Lojoj iB& s javlja lnsro dve figlr m.&vaju motin!. 39. u tujop{rijen rlut lu aa&njc hioimlnosa dmqra s[,.a do'rta odr€nuje nj€goE okolina; m priber, taek. more da prikizqi€ du3rc, ist.su iz tobkra, d eL' elas €ksera - zenicu on nsti sub€ svoje znaroj. (lid. o rome Merq schlpi.o, Sm. Prcblen3 in thc SeDidica of Vls!.l Ar.: Fi.ld and Vchtct. in n. IDag€.Stgns, |senioli@<, L 1969,^! 3, p,233), To *, nethlim, mk@, odnosi na ri'boliara o ninij.tum u lzd.:,,luan!" 40. Vid, zpat 4ia V. gaeptina r. I, M,, 196, ctp. 411 (t pb. Iv) loA tEA. M. cmpa{cxoo,

SEMIOTIKA IKONB

301

ji izlede dz govofirikovih usta,ar onda alegorijsko slikaDje ada kao ljudskoga lica, roke &ao mlaza &oji tet€ iz bokala tto ga ljudske figure drie"; i s1." Bitno je
41. Vid. o bne.A,, C. Arxaees, noernka ApeDnelyccroil Mrcparv. pE, M., 1967, ctp, 30; D- S. I-ihaad, P@ti*a s6. rusLe tnjitsno* !i, Bsd, lt2, s.r. 39. 42, Vtd.: O- U. Eycnaer, B,l@qft.nar H AF.nepv*ar cffim no pyerucir o XV ^o (dq. XVI !E-, ro II.M rcre €re ,,UcF!r (Cn6., w orcpxo8 pv@xoA h!6Aion @ac']@ a !c(v.cm" Dro tu Cn6., 1361)i ia@ su i iluslr&ije, 4r. U t@ j€ losr€du i ecelo. rqlcija D dmb i*on. u xvI-xvII v., roja e j.vlF tao zahb da e ne slikaju a!. 3rakbi lildi da * ne slira bog Senor, ja je nevidtji. {loitrnice, el6noDe litu). To pnanj. po*ret. dijat VisL@ati, i pcbno szE Sabor cr*hi 1554, cpd. osuduie Vislov.log: tudulih, Dton sb goditu, Sabor 1667. ebd. z6lmjuje 3drdje savbb, rj. u surnri opravdava ni.lj€nje vislLtmtos (pda. nje o slu.aju vttoyaros !id.: rI. fi. [oOQe, ?ycc(dr Pexeccec. crp. 244--2{5, 247. O. r. sycraeB, Arq !dop!, pvccf,oft rr@. sc, XVI en; E, ro^v6rHcf,trI, I , l @ p n r p v c c x o nq c p k B H , rcMa, M,, r9ffJ, clp. 34r c^. r. n,2-x no^orffia aono, M., 1917, crp. 3s3 c!.). Nije .ilra Danje karakte.hlidno prigo. vdsje I'vtilein. Grel€ ato * msF-iu slika ! obliku ,asperosa Se.a. rim: rb, vet, rtuda j. jz jer.si, jer su setufih i dus! b.stcl6hi, n bestel*no se ne more pridv'\tiri. (vid.: rl.,A. M! ( c Bcto3,06 rr. r'p€ B lto!rcpoa, ,,A.rE8ro!rr", IV, urtr. 2, M, Ftugaj da 5e )lilc renbtinoe slil.6.ra, Ld. $ lsloro sihbolika liava *ao sUlovili didakriini tek*, l(o.i Ceoruij! tuslikarcmc kb 6pali in Stihoeitu Etktt (vid.: ,,qrexrr D ooaecrrc y{trEpd@', Mekdcxd 1913, kH, 3, c!e6, CrldE syAo, Awsu nelsq, Ha doF{ cMr crr EoFAo{n.! rllo l@!6 - ohl ,,, *a( s 3 Aprq. Os ea Ec luM c'pwnl (CudtD audo, di@ pe.;a Na roFJ cpah Boe.Monliml gt! to t spil .,. bro B hsiu 3pati?l Od d.ildsrv! s. a Das uai stFita.il) M.rh|tiD. Jctf vlndibirev, 6t ntilr.) .sb.ite u m€ pr€dstlvnit !ow, tunj. .ititfun€ (rE rimtualisrict thtbru o ilonoFk! 137,1)r up. kasniji ( v pJnciji '<p'e iko.opisa prsmit' Koniskoc u njceo. MLadeM na ktro dp.3):

302

B. A. OSPBN6&

S!.MIOTIXA TKONE

303

sto se za sve navedeneshrdaievezahtevaudvostrudera ope&cija za vezn ]''.med|.rizraza i sadrzaja, tj. dopumsko prekodiraxje smislova na visem rrivou (u?. ana.lqgno Frekodiiranje u prircal'nome jeziku prili&om obmzol'anja frazeolo$kih jedinica). Ta se sloZenija v€za (uveiavamje distance izme.lu ozna{enog i oznake) i moie da smatra karakteristidnom ?a sirnbolidku sliku. Drugim redima, u pit&rj4r je srazmerno poledava,nje uslovrosti u skrdajusimbolidkihznatova (ako se stepen uslovnosli odretfuje prema broju spojnica iz. medlu oznake i o@nateoog,tj. prema broju komponenata u lanau: DznaLznaka znaka.... itd.") Najzad, za ikonu je od irlnoga znadaja i unutarnja simbolika dela, koja nije toliko akluelna za rczultat koliko za proces ikonopj,snoga stvaranjarr, rnada se u izve6noj meri moZe da odrarala i na samoj slici, Tato je odred€na ikonopisla vrednost ,karalcterisiiina za saJn ikoDopi66ev mat€rijal: boje i&one treba da prcdstavljaju biljni, mineralni i Zivotinjski svet". Po€ebno znatenj€ ie inoglo da se pridaje i pojmu mere (modu, la koji je slutio u izgradnji oblika)". Prema nekim inircniCno uvikuje porodon trldi.ion.lnog ales.rijskos sltkdja Xoraoso u oblirrn sha .a ikonafr^ Sitazak sv. Duha: ,?.r d.3 modi it vidia srrrca koji u Lnl stoji usred. Luce...{ (vid.: ca^r!ioI, sclmqe*H. .3r^,Ab rldnor B^NMspoM, cp, ,3). {KmFdicija silauk te. Duha pdobnno jd, osin anaera, *rjudivata 3nbnje fr.odaj od x v. oni su biti rancnjeni riglmn Kosmoe - rt s s tfr. non, koji 3e sli*a na rrnnome rontr.) 14. Vid.i E. A. V c n e n c x , ii, O cexrorrxe ncrydk, crp. 12715. D.usaaije bi sc Eoelo rcti da r. simbolila nii. rotito .krlelna b onosa ko ttonorirnu slixu prinu tolilo 4 onosa ko sllm itonu{6. Vid. o ton€: |-snid ouspensky & Vladinir Lo3dty, The p M a . i n g o f l c o n s , B o s i o n ,1 9 5 2 , . 5 5 , U p , j o { : I I _ A . O a o p . s , 47. PJma obavcrEnju *oje nalazino u xii,m,re.drskon eorenku, rtu Vs.wlod Jaroslaria (pdonji Vla{rimir Mon@h) u ddinjstm je bio izlecen od bol6n lako 51o je otasan rarnin poj*on 6in6a (Sima na) Va.ja8! - 6in istin ?oj@ koji je slutio kd mod'n u izghd. lji Pede*kog! hrma. Vid.r ,,narcpn{ Kde@ll€qelnom @mc. Bpt", Crl6., l9ll, $p, 9i M, MvpbrHor, 3d donnorc meo{a r AprBsr ?yc, 3'@{ar EDpm, tle (vcdo tr *yErypa. C6opm craet B cecE E. H, A6.p.F',, M.,

fonDacijama, kod staroveraca.belspopovaca/crapoo6 ptAqeB6ecronoBseB (d6ji obiiDo dosta dobro duvajr praksu religioznih obi[aja XVII v.) mogla je da postoji tehnika }Ilarastanlja( pri s.likanju, koja je simbolidlli predstavljala pro€€s vaspoctavljanja slikare figure; to jest, prvo se crtao skelet, zatim se zaodevao u muskulaturu, ka$ije !u jedno za dmgtm slikani ko,a, 1kosa,odeida i, na kraju, za slikano lice kararkteristidni posebni alributi". S druge strane, dko pogledamo tenninologiju ilcnopisaca, oncla 6e se proces slikanja ikolla pojaviti ikao simbolit'ki proces raskrivania sl;ke (tako, na pdme0:, prema ilkonopisnoj terminolo. gili majstor - 'doliinik{ - ras&rira ddliano(, a boja koj{r on pri to'rne upotrebljava nazi\a se packp'twga/
43. Vid,: F, Ha!ptmann, Das russisch€Altsiiubtentum und di. lko ,Beitrlige zur Kursr des Christlichd Gtetu. Er*e Stu. delfulerei, R**linghausen, 1965 (aubr * p.i tonc puiw ng neobjalljenu honoer.fiju w. Holber$. toji jc lakvu tehhiku po} narEo do hb lod ,6dosiieva6r iz Pridu.tal. po svenu suiteai, bih Interesa.t.o Jc da j€ a*lotD lchnfi,, u uDot€bi tod sta.iri iblijaskih najs.oBj .ju, m pdmcr, po*bno pohinje arberd, roji je !iso: ,ovde d. s naai oni loji ae mi }rcb! ja Fnij. gpvorio, . naibc da sitara n tr.ba cni ono isro lto s .ta s. riC. ono lto on ne ridi. tlobrc je sto oni ro pdinju, ali ipak, pts n go aro aov€ra odendo, ni sa cnmo goros, pa tet potoh ob. laaino u odeau, i isro ralo tld slikano solo leloi pno EporelqFho Djceprc kosti t Diliae, pa th onda prclrtrmo n6m,, .. ( con. .E nuda A^!6e!rr, Tpr rdE o Md,cx, nlGrrcpdn BA. r\d-larTcra rusrosAq@,r.IL A^.6.tr!, Am M., 1937, crp..l6). Up.: ,M. in quesro l@go d$dno for* dt q!el. li che mt rlpMd€hmo, !€rcbe io hd deho di 3opr., dE dpi.bE nd 3i asp€rb d'jlm di quene se, cI€ mn si ves€uo. Di@@ rcb.n., ma @nc nel v61ir. bisogna dts.snd prin! $.1o lo tludo, ir quI. pol tui €8lido tDuplg€r atbtuo dt Esri. tun i, 6a n l dipinge.€ uo isludo, bisoena prim dipoft e olquli lu habbi poi per ordi' l@r. a luqni bre L ossa & i n$oli, n a coprlrc dI .m. c dt pelle , . .r (L€d Ba.!isr. Alb€r.l,D.I. - cip. po izdanju: r.araio d€na pntu! di Lionardo da Vtlci, notjM.nt€ dalo tn lkc, con ta vila d.ll ist.re ador., $i16 d. Rafaell€ d! Fresn . Sl $no siun.i t trc ltbrt .t lL dena sbru dillon Bat.irb l16di, on b vib DnbE & n r.rbto dd EedesiEo. In Padgi, 165r, slr. 29. posbrc pasinacije). zdaajtu j. 10 aro ^lb.d o mr€ddon i a. loslupLu lprcri tao o lautoj Eoj po Dhi Elbrji6j .injenici (a tu t& o acloj !dlii),

304

B. A, USFENSKI

SEMIOTI!(A IXONA

raskivi i sl!), - kada se dlika, koja je kanda ved map,red data, pojavljuje, pomalja na povrsini ikone: l.€o da- samfun tim ikonopisac de s t v a r a sliku, nego
,t9. Up. opi3 itompisa.vlea rada: ,Unehik n.3az.l'j.lit ga iz izreai s.b., nego soo skid. !€love sa ved, t uz io urcmo, pGtoj*ed li tl: nc nabacujc boje ba plabo, Deco *ao da r.aaisdava sitns n$laep njegpve, apie' duhonc .ealnosli{ (n. Orop.rcrrt, lrlo^enxu. x(o!! np.noAo6sore C.pr.r, d!. B0). 50. Odavd€ sLdi lritude atlju&t dr sli&a. dru!€ veft E mt lhvllm da ollrije slilu i, pr.m rde, ikona l(oja p.ipada Djeedm€ ri! ru re mrc d. duri lrc p.€dmet *!lb. p@a svedoee.ju Ol€ujja i adlnsa, R$i ni$ poarovati nikakle dnge jtor€ 6im @ih toj. s! naslikali Rusi ili crci (!id,: A$x O ^ c. p n i, Oruqxs. lr!ruecp. 31s; ,,Ar. scxr€ rla€llrm: I Merc* ', M,, 1937,64): po{. drueaaij€ r*do, iovari su sano o.e ilon€ *oj. i 3l*ari pavGlahr mj3ron. u E,l s rin &vai su poebnl ptupisi u Xrrdiii; o ito.@ koj. su 'ne E .idrc n*e narlitale. dde se lat 'Ato i j€ste ircbra:.vuje,a ikoni rlfia liku i regtq nji@ ee n ftbl trarjali, poab su jzum n e v e m i r k i hu t u , . t o r i j€su p..na litu, ati sav€st njihova (cn. po rd.:,,noaa'Hft eoHdr.nije ei3ta.... Hsi1", M., 1903, dp. 22-A). Tako tsro mosu starcrcrci da ft primju ikone iroje .isu Bslitalt (pcte hskola) srarcrchart itdopisci (ta s pojava motr da prari aar i uurar m.tih, sbrcv€malih $t.,, tae s prlzmju tu one ikon. rol€ su.aslikati mF.ori roji p.ip} daju doricnoj sekri). A @litvcni kdbt. sq ik@opisnon stiton ddvoljard J., ea svrj. er.ne, sano pmvoslalrin., a dt to pnpadricim druSih E (vid, sr. 316. !av. d€ta) d. 3u, t!.t! ia b. oMj nti olea.ij eop6rava u njq.vo vfcn€ n.n!a*i lrgM kupio od Rusa kmdu ku:u. rRu, si potpuno sa$rug.li sv€ ikone koje su bire mslikd€ na ziitoviM. u (up. jo6 !ri@E mrLru, r p.ah od illo@ odn€ti e ebm. t krr vrsE u knj.: Ax. II B e r a. Bi llptrra,rre n nD@m! B Pesludaj *oJi j€ izlorio M. L Li li jcv (ur ncrcpnr ptu& E r.ru !B Crnpoa!6k XvlI-xvIII m., ,,U3Mrrr llcmpRc<!@en'c f,otu G,aa x{. 5€36opoMo ! Hexnr.'., r_ xrv, 1395,d!. 10) tqAi cS sr.sverct toji 3u gcdciai.u lprcpastlli itolu Bogorbdi€ msli,.du na nowvehaki .aain, tj- gazddiCila tL@ i€ visiL porc.l qjihovlh tod i ffibla im jc, *a*o su onl.lrjasnin, & s. nol., D.hle, u a.lu * dolutr! noelanct mirdalo!! {@titv€. nog ronbkb ra it@olis@m stiton i dd. kd! 6e @j ko ilolu dotivljaE i ikonop's& rojt Jd l€ 3arinio rylituju po rcrl, - alt s. iaj teLh. urm tao n€ispEsn i da not dn s.drrl tupbh silu. Jcdnal. vsoirporBt trcM i*on. t oDqr to l. dorivrj.* ui@ r

Sam proces preslil(avanja (,3anucHsaflns.) ikona, tj. nanosenja novih premaza preko stare slike, moze da iina sakralni (6,imbolidki) karakter. Okolnost &o su se nori premazi nanosili na ved postojedu sliku nije, fi{ld^, u svim sluaajevirna tudratana razlozfuna ekonomidnosti, kako se obidno pceipostavlja. Moromo navesti etnografiske (i arheololke) palalol€: lslo Auslralijanci polderneoo pod,navljajiu zidne elitc da bi sa,moj slici dodali svehr snagu.,, (S rim u v€zi jc tarakteristidno da se nije dopu$talo da se ovelt!,lc ilo ne, t(oje su se ve6 ,raspadale od starosti, bacaju, ili dak spaljuj,u"; ali su se zato nrogle da duvaju ita gro
xe r@phodm nslov upr.vo potpm prrlitan tonbtr, -.U F E (b s n @sor.d.t6 atonomrno j€ tu@ ,@torc &roro b dGijevst qtrc sbrcv*cls skla, swslcnici nild'lmt n.rteiu 'idolorrelma., a njinm pftd ikmaoa u!ore6!j. slltenj. * !. pri. noa.qid totE samn. s..fi. u bm ni u tm rtuaaju c ueb6 v! deti it@borslvo, kao ib ro aini s, A. zeqikov6ti u srcjoj iom vEdnoj moosariji dap@6!:Ndb. ,,Pyaxe AixoBsN. D{* Bee' (ManreH, 1970, cr!. {r{)), !rctlcbvlajud prcbshrsl. u.iej r@losij.: jer sbmY@are iton @6ju a EodG sijsc ,sv€b i, pr6a tde, pred l]@ n'jc pbc! rbriv po}lova. nj! ilona tao bldh, ftso ili !retest proliv ne9..vilniL, DcpR6tN. (*o su u pitar\jt nov€i nobv.raatre ito@), ili !rcc. nin dt! pF riv ne!.avilnosa tonrakb 3. phv nom slikon (alo su u pituju iu. rc, donlkondcL i!tu). 51. Vid.: A, A, O o p r o 3 o !, Oeepn no rcplo6dnsy rtrycery, L, 1969, crp. 2tlj up. A. P. E I t i r, R6k.painri.ss of Nord.W6i As tBlis, ro@ia.. L l9l0. 3p.itu InllEdh tatvosa odlos! pFm sli.i .bj. Fri$r ,. Pu8laoE iz zbEt IsrorijstoB hej. ! Mdkri: slita ss@ jc prcto cllt imp€Eb.ice Pul.aova EIiL.o Xd.rir., lio De qltvo ltu simboliari .mise; vid.: M. E 6 6 e H s , ( o ., togar.r !, Iltaa'l@ r Ic. l'mprekox ryk, ,,Adr€plrt?f,@ E@.., 9-10, M., 1933, dp. {9r-500. Uz ro j. L.ialer&rtno lro J. gdrD (vtd, ,a, !.!-, rist sud.ai po t hntci !lil€, bio ikmopise.srad.rc &td, isto); im., ow j. pojan o.igl€dlo ulovllo r@ !.!@ postupsls u s(oho 9€nj. lkoopEmh slr.rd€. s2. Isro t*o t ovd€ rijc L!Lo DaGd .nD€rarsk€ pB.Lt.; ur,, D tn. @, sahrdjihr\i. sllle tod ob3!n UsF (3. n. Coro^o.., n. p.MM p.Mmdrs yrpor, ,,C6oD * Mrr EpoBd{* v.6cxnr drpdo&uu a rHd!.Ow |}I CCCP", r. xxvll ^., ltl,.rp, 2L). U roo j€ snislu

306

B. A. USPENSKI

301
U tom je $nislu veoma znadajna legenda o rome kako je sv. Vasilije Blareni na odi potresenih poboznika kamenom razbio dudotvorni lik Bogorcdidin. Pokazalo se da je na ikonskoj dasci pod svetom slj,kom bio na,rtarn .lavo." Ovde narodito jasno dotazi do iz, rauaja shvaranje o nemino\,noj vezi izmeakr ved naslj. ka{re slike i nove koja je prdkdva, - rj. o rfjcaju prle na orugu. Moglo bi se reCi da je onaj nivo sl,ikarskoga de. lJ na kom se ispiruju opsti posrupci p(jkazjvanja prc slomih i vr€menskih odnosa na slici - nezavisno od specifidnosti slika,nih objdkata - uporedtjiv sa fonc loskim nivoom u prjrodmomejezik! {jer je u oba stuiJia u pjtani{r qllaj irventar izraTajnih sredslava koji ie po dogovoruunapred dat u sistemu); sistem slitania kuii ie neposrednovezanza specificnosrstikanja sarnih slikanih objekata, mogao bi seuporcditi sa semantiakim nrvoom u pri.rodnorne jezjku (vid. poranje kasnije)l Jalie, nito na .Lome se izucavaju rdeugratskizna.kovi \likrrskoga iezika uporedljiv ie sa gramariokim ni!o.
o.inGu sotoveckibnobaha i.p, stF, ia .a,tuno..[.r. (rjsind 54. Vid.: A. M. nahscrko, IOpoA.rBoxrx 3pc^ture,,,TpvA! mNntr.ra plccxor ^trreparypH AH CCCP.., roN xxlx, A., tqr, cip. 150. Treba fedi da je slic.o prakrirovanje nadijs*oga slikania iko. na (koje jc imalo karakrer cb. mgije) doisr. bjl! puarau u $arcr RrEiji. Tako se, na p.inr, u j€dnone ernosErskonre opisu nrcra Veli[orusa tonsaroje da ,neka bosenaalu na gnndirdoj da*i !r vo mslikaju slix! aarch,3 lada * 6 stitra osn3i, ponovo g.udi. njn, i onda m ton drugon srmlu slik ju usodnira" (!id.r H. a, Maftp,a^u no erHorlaO's B.^oroacrtofi ry6cprs,, o6qec@ ,,[b@Br ^rttrre^en er.crh3!ass!, utpuo ornn ! enor!.oq", q!@, r. xlx, TlvM ?rHor!.ondxoD r_ xl. B!d, l, M., r3qr, crp, ll9r ovo apstaje navodino zahvdjujuaj ljub,znorli s. M, i N. r. rolsbj), Tako se onaj ko se pred o€klon slitom moli, i ne zmjudi b (up.tG slojoj nanntt, obm..o sarani, i njeeova je noliNa samin lin dobijala ruptprn sErs, Dakle, mslikana slika niutroliko ne glbi *oju s.asr a*o je Etika. na i Fgledu nedo$upnar ona je neDosrertno povcam sa slikon kola je poknva, i up6vo je ato, u.pisanoj sirM.iji, ohaj to € no li, doL e obraC. slici sveca, u srvari ovuden u tontakr s ttarolon. dri da n h rukija

blj'u - ili su ih pustali niz tdliu6r vodu, sto bi moglo da se uporedi sa starodrc\nim obidajem ouvanja na ladama.")
Onrc,'n€ 53. vid.: A€M O^eapnn, knjige nisn baale, .ego su * pu cr!. 3:r0. Isto ra*o se ni o€lble 3rale niz rcdu. raj se obidaj i u posred! k,jica i n poeledu ikma d0 Ur. tako'te lnekolilo.lru8aaijr nalih dana eauvao kod s.amvaae rs, Pycckt '6^eorpa4!{, cn6, obsvelrenjau knj.: ,1. A. III^rn( lovde se kate da su se sb.€ itone i knjigc noele da spaljuju ili puitajo niz vodu ili su ih, mizld, odnosili na mjvire m.' dedutth, da su se nogle spa' sb - na zrcni*): rob i€ vermtno, 237, prim 16, i nitr, liivari (up. sbv !16. sp.rjivanju ilona gore, ir r na neki nadin Up u lezi s rin a' n.. 16l)ili uopate ni: rara.i b..nu rla se i*one slikaiu .a sraklu 'polro jd tu lonljira stvar (vid: qls r!r.y'). zndajno je. u idi mah, da noludnon sparjimF nc upotrebljive iko.c msroji poscb.o da oprvda, u dtucoj polovini 1m*btu u svome ovdc vea poninFione XVII ve*a, Josif Vladihin o i*onopis!, koji i ina.e n(dsbllja Fkusaj revizije iradicionalnib ,3^'Ad ll@soa 3.rerNaksc shlatanla,;d. A. or&^a B^aMxspda,,,TpvaN ADcuHcplcc{on ctp 214 pvc.xoh ^'rcprryp'! aH cccP", r' xxvIII, ]\ 1974, j. da s. o vrene raskoh nousi Solo@kos Int$sarino manani.a, *oii su odbili da ptihvare bogoiurbfle Lnjige novo€' ruloma p,t.ijarha Nikona), nisu odva' ob,cda (kojc jc snrcio'hrla oFko kalo su ,ili da ih uilre (s.ale) icso su s njina p6rupin su jb niz tudr ('na nov fl i*onamai p6ni po!.a ! u cin ispravlj€nc. . . ..anpane k.jiee izvukli $ iz .task a6os nore eobcali, r daskc { spalili{, vnl. publ: , Marcp'N loA pq H tI. rlcle ero c!xtarBom'!t", crt. 32?). cv56onra, Jrl, M., 1373, S drus€ sr.ane, parijarh Njko. (uzered .eaem, i sm ikdopn&) je ndadoroljsrvo n oarodu tine 5b j. t*dto ila * lek€ idao i pri tome je naredio da sc pr€lhoiho ikon€ dsju n p.slilovanje, slita i polpis (i ovds opc. doldi do izrdrj r$t!!u slicil); u 1oE. su lideli slrmvlje 1og, isri odnc plfia reai i pIffi nje [on€, pozi€judt s. na dinjenicu da su rato tobor. postupari iko noborci (vid.: H. I n 6 6 e H € r, ,cropBt(oe fi{rosa, !. IL CII6- 1334,crp. 173--475,.p, rakre e I, Cn6., 1332, 1). M€aulin, Nikon je rako lostupio aro ato b o! m, npnd. "itone ni$ bilc slikse lEtu domCen pr€da.ju, ftgo 5a papste s njesorc ta.Ic ' rdinske topije<, rJ. to su bile neprariln., odnos p@a 'neph_ clediSra, slike. ovde j. int rcslnlo i Nikmo{ prtm.es ft) - ali jc a E u vil.im! sltkam (o torc viai htj€, *oje lc prctesEk 'ja dn:M don€ slua:ju pebno intcr€sntu sak.slno$ }re(tlrctai tije biko uo' rov,lo prctiv nni!taranja

308

B, A, Us?ENSKI

SEMIoIIXA

IKONB

309

oa:n u F0'irodnome jeziku (up. gore ti?oloiku analogi' ir! u Dosh.lDcima izrazavania mnoZine u slikaf,3kome ni' ieziktr'i u prirodnim jezicima)i najzad simboLiC,ki dela mo:e se u odtedenome prisluPu vo slitarskoga da uporedi, kao lto smo to maloaas videli, sa frazeololkim nivoom u pdrod,nmne jezi&u. Govorili smo g6e o opitim sistemitna slikanja izdvojenim na razliditim nivoirna slikarskoga dela koje deterdiniSu qni kultu'mo-isto.rijski uslovi koj,ima dato umetnidko delo pripada. Upravo ori i obrazuju u ceniDi )jezik. ume!trosti. U isli mah usetnik ,noie tim opatim sistemima slikaDja da nalnetre - u nadelu, na svakome Eivou - svoj individ.ualini cistern organizacije tnaterijal4 ko_ ji, opet, isto tako mote (za datoga umetnika) da bude maije ili viSe regutaran. Tako se, na primer, naporedo sa oPStim sistemom geometijske organizaciie slikarstoga dela, a njega de. terminiSe persp€ktiwi sistem koji se u delu pdmenjuje (tj. sistem rkorelacije slike sa realrdm visedimeDrionalrrira svetorD), more da pdmenjuje i individualni za odredenoga lrtuetnika ili dak za dato konkretno de(tj. sist€dlestetsteorlo - sistem kornpozicije ganizacije teksta slilkaNkoga dela izvan njegove korelaoije sa slitaoom rea,Inoscu) toji stavlja svoja dc punsla o$a,nitenja ra kombinoranje elem€data slikars,koga dela.s
opd'iciS! 12 .6! Nmpo.adi. i konstflk' 55. Up. u vi!. rad@ pmeden! j€dinpadnMeva ciX, zd. e eod ,Lonpdicijon orydizohno 3tu rpoljnji! rilanih src.lsta€ u sliLarskome delu tuavtsno od sd.taja, tj. prcdm.L 3lil€nja (np-, ihedu osbloe, lihkljegorqr snhe k o alo j€ v€rtikarE @ m pLbt. t rirti6. tonlozicioft qrarna snnd m El GEkdim, dijagonsrm deljenj. kod Ruboe, - sam rij6 l@d Tinbreb lI Bolicclij! i sl.), a pod 'konsttukcll6n( bk diije, nanftno od cslelske orlsniacije 3l*.m po Lme - slit i na srlr*ohr, jaialoE sb. (Ov6 € d€ |.mim rato upoftblja*ju Fdruaju: govon 3e o konstruk iji slitrc unubr sisbDa centhrn. !.rtj, gsori s d dvo $Cina D toj. sp€ktiv. ili obEure p.tp€kltrc, j. slita tonshis, plEnlitu, .lite ddl ! dab. Konstruisje kott l, sm i..it srilars$.. - PriE. pw-) vid. btlo razs@iaoj. ' .6.: w npo6^€h rco6laMtr, G, Gab r i a.v s ko 3 Oolrp.t

To se ti& i nivoa visega r€da: tako se na semaDtidkome nivou, napordo sa opstim - za razliC.ite umetnike - sistemom slikaorja, u slikaxskome delu mogu da upotrcbe i neki individualnri sedEntidki efekti. Na pfirner, na ikoni titta Not goroaana sa Suzdaljcima iE Drr. Tretjakovske galerije odsnrpanje i naslupa,nje vojski prilcazuje se pravcem u kdne se njiho{e zasJtave leprsaju. Kod Suzdaljaca u napadu (u podetrlcu) i &od Novgoroaa,na (rkasnije) zastave se le prsaju napred. Kod Su"daljaca u odslupanju zastave su okrenute naad, L€prsanje zastava, salni4 tim, ovde rrij€ us,lovljeno pravcem u &om vetao: duva (&ao ito bi to bilo u realistitkoj slici), nego Cisto semanti dki (sinboli6ki). Na drugim pak ikonarma istoga sirea zastave se leFsaju uvek u jealnu stra,u (tj. nernaju rakav sema,ntidki sadrzaje). Ako se opsti - u uslovima date Lultuft - sistem sliLl(ainjakoji se Wotr€bljava u slikarskome delu s pravom more da uporedi s jezikorn kao socijalnim sredstvmn komunikacije, onda se dopunska dndividu alna oAra,nidenja koja postavlja konkretan slj,kar rnogu da uporede sa individualnim sistemom izrazavanja.
noprpera", dor D€!. A. r. r.6pnreri6rc, ,,Ucxlcdb M_, 1928, @. (A{urc 66), P. A, Florenskos npcrpaHcr4Hr€]s ! ryAox* @Hno.r3o6pdn€*s6r rpo!3Fr€x,n, 5 42). je sto Lonntutcija kao akto j€zi.t! Rahnljilo pojaE obidtu ndr s6vin irdividuahi ka6kr.., S d.use sran., tonrozi. cija, sko nije individmrnoga kahtrera, urri u sritrL€,ojav. (up, rahalj.nja o elizi stila iz senioliakosa asnekb u Fdu: E.A, Vcnesc(sn. Cd{d ,,TpyAH no 3{eoB6! c{deMrM-, rv, Tapry, 1969jyn.: B, A, Uspenskij, k prcblgnd sinioriqucs du sitle, ra lmicre de la,inelhrique, ,Info.mrions sur l.s $jenc6 *i* les!. vIL 1963, O. J\! Pog.o * u mne radu nzDlnj! najoplnja pibnja jeitr iko. .e, ne lorisrino * ovom |rninololton rztitom i temin ,\ompo. tcija. npotrebljavamo r sirctome 2m.eniu. s6. Up- reprcdlt. 1l.l43.n t.t.: LonFd Ona!, Ruske ikm, Bgd,

310

B. A. USPENStrI

SEMIOII(A

TKONE

311

U stvari, saffi opsti sist€m sli&arskoga d€la dna ko_ &aa:akter u pBvorn $nislu r€di": indi'ka' munikati{ti tivdo je lto se u nadelu pretpostadja da uinetniiki sistem slika,nja koji se primonj'uje u slika!:sikome deIu ne poznaje samo urmetnik koji je naslikao to delo (koji, sa.rnim thn, predstavlja posiljaoca porL{.e), nego i gledalac 'koji posmatra delo (i tr(oii pr€dsta!,lja, prema tome, pridraoca ponrte). Otuda su i lllogu& oep'ravilDa ditanja slika,$koga dela (tj. njegove interpretacije na j€ziku eoji se razlikuje od onoga na kome je ono nasl,itano). Sve se to, metlutim, n€ Jnoze primeniti na ind,ividuaini &retnikov 3istemi ovde 6e od gledaoca ne otekujar nirkakl,a prethodna zna,nja; sam je sistem inade po svome karakteo'r,u vedoj meri eksprsivan nego ato je,komu,nikativan. Prcdmet najega ispitivanja u daljem tekstu biie islcljuaivo o'psti (a ne individua,lni) sistem slikarskoga d€la, tj. sistem koji ne obuhvata samo umetrrika, ne go i gledaoca. Fri tome Ce nas u prvome red,u intoresovati oni nivoi slikardkoga dela koji se tiar ?rostomrcvromenske korelacije naslikanih objdkata (tj. prikazivanje prostomcw€menskih sistemima odrosa !r mdititirn sljrkanja i, obtrnuto, moguddoot rekonstrukcije oa osnovu slilke realnih odDosau prostoru ili vremenu); Ee' ba reii da se ovde, kao &o Cefinokasnije videti, urne sto jednog mote da pdmeoi ndkoli&o sistema 6lilkanja (xa razntun nivoima). U isti mah, u ovorne radu ne6emo razmatrati niloe koji su u v€zi sa simbolikom ili ideo€rafijom sta' re ikone (5to se u znatnoj meri mofu opravdati Ci" njenicom da je ovo pitanje obmaleno i u ikonopisnim ,pri'rudnicima. i u posebnim istraiivanjima iz i'konografije).
l.A. Yc5 7 . U p . o l o n u . i k a t i t u m p o m S s n j u :T - M . H { k o n a e r a , r.rcrnt, t3'xGEdHe ,/rmmdllridne M,, 1966,qp 65 I@a@Mx !o o6@fi n c^aDmqon rdor@n",

PRINCIPI ORGANIZACIJE PROSTORA U STAROM SLIKARSTVU Ispitivanja koja stl marnje-viSe skoraanjegavremena" dopustaj'u da se govori o celini po6ebnih perspektivnih postupaka u staxDme - pre svega, srednjove' kovnome - slikarstw, tj. drugim reaima o naroaitom sistemu prcno3enja prcstornih ftaralkt€,risti&a na dvc dimenziornalnu a:avan slite. Tai se sistorr uslovno mc ie dA nAzove ,sistem obrn te perspektb'e<, Sistem obnlute perspektive polazi od mnoStva vi. dnih pozicija, tj. u vezi je sa dinami&om pogleda oka i kasnijim sumiranjem vidnoga utiska (u shnaju obuhvatanja pogledom \a viie srrama,. Pri sumiranju se ta dina,rnika vidne pozioije prenosi na sliku, i kao rezxirtat wega toga i nastaju defomaci.ie koje su karakteristitne za oblike obrnute perspoktive.'
s3, Vid.: O. x e r n H, ,,llKonlre rcD$'. Ilp6laHdBeH{crpexes, oFoeAeHrr, ,,TpyAd no 3MrlaM @a rer€M ', IL Tapw, 1965; isti, H€r(rcpde npelpascrE€nre lopnd x{bnc!, ncx!'.cEo XVII D.', N1., Apetr.prrrcn ,Aper€p-v(km (Yc^oBH@rb AEBH€fo 1964; &ri, ftlx !c{vccrE), M,, 1970i II. A. OropcHc(nt, O6!a$ar nepcne(. ',e, ,,TpvAu ro 3nlKobr crcreMa,", ill, Tap l|

np@rpasma, .,tlck!iccBo,,, 1923, Nl t; Die Pe6!€k!!u als 'stnboliche Fom., "vofrtige ", riipzig, 1927j o. wultf, 19A-r Dic umsetehrt€ P€rspektiv€ und di€ Nied€Ficbt. Eioe RauDnsch.uscs lom dcr altblza.dnnchen Kusr und ihre Fortbildung in der Renai; "Xustsissenschafiliche g idn€&, sne, Beii.ase A. S.hna.ew L.ipzig, 1907; de Grijoei W dblution des orisines jusqu A h Renaksanc, ,Fel€ franelie de Ro. n€. Mdlanges drrci€olqie d dlisbire l9ll," XXXi, Baldasere,l: dello spasio nella pid'm c.iiiana prinitis, Bari, E, P.hofsky, up. takoile: M.S.Bunim, Slae in Medi.val Painting and thc lorcrunn€rs of Pdspecti!€, Ns Yo.k, 19$. 59. Vid. cnihft hdov. L. F. t€simr bmo su etizirarc e@.bijsk. tnnsrom&ije oblita do tojih prt tme doldi ! do.ienoDc aisrenu; n sxpnrrs. Ondr soeAoB rcxv6r, M,, 1925, dp.63-74, 115-119, gdc aDalia oblit obmute pe.spehive u d.jjd npdrp6'crF*rdt * mr€ @ai $ode cn€tu,

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->