reciklaza i otpad

Prisutnost i mogućnosti korisne upotrebe otpadnog materijala

Uvod
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Podela i sastav zagađujućih supstanci
Zagađivačima prirode se smatraju sve one supstance koje štetno deluju na eko-sisteme, narušavajući prirodnu ravnotežu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljištu. Posledica sve veće zagađenosti prirode je ugrožavanje životne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi čine poseban izvor zagađujućih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za život. Izvori zagađivača mogu biti:
• • • •

energetski izvori saobraćaj industrija domaćinstva

S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal se može podeliti na:
• • • •

otpadni materijal naseljenih mesta industrijski otpad poljoprivredni otpad specijalni otpadni materijal

Otpadni materijal je najčešće čvrstog agregatnog stanja, ali postoje i tečni otpadni materijali i otpad u obliku mulja. Sakupljanje, transport i tretman ovih poslednjih iziskuje specijalne uređaje. Ekološki uticaj otpadnih materija dolazi do izražaja u svim prirodnim sredinama, pošto se oni i njihovi produkti razgradnje nalaze u stalnom kružnom ciklusu. Naročito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi i aero-zagađivači koji se prenose u zemljište, vodene tokove i u atmosferu.

1

Otpadni materijal naseljenih mesta
Otpadni materijal naseljenih mesta po količini zauzima tek treće mesto u nizu zagađivača. Zbog heterogenog sastava reciklaža ovog otpada i eliminacija njegovog štetnog dejstva je veoma složen proces. Radi suzbijanja štetnog dejstva i korisne upotrebe otpada potrebno je sagledati fizičke, hemijske i biološke karakteristike otpadnog materijala:
• • •

fizičke osobine, obuhvataju zapreminsku masu, dimenzije, sadržaj vlage i kaloričnu moć otpada, hemijske osobine, obuhvataju sadržaj organskih supstanci, sadržaj pepela, odnos C/N, pH vrednost i sadržaj N, P, K, biološke osobine, ukazuju na mogućnost biološke razgradnje organskih supstanci i na zarazno dejstvo otpadnih materijala.

Otpad naseljenih mesta čini uglavnom otpad stambenih naselja, čija količina i sastav zavisi od životnih standarda, lokalnih običaja i svesti građana.

Industrijski otpad
Industrijskim razvojem sve se više povećava količina industrijskog otpadnog materijala i zagađivača koji mogu da sadrže otrovne, teško razgradive supstance, tečne i muljevite konzistencije. Uticaj industrijskog otpadnog materijala na životnu sredinu zavisi od vrste njegovih komponenata. Naročito je otrovan "opasni" otpad. To su zagađujuće supstance koje direktno ili preko svojih produkata razgradnje štetno utiču na čovekovo zdravlje i prirodnu okolinu.

Smanjenje štetnog dejstva i korisna upotreba otpadnog materijala
Da bi se smanjio štetan uticaj otpada na životnu sredinu, pri izboru lokacije deponije smeća treba ispitivati vodotokove na predviđenoj površini. Radi izbegavanja zagađivanja podzemnih voda, neophodno je formirati vodoizolacioni sloj. Ako bi se otpadni materijal prekrio poroznim slojem koji obezbeđuje dobru ventilaciju iOP nasula zemlja na ovaj sloj, površina bi se mogla zasejati travom. Nedostatak ovako sređenih deponija je da se organske supstance sadržane u otpadu nepovratno gube. Da bi se one iskoristile poželjno je izvršiti kompostiranje. Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta.

2

CO i CO2 . Opterećenost grada otpadom S obzirom na promenu životnog standarda. Putem otpadnih i izduvnih gasova u vazduh dospevaju SO2 . čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana i CO2 i može se koristiti kao izvor energije. Duško Obradović sa učenicima gimn. saobraćaja i grejanja. | O nama | Mapa Sajta | Literatura | © 2006 prof.Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja. Otpadne vode sadrže sve veću količinu fosfatnih jedinjenja (iz sredstava za pranje). Zagađenost vazduha je prvenstveno rezultat privredne delatnosti. U grejnoj sezoni sadrži veću količinu pepela nego u letnjem periodu. NO2 . masti. Porast količine kabastog otpadnog materijala predstavlja novi problem. Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada. ulja i razne mineralne soli. kao i otpadni građevinski materijal i šut. Takođe treba pomenuti otpad koji čine rashodovani kućni uređaji i nameštaj. uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za zagrevanje. Sastav kućnog smeća je promenljiv u zavisnosti od godišnjeg doba. "Veljko Petrović" Sombor 3 . Ove promene su dovele do povećanja zagađenosti životne sredine. količina komunalnog i industrijskog otpada u poslednjih deset godina pokazuje promenljivi tok. a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo. količina komunalnog i industrijskog otpada se povećava. Od sredine devedesetih. Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi. jedinjenja fluora. Zagađenost tla se takođe povećava.

uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. keramika Papir Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. naravno. najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade. planine.org/wiki/Recikliranje Šta sve može da se reciklira? Staklo. bakar. Izvor: Vikipedija . autobusi. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta. Metali se. Na kraju tog 4 . Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo. Ukoliko bismo reciklirali staklo. prozore. utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). U procesu. bočice za dezodoranse. Preradom starog papira. Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.. Takođe. šporeti. U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi.wikipedia. jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. U tom procesu se troši dosta energije. vozovi. gvožđe) Od metala se prave: automobili. dobijaju preradom odgovarajućih ruda. papir. gvožđe. karton.200 kW (kilovata) električne energije i 32. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati. a da se ne baci. frižideri. zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. reke. ogledala. tegle. Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. avioni. Uključuje sakupljanje. dolazi do zagađivanja reka. štedimo 4. smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. topi na vrlo visokim temperaturama. izdvajanje.. Metal (aluminijum. čaše. moguće je reciklirati sve vrste novina. moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume. Reciklažom jedne flaše. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini. Pravi se tako što se pesak. limenke za napitke. sa dodatkom još nekih materija. kutije za kreme i slično. Staklo Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše. brda. Pri tom nestaju velike i stare šume. aluminijum. preradom stare hartije koristimo 15% manje vode.http://sr.000 litara vode.). a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. papira za pisanje i svu ambalažu od papira. plastika.Reciklaža Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. papirnih kesa. Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Pri tom.

Godišnje se. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Po sadašnjoj stopi potrošnje. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića. ako uz par lekcija naučiš pravilne metode odlaganja opasnog otpada nastalog u kući! Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. kutijice od krema. U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke. Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. bočice od dezodoransa. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati. stari automobili se daju na recikliranje. A UBIJA NAS SVAKODNEVNO! Znaj da možeš igrati važnu ulogu za svet. Kućni čvrst otpad 5 . razloži i preradi 100.000 televizora i oko 15. mogu se reciklirati i električni aparati. profesor fizike. 150. ugljen-dioksid i fluorovodonik.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja. O. Verovatno si držao začepljen nos i sklanjao pogled. Pored puta si video gomile razbacanog đubreta. ALI MNOGO GORE JE ONO ŠTO SE NE VIDI. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku.000 frižidera. u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid. procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina.Š. Autor: Milorad Jovanović. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude. "Miloš Crnjanski" - OTPAD VRLO NAS SE TIČE! Mnogo puta si prolazio ulicom pored kontejnera sa đubretom iz koga se širio nesnosan smrad.000 tona drugih aparata. Plastika Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. takođe u Nemačkoj. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. obalu reke preplavljenu otpatcima. jedan deo istorije naše Planete nestaje. Takođe.procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. ali tada vršimo zagađivanje vazduha.

bolnički otpad . plastika 4. sijalice. godine već 48 miliona tona! 1/4 ukupnog otpada Indije se uopšte ne pokupi. Kućni rizičan otpad su stari lekovi. đubriva i pesticidi. staklo. toplomeri i termometri i svi električni uređaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLAŽNIM CENTRIMA! 3. farbe i konzerve od farbi.stari lekovi.Mnogi gradovi su zabranili upotrebu plastične ambalaže i uveli biorazgradivu kojom se neuporedivo lakše i jeftinije rukuje. Na primeru Indije vidi se da su gradovi 1947. sve hemikalije. paste za obuću. Takode tlo (zemlja) nije zaštićeno. povrće i voće. motorno ulje i uljni filteri. vazduh i zemljište.ostaci od obroka. metali. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. motorno ulje i uljni filteri.Gradski čvrst otpad sastoji se od otpada iz domaćinstva. plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezmislivo mnogo naškoditi prirodi.papir. tako da ovaj otpad zagađuje i vodu za piće. dezodoransi. Ali postoje još problematičniji proizvodi koji u sebi sadrže OTROVE koji se oslobađaju. dezodoransi. telesnim tečnostima. Natopljen otpad. godine stvarali 6 miliona tona čvrstog otpada. sve 6 . a 1997. Sa porastom stanovništva. Otrovni otpad . sanitarnog otpada iz naših kupatila i otpada sa ulica. uložaka i dr.poput zavoja i odeće natopljene krvlju. Prirodni otpad . sve hemikalije. Rizični otpad ubija ljude. Zadnjih godina potrošačko tržište se razvija drastično i koristi proizvode u konzervama. građevinskog materijala. životinje i biljke. cveće. promenom načina života i navika u ishrani količina otpada rasla je drastično i menjala svoju sadržinu. aluminijumskim folijama. farbe i konzerve od farbi. truje vodu. lišće 2. Reciklažni otpad . zbog nedostatka sredstava za prevoz otpada. OTROVNI OTPAD Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. sve što ima baterije. kada se predmet baci! Četiri glavne kategorije otpada: 1. sijalice.

2 Karakteristika Eksplozivne materije Zapaljive tečnosti Zapaljive čvrste materije Materije ili otpaci skloni spontanom samopaljenju 7 . tehn.2. kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike? Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. Miteco. Ta sredstva su formaldehid i fenol koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju. jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti. rafinerije i fabrike gume. paste za obuću. a ovo su bile materije u vrhu rizičnosti. inž. H4.što ima baterije.." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika. glavni stvaraoci rizičnog otpada su industrija metala. boja za tkanine. Klasa Šifra 1 H1 3 H3 4. živa u termometrima meračima pritiska. pesticida. papira. Bolnički otpad je zagađen hemikalijama koje se smatraju opasnim.... H4.1. OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE Deo teksta prenet iz: GTZ – SKGO – Radio Bandini Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra Emisija br. ako ima opasne karakteristike. otpad naveden u Listi 1. kao i otpad naveden u Listi 2. život i zdravlje ljudi.. Beograd 1.1 4. toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti! Ostalo u današnjem domu je takođe štetno. hemije. Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika. đubriva i pesticidi. odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu.Tema: Opasan otpad Gost: Nevena Čolić. 4 . Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.. a sadrže materije. izvoz i tranzit otpada: .". predstavlja opasan otpad.. U industriji. dipl.

hemijska industrija 4.2.1. Oksidirajuće materije Organski perioksidi Otrovne materije Zarazne materije Korozivne materije Materije koje oslobađaju toksične gasove u kontaktu sa vazduhom ili vodom Toksične materije (odloženo ili hronično) Ekotoksične materije Materije koje posle odlaganja mogu oštetiti druge materije (npr.4. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada.3. energetika 2. industrija ambalaže Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka . H6. propurivanjem) koji poseduju bilo koju karakteristiku od napred navedenih. H5. uglavnom javljaju: 1. farmaceutska industrija 3. 6.3.Balkan Task Force (pre NATO napada) 8 . 6. H6.2. prehrambena industrija 5.1. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji? Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada.1.2. 5. 2. 8 9 9 9 9 H4. 5. između ostalih. H5.2. H8 H9 H11 H12 H13 Materije ili otpaci koji u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove.1.

nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 510 godina? Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim 9 . Kako se tretira opasan otpad kod nas? Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada. nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje.3. 3.

Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja.1 Zašto izvoz opasnog otpada? – Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa – DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN 4. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada? Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Katalog otpada) . 4. već znatno niže. 4. 10 . 3. i po mom mišljenju.otpadom. izvoz i tranzit otpada .2 Koju dokumentaciju je neophodno pribaviti za izvoz opasnog otpada? Relevantnu zakonsku regulativu u pogledu sprovođenja prekograničnog kretanja otpada čine: .Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija . usvojena 1989. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme). Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada.Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata. prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine.Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju. kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje? Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada.

Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru. . polise osiguranja za pokriće troškova prerade opasnog otpada bez opasnosti po životnu sredinu i polise osiguranja koja pokriva rizik reimporta otpada. 5. Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu.U slučaju izvoza opasnog otpada postupa se u skladu sa članom 11 Pravilnika o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.Obezbeđivanje polise transportnog osiguranja opasne otpadne materije u međunarodnom prevozu. sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada. što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije. vode i hlorvodonika. kao i odobrenja država tranzita kroz koje otpad prolazi na putu do krajnjeg odredišta. a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova.Odobrenje države uvoza sa potvrdom države uvoza o tome da će se otpad preraditi. odnosno odložiti na ekološki način. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. Takođe. Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu. Ovo je integralni deo insineratora.Uverenje o karakterizaciji otpada koje sadrži oznaku i osobine otpada sa posebnom naznakom da li otpad sadrži opasne materije u meri da pokazuje opasne karakteristike (uverenje izdaje Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beogradu). Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak.Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi. . Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama? Tretman opasnog otpada – termička destrukcija Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu. uz oslobađanje toplote. o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. izvoz i tranzit otpada. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida. . Između ostalog potrebna dokumentacija podrazumeva: . Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina. i projektuje se 11 .

PCB su nerastvorni u vodi. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. 12 . u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata. Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom. poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč. reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera.tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman. došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije. kao što su npr. visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli. malom električnom provodljivošću. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre. depresijom. ali se lako rastvaraju u mastima. nadražajem očiju i promenom boje noktiju. u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima. 6. umorom i impotencijom. vrtoglavicom. glavoboljom. gubitkom pamćenja. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. nadražajem disajnih puteva. 5. proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva. pre njihovog ispuštanja u atmosferu. Posebne vrste otpada.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada? Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog. u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama. PCB se odlikuju otpornošću na vatru. nervozom. Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama. naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja. visokom otpornošću na temperaturu.

u izvesnoj meri i prosula u okolinu. apotekarskim ustanovama. c. lekova (Y3) . Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora: a.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije? Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom. formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4). ni pri redovnim zamenama. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože d. Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema. kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja) Efekti PCB na ljudski organizam: a. b. domovima zdravlja. droga. itd. 13 . Bolnički otpad nastaje tokom pregleda. Oboljenja bubrega i drugih organa. farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije: . preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe. Prema aneksu I Bazelske konvencije. Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina. što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. Rizik požara. ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno. Problemi reproduktivnog sistema 6.otpadi iz proizvodnje. c. Rizik približavanja kraju električnog veka. naravno. niti planirana sredstva u budžetu. nažalost. U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. lečenja i previjanja ljudi i životinja. Izaziva glavobolju ako se udiše.otpad od farmaceutskih proizvoda.).otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2) .Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i. b. koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama. Rizik prosipanja. Ispitivanja. nisu vršena.

14 . Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže. Firme koriste različite načine odlaganja otpada otvorene deponije. kulture bakterija. septičke jame. kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu. natopljene zavoje. raznosi se. Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan..Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno. u zavisnosti od vrste i trenutne težine. potrebno je izraditi program segregacije hemikalija. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada. emisiju toksičnih gasova. kratere za odlaganje. POSTUPANJE I ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gardovi rastu sa porastom populacije.. U slučaju velikog broja različitih hemikalija. Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere. Tokom 2007. fabrike za spaljivanje. lekove. 6.. Otpad je dostupan. količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar.Takode i pri eksperimentima. eksploziju. nepokriven je i nerazvrstan. delove organa.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom? Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo.. i dr. Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu. zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta. gumene rukavice. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze.

Opasnost je kada otrovna baterija procuri. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu. Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju orpadom. Kada dospe malo vazduha u njih. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. Ovaj pepeo truje vazduh. na baterijama se izgradi parking ili nešto slićno. on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. životinje i ljude. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene. Ostatak od spaljivanja je pepeo. cure i zagađuju zemlju i vodu. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija.a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. a time izazivaju bolesti kod ljudi. kod životinja i biljaka. životinje i biljke. trujući ljude. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran). 15 . nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine. Kada se odloži jedan sloj. jer otrovi iz nje se šire. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja(rak i dr. ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako se uklanja najčešće infektivan otpad. trujući biljke. Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje(reciklira) a deo se spaljuje. Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku. a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu. vodu i zemlju. tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih.). One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički su zatvorene. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas.

a ako imaš stare iskoristi ih. odbijaj plastične i papirne kese. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. To je na neki način razvrstavanje. To su najčešće stare novine i flaše. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi Materijal Hrana. Koristi staklene i keramičke čaše i tanjire umesto plastičnih. cveće i svi organski proizvodi Papir (ne plastificiran) Pamučna odeća Vuneni predmeti Drvo Konzerve približno vreme raspada 1 do 2 nedelje 10 do 30 dana 2 do 5 meseci 1 godina 10 do 15 godina 100 do 500 godina 16 . pored porasta kućnog otpada današnjice. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu.Šta da radim kako bi smanjio količinu otpada? Ne kupuj nepotrebno! Nosi pamučnu platnenu torbu-CEGER kada ideš u kupovinu. postalo je zaista neophodno. Razvrstavaj kućni otpad i odlaži ga pravilno u kontejnere za reciklažu. Razvrstavanje našeg kućnog smeća. Naročito vodi računa o otrovnom otpadu! Iskopaj rupu za razlaganje prirodnog(organskog) otpada i odlaži ostatke od hrane u nju.

kore od voća i povrća. baterije. farbe. Treća kanta je za tvrdi otpad od metala. pokvarene tehničke uređaje. Ovo ostavljati u rupu u zemlji. Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao. otpad bi trebalo razvrstavati.biorazgradiv otpad. Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante (ako ne može. 1. plastike i stakla. onda bar u kese). očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu.) Ovo moramo odneti u specijalizovane reciklažne centre! 2.rizičan otpad (lekove. prema vrsti otpada. Naučimo i kako. Svaku od ove tri vrste (metal. cveće i lišće.Plastična kesa Staklena flaša 1 milion godina nikada Pošto sakupljači otpada pomažu svima. Jedna kanta za otrovan . Druga kanta je za mokar . OTROVAN RIZIČAN OTPAD 17 . ali bez obzira ko ga radio. toplomere. 1. plastika i staklo) trebalo bi stavljati u zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni. 3. paste za cipele. tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više. i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. sijalice. bilo bi lepo i da mi njima pomognemo. najčešće su to ostaci od obroka.

5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada. razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15. Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja. Ovim Zakonom. Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. o načinu vraćanja i prikupljanja otpada. Obavezan je. proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište. Što se tiče otrovnog elektronskog otpada. posle prodavaca mašina za reciklažu. da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira. zdravlje i sigurnost ljudi. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta.Sve adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji.0 din/kg otpada. Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje U okviru ovog Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme. sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe. sortirane prema oblastima i vrsti otpada nalaze se na ovom linku. čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja.5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena. i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7. 18 . mogućim štetnim uticajima na okolinu. takođe. Novčana nadoknada će iznositi 22. privremenog skladištenja. zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. tek pri sredini stranice. plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom. Vlada je usvojila Zakon o upravljanju otpadom. Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog. obrade i upotrebe EE otpada.

u reciklažne centre za elektroniku. za sijalice. za motorno ulje. Zabranjena je upotreba Olova(Pb). Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i 19 . šestovalentnog hroma (CrVI). vodu ili vazduh dospevaju do svih nas .znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances).40% čvrstog otpada! Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže .. polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE). žive(Hg).RoHS . ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu. BIORAZGRADIV OTPAD Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) organski proizvodi čine 35%. ispušta otrove koji kroz zemlju... za baterije. pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi. Ako bilo koji električni uređaj nema RoHS oznaku NE KUPUJTE GA! Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr.i izazivaju rak.. 2.) Dakle postoji i zabrana. cadmiuma (Cd)..razlaganjem.

potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi(dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe.nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva . jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. a zimi toplija . Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva. Ovaj postupak je čist.PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA Reciklaža (prerada) i korišćenje Reciklaža je prerada odbačenih materijala.kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. RECIKLAŽA . Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja . u nove materijale. već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu .zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke .zemlja je leti hladnija.sprečava odnošenje i spiranje zemlje .kontroliše rast korova u bašti 3. 20 . posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće. koje su veoma opasne. Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća. Novac ne troši na gluposti.biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka .eroziju . Ta zemlja je veoma skupa.zemlja je lakša za obradu . Zašto je humusna zemlja tako dobra: .humus.

činije Metal:konzerve.. flaše..Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina .Smanjuje uticaj otpada na zagađenje .Čini našu okolinu lepom i čistom . sitni delovi Ostalo (pokloniti): odeća.. nameštaj Plastika . a prirodu i čoveka mnogo zdravijim.To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom. očuvanju sirovina .Štedi prostor koji bi bio uništen za deponije otpada .Vodi manjoj upotrebi. kese. časopisi. šolje.Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo Stvari koje se mogu reciklirati ili iskoristiti: Papir: stare fotokopije. limenke.Štedi novac . torbe. Staklo i keramika: Flaše.poseban problem ! 21 . Plastika: kutije.. papirne kese. tanjiri. kartonske kutije. novine. Ona ima važne pozitivne osobine jer: . neupotrebljive knjige. čestitke.

Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene. tanjiri.. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi. kućne dostave hrane . boce za glukozu. zaposela je naš svakodnevni život. pa je u razvijenim zemljama zabranjena.Plastika sa svojim kvalitetom. da je lagana. Nepažljivo odlaganje plastike zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda.kutije od hrane. Plastične kese takode mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije. creva i rukavice.. kese za mokraću.. i prevoznici plastične flaše. Veliki potrošači plastike: Domaćinstvo .. Nažalost u nekim zemljama samo se 50 % plastike reciklira. Hoteli. 22 .. a jaka i još jeftina.špricevi.. Koristi se bezbojna plastika. postala veliki ekološki problem. ako se progutaju izazivaju smrt. Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale.kupovne kese. čaše i kašike. flaše. Bolnice . kutije. kese za đubre.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful