P. 1
reciklaza i otpad

reciklaza i otpad

|Views: 3,272|Likes:
Published by cvetanin je lep

More info:

Published by: cvetanin je lep on Nov 17, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/01/2013

pdf

text

original

Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. Zagađenost tla se takođe povećava. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. Od sredine devedesetih. Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 . Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi.Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. ulja i razne mineralne soli. saobraćaja i grejanja. čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. masti. jedinjenja fluora. U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. | O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof. količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. NO2 . količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). kao i otpadni građevinski materijal i šut. Duško Obradović sa učenicima gimn. Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. CO i CO2 . "Veljko Petrović" Sombor 3 . a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj.

sa dodatkom još nekih materija. Pri tom.200 kW (kilovata) električne energije i 32. dobijaju preradom odgovarajućih ruda. planine. šporeti. kutije za kreme i slično. Na kraju tog 4 . autobusi. limenke za napitke. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. gvožđe) Od metala se prave: automobili. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje. moguće je reciklirati sve vrste novina. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. Preradom starog papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume. Metali se. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. čaše. ogledala. Pri tom nestaju velike i stare šume. Pravi se tako što se pesak. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. štedimo 4. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. naravno. Takođe. izdvajanje. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku. plastika. bakar. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. papir. prozore. Ukoliko bismo reciklirali staklo. gvožđe. U tom procesu se troši dosta energije. papira za pisanje i svu ambalažu od papira. tegle.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. frižideri.. dolazi do zagađivanja reka. papirnih kesa. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta. Reciklažom jedne flaše.000 litara vode. karton. najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. vozovi. utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).). brda. Metal (aluminijum. topi na vrlo visokim temperaturama.. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi.wikipedia. bočice za dezodoranse.http://sr.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. reke. a da se ne baci. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Uključuje sakupljanje. avioni. Izvor: Vikipedija . mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. U procesu. a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. aluminijum. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava.

000 televizora i oko 15. stari automobili se daju na recikliranje. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. profesor fizike. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta.000 tona drugih aparata. Po sadašnjoj stopi potrošnje.procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe.000 frižidera. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke. bočice od dezodoransa. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku. Kućni čvrst otpad 5 . kutijice od krema.Š. obalu reke preplavljenu otpatcima. jedan deo istorije naše Planete nestaje. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića. Autor: Milorad Jovanović. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja. Godišnje se. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. Takođe. u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. O. takođe u Nemačkoj. 150. a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. razloži i preradi 100. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad. mogu se reciklirati i električni aparati. ali tada vršimo zagađivanje vazduha. ugljen-dioksid i fluorovodonik. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla.

OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. sve 6 . sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. sijalice. sve hemikalije. Sa porastom stanovništva. Natopljen otpad. paste za obuću. aluminijumskim folijama. telesnim tečnostima. cveće. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. farbe i konzerve od farbi.ostaci od obroka. plastika 4. Kućni rizičan otpad su stari lekovi. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. sve što ima baterije. đubriva i pesticidi. dezodoransi. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. uložaka i dr.stari lekovi.poput zavoja i odeće natopljene krvlju.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. motorno ulje i uljni filteri. lišće 2. zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. građevinskog materijala. sijalice. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. povrće i voće. staklo. farbe i konzerve od farbi. Rizični otpad ubija ljude. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. truje vodu. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. bolnički otpad . životinje i biljke. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. Reciklažni otpad .Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. vazduh i zemljište. Prirodni otpad . kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. Otrovni otpad . motorno ulje i uljni filteri. dezodoransi. sve hemikalije.papir. metali. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. a 1997.

kao i otpad naveden u Listi 2. jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti.2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . 4 . tehn. otpad naveden u Listi 1.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika. dipl. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. H4. Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija... kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad. Miteco. toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno. boja za tkanine."... paste za obuću. hemije. živa u termometrima meračima pritiska. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju.. Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim.1 4. a sadrže materije. Beograd 1. U industriji. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.što ima baterije..2. Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika.. inž. đubriva i pesticidi. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu. izvoz i tranzit otpada: .1. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4. pesticida. predstavlja opasan otpad. papira. H4. rafinerije i fabrike gume. ako ima opasne karakteristike. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br. život i zdravlje ljudi.

Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih. 8 9 9 9 9 H4. hemijska industrija 4.1.2.3.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 .1. farmaceutska industrija 3. energetika 2. prehrambena industrija 5. H6.2. između ostalih. H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove. uglavnom javljaju: 1. 6.4. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka .1.2. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. H6.3.1. 5. H5. 6. 5. 2. H5.2.

1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 . 3. nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.3. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada. nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje.

izvoz i tranzit otpada .otpadom.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju.Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija .Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija. oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme).2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: . Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) .1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4. prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine. 3. 10 . Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada. 4. jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata.Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. 4. usvojena 1989. i po mom mišljenju. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme. već znatno niže.

sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. izvoz i tranzit otpada. Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu. vode i hlorvodonika. Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Ovo je integralni deo insineratora. i projektuje se 11 . kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru. uz oslobađanje toplote.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. . . Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak. Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu. 5. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada. Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida.Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina. odnosno odložiti na ekološki način. . Takođe.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu.

nadražajem očiju i promenom boje noktiju. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. umorom i impotencijom. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. 6. depresijom. u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. ali se lako rastvaraju u mastima. gubitkom pamćenja. 12 . azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu. proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. vrtoglavicom. Posebne vrste otpada. nadražajem disajnih puteva. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. malom električnom provodljivošću. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. 5. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama. PCB se odlikuju otpornošću na vatru. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. nervozom. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. kao što su npr. visokom otpornošću na temperaturu. PCB su nerastvorni u vodi. glavoboljom. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje.

lekova (Y3) . droga.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. nisu vršena. Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a.otpadi iz proizvodnje. u izvesnoj meri i prosula u okolinu. kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine.). formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). c. koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) . Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema. Rizik približavanja kraju električnog veka. naravno. lečenja i previjanja ljudi i životinja.otpad od farmaceutskih proizvoda.Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i. Prema aneksu I Bazelske konvencije. Oboljenja bubrega i drugih organa. nažalost. 13 . farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: . Ispitivanja. Rizik prosipanja. b. Problemi reproduktivnog sistema 6. ni pri redovnim zamenama. itd. Rizik požara. Izaziva glavobolju ako se udiše. apotekarskim ustanovama. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina. domovima zdravlja. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda. b. preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. niti planirana sredstva u budžetu. c.

POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije. Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. 14 .. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže. kratere za odlaganje. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. delove organa. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar. raznosi se. nepokriven je i nerazvrstan. fabrike za spaljivanje. i dr. septičke jame. emisiju toksičnih gasova..Takode i pri eksperimentima. natopljene zavoje.. koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije. eksploziju. u zavisnosti od vrste i trenutne težine. lekove. potrebno je izraditi program segregacije hemikalija. Otpad je dostupan. 6.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno.. gumene rukavice. kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo. Tokom 2007. kulture bakterija. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta.

Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. jer otrovi iz nje se šire.a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija.). Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas. vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. trujući biljke. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu. nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. Ovaj pepeo truje vazduh. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. životinje i biljke. a time izazivaju bolesti kod ljudi. Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. trujući ljude. Kada se odloži jedan sloj. kod životinja i biljaka. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. Kada dospe malo vazduha u njih. Opasnost je kada otrovna baterija procuri. cure i zagađuju zemlju i vodu. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. životinje i ljude. 15 . Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. Ostatak od spaljivanja je pepeo. vodu i zemlju.

Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . odbijaj plastične i papirne kese. postalo je zaista neophodno. To je na neki način razvrstavanje. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. pored porasta kućnog otpada današnjice. Razvrstavanje našeg kućnog smeća.Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. a ako imaš stare iskoristi ih. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju. To su najčešće stare novine i flaše. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana.

cveće i lišće. sijalice. Druga kanta je za mokar . kore od voća i povrća. Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao. otpad bi trebalo razvrstavati. prema vrsti otpada. plastike i stakla. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. Naučimo i kako. Ovo ostavljati u rupu u zemlji. OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 .) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2. 3. 1. ali bez obzira ko ga radio. baterije. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. paste za cipele. pokvarene tehničke uređaje.biorazgradiv otpad. tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više.Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu. bilo bi lepo i da mi njima pomognemo. onda bar u kese). Svaku od ove tri vrste (metal. najčešće su to ostaci od obroka. Jedna kanta za otrovan . farbe. 1. toplomere. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala.rizičan otpad (lekove.

da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe. takođe. 18 . posle prodavaca mašina za reciklažu. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište. Obavezan je. mogućim štetnim uticajima na okolinu.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom. Ovim Zakonom. i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. privremenog skladištenja. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta. zdravlje i sigurnost ljudi. čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji. Novčana nadoknada će iznositi 22. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog. obrade i upotrebe EE otpada. Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom. tek pri sredini stranice. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada.0 din/kg otpada.

vodu ili vazduh dospevaju do svih nas . Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 .40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže . pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi.. za baterije. 2.) Dakle postoji i zabrana.. cadmiuma (Cd). za motorno ulje. BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%. Zabranjena je upotreba Olova(Pb).RoHS .. ispušta otrove koji kroz zemlju.razlaganjem.. žive(Hg). Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr. za sijalice.i izazivaju rak. ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu. šestovalentnog hroma (CrVI). u reciklažne centre za elektroniku.. polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE).znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances).

Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. Zašto je humusna zemlja tako dobra: .nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva . jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada.zemlja je leti hladnija. 20 . pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris.PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala. posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu. a zimi toplija . RECIKLAŽA . a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda.zemlja je lakša za obradu .zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke . Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće.kontroliše rast korova u bašti 3. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu .kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva.eroziju . koje su veoma opasne.sprečava odnošenje i spiranje zemlje . Novac ne troši na gluposti.biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka . Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća. u nove materijale.humus. Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe. Ovaj postupak je čist. Ta zemlja je veoma skupa. Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja .

časopisi. flaše. tanjiri.Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada . očuvanju sirovina . sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća. neupotrebljive knjige. papirne kese. kese.. novine. nameštaj Plastika . čestitke. šolje. a prirodu i čoveka mnogo zdravijim.. kartonske kutije.Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina . Ona ima važne pozitivne osobine jer: .poseban problem ! 21 .To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom. torbe..Čini našu okolinu lepom i čistom .Smanjuje uticaj otpada na zagađenje .Vodi manjoj upotrebi. Staklo i keramika: Flaše.. Plastika: kutije.Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije. činije Metal:konzerve. limenke.Štedi novac .

kese za mokraću. boce za glukozu. 22 ...špricevi.Plastika sa svojim kvalitetom. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi.kupovne kese. Bolnice . kućne dostave hrane .. a jaka i još jeftina. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. Koristi se bezbojna plastika. kese za đubre. creva i rukavice.. da je lagana. i prevoznici plastične flaše... pa je u razvijenim zemljama zabranjena. ako se progutaju izazivaju smrt.kutije od hrane. Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene. postala veliki ekološki problem. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije. čaše i kašike. zaposela je naš svakodnevni život. flaše. Hoteli. kutije. tanjiri. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->