OSNOVI KINOLOGIJE

PREDGOVOR

Posle odiuke Skupstine Jugoslovenskog kinoloskog saveza o odrzavanju ispita za

kinoloske sudije oblika i rada pasa, jedinstveno za teritoriju nove Jugoslavije, u organizaciji
Jugoslovenskog kinoloskiog saveza potencirao se veoma stari problem - nedostatak
literature iz koje bi pripravnici za kinoloske sudije stekli adekvatna znanja i pripremili se za
polaganje sudijskog ispita.
Pored postojecih srednjoskolskih i fakultetskih udzbenika, koji svaki ponaosob
delimicno obraduju program ispita za kinoloske sudije predviden "Pravilnikom o strucnom
radu" Jugoslovenskog kinoloskog saveza, bilo je i vise pokusaja kinoloskih radnika da
izdaju ovaj materijal, u celini ili sveskama u nastavcima, sve sa vise ili manje uspeha.
Dali pripravnici nisu uspeli da pokupe dovoljno grade, ili nisu dovoljno proucili, tek
nivo prikazanog znanja na teoretskom delu ispita nije godinama zadovoljavajuci.
Da bi se ova problematika otklonila, Predsednistvo Jugoslovenskog kinoloskog saveza
odiucilo je da materijal koji je u vidu skripla bio objavljen, po odrzanom seminaru za
kinoloske sudije, odrzanom 1975 godine na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, i koji u
potpunosti obraduje program ispita za kinoloske sudije, priredi, ilustruje i ponovo objavi.
Priprema materijala i odabir ilustracija povereni su kinoloskim sudijama Dipl.vet.
Draganu Janjicu i Miodragu Zivicu. Koristimo priliku da se zahvalimo kinoloskom sudiji
Obradu Dokicu koji je stavio na raspolaganje ilustracije iz svoje knjige "Nemacki ovcar".
Nadamo se da ce ova knjiga u potpunosti pruziti dovoljno znanja miadim kinoloskim
sudijama a ispitanim kinoloskim sudijama sluziti kao dobar udzbenik. Takode se
preporucuje i svim kinoloskim entuzijastima jer je pored lakog teksta dovoljno ilustrovana te
je materija pristupacna i sirem krugu kinologa.

ZABELESKE O USTROJSTVU KINOLOSKIH ORGANIZACIJA U SVETU I

KOD NAS

U celom svetu, svi narodi imaju pse. Gaje ih, koriste za razlicite svrhe, pa prema tome,
javlja se potreba da se na neki nacin udruzuju cak i u primitivnim sredinama.
U africkoj drzavi Mali i susednim drzavama oko Sahare gaje arapske hrtove "slugi".
Zenke svode na minimum, a uglavnom uzgajaju muzjake. Samo privilegovani - plemstvo -
imaju najbolje pse. (Prema kazivanju Zdravka Pecara, ambasadora SFRJ u Maliju, koji je
prvi doneo te pse u Jugoslaviju). Kinoloske organizacije danas postoje u celom svetu, na
svim kontinentima.
EVROPA JE NAJORGANIZOVANIJA, zatim obe Amerike. U Aziji i Africi postoje
nacionalne kinoloske organizacije, ali ne i u svim drzavama.
Kinoloske organizacije Engleske, Nemacke, Francuske, SAD najstarije u svetu. Neke
su stare vise od 150 godina.
 Prva kinoloska drustva - klubovi - okupljala su ljubitelje i odgajivace pojedinih rasa ili
grupe rasa. U pocetku se radilo gotovo iskljucivo o nacionalnim rasama. Na primer, u
Nemackoj: klub ljubitelja nemackih ovcara, u Engleskoj, klub ljubitelja poentera itd.
Docnije se javljaju klubovi vlasnika (odgajivaca ljubitelja) drugih rasa, bez obzira sto
ne pripadaju toj zemlji. (Klubovi ljubitelja pticara svih rasa, ili grupa rasa). To su ustvari bila
drustva gradana koji su se udruzili da bi zajednickim snagama radili na unapredenju rase
koju gaje i vole, da bi izabrali plemenjake i priplodne kuje, da bi se ispomagali - potom da bi
priredivali izlozbe i takmicenja.
Vecina tih klubova u to vreme delovala je nezavisno jedni od drugih, cak
antagonisticki. Svako je voleo svoju rasu velicao je, a podcenjivao drugu. (Takav mentalitet
moze se i danas zapaziti i kod nasih ljudi, nazalost).
Klubovi se najpre udruzuju u svenacionalne klubove na pr. nacionalne unije klubova
pticara (sa podruznicama) i sl., a zatim se ponegde stvraju nacionaini savezi klubova. Tu
nema pravila ni sema. Ljudi se udruzuju kako smatraju da je najcelishodnije.
U druogoj polovini XIX veka dolazi do veceg zblizavanja i u medunacionalnim
odnosima, do zblizavanja kinoloskih organizacija susednih zemalja.
Svaki klub, svaki savez propisivao je normative za svoje rase. Cak su propisivani
normativi i za rase koje ne pripadaju toj drzavi. Iz tih i takvih normativa proizilaze docnije
standard!.

Kinoloske organizcije postaju sve mocnije, mnogobrojnije, cvrsce pa postoji ptoreba da

se stvori jedna medunarodna organizacija, koja bi omogucila jedinsteveno delovanje,
ujednacavanje kriterijuma i medunacionainu saradnju.
Godine 1911. u Parizu, predstavnici kinoloskih saveza Belgije, Nemacke, Francuske,
Holandije i Austrije - osnivaju Medunarodnu kinolosku federaciju FCI.
Godine 1912. - Spanija i Italija pristupaju FCI, kao redovni clanovi.
Za vreme Prvog svetskog rata FCI se raspada, prestaje s radom.
Godine 1921. na inicijativu francuskog i belgijskog kinoloskog saveza FCI se obnavlja.
Medu obnavljacima nema organizacije Nemacke i Austrije. Ove dve zemlje pristupaju FCI
tek 1934. godine.
Jugoslovenski kinoloski savez (Jugoslovenska kinoloska zveza) osnovan je 1924.
godine u Ljubljani. Godine 1928. relativno uspostavlja vezu sa FCI (kao staini posmatrac).
Sledece godine 1929. JKS postaje pridruzni clan FCI, redovni clan postaje 1936. godine.
Godine 1939. FCI ima 48 clanova. Te godine je za potpredsednika izabran tadasnji
predsednik JKS dr Ivan Lovrencic. Po Statutu FCI koji i danas sadrzi tu odredbu -
potpredsednik je sledece godine predsednik FCI. Kako je FCI prestao sa radom 1940. zbog
II svetskog rata, tako je dr Ivan Lovrencic vrsio duznost predsednika FCI od 1949, kada je
FCI nastavila s radom.
Predsednik FCI bio je i Milos Carevic - 1957/58. (Skupstina PCI na Bledu), Carevic je
bio ministar u vladi SR Srbije, istaknuti funkcikoner u lovackoj organizaciji Jugoslavije i
veliki pobomik za afirmaciju Jugoslavije u kinoloskom svetu.
U svetu postoje jos dve mocne kinoloske organizacije koje nisu clanice FCI ali saraduju
sa FCI. To su:
 - Americki kenel klub - osnovan 1884. - usiovni clan FCI. Mocna organiazcija, sa
velikim brojem rasnih pasa. Intenzivno radi. Na pr. u rodovnu knjigu upisano oko 130.000
pasa labrador-retriver.
-Engleski kenel klub - osnovan je 1873. Pridruzni clan FCI. Mocna, ali dosta
konzervativna organizacija. Na pr. karantin za pse koji se uvoze u Englesku traje * sest
meseci. Godisnje se u Engleskoj odrzi i po 2.000 izlozbi. Rodovnik pasa iz ovih organizacija
priznaje se u FCI. Rodovnici zemalja koje nisu clanice FCI inace ne priznaju se.
Ako na rodovniku iz inostranstva nema naznake FCI, taj rodovnik je odmah sumnjiv.
Treba izvrsiti proveru u kancelariji KSS ili kod JKS.
Standarde propisuje nacionaini savez za svoju rasu (na pr. JKS za sarplanince) a taj
standard prolazi kroz Komisiju za standarde. FCI, koji ih kao medunarodne (svoje)
distribuira svim zemljama clanicama i one su duzne da ih se pridrzavaju.
Niko nema prava da zahteva izmenu standarda za tudu rasu.

FCI dodeljuje titule prvaka u lepoti ili u radu. 0 usiovima, sta je to CACIB govoricemo
dmgi put.
Kad ne bi postojala jedna ovakva medunarodna kinoloska organizacija u kinologiji bi
zavladao galimatija. Mi smatramo da je FCI neophodan.
Postoje i takozvane disidentske - otpadnicke organizacije: Medunarodna kinoloska
unija - UCI u koju su udruzene disidentske kinoloske organizacije pojedinih zemaja, koje ne
priznaju legalan nacionaini savez. Ima ih u Nemackoj, Belgiji, Francuskoj itd.
Organizovan kinoloski rad u Jugoslaviji, najpre se javlja u Sloveniji. God. 1907.
osnovano Slovensko lovacko drustvo, koje ima kinolosku sekciju i u svom statutu posebnu
paznju posvecuje lovackim psima. Statutami zadatak: staino raditi na uzgoju cistokrvnih
lovackih pasa.
Prve utakmice pticara odrzane su u Maribom 1911. i Ljubljani 1913.
Drustvo ljubitelja pticara 1921, Klub ljubitelja sportskih pasa 1922, Klub ljubitelja
brakova 1924, Jugoslovenski klub ljubitelja jazavicara i terijera 1926. i Klub ljubitelj a brak
jazavicara 1929.
U Zagrebu 1930. Kinolosko drustvo a u Beogradu 1931. kinolosko dmstvo "Beograd",
najpre se zvalo Kenel klub "Beograd". Oba drustva bila su opsteg tipa, ali uglavnom se
radilo o lovackim psima. Oba drustva osnovao je artiljerijski pukovnik Dragomir
Nikolajevic, odgajivac poentera. U Novom Sadu 1937., u Srbiji (Beogradu, Kragujevcu)
gajeni su poenteri vec krajem XIX veka.

POREKLO I ODOMACJVANJE PSA

Postoje vrlo razlicita misljenja o tome od koga, odnosno od kojih divljih predaka potice
domaci pas. Neslaganje u misljenjima su svakako nastala iz objektivnih teskoca koje se
suprotstavljaju resavanju ovog pitanja. Objasnicemo samo neke od tih teskoca koje se
odnose: na vreme odomacivanja, promenljivost psa u toku i posle odomacivanja kao i
raznolikost shvatanja pojma rase. Tek posto se upoznaju ove teskoce moguce je lakse
objasniti i shvatiti raznolikosti gledista koja postoje o poreklu psa.
 Psa svi danas smatraju prvom odomacenom zivotinjom. Vreme njegovog odomacivanja
nemoguce je tacno odrediti. Zbog toga jedni smatraju da je pas odomacen 8-5.000 godina
pre n.e. dok dmgi smatraju da je do ovog prvog obelezja civilizacije ljudskog drustva doslo
jos ranije, negde izmedu 16.000-6.000 godina pre nase ere ili u periodu prelaza iz doba
neglacanog u doba glacanog kamena. Vec prva teskoca u objasnjenju porekia psa lezi u tome
sto niko ne moze sa sigumoscu da tvrdi kako su divlje vrste, za koje pretpostavljamo da su
predci danasnjeg psa, vec tada bile izdiferencirane (tj. u kojoj su se men medusobno
razlikovale), da bi se moglo tvrditi od koje izmedu njih potice domaci pas.
Po zooloskoj klasifikaciji pas pripada vrsti Canis, rodu Canida (mesojeda) porodici
Carnivora (mesozdera),.

Vrlo je interesantna hipoteza

koju iznosi G.M. Vevers o
evolucionom razvoju porodice
mesozdera. Po toj hipotezi svi
mesozderi nastali su od jedne davno
izumrle zivotinje nazvane Miacis, koja
je zivela u periodu eocena. Ova
zivotinja koja je zivela po drvecu, imala
retraktivne nokte (kao u macke), rep
vrlo dug skoro iste duzine tela i bila
velicine danasnje macke.
Diferenciranjem i evolucijom od
ove vrste nastali su u vremenu od
20-30 miliona godina pre nase ere
razliciti oblici i vrste. U torn
dugotrajnom evolucionom periodu, a i posle njega, javljali su se kao prapreci danasnjih vrsta
u rodu Canis-a, razliciti oblici (Dijaphenus, Scynodictis, Cynodezmus, Tomarktos) i u
razlicitim geoloskim periodima pocev

od Oligocena, zatim tokom Miocena, Pliocena, Pleistocena do danasnjeg novijeg -

recentnog geoloskog doba. Najzad, u periodu Pleistocena (1,000.000 godina pre nase ere)
javile su se divlje vrste Canis. U rodu Canis postoje sest vrsta (Canic vulpes - lisice, C. Cyon
Dohle - vrsta divljih pasa Istocne Azije, C. Thous - sakal Juzne Amerike, C. Chacal -
razlicite vrste sakala Evrope, Azije i Afrike, C. Lupus - razlicite vrste vukova seveme
zemljine hemisfere i C. Familiaris - domaci pas). Za prve tri vrste (lisica, americki i evropski
sakal svi se danas slazu da nisu imale uticaja na postanak domaceg psa, dok su misljenja
podeljena u tome da li je vuk jedini diviji predak ili su i vuk i sakal preci domaceg psa.
Teskoce u odredivanju porekia psa leze i u tome sto mi ne mozemo sa sigumoscu tvrditi
koje su vrste Canis-a bile vec jasno izdiferencirane u doba pripitomljavanja psa i da li mozda
nije postojao jedan slican zajednicki predak vuka, sakala i domaceg psa od koga bi sve tri
vrste mogle da nastanu.
U toku domestikacije psa ustanovljeni su razliciti varijeteti domaceg psa. Svi oni su
opisani na osnovu rekonstrukcije nadenih lubanja otkrivenih u razlicitim periodima razvoja
ljudskog drustva (neolitikum, bronzano i gvozdeno doba). To su sledece pra rase: Canis f.
palustris - pocetno doba glacanog kamena, C.f. Spaleti - kraj neolitika pocetak bronzanog
doba, C. f matris -bronzano doba, C. f. intermedius - gvozdeno doba. Pitanje da li od ovih
odomacenih prapredaka vode poreklo danasnje rase i koje su to rase, tesko je sa sigumoscu
tvrditi. Moguce je da su one nastale od jednog ili drugog ili zajedno od vise poznatih
domacih prapredaka danasnjeg psa.
Vrsta domaceg psa je primer vrlo velike varijabilnosti - promenljivosti (sto je osobina
svih zivih bica) -a koje su varijabilnosti coveku posluzile za stvaranje pojedinih danasnjih
rasa. Varijabilnosti koje danas zapazamo dovele su do tako velikih morfoloskih, psiholoskih
pa i fizioloskih razlika u odnosu na divljeg pretka da se na prvi pogled sa pravom mozemo
pitati da li ove jedinke uopste pripadaju jednoj zivotinjskoj vrsti. Te promene, nastale u
periodu odomacivanja psa nazivaju se domestikacijske promene. One su ustvari razlika u
gradi, izgledu i osobinama vuka i psa. Svrstavaju se u tri grupe promena:
morfoloske, fizioloske i psiholoske domestikacijske promene. Navescemo samo
najvaznije.
Promene u velicini i tezini. Bemardinac, mastif, nemacka doga i dr. su znatno vece i
teze, dok su pudia, cuhuahua, patuljasti pine i dr. znatno manje i lakse od vuka.
Promene u obliku glave su vrlo velike. Hrtovi imaju duge i uske glave, vrlo duge
njuske. Buldozi, mops i dr. imaju vrlo kratku i siroku glavu sa kratkim licnim delom ili
skoro bez njega (pekinska pudia) skracenje gomje vilice (bokser i dr.).
Duzina i oblik usiju su znatno izmenjeni. One mogu biti vrlo duge i visece (koker, sent
hubert, i dr.). Duge, uspravno nosene i siljate (nemacki ovcar), zaobljenih vrhova (francuski
buldog) itd.

Duzina repa moze da bude znatno veca nego u vuka (nemacka doga) ili da je sasvim
kratak ili ga uopste nema (epanjel breton i dr.).
Kratkonoznost je izrazena u mnogih rasa (jazavicari) kao i dugonogost (hrtovi).
Duzina diake je vrlo razlicita. Ona moze da bude vrlo duga i da prekriva celo telo
(komondor, bobtail i dr.), kratka (poenter i dr.) ili da je skoro nema (meksicki pas golac).
Kovrdzavost i talasavost diake su domestikacijske morfoloske promene koje susrecemo
u mnogih rasa pasa.
Pigmentacija koze i vidljivih sluzokoza je cma u vuka, a u psa moze bid cma, mrka,
zuta ili bez pigmenta (albino). Boja diake u vuka je divlja sa zonaino (prstenasto) obojenom
diakom. U psa ona se javlja u svim mogucim nijansama jednobojnih, dvobojnih, visebojnih,
sarenih, tigrastih, prskano razasutih boja i nijansa boja.
Fizioloske domestikacijske promene cine da je pas postao diestricna zivotinja tj. kuja se
pari dva puta godisnje, dok vucica samo jednom. Takode pas je postao omnivor (svezder)
iako je poreklom i gradom organa za varenje kamivor (mesozder). Njuh u pojedinih rasa
pasa (poenter i dr.) postao je izostreniji nego u vuka, dok mu je vid losiji. Osnovna
psiholoska domestikacijska promena odrazava se u legendamoj privrzenosti psa coveku dok
je vuk divalj i kloni se coveka. Neke rase pasa postale su "inteligentnije" (policijski psi,
francuske pudle) i vrlo Iako se obucavaju.
Sve ove navedene osobine i razlike su karakteristicna rasna obelezja pojedinih
danasnjih rasa pasa. Pojam rase kao i vreme pocetka stvaranja rase novijeg su datuma. Broj
danas postojecih rasa (oko 340) ukazuje da velike varijabilnosti, nasledem ustaljene, daju i
dalje danas odgajivacu mogucnosti da kombinacijskim ukrstanjem stvara nove rase domaceg
psa.
Poznavajuci, a ne upustajuci se u detaljno objasnjenje svih osobina psa i razlika sa
vukom i sakalom, kako morfoloski tako bioloskih i psiholoskih, danas se uglavnom smatra
da je vuk (Canis lupus) rodonacelnik domaceg psa. Pored velike bioloske srodnosti
(plodnost bastarda, i druge bioloske osobine) pas ima i izvesne zajednicke karakteristike u
gradi I. kutnjaka (molara) sa vukom a ove osobine u gradi zuba ne postoje u sakala. Smatra
se da su razlicite vrste vukova seveme zemljine hemisfere mogle da budu, bilo istovremeno,
bilo u razlicitim periodima, odomacene na razlicitim mestima pomenutog podrucja zemlljine
kugle. I posle domestikacije - odomacivanja ne moze se sa sigumoscu iskljuciti mogucnost
da su postojala tzv. povratna ukrstanja sa vukom i sakalom i na taj nacin da je bio omogucen
uticaj i jedne i druge vrste divljih Canida na danasnjeg psa, te iako je njegovo poreklo
(domaceg psa) monofiletsko tj. da police samo od kurjaka, ipak je mogao da postoji uticaj i
sakala kao jednog od razlicitih vrsta ovog roda.
Nije moguce tacno znati kako i zasto se vuk pripitomio i kasnije i udomacio.
Pretpostavlja se da je vuk ziveo u okolini covekovih naseobina da bi koristio otpatke hrane
koju je covek dobijao od ulovljene divljaci. Pracovek je jeo skoro samo meso oko cevastih
kostiju (udova) ubijene divljaci. Meso sa dmgih delova tela nerado je jeo pa ga je bacao.
Vuci su u tim otpacima nalazili hranu. Vuk je kasnije pratio coveka i u lovu, gde bi divljac
koju je covek ranio, njuhom pratio i progonio da bi se lakse domogao plena i hrane. Covek
je verovatno zapazio ovu osobinu vuka da pronalazi ranjenu divljac, pa je svesno
pripitomljavao miade vucice koji su se, verovatno, kroz brojne generacije potomaka i
odomacile.
Medutim, treba istaci da domaci pas, iako prva i najstarija odomacena zvotinja,
relativno Iako podivlja, ako zato postoje usiovi. Naime, ukoliko pas izgubi svog gospodara i
zastitnika, on uspeva da se "snade" u prirodi. Tako se tumaci postojanje dingo-a, divljeg psa
Australije.

OSTEOLOGIJA PSA

Osteologijaje nauka o proucavanju kosturapsa.

Kosti se stvaraju postepeno i srazmemo prema razvoju drugih organa. Posto se u utrobi
majke na odredenim mestima stvaraju organ!, misici, krvni sudovi i nervni sistem, obrazuju
se i mesta na kojima ce se pojaviti kasnije i kosti. Postepen razvoj kostiju omogucuje
pravilan razvoj nekih organa, jer prerano obrazovane kosti smetale bi razvoju organa.
Kosti nastaju talozenjem mmeralnih soli u vezivnom tkivu i u rskavici tj. okostavanjem
ovih tkiva. Vecina pljosnatih kostiju glave nastaje okostavanjem vezivnog tkiva jos u utrobi
majke. Kod novorodencadi nalazimo i jedan deo kostiju glave koji ne okostava u utrobi
majke. To je takozvana medutemena kost. Vecina ostalih kostiju nastaje okostavanjem
rskavice.
Sve kosti u telu psa povezane su medusobno (sem kosti u polnom udu) i cine kostur.
Kosti su najcvrsci delovi tela. Specificna tezina kostiju je veca od vode i zato one tonu u
vodi. Kosti se sastoje iz organskih i neorganskih jedinjenja. Jedna trecina tezine kosti su
organske materije, a dve trecine su neorganske materije. Kosti miadih pasa sadrze vise
organskih materija, kod odraslih pasa kosti sadrze vise neorganskih materija pa su zato krte i
lakse se lome. Od neorganskih materija najvise ima kalcijuma - 85%, trikalciumfosfata,
kalciumkarbonata, magnezijuma, itd.
Spolja je kost glatka i to se zove kompaktna masa. Unutar kosti se nalazi sunderasta
masa i ona je ispunjena kostanom srzi. U unutrasnjosti kosti se nalazi jedna supljina u kojoj
se nalazi veca kolicina kostane srzi. To je samo u cevastim kostima nogu.
Kostana srz moze biti crvena i zuta. Crvena kostana srz se nalazi u svim kostima ploda,
a kod odraslih zivotinja se nalazi samo u kratkim i pljosnatim kostima, kao i u krajevima
nekih dugih kostiju. U crvenoj kostanoj srzi koja se nalazi u sunderastoj masi kosti stvaraju
se crvena krvna zmca. Zuta kostana srz se uglavnom nalazi u velikoj supljini cevaste kosti,
kod odraslih pasa. Zuta kostana srz sadrzi veliku kolicinu masti (oko 96%) i kod gubitka
masti iz organizma, mast se gubi i iz kostiju.
Kosti su spolja prekrivene pokosnicom, sem zglobnih povrsina koje su prekrivene
zglobnom raskavicom. Pokosnica je sastavljena od spoljasnjeg i unutrasnjeg sloja. U
spoljasnjem sloju se nalaze krvni sudovi i nervi koji hrane i mervisu kost, a unutrasnji sloj se
sastoji od specificnih celija koje imaju ulogu da podpomognu rast kostiju i zarastanje kod
preloma kosti. Krvni sudovi iz pokosnice ulaze u kostanu srz preko malih otvora.

LOllopatica

STsstopalo
PRpprsti
 PRSTI

Slika 1. Slicnosti i razlike izmedu kostura coveka i psa U mnogim

aspektima zapazaju se slicnosti u ali dve su osnovne razlike u kosturu coveka
i psa:
bpatica je kod coveka pos+av^ena od pozadi dok je kod psa sa strane.
Prime+no je da covek hoda na celom s+opalu dok pas hoda na onom delu ko|i
bi kod coveka odgovarao prstima i prednjem delu stopala.

Sve kosti su medusobno povezane ili pomocu pokretne ill nepokretne veze. Nepokretne
veze su najcesce na glavi. Kosti lobanje su tako medusobno povezane da je onemoguceno
njhovo pokretanje. Ove veze zovu se savovi.
Pokretne veze su zglobovi. Zglob cini pokretnu vezu izmedu dve ili vise kostiju cije su
dodime povrsine presvucene zglobnom rskavicom, a njihovi krajevi su povezani pomocu
zglobne caure koja je od vezivnog tkiva. Izmedu zglobne caure i zglobnih povrsma se nalazi
supljina tzv. zglobna supljina. Unutrasnji sloj zglobne caure luci jednu tecnost koja ima
ulogu da premazuje zglobnu rskavicu cime je spreceno da se kosti medusobno tarn, vec
ovako klize jedna preko druge zahvaljujuci ovoj tecnosti i zglobnoj rskavici. Zglobna caura
se hvata oko ruba zglobne povrsine. Na vecini zglobova se nalaze i posebne veze - ligamenti.
Oni se pruzaju od jednog do dugog kraja susednih kostiju i sluze za bolje
ucvrscavanje zgloba. Zahvaljujuci pokretljivosti kostiju u zglobu time su omoguceni razni pokreti kao
sto su: savijanje, ispruzanje, okretanje, odmicanje, privlacenje telu, ali u odredenom pravcu.
Prema obliku, kosti psa se dele na:
duge kosti, kratke i pljosnate
kosti. Prema mestu gde se nalaze
dele se na:
kosti glave, turpa i kosti
nogu. Duge kosti obicno su na kraju
zadebljale. Takva je kost podla-ktice,
nadkolenice.
Pljosnate kosti

su kosti glave, 1. donia

vilica, 2. gomja vilica, 3.
tobanjsko ceoni deo glove, 4.
vratni lopatica, grudna kost prs(enovi, S.kicmeni prinjenovi grudnog dela
teda. 6. kicmeni i dr. One se sastoje iz prs^enovi slabinskog dela, 7. kariicna
kost, 8. repni prsjenovi dve cvrste kostane 9. kariicno butni zgtob, 10. butna
kost, 11. casica, 12. koleni zglob, ploce izmedu kojih se 13. golenica 14.
lisnjaca, 15. skocni zgtob, 16. kosti zadnjeg dosap(a, nalazi manja kolicina
17. kosti zadnje Sape, 18. lopotica, 19. rameni zglob, 20. nadlaktica,
2). laka+ni zgbb, 22. zbica, 23. lakatna kost, 24. underaste mase. K
kosti sap^a, su iste
25. kosti do5ap(a, 26. kosti sape, 27. grudna test, 28. prava rebra. duzine,
visine i sirine.
29. vita (lazna) rebro To su kosti na
petnom zglobu i kosti prednjeg saplja. One se sastoje iz sunderaste mase, a spolja je
tanak sloj kompaktne mase. Smatra se da pas ima ukupno 256 kostiju, od cega je 56
nepamih.
Kosti glave
Kosti glave sastoje se vecinom iz pljosnatih kostiju, koje obrazuju lubanjsku supljinu
glave u kojoj se nalazi mozak. Sve kosti glave, sem donje vilice i jezicne kosti, su
medusobno povezane savovima, koji kod starijih zivotinja okostaju. Donjovilicna kost je
povezana sa slepoocnom kosti pomocu donjovilicnog zgloba, dok je jezicna kost vezana za
slepoocnu pomocu rskavice. Vecina kostiju glave nastala je okostavanjem vezivnog tkiva, te
usied toga u miade stendadi nalazimo jos medutemenu kost. Neke pljosnate kosti glave
odiikuju se time da se izmedu njihove spoljasnje i unutrasnje ploce nalazi supljina. Ove
supljine se zovu sinusi (ceoni sinus, gomjovilicni). Sinusi su nastali na taj nacin sto su se
spoljasnja i unutrasnja kostana ploca postepeno

udaljavale jedna od dmge, a sunderasta kostana masa je postepeno nestajala. Te supljine

su ispunjene vazduhom jer su povezane neposredno (direktno) ili posredno (indirektno) sa
nosnom supljinom.
Sve kosti glave delimo na kosti lobanje i kosti lica. Kosti lobanje su:
ceone, temene i slepo-
ocne kosti koje su pame, a
nepame su medutemena,
potiljna, klinasta i sitasta kost.
Kosti lica su:
sekuticne nosne,
gomjovilicne, suzne,
jagodicne, nepcane, krilaste,
donjovilicna, kosti nosnih
uvojaka koje su pame, a
nepame kosti su

® ®
Slika 3. Kosti glave
a) 1. nosna, 2. sekuticna, 3. gomjoviticna, 4. donja vilica, 5. jagodicna, 6. suzn
a, 8. uspravni deo nepcane kosti, 9. stepoocna, 10. temena, 11. medutemena
acna,

b) 1. potaiacna. 2. medutemena, 3. temena, 4. deo stepoocne kosti, Jezlcna Kost 1

ona, 6. iagodicna, 7. suma, 8. gomjovilicna, 9. nosna test gomjovihcnoj l (osn
nika), 10. sekuticna test donjovilicnoj kosti se nalaze zubi. Navod
broj zuba u psa - zubnu formulu:

miecni zubi: PM 28 C J

staini zubi: J PM^, MJ Cp 42

3 Miecni zubi se zamenjuju stalnim. Kutnjaci ne postoje kao
3' miecni, nego nicu odmah kao staini zubi. Njih ima po 2 u gomjoj
3 3’

vilici i po 3 u donjoj vilici. Za pse je karakteristicno da sekutici gomje vilice svojim vrhom
malo prelaze vrh donjih sekutica. Zubna povrsina kod pasa je rapava za razliku od drugih
zivotinja.

S obzirom da oblik glave zavisi od duzine kosti, ona moze biti:

- duga, a uzana - dolikocefaini tip
- kratka, a siroka - brahicefalnog tipa
- prelazni oblici - mezaticefaini tip

Kosti nogu
Kosti nogu se dele na kosti prednjih i zadnjih nogu.
Kosti prednjih nogu cine sledece kosti: lopatica, ramena kost, podlakatne kosti, kosti
prednjeg saplja, kosti prednjeg dosaplja, kosti sape. Lopatica je pljosnata, i na njenoj
spoljasnjoj strani se nalazi jedan greben koji se lako moze opipati spolja u pasa. Lopatica je
za tmp vezana pomocu misica. Spoj lopatice sa ramenom kosti cini rameni zglob. Ramena
kost sa podlakatnim kostima cini lakatni zglob. Podlaktne kosti se sastoje iz dve kosti. Jedne
deblje - zbice, i tanje lakatne. Gomji kraj lakatne kosti strci u vidu kvrge. Kosti prednjeg
saplja su poredane u dva reda. U prvom - gomjem redu se nalazi 4 kosti, od kojih su dve
srasle, a u donjem redu se nalazi isto 4 kosti. Kosti prednjeg dosaplja cine 5 kostiju, koje se
zavrsavaju kostima sape. Svaki prst ima 3 clanka, sem prvog koji ima 2 clanka. Kosti
zadnjeg dela u psa, sem kicmenog stuba, su kosti zadnjih nogu i karlicne kosti.

Slika7. Kosti nogu

1. lopatica, 2. rameni zglob, 3. nadlaktica, 4. lakatni zglob, 5. zbica, 6.
lakatna kost, 7. saplje 8. dosaplje, 9. sapa, 10. kariica, 11. kariicno butni zglob,
12. butna kost, 13. casica, 14. koteni zglob, 15. gotenica, 16. lisnjaca, 17.
skocni zglob, 18. dosap^e, 19. sapa,

Kosti zadnjih nogu su: butna kost, casica, podkolenica, skocni zglob, zadnje dosaplje i
kosti prstiju. Kosti karlice su: crevna, stidna i sedna.
Karlicne kosti su vezane za krsnu kost pomocu zgloba. Na karlicnim kostima ima dve
kvrge koje se spolja pipaju, a to su sedna kvrga koja se nalazi ispod cmara i kuk koji se
nalazi sa strane karlice. Krila karlicnih kostiju su strma
i udubljena. Udubljenja su ispunjena misicima. Butna kost se uzglobljava u karlicne
kosti, a na donjem kraju sa podkolenom kosti cini koleni zglob. Ispred kolenog zgloba nalazi
se casica kost koja je ligamentima vezana za koleni zglob. Podkolene kosti se sastoje iz
golenjace i lisnjace. Skocni zglob ili petni zglob se sastoji od 7 kostiju, one su smestene u tri
reda. U prvom redu se nalazi petni valjak i petna kost, u srednjem je centralna kost, a u
donjem se nalazi cetiri kosti na koje se nastavljaju kosti zadnjeg dosaplja, kojih ima pet a na
njih se uzglobljavaju prsti kojih ima 4 ili 5 koji se sastoje iz 3 clanka.
MISICI U PSA
(Myologia)

Misici su organi koji se sastoje od velikog broja misicnih celija, gmpisanih u misicne
snopove. Razlicitog su oblika (vretenasti, plocasti, valjkasti itd.), velicine (od nekoliko cm,
pa skoro citava duzina tela), boje (vecinom crvenkasto-smede). Pocinju i zavrsavaju tetivama
(zilama), povezujuci dve susedne, dve razdvojene, odnosno vise kostiju. Oni predstavljaju
aktivne organe aparata za kretanje u kome su pasivni delovi, tj. poluge - kosti. Savijanje u
zglobu nastaje kada misic svojim grcenjem i istovremenim skracivanjem priblizava dve
susedne kosti, a ispruzanje u zglobu nastaje kada misic prilikom svog rada udaljava dve
susedne kosti. Na primer, kod lakatnog zgloba priblizavanjem ramene kosti i podlakatnih
kostiju dovodi do savijanja u zglobu, a njihovo udaljavanje do ispruzanja.
Misici su povezani kozom, a i medusobno pomocu vezivnog tkiva. Od kolicine
potkoznog vezivnog tkiva zavisi pokretljivost koze pojedinih delova tela. Pomenuto vezivno
tkivo sluzi i za deponovanje masnog tkiva. U potkoznom vezivnom tkivu u predelu glave,
vrata, lopatice i tmpa se nalaze tanki plocasti misici, misici koze, koji svojim grcenjem
pomeraju kozu tih delova tela u cilju otresanja nepozeljnih predmeta sa koze tih delova.
MisiS glave

U predelu lica nalazi se veci broj relativno slabih, uskih, plocastih misica. Vecinom
pocinju na kostima lica, a zavrsavaju na nozdrvi, gomjoj i donjoj usni ili ocnim kapcima,
koje-svojim grcenjem pomicu prema potrebi. Unaokolo usne skoljke postoji veci broj
relativno slabih plocastih misica, koji zavrsavaju na usnoj skoljci, povlace je i tako regulisu
njene pokrete. Pored ovih misica na glavi postoje i veoma jaki misici, koji pomazu
pokretanje donje vilice. U slepoocnoj jami nalazhi se slepoocni misic (m. tempralis), na
spoljasnjoj strani donje vilice u predelu obraza nalazi se m. massetor, koji je vise zaobljen u
pasa, dajuci karakteristican izgled obraza. Paraleno sa njim, ali sa unutrasnje strane donje
vilice nalazi se treci veliki misic koji sluzi za zatvaranje donje vilice (m. pterygoideus).
Misici vrata
Na vratu razlikujemo nekoliko slojeva misica pocevsi od koze, pa do vratnih prsljenova.
Najjaci misici u gomjoj polovini vrata pruzaju se od predela grebenan do prednjeg kraja
vrata i glave. Ako se grce sa obe strane vrata jednovremeno, oni podizu glavu i vrat, a kod
jednostranog delovanja savijaju

vrat na odgovarajucu stranu. Misici koji se pruzaju sa donje strane vrata uglavnom
savijaju glavu i vrat prema dole.
Pored ovih dugih misica postoje i kratki misici vrata, koji nalezu neposredno na
prsljenove povezujuci obicno susedne prsljenove, a takode uticu na pokrete vrata u raznim
pravacima.

Slika 8. Misici psa

1. veliki zvakaci misic, 2. obrazni mSic-kutnjacki deo, 3. kruzni usni misic,
4. nosno usni pod'eac, 5. slepoocni misic, 8. Mjucno vratni misic, 9. ventaino
watni zubasti misic, 10. trapezoidni misic (vrata i (ednog deta), 11. siroki tedni
misic, 12. kosi spo^asnji irbusni misic, 13. srednji misic sapi, 14. powsni misic
sapi, 15. dvoglavi butni misic, 16. is+ezaci i sav^aci prsti|U, 17. saratorijev
misic, 18. kosi spo^asnji trbusni misic, 19. ravni trbusni misic, 20. unutrasnji
kosi trbusni misic, 21. is+ezaci i savijaci prstiju, 22. trogtavi nadlakticni misic.
23. deHoidni lopaticni misic, 24. povrettiski prsni misic, 25. troglavi nadlakticni
misic, 26. deHoidni lopaticni misic,
MisiS koji povezuju predn/v nogu za frup i misiQ noge
Za razliku od ostalih kostiju, prednje noge su vezane za tmp pomocu misica. Tu spadaju
sledeci misici: trapezoidni misici (m. trapezius) je veoma tanak, plocast misic trouglastog
oblika ciji je vrh okrenut prema grebenu lopatice a baza prema vratu i gomjem delu leda. Od
njega pokriven dublje lezi romboidni misic (m. rhomboideus). On je znatno uzi i zaobljeniji,
ali se slabije istice na povrsini, jer lezi dublje pokriven od trapezoidnog misica.
Najsiri misic leda (m. latissimus dorsi) pripaja ramenu kost za trup i lezi bocno na
grudnom kosu. Takode se istice kod nekih rasa pasa sa kratkom (flakom. Jedan od najjacih,
tzv. zubcasti misic (m. serratus) lepezasto se pruza od unutrasnje strane lopatice na vrat i
rebra.

Ramenu kost sa glavom i prednjim delom vrata povezuje dugacak kaisastog oblika
misic m. brachiocephalicus. Ocrtava se bocno na vratu iznad i duz zleba u kojem je smestena
najjaca vratna vena (v. jugularis).
U predelu prsa prednju nogu za grudnu kost i rebra povezuju gmdni misici (mm.
pectorales). Neposredno ispod koze nalaze se povrsni gmdni misici i oni se najbolje
ocrtavaju, a dublje i pokriveni od prethodnih leze duboki gmdni misici, koji predstavljaju
jacu i vecu misicnu masu. Ovi misici kod nekih rasa pasa su veoma dobro razvijeni, dobro se
ocrtavaju u predelu prsa dajuci im karakteristican izgled. Od snage misica koji povezuju
prednju nogu za trup zavisi i odnos lopatice i ramene kosti prema tmpu. Sa spoljasnje strane
lopatice, iza i ispred grebena lopatice nalazi se po jedan masivan misic koji zavrsava na
ramenoj kosti. Oni ucvrscuju zglob i pomazu odgovarajuce pokrete u torn zglobu.
Troglavi misic (m. triceps brachii) povezuje lopaticu i ramenu kost sa laktom i on je
najmasivniji i najjaci misic prednje noge. On je najjaci ispruzivac lakatnog zgloba i savijac
ramenog zgloba. Prema tome troglavi misic ispunjava citav prostor izmedu zadnjeg mba
lopatice, ramene kosti i lakta. Trouglastog je oblika i dobro se ocrtava, osobito njegov zadnji
mb.
Dvoglavi misic (m. biceps brachii) spaja prednji mb donjeg kraja lopatice sa prednjom
stranom gomjeg kraja podlaktnih kostiju. Vretenastog je oblika i vrlo jak. Najjaci je
ispruzivac ramenog zgloba i savijac lakatnog zgloba.
Lopaticu i ramenu kost povezuju jos nekoliko misica sa raznih strana, koji pomazu
ucvrscivanje ramenog zgloba ili uticu na njegovo ispmzanje ili ^ savijanje. Sa spoljasnje
strane podlaktice nalazi se gmpa misica vretenastog oblika, cije tetive zavrsavaju uglavnom
na prstima gomje strane sape. Njihov misicni deo lezi u predelu podlaktnih kostiju, dok su u
predelu prednjeg dosaplja, saplja i prstiju nalaze njihovi tetivni delovi. Ovi misici su
uglavnom opruzivaci zglobova saplja, dosaplja i prstiju.
Misici zadnie noge
 U predelu sapi najvecu misicnu masu cine gluteaini misici. Od njihove razvijenosti kao i
karakteristicnog oborenog polozaja bedrene kosti najvise zavisi izgled sapi psa. Ovi misici
uglavnom povezuju bedrenu kost za gomji kraj butne kosti i predstavljaju najjaci opmzivac
zgloba kuka. Samim tim oni predstavljaju i glavni motor za guranje tela napred. Ovi misici
ne pokrivaju samo prednji mb bedrene kosti, pa se stoga taj kostani mb moze preko koze
opipati. Glavni savijac zgloba kuka bi bio m. tensor fascilae latae, koji se pmza od krila
bedrene kosti do kolene casice. Spolja se dobro ocrtava u tome predelu i lako se moze
opipatai. Sa predje i obe bocne strane butne kosti nalazi se veoma snazan cetveroglavi misic
(m. quadriceps femoris). On se pmza od bedrene i butne kosti do kolena casice.
Predstavljajuci najjaci i najmasivniji ispruzivac kolenog zgloba. Najbolje se istice sa prednje
strane butne kosti.

Od sedne kvrge (tuber ischii), pa do kolena casice (patella i grebena golenjace (crista
tibiae) pruza se veliki dvoglavi misic butne kosti (m. biceps femoris). On deluje pod
odredenim usiovima u uglavnom kao opruzivac ili savijac kolenog zgloba.
Zadnji mb gornjeg dela zadnje noge, od sedne kvrge, pa do visine kolenog zgloba cine
m. semitendinosus i m. semimembranosus. To su jaki, valjkastog oblika misici, koji se spolja
dobro ocrtavaju. Oni pomazu savijanje kolenog zgloba i privlace zadnju nogu prema unutra.
Sa unutrasnje strane buta nalaze se dosta jaki misici od kojih vecina sluzi za primicanje
zadnje noge telu, tj. prema unutra, kao i kod prebacivanja tezine tela s jedne zadnje noge na
drugu.
U predelu podkolenice nalazi se grupa, uglavnom vretenastih misica. Oni leze sa
prednje i bocne strane i pruzaju se do skocnog zgloba, kao njegovi savijaci ili produzavaju
do prstiju na kojima zavrsavaju pomocu drugih tankih tetiva, kao njihovi opruzivaci.
Sa zadnje strane podkolenih kostiju nalazi se grupa misica. Najjaci od njih zavrsva na
petnoj kvrzi petne kosti (tuber calcanei) pomocu veoma jake, tzv. ahilove tetive. Ovaj misic
kod coveka predstavlja list na nozi. On je najjaci opruzivac skocnog zgloba. Velicina
odskoka prema tome najvise zavisi od snage ovog misica, cetveroglavog misica i srednjeg
glutealnog misica. Ostali misici ove grupe su vretenastog oblika i slicno kao i na prednjoj
nozi zavrsavaju na prstima sa njihove zadnje strane. Oni imaju ulogu savijaca prstiju.
Delovi nogu od saplja na prednjoj nozi i skocnog zgloba na zadnjoj nozi pa do kraja
prstiju su uglavnom bez misica, tj. u ovom predelu se nalaze samo njhove tetive.
Misicifrupa
Prostor od karlice pa do vrata, a izmedu tmastih i bocnih izdanaka slabinskih i lednih
prsljenova ispunjava najjaci i najduzi misic trupa (m. longissimus dorsi) - kod nekih zivotinja
predstavlja "pecenicu". On je najjaci ispruzivac kicme, ucvrscuje ledni i slabinski deo i savija
kicmu kod jednostranog delovanja na odgovarajucu stranu. Prema nazad se sliva sa
glutealnim misicima i veoma mnogo utice na izgled toga dela tela.
Uz prsljenove leze i kratki misici, koji povezuju susedne prsljenove uticuci na njihove
pokrete.
Svaki medurebami prostor je zatvoren sa dva plocasta misica, od kojih je jedan
spoljasnji, a drugi unutrasnji. Prvi pomaze udisanje, a drugi izdisanje.
Trbusnih misica ima 4. Spoljasnji kosi trbusni misic se pruza od rebara do he Ie linije i
karlicnih kostiju. Unutrasnji kosi trbusni misic lezi ispod prethodnog
a se od bedrene kvrge do bele linije i poslednjeg rebra. Jos dublje lezi
 rbusni misic, ah samo u predelu donjeg dela trbuha i pruza se od grudne ilk-st*., pa do
preponskih kostiju karlice. Transverzaini misic lezi najvise unutra i

pmza se od slabinskih prsljenova do bele linije i poslednjih rebara sa unutrasnje strane.

Svi trbusni misici su plocastog oblika, ciji se pravci misicnih snopova ukrstaju medu
sobom. Spoljasnji, unutrasnji i poprecni trbusni misici su misicavi uglavnom do prelaza
bocnog u donji deo trbuha, gde su izrazeni u vidu veoma sirokih i tankih tetiva (podsecaju na
jake opne, ali su tetivaste grade).
Bela linija je tetivasta tvorevina, nastala spajanjem tetiva pomenutih trbusnih misica
leve i desne strane. Bele je boje i pruza se po sredini trbuha od grudne kosti, pa do preponske
kosti. U srednjem delu trbuha na njoj se nalazi pupak ili pupcani otvor kroz koji nekad mogu
da propadnu creva i da nastane pupcana kila.
Ispred preponske kosti, a bocno od bele linije nalazi se jedan otvor na spoljasnjem, a
drugi na unutrasnjem kosom trbusnom misicu (anulus inguinalis subcutaneus) i (anulus
inguinalis abdcminalis) povezanih jednim kanalom, tj. prostorom (canalis inguinalis). Kroz
njih prolazi semenovod, krvni sudovi i zivci za jaja (testis). Kroz isti otvor mogu da
propadnu i creva u jajnu kesu (scrotum) i da nastane skrotalna kila.
Uloga trbusnih misica je da nose organe trbusne duplje, da vrse na njih pritisak u toku
defeciranja, mokrenja, porodaja, a i kod izdisanja. Pored toga oni cine i najveci deo zida
trbusne duplje.
Trbusna precaga (Diaphragma) je plocast misicni organ, kupolastog oblika, koji
pregraduje grudnu od trbusne duplje. Izbocena je prema grudnoj
duplji. Srednji deo je u vidu tetive opne, oko koje je misicni deo, koji se pricvrscuje za
donju stranu slabinskih prsljenova, nekoliko zadnjih rebara sa unutrasnej strane i zadnji kraj
grudne kosti. To je najjaci misic koji pomaze udisanje. Kroz nju prolaze kroz posebne otvore
najveca arterija (aorta) i vena (vena cava caudalis), kao i jednjak iz grudne u trbusnu duplju.

UNUTRASNJI ORGANI PSA

Slika 8. Unutrasnji organ! I (muzjak)

I. dusnik, 2. jednjak. 3. srce, 4. d^afragma, 5. jetra, 6. zeiudac, 7. stezina, 8. bubreg, 9,
 creva, 10. debelo crevo, 11. penis, 12. testisi,

Sdka 9. Unutrasnji organi II (zenka) I. srce, 2. zeiudac, 3. bubreg, 4. rog materice, 5.

plod u materid, 6. mokracna kesa, 7.

Slika 10. Unu+rasnji organ! Ill

1. prednji deo plucnog krila, 2. srednji deo plucnog krila, 3. zadnji deo

plucnog krika, 4. jetra, 5.

bubreg, 6. mokracna kesa,. debelo crevo, 8. trbusna maramica, 9. srce,

Organize! yaren/e u psa

Organi za varenje u psa su:
1.usnaduplja
2. zdrelo
3.jednjak
4. zeiudac
5. tanko crevo: dvanaestopalacno
6. debelo crevo - slepocrevo
- kolon
- pravo crevo ili rektum
7. cmar sa paraanalnim vrecama.
 Usna duplja je sastavljena iz nekoliko delova a to su: usne, celjust (zubalo), jezik,
obrazi, tvrdo i meko nepce.
Usne su slabo pokretljive, nezne i obrasle su diakom pigmentiranom ili
nepigmentiranom i osecajnim diacicama. Gomja usna ima u sredistu jedno malo
pigmentirano mesto, koje se spaja sa isto takvim delom nosa i cmi njusku. Gomja usna kod
psa uglavnom prelazi preko donje koja je mlitava i pada prema

dole (na uglovima), i naziva se zvala. Obrazi imaju glatku i vecinom pigmentiranu
sluzokozu. U obrazima se nalaze i izvodni kanali zausnih pljuvacnih zlezda koji se izlivaju u
visini dmgog gomjeg M2. Obraze cine spoljasnji i unutrasnji zvakac i dmgi misici.
Jezik psa je pljosnat i sirok i ima ostre mbove. Na gomjoj povrsini jezika razlikujemo
jedan zljeb a na donjoj jedan organ vretenastog oblika koji je sastavljen od masnog i
vezivnog tkiva. Jezik pomaze psu pri "lokanju" vode i pri jelu.
Tvrdo nepce se postepeno siri na zdrelo. Kod psa tvrdo nepce ima 7 lukovnih gredica
izmedu kojih se moze naci jos i manjih lukovnih gredica. Preko sredine nepca prelazi jedan
ulazni zljeb. Tvrdo nepce je kod psa glatko i gotovo uvek je pigmentirano.
Meko nepce je sastavljeno iskljucivo od misica i nekih zlezda a na njegovoj povrsini je
sluzokoza. Zavarsava se na luku izmedu korena jezika i pocetka grkljana.
Zubi - svi zubi imaju kratke bele krune bez cementa i izrazit vrat. Zubi naglo izbijaju.
Razlikujemo u psa dve vrste zuba a to su miecnjaci i pravi zubi. Neki zubi nicu odmah kao
prvi zubi bez da se menjaju a neki prvo kao miecnajci a zatim kao stalni. Delimo ih na:
- Sekutici ili incizivi (skracenica je I)
- Ocnjaci ili dens caninus (skracenica je C)
- Pretkutnjaci ili premolari (skracenica je P)
- Kutnjaci ili molari (skracenica je M)
Sekutici (incizivi), usmereni su gotovo vertikaino (uspravno) i tesno su pribijeni jedan
uz drugog u vilici. Ne dodiruju suprotan zub vec delove dva zuba suprotne vilice. Prvi zubi
(M) je najmanji a ostali do treceg sve su veci. Krune imaju po 3 kvrzice a centralna je
najveca. Sa spoljne strane sekutici su malo ispupceni dok im je strana okrenuta jeziku malo
udubljena. Donji sekutici su manji od gomjih. Ponekad ima i prekobrojnih sekutica.
Ocnjak (dens caninus) je velik kupast i savijen zub. Gomji ocnjak je odvojen od
zadnjeg sekutica razmakom u koji, kad se zatvore vilice legne ocnjak iz donje vilice. Donji
ocnjak je priljubljen uz poslednji sekutic. Koren ocnjaka je bocno spljosten i dug je 2-3 cm.
Kutnjaci (premolari i molari) su s obzirom na broj tipicni 6/7 kod brahocefalnih pasa
redukovani su na 5/7 a u ekstremnim slucajevima cak i na 4/5. Ova zubna formula vazi samo
za pse koji su zavrsili izmenu zuba, tj. koji su zavrsili razvoj (broj zuba je cak i jedna od
rasnih osobina pasa). Redukcija nastaje ili samo na jednom kraju kutnjaka ili na oba. Prvi
kutnjak ili (PI) predkutnjak izbija odmah kao stalni bez zamene.
Najveci kutnjaci su u gomjoj vilici cetvrti (P4) koji nosi naziv "Derac", u donjoj vilici
peti (Ml). Od njih se kutnjaci smanjuju bilo u napred ili u nazad.

Kutnjaci se kod psa iz gomje i donje vilice ne poklapaju vcc ulaze, utiskuju se, kao
zupci jedni medu dmge.
Pas ima cvorastu griznu povrsinu. Premolari su za razliku od Molara razmaknuti sem
kod brohiocefalicnih rasa kod kojih usko nalezu jedan na dmgog kao i Molari.
 VREME NICANJA ZUBA
ZUB ROBIJANJA ZMENA
il -5 nedelja -5 meseci
12 -5 nedelja -5 meseci
13 nedelje -5 meseci
C -4 nedelje -6 meseci
PI -5 meseci
P2 -5 nedelja -6 meseci
P3 -4 nedelje -6 meseci
P4 -4 nedelje -6 meseci
Ml mcseca
M2 ornji 5-6 meseci
M2 onji 4,5-5 meseci
M3 -7 meseci

Jednjak jc u psa organ cevastog oblika sagraden je od misica i sluzokoze i povezan je

za ostale organe pored njega. Pri samom pocetku jednjak u pasa je najuzi (iza toga se siri).
Usce jednjaka u zeiudac je levkasto. Jednjak psu sluzi za prolaz hrane, nakon gutanja, u
zeiudac. Prolaz hrane olaksa i omogucava misicno tkivo koje naizmenicnom kontrakcijom
tera (gura) hranu u zeiudac.
Zeiudac psu sluzi kao i svim ostalim zivotinjama pa i coveku, za varenje hrane. Zeiudac
psa spada u proste zeiuce. On je kod psa srazmemo vrlo veliki, a lici najvise od svih zeiudaca
domacih zivotinja, na zeiudac coveka. U gradi zeiudca psa razlikujemo tri sloja a to su: 1.
sluzokoza, 2. misicni sloj i 3. trbusna maramica. Dobro napunjen zeiudac dodiruje donji
trbusni zid i pmza se unazad do trinaestog rebra. Srednje napunjen zeiudac dopire u nazad
(misli se po uzduznoj osnovi) najvise do dvanaestog rebra. Levi gomji zavrsetak dopire do 9
ili 10 rebra i dodiruje delimicno trbusni zid. Desni zavrsetak zeiuca lezi u jednom udubljenju
jetre. Otprilike u istoj visini (oko devetog rebra) leze ulaz i izlaz iz zeiuca. Celokupan
polozaj zeiuca zavisi i od mnogih drugih faktora. Na pr. na polozaj zeiuca utice disanje i
graviditet (bremenitost) u zenki (kuja). Prazan zeiudac psa tezak je 65-270 grama, vec prema
velicini zivotinje.
Crevo u psa je vrlo slicno crevu coveka. Deli se na dvanaestopalacno, prazno, vito,
debelo: slepo crevo i pravo crevo ili rektum.

Dvanaestopalacno crevo je vrlo slicno coveku po samom pravcu pruzanja od izlaska iz

zeiuca pa do prelaska u prazno crevo. Na svom putu ono pravi nekoliko zavoja i to uz: jetru,
pankreas, bubreg i sl. U dvanaestopalacno crevo jetra preko zucne kese i zucovoda uliva zuc
u njega. U njega se takode uliva i tecnost koju luci pankreas (gusteraca) koji potpomazu u
procesu varenja. Prazno crevo pravi vclike zavoje koji kao i kod coveka dodiruju trbusne
zidove, a pruzaju se odzeluca do ulaska u karlicnu duplju. Posle praznog i vitog creva dolaze
kalon i slepo crevo koji nemaju nekih vecih karakteristika i znacaja za nas sem rektum
odnosno cmar.
v
Cmar je prekriven jednom vrslom sluzokoze. Sa svake strane nalazi se u ovoj zoni po
jedan maleni otvor koji vodi u jednu tzv. anainu vrecicu - sinus paranalis. Taj otvor pokriven
je jednim naborom sluzokoze. Analne vrecice su kod miadih zivotinja inanje (velicine zrna
graska), nego u starijih zivotinja gde su velicine oraha. U zidu ovih vrecica nalaze se celije
zlezdanog tkiva koje luce gustu lamno-sivu tecnost koja ima specifican miris kod poino
rezlih jedinki (zivotinja), pa tak muzjaci ili zenke na velikom odstojanju pronalaze svoje
partnere.
Organ i za disanje
Organi za disanje se sastoje od: pluca i vazdusnih povodnih, odnosno odvodnih puteva:
nosne, zdrelne, grkljanove supljine, dusnika i bronhija.
Disanje nastaje zahvaljujuci elasticnosti plucnog tkiva i sirenju grudnog kosa. Sirenje
grudnog kosa se vrsi pomocu misica na njemu i dijafragme. Udisanje vazduha se uglavnom
vrsi preko nosa, odnosno, nosnih otvora. Kod pasa se nos stapa sa licem i gomjom usnom i
oni grade njusku. Koza oko nozdrva se naziva - nosna pecurka. Na nosnoj pecurci nema
diaka i kod zdravih zivotinja je vlazna i umereno hiadna. Boja nosne pecurke zavisi od rase
pasa i krece se od cme do tamno smede. Unutrasnjost nosa se sastoji od dve nosne sLipljine
koje su obavijene sluzokozoin, a odvojenejedna od druge hrskavicavom pregradom. U
nosnim supljinama se prilikom udisanja vazduha vrsi njegovo zagrevanje, vlazenje i ciscenje
od prasine i bakterija. Nos sluzi delimicno i kao mirisni organ jer se u sluzokozi nosnih
supljina nalaze mirisna telasca. Broj mirisnih telasaca je kod pasa mnogo veci nego kod
coveka, zbog specificno izuvijane sluzokoze, a samim tim i povecane nosne povrsine. Nosne
supljine se sa dva otvora zavrsavaju u zdrelnoj supljini, preko ta dva otvora vazduh dospeva
u zdrelo.
Zdrelo je supalj organ koji ima oblik nepravilnog cetvorougaonog levka. Nalazi se
izmedu nosne i usne supljine sa jedne strane i grkljana i jednjaka sa druge strane. Od usne
supljine ga odvaja meko nepce, a veza izmedu zdrela i usne supljine je preko veoma uskog
prostora, koji se pri prolazu zaiogaja iz usta u zdrelo znatno povecava. Prilikom disanja ovaj
prostor je zatvoren. Meko nepce naleze na koren jezika.

Zdrelo prelazi u grkljan - organ u obliku cevi izgraden od hrskavice misica i sluzokoze.
Na ulazu u grkljan se nalazi sluzokozno-hrskavicavi poklopac koji prilikom gutanja hrane
zatvara ulaz u grkljan. Tako se onemogucuje ulazak hrane u grkljan i ona odiazi u jednjak.
Prilikom disanja poklopac je otvoren i vazduh ulazi u grkljanovu supljinu a zatim odiazi u
dusnik.
Dusnik se pruza sve do korena pluca. Sastoji se od hrskavicavih prstenova, koji grade
cilindricnu supljinu dusnika. Zavrsni deo dusnika lezi desno od luka aorte i u visini cetvrtog i
petog medurebamog prostora on se deli u dva glavna bronha koji odiaze u plucna krila.
Bronhusi se granaju i zavrsavaju alveolama. U plucima se vrsi izmena gasova izmedu
atmosferskog vazduha i gasova u krvi, preko krvnih sudova pluca. Pluca se sastoje iz dva
plucna krila. To je mekan, elastican, sunderast organ, ispunjen vazduhom. Zauzima ceo
prostor gmdne supljine koga ne zauzimaju ostali organi. Boja pluca zavisi od kolicine krvi
koja se u njima nalazi. Kod zivotinja koje su iskrvarile pluca su bledo ruzicaste boje, a kod
onih koje nisu tamno crvene. Velicina pluca zavisi od sadrzaja vazduha. Za vreme udisaja su
najveca. Desno plucno krilo je vece i teze od levog.
Krvofok
 Krvotok obuhvata zatvoreni sistem sudova Slika i 11. Krvo supiji misicni organ -
srce, kroz koje u toku zivota neprekidno kruzi krv. Pribor za krvotok se
sastoji od srca i krvnih sudova: arterija, kapilara svetio-arterlje
i vena.
Arterije su oni krvni sudovi, koji odvode krv od srca prema pojedinim delovima tela.
Ta krv je svetio crvena tzv. arteriozna krv i sadrzi kiseonik. Izuzetak cini plucna arterija, koja
vodi venoznu krv. Dakle, nije bitno kakvu krv sadrzi krvni sud vec pravac kretanja krvi.
Svaki krvni sud, koji vodi bilo arterioznu, bilo venoznu krv iz srca jeste arterija.
Vene su svi krvni sudovi koji vode krv od pojedinih organa u srce. Sadrze venoznu krv
tj. krv koja sadrzi ugljendioksid. Izuzetak su plucne vene koje sadrze arterioznu krv. I kod
vena vidimo da nije bitna kakvoca krvi (arteriozna ili venozna) vec pravac kretanja krvi.
Kapilari su mikroskopski vidljivi krvni sudovi, koji cine spletove na prelazu arterija u
vene, arterije zavrsavaju kapilarima, a vene iz njih pocinju.

Srce je supiji misicni organ, koji svojim ritmickim kontrakcijama potiskuje krv u
arterije. Smesteno je u gmdnoj dupiji, izmedu oba plucna krila, koja delimicno pokrivaju zid
srca. Srce psa ima skoro vodoravan polozaj i pruza se od treceg do sedmog rebra. Sem toga
srce ne lezi tacno na srcdini, nego tako da njegove tri petine leze levo, a dve desno. Kod srca
se razlikuju cetiri supljine:
desna i leva pretkomora i desna i leva komora. Jedina komunikacija postoji izmedu
desne pretkomore i komore kao i leve pretkomore i komore, dok je desna pretkomora
odvojena od leve pretkomore, kao i desna komora od leve komore odgovarajucom
pregradom. U pretkomore se ulivaju vene, a iz komora izlaze arterije (iz desne komore
plucna, a iz leve aorta).
Bliza analiza krvotoka pokazuje da se krvotok moze podeliti u dva dela:
na veliki ili telesni i na mali ili plucni krvotok.
Veliki krvotok pocinje od leve srcane komore, koja krv istiskuje u aortu, odakle krv
tece u druge telesne arterije, zatim u kapilare i najzad u vene, a preko velikih supljih vena
(donje i gomje) vraca se u desnu pretkomoru, odakle dospeva u desnu komoru. Pri proticanju
kroz kapilare krv predaje tkivima kiseonik i hranljive materije, a iz tkiva prima ugljen-
dioksid proizvode metabolizma. Proticuci kroz crevnu sluzokozu i jetru krv prima hranljive
materije.
Mali krvotok pocinje od desne komore, koja istiskuje krv u plucnu arteriju, iz koje
dospeva u sitnije arterije i kapilare plucnog krvotoka. U plucnim kapilarima krv otpusta
ugljen dioksid i prima kiseonik, a zatim se prekovena plucnog krvotoka vraca ulevu
pretkomoru srca, odakle biva istisnuta u levu komoru.

VELIKI KRVOTOK MALI KRVOTOK

Desna pretkomora Desna komora Plucna arterija
Suplje vene Ogranci plucne arterije
Kapilari Kapilari
Arterije Plucne vene
Aorta Leva komora Leva pretkomora
Shema podele krvotoka i kruzenja krvi u velikom i malom krvotoku
Mokracni organ!
 U mokracne organe spadaju:
- bubrezi (renes)
- mokracovodi (ureteres)
- mokracna besika (vesica urinaria)
- mokracna izvodna cev (urethra)

Bubrezi - renes
Bubrezi su zlezdani organ koji imaju zadatak da izlucuju iz krvi mokracu. Bubrezi psa
su pami organi, koji se nalaze s obe strane kicmenog stuba iza dijafragme. Na preseku
bubrega razlikuju se dva dela, kora koja se nalazi na periferiji i srz koja je postavljena
centralno. Imaju oblik pasulja, glatki su i obli-Obavijeni su masnim tkivom. Leze u
slabinskoj regiji, desni bubreg je postavljen nesto vise napred prema glavi, a levi nazad.
Karakteristicno za pse da bubrezi nisu cvrsto fiksirani, da se mogu pomerad i zato se
nazivaju putujuci bubrezi.

Mokracovodi - ureteres
Mokracovodi, predstavljaju cevi, koje odvode mokracu iz bubrega u mokracnu besiku.
Mokracovod pocinje jednim prosirenjem u bubregu, zatim ide gomjim tubulamim zidom i
ulazi u karlicnu supljinu i ide do gomjeg dela mokracne besike, gde utice koso. Takva je
grada potrebna da se spreci vracanje mokrace iz mokracne besike u mokracovode.

Mokracna besika - vesica urinaria

Mokracna besika predstavlja jednu kruskasto sluzokozno misicnu vrecu, ciji je zadatak
da prima mokracu. Mokracna besika se nastavlja nazad u jednu cev (urethra). Polozaj
mokracne besike se menja prema tome kako je ispunjena. Ako je mokracna besika puna, tada
lezi u trbusnoj supljini. Ako je prazna i zgrcena ne izlazi u karlicnu supljinu.

Mokracna izvodna cev - urethra

Urethra se kod muskih zivotinja zavrsava u muskom polnom organu a zenska zavrsava u
vagini (rodnici) usmina.
-mokracovod
Poiniorgan!
(organa genitalia
Muski poini organi mokracni mehur
maseulina) U muske polne organe spadaju:
mosnice (scrotum) prosfotci
semenici (testici)
tastes
posemnik (epididymis)
semevod (dustuc defereus) penis
prostata
muski point organ (penis) Mosnice - scrotum
Mosnice su kozasto-misicha tvorevina
Stika 12. Muski poini organi u kojoj su
smestem testisi. Mosnice se nalaze
 odprilike na pola duzine izmedu preponskog podmcja i cmara. Imaju donekle okrugao
oblik i obicno su asimetricne, jer je jedan testis (obicno levi) veci, vise obesen i smesten
nesto unatrag. Oblik mosnice se menja kod iste individue prema stanju njegovog potkoznog
misicnog tkiva, na niskoj temperaturi misici se stezu pa se mosnice podizu i postanu deblje i
nabrane, kad su misici opusteni, zbog vrucine, umora ili slabosti, mosnice postaju glatke,
lako pomicne i na gomjem kraju suzene. Koza je pigmentirana i pokrivena retkim finim
diakama.

Semenici - testis
Semenici su relativno mali. Oblik im je okmgao jajolik. Semenici se spustaju u mosnice
ili serolum jos dok se plod nalazi u materiel. Moze se desiti iz bilo kog razloga da uopste ne
dode do spustanja jednog ili oba semenika ili dode do spustanja samo delimicno. U torn
slucaju jedan ili oba semenika ne leze u mosnicama nego u trbusnoj supljini. Ta se pojava
naziva kriptorhizam (cryptorehismus) a zivotinje kod kojih je spustanje semenika izostalo
nazivaju se knptomidi.

Semevodi - ductus detereu

Semevodi predslavljaju pame sluzokozno misicne cevi, koje se zatim penju u trbusnu
supljinu, prelaze preko mokracne besike i ulivju se u uretm.

Prostata
Prostata je relalivno velika zlezda - velicine krupnijeg oraha - zuckaste boje. Ona cesto
varira u velicini i cesto je znatno povecana u starih pasa. Prostata obuhvata pocetni deo uretre
u koju izliva svoje produkte preko posebnih kanala.

Posemnik
Posemnik organ u vidu tanke, duge nekoliko desetina metara cevi smotane u jedno telo
karakteristicnog oblika koje lezi uglavnom na gomjoj strani testisa. Sluzi za sprovodenje
semena od testisa do semevoda. On se moze i spolja zapaziti kod izvesnih rasa pasa.

Semevodi - ductus detereus

Semevodi su pame, sluzokozno misicne cevi koje predstavljaju nastavak posemnickog
kanala (posemnika). Pruza se od testisa prema preponskom otvoru na trbusnom zidu zajedno
sa odgovarajucim krvnim sudovima i zivcima, prolazi kroz preponski kanal trbusnog zida,
ulazi u trbusnu duplju a zatim karlicnu i uliva se u mokracnu izvodnu cev u blizini njenog
pocetka.

Muski poini ud - pocinje na sednim kostima karlice dok veci njegov deo lezi na donjoj
strani karlicnog dna i zadnjeg dela trbusnog zida izmedu zadnjih nogu. Prednji deo - glavic je
obuhvacen sa purdrom (preapucium). Na vrhu muskog polnog uda nalazi se otvor izvodne
mokracne cevi kroz koji se izliva i semena tecnost. Penis je izgraden od narocitog
sunderastog tkiva, koje je u stanju da primi veliku kolicinu krvi sto dovodi do povecanja
obima i cvrstme muskog polnog uda. U glavicu se nalazi kost koja je karakteristicna za pse.
 Zenski poini organi - organa genitalia
teminina U zenske polne organe spadaju:
- jajnici - ovaria
- jajovodi - tubae uterinae
- materica - utems
- rodnica - usmina - vagina
- predvorje rodnice - vestilulum vagine
- stridnica - vulva
- miecne zlezde - glandula laetifera
Jajnici - OVaria slika
13. Zenski poini organi
Jajnici su pami organi duguljastog oblika i
pljosnati. Po velicini su dosta mali, prosecna im
duzina iznosi oko 2 cm. Svaki jajnik je smesten iza
bubrega. U jajniku sazrevaju jajne celije.

Jajovodi - tubae uterinae

Jajovodi su dve sluzokozno misicne cevi koje imaju zadatak da primaju jaja koja su pala
iz jajnika i da ih odvode u matericu. Tu se vrsi i opiodenje jajne celije. One su kod psa male i
dugacke oko 5-8 cm i tok im je vijugav.

Materica - uterus
Materica je organ u koji dolaze opiodene jajne celije iz jajovoda. Ona ima rogove, vrat i
telo. Telo materice je vrlo kratko, a rogovi dugacki i uski. Telo je dugacko oko 2-3 cm a
rogovi 12-15 cm. Vrat regulise otvaranje i zatvaranje materice. Vrat je otvoren samo za
vreme polnog zara ili porodaja, a u svim drngim slucajevima zatvara ulaz u matericu.

Rodnica - usmina - vagina

Rodnica je zenski point organ koji je u kuje dosta dugacak. To je sluzokozno misicna
cev koja se nastavlja na matericu. Himen je zastupljen jednim niskim poprecnim naborom. U
nju ulazi prilikom opiodenja muski poini ud pomocu koga se ubacuje sperma.

Stidnica - vulva
Stidnica predstavlja spoljni ulaz u zenske polne organe. Ima debele usne. Sluzokoza je
glatka i crvena.

Miecne zlezde
Miecnih zlezda ima 10 na broju mada broj moze da varira. Poredane su u dva niza koji
se protezu od gmdnog dela do preponskog podrucja. Po smestaju nazivamo ih gmdnim,
trbusnim i preponskim zlezdama. Sise su kratke, a na vrhu imaju 6-12 malih otvora odvodnih
kanala.
NERVNI SISTEM
 Nervni sistem se sastoji od velikog mozga, produzene mozdine kicmene mozdine
i zivaca ili nerava. Nervni sistem psa se deli na Cerebrospinaini i autonomni ili
vegetativni.
Cerebrospinaini nervni sistem prima nadrazaje iz okolne sredine, reaguje na njih a
zataim salje impulse na periferiju tela.
Autonomni ili vegetativni nervni sistem regulise ona zbivanja koja se dogadaju u samom
organizmu i to bez uticaja volje zivotinje.
Cerebrospinaini nervni sistem se deli na centraini nervni sistem koji obuhvata veliki i
mali mozak, produzenu mozdinu i kicmenu mozdinu i perifemi nervni sistem koji obuhvata
mozdane i kicmene zivce. Postoje dve vrste zivaca prema nihovoj ulozi:
osecajni, koji dovode nadrazaje sa periferije tela
do mozga ili kicmene mozdine (na pr. nervi koze) i
motomi, koji sprovode nadrazaje od mozga ili kicmene
mozdine do periferije tela (na pr. nervi koji zavrsavaju
u skeletnim misicima).
Autonomni ili vegetativni nervni sistem je
relativno nezavisan deo nervnog
sistema koji ne stoji pod uticajem volje a koju
regulise rad unutrasnjih organa (srca, zeiuca i creva,
lucenje zlezda, lucenje mokrace itd.).
Polozaj u telu pojedinih delova nervnog sistema.
Veliki i mali mozak i produzena mozdina su smesteni u
lobanjskoj duplji. Kicmena mozdina je smestena u
kicmenom kanalu od velikog potiljnog otvora pa do poslednjeg slabinskog prsljena. Zivci
perifemog i vegetativnog nervnog sistema tj. njihovi ogranci se nalaze u svim delovima tela.

KOZA

Koza predstavlja zastitni pokrivac tela koji na prirodnim otvorima prelazi u sluzokozu
aparata za varenje, disanje i mokracne cevi. Koza se sastoji od pokozice i krzna. Pokozica je
smestena na povrsini i u njoj je smesten pigment od koga zavisi boja koze. Korijum lezi
dublje, znatno je debiji i u njemu se nalaze korenovi diaka, kozne zlezde, krvni i limfni
sudovi i nervi. Diake i kandze predstavljaju izmenjene delove koze takozvane modifikacije
koze. Bogato je snabdevena zivcima pa predstavlja i vazan organ osecaja. Bogato je
snabdevena i krvnim sudovima pa sluzi i za odvajanje toplote tj. regulise toplotu tela. Bogata
je i u raznim zlezdama koje imaju ulogu ili u podmazivanju koze ili u privlacenju polova i
dmgom. Znojnih zlezda ima veoma malo i to samo u predelu jastucica sapa.
Debljina koze varira kod raznih rasa pasa. Labava je na gomjoj strani vrata i tmpa gde se
ponekad pojavljuju i nabori. Osobine diaka (debljina, duzina, boja i dmgo) zavise od rase.
Lojne zlezde su najbolje razvijene kod kratkodlakih i ostrodlakih rasa. Najduze i najbrojnije
su oko usana, cmamog otvora, gomjoj strani tmpa i u predelu gmdne kosti. Na njusci nema
zlezda. Vlazenje njuske vrsi se sekretom zlezda koje se nalaze u nosu. Sa zadnje strane
prednjeg saplja i zadnje strane donjeg kraja prednjeg i zadnjeg dosaplja i vrhova prstiju
nalaze se tzv. jastucici. Pokozica je na njima debela i oblozena velikim brojem okmglih
bradavica, koje se lako vide i golim okom. U njihovom krznu se nalaze znojne zlezde.
Kanzda obuhavta zavrsni deo poslednjeg clanka prsta i predstavlja izmenjeni deo koze. Na
torn mestu, rozina, predstavlja zadebljali rozni sloj pokozice.

TELESNA GRADA PSA

(Eskterijer psa)
Treba odmah napomenuti da je pas vrsta domacih zivotinja koja se najvise menjala u
toku odomacivanja i cije je nove oblike covek odabiranjem ustalio. Na taj nacin stvorene su
mnoge rase koje se medusobno vrlo nmogo razlikuju u velicini, boji, odiakanosti i drugim
osobinama. S toga je nuzno pri opisivanju grade tela dati izgled jednog psa cije telo po
velicini, medusobnoj srazmen pojedinih delova tela i njihovim oblicima odgovara jednom
srednjem (prosecnom) tipu, koji je zadrzao sve bitne osobine svoga divljeg pretka vuka.
Zatim iznece se promene koje su nastale u toku odomacivanja, a kojima se odiikuju pojedine
i razlicite rase pasa.

Slika 15. Regqe psa

1. gomja vilica, 2. donja vilica, 3. lobanjsko ceoni dec glave, 4. obrazi, 5.
usi, 6. vrat, 7. greben, 8. grudni deo teda, 9. slabinski deo teda, 10. krsni deo,
11. sapi, 12. koren repa, rep, 13. ptecka, 14. rameni zglob, 15. nadlaktica, 16.
tekcrtni zgteb, 17. lakat, 18. podlaktica, 19. sap^e, 20. dosaplje, 21. sapa, 22.
prsa, 23. grudna kost, 24. prava rebra, 25. vita rebra, 26. slabinski deo
s+omaka, 27. stomak, 28. kariicno birtni zglob, 29. butina, 30. koleno, 31.
podkolenica. 32. skocni zgteb, 33. dosap^e, 34. sapa,

Radi lakseg proucavanja, telo psa deli se na: glavu i vrat, tmp i noge. Svaki od ovih
delova tela sastoji se od manjeg ili veceg broja "regija" (delova) koji ga sacinjavaju, te ce i
ove regije biti uraktko spomenute i opisane.
 Glava
Anatomsku osnovu glave cine kosti glave i meki delovi (misici, koza i organi). Glava se
deli na dva dela: zadnji ili lubanjsko-ceoni i prednji ili licni deo glave. Granicu izmedu ova
dva dela cini zamisljena ravan koja prolazi kroz liniju koja spaja oba unutrasnja ocna ugla.
Lubanjsko-ceoni deo glave sa zadnje strane zatvaraju potiljne kosti cije gomje
ispupcenje moze da bude manje ili vise izrazeno, sto cini jednu od rasnih karakteristika. Od
potiljnog ispupcenja pruza se lubanjski (temeni) deo glave ciju osnovu cine temene kosti
povezane srednjom temenom linijom koja se proteze od potiljnog ispupcenja prema ceonom
delu lubanje. Lubanjski deo pokriven je manje ili vise razvijenim misicima, sto mu daje
izgled ostre (suve),
ravne, zaobljene ili cak ispupcene lobanje. Bez jasno
oznacenog prelaza lubanjski deo se nastavlja u ceoni kome
osnovu cine istoimene - ceone kosti. Ovaj deo moze da bude
ravan ili zaobljeno ispupcen sa jednim manje ili vise izrazenim
uzduznim udubljenjem - "ceona brazda". Na prelazu lubanjsko-
ceonog u licni deo glave, stoji izmedu ocnih lukova kostano
udubljenje koje se naziva ceoni prelom ili stop. Ceoni prelom
moze da bude manje ili vise izrazen sto cini takode rasnu odiiku.
Licni deo glave cini njuska psa. Gomji deo njuske je nosnik ciju osnovu cine nosne i
gomjovilicne kosti prekrivene mekim tkivom (kozom i dr.). Nosnik moze da bude razlicit po
duzini, sirini i obliku. Duzina nosnika, u odnosu na duzinu lubanjskog dela glave, vrlo je
razlicita u pojedinih rasa. Skladnost oblika glave postoji ukoliko je duzina lubanjskog dela
jednaka duzini njuske merene od vrha nosa do linije koja spaja unutrasnje ocne uglove.
Medutim, postoje vrlo velika odstupanja: postoje rase u kojih je skracenje licnog dela toliko
da nosnik prakticno ne postoji (pekinska pudia, mops i dr.) i rase u kojih je nosnik duzi od
lubanjskog dela glave (rase hrtova i dr.). Izmedu ova dva ekstrema postoji citav niz prelaznih
oblika po duzini nosnika koji su uvek odiika pojedinih rasa. Nosnik se zavrsava nosem
(ili nosnom
pecurkom) ciji - otvori - nozdrve mogu da budu postavljene sire ili jedna pored
druge. Obojenost (pigmentacija) nosa je takode odiika rase i moze da
bade razlicita. Profilna linija luanjskog dela glave moze da bude ravna ili ispupcena
(konveksna), a profilna linija nosnika moze da bude ravna, konveksna (ovnujska) ili
ulegnuta. U medusobnom odnosu ove dve profilne linije - cela i nosnika - mogu da budu
paralelne, konvergentne (da se seku) ili divergentne (da se razilaze) sto zavisi od rase pasa.

Usi
Usi psa ciju osnovu cine rskavice usne skoljke, postavljene su sa svake strane lubanjsko
ceonog dela glave. Zavisno od rase vrlo su razlicite po duzini, nacinu usadenosti, nosenju i
obliku.
Duzina usiju se prilicno neprecizno opisuje u standardima pojedinih rasa. Najcesce se
govori o kratkim, srednje dugim i dugim usima. Usna skoljka blago bez natezanja povucena
prema vrhu nosa kod kratkog uva ne
dopire dalje od unutrasnjeg ocnog ugla,
kod srednje dugog prelazi ovaj ugao, a
kod dugog uva dostize do ocnjaka ili kod vrlo dugog do vrha nosa ill preko ovog. Ukoliko su
usi visece tada vrh u kratkog uva ne dopire do donje profilne linije guse, u srednje dugog uva
on dopire do ove linije ili ne neznatno prelazi (balkanski gonic) i najzad vrh uva je daleko
ispod ove linije kod dugog uva (koker). Po usadenosti usi mogu da budu nisko, srednje
visoko i visoko usadene. Visina usadenosti se najlakse utvrduje pomocu zamisljene linije
koja polazeci od vrha nosa prolazi kroz unutrasnji ocni ugao prema zadnjem delu glave.
Ukoliko je gomji mb uva (prelazi usne skoljke u ceono lubanjski deo glave) ispod ove
zamisljene linije onda je uvo nisko usadeno, ukoliko je na samoj liniji onda je srednje visoko
i ako je iznad ove onda je visoko usadeno uvo. Nacin nosenja usiju je takode vrlo razlicit.
Usi su uspravne ili strsece ukoliko su usne skoljeke nosene prema gore, a medusobno mogu
da budu paralelne ili sa manje ili vise razmaknutim ili zblizenim vrhovima.
Preklopljene ili poluvisece usi imaju bilo samo vrh previjen (Koli) ili je gornja trecina
uva previjena (foksterijer). Visece usi imaju usnu skoljku u osnovu previjenu i padaju
niz obraze uz koje su manje ili vise pripijene. Obzirom na osnovu usne skoljke, usi
mogu da budu sa strane, napred ili nazad postavljene.

Poluuspravne visece na staranu uspravne pprelomljene sire uspravne

Polomljene uz lice

jednog prema dmgom okrenute. Uspravne u osnovu stroke u Vrhovima okmglaste su

jajaste usi. Magarece su uspravne ali koso uspravno nosene, dok su kravlje skoro vodoravno
nosene usi.
Najzad usi mogu da budu secene, sto se predvida standardom za pojedine rase (bokser,
doge, doberman i dr.).

OS
Oci, smestene u ocnoj dupiji koju sacinjavaju kosti ocnih lukova, mogu da budu razlicite
po obliku, velicini, polozaju i boji.
Oci mogu da budu bademastog ili okruglog oblika. Polozaj ocne jabucice i nacin
otvranja i izgled ocnih kapaka usiovljavaju oblik ociju. Kada je polozaj ocne jabucice kos u
odnosu na srednju uzduznu liniju glave, oci su kose a prave su ukoliko je polozaj ocne
jabucice skoro okomit na ovu liniju.
Polozaj ocne jabucice se utvrduje pomocu zamislene linije koja povezuje oba ocna ugla
(unutrasnji ili nazaini sa spoljasnjim ili temporalnim ocnim uglom) i u produzetku sece i
sklapa razlicit ugao sa zamisljenom uzduznom linijom koja deli glavu na dva jednaka dela.
Kose oci imaju izrazito bademasti oblik otvora ocnih kapaka, manje kose oci imaju blaze
izrazen bademasti, dok prave oci sklapaju skoro prav ugao i skoro su okrugle (fildzanaste
oci). Oci mogu da budu sitne ili upale, krupne i izbuljene (buljave). Krupne oci su kada
zamisljena ravan sastavlena preko ivica ocne duplje dodiruje roznjacu (Cornea).
Najistaknutija tacka roznjace je ispred ove ravni kada je oko izbuljeno (buljavo) a iza ove
ravni u sitnog ili upalog oka. Oci su u malih rasa pasa srazmemo kmpnije.
Boja ociju usiovljena je pigmentacijom
(obojenoscu) duzice
Slika 19. Oko u kos firisa). Ona je vrio razlicita. Standardom svake
zqu rase obicno je predvideno koje boje treba da budu oci.
U najvecem broju rasa zahteva se sto tamnija obojenost
ociju (mrka, kestenjasta i sl.). Svetle nijanse boja ociju
smanjuju ocenu u lepoti psa, a potpuno svetio plava ili
cak i crveno siva boja ociju (tzv. riblje oci) najcesce
povlaci diskvalifikaciju psa. Mana je takode, ukoliko je
samo jedno
Slika 18. Oko u frontaln
zqu
v '<.

oko svetio a dmgo normaino obojeno (cakaraste oci) ali kod izvesnih rasa ona samo
smanjuje vrednost psu ali ga ne diskvalifikuje (dalmatinac). Treba podvuci da sva miada
stenad imaju svetio plavu boju ociju, koja se sa staroscu menja tako, da do godine dana ona
poprimi svoju urodenu tamniju boju.
Ocni kapci - gomji i donji treba svojim ivicama dobro da prilezu uz ocnu jabucicu.
Ivicama uvrnuti (entropium) ili upale izvrnuti (ektropijum) ocni kapci su teske mane jer
dovode do hronicnih (stalnih) zapaljenja ocnih sluzokoza i beonjaca. U psa postoji i
unutrasnji treci ocni kapak, koji je vidljiv u unutrasnjem ocnom uglu pri preklapanju ocnih
kapaka ili pri njihovom pritisku rukom, kao i u slucaju zapaljenja ocne sluzokoze. Nad
gomjim ocnim lukom u pasa duge i ostre diake izrastaju obrve (nemacki ostrodlaki pticar,
gnfon, itd.).
 Slika 20. Ocni kapci a) pravBno zcrtvaranje ocnih kapaka b) entrop^um-uvmuti
na unutra c) ektropijum-izvmuti

Ispod ociju i ceono-lubanjskog dela glave nalaze se obrazi ciju osnovu cine zvakaci
misici. Njihova manja ili veca izrazenost daje izgled manje ili vise mesnatih, sirih i
ispupcenih obraza i izgled suve ili mesnate glave.
Usne ili labmi'e
Usne ili labmje zatvaraju usnu duplju spajajuci se u zvalu. Gomja usna je uvek sira i
prelazi preko donje a kod nekih rasa ona je znatno duza dajuci izgled duboke i pravougaone
njuske (poenter, engleski seter i dr.). Usne treba cvrsto da prilegnu uz vilice. Opustene i
otromboljene usne nedovoljno se zatvaraju i na zvali se vidi sluzokoza donje usne i
pljuvacka (bale) koja iz nje curi. Na usnama ostrodlakih pasa cesto raste duza diaka,
obrazujuci na gomjoj usni brkove a na donjoj bradu.
Donji' deo glave
Donji deo glave cini donja vilica sa misicima i organima (jezik i zdrelo sa grkljanom).
Meduvilicni prostor moze da bude siri i uzi, i kraci ili duzi zavisno od sirine odnosno duzine
glave. Na njemu koza moze da bude pripijena ili labava stvarajuci i uzduznu duplikatum:
podgusnjak ili fanon. Na prelazu izmedu
vilicnog prostora prema vratu nalazi se griiste
ili gusa, koja u blago udubljenom luku prelazi
u vrat.

Zubi
Zubi po njihovoj posebnoj gradi i broju
su jedna od osnovnih zooloskih karakteristika
vrste. Zubna formula (broj zuba po vrstama)
stalnih zuba psa je sledeca na svakoj strani: gomje vilice po tri sekutica (incisiva), jedan
ocnjak (caninus), cetiri predkutnjaka (premolara) i dva kutnjaka (molara) i donje vilice po tri
sekutica, jedan ocnjak, cetiri predkutnjaka i tri kutnjaka sto ukupno cini na svakoj strani
gomje vilice 10 i donje 11 ili svega sa obe strane 42 zuba. Miecnih zuba ima samo 32. Svi se
miecni zubi menjaju sa stalnima sem prvih predkutnjaka gomje i donje vilice koji do kraja
zivota ostaju miecni. Broj zuba, iako karakteristika vrste, moze da bude kod pojedinih pasa
manji ili veci. Najcesci je nedostatak predkutnjaka i on je nasledna mana. Najcesci slucaj
povecavanja broja zuba odrazava se u udvostmcavanju prvog predkutnjaka gomje vilice.
Odredivanje starosti vrsi se pnna nicanju miecnih, zameni miecnih sa stalnim zubima i
trosenju i izgledu stalnih sekutica, kao i prema vremenu njihovog ispadanja. Sekutici gomje
vilice krupniji su i veci od onih u donjoj, a u svakoj vilici krajnjaci (treci sekutic od sredine)
su krupniji od prvih -sredarednjaka. Na gomjoj ivici krunice dva useka dele vrh krunice na
tri reznja od kojihje srednji najveci i daje zubu izgled "trogrbog" lista deteline. Unutrasnji
rezanj na krunicama donje vilice najcesce nedostaje te je izgled sekutica "dvogrbi".
U sklapanju vilice sekutici gomje vilice prelaze - svojom unutrasnjom stranom dodiruju
spoljasnju (usnenu ili labijainu) stranu sekutica donje vilice. To je pravilan ugriz koji se
naziva: makazasti zubi. Ukoliko se sekutici gomje i donje vilice dodiruju svojim vrhovima -
gomjim krunicinim ivicama, onda su zubi kljestasti. Usied nesklada u vilicama dolazi i do
izmenjenog ugriza.
 Ukoliko sekutici donje vilice pri ugrizu stoje znatno ispred sekutica gomje

M,M,

Slika 22. Zubolo

a1, a2, a3) raspored zuba: I - incezivi (sekutici), C - caninus (ocnjak), P -
premolari (predkuhijaci),
M - molari (kutnjaci), b,c,d) pravilan makazast zagriz. •) Mjestast, f) predgriz, g)
podgriz

vilice onda pas predgriza. U obratnom slucaju kada se sekutici donje vilice pri ugrizu
nalaze znatno iza sekutica gomje onda pas podgriza. Ukoliko standardom rase nije drukcije
predvideno onda su pojave podgrizanje i predgrizanje, kao degenerativne, diskvalifikacione
mane.

Trosenje inciziva pocinje najistaknutijim prednjim reznjem i kada on usied trosenja

nestane kaze se da je zub sravnjen. Miecni sekutici su po gradi slicni stalnima, samo su od
njih manji, siljatiji, a rastom vilice se razreduju i medusobno se vise ne dodimju. Ocnjaci su
podjednako dobro razvijeni u muzjaka i u zenke. Miecni su manji, vise krivi i siljatiji od
stalnih koji su izduzenog konicnog oblika, unatrag i prema unutra zakrivljeni i sluze kao
dobro omzje za napad i odbranu. Donji ocnjak prelazi ispred gomjeg. Pri zameni miecnih sa
stalnim ocnjacima koji put miecni ne ispadnu te dolazi do pojave duplih ocnjaka sto ne utice
na ocenu lepote psa. Prvi predkutnjak je miecni zub i on se do kraja zivota ne menja, dok se
svi ostali miecni zubi zamenjuju stalnim. Cetvrti predkutnjaci gomje vilice i prvi donji
kutnjaci su najkrupniji zubi u celjusti psa i nazivaju se raskidacima. Krunice zuba pasa
prekriva samo gled bez cementa, usied cega su zubi miadih pasa sedefasto bele boje. Tek sa
staroscu oni pocinju da zute usied nagomilavanja zubnog kamenca. Stene nema zuba kada se
osteni ili se samo izuzetno rada sa sekuticima. Ocni kapci su slepljeni i zatvoreni a stene
progleda od 10. do 12. dana.
Izbijanje miecnih zuba pocinje 21. dana kada nicu prvi ocnjaci. Sekutici nicu u vremenu
od 25. do 30. dana i to ovim redom: prvo krajnjaci, zatim srednjaci a poslednji sredsrednjaci.
Zubi gomje vilice nicu nekoliko dana pre zuba u donjoj vilici, ali sa mesec dana ocnjaci i
sekutici obe vilice su nikli a sa sest nedelja sa njihovih kmnica desni su se potpuno povukle.
Miecni predkutnjaci, sem prvoga, nicu skoro istovremeno tj. od 3-5 nedelja s tim sto prvo
nicu cetvrti, zatim treci i drugi. Prvi predkutnjak nice znatno kasnije. Do dva meseca sekutici
se medusobno dodiruju, a zatim rastom vilice javlja se sve yeci meduprostor i zubi su
razredeni.
Zamena miecnih sekutica sa stalnim zbiva se u doba od 4-5 meseci a traje 2-3 nedelje.
Zamena je nesto ranija u krupnih, a nesto kasnija (za 10-15 dana) u malih pasa. Prvi miecni
predkutnjak (koji se celog zivota ne menja) nice sa 4 meseca, a istovremeno nice i prvi
kutnjak (staini zubi). Drugi kutnjak nice sa 4,5 do 5 meseci u donjoj vilici i u gomjoj sa 5 do
6 meseci. Treci kutnjak tj. zadnji zub donje vilice nice sa 6-7 meseci, znatno pre nego sto je
pas zavrsio sa rastom.

Posle ovog doba nastaje period trosenja i sravnjenja stalnih sekutica.

- Do 12 meseci svi sekutici su skoro netaknuti, sveze belt i sjajni, a sluzokoza usta
svetio ruzicasta.
- U 15 meseci donji sredsrednjaci vidno su poceli da se trose, ostali sekutici su
netaknuti.
- U 18 meseci donji sredsrednjaci su sravnjeni, a donji srednjaci vidno se trose.
- U 2,5 do 3 godine srednjaci donje vilice su sravnjeni.
- Od 3 1/4 do 4 godine sredsrednjaci gomje vilice su sravnjeni, svi sekutici gube sjaj, a
ocnjaci pocinju u korenu da zute.
- Od 4 do 5 godina srednjaci gomje vilice su sravnjeni, svi zubi pocinju da zute, a u
osnovi ocnjaka naroicto je izrazena zuta boja.
- Posle 5 godina promene na zubima su vrlo nepravilne i tesko se mogu koristiti za
odredivanje starosti. Moze se ipak napomenuti da oko 6 godina pozute i krajnjaci, ostali
sekutici narocito sredsrednjaci, skracuju se skoro do desni, prekrivajuci se zubnim
kamencom i cme.
Pas u proseku zivi 1-15 godina (manji psi duze, krupniji krace), pa se u poodmaklo
doba mogu zapaziti znaci starosti: prosede diake po glavi i telu,
 zamucenost ocnih sociva, upalost ociju, opustenost i nedovoljno zatvaranje labmje itd.
Medutim, treba istaci da se trosenje i sravnjivanje sekutica retko obavlja tako praviino
kako je izneto. Trosenje zuba, pored toga sto je usiovljeno cvrstinom njihove grade kao
individualne osobine, neobicno mnogo zavisi od ishrane i nacina upotrebe psa. Psi koji se
hrane kompletnim ali kasastim obrokom kasnije sravnjuju sekutice dok oni koji se cesto
hrane kostima (narocito cevastim) ili su priviknuti da u zubima nose ill da se igraju cvrstim
predmetima (sljunak, kamen, cigia i sl.) vrlo ravno sravnjuju zube te po zubima pokazuju da
su znatno stariji nego sto su. Iz tih razloga treba vrlo obazrivo davati ocenu doba za nekog
psa. Procenjivanje glave, kako njenih pojedinih delova tako i u celini, omogucava da se
pored odredivanja stepena pripadnosti nekoj rasi (plemenitost psa) odredi i takode donese
sud o temperamentu, cudi, pa do izvesne mere i o stanju zdravlja ispitivanog psa.

Vrat
Sastoji se od sedam vratnih prsljenova, vrlo pokretnih zglobova, medusobno povezanih
i prekrivenih jakim misicima su osnova u anatomskoj gradi vrata. Oblik vrata je razlicit i na
preseku moze da bude okrugao (buldog, bokser i dr. ) ili obmuto kruskast sa gomjom
vilicom sirom i zaobljenijom od donje (hrtovi, i dr.). Vrat moze da bude prav, labudov (u
gomjem delu povijeno izbocen) ili jelenski (gomja ivica ulegnuta - konkavna a donja prema
dole izbocena - konveksna) a po polozaju kos ili ravan (horizontalan). Po duzini kratak ili
dug. Kratak vrat obicno je i vrlo misicav i pun, dok je dug vrat obicno tanak i obrastao
lakom muskulaturom. Koza je uz vrat pripijena ali moze da bude i labava te da stvara na
donjoj ivici duplikatum - podgusnjak ili fanon -koji moze da se proteze sve do grudne kosti.

Trup psa
Trup psa cine: greben, leda, sapi, prsa, gmdni kos, trbuh sa slabinama i podpazusnim
(ingvinalnim) delom.
Greben, leda i sapi cine tzv. gornju lednu liniju psa koja se produzava sa repom,
posebnim delom tela. Greben u psa ogranicen je pokretnim vrhovima lopaticnih kostiju. On
cini prelaz i povezuje vrat s trupom a osnova su mu nekoliko prvih od ukupno 14 lednih
kicmenih prslje-nova.
Greben moze da se uzdize iznad gomje ledhe linije, da bude u istoj ravni ili ispod ove
(nadgraden pas). U stadardima oznacena visina psa meri se od najistaknutije tacke grebena
(gornji prednji ugao lopaticne kosti) do zemlje.
 Slika 23. Profilne linlje
a) gomja lin^a
b) donja linija
Sirina grebena je razlicita i zavisi od manje ill vece zaobljenosti rebara tj. sirine gmdnog
kosa. Greben se nastavlja u leda koja se dele na grudni i slabinski deo leda.
Gmdni (torakaini) deo leda cine ostatak grudmh prsljenova, a slabi-nski deo 7 slabinski
prsljenova sa okolnim misicnim tkivom. Leda mogu da budu duza ili kraca, sira ili uza,
prava ili izvijena (lordosis mana), ravna (horizontalna), ulegnuta (konkavna) ili izbocena
(konveksna-saranasta).

Sia<a 24. Merenje psa

A-B = visina, C-D = duzina trupa, E-F = duzina glove, G-H = obim grudi i dubina
grudnog kosa,
1-J-K = proporcija trupa i nogu

S13<a25. Gomja todna linqa

a) prava (blago padquca), b) nadgradena, c) soranas+a (prenapregnuta), d)
sedlasta,
«)u<om^ena iza arebena
 Kako ovaj deo tmpa sluzi za odrzavanje njegove cvrstine pri prenosenju pokretacke
(motome) snage misica zadnjih nogu i kretanje zivotinje to je najbolje kada su ovi delovi
trupa relativno (u odnosu na visinu grebena) kratki a usied dobro razvijenih misica siroki i
snazni. Narocito slabinski deo leda treba da bude kratak, sirok i snazan. Pri hodu leda treba
da ostanu prava i da se ne izvijaju. Medutim, duzina, oblik i polozaj leda vrlo su razliciti i
dok njihov opsti izgled u jednoj rasi je odiika (saranasta, duga, uska - iako misicava - leda
barzoja) u dmgoj je mana i obratno (kratka, prava i vrlo siroka leda u buldoga). U vecini
slucajeva kratka i snazna leda se ocenjuju kao
vriina jer je takav pas izdrzljiviji u radu. Prelaz koje se v^i procena ugla i potezqa
izmedu leda i sapi treba da bude postupan i ggp, sirok. Sapi treba da su nesto nize (15-20
mm) c-A = duzina i polozaj sapi od grebena. Osnovu sapi cine karlicne kosti i A_D = polozaj
ravnih sapi krsna kost. U vecini slucajeva kratka i snazna A-E = Rose sapi leda se ocenjuju
kao vriina jer je takav pas A-F=s+nnespi izdrzljiviji u
radu. A-G = oborene sapi
Sa gomje strane krsna kost (sacrum) sa ,

tri srasia kicmena prsljena nastavlja slabinski (ledni)

deo kicme i
produzava se u rep. Slika 26. odredivanje pobzaja sapi A
Ove kosti sapisjena horizorrtala pomocu
obrazuju karlicnu
duplju u koju su smesteni razni organi kao
besika, unutrasnji poini organi i drugi. Na sapima se procenjuju duzina, sirina,

aj i oblik. Razdaljina od prednje ivice kuka do zadnje tacke sedisne kvrge

iuzinu sapi. Duze sapi omogucavaju duzi iskorak i postizanje vece brzine CBCaDJa
nego krace sapi. Postoji prednja sirina sapi ili sirina sapi u kukovima i aadafi ili sirina sapi
izmedu sedisnih kvrga. Zadnja sirma sapi uvek je manja od "roedme. Ukoliko je razlika
velika sapi su siljaste. U kuje je potrebno da se sirina sto manje razlikuje od prednje, sto
pogoduje laksem stenjenju kuje. U iBBzjaka su sapi uze. Polozaj sapi odreduje se po uglu
koga sa horizontalom saxpa zamisljena linija povucena od sredine kuka do vrha sedisne
kvrge. Sapi sa ravDe ili horizontalne ako taj ugao nije veci od 20°, kose su ako je ugao od
3£ir do 30° , strme pri nagibu do 40°, a sapi su oborene ukoliko je ugao veci od
-C" Misicavost sapi je razlicita i u znatnoj meri doprinosi njihovom obliku te 'sJCi
mogu da budu ostre (krovaste), oble (jabucaste) ili olucaste sa preobilnom la-skulaturom.

Rep je zavrsni deo kicmenog stuba - zavisno od njegove duzine moze da . do 23

repna prsljena. Postoje bezrepe ili kuse rase (Bobtajl) bez ijednog
^^^S
 U GORNJOrLINTJI
SRPAST KAO V
VEVERICE LEDJA
PRPRSTENAST

SAVIJEN USPRAVAN USPRAVAN UVRNUT

METLAST S0(a 27. Repovi

SABLJAST VIDRIN KUPIRAN
 rcpnog prsljena i rase dugog repa koji prelazi skocni zglob (hanoveranski krvoslednik),
a ima ih i sa kratkim (epanjel breton) ili kratkim i urodeno

izvijenim repom (mops, buldog). Najcesce rep dopire do iznad skocnog zgloba -srednje
dug rep. Praviino usaden rep nalazi se u produzetku gornje linije sapi (krsne kosti). Nagli
prelaz na dole iz sapi u rep oznacava nisko, a kada je ovaj prelaz naglo na gore oznacava
visoko usaden rep.
Nacin nosenja repa vrlo je razlicit i smatra se rasnom karakteristikom. Rep moze da
bude nosen pravo nadole, ravno ili visoko iznad ledne linije. On moze da bude manje ili vise
zavijen - sabljast (samo pri vrhu zavijen), srpast (celom duzinom u luku savijen a luk cini
deo zamisljenog kruga od korena preko vrha pa do korena repa) i zavijen rep pri cemu rep
zatvara i prelazi krug i obicno ga nosi iznad ledne linije. Rep je obicno malo ulevo nosen ali
moze da bude prav ili manje ili vise u stranu povijen. Rep moze da se praviino stanjuje od
osnove prema vrhu ili da bude samo u osnovi ili celom duzinom predebeo (znak grubog
kostura). Rep razlicito obrastao diakom te po tome dobija razlicite nazive kratko odiakan
(jeguljast), retko odiakan (pacovski ukoliko je uz to tanak i dug) cetkast (diake na donjoj
strani nesto cuze) i metlast (vrlo duge diake na donjoj strani stvaraju tzv. perjanicu).
Standardi za pojedine rase predstavljaju obavezno secenje repova kao i to do koje mere rep
treba da bude skracen. Psi ovih rasa moraju da imaju secene repove ukoliko uzimaju ucesca
na izlozbama pasa.

Prsa
Prsa ili grudi su deo trupa koji se prostire od donje ivice vrata izmedu ramenih zglobova
i prednjih nogu i prostire se do ispod gmdne kosti. Izgled prsa zavisi neposredno od oblika i
razvijenosti grudnog kosa i obilnosti misica. Prsa mogu biti siroka ili uska, izbocena i
misicava ili ostra sa isturenom grudnom kosti (petlovske grudi).
Grudnikos
Grudni kos u psa cine 9 pravih i 4 laznih - vitih rebara, sa odgovarajucim lednim
prsljenovima kicmenog stuba na gomjoj i grudnoj kosti na donjoj strani. Obzirom na vaznost
organa koji su smesteni u grudnoj dupiji (srce i pluca) potrebno je da ona bude sto veceg
kapaciteta srazmemo velicini psa. Duzina, oblik i polozaj rebara usiovljavaju i velicinu
grudnog kosa. Rebra mogu biti kratka ili duga, zaobljena (u obliku luka) ili pljosnata (prava),
a po polozaju rebra su strma (okomita) ili kosa. Pod kosinom rebra podrazumeva se ugao
koga zaklapa rebro sa odgovarajucim prsljenom kicmenog stuba. Prva rebra su skoro
okomita i zaklapaju ugao od oko 90°, a iduci ka poslednjem 13. rebru ovaj se ugao smanjuje
a kosina rebara povecava. Veca kosina rebara povecava njihovu razmaknutost i time vecu
duzinu grudnog kosa, tj. odstojanje od 1. do 13. rebra.
Na grudnom kosu procenjujemo dubinu, sirinu, duzinu i obim. Dubina -odstojanje od
najvise tacke grebena do donje ivice gmdne kosti - ukazuje na dubok ili plitak grudni kos.
Ukoliko gurdna kost se spusta do linije lakta dubina
 je dobra - iznad ove gmdni kos je plitak, a ispod vrlo dubok. Sirina se procenjuje (i
meri) iza plecki, gde se takode meri i obim grudnog kosa. Obim je uglavnom odraz dubine i
sirine grudnog kosa, all i stepena uhranjenosti psa.
Trbuh
Trbuh (abdomen) sastavljen samo od misica, mekih tkiva i koze zatvara trbusnu duplju.
U psa je vrlo rastegljivih zidova i proteze se od ivice zadnjeg rebra do karlicnih kostiju. U
gornjem delu tzv. slabinama ukoliko je kraci utoliko je boiji, u donjem znatno duzi i razlicito
zaobljen- Donja linija od gmdne do stidnih kostiju moze bit! ulegnuta - konkavna (i daje
izgled tzv. usukanog ili hrtovskog trbuha, ravna sa blagim usponom prema preponama
(ingvinalnoj regiji) tzv. pribran trbuh ili ova linija je opustena i daje viseci trbuh (kod starih
pasa) ukoliko su pri torn i strane jako izbocene onda je to bacvast trbuh (uglavnom u skotnih
kuja). Na donjoj strani trbuha i grudi nalaze se pet, a rede cetiri para sisa. Prilikom stenjenja
najrazvijeniji je /i najmiecniji) zadnji par sisa. U ovom delu smesteni su i spoljasnji muski
point organi.
Prednie noge
Prednje noge sluze uglavnom za pridrzavanje i docekivanje tereta tela prilikom kretanja.
Vezane za trup samo misicnim masama (a ne kostanim zglobom) ubiazavaju udare i potrese
trupa pri kretanju. Pojedini delovi (regije) nogu gledano odozgo nadole su sledeci: plecka,
rameni zglob, nadlaktica, lakatni zglob, lakat, podlaktica, saplje, dosaplje i sapa.
PlecTca ima za osnovu lopaticnu kost (ili plecTcu) i prekrivena je misicima od kojih je
pojedini povezuju sa trupom, vratom i glavom a dmgi sa ostalim delovima noge.
Polozaj, duzina i misicavost mogu da budu vrlo razliciti. Po polozaju plecka gledana sa
strane moze da bude kosa - ugao sa horizontalom je od 45° - 65° - ili
strma kada je taj ugao manji od 45°. Koso postavljene plecke
omogucavaju duzi korak i vecu brzinu kretanja (hrtovi). Posmatrana
spreda plecka. je od ramenog zgloba prema grebenu manje ili vise
koso postavljena. U brzih slika 28. odredivanja ugta pasa ova kosina
plecke manje je izrazena. Duzina plecke izmedu kipotice i odrazava
se na izdasnost koraka. Duga plecTca je i kosa, a nadtaktice kratka je
strma i usiovljava kratak, tvrd i neizdasan hod. Plecka moze da bude
uska ili siroka. Kraca plecka je relativno sira, dok je duza relativno
uza (odnos 2:1). Misicavost treba da je dobra, ali ne prejaka niti
oskudna. Veca izrazenost grebena lopaticne kosti (spina scapulae) kao
i nagli

prelazi plecke u vrat i plecke u rebra kao i odvaljenost plecke u predelu grebena
oznacavaju nedovoljnu - oskudnu misicavost i slabu povezanost plecke sa grudnim kosem.
Preobilna muskulatura, iako snazna, ukazuje na izvesnu tromost i relativnu sporost u kretanju
psa.
 Slika 29. Linqe pomocu kojih se odreduje uglovanost psa Lin^a koja polazi iz
tacke:
A-B nagib plecke ka horizon+ali
C-D nagib nadlakfice ka horizon+ali
E-F nagib butne kosti ka horizontal!
G-H nagib po+kolenice ka horizorrtali
Rameni zglob cini plecka sa nadlakticom zaklapajuci, zavisno od rase, manji ili veci
ugao od oko 100°.0d polozaja nogu zavisi da li ce rameni zglobovi biti vise ili manje istureni
u odnosu na grudni kos. Nadlaktica je dosta jasno odvojena od tmpa, iako je sa njim
povezana izrazenom muskulaturom omogucava izvesno kruzno kretanje noge. Osnovu joj
cini ramena kost ili ramenjaca (humems). Ona mora da je paralelna sa sredisnom ravni trupa
u protivnom dolazi do nepravilnih stavova nogu. Posmatrana sa strane koso je polozena i
zavisna od kosine plecke: ukoliko je plecka kosija, nadlaktica je polozenija (zaklapa manji
ugao sa horizontalom) i obratno.
Podlaktica cini sa nadlakticom lakatni zglob na cijem se zadnjem delu nalazi lakat
(olekranon). Kosti podlaktice su zbica i lakatna kost. Podlaktica je duga u visokonogih rasa
(dugonogi gonici, hrtovi i dr.) a kratka u kratkonogih (jazavicari, baseti i dr.). Psi duge
podlaktice imaju dug, a kratke kratak korak- Po polozaju treba da je vertikalna, ali postoje
odstupanja. Opsta misicavost procenjuju se po obimu narocito gomjeg dela podlaktice. Lakat
treba da je dovoljno sirok i malo odvojen od trupa (nesto manje od njegove sirine).
Podjednako je nepodesan uz tmp suvise pripijen ili stisnut, kao i suvise odvojen ili odvaljen
lakat. Pri hodu lakat treba da se krece u paralelnoj ravni
 sa tmpom. Krivudavo kretanje laktova upolje ili ka trupu znak je slabe misicavosti i lose
povezanosti noge sa trupom.
Zglob saplja (karpaini zglob) koji povezuje podlakticu sa
prednjim dosapljem sastoji se od 7 kostiju poredanih u dva reda.
Spreda sirok sa strane posmatran nesto uzi i u blagom prelazu u
dosaplje. Od polozaju i odnosa podlaktica - dosaplje zavisice i izgled
saplja. Dosaplje, sastavljeno od pet duguljastih kostiju, od kojih
prva-unutrasnja najmanja je osnov zakrzljalom prvom prstu.
Dosaplje zaklapa sa vertikalom mali ugao (do 20°) i koso je
Slika 30. Odrdivanje prema napred postavljeno. Moze da bude strmo (skoro okomito)
koso sa nesto vecim uglom (do 45 °) i meko ili medvede (ugao
preko 45 ° ).
Sapa
Sapa je sa cetiri nonnaino gradena prsta- Tri kosti svakog prsta (falangijalne) povezane
su manje ili vise u izbocenom luku a zavrsavaju se noktom koji se ne uvlaci. Prsti su
medusobno povezani manje ili vise izrazenom memhranom., imaju svaki na donjoj strani
jagodicu (elasticno fibrozno tkivo) a pozadi ovih jace razvijen taban od istog tkiva. Sapa
moze da ima stisnute (zbijene) ili meke i rasirene prste, a njen oblik je macji (okruglasta sa
jako izbocenim prstima) zecja (izduzenih slabo izbocenih prstiju - slicna sapi zeca) i
kasikasta, po obliku i izbocenosti prstiju nalazi se izmedu prva dva oblika.
Zadnje noge
Zadnje noge za razliku od prednjih Slika 32. Odredivanje uglo koji povezane su
sa trupom karlicno butnim "ktapoju butna kost i potkotenica

zglobom koga prekriva vrio obilna i snazna muskulatura. U funkciji kretanja one sluze
narocito za pokretanje i potiskivanje telesne mase.
Butina je prvi gomji deo zadnje noge a butna kost joj cini osnovu. Prekrivena misicima
sapi i bez jasnih granica prelazi u koleno i podkolenicu sa kojom cini but psa. Butina treba da
je sto duza i kosa ukoliko pas treba da postize vece brzine. Njen polozaj gledan sa strane,
slican je polozaju plecke, ali je uvek zavisan od polozaja sapi ukoliko su ove oborenije
utoliko su butine strmije. Gledano odozgo butine se prema kolenu udaljuju (divergiraju) od
srednje ravni trupa, sto usiovljava i dobar polozaj kolena. Strme sapi obicno usiovljavaju
stisnuta, a ravne sapi izbacena kolena. Koleni zglob je nesto otvoreniji (veceg ugla) od
ramenog zgloba. Zadnja ivica butine pocev od sedne kvrge prema skocnom ziobu, cini
zadnju ivicu buta. Gledana sa strane ona moze da bude ulegnuta i kratka, sto oznacava slabu
misicavost, ravna i duga - osrednja misicavost i konveksna (ispupcena) i duga-obiinu
misicavost buta.
Podkolenica se proteze od kolena do skocnog zgloba, a njena osnovna kost - golenica,
pokrivena je skoro samo kozom na prednjoj strani, sa lisnom kosti koso je unatrag polozena.
Na zadnjoj strani misici prelaze u tetivasto tkivo cineci Ahilovu tetivu. Podkolenica treba da
bude dovoljno kosa i duga a svojom misicavoscu da doprinosi muskulaturi buta.
Skocni zglob, sastavljen od dva reda sa ukupno 7 kostiju je najvazniji zglob organizma u
pogledu mehanizma kretanja. Na njegovoj zadnjoj strani pricvrscuje se na petnu kost
Ahilova tetiva. Ovaj zglob treba da je sto siri i dubiji, da bi obezbedio lako podnosenje
velikog opterecenja koga trpi ovaj zglob pri kretanju. Ugao koga zaklapa podkolenica sa
zadnjim dosapljem preko skocnog zgloba moze da bude otvoreniji (oko 150°) ili zatvoreniji
(oko 130° )
sto usiovljava razlicite stavove u pojedinih rasa-
Polozaj skocnog zgloba je razlicit o cemnu ce biti reci
kod opisa stavova nogu.
Zadnje dosaplje u pravilu je duze od prednjeg i treba
da je okomito. Prvi prst cesto nedostaje ili je bez zgloba i
samo kozom pricvrscen. Naziva se zaperak ili vucji nokat.
Slika 33. Odredivanje ugla Rede se javlja kao dvostruki. U nekih rasa se smatra
apa podkolenica sa zad rasnom osobinom (pirinejski pas i dr.) iako ovaj prst
otezava upotrebu odnosno narocito zirni kretanje psa.

Sfavownogu
Stavovi nogu tj. polozaj koji zauzimaju noge u odnosu na imp i podlogu na kojoj pas
stoji mogu da budu praviini ili nepravilni. Smatra se da su prednje noge praviino pstavljene
ako posmatrano s preda zamisljena vertikala spustena iz sredine ramenog zgloba deli nogu na
dva jednaka dela. Obe noge su

medusobno paralelhe i jedna od dmge malo udaljene (za duzinu oko jedne sape).
Odstupanja: pravilan sirok i uzan stav, pri cemu je samo razmaknutost nogu prevelika (sirok
stav - kao posledica zaobljenih - bacvastih rebara) Hi premala (uzan stav usied ravnih -
pravih rebara). Razmaknut stav: (divergirajuci): pocev od ramenog (konvergirajuci) je
suprotan prethodnom. Bacvast ili 0 stav je kada se obe noge u zglobovima saplja razmaknute
a su sapama zblizene. Iks (X) stav:
u saplju noge zblizene a u sapama razmaknute. Uvmut stav: sape prstima okrenute
prema unutra a laktovi upolje ili izvmut (francuski) stav noge okrenute prema spoljnoj strani
a laktovi pripijeni uz rebra.
UZAK SIROK

Slika 34. Stavovi nogu posma+rano s preda i od pozadi

 Posmatrano sa strane prednje noge imaju pravilan stav ako zamisljena vertikala
spustena iz sredine lakatnog zgloba sece podlakticu i saplje na jednake polovine i pada
neposredno iza sape. Odstupanja su: podvucen stav - zamisljena vertikala ne deli gomji deo
noge i preseca sapu ili pada ispred nje. Isturen stav suprotan prethodnom - pri kojem su noge
celom duzinom ismrene ispred trupa. Jarcev
- zglob saplja isturen r,aDrcd a podlaktica prema
cd a dosaplje prema nazad eni. Strmo, koso ili J\ede dosaplje usiovljava mene
nepravilne stavove.
Slika 35. Stavovi prednj%i nogu posmcrt
trane a) pravilan b) jarec'i c) podvuce
vedi e) isturen

Zadnje noge posmatrane sa strane imaju pravilan stav ako vertikala spustena iz sedne
kvrge dodiruje zadnju stranu skocnog zgloba i zadnjeg dosaplja i pada iza tabana sape.
Odstupanja: podvucen stav pri cemu je noga pod telo podvucena i vertikala je ne dodiruje.
Nazad isturen stav je suprotan prethodnom, te zamisljena vertikala sece manje ili vise skocni
zglob i zadnje dosaplje a ugao skocnog zgloba je veci. Sabljast stav usiovljen je smanjenjem

ugla skocnog zgloba, zadnje dosaplje je koso a skocni zglob manje ili vise unazad
potisnut.
Posmatrane od pozadi zadnje noge
imaju pravilan stav ukoliko vertikale
spustene iz sredine sednih kvrga svaka
deli nogu na dva jednaka dela, a razmak
izmedu nogu je slican prednjim ili
nesto veci.
Odstupanja: uzan ili sirok ali
pravilan stav zadnjih nogu pri cemu je
razmak izmedu nogu manji ili veci od
pravilnog. Razmaknut - noge citavom duzinom upolje koso postavljene i zblizen - suprotan
prethodnom i prema sapama zblizene noge. Iks (X) stav u skocnom zglobu zblizene u
sapama i kolenima razmaknute noge. 0 ili bacvast u sapama i kolenima stisnute a u skocnim
zglobovima razmaknute noge. Kraviji stav - skocni zglobovi u petnom delu zblizeni u
sapama izvmuti. Uvmute ili izvmute sape moze pas da ima na zadnjim kao i na prednjim
nogama.
Svi nepraviini stavovi uzrokuju neravnomemo opterecenje pojedinih zglobova nogu pa
se takav pas vise i brze zamara.
Najtezi su X i 0 stavovi nogu i kod najveceg broja pasa smatraju se degenerativnim i
diskvalifikacionim manama.
Ocllakcinosf
Odiakanost je vrlo razlicita u pojedinih rasa pasa. Pocev od psa "golaca" koji sem
cuperka diaka na celu i vrhu repa (ukoliko nije dosecen) po celom telu je go, neobrastao
diakom pa do starog engleskog ovcarskog psa (Bobtail-a) potpuno obraslog dugom i gustom
diakom postoji citav niz prelaznih oblika obraslosti diakom. Oni su redovno rasna odhka
pojedninih rasa.
Diakavi pokrivac psa sastoji se od dve vrste diaka: 1) pokrovna ili osjasta diaka uvek je
duza, deblja i grublja, ona se jedino zapaza na telu psa posto prekriva drugu vrstu diake, 2)
podlaka (poddlaka ili zastitna diaka) kraca, tanja, meksa i obicno svetlija od pokrovne diake.
U izvesnih rasa postoji samo kratka pokrovna diaka bez podlake (buldog, poenter,
dalmatinac i dr.) dok su kod drugih obe vrste diake zastupljene u podjednakoj meri
(sarplaninac, nemacki ovcar i dr.). Stcnci dolaze na svet sa manje ill vise gustom ili mekom
"misjom" diakom koja se porastom steneta menja u diaku odraslog psa. Vreme promene
diake razlicito je kod pojedinih rasa.
Pokrovna diaka moze da bude viro razlicita u pojedinih rasa. Po debljini:
deblja ili tanja (finija), po duzini: duga, srednje duga i kratka, prava, valovita ili
kovrdzava, po mekoci: vunasta, meka, ostra i kostretasta, obicnog i svilastog sjaja, mutna ili
bez sjaja.
Duga diaka, ukoliko je meka i prava ili blago valovita poleze po telu psa i na donjoj
ivici vrata obrazuje rese, na zadnjim ivicama nogu zastavice, a na donjoj strani repa obrazuje
perjanicu, sto repu daje izgled metlastog repa. Duga diaka moze da obrazuje pramenove
siljate ili zarubljenih vrhova koji mogu svojom duzinom da padaju do zemlje (puli, vrpcasta
li kraljevska pudia, komondor i dr.).
Duga ostra diaka na pojedinim delovima glave (obrvama, usnama i meduvilicnom
prostoru) obrazuje guste i nakostresene manje ili vise izrazene vede, brkove i bradu. Ukoliko
je ostrina diake jako izrazena ona ostaje kostretasta tj. slicna kozjoj rastresitoj diaci, cesto
bez podlake.
Kovrdzavost, diaka sa jakim i sitnim uvojcima javlja se cesto kao nepozeljna pojava u
nekih rasa (kokeri i dr.).
Boja diake je cesto rasna odiika. Od mrko divlje boje vukova u toku odomacivanja
nastale su velike raznolikosti u boji. Jednobojnost moze da bude izrazena u cmoj (labrador
retriver), mrkoj (nemacki kratkodlaki pticar), crvenoj (irski seter) i zutoj boji (madarska
vizia) ili bezbojna - bela diaka (kuvas, komondor itd.). U obojenih pasa mogu da se jave bele
oznake na pojedinim delovima tela. Tako na glavi je pas grusast (nckoliko belih diaka),
zvezdast (vece belo polje) ili cvetast (jos vece belo polje na celu), lisast jc pas sa belom
prugom uzduz nosnika, bmjast gomja usna i nos bez pigmenta - belt. Na nogama petast
oznacava belu oznaku na zadnjem delu sapa, prstast - belt prsti sapa. Putast jc bela oznaka na
sapama koja moze da dopre do ispod saplja, carapast ako belina prelazi saplje i gacast ako
dostize do ispod lakta. Pod vratom i oko vrata (grijast) mogu da se jave bele oznake, kao i na
repu ali ovo se vec mora smatrati sarenilom. Pri opisu boje sarenog psa pridev "saren" stavlja
se isprcd oznake boje (sareno cm, itd.) ukoliko preovladava bela, a iza oznake boje (crno-
saren) ukoliko preovladava cma ili druga osnovna boja. Pas moze da bude dvobojan kada su
dve od osnovnih boja jasno izrazeni (cmo-crveni i sl.). Trobojan je pas kada pored dve
razlicite osnovne boje (cmo-crvena, zuto-cma) postoje i manje ili vece oznake bele boje.
Pojedine diake mogu da budu svetlije u korenu, a tamnije pri vrhu, sto daje utisak
jednobojnosti tzv. divlje boje- Crna ili diaka tamnije boje moze da bude i razlicito po telu
rasporedena. Tigravost su naizmenicno prugasto tamnije obojene diake na svetlijoj osnovnoj
boji diake. Maska (crvena, cma) je tamnija obojenost lobanjskjog i delimicno licnog dela
dave pri cemu tamnija boja moze da se javi kao jasno ogranicena tamnija sara
(oko i iza ušiju preko obraza i čela) ili da taj prelaziz tamnije u svetliju boju bude
postupan

HODOVI U PSA I NJIHOVO PROCENJIVANJE

Kretanje je smhrono pokretanje nogu u smislu kretanja prema napred ili slobodno
kretanje levo - desno. Postoje faze rasterecenja, predvodenja nogu itd. Ako procenjujemo
kretanje, moramo da imamo na umu da postoje razne rase pasa koje se krecu razlicitom
brzinom.
Kretanje se vrsi opruzanjem nogu, narocito zadnjih kao motoricnog dela tela cime se
tacka tezista staino pomera napred. Tacka tezista se nalazi na zavrsetku gmdne kosti. Kod
kretanja tela napred i ova tacka se pomera napred. Postoji kinematografsko snimanje kojim
se moze pratiti kretanje u fazama. Ovim se sagledava koja noga je opterecena, rasterecena ili
lebdi. Hodovi psa su deo karakteristika koje su vrio vazne, kada se ima u vidu razlicitosti
rasa u upotrebljenom smislu.

Hod-korak
Hod - korak jedno od najsporijih kretanja.
Pri ovom kretanju prednje i zadnje noge imaju
iste pokrete ali nisu istovremeno i zbog toga se
javljaju 4 takta. Ovo kretanje korakom je takvo
da su uvek dve noge opterecene i postoji
unakrsno opterecenje (leva prednja - zadnja
desna pa se smenjuju). Ovo smenjivanje je
ritmicki i povezano je sa kicmenim stubom. Ako
pokreti Stika nisu koordinirani dolazi do
saplitanja i pada.
 Ravan - rciSfihod
Ravan - raciji hod je najprostiji nacin kretanja. Prednja i zadnja noga iste strane imaju
iste pokrete. Ovo kretanje se zove i trupkalica i naizmenicno se izmenjuje i opterecuje jedna
strana tela. To se srece kod konja, slona, zirafe, kamile, bizona i juznoamerickih antilopa.

Slika 38 ili ravan račji hod

Kas
Postoji i brze kretanje od hoda, a to je kas.
Dijagoname noge su aktivne i ovo kretanje je
dvotaktno. Bocno naginjanje tela je manje nego kod
kietanja ravnom. Kas je svojstven za neke zivotinje.
Postoji sitan i kmpan kas. Minijatume rase imaju sitan
kas (pine). Kod sitnog kasa oslanjanje
ekstremiteta je trajnije. Krupan kas javlja se kod vecih
rasa i oslanjasje na noge je duze.
Galop
Galop je najbrze kretanje. Noge se krecu
nesimetricno ali postoji velika sinhronizacija u
kratkom vremenskom intervalu. Zivotinja lebdi u vazduhu, ona se odgume zadnjim nogama i
bude jedno vreme u vazduhu. Tu ima znacaj trotaktno kretanje ili kenter galop. Ovo kretanje
se srece kod brzih rasa (poenter).
Cetvorofaktni galop
513(0 39. Ko Cetvorotaktni galop je
kod rasa za trke (hrtovi - barzoj). U
nekim slucajevima prednja noga se oslobada sa tia i to
povremeno, na taj nacin sto jednom odmara levu a
jednom desnu. Brzina je
razlicita u letecem startu, tj. posle 100 m.
Patuljaste rase se krecu sporije nego
trkacki psi. Brzina kod trkackih pasa iznosi 70-80
Slika 40. Galop km na sat, i to na kratkim
stazama i u kratkom vremenskom razdoblju. Kao
primer mogu da posluze rase
SLUGI, koji pored ostalog imaju i aerodinamicnu
liniju.
Kod analize vrste kretanja lista za ocenjivanje sadrzi zapazanje o tome da
li je jedinka povredena te sepa i ne oslanja
 se normaino na sve 4 noge. U ovom
slucaju nemoguce je ocenjivanje kretanja.
Stavovi nogu procenjuju se ako su sve 4
noge podjednako opterecene. Ako je
zivotinja povredila jednu nogu ona menja
teziste. Ovo je vazno narocito kod radnih
rasa pasa. Slika 41.
Kenter

Jedan broj rasa, da bi dobio priznanja mora da ima ocenu o radu. Ispit rada je zahtev na
organizam da istraje u svom poslu, bilo da se radi o kretanju po raznim terenima ili o drugim
fizickim naprezanjima. Ako sve cetiri noge nisu zdrave doci ce do odbijanja poslusnosti.
Postoje oboljenja nogu nastala usied dejstva sila spolja ili je u pitanju oboljenje nasledne
prirode. Noga se sastoji iz 2 elementa - kosti i misici, ovo je staticko-dinamicki aparat. Bez
ove sihronizacije nema pravimih pokreta nogu. -^

BRZJNA PSA

Najbrzi su psi iz grupe hrtova.

Tesko je uporedivati brzinu razlicitih
rasa hrtova. Engleski Grej hund, po
imenu Pigalle Wonder, je postigao
60,75 km/h 1975. godine u Wembley.
Navode se podaci za jednoga Salukija
koji je postigao brzinu 69 km/h.
Ova razlika je zapazena s obzirom da pri merenju vremena kretanja - odnosno trcanja, Saluki
se kretao u pravoj liniji, dok je Grejhund na sinodromu imao kruznu stazu. Pokusano je sa
Salukijem da se takmici na kruznoj stazi zajedno sa Grejhundom, ali oboje su odbijali da tree
za zecom koji je postavljen na mehanizam za trke pasa.
Saluki se upotrebljavao u lovuSHka 42. Veliki gana gazele, koje se krecu brzinom oko
65 km/h sto ustvari moze da bude dokaz ove fenomenahie brzine
Salukija.
Kada se govori o oboljenjima kostanog sistma pasa mora se imati u vidu i vrlo znacajna
cinjenica da postoje izvesne rase pasa za koje se smatra da su predisponirane za pojavu
naslednih oboljenja kostanog sistema, kao i da povecavanje broja rasnih pasa i uvodenja
novih rasa - i pored primene odredenih mera selekcije, dovodi do sve cesceg
dijagnostikovanja osteoartropatija -oboljenja kostanog sistema psa.
Vaznost problema vezana je za postojanje razlicitih oboljenja kostano-zglobnog
sistema, koja su za sada dobro poznata samo usko specijalizovanim strucnjacima. Medutim,
znacaj koji navedena oboljenja mogu da imaju ne samo za pojedine rase pasa, nego i za
kinologiju uopste, daleko prevazilazi potrebu da poznavanje naslednih oboljenja ostane samo
u krugu specijalista, vec namece zahtev da se sa ovim oboljenjima upozna sto siri kmg
veterinara i kinologa.
 Displazija kuka psa je oboljenje nasledne prirode i javlja se kod nemackog ovcara
najvise. Psi oboleli od ove bolesti se iskljucuju iz priploda. AikO postoje i druga oboljenja
genetske prirode pas nije pogodan za dalju reprodukciju. Rentgenski pregled u cetvrtom
mesecu starosti i posle jedne godine vrsi se u cilju ispitivanja psa da li je oboleo od displazije
kuka. Displazija kuka se manifestuje delimicnom slabosti zadnjeg dela tela ili lelujanjem
civotinje (ona zeii da sedne), a u kasnijem razvoju oboljenja dolazi do potpunog oduzimanja
zadnjeg dela tela. Kod ove bolesti gubi se rskavica na glavi butne kosti koja postaje
izmenjena, veoma bolna i lako lomljiva.

NASLEDNOST
 Nasledivanjem se bavi genetika - nauka o naslednosti. Postoje razlicite definicije
o naslednosti: jedna od prostih i malo zastarelih, ali ipak dobrih kaze:
nasledivanje je zakon po kome se prenose osobine sa roditelja na potomstvo.
Dmga definicija kaze da je to proces reprodukcije sebi slicnih, tj. stvaranje potomaka
slicnih roditeljima.
Treca definicija kaze: naslede je prenosenje sa generacije na generaciju odredenih
procesa metabolizma potencijaino odredenih u celiji zasta su potrebni posebni usiovi sredine.
Naslednost nije striktni zakon vec biolosko pravilo gde organizmi teze da se obnove u
potomcima i da im prenose svoje osobine.
Ljudi su od uvek zeieli da objasne naslede i slicnosti medu roditeljima i rodacima. U
kinologiji nas to interesuje jer je vazno sta ce se desiti posle parenja dve jedinke. Sta ce se
desiti mozemo samo nagadati pa i kod onih jedinki koje su genski proverene. Osobine
nasledivanja su objasnjene u XDC veku od strane naucnika Mendela, koji je svoje oglede
vrsio kod biljaka. Postoji veliki broj biljaka sa samooplodenjem gde cvet ima tucak (zensku
poinu celiju) i prasnik (musku poinu celiju). Znaci jedna jedina jedinka daje potomstvo.
Medutim, zivotinje imaju razdvojene polove i svaka nosi nasledni potencijal (predispoziciju)
koji ce se odraziti na potomstvo. Grgur Mendel je radio sa graskom. Nasledivanje se i kod
pasa odvija po istim principima nasledivanja, ali je to slozenije komplikovanije i teze za
objasnjavanje i tumacenje. On je ukrstao varijante koje su se medusobno razlikovale po
nekoj osobini. Radio je sa bojom i velicinom zma graska. Medutim, ima primera gde je
kasnije ispitivana naslednost i u zivotinja.
Primer br. 1: Postoje rase otac ma^ka potomci ovaca sa normalnom duzinom usiju i
culje rase ovaca. Ove razlicite oznake duzine usiju nazivamo parom alelomorfa ili parom
suprotnih oznaka. Obe ove rase su RASE znaci ova osobina im je ustaljena, tj. ovu osobinu
prenose vemo na potomstvo. Ako ove dve rase ovaca medusobno ukrstamo u Fl generaciji tj.
u tako dobijene jagnjadi dobijaju se samo culja jagnjad. Znak F je filijalna tj.
generacija potomaka (Fl). Fl su sinovi i keen, F2 su unucad, F3 su cukununucad

unucad itd. Ako potomstvo iz Fl generacije medusobno parimo dobicemo F2 generaciju

u kojoj ce se javiti vracanje na roditeijskc forme. Ovo vracanje na roditeijske oznake (foi-
me) je po ustaljenom pravilu i odnos je 3:1, tj. 75%:25%. Dvadesetpet posto se javio
izgubljeni oblik dugih usiju. U 75% slucajeva ostaje oblik bez usiju. Oblik dugih usiju u Fl
generaciji ostao je skriven pa se ova oznaka naziva RECESIVNA OZNAKA. Oblik koji je u
Fl generaciji dominirao i davao culje jedinke, naziva se DOMINANTNOM OZNAKOM.
Stoga se ovako nasledivanje naziva dominantnim nacinom nasledivanja, tj. PISUM tip
nasledivanja (Pisum sativum - lat. - grasak).
Primer br. 2: Sa belim i cmim rasama svinja pratimo naslednost boje. Par suprotnih
oznaka su bela i cma boja. Bela boja je dominantna, a cma recesivna. U Fl generaciji
dobijamo sve jedinke bele boje diake. Ako tu prasad medusobno parimo u F2 generaciji
dobicemo odnos 3:1, tj. 75% bele a 25% cme (recesivne oznake) prasadi. Mendel je pokusao
da objasni kako nastaje ovaj odnos. On je to objasnio svojim ogledima i dosao do svojih
ZAKLJUCAKA 0 NASLEDIVANJU tj. Mendelovih pravila o nasledivanju. U psa a i u
drugih zivotinja mali broj osobina se nasleduje u potpunosti ovako, mada je princip isti. Jos u
Mendelovo doba znalo se da zivotinja nastaje od muskih i zenskih dozrelih jajnih celija.
Dozrela jajna celija se razlikuje od telesnih (sematskih) celija. Telesne celije imaju slicne
elemente u svojoj gradi, dok se polne dozrele celije od njih bitno razlikuju. Dozrele polne
celije zovu se gameti. Spajanjem muske i zenske polne celije nastaje opiodena jajna celija -
zigot koji se ugnjezdi u matericu i tu nastavlja daiji razvoj u jedinku - zivotinju. Mendel je u
ogledima zapazio da su potomci Fl generacaije jednoobrazni bez obzira da li je bela krmaca
parena sa cmim nerastom ili je cma krmaca parena sa belim nerastom. Ove je prvo
Mendelovo pravilo UNIFORMNOSTI ili jednoobrazonosti Fl generacije. U P2 generaciji
potomaka dolazi do odvajanja roditeijskih odnosno dedovskih oznaka i to u jednom
pravilnom odnosu. Da bi objasnio ovu pojavu Mendel je postavio hipotezu o CISTOCI
GAMETA. Bele svinje (roditeiji) su nastali od muskih i zenskih gameta koje su obe imale
samo oznaku za belu boju. Cmi roditelj je nastao od dve gamete koja svaka u sebi nosi
oznaku za emu boju. Jedinka nastala od dva gameta nosioca iste boje (oznake) zove se
HOMOZIGOTNA jedinka. Ovakve jedinke kod polnog dozrevanja mogu dati samo istu -
jednu vrstu gameta. Ukrstanjem homozigotnih jedinki razlicitih oznaka (belo-cmo) dobijaju
se jedinke koje su iste kao jedan od roditelja. FENOTIP je spoljasnja grada zivotinje ali i
manifestacija fizioloskih funkcija organizma. Na primer kvalitet njuha je odraz kvahteta
nervnog sistema i sluzokoze njuha u psa i ova osobina je nasledna. Tu spada i miecnost kuje,
a fenotip miecnosti je kolicina mieka koju kuja daje. Cud je manifestacija funkcije CNS
(centralnog nervnog sistema) i ova se nasledna osobina fenotipski odrazava u manjoj ili
vecoj agresivnosti psa, itd.

Potomstvo u Fl generaciji je po fenotipu all i po genotipu isto. Genotip je u stvari

kvalitet (nasledni potencijal) zigote koja moze da nastane samo iz jedne vrste gameta (belih)
ili iz dmge vrste gameta (cmih) pa su takve jedinke homozigotne ili zigota moze da nastane
od obe vrste gameta cmih i belih i to je heterozigotna jedinka i ona u sebi nosi naledni
potencijal i za emu i za belu boju. Prema tome zigota moze u sebi da nosi ili samo jednu ili
obe oznake iz para alelomorfa.
Medutim, gameta moze da nosi samo jednu ili samo dmgu oznaku iz para alelomorfa i
uvek je cista pri sparivanju tj. pri nastajanju zigota nikad ne dolazi do stapanja-slivanja
oznaka iz para alelomorfa vec se one samo privremeno zdruzuju, a razdvojice se kad ova
jedinka poino sazri i bude data svoje gamete. Primer: U jednom ejakulatu ima na milione
spermatozoida. Ako ejakulat potice od heterozigotnog nerasta i predpostavimo da u
citavom
ejakulatu ima deset miliona spermatozoida, onda ce priblizno miliona nositi
oznaku za belu boju a miliona ce nositi oznaku za emu bo]\i. Razdvajanje osobina samo
vidimo u F2 generaciji, a ono u stvari nastaje u Fl generaciji jer ne postoji stapanje osobina
vec njihovo zdruzivanje.
 Drugo Mendelovo pravilo
Slika44. N=dominantne karakteristike
kaze da u F2 generaciji dolazi do b=recesivne
karakteristike pravilnog razdvajanja
roditeijskih osobina i to po odnosu 3:1 ili 75%
dominantnih i 25% jedinki sa recesivnim
osobinama. Da bi svoju hipotezu potvrdio Mendel
je vrsio sparivanje POVRATNIM UKRSTANJEM
tj. potomstvo F2 generacije pario je sa jedinkama
roditeijske generacije (to ne mora biti u srodstvu).
P - roditeiji Gamete (roditeijske) BB x cc

Fl = generaacija Gamete Fl generacije

formula

F2 - generacija
BB, Be, cB, cc

BB je oznaka za jedinku (zigotu) bele boje koja je oznaka dominantna i zbog toga se
obelezava velikim slovom.
cc je oznaka za jedinku /zigotu) cme boje koja je recesivna i obelezava se malim
slovom.
U Fl generaciji (Be) doslo je do zdruzivanja roditeijskih osobina i potomstvo ove
generacije je zbog toga heterozigotno (zbog toga nosi oznaku i za cmo i za belo). Po fenotipu
potomstvo ove generacije bele je boje, jer je bela boja dominantna nad cmom. Ako
medusobno parimo jedinke Fl generacije doci ce do cepanja roditeijskih osobina te ce se u F2
generaciji dobiti potomstvo i to 3 sa belom bojom (B) i 1 sa cmom bojom (c). Ovo je Mendel
objasnio svojom hipotezom o cistoci gena. Da bi ovu hipotezu dokazao on je vrsio povratno
ukrstanje tako sto je potomstvo iz Fl generacije pario sa P tj. sa dedovskom generacijom i to
sa jedmkama nosiocima cme-recesivne oznake (cc). Medu ovim potomcima 50% je belih
(heterozigotnih - Be) i 50% cmih (cc).
Jedinke: Be x cc njihove gamete B^c

Kombinacije gameta u zigote tj. sledece generacije

Ovo je istovremeno i dokaz Mendelove hipoteze o cistoci

gameta.

Ukrstanje gde se radi samo o jednom pam oznaka (alela)

zove se MONOHIBRIDNO UKRSTANJE (npr. samo boja
diake).
 Ako pratimo dva para alela tj. dve osobine onda se stvari prividno komplikuju ali je
princip isti. Takvo ukrstanje se zove DIHIBREDNO UKRSTANJE. Primer:
1. Cma boja i kratka diaka
2. Bela boja i duga diaka.

U pitanju su dve osobine, boja i duzina diake. Ove dve zviotinje su homozigotne, ali
cma boja je dominantna nad belom a kratka diaka je dominantna nad dugom. Ukrstanjem ove
dve jedinke u Fl generaciji svo potomstvo je genotipski isto, cme boje i kratke diake jer
recesivne osobine (bela boja i duga diaka) nisu izrazene (prikrivene su) kod heterozigotnih
jedinki. Ako jedinke Fl generacije parimo medusobno dobicemo F2 generaciju u kojoj se
javljaju nove varijante drugacije nego u monohibridnom ukrstanju. Dobijamo 9 jedinki koje
lice na Fl generaciju (kratka i cma diaka), a samo jednu koja lici i na drugog roditelja (bela i
duga diaka). Medutim, dobijamo jos dve grupe jedinki koje ne lice na roditelje - jedna grupa
je cma boja duga diaka, a druga grupa je bela boja duga diaka. Roditeijske osobine su
izmenjene i poprimile su nov oblik - TIPUM NOVUM. To su jedinke koje se i po fenotipu i
po genotipu razlikuju od pocetnih roditeijskih oblika. Devet jedinki po fenotipu su iste a po
genotipu se razlikuju osim jedne koja je i po fenotipu i po genotipu ista kao i roditelj
(homozigotna), a ostalih osam su heterozigotne u jednom il oba para alelomorfa. Ova jedna
jedinka slicna po genotipu moze da nastavi roditelj sku rasu dok kod svih ostalih docice do
razdvajanja odiika. Ove dve grupe od po 3 novonastale jedinke po fenotipu su iste a po
genotipu razlicite osim u jedne koja je homozigotna u oba para alelomorfa. Duga i bela diaka
je recesivna odiika i da bi dosia u fenotipu do izrazaja treba da je homozigotnog oblika.
Treca Mendelova hipotezaje NEZAVISNOST PAROVA OZNAKA i ona govori da se
razlicite osobine nezavisno u gameti kombinuju. Mendel je ovo, pored izvedenih ogleda
dokazao i matematickim putem. Posmatramo li samo boju u F2 generaciji zapazamo 12 cmih
i 4 bele jedinke, to je odnos 3:1. Ako posmatramo duzinu diake, odnos je takode 3:1. Odnos
fenotipova je 9:3:3:1 (9 ima emu i kratku diaku, 3 emu i dugu, 3 belu i kratku, a 1 belu i
dugu).
Da bi smo dobili tacne odnose fenotipova moramo da pratimio veliki broj jedinki. To je
prakticno tesko izvodljivo pa i kod zivotinja za koje kazemo da se neograniceno
razmnozavaju. Ukrstanje sa dve osobine zove se dihibridno ukrstanje. Ako posmatramo 3
osobine kombinacije su vece i mogucnosti stvaranja veceg broja tipuma novuma (novih
oblika) su vece.
Ova Mendelova pravila su kasnije bolje objasnjena kada se upoznala grada celije.
Svaka celija ima opnu, plazmu i jedro. Jedro je celijska organela u kjoj se desava deoba.
U jedru se nalaze hromozomi poredani u parovima. Svaki par hromozoma je karakteristican i
on je nosioc nasledne osnove. U njemu je na poseban nacin poredana DNK
(dezoksiribonukleinska kiselina) koja ima sposobnost da iz nje nastaje ista takva ali nova
DNK, znaci umnozava se (replikuje se). Hromozomi su vodioci akcije u jednoj celiji. Oni
stvaraju i diktiraju nastajanje belancevina i kakvog oblika te belancevine treba da budu.
Hromozomi se u jedru redaju u parove, dele se tako da od svakog nastaje novi par
hromozoma, zatim se razmicu ka polovima i celija se deli na dvoje. Kod jajnih celija, umesto
proste deobe telesnih celija, celije cerke imaju polovican broj hromozoma u odnosu na celije
tkiva. Ovaj broj hromozoma stvara se redukcionom deobom te se u polnim celijama nalazi
polovican broj hromozoma koji ce se udvostruciti kada se budu dve (muska i zenska) polne
celije spojile pri opiodnji.
Postoje nasledne osobine koje se prenose INTERMEDIJARNIM nacinom naledivanja.

Primer: Parimo belu i emu rasu kokosi. U Fl generaciji potomstvo nece biti ni cmo ni
belo vec plavo. Ako jedinke Fl generacije prima u F2 generaciji dobicemo jedinki 1:2:1
(jedna cma: dve plave: jedna bela). U ovom nacinu nasledivanja vidi se da nema ni
dominantnosti ni recesivnosti vec je nasledivanje intermedijamo (po izgledu je izmedu
izgleda jednog i dmgog roditelja) a jedinke u Fl generaciji su heterozigotne (u kojima se
gube roditeijske oznake). Ovaj tip nasledivanja je ZEA TIP (Zea mats - kukuruz).
Pored nabrojenih nacina nasledivanja postoje i dmgi. Postoje takve osobine (npr. boja)
cije oznake (npr.: cmo- C, belo-b) ne usiovljavaju posebne nasledne oznake) (kao sto je to
slucaj kod napred opisanih nacina nasledivanja (dominantni li intermedijami nacin
nasledivanja) vec jednu oznaku neke osobine cine dve suprotne nasledne osnove od kojih
jedna (-Belo-B) omogucava da u fenotipu potomka oznaka dode do izrazaja. Za tu naslednu
osnovu odnosno GEN, kazemo da je aktivan ili EPISTATICAN, a njemu suprotna alela je
slicna ali neaktivna ili Hipostaticna (ne belo-b) te iako se nalazi u gamed ne moze da dovede
do izrazaja oznaku koju usiovljava (ne belo). (Slucaj boje u misa gde su parovi suprotniih
oznaka: Sivo-ne sivo, S-s, Cmo-ne cmo, C-c, itd.). Dakle, svaka od ovih OZNAKA osobine
boje, cini jedan par suprotniih oznaka, a parovi suprotnih oznaka nezavisno se mogu
kombinovati u dozrelim polnim celijama - gametama - jedne jedinke.
Postoje osobine, narocito manifestacije fizioloskih funkcija organizma (npr. miecnost,
iskoriscavanje hrane, porast, tovnost, itd.) koja ne usiovljava samo jedan gen, vec vise njih
koji ZBERNO deluju u istom pravcu ostvarivanja te osobine. Svaki od tih gena koji je
epistaticne prirode ima svoj suprotni par hipostaticne prirode. Ovaj nacin nasledivanja naziva
se POLIMERIJA GENA, a svaki od tih gena naziva se genomer. Gen je naziv koji je vec
ranije upotrebljavan da oznaci naslednu osnovu za neku osobinu ili oznaku i njegova priroda
je vrlo razlicito shvatana. Danas se, iako ne potpuno, vrlo mnogo zna o prirodi gena.
Biohemijski vrlo kompleksan sastav pokazuje da je to molekula DNK
(desoksiribonukleinske kiselne) sastavljena od nukleotida medusobno povezanih u jednom
lancu i svaki od tih ima svojstvenui medusobno razlicitu biohemijsku gradu. Svaka grupa od
po tri nukleotida ima znacenje slicno znaku Morzeove azbuke, kojim znacima se prenosi
genetska (nasledna) informacija. Takvih "znakova" ima 64, pa je mogucsnot "upisivanja"
poruka za izgradnju osnovnih zviotnih materija - belancevina i njihovih vrsta daleko veca
nego sto je to potrebno (organizmu je potrebno oko 20 vrsti belancevina). DNK ima
sposobnost replikacije tj. da se razmnozava i daje sebi iste (ili slicne) DNK i na taj nacin da
ostvari nastajanje nove celije i novog organizma.
Osobine koje nas interesuju u pasa (njuh, sluh, rast itd.) usiovljene su sa vise pari zbimih
gena te za stepen izrazenosti te jedne osobine moze da postoji od 64 do 10.000 mogucih
razlicitih kombinacija. To znaci veliku individuainu razlicitost ali i veliku prosecnu slicnost.
Zbog velikog broja kombinacija najcesce se javljaju one najbrojnije pa nam docaravaju
utisak da se sve osobine prenose nekako intermedijamo.

Mnoge morfoloske osobine i mane su nasledne, a ima i onih koje su stecene. One koje
su nasledne, znaci prenose se na potomstvo dominantno, recesivno, intennedijamo ili zbimo.
Mnoge degeneracije su recesivnog karaktera, na pr. kilavost je recesivno nasledno svojstvo.
Ukrstanjem ovakvih jedinki dobija se PI generacija naizgled zdrava jedinka. Ako ovo
potomstvo medusobno parimo u F2 generaciji moze doci do pojave hemije (kilavosti) u 25%
slucajeva. Ovakve jedinke su manje otpome i to je teska konstitucijska mana.
Kod nekih rasa pasa (jazavicari) duzinu diake usiovljavaju dva para alelomorfa. Svaki
od tih parova imaju jedan aktivni i jedan neaktivni gen. Aktivni izaziva (usiovljava) cetvrtinu
duzine diake (25%). Oba para ukupno u homozigotnom obliku daju ukupnu duzinu diake, na
pr. 10 cm. Kad ove pse medusobno parimo medu potomcima bice jedinki sa 10 cm, sa 7,5
cm, sa 5 cm i sa 2,5 cm dugom dlakom.

KONSTITUCIJA

Konstitucija predstavlja skup osobina jedne jedinke koje su u osnovi urodene - nasledne.
Ove osobine dolaze do izrazaja u spoljasnjoj gradi, obliku tela, u gradi organa i tkiva svake
jedinke, u bioloskim i hemijskim osobinama telesnih tecnosti (krv i limfa). One se
manifestuju i u nacinu reagovanja na razlicita sterna delovanja iz spoljasnje sredine kao i u
manjoj ili vecoj dispoziciji - sklonosti - prema pojedinim bolestima.
Konstitucija je u osnovi nasledna osobina, a da bi jedna nasledna osobina dosia do
izrazaja ona mora da bude dominantna. Za razvoj konstitucijskih osobina potrebni su i
paragenetski - spoljasnji faktori koji omogucavaju da jedna osobina dode do izrazaja. Zato je
konstitucija kondicionaino - usiovno - nasledna osobina, jer nju usiovljava i grada svake
pojedine celije. Svaka jedinka ima svoju specificnu konstituciju. Konsteitucija je izrazito
individualna osobina, pa je i konstitucija rase karakteristicna za svaku pojedinacnu rasu.
Konstitucija se odrazava u nacinu reagovanja zivotinje na unutrasnje i spoljasnje
cinioce. Ona usiovljava i predispoziciju za razna oboljenja. lako je nasledna, ona moze da se
menja ako su neophodni usiovi za razvoj organizma nepotpuni ili bitno promenjeni. Osnovni
usiov za pravilan odgoj je zdravlje zivotinje odnosno skladno funkcionisanje svih organa.
Konstitucija je rezultanta delovanja svih organa i tkiva, pa i orgamzam treba da je skladno
graden. Ova osobina je nasledna i ovo stanje se prenosi na potomstvo. Trudimo se da
procenimo koja je i kakva konstitucija potrebna da bude u psa radi dobijanja zdravog
potomstva. U procenjivanju konstitucije sluzimo se sa tri grupe osobina koje prosudujemo da
bi doneli zakljucak o konstituciji. Tako konstitucija se procenjuje prema: spoljasnjoj gradi -
eksterijeru, temperamentu i upotrebnoj vrednosti. Svaka zivotinja ima svoj konstitucijski tip.
Po gradi tela, tu kompleksnu osobinu konstitucije svrstavamo u cetiri osnovna konstitucijska
tipa:
/ tip - gruba konstitucija
II tip - snazna konstitucija
III tip -fina konstitucija (njen varijetetje PREFINJENA li NEZNA konstitucija)
IV tip - limfaticna konstitucija

I tip - Grubd konstitucija Odiikuje se grubim i teskim kosturom.

Kostur se najbolje raspoznaje na saplju, dosaplju, repu i glavi koja je prvenstveno
pokazatelj tezine i razvijenosti kostura. Glava je u odnosu na imp teska, velika, siroka, malo
je muskulozna. Karakteristicna je za velike rase. Sarplaninac, bemardinac. Zglobovi su
razvijeni i sape su krupne. Samo na osnovu kostura ne moze da se kaze da li je konstitucija
gruba ili ne. Za grubu konstituciju je karakteristicna oskudna muskulatura. Misici su
pljosnati, ali jaki. Ahilova tetiva je dobro izrazena, tetive dosaplja su takode vrlo jake i lako
opipljive.
Koza je gruba, neelasticna i kao "ustavljena". Diaka je gruba, debela, a cesto i ostra.
Zivotinje ove konstitucije su mimog temperamenta, nisu nervozne. Vrlo su otpome - dobro
podnose zimu. U ishrani i nezi su skromne.
Po pravilu otpome su na bolesti, mada je - primer: sarplaninac osetljiv prema stenecaku,
ali to je odraz prirodne neotpomosti prema uzrocniku ove bolesti - vimsu stenecaka, koji nije
tako cest u plamni, vec se nalazi skoro iskljucivo u gradskoj sredini.

Slika 45. Bemardinac - primer grube konstitucija

//. tip - Snazna konsWudfa. Ovu konstituciju je jos Hipokrat nazvao

"dobrom" konstitucijom. Ona je uvek pozeljna. Karakterise je vrlo skladna grada.
Postoje mnoge rase koje su po svom standardu neskladne grade - primer -jazavicar, hit, kod
kojih se javlja nesklad izmedu duzine trupa i duzine nogu. Skladnu gradu karakterise jednaka
visina grebena i duzina tmpa (primer -Doberman).
Kostur - ni prejak, ni tezak, ni prelak. Procenjuje se na glavi cija je duzina skoro jednaka
duzini plecke. Ona nije ni preteska, ni prelaka. Duzina glave odgovara duzmi od 2/3 vrata.
Muskulatura sa tetivama je razvijena, ali ne preteska. Misici su jedri, ali ne daju utisak
debljine, vec obline. Muskulatura se procenjuje na regiji butina i sapi, plecke i vrata. Vrat je
blago zaobljen, skoro je

okrugao, moze biti i kruskolik - s tim sto je na donjoj strani uzi. Na pleckama se I”
nazire greben koji je zaobljen prema vratu i prema grudima, dok se kod grube

^
 Slika 46. Hemacki ovcar - primer snazne konstitucije

konstitucije pored grebena plecke oseca ulegnuce. Gmdi su kod snazne konstitucije
zaobljene i duboke. Zglobovi su jasno izrazeni, ali ne pregrubi. Tetive nisu grube, ali ni
tanke. Koza je relativno tanka, elasticna, obrasia gustom, ali ne grubom diakom - srednje
debljine. Temperament ove zviotinje je zivahan. Ove zivotinje su otpome na mnoge
negativne uticaje spoljasnje sredine, izdrzljive su, ne zahtevaju neku posebnu negu. Svoj
posao mogu dugo da obavljaju i da se za kratko vreme odmore. Tipicni primer ovog tipa su:
Foksterijeri, Bokseri, Gonici, Poenteri (koji mogu biti i prefinjene konstitucije), i dr.
. tip - Nezna konsfrfva/d Ovo je manje zeijeni tip. On je odiika

pojedinih rasa koje su jednostranom selekcijom postale neznije (hrtovi). Ovaj tip se
ogleda u neznom kostum, tankom dosaplju, lakim zglobovima, malim sapama. Glava je laka,
uzana, muskulatura je oskudna. Nema nmogo tetiva, one su prefinjene - tanke. Koza je vrlo
tanka, elasticna sto se posebno vidi na usima koje su skoro providne. Diaka je fina
proredena, narocito oko ociju i na usima. Butine su pljosnate, vrat je daskast, obrazi su suvi i
ulegnuti. Temperament zviotinje je vrlo zivahan. Zivotinje su vrlo neotpome i sklone
mnogim oboljenjima. Bumo reaguju i na najbanalnije infekcije. Primer ovog tipa: Vipet-hrt.
Varijetet tipa nezne konstitucije, je prefinjena konstitucija. Ovaj varijetet se
odiikuje preterano lakim kosturom, vrlo lakom glavom, preterano

finom kozom. Kod ovih zivotinja je vrlo retka diaka, ili bezdiakavost su relativno cesto
izrazene. Ove zivotinje su nervoznog temperamenta i tesko se obucavaju. Ovo je
najnepozeljniji tip. Predstavnik ovog varijeteta je Cihuahua, i sve rase koje su jednostrano
selekcionirane: poenter koji je selekcioniran na najbolje razvijeno culo mirisa i postizanje
najvecih brzina.

Slika 48. Engteski butdog

Slika 47. fihuahua - primer nezne (prefinjene) konstitudje
-prim«r limfcrii&ie konstitucjc
 IV. Tip UimfaUcna konsWudfa. Kod ovog tipa je neobicno jako
razvijeno limfno tkivo, po cemu je ovaj tip i dobio naziv. Kostur je slican po gradi,
kosturu snaznog konstitucijskog tipa. Muskulatura je vrlo bitna, misici su bujm. Na sapima i
butinama dolazi do bujanja muskulature i fomiiranja tzv. olucastih sapi. Potkozno tkivo (koje
je kod pasa uopste dobro razvijeno) ovde je jos bolje razvijeno, koza zbog toga izgleda kao
da je prevelika i nabaorana. Nabori su narocito izrazeni na glavi, vratu, gde mogu da budu
jednostruki ili dvostruki i da se pruzaju od brade do grudne kosti. Nabor na vratu se zove
fanon. Temperament ovih zivotinja je umoran-flegmatican. Sklone su gojenju, cesto su
predebele, trome su. Limfatican tip je rasna odiika kod engleskog buldoga i mastifa. Ovaj tip
je cesta ali nezeljena pojava kod bemardinca, a moze se javiti i kod drugih rasa.
KONST1TUCIJSKE MANE - GRESKE

Konstitucijske mane su kao i konstitucija u osnovi nasledne, zbog toga se one ocenjuju
vrlo strogo. One mogu da budu: morfoloske fizioloske i psiholoske a| mane. Morfoloske
1
mane se karakterisu promenama u gradi - eksterijeru, i| fizioloske mane nisu uvek spolja
vidljive (smanjena miecnost). Trece mane karakterisu se po promenama u ponasanju i
karaktem.

Morfoloske konsfffvdfske mane su mane eksterijera koje su u osnovi

nasledne (grada trupa: preterano visok ili nizak rast) u rasi za koju imamo odredene
standarade. Rast je odraz rada zlezda (hipofiza i sl.) i manifestuje se u preteranom ili niskom
rastu koji odiiupaju od standarada jedne rase. Manja odstupanja od standarada mogu da se
tolerisu ali kod vecih odstupanja grio se iskljucuje iz reprodukcije (priploda). Jako plitke i
uzane grudi su konstitucijska mana u gradi trupa. Ovo moze biti posledica loseg uzgoja i
nege, ako se na primer pas ne izvodi u setnju vec se drzi staino vezan, posledica ce biti uske i
plitke grudi. Ako je grudni kos do te mere slabo razvijen, onda je to teska konstitucijska
mana i takvog psa treba diskvalifikovati. Ulegnuta - presedlasta leda su jedna od sledecih
mana. Pri posmatranju ovakvih jedinki imamo utisak da je zadnji deo tela visi. Jedan od
opterecenja organizma je rad, ako se pas brzo zamara on je tada neupotrebljiv. Ova mana
presedlastih leda utice na brze iscrpljavanje i zamor psa u radu. Naime, kicmeni stub sluzi
zivotinji kao prenosna poluga pogonske-pokretacke snage ciji je izvor u zadnjem delu tela i
zadnjim nogama. Potisna snaga preneta preko luka kicmenog stuba koji je ulegnut dejstvuje
u smerujos veceg povijanja kicmenog stuba. Da ne bi doslo do njegovog ostecenja, aktivnom
snagom (radom) misica koji se nalaze na donjoj strani kicmenog stuba (Psoasa ili misica
bifteka) obezbeduje se preterano savijanje nadole kicmenog stuba. Stalnim radom i naporom
ovih misica organizam se brze i vise zamara, sto dovodi do iscrpljenosti psa i nemogucnosti
njegove upotrebe za duzi iscrpljujuci rad. S toga je ova eksterijema mana ulegnutih leda ne
samo mana u lepoti vec i konstitucijska mana tj. mana u otpomosti i upotrebljivosti psa. Ona
je utoliko teza ukoliko je zapazena u miadih pasa.
Nepraviino drzanje nogu (stavovi) "X" i "0" stav nogu kada su ekstremno izrazeni
smatramo konstitucijskiom manom. Zglobovi primaju pritisak telesne tezine. Pri normalnim
stavovima, cela povrsina zgloba prima pritisak, ako su noge krive samo deo zgloba prima sav
pritisak tela, sto vremenom izaziva (kao i dugo stajanje) bol i zamor te je organizam manje
upotrebljiv za rad. Konstitucijska mana u celokupnom izgledu zivotinje moze da bude
preterana gojaznost, sto je manifestacija funkcije zlezda sa unutrasnjim lucenjem. Ove
 zlezde regulisu izmenu hrane u organizmu pa dovode do mogucnosti preteranog
nagomilavanja masti (gojenja), sto je takode konstitucijska mana. Pri ovome su poremecene i
dmge osobine i funkcije, npr. mogucnost redovnog razmnozavanja, pa se javlja jalovost,
azoospermija, asperija, oligospermija i sl. Postoje morfoloske konstitucijske mane, na prv.
nepraviino zubalo (narocito odnos gomje i donje vilice). Normaino je makazasto zubalo (kad
gomja vilica neznatno prelazi donju). Ako donja ide ispred gomje vilice (izraziti predgrizac)
to je konstitucijska mana kao i obratno (podgrizac) tj. gomja ispred donje vilice. Mops
gubica je degenerativna mana koja je u izvesnih rasa zadrzana kao rasna osobina (Mops,
pekinska pudlica i dr.).
Monorhizam je ne spustanje jednog testisa iz abdomena u skrotainu vrecu.
Spermatogeneza se ne moze odvijati na unutamjoj temperaturi tela, te nema stvaranja
spermatozoida, iako je testis prisutan (ali u abdomenu). Dmgo (spoljasnje) jaje normaino
funkcionise jer je na perifemoj temperaturi tela (32°C). I ovo je mana jer nedostaje jedan
testis. Ovu manu usiovljavaju vise faktora pa je ova jedinka nasledno opterecena i dace
potomstvo kriptorhidno, tj. bez oba testisa - takve jedinke su sterilne. Mnogi ovo ne priznaju
najcesce zbog nepoznavanja genetike jer ovo je hipostaticna osobina slicna recesivnoj
(skrivenoj).
Prema izrazenosti neke mane odredujemo i kriterijum za njeno procenjivanje. Ako
imamo 1-2 teske mane, onda to grio ide iz priploda. Ako ima 2-3 lakse mane to je isto kao da
ima tesku konstitucijsku manu, znaci opet jedinku iskljucujemo iz priploda. Ako ima 1-2 jos
lakse mane onda takvo grio ne iskljucujemo iz priploda nego mu je smanjena vrednost, te se
to u davanju konacne ocene uzima u obzir, radi njenog smanjenja.
Predispozicije na pojedine bolesti. Primer: SIPLJIVOST - astma (emfizem pluca).
Kod ovog oboljenja pluca su izgubila elasticnost koju imaju i disanje je kratko, brzo jer je
smanjena izmena kiseonika. Ovo je konstitucijska mana i ovakva zivotinja ne treba da ide u
priplod. Uzrok ove bolesti moze da bude prelezani stenecak ili Iako zapaljenje pluca.
Sipljivost se ne nasleduje vec se nasleduje nedovoljna elasticnost pluca. Pri naglom
stavljanju u rad bez postupne pripreme psa posle nekoliko teskih treninga kod zivotinje moze
da se ispoiji ova predispozicija slabe elasticnosti pluca te da dode do ispoljavanja znakova
astme, pas ubrzano, tesko i plitko dise, brzo se zamara, potrebno mu je dugo vremena za
odmor.
Drugi primer: Izvesna oboljenja ociju su konstitucijska mana ali to nisu oboljenja
izazvana spoljnjim faktorom (udarac, hemikalije i sl.) vec je to oboljenje druge prirode, kao
na pr. glaukom. Jedinka kod koje se pojavljuje ovo oboljenje iskljucuje se iz priploda.
RAHITIS je oboljenje koga mnogi uvrstavaju u konstitucijske mane. Ovo je nepraviino
jer je rahitis nastao zbog nepravilne ishrane i nege, a da jedinka nije opterecena genski.
Sigumo je da su neke linije rasa vise osetljive na
nedostatak kalcijuma i vitamina pa se kod njih lakse javlja rahitis. Ovo uvek mozemo da
izbegnemo pravilnom ishranom i drzanjem psa.

KONDICIJA
 Kondicija je trenutno stanje uhranjenosti psa s obzirom na svrhu, tj. cilj njegovog
drzanja i iskoristavanja. Organizam pri radu mora da poseduje energiju. On prvo koristi
energiju koju preko krvi crpe iz redovnog obroka hrane pa onda koristi energiju iz depoa, tj.
nagomilane rezerve masti. Ako pas treba da je u dobroj kondiciji, on treba da ima odredene
rezerve masti sto u mnogome zavisi od rezima ishrane. Kondicija nije nasledna i moze da se
menja po potrebi, zavisno od nase volje i tako je podesavamo za svrhu za koju nam sluzi.
Jedna jedinka moze da bude u razlicitim kondicijskim stanjima:
1. Tovna kondicija
2. Priplodna kondicija sa varijantom -
- izlozbena kondicija
3. Radna kondicija sa varijantom -
- trkacka kondicija
4. Izgladnela kondicija

1) Tovna kondiciJCh U tvonoj kondiciji pas talozi mast unutar trbusne

duplje (salo) i u potkozno vezivno tkivo. Od kolicine masti koja je nagomilana pod
kozom zavisice i spoljasnji izgled zivotinje. Zivotinja je zaobljena bez vidljivo izrazenih
kostanih kvrga. Pas izgleda zaobljen, "kao trupac". Kod psa zapazamo velike sirine gomje
ledne linije koja se pri pokretu ljulja levo-desno. Posmatranjem ne razaznajemo nikakve
detalje u gradi tela. Pod rukom se oseca nagomilana potkozna mast. Cesto ove zivotinje
postaju tromije od ostalih zivotinja iste rase. Lako se zamaraju jer je teret misicima veci, a to
vazi i za srcani misic koji je opkoljen masnim naslagama, te elasticnost miokarda (srcanog
misica) popusta. Ova kondicija nije pozeljna ni u koje svrhe vec je rezultat prozdrljivosti,
preobilne ishrane ili je u pitanju teska konstitucijska mana. Teznja ka tovnosti dovodi u
pitanje plodnost, koja postaje manja, ili losu miecnost sto ima za posledicu los odgoj stenadi.
2) Priplodna kondiciia je takvo stanje uhranjenosti u kom organizam
ima prilicne kolicine rezervne masti i pas je zaobljen. Na butini zapazamo sredisnu
liniju koja deli misice prednje grupe od misica zadnje grupe. Vidi se prelaz lopatice u grudni
kos i u vrat. Pri kretanju zapazaju se pod kozom grupe misica. Kod dugodlakih rasa ovo ne
mozemo da konstatujemo i zbog toga smo primorani da ovu podvojenost pojedinih grupa
misica opipavamo.
U toku bremenitosti u prvoj polovini kuja moze hranom da nadoknadi sve potrebe
miadih, u drugoj polovini potrebe miadih se povecavaju, pa kuja to sve ne moze da
nadoknadi hranom vec trosi sopstvene rezerve masti. Ovo trosenje

rezervi narocito je povecano kada kuja luci mieko. Dobre majke do kraja dojenja znatno
oslabe, a da ne bi preterano oslabile moraju da poseduju depo rezervne masti koja i daje
karakteristican izgled priplodnoj kondiciji.
Varijanta priplodne kondicije jeste IZLOZBENA KONDICIJA: Izlobzena kondicija je
sa nekad manjim ill vecim naslagama masti, veoma slicno kao u priplodne kondicije.
Oblinama koje se postizu u psa vecim nagomilavanjem masti ponekada se tezi da se na
izlozbama prikriju neke lake konstitucijske mane, na pr. blago ulegnuta ledna linija, nesto
slabije izrazen but ili vrat zbog manje razvijenosti muskulature u toj regiji i tsl. Ovim se ne
mogu prikriti teze mane osim da se jedinka toliko ugoji sto se opet negativno cent pri
ocenjivanju psa.
 3) Radnci kondicija: Psi mogu da budu, zavisno od njihove namene,
izlozeni naporima te mora da poseduju izvesne rezerve masti, a obrok im se podesava
prema stepenu napomosti rada. U jednodnevnom napomom radu pas gubi od svoje telesne
tezine 1-3 kg. Tako, lovacki pas, koji treba da radi tokom citavog lovnog dana istim tempom,
pa zbog toga mora da ima i odredeni visak rezervnih energetskih materija, kako bi mogao da
izdrzi ovaj napor. Kod ove kondicije moraju se razlikovati misici plecke i pojedine dmge
grupe misica i pri najmanjem pokretu, narocito misici leda. Muskulatura mora da je
zaobljena ali da se jasno uocava, a takode moraju da budu uocljive istaknute kostane
izbocine, kao sto su: kukovi, greben, lopatica i vrhovi lopatica. Obrisi rebara ne smeju da se
uocavaju, izuzetno samo blago talasava povrsina na kojoj se nazim rebra.
Varijanta radne kondicije jeste TRKACKA KONDICIJA: koja je cesta kod radnih rasa
pasa. Ovde se moze reci da nema ni grama masti ali je misicavost velika. Postize se
posebnim treningom i posebnom ishranom (mesom). Trening je dug, naporan ali ne u
preostrom galopu. Pas staino trosi svoje rezerve energije ali se one nadoknaduju kaloricnom
hranom. Od ovih pasa se ne trazi dugotrajan rad (trka) vec cesce izvoden ali naporan rad.
Zahteva se maksiinalna brzina ali koja traje kratko vreme. Svaki pojedini misic je razvijen ali
suv je i slice se utisak mrsavosti, ali i muskuloznosti.
4) Izgladneld kondicija: nema masti i misici su atrofirali, Uzrok je
gladovanje, bolest, rekonvalescentno stanje kad je organizam bio iscrpljen bolescu.
Zivotinja izgleda kao "zivi skelet". Pri oceni grio kaznjavamo smanjenom ocenom, ali vise
kaznjavamo vlasnika pa mu mozemo grio izbaciti iz priploda sve do onog momenta kada ga
ishranom ne popravi i dovede na ponovni pregled. Ovakav pas se brzo zamara i strast za
lovom mu brzo jenjava. U priplodu daje oligospermiju ili azoospermiju. Kod kuje izostaje
refleks gonjenja (estrus) ili daje manji broj stenadi.

TEMPERAMENAT

Temperamenat je odraz stepena nadrazljivosti centralnog nervnog sistema. To je

urodena nasledna osobina. Postoje dve vrste temperamenta:
- zivahan (vatren) ili sangvinican
- miran ili flegmatican temperament.
Kod zivahnog temperamenta postoji varijanta nezeljenog, a to je NERVOZNI
TEMPERAMENT. Javlja se kod prefinjenih rasa, na pr. kod poentera, setera itd. Sarplaninac
je zivahnog do mimog temperatmenta. On je stalozeniji, miran reaguje na nadrazaje koji su
jaceg intenziteta. Ako uzmemo primer nemackog ostrodlakog pticara i poentera pa ako istom
snagom udarimo poentera i ostrodlakog nemackog pticara oni ce reagovati razlicito, poenter
znatno vidnije - cviljenjem ii otimanjem dok ce "nemac" slabije reagovati i na izgled lakse
podneti naneti bol. Kao odraz temperamenta i refleksi se u odredenim usiovima mogu
modifikovati. Na pr. primena grube kazne pri gresci u radu psa zivahnog temperamenta,
posto je nadrazaj jakog intenziteta on ce izazvati sasvim drugi nacin reagovanja psa nego sto
je se zeielo. Pas ce umesto da izvrsi ponovo dato naredenje odbiti poslusnost bojeci se
ponovne kazne. To znaci da su mu se refleksi (nacini reagovanja) modifikovali usied njegove
vece osetljivosti na bol sto je u tesnoj vezi sa temperamentom.
 Cud
Cud ili narav predstavlja psihicko stanje psa, tj. njegov unutrasnji
zivoi. Kao posledicu ovog njegovog psihickog stanja razlikujemo:
- dobrocudne zivotinje
- ziocudne zivotinje
Dobrocudan pas skoro nikada ne reaguje ujedom. On ce na bolne nadrazaje reagovati
lavezom, eventuaino rezanjem. Uzmicace pri ponovljenom nadrazaju uz ostar lavez i samo u
krajnjoj nuzdi upotrebice zube. Ziocudan pas ce i pri najmanjem nagovestaju ili pretnji za
primenu kazne (ostar - iznenadan pokret) reagovati ujedom. Cesto takav pas ujeda i bez
ikakvog razloga. U torn slucaju se radi o tzv. ujedljivom psu. Ujedljivost se smatra teskom
konstitucijskom manom, pa se pas sa takvom manom iskljucuje iz priploda. Ziocudan pas ne
samo sto je nepodesan za drzanje, vec je tesko "vodljiv" i tesko se obucava.
Za psa se kaze da je "ostar" ako na napade nepoznatih reaguje napadom -agresivnoscu i
po potrebi i ujedom. Treba jasno razhkovati ostrog od ujedljivog psa. Ostrina se cak i
zahteva od svih policijskih i pasa cuvara, pa je samim tim i njihova odiika. OSTAR PAS:
agresivno napada ali kao rezultat dresure, te on napada po komandi ili posle napadackih
teznji prema psu. On moze da ugrize u slucaju ako mu se neopravdano nanese fizicka bol.
|
Cud, kao i temperamenat su nasledne osobine ali se nasleduju nezavisno jedna od dmge.
Stoga je moguca njihova kombinacija: zivahan i dobrocudan pas ili ostar i dobrocudan, ostar
i ujedljiv pas i td. Obe ove nasledne osobine, temperamenat i cud usiovljavaju Karakter
psa, dakle kompleksnu osobinu koja usiovljava laksu ili tezu upotrebljivost psa u odredene
svrhe.

SELEKCIJA

Selekcija je odabiranje roditeijskih parova. Izborom muzjaka i zenke mi tezimo da

dobijemo potomstvo koje najbolje odgovara nasim potrebama, a istovremeno zadovoljava i
nas osecaj lepote.
Postoji prirodna i vestacka selekcija. Prirodna selekcija dolazi do izrazaja u slobodnoj
prirodi, medu divljim zivotinjama. Priroda odabira samo one zivotinje koje su najsposobnije
za zivot u datim usiovima. Zato pojedini naucnici ovu selekciju definisu kao "prezivljavanje
najsposobnjeg". Prirodna selekcija "radi" za dobro vrste u cilju njenog odrzavanja i sto
boljeg prilagodavanja usiovima zivota. Njeno dejstvo dolazi manje do izrazaja u usiovima
koje covek odgajivac pruza domacim zivotinjama, dakle i psu.
Vestacka selekcija je smisljeno i plansko odabiranje roditeijskih parova, sa unapred
postavljenim ciljem. Covek obavlja vestacku selekciju po svojoj zeiji i za svoje potrebe i
zato mora zivotinji da pruzi odgovarajuce usiove zivota kako bi mogia nesmetano da se
razvija. Samim tim covek vrsi selekciju zivotinja u svoju korist, a ne u korist vrste i cesto
vestackom selekcijom stvori zivotinje nesposobne za samostalan zivot u slobodnoj prirodi
(slucaj mnogih rasa pasa za razonodu). Pri izvodenju vestacke selekcije moramo se drzati
izvesnih principa i uzeti mnoge faktore koji uticu na ishod - uspeh selekcije.
 Pri svakoj selekciji treba imati unapred odreden CILJ SELEKCIJE. Pri izboru pasa
treba odiuciti sta i kakvo potomstvo zeiimo da dobijemo od odabranih roditelja: da li zeiimo
da odrzimo i ustalimo odiike odabranih roditelja, da li zeiimo da popravimo neku manu
jednog od roditelja ili zeiimo da zdruzimo razlicite osobine (kvalitete) odabranih roditelja.
Pri sprovodenju planske - vestacke - selekcije vodi se racuna o rasnoj pripadnosti,
lepoti,zdravlju, konstituciji, temperamentu, cudi, kondiciji, telesnoj gradi (eksterijeru),
poreklu, radnoj sposobnosti (za sve radne pse) i najzad o vrednosti (kvalitetu) dobijenih
potomaka od izabranih roditeijskih parova.
Rasnu pripadnost psa procnejujemo na osnovu postojecih standarda rasa pasa (vidi
pojam i deoba rasa). miajuci pred sobom zamisljenu siluetu idealnog psa uporedujemo je sa
psom koga odabiramo. Ukoliko se on uklapa ili neznatno odstupa od standarda, pozitivno
cemo ga oceniti, odnosno uzeti za priplod. Ukoliko pas odstupa od standarda, prema tezini i
velicini odstupanja odiucicemo da li ce pas biti uzet ili izbacen iz priploda.
Lepotu psa procenjivac cent po svom subjektivnom shvatanju i osecaju lepog. Njena
ocena je najcesce povezana sa utiskom koji dobijamo u proceni standarda, skladnosti grade i
u radnih pasa prema njihovim eventualnim uspesima u radu. Prema tome ocena lepote je
skup utisaka koje procenjivac dobija sveukupnom i detaljnom analizom grade i izgleda psa.

Teznja je da svaka jedinka odabrana za priplod bude zdrava. Obolenja koja su

uzrokovana pojedinim spoljnim faktorima (infekcije, premori, nazebi itd.) su svakako
poremecaji koji ne uticu na potomstvo tj. nisu nasledni. Medutim, ima i takvih bolesti, kao
sto su urodeno iscasenje kuka (displazija kuka), gluvoca i dr. koji se nasledem prenose na
potomstvo. Jedinke obolele od takvih oboljenja treba iskljuciti iz priploda. U svakom slucaju
treba konsultovati strucnjaka - veterinara da li je neko oboljenje u naslednoj osnovi
predisponirano ili nije, te na osnovu tog misljenja doneti definitivnu odiuku o upotrebljivosti
takvog gria za priplod.
U poglavlju o konstituciji ukazano je na sta sve treba obratiti paznju pri odredivanju
konstitucijskog tipa, kao i o tome na koje sve osobine i mane treba obratiti paznju da bi se
procenila konstitucija jednog psa. Izbor zivotinje izvrsicemo prema postavljenom cilju
selekcije.
Temperamenat, cud, kondicija i telesna grada psa su osobine o kojima je detaljno
govoreno u ranijim poglavljima. Za priplod ce biti svakako odabrani oni psi koji po
izrazenosti ili kvalitetu ovih osobina najbolje odgovaraju selekcijskom odnosno
odgajivackom cilju.
Selekcii'a
Poreklo psa je neobicno vazan podatak za selekciju. Poreklo se utvrduje, kako je to
ranije receno, na osnovu rodovnika psa. U njemu su upisani svi preci unatrag tri generacije.
Za praviino procenjivanje porekia bilo bi potrebno da se poznaju osobine svih ili bar veceg
broja predaka. Ukoliko su preci, ili veci broj njih bill istaknuti u svojoj rasi, tada sa znatnim
procentom verovatnoce mozemo ocekivati da pas, ciji pedigre-rodovnik ispitujemo, takode u
sebi nosi odiike i osobine svojih (dobrih) predaka i da ce ih u svom razvoju ispoljiti u slicnoj
meri.
Za sve radne rase pasa neobicno je vazno da kod jedinki koje odaberemo za priplod
upoznamo njihovu radnu sposobnost karakterisitcnu za njihovu rasu (nacin, volju i
sposobnost da obavi rad pticara, gonica, jamara, cunjavca, policijskog psa tragaca i za
odbranu, psa cuvara, psa za trke, itd.). Radna sposobnost psa ispituje se bilo na ispitima za
urodenu radnu sposobnost bilo na utakmicama u radu. Prve priredbe-ispiti urodenih osobina
- imaju za cilj da utvrde da li se pas odiikuje radnim osobinama koje karakterisu jednu rasu, a
koje on dobija u naslede od svojih predaka (dobar nos da pronade divljac ili neki odredeni
trag, da stoji - "markira" divljac, da gonic ustrajno i glasno goni divljac, itd. radne osobine
koje su urodene odredenim rasama pasa. Medutim, na utakmicama u radu, pored utvrdivanja
kvaliteta urodenih radnih osobina, ispituju se i one radne osobine koje pas stice praviino
primenjenom obukom. Tu se takode utvrduje i podobnost psa da primi i usvoji obuku koju
mu daje njegov vodic. Za radne pse radije ce se uzeti za priplod pas koji je pokazao odiican
uspeh u radu a ima dobru ali ne narocito visoku ocenu u telesnoj gradi i njenoj

lepoti, nego pas koji ima vrlo visoku ocenu u lepoti (CAC ili CACIB) ali nema nikakvu
ili slabu ocenu u radu.
Kada smo pri selekciji - izbom roditeijski parova - uzeli sve nabrojane faktore u obzir
mi sticemo utisak i mozemo da izvedemo zakljucak o vrednosti psa i vrednosti njegove
spoljasnje grade i manifestaciji njegovih fizioloskih i psihickih osobina tj. o njegovom
fenotipu, Sto se tice prenosenja ovih osobina na potomstvo, mi to mozemo samo da
predpostavimo ali ne i da tvrdimo jer ne poznajemo njegovu naslednu osnovu (njegov
genotip) koja moze da bude razlicita i manje ili vise ustaljena te da osobine prenosi manje ili
vise vemo tj. onakve kakve smo u toj jedinki ustanovili. Naslednu osnovu jednog psa
mozemo utvrditi tek na osnovu kvaliteta potomaka koje je taj pas dao. S toga miadom, iako
po nasim ocenama vrlo vrednom psu, u pocetku treba dodeliti manji broj (5-6) kuja.
Dobijenu stenad treba pratiti do potpunog uzrasta, ispitati njihove eksterijeme i radne
osobine. Ukoliko veci broj potomaka pokaze da je po svojim osobinama slican ocu-psu, tada
takvog psa treba iskoristiti za priplod sto je moguce vise. Na protiv, ukoliko se veci broj
potomaka pokaze losijim od roditelja, takvog psa treba iskljuciti iz priploda.
Kada smo odabiranje izvrsili na ovaj nacin - pojedinacnim izborom svake jedinke,
potrebno je saciniti PLAN PARENJA tj. odrediti odgovarajuceg muzjaka za koga
pretpostavljamo da ce odrzati, odnosno unaprediti rasne osobine doticne rase. Ni jedna
jedinka ni po svojoj gradi i lepoti, ni po svojim radnim osobinama nije u potpunosti savrsena,
zbog toga sastavljajuci plan parenja tezimo ovom cilju.
Doslednom primenom selekcije moze se postici trojaki cilj tj. moze se odrzavati visok
nivo prosecne vrednosti neke osobine, moze se postici i poboijsanje proseka vrednosti ili
najzad moze se neka osobina koja je nestala (ili izgubila od svoje vrednosti) usied nestrucne
ili lose primenjene selekcije, ponovo povratiti na zeijeni nivo vrednosti i njene izrazenosti.
Metodi gajenja
Posle obavljene individualne selekcije mogu se primeniti razliciti metodi gajenja tj.
sparivanja pasa. U zavisnosti od porekia i rasne pripadnosti psa i kuje postoje tri osnovne
grupe metoda gajenja: 1) metod gajenja u cistoj rasi ili u cistoj krvi, 2) metod gajenja u
srodstvu i metod gajenja ukrstanjem.

Gajenje U cisfoj rowje parenje kuje i psa koji pripadaju istoj rasi a nisu
u medusobnom srodstvu. Primeri: parenje poentera sa poenterkom, parenje sarplaninca
sa kujom sarplaninkom, parenje balkanca sa balkankom itd. Srodstvo, kako je receno,
utvrdujemo uporedivanjem rodovnika psa i kuje i njihovih predaka. Ukoliko u rodovnicima
ne postoji ni jedan zajednicki predak (bilo otac ili majka ili oboje, bilo jedan od baba i
dedova, bilo jedna prababa ili

POJAM I DEOBA RASA

Skup slicnih jedinki iste vrste (pasa), koje se karakterisu bitnim zajednickim osobinama
koje su primile od svojih predaka a prenose ih na potomstvo, nazivamo rasom.
Zavisno od toga sta smatramo bitnim (najvaznijim) osobinama u nekoj rasi zavisice i
brojnost jedinki u toj rasi. Pas je vrsta koja se u toku domestikacije vrlo mnogo menjala.
Covek - odgajivac ustalio je vestackom selekcijom veliki broj tako izmenjenih oblika i
stvorio do danas veliki broj rasa. Prema tome rase su vestacki stvorene gmpe zivotinja, cije
se osobine ustaljuju i odrzavaju kroz generacije potomaka vestackom selekcijom coveka.
U nekih rasa smatra se bitnim izgled i grada glave (kranioloske odiike) i po tome se
svrstavaju u jednu rasu. Medutim, i pored osnovne osobine rasa se odiikuje i drugim manje
vaznim osobinama koje se uzimaju u obzir pri odredivanju rasne pripadnosti. Radi
jednoobraznog procenjivanja rasne pripadnosti odgajivaci - kinolozi utvrduju tzv. standard
rase. Pod ovim pojmom "standard" podrazumeva se ideaini tip zivotinje koja bi predstavljala
jednu rasu. Izgled, gradu i odiike tog tipa odgajivaci utvrduju na osnovu poznavanja osobina
velikog broja pasa jedne rase. Analizirajuci postojeci broj zivotinja oni dogovorno odreduju
kakav bi trebalo da izgleda ideaino graden pas, vodeci ipak pri torn racuna o prosecnom
kvalitetu fonda pasa rase za koju utvrduju standard. Dogovoreni standard u stvari usmerava i
daje cilj selekciji. Ukoliko se medu jedinkama rase dostigne uspeh u selekciji takav da je
prosek vrednosti odnosno kvalitet rase dostigao nivo odreden standardom onda standard
treba menjati u smislu daljeg poboijsavanja pojedinih osobina. Ovo je posebno potrebno kod
"miadih" tj. rasa koje su nastale pre relativno kratkog vremena (slucaj nasih rasa gonica).
Rase mozemo dalje deliti na manje gmpe pasa koje, iako imaju zajednicke bitne osobine
te cine jednu rasu, ipak se medusobno razlikuju u nekim manje vaznim osobinama. Te manje
gmpe su sojevi ili varijeteti. Medusobno parenje jedinki koje pripadaju razlicitim
varijetetima dozvoljeno je posto oni pripadaju jednoj rasi. Tako nemacki ovcar ima tri
varijeteta koji se medusobno razlikuju u kvalitetu diake: kratkodlaki, ostrodlaki i dugodlaki,
medusobno parenje je dozvoljeno. Odgajivaci mogu dogovomo da ne prepomce parenje
izmedu razlicitih varijeteta i dugotrajnijom selekcijom i razmnozavanjem jedinki pojedinih
varijeteta od ovoga nastane posebna - izdvojena rasa. Na taj nacin su postale razlicite, danas
priznate rase francuskih pudia (gmpa velikih, srednjih i malih francuskih pudia, a u svakoj od
ovih po cetiri razlicite rase koje se medusobno razlikuju samo u boji: cma, bela, kestenjasta i
siva. U ovom slucaj vidimo primer da kao bitne rasne osobine su visina i boja, dok su ostale
osobine ovih 12 rasa francuskih pudii relativno iste.
Radi lakseg proucavanja i upoznavanja rasa, pojedine rase svrstavaju se u grupe rasa
po izvesnim opstim osobinama. Ovo svrstavanje moze da se vrsi na razlicite nacine, zavisno
od toga koja ili kakva ce se osobina uzeti kao zajednicka. U nas i u najvecem broju zemalja
prihvacena je osnovna podela prema upotrebi psa. Tako sve rase se dele na lovacke i
nelovacke rase pasa. Unutar svake od ovih osnovnih grupa izvrsena je dalja podela.
Grupu lovackih rasa sacinjavaju grape rasa: gonica, brak jazavicara, cunjavaca,
engleskih pticara, nemackih pticara, ostalih kontinentalnih (evropskih) pticara, retrivera,
tragaca po krvnom tragu i jamara. Grupu nelovackih sacinjavaju grupe rasa: sluzbeni
(policijski), pastirski, ovcarski, velike ili teske rase, cuvari i psi za dom, psi za razonodu
(patuljasti, buldozi, itd.) i hrtovi (nekada lovacki a sada psi za priredivanje trka, posto je
skoro u svim zemljama lov sa hrtovima zakonom zabranjen). Najveci broj evropskih
zemalja, u cilju lakseg organizovanja Medunarodnih kinoloskih izlozbi svrstava sve rase u
10 razlicitih grupa tzv. izlozbenih grupa i to: 1) pastirski i ovcarski, 2) cuvari i psi za
odbranu, 3) jamari, 4) jazavicari, 5) gonici za visoku divljac, 6) gonici za nisku (sitnu)
divljac, 7) svi evropski pticari i tragaci po krvnom tragu (krvoslednici), 8) britanske rase
lovackih pasa, 9) sve rase za razonodu i pratioce coveka i 10) hrtovi.
Nas start Pravilnik o strucnom radu JKS-a predvido je dvadeset "ispitnih grupa" tj.
grupa rasa po kojima se odreduju rase koje pripravnik za kinoloskog sudiju moze
istovremeno u jednom ispitu da polaze. U pomenutom Pravilniku pojedinacno su pomenute
rase koje cine ispitnu grupu.

KLIMAT1ZACIJA

Sposobnost zivotinje da se prilagodi novim usiovima sredine, kada je iz jednog

geografsko-klimatskog podrucja premestimo u dmgo, naziva se akiimatizacija. Kada jednog
psa premestimo u novo podrucje on se manje ili vise prilagodava novim usiovima zivota i
zadrzava manje ili vise osobine koje karakterisu rasu kojoj pripada u zemiji njenog porekla.
Za akiimatizaciju mozemo reci da je ona uspela za jednu rasu tek kada cetvrta generacija
potomaka (cukun unucad) zadrze i ispoljavaju odiike rase iz koje poticu. To je dakle dug
proces prilagodavanja koga, radi lakseg pracenja uticaja spoljasnjih faktora, delimo na
proces akomodacije - prilagodavanja uvezene zivotinje i akiimatizacija u pravom smislu
reci - prilagodavanje usiovima zivota potomaka uvezene zivotinje (sinova i kceri, unucadi i
praunucadi).
Na pocetku procesa akiimatizacije tj. na uvezenom psu uticaji okoline i svih spoljasnjih
faktora najvise se izrazavaju i mogu da izazovu vece ili manje promene na uvezenom psu. U
potonjim - sledecim generacijama potomaka uticaj okoline na izmenu zivotinja sve vise
slabi, buduci da su ti potomci nastali u usiovima u kojima ce dalje ziveti i na njih se lakse
prilagodavaju.
Brojni su faktori okoline koji uticu na psa (oko njih 200) ali treba napomenuti da samo
neke grupe faktora (cinioca). To su: prirodni faktori (klima, sastav zemljista, fauna -
narocito parazitama i mikro fauna it.d) posredni faktori (konfiguracija tia, covek odgajivac
itd.), faktori koji se odnose na samu jedinku - psa.
Od svih pomenutih faktora narocito treba istaci coveka. On svojim stepenom kinoloske
kulture moze u velikoj meri da ubiazi uticaj svih ostalih faktora na negativno odvijanje
procesa prilagodavanja uvezene jedinke i njenih potomaka. Jedan od neobicno vaznih
spoljasnjih faktora je hrana. Vrsta, kvalitet, kolicina i nacin ishrane su cesto od presudnog
znacaja na proces prilagodavanja. Podvuceno je da se pas vrlo brzo prilagodava razlicitim
nacinima hranjenja i vrstama hrane, ali on i reaguje manjim ili vecim izmenama u svojoj
spoljasnjoj gradi (zakrzljalost, infantilizam, rahitizam, i tsl.) ili u slabljenju svojih rasnih
proizvodnih osobina (lovackih i dr.). S toga je uticaj (posredan) coveka u procesu
akiimatizacije neobicno veliki. Preduzimanje mera zastite protiv raznih parazitnih i drugih
oboljenja (leptospiroze, piroplazmoze, itd.) samo su jedan od postupaka, kojim covek
omogucava uspesan tok procesa akiimatizacije.
Pas je svakako zivotinjska vrsta koja se relativno najlakse akiimatizuje u odnosu na
ostale domace zivotinje. Medutim, ima rasa, prefinjene konstitucije koje usied jednostrane
selekcije na jednu osobinu (vrlo izrazen njuh i brzina ili sl.), teze podnose proces
akiimatizacije, zahtevajuci posebne usiove za svoj
opstanak i odrzavanje urodenih joj rasnih osobina. Domace - autohtone rase nastale su u
usiovima okoline u kojoj zive i stoga su tim usiovima najprilagodenije i prema njima
najotpomije. Medutim strane, i suvise opiemenjene rase zahtevajuci posebne usiove u kojima
su one odgajene, teze se akiimatizuju, ukoliko im nisu pmzeni odgovarajuci usiovi.
Najzad, treba podvuci da se sposobnost akiimatizacije odrazava u dugom zivotu zdrave
jedinke sa trajnom plodnoscu i ocuvanim bitnim rasnim svojstvima.
REPRODUKCIJA KUJA

Poini ci kins kuja Genitaini organi kuje:

Genitaini ili poini organi kuje dele se na pame i nepame.
1) Pami: jajnici jajovodi rogovi materice
2) Nepami: telo materice
griic materice
vagina
predvode vagine i vulva (stidnica)

Jajnici: su smesteni u jednoj vrecici koja se zove BURZA koja je ispunjena masnim
tkivom koje pokriva jajnike.
Rogovi materice: su oblika slova V, jako su dugi za razliku od tela materice koje je jako
kratko. Rogovi materice su jajovodima povezani za jajnike i u njima se smestaju fetusi
(plodovi) za vreme bremenitosti (skotnosti).
Polna zrelost kuje
Kada se govori o polnoj zrelosti zivotinja a tu se podrazumeva i kuja moramo naglasiti
da postoji: 1) polna zrelost i 2) priplodna zrelost.
1) Polna zrelost - sposobnost zenskog organizma da posle parenja dovede do opiodnje
jajne celije njenog ugnjezdenja, razvoja do zrelog ploda i na kraju porodaja.
2) Priplodna zrelost - podrazumeva starost jedinke kada ona dostigne onaj format koji je
karakteristican za datu rasu. Priplodna zrelost se dostize sa 14 do 18 meseci starosti iako se
rast nastavlja do 24 meseca. Prvi point zar a tim i polna zrelost javlja se sa 6-8 meseci. Ovaj
prvi point zar se propustt jer u to vreme jos nije dostignuta priplodna zrelost. Kada ce se
dozvoliti prvo parenje zavisi od fizickog rasta i razvoja, od toga da li je kuja dostigia porast
predviden standardom rase. Tek ako ovi usiovi budu zadovoljeni dozvoljava se parenje. Ako
ovi usiovi nisu ispunjeni a mi zivotinju sparimo bio bi prekinut njen daiji rast i razvoj jer bi
hranljive materije potrebne za to odiazile za ishranu fetusa (ploda).
Duzina iskoriscavanja kuje u priplodu je ogranicena na 6 godina starosti a moze se i
skratiti ako je zivotinja slabe kondicije, bolesna i tome slicno.
Rftam /av//an/a polnog Sara (esfrusa):
 Kuje su diestricne zivotinje. To znaci da se kod njih point ciklus (teranje) javlja dva
puta godisnje. Jednom se javlja ujesen a dmgi put u prolece mada ovo nije karakteristicno za
sve jedinke. Kod izvesnih jedinki poini zar se javlja matematicki tacno u isto vreme svake
godine mada je to rede. Poini zar je usiovljen i kontrolisan unutrasnjim i spoljasnjim
faktorima.
Unutrasnji -
1) Hipofiza - smatra se da je to najvaznija zlezda sa unutrasnjim lucenjem uopste i
nazivaju je "Dirigent endokrinog sistema". Ona se nalazi pod kontrolom jednog dela mozga
(a to je HIPOTALAMUS). Dva hormona luci hipofiza koji uticu na rad i razvice jajnika.
Jedan izaziva sazrevanje i razvoj folikula i zove se FOLIKULOSTIMULIRAJUCI
HORMON - (PSH). Drugi izaziva prskanje zrelog folikula i utice na stvaranje zutog tela i
zove se LITEINIZIRAJUCI HORMON (LH). Spoljasnji faktori:
a) svetlost
b) ishrana - kuje ako su u izgladneloj kondiciji su sterilne, to je takozvani GLADNI
STERILITET. Na suprot njemu je MASNI STERILITET kada imamo masnu degeneraciju
jajnika zbog preobilnog talozenja masnog tkiva oko jajnika i u njemu.
c) TEMPERATURA - Jako visoke i niske temperature inhibitomo uticu (koceci)
na javljanje polnog zara.
POLNI ZAR - ESTRUS, TERANJE
Point zar kod kuja javlja se dva puta godisnje i traje oko 14 dana mada moze i
krace 6 dana i duze 40 dana. Estrus se deli u dve faze "proestrus" -
(predpucanje) traje 8-9 dana a ekstremno od 3-24 dana i karakterise se:
a) krvavim odiivom iz vagine - zbog izlivanja krvi iz krvnih sudova u materiel,
b) zeije za parenjem koja se karakterise druzenjem (igranjem) sa muzjakom ali pri torn
nc dozvoljava skok muzjaku.
c) hiperemijom (crvenilom) svih delova genitalnog trakta (polnih organa) kuje. Svi ovi
faktori spadaju u spoljasnje manifestacije estrusa u PROESTRUSU. Postoje promene na
unutrasnjim delovima genitalnog aparata koji su spolja gledano nevidljivi a vrlo su bitni za
opiodenje i graviditet (skotnost). Od tih manifestacija imamo: bujanje muskulature materice
usied hiperemije, natecenja i bujanja tkiva (edemotizacije i hiperplazije). Zidovi materice su
cvrsto elasticni sa izvijuganom sluzokozom. U sluzokozi materice bujaju matericne zljezde
cija je uloga da u pocetku graviditeta (skotnosti) luce hranu za embrion (plod). Ova faza
proestrusa naziva se faza proliferacije. 2) Pravi estrus - je period od 9-14 dana od pocetka
estrusa. Ovaj period se naziva SEKRECIONA FAZA. U ovom periodu matericne zlezde luce
dosta sekreta. U ovoj fazi estrusa dolazi i do prskanja zrelog folikula i izlaska zrele jajne
celije i to je pravo vreme za pripustanje kuje muzjaku, kome ona sada 89

dozvoljava skok. Ovo je ujedno i najpouzdanija metoda za otkrivanje pravog estrusa

mada postoje i dmge metode od kojih je najbolja metoda uzimanja vaginalnog brisa, koga
mogu da vrse samo strucnjaci - veterinari. Kuju treba j obicno prvi put pariti negde 10-11
dana od pocetka estrusa. J Posle prvog parenja radi svake sigumosti da ce
parenje biti uspesno potrebno je kuju jos jednom pripustiti muzjaku u roku od 48 casova.
Razlog ovog dvokratnog parenja je prskanje folikula i putovanje jajne celije kroz jajovode a
posto mi ne znamo tacno vreme ovih dogadaja to je ovo dvokratno parenje pozeljno.
Opfoefen/e /a/ne ce/f/e i graviditet (skotnosf)
 Opiodenje jajne celije spermatozoidima muske polne celije dogada se za vreme
putovanja jajne celije kroz jajovode. Spajanjem jajnih celija sa spermatozoidima nastaju
ZIGOTI. Odmah zatim nastaje brazdanje zrele jajne celije geometrijskom progresijom od
jedne nastaju dve celije, od dve cetiri itd. Kasnije nastaje diferenciranje (izdvajanje)
pojedinih tkiva a od njih organa. Sve ovo se odvija u materici jer jajna celija jos u periodu
brazdanja dospeva u matericu koja je u fazi sekrecije i potpuno spremna da prihvati jajnu
celiju. Sekret materice sluzi za ishranu EMBRIONA dok ne dode do uspostavljanja veze
izmedu krvotoka majke i krvotoka embriona preko placente fetalis u placentu mateme. Uloga
placente (posteljice) nije samo u ishrani ploda vec ga ona stiti od raznih stetnih uticaja, a i
preko nje se izbacuju razlicite stetne materije koje se stvaraju u sada vec zrelom plodu.
Placenta luci i hormon progesteron - bez njega se graviditet ne bi mogao odrzati.
Graviditet (skotnost) u kuje traje 62-64 dana a ekstremi su 53-76 dana. Za vreme
graviditeta kuju treba dobro hraniti (narocito u poslednjih 20 dana) da bi ona sto lakse
podnela graviditet.

Dijagnoza graviditeta.
1) povecanje apetita i porast telesne tezine
2) povecanje miecne zlezde dve nedelje pred porodaj
3) sa 43-48 dana opipavanjem preko trbuha ampulastih prosirenja na rogovima
materice.
Lazni graviditet - javlja se kod kuja posle estrusa ali bez parenja sa znacima graviditeta,
sekrecijom mieka u vreme kada bi trebalo doci do stenjenja. Uzrok laznog gravaiditeta je
hormonalna disfunkcija jer zuto telo koje se stvorilo u estrusu nije regresiralo (povuklo)
posto nije doslo do opiodenja vec je ostalo kao perzistentno zuto telo i kao takvo lucilo
hormon progesteron koji je zastitnik graviditeta. Lecenje ovog laznog graviditeta vrsi se
hormonskim preparatima pod nadzorom veterinara.
Poremecaji u graviditetu:
a) Hemije (kile) 1) abdominalne - ispadanje materice pod kozu na trbuhu

2) ingvinalne - ispadanje materice pod kozu u predelu prepone

b) Torzije utemsa - uvrtanje materice oko svoje osovine
c) Ekiampsija - mineraini debalans (nesklad), javljaju se grcevi, podrhtavanje, nesvest.

Sprecavanje nepozeljnog graviditeta:

U slucaju da se kuja sparila sa muzjakom koji ne odgovara ili je premlada za parenje a
sparila se, postoje opravdani razlozi da se spreci graviditet. Princip sprecavnja graviditeta je
produzavanje proliferacione faze u materici a Sprecavanje sekrecione i stvaranje nepovoljnih
usiova u materici tako da kada jajne celije stignu u matericu propadnu.
Vreme davanja lekova u cilju sprecavanja gravaiditeta je najdalje do 10 dana od dana
parenja, posle kog roka bezuspesna je svaka intervencija. Ovo Sprecavanje graviditeta izvodi
se lekovima od kojih su najboiji sintetski hormonaini preparati.
Lecenje je trokratno. Pocinje 4 dana po parenju sa razmakom od 48 casova, ali u
svakom slucaju treba blagovremeno konsultovati veterinara.
 STENJENJE KUJA

Pod stenjenjem podrazumeva se izbacivanje u spoljnu sredinu iz organizma kuje za

zivot sposobne stenadi. Tok stenjenja je pod uticajem kontrakcija (skupljanja) zida materice,
napinjanjem trbusnih misica, pregace (dijafragme) i pod uticajem aktivnih pokreta plodova.
Bliski znaci stenjenja koji se mogu zapaziti su sledeci:
1. Nalivanje miekom miecne zljezde (vimena)
2. Neposredno pred stenjenje 12 do 24 sata
pre pocetka stenjenja - kuja odbija hranu.
3Javlja se pad telesne temperature. Normalna
telesna temperatura je izmedu 38,5°C do 39°C.
Neposredno pred
stenjenje ona spada na 37,2°C. Stemenje,
J
" .. r .. .,'•• Slika 49. Kut|a za
ste^eqe proces koji se odvija pod uticajem gore
navedenih faktora, cm koga ne bi trebalo sa
strane remetiti. Kuju ne treba uznemiravati ukoliko
se prvo stene samo i normaino osteni jer je onda verovatno da ce se stenjenje odvijati
normaino i do kraja stenjenja, bez ikakvih teskoca.
Stenjenje se obicno odvija sa pauzom izmedu dva steneta koje traje od 20 do 30 minuta.
Posle jednog broja stenadi moze da dode i do duze pauze koja moze da traje i do 2 sata. za to
vreme kuja se odmara i prikuplja snagu da bi se do kraja normaino ostenila. Kuja je
multipama zivotinja tj. stem veci broj stenadi. U proseku osteni oko 6 stenadi.
Po pravilu stenjenje se lako odvija. Medutim, ukoliko se pauze izmedu dva steneta
produze, kuja prestane sa naponima ili nastupe druge komplikacije u stenjenju treba hitno
konsultovati i traziti pomoc veterinara. Ukoliko odgovarajuca hormonalna terapija neda
ocekivane rezultate, mora se pribeci hirurskom nacinu nasilnog vadenja plodova iz majcinog
organizma, tj. izvodenju tzv. carskog reza. Da bi i ova intervencija bila uspesna potrebno je
da se ona obavi sto je moguce ranije. Tako se mogu spasti, pored kuje i preostala ziva stenad.
U protivnom moze da dode do maceracije i uginuca stenadi, a samim tim i do samotrovanja
(autointoksikacije) i uginuca kuje. S toga se mora odmah, cim dode do duzeg zastoja u
stenjenju, traziti pomoc veterinara koji ce odiuciti o vrsti i nacinu terapije koji treba
preduzeti.
Zapreke u poroda'fu
Uzrok teskocama pri stenjenju moze da bude dvojak. Kuja i njena gradenost su jedan, a
stene (plod) svojom gradom moze da bude drugi uzrok

teskom stenjenju. Poremecaji u kuje koji mogu da budu razlog teskm porodaju su
uglavnom sledeci:
- razlicite izrasline, tumori i apscesi u porodajnom kanalu kuje,
- prelomi krsne (sakralne) i kariicne kosti,
- juvenilna (miadalacki nerazvijena) karlica i materica i
- relativno veliki plod (koji je mace normaino razvijen prema odiikama rase
kojoj pripada) u odnosu na nedovoljnu razvijenost tvrdih i mekih delova
porodajnih puteva majke.
 Teskoce pri porodaju, kojima je uzrok grada steneta (ploda) bile bi posledica
sledeceg:
- apsolutno veliki plod, podrazumevajuci pod ovim preterani porast i razvijenost jednog
ili vise plodova, pri cemu je kuja- majka normaino razvijena. Ova pojava je cesta u leglima
sa jednim do dva steneta, u leglima meleza (pri ukrstanjima razlicitih rasa narocito kada je
pas (otac) znatno krupniji i veci od kuje/majke, ili inace kod stenadi iz nezeljemih - divljih -
parenja,
- patoloski razvoj plodova, razlicite nakaze, hidrocefalus (otok lubanjskog dela glave
ispunjen velikom kolicinom tecnosti) i dr.
Prip reman Ie kuje za stenjenje
Kuja treba da bude u prostoriji koja je umereno temperirana sa svojim gnezdom -
lezistem - pokrivenim hartijom koja, pored toga sto upija vlagu, lako se menja i na taj nacin
se obezbeduje ciscenje lezista. Zimi kuja se moze steniti i u kucici sa slamnom prostirkom.
Kuja nagonski sama ureduje lezite. Za vreme stenjenja ne treba uznemiravati kuju a s
vremena na vreme treba nadlgedati stenad. Potrebno je obezbediti uvek sveze vode za pice
jer kuja za vreme stenjenja gubi velike kolicine tecnosti i zedi. Pod aktom stenjenja
podrazumevamo i izbacivanje posteljice, pa je potrebno naglasiti da za vreme porodaja, treba
da se spreci da kuja eventuaino pojede posteljicu. Ona to cini zbog prirodnog nagona i
unistavanja svojih tragova. Kuju treba spreciti da pojede posteljicu i s razloga da to ne bi
dovelo do proliva i eventuaino cak i do zapaljenja miecnih zlezda. Ukoliko kuja ipak pojede
posteljicu (nocu), u torn slucaju treba dati neko blago sredstvo za ciscenje, cime ce se
spreciti pojava i razvoj pomenutih oboljenja. Po stenjenju povesti racuna da stenad posisaju
kolostrum. To je od izvanredne vaznosti. Kolostrum stenad treba da posisaju sto pre iz
razloga sto je propustljivost sluzokoze za molekule belancevina vrlo kratkotrajna, a
neizmenjene (ne svarene) molekule belancevina su nosioci imunobioloskih
osobina.Kolostrum je bogat u ovim belancevinama i s toga je neophodno da on bude posisan
sto ranije, kako bi njegovo imunogeno svojstvo doslo do izrazaja. Ovaj postupak
pravovremenog uzimanja kolostruma odrazice se na otpomost stenadi u njihovom daljem
razvoju.
ODGAJIVANJE, NEGA I SMESTAJ STENADI I PASA

Drzanfe i negapasa
Pre nego sto se odiucimo za drzanje pasa moramo obezbediti mesto na kome cemo ga
drzati. Mesto zavisi od rase i namene samoga psa. To moze biti stan ili dvoriste.
Ako psa drzimo u stanu biramo takvo mesto koje cesto ne koristimo da bi obezbedili
mir psu, recimo kupatilo, predvorje, natkrivena terasa ili za sasvim male pse dnevna soba. U
takvoj prostoriji obezbediti mesto za ishranu, odmor i boravak psa, najcesce se koristi korpa
sa prostirkom. Pas se navikava da to mesto sto cesce koristi i da ga zavoli.
U dvoristu drzimo vece rase: sluzbene i lovacke pse. Trudimo se da izaberemo
najmimiji deo dvorista koji nije uznemiravan prolaznicima. Najcesce koristimo deo dvorista
iza kuce. Mesto ne sme biti izlozeno udarima vetra, zato boks okrecemo u pravcu sever-jug,
boks mora biti dovoljno prostran da bi pas imao dovoljno prostora i za igru.
Boks je duzine 5 metara, sirine 3 metra. Sastoji se iz dva dela: zidanog dela u vidu
trokratnog zaklona, koji je u isio vreme i natkriven- Dimenzija 150 x 170 cm. Komuniciran
sa ispusnim delom ogradenim mrezastom zicom, cija su okca promera 3x3 cm ili 4 x 4 cm.
Zica je visoka 2 metra i smestena na zidanome delu visine 30 cm.
U natkrivenome delu je kucica od hrastove, jelove ili bukove daske. Velicina kucice
odgovara velicmi psa. Prosecne dimenzije su: duzina 90 cm, sirina 60 cm, visina 60 do 80
cm. Na rasklapanje je radi lakseg ciscenja i
dezinfekcije. Ulaz u kucicu treba da je dovoljno
prostran, visina je
 45 cm, sirina 35 cm. Prag je visok 4-5 cm i onemogucava izbacivanje
prostirke iz kucice. Na ulazni deo postavljamo
SVka 50. Prikaz ograda i temzastomi pokrivac od sargije ili cebeta zakovan na
gomjem delu sa lajsnom, radi na principu zavese, sam
a
se

zatvara posle ulaska psa u kucicu i tako zadrzava stainu temperatum u kucici. Krov je
na jednu ili dve vode zavisno od estetskog opredeljenja vlasnika- Nogari na kojima je
smestena kucica visoki su oko 5 cm i leti omogucavaju strujanje vazduha, zimi se taj prostor
zatvara slamom.
Pod ispred kucice prekriven je ciglom i fugovan je bitumenom, ovakav pod omogucava
lako ciscenje, ne zadrzava vlagu i fekalije.
Prostirka zavisi od godisnjeg doba. Zimi se stavlja oko 500 gr. slame po griu, cebe,
sargija ili stari dusek. Lett u natkriveni deo stavljamo najcesce jutanu vrecu 1x1 metar da bi
psa zastitili od dekubitalnih promena na nogama i
karlicnim kostima koje se javljaju ako lezi na tvrdom
terenu. Biramo deo boksa koji
je najzaklonjeniji od sunca. Narocito
,. ^ , . , , Slika 51. Prikaz kucice za
psa voduno racuna ako miamo leglo
malih stenadi, posto kod njih nije razvijen
termoregulacioni centar do 2 meseca. Zato ih mi sami
stitimo od tennovarijacija navikavajuci ih na onu
temperatum na kojoj ce boraviti kao odrasli psi.
Primeceno je da sobni psi ako se izloze kratko vreme
temperaturi koja je samo nesto niza od sobne, brzo im
oboli disajni aparat. Organizam se i sam bori protiv
promene temperature opruzanjem i skupljanjem tela,
kako bi odao suvisak temperature odnosno zadrzao je
skupljanjem tela i smanjivanjem telesne povrsine. Na temperatum organizma utice i sama
kalorijska vrednost ishrane. Lett se koristi manje kaloricna hrana, a zuui hrana bogata
mastima, radi zadovoljenja energetskih potreba organizma.

Smestaj kuje u priplodu. Samo fiziolosko stanje u kom se kuja nalazi zahteva da je
kucica veca nego obicno. Dimenzije su 120 x 70 x 80 cm. Specijamo su opremljene radi
obezbedenja optimamije temperature. Zimi preko daske stavljamo slamu, a preko nje ciradu
zakovanu' lajsnama. Sve to prekrivamo sa cebetom. Ovako pripremljena kucica duze
zadrzava toplotu.

Kucica za priplodnjake. Posto je priplodnjak veci, snazniji i temperamentniji od kuje,

moramo mu obezbediti i dovoljno veliku kucicu kako bi mogao ispoljavati svoje nagonske
reflekse bez ostecenja tela. Dimenzije su 120 x 80 x 80 cm.
 Nega stencsdi ipasa
Priroda je tako udesila da se vlasnik ne brine o higijeni stenadi dok sisaju, jer to cini
kuja. Posle primanja prvoga obroka moramo poceti sa higijenom stenadi, a zato moramo
imati spreman odgovarajuci materijal koji zavisi od velicine i rase. Smatra se, da J'e za sve
neophodno imati: cetku, cesalj, suknenu krpu, cesagiju, flanelsku krpu za oci i anus. Male
pse cistiti dva puta nedeljno. Vece pse jedanput dnevno posle povratka iz lova ili setnje.
Ciscenje se obavlja tako sto kruznim pokretima niz diaku i uz diaku u dva do tri kruga
skidamo prijavstinu i cicak koji se nahvato na diaku, zatim istrljamo diaku suknenom krpom
i onda nekoliko puta predemo Hanelskom krpom natopljenom u vodi, kako bi povratili sjaj
diaci. Male pse cetkamo sa cetkom natopljenom u talk kako bi cetka bolje klizila i tako
manje cupala i lomila diake.
Lett jednom nedeljno kupamo psa toplom vodom i sapunicom koju moramo dobro
isprati da ne nagriza kozu i sluznice.Kupanje mozemo vrsiti i u tekucim vodama i u mom.
Temperatura vode treba da je oko 18°C. Pri kupanju ne smemo primenjivati grube zahvate u
vidu bacanja u vodu, ili prisilnog zadrzavanja u vodi. Potrebno je da prvo vlasnik ude u vodu
a onda polako za

Slika 52. Pribor za odrzavanj« higijene i utepsavanje psa

sobom uvede psa. Kupamo ga nizvodno od mesta gde se kupaju ljudi iz higijenskih
razloga i ne zadrzavamo ga duze u vodi od 5 minuta prvi put, celokupno kupanje ne treba da
traje vise od 20 minuta. Posle kupanja ga ne treba brisati, stresanjem on se sam oslobodi
viska vode. Posto voda nadrazuje kozu da se ne bi valjao i opet zaprljao izvodimo ga na
povodniku u setnju, dok se diaka ne osusi.
C/scen/e prostorija
Za ciscenje prostorija potreban je odgovarajuci pribor: metia, lopata, gumeno crevo za
pranje boksa. Ciscenje se vrsi redovno dva puta dnevno pre hranjenja, a pranje boksa pre
jutamjeg hranjenja. Kucica je iz sastavnih delova tako da se moze rastaviti svaki deo
posebno radi pranja. Pranje kucice i zidanog dela vrsi se jednom u dve nedelje. Pored pranja
vrsimo i dezinfekciju sa 2% kamenom sodom, jednom mesecno, s tim da se posle
dvocasovnog stajanja dezinficijensa zidovi dobro isperu toplom vodom, da ne bi pas
lizanjem ozledio usnu duplju, sluznice respiratomog trakta ili kozu pri cesanju posto
dezinficijensi u koncentrovanijem obliku ostecuju samu kozu.

Higijena psa u kuci

Dok su jos mali potrebno ih je naviknuti na jedno mesto u kuci, gde ce obavljati svoje
fizioloske potrebe. Prva 2-3 dana potrebna je kontrola a kasnije se i oni sami navikavaju.
Ako taj proces adaptacije traje duze, mozemo primeniti i disciplinske kazne u vidu blagog
sibanja po vratu i glutalnom delu ili u vidu grdnje.Odrasli psi se izvode u prirodu i svoje
fizioloske potrebe obavljaju za vreme setnji u isto vreme kao i prethodnog dana. Potrebno je
sto vise vremena provoditi u setnji koja pojacava rad svih organa, poboijsava apetit,
povoljno utice na eksterijer i hodove. Setnje se izvode uz igru menjanjem ritma (hodom,
korakom i kasom). Ako imamo biciki dobro je da pas trci za vlasnikom dok on vozi biciki.
Najmanje u setnji pas svakodnevno provodi 2 sata.
Pri nabavci psa imati u vidu da psa treba drzati u karantinu 21 dan, za to vreme cemo
obaviti sve preventivne mere radi sprecavanja zaraznih bolesti u vidu vakcinacije,
dehelmintizacije, radi cega uzimamo feces za pregled i radimo koproloske pretrage.

Osobenosti ishrane pasa

Po svom poreklu i telesnoj gradi, a posebno po gradi sistema za uzimanje i varenje
hrane, pas je mesojed. Brzina kojom se pas krece, snaga njegovih vilica i grada zubala
ukazuju da je on u slobodi lovio dmge zivotinje za svoju ishranu. Njegovo zubalo gradeno je
za paranje ulovljene zivotinje i kidanje mesa.
Manje zivotinje pas je jeo cele sa kozom, diakama, kostima i sadrzajem creva. Meso
ulovljene zivotinje sluzilo mu je kao izvor potrebne energije i proteina, krv i kost kao izvor
mineralnih materija, a jetra i dmgi organi kao izvor vitamina. Koza, diaka i dmgi nesvarijivi
delovi tela sluzili su kao balast koji je doprinosio boljem praznjenju creva. Tako je pas
podmirivao sa ulovljenom, celom zivotinjom sve svoje potrebe.
Ovo, medutim, ne znaci da se pas mora da hrani iskljucivo mesom. Domaci pas je cak
konkurent coveku u odnosu na potrosnju mesa. Zato se u ishrani pasa nastoji da sto vise
mesa zameni sa biljnom hranom. Danas je pas po pravilu svastojed i daleko vise biljojed
nego sto bi se to ocekivalo u odnosu na njegovo poreklo i gradu.
Pas prozdrljivo guta hranu, u velikim zaiogajima bez znatnijeg zvakanja. Uzeta hrana se
namoci u ustima sa slinom, koja, medutim, za razliku od coveka ne sadrzi ferment ptijalin.
Varenje hrane kod psa pocne tek u zeiucu. Pas je zivotinja sa jednostavnim zeiucem
(monogastrican) i relativno kratkim crevima. Slepo i debelo crevo nisu posebno prosireni i
nemaju mikrofloru, koja bi znacajnije uticala na ishranu pasa.
S obzirom na ovakvu gradu sistema za varenje pas ne moze da van celulozu i treba da
dobije ztv. koncentrovanu hranu. Koncentrovana hrana dospe da se svari pre nego sto prode
kroz kratki sistem za varenje. Zeiudacni sok psa sadrzi pored hlorovodonicne kiseline i
fermente pepsin, renin i lipazu. Reakcija zeiudacnog soka je kisela. U zeiucu se znacajnije
vare samo proteini - do peptona i proteoza. Varenje masti ovde je neznatno, a ugljeni hidrati
se pocnu hidrolizovati zahvaljujuci kiseloj sredini.
 U tankom crevu nastavlja se varenje proteina do njegovih osnovnih sastojaka ammo
kiselina i to pod dejstvom fermenta gusterace tripsina i fermenta crevnog soka erepsina.
Reakcija u crevima je bazna. U crevima se nastavlja varenje ugljenih hidrata do
monosaharida pod dejstvom fermenata amilaze, maltaze, saharaza i laktaze. Lipaza iz
gusterace i zida creva uz emulgirajucu funkciju zuci nastavlja varenje masti do njenih
krajnjih gradevnih sastojaka -masnih kiselina i glicerola.

Krajnji produkti varenja proteina, ugljenih hidrata i masti su amino kiseline, prosti
seceri (monosaharidi), masne kiseline i glicerol. Oni se resorbuju u tankom crevu i sluze psu
za izgradnju njegovog tela i za pokrice negovih potreba u energiji. Resorpcija je moguca
samo ovih prostih sastojaka hrane i u tome je svrha varenja hrane tj. da se slozeni sastojci
hrane razgrade u procesu varenja do ovih jednostavnih, lako apsorbovanih jedinjenja.
U debelom crevu nema varenja hrane, ali ovde postojeca mikroflora deluje na nesvarene
sastojke hrane u smislu razgradivanja do ugljen dioksida, metana, vodonik sulfida, indola
itd.
Kod stenadi u vreme sisanja normaino se u crevima nalazi u znatnoj kolicini Bacillus
acidophilus. Izgleda da je on koristan stanovnik creva miadunceta i da je znak dobrog stanja
hranjenja i varenja hrane.
Kod razlicitih biljojeda postoji obilna mikroflora u sistemu za varenje, koja van
celulozu iz biljne hrane, opiemenjuje protein hrane i proizvodi znatne kolicine vitamina B
grupe i vitamina K. Ovo nije slucaj kod psa i zato on ne moze da koristi hranu sa dosta
celuloze. Pored toga treba da dobije kvalitetan protein i dovoljno vitamina B grupe u hrani.
Pas za razliku od coveka sintetise dovoljno vitamina C u svom telu i nije zavisan od
prisustva ovog vitamina u hrani.
Pas je kao staini pratilac coveka delio sa njim hranu i tako je njegova ishrana bivala
vremenom sve raznovrsnija. Ustvari mozemo reci da je svaka ishrana koja je dobra za
coveka dobra i za psa.
Hrani ii vi sastojci hrane
Za svoje kretanje, za sve zivotne funkcije pas crpe energiju iz unete hrane. Od
hranljivih sastojaka hrane pas izgraduje svoje telo. Zato se cesto govori o energetskim
hranljivim sastojcima i o gradevnim hranljivim sastojcima.
Postoji pet osnovnih grupa hranljivih sastojaka - ugljeni hidrati, masti, proteini,
mineralne materije i vitamini. Svih pet grupa mogu da sluze kao gradevni materijal (za
izgradnju tela) i svi izuzev mineralnih materija kao izvor energije. Najvazniji izvor energije
ipak su ugljeni hidrati i zatim mast. Potrebne hranljive sastojke pas nalazi u biljnoj hrani ili u
zivotinjama koje su hranjene biljkama, Ustvari u prirodi jedino biljka sintetise organske
hranljive sastojke uz pomoc suncane energije, a zivotinje ih samo preraduju za sopstvene
potrebe, bilo direktno konzumirajuci biljke, bilo indirektno jeduci biljojede.
Ugljeni hidrati glavni su izvor energije posto su jako rasprostranjeni u prirodi uglavnom
u biljkama. Oni kao jeftiniji izvor energije dobro sluze za stednju masti i proteina, koji su
dosta skupi da bi sluzili kao izvor energije.
U hrani za pse najzastupljeniji od ugljenih hidrata jeste skrob. Pas dobro van ugljene
hidrate, pa i skrob. Po pravilu skrobna hraniva ne daju se psu u sirovom stanju. Kuvan ili
przen skrob bolje se van i pas bolje uzima termicki dbradena skrobna hraniva (kukuruz,
psenica, jecam, pinnae, proso i dr.).

Ugljeni hidrati vare se kod pasa sa 80-95% iz uobicajenih hraniva. Krajnji produkt
varenja - monosaharidi - posle resorpcije sluze kao direktan izvor energije, a visak se
deponuje kao mast odnosno rezervna energija.
Pas dobro koristi ugljene hidrate do 75% od ukupno uzete hrane. Prosti ugljeni hidrati -
seceri - takode se, dobro koriste kod pasa. Povecana kolicina laktoze (dosta obranog mieka u
hrani) deluje laksantno.
Masti su neophodne u ishrani psa zbog uloge u prenosu nekih vitamina, zbog
obezbedenja tzv. bitnih masnih kiselina i opsteg stanja ishrane. Masti su najkoncentrovaniji
izvor energije. Ukoliko je mast jevtina moze se upotrebiti i do 30% u hrani za pse. Inace se
preporucuje da kolicina masti u obrocima pasa ne bude ispod 5% od ukupne hrane. Treba
naglasiti da kod povecane kolicine masti u hrani za pse treba u toj hrani povecati i sadrzaj
proteina, vitamina i mineralnih materija.
Proteini su uglavnom gradevni sastojak tela zivotinja, mada mogu da sluze i kao izvor
energije, ako ih dajemo u suvisku.
Proteini su izgradeni od aminokiselina, kojih ima oko 26 ukupno poznatih. Od ovih
amino kiselina 10 se ne moze da sintetise u organizmu psa i one se obavezno moraju uneti sa
hranom. Ovih 10 amino kiselina se zato nazivaju bitne ili esencijalne. Ima ih dovoljno u
hranivima zivotinjskog porekia, a manje u proteinu biljnog porekia.
Varenje proteina ide do amino kiselina iz kojih pas posle njihove resorpcije izgraduje
sopstvenu belancevinu - razlicitu od one u hrani.
Mineralne materije su prosti hemijski elementi koji su potrebni zivotinjama u malim
kolicinama za izgradnju kostiju i zuba i za obavljanje vaznih bioloskih reakcija u organizmu.
Najvece potrebe su u kalcijumu i fosforu za izgradnju kostiju i one su, razumljivo, vece
kod miadih pasa, koji rastu, nego kod odraslih. Kalcijum i fosfor imaju i druge vazne uloge u
telu i moramo da ih dajemo u hrani u pribliznom odnosu 1,5:1.
Pas treba gvozde, bakar i kobalt radi izgradnje crvenih krvnih zmaca i transporta
kiseonika, kao i za dobro opste stanje organizma.
Stanje i reakcije u telesnim tecnostima i celijama regulisu kalijum, natrijum,
magnezijum i hlor.
Poznato je da pas treba da dobije sa hranom i jod, cink, sumpor i mangan, a verovanto i
neke druge mineralne materije, sto dosad jos nije provereno.
Vitamini su organske materije sa vaznim regulatomim i zastitnim funkcijama u
organizmu i potrebne su u vrlo malim kolicinama.

Vitamin A je zastitnik epitelu, utice na rastenje i stiti od oboljenja. Znacajan je za

odrzavanje dobrog vida i reprodukcije kod zivotinja. Vitamin D utice na resorpciju
kalcijuma i fosfora i sprecava pojavu rahitisa. Vitamini iz gmpe B imaju vazne uloge u
prometu masti, ugljenih hidrata i proteina u telu, a B12 je vazan antianemicni faktor.
Vitamin E sprecava pojavu misicne distrofije kod pasa.
 Voda je takode hranljivi sastojak i to isto toliko vazan kao i svi ostali. Zato se mora
posvetiti puna paznja da pas dobije uvek i dovoljno dobre, ciste vode. Voda je sredina u
kojoj se odigravaju sve zviotne funkcije psa -rastvaranje i varenje hrane, transport svarenih
sastojaka, izlucivanje produkata razlaganja u telu i dr.
Potreba psa u hrani fi vim sasfojcima i hrani
Kvantitativno pas ima najvece potrebe u energiji odnosno energetskim hranljivim
sastojcima, a to su ugljeni hidrati i mast. Potreba u njima krece se oko 70 do 80% od ukupne
hrane. Zatim sledi potreba u proteinu sa 12 do 20% od ukupne hrane. Potreba u ukupnim
mineralnim materijama pokriva se sa oko 5 do 6% mineramih materija u hrani. Kolicina
potrebnih vitamina daleko je ispod 1% hrane.
Danas je poznato oko 50 pojedinacnih hranljivih sastojaka kao neophodnih za ishranu
zivotinja - preko 15 vitamina, oko 15 mineralnih elemenata, esencijalne amino kiseline,
esencijalne masne kiseline, pored ugljenih hidrata i masti kao grupa hranljivih sastojaka.
Potrebe pasa u pojedinacnim hranljivim sastojcima dosta su izucavane, mada jos
nedovoljno. Na osnovu postojecih znanja uspesno se sastavljaju smese odnosno obroci hrane
za pse. Podaci o potrebi pasa dati su u tablici 1.
Visina potreba pasa zavisi od tezine psa, od fizioloskog stanja psa (rastenje,
bremenitost, laktacija, priplod) i od tezine rada psa, kao i od usiova sredine u kojoj pas zivi.
Najnize su potrebe u hrani odraslih pasa, koji zive u dokolici i nisu aktivni u
reprodukciji. To su potrebe za odrzavanje zivota. Vece su potrebe kod pasa iste tezine ako
rade ili su u reprodukciji - bremenitost i miecnost. Stenci i miadi psi imaju, pored potreba za
odrzavanje zivota, i potrebe za rastenje. One mogu da budu isto toliko kao i one za
odrzavanje zivota.
Podaci koji se navode u tablici 1. sluze vise kao orijentacija nego kao apsolutni osnovi
za kombinovanje hraniva za pse. Stvame kolicine hrane i hranljivih sastojaka podesavaju se
na osnovu posmatranja rezultata ishrane.
Hrana za pse prema njihovim potrebam moze da se priprema svaki dan iz raspolozivih
hraniva ili da se daje prethodno pripremljena hrana u nekoj fabric! stocne hrane - suva
brasnasta hrana - ili u nekom pogonu prehrambene industrije - hrana u konzervama
(limenkama).

Tablica 1. Potrebe psa u hranljvim sastojcima

Hranljivi sastojci U brašnastoj hrani U konzervama

Vlaga 0 0-75
rotein za odrzavanje zivota 2 ,5
rotein za rastenje 0 ,0
Mast, najmanje ,5
Celuloza najvise ,5
Ugljeni hidrati o 70 o 25,0
 Kalcijum ,6-1 ,2-0,4
osfor ,5-0,8 ,15-0,3
o ,5 ,1-0,2
Gvozde 0 mg/kg hrane 6 mg/kg hrane
akar mg/kg hrane mg/kg hrane
Kobalt ,2 mg/kg hrane ,1 mg/kg hrane
Mangan 0-30 mg/kg hrane mg/kg hrane
Cink 0-30 mg/kg hrane mg/kg hrane
od ,3 mg/kg hrane ,1 mg/kg hrane
Vitamin A 000 i.j./kg hrane 200 i.j. kg hrane
Vitamin D 00 i.j./kg hrane 00 i.j./kg hrane
Vitamin E (rastenje) 0 mg/kg hrane 6 mg/kg hrane
Vitamin Bl ,5 mg/kg hrane ,5 mg/kg hrane
Vitamin B2 mg/kg hrane ,8 mg/kg hrane
Vitamin B6 mg/kg hrane ,3 mg/kg hrane
Vitamin B 12 0 mcg/kg hrane ,0 mcg/kg hrane
Niacin 0 mg/kg hrane ,0 mg/kg hrane
antoteska kiselina mg/kg hrane ,0 mg/kg hrane
Holm 200 mg/kg hrane 00,0 mg/kg hrane

Kolicina industry ski pripremljene hrane za pse razlicite tezine za odrzavanje zivota i za
rastenje prikazana je u tablici 2. Iz tih podataka vidi se da su potrebe za rastenje dvostruko
vece od potreba za samo odrzavanje zivota, bar za vreme dok je rastenje najintenzivnije. Ovi
podaci su prilicno proverena osnova za kolicinsko planiranje hrane za pse. Potrebe
bremenitih i dojnih kuja i radnih pasa bice prikazani kada se bude govorilo o ishrani ovih
kategorija.

Tablica 2. Kolicina hrane za pse razlicite tezine - po griu na dan

ezinapsa rasnasta hrana ili slicna suva Hrana iz konzervi-limenki u

1
hrana
a odrzavanje , zivota ^a rastenje a odrzavanje a rastenje |

0 60 00 00
50 00 00 00
,5 80 60 50 100
0 20 30 80 300
5 80 20 50 600
5 50 00 250 200
5 00 00 600 200
0 00 600
H rani va za pse
 Hraniva za pse mogu se podeliti na: 1) energetska hraniva, 2) proteinska hraniva, 3)
mineralna hraniva i 4) vitaminska hraniva.
U energetska hraniva, koja se najcesce upotrebljavaju kod psa spadaju kukuruz,
psenica, jecam, ovas, pirinac, krompir i mast. I druga biljna i zivotmjska hraniva koja se
upotrebljavaju u ishrani psa doprinose obezbedenju psa energijom, pored ostalih hranljivih
ucinaka, ali u manjem obimu.
Proteinska hraniva za psa dvojakog su porekia - zivotmjskog i biljnog. Od proteinskih
hraniva zivotinjskog porekia sveze meso i mieko su najvaznija. Pored njih upotrebljava se i
obrano mieko (sveze), suvo obrano mieko, sir, miacenica i drugi sporedni proizvodi prerade
mesa i mieka. Danas se dosta upotrebljavaju mesno brasno, riblje brasno i slicna hianiva u
susenom stanju -shcno kao i kod drugih domacih zivotinja. Unutrasnji organi zivotinja su
uobicajena hrana za pse - jetra, pluca, slezena, bubrezi, srce, zeiudac i creva. Poznato je da je
pas u slobodi cesto jeo unutrasnje organe ulovljene vece zivotinje.
Najcesca proteinska hraniva biljnog porekia u ishrani psa jesu sojina uljana sacma,
kikirikijeva uljana sacma, gluten, uljana sacma od zitnih klica i zmevlje leguminoza.
Mineralna hraniva koja se upotrebljavaju u ishrani psa jesu kuhinjska so, kostano
brasno, kreda i posebno mineralne smese koje sadrze i mikroelemente. Ovo nisu jedini izvori
mineralnih materija, jer se one nalaze i u drugim hranivima, cesto u dovoljnim kolicinama.
Samo kada redovna hrana ne obezbeduje dovoljno potrebnih mineralnih materija pribegava
se upotrebi posebnih mineralnm hraniva. Kuhinjska so se redovno dodaje hrani psa, jer je u

hrani po pravilu nema dovoljno. Davanje svezih kostiju psima stara je praksa da se
podmire njihove potrebe u kalcijumu i fosforu.
Tablica 3. Sastav nekih vaznijih hraniva lapse
:;1
edni broj ,: naziv 11111:::::::: .li hranlaga uva materija •protein1^:::' masp^ gljeni hidratt celiulloza^'l

% % % % :;:.::;::;: ,::: :% .; % ':::::^l::::::i:

ukuruz 2,5 7,5 5 0 1,8 1
senica 3,0 7,0 0,3 7 1,0 6
ecam 4,0 6,0 1,0 1 5,1 4
innae 1,2 8,8 9 8 0
vsene pahuljice 4,2 5,8 1,0 3 4,0 0
Mekinje 3,0 7,0 4,3 2 2,0 6
rompir 3,7 6,3 2 5 1,0 2
veze meso 5,5 4,5 0,5 8
Mieko kravlie 7,2 2,8 3 7
0 Mieko u prahu obrano 6 3,4 4,0 9 0,5

1 etra 1,55 8,45 9.92 65 33

2 luca 9.89 0,11 5,21 47 56
3 rskavica 4,84 5,16 3,0 1,32
4 Mesno brasno 0 3,0 6,0 0,0 5 1
5 iblje brasno 0,0 0,0 0,0 9 7 5
6 oja, uljana sacma 6 0,4 5,7 3 9

7 ikirik. uljana sacma 2,6 7,4 3,0 5 2,0 7

8 uvi kvasac 5,2 7,5 3,7 1 6,8 0

9 senicne klice 0,1 9,9 7,8 2 5,0 3
 0 argarepa 8,1 1,19 2 2 1
1 upus 0,6 4 2 3 0 0
2 panac 0,6 4 2 3 0
3 eiena salata 0,6 4 2 3 0
4 trove kosti 2,0 8,0 2,0 0
5 reda 0 7,0
6 ostano brasno 0 4,0
U vitaminska hraniva, tj. takva koja su narocito bogata u nekim vitaminima, mogu se
ubrojati sargarepa i sveze zeieno povrce kao izvori karotina (provitamina A), kvasac kao
izvor vitamina B gmpe, klice kao izvor vitamina E, riblje ulje kao izvor A i D vitamina i
jetra i pluca kao izvor vitamina B12. Sva zeiena biljna hraniva relativno su dobar izvor
karotina, vitamina B gmpe i vitamina K i E. Pored ovih izvora vitamina danas se nalaze u
prometu komercijalne vitaminske smese (vitaminski premiksi). One sadrze vecmu

vitamina, koji bi mogli da nedostaju u hrani psa. Ove vitaminske smese mogu se
preporuciti i u ishrani pasa. One su cak pogodnije od ribljeg ulja, zbog toga sto mogu da
sadrze, ne samo A i D, nego i dmge vazne vitamine. Sastav vaznijih hraniva za pse dat je u
tablici 3.

Tablica 3a. Sastav nekih vaznijih hraniva za pse

Redni brojNaziv hraniva Ca:!!, epeo; artion -^ bovlavin

Nikotin am^ko-, '^•t12 vit.
olin

• " ' " ^^^illiili::::.;^:: ,JJ. ^^^:^.'^ ^nicg/kgi^

Kukumz ,01 ,3 ,1 ,5 2,0 100 ,11 1,0 ,2
senica ,04 ,4 ,4 0,1 30 ,11 7,5 ,1
ecam ,05 ,4 ,4 0,1 100 ,33 2,0 ,3
irinac ,08 ,32 ,9 1,0 94 ,8
Ovsene pahuljice ,10 ,3 ,5 2,0 000 ,20 4,2 ,0

Mekinje ,14 ,3 .9 020 ,88 88,1

Krompir ,01 ,05 ,4
veze meso ,03 ,5 ,2
Mieko kravlje ,12 ,10 ,7 ,2 ,8 ,0
0 Mieko u prahu obran,3 ,1 ,0 ,4 080 1,02 2,2 5,3

1 etra ,55
2 luca ,87
3 Hrskavica ,84
4 Mesno brasno ,30 ,4 3,4 430 ,53 5,3 5,3
5 Riblje brasno ,10 ,7 0,0 4,1 100 ,64 2,0 00,0
6 oja, uljana sacma ,29 ,64 ,1 6,6 285 ,5

7 Kikirik. uljana sacm,14 ,3 ,2 ,0 880 ,24 66,0 ,1

8 uvi kvasac ,30 ,6 ,9 620 5,15 86,9 ,1

9 senicne knee ,08 ,11 ,2 58,4 58 ,3
0 argarepa ,05 ,04 ,2 00,0 31 ,3
1 Kupus ,06 ,03 ,9 ,5 139 ,2
2 panac ,06 ,03 ,9 ,0 139 ,2
3 eiena salata ,06 ,03 ,9 ,0 139 ,2
4 irove kosti ,0 ,7 8,0
 5 Kreda 8,0 7,0
6 Kostano brasno 8,0 4,0
Kao osnovna hrana u ishrani psa sluze danas zita, u raznim oblicima pripreme. Posto
zita ne sadrze dovoljno proteina, a pored toga njihov protein je i loseg kvaliteta, njima se
dodaju proteinska hraniva - biljna i zivotinjska. Zita obicno ucestvuju u hrani psa sa 50 do
60%, a proteinska hraniva sa 20 do 30%,

rezerve i omogucuju da kuja moze da razvije maksimalmi miecnost, a sto je jako vazno
za praviino razvijanje podmiatka.
Potrebe dojnih kuja u hrani znatano su, kolicinski, vece od potreba kod skotnih, jer je za
lucenje mieka potrebno staino davanje hrane i to zavisno od kolicine mieka, koju kuja u toku
dana izluci. Kolicina mieka kod kuja jako varira u zavisnosti od velicine, rase, broja stenadi i
dmgih okolnosti. Po pravilu sto je veci broj stenadi u leglu kuja luci vise mieka (usied
povecane vezbe dojki od strane veceg broja miaduncadi) i prema tome treba vise hrane.
Smatra se da dojna kuja treba da jede dva puta vecu kolicpinu hrane nego sto joj je potrebna
za odrzavanje zivota.
Narocito je vazno da hrana za dojne kuje bude raznovrsna i da sadrzi dovoljno
belancevina, mineralnih materija i vitamina. Zapravo, hrana za skotne i dojne kuje moze da
po svom sastavu bude ista, jedino sto se dojnim kujama treba da daju vece kolicine.
Eventuaini nedostatak nekog od hranljivih sastojaka moze da ima za posledicu smanjenje
mieka i prema tome nedovoljnu ishranu stenadi. Cesto se kujama daje dovoljno hrane ali
koja je jednostrana po svom sastavu (zita). U takvim slucajevima zivotinja je obicno u
dobroj kondiciji i sopstevenik se cudi zasto stenad ne napreduju. Malo brizljivijim
zapazanjem moze se lako utvrditi da su stenad nemima, skice i cesce traze da sisu, ali po
pravilu nemaju dovoljno mieka. Cak i kada kod jednostrane ishrane kuja ima dovoljno
mieka, ono moze da ne sadrzi neki vazan sastojak kao na pr. vitamin A, a sto neminovno
dovodi do oboljenja stenadi i uginjavanja.
Kod nas se cesto desava da sopstvenik dojne kuje, ne poznajuci njene potrebe, ne daje
joj dovoljno hrane. U takvim slucajevima kuja jako izmrsavi. Obicno se ona posle odbijanja
stenadi brzo popravi i to ne ostavi nikakvih losih posledica. Desava se, medutim, ako je
mrsavost bila znatna da kuja preskoci gonjenje ili pak da, iako se u sledecoj sezoni i goni i
ostane skotna, donese manji broj miaduncadi u leglu. To se narocito desava kada je
prethodno leglo bilo brojno.
Treba posebno istaci cinjenicu da je mieko kod kuje znatno koncentrovanije nego na pr.
kravlje ili ovcije. Ono narocito sadrzi mnogo belancevine (9,0%) i masti (12%). Zato kuja za
svaki kg izlucenog mieka treba znatno vise hrane nego krava ili ovca.
Osnovna hrana skotnih ili dojnih kuja mogu da budu zita (hleb, kacamak, kasa) i
delimicno krompir. Posto su ovo skrobna hraniva, a potrebe u belancevini velike kod
priplodnih kuja to ce toj osnovnoj hrani trebati da se doda neko belancevinsko hranivo
biljnog i posebno zivotinjskog porekla. To znaci da treba dodati na pr. sojinu ili
suncokretovu uljanu sacmu i nesto mesa ili mieka ili pak neki sporedni proizvod od prerade
mesa i mieka (mesno, krvno ili riblje brasno, obrano mieko, miacenica i slicno).
 Za obezbedenje mineralnih materija prvenstveno kalcijuma i fosfora potrebno je davati
oko 2% kostanog brasna. Preporucljivo je i davanje 0,5% soli, narocito ako se daje malo
mesa i mesnih sporednih proizvoda. Umesto kostanog brasna kogu se davati kosti. Izgleda
da je ovo i korisnije za zivotinju, a da se kostanom brasnu pribegava tamo gde se ne moze da
nabavi dovoljno kosti.
Za obezbedenje kuja sa vitaminom A treba davati ponesto povrca (sargarepa, zeieno,
lisnato povrce) ili pak riblje ulje. Davanjem ribljeg ulja dajemo zivotinji dovoljno i vitamina
D. Ovo je narocito vazno zimi i u slucajevima kada zivotinje ne izlaze dovoljno napolje.
Dobar izvor vitamina gmpe B jeste povrce, meso i unutrasnji organi, kao i kvasac.
U nasim prilikama mogia bi se za priplodne kuje spremiti hrana sledeceg sastava:
Psenicno brasno 29% Kukumzno brasno 30% Psenicne mekinje 4%
Mesno brasno 15% Sojina uljana sacma 12% Psenicne klice 5% Suvi
kvasac 2% Kostano brasno 1,5% So 0,5% -Vitaminski
premiks 1%

Pored ove smese priplodnim kujama bi trebalo povremeno davati nesto mieka, povrca i
ribljeg ulja. Psenicne klice i suvi kvasac mogu se izostaviti u gomjoj smesi pod usiovom da
se mieko i povrce daje pocesce ili svakodnevno.
Kada se primeti da se kuja sprema za porodaj ne treba joj nuditi hranu. Vode, sveze i
ciste treba uvek da ima. Sta vise na dva do tri dana pre porodaja, dobro je smanjivati dnevnu
kolicinu hrane. Porodaj tece lakse kada je sistem za varenje prazniji. Pored toga ovako
smanjivanje kolicine hrane izgleda da ima i dmge dobre posledice.
Neposredno posle svrsenog porodaja ne treba forsirati hranjenje nego dati manju
kolicinu hrane odnosno onoliko koliko kuja pokaze volje da konzumira. Ukoliko je apetit
jaci treba ograniciti kolicinu hrane za prva 3 do 4 dana.
Preporucljivo je da se u vreme pre i posle porodaja sastav hrane ne menja, jer promene
hrane u ovo vreme mogu da, lakse nego iinace, izazovu poremecaje u varenju.
Dojne kuje treba hraniti 2 puta na dan, s obzirom da one treba da konzumiraju \ elike
kolicine hrane u toku dana.
Priplodni muzjaci mogu se hraniti hranom istog sastava kao i priplodne zenke. Kolicina
hrane podesava se tako da muzjak bude u dobroj tzv. priplodnoj kondiciji - ni ugojen ni
mrsav.

Hran/en/e stenadi
Za stenad je karakteristicno, kao i za ostalu miaduncad, da brzo rastu i da njihov porast
znaci nakupljanje u telu belancevina i mineralnih materija (rast misica i kostiju). Za njihov
brzi porast i za ovaj ubrzani promet materija potrebna je i dovoljna kohcina vitamina.
Zivahnost stenadi i brzo povecanje telesne tezine usiovljavaju kolicinske potrebe u hrani kod
stenadi za tri puta vece - racunato na jedinicu tezine - nego kod odraslih pasa. Zato
stenadima treba obezbediti dovoljnu kolicinu hrane i hranu potpunog sastava (da sadrzi sve
potrebne hranljive sastojke). Bez ovog tesko je dobiti dobrog psa, jer se greske u ishrani
miade ziotinje ne mogu docnije ispraviti u znatnoj men.
Prva hrana stenadi je majcino mieko, a oko 15 do 20 dana posle stenjenja i njihova
jedina hrana. Mieko obezbeduje stenetu sve potrebne hranljive sastojke, pa njihovo
napredovanje u ovo vreme - vreme miecne ishrane - zavisi uglavnom od kolicine mieka koju
daje kuja. Po pravilu ona daje dovoljno mieka, cak i za vece leglo. Desava se, medutim, da
ga one nemaju dovoljno i to je za stence nesreca, jer im nedostaje njihova osnovna, prirodna
hrana. Najveci razlog za nedovoljnu produkciju mieka kod kuja jeste njihova nedovoljna
ishrana. Zato kao pravilo dobre ishrane stenadi vazi da: dobro hraniti stence u prvim
nedeljama njihovog zivota znaci ustvari dobro hraniti njihovu majku i to kako u vremenu
dok je bremenita jos vise dok doji. Dobro hranjena dojna kuja ne samo da ima vise mieka,
nego je u stanju i da duze doji stenad.
Najuobicajenija je praksa da stenad sisu oko 40 dana (sest nedelja). To je vreme
dovoljno da se ona nauce na redovnu ishranu i ako je odbijanje bilo postepeno ono se ne
odrazi vidnije na ravnomemost njihovog porasta. Ponekad stenad sisu i duze (oko 50 dana),
ah to predstavlja nepotrebno iznurivanje kuje (mada ona cesto spontano i pre tog vremena
odbija svoju stenad).
Moguce je uspesno odgajiti stenad, ako se odbiju vec posle trece nedelje sisanja, ah ovo
zahteva vise brige oko spremanja odgovarajuce hrane i vise nege. Stenad u takvim
slucajevima ima skracen period miecne ishrane, koju je tesko tako rano u potpunosti
zameniti.
Stenad treba odbijati postepeno. To se postize na taj nacin sto, u vreme kada se stenci
naviknu na prihranjivanje tj. sa 3-4 nedelje zivota, kuju odvajamo preko dana i drzimo je sa
stencima samo preko noci. Sa navrsenih 5-6 nedelja odvajamo kuju i nocu, tj. odbijanje je
potpuno i postepeno zavrseno.
Prihranjivanje stenadi treba i moze da zapocne sa trecom nedeljom zivota. Ovako rani
pocetak prihranjivanja ima dve dobre strane: 1. da stenadima, koja brzo rastu i kojima vec u
to vreme nije dovoljno majcino mieko za njihov tempo porasta, obezbedimo dopunsku hranu
i 2. da rasteretimo kuju, jer ce prihranjivana stenad ipak manje da uznemiravaju majku
sisanjem.

Hrana, kojom prihranjujemo stenad, trebalo bi da ima priblizno slican sastav kuckinog
mieka. to je i razumljivo, jer je poznato da svaka vrsta zivotinja ima takav sastav mieka koji
najbolje odgovara njenim miaduncadima. U kuckinom mieku ima tri puta vise masti nego u
kravljem, ono ima dosta belancevine i mineralnih materija, a manje miecnog secera. Nije
onda ni cudo sto su ogledi pokazali da hrana koju dajemo stenadima pored mieka i prvo
vreme posle odbijanja treba da sadrzi oko 10% masti, preko 20% belancevine i odgovarajucu
kolicinu mineralnih materija i vitamina.
Nekad je stene za vreme sisanja i posle odbijanja delilo sa odraslim lovinu tj. prirodno
se prihranjivalo mesom. Meso sa iznutricama je po svom sastavu moglo lako da zameni
mieko. Teze je, medutim, danas sa pretezno biljnim hranivima sastaviti dobru hranu za
stenad, mada postoje ogledi u kojima su stenad hranjena za vreme sisanja i posle odbijanja
samo sa biljnom hranom. U tim ogledima ona su imala zadovoljavajuci prirast. Ipak se u
praksi ne mogu ocekivati dobri rezultati u ishrani stenadi sa iskljucivo biljnom hranom. Zato
moramo u prvo vreme - dok je porast najintenzivniji - da upotrebimo i hraniva zivotinjskog
porekia (mieko, meso, riba, mesno ili riblje brasno, mieko u prahu). Postoji dosta proverenih
recepata za sastavljanje hrane stenadi. Navescemo nekoliko od njih, a koji bi mogli i kod nas
bez teskoce upotrebiti. a./ 1. mieko - kravlje
2. hleb, umrvljen u mieko
3. mieveno meso, pomesano sa ostalim ili posebno.
Pocinje se davanjem 1-2 supene kasike mieka, oko 5 do 10 grama hieba, a mesa u
velicini oraha. Ove kolicine staino se povecavaju prema porastu stenadi. b./ 1. kukuruzno
brasno 33%
2. psenicno brasno 30%
3. mesno brasno 16%
4. obrano mieko u prahu 5%
5. sojino brasno 12,5%
6. so 0,5%
7. kostano brasno 2%
8. vitaminska predsmesa 1%
Ovu smesu treba kuvati, a vitaminska predsmesa se dodaje posle kuvanja - neposredno
pre hranjenja. c./ 1. kukuruzno brasno 35,5%
2. mekinje 5%
3. jecmeno brasno 25%
4. mesno brasno 10%
5. riblje brasno 10%
6. mieko u prahu obrano 10%
7. lucerkino brasno 2%
8. kostano brasno 2%
9. so 0,5%
10. vitaminska predsmesa 1%

I ova smesa treba da se kuva i vitaminski preparat dodaje se posle kuvanja. d./ Postoje,
a mogu se poruciti i gotova fabricka smesa ili biskviti.
Bez obzira koju od navedenih kombinacija upotrebimo stenadima treba obezbediti i
ponesto meke kosti za vezbanje i jacanje njihovih vilica, zuba i desni. Kod davanja
kombinacija sa miekom u prahu ne bi smeli davati povrh toga i vece kolicine kravljeg mieka,
jer bi time dali dosta miecnog secera na koji psi uopste, pa i stenad reaguje prolivom. Ovaj
proliv nije, medutim, opasan.
U ishrani stenadi ne bi se smelo osloniti na otpatke sa stola i kuhinje, jer je njihov
kvalitet cesto slab i nepotpuni su kao hrana za miadu zivotinju.
Posto stenad dok je pod majkom cesce sise to znaci da i prihranjivanje treba da bude
cesce. Zato se stenad prihranjuju 4-5 puta dnevno pred odbijanje i neposredno posle
odbijanja, a ubrzo posle toga samo 3 puta. Smatra se, medutim, da su tri davanja hrane
dnevno dovoljna. Davanje mora da bude regulamo, tacno u odredeno vreme i u pravilnim
vremenskim razmacima na sta se stenad naviknu, pa se izbegne njihovo uznemiravanje i
skicanje.
Preporucuje se - ukoliko je to moguce- da svako stene ima svoju posudicu za hranjenje.
Hrana se ostavlja stenadima 10-15 minuta i sto nije u torn vremenu pojedeno odnosi se.
Preostala hrana ne sme se ponovo izneti pred stenad za sledeci obrok. Posude treba da se
odmah i svaki put posle hranjenja operu. Higijena posuda je jako vazna zbog eventualnih
poremecaja u varenju hrane. Hrana se sprema samo koliko je potrebno za jedan obrok. Ako
se daju slozene smese od vise hraniva treba ih dobro izmesati i davati u navlazenom stanju.
Za stenad se kuva samo brasnasta hrana, krompir i povrce. Meso ne bi trebalo kuvati,
ali ako se kuva treba ga davati sa corbom. Jaja ako se daju cela -treba kuvati, ako se daje
samo zumanac bolje ga je davati nekuvanog.
Stenad treba trece nedelje zivota, bez obzira na prihranjivanje, da ima uvek dovoljno
sveze, ne suvise hiadne vode. Zivotinje koje brzo rastu imaju povecane potrebe u vodi. Voda
iz mieka nije dovoljna da pokrije ovu potrebu. Mora samo da se vodi racuna da se voda
suvise ne rasipa i vlazi leziste, jer je vlazna sredina jako nepovoljna za stenad.
Kod ishrane stenadi mora da se pazi na izbor, spremanje i nacin davanja hrane da bi se
sprecile nezgode koje u vezi s tim mogu da nastanu, a te su:
avitaminoze, rahitis, krzljavost, poremecaji usied prezderavanja itd.
Stene mora da dobije dovoljno hrane za optimalan porast, ali mu se ne sme ona davati
do pune sitosti. Stene ne sme da se ugoji. Ono mora da bude misicavo i pokretno jer to
iziskuje njihova namena i to je u prirodi ove vrste. Daleko je humanije i ispravnije dati
stenetu malo vise vezbe nego nesto vise hrane.
Stenad treba posle odbijanja pregledati na crevne parazite i dati im, ako zatreba
odgovarajuca sredstva za oslobodenje od parazita, jer ce na taj nacin da bolje koriste uzetu
hranu.

Stenad koja ostane bez majki ili prekobrojna stenad, mogu se odhraniti na vestacki
nacin. Osnova njihove hrane je punomasno kravlje mieko, zatim jaja, meso, secer, przeno
brasno uz dodatak vitaminske smese i nesto kostanog brasna. Prve dve nedelje vestacke
ishrane stenadima se daje mieko na cuclu. Posle toga, a najdocnije posle tri nedelje, stenad
sama uzima hranu.
Hranjenje miadog psa
Posebnu paznju zasluzuje ishrana miadog psa od odbijanja do zavrsetka telesnog rasta,
jer je rastenje proces koji zahteva odredenu ishranu. Od ove zavisi vreme telesnog stasavanja
psa, priplodna zrelost, zatim razvijenost, radna sposobnost i druge osobine.
Pas veoma brzo raste tako da po pravilu vec sa 4 meseca dostize polovinu telesne tezine
odraslog psa, sa 6 meseci 2/3 i sa 9 meseci skoro zavrsava porast u visinu.
Vet. kapetan D. Stankovic pratio je rast i razvice sarplaninskog psa i dosao do slicnih
podataka. Prema njegovim ispitivanjima miadi sarplaninac bio je tezak 0,6 kg sa 3 dana
zvota, 15,8 kg sa 4 meseca i 29,8 kg sa 10 meseci uz prosecnu tezinu odraslog psa od 30 kg
za zenke i 35 kg za muzjaka. Iz ovih podataka proizilazi da je najintenzivniji porast psa do 7
meseci, pa je u to vreme i potreba za hranom najveca. Ovo se svakako mora da ima u vidu
kada se zeii da se dobro odgaji miad pas.
 U ovom periodu zivota ishrana se mora tako podesiti da miad pas ne bude niti predebeo
niti suvise mrsav "izgladneo".
Posle odbijanja stenadi i dobro izvedenog navikavanja na uobicajenu ishranu, hranjenje
podmiatka ne predstavlja vece teskoce mada su njegove potrebe i po kolicni i po kvalitetu
hrane drukcije od potreba odraslog psa.
Osnovna hrana, odnosno najveci deo obroka, miadog psa mogu da budu zmasta hraniva
(kukuruz, psenica, raz, ovas, jecam) a takode i krompir. Posto pas ne vari sirov skrob, koji
cini glavnu masu zmevlja zita i krompira, tako dobro kao kuvani to je potrebno da se
zmevlje melje u brasno i pre upotrebe kuva i pece. Osnovnoj hrani psa treba da se dodaju
hraniva koja ce da obezbede vazne hranljive sastojke kao sto je belancevina, minerame
materije i vitamini, a koji se ne nalaze u dovoljnoj kolicini u ovim osnovnim hranivima.
Psi dobro podnose hranjenje i secerom, ali s obzirom na skupocu secera on ne bi trebalo
da se upotrebljava, utoliko pre sto su ogledi pokazali da on nema nikakve prednosti u
poredenju sa skrobom ni kod radnih pasa, pa cak izgleda da secer nema za psa istu ukusnost
kao za coveka.
Predpostavlja se da u hrani svake zivotinje treba da bude izvestan minimum masti.
Kolika je minimalna kolicina masti u obroku psa nije tacno poznato. Zna se, medutim, da
pas dobro van i iskoriscuje vece kolicine masti pa se zato loj i druga mast - oko 10% obroka
- cesto upotrebljava za brzo

popravljanje kondicije jako izmrsavelih pasa. Mast je pored toga odhcan izvor energije
za radnog psa.
Psi kao ni covek, nemaju sposobnost za varenje vece kolicine celuloze. Zato u njihovoj
hrani ne sme da bude vise od 3-5% sirove celuloze.
Kolicina hrane, koju treba da dajemo miadom psu zavisi od velicine rase tj. od dnevnog
prirasta karakteristicnog za pojedinu rasu. Dnevni prirast krece se kod srednje teskih rasa u
vreme punog rasta izmedu 60 i 100 grama. D. Stankovicje nasao, merenjem 124 steneta od
3. dana do navrsenih 10 meseci, da je dnevni prirast kod sarplaninca od 100 do 160 grama. S
obzirom da pas dobro koristi hranu - slicno kao na primer svinje i zivina - to ce za 1 kg
prirasta biti potrebno da dobije oko 3 kg koncentrovane hrane. Ovakvi podaci dobijeni su
ogledom sa odbijenom stenadi dalmatinca. Priblizna dnevna kolicina hrane koju treba da
pojede miadi pas iznosi oko 5% njegove telesne tezine tj. miadom psu od 5 kg potrebno je
dnevno 250 g hrane (racunato na suvu hranu). Ovo predstavlja energetsku vrednost od oko
800 Kal ili 160 kal na 1 kg telesne tezine.
Kod pasa u porastu potrebna je veca kolicina belancevine u hrani za rast misica i drugih
tkiva, a koja se sastoje uglavnom iz belancevine i mogu jedino da se izgraduju iz
belancevine koju zivotinja uzima sa hranom. Prema ogledima, ucinjenim da se utvrdi koliki
je procenat belancevine potreban u hrani miadih pasa, izgleda da minimalne potrebe iznose
oko 15% belancevine, ah da u praksi treba da se daje i do 20% s obzirom da se belancevina
iz raznih hraniva razlicito iskoriscavaju. Slabije se iskoriscuje belancevina iz bijne hrane i iz
losih hraniva animalnog porekla. Dobro meso i riblje brasno, a pogotovo sveze meso i sveza
riba odiicni su izvori belancevine i to belancevine dobrog kvaliteta.
 Pod kvalitetom belancevine iz ovih hraniva podrazumevamo njihovo relativno
bogatstvo u tzv. neophodnim amino kiselinama koje psi moraju da dobiju sa belancevinom
hrane, jer ih na druge nacnine ne mogu da obezbede. Sojina uljana sacma jc, takode, dobar
izvor belancevine, ciji je kvalitet dobar. U jednom ogledu postignut je dobar porast miadih
pasa sa obrokom koji je sadrzavao 20% proteina, a koji je poticao od mesnog i ribljeg brasna
i sojine sacme u odnosu 46:15:39. Isti autor je ogledom utvrdio da je 15% proteina u obroku
kokera bilo nedovoljno za optimalan porast.
Posto za vreme najintenzivnijeg porasta i kosti rastu najintenzivnije to je u to vreme
potrebno u ishrani miadih pasa obezbediti potreban materijal za rast kostiju. Taj materijal su
kalcijum i fosfor. Njih pas najvise dobija jeduci kosti. Cak se smatralo da su kosti najboiji
izvor kalcijuma i fosfora za pse. Njihove potrebe mozemo, medutim, da sasvim dobro
podmirimo i davanjem kostanog brasna ili drugih izvora kalcijuma (kreda, skoljka) i fosfora
(fosfomi precipitat). Sta vise pogresno je misljenje da pas mora da po svaku cenu povremeno
dobije kosti, jer su i ostali izvori kalcijuma i fosfora sasvim zadovoljavajuci, a za

vezbanje vilica i desni moze da psu posluze i dmgi cvrsti predmeti li cvrsta hrana (pasji
biskviti).
Pas dobija dosta fosfora i iz zmaste hrane i hrane zivotinjskog porekia kojom se obicno
hrani. Zato je kod miadih pasa veci problem praviino obezbedenje sa kalcijumom. Posto se
najveci deo kostura izgradi u prva tri meseca zivota potrebno je i najvece obezbedenje
podmiatka kalcijumom i fosforom u to vreme. Narocito je kritican prelaz sa majcinog mieka
na uobicajenu ishranu. S obzirom da je kravlje mieko dobar izvor kalcijuma trebalo bi ga
davati miadim psima i posle odbijanja i na taj nacin osigurati optimaino okostavanje
njihovog kostura.
Nedovoljno obezbedenje miadih pasa sa kalcijumom i fosforom dosta je cesto. Ono se
ocituje poznatim oboljenjem miadih pasa - rahitisom. Medutim, jos pre pojave rahitisa kod
miadih pasa se mogu zapaziti usied ovog nedostatka grcevi (tetanije).
Miadim psima potrebno je da imaju u hrani 0,6% kalcijuma i 0,5% fosfora (racunato na
suvu hranu). Zavisno od velicine pojedine rase, odnosno njenog podmiatka to su kolicine od
1-3 gr kalcijuma dnevno i skoro isto toliko fosfora. Iskoriscavanje kalcijuma i fosfora
vezano je za prisustvo vitamina D. Bez njega oni se ne mogu da iskoriscavaju, pa i tim
putem dolazi do pojave rahitisa.
Ostale mineralne materije nalaze se obicno u hrani u dovoljnim koliciinama da pokriju
potrebe psa.
Potrebno je da se kaze nekoliko red o soljenju hrane za miade pse i pse uopste, jer ima
oprecnih gledanja na ovo pitanje. Poznato je iz fiziologije psa i njegovog biohemijskog
sastava da su i njemu potrebni natrijum i hlor i da ih njegovo telo sadrzi u kolicinu od 0,11
do 0,17%.
Kada se pas hrani mesom, unutrasnjim organima, krvlju i kuhinjskim otpacima, onda on
sa ovom hranom dobija obicno dovoljno soli (natarijum hlorida) i ne treba je posebno
dodavati. Obrok psa sastavljen uglavnom od biljnih hraniva nema dovoljno natrijuma i hlora,
jer ih biljke po pravilu sadrze u maloj kolicini. Zato je takvim obrocima potrebno dodavati
kuhinjsku so i to u kolicini do 0,5% od suve materije obroka. Istina je da psi mogu dosta
dugo da ekonomisu sa raspolozivim natrijumom i hlorom i da izdrze duze vreme bez
uzimanja soli, ah je ipak preporucljivo da im se ona daje svakodnevno.
Vitamini pored svojih posebnih funkcija imaju i opsti znacaj za porast miadih zivotinja.
Zato ih ponekad i zovu, narocito neke od njih, faktorima rasta. ~C hrani miadog psa
moramo, takode, da obezbedimo potrebne vitamine i to A, D i B kompleks, dok vitamina E i
K ima dovoljno, da o njima ne moramo da . odimo posebno racuna. Vitamin C pas sintetise
sam i nije zavisan od njegovog - risustva u hrani.
Bez vitamina D, videli smo miadi pas oboli od rahitisa, a bez vitamina A _^staje
oboljenje ociju, zastoj u porastu, smanjuje se otpomost organizma itd.

Posledice nedostatka vitamina B kompleksa ocituju se obolenjem koze i sistema za

varenje, kao i zastojem u porastu i dmgim poremecajima.
Da bismo obezbedili miade pse vitaminom A i D cesto im dajemo riblje ulje.
Prepomcljivo je, medutim, da se vitamin A, odnosno karotin daje sa hranivima koja ga
sadrze u vecoj kolicini. To su u prvom redu zeiena salata, sargarepa i dmgo povrce. Zuti
kukumz sadrzi takode karotina. Vitamin D zivotinje mogu da dobiju iz vanredno malog
broja hraniva. Zato su one upucene na obezbedenje ovim vitaminom direktnim uticajem
suncane svetlosti na zivotinje, pa zato moramo miade pse da drzimo maksimaino u
otvorenom prostoru. Kada ovo nije moguce moramo im davati riblje ulje, suvi kvasac ili
neki preparat vitamina D, koji su danas u svetu prilicno jeftini.
Dobar izvor vitamina kompleksa B jesu hraniva zivotinjskog porekia (jetra je obicno
dobar izvor i vitamina AID) kvasac, zmasta hrana pa i zeieno *" povrce.
Vitamine kompleksa B i vitamin K stvaraju mikroorganizmi u debelom crevu psa, ali
ova kolicina nije dovoljna da pokrije sve potrebe. Mikroorganizmi i u slobodnoj prirodi
stvaraju vitamine kompleksa B i vitamin K, pa nije cudo da psi instinktivno ponekad
uzimaju konjsku ili govedu balegu i tako se, jeduci je, obezbeduju sa ovim vitaminima.
Ovom se pojavom moze tumaciti i nagon psa da zakopava kosti. Tim postupkom postize se
ne samo razmeksavanje kosti (moze se tada lakse konzumirati) nego se ona obogati pod
dejstvom mikroorganizama i sa vitaminima B i K. I
Interesantno je medutim, da se po pravilu kod psa ne razvija koprofagija - || pojava
da zivotinja jede sopstveni izmet - ni posle duzeg gladovanja, dok je kod ^ kunica
koprofagija karakteristicna osobina te vrste. | Imajuci u vidu ove
karakteristike u pogledu ishrane psa njegove potrebe u hrani, hraniva koja dolaze u obzir za
ishranu psa i nejgove potrebe u pojedinacnim sastojcima hrane nece biti tesko sastaviti
odgovarajuci dnevni obrok. Pri ovom se moze da ima na umu da je psu potrebna ista hrana
kao i coveku, a da i tehnika ^ ishrane treba da bude ista.
H
Pravilo je da se odbijenom stenetu daje ista hrana koju je dobijalo do odbijanja, da se
izbegne promena hrane i njene posledice u ovom kriticnom
periodu.
Pored komercijamih smesa za miade pse i hrane iz limenki, a koje se daju prema
uputstvu proizvodaca, za miade pse moze se organizovati ishrana u "sopstvenoj reziji", a
prema prikazanoj semi. Ova sema je orijentacija koja moze posluziti i za ishranu sasvim
lakih rasa pasa i onih vrlo teskih. I ovde je posmatranje koje cini sopstvenik pasa presudno u
odmeravanju stvame kolicine hrane.

Sema ishrane miadog psa posle odbijanja

Lake rase (7 do 15 kg tezine)

2 do 3 meseca (1 do 3 kg)

7 sati Mieko 3 do 6 supenih kasika

Brasno od zita 2 do 3 supenih kasika 12 sad Meso, sveze mieveno 2 do 4
kafene kasike navrsene 17 sati Kao ujutro 22 sata Mieko 3 do 6 supenih
kasika
Vitaminska smesa

4 do 6 meseci (3 do 6 kg)

7 sati Mieko 1/4 do 1/2 solje

Brasno od zita 2 do 4 supene kasike 12 sati Meso 2 do 4 supene kasike
navrsene 17 sati Meso 2 do 4 supene kasike
Povrce 1 do 2 supene kasike
Vitaminska smesa -
7 do 8 meseci
(6 do 15 kg) Ujutro Mieko 3/4 do 1/2 po solja
Brasno od zita 4 do 8 supenih kasika Vece Meso 3/4 do 2 solje
Brasno od zita 4 do 8 supenih kasika
Povrce 1/2 do 1 solja
Vitaminska smesa -

9 do 11 meseci
(7 do 15 kg)
Dnevna kolicina hrane se postepeno smanjuje i uskoro prelazi na jedno davanje hrane
dnevno - vecemje.

12 meseci
(7 do 15 kg)
Meso 3/4 do 1 1/4 solje Vece Brasno od zita 3/4 do 1 1/4 solje
Povrce 3/4 do 1 1/4 solje
Vitaminska smesa

Teze rase
(20 do 35 kg)
2 do 3 meseca
(3 do 6 kg)
7 sati Mieko 6 do 8 supenih kasika
 Brasno od zita 4 do 6 supenih kasika 12 sati Meso 2 do 4 supene kasike 17
sati Kao u 7 sati 22 sata Mieko 6 do 8 supenih kasika
Vitaminska smesa -

4 do 6 meseci (10 do 16 kg)

7 sati Mieko 1 do 1 1/2 solja

Brasno od zita 1/2 do 1 1/4 solje 12 sati Meso 3/4 do 1 solja 17 sati Meso
3/4 do 1 solja
Povrce 2 do 4 supenih kasika
Vitaminska smesa -

7 do 8 meseci (20 do 30 kg)

7 sati Mieko 2 do 21/2 solje

Brasno od zita 2 do 2 1/2 solje 12 sati Meso 1 1/2 do 2 solje
Brasno od zita 1 do 2 solje 17 sati Meso 2 do 3 solje
Brasno od zita 1 do 1 1/2 solja
Povrce 1 do 1 1/2 solja
Vitaminska smesa -9 do 11 meseci (20 do 35 kg)

Jutro Mieko 1 1/2 do 2 solje

Brasno od zita 3/4 do 1 1/2 solje Vece Meso 2 2/1 do 3 solje
Brasno od zita 1 do 2 solje
Povrce 1 do 2 solje
Vitaminska smesa –

12 meseci (20 do 35 kg)

Vece Meso 1 3/4 do 2 1/2 solje Brasno od zita 1 3/4 do 2 1/2 solje Povrce
1 3/4 do 2 1/2 solje Vitaminska smesa -

Napomena: Meso se daje sveze, iseckano. Brasno (kukuruz, psenica, jecam i dr.) daje se
kuvano. Povrce se kuva. Supena kasika je prosecno velika kasika za konzumiranje supe i
variva. Pod soljom se misli prosecna cajna solja, koja hvata od 10 do 12 supenih kasika.
Kolicina vitaminske smese odreduje se prema uputstvu proizvodaca. Umesto vitaminske
smese moze da se daje dobro riblje ulje u kolicini od jedne do dve kafene kasike na dan.
Miadim psima treba davati dnevnu kolicinu hrane u 3 puta, ujutro, u podne i uvece,
kada poodrastu tj. sa oko 9 meseci moze se preci na 2 davanja hrane dnevno. Psi u porastu
treba da uvek imaju dovoljno sveze vode. Davanje raznih sokova za pice korisno je, ali nije
neophodno, ako se daje dovoljno raznovrsna hrana. Potrebno je da se vodi racuna o tome da
hrana miadog psa ne bude jednostrana za duzi period vremena. Verovatnije je da ce
raznovrsna hrana obezbediti sve potrebne hranljive sastojke. Raznovrsna hrana je i ukusnija.
Kad se kod podmiatka hoce da zameni neko hranivo drugim ili cak celokupni obrok to
treba izvrsiti postepeno, jer nagia promena hrane moze da izazove smetnje u varenju i cak
oboljenje zeiuca i creva sto prakticki znaci veliki zastoj u porastu.
 Mada je ishrana najvazniji usiov za pravilan rast i razvice podmiatka neophodno je
miadom psu pored toga obezbediti dobm negu, higijenske usiove drzanja i nadasve dovoljno
slobode i vezbe.
Hran/en/e radnog psa
Saki rad bilo coveka, konja ili psa predstavlja trosenje energije. Potrebnu energiju za
rad zivotinje nalaze u hrani. Uzetom hranom zivotinja stvara izvesnu rezervu energije u vidu
aglikogena u svojim misicima i jetri. Pravimo hranjen pas moze sa ovom rezervom da
obavlja normaino svoju sluzbu u kracem vremenu. Sto se vise ta rezerva trosi treba je brze
popunjavati. To znaci da radnog psa treba dobro hraniti dok radi, a isto tako on treba i da
bude pripremljen za period rada. Pas mora da bude u tzv. "radnoj kondiciji", sto znaci da
treba da se staino krece i da je dobro hranjen, ali ne prehranjen odnosno utovljen. Uhranjen
pas je mlitav, apatican, spor, trom - jednom recju nepodesan za rad. Pas u radnoj kondiciji
zivahan je, voljan za akciju i sposoban za duzi napor.

Postoje orijentacioni podaci o tome koliko psu treba da se daje hrane kada ne radi tj. za
odrzavanje zivota, a koliko iznad toga za odredeni rad.
De Sambr daje sledece podatke o potrebama pasa razlicite tezine u hrani za odrzavanje
zivota:

Dopunska hrana za rad povecava se za 50 - 100% od ove vrednosti, zavisno od tezine rada.
Slicno je procentuaino povecanje hrane i za konje kada su na radu. Nema razloga da se ne
pretpostavi slicna potrosnja energije kod radnog psa kao i kod radnog konja odnosno slicne
potrebe u hrani u odnosu na velicinu zivotinje. Mora se ipak istaci da su ovo samo
orijentacioni podaci. Svaki ce sopstvenik psa najbolje ceniti da li je neka kolicina hrane
dovoljna ili ne po kondiciji njegovog psa. Za slucaj da pas osetno mrsavi povecava se obrok,
a u slucaju da se pas deblja obrok se smanjuje. „Oko gospodarevo najbolje hrani zivotinju“
vazi i za ovu priliku.
U slucaju da radni pas nije jos zavrsio porast moramo mu davati i izvestan visak hrane
za rast. Ovakvim miadim radnim psima treba u obroku obezbediti i nesto vise belancevine.
Potreba kod odraslih radnih pasa u belancevini manja je. Mnogi odrasli radni psi, narocito
nasi cobanski, dobivaju znatno manje belancevine od 20% i iskljucivo biljnog porekla.
Vecina recepata, medutim, predvida i za odrasle pse ponesto hrane odnosno belancevine
zivotinjskog porekla.
Mada odrasli psi imaju zavrsen rast svog kostura, treba da se vodi racuna da dobiju
dosta kalcijuma i fosfora, jer su osetljivi na nedostatak ovih sastojaka, a narocito su osetljivi
na njihov nepravilan odnos. Potrebe psa od 20 kg ne prelazi 2,5 g kalcijuma i 1,5 g fosfora
dnevno. Psu treba obezbediti i nesto soli (1 do 2 g dnevno) narocito ako je obrok sastavljen
uglavnom od biljnih hraniva. Potrebe u vitaminima kod odraslih radnih pasa nisu onako
znatne kao kod podmiatka ill dojnih kuja, ah se njihove osnovne potrebe ne smeju
zanemariti, jer od njihovog pravilnog obezbedenja zavisi zdravlje i radna sposobnost psa.
Vodeci racuna o potrebi radnih pasa u energiji na prvom mestu i ostalim njihovim
potrebama obrok bi mogao za njih da se sastoji uglavnom od brasna zita, kao izvor energije
(skrobna hrana). Uz kuvano brasno od zita (kukuruz, jecam, raz ili ovas) treba da se daje
nedeljno 1 i 2 puta nesto kuvanog povrca (sargarepa, kupus, kelj i dr.), zatim nesto kosti i
otpadaka mesa, riba i slicno. Ovim dodacima osnovnoj hrani od zita obezbedili bi dovoljno i
kvalitetne belancevine, dovoljno potrebnih mineralnih materija i vitamina. Iskustvo je

pokazalo da je ovakav kompleksniji obrok uvek boiji za pse nego jednostrani obroci od
jednog ill dva hraniva pogotovo, ako su i ova hraniva jednostranog sastava (kao na pr. zita).
Evo i dva recepta koji se nalaze u literatim o ishrani pasa:
a) kuvan krompir (ponekad sa dmgim povrcem) 30%, hleb 43%, meso ili riba (sveze ili
kuvano) 20%, psenicne klice 3%, suvi kvasac 2%, kostano brasno 2% uz nesto soli i ribljeg
ulja,
b) kukuruzno brasno 48%, psenicne mekinje, finije 17%, sojina ili kikirikijeva sacma
30%, kostano brasno 3%, so 1% i vitaminski preparat 1%.
U sastavu hrane pod a) ulazi meso ili riba tj. animalna belancevina i takva je hrana
preporucljiva za miade radne pse. Kada se odreduje dnevna kolicina hrane ovakvog sastava
onda se mora da vodi racuna da krompir, meso i riba sadrze dosta vode. Za prakticne potrebe
mozemo oceniti sadrzaj vode u tim hranivima sa 70% i o tome voditi racuna kada se daje
hrana, jer u napred navedenom primeru o potrebama radnih pasa kolicina hrane je iskazana u
suvom stanju. Tako je na pr. 1 kg ovakve hrane u suvom stanju tezak 650 g, jer 30% ili 300
g svezeg krompira u 1 kg hrane jednako je 90 grama krompira u suvom stanju, a 20% mesa
ili ribe jednako 60 grama. Ostali sastojci su u suvom stanju.
Obrok pod b) sastavljen je bez zivotinjskih hraniva i pre bi se mogao da preporuci za
odrasle radne pse, mada bi i njima ponekad ponesto mesa i kosti bilo od koristi i
zadovoijstva. Hraniva koja ulaze u sastav ovog obroka sva su u suvom stanju, pa se kod
odredivanja kolicine za pojedine pse razlicite telesne tezine i vrste rada ne mora da vrsi
nikakvo preracunavanje, nego se daje upravo onoliko grama koliko je navedeno za pojedine
pse da im je potrebno. Treba jos jedno istaci da su navedene potrebe dovoljne samo za
odrzavanje zivota, a da za rad treba dati vise hrane za 30-50-100% zavisno od tezine rada.
Na pr. lovacki pas, kad je u lovu, celog dana vrsi tezak posao i njegove ce ukupne
potrebe u hrani sigumo da budu vece za 100%. Ako je takav pas tezak 20 kg vidi sc iz
ranijeg podatka da mu treba dati 420 grama hrane u suvom stanju. Za napomi rad koji on
obavlja (intenzivan lov celog dana) treba ovu osnovnu hranu povecati za 100%, tj. on treba
da dobije ukupno 840 grama hrane dnevno kada tako tesko radi. Ukoliko je lov umeren i ne
traje ceo dan dovoljno je povecanje od 50%, tj. davanje hrane u kolicini od 630 g (420 -
210).
Radnom psu daje se ceo dnevni obrok hrane odjednom i to uvece, po zavrsenom radu.
Smatra se da pas nije dovoljno aktivan i zainteresovan za rad ako je sit. U prirodi je ove
vrste da u divljem stanju ne jede cesto, odnosno da se posle obilnog obroka koga ulovi
nemamo izlezava sve dok ne ogladni. Domaci pas je naucio na redovniju ishranu pa makar i
jednom dnevno. Velicinu njegovog obroka odreduje covek tako da se pas verovatno nikad ne
prezdere u tolikoj meri da bi za duze od jedne noci bio indiferentan prema radu. Zato,
ukoliko psu predstoji tezak rad u toku celog dana, ne bi bilo stetno da se psu daje ujutru na
1-
 2 sata pre rada nesto lako svarljive ugljenohidrantne hrane. Secer bi bio najpodesniji ali
bi doslo u obzir i prosejano ovseno brasno kuvano s miekom.
Obezbedenje radnog psa vodom takode je vazno. Ovo narocito vazi za okolnosti kada
pas u svom radu ne nailazi na prirodne izvore vode (bezvodan teren) i kad je veoma toplo.
Za vreme toplih dana daleko bolje uspeva da regulise svoje zagrevanje odnosno hiadenje
onaj pas koji ima dovoljno vode u toku rada. Samim tim i njegova efikasnost bice veca, a i
subjektivno osecanje zivotinje bolje.

PSIHOLOGIJA PSA I OSNOVI DRESURE

Kinolozi, lovci i ljubiteiji pasa treba da poznaju psihologiju pasa. Qvo je narocito vazno
za one koji se bave i obukom pasa, da bi shvatili nacin njihove reakcije na spoljne nadrazaje
i ponasanje u odredenim usiovima. Ovo je narocito potrebno ako zeiimo da svoj rad na obuci
praviino usmerimo i da ne dodemo u situaciju da zbog nepoznavanja, zivotinji pripisujemo
sopstvene greske. Poznavanje psihologije pasa jeste osnovni usiov za praviinu organizaciju i
izbor metoda obuke i tehnike rada sa odredenom zivotinjom.
Nauka koja se bavi proucavanjem psihologije zivotinja naziva se ZOOPSIHOLOGUA.
Covek je od najranijih vremena pokusavao da shvatii prodre u psihologiju zivotinja i da
otkrije zakonitosti u njihovom ponasanju. On je pri svim prirodnim pojavama video
delovanje nevidljivih bica, slicnih njemu, pa je prema tome i razumljivo da je i zivotinjama
pripisivao osobine ljudi. Ovakvo pripisivanje zivotinjama osobina ljudi naziva se
ANTROPO-MORFIZAM. Ovo je i razlog da su primitivni narodi imali shatanje da su
izvesne zivotinje "TABU" odnosno nepovredive, svete, sto se tu i tamo i do danas zadrzalo.
Kasnije se ovo misljenje menjalo pod uticajem religije i filozofije. Kako se razvijala
filozofija i ostale nauke tako se manjalo i shvatanje o psihi zivotinja. Ova su shvatanja bila
vrio oprecna. Tako je bilo shvatanje da je ljudska dusa nesto dmgo od zivotinjske, jer samo
covek ima razum i da postoji nepremostiva granica izmedu psihe coveka i zivotinja. Dmgo
shvatanje je bilo da i zivotinja ima razum itd. Ova su shvatanja vladala sve dok se nije doslo
do saznanja da psihicki zivot proistice iz funkcije mozga i nervne supstance, uopste.
Sva ta razlicita shvatanja mozemo podeliti u dve gmpe. Jedna je gmpa idealistickih a
dmga materijalistickih shvatanja. Prva gmpa ima "subjektivisticki" a dmga
"objektivisticki" karakter.
"Subjektivna" - zoopsihologija pri svojim ispitivanjima polazi od psihe coveka i tezi da
kod zivotinja otkrije odgovarajuce osobine, odnosno reakcije.
"Objektivna" - zoopsihologija pri svojim ispitivanjima ide obmutim putem, tako da
polazi od zivotinje i ide ka coveku, sto joj daje materijalisticki karakter.
Medutim i unutar jedne i dmge gmpe postoje razlike u gledistima i misljenjima, koje su
rezultat razlicito postavljenih ogleda ili razlicitih zakljucaka o jednoj te istoj pojavi.
Mnogi su pri proucavanju psihe zivotinja polazili od pretpostavki cisto fizicke prirode i
ostavljali po strani sve ono sto prelazi granice culnih osecaja.
Americki naucnici medu kojima i dr. Bernard, preduzeli su veliki broj studija na
proucavanju psihe zivotinja. Rezultati do kojih je on dosao govore, da je psihicki zivot pasa,
na nizem stepenu od psihickog zivota macke, rnajmuna, belog misa, jeza itd.
 On je ova svoja ispitivanja uglavnom vrsio zatvaranjem zivotinja u kaveze i posmatrao
koja ce od njih najbrze naci rucicu za otvaranje i osloboditi se zatvora. Pored kaveza on je
ovo radio i sa razlicitim kutijama i drugim lavirintima, da bi na taj nacin otkrio stepen
inteligencije pasa i drugih zivotinja.
Medu mnogima koji negiraju tacnost ovih opita pa samim lim i gradaciju zivotinja na
osnovu nje, nalazi se i americki naucnik dr. Bih. Po njemu, pas je zivotinja koja je
uspostavila najprisniji kontakt sa covekom, razumljivo je iz toga da ce on smatrati
normalnim polozaj u kome ga je stavio covek i nece se mnogo truditi da se oslobodi zatvora.
Isti ovaj naucnik je merio vreme koje je potrebno belim misevima da izadu iz lavirinta i
nasao da je ono jednako vremenu koje je potrebno coveku za isti zadatak. Svakako da se iz
toga ne moze izvuci zakljucak da su iste inteligencije. Opiti koje je on vrsio sa donosenjem
raznih predmeta pokazali su da pas otvara usta da uzme pruzeni predmet posle najmanje 25 a
najvise 280 vezbi. Da prihvati jednu kuglicu iz posude, potrebno mu je 63 do 243 vezbi itd.
On je pored navedenih izveo i jedan opit "inteligencije" koji je vodio ka otvaranju
cetvora vrata i bio dosta komplikovan. Vrsio je i ispitivanja culne osetljivosti pasa i dosao do
vrlo objektivnih nalaza o njihovoj ostrini. Nakon svih svojih ispitivanja on daje sledecu
gradaciju psihe zivotinja: covekoliki majmun, pas, mis, konj, macka, itd.
Shvatanja "objektivista" da osnov zoopsihologije treba da cine proucavanja uporedne
anatomije i fiziologije nervnog sistema opravdana su bila i proisticala su iz saznanja da je
ponasanje zivotinje pa prema tome i njena psiha u direktnoj zavisnosti od stepena razvoja
nervnog sistema. Ovo je polpuno razumljivo kada se polazi od principa materijalista da
nema misljenja bez materije koja misli.
^va 'sa 'sWdfcnifd ^upnnerd Ird ^-e 'KongmiJu ^nnJgu -hivctanyci \) -pshu zivotinja, pa
i shvatanje da izmedu psihe zivotinja i ljudi postoji nepremostiva granica. Razlike koje
neospomo postoje, postoje i unutar zivotinjskog sveta i to cesto u ostrijoj formi, pa niko ne
tvrdi da su one nepremostive. Ove su razlike normalne i proisticu iz razlicite grade i
fiziologije nervnog sistema.
Ovakvom shvatanju je narocito doprinela Darvinova teorija. Kod Darvina, prema
Cigleru, pojam instinkta nije sluzio za stvranje razlike i nepremostivog jaza izmedu coveka i
zivotinja, vec upravo zato da se nade odreden, korelativm odnos izmedu zivih bica i veza
medu njima. Po Darvinu zivotinja radi pretezno po instinktu, no moze da bogati svoje
instinkte iskustvom, a covek radi pretezno po intelektu ali zadrzava u sebi i ponesto
instinktivno.
Po Darvinu instinkt kao i telesna grada podleze stalnim promenama, pa posto se usiovni
refleksi nasleduju, to oni sa bezuslovnima, koji su takode nasledni cine dijalekticko
jedinstvo.

Da se vremenom instinktivni zivot pasa manjao i obogacivao raznim iskustvima i

navikama, vidimo iz cinjenice da se oni i danas u ovako komplikovanoj civilizaciji sasvim
dobro snalaze. Sa prvobitnim nagonima da nisu trpeli promene oni se nikako ne bi mogli
snaci. To sto su u tome otisli dalje od ostalih zivotinja usiovljeno je stalnim kontaktom sa
covekom, odnosno prilikom da svoja iskustva bogate vise od ostalih zivotinja.
Sem Bihove, americke skole, dmge vazne studije o psihologiji pasa dopunjavala je
mska skola profesora Pavlova, koji je 1935. godine na Kongresu neurologa izneo ova svoja
gledista, a koja predstavljaju rezultat njegovog 50-to godisnjeg rada na psima. Njegova
"reflektoma teorija" unela je nmogo svetlosti u zoopsihologiji. Ja cu se u daljem izlaganju
uglavnom i drzati ove teorije i njegovog objasnjenja vise nervne delatnosti zivotinja, jer je
samo na osnovu nje moguce je naucno shvatiti i objasniti ponasanje pasa i ostalih zivotinja.
Poznato vam je da se refleksi dele na bezuslovne i usiovne, a usiovni opet na prirodne i
vestacke.
Bezuslovni refleksi jesu urodeni i prenose se na potomstvo. Stene kada se osteni jos ne
moze jesti, niti videti promene oko sebe, pa i pored toga "zna" kako da se ponasa da bi
sacuvalo zivot (otvara usta pri prinosenju hrane). Ustvari sve se ove radnje odigravaju kod
steneta bez ucesca njegove volje, a pod uticajem delatnosti njegovog nervnog sistma. Kod
zivotinja se odmah nakon radanja stvara veza u cclijama mozga, te kao rezultat izazvanog
osecaja gladi ili hiadnoce dolazi do odredenog ponasanja. Tako toplota majcinog lela, deluje
na stene kao nadrazaj koji izaziva odredenu reakciju. Stene prilazi kuji ako mu je hiadno, bol
izaziva trzaj itd. Sve su ove reakcije urodene - bezuslovne a nadrazaji koji ih izazivaju jesu
bezuslovni urodeni nadrazaji.
Usiovni refleksi jesu oni koje pas slice u toku zivota pomocu iskustva (ili obuke. VIdeli
smo da stene dok ne ojaca odrzava svoj zivot na osnovu bezuslovnih refleksa, a kasnije
dolaze reakcije koje ga ospsobljavaju za daiji zivot. Tako imamo da stcnc vcc sa mcscc dana
ide za covekom, jer ga on hrani, neguje i dr., dolazi na njegov poziv, ne vrsi nuzdu u stanu
itd. Sva su ova dejstva stvorena kod njega kao rezultat njegovog sukoba sa spoljnom
sredinom, odnosno iskustva i pokusaja. Usiovni refleksi dele se na prirodne i vestacke.
Prirodni usiovni refleksi su oni koji se javljaju kao rezultat bezuslovnog nadrazaja
(primer: miris hrane izaziva prilazenje psa).
Vestacki usiovni refleksi su oni koji se stvaraju na osnovu odredenog nadrazaja,
primer: zvuk zvona u Pavlovljevom ogledu jeste usiovni nadrazaj, ili kada govorimo o
dresuri onda je to komanda.
Za stvaranje vestackog usiovnog refleksa, svaki nadrazaj (pri dresuri je to komanda)
treba da se proprati dejstvom odredenog bezuslovnog nadrazaja, da bi se izazvao bezuslovni
refleks jer se usiovni stvaraju na osnovu bezuslovnih refleksa (pritisak ruke kod navike sedi).

Postoji vise grupa refleksa (ishrane, poini, odbrambeni, orijentacioni i dr.) tako da se
svako ponasanje sastoji od elemenata koji pripadaju odredenoj grupi refleksa.
Za ponasanje pasa karakteristicno je preovladavanje jednih refleksa nad dmgima. Ovu
pojavu zapazamo ako posmatramo ponasanje zivotinja razlicitih rasa, a sto se objasnjava
nasledstvom. Kmsinski je dokazivao naslednost dobro razvijene agresivnosti roditelja. Od 23
steneta koja poticu od agresivnih roditelja 21 je takode bilo agresivno.
Preovladavanje jednih refleksa nad dmgima objasnjava se jos i nacinom drzanja i
obukom. Pavlov je u opitu drzao dve gmpe pasa. Jedni su drzani u usiovima zatvorenog
smestaja i kod njih su preovladavali pasivno odbrambeni refleksi dok su drugi drzani
slobodni i preovladavali su aktivno odbrambeni refleksi.
Ovu pojavu preovladavanja pojedinih refleksa u reakcijama pasa potrebno je
blagovremeno utvrditi da bi se na bazi toga praviino ocenila mogucnost i upotrebna
vrednost. Primer: za zastitnu sluzbu treba uzimati pse kod kojih su izrazeni aktivno
odbrambeni refleksi, za sl. veze birati one koji zeie kontakt sa ljudima itd.
 U principu mozemo reci da sva dejstva koja se kod pasa postizu dresurom izazvana su
usiovnim refleksima, odnosno onim koje stice u toku zivota.
Usiovno refleksne veze se kod pasa javljaju kao privremene veze, one se brzo
uspostavljaju ali mogu i brzo isceznuti ili se zameniti dmgima. Pokusajte dva do tri puta
udariti stene koje Vam prilazi na nas poziv, videcete da ono to vise nece ciniti. Ova
promenljivost usiovnih refleksa ima veliko znacenje za prilagodavanje zivotinja - usiovima
spoljne sredine.
Medutim, ako se kod zivotinja (kako je to dokazao Pavlov) u nizu generacija formiraju
samo jedni te isti usiovni refleksi, onda to usiovljava da se veza u mozgu brzo uspostavlja i
vremenom postaje prirodna. Tako dolazi da nekad usiovni refleksi postaju bezuslovni.
Covek je dresirao jedne pse da mu pomazu u lovu, dmge da vuku saonice, trece da cuvaju
stada itd., a kao rezultat toga je da razne rase lako podlezu samo odredenoj dresuri.
Ponavljanjem usiovnog nadrazaja (pri dresuri komande), i vrsenjem odredenog dejstva
iza toga (pritisak na krsta za zauzimanje sedeceg stava), od strane psa, dolazi do sledeceg
procesa. U hemisferama mozga komandom je pobudena odredena gmpa slusnih celija, a
odmah iza toga i gmpa celija u oblasti za kretanje. na ovaj se nacin javljaju dva ognjista
uzbudenja, gde vidimo da nadrazaj jednoga prethodi nadrazaju dmgoga a kasnije ga
usiovljava. Cestim ponavljanjem medu njima se obrazuje veza u refleksnom luku tako da
uzbudenje jednih celija automatski izaziva uzbudenje i celija u oblasti za kretanje, odnosno
odredeno dejstvo zivotinje (sedanje na komandu sedi). Isto tako treba naglasiti da u procesu
nervne delatnosti psa, leze dva osnovna procesa i to uzbudenje i kocenje.

Pod procesom uzbudenja podrazumevamo procese koji podsticu zivotinju na izvrsenje

ove ili one radnje. Uzbudenje bilo koje gmpe celija u kori hemisfera velikoga mozga izaziva
aktivno dejstvo odgovarajucih oragana. Pas ispunjava ovu ili onu komandu zato sto su se
kod njega uzbudile odgovarajuce gmpe vidnih, slusnih i pokretnih celija.
Pod procesom kocenja podrazumevamo suprotnu reakciju od uzbudenja. Ono prekida
refleksno dejstvo ili ga zadrzava. Procesi kocenja prema Pavlovu imaju isto tako vaznu
ulogu u zivotu kao i procesi uzbudenja. Pri dresuri se ceo niz refleksa stvara razvojem
procesa kocenja u kori velikog mozga. Na toj osnovi se formiraju navike kod pasa da ne ide
za vlasnikom na komandu "ne", ili da se dugo zadrzava na mestu kod komande "sedi" ili
"lezi". Svako stvaranje odredene navike zahteva sa druge strane kocenje mnogih drugih
refleksa.
Pri radu sa psom neophodno je razlikovati dve pojave: prva je ponasanje psa, a druga je
uticaj coveka i sredine u kojoj se rad vrsi. Ponasanje psa to je nacin na koji on
ispoljava.svoja dejstva pomocu kojih se prilagodava usiovima spoljne sredine. On se menja
prema konkretnim usiovima spoljne sredine, pri cemu pas pokazuje veliku sposobnost
prilagodavanja.
Ponasanje psa u odredenoj sredini izazvano je nadrazajima koji dolaze iz te sredine, a u
odredenoj situaciji - pri dresuri prisustvom dresera. Pas sve pojave u spoljnoj sredini prima
pomocu svojih cula i na njih reaguje vrseci ovo ili ono dejstvo.
Ponasanje zivotinja moze biti takode izazvano i unutrasnjim nadrazajima. Od
unutrasnjih nadrazaja veliki uticaj imaju na ponasanje psa zljezde sa unutrasnjim lucenjem.
One proizvode materije - hormone koji deluju kao unutrasnji nadrazaji. Tako naprimer point
refleks se kod pasa. javlja u periduo sazrevanja polnih zlezda tj. u periodu kada one pocnu
luciti hormone. Iz svega se moze zakljuciti da se ponasanje zivotinja koje se javlja pod
uticajem unutrasnjih nadrazaja javlja i pod dejstvom spoljnih i obmuto. Spoljasnji nadrazaji
imaju znacenje samo ukoliko odgovaraju unutrasnjim. Tako da se jedni nadrazaji ne mogu
odvojiti od drugih, jer pri dejstvu na zivotinju deluju kao celina.
Nadrazaji koji pri dresuri dolaze od strane dresera nazivamo uticajima. Uticaji su
odredeni sistemi dejstva dresera na psa, koje on primenjuje sa ciljem stvaranja odredenih
navika. Tako dreser prilikom stvaranja navike "sedi", vrsi odredeni sistem uticaja koji mora
biti uvek isti i ponavljati se sve do sticanja ove navike.
Svi konkretni uticaji koji se primenjuju u granicama jednog metoda dresure,
predstavljaju iskoriscavanje nadrazaja odredene vrste a pomocu kojih se najlakse moze doci
do cilja i karakteristicni su za taj metod.
Svi nadrazaji koji se koriste pri dresuri dele se u cetiri osnovne gmpe:
mehanicki nadrazaji, nadrazaji ishrane, zvucne komande i gestovi.

Mehanicki nadrazaji su: milovanje, pritisak ruke, trzaj povodnika, ostar okovratnik,
udar korbacem i dmgo. Pomocu ovih nadrazaja dreser nastoji da da telu zivotinje odreden
polozaj.
Pod nadrazajem ishrane podrazumevamo razlicite nacine pokazivanja i davanja hrane
pri radu. Tu koristimo tzv. prirodni nadrazaj ishrane koji provocira refleks ishrane.
Ove dve grape nadrazaja jesu bezuslovni nadrazaji za razliku od komande i gesta, koji
predstavljaju usiovne nadrazaje.
Komande kojima se pri dresuri sluzimo mogu biti zvucne i vidne. Zvucna komanda se
sastoji iz niza zvucnih nadrazaja. Dokazano je da psi mogu razlikovati samo odredene
kvalitete zvuka, a ne i smisao izgovorenih reci. Komanda ima narociti znacaj prilikom
nocnog rada sa zivotinjom.
Vidne komande se izdaju gestovima. U ovom slucaju svako djestvo psa dolazi na
odredeni gest. Ovaj nacin komandovanja koristimo kada se zivotinja nalazi na rastojanju ili
kada je nemoguce da primenimo zvucnu komandu iz odredenih razloga.
Komanda mora da bude izrecena kratko, jasno i odsecno. Ne treba nikada komandi
dodavati jos i druge reci bilo tepanja ili grdnje.
Od metoda dresure razlikujemo sledece: mehanicki metod, koji predstavlja dresuru
primenom mehanickog dejstva. Drugi je hranom podsticuci. 0 njemu govorimo onda, kada
dreser svoj rad zasniva na refleksu ishrane i hranom podstice dejstvo psa, a mehanicko
dejstvo vrlo retko koristi. Ovaj metod je prvi opisao i u praksi primenio ruski dreser Durov.
Treci metod jeste kontrastni metod. Prvi ga je opisao pukovnik Nikolajev, a predstavlja
kombinaciju prvih dvaju metoda uz primenu laskanja i milovanja. Cetvrti metod jeste
metod podrzavanja ili imitiranja. Sustina ovoga metoda je u tome da pustamo psa da
posmatra rad drugoga psa koji je usavrsio radnje za koje mi zeiimio da dresiramo svoga psa.
Spominje se i elektricni metod dresure. Mi smo ga isprobali i koristmo ga samo kod
navike odbijanja hrane od nepoznatih lica, gde se dokazao vrlo dobrim. Od nabrojanih
najboiji je kontrastni metod i najvise ga primenjuju ruski strucnjaci. Nemci najcesce koriste
mehanicki metod dresure. Amerikanci koriste hranom podsticuci metod u obuci pasa tragaca
pomocu kuvane jetre. Svaki od ovih metoda ima svojih dobrih i losih strana. Mehanicki ima
te lose strane sto narusava kontakt sa covekom, a koji je neophodan za voljnu poslusnost
psa. Medutim, koji ce se metod u odredenoj situaciji primeniti zavisi pre svega od zivotinje
na kojoj se primenjuje, odnosno od tipa njene vise nervne delanosti.
Na kraju nekoliko reci o tipovima vise nervne delatnosti kod psa. Razliciti psi
nejednako podlezu dresuri. Jedni psi brze usvajaju pojedine navike, drugi sporije, ali su kod
njih navike cvrsce. Srecu se i takve zivotinje koje tesko podlezu dresuri. Stvamo objasnjenje
ove pojave lezi u teoriji Pavlova o tipovima vise nervne delatnosti kod pasa.

Pavlov je mnogobrojnim ogledima dokazao da su razlike u ponasanju pasa usiovljene

pre svega odredenim kombinacijama osnovnih procesa uzbudenja i kocenja. Ovi se procesi
medu sobom mogu razlikovati po: jacini, medusobnoj ravnotezi, i po pokretljivosti odnosno
po brzini medusobnog smenjivanja ovih procesa.
Na bazi ovih razlika on je svrstao sve pse u 4 osnovna tipa vise nervne delatnosti i to:
- uzbudljiv ili nervozan,
- uravnotezeno zivahan,
- uravnotezeno miran i
- los ili apatican.
Kod prvog tipa su procesi uzbudenja vrlo intenzivni. Refleksi se brzo stvaraju, ali se
brzo gube, a narocito je tesko stvoriti kod psa zadrzavanje u odredenom polozaju.
Kod njih je potrebno mnogo duze sistematski raditi da bi se postiglo nesto.
Diferenciranje pojedinih nadrazaja kod njih je tesko, na primer mirisa na tragu. No ovi
psi mogu biti vrlo pogodni za sluzbu cuvara, jer ona ne zahteva narocito zadrzavanje i
diferenciranje.
Psi ovoga tipa su vrlo aktivni. Merenjem njihovih pokreta pomocu oscilografa i
stoperice mozemo videti da oni naprave i do 360 pokreta za dva minuta. Medutim, u ovu
grupu spadaju svi psi koji za ovo vreme naprave vise od 100 pokreta.
Kod drugoga tipa refleksi se brzo stvaraju i postoji ravnoteza izmedu procesa uzbudenja
i kocenja. Oni vrlo dobro diferenciraju pojedine nadrazaje. Dobro podlezu dresuri, aktivni su
u radu a navike su kod njih vrlo cvrste i trajne.
Kod njih je kao i kod prve grupe najboiji kontrastni metod dresure, tj. kombinovani.
Kod pasa trecega tipa refleksi se relativno sporo stvaraju. Ravnoteza izmedu procesa
uzbudenja i kocenja postoji, a steceni refleksi su vrlo cvrsti.
U radu su dosta tromi. Radi uporedenja da kazemo da oni za dva minuta naprave samo
20-30 pokreta, ali su u radu dosta sigumi i izdrzljivi.
Pri dresuri ovih pasa ne treba brzo prelaziti sa stvaranja jedne na stvaranje druge navike.
I kod njih je potrebna veca upomost u radu kao i kod prvoga tipa, samo ovde je potrebno
vise podsticanja, dok je tamo bilo potrebno zadrzavanje.
Posto ovi psi dobro primaju mehanicke nadrazaje, to je za njih najpodesniji mehanciki
metod dresure.
Kod cetvrtog tipa refleksi se tesko stvaraju, a vec stvoreni refleksi su nestbimi. Slaba je
brzina i ravnoteza oba procesa.
Kod njih vecinom preovladavaju pasivno odbrambeni refleksi odnosno na ugrozavajuci
nadrazaj i oni nece napadati, vec se skrivaju i beze. Za dresuru su vrlo nepodesni ali ih treba
otkrivati i izbacivati iz uzgoja ili lose ocenjivati.
 Ove tipove je potrebno znati i uociti da bi mogli praviino izabrati metod dresure i
oceniti psa. Pored njih za praviinu ocenu vrednosti jednoga psa pre pocetka obuke, potrebno
je poznavati i testove karaktera pasa, koje je izneo dr Rudolf Mencel, nemacki kinolog na III
intemacionalnom kongresu kinologa 1936. godine u Frankfurtu na Majni, jer se oni donekle
poklapaju i medusobno dopunjuju.
Neobicno je vazno pri radu sa psom uspostaviti pravilan - harmonican odnos. On mora
da bazira na potpunom poverenju psa u svoga vlasnika i da kod psa izaziva teznju za
konktaktom sa vlasnikom.
I na kraju rec - dve o fazama dresure. Iznece se samo osnovne stvari u najkracim
crtama.
Postoje tri faze dresure i ujedno tri osnovna zadatka koji stoje pred dresurom u toku
rada sa psom.
1. - Prvi put dobiti zeijeno dejstvo.
2. - Usavrsiti ovo dejstvo, uciniti ga da odgovara potpuno zamisli dresera.
3. - Ucvrstiti naviku.
Za izvrsenje prvoga zadatka potrebno je izabrati takve nadrazaje koji odgovaraju
psu i na koje ce pas izvrsiti potrebnu radnju.
Kao sto smo napred naveli za ovo koristimo najcesce pobudivanje bezuslovnih refleksa.
Tako kod traganja koristimo refleks da pas prati svoga vlasnika, kod americkog metoda
koristimo bezuslovni refleks ishrane da bi naveli psa da krene na trag itd.
Da bi vlasnik ovo dobijeno dejstvo pretvorio u naviku mora ga vise puta ponavljati uz
podrazavajuca dejstva kao sto su: milovanje i laskanje, podsticuci pri torn pojedina dejstva
dok druga dejstva koci.
Ucvrscivanje navike i njeno doterivanje vrsiti tako sto se sa psom odredena radnja
izvodi u sve komplikovanijim usiovima, gde ima jako mnogo postranih nadrazaja, da bi se
cvrstila ona radnja koja se zeii postici oredenom komandom ili namenom.
PREDDRESURA STENADI KAO USLOV ZA USPESNU DRESURU PASA

Preddresura ima za cilj da putem odredenih vezbi razvije kod stenadi i miadih pasa
dobm fizicku kondiciju, okretnost, poslusnost i agresivnost i time omoguci lakse izvodenje
visih razdela specijalizovane obuke.
Misljenja pojedinih autora, kinologa i odgajivaca pasa o najpogodnijem vremenu za
pcetak obuke, imajuci u vidu uzrast pasa, podeljena su i razlicita misljenja. Dosadasnja
praksa u obucavanju pasa je pokazala da preddresum sa stenadima treba izvoditi i da je ona
vazan preduslov za celokupnu obuku i vaspitanje pasa. Navikavanjem steneta razlicitim
metodama obuke vec od najranijih dana, na odredene zahteve koje od njega covek trazi,
predstavlja garanciju dobre dresure. Celokupan proces pred dresure odvija se i protice
uglavnom kroz igru, pri cemu je vazna postupnost u zahtevima i rad od prostog ka slozenom.
Najvaznije za rani period preddresure je da se pogresnom metodom ne postigne
suprotan efekat od zeijenog, jer to moze imati presudnu ulogu za daiji rad sa stenetom .
Za preddresum je od neobicne vaznosti i kvalitet dreserskog kadra. Svaki dreser u
preddresuri mora odiicno da pzonaje teoriju dresure, psihologiju pasa i stenadi, metode
^dresure, teoriju o refleksima, nacinima izazivanja i stvaranja nadrazaja, a sam da bude
metodican, smiren i strpljiv.
Za uspesno izvodenje preddresure neophodno je razraditi plan i program koji ce
celokupan proces obuke usmeriti metodicno od prostog ka slozenijem, od lakseg ka tezem.
Sa obukom stenadi treba otpoceti cim navrse dva meseca i izvoditi je do 10 meseci starosti.
Razdoblje od 2 do 10 meseci treba podeliti u cetiri vremenska perioda i to: I period do 2 do 4
meseca, II period do 4 do 6 meseci, III period od 6 do 8 i IV period od 8 do 10 meseci
starosti.
I i II razdeo preddresure uglavnom treba da se izvodi grupno, a DI i IV grupno i
pojedinacno na raznolikim terenima i pod razlicitim vremenskim usiovima.
U prvom periodu stenad su tek adaptirana na vestacki nacin ishrane, odbijena su od
majke i smestena su u zajednicke bokseve ili ispuste. Jedan od \ aznih usiova za pocetak rada
i postepeno uvodenje stenadi u slozenije radnje, jeste njihovo svakodnevno izvodenje na
vezbaliste ili setnju. Na ovakve grupne ^etnje dreser navikava stenad na taj nacin sto koristi
hranom pospesujuci metod, obesivsi na kuku parce mesa, pozivajuci ih da u grupi idu za
njim. Kada se priviknu na grupno izlazenje, meso zamenjuje neka traka, lopta ili slican drugi
predmet. Pri izvodenju ovih vezbi, razlicitim ritmom svog kretanja, dreser ih navikava na
hod, trk ili galop.

Kada se stigne na vezbahste daje im slobodu, no i tada im skrece paznju

na razlicite predmete u prirodi i podstice ih na igru. Za vreme igre sve cesce
primenjuje cujni znak komandi, izvesne zabrane, a naroito kamandu gmpnog
dozivanja.
Na poligonu dreser postepeno navikava stenad da se ne opiru dok ih on
gladi i cisti cetkom. U druogm razdelu ovog perioda kada su se stenad vec
privikia na dresera, kada su postala
privrzena i odana, on ih navikava na
slozenije nadrazaje. Uvodi ih u mracne i
tanme prostorije, rovove, podrume i sl.
Navikava ih na trcanje za biciklom u duzini
od 100 do 300 metara. U ovom periodu
izvodi ih u setnju pored saobracajnica sa
guscim saobracajem, vodi ih kroz manja
naseljena mesta i navikava ih na prisustvo
drugih zivotinja. Odredene vaspitne uticaje
moze da sprovodi pri hranjenju stenadi.
Osecaj gladi kod steneta i u najranijem
periodu moze nam posluziti za stvaranje
odredenih navika discipline i poslusnosti. Slika 53. Davli
Uz hranom pospesujuci metod moze se kod steneta stvoriti navika
"cekaj",
"sedi", "odazivanje na ime" i slicno.
U n periodu sve stecene navike iz prvog perioda se ucvrscuju, a dreser od stenadi trazi
bolje i savrsenije izvodenje vec uvezbanih radnji. Odiicne rezultate pri grupnom izvodenju
planiranih radnji moze nam dati "ocigledan metod". Dobro izdresiran odrastao pas moze
posluziti jednoj grupi stenadi kao "voda". Dreser zahteva od ovoga psa da izvrsava odredene
lakse radnje:
penjanje na nisku gredu il dasku, izvodenje skokova preko prepreke visoke od 20 do 30
santimetara, skok preko 'uzeg rova, i na taj nacin podstice kod stenadi zeiju da bez straha i
ustezanja izvrse sve ove radnje koje izvodi odrastao pas. Na
ovaj nacin se kod stenadi ne
stvara samo volja za izvrsenje jedne radnje, vec ona
postaju slobodna i
neustrasiva, kod sebe stvaraju samopouzdanje da i ona
to mogu ponoviti.

U dmgom razdelu ovog perioda stenad su stara pet meseci. Treba otpoceti sa
individualnim smestajem. Iz zajednickih bokseva stenad se smestaju u svoje kucice i
dobijaju okovratnik i povodnik. Od ovog momenta stenad se stamo nalaze na samostalnom
vezu. Period prilagodavanja na okovratnik i lanac svakom stenetu tesko pada. Ovaj period
adaptiranja na novi nacin drzanja mora biti posebno metodican, postepen i sto manje
drastican. On je ponekad presudan za izvodenje svih razdela obuke koji su tesno vezani za
okovratnik i povodnik. U ovim momentima mora doci do punog angazovanja dresera, do sto
duzeg kontakta sa stenadima, da pohvalama i hranom pospesujuci metodom uspe da privikne
stene na ovu "stegu". Vec Slika 55. Legonje posle 3 do 4 dana stenad se navikne na nove
usiove smestaja i drzanja. Posle privikavanja na okovratnik i individualan smestaj, otpocinje
obuka vodenja stenadi na povodniku uz komandu "k nozi". U pocetku stenad se uci i
privikavaju da slobodno po svom nahodenju idu na povodniku. Kasnije stenad se
mehanickom metodom zatezajuceg okovratnika privikava da ide uz nogu sa leve strane
dresera, a na svaki trzaj povodnikom komanduje se zvucna komanda "k nozi". Ukoliko se u
ovom periodu preddresure dobro ucvrsti navika da stene ide uz nogu svog dresera, onda je
postignut izvanredan uspeh.
U ovom periodu otpocinje se sa individualnim radom za svako stene na savladivanju
prepreka i to hodanje po niskom ali sirokom brvnu sa okovratnikom i povodnikom,
savladivanje prepreka visokih do 50 cm, preskakanje jarkova i rovova sirokih do 60 cm i
savladivanje razlicitih prirodnih prepreka. mdividuaino savladivanje svih ovih prepreka
bitno se razlikuje od grupnog. Treba uloziti dosta
truda da se stene pod povodnikom i okovratnikom
privikne na sve ove prepreke.
 Usavrsava se vec stecena navika trcanja za biciklom, ali na vecoj duzini od SOm 56.
Hodanje uz nogu ^QQ do 500 metara. Ova navika se ucvrscuje i
individuamo, posebno za svako stene. Pri kraju n perioda
stene se na individualnom vezu uz prisustvo dresera po prvi
put srece sa markirantom, kada otpocinje period drazenja i
izazivanja agresivnosti kod steneta.

U m periodu ucvrscuju se vec stecene navike n perioda.

Pored usavrsvanja komande "k nozi", stene se u pocetku
mehanickom metodom privikava na radnju "sedi" i "mesto".
^> Ove navike se u celom periodu izvode uz primenu mehanickog
metoda uz pomoc pritiska rukom i pokretima povodnika i
okovratnika. Kod stenadi su zahtevi u pogledu kondicije znatno veci i slozeniji. U ovome
peridu navikava se da trci za biciklom i do 1000 metara, da savladuje prepreke visine od 50
do 100 santimetara, da preskace rovove duzine do 1 metra i da se penje uz lestvice visine do
1 metra.
U trecem periodu preddresure dolazi do punog izrazaja stvaranje agresivnosti kod
stenadi. Drazenje se izvodi na samostalnom vezu na mestu gde je smesteno stene uz i bez
prisustva njegovog dresera, na razapetoj zici duzine do 50 metara uz prisustvo dresera,
slobodno u odredenom prostoru uz primstvo dresera. Drazenje treba izvoditi sa markirantom
koji je posebno obucen za drazenje stenadi. Pri drazenju, markirant se ne sme pribliziti na
krace slika 57. Cuvonje predmeha odstojanje od 5 metara. Njegovo delovanje i
pojavljivanje treba da otpocne sa rastojanja od 15 do 20 metara i da se postepeno priblizava
stenetu sa odredenim i dobro izvezbanim pokretima i uzvicima. Onog momenta kada stene
ispoiji svoju agresivnost aktivnim napadanjem i lajanjem na markiranta, on mora da se
povlaci i bezi, stvarajuci na taj nacin kod steneta sigumost i hrabrost za jos izrazeniji napad i
agresivnost. U ovom periodu stene se navikava na pucanj i kod njega stvara navika
neustrasivosti. U pocetku jacina ovog nadrazaja treba da bude slaba, zatim da se sve vise
pojacava. U pocletku se za ove svrhe upotrebljava manevarski pistolj, kasnije vojmcki
pistolj, puska i sl.
Pri kraju ovog perioda otpocinje se stvaranje navike nepoverenja prema nepoznatim
licima.
Cetvrti period otpocinje kada stene ima 8 meseci. U
ovom periodu ono je skoro zavrsilo svoj rast, postalo je
ozbiljnije i mnoge radnje prilicno je savladalo.
Pored ucvrscenja vec stecenih disciplmskih radnji,
ono se navikava da ove radnje besprekomo izvrsava uz
komandu "popravi se". Naviku "sedi" i "mesto" izvrsava
samostaino i ostavlja se bez vodica sa udaljenjem od 5
do 10 metara. Pri kraju ovog razdela stene se privikava da dode svom vodicu na komandu
"ovamo". Ova radnja je slozena i zahteva dosta strpljenja da je pas dobro izvrsi. Pri
neizvrsenju ove radnje psa nikada ne treba kazniti, vec se potruditi da nam na bilo koji nacin
dode, a zatim ga dobro pohvaliti. Ukoliko pas shvati da je kaznjen ne zbog neizvrsene
radnje, vec zbog toga sto je bilo kako dosao do svog dresera, na komandu "ovamo", nece
nam vise nikada prici.

Od psa se u ovom periodu zahteva sve vise. Trcanje za biciklom povecava se na daljini i
do 2000 metara, a navikava se i na savladivanje 10 do 12 prepreka razlicite visine i duzine,
najvise do 120 santimetara. U cilju izazivanja agresivnosti, drzanje se vrsi na mestu, na
razapetoj zici i slobodno u ogradenom prostom i to bez prisustva dresera.
Na kraju perioda pas se navikava na nosenje korpe.
Za sva cetiri perioda preddresure maksimaino je ptorebno obezbediti 120 do 140
casova. Prenapregnuta i forsirana obuka u preddresuri moze imati lose posledice i dovesti do
nepozeljnih efekata. U toku jednog radnog dana sa jednim stenetom treba raditi najvise pola
do jednog casa. Jednu radnju treba uvezbavati samo dok je stene sa voljom ponavlja. Onda
kada stene izgubi interesovanje i pokaze "lenjost" za rad, preddresuru treba prekinuti ili
preci na uvezbavanje dmge navike.
Za prvi period preddresure treba planirati 40 do 45 casova, za drugi 20 do 25, za treci
25 do 30 i za cetvrti 35 do 40 casova. Posle uspesno zavrsene preddresure pas od 10 meseci
starosti moze se sa sigumoscu uvesti u sve specijalizovane vrste dresure, a vreme za
savladivanje ove obuke znatno se smanjuje.

cestog i upomog povracanja zuckastog sadrzaja pa sve do proliva i mrsavljenja. Nije

retka pojava da pas pase travu. Lakse je spreciti nego leciti oboljenje zeiuca, a to se postize
pravilnom i kvalitetnom hranom.
•v •v

PROSIRENJE ZELUCA nije cesta pojava kod pasa, jer pas ukoliko dode do
prezderavanja lako povrati hranu. Ova pojava najcesce se javlja kod stenadi posle promene
nacina ishrane (posle odiucivanja), ili kad pas proguta strani predmet koji je nesvarljiv
(kamen) pa usied njegovog duzeg prisustva zid zeiuca , se rastegne. Znaci prosirenja zeiuca
su: prosiren i obesen trbuh, pojava proliva sa nesvarenim cesticama hrane, ulegnuta leda itd.
I ovde kao i kod drugih bolesti pozeljno je spreciti da ne dode do oboljenja. Znaci vecu
paznju obratiti na ishranu. Lecenje prosirenja zeiuca je tesko i gotovo uvek neefikasno.

UVRTANJE ZELUCA retko se javlja, a ako se i pojavi dolazi kao posledica igre ili
napomog rada posle uzimanja vece kolicine tesko svarljive hrane. Uvrtanje zeiuca najcesce
se javlja kod sportskih i starijih pasa i zivotinja koje posle obeda silaze niz stepenice. Znaci
uvrtanja zeiuca su: oticanje trbuha, uvijanje tela, otezano disanje i kretanje, karakteristican
stav pri lezanju. Prognoza je nepovljna a lecenje gotovo uvek bezuspesno.
OBOLJENJE CREVA je cesta pojava kod pasa. Najcesci uzroci su greske u ishrani.
Nedovoljna, nekvalitetna i jednolicna ishrana koja menja bakterijski sastav creva. I zarazne
bolesti sekundamo izazivaju oboljenje creva. Jedan od najcescih uzroka oboljenja creva su
crevni paraziti, koje skoro svako stene ima. Znaci oboljenja creva su razliciti jer zavisi da li
su zahvacena tanka ili debela creva. Jedan od opstih znakova je oslabljen pa i izgubljen
apetit, povracanje, proliv, nakostresenost diake, mrsavljenje, povisena temperatura, pas je
bezvoljan, skriva se, jeci i cesto uzima vodu. Lecenje pasa koji imaju oboljenje creva vrsi sc
na taj nacin sto se otkloni uzrok koji je doveo do oboljenja. Najjednostavniji nacin lecenja
oboljenja creva je gladovanje bar 24 casa. U torn periodu psu treba davati da pije cajeve
(nanu, zaifiju, koru hrasta itd.). Treba uvek konsultovati veterinara.
Oboljenje creva javlja se u vidu proliva, ali isto tako javlja se i oboljenje creva usied
zatvora. Kod zatvora pas se napinje ali ne obavlja veliku nuzdu, pokatkad se javi i krv sto je
nepovoljan znak. Zatvor creva se leci ubacivanjem vece kolicine miake vode, kojoj je dodato
ulje, u cmar. Da bi se sprecio zatvor psima ne treba davati sitne ostre kosti u hrani, a starijim
psima omoguciti i kretanje.
ZAVEZIVANJE CREVA nije bas cesta pojava. Ako se pojavi to je uvlacenje creva u
crevo sto se ispoljava tiskanjem, grcenjem, sa malo krvave ili subkrvicaste stolice. Jedini put
lecenja je hirurska intervencija.

OBOLJENJA JETRE - Jetra je osnovna zlezda koja ucestvuje u procesu

-I varenja hrane. Prema tome ona je i vrlo cesto napadnuta. Najcesci uzroci
oboljenja jetre su otrovi, koji dolaze iz pokvarene i uskisle hrane, kao i izvesni
„ hemijski otrovi (fosfor, arsen, olovo itd.). I zarazni agensi (virusi, bakterije)
dovode do oboljenja jetre (zarazno zapaljenje jetre, leptospiroza, stenecak). Znaci zapaljenje
jetre su: obojavanje mokrace i sluzokoza zutom bojom, izmet je sivo smede boje, boje
ilovace, mastan, javlja se svrab, krvavljenje i usporeno disanje. Pri dizanju psa, sa pritiskom
na trbuh pas cvili jer je jetra bolna i otecena. Sto se tice lecenja, treba promeniti hranu i
nacin drzanja, sto pre traziti pomoc od veterinara.
4

OBOLJENJE GUSTERACE je vrlo retka pojava kod pasa i pored ogromne uloge koju
ova zlezda ima u procesu varenja hrane. Znaci oboljenja gusterace su poremecaji u varenju:
promenljiv apetit, proliv ili zatvor. Lecenje je dosta tesko, mada gorka so i dijetetska ishrana
dosta doprinose lecenju.
Sva oboljenja aparata (organa) za varenje povlace za sobom smanjenje kolicine
vitamina u organizmu pa prema tome ni kod jednog oboljenja nije stetno davati vitamine i to
narocito one vitamine koji su rastvorljivi u vodi. Retko se kada desava da se davanjem
vitamina izazove hipervitaminoza. Vitamine treba davati uvek kada je jednolicna ishrana
odnosno kada nema vitamina u njoj ili provitamina tj. preteca vitamina. Preporucjiivo je
zimskoj i proletnjoj ishrani dodavati ove sastojke vodeci pri tome racuna o vrsti i kolicini.

RAHmS Rahitis je bolesno stanje podmiatka usied poremecaja metabolizma kalcijuma i

fosofora pri nedostatku D vitamina. Javlja se pri zapalenju sluzokoze creva kada je
onemoguceno apsorbovanje D vitamina, pri nehigijenskom drzanju I pasa u
zatvorenim prostorijama buduci da je za sintezu D vitamina neophodna sunceva svetlost,
takode i kod nekih parazitamih invazija koje
 deluju mehanicki i toksicki. Najkriticniji je period odbijanja od sise. Znaci oboljenja su:
zivotinja je defomirana, zglobovi zadebljavaju, noge
krive, na prelasku kostanog u rskavicavi deo rebra
zadebljavaju tako da podsecaju na brojanice. Zivotinja je
neotpoma kako na spoljasnje faktore tako i na zarazne
bolesti. Ukoliko zivotinja ostane ziva donosi na svet
manje otpome miadunce. Ukoliko nisu nastale vece
deformacije lecenje se sastoji u regulisanju ishrane. Treba
davati dovoljno kalcijuma, fosfora i vitamina, narocito D
vitamina. Zivotinja treba da boravi sto vise na suncu i da
se krece.

Apardfza disanje
Disajni aparat vrsi izmenu gasova, sto predstavlja jedan vid ishrane. Iz atmosferskog
vazduha preko pluca krv uzima kiseonik otpustajuci ugljendioksid. Oboljenja organa za
disanje dosta su cesta pojava kod pasa. Nagle promene temperature, jaki hiadni vetrovi,
velika vlaznost vazduha cest su uzrok oboljenja ovog sistema. Ovi faktori smanjuju
otpomost organizma, a u isto vreme pojacavaju dejstvo bakterija koje su prisutne u ovom
aparatu. Losa ishrana, naporan rad, losi zoohigijenski usiovi, hiadne neprovetrene, mracne
prostorije isto tako pogoduju pojavi oboljenja organa za disanje. Ishrana plesnivom hranom,
parazitne invazije iako ne izazivaju direktno oboljenje one stvaraju dispoziciju za sve pa i
respiratoma oboljenja. Sva oboljenja aparata za disanje po toku mogu biti akutna i hronicna.
U organe za disanje spadaju: nosne duplje, sinusi (sporedne, nuz-supljine), grkljan,
dusnik, dusnice (bronhi), i pluca. I ovaj organ manje vise predstavlja cevasti kanal razlicitog
oblika i razhcite funkcije, ah sa istim ciljem da sprovodi vazduh u toku udisanja i izdisanja
kao i da u zavrsnom delu ovog sistema (alveolama) omoguci izmenu gasova.

OBOLJENJE NOSNICA rede se javlja kod pasa. A ako se i javi uzrok im lezi u
mehanickim, hemijskim i tennickim faktorima. Znaci ovog oboljenja su:
frkanje, kihanje, otezano disanje i izhv iz nosa. Ukoliko je izliv krvav lecenje se vrsi
stavljanjem hiadnih obloga na njusku i glavu. Zivotinja treba da miruje i da je u provetrenoj
prostoriji.

OBOLJENJE SINUSA (nuz-supljina nosa) su reda pojava i mogu biti uzrokovane

spoljnim i unutrasnjim faktorima. Od spoljnih faktora poznati su mehanicki - razne traume, a
od unutrasnjih faktora poznati su: zapaljenje zdrela i susednih tkiva, paraziti itd. Znaci
zapaljenja sinusa su: iscedak iz nosnica koji je vecinom sluzav ili gnojan i jednostran,
odnosno obostran ako su zahvacena oba sinusa. Lecenje se vrsi davanjem antibiotika.

BOLESTI GRKLJANA su dosta cesta pojava u pasa i to narocito u toku jeseni, zime i
proleca sto ukazuje da je prehlada vazan faktor za nastajanje oboljenja grkljana. Pojavi ovog
oboljenja doprinosi tesan okovratnik kao i dugo lajanje. Cesto oboljenje grkljana dolazi i
usied zapaljivih procesa na susednim delovima tela. Zarazne bolesti pogoduju pojavi
oboljenja grkljana (stenecak j| ild.). Znaci oboljenja grkljana su: bolan, hrapav, cest
kasalj, povremeno pracen | povracanjem i otezanim disanjem. Lecenje obolelog grkljana
se sastoji u mirovanju psa i stavljanju u temperiranu i svetlu prostoriju. Ishrana obolele
zivotinje treba da je tecna, miaka i kvalitetna.

OBOLJENJE DUSNIKA (traheje) se retko javlja. Nastaje od hiadnog vazduha ili

prenosenja zapaljenja sa drugih delova tela. Pri torn je kasalj hrapav, bolan i ucestao.
Oboljenje se moze preneti i na bronhe.

ZAPALJENJE BRONHIJA - BRONHITIS je xapaljenje sluzokoze bronhijalne cevi.

Razlikujemo makro i mikro bronhitis tj. da li su zahvaceni veliki ili mali bronhi. Uzrok
pojave bronhitisa je: nazeb, hemijski i mchanicki nadrazaji, paraziti, preosetljivost
organizma, opasni patogeni mikroorganizmi itd. Znaci bronhitisa su u zavisnosti od mesta i
rasirenosti zapaljivog procesa. Osnovni pratilac bronhitisa je kasalj u pocetku suv, bolan, a
kasnijc kasalj postaje vlazan sa uzburkanim i otezanim disanjem, sa povremenim sluzavim
pa i gnojnim iscedkom iz nosa. Lecenje bronhita je sledece: mirovanje, ishrana miakom,
tccnom i kvalitetnom hranom, temperirana svetia i provetrena prostorija.
ZAPALJENJE PLUCA po karakteru procesa moze bid razlicito, ah uzroci za nastajanje
oboljenja pluca su istovetni kao kod oboljenja prethodnih partija organa za disanje: nazeb,
paraziti, mehanicke povrede, nadrazavajuci gasovi^ naporan rad, gladovanje, transport,
bakterije, virusi, gljivice, prasina, itd. Znaci zapaljenja pluca su: otezano i ubrzano disanje,
gusenje, kasalj, izliv iz nosa (penusavo krvavo gnojan), povisena temperatura, povecana zed,
smanjen apetit, zvodnja se skriva i lezi. Lecenje treba da bude kako kucno tako i
veterinarsko. Naime, obolelog psa treba smestiti u provetrenu, cistu i toplu prostoriju i dati
mu tople zasladene napoje. Razume se ovo su samo potpomazuca - pojacavajuca sredstva a
veterinar ce davali antibiotike, sulfonamide ili i jedno i drugo.
ZAPALJENJE POPLUCNICE - u organe za disanje spada i poplucnica, odnosno
porebrica plucna maramica), po toku oboljenja poplucnica moze bid akutno ili hronicno, a
po kvahtetu suvo ili vlazno. Uzroci oboljenja plucne maramice su cesto mfekdvne bolesd
(TBC) koji prelaze sa pluca ili usied stranog tela iz jednjaka ili spoljne sredine (prelom
rebara, ubod spolja). Znaci obolejnja plucne maramice ispoljavaju se: temperaturom,
gubitkom apetita, drhtavicom, ubrzanim povrsnim disanjem i opreznim kasljanjem. Na dodir
grudnog kosa zivodnja cvili i hoce da ujede. Za lecenje se preporucuje ishrana tecnom
kvalitetnom hranom sastavljenom od mesa, skroba, secera i vitamina. Prostorija gde je
obolela zivodnja treba da je provetrena i temperirana. Od lekova treba davati antibiotike,
sredstva za jacanje srca i sredstva protiv bolova. HIDROTORAKS - Tecnost u grudnoj
dupiji je nagomilavanje tecnosti u prostoru izmedu porebrice i poplucnice. Uzrok pojave
tecnosti u grudnoj dupiji je razlicit. Slabost srca, zapaljenje plucne maramice, razni tumori
kao i zarazne bolesd. Znaci nagomilavanja tecnosti u grudnoj dupiji su: otezano, povrsno i
boino disanje, kasalj oprezan. Pas izbegava da lezi jer mu to pricinjava bol.

Lecenje je u zavisnosti od uzroka. Treba paziti da hrana bude lako svarljiva ali bez
nmogo tecnosti. Treba traziti savet i pomoc veterinara.
Koza i nfene promene
U narodu se vrlo cesto kaze da kakva je koza, takvo je i zdravlje, tj. koza je ogledalo
zdravlja. Ona stiti telo od spoljnih stetnih faktora.
 Kad posmatramo kozu obracamo paznju na: obraslost diakom, na boju, na miris itd.
Telo psa obraslo je diakom koja moze biti zastitna i pokrovna, a prema godisnjem dobu
letnja i zimska. Linjanje je zamena diake novom diakom i javlja se usied menjanja godisnjih
doba. Jace opadanje diake znak je oboljenja koze (suga, ekcem itd.). Promena boje diake
moze biti usied starosti ili bolesti.
Pocetne promene na kozi javljaju se u vidu crvenila, koprivnjace, a kasnije prelaze u
ekcem.
Koprivnjaca je lokalna ispunjenost krvnih sudova koze, koja se ispoljava otokom.
Uzrok koprivnjace je preosetljivost organizma na neke materije, a narocito na hranu ili
lekove. Znaci su nagli otoci na kozi razlicite velicine. Lecenje je u vidu gladovanja, kao i
davanje sredstava za ciscenje.

EKCEM je vrlo cesta pojava na kozi pasa u vidu zapaljenja. Uzroci su jako razliciti
(mehanicki, termicki, hemijski, Paraziti, oboljenja jetre, bubrega, creva, alergijskih reakcija).
Znaci su u vidu svraba, opadanja diake, pojave krasta itd. Lecenje zavisi od uzroka i
vecinom ima za cilj da otkloni promene.
GNOJNO ZAPALJENJE KOZE - javlja se u vidu crvenila, svraba, otoka, bolnosti i
povisenja temperature koze. Uzrok su obicno gnojne bakterije ili njihovi toksini. Lecenje se
sastoji u otklanjanju uzroka i sprecavanju pojave gnojnog procesa. Kod pasa se cesto javlja
gnojno zapaljenje diacnog meska, a uzrok su gnojne bakterije. Lecenje je kao i lecenje
gnojnih procesa koze.
CRNO OBOJAVANJE KOZE javlja se cesce kod starijih pasa i to sa unutrasnje strane
butina. Uzrok je nepoznat, a lecenje bezvredno.
PARAZITI koze psa su cesta pojava. Ovde spadaju buve, vast, krpeiji, sugarci. Oni sisu
krv i uznemiravaju domacina, a mogu da prenesu i izvesne bolesti. Lecenje se vrsi kupanjem
ili utrljavanjem lekova specificnih za ove uzrocnike.

Rhipicephalus sangumeus
Slika 59. Paraziti koze
 SUGA je zarazna bolest koju izazivaju sugarci, a prenosi se dodirom zdrave sa
bolesnom zivotinjom i sa zagadenim predmetima. Sugarac zivi u pokozici i svojim
kretanjem stvara nadrazaj u vidu svraba. Mesta su ogolela i rapava. Potvrda da su promene
na kozi izazvane sugarcima je nalaz uzrocnika. On se dokazuje skidanjem povrsnog dela
koze i videnjem ispod mikroskopa.
DEMODDCOZA je specijalna vrsta suge koju izaziva uzrocnik lokalizovan u diacnom
mesku i lojnim zlezdama. Prvo se javlja oko oka i oko nosa. Sirenje zaraze vrsi se krvnim i
limfnim putem, tako da se parazit ne nalazi samo u kozi vec i u svim tkivima.
Dijagnostikovanje i lecenje vrsi vetennar. Lecenje je dugotrajno i neizvesno.
GLJIVICASTA OBOLJENJA KOZE su dosta cesta pojava kod pasa a ispoljavaju se
opadanjem diake. Mogu se preneti i na ljude. Dijagnostiku i lecenje moze vrsiti samo stmcno
lice.
ZAPALJENJE SPOLJNOG USNOG KANALA u pasa je vrlo cesta pojava. Narocito se
cesto javlja kod pasa sa dugim usima i dugom diakom. Uzrok je veoma razlicit: mehanicki,
hemijski, termicki faktori, nagomilavanje bakterija, sugaraca, gljivica itd. Znaci su: cesanje,
cviljenje, vlazenje i okretanje slave ka obolelom uhu. Treba otkloniti uzrok koji je doveo do
oboljenja.
Aparat za krvofok
Krv stmji u zatvorenom sistemu cevastih sudova, potiskivana centralnim organom-
srcem. Od srca polaze odvodni krvni sudovi koji se zovu arterije, a u srce se ulivaju vene.
Izmedu arterija i vena nalaze se kapilari.

ZARAZNE BOLESTI

Namera je da u najkracim crtama ukazemo na dosadasnje saznanje o zaraznim

bolestima pasa. Naime, razlikuju se zarazne bolesti samo pseceg roda, i zarazne bolesti koje
su zajednicke za ljude i zivotinje - zoonoze.
U najcesce zarazne bolesti pasa spadaju: Stenecak, zarazno zapaljenje jetre, zarazno
zapaljenje pluca i Aujeckijeva bolest.
Stenecak
Stenecak je jedna zarazna i jako prijemciva bolesti od koje najcesce oboljevaju stenad u
starosti od 2-12 meseci. Pored stenadi od ove bolesti oboljevaju i odrasli nezasticeni psi.
Osim pasa, na uzrocnike stenecaka osetljivi su: vukovi, sakali, lisice, kune, lasice, kao i
nercevi - vidrice.
Uzrocnik stenecaka je virus, tj. sitno golim okom nevidljivo zivo bice koje je otkriveno
pre 70 godina od Carre-a pa se ova bolest zove i Kareova boleset. Virus stenecaka je prilicno
otporan. Na sobnoj temperaturi (oko 20°C) virus je zarazan do 10 casova, a na temperaturi
ispod nule, tj. ispod tacke zamrzavanja moc zarazavanja se proteze i do 3 meseca.
Zarazavanje prijemcivih zivotinja ide putem zagadene hrane ili vode ili putem dodira ili
koriscenjem predmeta koji su bill u dodiru sa bolesnom zivotinjom.
 Zivotinja, koja je obolela od stenecaka siri zarazu putem svojih izlucevina (izmeta,
mokrace, sline, iscedaka iz nosa, pluca i ociju). U naseljenim mestima sa vecim brojem
prijemcivih pasa zaraza se brzo siri, pogotovu ako je obolela zivotinja lutalica pa svuda seje
svoje izlucevine.
Od momenta zarazavanja pa do uocavanja prvih znakova bolesti protekne 3-8 dana.
Uzroci koji smanjuju otpomost pasa a time skracuju i vreme do pojave bolesti su: svi
destruktivni faktori: menjanje zuba, nedovoljna i nekvalitetna ishrana, naporan rad, prehlade,
razni paraziti, starost i dr.
Prvi znaci bolesti zapazaju se tek posle 3-4 dana od momenta zarazavanja. Oni se
ispoljavaju neveseloscu, smanjenim apetitom, smanjenom poslusnoscu i
nezainteresovanoscu za okolinu. Merenjem temperature tela zapaza se da je povisena do
41°C pa i vise. Iznete znake stenecaka prati zakrvavljenost ociju sa krmeljanjem i tecnim pa
i sluzavim izlivom iz nosa i kao sto sam rekao apetit je oslabljen i pracen je ili povracanjem
ili prolivom a akt gutanja je otezan. Ponekad se zapaza gutanje na prazno. Skoro
istovremeno sa izlivom iz nosa i ociju javlja se kasaj pracen otezanim i ubrzanim disanjem.
Sa napredovanjem boleseti izliv iz nosa postaje belo-zuckast gnojan, a kasnije cokoladaste
boje. Okolina nosnica je zaprljana po povrsini pa se javlja zacepljenje te zivotinja dise kao
da pusi.

Na organima za varenje pored smanjenog apetita zapaza se zadah iz usta. Jezik je

oblozen belicastim naslagama a sluzokoza usta je suva. Povracanje kao i proliv su cesta
pojava sto dovodi do mrsavosti i malaksalosti. Najtezi znaci stenecaka ispoljavaju se
smetnjom acentralnog nervnog sistema u vidu nepoznavanja vlasnika i predmeta okoline.
Pas je agresivan, ujeda i ne vidi i ne cuje. On nadire na prepreke sto izaziva strah kod
vlasnika da je zivotinja besna.
Kao posledica prelezanog stenecaka da se zapaziti atrofija ceonih misica pracena
povremenim grcevima - tkivima sa oslabljenim refleksima kao i smanjenom funkcijom cula
vida, ukusa i sluha. Nesto sto je jako dobro uocljivo i karakteristicno kod pasa koji su
prelezali stenecak je deformacija na zubima. Zubi su zuckaste boje, rapavi sa porama. Gleda
na zubima je loseg kvaliteta i deformitet ostaje dozivotan.
Uzrocnik stenecaka izaziva i promene na srcu i krvnim sudovima. Posle prelezane
bolesti pas nema ni volje a ni snage da obavi sve obaveze koje bi ispunio da nije oboleo.
Ukoliko ih i obavi, vecinom radna sposobnost mu je smanjena.
Postavljanje dijagnoze kod stenecaka je jako tesko. Mada se smatra da smanjenje
apetita uz zacrvenjene i povecanje krajnika je jedan od osnovnih i najvaznijih znakova
stenecaka. Ne treba izgubiti iz vida da i dmge zarazne bolesti pasa (besnilo, zarazno
zapaljenje jetre, zapaljenje pluca) ispoljavaju slicne znake kao sto cini i stenecak.
Sto se tice lecenja obolelih zivotinja od stenecaka to treba prepustiti strucnoj
veterinarskoj sluzbi. Ovde je pozeljno i neophodno naglasiti da lecenjem samo sprecavamo
pojavu komplikacija, mada defekti koje za sobom ostavlja stenecak su trajni i nepopravljivi.
Prema tome sve prijemcive -nezasticene pse treba vakcinisati - zastititi.
Zastita pasa od stenecaka se vrsi vakcinacijom. Vakcina moze biti mono ili polivalentna
tj. da li stiti pse samo od stenecaka ili i od zaraznog zapaljenja jetre, leptospiroze itd. Prva
vakcinacija stenadi je u starosti od 8 nedelja a druga posle 3-4 meseca.
 Stenad, koja su ociscena od glista i pravimo odgajena posle vakcinisanja vecinom sticu
otpomost za ovu bolest.
U pocetnoj fazi stenecaka tj. kada je virus jos u krvi (viremije) davanje specif icnog
hiperimunog seruma daje dobre rezultate. Serum se daje u dozi odi-3 ml na 1 kg telesne
tezine. Kasnije davanje seruma je bez efekta kao sto je bez efekta i davanje antibiotika, jer
virus je otporan na lekove. Pa i pored svega toga ipak se daju antibiotic! ili sulfonamidi ili
jedno i drugo kako bi se sprecila ili lecila bakterijska infekcija. Davanje vitamina u vidu
koktela sa glukozom i uz hormonsku terapiju dobro dode napadnutom organizmu.

Zarazno zapa/fen/e jetre - Hepatitis kontagioza kanis

Rubartova bolest
Zarazno zapaljenje jetre pasa je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje koje izaziva
virus, tj. golim okom nevidljivo zivo bice. Bolest je otkrivena posle II svetskog rata od
Rubarth-a po kome je i dobila ime. Ovaj uzrocnik ima veliki afinitet prema celijama jetre.
Zarazavanje pasa vrsi se putem zagadenja - inficirane hrane i vode izlucevinama
obolelog psa ili dodirom zdrave sa obolelom pa i prezdravelom zivotinjom. Najcesce
oboljevaju stenad do par meseci strosti, mada i stariji psi su prijemcivi.
Obolele zivotinje od zaraznog zapaljenja jetre tesko se razlikuju od drugih zaraznih
oboljenja pogotovu od stenecaka.
Znaci bolesti su sledeci: visoka temperatura (do 41,5°C), izgubljen apetit, pojacan
prohtev za vodom, povracanje, proliv sa cesticama krvi. Na opip trbuha zivotinja cvili jer je
jetra jako povecana (bolna). Izliv iz ociju i nosa nikada nije gnojan kod infektivnog hepatita
(a sto je slucaj kod stenecaka). Sluzokoze su zuckasto ili zuto obojene. U tezim slucajevima
zahvacen je i mozak zbog cega pokatkad dolazi i do grceva grupe misica pa i do oduzetosti
zadnjih nogu. Kao komplikacija javlja se oboljenje disajnih organa i organa za varenje. Nije
retka pojava zamucenja roznjace samo jednog oka sto ima znacaja za dijagnozu ove bolesti.
Bolest kod miade stenadi traje 1-2 dana, i zavrsava fataino, dok kod starijih zivotinja
obicno traje i po par nedelja.
Lecenje je specificno i treba ga prepustiti veterinaru. Radi zastite od ove bolesti vrsi se
vakcinacija stenadi u starosti od 8-10 nedelja, pa se posle par meseci revakcinisu.
Aujeszky-jeva bolest - lazno besnilo je akutna bolest domacih zivotinja i glodara.
Prouzrokovac ove bolesti je vims. Bolest se karakterise zapaljenjem mozga i kicmene
mozdine sto podseca na besnilo. Aujeckijeva bolest prvi put je otkrivena u Madarskoj pre 70
godina i dobila je ime po autoru koji ju je otkrio. Ova bolest rasirena je po citavoj Evropi.
Zarazavanje pasa, macaka, svinja, goveda, vidrica, miseva i pacova ide putem inficirane
hrane ili preko konzumiranja leseva koji su uginuli od Aujeckijeve bolesti. Bolest se ne
prenosi na coveka.
Pojava bolesti vremenski se podudara sa invazijom pacova. Glodari, a narocito pacovi,
su rezervoar virusa a psi se zarazavaju vecinom jeduci ugmule pacove ili hranu koju su
pacovi inficirali ili putem ujeda pacova odnosno obolele
zivotinje.
 Virus ove bolesti ima afinitet prema nervnom tkivu, neurotropan je, pa putem nerava se
prenosi ka mozgu.

Znaci bolesti su razliciti kako za svaku vrstu zivotinje tako i za jedinke iste vrste. Kod
pasa bolest nastupa malaksaloscu i nezainteresovanoscu za okolinu. Ne jede, lize i cese
mesto gde je prodro vims u organizam. Oseca zed ali ne moze da guta (oduzetost zdrela). Iz
usta se cede lepljive sline. Zenice su nejednako prosirene. Svest je ocuvana.
Bolest traje kratko vreme 1-2 dana i zavrsava uginucem. Lecenje obolelih zivotinja bar
za sada je bezuspesno.
Vakcinacija pasa se ne izvodi a nacin suzbijanja ove bolesti je unistavanje glodara -
pacova - i sprecavnje da oni zagade hranu i vodu prijemcivih zivotinja.
Tuber kuloza je zoonoza tj. zarazna bolest koja je zajednicka za ljude i zivotinje.
Tuberkuloza pasa u vecini slucajeva je hronicno oboljenje, a zarazavanje se vrsi preko
obolelih ljudi ili zivotinja (goveda i peradi) i to putem vazduha u kome se nalaze uzrocnici
bolesti. Uzrocnici se izbacuju u vazduh putem iskasljanih kapljica. Zarazavanje ide najcesce
preko pluca, ali isto lako i preko zagadene hrane i vode. Nije retko da bacil tuberkuloze
moze da zarazi coveka i zivotinju putem povreda na kozi. Najcesce i najteze promene od
ovog uzrocnika izrazene su na plucima, zatim na organima za varenje i tek onda na kozi.
Bolest je hronicnog toka (dugotrajna) a znaci bolesti su: neveselost, mrsavljenje, uvecani
limfni cvorovi, nakupljanje tecnosti u gmdnoj dupiji a i otezano disanje i brzo zamaranje.
Sto se tice lecenja ono se ne preduzima ni kod jedne vrste zivotinja pa ni kod pasa, jer
pas predstavlja izvor zaraze za coveka.
Zarazno zapaljenje pluca
Bolest je izazvana virusom koji napada plucno tkivo. Znaci bolesti nisu specificm pa se
cesto zamenjuju sa stenecakom. Efikasno lecenje za sada ne posloji.

Leptospiroza
Leptospiroza je akutna infektivna bolest i spada u grupu zoonoza tj. bolest koja je
zajednicka za ljude i za zivotinje.
Bolest se karakterise bumim pocetkom pracena visokom temperaturom. Bolest je teska i
ukoliko se ne leci smrtno se zavrsava.
Uzrocnik leptospiroze je spiroheta. Kod pasa kao uzrocnici leptospiroze dolaze par
tipova (5).
Najcesci uzrok leptospiroze je tip koji izaziva zuticu jer ostecuje emu dzigericu. Izvori
ove leptospiroze su pacovi i misevi i oni su nosioci infekcije za ljude i zivotinje.
Drugi tip leptospiroze koji cesto izaziva oboljenje pasa izaziva uremiju tj. trovanje
organizma solima mokracne kiseline. Ovaj uzrocnik ostecuje bubrege.

Zarazavanje se vrsi putem zagadene hrane i vode kao i kroz ostecenu kozu. Ovo
zarazavanje cesto se odigrava pijenjem vode iz bara li kupanjem u barama koje su inficirane
leptospirama.
Znaci bolesti su: povisena temperatura, jeza, drhtavica, malaksalost, izgubljen apetit i
povracanje. Jedan od najkarakteristicnijih znakova je zuto obojavanje koze i sluzokoze kao i
mokrace, odnosno velika zed i znaci ostecenja bubrega. Ozdravljenja su reda i smrtnost
iznosi i do 80%. Lecenje moze biti dvojako: specificno i sistematsko, tj. otklanjanjem
znakova bolesti. Sprecavanje oboljenja kod pasa vrsi se vakcinacijom.
Toksoplazmoza
Sa par red ukazacu na jednu bolest koja je zajednicka za ljude i zivotinje. To je
toksoplazmoza a uzrocnik toksoplazmoze je parazit. U poslednje vreme ova bolest veoma
cesto se ustanovljava kod miadih kuja. Osim pasa od ove bolesti oboljevaju sobne ptice
(ptice pevacice), glodari pa i ljudi. Zarazavanje se odigrava najcesce preko usta putem
zagadene hrane i vode, mada je zarazavanje ustanovljcno i putem kapljicaste infekcije tj.
putem vazduha. I razni paraziti na kozi (buve, vast, krpeiji i komarci) mogu biti prelazni
domacini za ovo oboljenje.
Obolele zivotinje izlucuju uzrocnike preko izlucevina (mokrace, izmeta, pljuvacke,
izliva iz nosa i usta).
Znaci oboljenja pasa od toksoplazmoze su jako izrazeni. Naime, zapazaju se smetnje u
organima za varenje i disanje. Javljaju se i poremecaji funkcije nervnog sisetma u vidu
nekoordiniranih pokreta pa i oduzetost pojedinih grupa misica. Svi ovi znaci ne predstavljaju
nesto karakteristicno pa se na osnovu tih ispoljavanja ne moze doci do saznanja koja jc to
bolest, jer i druge zarazne bolesti pasa imaju manje vise ove znake.
Jedan od najizrazitijih znakova toksoplazmoze kod pasa je pobacaj kuja. Ova
manifestacija se takode javlja i kod inficiranih zena sa ovim parazitom. Uspesnog lecenja od
toksoplazmoze za sada nema. Prema tome, da bi se suzbila zaraza potrebno je ukloniti
obolele, kako ne bi sirili zarazu.
BESNILO - Z YSSA - RABIES

Besnilo je akutna infektivna bolest svih domacih zivotinja, ptica pa i coveka. Bolest se
prenosi ujedom besnih zivotinja ili ljudi, tj. unosenjem pljuvacke koja je zarazena
uzrocnikom besnila. Ova zarazna bolest ispoljava se jakom razdrazenoscu centralnog
nervnog sistema, pracena gubitkom svesti i pojavom oduzetosti. Kod besnila oduzetost se
ispoljava pretezno na misicima za gutanje i disanje. Posle oduzetosti ovih misica nastupa
smrt.

Besnilo je opisano jos pre dve i po hiljade godina kod pasa, a u I veku
nase ere i kod ljudi.
Sve do pocetka proslog veka nije se znalo o uzrocniku besnila. Pojava
besnila pripisivana je uticaju velike vrucme, zedi, sto se i danas moze cud u
nasem narodu.
Objasnjenje prave prirode besnila vezano je za ime (Louis Pasteur) Luja
Pastera i njegovih sradnika koji su utvrdili da je besnilo akutna zarazna bolest i
da se uzrocnik ove bolesti nalazi u mozgu.
Pojava besnila kod ljudi stoji u uzrocnoj vezi s besnilom kod pasa i drugih
zivotinja. Sto je broj besnih zivotinja veci time su i oboljenja ljudi cesca.
Besnilo se prenosi unosenjem vimsa u organizam putem ugriza ili
zarazavanjem ozledene koze, pljuvackom besne zivotinje.
 Uzrocnik besnila je virus koji ima afinitet (privlacnost) za nervni sistem. On je nevidljiv
pa se njegovo postojanje dokazuje ogledom na prijemcivim laboratory skim
zivotinjama (kunic, pacov, zamorac, mis itd.).
Uzrocnik besnila ne nalazi se samo u
mozgu i kicmi obolelih vec i u pljuvacci,
mieku, krvi itd. Izgleda da virus besnila ne
prelazi kroz posteljicu ploda. Jedan porodaj
je izvrsen carskim rezom u momentu kad je
majka ispoljavala najjace znake besnila, ona
je umria a dete je ostalo potpuno zdravo.
Medutim, ovakav rezultat je opovrgnut kod
pasa. Naime, kuja koja je bila skotna i besna
kroz posteljicu na stenad presa-o je virus pa
su i
'stena.d uginula od besnila.
Slina besnih pasa u pocetku bolesti
sadrzi najvecu koncentraciju virusa.
Osam dana pre prvih znakova bolesti
virus se nalazi u pljuvacci.

Svaki ujed besne zivotinje ne izaziva

uvek besnilo, sto i opravdava podatak da
samo oko 1/3 (jedna trecina) ugrizenih zivotinja od besnih pobesni. Razlog da svaka
ugrizena zivotinja ne pobesni je sledeci:
SBco 60. Promene u ocima kod besnog
bizam, protruzija membrane nictitans, miocis, isced 1. Da se ne unese uvek vims
besnila u ranu i
2. Da se unese mala kolicina
ili slabo agresivan vims besnila
koga tkivo na mestu unosenja unisti.
Kroz nepovredenu kozu i sluzokozu vims ne moze da izazove bolest. Vece i dublje rane
pmzaju vece sanse za infekciju sa virsom besnila.
Besnilo se leti cesce pojavljuje zbog veceg kontakta zivotinja.
Psi su najprijemcivije zviotinje na vims besnila i posrednici su u njegovom prenosenju
sa divljih zveri (vukova, lisica itd.), sto predstavlja i putokaz kako se moze spreciti
zarazavanje ljudi i domacih zivotinja. Sa mesta ozlede i zarazavanja dokazano je da vims
krece prema mozgu ali duz nerava. Dospevsi u mozak i kicmu vims se naglo razmnozava pa
se tada iz mozga putem nerava prenosi i na pljuvacne zlezde, a iz njih u pljuvacku.
Dokaz da uzrocnik besnila putuje nervnim putem (nervnim vlaknima), je taj sto
presecanjem nerava, koji inerviraju podmcje gde je unet vims, ne pojavljuje se besnilo.
Presecanjem pak krvnih sudova besnilo se javlja, sto je dokaz da su nervni tokovi glavni
putevi kojima putuje vims besnila.
Kad vims dode do mozga on se vezuje za nervne celije sto stvara povisenu
razdrazljivost kao i poremecaje svesti. Tokom vremena napadnuta nervna celija se
degenerise sto ima za posledicu oduzetost vecine misica, a narocito je to izrazeno na
misicima za gutanje i disanje usied cega i dolazi do smrti - uginuca.
Vreme od momenta zarazavanja sa besnilom pa do pojave besnila kod pasa prosecno
iznosi 3-4 nedelje, mada moze biti i do 1 godine. Duzina inkubacije zavisi: od starosti, vrste
zivotinje, od kolicine i agresivnosti vimsa, od mesta infekcije i velicine rane.
ZNACI - SIMPTOMI BESNILA
Besni psi menjaju cud i postaju razdrazljivi. Ne uzimaju hranu, vec nesvarljive
predmete (kamen, drvo, ugalj, gvozde itd.). Besni psi se skrivaju, nepslusni su, nemaju mira,
staino se krecu, bezrazlozno laju, skljocaju zubima, imaju promukli glas, sve ih uzbuduje,
skloni su bezanju, lutanju i na sta naidu sve ugrizaju. Mesto, gde su inficirani cesu pa i
odgrizaju sve do kosti. Gutanje je spreceno a iz usta se cedi u nitima slina.
Kao krajnji znak besnila je oduzetost pojedinih nerava.
Usta besnog psa su cesce otvorena, jezik visi iz usta. Rep je podvucen izmedu zadnjih
nogu, a oci zmirkaju sa razlicito prosirenim zenicama.
Uvek besne zivotinje uginjavaju i bolest traje do 7 dana a moze i krace.
Leka nema za lecenje besne zivotinje.
Zastita pasa od besnila vrsi se vakcinacijom protiv besnila a time se prekida lanac
prenosenja zaraze sa divljih zveri, jer su one rezervoar uzrocnika besnila.

Vakcinacija pasa i macaka kod nas je obavezna, ali samo zdravih zivotinja i bez sumnje
da su inficirane besnilom.
Po zakonu o suzbijanju stocnih zaraza treba istrebiti sve pse i macke lutalice jer su oni u
vecini slucajeva prenosioci zaraze.
Sve ugrozene zivotinje ili koje su bile u dodim sa besnim ili sa sumnjivim na besnilo
treba posmatrati, ne uklanjati ih i ne vakcinisati.
Jedino pse i macke zabranjeno je vakcinisati posle sumnje da su bile u dodim sa
besnim. Njih treba posmatrati (to cini veterinar) za prvih 15 dana. Ukoliko ne pokazu
nikakva odstupanja od normalnog stanja treba ih smatrati da nisu mogia da se zaraze svojim
dodirom ili ugrizom dmge zivotinje ili ljude.
Estetske i plasticne operacije psa
Estetska hirurgija je specijalna grana hinirgije koja se bavi uklanjanjem samo onih
nedostataka na telu koji narusavaju skladan oblik, izgled i proporcije, a gde funkcija nije
ostecena, sto znaci da se ovakve operacije vrse iskljucivo iz estetskih razloga. Ovim
zahvatima nastoji se, da se otklone neki elementi, koji se stvaranjem razlicitih rasa pasa i
selekcijom nisu mogli postici, a ubrajaju se u "Les nabitudes codifiees par les standard".
Plasticna hirurgija je grana hirurgije koja se bavi rekonstrukcijom urodenih i stecenih
defekata - nastojeci za uspostavljenjem normalnih anatomskih odnosa oblika i izgleda.
Poznatao je da je sam pojam lepoga relativan i da se menjao kroz vekove. Uzmimo samo za
primer obicaj iz proslosti, gde su na starim spomenicima Egipta hrtovi predstavljeni sa
secenim usima i repom.
Kod estetskih operacija koje se najcesce izvode su: secenje - kupiranje usiju i secenje -
skracivanje repa, dok plasticne operacije su: korektura nepraviino nosene usne skoljke i
korektura nepraviino drzanog repa.
Secen/e (kupiranje) usiju - Abrevifafio auriculae
 0 uzrastu psa kada treba sect - kupirati usi postoji opste misljenje koje varira izmedu 6-8
nedelja. Naime, kod malih rasa secenje usiju treba izvrsiti od 6-8 nedelja, dok kod vecih rasa
radije sacekati 8-10 nedelja. Stenad koja su pripremljena za ovu operaciju treba da su zdrava,
zivahna, dobro razvijena sa sjajnom diakom i slobodna od parazita.
Za uspesno izvodenje ovoga zahvata, vrlo su znacajna dva momenta. Prvi, da se secenje
usiju izvrsi tacno po standardu za odgovarajucu rasu i drugi, mnogo tezi, da se usi zadrze u
pravilnom polozaju.
U pogledu oblika usiju kod pojedinih rasa postoje principijelne razlike, koje veterinaru
moraju biti poznate, da bi realizovao operaciju, jer ukoliko se oslanja na vlasnika, smatra se
kao psiholoski pogresno. Medutim, kod izrazitog zahteva vlasoika psa, narocito odgajivaca,
koji nekad i bolje poznaju, samo veterinar koji

je dorastao svome pozivu moci ce da postupl po standardu za doticnu rasu, imajuci u

obzir cinjenicu da vlasniku treba prici konsultovano. Naime, u ovim zahtevima, javlja se jos
jedan moHaenat, da je cesto vlasnik pocetnik u drzanju pasa, pa ne zna koji je oblik USIJH
predvideri. za odgovarajucu rasu.
Rasama pasa k&jima se seku usi operacijom se uskladuje oblik i izgled imajuci u vidu
harmoniju glave, tako da psu suve, plemenite, dobro isklesane glave odgovara usko i ne
suvise kratko uvo. Uopsteno uzevsi, sve rase pasa kojima se seku usi mogu se podeliti u tri
gmpe, prema obliku usne skoljke koja se operacijom zeii postici.
Prva grupa - linija reza usne skoljke je srazmerno prava, usi nisu kratke, ali manje
spicaste nego kod doge. Predstavnici ove gmpe su psi rase snaucer.
Druga grupa - linija reza usne skoljke je u vidu latinskog slova "S" srazmemo duge
i sto spicastije. Predstavnici ove gmpe su psi rase nemacki bokser.
Treca grupa - linija reza usne skoljke je konveksna prema unutra -bazi uva, usi su
dugacke i siljaste. Predstavnik ove gmpe je nemacka doga.
Radi zanimljivosti navodimo i cetvrtu grupu kod kojih se zahteva zaokmzeni oblik
usne skoljke i to otklanjajuci sa spoljnjeg i unutrasnjeg mba manji deo. Predstavnik ove
gmpe je brijarski ovcar i holandski grifon.
Secenje usiju je delikatna operacija koja iziskuje preoperativnu pripremu psa,
anesteziju, odgovarajucu operativnu tehniku i postoperativni tretman, sto znaci intervenciju
stmcnjaka.
Svaka izlozba pasa pmza dovoljno izlozbenog materijala, na kojima su vrsene estetske
operacije i istovremeno omogucava obilje uporedenja.
Secen/e (kupiranie) repa - Abrevifafio caudae
Ovaj operativni zahvat sastoji se u skracivanju repa na odredenu duzinu, predvidenu
standardom za odgovarajucu rasu. Operacija se izvodi na stenadi u doba od 14. do 21. dana,
dok su jos repni prsljenovi rskavicni, senzibilitet nepotpuno razvijen, a bolovi minimalni.
Kod stenadi i odraslih pasa operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji isto kao i pri
medicinskoj indikaciji (tumori repa, nekroza, fumnkuloza itd.). Po pravilu rep treba skratiti,
tako da kod lovackih rasa prekriva polne organe kuje, dok je kod muzjaka potrebno nesto
krace odseci. Ovaj zahvat kod stenadi najcesce izvodi sam odgajivac, dok kod odrasliih s
obzirom na pripremu, anesteziju i samu operaciju potrebno je da izvrsi strucnjak.
Korektura nepraviino nosene usne skoljke
 Ovaj operativni zahvat sastoji se u korekturi nepraviino drzane usne skoljke, u torn
smislu da umesto polusavijenog uva u formi latinskog slova "V" koje standarad za
odgovarajucu rasu zahteva, usna skoljka stoji delimicno ili

skoro sasvim vertikalno. Ovu anomaliju najcesce srescemo kod onih rasa terijera koji su
kvadraticno gradeni i pokazuju pravilne linije. Ova anomalija se najcesce srece kod
foksterijera oba tipa (ostrodlaki, kratkodlaki), nemackog lovnog terijera, erdel, vels-iris i iris
blu terijera. Ovaj nedostatak ne zapaza se kod sasvim miade stenadi, nego tek za vreme
promene zuba, usna skoljka se naizmenicno podize, a po zavrsetku promene zuba, usi stoje
pravo prema gore.
Jedna od konzervativnih mera, koju cesto primenjuju vlasnici je postavljanje, lepljenje
flasterom - manjih olovnih tegova ili metalnog novca na vrhove usiju sa unutrasnje povrsine
dovodeci na taj nacin usnu skoljku u polusavijeni polozaj u vidu slova "V". U vecini
slucajeva ovom merom se ne postize uspeh. Operacija ostaje jedini postupak sa izgledom na
uspeh, pod pretpostavkom, da onaj koji izvodi tacno poznaje standarad, jer s obzirom na
formu usiju postoje bitne razlike.
Korekh/ra nepravilnog drzanja repa
Ova eksterijema greska pojavljuje se kod pasa grupe terijer posle skracivanja repa.
Pravilan polozaj repa je, da posle skracivanja stoji uspravno na poduznu osovinu tela tj. da
zamisljene linije osovine kicme i repa stoje pod pravim uglom. Vrh skracenoga repa i zatilna
spoljna kvrga treba da budu u istom nivou. Nepraviino drzanje skracenog repa manifestuje u
povijanju repa prema napred stvarajuci ostar ugao sa kicmom. U ekstremnim slucajevima
vrh repa dodiruje gomju povrsinu leda odnosno sapi.
Nepraviino nosenje repa takozvani "okrugao rep", "svrdast rep" javlja se kod rasa kojim
po standardu se ne vrsi secenje repa. Prvilan polozaj repa u mini <e spusten - u kretanju
podize se u visini ledne linije dok je u razdrazenosti znut u nivou leda ili nesto iznad. Ovo
narocito nije retko kod nemackih
-\:a. Korektura neprvilnog drzanja repa stavlja pred operatora izvesne
- ve. kao tacno poznavanje standarda, procenjivanje mogucnosti za uspeh, a»i.' i tehniku
stalne operacije s obzirom da u pogledu polozaja drzanja repa •-'.^..ro^e bitne varijacije.
_
Naime, radi se o sledecim rasma: nemacki ovcarski pas, jugoslovenski
--ski pas - sarplaninac, kraski ovcar, doga, dugodlaki pticari itd.
Plasticnim operacijama, bilo na usnim skoljkama, bilo na repu otklanjaju ac
odgovarajuci nedostaci. Ovaj problem posmatran sa selekcijske tacke pBDdsiavlja mutaciju,
sto je u stvari degenerativna mana i svakako bi zahtevalo - •\ anje ovakvih pasa iz priploda.
Vlasnik psa sa nepravilnim polozajem ^nosno repa, prema tome morao bi da se pomiri da mi
nemamo pravo da Ji^Oipyemo oprativnim putem. Bez sumnje izvesnom broju vlasnika to ne
smeta, dHuk dohri poznavaoci rase, ovakav nedostatak eksterijera procenjuju, kao st
prevare, ako pas prodajom treba da prede u svojinu drugog. DI oziljci na repu posle izvesnog
vremena ne mogu da se otkriju kao ni . manjeg stepena nepravilnog nosenja usne skoljke.
Strucnjak, koji ovaj
 hirurski zahvat radi svestan svoje odgovomosti, odbice da izvrsi operaciju, jer prema
stanju cinjenica ovo vodi prevari, a narocito ako ovo zahteva masovni odgajivac ili trgovac.
S dmge strane, ne moze se strucnjak suprotstaviti zeiji privatnog vlasnika psa, koji iz
estetskih razloga zeii operativnim putem da otkloni nedostatke. Medutim, resenje ovoga
problema sagledava se u registrovanju sprovedenih operacija u rodovnik, tako da pri
selekcijskom radu ovaj podatak imace punu vrednost. Na kraju cinjenica je da stenci u vecini
slucajeva prodaju se sa besprekomim polozajem uva odnosno repa i da se nedostatak
pojavljuje docnije kada se stene vec odomacilo i u izvesnoj meri odgojilo.
Odstraniivcinie prvog prsfa (zaperka) Amputate digWprimi
Kod izvesnog broja pasa razlicitih rasa, na jednoj ili obe zadnje noge sa unutrasnje
strane u predelu sape nalazi se rudimentirani prvi prst, koji se naziva zaperak. Posto je ovaj
prst afunkcionalan i cesto se pri kretanju pasa po neravnom terenu, snegu i ledu povreduje,
ranjava i inficira to je uobicajeno da se otklanja operativnim putem. Pojava zaperka je vrlo
cesta kod skoro svih nasih autohtonih rasa, a od ostalih je najcesce kod nemackog ovcara,
boksera, koker spanijela, lovnih terijera itd.
Operacija sc obicno izvodi jos na miadim psima odsecanjem i tusiranjem kausticima
(argentum nitrikum, kupum sulfurikum).
Kod starijih pasa ovaj operativni zahvat izvodi se u lokalnoj anesteziji s obzirom da
postoji mogucnost da prvi prst bude i udvostmcen.

NaSn dawn/a lekova psima

Da bi neki lek mogao da izazove terapijsko dejstvo, potrebno je da se unese u
organizam i da krvnim i limfnim putem dospe do onih organa i celija koje su osetljive prema
tome leku.
Aplikacija (davanje) lekova moze biti preko
usta, injekcija i lokalno. Sva tri nacina
uptorebljava strucno osoblje, dok se vlasnicima
drzaocima pasa obicno prepisuju lekovi
u odgovarajucoj formi da bi ih preko usta ili
lokalno sami dali.
Kako pojedinci ne znaju da daju lekove ili
pri torn grese, smatramo da je potrebno upoznati
ih sa ovom tehnikom.

Slika 61. Davanje lekova preko usta

Davanje lekova preko usta

Ovo je najprirodniji, a i najcesci nacin. Ovim putem se daju lekovi u formi tableta, zma,
pilula, kapsula ltd. Posto se usta otvore, lek u odredenom obliku postavi se na gomju
povrsinu jezika, i to blize korenu, zatim se usta zatvore i priceka da zivotinja proguta lek. U
nekim slucajevima moze se lek staviti u komadic mesa ili pak u mieko ill vodu i dati
zivotinji da pojede ili popije.
 Preko usta se takode mogu dati lekovi u formi tecnosti, sirupa, ekstrakta itd. U ovom
slucaju usta ne treba otvarati, vec po strani na mestu gde gomja usna prelazi u donju napravi
se nabor (oblik dzepa) u ciju pukotinu sipamo pomenuti lek. Ova forma leka se

Davanje lekova lokaino

Ovim nacinom lek se stavlja direkmo na
obolelo mesto. Tu su najcesce
--zne patoloske promene na kozi i na
pristupacnim sluzokozama. Ovim nacinom rr.^gu
se davati lekovi u obliku masti, pasta, praska,
kapjiica itd. Na obolelim delovima na kozi,
postupak je takav da se doticno mesto pospe --
>kom ili namaze mascu, sto zavisi od oblika
leka.
SBco 62. Davarqe lekova SUPKUTALN
U slucajevima oboljenja sluzokoze, a to je
zno nioze dati kasikom ili iz flasice. najcesce pri oboljenju ociju, '?'?: se daje
lokaino, i to na ovaj nacin. Kaziprstom i palcem
povuku se gomji
-;-.i kapci prema gore, a donji prema dole. Na taj se nacin kapci fiksiraju, a
-. - :>m se stavi lek. Za davanje tecnih lekova upotrebljava se kapaljka za oci, dok -ast
stavlja staklenim stapicem. Posle stavljanja leka u oko, drzimo kapke .e vreme zatvorene.
-Jija lekova u uvo, vrsi se na slican nacin, s tim sto se lek stavlja u spoljni
--nog kanala, a zatim baza usne skoljke se blago izmasira da bi se lek ~>o celoj
unutrasnjosti kanala.
Otkrivene povrede (rane) - Vuluera
Rane su povrede kod kojih je prekinuta koza ili sluzokoza. One su r ' kovane
spoljnom mehanickom silom, pad, udar, pritisak, urez, ubod, r ?o obimu i dubini rana
moze da bude povrsinska, kada je ranjavanjem na samo koza, potkozno tkivo ili sluzokoza.
Medutim, ako je ranjavanje tada moze da bude prekinut misic, tetiva, veliki krvni sud, zivac,
kost, '- -^rasnji organi: pluca, srce, trbusni organi. Po nacinu nastanka rane se -^iiti na
sledece vrste:

Ogrebotina - ako se deo tela ogrebe o cvrst predmet.

Posekotina - kada se isece na ostar predmet - noz, sekira, staklo.
Rane od udarca - ako se pojedini deo tela udari ili prignjeci.
Rane razderane - ako ranjavanje nastane usied povreda uglastim ili ostrim
predmetom.
Rane ujedne - ako ranjavanJ'e nastane ubodom igle, zice itd.
Rane od metka - ako ranjavanje nastane iz vatrenog oruzja puska, revolver.
Rane od hemijskih sredstava - ako ranjavanje nastane dejstvom jakih kiselina
ili baza (sumpoma kiselina, hlorovodonicna kiselina, natrijum hidroksid).
Moguce su i kombinacije pojedinih vrsta rana, tako na primer najcesca vrsta rane je od
udarca sa posekotinom.
 Znaci rane su prekinuta koza ili sluzokoza, krvarenje, bol, a kadkad smetnja u upotrebi
onih delova tela koja su zahvacena ranom. Najvaznije opasnosti po ranu su krvarenja i
infekcija.
Krvarenje nastaje usied povrede krvnog suda koji moze biti samo zasecen sa strane ili
pak u tezim slucajevima ranjavanja moze biti i potpuno prekinut u precniku. Od nacina
ranjavanja krvnog suda, vrste i velicine krvnog suda (arterija ili vena) zavisi jacina
krvarenja.
Gubitak krvi pri ranjavanju neprekidno ugrozava zivot, dok sa druge strane,
zaustavljanje krvarenja cesto puta je uspesni postupak prve pomoci. Kolicina krvi u
organizmu psa moze se priblizno izracunati prema tezini tela, sto kod psa iznosi 1/12 telesne
tezine. Gubitak 1/4 kolicine krvi moze da prode bez stetnih posledica ili se u svakom slueaju
mora imati u vidu stanje zivotinje, jer kod mrsavih i slabih pasa kao i obolelih nastupaju
znaci slabosti vec posle gubitka i manjih kolicina krvi. Ovde je vazno istaci da prilikom
ranjavanja i ostecenja na mestu dejstva sile, povreda moze da izazove teska i opasna stanja,
koja se karakterisu sokom, koji odiicno utice na ishod krvarenja. Tako da krvarenja u
zajednici sa sokom je vise puta sudbonosno za povredenog psa. Pri teskom soku moze
srazmemo neznatno krvarenje biti katastrofalno.
Infekcija rane znaci naseljavanje i razmnozavanje bakterija u samoj rani ili u celom
organizmu. Infekcija rane u prvom redu moze nastati sa gnojnim bakterijama jer su ove jako
rasprostranjene i nalazimo ih svuda na diaci, kozi, predmetima u okolini, zemiji, prasini, kao
i na samom predmetu koji je izazvao ranjavanje. Ovo bi predstavljalo lokainu infekciju. Za
razliku od opste infekcije kada je u prvom redu promenjeno opste stanje obolele zivotinje-
Vrsta infekcije, brzina razmnozavanja i otpomost su vrlo vazni faktori s jedne strane, dok sa
druge strane o razvoju infekcije igra vrlo vaznu ulogu urodena ili stecena

otpomost organizma protiv bakterija, kondicija, starost itd. Ostecefto i-zdrobljeno ikivo
nije sposobno za odbranu.
Kako mfekcija nastaje vec prilikom samog ranjavanja to bakterije prodiru sa predttieta
koji je izazvao ranu kao na pr. noz, ekser, tm, kamen, metak, i dr. Ovo u stvari predstavlja
primamu infekciju rane. U stvari kada bakterije prodru u ranu posle ranjavanja tj. pri
dodirivanju necistim rukamfl, ispiranjem, onda to smatramo sekundamom infekcijom rane.
Kod povrede sa otvorenom ranom mogu nastati sledece vrste infekcija:
gnoljne i trulezne. Pored ovih infekcija moze nastati besnilo ujedom bolesne zivotinje.
Najcesce je gnojna infekcija rane, koja je prouzrokovana gnojnim bakterijama
(streptokoke i stafilokoke). Gnojne bakterije mogu biti pretezno lokalizovane u samoj rani ili
pak da se bakterije prenesu krvnim i limfnim putem u krvotok, kada govorimo o gnojnoj
infekciji za opstim bolesnim pojavama.
Pri lokalnoj gnojnog infekciji, odnosno, zapaljenju rane, zapazaju se sledeci znaci: otok,
crvenilo, bol, toplota i smanjenje funkcija, odnosno nemogucnost uptrebe obolelog dela tela
(noga, vrat itd.). Ovi znaci mogu se pojavljivati vec nekoliko casova posle ranjavanja.
Pri infekciji, kada gnojne baklerije prodru iz rane i krvnim i limfnim putem u krv gde se
razmnozavaju, tada obicno govorimo o septicnoj infekciji sa promenom opsteg stanja ili
kako se to cesto naziva sepsa. Ove opste pojave mogu da se pojave vec prvog dana posle
infekcije rane. Znaci za opstu infekciju su povisenje telesne temperature, ubrzani puls i
disanje, snuzdenost, apaticnost, nerado uzimanje hrane, suva nosna pecurka i dr.
Lecenje rane u svakom slucaju iziskuje pruzanje strucne pomoci, s obzirom da ne
postoji ujednaceni sablon za njihovu terapiju.
Procenjivanje stanja rane i primena najsvrsishodnije trapije je svakako zadatak
veterinara.
Hemafomi - Krvni prrfisak
Pod hematomom nazivamo nakupljanje krvi u tkivu, posle prsnuca krvnog suda (arterija
ili vene). Hematom obicno nastaje naglim prsnucem krvnog suda, lako da se krv izliva u
okoino tkivo sve dotle dok pritisak izlivene krvi ne dovede do kompresije povredenog
krvnog suda. Hematomi mogu da budu vecih razmera (Jabuka, pesnica). Uzroci nastajanja
hematoma su traume, kontuzije, rane od vatrenog oruzja itd.
Pod opipom ova oteklina je mekana, malo bolna i nije temperatuma. Manji hematomi
mogu od strane organizma da budu resorbovani tako da niJe potrebno nikakvo lecenje, dok
kod vecih moze doci do ispunjavanja vezivnim tkivom, zakrecavanja i okostavanja.

Ako na povrsini hematoma nastanu ogrebotine koze onda mogu gnojne bakterije
prodreti u hematom i u njemu se razmnozavaju tj. nastaje inficirani hematom koji sadrzi
gnoj i pretvara se u absces.
Prekinut krvni sud zatvara se u toku 7-8 dana tako zvanim trombom, kada je vreme za
primenu odgovarajuceg lecenja.
Lecenje se sastoji u punkciji, inciziji (otvaranju) i evakuaciji ugruska iz supljine, koja se
mora vrlo pazljivo izvesti da ne bi se ostetio tromb i dovelo do krvarenja. U pojedinim
slucajevima, kada nisu povredeni veci krvni sudovi, onda se u supljini nakuplja limfni
serum. Ovo su serumi. Oni po svemu mnogo podsecaju na hematome.
Prema lokalizaciji hematomi se nalaze najcesce u blizini vecih krvnih sudova, a
narocito u predelu sapi pri prelomima karlice, kao i na usnoj skoljki pojedinih rasa sa
dugackim usima.
Flegmona - Gno/en/e tkiva
Plegmona je akutna infekcija rastresitog vezivnog tkiva lokalnog karaktera, a koja moze
preko vezivnog tkiva duz tetiva, krvnih sudova i nerava da se brzo rasiri. Flegmona je
obicno izazvana gnojnim bakterijama. Gnojni proces ima teznju da se siri u svim pravcima
tako da zahvata i dublje slojeve tkiva stvarajuci duboke apscese. Flegmone nastaju obicno
posle ubodnih rana, koje su cesto male i neznatne, pa se gotovo ne mogu ni otkriti.
Lokalne promene se karakterisu difuznim otokom, jakim bolom i povisenom
temperaturom. Ukoliko je flegmona lokalizovana na nogama pas ne upotrebljava oboleli
ekstremitet.
Opste promene manifestuju se u povisenju temperature, ubrzanom pulsu, gubitku
apetita, zamora i malaksalosti. Plegmona moze biti lokalizovana potkozno, ispod jezika ili
misicima (duboka) dok prema obimu flegmone mogu biti ogranicene i difuzne koje
zahvataju vece delove tela.
Tok flegmone je razlicit, tako da u mnogim slucajevima izlecenje nastupa resorpcijom
tj. da nastali produkti zapaljenja koji su izasli u vezivno tkivo ponovo se resorbuju, tako da
nastane potpuna reparacija. Ovaj tok lecenja je najbrzi.
 U nekim slucajevima dolazi do apsendiranja flegmone, razvijanja apscesa na mestu gde
je najvise vezivnog tkiva ili na mestu ubodne rane.
U retkim slucajevima nastaje hronicni tok flegmone kada dolazi do zadebljanja
potkoznog vezivnog tkiva i nastajanja elenfantijaze (slonova noga).
Lecenje se sastoji u primeni toplote lokaino u svakom obliku (zagrevanje, topli oblozi,
polivanje toplom vodom, temperatumoj na 45-50°C. Tecnostima za obloge i polivanjima
dodaju se cesto antisepticna sredstva koja istovremeno dezinficiraju kozu. Najcesca je
primena toplog burovog rastvora. U svim slucajevima flegmone kontraindicirano (pogresno)
je primenjivati hiadnocu u kom bilo obliku, kao i masazu.

Hirursko, tj. operativno lecenje flegmona je indicirano kod stvaranja apscesa, kada je
potrebno odstraniti gnoj. Opste lecenje se sastoji u podizanju opsteg stanja obolelog psa i
primene antibiotika (penicilin, streptomicin, teramicin itd.).
Prelomi'kostiju - Frakfura
Prelomom kostiju podrazumevamo prekid kontinuiteta kosti. Prelomi najcesce nastaju
usied djestva spoljne sile ili pritiska na kost, kada sila ili teret predu granicu elasticnosti
kosti.
Prema polozaju preloma razlikujemo potpune - kada je kost prelomljena po celoj svojoj
sirini, nepotpune - kada je kost prelomljena u jednom delu njene sirine, i naprsnuca - kada se
u kostima stvara pukotina, koja ne dovodi do potpunog prekida. Prelomljeni fragmenti ako
strce kroz kozu, onda se radi o otvorenoj i komplikovanoj frakturi.
Sve frakture mogu se podeliti na frakture ekstremiteta (nogu), glave, prsljenova i rebara.
Prema anatomskim promenama i liniji preloma kosti razlikujemo sledece oblike preloma:

Uzduzni prelom (longitudinaini), ako je kost prelomljena po poduznoj osovini.

Poprecni prelom (transverzaini) ako je kost prelomljena vertikamo na poduznu
osovinu.
Kosi prelom (oblikva) ako pri prelomu nastaju dva zasiljena fragmenta kosti.
Spiraini prelom (spiralis) ako prelomi nastaju oko kosti u vidu spirale.
Epifizni prelomi (krajevi) kada nastaju u epifiznoj liniji.
Simfizni prelomi koji nastaju na mestu spajanja simetricnih polovina kostiju
(donja vilica, karlica).

Kost moze da bude prelomljena u 2, 3, 4 ili vise fragmenata, a koji put i smrvljena. U
podrucju frakture zapaza se otok i bol. Ukoliko se radi, o prelomu ekstremitata zapaza se
smetnja u funkciji tj. nemogucnost pokretanja i pterecenja prelomljene noge, kao i
abnormalna pokretljivost, koja je -.ajsigumiji znak preloma. Ustanovljava se pokretanjem
donjeg dela noge, kada
- 'mji deo fiksiran. Pri abnormalnoj pokretljivosti cesto se cuje i eristican krckajuci sum
trenja (krepitacija frakture).
Opste stanje u slucajevima zatvorenih preloma u pravilu nije poremeceno, iolc kod
otvorenih preloma se komplikuje nastankom infekcije, odnosno sepse.
utvrdivanje dijagnoze od osobitog je znacaja rentgenoloski snimak koji je i terapiju.
 T
e^enje fraktura sastoji se u vracanju fragmenata u svoj polozaj --^) stvarajuci
anatomsku celinu kosti i zadrzavanje fiksiranje)

framgenata. Ovo lecenje moze se sprovesti na razne nacine i to primenjujuci konzervativan ili
operativan nacin lecenja - osteosintezu.
Kod pasa oba pola postoje po strani cmara i zavrsnom delu rektuma dve male supjiine
ovalnog oblika cija je duzina 1-3 cm. Zid ovih supljina sastoji se od mnogobrojnih zlezda, a
izvodni kanal nalazi se po strani analnog otvora. Ove supljine su ispunjene tamnim
sadrzajem, koji je manje ili vise smrdljiv (penetrantan). Vrlo podlozne infekciji ove supljine
su cesto zapaljene i ispunjene gnojnim sadrzajem.
Psi sa obolelim analnim zlezdama povlace zadnji deo tela trijajuci anus o tlo.
Defekacija (stolica) je otezana i bolna, sto predisponira zatvom. Pritiskom po strani rektuma
istiskuje se sadrzaj supljina koji je gnojan i smrdljiv. U slucaju nakupljanja vece kolicine
sadrzaja ili zacepljenja izvodnih kanala, gnoj moze da se izliva na novonastali otvor na kozi,
stvarajuci fistule. Zapazeno je da cesce oboljevaju psi kojima je secen rep - skracivan.
Kod nekih pasa sa oboljenjima analnih zlezda mogu se zapaziti nervne smetnje, pokreti
zvakanja na prazno, oboljenja koze, ekcemi itd. Terapija se sastoji u evakuaciji sadrzaja iz
supljina i ispiranju dezinficijentnim rastvorima.
Najefikasniji je operativni zahvat koji se sastoji u potpunoj ekstirpaciji ovih supljina.
Tumori- Neoplazme
Pod tumorom se podrazumeva novo stvaranje celija nekog tkiva, koje se m razvija
samostalno. Tumori mogu da nastanu iz razlicitih tkiva, a najcesce se * pojavljuju kod
starijih pasa, rede kod miadih, a najrede kod stenadi. Tumori se mogu pojaviti na svim
delovima koze i sluzokoze, na zlezdanom tkivu, zatim na organima, mozgu, oku i ostalim
tkivima.
Etiologija tumora je jos nerazjasnjena - uzroci stvaranja su nepoznati. Postoji izvestan
broj teorija o nastanku tumora koje se baziraju na ispitivanjima i eksperimentalnim
radovima.
Prema Cadiotu i Breton-u, najrasprostranjeniji su tumori kod pasa karcinomi (40%)
fibromi (15%), papilomi (10%), sarkomi, lipomi (6%) i ciste (3%).
Uzimajuci u obzir pojavljivanje tumora njihovu vaznost i tretiranje koje se primenjuje,
tumori su podeljeni na benigne (dobrocudne) i maligne (ziocudne). Prvi se razvijaju obicno
lagano ili pak prestaju da se uvecavaju, i ne pojavljuju se ponovo posle odstranjivanja.
Maligni tumori (karcinomi i sarkomi) rastu brzo sa naznacenom tendencom u rastenju,
pojavaljivanjem sekundamih tumora u okolini, kao i na drugim delovima organizma i
organa, odnosno uopsteno uzevsi recidiviraju.

Prognoza benignih tumora je obicno povoljna, uzimajuci u obzir da se moze otkloniti,

dok je nepovoljna ako se tumor koji smeta ne moze operativno odstraniti.
Prognoza malignih tumora je nepovoljna sem u izuzetnim slucajevima, ako jos ne
postoje metastaze, a pri operaciji se moze odstraniti i deo zdravoga tkiva.
Savremeno lecenje tumora je uglavnom operativno, jer u hirurgiji je vazno da se tumori
na vreme otkriju i postavi tacna dijagnoza da bi se operativno intervenisalo.
Zagnoj (gnojnikj - Abscessus
 Absces je lokaino nakupljanje gnoja, izazvano bakterijama. Prema polozaju mogu biti
povrsni, ispod koze i duboki, koji leze u dubokim tkivima. Gnojenje je uglavnom odbrana
organizma na dejstvo bakterija (streptokoka, stafilokoka, kolibacila). Bakterije su vrlo siroko
rasprostranjene i to kako u vazduhu, prasini itd. Mnogi slucajevi gnojenja nastaju unosenjem
samo streptokoka, ili u zajednici sa drugim bakterijama pri ubodu, ujedu, povredi, prodiranju
stranih tela pa i posle operativnih zahvata.
Absces moze biti akutan i hronican. Ovaj poslednji sastoji se iz nakupljenog gnoja, cije
je formiranje postepeno i bez znakova akutnog zapaljenja, tako da se ponekad govori o
"hiadnom" ili hronicnom abscesu. Akutni apsces je vezan za zapaljenje, koje je praceno
toplotom, bolom i otokom u zahvacenom podrucju, dok od opstih znakova mogu se zapaziti
groznica, gubitak apetita, funkcionalne smetnje itd. Prognoza je u zavisnosti sa sedistem
apscesa. Nastali bol u zahvacenom podrucju ubiazuje se primenom toplih obloga, sto
istovremeno potpomaze sazrevanju abscesa koji postaje jasno ogranicen mekan ili cvrst, sto
zavisi od pritiska koje stvaraju bakterije u njegovoj supljini. U ovo vreme pristupa se
hirurskom tretmanu odnosno punkciji, inciziji i evakuaciji ove gnojne formacije kao i
primeni antiseptickih rastvora, drenazi, itd. Savremeno tretiranje abscesa zahteva primenu
sulfonilamidskih preparata ili antibiotika sto svakako dovodi do pozitivnog terapeutskog
efekta.
Prema lokalizaciji, abscese srecemo na pvorsini tela tj. ispod koze, okolini analnih
vrecica, roznjaci, u dubljim tkivima i organima (mozak, kostani sistem, pluca, jetra i
slezina).

Kila - Hernia
Hemija je ispadanje organa trbusne duplje kroz prirodene ili novonastale otvore i
postavljanje pod kozu. Medu prirodne otvore trbusnog zida ubrajamo, otvor preponskog
kanala, zatim pri smetnjama u razvoju, otvor pupka, a u novonastala prsnuca trbusnih
misica.

Hemije se mogu podeliti na urodene i stecene, zatim na unutrasnje i spoljasnje.

Unutrasnja hernija je kada delovi trbusnih organa prodru u gmdnu duplju kroz nastali
otvor na dijafragmi. Spoljasnje hemije su na povrsnim delovima tela i daju se zapaziti.
Na hemiji razlikujemo: otvor, odnosno prsten, kesu i sadrzaj. hemijaini otvor je
ogranicen hemijalnim prstenom koji stvara trbusna muskulatura. Hemijalna kesa je okmgia
ili poluokrugia i razlicitih velicina, sto je zavisno od delova unutrasnjih organa, koji su u njoj
smestem, a koji predstavljaju sadrzaj hemije.
Najcesce zapazena hemija je pupcana (hernia umbilikalna) koja u svojoj kesi obicno
sadrzi masnog tkiva, delove omentuma ili segmente tankog creva. Obicno se zapaza kod
stenadi. Najcesce ovakve slucajeve lece sami odgajivaci bez mnogo uspeha, primenjujuci
leukoplast sa dugmctom ili metalnim novcem. Isto tako ovo bezuspesno tretiranje sprovode i
sa mastima koje nadrazuju okoino tkivo, sto dovodi do stvaranja novog vezivnog tkiva koje
kasnije komplikuje operativni zahvat.
Terapija ovakvih slucajeva je operativna.
Preponska hernija (hemija ingvinalis) je prodiranje delova trbusnih organa kroz
preponski kanal u vrat ili dno vaginalne kese. Ovaj tip hemije najvise se srece kod kuja jer je
kod njih vaginalna kesa u obliku malog izbocenja, gde se u normalnim odnosima nalazi
nakupina masnog tkiva. U slucajevima preponskih hemija dolazi do propadanja organa
(creva, materice, mokracne besike).
U klinickoj slici ove hemije se zapazaju kao okmgle ili poluokrugle tvorevine koje leze
u preponskom delu, mekane ili elasticne konzistencije.
Lecenje ovakvih slucajeva je samo operativnim putem.
Trbusna hernija (hemija ventralis, abdominalis) nastaje stvaranjem otvora na trbusnim
misicima usied dejstva trauma (udar, pad), a da koza ne bude povredena, tako da sadrzaj
hemije dode pod kozu. U slucajevima kada bude povredena i koza pa organ! trbusne duplje
ispadnu napolje, ovakvo stanje nazivamo prolapsus - ispadanje zavisno od organa - crevo,
trbusne maramice itd. Po svojoj lokalizaciji trbusne hemije se nalaze na razlicitim mestima,
donjim i postramm delovima trbuha. Razlicitog su oblika i velicine sto je usiovljeno nastalim
otvorom i sadrzajem. Obicno se pritiskom na hemijainu kesu moze povratiti sadrzaj u
trbusnu duplju, dok u nekim slucajevima to ne uspeva, pa se desava da dode i do
zaglavljivanja sadrzaja, sto predstavlja jednu od komplikacija, tako da ovakva stanja mogu
dovesti i do letalnog ishoda uginuca. Terapija svih trbusnih hemija je iskljucivo operativna.
Posebna vrsta hemije je u predelu medice (hernia perinealis) kojoj je uzrok prsnuce
unutrasnjeg omotaca trbusne duplje (peritoneum u eskavaciji), sa dislokacijom organa u
karlicnu supljinu. Sadrzaj ove hemije sastoji se od delova tankih creva, mokracne besike,
delova materice ili debelog creva. Ova hemija se zapaza u predelu medice, ispod analnog
otvora ili po strani vagine, bezbolna je i mekana. Ukljestenja ovih hemija su retka. Lecenje
je iskljucivo operativnim putem.
Oboljenja ociju
Oboljenja ociju pasa su mnogobrqjna. Uzroci nastanka su vrlo razliciti. Mogu da se
pojave samostaino, ali cesto kao propratni simptom dmgih oboljenja (stenecak,
toksoplazmoze i dr.).
Rane kapaka i ocne jabuke. Najcesce se pojavljuju nagnjecenja i razderane rane koje
nastaju prilikom udara odnosno traume tako da mogu da ostete kako kapke, tako i dublje
delove oka. Simptomi su sledeci: krvarenje, bolnost, otok kapaka kao i strana tela. Lecenje
se sastoji u zaustavljanju krvarenja odnosno stavljanju primamog zavoja.
Konjuktivitis folikularis je hronicno zapaljenje konjunktive, koje zahvata unutrasnju
poyrsinu treceg ocnog kapka. Manifestuje se bujanjem limfnih folikula na cijoj povrsini su
razasuti cvorici, koji se cesto spajaju i potsecaju na malinu. Uzroci nastajanja su nepoznati.
Oboljeva 40-60%. Znaci ovog zapaljenja su suzenje, iscedak iz unutrasnjeg ocnog ugla,
cesanje oka sa sapom i dr. Ovo oboljenje moze u svom hronicnom toku da dovede do
uvrtanja kapaka premaa roznajci ili grca kapaka. Lecenje se sastoji u primeni adstrigentnih
sredstava, otstranjivanje folikula, a u upomim slucajevima i vadenje treceg ocnog kapka.
Zapaljenje roznjace - keratitis, je oboljenje pri kome roznjaca gubi svoju
transparentnost (providnost) i postaje zamucena. Uzroci su mehanicke, hemijske i termicke
prirode. Prema promenama na roznjaci zapazaju se sledeci znaci:
suzenje, bolnost, zatvaranje kapaka. U tezim slucajevima zapazaju se ostecenja roznjace
pa cak i perforacije.
Lecenje ovog oboljenja je delikatno i svakako zahteva primenu najadekvantijih
medikamenata da bi se postigao terapeutski efekat.
 Siva mrena (katarakta) je zamucenje sociva oka. Vid je smanjen ili potpuno izgubljen.
Zapaza se po difuznoj obojenosti prosirene zenice. Najcesce se pojavljuje kod starijih pasa
kao katarakta starosna, dok kod miadih nastaje usied dejstva traume i to najcesce kod pasa iz
gmpe jamara. Moze da se pojavi kao propratni simptom seceme bolesti, a nastaje usied
toksicnog dejstva glikoze.
Lecenje obolelih pasa je operativno.
Zeiena mrena (glaucom) je prekomemo povisenje pridska u oku. Cesto je nasledno.
Tok oboljenja je postepen. Usied uvecavanja pritiska u oku ocna jabuka se u celosti
povecava, tvrda je i napeta, tako da oko prominira izmedu otvorenih kapaka sa zamucenom
roznjacom. Najcesce oboljevaju ostrodlaki terijeri i kokeri.
Lecenje je neizvesno.
Crna mrena (jasna slepoca, amaurosis). Nema nikakvih vidljivih promena na
providnim delovima oka all promene su na vidnom zivcu ili mreznjaci, ili pak u vidnim
centrima u mozgu. Uzroci nastanka su vezani za mehanicke insulte, zapaljenje, infektivna
oboljenja (stenecak, trovanja, tumori i dr.).
Znaci ovog oboljenja su razliciti ali je uglavnom zenica vrlo siroka i nepomicna na
dejstvo svetlosti. Lecenje neizvesno.
Oboljenja usiju
Zapaljenja spoljnjeg usnog kanala - otitis moze se pojaviti kao bakterijsko oboljenje
zida kanala ili parazitamo. Bakterijsko zapaljenje se srece u fonni akutnog ili hronicnog i to
kao jednostrano ili obostrano. Najcesce se zapaza kod rasa koje imaju dugu diaku i padajuce
usi (koker spanijel, pudia i dr.).
Izazivaju ga strana tela, trava, osje, zmevlje, prekomemo nakupljanje usne masti,
nedovoljna ventilacija usnog kanala, nepravilna ishrana itd.
Znaci oboljenja su iscedak iz usiju, crvenilo, bolnost, cesanje uva, svrab, gnoj, smrdljiv
iscedak i dr.
Preveniranje ovog oboljenja: povremeni pregledi i ciscenje usne skoljke. Pokazalo se
kao dobro povremeno ukapavanje parafinskog ulja u spoljni usni kanal. Parazitamo
oboljenje uva nastaje invadiranjem sugarcima ili biljnim parazitima. Potrebno je pregledati
sadrzaj mikroskopski i ustanoviti parazite.
Znaci oboljenja su svrab, potresanje glave, cesanje sapom, ispadanje diake, zadebljanje
zahvacenih delova sugavcima kao i pojava kraste.
Lecenje otitisa zahteva primenu specijalnih medikamenata za pojedine faze oboljenja.
Hematom usne skoljke. Radi se o nakupljanju krvi izmedu koze i rskavice sa
unutrasnje strane uva a u vezi je sa prsnucem odnosno ostecenjem krvnog suda. Nastaje
dejstvom sile odnosno traume, udara, pada, nagnjecenja, ugriza itd. Znaci oboljenja su otok
koji je mekane konzistencije, razlicite velicine. Lecenje treba poveriti strucnjaku.
Gluvoca - Surditas - obicno oboljevaju stariji psi usied otoskleroze. Kod miadih pasa
javlja se posle dugotrajnih hronicnih oboljenja sa pojavom gnoja i ostecenjem bubnica uva.
Zapazeno je kod rasa: nemacka doga, foksterijer, dalmatinskog psa i cesto je u vezi sa
albinizmusom (nedostatkom pigmenta).
 ispiranje usnog kanala (prema Canie Medidne - Ca+cott edition)

Ispiranje spol|asn|eg usnog kanala (polietilenskom cevi) uz masozu (prema Canie

Medidne - Ca+cott edition)
PARAZITSKE BOLESTI PASA

U ovom delu dacemo kratak osvrt na tri osnovna pitanja:

1. Parazitske infekcije i njihov efekat na psa, njegovo zdravstveno stanje, rast itd.,
2. Najcesce vrste parazita i obolenja koja prouzrokuju,
 3. Pas kao jedna karika u lancu razvoja zoonoza (bolesti zajednicke ljudima i
zivotinjama).
Danas se sa sigumoscu moze tvrditi da nema psa koji nije inficiran jednom ili vise vrsta
parazita. Stetno dejstvo parazita zavisi od: starosti psa:
miadi psi su prijemcivi jer ne poseduju otpomost prema infekcijama (imunitet). Stariji
psi pri infekcijama sa istim vrstama parazita daleko su otpomiji, tako da efekat stetnog
delovanja parazita dolazi u manjoj meri do izrazaja.
Vrste parazita: pojedine vrste parazita neminovno dovode do oboljenja, dok druge samo
ako su u velikom broju prouzrokuju oboljenje. Ako to nije slucaj nastaje jedna hronicna -
latentna infekcija koja ima manjeg ili veceg uticaja na zdravstveno stanje i napredovanje psa.
Nalazeci se u razlicitim organima psa, paraziti dovode do poremecaja funkcije tih
organa ako se nalaze u crevima, posledica je nedovoljno uzimanje ili iskoriscavanje hrane.
Ovo ima za posledicu mrsavljenje, a kod miadih pasa i zaostajanje u razvoju. Psi se
inficiraju na tri nacina:
1. Preko usta, unosenjem parazitskih elemenata hranom i vodom.
2. Prenosenjem parazitskih elemenata kontaktom - dodirom zdravih pasa sa obolelim.
3. Prenosenjem preko prelaznih domacina. Najcesce parazitoze pasa:
Postoje tri grupe parazita koje mogu da izazovu oboljenje:
- Protozoe - jednocelijski organizmi,
- Helminti - crvi,
- Ektoparaziti - spoljasnji paraziti.
Oboljenja koja mogu da prouzrokuju su sledeca:
I. Protzooze: piroplazmoza
toksoplazmoza
sarkosporidoza
II. Helmintoze: toksokaroza
ankilostomidoza
trihuroza
tenijaza
III. Ektoparazitoza: suga demodikoza

Piroplazmoza. U nasoj zemiji vrlo retko se javlja, a prouzrokuje je Piroplasma cinis.

Radi se o malom okmglastom jednocelijskom parazitu, koji parazitira u eritrocitima -
crvenim krvnim zmcima psa. Prenosenje oboljenja je vezano za prelaznog domacina. To su
pojedine vrste krpelja koji se najcesce nalaze po sumarcima i zbunju, pa je infekcija lovnih
pasa moguca. Krpelj se inficira sisanjem krvi bolesnog psa i potom kada sisa krv zdravog
psa, on ga inficira. Prvi znaci bolesti se javljaju posle 8-15 dana od momenta infekcije.
Oboljenje se ispoljava povisenjem temperature, zuticom, mokraca postaje crvenkasta. Ovo
su vidljivi znaci koji ukazuju na oboljenje.Moguce je uginuce 2-3 dana posle pojave prvih
znakova bolesti. Za lecenje je neophodna intervencija veterinara.
Da bi se sprecila infekcija psa potrebno ga je oslbooditi prisustva krpelja po povratku iz
lova. Krpelj inficira psa posle tri dana od pricvrscivanja za kozu, tako da je u torn periodu od
3 dana moguce spreciti infekciju. Krpeiji se u prirodi nalaze od proleca do jeseni.
Tokosoplazmoza i sarkosporidoza su obradene u delu gde se govori o zoonozama.
 //. Helminfoze
Helminti s obzirom na oblik mogu biti valjkasti i pljosnati. Najcesca oboljenja koja oni
prouzrokuju su:
- Toksokaroza. Parazitna bolest od koje prakticno obolevaju svi psi, zahvaljujuci velikoj
plodnosti parazita. Velicina parazita (Toxocara canis) je od 8 do 12 cm, a parazitira u
tankom crevu. Inficirani psi izbacuju ogroman broj jaja u spoljnu sredinu preko izmeta. Jaja
se mogu naci svuda oko psa, pa i na diaci, i to u velikom broju. Ona su vrlo otpoma u
spoljnoj sredini jer su zasticena debelom opnom, tako da se njihova infektivna sposobnost
pod povoljnim 'Jslovima temperature i vlage zadrzava po nekoliko meseci, a nekada i vise
od zodine. Znacajno je da se infekcija cesto dogada za vreme intrauterinog razvoja, <o znaci
da kuje inficiraju plod putem krvotoka, tako da na svet donose vec :;ciranu stenad.
Kasnije, pas se inficira unosenjem infektivnih jaja preko usta iz kojih se u
--inkom crevu oslobadaju larvice koje putem krvi dospevaju u jetm, a zatim u -.ca, da bi
svoj razvoj do zrelih parazita zavrsile u tankom crevu. Posledice
-,.iekcije su dvostruke - prvo, putovanjem larvica kroz jetru i pluca dolazi do
-.iihovog ostecenja i drugo, boravkom u tankom crevu odrasli paraziti ga ^tecuju.
Infekcija moze nastati i kod starijih pasa, ali je mnogo znacajnija za podmiadak. Stenad
zaostaju u rastu. Moguce su i reinfekcije - ponovne infekcije u toku celog zivota.

- Ankilostomidoza. Dosta je cesta kod nasih pasa a prouzrokuju je dva valjkasta crva
koji parazitiraju u tankom crevu (Ancylostoma caninum, Uncinaria stenocephala). Infekcija
nastaje preko usta, kada pas zajedno sa hranom ili vodom unosi larvice koje su se oslobodile
iz jaja izbacenih izmetom iz organizma. Infekcija je moguca i prodiranjem larvica kroz kozu,
koje zatim dospevaju takode u tanko crevo. Infekcije se najcesce dogadaju u
odgajivacnicama pasa gde ne postoje odgovarajuci higijenski usiovi drzanja.
U tankom crevu parazit se sa svojom veoma razvijenom usnom caurom pricvrscuje za
zid creva i na taj nacin ostvamje kontakt sa krvlju psa. Parazit poseduje izvesne zlezde koje
luce odredenu materiju za sprecavanje zgrusavanja krvi. Samo jedan parazit dnevno uzme po
0,15 cm krvi, a ako ih ima u organizmu 100, znaci dnevni gubitak krvi je 15 cm . Ovo
dovodi do malokrvnosti, pa cak i uginuca.
Lecenje je tesko mada u inostranstvu postoje lekovi sa kojima se moze uspesno
intervenisati, pod usiovom da se spreci naknadna infekcija. Kod ove bolesti stvara se dosta
solidan imunitet koji delimicno stiti zivotinju od postojece i od nove infekcije.
Iz ovoga bi sledio zakljucak, da pri uzimanju stenadi iz vecih odgajivacnica, obavezno
treba vrsiti kontrolu na ovu vrstu parazita.
- Trihuridoza. Radi se o vrsti parazita koja je manje sterna za organizam psa, cesto se
srece. Nacin prenosenja je direktan, oboleli pas izbacuje jaja kojima se inficira drugi zdrav.
- Tenikojaza. Tenijaza je pojam koji obuhvata infekciju psa sa deset vrsta parazita
(pljosnatih crva) koji imaju malu glavicu napred (skoleks) sa aparatom za pricvrscivanje,
vrat i telo izradeno od manjeg ili veceg broja clancica, sto usiovljava njihovu manju ili vecu
duzinu. Velicina varira od 5 milimetara do 1 m. Prenosenje infekcije sa jednog na drugog
psa je nemoguce. Oboleli pas preko izmeta izbacuje zrele clancice u kojima se nalaze jaja
parazita. Clancice sa jajima ili samo jaja, ako se clancic u spoljnoj sredini raspao, unosi
prelazni domacin (sisari: govcda, ovcc, svinjc, kozc pa i ptice, buve itd.). U organizmu
prelaznog domacina razvija se oblik kojim se pas inficira.
Echinococcus granulosus je pantljicara velicine 5-6 mm. Telo se sastoji od 3-4 clancica.
Zadnji clancic je zreo i u njemu se nalaze jaja koja zajedno sa njim preko izmeta dospevaju u
spoljnu sredinu. Prelazni domacin se inficira kada zajedno sa hranom ili vodom unese
clancic sa jajima u organizam. Nakon izvesnog vremena razvojni oblik parazita se lokalizuje
u jetri, plucima, rede u mozgu, bubrezima, srcu itd. (covek, ovca, koza, govece, svinja itd.)
gde nastaje mehur razlicite velcine (od oraha pa do decije glave). U mehurima se nalazi veci
broj glavica. Pas se inficira kada pojede neprokuvan organ sa mehurom. U njegovom
tankom crevu oslobadaju se glavice iz mehura i pricvrscuju za zid creva. Nakon
pricvrscivanja glavica za zid creva dolazi do rasta i razvoja parazita i potom do izbacivanja
clancica sa jajima izmetom u spoljnu sredinu.

Na ovaj nacin infekcija prelaznih domacina se nastavlja i tako se staino zatvara u kmg
pas - prelazni domacin - pas itd.
Ehinokokoza se cesce pojavljuje kod seoskih pasa zbog vece mogucnosti dolaska do
organa sa ehinokokusovim mehurima. Covek kao jedini krivac, iz neznanja daje psu da jede
neprokuvane promenjene organe ili ih kao takve odbacuje na mesta gde do njih mogu doci
psi lutalice i na taj nacin doprinosi njenom sirenju i odrzavanju.
- Dipilidium kaninum je tenija psa velicine 15-50 cm. Parazitira u tankom crevu psa.
Ovde je prelazni domacin pseca buva. Pas sa izmetom izbacuje zrele clancice ciji se pokreti
po povrsini izmeta mogu primetiti dok je jos izmet topao. Pseca buva kao prelazni domacin,
hraneci se unosi jajasca i u njenom telu odvija se larveni razvoj. Infekcija psa usiedi kada
zbog svraba grize neka mesta na kozi, pri cemu moze i da proguta buvu. Pojavjivanje ove
pantljicare je cesce kod gradskih pasa.
Zarazavanje pasa sa ostalim vrstama pantljicara je slicno onom kod E. granulosus.

III. Ekfoparazifoze
v

Suga psa. Radi se o malim, ispod milimetar velicine, parazitrma, okruglastog oblika sa
cetiri para nogu koji prouzrokuju ovo oboljenje. Nalaze se kako na povrsini koze tako i u
kozi zavisno od vrste sugaraca. U oba slucaja dovode do zapaljivih promena na kozi.
Promene se ogledaju u pojavi krastica a kasnije i vecih krasta i u opadanju diake. One se
najcesce nalaze na glavi, uvu ili ostalim delovima tela. Prode tri do cetiri nedelje od
infekcije, a da se ne primete nikakve promene. U ovom periodu moguca su takode
zarazavanja zdravih pasa. Tek se pojavom manjih krasta javljaju i drugi znaci, a narocito
cesanje. Suga se danas uspesno leci.
Demodikoza pasa. Cesto i upomo oboljenje koze psa. Izaziva ga mali parazit koji zivi u
diacnim mescima i lojnim zlezdama. Parazit se prenosi najcesce direktnim kontaktom
obolelih i zdravih pasa, cemu narocito doprinose losa nega koze i losa ishrana. Najcesce
oboljevaju miadi psi. Brze se siri od suge i promene na kozi su jace izrazene. Promene su
najcesce na glavi oko ociju, usiju i dmgim delovima tela. Za razliku od suge teze se i duze
leci.
 ZOONOZE - bolesti zajednicke za ljude /Syoffn/e

1. Toksoplazmoza, veoma cesto i rasireno oboljenje, koje je izazvano sa malim,

jednocelicnim parazitom Tohoplasma gonidi, a dovodi do redih oboljenja kod ljudi. Moguce
su infekcije zena u toku tmdnoce, i tada ako plod bude donesen na svet, moguci su
poremecaji na ocima i mozgu. Svi sojevi ove vrste parazita nisu podjednako opasni. U toku
infekcije parazit se jedno vreme nalazi u citavom organizmu pa i svim sekretima (pljuvacka,
mokraca itd.). Nakon 10-15 dana povlaci se u mozak, pluca, creva i dr. gde dovode do
odredenih posledica. Najcesce se infekcije vidno ne manifestuju, cime se povecava
moguchost sirenja bolesti.
2. Sarkosporidioza - je oboljenje koje je tek u poslednje vreme vise poznato. Pas moze
da se inficira jeduci nekuvano meso (jednjak, srce, ltd.) sa parazitskim oblicima, a kasnije
prenosi infekciju na coveka i zivotinje.
3. Migrirajuca larva - dosta retko je ustanovljavana kod ljudi. Covek, a mnogo cesce
deca, inficiraju se jajima toksokare. Iz unetih jaja se oslobadaju larvice, koje odiaze u jetru.
Ako je u pitanju manji broj larvica, ne dolazi do vidljivih znakova oboljenja. Kod infekcije
sa vecim brojem jaja, oslobodene larvice dospevsi u jetru izazivaju odredene promene koje
se ispoljavaju razlicitim znacima. Larvice na svom putu mogu da dospeju rede i u pluca,
mozak, oko itd., sto se takode ispoljava odgovarajucim znacima.
Ehinokokoza. Vec je ranije receno da se preko clancica, odnosno jajasaca pantljicare
psa (Echioncoccus granulosus) koje izbacuju sa izmetom inficirani psi, moze zaraziti i
covek. Ovo se najcesce dogada preko neopranih
mku ili preko neopranog svezeg Slika 63.1) pas zarazen ehaTococom, 2)zaraza coveka,
voca i povrca. Kao i kod zivotinja, 3) nac'in zaraze stoke, 5) zaraza divljaci 6) ponovna i kod
coveka, najcesce u jetri i zaraza psa plucima (a moze i u bilo kom
drugom delu tela) nastaje mehur, koji
sporo ali staino raste, i jednog dana
neminovno dovodi do hirurske intervencije,
kao jedinog nacina lecenja.
Kako je covek zbog neznanja ili
nemamosti u prvom redu odgovoran za
staino postojanje ove infekcije u pasa s
jedne strane, i coveka i nekih domacih
zivotinja sa druge strane, to i kinoloske
sudije, odnosno svi ljubiteiji pasa mogu da
dadu svoj veliki doprinos suzbijanju ove opake zoonoze. Potrebno je samo da se onemoguci
nova infekcija pasa, hraneci ih sa inficiranim organima zivotinja, odnosno da se onemoguci
da psi sami dodu do njih.