Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. za rodbinske ili ljubavne veze. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu. stradanja. Pišući o ženskim pjesmama. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. razdijeljene na pjesme junačke. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. Izvor: http://www. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija. sumersko-vavilonske.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . i na ženske. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. borba za slobodu. patnja i bol. grčke i drugih. Ustaničke pobjede Srba na početku 19.org. vjenčanja itd.va i onoga poznijeg. pisao je Vuk. i bile su kao i lirske pjevane od starina. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. običaje. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. i ndijske.rastko. 2008. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. koje ljudi pjevaju uz gusle. etika i odnos prema drugim ljudima. Sve su naše narodne pjesme. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. osobito momčad . načinu izvođenja i starosti. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. junaštva. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. s druge strane . Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. kraljeva i careva. obrede. Ove pjesme su po narodu na . učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. materijalna kultura. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. Muške pjesme su junačke. Usmena lirska poezija. počevši od onih najstarijih. Uopšte. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. i to najviše po dvoje u jedan glas.

/u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. /za đeverom lice izgrdila. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. karakteristične čulnije pjesme. /sveđ vile tance izvode. pa su tako za južnu Srbi ju. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. kosa opet raste. Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. kad dođe u neku kuću na konak. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. /predragu sreću iskaše. Milica ne diže . /ja bi ' znala đe bi' izv irala . /junaci se iz mora izvoze. Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. i to najviše p jesme od hajduka. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . / Kosu reže. vilinski u njoj stan ovi. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. a na sjeveru zemlje. a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure. /najviša Lovćen planina. Ja mislim da su Srblji. /U njoj je trnje i grablje. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . kao i pjesme pjevane uz rad. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. /Brojila ih mlada Đurđevica. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. /n iti srce za bratom rođenim. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. /zv'jezdama sjajnim rosila''. /treće dobro – brata ga. /sve junake na broj izbrojila. /ne bi li se vodice na pio. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. putnici i hajduci. Spasovdana i drugih. ne bi l' Jovi žeđa dodijala. /a za bratom oči izvadila. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. pa onda ištu da im se udijeli. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. u gradovima. Ali. /mjesecom sjajnim gojila. od kuće do kuće. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. Čest motiv je žalost sestre za bratom./kraj dućana Jove bazarđana. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. /sun om ždrakom povila. junače! /Tvoja se sreća rodila. Putni ku. bilježi Vuk . Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. /drugo dobro – ručnoga đevera. Preobraženja. a lice izrasta. tu su i svatovske pjesme. veli Vuk. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. /Junak mi konja jezdaše. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. iako okuplja kolo oko nje. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. imaju gusle za iste svrhe. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. recimo. u hanovima i konacima. /ne bi l' mene u vodi popio. pa pjevaju po čitav dan. muška ili ženska . U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. /ali oči ne mogu izrasti.jviše raznosili slijepci. a u svrat ištima uz puteve. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara. /lice grdi. godine. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. Nisu imale ujednačen broj stihova. tužbalice i uspavan ke. /Vile mi njega viđeše. /Za Đurđem je kosu odrezala. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine.

bila je spona s precima. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. /te sve gledaš u zelenu travu. pokretom. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. međutim. mahom posredno. u njim nema ni traga o staleškoj. sada čovečji životni krug . izražavajući želje. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. nekad s duhovnim sark azmom. sa svoje strane. usmenu umetnost reči. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. danas mahom odumrle. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove". "Budi. prate isti. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. sobom dobra. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. a on se. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). ali sa svim tim umetnostima zajedno . Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. iskaz erotske i ljubavne čežnje. 2008. igrom. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . kasnije i individualne emocije. pesničkih i ljuba nih. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. /a ne gledaš s nama u oblake. nekad s tugom. s druge strane. u najstarijim vremenima. naša drugarice. Čak ni prisilan. mimikom. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. /nit' sam v ila – da zbijam oblake. snaho.rođenja (uspavanke). piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama. klasnoj podjarmljenosti. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". te joj on kaže: Oj Milice. mukotrpan kolektivni rad. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. . /il' si luda il' odviše mu dra. mitoloških i hrišćanskih. Ti su zahtevi.svoje trepavice. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. jačanje i umiranje. rados ti i tuge kolektiva.muzikom. /već đevojka – da gledam preda se". pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. uvek isključivo etičke. Patrijarhalna zdruga. /to su dar ovi". Obredne pesme. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. nit' odviše mudra. molbe. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. o zavisnosti od gospodara. nikada materijalne prirode. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. njegovo rađanje. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. od rođenja do smrti.

/ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu. dijaloški i narativno-opisni. Veoma bogata po broju pesama.. o pobuni protiv konvencija.html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. na mobi kao zadružnoj. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju. takozvani bećarci. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme. uzdizanje devojačke časti. "Njihovo biće je". "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike". Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. kaže G rim. kako je to već više puta zapaženo. a nikako ružinog ulja". p .rastko. U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere. 2008.. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. religije i istorije srpskog nar oda. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu.yu/isk/isk_11. "potpuno evropsko. podsećaju na orijent. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. ali i kulture. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. kako je Grim zap azio. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati.. narodna lirika j e siromašna po tematici. ali ne omamljuju. subjektivnost je manje prisutna. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. opisane životne sit uacije.. Međutim. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu"). koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi. Čak i monolog. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja. Izuzetno raznovrsnost stiha. opstalog na međi različitih civilizacija. u nadžnjevanje momka i devojke. srpske lirske pesme. One imaju miris ruže. u svili spavati"). od četverca do šesnaesterca. koji se smenjuje ili u potpunjavaju. dvočlane ili tr očlane kompozicije. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane./ momak leži. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. smelijeg izr aza u gradovima). Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima. Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. predočena htenja i potrebe. zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti. ni glavu ne diže. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom ./ gl og zobati. Poseban vid čine lirske pesme.org. jednostavna je po formi i izrazu./ šećer jesti. nežni odnos snahe i devera. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije. Posredni./ a devojka sitan vezak veze!).radnje i značenja ./ neg' s nedragim po dvoru šetati.otkriva svoje duševno stanje. po snazi osećanja. Iako preteže poezija sete. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. Dešavanje. Nedeljive od prirode i podneblja.

posleničke pesme (pastirske. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. idealima i nadanjima. Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. Mesecu. teškom nad ničarskom radu. kraljičke. uspavanke (Spavaj. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). ljubav. Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. U posleničke pesme spad . posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. bol. obredne pesme (dodolske. izjavljivanje ljubavi. krstonoške.radost. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). Najviše se peva o Suncu. alegorijski. fatalnost ženske lepote. koledarske. nego je i najbrojnija. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. samo se naslućuje. u posleničke pesme uzlazi nova tematika. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. željama i snovima. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. tužbalice). Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. svadbe. Kako se život bogatio novim zanimanjima. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). Dvije su se zv'jezde zavadile. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. društvenih i porodičnih odnosa. u slikama. potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. nežnost. o osećanjima i raspoloženjima. S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. različitim poslovima. slave. običajne pesme (svatovske. ljubavne pesme. ljubav je samo nagoveštena. čedo. Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. nesrećna ljubav. religiozne. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. slavske ).o bogatstvu stila i jezika. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. šaljive. počašnice ili zravice. žetelačke pesme pesme o vršidbi). nastala još u primitivnom društvu. stočar stvo i domaću radinost . Izražavaju najraznovrsnija osećanja . rodila te majka). uočava se i u ljub avnim pesmama. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. Kako su nastajale u samom procesu rada. ali i spašavanju od zaborava. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. Nema čulnosti. uspavanke. tugu. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. porodične. Gra d gradila bj'ela vila). O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . mobama. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. duševna lepota (Srpska devojka). nadmetanjima. Sve ono što se zbiva oko njega. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. ljubavna čežnja ( Paun pase). Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. a što je bilo neshvatljivo. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. Prepl itanje motiva. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. bola zbog neostvarene ljubavi. počašnice ili zdravice (B iserna brada). osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom).

Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. b) gradacijski raspored ide u dva smera: . U težnji da umilostivi bogove. do bola i mržnj e. strukturom i kompozicijom. U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. U njima je prikazan idiličan život u porodici. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). od apstraktnog ka ko nkretnom. žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). tema II motiv . U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. koji stoje naporedo jedan prema drugome. Unutrašnju kompoziciju I motiv . ljubav brata prema sestri. zvučanje i značenje pesme. U lirskoj pesmi nema radnje. poenta. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. porodici i porodičnim odnosima. Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . imaju zn ačajnu umetničku funkciju.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. slaveke pesme. misaoni zaključak. obraćanje.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj).jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). Sva ova svoj stva proučava versifikacija. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. uzajamno poštovanje. . višnjice). snahe i devera. on se iskazuje u prvom licu. I roditeljska ljubav. Njena sad ržina je čisto osećanje. (Oj višnjo. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). stih. snahe i zaove. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. ali i sukobi.jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). krstonoške. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. polustih. teme novim detaljima. pesme o vršidbi. posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). zavisi ritam. posebno materinska . odnosi snahe i sv ekrve. od manjeg ka većem. akcenatska celina. položaj snahe u porodici. poruka. sloga i ljubav.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem.uvod. koledarske. od većeg ka manjem. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. ljubav majke prema sinu. subjektivno.razvijanje III motiv . Porodične pesme pevaju o. Staniša Veličković Interpretacije I . Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. emotivno obojeno. kraljičke. nema fabule. od konkretnog ka aps traktnom. . sestrinska ljubav. .

05.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. zvezde. 03. Pjesme žetelačke. Pjesme. Pjesme sljepačke. 20. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. koje se pjevaju na prelu. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. . 04. Paštrovsko naricanje za mrtvima. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. 10. Pjesme od kolede. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. Pjesme bačvanske našega vremena. . 06. zemalj sko i kosmičko. Na isti. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka. koje se pjevaju uz časni post. Pjesme. Pjesme božićne. 15. na primer). Peraške počasnice. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. 19. vole i žene se. 2008. 08. Paštrovski pripjevi uza zdravice. 11. voda (izvor) kao mesto sastanka. metaforom ili simbolom. 18. 09. 13. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. koje se pjevaju deci. . Pjesme. vetar . spavaju.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. rađaju decu. Mesecu. 07. 2. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). Pjesme dodolske.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. 02. mnogobožac po shvatanjima. grad. Pjesme onako pobožne. sastanak momka i devojke. 16. . ženidba-udaja. Н Pjesme svatovske. vilama. 17. Pjesme kraljičke. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. Pjesme svečarske. 4. koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. hrane se. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama.to znači da je pesmi pripisivana magična moć. Pjesme igračke. žive i ponašaj u se kao ljudi. 14. zmajevima. Pjesme.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. kišu. 12. Pjesme osobito mitološke. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . aždajama i sličnim bićima. 3.na posredan način.

akteri delovanja i dijalog. moguće i nemoguće. Ova lepota je individualna. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. pa se Sunce. iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. pripada samo devojci. Za devojku to je izuzetna osobina. Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Međutim. nebesa. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom). Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. daje uzme sebi za ljubovcu. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka. Lepota Sunca je opšta. Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. stvarno i f iktivno. Može biti i drugačije. To je polazišt e . O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno. novom slik om." od nje posta zvijezda Danica". Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. u toj igri je zgrabilo d evojku. Ovčar i devojka .Sunce i Danica.neka da je bila zemaljska devojka. naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. njeno je obe ležje. najjače. Ova pesma peva o dve lepote .Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. Upotrebili smo izraz "lirska priča". Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). nalazi se.podazni motiv utemeljen na iskustvu. Dve lepote Ljubav je osnovno. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. motiv lepote. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. Taj privid podupi re i dijaloška forma. Paun pase. ljudski. drugačije ne može biti . I eto. završava ova lirska priča.devojačkoj i Sunčevoj. U dubini toga objašnjenja. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. ko smos). Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). primećuje se da prednost daje čoveku . najtoplije. prednost. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca.ne može biti Sunce bez sjaja. devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. ugledalo je kroz granje. . I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo. Narativnost pes mi je delovanje. od nje posta zvijezda Danica. kao i svaka druga devojka. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . Tako. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . još jednom. Sunc e je izašlo. Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote.

koje se izuzetno cene. više od telesnih. već u prvoj strofi. telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće. događaj (kolo. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. U pozadini ove slike. od nje posta zvijezda Danica. izlazilo na nebo sunašce. triput je se Sunce zaigralo. živost. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. mladić). nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. Međutim. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. a djevojka za goru na vodu. ženi se) i oseća kao čovek (v )." Kada jutro vedro osvanulo. pa odvuče lijepu djevojku. ti izađi na to ravno nebo. U ovoj pesmi to nije slučaj. tajanstveno. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. devojke. Ugleda je lijepo sunašce. o toj lepoti se uopšte ne kazuje.ono je nešto daleko. ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. gledanje u nebo). o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam. dijalog. da je uzme sebi za ljubovcu. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. kazivanje. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . ja ću izić za goru na vodu. ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. upečatljivost). u njenom poreklu. Sunce je i dalje "lijepo". grmljavina. . 2008. ali se ona predočava na posredan način . slikovito st.ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori. nedokučivo i neobjašnjivo. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. triput je se sunce zaigralo.

Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . da li ga je primetila među m omcima. il' odviše mudra. te sve gledaš u zelenu travu. vreme se naoblači. itd. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st.nije osobenjak (nit' sam luda). Zašto je baš to učInio? Kad se igra. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica. Ona je samo devojka.sakupio je kolo devojaka. za struk tanak. a devojka mora da gleda preda se . Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice.trepavice: one su duge. 3. ni bijelo lice". Kao da nije ljudsko biće. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. pa ni devojke: il' si luda. Z a mladića. đe se munje viju po oblaku. ili ni je zdrava. a za oči crne. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. za jagodice crvene. glava je podignuta. cogled je prav i otvoren. .nije uobražena (nit' odviše mudra). toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a.1. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". to je lirski subjekt žele o da sazna. Jezik . pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. nit' previše mudra. poslužio se lukavstvo m . crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. 5. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda.sve je ovde logičn o. Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). već devojka — da gledam preda se. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . mogu se jasno sagledati i lice i oči. kako može da zna da su ja godice rumene. a ne gledpš s nama u oblake. Dok kolo igra. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo. nit' sam vila — da zbijam oblake. Eto. 2.on zna kakvi su. dakle. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno. . podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). 4. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo.da bude smerna i skromna . Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. već preda se u zelenu travu. oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna .

Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . bjese vedro. nit' odvise mudra. al ne gleda Milica đevojka. ja je gledah tri godine dana. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. vec sakupih kolo đevojaka. da zbijam oblake. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. prekrile joj rumen' jagodice. Kada kolo na travi igrase. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. oči crne. reći da su jagodice rumene. ne mogah joj oci sagledati. a ne gledas s nama u oblake. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. đe se munje viju po oblaku. nasa drugarice! Il' si luda. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu.Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". vec preda se u zelenu travu. lice belo. po oblaku zasjevse munje. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. nit' sam vila. sve djevojke k nebu pogledase. pa se naoblaci. ne bih li joj oci sagledao. tanak struk. To su ustaljeni opisi. itd. kada peva o devojci ili že ni. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla".po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. jagodice i bijelo lice. crne oci na bijelo lice. i u kolu Milicu đevojku. stih od deset glasova." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda. . belo grlo.

i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. u tuđoj zemlji. kad se gora s listom sastaj e. lirskog subjekta . vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. patnje). 2008. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. / pesma br. dragane!". Ovi stihovi. na prvi prgled. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton.vec đevojka da gledam preda se. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima).od jeseni. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja.onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove. do proleća. nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. što proizvodi poziv "Dođi. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. čežnje. ostvaruje se. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). a ja nemam s kim. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. gora zeleni. Naime. govore o usamljenosti i patnji devojke. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. U stihovima Paun pase. dobija sv oj konačni smisao. i rastanak. Kazivanje u prvom licu. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton . kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo . na zumbulu bulbul pjeva. . 323. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. Ovi stihovi." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. str. kad se gora s lietom rastaje. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja.osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. međutim. 223 i 224. ljubavna čežnja i želja za sastankom. ja gane berem. ostvarenju i ispunjenju. trava raste. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost.

u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. praza n i besmislen. a) .Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. ali i zgusnutost emocija. 2 gora zeleni. Vapaj devojke "Dođi. (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta. ni sluha. dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. sama uobliči odgovor. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta).niti vidi lepotu zumbula. n i mirisa. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". draga. ali istovremeno izražava i nadu u povratak. a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. s trepnjom. U završnom distihu bol je dostigao vrhunac. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. devojka. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. još.ja ga ne čujem. mes to dragog. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. odugovlačenje. tuga. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). objašnjenj a. nije trpeo priču. Tuga mori. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor.značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. . Tek sada dolaze objašnjenja. Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. doći. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. mori. očekivanjem. život je nezanimljiv. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. trava raste. Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . Preneseno: emocionalna napetost dragog.

Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . dragane! II—1 Ne mogu ti. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". bujanje. tuga. koji je glasan.imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. trava raste. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. ne bere cveće jer nema kome da ga da. baš osvetljavanjem supro tnosti. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan.19 Tuga mori.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. zanesena tugom. život. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. obrt prelama ritam kazivanja. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. međutim. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. Antitetično postavljanje slika. kretanje. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. Ovo "nemam . gubljenje nade i poraz ljubavi. . završetak označava zatva ranje vidika. Na jednoj strani je rast. bez podele na strofe. draga. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. do 4.drugi slučaj: 1—2 Dođi. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. melanholiju i tugu. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. melanholija. Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. stiha . ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. završetak je obeležen t gom i bolom. doći. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. ja ga ne čujem. gora zeleni. na zumbulu bulbul pjeva. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. ono istovremeno. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. i ne čuje slavujevu pesmu. Ovaj od govor. koji peva. naglašava usamljenost. praznina. to je i kontrast između bulbula (slavuja). na drugoj strani je usamljenos t.

Stih je. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. trava raste. dakle. do 20. Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost.4//6. U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase. prijatan zvuk). stiha od 13. običajnim ili verskim situacijama. Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . pesma . . U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost.obilje različitih jezičko-stilskih sredstava .osmercu i petercu. trava raste gora zeleni. bujanje živo ta. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha . oglašavanje. ritmičke pauze). u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: . Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva. .ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. trAvA rAste. . drugi stih gore: dinamizam. Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi). Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika. do 12. Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (. stiha. organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim.od 5. Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni.nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta). (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase. ).

draga.. hoće da robi! Tuga mori. dragane! U bašti mi zumbul cvati. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. razvijena u četiri lirske situacij e: 1. Devojka se u Drenovcu kupa. a ja nemam s kim. slikovitost i dinamičnost._____________ ASINDETON (nepovezano. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. Imam dragog na daleko.Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. i gora se s listom sasta. u tuđoj zemlji. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika. ja ga ne berem. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka . pa mu jadna poručujem: "Dođi. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela .. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. paša robi. . na zumbulu bulbul pjeva. Paun pase. trava raste. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi). 2009. Skender-beg ih zatvorio. doći. gora zeleni. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče.

Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme. Prikrade se ovčar od ovaca. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. Ljuto kune Drenovka devojka. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. njemu bi bilo jasno da ga ne voli. jeste vedrina života. mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. ali njega u tom e nema. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu. lep ota rada i lepota ljubavi. To začula ovčareva majka. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. . Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve. Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom. neiskazana. Da je "ljuta" kletva odista bila to. Ova pesma. Ljubav je skrivena. bes i mrž ju. pričom. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška. da pšenica prerodi. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. 4. i majčina bi bila takva . kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva.oštr a i neprijatna. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. 3. Te ukrade košulju devojci. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. Prikrade se ovčar od ovana. da se umnože k onji i "prekrile" polje.2. Baci suknju u zelenu travu. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke. A košulju kraj vode Drenovca. ali su po sadržini blagoslovi . što opušta i oduševljava. Devojka se u Drenovcu kupa. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje . kletva u prvom smislu.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce.da dobije snahu i unuče. Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. dakle pasivno. Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli.

Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. spokojstvo. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. dragocenost: dati oči za nekog). ljubav: "ispiti joj oči". Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. oči i ljubav. Međutim. od vrednijeg ka manje vrednom. u prvobitnu strukturu pesme. 2009. svoj život). davanje ljubavi. Ako bi miladak načinio. ovde je vrednost u samom činu. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše.ja bi njemu verna ljuba bila. hladna voda i hl adovina. mladost). upornost.pletenje i tkanje. / pesma br. lepota. simbol je sve e. lekovitosti i zdravlja. celu sebe. Pes me o radu. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća. od likuje je vernost. toplina. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. dubina. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene. . 275. marljivost. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . dala bi mu moje belo lice. ili posleničke pesme. i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom". ulaze novi motivi i sadržine. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. stočarsto i domaću radinost . lice i čarne oči. 185. Ono što nudi jesu lice. Ko li bi mi vodice doneo. str. tok om vremena. za hladovinu ljubav (sebe. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. hladovina je mir. davanje lica i očiju. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. sigurnost i zaštita. dala bi mu moje čarne oči. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. Naravno.

hladovina kao najvrednija želja. da neko bude uz nju. 2 . što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. provalilo). 3 . Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. istovremeno sa radom. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada.niko je ne čuje. I najzad. Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. 1.uskraćivanje obećanih nagrada. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara. stvarni smisao i doslovna poruka. što bi se reklo . Pesma je bila "unutrašnja misao". Ako devojčine želje označimo sa 1. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. da neko bude zaštita i oslonac. devojko. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje. nepozvan. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. lukava . da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. sa ljudima. najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. 2. Do te provale d ošlo je nesvesno. Ona je svoje zahteve po ređala 1. Sa ovog stano višta. neizgovorena.čime je hladovini data manja vrednost. 4. kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom. Iz konteksta pesme (devojčine. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. Ona nikako nije stvarni razlog. što si obećala". 3. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. nego kao domišljata i duhovita igra. devojko.Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. mudra . ova funkcija pesme otpada. Ako si mi vodice doneo. doneo lađane vodice. pritajenih želja da neko misli na nju. 2. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. Slučajno? Nije. devojko. to je bilo samo n jeno razmišljanje. ladak načinio.ovaj pridev nema negativno značenje. a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. 3. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. pa i ovaj zahtev "daj. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. još više sloboda da izgovori ono "daj. da je neko voli. da je željna društva. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. intimna želja dugo nošena u sebi. Devojka zato i daje onakav odgovor. 2 i 3. Ako si mi lada načinio. što si obećala"). Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. ali ne i namera ("otelo se iz nje". ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. domišljata. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. Odgovor treba potražiti u dvostihu: . duhovita. Ipak. i ti si se lađane napio. 2. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. odnosno njihove simbolike. 3.i ti si se pod njim odmorio. tvoje ovce po strnjiki pasu.

ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. dala bi mu moje čarne oči. doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio. Zato je došlo odbijanje. što si obećala. Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. i doneo lađane vodice. 03:41:34 . i ti si se lađane napio. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. ako si mi ladak načinio. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Kad je bilo oko pola dana. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. pak besedi lepoti devojci: "Daj. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. rogozom joj snoplje povezao. Da li su navedena tumačenja tačna. niko je ne sluša. ja bi njemu verna ljuba bila. od leske joj ladak načinio. ja bi njemu verna ljuba bila. sigurnost i zaštita) jeste ljubav.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. spokojstvo. ko li bi mi vodice doneo. slušao je ovčar od ovaca. i ti si se pod njim odmorio. str. ako si mi vodice doneo." Ona misli. Ono može biti i pogrešno." Al devojka polukava bila.Ako bi mi ladak načinio. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. Najveća nagrada za hladovinu (mir. a ko bi mi ladak načinio. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. O včar nije razumeo smisao poruke. 2009. tvoje ovce po strnjiki pasu. i ti si se pod njim odmorio. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . / pesma br." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. 83. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. dala bi mu moje belo lice. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. nije najbitnije pitanje. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. 46 i 47. ostaje otvorena za nova razumevanja. devojko.

6. Ovo prvo lice. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo . zgusnuta. Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. odmor. Takav gospodar je čudo u s vetu. a uvrati . Kao da se i zemlj . U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!". na početku pesme . kao prilika za druženje. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah.3.prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. njiva u dolini. Kazivanje o gospodaru je lagano. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom.sastavio ručak i večeru. Snažnom socijalnom notom (težina rada. Čovek bez duše. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. široki razori. svi stihovi pesme. sa zastajkivanjem i dužim pauzama.ne mo'š pogl edati". Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost.zvuče kao neverica. Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. prema sadržini i intonaciji pesme. stih) i motiv teškoga rada (4 . tvrda brazda. U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. svet nadničara. Prvi svet je u pozadini. izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče . Pesma je kratka. Ovo prvo lice otkriva se posredno. razgovor pa i ljuba v. Drugi stih predočava detalj široke. Tema pesme je zao gospodar.ne mo'š dogledati. nepregledne njive . Prvo je predočena slika ogromne njive (luka. Međutim.on j e u prvom licu. stih). Suprotnosti su jako izražene. škrt je na h rani . čuđenje. pored reke) i slika t upe motike . a sadržina pesme. slika napornog rada je logična.zla gosp odara. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. Ti zastanci. osećanjem nemoći i nepravde. intonacija rečenice. neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan . Rad po staje mučenje. hranu). ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. Pa opet čuđenje. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. sirotinjska masa. Lirski subjekt je.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. teški uslovi rada. jezgrovita. koje se samo sluti u prethodnim stihovima. lirsko kazivanje . a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. nosilac neutraln e lirske naracije. Drugi svet.nadničara. stihom "a uvrati . Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru".brazda je tvrda a razori široki: nova muka. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Čudo od čoveka među ljudima. veliki napor istrošenog tela. Drugi. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. niti počinuti". tvrda je i zemlja.ogroman rad a nemoć radnika. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 . stih već ima smireniju intonaciju. a motika tupa. Toliko o gospodaru. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu.

priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri. U strukturi pesme uočava se pet slika. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. O dmah se ulazi u središte zbivanja. pa će da vikne da plače. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće.uzvrat je nedo gledan. predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. ali Ljiljane nema. na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu. sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni. naglaš e beznadežnost siromaha: luka . sine. gradi crkvu . brazda . Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani. sastavio ručak i večeru. te umri. a uvrati . široki razori.ne mo'š dogledati. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih. majka će prostre pokrovi. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući . Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti.a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . Majka daje i četvr ti savet: Stojane. Duga luka. pravi česmu. tvrda brazda. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. Suprostavljanjem dveju nevolja. i tag će Ljiljaca da dođe! . Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. niti počinuti. vedrine i duhovitosti.motika. majka će sveće upali. a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. a motika tupa. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a. 2009. a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. Tada dan izgleda predug i pretežak. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om.razori. Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara.sve devojke dolaze. dveju teškoća.

Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. toplo. -------------------- . ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. I n jzad. više privlači i postaje draže. odmah reaguje: baca metlu. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. mladalački naiv no i razigrano. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. sada. zapali sveću Stojanu. da pokazuje svoju ljubav. ruka na pohvat. o čežnji. oči na pogled. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. a opet. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. o lepoti mladića i devojke. neposredno. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. usuka sveću voštanu. posej si belu pčenicu. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. ali na posredan način. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. kada čuje za Stojan ovu smrt. o tom e se veoma uverljivo kazuje. turi mu kitku na grudi. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. ali je delom i lično svojstvo. ali Stojan. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). osećala je ljubav. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. odnese momku Stojanu. duha i vedrine. noge na poskok. poučen iskustvom. ali je nije pokazivala. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh".I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije.

Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi. sve mu devojke dođoše. poseja belu pčenicu. majke. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh". dosledno sproveden u celoj pesmi. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. posej si belu pčenicu. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. bože.poora njivu golemu. ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. sve si devojke dođoše. namoli mobu golemu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. - . Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. namoli mobu golemu. sve ćev devojke da dođev. bože.//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. poori njivu golemu. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). majčice! ------------------Oj. intonacija promenjiva. majke. poseja belu pčenicu.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . sve ćev devojke da dođev. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. poora njivu golemu. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar".

majka će prostre pokrovi. Volim drago. Da Bog dade svakom. majka će sveće da upali. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. ovakog mrca ne videh. 2009. pušti. da si otidem kod majke. sve si devojke dođoše. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. da ti donesem darove. upali sveću voštanu. zapali sveću Stojanu. božice. bože. sine. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. majke. nabra si cveće šareno. majka si prostre pokrovi. te umri. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. usuka sveću voštanu. što su mu usta na podsmeh. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. pa si uleze u kuću. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. što je meni drago. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. "Oj majke. Ljiljana dvori meteše. što su mu oči na pogled. frli si metlu iz ruke. što su mu ruke na pothvat. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. . odnese momku Stojanu.sve ćev devojke da dođev. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. poviknu majka da kuka. tko što hoće! A i meni. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. Stojane. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu.

Da l' za mene. daj mi jednu ruku tvoju. odma si je s njega pošla. Ona jadna sramežljiva. momak leži. Koga čekam tri godine dana. ni na jelu tanku ponositu. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. "Dobro jutro. Mori momo dušo moja. momak pije dvades't i tri čaše. Za kim beliš tvoje belo lice." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa. odma mu gi oba dala." "Nit' za tebe. il' za mog sevdaja. nit' na tvoga brata najmlađega. a devojka dvadeset i četiri. nit' sam rasla na bor gledajući. Prizrenko devojko." BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. Mori momo dušo moja. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. Kad ujutru beo dan osvanu. Ona jadna sramežljiva. No ga belim za moga dragana. već sam mlada prema tebe rasla. pitoma ružice. daj mi jedno oko tvoje. moje jarko sunce. daj mi ravnu snagu tvoju. Ozdo ide mladi biligbasa. obe mu gi odma dala. .Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko. Ona jadna sramežljiva. il' na jelu tanku ponositu. Kad uveče o večeri bilo. đavolske si mome vara. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. kad si rasla. a devojka dvadeset i četiri. Mori momo dušo moja. ni glave ne diže. Otišla je na nove bunare. nit' za tvog sevdaja.

Al' govori Jela: "Ne mašaj se. od V X do pocetka XIX veka." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. i na zenske. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima . Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. Relja.kako je Vuk zapisao iste godine .u pisanoj knjizevnosti . od 14 do 16 slogova (bugarstice). osobito momcad.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen .nar odna lirika. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci. u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos . A u sremskim. tj. a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija. ukoliko se nije gasila. 'nego kojekakve nove'. na daleko. Vec 1823.ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu. "Preko bojna sedla ''U svilena nedra.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su . banatskim i backim varosima .nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme." Sem toga. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao.RELJI I JELI Relja konja sedla. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama. U toku. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka. 2009. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'.kako je rekao Vuk Karadzic .uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti . a narocito od polovine XIX vek a . i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni. i to najvise po dvoje u jedan glas." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja. U narednim vekovi ma bilo je sve vise . kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni. Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. znatno se menjala i deformisala. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. svakodnevni zivot. "U Veliko selo. Pod Turcima. ''Ja sam isprošena "Davno. koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. Jela odsedlava.

na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). mozda i da se ne vrati. ali ipak ima.). najvecim delom.pominje se majka. tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. prema tome kolik o je u srcu drago. Po momentu i nacinu pevanja. djurdje vske. a roditelji su isli prema blagu. To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. neprikladne devojke. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. otac retko kad. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci . Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. davali su lepotu za r ugobu. kada se narodni zivot malo menjao. drago za nedrago.). cesto. snahe i zaove. Sem toga. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. zetovi smetenjaci. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. hvalisavci. a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. izlagana najv ecim naporima. cesto. Majka ih je sama podizala. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. mlado za staro. morala je sama da se stara o deci. spasovdanske).ka misao. uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama). roditelja i dece. Nevesta cesto zali za devovanjem . Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. U stranoj sredini. lazaricke. deca su. nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. a cesto je i zlostavljana. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. cesto.svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. lenjivci. voljeni mladic morao j e da ide u rat. bolesti . snahe svadjalice. A posle zenidbe i udadbe. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene. najcesce. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. narocito za nevestu. rano ost ajala bez oca. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. U toku te hiljade godina. tuguje za decom i umire od zalosti. medju bracom i sestrama. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. kasnije. punice varalice. i. brace i sestara. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). poslenicke pesme (zetelacke. prema bogatom rodu. i morija je cesto uda . starci." Tada je ona bila kod majke i oca. ostavsi bez muza. na prelu i o raznim drugim rad ovima). U nasim lirskim pesmama najcesce . snahe i devera itd. ona je uvek stavljena na tesku probu. Sem toga. na grobu. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. mnogo puta i od muza i jetrva. svekrve karacice. Kao sto su ocevi ginuli. postoji samo u narodno j fantaziji. drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. Te pe sme imaju realnu osnovu. koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. nastajali su odista mracni dani. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). ponajvise je trpela od svekrve. a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. vreme cestih pogibija. golotinje. na duze vreme. bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike.

raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. i u jedrini i zvucnosti jezika. sve sto se da za misliti. samo u uobraziji.u onim prilikama. Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno.da ga je 'kuga pomorila. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. prikazano je tako kao da je vec tu.rala na decu. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. To je idealizacija narocite vrs te. na primer. putak da mu je. sto tek treba da dodje. Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. obicno mislimo na junack e pesme. tek drug da mu je. 123 i 124. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h.sasvim logicno . 2009. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. Medjutim . istaknuto je sve sto je lepo i raskosno. Str. Str. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. covecnijeg zivota . Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe.otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. rastavila i milo i drago'. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. i u slikovitom. na bitke. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. u pesmi Smrt Omera i Merime. još su viša gradu vrata. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. za njim ide košutica. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . najvecim delom. mesecom se opasala. 122. na megdane. a zvezdama nakitila. 121. lepseg.k ao. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. i ko zna kad. pomorila i staro i mlado. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. Ono sto se zeli. pun ijeg. Str.

samo kamen do kamena. u njoj sjedi okovan delija. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. vilo. sa grada divojko? Okovan sam. nasred mora najdublje dubine. što ga oni više mame. u magli se soko vije. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. nasred polja najšire širine. u ruci mu siv-zelen sokole. Gledala ga sa grada divojka. suze ronim. nasred neba najviše visine. po bogu sestrice. moj po bogu brate. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li. po kamenu bosilj raste. Iz kola se magla digla. sokolove hranim." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. u kljunu mu dva zrna bisera." Str. Sarajevke najbolje djevojke. uzet te ne mogu. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. vilo. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. oženjen sam.Niko tebe preplivat ne more. sa grada divojko! Biser trunim. vilo. sokolove pojim. Ercegovci najbolji junaci. ljubit te ne mogu. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice. po bosilju kolo igra. na Kosovu najviše bojište. nit' te gledam da me mladu uzmeš." Str. čim li hraniš. . veće vila na konju ljeljenu. to se soko više vije. Konjic vili tio progovara: "A ti. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su.

pričekaj. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. te plete kosu široko. to se soko niže svija.što ga one više mame. nejaka niko da je bere. a nosi fesak nad oko. dok mi majka za breg zađe: . uzdiže skute visoko? Str. mlado momče. stranputice rumene ružice. to se soko više vije. nek mi dragi po mirisu dođe. od roda se podlomila. to se soko više vije. nego momče i devojče. rožmarin miriše. te im pada na ramena. što ga one više mame. krilima im hlad činjaše. devojko. Stidnje momče neg' devojče. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. po mirisu više neg' po suncu. ispod stida progovara: "Daj. 2009. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. putem bi mu bosiljak sijala. čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. što ga one više mame. Str. a brodi vodu duboko. Str.

Paun pase. a ja nemam s kim." Str. doći. trava raste. dragane! U bašti mi zumbul cvati. Imam dragog na daleko. na zumbulu bulbul pjeva. paša robi. čobanice konj'ma i volov'ma. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. Skender-beg ih zatvorio. crna zemlja travi đeteljini. ja ga ne berem. u tuđoj zemlji. moju majku s njim' ne ostavila. poviđela boru zelenome. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. bor zeleni onoj zemlji crnoj. đeteljina ovcam' bijelijem.biće tvoja oba oka. gora zeleni. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. turska đeca đevojčinoj majci.. oganj t' izgorio! Crna zemljo.. voda t' odnijela! Đeteljino. stara majka svojoj ćeri dragoj. hoće da robi! Tuga mori. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga. oro te izio! Zelen bore. . oba oka i — devojka. i gora se s listom sasta. pa mu jadna poručujem: "Dođi. suša t' umorila! B'jele ovce. draga. b'jele ovce svojim čobanicam'. 37 PAUN PASE. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. vrani konji turskoj đeci maloj.

Jovane! Tvoje se drago udaje. Str. koji ne peva. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. da što ću ti ja?" "Jao. ženo. a jesetre žanju. na tvome konju alatu. te su rumene. a ispolci zveče. a alasi jedu. mužu. lele. kečige mu njivu oru. dok bijaše. a štuke mu vršu. umreti oću!" "Jao." A Jovan majci govori: "Neka se. da umesi pogačicu triput sejanu. Kad muž ide na oranje. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. kad muž ide sa oranja. papar zoblju. Uzice. kesege mu kolo vode a grgeči glede. živa željo. 113 PJESMA UŽIČKA O. lele. a morune vlače. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. živa željo. rumene? Vino piju. žena u krčmu. dobro ti bijaše! . majko. alas kapu nakrivio.mene s mojim dragim sastavila!" Str. udaje! Duge su noći jesenje. linjaci mu slamu dele. na tvoju tešku sramotu. Čunovi mu vodom plove. ispeci mi šarku koku. lele. mali Carigrade. mužu. u meanu gledi. mužu. mužu. a što mi ti je?" "Jao. žena u krevet: "Jao. koja ne rodi. mužu. glava me boli!" "Jao. a alaske crne. Kada oni sve ovršu. somovi mu žito seju. i petlića bez repica. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. bili joj časi žalosni!" Str. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. koja ne nosi. ženo. mužu.

I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša. od momaka i od devo jaka. te se pomamio. Godina 1862-1863. Bor sadila. ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. Kada tužna mile majke nemam. od dućana i od bazerđana. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. dušica mu raja ne vidila.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. Rasti bolje moj zeleni bore. 11:18:39 ** Javor Novi Sad. u leskov se listak zavejao. Ne rasti mi visom u visinu. boru govorila. od pomame u goru otiš'o. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. 6. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. studen kamen pod glavu metao!! . od zumbula i od karanfila. prokleta devojko. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. goru jeo s lista vodu pio. Str. a otkad te beše osvojiše. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. Sreto dragu u šećer-sokaku. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. Ej. da Bog da. Bor sadila lijepa devojka. 2009. zemljica mu kosti izmetala.

4. moja nedra a tvoji rukavi. kun' ga mati i ja ću ga kleti.7. ide Jela prtinom. Mara vezla. 9. šareni anđini rukavi. u čašu pada. bez naslova. svako ga zrno po dukat valja. Ne misle se ubiti. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. Ide dragi doljinom. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. iznosila na drum pred jarana. muško čedo roditi. (Još neštampane.* Draga moja. već se misle uzeti. listu za zabavu i nauku. a mati je klela. za nedragim i čedo rodila. Vezeni. tamnica mu moj nedra bila. 8. (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. jesi l' se udala. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato. Anđa do duvara. a s'jeda brada . itaju se trnjinom. Leći će leći Niko momče mldo. u okvi ru teme: Narodne pesme. Niko s kraja. sadaću joj reći ko će na nji leći. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana. pod rednim brojevima. srebrna čaša. od milosti tvoje ime dala. jesam dragi ali za nedraga. Vezla Mara. 2009. za ručicu voditi. kitila rukave.). kraj ga pita ko tu Anđu štipa. biser se roni.

11 SMF © 2006-2007. kao npr. 113. II u slavu svijeh svetijeh. Osim napijanja ili molitve.tri b'jela grada. koje svi ugl as pjevaju". i to: I u slavu božju. Objašnjenje. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. pod br." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi. U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. III u zdravlje domaćinovo. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. . na svadbi. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). VI u zdravlje carsko. pije up ravo i samo po sedam zdravica. na krsnom imenu.1. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. a osobito kad su u društvu. na krštenju itd. a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful