Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

jedinjenja fluora. količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). CO i CO2 . Duško Obradović sa učenicima gimn. Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 . masti. U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. kao i otpadni građevinski materijal i šut. NO2 . Zagađenost tla se takođe povećava. Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi. Od sredine devedesetih.Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. saobraćaja i grejanja. Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti. "Veljko Petrović" Sombor 3 . Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. | O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof. ulja i razne mineralne soli. čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj.

utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). čaše. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku. najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. Metali se. Ukoliko bismo reciklirali staklo. Izvor: Vikipedija . autobusi. Pri tom. aluminijum. dolazi do zagađivanja reka. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. moguće je reciklirati sve vrste novina. U tom procesu se troši dosta energije. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. tegle. plastika. Metal (aluminijum. frižideri. sa dodatkom još nekih materija. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. avioni.000 litara vode. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. brda. šporeti. bakar. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.. Pri tom nestaju velike i stare šume. papirnih kesa. kutije za kreme i slično.http://sr. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. Reciklažom jedne flaše.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. gvožđe. planine.). papira za pisanje i svu ambalažu od papira. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. topi na vrlo visokim temperaturama. gvožđe) Od metala se prave: automobili. karton. dobijaju preradom odgovarajućih ruda. Takođe.. prozore. Na kraju tog 4 . a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. izdvajanje. uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Pravi se tako što se pesak. limenke za napitke. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta. Preradom starog papira. ogledala. Uključuje sakupljanje. bočice za dezodoranse. a da se ne baci.200 kW (kilovata) električne energije i 32. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.wikipedia. papir. vozovi. U procesu. reke. štedimo 4. naravno. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava.

000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. profesor fizike. a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. O. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke.000 frižidera. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta. obalu reke preplavljenu otpatcima. jedan deo istorije naše Planete nestaje. ugljen-dioksid i fluorovodonik. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI. kutijice od krema. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. Autor: Milorad Jovanović.000 tona drugih aparata. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad. u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku. 150. ali tada vršimo zagađivanje vazduha. bočice od dezodoransa. stari automobili se daju na recikliranje. Po sadašnjoj stopi potrošnje. razloži i preradi 100. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. Godišnje se. Takođe. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže.000 televizora i oko 15. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa.procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Kućni čvrst otpad 5 .Š. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića. takođe u Nemačkoj. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja. mogu se reciklirati i električni aparati.

staklo. sve što ima baterije. Reciklažni otpad . motorno ulje i uljni filteri. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. metali. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. sve hemikalije.stari lekovi. dezodoransi. zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. vazduh i zemljište. plastika 4. Natopljen otpad. motorno ulje i uljni filteri. paste za obuću. životinje i biljke. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. truje vodu. Prirodni otpad . bolnički otpad . plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. dezodoransi. aluminijumskim folijama.ostaci od obroka. lišće 2. đubriva i pesticidi. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. sve 6 . OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije.poput zavoja i odeće natopljene krvlju. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. Sa porastom stanovništva. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. sve hemikalije. uložaka i dr. građevinskog materijala. telesnim tečnostima. sijalice. Rizični otpad ubija ljude. a 1997. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. cveće. kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. farbe i konzerve od farbi. farbe i konzerve od farbi. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. povrće i voće. Otrovni otpad .Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje.Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva.papir. Kućni rizičan otpad su stari lekovi. sijalice. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947.

đubriva i pesticidi. a sadrže materije. pesticida.2. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu.. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. Beograd 1." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika.2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . dipl. Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim. hemije. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti. H4. otpad naveden u Listi 1.. Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.. boja za tkanine.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić. paste za obuću. jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti. kao i otpad naveden u Listi 2. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br. živa u termometrima meračima pritiska.. izvoz i tranzit otpada: . H4. kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad.1. predstavlja opasan otpad. inž.što ima baterije. Miteco. U industriji. život i zdravlje ljudi. tehn... toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. rafinerije i fabrike gume. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika..". papira. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4. ako ima opasne karakteristike.1 4. 4 .

H5. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka . uglavnom javljaju: 1. 8 9 9 9 9 H4. prehrambena industrija 5.2.3. H6. 6. H6.1. 2. H5.1. hemijska industrija 4.2. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada.3. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 . propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih.4. 5. energetika 2.1.2. farmaceutska industrija 3. 5. 6. između ostalih. H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove. Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr.1.2.

nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 . 3. nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje.3. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada.

10 .2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada.Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju. izvoz i tranzit otpada . prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine.2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: . 4. Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja. 4. već znatno niže. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme. usvojena 1989. jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata. Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada. i po mom mišljenju.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) .otpadom. 3. oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja.Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija . godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme).1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4.

Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina. izvoz i tranzit otpada.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu. . . Takođe. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. odnosno odložiti na ekološki način. što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije. polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. . Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). Ovo je integralni deo insineratora. uz oslobađanje toplote. Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu. i projektuje se 11 . vode i hlorvodonika. kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak. 5. Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida.

5. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. 12 . proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. malom električnom provodljivošću. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. visokom otpornošću na temperaturu. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. nadražajem očiju i promenom boje noktiju. nadražajem disajnih puteva. kao što su npr. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. PCB se odlikuju otpornošću na vatru. glavoboljom. Posebne vrste otpada. nervozom. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. PCB su nerastvorni u vodi. gubitkom pamćenja. ali se lako rastvaraju u mastima. umorom i impotencijom. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. depresijom. vrtoglavicom. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. 6. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula.

Oboljenja bubrega i drugih organa. preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. Ispitivanja. Rizik požara. Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a. nažalost.otpad od farmaceutskih proizvoda. c. Prema aneksu I Bazelske konvencije. naravno. c. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda. 13 . U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema.Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina. niti planirana sredstva u budžetu. b. itd.). droga.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. Problemi reproduktivnog sistema 6. domovima zdravlja. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. lečenja i previjanja ljudi i životinja. koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) . formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). nisu vršena. b. ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. lekova (Y3) . Rizik približavanja kraju električnog veka.otpadi iz proizvodnje. u izvesnoj meri i prosula u okolinu. Izaziva glavobolju ako se udiše. ni pri redovnim zamenama. apotekarskim ustanovama. Rizik prosipanja. farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: .

koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta. Tokom 2007. potrebno je izraditi program segregacije hemikalija.. delove organa.. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan. natopljene zavoje. gumene rukavice. raznosi se. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže. kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu. nepokriven je i nerazvrstan. i dr. Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije. u zavisnosti od vrste i trenutne težine.. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar. septičke jame. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada. lekove. kulture bakterija. eksploziju.. 6. kratere za odlaganje. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze. fabrike za spaljivanje. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. 14 .Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. emisiju toksičnih gasova. Otpad je dostupan. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije.Takode i pri eksperimentima.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo.

U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. kod životinja i biljaka. jer otrovi iz nje se šire. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.). Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija. a time izazivaju bolesti kod ljudi. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. životinje i ljude. trujući ljude. Ovaj pepeo truje vazduh. One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. 15 . trujući biljke. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. Opasnost je kada otrovna baterija procuri. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu. cure i zagađuju zemlju i vodu.a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. Kada dospe malo vazduha u njih. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. Kada se odloži jedan sloj. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. vodu i zemlju. Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. životinje i biljke. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju.

Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju. odbijaj plastične i papirne kese. To je na neki način razvrstavanje. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. To su najčešće stare novine i flaše. a ako imaš stare iskoristi ih. Razvrstavanje našeg kućnog smeća. pored porasta kućnog otpada današnjice. Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . postalo je zaista neophodno. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva.

Svaku od ove tri vrste (metal. farbe. najčešće su to ostaci od obroka. otpad bi trebalo razvrstavati. kore od voća i povrća.) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2. sijalice. Druga kanta je za mokar . tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više. Ovo ostavljati u rupu u zemlji. 3. Jedna kanta za otrovan . 1. cveće i lišće. ali bez obzira ko ga radio.Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. Naučimo i kako. očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. pokvarene tehničke uređaje. 1. Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao. toplomere. plastike i stakla. prema vrsti otpada. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može. baterije.rizičan otpad (lekove. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala.biorazgradiv otpad. OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 . bilo bi lepo i da mi njima pomognemo. onda bar u kese). paste za cipele.

sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. 18 . Novčana nadoknada će iznositi 22. mogućim štetnim uticajima na okolinu. Obavezan je.0 din/kg otpada. privremenog skladištenja. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja. Ovim Zakonom.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15. obrade i upotrebe EE otpada. posle prodavaca mašina za reciklažu. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. takođe. Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom. zdravlje i sigurnost ljudi. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište. i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja. da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog. Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom. tek pri sredini stranice. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija.

ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu... žive(Hg). 2.) Dakle postoji i zabrana. cadmiuma (Cd). Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 .i izazivaju rak.40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže . šestovalentnog hroma (CrVI). za sijalice. Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr.RoHS .znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances). za baterije.. polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE). pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi. za motorno ulje. ispušta otrove koji kroz zemlju. u reciklažne centre za elektroniku. Zabranjena je upotreba Olova(Pb). vodu ili vazduh dospevaju do svih nas .razlaganjem... BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%.

20 . pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris.sprečava odnošenje i spiranje zemlje .eroziju .kontroliše rast korova u bašti 3. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. RECIKLAŽA .humus.nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva . a zimi toplija . Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja .PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu . koje su veoma opasne. Ovaj postupak je čist.kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva.zemlja je leti hladnija. u nove materijale. Novac ne troši na gluposti. Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe. posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu. Zašto je humusna zemlja tako dobra: . jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada.zemlja je lakša za obradu .biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka . Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće. potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Ta zemlja je veoma skupa.zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke . Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća.

časopisi. limenke. Staklo i keramika: Flaše.Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada .poseban problem ! 21 . kartonske kutije.Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije. očuvanju sirovina . činije Metal:konzerve.. Plastika: kutije. a prirodu i čoveka mnogo zdravijim..Smanjuje uticaj otpada na zagađenje . neupotrebljive knjige. čestitke.Štedi novac .Čini našu okolinu lepom i čistom .. šolje. kese.Vodi manjoj upotrebi.. novine.To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom. tanjiri. Ona ima važne pozitivne osobine jer: . papirne kese. torbe. nameštaj Plastika .Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina . flaše. sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća.

Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene. Koristi se bezbojna plastika. Hoteli. tanjiri. Bolnice . pa je u razvijenim zemljama zabranjena.Plastika sa svojim kvalitetom. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. creva i rukavice. boce za glukozu. čaše i kašike. a jaka i još jeftina.špricevi. ako se progutaju izazivaju smrt. kese za đubre. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. kutije. kese za mokraću. i prevoznici plastične flaše.. Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi. 22 . da je lagana..kutije od hrane.. zaposela je naš svakodnevni život.. flaše. kućne dostave hrane .kupovne kese.. postala veliki ekološki problem. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful