Dušan Radović

POŠTOVANA DECO
(Izbor)

STRAŠAN LAV Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav! Strašno, strašno! Ne pitajte – šta je jeo. Taj je jeo šta je hteo – tramvaj ceo i oblaka jedan deo! Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva... Strašno, strašno! Zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao! Strašno, strašno! Dok ga Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

CAR JOVAN Velika stvar, značajna stvar Jova je, deco, postao car! Imao je brkove do ušiju i bradu do pojasa; imao je hiljadu belih konja i hiljadu brzih pasa. Imao je još bezbroj dvoraca u zlatu i još više prostranih imanja; imao je, deco, milion vojnika i sto zlatnih odlikovanja. Imao je hiljadu sluga, i sedamdeset samo poslastičara... Svi su oni svlačili i oblačili, čuvali i hranili Njegovo Veličanstvo Cara. I on je tako vladao ko zna koliko vekova i godina, najeo se kolača i sladoleda i napio se limunada i malina. I jednog dana, kad Nj. V. Car, od čokolade i limunade nije mogao ni ići ni leći, probudio se gladan i sanjiv u svom krevetu pored peći.

ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.

Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu. Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu. Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati. A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno. Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako. Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija. I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke. Eto tako je bilo ono što mi znamo. Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve. Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban. Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu. Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

POUKA Htela je da vidi šta je dole, nagla se preko stola i – pala. Ko? Jedna viljuška radoznala.

dve nule. traži cveće a na mene sleće. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. već stigla visoko. buba. mrva. Ništa. da me neki sekutići grizu. zvekne hladno o nečije oko. nula. san me vara. nasrtljivi stvore – vi ste glavat. crv. Tražim nogu. Kažem: čudno. Na prašumu i ostalo voće spustilo se predvečerje tavno. I kad prvi san na oči sede. tri nule! Ja polako vratim noge gore oprostim mu čarape i nokat. prašuma se uspavati neće. mesto nje se klati jedna glava. To je bilo. dan se skratio bitno. ko ti brani. To je bila glava jednog lava. Bacim pogled a pogled se vrati.. strašnog lava. Ja mu rekoh: kakva je to slava krasti noge i glockati sitno!? Lav urliknu: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. Uspavaj me. luda.. davno. . noći. San me vara na drvenoj grani. da ne slažem.LOVAC I LAV Bilo je kasno leto. čas neće – čas hoće. rukat. manje od ništa. i kad drugi doñe sasvim blizu – ja osetih da me nešto jede. al' to nije bitno. okat.

. al' živeti – već je teža stvar! Lav ponovi: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. njuh i sluh? Bilo je kasno leto. buba. mrva. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. tri nule! Hm. Kao prvo – vezah ga za drvo. dve nule. hm! rekoh. sred žute čelenke!) On promrsi nešto kao: zbogom. manje od ništa. Kaži: neću više! Lav me šutnu iznenada nogom! Ja mu vratih čvrgu sred čelenke (Lele. Kaži: neću više! Kao treće – pogledah ga suvo. Kako čuh i ako dobro čuh Pijani ste il' vam neke smetnje razaraju trbuh... nula... Bilo je kasno leto.Pogledajte.. luda.. U životu nije teško mreti. s nešto malo pretnje. crv... Kaži: neću više! Kao drugo – zavrnuh mu uvo. Lenke. moja ruka preti da prekrati mladosti vam čar!. dan se skratio bitno. ništa. dan se skratio bitno.

ja sam krokodil. zlatari je ukradu i od nje prave za decu sjajna zlatna dugmeta. Samo nije pojeo.. ðorñe. I tako krokodil poñe pravo na katedru. i onda su fine. Deco. ZVEZDE Kad neka zvezda nepažljiva zaspi u toploj noći leta. učiteljice. i mrak je ušao u sobu i pojeo je stvari. Zvezde na nebu treba da stoje i niko ne srne da ih skine! Al kad se od njih dugmeta skroje što deci tako lepo stoje – i onda su fine. sećaš se kako smo se vaspitavali? – A ðorñe mumla: – Ne sećam se.. ali ne veruje. Učiteljica mu dovikuje: – ðorñe. jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš? A ðorñe odgovara: – Molim. budi dobar.OTVORIO SAM PROZOR Otvorio sam prozor... – Šta je to. ŠTA JE UČITELJICA SANJALA Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona ðorña Nikolića da napiše nešto na tabli a to više nije ðorñe nego krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil! I učiteljica vidi da je krokodil.. samo nije pojeo Gordanin palac u ustima. – Kako da se ne sećaš!. sećate li se vi kako smo se ..

trepće sanjivim očima. tako.vaspitavali?. – A ti. – Molim. u klupama je čekaju njena deca. Kad sedam veselih dečaka ugazi u sedam prolećnih bara – izañe sedam pijanih čizmara. Nemojte se pretvarati u krokodile. sada krokodila. Osvojen je jedan – minderluk. KAD SEDAM VESELIH DEČAKA. Svi lepi i normalni. ako je neko ljut na mene. I tu se učiteljica probudila.. to je Vlada. . učiteljice. al' prilično prost: čačkao je nos! Zbog toga je – tra-ta-ta-ta – došlo i do rata.. ðorñe... i niko ne diže ruku. neka mi to slobodno kaže. Učiteljica ih onda sve lepo zamoli: – Deco. – Molim. nisam ja. proboden je jedan – praziluk. kao mesečar. ja nisam! – Molim. ðorñe ne zna da je bio krokodil. Kad je došla u školu.. A krokodil. – Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu. U trećoj klupi sedi ðorñe Nikolić. sve bliže i bliže. ispružio ruke i ide prema katedri. princ takoñe. obešen je jedan – čiviluk. nisam ni ja. jer me jedne noći možete i pojesti! RAT Stambolskoj princezi stigao je gost. a? – kaže učiteljica ðorñu. Neka digne ruku ko se seća! A deca gledaju u bivšeg ðorña. On misli na nešto drugo..

Neka. može i bez mleka! Kad ne bude mleka – neće biti sira. Prvoj mački rečeno je redom: . Kad sedam belih mlinara uñe kod sedam poslastičara – izañe sedam brkatih kaplara... Pašće kiša i kad nema miša! Kad ne bude miša – neće biti mačke.. neće biti mačke!... Kad sedam brkatih kaplara po sedam tavana protumara – izañe sedam crnih odžačara... I bez sira može da se bira! Kad ne bude sira – neće biti miša!...Kad sedam pijanih čizmara prošeta kroz sedam pekara – izañe sedam belih mlinara.. Kad sedam crnih odžačara umire sedam strpljivih baka – gle! zeva sedam sanjivih dečaka! ZAŠTO POSTOJE MIŠEVI Kad ne bude krave – neće biti mleka. Neće biti. neka.

To je mačka osam rekla mački devet. . Čučnuo je na svoje zadnje šape – ovako – i počeo je doručkovati. kad su jednom pobegle pod krevet. onaj mišić grao. ko bajagi hrči... Mišić je bio gladan i morao je odmah jesti. i kad bude sira krao – ti vikni: mrnjaooo! To je prva mačka rekla drugoj mački.. Tu je vest mačka pet rekla mački šest. Ovoliki i još veći. nešto važno rade! PRIČA O NEZAHVALNOM MIŠU Jednog dana. jedan mišić našao je na tavanu veliki okrugli sir.. da od mleka sir naprave. da i mačke nešto važno.. Zbog toga je vrlo važno: da nam krave budu zdrave.. A kad miš protrči. nedeljom u rerni. kad su sredom spavale pod gredom. Ko bajagi spavaj. da miš sivi sira krade – da i mačke rade.utorkom i sredom spavaćeš pod gredom. ručati i večerati. I te su se tačke držale sve mačke: od mačkine mačke mačke do današnje mačke. Četvrtkom u šupi.

A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo mirišu i koje se mogu pojesti. lepu veliku rupu. a sira nigde nije bilo!. Tu kuću valjda neće pojesti. On je doručkovao. I tako je on ostao u toj rupi od sira. ovaj zec kuću mete. ručao i večerao svoju rupu od sira.. jedinog na svetu. ovaj zec zna da plete. Da mu to bude nova kuća. jeo i jeo. Miš je bio sit i umoran. pa ponovo u onu cipelu. PLAVI ZEC Tri sam zemlje prelazio. ovaj zec ručak kuva. Rupa je onda postala velika. a debeli i glupi miš bež. Plavog zeca. Sasvim. i još mu se spavalo. I tako je jeo.Nije više bilo sira. ali je taj stan stalno mirisao na sir. U tom siru on je imao lep stan. i tri gore pregazio. on je bio lenj i glup. I eno ga i sada tamo... Svakoga dana sve više i više. Ovaj zec zna da svira. On je samo jeo svoju rupu. Ovaj zec . nego da ostane u toj rupi od sira. Ne.jer celoga dana nije ništa okusio.. bež. I tako je rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća. dok se nije najeo i dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru. i tri mora preplivao – dok ga nisam ulovio.. . ali je tu bila jedna – mačka! Skoči mačka na debelog miša. čudnog zeca. Jer je bio od sira. ali je sir postao mali. I to je bilo ovako: mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao tavan.. I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu. Svoj stan u kome je živeo i u kome je spavao.

čudni zec. lovče.plesti ume. hrabri lovče. piti i francuski govoriti – sve razume! Plavi zec. da vas čuva. ovaj zec šiti. da udesim glas. da očešljam kosu. jedinog na svetu! . da isečem nokte. Nek vide deca plavog zeca. da vam kroji. da vam peva. slike šara i francuski razgovara. jedini na svetu! Stavih zeca u torbak. da umijem lice. Plavi zec. čudni zec. da vam broji. ovaj zec žeti ume. da ispravim stas. da vam plete. da vam kuva. čudnog zeca. stade zečić da šapuće: – Pusti me. Al' kad bismo ispred kuće. pa požurim svojoj kući. da vam šije. jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije. da vam mete.

– A ako pozovem vašeg oca? – Ni onda.. Ali ako vi. nit iseče nokte. nit dotera glas. Već pobeže. oj nevoljo! Plavi zec. TUŽIBABA skoči: – Molim. Nigde ne piše da se ne smeju puštati brkovi. jedini na svetu! VENČANJE TUŽIBABA se najzad udala za TUŽIDEDU. Tek što su se uzeli i tek što su seli.Pustih zeca iz torbaka – al' se zec ne očešlja. u prvoj klupi u srednjem redu. al' se zec ne umi. Venčala ih je razredna. – Tako je. puštate brkove – kakve bi brkove trebalo da ima direktor škole?! – Ne znam. dva srodna tipa. ne piše.. – Izgleda. oj nesrećo. da ste pustili brkove? – kaže mu direktor škole. TUŽIDEDA se štipa! BRKOVI Srñan Živković pustio je brkove iako ima tek sedam godina. . na kraj sveta. sretni mladenci. nit ispravi stas. kao učenik prvog razreda. drugarice. Živkoviću. – odgovara Živković skromno. – Čujem. čudni zec. – Mogu li znati – sa kakvim namerama? – Ne možete.

– Ne znate? – Ne znam. U svakom slučaju. – Dobro. kao u narodnoj pesmi. bez prestanka. – Vidite li. al on je hteo. porasle. Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo. – Da li mi verujete? Majka je stalno vikala "dosta"!. pa mu je koža postala tanka. on je hteo. kako će mahati brkovima i leteti iznad škole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa: – A zar vas nije sramota? A zar vas nije sramota? DA LI MI VERUJETE Umivao se jedan dečko svakoga dana. pa su mu uši rasle. imati brkove velike kao krila.. I direktor škole pusti da mu izrastu ogromni crni brci. Uvrne direktor brkove pa pravo pred Živkovića.. kad poraste. – Da li mi verujete? Došao jedan lekar strog pa kaže: – Tako mi prsluka mog. – Pa zar vas nije sramota!? I tu se mali Živković pokoleba. Od uveta do uveta. voda je kriva! Zabranjujem mu da se umiva! – Da li mi verujete? O STIDU I SRAMOTI Jedan se stideo da pita gde je klozet. I šta je bilo? . za Živkovića nedostižni. Obriše suze. obriše i brkove i poče da sanja kako će jednom. Pokazaću vam. mladiću šta su brkovi? – Vidim.

A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez. Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli. I šta je bilo? Ništa. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se ðura. Da vide da li je vruće. najmanji. haljine i prsti. ðuro. ðuro. Jedan se stideo da kaže devojci da je voli I šta je bilo? Ništa. Druga igračka je čekić. prostirke i opet prsti. Treća igračka su šibice.Ništa. . Makazama se mogu seći: knjige. Jednom su braća povela ðuru u fioku. Šibicama se mogu izgoreti: haljine. onda su to neki drugi prsti a ne ðura. Upiškio se u gaće. a prsti su najmanji. I ðura se ispekao. ðura je išao poslednji i prikleštio je nokat. Protiv dečje dosade izmišljene su igračke. zidovi i takoñe prsti. Jedan se stideo da kaže gde ga boli. Nisu ga izlečili. Čekićem se mogu kucati: ekseri. Jedna igračka su makaze. Kad treba u hladnu vodu – guraj ðuru. I šta je bilo? Ništa. Tog ðuru imaju sva deca. To je onaj peti. PRIČA O MALOM PRSTU Maloj deci je dosadno. nisi ti valjda najgori prst? Jeste! Kad treba da se čačka nos – hajde ti. Jedan se stideo da kupi u radnji gaće. Imao je mnogo braće. Udala se za drugog. a ðura se izbo. ðuro. Deca su mala. Išao je bez gaća. Drugi put su ga vodili u rernu.

kao što su.. I onda taj može da se penje na katarku. kao što su grilijaši. POZIV Poštovana deco! Ovaj divni. kao što su. ovaj strašni brod zove se SANGLBANGLTINGLTANGLROD! Kapetan mu je Hristiforijusa Kolumbusa unuk ili neki malo dalji rod... kao što su. da plovi smelo za Afriku žarku. može da puši lulu koliko hoće.. kao što su sumareni.DECA VOLE Deca vole čudne stvari kao što su odžačari.. Deca vole slatke stvari kao što su sutlijaši. Deca vole smešne stvari kao što su papadaći. kao što su kočničari. kao što su. kao što su. da jede banane i drugo havajsko voće i da se pravi važan kao neki kapetan Kuk! .. kao što su. Ministarstvo mornarice naredilo je: Za mornara na taj divan brod mogu da prime samo onog ko mu brzo izgovori ime.

samo majmuni otvore svoje kišobrane i čuče pod njima. nikad se više nisu probudile . Gospoña Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile. sklone se opet pod te iste kišobrane.PRIČA O MAJMUNIMA Jedanput pre majmuni uopšte nisu imali repove. vrlo stara. lepi.. Imali su repove. Cepali su se i cepali dok se nisu sasvim iscepali. i pošto je drveće sastavljeno od grana i pošto majmuni stalno skaču po granama – kišobrani su se stalno cepali. Nikada nisu mogli da budu lepi i novi.. a loviti miševe niko nije znao! Tužne su. TUŽNA PESMA Živela jedna gospoña Klara. Ali pošto majmuni žive po šumama. Kad je jako sunce. nikoga. ah. Šareni. zaspale su na jastucima od žute svile i nikada se. čudna i stara. A kad je umrla gospoña Klara. I nije imala ni mamu. mleko kuvala pa su site i srećne bile – belih mačaka šest. tužne i gladne bile. ni tetu. Mašne im je krojila. na doručak niko nije zvao. Kad pada kiša. i pošto po šumama ima mnogo drveća. sve životinje kisnu. Svaki majmun po jedan mali kišobran. Bilo im je lepo. što se zatvaraju i otvaraju. čudna i stara. nikog svog na svetu. vrlo stara – jastuk od žute svile niko nije prao. majmuni dremaju u hladu. ali to nisu bili repovi nego pravi pravcati kišobrani.

od vode koja je i u Severnom moru samo slana. morao je da jede sve više. ili palačinke. jedan ručak i jednu večeru. Neki kit BILI živeo je u Severnom moru i pošto se hranio ribama i ribljim zejtinom. počeo je da guta i – ljude. Kit izgleda spolja veliki. morao da jede tri puta dnevno. KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA Kit je velika životinja koja živi u nekim velikim morima. U gornje spratove 20 samaca. onda su oni rešili da sami hrane kita. pojeo skoro sve ribe Severnog mora. Bilo ih je puno i prepuno. Ili kao brod. Kada je taj BILI. posle izvesnog vremena. Tako ga je učila njegova majka. samo da im više nikoga ne utrpava. ili krofne. koji su već bili u kitovoj utrobi. moglo se očekivati da će on za sledećih šest meseci progutati još 49 ljudi. koje su takoñe rasle tu u utrobi. A kako je jeo sve više. kako znaju. ljudi su se mučili kao psi u toj mračnoj utrobi. u jednoj saksiji. od galebova koji su se takoñe smestili u utrobi. jer i njemu glad dolazi redovno dnevno svakog dana. Prevrtao je repom ribarske čamce i gutao ribare. Ili mali kao velika soba. Za one koji su već bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt. I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. Za večeru je kit jeo ono što je ostalo od ručka i još ponešto: malo slanine i kuvanih jaja. Kit je. ali mu je iznutra prilična teskoba. telo mu je bilo sve veće. meñutim. porastao je kao kuća. koja je takoñe bila kit. Za šest meseci progutao je tako 49 ljudi. A pošto je kit bio redovno gladan. A kako mu je telo postajalo sve veće. i koji su kakotako udesili svoj život. A to je dosta. Ili knedle. u jednom kavezu. Za ručak su mu vredne žene spremale slane supe od algi i uvek neko testo. svakog dana spreme po jedan doručak. Morao je jer je bio gladan. Uglavnom su svi kitovi veoma veliki i poznati su po toj svojoj veličini. Ili kompot od smokava. Da mu. I od toga dana. Kit može da bude veliki kao mala kuća. I onda su ovi ljudi. .– belih mačaka šest. U prizemlje velikog kitovog tela naselile su se tri porodice. kit je za doručak dobijao hleb namazan mašću i slane čajeve.

Dok neko drema – ja DREMUCKAM. On je. nego da se potuca po širokom i dubokom i Severnom moru. I tako malo. Divio se kako su lepe planine oko mora. Dok neko gloñe – ja samo GLOCKAM. I bilo mu je bolje tu. Dok neko bode – ja samo BOCKAM. nego samo alge i samo konzerve.. Spavao je posle ručka. Dok neko radi – ja RADUCKAM. sitno ŽIVUCKAM. i samo džakove i sanduke sa potopljenih brodova i još ponekad sitna drva za potpalu. Dok neko peva – ja PEVUCKAM. Od toga su mu oči stalno bile crvene. imao na glavi vodoskok. Kroz njegove nozdrve šikljao je visoki mlaz slane morske vode i prosipao se na njegove male oči. I ispalo je: veliki je svet. . pčela je tražila cvet. Plivao je morem lenjo. SVET Cvet je čekao pčelu. Dok neko grize – ja samo GRICKAM..Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom stomaku. kao i svi drugi kitovi. bilo mu je vrlo dobro. MALI ŽIVOT Dok neko pije – ja PIJUCKAM. Zaboravili smo da vam kažemo. i da nikada ne zna da li će ručati i večerati. I tako onda više nije morao gutati ribare. Jednom reči.

jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog krokodila. – A zašto ne možeš da me pojedeš? – Zato što ne mogu. I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu. doñe kod tog drveta.teško je dočekati pčelu. jednom jedan muž Krokodil i njegova žena Krokodilka. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila. još teže naći cvet. jednoga dana. I. a sav svet u cvetu! JESEN Kad počne lišće da pada.. I tako je. deco. jednoga dana. I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje. A Krokodokodil mu ponovo reče: – Pojedi me. I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevaljao. I čekao je da ga neko pojede. obično pada i mrak. A svud po svetu pčele u letu. ali to nije bio pravi krokodil.. uvek se još neko oklizne i padne! KROKODIL Bili su. jedan miš i Krokodokodil kaže tom mišu: – Pojedi me. . pojedi me! A miš kaže ispod onog lista: – Ne mogu da te pojedem. Zato što nije bio dobar. mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod tog jednog drveta. pojedi me! Ja nisam bio dobar! A miš se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list. pa sam se ubo na jednu žicu. I na kraju. uz mrak i kiša pada – slika jeseni jadne.

I onda. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. doñe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu nogu. ZAMISLITE Zamislite deco. . A Krokodokodil kaže: – Hvala ti. jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže: – Jesam. pojedi me! A zmija kaže sa grane: – Neću da te pojedeni! I zmija ode. drugoga dana. ispod tebe. A mrav kaže: – Gladan sam i hoću da te pojedem. Kad nisam bio dobar. A Krokodokodil kaže: – Mrave. sad ću. jesi li me pojeo? – Nisam. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. A mali Krokodokodil kaže zmiji: – Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo. i na lañi okrugle prozore. I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan. jedna zmija. pojeo sam te. A mrav kaže: – Dobro. I bio je dobar i više ga niko nije pojeo. Jer je mislio da je to zemlja. onda ću te pojesti od noge. I kaže da ga je mrav pojeo i da će sada stalno biti dobar. A Krokodokodil joj ponovo kaže: – Zmijo.I miš ode. samo mi kaži – gde si? A Krokodokodil kaže: – Tu sam... A onda doñe u tu šumu. pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede. i na jednom prozoru – princezu Nañu. sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil onda ode svojoj kući. A kad je prošla noć i još jedan dan. trećeg dana. i u tom moru jednu veliku lañu. pojedi me celog. jedno veliko more. a kada je bilo veče.Ti stojiš na mojoj nozi.

svi drhte.. stade laña. deco. puna laña. izbeže smrti mišolovku i spase princezu iz valova. i na drugom prozoru – razbojnika Kañu. može i ajkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze. puni stida. kralj sigurno.. izvinite na smetnji. vetrova fijuk i talasi. većih sto puta od svake princeze. Zamislite. na adresu života. razbojnik Kaña! Umiri se more. admirali. prinčevi. i u tom moru istu veliku lañu. podiže Kañu u zagrljaj i poljubi ga nonšalantno. deco. i na lañi iste okrugle prozore. sve oficiri. bura ide. i jedan talas princezu skine i poče mladi život da gasi. deco. Kada izvali strašnu psovku na račun vetra. ko spase mladi život njezin! Zamislite. sto talasa. s dopuštenjem. zataji vetar. Zamislite onda. I svi ćute. a car verovatno.. na ime mora. samo Kaña skoči – i more ga zali. pojavi se otac princezin i reče: – Onaj biće mi zet. a žena vaša – princeza mila Naña! – A ja sam. Zamislite sad – otac taj.Zamislite sad. to isto more. – Ovo je kćer moja. Puni straha.. Strahom i bolom obuzet. prepuni jeze – .

.. Izvinite. lepo je skakatil Živeti.. živeti.. tata. lepo je živeti! Sve što trči . neka trče svi koji to mogu! Skakati.. lepo je živeti! Sve što leti htelo bi da leti.. i treba da peva! Neka skače sve što ima nogu. – Neka raste. – Neka cveta. i treba da leti! Sve što peva htelo bi da peva. – reče bleda princeza – ja sam vaša Naña. – Neka peva. i treba da cveta! Neka gleda sve što ima oko. na ovom svetu svašta se dogaña! ZDRAVICA Sve što raste htelo bi da raste. svako krilo nek leti visoko! Leteti...svi gledahu u pravcu princeze. – Hrabri Kaña. – Neka leti.. skakati. leteti. i treba da raste! Sve što cveta htelo bi da cveta.. lepo je leteti! Živeti. živeti.

ruke? Rodila ih majka! Sve na svetu rodila je majka! Leti pesma oko sveta. oči? Rodila ih majka? Odakle nam uši. vedrije od nas... živeti. lepo je pevati! Živeti. Pevati. i treba da kljuca! Neka peva sve što ima glas. uši? Rodila ih majka! Odakle nam ruke. al' je samo jedna htela da rodi baš mene! .. lepša nego bajka: nema deteta ni cveta dok ne rodi majka! U životu ja sam srela mnoge dobre žene. – Neka kljuca. niko lepše.. i treba da trči! Sve što kljuca htelo bi da kljuca. pevati. – Neka trči.htelo bi da trči. lepo je živeti! ŽIVELI! NAJBOLJA MAMA NA SVETU Najbolja mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama! Odakle nam oči.

Za vrapce i mačke. Kao da je žuto ljuto Kao da nas neće! . Kad je sunce odustalo Na krov da nam sleće. samo jedna naša mama! Blago vama.. Prodajemo trotinete – kupujemo sanke! Kupujemo šubare – prodajemo mašne! Prodaćemo sokne – kupićemo rukavice. – kupićemo grejalice. blago svima sa mamama! JESENJA PESMA Sve je pošlo naopačke. Kad je jesen okačila Svoje žute značke. Kad je vetar zapevao Novembarske tačke. lepa mama. blago nama. Prodaćemo sladoled – popićemo čaj! Jer! Sve je pošlo strmoglavce Za ptice i cveće. Pažnja! Pažnja! Velika jesenja kupoprodaja! Prodajemo suncobrane – kupujemo kišobrane! Prodajemo staro lišće – kupujemo pahuljice.. Prodaćemo sejalice.Dobra mama.

pa da se kao čovek pruži. . šaputali za njim: – Vidi.. Jedino obućar Klin te zime nije pao još nijedanput. da se očisti od snega i ode kući mirno da spava.DRVO SPAVA Na granici sveta drvo spava. I uvek kad bi išao ulicom. Klin se rano probudio. bilo je ljudi koji su. Zaspao cvet. Da posle može kao čovek da ustane. jer se po komšiluku počelo govoriti kako on namerno ne želi da padne. što kažu. A kada je bio na odreñenom mestu – zaleteo se i okliznuo! Leva noga poletela je radosno u vis. da i on već jednom ove zime padne. Zaspalo žuto.. sedeći komotno na snegu. kada je sve to trebalo da bude. Po krošnji mu još trag sunca luta. samo da bi bio bolji od ostalih ljudi. I toga jutra. Jabuka ga ulovila žuta. Kada je bilo vreme – izašao je na ulicu i uputio se prema odreñenom mestu. kako se taj ukrutio! Vidi kako taj pazi na sebe! I. Na ulicama bi svakoga časa neko pao u sneg. znate kako je. PRIČA O JEDNOJ NEPOSLUŠNOJ NOZI Te zime je u Padajevcu bilo naročito klizavo. pred svim ljudima. Rešio je da padne na glavnoj ulici. zaspalo. i obućar je samo čekao da se i desna odvoji od zaleñenog snega. nego bi onako na snegu posedali da porazgovaraju malo o svojim poslovima ili o zdravlju svoje dece. to jest tamo gde je hteo da padne. On se zbog toga osećao vrlo neprijatno. Klinu se to već popelo... Gde je sunce prestalo i palo – tu je drvo stalo i zaspalo. Zaspalo crno. na vrh glave. trčalo za suncem preko trava. da često nisu ni ustajali odmah. Ljudi su se na to već toliko bili navikli. i drvo i trava – na jabuci malo sunce spava. zaspalo. kao da ide na voz.

maše krajevima svoga kaputa. i tako se ne dešava svakog dana. klizajući se na jednoj nozi. Na svojoj desnoj nozi. Stajala je sigurno na klizavom snegu i ponela Klina nekoliko metara. nije sedeo sa prijateljima u snegu. A ta poslušna noga. Dobro još i pet metara. a krajevi obućarevog kaputa plazili su se iz daleka kao jezici. Neka traje što duže. A obućar je naleteo na taj lanac i raskinuo ga. možda u propast. Klizao se na jednoj nozi iz ulice u ulicu.. mislili su oni. kao za poslednji pozdrav. da sedne. Oborio je sve vatrogasce i skoro sve želežničare i produžio klizanje. da se prevrne u taj lepi beli sneg. Pojurio je izmeñu ljudi – kao sin vetra.. Sedam najjačih vatrogasaca i sedam najjačih železničara uhvatili su se za ruke i stali na ulazu u park. da padne. A onda su ga videli kako juri od gimnazije prema parku. Ona je htela da se kliza! I čestiti obućar nije više koračao. Prvo su mislili da će on ipak tu negde da padne. koju on već godinama čuva i odeva. Vatrogasci i železničari su se svañali oko toga ko je kriv. Poslati su vatrogasci i železničari da se uhvate za ruke i zatvore nekoliko ulica. A u glavi mu je bila samo jedna jedina želja: da se spusti. a koja sada nije htela da ga sluša. Ali onda da sedne. Morali su malo da čekaju jer je obućareva noga birala najčudnije ulice i puteve. već su se svi plašili da se to brzo ne svrši. već je pojurio. A to baš nije obična stvar kad neko tako na jednoj nozi počne da leti ulicama. deco. Ljudi su hteli to da gledaju. . Već je bilo vrlo mnogo sveta na ulicama i svi su mogli da vide kako on tužna lica juri na toj nozi i kako. Nije mogao da se zaustavi. da se prevrne u taj lepi sneg oko sebe. A onda se svima učinilo kao da obućar bira gde će se prevaliti u sneg. A kada je siroti čovek iz ulice Ratnih drugova skrenuo prema pozorištu. da se razbije. da legne. Dobro. nekoliko metara. Onda je iz opštine došlo nareñenje da se taj čovek zaustavi. da lupi. Ceo grad je već izašao na ulice i u početku niko nije mislio da taj čovek treba da sedne i da se odmori. Njegova luda i nezahvalna noga nosila ga je ko zna kuda. svi su lepo videli da on ne misli skoro da pada i da će ga njegova luda noga ko zna kud odneti..Samo još desna! Samo još desna da poleti! Ali je desna nešto oklevala. nije htela da pusti sirotog čoveka da padne.. Izašli su na ulice i otvorili prozore.

pored železničara i vatrogasaca koji su se još uvek svañali. Slika mu je sedam meseci stajala u izlogu. Vikali su sa trotoara: "Pa stanite.Iz parka se opet vraćao ka glavnoj ulici. nastavnik gimnastike iz Velike gimnazije otišao je u opštinu i zamolio da on nešto pokuša. Iste godine. pokušala su da ponove njegov podvig ali bezuspešno. ali on to nije mogao. najviše zbog dece koja su već dva sata plakala i pevala ispred muzeja. Predsednik je stvarno najstrožim glasom vikao: "Halo. Onda je iz opštine stiglo drugo nareñenje. čoveče! Lepo stanite!" A on nije mogao da zaustavi svoju ludu nogu. i valjali se po snegu. Drugi su vikali: "Klin. Luda Klinova desna noga poletela je u vis i on je kao najsrećniji čovek na svetu pao u sneg. samo se spustite! Sedite samo!" I pokazivali su mu kako. deco. Kod pijace da se postavi vatrogasna muzika a kod muzeja hor osnovne škole. Posle je postao član sportskog društva. počasni. Pesmice su zaista bile lepe i poletne ali se on nije mogao zaustaviti. I kad je obućar naišao – iznenada se okrenuo i podmetnuo mu nogu. valjda. Za njim su sada na velikom rastojanju jurili automobili sa fotografima. Vi sad već sigurno pitate: "Pa nije se. zaboga!". Nastavnik gimnastike je sve to izveo vrlo prosto. kaže strogim glasom nešto – možda će se čovek trgnuti. da ne misli da je sam. sa tužnim izrazom na licu. Ljudi ga nisu razumeli. kroz ulice. da ga slikaju za naše novine i za sve novine na svetu. klizao celog života na toj jednoj nozi?!" Nije se klizao celog života. gledao poznata lica u masi koja ga je svuda pratila i dočekivala. pa opet u park. Stajao je na Starom mostu i kobajagi ga sve to nije interesovalo. Neka sviraju i pevaju neke lepe pesmice i neka hrabre ovog čudnog čoveka. Klizao se na jednoj nozi – iz ulice Sedam lipa u Pinterski sokak. Onda su poslali po predsednika svih obućara u Padajevcu. iz Pinterskog sokaka pravo na Trg braće i sestara. ni to nije pomoglo. kobajagi. dva Francuza. braća Kurije. da ga pita. Kline! Stanite. Obućar je dva puta proleteo pored duvačkog orkestra i dva puta pored sirote dečice koja su se mrzla na snegu zbog njega. Hteli su da ga slikaju za novine. sa diplomom. Jurio je. da mu on onako. ali sa snagom i čvrstinom kakvu imaju svi nastavnici gimnastike. U opštini mu je odobreno. Klizali su se samo 9 metara i 15 . Oko pola dvanaest. preko mostova. da ga dodirne. ali je Klin samo proleteo na svojoj desnoj nozi. Svet se okupljao da ga vidi. nešto pred podne. Ali.

SLOVO ZA SVE ŠTO JE LEPO I SLATKO "D" se kao dugme prišilo za nepce. Kas kroz kukuruza klas. pa samo sladi: dudinjo.. drenjino. Oblak o oblak pa grrrrrrmi i celo nebo u srebrnoj srrrrrrmi. dunjo. RRRRRR kad se nešto niz nešto kotrlja. RRRRRR kad se nešto nečim drlja.. . dinjo. veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje.santimetara. Kopitom kopa. RRRRRR kad nešto kroz nešto srlja. kao medenjak. draga dušo moja. "R" SE KOTRLJA RRRRRR kad se nešto o nešto trlja. i još su se pridržavali rukom! KRAKATO SLOVO "K"krakato spremilo se za skok. "D" kao slatki nadev jezika. "D" kao dobar dan. kao košuta skakuće kroz reči.

. kako li beše. "C" pecka kao vic. A inače. napusti školu i nañe se na ulici. "C" zvecka kao cekin. da Lazarova ne bi mogao razumeti. upisali u drugi. Sad više ne smeta školi. "Savaloralinovački" – ko će to još pamtiti i unositi u spiskove?! Kažu: dosta je već raznih Štrkljića i Pržibaburovića. danas bismo vam mogli ispričati priču o Lazarovu.. Upisali ga u prvi razred. PRIČA O SAVALORALINOVAČKOM Ako hoćete. dugačko ti ime! I tako taj. bar što se tiče zubobolje. niko toliko hrabar. – Vaše ime ne može se lepo ni izgovoriti. Jednom jedan Francuz umalo nije skočio u Nil da spase druga koji je bio u krokodilskoj opasnosti. kad smo ih već uzeli u priču. on bi se tako uplašio da ni sam sebi nije smeo reći koji ga zub boli. sa tim Lazarovom i tim Francuzom. Pre svega.. Kad bi tog Lazarova zaboleo zub. zbog toga je i nepoželjan za školu. Jer sve to nije ništa prema jednom Savaloralinovačkom. I nije. nećemo sada još i Savalava. Prosto – hajde iz škole. valjda. ima hrabrih ljudi.. i ja se već kajem što sam ih spomenuo. . koji je imao tako dugačko i nespretno ime da je celog života imao neprilike zbog toga. "C" bocka kao špric. "C" cicijaši kao cucla. recite ga vi! Savaloralinovački lepo reče "Savaloralinovački". Evo. uostalom. ali se to ne primeti. da ga ponekad prosto skratimo na "S". kad su ga upisivali u školu. "C" svetluca kao svitac. deco. U treći nisu hteli da ga upišu.CUCLA JE CICIJA "C" kijuca kao žalac. Ništa naročito. ali smeta celom svetu. I šta sada.

. BILJEŠKA O PISCU DUŠAN RADOVIĆ. a za knjigu Smešne reči počasnu diplomu Hans Kristijan Andersen Meñunarodne organizacije za dječju književnost. na slovo. koji je Dušan Radović ureñivao. nešto je najbolje što se ikada izdavalo za djecu na prostorima bivše Jugoslavije. Onda mu oni izvade jedan. A onaj Francuz nije skočio u Nil jer se krokodil predomislio i otputovao na drugu stranu. Napisao je više knjiga za djecu.Niko ne voli dugačka imena. koja je godinama izvoñena s najvećim uspjehom. Smešne reči (1961). i prestane ga boleti. uz Čika-Jovu Zmaja najveći srpski dječiji pisac. A Lazarovu su izvadili zub. kraće. Da li? Taj Savaloralinovački radi. Čuvena je njegova knjiga za odrasle Beograde. Odjednom. I tako. ne mora baš ni da bude mnogo velika. izmakne se čovek i poče misliti o svojoj sudbini. Tu bar nema mnogo spiskova. Pitali ga koji ga boli. i lako bi se reklo "Periću". na železničkoj stanici. bilo koji. I dok on izgovori "Savaloralinovački". te pozorišnu predstavu Na slovo. a predškolski list Poletarac. trebalo bi vikati. predsedniku ode voz. Pričam ti priču (1963) i Razbojnik Kaña i princeza Naña (1967). Jednom. poleti dole cigla. Školovao se u Subotici i Beogradu. a on nije umeo ili nije smeo da kaže. Viknu oni zato nešto drugo. Ni da govori ni da piše. recimo. hteli su da ga upoznaju sa predsednikom opštine iz Grabulje. Tužibaba i devet jednočinki (1955). Dušan Radović je za života primio najveće nagrade za doprinos dječijoj književnosti: Neven. godine u Nišu. Mlado pokolenje i Zmajeve dečje igre."Mitiću". Zatim se "S" zaposli kao zidar. Tu. ali Savaloralinovačkom izreći ime značilo bi osuditi ga nevinog na smrt. gdje je živio od svojih dječačkih dana do smrti. Vide radnici – pada cigla. dole a njegovi drugovi gore. meñu kojima su najznačajnije: Poštovana deco (1954). postave se skele i zida kuća. valjda. ime ne igra nikakvu ulogu. roñen je 1922. dobro jutro. pa i "Vasiljeviću".