P. 1
Dusan Radovic - Postovana Deco (Izbor)

Dusan Radovic - Postovana Deco (Izbor)

2.33

|Views: 22,833|Likes:
Published by mataruge

More info:

Published by: mataruge on Nov 20, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/11/2014

pdf

text

original

Dušan Radović

POŠTOVANA DECO
(Izbor)

STRAŠAN LAV Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav! Strašno, strašno! Ne pitajte – šta je jeo. Taj je jeo šta je hteo – tramvaj ceo i oblaka jedan deo! Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva... Strašno, strašno! Zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao! Strašno, strašno! Dok ga Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

CAR JOVAN Velika stvar, značajna stvar Jova je, deco, postao car! Imao je brkove do ušiju i bradu do pojasa; imao je hiljadu belih konja i hiljadu brzih pasa. Imao je još bezbroj dvoraca u zlatu i još više prostranih imanja; imao je, deco, milion vojnika i sto zlatnih odlikovanja. Imao je hiljadu sluga, i sedamdeset samo poslastičara... Svi su oni svlačili i oblačili, čuvali i hranili Njegovo Veličanstvo Cara. I on je tako vladao ko zna koliko vekova i godina, najeo se kolača i sladoleda i napio se limunada i malina. I jednog dana, kad Nj. V. Car, od čokolade i limunade nije mogao ni ići ni leći, probudio se gladan i sanjiv u svom krevetu pored peći.

ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.

Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu. Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu. Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati. A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno. Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako. Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija. I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke. Eto tako je bilo ono što mi znamo. Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve. Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban. Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu. Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

POUKA Htela je da vidi šta je dole, nagla se preko stola i – pala. Ko? Jedna viljuška radoznala.

crv. prašuma se uspavati neće. nasrtljivi stvore – vi ste glavat. Tražim nogu. manje od ništa. mrva. Ništa. nula. zvekne hladno o nečije oko. davno. već stigla visoko. Ja mu rekoh: kakva je to slava krasti noge i glockati sitno!? Lav urliknu: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. Uspavaj me. da me neki sekutići grizu. I kad prvi san na oči sede. ko ti brani. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno.. noći. To je bila glava jednog lava. san me vara. al' to nije bitno. dve nule. strašnog lava.. traži cveće a na mene sleće. da ne slažem. luda. .LOVAC I LAV Bilo je kasno leto. mesto nje se klati jedna glava. rukat. buba. Na prašumu i ostalo voće spustilo se predvečerje tavno. okat. Kažem: čudno. San me vara na drvenoj grani. i kad drugi doñe sasvim blizu – ja osetih da me nešto jede. čas neće – čas hoće. dan se skratio bitno. Bacim pogled a pogled se vrati. To je bilo. tri nule! Ja polako vratim noge gore oprostim mu čarape i nokat.

Pogledajte. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. manje od ništa.. ništa.. Lenke. Kao prvo – vezah ga za drvo. mrva. sred žute čelenke!) On promrsi nešto kao: zbogom... dan se skratio bitno. hm! rekoh. . njuh i sluh? Bilo je kasno leto... Kaži: neću više! Kao drugo – zavrnuh mu uvo. Kako čuh i ako dobro čuh Pijani ste il' vam neke smetnje razaraju trbuh. tri nule! Hm. al' živeti – već je teža stvar! Lav ponovi: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. buba. luda. dve nule. Kaži: neću više! Kao treće – pogledah ga suvo. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno.. moja ruka preti da prekrati mladosti vam čar!. Bilo je kasno leto. U životu nije teško mreti. s nešto malo pretnje. dan se skratio bitno. crv.. Kaži: neću više! Lav me šutnu iznenada nogom! Ja mu vratih čvrgu sred čelenke (Lele. nula.

sećate li se vi kako smo se . učiteljice. – Kako da se ne sećaš!. budi dobar.. ðorñe. sećaš se kako smo se vaspitavali? – A ðorñe mumla: – Ne sećam se. Zvezde na nebu treba da stoje i niko ne srne da ih skine! Al kad se od njih dugmeta skroje što deci tako lepo stoje – i onda su fine. ali ne veruje. ja sam krokodil. ŠTA JE UČITELJICA SANJALA Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona ðorña Nikolića da napiše nešto na tabli a to više nije ðorñe nego krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil! I učiteljica vidi da je krokodil. i mrak je ušao u sobu i pojeo je stvari. jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš? A ðorñe odgovara: – Molim. samo nije pojeo Gordanin palac u ustima.. – Šta je to. I tako krokodil poñe pravo na katedru. ZVEZDE Kad neka zvezda nepažljiva zaspi u toploj noći leta... zlatari je ukradu i od nje prave za decu sjajna zlatna dugmeta. Deco...OTVORIO SAM PROZOR Otvorio sam prozor. i onda su fine. Samo nije pojeo. Učiteljica mu dovikuje: – ðorñe.

i niko ne diže ruku. to je Vlada.. proboden je jedan – praziluk. A krokodil.. učiteljice. nisam ja. nisam ni ja. al' prilično prost: čačkao je nos! Zbog toga je – tra-ta-ta-ta – došlo i do rata. – A ti. Svi lepi i normalni. – Molim. I tu se učiteljica probudila. jer me jedne noći možete i pojesti! RAT Stambolskoj princezi stigao je gost. KAD SEDAM VESELIH DEČAKA. ispružio ruke i ide prema katedri.. neka mi to slobodno kaže. obešen je jedan – čiviluk. ðorñe ne zna da je bio krokodil... U trećoj klupi sedi ðorñe Nikolić. Osvojen je jedan – minderluk. – Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu. Kad je došla u školu. princ takoñe.vaspitavali?. Učiteljica ih onda sve lepo zamoli: – Deco. – Molim. trepće sanjivim očima. u klupama je čekaju njena deca. Kad sedam veselih dečaka ugazi u sedam prolećnih bara – izañe sedam pijanih čizmara. kao mesečar. ðorñe. ja nisam! – Molim. On misli na nešto drugo. Nemojte se pretvarati u krokodile. Neka digne ruku ko se seća! A deca gledaju u bivšeg ðorña. sve bliže i bliže. ako je neko ljut na mene. .. tako. a? – kaže učiteljica ðorñu. sada krokodila.

Pašće kiša i kad nema miša! Kad ne bude miša – neće biti mačke. neka.. neće biti mačke!.Kad sedam pijanih čizmara prošeta kroz sedam pekara – izañe sedam belih mlinara... Prvoj mački rečeno je redom: . I bez sira može da se bira! Kad ne bude sira – neće biti miša!. može i bez mleka! Kad ne bude mleka – neće biti sira.. Neće biti... Kad sedam crnih odžačara umire sedam strpljivih baka – gle! zeva sedam sanjivih dečaka! ZAŠTO POSTOJE MIŠEVI Kad ne bude krave – neće biti mleka. Kad sedam belih mlinara uñe kod sedam poslastičara – izañe sedam brkatih kaplara... Kad sedam brkatih kaplara po sedam tavana protumara – izañe sedam crnih odžačara. Neka...

Tu je vest mačka pet rekla mački šest. onaj mišić grao. Mišić je bio gladan i morao je odmah jesti. i kad bude sira krao – ti vikni: mrnjaooo! To je prva mačka rekla drugoj mački. jedan mišić našao je na tavanu veliki okrugli sir. ko bajagi hrči. nedeljom u rerni. Ovoliki i još veći..utorkom i sredom spavaćeš pod gredom. ručati i večerati. Čučnuo je na svoje zadnje šape – ovako – i počeo je doručkovati. Zbog toga je vrlo važno: da nam krave budu zdrave. .. da i mačke nešto važno. I te su se tačke držale sve mačke: od mačkine mačke mačke do današnje mačke. da miš sivi sira krade – da i mačke rade... da od mleka sir naprave. To je mačka osam rekla mački devet. A kad miš protrči.. Četvrtkom u šupi. kad su sredom spavale pod gredom. Ko bajagi spavaj.. kad su jednom pobegle pod krevet. nešto važno rade! PRIČA O NEZAHVALNOM MIŠU Jednog dana.

Svakoga dana sve više i više. Plavog zeca. i još mu se spavalo... ovaj zec kuću mete. jedinog na svetu. ali je taj stan stalno mirisao na sir. Da mu to bude nova kuća. I eno ga i sada tamo. A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo mirišu i koje se mogu pojesti.. Miš je bio sit i umoran. a debeli i glupi miš bež. Svoj stan u kome je živeo i u kome je spavao. ovaj zec zna da plete.. I tako je jeo. pa ponovo u onu cipelu. ovaj zec ručak kuva. I tako je rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća. Ne. U tom siru on je imao lep stan. I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu. a sira nigde nije bilo!.. . Jer je bio od sira. On je samo jeo svoju rupu. bež. Sasvim. ručao i večerao svoju rupu od sira. i tri gore pregazio.Nije više bilo sira. Ovaj zec . On je doručkovao. Ovaj zec zna da svira. Rupa je onda postala velika. I tako je on ostao u toj rupi od sira. ali je sir postao mali. Tu kuću valjda neće pojesti. ali je tu bila jedna – mačka! Skoči mačka na debelog miša. lepu veliku rupu. on je bio lenj i glup. nego da ostane u toj rupi od sira. čudnog zeca. jeo i jeo.. I to je bilo ovako: mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao tavan. dok se nije najeo i dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru. i tri mora preplivao – dok ga nisam ulovio. PLAVI ZEC Tri sam zemlje prelazio.jer celoga dana nije ništa okusio.

da udesim glas. da vam plete. lovče. Plavi zec. ovaj zec žeti ume. da vam šije. Al' kad bismo ispred kuće. Nek vide deca plavog zeca. piti i francuski govoriti – sve razume! Plavi zec. da vam broji.plesti ume. da očešljam kosu. ovaj zec šiti. da isečem nokte. da vam mete. da vam kuva. da vas čuva. pa požurim svojoj kući. čudnog zeca. da umijem lice. hrabri lovče. stade zečić da šapuće: – Pusti me. slike šara i francuski razgovara. jedini na svetu! Stavih zeca u torbak. čudni zec. jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije. da ispravim stas. čudni zec. da vam peva. da vam kroji. jedinog na svetu! .

Već pobeže. jedini na svetu! VENČANJE TUŽIBABA se najzad udala za TUŽIDEDU. kao učenik prvog razreda. – Čujem. – Tako je.Pustih zeca iz torbaka – al' se zec ne očešlja. puštate brkove – kakve bi brkove trebalo da ima direktor škole?! – Ne znam. . ne piše. u prvoj klupi u srednjem redu. dva srodna tipa. nit ispravi stas. – odgovara Živković skromno. – A ako pozovem vašeg oca? – Ni onda. oj nevoljo! Plavi zec. Nigde ne piše da se ne smeju puštati brkovi. Venčala ih je razredna. nit dotera glas. Ali ako vi. al' se zec ne umi. – Izgleda. Tek što su se uzeli i tek što su seli. TUŽIDEDA se štipa! BRKOVI Srñan Živković pustio je brkove iako ima tek sedam godina. čudni zec. nit iseče nokte.. da ste pustili brkove? – kaže mu direktor škole. drugarice. na kraj sveta.. sretni mladenci. Živkoviću. TUŽIBABA skoči: – Molim. oj nesrećo. – Mogu li znati – sa kakvim namerama? – Ne možete.

Od uveta do uveta. – Vidite li. porasle.. kad poraste. – Da li mi verujete? Došao jedan lekar strog pa kaže: – Tako mi prsluka mog. Uvrne direktor brkove pa pravo pred Živkovića. – Da li mi verujete? Majka je stalno vikala "dosta"!. mladiću šta su brkovi? – Vidim. obriše i brkove i poče da sanja kako će jednom. imati brkove velike kao krila. pa mu je koža postala tanka. al on je hteo. – Pa zar vas nije sramota!? I tu se mali Živković pokoleba.. Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo. kako će mahati brkovima i leteti iznad škole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa: – A zar vas nije sramota? A zar vas nije sramota? DA LI MI VERUJETE Umivao se jedan dečko svakoga dana. pa su mu uši rasle.– Ne znate? – Ne znam. U svakom slučaju. on je hteo. kao u narodnoj pesmi. I direktor škole pusti da mu izrastu ogromni crni brci. Obriše suze. voda je kriva! Zabranjujem mu da se umiva! – Da li mi verujete? O STIDU I SRAMOTI Jedan se stideo da pita gde je klozet. Pokazaću vam. I šta je bilo? . bez prestanka. – Dobro. za Živkovića nedostižni.

haljine i prsti. nisi ti valjda najgori prst? Jeste! Kad treba da se čačka nos – hajde ti. zidovi i takoñe prsti. Drugi put su ga vodili u rernu. Nisu ga izlečili. Makazama se mogu seći: knjige. prostirke i opet prsti. Jedan se stideo da kaže devojci da je voli I šta je bilo? Ništa. Jedan se stideo da kupi u radnji gaće. I šta je bilo? Ništa.Ništa. Išao je bez gaća. Jedan se stideo da kaže gde ga boli. Kad treba u hladnu vodu – guraj ðuru. A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez. Druga igračka je čekić. Deca su mala. Čekićem se mogu kucati: ekseri. najmanji. . Šibicama se mogu izgoreti: haljine. Svi su se izmakli. Upiškio se u gaće. ðuro. To je onaj peti. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se ðura. ðuro. Jedna igračka su makaze. Tog ðuru imaju sva deca. onda su to neki drugi prsti a ne ðura. ðuro. Udala se za drugog. Treći put igrali su se iglom. I šta je bilo? Ništa. Protiv dečje dosade izmišljene su igračke. Treća igračka su šibice. Imao je mnogo braće. a prsti su najmanji. PRIČA O MALOM PRSTU Maloj deci je dosadno. Jednom su braća povela ðuru u fioku. a ðura se izbo. ðura je išao poslednji i prikleštio je nokat. I ðura se ispekao. Da vide da li je vruće.

. Deca vole smešne stvari kao što su papadaći... kao što su sumareni. može da puši lulu koliko hoće. kao što su. da plovi smelo za Afriku žarku. ovaj strašni brod zove se SANGLBANGLTINGLTANGLROD! Kapetan mu je Hristiforijusa Kolumbusa unuk ili neki malo dalji rod.. kao što su. kao što su. kao što su. Deca vole slatke stvari kao što su sutlijaši. POZIV Poštovana deco! Ovaj divni. da jede banane i drugo havajsko voće i da se pravi važan kao neki kapetan Kuk! . kao što su kočničari... Ministarstvo mornarice naredilo je: Za mornara na taj divan brod mogu da prime samo onog ko mu brzo izgovori ime. kao što su. kao što su. I onda taj može da se penje na katarku. kao što su grilijaši.DECA VOLE Deca vole čudne stvari kao što su odžačari.

Gospoña Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile. mleko kuvala pa su site i srećne bile – belih mačaka šest. sve životinje kisnu. čudna i stara. A kad je umrla gospoña Klara.PRIČA O MAJMUNIMA Jedanput pre majmuni uopšte nisu imali repove. vrlo stara – jastuk od žute svile niko nije prao. Imali su repove. sklone se opet pod te iste kišobrane. nikog svog na svetu. I nije imala ni mamu.. ah. vrlo stara. što se zatvaraju i otvaraju. lepi. Nikada nisu mogli da budu lepi i novi.. a loviti miševe niko nije znao! Tužne su. i pošto po šumama ima mnogo drveća. tužne i gladne bile. i pošto je drveće sastavljeno od grana i pošto majmuni stalno skaču po granama – kišobrani su se stalno cepali. Mašne im je krojila. na doručak niko nije zvao. ali to nisu bili repovi nego pravi pravcati kišobrani. Cepali su se i cepali dok se nisu sasvim iscepali. TUŽNA PESMA Živela jedna gospoña Klara. čudna i stara. nikoga. Bilo im je lepo. zaspale su na jastucima od žute svile i nikada se. Ali pošto majmuni žive po šumama. Kad pada kiša. Svaki majmun po jedan mali kišobran. ni tetu. majmuni dremaju u hladu. nikad se više nisu probudile . samo majmuni otvore svoje kišobrane i čuče pod njima. Šareni. Kad je jako sunce.

telo mu je bilo sve veće. Za ručak su mu vredne žene spremale slane supe od algi i uvek neko testo. Za šest meseci progutao je tako 49 ljudi. morao je da jede sve više. A pošto je kit bio redovno gladan. meñutim. I onda su ovi ljudi. koji su već bili u kitovoj utrobi. počeo je da guta i – ljude. Kit izgleda spolja veliki. KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA Kit je velika životinja koja živi u nekim velikim morima. Kada je taj BILI. samo da im više nikoga ne utrpava. Uglavnom su svi kitovi veoma veliki i poznati su po toj svojoj veličini. Tako ga je učila njegova majka. Ili kao brod. Ili knedle. koja je takoñe bila kit. koje su takoñe rasle tu u utrobi. Neki kit BILI živeo je u Severnom moru i pošto se hranio ribama i ribljim zejtinom. posle izvesnog vremena. Kit može da bude veliki kao mala kuća. Za večeru je kit jeo ono što je ostalo od ručka i još ponešto: malo slanine i kuvanih jaja. kit je za doručak dobijao hleb namazan mašću i slane čajeve. Ili kompot od smokava. u jednom kavezu. Bilo ih je puno i prepuno. Za one koji su već bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt. od vode koja je i u Severnom moru samo slana. morao da jede tri puta dnevno. A kako mu je telo postajalo sve veće. A kako je jeo sve više. ili palačinke. porastao je kao kuća. moglo se očekivati da će on za sledećih šest meseci progutati još 49 ljudi. Ili mali kao velika soba.– belih mačaka šest. Kit je. ljudi su se mučili kao psi u toj mračnoj utrobi. jer i njemu glad dolazi redovno dnevno svakog dana. Prevrtao je repom ribarske čamce i gutao ribare. ili krofne. Da mu. i koji su kakotako udesili svoj život. I od toga dana. ali mu je iznutra prilična teskoba. I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. U gornje spratove 20 samaca. . Morao je jer je bio gladan. jedan ručak i jednu večeru. A to je dosta. u jednoj saksiji. onda su oni rešili da sami hrane kita. U prizemlje velikog kitovog tela naselile su se tri porodice. pojeo skoro sve ribe Severnog mora. od galebova koji su se takoñe smestili u utrobi. svakog dana spreme po jedan doručak. kako znaju.

SVET Cvet je čekao pčelu.Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom stomaku. Od toga su mu oči stalno bile crvene. On je. sitno ŽIVUCKAM. I ispalo je: veliki je svet. Spavao je posle ručka. Zaboravili smo da vam kažemo. pčela je tražila cvet. Dok neko gloñe – ja samo GLOCKAM. Divio se kako su lepe planine oko mora.. i da nikada ne zna da li će ručati i večerati. Kroz njegove nozdrve šikljao je visoki mlaz slane morske vode i prosipao se na njegove male oči. Dok neko peva – ja PEVUCKAM. Jednom reči. Dok neko drema – ja DREMUCKAM. kao i svi drugi kitovi. MALI ŽIVOT Dok neko pije – ja PIJUCKAM. Dok neko grize – ja samo GRICKAM. I bilo mu je bolje tu. bilo mu je vrlo dobro.. nego da se potuca po širokom i dubokom i Severnom moru. . Dok neko bode – ja samo BOCKAM. nego samo alge i samo konzerve. I tako malo. imao na glavi vodoskok. I tako onda više nije morao gutati ribare. Plivao je morem lenjo. Dok neko radi – ja RADUCKAM. i samo džakove i sanduke sa potopljenih brodova i još ponekad sitna drva za potpalu.

I čekao je da ga neko pojede. . a sav svet u cvetu! JESEN Kad počne lišće da pada. pa sam se ubo na jednu žicu. Zato što nije bio dobar.. jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog krokodila. pojedi me! Ja nisam bio dobar! A miš se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list.teško je dočekati pčelu. ali to nije bio pravi krokodil. I na kraju. I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevaljao. jednom jedan muž Krokodil i njegova žena Krokodilka.. pojedi me! A miš kaže ispod onog lista: – Ne mogu da te pojedem. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila. uz mrak i kiša pada – slika jeseni jadne. I. I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje. A svud po svetu pčele u letu. mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod tog jednog drveta. – A zašto ne možeš da me pojedeš? – Zato što ne mogu. A Krokodokodil mu ponovo reče: – Pojedi me. deco. obično pada i mrak. jedan miš i Krokodokodil kaže tom mišu: – Pojedi me. jednoga dana. I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu. još teže naći cvet. jednoga dana. uvek se još neko oklizne i padne! KROKODIL Bili su. doñe kod tog drveta. I tako je.

jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže: – Jesam. A mrav kaže: – Gladan sam i hoću da te pojedem. ispod tebe. Kad nisam bio dobar. samo mi kaži – gde si? A Krokodokodil kaže: – Tu sam. sad ću. pojeo sam te. trećeg dana. sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil onda ode svojoj kući. A mali Krokodokodil kaže zmiji: – Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo. A kad je prošla noć i još jedan dan. Jer je mislio da je to zemlja. pojedi me! A zmija kaže sa grane: – Neću da te pojedeni! I zmija ode. I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan. jedno veliko more. pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede.. . onda ću te pojesti od noge. ZAMISLITE Zamislite deco. i na jednom prozoru – princezu Nañu. A Krokodokodil kaže: – Hvala ti. i na lañi okrugle prozore.I miš ode. I onda. doñe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu nogu. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. pojedi me celog. A Krokodokodil kaže: – Mrave. drugoga dana. jedna zmija. A mrav kaže: – Dobro. i u tom moru jednu veliku lañu. a kada je bilo veče. I kaže da ga je mrav pojeo i da će sada stalno biti dobar. I bio je dobar i više ga niko nije pojeo. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. jesi li me pojeo? – Nisam. A Krokodokodil joj ponovo kaže: – Zmijo. A onda doñe u tu šumu.Ti stojiš na mojoj nozi..

bura ide. a žena vaša – princeza mila Naña! – A ja sam. deco. može i ajkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze. zataji vetar. admirali. puna laña. Zamislite onda. vetrova fijuk i talasi. puni stida. i na lañi iste okrugle prozore. deco. Kada izvali strašnu psovku na račun vetra. Strahom i bolom obuzet. – Ovo je kćer moja. i na drugom prozoru – razbojnika Kañu. I svi ćute. a car verovatno. većih sto puta od svake princeze. i jedan talas princezu skine i poče mladi život da gasi. na adresu života. to isto more. na ime mora. kralj sigurno. prepuni jeze – . deco. podiže Kañu u zagrljaj i poljubi ga nonšalantno.Zamislite sad.. ko spase mladi život njezin! Zamislite. samo Kaña skoči – i more ga zali. izvinite na smetnji. stade laña. prinčevi. svi drhte. izbeže smrti mišolovku i spase princezu iz valova. Zamislite. i u tom moru istu veliku lañu. sve oficiri. pojavi se otac princezin i reče: – Onaj biće mi zet. Zamislite sad – otac taj. sto talasa.... razbojnik Kaña! Umiri se more. Puni straha. s dopuštenjem.

lepo je živeti! Sve što leti htelo bi da leti. – Neka raste. – Neka leti.. živeti.. lepo je živeti! Sve što trči . i treba da raste! Sve što cveta htelo bi da cveta.. neka trče svi koji to mogu! Skakati. – Hrabri Kaña... i treba da cveta! Neka gleda sve što ima oko. živeti. – Neka cveta. – Neka peva. i treba da peva! Neka skače sve što ima nogu.. – reče bleda princeza – ja sam vaša Naña.. leteti. svako krilo nek leti visoko! Leteti. tata. na ovom svetu svašta se dogaña! ZDRAVICA Sve što raste htelo bi da raste.. lepo je skakatil Živeti.. i treba da leti! Sve što peva htelo bi da peva. skakati.svi gledahu u pravcu princeze. Izvinite.. lepo je leteti! Živeti.

. pevati.. oči? Rodila ih majka? Odakle nam uši. lepo je živeti! ŽIVELI! NAJBOLJA MAMA NA SVETU Najbolja mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama! Odakle nam oči. – Neka kljuca. al' je samo jedna htela da rodi baš mene! . uši? Rodila ih majka! Odakle nam ruke.htelo bi da trči. lepša nego bajka: nema deteta ni cveta dok ne rodi majka! U životu ja sam srela mnoge dobre žene. i treba da trči! Sve što kljuca htelo bi da kljuca. ruke? Rodila ih majka! Sve na svetu rodila je majka! Leti pesma oko sveta. lepo je pevati! Živeti. Pevati. živeti.. – Neka trči. i treba da kljuca! Neka peva sve što ima glas. niko lepše. vedrije od nas..

samo jedna naša mama! Blago vama.Dobra mama. Kao da je žuto ljuto Kao da nas neće! . Prodaćemo sejalice. – kupićemo grejalice. blago svima sa mamama! JESENJA PESMA Sve je pošlo naopačke. Kad je sunce odustalo Na krov da nam sleće. blago nama.. Pažnja! Pažnja! Velika jesenja kupoprodaja! Prodajemo suncobrane – kupujemo kišobrane! Prodajemo staro lišće – kupujemo pahuljice. Kad je vetar zapevao Novembarske tačke.. Prodajemo trotinete – kupujemo sanke! Kupujemo šubare – prodajemo mašne! Prodaćemo sokne – kupićemo rukavice. Kad je jesen okačila Svoje žute značke. Za vrapce i mačke. Prodaćemo sladoled – popićemo čaj! Jer! Sve je pošlo strmoglavce Za ptice i cveće. lepa mama.

Na ulicama bi svakoga časa neko pao u sneg. sedeći komotno na snegu. Da posle može kao čovek da ustane. i obućar je samo čekao da se i desna odvoji od zaleñenog snega. Zaspalo crno. na vrh glave.. Jedino obućar Klin te zime nije pao još nijedanput. I toga jutra. to jest tamo gde je hteo da padne. Gde je sunce prestalo i palo – tu je drvo stalo i zaspalo. Kada je bilo vreme – izašao je na ulicu i uputio se prema odreñenom mestu. Ljudi su se na to već toliko bili navikli. Klin se rano probudio. pa da se kao čovek pruži.. što kažu. samo da bi bio bolji od ostalih ljudi. zaspalo. PRIČA O JEDNOJ NEPOSLUŠNOJ NOZI Te zime je u Padajevcu bilo naročito klizavo. trčalo za suncem preko trava. Po krošnji mu još trag sunca luta. Zaspao cvet. Klinu se to već popelo. da i on već jednom ove zime padne. bilo je ljudi koji su.. da često nisu ni ustajali odmah. A kada je bio na odreñenom mestu – zaleteo se i okliznuo! Leva noga poletela je radosno u vis. nego bi onako na snegu posedali da porazgovaraju malo o svojim poslovima ili o zdravlju svoje dece. i drvo i trava – na jabuci malo sunce spava. zaspalo. kako se taj ukrutio! Vidi kako taj pazi na sebe! I. pred svim ljudima.DRVO SPAVA Na granici sveta drvo spava. Rešio je da padne na glavnoj ulici. On se zbog toga osećao vrlo neprijatno.. I uvek kad bi išao ulicom. znate kako je. . da se očisti od snega i ode kući mirno da spava. jer se po komšiluku počelo govoriti kako on namerno ne želi da padne. kada je sve to trebalo da bude. Jabuka ga ulovila žuta. kao da ide na voz. Zaspalo žuto. šaputali za njim: – Vidi.

Nije mogao da se zaustavi.. da se prevrne u taj lepi beli sneg. da se prevrne u taj lepi sneg oko sebe. klizajući se na jednoj nozi. Ali onda da sedne. Na svojoj desnoj nozi. A kada je siroti čovek iz ulice Ratnih drugova skrenuo prema pozorištu. . da legne. Klizao se na jednoj nozi iz ulice u ulicu.Samo još desna! Samo još desna da poleti! Ali je desna nešto oklevala. Ljudi su hteli to da gledaju. svi su lepo videli da on ne misli skoro da pada i da će ga njegova luda noga ko zna kud odneti. Stajala je sigurno na klizavom snegu i ponela Klina nekoliko metara. da lupi. Već je bilo vrlo mnogo sveta na ulicama i svi su mogli da vide kako on tužna lica juri na toj nozi i kako. Poslati su vatrogasci i železničari da se uhvate za ruke i zatvore nekoliko ulica. Dobro. maše krajevima svoga kaputa. da se razbije. mislili su oni. možda u propast. koju on već godinama čuva i odeva. Izašli su na ulice i otvorili prozore. Neka traje što duže. Sedam najjačih vatrogasaca i sedam najjačih železničara uhvatili su se za ruke i stali na ulazu u park. Dobro još i pet metara. A onda se svima učinilo kao da obućar bira gde će se prevaliti u sneg. Vatrogasci i železničari su se svañali oko toga ko je kriv. nije sedeo sa prijateljima u snegu.. već su se svi plašili da se to brzo ne svrši. nekoliko metara. A obućar je naleteo na taj lanac i raskinuo ga. kao za poslednji pozdrav. Prvo su mislili da će on ipak tu negde da padne. Oborio je sve vatrogasce i skoro sve želežničare i produžio klizanje. Pojurio je izmeñu ljudi – kao sin vetra. Ona je htela da se kliza! I čestiti obućar nije više koračao. Morali su malo da čekaju jer je obućareva noga birala najčudnije ulice i puteve.. a koja sada nije htela da ga sluša. a krajevi obućarevog kaputa plazili su se iz daleka kao jezici. Njegova luda i nezahvalna noga nosila ga je ko zna kuda. A to baš nije obična stvar kad neko tako na jednoj nozi počne da leti ulicama. da padne. da sedne. A onda su ga videli kako juri od gimnazije prema parku. A u glavi mu je bila samo jedna jedina želja: da se spusti. nije htela da pusti sirotog čoveka da padne. deco. i tako se ne dešava svakog dana.. A ta poslušna noga. Ceo grad je već izašao na ulice i u početku niko nije mislio da taj čovek treba da sedne i da se odmori. Onda je iz opštine došlo nareñenje da se taj čovek zaustavi. već je pojurio.

Kline! Stanite. ali je Klin samo proleteo na svojoj desnoj nozi. Hteli su da ga slikaju za novine. čoveče! Lepo stanite!" A on nije mogao da zaustavi svoju ludu nogu. Iste godine. ali on to nije mogao. Drugi su vikali: "Klin. Kod pijace da se postavi vatrogasna muzika a kod muzeja hor osnovne škole. najviše zbog dece koja su već dva sata plakala i pevala ispred muzeja. da ga slikaju za naše novine i za sve novine na svetu. dva Francuza. počasni. ali sa snagom i čvrstinom kakvu imaju svi nastavnici gimnastike. sa diplomom. Neka sviraju i pevaju neke lepe pesmice i neka hrabre ovog čudnog čoveka. Svet se okupljao da ga vidi. Nastavnik gimnastike je sve to izveo vrlo prosto. Vi sad već sigurno pitate: "Pa nije se. Za njim su sada na velikom rastojanju jurili automobili sa fotografima. kobajagi. nešto pred podne. Luda Klinova desna noga poletela je u vis i on je kao najsrećniji čovek na svetu pao u sneg. i valjali se po snegu. kaže strogim glasom nešto – možda će se čovek trgnuti. Vikali su sa trotoara: "Pa stanite. U opštini mu je odobreno. Slika mu je sedam meseci stajala u izlogu. Onda je iz opštine stiglo drugo nareñenje. da ne misli da je sam. Posle je postao član sportskog društva.Iz parka se opet vraćao ka glavnoj ulici. klizao celog života na toj jednoj nozi?!" Nije se klizao celog života. samo se spustite! Sedite samo!" I pokazivali su mu kako. Predsednik je stvarno najstrožim glasom vikao: "Halo. pokušala su da ponove njegov podvig ali bezuspešno. da ga pita. sa tužnim izrazom na licu. braća Kurije. da mu on onako. ni to nije pomoglo. Jurio je. kroz ulice. deco. Pesmice su zaista bile lepe i poletne ali se on nije mogao zaustaviti. I kad je obućar naišao – iznenada se okrenuo i podmetnuo mu nogu. Ali. preko mostova. valjda. zaboga!". Ljudi ga nisu razumeli. pa opet u park. Stajao je na Starom mostu i kobajagi ga sve to nije interesovalo. Onda su poslali po predsednika svih obućara u Padajevcu. nastavnik gimnastike iz Velike gimnazije otišao je u opštinu i zamolio da on nešto pokuša. pored železničara i vatrogasaca koji su se još uvek svañali. gledao poznata lica u masi koja ga je svuda pratila i dočekivala. Klizao se na jednoj nozi – iz ulice Sedam lipa u Pinterski sokak. Obućar je dva puta proleteo pored duvačkog orkestra i dva puta pored sirote dečice koja su se mrzla na snegu zbog njega. da ga dodirne. Klizali su se samo 9 metara i 15 . Oko pola dvanaest. iz Pinterskog sokaka pravo na Trg braće i sestara.

SLOVO ZA SVE ŠTO JE LEPO I SLATKO "D" se kao dugme prišilo za nepce.santimetara.. draga dušo moja. kao košuta skakuće kroz reči. pa samo sladi: dudinjo. RRRRRR kad nešto kroz nešto srlja. veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje. . Kopitom kopa. Kas kroz kukuruza klas. i još su se pridržavali rukom! KRAKATO SLOVO "K"krakato spremilo se za skok. "R" SE KOTRLJA RRRRRR kad se nešto o nešto trlja. "D" kao dobar dan. "D" kao slatki nadev jezika. Oblak o oblak pa grrrrrrmi i celo nebo u srebrnoj srrrrrrmi. kao medenjak. drenjino. RRRRRR kad se nešto niz nešto kotrlja. dunjo.. dinjo. RRRRRR kad se nešto nečim drlja.

uostalom. . "Savaloralinovački" – ko će to još pamtiti i unositi u spiskove?! Kažu: dosta je već raznih Štrkljića i Pržibaburovića. Kad bi tog Lazarova zaboleo zub. – Vaše ime ne može se lepo ni izgovoriti. kako li beše. Jednom jedan Francuz umalo nije skočio u Nil da spase druga koji je bio u krokodilskoj opasnosti. kad su ga upisivali u školu. "C" zvecka kao cekin. ali smeta celom svetu. ima hrabrih ljudi. sa tim Lazarovom i tim Francuzom.. "C" svetluca kao svitac. kad smo ih već uzeli u priču. danas bismo vam mogli ispričati priču o Lazarovu. i ja se već kajem što sam ih spomenuo. "C" cicijaši kao cucla. dugačko ti ime! I tako taj. da Lazarova ne bi mogao razumeti. Evo. PRIČA O SAVALORALINOVAČKOM Ako hoćete. I šta sada.. niko toliko hrabar. Pre svega. Prosto – hajde iz škole. I nije. bar što se tiče zubobolje. deco. da ga ponekad prosto skratimo na "S". Upisali ga u prvi razred. Jer sve to nije ništa prema jednom Savaloralinovačkom. on bi se tako uplašio da ni sam sebi nije smeo reći koji ga zub boli. ali se to ne primeti. valjda. koji je imao tako dugačko i nespretno ime da je celog života imao neprilike zbog toga.. U treći nisu hteli da ga upišu. Ništa naročito. upisali u drugi. "C" pecka kao vic. A inače..CUCLA JE CICIJA "C" kijuca kao žalac. Sad više ne smeta školi. napusti školu i nañe se na ulici. recite ga vi! Savaloralinovački lepo reče "Savaloralinovački". "C" bocka kao špric. nećemo sada još i Savalava. zbog toga je i nepoželjan za školu.

ne mora baš ni da bude mnogo velika. trebalo bi vikati. I tako. i lako bi se reklo "Periću". Mlado pokolenje i Zmajeve dečje igre.Niko ne voli dugačka imena. recimo. valjda. Ni da govori ni da piše. nešto je najbolje što se ikada izdavalo za djecu na prostorima bivše Jugoslavije. koja je godinama izvoñena s najvećim uspjehom. postave se skele i zida kuća. a za knjigu Smešne reči počasnu diplomu Hans Kristijan Andersen Meñunarodne organizacije za dječju književnost. Odjednom. Tu. gdje je živio od svojih dječačkih dana do smrti. Da li? Taj Savaloralinovački radi. uz Čika-Jovu Zmaja najveći srpski dječiji pisac. . izmakne se čovek i poče misliti o svojoj sudbini. A Lazarovu su izvadili zub. Školovao se u Subotici i Beogradu. Tužibaba i devet jednočinki (1955). predsedniku ode voz. Dušan Radović je za života primio najveće nagrade za doprinos dječijoj književnosti: Neven. I dok on izgovori "Savaloralinovački". Smešne reči (1961). roñen je 1922. na slovo. godine u Nišu. ali Savaloralinovačkom izreći ime značilo bi osuditi ga nevinog na smrt. Onda mu oni izvade jedan. hteli su da ga upoznaju sa predsednikom opštine iz Grabulje. meñu kojima su najznačajnije: Poštovana deco (1954). Zatim se "S" zaposli kao zidar."Mitiću". Napisao je više knjiga za djecu. te pozorišnu predstavu Na slovo. koji je Dušan Radović ureñivao. ime ne igra nikakvu ulogu. Jednom. Tu bar nema mnogo spiskova. poleti dole cigla. Čuvena je njegova knjiga za odrasle Beograde. i prestane ga boleti. pa i "Vasiljeviću". a on nije umeo ili nije smeo da kaže. Viknu oni zato nešto drugo. A onaj Francuz nije skočio u Nil jer se krokodil predomislio i otputovao na drugu stranu. na železničkoj stanici. Pričam ti priču (1963) i Razbojnik Kaña i princeza Naña (1967). Pitali ga koji ga boli. dobro jutro. a predškolski list Poletarac. Vide radnici – pada cigla. BILJEŠKA O PISCU DUŠAN RADOVIĆ. bilo koji. kraće. dole a njegovi drugovi gore.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->