Dušan Radović

POŠTOVANA DECO
(Izbor)

STRAŠAN LAV Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav! Strašno, strašno! Ne pitajte – šta je jeo. Taj je jeo šta je hteo – tramvaj ceo i oblaka jedan deo! Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva... Strašno, strašno! Zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao! Strašno, strašno! Dok ga Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

CAR JOVAN Velika stvar, značajna stvar Jova je, deco, postao car! Imao je brkove do ušiju i bradu do pojasa; imao je hiljadu belih konja i hiljadu brzih pasa. Imao je još bezbroj dvoraca u zlatu i još više prostranih imanja; imao je, deco, milion vojnika i sto zlatnih odlikovanja. Imao je hiljadu sluga, i sedamdeset samo poslastičara... Svi su oni svlačili i oblačili, čuvali i hranili Njegovo Veličanstvo Cara. I on je tako vladao ko zna koliko vekova i godina, najeo se kolača i sladoleda i napio se limunada i malina. I jednog dana, kad Nj. V. Car, od čokolade i limunade nije mogao ni ići ni leći, probudio se gladan i sanjiv u svom krevetu pored peći.

ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.

Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu. Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu. Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati. A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno. Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako. Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija. I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke. Eto tako je bilo ono što mi znamo. Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve. Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban. Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu. Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

POUKA Htela je da vidi šta je dole, nagla se preko stola i – pala. Ko? Jedna viljuška radoznala.

mesto nje se klati jedna glava. Ja mu rekoh: kakva je to slava krasti noge i glockati sitno!? Lav urliknu: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. dan se skratio bitno. Kažem: čudno..LOVAC I LAV Bilo je kasno leto. Ništa. davno. Uspavaj me. Na prašumu i ostalo voće spustilo se predvečerje tavno. već stigla visoko. crv. san me vara. prašuma se uspavati neće. To je bila glava jednog lava. . rukat. tri nule! Ja polako vratim noge gore oprostim mu čarape i nokat. strašnog lava. čas neće – čas hoće. zvekne hladno o nečije oko.. i kad drugi doñe sasvim blizu – ja osetih da me nešto jede. Tražim nogu. noći. dve nule. al' to nije bitno. San me vara na drvenoj grani. To je bilo. da ne slažem. luda. nula. buba. traži cveće a na mene sleće. manje od ništa. okat. I kad prvi san na oči sede. da me neki sekutići grizu. ko ti brani. nasrtljivi stvore – vi ste glavat. mrva. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. Bacim pogled a pogled se vrati.

hm! rekoh. Kaži: neću više! Lav me šutnu iznenada nogom! Ja mu vratih čvrgu sred čelenke (Lele. buba. mrva. U životu nije teško mreti. dve nule. Kao prvo – vezah ga za drvo. dan se skratio bitno. Kaži: neću više! Kao treće – pogledah ga suvo. . al' živeti – već je teža stvar! Lav ponovi: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. nula. Lenke.Pogledajte. ništa. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno.. manje od ništa.. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno.. crv. tri nule! Hm... moja ruka preti da prekrati mladosti vam čar!. Bilo je kasno leto.. sred žute čelenke!) On promrsi nešto kao: zbogom. Kako čuh i ako dobro čuh Pijani ste il' vam neke smetnje razaraju trbuh. dan se skratio bitno. s nešto malo pretnje... njuh i sluh? Bilo je kasno leto. luda. Kaži: neću više! Kao drugo – zavrnuh mu uvo.

ZVEZDE Kad neka zvezda nepažljiva zaspi u toploj noći leta. samo nije pojeo Gordanin palac u ustima. učiteljice. ali ne veruje.OTVORIO SAM PROZOR Otvorio sam prozor. jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš? A ðorñe odgovara: – Molim. Učiteljica mu dovikuje: – ðorñe. ðorñe. I tako krokodil poñe pravo na katedru. i mrak je ušao u sobu i pojeo je stvari. zlatari je ukradu i od nje prave za decu sjajna zlatna dugmeta. Samo nije pojeo... Deco. – Kako da se ne sećaš!. – Šta je to. ŠTA JE UČITELJICA SANJALA Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona ðorña Nikolića da napiše nešto na tabli a to više nije ðorñe nego krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil! I učiteljica vidi da je krokodil.. sećaš se kako smo se vaspitavali? – A ðorñe mumla: – Ne sećam se.. budi dobar. sećate li se vi kako smo se . i onda su fine.. Zvezde na nebu treba da stoje i niko ne srne da ih skine! Al kad se od njih dugmeta skroje što deci tako lepo stoje – i onda su fine. ja sam krokodil..

Učiteljica ih onda sve lepo zamoli: – Deco.. – Molim. ispružio ruke i ide prema katedri.. – Molim. Neka digne ruku ko se seća! A deca gledaju u bivšeg ðorña. Nemojte se pretvarati u krokodile. ja nisam! – Molim.. nisam ja.vaspitavali?. sada krokodila. Svi lepi i normalni. to je Vlada. – A ti. On misli na nešto drugo. učiteljice. ðorñe. Kad sedam veselih dečaka ugazi u sedam prolećnih bara – izañe sedam pijanih čizmara. jer me jedne noći možete i pojesti! RAT Stambolskoj princezi stigao je gost. proboden je jedan – praziluk. i niko ne diže ruku. u klupama je čekaju njena deca. sve bliže i bliže. KAD SEDAM VESELIH DEČAKA.. Osvojen je jedan – minderluk. tako.. kao mesečar. Kad je došla u školu. – Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu. I tu se učiteljica probudila. nisam ni ja. trepće sanjivim očima. neka mi to slobodno kaže. obešen je jedan – čiviluk. al' prilično prost: čačkao je nos! Zbog toga je – tra-ta-ta-ta – došlo i do rata. . ðorñe ne zna da je bio krokodil. a? – kaže učiteljica ðorñu. ako je neko ljut na mene.. A krokodil. princ takoñe. U trećoj klupi sedi ðorñe Nikolić.

. Pašće kiša i kad nema miša! Kad ne bude miša – neće biti mačke.. Kad sedam brkatih kaplara po sedam tavana protumara – izañe sedam crnih odžačara... Prvoj mački rečeno je redom: .Kad sedam pijanih čizmara prošeta kroz sedam pekara – izañe sedam belih mlinara. I bez sira može da se bira! Kad ne bude sira – neće biti miša!. neće biti mačke!.. Neka.. može i bez mleka! Kad ne bude mleka – neće biti sira.. neka.. Kad sedam belih mlinara uñe kod sedam poslastičara – izañe sedam brkatih kaplara. Kad sedam crnih odžačara umire sedam strpljivih baka – gle! zeva sedam sanjivih dečaka! ZAŠTO POSTOJE MIŠEVI Kad ne bude krave – neće biti mleka. Neće biti...

. I te su se tačke držale sve mačke: od mačkine mačke mačke do današnje mačke.. ko bajagi hrči. ručati i večerati. kad su sredom spavale pod gredom... To je mačka osam rekla mački devet. Ovoliki i još veći. Tu je vest mačka pet rekla mački šest. Zbog toga je vrlo važno: da nam krave budu zdrave. kad su jednom pobegle pod krevet. Četvrtkom u šupi. . Mišić je bio gladan i morao je odmah jesti. da od mleka sir naprave. nešto važno rade! PRIČA O NEZAHVALNOM MIŠU Jednog dana. jedan mišić našao je na tavanu veliki okrugli sir. nedeljom u rerni. Čučnuo je na svoje zadnje šape – ovako – i počeo je doručkovati. da i mačke nešto važno.. i kad bude sira krao – ti vikni: mrnjaooo! To je prva mačka rekla drugoj mački.utorkom i sredom spavaćeš pod gredom. Ko bajagi spavaj. onaj mišić grao.. A kad miš protrči. da miš sivi sira krade – da i mačke rade.

U tom siru on je imao lep stan. i tri mora preplivao – dok ga nisam ulovio. ali je taj stan stalno mirisao na sir. I tako je jeo. on je bio lenj i glup. pa ponovo u onu cipelu. dok se nije najeo i dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru. Ovaj zec zna da svira. I to je bilo ovako: mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao tavan. jeo i jeo. I tako je on ostao u toj rupi od sira.. a sira nigde nije bilo!. PLAVI ZEC Tri sam zemlje prelazio.. ručao i večerao svoju rupu od sira. Plavog zeca. jedinog na svetu.. ali je sir postao mali. On je samo jeo svoju rupu. i još mu se spavalo. Tu kuću valjda neće pojesti. čudnog zeca. I eno ga i sada tamo. I tako je rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća. Da mu to bude nova kuća. i tri gore pregazio. Jer je bio od sira. ovaj zec ručak kuva. ovaj zec zna da plete. Rupa je onda postala velika. a debeli i glupi miš bež. Sasvim. Ovaj zec . A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo mirišu i koje se mogu pojesti. ovaj zec kuću mete. bež. . ali je tu bila jedna – mačka! Skoči mačka na debelog miša. Svoj stan u kome je živeo i u kome je spavao... Miš je bio sit i umoran. Svakoga dana sve više i više.jer celoga dana nije ništa okusio.Nije više bilo sira. lepu veliku rupu. Ne. nego da ostane u toj rupi od sira. On je doručkovao.. I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu.

Al' kad bismo ispred kuće. hrabri lovče. da ispravim stas. da vam plete.plesti ume. Plavi zec. da očešljam kosu. da vam šije. jedinog na svetu! . jedini na svetu! Stavih zeca u torbak. ovaj zec žeti ume. da isečem nokte. da vam kuva. da vas čuva. čudnog zeca. ovaj zec šiti. jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije. čudni zec. stade zečić da šapuće: – Pusti me. da vam mete. da umijem lice. piti i francuski govoriti – sve razume! Plavi zec. da vam broji. čudni zec. lovče. da udesim glas. da vam kroji. slike šara i francuski razgovara. da vam peva. pa požurim svojoj kući. Nek vide deca plavog zeca.

Već pobeže. – Tako je. da ste pustili brkove? – kaže mu direktor škole. dva srodna tipa. nit dotera glas. Venčala ih je razredna. nit iseče nokte. al' se zec ne umi. .Pustih zeca iz torbaka – al' se zec ne očešlja. drugarice. Ali ako vi. na kraj sveta. – odgovara Živković skromno. nit ispravi stas. TUŽIDEDA se štipa! BRKOVI Srñan Živković pustio je brkove iako ima tek sedam godina. puštate brkove – kakve bi brkove trebalo da ima direktor škole?! – Ne znam. oj nesrećo. – A ako pozovem vašeg oca? – Ni onda. čudni zec. – Mogu li znati – sa kakvim namerama? – Ne možete. u prvoj klupi u srednjem redu. – Izgleda. – Čujem. Tek što su se uzeli i tek što su seli. sretni mladenci. ne piše. kao učenik prvog razreda. jedini na svetu! VENČANJE TUŽIBABA se najzad udala za TUŽIDEDU. Nigde ne piše da se ne smeju puštati brkovi.. TUŽIBABA skoči: – Molim. oj nevoljo! Plavi zec.. Živkoviću.

obriše i brkove i poče da sanja kako će jednom. Od uveta do uveta. I šta je bilo? . pa mu je koža postala tanka. – Pa zar vas nije sramota!? I tu se mali Živković pokoleba. – Vidite li. Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo. pa su mu uši rasle. – Da li mi verujete? Majka je stalno vikala "dosta"!... I direktor škole pusti da mu izrastu ogromni crni brci. al on je hteo. bez prestanka. voda je kriva! Zabranjujem mu da se umiva! – Da li mi verujete? O STIDU I SRAMOTI Jedan se stideo da pita gde je klozet. porasle. kao u narodnoj pesmi. kako će mahati brkovima i leteti iznad škole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa: – A zar vas nije sramota? A zar vas nije sramota? DA LI MI VERUJETE Umivao se jedan dečko svakoga dana. za Živkovića nedostižni. mladiću šta su brkovi? – Vidim. on je hteo. – Da li mi verujete? Došao jedan lekar strog pa kaže: – Tako mi prsluka mog.– Ne znate? – Ne znam. Pokazaću vam. Uvrne direktor brkove pa pravo pred Živkovića. – Dobro. Obriše suze. kad poraste. imati brkove velike kao krila. U svakom slučaju.

Jedan se stideo da kaže gde ga boli. ðuro.Ništa. najmanji. Čekićem se mogu kucati: ekseri. Tog ðuru imaju sva deca. Kad treba u hladnu vodu – guraj ðuru. Išao je bez gaća. I šta je bilo? Ništa. To je onaj peti. Makazama se mogu seći: knjige. Treća igračka su šibice. prostirke i opet prsti. Deca su mala. Treći put igrali su se iglom. ðura je išao poslednji i prikleštio je nokat. I šta je bilo? Ništa. Jedan se stideo da kaže devojci da je voli I šta je bilo? Ništa. Šibicama se mogu izgoreti: haljine. Druga igračka je čekić. zidovi i takoñe prsti. Drugi put su ga vodili u rernu. Upiškio se u gaće. Udala se za drugog. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se ðura. . Svi su se izmakli. ðuro. a ðura se izbo. I ðura se ispekao. Imao je mnogo braće. a prsti su najmanji. onda su to neki drugi prsti a ne ðura. Nisu ga izlečili. ðuro. haljine i prsti. nisi ti valjda najgori prst? Jeste! Kad treba da se čačka nos – hajde ti. PRIČA O MALOM PRSTU Maloj deci je dosadno. A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez. Jedna igračka su makaze. Da vide da li je vruće. Jednom su braća povela ðuru u fioku. Protiv dečje dosade izmišljene su igračke. Jedan se stideo da kupi u radnji gaće.

kao što su sumareni. Ministarstvo mornarice naredilo je: Za mornara na taj divan brod mogu da prime samo onog ko mu brzo izgovori ime.. POZIV Poštovana deco! Ovaj divni... da jede banane i drugo havajsko voće i da se pravi važan kao neki kapetan Kuk! .DECA VOLE Deca vole čudne stvari kao što su odžačari. kao što su. kao što su kočničari. I onda taj može da se penje na katarku. može da puši lulu koliko hoće. kao što su grilijaši. kao što su.... Deca vole smešne stvari kao što su papadaći. kao što su. Deca vole slatke stvari kao što su sutlijaši. ovaj strašni brod zove se SANGLBANGLTINGLTANGLROD! Kapetan mu je Hristiforijusa Kolumbusa unuk ili neki malo dalji rod. kao što su. kao što su. kao što su. da plovi smelo za Afriku žarku.

TUŽNA PESMA Živela jedna gospoña Klara. Bilo im je lepo. što se zatvaraju i otvaraju. Kad pada kiša.PRIČA O MAJMUNIMA Jedanput pre majmuni uopšte nisu imali repove. A kad je umrla gospoña Klara. a loviti miševe niko nije znao! Tužne su. nikad se više nisu probudile . na doručak niko nije zvao. Kad je jako sunce. mleko kuvala pa su site i srećne bile – belih mačaka šest. Imali su repove.. nikog svog na svetu. samo majmuni otvore svoje kišobrane i čuče pod njima. i pošto je drveće sastavljeno od grana i pošto majmuni stalno skaču po granama – kišobrani su se stalno cepali. ni tetu.. sklone se opet pod te iste kišobrane. čudna i stara. zaspale su na jastucima od žute svile i nikada se. I nije imala ni mamu. ali to nisu bili repovi nego pravi pravcati kišobrani. tužne i gladne bile. nikoga. Svaki majmun po jedan mali kišobran. vrlo stara. sve životinje kisnu. majmuni dremaju u hladu. ah. vrlo stara – jastuk od žute svile niko nije prao. lepi. Nikada nisu mogli da budu lepi i novi. Mašne im je krojila. Cepali su se i cepali dok se nisu sasvim iscepali. čudna i stara. Šareni. Gospoña Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile. Ali pošto majmuni žive po šumama. i pošto po šumama ima mnogo drveća.

koja je takoñe bila kit. A to je dosta. svakog dana spreme po jedan doručak. I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. U gornje spratove 20 samaca. Ili kompot od smokava. ili palačinke. Ili mali kao velika soba. porastao je kao kuća. Tako ga je učila njegova majka. Za večeru je kit jeo ono što je ostalo od ručka i još ponešto: malo slanine i kuvanih jaja. posle izvesnog vremena. koje su takoñe rasle tu u utrobi. meñutim. Kada je taj BILI. telo mu je bilo sve veće. Prevrtao je repom ribarske čamce i gutao ribare. kit je za doručak dobijao hleb namazan mašću i slane čajeve. Ili kao brod. Kit može da bude veliki kao mala kuća. od galebova koji su se takoñe smestili u utrobi. I od toga dana. jedan ručak i jednu večeru. jer i njemu glad dolazi redovno dnevno svakog dana. A pošto je kit bio redovno gladan. ili krofne. ali mu je iznutra prilična teskoba. kako znaju. u jednom kavezu. Da mu. Ili knedle. Morao je jer je bio gladan. morao da jede tri puta dnevno. morao je da jede sve više. počeo je da guta i – ljude. moglo se očekivati da će on za sledećih šest meseci progutati još 49 ljudi. pojeo skoro sve ribe Severnog mora. Kit izgleda spolja veliki.– belih mačaka šest. samo da im više nikoga ne utrpava. A kako mu je telo postajalo sve veće. Za ručak su mu vredne žene spremale slane supe od algi i uvek neko testo. Neki kit BILI živeo je u Severnom moru i pošto se hranio ribama i ribljim zejtinom. U prizemlje velikog kitovog tela naselile su se tri porodice. u jednoj saksiji. koji su već bili u kitovoj utrobi. od vode koja je i u Severnom moru samo slana. Bilo ih je puno i prepuno. onda su oni rešili da sami hrane kita. Za šest meseci progutao je tako 49 ljudi. I onda su ovi ljudi. KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA Kit je velika životinja koja živi u nekim velikim morima. i koji su kakotako udesili svoj život. Kit je. . Za one koji su već bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt. A kako je jeo sve više. ljudi su se mučili kao psi u toj mračnoj utrobi. Uglavnom su svi kitovi veoma veliki i poznati su po toj svojoj veličini.

imao na glavi vodoskok. Dok neko bode – ja samo BOCKAM.. nego samo alge i samo konzerve. I tako onda više nije morao gutati ribare. Jednom reči. I ispalo je: veliki je svet. . I bilo mu je bolje tu. SVET Cvet je čekao pčelu. Dok neko drema – ja DREMUCKAM. I tako malo. Divio se kako su lepe planine oko mora. Od toga su mu oči stalno bile crvene. pčela je tražila cvet. Kroz njegove nozdrve šikljao je visoki mlaz slane morske vode i prosipao se na njegove male oči. Zaboravili smo da vam kažemo. kao i svi drugi kitovi. Dok neko peva – ja PEVUCKAM. i samo džakove i sanduke sa potopljenih brodova i još ponekad sitna drva za potpalu. On je. Plivao je morem lenjo. Dok neko grize – ja samo GRICKAM.. i da nikada ne zna da li će ručati i večerati. nego da se potuca po širokom i dubokom i Severnom moru. Dok neko radi – ja RADUCKAM. bilo mu je vrlo dobro. MALI ŽIVOT Dok neko pije – ja PIJUCKAM.Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom stomaku. sitno ŽIVUCKAM. Dok neko gloñe – ja samo GLOCKAM. Spavao je posle ručka.

Zato što nije bio dobar.. I na kraju. . jednom jedan muž Krokodil i njegova žena Krokodilka. a sav svet u cvetu! JESEN Kad počne lišće da pada. pojedi me! A miš kaže ispod onog lista: – Ne mogu da te pojedem. – A zašto ne možeš da me pojedeš? – Zato što ne mogu. mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod tog jednog drveta.. jedan miš i Krokodokodil kaže tom mišu: – Pojedi me. I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu. I čekao je da ga neko pojede. A Krokodokodil mu ponovo reče: – Pojedi me. ali to nije bio pravi krokodil. I tako je. obično pada i mrak. jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog krokodila. A svud po svetu pčele u letu. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila. pojedi me! Ja nisam bio dobar! A miš se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list. pa sam se ubo na jednu žicu. još teže naći cvet. uvek se još neko oklizne i padne! KROKODIL Bili su. jednoga dana. uz mrak i kiša pada – slika jeseni jadne. deco. I. I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevaljao.teško je dočekati pčelu. doñe kod tog drveta. jednoga dana. I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje.

I miš ode. I onda. doñe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu nogu. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. onda ću te pojesti od noge. drugoga dana. jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže: – Jesam. A kad je prošla noć i još jedan dan. A onda doñe u tu šumu. pojedi me! A zmija kaže sa grane: – Neću da te pojedeni! I zmija ode. A mali Krokodokodil kaže zmiji: – Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo. pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede. I bio je dobar i više ga niko nije pojeo.Ti stojiš na mojoj nozi. I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan. A mrav kaže: – Dobro. sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil onda ode svojoj kući. jesi li me pojeo? – Nisam. trećeg dana. A Krokodokodil joj ponovo kaže: – Zmijo. a kada je bilo veče. pojeo sam te.. ispod tebe. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. jedno veliko more. . Kad nisam bio dobar. I kaže da ga je mrav pojeo i da će sada stalno biti dobar. A Krokodokodil kaže: – Hvala ti. i u tom moru jednu veliku lañu. ZAMISLITE Zamislite deco. jedna zmija. A mrav kaže: – Gladan sam i hoću da te pojedem. pojedi me celog. sad ću.. samo mi kaži – gde si? A Krokodokodil kaže: – Tu sam. Jer je mislio da je to zemlja. i na lañi okrugle prozore. i na jednom prozoru – princezu Nañu. A Krokodokodil kaže: – Mrave.

sto talasa. Zamislite sad – otac taj. vetrova fijuk i talasi. deco.. izbeže smrti mišolovku i spase princezu iz valova. deco.. sve oficiri. može i ajkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze. s dopuštenjem. samo Kaña skoči – i more ga zali. podiže Kañu u zagrljaj i poljubi ga nonšalantno. – Ovo je kćer moja.. prinčevi. ko spase mladi život njezin! Zamislite. Puni straha. bura ide. prepuni jeze – .. većih sto puta od svake princeze. Kada izvali strašnu psovku na račun vetra. puni stida. Zamislite. na adresu života. svi drhte. stade laña. I svi ćute. a car verovatno. deco. puna laña. i jedan talas princezu skine i poče mladi život da gasi. kralj sigurno. zataji vetar. pojavi se otac princezin i reče: – Onaj biće mi zet. izvinite na smetnji. to isto more. admirali. na ime mora. i na drugom prozoru – razbojnika Kañu.Zamislite sad. a žena vaša – princeza mila Naña! – A ja sam. razbojnik Kaña! Umiri se more. i u tom moru istu veliku lañu. Strahom i bolom obuzet. i na lañi iste okrugle prozore. Zamislite onda.

. i treba da cveta! Neka gleda sve što ima oko.svi gledahu u pravcu princeze. leteti.. i treba da peva! Neka skače sve što ima nogu. i treba da raste! Sve što cveta htelo bi da cveta. živeti. svako krilo nek leti visoko! Leteti.. lepo je leteti! Živeti. neka trče svi koji to mogu! Skakati. lepo je skakatil Živeti. – Neka peva. – reče bleda princeza – ja sam vaša Naña.. živeti. i treba da leti! Sve što peva htelo bi da peva. tata. lepo je živeti! Sve što trči . – Neka cveta. – Neka raste. skakati.... na ovom svetu svašta se dogaña! ZDRAVICA Sve što raste htelo bi da raste. Izvinite. lepo je živeti! Sve što leti htelo bi da leti... – Hrabri Kaña.. – Neka leti.

– Neka trči. vedrije od nas. lepo je živeti! ŽIVELI! NAJBOLJA MAMA NA SVETU Najbolja mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama! Odakle nam oči. lepo je pevati! Živeti. – Neka kljuca. uši? Rodila ih majka! Odakle nam ruke. lepša nego bajka: nema deteta ni cveta dok ne rodi majka! U životu ja sam srela mnoge dobre žene... niko lepše.. pevati. Pevati. živeti. ruke? Rodila ih majka! Sve na svetu rodila je majka! Leti pesma oko sveta. oči? Rodila ih majka? Odakle nam uši. i treba da trči! Sve što kljuca htelo bi da kljuca.htelo bi da trči.. i treba da kljuca! Neka peva sve što ima glas. al' je samo jedna htela da rodi baš mene! .

blago svima sa mamama! JESENJA PESMA Sve je pošlo naopačke. Prodaćemo sladoled – popićemo čaj! Jer! Sve je pošlo strmoglavce Za ptice i cveće. blago nama. samo jedna naša mama! Blago vama.. Kad je jesen okačila Svoje žute značke.Dobra mama. Kad je vetar zapevao Novembarske tačke. Prodajemo trotinete – kupujemo sanke! Kupujemo šubare – prodajemo mašne! Prodaćemo sokne – kupićemo rukavice. – kupićemo grejalice. Pažnja! Pažnja! Velika jesenja kupoprodaja! Prodajemo suncobrane – kupujemo kišobrane! Prodajemo staro lišće – kupujemo pahuljice. Kao da je žuto ljuto Kao da nas neće! . Za vrapce i mačke.. Prodaćemo sejalice. lepa mama. Kad je sunce odustalo Na krov da nam sleće.

Da posle može kao čovek da ustane. nego bi onako na snegu posedali da porazgovaraju malo o svojim poslovima ili o zdravlju svoje dece.. da se očisti od snega i ode kući mirno da spava. Zaspalo crno. Ljudi su se na to već toliko bili navikli.. i drvo i trava – na jabuci malo sunce spava. Rešio je da padne na glavnoj ulici. na vrh glave. kao da ide na voz. Klin se rano probudio. šaputali za njim: – Vidi. to jest tamo gde je hteo da padne.DRVO SPAVA Na granici sveta drvo spava. sedeći komotno na snegu. Zaspao cvet. i obućar je samo čekao da se i desna odvoji od zaleñenog snega. Jedino obućar Klin te zime nije pao još nijedanput. kada je sve to trebalo da bude. pa da se kao čovek pruži. Gde je sunce prestalo i palo – tu je drvo stalo i zaspalo. I toga jutra. jer se po komšiluku počelo govoriti kako on namerno ne želi da padne. znate kako je. što kažu. trčalo za suncem preko trava. Kada je bilo vreme – izašao je na ulicu i uputio se prema odreñenom mestu. da i on već jednom ove zime padne. Po krošnji mu još trag sunca luta. Na ulicama bi svakoga časa neko pao u sneg. pred svim ljudima. . Zaspalo žuto. da često nisu ni ustajali odmah. kako se taj ukrutio! Vidi kako taj pazi na sebe! I.. samo da bi bio bolji od ostalih ljudi. I uvek kad bi išao ulicom. Klinu se to već popelo.. bilo je ljudi koji su. On se zbog toga osećao vrlo neprijatno. Jabuka ga ulovila žuta. zaspalo. A kada je bio na odreñenom mestu – zaleteo se i okliznuo! Leva noga poletela je radosno u vis. PRIČA O JEDNOJ NEPOSLUŠNOJ NOZI Te zime je u Padajevcu bilo naročito klizavo. zaspalo.

Dobro još i pet metara. klizajući se na jednoj nozi. da sedne. A obućar je naleteo na taj lanac i raskinuo ga. da legne. Morali su malo da čekaju jer je obućareva noga birala najčudnije ulice i puteve. nekoliko metara. koju on već godinama čuva i odeva. Ceo grad je već izašao na ulice i u početku niko nije mislio da taj čovek treba da sedne i da se odmori. već su se svi plašili da se to brzo ne svrši. a krajevi obućarevog kaputa plazili su se iz daleka kao jezici.. Sedam najjačih vatrogasaca i sedam najjačih železničara uhvatili su se za ruke i stali na ulazu u park. nije htela da pusti sirotog čoveka da padne. Dobro. da padne. Klizao se na jednoj nozi iz ulice u ulicu. Ljudi su hteli to da gledaju. Stajala je sigurno na klizavom snegu i ponela Klina nekoliko metara. da se razbije. Ali onda da sedne. Prvo su mislili da će on ipak tu negde da padne. Pojurio je izmeñu ljudi – kao sin vetra. Neka traje što duže.. možda u propast. A onda se svima učinilo kao da obućar bira gde će se prevaliti u sneg. da lupi. Već je bilo vrlo mnogo sveta na ulicama i svi su mogli da vide kako on tužna lica juri na toj nozi i kako. . a koja sada nije htela da ga sluša. da se prevrne u taj lepi beli sneg. i tako se ne dešava svakog dana. mislili su oni..Samo još desna! Samo još desna da poleti! Ali je desna nešto oklevala. Vatrogasci i železničari su se svañali oko toga ko je kriv. da se prevrne u taj lepi sneg oko sebe. kao za poslednji pozdrav. Na svojoj desnoj nozi. deco. Oborio je sve vatrogasce i skoro sve želežničare i produžio klizanje. Izašli su na ulice i otvorili prozore. Ona je htela da se kliza! I čestiti obućar nije više koračao. maše krajevima svoga kaputa. Nije mogao da se zaustavi. A kada je siroti čovek iz ulice Ratnih drugova skrenuo prema pozorištu. već je pojurio. A onda su ga videli kako juri od gimnazije prema parku. A u glavi mu je bila samo jedna jedina želja: da se spusti.. Onda je iz opštine došlo nareñenje da se taj čovek zaustavi. A to baš nije obična stvar kad neko tako na jednoj nozi počne da leti ulicama. A ta poslušna noga. Poslati su vatrogasci i železničari da se uhvate za ruke i zatvore nekoliko ulica. svi su lepo videli da on ne misli skoro da pada i da će ga njegova luda noga ko zna kud odneti. Njegova luda i nezahvalna noga nosila ga je ko zna kuda. nije sedeo sa prijateljima u snegu.

Posle je postao član sportskog društva. da mu on onako. Ljudi ga nisu razumeli. kaže strogim glasom nešto – možda će se čovek trgnuti. sa tužnim izrazom na licu. Onda je iz opštine stiglo drugo nareñenje. Nastavnik gimnastike je sve to izveo vrlo prosto. preko mostova. braća Kurije. da ga dodirne. Iste godine. pa opet u park. Pesmice su zaista bile lepe i poletne ali se on nije mogao zaustaviti. zaboga!". Klizao se na jednoj nozi – iz ulice Sedam lipa u Pinterski sokak. sa diplomom. Predsednik je stvarno najstrožim glasom vikao: "Halo. klizao celog života na toj jednoj nozi?!" Nije se klizao celog života. Jurio je. da ga slikaju za naše novine i za sve novine na svetu. valjda. počasni. ali je Klin samo proleteo na svojoj desnoj nozi. kobajagi. iz Pinterskog sokaka pravo na Trg braće i sestara. najviše zbog dece koja su već dva sata plakala i pevala ispred muzeja. nastavnik gimnastike iz Velike gimnazije otišao je u opštinu i zamolio da on nešto pokuša. deco. nešto pred podne. Za njim su sada na velikom rastojanju jurili automobili sa fotografima. Obućar je dva puta proleteo pored duvačkog orkestra i dva puta pored sirote dečice koja su se mrzla na snegu zbog njega. kroz ulice. Svet se okupljao da ga vidi. Vikali su sa trotoara: "Pa stanite. ali sa snagom i čvrstinom kakvu imaju svi nastavnici gimnastike. Kod pijace da se postavi vatrogasna muzika a kod muzeja hor osnovne škole. ali on to nije mogao. pored železničara i vatrogasaca koji su se još uvek svañali. ni to nije pomoglo. Ali. Onda su poslali po predsednika svih obućara u Padajevcu. Hteli su da ga slikaju za novine. Klizali su se samo 9 metara i 15 . gledao poznata lica u masi koja ga je svuda pratila i dočekivala. Slika mu je sedam meseci stajala u izlogu. Oko pola dvanaest. čoveče! Lepo stanite!" A on nije mogao da zaustavi svoju ludu nogu. Kline! Stanite. Vi sad već sigurno pitate: "Pa nije se. Stajao je na Starom mostu i kobajagi ga sve to nije interesovalo. Neka sviraju i pevaju neke lepe pesmice i neka hrabre ovog čudnog čoveka. Luda Klinova desna noga poletela je u vis i on je kao najsrećniji čovek na svetu pao u sneg. da ne misli da je sam. Drugi su vikali: "Klin. da ga pita.Iz parka se opet vraćao ka glavnoj ulici. I kad je obućar naišao – iznenada se okrenuo i podmetnuo mu nogu. samo se spustite! Sedite samo!" I pokazivali su mu kako. dva Francuza. pokušala su da ponove njegov podvig ali bezuspešno. U opštini mu je odobreno. i valjali se po snegu.

dunjo. RRRRRR kad se nešto niz nešto kotrlja.. "D" kao slatki nadev jezika. . Kas kroz kukuruza klas. kao košuta skakuće kroz reči. veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje. SLOVO ZA SVE ŠTO JE LEPO I SLATKO "D" se kao dugme prišilo za nepce. i još su se pridržavali rukom! KRAKATO SLOVO "K"krakato spremilo se za skok. "D" kao dobar dan.santimetara. draga dušo moja. RRRRRR kad nešto kroz nešto srlja. RRRRRR kad se nešto nečim drlja. dinjo. Oblak o oblak pa grrrrrrmi i celo nebo u srebrnoj srrrrrrmi. drenjino. Kopitom kopa. pa samo sladi: dudinjo.. "R" SE KOTRLJA RRRRRR kad se nešto o nešto trlja. kao medenjak.

Upisali ga u prvi razred. U treći nisu hteli da ga upišu. Jednom jedan Francuz umalo nije skočio u Nil da spase druga koji je bio u krokodilskoj opasnosti. "C" cicijaši kao cucla. da Lazarova ne bi mogao razumeti. i ja se već kajem što sam ih spomenuo. I šta sada. kad su ga upisivali u školu. A inače. I nije. Sad više ne smeta školi. kad smo ih već uzeli u priču. uostalom. upisali u drugi. ima hrabrih ljudi. ali smeta celom svetu. sa tim Lazarovom i tim Francuzom. Ništa naročito. recite ga vi! Savaloralinovački lepo reče "Savaloralinovački". "C" pecka kao vic.. Evo. bar što se tiče zubobolje.CUCLA JE CICIJA "C" kijuca kao žalac. kako li beše.. Jer sve to nije ništa prema jednom Savaloralinovačkom. niko toliko hrabar. Pre svega. ali se to ne primeti. Kad bi tog Lazarova zaboleo zub. "C" svetluca kao svitac. "Savaloralinovački" – ko će to još pamtiti i unositi u spiskove?! Kažu: dosta je već raznih Štrkljića i Pržibaburovića. on bi se tako uplašio da ni sam sebi nije smeo reći koji ga zub boli. – Vaše ime ne može se lepo ni izgovoriti. nećemo sada još i Savalava. koji je imao tako dugačko i nespretno ime da je celog života imao neprilike zbog toga. dugačko ti ime! I tako taj. deco. "C" zvecka kao cekin.. PRIČA O SAVALORALINOVAČKOM Ako hoćete. Prosto – hajde iz škole. valjda. da ga ponekad prosto skratimo na "S". danas bismo vam mogli ispričati priču o Lazarovu. "C" bocka kao špric.. zbog toga je i nepoželjan za školu. napusti školu i nañe se na ulici. .

pa i "Vasiljeviću". Pitali ga koji ga boli. roñen je 1922.Niko ne voli dugačka imena. kraće. Dušan Radović je za života primio najveće nagrade za doprinos dječijoj književnosti: Neven. ime ne igra nikakvu ulogu. koji je Dušan Radović ureñivao. Pričam ti priču (1963) i Razbojnik Kaña i princeza Naña (1967). A Lazarovu su izvadili zub. Školovao se u Subotici i Beogradu."Mitiću". Mlado pokolenje i Zmajeve dečje igre. Tu bar nema mnogo spiskova. . dobro jutro. na slovo. valjda. BILJEŠKA O PISCU DUŠAN RADOVIĆ. izmakne se čovek i poče misliti o svojoj sudbini. Smešne reči (1961). Viknu oni zato nešto drugo. A onaj Francuz nije skočio u Nil jer se krokodil predomislio i otputovao na drugu stranu. Zatim se "S" zaposli kao zidar. Onda mu oni izvade jedan. i lako bi se reklo "Periću". Jednom. Da li? Taj Savaloralinovački radi. te pozorišnu predstavu Na slovo. Ni da govori ni da piše. predsedniku ode voz. bilo koji. i prestane ga boleti. I tako. Tužibaba i devet jednočinki (1955). a predškolski list Poletarac. godine u Nišu. gdje je živio od svojih dječačkih dana do smrti. Tu. meñu kojima su najznačajnije: Poštovana deco (1954). Vide radnici – pada cigla. I dok on izgovori "Savaloralinovački". na železničkoj stanici. Čuvena je njegova knjiga za odrasle Beograde. recimo. Napisao je više knjiga za djecu. trebalo bi vikati. a za knjigu Smešne reči počasnu diplomu Hans Kristijan Andersen Meñunarodne organizacije za dječju književnost. ne mora baš ni da bude mnogo velika. Odjednom. dole a njegovi drugovi gore. koja je godinama izvoñena s najvećim uspjehom. uz Čika-Jovu Zmaja najveći srpski dječiji pisac. a on nije umeo ili nije smeo da kaže. ali Savaloralinovačkom izreći ime značilo bi osuditi ga nevinog na smrt. poleti dole cigla. hteli su da ga upoznaju sa predsednikom opštine iz Grabulje. nešto je najbolje što se ikada izdavalo za djecu na prostorima bivše Jugoslavije. postave se skele i zida kuća.