Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

jedinjenja fluora. Duško Obradović sa učenicima gimn. čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. kao i otpadni građevinski materijal i šut. saobraćaja i grejanja. Zagađenost tla se takođe povećava. Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). masti.Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. Od sredine devedesetih. Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 . uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. CO i CO2 . "Veljko Petrović" Sombor 3 . Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj. | O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof. ulja i razne mineralne soli. U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi. Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti. NO2 .

000 litara vode. Ukoliko bismo reciklirali staklo. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Uključuje sakupljanje. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. ogledala. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. limenke za napitke. avioni. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. prozore. planine. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.wikipedia. vozovi. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume. Pri tom nestaju velike i stare šume. Takođe. dolazi do zagađivanja reka. šporeti. a da se ne baci. Reciklažom jedne flaše. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. U procesu. gvožđe. plastika.. topi na vrlo visokim temperaturama. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. čaše. izdvajanje. frižideri.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Metal (aluminijum. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. kutije za kreme i slično. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. gvožđe) Od metala se prave: automobili. moguće je reciklirati sve vrste novina. Metali se.. dobijaju preradom odgovarajućih ruda. štedimo 4. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava.200 kW (kilovata) električne energije i 32. papira za pisanje i svu ambalažu od papira. mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta. Na kraju tog 4 . reke. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. Izvor: Vikipedija . Pravi se tako što se pesak. Preradom starog papira. bakar.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. bočice za dezodoranse. utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). aluminijum. naravno. tegle. U tom procesu se troši dosta energije. papirnih kesa. autobusi. papir. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.http://sr.). a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. brda. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku. sa dodatkom još nekih materija. karton. Pri tom.

ali tada vršimo zagađivanje vazduha. kutijice od krema. razloži i preradi 100. jedan deo istorije naše Planete nestaje. Godišnje se. Autor: Milorad Jovanović. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. ugljen-dioksid i fluorovodonik. Takođe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta. Po sadašnjoj stopi potrošnje. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje.000 frižidera.Š. stari automobili se daju na recikliranje. profesor fizike. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. obalu reke preplavljenu otpatcima. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže.000 tona drugih aparata. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude.procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. 150. bočice od dezodoransa. u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid. takođe u Nemačkoj.000 televizora i oko 15. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. mogu se reciklirati i električni aparati. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI. Kućni čvrst otpad 5 . a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. O.

Prirodni otpad . sve hemikalije. staklo. kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. aluminijumskim folijama. Rizični otpad ubija ljude. vazduh i zemljište.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Natopljen otpad. zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. metali. bolnički otpad . građevinskog materijala. farbe i konzerve od farbi. sve 6 . Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. povrće i voće. lišće 2. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. motorno ulje i uljni filteri. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. a 1997. sve što ima baterije. Reciklažni otpad . đubriva i pesticidi.poput zavoja i odeće natopljene krvlju.papir. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. cveće. Otrovni otpad . uložaka i dr. životinje i biljke. truje vodu. plastika 4.ostaci od obroka. sve hemikalije. farbe i konzerve od farbi. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. sijalice. dezodoransi. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. paste za obuću. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. motorno ulje i uljni filteri. dezodoransi.stari lekovi. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. telesnim tečnostima. sijalice.Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. Sa porastom stanovništva. Kućni rizičan otpad su stari lekovi.

jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu. Beograd 1. toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno.1... 4 . hemije.. Miteco." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika. rafinerije i fabrike gume. papira. pesticida.2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . paste za obuću.2. Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim. izvoz i tranzit otpada: . tehn. dipl. ako ima opasne karakteristike. predstavlja opasan otpad. U industriji. H4. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti. H4. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br. inž. đubriva i pesticidi. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. život i zdravlje ljudi.".. živa u termometrima meračima pritiska.1 4.. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić. a sadrže materije. otpad naveden u Listi 1. Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika.. boja za tkanine. kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad.što ima baterije. kao i otpad naveden u Listi 2..

energetika 2. 6. hemijska industrija 4. H5. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka .2. 2. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada.1.1. H6.3. uglavnom javljaju: 1. farmaceutska industrija 3. H5. prehrambena industrija 5.2.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 .2.1.3. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. 6.1.4. 5. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih. Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr. H6. 5. H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove. 8 9 9 9 9 H4.2. između ostalih.

1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 .3. nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje. 3. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje. Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada.

Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja. prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine. jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata.2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: . Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) . 3. usvojena 1989.otpadom. 4.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju. oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. 10 . izvoz i tranzit otpada . i po mom mišljenju. Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme).Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija .Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja.1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4. već znatno niže. 4.

o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu.Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida. 5.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. Ovo je integralni deo insineratora. Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina. Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi. kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru. polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada. izvoz i tranzit otpada. Takođe. odnosno odložiti na ekološki način.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu. . . sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. i projektuje se 11 . vode i hlorvodonika. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. . Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak. što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije. Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . uz oslobađanje toplote.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. ali se lako rastvaraju u mastima. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. PCB su nerastvorni u vodi. nadražajem disajnih puteva. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera. visokom otpornošću na temperaturu. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu. gubitkom pamćenja. 5.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. Posebne vrste otpada. 6. nervozom. nadražajem očiju i promenom boje noktiju. depresijom. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. kao što su npr. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. vrtoglavicom. 12 . malom električnom provodljivošću. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima. u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. glavoboljom. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. PCB se odlikuju otpornošću na vatru. umorom i impotencijom.

Ispitivanja. kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. nažalost. domovima zdravlja. farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: . b. Oboljenja bubrega i drugih organa. lečenja i previjanja ljudi i životinja.Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. c. b.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Rizik prosipanja. što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. apotekarskim ustanovama. lekova (Y3) . nisu vršena. Izaziva glavobolju ako se udiše. ni pri redovnim zamenama. niti planirana sredstva u budžetu. ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. naravno. Rizik približavanja kraju električnog veka. c. Rizik požara.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) . Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema. itd. droga. u izvesnoj meri i prosula u okolinu. Prema aneksu I Bazelske konvencije. koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama. formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). Problemi reproduktivnog sistema 6. preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda.otpadi iz proizvodnje.). Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina.otpad od farmaceutskih proizvoda. 13 .

POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije. Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta. koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu..Takode i pri eksperimentima. fabrike za spaljivanje. kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada. gumene rukavice. Tokom 2007.. kulture bakterija.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo. kratere za odlaganje. 14 . Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. lekove. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže.. 6. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. nepokriven je i nerazvrstan. raznosi se. delove organa. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan.. i dr. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. natopljene zavoje. eksploziju. u zavisnosti od vrste i trenutne težine. septičke jame. potrebno je izraditi program segregacije hemikalija.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. Otpad je dostupan. emisiju toksičnih gasova. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze.

Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. Ovaj pepeo truje vazduh. vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. trujući ljude. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Kada dospe malo vazduha u njih. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. a time izazivaju bolesti kod ljudi. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. vodu i zemlju. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas. 15 . nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. kod životinja i biljaka. životinje i ljude. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). jer otrovi iz nje se šire. Opasnost je kada otrovna baterija procuri. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. životinje i biljke. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. trujući biljke. Kada se odloži jedan sloj. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. cure i zagađuju zemlju i vodu.a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu.).

Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. postalo je zaista neophodno. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. To je na neki način razvrstavanje. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju. a ako imaš stare iskoristi ih. pored porasta kućnog otpada današnjice. odbijaj plastične i papirne kese. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . To su najčešće stare novine i flaše. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana. Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih.Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. Razvrstavanje našeg kućnog smeća.

Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao. sijalice. Jedna kanta za otrovan . OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 . cveće i lišće. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala. prema vrsti otpada. najčešće su to ostaci od obroka. 3. pokvarene tehničke uređaje.biorazgradiv otpad. baterije. otpad bi trebalo razvrstavati. bilo bi lepo i da mi njima pomognemo. 1. očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu. 1. toplomere.) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može.Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. paste za cipele. tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više. onda bar u kese). Svaku od ove tri vrste (metal. ali bez obzira ko ga radio. plastike i stakla. kore od voća i povrća. Ovo ostavljati u rupu u zemlji. farbe.rizičan otpad (lekove. Druga kanta je za mokar . Naučimo i kako.

Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. obrade i upotrebe EE otpada. zdravlje i sigurnost ljudi. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada. Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta. 18 . takođe. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. privremenog skladištenja. sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena. posle prodavaca mašina za reciklažu. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog. plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom. tek pri sredini stranice. da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira. mogućim štetnim uticajima na okolinu. Ovim Zakonom. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište. Novčana nadoknada će iznositi 22. čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja.0 din/kg otpada. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. Obavezan je.

40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže . Zabranjena je upotreba Olova(Pb). Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 .. za baterije.znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances). ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu.. za sijalice. za motorno ulje. BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%. vodu ili vazduh dospevaju do svih nas . 2. žive(Hg).RoHS ... cadmiuma (Cd).) Dakle postoji i zabrana. polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE). ispušta otrove koji kroz zemlju.i izazivaju rak. u reciklažne centre za elektroniku. Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr. šestovalentnog hroma (CrVI). pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi.razlaganjem..

sprečava odnošenje i spiranje zemlje .nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva . Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe. a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. u nove materijale. Novac ne troši na gluposti. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva. Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća.PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu . RECIKLAŽA .eroziju . Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja .humus.kontroliše rast korova u bašti 3. potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Ovaj postupak je čist. pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. Zašto je humusna zemlja tako dobra: . a zimi toplija . 20 . koje su veoma opasne.zemlja je lakša za obradu . posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu.zemlja je leti hladnija.zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke . jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. Ta zemlja je veoma skupa. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće.biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka .kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus.

flaše. činije Metal:konzerve. torbe.Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada . sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća.To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom.. Staklo i keramika: Flaše.Smanjuje uticaj otpada na zagađenje . nameštaj Plastika . neupotrebljive knjige.. tanjiri.Vodi manjoj upotrebi.Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije.poseban problem ! 21 .Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina . čestitke.. Ona ima važne pozitivne osobine jer: .Čini našu okolinu lepom i čistom . Plastika: kutije. šolje.Štedi novac . časopisi. kartonske kutije.. očuvanju sirovina . limenke. a prirodu i čoveka mnogo zdravijim. kese. novine. papirne kese.

.. kutije.kupovne kese.. flaše.. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije.Plastika sa svojim kvalitetom. 22 . tanjiri. da je lagana. kese za mokraću. creva i rukavice. ako se progutaju izazivaju smrt. zaposela je naš svakodnevni život..špricevi. čaše i kašike. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi. Koristi se bezbojna plastika. a jaka i još jeftina. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . Bolnice . postala veliki ekološki problem. kese za đubre. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale.. Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. i prevoznici plastične flaše. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene. boce za glukozu. pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Hoteli.kutije od hrane. kućne dostave hrane .