P. 1
Rezidba i Formiranje Uzgojnog Oblika Jabuke

Rezidba i Formiranje Uzgojnog Oblika Jabuke

|Views: 3,982|Likes:
Published by Mušić Rasim

More info:

Published by: Mušić Rasim on Nov 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/03/2013

pdf

text

original

Pobolj ana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za ljivu

Ovih dana su nam se javljali mnogi vo ari-amateri koji podi u nove zasade ljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovaraju i uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i vo ka to pre dovela u stanje plodono enja, veoma je va no da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.) Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji ljiva, kao ozgojni oblik najvi e zastupljena pobolj ana piramidalna kruna. Posa ene jednogodi nje sadnice se skra uju u prole e na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene gran ice, onda se one prore uju a ostale skra uju na tri do pet pupoljaka i to obi no na spoljni pupoljak. Kada mladari u prole e dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju. Na po etku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skra uju za jednu tre inu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagu uju krunu ili se ukr taju se re u do osnove. Na kraju jula ili po etkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima ve se pru aju u me uprostoru donjih grana. Razmak izme u ovih grana treba da bude oko 30 cm. Tako e se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produ nice ili centralne skeletne grane. Razmak izme u letorasta trebao bi da bude 25 -30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju. Na po etku tre e vegetacije prve dve skeletne grane se skra uju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Tako e se skra uju i letorasti ostavljeni za slede e dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produ nica se skra uje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produ nici izabere jedan mladar za slede u primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na tre oj i etvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produ nice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje izme u tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana. Na po etku etvrte vegetacije uradi se sli no kao i na po etku tre e. Samo se krajem jula na produ nici odabere jo jedan letorast za poslednju primarnu granu na produ nici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima e se formirati nosioci rodnosti. Na po etku pete vegetacije vodilica se skra uje do slabije razvijene bo ne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti na in kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produ etak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.

REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

Rezidba je osnovni pomolo ki postupak koji uti e na u inak ostalih aspekata tehnologije gajenja vo a. Istovremeno, ostali postupci uti u na potrebe i reakcije drveta na rezidbu. Efektno vo enje vo njaka nije skup pojedina nih tehnika gajenja, ve integrisani program postupaka koji uti u jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a neobavljanje rezidbe mo e ograni iti njihov u inak. Rezidba je katalizator koji omogu ava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnolo ka saznanja, koja svuda u svetu te e ka tome, da se postigne takav koncept vo arenja, koji omogu ava malu vo ku na dohvat ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih platformi) ak veliku vo ku, na kojoj je potrebno to manje ru nog rada (osim visoko produktivne berbe 2.000 ili vi e kg za 8 asova po bera u), koji moraju biti to jednostavniji, kako bi ih bilo mogu e sprovesti jeftinijom i manje stru nom radnom snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, br e proro avanje, regulisana i zadovoljavaju a rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja o te enja od biljnih bolesti, teto ina i vremenskih nepogoda.
Ekonomika rezidbe jabuke

Rezidba ima veliki udeo u tro kovima proizvodnje jabuka. Tro kovi rezidbe u estvuju sa otprilike 50% u tro kovima rada i 10 -15% u ukupnim tro kovima proizvodnje, to zavisi od cene jabuke na tr i tu, kao i od stabla razli ite starosti i gustine. Po to se velika, starija stabla sa mno tvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a zapo inje proizvodnja maldih i gu e sa enih zasada, o ekuje se zna ajna promena u tro kovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno nestaje, to zna ajno pove ava produktivnost rezidbe. Kada se ve a efikasnost rezidbe ukombinuje sa ve im prinosima koji se o ekuju u gustim zasadima, treba ocekivati zna ajno smanjenje tro kova

proizvodnje. Smanjenje tro kova rezidbe bi e pokazatelj efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke. U poku aju da smanje tro kove rezidbe, neki proizvoda i ozibljno zanemaruju ovaj veoma va an aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor zna ajnih u teda jer predstavlja veliki deo ukupnih tro kova i pla a se odmah i u gotovini. Za razliku o d propusta u za titi od teto ina, neobavljanje rezidbe ne onemogu uje prodaju roda. Posledice neodgovaraju e rezidbe se sporo razvijaju i te ko prime uju. Na alost, one su obi no dugotrajne. Prvi problem koji se uo i ako se rezidba zanemari jeste opadanj e kvaliteta ploda, to samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu. Posle godinu ili dve zanemarivanja, tro kovi rezidbe e se zna ajno uve ati, a reakcija verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama o bi no sledi poku aj da se ja om rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako e se smanjiti prinos i podsta i nepotreban vegetativni porast koji e, suprotno o ekivanom, negativno uticati na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati budu u rezidbu. Za pon ovno uspostavljanje produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri ili etiri godine. im se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog porasta, neophodno je obavljati redovnu, godi nju i stalnu rez idbu kako bi se ova osetljiva ravnote a odr ala; tro kovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim delom bud eta namenjenom proizvodnji. Da bi se postigla bolja produktivnost, vo njaci sa retko posa enim velikim i starim stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gu e sa enim stablima. Mi ljenja o optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se sla u da su manja stabla ekonomski opravdanija. U pro losti prihva eni na ini gajenje visokih stabala vi e nisu zadovoljavaju i, tako da mor a do i do zna ajnih promena u pogledu visne stabala i razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao na ine uzgoja treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji. Prednosti guste sadnje na iroko se predstavljaju javnosti. O ekivanja da e ovakva stabla rano ra ati, da e imati visoke prinose i da u njih ne e biti potrebno ulo iti ve i rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sa enih na razli itom odstojanju u (Va ingtonu 1976), objavljeno je da se prose an prinos u vo njacima starosti 5-12 godina nije pove avao poslednjih 17 godina. Nije prime eno da prinos zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija ispitivanja otkrila su da je uticaj odre enih uzgojnih tehnika na prinos bio ve i od uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim vo njacima sa gusto posa enim stablima u kojima je velika pa nja posve ena uzgojnim tehnikama. Prednosti gustog na ina sadnje su realne i zna ajne. Ipak, ove prednosti mo i e u potpunosti da iskoriste samo oni proizvo a i koji savesno primenjuju odgovaraju u tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najva nijih inilaca koji uti u na ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri odre uje tehniku

esto se ka e da je ograni a vaju i faktor za rodnost jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. i predstavljaju glavne faktore na koje treba paziti pri odre ivanju odgovaraju ih programa rezidbe. i mogu se zna ajno razlikovati u pojedinim oblastima. U prethodnom nabrajanju inilaca. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije na injenih gre aka i propusta. rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika najvi e uti e. U smislu ovog odr avanja. vremenski uslovi i te ina roda. Za razvoj novih nose ih grana potrebna je umerena. Nedovoljna bujnost mo e biti posledica neodgovaraju eg ubrenja. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma bitne za ranu proizvodnju. Formiranje uzgojnog oblika takode treba da omogu i razvoj stabla koje e se u narednim godinama lako odr avati. Tehnika formiranja uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj sna ne osnovne strukture grana koje e nositi te inu roda u narednim godinama. Previ e bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno ubrenje. Koli ina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa izme u vegetativnog i generativnog porasta. Na odnos izme u vegetativnog i generativnog porasta uti e veliki broj inilaca kao to su ubrenje. ali rezidba uvek igra zna ajnu ulogu. optimalan kvalitet ploda i efikas no upravljanje vo njakom. jaku rezidbu ili gubitak roda. Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika Iako e u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do odre enog stepena. o dr ava optimalna bujnost rodnih grana i podsti e stalni razvoj novih nose ih grana koje zamenjuju one koje su rezidbom uklonjene. Razlike u klimatskim uslovima uti u kako na bujnost. Ukoliko su previ e zasenjene. Ove dve tehnike uti u na na in i intenzitet porasta. Neodgovaraju i vegetativni porast uti e na smanjenje rod nosti i veli ine plodova. preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Grane mogu biti nerodne iz razloga to je bujnost prevelika ili premala. tako i na plodnost. ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost. naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. pri e mu treba izbe i suvi an porast koji e se ukloniti pre dolaska na rod. rodne grane e brzo postati nerodne. nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka. U su tini. pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane. a g re ke u primeni bilo koje od njih mogu poni titi trud koji se ula e u druge tehnike koje su deo tehnologije gajenja. odr ivo visoke prinose.rezidbe rodnog stabla. Idealno bi bilo da se porast mladog drveta usmeri na grane koje e biti stalno prisutne na rodnom stablu. i prekomeran vegetativni rast obavlja se na ra un plodova. Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja. Drvenasta tkiva stabla se ³takmi e´ sa plodovima oko krajnjih produkata listova. Od podjednake je va nosti i senka . periodi nost vezana za izlaganje svetlosti (ili zasenjivanje) je od velike va nosti. Umeren vegetativni porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne povr ine kao i novih nose ih grana. posebno temperature i svetlosti. Osnovni oblik treba da omogu i formiranje i odr avanje optimalnog oblika stabla.

Jedan od mnogobrojnih faktora koji uti u na veli inu drveta je rezidba. ovakvom tehnikom su se nose e grane usmeravale ka gornjem i spolja njem delu kro nje. Zasenjeni nerodni deo se s manje sa smanjenjem veli inom kro nje. a precizna kontrola veli ine drveta zahteva odgovaraju u kombinaciju svih ovih promenljivih faktora.9 m. Ovaj na in rezidbe kojim se formira otvoreno sredi te kro nje mo e veoma brzo pretvoriti gusto sa en vo njak u gusti koji je nemogu e kontrolisati. inilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. u gusto sa enim vo njacima. Sloj plodova i listova na spolja njoj povr ini kro nje dobija veliku koli inu dostupne svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Na malim razmacima sadnje. kojom se veli ina mo e kontrolisati samo do odre ene granice.65 . Iskustva su pokazale su da unutar kro nje jabuke postoje jasne svetlosne zone. to je dovodilo do pojave veoma velikih stabala. zemlji ta. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju mogu u meru. Drugi sloj prima njemu odgovaraju u koli inu.susednih stabala u gusto sa enim zasadima. Zona do koje sti e ispod 30% ukupnog sun evog zra enja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovaraju e boje. ova tehnika brzo dovodi do pojave kro nji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. . Pored toga. iako nije bila efikasna. Dva najva nija faktora koja odre uju procenat ukupne lisne povr ine koja prima nedovoljnu koji inu svetlosti su veli ina i oblik kro nje. Slika 1: Prodiranje svetlosti u kro nju velikog stabla jabuke. to e pobolj ati sveukupnu efikasnost dela vo njaka koji se nalazi pod stablima. Ranije je uobi ajeno re enje za ovaj problem bilo ukloniti nose e grane u jako zasenjenoj unutra njosti kro nje. orezivanja. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Procenat ukupne lisne povr ine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti pove ao se od 8% u patuljastim stablima visine 2.4. preko 13 19% u srednje patuljastim stablima visine 3. sorte. a tre i deo u centru kro nje prima koli inu koja nije dovoljna za formiranje kvalitetnog roda. Kona na veli ina drveta bi e rezultat me usobnog uticaja podloge. Ipak . Ovo je na izvestan na in imalo efekta po to su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutra njosti. ali efikasnost nije pobolj ana. Re enje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovaraju e osvetljen.43 m. Ova pojava. ubrenja. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara.

Pored toga. pa je i nerodna zona manja. Sastoji se od razvoja izdanaka. Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko na ina.formirati i odr ati malo. ak iako su njihovi spolja nji krajevi rodni. vr ne grane su kra e i grane su rodne sve do debla. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. U po etnom delu vegetacije porast z avisi od uskladi tenih rezervi ugljenih hidrata i azota . Uspe no dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najvi e rodnih. Pesticidi se bolje raspore uju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj kro nji. mo e se zaklju iti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje to bolje izlo enosti kro nje sun evoj svetlosti. Odavde proizilazi da se u ve im kro njama transformi e ve a koli ina hranljivih materija u materije koje slu e za porast drveta. uklanjanje nerodnih grana i formiranje kro nje do efikasnog i stabilnog oblika. Iz svega to je navedeno do sada. Kro nja konusnog oblika zahteva centralnu vo icu. o tvoreni raspored grana koji omogu ava prodor svetlosti u unutra njost kro nje. velika stabla imaju vi e osnovnih nego rodnih grana. shodno tome. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti jabuke. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj . kao i od manje o iglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba uti e. horizontalno postavljene grane. i gornje grane koje su tako postavljene i skra ene da na grane ispod njih bacaju najmanju mogu u senku. ve se njegov deo koji daje najve i rod nalazi na vrhu gde su plodovi najte e dostupni. oblik i veli ina kro nje uti u na njihovu distribuciju. listova i plodova koji je vidljiv. kompaktno i efikasno stablo koje e mo i da iskoristi maksimum dostupne sun eve svetlosti. njihovo ujedna eno zrenje i pove ani sadr aj ecera. Ovako se omogu ava i lak i pristup plodovima za vreme berbe. ve a koli ina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. U kro nji oblika konusa ili piramide ve i procenat ukupne lisne mase izlo en je odgovaraju oj koli ini svetlosti. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. a unutra njost ovakve kro nje se br e su i posle ki e. unutra nji delovi skeletnih grana u kro njama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veli inom. Tako e imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici povr ine od stabala sa otvorenim centralnim delom. Kao to izlo enost svetlosti uti e na proizvodnju hranljivih materija u listovima. dok ga tehnike rezidbe trebaju odr avati tokom trajanja rodnosti zasada.. najve i deo plodova razvija se u donjem delu drveta to olak ava mere nege i berbu. Rezidba omogu ava formiranje krupnijih plodova. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog me usobnog uticaja.Stabla sa otvorenim centralnim delom. (4) reakc ije na razli ite vrste rezidbe. to mere za tite vo a ini efikasnijim. a najmanje strukturnih grana. sklona su formiranj u guste kro nje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju tre inu stabla. kao to su bujnost i rodnost. Za razliku od manjih. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebal o bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika kro nje. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana.

a uti e i na broj i bujnost izdanaka. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija ³takmi e´ kako me usobno. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepo eljnih bujnih vodopija pod c. . porasta letorasta i veli ine samog drveta. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. to mo e imati za posledicu brzu pojavu gusti a i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Isprekidane crte razdvajaju jednogodi nje i dvogodi nje drvo. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. tako i sa ostalim ta kama porasta. te inu roda treba prilagoditi najve em mogu em broju plodova odgovaraju e veli ine. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je ve a.koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. kao to je koren. Koli ina hranljivih materija je ograni ena i injenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu koli inu dostupnu za porast mladara i korena. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. Slika 2 : a) vertikalan Rast grana kao reakcija na razli itu orijentisanost: b) u blizini. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda slu e hranljive materije proizvedene u teku oj sezoni. kao i za obnavljanje rezervi za pred stoje i period mirovanja i po etnu fazu porasta narednog prole a. kvaliteta i ponovnom cvetanju. Slabija rezidba u gusto sa enim vo njacima mo e dovesti do poja anog vegetativnog porasta. to je odstojanje izmedu stabala manje. Prime uje se smanjeni porast i pojava ve eg broja grana na slici b u pore enju sa a. Ta ka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje mo e da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. Na ovaj nacin plodono enje doprinosi kontroli bujnosti stabla. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna povr ina.

Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke ta ke porasta. letnja rezidba nema za cilj ja anje porasta. pre po etka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. Ipak. Na kraju svake vegetacione sezone.Uobi ajen na in porasta centralne vo ice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bo nih pupoljaka. Isprekidane crte razdvajaju drvo razli ite starosti. ako rezidba nije ekstremne jacine. 2c). b. neto gubitak je minimalan. Ako se vo ica savije ispod horizontalnog polo aja. Za razliku od zimske. Po to se rezidbom uklanja potencijalna lisna povr ina za narednu vegetacionu sezonu. d): Reakcija porasta bujnih. krajnji efekat bi e pra njenje rezervi u drvetu. Rani porast izdanaka. to je bujnost vegetativnog porasta ve a. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime. pojavi e se ve i broj bo nih grana i podsta i e se formiranje cvetova(sl. promeni e se pravac kretanja regulatora rasta. to pove ava koli inu resursa iz korena za preostale pupoljke. Ovaj efekat je direktno proporcionalan koli ini uklonjene lisne mase. . kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve. proizvodi se ve a koli ina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. 2b). kao i uskladi tene rezerve u samom drvetu. nadzemni deo drveta i koren su u ravnote i. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. a) nije bilo prekra ivanja b) prekra ivanje jednogodi njeg drveta za jednu tre inu c) prekra ivanje za dve tre ine d) prekra ivanje za tri tre ine (cela jednogodi nja grana je uk lonjena). to dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Slika 3 (a. ukoliko se ukloni veoma veliki broj ta aka porasta. Ovo dovodi do ja anja koje delimi no nadokna uje uklonjenu drvnu masu. a porast iz preostalih ta aka porasta prekomeran. Neki na ini orezivanja podsti u vegetativni porast na mestu reza to stvara varku poja anog porasta. javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. c. Orezana grana uvek e ostvariti manji porast od neorezane. listova i plodova obavlja se na ra un rezervi uskladi tenih u tkivima drveta. Ako se centralna vo ica savije do skoro horizontalnog polo aja. Kada do e do velike vegetativne bujnosti. ukupan porast u narednoj sezoni bi e zna ajno smanjen. Ako se aktivna lisna povr ina ukloni sredinom leta. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograni ava formiranje izdanaka iz bo nih pupoljaka. ali oni obi no prelaze u rodne gran ice ili osta ju dormantni. ja ina rezidbe meri se pre brojem ta aka porasta nego koli inom uklonjene drvne mas e. Ukupan vegetativni porast e se smanjiti. slabija rezidba ima ve i uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Porast u visinu se najve im delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. i. uspravnih grana ³Deli esa´ na jako prekra ivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. Ovi prirodni regulatori rasta tako e mogu da spre e razvoj cvetova. Uop te.

Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih gra na i vodopija. prekra ivanje podrazumeva uklanjanje s amo jednog dela grane to ima za posledicu ometanje uobi ajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. Da ne bi do lo do zasenjivanja ni ih delova drveta. Velika te ina roda mo e smanjiti ili ak potpuno spre iti uobi ajenu reakciju porasta na rezidbu prekra ivanjem. Po to normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. rez nastao prekra ivanjem podsti e bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bo nih grana du te ho rizontalne grane. Za razliku od toga. kao to je ³Deli es´. itava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. mogu se odrediti na osnovu razli itih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Prekra ivanje starijeg drveta (sl. ja a je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. Kod potpunog uklanjanja. po to e nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne gran ice koje ce lak e mo i da izdr e te inu roda. Nasuprot prekra ivanju. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skra ivanja. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramati no pove anje bujnosti vegetativ nog porasta.Kao reakcija na ja e prekra ivanje jednogodi njeg drveta. Bujne sorte na prekra ivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. bo nom granom ili deblom. Karakteristi ne reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekra ivanje prikazane su na prethodnoj slici. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom. Ipak. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji e u narednoj sezoni dati rod. jednogodi nje drvo se stoga retko orezuje. Svi na ini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. i posle . prekra ivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog pove anja njihovog vegetativnog porasta u pore enju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. odnosno potpunog uklanjanja. a tr ogodi nje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. Medutim. Reakcija na prekra ivanje mo e biti razli ita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. to je ja e orezivanje jednogodi njeg drveta. prekra ivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. dvogodi nje grane se obi no prekracuju kako bi se njihova du ina smanjila. uo ava se poja an porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih gran ica u vegetativne izdanke Prekra ivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih gran ica u nerodne i bujne vegeta tivne izdanke.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. vi e reaguju na prekra ivanje od manje bujnih sorti. Pri rodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. Za razliku od uspravnih. Tako. 3 a -c).

ove rezidbe mo e do i do poja anog porasta. Na bujnost u velikoj meri uti e podloga. nepravilne rezidbe i podmla ivanja grana. Op ta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapo ne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan na in. 5. Do ugro avanja rasta centralne vo ice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvi i pupoljak stabla centralne vo ice. Da ne bi ostali ovakvi pupoljci. na primer u slu aju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. Na ovim mestima olak an je prodor insekata i uzro nika bolesti. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih gran ica. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. to olak ava prodor insektima i uzro nicima bolesti. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Porast se mo e podsta i uklanjanjem nekih rodnih gran ica. Pri orezivanju skeletnih grana. Rezidbu treba izvr iti tak o da se stimuli e umeren porast izdanaka. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lo u strukturu i nepravilan oblik. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. U ovoj situaciji postoji veliki broj za etaka novih izdanaka koji su ned ovoljne du ine. a berba tih plodova je ote ana zbog njihove nedostupnosti. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo po to koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. i obi no nose veliki broj rodnih pupoljaka. odnosno broj i du inu izdanaka. velikog optere enja te inom roda ili nepravilne rezidbe. to dovodi do o te enja kore. tj. To su uglavnom posti e orezivanjem bujnih izdanaka v r nog dela drveta koji zasenjuju donje grane. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. pa ih treba orezivati na na in koji e tu bujnost smanjiti. . i koji po svoj prilici ne e mo i da dostignu neophodnu du inu. Veli ina patuljastih stabala je izme u ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. 3. srednje patuljasta ili patuljasta. treba poznavati bujnost drveta. Prekra ivanje i potpuno uklanjanje mo e se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. rezovi treba da su isti i na injeni do same osnove izdanka koji se ukla nja. Zasenjene grane u unutra njosti kro nje daju rod slabijeg kvaliteta. na ra vama i na mestima ranijih rezova. 4. Novi izdanci izbija e posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. to e izazvati poja ani porast izdanaka. Najve a i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. 2. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. da li je ona standardna.

pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. koje nose rodne gran ice i izdanke. ve samo bo nih pupoljaka iz kojih e se u slede oj sezoni razviti bo ne rodne gran ice ili izdanci. i na njima jo nema bo nih rodnih gran ica ili izdanaka. . Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. Nalaze se bo no na izdancima i rodnim gran icama. Intenzitet i bujnost por asta posle rezidbe zavi i e od starosti delova drveta koji su orezani. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku.6. Oni su ve i i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka i obi no se nalaze na vrhovima rodnih gran ica i kratkih izdanaka. gran ice ili grane orijentisane u eljenom smeru. a ostale ukloniti. 8. Za ograni avanje porasta. Kako obe grane rastu. kao i na vrhovima izdanaka. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji polo aj. 7. Uzane ra ve nastaju kada se grana formira vi e paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. s tim to se plodovi ne formiraju iz svih za etih pupoljaka. Veze tih grana sa osnovom su slabije. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisi e od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstoje eg zimskog perioda. kora izme u njih po inje da ometa formiranje vrstog spoja izme u njih. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Takode. Pupoljci se javljaju samo na dvogodi njim ili trogod i njim rodnim gran icama koje nisu deblje od olovke. Jednogodi nji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmla e drvo. U svakom slu aju. Retko se mogu prona i bo no na izdancima. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vi e godina. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bo ne gran ice. Rezidba prekra ivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograni io ili skrenuo rast centralne vo ice ili grana. a neke sorte ak formiraju pupoljk e po principu slu ajnosti i retko zame u veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. Kako bi se rezovi pravili na odgovaraju im mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. bunasti porast javlja se kada se nekoliko gr ana razvija iz iste ta ke porasta na deblu ili grani. radi lak e rezidbe. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi.

precizniju i efikasniju rezidbu. 5. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. a to su obi no vodopije i klonuli izdanci. a zavr iti sa detaljnijom rezidbom. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako b i se izbegla o te enja od hladno e. a slabija kod . Onda gornje grane treba prekratiti do odgovaraju e du ine. Treba odstraniti mrtve i odumiru e grane. Nekoliko op tih prakti nih saveta pri rezidbi: 1. to naravno ne zna i da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomo i pravilniju. Ukloniti grane koje prave veliku senku. Odabrati centralnu vo icu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vo ice). 1. 3. Rezidba treba da je ja a na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. Uklanjanje ve ih grana olak a e preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave s enku. grane mogu biti i na manjoj me usobnoj udaljenosti. Treba zavr iti detaljnom rezidbom. treba je prekratiti do dvogodi njeg drveta. Ako se vo ica sa vije pod te inom roda.Postupak rezidbe stabala jabuke mogu e je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. esto vr ni deo kro nje ima previ e bujnih uspravnih izdanaka. Osnovni oblik centralne vo ice lako se gubi kada du ina gornjih dostigne du inu donjih grana. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih. Na bujnom stablu sa centralnom vo icom ne bi trebalo da bude vi e od pet donjih grana. Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih gran ica. Odr avati vec formiran oblik kro nje. 2. Krupniji su i vi e zaobljeni od lisnih pupoljaka. 2. Treba zapo eti sa pravljenjem velikih rezova. Kada vo ica dostigne visinu koja onemogu ava berbu. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini. i to po op tem pravilu tako da njihova du ina iznosi oko dve tre ine du ine donjih grana. Kod patuljastih staba la. 4.

Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaj u u polo aj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogu ava optimalnu izlo enost svetlosti. Po to najve i broj rezova na mladim stablima podsti e vegetativni porast i odla e cvetanje. na in porasta stabla. 4. makaze za rezidbu za grane srednje veli ine i testeru za velike grane. Ovakvu rezidbu tre ba razvu i na nekoliko godina. 8. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i re zidbi variraju u zavisnosti od na ina porasta konkretne sorte. 6. Koristiti ru ne makaze za male gran ice. Specifi ni godi nji planovi varira e u zavisnosti od nekoliko faktora. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapo eti sa sadnjom.5).manje bujnih sorti. . Prekra ivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veli ini grane koja se uklanja. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformi e u rodno tokom samo jedne godine. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije. uklju uju i bujnost sorte. krajnju veli inu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. rezidbu treba strogo ograni iti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Stablo bez potpore Kod mladih stabala. 3. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. kao to je ³Zlatni deli es´ ili ³Ajdared´ mo e se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog po etka. ve i naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblik a nego na rezidbu. Na in porasta ³Zlatnog deli esa´: Uo ava se dobro definisana centralna vo ica. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu. prevremeni razvoj. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla elimini e kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. formira dobru strukturu i podsti e rano formiranje plodova. Slika 5. 5. Odabir i povijanje skeletnih grana olak avaju ove probleme i poma u u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. 7.

posle odabira skeletnih grana i skra ivanja centralne vo ice.Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ pa nja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio eljeni uzgojni oblik (sl. Na in porasta ³Deli esa´. Stablo prikazano na slici 6. Slika 7. . preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. Uo ljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana du debla. Uo ava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vo ici. 6 -8). Slika 6.

podsti e formiranje cvetnih pupoljaka. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. . treba obratiti pa nju na formiranje centralne vo ice. To kom prvih godina formiranja uzgojnog oblika.Stablo prikazano na slici 7. smanjuje bujnost skeletnih grana. Gubitak dominacije centralne vo ice mo e dovesti do formiranja loptaste kro nje otvorenog sredi njeg dela. posle postavljanja tapova koji se koriste pri povijanju grana. smanjuje konkurentnost centralnoj vo ici i u klanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana vi e na deblu. sa lo om distribucijom svetlosti. Povijanjem se pove ava ugao grananja. Nepravilan odabir skeletnih grana mo e dovesti do prestanka rasta centralne vo ice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne ta ke debla (sl. Ograni avanje porasta vo ice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Slika 9.9).Slika 8.

Izdanci su obi no manjevi e jednake veli ine i bujnosti sa iznenaduju e malim uglovima grananja. Formiranje centralne vo ice Tokom prve vegetacione sezone. bi e potrebno ulo iti ne to vi e truda. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vo ici. na po etku vegetacione sezone bi e ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak.Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti. Kod . ukoliko se ovo ne obavi. to ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. U narednim godinama. U ostalim slu ajevima. a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. najve i broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mno tvo bujnih izdanaka. Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutra njosti i formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje. Jedan od ovih izdanaka. Prime uje se nagi njanje centralne vo ice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. treba izabrati za centralnu vo icu. Efekat gubitka centralne vo ice zbog ³gubljenja ploda´. 10). 11). njihova te ina e dovesti do toga da se vo ica savije ili ³izgubi plod´ (sl. na in odr avanja sna ne i dominantne vo ice zavisi e od sorte i bujnosti. Slika 10. Oni se razvijaju iz 2 ± 4 pupoljka koji su najbli i vrhu. obi no onaj najbli i vrhu. kao to su ³Zlatni deli es´ i ³Ajdared´. Porast plodova jo vi e slabi vo icu koja se obi no naginje nad skeletnu granu.

Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. U ovom slu aju. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbli ih vrhu (b). (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovaraju em me usobnom rastojanju du debla. 11.nekih sorti. Prva skeletna grana treba . Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. veoma sli no kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Kada porast u visinu pre e 45 cm. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom me usobnom rastojanju koje e mo i da iskoriste dobru izlo enost svetlosti kako bi proizvele i iznele te ak rod. Letnja rezidba kojom se posti e dominacija vo ice. pa vo ica mo e preterano porasti u visinu. Jo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). mo e se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka.12 a) Slika 12. pri emu iz jedne ta ke debla ne sme polaziti vi e od jedne skeletne grane. posebno ³Deli esa´. Slika 11. U blizini reza nastalog rezidbom obi no se formira mno tvo izdanaka. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najva niji postupak u formiranju vo njaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. kako je prikazano na sl. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. a razvoj bo nih izdanaka je ograni en u toj meri da nema dovoljno odgovaraju ih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. Mo e biti neophodno da se vo ica redovno prekra uje i vr i odabir najpo eljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do e na rodnost. Budu a produktivnost vo njaka je u direktnoj vezi sa pa njom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika sk eletnih grana. U isto vreme. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemlji ta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vo njaku (sl. struktura vo ice slabi. Ovaj postupak e oja ati vo icu i podsta i porast bo nih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugro avaju dominaciju vo ice ili mo e im se promeniti polo aj povijanjem. vo icu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Izdanci koji su konkurentni vo ici uklone se dok su jo vodenasti (c).

Slika 13. Ukoliko se planira mehanizovana berba. U tom slu aju. a ra va ja a sa pove anjem veli ine i nosivosti skeletne grane. bolje je odmah zapo eti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spu tati glavnu skeletnu granu. Prime uje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja deb la i grane (strelica). Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla. Ova struktura slabi ra vu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. Gornje skeletne grane moraju biti kra e od donjih kako bi se odr ala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana. (a) Manji ugao grananja.skeletnih grana. prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemlji ta kako bi se omogu io prilaz platforme za sakupljanje vo a. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me usobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu raspore ene tako da njihov razvoj ne ometa .da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: prime uje se dobar raspored skeletnih grana. Grananje pod manjim i ve im uglom. (b) Ve i ugao grananja.

12 a. 13b). kako grane rastu i ire se. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podsti e razvoj cvetnih pupoljaka. Da bi imala najvecu snagu i kapacitet no enja roda. 14a. sem ako se stabla formiraju nepravilno. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previ e kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. 9). Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih gr ana koji je prikazan na slici 12 obi no traje du e od godinu dana. Ja anje osnove skeletnih grana mo e dovesti do gu enja centralne vo ice. smatra se da granu treba saviti (sl. Va nost povijanja skeletnih grana ne mo e se prenaglasiti. po e e da se naginju jedna ka drugoj i da se me usobno zasenjuju. p ri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominacij u centralne vo ice. Kod sorti uspravnog porasta kao to je ³Deli es´ ce se obicno formirati mali uglovi grananja. savijanje ni ih skeletnih grana omogu ava neometani razvoj vi ih grana. Uspravna bo na grana nastavice svoj bujni porast i ometa e razvoj skeletnih grana na vi im delovima debla. Povecanj e malih uglova grananja treba zapoceti rano. 13a). Kod mladog drveta postoji isku enje da se odabere itav niz dobro raspore enih grana du debla koje e biti na malom me usobnom rastojanju. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji polo aj. to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepo eljnog loptastog oblika kro nje (sl. 14c). Za razliku od dosada njeg pristupa. U ovom slu aju bo nu granu bi trebalo ukloniti po to e ona. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. to je slu aj sa uspravnim granama. zbog svog ni eg polo aja. biti zasenjena. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Iako u jednom momentu ovakva struktura mo e delov ati zadovoljavaju e. Povijanje tako e pozitivno vi e uti e na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. (sl. b). Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bo ne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja.b). Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. Ovaj ugao e skeletnim granama pru iti dovoljnu . Kona no.susedne skeletne grane (sl. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom du inom maksimalno iskoriste izlo enost svetlosti.

Po to e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. (b) nepravilan postupak. poja ano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budu i razvoj. Slika 14.Stablo sa potporom.elasti nost tako da te ak rod ne e dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. smanjena vegetativna bujnost. Odvajanjem grane pove ava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan polo aj. bo nu granu bi treba ukloniti. (c) Ispravan postupak. (a) Uspravna skeletna grana. Stablo sa potporom Slika 15. . uspravna bo na grana. Formiranje uspravne skeletne grane. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su ve a snaga. Prime uje se mali ugao grananja i mala. Uklanjanje grane do uspravne bo ne grane ne pobolj ava ugao grananja niti polo aj grane i ne mo e da kontroli e bujan vegetativni porast.

16). a oblik zrelog stabla odr ava vezivanjem. uspravnog porasta. Kako bi se vo ica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom.Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan na in razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. mora se posvetiti pa nja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla dr ala pod kontrolom. ali koja ina e rastu bez nje.26. kao to je to esto slu aj sa stablima na podlogama M. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. bunastog oblika. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago ene ovim na inima sadnje. Ove mere predostro nosti su pogotovo bitne kod bujnih. uspravnih sorti. (sl. 15). ali e spre iti razvoj sna nih vodopija na donjem delu. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerast i sebi namenjen prostor. po to ono mo e dovesti do ve e bujnosti vegetativnog porasta. pa nijedan njihov deo ne mo e biti previ e zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vi e na na in njihovog rasporeda oko debla nego na me usobno rastojanje. i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje. porast iz slabije vo ice bi e manje bujan. potreba za sna nom centralnom vo icom svodi se na najmanju mogu u meru. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dr i pod kontrolom.7 ili M. 15. Zrelo stablo vretenasto. Slika 16. Po to nema prekra ivanja. biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba kor istiti kod odstranjivanja bujnog. Po to se potpora uglavnom obezbe uje pomocu i ane mre e ili stubova. formiranje oblika vo ice trebalo bi izvr iti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. (sl. Slabija bo na grana se zatim ve e. Po to kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo ice slabijeg porasta. postavi u polo aj vo ice i vi e se ne dira. Ovakva stabla su obi no dovoljno niska. Uo ava se ponovljena modifikacija vo ice kako bi se kontrolisala bujnost vr nog dela drveta i horizontalan polo aj skeletnih grana. . trebalo bi formirati na isti na in kao kod stabala bez potpore. Prekra ivanje treba po svaku cenu izbe i.

2-3 nedelje po zavr enom punom cvetanju. tj. Obi no. Uop te. dok slabije prekra ivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. Ako su bujne vodopije po ele da rastu. U ovom drugom slu aju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. a ne njihova veli ina ima primaran uticaj na porast stabla. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine po to bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje ve ine ili itavog roda. sada se mogu ukloniti. njih bi trebalo prekratiti do sna ne rodne gran ice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo . 17). Za veoma bujna stabla i sorte kao to je ³Deli es´.Ostali na ini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vo ice i zakidanje nepo eljnih izdanaka ka ko bi se ograni io njihov rast. letnje orezivanje trebalo bi odlo iti do polovine jula kako bi se smanjila mogu nost ponovnog porasta. Jako prekra ivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima. broj plodova. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel). Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodi nje sadnice. trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemlji ta. koncentraciju Alara treba pove ati na 1500 do 2000 ppm. to e omogu iti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. kako bi se omogu io razvoj dobro raspore enih skeletnih grana. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno cu sa malo indikacija da ce do i do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. Kod ve ine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. Iako ovo tretiranje mo e dovesti do izvesnog smanjenja veli ine plodova u narednoj godini. ako se ne planira mehanizovani na in berbe.

Lak e ih je savijati posle pucanja pupoljaka. Kako bi se nastavio njen . trebalo bi odabrati centralnu vo icu (sl. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se ne e ostavljati za skeletne grane. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. Povijanje treba obaviti to je mogu e ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo . Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji ne e postati skeletne grane i na prekra ivanje vo ice ukoliko za tim postoji potreba. Uo ava se bujni porast na centralnoj vo ici i dobar porast iz izdanaka u zoni u ko joj e biti odabrane prve skeletne grane. odabira i formiranja oblika skeletnih grana.11). Prekra ivanje mladih stabala tokom sadnje. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. po to je tad drvo savitljivije. Slika 17. mo e se prekratiti. (c) Preslabo prekra ivanje Uo ava se kruna lo eg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. Ostavljeni izdanci sa malim u glovima grananja mogu se sada poviti pomo u tapova od tvrdog drveta ili kratkih i anih ra iriva a kako bi se dobili iroki uglovi ra vanja. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vo ice. Povijanje skeletnih grana treba za po eti rano tokom druge vegetacione sezone. Nepo eljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije. a ako neki plod po ne da se razvija na vo ici. Uop te. Izdanci koji se formiraju na donjem delu pro logodi nje vo ice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. prekra ivanje skeletnih grana ne podsti e ja i porast i trebalo bi ga izbegavati. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podsti e porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. sredinom leta.bli e ravnote i. (a) Prejako skra ivanje. a duga ke izdanke skratiti. pa tako zapo inje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vo ici. (b) Prekra ivanje na pravilnu visinu. treba ga odstraniti. Uo ljiv je preterano bujni porast iz svih ta aka porasta.

Kod kasne rezidbe. lista i ploda ± Botryosphaeria obtusa) rezidba vr i posle po etka porasta. ali se on periodu od januara do marta. a kro nja e dobiti loptasti ili oblik sli an ki obranu. Rezidba rodnih stabala Po to rezidba i bujnost stabla me usobno uti u jedno na drugo. ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. Kada orezivati vo ke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. Ranija rezidba. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bi e izgubljene. kao to su ubrenje i prva prskanja. ostaci od rezidbe na zemlji u vo njaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prole ne radove. trebalo bi je u slede oj sezoni ponovo poviti. program orezivanja treba postepeno prilago avati cilju odr avanja dobre izlo enosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta. Ponekada neodgovaraju e vremenske prilike znac ajno odla u rezidbu. Ako se u vo njacima u kojima postoji problem sa crnom trule i (crna trule grana. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. . Kako bi se odr ao pravilan konusni oblik stabla. Generalno. ali je najbolje rezidbu odlo iti do sredine zime. Po to se uspostavi osnovni oblik drveta i zapo ne formiranje plodova. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu preduga ke. Program za tite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povr inu tokom itave vegetacione sezone. Po to te ina roda uti e na bujnost. mo e u velikoj meri pove ati opasnost od o te enja zbog niskih temperatura. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. ako se zavr i pre cvetanja. donje skeletne grane trebalo bi da budu du e od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. Kako bi se odr ao konstantan i umeren vegetativni porast. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su va nosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. Ako je. bujnost i dalje velika. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. uprkos svim naporima da se umanji. Dok se ne formira uzgojni oblik. U oblastima sa estim mrazevima.pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. treba primeniti odgovaraju u koli inu ubriva. Po etkom tre e godine potrebno je izvr iti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana dr ao pod kontrolom i odr ao eljeni oblik kro nje. rezidbu treba svesti na najmanju meru. ali letnja rezidba obi no slu i za re avanje specifi nih problema i razmatra e se posebno. pa novi porast zapo ne pre nego to se orezivanje zavr i. pre nego to drvo dostigne najve u vrstinu. u tehnologiju gajenja treba uklju iti i primenu Alar-a na poc etku sezone. uravnote enim prore ivanjem plodova treba podsticati ujedna enu godi nju rodost. O te enja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trule i drveta. zakasnela rezidba ne e negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. mo e do i do dodatnog irenja ove bolesti. trebalo bi primenjivati tehnike za tite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubit ka roda. Razlike u vremenskim ulovima u razli itim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije.

Nedovoljna bujnost mo e biti uzrok premale veli ine plodova. Iskustva iz prethodne sezone treba da uka u na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. Neujedna enost reakcija na regulatore rasta. Kako se sve tri vrste porasta uobi ajeno javljaju kod najve eg broja stabala. kako je to prikazano na slici 18. Plodove karakteri e dobra izlo enost svetlosti.Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. ve ih treba primenjivati na manje bujnim ni im granama i unutra njem delu drveta. kao to su preparati koji se koriste za prore ivanje plodova ili Alar. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. Po to plodovi vise slobodno. Idealno. koji se odnosi na vr ni deo stabla karakteri e se velikom bujno u i umerenom rodnosti. Uspravni porast (a). ni rezidba se ne mo e izvoditi na isti na in du celog drveta. mekani. Slika 18. lo e obojene plodove. ovo je redak slu aj. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujno u koja esto predstavlja reakcijiu na p rejaku rezidbu. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Kod najve eg broja stabala. Grana koja raste sa donje strane ve e grane (b) je jako zasenjena. veoma rodna. rada plodove izvanredne boje. Previsoka i stabla sa previ e gustom kro njom mogu ote ati berbu. oni su mali i neodgovaraju e boje. postoji tri oblika bujnosti. pa ih pesticidi ne mogu pokri ti na odgovaraju i na in. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u ja in i bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki. pa je karakteri u mala bujnost i rodnost. me utim . Sve su ovo pokazatelji neodgovaraju eg na ina rezidbe i ukazuju na to da mora do i do nekih promena u na inu i/ili ja ini rezidbe. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. neodgovaraju e boje i esto nale u na grane. a kada se na njima i formiraju plodovi. i ra a male. Lo a boja ploda mo e poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. Ove su grane nerodne. odgovaraju a veli ina i boja. Orijentacija rodnih grana. Uspravna grana (a) je preterano bujna. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do poja anja bujnosti na ionako bujnim vr nim delovima stabla. mekani i neodgovaraju e boje. umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. bujnost bi trebala da bude ravnomerna du inom celog stabla. i zbog dobre izlo enosti svetlosti. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. Nezadovoljavaju i rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da uka u na to da su stabla previsoka ili da su kro nje previ e guste. .

Kao prvo. Va nost konusnog oblika kro nje ve je ranije nagla ena.Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujedna ena izlo enost svetlosti svih nose ih grana. uklanjanje jedne velike grane podsti e slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Rezidba klonulih grana. trebalo bi se potruditi oko vr nog dela ± njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje ni e grane. ipak se na ve em broju ni ih grana odr ava rodnost. Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izlo enost svetlosti i obi no zasenjuju ostale grane. a grane koje rastu nadole iz tacaka na ve im granama treba ukloniti u potpunosti (b) . U nekim slu aje vima. mo e biti neophodno sprovesti redovan program podmla ivanja grana. kako je prikazano na slici 19. visina drveta ne sme pre i irinu grana. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bo ne grane koja je u skoro horizontalnom polo aju (a). dve stavke su od najve e va nosti. nego izvr iti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. vr ni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom. Kod stabala bez potpore. a po red toga. a jake bo ne grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. sve do jakih i rodnih bo nih grana. kao to je ³Deli es´ umeju da klonu. Veoma esto je proizvo a u koji je navikao na formiranje kro nji sa otvorenim centrom te ko da na ovaj na in orezuje vr ni deo s tabla koji ima zadatak da ni im granama obezbedi odgovaraju u izlo enost svetlosti. pa se veli ina grane (i senke koju ona pravi) mo e zna ajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana. bo na grana. Starije grane mnogih sorti. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. U ovom smislu. i da ne do e do njegove poja ane bujnosti. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u pribli ni polo aj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. Kod ovog pristupa. mere nege i berba plodova na ni im granama su lak e nego na vi im. Kada se postigne ovakva visina. ponekad ga je te ko odr ati na zrelom drvetu. Godinu ili dve pre uklanjanja vr nog dela grane. Ovo mo e da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove. Slika 19.

Najbolje je obaviti je u slede a tri koraka: prvo se na ine veliki rezovi. formiraju veliki broj kvalitetnih grana koj e bi trebalo sistematski ukloniti (sl. najbolji na in rezidbe obi no predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. 21). 3). kako je prikazano na slici 22. 21. Na donjem de lu stabla. Slike: 20. bez ikakvog prekra ivanja (sl.Slede i faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekra iv anje jednogodi njeg drveta. Neke sorte. Neke od ovih rodnih gran ica. Ovakvo orezivanje podsti e vegetativni porast. Ovakva grana je podlo nija o egotinama od sunca. 23 . Treba ukloniti grane najve e bujnosti i zadr ati manje bujne grane. mo e biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih gran ica) i ukloniti uspravne grane. po to ona ima ve i efekat od velikih rezova. Starije rodne gran ice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne. pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izlo enost svetlosti zadovoljavaju i. uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodi nje grane (Sl. pa ga stoga na vr nim delovima ve ine stabala treba izbegavati. i mo e se za tititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na du inu od 4-6 pupoljaka. zatim se uklone nepo eljne manje grane i izdanci. ako to nije slu aj. (slika 4). Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. 22. gde bujnost mo e biti nezadovoljavaju a. pa njihovu bujnost treba podsta i prekra ivanjem i potpunim uklanjanjem. potrebno je izvr iti precizniju rezidbu. Izuzetak se mo e napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vr nih izdanaka veliki deo grane (vi e od 46 cm) ostao bez ta aka porasta. 20). Pr eterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez mo e napraviti na umereno bujnoj bo noj grani koja ima veliki ugao grananja. treba u potpunosti ukloniti. a zavr i se preciznim orezivanjem.

Stabla velike bujnosti esto formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). U ovoj situaciji. Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini zavr etaka grana (Slika gore). Ovaj na in rezidbe ide u korist rodnosti. a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti du glavne grane (donja slika.Slika 20. Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i za dr avenje grana umerenog porasta. prekra ivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnos ti (f). prekra ivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bo ne grane ili bodlje (b). a i b). i uklanjanje svih dobrih grana (c). i uklanjanje preterano bujnog izdanka. Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana. . Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekra ivanje svih uspravnih grana (a). Ovo onemogu ava optimalnu izlo enost plodova svetlosti. Rezidba bujnih uspravnih grana. Ovakva rezidba pod sti e vegetativni porast.

O nerodnosti rodnih gran ica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom gran icom (b). Bujnost ovih rodnih grana mo e se poja ati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekra ivanjem ostalih do jakog pupoljka (d) .Preklapanje grana susednih stabala. . Ja anje rodnih gran ica. Slika 23. Veliki broj rezova nastalih prekra ivanjem (a) podsti e nepo eljan vegetativni porast u blizini rezova.Slika 22. Gore: uobi ajeno preklapanje u redu u gustim zasadima. Sredina: nepravilna rezidba.

19) ili spre ilo me usobno preklapanje grana sa susednih stabala. 23). Me usobno preklapanje predstavlja mnogo ve i problem. stalni i mali rezovi nastali prekra ivanjem samo podsti u vegetativni porast i nerodnost. Najefikasnije re enje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bo ne grane koja se mo e formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl. U .Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana. pa stabla ve u ranim fazama porasta po inju da prelaze na me usobni prostor. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. po to su u velikom broju vo njaka stabla sa ena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga -sorta-zemlji te. kako bi se potpuno uklonio ili ograni io porast vr nog dela. Gde je ovaj problem prisutan.

ravnomerno odstojanje izmedu rodnih gran ica i osigurala maksimalna izlo enost plodova svetlosti. Kod stabala velike bujnosti. Kod svih postupaka rezidbe koji uklju uju uklanjanje vodopija. 21 i 22). pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. treba izvr iti preciznu rezidbu. Me utim. Ponekad je preporu ljivo premazati rane od velikih rezova.ekstremnim slu ajevima podmla ivanja. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okru uje kao i drvo koje je izlo eno. ako su se ove grane nalazile u senci. kao i slabe gran e koje vise i koje su uvek u senci (sl. kao to je to stablo na slici 25. U gustim zasadima. kompaktna. izdanaka ili grana. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i ja anje bujnosti rodnih gran ica (sl. Rezultat je esto pojava izvrnuto konusnog oblika kro nje. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl. na primer asfaltnom emulzijom. Slika 24. odumiru i slu e kao mesta prodora trule nica drveta. skeletne grane su na odgovaraju em rastojanju i rodne su sve do debla.Idealni oblik stabla. mo e biti neophodno redovno sprovoditi postupke Slede i korak je uklanjanje nerodnog drveta. Gde je prisutno puno velikih rezova. Ovaj nepo eljni porast mo e se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sir etne kiseline u lateksu. Patrljci i vorovi sporo zaceljuju. a gornji venac grana je manji od donjeg. .24). Ovakvo drvo karakteri e optimal na izlo enost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. kao to su vodopije i uspravni izdanci (sl. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu povr inu. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. rezovi treba da budu glatki i o tri uz ivicu grane ili debla. 19). Me avina kiseline i lateks boje mo e se primeniti bilo kada posle nano enja reza. obi no se oko velikih rezova razvija mno tvo veoma bujnih vodopija. neefikasna stabla koja se te ko kontroli u. ali pre po etka porasta u prole e. Nagrada za pa nju posve enu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala.20). Centralna vo ica je dobro razvijena. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. One prave duboku senku. Nije potrebno ulo iti puno vremena i novca kako bi se popravile gre ke iz pro losti. Kazna za zanemarivanje su velika. apsolutno zadovoljavaju i rezultat posti e se samo ako se pobolj a njihova izlo enost svetlosti. stabla iji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakteristi an loptasti oblik po to veliki porast zasenjuje ni e grane. i kako bi se odr ala optimalna bujnost. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal.

Gore: Deo vrha stabla tipi ne bujnosti.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Uklonjene su bujne vodopije (a).Slika 25. zanemarivanje e nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izlo eno svetlosti. ali rodna grana prekra ena je odmah iznad grozda plodova (c) i bi e potpuno uklonjena zimskom rezidbom. malo rodnih grana u donjem delu stabla i najve i deo nose ih grana usmerenih vi e ka gore nego horizontalno. Dole: Pravilna letnja rezidba. ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. Uo avaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. Slika 26. sa uspravnih grana uklonjen je porast iz teku e vegetacione sezone (b). . grana usmerena nagore prekra ena je do slabije bo ne grane (d). U gustim zasadima. nepo eljna uspravna. Letnja rezidba.

Letnja rezidba mo e takode zna ajno pobolj ati boju plodova na stablima sa izra enim vegetativnim porastom. Na stablima slabije bujnosti ne treba vr iti letnju rezidbu. Ako se pravilno izvede. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepo eljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. Rezidbu treba ograni iti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. Preporu ljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. U ovo vreme se najbolje kontroli e bujnost. Rezidba rano tokom leta mo e podsta i nepo eljni ponovni vegetativni porast i zna ajno smanjiti cvetanje budu eg roda. Podmla ivanje starih stabala . pa ga ak i kod ovakvih stabala. Cilj treba da bude uklanjanje nepo eljnih. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vi e nego zimskom rezidbom istog intenziteta. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja.26). letnja rezidba mo e biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontroli e bujnost. Smanjena koli ina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. (sl. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti.Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skra ivanja stabla. Uklanjanje aktivne lisne povr ine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. previ e bujnih uspravnih grana. U isto vreme. sa naglaskom na vi e delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. treba primeniti u umerenom intenzitetu. Redovno odstranjivanje dvogodi njih i trogodi njih grana e brzo dovesti do zna ajnog smanjenja nose e povr ine.

ovaj postupak je retko vredan truda. Nasuprot o ekivanom. Rezultati su veoma retko zadovoljavaju i. Ovim postupkom rtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. a nepo eljne rodne gran ice se ostavljaju po itavom drvetu. o te enja od niskih temperatura i sli nih o te enja koja dovode do ranog odumiranja stabala. bujne vodopije zasenjivanjem uti u na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. veli i ne i grade stabala. berba i pobolj ani kvalitet ploda. uobi ajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograni en porast novih bo nih grana sa ostalog dela grane. esto se razvija gusta kro nja nepropu sna za svetlost. to pove ava ozbiljnost o egotina od sunca. Iako je. Najprakti niji postupak kod najve eg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u pore enju sa radovima u normalnom vo njaku i sa eljenim kvalitetom ploda i to pre planirati njihovu zamenu novim stablima. pogotovo to je za okon anje itavog posla neophodna precizna rezidba. koristi nekoliko vrsta ma ina za i anje i prekra ivanje vrhova. kontrola stabala nije merljivo olak ana. Ovakav na in ne mo e u celini zameniti ru nu rezidbu. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove nose e grane u njenoj unutra njosti uop te ne formiraju. Kada se uspravne grane jako prekrate. na ina i anja i ve tine lica koje obavlja rezidbu. mogu e smanjiti veli inu i popraviti strukturu nekih stabala. Ovo se mo e dogoditi samo u izvesnoj meri. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekra ivanje je tako e neza dovoljavaju a. smanjenje veli ine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke korist i. dodu e u prili no maloj meri. ali ina e u dobrom stanju. pa se vegetativni porast stimuli e tamo gde je poja ana bujnost nepotrebna i nepo eljna. Iako o igledno nije mogu e posti i sve prednosti guste sadnje. Uspe no podmla ivanje velikih stabala i odr avanje njihove smanjene veli ine tra i novu generaciju nose eg drveta. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Pored ovih nedostataka. Neuspe nost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja kro nje sa puno ³ve ti ijih metli´ i ³vraninih gnezda´ koja je skoro nepropusna za . kao to je lak a kontrola drveta. jako prekra ivanje vrhova velikih stabala esto pogoduje ja em prodoru sun evih zraka. crne trule i. Kako bi ovaj postupak uop te imao efekta. a kvalitet plodova nije pobolj an. Neizbe na posledica je zna ajno smanjenje prinosa.Ponekad se mo e javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo po inje da pravi specifican problem pri rezidbi. ima vi e uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. za uspe no podmla ivanje potrebna je izuzetno ve ta rezidba. Njihova efektnost zavisi od vrste ma ine. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekra ivanjem te ko se mo e nadoknaditi. Mehanizovana rezidba U jabu njacima se. uz uklanjanje odre ene koli ine preraslog nose eg drveta. S obzirom da se novo rodno drvo mo e podi i u istom tom vremenskom periodu. sa razli itim uspehom. veliko strpljenje i vremenski period od obi no 3-5 godina. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutra njost drveta. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost.

POSTUPAK PODMLA IVANJA STAROG STABLA . kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u vo njacima. posle toga. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan na in.svetlost. tro kovi ovog postupka mogu biti zna ajno smanjeni. sve se manji deo rezidbe mo e obaviti mehanizovano. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ru nom rezidbom. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek to nisu dostigla po eljnu optimalnu veli inu. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vo icom i horizontalnim granama. Mehanizovana rezidba. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ru ne rezidbe mo e u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i odr avanje idealnog uzgojnog oblika. mehanizovana rezidba je od prili no male koristi. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem ja aju nepo eljni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u ve oj meri nego to to ine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vo icom. Ovaj proces obi no traje 3 -4 godine. Kako drvo raste.

.

regulisana i zadovoljavaju a rodnost. manja o te enja od biljnih bolesti. dipl. dug vek stabla. br e proro avanje. teto ina i vremenskih nepogoda. pa se stoga i naziva letnja-zelena. tj. zelene rezidbe. a njen cilj je obrazovanje pravilnog obrazovanja krune. Sprovodi se u toku vegetacije.ing. Novije tehnologije gajenja vo a sve vi e ukazuju na neminovnost u sprovo enju letnje. Letnja . visok kvalitet ploda.Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Markovi . .zelena rezidba vo aka Rezidba vo aka je jedna od najzna ajnijih agrotehni kih mera.

ili vi e grana. a zavisi od razvoja toka vegetacije (u ki nim godinama ona se odla e za po etak jula kada primarna gra a po ne da prelazi u sekundarnu. eliminisanje o enjivanja grana u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. Uklanjaju se sve grane koje idu ka unutra njosti i uspravno u odnosu na krunu. Me utim. ve ostavljene grane imaju odli an polo aj. Tehnika posla Tradicionalno. jer se u ovo vreme u mnogim ljivicima mogu videti o enute pojedina ne grane. kada oni procene da se letorasti mogu razvoditi bez o enjivanja. i glavni rodni potencijal iznosi ka periferiji jednogodi njih letorasta. Ima za cilj da seuve a ugao kod svih letorasta koji u svom razvoju imaju o tar ugao u odnosu na osnovu stabla. zavisno od razvijenosti stabla. Kada se na stablima. Njihovo uklanjanje je mogu e i la enjem. i to isklju ivo u mla im zasadima. Ugao grananja treba uve ati do polo aja 60-70 stepeni u odnosu na osu debla. Stoga vo arime. a sprovodi se od godine sadnje do formiranja eljenog uzgojnog oblika (3-4 godine). jer u ranijem periodu dolazi do o enjivanja letorasta). a anska rodna. bilo zbog podloge ili smanjenja rodnosti. Uostalom. dok se kod ljive ne dobijaju zadovoljavaju i rezultati. sa velikim naporom se mo e korigovati kasnije. a time pove ala rodnost. Ova mera se sporadi no primenjivati u zasadima vo ara amatera. gde se te i slobodnijem formiranju uzgojnog oblika sa du im skeletnim granama. Zimskom rezidbom se taj najkvalitetniji rodni potencijal uklanja. komadi stiropora ili ak tipaljke. a podstakla rodnost kod bujnih letorasta. To je iz razloga to je breskva u tim godinama dosta bujna. op te poznata i ra irena sorta ljive. Mo e se sprovesti ak i u dva navrata. a na ostavljenom delu rodnog drveta ostaju slamaste gran ice koje na sebi nose slabije formirane cvetne pupoljke koji su se razvijali u velikoj zaseni. savetujem da posebno obrate pa nju na razvo enje grana prilikom formiranja bilo kojeg uzgojnog oblika. iz kojeg bi trebalo da se isprovocira letorast. Ova mera sprovodi se raznim pomagalima tipa a kalica. odnosi i na sve ostale vrste vo aka. ime se stablo uvek gubi. tj. obavlja lu no zasecanje. tj. neposredno iznad samog pupoljka kalemarskim no em ili no em kalemarskih makaza. Ova mera daje dobre rezultate kod jabuke i kru ke. Pored letorasta u kruni se mo e usukivati i dvogodi nje rodno drvo. kako se ne bi razo arali u kasnijim godinama zbog o enjivanja pojedinih ili svih grana. razvo enje jednogodi njih letorasta i uvrtanje (sukanje) letorasta kako bi se smanjila bujnost. Ova mera se. kako im bi se smanjila bujnost. eventualno drugoj godini. Ovu meru posebno treba sprovoditi u zasadima ljiva. Ova mera se sprovodi u zavisnosti od razvoja vegetacije. jave bujni letorasti. formirali cvetni pupoljci. njih osim povijanja treba uvrtati (usukati). Kada se ova mera propusti u prvoj. kako za ljivu. vreme sprovo enja ove mere mo e se prepustiti samim vo arima. na kojem e se posebno uve ati formiranje cvetnih pupoljaka. Posebno se mora primeniti u sistemu guste sadnje. u kasnijim godinama razvoja i pune rodnosti. ime se transfer sokova i hranjivih materija usmerava ka pupoljku i omogu ava njegovo aktiviranje. Izvodi se uglavnom u drugoj polovini juna. koja danas kod mnogih vo ara zauzima sve ve e povr ine. od polovine juna pa sve do kraja jula. te e se savijaju i ve tada se lome i o enjuju. jer je dosta zahtevna. ako se sprovede letnja rezidba breskve ova pojava se ne javlja. Ovakav na in razvo enja letorasta ima za cilj bolje formiranje letnjih pupoljaka i smanjenje. Sprovodi se neposredno pred kretanje vegetacije tako to se iznad pupoljka. zavisna je od ove mere. eljeni habitus i dobro formirane cvetne pupoljke. za iljenih komada ice. dobru osvetljenost. jer grane postaju bujnije. Povijanje ili razvo enje letorasta je izuzetno zna ajna mera u formiranju uzgojnog oblika. naro ito proizvo a ima ljiva ove sorte. imaju estu pojavu o enjivanja grana pod teretom roda i velikih oluja. letnja-zelena rezidba primenjivala se kod breskve. . Rova enje je mera koja ima za cilj da se popune praznine koje su se u toku razvoja stvorile u kruni.Ovoj rezidbi predhode neke operacije kao to su: rova enje pupoljaka. Vo njaci u kojima se ova mera ne sprovede.

dok su male, ili odsecanjem vo arskim makazama u kasnijem period. Mogu se odsecati do osnove grana ili ostavljati aporak, obi no sa dva pupoljka. Osnovne, skeletne grane prekra uju se na bo ne prevremene gran ice, ime se posti e formiranje uzgojnog oblika i spre avanje izdu ivanja krune. Kod jabu astih vo nih vrsta letnjom-zelenom rezidbom uklanjaju se svi letorasti koji su suvi ni u kruni i imaju vertikalan polo aj. To se uglavnom odnosi na stabla starija od etiri godine, jer suvi nih u ranijim godinama nema. Kod ovih vo nih vrsta u starijim godinama mogu se skra ivati-uklanjati starije rodne grane kada se desi da one budu preterano bujne zbog slabe rodnosti. Ovim na inom dobija se ve a osvetljenost krune, to ima za cilj bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Iz svega pomenutog, proizilazi da je letnja-zelena rezidba neizostavna u gajenju vo a. Posle sprovedene ove rezidbe, zimska rezidba na zrelo je izuzetno jednostavna, esto samo korektivna. Dr Milisav Mitrovi Centar za vo arstvo i vinogradarstvo u a ku

UBRENJE VO AKA

Za pravilan razvoj i dobru rodnost vo a neophodni su slede i elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvo e (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre uno enja dodatnih koli ina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemlji tu. Uno enje ve ih koli ina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno pove ava tro kove proizvodnje, a mo e dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksi nosti i nedostataka nekih drugih elemenata. Ako se ne primenjuju na adekvatan na in, ubriva mogu biti zaga iva i jezera, reka i podzemnih voda. Ona pove avaju koli ine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom ubriva na odgovaraju i na in i u odgovaraju im koncentracijama smanjuju se tetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i tro kovi proizvodnje. IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovaraju ih simptoma na biljci i putem analize zemlji ta ili biljnog tkiva. Po to svaki od ova tri na ina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati. Vizuelna identifikacija Nedostatak ili suvi ak hranljivih elemenata obi no izaziva odre ene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavaju e. Ukoliko se poznaju tipi ni simptomi, pa ljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poreme aji u prisustvu mineralnih hraniva. Na alost, esto je veoma te ko uspostaviti pravilnu dijagnozu, po to su ³klasi ni´ simptomi nedostatka ili suvi ka nekih elemenata me usobno veoma sli ni i jedan isti simptom u vo njaku se mo e javiti u vi e oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji vi e simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata. Najve i problem kod identifikacije nedostatka ili suvi ka hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj to oni ukazuju da problem ve postoji i ogleda se u smanjenom porastu, koli ini ili kvalitetu roda. cilj

ubrenja jeste da spre i probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog ubrenja i manifestuju u obliku odgovaraju ih simptoma. Naj e e se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadi no, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se re e pojavljuju.

1.deo eme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo eme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo eme Toksi nost{belo polje}. Azot (N) Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vr ne izdanke. Pore enja radi, na stablima sa odgovaraju om koli inom azota vr ni izdanci su slede e du ine: kod jo nerodne jabuke, kru ke i tre nje ± 30 do 60 cm; kod nerodne breskve ± 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kru ke i tre nje ± 20 do 30 cm; kod rodne breskve ± 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i tre nje ogleda se u svetlozelenoj do utoj boji, a na listu kru ke mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujedna ena, bez arenila ili pega. Azot se u biljci kre e iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Li e obi no opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i esto sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obi no. Suvi ak azota javlja se periodicno i mo e ozbiljno smanjiti kvalitet i vrstinu ploda. Na suvi ak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadr avaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovaraju e boje, a uskladi teni lak e gube vrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podlo nije o te enjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko prema uje gore navedene optimalne du ine.

Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka. Ulazi u sastav belan evina i niza fermenata i vitamina. Kasnije li e dobija ljubi asto crvenu nijansu naro ito peteljka i nervatura bli a njoj. Pri vrhu mladara .Fosfor (P) Ima va nu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. Poma e formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta ime se pove ava trajnost plodova pri uvanju i otpornost drveta prema mrazu. tamnije zeleno i ne dosti e normalnu veli inu. Izra eno je u vreme hladnijih prole a i leta. U zimaju ga u obliku P2O5. kao i razvoj mladara. Novo li e je uspravno.

pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uo ljiviji kako se plodovi pribli avaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. a sa pove anjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. simptomi se javljaju prvo na starijem li u. U plodovima vo a akumuliraju se velike koli ine K. ali mo e izazvati manjak cinka. Iako suvi ak kalijuma sam po sebi nije toksi an za biljku. Plodovi bivaju neugledni bez vrstine. velike koli ine ovog elementa u zemlji tu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj na in dovesti do njihovog nedostatka. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Po to se kalijum kre e kroz biljku. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire.nekroza i su enje ivica listova. Kalijum (K) Nedostatak se prvenstveno ogleda u utilu tkiva du ivica listova. Vi ak fosfora ne uti e negativno na biljke.ostane samo par listova purpurne crvene boje.nekroza ivica i uvrtanje listova . a u slu ajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. Ove nedostatke vide ete na slede e tri fotografije: Simptom nedostatka kalijuma na jabuci. breskvi i vi nji .

.

Sli no kao kod nedostatka kalijuma. hloroti ne zone tamne i odumiru. Vi ak toksicmo deluje posebno na mlado li e vo aka. prvi simptomi javljaju se du ivica listova. i to obi no sredinom vegetacione sezone. i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja. Magnezijum se takode kre e kroz biljku. Bor (B) .Magnezijum (Mg) Nedovoljna koli ina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva du ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje du glavnih nerava i u srednjem delu lista.

nepravilnog oblika i nekroza unutra nje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kru ke izaziva pucanje ploda . na jabuci listovi su zadebljali i sitniji.Nedostatak bora na tre nji ± odumiranje terminalnih delova izdanaka.

Va an je za neutralisanje kiselosti zemlji ta. s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje vo a. Plodovi su boljeg kvaliteta. zbog ega je posebno potreban ko ti avom vo u. Zametanje plodova je slabije.Do nedostatka bora obi no dolazi kod ko ti avog vo a i njegov simptom su sitniji listovi. a vrhovi izdanaka u te im slu ajevima nedostatka odumiru. bez jasnog arenila na pojedina nim listovima. a oni koji su zametnuti pucaju. Manjak kalcijuma izaziva smoloto inu. Porast novih izdanaka je jako smanjen. Na mladim izdancima jabuke mo e doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore. posebno kod . Uti e na razvoj korenovog sistema mladara i li a kao i na izgradnju ko tice. sli no kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvi ak mangana. Kalcijum (ca) Slika: Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje ³gorku pegavost´ ± nekroti ne lezije odmah ispod poko ice ploda.

Vi ak kalcijuma izaziva u enje lista pri vrhu mladara. Vi ak sumpora pokazuje promene kao to su povrede na li u i plodovima. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa vo aka.ko ti avih vrsta vo a. naro ito na kru ki i dunji. Gvo e (Fe) Poma e u obrazovanju hlorofila i u estvije u oksidacionim procesima. bolestima i teto inama. Doprinosi ja anju vo aka prema mrazu. masti uljenih hidrata i belan evina. . a kod jabu astih dolazi do pojave o egotina na obodu lista. esto se nalazi u nekim ubrivima i pesticidima. Manjak gvo a izaziva hlorozu na li u. dok su nervi i dalje zeleni. Sumpor (S) Sastavni je deo belan evina. naro ito kod agruma i to samo na kiselim zemlji tima. ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim koli inama u svim zemlji tima. Hloroza se esto javlja kod dunje i u vo njacima na tepkim zemlji tima alkalne reakcije. Ono je obi no bledo uto i znatno sitnije. Uti e na pove avanje sadr aja organskih materija. Manjak se mo e odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema.

U ozbiljnijim slu ajevima nedostatka. Molibden (Mo) Reguli e preno enje elektrona u najzna ajnije delove vo ke . Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog li a. Simptomi su sli ni onima koje izaziva nedostatak gvo a. Isto tako. Potpoma e proces fotosinteze i biosintezu belan evina i aminokiselina. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se vo e ne sadi prvi put i gde u zemlji te nije une en kre . Vr ni delovi izdanaka ne dosti u svoju normalnu du inu. dobra . ANALIZA ZEMLJI TA Analizom zemlji ta mo e se odrediti pH vrednost zemlji ta i proceniti sadr aj hranljivih elemenata u njemu. i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma. Uti e na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemlji ta. Toksi ne koli ine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obi no javlja na stablima jabuke posa enim na zemlji tu ija je pH vrednost ispod 5.Bakar (cu) U estvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Mangan (Mn) Nedostatak mangana obi no se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemlji tima (pH iznad 7. Manjak bakra pruzrokuje promenu vr nih listova. kada se javljaju prvo na starijim listovima. u vi egodi njim zasadima. simptomi se mogu ra iriti i na starije listove izdanka. dok glavni lisni nerv ostaje zelen.0) i u su nim periodima. iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemlji tu nije zadovoljavaju e. Suvi ku mangana posebno je podlo na jabuka crveni Deli es. sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne plo e. to dovodi do pucanja kore. Manjak se javlja na zemlji tima sa dosta organske materije kao to je treset i dr.koren i krunu. Cink (Zn) Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima. Tkivo izme u glavnih lisnih nerava uti i postaje hloroti no. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire. koji su mnogo sitniji i u i od normalnih. savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Du lisnih nerava najmla ih listova dolazi do hloroze. Pove ava sposobnost tkiva da upija vodu. koji se vitopere. kada se javljaju na mladim listovima. Tako e na zemlji tima sa lo om drena om i visokom koncentracijom dostupnog gvo a mogu dovesti do nedostatka mangana. Me utim. esto se de ava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj koli ini. postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemlji tu i u samim biljkama. dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje. to ima za posledicu skra ivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu.5.

snabdevenost zemlji ta hranljivim materijama ne zna i i da su te iste koli ine dostupne biljkama. Ako to vreme dozvoljava. Po to se zavr i preme tanje zdravice zem ta. Mo e se izvr iti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih ubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemlji ta. Pre sadnje treba uzeti uzorke zemlji ta i sa onih mesta namenjenih podizanju vo njaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki na in promenjena. . Ipak. Godinu dana pre sadnje iz svih delova vo njaka treba uzeti uzorke zemlji ta. pre sadnje mo e se izvr iti kalcifikacija ili acidifikacija zemlji ta. kod kultura sa plitkim korenovim sistemom. lji povr inski deo zemlji ta se obi no uklanja i zamenjuje novom zemljom. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 ± 40 cm.5-6. kao to su jagode i maline.8. tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemlji ta koji su kisele reakcije ili sadr e kalcijum. Kalcifikaciju zemlji ta koja se obavlja pre sadnje treba izvr iti dok pH ne dostigne vrednost 6. Uzorkovanje zemlji ta pre sadnje. analize zemlji ta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.

Niska pH vrednost mo e biti prirodna osobina zemlji ta ili posledica stalne primene kiselih azotnih ubriva. i nedostaci mnogih od njih mogu se izbe i ako se pH odr ava izmedu 6. Nedostaci ili suvi ci hranljivih materija e e se javljaju kada je pH vrednost van ovih granica. pa je preporu ljivo vr iti uzorkovanje na svakih 3 do 5 godina. U nekim drugim situacijama.0 i 7. biljke obi no mogu da usvoje dovoljne koli ine najve eg broja hranljivih materija. a svaki uzorak treba da se sastoji od najmanje 20 proba. biljke ne e odreagovati na dodatno ubrenje. Na ovakvim mestima pH vrednost i koli ina hranljivih materija se esto zna ajno razlikuju. mo e se desiti da biljke ne mogu da usvoje dovoljnu koli inu hranljivih materija ak iako ih u zdravici ima dovoljno. i ono e predstavljati nepotreban tro ak.Kako uzorci povr inskog sloja zemlji ta ne daju dovoljno informacija o variranju pH vrednosti i nivoa hranljivih materija u zdravici. treba uzeti uzorke sa povr inskog dela (do 20 cm dubine) i iz zdravice zemlji ta (30-45cm dubine). Koli ine hranljivih materija i pH vrednost menjaju se postepeno. Sa povr ine ve e od 10 ari ne bi trebalo uzimati vi e od jednog uzorka. analiza zemlji ta je najbolji na in za posmatranje njegove pH vrednosti. ak iako analize pokazuju nezadovoljavaju i sadr aj mineralnih materija u zemlji tu. Stoga se pri pra enju kvaliteta ishrane zasada ne treba oslanjati samo na rezultate analize zemlji ta. Sa delova vo njaka na kojima su druga iji tipovi zemlji ta ili koji su na razli it na in izlu eni ili ubreni treba uzeti posebne uzorke. Tako e bi trebalo uzeti posebne uzorke iz delova pija je dubina smanjena uklanjanjem zdravice ili pove ana njenim dodavanjem. Uzimanje uzoraka u ve uspostavljenim zasadima.0. Uzorke treba uzimati iz me urednog prostora koji zahvata prskalica kod suzbijanja korova. S obzirom da ve ina vi egodi njih vo aka ima dubok korenov sistem. kako bi se imao uvid u stanje uspostavljenih zasada. U ovakvim uslovima. Zemlji na pH vrednost u velikoj meri uti e na dostupnost hranljivih materija biljkama. U ve uspostavljenim vo njacima i vinogradima. . U starijim vo njacima pH je ni a zbog primene ubriva kisele reakcije.

ljude i ivotnu sredinu. ponekad je neophodno izvr iti i analizu zemlji ta. Kako bi se odredio najbolji na in za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva. ako se ne koriste i ne uvaju na pravilan na in mogu predstavljati opasnost po doma e ivotinje. jer ako ubrivo ostane na povr ini zemlji ta po toplom vremenu. Ureu je najbolje primeniti po hladnom prole nom vremenu. pogotovo na peskovitom zemlji tu. pre nego to do e do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva. Ve prisutni simptomi poreme aja sadr aja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene. nedostatak Mg mo e biti posledica niske pH vrednosti zemlji ta ili veoma visoke koncentracije ca u njemu. koji je odmah dostupan biljkama. Redovno uzorkovanje tokom nekoliko godina omogu i e najbolji uvid u promene i potencijalne poreme aje u sadr aju hranljivih materija. amonijuma ili njihove kombinacije. najvi e pa nje treba obratiti na sadr aj odre enog minerala i na cenu. dok se amonijum zadr ava na esticama zemlji ta i te e se ispira. Ovo ubrivo sadr i nitratni azot. UBRIVA ubriva su supstance koje sadr e hranljive elemente. Koncentracija hranljivih materija menja se i tokom godine pod uticajem vremenskih uslova i te ine roda. Ispitivanjima je ustanovljeno da su amonijumova i nitratna ubriva skoro podjednako efikasna. koji u velikim koncentracijama mo e o tetiti mlada stabla. Isto kao i urea. savetuje se uno enje kre njaka. Urea sadr i visoku koncentraciju azota (46%). ima kiselu reakciju i tra i oko 816 g kre njaka za neutralizaciju svakih 453. Urea mo e sadr ati i razli ite koli ine nusproizvoda. Nitrati se ne vezuju vrsto za zemlji ne estice. Tokom zime e e se ubri nitratnim nego amonijumovim ubrivima.ANALIZA TKIVA Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti vo aka hranom. ali kada temperatura zemlji ta poraste i koren postane aktivan. Kada se odlu uje koje e se ubrivo primeniti. Njihov sadr aj u starijim zasadima se tako e menja. Ona sadr e azot u obliku nitrata. to mo e dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. deo azota mo e se izgubiti isparavanjem. Kako bi se na vreme spre ili nedostaci hranljivih materija.8.6 g azota primenjenog preko ovog ubriva. Ve ina vo nih vrsta lak e usvaja nitrate od amonijuma. Treba nabavljati samo neophodne koli ine i izbegavati skladi tenje velihih koli ina ubriva. a cena je pristupa na. Mlade zasade treba uzorkovati e e. a visoka koncentracija ca mo e se smanjiti uno enjem magnezijum sulfata u zemlji te. i amonijacni azot koji se . Kako bi se izbegli poreme aji u sadr aju hranljivih materija. Ako je pH vrednost previ e niska. po to se sadr aj hranljivih materija u njima mnogo br e menja. na in rukovanja. treba obavljati analize biljnog tkiva koje e omogu iti lak u identifikaciju simptoma i pru iti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Azotna ubriva Biljke se obi no snabdevaju azotom godi nje i na tr i tu se mogu prona i razli ita ubriva sa ovim elementom. pa su podlo ni ispiranju. Analize biljnog tkiva su od najve e koristi ako se uzorci uzimaju na svakih 2-5 godina. Ima kiselu reakciju i koeficijent neutralizacije kre njaka od 1. ali postepeno. amonijum se u zemlji tu transformi e u nitrate. Treba uzeti u obzir i reakciju zemlji ta (kisela ili bazna). to zna i da e biti potrebno oko 816 g kre njaka za neutralizaciju kiselosti iz svake koli ine od 454 g uree koja se unese u zemlji te. Amonijum nitrat je jo jedan izvor azota i sadr i oko 32% ovog elementa. Na primer. pa nije potrebno vr iti analize tako esto. uslove pod kojima biljke usvajaju te elemente i dodatne elemente koji se u tom ubrivu nalaze. lako se primenjuje. ubriva mogu dovesti do korozije opreme za njihovu primenu i.

Da bi se izbegli eventualni gubici azota isparavanjem do koga mo e do i posle primene uree po toplom vremenu koje je uobi ajeno za ovaj period. i njegova cena je visoka. Kalijum magnezijum sulfat koristi se ako postoji potreba za uno enjem magnezijuma u zemlji te. Sav azot je u lako dostupnom nitratnom obliku. Kalijumova ubriva Postoji nekoliko vrsta ubriva koja sadr e kalijum. kao to je urea ili amonijum nitrat i kre njak. Kalijum hlorid (KCl) je kalijumovo ubrivo ija je upotreba iroko rasprostranjena. odnosno pre nego to temperatura zemlji ta poraste u prole e i koren postane aktivan. ubrivo treba izabrati u zavisnosti od cene po jedinici kalijum oksida i od toga da li ono sadr i jo neke korisne elemente. ali spada u skupa kalijumova ubriva. i veoma esto. ali zato sadr i i 11% magnezijuma. Sav azot nalazi se u obliku amonijuma. Mo e se koristiti u zasadima u koje je potrebno uneti kalijum. kalcijum nitrat se esto primenjuje dopunski u maju ili junu. s obzirom da sadr e oko 50% fosfor oksida. pa je odmah dostupan biljkama i ne smanjuje pH vrednost zemlji ta. Naj e e se koristi u borovnicama. Ako se primeni tokom jeseni ili zime. Najve i nedostatak ovog dubriva je nizak sadr aj azota ± 15%.i imaju jaku kiselu reakciju. Kalcijum nitrat se veoma esto koristi u vo njacima. Obi no je skuplje od kalijum hlorida. Amonijum sulfat ima veoma kiselu reakciju. Kalcijum nitrat ne treba primenjivati tokom jeseni i zime po to odmah dolazi do ispiranja nitrata. koji se lako ispira. cena kao i rastvorljivost fosfora. koje su na toksi nost hlorida osetljivije od ostalih vo nih zasada. koje zahtevaju nisku pH vrednost zemlji ta i mo e biti pogodan za primenu u vo njacima na zemlji tima bazne reakcije. a MAP 11 % . Kalijum sulfat tako e ima iroku primenu. Normalni superfosfat ne upotrebljava se tako puno kao ranije . mnogi proizvoda i. Sadr i ne to manje kalijuma (50% kalijum oksida) i obi no je skuplji od kalijum hlorida. tj. Fosforna ubriva Kriterijumi pri odabiru ovih ubriva trebaju da budu sadr aj fosfora P2O5. ispiranjem se mo e izgubiti velika koli ina nitratnog azota. gde postoji potreba za sni avanjem pH vrednosti. Mogu biti pogodni za primenu u vo njacima u kojima je potrebno uneti fosfor. Di-amonijum fosfat (DAP) i momo-amonijum fosfat (MAP) sadr e relativno malu koli inu azota ± DAP 17 %. Ako postoji potreba za uno enjem velikih koli ina ovog ubriva. esto se primenjuje u borovnicama. mali sadr aj azota ± 21% i relativno je skup.zadr ava u zemlji tu i sporije postaje dostupan biljkama. Ima visok sadr aj kalijuma ± 60 ± 62% kalijum oksida i pristupa nu cenu. njegova dostupnost biljkama. Kalijum nitrat sadr i 44% kalijum oksida i 13% azota i u zasadima vo a se primenjuje u izvesnoj meri. Nekoliko ubriva pokazuje visoku efikasnost obezbe ivanja odgovaraju e koli ine kalijuma biljkama. preporu uje se jesenja primena. Do toksi nog dejstva hlorida mo e do i ako se u tek uspostavljenim vo njacima primenjuju velike koli ine ovog ubriva ( 360 kg/a) ili ako kalijum hlorid dode u direktan kontakt sa mladim stablima. Kalijum nitrat sadr i veoma nisku koncentraciju azota ± 13%. radije nekoliko puta primenjuju jeftinija azotna ubriva kisele reakcije. Pre nego kalcijum nirat jednom u toku godine. Sav azot nalazi se u vidu nitrata. kako bi bilo dovoljno vremena da dode do ispiranja hlorida iz zone korena pre po etka prole nog porasta. U ovom ubrivu ima manje kalijuma (22% kalijum oksida). kako bi odr ali pH vrednost zemlji ta. visoka cena.

treba poznavati sadr aj hranljivih materija u njemu. Da bi se izra unale odgovaraju e koli ine primene stajnjaka. P2O5 i K2O. U zemlji ta koja sadr e vi e od 75ppm fosfora. Skoro celokupna koli ina oksida fosfora u DAP je odmah dostupna biljci. 87% je rastvorljivo u vodi i obi no se koristi u me avinama ubriva. Koncentrovani superfosfat se e e koristi zbog visokog sadr aja P2O5 ± 46%. i zavisi od na ina na koji se on sakuplja i uva. Diamonijum fosfat (DAP) ima ne to manji sadr aj fosfor(V)oksida . ubriva sastavljena od sve e organske materije imaju visok sadr aj hranljivih elemenata i mogu o tetiti koren stabala ako se primenjuju u velikim koli inama.zbog niskog sadr aja fosfora (18-20%) P2O5. MAP sadr i 48% fosfor P2O5. Od ove koli ine. PREPORUKE ZA UBRENJE VO A . tako i u me avinama ubriva.7 kg/a fosfora. Za ove proizvode nisu potrebne dozvole koje se zahtevaju za primenu ostalih vrstih otpada. me avina stajnjaka i slame i biljni ostaci (seno i slama) mogu biti koristan izvor hranljivih materija. I ovo ubrivo uve ava kiselost zemlji ta. povr a i e erne repe mogu se tako e koristiti kao izvor hranljivih i organskih materija za snabdevanje vo a. Uobi ajene koncentracije hranljivih materija u stajnjaku predstavljene su u tabeli. Primenom MAPa pove ava se kiselost zemlji ta. Kameni fosfat ima mali sadr aj fosfor P2O5 (3-8%). Stajnjak treba primenjivati u koli inama u kojima procenat dostupnog azota ne prelazi preporu ene granice. Monoamonijum fosfat mo e da se primenjuje kako samostalno. celokuopna koli ina amonija nog azota i 20-50% organski vezanog azota dostupni su biljkama u godini primene stajnjaka. ali je njegova primena veoma ekonomi na. Stajnjak ne bi trebalo unositi u zemlji ta sa visokim sadr ajem fosfora (iznad 150 ppm). Po to se sastav ovih nusproizvoda razlikuje. ORGANSKA UBRIVA Stajnjak.46% i vi e azota (18%) od MAP-a. koli ine primene treba odrediti tako da sadr aj azota i fosfora u njima ne prede preporucene granice. celokupna koli ina amonija nog azota i 50% organski vezanog azota u nusproizvodima dostupni su biljkama u godini primene ovih ubriva. i 11% azota. s obzirom da biljke obi no usvajaju ovu koli inu fosfora iz zemlji ta. Sporedni proizvodi koji nastaju preradom vo a. Kod ivinskog stajnjaka sadr aj hranljivih materija zna ajno varira. stajnjakom ne treba unositi vi e od 22. Oko 85% od ovog sadr aja u superfosfatu rastvorljivo je u vodi i odmah dostupno biljkama. Generalno. od kojih je skoro celokupan sadr aj odmah dostupan biljkama. Ipak. Izve taji o analizi stajnjaka obi no sadr e podatke o koncentraciji ukupnog azota. treba izvr iti analizu reprezentativnih uzoraka kako bi se odredio sadr aj hranljivih materija u njima. amonija nog azota. Uop te. koji je slabo rastvorljiv u vodi (ispod 1%) i iz upotrebe ga izbacuju gore opisana ubriva sa ve im sadr ajem P2O5. ali je ovo ubrivo cenjeni izvor fosforP2O5. ali je ipak za utvr ivanje sadr aja azota potrebno uraditi posebne analize.

Primena azota Iako se potreba za optimalnim koli inama azota razlikuje od jedne lokacije do druge. tako da ukupna koli ina unetog azota ne prelazi preporu ene koli ine primene. ubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim koli inama. u traci irine 1. bujnosti stabala. preporuke raznih proizvo a a treba uzeti kao okvirni vodi . Te ko je pretpostaviti koliko se azota mo e obezbediti iz sena ili slame. Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko ubrivo. Na potrebu biljaka za azotom najvi e uti u tip zemlji ta. ali tako da se opasnost od o egotina na korenu svede na najmanju meru. koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemlji ta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uop te ne ubriti. Oko starijih stabala ubrivo treba rasuti u pre niku irine kro nje. a drugu u junu. Pre odre ivanja treba upoznati reakcije zasada na ubrenje. gusto sa enim zasadima jabuke. Kod mladih stabala vo a i vinove loze. pre primene treba ustanoviti sadr aj azota u njima i koli inu primene prilagoditi koli inama azota u mineralnim ubrivima koja se ve primenjuju. Preterani porast posebno nanosi tete u mladim. Tek posa ene sadnice vo a i vinove loze treba ubriti posle dovoljnih koli ina ki e i tek po to se zemlja slegne. kvaliteta ploda i rodnosti. Na veoma peskovitim zemlji tima preporu uje se prole no ubrenje. Vo njacima podignutim na plodnoj ilova i mogu biti potrebne samo polovine preporu enih koli ina azota. Koli ina u drugoj primeni mo e se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova. treba rasuti ubrivo u pre niku od 90 ± 120 cm oko biljke. ubrivo treba rasuti u redu. Dosta proizvo a a azot primenjuje iz dva puta ± prvu polovinu odre ene koli ine u martu ili aprilu. kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone. Mnogo je lak e primeniti dodatne koli ine azota nego iza i na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvi ak ovog elementa. a onima na peskovitim zemlji tima i do 50% vi e od dole navedenih koli ina.5-1. ve e koli ine unose se i u jako zakorovljene vo njake. Jaka rezidba podsti e vegetativni porast i mo e smanjiti potrebe za azotom. po to posle jesenje primene mo e do i do ispiranja. Ove koli ine treba prilagoditi uslovima u vo njaku koji se odre uju na osnovu koncentracije azota u listu. rezidba i na in obrade me urednog prostora. a 20-25 cm dalje od stabla. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati pove ani sadr aj azota i tu treba uneti mnogo manje ubriva. i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji.8 m. Mogu e je da e biti potrebno smanjiti koli ine azota .U daljem tekstu nalaze se preporu ene koli ine primene azotnih ubriva. posle zametanja plodova. U pojedinim vo njacima mo e postojati potreba za primenom manje ili vi e azota od preporu enih koli ina. U vo njake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vi e azota nego u iste i dobro obra ene. Isto tako. mogu izazvati o te enja korena. U starijim vinogradima. Ve ina ubriva koja se nalaze na tr i tu su soli.

bi e potrebno primenjivati ove koli ine na svakih 3-5 godina. Uno enje kre njaka u koli ini od 2-4 t/a ispravi e nedostatke ukoliko do njih do e. Primeniti 9-13. Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba.. treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Kako bi se u zasadima ko ti avog vo a na lakim. ove koli ine bi e dovoljne najve em broju vo nih vrsta tokom niza godina. Tabela: Preporu ene koli ine primene fosfora u pre sadnje u jabukama. . Po to se fosfor u zemlji tu kre e veoma sporo. ko ti avom vo u. to e imati isti efekat kao i primena ostalih ubriva koja sadr e istu koli inu kalcijuma.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.koje se u zemlji te unose iz organskih ubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju. kalcijuma i magnezijuma Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba. retko dolazi do nedostataka ovog elementa. peskovitim zemlji tima odr ao odgovaraju i nivo kalijuma. Prskanje kalcijumom mo e smanjiti ove probleme. jagodama i malinama Tabela:Preporu ene koli ine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog vo a Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi e ve inu nedostataka ovog elementa.0. gro u. Neodgovaraju i nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poreme aja kao to su gorka pegavost. i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vla no ili ako od prethodnog prskanja nije pala ki a. kru kama. Treba prskati kalcijum hloridom u koli ini od 26±40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru. Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost odr ava iznad 6. Treba prskati rastvorom kalcijuma. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. ali ih retko mo e potpuno ukloniti. pucanje ili prerano smek avanje ploda.kalijuma. Primena fosfora .

Primena mikroelemenata Gde postoje nedostaci B. Fe. dolomitni kre njak je najjeftinije ubrivo.Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne koli ine magnezijuma. Primenjuju se 2-4 t/a ili koli ine preporu ene na osnovu izve taja o analizi zemlji ta. Mo e se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok kre njak ne odreaguje u zemlji tu. Mn ili Zn preporu uje se primena slede ih koncentracija ubriva: .

Koncentracija se ne sme pove avati vi e od dva puta. iz svakog kaplja a u jedinici vremena treba da isti e apsolutno jednaka koli ina vode.5. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvo a. na in ubrizgavanja ubriva u sistem. razlike izmedu kaplja a ili njihovog zapu avanja. Breskve su veoma osetljive na suvi ak bora ± treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak. Mo e se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je li e jo aktivno. 225450 g/a za tre nju i 225 g/a za breskve. ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom itavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih ubriva. Ukoliko je prisutan suvi ak Mn. vrsta ubriva. treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Solubor je navi e kori eno ubrivo sa borom. Cink (Zn) Reakcije na uno enje Zn preko zemlji ta nezadovoljavaju e su na zemlji tima sa visokom pH vrednosti. treba je smanjiti dodavanjem sumpora. Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica lo e projektovanog sistema. za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova ujedna enost bude najmanje 80%. aluminijum sulfata ili kiselih azotnih ubriva. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti ubrivom ako protok vode nije ujedna en. proveriti pH zemlji ta i uneti kre njak u potrebnoj koli ini.3-2. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporu enim koncentracijama i vremenima prskanja. Fungicidi Ditan i Cineb su tako e dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene nazna enim na etiketi. Preko sistema kap po kap se najce ce primenjuje azot.3 kg u septembarskom prskanju posle berbe.Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemlji te u koli ini od 450-600 g/a za jabuke i kru ke. Iako je skoro nemogu e postici 100% ravnomeran protok. Uno enje gvo a preko zemlji ta na zemlji tima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Gvo e (Fe) Do nedostatka gvo a dolazi na zemlji tima sa visokom pH vrednosti ili slabom drena om. manjem oslanjanju na ki u da sprovede azot do korenovog sistema. Po to je razlika izmedu nedostatka i suvi ka bora mala. Prednosti ovakvog na ina ubrenja ogledaju se u zna ajnoj u tedi samih ubriva (tro kovi su manji i do 50% ). Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana. Koncentraciju ne treba pove avati vi e od dva puta. treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporu enoj za prva dva prskanja. Ako je ovaj procenat ispod 80. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadr e gvo e. Najva niji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujedna en protok vode (ravnomerna primena ubriva mogu a je samo ako je i protok vode ujedna en). Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujedna en. Tako e se mo e koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim koli inama hidriranog kre njaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1. ili komercijalne helate gvo a u koncentracijama koje se preporu uju za ranija prskanja. pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri . kapacitet injektora i odre ivanje trajanja primene. a pH je iznad 7. Folijarnom primenom mo e se bolje kontrolisati koli ina bora koju biljka usvoji. ubrenje preko sistema kap po kap ubrenje preko sistema kap po kap treba pa ljivo isplanirati. Ujedna enost protoka Najva niji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem jeste ujedna en protok vode u njemu. treba ga pobolj ati ili uop te ne ubriti na ovaj na in.

ali se u naj iroj upotrebi nalaze tri: Venturi ± te na ubriva ili rastvorena vrsta ubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na su enom delu glavne cevi na mestu injektiranja. Izlazni kapacitet pumpe. Dalje se saberu tri najdu a vremena i ta vrednost (ozn ena kao Tmax) prona e na vertikalnoj osi grafika koja je ozna ena. Rastvor azota se mo e direktno uneti u sistem. Ovo su maksimalne koli ine iste supstance (zasi eni rastvori). Na grafiku je dat primer zbira tri najdu a vremena od 200s. Jadnostavan. Slede e treba sabrati tri najkra a vremena i tu vrednost. prona i na horizontalnoj osi. zbir tri najkra a vremena je 100s. Za epljenje kaplja a obi no se spre ava upotrebom filtera i pravilnim odr avanjem sistema. ozna enu kao Tmin. injektiranje ubriva u sistem se ne preporu uje. dok je realna rastvorljivost ubriva obi no malo slabija. Za merenje protoka iz pojedina nih kaplja a koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Ujedna enost protoka mo e se pobolj ati produ enjem vremena primene i injektiran ubriva ja dotle dokle je to isplativo. brz i precizan na in merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih ubriva prikazana je u tabeli. tank sa delom za ubrizgavanje ubriva ± deo vode za navodnjavanje vra a se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno ubrivo. postave se ispod kaplja a i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne nazna enu crtu. Azotna ubriva koja se mogu injektirati u sistem Azotna ubriva koja se obi no ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota. pretakaju a pumpa ± rastvor ubriva se unosi u sistem pomo u pumpe. .kvalifikovanim licima. Vr ednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. U datom primeru. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za odre ivanje stvarne rastvorljivosti ubriva u vodi za navodnjavanje. ova vrednost je jedva zadovoljavaju a (77%) i ukoliko se ona ne mo e pove ati. pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vrste injektora Postoji nekoliko vrsta injektora. Svaka posuda obele i se crtom na istoj visini. dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem. amonijum nitrat i urea. U datom primeru.

Stabla lak e usvajaju injektiranjem une en azot zbog preciznije odre enog vremena primene i uno enja ubriva direktno u zonu korena. ovu koli inu treba podeliti na tri ili vi e jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje.Iako koncentracija ubriva u sistemu za navodnjavanje mo e varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi. Injektiranje ubriva daje proizvoda u ve i stepen fleksibilnosti od primene ubriva preko zemlji ta po to se na ovaj na in ubrivo dostavlja biljkama ba onda kada im je to potrebno. Tako. Ne treba injektirati celokupnu koli inu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni.tipa zemlji ta i iskustva i ciljeva proizvoda a. sorte. Tu koli inu dalje treba pove ati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na ubrenje. Efikasnost i ispiranje Kada se injektiranje ubriva uskladi sa planom navodnjavanja i o ekivanom koli inom padavina. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapo eti koli inom azota koja je upola manja od one koja bi se ina e rasula po povr ini zemlji ta. odnosno etiri nedelje kasnije. Mo e se desiti da jedan kaplja po stablu ne bude dovoljan da obezbedi dovoljnu koli inu vode i hranljivih materija korenovom sistemu. prinos i iste koncentracije azota u li u ako se ubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom koli inom azota.3 l vode. dok se tri ili etiri kaplja a po stablu mogu koristiti na jako peskovitim zemlji tima ili kod velikih stabala. Zato ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su prognozirane jake ki e. Veoma je va no poznavati tip zemlji ta u vo njaku i dubinu do koje se prostire korenov sistem. Kolicina dubriva za injektiranje Koju koli inu ubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Koli ina i vreme zavise od starosti stabala.5 L vode na 38. od kojih e prvi biti negde u vreme cvetanja. Obi no su dovoljna dva kaplja a. Koli ine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u pore enju sa onima koje se unose preko zemlji ta.potencijalnog prinosa. Kre njak zadr ava 4. Op te pravilo je da u peskovitim zemlji tima svakih 38. visok procenat ubriva ostaje u zoni korenovog sistema. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala. svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Kada se ustanovi koja je koli ina ubriva potrebna jednom stablu. nju treba pomno iti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap. a jo 60 g i 80 g dve. kako bi se odredilo koliko je ubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja. Po gornjem primeru. u nju treba uneti 500*60g. Kako bi se pove ala efikasnost ubrenja i izbeglo spu tanje ubriva do podzemnih voda. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja. Iz ove zone ubrivo se mo e isprati ako se u sistem unosi rastvoreno u velikoj koli ini vode ili u vremenu neposredno pre ili posle navodnjavanja ili jake ki e. tip injektora ne e uticati na ravnomernost primene ubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna koli ina ubriva rasporedi u vo njaku. stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godi nje po povr ini zemlji ta e imati istu bujnost. sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godi nje. . Npr.3 l zemlji ta zadr ava 2.3 l zemlji ta. ispiranje treba svesti na najmanju mogu u meru. a glinu e oko 6 l.

sistem treba uklju iti i pustiti da dostigne ravnote u ili stepen apsolutne operativnosti. Pre nego to se zapo ne sa uno enjem ubriva. Ako jedna sekcija koja se navodnjava pomo u jednog ventila ima oko 10a ili manje. sistemu na toj sekciji je potrebno oko 20-30 min da dostigne ravnote u. Po to se injektiranje ubriva zavr i.ing. dipl.Du ina vremena injektiranja Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji du i vremenski period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva. Eric Hanson sa enleskog prevela: Katarina Markovi . sistem treba ostaviti uklju en 20-30 min kako bi celokupna koli ina ubriva iza la iz sistema. . Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog isklju ivanja i da dode do za epljenja kaplja a. FERTILIZING FRUIT CROPS.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->