Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

jedinjenja fluora. Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. ulja i razne mineralne soli. Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. CO i CO2 . U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi.Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. "Veljko Petrović" Sombor 3 . Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj. saobraćaja i grejanja. Zagađenost tla se takođe povećava. Od sredine devedesetih. Duško Obradović sa učenicima gimn. a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. NO2 . masti. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. kao i otpadni građevinski materijal i šut. količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti. Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 . uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. | O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof.

ogledala. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. autobusi. naravno. Izvor: Vikipedija .wikipedia. Pri tom nestaju velike i stare šume. moguće je reciklirati sve vrste novina.200 kW (kilovata) električne energije i 32. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. čaše. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume. a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. papirnih kesa. brda. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. prozore. karton. U tom procesu se troši dosta energije. šporeti. tegle. vozovi. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. topi na vrlo visokim temperaturama. Takođe. Uključuje sakupljanje.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. reke.. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta. a da se ne baci. Preradom starog papira. izdvajanje. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. Pri tom. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. štedimo 4. sa dodatkom još nekih materija. U procesu. gvožđe) Od metala se prave: automobili. dolazi do zagađivanja reka. limenke za napitke. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Metali se. papira za pisanje i svu ambalažu od papira. uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. aluminijum. Na kraju tog 4 . papir.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi.). bočice za dezodoranse. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. Reciklažom jedne flaše. Metal (aluminijum. Pravi se tako što se pesak. bakar. gvožđe. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje. dobijaju preradom odgovarajućih ruda.http://sr. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. plastika. avioni. planine.000 litara vode. kutije za kreme i slično. frižideri. Ukoliko bismo reciklirali staklo. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.

Takođe. Godišnje se. ugljen-dioksid i fluorovodonik. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude.Š. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke. mogu se reciklirati i električni aparati. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta. O. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja.000 frižidera. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku.000 tona drugih aparata. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad. u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid.000 televizora i oko 15.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. stari automobili se daju na recikliranje. kutijice od krema. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. Kućni čvrst otpad 5 . Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. ali tada vršimo zagađivanje vazduha. jedan deo istorije naše Planete nestaje. 150. Po sadašnjoj stopi potrošnje. obalu reke preplavljenu otpatcima. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. profesor fizike. Autor: Milorad Jovanović. takođe u Nemačkoj. razloži i preradi 100. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina.procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet. bočice od dezodoransa. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića.

farbe i konzerve od farbi. sijalice. aluminijumskim folijama. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. cveće. životinje i biljke. sijalice.papir. đubriva i pesticidi. a 1997. plastika 4. farbe i konzerve od farbi. vazduh i zemljište. paste za obuću. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. uložaka i dr. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. Prirodni otpad . metali. sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. građevinskog materijala. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Natopljen otpad. OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. dezodoransi. povrće i voće. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. lišće 2. sve hemikalije. sve 6 . kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. telesnim tečnostima. Rizični otpad ubija ljude.ostaci od obroka. truje vodu.Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. staklo. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi.poput zavoja i odeće natopljene krvlju. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. sve hemikalije. Reciklažni otpad . zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. motorno ulje i uljni filteri. motorno ulje i uljni filteri. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične.stari lekovi. dezodoransi. bolnički otpad . plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. Otrovni otpad . sve što ima baterije. Kućni rizičan otpad su stari lekovi. Sa porastom stanovništva.

2.2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno. Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. život i zdravlje ljudi. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala.. živa u termometrima meračima pritiska. kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad.. Beograd 1. U industriji. paste za obuću. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti.. H4. rafinerije i fabrike gume. inž. papira.. H4. 4 . Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika.". boja za tkanine. dipl. jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti. ako ima opasne karakteristike. tehn. kao i otpad naveden u Listi 2. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4. pesticida." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika. otpad naveden u Listi 1. izvoz i tranzit otpada: . odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu. hemije. predstavlja opasan otpad. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. đubriva i pesticidi..1 4. a sadrže materije.1. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br.. Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim.. Miteco.što ima baterije.

H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove. hemijska industrija 4.1. 5. farmaceutska industrija 3. Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr. H6.1. uglavnom javljaju: 1. 6.2. prehrambena industrija 5. 8 9 9 9 9 H4.4.2.3. energetika 2.2. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 . H6.2. 5. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. 6.3.1. 2. između ostalih. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka . H5. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada.1. H5.

3. Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada. nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje.3.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 .

prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine. Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja. 4. oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. 3. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) . jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata. Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada. i po mom mišljenju. već znatno niže. 4.otpadom.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme).1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. izvoz i tranzit otpada .Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju.2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: .Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija . usvojena 1989. 10 .

o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Takođe. Ovo je integralni deo insineratora. i projektuje se 11 . sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu.Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi. vode i hlorvodonika. . što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi. Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina. Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu. 5. odnosno odložiti na ekološki način. izvoz i tranzit otpada. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak. Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . uz oslobađanje toplote. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. . Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu. .

5. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera. vrtoglavicom. nadražajem očiju i promenom boje noktiju. malom električnom provodljivošću. visokom otpornošću na temperaturu. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. 12 . Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije. gubitkom pamćenja. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. nadražajem disajnih puteva. umorom i impotencijom. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. glavoboljom. depresijom. proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. PCB su nerastvorni u vodi.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. PCB se odlikuju otpornošću na vatru. u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. 6. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. nervozom. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. Posebne vrste otpada. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. kao što su npr. ali se lako rastvaraju u mastima.

ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. Ispitivanja. što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. b. naravno. Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. Rizik požara. Rizik prosipanja. nažalost. itd. Oboljenja bubrega i drugih organa. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina. Prema aneksu I Bazelske konvencije. c. Problemi reproduktivnog sistema 6. Izaziva glavobolju ako se udiše. koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama. Rizik približavanja kraju električnog veka. niti planirana sredstva u budžetu. Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) . kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. droga. U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine.otpadi iz proizvodnje.). apotekarskim ustanovama. formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: . domovima zdravlja. preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. nisu vršena. u izvesnoj meri i prosula u okolinu.Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i.otpad od farmaceutskih proizvoda. ni pri redovnim zamenama. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. b. c. 13 . lekova (Y3) . lečenja i previjanja ljudi i životinja.

koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu. Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije.Takode i pri eksperimentima. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. kulture bakterija. kratere za odlaganje.. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar. kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu. nepokriven je i nerazvrstan. septičke jame. natopljene zavoje. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. raznosi se. lekove.. fabrike za spaljivanje. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta. emisiju toksičnih gasova. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo. potrebno je izraditi program segregacije hemikalija. delove organa. Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. Tokom 2007. u zavisnosti od vrste i trenutne težine. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. gumene rukavice.. 6. Otpad je dostupan. i dr. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan. 14 . putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada.. eksploziju.

U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. 15 . životinje i ljude. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. trujući biljke. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). a time izazivaju bolesti kod ljudi. Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Kada se odloži jedan sloj. Kada dospe malo vazduha u njih.a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju.). Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. Opasnost je kada otrovna baterija procuri. cure i zagađuju zemlju i vodu. nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. trujući ljude. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. jer otrovi iz nje se šire. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. vodu i zemlju. kod životinja i biljaka. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. životinje i biljke. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Ovaj pepeo truje vazduh.

Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva.Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. Razvrstavanje našeg kućnog smeća. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . pored porasta kućnog otpada današnjice. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana. a ako imaš stare iskoristi ih. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. To su najčešće stare novine i flaše. To je na neki način razvrstavanje. postalo je zaista neophodno. odbijaj plastične i papirne kese.

cveće i lišće. paste za cipele. ali bez obzira ko ga radio. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala. kore od voća i povrća. najčešće su to ostaci od obroka. toplomere. OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 . sijalice. očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu. farbe.) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2.biorazgradiv otpad. plastike i stakla. Svaku od ove tri vrste (metal. 1. bilo bi lepo i da mi njima pomognemo. prema vrsti otpada. 1. tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više. Druga kanta je za mokar . baterije.rizičan otpad (lekove. Naučimo i kako. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. onda bar u kese). 3. Jedna kanta za otrovan . otpad bi trebalo razvrstavati. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao.Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. Ovo ostavljati u rupu u zemlji. pokvarene tehničke uređaje. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može.

i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe. 18 . da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira. mogućim štetnim uticajima na okolinu. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište. plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom. Ovim Zakonom.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. posle prodavaca mašina za reciklažu. Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji. Obavezan je. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15. Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom. takođe. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada. zdravlje i sigurnost ljudi. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. privremenog skladištenja. tek pri sredini stranice. obrade i upotrebe EE otpada.0 din/kg otpada. Novčana nadoknada će iznositi 22.

.) Dakle postoji i zabrana. u reciklažne centre za elektroniku. Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr. Zabranjena je upotreba Olova(Pb).. za sijalice.. pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi.. BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%. polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE). 2. ispušta otrove koji kroz zemlju. žive(Hg). ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu.znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances). vodu ili vazduh dospevaju do svih nas . za baterije. šestovalentnog hroma (CrVI). za motorno ulje.RoHS .40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže .i izazivaju rak. Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 . cadmiuma (Cd)..razlaganjem.

Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu .kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. koje su veoma opasne. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva.eroziju . a zimi toplija . posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu.kontroliše rast korova u bašti 3.zemlja je lakša za obradu . Ovaj postupak je čist. Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe.humus.zemlja je leti hladnija.PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala.biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka .sprečava odnošenje i spiranje zemlje . RECIKLAŽA . Ta zemlja je veoma skupa. u nove materijale. Zašto je humusna zemlja tako dobra: . Novac ne troši na gluposti.nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva .zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke . a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. 20 . potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja . pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris.

novine. Plastika: kutije. nameštaj Plastika . papirne kese. sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća. a prirodu i čoveka mnogo zdravijim.Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada . šolje. torbe. časopisi. tanjiri.poseban problem ! 21 . Staklo i keramika: Flaše. očuvanju sirovina ..To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom.Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina . neupotrebljive knjige. kese. činije Metal:konzerve. Ona ima važne pozitivne osobine jer: .Vodi manjoj upotrebi..Štedi novac .Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije. flaše.Smanjuje uticaj otpada na zagađenje . kartonske kutije. limenke.. čestitke.Čini našu okolinu lepom i čistom ..

kese za đubre. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale. Hoteli. postala veliki ekološki problem. Koristi se bezbojna plastika. Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije. da je lagana. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi.. boce za glukozu. tanjiri.špricevi. zaposela je naš svakodnevni život.Plastika sa svojim kvalitetom. pa je u razvijenim zemljama zabranjena. kese za mokraću.. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . ako se progutaju izazivaju smrt.kupovne kese.kutije od hrane.. creva i rukavice. i prevoznici plastične flaše. čaše i kašike. Bolnice . Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda.. flaše. 22 .. a jaka i još jeftina.. kućne dostave hrane . Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene. kutije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful