Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. jedinjenja fluora. Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. ulja i razne mineralne soli. saobraćaja i grejanja. NO2 . količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi. "Veljko Petrović" Sombor 3 . Od sredine devedesetih. CO i CO2 . a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. kao i otpadni građevinski materijal i šut. Duško Obradović sa učenicima gimn. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. masti. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj. Zagađenost tla se takođe povećava. | O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof. količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 .Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti.

Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Izvor: Vikipedija . karton. Pri tom. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). Uključuje sakupljanje. papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. limenke za napitke. a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. štedimo 4.. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta.. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku. papir. dolazi do zagađivanja reka. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. planine. plastika. čaše. Metal (aluminijum. Pri tom nestaju velike i stare šume. tegle. Na kraju tog 4 . izdvajanje. aluminijum. bakar. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. frižideri. kutije za kreme i slično. Preradom starog papira. Metali se.200 kW (kilovata) električne energije i 32. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi. šporeti. bočice za dezodoranse. Pravi se tako što se pesak. a da se ne baci. Takođe. vozovi. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. gvožđe) Od metala se prave: automobili. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje. prozore. ogledala. reke. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. Reciklažom jedne flaše. najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. dobijaju preradom odgovarajućih ruda.). mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. papirnih kesa. brda. U procesu. avioni. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. gvožđe. moguće je reciklirati sve vrste novina. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka.wikipedia. Ukoliko bismo reciklirali staklo.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume.http://sr.000 litara vode. sa dodatkom još nekih materija. topi na vrlo visokim temperaturama. naravno. U tom procesu se troši dosta energije.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. autobusi.

obalu reke preplavljenu otpatcima. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa.000 frižidera. u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku. Po sadašnjoj stopi potrošnje.000 kWh (kilovat-časova) električne energije.000 televizora i oko 15. kutijice od krema. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad. jedan deo istorije naše Planete nestaje. Kućni čvrst otpad 5 . Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. ugljen-dioksid i fluorovodonik. razloži i preradi 100. Takođe. O. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. Autor: Milorad Jovanović. 150. takođe u Nemačkoj. a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. profesor fizike. stari automobili se daju na recikliranje. mogu se reciklirati i električni aparati. bočice od dezodoransa.procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe.Š. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke. ali tada vršimo zagađivanje vazduha. Godišnje se. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled.

sijalice. plastika 4. uložaka i dr. paste za obuću. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. Reciklažni otpad . Natopljen otpad. sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. lišće 2. životinje i biljke. motorno ulje i uljni filteri. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno.poput zavoja i odeće natopljene krvlju. telesnim tečnostima. Prirodni otpad . toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. sijalice. đubriva i pesticidi.stari lekovi. motorno ulje i uljni filteri. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. Sa porastom stanovništva. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. Otrovni otpad . godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. cveće. a 1997.ostaci od obroka. staklo. sve što ima baterije. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. sve 6 . vazduh i zemljište.Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. aluminijumskim folijama. dezodoransi. truje vodu. sve hemikalije. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. sve hemikalije. Rizični otpad ubija ljude.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje.papir. metali. OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. bolnički otpad . dezodoransi. građevinskog materijala. farbe i konzerve od farbi. Kućni rizičan otpad su stari lekovi. kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. povrće i voće. farbe i konzerve od farbi.

toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno. 4 ." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika. rafinerije i fabrike gume. boja za tkanine.1. pesticida.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić. H4. paste za obuću. dipl.što ima baterije. predstavlja opasan otpad. Beograd 1. a sadrže materije. hemije. živa u termometrima meračima pritiska.2.. đubriva i pesticidi.". kao i otpad naveden u Listi 2.. inž. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu.. život i zdravlje ljudi. otpad naveden u Listi 1. Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. izvoz i tranzit otpada: . tehn... Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija..1 4.2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . U industriji. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4. jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. Miteco. H4. papira. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti.. ako ima opasne karakteristike. kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad. Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika.

5.2. H6.1.2.1. hemijska industrija 4. H5. 6.1. prehrambena industrija 5. Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr. 6. farmaceutska industrija 3.3. između ostalih. 5. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 . 8 9 9 9 9 H4. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka .2. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. H6. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih.4.1. energetika 2. H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove.3.2. H5. uglavnom javljaju: 1. 2.

nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 .3. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje. Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada. 3.

Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija . izvoz i tranzit otpada . i po mom mišljenju.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada.1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4. usvojena 1989.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju. 10 . prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine. Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme). već znatno niže. 4.2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: .Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. 4. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) . 3. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme. jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata.otpadom. Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja.

Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida. Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak. izvoz i tranzit otpada.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi. . Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu. . što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije. uz oslobađanje toplote. odnosno odložiti na ekološki način. kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. vode i hlorvodonika. sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu. o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. Ovo je integralni deo insineratora. . Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu. Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina. i projektuje se 11 . Takođe.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi. polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada. 5.

PCB se odlikuju otpornošću na vatru. nadražajem disajnih puteva. 5. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu. depresijom. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera. malom električnom provodljivošću. glavoboljom.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. PCB su nerastvorni u vodi. umorom i impotencijom. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. nadražajem očiju i promenom boje noktiju. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. gubitkom pamćenja. 6. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. 12 . u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata. kao što su npr. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. nervozom. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. vrtoglavicom. Posebne vrste otpada. visokom otpornošću na temperaturu. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. ali se lako rastvaraju u mastima. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama.

formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). b. c. domovima zdravlja. Izaziva glavobolju ako se udiše. u izvesnoj meri i prosula u okolinu. b.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) . U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Prema aneksu I Bazelske konvencije. Problemi reproduktivnog sistema 6.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda. c. lečenja i previjanja ljudi i životinja. Oboljenja bubrega i drugih organa. Rizik približavanja kraju električnog veka. lekova (Y3) . što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. ni pri redovnim zamenama. niti planirana sredstva u budžetu. farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: . kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina. Ispitivanja. apotekarskim ustanovama. Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a.). Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. droga. nisu vršena. naravno.otpadi iz proizvodnje. nažalost.Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i. preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. Rizik prosipanja. itd. 13 . Rizik požara.otpad od farmaceutskih proizvoda.

septičke jame. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar..2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo. u zavisnosti od vrste i trenutne težine. kulture bakterija. i dr.. Otpad je dostupan. gumene rukavice. lekove. Tokom 2007. raznosi se. 14 . potrebno je izraditi program segregacije hemikalija. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta. 6. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada. eksploziju. nepokriven je i nerazvrstan. emisiju toksičnih gasova. natopljene zavoje. delove organa. kratere za odlaganje.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije.. POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije. kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže. Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu.. fabrike za spaljivanje.Takode i pri eksperimentima.

cure i zagađuju zemlju i vodu. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija. vodu i zemlju.). vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. trujući ljude. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. jer otrovi iz nje se šire. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. Kada se odloži jedan sloj. trujući biljke. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Kada dospe malo vazduha u njih. Opasnost je kada otrovna baterija procuri. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas. nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. 15 .a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. životinje i biljke. kod životinja i biljaka. životinje i ljude. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. Ostatak od spaljivanja je pepeo. a time izazivaju bolesti kod ljudi. Ovaj pepeo truje vazduh. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu.

Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . postalo je zaista neophodno. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana. a ako imaš stare iskoristi ih. To su najčešće stare novine i flaše. Razvrstavanje našeg kućnog smeća.Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju. odbijaj plastične i papirne kese. To je na neki način razvrstavanje. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. pored porasta kućnog otpada današnjice. Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu.

prema vrsti otpada. kore od voća i povrća. toplomere. Jedna kanta za otrovan . cveće i lišće. bilo bi lepo i da mi njima pomognemo. očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu. tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više. otpad bi trebalo razvrstavati.biorazgradiv otpad. ali bez obzira ko ga radio. OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 .Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. 1. Druga kanta je za mokar . paste za cipele.rizičan otpad (lekove. plastike i stakla. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može. najčešće su to ostaci od obroka. farbe. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. 1. pokvarene tehničke uređaje.) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2. Ovo ostavljati u rupu u zemlji. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala. Svaku od ove tri vrste (metal. sijalice. Naučimo i kako. 3. baterije. onda bar u kese). Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao.

plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom. obrade i upotrebe EE otpada. Ovim Zakonom. sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe. i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. zdravlje i sigurnost ljudi. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. Novčana nadoknada će iznositi 22. da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. mogućim štetnim uticajima na okolinu.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena. 18 . čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja. Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15.0 din/kg otpada. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište. posle prodavaca mašina za reciklažu. tek pri sredini stranice. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji. Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom. privremenog skladištenja.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta. Obavezan je. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. takođe.

Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr.) Dakle postoji i zabrana.. BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%. za baterije.40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže .i izazivaju rak. za motorno ulje.RoHS .razlaganjem. za sijalice. 2. cadmiuma (Cd). vodu ili vazduh dospevaju do svih nas . ispušta otrove koji kroz zemlju.znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances).. pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi. Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 . u reciklažne centre za elektroniku. ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu.. šestovalentnog hroma (CrVI).. polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE). žive(Hg). Zabranjena je upotreba Olova(Pb)..

Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu . jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. Ovaj postupak je čist.sprečava odnošenje i spiranje zemlje . a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu. u nove materijale.eroziju .nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva .kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. RECIKLAŽA . Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva.kontroliše rast korova u bašti 3. Novac ne troši na gluposti.humus.PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala.zemlja je lakša za obradu . Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja .biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka . a zimi toplija .zemlja je leti hladnija. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda.zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke . 20 . Ta zemlja je veoma skupa. pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. koje su veoma opasne. Zašto je humusna zemlja tako dobra: .

papirne kese.Štedi novac . limenke. neupotrebljive knjige.. kartonske kutije.Smanjuje uticaj otpada na zagađenje . Ona ima važne pozitivne osobine jer: . kese.. sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća. časopisi. torbe.Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije. novine.poseban problem ! 21 .Vodi manjoj upotrebi.Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada . Staklo i keramika: Flaše.. očuvanju sirovina .Čini našu okolinu lepom i čistom .To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom. a prirodu i čoveka mnogo zdravijim. nameštaj Plastika . činije Metal:konzerve. flaše. Plastika: kutije. tanjiri. šolje.Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina .. čestitke.

kućne dostave hrane . čaše i kašike. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene.špricevi... Bolnice . a jaka i još jeftina. Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. i prevoznici plastične flaše.kupovne kese. flaše. da je lagana. Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije. tanjiri. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . boce za glukozu. Hoteli. kese za đubre. postala veliki ekološki problem. 22 . kutije. zaposela je naš svakodnevni život. pa je u razvijenim zemljama zabranjena.Plastika sa svojim kvalitetom. kese za mokraću.. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira.. creva i rukavice... Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi. ako se progutaju izazivaju smrt.kutije od hrane. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale. Koristi se bezbojna plastika.