11 Drami

od Vilijam [ekspir

Дигиталните верзии на овие книги се објавени според

условите на лиценцата на Криејтив комонс Наведи извор-
Некомерцијално-Без адаптирани дела. 2.5 Македонија

Можете:
• да споделите – да умножувате, дистрибуирате, јавно да го
прикажувате или јавно дигитално да го прикажувате делото
Под следните услови:
• Наведи извор. Морате да го наведете изворот на ист начин
како што тоа го направил авторот или давателот на лиценцата (но не
на начин кој би сугерирал дека тие ве поддржуваат вас или вашето
дело).
• Некомерцијално. Не смеете да го користите ова дело за
комерцијални цели.
• Без адаптирани дела. Не смеете да го промените,
трансформирате или да го адаптирате ова дело.

• Во случај на понатамошно користење или дистрибуција морате

на другите јасно да им ги дадете до знаење условите под кои е
лиценцирано ова дело. Најдобар начин за да го направите тоа е да
поставите врска до оваа веб-страница.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.5/mk

• Секој од горенаведените услови може да биде поништен ако

добиете дозвола од носителот на авторските права.
• Ништо во оваа лиценца не ги нарушува или ограничува моралните
права на авторот.
Prevodite se raboteni spored
angliskoto ARDEN izdanie na
delata na Vilijam [ekspir
Sodr`ina

1. Veselite `eni od Vindzor 13

2. Komedija na zabuni 95

3. Kroteweto na opakata 149

4.So sila ubavina ne biduva 221

5. Od vlakno ortoma 305

6. Sekoe zlo za arno 383

7. Tante za kukurigu 469

8. Romeo i Julija 549

9. Ri~ard Treti 633

10. Koriolan 727

11. Timon od Atina 827

 Preveduvaweto na golemite avtori od svetskata kni`evnost me|u koi, sekako, Vili-
jam [ekspir e eden od najgolemite, s# u{te, za `al, e edna od klu~nite zada~i na sovremeniot
makedonski kni`even preveduva~. Velime za `al, za{to golem propust e na na{ata naciona-
lna kultura {to dosega ne gi priop{tila negovite trieset i sedum drami, site 154 soneti i
nekolkute t.n. nedramski dela i pokraj postoeweto na tolkav broj {koluvani anglisti, tal-
entirani poeti, pisateli, preveduva~i. Ne deka [ekspir ne bil vo fokusot na interesir-
aweto na na{ite intelektualci, ne deka ne se pravele obidi za negovo preveduvawe, tuku
zatoa {to delumnoto i mo{ne neorganizirano negovo prenesuvawe na na{e tlo, glavno od
akutnite potrebi na nekoj na{ teatar da igra nekoja negova piesa, napravi neobi~en haos
vo dolovuvaweto na vistinskata slika pred makedonskiot ~itatel za ona {to navistina go
napi{al ovoj majstor na dramata i na pi{anata re~, voop{to.

Ovoj kus voved nema za zada~a da govori za istorijata na preveduvaweto na [ekspir

kaj nas (toa e ve}e napraveno - vidi: Ivanka Koviloska-Poposka, [ekspir vo Makedonija)
tuku samo na kuso da potseti {to e prevedeno od nego, {to treba u{te da se prevede, da
go opravda pojavuvaweto na ovoj tom vo vakva, navidum, vnatre{no nesredena forma, da
ka`e ne{to za osnovnite karakteristiki na {ekspiroviot stih i da objasni kako e pren-
esen “na~inot na namera” ili “na~inot na koj {ekspiroviot stih zna~i” na makedonski
jazik kako {to bi rekol Valter Benjamin vo negoviot poznat (i deneska neodminliv za
sekoj teoreti~ar na preveduvaweto) esej za preveduvaweto od 1924 godina “Zada~ata na
preveduva~ot.”

Od trieset i sedumte drami za koi se smeta deka se napi{ani od rakata na [ekspir

(spored nadvore{nite i spored vnatre{nite podatoci) zaedno so ovie edinaeset, dosega na
makedonski, spored na{ata evidencija, se objaveni vo pe~atena forma dvaeset i {est drami
od koi dve, Hamlet i Romeo i Julija vo dva razli~ni prevodi. Hamlet prv go prevede Aco
[opov, Bla`e Koneski e avtor na prevodot na Otelo, Georgi Stalev na Venecijanskiot
trgovec i Romeo i Xulieta, Ivanka Koviloska-Poposka na Henri [esti (prv i vtor del),
Bogomil \uzel na Hamlet, Kral Lir, Makbet, Troil i Kresida, Julie Cezar, Antonio i
Kleopatra, Tit Andronik, Son na letnata no}, Bura i No} sproti Vodici, a ovoj tom gi
vklu~uva prevodite {to gi napravi Dragi Mihajlovski: Ri~ard Treti, Romeo i Julija,
Koriolan, Timon od Atina, Komedija na zabuni, Kroteweto na opakata, So sila ubavina
ne biduva, Veselite `eni od Vindzor, Od vlakno ortoma, Tante za kukurigu i Sekoe zlo za
arno. Od [ekspir objaveni se vo posebna kniga u{te 60 soneti vo prepev na Aco [opov
(spored prozniot prevod na Taska Dubrovska) i 20 soneti vo periodikata, prepevi na Dragi
Mihajlovski. Zna~i, za da go imame kompletniot [ekspir na makedonski, potrebno e da se
prevedat u{te dvanaeset drami (Kako {to miluvate, Zimska bajka, Perikle, Simbelin, Dva-
jcata velmo`i od Verona, Kralot Jovan, Henri Petti, Henri [esti(prv, vtor i tret del),
Henri Osmi i Ri~ard Vtori), 74 soneti i nekolkute nedramski dela (Venera i Adonis, Grab-
nuvaweto na Lukrecija, Taguvaweto na zaqubenata, Zaqubeniot axija i Feniksot i grlicata).

Zo{to ovoj tom se pojavuva vo vakva forma? Odgovorot e ednostaven. Avtorot na

prevodite, ne sakaj}i da gi povtoruva ve}e prevedenite (za negova `al, najpoznatite i naj-
dobri drami na [ekspir) se nafati, po~nuvaj}i od 1985 godina, da go preveduva ostato-
kot, ona ponepoznatoto (no ne i zadol`itelno polo{o) od ovoj avtor, smetaj}i deka dobro
e edna{ da se ima celiot [ekspir a potoa novite, sekako potrebni, normalno neophodni
prevodi mo`at sekoga{ da bidat dobredojdeni vo procesot na deavtomatizirawe na avto-
matiziranoto, obnovuvawe na zastarenoto, o~uduvawe na banalnoto, dokolku sakame, a toa
sekako e edna od klu~nite zada~i na sekoj dobar preveduva~, da go obezbeduvame i vo idni-
nata {to doa|a opstanokot na ovoj nepovtorliv genij na svetskata kni`evnost. Edinstvena
otstapka vo ovoj pogled e noviot prevod na Romeo i Julija koj{to namenski be{e praven
za Kumanovskiot teatar a opravduvaweto e {to prviot prevod na Romeo i Julija(isto kako
i prevodite na Venecijanskiot trgovec, Otelo i prviot prevod na Hamlet) bea praveni, od
razbirlivi pri~ini, posredno, naj~esto preku ruskite prevodi na Pasternak. Ova sekako,
avtomatski, ne zna~i deka prevodite praveni od originalot se nu`no podobri i poubavi (ne
e voop{to lesno da se drznete da preveduvate otkako toa pred vas go pravele golemi majstori
na stihot kakvi {to se [opov, Koneski ili Stalev,) tuku samo deka doa|aat kako neophodni
obidi {to podobro, poprecizno i poto~no da se fati na~inot na namera (Art des Meinens) na
originalniot tekst kako {to veli Benjamin, za potoa, so qubov i do detaq, da se vgradi vo
jazikot-cel.

[ekspir e golem avtor zatoa {to, kako {to veli Borhes, nikoj pred nego i po nego
(osven Bog, se razbira) ne uspeal da bide tolkumina ili, kako {to toa naj~esto se veli, ne
sozdal tolkav broj likovi so koi navlegol vo, re~isi, sekoja sfera na ~ovekovoto `iveewe,
go opfatil, re~isi, sekoj sloj na op{testvenoto ureduvawe, osvetlil tolku mnogu oso-
bini na ~ove~kiot karakter, dal tolku mnogu situacii ili, ednostavno re~eno, go napi{al
urne~kiot rakopis na na{ata `ivea~ka vo ovoj, sekako, ubav, neobi~en i, ne do kraj poznat
za nas, svet. No preveduva~ot, osobeno dobriot preveduva~, e sekoga{ svesen deka likovite,
so seta svoja `ivost, plasti~nost, so site svoi radosti, tagi, me~ti i soni{ta, nikoga{ ne
se nadvor od jazikot. Tie se ra|aat, pominuvaat del od svojot `ivot ili umiraat samo i edin-
stveno vo jazikot. Nadvor od sinorite na jazikot e svetot na stvarnosta so koj preveduva~ot
nema nikakov dopir. Toj edinstveno se zanimava so metastvarnosta ili so lingvisti~kite
ujdurmi i zavrzlami {to ve}e nekoj gi kodiral pred nego. Ottuka i velime deka preveduva~ot
ne se zanimava so hermenevtika (vo sekoj slu~aj ne prvenstveno) tuku so stilistika ili so
toa kako ne{tata, rabotite zna~at vo samiot jazik, ili, kako {to ve}e prethodno ka`avme so
na~inot na namera ili Art des Meinens kako {to veli Benjamin. Iznao|aweto na na~inot na
namera vo originalot e prvata, najva`na, najkrupna, najsu{testvena zada~a na preveduva~ot
ili, ka`ano poinaku, praveweto na matricata na prevodlivosta ili praveweto karta,
lista na o~uduvawa, otstapki, kodovi, hermenevtiki na sintakti~ko, leksi~ko, fonolo{ko
i semanti~ko ramni{te odnosno iznao|awe na s# ona vo jazikot na originalot {to ja
~inat, uslovno ka`ano literarnosta na edno delo, ili, kako {to velat ruskite formal-
isti, ona zaradi koe edno delo go smetame za umetni~ko, isklu~itelno po odnos na drug-
ite, banalizirani, leksikalizirani, avtomatizirani pisma. Praveweto na matricata na
prevodlivosta e najva`nata zada~a na preveduva~ot pred da sedne tehni~ki, spored svoite
steknati kompetencii, se razbira, da go napi{e noviot tekst vrz ve}e postaveniot kostur
vo novata jazi~na sredina, odnosno najdobro {to mo`e snimeniot na~in na namera na orig-
inalot. Dobro napravenata matrica na prevodlivost e edinstvenata garancija deka pre-
vodot }e ja ispolni svojata osnovna zada~a – obezbeduvawe na opstanokot na originalot.
Samo spored ovoj kriterium, mo`e da se ceni uspe{nosta ili neuspe{nosta na eden prevod
a ne spored zastarenite i ve}e sme{ni metodi koi se zanimavaat so toa dali preveduva~ot
rabotel spored originalot, dali uspeal da go razbere originalot, dali mo`ebi se ogledal
na drugi prevodi pred sebe, na svojot ili na nekoj sroden jazik itn.. Da ka`eme samo deka
deneska, vo vreme koga angliskite i amerikanskite nau~nici od oblasta na kni`evnosta,
pred s#, preku bezbroj fusnoti i bele{ki, osobeno vo dobrite izdanija na [ekspir od tipot
na Arden, na primer, detalno go razrabotile i osvetlile re~isi sekoe t.n. temno mesto vo
izrazot na golemiot majstor, sekoe nedorazbirawe {to mo`e da se dol`i na zastaruvaweto
na zborovite, frazite, idiomatskite izrazi, nivnoto obesmisluvawe so tekot na vremeto i
pridobivaweto novi zna~ewa i smisli, re~isi e sme{no, za dobro izverziraniot i iskusen
anglist-preveduva~ da zgre{i vo t.n. razbirawe na tekstot pa da mora da posegnuva ({to
kreativno e mnogu frustrira~ki) vo tu|i prevodi i re{enija. Raboteweto od originalot
e zadol`itelno ne samo zaradi zakonot na preveduvaweto spored koj dobrite originali vo
sebe, me|u redovi, najpodatno gi sodr`at sopstvenite prevodi, tuku zatoa {to, na toj na~in,
op{tata namera na jazikot ili kako {to veli Benjamin Das Gemeinte najdobro i najce-
losno, ko ogromna pra{ina od smisla }e se nafati vrz Art des Meinens, na~inot na namera
{to dobriot preveduva~, niz kompetentna, municiozna egzegeza prethodno go vgradil vo
jazikot-cel.

Ovde, se razbira, nemame nitu vreme nitu prostor da go opi{eme iznao|aweto na

na~inot na namera ili praveweto matrica na prevodlivost vo dramite na [ekspir po {to
sledi rabotata vrz formiraweto na prevodniot tekst za{to toa bi n# odvelo vo dolgi, tu~ni
analizi, zbor po zbor, fraza po fraza, re~enica po re~enica. Ne deka toa ne e praveno, tuku
deka tuka, vo eden, prvenstveno, prigoden tekst, ednostavno, ne mu e mesto. ]e se zadr`ime
samo na, spored nas, najproblemati~noto pa spored toa i najva`noto: t.n. jampski deseterec
na [ekspir i argumentite zo{to toj ne treba bukvalno da se sfa}a i vgraduva vo na~inot
na namera ili kosturot na makedonskiot prevod. Vedna{ da ras~istime: niti dramite na
[ekspir postojano se pi{uvani vo jampski deseterec (vrzan stih od pet dvoslo`ni stapki
naj~esto bez rima) niti pak samiot jampski deseterec e dosleden, pa naj~esto, napadnat od
genijalnosta na avtorot, e tolku ispokr{en, o~uden, oneobi~en vo samata svoja sintakti~ka
postavenost, osobeno so mnogubrojnite op~ekoruvawa, {to ponekoga{ nalikuva na fina,
nesekojdnevna vo oblikot, no dlaboko produhovena proza. Toa e edno. Drugo, insistiraweto
dosledno da se gradi jamb vo makedonskiot jazik za koj jambot e neprirodna, natrapni~ka,
tu|a stapka, e vistinsko nasilstvo vrz jazikot. Ne deka toj ne mo`e da se izgradi po primerot
na mnozina makedonski avtori koi prethodno se obiduvale i uspevale da go napravat (Bla`e
Koneski, Gane Todorovski, Georgi Stalev, na primer), tuku za{to takvoto nasilni~ko
turkawe na jambot a so toa i na silabi~kata versifikacija gi pravi, re~isi, nevozmo`ni
naporite da go ka`ete ona {to [ekspir tolku slikovito i precizno go ka`uva na svojot
jazik. Ednostavno imate ~uvstvo deka vo stihot koj{to, najverojatno, zaradi potrebite
na jambot, }e mora da go zapo~nuvate i da go zavr{uvate so ednoslo`en zbor a ~estopati,
osobeno pri zavr{uvaweto na nekoj govor, monolog, ili, naj~esto, razgovor me|u dva `enski
lika, istiot toj posleden ednoslo`en zbor i da go rimuvate so drug ednoslo`en zbor, ste se
na{le vo tesno nebare piknati i skukuleni vo nekoja zadu{liva zatvorska }elija vo koja
va{iot duh ne mo`e, slobodno i mo}no, do samite sinori na svoite mo`nosti, da ja ispolnuva
svojata sveta preveduva~ka zada~a. Ottuka, a i zaradi svesta deka prevodot {to go rabotevme
treba da stigne i da iskomunicira so krajniot ~initel vo sekoj kreativen proces, publikata,
re{ivme t.n. jampski deseterec da go transformirame na na~in {to najdobro }e ovozmo`i
pa|awe na pra{inata od smisla vrz osnovnata konstrukcija na noviot tekst, odnosno preku
transformacija na silabi~kata versifikacija so tonska. Toa prakti~no zna~i zadr`uvawe
na pette naglaseni sloga vo stihot no zatoa brojot na nenaglasenite se ostava slobodno da
varira spored naodite, potrebite i muzi~kiot oset na preveduva~ot. Vrz vakvata osnovna
postanovka na noviot dramski tekst vo makedonskata jazi~na sredina, se razbira, dosledno,
detalno i so qubov gi dodadovme i site drugi, prethodno izdvoeni, t.n. otstapki, o~uduvawa
{to smetavme deka ja ~inat literarnosta ili stilskite osobenosti ili vol{ebnata
vrednost na tekstovite na [ekspir: mnogubrojnite op~ekoruvawa, inverzii, elipti~ni
mesta vo sintaksata, neologizmite, arhaizmite, slo`enkite, kovankite, zaemkite vo lek-
sikata, aliteraciite, asonancite, simplohite, verbalnite repeticii, rimite, konsonan-
cite, pararimite vo fonologijata, silnite i slabite figuralni re{enija vo semantikata.
Vrz takvata gri`livo izrabotena matrica na prevodlivost potoa be{e samo zadovolstvo,
niz rabotata da se pu{ta smislata, op{tata namera vo jazikot na originalot, cvrsto i mo}
no da se prilepuva vrz nea i da go formira vtoriot, osve`en, obnoven, podgotven za opstanok
vo novata jazi~na sredina, tekst.

