Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. kraljeva i careva.va i onoga poznijeg. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. Ove pjesme su po narodu na . epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama. borba za slobodu. s druge strane .yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. načinu izvođenja i starosti. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića. materijalna kultura. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. sumersko-vavilonske. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. obrede. običaje. Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . Pišući o ženskim pjesmama. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. etika i odnos prema drugim ljudima. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. osobito momčad . nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu. patnja i bol. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. Izvor: http://www. junaštva. i bile su kao i lirske pjevane od starina. pisao je Vuk. Sve su naše narodne pjesme. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija.rastko. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. grčke i drugih. stradanja. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. Usmena lirska poezija. učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. Uopšte. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija.org. vjenčanja itd. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. 2008. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. počevši od onih najstarijih. razdijeljene na pjesme junačke. Muške pjesme su junačke. i ndijske. za rodbinske ili ljubavne veze. a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. i to najviše po dvoje u jedan glas. a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. i na ženske. koje ljudi pjevaju uz gusle.

ne bi l' Jovi žeđa dodijala. imaju gusle za iste svrhe. a lice izrasta. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. /sun om ždrakom povila. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. a u svrat ištima uz puteve. /ali oči ne mogu izrasti. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. /Brojila ih mlada Đurđevica. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. /junaci se iz mora izvoze. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. Nisu imale ujednačen broj stihova. karakteristične čulnije pjesme. Preobraženja. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. /ne bi li se vodice na pio.jviše raznosili slijepci. / Kosu reže. a na sjeveru zemlje. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. junače! /Tvoja se sreća rodila. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. Spasovdana i drugih. /Junak mi konja jezdaše. ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. /U njoj je trnje i grablje. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. /za đeverom lice izgrdila. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. pa su tako za južnu Srbi ju. u gradovima. bilježi Vuk . kosa opet raste. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara./kraj dućana Jove bazarđana. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. tužbalice i uspavan ke. /mjesecom sjajnim gojila. /Za Đurđem je kosu odrezala. kad dođe u neku kuću na konak. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. od kuće do kuće. recimo. /treće dobro – brata ga. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. kao i pjesme pjevane uz rad. Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. /najviša Lovćen planina. /drugo dobro – ručnoga đevera. Putni ku. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. Ali. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . /a za bratom oči izvadila. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. Ja mislim da su Srblji. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. godine. pa onda ištu da im se udijeli. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. pa pjevaju po čitav dan. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda. /zv'jezdama sjajnim rosila''. muška ili ženska . /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. /lice grdi. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. /Vile mi njega viđeše. tu su i svatovske pjesme. iako okuplja kolo oko nje. u hanovima i konacima. Milica ne diže . Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. /sveđ vile tance izvode. /ne bi l' mene u vodi popio. i to najviše p jesme od hajduka. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . putnici i hajduci. veli Vuk. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji. vilinski u njoj stan ovi. /n iti srce za bratom rođenim. /predragu sreću iskaše. Čest motiv je žalost sestre za bratom. /sve junake na broj izbrojila.

molbe. pesničkih i ljuba nih. o zavisnosti od gospodara. snaho. naša drugarice. mahom posredno. . slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. a on se.svoje trepavice. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. kasnije i individualne emocije. nekad s duhovnim sark azmom. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. Patrijarhalna zdruga. "Budi. /te sve gledaš u zelenu travu. pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. bila je spona s precima. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. Obredne pesme. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". jačanje i umiranje. te joj on kaže: Oj Milice. Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. iskaz erotske i ljubavne čežnje.rođenja (uspavanke). Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. usmenu umetnost reči. rados ti i tuge kolektiva. Ti su zahtevi. 2008. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. nikada materijalne prirode. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. u najstarijim vremenima. međutim. zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama. mukotrpan kolektivni rad. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. uvek isključivo etičke. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću . pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. /to su dar ovi". o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. sa svoje strane. izražavajući želje. klasnoj podjarmljenosti. prate isti. /već đevojka – da gledam preda se". /nit' sam v ila – da zbijam oblake. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. ali sa svim tim umetnostima zajedno . nekad s tugom. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). sada čovečji životni krug . pokretom. koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem.muzikom. njegovo rađanje. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. u njim nema ni traga o staleškoj. od rođenja do smrti. danas mahom odumrle. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. s druge strane. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove". /a ne gledaš s nama u oblake. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. Čak ni prisilan. igrom. Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale. mitoloških i hrišćanskih. nit' odviše mudra. mimikom. sobom dobra. /il' si luda il' odviše mu dra.

U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. Iako preteže poezija sete./ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. u svili spavati"). a nikako ružinog ulja". uzdizanje devojačke časti. "Njihovo biće je". od četverca do šesnaesterca. srpske lirske pesme. Izuzetno raznovrsnost stiha.. kako je to već više puta zapaženo. dijaloški i narativno-opisni. dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. Čak i monolog. takozvani bećarci. Poseban vid čine lirske pesme. i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom . opisane životne sit uacije. "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike". koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima. jednostavna je po formi i izrazu. ni glavu ne diže. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki.otkriva svoje duševno stanje. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture. kaže G rim. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije.html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. One imaju miris ruže. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati.radnje i značenja . "potpuno evropsko.org. subjektivnost je manje prisutna./ a devojka sitan vezak veze!). te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. opstalog na međi različitih civilizacija. po snazi osećanja..rastko./ momak leži. Posredni. p ./ neg' s nedragim po dvoru šetati. ali i kulture.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju. predočena htenja i potrebe. 2008. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života. ali ne omamljuju.. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi./ gl og zobati. smelijeg izr aza u gradovima). Međutim. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu"). zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti. Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. koji se smenjuje ili u potpunjavaju. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme. na mobi kao zadružnoj. Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. o pobuni protiv konvencija. dvočlane ili tr očlane kompozicije. religije i istorije srpskog nar oda. podsećaju na orijent. Dešavanje. kako je Grim zap azio. nežni odnos snahe i devera. ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. Nedeljive od prirode i podneblja. narodna lirika j e siromašna po tematici.. 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme./ šećer jesti. U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere. Veoma bogata po broju pesama. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog.yu/isk/isk_11. u nadžnjevanje momka i devojke.

uspavanke (Spavaj. najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). nego je i najbrojnija. posleničke pesme (pastirske. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. izjavljivanje ljubavi. različitim poslovima. mobama. nežnost. Prepl itanje motiva.radost.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. fatalnost ženske lepote. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. porodične. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. nastala još u primitivnom društvu. U posleničke pesme spad . O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . duševna lepota (Srpska devojka). bol. ljubav. ljubavne pesme. Sve ono što se zbiva oko njega. uspavanke. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. Kako su nastajale u samom procesu rada. Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke. ljubavna čežnja ( Paun pase). Kako se život bogatio novim zanimanjima. Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. žetelačke pesme pesme o vršidbi). Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. tužbalice). Gra d gradila bj'ela vila). ljubav je samo nagoveštena. Najviše se peva o Suncu. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. teškom nad ničarskom radu. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . kraljičke. svadbe. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). krstonoške. idealima i nadanjima. običajne pesme (svatovske. čedo. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. nesrećna ljubav. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. koledarske. tugu. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. samo se naslućuje. slavske ). u slikama. društvenih i porodičnih odnosa. rodila te majka). Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. Mesecu. šaljive. počašnice ili zravice. Dvije su se zv'jezde zavadile.o bogatstvu stila i jezika. Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. željama i snovima. S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. nadmetanjima. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. Nema čulnosti. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). bola zbog neostvarene ljubavi. o osećanjima i raspoloženjima. počašnice ili zdravice (B iserna brada). narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. slave. ali i spašavanju od zaborava. U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. uočava se i u ljub avnim pesmama. stočar stvo i domaću radinost . a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. u posleničke pesme uzlazi nova tematika. alegorijski. religiozne. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). obredne pesme (dodolske. a što je bilo neshvatljivo. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva.

sloga i ljubav.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). nosilac tog osećanja je lirski subjekt. od manjeg ka većem. . čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). . žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . zvučanje i značenje pesme. polustih. porodici i porodičnim odnosima. pesme o vršidbi. emotivno obojeno. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. strukturom i kompozicijom. posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. odnosi snahe i sv ekrve. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. uzajamno poštovanje. Porodične pesme pevaju o. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. slaveke pesme. položaj snahe u porodici. krstonoške. stih. misaoni zaključak. ali i sukobi. U lirskoj pesmi nema radnje. I roditeljska ljubav. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. kraljičke.uvod. teme novim detaljima.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. akcenatska celina. višnjice). U težnji da umilostivi bogove.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj). sestrinska ljubav. . on se iskazuje u prvom licu. do bola i mržnj e. od većeg ka manjem.razvijanje III motiv . Unutrašnju kompoziciju I motiv .jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. koji stoje naporedo jedan prema drugome.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. snahe i zaove. ljubav majke prema sinu. Njena sad ržina je čisto osećanje. imaju zn ačajnu umetničku funkciju.jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . (Oj višnjo. tema II motiv . snahe i devera. od konkretnog ka aps traktnom. poruka. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. subjektivno. zavisi ritam. U njima je prikazan idiličan život u porodici. nema fabule. koledarske. posebno materinska . poenta. obraćanje. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. b) gradacijski raspored ide u dva smera: . ljubav brata prema sestri. Sva ova svoj stva proučava versifikacija. Staniša Veličković Interpretacije I . od apstraktnog ka ko nkretnom. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela).

koje su se u Budvi pevale na Spasovdan.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. 2. zemalj sko i kosmičko. koje se pjevaju deci. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. Pjesme osobito mitološke. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. zmajevima. na primer). sastanak momka i devojke.to znači da je pesmi pripisivana magična moć. koje se pjevaju na prelu.na posredan način. 09. Pjesme. 3. Pjesme bačvanske našega vremena. Pjesme od kolede. 14. Pjesme. 12. Pjesme božićne. 16. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. . vilama. Mesecu. Pjesme. 07. 20. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. Pjesme svečarske. . Н Pjesme svatovske. voda (izvor) kao mesto sastanka. vetar . metaforom ili simbolom. 10. 15. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. rađaju decu. 19. 13. 11. Pjesme igračke. Pjesme sljepačke. kišu. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. 17. Pjesme žetelačke. 04. Peraške počasnice. vole i žene se. hrane se. Pjesme onako pobožne. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. žive i ponašaj u se kao ljudi.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. grad. 03. 18. Pjesme dodolske. 08. aždajama i sličnim bićima. . 05. 02. . 06. Paštrovsko naricanje za mrtvima.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. Paštrovski pripjevi uza zdravice. spavaju. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. koje se pjevaju uz časni post. ženidba-udaja.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. 4. Pjesme kraljičke. mnogobožac po shvatanjima. zvezde. Na isti. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). 2008. Pjesme.

Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). Za devojku to je izuzetna osobina.Sunce i Danica. Taj privid podupi re i dijaloška forma. ugledalo je kroz granje. Paun pase. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde .ne može biti Sunce bez sjaja. pa se Sunce. najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. još jednom. Lepota Sunca je opšta. . Sunc e je izašlo. Može biti i drugačije.neka da je bila zemaljska devojka. Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. motiv lepote. njeno je obe ležje. najtoplije. I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo.Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. od nje posta zvijezda Danica. Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. To je polazišt e . Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno. Dve lepote Ljubav je osnovno. Ovčar i devojka . drugačije ne može biti . iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom). nebesa. Narativnost pes mi je delovanje. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka. novom slik om. devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. daje uzme sebi za ljubovcu. kao i svaka druga devojka. završava ova lirska priča. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka.devojačkoj i Sunčevoj. to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. Međutim. Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. akteri delovanja i dijalog. odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . pripada samo devojci. I eto. U dubini toga objašnjenja." od nje posta zvijezda Danica". Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. Ova lepota je individualna. Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Tako. ko smos). Ova pesma peva o dve lepote . nalazi se. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). u toj igri je zgrabilo d evojku. bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote. naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. Upotrebili smo izraz "lirska priča". pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. prednost.podazni motiv utemeljen na iskustvu. Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. najjače. primećuje se da prednost daje čoveku . uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj. ljudski.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. stvarno i f iktivno. moguće i nemoguće. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić.

ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . upečatljivost). 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. slikovito st. Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam. telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. triput je se sunce zaigralo. od nje posta zvijezda Danica. već u prvoj strofi. više od telesnih. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. kazivanje. a djevojka za goru na vodu. . tajanstveno. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. o toj lepoti se uopšte ne kazuje. gledanje u nebo). ja ću izić za goru na vodu. da je uzme sebi za ljubovcu. nedokučivo i neobjašnjivo. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. ali se ona predočava na posredan način . u njenom poreklu. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. triput je se Sunce zaigralo. Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće." Kada jutro vedro osvanulo. U pozadini ove slike. grmljavina. pa odvuče lijepu djevojku. nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. U ovoj pesmi to nije slučaj.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. Međutim. koje se izuzetno cene. ti izađi na to ravno nebo. dijalog. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota. Ugleda je lijepo sunašce. Sunce je i dalje "lijepo". događaj (kolo. ženi se) i oseća kao čovek (v ). ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). mladić). 2008. živost. izlazilo na nebo sunašce.ono je nešto daleko. devojke.

a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. Z a mladića. nit' sam vila — da zbijam oblake. podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). a za oči crne. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st. . glava je podignuta. Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna . mogu se jasno sagledati i lice i oči. 5. vreme se naoblači. te sve gledaš u zelenu travu. već devojka — da gledam preda se. Eto. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne. Kao da nije ljudsko biće. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo. cogled je prav i otvoren. . crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. Ona je samo devojka. već preda se u zelenu travu. da li ga je primetila među m omcima. Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. ili ni je zdrava. Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati.on zna kakvi su. nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju .nije uobražena (nit' odviše mudra). il' odviše mudra. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. za jagodice crvene. to je lirski subjekt žele o da sazna. poslužio se lukavstvo m . ni bijelo lice". Zašto je baš to učInio? Kad se igra. 4. đe se munje viju po oblaku. kako može da zna da su ja godice rumene. itd.da bude smerna i skromna .nije osobenjak (nit' sam luda). Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . 2. dakle.trepavice: one su duge. Jezik . Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. pa ni devojke: il' si luda.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. a devojka mora da gleda preda se . nit' previše mudra. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica.1.sve je ovde logičn o. 3. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. a ne gledpš s nama u oblake. za struk tanak. Dok kolo igra. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno.sakupio je kolo devojaka.

nasa drugarice! Il' si luda. stih od deset glasova. nit' sam vila. ja je gledah tri godine dana. jagodice i bijelo lice. đe se munje viju po oblaku. vec sakupih kolo đevojaka. da zbijam oblake.Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". oči crne. pa se naoblaci.po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. ne mogah joj oci sagledati. a ne gledas s nama u oblake. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . Kada kolo na travi igrase. To su ustaljeni opisi. i u kolu Milicu đevojku. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. reći da su jagodice rumene. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. nit' odvise mudra. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. itd. lice belo. crne oci na bijelo lice. vec preda se u zelenu travu. sve djevojke k nebu pogledase. tanak struk. prekrile joj rumen' jagodice. bjese vedro. ne bih li joj oci sagledao. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. po oblaku zasjevse munje. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. ." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda. belo grlo. al ne gleda Milica đevojka. kada peva o devojci ili že ni.

međutim. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. i rastanak. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. trava raste. dobija sv oj konačni smisao. patnje). što proizvodi poziv "Dođi. na prvi prgled. Ovi stihovi. govore o usamljenosti i patnji devojke. .onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. lirskog subjekta . u tuđoj zemlji. kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo ." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824.od jeseni. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). 2008. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. U stihovima Paun pase. 323. nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. na zumbulu bulbul pjeva. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). 223 i 224. gora zeleni. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. Naime. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton .vec đevojka da gledam preda se. kad se gora s lietom rastaje. čežnje. Ovi stihovi.osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. do proleća. dragane!". ostvaruje se. Kazivanje u prvom licu. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. kad se gora s listom sastaj e. str. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). a ja nemam s kim. / pesma br. ljubavna čežnja i želja za sastankom. ja gane berem. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. ostvarenju i ispunjenju.

a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . Preneseno: emocionalna napetost dragog. Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. trava raste. život je nezanimljiv. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. očekivanjem. ni sluha. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). tuga. robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta. Tuga mori. odugovlačenje. objašnjenj a. devojka.niti vidi lepotu zumbula. paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. 2 gora zeleni. nije trpeo priču. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. draga.ja ga ne čujem. u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. mori. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. mes to dragog. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. praza n i besmislen. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). ali i zgusnutost emocija. Tek sada dolaze objašnjenja. još. Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. .značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. n i mirisa. Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor. Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). sama uobliči odgovor. s trepnjom. Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. a) . doći. dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . ali istovremeno izražava i nadu u povratak. Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Pusti puti zatvoreni od Rumelije. U završnom distihu bol je dostigao vrhunac.Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. Vapaj devojke "Dođi. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom.

melanholiju i tugu. draga. ne bere cveće jer nema kome da ga da. trava raste. melanholija. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . to je i kontrast između bulbula (slavuja). ja ga ne čujem. ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. bez podele na strofe. Na jednoj strani je rast. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. baš osvetljavanjem supro tnosti. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. međutim. kretanje. obrt prelama ritam kazivanja. i ne čuje slavujevu pesmu. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. na drugoj strani je usamljenos t. Antitetično postavljanje slika. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". gora zeleni. završetak označava zatva ranje vidika. doći. Ovo "nemam . dragane! II—1 Ne mogu ti. naglašava usamljenost. stiha . gubljenje nade i poraz ljubavi.drugi slučaj: 1—2 Dođi. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. do 4. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. tuga. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. život. zanesena tugom. na zumbulu bulbul pjeva. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. . koji peva.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko.19 Tuga mori. koji je glasan. završetak je obeležen t gom i bolom.imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. bujanje. ono istovremeno. Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. praznina. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. Ovaj od govor. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1.

trava raste gora zeleni. drugi stih gore: dinamizam. prijatan zvuk).obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva.od 5. . Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . oglašavanje. ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (. U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. trava raste. ). Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika. .osmercu i petercu. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. bujanje živo ta. (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. običajnim ili verskim situacijama. Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim. 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha . stiha. Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi). Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. trAvA rAste. dakle. Stih je. u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: .nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta). organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . pesma . U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . do 12. Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. .4//6. ritmičke pauze). stiha od 13. u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase. do 20.

i gora se s listom sasta. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme). Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. razvijena u četiri lirske situacij e: 1. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. pa mu jadna poručujem: "Dođi. Imam dragog na daleko. hoće da robi! Tuga mori. Devojka se u Drenovcu kupa. gora zeleni. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. . Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini. 2009. paša robi. u tuđoj zemlji. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka .Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići.. Skender-beg ih zatvorio. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče. na zumbulu bulbul pjeva. Paun pase. doći. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . a ja nemam s kim.. trava raste. 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. draga. ja ga ne berem. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi). slikovitost i dinamičnost._____________ ASINDETON (nepovezano. dragane! U bašti mi zumbul cvati. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika.

Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje.oštr a i neprijatna. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka. jeste vedrina života. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih.2. neiskazana. što opušta i oduševljava. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje .da dobije snahu i unuče. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. bes i mrž ju. Ljuto kune Drenovka devojka. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. To začula ovčareva majka. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme. ali su po sadržini blagoslovi . Prikrade se ovčar od ovaca. Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli. da pšenica prerodi. njemu bi bilo jasno da ga ne voli. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. da se umnože k onji i "prekrile" polje. kletva u prvom smislu. Da je "ljuta" kletva odista bila to. Prikrade se ovčar od ovana. Devojka se u Drenovcu kupa. pričom. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke. i majčina bi bila takva . kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva. Te ukrade košulju devojci.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom. lep ota rada i lepota ljubavi.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. . ali njega u tom e nema. Ljubav je skrivena. dakle pasivno. Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve. dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. A košulju kraj vode Drenovca. To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu. 3. Ova pesma. 4. Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. Baci suknju u zelenu travu. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu.

ulaze novi motivi i sadržine. oči i ljubav. Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . tok om vremena. davanje ljubavi. dubina. za hladovinu ljubav (sebe. Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. dragocenost: dati oči za nekog). Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. sigurnost i zaštita. . Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. 275. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. marljivost. 185. Pes me o radu. lekovitosti i zdravlja. / pesma br. od vrednijeg ka manje vrednom. svoj život). celu sebe. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. Ono što nudi jesu lice. Ko li bi mi vodice doneo. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća.ja bi njemu verna ljuba bila. ovde je vrednost u samom činu. Ako bi miladak načinio. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene.pletenje i tkanje. lice i čarne oči. toplina. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. stočarsto i domaću radinost . i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. od likuje je vernost. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. upornost.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. dala bi mu moje belo lice. davanje lica i očiju. u prvobitnu strukturu pesme. str. lepota. dala bi mu moje čarne oči. simbol je sve e. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom". hladovina je mir. ljubav: "ispiti joj oči". 2009. ili posleničke pesme. Naravno. hladna voda i hl adovina. Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. Međutim. Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. mladost). spokojstvo.

tvoje ovce po strnjiki pasu. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. ladak načinio. 2. 2 . najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. ali ne i namera ("otelo se iz nje". Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara.uskraćivanje obećanih nagrada. došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio. što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. lukava . Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. Ipak. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. 1. i ti si se lađane napio. Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. Iz konteksta pesme (devojčine. Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. Ako si mi vodice doneo. Slučajno? Nije. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom. Pesma je bila "unutrašnja misao". 3. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. doneo lađane vodice. Ako si mi lada načinio. devojko. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. 2 i 3. Odgovor treba potražiti u dvostihu: . odnosno njihove simbolike. kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. Ako devojčine želje označimo sa 1.čime je hladovini data manja vrednost. 2. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. 3 . duhovita. pritajenih želja da neko misli na nju.i ti si se pod njim odmorio. a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. neizgovorena. Ona nikako nije stvarni razlog. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. još više sloboda da izgovori ono "daj. ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. 3. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje. stvarni smisao i doslovna poruka. Sa ovog stano višta. devojko. domišljata. da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. nego kao domišljata i duhovita igra. Ona je svoje zahteve po ređala 1. I najzad. pa i ovaj zahtev "daj. da neko bude zaštita i oslonac.hladovina kao najvrednija želja. intimna želja dugo nošena u sebi. Devojka zato i daje onakav odgovor. ova funkcija pesme otpada. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . to je bilo samo n jeno razmišljanje.Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. 2. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. mudra . nepozvan. što si obećala". Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. sa ljudima.ovaj pridev nema negativno značenje. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje. što bi se reklo . istovremeno sa radom.niko je ne čuje. provalilo). da neko bude uz nju. 4. devojko. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. da je željna društva. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. da je neko voli. što si obećala"). Do te provale d ošlo je nesvesno. 3. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove.

ako si mi vodice doneo. dala bi mu moje belo lice. od leske joj ladak načinio. i doneo lađane vodice. nije najbitnije pitanje. ko li bi mi vodice doneo. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. ja bi njemu verna ljuba bila. Da li su navedena tumačenja tačna." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. pak besedi lepoti devojci: "Daj." Ona misli. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. devojko. Kad je bilo oko pola dana. i ti si se lađane napio. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. tvoje ovce po strnjiki pasu. spokojstvo. što si obećala. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. 2009. dala bi mu moje čarne oči. Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. a ko bi mi ladak načinio.Ako bi mi ladak načinio. O včar nije razumeo smisao poruke. i ti si se pod njim odmorio. / pesma br. Najveća nagrada za hladovinu (mir. slušao je ovčar od ovaca. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. ostaje otvorena za nova razumevanja. sigurnost i zaštita) jeste ljubav. str. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. Ono može biti i pogrešno. ako si mi ladak načinio. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme. rogozom joj snoplje povezao. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. niko je ne sluša. 83. ja bi njemu verna ljuba bila. 03:41:34 ." Al devojka polukava bila. 46 i 47.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. Zato je došlo odbijanje. i ti si se pod njim odmorio.

zvuče kao neverica. tvrda je i zemlja. Čovek bez duše. svi stihovi pesme. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. hranu). nosilac neutraln e lirske naracije. a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti. Lirski subjekt je. sirotinjska masa. Međutim. Kazivanje o gospodaru je lagano. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu. Rad po staje mučenje. jezgrovita. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 . Prvo je predočena slika ogromne njive (luka.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. Suprotnosti su jako izražene. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. Toliko o gospodaru. Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. Tema pesme je zao gospodar. stih već ima smireniju intonaciju. široki razori. stih) i motiv teškoga rada (4 . kao prilika za druženje. neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan . na početku pesme . čuđenje. škrt je na h rani . Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom. intonacija rečenice.ogroman rad a nemoć radnika. Drugi stih predočava detalj široke.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. teški uslovi rada. prema sadržini i intonaciji pesme. koje se samo sluti u prethodnim stihovima. njiva u dolini. Takav gospodar je čudo u s vetu. a sadržina pesme. tvrda brazda. slika napornog rada je logična. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. Pa opet čuđenje. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!". nepregledne njive . zgusnuta.sastavio ručak i večeru. svet nadničara. ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu. Drugi. Ovo prvo lice.zla gosp odara. ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. Ti zastanci. Drugi svet. odmor. Snažnom socijalnom notom (težina rada. razgovor pa i ljuba v.6. Čudo od čoveka među ljudima.prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara. veliki napor istrošenog tela. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. a motika tupa. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton. poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče . U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje.ne mo'š pogl edati". a uvrati . Pesma je kratka.3. lirsko kazivanje . osećanjem nemoći i nepravde. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo .brazda je tvrda a razori široki: nova muka.ne mo'š dogledati. Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati.on j e u prvom licu. Prvi svet je u pozadini.nadničara. stihom "a uvrati . niti počinuti". stih). oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. Kao da se i zemlj . sa zastajkivanjem i dužim pauzama. Ovo prvo lice otkriva se posredno. pored reke) i slika t upe motike . U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje .

predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. naglaš e beznadežnost siromaha: luka . Tada dan izgleda predug i pretežak. 2009. Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara. tvrda brazda. sastavio ručak i večeru. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće. na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu. O dmah se ulazi u središte zbivanja. vedrine i duhovitosti. niti počinuti. i tag će Ljiljaca da dođe! . dveju teškoća. brazda . U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a.motika. a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. a motika tupa. široki razori. majka će prostre pokrovi. majka će sveće upali.razori. pa će da vikne da plače. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri. Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti.a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . sine. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni.ne mo'š dogledati. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om. Suprostavljanjem dveju nevolja. pravi česmu. U strukturi pesme uočava se pet slika. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. gradi crkvu . a uvrati .sve devojke dolaze. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući . Duga luka. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. te umri. ali Ljiljane nema.uzvrat je nedo gledan.

mladalački naiv no i razigrano. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. usuka sveću voštanu. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. neposredno. Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. sada. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. duha i vedrine. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. ali na posredan način. -------------------- . poučen iskustvom. više privlači i postaje draže. o tom e se veoma uverljivo kazuje. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. o lepoti mladića i devojke. odmah reaguje: baca metlu. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. ali je delom i lično svojstvo. I n jzad. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. ali Stojan. ali je nije pokazivala. zapali sveću Stojanu. želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. toplo. oči na pogled. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. odnese momku Stojanu. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. kada čuje za Stojan ovu smrt. turi mu kitku na grudi. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. noge na poskok. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. posej si belu pčenicu. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. ruka na pohvat. njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. osećala je ljubav. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. o čežnji. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh". a opet. Ona pokušava da se izvuče obećanjima.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. da pokazuje svoju ljubav.

sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. intonacija promenjiva. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi. namoli mobu golemu. poseja belu pčenicu. sve ćev devojke da dođev. sve si devojke dođoše. dosledno sproveden u celoj pesmi. majčice! ------------------Oj. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane.//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. majke.poora njivu golemu.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). bože. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh". sve ćev devojke da dođev. Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. poora njivu golemu. ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. poori njivu golemu. namoli mobu golemu. bože. posej si belu pčenicu. sve mu devojke dođoše. poseja belu pčenicu. majke. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. - . Ljiljana moma ne dođe! Stojane.

što je meni drago. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. Da Bog dade svakom. "Oj majke. upali sveću voštanu. zapali sveću Stojanu. sve si devojke dođoše. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni. nabra si cveće šareno. majka si prostre pokrovi. bože. majka će sveće da upali. usuka sveću voštanu. da ti donesem darove. 2009. poviknu majka da kuka. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. što su mu ruke na pothvat. ovakog mrca ne videh. Stojane. frli si metlu iz ruke. božice. . Ljiljana dvori meteše. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. tko što hoće! A i meni. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. te umri. što su mu oči na pogled. Volim drago. sine.sve ćev devojke da dođev. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. pušti. što su mu usta na podsmeh. majke. pa si uleze u kuću. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. majka će prostre pokrovi. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. da si otidem kod majke. odnese momku Stojanu.

pitoma ružice. Otišla je na nove bunare. moje jarko sunce. a devojka dvadeset i četiri. nit' na tvoga brata najmlađega. momak pije dvades't i tri čaše. No ga belim za moga dragana. Kad ujutru beo dan osvanu. odma si je s njega pošla. . već sam mlada prema tebe rasla. daj mi ravnu snagu tvoju." BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. nit' za tvog sevdaja. daj mi jedno oko tvoje." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa. obe mu gi odma dala. Ona jadna sramežljiva.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko. a devojka dvadeset i četiri. Mori momo dušo moja. đavolske si mome vara. "Dobro jutro. odma mu gi oba dala. Da l' za mene. il' za mog sevdaja. Koga čekam tri godine dana. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. Ona jadna sramežljiva. ni glave ne diže. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. Za kim beliš tvoje belo lice. Kad uveče o večeri bilo. kad si rasla. nit' sam rasla na bor gledajući. daj mi jednu ruku tvoju. Ozdo ide mladi biligbasa. Prizrenko devojko. Ona jadna sramežljiva. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. Mori momo dušo moja. ni na jelu tanku ponositu. il' na jelu tanku ponositu. momak leži. Mori momo dušo moja." "Nit' za tebe.

A u sremskim. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija. znatno se menjala i deformisala. U narednim vekovi ma bilo je sve vise .uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti . Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni. kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen . banatskim i backim varosima . Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'. od 14 do 16 slogova (bugarstice). i to najvise po dvoje u jedan glas. tj.kako je Vuk zapisao iste godine . osobito momcad. "U Veliko selo. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'. 'nego kojekakve nove'. svakodnevni zivot. 2009. Al' govori Jela: "Ne mašaj se.u pisanoj knjizevnosti . Relja. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. i na zenske.nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme. na daleko.nar odna lirika. U toku. i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu. i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu.RELJI I JELI Relja konja sedla. od V X do pocetka XIX veka. a u pjevanju junackije najvise na pjesmu. ''Ja sam isprošena "Davno." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. Jela odsedlava. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima .kako je rekao Vuk Karadzic . Pod Turcima.ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova. a narocito od polovine XIX vek a . Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su . godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka. u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos ." Sem toga. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja. "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. ukoliko se nije gasila. Vec 1823.

morala je sama da se stara o deci. lazaricke. ona je uvek stavljena na tesku probu. deca su. Sem toga. postoji samo u narodno j fantaziji. U stranoj sredini. Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. hvalisavci. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike. prema bogatom rodu. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. neprikladne devojke. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. vreme cestih pogibija. Te pe sme imaju realnu osnovu. punice varalice. Sem toga. i. cesto. tuguje za decom i umire od zalosti. ali ipak ima." Tada je ona bila kod majke i oca. mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci .svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. Majka ih je sama podizala. i morija je cesto uda . a cesto je i zlostavljana. roditelja i dece. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. mlado za staro. a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. snahe i devera itd. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. snahe i zaove. cesto. Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. narocito za nevestu. davali su lepotu za r ugobu. ponajvise je trpela od svekrve. zetovi smetenjaci. ostavsi bez muza. najvecim delom. mozda i da se ne vrati. bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. medju bracom i sestrama. na grobu. Po momentu i nacinu pevanja. uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama). U nasim lirskim pesmama najcesce . golotinje.ka misao. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). A posle zenidbe i udadbe. bolesti . Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. a roditelji su isli prema blagu. drago za nedrago. tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). najcesce. na duze vreme. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. Nevesta cesto zali za devovanjem . nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. rano ost ajala bez oca. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. djurdje vske. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina.). na prelu i o raznim drugim rad ovima). drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). Kao sto su ocevi ginuli. spasovdanske). izlagana najv ecim naporima. U toku te hiljade godina.pominje se majka. nastajali su odista mracni dani. brace i sestara.). saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. lenjivci. mnogo puta i od muza i jetrva. svekrve karacice. snahe svadjalice. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. poslenicke pesme (zetelacke. otac retko kad. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. kada se narodni zivot malo menjao. voljeni mladic morao j e da ide u rat. kasnije. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. prema tome kolik o je u srcu drago. starci. cesto. na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme).

covecnijeg zivota . Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . i u jedrini i zvucnosti jezika. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. Str. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. Ono sto se zeli. samo u uobraziji. na megdane. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h. 121. na primer. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu. 123 i 124. Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. Medjutim . To je idealizacija narocite vrs te.rala na decu. putak da mu je. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. lepseg. najvecim delom.sasvim logicno .k ao. za njim ide košutica. i ko zna kad. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! . Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. rastavila i milo i drago'. Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. a zvezdama nakitila. pomorila i staro i mlado. tek drug da mu je. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti. Str. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. Str. sto tek treba da dodje. obicno mislimo na junack e pesme. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno.u onim prilikama. i u slikovitom. sve sto se da za misliti. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . mesecom se opasala. Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno. 2009. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna.da ga je 'kuga pomorila.otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. 122. na bitke. u pesmi Smrt Omera i Merime. prikazano je tako kao da je vec tu. još su viša gradu vrata. pun ijeg. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi.

nasred neba najviše visine.Niko tebe preplivat ne more. samo kamen do kamena. na Kosovu najviše bojište. što ga oni više mame. oženjen sam. vilo. Iz kola se magla digla. sa grada divojko? Okovan sam. u kljunu mu dva zrna bisera. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li. po bogu sestrice. Ercegovci najbolji junaci. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. nit' te gledam da me mladu uzmeš. to se soko više vije. suze ronim. u magli se soko vije. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. čim li hraniš. najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. po kamenu bosilj raste. moj po bogu brate. nasred polja najšire širine. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. Gledala ga sa grada divojka. sokolove pojim. u njoj sjedi okovan delija. sa grada divojko! Biser trunim. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. vilo. Sarajevke najbolje djevojke. u ruci mu siv-zelen sokole. nasred mora najdublje dubine." Str. ljubit te ne mogu. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože. po bosilju kolo igra. sokolove hranim. vilo. ." Str. Konjic vili tio progovara: "A ti. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. veće vila na konju ljeljenu. uzet te ne mogu. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice.

te plete kosu široko. po mirisu više neg' po suncu. Stidnje momče neg' devojče. dok mi majka za breg zađe: . Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. stranputice rumene ružice. od roda se podlomila. te im pada na ramena. nek mi dragi po mirisu dođe. devojko. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. rožmarin miriše. 2009. Str.što ga one više mame. što ga one više mame. pričekaj. ispod stida progovara: "Daj. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. putem bi mu bosiljak sijala. Str. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. uzdiže skute visoko? Str. nejaka niko da je bere. to se soko više vije. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. to se soko niže svija. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. što ga one više mame. to se soko više vije. krilima im hlad činjaše. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. nego momče i devojče. mlado momče. čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. a brodi vodu duboko. a nosi fesak nad oko.

Paun pase. u tuđoj zemlji. 37 PAUN PASE. ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. oro te izio! Zelen bore. gora zeleni.. Skender-beg ih zatvorio. stara majka svojoj ćeri dragoj. pa mu jadna poručujem: "Dođi. turska đeca đevojčinoj majci. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga.biće tvoja oba oka. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. Imam dragog na daleko. trava raste. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. na zumbulu bulbul pjeva. moju majku s njim' ne ostavila. paša robi. hoće da robi! Tuga mori. doći. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. crna zemlja travi đeteljini. suša t' umorila! B'jele ovce. poviđela boru zelenome. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str. a ja nemam s kim. ja ga ne berem. bor zeleni onoj zemlji crnoj. čobanice konj'ma i volov'ma. đeteljina ovcam' bijelijem." Str. b'jele ovce svojim čobanicam'. i gora se s listom sasta. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila. voda t' odnijela! Đeteljino. . oba oka i — devojka.. vrani konji turskoj đeci maloj. dragane! U bašti mi zumbul cvati. draga. oganj t' izgorio! Crna zemljo.

majko. mužu. i petlića bez repica. Uzice. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. kesege mu kolo vode a grgeči glede. mužu. linjaci mu slamu dele. a alasi jedu. lele. a što mi ti je?" "Jao. lele. koji ne peva. alas kapu nakrivio. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. na tvome konju alatu. ženo. žena u krevet: "Jao. mužu. kad muž ide sa oranja." A Jovan majci govori: "Neka se. umreti oću!" "Jao. a ispolci zveče. Kad muž ide na oranje. papar zoblju. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. koja ne nosi. a morune vlače.mene s mojim dragim sastavila!" Str. Čunovi mu vodom plove. da što ću ti ja?" "Jao. da umesi pogačicu triput sejanu. mužu. mali Carigrade. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. a alaske crne. 113 PJESMA UŽIČKA O. rumene? Vino piju. Jovane! Tvoje se drago udaje. lele. a štuke mu vršu. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. 37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. mužu. kečige mu njivu oru. Str. a jesetre žanju. ispeci mi šarku koku. živa željo. udaje! Duge su noći jesenje. glava me boli!" "Jao. u meanu gledi. dobro ti bijaše! . žena u krčmu. ženo. živa željo. bili joj časi žalosni!" Str. te su rumene. dok bijaše. Kada oni sve ovršu. na tvoju tešku sramotu. somovi mu žito seju. koja ne rodi. mužu.

Bor sadila. od pomame u goru otiš'o. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. Str. te se pomamio. dušica mu raja ne vidila. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. a otkad te beše osvojiše. Ne rasti mi visom u visinu. studen kamen pod glavu metao!! . ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša. Ej. Sreto dragu u šećer-sokaku. goru jeo s lista vodu pio. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. 6. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš. od momaka i od devo jaka. Godina 1862-1863. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. 2009. od zumbula i od karanfila. od dućana i od bazerđana. u leskov se listak zavejao. da Bog da. Bor sadila lijepa devojka. Kada tužna mile majke nemam.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. Rasti bolje moj zeleni bore. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. prokleta devojko. zemljica mu kosti izmetala. boru govorila. 11:18:39 ** Javor Novi Sad.

Vezla Mara. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. Anđa do duvara.). za ručicu voditi. u okvi ru teme: Narodne pesme. sadaću joj reći ko će na nji leći. jesi l' se udala. pod rednim brojevima. 8. moja nedra a tvoji rukavi.7. kitila rukave. a s'jeda brada . ide Jela prtinom. 2009. Ide dragi doljinom. Ne misle se ubiti. u čašu pada. Vezeni. iznosila na drum pred jarana. od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato. kun' ga mati i ja ću ga kleti. (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. muško čedo roditi. 9. a mati je klela. (Još neštampane. tamnica mu moj nedra bila. šareni anđini rukavi. Leći će leći Niko momče mldo. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana. Mara vezla. itaju se trnjinom. bez naslova. od milosti tvoje ime dala. za nedragim i čedo rodila. kraj ga pita ko tu Anđu štipa. Niko s kraja. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. srebrna čaša. već se misle uzeti. biser se roni. 4. svako ga zrno po dukat valja. listu za zabavu i nauku.* Draga moja. jesam dragi ali za nedraga.

" Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1.11 SMF © 2006-2007. a osobito kad su u društvu. VI u zdravlje carsko. . Objašnjenje. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko.tri b'jela grada. koje svi ugl as pjevaju". na krsnom imenu. V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica. 113. kao npr. III u zdravlje domaćinovo. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н . i to: I u slavu božju. na svadbi. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi.1. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama. pije up ravo i samo po sedam zdravica. U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. Osim napijanja ili molitve. na krštenju itd. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). II u slavu svijeh svetijeh. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. pod br.