P. 1
Borovnica

Borovnica

|Views: 1,108|Likes:
Published by Nenad Miladinovic

More info:

Published by: Nenad Miladinovic on Nov 17, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/05/2013

pdf

text

original

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU

BOROVNICE ZA SVEŽU
POTROŠNJU
Dr Kortni Veber
2
Prirucnik za proizvodniu borovnice za svezu upotrebu
Dr Kortni Veber
Izdavac
Ministarstvo polioprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbiie
Beograd, Mai 2007.
Tiraz 1.000
ISBN 978-86-83285-16-7
3
PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU
BOROVNICE ZA SVEŽU
POTROŠNJU
Dr Kortni Veber
4
PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU BOROVNICE ZA
SVEŽU POTROŠNJU
Tokom poslednje decenije, proizvodnja borovnice doživela je veliku ekspanziju. Međutim, u Evropi
borovnica još uvek nije značajnije zastupljena u ishrani, kao što je slučaj u Severnoj Americi. Borovnica
je srodna rododendronu, azalei, vresu i brusnici iz porodice Ericaceae, koje za dobru produktivnost
zahtevaju kisela zemljišta. Postoje tri vrste borovnice koje se uzgajaju, odnosno divlja niskožbunasta
borovnica (Vaccinium angustifolium), koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistočnoj Kanadi,
borovnica ‘zečje oko’ (V.ashei), koja vodi poreklo iz Južnih delova SAD, i visokožbunasta borovnica
(V. corymbosum), koja potiče iz istočnih krajeva SAD. Kao rezultat dosadašnjeg oplemenjivačkog rada
stvoren je veliki broj hibridnih kombinacija ove tri vrste borovnice koje su naišle na dobar prijem na
komercijalnom tržištu.
Većina sorti borovnice mogu se plasirati kako u svežem tako i smrznutom stanju, ili se mogu prera-
đivati u žele, sok, ili se mogu koristiti kao stone sorte. Borovnica se može prilagoditi za uzgajanje na
površinama različitih veličina, s obzirom na to da se može obrađivati ručno, a može se održavati i uz
primenu mehanizacije. Uopšteno govoreći, kod uzgoja borovnice nailazi se na izvesan broj ozbiljnijih
problema u vezi sa štetočinama koje se mogu suzbiti integralnim pristupom, kao i optimalnom pri-
menom hemijskih sredstava. U poređenju sa mnogim drugim voćnim vrstama, zasad borovnice može
imati višedecenijski vek trajanja, uz niske troškove održavanja. Borovnica se dobro prilagođava organ-
skom okruženju kada se koristi sadni materijal ispravnog zdravstvenog statusa.
Ovaj priručnik bavi se visokožbunastim sortama borovnice i njihovim hibridima, s obzirom na to da
klima podneblja Srbije najviše odgovara ovoj vrsti borovnice. U poglavljima ovog priručnika biće reči
o pripremi zemljišta, izboru sadnog materijala, sadnji, sistemima gajenja, suzbijanju štetočina, prihrani
i navodnjavanju, berbi, kao i o ekonomskim aspektima proizvodnje.
5
PRIPREMA PRE SADNJE
ODABIR PARCELE
Borovnica najbolje uspeva kada je u potpuno-
sti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđe-
na dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od
oštećenja koja mogu da izazovu niske tempera-
ture i prolećni mrazevi. Cvetni pupoljci većine
visokožbunastih borovnica mogu da izdrže tem-
perature i do -26°C, dok vegetativni pupoljci i
drvenasta tkiva podnose temperature i do -28°C.
Pupoljci mnogo teže podnose temperature niže
od -18°C krajem jeseni i početkom proleća, sto-
ga treba izbegavati lokalitete na kojima je ova
pojava moguća. Topla i sunčana leta su idealna
za uspešno uzgajanje borovnice, mada se visoke
temperature mogu negativno odraziti na aromu
i čvrstinu plodova.
Umereni nagib od 3% do 5% idealan je za
obezbeđivanje dobre ventilacije i zaštitu od ve-
ćih količina površinskih voda. Slaba ventilacija i
mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cve-
tova u proleće. Gajenje borovnice na nagibima
okrenutim ka jugu je krajnje rizično zbog mo-
gućeg prolećnog izmrzavanja, jer sadnice obično
ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova
takođe se nikako ne preporučuju za gajenje bo-
rovnice, zbog mogućeg izmrzavanja usled stalne
izloženosti sadnica suvim i hladnim vetrovima.
Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe
umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih
oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlaž-
nost vazduha oko listova i plodova, što pogo-
duje razvoju bolesti listova i truljenju plodova
izazvanog gljivicama. Divlje biljne vrste slične
borovnici koje rastu oko parcele predviđene za
postavljanje zasada takođe su dobro stanište za
štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i glji-
vičnih patogena. Odstranite ih u krugu od 200
metara oko parcele na kojoj ćete zasnovati zasad
sa borovnicom.
ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Borovnica najbolje rađa na visoko propustlji-
voj, peskovitoj ilovači čiji sadržaj organske mate-
rije iznosi najmanje 3,0%, i čija se kiselost (pH)
kreće između 4,2–4,8. Uzgajivači bi trebalo da
izbegavaju lokalitete sa plitkim zemljištem fi-
nijeg sastava, ili zemljišta sa visokim sadržajem
gline, zatim zemljišta sa slabom drenažom, ili
lokalitete na kojima usled velikih količina pada-
vina dolazi do zadržavanja vode u površinskim
slojevima. Borovnica dobro podnosi i zemljišta
kiselosti 3,8 – 5,5, ukoliko je sadržaj organske
materije zemljišta (humusa) visok. Pri visokoj
kiselosti zemljišta često dolazi do pojave ne-
dostatka hranljivih materija, naročito gvožđa.
Zemljišta sa neznatno izraženijom kiselošću od
poželjne mogu se ‘uskladiti’ unošenjem sumpora
tokom perioda pripreme zemljišta za sadnju. Na
teška zemljišta (sa <20% gline ili mulja) sa kole-
bljivom kiselošću veoma je teško trajno uticati.
Nije teško sniziti nivo kiselosti na lakim, pe-
skovitim zemljištima sa visokim pH, međutim,
neophodno je svake godine u zemljište unositi
sumpor ili slično, kako bi se održavao nivo ki-
selosti. Uobičajene količine sumpora koje treba
primenjivati prikazane su u Tabeli 1. Zemljišta
sa visokim sadržajem aluminijuma ili manga-
na treba održavati na pH 5,2, da bi se izbegla
toksičnost koju izazivaju ovi metali. Zemljišta
đubrena gnojivom sa sadržajem organske mate-
rije u rasponu od 20 – 50% mogu pogodovati
borovnici, uz dobru propustiljivost zemljišta i
održavanje odgovarajuće kiselosti zemljišta.
Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti go-
dinu do dve dana pre sadnje, kako bi se povećao
sadržaj organske materije u zemljištu, uskladila
kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno), eli-
minisali problemi sa korovom i obezbedili odgo-
varajući sadni kanali. Kod organske proizvodnje,
sa suzbijanjem korova treba početi 2–3 godine
pre sadnje, uz kombinovanje sadnje površinskih
useva i obrade zemljišta.
Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. Oni
se mogu suzbiti intenzivnijom primenom agroteh-
ničkih mera, iako hemijska sredstva daju mnogo
bolje rezultate. Uopšteno govoreći, smena površin-
skih useva i primena herbicida širokog spektra po-
kazala se efikasnom u suzbijanju pojave korova na
novozasađenim površinama. Lakše je suzbiti korov
pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.
STVARNA PH
VREDNOST
VRSTA ZEMLJIŠTA
Peskovito Ilovača Glina
5,0 175 530 800
5,5 350 1050 1600
6,0 530 1540 2310
6,5 660 2020 3030
7,0 840 2550 3830
Tabela 1. Okvirna kolicina sumpora (funti po
aru) potrebna za smanienie pH vreanosti na 4.5
6
Pošto se zemljište na kome će se postaviti zasad
očisti i otklone problemi vezani za drenažu ze-
mljišta, pristupite sveobuhvatnom testiranju ze-
mljišta i primenite preporuke koje se odnose na
unošenje svih hranljivih materija, osim azota.
Labaratorije za testiranje u Srbiji su:
INSTITUT ZA ZEMLJIŠTE
Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd
AGRO FERICROP
Pap Pala 17, 24000 Subotica
Borovnica ima plići koren u odnosu na većinu
voćnih vrsta, tako da je površinski deo zemljišta
(na dubini od 20 cm) najproblematičniji za is-
pitivanje. Neophodne količine sumpora, kreča,
magnezijuma, kalijuma i/ili fosfora treba po-
djednako rasporediti po čitavoj površini parcele,
i uneti na dubinu od 20 – 30 cm. Za smanjenje
nivoa kiselosti zemljišta (pH) unošenjem sumpo-
ra potrebna je 1 godina. Da bi se kiselost zemljišta
snizila ispod 4,0 može se dodati kreč u količini
od 450 – 1800 kg (1000 – 4000 funti) po aru,
kod peskovitih zemljišta i zemljišta đubrenih
gnojivom. Sa unošenjem preporučene količine
azota treba sačekati do narednog proleća, kada će
se početi sa postavljanjem zasada. Štetočine kao
što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba
(Agriotes sputator), kao i nematode, mogu pred-
stavljati problem. Jednogodišnji usevi, kao što su
kukuruz, pšenica ili raž, nisu pogodni za razvoj
mnogih štetočina koje napadaju borovnicu, tako
da će sejanje ovih useva pre sadnje borovnice uti-
cati na smanjenje brojnosti ovih štetočina, i na taj
način će se prekinuti njihov životni ciklus. U ove
svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali
ona uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu
opremu. Uz to, kod višegodišnjeg sistema gajenja
često dolazi do pojave neravnoteže u ekosistemu
zemljišta, što može da ima povratni efekat koji se
ispoljava u vidu ponovljene pojave štetočina, čime
se problem samo uvećava. O postupku fumigacije
konsultovati i druge izvore.
Pošto ste uneli hranljive materije, potrebno je pri-
stupiti sadnji površinskih useva, kako bi se povećao
sadržaj organskih materija i suzbilo klijanje korova.
Površinske useve možete zasejati u jesen, ili u rano
proleće pre sadnje. Pritom, raspadnuto lišće, kompost
ili treset mogu biti korisni. Nemojte zaboraviti da do-
date 45 – 56 kg/ha azota, čime se obezbeđuje dobro
primanje useva. Ovu količina azota treba ponovo
uneti u zemljište pošto se nakon sadnje površinski
usevi raspadnu. Unošenje hranljivih materija prepo-
ručuje se u jesen, osim ukoliko se javljaju problemi
vezani za eroziju zemljišta. Mahunasti usevi (sve vrste
detelina i lucerka) ne zahtevaju dodatni azot, među-
tim, ne uspevaju dobro na kiselim zemljištima, stoga
se ne preporučuju kao površinski usev za zasade sa bo-
rovnicom. Heljda (Fagopyrum escultentum, F. sagi-
ttatum) dobro podnosi zemljišta niske kiselosti (pH)
i sprečava klijanje korova, ali neznatno utiče na pove-
ćanje sadržaja organske materije u zemljištu. Ne sme
se dozvoliti da heljda sazri, jer će ponovo obrazovati
seme, i sam usev može preuzeti ulogu korova. Količi-
na od oko 80 kg/ha heljde posejana u krajem proleća
i početkom leta biće dovoljna da se usev adekvatno
primi. Ovas (Avena sativa) takođe predstavlja dobar
površinski usev, zbog dobrog podnošenja zemljišta sa
niskom kiselošću. Seje se u kasno proleće, a unosi se
u rano leto, ili se može sejati u ranu jesen i ostaviti u
zemlji preko zime, tako da niske zimske temperature
unište seme Količina semena dovoljna za setvu je oko
112 kg/ha. Ukoliko se za međuredni prostor planira
zatravljivanje, idealno vreme za setvu je kasno leto u
godini pre podizanja zasada sa borovnicom.
POSTAVLJANJE ZASADA
IZBOR SADNOG MATERIJALA
Najvažniji aspekt koji se tiče postavljanja za-
sada borovnice je korišćenje sadnog materijala
dobrog kvaliteta, odnosno korišćenje sadnica sa
dobro formiranim korenovim sistemom i isprav-
nim zdravstvenim statusom (što podrazumeva
odsustvo oboljenja i štetočina). Sadni materijal
trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji
prodaje sertificirane sadnice, čime se obezbeđuje
pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sad-
nog materijala. Za uspostavljanje zasada prepo-
ručuje se korišćenje sadnica dobijenih iz kulture
tkiva za koje se sa sigurnošću može reći da su
ispravnog zdravstvenog statusa. Sadnice treba
blagovremeno naručiti (ukoliko je to moguće
godinu do dve pre podizanja zasada), kako bi
se obezbedila adekvatna količina sadnica željene
sorte i veličine.
Postoji više vrsta sadnica iz rasadnika (sadnice sa
golim korenom, gajene u kontejnerima, dobijenih iz
kulture tkiva) i raznih veličina (sa korenovim reznica-
ma, ‘plugs’ iz kulture tkiva i dvogodišnje i trogodišnje
sadnice). Veće sadnice sazrevaju i donose rod ranije
od manjih sadnica. Sadnice gajene u kontejnerima
mogu na izvesan način biti u prednosti u odnosu na
sadnice sa golim korenom, naročito ukoliko se kasni
sa prolećnom sadnjom, jer one bolje podnose nagle
promene temperature i vlažnosti. Međutim, tras-
port sadnica u kontejnerima je skuplji, i verovatno
će biti potrebno potkresati koren ukoliko su sadnice
balirane tokom transporta.
7
Prilikom odabira sorti treba obratiti pažnju
na nekoliko aspekata, odnosno na vreme berbe,
prinos, kvalitet plodova, otpornost, habitus, buj-
nost i otpornost na bolesti. Sadnice u polju ulaze
u period mirovanja kasno u jesen i tokom zime.
Dugotrajnost plodova među vrstama bobičastog
voća veoma varira, premda su plodovi borovnice
u odnosu na ostalo bobičasto voće znatno dugo-
trajniji. Na tržištu se, iz više razloga, veća pažnja
poklanja krupnijim plodovima, s obzirom na
veći afinitet potrošača prema krupnijim plodovi-
ma i povećanu efikasnost prilikom berbe, mada
i dalje postoji razvijeno tržište za sitnu ‘divlju’
borovnicu niskožbunastih sorti. Berba plodova
za preradu uglavnom je mehanizovana, mada se
plodovi za svežu potrošnju velikim delom tako-
đe izdvajaju iz mehanizovano obranih plodova.
SORTE
RANE SORTE
Bluta (Bluetta) pokazuje veoma izraženu ot-
pornost, ali su njeni plodovi sitni, tamne boje i
veoma teški za mehanizovanu berbu, a na izvesan
način, nisu atraktivni za svežu potrošnju. Nagla-
šena brazda na plodovima takođe je nedostatak.
Ova sorta nema izražen habitus, a mora se i pa-
žljivo orezivati da bi se zadržala bujnost i dobar
rod. Dobro podnosi temperature i do -35°C.
Duke se smatra trenutno najboljom ranom
sortom borovnice na tržištu. Kasnog je vremena
cvetanja, tako da na nju ne utiču rani prolećni
mrazevi, a ipak rano donese rod. Nejni plodovi
su krupni, dobrog kvaliteta, međutim, gube na
aromi ukoliko se oberu sa zakašnjenjem. Berba
može biti mehanizovana. Tolerantna je na mra-
zeve, i dobro podnosi temperature do -25°C.
Spartan – Plodovi su čvrsti, vrlo krupni i ve-
oma dobrog ukusa. Zbog kasnog vremena zre-
nja na ovu sortu ne utiču brojni mrazevi, i ona
obilno i rano rađa. Najbolje uspeva na idealnim
lokalitetima, a slabo na zemljištima koja se mo-
raju značajnije prilagođavati za uzgoj borovnice.
Mehanizovana berba joj pogoduje, a do izvesne
mere je otporna na Moniliniju (Monilinia vacci-
nii-corymbosi). Unakrsnim oprašivanjem posti-
žu najbolji prinosi. Dobro podnosi temperature
do -25°C.
Earliblue - je sorta koja veoma rano sazreva i
daje velike, čvrste plodove prilično blagog ukusa.
Zbun je snažan i prav i dobro podnosi zimske
uslove. Kada sazri, plod ne otpada tako lako i za-
država kvalitet pri otpremi. Umereno je otporan
na pepelnicu (powdery mildew). Može da izdrži
hladnoću do -25°C. Lošeg je ukusa.
SREDINA SEZONE / SREDNJE RANE
SORTE
Collins ima žbun koji je uglavnom uspravan,
sa manjim brojem mladara, koji imaju otvorenu
krunu. Plod je krupan, čvrst i dobrog ukusa,
ali je prinos umeren. Ne prilagođava se velikom
broju tipova zemljišta. Otporna je prema zim-
skim temperaturama do -25°C. Ima poteškoća u
prilagođavanju zemljištu.
SORTE SREDNJEGVREMENA ZRENJA
Berkley – Plodovi ove sorte su čvrsti i veoma
krupni, svetlo plave boje, a pokazuju i izraženu
trajnost. Dobrog su ukusa. Umereno je otporna
na niske temperature. Žbun je srednje visok i
razgranat, pogodan za mehanizovanu berbu. Re-
zidbu treba vršiti pažljivo, da bi se zadržao oblik
žbuna. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Bluejay je sorta uspravnog, otvorenog habitu-
sa. Karakteriše se brzim rastom. Daje optimalne
prinose. Plodovi su srednje krupni, veoma kva-
litetni, i mogu se brati mehanizovano. Dobro
podnosi transport. Otporna je na neke virusne
bolesti, srednje otporna na Moniliniju (Monili-
nia vaccinii-corymbosi). Dobro podnosi tempe-
rature do -25°C.
Northland pokazuje izraženu otpornost na ni-
ske temperature. Ova sorta veoma obilno rađa.
Srednje visokog habitusa, sa srednje krupnim,
mekanim plodovima, tamne boje. Dostiže visi-
nu i do 1,25 m, i ima obilje izdanaka koji za-
htevaju oštru rezidbu jednom godišnje. Dobro
podnosi temperature do -35°C.
Patriot je sorta otporna na zimske temperature,
ali je osetljiva na mraz, jer rano cvetava. Plod je
krupan, čvrst, sa sitnom cvetnom brazdom. Plo-
dovi su slatki. Dobru aromu imaju samo ukoliko
su potpuno zreli. Žbun je niskog do srednjeg ra-
sta, sporo raste, ali ipak daje dobar rod. Da bi plo-
dovi ove sorte bili krupni, neophodno je obavljati
oštru rezidbu. Pretpostavke o njenoj osetljivosti
na virus prstenaste pegavosti uticala je na njeno
ograničeno gajenje poslednjih godina, mada je, u
poređenju sa ostalim sortama, tolerantnija na ovo
oboljenje ukoliko se gaji na težim zemljištima.
Dobro podnosi hladnoću do -25°C.
Bluecrop je u svetu najrasprostranjenija sorta
srednjeg vremena zrenja. Obilno rađa, plodo-
vi su joj čvrsti, srednje krupni i dobrog ukusa.
Otporna je na zimske mrazeve, osim ukoliko se
gaji na lokalitetima sa izuzetno niskim tempe-
raturama. Bere se mehanizovano. Izdanci imaju
8
tendenciju da polegnu pod teretom roda, tako
da se mora pokloniti pažnja održavanju oblika.
Ima veoma izraženu otpornost na bolesti. Dobro
podnosi temperature do -25°C.
Blueray je takođe veoma rasprostranjena sorta,
sa srednjim vremenom zrenja. Ova sorta sa kru-
pnim plodovima ima visok rodni potencijal, i
dobrog je ukusa. Zahteva oštru rezidbu, jer žbun
ima tendenciju širenja, pošto izdanci polegnu
pod teretom roda. Veoma dobro podnosi zimske
mrazeve. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Chippewa je sorta srednje-visokog rasta, izu-
zetno otporna na zimske mrazeve. Obilno rađa
i daje krupne i čvrste plodove. Dobro podnosi
temperature do -35°C.
Sierra dobro rađa, a njeni plodovi su čvrsti i
krupni, tako da dozvoljavaju mehanizovanu ber-
bu. Žbun je srednje veličine. Ne pokazuje naro-
čitu otpornost u odnosu na druge sorte. Dobro
podnosi temperature do -25°C.
Toro dobro rađa, a njeni plodovi su krupni i
ravnomerno sazrevaju. Grozdovi su uglavnom
čvrsti, što otežava berbu. Izdanci imaju tenden-
ciju da budu previše uspravni i zbijeni. Uz Blu-
ecrop, koja je za nijansu boljeg kvaliteta, Toro je
najzastupljenija sorta. Dobro podnosi tempera-
ture do -25°C.
Rubel spada u grupu divljih selekcija, i može
se gajiti za tržište proizvodima iz prirode. Plod
joj je sitan, čvrst, tamne boje poput plodova
nisko žbunastih sorti. Dobrog je ukusa, a pri-
nosi su srednje obilni. Veoma dobro podnosi
zimske mrazeve. Dobro podnosi temperature
do -35°C.
Coville rađa veoma krupne, čvrste plodove sa
srednje izrazenim oziljkom cveta. Ukus im je
dobar, ali pomalo nakiseo. Odlični su za pre-
radu. Žbun je uspravan, a prinos varira usled
ograničene otpornosti prema zimskim uslovima
– samo do -15°C. Ova sorta je bolja za preradu
nego za konzumiranje u svežem stanju.
Collins ima žbun koji je uglavnom uspravan,
sa manjim brojem mladara, koji imaju otvorenu
krunu. Plod je krupan, čvrst i dobrog ukusa,
ali je prinos umeren. Ne prilagođava se velikom
broju tipova zemljišta. Otporna je prema zim-
skim temperaturama do -25°C. Ima poteškoća u
prilagođavanju zemljištu.
SORTE KASNOG VREMENA ZRENJA
Bluegold rađa srednje krupne plodove sa
sitnim, suvim cvetnim brazdama. Njeni plo-
dovi imaju dobru aromu i čvrstinu. Ovo je
sorta sa žbunom niskog rasta i velikim bro-
jem grana. Veoma je otporna. Dobro podno-
si temperature do -25°C
Brigitta rađa krupne, čvrste plodove dobre
arome i dobre trajnosti. Ovo je bujna sorta, ali
može biti slabije otporna, jer rađa kasno u jesen.
Višak azota u zemljištu može se negativno odra-
ziti na njenu otpornost. Osetljiva je na plame-
njaču. Dobro podnosi temperature do -25°C.
Chandler rađa veoma krupne plodove dobrog
ukusa. Karakteristično je veoma dugo vreme sa-
zrevanja (duže od 6 nedelja), što pogoduje ruč-
noj berbi. Žbun je bujan, sa blagom tendenci-
jom širenja, i dostiže visinu od 1,5 – 2 m. Dobro
podnosi temperature do -25°C.
Elliott je sorta veoma kasnog vremena zrenja,
sa plodovima izražene trajnosti (30 – 45 dana
u uslovima modifikovane atmosfere). Plodovi
su krupni i čvrsti, mada mogu imati opor ukus,
jer poprimaju plavu boju pre sazrevanja. Obilno
rađa. Žbun je uspravnog habitusa, a grane u sre-
dišnjem delu zbijene, što zahteva proređivanje
kako bi se povećala ventilacija. Dobro podnosi
temperature do -25°C.
Jersey je stara sorta (1928), prilagođena za
gajenje na različitim vrstama zemljišta. Veoma
obilno rađa, a berba je mehanizovana. Međutim,
plodovi su joj sitni i meki. Žbun je uspravnog
habitusa, a grane u središnjem delu zbijene, što
zahteva rezidbu da bi se povećala ventilacija.
Dobro podnosi temperature do -35°C.
Sorta Nelson dobro rađa, a plodovi su joj čvr-
sti, dobrog ukusa i atraktivnog izgleda. Berba se
obavlja mehanizovano. Plodovi se mogu zadržati
na žbunu i duže vreme. Ovo je bujna sorta, sa
žbunom izražene otpornosti i prilagođavanja ra-
zličitim vrstama zemljišta. Dobro podnosi tem-
perature do -25°C.
Darrow ima krupne plodove koji sazrevaju ka-
sno i moraju biti potpuno zreli da bi im ukus
bio dobar. Žbun je uspravan , i samo je relativno
otporan prema temperaturi od -15°C. Kvalitet
nije zadovoljavajući za komercijalnu proizvod-
nju, a otpornost prema nepovoljnim uslovima
je slaba.
Herbert je rodna sorta kasne sezone koja rađa
veoma krupne plodove izvrsne za jelo, ali njihova
nežna kožica otežava transport. Žbun je bujan i
raširen, i otporan prema temperaturi od -25°C.
Relativno je otporna prema moniliniji. Zbog
nežne kožice, ova sorta je pogodnija za lokalna
tržišta nego za izvoz.
9
POSTAVLJANJE ZASADA
BIOLOŠKI ASPEKTI BILJKE
Da bi se obezbedila optimalna nega sadnica bo-
rovnice potrebno je poznavati način na koji biljka
borovnice raste i reaguje na uslove okruženja. Žbun
borovnice sastoji se od višegodišnje krune i izdana-
ka. Koren borovnice je prilično plitak, sa obiljem
žilica. Tokom godine, na žbunu se razvijaju mladi
izdanci. Bez obrzira na lokalitet, biljka na ustaljen
način prolazi kroz razne faze rasta koje ukazuju
kada treba primeniti odgovarajući tretman biljke.
Počevši od zimskog mirovanja, razvojne faze tokom
vegetacionog perioda se odvijaju kroz bubrenje pu-
poljaka, kretanje pupoljaka, izduživanje izdanaka,
cvetanje, zametanje plodova, opadanje latica, rast,
fazu kada plodovi poprimaju boju, berba, zaustav-
ljanje terminalnog rasta biljke, kretanje pupoljaka,
diferencijacija pupoljaka, faza kada listovi počinju da
žute, opadanje lišća i ponovo period mirovanja. Ove
razvojne faze ukazuju kada treba primeniti odgova-
rajuće mere.
Kod visokožbunastih sorti uobičajeno je da u
punoj zrelosti izdanci imaju visinu od 2 do 2,5
m, s tim što je ta visina nešto niža kod nekih hi-
bridnih sorti. Biljka svoj vegetativni rast započinje
u rano proleće bubrenjem pupoljaka, i nastavlja
do rane jeseni. Izdanci tokom vegetacije inten-
zivno rastu, razvijajući se za od 15 do 25 cm, uz
adekvatne mere navodnjavanja i prihrane. Novi
izdanci takođe rastu iz žbuna u rano proleće (od
desetak pa sve do nekoliko desetina izdanaka, u
zavisnosti od sorte). Ovi izdanci su izrazito buj-
ni, inicijalno rastu i do jednog metra, dok je u
svakom narednom periodu rasta njihova bujnost
u izvesnom stepenu smanjena. Na brzinu rasta i
brojnost izdanaka mogu uticati ekstremne tempe-
rature, suše i poplave. Novi izdanci se održavaju
da bi žbun imao mlade rodne izdanke u narednoj
sezoni, kao i da bi se zamenili oboleli ili oštećeni
stariji izdanci.
U drugoj polovini leta završava se rast izdanaka, a
nastupa razvoj cvetnih pupoljaka. Mladi izdanci se
izdužuju od početka cvetanja do kasnog leta. Me-
đutim, kretanje pupoljaka odvija se u isto vreme
kako na tek formiranim tako i na već postojećim
izdancima. Sitni i uzani vegetativni pupoljci tran-
sformišu se u krupne, gotovo okrugle pupoljke,
koji sadrže od 5 – 10 potencijalnih cvetova. Uo-
bičajeno je da se na svakom izdanku razvije od 5
– 8 takvih pupoljaka koji nastavljaju da se razvijaju
i u jesen, sve dok niske temperature ne indukuju
dormanciju. Pre perioda mirovanja, mogu se pri-
metiti promene u boji listova, koje nastaju usled
promene dužine dana i niskih temperatura. Lišće
poprima najpre žutu, a zatim i grimiznu, tamno
crvenu boju, u zavisnosti od sorte i uslova u koji-
ma se biljka priprema za period mirovanja nakon
opadanja lišća.
Tokom perioda mirovanja potrebno je da biljka
provede od 60 – 1000 sati na temperaturi ispod
7,2°C kako bi topli vremenski uslovi u proleće in-
dukovali normalno kretanje pupoljaka. Topljenje
snega tokom sredine zime ili topli vremenski perio-
di nakon neophodnih niskih temperatura mogu se
negativno odraziti na otpornost pupoljaka borov-
nice i izazvati oštećenja ukoliko se niske tempera-
ture javljaju u više navrata u kratkim vremenskim
periodima.
Koren borovnice je plitak, i retko raste dublje
od 1 m, najveći deo biljke zauzima 18 cm povr-
šinskog sloja zemlje. Sastoji se od obilja vlakana,
ali te žilice nemaju finoću kao kod drugih bilja-
ka, čime se ograničava njena sposobnost da upije
vodu i hranljive materije, što dalje umanjuje ot-
pornost biljke na sušu i poplave i čini da ona zavisi
od mera navodnjavanja i prihrane. Korisne gljivi-
ce često nastanjuju okruženje korenovog sistema
borovnice i pomažu upijanje hranljivih materija
i vode. Jalovi ugar i obilna prihrana vremenom
uništavaju ove gljivice. Koren počinje da se razvi-
ja u proleće, kada temperature u zoni korenovog
sistema dostignu 7°C, što se obično vremenski
podudara sa bubrenjem pupoljaka. Razvoj kore-
na se nastavlja do temeperature od 15,5°C, a po-
tom se usporava, uporedo sa sazrevanjem plodova
i rastom temperature zemljišta. Niže temperature
vazduha posle berbe krajem leta i početkom jeseni
stimulišu dalji razvoj sve dok temperatura opet na
padne ispod 7°C.
Vreme cvetanja u proleće varira od sorte do sor-
te, i u zavisnosti od temperature vazduha. Cveta-
nje ranih sorti često traje duži vremenski period,
i do 14 dana, uporedo sa povećanjem tempera-
ture vazduha. Pozicioniranje cvetova u grozdu i
debljina izdanka takođe mogu uticati na vreme
cvetanja. Cvetovi borovnice su cevastog oblika, i,
za postizanje optimalnog zametanja ploda, obič-
no zahtevaju unakrsno oprašivanje. Odgovarajući
oprašivači su naročito značajni u periodu pojave
cvetova, jer optimalno vreme oplodnje traje samo
3 – 6 dana. Uopšteno govoreći, što je oprašivanje
uspešnije plodovi će biti krupniji, jer veliki broj
semenki koje se u plodu razvijaju stimulišu rast
ploda.
Plod sazreva približno oko 2 meseca nakon počet-
ka vremena cvetanja u proleće. Težina ploda obično
se kreće od 1 – 2 grama, a i do 4 gr, pod idealnim
uslovima, kod sorti krupnijeg ploda. Uobičajeni
prinosi od 4.500 – 6.700 kg/ha mogu se očekivati
kod starijih zasada, a mogu biti i viši kod zasada na
izuzetno povoljnim terenima.
PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Sa pripremom zemljišta treba krenuti godinu
dana pre sadnje. Višegodišnje površinske useve
treba uništiti herbicidom širokog spektra. Poželj-
10
no je oformiti ujednačene sadne leje, što obično
podrazumeva duboko oranje, tanjiranje ili drlja-
nje, kao i freziranje, kako bi se razbili krupniji
busenovi. Ukoliko se planira zatravljivanje među-
rednog prostora idealno je da se trava poseje kra-
jem leta u godini pre sadnje borovnice. U novom
zasadu se trava može posejati i u proleće, ukoliko
se utvrdi da je to neophodno. Sadnja se obavlja u
rano proleće, onda kada je zemljište spremno za
obradu, obično od aprila do sredine maja.
Najbolje je redove postaviti u pravcu sever-
jug, da bi se omogućila maksimalna izloženost
suncu, a vetrovi obezbedili dobru ventilaciju i
protok vode u zasadu. Može se dogoditi da se ne
mogu ispuniti oba ova uslova, stoga uzgajivači
moraju sami odlučiti koji faktor može stvarati
poteškoće na određenom terenu.
SADNJA
Razmak između sadnica takođe treba odredi-
ti pre naručivanja sadnica, zbog obezbeđivanja
adekvatanog broja sadnica. Razmak između re-
dova zavisi od metoda održavanja zasada koje će
se koristiti (suzbijanje štetočina, košenje i berba),
kao i od načina berbe (unajmljena radna snaga,
samoorganizovana berba ili berba koju obavlja-
ju naručioci). Pritom, sadnja se mora planirati
na način koji obezbeđuje adekvatno oprašivanje
sorte koja se sadi. Oprašivanje borovnice najus-
pešnije je kada se dve sorte sličnog vremena cve-
tanja posade u naizmeničnim redovima na čita-
voj površini zasada.
Uobičajeno rastojanje između redova je 3 m, a
između sadnica u redu 1,2 – 1,5 m. Dužina re-
dova treba da pogoduje načinu berbe. Po dužini,
redovi mogu biti neograničeno dugi, ukoliko se
primenjuje mehanizovana berba, mada ne tre-
ba da budu duži od 200 m, ako nema prolaza
za ručno branje i efikasno odlaganje plodova u
hladnjaču. Ukupan broj potrebnih sadnica za
sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca:
ukupna površina zasada podeljeno sa brojem
redova podeljeno sa razmakom između sadnica.
Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3 m
između redova podeljeno sa 1,5 m između sadni-
ca jednako je 2222 sadnice (1000/3/1,5=2222).
Drugačije rastojanje u redu ili između redova za-
hteva veći ili manji broj sadnica.
Sadnice borovnice treba zasaditi u rano pro-
leće, pošto prođe opasnost od jakih mrazeva.
Korenov sistem borovnice je plitak i kompak-
tne strukture, i za njega se pre može reći da je
horizontalno postavljen u širinu. Stoga je neop-
hodno da jamica u koju se sadi borovnica bude
dovoljno široka. Prilikom ponovnog nagrtanja
zemljom koja je iskopana iz jamice, u nju tre-
ba dodati i vlažni treset. Nemojte zaboraviti da
treset dobro natopite, kako bi se izbeglo da nova
sadnica ne dobije potrebnu vlagu. Eventualno,
treset se može uneti dužinom čitavog reda, pre
sadnje. Ovaj postupak je skup, ali se obično
isplati, jer obezbedjuje da se sadnica dobro pri-
mi i napreduje.
Postavite sadnice borovnice na visinu na kojoj
su bile u rasadniku. Razastrite korenov sistem i
dobro utabajte zemlju kojom ste zakopali sad-
nicu, da bi se obezbedilo dobro prijanjanje ko-
rena. Zalijte novoposađenu sadnicu sa 2,5 cm
vode odmah nakon sadnje. Da bi se izbegao stres
biljke po presadjivanju, orežite 1/3 gornjeg dela
sadnice i skinite cvetne pupoljke.
11
NEGA U GODINI SADNJE
SUZBIJANJE KOROVA
Suzbijanje korova je najznačajnija preventivna
mera zaštite mladog zasada borovnice. Obezbe-
dite da prostor oko sadnice u prečniku 0,9 m
bude bez korova, kako bi se sprečilo rasipanje
hranljivih materija i vlage. Obrada zemljišta u
neposrednoj blizini biljke treba da bude plitka,
da ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema.
Herbicidi koji se primenjuju pre i nakon poja-
ve korova efikasni su u suzbijanju većine korova
(pogledati poglavlje Suzbijanje korova i Suzbi-
janje štetočina)
Malčiranje novih zasada predstavlja neop-
hodnu meru kojom se suzbija pojava korova,
uravnotežava temperatura zemljišta, povećava
vlažnost zemljišta, održava kiselost zemljišta i
povećava sadržaj organske materije. Kao malč,
najčešće se koristi strugotina nekog mekog dr-
veta, mada u tu svrhu može da posluži i iverje,
kora drveta, slama, šaša i mešavina ovih materi-
jala. Debljina malča treba da se kreće između 7,5
i 12,5 cm, a treba je postaviti ‘flat toped’, radi
povećanja dovoda vlage. Postavljenje malča duž
čitavog rednog prostora u širini od 1,25 m efi-
kasnije je od pokrivanja malčom manje površine
oko svake sadnice.
Koren biljke se utvrđuje u mešavinu zemlje i
malča, stoga, da ne bi došlo do oštećenja korena,
malč treba obnoviti, odnosno ponovo nabaciti,
jer se vremenom osipa.
NAVODNJAVANJE
Plitak korenov sistem borovnice čini borov-
nicu veoma osetljivom na ekstremno prisustvo
ili odsustvo vode, odnosno na sušu i poplave.
Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno
navodnjavanje, kojim se obezbeđuje zadržava-
nje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije.
Preporučuje se sistem zalivanja ‚kap po kap‘, a
trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U središnji deo
reda, celom dužinom, može se postaviti savitljiva
irigaciona traka, koja se može i ukopati u zonu
ispod korena, naročito kod sistema izdignutih
leja. Tenziometar je najbolji način nadgledanja
vlažnosti zemljišta, mada se, po pravilu, unosi
ukupno 25 l vode na 10 m reda dnevno (25 l/10
m/d), uključujući i padavine u godini sadnje.
PRIHRANA SADNICA
Na oko 3 – 4 nedelje nakon sadnje, novozasa-
đene sadnice treba pođubriti, a na zemljištima sa
niskim sadržajem organske materije (<3% OM)
postupak treba ponoviti još jednom nakon 4 ne-
delje. Nanesite ili neko kompleksno đubrivo, za
biljke koje traže veću kiselost, ili amonijum sul-
fat (21-0-0) na 6,75 kg/ha čistog N (14 g/ sadni-
ci) u prečniku većem od 30 cm oko žbuna svake
sadnice (testiranje zemljišta može pokazati ma-
nju potrebu za veštačkim đubrivima u odnosu
na prikazane vrednosti u godini sadnje, naročito
kod težih zemljišta). Postupak se može ponoviti
početkom jula, ukoliko rast sadnica nije zado-
voljavajući. Na zemljištima sa nižom kiselošću,
ili na organskim zemljištima, amonijum sulfat se
može zameniti ureom, u upola manjoj količini.
Procenat azota u uobičajenim veštačkim đubri-
vima koja se primenjuju kod borovnice može
se videti u tabeli 2. Ne zaboravite da izračunate
količinu veštačkog đubriva samo za prostor na
kome su zasađene sadnice.
ORGANIZACIJA SEZONSKE
PROIZVODNJE
REZIDBA
Plodovi borovnice rađaju na višegodišnjim
lastarima, međutim, u isto vreme razvijaju se i
novi rodni izdanci. Adekvatnom rezidbom, ko-
jom se odstranjuju slabi i osušeni izdanci, odr-
žava se oblik i proređuje žbun i stimuliše pro-
tok vazduha. Neophodna je kod bujnih sorti u
proizvodnim zasadima. Rezidbom se utiče na
smanjenje broja plodova, što utiče na povećanje
preostalih plodova i njihovu izloženost sunčevoj
svetlosti koja utiče na povećanje sadržaja šećera
u plodovima. Što je veći protok vazduha manja
je mogućnost pojave oboljenja. Pritom, uklanja-
njem zrelih, manje rodnih izdanaka stimuliše se
novi prirast i održava produktivnost.
Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano
Veštačko
đubrivo
Hemijska
formula
Azot
%
Amoniium
nitrat
NH
4
NO
3
34
Urea CO(NH
2
)
2
46,6
Amoniium
sulIat
(NH
4
)2SO
4
20,5
Stainiak promenliiva 1-15
Tabela 2. Hemiska formula i procenat azota
nekih uobicaienih vestackih aubriva
12
proleće, kada se mogu uočiti izdanci oštećeni
zimskim mrazevima. Slabiji žbunovi zahtevaju
oštriju rezidbu od bujnih, jer se rezidbom sti-
muliše vegetativni prirast. Sorte koje imaju ten-
denciju širenja žbuna zahtevaju posebnu pažnju.
Polegnuti izdanci se uklanjaju, a ostavljaju oni
koji će dati dobar rod.
Prilikom rezidbe, izdanke orežite tako da
mogu uspravno da rastu, dok žbun treba da
bude oformljen tako da omogućava dobru izlo-
ženost sunčevoj svetlosti. Žbunovi koji se beru
mehanizovano treba da budu uži i uspravniji od
onih kod kojih se berba obavlja ručno. Prvi deo
rezidbe podrazumeva odstranjivanje izdanaka
koji su suvi ili oštećeni niskim temperaturama,
insektima, bolestima ili koji su polomljeni. Dru-
go, eliminišite sve grane koje se dodiruju. Treće,
uklonite zrele izdanke i one koji se prostiru u
međuredni prostor. Najzad, odsecite kratke, raz-
granate izdanke u središnjem delu žbuna koji su
slabo izloženi sunčevoj svetlosti. Odsecite ih na
mestu što bliže razgranjenju, kako bi se sprečilo
truljenje zaostalog dela i širenje bolesti.
Da bi rast novih izdanaka bio konstantan neop-
hodno je rezidbu obavljati jednom godišnje, jer
je novi prirast potreban za naredne sezone. Da bi
se stimulisao vegetativni prirast kod mladih žbu-
nova dovoljno je odstraniti cvetove. Cvetove treba
skinuti početkom proleća, kada počinju da bubre.
Na početku treće godine, uklonite sve upredene ili
slabo razvijene izdanke, kako bi se žbun pripremio
za sezonu. Kod sadnica starosti od 3 do 8 godina
odstranite sve izdanke u nivou neposredno iznad
površine zemlje, a zadržite 2 najviša izdanka. Do
osme godine rastenja, sadnica borovnice treba da
ima 10 – 20 izdanaka različite starosti. Nakon
toga, održavajte umerenu rezidbu sve dok izdanci
ne postignu punu veličinu, i zadržavajući najbolja
2 – 3 izdanka iz svake sezone. U područjima sa
toplijom klimom, može se čak i 5 godina zadržati
i više izdanaka naglašene rodnosti. Kada izdanci
postignu zrelost (od 5. do 8. godine) sve manje
rađaju, tako da one zrelije treba ukloniti i zame-
niti mlađim izdancima, kako bi se zadržala pro-
duktivnost. Uopšteno govoreći, detaljna rezidba
žbuna vrši se samo zato da bi se eliminisali osuše-
ni ili oboleli izdanci. U tom slučaju, izdanke treba
odseći što bliže zemlji, kako bolest ne bi prodrla
kroz deo izdanka koji je zaostao odsecanjem.
ZAŠTITA OD MRAZA
U odnosu na ostale faktore koji utiču na prinos,
prolećni mrazevi imaju najveći uticaj na smanje-
nje prinosa. Mraz tokom samo jedne noći može
u potpunosti da uništi prinos. Borovnica obično
cveta pre poslednjeg mraza, naročito rane sor-
te. Međutim, za razliku od ostalih voćnih vrsta,
osetljivost na mraz cveta borovnice određena je
njegovim oblikom i pravcem prostiranja. Zaštita
od mraza je obično obavezna kod izuzetno ranih
sorti na lokalitetima na kojima se prolećni mra-
zevi mogu očekivati u više navrata.
Ukoliko je zaštita od mraza neophodna, prime-
njuje se veštačka kiša, jer se cvetovi moraju posu-
ti vodom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na
cvetovima ima vode, temperature će se zadržati
na 0°C, jer voda oslobađa toplotu pre nego što se
pretvori u led. Cvetovi borovnice obično podnose
temperature od nekoliko stepeni ispod tačke zale-
đivanja. Ovaj vremenski razmak između leđenja
vode i oštećenja omogućava da se zasad u potpu-
nosti prekrije ledom, i cvetovi i sadnice ipak za-
štite. Međutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva
na cvetove nedovoljan, temperatura će sići ispod
tačke oštećenja, i tako izazvati još veća oštećenja.
Neophodno je kontinuirano izlivanje na sadnice
najmanje 25 – 38 mm vode na sat, odnosno 420-
550 L/min po hektaru, da bi se obezbedila ade-
kvatna zaštita. Vetrovito vreme uzrokuje gublje-
nje toplote, čime se zaštita od mraza umanjuje.
Pod ovakvim uslovima potrebne su veće količine
vode. Veštačka kiša nema efekta u uslovima kada
je vetar ekstremno jak, jer gubljenje toplote može
biti izraženije nego prilikom zamrzavanja vode.
Osetljivost cvetova na mraz različita je u ra-
zličitim fazama razvoja cveta. Otvoreni ili deli-
mično otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od
čvrsto zatvorenih. Osim toga, cvetovi u razvoju
bolje podnose mraz nego oni koji su otvoreni.
Potreba za zaštitom od mraza uslovljena je i dru-
gim vremenskim uslovima. Veća je verovatnoća da
će mirna, vedra noć stvoriti uslove koji izazivaju
oštećenja, jer se toplota brzo gubi, i temperatura cve-
tova može biti niža od temperature u neposrednom
okruženju biljke. Može se očekivati da će mrazevi
koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati
veća oštećenja od onih koji slede iza perioda svežijeg
vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka.
Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji
se nalazi na najnižoj visinskoj tački, kako bi se
moglo zaključiti o potrebi zaštite od mraza. De-
lovi zasada na nižoj visini biće hladniji od okru-
ženja, a mogu biti značajno hladniji u odnosu
na vazduh oko objekata. Uz to, zaštitu od mraza
treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlaž-
nost vazduha niža, jer je tačka pojave rose niža u
takvim noćima, kada se niže temperature i mogu
očekivati. Nemojte prekidati navodnjavanje uju-
tru pre izlaska sunca, i pre nego što led počne da
otpada sa biljke, ili počne da se prirodno topi.
MALČIRANJE
Oko sadnice, u prečniku od 1 – 1,25 m, treba
naneti sloj malča debljine 7.5 – 13 cm koji treba
obnavljati svake druge do treće godine. Koren
borovnice se razvija u toj mešavini zemlje i mal-
13
ča, i ukoliko se ne obnavlja po raspadanju koren
biljke može biti ogoljen i podložan oštećenjima.
Često je nakon prinavljanja malča neophodno
uneti i dodatne količine azota, obično dva puta
veću količinu od preporučene.
OPRAŠIVANJE
Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose
neophodni su joj insekti koji vrše oprašivanje (80
– 100% oprašivanja). Polen borovnice je težak i le-
pljiv, stoga ga moraju prenositi insekti, da bi opra-
šivanje bilo uspešno. Pčele mogu da otresu polen sa
antera i skupe velike količine polena. Medonosne
pčele ovo ne mogu da obavljaju, tako da su ma-
nje efikasne kod oprašivanja. Solitarne pčele tako-
đe samo otežavaju okolnosti, jer one buše rupe u
osnovi cveta kako bi prikupile nektar. Na taj način
se ne vrši oprašivanje, a medonosne pčele koriste
ove prolaze, tako da ni one ne oprašuju cvetove.
Kod sorti sa manjim cvetom (Bluecrop), ili onih
sa naglašenom produktivnošću polena (Rubel), za-
metanje plodova je obično uspešnije.
Medonosne pčele nisu tako efikasne za opraši-
vanje kao bumbari, jer one manje lete po hlad-
nijem i vetrovitom vremenu. Bumbari i divlje
pčele obično daju bolje rezultate, jer imaju ma-
nje rezervi hrane u košnicama. Smatra se da se
podizanjem gustih, zelenih ograda oko zasada
borovnice stimuliše naseljavanje domaćih pčela,
i time obezbeđuje poboljšano oprašivanje.
Za oprašivanje dovoljno je imati od 4 do 8 pčela
po žbunu tokom najtoplijeg dela dana. Tamo gde
ovo nije slučaj, košnice se mogu postaviti u većem
broju u zasad i tako obezbediti adekvatno opraši-
vanje. Košnice treba postaviti kada se razvije 5%
cvetova (pa najviše do 25%), i treba ih ostaviti u
zasadu sve dok latice cvetova ne počnu da opa-
daju. Za oprašivanje je bolje imati više krupni-
jih nego veći broj manjih košnica. Jedna košnica
po hektaru (sa najmanje 45.000 pčela) dovoljna
je kod sorti Rubel, Bluetta i Blueray, 2 košnice
po hektaru kod sorti Berkley i Elliot, 3 kod sor-
te Bluecrop i čak i do 5 košnica kod sorte Jersey.
Košnice treba postaviti na zaštićenom prostoru sa
prednjim delom košnice (ulazom) okrenutim ka
istoku. Treba ih, po potrebi, rasporediti po celoj
parceli, na međusobnom rastojanju ne većem od
275 m. Košenjem cveća po obodu zasada usred-
sredićete pažnju pčela na žbunove borovnice.
Nemojte zaboraviti da uklonite košnice prilikom
prskanja zasada pesticidima.
KONTROLA ŽIVOTINJA KOJE
PRIČINJAVAJU ŠTETU
U poređenju sa ostalim bobičastim vrstama,
borovnica trpi najveću štetu koju izaziva živo-
tinjski svet, naročito ptice. Zabeleženi su gubici i
do 30% prinosa u ekstremnim slučajevima. Jata
ptica pevačica i manjih ptica mogu neposredno
na žbunu da se hrane bobicama, i tako zaraze
rod. Druge štetočine, kao što su jelen i glodari,
takođe mogu da prouzrokuju štetu.
Najefikasnija zaštita od ptica je postavljanje
mreže koja fizički ne dozvoljava pristup zasadu.
Postavljanje mreže je često skupo, ali se, u zavi-
snosti od materijala od koga je načinjena, može
opravdati, s obzirom na vek trajanja mreže (3
– 10 godina). Mreže se prave ili od materijala koji
su izrađeni od kombinacije plastike i impregnira-
nog platna, najlona, pamuka ili politilena. Postav-
ljanje i uklanjanje mreže predstavlja veliki posao.
Ostali načini zaštite, uključujući audio napra-
ve za pravljenje buke (vatromet, parafinski topovi
itd.), elektronsko ometanje ptica ili emitovanje
zvukova iz divljine mogu biti efikasni samo na
kratko, jer se ptice brzo prilagode emitovanim
zvucima. Vizuelni efekti za zastrašivanje ptica,
kao što su baloni sa očima ili lažne divlje zveri,
mogu biti od koristi. Izmenom i premeštanjem
različitih uređaja doprineće se efikasnosti i du-
gotrajnosti ovih pristupa.
Što se tiče ostalog divljeg sveta, najčešće se pri-
menjuju smrtonosne metode, kao što je trovanje
(kod glodara) i korišćenje vatrenog oružja (kod
jelena i drugih većih životinja). Postavljanje ogra-
da i objekata za zastrašivanje se ponegde pokazalo
uspešnim, međutim, ove metode nisu pouzdane.
PRIHRANA
Borovnica bolje uspeva na kiselim zemljišti-
ma i, u poređenju sa ostalim voćnim vrstama,
pokazuje manju potrebu za većinom mineral-
nih materija. Uopšteno govoreći, borovnica
traži vrlo malo dodatne prihrane, i osetljiva je
ne preteranu primenu mineralnih đubriva. Te-
stiranje zemljišta treba da predstavlja standardni
deo programa prihrane i nege, naročito kontro-
la kiselosti zemljišta. Većina zemljišta može da
obezbedi potrebne mineralne materije ukoliko
se kiselost održava u odgovarajućim granicama.
Međutim, na većini parcela biće potrebna do-
datna prihrana svake godine.
Preporučuje se da se svake godine, u proleće,
mnogo pre berbe, ili po berbi, izvrši testiranje ze-
mljišta i listova borovnice. Pedeset listova sa ce-
lokupne površine parcele treba prikupiti, oprati i
osušiti za analizu. Pregledom problematičnih de-
lova zasada može se utvrditi potreba za dodatnim
testiranjem. Obično se svake godine dodaje azot,
dok se ostale mineralne materije unose samo uko-
liko se testiranjem ukaže na nedostatak.
Izvori azota su uglavnom amonijum sulfat,
amonijum nitrat, urea ili drugi organski izvori.
Kao izvoru azota, prednost se daje amonijum
14
sulfatu, u odnosu na nitrate, jer je borovnica
osetljiva na nitrate. Obično je urea najbolji iz-
bor, ukoliko je kiselost zemljišta ispod 5,0. Ona
je obično i najjeftinija, i treba je unositi da bi
se izbeglo isparavanje. Kompleksna 15-15-15
đubriva ne treba koristiti, osim na peskovitim
zemljištima. Prilikom korišćenja ovih đubriva,
ne zaboravite da koristite amonijumske forme
azota. Zemljišta sa većim sadržajem organske
materije mogu imati manju potrebu za azotom.
Debeo sloj strugotine ili iverja može uticati na
čak do dva puta veću potrebu za azotom, jer su
to materijali koji privremeno mogu da onemo-
guće biljku da dođe do ovih hranljivih materija.
Amonijum sulfat se takođe koristi kada treba
smanjiti kiselost zemljišta. Što je zasad stariji po-
trebe za azotom su veće. Iako doprinosi povećanju
kiselosti zemljišta urea na kiselost ne utiče u znat-
noj meri. Detaljnije informacije o tome date su u
tabeli 4. Možda će nešto više azota biti potrebno
na lakšim, a manje na težim zemljištima. Unošenje
stajnjaka nakon sadnje se ne preporučuje za borov-
nicu koja se plasira na tržište u svežem stanju, usled
mogućnosti prenošenja bolesti preko hrane. Ako se
stajsko đubrivo ipak koristi, treba da bude dobro
kompostirano i uneseno pre sadnje, zbog smanje-
nja rizika. Radi boljeg usvajanja mineralnih mate-
rija preporučuje se primena azota u dva navrata, u
vreme kretanja pupoljaka i 6 nedelja nakon toga.
Đubrenje treba izbegavati krajem leta, jer se tako
stimuliše prirast, jer je podložan oštećenjima to-
kom zime. Jesenje đubrenje obično je neefikasno,
pošto dolazi do demineralizacije pre nego što biljka
upije mineralne materije.
Nedostatak ostalih hranljivih materija na koji uka-
žu analize zemljišta i lista može se nadoknaditi na
različite načine. Fosfor se može nadomestiti kom-
pleksnim đubrivima, ili individualno, kroz diamo-
nijum-fosfat, koncentrat superfosfata, monoamoni-
jum-fosfat i superfosfat. Đubriva koja sadrže samo
fosfor mogu se primenjivati bilo kada, dok đubriva
koja sadrže azot treba tretirati kao azotna đubriva.
Ako se ukaže potreba za dodatnim kalijumom,
treba primeniti kalijum sulfat, u bilo kom perio-
du godine. Izbegavajte korišćenje kalijum-hlori-
da, jer je borovnica osetljiva na hloride. Ukoliko
je potrebno nadomestiti i magnezijum, kalijum-
magnezijum sulfat će odgovarati. Još jedan izvor
magnezijuma je dolomitski kreč, ukoliko je kise-
lost zemljišta niža od 4,5, odnosno ako je sadržaj
magnezijum-sulfata veći.
Isuviše niska kiselost zemljišta obično za posle-
dicu ima nedostatak kalcijuma. U tom slučaju,
koristi se krečnjak ili dolomitski kreč. Ukoliko
pH nije previše nizak, kao izvor kalcijuma može
se upotrebiti gips, a da pritom ne dođe do pro-
mene pH. Ostale mineralne materije retko kada
su u nedostatku, osim u slučajevima izuzetno vi-
soke kiselosti zemljišta. Nedostatak gvožđa (po-
java žutila na mladim listovima) je obično prvi
Starost
(u godinama)
Urea
Amonijum
Sulfat
Čisti
Azot
8 160 350 75
7 135 290 63
6 110 240 51
5 90 190 42
4 70 145 33
3 50 110 23
2 40 85 19
Tabela 4. Goaisnie kolicine nitrogena (hg/ha)
u tipicnom zasaau borovnica u Srbiii
indikator ove pojave, i tada obično postoji nedo-
statak i drugih mikroelemenata. Kontrolisanjem
kiselosti zemljišta ovaj problem se eliminiše.
NAVODNJAVANJE
Adekvatna kontrola vlage u zasadu ta-
kođe je značajna za postizanje profitabilnih pri-
nosa. U područjima u kojima se gaji borovni-
ca neujednačena količina padavina dovodi do
remećenja ravnoteže optimalne količine vlage
tokom čitavog veka zasada. Uzgajivači su prinu-
đeni da nadoknađuju nedostatak vode, odnosno
da uklanjaju višak vode u zasadu, da bi se izbegla
pojava bolesti. Čak i u godinama sa normalnom
količinom padavina može se desiti da zasadu
ponestane vlage, jer je korenov sistem borovnice
plitak. Potrebe borovnice za vodom su najveće u
periodu rasta ploda, sredinom leta, kada je nor-
malna količina padavina najniža. Padavine su
obilnije u proleće i jesen, odnosno u vreme kada
se koren borovnice razvija, i kada je najosetljivi-
ji na bolesti. Za visoke prinose najznačajnije je
praćenje količine padavina u određenoj oblasti,
tako da uzgajivači budu u mogućnosti da obez-
bede dodatne količine vode, ako za to postoji
potreba, kao i odlivanje suvišne vode iz zasada.
Navodnjavanjem borovnice postižu se bolji
prinosi, plodovi su krupniji, a broj plodova koji
se osipaju je manji. Prednost se daje navodnjava-
nju po sistemu ‚kap po kap‘, u područjima sa ret-
kom pojavom prolećnih mrazeva, a postavljanje
15
ovog sistema treba obaviti pre sadnje. Elastične
plastične trake mogu se postaviti uz sadnice duž
leja, ili se mogu ukopati ispod zone korenovog
sistema, u slučaju izdignutih leja. Veštačka kiša
se takođe može koristiti kada je potrebno obez-
bediti zaštitu od mrazeva, ali, u tom slučaju, tre-
ba očekivati pojavu gljivičnih oboljenja.
Za zasad borovnice standardne veličine potreb-
no je 125 – 155 cm vode po hektaru tokom čitave
vegetacije. Kao i u godini postavljanja zasada, to-
kom čitavog početnog perioda vegetacije zemlji-
šte u zasadu treba da bude obezbeđeno vodom
do mere od oko 50% njenog kapaciteta primanja
vode. Tenziometrom se najefikasnije kontroliše
količina vlažnosti zemljišta, mada u praksi, u pr-
voj godini po sadnji, obično na 10 m reda dolazi
30 l vode dnevno (25 l/10 m/ d), uključujući pa-
davine i navodnjavanje, sa godišnjim povećanjem
od oko 20%, dok zasad ne postigne zrelost. Ovaj
uslov može se obezbediti kombinovanjem pada-
vina i navodnjavanja. Dnevne količine će varirati
tokom vegetacije, u zavisnosti od faze rasta, s tim
što će, da bi se obezbedila odgovarajuća količina
vode za plod koji sazreva, veće količine biti po-
trebne tokom perioda formiranja konačne veliči-
ne ploda, kao i tokom perioda berbe.
BERBA I MANIPULACIJA
PLODOVIMA POSLE BERBE
Tretiranje plodova pre berbe i odluke o na-
činu tretiranja zasada borovnice značajno se
odražavaju na prinos. Izabrana sorta trebalo bi
da odgovara potrebama na tržištu. Na primer,
treba izbegavati sorte sa plodovima problema-
tičnog kvaliteta, a sorte kao što je Elliot, koje
boju poprimaju pre nego što postignu odgova-
rajući nivo šećera, ne treba brati pre postizanja
pune zrelosti. Adekvatnom rezidbom postiže se
da plodovi budu krupniji, ujednačeniji, ranijeg
vremena zrenja, kao i da se lakše beru, što dopri-
nosi efikasnosti i smanjenoj pojavi oboljenja. Vi-
sok nivo azota može dovesti do slabije trajnosti
plodova i zakasnelog vremena sazrevanja. Slabo
oprašivanje negativno će se odraziti na zameta-
nje plodova i prinose. Važno je u svim oblastima
iznaći najbolja rešenja za gajenu kulturu, u cilju
dostizanja profitabilnih prinosa.
Prvi prinosi se često mogu očekivati u toku treće
i četvrte godine gajenja, s tim što se puna produk-
tivnost zasada očekuje u šestoj i desetoj godini, u
zavisnosti od sorte i klimatskog područja. Borov-
nica raste u grozdovima i nema ujednačeno vreme
sazrevanja, što podrazumeva više berbi za posti-
zanje maksimalnih prinosa. Berbu treba obavljati
često, na svakih 7 – 10 dana, ili češće, ukoliko
su temperature visoke. Što se sezona više primiče
kraju, interval između branja postaje duži, s tim
da su kod sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja
berbe ređe. Plodovi su najboljeg kvaliteta ako se
beru ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego što
nastupe visoke temperature. Ustanovljen sistem
brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je
imperativ. Odlaganje hlađenja nakon berbe zna-
čajno može uticati na trajnost plodova.
Borovnica za potrošnju u svežem stanju uglav-
nom se bere ručno, a preporučuje se što manje
manipulisanje plodovima, da bi se umanjilo
oštećenje plodova i širenje bolesti. Zrele bobice
sa grozda treba palcem otresti na dlan, ne treba
ih brati, kao većinu drugog voća. Prosečni pro-
fesionalni berač može da ubere od 20 do 25 kg
za 8 sati po danu, dok iskusniji berači mogu da
sakupe i veće količine kada je rod obilan. Sve je
više uzgajivača koji plodove borovnice prilikom
berbe plasiraju u posude u kojima se bobice pro-
daju. Ovim se smanjuje prenošenje plodova iz
ruke u ruku, ali je radna snaga skuplja, jer ova-
kav način berbe usporava berača. Bobice bi tre-
balo brzo transportovati sa polja u hladnjaču.
Borovnice za preradu podrazumevaju mehani-
zovanu berbu, mada je mehanizovana berba sve
uobičajenija i kod borovnice za svežu potrošnju.
Mali ručni vibratori sa posudom za skupljanje
otresene borovnice mogu se koristiti na manjim
površinama, dok se u komercijalnoj proizvod-
nji koriste veliki kontejneri koji se postavljaju
iznad mašina za branje. Iako je kod mehanizo-
vane berbe neophodno dodatno sortiranje voća,
a dugotrajnost plodova smanjena, troškovi me-
hanizovane berbe su za ½ do 1/3 niži u odnosu
na ručnu berbu. Međutim, kod mehanizovane
berbe, da bi berba bila efikasna, rastojanje izme-
đu redova mora da bude 3 m, a rastojanje od
ivice zasada do početka reda (zbog zaokretanja
mehanzacije) 8 m, dok nagib ne sme da bude
veći od 10%. Obično uzgajivači prve dve berbe
obavljaju ručno, kod bilo koje sorte, sve dok ve-
ćina bobica ne sazri, čime se smanjuje broj zele-
nih i za sortiranje nedovoljno sazrelih bobica.
HLAĐENJE I ČUVANJE
Bobičasto voće bi trebalo brzo stavljati u kli-
matizovane uslove hladnjače, propuštanjem
hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plo-
dovima. Kada se plodovi ohlade do blizu 0°C,
palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i osta-
viti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C
– 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85%,
i uz slab protok vazduha, radi smanjenja stepena
dehidratacije. Viša temperatura vazduha u hlad-
njači i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se
odraziti na dugotrajnost plodova.
Plodovi obrani neposredno pre pune zrelosti
imaće bolju dugotrajnost u odnosu na prezrele i
plodove obrane u punoj zrelosti. Kod proizvod-
nje borovnice za svežu potrošnju najbolje je obu-
16
čiti berače da u pravo vreme beru plodove, tako
da sortiranje nakon berbe ne bude neophodno.
Berači mogu ubrane bobice odlagati direktno
u plastične posude za maloprodajno tržište koje
se mogu direktno prosleđivati u hladnjaču i pla-
sirati na tržište. Plastične posude od čiste Cla-
mm-shell plastike, različitih dimenzija, koriste
se kako za maloprodajno tako i za veleprodajno
tržište. Ove posude su jeftine, omogućavaju brzo
hlađenje plodova i providne su. Precizni izgled
posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima.
Posude od stiropora, kartona ili drveta još uvek
su u upotrebi za lokalno i neposredno malopro-
dajno tržište, kao i za namensko tržište.
TRANSPORT
Veliki procenat obranih plodova se izgubi na
putu od ‘njive do trpeze’. Veliki deo ovog gu-
bitka posledica je loše manipulacije plodovima
posle berbe, uključujući i transport. Smanje-
njem broja transfera plodova kako iz ruke u
ruku tako i kao upakovanog proizvoda, sma-
njuje se i procenat gubitka. Bobičasto voće bi
trebalo održavati u hladnim uslovima, upako-
vano u svakoj fazi transporta. Gajbice bi treba-
lo transportovati na paletama, ne dopuštajući
pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu pri-
kolice, kako bi se obezbedio protok vazduha.
Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili
stranu prikolice može dostići čak i 11°C. Isto
tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih toč-
kova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje.
Da bi se palete stabilizovale one su mogu do-
datno prepakovati, ili se mogu obmotati pant-
ljikama. Ukoliko za to postoje mogućnosti tre-
ba koristiti kamion-hladnjaču. Međutim, kod
većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije
zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se
održi ispod 4°C, a da se plodovi pritom ne za-
lede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova
pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod
stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko
vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju,
gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslo-
va treba prekriti platnom da bi se održala niža
temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje
za transport na veliku daljinu.
Transport plodova do veleprodajnog, odnosno
maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole
odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda
koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih
odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno ma-
loprodaji, u smislu njihove edukacije kako da na
adekvatan način postupaju sa svežom borovni-
com. Poželjan je lični kontakt između prodavca
i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada
to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo
za rukovanje pridodato uz pošiljku.
SUZBIJANJE ŠTETOČINA
Borovnica je osetljiva na mnoge insekte i bo-
lesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontro-
lisati, ili se njihova zastupljenost može svesti na
minimum kroz adekvatnu negu i primenu agro-
tehničkih mera u zasadu. Održavanje ispravnog
zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vo-
dom, kao i provetravanje i zaštita od korova, u
cilju minimiziranja zastupljenosti domaćina bo-
lesti, doprineće smanjenju uticaja bolesti i šte-
točina. Suzbijanje štetočina lakše je ako je žbun
proređeniji. Pritom, izbor otpornih sorti i ade-
kvatna upotreba pesticida, u cilju zaustavljanja
širenja pojave štetočine koja se suzbija, takođe
pozitivno utiče na njenu zastupljenost. Među-
tim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da
će gubici u prinosima preći prihvatljive granice
hemijski pesticidi pružaju najbolju zaštitu i za-
dovoljavaju potrebe svakog tržišta.
17
INSEKTI ŠTETOČINE
Eriofidna grinja (Acalitus vaccinii) je veoma
sitna, beličasta grinja, izduženo-kupastog oblika.
Osam nožica grupisano je blizu glave na prošire-
nom kraju tela. Da bi se grinja jasno videla mora
se koristiti lupa. Pupoljci koje ova grinja napad-
ne imaju crvenkastu boju i gruba ispupčenja na
spoljnoj strani listića pupoljaka. Tokom čitave
sezone, ove grinje se mogu naći u svim stadiju-
mima razvoja, i uglavnom se zadržavaju na po-
puljcima i cvetovima. Ova grinja hrani se tkivom
i listićima pupoljaka, što dovodi do sušenja i de-
formisanja cvetova, koji ili ne mogu da zametnu
plod ili obrazuju plod neravne površine. Sadni-
ce treba pregledati u septembru, pre nego što se
novi pupoljci u potpunosti formiraju. Kontrola
ove pojave može se vršiti orezivanjem zaraženih
izdanaka, dok se u izvesnom stepenu može suz-
biti i primenom hemijskih sredstava, odnosno
prskanjem nakon berbe mešavinom Tiodana sa
70-second superior oil. Postupak treba ponoviti
posle dve sedmice.
Male zimske grinje (Operophtera brumata)
mogu izazvati ozbiljnu defolijaciju, a može se
naći i kod drugih zastupljenih voćnih vrsta. Žen-
ka, koja nema krila, uspuže se uz izdanak žbuna
početkom zime, da bi u naprslinama kore izdan-
ka izlegla jaja. Sićušne larve će se izleći početkom
proleća, i nastaniti na nabubrelim pupoljcima.
One se hrane pupoljcima, i tako ih uništavaju.
Kasnije se premeštaju na listove, gde se hrane, a
njih obmotavaju svilenkastim nitima. U ovom
stadijumu razvoja, one su zelene boje, sa jedva
vidljivom prugom sa bočne strane. Sredinom leta
padaju ne zemlju gde, ispod biljnih ostataka, pre-
laze u stadijum lutke. Štetočina razvija samo jednu
generaciju godišnje. Za suzbijanje ove štetočine,
početkom proleća, važno je pregledati pupoljke
borovnice i proveriti da li u njima ima sićušnih
crva. Prskanjem odraslih insekata, krajem jeseni
ili početkom proleća, može se donekle suzbiti ova
štetočina. Za suzbijanje insekata iz roda Lepidop-
tera efikasni su preparati na bazi Bacillus thurin-
giensis (BT) - malation, karbaril, azinfos-metil,
piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.
Crv borovnice - (Rhagoletis mendax) je veo-
ma značajna štetočina koja je često u visokom
stepenu zastupljena kod borovnice. Kod ubra-
nih plodova nivo tolerancije je nula. Ova šteto-
čina prezimi u zemlji ispod žbuna kao sićušna
(3 mm), mrko-žuta čahurasta forma. Počet-
kom leta počinju da se pojavljuju leptiri srednje
veličine,što se nastavlja tokom čitavog leta. Telo
im je crne i tamno mrke boje, a na krilima, koja
imaju po jedno sa obe strane, uočljive su crne
pruge. Jaja polažu ispod pokožice zrelih bobica,
ili bobica koje sazrezvaju, 7 do 10 dana po izla-
sku ženke. Larve se izlegu kroz nedelju dana, a
hrane se bobicom, i mogu se uočiti samo uko-
liko im se veličina poveća. Lepljive kartonske
trake sa amonijum-acetatom mogu se koristiti
za monitoring, a prag zastupljenosti je 1 odra-
stao insekt. Hemijska sredstva za suzbijanje ove
štetočine su malation, karbaril, azinfos-metil,
piretrin i fosmet.
Smotavac ploda borovnice (Argyrotaenia veluti-
nana, Choristoneura rosaceana) koristi terminalne
listove za zaštitu larvi, obmotavajući ih svilenka-
stim nitima. Na isti način može obmotati i cvetove
i plodove. Ove štetočine mogu zaraziti obrane plo-
Slika 1. Acalitus vaccinii
Slika 2. Operophtera brumata
Slika 3. Rhagoletis menaax
Slika 4. Argvrotaenia velutinana
18
dove, naročito one koji su mehanizovano obrani.
Za monitoring se mogu koristiti feromonske klop-
ke, a prag zastupljenosti je 1 larva na 100 lisnih
izdanaka. Kontrola uključuje koriščenje preparata
na bazi Bacillus thuringiensis (BT) - malation, kar-
baril, piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.
Lisni miner (Gracilaria vacciniella) hrani se
među slojevima listova, a tuneli koje ostavlja
za sobom vidljivi su na donjoj strani listova. U
kasnijim stadijumima razvoja, štetočina izlazi iz
sićušnih tunela, i čitav list savija i vezuje u trou-
glastu formu. Odrasla larva pada na zemlju, gde
se pretvara u lutku, i postaje odrasli insekt. Para-
zitska osa, Apanteles ornigis, može u velikoj meri
uništiti ovaj insekt. Visoka zastupljenost ove šte-
točine može se tolerisati, uz neznatne gubitke, ali
će prilikom berbe listovi ‘zavezani’ kao što je opi-
sano pasti na zemlju i prouzrokovati zaraženost.
Preporučuje se da se u zasadima u kojima je berba
mehanizovana prskanje hemijskim preparatima
više puta ponovi, nakon što se uoči pojava šteto-
čine. Za suzbijanje se može koristiti čitava paleta
preparata, kao što su azinfos-metil, tebufenoksi-
zid, fosmet, metomil ili spinozad. Na parcelama
na kojima se berba obavlja ručno može se toleri-
sati pojava većeg broja ove štetočine.
Gusenice koje se hrane listom (Hyphantria cu-
nea, Datana sp., Malacasoma) hrane se na lišću
borovnice. Neke od njih hrane se u grupama, sa
ili bez svilenkastog zastora, i mogu da prouzrokuju
potpun gubitak lisne mase na čitavim žbunovima.
Ako ih tokom perioda cvetanja ima u velikom bro-
ju, samo su insekticidi bazirani na bakteriji Bacillus
thuringiensis (BT) efikasni za suzbijanje. Kod ma-
nje zastupljenost štetočine, za kontrolu je dovoljno
obaviti rezidbu i sagoreti svilenkaste forme. Kasni-
je, u toku vegetacije, za suzbijanje insekata iz roda
Lepidoptera mogu da posluže preparati kao što su
malation, karbaril, azinfos-metil, piretrin, fosmet,
spinosad i tebufenoksizid.
Vaši (Illionia pepperi, Myzus persicae, Fimbriap-
his fimbriata) se najčešće mogu naći na donjoj stra-
ni mladog i sočnog lišća, kao i na mladim vrhovi-
ma izdanaka. Odrastao insekt može da razvije više
generacija godišnje, pri čemu se brojne populacije
insekta pojavljuju sredinom leta. Oštećenja koja
uzrokuju vaši često su usko povezana sa prenoše-
njem virusnih i oboljenja koja liče na virusna. One
takođe mogu da budu uzrok zaraženosti kod plo-
dova obranih mehanizovano. U slučajevima pojave
značajne opasnosti od virusa ili velikog broja ovih
štetočina, pre berbe treba pristupiti tretiranju zasa-
da metomilom ili malationom.
Osa galica borovnice (Hemadas nubilipennis)
obrazuje velika okruglasta zadebljanja na mladim
izdancima, obično pri terminalnim izdancima.
Sićušna osa, koja ne leti, pojavljuje se početkom
leta, uspuže se uz mladi izdanak, gde će položiti
jaja. Na tom mestu se obrazuje guka. Zaraženost
je obično lokalne prirode, ali se može proširiti i,
naročito u mladim zasadima, prouzrokovati pro-
bleme. Kontrola se najbolje obezbeđuje rezidbom
i sagorevanjem zadebljanja na mladim izdancima,
u jesen, pošto lišće opadne, kao i odstranjivanjem
sasušenih vrhova tokom vegetacije.
Insekti koji napadaju listiće pupoljaka (Diaspidi-
otus ancylus, Lecanium sp.) hrane se grančicama, i
mogu nepovoljno uticati na bujnost sadnice. U rano
Slika 5. Hvphantria cunea
Slika 6. Illionia pepperi
Slika 7. Hemaaas nubilipennis
Slika 8. Diaspiaiotus ancvlus
19
proleće, na listićima pupoljaka na grančicama se
može uočiti veliki broj ženki ovih insekata. Adekvat-
nom rezidbom umanjuje se verovatnoća ove pojave.
Prskanjem dormantnim uljanim preparatom počet-
kom proleća, u vreme bubrenja pupoljaka, obezbe-
djuje se kontrola ovih štetočina. Za efikasnu kontro-
lu neophodno je dobro poprskati zasad.
‘Dogwood borer’ (Synanthedon scitula) je sićuš-
ni leptir, najčešće crne boje, sa tankim žutim pru-
gama u predelu abdomena. Odrastao insekt polaže
jaja na izdancima tokom juna i jula, a larve se izležu
ispod kore izdanka, na mestima orezivanja, ili na
drugim pukotinama na izdanku. Hrane se mladim
izdancima, što može da prouzrokuje sušenje mla-
dih delova izdanaka, i dovede do slabljenja čitavih
izdanaka koji se, usled vetra, obilnijeg roda ili usled
mehanizovane berbe mogu polomiti. Feromonske
klopke se mogu koristiti za monitoring ovih inse-
kata, a preparati kojima se eliminišu insekti iz roda
Lepidoptera su malation, karbaril, azinfos-metil,
piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.
Svrdlaš izdanka borovnice (Oberea myops)
uzrokuje dve vrste oštećenja. Početkom leta, pr-
vih 7 do 10 cm postojećeg prirasta može se osu-
šiti i propasti. Ova pojava može se dogoditi kako
na zrelim granama, koje se brzo razvijaju, tako i
na manjim granama. Pregledom mladih izdana-
ka mogu se uočiti nabori na rastojanju od 1 cm,
gde su jaja položena. Oštećenje koje je kasnije
vidljivo odnosi se na sušenje čitavog izdanka.
Detaljnim ispitivanjem mogu se opaziti sićušna
udubljenja na 7 do 10 cm, čitavom dužinom
mladog izdanka, iz kojih vise paučinaste niti.
Kada se izdanak raspori po dužini, u njemu se,
na kraju kanala, može videti žućkasta, beznoga
buba, dugačka 1 do 2 cm. Rezidba i spaljivanje
zaraženih izdanaka na delu ispod insekta jedina
je efikasna mera kontrole.
Nematode se najefikasnije suzbijaju prikida-
njem životnog ciklusa štetočine, ili fumigacijom,
u vreme jesenje obrade zemljišta pred sadnju.
Ove mikroskopske crve teško je uočiti i kontro-
lisati. Nematode Xiphinema spp. (uzrokuje ošte-
ćenja na korenu), Pratylenchus spp. (uzrokuje
lezije na korenu) i Paratrichodorus spp. (uzro-
kuje zadebljanja na korenu) negativno se odraža-
vaju na bujnost biljke i njen životni vek. Na ove
nematode naročito su osetljive mlade sadnice. U
pogledu suzbijanja, veoma malo se može učiniti
pošto se zasad već podigne. Dalje širenje nema-
toda može se zaustaviti iskopavanjem zaraženih
sadnica sa korenovim sistemom i fumigacijom
tog dela zemljišta. Površinski usevi, kao što su
raž, engleska trava, sudanska trava i neven, mogu
smanjiti zastupljenost nematoda.
Slika 9. Svnantheaon scitula
Slika 10. Oberea mvops
20
BOLESTI I PROUZROKOVAČI BOLESTI
Antraknoza (prouzrokovač Colletotrichum
gleiosporioides) se uglavnom javlja u godinama
sa obilnim padavinama i toplim vremenom. Za-
raženost bobica obično nije uočljiva, ali se može
pojaviti bilo u kojoj fazi razvoja ploda. Oboljenja
se javljaju tokom perioda cvetanja i kada je plod
još uvek nezreo. Oboljenja su najuobičajenija na
cvetnim vrhovima plodova. Tokom perioda sazre-
vanja, inficirana mesta postaju blago ulegnuta i
naborana. U uslovima povišene vlažnosti, na tim
mestima, razvija se sloj ružičastih, sluzavih spora.
Orezivanjem i uništavanjem sasušenih izdanaka
u proleće umanjuje se pojava primarnih izazivača
zaraze. Suzbijanje se može vršiti i hemijskim pu-
tem, rotiranjem različitih preparata, kao što su, na
primer, azoksistrobin, mešavina ciprodinila i flu-
dioksonila, ziram, piraklostrobin, mešavina kap-
tana i fenheksamida, mešavaina piraklostrobina i
boskalida i hlorotalonil. Rotiranje različitih klasa
preparata se naročito savetuje, kako bi se izbegla
rezistentnost patogena.
Botritis (prouzrokovač Botrytis cinerea) Botrytis
cinerea može da napadne cvetove i mlade grančice,
u proleće, nekoliko dana nakon kišnog i maglo-
vitog vremena, ali i zrele plodove, kasnije tokom
sezone. Cvetovi i/ili mlade grane propadaju, popri-
maju mrku boju, a prekriva ih mrka masa gljivičnih
spora. Višak azota može da dovede to izraženog ra-
sta lisne mase, koja je osetljivija na oboljenje. Ovo
oboljenje može se suzbiti tokom perioda bubrenja
pupoljaka nanošenjem Kaptana, pre kretanja pu-
poljaka. Ziram je efikasan u prvim fazama razvoja
patogena, ali se kontrola bazirana samo na ovom
preparatu ne preporučuje. U periodu kada pupolj-
ci poprimaju ružičastu boju, mogu se primeniti
dodatne mere kontrole preparatima fenheksamid,
mešavina ciprodinila i fludioksonila, kaptan, me-
šavina kaptana i fenheksamida, iprodion, mešavina
piraklostrobina i boskalida i fenbukonazol. Rotira-
nje različitih klasa preparata se naročito preporuču-
je, kako bi se izbegla rezistentnost patogena.
Monilinija (prouzrokovač Monilinia vaccinii-
corymbosi) uzrokuje pojavu pri kojoj mladi iz-
danci venu, poprimaju mrku boju i propadaju,
a može se pogrešno zaključiti da su navedena
oštećenja izazvana mrazom. Tkivo u osnovi cvet-
nih grozdova može izgledati vodenasto ili mrko.
Kako se plod razvija, bobice iznikle iz obolelih
cvetova poprimaju braon ili krem boju, klupčaju
se u čvrstu čahuru i slobodno padaju sa žbuna.
Sledećeg proleća, iz začaurenih bobica pojavljuju
se spore. Uz mere kontrole, preporučuje se tanji-
ranje zemljišta ispod samog žbuna, neposredno
pred kretanje pupoljaka, da bi se sprečilo obrazo-
vanje spora. Oboljenje se može i hemijski suzbiti
višestrukim prskanjem hlorotalonilom, odnosno
svakih 7 – 10 dana od pojave pupoljaka do vre-
mena punog cvetanja. Alternativno, oboljenje se
suzbija i primenom zirama, koji se nanosi na vr-
hove mladih pupoljaka, dva puta u intervalu od
7 dana. Azoksistrobin takođe može biti efikasan
u kontroli, ali ga ne treba primenjivati u blizini
zasada sa jabukom, zbog njegove izražene fito-
toksičnosti. Ostali efikasni preparati su kaptan,
mešavina ciprodinila i fludioksonila, mešavina
Slika 11. Colletotrichum gleiosporioiaes
Slika 12. Botrvtis cinerea
Slika 13. Monilinia vaccinii-corvmbosi
21
kaptana i fenheksamida, mešavina piraklostro-
bina i boskalida i fenbukonazol. Preporučuje
se rotiranje različitih klasa hemijskih preparata,
kako bi se izbegla rezistentnost patogena.
Plamenjača borovnice (Phomopsis vaccinii)
dovodi do uvenuća i sušenja mladih izdanaka, od
vrha ka žbunu. Srž biljke i mlade grane gube boju,
a oboleli zreli izdanci mogu iznenada da uvenu i
propadnu sredinom leta. Indikator oboljenja je
propadanje individualnih izdanaka, dok čitava
biljka izgleda zdravo. Da bi se sprečilo nastajanje
oboljenja najbolje je izvršiti adekvane agrotehnič-
ke mere (da se izbegnu oštećenja od zimskih mra-
zeva), ukloniti sasušene izdanke i spaliti zaraženi
‘materijal’ po pojavi oboljenja. Prskanje krečnim
sumporom u proleće, po izbijanju pupoljaka, re-
dukovaće stepen pojave primarnih izazivača zara-
ze. Dve nedelje po nanošenju preparata ne treba
nanositi uljane preparate. Ziram i bakar-hidrok-
sid takođe mogu donekle da obezbede kontrolu
oboljenja u ranim fazama vegetacije. Kasnije, to-
kom vegetacije, azoksistrobin, piraklostrobin ili
mešavina piroklostrobina i boskalida mogu do
izvesne mere da posluže u kontroli. Azoksistrobin
je izuzetno fitotoksičan za jabuke. Svaki od pre-
parata treba rotirati (po klasama) da bi se izbegla
rezistentnost patogena.
Trulež korena (Phytophthora cinnamomi) se
najčešće javlja kod zemljišta sa lošom drenažom,
a oboljenje dovodi do propadanja čitave biljke,
a ishod je fatalan. Inicijalni simptomi su žutilo i
crvenilo listova, a katkad rubovi listova izgledaju
spaljeno i sparušeno. Ono što potom sledi je kr-
žljanje i propadanje biljke. Gajenje borovnice na
izdignutim lejama i primena mera kojima se po-
boljšava drenaža zemljišta doprinosi suzbijanju
ovog oboljenja. Mefanoksam i fosetil-Al mogu
do izvesne mere pomoći u kontroli.
Virus sušenja borovnice (BISV) može prouzro-
kovati ozbiljna oštećenja cveta i lista, sa fatalnim
ishodom. Simptomi se pojavljuju tokom perioda
cvetanja. U pogledu intenziteta, ispoljeni simpto-
mi variraju, počev od sušenja cvetova do pojave
nekrotičnih oblika na listovima, pri čemu se 5-10
cm lista potpuno osuši. Kod nekih sorti simptomi
ili nisu uočljivi ili je na zrelijim listovima uočljiva
samo hloroza lista. Virus se može brzo proširiti
zasadom, najčešće vašima, što za posledicu ima
potpunu zaraženost zasada kroz nekoliko godina.
Najbolji pristup u kontroli ovog oboljenja je sad-
nja zdravih sadnica, u kombinaciji sa suzbijanjem
vaši i eliminisanje i spaljivanje zaraženih sadnica.
Virus šoka borovnice (BIShV) može da dovede
do propadanja cveta i lista, a često se pogrešno
zamenjuje virusom sparušenosti lista. Međutim,
kod ovog virusa, na sadnicama se primećuje šok
u trajanju od 1 – 4 godine, a zasad slabo rađa.
Potom se zasad oporavlja, ali i dalje ostaje izvor
primarnih izazivača zaraze. Simptomi se najpre
javljaju sredinom proleća, uglavnom u vidu tan-
kih, crvenih prstenova sa obe strane lista, kao i na
cvetovima koji ne uspevaju da zametnu plod. Vi-
rus se potom brzo širi preko polena, i može da za-
razi čitave zasade. Iskrčivanjem zaraženih sadnica
i iznošenjem košnica iz zaraženih polja doprineće
se kontroli ovog oboljenja. Da bi zasad bio zdrav,
neophodno je koristiti bezvirusni sadni materijal.
Virus prstenaste pegavosti paradajza (ToR-
SV) prenosi se nematodom Xiphinema spp.,
a može se naći kod mnogih vrsta koje se gaje.
Listovi se obično deformišu, a na njima se obra-
zuju sitne hlorotične pege kružnog oblika. Na
mladim izdancima, grančicama i rodnim grana-
Slika 14. Phomopsis vaccinii
Slika 15. BIShJ
Slika 16. ToRSJ
22
SUZBIJANJE KOROVA
Suzbijanje korova uključuje primenu kako
agrotehničkih mera održavanja zemljišta tako
i primenu hemijskih preparata. Malčiranjem i
ručnim plevljenjem može se, do izvesne granice,
smanjiti potreba za značajnijom primenom he-
mijskih preparata. Ne treba dozvoliti da se korov
utvrdi u zasadu, ili oko njega. Primenom agro-
tehničkih mera u zasadu u godini sadnje, kada
su sadnice niskog rasta, obezbeđuje se olakšano
suzbijanje korova u kasnijim godinama. Zemlji-
šte treba u manjoj meri obrađivati, jer je koren
borovnice veoma plitak. Međuredni prostor
može se zatraviti, kako bi se umanjila pojava ko-
rova. Malč i herbicidi obično se nanose na pro-
storu od 1 – 1,2 m pored banka.
Za suzbijanje korova u zasadu borovnice po-
stoji veliki broj herbicida. Oni se mogu svrstati
u više kategorija, u zavisnosti od toga na koje su
korove usmereni (širokolisni nasuprot travama),
u zavisnosti od vremena primene (pre pojave ko-
rova nasuprot onima koji se primenjuju nakon
pojave korova) i specifičnosti (širokog spektra
nasuprot onih namenjenih za određene korove).
U tabeli 4, navedeni su herbicidi koji se mogu
naći na tržištu, kao i uputstvo za upotrebu.
ma takođe se mogu javiti slične pege. Najbolja
mera kontrole ovog oboljenja je izbor zdravog
sadnog materijala. Površinski usevi koji se seju
pre sadnje i fumigacija mogu do izvesne mere
uticati na suzbijanje oboljenja, dok sadnice ne
postanu zrele.
Virus mozaika se najčešće prenosi vašima,
i uzrokuje blago do sjajno šarenilo lista, kao i
žućkaste do žućkasto-zelene forme mozaika li-
sta. Simptomi se ne moraju obavezno javiti sva-
ke godine, mada ima podataka o gubicima od
15%. Kontrola vaši, vektora virusa, trebalo bi
da doprinese u suzbijanju oboljenja.
Oboljenje kržljavosti uzrokuju organizmi na-
lik na mikroplazmu koji dovode do ukupne kr-
žljavosti biljke. Za ovu pojavu karakteristično je
da se plod povija na dole i umotava. Središnja
vena lista i ostale vene i dalje ostaju zelene. Hlo-
rotične pege često poprimaju crvenu boju u ka-
snijim fazama vegetacije. Ovo oboljenje prenosi
leafhopper, ali se on retko može naći u poljima.
Insekticidi koji se koriste u kontroli ovog insekta
su od primarne važnosti. Prskanje nakon opada-
nja cvetnih latica rano u jesen mogu doprineti
suzbijanju odraslih insekata. Insekticidi širokog
spectra delovanja, kao što su malation i metomil,
takođe mogu biti efikasni. Iskrčivanje zaraženih
biljaka ima pozitivan uticaj na suzbijanje ovog
oboljenja. Bezvirusni sadni material neophodan
je uslov za podizanje zdravog zasada.
23
Preparat
Način
primene
Preporuče-
na doza
(kgAI/ha)
Uputstvo za primenu
Napropamid
Pre pojave
korova
4,5
Primenite kasno u jesen ili u rano proleće, pre pojave
sejanaca korova. Uneti prilikom obrade zemljišta, i zaliti
u roku od 24 h po tretiranju.
Terbacil
Pre pojave
korova
2,0-3,0
Koristiti samo na zasadima starim 1 ili više godina. Uneti
u proleće, u vreme klijanja korova, ili kada su korovi
niskog rasta, ili u jesen, nakon berbe. Izbegavajte da
preparat dođe u kontakt sa lišćem.
Fluazifop-butil
Nakon
pojave
korova
0,28-0,42 +
1% uljanog
koncentrata
Primeniti na trave čija visina ne prelazi 20 cm.
Glifosat
Nakon
pojave
korova
0,28-0,84
Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem. Ko-
risti se za pripremanje parcele. Sporadično se koristi na
mestima sa jačim korovima. Uništava žbunove borovnice
ukoliko se nanese na zelena tkiva.
Parakvat
Nakon
pojave
korova
0,8-1,2
Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem. Nano-
si se u međuredni prostor za supresiju korova. Uništava
tkiva sa kojima dođe u kontakt. Naneti na korov koji je
izbio, u rastvoru od 53 do 212 L/ha vode.
Pelargonska
kiselina
Nakon
pojave
korova
9-90 L
3-10%
rastvor
Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem. Nano-
si se u međuredni prostor za supresiju korova. Uništava
tkiva sa kojima dođe u dodir.
Setoksidim
Nakon
pojave
korova
0,32-0,53
+ 1% uljani
koncentrat
Primeniti na izraslu travu-korov čija visina ne prelazi 20
cm. Kod višegodišnjih trava-korova primeniti jače doze.
Ne obrađivati zemljište 5 dana pre primene, I 7 dana po
nanošenju preparata.
Diklobenil
Pre pojave
korova
4,5-6,75
Koristi se u suzbijanju nekih višegodišnjih korova koje drugi
herbicidi koji se koriste pre pojave korova ne uspevaju da
unište, a suzbija i sejance korova koji se kasnije pojave. Pri-
meniti krajem jeseni ili početkom proleća, kada se dnevne
temperature ustale ispod 7,2°C. Neophodno je ravnomerno
naneti preparat, a potrebna je i specijalizovana prskalica.
Norflurazon
Pre pojave
korova
4,5
Preparat naneti u periodu od jeseni do početka proleća
pre pojave korova, kao i za vreme zimskog mirovanja. Ne
koristiti ga na zasadima mlađim od 6 meseci, a prskanje
treba obaviti samo jednom godišnje.
Orizalin
Pre pojave
korova
2,25-5,5
Preparat naneti krajem jeseni i početkom proleća, pre po-
jave korova. Ne prskati na novozasađene žbunove sve dok
se zemljište dobro ne utvrdi oko žbuna, tek pošto puko-
tine na zemljištu nestanu . Ne preporučuje se korišćenje
na zemljištima sa visokim sadržajem organske materije.
Zalivati tokom 21 dana. Može se mešati u istoj posudi sa
parakvatom, simazinom ili norflurazonom.
Pronamid
Pre pojave
korova
1,1-2,25
Preparat naneti krajem jeseni ili u zimu, pre nego što se
zemljište smrzne. Ne koristiti na zemljištima sa visokim
sadržajem organske materije, ili 3 meseca nakon presađi-
vanja. Ne prskati više od jednom godišnje.
Simazin
Pre pojave
korova
2,25-4,5
Preparat primeniti početkom proleća pre klijanja korova,
ili i u jesen i u proleće, ali u niskim dozama. U godini
podizanja zasada primeniti nisku dozu preparata.
Tabela 4. Herbiciai za suzbiianie korova u stariiim zasaaima borovnice i preporucena aoza
aktivne supstance (AI) po hektaru
24
BELEŠKE
25
BELEŠKE
26
BELEŠKE
Tis publication was made possible through support provided by the
Economic Policy and Finance Office, Bureau for Europe and Eurasia, US
Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,
under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. Te
opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily
reflect the views of the US Agency for International Development.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije

2

3 PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU BOROVNICE ZA SVEŽU POTROŠNJU Dr Kortni Veber .

izboru sadnog materijala. proizvodnja borovnice doživela je veliku ekspanziju. U poređenju sa mnogim drugim voćnim vrstama. Međutim. Ovaj priručnik bavi se visokožbunastim sortama borovnice i njihovim hibridima. koja vodi poreklo iz Južnih delova SAD. suzbijanju štetočina. u Evropi borovnica još uvek nije značajnije zastupljena u ishrani. i visokožbunasta borovnica (V. odnosno divlja niskožbunasta borovnica (Vaccinium angustifolium). azalei. U poglavljima ovog priručnika biće reči o pripremi zemljišta. corymbosum). zasad borovnice može imati višedecenijski vek trajanja. Kao rezultat dosadašnjeg oplemenjivačkog rada stvoren je veliki broj hibridnih kombinacija ove tri vrste borovnice koje su naišle na dobar prijem na komercijalnom tržištu. vresu i brusnici iz porodice Ericaceae. Uopšteno govoreći.ashei). sok. a može se održavati i uz primenu mehanizacije. ili se mogu koristiti kao stone sorte. prihrani i navodnjavanju. s obzirom na to da se može obrađivati ručno. Borovnica se može prilagoditi za uzgajanje na površinama različitih veličina. kao što je slučaj u Severnoj Americi. sistemima gajenja. koja potiče iz istočnih krajeva SAD. s obzirom na to da klima podneblja Srbije najviše odgovara ovoj vrsti borovnice. uz niske troškove održavanja. kao i o ekonomskim aspektima proizvodnje. kod uzgoja borovnice nailazi se na izvesan broj ozbiljnijih problema u vezi sa štetočinama koje se mogu suzbiti integralnim pristupom. Borovnica se dobro prilagođava organskom okruženju kada se koristi sadni materijal ispravnog zdravstvenog statusa. sadnji. Borovnica je srodna rododendronu. . berbi.PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU BOROVNICE ZA SVEŽU POTROŠNJU 4 Tokom poslednje decenije. koje za dobru produktivnost zahtevaju kisela zemljišta. kao i optimalnom primenom hemijskih sredstava. ili se mogu prerađivati u žele. Većina sorti borovnice mogu se plasirati kako u svežem tako i smrznutom stanju. koja se uzgaja u severnim delovima SAD i jugoistočnoj Kanadi. Postoje tri vrste borovnice koje se uzgajaju. borovnica ‘zečje oko’ (V.

smena površinskih useva i primena herbicida širokog spektra pokazala se efikasnom u suzbijanju pojave korova na novozasađenim površinama. Uobičajene količine sumpora koje treba primenjivati prikazane su u Tabeli 1. uz dobru propustiljivost zemljišta i održavanje odgovarajuće kiselosti zemljišta. Zemljišta đubrena gnojivom sa sadržajem organske materije u rasponu od 20 – 50% mogu pogodovati borovnici. Borovnica dobro podnosi i zemljišta kiselosti 3. Na teška zemljišta (sa <20% gline ili mulja) sa kolebljivom kiselošću veoma je teško trajno uticati. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada. ili lokalitete na kojima usled velikih količina padavina dolazi do zadržavanja vode u površinskim slojevima. Umereni nagib od 3% do 5% idealan je za obezbeđivanje dobre ventilacije i zaštitu od većih količina površinskih voda.PRIPREMA PRE SADNJE ODABIR PARCELE Borovnica najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji. Uopšteno govoreći. dok vegetativni pupoljci i drvenasta tkiva podnose temperature i do -28°C. uz kombinovanje sadnje površinskih useva i obrade zemljišta.2. kako bi se održavao nivo kiselosti. obezbeđena dovoljnom količinom vlage. da bi se izbegla toksičnost koju izazivaju ovi metali. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko listova i plodova.5. 5 STVARNA PH VREDNOST VRSTA ZEMLJIŠTA Peskovito Ilovača Glina 175 350 530 660 840 530 1050 1540 2020 2550 800 1600 2310 3030 3830 5.0 5.2–4. Uzgajivači bi trebalo da izbegavaju lokalitete sa plitkim zemljištem finijeg sastava. Pupoljci mnogo teže podnose temperature niže od -18°C krajem jeseni i početkom proleća. Nije teško sniziti nivo kiselosti na lakim. ukoliko je sadržaj organske materije zemljišta (humusa) visok.0 6. naročito gvožđa. sa suzbijanjem korova treba početi 2–3 godine pre sadnje. Kod organske proizvodnje. Gajenje borovnice na nagibima okrenutim ka jugu je krajnje rizično zbog mogućeg prolećnog izmrzavanja.5 6. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Oni se mogu suzbiti intenzivnijom primenom agrotehničkih mera. Zemljišta sa visokim sadržajem aluminijuma ili mangana treba održavati na pH 5. Nagibi okrenuti u pravcu vetrova takođe se nikako ne preporučuju za gajenje borovnice. eliminisali problemi sa korovom i obezbedili odgovarajući sadni kanali. Topla i sunčana leta su idealna za uspešno uzgajanje borovnice. ili zemljišta sa visokim sadržajem gline.8 – 5. međutim. peskovitoj ilovači čiji sadržaj organske materije iznosi najmanje 3. a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena.8. Zemljišta sa neznatno izraženijom kiselošću od poželjne mogu se ‘uskladiti’ unošenjem sumpora tokom perioda pripreme zemljišta za sadnju. jer sadnice obično ranije cvetaju.5 7. kako bi se povećao sadržaj organske materije u zemljištu. zatim zemljišta sa slabom drenažom.0 ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA Borovnica najbolje rađa na visoko propustljivoj. i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu niske temperature i prolećni mrazevi. Slaba ventilacija i mrazni džepovi mogu dovesti do oštećenja cvetova u proleće. neophodno je svake godine u zemljište unositi sumpor ili slično. peskovitim zemljištima sa visokim pH. uskladila kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno). Odstranite ih u krugu od 200 metara oko parcele na kojoj ćete zasnovati zasad sa borovnicom. Višegodišnje korove treba suzbiti pre sadnje. mada se visoke temperature mogu negativno odraziti na aromu i čvrstinu plodova. zbog mogućeg izmrzavanja usled stalne izloženosti sadnica suvim i hladnim vetrovima. iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezultate. . Cvetni pupoljci većine visokožbunastih borovnica mogu da izdrže temperature i do -26°C. Pri visokoj kiselosti zemljišta često dolazi do pojave nedostatka hranljivih materija. što pogoduje razvoju bolesti listova i truljenju plodova izazvanog gljivicama. Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti godinu do dve dana pre sadnje.0%. Divlje biljne vrste slične borovnici koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe su dobro stanište za štetočine. i čija se kiselost (pH) kreće između 4. stoga treba izbegavati lokalitete na kojima je ova pojava moguća.

trasport sadnica u kontejnerima je skuplji. idealno vreme za setvu je kasno leto u godini pre podizanja zasada sa borovnicom. Pritom. Količina od oko 80 kg/ha heljde posejana u krajem proleća i početkom leta biće dovoljna da se usev adekvatno primi. kada će se početi sa postavljanjem zasada. Mahunasti usevi (sve vrste detelina i lucerka) ne zahtevaju dodatni azot. 24000 Subotica Borovnica ima plići koren u odnosu na većinu voćnih vrsta. kod višegodišnjeg sistema gajenja često dolazi do pojave neravnoteže u ekosistemu zemljišta. Ukoliko se za međuredni prostor planira zatravljivanje. tako da je površinski deo zemljišta (na dubini od 20 cm) najproblematičniji za ispitivanje. Za uspostavljanje zasada preporučuje se korišćenje sadnica dobijenih iz kulture tkiva za koje se sa sigurnošću može reći da su ispravnog zdravstvenog statusa. Veće sadnice sazrevaju i donose rod ranije od manjih sadnica. sagittatum) dobro podnosi zemljišta niske kiselosti (pH) i sprečava klijanje korova. ne uspevaju dobro na kiselim zemljištima.0 može se dodati kreč u količini od 450 – 1800 kg (1000 – 4000 funti) po aru. zbog dobrog podnošenja zemljišta sa niskom kiselošću. gajene u kontejnerima. F. POSTAVLJANJE ZASADA IZBOR SADNOG MATERIJALA Najvažniji aspekt koji se tiče postavljanja zasada borovnice je korišćenje sadnog materijala dobrog kvaliteta. Da bi se kiselost zemljišta snizila ispod 4. kao što su kukuruz. Pošto ste uneli hranljive materije. potrebno je pristupiti sadnji površinskih useva. . čime se problem samo uvećava. Seje se u kasno proleće. Postoji više vrsta sadnica iz rasadnika (sadnice sa golim korenom. kod peskovitih zemljišta i zemljišta đubrenih gnojivom. čime se obezbeđuje pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sadnog materijala. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta. tako da niske zimske temperature unište seme Količina semena dovoljna za setvu je oko 112 kg/ha. kalijuma i/ili fosfora treba podjednako rasporediti po čitavoj površini parcele. Štetočine kao što su junska buba (Phyllophaga ssp. osim azota. raspadnuto lišće. Sadnice treba blagovremeno naručiti (ukoliko je to moguće godinu do dve pre podizanja zasada). Za smanjenje nivoa kiselosti zemljišta (pH) unošenjem sumpora potrebna je 1 godina. a unosi se u rano leto.) i skočibuba (Agriotes sputator). Unošenje hranljivih materija prepo- ručuje se u jesen. tako da će sejanje ovih useva pre sadnje borovnice uticati na smanjenje brojnosti ovih štetočina. Uz to. pšenica ili raž. Ovu količina azota treba ponovo uneti u zemljište pošto se nakon sadnje površinski usevi raspadnu. nisu pogodni za razvoj mnogih štetočina koje napadaju borovnicu. Labaratorije za testiranje u Srbiji su: INSTITUT ZA ZEMLJIŠTE Teodora Drajzera 7. 11080 Zemun. Međutim. kao i nematode. Sadnice gajene u kontejnerima mogu na izvesan način biti u prednosti u odnosu na sadnice sa golim korenom. Ovas (Avena sativa) takođe predstavlja dobar površinski usev. mogu predstavljati problem. pristupite sveobuhvatnom testiranju zemljišta i primenite preporuke koje se odnose na unošenje svih hranljivih materija. Jednogodišnji usevi. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertificirane sadnice. što može da ima povratni efekat koji se ispoljava u vidu ponovljene pojave štetočina. i uneti na dubinu od 20 – 30 cm. magnezijuma. ili se može sejati u ranu jesen i ostaviti u zemlji preko zime. kako bi se povećao sadržaj organskih materija i suzbilo klijanje korova. Površinske useve možete zasejati u jesen. Nemojte zaboraviti da dodate 45 – 56 kg/ha azota. 11000 Beograd POLJOPRIVREDNI FAKULTET Nemanjina 6. stoga se ne preporučuju kao površinski usev za zasade sa borovnicom. kompost ili treset mogu biti korisni. ‘plugs’ iz kulture tkiva i dvogodišnje i trogodišnje sadnice). ali neznatno utiče na povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. čime se obezbeđuje dobro primanje useva. odnosno korišćenje sadnica sa dobro formiranim korenovim sistemom i ispravnim zdravstvenim statusom (što podrazumeva odsustvo oboljenja i štetočina). jer će ponovo obrazovati seme. međutim. kako bi se obezbedila adekvatna količina sadnica željene sorte i veličine. ali ona uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu.6 Pošto se zemljište na kome će se postaviti zasad očisti i otklone problemi vezani za drenažu zemljišta. osim ukoliko se javljaju problemi vezani za eroziju zemljišta. dobijenih iz kulture tkiva) i raznih veličina (sa korenovim reznicama. naročito ukoliko se kasni sa prolećnom sadnjom. kreča. ili u rano proleće pre sadnje. Neophodne količine sumpora. jer one bolje podnose nagle promene temperature i vlažnosti. Sa unošenjem preporučene količine azota treba sačekati do narednog proleća. Ne sme se dozvoliti da heljda sazri. Heljda (Fagopyrum escultentum. Beograd AGRO FERICROP Pap Pala 17. i na taj način će se prekinuti njihov životni ciklus. i sam usev može preuzeti ulogu korova. i verovatno će biti potrebno potkresati koren ukoliko su sadnice balirane tokom transporta. O postupku fumigacije konsultovati i druge izvore.

mada se plodovi za svežu potrošnju velikim delom takođe izdvajaju iz mehanizovano obranih plodova. iz više razloga. tolerantnija na ovo oboljenje ukoliko se gaji na težim zemljištima. gube na aromi ukoliko se oberu sa zakašnjenjem. 7 SORTE SREDNJEG VREMENA ZRENJA Berkley – Plodovi ove sorte su čvrsti i veoma krupni. Rezidbu treba vršiti pažljivo. Berba može biti mehanizovana. čvrst. Bluecrop je u svetu najrasprostranjenija sorta srednjeg vremena zrenja. sa manjim brojem mladara. prinos. Plodovi su slatki. Kasnog je vremena cvetanja. Umereno je otporan na pepelnicu (powdery mildew). Daje optimalne prinose. Ova sorta nema izražen habitus. neophodno je obavljati oštru rezidbu. a slabo na zemljištima koja se moraju značajnije prilagođavati za uzgoj borovnice. Dobro podnosi temperature do -25°C. Bluejay je sorta uspravnog. plodovi su joj čvrsti. Ova sorta veoma obilno rađa. s obzirom na veći afinitet potrošača prema krupnijim plodovima i povećanu efikasnost prilikom berbe. Plod je krupan. Da bi plodovi ove sorte bili krupni. sporo raste. a pokazuju i izraženu trajnost. Zbun je snažan i prav i dobro podnosi zimske uslove. ali je prinos umeren. Može da izdrži hladnoću do -25°C. Otporna je prema zimskim temperaturama do -25°C. Obilno rađa. mada je. a na izvesan način. Srednje visokog habitusa. Tolerantna je na mrazeve. osim ukoliko se gaji na lokalitetima sa izuzetno niskim temperaturama. plod ne otpada tako lako i zadržava kvalitet pri otpremi. vrlo krupni i veoma dobrog ukusa. srednje otporna na Moniliniju (Monilinia vaccinii-corymbosi). mada i dalje postoji razvijeno tržište za sitnu ‘divlju’ borovnicu niskožbunastih sorti. Pretpostavke o njenoj osetljivosti na virus prstenaste pegavosti uticala je na njeno ograničeno gajenje poslednjih godina. koji imaju otvorenu krunu. Berba plodova za preradu uglavnom je mehanizovana. habitus. Dobro podnosi temperature do -35°C. Sadnice u polju ulaze u period mirovanja kasno u jesen i tokom zime. Dobro podnosi temperature do -25°C. Žbun je srednje visok i razgranat. premda su plodovi borovnice u odnosu na ostalo bobičasto voće znatno dugotrajniji. tako da na nju ne utiču rani prolećni mrazevi. Naglašena brazda na plodovima takođe je nedostatak.je sorta koja veoma rano sazreva i daje velike. Izdanci imaju SORTE RANE SORTE Bluta (Bluetta) pokazuje veoma izraženu otpornost. Ima poteškoća u prilagođavanju zemljištu.25 m. Northland pokazuje izraženu otpornost na niske temperature. i ona obilno i rano rađa. Earliblue . Ne prilagođava se velikom broju tipova zemljišta. Umereno je otporna na niske temperature. da bi se zadržao oblik žbuna. srednje krupni i dobrog ukusa. ali je osetljiva na mraz. Lošeg je ukusa. Dobro podnosi temperature i do -35°C. kvalitet plodova. Karakteriše se brzim rastom. Patriot je sorta otporna na zimske temperature. Dobro podnosi transport. Dugotrajnost plodova među vrstama bobičastog voća veoma varira. a do izvesne mere je otporna na Moniliniju (Monilinia vaccinii-corymbosi). Dostiže visinu i do 1. i ima obilje izdanaka koji zahtevaju oštru rezidbu jednom godišnje. veća pažnja poklanja krupnijim plodovima. a ipak rano donese rod. i mogu se brati mehanizovano. čvrst i dobrog ukusa.Prilikom odabira sorti treba obratiti pažnju na nekoliko aspekata. tamne boje i veoma teški za mehanizovanu berbu. sa srednje krupnim. a mora se i pažljivo orezivati da bi se zadržala bujnost i dobar rod. jer rano cvetava. u poređenju sa ostalim sortama. Mehanizovana berba joj pogoduje. mekanim plodovima. Na tržištu se. Otporna je na zimske mrazeve. SREDINA SEZONE / SREDNJE RANE SORTE Collins ima žbun koji je uglavnom uspravan. tamne boje. veoma kvalitetni. Dobro podnosi temperature do -25°C. Plodovi su srednje krupni. otpornost. ali su njeni plodovi sitni. Žbun je niskog do srednjeg rasta. nisu atraktivni za svežu potrošnju. bujnost i otpornost na bolesti. svetlo plave boje. ali ipak daje dobar rod. Dobro podnosi hladnoću do -25°C. Najbolje uspeva na idealnim lokalitetima. otvorenog habitusa. čvrste plodove prilično blagog ukusa. i dobro podnosi temperature do -25°C. Otporna je na neke virusne bolesti. Duke se smatra trenutno najboljom ranom sortom borovnice na tržištu. Kada sazri. Spartan – Plodovi su čvrsti. Zbog kasnog vremena zrenja na ovu sortu ne utiču brojni mrazevi. Dobrog su ukusa. . Dobru aromu imaju samo ukoliko su potpuno zreli. odnosno na vreme berbe. pogodan za mehanizovanu berbu. dobrog kvaliteta. Unakrsnim oprašivanjem postižu najbolji prinosi. Plod je krupan. Nejni plodovi su krupni. sa sitnom cvetnom brazdom. međutim. Bere se mehanizovano.

Žbun je uspravnog habitusa. Sierra dobro rađa. Otporna je prema zimskim temperaturama do -25°C. Ne pokazuje naročitu otpornost u odnosu na druge sorte. Višak azota u zemljištu može se negativno odraziti na njenu otpornost. Herbert je rodna sorta kasne sezone koja rađa veoma krupne plodove izvrsne za jelo. Rubel spada u grupu divljih selekcija. i otporan prema temperaturi od -25°C. Collins ima žbun koji je uglavnom uspravan. čvrste plodove sa srednje izrazenim oziljkom cveta. Zahteva oštru rezidbu. a prinosi su srednje obilni. što zahteva rezidbu da bi se povećala ventilacija. Ova sorta je bolja za preradu nego za konzumiranje u svežem stanju. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve. a njeni plodovi su čvrsti i krupni. dovi imaju dobru aromu i čvrstinu. Chandler rađa veoma krupne plodove dobrog ukusa. SORTE KASNOG VREMENA ZRENJA Bluegold rađa srednje krupne plodove sa sitnim. Grozdovi su uglavnom čvrsti. Obilno rađa i daje krupne i čvrste plodove. sa srednjim vremenom zrenja. Plodovi su krupni i čvrsti. Uz Bluecrop. izuzetno otporna na zimske mrazeve. tako da se mora pokloniti pažnja održavanju oblika. ali njihova nežna kožica otežava transport. ali može biti slabije otporna. Veoma dobro podnosi zimske mrazeve. Ukus im je dobar. pošto izdanci polegnu pod teretom roda. Relativno je otporna prema moniliniji. Kvalitet nije zadovoljavajući za komercijalnu proizvodnju. što otežava berbu. Berba se obavlja mehanizovano. Njeni plo- . Veoma obilno rađa. Toro dobro rađa. prilagođena za gajenje na različitim vrstama zemljišta. Sorta Nelson dobro rađa. Plodovi se mogu zadržati na žbunu i duže vreme. Međutim. Jersey je stara sorta (1928). i dostiže visinu od 1. Žbun je uspravan . i može se gajiti za tržište proizvodima iz prirode. Ima poteškoća u prilagođavanju zemljištu. Karakteristično je veoma dugo vreme sazrevanja (duže od 6 nedelja). što zahteva proređivanje kako bi se povećala ventilacija. Toro je najzastupljenija sorta. suvim cvetnim brazdama. Dobro podnosi temperature do -25°C. Žbun je srednje veličine. Dobro podnosi temperature do -25°C Brigitta rađa krupne. a otpornost prema nepovoljnim uslovima je slaba. čvrste plodove dobre arome i dobre trajnosti. Dobro podnosi temperature do -25°C. Ne prilagođava se velikom broju tipova zemljišta. plodovi su joj sitni i meki. koji imaju otvorenu krunu. Dobrog je ukusa. Dobro podnosi temperature do -35°C. Izdanci imaju tendenciju da budu previše uspravni i zbijeni. Zbog nežne kožice. Dobro podnosi temperature do -25°C. a berba je mehanizovana. Ovo je sorta sa žbunom niskog rasta i velikim brojem grana. Obilno rađa. Plod joj je sitan. Dobro podnosi temperature do -25°C. Žbun je uspravnog habitusa. sa plodovima izražene trajnosti (30 – 45 dana u uslovima modifikovane atmosfere). a grane u središnjem delu zbijene. Dobro podnosi temperature do -25°C. dobrog ukusa i atraktivnog izgleda.tendenciju da polegnu pod teretom roda. Plod je krupan. Ova sorta sa krupnim plodovima ima visok rodni potencijal. a grane u središnjem delu zbijene. Žbun je bujan. Ovo je bujna sorta. sa blagom tendencijom širenja. jer rađa kasno u jesen. Odlični su za preradu. a plodovi su joj čvrsti. koja je za nijansu boljeg kvaliteta. Dobro podnosi temperature do -25°C. mada mogu imati opor ukus. sa žbunom izražene otpornosti i prilagođavanja različitim vrstama zemljišta. Osetljiva je na plamenjaču. Žbun je bujan i raširen. a njeni plodovi su krupni i ravnomerno sazrevaju. i dobrog je ukusa. Dobro podnosi temperature do -25°C. jer poprimaju plavu boju pre sazrevanja. što pogoduje ručnoj berbi. sa manjim brojem mladara. Žbun je uspravan. Veoma je otporna. Dobro podnosi temperature do -25°C. jer žbun ima tendenciju širenja. i samo je relativno otporan prema temperaturi od -15°C. Chippewa je sorta srednje-visokog rasta. Darrow ima krupne plodove koji sazrevaju kasno i moraju biti potpuno zreli da bi im ukus bio dobar. ova sorta je pogodnija za lokalna tržišta nego za izvoz. ali pomalo nakiseo. Dobro podnosi temperature do -35°C. tako da dozvoljavaju mehanizovanu berbu. a prinos varira usled ograničene otpornosti prema zimskim uslovima – samo do -15°C. Ovo je bujna sorta. ali je prinos umeren. čvrst i dobrog ukusa. 8 Blueray je takođe veoma rasprostranjena sorta. Ima veoma izraženu otpornost na bolesti.5 – 2 m. tamne boje poput plodova nisko žbunastih sorti. Dobro podnosi temperature do -35°C. Coville rađa veoma krupne. čvrst. Elliott je sorta veoma kasnog vremena zrenja.

i nastavlja do rane jeseni. zametanje plodova. obično zahtevaju unakrsno oprašivanje. Novi izdanci se održavaju da bi žbun imao mlade rodne izdanke u narednoj sezoni. Težina ploda obično se kreće od 1 – 2 grama.500 – 6. Uobičajeno je da se na svakom izdanku razvije od 5 – 8 takvih pupoljaka koji nastavljaju da se razvijaju i u jesen. opadanje lišća i ponovo period mirovanja. kretanje pupoljaka odvija se u isto vreme kako na tek formiranim tako i na već postojećim izdancima. Pre perioda mirovanja. fazu kada plodovi poprimaju boju. Cvetovi borovnice su cevastog oblika. Uopšteno govoreći. ali te žilice nemaju finoću kao kod drugih biljaka. razvojne faze tokom vegetacionog perioda se odvijaju kroz bubrenje pupoljaka. Žbun borovnice sastoji se od višegodišnje krune i izdanaka. mogu se primetiti promene u boji listova. koje nastaju usled promene dužine dana i niskih temperatura. Višegodišnje površinske useve treba uništiti herbicidom širokog spektra.700 kg/ha mogu se očekivati kod starijih zasada. cvetanje. Topljenje snega tokom sredine zime ili topli vremenski periodi nakon neophodnih niskih temperatura mogu se negativno odraziti na otpornost pupoljaka borovnice i izazvati oštećenja ukoliko se niske temperature javljaju u više navrata u kratkim vremenskim periodima. Cvetanje ranih sorti često traje duži vremenski period. čime se ograničava njena sposobnost da upije vodu i hranljive materije. Novi izdanci takođe rastu iz žbuna u rano proleće (od desetak pa sve do nekoliko desetina izdanaka. Niže temperature vazduha posle berbe krajem leta i početkom jeseni stimulišu dalji razvoj sve dok temperatura opet na padne ispod 7°C. i retko raste dublje od 1 m. berba. Kod visokožbunastih sorti uobičajeno je da u punoj zrelosti izdanci imaju visinu od 2 do 2. Koren borovnice je prilično plitak. Sitni i uzani vegetativni pupoljci transformišu se u krupne. Počevši od zimskog mirovanja. što dalje umanjuje otpornost biljke na sušu i poplave i čini da ona zavisi od mera navodnjavanja i prihrane. Uobičajeni prinosi od 4. a zatim i grimiznu. rast. tamno crvenu boju. Koren počinje da se razvija u proleće. uporedo sa sazrevanjem plodova i rastom temperature zemljišta. dok je u svakom narednom periodu rasta njihova bujnost u izvesnom stepenu smanjena. biljka na ustaljen način prolazi kroz razne faze rasta koje ukazuju kada treba primeniti odgovarajući tretman biljke. s tim što je ta visina nešto niža kod nekih hibridnih sorti. Ove razvojne faze ukazuju kada treba primeniti odgovarajuće mere. Bez obrzira na lokalitet. u zavisnosti od sorte). suše i poplave. kod sorti krupnijeg ploda. Koren borovnice je plitak. i do 14 dana.5°C. faza kada listovi počinju da žute. Izdanci tokom vegetacije intenzivno rastu. opadanje latica. Korisne gljivice često nastanjuju okruženje korenovog sistema borovnice i pomažu upijanje hranljivih materija i vode. razvijajući se za od 15 do 25 cm. Sastoji se od obilja vlakana. Biljka svoj vegetativni rast započinje u rano proleće bubrenjem pupoljaka. jer veliki broj semenki koje se u plodu razvijaju stimulišu rast ploda. Ovi izdanci su izrazito bujni. a i do 4 gr.2°C kako bi topli vremenski uslovi u proleće indukovali normalno kretanje pupoljaka. Plod sazreva približno oko 2 meseca nakon početka vremena cvetanja u proleće. što je oprašivanje uspešnije plodovi će biti krupniji. Na brzinu rasta i brojnost izdanaka mogu uticati ekstremne temperature. U drugoj polovini leta završava se rast izdanaka. na žbunu se razvijaju mladi izdanci. za postizanje optimalnog zametanja ploda. uporedo sa povećanjem temperature vazduha. sa obiljem žilica. uz adekvatne mere navodnjavanja i prihrane.POSTAVLJANJE ZASADA BIOLOŠKI ASPEKTI BILJKE Da bi se obezbedila optimalna nega sadnica borovnice potrebno je poznavati način na koji biljka borovnice raste i reaguje na uslove okruženja. koji sadrže od 5 – 10 potencijalnih cvetova. a mogu biti i viši kod zasada na izuzetno povoljnim terenima. zaustavljanje terminalnog rasta biljke. Tokom godine. Lišće poprima najpre žutu. i u zavisnosti od temperature vazduha. najveći deo biljke zauzima 18 cm površinskog sloja zemlje. Odgovarajući oprašivači su naročito značajni u periodu pojave cvetova. što se obično vremenski podudara sa bubrenjem pupoljaka. 9 PRIPREMA ZEMLJIŠTA Sa pripremom zemljišta treba krenuti godinu dana pre sadnje. diferencijacija pupoljaka. u zavisnosti od sorte i uslova u kojima se biljka priprema za period mirovanja nakon opadanja lišća. kao i da bi se zamenili oboleli ili oštećeni stariji izdanci. Tokom perioda mirovanja potrebno je da biljka provede od 60 – 1000 sati na temperaturi ispod 7. jer optimalno vreme oplodnje traje samo 3 – 6 dana. Mladi izdanci se izdužuju od početka cvetanja do kasnog leta. gotovo okrugle pupoljke. Razvoj korena se nastavlja do temeperature od 15. izduživanje izdanaka. Vreme cvetanja u proleće varira od sorte do sorte. sve dok niske temperature ne indukuju dormanciju.5 m. pod idealnim uslovima. Poželj- . a potom se usporava. a nastupa razvoj cvetnih pupoljaka. inicijalno rastu i do jednog metra. kada temperature u zoni korenovog sistema dostignu 7°C. Pozicioniranje cvetova u grozdu i debljina izdanka takođe mogu uticati na vreme cvetanja. kretanje pupoljaka. i. kretanje pupoljaka. Jalovi ugar i obilna prihrana vremenom uništavaju ove gljivice. Međutim.

jer obezbedjuje da se sadnica dobro primi i napreduje. 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3 m između redova podeljeno sa 1. Razmak između redova zavisi od metoda održavanja zasada koje će se koristiti (suzbijanje štetočina. redovi mogu biti neograničeno dugi. Postavite sadnice borovnice na visinu na kojoj su bile u rasadniku. SADNJA Razmak između sadnica takođe treba odrediti pre naručivanja sadnica. pre sadnje. sadnica ne dobije potrebnu vlagu. kao i od načina berbe (unajmljena radna snaga. što obično podrazumeva duboko oranje. u nju treba dodati i vlažni treset. Najbolje je redove postaviti u pravcu severjug. zbog obezbeđivanja adekvatanog broja sadnica. kao i freziranje. da bi se obezbedilo dobro prijanjanje korena. Razastrite korenov sistem i dobro utabajte zemlju kojom ste zakopali sadnicu. ukoliko se utvrdi da je to neophodno. kako bi se razbili krupniji busenovi. Drugačije rastojanje u redu ili između redova zahteva veći ili manji broj sadnica. a između sadnica u redu 1. Sadnja se obavlja u rano proleće. Dužina redova treba da pogoduje načinu berbe. pošto prođe opasnost od jakih mrazeva. ukoliko se primenjuje mehanizovana berba. Uobičajeno rastojanje između redova je 3 m. Oprašivanje borovnice najuspešnije je kada se dve sorte sličnog vremena cvetanja posade u naizmeničnim redovima na čitavoj površini zasada.10 no je oformiti ujednačene sadne leje. Korenov sistem borovnice je plitak i kompaktne strukture. i za njega se pre može reći da je horizontalno postavljen u širinu. Ovaj postupak je skup. Ukoliko se planira zatravljivanje međurednog prostora idealno je da se trava poseje krajem leta u godini pre sadnje borovnice. Zalijte novoposađenu sadnicu sa 2. Stoga je neophodno da jamica u koju se sadi borovnica bude dovoljno široka. tanjiranje ili drljanje. Po dužini. da bi se omogućila maksimalna izloženost suncu. Da bi se izbegao stres biljke po presadjivanju. Sadnice borovnice treba zasaditi u rano proleće. ako nema prolaza za ručno branje i efikasno odlaganje plodova u hladnjaču. Prilikom ponovnog nagrtanja zemljom koja je iskopana iz jamice.5=2222). Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. orežite 1/3 gornjeg dela sadnice i skinite cvetne pupoljke. treset se može uneti dužinom čitavog reda.5 m. mada ne treba da budu duži od 200 m. onda kada je zemljište spremno za obradu. Nemojte zaboraviti da treset dobro natopite. sadnja se mora planirati na način koji obezbeđuje adekvatno oprašivanje sorte koja se sadi.2 – 1.5 cm vode odmah nakon sadnje. Može se dogoditi da se ne mogu ispuniti oba ova uslova. a vetrovi obezbedili dobru ventilaciju i protok vode u zasadu. U novom zasadu se trava može posejati i u proleće.5 m između sadnica jednako je 2222 sadnice (1000/3/1. Na primer. samoorganizovana berba ili berba koju obavljaju naručioci). košenje i berba). Pritom. kako bi se izbeglo da nova . obično od aprila do sredine maja. stoga uzgajivači moraju sami odlučiti koji faktor može stvarati poteškoće na određenom terenu. Eventualno. ali se obično isplati.

75 kg/ha čistog N (14 g/ sadnici) u prečniku većem od 30 cm oko žbuna svake sadnice (testiranje zemljišta može pokazati manju potrebu za veštačkim đubrivima u odnosu na prikazane vrednosti u godini sadnje. Nanesite ili neko kompleksno đubrivo. Rezidbom se utiče na smanjenje broja plodova. da ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema. amonijum sulfat se može zameniti ureom. slama. unosi ukupno 25 l vode na 10 m reda dnevno (25 l/10 m/d). povećava vlažnost zemljišta. uklanjanjem zrelih. Na zemljištima sa nižom kiselošću. odnosno ponovo nabaciti. U središnji deo reda. održava se oblik i proređuje žbun i stimuliše protok vazduha. u isto vreme razvijaju se i novi rodni izdanci. Kao malč. Što je veći protok vazduha manja je mogućnost pojave oboljenja. uključujući i padavine u godini sadnje. novozasađene sadnice treba pođubriti. a treba je postaviti ‘flat toped’. celom dužinom. ukoliko rast sadnica nije zadovoljavajući. Postupak se može ponoviti početkom jula. a na zemljištima sa niskim sadržajem organske materije (<3% OM) postupak treba ponoviti još jednom nakon 4 ne- preostalih plodova i njihovu izloženost sunčevoj svetlosti koja utiče na povećanje sadržaja šećera u plodovima. koja se može i ukopati u zonu ispod korena. najčešće se koristi strugotina nekog mekog drveta. mada se. kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Najbolje vreme za rezidbu borovnice je rano . međutim. Neophodna je kod bujnih sorti u proizvodnim zasadima. kako bi se sprečilo rasipanje hranljivih materija i vlage. Herbicidi koji se primenjuju pre i nakon pojave korova efikasni su u suzbijanju većine korova (pogledati poglavlje Suzbijanje korova i Suzbijanje štetočina) Malčiranje novih zasada predstavlja neophodnu meru kojom se suzbija pojava korova. kojom se odstranjuju slabi i osušeni izdanci. za biljke koje traže veću kiselost. Preporučuje se sistem zalivanja ‚kap po kap‘. kora drveta. manje rodnih izdanaka stimuliše se novi prirast i održava produktivnost. Ne zaboravite da izračunate količinu veštačkog đubriva samo za prostor na kome su zasađene sadnice. Adekvatnom rezidbom.5 i 12. Koren biljke se utvrđuje u mešavinu zemlje i malča. Debljina malča treba da se kreće između 7. Procenat azota u uobičajenim veštačkim đubrivima koja se primenjuju kod borovnice može se videti u tabeli 2. jer se vremenom osipa.25 m efikasnije je od pokrivanja malčom manje površine oko svake sadnice. uravnotežava temperatura zemljišta. što utiče na povećanje Veštačko đubrivo Hemijska formula 4 NAVODNJAVANJE Plitak korenov sistem borovnice čini borovnicu veoma osetljivom na ekstremno prisustvo ili odsustvo vode. odnosno na sušu i poplave. stoga. po pravilu. radi povećanja dovoda vlage. Postavljenje malča duž čitavog rednog prostora u širini od 1. delje. Tenziometar je najbolji način nadgledanja vlažnosti zemljišta.NEGA U GODINI SADNJE SUZBIJANJE KOROVA Suzbijanje korova je najznačajnija preventivna mera zaštite mladog zasada borovnice.5 cm. mada u tu svrhu može da posluži i iverje. ili amonijum sulfat (21-0-0) na 6. Pritom. Obezbedite da prostor oko sadnice u prečniku 0. može se postaviti savitljiva irigaciona traka. da ne bi došlo do oštećenja korena. a trebalo bi ga postaviti pre sadnje. šaša i mešavina ovih materijala. naročito kod težih zemljišta). održava kiselost zemljišta i povećava sadržaj organske materije. Azot % ) 4 4 PRIHRANA SADNICA Na oko 3 – 4 nedelje nakon sadnje. u upola manjoj količini. ili na organskim zemljištima. malč treba obnoviti. Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje. Obrada zemljišta u neposrednoj blizini biljke treba da bude plitka. naročito kod sistema izdignutih leja. 11 ORGANIZACIJA SEZONSKE PROIZVODNJE REZIDBA Plodovi borovnice rađaju na višegodišnjim lastarima.9 m bude bez korova.

Delovi zasada na nižoj visini biće hladniji od okruženja. Vetrovito vreme uzrokuje gubljenje toplote. Ukoliko je zaštita od mraza neophodna. Može se očekivati da će mrazevi koji nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati veća oštećenja od onih koji slede iza perioda svežijeg vremena. dok žbun treba da bude oformljen tako da omogućava dobru izloženost sunčevoj svetlosti. jer je tačka pojave rose niža u takvim noćima. Koren borovnice se razvija u toj mešavini zemlje i mal- . Međutim. Zaštita od mraza je obično obavezna kod izuzetno ranih sorti na lokalitetima na kojima se prolećni mrazevi mogu očekivati u više navrata. ukoliko je mlaz vode koji se izliva na cvetove nedovoljan. i temperatura cvetova može biti niža od temperature u neposrednom okruženju biljke. Slabiji žbunovi zahtevaju oštriju rezidbu od bujnih. MALČIRANJE Oko sadnice. Do osme godine rastenja. zbog intenziviranog rasta biljaka. osetljivost na mraz cveta borovnice određena je njegovim oblikom i pravcem prostiranja. Treće. eliminišite sve grane koje se dodiruju. jer voda oslobađa toplotu pre nego što se pretvori u led. tako da one zrelije treba ukloniti i zameniti mlađim izdancima. Borovnica obično cveta pre poslednjeg mraza. i pre nego što led počne da otpada sa biljke. Odsecite ih na mestu što bliže razgranjenju. Da bi rast novih izdanaka bio konstantan neophodno je rezidbu obavljati jednom godišnje. jer se rezidbom stimuliše vegetativni prirast. kako bolest ne bi prodrla kroz deo izdanka koji je zaostao odsecanjem. kako bi se zadržala produktivnost. cvetovi u razvoju bolje podnose mraz nego oni koji su otvoreni. izdanke treba odseći što bliže zemlji. Drugo. i tako izazvati još veća oštećenja. vedra noć stvoriti uslove koji izazivaju oštećenja. kada se niže temperature i mogu očekivati. U tom slučaju. U područjima sa toplijom klimom. i cvetovi i sadnice ipak zaštite. ZAŠTITA OD MRAZA U odnosu na ostale faktore koji utiču na prinos. jer je novi prirast potreban za naredne sezone. Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji se nalazi na najnižoj visinskoj tački. insektima. Pod ovakvim uslovima potrebne su veće količine vode. Cvetove treba skinuti početkom proleća. jer se cvetovi moraju posuti vodom da bi efekat bio vidljiv. Uz to. kako bi se sprečilo truljenje zaostalog dela i širenje bolesti. odnosno 420550 L/min po hektaru. do 8. Uopšteno govoreći. naročito rane sorte. razgranate izdanke u središnjem delu žbuna koji su slabo izloženi sunčevoj svetlosti. Da bi se stimulisao vegetativni prirast kod mladih žbunova dovoljno je odstraniti cvetove. Prilikom rezidbe. Potreba za zaštitom od mraza uslovljena je i drugim vremenskim uslovima. bolestima ili koji su polomljeni. odsecite kratke. Osetljivost cvetova na mraz različita je u različitim fazama razvoja cveta. a ostavljaju oni koji će dati dobar rod. Dokle god na cvetovima ima vode. kako bi se moglo zaključiti o potrebi zaštite od mraza. Ovaj vremenski razmak između leđenja vode i oštećenja omogućava da se zasad u potpunosti prekrije ledom. za razliku od ostalih voćnih vrsta. izdanke orežite tako da mogu uspravno da rastu. Veštačka kiša nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno jak. primenjuje se veštačka kiša. a mogu biti značajno hladniji u odnosu na vazduh oko objekata. u prečniku od 1 – 1. jer gubljenje toplote može biti izraženije nego prilikom zamrzavanja vode. prolećni mrazevi imaju najveći uticaj na smanjenje prinosa.5 – 13 cm koji treba obnavljati svake druge do treće godine. Prvi deo rezidbe podrazumeva odstranjivanje izdanaka koji su suvi ili oštećeni niskim temperaturama. Veća je verovatnoća da će mirna. Na početku treće godine. detaljna rezidba žbuna vrši se samo zato da bi se eliminisali osušeni ili oboleli izdanci. Međutim. Polegnuti izdanci se uklanjaju. temperatura će sići ispod tačke oštećenja. a zadržite 2 najviša izdanka. Sorte koje imaju tendenciju širenja žbuna zahtevaju posebnu pažnju. Kada izdanci postignu zrelost (od 5. jer se toplota brzo gubi. Osim toga. da bi se obezbedila adekvatna zaštita. Kod sadnica starosti od 3 do 8 godina odstranite sve izdanke u nivou neposredno iznad površine zemlje. Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru pre izlaska sunca. Najzad. uklonite zrele izdanke i one koji se prostiru u međuredni prostor. temperature će se zadržati na 0°C. Žbunovi koji se beru mehanizovano treba da budu uži i uspravniji od onih kod kojih se berba obavlja ručno. uklonite sve upredene ili slabo razvijene izdanke. može se čak i 5 godina zadržati i više izdanaka naglašene rodnosti. Neophodno je kontinuirano izlivanje na sadnice najmanje 25 – 38 mm vode na sat. kada se mogu uočiti izdanci oštećeni zimskim mrazevima. Cvetovi borovnice obično podnose temperature od nekoliko stepeni ispod tačke zaleđivanja.25 m. Otvoreni ili delimično otvoreni cvetovi su mnogo osetljiviji od čvrsto zatvorenih. zaštitu od mraza treba primeniti ranije ukoliko je relativna vlažnost vazduha niža. treba naneti sloj malča debljine 7.12 proleće. ili počne da se prirodno topi. kako bi se žbun pripremio za sezonu. održavajte umerenu rezidbu sve dok izdanci ne postignu punu veličinu. čime se zaštita od mraza umanjuje. i zadržavajući najbolja 2 – 3 izdanka iz svake sezone. Mraz tokom samo jedne noći može u potpunosti da uništi prinos. Nakon toga. godine) sve manje rađaju. sadnica borovnice treba da ima 10 – 20 izdanaka različite starosti. kada počinju da bubre.

i ukoliko se ne obnavlja po raspadanju koren biljke može biti ogoljen i podložan oštećenjima. u zavisnosti od materijala od koga je načinjena. naročito ptice. Treba ih. Često je nakon prinavljanja malča neophodno uneti i dodatne količine azota. i time obezbeđuje poboljšano oprašivanje. elektronsko ometanje ptica ili emitovanje zvukova iz divljine mogu biti efikasni samo na kratko. dok se ostale mineralne materije unose samo ukoliko se testiranjem ukaže na nedostatak. Tamo gde ovo nije slučaj. i tako zaraze rod. Medonosne pčele nisu tako efikasne za oprašivanje kao bumbari. Medonosne pčele ovo ne mogu da obavljaju. ove metode nisu pouzdane. Druge štetočine. košnice se mogu postaviti u većem broju u zasad i tako obezbediti adekvatno oprašivanje. najlona. takođe mogu da prouzrokuju štetu. ili onih sa naglašenom produktivnošću polena (Rubel). Kao izvoru azota.). Na taj način se ne vrši oprašivanje. na međusobnom rastojanju ne većem od 275 m. pamuka ili politilena. Smatra se da se podizanjem gustih. Pedeset listova sa celokupne površine parcele treba prikupiti. parafinski topovi itd.ča. Mreže se prave ili od materijala koji su izrađeni od kombinacije plastike i impregniranog platna. Izvori azota su uglavnom amonijum sulfat. naročito kontrola kiselosti zemljišta. rasporediti po celoj parceli. borovnica traži vrlo malo dodatne prihrane. Međutim. Solitarne pčele takođe samo otežavaju okolnosti. Što se tiče ostalog divljeg sveta. Uopšteno govoreći. Jedna košnica po hektaru (sa najmanje 45. jer imaju manje rezervi hrane u košnicama. jer se ptice brzo prilagode emitovanim zvucima. u poređenju sa ostalim voćnim vrstama. tako da ni one ne oprašuju cvetove. Vizuelni efekti za zastrašivanje ptica. jer one buše rupe u osnovi cveta kako bi prikupile nektar. i treba ih ostaviti u zasadu sve dok latice cvetova ne počnu da opadaju. po potrebi. Bumbari i divlje pčele obično daju bolje rezultate. ali se. amonijum nitrat. a medonosne pčele koriste ove prolaze. kao što su baloni sa očima ili lažne divlje zveri. najčešće se primenjuju smrtonosne metode. 3 kod sorte Bluecrop i čak i do 5 košnica kod sorte Jersey. obično dva puta veću količinu od preporučene. na većini parcela biće potrebna dodatna prihrana svake godine. međutim. stoga ga moraju prenositi insekti. Zabeleženi su gubici i do 30% prinosa u ekstremnim slučajevima. Nemojte zaboraviti da uklonite košnice prilikom prskanja zasada pesticidima. zelenih ograda oko zasada borovnice stimuliše naseljavanje domaćih pčela. mnogo pre berbe. Preporučuje se da se svake godine. jer one manje lete po hladnijem i vetrovitom vremenu. kao što je trovanje (kod glodara) i korišćenje vatrenog oružja (kod jelena i drugih većih životinja). uključujući audio naprave za pravljenje buke (vatromet. oprati i osušiti za analizu. Za oprašivanje je bolje imati više krupnijih nego veći broj manjih košnica. Pčele mogu da otresu polen sa antera i skupe velike količine polena. kao što su jelen i glodari. Za oprašivanje dovoljno je imati od 4 do 8 pčela po žbunu tokom najtoplijeg dela dana. mogu biti od koristi. Postavljanje ograda i objekata za zastrašivanje se ponegde pokazalo uspešnim. Postavljanje i uklanjanje mreže predstavlja veliki posao. da bi oprašivanje bilo uspešno. Bluetta i Blueray. može opravdati. 2 košnice po hektaru kod sorti Berkley i Elliot. Košnice treba postaviti na zaštićenom prostoru sa prednjim delom košnice (ulazom) okrenutim ka istoku. Polen borovnice je težak i lepljiv. borovnica trpi najveću štetu koju izaziva živo- .000 pčela) dovoljna je kod sorti Rubel. Jata ptica pevačica i manjih ptica mogu neposredno na žbunu da se hrane bobicama. ili po berbi. Košenjem cveća po obodu zasada usredsredićete pažnju pčela na žbunove borovnice. Testiranje zemljišta treba da predstavlja standardni deo programa prihrane i nege. 13 PRIHRANA Borovnica bolje uspeva na kiselim zemljištima i. Izmenom i premeštanjem različitih uređaja doprineće se efikasnosti i dugotrajnosti ovih pristupa. prednost se daje amonijum KONTROLA ŽIVOTINJA KOJE PRIČINJAVAJU ŠTETU U poređenju sa ostalim bobičastim vrstama. OPRAŠIVANJE Da bi borovnica ostvarila maksimalne prinose neophodni su joj insekti koji vrše oprašivanje (80 – 100% oprašivanja). Obično se svake godine dodaje azot. tinjski svet. tako da su manje efikasne kod oprašivanja. Većina zemljišta može da obezbedi potrebne mineralne materije ukoliko se kiselost održava u odgovarajućim granicama. i osetljiva je ne preteranu primenu mineralnih đubriva. zametanje plodova je obično uspešnije. Pregledom problematičnih delova zasada može se utvrditi potreba za dodatnim testiranjem. pokazuje manju potrebu za većinom mineralnih materija. Kod sorti sa manjim cvetom (Bluecrop). Najefikasnija zaštita od ptica je postavljanje mreže koja fizički ne dozvoljava pristup zasadu. urea ili drugi organski izvori. Postavljanje mreže je često skupo. s obzirom na vek trajanja mreže (3 – 10 godina). izvrši testiranje zemljišta i listova borovnice. Ostali načini zaštite. u proleće. Košnice treba postaviti kada se razvije 5% cvetova (pa najviše do 25%).

odnosno ako je sadržaj magnezijum-sulfata veći. Ako se stajsko đubrivo ipak koristi. plodovi su krupniji. Nedostatak gvožđa (pojava žutila na mladim listovima) je obično prvi Starost (u godinama) 8 7 6 5 4 3 2 Urea 160 135 110 90 70 50 40 Amonijum Sulfat 350 290 240 190 145 110 85 Čisti Azot 75 63 51 42 33 23 19 indikator ove pojave. i kada je najosetljiviji na bolesti. ne zaboravite da koristite amonijumske forme azota. kao i odlivanje suvišne vode iz zasada. osim u slučajevima izuzetno visoke kiselosti zemljišta. tako da uzgajivači budu u mogućnosti da obezbede dodatne količine vode. zbog smanjenja rizika. jer je borovnica osetljiva na nitrate. U tom slučaju. Kontrolisanjem kiselosti zemljišta ovaj problem se eliminiše. Đubrenje treba izbegavati krajem leta. a postavljanje . Debeo sloj strugotine ili iverja može uticati na čak do dva puta veću potrebu za azotom. pošto dolazi do demineralizacije pre nego što biljka upije mineralne materije. Uzgajivači su prinuđeni da nadoknađuju nedostatak vode. usled mogućnosti prenošenja bolesti preko hrane. Još jedan izvor magnezijuma je dolomitski kreč. Prilikom korišćenja ovih đubriva. Obično je urea najbolji izbor. Detaljnije informacije o tome date su u tabeli 4. i tada obično postoji nedostatak i drugih mikroelemenata. osim na peskovitim zemljištima. Kompleksna 15-15-15 đubriva ne treba koristiti.14 sulfatu. u područjima sa retkom pojavom prolećnih mrazeva. dok đubriva koja sadrže azot treba tretirati kao azotna đubriva. sredinom leta. u bilo kom periodu godine. Jesenje đubrenje obično je neefikasno. ukoliko je kiselost zemljišta ispod 5. kalijummagnezijum sulfat će odgovarati. Fosfor se može nadomestiti kompleksnim đubrivima. Isuviše niska kiselost zemljišta obično za posledicu ima nedostatak kalcijuma. Za visoke prinose najznačajnije je praćenje količine padavina u određenoj oblasti. Unošenje stajnjaka nakon sadnje se ne preporučuje za borovnicu koja se plasira na tržište u svežem stanju. a da pritom ne dođe do promene pH. koncentrat superfosfata. Ako se ukaže potreba za dodatnim kalijumom. u odnosu na nitrate. U područjima u kojima se gaji borovnica neujednačena količina padavina dovodi do remećenja ravnoteže optimalne količine vlage tokom čitavog veka zasada. Ukoliko pH nije previše nizak. a manje na težim zemljištima. Možda će nešto više azota biti potrebno na lakšim. Što je zasad stariji potrebe za azotom su veće. Ostale mineralne materije retko kada su u nedostatku. Izbegavajte korišćenje kalijum-hlorida. odnosno u vreme kada se koren borovnice razvija. koristi se krečnjak ili dolomitski kreč. Navodnjavanjem borovnice postižu se bolji prinosi.5. Ona je obično i najjeftinija. a broj plodova koji se osipaju je manji. NAVODNJAVANJE Adekvatna kontrola vlage u zasadu takođe je značajna za postizanje profitabilnih prinosa. kroz diamonijum-fosfat. ili individualno. u vreme kretanja pupoljaka i 6 nedelja nakon toga. Zemljišta sa većim sadržajem organske materije mogu imati manju potrebu za azotom. kada je normalna količina padavina najniža. Radi boljeg usvajanja mineralnih materija preporučuje se primena azota u dva navrata. kao izvor kalcijuma može se upotrebiti gips. Potrebe borovnice za vodom su najveće u periodu rasta ploda. Amonijum sulfat se takođe koristi kada treba smanjiti kiselost zemljišta. i treba je unositi da bi se izbeglo isparavanje. jer su to materijali koji privremeno mogu da onemoguće biljku da dođe do ovih hranljivih materija. Čak i u godinama sa normalnom količinom padavina može se desiti da zasadu ponestane vlage. jer je borovnica osetljiva na hloride. treba da bude dobro kompostirano i uneseno pre sadnje. ukoliko je kiselost zemljišta niža od 4. odnosno da uklanjaju višak vode u zasadu. Iako doprinosi povećanju kiselosti zemljišta urea na kiselost ne utiče u znatnoj meri. jer se tako stimuliše prirast. ako za to postoji potreba. jer je podložan oštećenjima tokom zime. monoamonijum-fosfat i superfosfat.0. Nedostatak ostalih hranljivih materija na koji ukažu analize zemljišta i lista može se nadoknaditi na različite načine. Đubriva koja sadrže samo fosfor mogu se primenjivati bilo kada. treba primeniti kalijum sulfat. jer je korenov sistem borovnice plitak. Padavine su obilnije u proleće i jesen. Prednost se daje navodnjavanju po sistemu ‚kap po kap‘. da bi se izbegla pojava bolesti. Ukoliko je potrebno nadomestiti i magnezijum.

ili se mogu ukopati ispod zone korenovog sistema. Berbu treba obavljati često. rastojanje između redova mora da bude 3 m. kod mehanizovane berbe. Bobice bi trebalo brzo transportovati sa polja u hladnjaču. Borovnica raste u grozdovima i nema ujednačeno vreme sazrevanja. radi smanjenja stepena dehidratacije. propuštanjem hladnog vazduha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Ovim se smanjuje prenošenje plodova iz ruke u ruku. Prvi prinosi se često mogu očekivati u toku treće i četvrte godine gajenja. Zrele bobice sa grozda treba palcem otresti na dlan. interval između branja postaje duži. s tim da su kod sorti sa kasnijim vremenom sazrevanja berbe ređe. treba izbegavati sorte sa plodovima problematičnog kvaliteta. u tom slučaju. sve dok većina bobica ne sazri. kod bilo koje sorte. čime se smanjuje broj zelenih i za sortiranje nedovoljno sazrelih bobica. sa godišnjim povećanjem od oko 20%. Ovaj uslov može se obezbediti kombinovanjem padavina i navodnjavanja. Dnevne količine će varirati tokom vegetacije. kao i tokom perioda berbe. Mali ručni vibratori sa posudom za skupljanje otresene borovnice mogu se koristiti na manjim površinama. dok nagib ne sme da bude veći od 10%. BERBA I MANIPULACIJA PLODOVIMA POSLE BERBE Tretiranje plodova pre berbe i odluke o načinu tretiranja zasada borovnice značajno se odražavaju na prinos. da bi se umanjilo oštećenje plodova i širenje bolesti. troškovi mehanizovane berbe su za ½ do 1/3 niži u odnosu na ručnu berbu. dok iskusniji berači mogu da sakupe i veće količine kada je rod obilan. i uz slab protok vazduha. Prosečni profesionalni berač može da ubere od 20 do 25 kg za 8 sati po danu. ne treba brati pre postizanja pune zrelosti. Što se sezona više primiče kraju. a sorte kao što je Elliot. uključujući padavine i navodnjavanje. Kada se plodovi ohlade do blizu 0°C. kao i da se lakše beru. 15 HLAĐENJE I ČUVANJE Bobičasto voće bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače. dok se u komercijalnoj proizvodnji koriste veliki kontejneri koji se postavljaju iznad mašina za branje. obično na 10 m reda dolazi 30 l vode dnevno (25 l/10 m/ d). Za zasad borovnice standardne veličine potrebno je 125 – 155 cm vode po hektaru tokom čitave vegetacije. dok zasad ne postigne zrelost. na svakih 7 – 10 dana. ukoliko su temperature visoke. u zavisnosti od faze rasta.ovog sistema treba obaviti pre sadnje. koje boju poprimaju pre nego što postignu odgovarajući nivo šećera. s tim što se puna produktivnost zasada očekuje u šestoj i desetoj godini. Sve je više uzgajivača koji plodove borovnice prilikom berbe plasiraju u posude u kojima se bobice prodaju. Izabrana sorta trebalo bi da odgovara potrebama na tržištu. Viša temperatura vazduha u hladnjači i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova. ali. da bi se obezbedila odgovarajuća količina vode za plod koji sazreva. Obično uzgajivači prve dve berbe obavljaju ručno. da bi berba bila efikasna. u slučaju izdignutih leja. Kod proizvodnje borovnice za svežu potrošnju najbolje je obu- . Plodovi su najboljeg kvaliteta ako se beru ujutru. veće količine biti potrebne tokom perioda formiranja konačne veličine ploda. s tim što će. a rastojanje od ivice zasada do početka reda (zbog zaokretanja mehanzacije) 8 m. Adekvatnom rezidbom postiže se da plodovi budu krupniji. pri relativnoj vlažnosti vazduha od 85%. kao većinu drugog voća. pošto se rosa osuši. tokom čitavog početnog perioda vegetacije zemljište u zasadu treba da bude obezbeđeno vodom do mere od oko 50% njenog kapaciteta primanja vode. Borovnica za potrošnju u svežem stanju uglavnom se bere ručno. Iako je kod mehanizovane berbe neophodno dodatno sortiranje voća. u cilju dostizanja profitabilnih prinosa. u zavisnosti od sorte i klimatskog područja. jer ovakav način berbe usporava berača. Na primer. Kao i u godini postavljanja zasada. Međutim. Visok nivo azota može dovesti do slabije trajnosti plodova i zakasnelog vremena sazrevanja. Veštačka kiša se takođe može koristiti kada je potrebno obezbediti zaštitu od mrazeva. a dugotrajnost plodova smanjena. i pre nego što nastupe visoke temperature. Borovnice za preradu podrazumevaju mehanizovanu berbu. a preporučuje se što manje manipulisanje plodovima. Ustanovljen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. mada u praksi. Elastične plastične trake mogu se postaviti uz sadnice duž leja. ranijeg vremena zrenja. što doprinosi efikasnosti i smanjenoj pojavi oboljenja. ne treba ih brati. Važno je u svim oblastima iznaći najbolja rešenja za gajenu kulturu. ili češće. ali je radna snaga skuplja. treba očekivati pojavu gljivičnih oboljenja. Tenziometrom se najefikasnije kontroliše količina vlažnosti zemljišta. Odlaganje hlađenja nakon berbe značajno može uticati na trajnost plodova. palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C. ujednačeniji. u prvoj godini po sadnji. Plodovi obrani neposredno pre pune zrelosti imaće bolju dugotrajnost u odnosu na prezrele i plodove obrane u punoj zrelosti. mada je mehanizovana berba sve uobičajenija i kod borovnice za svežu potrošnju. Slabo oprašivanje negativno će se odraziti na zametanje plodova i prinose. što podrazumeva više berbi za postizanje maksimalnih prinosa.

doprineće smanjenju uticaja bolesti i štetočina. smanjuje se i procenat gubitka. gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. u smislu njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom borovnicom.16 čiti berače da u pravo vreme beru plodove. ili se mogu obmotati pantljikama. kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. ili se njihova zastupljenost može svesti na minimum kroz adekvatnu negu i primenu agrotehničkih mera u zasadu. Suzbijanje štetočina lakše je ako je žbun proređeniji. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontrolisati. Međutim. Bobičasto voće bi trebalo održavati u hladnim uslovima. Precizni izgled posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Berači mogu ubrane bobice odlagati direktno u plastične posude za maloprodajno tržište koje se mogu direktno prosleđivati u hladnjaču i plasirati na tržište. izbor otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida. kako bi se obezbedio protok vazduha. tako da sortiranje nakon berbe ne bude neophodno. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji. Ove posude su jeftine. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču. Isto tako. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke. koriste se kako za maloprodajno tako i za veleprodajno tržište. Plastične posude od čiste Clamm-shell plastike. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju. kao i provetravanje i zaštita od korova. Pritom. maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije. Održavanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica. kako bi se smanjilo truckanje. Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može dostići čak i 11°C. omogućavaju brzo hlađenje plodova i providne su. Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda. SUZBIJANJE ŠTETOČINA Borovnica je osetljiva na mnoge insekte i bolesti. . uključujući i transport. u cilju minimiziranja zastupljenosti domaćina bolesti. i temperatura ne može da se održi ispod 4°C. ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice. upakovano u svakoj fazi transporta. kartona ili drveta još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište. Usled toga. kao i za namensko tržište. Međutim. Transport plodova do veleprodajnog. takođe pozitivno utiče na njenu zastupljenost. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu. Veliki deo ovog gubitka posledica je loše manipulacije plodovima posle berbe. kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća. različitih dimenzija. kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da će gubici u prinosima preći prihvatljive granice hemijski pesticidi pružaju najbolju zaštitu i zadovoljavaju potrebe svakog tržišta. Gajbice bi trebalo transportovati na paletama. a u slučajevima kada to nije moguće. u cilju zaustavljanja širenja pojave štetočine koja se suzbija. od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku. TRANSPORT Veliki procenat obranih plodova se izgubi na putu od ‘njive do trpeze’. Posude od stiropora. odnosno maloprodaji. snabdevenost vodom. gajbice ne treba redjati iznad zadnjih točkova kamiona. odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodatno prepakovati. a da se plodovi pritom ne zalede.

spinosad i tebufenoksizid. fosmet. Za suzbijanje ove štetočine. koji ili ne mogu da zametnu plod ili obrazuju plod neravne površine. Kasnije se premeštaju na listove. i uglavnom se zadržavaju na populjcima i cvetovima. Postupak treba ponoviti posle dve sedmice. Da bi se grinja jasno videla mora njih obmotavaju svilenkastim nitima. ili bobica koje sazrezvaju. azinfos-metil. obmotavajući ih svilenkastim nitima. što dovodi do sušenja i deformisanja cvetova. one su zelene boje.malation. ove grinje se mogu naći u svim stadijumima razvoja. a prag zastupljenosti je 1 odrastao insekt. mrko-žuta čahurasta forma. a hrane se bobicom. Štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Kontrola ove pojave može se vršiti orezivanjem zaraženih izdanaka.što se nastavlja tokom čitavog leta. Larve se izlegu kroz nedelju dana. Ova štetočina prezimi u zemlji ispod žbuna kao sićušna (3 mm). dok se u izvesnom stepenu može suzbiti i primenom hemijskih sredstava. uočljive su crne pruge. Telo im je crne i tamno mrke boje. Jaja polažu ispod pokožice zrelih bobica. azinfos-metil. Početkom leta počinju da se pojavljuju leptiri srednje veličine. Crv borovnice .(Rhagoletis mendax) je veoma značajna štetočina koja je često u visokom stepenu zastupljena kod borovnice. gde se hrane. krajem jeseni ili početkom proleća. važno je pregledati pupoljke borovnice i proveriti da li u njima ima sićušnih crva. izduženo-kupastog oblika. a na krilima.INSEKTI ŠTETOČINE Eriofidna grinja (Acalitus vaccinii) je veoma sitna. i mogu se uočiti samo ukoliko im se veličina poveća. sa jedva vidljivom prugom sa bočne strane. ispod biljnih ostataka. uspuže se uz izdanak žbuna početkom zime. karbaril. Pupoljci koje ova grinja napadne imaju crvenkastu boju i gruba ispupčenja na spoljnoj strani listića pupoljaka. može se donekle suzbiti ova štetočina. Ova grinja hrani se tkivom i listićima pupoljaka. odnosno prskanjem nakon berbe mešavinom Tiodana sa 70-second superior oil. beličasta grinja. Sredinom leta padaju ne zemlju gde. Prskanjem odraslih insekata. One se hrane pupoljcima. Kod ubra- 17 se koristiti lupa. U ovom stadijumu razvoja. Osam nožica grupisano je blizu glave na proširenom kraju tela. piretrin. Na isti način može obmotati i cvetove i plodove. a može se naći i kod drugih zastupljenih voćnih vrsta. Choristoneura rosaceana) koristi terminalne listove za zaštitu larvi. Male zimske grinje (Operophtera brumata) mogu izazvati ozbiljnu defolijaciju. prelaze u stadijum lutke. karbaril. Lepljive kartonske trake sa amonijum-acetatom mogu se koristiti za monitoring. početkom proleća. koja imaju po jedno sa obe strane. i tako ih uništavaju. a Smotavac ploda borovnice (Argyrotaenia velutinana. 7 do 10 dana po izlasku ženke. da bi u naprslinama kore izdan- nih plodova nivo tolerancije je nula. Ove štetočine mogu zaraziti obrane plo- . Sićušne larve će se izleći početkom proleća. pre nego što se novi pupoljci u potpunosti formiraju. ka izlegla jaja. Ženka. piretrin i fosmet. i nastaniti na nabubrelim pupoljcima. Hemijska sredstva za suzbijanje ove štetočine su malation. Tokom čitave sezone. Sadnice treba pregledati u septembru. Za suzbijanje insekata iz roda Lepidoptera efikasni su preparati na bazi Bacillus thuringiensis (BT) . koja nema krila.

spinosad i tebufenoksizid. gde će položiti jaja. azinfos-metil. spinosad i tebufenoksizid. Na tom mestu se obrazuje guka. pre berbe treba pristupiti tretiranju zasada metomilom ili malationom. piretrin. Osa galica borovnice (Hemadas nubilipennis) obrazuje velika okruglasta zadebljanja na mladim izdancima. ali se može proširiti i. samo su insekticidi bazirani na bakteriji Bacillus thuringiensis (BT) efikasni za suzbijanje. Za suzbijanje se može koristiti čitava paleta preparata. Preporučuje se da se u zasadima u kojima je berba mehanizovana prskanje hemijskim preparatima više puta ponovi. Insekti koji napadaju listiće pupoljaka (Diaspidiotus ancylus. Apanteles ornigis. Oštećenja koja uzrokuju vaši često su usko povezana sa prenošenjem virusnih i oboljenja koja liče na virusna. Za monitoring se mogu koristiti feromonske klopke. kao i na mladim vrhovima izdanaka. sa ili bez svilenkastog zastora. obično pri terminalnim izdancima. uspuže se uz mladi izdanak.) hrane se grančicama. U slučajevima pojave značajne opasnosti od virusa ili velikog broja ovih štetočina. U kasnijim stadijumima razvoja. karbaril. u toku vegetacije. naročito one koji su mehanizovano obrani. Myzus persicae. i mogu da prouzrokuju potpun gubitak lisne mase na čitavim žbunovima. Parazitska osa. Visoka zastupljenost ove štetočine može se tolerisati. gde se pretvara u lutku. pojavljuje se početkom Gusenice koje se hrane listom (Hyphantria cunea. generacija godišnje. karbaril. Vaši (Illionia pepperi. i mogu nepovoljno uticati na bujnost sadnice. fosmet. kao što su azinfos-metil.malation. Kod manje zastupljenost štetočine. Fimbriaphis fimbriata) se najčešće mogu naći na donjoj strani mladog i sočnog lišća. u jesen. uz neznatne gubitke. Zaraženost je obično lokalne prirode. koja ne leti. Neke od njih hrane se u grupama. naročito u mladim zasadima. pri čemu se brojne populacije insekta pojavljuju sredinom leta. U rano . Datana sp. One takođe mogu da budu uzrok zaraženosti kod plo- dova obranih mehanizovano. Kontrola se najbolje obezbeđuje rezidbom i sagorevanjem zadebljanja na mladim izdancima. štetočina izlazi iz sićušnih tunela. Na parcelama na kojima se berba obavlja ručno može se tolerisati pojava većeg broja ove štetočine.18 dove. a tuneli koje ostavlja za sobom vidljivi su na donjoj strani listova. kao i odstranjivanjem sasušenih vrhova tokom vegetacije. a prag zastupljenosti je 1 larva na 100 lisnih izdanaka. i čitav list savija i vezuje u trouglastu formu. metomil ili spinozad. Kasnije. Lisni miner (Gracilaria vacciniella) hrani se među slojevima listova. tebufenoksizid. piretrin. Kontrola uključuje koriščenje preparata na bazi Bacillus thuringiensis (BT) . fosmet. i postaje odrasli insekt. Odrastao insekt može da razvije više leta. Odrasla larva pada na zemlju. Malacasoma) hrane se na lišću borovnice. pošto lišće opadne. prouzrokovati probleme. može u velikoj meri uništiti ovaj insekt. za kontrolu je dovoljno obaviti rezidbu i sagoreti svilenkaste forme. Sićušna osa. nakon što se uoči pojava štetočine. za suzbijanje insekata iz roda Lepidoptera mogu da posluže preparati kao što su malation. Lecanium sp. fosmet.. Ako ih tokom perioda cvetanja ima u velikom broju. ali će prilikom berbe listovi ‘zavezani’ kao što je opisano pasti na zemlju i prouzrokovati zaraženost.

sudanska trava i neven. Pregledom mladih izdanaka mogu se uočiti nabori na rastojanju od 1 cm. piretrin. iz kojih vise paučinaste niti. i dovede do slabljenja čitavih izdanaka koji se. a larve se izležu ispod kore izdanka. sa tankim žutim prugama u predelu abdomena. azinfos-metil. može videti žućkasta. a preparati kojima se eliminišu insekti iz roda Lepidoptera su malation. na kraju kanala. veoma malo se može učiniti pošto se zasad već podigne. Prskanjem dormantnim uljanim preparatom početkom proleća. beznoga buba. (uzrokuje lezije na korenu) i Paratrichodorus spp. karbaril. Na ove nematode naročito su osetljive mlade sadnice. što može da prouzrokuje sušenje mladih delova izdanaka. engleska trava. Početkom leta. usled vetra. Oštećenje koje je kasnije vidljivo odnosi se na sušenje čitavog izdanka. ‘Dogwood borer’ (Synanthedon scitula) je sićušni leptir. na listićima pupoljaka na grančicama se može uočiti veliki broj ženki ovih insekata. kao što su raž. na manjim granama. obilnijeg roda ili usled mehanizovane berbe mogu polomiti. fosmet. dugačka 1 do 2 cm. Odrastao insekt polaže jaja na izdancima tokom juna i jula. Kada se izdanak raspori po dužini.proleće. Hrane se mladim izdancima. Ove mikroskopske crve teško je uočiti i kontrolisati. mogu smanjiti zastupljenost nematoda. obezbedjuje se kontrola ovih štetočina. Nematode se najefikasnije suzbijaju prikidanjem životnog ciklusa štetočine. koje se brzo razvijaju. na mestima orezivanja. Feromonske klopke se mogu koristiti za monitoring ovih insekata. Pratylenchus spp. U pogledu suzbijanja. tako i . (uzrokuje zadebljanja na korenu) negativno se odražavaju na bujnost biljke i njen životni vek. gde su jaja položena. u vreme bubrenja pupoljaka. Adekvatnom rezidbom umanjuje se verovatnoća ove pojave. Površinski usevi. ili fumigacijom. u njemu se. ili na drugim pukotinama na izdanku. najčešće crne boje. u vreme jesenje obrade zemljišta pred sadnju. Ova pojava može se dogoditi kako na zrelim granama. 19 Svrdlaš izdanka borovnice (Oberea myops) uzrokuje dve vrste oštećenja. spinosad i tebufenoksizid. čitavom dužinom mladog izdanka. Nematode Xiphinema spp. Detaljnim ispitivanjem mogu se opaziti sićušna udubljenja na 7 do 10 cm. Dalje širenje nematoda može se zaustaviti iskopavanjem zaraženih sadnica sa korenovim sistemom i fumigacijom tog dela zemljišta. prvih 7 do 10 cm postojećeg prirasta može se osušiti i propasti. Za efikasnu kontrolu neophodno je dobro poprskati zasad. Rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka na delu ispod insekta jedina je efikasna mera kontrole. (uzrokuje oštećenja na korenu).

Azoksistrobin takođe može biti efikasan u kontroli. Zaraženost bobica obično nije uočljiva. Tkivo u osnovi cvetnih grozdova može izgledati vodenasto ili mrko. Monilinija (prouzrokovač Monilinia vacciniicorymbosi) uzrokuje pojavu pri kojoj mladi izdanci venu. Višak azota može da dovede to izraženog rasta lisne mase. kao što su. Suzbijanje se može vršiti i hemijskim putem. sluzavih spora. kasnije tokom sezone. Rotiranje različitih klasa preparata se naročito savetuje. razvija se sloj ružičastih. mogu se primeniti dodatne mere kontrole preparatima fenheksamid. ali se kontrola bazirana samo na ovom Sledećeg proleća. oboljenje se suzbija i primenom zirama. mešavaina piraklostrobina i boskalida i hlorotalonil. Ziram je efikasan u prvim fazama razvoja patogena. a prekriva ih mrka masa gljivičnih spora. kako bi se izbegla rezistentnost patogena. zbog njegove izražene fitotoksičnosti. a može se pogrešno zaključiti da su navedena oštećenja izazvana mrazom. Ovo oboljenje može se suzbiti tokom perioda bubrenja pupoljaka nanošenjem Kaptana. dva puta u intervalu od 7 dana. bobice iznikle iz obolelih cvetova poprimaju braon ili krem boju. nekoliko dana nakon kišnog i maglovitog vremena. mešavina kaptana i fenheksamida. mešavina kaptana i fenheksamida. Kako se plod razvija. koji se nanosi na vrhove mladih pupoljaka. iprodion. azoksistrobin. poprimaju mrku boju. da bi se sprečilo obrazovanje spora. Alternativno. ziram. Oboljenje se može i hemijski suzbiti višestrukim prskanjem hlorotalonilom. Oboljenja se javljaju tokom perioda cvetanja i kada je plod još uvek nezreo. U periodu kada pupoljci poprimaju ružičastu boju. koja je osetljivija na oboljenje. mešavina ciprodinila i fludioksonila. na primer. odnosno svakih 7 – 10 dana od pojave pupoljaka do vremena punog cvetanja. Uz mere kontrole. mešavina . rotiranjem različitih preparata. Botritis (prouzrokovač Botrytis cinerea) Botrytis cinerea može da napadne cvetove i mlade grančice. Rotiranje različitih klasa preparata se naročito preporučuje. iz začaurenih bobica pojavljuju se spore. mešavina ciprodinila i fludioksonila. na tim mestima. pre kretanja pupoljaka. ali se može pojaviti bilo u kojoj fazi razvoja ploda.BOLESTI I PROUZROKOVAČI BOLESTI 20 preparatu ne preporučuje. klupčaju se u čvrstu čahuru i slobodno padaju sa žbuna. kako bi se izbegla rezistentnost patogena. U uslovima povišene vlažnosti. Cvetovi i/ili mlade grane propadaju. kaptan. inficirana mesta postaju blago ulegnuta i naborana. ali ga ne treba primenjivati u blizini zasada sa jabukom. preporučuje se tanjiranje zemljišta ispod samog žbuna. Ostali efikasni preparati su kaptan. ali i zrele plodove. piraklostrobin. Orezivanjem i uništavanjem sasušenih izdanaka u proleće umanjuje se pojava primarnih izazivača zaraze. Oboljenja su najuobičajenija na cvetnim vrhovima plodova. mešavina piraklostrobina i boskalida i fenbukonazol. neposredno pred kretanje pupoljaka. Tokom perioda sazrevanja. Antraknoza (prouzrokovač Colletotrichum gleiosporioides) se uglavnom javlja u godinama sa obilnim padavinama i toplim vremenom. mešavina ciprodinila i fludioksonila. poprimaju mrku boju i propadaju. u proleće.

od vrha ka žbunu. Dve nedelje po nanošenju preparata ne treba nanositi uljane preparate. na sadnicama se primećuje šok u trajanju od 1 – 4 godine. dok čitava biljka izgleda zdravo. najčešće vašima. Međutim. Trulež korena (Phytophthora cinnamomi) se najčešće javlja kod zemljišta sa lošom drenažom.. Preporučuje se rotiranje različitih klasa hemijskih preparata. a ishod je fatalan. Najbolji pristup u kontroli ovog oboljenja je sadnja zdravih sadnica. Simptomi se pojavljuju tokom perioda cvetanja. grančicama i rodnim grana- . a oboleli zreli izdanci mogu iznenada da uvenu i propadnu sredinom leta. 21 sumporom u proleće. Kasnije. Listovi se obično deformišu. Plamenjača borovnice (Phomopsis vaccinii) dovodi do uvenuća i sušenja mladih izdanaka. Virus se potom brzo širi preko polena. ispoljeni simptomi variraju. Potom se zasad oporavlja. Ziram i bakar-hidroksid takođe mogu donekle da obezbede kontrolu oboljenja u ranim fazama vegetacije. sa fatalnim ishodom. piraklostrobin ili mešavina piroklostrobina i boskalida mogu do izvesne mere da posluže u kontroli. Simptomi se najpre javljaju sredinom proleća. Ono što potom sledi je kržljanje i propadanje biljke. Indikator oboljenja je propadanje individualnih izdanaka. mešavina piraklostrobina i boskalida i fenbukonazol. a zasad slabo rađa. tokom vegetacije. azoksistrobin. Mefanoksam i fosetil-Al mogu do izvesne mere pomoći u kontroli. Prskanje krečnim samo hloroza lista. a može se naći kod mnogih vrsta koje se gaje. Da bi se sprečilo nastajanje oboljenja najbolje je izvršiti adekvane agrotehničke mere (da se izbegnu oštećenja od zimskih mrazeva). Svaki od preparata treba rotirati (po klasama) da bi se izbegla rezistentnost patogena.kaptana i fenheksamida. neophodno je koristiti bezvirusni sadni materijal. ali i dalje ostaje izvor primarnih izazivača zaraze. po izbijanju pupoljaka. Da bi zasad bio zdrav. Virus se može brzo proširiti zasadom. što za posledicu ima potpunu zaraženost zasada kroz nekoliko godina. Gajenje borovnice na izdignutim lejama i primena mera kojima se poboljšava drenaža zemljišta doprinosi suzbijanju ovog oboljenja. i može da zarazi čitave zasade. kako bi se izbegla rezistentnost patogena. pri čemu se 5-10 cm lista potpuno osuši. uglavnom u vidu tankih. a često se pogrešno zamenjuje virusom sparušenosti lista. Na mladim izdancima. a oboljenje dovodi do propadanja čitave biljke. kod ovog virusa. Iskrčivanjem zaraženih sadnica i iznošenjem košnica iz zaraženih polja doprineće se kontroli ovog oboljenja. U pogledu intenziteta. Azoksistrobin je izuzetno fitotoksičan za jabuke. redukovaće stepen pojave primarnih izazivača zaraze. Kod nekih sorti simptomi ili nisu uočljivi ili je na zrelijim listovima uočljiva Virus šoka borovnice (BIShV) može da dovede do propadanja cveta i lista. ukloniti sasušene izdanke i spaliti zaraženi ‘materijal’ po pojavi oboljenja. kao i na cvetovima koji ne uspevaju da zametnu plod. Srž biljke i mlade grane gube boju. a na njima se obrazuju sitne hlorotične pege kružnog oblika. počev od sušenja cvetova do pojave nekrotičnih oblika na listovima. u kombinaciji sa suzbijanjem vaši i eliminisanje i spaljivanje zaraženih sadnica. Virus prstenaste pegavosti paradajza (ToRSV) prenosi se nematodom Xiphinema spp. a katkad rubovi listova izgledaju spaljeno i sparušeno. Virus sušenja borovnice (BISV) može prouzrokovati ozbiljna oštećenja cveta i lista. crvenih prstenova sa obe strane lista. Inicijalni simptomi su žutilo i crvenilo listova.

. Hlorotične pege često poprimaju crvenu boju u kasnijim fazama vegetacije. kao što su malation i metomil. obezbeđuje se olakšano suzbijanje korova u kasnijim godinama. smanjiti potreba za značajnijom primenom hemijskih preparata. Za ovu pojavu karakteristično je da se plod povija na dole i umotava. Oboljenje kržljavosti uzrokuju organizmi nalik na mikroplazmu koji dovode do ukupne kržljavosti biljke. navedeni su herbicidi koji se mogu naći na tržištu. Malč i herbicidi obično se nanose na prostoru od 1 – 1. i uzrokuje blago do sjajno šarenilo lista. Ne treba dozvoliti da se korov utvrdi u zasadu. Simptomi se ne moraju obavezno javiti svake godine. SUZBIJANJE KOROVA Suzbijanje korova uključuje primenu kako agrotehničkih mera održavanja zemljišta tako i primenu hemijskih preparata. Primenom agrotehničkih mera u zasadu u godini sadnje. do izvesne granice. jer je koren borovnice veoma plitak. Insekticidi širokog spectra delovanja. vektora virusa. Ovo oboljenje prenosi leafhopper.22 ma takođe se mogu javiti slične pege. trebalo bi da doprinese u suzbijanju oboljenja. dok sadnice ne postanu zrele. mada ima podataka o gubicima od 15%. kao i žućkaste do žućkasto-zelene forme mozaika lista. Malčiranjem i ručnim plevljenjem može se. U tabeli 4. kako bi se umanjila pojava korova. Za suzbijanje korova u zasadu borovnice postoji veliki broj herbicida. Iskrčivanje zaraženih biljaka ima pozitivan uticaj na suzbijanje ovog oboljenja. ili oko njega. ali se on retko može naći u poljima. Najbolja mera kontrole ovog oboljenja je izbor zdravog sadnog materijala. Međuredni prostor može se zatraviti. kada su sadnice niskog rasta. Središnja vena lista i ostale vene i dalje ostaju zelene. Kontrola vaši. takođe mogu biti efikasni. Insekticidi koji se koriste u kontroli ovog insekta su od primarne važnosti. Površinski usevi koji se seju pre sadnje i fumigacija mogu do izvesne mere uticati na suzbijanje oboljenja. Prskanje nakon opadanja cvetnih latica rano u jesen mogu doprineti suzbijanju odraslih insekata. Bezvirusni sadni material neophodan je uslov za podizanje zdravog zasada. kao i uputstvo za upotrebu. Oni se mogu svrstati u više kategorija. u zavisnosti od vremena primene (pre pojave korova nasuprot onima koji se primenjuju nakon pojave korova) i specifičnosti (širokog spektra nasuprot onih namenjenih za određene korove).2 m pored banka. u zavisnosti od toga na koje su korove usmereni (širokolisni nasuprot travama). Zemljište treba u manjoj meri obrađivati. Virus mozaika se najčešće prenosi vašima.

75 Norflurazon Pre pojave korova 4. Ne koristiti na zemljištima sa visokim sadržajem organske materije. Uništava tkiva sa kojima dođe u dodir. ali u niskim dozama.5 .2 Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem. Uništava tkiva sa kojima dođe u kontakt. Pelargonska kiselina 9-90 L 3-10% rastvor 0. a prskanje treba obaviti samo jednom godišnje. Zalivati tokom 21 dana.5 Uputstvo za primenu Primenite kasno u jesen ili u rano proleće.25 Simazin 2. Izbegavajte da preparat dođe u kontakt sa lišćem. Ne prskati na novozasađene žbunove sve dok se zemljište dobro ne utvrdi oko žbuna. simazinom ili norflurazonom. Ne preporučuje se korišćenje na zemljištima sa visokim sadržajem organske materije. u rastvoru od 53 do 212 L/ha vode. i zaliti u roku od 24 h po tretiranju. kao i za vreme zimskog mirovanja. u vreme klijanja korova. Nanosi se u međuredni prostor za supresiju korova.28-0. nakon berbe. Preparat naneti krajem jeseni ili u zimu. Uništava žbunove borovnice ukoliko se nanese na zelena tkiva. a suzbija i sejance korova koji se kasnije pojave. a potrebna je i specijalizovana prskalica. Koristi se za pripremanje parcele. ili kada su korovi niskog rasta. U godini podizanja zasada primeniti nisku dozu preparata. Može se mešati u istoj posudi sa parakvatom. I 7 dana po nanošenju preparata. pre pojave korova.25-4.53 + 1% uljani koncentrat Setoksidim Diklobenil Pre pojave korova 4. pre pojave sejanaca korova. 23 Terbacil 2. Naneti na korov koji je izbio.5 Orizalin Pre pojave korova 2. Kod višegodišnjih trava-korova primeniti jače doze. Preparat primeniti početkom proleća pre klijanja korova. Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem. kada se dnevne temperature ustale ispod 7. Uneti u proleće. Ne prskati više od jednom godišnje.0-3. Ne koristiti ga na zasadima mlađim od 6 meseci. Primeniti na izraslu travu-korov čija visina ne prelazi 20 cm. Primeniti krajem jeseni ili početkom proleća.2°C.28-0. ili i u jesen i u proleće.8-1.84 Glifosat Parakvat 0.25-5. pre nego što se zemljište smrzne. Sporadično se koristi na mestima sa jačim korovima. Preparat naneti u periodu od jeseni do početka proleća pre pojave korova. Preparat širokog spektra sa potpunim delovanjem.5-6.1-2.0 Fluazifop-butil 0.32-0. tek pošto pukotine na zemljištu nestanu . Koristi se u suzbijanju nekih višegodišnjih korova koje drugi herbicidi koji se koriste pre pojave korova ne uspevaju da unište. Uneti prilikom obrade zemljišta.42 + 1% uljanog koncentrata 0. Koristiti samo na zasadima starim 1 ili više godina. ili 3 meseca nakon presađivanja. Preparat naneti krajem jeseni i početkom proleća. Nanosi se u međuredni prostor za supresiju korova. ili u jesen.Preparat Napropamid Način primene Pre pojave korova Pre pojave korova Nakon pojave korova Nakon pojave korova Nakon pojave korova Nakon pojave korova Nakon pojave korova Preporučena doza (kgAI/ha) 4.5 Pronamid Pre pojave korova Pre pojave korova 1. Primeniti na trave čija visina ne prelazi 20 cm. Neophodno je ravnomerno naneti preparat. Ne obrađivati zemljište 5 dana pre primene.

BELEŠKE 24 .

BELEŠKE 25 .

BELEŠKE 26 .

Mission for Serbia and Montenegro. under the terms of Contract No. US Agency for International Development. . šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije This publication was made possible through support provided by the Economic Policy and Finance Office.Ministarstvo poljoprivrede. The opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily reflect the views of the US Agency for International Development. Bureau for Europe and Eurasia. Task Order 814. PCE-I-00-98-00013.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->