Ova se osnovnite raboti {to smetavme deka, vo eden vakov prigoden voved, treba da
se spomenat pri izleguvaweto na ovie edinaeset drami na makedonski jazik od, kako {to
veli Viktor Igo, vtoriot najgolem sozdava~ na svetot po Boga, Vilijam [ekspir. Za toa
dali uspe{no sme ja ispolnile svojata zada~a, odnosno vo kolkava mera sme go obezbedile
opstanokot na originalot, ne e na{e da sudime. Va`no e deka obidot e napraven. Za drugoto
neka sudi publikata i vremeto.
Naslov na originalot:

The Merry Wives of Windsor

LICA:

Ser Xon Falstaf

Fenton
[upelko, okru`en sudija
Su{ko, rodnina na [upelko
Gospodin Plitkavoda, blagorodnik od Vindzor
Gospodin Rabu{, blagorodnik od Vinzor
Vilijam Rabu{, mom~e, sin na gospodin Rabu{
Ser Hju Evans, vel{ki pop
Doktor Kajus, francuski lekar
Gostilni~ar
Nam}or, pridru`nik na Falstaf
Pi{tol, pridru`nik na Falstaf
Nemtur, pridru`nik na Falstaf
Robin, pa` na Falstaf
Naivko, sluga na Su{ko
Ragbi, sluga na doktor Kajus
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Rabu{
Gospo|ica Ana Rabu{, nejzina }erka zaqubena vo Fenton
Gospo|a Brzofatka, sluginka na doktor Kajus
Slugi na Rabu{, Plitkavoda itn..
 Komedijata1 vo princip, se pi{uva i se igra za da gi nasmee lu|eto. Dokolku ne uspee
vo toa, toga{ vinovnikot treba da se bara vo avtorot ako toj pi{uva na va{iot jazik ili vo
preveduva~ot koj{to e zadol`en da go obezbedi opstanokot na originalot. Vpe~atok e deka
mnogu retko dosega, publikata se smeela i u`ivala vo prevedena komedija na [ekspir vo
Makedonija. Toa zna~i deka ili [ekspir e lo{ komediograf pa sledstveno treba da se isfrli
od repertoarite na na{ite teatri ili problemot le`i vo na~inot na koj preveduva~ite
go tolkuvaat i aktueliziraat. Preveduvaweto i postavuvaweto na Veselite `eni od Vin-
dzor ovde, na scenata na Bitolskiot teatar, pokraj drugoto, ima za cel da go doka`e tokmu
vtoroto.

[ekspir, i samiot “krpa~” i “kreativen preveduva~” na postari tekstovi i poznati
prikazni za {to bil i luto napa|an od svoite sovremenici kako ~ovek “{to se kiti so tu|o
perje” a za kogo, od dene{en aspekt gledano, mo`e da se ka`e deka e avtor koj{to primenu-
val tipi~no postmodernisti~ka postapka, ja napi{al . vrz kosturot na edna postara piesa
Komedija na qubomorata za prigodata od 23 april 1597 godina verojatno, kako {to e pot-
vrdeno duri vo 1702 godina, po nara~ka na kralicata Elizabeta Prva koja po dramata Henri
^etvrti (prv i vtor del) sakala da go vidi svojot omilen Falstaf vo drama vo koja toj e
zaquben. Komedijata prvpat e pe~atena vo 1602 godina, a prepe~atena so popraven tekst vo
prvoto i najva`no folio izdanie od 1623 godina.

Ova e edna od retkite drami na [ekspir (od trieset i sedumte kolku {to ni
e poznato deka napi{al) ~ie dejstvo celosno se slu~uva vo Anglija i niz koe se dava
verna slika na veselata Anglija od krajot na [esnaesettiot vek preku portretiraweto na
niza likovi od gra|anskoto op{testvo i dolovuvaweto na nivnata prostodu{nost, nivnata
srde~nost, polnokrvnost i podgotvenost za {ega vo sekoe vreme. Zdraviot humor, dobrona-
mernosta i veselosta brzgaat od sekoj stih, sekoja re~enica, sekoja replika i s# e ka`ano
na ednostaven, razgovoren no mo{ne duhovit jazik. Glavniot zaplet – Falstafovoto la`no
dodvoruvawe na `enite od gospodata Rabu{ i Plitkavoda za da se izvle~e od te{kata
finansiska sostojba i negovoto nasamaruvawe – napi{an e vo so~na, bleskava proza (2.703
redovi), dodeka sporedniot – romanti~nata prikazna za mladata moma Ana Rabu{, nejzinite
dodvoruva~i i ma`a~kata so Fenton – vo stih (296 stihovi).

Ova e prviot makedonski “prevod” na Veselite `eni od Vindzor. Ova prevod e
staveno pod navodnici bidej}i napraven e napor originalniot tekst maksimalno da se aktu-
alizira za da mo`e gleda~ot, na nekoj na~in, da se poistoveti i da gi po~uvstvuva likovite
bliski do sebe, da gi vidi kako lu|e {to sekojdnevno se {etaat po bitolskite ili po koi
bilo drugi ulici niz Makedonija, lu|e normalni {to vodat sekojdneven `ivot, se qubat,
qubomorat, sozdavaat, se {eguvaat, ra|aat, umiraat, lu|e naivni, lu|e pametni, lu|e opto-
vareni i neoptovareni koi se podgotveni vo sekoe vreme za {ega i qubov, da zaboravat i
prostat bez, ni vo eden mig, da zastranat vo vilaetite na omrazata i krvaviot rasplet. Se
razbira, re`iserot Qubi{a Georgievski kako potvrden kreativec od evropski rang, odi
mnogu ponatamu vo “preveduvaweto” i aktualiziraweto na tekstot. Vodej}i gi mnogu ve{to
prekalenite profesionalci od Bitolskiot teatar go dopira “duploto dno” na dramata i
nudi svoe novo, mo{ne inteligentno i zavodlivo viduvawe na tekstot. No toa neka ostane
tajna {to }e ja otkriete po gledaweto na pretstavata.

1
Tekstot e prvpat objaven po povod izveduvaweto na premiernata pretstava na Veselite
`eni od Vindzor na 31 oktomvri 1997 godina, na scenata od Bitolskiot naroden teatar vo
re`ija na Qubi{a Georgievski. Ovde go prenesuvame vo celina, bez nikakvi izmeni.
 ^in PRVI
Scena 1
(Vleguvaat sudijata [upelko,
Su{ko i popot Hju Evans)
[upelko
Nemojte taka, o~e Hju. Vi velam od ova }e
ispadne golemata. Stopati neka se vika Xon
Falstaf ne mo`e so mene, pre~esniot sudija
Robert [upelko, da si igra majtap.
Su{ko
Koj{to koli i besi vo grofovijata Gloster.
[upelko
Ba{ taka Su{ko, brate, ama i se~i i pe~i.
Su{ko
More i glavi gme~i; a blagorodnik e po
krv, a pop~e? I se potpi{uva so “xelat”
pod sekoja smetka, potvrda, priznanica i
obvrznica: so “xelat”.
[upelko
Tokmu taka, rodnino, ba{ taka pravam, kako
{to sum pravel poslednive trista godini.
Su{ko
Site negovi potomci pred nego taka se
potpi{uvaa a taka }e se potpi{uvaat i site
negovi pretci po nego. Jata beli {tuki
mo`at da poka`at na grbot.
[upelko
Grbot e epten star.
Evans
Bleber vo{ki pola`at po grbot {tane{
partal. Otli~no. Pa{ent! Vo{ka e bli{ka
do ma{ot i `na~i qubov.
[upelko
Edno e {tuka na grbot, drugo vo{ka po
grbot.
Su{ko
Mo`am i jas da si skrpam grb.
[upelko
Mo`e{, preku brak.
Evans
Mrak }e bide {tvarno ako i toj {krpi.
[upelko
[imi {ivko.
Evans
Nema {ivko, {imi bogorojca. Ako ima
~etvrt krpa od tvojot partal, po moja
pro{ta {metka, ima {amo tri {ukwi tebe
da ti o{tanat: Ama i{to ti {e fa}a. Ako
{er Xon Fal{taf {o ne{to te poni{il,
ja{ {um {ve{teno lice i {e {tavam na
ra{polagawe da ve {miram `a da nema kavga
me|u va{.
 Veselite `eni od Vindzor 19

Su{ko Evans

More do Parlamentot }e ja teram rabotata; Da, da, a i od tatka {i dobra para }e lapne.
ova e bezzakonie.
[upelko
Evans
Ja poznavam mladata gospojca. Ima dobri
Ne mu li~i na Parlamentot da {lu{a darovi.
be``akonie. Nema {trav od Poga vo
be``akonieto. Parlamentot, {lu{nete me, Evans
}e {aka da {lu{ne ne{to `a {travot
Po{ji, a ne `a be``akonieto. Berete um, [edum{totini funti plu{ drugo {e dobri
go{podine. darovi.

[upelko [upelko

Ah! Da sum pak mlad, `imi s#, glavi za ova Arno, da pojdeme dokaj gazda Toma Rabu{.
}e letaa. Tamu e Falstaf?

Evans Evans

[mirete {e, go{podine. Prijatel{tvoto e Vi li~am na la{go? Mra`am la{kovci kako

lek `a me~ot. Ama i ne{to drugo mi {e
vrti v glava, koe na arno mo{e da i`le`e.
Mi{lam na ~e{nata moma Ana Rabu{, }erka
na ga`da Toma Rabu{.
Su{ko
Gospojca Ana Rabu{? So kostenliva kosa i
so usta stokmena ko `ena?
{to gi mra`am tie {to la{at ili kako
{to gi mra`am tie {to ne ja ka{uvaat
vi{tinata. Vite`ot Xon e tamu i {ega {o
Go{pod napred }e tropnam na vratata od
ga`da Rabu{.
(Tropa na vratata.)
@a arno `a dobro, kaj e Go{pod nikoj ne e!
Rabu{

Evans (Odvnatre) Koj e?

Ba{ taa; poarna prilika od nea, `dravje.
A i dedo & , pred da umre - go{pod
du{ata da mu ja pro{ti - {edum{totini
funti & o{tavi i `gora u{te {rebro i
`lato kilnici `a da {tanat nej`ini ko
}e napolni {edumnae{et. @atoa velam da
gi o{tavime {ite na{i {itni `aka~ki
maka~ki i da pravime rabota da {e `emat
mladiot Avram i gospojcata Ana Rabu{.
Su{ko
Navistina dedoto & ostavil sedumstotini
funti?
Evans
Go{pod {ladok i tvojot prijatel, i {udi-
jata [upelko i u{te mladiot ga`da [u{ko
{to }e vi ka{e u{te ne{to ako ka{anoto
vi godi na u{ite.
(Vleguva gazda Rabu{.)
Rabu{
Milo mi e {to ve gledam na arno. Vi blago-
daram za srne~koto, gazda Su{ko.
 20 Vilijam [EKSPIR

[upelko Rabu{

Gazda Rabu{, i mene mi e milo. Na zdravje Vnatre e, gospodine; i mnogu sakam da

neka vi e! Kamo srnata da be{e poarna; posreduvam pome|u vas dvajca.
nekako kilavo be{e zastrelana. - Kako vi
e gazdaricata? - I jas sekoga{ od srce vi Evans
zablagodaruvam, da, od srce.
Najpo{le nekoj ka{a ne{to ri{jan{ko.
Rabu{
[upelko
Vi blagodaram, gospodine.
Toj mnogu me navredi, gazda Rabu{.
[upelko
Rabu{
Jas vam vi blagodaram, gospodine. Spolaj mu.
Gospodine, toj toa donekade i go priznava.
Rabu{
[upelko
Milo mi e {to ve gledam, dobar gospodine
Su{ko. Edno e da priznae{ a drugo da se opravda{.
Zarem ne e taka, gazda Rabu{? Toj me
Su{ko navredi; navistina me navredi, vi velam;
veruvajte mi oti me navredi.. Jas, blagorod-
Kako e va{ata ‘rtka, zagarot, gospodine? niot Robert [upelko velam: navreden sum
Slu{am lo{o pominal na trkata kaj Kots- od nego!
vold. (Vleguvaat vitezot Xon Falstaf, Nam}or,
Nemtur i Pi{tol)
Rabu{
Rabu{
Pa ne mo`e ba{ taka da se ka`e, gospodine.
Doa|a vitezot Xon.
Su{ko
Vitezot Xon Falstaf
Priznajte, priznajte.
Zna~i, gazda [upelko, navistina }e me
[upelko tu`ite pred kralot?

E nema! Va{a gre{ka, va{a gre{ka. (Na [upelko

Rabu{). Ama pesot e aren.
Vitezu, mi gi tepavte lu|eto, ubivte moj
Rabu{ elen, mi provalivte vo love~kata ku}a.

Ko kompir varen, gospodine. Falstaf

[upelko Ama ne ja {tipnav }erkata na va{iot ~uvar.

Gospodine, pesot e dobar, pesot e i ubav. [upelko

[to u{te mo`e da se ka`e? Dobar e i ubav.
Dali e tuka gospodinot Xon Falstaf? Ih, golema rabota. Ama za ova }e mi odgov-
 Veselite `eni od Vindzor 21

arate. Nemtur

Falstaf Boc, boc, velam pauca, pauca. Vo krvta mi e

da bockam.
Vedna{ }e vi odgovoram: Priznavam, kriv
sum. Na zdravje odgovorot. Su{ko

[upelko (Na [upelko) Kaj e Naivko, slugata moj kaj

mi e? Znaete, rodnino?
Ne znam dali }e vi bide na zdravje koga }e
~ujat vo Sovetot. Evans

Falstaf [mirete {e, {ivi Go{pod. Da {e

ra`bereme. Po moemu ima tri {udii vo
Za vas e poarno da ne ~ujat. Rezil }e ve {lu~ajov: odno{no ga`da Rabu{, toe{t
storat. ga`da Rabu{; po{lem ja{, toe{t ja{; i
kone~no i najpo{le {topanot na mojata
Evans go{tilnica “Kaj [prinkite”.

Pauca verba, vite`u Xon, `borovi asol. Rabu{

Falstaf Nie trojcata da gi ~ueme i da go re{ime

sporot me|u niv.
Zborovi asol? Tikvi so rasol! - Su{ko, jas
vi ja dupnav timbata: imate ne{to protiv Evans
mene?
Taka e. Na ku{o }e `api{am vo
Su{ko bele{nikov, a po{le na mira i na dolgo }e
pri{tapime kon negovo ra`re{uvawe.
Imam vitezu. Polna mi e glavata so raboti
protiv vas i ovie va{i apa{i vo zaja~ka Falstaf
ko`a, Nam}or, Nemtur i Pi{tol.
Pi{tol!
Nam}or
Pi{tol
Ti, gadu nizaeden!
Pretvoren sum vo uvo.
Su{ko
Evans
Da, ama ne velam. . .
\avol da te `eme, ami taka {e veli,
Pi{tol “Pre{toren {um vo u{o!” ^i{ta gluma!

Zevzek eden zerzevulski! Falstaf

Su{ko Pi{tol, ti mu go drpna }eseto na gazda

Su{ko?
Da, ama ne velam. . .
 22 Vilijam [EKSPIR
Su{ko
Da, `imi rakavicive ili da dade Bog pove}e
nikoga{ da ne stapnam vo mojata ogromna
spalna, toj mi drpna sedum gro{a vo novois-
kovani pari~ki od {est peni i dva {ilinga
so likot na kral Edvard kupeni od Ed Miler
po cena od dva {ilinga i dva peni po par~e.
@imi rakavicive, vi velam.
Falstaf
Pravo veli, Pi{tol?
Evans
Krivo, {e ra`bira, ako e drpni-ke{e.
Pi{tol
[to? Ti mene jabanxio gorska! Gos-
podaru, na megdan go vikam nadrkaniov
vo{lo.
Povle~i go zborot lajprdski {to go
izblu, povle~i go: crvu, gadu, la`e{!
Su{ko
(Poka`uva na Nemtura) @imi raka-
vicive, toga{, onoj be{e.
Nemtur
Poslu{ajte me, gospodine, i {egite na
strana. Gledam ubavo }e si nalepite ako ne
vi dojde umot so vreme. So mene trte-mrte
nema!
Su{ko
@imi palarijava, toga{ sigurno bil ovoj
so crvenovo lice. Za{to iako ne pametam
dobro {to pravev koga gospodinov me opi,
sepak tolkavo magare ne sum.
Falstaf
(Na Nam}or) [to velat na ova Vil i maliot
Xon?
Nam}or
[to se odnesuva do mene, gospodaru, velam
deka gospodinov se na~ukal do stotka.
Evans
Ko {toka, {aka da ka{e. Bog da n# vardi od
neuko{t!
Nam}or
I natreskan, gospodaru, bil, kako {to se
veli, olesnet, pa kako takov prebrzal vo
zaklu~ocite.
Su{ko
Da, i toga{ govorevte latinski, ama {to e
tuka e. Posle ovaa mestenka duri sum `iv
pove}e nikoga{ nema da se napijam osven
vo ~estito, prijatno, nabo`no dru{tvo. Ako
treba da se napijam, }e se napijam so lu|e
{to imaat strav od Boga, a ne so pijani baga-
bonti.
Evans
[imi go{pod, pametna odluka.
Falstaf
^uvme, gopodo, i vidovme, deka obvinenijata
ne dr`at.
Vleguva Ana Rabu{, so vino.
Rabu{
Nemoj }erko, vrati go vinoto; }e pieme
vnatre. (Ana izleguva).
Su{ko
Ej, eve ja gospojcata Ana Rabu{!
(Od drugata strana vleguvaat gospo|a
Plitkavoda i gospo|a Rabu{)
 Veselite `eni od Vindzor
Rabu{
Kako ste, gospo|o Plitkavoda?
Falstaf
Gospo|o Plitkavoda, iskreno se raduvam na
ovaa sredba. So va{a dozvola, ubava gospo|o.
(Ja baknuva.)
Rabu{
@eno, posakaj im dobredojde na gospodava.
-Povelete, imame topol srne~ki kotlet za
ve~era. Povelete, gospoda, da gi natopime
site nedorazbirawa so dobro vince. (Izle-
guvaat site osven Su{ko.)
Su{ko
Ah da ja imam ovde knigata so pesni
i soneti, od ~etirieset {ilinzi bi se
otka`al.(Vleguva Naivko.)
O-paa Naivko, kade ste do sega? Da ne treba
sam na sebe da si sluguvam, a? Sigurno ja
nemate so sebe knigata gatanki, a?
Naivko
Knigata gatanki? Pa zarem ne & ja pozajmi-
vte na Alisa Kek lani za Petrovden dve
nedeli pred sveti Arangel?
(Vleguvaat [upelko i Evans)
[upelko
(Na Su{ko) [to ~ekate, rode, ajde idete,
rode; site na vas ~ekame. (Na strana samo
nemu). Samo ne{to da vi ka`am, rode. (Go
trga Su{ka na strana.) Za ova se raboti,
rode: se gotvi, tukure~i, ne{to kako stroj
{to odokolu go navesti pop~evo ovde. Me
razbirate?
Su{ko
Ve razbiram, gospodine, }e vidite deka sum
~ovek na mesto. Ako taka stoi rabotata, }e
storam s# vo granicite na razumot.
23
[upelko
Dobro, ama me razbirate.
Su{ko
Ve razbiram, gospodine.
Evans
Po{lu{ajte {to ima da vi ka{e. Ga`da
[u{ko, ja{ obja{nam {# ako mo{ete mene
{lu{a{.
Su{ko
A ne, }e storam kako {to }e ka`e mojot
rodnina [upelko. Prostete, ve molam. Toj
e sudija na celava okolija, ako jas vaka vi
izgledam.
Evans
Ama ne {e raboti `a toa. [e raboti `a
va{ata {ena~ka.
[upelko
Da, tokmu za toa stanuva zbor, gospodine.
Evans
@a toa, `a toa, ami {to drugo - {o
go{pojcata Ana Rabu{.
Su{ko
Aha, ako taka stojat rabotite, }e se o`enam
so nea ama pod razumni uslovi.
Evans
A dali mo{ete da go {akate momi~evo?
[akame od va{a u{ta da ~ueme, ili od
va{i u{ni - oti ra`ni filo{ofi mi{lat
deka u{nite {e del od u{tata. @atoa, da
bideme na ~i{to, mo{ete da go `a{akate
devoj~eto?
 24 Vilijam [EKSPIR

[upelko mu e dobra.

Avrame Su{ko, rode, mo`ete da ja qubite? [upelko

Su{ko I jas mislam deka mojot rodnina dobro

misle{e.
Se nadevam, gospodine. S# }e pravam kako
{to mu dolikuva na eden razumen ~ovek. Su{ko

Evans Dobro, ami kako, inaku na, obesete me!

Ama ne toa, go{pode i {ite {veti
ma~enici, ka{ete ja{no i gla{no dali
mo{ete {tra{ta va{a vo nea da ja pi~nete?
[upelko
(Vleguva Ana Rabu{.)
[upelko
Eve ja ubavata gospojca Rabu{. Samo zaradi
vas, gospojce, sakam pak da sum mlad.

Toa mora. Dali mo`ete da ja zemite za `ena Ana

sose ~eizot?
Ve~erata e postavena. Tatko mi ve moli da
Su{ko povelite.

Mo`am i mnogu pove}e da storam ako [upelko

vie barate, rodnino, i ako e razumno.
]e povelime, ubava gospojce.
[upelko
Evans
Ama sfatete me, sfatete me, rode moj
najmil. Ova go pravam za va{e dobro, rode. Go{podi, pro{ti ako ja propu{tam molit-
Mo`ete da ja qubite devojkata? vata.
(Izleguvaat [upelko i Evans.)
Su{ko
Ana
]e se o`enam so nea, gospodine, na va{e
barawe. Ako nema golema qubov na (Na Su{ko) ]e poveli va{eto gospodstvo da
po~etokot, bog }e dade da se smali koga vleze, gospodine?
podobro }e se zapoznaeme, koga }e bideme vo
brak i }e imame mo`nost da se zbli`ime. Su{ko
Veruvam deka so zbli`uvaweto }e porasne
i prezirot. No ako vie velite “o`eni se so Ne, blagodaram, spolaj vi; eptem sum dobar.
nea”, }e se o`enam. Ova sam go re{iv i so
strav pred Boga. Ana

Evans Ve ~ekaat, gospodine, za ve~era.

Taka {e odgovara, ami kako, o{ven {to Su{ko

gre{i vo i`ra`ot. Po na{e mi{lewe,
i`ra`ot “{o {traf pred Boga” treba da Ne, ne sum gladen, spolaj vi, navistina. (Na
gla{i “po{rav pred Boga”. Inaku, mi{lata Naivko) Odi mom~e; iako si moj sluga, odi
 Veselite `eni od Vindzor
da mu se najde{ na mojot rodnina [upelko.
(Izleguva Naivko).
I sudijata mo`e nekoga{ da ti dol`i
zaradi pozajmen sluga. Sega za sega, s# u{te
dr`am tri slugi i edno slugin~e, barem duri
e `iva majka mi. A {to fajde? Pak `iveam
kako roden siromav od blagoroden soj.
Ana
Ne smeam da se pojavam vnatre bez va{eto
gospodstvo. Ne sednuvaat bez vas.
Su{ko
Veruvajte mi, ni{to ne mi se klava v usta.
Vi blagodaram, isto kako da sum jadel.
Ana
Ve molam gospodine, vlezete vnatre.
(Odvnatre se slu{a ku~e{ki lae`)
Su{ko
Ne, ne, spolaj vi, }e {etam nadvor. Mina-
tiot pat se udriv po piska koga so me~ i
kama se tepav so eden majstor za me~uvawe -
tri udari v meta za ~am~e vareni slivi - i
ottoga{, veruvajte mi begam od mirisot na
pe~eno meso kako poparen. Zo{to tolku vi
lajat ku~iwata? Da ne ima me~ki vo gradov?
Ana
Mislam deka ima, gospodine, taka velat.
Su{ko
Sakam koga }e dojdat me~ki v grad - ama gi
pcujat pove}e od koj bilo Angli~anec. Vi
fufka od odvrzana me~ka, ne?
Ana
Da, gospodine, epten.
Su{ko
25
A mene ba{ toa me rani. Stopati sum go
videl me~okot Mi{ko odvrzan i sum go
dr`el za sinxir. Ama vi tvrdam, `enite
tolku vreskaa i piskaa {to golemata stana.
Vsu{nost, `enite ne sakaat me~ki. Me~kite
se mnogu nam}ori, mnogu grubi ti}iwa.
(Vleguva Rabu{.)
Rabu{
Vlezete, gazda Su{ko, vlezete. Samo na vas
se ~eka.
Su{ko
Ni{to ne mi se jade, vi blagodaram, gospo-
dine.
Rabu{
Vi se jade ne vi se jade, mora da vlezete,
gospodine. Ajde, povelete.
Su{ko
Ne, ve molam, samo posle vas.
Rabu{
Vleguvajte, gospodine.
Su{ko
Povelete prvin vie, gospojce Ana.
Ana
A ne, jas nikako; ve molam samo napred.
Su{ko
Navistina nema prv da vlezam, nema pa nema,
ne sakam do tolku da ve navredam.
Ana
Ama jas ve molam, gospodine.
Su{ko
 26 Vilijam [EKSPIR

Poarno nedodelkan otkolku dosaden. Scena 2

Ama posle da ne re~ete vaka-taka: - toj n#
navredi! (Vleguvaat Evans i Naivko (od ve~era))
(Izleguvaat) (Prv Su{ko, drugite po nego.)
Evans

Odi {o {re}a i ra{pra{aj {e `a ku}ata

na doktor Kaju{. Vo nea {e vrtka nekoja
{i go{po|a Br`ofatka, koja e ne{to
kako negova manuka, doilka, kuvarka,
pera~ka, mija~ka, {ti{ka~ka.

Naivko

Dobro, gospodine.

Evans

Dobro, ama ima i podobro. Daj & go pi{movo,

oti ovaa {ena dobro {e znae {o go{pojcata
Ana Rabu{. Vo pi{moto od nea {e moli
i {e bara da gi prene{e na go{pojca Ana
Rabu{ {elbite na tvojot go{podar. Trgni
vedna{. (Izleguva Naivko).
Ja{ da {i go dovr{am jadeweto; doprva }e
{tavat jabol~iwa i {iren~e (Izleguva)
 Veselite `eni od Vindzor 27

Scena 3 Od edno staro dve novi pravi. Od drtav

izme}ar, silen pivni~ar. Odi; zbogum.
(Vleguvaat Falstaf, Nam}or, Nemtur,
Pi{tol i Robin.) Nam}or

Falstaf Cel `ivot ova go sakav. ]e prokopsam.

(Izleguva)
Meanxio na [prinkite!
(Vleguva Meanxijata od “Kaj {prinkite”) Pi{tol

Meanxijata O podol Ungarine, zar so ~epot sega }e

povela{?
Na zapoved, delio moj fidanbojlio! Zboru-
vaj u~eno i umno! Nemtur

Falstaf Za~nat e vo vino; krvta voda ne stanuva.

Velam, meanxio, da ja skusam malku Falstaf

dru`inava.
Najposle se kurtuliv od ovoj kibritlija.
Meanxijata Krade{e bez namuz. Drpa{e ko nekoja
neve{ta kelnerka. Epten nema{e usul.
^kartiraj, Herkul-delio, otpu{taj. Neka
kva~at malku na drugo mesto. I{, i{. Nemtur

Falstaf Ve{tina e da ukrade{ koga i |avolot spie.

Stignav do ar~ od deset funti nedelno. Pi{tol

Meanxijata Umnite velat “da privatizira{“. “Da

ukrade{“? Mo`e{ zborot da si go pikne{
Ti si car: Cezar, kajzer i vezir. ]e go vpreg- znae{ kade.
nam Nam}or. Toj malku neka crpi, neka to~i.
Arno velam, Hektor-delio? Falstaf

Falstaf Zna~i, gospoda, re~isi sum gol i bos.

Stori taka dobar moj meanxio. Pi{tol

Meanxijata Vnimavajte da ne posinite od stud.

Rekov; neka trgne po mene. (Na Nam}or) Da Falstaf

vidam kako }e mi go peni{ pivoto i od
vinoto kako }e mi pravi{ krstena voda. Drugo ~are nema: }e moram malku leva raka-
Edna{ velam: po mene. (Izleguva). desen xeb, malku mi`i da ti bajam.

Falstaf Pi{tol

Nam}or, po nego. Pivni~ar e dobar zanaet. I carot negde mora pe{ki.

 28 Vilijam [EKSPIR
Falstaf
Koj od vas go poznava ovde{niov Plitka-
voda?
Pi{tol
Jas go znam ~ovekot. Dobro nafatiran gazda.
Falstaf
Slu{ajte sega vamu, da vi ka`am na {to sum
nastrven.
Pi{tol
Na ne{to debelo i mrsno.
Falstaf
E, pak ja prekarda{i, Pi{tol. Navistina
ne sum nekoj maneken, ama sega za drugo mi
e nadrven; gledam nekoe fajde da imam. Na
kratko, nastrven sum da ja osvojam `enata na
Plitkavoda. ^uvstvuvam deka kaj nea imam
{ansi. Ne e nemtur, znae da te {trekne,
prosto si go bara so borin~e. Epten ja
sfa}am zo{to vaka & mrda opa{kata. Ili,
ova nejzino odnesuvawe, tikvari, prevedeno
na prost angliski zna~i “Vitezot Xon Fal-
staf e mojot princ od soni{tata.”
Pi{tol
Ja prou~il arno i ja prevel ma{ki i mero-
davno!
Nemtur
Da ne e zalakov pregolem? Mislite }e
projde ujdurmava?
Falstaf
Potoa, velat, taa epten vladee so }eseto na
ma`ot & ; toj ima buluk zlatni an|el~iwa.
Pi{tol
A vie buluk itri |avol~iwa, zatoa “Navali,
mom~e!” velam.
Nemtur
Ujdurmava se kova; dobro e. Ujdurmete me
angeli!
Falstaf
(Poka`uva pisma.) Eve & napi{av pismo - a
ovde imam u{te edno za `enata na Rabu{,
koja isto taka zavodlivo me pogledna, me
“soble~e” od glava do petici; sonceto od o~i
de nozeve vite{ki mi gi pozlatuva{e, de
mojov - “seksi” mev.
Pi{tol
Toga{ sonceto na buni{te bolskalo.
Nemtur
Dobra “kontrastivna analiza”.
Falstaf
O, so tolku “gladna” strast taa me
“soblekuva{e” {to mi se stori deka
pohotata vo nejzinite o~i }e me spr`i kako
slanin~e za doru~ek! Eve go pismoto za nea.
I taa e gazda na }eseto. Taa e El Dorado,
zemja na zlato i izobilstva. Dvete }e mi
bidat rizni~arki, a jas niven naredbodavec.
Ednata Isto~na, drugata Zapadna Indija }e
mi bide, a jas me|u niv, so dvete }e trguvam.
(Mu dava pismo na Pi{tol.) Nosi go pis-
movo kaj gospo|a Rabu{, (mu dava pismo na
Nemtur), a ti ova kaj gospo|a Plitkavoda.
]e procvetame momci, }e procvetame.
Pi{tol
(Go vra}a pismoto)
Zarem Pandar Trojanski da stanam,
jas {to za ma` ~etvoren va`am?
Poarno |avolot crn da me zeme!
Nemtur
 Veselite `eni od Vindzor 29

Pi{tol
(Go vra}a pismoto)
Ne si go pikam nosot vo |avolski raboti. A jas na Rabu{, da mi prosti{,
Eve, zemete si go |avolskovo pismo. Sakam deka Falstaf gadot saka
da si go so~uvam obrazot. grlicata da mu ja losti, zlatoto gosti a
du{ekot pre~ist valka.
Falstaf
Nemtur
(Na Robin)
Ajde ti, mom~e. Stegni gi pismava cvrsto, i Ni mojot gnev nema da stivne. ]e go
ko gulab letni kon zlatnive pesci. na{ilkam Plitkavoda da mu turi otrov; }e
(Mu gi dava pismata na Robin.) go stegnam vo men|eme od qubomora; oti a
Li{ki, mar{, da ve nema! Isparete ko zbesnam mi se mati umot i toga{ sum epten
magla! Fevga! Skitajte, ‘rmbajte, mavnete lo{.
mi se, sose partali
kaj drug tupnete se! Falstaf otsega }e pee Pi{tol
druga: francuska, slepci -samo jas i samo
eden sluga! Ti si Mars na ligu{ite.
(Izleguvaat Falstaf i Robin.) So tebe sum. Vodi me!
(Izleguvaat.)
Pi{tol

Orli mevot da ti go jadat! - Ama skala e

svetot: denes si gore, no ve}e utre mo`e{ da
si dolu.
Pari }e imam v }ese koga ti, gadu, }e nema{

Nemtur

V glava ve}e smisluvam te{ka odmazda.

Pi{tol

]e mu vrati{?

Nemtur

@imi nebovo sose yvezdi.

Pi{tol

So um ili me~?

Nemtur

I so edno i so drugo.
Na Plitkavoda }e mu ka`am za vakvata
qubov.
 30 Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Vleguvaat gospo|a Brzofatka i Naivko)
Brzofatka
O-paa, Xon Ragbi!
(Vleguva Xon Ragbi.)
Te molam, odi na penxere i vidi da
vidi{ dali doa|a mojot gospodar, gospoda-
rot doktor Kajus. Oti ako dojde i najde
nekogo doma, uneri }e stanat i poroj
navredi }e se vturat vrz bo`joto trpenie i
kralskiot angliski.
Ragbi
Odam.
Brzofatka
Odi; a posle koga }e se sno}i i koga ognot
dobro }e se zgori, }e pieme vareno vince
so karanfil~e. (Izleguva Ragbi). ^esen,
poslu{en, dobar momok; samo takov, xanam,
i mo`e da bide sluga {to ti e v ku}i; i,
vi velam, ne e nekoj {to {iri muabeti, ne
e ni tutule-bale. Najlo{a mana mu e {to
visi mnogu po crkvite; zatoa ponekoga{ e ko
udren so voden ~orap - ama ka`ete mi `iv
~ovek bez mana. No, drug mi e zborot. Petre
Naivko rekovte se vikata, ne?
Naivko
Da, ne go birav jas nunkoto.
Brzofatka
I gazda Su{ko vi e gospodar?
Naivko
To~no taka.
Brzofatka
Da ne e onoj {to ima bradi{te ko vntre da
mu kva~i Parlamentot so site pratenici?
Naivko
Ne, ni slu~ajno; toj ima sitno licence so
bradi~e `olto ko na Evrein.
Brzofatka
Zna~i mlak ~ovek, taka?
Naivko
To~no taka; ama jak na race. Od ovde
do nego nikoj ne mu ja mo`i. Edna{
se turka{e i so ~uvar na lovi{te.
Brzofatka
Navistina? - Toga{, mora da go znam: ne e
toj onoj {to odi so ispravena glava ko da
goltnal sukalo i {to mnogu se pr~i vo odot?
Naivko
Da, tokmu taka pravi.
Brzofatka
Rabu{ da kurtuli od polo{a sre}a! Ka`ete
mu na gospodinot paroh Evans deka }e
storam s# {to mo`am za va{iot gospodar.
Ana e dobra devojka i bi sakala -
(Vleguva Ragbi)
Ragbi
Begajte vedna{! Doa|a gospodarot!
(Izleguva)
Brzofatka
Site }e go jademe brutot. Begajte vamu,
mom~e; `ivi gospod, vlezete vo sop~evo. Toj
nema da ostane dolgo.
(Naivko vleguva vo sop~eto)
Ej, Xon! Xon Ragbi! Ej, me slu{a{?
(Vleguva Ragbi)
(Na glas) Odi, Xon, odi raspra{aj se za gos-
podarot. Da ne ne{to mu se slu~ilo {to go
nema da si dojdi doma. (Izleguva Ragbi)
 Veselite `eni od Vindzor 31

(pee) Lele majko {to me rodi tolku siromav Ragbi

(itn.)
(Vleguva doktor Kajus)
Kajus
Sto tuka peese? Nekam tuka nerapota.
Molam otete vo moja sopa i doneses un boitier
vert - kutija, etno selena kutija. Sfakas sto
namera kasuvam? Edno selena kutija.
Spremen e, gospodine. ^eka vo hodnikot!
(Odi i go nosi me~ot)
Kajus
Gospote, sapaen sum baagi. Ete, qu’ai-j’ oublie!
Imam trofki v sopa sto ne smeam ta gi sabo-
ravam sa nisto zivo na sfetot.

Brzofatka Brzofatka

Se razbira, sekako, vedna{ }e vi ja (za sebe) Te{ko mene, }e go najde mom~eto i

donesam. (Za sebe) Dobro e {to sam ne }e zbesni.
otide. Da go najde{e mom~eto, }e skoka{e
ko kosten na ogan. Kajus
(Odi da ja donese kutijata)
(Go otkriva Naivko) O diable, diable! Sto
Kajus ofa fo mojata sopa? Gatu, aramijo! Ragpi,
me~ot!
Fe, fe, fe,fe! Ma foi, il fait fort chaud! Je m’en vais (Go zema me~ot)
a la cour. La grande affaire.
Brzofatka
Brzofatka
Dobar gospodaru, smirete se!
Ovaa ja baravte, gospodine?
Kajus
Kajus
A sosto da se smiram?
Qui. Mets-le a ma pochette. Depeche, brso!Kate
onaj gat Ragpi? Brzofatka

Brzofatka Mom~evo e ~esen ~ovek.

Ej, Xon, Xon Ragbi! Kajus

(Vleguva Xon Ragbi)
A sto bara cesen covek vo moja sopa? Cesen
Ragbi ~ovek ne flegufa fo moja sopa.

Povelete, gospodine. Brzofatka

Kajus Ko gospod ve molam, ne bidete tolku

flegmati~ni. ]e vi objasnam. Dojde kaj mene
Ti si Xon Ragpi, i ti si \on Ragpi. Ajte, so nekakva poraka od parohot Evans.
semaj mecot i sleti moi stapki to tforot.
Kajus

Pa?
 32 Vilijam [EKSPIR
Naivko
Taka be{e, navistina, da ja zamolam -
Brzofatka
Ne otvorajte usta, ve molam.
Kajus
A fie satvorete ja. (Na Naivko) Prodol-
zete, da cujam.
Naivko
Da ja zamolam ovaa ~esna gospo|a, va{ata
slu{ka, da frli nekoj dobar zbor kaj gospo-
jcata Ana Rabu{ za mojot gospodar zaradi
sklopuvawe brak.
Brzofatka
Ete, s# e objasneto; ama mene u{te ~avkite
ne mi go ispile umot. Koj e budala da si
stava trn vo zdrava noga.
Kajus
Popot Hju te pratil? - Ragpi, baile mua
malku hartija.
(Ragbi nosi hartija)
(Na Naivko) Ti ne mrtaj, cekaj tuka.
(Kajus pi{uva)
Brzofatka
(Na strana na Naivko).@iv bil Gospod,
se smiri. Da se izvade{e od pamet, }e
videvte kako od yver stanuva buba~ka. Ama
seedno, prijatele, }e gledam da storam s#
{to mo`am za va{iot gospodar. A vamu
francuskiov doktor, mojot gospodar - gos-
podar moj navistina, oti, vidi, jas mu ja
vodam ku}ata, peram, cedam, varam, pe~am,
ribam, gotvam, spremam za piewe, gi mestam
postelite, i toa s# sama -
Naivko
(Na samo na gospo|a Brzofatka)
Golema te`ina za edna du{a.
Brzofatka
(na samo na Naivko)
Golema, golema, ami kako? Ne e malku rano
da stanuva{, a docna da legnuva{. Ama
seedno, da vi {epnam ne{to na uvo -ova
me|u nas neka ostane - i mojot gospodar
e zaquben vo gospojcata Ana Rabu{. Ama
seedno, jas ja poznavam du{ata na Ana:
a taa vi e, od kaj }e duvne vetrot.
Kajus
(Mu dava pismo na Naivko) Ti, tepilu, taj
mu go pismovo na popot Hju. Putala, saka
tfoboj so mene. ]e mu go presecam grklanot
ko na pile i }e go naucam toj sugaf ajfan
pop ta ne tura piper fo tu|a manza. A ti
oti. Ne e topro ta si ofte. Putala, jajcata
}e mu gi isecam. Putala, putala, }e nema sto
ta vapca sa Velikten. (Izleguva Naivko).
Brzofatka
Gospode, toj samo saka da mu pomogne na pri-
jatelot.
Kajus
Bas mi e gajle. Sarem ti ne rece mene
teka Ana Rapus }e pite moja? Putala, }e
go upijam toa gatno popiste. I go samoliv
mojot meanar od “Kaj sprinkite” ta ni gi
meri mecevite. -Putala, Ana Rapus }e bite
samo moja!
Brzofatka
Gospodine, devojkata ve saka i s# }e bide
kako {to treba. A rajata si e raja. Tuku
blaboti. Druga rabota nema.
 Veselite `eni od Vindzor
Kajus
Ragpi, otime fo dforot. (Na gospo|a Brzo-
fatka) Putala, ako ne ja topijam Ana Rapus,
glavecki }e te xitnam ot toma. A ti po mene,
Ragpi!
Brzofatka
]e ja dobiete Ana-
(Izleguvaat Kajus i Ragbi)
-koga }e se bri~at komarcite! Znam jas
dobro {to misli Ana. Nema `ena vo cel
Vindzor {to gi znae poarno od mene mis-
lite na Ana. A i, spolaj mu na gospoda, samo
mojot zbor vrvi kaj nea.
Fenton
(Od nadvor) Koj e tamu, ej?
Brzofatka
A koj misli{ deka e? Ela, sam vidi.
(Vleguva gazda Fenton)
Fenton
A ti si, dobra `eno! Kako mi si denes?
Brzofatka
Mnogu dobro koga vie me pra{uvate.
Fenton
[to ima novo? Kako e ubavata gospojca Ana?
Brzofatka
Navistina, gospodine, taa e ubava, ~esna i
mila, a patem da vi spomnam, i srceto ja trga
kon vas, spolaj mu na gospoda.
Fenton
[to misli{, dali }e uspeam? Da ne mi dade
korpa?
33
Brzofatka
[to e pravo, gospodine, s# e vo racete na
Gorniot. No s#edno, gospodaru Fenton, raka
se~am deka ve saka. Zarem vie nemate bemka
nad oko?
Fenton
Imam, navistina imam. A zo{to?
Brzofatka
Le`i tuka nekoj zajak. So pravo velat:
Mirna voda breg roni! -Ama za nea jas
tvrdam, ~esna e, od ~esna po~esna. -Cel ~as
zboruvavme za taa bemka. Samo vo nejzino
dru{tvo tolku mnogu se smeam. Navistina
malku si potpivnuva i se zanesuva. -Ama
kako za vas-ptu, ptu - da ne~ue zloto!
Fenton
Zna~i, }e ja vidam deneska. Eve, ova se pari
za tebe. Ka`i & nekoj ubav zbor za mene. Ako
ja vidi{, pozdravi ja.
Brzofatka
]e ja pozdravam kako ne. A za bemkata i za
drugite {to & go frlile merakot - drugpat,
koga }e se vidam so Ana na samo.
Fenton
Sega ostani so zdravje, brzam.
Brzofatka
So zdravje, gospodine. (Izleguva Fenton)
Navistina, ~estit gospodin; ama Ana ne go
saka. Samo jas znam kaj ja trga srceto - Lele,
majko! [to sum zaboravena! (Izleguva)
 ^in VTORI

Scena 1

(Vleguva gospo|a Rabu{ so pismo v race.)

Gospo|a Rabu{ Gospo|a Plitkavoda

[to? Ne primav qubovni pisma koga
treba{e tuku sega. Da vidam. (^ita)
“Ne pra{uvajte me zo{to ve sakam, za{to
iako qubovta razumot ja uto~nuva, taa od
nego ne prima soveti. Vie ne ste mladi; a
ne sum ni jas. Eve, zna~i edna srodnost. Vie
ste veseli; vesel sum i jas. Ha, ha, zna~i eve
i vtora srodnost. Vie sakate vince, vince
sakam i jas. Ima li pogolema srodnost od
ovaa? No neka ve zadovoli, gospo|o Rabu{,
- a qubovta na eden vojnik sigurno mo`e da
zadovoli, - samo toa {to ve sakam. Nema da
re~am “So`ali se nad mene” - ova ne mu li~i
na eden vojnik - tuku velam “sakaj me”.
Svoera~no, tvojot vitez veren
denono}no vperen
so pogledot vo tebe
i postojano spremen
so me~ da izleze
za tebe na teren.
Xon Falstaf”
Irodi{te edno evrejsko! Rasipan, lo{ svet!
Zarem smee edno staro drtalo so edna noga
v grob da glumi mlad zavodnik? Da mu
se snevidi, {to imam storeno, {to imam
re~eno, za ova Flamansko pijani~i{te vaka
da mi se obra}a? Od kade? Ni dvapati se
nemame videno. [to mu imam re~eno? Gos-
pode prosti mi ako toga{ go predizvikav so
ne{to. ]e podnesam barawe do Parlamentot
da n# za{titi od vakvite. Bo`e ka`i mi
{to da mu napravam? Mora da mu vratam, a }e
mu vratam makar vo volov rog da se skrie.
(Vleguva gospo|a Plitkavoda)
Gospo|o Rabu{, ba{ na kaj vas sum trgnata.
Gospo|a Rabu{
I jas do kaj vas idev. Mnogu nasekirana mi
se gledate.
Gospo|a Plitkavoda
Ba{ sum dobra. Ne{to ste vo gre{ka.
Gospo|a Rabu{
Ne sum. Izgledate lo{o, barem mene taka mi
se ~ini.
Gospo|a Plitkavoda
Toga{, neka e po va{e. Ama mo`am da vi
potvrdam deka e obratno. O gospo|o Rabu{,
dajte mi um {to da pravam!
Gospo|a Rabu{
Ka`uvaj, `eno, {to te najde!
Gospo|a Plitkavoda
O `eno, da ne mi e na pat edna sitna pre~ka
{to se vika obzir, mo`am da stignam do
golema ~est!
Gospo|a Rabu{
Batali go obzirot, `eno, grabni ja ~esta. Vo
{to e rabotata? Sitnite pre~ki na strana.
 Veselite `eni od Vindzor
Za {to se raboti?
Gospo|a Plitkavoda
Koga bi se odelo v pekol samo za vikend, bi
stanala `ena na vitez.
Gospo|a Rabu{
[to? Ne e vozmo`no! Alisa Plitkavoda,
blagorodni~ka! Ama obi~no ovie vitezi se
kqofnati, zatoa poarno e da si ostane{ vo
svojot stale`.
Gospo|a Plitkavoda
Da ne ar~ime vreme. Eve: ~itajte, ~itajte.
(& dava pismo na gospo|a Rabu{)
(Eve gledajte kako mo`am da stanam
blagorodni~ka).
(Gospo|a Rabu{ ~ita)
S# duri imam o~i da gi dvojam ma`ite po
likot, debelite }e gi smetam za najdolni.
A sepak ovoj ne pcue, ja fali smernosta kaj
`enite, i tolku ubavo i smisleno ja kudi
sekoja nepristojnost {to ~ovek mo`e da se
zakolne deka ~uvstvata sovr{eno mu se pok-
lopuvaat so iskrenosta na zborovite. No
tie se poklopuvaat i odat zaedno kolku {to
se poklopuvaat i odat zaedno zborovite na
psalmite i notite na “Tri neveste tikve
brale”. [to luwa }e da be{e ta go isfrli
na bregot vindzorski ovoj kit so toni loj vo
mevot? Kako da mu vratam? Najdobro e da mu
ja kotkam nade`ta, s# duri poro~niot ogan
na pohotata ne go stopi vo sopstvenoto salo.
Dali nekoga{ ste ~ule za vakvo ne{to?
Gospo|a Rabu{
Pismava se isti od zbor do zbor, samo {to
ednoto glasi do Rabu{, drugoto do Plitka-
voda.
(& go dava na gospo|a Plitkavoda svoeto
pismo)
Za vedna{ da se smiri{ vo bo`emniov
rezil {to n# snajde, ti go predavam bratot
bliznak na tvoeto pismo. No prvin tvojot
neka se “omrsi”, za{to mojov, ti velam,
35
nema bel den da vidi. Tvrdam deka gadov
ima iljadnici vakvi pisma so prazni mesta
za imiwata -more i pove}e, a ovie mu se
od vtoroto, dopolneto izdanie.Gi pe~ati,
sigurna sum - ama ba{ mu e gajle {to stava
vo pe~at, pa saka i nam dvete da ni go
zape~ati. Poprvo }e stanam `ena-xin i }
e legnam pod planinata Pelion. Sakam da
ka`am, gospo|o, polesno e da najde{ dvaeset
pohotni grlici odo{to eden ~esen ma`!
Gospo|a Plitkavoda
Gledaj, kako jajce na jajce: istiot rakopis,
istite zborovi. [to n# misli toj nas?
Gospo|a Rabu{
Navistina ne znam. Mi idi duri da si poi-
gram so svojata ~esnost. ]e se prepravam
deka samata sebesi ne se poznavam; oti, sig-
urna sum, da ne videl ne{to vo mene za koe
samata ne sum svesna, nikoga{ nema{e da mi
se “ka~i” na brodot.
Gospo|a Plitkavoda
Da ti “se ka~i”, veli{? Jas ne bi mu “dala”
ni na paluba da mi stapne.
Gospo|a Rabu{
Ni jas. Ako mi go “pikne” nosot pod paluba,
pove}e nikoga{ nema da isplovam. Ajde
da mu vratime. Da mu zaka`eme sostanok,
neka pomisli deka go hrabrime vo dodvoru-
vaweto, pa so svilen konec }e go vle~eme za
nos s# duri ne gi zalo`i kowite kaj meanxi-
jata od “Kaj {prinkite”.
Gospo|a Plitkavoda
Va`i, prifa}am sekakva ujdurma protiv
nego koja nema da ni gi izvalka dostoinst-
voto i ~esta. O kamo ma` mi da go vidi
pismovo. ]e crkne od qubomora!
(Vleguvaat gazda Plitkavoda so Pi{tol i
gazda Rabu{ so Nemtur)
 36 Vilijam [EKSPIR

Gospo|a Rabu{ O, grdi se, nadenati se grdi.

Ej, eve go doa|a, a so nego i ma` mi. Toj Plitkavoda

e, kutri~kiot, daleku od qubomorata kolku
{to sum jas od pomislata da mu dadam povod Za {to zboruvate, gospodine?
za nea; a toa e, veruvam, dale~ina i pol.
Pi{tol
Gospo|a Plitkavoda
Za rogovi, govoram. A sega zbogum.
Tuka me {iete. Vardi; otvori o~i; aramii {etaat no}e.
Vardi pred leto da dojde, pred gugutka da
Gospo|a Rabu{ gugne, -
Odime, gospodine kaplare Nemtur! - Veru-
Poarno da pomuabetime u{te malku i ubavo vajte Rabu{,
da mu go skroime na ovoj mrsen vitez. Ela toj umno govori.
vamu.
(Se povlekuvaat) Plitkavoda

Plitkavoda (Za sebe) Trpenie, trpenie! Rabotava mora

Sepak se nadevam, deka nema da bide taka.
Pi{tol
Vo nekoi raboti nade`ta e dvanaesetto
prase.
Vitezot Xon ja qubi va{ata `ena.
Plitkavoda
Ama, gospodine, `ena mi ne e mlada.
Pi{tol
Toj saka i blagorodni i prosti, i ima{ni i
skudni,
i mladi i stari, {to }e padne, lorde.
Toj jade tur{ija so {e}er. Vardi se, Plitka-
voda.
Plitkavoda
Ja qubi `ena mi?
Pi{tol
So siot `ar na xigerot svoj. Spre~i,
spre~i go ili ko Akteon i ti odi
zad ~ii petici Hilaktor mu lae.
da se ispita.
Nam}or
(Na Rabu{) Ova e vistinata. Ne sum od onie
{to la`at bez vrska. Toj me ~epna so
vrska. Treba{e da mu bidam vrska i da &
go odnesam pismoto; ama jas sum ma`, i
znam ma{ki da zastanam koga treba. Toj ja
qubi va{ata `ena. Ova e celata prikazna.
I to~ka. Se vikam kaplar Nemtur. Velam,
ustava mi fa}a pena. Se vikam Nemtur,
a Falstaf ja qubi va{ata `ena. Zbogum,
zbogum! Ne sakam samo leb i voda. Drugo sega
e vo moda! (Izleguva)
Rabu{
(Za sebe) Drugo bilo vo moda, re~e? Koga
nekoj vaka pod pat nad pat mi zboruva, znam
deka se mrdnal.
Plitkavoda
(Za sebe) ]e go pobaram Falstaf.
Rabu{
(Za sebe) Smrde`! Ama tegni, su~i vo
zborot!
 Veselite `eni od Vindzor 37

Plitkavoda Gospo|a Rabu{

(Za sebe) Ako ne{to otkrijam - toga{... (Na Brzofatka) Dojdovte da ja vidite }erka
mi Ana?
Rabu{
Brzofatka
(Za sebe) Ne mu veruvam na ovoj vo{kar, pa
makar gospod da slezi od nebo. Ba{ taka; i kako mi e ubavata gospojca Ana?

Plitkavoda Gospo|a Rabu{

(Za sebe) Dobar, pameten ~ovek. Ne znam. Vlezete so nas i }e vidite. