Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog

materijala
Uvod

Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman
porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno
neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim
brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća
količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti
životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i
ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci

Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme,
narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu.

Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i
faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti
vezanih za život.

Izvori zagađivača mogu biti:

 energetski izvori
 saobraćaj
 industrija
 domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:

 otpadni materijal naseljenih mesta

 industrijski otpad
 poljoprivredni otpad
 specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni
materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje
specijalne uređaje.

Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se
oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj
ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene
tokove i u atmosferu.

1
Otpadni materijal naseljenih mesta

Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu
zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog
štetnog dejstva je veoma složen proces.

Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke,
hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:

 fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i

kaloričnu moć otpada,
 hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos
C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K,
 biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci
i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav
zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad

Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i

zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite
konzistencije.

Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih

komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje
direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i
prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala

Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije
smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja
podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal
prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj
sloj, površina bi se mogla zasejati travom.

Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu

nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje.

Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz

optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama
biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se
dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2
Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja,
čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti
kao izvor energije, a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo.

Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada, uz

iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje.

Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu
mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi.

Opterećenost grada otpadom

S obzirom na promenu životnog standarda, količina komunalnog i industrijskog otpada u

poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. Od sredine devedesetih, količina
komunalnog i industrijskog otpada se povećava. Ove promene su dovele do povećanja
zagađenosti životne sredine.

Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti, saobraćaja i grejanja.

Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 , NO2 , jedinjenja fluora, CO i
CO2 .

Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje),
masti, ulja i razne mineralne soli.

Zagađenost tla se takođe povećava.

Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem.

Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. U grejnoj sezoni

sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. Takođe treba pomenuti otpad koji
čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj, kao i otpadni građevinski materijal i šut.

| O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof. Duško Obradović sa

učenicima gimn. "Veljko Petrović" Sombor

3
 Reciklaža
Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.

Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili
materijala.

Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka.

Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.

U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci.

Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.

Izvor: Vikipedija - http://sr.wikipedia.org/wiki/Recikliranje

Šta sve može da se reciklira? Staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika

Papir

Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i
stare šume, dolazi do zagađivanja reka.

Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati
je na recikliranje.

Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala
(drveta).

Takođe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone
kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara
vode.

Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira.
Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki
način zavise.

Staklo

Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala.
Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji.

Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši
dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.

Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili
bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije.

Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata.
Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo
električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.

Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu
reciklirati ili ponovo iskoristiti.

Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)

Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke,
kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre polazimo od

4
iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od
različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.

Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog
procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri
tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz
pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.

U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti
potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi
100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti
prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.

Plastika

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje
raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan
deo istorije naše Planete nestaje.

Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom
jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno
uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo zagađivanje vazduha.

Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa.
U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima
znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.

Autor: Milorad Jovanović, profesor fizike, O.Š. "Miloš Crnjanski" -

OTPAD VRLO NAS SE TIČE!

Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se
širio nesnosan smrad. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta,
obalu reke preplavljenu otpatcima.
Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled.
ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI, A UBIJA NAS
SVAKODNEVNO!

Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet, ako uz par lekcija naučiš
pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući!

Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla.

5
Kućni čvrst otpad
Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva, građevinskog
materijala, sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica.
Sa porastom stanovništva, promenom načina života i navika u ishrani
količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu.
Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. godine stvarali 6 miliona
tona čvrstog otpada, a 1997. godine već 48 miliona tona!
1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi, zbog nedostatka
sredstava za prevoz otpada. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno, tako da
ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. Zadnjih godina potrošačko tržište se
razvija drastično i koristi proizvode u konzervama, aluminijumskim
folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu
nezmislivo mnogo naškoditi prirodi.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu
plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i
jeftinije rukuje. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže
OTROVE koji se oslobađaju, kada se predmet baci!

Četiri glavne kategorije otpada:

1. Prirodni otpad - ostaci od obroka, povrće i voće, cveće, lišće

2. Otrovni otpad - stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i

uljni filteri, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve što ima baterije,
đubriva i pesticidi, paste za obuću, toplomeri i termometri i svi električni
uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM
RECIKLAŽNIM CENTRIMA!

3. Reciklažni otpad - papir, staklo, metali, plastika

4. Natopljen otpad, bolnički otpad - poput zavoja i odeće natopljene

krvlju, uložaka i dr. telesnim tečnostima.

OTROVNI OTPAD
Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne
materije.
Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične.
Rizični otpad ubija ljude, životinje i biljke, truje vodu, vazduh i zemljište.

6
Kućni rizičan otpad su stari lekovi, farbe i konzerve od farbi,
motorno ulje i uljni filteri, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve
što ima baterije, đubriva i pesticidi, paste za obuću, toplomeri i
termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti!
Ostalo u današnjem domu je takođe štetno, a ovo su bile materije u
vrhu rizičnosti.
Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim.
Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za
dezinfekciju, živa u termometrima meračima pritiska.
U industriji, glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala, hemije,
papira, pesticida, boja za tkanine, rafinerije i fabrike gume.

OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE

Deo teksta prenet iz:
GTZ – SKGO – Radio Bandini
Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra
Emisija br. 4 - Tema: Opasan otpad
Gost: Nevena Čolić, dipl. inž. tehn.
Miteco, Beograd

1. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike?

Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se
podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit
otpada: ..." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu
od opasnih karakteristika..., kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste
spakovan opasan otpad; otpad naveden u Listi 1, kao i otpad naveden u
Listi 2. ako ima opasne karakteristike, predstavlja opasan otpad...".
Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja
sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.

Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika, jesu svi otpaci u tečnom ili
čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadrže
materije, odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim
osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu, život i
zdravlje ljudi.

Klasa Šifra Karakteristika

1 H1 Eksplozivne materije
3 H3 Zapaljive tečnosti

7
4.1. H4.1 Zapaljive čvrste materije
4.2. H4.2 Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju
Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju
4.3. H4.3.
zapaljive gasove.
5.1. H5.1. Oksidirajuće materije
5.2. H5.2. Organski perioksidi
6.1. H6.1. Otrovne materije
6.2. H6.2. Zarazne materije
8 H8 Korozivne materije
Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa
9 H9
vazduhom ili vodom
9 H11 Toksične materije (odloženo ili hronično)
9 H12 Ekotoksične materije
Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije
9 H13 (npr. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku
od napred navedenih.

2. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji?

Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog
otpada. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada, između ostalih,
uglavnom javljaju:
1. energetika
2. farmaceutska industrija
3. hemijska industrija
4. prehrambena industrija
5. industrija ambalaže

Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka - Balkan Task Force
(pre NATO napada)

8
 

3. Kako se tretira opasan otpad kod nas?

Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog
otpada, nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada,
nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje, nema deponija za
odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.
3.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 5-
10 godina?
Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim

9
otpadom, kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u
izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme, jedino rešenje za bezbedno
zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu
vrstu objekata.
3.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje?
Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale
ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. Tokom
proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada,
oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja.
Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu
rada ovih postrojenja, već znatno niže, i po mom mišljenju, prihvatljive
za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine.

4. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada?

Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je
Bazelska konvencija, usvojena 1989. godine od 116 zemalja učesnica
konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment
Programme).
4.1 Zašto izvoz opasnog otpada?
– Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo
ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa
– DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM
KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I
NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA
EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN

4.2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog

otpada?
Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog
kretanja otpada čine:
- Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja
sekundarnih sirovina (Katalog otpada)
- Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih
materija
- Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje
dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada
- Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog
kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju.

10
U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11
Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje
dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada. Između ostalog potrebna
dokumentacija podrazumeva:
- Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada
sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da
pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za
zaštitu zdravlja u Beogradu),
- Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne
materije u međunarodnom prevozu, polise osiguranja za pokriće
troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i
polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada,

- Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se

otpad preraditi, odnosno odložiti na ekološki način, kao i odobrenja
država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta,
- Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

5. Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama?

Tretman opasnog otpada – termička destrukcija
Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju
prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na
životnu sredinu, o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Navedeno
postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće
obraditi i čvrsti i tečni otpad. Takođe, sistem sa rotacionom peći sadrži
komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu
destrukciju opasnog otpada.
Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje
organskih frakcija u otpadu. Zahteva visoke temperature od 900 °C i
više. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni
oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i
vodenu paru, uz oslobađanje toplote.
Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem
halogenih kiselina, što zahteva dalji tretman radi osiguranja
zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije. Halogena
jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom
otpadu. Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja
ugljendioksida, vode i hlorvodonika. Hlorvodonik se mora ukloniti iz
otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak, a to se obezbeđuje sistemom za
prečišćavanje gasova. Ovo je integralni deo insineratora, i projektuje se

11
tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman,
pre njihovog ispuštanja u atmosferu.
Posebne vrste otpada, kao što su npr. azbestna užad se nakon
solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije.
Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje
odlažu se u napuštenim rudnicima soli.
5.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada?
Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao
takvog, u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je
koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili
električne energije. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad
Beč, u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa
gradskim toplanama, proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 %
stanovništva.

6. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih

grana industrije
Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori
punjeni PCB uljem
Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih
hlorovanjem bifenilnih molekula. PCB se odlikuju otpornošću na vatru,
malom električnom provodljivošću, visokom otpornošću na temperaturu,
visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske
oksidanse i druge hemikalije. PCB su nerastvorni u vodi, ali se lako
rastvaraju u mastima, ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima.
Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim
stanicama, došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu, naročito
zbog neodgovarajućeg rukovanja, u akcidentima ili zbog curenja iz
industrijskih objekata. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu
sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. PCB-i se akumuliraju u masnim
tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima.
Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po
koži i svrabom, nadražajem očiju i promenom boje noktiju,
poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema, nadražajem
disajnih puteva, glavoboljom, vrtoglavicom, depresijom, gubitkom
pamćenja, nervozom, umorom i impotencijom. Hronični uticaji malih
koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre, reproduktivnih organa i
razvojnih smetnji i moguće i kancera.

12
Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne
koriste u praksi EP) i, naravno, u izvesnoj meri i prosula u okolinu.
Ispitivanja, nažalost, nisu vršena, ali zvanično nisu registrovani podaci o
izlivanju trafoulja ni akcidentno, ni pri redovnim zamenama.
U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite
životne sredine, preporučuje se isključivanje energetske opreme sa
PCB uljem iz dalje upotrebe.

Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora:

a. Rizik prosipanja;
b. Rizik požara;
c. Rizik približavanja kraju električnog veka, kad je potrebna
reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja)

Efekti PCB na ljudski organizam:

a. Oboljenja bubrega i drugih organa;
b. Izaziva glavobolju ako se udiše;
c. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože
d. Problemi reproduktivnog sistema

6.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije?

Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se

opasnim otpadom, što znači da pri transportu preko granice podležu
pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih
otpada i njegovom odlaganju. Prema aneksu I Bazelske konvencije,
farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije:
- otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
(Y2)
- otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova (Y3)
- otpadi iz proizvodnje, formulacije i korišćenja biocida i
fitofarmaceutskih proizvoda (Y4).

Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa

isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala
poslednjih 10-ak godina, koja je praktično zatrpala prostor za lekove u
zdravstvenim ustanovama (ambulantama, domovima zdravlja,
apotekarskim ustanovama, itd.). Za sada nadležni organi nemaju
strategiju za rešavanje ovih problema, niti planirana sredstva u budžetu.
Bolnički otpad nastaje tokom pregleda, lečenja i previjanja ljudi i
životinja.

13
Takode i pri eksperimentima. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži
makaze, natopljene zavoje, gumene rukavice, lekove, kulture bakterija,
delove organa...Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne
postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno.
Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan.

Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe

kontejnere, zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena
smetlišta...

Tokom 2007. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd

kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada.

6.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom?

Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo,
kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje
može uzrokovati požar, eksploziju, emisiju toksičnih gasova, i dr.
U slučaju velikog broja različitih hemikalija, potrebno je izraditi program
segregacije hemikalija, koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje
hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu, u zavisnosti od vrste
i trenutne težine, kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u
odgovarajuću sekundarnu ambalažu.

POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM

OTPADU
 

Kako gardovi rastu sa porastom populacije, količina nastalog otpada

postaje nepodnošljiva. Firme koriste različite načine odlaganja otpada -
otvorene deponije, kratere za odlaganje, septičke jame, fabrike za
spaljivanje.

Otvorene deponije
Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za
odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. Otpad je dostupan, raznosi se,
nepokriven je i nerazvrstan.
Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže,

14
a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do
deponije i obole na deponijama. Otvorene deponije takode ispuštaju u
tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu, a time izazivaju bolesti kod
ljudi, kod životinja i biljaka. U nekim zemljama otvorene deponije su
zabranjene.

Krateri za odlaganje
Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u
slojevima. Kada se odloži jedan sloj, on se prekrije zemljom i odredeni
mehanizam rastresa i sabija zemlju. Tako sabijen sloj formira opasnu
ćeliju. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana
baterija, na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. Opasnost je
kada otrovna baterija procuri, jer otrovi iz nje se šire, cure i zagađuju
zemlju i vodu, trujući ljude, životinje i biljke.

Septičke jame
Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog
vremena. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i
gline i hermetički su zatvorene. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije
razgrizu plastiku, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu,
trujući biljke, životinje i ljude. Problem je što nema prisusutva vazduha u
njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine, tako da se ove
zatvorene jame pune brže od ostalih. Kada dospe malo vazduha u njih,
nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo.

Fabrike za spaljivanje
Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a
deo se spaljuje. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom
i vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji ostaje je izuzetno
otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak
i dr.).
Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju.
Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran), ali
se to ne čini!
Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće
infektivan otpad.

Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja

otpada
nije zdrav po sve nas, vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju
orpadom.

15
Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada?
Ne kupuj nepotrebno!
Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu, odbijaj
plastične i papirne kese, a ako imaš stare iskoristi ih.
Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih.
Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu.
Naročito vodi računa o otrovnom otpadu!
Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke
od hrane u nju.

Postupanje sa otpadom
 

Razvrstavanje
Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih
siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. To su najčešće stare
novine i flaše. To je na neki način razvrstavanje. Razvrstavanje našeg
kućnog smeća, pored porasta kućnog otpada današnjice, postalo je
zaista neophodno. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem
otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog
čovečanstva.

Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u

prirodi

Materijal približno vreme raspada

Hrana, cveće i svi organski
1 do 2 nedelje
proizvodi
Papir (ne plastificiran) 10 do 30 dana
Pamučna odeća 2 do 5 meseci
Vuneni predmeti 1 godina
Drvo 10 do 15 godina
Konzerve 100 do 500 godina

16
 Plastična kesa 1 milion godina
Staklena flaša nikada

Pošto sakupljači otpada pomažu svima, bilo bi lepo i da mi njima

pomognemo, tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da
pokupe više, očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu.
Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao, ali bez obzira ko ga radio,
otpad bi trebalo razvrstavati.
Naučimo i kako.

Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u

različite kante
(ako ne može, onda bar u kese), prema vrsti
otpada.

1. Jedna kanta za otrovan - rizičan otpad (lekove, baterije, farbe,

sijalice, paste za cipele, toplomere, pokvarene tehničke uređaje.) Ovo
moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre!

2. Druga kanta je za mokar - biorazgradiv otpad, najčešće su to ostaci

od obroka, kore od voća i povrća, cveće i lišće. Ovo ostavljati u rupu u
zemlji, i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu
zemlju za cveće.

3. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala, plastike i stakla.

Svaku od ove tri vrste (metal, plastika i staklo) trebalo bi stavljati u
zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za
koji otpad su namenjeni.

1. OTROVAN RIZIČAN OTPAD

17
Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji, sortirane prema oblastima i vrsti
otpada nalaze se na ovom linku, tek pri sredini stranice, posle prodavaca
mašina za reciklažu.

Što se tiče otrovnog elektronskog otpada, Vlada je usvojila Zakon o upravljanju

otpadom.

Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su

odslužili svoje

U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti

proizvodjača električne i elektronske opreme, sa ciljem sakupljanja
otpada i njegove upotrebe, zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Ovim Zakonom, proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE

opreme na tržište, plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE
otpadom, čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja, obrade i
upotrebe EE otpada. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva
pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite
potrebe ili potrebe tržišta.

Novčana nadoknada će iznositi 22,5 din/kg a osnova za njeno

proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili
uvežena. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja,
privremenog skladištenja, razvrstavanja i prevoza EE otpada do
obradjivača i ona će iznositi 15.0 din/kg otpada. Obradjivač EE otpada
takodje ima pravo na naknadu troškova od 7.5 din/kg radi obrade i
reciklaže otpada.

Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva

oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom
upotrebom opasnih materija. Obavezan je, takođe, da proizvede
opremu koja može da se rastavi i reciklira, i koja čak ni kao otpad neće
predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne
sredine.

Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi

uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od
komunalnog, o načinu vraćanja i prikupljanja otpada, mogućim štetnim
uticajima na okolinu, zdravlje i sigurnost ljudi.

18
RoHS - znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih
materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of
Hazardous Substances).
Zabranjena je upotreba Olova(Pb), žive(Hg), cadmiuma (Cd),
šestovalentnog hroma (CrVI), polybrominated biphenyls (PBB) i
polybrominated diphenyl ethers (PBDE).

Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA!

Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne

sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u
specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr. u reciklažne
centre za elektroniku, za motorno ulje, za sijalice, za baterije...)
Dakle postoji i zabrana, ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u
đubretu, pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi, ispušta otrove koji kroz
zemlju, vodu ili vazduh dospevaju do svih nas - i izazivaju rak....

2. BIORAZGRADIV OTPAD
Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) -
organski proizvodi čine 35%- 40% čvrstog otpada!
Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem
reciklaže - razlaganjem.
Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i
gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i

19
kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. Takva zemlja je odlična za
uzgajanje cveća i povrća. Ovaj postupak je čist, jeftin i bezbedan i
značajno smanjuje količinu otpada. Takođe postaje nepotrebna
upotreba hemikalija đubriva, koje su veoma opasne.
Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe, potrebno je
iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi)
ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak
otpadnih voda. Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od
jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća, pa slojem zemlje kako bi
nestao neprijatan miris. Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna
crna zemlja - humus. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće,
posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno
razgrađuju hranu.
Ta zemlja je veoma skupa, a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i
tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. Novac ne troši na
gluposti, već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge
ekološke projekte i spasiš planetu .

Zašto je humusna zemlja tako dobra:

- zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke
- biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka
- nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih
đubriva
- zemlja je lakša za obradu
- zemlja je leti hladnija, a zimi toplija
- sprečava odnošenje i spiranje zemlje - eroziju
- kontroliše rast korova u bašti

3. RECIKLAŽA - PRERADA SEKUNDARNIH

SIROVINA

Reciklaža (prerada) i korišćenje

Reciklaža je prerada odbačenih materijala, u nove
materijale.

20
 To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom, a prirodu i
čoveka mnogo zdravijim.

Ona ima važne pozitivne osobine jer:

- Vodi manjoj upotrebi, očuvanju sirovina
- Smanjuje uticaj otpada na zagađenje
- Čini našu okolinu lepom i čistom
- Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada
- Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina
- Štedi novac
- Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo

Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti:

Papir:
stare fotokopije, neupotrebljive knjige, papirne kese,
novine, časopisi, kartonske kutije, čestitke...

Plastika:
kutije, flaše, kese, torbe...

Staklo i keramika:
Flaše, tanjiri, šolje, činije

Metal:konzerve, limenke, sitni delovi

Ostalo (pokloniti):
odeća, nameštaj

Plastika - poseban problem !

21
Plastika sa svojim kvalitetom, da je lagana, a jaka i još jeftina, zaposela
je naš svakodnevni život. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina
proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da
se biološki razgradi, postala veliki ekološki problem.
Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira.
Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i
blokira tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremećaj u radu
bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju
izazivaju smrt. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške
metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se bezbojna
plastika.
Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje
kese sadrže i prenoseći bakterije.

Veliki potrošači plastike:

Domaćinstvo - kupovne kese, flaše,

kutije, kese za đubre...

Bolnice - špricevi, boce za glukozu,

kese za mokraću, creva i rukavice...

Hoteli, kućne dostave hrane - kutije od hrane,

i prevoznici plastične flaše, tanjiri, čaše i kašike...

22