Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 .Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi. | O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof. saobraćaja i grejanja. Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti. a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. CO i CO2 . Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj. U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. kao i otpadni građevinski materijal i šut. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. masti. Zagađenost tla se takođe povećava. jedinjenja fluora. Od sredine devedesetih. Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. NO2 . Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. "Veljko Petrović" Sombor 3 . Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. Duško Obradović sa učenicima gimn. ulja i razne mineralne soli.

wikipedia. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. izdvajanje. Pravi se tako što se pesak.. moguće je reciklirati sve vrste novina. U procesu.200 kW (kilovata) električne energije i 32. sa dodatkom još nekih materija. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku.. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. dolazi do zagađivanja reka. papir. frižideri. reke. limenke za napitke. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. gvožđe. ogledala. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje. karton. planine.000 litara vode. Pri tom nestaju velike i stare šume. utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). dobijaju preradom odgovarajućih ruda. vozovi. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Takođe. Reciklažom jedne flaše.). naravno. šporeti. gvožđe) Od metala se prave: automobili.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. Metali se. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta. kutije za kreme i slično. plastika. autobusi. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. prozore. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume. uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. bočice za dezodoranse. Izvor: Vikipedija . Preradom starog papira. tegle. Na kraju tog 4 . a da se ne baci. papirnih kesa. Pri tom.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.http://sr. papira za pisanje i svu ambalažu od papira. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. U tom procesu se troši dosta energije. brda. štedimo 4. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. Metal (aluminijum. čaše. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. bakar. aluminijum. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. Uključuje sakupljanje. Ukoliko bismo reciklirali staklo. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. topi na vrlo visokim temperaturama. avioni. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.

procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta. Kućni čvrst otpad 5 . razloži i preradi 100. u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. Po sadašnjoj stopi potrošnje. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.Š.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku. O. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina.000 tona drugih aparata. profesor fizike. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Autor: Milorad Jovanović. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad. mogu se reciklirati i električni aparati. 150. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled. ugljen-dioksid i fluorovodonik. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke. bočice od dezodoransa.000 frižidera. obalu reke preplavljenu otpatcima. stari automobili se daju na recikliranje. Godišnje se. a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. kutijice od krema. Takođe. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. jedan deo istorije naše Planete nestaje. takođe u Nemačkoj. ali tada vršimo zagađivanje vazduha. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla.000 televizora i oko 15. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet.

povrće i voće. sve 6 . sve hemikalije. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. dezodoransi. uložaka i dr. zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada.papir. farbe i konzerve od farbi. vazduh i zemljište. sve što ima baterije. đubriva i pesticidi. paste za obuću. kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. Natopljen otpad. staklo. Sa porastom stanovništva. lišće 2. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947.ostaci od obroka. Prirodni otpad . aluminijumskim folijama.Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. motorno ulje i uljni filteri. dezodoransi. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi. Otrovni otpad .poput zavoja i odeće natopljene krvlju. građevinskog materijala. sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. truje vodu. Kućni rizičan otpad su stari lekovi. a 1997. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. metali.stari lekovi. sve hemikalije. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. motorno ulje i uljni filteri. sijalice. telesnim tečnostima. bolnički otpad . Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. cveće. Rizični otpad ubija ljude. farbe i konzerve od farbi. plastika 4. OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. životinje i biljke. sijalice. Reciklažni otpad .

glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. ako ima opasne karakteristike. Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika. papira.. đubriva i pesticidi.. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br. otpad naveden u Listi 1. hemije." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika. inž. kao i otpad naveden u Listi 2. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. izvoz i tranzit otpada: . kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad. živa u termometrima meračima pritiska.. dipl. Miteco. a sadrže materije. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu.2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . tehn. Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija. predstavlja opasan otpad. H4. jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti.".2. U industriji. rafinerije i fabrike gume... Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim. H4.1 4. toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno. Beograd 1. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti.. 4 .što ima baterije.1. boja za tkanine. pesticida. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. život i zdravlje ljudi.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić. paste za obuću.. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4.

2. 6. Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka .4.1. H6. H5. prehrambena industrija 5. hemijska industrija 4.2. H5. 6.1.1. farmaceutska industrija 3.3. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih. 5. 8 9 9 9 9 H4. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada. uglavnom javljaju: 1. energetika 2. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada.3.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 .2. između ostalih. 2. 5.2. H6. H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove.1.

Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada. nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje. 3. nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.3. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 .

izvoz i tranzit otpada . oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme). 4.Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju.otpadom. Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) . 3. Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja.1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4. i po mom mišljenju.Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija . već znatno niže. usvojena 1989. 4.2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: . 10 .2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada.

Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida. i projektuje se 11 . Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi. izvoz i tranzit otpada. . Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. vode i hlorvodonika. odnosno odložiti na ekološki način. Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . 5.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. Takođe.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu. Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu. polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije. kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. . Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. . Ovo je integralni deo insineratora. Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu. Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu. uz oslobađanje toplote. sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada.

12 . malom električnom provodljivošću. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. umorom i impotencijom. glavoboljom. 6. proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. Posebne vrste otpada. PCB su nerastvorni u vodi. ali se lako rastvaraju u mastima. nadražajem disajnih puteva. depresijom. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. visokom otpornošću na temperaturu. gubitkom pamćenja. u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. PCB se odlikuju otpornošću na vatru. nadražajem očiju i promenom boje noktiju. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. 5. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. nervozom. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama. vrtoglavicom. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima. kao što su npr. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu.

koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama. U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. u izvesnoj meri i prosula u okolinu. c. nažalost.otpad od farmaceutskih proizvoda.otpadi iz proizvodnje. Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a. farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: . Bolnički otpad nastaje tokom pregleda. ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. droga. ni pri redovnim zamenama. Izaziva glavobolju ako se udiše. Rizik požara. lečenja i previjanja ljudi i životinja. nisu vršena. Problemi reproduktivnog sistema 6. Prema aneksu I Bazelske konvencije.Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i.). 13 . c. Rizik približavanja kraju električnog veka. domovima zdravlja. Ispitivanja. b. Oboljenja bubrega i drugih organa. itd. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina. preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. apotekarskim ustanovama. Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema. naravno. kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. b.otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) . Rizik prosipanja.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. lekova (Y3) . niti planirana sredstva u budžetu.

nepokriven je i nerazvrstan.Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. septičke jame. fabrike za spaljivanje. eksploziju. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada.Takode i pri eksperimentima. POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije. kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu. 6.. 14 . Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže. Tokom 2007. u zavisnosti od vrste i trenutne težine. kulture bakterija. delove organa. i dr. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta. emisiju toksičnih gasova. lekove. raznosi se.. kratere za odlaganje. Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. potrebno je izraditi program segregacije hemikalija..2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo. Otpad je dostupan. koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu. Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije.. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. natopljene zavoje. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar. gumene rukavice.

Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. Kada dospe malo vazduha u njih.). Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija. vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. 15 . One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. jer otrovi iz nje se šire. Ostatak od spaljivanja je pepeo. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih.a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas. vodu i zemlju. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. kod životinja i biljaka. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). trujući biljke. a time izazivaju bolesti kod ljudi. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. trujući ljude. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. Opasnost je kada otrovna baterija procuri. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. Ovaj pepeo truje vazduh. životinje i ljude. cure i zagađuju zemlju i vodu. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. Kada se odloži jedan sloj. životinje i biljke.

To je na neki način razvrstavanje. To su najčešće stare novine i flaše. odbijaj plastične i papirne kese. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana. postalo je zaista neophodno. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. a ako imaš stare iskoristi ih. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. pored porasta kućnog otpada današnjice.Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. Razvrstavanje našeg kućnog smeća.

ali bez obzira ko ga radio. tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više. najčešće su to ostaci od obroka. onda bar u kese). pokvarene tehničke uređaje. paste za cipele. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala. baterije. 1. Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao. kore od voća i povrća. očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu. Naučimo i kako. Svaku od ove tri vrste (metal. toplomere. otpad bi trebalo razvrstavati. Jedna kanta za otrovan . Ovo ostavljati u rupu u zemlji.biorazgradiv otpad. 1. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. cveće i lišće.rizičan otpad (lekove. Druga kanta je za mokar . prema vrsti otpada.Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. sijalice. farbe. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 . 3.) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2. plastike i stakla. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može. bilo bi lepo i da mi njima pomognemo.

Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom.0 din/kg otpada. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15. sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada. plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena. Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. zdravlje i sigurnost ljudi. Ovim Zakonom. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište. mogućim štetnim uticajima na okolinu. i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. 18 . Obavezan je.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji. tek pri sredini stranice. takođe. da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. posle prodavaca mašina za reciklažu. čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja. privremenog skladištenja. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada. obrade i upotrebe EE otpada. Novčana nadoknada će iznositi 22. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog.

polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE). za sijalice. ispušta otrove koji kroz zemlju.40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže . Zabranjena je upotreba Olova(Pb). 2.. Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 .. žive(Hg). BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%.RoHS . ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu. pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi. za motorno ulje.. vodu ili vazduh dospevaju do svih nas . Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr.. šestovalentnog hroma (CrVI). cadmiuma (Cd). za baterije..i izazivaju rak.znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances).) Dakle postoji i zabrana. u reciklažne centre za elektroniku.razlaganjem.

potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva. a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca.PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala.zemlja je leti hladnija. u nove materijale. Zašto je humusna zemlja tako dobra: . Novac ne troši na gluposti. koje su veoma opasne.zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke .nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva . Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe. Ovaj postupak je čist. jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada.kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. 20 .eroziju . pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja .sprečava odnošenje i spiranje zemlje . a zimi toplija . Ta zemlja je veoma skupa.zemlja je lakša za obradu . RECIKLAŽA . Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu . posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu.kontroliše rast korova u bašti 3.biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka . Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća.humus.

To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom.Smanjuje uticaj otpada na zagađenje . šolje. tanjiri. torbe. flaše. limenke.Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina .poseban problem ! 21 .. činije Metal:konzerve. novine. a prirodu i čoveka mnogo zdravijim.Vodi manjoj upotrebi. papirne kese. kartonske kutije.Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije.. neupotrebljive knjige. kese.Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada . Ona ima važne pozitivne osobine jer: . časopisi. nameštaj Plastika . Staklo i keramika: Flaše. Plastika: kutije. čestitke.. očuvanju sirovina .Štedi novac .Čini našu okolinu lepom i čistom . sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća..

kutije od hrane. Bolnice . Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale... boce za glukozu.kupovne kese.. čaše i kašike. kućne dostave hrane . creva i rukavice. 22 .špricevi..Plastika sa svojim kvalitetom. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. kese za mokraću. da je lagana. pa je u razvijenim zemljama zabranjena. kutije. Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo . ako se progutaju izazivaju smrt. flaše. zaposela je naš svakodnevni život. i prevoznici plastične flaše. Koristi se bezbojna plastika. postala veliki ekološki problem.. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi. a jaka i još jeftina. Hoteli. tanjiri. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene.. kese za đubre.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful