Srpski Muzicki Forum KNJIZEVNOST => Usmena knjizevnost => Т Н

о о: Angelina Но

22, 2008, 04:57:28

о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 22, 2008, 04:57:28 ** Lirska poezija

Lirska pozija je najstarija pesnička vrsta, nastala je "je u isto vreme kada i čovek " (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobi la ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju pr ati sinkretičnost - sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa (igre). U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike o gleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika - pevljivost. Mnogi će pesnici sa mi pisati muziku za svoje lirske pesme, a najčešće će to činiti kompozitori. Tako su kompo novane mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Di Usmena lirika nastaje, živi i opstaje zahvaljujući pevanju. U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet, koji je bogat, raznovrs tan i protivrečan. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni t ematski krug, bilo kao refleks ličnog i intimnog ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja, htenja, raspoloženja i osećanja. Peva o ljubavi, smrti, prolazno sti, zavičaju, pravdi, istini, lepoti, stvaranju. Usled tematskog bogatstva ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja, lirika se razvila u veliki broj vrsta i ob lika. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. U strukturu lirske pesme ulaz i LIRSKI SUBJEKT kao nosilac doživljaja, osećanja i raspoloženja; EMOCIJE i MISLI; JEZ IK i jezička sredstva; PREDMETNOSTI; PESNIČKE SLIKE; RITAM i ZVUK. U spoljašnjoj kompo ziciji lirske pesme uočavaju se STROFE, STIHOVI, POLUSTIHOVI, AKCENATSKE CELINE. S vaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva (tipovi str ofa i stihova, tipovi akcenatskih celina, završeci stihova, rimovanje) i od raznov rsnosti i broja tih svojstava zavise ritam, zvučanje i značenje pesme. Unutrašnju komp oziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: 1. motiv - uvod, tema pesme; 2. motiv - razvijanje teme; 3. motiv - emotivni zaključak, poruka, poenta p esme. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte, dakle svih rodova i vrsta, u lirskoj pegmi to je bitno svojstvo - ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme, u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata, u jeziku i ritmu. Lirski s ubjekt je okrenut sebi, svome svetu, mislima i raspoloženjima, intimnom. To ne znači da je lirici tuđa stvarnost izvan subjektiviteta ličnog. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirska pesma, kao i poezija i književnost uopšte, ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom (sugestivan = koji utiče na volju, misao i osećanja) a sugestija je proizvod sadejstva ritma, zvuka i smisla, odnosno totaliteta pesme . Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju, aktivira misao, uzbuđuje. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili liko va kao posrednika. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj p esmi - on je taj koji kazuje, doživljava, misli, raduje se, pati, strepi. Iskazuje se u prvom licu pa je po tome blizak naratoru iz pripovedne proze. Pesnik i lir ski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dos ta govori o pesniku), nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog is kustva, njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života.

Sažetost, emocionalna kondenzacija, misaona zbijenost i kratka forma - osobenost j e lirskog pevanja. Jezgrovitost ne ide na štetu sadržajnog bogatstva i smisaonog zrače nja: pesma je puna smisla, krcata iskustvom i saznanjima, sažima u sebi prošlost, sa dašnjost i budućnost: "Iza jedne moderne pesme stoje problemi vremena, umetnosti, un utrašnjih osnova naše egzistencije daleko zbijenije i radikalnije nego iza jednog ro mana ili pak pozorišnog komada" (Gotfrid Ben). Na dnu najkraće lirske pesme nalazi s e čitava filozofija života, zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska ha iku poezija.

Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči, razmetanje rečima. Jezik lirike je odabran, svaka reč ima s voje jasno mesto u iskazu, reči nose pomereno (preneseno) značenje, iskaz je slikovi t i simboličan. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju: o na traži pažljivo čitanje, pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Njeno značenje nije na površini, nego u dubinama do kojih se dospeva emocijama i int elektom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovr snostn osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. U lirskoj pesmi ostv aruje se apsolutni sklad osećanja, misli, zvuka, značenja i ritma. Lirsku pesmu kara kteriše pre svega posebna zvukovna organizacija (glasovna struktura reči, red reči u r ečenici, sintaksički obrti). Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom, iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini (totalitetu) pesme. U lirsko j pesmi reči imaju naročiti raspored, nesvakidašnji i neobičan, i baš tim rasporedom dobij aju smisao i estetsku funkciju. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom, životna pitanja koje lirika p okreće, odnos prema svetu i životu - opšteljudski su, svačiji i svevremeni. Zato je liri ka uvek aktuelna, sveža i mlada, bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. Ona nikada ne zastareva, nikada ne gubi na aktuelnosti i vrednosti: "Poezija je bes mrtna koliko je i ljudsko srce" (Vordsvort) i "neprekidna svežina sveta" (Dušan Matić) . Lirska poezija, kao i njiževnost uopšte, imala je u toku svoga razvoja plime i oseke . Stalno se bogatila i usavršavala, dobijala je novu tematiku koja je inicirala no ve lirske vrste i nove lirske oblike. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvaren ja: antičko doba, romantizam i epoha moderne. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Neke vrste se gase, nastaju nove. Moderna lirika pravi nov i iskorak u sadržini i formi. Zato je vrlo teško izvršiti tematsko-sadržinsku klasifikac iju lirskog opusa ili pojedinačne pesme. U starovekovnoj književnosti nastale su ode , himne, ditirambi, elegije. Srednji vek stvara pohvalnu, religioznu liriku i sp ecifičnu trubadursku poeziju. Renesansa će uvesti sonet, kanconu, madrigal. Romantiz am će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam, kada inače doalzi do oseke p oezije pa i lirike, neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. Moderna će doneti nove vr ste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. veka. Staniša Veličković Interpretacije I REKLI SU

I za svakog čoveka, za svakog čitaoca važi zakon po kome treba reči pesme da zasluži, ako ž li da te reči postanu njegove. Inače može da stoji koliko god mu je volja nad pesmom, sama mu se pesma nikad neće otvoriti. Zatvoreno kolo čine reči u pesmi. Vidi se da igr aju u kolu, ali se ne vidi oko čega to one igraju. To reči u pesmi sastavljaju sliku izvora iz koga su potekle i kome teže. Reči su, kazalo bi se, okrenute leđima čoveku na gnutom nad pesmom. I čovek im može videti lice samo ako pristane da se sam, bez prat nje svojih zadnjih misli kojima se ponosi, uhvati u to kolo reči da ne pita kuda će ga odvesti i da se ne osvrće unazad. Jedino će mu se tako pesma otvoriti: otvoriće mu

se iznutra. Drugih ulaza u pesmu nema. Vasko Popa Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 22, 2008, 05:05:49

* Vojislav M. Jovanović Lirske narodne pesme

Lirsko i epsko narodno pesništvo srpsko ima tu zajedničku crtu da su i jedno i drugo postali u narodu, da je i u jednom i u drugom narodna duša srpska našla svoga izraz a: i kao opšte čovečanska duša, istovetna svima narodima, i kao posebna srpska duša, različ a u nečemu od drugih, - kao što je to slučaj sa dušom svakoga naroda. I u jednoj i u dru goj vrsti svoga pesništva, srpski narod iskazao je svoje poglede na svet i na život, svoj sud o onome što mu je vidljivo i dokučno, svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno i nedokučno; obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla, i zmeđu lepog i ružnog, izrazio svoje težnje, svoje radosti i svoje tuge života. Pa ipak, u te dve vrste svoga pesništva, on je to učinio na dva posebna načina, koji i postavlj aju razliku koja među njima postoji. Lirsko pesništvo narodno razlikuje se od epskog i po sadržini i po obliku. U pogledu sadržine, u prvome je narod izrazio pre svega svoja osećanja; u drugome, on je pre svega opevao svoje doživljaje, stvarne i umišljene. Lirsko pesništvo, prema tome, pris an je i neposredan izliv duševnoga osećanja narodnog; epsko pesništvo izraz je njegova sećanja i ponovnog duševnog proživljavanja svojih doživljaja. U pogledu oblika, kao što j e sasvim prirodno, on se u prvome nije hteo odvajati od predmeta koji su, trenut no, izazivali ili stvarali raspoloženja pod kojima je ono postalo; u drugome, on j e u njega unosio sve svoje stvaralačke pesničke moći, sva svojstva svoga uma i svoga d uha. Lirsko pesništvo, prema tome, daje samo kratke, bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja, čak i onih najsitnijih i najličnijih ; epsko pesništvo izlaže same događaje, ali obično samo one važnije i krupnije, one koji s e ne tiču isključivo jedne ličnosti, već jedne veće, opšte celine, pa i čitavog naroda. Iz a razloga, lirske pesme po obliku mnogo su nerazvijenije, kraće, ali zato mnogo ra znovrsnije; epske pesme su razvijenije, duže, ponekad veoma duge, ali i oblikom mn ogo jednolikije. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju; u XIX veku, kada ih je najviše i skupljeno, iako nisu zabeležene sve, zabeleženo ih je na desetak hiljada; one još i d anas žive na usnama narodnim: ne samo mnoge od onih starih, već i nove, koje se svak odnevno pojavljuju. - Kao što je broj njihov velik, tako je velika i njihova razno vrsnost, ne samo po obliku, već i po sadržini. Sve one potiču iz svakidašnjega života naro dnog, i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima, jer je ceo on "duboko protkan pesmom." Svuda odjekuje pesma: "i kraj ognjišta oko koga žene predu, i na p otoku na kojem devojke rublje peru, i po proplancima po kojima su čobani isterali svoja stada, po njivama koje žeteoci žanju, u kolu gde seoska mladež igra, u planini k ojom usamljen putnik putuje, o slavi, na svadbi, kraj detinje kolevke, kraj grob a." Te pesme pevaju većinom žene i devojke (ali neke i ljudi, osobito momčad); gotovo svak a lirska narodna pesma ima svoju melodiju (glas ili napev) kojom se peva; i te m elodije vrlo su lepe, i takođe narodne u svojoj osnovi. Sa sadržinom pesme stoji u j akoj vezi, u isto vreme, i razmer kojim je pesma ispevana, i melodija kojom se o na peva. Stih njen nema jednu određenu dužinu, već je sastavljen, prema slučaju, iz većeg ili manjeg broja slogova (od pet do četrnaest; po čemu se i zovu: peterac, šesterac, s edmerac, osmerac, itd.) povezanih u dve, tri ili četiri stope. Mnoge narodne lirsk e pesme imaju pripeve, tj. dodatke od jedne ili od više reči, od jednoga ili od više s logova, koji najčešće nemaju nekog osobitog značenja.

Po sadržini lirske pesme mogu se podeliti u više vrsta, ali se neke od obeležajnih crt a po kojima se one dele, javljaju ne samo kod pesama jedne određene vrste, već (iako u nejednakoj meri) i kod pesama drugih vrsta. Potrebno je, stoga, primetiti da se jedna i ista pesma često puta može staviti u dve, tri, pa i u više tih vrsta, kao i to da se ona stavlja u jednu ili drugu vrstu prema obeležajnoj crti koja je u njo j pretežna.

Kao najstarije po predmetu koji se u njima opeva, smatraju se pesme mitološke, koj e potiču iz starih narodnih verovanja o vilama, o suncu i mesecu, o raznim prirodn im pojavama, kojima se pripisuju božanske ili natčovečanske osobine; tragovi tih verov anja nalaze se i u drugim lirskim pesmama, a vrlo često i u epskim; tih pesama nem a mnogo, i ukoliko ih ima, u sadržinu njihovu uvukle su se i druge, novije pojedin osti, iz hrišćanskih verovanja ili iz dnevnoga života, tako da one danas imaju gotovo isključivo zabavno obeležje. - Posle njih dolaze pesme pobožne, koje su postale iz hrišćan skih verovanja i crkvenih predanja o Bogorodici, Hristu, apostolima, svetiteljim a. U njima ima verskog osećanja, hrišćanske duševnosti, živopisnog slikanja Gospodnjih čuda umišljenih bića i prizora; mnoge od njih pevaju slepi prosjaci po saborima, bogorad eći milostinju. - Isto se tako pevaju i pesme slepačke, u kojima slepci i slepice di rljivim izrazima izlažu svoje paćeništvo, ili zahvaljuju darodavcima za učinjenu milosti nju. - Veoma su mnogobrojne pesme običajne, koje se pevaju uz razne narodne običaje zaostale iz starih vremena, i u vezi sa starim verovanjima o onome što nosi sreću i zdravlje, napredak u kući i u polju, i o onome što treba činiti da se nesreća otkloni; n jih pevaju devojke ili mladići u izvesnim uobičajenim prilikama: uz časni post, o Đurđevudne (pesme đurđevske), o Spasovu-dne (pesme spasovske), o Trojicama (pesme kraljičke), o letnjoj suši (pesme dodolske i prporuške), o Božiću (pesme od kolede). - Još su mnogobr ojnije pesme domaće, koje se pevaju o svetkovanju značajnih događaja domaćeg ili porodično g života, u veselju ili žalosti, ili inače opevaju radosti ili tuge toga života; one se pevaju o božićnim praznicima (pesme božićne), o slavi ili krsnom imenu (pesme svečarske), uz čašu (pesme počašnice), o svadbi (pesme svatovske, koje su naročito lepe); u nekima od njih, i vrlo dirljivo, peva se ljubav porodična: materinska prema detetu, sestrins ka prema bratu, tuga onih koji matere, brata ili sestre nemaju, naricanje nad iz gubljenim bratom ili roditeljem (tužbalice); srpsko obeležje naročito je jako u ovim p esmama. - U velikom se broju nalaze i pesme ljubavne, nežne i sveže, nekad pune tuge i čežnje, nekad pune vedrine, veselosti, duha, pa i đavolstva, nekad istočnjački žalostive i strasne (muslimanske sevdalinke). - Veoma su lepe, iako manje brojem pesme pos leničke, koje su vezane za poljske ratarske ili domaće radove, za čobanska zanimanja, za pojedine zanate; one se pevaju o žetvi ili berbi (pesme žetelačke i beračke), na prel ima i selima, kod ovaca ili pri radu uopšte. - Veoma su značajne i veoma lepe pesme o prirodi, u kojima se ogleda razvijeno osećanje narodno prema prirodi i njenim le potama: suncu, mesecu, zvezdama, nebu, vodi, planini, drveću, cveću, pticama; u lepi m pesničkim slikama cela priroda živi i oseća sa čovekom kao razumno biće; tragovi i znaci te ljubavi prema prirodi nalaze se, u ostalom, u svekolikom lirskom pesništvu nar odnom, pa, u manjoj meri, i u epskom. - U velikom broju poniču svakodnevno, ali se veoma brzo gube, pesme prigodne, u kojima narod daje izraza svome osećanju povodo m znatnijih savremenih događaja, onih o kojima inače i naročito peva epsko pesništvo: može se uzeti da te pesme često puta prethode stvaranju većih, epskih pesama. - Isto se tako u obilju javljaju, i isto tako mnoge vrlo brzo zaboravljaju, pesme šaljive i podrugljive, u kojima se (obično na način pozajmljen iz ozbiljnih pesama) opevaju sm ešni događaji, izmišljeni ili stvarni, ili se ismevaju ili kude smešne ili ružne crte u po jedincima ili u celom narodu; ove su pesme pune duha i vedre šale, i pod vidom neo zbiljne zabave sadrže vrlo često duboke narodne mudrosti; ponekad se u njima predmet i prenose na životinje, kao u basnama. Lirske narodne pesme nejednake su starine. Ima ih koje su postale u najnovije vr eme, a ima ih i koje su veoma stare, naročito među mitološkim i običajnim pesmama (kralj ičke, dodolske). Već iz prvih pomena o postojanju narodnog pesništva u Srba, zabeleženih u XV i XVI veku, kao što je navedeno, vidi se da su neke vrste lirskih pesama (lj ubavne, svatovske, tužbalice) postojale još tada, a jamačno i ranije; one su morale im ati sličnosti sa onima koje su docnije zabeležene i koje poznajemo; dosadašnja književno -istorijska istraživanja još nisu u stanju da odrede tačnu vezu između toga starog pesništ

Ženske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo rad i svoga razgovora. Ove pjesme su po narodu na . Danas se svjetsko m klasikom smatraju antički grčki epovi Ilijada i Odiseja . i to najviše po dvoje u jedan glas. Vuk Karadžić ih je u više navrata objavl jivao i animirao i druge ljude da ih sakupljaju i bilježe. sumersko-vavilonske. Iz usmene književnosti razvila se i pi sana sa pojavom prvih pisama. osobito momčad . a uz izdanja ovih pjesa ma ostavljao i zabilješke o njihovom porijeklu. počevši od onih najstarijih. obrede. vijeka i sticanje nezavisnosti države Srbije dovelo je do niza promjena u narodu. materijalna kultura. nego se javljaju samo kod nekih i to pod određenim okolnostima. Ustaničke pobjede Srba na početku 19. U različitim vrstama folklornih umotvorina našli su se svi elementi narodnog života: d ruštveno uređenje. učesnika Prvog ustanka i čovjeka iz naroda briljantno uma. za rodbinske ili ljubavne veze. pisao je Vuk. Vukovi zapisi o narodnoj poeziji Sakupivši veliki broj srpskih narodnih pjesama. praznovanja i radosni događaji rođenja dj ece. patnja i bol. 05:59:31 * Srpska usmena lirika Srpsko usmeno stvaralaštvo predstavlja književnost za sebe. u istoriji čovječanstva kolektivni usmeni izraz jednog nacio na imao je fundamentalni značaj za razvoj civilizacija. suptilnijih osjećanja i vezane za doživljaje prirode. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj narodnih pjesama bio je upravo Vuk Karadžić i time je pr oširio njihovu popularnost i u druge evropske države. koja je u ovom perio du postala poznata i izvan okruženja u kojima je nastajala. Usmena lirska poezija. učesnik Prvog ustanka i čovjek iz naroda br iljantnog uma Nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka došlo je do koherentnijeg povezivanja srpskog naroda i njegovog otvaranja prema drugim zemljama.org. i zato se u p jevanju ženskih pjesama više gleda na pjevanje nego na pjesmu. koje ljudi pjevaju uz gusle. i na ženske. Uopšte. borba za slobodu. uglavnom je bil a vezana za narodne običaje i obrede ili za ljubavne doživljaje i žalosti zbog izgublj enih ljubljenih i srodnika. Izvor: http://www. vjenčanja itd. a u pjevanju junačkijeh najviše na pjesmu. Pišući o ženskim pjesmama. etika i odnos prema drugim ljudima. i ndijske. razdijeljene na pjesme junačke. koja je u ovom periodu postala poznata i izvan okruženj a u kojima je nastajala. Vuk je pod njima podrazumijevao mahom lir ske pjesme. i bile su kao i lirske pjevane od starina. Muške pjesme su junačke. junaštva. s druge strane . Ustaničke pobjede proslavila je srpska narodna poezija. koje pjevaju ne samo žene i đevojke nego i muškarci. i da sa pouzdanošću utvrde u koje se vreme počela razvijati svaka pojedina vrsta ovog poslednjeg. 2008.yu Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. kraljeva i careva. epske pjesme koje su opijevale uglavnom bojeve i događaje iz života narodnih junaka. vijeka proslavila je upr avo narodna epska poezija. Prvi koji je zabilježio u pisanoj formi veliki broj na rodnih pjesama bio je Vuk Stefanović Karadžić. grčke i drugih. ali je nastavila i pored nje da postoji kao vrsta književnosti za sebe. koja je u vremenima vlad avine Osmanlija bila gotovo jedina vrsta književnosti koja je stvarana i nepatvore ni izraz narodnog bića. Oslobađanje od vijekovnog turs kog ropstva na početku 19. a junačke se pjesme najviše pjevaju da drugi slušaju. Sve su naše narodne pjesme. stradanja. Epska poezija nije karakteristična za sve narode. običaje. Najopštija podjela usmene književnosti je na poeziju i prozu i t o na osnovu njene funkcije i jezičke organizacije.rastko. Na početku tih promjena u domenu književnosti i jezika stoj i ličnost Vuka Stefanovića Karadžića.va i onoga poznijeg. a od svih potonjih eposa mnogi kao najznačajnije izdvajaju srpske epske pjesme. načinu izvođenja i starosti.

Slijepci radi prošnje idu jednako po sv emu narodu. i prije Kosova imali i junačkijeh pjesama od starine. u gradovima. /mjesecom sjajnim gojila. muška ili ženska . a o praznicima i du k manastirima i k crkvama na sabore i na panađure. Hajduci pak zi mi na jataku danju leže u potaji.jviše raznosili slijepci. /u njoj su sn'jezi i mrazi /u svako doba godišta. kosa opet raste. /Junak mi konja jezdaše. Ali. pa pjevaju po čitav dan. i to najviše p jesme od hajduka. tu su i svatovske pjesme. zapravo osjećanje koje pjesnik hoće da indirektno opjeva . karakteristične čulnije pjesme. veli Vuk. iako s e oblači nebo u tom trenutku i svi gledaju uvis da vide šta će se zbiti. u hanovima i konacima. /ja bi ' znala đe bi' izv irala . Preobraženja. kao i pjesme pjevane uz rad. Obredi uz koje su se pjevale ove pjesme su hrišćanskog porijekla i dio su proslav ljanja praznika Đurđevdana. Ljubavne pjesme Ljubavne pjesme čine najveći dio narodne lirike. /sve junake na broj izbrojila. / Kosu reže. a na sjeveru zemlje. ali nikada nijedna sestra nije ubila svoga brata. Pjesme su se pjevale i povodom rođenja djece. /junaci se iz mora izvoze. pa su tako za južnu Srbi ju. /ne bi' li mu na srce panula / i na srcu ranu načinila. /za đeverom lice izgrdila./kraj dućana Jove bazarđana. /Vile mi njega viđeše. Pričica je samo osnova na koju se nad ograđuje emotivna građa pjesme. imaju gusle za iste svrhe. obično uveče ponude gusle da pjeva uz njih. Lirska poezija Lirska narodna poezija uglavnom je vezana za narodne običaje i obrede ili za ljuba vne doživljaje i žalosti zbog izgubljenih ljubljenih i srodnika. I ljubavne pjesme se razlikuju od kraja do kraja. Od mjesta do mjesta zavisi koja će vrsta poezije biti dominantni ja. /predragu sreću iskaše. Milica ne diže . ali je vjerovatno stara koliko i sam narod. ne bi l' Jovi žeđa dodijala. no budući da je ona promjena tako siln o udarila u narod da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde. mada su vrlo rijetke one prije Kosovske bitke 1389. Nisu imale ujednačen broj stihova. /treće dobro – brata ga. Ja mislim da su Srblji. pa smo odande počel i nanovo pripovjedati i pjevati. a lice izrasta. /ali oči ne mogu izrasti. /a za bratom oči izvadila. a po svu noć piju i pjevaju uz gusle. pa onda ištu da im se udijeli. U jednoj od najpozna tijih pjesama – Srpska djevojka – momak hoće da nagovori djevojku Milicu dugih trepavi ca da podigne pogled i pogleda ga u lice. a raznorodan je bio i spektar napjeva i melodija koji su ih pratil i. Kaže se u jednoj od njih: Što sam mlada da sam voda ladna. /Brojila ih mlada Đurđevica. /ne bi li se vodice na pio. /zv'jezdama sjajnim rosila''. /Za Đurđem je kosu odrezala. /U njoj je trnje i grablje. Najstarije epske datiraju iz doba Nemanjića. Jedna od spa sovskih pjesama glasi: Viša je gora od gore. /do tri njena dobra ne nabroji: /prvo dobro – Đurđa gospodara. Putni ku. /sun om ždrakom povila. Karakteriše ih raznolikost tema i mot iva. /ne bi l' mene u vodi popio. godine. recimo. kad dođe u neku kuću na konak. a za većinu srpskih ljubavnih pjesama u ostalim krajevima čednost i stidljivost u iznošenju osjećanja i odnos prema ljubavi kao prema svetinji. Čest motiv je žalost sestre za bratom. Naziv i sadržaj ove pjesme imaju i realno utemeljenje u narodnom životu – ispitivanja na prostoru bivše SFRJ pokazala su da je u domenu porodičn og zločina bivalo različitih slučajeva ubistava. putnici i hajduci. Starost srpske narodne poezije nije utvrđena. iako okuplja kolo oko nje. od kuće do kuće. a u svrat ištima uz puteve. koji su obično dat i u vidu kratke pričice. Vuk je smatrao da ima sačuvanih stari jih lirskih pjesama nego epskih. Spasovdana i drugih. /junaka staše dozivat: /''Ovamo svraćaj. /drugo dobro – ručnoga đevera. tužbalice i uspavan ke. kao u pjesmi Najveća je žalost za bratom : Sunce zađe za Neven za goru. /n iti srce za bratom rođenim. pjevale su se kojekakve nov e što prave kalfe trgovačke i učeni ljudi. /lice grdi. junače! /Tvoja se sreća rodila. Ženskih pjesama ima koje d atiraju i prije više od hiljadu godina. vilinski u njoj stan ovi. /najviša Lovćen planina. /sveđ vile tance izvode. a đe ih ko ponudi onđe pjevaju i više. za Bosnu pjesme sa dosta orijentalnih cr ta. i pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu . bilježi Vuk . U samom njihovom izvođenj u ipak ima ponešto i od pređašnjeg paganskog karaktera slovenskih naroda.

Tek pažljivim razlistavanjem otkrivaju se skriveni slojevi veoma starih pogleda na svet koji s u predstavljajući survivale.svoje trepavice. u njim nema ni traga o staleškoj. . danas mahom odumrle. Socijaln e nevolje u potpunosti su prekriljene nacionalnim. u najstarijim vremenima. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog poj edinca. naša drugarice. snaho. /il' si luda il' odviše mu dra. pr ema vremenu setve i ubiranja plodova. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najv iše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". bila je spona s precima. Obredne pesme.rođenja (uspavanke). zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama. igrom. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnev ici uslovljenoj i istorijskim i društvenim događajima. mitoloških i hrišćanskih. /te sve gledaš u zelenu travu. klasnoj podjarmljenosti. pesničkih i ljuba nih. u čijem se okviru zbiva sadržina većine lirskih pesama. kasnije i individualne emocije. s druge strane. prate isti. koja je vekovima o pstajala pod našim podnebljem. /nit' sam v ila – da zbijam oblake. iskaz erotske i ljubavne čežnje. đe se munje viju po oblaku?' /Al' govori Milica đevojka: ''Nit' sam luda. 06:18:09 * Narodna književnost Lirika Lirska narodna poezija predstavlja veoma složenu. /to su dar ovi". Čak ni prisilan. mukotrpan kolektivni rad. mimikom. nekad s duhovnim sark azmom. pokretom. izražavajući želje. Porodične obredne pesme prema savremenoj podeli. sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalic e). Nastala je u funkciji stočarske i agrarne magije. i zato se pojavljuje u t oliko različitih oblika: obrednih i porodičnih. usklađuje s uverenjem siromašen neveste: "ako budu roda gospodskoga / primiće mi cvijet za darove".muzikom. 2008. povezivanja sa svetom stihije i božanstva. piše: Anja Jeftić Н о о : Srpske lirske narodne pesme од: Angelina Но 23. ali sa svim tim umetnostima zajedno . sa svoje strane. nikada materijalne prirode. o kome ima podataka u srpski m srednjovekovnim spomenicima. nit' odviše mudra. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. "Budi. Patrijarhalna zdruga. mahom posredno. o zavisnosti od gospodara. sada čovečji životni krug . uvek isključivo etičke. a on se. molbe. sobom dobra. od rođenja do smrti. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljn ih zbivanja. rados ti i tuge kolektiva. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. jačanje i umiranje. ograničava mogućnosti ženinog bitisanja. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. Ti su zahtevi. /već đevojka – da gledam preda se". usmenu umetnost reči. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. /a ne gledaš s nama u oblake. nekad s tugom. njegovo rađanje. urastali u umetničko oblikovanje i produžili da žive upored o s novijim motivima. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. te joj on kaže: Oj Milice. "Ženske pesme" iskazuju u poslovičnoj konciznosti zahteve koji se pred nju postavljaju. međutim. Uvek u sprezi s nekom drugo m umetnošću .

Međutim./ gl og zobati. srpska lirika ima tri osno vna strukturna tipa: monološki. na mobi kao zadružnoj. nežni odnos snahe i devera. ko je je u lirskoj poeziji samo sredstvo za oblikovanje emocije. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. ali ne omamljuju.radnje i značenja . Posredni./ momak nažnje dvadeset i tri snopa. religije i istorije srpskog nar oda. Veoma bogata po broju pesama.otkriva svoje duševno stanje. "Njihovo biće je". 08:22:26 ** LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. "potpuno evropsko. Poseban vid čine lirske pesme. ali i kulture.Posleničke pesme zadržavaju se na druženju./ neg' s nedragim po dvoru šetati.yu/isk/isk_11. narodna lirika j e siromašna po tematici. što o svetljava vedriju stranu patrijarhalne kulture./ a devojka dvadest i četiri/ Kad ujutru beo dan osvanu. U mnogim pesmama preovlađuje radosno osećanje života.rastko. distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme. subjektivnost je manje prisutna.. kako je to već više puta zapaženo. dijaloški i narativno-opisni. p . kaže G rim. smelijeg izr aza u gradovima). opstalog na međi različitih civilizacija. ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme. Nada Milošević-Đorđević Deo teksta preuzet sa: http://www. 2008. podsećaju na orijent. Iako preteže poezija sete. opisane životne sit uacije. u svili spavati"). U pesmi iz rukopisa nepoznatog Peraštanina "Đevočica pelen bere. od četverca do šesnaesterca. One imaju miris ruže. dobrovoljnoj pomoći u k orist svih i kolektivni rad pretvara se u duhovito takmičenje. Dešavanje. Osećanja se izražavaju posr edno i u nagoveštajima./ a devojka sitan vezak veze!). predočena htenja i potrebe. obesnog i podsmešljivog tona ("Ide lola i podi g'o glavu/ zap'o nosom o dudovu granu"). Izuzetno raznovrsnost stiha. u pohvalu devojačkoj vrednoći i izdržljivosti (Nadžnjeva se momak i devojka. po snazi osećanja. takozvani bećarci. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje zamišljenog z bivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi.. srpske lirske pesme. koje se sastoje od samo dva deseteračka stiha vedrog. Nedeljive od prirode i podneblja. s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati. jednostavna je po formi i izrazu. u nadžnjevanje momka i devojke.html Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. a nikako ružinog ulja". te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. zahtevalo je traga nja pevača sa najpogodnijim uporednim zbivanjem ili opisom koji će tu emociju izrazi ti. dvočlane ili tr očlane kompozicije. uzdizanje devojačke časti. mimohodi drobnu ružu" i dvostrukom simbolikom . Pesme zavise ne samo od vremena već i od kraja gde su nastale (senzualnije su u južnoj i istočnoj Srbiji. o pobuni protiv konvencija.. kako je Grim zap azio./ šećer jesti.. i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza. Čak i monolog. ni glavu ne diže.org. koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje os ećanja./ momak leži. koji se smenjuje ili u potpunjavaju. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći često ponavljani motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke. Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. "sjedinjuju prednosti orijentalne i zapadne lirike". ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti.

uspavanke. tužbalice). više ima čežnje i tuge zbog rastanka. uspavanke (Spavaj. U posleničke pesme spad . ljubavna čežnja ( Paun pase). O vo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava . Česte su životne situacije u kojima se peva li rska pesma (sedeljke.o bogatstvu stila i jezika. ljubavne pesme. ljubav je samo nagoveštena. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romanti zma. U ove pesme se često interpoliraju ljubavni motivi što je uslovljeno samom si tuacijom u kojoj nastaje i peva se poslenička pesma. idealima i nadanjima. slavske ). bol. Kako su nastajale u samom procesu rada. religiozne. Kako se život bogatio novim zanimanjima. Običajne pesme opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje.radost. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situac iji. tužbalice (Tužbalica jedne R isanke). rodila te majka). Kako se sve više javlja imovins ka nejednakost. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vre mena. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma b rzo šire u druge krajeve. Na osnovu dominantnih tema posleničkih pesama može se izvesti zaključak o njihovoj sta rosti. nadmetanjima. na velik i broj životnih situacija u kojima se peva. Gra d gradila bj'ela vila). Prepl itanje motiva. počašnice ili zravice. o osećanjima i raspoloženjima. nesrećna ljubav. u slikama. teškom nad ničarskom radu. Mitološke pesme spadaju u najstarije narodne lirske pesme. Mesecu. Ljubavna pesma je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog p ola. žetelačke pesme pesme o vršidbi). nastala još u primitivnom društvu. posleničke pesme (pastirske. krstonoške. običajne pesme (svatovske. obredne pesme (dodolske. a što je bilo neshvatljivo. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. Dvije su se zv'jezde zavadile. porodične. Javljaju se u periodu r odovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim pre dstavama. Veo ma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. društvenih i porodičnih odnosa. svadbe. Nema čulnosti. ljubav. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. Ovde malo ima ljubavne s reće i radosti. stočar stvo i domaću radinost . najraznovrsnij a po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. Jez ik je jednostavan kao što jednostavno i kazivanje o ljubavi. Sve ono što se zbiva oko njega.pletenje i tkanje kao isključivo zanimanje žena i devojaka. samo se naslućuje. osećanj ima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. Ljubavna pesma je nastala u ko nkretnim okolnostima pa je zato izraz vremena. koledarske. mobe) i to je jedan od razloga da nastane v eliki broj lirskih pesama. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. a samim tim i podsticaje za na stanak mitoloških pesama (Sunce se devojkom ženi. tugu. slave. duševna lepota (Srpska devojka). šaljive. uočava se i u ljub avnim pesmama. počašnice ili zdravice (B iserna brada). narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnost i. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. kraljičke. u posleničke pesme uzlazi nova tematika. nego je i najbrojnija. alegorijski. bola zbog neostvarene ljubavi. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna lepota (posebna lepota žene). izjavljivanje ljubavi. različitim poslovima. fatalnost ženske lepote. Izražavaju najraznovrsnija osećanja . ali i spašavanju od zaborava. čedo. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u*različite situacije ljudskog življenja. Najviše se peva o Suncu. nežnost. potiskuje i čovekova verovanja u mitološkd bića. Kada hrišćanstvo potiskuje mnogobožačku re igiju. čovek je objašnjav ao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik i uvodeći ih u svakodnevni život ljudske zajednice. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da doku i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva. Posleničke pesme ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. željama i snovima. mobama.

od apstraktnog ka ko nkretnom. subjektivno. snahe i zaove. žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka) . b) gradacijski raspored ide u dva smera: . porodici i porodičnim odnosima. strukturom i kompozicijom. Njena sad ržina je čisto osećanje. Sva ova svoj stva proučava versifikacija. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. U težnji da umilostivi bogove. posebno materinska . slaveke pesme. Porodične pesme pevaju o. on se iskazuje u prvom licu. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici.emotivni i lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: pesme. stih.silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem.jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). U lirskoj pesmi nema radnje. položaj snahe u porodici. sloga i ljubav.uvod. koji stoje naporedo jedan prema drugome. Unutrašnju kompoziciju I motiv . U njima je prikazan idiličan život u porodici. poruka.aju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). poenta. Obredne pesme nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova.jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj). teme novim detaljima. nema fabule. (Oj višnjo. emotivno obojeno. kraljičke. misaoni zaključak. Staniša Veličković Interpretacije I . čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. odnosi snahe i sv ekrve. višnjice). Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem br oju pesama (Dvije seje brata ne imale). snahe i devera. Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi.razvijanje III motiv . čest je motiv lirske narodne pesme (Mlad se Ivo na vojsku otpravlja). sestrinska ljubav.uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. do bola i mržnj e. posebno težak položaj neveste u muže vljevoj kući. zavisi ritam. Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj: a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika.jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. akcenatska celina. I roditeljska ljubav. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. polustih. . U ovim pes mama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. krstonoške. ali i sukobi. Struktura lirske pesme Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. Tako su nastale dodolske pesme (Mi idemo preko sela). ljubav majke prema sinu. ljubav brata prema sestri. . uzajamno poštovanje. v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: . . tema II motiv . imaju zn ačajnu umetničku funkciju. od manjeg ka većem. zvučanje i značenje pesme. Od raznov rsnosti i broja tih svojstava. obraćanje. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. pesme o vršidbi. od konkretnog ka aps traktnom. od većeg ka manjem. koledarske.

. žive i ponašaj u se kao ljudi. vetar . kišu. Iz te mitološke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu. 2008. ženidba-udaja. sastanak momka i devojke. Pjesme onako pobožne. na primer). 4. 05. Pjesme sljepačke. spavaju. voda (izvor) kao mesto sastanka.govori o starosti pesme i promenama u sadržini tokom vremena (mitološki i hrišćanski s loj u istoj pesmi. hrane se. Pjesme osobito mitološke. 16.Vuk Stefanović Karadžić je zbirku 'različnih ženskih pjesama' podelio na 20 poglavlja: 01. . Н Pjesme svatovske. 09. zmajevima. о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. zvezde. 19. 03. Paštrovski pripjevi uza zdravice. vole i žene se. Pjesme bačvanske našega vremena. Mitsko je u tome što je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmički svet: Sunce i z vezdu Danicu. pojavu zvezde Danice ob jasnio mitološkim predstavama. Pjesme božićne. Pjesme.i one dobijaju ljudskso obličje i osobine. metaforom ili simbolom. Pjesme od kolede. Na isti.na posredan način. iskazuju se neke istine do kojh je čove k došao kroz svoje milenijumsko bitisanje. Paštrovsko naricanje za mrtvima. 07. koje je stvorila primitvna mašta čoveka prvobitne zajednice. Pjesme svečarske. Realnu osnovu čine situacije iz ljudskog života: 1. koje se pjevaju uz časni post. 13. 12. 04. 20. 14.to znači da je pesmi pripisivana magična moć. 02. . Pjesme igračke. rađaju decu. Pjesme žetelačke. Mitološka sadržina književnog dela ima više umetničkih funkcija: . . 06. Pjesme dodolske. koje se pjevaju na prelu. način on objašnjava i mnoge druge pojave: Mese c. Pjesme. 15. 17. Ljubavne i druge različne ženske pjesme. vilama. aždajama i sličnim bićima. Pjesme. mnogobožac po shvatanjima. grad. koje se pjevaju deci. 2. zadirkivanje (čikanje) devojke i momka. 11. zemalj sko i kosmičko. 08.ukazuje na stepen razvoja društvene svesti: pesma kao način da se umilostive nepoz nate sile. 3. 01:08:09 ** SUNCE SE DEVOJKOM ŽENI Zemaljsko i mitološko Lirska priča pesme Sunce se devojkom ženi sjedinjuje u sebi realno i mitološko. koje su se u Budvi pevale na Spasovdan. Pjesme kraljičke. Peraške počasnice. 10. 4 Tako je čovek rodovske zajednice. 18. Pjesme. kad se uspavljuju (iz gornjega primorja). Mesecu.

ljudski. utemeljen na doživljaju i pesničkoj viziji — Sunce je viđeno kao mladić. I pored toga što je primitivna svest lir skog subjekta Sunce doživljavala kao božanstvo. Može biti i drugačije. Dve lepote Ljubav je osnovno. devojačka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka.d evojci: Ugleda je lijepo sunašce. tome osećanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde . odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" . uve ren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokučivim prostorima (raj.podazni motiv utemeljen na iskustvu. u toj igri je zgrabilo d evojku. Devojačka lepota ima estetsko z načenje i vrednost. iznenadila ga je izuzetna devojčina lepota. Lirska priča Čitanje pesme Sunce se devojkom ženi odmah ukazuje na glavni motiv. Lepota Sunca je opšta. od nje posta zvijezda Danica. primećuje se da prednost daje čoveku . Za devojku to je izuzetna osobina. ko smos). pošto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. njeno je obe ležje. Zašto onda izraz "lirska priča? Zato što pesma stvara privid događaja (ljubavni sastanak i odvođenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). ugledalo je kroz granje.Mitološko je u objašnjenju porekla zvezde Danice: Pa uvuče lijepu dejvojku. nalazi se. Tako je i stvorio ovu lirsku priču o devojci i suncu. da u njoj nema događaja ili likova kao posrednika između sve ta pesme i čitaoca/slušaoca. U dubini toga objašnjenja. Iz njega je proistekao izvedeni motiv. motiv lepote. Devojka i Sunce imaju jednu zajedničku osobinu: sjaj. Međutim. bez sjaja: to bi bila obična devojk a obične lepote. pripada samo devojci. još jednom. I eto. To je polazišt e . O osećanjima i raspoloženjima govori lirski subjekt i to di rektno. Zato će stvoriti pesničke vizije kojima spaja zemaljsko i kosmičko. Ovčar i devojka .ne može biti Sunce bez sjaja. pa se Sunce.Sunce i Danica.devojačkoj i Sunčevoj. ovo nije samo objašnjenje porekla zvezde Danice. najtoplije. To je za Sunce prirodna i st alna osobina. to je opšte dobro i blagostanje svih ljudi. nebesa.neka da je bila zemaljska devojka. devo jka izaziva sunce rečima da je lepša od njega pozivajući ga na sastanak kod vode. naglašena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. prednost. Pr osto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"). najnežnije i najčešće ljudsko bsećanje. drugačije ne može biti . Sunc e je izašlo. Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivan je osećanja i raspoloženja. daje uzme sebi za ljubovcu. Taj privid podupi re i dijaloška forma. . najjače. kao i svaka druga devojka." od nje posta zvijezda Danica". Al i odmah se zapaža da je prisutan i iz njega izveden motiv večite ljudske žudnje za lep otom (kao u Pripoveci Devojka brža od konja). Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. stvarno i f iktivno. Čovek teži savršenoj i trajnoj lepoti. akteri delovanja i dijalog. završava ova lirska priča. o dnosno informacije (šta je dalje bilo s devojkom). A da bi to bilo moguće (ljubav između Sunca i Danice). Narativnost pes mi je delovanje. Ova lepota je individualna. Devojka je sigurna u svoju lepo tu pa zato Izaziva Sunce da dođe na vodu i uveri se. moguće i nemoguće. Paun pase. Narativnost kao karakteristika pris utna je u većini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka. Ova pesma peva o dve lepote . Još nešto: lepota zvez de Danice (nekadašnje devojke sa zemlje) stalno sija. objašnjeno je poreklo zvezde Danice . novom slik om. Upotrebili smo izraz "lirska priča". Tako.

nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima. telesna lepota samo je povod d a se skrene pažnja na duševne osobine. da je uzme sebi za ljubovcu. izlazilo na nebo sunašce. ja ću izić za goru na vodu. a djevojka za goru na vodu. Moderni pesnik personifik uje predmete i pojave da bi ostvario određene umetničke efekte (dinamizam. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetničko poreklo. kazivanje. tajanstveno. ti izađi na to ravno nebo. u njenom poreklu. Međutim. gledanje u nebo). Ugleda je lijepo sunašce." Kada jutro vedro osvanulo. upečatljivost). događaj (kolo. o njemu se govori nežno i toplo ("sunašce"). U ovoj pesmi to nije slučaj. triput je se sunce zaigralo. živost. Pesma Srpska devojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah. od nje posta zvijezda Danica. Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica. koje se izuzetno cene. mladić). .ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. pa odvuče lijepu djevojku. Staniša Veličković Interpretacije I Sunce se djevojkom oženi Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce. ali se ona predočava na posredan način . ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je ašik učinilo. ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. triput je se Sunce zaigralo. Tom personifikacijom i hiperboličnom slikom opisana je i zuzetna devojačka lepota.ono je nešto daleko. više od telesnih.opisom Sunčeve začaranosti devojkom. nedokučivo i neobjašnjivo. slikovito st. dijalog. već u prvoj strofi. Sunce je i dalje "lijepo". ženi se) i oseća kao čovek (v ). 2008. jeste mitološko sagledavanje sunca u sv esti primitivnog čoveka . Primitivni čovek je stvorio pre dstavu Sunca kao živog bića koje se ponaša kao čovek (govori. devojke. 01:19:33 ** SRPSKA DEVOJKA Sadržina i značenje Devojka i devojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narod noj lirskoj poeziji. U pozadini ove slike. Devojačka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojčine lepo te. O vde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. o toj lepoti se uopšte ne kazuje. grmljavina. ali je ono t oliko iznenađeno i zbunjeno devojačkom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sr eće.

Jezik . glava je podignuta.on zna kakvi su. itd. Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje devojke. 4. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile ru mene jagedice. Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna. Druga strofa sadrži dve slike: a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličice "crne oči. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz devojčinih očiju i sa njenog lica. Z a mladića. cogled je prav i otvoren.trepavice: one su duge. oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna .1. a ne gledpš s nama u oblake. . vreme se naoblači. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudro st. iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno. Ali Milica i dalje gleda "u zel enu travu". toliko duge da su prekrile rumen j agodice i belo lice. iz oblaka "zas'jevaše munje": Devojke su iznenađe ne.sve je ovde logičn o.sakupio je kolo devojaka. kako može da zna da su ja godice rumene. nit' sam vila — da zbijam oblake. pa ni devojke: il' si luda. nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju . dakle. Eto. poslužio se lukavstvo m . Ona je samo devojka. ili ni je zdrava. Ovakvo Miličino ponašanje ne mrže niko da shvati.nije izvan ovoga sveta (nit' sam vila). Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati. a za oči crne. već preda se u zelenu travu. a devojka mora da gleda preda se . đe se munje viju po oblaku. 3. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer devojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled obo ren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu. te sve gledaš u zelenu travu. Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložen a. il' odviše mudra. za struk tanak. podižu pogled ka nebu i potpuno otk rivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). Miličin odgovor je jednostavan: nit' sam luda. 5. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo. crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagleda ti. 2. . Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj: . Zašto je baš to učInio? Kad se igra.da bude smerna i skromna . da li ga je primetila među m omcima. Dok kolo igra. b) on sakuplja kolo devojaka i u njemu Milicu devojku ne bi li joj oči sagledao. mogu se jasno sagledati i lice i oči. ni bijelo lice". to je lirski subjekt žele o da sazna. Kao da nije ljudsko biće.nije osobenjak (nit' sam luda). pogledaju u nebo al'ne gleda Milica devojka. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (devojka Milica) i uvođenje motiva koji će p okrenuti lirsku priču . za jagodice crvene. a da oči mnog o govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. zato mu je bilo stalo da sagleda devojčine oči i lice. nit' previše mudra. već devojka — da gledam preda se.nije uobražena (nit' odviše mudra).

lice belo. ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima. al ne gleda Milica đevojka. đe se munje viju po oblaku. Ovakav stih je kara kterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima. pa se naoblaci. da zbijam oblake. Kada kolo na travi igrase. Nije teško da se na osnovu vrste stiha zaključi da su i ovakve lirske pesme pevane u z gusle. Zato će se dogoditi da se za crn og Arapina kaže da "poviče iz bijela grla". oči crne. odnosno da ih je spevao pesnik koji je spevao i veliki broj epskih pesa ma . tanak struk. nit' odvise mudra.Opis izgleda devojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice: DUGE + TREPAVICE RUMENE + JAGODICE BIJELO + LICE OČI + CRNE U stihovima Ne mogoh joj oči sagledati crne oči ni bijelo lice oseća se nelogičnost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bij elo lice". kada peva o devojci ili že ni. vec preda se u zelenu travu. crne oci na bijelo lice. Djevojke joj tiho govorise: "Oj Milice. po oblaku zasjevse munje. ne bih li joj oci sagledao. ne mogah joj oci sagledati. reći da su jagodice rumene. nasa drugarice! Il' si luda. belo grlo. i u kolu Milicu đevojku. sve djevojke k nebu pogledase. prekrile joj rumen' jagodice. a ne gledas s nama u oblake. a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se stalni epiteti. ja je gledah tri godine dana. . nit' sam vila.po navici je i lirske pesme odevao u ruho epskog deseterca. stih od deset glasova. bjese vedro. ep iteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici." Al govori Milica đevojka: "Nit' sam luda. vec sakupih kolo đevojaka. Stih Pesma je ispevana u deseteračkom stihu. Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek. itd. il' odvec mudra? Te sve gledas u zelenu travu. To su ustaljeni opisi. Staniša Veličković Interpretacije I Srpska đevojka U Milice duge trepavice U Milice duge trepavice. jagodice i bijelo lice.

lirskog subjekta . U stihovima Paun pase. skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sl oja: socijalni i individualni. Iz usamljenosti se jav lja ojađenost. 01:20:55 ** PAUN PASE Paun pase je ljubavna narodna pesma. kad se gora s lietom rastaje. a ja nemam s kim. smireni ton ispovesti: U bašti mi zumbul cvati. do proleća. ljubavna čežnja i želja za sastankom. dragane!". Kazivanje u prvom licu. Sadržina i značenje Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije). gora zeleni. patnje). ja gane berem. a potom je na njega nadograđen i individualni s loj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). . međutim. str.vec đevojka da gledam preda se. na zumbulu bulbul pjeva. 2008. vaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije ( konteksta) i iz sadržine poziva. trava raste. i čežnja javljaju se u izvesni m okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. Ovi stihovi. ostvaruje se. / pesma br. što proizvodi poziv "Dođi. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (l jubavi.osećanje neostvarenosti i usamljenosti: i gora se slistom sasta. 223 i 224. Otuda potiče narativna osnova i intonac ija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav. govore o usamljenosti i patnji devojke. Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzro k usamljenosti je u tome što je dragi daleko. u tuđoj zemlji.od jeseni. Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina Но 23. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao s ocijalni sloj (događaj i okolnosti). Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispu njenja svrhe. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja s e jedan disonantan ton . nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove o sećajne sfere. Ovi stihovi. čežnje. iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. kazivač kao lirski subjekt i ispov edni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitao ca. na prvi prgled. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napet osti i emotivnog naboja. 323. i rastanak. predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja.onoga koj i kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. Lirski subjekat dominira pesmom pa on a dobija ispovedni ton. Naime." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. dobija sv oj konačni smisao. Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslo vili su dijalošku formu koja još više doprinosi nepbsrednosti lirskog kazivanja. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao kretanje ka cilju. ostvarenju i ispunjenju. kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo . Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove. kad se gora s listom sastaj e.

Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu. objašnjenj a. a) . robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridev om golema. a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi . Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja . ali i zgusnutost emocija. nije trpeo priču. s trepnjom. niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživl jene situacije i iskazanih osećanja. prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih ka o mladićeva. prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi. doći. (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i oglu hnula za sve što se oko nje događa . Koncentracija reči sa negativnim emotiv nim predznakom (tuga. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. . mes to dragog. u pr etpostavljenom odgovoru draganovom. Vapaj devojke "Dođi. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost. sama uobliči odgovor. u putevima vidi zlo: pusti puti = prokl eti puti. trava raste. na nivou kompoziciono-smisaonih celina (2) i na nivou sintaksičko-intonacionih celina (3). U završnom distihu bol je dostigao vrhunac.niti vidi lepotu zumbula. (1) Na nivou pesme ostvarena su dva kontrasta. očekivanjem. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog ara negativnog odgovora. tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. Pusti puti zatvoreni od Rumelije. i zazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem. život je nezanimljiv. Tek sada dolaze objašnjenja. tuga.značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog. Ovaj princip je dosledno sproveden na nivou pesme kao celine (1). Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida. paša robi tuga golema! Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost. U odgovoru dragog nema utehe: Ne mogu ti. Tuga mori. draga. za godinu! Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da. mori. Skender-beg ih zatvorio hoće da robi! Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja.Kontrast okvira pesme: 1 Paun pase. odugovlačenje. praza n i besmislen. ali istovremeno izražava i nadu u povratak. ni sluha. još. devojka. Preneseno: emocionalna napetost dragog. Sadržina i značenje Pesma je komponovana na principu antiteze (kontrasta). n i mirisa. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom. Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako vel ika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). 2 gora zeleni.ja ga ne čujem.

ali istovremeno ublažava tvrdoću negacije i privremeno podiže tenziju očekivanja promene. Na jednoj strani je rast. kretanje. ja ga ne čujem. Devojčin vapaj je ispunjen čežnjom i snažnim osećanjima želje i očekivanja. baš osvetljavanjem supro tnosti. naglašava usamljenost. Antitetično postavljanje slika. ne bere cveće jer nema kome da ga da. život. koji peva. do 4. Ovo "nemam . zanesena tugom. nije ostao tvrd i odsečan (što mu pridaje oštro "ne mogu") nego je topao i snažan. završetak je obeležen t gom i bolom. na zumbulu bulbul pjeva. dok je početak nagoveštavao kretanje i ostvarenje. bujanje. motiva i iskaza naglašava suprotnosti između devojčinog duševnog stanja i svega onoga što je okružuje. ono istovremeno. koji je glasan. draga. obrt prelama ritam kazivanja. gubljenje nade i poraz ljubavi. To je kontrast između zumbula koji cvati i devojke koja vene od tuge. Oblikovanje pesme Narodna lirska pesma je po pravilu astrofična. tuga. na drugoj strani je usamljenos t.drugi slučaj: 1—2 Dođi. .imam" ostvaruje više umetničkih funkcija. bez podele na strofe. i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. Ova pesma ima tri kompoziciono-smis aone celine: od 1. To je kontrast između prirode i lirskog subjekta. stiha .19 Tuga mori. Ali u njenoj sadržini mogu da se uoče određene smisaone celine. U ovoj kontrastnoj slici je e motivno i misaono središte pesme. gora zeleni. završetak označava zatva ranje vidika. doći. stanja u prirodi i duševnog stanja lirskog subjekta. melanholija. međutim. paša robi 20 tuga golema! Dok je početak izraz dinamike života i sveopšteg buđenja u prirodi. dragane! II—1 Ne mogu ti. melanholiju i tugu. praznina. b) Kontrast kompoziciono-sm isaonih celina: . Naglim obrtom izneverava emot ivno-misonu inerciju. i devojke koja ne samo da ćuti u svome bolu nego. Ovaj od govor. i ne čuje slavujevu pesmu. (3) Na nivou sintaksičko-intonacionih celina (a to su distisi u ovoj pesmi) ostvar en je kontrast u dva završna motiva druge celine: U bašti mi zumbul cvati a ja ga ne berem.prvi slučaj: na granici prve i druge kompoziciono-smisaone celine ostvaren j e kontrast: I—2 a ja nemam s kim II—1 imam dragog na daleko. trava raste. Toplinu i nežnost unosi u odgovor enklitički oblik "ti" (od "tebi" u značenju "tvoj") i vokativ "draga". (2) Na nivou kompoziciono-smisaonih celina kontrast je ostvaren u prvoj celini: Paun pase. draganov odgovo aglo odzvanja svojom negacijom "ne mogu" i ruši nadu u mogućnost sastajanja. to je i kontrast između bulbula (slavuja).

i gora se s listom sasta a ja nemam s kim. ritmičke pauze). Zvučne figure imaju eufonijsku (ostvaruje semilozvučnost. oglašavanje. 8 slogova 1-1 1 2 3 4 5 gora zeleni. U osmercu je cezura posle četvrtog sloga: 4//4 . u lirskom desetercu ce zura je posle petog sloga: 5//5. Priroda ov ih celina je različita: I lirska naracija II lirska naracija + dijaloška replika III dijaloška replika. trAvA rAste. dakle. . . Pevanje pesme moguće je zbog njenih zvučnih (eufonijskih) svojstava . trava raste gora zeleni. ). 5 slogova Cela pesma je ispevana u dva stiha . Stih je. drugi stih gore: dinamizam. ritmičku (di namizuju lirsko kazivanje) i značenjsku vrednost (prvi stih gore: živost. Sintaksičko-intonacione celine ove pesme sastoje se iz dva stiha različite dužine (raz ličitog broja slogova): 1 2 3 4 5 6 7 8 Paun pase.nasuprot utučenosti i povučenosti u sebe lirskog subjekta). Obično su odv ojene znakovima interpunkcije (.4//6. trava raste. stiha.osmercu i petercu. u epskom desetercu cezura je posle četvrtog sloga: . do 20.ritam je uslovljen brojem slogova u stihu i utvrđenim mestom cezure ( = granice polustiha. Ona se najčešće izvodi u ho ru u određenim radnim. pesma . Ove celine čitalac doživljava kao zaokružene i samostalne jedinice koje su međusobno lab avo povezane pa mogu da opstanu kao samostalne pesme (pesme u pesmi).obilje različitih jezičko-stilskih sredstava . do 12. Zvučanje Lirska pesma se peva uz eventualnu instrumentalnu pratnju. Svaka smisaona celina oblikovana je od sintaksičko-intonacionih celina koje predst avljaju sadržinsko jedinstvo (potpuna rečenica) i intonaciono jedinstvo. Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem istog suglasnika ili suglasničkih skupo va naziva se ALITERACIJA: i gora Se S liStom SaSta na zumBulu BulBul pjeva. stiha od 13. običajnim ili verskim situacijama. . organizovano silabičkom (syllaba=slog ) principu . U ovoj pesmi je velika učestalost nekih vokala i suglasnika u pojedinim segmenti ma: I A = 12 / S = 8 / U = 1 II A = 14 / U= 12 / B= 6 A = 35 / U =20 / S = 10 / B = 9 III A = 9 / U = 7 / S = 2 / B = 3 Zvučna figura koja nastaje čestim ponavljanjem vokala naziva se ASONANCA: pAun pAse. Izmene osmerca i peterca čine ritam pesme neujednačenim. (Prva smisaona celina sastoji se iz dve sintaksičko-intonacione celine: I I I I 1 1 2 2 Paun pase. prijatan zvuk).od 5. bujanje živo ta.

na zumbulu bulbul pjeva. u tuđoj zemlji. Zato su kletve verna slika života u određenom vremenu i određenoj sredini. Devojka se u Drenovcu kupa. pa mu jadna poručujem: "Dođi. Staniša Veličković Interpretacije I Paun pase. slikovitost i dinamičnost. Skender-beg ih zatvorio. Kletve takođe odražavaju verovanje i shvatanja ne samo opevanih pojedinaca nego i pevača i sredin e iz koje potiče. dragane! U bašti mi zumbul cvati. 04:20:52 ** KLETVA ZA KLETVOM Kletva spada u kraće narodne umotvorine u prozi ili stihu. paša robi. O starosti kletve govori i njena sadržina: po tome šta ovčaru priželjkuje Drenovka devojka . razvijena u četiri lirske situacij e: 1. Paun pase. hoće da robi! Tuga mori.. Imam dragog na daleko. jasno je da je osnovno zanimanje bilo stočarstvo i zemljoradnja. gora zeleni. trava raste. ja ga ne berem. . draga. a ja nemam s kim. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. i gora se s listom sasta. doći.. Kletva za kletvom je kratka i jezgrovita pesma. jasno je da je nastala u davnini kada se verovalo u magičnu moć reči (i pesme).Vukašinova kletva u pesmi Uroš i Mrnjavčevići. O vremenu nastanka kletve zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni pod sticaj za nastanak kletve proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno de si. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Н о : Srpske lirske narodne pesme о од: Angelina 12. Kletve nastaju i opstaju kao samostalni književni oblici (u stihu ili u prozi). ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. ali se najčešće javljaju u sklopu drugih književnih dela . 2009. Osnovne karakteristike kletve su jezgrovitost. bez veznika) je nizanje izraza bez veznika._____________ ASINDETON (nepovezano.

To je vreme matrijarhata kada su žene vodile glavnu reč u porodici i odlučival e o svemu. sadržinom i iskazanim mislima i oseđanjima ima sve osobine porodične pesme. kao što ni kletva ovčareve majke nije kletva. lep ota rada i lepota ljubavi. Zato će se na devojčinu kletvi oglasiti ovčareva majka: Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila.2.[/color] Staniša Veličković Interpretacije I Kletva za kletvom.devojka ovčaru želi sve ono što i on sam (berićetnu godinu). mučna i neprijatna za slušanje jer izražava bol. kletva u prvom smislu. Ljubav je skrivena. Da je devojčina kletva bila ljuta i neprijatna. To bi sve sebi poželeo i ovčar i njegova majka. Prikrade se ovčar od ovana. Ono što se odvaja u ovoj pesmi. Ljuto kune Drenovka devojka. Njena kletva u stvari je poruka devojci d a je želi za snahu i da je dobro došla u kuću. ali su po sadržini blagoslovi . Devojka se u Drenovcu kupa. Ova pesma. što opušta i oduševljava. Prvi i drugi segment opisuju ljubavnu igru dvoje mladih. Te ukrade košulju devojci. Sadržinom kletve devojka ovčaru (zna da je to on uradio) želi sve najbolje. Ovčar ee prikrada i odnosi devojačku košulju. Ovčar igrom k rađe košulje hoće da iskuša devojku da li ga voli. ljubavlju i plemenitošću u ljudskim odnosima. . dobra želja na dobru želju: ovi stihovi bi po povodu (krađa košulje i "ljuta" kletva) i po obliku trebalo da budu kletva. da se umnože k onji i "prekrile" polje. Tema pesme je ljubav i ljubavne želje. i majčina bi bila takva . njemu bi bilo jasno da ga ne voli.želji nema ničeg neprijatnog: da se mnogo jagnje ovce. A košulju kraj vode Drenovca. a ovčareva majka ono što sam priželjkuje . Prikrade se ovčar od ovaca.da dobije snahu i unuče. da pšenica prerodi. Devojka ljuto kune: Ko to moju košulju ukrade? Triput mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. neiskazana. a do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Kletva na kletvu. Očigledno je da "ljuto kune Drenovka devojka" nije u skladu sa sadržinom kletve. Devojka se kupa u reci a suknju i košulju je ostavila kraj vode. jeste vedrina života. ali njega u tom e nema. Njegov čin (krađa devojčine košulje) samo podstiče iskazivanje devojke i njegove majke.oštr a i neprijatna. 4. To začula ovčareva majka. 3. Baci suknju u zelenu travu. Posle takvog naslova dolazi sadržina obasjana svežinom i vedrinom u sagledavanju života. dakle pasivno. a po bregu na srp navalila! Šta je u sadržini devojčine kletve? Šta to ona želi da ga snađe zato što joj je ukrao košul njenoj kletvi . Da je "ljuta" kletva odista bila to. To je zapravo njena poruka da ga voli i da želi da bude n jegova. Naslov Kletva za kletvom može da odbije pretpostavljeno m sadržinom jer je kletva teška. pričom. bes i mrž ju. Ovčar se pojavljuje samo u narativnom segmentu pesme.

ljubav: "ispiti joj oči". lekovitosti i zdravlja. upornost. Njena pesma dopunjava i fizički i duhovni portret: krasi je belo. ulaze novi motivi i sadržine.Ljuto kune Drenovka devojka: Ko to moju košulju ukrade? Tripuš mu se iljadile ovce! A konji mu polje prekrilili! Pšenica mu po dolu polegla. / pesma br. za lađanu vodi cu crne oči (svežina. davanje ljubavi. dragocenost: dati oči za nekog). simbol je sve e. marljivost. Ko li bi mi vodice doneo. za hladovinu ljubav (sebe. On kazuje lirsku priču o "lepoti devojci" koja žanje "zlatnom r ukom" i "srebrnim srpom".pletenje i tkanje. dala bi mu moje belo lice. hladna voda i hl adovina. stočarsto i domaću radinost . ili posleničke pesme. Ako bi miladak načinio. Tu odmah je naznačen i duhovni portret metaforičkim slikama zlatnih ruku i srebrn og srpa: vrednoća. Čove kov svakodnevni život praćen je radom koji se u vreme nastanka pesme svodio na tri o snovna zanimanja: zemljoradnju. sigurnost i zaštita. u prvobitnu strukturu pesme. tok om vremena. ovde je vrednost u samom činu. celu sebe. najčešće pevaju o onim poslovima koji su bili jedini (i li dominantni) na toj fazi razvoja društva. To omogućava da se utvrdi starost svake pojedine pesme ili čitavog kruga pesama. Ovde se prepliću motiv rada i motiv ljubavi vezivanje snoplja. Pes me o radu. dubina. Zanimljivo je gradacijsko rangiranje vredno sti koje su predočene. str. mladost). 2009. dala bi mu moje čarne oči. i t ome kakva osećanja taj čin može da izazove: lađana vodica ima životvornu moć. oči i ljubav. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. lepota. 03:26:31 ** OVČAR I DEVOJKA Naslov pesme i njena sadržina upućuju na osnovni motiv i temu: rad i lepota rada. od likuje je vernost. . Najčešće se motiv ljubavi unosi u sve vrste na rodnih lirskih pesama. svoj život).ja bi njemu verna ljuba bila. Ono što nudi jesu lice. hladovina je mir.lirski subjekt je fikti van i nije imenovan. Na prvi pogled se čini da se ide od težeg ka lakšem. lice i čarne oči. To je slučaj i sa ovom pesmom: ona je pesma o radu ali i pe sma o ljubavi. toplina. Sadržina i značenje Svet pesme sagledan je sa aspekta naracije u trećem licu . Već u ovim početnim stihovima pesme naznačen je devojčin fizički i duhovni portret: fizički portret inicira sama sintagma "lepota devojka" i ništa v iše. 185. Naravno. 275. Ono što devojka traži jeste vezivanje snoplja. Međutim. spokojstvo. davanje lica i očiju. A po bregu na srp navalila!" To začula ovčareva majka: "Ko to kune mojega ovčara? Do jeseni u mom dvoru bila! A do druge i čedo rodila! Ja mu baba košulju spravila! Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Tek "kad je bilo oko pola dana" začula se n jena pesma: Ko bi mene snoplje povezao. Zato za vezivanje snoplja (najteži rad) daje belo lice (lepota. od vrednijeg ka manje vrednom.

I najzad. Devojka ga odbija razlozima koji su osnovani: Id' odatle. 3. a to je unutrašnje stanovište lirske sadržine i lirske situacije. 1. ova pitanja dobija se analizom nekih detalja iz pesm e. stvarni smisao i doslovna poruka. ladak načinio. i ti si se lađane napio. Pesma je uživanje u lepoti pevanja i lirekog kazivanja. Ipak. 2 i 3. pesmom uspostavlja konta kt sa okolinom. Ako si mi vodice doneo. da je neko voli. Iz konteksta pesme (devojčine. da neko bude zaštita i oslonac. što bi se reklo . 3. duhovita.ovaj pridev nema negativno značenje. što si obećala"). mudra . Pesma je bila "unutrašnja misao". odnosno njihove simbolike. a ovčar ih je ispunjavao redosledom 1. neizgovorena. da nagradi ovčara za ono što je uradio? Da li je ovde reč o šeretluku devojke (njenom "šeretskom liku") i lakomisl enosti ovčarevoj? Odgovor na. Ovčar je izvršio sve pos ove prirodnim redosledom: povezao snoplje.čime je hladovini data manja vrednost.uskraćivanje obećanih nagrada. Sa ove tačke gledišta ovčar je slučajno i nepotrebno. jedno razumevanje pesme i njenog smisla na osnovu spomenutog različit og redosleda u devojčinoj želji i ovčarevom ispunjenju te želje. 2 . 3 . ali ne i namera ("otelo se iz nje". Ona je svoje zahteve po ređala 1. devojko. sa ljudima. Pesma je izraz čežnje za ljubavlju. to je bilo samo n jeno razmišljanje. Ovim odgovorom dovršen je devojčin duhovni portret: ona je otresita. načinio ladak da devojka pod njim sedi i odmara dok on donese hladne vode. Zašto devojka naglo čini zaokret i odbija da ispuni obećanje. Odgovor treba potražiti u dvostihu: .i ti si se pod njim odmorio. tvoje ovce po strnjiki pasu. najvažnija funkcija devojčine pesme je izražavanje i ntimnih. još više sloboda da izgovori ono "daj. domišljata.Devojčina pesma ima višestruko umetničko značenje. 2. nego kao domišljata i duhovita igra. Pesma "oko pola dana" je predah i odm or od teškoga rada. 4. Ako devojčine želje označimo sa 1. Ovčar odmah traži obećano i to dosta neprikladno i grubo: "Daj. Sa ovog stanovišta se cela ova lirska situacija sagledava kao prijateljska mladalačka igra dvoje mladih. lukava . provalilo). Slučajno? Nije. da neko bude uz nju. Pesmu je čuo "ovčar od ovaca" pa je sve devojčine želje ispunio: povezao snoplje. A li silina želje probila je branu intime i oglasila se kao pesma. pa i ovaj zahtev "daj. Devojka zato i daje onakav odgovor. Postoji emotivna veza između ovčara i devojke ( njegova sloboda da dođe i završi sve poslove. ova funkcija pesme otpada. što si obećala" je samo deo te duhovite ali čiste i čes tite igre. Pesma i pevanje su jedno (razmišljanje i izmišljanje) a stvarnost je drugo. 2. Zato devojka otrežnjava samozavaranog (usle d nerazumevanja pesme) ovčara. Do te provale d ošlo je nesvesno. ali ako se zna još od Vuka da se pesma peva uz rad. devojko. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao. doneo lađane vodice. Lukavstvo se sa ovog aspekta sagledava ne kao podmuklost i pokvarenos t. Otuda i stih "ona misli niko je ne sluša". što si obećala". došao i obavio po love koje od njega niko nije tražio.niko je ne čuje. Ona nikako nije stvarni razlog. Sa ovog stano višta. Taj redosled govori o ovčaru i istovre meno objašnjava devojčin postupak . kod devojke je još prisutno oklevanje da se konačno izjasni i prihvati ljubav. pritajenih želja da neko misli na nju. istovremeno sa radom.hladovina kao najvrednija želja. 2. iskazivanje pevačkih sposobnosti i umeća. Ovde se otvara pitanje značenja dev ojčinih želja. intimna želja dugo nošena u sebi. ispunjenje je dobi lo drugačiji redosled: 1. ne Ovčar i devoj ka) jasno je da je devojka usamljena. nepozvan. devojko. Pogrešno je pesmu (umetnost) shvatiti doslovno. da je željna društva. 3. Ako si mi lada načinio.

nije najbitnije pitanje. od leske joj ladak načinio. Žetvu žela lepota devojka zlatnom rukom i srebrnim srpom. mladi čobanine! Ako si mi snoplje povezao." Ona misli. dala bi mu moje belo lice. niko je ne sluša. i ti si se pod njim odmorio. U tome je vrednost svakog razumevanj a i tumačenja . Tako je u devojčinim očima delovao još nezrelo i nesigurno. ali je podst aklo na razmišljanje i na razgovor sa pesmom. ali je to odbijanje bilo duhovitb i razborito. Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. 83. i ti si se pod njim odmorio. dala bi mu moje čarne oči." Al devojka polukava bila. devojko. / pesma br. rogozom joj snoplje povezao. ako si mi ladak načinio. Da li su navedena tumačenja tačna. Otkud najveća nagrada za hladovinu? Zato što pravljenje hladovine predstavlja najviši čin bliskosti i dodira posle čega nema ni nedoumica ni oklevanja. ja bi njemu verna ljuba bila. 46 i 47. Važno je da pesma (ne samo ova) zrači smislovima i porukama. Zato je došlo odbijanje. 2009. spokojstvo. pak besedi lepoti devojci: "Daj. Svako razu mevanje i tumačenje je odgovor na izazov pesme.Ako bi mi ladak načinio. ja bi njemu verna ljuba bila. ko li bi mi vodice doneo. pak se ona mlada odgovara: "Id' odatle. Kad je bilo oko pola dana." Pesme iz Vukove zbirke Narodne srpske pjesme / 1824. Staniša Veličković Interpretacije I Opet ovčar i devojka. ostaje otvorena za nova razumevanja. što si obećala. A taj čin je: ladak načiti telom pri zagrljaju i poljupcu. i ti si se lađane napio. Najveća nagrada za hladovinu (mir. pr edavanje i poveravanje sebe i svoga života. a ko bi mi ladak načinio. zapevala lenota devojka: "Ko bi mene snoplje povezao. ako si mi vodice doneo.u nastavljanju stvaralačkog čina pesnikovog. Ono može biti i pogrešno. i doneo lađane vodice. doslovno je shvatio reči pesme: Ako si mi lada načinio. tvoje ovce po strnjiki pasu. O včar nije razumeo smisao poruke. 03:41:34 . str. slušao je ovčar od ovaca. sigurnost i zaštita) jeste ljubav.

brazda je tvrda a razori široki: nova muka. njiva u dolini. razgovor pa i ljuba v. U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje . slika napornog rada je logična. izranja iz lirske priče o zl u gospodaru i teškom radu.ne mo'š pogl edati". stihom "a uvrati . tvrda brazda. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija. Beda sirotinjska i obest bogat ih sudaraju se u ovoj pesmi. Čudo od čoveka među ljudima. kao prilika za druženje.ogroman rad a nemoć radnika. odmor. čuđenje. poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče . Pa opet čuđenje. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo .zvuče kao neverica. široki razori.** ZAO GOSPODAR Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu os obinu. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče Duga luka. iz njih proi stiče saznanje o nemoći. neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama m ada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan .on j e u prvom licu. ali za njega nema vremena jer dolazi još jed an argument: "Sastavio ručak i večeru". jezgrovita. Tema pesme je zao gospodar. Ova dva segment a se docunjuju: posle slike zlog gospodara. pored reke) i slika t upe motike . Lirski subjekt je.3. a uvrati . Pesma je kratka. Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o r adu. zgusnuta. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu. tvrda je i zemlja. Između gospodara i predme ta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje pr edah. na početku pesme . U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog g ospodara (1 .nadničara. Drugi stih predočava detalj široke. Drugi. Međutim. stih). Ako se u drugim pesmama ove skup ine rad doživljava kao lepota i radost. Suprotnosti su jako izražene. niti počinuti". škrt je na h rani . obrazlažu i dokumen tuju temu pevanja. sirotinjska masa. hranu). intonacija rečenice. Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. Snažnom socijalnom notom (težina rada. oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti. on navodi dokaz prethodnom čuđenju "n e da šjesti.socijalni motivi n alaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva. Takav gospodar je čudo u s vetu.zla gosp odara. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Drugi svet. Čovek bez duše. Ovaj svet su zase nčen teškom mukom i patnjom. svi stihovi pesme.ne mo'š dogledati. stih već ima smireniju intonaciju. lirsko kazivanje . Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. sa zastajkivanjem i dužim pauzama. teški uslovi rada. Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pra vom mestu. koje se samo sluti u prethodnim stihovima. posl ovica: "Duga dana u zla gospodara!".prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. nosilac neutraln e lirske naracije. Prvo je predočena slika ogromne njive (luka. Ovo prvo lice. prema sadržini i intonaciji pesme. svet nadničara. čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničar skog rada dobije ispovedni ton. Kazivanje o gospodaru je lagano. nepregledne njive . Prvi svet je u pozadini.sastavio ručak i večeru. a motika tupa. a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu. Ovo prvo lice otkriva se posredno. veliki napor istrošenog tela. Ti zastanci. U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. Toliko o gospodaru. Kao da se i zemlj . Rad po staje mučenje. osećanjem nemoći i nepravde. stih) i motiv teškoga rada (4 . a sadržina pesme.6.

Staniša Veličković Interpretacije I Zao gospodar Duga dana u zla gospodara! Ne da sjesti. a na drugoj strani je Ljiljana koja se p retvara da ne mari za Stojanovu ljubav. Izostavljanje ekspozi cije nije nanelo štetu celovitosti kazivanja već je doprinelo jezgrovitosti i uvelo slušaoca u suštinu Stojanove muke i njegovo nastojanje da na sebe skrene pažnju ponosn e Ljiljane. sine Stojane! poslušaj majku što zbori: polegni. Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još v iše ističu težinu položaja nadničara.a (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu . Duga luka.uzvrat je nedo gledan. Po majčinim savetima Stojan čini tri pokušaja da privuče Ljiljaninu pažnju: kupi mobu. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući . ali Ljiljane nema. vedrine i duhovitosti. duga luka – duga njiva široki razori – široki slogovi oranja uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće. na sceni je majka koja savetuje sina na koji nači n da primami Ljiljanu.ne mo'š dogledati. Suprostavljanjem dveju nevolja. te umri. gradi crkvu . a motika tupa. sastavio ručak i večeru. niti počinuti. a uvrati .razori. Tada dan izgleda predug i pretežak. široki razori. O dmah se ulazi u središte zbivanja.sve devojke dolaze. U prve četiri akteri su Stojan i njegova majk a. Stojan i Ljiljana (epsko-lirska pesma) je roma nsa o ljubavi dvoje mladih. predočio njihovu ljubav i time pripremio slušaoce za ljubavnu igru koja sledi. U strukturi pesme uočava se pet slika. najtvrđa zemlja Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. 04:52:43 ** STOJAN I LJILJANA Sadržina i značenje Ljubavna priča najčešće je tema narodne i umetničke romanse. Majka daje i četvr ti savet: Stojane. pa će da vikne da plače. 2009. priča o sepcifičnoj ljubavnoj igri. Narodni pevač je redukovao kazivanje: izos tavio je uvod (ekspoziciju) u kome bi upoznao svoje slušaoce sa Stojanom i Ljiljan om. majka će prostre pokrovi. majka će sveće upali. sine. tvrda brazda.motika. i tag će Ljiljaca da dođe! . naglaš e beznadežnost siromaha: luka . brazda . a kazivanje o ljubavi puno je dinamike. pravi česmu. Na jednoj strani je Stojan i njegova ljubav prema Ljiljani. dveju teškoća.

-------------------- . njeno reagovanje pokazuje da ni je bila ravnodušna prema Stojanu. Ovaj jezik odlikuju leksička i sintaksička odstupanja od književnog (normativnog) jezika. DIJALEKTIZMI unose svežinu i neobičnost u lirsko kazivanje. Javlja se kao ponavljanje stihova (ovih pr imera ima mnogo): Poori njivu golemu. a opet. I dok se opisuju Stojanovi pok ušaji. Stojan skoči i uhvati Ljiljanu. toplo. Ali kada do Ljiljane dospe glas o Stojanovoj smrti. više privlači i postaje draže. poučen iskustvom. noge na poskok. da bud e strpljiva i da se uveri u iskrenost Stojanove ljubavi. Ljiljana zapaža neke neobičnosti: mrtvom Stojanu su usta na podsmeh. sada. neposredno. Jezik Pesma je ispevana jezikom u kome ima mnogo dijalekatskih osobina južnomoravskog kr aja. ruka na pohvat. Ljiljanina uzdržljivost može se objasniti njenom željom da proveri iskrenost i s nagu Stojanove ljubavi: ne reaguje na prve znakove njegove ljubavi. usuka sveću voštanu. ali na posredan način. odnese momku Stojanu. o lepoti mladića i devojke. Patrijarhalni lik devojke iz naroda prikazan je u svim oblicima narodnog stvaranja. Što se Ljiljana ponaša uzdržano razlog je u njenom devojačkom ponosu koji j e delom rezultat patrijarhalnih običaja i navika. da izbegava pojavljivanje na javnim mest ima. ali Stojan. PONAVLJANJE je vrlo često u ovoj pesmi. Ono što se sada događa puno je mladalačke igrarije. I dok se Ljiljana čudi jer "ovakog mrca ne videh". već da je prema njemu osećala snažnu ljubav jer Pusti se glasi raznosiv da mi je Stojan umreja! Oblikom mi iskazano je osećanje prisnosti i ljubavi prema Stojanu: nije bila hladn a prema njemu. ali ostvaruju značajnu umetničku f unkciju — ekspresivnost jezičkog iskaza. kada čuje za Stojan ovu smrt. Dev ojački ponos je teško osvojivi bedem koji momcima zadaje muke i još više razgoreva i učvršć ljubav prema željenoj devojci: ono što se teško osvaja. o čežnji. onda lik devojke Ljiljane dobija još jedn u dimenziju: odlikuje je jaka volja koja joj pomaže da savlada sva iskušenja. duha i vedrine. ali se o toj ljubavi kazuje na nov i neobičan nači n. a veoma su retki primeri odstupanja od uobičaje nog ponašanja. Time je ostvarena jednostavnos t kazivanja ali i izvanredan umetnički efekat. Oni su rezultat porekla pesme — nastala je u krajevima Južne Srbije (Vranje). želi da vidi šta sve Stojan može da učini za nju. ali je nije pokazivala. Kada se ima u vidu ono njeno "da mi je Stojac umre ja". osećala je ljubav. oči na pogled. zapali sveću Stojanu. posej si belu pčenicu.I dok Ljiljana nije reagovala u prethodne tri situacije. odmah reaguje: baca metlu. Ona pokušava da se izvuče obećanjima. I n jzad. Patrijarhalno vaspitanje nalaže devojci da bude smerna i skromna. turi mu kitku na grudi. mladalački naiv no i razigrano. ne pušta Lj iljanu: ne želi da izgubi on što je velikom mukom i dosetljivom igrom stekao. iz koga izbija snažna i zrela ljubav. saopštava majci tužnu vest i Nabra si cveće šareno. Ovde je reč o ljubavi dvoje mladih. O snazi Stojanove ljubavi govori nj egova upornost da svrati na sebe Ljiljaninu pažnju. Nema kazivanja o snažnoj ljubavi. Slika "mrtvog" Stojana i Ljiljaninog čuđenja deluje jednostavno. stiče se utisak da je Ljiljana ravnodušna i da je sav njegov trud uzaludan. ali je delom i lično svojstvo. o tom e se veoma uverljivo kazuje. da pokazuje svoju ljubav.

Značajnu ritmičku vrednost ima stih OSMERAC sa asimetričnom strukturom . Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: kupi si sivi volovi. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi češmu šarenu. namoli mobu golemu. poora njivu golemu.poora njivu golemu. Staniša Veličković Interpretacije I Stojan i Ljiljana Stojane. ali u ovom s lučaju ima i značenjsku funkciju: naglašava uzaludnost pokušaja da se Ljiljana privuče. poseja belu pčenicu. intonacija promenjiva. sve si devojke dođoše. sve ćev devojke da dođev. majke. Po navljanja u stihu su izraz velike zbunjenosti i pometenosti Ljiljanine kada je d o nje došao glas o Stojanovoj smrti.cezura se nal azi iza trećeg sloga: 1 2 3 4 5 6 7 8 Stojane. dosledno sproveden u celoj pesmi. poseja belu pčenicu.//sine Stojane 3//5 Ovaj stih. Manji je broj primera ponavljanja u stihu: Oj. namoli mobu golemu. - . bože. majke. majčice! ------------------Oj. božice! Ponavljanje stihova ima retardacionu funkciju (usporavanje radnje). bože. ima dramatičan ritam koji se prenosi na celu pesmu: tempo je ubrzan. posej si belu pčenicu. sve mu devojke dođoše. sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: kupi si sivi vilovi. poori njivu golemu. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi češmu šarenu. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. Drugi primer je izraz neverice i čuđenja jer "ovakog mr ca ne videh". Ljiljana moma ne dođe! Stojane. To više kazuje o njenoj ljubavi prema Stojanu n ego sam čin dolaska na "odar". sine Stojane! Poslušaj majku što zbori: napravi crkvu u selu. sve ćev devojke da dođev.

nabra si cveće šareno. božice. što su mu usta na podsmeh. da ti donesem darove. što su mu ruke na pothvat. pušti. pa si uhvati Ljiljanu: "Pušti me. sine. Ljiljana moma će dođe! Stojan si majku posluša: napravi crkvu u selo. Da Bog dade svakom. da ti darujem svatove!" Stojan Ljiljanu ne pušta! Н о о : Srpska lirska poezija од: Angelina М 13. neg' carevo blago! Što je meni sve carevo blago. poviknu majka da kuka. odnese momku Stojanu. ovakog mrca ne videh. 04:53:03 * SRPSKE NARODNE PESME TO JE BLAGO. "Oj majke. pa si uleze u kuću. majka će prostre pokrovi.sve ćev devojke da dođev. sve si devojke dođoše. tko što hoće! A i meni. majke. te umri. . što je meni drago. što su mu oči na pogled. Ljiljana dvori meteše. što su mu noge na poskok!" Tada si Stojan ripnaja. majčice! Pusti se glasi raznosav: da mi je Stojan umreja!" Uđe u baštu zelenu. bože. Ljiljana moma ne dođe! Stojane. majka će sveće da upali. majka si prostre pokrovi. turi mu kitu na grudi: "Oj bože. Stojane. Volim drago. pa će da vikne da plače: tag' će Ljiljana da dođe! Stojan si majku posluša: poleže stojan te umre. upali sveću voštanu. zapali sveću Stojanu. 2009. ŠTO JE KOME DRAGO Snijeg pade na behar na voće. usuka sveću voštanu. da si otidem kod majke. frli si metlu iz ruke. sinko Stojane! Poslušaj majku što zbori: polegni.

ni na jelu tanku ponositu. il' na jelu tanku ponositu. nit' za tvog sevdaja. Ona jadna sramežljiva. Ozdo ide mladi biligbasa. Kad uveče o večeri bilo. Koga čekam tri godine dana. il' na moga brata najmlađega?" "Oj junače. odma si je s njega pošla. Ona jadna sramežljiva. Kad ujutru beo dan osvanu. đavolske si mome vara. obe mu gi odma dala. daj mi jednu ruku tvoju. Mori momo dušo moja. ." BELI LICE PRIZRENKA DEVOJKA Beli lice Prizrenka devojka. No ga belim za moga dragana. na što si gledala? Il' si rasla na bor gledajući. daj mi ravnu snagu tvoju. Da l' za mene. već sam mlada prema tebe rasla. "Dobro jutro. Mori momo dušo moja. nit' sam rasla na bor gledajući. pitoma ružice. kad si rasla. momak leži. il' za mog sevdaja. Prizrenko devojko.Kad ja nemam što je meni drago? MOMAK I DJEVOJKA "Oj djevojko. ni glave ne diže. odma mu gi oba dala. momak pije dvades't i tri čaše. nit' na tvoga brata najmlađega." "Nit' za tebe." NADŽNJEVA SE MOMAK I DJEVOJKA Nadžnjeva se momak i djevojka: momak nažnje dvades't i tri snopa. Za kim beliš tvoje belo lice. moje jarko sunce. Ona jadna sramežljiva. a devojka dvadeset i četiri. Mori momo dušo moja. Otišla je na nove bunare. a devojka dvadeset i četiri. a djevojka sitan vezak veze! OVOJ MOMČE ĐAVOLITO Ovoj momče đavolito. daj mi jedno oko tvoje.

i na zenske. na daleko." Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. 05:14:21 ** LJUBAVNE PESME Vojislav Đurić P O G O V O R Ljubavne pesme su ." To znac i da su se tada vecinom pevale stare pesme i tamo gde je lirika bila najzivlja. godine zabelezio je Vuk Karadzic: "Zenske se pjesme danas slabo spjeva vaju. U toku. koje su pravili 'uceni ljudi i djaci i kalfe trgovacke'.ne samo vesti o njima nego i njih ovih tekstova. Nesto vise o nasim lirskim pesmama znamo tek od kraja XV veka. A u sremskim.kad je hriscanska pismenost bila ogranicena na sve stenstvo i plemstvo i kad je gradski zivot bio nerazvijen . osobito momcad.kako je Vuk zapisao iste godine . i zato se u pjevanju zenski pjesama vise gleda na pj evanje nego na pjesmu. koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci. kod hriscanske raje (kod pastira i zemljoradnika) zna tno je ozivela rodovska organizacija. U toku nekoliko vekova (IX XV) pod domacim feudalcima . 2009. dok su lirske pesme u raz nolikim stihovima. i epske pesme su ili u desetercu ili u drugom stihu.uporedo sa nestajanjem starinskih oblika zivota prodiranjem pismenosti . a junacke se pjesme najvis e pjevaju da drugi slusaju. i to najvise po dvoje u jedan glas.RELJI I JELI Relja konja sedla. Maša joj se Relja Preko bojna sedla U svilena nedra. kad su u gradovima sedeli samo tudjinci i kad su i mnogi svestenici bili nepismeni. Do XIX veka narodni zivot u sustini nije se menjao. Jela odsedlava. a narocito od polovine XIX vek a . u zadruzi narocito) i s tim u vezi mitolos . Prvi ih je sistematski zapisivao i objavljivao Vuk Karadzic u prv oj polovini XIX veka. Vec 1823. od V X do pocetka XIX veka. "Preko bojna sedla ''U svilena nedra. U narednim vekovi ma bilo je sve vise . ''Ja sam isprošena "Davno. osim sto djevojke kadsto pripijevaju momcadma i momcad devojkama. banatskim i backim varosima . ukoliko se nije gasila. Zenske pjes me pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora. od 14 do 16 slogova (bugarstice). a u pjevanju junackije najvise na pjesmu.nisu se nikako ni pevale narodne lirske pesme. 'nego kojekakve nove'. "U Veliko selo. juna cke ili epske pesme opevaju bojeve i druge 'znatne dogadjaje' dok zenske ili lir ske slikaju pretezno obicni. Posle toga nasa narodna knjizevnost uopste i lirika posebn o prestale su da postoje u svom klasicnom vidu. Al' govori Jela: "Ne mašaj se.kako je rekao Vuk Karadzic . tj. Relja. znatno se menjala i deformisala.narod je umnogom sac uvao starinski (zemljoradnicki i pastirski) nacin zivota i u vezi s tim mnoge el emente rodovskog drustva i mnoge paganske obicaje i shvatanja. svakodnevni zivot." Sem toga. Pod Turcima.u pisanoj knjizevnosti .nar odna lirika."razdijeljene na pjesme junacke koje ljudi pjevaju uz gusle. 'po dojim krajevima Srbije (oko Save i Dunava)' i 'u Bosni po varosima'.

lenjivci. medju bracom i sestrama. Sem toga. Sem toga. mnogo puta i od muza i jetrva. s mukom ih podize i cesto ih gubi u opstim pomorima. lazaricke. a u skladu s njima nastajale su i mnoge nove. a ponajbolje je prolazila kod devera i zaova. na duze vreme. narocito za nevestu. svekrve karacice. najvecim delom. Otuda su tuzni rastanci j edan od najglavnijih motiva nase narodne ljubavne lirike. koju je marks oznacio kao rodno tlo usmenog stvaralastva.u ovakvom ili onakvom odnosu prema deci . tuzbalice (koje se improvizuju nad pokojnikom. ali ipak ima. Manje razloga nego ona ima muskarac da zali za svojim momackim vremenom. izlagana najv ecim naporima. A posle zenidbe i udadbe.ka misao. a cesto je i zlostavljana.). kada se narodni zivot malo menjao. da ih podize 'na pr eslicu i desnicu ruku'. Kad se nasa narodna lirika posmatra kao celina. Mladost je cesto vredjan a i ponizavana. No i pre zenidbe i udadbe zivot nije bio bez gorcine. verske pesme (koje se dele na pesm e o poganskim bozanstvima. Te p esme takodje imaju realnu osnovu. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme borbe s Turcima. Nevesta cesto zali za devovanjem . drug i deo cini zivot za kojim se zudi i koji. svatovske pesme (koje se pevaju uoci svadb e. mlado za staro. na pesme o hriscanskim svecima i na slepacke pesme). roditelja i dece. preuzele ulogu junackih pesama i kao takve dozivele veliku obnovu zavreme narodnooslobodilacke borbe). otac retko kad. mladozenje i starice udavace) i rodoljubive pesme (koje su. kasnije. bolesti . djurdje vske. Mnoge pesme kazuju da je laksi i ugodniji zivot u onim prilikama bio moguc samo pre zenidbe i udadbe. U nasim lirskim pesmama najcesce . bezbrizna i slobodna koliko se to onda moglo biti. To nije slucajno i nije s amo zato sto je majka bliza deci i sto se ona vise voli. koledarske pesme (koje se pevaju o Bozicu). uspavanke (koje se pevau deci kad se uspavljuju) i razne decije pesme (koje se pevaju kad se deca cupkaju na kolen u i u vezi sa raznim decijim igrama). cesto. starci. Ima i takvih pesama koje govore o tome kako se mlada majka udovica preudaje. na grobu. najcesce." Tada je ona bila kod majke i oca. na prelu i o raznim drugim rad ovima). Ona je htela da se vezuje prema stasu i obrazu. na dan svadbe i posle toga kod devojacke i momacke kuce i na putu). a katkad i po sadrzini narodne lirske pesme dele se na razne vrste: ljubavne (o ljubavi momka i devojke. golotinje. Medju svima njima mnog e nisu zapisane i nepovratno su izgubljene. neprikladne devojke. cesto. U toku te hiljade godina. nastajali su odista mracni dani. hvalisavci. saljive i satiricne pesme (u kojima su is mejani nevoljni muzevi. nad pokojnikovim haljinama i oru zjem itd. prema bogatom rodu. snahe i zaove. Po momentu i nacinu pevanja. okore li u svojoj nesreci i trazeci po svaku cenu izlaz iz bede. vreme cestih pogibija. ponajvise je trpela od svekrve. ostavsi bez muza. kraljicke pesme (o Troji cinu danu) i druge pesme u vezi s raznim praznicima (bozicne. brace i sestara. ona je uvek stavljena na tesku probu. jer je steka vsi porodicu stekao i brige kako da je odbarani od nestasice. i morija je cesto uda . Majka ih je sama podizala. mozda i da se ne vrati. a vecina onih koje su do nas dosle n osi snazan pecat perioda turske vladavine. deca su. postoji samo u narodno j fantaziji. snahe i devera itd. punice varalice. cesto. igracke pesme (koje se pevaju u kolu). rano ost ajala bez oca. voljeni mladic morao j e da ide u rat. davali su lepotu za r ugobu. Kao sto su ocevi ginuli. i. prema tome kolik o je u srcu drago. Te pe sme imaju realnu osnovu. u njenoj sadrzini jasno se razli kuju dva dela: prvi deo cini stvarni zivot sa malo srece i sa mnogo patnje. morala je sama da se stara o deci. drago za nedrago.pominje se majka. pocasnice (ili pripevi uza zdravice). snahe svadjalice. a roditelji su isli prema blagu. zetovi smetenjaci. Ali je mnogo vise takvih pesama u kojima je rec o majci koja zivi pored dece. spasovdanske).). poslenicke pesme (zetelacke.svojim carovanjem: "Car ti bijah dok djevojka bijah. tuguje za decom i umire od zalosti. U stranoj sredini. nije velike promene trpela ni narodna lirika: mnoge pesme (narocito one koje su bile u vezi sa obre dom) prenosene su s kolena na koleno onakve kakve su bile u irevnosti ili nesto preinacene.

rastavila i milo i drago'. još su viša gradu vrata. lepseg.k ao. obicno mislimo na junack e pesme. i u slikovitom. Str.rala na decu. 5 ANĐA KAPIĐIJA Visoko se soko vije. 123 i 124. sto tek treba da dodje. 121. Str. 2009. 6 VILA SVE ZNA Sinje more i dubine tvoje! .otporni duh ispoljava o se i u sitnijim prilikama svakidasnjeg zivota. sve sto se da za misliti.u onim prilikama. Ali nije samo u tome lepota nase narodne lirike. na megdane. a zvezdama nakitila. Kad govorimo o otpornom duhu naseg naroda u proslosti. 122. Koliko stege u kojima su se ljudi mucili i nekako ziveli. za njim ide košutica. istaknuto je sve sto je lepo i raskosno. Anđa im je kapidžija: suncem glavu povezala. putak da mu je. i u jedrini i zvucnosti jezika. mesecom se opasala. na primer. u pesmi Smrt Omera i Merime. Medjutim . Mnogo naselje u nasoj zemlji moglo bi da kaze isto ono sto u pesmi govori Sarajevo . pun ijeg. i ko zna kad. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. Ta crta je karakteristicna i veom znacajna. 05:15:39 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić JELEN I KOŠUTA Jelenak mi goru lomi. raznolikom i pol etnom umetnickom izrazu. covecnijeg zivota . samo u uobraziji. Mnogo puta kroz kletvu i podsme h. Sklonjeo je sve sto je ruzno i bedno. Str. Njena je lepota i u snazi i kva litetu emocija. Ono sto se zeli. tek drug da mu je. isto toliko verno prik azana je i pobuna protiv skucenosti. prikazano je tako kao da je vec tu.sasvim logicno . najvecim delom. I kad covek shvati stvarni znacaj ovog nestvarnog sjaja u tami ljudskog zivota.da ga je 'kuga pomorila. na bitke. pomorila i staro i mlado. Ne srecni ljudi vole da ulepsavaju i zemlju i sebe. onda su mu potpuno jasni i cisto mitoloski motivi iz oblasti vilinskog carstva i cvrsto drzani i svecano izvodjeni obredi. No pobuna protiv ruzne stvarnosti dostize vrhunac u stvaranju novog. kao da ga ljudi vec imaju i uzivaju u punoj meri. a katkad i kroz gotovost da se radije umre nego primi neprihvatljiv zivot . To je idealizacija narocite vrs te.

najbolji junaci?" Vila konju tio progovara: "Konjic ljeljen. moj po bogu brate. oženjen sam." Al' govori sa grada divojka: "Ja ne gledam da ti mene ljubiš. sa grada divojko! Biser trunim. Gledala ga sa grada divojka. u magli se soko vije. uzet te ne mogu. nasred neba najviše visine. čim li ih napajaš?" Al' govori okovan delija: "Ne pitaj me. to se soko više vije.Niko tebe preplivat ne more." Str." Str. po bogu sestrice. đe su moru najviše dubljine? Đe li nebu najviše visine? Đe li. samo kamen do kamena. 7 KOLO I SOKO Ibar voda nema broda. veće vila na konju ljeljenu. ljubit te ne mogu. suze ronim. Sarajevke najbolje djevojke. sokolove pojim. Iz kola se magla digla. Ercegovci najbolji junaci. 6 i 7 VOZILA SE Vozila se po moru galija. vilo. sokolove hranim. što ga oni više mame. već te gledam da te nešto pitam: čim ti svoje sokolove hraniš. vilo. po kamenu bosilj raste. Mamiše ga mlađi momci na njihove britke nože. vilo. po bosilju kolo igra. nit' te gledam da me mladu uzmeš. nasred mora najdublje dubine. . nasred polja najšire širine. sa grada divojko? Okovan sam. al' govori okovan delija: "Što me gledaš. najšire širine? Na kom polju najviše bojište? Đe su. na Kosovu najviše bojište. u ruci mu siv-zelen sokole. Konjic vili tio progovara: "A ti. Mamiše ga nevjestice na svilene maramice. u kljunu mu dva zrna bisera. čim li hraniš. u njoj sjedi okovan delija.

putem bi mu bosiljak sijala. jedno oko!" Devojka mu odgovara: "Stan. devojko. 2009. nego momče i devojče. nejaka niko da je bere. po mirisu više neg' po suncu. što ga one više mame. mlado momče. a nosi fesak nad oko. te plete kosu široko. što ga one više mame. od roda se podlomila. Mamiše ga udovice na srebrne tkaničice. 05:16:31 ** LJUBAVNE PESME Priredio: Vojislav Đurić ČIJA JE ONO ĐEVOJKA Čija je ono đevojka što rano rani na vodu. to se soko više vije. to se soko niže svija. to se soko više vije.što ga one više mame. stranputice rumene ružice. Str. 21 STIDNO MOMČE I MILOSTIVO DEVOJČE Višnjičica rod rodila. rožmarin miriše. krilima im hlad činjaše. Str. a brodi vodu duboko. Stidnje momče neg' devojče. 7 i 8 IZGLEDANJE DRAGOGA Vjetar piri. pričekaj. nek mi dragi po mirisu dođe. 8 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 13. uzdiže skute visoko? Str. Mamiše ga devojčiče na zlaćene ogrlice. ispod stida progovara: "Daj. dok mi majka za breg zađe: . čini mi se da moj ide dragi! Da ja znadem otkuda će doći. te im pada na ramena.

. 35 DJEVOJČINA KLETVA Ljubilo se momče i đevojka pod granama i perjem od borja. voda t' odnijela! Đeteljino. gledala ih tica lastavica savrh grane borja zelenoga.. još za godinu! Pusti puti zatvoreni od Rumelije. moju majku s njim' ne ostavila.biće tvoja oba oka. b'jele ovce svojim čobanicam'. stara majka svojoj ćeri dragoj. draga. đeteljina ovcam' bijelijem. a ja nemam s kim. oro te izio! Zelen bore. . ja ga ne čujem!" "Ne mogu ti. doći. vrani konji turskoj đeci maloj. suša t' umorila! B'jele ovce. Skender-beg ih zatvorio. oganj t' izgorio! Crna zemljo. gora zeleni. oba oka i — devojka. dragane! U bašti mi zumbul cvati. zaklali vas vuci! Čobanicu obljubili Turci! Vrani konji da bi pocrkali! Tursku đecu kuga umorila." Str. tuga golema!" bulbul – slavuj Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska Str. bor zeleni onoj zemlji crnoj. i gora se s listom sasta. na zumbulu bulbul pjeva. Stade kleti lijepa đevojka: "Lastavice. trava raste. Paun pase. turska đeca đevojčinoj majci. ja ga ne berem. paša robi. 37 PAUN PASE. hoće da robi! Tuga mori. Imam dragog na daleko. pa mu jadna poručujem: "Dođi. čobanice konj'ma i volov'ma. poviđela boru zelenome. u tuđoj zemlji. crna zemlja travi đeteljini.

37 i 38 ALASIMA (RIBARIMA) Sve se njive zelene. ženo. mužu. na tvome konju alatu. ispeci mi šarku koku. Str. a što mi ti je?" "Jao. traži mi leka: dozovi mi nerotkinju. udaje! Duge su noći jesenje. lele. mužu. koja ne rodi. a morune vlače. mali Carigrade. u meanu gledi. žena u krevet: "Jao. te su rumene. lele. ženo. Jovane! Tvoje se drago udaje. dobro ti bijaše! . na tvoju tešku sramotu. Čunovi mu vodom plove. mužu. ne bilo njojzi veselje! A dulji danci ljetosnji. umreti oću!" "Jao. 113 PJESMA UŽIČKA O. rumene? Vino piju. da umesi pogačicu triput sejanu. papar zoblju. mužu. mužu. bili joj časi žalosni!" Str. kad muž ide sa oranja. a ispolci zveče. Kad muž ide na oranje. 113 KARLOVČANIN I KARLOVKINJA A što su mi Karlovkinje bele. a alasi jedu. Kada oni sve ovršu. kečige mu njivu oru. i petlića bez repica. mužu. somovi mu žito seju. da što ću ti ja?" "Jao. živa željo. a jesetre žanju. Uzice. dok bijaše. majko. živa željo.mene s mojim dragim sastavila!" Str. linjaci mu slamu dele. 37 JOVAN I MAJKA MU Budila majka Jovana: "Ustaj se gore. žena u krčmu. donesi mi kondir vina od tri godine!" Str. a alaske crne. koji ne peva. kesege mu kolo vode a grgeči glede. glava me boli!" "Jao. koja ne nosi." A Jovan majci govori: "Neka se. alas kapu nakrivio. a štuke mu vršu. lele.

Izdaje i uređuje: Jovan Jovanović Zmaj N A R O D N E P E S M E 4. Ko će tebi svate dočekati? Ko će tebi konjma zopcu dati? A ko li ti svate darivati?" — Moj će babo svate dočekati. Ej. prokleta devojko. dušica mu raja ne vidila. 6. sve se pušiš — kan' da šljive sušiš. goru jeo s lista vodu pio. studen kamen pod glavu metao!! . od pomame u goru otiš'o. od zumbula i od karanfila. kroz kosti mu pelen trava rasla a kroz usta gorka čemerika za šta mene i tebe zavadi. zemljica mu kosti izmetala. Str. Već mi rasti širom u širinu! Pod tebe će čudni svati doći: Sedam kralja sa sedam zemalja. Rasti bolje moj zeleni bore. I carica od Prizrena grada! Ona misli niko je ne sluša.Kroza te se proći ne mogaše od ćošaka i od ćepenaka. Moja sestra zopcu konjma dati Ja devojka svate darivati. 118 Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina М 14. Sreto dragu u šećer-sokaku. Bor sadila lijepa devojka. te se pomamio. od dućana i od bazerđana. govori joj i dva i tri puta: šećer-draga. a otkad te beše osvojiše. da Bog da. boru govorila. Ne rasti mi visom u visinu. u leskov se listak zavejao. Godina 1862-1863. Kada tužna mile majke nemam. 11:18:39 ** Javor Novi Sad. ukloni se s puta! Al' se draga ukloniti ne će! Ko je mene s tobom zavadio. od momaka i od devo jaka. Al je sluša prokleta maćija: "Bog t' ubio. 2009. Bor sadila.

kitila rukave.). od žalosti zvati ga ne mogu već ga zovem janje umiljato. Vezeni. u čašu pada. moja nedra a tvoji rukavi. za ručicu voditi. jesam dragi ali za nedraga. svako ga zrno po dukat valja. muško čedo roditi. u okvi ru teme: Narodne pesme. Niko s kraja.7. kun' ga mati i ja ću ga kleti. šareni anđini rukavi. a s'jeda brada . listu za zabavu i nauku. 9. Н о : Srpska lirska poezija о од: Angelina Но 30. srebrna čaša. a to janje ostalo bez babe kao i ja bez tebe jarana. Ne misle se ubiti. Anđa do duvara. pod rednim brojevima. kraj ga pita ko tu Anđu štipa. bez naslova. biser se roni.* Draga moja. jesi l' se udala. Vezla Mara. iznosila na drum pred jarana. (* Pesmu "poslao Živoin Radonjić učitelj u Štitaru u Mačvi") Napomena: Stihovi pesama objavljeni su u Javoru. već se misle uzeti. itaju se trnjinom. 11:01:32 ** N A R O D N E P E S M E BISERNA BRADA Biserna brada. ide Jela prtinom. Leći će leći Niko momče mldo. a mati je klela. 4. sadaću joj reći ko će na nji leći. (Još neštampane. 8. 2009. od milosti tvoje ime dala. tamnica mu moj nedra bila. za nedragim i čedo rodila. Ide dragi doljinom. Mara vezla.

V u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica. III u zdravlje domaćinovo. a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama.Ova pesma se nalazi u I Vukovoj knjizi. kao npr. koje svi ugl as pjevaju".tri b'jela grada. pod br. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće: "U Paštrovićima je običaj d a se na svadbama. VI u zdravlje carsko.11 SMF © 2006-2007. . U go rnje čelo ne smije (od sramote) sjesti koji ne zna napijati. Vuk je u Srpskom rječniku zabeležio: "Srbi napijaju kad god piju rakiju ili vino. na svadbi. Simple Machines LLC С од: Јо н Т н . i to: I u slavu božju. II u slavu svijeh svetijeh. a osobito kad su u društvu. među Paštrovskčm pri pjevima uz zdravice.1. VII u zdravlje sofre (cijeloga društva). Osim napijanja ili molitve. na krštenju itd. uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi. Objašnjenje. 113. IV u zdravlje crkovno ili svešteničko." Ljiljana Nikolić • Bosiljka Milić Powered by SMF 1. na krsnom imenu. pije up ravo i samo po sedam zdravica.