Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

razdijeljene na pjesme junačke. Sve su naše narodne pjesme. Izvor: http://www.org. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. pisao je Vuk. i na ženske. borba za slobodu. za rodbinske ili ljubavne veze.va i onoga poznijeg. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. etika i odnos prema drugim ljudima. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. materijalna kultura. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. i ndijske. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. Pišući o ženskim pjesmama. grčke i drugih. nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. i bile su kao i lirske pjevane od starina. vjenčanja itd. junaštva. Usmena lirska poezija. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. kraljeva i careva. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. obrede.rastko. Muške pjesme su junačke. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. koje ljudi pjevaju uz gusle. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. patnja i bol. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. Ove pjesme su po narodu na . a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija. Uopšte. počevši od onih najstarijih. i to najviše po dvoje u jedan glas. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . 2008. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. običaje. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića. osobito momčad . stradanja. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. sumersko-vavilonske. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. načinu izvođenja i starosti. s druge strane . učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma.

Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. muška ili ženska . pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . /junaci se iz mora izvoze. /Junak mi konja jezdaše. /zv'jezdama sjajnim rosila''. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. ne bi l' Jovi žeđa dodijala. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. /lice grdi.jviše raznosili slijepci. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. pa su tako za južnu Srbi ju. /sve junake na broj izbrojila. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara. Putni ku. u hanovima i konacima. /n iti srce za bratom rođenim. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. Spasovdana i drugih. imaju gusle za iste svrhe. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. /sun om ždrakom povila. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. Ali. od kuće do kuće. a lice izrasta. /sveđ vile tance izvode. Nisu imale ujednačen broj stihova. recimo. /Brojila ih mlada Đurđevica. Ja mislim da su Srblji. tu su i svatovske pjesme. /drugo dobro – ručnoga đevera. pa pjevaju po čitav dan. Milica ne diže . /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. /predragu sreću iskaše. /U njoj je trnje i grablje. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. /ne bi l' mene u vodi popio. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. i to najviše p jesme od hajduka. kad dođe u neku kuću na konak. u gradovima. U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. /Za Đurđem je kosu odrezala. tužbalice i uspavan ke. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. /ne bi li se vodice na pio. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. /ali oči ne mogu izrasti. /najviša Lovćen planina. pa onda ištu da im se udijeli. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. /mjesecom sjajnim gojila. / Kosu reže. veli Vuk. /a za bratom oči izvadila. /treće dobro – brata ga. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . vilinski u njoj stan ovi. /za đeverom lice izgrdila. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. Preobraženja. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj./kraj dućana Jove bazarđana. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. kao i pjesme pjevane uz rad. bilježi Vuk . junače! /Tvoja se sreća rodila. Čest motiv je žalost sestre za bratom. karakteristične čulnije pjesme. Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. iako okuplja kolo oko nje. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. godine. putnici i hajduci. /Vile mi njega viđeše. kosa opet raste. a u svrat ištima uz puteve. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. a na sjeveru zemlje.

s druge strane. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). pokretom. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. kasnije i individualne emocije. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. danas mahom odumrle. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. iskaz erotske i ljubavne čežnje. usmenu umetnost reči. pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. u najstarijim vremenima. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. mukotrpan kolektivni rad. mitoloških i hrišćanskih. naša drugarice. sada čovečji životni krug . "Budi. Čak ni prisilan. nekad s duhovnim sark azmom. njegovo rađanje. igrom. od rođenja do smrti.muzikom. klasnoj podjarmljenosti. mahom posredno. /nit' sam v ila – da zbijam oblake. mimikom. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. pesničkih i ljuba nih. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. jačanje i umiranje. te joj on kaže: Oj Milice. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. /il' si luda il' odviše mu dra. Patrijarhalna zdruga. u njim nema ni traga o staleškoj. Ti su zahtevi. /te sve gledaš u zelenu travu. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. nikada materijalne prirode. rados ti i tuge kolektiva. međutim. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove". izražavajući želje. sa svoje strane. . ali sa svim tim umetnostima zajedno . Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. o zavisnosti od gospodara. 2008. snaho. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama.svoje trepavice. prate isti. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. nit' odviše mudra. a on se. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . bila je spona s precima. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. /već đevojka – da gledam preda se". ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. sobom dobra. uvek isključivo etičke. nekad s tugom. molbe. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. /to su dar ovi". Obredne pesme. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. /a ne gledaš s nama u oblake. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju.rođenja (uspavanke). zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama.

"sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike". narodna lirika j e siromašna po tematici./ šećer jesti.. Međutim. religije i istorije srpskog nar oda. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. opisane životne sit uacije. zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti. u nadžnjevanje momka i devojke. ali i kulture.yu/isk/isk_11. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom . Poseban vid čine lirske pesme./ momak leži. subjektivnost je manje prisutna. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. takozvani bećarci. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka./ gl og zobati. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi. Veoma bogata po broju pesama. u svili spavati"). ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. dvočlane ili tr očlane kompozicije. Čak i monolog. po snazi osećanja. Nedeljive od prirode i podneblja. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme. Iako preteže poezija sete. kako je Grim zap azio. podsećaju na orijent.. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. jednostavna je po formi i izrazu. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog.. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. "potpuno evropsko./ a devojka sitan vezak veze!).html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. Posredni. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati. a nikako ružinog ulja". predočena htenja i potrebe.rastko. p .. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki. koji se smenjuje ili u potpunjavaju. One imaju miris ruže.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju./ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu.otkriva svoje duševno stanje. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja. ni glavu ne diže. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. "Njihovo biće je". Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. od četverca do šesnaesterca. o pobuni protiv konvencija. i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. smelijeg izr aza u gradovima). Dešavanje. 2008. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu"). kako je to već više puta zapaženo. ali ne omamljuju. dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje. koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. na mobi kao zadružnoj. kaže G rim./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. nežni odnos snahe i devera. uzdizanje devojačke časti. Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije. opstalog na međi različitih civilizacija. Izuzetno raznovrsnost stiha./ neg' s nedragim po dvoru šetati. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima.radnje i značenja .org. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. srpske lirske pesme. dijaloški i narativno-opisni.

Najviše se peva o Suncu. čedo. nego je i najbrojnija. o osećanjima i raspoloženjima. Mesecu. Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. fatalnost ženske lepote.radost. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). šaljive. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. nežnost. počašnice ili zravice. bol. kraljičke. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. izjavljivanje ljubavi. slave. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. ljubavne pesme.o bogatstvu stila i jezika. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. društvenih i porodičnih odnosa. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. krstonoške. nesrećna ljubav. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . u posleničke pesme uzlazi nova tematika. ljubav je samo nagoveštena. posleničke pesme (pastirske. a što je bilo neshvatljivo. uspavanke (Spavaj. svadbe. samo se naslućuje. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. duševna lepota (Srpska devojka). Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. uspavanke. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. običajne pesme (svatovske. rodila te majka). nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. ljubav. Sve ono što se zbiva oko njega. mobama. porodične. željama i snovima. žetelačke pesme pesme o vršidbi). uočava se i u ljub avnim pesmama. Kako se život bogatio novim zanimanjima. idealima i nadanjima. počašnice ili zdravice (B iserna brada). potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. Prepl itanje motiva. različitim poslovima. nadmetanjima. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. stočar stvo i domaću radinost . na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. U posleničke pesme spad . tužbalice). Nema čulnosti.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. religiozne. osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. Kako su nastajale u samom procesu rada. alegorijski. ljubavna čežnja ( Paun pase). slavske ). S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. Dvije su se zv'jezde zavadile. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. ali i spašavanju od zaborava. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. nastala još u primitivnom društvu. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. obredne pesme (dodolske. teškom nad ničarskom radu. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. koledarske. Gra d gradila bj'ela vila). Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. tugu. bola zbog neostvarene ljubavi. u slikama. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma.

zvučanje i značenje pesme. U težnji da umilostivi bogove. U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. ljubav brata prema sestri. . subjektivno. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. sestrinska ljubav. poruka. emotivno obojeno. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. slaveke pesme. Porodične pesme pevaju o. od manjeg ka većem. položaj snahe u porodici. uzajamno poštovanje. on se iskazuje u prvom licu. koji stoje naporedo jedan prema drugome. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom.razvijanje III motiv . Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. ljubav majke prema sinu. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . od apstraktnog ka ko nkretnom.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). nema fabule. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. kraljičke. stih.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. poenta. zavisi ritam.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. do bola i mržnj e. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . I roditeljska ljubav. . U njima je prikazan idiličan život u porodici. od većeg ka manjem. Staniša Veličković Interpretacije I . akcenatska celina. čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). polustih. snahe i zaove. Sva ova svoj stva proučava versifikacija. strukturom i kompozicijom. b) gradacijski raspored ide u dva smera: . Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). obraćanje.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj).uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. tema II motiv . U lirskoj pesmi nema radnje. posebno materinska .uvod. koledarske. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. pesme o vršidbi. misaoni zaključak. . od konkretnog ka aps traktnom. imaju zn ačajnu umetničku funkciju. teme novim detaljima. (Oj višnjo. posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. sloga i ljubav. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama.jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). Njena sad ržina je čisto osećanje.jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. odnosi snahe i sv ekrve. Unutrašnju kompoziciju I motiv . Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. krstonoške. višnjice). snahe i devera. porodici i porodičnim odnosima. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. ali i sukobi.

Pjesme. 06. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. 04. 05. . Pjesme. 3. 2. 19. . Pjesme božićne. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). voda (izvor) kao mesto sastanka. .govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. Pjesme od kolede. 14. 13. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. rađaju decu. 07. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka.na posredan način. 02. koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. 08. Na isti. koje se pjevaju na prelu. Pjesme svečarske. 20. vilama. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. 09. Pjesme osobito mitološke. 15. spavaju. na primer). 17. Pjesme igračke. Pjesme sljepačke. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. Pjesme. Mesecu. grad. 2008. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. koje se pjevaju uz časni post. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. 03. metaforom ili simbolom. Pjesme onako pobožne. hrane se. 12. kišu. 10. 4. Paštrovsko naricanje za mrtvima. Paštrovski pripjevi uza zdravice. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. 18. sastanak momka i devojke. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. zmajevima. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . vole i žene se. Н Pjesme svatovske. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko. Peraške počasnice. Pjesme. 16. zemalj sko i kosmičko.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. mnogobožac po shvatanjima.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. žive i ponašaj u se kao ljudi.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. ženidba-udaja. vetar . Pjesme žetelačke. aždajama i sličnim bićima.to znači da je pesmi pripisivana magična moć. zvezde. koje se pjevaju deci. Pjesme kraljičke. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. Pjesme dodolske. Pjesme bačvanske našega vremena. 11. .

Sunce i Danica. I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo.ne može biti Sunce bez sjaja. motiv lepote. devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. U dubini toga objašnjenja. Ovčar i devojka . Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Ova lepota je individualna. stvarno i f iktivno. Lepota Sunca je opšta. O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno. Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. pa se Sunce. Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . Upotrebili smo izraz "lirska priča". njeno je obe ležje. ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. Tako. To je polazišt e .devojačkoj i Sunčevoj. najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. Taj privid podupi re i dijaloška forma. Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). nalazi se. Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. još jednom. najjače. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . daje uzme sebi za ljubovcu.podazni motiv utemeljen na iskustvu. moguće i nemoguće. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka. drugačije ne može biti . pripada samo devojci. u toj igri je zgrabilo d evojku. Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. Narativnost pes mi je delovanje. ugledalo je kroz granje. Ova pesma peva o dve lepote . najtoplije. Paun pase. završava ova lirska priča. Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. Dve lepote Ljubav je osnovno. prednost. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom). je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote." od nje posta zvijezda Danica".Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku.neka da je bila zemaljska devojka. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. ljudski. Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). novom slik om. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). Međutim. I eto. primećuje se da prednost daje čoveku . Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. Sunc e je izašlo. Za devojku to je izuzetna osobina. uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. ko smos). to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. . Može biti i drugačije. iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. nebesa. pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. kao i svaka druga devojka. akteri delovanja i dijalog. od nje posta zvijezda Danica. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja).

ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. U ovoj pesmi to nije slučaj. mladić). devojke. Ugleda je lijepo sunašce. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. a djevojka za goru na vodu. da je uzme sebi za ljubovcu. već u prvoj strofi. živost. Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće. upečatljivost). događaj (kolo." Kada jutro vedro osvanulo. tajanstveno. o toj lepoti se uopšte ne kazuje. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. ja ću izić za goru na vodu. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici.ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. ženi se) i oseća kao čovek (v ). grmljavina. triput je se Sunce zaigralo. izlazilo na nebo sunašce. dijalog. pa odvuče lijepu djevojku. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. triput je se sunce zaigralo. 2008. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). nedokučivo i neobjašnjivo. u njenom poreklu. .ono je nešto daleko. više od telesnih. koje se izuzetno cene. U pozadini ove slike. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . Međutim. kazivanje. gledanje u nebo). od nje posta zvijezda Danica. ali se ona predočava na posredan način . slikovito st. nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. Sunce je i dalje "lijepo". ti izađi na to ravno nebo.

sve je ovde logičn o. ni bijelo lice". il' odviše mudra. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. Jezik . Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). đe se munje viju po oblaku. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. 4. a ne gledpš s nama u oblake. pa ni devojke: il' si luda. vreme se naoblači. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica. ili ni je zdrava. Ona je samo devojka. glava je podignuta. dakle. Kao da nije ljudsko biće. oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna . nit' sam vila — da zbijam oblake. Dok kolo igra. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . poslužio se lukavstvo m . 2. nit' previše mudra. za jagodice crvene. .nije osobenjak (nit' sam luda). zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. a za oči crne. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke. da li ga je primetila među m omcima. te sve gledaš u zelenu travu.trepavice: one su duge. Zašto je baš to učInio? Kad se igra. Eto. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno.on zna kakvi su.da bude smerna i skromna . Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. a devojka mora da gleda preda se .1. već devojka — da gledam preda se. 5. to je lirski subjekt žele o da sazna. cogled je prav i otvoren. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne. 3. toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka.nije uobražena (nit' odviše mudra). Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). itd. Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. . Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati. kako može da zna da su ja godice rumene. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo.sakupio je kolo devojaka. nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . već preda se u zelenu travu. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. mogu se jasno sagledati i lice i oči. za struk tanak. Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. Z a mladića.

crne oci na bijelo lice. jagodice i bijelo lice." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. tanak struk. po oblaku zasjevse munje. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. itd. Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. ne bih li joj oci sagledao. nasa drugarice! Il' si luda. lice belo. al ne gleda Milica đevojka. vec preda se u zelenu travu. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. oči crne. pa se naoblaci. a ne gledas s nama u oblake. nit' sam vila. . kada peva o devojci ili že ni. nit' odvise mudra. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . ja je gledah tri godine dana. da zbijam oblake. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu. prekrile joj rumen' jagodice.Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice".po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. stih od deset glasova. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. vec sakupih kolo đevojaka. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. bjese vedro. ne mogah joj oci sagledati. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. belo grlo. Kada kolo na travi igrase. sve djevojke k nebu pogledase. reći da su jagodice rumene. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". To su ustaljeni opisi. i u kolu Milicu đevojku. đe se munje viju po oblaku.

kad se gora s listom sastaj e. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). a ja nemam s kim. str. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. Kazivanje u prvom licu. 223 i 224." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. do proleća. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja. i rastanak. ja gane berem. ljubavna čežnja i želja za sastankom. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. čežnje. na prvi prgled. / pesma br. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton . ostvaruje se. govore o usamljenosti i patnji devojke. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. . Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove.osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. patnje). Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). međutim. kad se gora s lietom rastaje. gora zeleni. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. na zumbulu bulbul pjeva. trava raste. kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo . Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton. 323. što proizvodi poziv "Dođi.od jeseni. Naime. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. lirskog subjekta . Ovi stihovi. Ovi stihovi. U stihovima Paun pase.vec đevojka da gledam preda se. u tuđoj zemlji. 2008. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. dragane!". dobija sv oj konačni smisao. 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. ostvarenju i ispunjenju.onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima.

a) . dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. ni sluha. Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. Preneseno: emocionalna napetost dragog. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. mori. . praza n i besmislen. Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. doći. objašnjenj a. (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta. ali istovremeno izražava i nadu u povratak. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). Tek sada dolaze objašnjenja. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). U završnom distihu bol je dostigao vrhunac. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor.Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. ali i zgusnutost emocija. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). s trepnjom. Tuga mori. na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). sama uobliči odgovor. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. mes to dragog.niti vidi lepotu zumbula. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. još. a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. 2 gora zeleni. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. Vapaj devojke "Dođi. tuga. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost.ja ga ne čujem. draga. trava raste. nije trpeo priču. n i mirisa. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. devojka. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika.značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. očekivanjem. odugovlačenje. u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . život je nezanimljiv.

gubljenje nade i poraz ljubavi. ne bere cveće jer nema kome da ga da. do 4. Na jednoj strani je rast. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. na zumbulu bulbul pjeva. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge.drugi slučaj: 1—2 Dođi. ja ga ne čujem. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". draga. Ovaj od govor. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. kretanje. život. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična.imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. međutim. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. bez podele na strofe. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. bujanje. praznina. to je i kontrast između bulbula (slavuja).19 Tuga mori. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. koji peva. ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. koji je glasan. Ovo "nemam . i ne čuje slavujevu pesmu. zanesena tugom. naglašava usamljenost. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. melanholiju i tugu. Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. ono istovremeno. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. melanholija. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . doći. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. dragane! II—1 Ne mogu ti. završetak označava zatva ranje vidika. obrt prelama ritam kazivanja.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. na drugoj strani je usamljenos t. . Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. stiha . završetak je obeležen t gom i bolom. gora zeleni. Antitetično postavljanje slika. tuga. baš osvetljavanjem supro tnosti. trava raste.

Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase.od 5. . trava raste. Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim. Stih je. ). Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: . u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika. trava raste gora zeleni. organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu .4//6. bujanje živo ta.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. pesma . Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha .osmercu i petercu. trAvA rAste. stiha od 13. ritmičke pauze). i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. oglašavanje. Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva. do 12. dakle. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim.nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta).obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase. do 20. prijatan zvuk). 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. . U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. drugi stih gore: dinamizam. Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (. običajnim ili verskim situacijama. . stiha. Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi).

jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). hoće da robi! Tuga mori. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. Imam dragog na daleko. Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini. a ja nemam s kim. gora zeleni. trava raste. draga. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . 2009. Paun pase. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. dragane! U bašti mi zumbul cvati. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi)._____________ ASINDETON (nepovezano. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka . paša robi. i gora se s listom sasta. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. razvijena u četiri lirske situacij e: 1. 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu.. Devojka se u Drenovcu kupa. doći. ja ga ne berem. .. u tuđoj zemlji. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. na zumbulu bulbul pjeva. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče.Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika. pa mu jadna poručujem: "Dođi. Skender-beg ih zatvorio. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. slikovitost i dinamičnost.

Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. To začula ovčareva majka. Ova pesma. Baci suknju u zelenu travu.2. A košulju kraj vode Drenovca. da pšenica prerodi. kletva u prvom smislu. kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom. 4. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. lep ota rada i lepota ljubavi. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. pričom. njemu bi bilo jasno da ga ne voli. mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. 3. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. Prikrade se ovčar od ovaca. Te ukrade košulju devojci. neiskazana. ali njega u tom e nema. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. . Ljuto kune Drenovka devojka. da se umnože k onji i "prekrile" polje. Da je "ljuta" kletva odista bila to. ali su po sadržini blagoslovi . Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. dakle pasivno. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka.da dobije snahu i unuče. jeste vedrina života. Prikrade se ovčar od ovana. i majčina bi bila takva . Tema pesme je ljubav i ljubavne želje.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu. Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve.oštr a i neprijatna. što opušta i oduševljava. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje . bes i mrž ju. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu. Ljubav je skrivena. Devojka se u Drenovcu kupa. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme.

ovde je vrednost u samom činu. ulaze novi motivi i sadržine.pletenje i tkanje. sigurnost i zaštita. / pesma br. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća. spokojstvo. Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. Međutim. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Ko li bi mi vodice doneo. i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. svoj život). upornost. hladovina je mir. 275. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. ili posleničke pesme. marljivost. Naravno. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. dubina. Ako bi miladak načinio.ja bi njemu verna ljuba bila. Ono što nudi jesu lice. Pes me o radu. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. lepota. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. str. tok om vremena. od likuje je vernost. stočarsto i domaću radinost . dala bi mu moje belo lice. 2009. . Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . za lađanu vodi cu crne oči (svežina. lice i čarne oči. ljubav: "ispiti joj oči". dala bi mu moje čarne oči. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. davanje ljubavi. celu sebe. u prvobitnu strukturu pesme. simbol je sve e. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. mladost).lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. davanje lica i očiju. dragocenost: dati oči za nekog). lekovitosti i zdravlja. toplina. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. 185. od vrednijeg ka manje vrednom. za hladovinu ljubav (sebe. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom". oči i ljubav. hladna voda i hl adovina.

Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. devojko. 2 . što bi se reklo . što si obećala"). Ako si mi vodice doneo. stvarni smisao i doslovna poruka. 2 i 3. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara. 2. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. Ona nikako nije stvarni razlog. da neko bude zaštita i oslonac. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. duhovita. 3. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje. 3. I najzad. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. da neko bude uz nju. Ako devojčine želje označimo sa 1. pa i ovaj zahtev "daj. Pesma je bila "unutrašnja misao". kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom. 4.čime je hladovini data manja vrednost. ali ne i namera ("otelo se iz nje". mudra . nepozvan. sa ljudima.hladovina kao najvrednija želja. domišljata. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Do te provale d ošlo je nesvesno. Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. doneo lađane vodice. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". tvoje ovce po strnjiki pasu.niko je ne čuje. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na. 2. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. neizgovorena. što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. Iz konteksta pesme (devojčine. Odgovor treba potražiti u dvostihu: .ovaj pridev nema negativno značenje. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. pritajenih želja da neko misli na nju.uskraćivanje obećanih nagrada. što si obećala".i ti si se pod njim odmorio. 2. Ipak. 1. devojko. a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. odnosno njihove simbolike. Devojka zato i daje onakav odgovor. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. još više sloboda da izgovori ono "daj. Ona je svoje zahteve po ređala 1. istovremeno sa radom. da je željna društva. Ako si mi lada načinio. da je neko voli. a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. to je bilo samo n jeno razmišljanje.Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. 3 . i ti si se lađane napio. devojko. provalilo). lukava . ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. 3. Sa ovog stano višta. najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. ova funkcija pesme otpada. nego kao domišljata i duhovita igra. ladak načinio. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. intimna želja dugo nošena u sebi. Slučajno? Nije.

" Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. nije najbitnije pitanje. Ono može biti i pogrešno. a ko bi mi ladak načinio. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . Kad je bilo oko pola dana. ako si mi ladak načinio. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. ja bi njemu verna ljuba bila. 83. niko je ne sluša. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. i ti si se pod njim odmorio. 03:41:34 . ko li bi mi vodice doneo. dala bi mu moje čarne oči. rogozom joj snoplje povezao." Ona misli. str. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. / pesma br. 46 i 47." Al devojka polukava bila. spokojstvo. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. od leske joj ladak načinio.Ako bi mi ladak načinio. sigurnost i zaštita) jeste ljubav. 2009. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. pak besedi lepoti devojci: "Daj. tvoje ovce po strnjiki pasu. što si obećala. Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. ostaje otvorena za nova razumevanja. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. O včar nije razumeo smisao poruke. devojko. i ti si se pod njim odmorio. doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Najveća nagrada za hladovinu (mir. ako si mi vodice doneo. i doneo lađane vodice. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. dala bi mu moje belo lice. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. ja bi njemu verna ljuba bila. Zato je došlo odbijanje. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. slušao je ovčar od ovaca.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. Da li su navedena tumačenja tačna. i ti si se lađane napio.

Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina.brazda je tvrda a razori široki: nova muka.sastavio ručak i večeru. Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. niti počinuti". Ovo prvo lice. Kao da se i zemlj .nadničara.3. Tema pesme je zao gospodar.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. Prvi svet je u pozadini. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. Toliko o gospodaru. Prvo je predočena slika ogromne njive (luka. čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton.ne mo'š dogledati. Drugi. veliki napor istrošenog tela. a sadržina pesme. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. sirotinjska masa. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. hranu).6.ogroman rad a nemoć radnika. odmor.ne mo'š pogl edati". Čovek bez duše. tvrda brazda. čuđenje. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti. Čudo od čoveka među ljudima. poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče . obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. na početku pesme . ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. svet nadničara. Međutim. nosilac neutraln e lirske naracije. Lirski subjekt je. neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan . a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. stih). koje se samo sluti u prethodnim stihovima. a uvrati . ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. Kazivanje o gospodaru je lagano. Drugi stih predočava detalj široke. zgusnuta. svi stihovi pesme. Pa opet čuđenje.prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu. slika napornog rada je logična. jezgrovita. Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . škrt je na h rani . njiva u dolini. pored reke) i slika t upe motike . teški uslovi rada. a motika tupa.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. lirsko kazivanje . Takav gospodar je čudo u s vetu. sa zastajkivanjem i dužim pauzama.zla gosp odara. Pesma je kratka. prema sadržini i intonaciji pesme. Rad po staje mučenje. Snažnom socijalnom notom (težina rada. tvrda je i zemlja. stih već ima smireniju intonaciju. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom. Suprotnosti su jako izražene. nepregledne njive .on j e u prvom licu. Ti zastanci. oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. razgovor pa i ljuba v. intonacija rečenice. kao prilika za druženje. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 . Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. Drugi svet. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!". Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo . stih) i motiv teškoga rada (4 . osećanjem nemoći i nepravde.zvuče kao neverica. Ovo prvo lice otkriva se posredno. široki razori. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara. stihom "a uvrati .

sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. O dmah se ulazi u središte zbivanja. dveju teškoća.a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . gradi crkvu . te umri. predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi.uzvrat je nedo gledan. tvrda brazda. Tada dan izgleda predug i pretežak. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu. majka će sveće upali. majka će prostre pokrovi. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani. Suprostavljanjem dveju nevolja.razori. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće. U strukturi pesme uočava se pet slika. Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti. Duga luka. vedrine i duhovitosti. pravi česmu. sine. ali Ljiljane nema. niti počinuti. a motika tupa. a uvrati .sve devojke dolaze. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući . pa će da vikne da plače. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. brazda . a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. široki razori. priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri. i tag će Ljiljaca da dođe! . Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om.ne mo'š dogledati. Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara.motika. naglaš e beznadežnost siromaha: luka . a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. sastavio ručak i večeru. 2009. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a.

oči na pogled. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. osećala je ljubav. o čežnji. da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. toplo. o lepoti mladića i devojke. sada. noge na poskok. da pokazuje svoju ljubav. odnese momku Stojanu. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. o tom e se veoma uverljivo kazuje. -------------------- . Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. zapali sveću Stojanu. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. više privlači i postaje draže. a opet. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. usuka sveću voštanu. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh". Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. turi mu kitku na grudi. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. mladalački naiv no i razigrano. duha i vedrine. a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). I n jzad. neposredno. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. ali na posredan način. odmah reaguje: baca metlu. ali Stojan. kada čuje za Stojan ovu smrt. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. posej si belu pčenicu. ali je nije pokazivala. želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. ali je delom i lično svojstvo. poučen iskustvom. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. ruka na pohvat. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi.

majke. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. posej si belu pčenicu.poora njivu golemu. sve mu devojke dođoše. namoli mobu golemu. sve si devojke dođoše. bože. sve ćev devojke da dođev. intonacija promenjiva. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. namoli mobu golemu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. majke. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. poseja belu pčenicu. Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . sve ćev devojke da dođev. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. poseja belu pčenicu. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. - . dosledno sproveden u celoj pesmi. majčice! ------------------Oj. bože. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh".//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. poora njivu golemu. Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. poori njivu golemu.

neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. Da Bog dade svakom. što su mu ruke na pothvat. majka si prostre pokrovi. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. odnese momku Stojanu. 2009. upali sveću voštanu. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. pušti. božice. frli si metlu iz ruke. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. bože. nabra si cveće šareno. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. . majka će sveće da upali. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. "Oj majke. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. ovakog mrca ne videh. turi mu kitu na grudi: "Oj bože.sve ćev devojke da dođev. usuka sveću voštanu. Stojane. tko što hoće! A i meni. zapali sveću Stojanu. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. pa si uleze u kuću. majke. poviknu majka da kuka. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. što je meni drago. Volim drago. što su mu usta na podsmeh. što su mu oči na pogled. te umri. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. da si otidem kod majke. sve si devojke dođoše. sine. majka će prostre pokrovi. Ljiljana dvori meteše. da ti donesem darove.

a devojka dvadeset i četiri. već sam mlada prema tebe rasla. nit' za tvog sevdaja." BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. ni glave ne diže. Mori momo dušo moja. Kad ujutru beo dan osvanu. Kad uveče o večeri bilo." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa. obe mu gi odma dala. Prizrenko devojko. daj mi ravnu snagu tvoju. Ona jadna sramežljiva. No ga belim za moga dragana." "Nit' za tebe. nit' na tvoga brata najmlađega. il' na jelu tanku ponositu. Ozdo ide mladi biligbasa. kad si rasla. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. daj mi jednu ruku tvoju. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. "Dobro jutro. pitoma ružice. a devojka dvadeset i četiri. daj mi jedno oko tvoje. momak leži. ni na jelu tanku ponositu. momak pije dvades't i tri čaše. Ona jadna sramežljiva. Da l' za mene. il' za mog sevdaja. odma mu gi oba dala. . odma si je s njega pošla. Mori momo dušo moja. nit' sam rasla na bor gledajući. Za kim beliš tvoje belo lice. Koga čekam tri godine dana. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. moje jarko sunce. Otišla je na nove bunare. Ona jadna sramežljiva. Mori momo dušo moja. đavolske si mome vara.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko.

osobito momcad. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu. tj. Relja.kako je rekao Vuk Karadzic . banatskim i backim varosima . Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. Jela odsedlava. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka.nar odna lirika. i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu. a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su . a narocito od polovine XIX vek a . od V X do pocetka XIX veka. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'.RELJI I JELI Relja konja sedla. Al' govori Jela: "Ne mašaj se."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. svakodnevni zivot. "U Veliko selo. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni. 'nego kojekakve nove'.u pisanoj knjizevnosti . na daleko. U toku. znatno se menjala i deformisala. "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. U narednim vekovi ma bilo je sve vise . ukoliko se nije gasila.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen . Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos ." Sem toga. i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu.nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima. od 14 do 16 slogova (bugarstice). i to najvise po dvoje u jedan glas.uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti . koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. Pod Turcima. A u sremskim. ''Ja sam isprošena "Davno. Vec 1823. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. 2009. i na zenske. kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni.kako je Vuk zapisao iste godine . koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima .ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova.

a cesto je i zlostavljana.pominje se majka. U stranoj sredini. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. lenjivci. uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama). No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). golotinje. U nasim lirskim pesmama najcesce . punice varalice. s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. Te pe sme imaju realnu osnovu. spasovdanske). verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. mnogo puta i od muza i jetrva. ali ipak ima. vreme cestih pogibija. medju bracom i sestrama. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. cesto. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. postoji samo u narodno j fantaziji. mlado za staro. snahe i zaove. najvecim delom. i morija je cesto uda . Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom.ka misao. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. voljeni mladic morao j e da ide u rat. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. a roditelji su isli prema blagu.svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah." Tada je ona bila kod majke i oca. prema bogatom rodu. brace i sestara. kasnije. i. cesto. mozda i da se ne vrati. djurdje vske. Kao sto su ocevi ginuli. na duze vreme. hvalisavci. kada se narodni zivot malo menjao. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). ponajvise je trpela od svekrve. zetovi smetenjaci. tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. Majka ih je sama podizala. narocito za nevestu.). kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. deca su. lazaricke. na grobu. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. Nevesta cesto zali za devovanjem . nastajali su odista mracni dani. cesto. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. snahe i devera itd. Sem toga. roditelja i dece. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike.). mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. rano ost ajala bez oca. drago za nedrago. drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene. poslenicke pesme (zetelacke. tuguje za decom i umire od zalosti.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci . ona je uvek stavljena na tesku probu. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. na prelu i o raznim drugim rad ovima). nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. bolesti . A posle zenidbe i udadbe. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. izlagana najv ecim naporima. prema tome kolik o je u srcu drago. neprikladne devojke. starci. U toku te hiljade godina. koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). davali su lepotu za r ugobu. Po momentu i nacinu pevanja. snahe svadjalice. bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. ostavsi bez muza. a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. morala je sama da se stara o deci. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. otac retko kad. a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. Sem toga. svekrve karacice. najcesce.

rastavila i milo i drago'. sto tek treba da dodje. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. Medjutim . Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno. sve sto se da za misliti. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. na primer. putak da mu je. covecnijeg zivota . Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. i u slikovitom. Str. u pesmi Smrt Omera i Merime.otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. prikazano je tako kao da je vec tu. tek drug da mu je. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. samo u uobraziji. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . To je idealizacija narocite vrs te. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno. najvecim delom. lepseg. pomorila i staro i mlado. 2009. za njim ide košutica.rala na decu.u onim prilikama. Ono sto se zeli. Str. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. Str. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu.da ga je 'kuga pomorila. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. još su viša gradu vrata.sasvim logicno . Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. i ko zna kad. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. 123 i 124. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. pun ijeg. i u jedrini i zvucnosti jezika. na bitke. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. a zvezdama nakitila. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije.k ao. na megdane. 122. mesecom se opasala. 121. obicno mislimo na junack e pesme. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti.

što ga oni više mame. u kljunu mu dva zrna bisera. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. ljubit te ne mogu. na Kosovu najviše bojište. po bosilju kolo igra." Str. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. nasred neba najviše visine. sa grada divojko? Okovan sam. nasred mora najdublje dubine. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. suze ronim. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože. po bogu sestrice. Konjic vili tio progovara: "A ti. oženjen sam. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. nit' te gledam da me mladu uzmeš. sokolove pojim. samo kamen do kamena. sa grada divojko! Biser trunim.Niko tebe preplivat ne more. Iz kola se magla digla. veće vila na konju ljeljenu." Str. u magli se soko vije. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. Gledala ga sa grada divojka. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. vilo. u njoj sjedi okovan delija. nasred polja najšire širine. vilo. . Ercegovci najbolji junaci. to se soko više vije." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. moj po bogu brate. Sarajevke najbolje djevojke. uzet te ne mogu. po kamenu bosilj raste. vilo. čim li hraniš. sokolove hranim. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. u ruci mu siv-zelen sokole.

Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. stranputice rumene ružice. pričekaj. dok mi majka za breg zađe: . Stidnje momče neg' devojče. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. nejaka niko da je bere. od roda se podlomila. to se soko niže svija. to se soko više vije. te plete kosu široko. putem bi mu bosiljak sijala. mlado momče. a brodi vodu duboko. nek mi dragi po mirisu dođe. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. ispod stida progovara: "Daj. uzdiže skute visoko? Str. po mirisu više neg' po suncu. to se soko više vije. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. krilima im hlad činjaše. devojko. Str. te im pada na ramena. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. 2009. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. nego momče i devojče. rožmarin miriše.što ga one više mame. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. a nosi fesak nad oko. čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. Str. što ga one više mame. što ga one više mame.

gora zeleni. voda t' odnijela! Đeteljino." Str. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str. 37 PAUN PASE. čobanice konj'ma i volov'ma.biće tvoja oba oka. vrani konji turskoj đeci maloj. Skender-beg ih zatvorio. oba oka i — devojka. . Paun pase. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. stara majka svojoj ćeri dragoj. a ja nemam s kim. hoće da robi! Tuga mori. turska đeca đevojčinoj majci. i gora se s listom sasta. suša t' umorila! B'jele ovce. đeteljina ovcam' bijelijem. Imam dragog na daleko. draga. na zumbulu bulbul pjeva. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. b'jele ovce svojim čobanicam'. poviđela boru zelenome. trava raste. crna zemlja travi đeteljini.. pa mu jadna poručujem: "Dođi. u tuđoj zemlji. oganj t' izgorio! Crna zemljo. oro te izio! Zelen bore. ja ga ne berem. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga. moju majku s njim' ne ostavila. dragane! U bašti mi zumbul cvati. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. paša robi.. bor zeleni onoj zemlji crnoj. doći.

i petlića bez repica. živa željo. lele. umreti oću!" "Jao. mužu. glava me boli!" "Jao.mene s mojim dragim sastavila!" Str. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. u meanu gledi. bili joj časi žalosni!" Str. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. kad muž ide sa oranja. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. a alasi jedu. živa željo. žena u krevet: "Jao. a morune vlače. dok bijaše. koja ne rodi. ženo. a ispolci zveče. a alaske crne. Kad muž ide na oranje. da što ću ti ja?" "Jao. Jovane! Tvoje se drago udaje. mužu. koji ne peva. rumene? Vino piju. papar zoblju. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. kečige mu njivu oru. na tvoju tešku sramotu. Uzice." A Jovan majci govori: "Neka se. kesege mu kolo vode a grgeči glede. da umesi pogačicu triput sejanu. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. a štuke mu vršu. mužu. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. koja ne nosi. ženo. alas kapu nakrivio. mužu. a jesetre žanju. 113 PJESMA UŽIČKA O. ispeci mi šarku koku. mali Carigrade. na tvome konju alatu. Str. dobro ti bijaše! . Kada oni sve ovršu. linjaci mu slamu dele. lele. mužu. Čunovi mu vodom plove. lele. žena u krčmu. te su rumene. a što mi ti je?" "Jao. majko. somovi mu žito seju. udaje! Duge su noći jesenje. mužu.

ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. te se pomamio. od zumbula i od karanfila. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. Sreto dragu u šećer-sokaku. Godina 1862-1863. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. studen kamen pod glavu metao!! . dušica mu raja ne vidila. prokleta devojko. od pomame u goru otiš'o. od dućana i od bazerđana. 2009. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. zemljica mu kosti izmetala. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. Rasti bolje moj zeleni bore. Str. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. Ne rasti mi visom u visinu. Kada tužna mile majke nemam. Bor sadila lijepa devojka. u leskov se listak zavejao. goru jeo s lista vodu pio. 6. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša. 11:18:39 ** Javor Novi Sad. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. od momaka i od devo jaka. Ej. boru govorila. da Bog da. Bor sadila. a otkad te beše osvojiše.

Anđa do duvara. kun' ga mati i ja ću ga kleti. od milosti tvoje ime dala.). (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. 2009. Vezeni. muško čedo roditi.* Draga moja. biser se roni. za ručicu voditi. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana. kitila rukave. a s'jeda brada . Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. Ide dragi doljinom. Ne misle se ubiti. već se misle uzeti. jesam dragi ali za nedraga. itaju se trnjinom. bez naslova. listu za zabavu i nauku. kraj ga pita ko tu Anđu štipa. u okvi ru teme: Narodne pesme. šareni anđini rukavi. a mati je klela. Niko s kraja. pod rednim brojevima. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. jesi l' se udala. srebrna čaša. Mara vezla.7. u čašu pada. moja nedra a tvoji rukavi. 4. za nedragim i čedo rodila. 8. tamnica mu moj nedra bila. (Još neštampane. 9. iznosila na drum pred jarana. Leći će leći Niko momče mldo. sadaću joj reći ko će na nji leći. Vezla Mara. ide Jela prtinom. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato. svako ga zrno po dukat valja.

Objašnjenje. 113. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. .11 SMF © 2006-2007. a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama. III u zdravlje domaćinovo. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica. U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. kao npr. pod br. pije up ravo i samo po sedam zdravica. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). na svadbi. VI u zdravlje carsko.1. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko. na krsnom imenu. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. koje svi ugl as pjevaju". Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. Osim napijanja ili molitve. i to: I u slavu božju. II u slavu svijeh svetijeh. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н . na krštenju itd. a osobito kad su u društvu.tri b'jela grada.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful