Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. grčke i drugih. materijalna kultura. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. kraljeva i careva. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. za rodbinske ili ljubavne veze. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . Epska poezija nije karakteristična za sve narode. načinu izvođenja i starosti. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. i na ženske. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića. počevši od onih najstarijih. a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. pisao je Vuk. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. i to najviše po dvoje u jedan glas. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija. Pišući o ženskim pjesmama. s druge strane . U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. razdijeljene na pjesme junačke. Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. koje ljudi pjevaju uz gusle. Muške pjesme su junačke. borba za slobodu. Usmena lirska poezija. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. Sve su naše narodne pjesme. patnja i bol. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. 2008. i bile su kao i lirske pjevane od starina. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. osobito momčad . Ove pjesme su po narodu na . junaštva. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. obrede. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. Uopšte. etika i odnos prema drugim ljudima. sumersko-vavilonske. običaje. vjenčanja itd.rastko. stradanja. nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. Izvor: http://www. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu.va i onoga poznijeg.org. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. i ndijske.

Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. kad dođe u neku kuću na konak. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. /a za bratom oči izvadila. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. /drugo dobro – ručnoga đevera. karakteristične čulnije pjesme. /lice grdi. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. /junaci se iz mora izvoze. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. putnici i hajduci. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . Ali. veli Vuk. U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. kao i pjesme pjevane uz rad. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. i to najviše p jesme od hajduka.jviše raznosili slijepci. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara. Preobraženja. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. kosa opet raste. /treće dobro – brata ga. Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. /predragu sreću iskaše. tu su i svatovske pjesme. /n iti srce za bratom rođenim. /ne bi l' mene u vodi popio. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. /sve junake na broj izbrojila. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. pa pjevaju po čitav dan. u hanovima i konacima. /ne bi li se vodice na pio. /U njoj je trnje i grablje. pa su tako za južnu Srbi ju. godine. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. muška ili ženska . od kuće do kuće. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. / Kosu reže. Čest motiv je žalost sestre za bratom. /sun om ždrakom povila. Ja mislim da su Srblji. Milica ne diže . Nisu imale ujednačen broj stihova. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. /Junak mi konja jezdaše. junače! /Tvoja se sreća rodila. /mjesecom sjajnim gojila. /Brojila ih mlada Đurđevica. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. /Za Đurđem je kosu odrezala. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. iako okuplja kolo oko nje. /sveđ vile tance izvode./kraj dućana Jove bazarđana. /najviša Lovćen planina. bilježi Vuk . Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. a u svrat ištima uz puteve. /ali oči ne mogu izrasti. recimo. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . /Vile mi njega viđeše. vilinski u njoj stan ovi. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. imaju gusle za iste svrhe. /za đeverom lice izgrdila. a lice izrasta. pa onda ištu da im se udijeli. ne bi l' Jovi žeđa dodijala. u gradovima. a na sjeveru zemlje. /zv'jezdama sjajnim rosila''. Spasovdana i drugih. tužbalice i uspavan ke. Putni ku. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure.

nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. mitoloških i hrišćanskih. uvek isključivo etičke. /te sve gledaš u zelenu travu.svoje trepavice. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . u najstarijim vremenima. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. kasnije i individualne emocije. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. /il' si luda il' odviše mu dra. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. a on se. /nit' sam v ila – da zbijam oblake. njegovo rađanje. sobom dobra.rođenja (uspavanke). molbe. Patrijarhalna zdruga. Obredne pesme. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. s druge strane. nikada materijalne prirode. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. međutim. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. pesničkih i ljuba nih. 2008. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove". Ti su zahtevi. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. sada čovečji životni krug . pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. /to su dar ovi". urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. izražavajući želje. zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. danas mahom odumrle. pokretom. nit' odviše mudra. Čak ni prisilan. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. ali sa svim tim umetnostima zajedno . prate isti. mahom posredno. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. od rođenja do smrti. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. "Budi. te joj on kaže: Oj Milice. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. o zavisnosti od gospodara. mimikom. jačanje i umiranje. klasnoj podjarmljenosti. . /već đevojka – da gledam preda se". đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. rados ti i tuge kolektiva. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. nekad s duhovnim sark azmom. naša drugarice. iskaz erotske i ljubavne čežnje. usmenu umetnost reči. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. mukotrpan kolektivni rad. bila je spona s precima. sa svoje strane. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. snaho. igrom. /a ne gledaš s nama u oblake. u njim nema ni traga o staleškoj. nekad s tugom. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli.muzikom.

religije i istorije srpskog nar oda. jednostavna je po formi i izrazu. Nedeljive od prirode i podneblja. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. Izuzetno raznovrsnost stiha. Iako preteže poezija sete. Veoma bogata po broju pesama./ neg' s nedragim po dvoru šetati. i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza./ a devojka sitan vezak veze!). kako je Grim zap azio. Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. opstalog na međi različitih civilizacija. 2008. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom .. u svili spavati"). zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti./ momak leži. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme. takozvani bećarci. "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike". Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. ni glavu ne diže. koji se smenjuje ili u potpunjavaju. Poseban vid čine lirske pesme. srpske lirske pesme. kako je to već više puta zapaženo. kaže G rim. a nikako ružinog ulja". u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu"). narodna lirika j e siromašna po tematici.yu/isk/isk_11. uzdizanje devojačke časti. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. ali i kulture./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. Čak i monolog. na mobi kao zadružnoj. u nadžnjevanje momka i devojke. "Njihovo biće je". o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. dijaloški i narativno-opisni. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja. ali ne omamljuju. po snazi osećanja. p . predočena htenja i potrebe. o pobuni protiv konvencija.org. opisane životne sit uacije./ gl og zobati. subjektivnost je manje prisutna./ šećer jesti.html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. od četverca do šesnaesterca. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca.. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije.rastko. Međutim.. koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. podsećaju na orijent. "potpuno evropsko. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati. nežni odnos snahe i devera.. dvočlane ili tr očlane kompozicije. U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere./ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu. Dešavanje. smelijeg izr aza u gradovima). Posredni.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju.otkriva svoje duševno stanje. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva.radnje i značenja . One imaju miris ruže. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki.

Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. posleničke pesme (pastirske. U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. a što je bilo neshvatljivo. mobama. samo se naslućuje. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. duševna lepota (Srpska devojka). Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. ali i spašavanju od zaborava. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). Mesecu. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. alegorijski. idealima i nadanjima. bola zbog neostvarene ljubavi. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. slave. nežnost. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi.o bogatstvu stila i jezika. običajne pesme (svatovske. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. Dvije su se zv'jezde zavadile. Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. u slikama. slavske ). mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. društvenih i porodičnih odnosa. svadbe. nastala još u primitivnom društvu. bol. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. kraljičke. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. stočar stvo i domaću radinost . Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. ljubavna čežnja ( Paun pase). u posleničke pesme uzlazi nova tematika. rodila te majka). obredne pesme (dodolske. nesrećna ljubav. Kako su nastajale u samom procesu rada. Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. U posleničke pesme spad . Najviše se peva o Suncu. izjavljivanje ljubavi. religiozne. tužbalice). teškom nad ničarskom radu. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. Gra d gradila bj'ela vila). Sve ono što se zbiva oko njega. čedo.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. Prepl itanje motiva. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. uočava se i u ljub avnim pesmama. počašnice ili zdravice (B iserna brada). Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. žetelačke pesme pesme o vršidbi). šaljive. nadmetanjima. o osećanjima i raspoloženjima. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). tugu. različitim poslovima. ljubav. porodične. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). Kako se život bogatio novim zanimanjima. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). koledarske. nego je i najbrojnija. željama i snovima.radost. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. krstonoške. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. ljubavne pesme. fatalnost ženske lepote. O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . uspavanke. potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. počašnice ili zravice. ljubav je samo nagoveštena. Nema čulnosti. uspavanke (Spavaj.

obraćanje. imaju zn ačajnu umetničku funkciju. pesme o vršidbi. višnjice). polustih. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno.uvod. subjektivno. do bola i mržnj e. zavisi ritam. poenta.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). emotivno obojeno. posebno materinska . U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. stih. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. strukturom i kompozicijom. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). U težnji da umilostivi bogove. ljubav majke prema sinu. I roditeljska ljubav. ljubav brata prema sestri. teme novim detaljima. U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. ali i sukobi. porodici i porodičnim odnosima. sestrinska ljubav. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). koledarske. akcenatska celina. Unutrašnju kompoziciju I motiv . žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . . Sva ova svoj stva proučava versifikacija. on se iskazuje u prvom licu. odnosi snahe i sv ekrve.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj). od većeg ka manjem. snahe i devera. sloga i ljubav. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. od manjeg ka većem. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. koji stoje naporedo jedan prema drugome. kraljičke. misaoni zaključak. . posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. Njena sad ržina je čisto osećanje.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. Porodične pesme pevaju o. snahe i zaove.razvijanje III motiv . . krstonoške. U njima je prikazan idiličan život u porodici. Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. položaj snahe u porodici. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: .jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). poruka. zvučanje i značenje pesme. uzajamno poštovanje. nema fabule. slaveke pesme. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). b) gradacijski raspored ide u dva smera: . od konkretnog ka aps traktnom. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. (Oj višnjo. Staniša Veličković Interpretacije I . tema II motiv . od apstraktnog ka ko nkretnom.jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). U lirskoj pesmi nema radnje.

Pjesme osobito mitološke. zvezde. 20. 3.to znači da je pesmi pripisivana magična moć. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). 18. Peraške počasnice. 4. vetar . 10. 19. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. na primer). žive i ponašaj u se kao ljudi. sastanak momka i devojke.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. grad. mnogobožac po shvatanjima. Н Pjesme svatovske. . 02. voda (izvor) kao mesto sastanka. 15. Pjesme dodolske. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. Pjesme bačvanske našega vremena. Pjesme. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka. rađaju decu. hrane se. 2008. Pjesme od kolede. vole i žene se. koje se pjevaju uz časni post. ženidba-udaja. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1.na posredan način. 12. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: .i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. koje se pjevaju na prelu. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. . Pjesme božićne. koje se pjevaju deci. zemalj sko i kosmičko. spavaju. . 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko. Pjesme kraljičke. 06. vilama. Pjesme svečarske. Pjesme onako pobožne. 17. metaforom ili simbolom. 2. Pjesme žetelačke. Pjesme sljepačke. 09. Pjesme igračke. 07. zmajevima. Mesecu. . Ljubavne i druge različne ženske pjesme. 05. 16. Pjesme. 14. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. 04. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. Pjesme. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. kišu.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. 03. aždajama i sličnim bićima. Paštrovski pripjevi uza zdravice. Paštrovsko naricanje za mrtvima. 13. koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. 11. 08. Na isti. Pjesme.

prednost. Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. ljudski. Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se.ne može biti Sunce bez sjaja.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. u toj igri je zgrabilo d evojku. da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. nebesa. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka. završava ova lirska priča. devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. Upotrebili smo izraz "lirska priča". Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. Taj privid podupi re i dijaloška forma. novom slik om. akteri delovanja i dijalog. . Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. To je polazišt e . Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja).neka da je bila zemaljska devojka.devojačkoj i Sunčevoj. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom). Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. daje uzme sebi za ljubovcu.Sunce i Danica. Narativnost pes mi je delovanje. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote. uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo." od nje posta zvijezda Danica". ko smos). od nje posta zvijezda Danica. I eto. pa se Sunce. Može biti i drugačije. Dve lepote Ljubav je osnovno. kao i svaka druga devojka. I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo. pripada samo devojci. ugledalo je kroz granje. to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. najjače. Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). Međutim. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. Ova lepota je individualna. još jednom.podazni motiv utemeljen na iskustvu. Lepota Sunca je opšta. Sunc e je izašlo. primećuje se da prednost daje čoveku . Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno. nalazi se. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. Ova pesma peva o dve lepote . ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. drugačije ne može biti . Tako. moguće i nemoguće. motiv lepote. njeno je obe ležje. Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Ovčar i devojka . najtoplije. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. stvarno i f iktivno.Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . Za devojku to je izuzetna osobina. U dubini toga objašnjenja. Paun pase.

" Kada jutro vedro osvanulo. 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. izlazilo na nebo sunašce. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. nedokučivo i neobjašnjivo. Međutim. Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. kazivanje. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori. živost. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). triput je se sunce zaigralo. grmljavina. a djevojka za goru na vodu. slikovito st.ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. tajanstveno. triput je se Sunce zaigralo. gledanje u nebo). U ovoj pesmi to nije slučaj. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. devojke. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. da je uzme sebi za ljubovcu. ja ću izić za goru na vodu. nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. mladić). već u prvoj strofi. upečatljivost). u njenom poreklu. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće. U pozadini ove slike. događaj (kolo. ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. . od nje posta zvijezda Danica. Ugleda je lijepo sunašce.ono je nešto daleko. pa odvuče lijepu djevojku. o toj lepoti se uopšte ne kazuje. Sunce je i dalje "lijepo". koje se izuzetno cene. ti izađi na to ravno nebo.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. 2008. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. dijalog. više od telesnih. ali se ona predočava na posredan način . Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. ženi se) i oseća kao čovek (v ). telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine.

iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne. il' odviše mudra. Kao da nije ljudsko biće. 4. pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. poslužio se lukavstvo m . Z a mladića. Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. .sve je ovde logičn o. a ne gledpš s nama u oblake. ili ni je zdrava. Ona je samo devojka. kako može da zna da su ja godice rumene. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila).da bude smerna i skromna . već preda se u zelenu travu. đe se munje viju po oblaku. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno. podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. Zašto je baš to učInio? Kad se igra. za jagodice crvene. 5. nit' previše mudra. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. nit' sam vila — da zbijam oblake. a za oči crne. toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. za struk tanak. a devojka mora da gleda preda se .nije osobenjak (nit' sam luda). . nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st. Jezik . Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. već devojka — da gledam preda se. 2. pa ni devojke: il' si luda.on zna kakvi su.1. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. cogled je prav i otvoren. ni bijelo lice". to je lirski subjekt žele o da sazna.trepavice: one su duge. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. Eto. oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna . Dok kolo igra. mogu se jasno sagledati i lice i oči. Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . itd. te sve gledaš u zelenu travu. da li ga je primetila među m omcima.sakupio je kolo devojaka. dakle.nije uobražena (nit' odviše mudra). glava je podignuta. 3. vreme se naoblači. crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao.

vec sakupih kolo đevojaka. pa se naoblaci. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. lice belo. reći da su jagodice rumene. stih od deset glasova." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda. nit' sam vila. Kada kolo na travi igrase. prekrile joj rumen' jagodice. ja je gledah tri godine dana. sve djevojke k nebu pogledase. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. To su ustaljeni opisi. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". vec preda se u zelenu travu. i u kolu Milicu đevojku. da zbijam oblake. tanak struk. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. jagodice i bijelo lice. kada peva o devojci ili že ni. oči crne. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu. belo grlo. itd. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. po oblaku zasjevse munje. nasa drugarice! Il' si luda. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. a ne gledas s nama u oblake. đe se munje viju po oblaku. ne mogah joj oci sagledati. ne bih li joj oci sagledao.po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. nit' odvise mudra. crne oci na bijelo lice. .Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. al ne gleda Milica đevojka. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. bjese vedro.

onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima.od jeseni. / pesma br.osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. 323. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. Naime." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. lirskog subjekta . na prvi prgled. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. ostvarenju i ispunjenju. nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. ljubavna čežnja i želja za sastankom. Ovi stihovi. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. U stihovima Paun pase. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. trava raste. 223 i 224. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. što proizvodi poziv "Dođi. čežnje. str. patnje). kad se gora s lietom rastaje. u tuđoj zemlji. međutim. dobija sv oj konačni smisao. 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. ostvaruje se. govore o usamljenosti i patnji devojke. kad se gora s listom sastaj e. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. do proleća. gora zeleni. vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). i rastanak. Ovi stihovi. a ja nemam s kim. 2008. ja gane berem.vec đevojka da gledam preda se. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. Kazivanje u prvom licu. predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja. dragane!". kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo . Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. . U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton . a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). na zumbulu bulbul pjeva.

nije trpeo priču. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor. Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. a) . očekivanjem. život je nezanimljiv. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. mori. još.ja ga ne čujem. trava raste. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. Tuga mori. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). praza n i besmislen. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. ali istovremeno izražava i nadu u povratak. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. 2 gora zeleni. Vapaj devojke "Dođi. Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. s trepnjom. odugovlačenje.niti vidi lepotu zumbula. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta. draga. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. doći. U završnom distihu bol je dostigao vrhunac.značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. tuga. . Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. Preneseno: emocionalna napetost dragog. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. mes to dragog. robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). ali i zgusnutost emocija. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . sama uobliči odgovor. n i mirisa. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. devojka. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja).Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. ni sluha. Tek sada dolaze objašnjenja. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . objašnjenj a.

na zumbulu bulbul pjeva. Ovo "nemam . baš osvetljavanjem supro tnosti. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. bez podele na strofe. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. Antitetično postavljanje slika. dragane! II—1 Ne mogu ti. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. gora zeleni. ono istovremeno. stiha . praznina. zanesena tugom. ne bere cveće jer nema kome da ga da. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. na drugoj strani je usamljenos t. koji je glasan. međutim. draga. trava raste. . ja ga ne čujem. bujanje. melanholija. tuga. ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična. Na jednoj strani je rast. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. melanholiju i tugu. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. to je i kontrast između bulbula (slavuja). obrt prelama ritam kazivanja. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. naglašava usamljenost. kretanje.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. završetak označava zatva ranje vidika. doći. završetak je obeležen t gom i bolom. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. i ne čuje slavujevu pesmu. život.drugi slučaj: 1—2 Dođi. Ovaj od govor. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. koji peva.19 Tuga mori. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. do 4.imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. gubljenje nade i poraz ljubavi.

i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo.osmercu i petercu. ). Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. . ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. ritmičke pauze). 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha . Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim. organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: . Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva. pesma . Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase. do 20. dakle. trava raste gora zeleni. do 12.4//6. običajnim ili verskim situacijama. U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. .nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta). Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika.obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . drugi stih gore: dinamizam. . trava raste. U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . stiha od 13.od 5. (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase. trAvA rAste. bujanje živo ta. Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. prijatan zvuk). Stih je. stiha.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . oglašavanje. u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (. Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi).

2009. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika. ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . ja ga ne berem. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka . Devojka se u Drenovcu kupa. u tuđoj zemlji. razvijena u četiri lirske situacij e: 1. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. pa mu jadna poručujem: "Dođi. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. draga. . tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini. paša robi. Skender-beg ih zatvorio. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi). Paun pase. hoće da robi! Tuga mori. i gora se s listom sasta. slikovitost i dinamičnost._____________ ASINDETON (nepovezano. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti.. doći. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče.Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. Imam dragog na daleko. dragane! U bašti mi zumbul cvati. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. gora zeleni.. 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. a ja nemam s kim. na zumbulu bulbul pjeva. trava raste.

devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve. a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu. Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. jeste vedrina života. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu. njemu bi bilo jasno da ga ne voli. Prikrade se ovčar od ovana. mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. Ljuto kune Drenovka devojka.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka. ali su po sadržini blagoslovi . Da je "ljuta" kletva odista bila to. Te ukrade košulju devojci. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. ali njega u tom e nema. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. Devojka se u Drenovcu kupa. da pšenica prerodi. To začula ovčareva majka. Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli. pričom. neiskazana. 4. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje . da se umnože k onji i "prekrile" polje. lep ota rada i lepota ljubavi. što opušta i oduševljava. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. Baci suknju u zelenu travu. 3. i majčina bi bila takva .oštr a i neprijatna. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. A košulju kraj vode Drenovca. Prikrade se ovčar od ovaca. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. Ljubav je skrivena. bes i mrž ju. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. Ova pesma. dakle pasivno. .[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom.da dobije snahu i unuče. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva. kletva u prvom smislu.2. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke. Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla.

lice i čarne oči. / pesma br. 2009. dragocenost: dati oči za nekog). tok om vremena. toplina. hladna voda i hl adovina. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. hladovina je mir. Naravno.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. ili posleničke pesme. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. 275. upornost. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. . marljivost. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. dala bi mu moje čarne oči. ovde je vrednost u samom činu. Ko li bi mi vodice doneo. od vrednijeg ka manje vrednom. davanje ljubavi. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća. Pes me o radu. svoj život).pletenje i tkanje. za hladovinu ljubav (sebe. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. od likuje je vernost. simbol je sve e. u prvobitnu strukturu pesme. celu sebe. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. oči i ljubav. 185. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. davanje lica i očiju. ljubav: "ispiti joj oči". lekovitosti i zdravlja.ja bi njemu verna ljuba bila. mladost). Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. lepota. Ono što nudi jesu lice. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom". Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. Međutim.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. spokojstvo. Ako bi miladak načinio. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. dubina. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. str. stočarsto i domaću radinost . Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. dala bi mu moje belo lice. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. ulaze novi motivi i sadržine. sigurnost i zaštita.

mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje. i ti si se lađane napio. 2 . što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre.čime je hladovini data manja vrednost. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. 3 . Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. Ipak. ova funkcija pesme otpada. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno.niko je ne čuje. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara.hladovina kao najvrednija želja. 1. 4. Do te provale d ošlo je nesvesno. 3. provalilo). pritajenih želja da neko misli na nju. 2. ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. Ako si mi vodice doneo. devojko. 2 i 3. istovremeno sa radom.uskraćivanje obećanih nagrada.Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. lukava . došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. 2. a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. sa ljudima. intimna želja dugo nošena u sebi. mudra . 3. a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. ali ne i namera ("otelo se iz nje". Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. stvarni smisao i doslovna poruka. devojko. da neko bude uz nju. još više sloboda da izgovori ono "daj. doneo lađane vodice. Odgovor treba potražiti u dvostihu: . ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . nepozvan. što bi se reklo . kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. I najzad. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. da je željna društva. Pesma je bila "unutrašnja misao". pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća.i ti si se pod njim odmorio. neizgovorena. Sa ovog stano višta. 2. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. nego kao domišljata i duhovita igra. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. Devojka zato i daje onakav odgovor.ovaj pridev nema negativno značenje. Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. što si obećala". devojko. 3. Ako si mi lada načinio. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. Slučajno? Nije. odnosno njihove simbolike. da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. što si obećala"). najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. to je bilo samo n jeno razmišljanje. Iz konteksta pesme (devojčine. Ona nikako nije stvarni razlog. tvoje ovce po strnjiki pasu. duhovita. Ako devojčine želje označimo sa 1. Ona je svoje zahteve po ređala 1. da je neko voli. ladak načinio. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. domišljata. da neko bude zaštita i oslonac. pa i ovaj zahtev "daj.

O včar nije razumeo smisao poruke. 46 i 47. ja bi njemu verna ljuba bila. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. ko li bi mi vodice doneo." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . Ono može biti i pogrešno. 03:41:34 . spokojstvo. ako si mi ladak načinio. ostaje otvorena za nova razumevanja. doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio.Ako bi mi ladak načinio. devojko. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. a ko bi mi ladak načinio. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. / pesma br. što si obećala. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. i ti si se pod njim odmorio. i ti si se pod njim odmorio. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. 83. Najveća nagrada za hladovinu (mir. 2009." Ona misli. Da li su navedena tumačenja tačna. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. i ti si se lađane napio. ako si mi vodice doneo. pak besedi lepoti devojci: "Daj. tvoje ovce po strnjiki pasu. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Kad je bilo oko pola dana. ja bi njemu verna ljuba bila. od leske joj ladak načinio. Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. sigurnost i zaštita) jeste ljubav. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. str. nije najbitnije pitanje. Zato je došlo odbijanje. slušao je ovčar od ovaca. dala bi mu moje čarne oči. i doneo lađane vodice. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. dala bi mu moje belo lice." Al devojka polukava bila. rogozom joj snoplje povezao. niko je ne sluša.

Drugi. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu.on j e u prvom licu. čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton.zla gosp odara. zgusnuta. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom. intonacija rečenice.zvuče kao neverica. Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. sirotinjska masa. Tema pesme je zao gospodar. stih). poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče .sastavio ručak i večeru. obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. tvrda brazda. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. Prvi svet je u pozadini. Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada.ne mo'š pogl edati". koje se samo sluti u prethodnim stihovima. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. osećanjem nemoći i nepravde. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo .ne mo'š dogledati. Takav gospodar je čudo u s vetu.ogroman rad a nemoć radnika. tvrda je i zemlja. oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. a uvrati . neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan .brazda je tvrda a razori široki: nova muka. čuđenje. Rad po staje mučenje. Drugi svet. hranu). Kao da se i zemlj . izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. široki razori. Međutim.prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. Čovek bez duše. teški uslovi rada. Kazivanje o gospodaru je lagano. nepregledne njive . Ovo prvo lice. a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. razgovor pa i ljuba v. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. nosilac neutraln e lirske naracije.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. Čudo od čoveka među ljudima. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. odmor. Pesma je kratka. U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. Pa opet čuđenje. na početku pesme . prema sadržini i intonaciji pesme. Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. Toliko o gospodaru. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara. sa zastajkivanjem i dužim pauzama.6. jezgrovita. stihom "a uvrati . Suprotnosti su jako izražene. a sadržina pesme.nadničara. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. stih) i motiv teškoga rada (4 . a motika tupa. škrt je na h rani . ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti. pored reke) i slika t upe motike . ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. slika napornog rada je logična. Ovo prvo lice otkriva se posredno. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija.3. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. veliki napor istrošenog tela.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. Drugi stih predočava detalj široke. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 . svet nadničara. stih već ima smireniju intonaciju. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!". U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . Lirski subjekt je. lirsko kazivanje . njiva u dolini. Ti zastanci. niti počinuti". On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Prvo je predočena slika ogromne njive (luka. Snažnom socijalnom notom (težina rada. svi stihovi pesme. kao prilika za druženje. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka.

a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . a uvrati . Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara.uzvrat je nedo gledan. 2009. Duga luka. Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih. na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće. vedrine i duhovitosti. a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. gradi crkvu . i tag će Ljiljaca da dođe! . Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući . majka će prostre pokrovi. a motika tupa. Suprostavljanjem dveju nevolja. ali Ljiljane nema. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. O dmah se ulazi u središte zbivanja. U strukturi pesme uočava se pet slika. sine. priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri.motika. sastavio ručak i večeru. Tada dan izgleda predug i pretežak. a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. pa će da vikne da plače. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse.ne mo'š dogledati. majka će sveće upali. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane.razori.sve devojke dolaze. tvrda brazda. te umri. široki razori. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a. pravi česmu. brazda . predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. dveju teškoća. niti počinuti. naglaš e beznadežnost siromaha: luka . sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani.

Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. ali je delom i lično svojstvo. poučen iskustvom. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. ali Stojan. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. a opet. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. više privlači i postaje draže. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. o čežnji. mladalački naiv no i razigrano. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. ali je nije pokazivala. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh". o tom e se veoma uverljivo kazuje. odmah reaguje: baca metlu. ruka na pohvat. noge na poskok. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. odnese momku Stojanu. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. ali na posredan način. I n jzad. Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. posej si belu pčenicu. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. osećala je ljubav. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. da pokazuje svoju ljubav.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. neposredno. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. toplo. sada. kada čuje za Stojan ovu smrt. turi mu kitku na grudi. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. o lepoti mladića i devojke. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. duha i vedrine. -------------------- . zapali sveću Stojanu. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. oči na pogled. usuka sveću voštanu. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu.

intonacija promenjiva. bože. sve ćev devojke da dođev. sve mu devojke dođoše. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh".//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. namoli mobu golemu. - . Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . sve ćev devojke da dođev. poseja belu pčenicu. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. majke. posej si belu pčenicu.poora njivu golemu. Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. sve si devojke dođoše. ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. majčice! ------------------Oj. majke.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". poori njivu golemu. poseja belu pčenicu. namoli mobu golemu. dosledno sproveden u celoj pesmi. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. poora njivu golemu. bože. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi.

nabra si cveće šareno. te umri. Ljiljana dvori meteše. majka će prostre pokrovi. da ti donesem darove. Stojane. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. što su mu ruke na pothvat.sve ćev devojke da dođev. majka si prostre pokrovi. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. "Oj majke. poviknu majka da kuka. bože. Volim drago. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. što su mu usta na podsmeh. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. sine. majke. tko što hoće! A i meni. sve si devojke dođoše. upali sveću voštanu. pa si uleze u kuću. 2009. što je meni drago. usuka sveću voštanu. božice. da si otidem kod majke. pušti. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. što su mu oči na pogled. majka će sveće da upali. ovakog mrca ne videh. . frli si metlu iz ruke. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. zapali sveću Stojanu. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. odnese momku Stojanu. Da Bog dade svakom.

" BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. momak leži. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. Ona jadna sramežljiva. ni glave ne diže. Koga čekam tri godine dana. nit' sam rasla na bor gledajući. il' za mog sevdaja. daj mi jedno oko tvoje. il' na jelu tanku ponositu. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. . Da l' za mene." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa. nit' za tvog sevdaja. Prizrenko devojko. Mori momo dušo moja. Otišla je na nove bunare. Kad ujutru beo dan osvanu. ni na jelu tanku ponositu. a devojka dvadeset i četiri. "Dobro jutro. odma mu gi oba dala. Kad uveče o večeri bilo. odma si je s njega pošla. obe mu gi odma dala. Ona jadna sramežljiva. Mori momo dušo moja. kad si rasla. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. nit' na tvoga brata najmlađega. pitoma ružice. daj mi jednu ruku tvoju. momak pije dvades't i tri čaše. Za kim beliš tvoje belo lice." "Nit' za tebe. daj mi ravnu snagu tvoju. No ga belim za moga dragana. đavolske si mome vara. a devojka dvadeset i četiri. moje jarko sunce. Mori momo dušo moja. Ona jadna sramežljiva. Ozdo ide mladi biligbasa.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko. već sam mlada prema tebe rasla.

juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni.nar odna lirika.kako je rekao Vuk Karadzic .RELJI I JELI Relja konja sedla. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su . a narocito od polovine XIX vek a .u pisanoj knjizevnosti . a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. i na zenske. znatno se menjala i deformisala. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. tj. 2009. osobito momcad. koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama. "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija. Relja. Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos ." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13." Sem toga. i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni. U narednim vekovi ma bilo je sve vise .nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka.kako je Vuk zapisao iste godine . dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima. A u sremskim. ''Ja sam isprošena "Davno. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima . i to najvise po dvoje u jedan glas. Al' govori Jela: "Ne mašaj se." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen . "U Veliko selo. na daleko. U toku. od V X do pocetka XIX veka.uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti . Vec 1823. svakodnevni zivot. banatskim i backim varosima . Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu.ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova. od 14 do 16 slogova (bugarstice). 'nego kojekakve nove'. Jela odsedlava. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu. Pod Turcima. ukoliko se nije gasila.

neprikladne devojke. cesto. Te pe sme imaju realnu osnovu. mozda i da se ne vrati. a roditelji su isli prema blagu. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. lazaricke. hvalisavci. a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. djurdje vske. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. prema tome kolik o je u srcu drago. tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. najvecim delom. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). poslenicke pesme (zetelacke. pocasnice (ili pripevi uza zdravice).ka misao. davali su lepotu za r ugobu. ponajvise je trpela od svekrve. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. Po momentu i nacinu pevanja. cesto.). Sem toga. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. Kao sto su ocevi ginuli. snahe i devera itd. postoji samo u narodno j fantaziji. na grobu. medju bracom i sestrama. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). otac retko kad. To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. snahe svadjalice. tuguje za decom i umire od zalosti. voljeni mladic morao j e da ide u rat. svekrve karacice. drago za nedrago. roditelja i dece. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. ostavsi bez muza. spasovdanske). Nevesta cesto zali za devovanjem . na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). mlado za staro. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama). prema bogatom rodu. punice varalice. U nasim lirskim pesmama najcesce . Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. ali ipak ima. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. Sem toga. cesto. nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. snahe i zaove. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. izlagana najv ecim naporima. na prelu i o raznim drugim rad ovima). Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su.svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). morala je sama da se stara o deci.pominje se majka. narocito za nevestu. a cesto je i zlostavljana." Tada je ona bila kod majke i oca. vreme cestih pogibija. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike. bolesti . najcesce. U toku te hiljade godina. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. brace i sestara. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. i. golotinje. Majka ih je sama podizala. na duze vreme.). kada se narodni zivot malo menjao. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene. bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. ona je uvek stavljena na tesku probu. zetovi smetenjaci. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. deca su. rano ost ajala bez oca. A posle zenidbe i udadbe. i morija je cesto uda . U stranoj sredini. lenjivci. drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. kasnije.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci . Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. nastajali su odista mracni dani. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. mnogo puta i od muza i jetrva. starci.

Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. pun ijeg. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . najvecim delom. rastavila i milo i drago'. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu. i u jedrini i zvucnosti jezika. Ono sto se zeli. obicno mislimo na junack e pesme. tek drug da mu je. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti.sasvim logicno .k ao. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. prikazano je tako kao da je vec tu. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna.u onim prilikama. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. na bitke. mesecom se opasala. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. i ko zna kad. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. covecnijeg zivota . Str.rala na decu. sto tek treba da dodje. 123 i 124. Str. Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. samo u uobraziji. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti.otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. pomorila i staro i mlado. na megdane. u pesmi Smrt Omera i Merime. sve sto se da za misliti. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h. Medjutim . i u slikovitom. 121. 122. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. a zvezdama nakitila. na primer. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . putak da mu je. još su viša gradu vrata. lepseg. Str. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. 2009. za njim ide košutica.da ga je 'kuga pomorila. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. To je idealizacija narocite vrs te.

vilo. nasred neba najviše visine. po kamenu bosilj raste. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. Sarajevke najbolje djevojke. samo kamen do kamena. ljubit te ne mogu. nit' te gledam da me mladu uzmeš. sa grada divojko! Biser trunim. vilo. suze ronim. nasred mora najdublje dubine. u kljunu mu dva zrna bisera." Str. to se soko više vije. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. sa grada divojko? Okovan sam. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. Gledala ga sa grada divojka. sokolove hranim. . vilo. u njoj sjedi okovan delija. oženjen sam. čim li hraniš. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. uzet te ne mogu. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li. veće vila na konju ljeljenu." Str. moj po bogu brate. nasred polja najšire širine. u ruci mu siv-zelen sokole. po bogu sestrice. Iz kola se magla digla. u magli se soko vije. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. Ercegovci najbolji junaci. po bosilju kolo igra. na Kosovu najviše bojište. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože.Niko tebe preplivat ne more. sokolove pojim. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. što ga oni više mame. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. Konjic vili tio progovara: "A ti.

po mirisu više neg' po suncu. nejaka niko da je bere. devojko. Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. rožmarin miriše. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. to se soko više vije. mlado momče. Str. 2009. pričekaj. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13.što ga one više mame. krilima im hlad činjaše. te im pada na ramena. uzdiže skute visoko? Str. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. a nosi fesak nad oko. ispod stida progovara: "Daj. čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. a brodi vodu duboko. nek mi dragi po mirisu dođe. Str. što ga one više mame. što ga one više mame. to se soko više vije. putem bi mu bosiljak sijala. te plete kosu široko. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. Stidnje momče neg' devojče. nego momče i devojče. to se soko niže svija. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. od roda se podlomila. stranputice rumene ružice. dok mi majka za breg zađe: .

dragane! U bašti mi zumbul cvati. Paun pase. crna zemlja travi đeteljini. bor zeleni onoj zemlji crnoj. turska đeca đevojčinoj majci. ja ga ne berem.. b'jele ovce svojim čobanicam'. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. i gora se s listom sasta. . suša t' umorila! B'jele ovce. oba oka i — devojka. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. oro te izio! Zelen bore. voda t' odnijela! Đeteljino." Str. Imam dragog na daleko. Skender-beg ih zatvorio. paša robi. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. na zumbulu bulbul pjeva.biće tvoja oba oka. poviđela boru zelenome. draga. oganj t' izgorio! Crna zemljo. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. u tuđoj zemlji. moju majku s njim' ne ostavila. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str.. pa mu jadna poručujem: "Dođi. 37 PAUN PASE. a ja nemam s kim. stara majka svojoj ćeri dragoj. doći. đeteljina ovcam' bijelijem. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. gora zeleni. čobanice konj'ma i volov'ma. hoće da robi! Tuga mori. vrani konji turskoj đeci maloj. trava raste.

lele. Uzice. koja ne rodi. žena u krevet: "Jao. glava me boli!" "Jao. papar zoblju. ženo. a alasi jedu. da što ću ti ja?" "Jao. mužu. bili joj časi žalosni!" Str. a alaske crne. mužu. kečige mu njivu oru. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. Kada oni sve ovršu. živa željo. mužu. rumene? Vino piju. mali Carigrade. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. a jesetre žanju. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele.mene s mojim dragim sastavila!" Str. lele. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. kesege mu kolo vode a grgeči glede. dobro ti bijaše! . i petlića bez repica. u meanu gledi. linjaci mu slamu dele. majko. udaje! Duge su noći jesenje. mužu. 113 PJESMA UŽIČKA O. lele. živa željo. Jovane! Tvoje se drago udaje. Čunovi mu vodom plove. žena u krčmu. mužu. ženo. Str. te su rumene. somovi mu žito seju. na tvome konju alatu. alas kapu nakrivio. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. na tvoju tešku sramotu. a ispolci zveče. ispeci mi šarku koku. koja ne nosi. kad muž ide sa oranja. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. da umesi pogačicu triput sejanu. a morune vlače. dok bijaše. koji ne peva. Kad muž ide na oranje. a što mi ti je?" "Jao. a štuke mu vršu. mužu." A Jovan majci govori: "Neka se. umreti oću!" "Jao.

Ne rasti mi visom u visinu. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. Godina 1862-1863. od momaka i od devo jaka. Rasti bolje moj zeleni bore. od dućana i od bazerđana. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. a otkad te beše osvojiše. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. boru govorila. goru jeo s lista vodu pio. Str. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. dušica mu raja ne vidila. Ej. Bor sadila lijepa devojka. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. u leskov se listak zavejao. od zumbula i od karanfila. 2009. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. od pomame u goru otiš'o. 11:18:39 ** Javor Novi Sad. Sreto dragu u šećer-sokaku. prokleta devojko. zemljica mu kosti izmetala. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. Kada tužna mile majke nemam. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš. te se pomamio. da Bog da. ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. Bor sadila. studen kamen pod glavu metao!! . 6.

Ide dragi doljinom. Anđa do duvara. jesam dragi ali za nedraga. srebrna čaša. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. pod rednim brojevima. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato. za nedragim i čedo rodila. Vezla Mara. svako ga zrno po dukat valja. sadaću joj reći ko će na nji leći.7. itaju se trnjinom. kraj ga pita ko tu Anđu štipa. bez naslova. jesi l' se udala. već se misle uzeti. 2009. moja nedra a tvoji rukavi. listu za zabavu i nauku. Niko s kraja. tamnica mu moj nedra bila. u okvi ru teme: Narodne pesme. a mati je klela. u čašu pada. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. (Još neštampane. Mara vezla. iznosila na drum pred jarana. Vezeni. šareni anđini rukavi. od milosti tvoje ime dala. ide Jela prtinom. kun' ga mati i ja ću ga kleti. za ručicu voditi.). muško čedo roditi. biser se roni. 8. 9. 4. Leći će leći Niko momče mldo. a s'jeda brada . kitila rukave. Ne misle se ubiti. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana.* Draga moja.

IV u zdravlje crkovno ili svešteničko." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1. pod br. na svadbi. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. koje svi ugl as pjevaju". i to: I u slavu božju. a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama. kao npr. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). pije up ravo i samo po sedam zdravica.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi.tri b'jela grada. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica.11 SMF © 2006-2007. U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. VI u zdravlje carsko. III u zdravlje domaćinovo. na krštenju itd. na krsnom imenu. . a osobito kad su u društvu. Osim napijanja ili molitve. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н . 113. Objašnjenje. II u slavu svijeh svetijeh. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice.1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful