P. 1
Sunce Se Ponovo Zeni

Sunce Se Ponovo Zeni

|Views: 3,388|Likes:
Published by Srdjan Plavsic

More info:

Published by: Srdjan Plavsic on Nov 21, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/10/2013

pdf

text

original

Sections

  • MOMAK I DJEVOJKA
  • BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA
  • NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA
  • OVOJ MOMČE ĐAVOLITO
  • RELJI I JELI
  • JELEN I KOŠUTA
  • ANĐA KAPIĐIJA
  • VILA SVE ZNA
  • KOLO I SOKO
  • IZGLEDANJE DRAGOGA
  • DJEVOJČINA KLETVA
  • JOVAN I MAJKA MU
  • ALASIMA (RIBARIMA)
  • KARLOVČANIN I KARLOVKINJA
  • PJESMA UŽIČKA
  • BISERNA BRADA

Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

Sve su naše narodne pjesme. materijalna kultura. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. običaje. s druge strane . patnja i bol. Ove pjesme su po narodu na . koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. počevši od onih najstarijih. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu. junaštva.rastko. 2008. a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. Uopšte. za rodbinske ili ljubavne veze. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića. nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. Izvor: http://www. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. grčke i drugih. i ndijske. i bile su kao i lirske pjevane od starina. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. koje ljudi pjevaju uz gusle. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. kraljeva i careva. razdijeljene na pjesme junačke. sumersko-vavilonske. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. načinu izvođenja i starosti. Muške pjesme su junačke. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. vjenčanja itd. osobito momčad . i na ženske. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. Usmena lirska poezija. obrede. Pišući o ženskim pjesmama. učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države.va i onoga poznijeg.org. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. etika i odnos prema drugim ljudima. i to najviše po dvoje u jedan glas. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. stradanja.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. pisao je Vuk. borba za slobodu. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja .

i to najviše p jesme od hajduka. tužbalice i uspavan ke. Nisu imale ujednačen broj stihova. putnici i hajduci. muška ili ženska . Putni ku. u hanovima i konacima. a lice izrasta. karakteristične čulnije pjesme. /junaci se iz mora izvoze. a na sjeveru zemlje. vilinski u njoj stan ovi. a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. /za đeverom lice izgrdila. /ne bi li se vodice na pio. /mjesecom sjajnim gojila. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. imaju gusle za iste svrhe. recimo. kosa opet raste. /lice grdi. pa pjevaju po čitav dan. bilježi Vuk . Preobraženja. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. / Kosu reže. /treće dobro – brata ga. /sveđ vile tance izvode. Milica ne diže . ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. /sve junake na broj izbrojila. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. /sun om ždrakom povila. /Za Đurđem je kosu odrezala.jviše raznosili slijepci. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. u gradovima. Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. tu su i svatovske pjesme. veli Vuk. pa su tako za južnu Srbi ju. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. /Brojila ih mlada Đurđevica. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. godine. /Vile mi njega viđeše. /drugo dobro – ručnoga đevera. /ne bi l' mene u vodi popio. U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. /zv'jezdama sjajnim rosila''. Ja mislim da su Srblji. a u svrat ištima uz puteve. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. Čest motiv je žalost sestre za bratom. iako okuplja kolo oko nje. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. kad dođe u neku kuću na konak. junače! /Tvoja se sreća rodila. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. od kuće do kuće. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. /predragu sreću iskaše. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. pa onda ištu da im se udijeli. kao i pjesme pjevane uz rad. /Junak mi konja jezdaše. Ali. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. /a za bratom oči izvadila. Spasovdana i drugih. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. /ali oči ne mogu izrasti. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . /U njoj je trnje i grablje. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. ne bi l' Jovi žeđa dodijala./kraj dućana Jove bazarđana. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. /n iti srce za bratom rođenim. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. /najviša Lovćen planina.

u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. sobom dobra. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove". a on se. koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. njegovo rađanje. s druge strane. /nit' sam v ila – da zbijam oblake. klasnoj podjarmljenosti. /il' si luda il' odviše mu dra. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. nekad s duhovnim sark azmom. mukotrpan kolektivni rad. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. snaho. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. igrom. Obredne pesme. kasnije i individualne emocije. pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. "Budi.svoje trepavice. iskaz erotske i ljubavne čežnje.rođenja (uspavanke). /a ne gledaš s nama u oblake. od rođenja do smrti. /te sve gledaš u zelenu travu. mahom posredno. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. o zavisnosti od gospodara. nit' odviše mudra.muzikom. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. prate isti. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). mimikom. Čak ni prisilan. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. naša drugarice. sada čovečji životni krug . te joj on kaže: Oj Milice. Patrijarhalna zdruga. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. pesničkih i ljuba nih. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. izražavajući želje. u njim nema ni traga o staleškoj. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. uvek isključivo etičke. bila je spona s precima. molbe. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". u najstarijim vremenima. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. /već đevojka – da gledam preda se". Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . nikada materijalne prirode. nekad s tugom. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. pokretom. danas mahom odumrle. ali sa svim tim umetnostima zajedno . slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. . /to su dar ovi". sa svoje strane. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. jačanje i umiranje. Ti su zahtevi. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. mitoloških i hrišćanskih. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. usmenu umetnost reči. 2008. zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama. međutim. rados ti i tuge kolektiva.

opstalog na međi različitih civilizacija. na mobi kao zadružnoj. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka. kako je Grim zap azio... takozvani bećarci. "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike". od četverca do šesnaesterca. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme./ a devojka sitan vezak veze!).html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu"). "Njihovo biće je". Poseban vid čine lirske pesme..otkriva svoje duševno stanje.. koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. a nikako ružinog ulja". Dešavanje./ momak leži. dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju./ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu. opisane životne sit uacije. ali i kulture. Nedeljive od prirode i podneblja. 2008. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom . i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. Čak i monolog. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja./ neg' s nedragim po dvoru šetati. uzdizanje devojačke časti. podsećaju na orijent. kaže G rim. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati.rastko. "potpuno evropsko. Međutim./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. srpske lirske pesme. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme.radnje i značenja ./ šećer jesti.org. ali ne omamljuju. predočena htenja i potrebe. Iako preteže poezija sete. nežni odnos snahe i devera. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije. U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere./ gl og zobati. koji se smenjuje ili u potpunjavaju. o pobuni protiv konvencija. kako je to već više puta zapaženo. One imaju miris ruže. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. Posredni.yu/isk/isk_11. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. Izuzetno raznovrsnost stiha. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. u svili spavati"). subjektivnost je manje prisutna. ni glavu ne diže. dvočlane ili tr očlane kompozicije. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. Veoma bogata po broju pesama. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. u nadžnjevanje momka i devojke. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki. p . U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. dijaloški i narativno-opisni. narodna lirika j e siromašna po tematici. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. po snazi osećanja. jednostavna je po formi i izrazu. smelijeg izr aza u gradovima). Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti. religije i istorije srpskog nar oda.

tugu. porodične. krstonoške. bol. Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. počašnice ili zdravice (B iserna brada). nastala još u primitivnom društvu. nadmetanjima. Prepl itanje motiva. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . Gra d gradila bj'ela vila). nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme.o bogatstvu stila i jezika. uspavanke. nego je i najbrojnija. Nema čulnosti. željama i snovima. O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. ljubav. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. nežnost. teškom nad ničarskom radu. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. rodila te majka). uspavanke (Spavaj. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. ljubav je samo nagoveštena. S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. Najviše se peva o Suncu. društvenih i porodičnih odnosa. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. o osećanjima i raspoloženjima. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. mobama. posleničke pesme (pastirske. osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). obredne pesme (dodolske. svadbe. Kako se život bogatio novim zanimanjima. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. izjavljivanje ljubavi. bola zbog neostvarene ljubavi. nesrećna ljubav. različitim poslovima. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). idealima i nadanjima.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. Mesecu. duševna lepota (Srpska devojka). slave. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. Sve ono što se zbiva oko njega. U posleničke pesme spad . U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. Dvije su se zv'jezde zavadile. žetelačke pesme pesme o vršidbi). fatalnost ženske lepote. počašnice ili zravice. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. alegorijski. ali i spašavanju od zaborava. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. a što je bilo neshvatljivo. ljubavna čežnja ( Paun pase). u posleničke pesme uzlazi nova tematika. kraljičke. religiozne. slavske ).radost. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. ljubavne pesme. koledarske. šaljive. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. čedo. uočava se i u ljub avnim pesmama. običajne pesme (svatovske. Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. tužbalice). samo se naslućuje. stočar stvo i domaću radinost . čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). više ima čežnje i tuge zbog rastanka. u slikama. Kako su nastajale u samom procesu rada.

tema II motiv . ljubav majke prema sinu.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme.jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. porodici i porodičnim odnosima. on se iskazuje u prvom licu. slaveke pesme.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). snahe i devera. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). pesme o vršidbi. sloga i ljubav. Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. uzajamno poštovanje. U njima je prikazan idiličan život u porodici. kraljičke. . nosilac tog osećanja je lirski subjekt. I roditeljska ljubav. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale).uvod. poruka. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. U lirskoj pesmi nema radnje. koji stoje naporedo jedan prema drugome. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. (Oj višnjo. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. emotivno obojeno. do bola i mržnj e. ali i sukobi. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. poenta. koledarske. od konkretnog ka aps traktnom.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj). ljubav brata prema sestri. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. zvučanje i značenje pesme. krstonoške. Porodične pesme pevaju o. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . položaj snahe u porodici. posebno materinska .silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. b) gradacijski raspored ide u dva smera: .jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). . Unutrašnju kompoziciju I motiv . žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . odnosi snahe i sv ekrve. . U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. od manjeg ka većem. akcenatska celina. od apstraktnog ka ko nkretnom. snahe i zaove. Njena sad ržina je čisto osećanje. teme novim detaljima. imaju zn ačajnu umetničku funkciju. od većeg ka manjem.razvijanje III motiv . U težnji da umilostivi bogove. čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). sestrinska ljubav. Staniša Veličković Interpretacije I . višnjice). stih. Sva ova svoj stva proučava versifikacija. strukturom i kompozicijom. zavisi ritam. obraćanje. subjektivno. polustih. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. nema fabule. misaoni zaključak.

2008.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). 04. Mesecu. 14. Pjesme onako pobožne. 17. 09. aždajama i sličnim bićima.na posredan način. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. 12. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. 3. Pjesme bačvanske našega vremena. sastanak momka i devojke. 02. Pjesme igračke.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. 07. Pjesme.to znači da je pesmi pripisivana magična moć.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. hrane se. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. 11. spavaju. na primer). kišu. Pjesme žetelačke. koje se pjevaju uz časni post. 06. Pjesme božićne. Paštrovsko naricanje za mrtvima. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. 05. Pjesme. 15. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. Pjesme od kolede. . 10. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. koje se pjevaju deci. Pjesme. zmajevima. 2. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. voda (izvor) kao mesto sastanka. Paštrovski pripjevi uza zdravice. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. koje se pjevaju na prelu. mnogobožac po shvatanjima. 16. ženidba-udaja. Pjesme. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka. Pjesme osobito mitološke. Na isti. 18. . 03. 19. metaforom ili simbolom. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. 4. . Н Pjesme svatovske. Pjesme svečarske. 13. vetar . Pjesme sljepačke. zemalj sko i kosmičko. rađaju decu. 08. 20. Pjesme kraljičke. grad. Peraške počasnice. zvezde. vilama. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. žive i ponašaj u se kao ljudi. vole i žene se. . Pjesme dodolske.

stvarno i f iktivno. primećuje se da prednost daje čoveku . Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). još jednom.Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. Lepota Sunca je opšta. ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. od nje posta zvijezda Danica. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . pripada samo devojci. pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. moguće i nemoguće.devojačkoj i Sunčevoj. naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica.Sunce i Danica. akteri delovanja i dijalog.podazni motiv utemeljen na iskustvu. Međutim. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom).ne može biti Sunce bez sjaja. nalazi se. drugačije ne može biti . Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. prednost. u toj igri je zgrabilo d evojku. Tako. najtoplije. Paun pase. Dve lepote Ljubav je osnovno. ljudski. da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. kao i svaka druga devojka. Narativnost pes mi je delovanje. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka. To je polazišt e . I eto. . uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. Ova pesma peva o dve lepote . Upotrebili smo izraz "lirska priča". daje uzme sebi za ljubovcu. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. ugledalo je kroz granje. U dubini toga objašnjenja." od nje posta zvijezda Danica". ko smos). I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo. motiv lepote. Sunc e je izašlo. to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. pa se Sunce. Za devojku to je izuzetna osobina. nebesa. To je za Sunce prirodna i st alna osobina.neka da je bila zemaljska devojka. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. završava ova lirska priča. Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). najjače. Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. njeno je obe ležje. O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Ova lepota je individualna. novom slik om. Ovčar i devojka . objašnjeno je poreklo zvezde Danice . Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. Može biti i drugačije. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. Taj privid podupi re i dijaloška forma.

više od telesnih. živost. . o toj lepoti se uopšte ne kazuje. kazivanje. ali se ona predočava na posredan način . devojke. izlazilo na nebo sunašce. koje se izuzetno cene. triput je se Sunce zaigralo." Kada jutro vedro osvanulo. Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam.ono je nešto daleko. događaj (kolo. mladić). gledanje u nebo). triput je se sunce zaigralo. dijalog. ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. Međutim. nedokučivo i neobjašnjivo. U ovoj pesmi to nije slučaj. ti izađi na to ravno nebo. Ugleda je lijepo sunašce. grmljavina. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće. ja ću izić za goru na vodu. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). od nje posta zvijezda Danica. nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. pa odvuče lijepu djevojku. ženi se) i oseća kao čovek (v ). U pozadini ove slike. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. a djevojka za goru na vodu.ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. već u prvoj strofi. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. u njenom poreklu. da je uzme sebi za ljubovcu. 2008.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. Sunce je i dalje "lijepo". upečatljivost). tajanstveno. telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. slikovito st. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka .

Zašto je baš to učInio? Kad se igra. da li ga je primetila među m omcima. toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st.da bude smerna i skromna . Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke. Ona je samo devojka. poslužio se lukavstvo m . podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja).sve je ovde logičn o.nije uobražena (nit' odviše mudra). oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna .nije osobenjak (nit' sam luda). Z a mladića. pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. dakle. 3. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . kako može da zna da su ja godice rumene.on zna kakvi su. Eto. nit' sam vila — da zbijam oblake.trepavice: one su duge. nit' previše mudra. Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati. 5. pa ni devojke: il' si luda. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. te sve gledaš u zelenu travu. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". 4. đe se munje viju po oblaku. za struk tanak. a za oči crne. b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. Kao da nije ljudsko biće. to je lirski subjekt žele o da sazna.1. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. a ne gledpš s nama u oblake. itd. Dok kolo igra. mogu se jasno sagledati i lice i oči. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno. ni bijelo lice". Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. il' odviše mudra. Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči.sakupio je kolo devojaka. . 2. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne. . cogled je prav i otvoren. vreme se naoblači. ili ni je zdrava. već devojka — da gledam preda se. već preda se u zelenu travu. nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . glava je podignuta. Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. Jezik . I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica. za jagodice crvene. a devojka mora da gleda preda se .

Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice.Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". a ne gledas s nama u oblake. ja je gledah tri godine dana. pa se naoblaci." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda. Kada kolo na travi igrase. stih od deset glasova. kada peva o devojci ili že ni. sve djevojke k nebu pogledase. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. tanak struk. belo grlo. nit' sam vila. . ne bih li joj oci sagledao. nasa drugarice! Il' si luda. lice belo. crne oci na bijelo lice. jagodice i bijelo lice. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". i u kolu Milicu đevojku. bjese vedro. vec sakupih kolo đevojaka. itd. vec preda se u zelenu travu. reći da su jagodice rumene. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. da zbijam oblake. al ne gleda Milica đevojka. oči crne. prekrile joj rumen' jagodice. To su ustaljeni opisi. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. po oblaku zasjevse munje. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. đe se munje viju po oblaku. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. nit' odvise mudra. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu.po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. ne mogah joj oci sagledati.

. nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. dobija sv oj konačni smisao.od jeseni. vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. a ja nemam s kim. u tuđoj zemlji. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. Kazivanje u prvom licu. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). str. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. do proleća. 2008. trava raste. na zumbulu bulbul pjeva. međutim. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca.onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. Ovi stihovi. ostvaruje se. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). ja gane berem. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. ljubavna čežnja i želja za sastankom. patnje). 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. 223 i 224. na prvi prgled. 323. / pesma br. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. kad se gora s lietom rastaje. govore o usamljenosti i patnji devojke. ostvarenju i ispunjenju. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton .vec đevojka da gledam preda se. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove. dragane!". čežnje. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja. lirskog subjekta . U stihovima Paun pase. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. kad se gora s listom sastaj e. Naime. Ovi stihovi. gora zeleni. i rastanak. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23.osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. što proizvodi poziv "Dođi. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo .

na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. Tek sada dolaze objašnjenja. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. doći. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . n i mirisa. tuga. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. . i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. ali istovremeno izražava i nadu u povratak. Preneseno: emocionalna napetost dragog. 2 gora zeleni. ali i zgusnutost emocija. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. Vapaj devojke "Dođi. trava raste. Tuga mori. dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. draga. ni sluha. paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. sama uobliči odgovor. objašnjenj a. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor. Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta. očekivanjem. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. praza n i besmislen. a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi .niti vidi lepotu zumbula.značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. devojka. još. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. U završnom distihu bol je dostigao vrhunac. život je nezanimljiv. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. mes to dragog. s trepnjom. Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. nije trpeo priču. a) .Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase.ja ga ne čujem. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. odugovlačenje. mori.

koji peva. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase.drugi slučaj: 1—2 Dođi. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. draga.imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. na zumbulu bulbul pjeva. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. to je i kontrast između bulbula (slavuja). Antitetično postavljanje slika. baš osvetljavanjem supro tnosti. gubljenje nade i poraz ljubavi. i ne čuje slavujevu pesmu. ne bere cveće jer nema kome da ga da. praznina. Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju.19 Tuga mori. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična. kretanje. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. gora zeleni. Ovo "nemam . stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. Na jednoj strani je rast. na drugoj strani je usamljenos t. bujanje. ja ga ne čujem. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. život. do 4. stiha . Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". tuga. dragane! II—1 Ne mogu ti. . i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. koji je glasan. ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. trava raste. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. bez podele na strofe. zanesena tugom. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. naglašava usamljenost. melanholija. završetak je obeležen t gom i bolom. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . Ovaj od govor. obrt prelama ritam kazivanja. ono istovremeno. doći. melanholiju i tugu. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. završetak označava zatva ranje vidika. međutim. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine.

u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: . Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. pesma . trAvA rAste. Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. trava raste. . Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim. prijatan zvuk). 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. do 20. stiha od 13. Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika. Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi). 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha . Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva.4//6. oglašavanje. stiha. trava raste gora zeleni. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. Stih je. bujanje živo ta.osmercu i petercu.nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta). običajnim ili verskim situacijama.obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . . . Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. drugi stih gore: dinamizam. Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase. dakle. (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase.od 5. do 12. U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. ). ritmičke pauze). u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (.

još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika. Paun pase.Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. i gora se s listom sasta. gora zeleni. pa mu jadna poručujem: "Dođi. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi).. Devojka se u Drenovcu kupa. hoće da robi! Tuga mori. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . trava raste. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče. 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. a ja nemam s kim. ja ga ne berem. slikovitost i dinamičnost. paša robi. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. u tuđoj zemlji.. na zumbulu bulbul pjeva. . 2009. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. doći. razvijena u četiri lirske situacij e: 1. Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini._____________ ASINDETON (nepovezano. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka . Skender-beg ih zatvorio. draga. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. Imam dragog na daleko. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). dragane! U bašti mi zumbul cvati.

a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . da se umnože k onji i "prekrile" polje. Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. jeste vedrina života. Prikrade se ovčar od ovaca. što opušta i oduševljava. kletva u prvom smislu.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje . . Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli.da dobije snahu i unuče. A košulju kraj vode Drenovca. Devojka se u Drenovcu kupa. pričom. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme. ali njega u tom e nema. i majčina bi bila takva . a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. Ova pesma. Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. njemu bi bilo jasno da ga ne voli. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. 4. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška.2. da pšenica prerodi. bes i mrž ju. mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. Te ukrade košulju devojci. Ljubav je skrivena. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. Prikrade se ovčar od ovana. Ljuto kune Drenovka devojka. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka. lep ota rada i lepota ljubavi. neiskazana. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. Baci suknju u zelenu travu. Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve.oštr a i neprijatna. Da je "ljuta" kletva odista bila to. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. To začula ovčareva majka. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. ali su po sadržini blagoslovi . 3. dakle pasivno.

Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. dala bi mu moje čarne oči. tok om vremena. davanje ljubavi. davanje lica i očiju. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. Naravno. 2009. 275. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. 185. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. upornost. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća. ulaze novi motivi i sadržine. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom". hladna voda i hl adovina. lice i čarne oči.pletenje i tkanje. za hladovinu ljubav (sebe. dala bi mu moje belo lice. Ko li bi mi vodice doneo. . Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. lepota. mladost). marljivost. Ono što nudi jesu lice. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. hladovina je mir. celu sebe. / pesma br. dubina. Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . od likuje je vernost. u prvobitnu strukturu pesme. Međutim. ovde je vrednost u samom činu. toplina. ljubav: "ispiti joj oči". simbol je sve e. stočarsto i domaću radinost . str. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. dragocenost: dati oči za nekog). lekovitosti i zdravlja.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Ako bi miladak načinio. oči i ljubav. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. sigurnost i zaštita. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. spokojstvo. ili posleničke pesme. Pes me o radu. od vrednijeg ka manje vrednom. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. svoj život).ja bi njemu verna ljuba bila.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan.

Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. doneo lađane vodice. Ako devojčine želje označimo sa 1. ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. devojko. 3. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. Ipak. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. 4. Odgovor treba potražiti u dvostihu: . 2 i 3. da neko bude uz nju. Iz konteksta pesme (devojčine. 1. pritajenih želja da neko misli na nju. tvoje ovce po strnjiki pasu. Do te provale d ošlo je nesvesno. Devojka zato i daje onakav odgovor. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. 2.ovaj pridev nema negativno značenje. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. 3. Ako si mi lada načinio. istovremeno sa radom. provalilo). Ona nikako nije stvarni razlog. 2. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara. to je bilo samo n jeno razmišljanje. kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. Pesma je bila "unutrašnja misao". stvarni smisao i doslovna poruka. a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. intimna želja dugo nošena u sebi. što si obećala"). ali ne i namera ("otelo se iz nje". sa ljudima. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. Ako si mi vodice doneo. odnosno njihove simbolike. Slučajno? Nije. Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. da neko bude zaštita i oslonac. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. 3 . Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. 3. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje.uskraćivanje obećanih nagrada. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. nego kao domišljata i duhovita igra. još više sloboda da izgovori ono "daj. najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. duhovita. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. da je neko voli. Ona je svoje zahteve po ređala 1. što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. I najzad. Sa ovog stano višta.niko je ne čuje. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. i ti si se lađane napio. došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. devojko. ladak načinio. da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na.i ti si se pod njim odmorio. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. što bi se reklo . Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . pa i ovaj zahtev "daj. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". da je željna društva. 2.hladovina kao najvrednija želja. mudra . načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. 2 . ova funkcija pesme otpada.Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. domišljata. devojko. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. nepozvan. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. što si obećala". neizgovorena.čime je hladovini data manja vrednost. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. lukava .

zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. tvoje ovce po strnjiki pasu. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. devojko." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. ja bi njemu verna ljuba bila. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. i ti si se pod njim odmorio. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. niko je ne sluša." Al devojka polukava bila. pak besedi lepoti devojci: "Daj. spokojstvo. 03:41:34 . Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. dala bi mu moje čarne oči. i ti si se lađane napio. Da li su navedena tumačenja tačna. a ko bi mi ladak načinio. Ono može biti i pogrešno. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu.Ako bi mi ladak načinio. 46 i 47. slušao je ovčar od ovaca. ostaje otvorena za nova razumevanja. doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. od leske joj ladak načinio. 83. nije najbitnije pitanje. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. ako si mi vodice doneo. ja bi njemu verna ljuba bila. ko li bi mi vodice doneo.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. i ti si se pod njim odmorio. 2009. O včar nije razumeo smisao poruke. / pesma br. str. ako si mi ladak načinio. Zato je došlo odbijanje. dala bi mu moje belo lice. Najveća nagrada za hladovinu (mir." Ona misli. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. rogozom joj snoplje povezao. i doneo lađane vodice. sigurnost i zaštita) jeste ljubav. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. što si obećala. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. Kad je bilo oko pola dana.

posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!". Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". a sadržina pesme. Drugi stih predočava detalj široke. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. Ovo prvo lice otkriva se posredno. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara.zvuče kao neverica. U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . slika napornog rada je logična. svet nadničara. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. Pa opet čuđenje. sirotinjska masa. odmor. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu. Drugi. svi stihovi pesme.brazda je tvrda a razori široki: nova muka. Kazivanje o gospodaru je lagano. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. prema sadržini i intonaciji pesme. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. Kao da se i zemlj .zla gosp odara. jezgrovita. Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. škrt je na h rani . Ti zastanci. Tema pesme je zao gospodar. obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. njiva u dolini. teški uslovi rada. Drugi svet. stihom "a uvrati . Suprotnosti su jako izražene. Snažnom socijalnom notom (težina rada. oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. široki razori. Pesma je kratka. razgovor pa i ljuba v. tvrda brazda.ogroman rad a nemoć radnika.sastavio ručak i večeru. Lirski subjekt je. Međutim. Prvi svet je u pozadini. a uvrati . niti počinuti". ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. sa zastajkivanjem i dužim pauzama. na početku pesme . izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. tvrda je i zemlja.on j e u prvom licu. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. Čudo od čoveka među ljudima. a motika tupa. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. hranu). intonacija rečenice. osećanjem nemoći i nepravde.3.nadničara.prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. nepregledne njive . čuđenje.ne mo'š pogl edati". lirsko kazivanje . Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo . čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton. koje se samo sluti u prethodnim stihovima. stih) i motiv teškoga rada (4 . pored reke) i slika t upe motike . Prvo je predočena slika ogromne njive (luka.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 . neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan . Takav gospodar je čudo u s vetu.ne mo'š dogledati. stih već ima smireniju intonaciju. zgusnuta. kao prilika za druženje. stih). U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. Ovo prvo lice.6. Rad po staje mučenje. a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. nosilac neutraln e lirske naracije. veliki napor istrošenog tela. Čovek bez duše. poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče . Toliko o gospodaru. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti.

04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani. a uvrati . niti počinuti.razori. Duga luka. sastavio ručak i večeru. te umri. a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. brazda .a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a. U strukturi pesme uočava se pet slika. sine. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće. Tada dan izgleda predug i pretežak.ne mo'š dogledati. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. i tag će Ljiljaca da dođe! . naglaš e beznadežnost siromaha: luka . pravi česmu. gradi crkvu . O dmah se ulazi u središte zbivanja. široki razori. majka će prostre pokrovi. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. vedrine i duhovitosti. dveju teškoća. 2009. a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih.motika. ali Ljiljane nema. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om. majka će sveće upali. pa će da vikne da plače. na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu.uzvrat je nedo gledan. Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti. Suprostavljanjem dveju nevolja. tvrda brazda. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13.sve devojke dolaze. sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni. a motika tupa. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući . predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi.

Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. posej si belu pčenicu. ali na posredan način. ali Stojan. o tom e se veoma uverljivo kazuje. turi mu kitku na grudi. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. odnese momku Stojanu. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. zapali sveću Stojanu. -------------------- . Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. oči na pogled. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. noge na poskok. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. da pokazuje svoju ljubav. toplo. odmah reaguje: baca metlu. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. ali je delom i lično svojstvo. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh". a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. kada čuje za Stojan ovu smrt. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. a opet. o čežnji. ali je nije pokazivala. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. duha i vedrine. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. o lepoti mladića i devojke. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. ruka na pohvat. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. sada. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. mladalački naiv no i razigrano. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. neposredno. poučen iskustvom. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. više privlači i postaje draže. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). I n jzad. usuka sveću voštanu. osećala je ljubav.

bože. posej si belu pčenicu. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh". majke. sve mu devojke dođoše. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. majke. ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. - .//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. bože. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. poora njivu golemu. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . intonacija promenjiva.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. sve si devojke dođoše. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". poseja belu pčenicu. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. poseja belu pčenicu. majčice! ------------------Oj. namoli mobu golemu. poori njivu golemu. sve ćev devojke da dođev. namoli mobu golemu. sve ćev devojke da dođev. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). dosledno sproveden u celoj pesmi. Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi.poora njivu golemu. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče.

Volim drago. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. Ljiljana dvori meteše. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. pa si uleze u kuću. majka će sveće da upali. zapali sveću Stojanu. frli si metlu iz ruke. "Oj majke. bože. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. sine. da si otidem kod majke. što su mu ruke na pothvat. 2009. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. . Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. Da Bog dade svakom. poviknu majka da kuka. Stojane. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. što je meni drago. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. da ti donesem darove. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. majka će prostre pokrovi. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. majke. usuka sveću voštanu. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. odnese momku Stojanu. te umri. što su mu usta na podsmeh.sve ćev devojke da dođev. ovakog mrca ne videh. nabra si cveće šareno. sve si devojke dođoše. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. tko što hoće! A i meni. božice. upali sveću voštanu. majka si prostre pokrovi. što su mu oči na pogled. pušti.

daj mi jedno oko tvoje. Otišla je na nove bunare. obe mu gi odma dala. ni glave ne diže.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko." "Nit' za tebe. odma si je s njega pošla. nit' za tvog sevdaja. "Dobro jutro. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. momak leži." BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. momak pije dvades't i tri čaše. ni na jelu tanku ponositu. No ga belim za moga dragana. kad si rasla. Ona jadna sramežljiva. đavolske si mome vara. već sam mlada prema tebe rasla. a devojka dvadeset i četiri. nit' na tvoga brata najmlađega. daj mi ravnu snagu tvoju. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. nit' sam rasla na bor gledajući. Ona jadna sramežljiva. Mori momo dušo moja. Za kim beliš tvoje belo lice. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. pitoma ružice. Ona jadna sramežljiva. il' na jelu tanku ponositu. odma mu gi oba dala. Kad ujutru beo dan osvanu. a devojka dvadeset i četiri. . daj mi jednu ruku tvoju. Kad uveče o večeri bilo." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa. moje jarko sunce. Mori momo dušo moja. Da l' za mene. il' za mog sevdaja. Ozdo ide mladi biligbasa. Mori momo dušo moja. Koga čekam tri godine dana. Prizrenko devojko.

nar odna lirika.ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova. osobito momcad. Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama.u pisanoj knjizevnosti . Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka. "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. ''Ja sam isprošena "Davno. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. Jela odsedlava. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su ." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja. "U Veliko selo. U narednim vekovi ma bilo je sve vise . kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni. Vec 1823. tj. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima. znatno se menjala i deformisala. A u sremskim. U toku. i na zenske." Sem toga. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni. a narocito od polovine XIX vek a . i to najvise po dvoje u jedan glas. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima . koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'.nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. Relja.kako je rekao Vuk Karadzic . na daleko. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. 2009.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. od V X do pocetka XIX veka. u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos . od 14 do 16 slogova (bugarstice). i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu. a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. Al' govori Jela: "Ne mašaj se. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu. ukoliko se nije gasila. Pod Turcima. svakodnevni zivot. 'nego kojekakve nove'.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen .RELJI I JELI Relja konja sedla.kako je Vuk zapisao iste godine . Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. banatskim i backim varosima . kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija.uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti .

u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. na grobu. cesto. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. Po momentu i nacinu pevanja. ostavsi bez muza. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. brace i sestara. drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. bolesti . lenjivci. nastajali su odista mracni dani. tuguje za decom i umire od zalosti.svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. mozda i da se ne vrati. morala je sama da se stara o deci. najvecim delom. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. neprikladne devojke. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. ponajvise je trpela od svekrve. otac retko kad. ali ipak ima. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. davali su lepotu za r ugobu. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene.ka misao. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe.).u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci . a cesto je i zlostavljana. A posle zenidbe i udadbe. mlado za staro. golotinje. svekrve karacice. cesto. na prelu i o raznim drugim rad ovima). To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. punice varalice. spasovdanske). Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. deca su. Sem toga. rano ost ajala bez oca. hvalisavci. voljeni mladic morao j e da ide u rat. drago za nedrago. kasnije. U toku te hiljade godina. postoji samo u narodno j fantaziji. i. snahe i devera itd. kada se narodni zivot malo menjao. uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama)." Tada je ona bila kod majke i oca. prema tome kolik o je u srcu drago. cesto. Te pe sme imaju realnu osnovu. poslenicke pesme (zetelacke. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. a roditelji su isli prema blagu. na duze vreme. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). snahe i zaove. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). ona je uvek stavljena na tesku probu. snahe svadjalice. Majka ih je sama podizala. a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). starci. narocito za nevestu. Nevesta cesto zali za devovanjem . djurdje vske. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. Sem toga. izlagana najv ecim naporima.pominje se majka. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. mnogo puta i od muza i jetrva. lazaricke. U stranoj sredini. i morija je cesto uda . mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. zetovi smetenjaci. roditelja i dece. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene.). prema bogatom rodu. medju bracom i sestrama. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). Kao sto su ocevi ginuli. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. vreme cestih pogibija. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. najcesce. U nasim lirskim pesmama najcesce . bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom.

121. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. prikazano je tako kao da je vec tu. pun ijeg. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. tek drug da mu je. obicno mislimo na junack e pesme.otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti. mesecom se opasala. 2009. Ono sto se zeli. i ko zna kad. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. lepseg. i u jedrini i zvucnosti jezika. najvecim delom. u pesmi Smrt Omera i Merime. a zvezdama nakitila. Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. još su viša gradu vrata. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. 123 i 124.k ao.u onim prilikama. na bitke. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno. putak da mu je.rala na decu. rastavila i milo i drago'. To je idealizacija narocite vrs te. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. pomorila i staro i mlado. na megdane. covecnijeg zivota . za njim ide košutica. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . na primer. i u slikovitom.da ga je 'kuga pomorila. Str. samo u uobraziji. Str. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h. Str. sve sto se da za misliti.sasvim logicno . Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . 122. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. sto tek treba da dodje. Medjutim .

. sokolove hranim. vilo. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice. u ruci mu siv-zelen sokole. na Kosovu najviše bojište. sa grada divojko! Biser trunim. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. Gledala ga sa grada divojka. Ercegovci najbolji junaci. sokolove pojim. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. oženjen sam. Iz kola se magla digla. uzet te ne mogu.Niko tebe preplivat ne more. nasred mora najdublje dubine. u njoj sjedi okovan delija. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. što ga oni više mame. Konjic vili tio progovara: "A ti. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. u kljunu mu dva zrna bisera." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. nasred polja najšire širine. vilo. po bosilju kolo igra." Str. moj po bogu brate. vilo. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože. nasred neba najviše visine. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. ljubit te ne mogu. nit' te gledam da me mladu uzmeš. Sarajevke najbolje djevojke. suze ronim. po bogu sestrice." Str. to se soko više vije. veće vila na konju ljeljenu. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. sa grada divojko? Okovan sam. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li. u magli se soko vije. čim li hraniš. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. po kamenu bosilj raste. samo kamen do kamena.

što ga one više mame. krilima im hlad činjaše. a brodi vodu duboko. rožmarin miriše. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. to se soko niže svija. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. po mirisu više neg' po suncu. to se soko više vije. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri.što ga one više mame. Stidnje momče neg' devojče. Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. devojko. ispod stida progovara: "Daj. čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. te plete kosu široko. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. to se soko više vije. pričekaj. Str. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. te im pada na ramena. nek mi dragi po mirisu dođe. nego momče i devojče. mlado momče. a nosi fesak nad oko. Str. od roda se podlomila. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. 2009. što ga one više mame. nejaka niko da je bere. putem bi mu bosiljak sijala. stranputice rumene ružice. uzdiže skute visoko? Str. dok mi majka za breg zađe: .

draga." Str. turska đeca đevojčinoj majci. a ja nemam s kim. doći... poviđela boru zelenome. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. Skender-beg ih zatvorio. hoće da robi! Tuga mori. oganj t' izgorio! Crna zemljo. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. oro te izio! Zelen bore.biće tvoja oba oka. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga. čobanice konj'ma i volov'ma. . i gora se s listom sasta. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str. voda t' odnijela! Đeteljino. stara majka svojoj ćeri dragoj. Imam dragog na daleko. crna zemlja travi đeteljini. dragane! U bašti mi zumbul cvati. pa mu jadna poručujem: "Dođi. 37 PAUN PASE. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. đeteljina ovcam' bijelijem. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. u tuđoj zemlji. paša robi. Paun pase. b'jele ovce svojim čobanicam'. vrani konji turskoj đeci maloj. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. gora zeleni. oba oka i — devojka. trava raste. ja ga ne berem. na zumbulu bulbul pjeva. moju majku s njim' ne ostavila. suša t' umorila! B'jele ovce. bor zeleni onoj zemlji crnoj.

ženo. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. žena u krevet: "Jao. glava me boli!" "Jao. kečige mu njivu oru. ispeci mi šarku koku." A Jovan majci govori: "Neka se. da što ću ti ja?" "Jao. Čunovi mu vodom plove. bili joj časi žalosni!" Str. udaje! Duge su noći jesenje. rumene? Vino piju. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. i petlića bez repica. a morune vlače. linjaci mu slamu dele. na tvome konju alatu. a jesetre žanju. a alasi jedu. u meanu gledi. dok bijaše. mužu. Kada oni sve ovršu. umreti oću!" "Jao. Str. kesege mu kolo vode a grgeči glede. dobro ti bijaše! . koja ne rodi. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. te su rumene. lele. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. Uzice. mužu. živa željo. žena u krčmu. mužu. mužu. živa željo. Jovane! Tvoje se drago udaje. somovi mu žito seju. Kad muž ide na oranje. lele. koji ne peva.mene s mojim dragim sastavila!" Str. a štuke mu vršu. a što mi ti je?" "Jao. ženo. kad muž ide sa oranja. mužu. a ispolci zveče. papar zoblju. mužu. da umesi pogačicu triput sejanu. alas kapu nakrivio. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. lele. na tvoju tešku sramotu. 113 PJESMA UŽIČKA O. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. a alaske crne. majko. mali Carigrade. koja ne nosi.

boru govorila. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. dušica mu raja ne vidila. zemljica mu kosti izmetala. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. goru jeo s lista vodu pio. Bor sadila lijepa devojka. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. u leskov se listak zavejao. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. Ne rasti mi visom u visinu. Sreto dragu u šećer-sokaku. Ej. a otkad te beše osvojiše. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša. od momaka i od devo jaka. od zumbula i od karanfila. Rasti bolje moj zeleni bore. ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. te se pomamio. 11:18:39 ** Javor Novi Sad. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. Godina 1862-1863. 2009. da Bog da. studen kamen pod glavu metao!! . Str. Kada tužna mile majke nemam. od dućana i od bazerđana. 6. prokleta devojko. Bor sadila. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. od pomame u goru otiš'o.

). kraj ga pita ko tu Anđu štipa. listu za zabavu i nauku. sadaću joj reći ko će na nji leći. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana.* Draga moja. Niko s kraja. ide Jela prtinom.7. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato. iznosila na drum pred jarana. 4. bez naslova. moja nedra a tvoji rukavi. Ide dragi doljinom. pod rednim brojevima. srebrna čaša. već se misle uzeti. za nedragim i čedo rodila. muško čedo roditi. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. (Još neštampane. za ručicu voditi. biser se roni. 9. Vezla Mara. šareni anđini rukavi. Vezeni. tamnica mu moj nedra bila. Mara vezla. od milosti tvoje ime dala. u okvi ru teme: Narodne pesme. jesam dragi ali za nedraga. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. u čašu pada. 2009. itaju se trnjinom. Leći će leći Niko momče mldo. Ne misle se ubiti. a mati je klela. a s'jeda brada . (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. kun' ga mati i ja ću ga kleti. Anđa do duvara. svako ga zrno po dukat valja. jesi l' se udala. kitila rukave. 8.

uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1. pije up ravo i samo po sedam zdravica. na krsnom imenu. Objašnjenje.11 SMF © 2006-2007. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. Osim napijanja ili molitve. koje svi ugl as pjevaju".tri b'jela grada. . a osobito kad su u društvu. 113. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi. kao npr. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н . među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice.1. na svadbi. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica. a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama. i to: I u slavu božju. pod br. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. II u slavu svijeh svetijeh. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). VI u zdravlje carsko. U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. na krštenju itd. III u zdravlje domaćinovo.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->