Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

| O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof.Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. masti. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. jedinjenja fluora. ulja i razne mineralne soli. Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). Od sredine devedesetih. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. Zagađenost tla se takođe povećava. CO i CO2 . Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 . NO2 . uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj. Duško Obradović sa učenicima gimn. Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi. Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. "Veljko Petrović" Sombor 3 . čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. kao i otpadni građevinski materijal i šut. Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti. saobraćaja i grejanja.

. uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. Metal (aluminijum. Pri tom nestaju velike i stare šume. frižideri. Izvor: Vikipedija . štedimo 4. naravno.200 kW (kilovata) električne energije i 32. Reciklažom jedne flaše. topi na vrlo visokim temperaturama. mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. plastika. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. papirnih kesa. utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. brda.wikipedia. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. autobusi. Takođe. bočice za dezodoranse. reke. avioni. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi.). limenke za napitke. sa dodatkom još nekih materija. Na kraju tog 4 . izdvajanje. Pri tom. aluminijum. a da se ne baci. najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. kutije za kreme i slično. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. prozore. tegle. U procesu. bakar. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta. Metali se. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. gvožđe) Od metala se prave: automobili. planine. šporeti.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.000 litara vode. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. moguće je reciklirati sve vrste novina. gvožđe.http://sr. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. Ukoliko bismo reciklirali staklo. vozovi. dolazi do zagađivanja reka. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. dobijaju preradom odgovarajućih ruda. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje. U tom procesu se troši dosta energije. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume. papir. ogledala. Uključuje sakupljanje. Preradom starog papira. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. čaše. karton. Pravi se tako što se pesak. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo..

u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid. kutijice od krema. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad. jedan deo istorije naše Planete nestaje.000 televizora i oko 15. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla.000 frižidera. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled. 150. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa.000 tona drugih aparata. bočice od dezodoransa. Autor: Milorad Jovanović. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. razloži i preradi 100. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića. Kućni čvrst otpad 5 . a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Po sadašnjoj stopi potrošnje. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja. ali tada vršimo zagađivanje vazduha. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku. obalu reke preplavljenu otpatcima. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. profesor fizike. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude. mogu se reciklirati i električni aparati.Š. ugljen-dioksid i fluorovodonik. takođe u Nemačkoj. O. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte.procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. stari automobili se daju na recikliranje. Takođe. Godišnje se.

građevinskog materijala. cveće. Rizični otpad ubija ljude. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. paste za obuću. sijalice. motorno ulje i uljni filteri. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. a 1997. Sa porastom stanovništva. životinje i biljke. Prirodni otpad .ostaci od obroka. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. sijalice.poput zavoja i odeće natopljene krvlju. dezodoransi. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. motorno ulje i uljni filteri. lišće 2. sve hemikalije. farbe i konzerve od farbi. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. aluminijumskim folijama. zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. farbe i konzerve od farbi. metali. plastika 4. truje vodu. sve što ima baterije. bolnički otpad . uložaka i dr. Otrovni otpad . OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. dezodoransi. Reciklažni otpad . sve hemikalije. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. Natopljen otpad. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu.Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. Kućni rizičan otpad su stari lekovi. đubriva i pesticidi.papir. sve 6 . staklo. telesnim tečnostima. sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. povrće i voće. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. vazduh i zemljište.stari lekovi.

predstavlja opasan otpad. Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. kao i otpad naveden u Listi 2. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. otpad naveden u Listi 1. paste za obuću.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu. pesticida. život i zdravlje ljudi. tehn.2. H4.. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika. boja za tkanine.1 4.. rafinerije i fabrike gume.. Beograd 1. dipl.. kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad... Miteco. U industriji." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika. Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim.". inž. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4.1. a sadrže materije. papira. 4 . Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.. toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno.2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . H4. jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti. živa u termometrima meračima pritiska. ako ima opasne karakteristike.što ima baterije. izvoz i tranzit otpada: . hemije. đubriva i pesticidi. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti.

2.3.1.3. energetika 2. prehrambena industrija 5. Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka . između ostalih. 5. 5. 6. 6.2. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. H5.2.1.2.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 . 2. uglavnom javljaju: 1. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih. hemijska industrija 4. H6.4. H5. 8 9 9 9 9 H4. H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove.1. H6.1. farmaceutska industrija 3.

nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada.3.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 . Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada. nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje. 3.

10 .2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. 3. jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju. Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja. već znatno niže. usvojena 1989. 4. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme). pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) .Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja.otpadom.1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija. prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine. i po mom mišljenju. izvoz i tranzit otpada .2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: . Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada. 4.Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme.Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija .

polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada. vode i hlorvodonika. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu. . sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). i projektuje se 11 . Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak. 5. odnosno odložiti na ekološki način.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi. . o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. izvoz i tranzit otpada. Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi. uz oslobađanje toplote. Takođe. Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. . Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru. Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina. Ovo je integralni deo insineratora. Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu.

vrtoglavicom. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. ali se lako rastvaraju u mastima. PCB se odlikuju otpornošću na vatru. umorom i impotencijom. depresijom. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. nadražajem disajnih puteva. Posebne vrste otpada. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. gubitkom pamćenja. PCB su nerastvorni u vodi. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. nadražajem očiju i promenom boje noktiju.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. 12 . 5. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu. glavoboljom. malom električnom provodljivošću. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. kao što su npr. nervozom.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima. 6. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. visokom otpornošću na temperaturu.

c. b. apotekarskim ustanovama. itd.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: .otpad od farmaceutskih proizvoda. domovima zdravlja. Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a. kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. Rizik prosipanja. Izaziva glavobolju ako se udiše. lekova (Y3) . naravno. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina. Rizik požara. U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama. ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. nažalost. Problemi reproduktivnog sistema 6. c. droga. Rizik približavanja kraju električnog veka. 13 .Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i. što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. Oboljenja bubrega i drugih organa.otpadi iz proizvodnje. Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema. formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). niti planirana sredstva u budžetu.). lečenja i previjanja ljudi i životinja. Prema aneksu I Bazelske konvencije. u izvesnoj meri i prosula u okolinu. ni pri redovnim zamenama.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) . nisu vršena. Ispitivanja. b.

kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta. lekove. Tokom 2007. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan.Takode i pri eksperimentima. 14 . nepokriven je i nerazvrstan... Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. gumene rukavice. 6. eksploziju.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. kulture bakterija. natopljene zavoje. kratere za odlaganje. delove organa.. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže. i dr. koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu. emisiju toksičnih gasova. raznosi se. Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije. fabrike za spaljivanje. Otpad je dostupan. septičke jame. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije. u zavisnosti od vrste i trenutne težine. potrebno je izraditi program segregacije hemikalija. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze..

cure i zagađuju zemlju i vodu. Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija. 15 . Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. kod životinja i biljaka.a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama.). Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. Ovaj pepeo truje vazduh. Opasnost je kada otrovna baterija procuri. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu. a time izazivaju bolesti kod ljudi. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). trujući ljude. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas. trujući biljke. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. jer otrovi iz nje se šire. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. Kada se odloži jedan sloj. Kada dospe malo vazduha u njih. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. životinje i ljude. vodu i zemlju. životinje i biljke.

Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana. postalo je zaista neophodno. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. pored porasta kućnog otpada današnjice. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju. To je na neki način razvrstavanje. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. Razvrstavanje našeg kućnog smeća. a ako imaš stare iskoristi ih. odbijaj plastične i papirne kese. To su najčešće stare novine i flaše. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu.Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu.

) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. baterije. sijalice. pokvarene tehničke uređaje. 1. Svaku od ove tri vrste (metal. toplomere. Druga kanta je za mokar . kore od voća i povrća. očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu. cveće i lišće. tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više.biorazgradiv otpad. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala. otpad bi trebalo razvrstavati. prema vrsti otpada. 1.Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. Jedna kanta za otrovan .rizičan otpad (lekove. farbe. 3. najčešće su to ostaci od obroka. Naučimo i kako. Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao. ali bez obzira ko ga radio. bilo bi lepo i da mi njima pomognemo. plastike i stakla. Ovo ostavljati u rupu u zemlji. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može. OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 . paste za cipele. onda bar u kese).

Obavezan je. posle prodavaca mašina za reciklažu. obrade i upotrebe EE otpada. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. mogućim štetnim uticajima na okolinu. plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom. Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15. tek pri sredini stranice. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta.0 din/kg otpada. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Novčana nadoknada će iznositi 22. čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. 18 . Ovim Zakonom. sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada. Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena. zdravlje i sigurnost ljudi. da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. takođe. privremenog skladištenja. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji.

Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr...razlaganjem. BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%. žive(Hg).40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže .) Dakle postoji i zabrana. ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu. ispušta otrove koji kroz zemlju.i izazivaju rak.. za sijalice. cadmiuma (Cd). pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi. za motorno ulje.. za baterije. 2. u reciklažne centre za elektroniku. šestovalentnog hroma (CrVI).znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances)..RoHS . Zabranjena je upotreba Olova(Pb). Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 . vodu ili vazduh dospevaju do svih nas . polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE).

koje su veoma opasne. a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca.kontroliše rast korova u bašti 3. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće.zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke . Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja . Ta zemlja je veoma skupa. Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva. pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. u nove materijale. Novac ne troši na gluposti. RECIKLAŽA . a zimi toplija .PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala.humus. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. 20 .eroziju .kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu .zemlja je lakša za obradu . potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda.biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka . Zašto je humusna zemlja tako dobra: . Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća. Ovaj postupak je čist.sprečava odnošenje i spiranje zemlje .nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva .zemlja je leti hladnija.

flaše. šolje. Staklo i keramika: Flaše. neupotrebljive knjige. časopisi..Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina .Vodi manjoj upotrebi. limenke.. očuvanju sirovina . a prirodu i čoveka mnogo zdravijim. novine.To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom.. tanjiri.Štedi novac .Smanjuje uticaj otpada na zagađenje . papirne kese. Ona ima važne pozitivne osobine jer: . kartonske kutije. Plastika: kutije..poseban problem ! 21 . činije Metal:konzerve.Čini našu okolinu lepom i čistom . nameštaj Plastika . sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća.Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada .Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije. čestitke. torbe. kese.

Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi. kese za mokraću.. creva i rukavice. da je lagana. Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije.Plastika sa svojim kvalitetom. boce za glukozu. postala veliki ekološki problem. ako se progutaju izazivaju smrt.. kese za đubre. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale.kutije od hrane. flaše. 22 . kutije. tanjiri. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . a jaka i još jeftina. Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. kućne dostave hrane ... Koristi se bezbojna plastika. Hoteli. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. čaše i kašike... i prevoznici plastične flaše.kupovne kese. zaposela je naš svakodnevni život. Bolnice .špricevi. pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful