Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. počevši od onih najstarijih. junaštva. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. etika i odnos prema drugim ljudima. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. sumersko-vavilonske.va i onoga poznijeg. grčke i drugih. i to najviše po dvoje u jedan glas. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. i ndijske. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. načinu izvođenja i starosti. Usmena lirska poezija. za rodbinske ili ljubavne veze.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. Sve su naše narodne pjesme. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. razdijeljene na pjesme junačke. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. koje ljudi pjevaju uz gusle. materijalna kultura. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić.rastko. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. Ove pjesme su po narodu na . Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu.org. obrede. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. vjenčanja itd. stradanja. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića. Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. borba za slobodu. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. osobito momčad . i bile su kao i lirske pjevane od starina. pisao je Vuk. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. Izvor: http://www. Pišući o ženskim pjesmama. Uopšte. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. patnja i bol. kraljeva i careva. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. s druge strane . 2008. Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . običaje. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. Muške pjesme su junačke. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. i na ženske.

ne bi l' Jovi žeđa dodijala. /Junak mi konja jezdaše. a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. /n iti srce za bratom rođenim. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. bilježi Vuk . iako okuplja kolo oko nje. Ali. Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. Ja mislim da su Srblji. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. i to najviše p jesme od hajduka. /ne bi l' mene u vodi popio. /drugo dobro – ručnoga đevera. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. karakteristične čulnije pjesme. kosa opet raste. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. recimo. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. kao i pjesme pjevane uz rad. godine. muška ili ženska . /a za bratom oči izvadila. /za đeverom lice izgrdila. a na sjeveru zemlje. /sun om ždrakom povila. /U njoj je trnje i grablje. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. putnici i hajduci. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. pa pjevaju po čitav dan. Preobraženja. tužbalice i uspavan ke. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. veli Vuk. /Za Đurđem je kosu odrezala. vilinski u njoj stan ovi. kad dođe u neku kuću na konak. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. /zv'jezdama sjajnim rosila''. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. u hanovima i konacima. junače! /Tvoja se sreća rodila. /Vile mi njega viđeše. Nisu imale ujednačen broj stihova. / Kosu reže. imaju gusle za iste svrhe. /ne bi li se vodice na pio. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. Čest motiv je žalost sestre za bratom. /najviša Lovćen planina. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. a lice izrasta. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. /mjesecom sjajnim gojila. /Brojila ih mlada Đurđevica. tu su i svatovske pjesme. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . u gradovima. /sve junake na broj izbrojila. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike./kraj dućana Jove bazarđana. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. /ali oči ne mogu izrasti. /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. /lice grdi. a u svrat ištima uz puteve. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. /junaci se iz mora izvoze. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. od kuće do kuće. Spasovdana i drugih. pa onda ištu da im se udijeli. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. /sveđ vile tance izvode. pa su tako za južnu Srbi ju.jviše raznosili slijepci. /treće dobro – brata ga. U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. /predragu sreću iskaše. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. Putni ku. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. Milica ne diže . koji su obično dat i u vidu kratke pričice. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara.

/a ne gledaš s nama u oblake. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". o zavisnosti od gospodara. njegovo rađanje. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. bila je spona s precima. u njim nema ni traga o staleškoj. mahom posredno. uvek isključivo etičke. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. prate isti. nit' odviše mudra. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. /te sve gledaš u zelenu travu. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. izražavajući želje. pesničkih i ljuba nih. mimikom. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. iskaz erotske i ljubavne čežnje. koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. međutim. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. a on se. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. /to su dar ovi".muzikom. usmenu umetnost reči. Obredne pesme.svoje trepavice. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. pokretom. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. mitoloških i hrišćanskih. klasnoj podjarmljenosti. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. te joj on kaže: Oj Milice. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove". Patrijarhalna zdruga. ali sa svim tim umetnostima zajedno . nekad s duhovnim sark azmom. molbe. rados ti i tuge kolektiva. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. s druge strane. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. jačanje i umiranje.rođenja (uspavanke). Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. sada čovečji životni krug . /nit' sam v ila – da zbijam oblake. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. nekad s tugom. Ti su zahtevi. u najstarijim vremenima. snaho. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. . nikada materijalne prirode. /već đevojka – da gledam preda se". "Budi. sa svoje strane. zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama. mukotrpan kolektivni rad. /il' si luda il' odviše mu dra. pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. igrom. od rođenja do smrti. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. danas mahom odumrle. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). kasnije i individualne emocije. sobom dobra. Čak ni prisilan. naša drugarice. 2008.

religije i istorije srpskog nar oda. zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki. takozvani bećarci. predočena htenja i potrebe./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. podsećaju na orijent. u svili spavati"). kaže G rim. o pobuni protiv konvencija./ gl og zobati.. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi. na mobi kao zadružnoj. Posredni. u nadžnjevanje momka i devojke. opstalog na međi različitih civilizacija. "Njihovo biće je". i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva./ a devojka sitan vezak veze!). One imaju miris ruže. kako je Grim zap azio.. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom . Izuzetno raznovrsnost stiha. subjektivnost je manje prisutna. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima. dijaloški i narativno-opisni.otkriva svoje duševno stanje. p . dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje. "potpuno evropsko.rastko. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja.. Veoma bogata po broju pesama. ni glavu ne diže.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju. Međutim. srpske lirske pesme. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije. kako je to već više puta zapaženo. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. jednostavna je po formi i izrazu. koji se smenjuje ili u potpunjavaju.. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. Iako preteže poezija sete. uzdizanje devojačke časti. Poseban vid čine lirske pesme.radnje i značenja ./ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu. Dešavanje. Nedeljive od prirode i podneblja.yu/isk/isk_11. 2008. ali i kulture. od četverca do šesnaesterca. po snazi osećanja. narodna lirika j e siromašna po tematici. ali ne omamljuju. nežni odnos snahe i devera. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. Čak i monolog. smelijeg izr aza u gradovima). U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike".html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. dvočlane ili tr očlane kompozicije.org./ šećer jesti. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka./ neg' s nedragim po dvoru šetati. a nikako ružinog ulja". Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. opisane životne sit uacije. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu")./ momak leži. koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www.

Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. slave. Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama.o bogatstvu stila i jezika. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . žetelačke pesme pesme o vršidbi). Najviše se peva o Suncu. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. nesrećna ljubav. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. običajne pesme (svatovske. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. slavske ). ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. tužbalice). uspavanke. Nema čulnosti. posleničke pesme (pastirske. Sve ono što se zbiva oko njega. alegorijski. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). porodične. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). izjavljivanje ljubavi. Mesecu. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. kraljičke. počašnice ili zdravice (B iserna brada). ljubavne pesme. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. fatalnost ženske lepote. S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. duševna lepota (Srpska devojka). ova lirska vrsta je ne samo najstarija. nadmetanjima. stočar stvo i domaću radinost . karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma.radost. koledarske. uočava se i u ljub avnim pesmama. O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . ljubav. rodila te majka). posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. nastala još u primitivnom društvu. teškom nad ničarskom radu. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. Dvije su se zv'jezde zavadile. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. U posleničke pesme spad . čedo. počašnice ili zravice. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. Gra d gradila bj'ela vila). samo se naslućuje. ljubav je samo nagoveštena. idealima i nadanjima. šaljive. o osećanjima i raspoloženjima. Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. nego je i najbrojnija. ali i spašavanju od zaborava. Kako se život bogatio novim zanimanjima. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. svadbe. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. Kako su nastajale u samom procesu rada. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. bol. nežnost. u slikama. obredne pesme (dodolske. uspavanke (Spavaj. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. u posleničke pesme uzlazi nova tematika. osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. željama i snovima. bola zbog neostvarene ljubavi. a što je bilo neshvatljivo. ljubavna čežnja ( Paun pase). Prepl itanje motiva. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. različitim poslovima. Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. krstonoške. tugu. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). mobama. društvenih i porodičnih odnosa. Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. religiozne.

Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. od većeg ka manjem. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. ljubav brata prema sestri. . krstonoške.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. U lirskoj pesmi nema radnje. odnosi snahe i sv ekrve. Sva ova svoj stva proučava versifikacija. polustih. poenta.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. U težnji da umilostivi bogove. koledarske. ljubav majke prema sinu. misaoni zaključak. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. nema fabule. strukturom i kompozicijom. Unutrašnju kompoziciju I motiv .jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). I roditeljska ljubav. on se iskazuje u prvom licu. pesme o vršidbi. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. obraćanje. stih. kraljičke. (Oj višnjo. sloga i ljubav. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). subjektivno. porodici i porodičnim odnosima. koji stoje naporedo jedan prema drugome. zavisi ritam. posebno materinska . Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . položaj snahe u porodici. b) gradacijski raspored ide u dva smera: . sestrinska ljubav. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). tema II motiv . od apstraktnog ka ko nkretnom. imaju zn ačajnu umetničku funkciju.jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. slaveke pesme.razvijanje III motiv . Porodične pesme pevaju o. uzajamno poštovanje. . čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. emotivno obojeno. snahe i zaove. Staniša Veličković Interpretacije I .uvod.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj). . teme novim detaljima. snahe i devera. ali i sukobi. Njena sad ržina je čisto osećanje. U njima je prikazan idiličan život u porodici. akcenatska celina. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. do bola i mržnj e. od konkretnog ka aps traktnom. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. zvučanje i značenje pesme. poruka.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). od manjeg ka većem.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. višnjice).

vetar . 10. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. Pjesme igračke. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka. 12. zvezde. zmajevima. 16. 2008. zemalj sko i kosmičko. Peraške počasnice. Pjesme božićne. Pjesme. Na isti. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. rađaju decu. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. 11. Pjesme svečarske. na primer). koje se pjevaju na prelu. 4. Pjesme. 08. 2.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. . Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. ženidba-udaja. Paštrovski pripjevi uza zdravice. Pjesme dodolske. kišu. 3. mnogobožac po shvatanjima. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. 05. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. Paštrovsko naricanje za mrtvima. 06. žive i ponašaj u se kao ljudi. . 03. 15. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. 20. 17. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . 13. Pjesme bačvanske našega vremena. 04. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. 14. Pjesme. . aždajama i sličnim bićima. Pjesme onako pobožne. Pjesme osobito mitološke. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. Pjesme sljepačke.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. sastanak momka i devojke.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. vole i žene se. . vilama. Pjesme od kolede. voda (izvor) kao mesto sastanka.to znači da je pesmi pripisivana magična moć. koje se pjevaju deci. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. Pjesme žetelačke. metaforom ili simbolom. Mesecu.na posredan način. Н Pjesme svatovske. 02. Pjesme kraljičke. koje se pjevaju uz časni post. 07. 18. 19. hrane se. grad. spavaju. Pjesme. 09.

Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. njeno je obe ležje. najtoplije. . akteri delovanja i dijalog. Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. završava ova lirska priča. naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. stvarno i f iktivno. Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Međutim. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom).Sunce i Danica. motiv lepote. Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). daje uzme sebi za ljubovcu. u toj igri je zgrabilo d evojku. Taj privid podupi re i dijaloška forma. Sunc e je izašlo. Zbog svega toga pesma poprima narativni ton." od nje posta zvijezda Danica". Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. nalazi se. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. nebesa.Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. novom slik om. Narativnost pes mi je delovanje. pripada samo devojci. to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. Ovčar i devojka . Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). moguće i nemoguće. Može biti i drugačije. Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv.ne može biti Sunce bez sjaja. Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. Dve lepote Ljubav je osnovno. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka. od nje posta zvijezda Danica. Lepota Sunca je opšta. Tako. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). ko smos). primećuje se da prednost daje čoveku . još jednom. I eto.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. ljudski. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. najjače. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote. prednost. drugačije ne može biti . da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. Upotrebili smo izraz "lirska priča". tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . Iz njega je proistekao izvedeni motiv.podazni motiv utemeljen na iskustvu. ugledalo je kroz granje. Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. Ova lepota je individualna.neka da je bila zemaljska devojka. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica.devojačkoj i Sunčevoj. devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. Za devojku to je izuzetna osobina. U dubini toga objašnjenja. pa se Sunce. Ova pesma peva o dve lepote . iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). To je polazišt e . I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo. Paun pase. kao i svaka druga devojka. O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno.

događaj (kolo. ali se ona predočava na posredan način . U pozadini ove slike. izlazilo na nebo sunašce. koje se izuzetno cene. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. ja ću izić za goru na vodu. ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. Međutim. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. pa odvuče lijepu djevojku. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23.ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. triput je se Sunce zaigralo. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće. u njenom poreklu. gledanje u nebo). da je uzme sebi za ljubovcu. već u prvoj strofi. 2008. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. ti izađi na to ravno nebo. a djevojka za goru na vodu. nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. živost. od nje posta zvijezda Danica. 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. nedokučivo i neobjašnjivo. triput je se sunce zaigralo. grmljavina.ono je nešto daleko. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. U ovoj pesmi to nije slučaj. slikovito st. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . tajanstveno. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). više od telesnih. . telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. mladić). Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam. dijalog. devojke. Ugleda je lijepo sunašce. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. upečatljivost). kazivanje. o toj lepoti se uopšte ne kazuje." Kada jutro vedro osvanulo. ženi se) i oseća kao čovek (v ). Sunce je i dalje "lijepo".

Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. da li ga je primetila među m omcima. 2. mogu se jasno sagledati i lice i oči. itd. 5. već devojka — da gledam preda se. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno. podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja).sakupio je kolo devojaka.da bude smerna i skromna . glava je podignuta. Zašto je baš to učInio? Kad se igra. Eto. 3. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. poslužio se lukavstvo m . Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima.nije osobenjak (nit' sam luda). Kao da nije ljudsko biće. kako može da zna da su ja godice rumene. b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. . a devojka mora da gleda preda se .1. Ona je samo devojka. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. a ne gledpš s nama u oblake. nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo.on zna kakvi su. pa ni devojke: il' si luda.trepavice: one su duge. Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . il' odviše mudra. te sve gledaš u zelenu travu. vreme se naoblači. Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. ni bijelo lice". nit' previše mudra. već preda se u zelenu travu. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna . Jezik . Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke.sve je ovde logičn o. dakle. to je lirski subjekt žele o da sazna. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). a za oči crne. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne. Dok kolo igra. nit' sam vila — da zbijam oblake. . đe se munje viju po oblaku. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. 4. Z a mladića. ili ni je zdrava.nije uobražena (nit' odviše mudra). pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. za struk tanak. cogled je prav i otvoren. Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . za jagodice crvene.

sve djevojke k nebu pogledase. ne bih li joj oci sagledao. vec sakupih kolo đevojaka. vec preda se u zelenu travu. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. po oblaku zasjevse munje. ne mogah joj oci sagledati. Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". nit' sam vila. a ne gledas s nama u oblake. prekrile joj rumen' jagodice. Kada kolo na travi igrase. i u kolu Milicu đevojku. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . stih od deset glasova.po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. đe se munje viju po oblaku. bjese vedro. To su ustaljeni opisi. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. ja je gledah tri godine dana. jagodice i bijelo lice. oči crne. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu. da zbijam oblake. nasa drugarice! Il' si luda. crne oci na bijelo lice. lice belo. pa se naoblaci. reći da su jagodice rumene. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. nit' odvise mudra. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. kada peva o devojci ili že ni. al ne gleda Milica đevojka. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. itd. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. .Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". belo grlo. tanak struk." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda.

Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove. ljubavna čežnja i želja za sastankom. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. Ovi stihovi. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. dobija sv oj konačni smisao. U stihovima Paun pase. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. u tuđoj zemlji. 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. trava raste. govore o usamljenosti i patnji devojke. Kazivanje u prvom licu.vec đevojka da gledam preda se.od jeseni. 2008. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo . međutim. ostvarenju i ispunjenju. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. ostvaruje se. nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. Ovi stihovi. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. kad se gora s lietom rastaje. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. na zumbulu bulbul pjeva. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. a ja nemam s kim. predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja.onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. 223 i 224." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. čežnje. dragane!". vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. na prvi prgled. / pesma br. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. i rastanak.osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. kad se gora s listom sastaj e. 323. patnje). . str. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton . do proleća. lirskog subjekta . Naime. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). gora zeleni. ja gane berem. što proizvodi poziv "Dođi.

a) . Preneseno: emocionalna napetost dragog. objašnjenj a. Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. ni sluha.značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. doći. devojka. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . draga. odugovlačenje. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. sama uobliči odgovor. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor. Vapaj devojke "Dođi. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja).Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. mori. tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. nije trpeo priču. na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost.niti vidi lepotu zumbula. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. život je nezanimljiv. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. praza n i besmislen. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). trava raste. Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. s trepnjom. . a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. 2 gora zeleni. još. mes to dragog. tuga. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. Tuga mori. n i mirisa. očekivanjem. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta. U završnom distihu bol je dostigao vrhunac. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. ali istovremeno izražava i nadu u povratak.ja ga ne čujem. ali i zgusnutost emocija. dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. Tek sada dolaze objašnjenja. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema.

dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje.imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. praznina. baš osvetljavanjem supro tnosti. tuga. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. život. Na jednoj strani je rast. ja ga ne čujem. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". međutim. . draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. bujanje. i ne čuje slavujevu pesmu.drugi slučaj: 1—2 Dođi. Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. ono istovremeno. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. melanholiju i tugu. Antitetično postavljanje slika. koji peva. do 4. draga. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . završetak označava zatva ranje vidika. Ovaj od govor. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. melanholija. obrt prelama ritam kazivanja. Ovo "nemam . dragane! II—1 Ne mogu ti. zanesena tugom. gubljenje nade i poraz ljubavi. ne bere cveće jer nema kome da ga da. ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. bez podele na strofe. na zumbulu bulbul pjeva. to je i kontrast između bulbula (slavuja). kretanje. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. trava raste.19 Tuga mori. doći. završetak je obeležen t gom i bolom. na drugoj strani je usamljenos t. naglašava usamljenost. gora zeleni. koji je glasan. stiha .

Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. običajnim ili verskim situacijama. organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . . U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. dakle. . i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: .4//6. trava raste gora zeleni. prijatan zvuk). Stih je. pesma . ). (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase. Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . do 20. trava raste. Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju.obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha . oglašavanje. Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva. ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. ritmičke pauze). Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. do 12. trAvA rAste. U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. bujanje živo ta. drugi stih gore: dinamizam.od 5. Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim. stiha. 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (. stiha od 13. Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika.nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta). Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi).osmercu i petercu. u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. .

i gora se s listom sasta. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika. 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka .. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče._____________ ASINDETON (nepovezano. paša robi. razvijena u četiri lirske situacij e: 1. u tuđoj zemlji. trava raste. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. pa mu jadna poručujem: "Dođi. slikovitost i dinamičnost. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . hoće da robi! Tuga mori. gora zeleni. Paun pase. doći. Skender-beg ih zatvorio. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi).Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. 2009.. Devojka se u Drenovcu kupa. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. na zumbulu bulbul pjeva. dragane! U bašti mi zumbul cvati. . draga. Imam dragog na daleko. ja ga ne berem. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. a ja nemam s kim.

mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. ali su po sadržini blagoslovi . Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. Ljuto kune Drenovka devojka. jeste vedrina života. neiskazana. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu. Ljubav je skrivena. pričom. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme. Devojka se u Drenovcu kupa.2. ali njega u tom e nema. A košulju kraj vode Drenovca. Prikrade se ovčar od ovaca. Da je "ljuta" kletva odista bila to. Te ukrade košulju devojci. da pšenica prerodi.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. i majčina bi bila takva . kletva u prvom smislu. Prikrade se ovčar od ovana. bes i mrž ju. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . Ova pesma. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke. kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva. Baci suknju u zelenu travu. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje .oštr a i neprijatna. Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. da se umnože k onji i "prekrile" polje.da dobije snahu i unuče. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka. njemu bi bilo jasno da ga ne voli.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu).želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. . Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. dakle pasivno. To začula ovčareva majka. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. što opušta i oduševljava. lep ota rada i lepota ljubavi. 3. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška. 4. Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju.

oči i ljubav. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. spokojstvo. Naravno. ljubav: "ispiti joj oči".ja bi njemu verna ljuba bila. Ko li bi mi vodice doneo. Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . ovde je vrednost u samom činu. Pes me o radu. celu sebe. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. sigurnost i zaštita. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. lepota. od likuje je vernost. Ako bi miladak načinio. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. upornost. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. marljivost. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. dubina. svoj život). Međutim. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća. Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. davanje lica i očiju. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom". i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. Ono što nudi jesu lice. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene. 2009.pletenje i tkanje. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. hladna voda i hl adovina. ulaze novi motivi i sadržine. lekovitosti i zdravlja. za hladovinu ljubav (sebe. od vrednijeg ka manje vrednom. simbol je sve e. hladovina je mir. mladost). tok om vremena. dragocenost: dati oči za nekog). / pesma br. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. stočarsto i domaću radinost . ili posleničke pesme. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. 275.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. lice i čarne oči. dala bi mu moje čarne oči. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. 185. toplina. dala bi mu moje belo lice. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. davanje ljubavi. str. u prvobitnu strukturu pesme. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. .

mudra . kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. i ti si se lađane napio.čime je hladovini data manja vrednost.niko je ne čuje. Do te provale d ošlo je nesvesno. a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. da je željna društva. sa ljudima. tvoje ovce po strnjiki pasu. pa i ovaj zahtev "daj. devojko. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . Ako si mi vodice doneo. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. ali ne i namera ("otelo se iz nje". Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. nego kao domišljata i duhovita igra. intimna želja dugo nošena u sebi. ladak načinio. 3 . 2. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. I najzad. što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. da neko bude uz nju. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje.i ti si se pod njim odmorio. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. Pesma je bila "unutrašnja misao". Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. stvarni smisao i doslovna poruka. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom.ovaj pridev nema negativno značenje. Iz konteksta pesme (devojčine. ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. ova funkcija pesme otpada. Odgovor treba potražiti u dvostihu: . duhovita. 3. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje. istovremeno sa radom. Ipak. to je bilo samo n jeno razmišljanje. 2. da je neko voli. da neko bude zaštita i oslonac. domišljata. lukava . neizgovorena. još više sloboda da izgovori ono "daj. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara. najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. 1. ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. što si obećala". Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. Ako devojčine želje označimo sa 1. Ona je svoje zahteve po ređala 1. doneo lađane vodice. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. što bi se reklo . 4. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. nepozvan. Slučajno? Nije.uskraćivanje obećanih nagrada. devojko. a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. Sa ovog stano višta. 2 i 3. došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". Devojka zato i daje onakav odgovor. ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. 2. 3. 2 . devojko.hladovina kao najvrednija želja. 3. Ako si mi lada načinio. Ona nikako nije stvarni razlog. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. što si obećala"). da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na.Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. odnosno njihove simbolike. provalilo). Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. pritajenih želja da neko misli na nju.

Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. ja bi njemu verna ljuba bila. i ti si se pod njim odmorio. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. ja bi njemu verna ljuba bila. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. ako si mi ladak načinio. devojko. ostaje otvorena za nova razumevanja. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . 83. Zato je došlo odbijanje. pak besedi lepoti devojci: "Daj. O včar nije razumeo smisao poruke. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. ko li bi mi vodice doneo. a ko bi mi ladak načinio.Ako bi mi ladak načinio." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. što si obećala." Al devojka polukava bila. rogozom joj snoplje povezao. doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio." Ona misli. 46 i 47. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. Ono može biti i pogrešno. spokojstvo. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. i ti si se pod njim odmorio. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. str. niko je ne sluša. ako si mi vodice doneo. Da li su navedena tumačenja tačna. dala bi mu moje belo lice. nije najbitnije pitanje. dala bi mu moje čarne oči. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. 2009. / pesma br. Kad je bilo oko pola dana. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. Najveća nagrada za hladovinu (mir. tvoje ovce po strnjiki pasu. od leske joj ladak načinio. 03:41:34 . sigurnost i zaštita) jeste ljubav. i ti si se lađane napio. i doneo lađane vodice. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. slušao je ovčar od ovaca.

intonacija rečenice. Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. Drugi svet. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!". stih) i motiv teškoga rada (4 . Suprotnosti su jako izražene. Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. odmor. Ti zastanci. kao prilika za druženje. stihom "a uvrati . stih već ima smireniju intonaciju. lirsko kazivanje .prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. Drugi. na početku pesme . njiva u dolini. osećanjem nemoći i nepravde. niti počinuti". Toliko o gospodaru. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. zgusnuta. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 . slika napornog rada je logična.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina.ogroman rad a nemoć radnika. Prvo je predočena slika ogromne njive (luka. veliki napor istrošenog tela. svi stihovi pesme. pored reke) i slika t upe motike . Čudo od čoveka među ljudima. a uvrati . jezgrovita. Rad po staje mučenje. Takav gospodar je čudo u s vetu. a sadržina pesme. škrt je na h rani . ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu.3. Kazivanje o gospodaru je lagano. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu. nosilac neutraln e lirske naracije. prema sadržini i intonaciji pesme. Lirski subjekt je. čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton. razgovor pa i ljuba v. Tema pesme je zao gospodar.nadničara.sastavio ručak i večeru. U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. široki razori. Snažnom socijalnom notom (težina rada. Prvi svet je u pozadini. a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje.ne mo'š pogl edati". Pesma je kratka. svet nadničara. Pa opet čuđenje. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. tvrda brazda. čuđenje.brazda je tvrda a razori široki: nova muka. sirotinjska masa. izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. tvrda je i zemlja. hranu). Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo .6. Ovo prvo lice otkriva se posredno. koje se samo sluti u prethodnim stihovima.zvuče kao neverica. a motika tupa.on j e u prvom licu.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče . Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan . stih). Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. Drugi stih predočava detalj široke. Međutim. ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". nepregledne njive . sa zastajkivanjem i dužim pauzama. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti. Kao da se i zemlj . Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara.zla gosp odara. teški uslovi rada. Čovek bez duše. Ovo prvo lice.ne mo'š dogledati.

gradi crkvu . i tag će Ljiljaca da dođe! . sastavio ručak i večeru. široki razori.ne mo'š dogledati. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. niti počinuti. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. brazda . priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri.motika. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih. tvrda brazda. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a. pravi česmu. dveju teškoća. Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući .a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće. ali Ljiljane nema. Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti. O dmah se ulazi u središte zbivanja. U strukturi pesme uočava se pet slika. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani.razori. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. pa će da vikne da plače. 2009. majka će prostre pokrovi. Duga luka. Suprostavljanjem dveju nevolja.sve devojke dolaze. te umri. vedrine i duhovitosti. a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. a motika tupa. a uvrati . a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. naglaš e beznadežnost siromaha: luka . na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu. Tada dan izgleda predug i pretežak. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om. sine. predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. majka će sveće upali.uzvrat je nedo gledan.

o lepoti mladića i devojke. ali je nije pokazivala. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. više privlači i postaje draže. noge na poskok. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. mladalački naiv no i razigrano. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. duha i vedrine. ali Stojan. toplo. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. da pokazuje svoju ljubav. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. usuka sveću voštanu. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. odnese momku Stojanu. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. o tom e se veoma uverljivo kazuje. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. oči na pogled. neposredno. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". ali je delom i lično svojstvo. posej si belu pčenicu. Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. ali na posredan način. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. turi mu kitku na grudi. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. kada čuje za Stojan ovu smrt. a opet. zapali sveću Stojanu. ruka na pohvat. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. osećala je ljubav. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. sada. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh". a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. I n jzad. poučen iskustvom. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. odmah reaguje: baca metlu. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. -------------------- . o čežnji. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti.

posej si belu pčenicu. namoli mobu golemu. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. bože.//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. poseja belu pčenicu. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". majčice! ------------------Oj.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. intonacija promenjiva. Ljiljana moma ne dođe! Stojane.poora njivu golemu. - . sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. poori njivu golemu. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). majke. bože. namoli mobu golemu. sve ćev devojke da dođev. sve si devojke dođoše. majke. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. poseja belu pčenicu. sve ćev devojke da dođev. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi. dosledno sproveden u celoj pesmi. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh". sve mu devojke dođoše. Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . poora njivu golemu. Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj.

Da Bog dade svakom. majka si prostre pokrovi. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. majke. odnese momku Stojanu. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. Volim drago. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. 2009. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. što su mu oči na pogled.sve ćev devojke da dođev. "Oj majke. Ljiljana dvori meteše. božice. nabra si cveće šareno. pa si uleze u kuću. što su mu usta na podsmeh. . zapali sveću Stojanu. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. frli si metlu iz ruke. usuka sveću voštanu. te umri. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. upali sveću voštanu. da ti donesem darove. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. tko što hoće! A i meni. poviknu majka da kuka. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. što su mu ruke na pothvat. majka će prostre pokrovi. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. bože. sve si devojke dođoše. sine. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. što je meni drago. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. ovakog mrca ne videh. Stojane. majka će sveće da upali. pušti. da si otidem kod majke.

Ozdo ide mladi biligbasa." BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. đavolske si mome vara. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. daj mi jednu ruku tvoju. Mori momo dušo moja. momak leži. odma mu gi oba dala. Za kim beliš tvoje belo lice. il' na jelu tanku ponositu. momak pije dvades't i tri čaše. "Dobro jutro.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko. No ga belim za moga dragana. Ona jadna sramežljiva. a devojka dvadeset i četiri. Da l' za mene. . Kad uveče o večeri bilo. Mori momo dušo moja. daj mi jedno oko tvoje. kad si rasla. nit' sam rasla na bor gledajući." "Nit' za tebe. pitoma ružice. daj mi ravnu snagu tvoju. Otišla je na nove bunare. il' za mog sevdaja. Koga čekam tri godine dana. Kad ujutru beo dan osvanu. Ona jadna sramežljiva. već sam mlada prema tebe rasla. moje jarko sunce. ni glave ne diže. odma si je s njega pošla. Mori momo dušo moja. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. a devojka dvadeset i četiri. Prizrenko devojko. obe mu gi odma dala. nit' na tvoga brata najmlađega. Ona jadna sramežljiva. nit' za tvog sevdaja. ni na jelu tanku ponositu. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa.

Al' govori Jela: "Ne mašaj se. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. Vec 1823. i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu. i na zenske. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao." Sem toga. u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos . ''Ja sam isprošena "Davno. a narocito od polovine XIX vek a . svakodnevni zivot. koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima .uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti .ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova.kako je rekao Vuk Karadzic . i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu. U toku. znatno se menjala i deformisala. 'nego kojekakve nove'."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. na daleko. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja.nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen . tj. osobito momcad.kako je Vuk zapisao iste godine . osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama.u pisanoj knjizevnosti ." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su . "U Veliko selo. kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni. ukoliko se nije gasila. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu.nar odna lirika. Relja. Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. od 14 do 16 slogova (bugarstice)." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja. banatskim i backim varosima . "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. i to najvise po dvoje u jedan glas.RELJI I JELI Relja konja sedla. Pod Turcima. 2009. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci. od V X do pocetka XIX veka. U narednim vekovi ma bilo je sve vise . Jela odsedlava. A u sremskim.

a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. svekrve karacice. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). ponajvise je trpela od svekrve. Sem toga. na grobu. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. rano ost ajala bez oca. narocito za nevestu. cesto. izlagana najv ecim naporima. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. kada se narodni zivot malo menjao. zetovi smetenjaci. Kao sto su ocevi ginuli. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. drago za nedrago. nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. djurdje vske. snahe i zaove. roditelja i dece. mlado za staro. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. mnogo puta i od muza i jetrva. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. deca su. Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. postoji samo u narodno j fantaziji. uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama). Sem toga. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. tuguje za decom i umire od zalosti. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. U nasim lirskim pesmama najcesce . Te p esme takodje imaju realnu osnovu. prema tome kolik o je u srcu drago. na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). kasnije. bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. snahe svadjalice.). morala je sama da se stara o deci. mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. ona je uvek stavljena na tesku probu. Po momentu i nacinu pevanja. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike. otac retko kad. i morija je cesto uda . a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. punice varalice. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. ostavsi bez muza. lazaricke. lenjivci. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. davali su lepotu za r ugobu. i. drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. a roditelji su isli prema blagu. neprikladne devojke.ka misao. bolesti .svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. cesto. brace i sestara. hvalisavci. na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. medju bracom i sestrama. vreme cestih pogibija. To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene. na prelu i o raznim drugim rad ovima). koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu).). ali ipak ima. spasovdanske). starci. a cesto je i zlostavljana. Te pe sme imaju realnu osnovu. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. Nevesta cesto zali za devovanjem . U stranoj sredini.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci . snahe i devera itd. poslenicke pesme (zetelacke. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. golotinje. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. U toku te hiljade godina. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. najcesce." Tada je ona bila kod majke i oca. voljeni mladic morao j e da ide u rat. mozda i da se ne vrati. nastajali su odista mracni dani. najvecim delom. Majka ih je sama podizala. prema bogatom rodu. na duze vreme.pominje se majka. A posle zenidbe i udadbe. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. cesto.

121. 2009. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. obicno mislimo na junack e pesme. i u slikovitom. Str. covecnijeg zivota . Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. za njim ide košutica. pun ijeg. na primer. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. tek drug da mu je. sto tek treba da dodje. u pesmi Smrt Omera i Merime. najvecim delom. Medjutim . samo u uobraziji. putak da mu je. prikazano je tako kao da je vec tu. još su viša gradu vrata. To je idealizacija narocite vrs te. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. Str. lepseg.sasvim logicno . na bitke. Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. Str. sve sto se da za misliti. a zvezdama nakitila.rala na decu. i u jedrini i zvucnosti jezika. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu.da ga je 'kuga pomorila.otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. na megdane. rastavila i milo i drago'.k ao. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno.u onim prilikama. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. Ono sto se zeli. i ko zna kad. pomorila i staro i mlado. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti. mesecom se opasala. Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno. 123 i 124. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h. 122.

" Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. oženjen sam. Konjic vili tio progovara: "A ti. suze ronim. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože." Str. što ga oni više mame." Str. po bogu sestrice. sokolove hranim. nit' te gledam da me mladu uzmeš. vilo. uzet te ne mogu. u kljunu mu dva zrna bisera. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice.Niko tebe preplivat ne more. po kamenu bosilj raste. po bosilju kolo igra. nasred neba najviše visine. Ercegovci najbolji junaci. ljubit te ne mogu. . veće vila na konju ljeljenu. sa grada divojko! Biser trunim. Sarajevke najbolje djevojke. Iz kola se magla digla. to se soko više vije. Gledala ga sa grada divojka. čim li hraniš. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li. nasred mora najdublje dubine. vilo. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. u magli se soko vije. samo kamen do kamena. na Kosovu najviše bojište. nasred polja najšire širine. u ruci mu siv-zelen sokole. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. moj po bogu brate. sa grada divojko? Okovan sam. sokolove pojim. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. vilo. u njoj sjedi okovan delija. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen.

Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. Stidnje momče neg' devojče. Str. te plete kosu široko. što ga one više mame. to se soko više vije. mlado momče. te im pada na ramena. 2009. Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. krilima im hlad činjaše. devojko. a nosi fesak nad oko. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. a brodi vodu duboko. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. po mirisu više neg' po suncu. nejaka niko da je bere. to se soko više vije. pričekaj. ispod stida progovara: "Daj.što ga one više mame. stranputice rumene ružice. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. što ga one više mame. uzdiže skute visoko? Str. nek mi dragi po mirisu dođe. putem bi mu bosiljak sijala. to se soko niže svija. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. nego momče i devojče. Str. dok mi majka za breg zađe: . rožmarin miriše. od roda se podlomila.

Skender-beg ih zatvorio. i gora se s listom sasta. voda t' odnijela! Đeteljino. hoće da robi! Tuga mori. doći. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga. draga. stara majka svojoj ćeri dragoj. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. đeteljina ovcam' bijelijem. Imam dragog na daleko. vrani konji turskoj đeci maloj. oba oka i — devojka. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. moju majku s njim' ne ostavila. 37 PAUN PASE. a ja nemam s kim. dragane! U bašti mi zumbul cvati. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. u tuđoj zemlji. trava raste. b'jele ovce svojim čobanicam'. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. ja ga ne berem. gora zeleni. čobanice konj'ma i volov'ma. na zumbulu bulbul pjeva. poviđela boru zelenome." Str. oro te izio! Zelen bore. Paun pase. suša t' umorila! B'jele ovce.. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str. turska đeca đevojčinoj majci. . paša robi.. crna zemlja travi đeteljini. oganj t' izgorio! Crna zemljo.biće tvoja oba oka. bor zeleni onoj zemlji crnoj. pa mu jadna poručujem: "Dođi.

da što ću ti ja?" "Jao. ženo. papar zoblju. mužu. a alasi jedu. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. ženo. majko. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. alas kapu nakrivio. živa željo. žena u krevet: "Jao. kečige mu njivu oru. da umesi pogačicu triput sejanu. somovi mu žito seju. dok bijaše. mužu. a alaske crne. živa željo. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str.mene s mojim dragim sastavila!" Str. u meanu gledi. a štuke mu vršu. Jovane! Tvoje se drago udaje. Kad muž ide na oranje. ispeci mi šarku koku. mužu." A Jovan majci govori: "Neka se. mužu. a jesetre žanju. bili joj časi žalosni!" Str. Kada oni sve ovršu. koja ne nosi. Čunovi mu vodom plove. kad muž ide sa oranja. lele. mužu. udaje! Duge su noći jesenje. rumene? Vino piju. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. umreti oću!" "Jao. mali Carigrade. mužu. Uzice. linjaci mu slamu dele. dobro ti bijaše! . žena u krčmu. a što mi ti je?" "Jao. glava me boli!" "Jao. na tvome konju alatu. Str. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. a ispolci zveče. i petlića bez repica. lele. koji ne peva. lele. na tvoju tešku sramotu. te su rumene. koja ne rodi. a morune vlače. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. kesege mu kolo vode a grgeči glede. 113 PJESMA UŽIČKA O.

te se pomamio. Godina 1862-1863. Str. studen kamen pod glavu metao!! . kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša. 11:18:39 ** Javor Novi Sad. boru govorila. Bor sadila lijepa devojka. a otkad te beše osvojiše. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. da Bog da. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš. zemljica mu kosti izmetala. ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. Rasti bolje moj zeleni bore. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. Ne rasti mi visom u visinu. goru jeo s lista vodu pio. od zumbula i od karanfila. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. od momaka i od devo jaka. 2009. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. Ej. od pomame u goru otiš'o. Bor sadila.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. Kada tužna mile majke nemam. prokleta devojko. u leskov se listak zavejao. dušica mu raja ne vidila. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. od dućana i od bazerđana. 6. Sreto dragu u šećer-sokaku.

Vezeni. bez naslova. Leći će leći Niko momče mldo. ide Jela prtinom. Vezla Mara. tamnica mu moj nedra bila. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. iznosila na drum pred jarana. Niko s kraja. svako ga zrno po dukat valja. šareni anđini rukavi. već se misle uzeti. 8.7. jesam dragi ali za nedraga. 9. za ručicu voditi. kraj ga pita ko tu Anđu štipa. pod rednim brojevima. Ide dragi doljinom. kitila rukave.* Draga moja.). u čašu pada. u okvi ru teme: Narodne pesme. a s'jeda brada . kun' ga mati i ja ću ga kleti. muško čedo roditi. 4. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. itaju se trnjinom. od milosti tvoje ime dala. a mati je klela. (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. jesi l' se udala. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana. biser se roni. moja nedra a tvoji rukavi. za nedragim i čedo rodila. 2009. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato. listu za zabavu i nauku. Mara vezla. Anđa do duvara. (Još neštampane. Ne misle se ubiti. srebrna čaša. sadaću joj reći ko će na nji leći.

a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi.1. i to: I u slavu božju. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н . VI u zdravlje carsko. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. pod br.tri b'jela grada. . III u zdravlje domaćinovo.11 SMF © 2006-2007. na svadbi. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice. pije up ravo i samo po sedam zdravica. koje svi ugl as pjevaju". kao npr. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. na krsnom imenu. a osobito kad su u društvu. na krštenju itd. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). Objašnjenje. II u slavu svijeh svetijeh. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1. U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. Osim napijanja ili molitve. 113.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful