Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. koje ljudi pjevaju uz gusle. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. razdijeljene na pjesme junačke.rastko. grčke i drugih. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. i bile su kao i lirske pjevane od starina. stradanja. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. običaje. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića. Sve su naše narodne pjesme. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. načinu izvođenja i starosti. materijalna kultura. i to najviše po dvoje u jedan glas. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. Izvor: http://www. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu.org. obrede. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu. a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. s druge strane . Muške pjesme su junačke. za rodbinske ili ljubavne veze. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. patnja i bol. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija.va i onoga poznijeg. etika i odnos prema drugim ljudima. vjenčanja itd. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. i ndijske. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. počevši od onih najstarijih. osobito momčad . junaštva. sumersko-vavilonske. kraljeva i careva. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. 2008. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. Usmena lirska poezija. i na ženske. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. borba za slobodu. Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . Ove pjesme su po narodu na . Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. Uopšte. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. pisao je Vuk. Pišući o ženskim pjesmama.

Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. Spasovdana i drugih. a na sjeveru zemlje. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. ne bi l' Jovi žeđa dodijala. Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. imaju gusle za iste svrhe. /U njoj je trnje i grablje. vilinski u njoj stan ovi. Preobraženja. /sun om ždrakom povila. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. /Brojila ih mlada Đurđevica.jviše raznosili slijepci. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. recimo. tužbalice i uspavan ke. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. /a za bratom oči izvadila. U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. od kuće do kuće. Ali. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . putnici i hajduci. Ja mislim da su Srblji. a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. kosa opet raste. /zv'jezdama sjajnim rosila''. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. a u svrat ištima uz puteve. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. /za đeverom lice izgrdila. godine. junače! /Tvoja se sreća rodila. Milica ne diže . muška ili ženska . u hanovima i konacima. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. pa pjevaju po čitav dan. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. pa su tako za južnu Srbi ju. bilježi Vuk . /sve junake na broj izbrojila./kraj dućana Jove bazarđana. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. kad dođe u neku kuću na konak. /junaci se iz mora izvoze. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. /treće dobro – brata ga. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. u gradovima. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. /predragu sreću iskaše. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. /najviša Lovćen planina. veli Vuk. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. /n iti srce za bratom rođenim. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. iako okuplja kolo oko nje. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. /Vile mi njega viđeše. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . pa onda ištu da im se udijeli. /drugo dobro – ručnoga đevera. / Kosu reže. /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. Nisu imale ujednačen broj stihova. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. /lice grdi. i to najviše p jesme od hajduka. /mjesecom sjajnim gojila. kao i pjesme pjevane uz rad. /ne bi li se vodice na pio. karakteristične čulnije pjesme. a lice izrasta. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. /Za Đurđem je kosu odrezala. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. /sveđ vile tance izvode. /ali oči ne mogu izrasti. Čest motiv je žalost sestre za bratom. Putni ku. /Junak mi konja jezdaše. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. /ne bi l' mene u vodi popio. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. tu su i svatovske pjesme.

igrom. pokretom. nekad s tugom. pesničkih i ljuba nih. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. od rođenja do smrti. međutim. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. te joj on kaže: Oj Milice. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. mahom posredno. iskaz erotske i ljubavne čežnje. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. usmenu umetnost reči. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. jačanje i umiranje. /to su dar ovi". klasnoj podjarmljenosti. prate isti. s druge strane. sa svoje strane. ali sa svim tim umetnostima zajedno . mitoloških i hrišćanskih. /a ne gledaš s nama u oblake. Obredne pesme. izražavajući želje. /već đevojka – da gledam preda se". /il' si luda il' odviše mu dra. Patrijarhalna zdruga. nikada materijalne prirode. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. Ti su zahtevi. mimikom. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. sobom dobra. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. Čak ni prisilan. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. mukotrpan kolektivni rad. nit' odviše mudra.rođenja (uspavanke). u najstarijim vremenima. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove". bila je spona s precima. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. uvek isključivo etičke. /te sve gledaš u zelenu travu. "Budi. naša drugarice. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. u njim nema ni traga o staleškoj. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. kasnije i individualne emocije. koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. sada čovečji životni krug . nekad s duhovnim sark azmom. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. a on se. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. snaho. molbe. njegovo rađanje. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. /nit' sam v ila – da zbijam oblake. rados ti i tuge kolektiva. o zavisnosti od gospodara. 2008. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama.svoje trepavice. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. .muzikom. danas mahom odumrle.

p .yu/isk/isk_11. predočena htenja i potrebe. po snazi osećanja. Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki. koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. nežni odnos snahe i devera. koji se smenjuje ili u potpunjavaju. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu"). subjektivnost je manje prisutna. ni glavu ne diže. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima. One imaju miris ruže. Izuzetno raznovrsnost stiha. a nikako ružinog ulja". s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati.otkriva svoje duševno stanje.org. religije i istorije srpskog nar oda. smelijeg izr aza u gradovima). u svili spavati").radnje i značenja .. "Njihovo biće je". kaže G rim. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. dvočlane ili tr očlane kompozicije. u nadžnjevanje momka i devojke. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme./ a devojka sitan vezak veze!)./ gl og zobati. uzdizanje devojačke časti./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. opstalog na međi različitih civilizacija. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme./ neg' s nedragim po dvoru šetati. "potpuno evropsko./ šećer jesti. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi. Nedeljive od prirode i podneblja. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom . U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. 2008.html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. Posredni. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja. na mobi kao zadružnoj. Iako preteže poezija sete. o pobuni protiv konvencija. Veoma bogata po broju pesama. Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. Čak i monolog. od četverca do šesnaesterca./ momak leži. podsećaju na orijent.rastko.. ali ne omamljuju. i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti. srpske lirske pesme. narodna lirika j e siromašna po tematici. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije./ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu. Međutim. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. opisane životne sit uacije. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva.. takozvani bećarci.. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. jednostavna je po formi i izrazu. Dešavanje. kako je Grim zap azio. dijaloški i narativno-opisni. Poseban vid čine lirske pesme. U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere. kako je to već više puta zapaženo. ali i kulture. "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike".

da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. slavske ). Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. uspavanke. Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. nesrećna ljubav. U posleničke pesme spad . Kako se život bogatio novim zanimanjima. tugu. alegorijski. društvenih i porodičnih odnosa. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. religiozne. posleničke pesme (pastirske. stočar stvo i domaću radinost . u slikama.o bogatstvu stila i jezika. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). ali i spašavanju od zaborava. fatalnost ženske lepote.radost. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). krstonoške. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. različitim poslovima. izjavljivanje ljubavi. običajne pesme (svatovske. željama i snovima. tužbalice). osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. uočava se i u ljub avnim pesmama. nežnost. samo se naslućuje. Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. Najviše se peva o Suncu. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. obredne pesme (dodolske. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. nadmetanjima. Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. nastala još u primitivnom društvu.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. ljubav. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. porodične. bola zbog neostvarene ljubavi. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. nego je i najbrojnija. počašnice ili zravice. a što je bilo neshvatljivo. rodila te majka). šaljive. žetelačke pesme pesme o vršidbi). Prepl itanje motiva. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. počašnice ili zdravice (B iserna brada). Mesecu. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. mobama. bol. o osećanjima i raspoloženjima. ljubavna čežnja ( Paun pase). duševna lepota (Srpska devojka). Sve ono što se zbiva oko njega. slave. Nema čulnosti. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. kraljičke. teškom nad ničarskom radu. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. ljubav je samo nagoveštena. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). čedo. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. svadbe. Kako su nastajale u samom procesu rada. ljubavne pesme. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. idealima i nadanjima. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. Dvije su se zv'jezde zavadile. u posleničke pesme uzlazi nova tematika. O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. Gra d gradila bj'ela vila). koledarske. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. uspavanke (Spavaj. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja.

odnosi snahe i sv ekrve. snahe i zaove. nema fabule. snahe i devera. porodici i porodičnim odnosima. teme novim detaljima. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). nosilac tog osećanja je lirski subjekt. ljubav majke prema sinu. sestrinska ljubav. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). uzajamno poštovanje. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. on se iskazuje u prvom licu. U njima je prikazan idiličan život u porodici. I roditeljska ljubav. stih.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. sloga i ljubav. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . (Oj višnjo. emotivno obojeno. od manjeg ka većem. od apstraktnog ka ko nkretnom.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). U težnji da umilostivi bogove. ljubav brata prema sestri. akcenatska celina. Staniša Veličković Interpretacije I . zavisi ritam. položaj snahe u porodici. Porodične pesme pevaju o. pesme o vršidbi. od većeg ka manjem. poruka. koji stoje naporedo jedan prema drugome. slaveke pesme. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. zvučanje i značenje pesme. posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. strukturom i kompozicijom.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. koledarske. Njena sad ržina je čisto osećanje. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. . U lirskoj pesmi nema radnje.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. obraćanje. od konkretnog ka aps traktnom. tema II motiv . U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. . b) gradacijski raspored ide u dva smera: . U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici.uvod. polustih. subjektivno. višnjice).razvijanje III motiv . poenta. ali i sukobi. . kraljičke. krstonoške.jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj).jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . imaju zn ačajnu umetničku funkciju. Unutrašnju kompoziciju I motiv . misaoni zaključak. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. do bola i mržnj e.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj). posebno materinska . Sva ova svoj stva proučava versifikacija.

Peraške počasnice. 04. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. Pjesme kraljičke. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. spavaju. 05.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . 4. 16. kišu. Pjesme svečarske.na posredan način. zmajevima. 13. ženidba-udaja. na primer). Pjesme. . Н Pjesme svatovske. 08. vetar . 2008. Pjesme igračke. 3. 14. Pjesme dodolske. 2. zvezde. . Pjesme. koje se pjevaju uz časni post. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. zemalj sko i kosmičko. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. grad. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka. 11. sastanak momka i devojke. Pjesme od kolede. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. vole i žene se. rađaju decu. Mesecu. 18. metaforom ili simbolom. 10. 12. 19.to znači da je pesmi pripisivana magična moć. 20. Paštrovsko naricanje za mrtvima. Pjesme osobito mitološke. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. 06. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. vilama. koje se pjevaju deci. Pjesme sljepačke. 03. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. Pjesme. Na isti. Pjesme žetelačke. koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. 02. koje se pjevaju na prelu. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. 17. 15. aždajama i sličnim bićima. žive i ponašaj u se kao ljudi. hrane se. mnogobožac po shvatanjima. Pjesme bačvanske našega vremena. Pjesme božićne. voda (izvor) kao mesto sastanka. Pjesme onako pobožne. . Pjesme. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. . Paštrovski pripjevi uza zdravice. 07. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. 09.

Taj privid podupi re i dijaloška forma. pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. Upotrebili smo izraz "lirska priča". novom slik om. Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se.Sunce i Danica. Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. najjače. prednost. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . pa se Sunce. još jednom.Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. Može biti i drugačije. Lepota Sunca je opšta. ljudski. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom). to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. To je polazišt e . najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. kao i svaka druga devojka. Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo. njeno je obe ležje. u toj igri je zgrabilo d evojku. Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. ko smos). U dubini toga objašnjenja. Tako. najtoplije. Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo").podazni motiv utemeljen na iskustvu.ne može biti Sunce bez sjaja. pripada samo devojci. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. završava ova lirska priča. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . . akteri delovanja i dijalog. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. Dve lepote Ljubav je osnovno. naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. ugledalo je kroz granje. Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote. moguće i nemoguće. Ova lepota je individualna.neka da je bila zemaljska devojka. drugačije ne može biti . da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. Za devojku to je izuzetna osobina. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. Ovčar i devojka . I eto. Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka." od nje posta zvijezda Danica". devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. Narativnost pes mi je delovanje. od nje posta zvijezda Danica. Paun pase. daje uzme sebi za ljubovcu. O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno. primećuje se da prednost daje čoveku . nebesa. motiv lepote. Ova pesma peva o dve lepote . nalazi se. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). stvarno i f iktivno. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. Međutim. iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. Sunc e je izašlo.devojačkoj i Sunčevoj.

Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. kazivanje.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. već u prvoj strofi. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . ja ću izić za goru na vodu. u njenom poreklu.ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. a djevojka za goru na vodu. ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori. više od telesnih. . Međutim. ti izađi na to ravno nebo. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. dijalog. pa odvuče lijepu djevojku. nedokučivo i neobjašnjivo. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. U ovoj pesmi to nije slučaj. ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. 2008. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. U pozadini ove slike. živost. mladić). koje se izuzetno cene. Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam. Sunce je i dalje "lijepo". 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. triput je se Sunce zaigralo. događaj (kolo. nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. da je uzme sebi za ljubovcu.ono je nešto daleko. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće. grmljavina. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). o toj lepoti se uopšte ne kazuje. telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. tajanstveno. triput je se sunce zaigralo. gledanje u nebo). od nje posta zvijezda Danica. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. izlazilo na nebo sunašce. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. slikovito st. upečatljivost). Ugleda je lijepo sunašce. ženi se) i oseća kao čovek (v ). ali se ona predočava na posredan način ." Kada jutro vedro osvanulo. devojke.

crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. poslužio se lukavstvo m . cogled je prav i otvoren. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno. već preda se u zelenu travu. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. Jezik . nit' previše mudra. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo. pa ni devojke: il' si luda.sve je ovde logičn o. da li ga je primetila među m omcima. Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati. đe se munje viju po oblaku. Eto. Ona je samo devojka. ili ni je zdrava. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. nit' sam vila — da zbijam oblake. Dok kolo igra. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . 3. Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. za jagodice crvene. kako može da zna da su ja godice rumene. . Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. . za struk tanak.on zna kakvi su. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . a devojka mora da gleda preda se . Z a mladića.nije osobenjak (nit' sam luda). itd. 5. dakle. te sve gledaš u zelenu travu.trepavice: one su duge. b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. ni bijelo lice". to je lirski subjekt žele o da sazna. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. vreme se naoblači. već devojka — da gledam preda se.sakupio je kolo devojaka. il' odviše mudra.nije uobražena (nit' odviše mudra). I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica. Zašto je baš to učInio? Kad se igra. pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna .1. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). a ne gledpš s nama u oblake. Kao da nije ljudsko biće. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke.da bude smerna i skromna . Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st. Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . a za oči crne. Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. 4. 2. glava je podignuta. mogu se jasno sagledati i lice i oči.

belo grlo. vec preda se u zelenu travu. a ne gledas s nama u oblake. Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. Kada kolo na travi igrase.Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". sve djevojke k nebu pogledase. ne bih li joj oci sagledao. kada peva o devojci ili že ni. oči crne. prekrile joj rumen' jagodice. jagodice i bijelo lice. al ne gleda Milica đevojka.po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. pa se naoblaci. tanak struk. da zbijam oblake. po oblaku zasjevse munje. reći da su jagodice rumene. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. itd. stih od deset glasova. ja je gledah tri godine dana. bjese vedro. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. ne mogah joj oci sagledati. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. . lice belo. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. i u kolu Milicu đevojku. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu. crne oci na bijelo lice. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. To su ustaljeni opisi. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. vec sakupih kolo đevojaka. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". nit' sam vila. đe se munje viju po oblaku. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. nasa drugarice! Il' si luda. nit' odvise mudra." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda.

predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. u tuđoj zemlji. Naime. kad se gora s listom sastaj e. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. i rastanak. U stihovima Paun pase. na prvi prgled. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. . nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. dragane!". str. Ovi stihovi. ljubavna čežnja i želja za sastankom. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton .osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje.onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. 2008. ostvaruje se. kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo . trava raste. ostvarenju i ispunjenju. na zumbulu bulbul pjeva. do proleća. lirskog subjekta . Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton.vec đevojka da gledam preda se. gora zeleni." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove. a ja nemam s kim. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. patnje). U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. 223 i 224. 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma.od jeseni. govore o usamljenosti i patnji devojke. kad se gora s lietom rastaje. što proizvodi poziv "Dođi. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). čežnje. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. međutim. 323. Kazivanje u prvom licu. ja gane berem. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. dobija sv oj konačni smisao. / pesma br. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. Ovi stihovi.

nije trpeo priču. devojka. draga. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta.Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. trava raste. sama uobliči odgovor. Tek sada dolaze objašnjenja. mes to dragog. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. očekivanjem. mori. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). praza n i besmislen. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor.niti vidi lepotu zumbula. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. Preneseno: emocionalna napetost dragog.ja ga ne čujem. Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. ni sluha. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . n i mirisa. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. 2 gora zeleni. odugovlačenje. Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. ali i zgusnutost emocija. dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. U završnom distihu bol je dostigao vrhunac. a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. ali istovremeno izražava i nadu u povratak. Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). objašnjenj a. tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". a) . Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. život je nezanimljiv. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. doći. na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). .značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. Vapaj devojke "Dođi. Tuga mori. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. s trepnjom. još. tuga.

melanholija.19 Tuga mori. Ovaj od govor. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. trava raste. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. na zumbulu bulbul pjeva. .prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. to je i kontrast između bulbula (slavuja). motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. bujanje. Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. draga. život.drugi slučaj: 1—2 Dođi. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. na drugoj strani je usamljenos t. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. Ovo "nemam . gora zeleni. Na jednoj strani je rast. koji je glasan. melanholiju i tugu. međutim. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. tuga. bez podele na strofe. baš osvetljavanjem supro tnosti. stiha . do 4. dragane! II—1 Ne mogu ti. ne bere cveće jer nema kome da ga da. ja ga ne čujem. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. gubljenje nade i poraz ljubavi. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. naglašava usamljenost. Antitetično postavljanje slika. obrt prelama ritam kazivanja. kretanje. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . koji peva. i ne čuje slavujevu pesmu. završetak je obeležen t gom i bolom.imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. završetak označava zatva ranje vidika. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. ono istovremeno. doći. praznina. zanesena tugom. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična.

. bujanje živo ta. ritmičke pauze). do 12. Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika.4//6. trava raste.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. trAvA rAste. 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 .od 5. Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase. . Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva. ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. pesma . do 20. oglašavanje. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase. u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: . drugi stih gore: dinamizam. Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. ). običajnim ili verskim situacijama.obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . dakle. Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava .nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta). Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi). prijatan zvuk). stiha.osmercu i petercu. . stiha od 13. trava raste gora zeleni. u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. Stih je. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim. Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (. 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha .

Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). a ja nemam s kim. gora zeleni.. Devojka se u Drenovcu kupa. na zumbulu bulbul pjeva. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka . Imam dragog na daleko. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi). hoće da robi! Tuga mori. Skender-beg ih zatvorio. i gora se s listom sasta. draga. u tuđoj zemlji. Paun pase. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. razvijena u četiri lirske situacij e: 1. ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . paša robi. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. dragane! U bašti mi zumbul cvati. . 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. doći. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče._____________ ASINDETON (nepovezano. 2009. Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini.. slikovitost i dinamičnost. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. ja ga ne berem. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. trava raste. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. pa mu jadna poručujem: "Dođi. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase.

Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka.da dobije snahu i unuče. Prikrade se ovčar od ovana. Da je "ljuta" kletva odista bila to. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. i majčina bi bila takva . 4. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje . što opušta i oduševljava. bes i mrž ju. Devojka se u Drenovcu kupa. 3. njemu bi bilo jasno da ga ne voli. Ono što se odvaja u ovoj pesmi.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. da se umnože k onji i "prekrile" polje. Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. neiskazana.2. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme. lep ota rada i lepota ljubavi. a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. kletva u prvom smislu. ali njega u tom e nema. Te ukrade košulju devojci. mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. . ali su po sadržini blagoslovi . Ljuto kune Drenovka devojka. Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve. jeste vedrina života.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). Ljubav je skrivena. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. dakle pasivno. da pšenica prerodi.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. A košulju kraj vode Drenovca. Ova pesma. Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. Baci suknju u zelenu travu.oštr a i neprijatna. Prikrade se ovčar od ovaca. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. pričom. To začula ovčareva majka.

To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. od vrednijeg ka manje vrednom. ovde je vrednost u samom činu.ja bi njemu verna ljuba bila. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. u prvobitnu strukturu pesme. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. Ono što nudi jesu lice.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. davanje lica i očiju. . dala bi mu moje belo lice. stočarsto i domaću radinost . marljivost. ulaze novi motivi i sadržine. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. sigurnost i zaštita. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. Pes me o radu. davanje ljubavi. svoj život). dala bi mu moje čarne oči. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. simbol je sve e. Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. Naravno. 275. lepota. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. tok om vremena. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. za hladovinu ljubav (sebe. hladovina je mir. ili posleničke pesme. upornost. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća.pletenje i tkanje. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. 185. str. od likuje je vernost. / pesma br. lice i čarne oči. dragocenost: dati oči za nekog). najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. 2009. i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. toplina. ljubav: "ispiti joj oči". lekovitosti i zdravlja. mladost). Ako bi miladak načinio. dubina. hladna voda i hl adovina. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. celu sebe. oči i ljubav. Međutim. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. Ko li bi mi vodice doneo. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom". Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . spokojstvo. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13.

Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t.niko je ne čuje. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. 2. doneo lađane vodice. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. što bi se reklo . ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. 3. došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. intimna želja dugo nošena u sebi. još više sloboda da izgovori ono "daj. to je bilo samo n jeno razmišljanje. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. 3 . mudra .Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. nego kao domišljata i duhovita igra. pa i ovaj zahtev "daj. nepozvan.i ti si se pod njim odmorio. stvarni smisao i doslovna poruka. ova funkcija pesme otpada. Ako si mi vodice doneo. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode.ovaj pridev nema negativno značenje. Slučajno? Nije. odnosno njihove simbolike. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. domišljata. 2 i 3. istovremeno sa radom. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom. Ona je svoje zahteve po ređala 1. 3. tvoje ovce po strnjiki pasu. a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. devojko. Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. 3.čime je hladovini data manja vrednost. ladak načinio. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . Odgovor treba potražiti u dvostihu: .uskraćivanje obećanih nagrada. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. I najzad.hladovina kao najvrednija želja. 2. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. Devojka zato i daje onakav odgovor. da je željna društva. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. Pesma je bila "unutrašnja misao". Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. provalilo). Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. da neko bude uz nju. ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. što si obećala"). 4. Ipak. ali ne i namera ("otelo se iz nje". da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na. Ako si mi lada načinio. Ako devojčine želje označimo sa 1. devojko. sa ljudima. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. duhovita. najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. 2. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". što si obećala". neizgovorena. Do te provale d ošlo je nesvesno. da neko bude zaštita i oslonac. Sa ovog stano višta. i ti si se lađane napio. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. da je neko voli. 1. devojko. Ona nikako nije stvarni razlog. lukava . Iz konteksta pesme (devojčine. pritajenih želja da neko misli na nju. 2 . a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara.

doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio. dala bi mu moje čarne oči. od leske joj ladak načinio. tvoje ovce po strnjiki pasu. ako si mi ladak načinio. ako si mi vodice doneo. O včar nije razumeo smisao poruke. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. Zato je došlo odbijanje. dala bi mu moje belo lice. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. / pesma br. i doneo lađane vodice. Kad je bilo oko pola dana." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. Ono može biti i pogrešno. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. nije najbitnije pitanje. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. 46 i 47. rogozom joj snoplje povezao. što si obećala. spokojstvo. ja bi njemu verna ljuba bila. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao." Al devojka polukava bila. Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. niko je ne sluša. slušao je ovčar od ovaca. ja bi njemu verna ljuba bila.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao.Ako bi mi ladak načinio. a ko bi mi ladak načinio. pak besedi lepoti devojci: "Daj. ostaje otvorena za nova razumevanja. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. Najveća nagrada za hladovinu (mir. i ti si se pod njim odmorio. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. ko li bi mi vodice doneo. 83. i ti si se lađane napio. 2009. 03:41:34 . i ti si se pod njim odmorio." Ona misli. Da li su navedena tumačenja tačna. sigurnost i zaštita) jeste ljubav. devojko. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. str. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života.

Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu. njiva u dolini.brazda je tvrda a razori široki: nova muka. izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. nosilac neutraln e lirske naracije. tvrda brazda. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti. pored reke) i slika t upe motike . stih). U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče .nadničara. a motika tupa. niti počinuti". Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo . teški uslovi rada. hranu). čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom. stihom "a uvrati . Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. a uvrati . Prvo je predočena slika ogromne njive (luka. slika napornog rada je logična. Ovo prvo lice. ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. na početku pesme . oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. kao prilika za druženje. Suprotnosti su jako izražene. a sadržina pesme. a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. Prvi svet je u pozadini. Rad po staje mučenje. veliki napor istrošenog tela. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. Kao da se i zemlj . iz njih proi stiče saznanje o nemoći. Snažnom socijalnom notom (težina rada. nepregledne njive . Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. Kazivanje o gospodaru je lagano. Međutim. Čudo od čoveka među ljudima. Tema pesme je zao gospodar.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. osećanjem nemoći i nepravde. intonacija rečenice. lirsko kazivanje . Toliko o gospodaru.6. prema sadržini i intonaciji pesme. razgovor pa i ljuba v. koje se samo sluti u prethodnim stihovima.prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. široki razori.zla gosp odara. Drugi svet. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Drugi stih predočava detalj široke. Pesma je kratka. škrt je na h rani . Čovek bez duše. tvrda je i zemlja.sastavio ručak i večeru.ne mo'š dogledati.zvuče kao neverica. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!".ogroman rad a nemoć radnika.ne mo'š pogl edati". neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan . jezgrovita. svet nadničara. stih) i motiv teškoga rada (4 . Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. Pa opet čuđenje. Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. Drugi. sirotinjska masa. Ti zastanci. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. čuđenje. svi stihovi pesme.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". sa zastajkivanjem i dužim pauzama. stih već ima smireniju intonaciju. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara.on j e u prvom licu. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. zgusnuta.3. Ovo prvo lice otkriva se posredno. Takav gospodar je čudo u s vetu. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. odmor. Lirski subjekt je. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 .

Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući .motika. Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara. gradi crkvu . predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti. Duga luka. široki razori. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. a motika tupa. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. sastavio ručak i večeru. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće. majka će prostre pokrovi. pa će da vikne da plače. U strukturi pesme uočava se pet slika. 2009. Tada dan izgleda predug i pretežak. a uvrati . naglaš e beznadežnost siromaha: luka .razori. a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. vedrine i duhovitosti.a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . sine. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. dveju teškoća. a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. Suprostavljanjem dveju nevolja. priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om. te umri. O dmah se ulazi u središte zbivanja. niti počinuti. sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni.sve devojke dolaze. brazda . U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a. tvrda brazda.ne mo'š dogledati. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu. majka će sveće upali. ali Ljiljane nema. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih.uzvrat je nedo gledan. i tag će Ljiljaca da dođe! . pravi česmu.

I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. turi mu kitku na grudi. sada. da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. posej si belu pčenicu. o tom e se veoma uverljivo kazuje. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. noge na poskok. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". ali je nije pokazivala. ali je delom i lično svojstvo. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. usuka sveću voštanu. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. više privlači i postaje draže. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. ruka na pohvat. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. poučen iskustvom. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. zapali sveću Stojanu. -------------------- . ali Stojan. ali na posredan način. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. odmah reaguje: baca metlu. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. neposredno. o čežnji. toplo. kada čuje za Stojan ovu smrt. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. a opet. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. oči na pogled. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). I n jzad. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. o lepoti mladića i devojke.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. mladalački naiv no i razigrano. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh". da pokazuje svoju ljubav. Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. odnese momku Stojanu. duha i vedrine. osećala je ljubav.

Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi. sve mu devojke dođoše. majke. poseja belu pčenicu.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. namoli mobu golemu. posej si belu pčenicu. poora njivu golemu. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh". sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. sve ćev devojke da dođev. majčice! ------------------Oj. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče.//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu.poora njivu golemu. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. bože. Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . poori njivu golemu. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. sve ćev devojke da dođev. sve si devojke dođoše. bože. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. poseja belu pčenicu. majke. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. - . namoli mobu golemu. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. intonacija promenjiva. dosledno sproveden u celoj pesmi. ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan.

što su mu oči na pogled. te umri. što su mu ruke na pothvat. bože. sine. Da Bog dade svakom. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. da ti donesem darove. božice. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. Stojane. ovakog mrca ne videh. majka si prostre pokrovi. poviknu majka da kuka. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. sve si devojke dođoše. "Oj majke. majka će prostre pokrovi. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. usuka sveću voštanu. da si otidem kod majke. 2009. što su mu usta na podsmeh. zapali sveću Stojanu. Ljiljana dvori meteše. . frli si metlu iz ruke. Volim drago. upali sveću voštanu. tko što hoće! A i meni. pa si uleze u kuću. odnese momku Stojanu. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. majke. majka će sveće da upali. Ljiljana moma ne dođe! Stojane.sve ćev devojke da dođev. što je meni drago. nabra si cveće šareno. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. pušti.

" BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko. . moje jarko sunce. ni glave ne diže. đavolske si mome vara. daj mi jedno oko tvoje. Kad ujutru beo dan osvanu. Ona jadna sramežljiva. Ona jadna sramežljiva. Koga čekam tri godine dana. Ona jadna sramežljiva. il' za mog sevdaja. No ga belim za moga dragana. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. daj mi jednu ruku tvoju. nit' za tvog sevdaja. ni na jelu tanku ponositu. Mori momo dušo moja. "Dobro jutro. već sam mlada prema tebe rasla. Za kim beliš tvoje belo lice. Kad uveče o večeri bilo. il' na jelu tanku ponositu. odma si je s njega pošla. obe mu gi odma dala. Mori momo dušo moja. momak pije dvades't i tri čaše. Mori momo dušo moja. Otišla je na nove bunare. pitoma ružice. odma mu gi oba dala. momak leži. daj mi ravnu snagu tvoju. Prizrenko devojko. kad si rasla." "Nit' za tebe. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. a devojka dvadeset i četiri. nit' na tvoga brata najmlađega. Ozdo ide mladi biligbasa. a devojka dvadeset i četiri. Da l' za mene. nit' sam rasla na bor gledajući.

'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. osobito momcad. Al' govori Jela: "Ne mašaj se. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. Relja. Vec 1823. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima.uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti . 2009. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. banatskim i backim varosima . Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. Pod Turcima." Sem toga. kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen .u pisanoj knjizevnosti . 'nego kojekakve nove'.kako je rekao Vuk Karadzic .RELJI I JELI Relja konja sedla. ''Ja sam isprošena "Davno. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima . "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. znatno se menjala i deformisala. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni. i to najvise po dvoje u jedan glas.nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme.nar odna lirika. i na zenske. svakodnevni zivot. Jela odsedlava. od 14 do 16 slogova (bugarstice). Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su . koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. tj."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. na daleko. od V X do pocetka XIX veka. i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu. "U Veliko selo.ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka. A u sremskim. U narednim vekovi ma bilo je sve vise . Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu. U toku. u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos ." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. a narocito od polovine XIX vek a . ukoliko se nije gasila.kako je Vuk zapisao iste godine .

Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. otac retko kad. U toku te hiljade godina.ka misao. mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. narocito za nevestu. poslenicke pesme (zetelacke. Majka ih je sama podizala. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). mnogo puta i od muza i jetrva. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. Te pe sme imaju realnu osnovu. svekrve karacice. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. lenjivci. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike. nastajali su odista mracni dani. snahe svadjalice. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. postoji samo u narodno j fantaziji. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene. i morija je cesto uda . roditelja i dece. snahe i zaove. medju bracom i sestrama. hvalisavci. cesto. najvecim delom. nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci ." Tada je ona bila kod majke i oca. na grobu. cesto. spasovdanske). igracke pesme (koje se pevaju u kolu). Sem toga. uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama). na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). Kao sto su ocevi ginuli. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. golotinje. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. na duze vreme. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. tuguje za decom i umire od zalosti. mlado za staro. izlagana najv ecim naporima. To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). starci. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. Nevesta cesto zali za devovanjem . brace i sestara. djurdje vske. vreme cestih pogibija. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. i. rano ost ajala bez oca. bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. a cesto je i zlostavljana. ponajvise je trpela od svekrve. drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. ostavsi bez muza. zetovi smetenjaci. U nasim lirskim pesmama najcesce . prema bogatom rodu. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. Sem toga. davali su lepotu za r ugobu. punice varalice. neprikladne devojke.).svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. kada se narodni zivot malo menjao. Po momentu i nacinu pevanja. deca su. najcesce. a roditelji su isli prema blagu. voljeni mladic morao j e da ide u rat. a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). A posle zenidbe i udadbe. na prelu i o raznim drugim rad ovima).pominje se majka. ali ipak ima. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. cesto.). snahe i devera itd. ona je uvek stavljena na tesku probu. drago za nedrago. bolesti . kasnije. U stranoj sredini. prema tome kolik o je u srcu drago. morala je sama da se stara o deci. mozda i da se ne vrati. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. lazaricke.

lepseg. Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. Str. rastavila i milo i drago'. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. a zvezdama nakitila. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. Medjutim . Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli.da ga je 'kuga pomorila. pun ijeg. na megdane. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h.sasvim logicno . Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno.u onim prilikama. sto tek treba da dodje. To je idealizacija narocite vrs te. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . i u jedrini i zvucnosti jezika. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . covecnijeg zivota . 123 i 124. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. pomorila i staro i mlado. samo u uobraziji. 2009. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno. Str. na bitke. mesecom se opasala. Str. za njim ide košutica. putak da mu je. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . prikazano je tako kao da je vec tu. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. tek drug da mu je.k ao. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. najvecim delom.rala na decu. još su viša gradu vrata. 122.otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. na primer. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. u pesmi Smrt Omera i Merime. sve sto se da za misliti. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. 121. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti. i u slikovitom. Ono sto se zeli. i ko zna kad. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. obicno mislimo na junack e pesme.

7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. samo kamen do kamena. sokolove pojim. sokolove hranim. po bogu sestrice. veće vila na konju ljeljenu. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. moj po bogu brate. na Kosovu najviše bojište. vilo. sa grada divojko? Okovan sam. vilo. što ga oni više mame." Str." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. Sarajevke najbolje djevojke. nasred polja najšire širine. u magli se soko vije. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. Ercegovci najbolji junaci. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. oženjen sam. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. nasred mora najdublje dubine. ljubit te ne mogu. u ruci mu siv-zelen sokole. Gledala ga sa grada divojka. čim li hraniš. Konjic vili tio progovara: "A ti. u kljunu mu dva zrna bisera. Iz kola se magla digla. . vilo. sa grada divojko! Biser trunim. u njoj sjedi okovan delija. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. uzet te ne mogu. nit' te gledam da me mladu uzmeš. to se soko više vije.Niko tebe preplivat ne more." Str. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. nasred neba najviše visine. po bosilju kolo igra. suze ronim. po kamenu bosilj raste. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li.

čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. Str. 2009. a brodi vodu duboko. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. te im pada na ramena. to se soko više vije. nek mi dragi po mirisu dođe. nejaka niko da je bere. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. što ga one više mame. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. Stidnje momče neg' devojče. po mirisu više neg' po suncu. pričekaj. a nosi fesak nad oko. ispod stida progovara: "Daj. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu.što ga one više mame. uzdiže skute visoko? Str. to se soko niže svija. devojko. stranputice rumene ružice. to se soko više vije. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. od roda se podlomila. putem bi mu bosiljak sijala. nego momče i devojče. te plete kosu široko. što ga one više mame. mlado momče. rožmarin miriše. Str. krilima im hlad činjaše. Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. dok mi majka za breg zađe: .

. pa mu jadna poručujem: "Dođi. u tuđoj zemlji. a ja nemam s kim. bor zeleni onoj zemlji crnoj. vrani konji turskoj đeci maloj. paša robi. . oba oka i — devojka. b'jele ovce svojim čobanicam'. gora zeleni. dragane! U bašti mi zumbul cvati. suša t' umorila! B'jele ovce. čobanice konj'ma i volov'ma. draga.biće tvoja oba oka." Str. poviđela boru zelenome. crna zemlja travi đeteljini. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. stara majka svojoj ćeri dragoj. ja ga ne berem. trava raste. na zumbulu bulbul pjeva. oro te izio! Zelen bore. moju majku s njim' ne ostavila. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. hoće da robi! Tuga mori. Paun pase. đeteljina ovcam' bijelijem. voda t' odnijela! Đeteljino. doći. Skender-beg ih zatvorio. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. oganj t' izgorio! Crna zemljo. 37 PAUN PASE.. i gora se s listom sasta. Imam dragog na daleko. turska đeca đevojčinoj majci. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str.

glava me boli!" "Jao. mali Carigrade. kečige mu njivu oru. kad muž ide sa oranja. rumene? Vino piju. koja ne rodi. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. udaje! Duge su noći jesenje. Kada oni sve ovršu. Jovane! Tvoje se drago udaje. papar zoblju. da što ću ti ja?" "Jao. da umesi pogačicu triput sejanu.mene s mojim dragim sastavila!" Str. koja ne nosi. ženo. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. ženo. dobro ti bijaše! . te su rumene. koji ne peva. mužu. umreti oću!" "Jao. majko. dok bijaše. a ispolci zveče. a jesetre žanju. alas kapu nakrivio. bili joj časi žalosni!" Str. u meanu gledi. mužu. somovi mu žito seju. na tvome konju alatu. Str. žena u krčmu. na tvoju tešku sramotu. a što mi ti je?" "Jao. 113 PJESMA UŽIČKA O. mužu. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. lele. Čunovi mu vodom plove. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. a štuke mu vršu. linjaci mu slamu dele. ispeci mi šarku koku. a morune vlače. Kad muž ide na oranje. lele. lele. kesege mu kolo vode a grgeči glede." A Jovan majci govori: "Neka se. živa željo. a alaske crne. mužu. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. mužu. i petlića bez repica. mužu. Uzice. živa željo. a alasi jedu. žena u krevet: "Jao. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene.

da Bog da. Str. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. Sreto dragu u šećer-sokaku. a otkad te beše osvojiše.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. od dućana i od bazerđana. Kada tužna mile majke nemam. od pomame u goru otiš'o. 2009. Rasti bolje moj zeleni bore. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. od momaka i od devo jaka. Ej. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša. boru govorila. od zumbula i od karanfila. prokleta devojko. Bor sadila lijepa devojka. ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. goru jeo s lista vodu pio. 11:18:39 ** Javor Novi Sad. Bor sadila. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. 6. zemljica mu kosti izmetala. Ne rasti mi visom u visinu. Godina 1862-1863. u leskov se listak zavejao. studen kamen pod glavu metao!! . te se pomamio. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. dušica mu raja ne vidila.

Mara vezla. jesi l' se udala. Leći će leći Niko momče mldo. kraj ga pita ko tu Anđu štipa. Niko s kraja. za nedragim i čedo rodila. biser se roni. listu za zabavu i nauku. ide Jela prtinom. muško čedo roditi. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato.). u okvi ru teme: Narodne pesme. tamnica mu moj nedra bila.* Draga moja. (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. Ne misle se ubiti. Ide dragi doljinom. pod rednim brojevima. Anđa do duvara. sadaću joj reći ko će na nji leći. a s'jeda brada . Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. 2009. za ručicu voditi. (Još neštampane. bez naslova. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. iznosila na drum pred jarana. moja nedra a tvoji rukavi. itaju se trnjinom. a mati je klela. 4. kitila rukave. od milosti tvoje ime dala. Vezeni. šareni anđini rukavi. kun' ga mati i ja ću ga kleti. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana.7. jesam dragi ali za nedraga. srebrna čaša. već se misle uzeti. 9. Vezla Mara. u čašu pada. svako ga zrno po dukat valja. 8.

a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama. a osobito kad su u društvu.11 SMF © 2006-2007. pod br. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). na krštenju itd. VI u zdravlje carsko.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice. U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1. na krsnom imenu. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н .tri b'jela grada. pije up ravo i samo po sedam zdravica. i to: I u slavu božju. Objašnjenje. koje svi ugl as pjevaju".1. kao npr. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko. 113. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica. II u slavu svijeh svetijeh. . Osim napijanja ili molitve. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. III u zdravlje domaćinovo. na svadbi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful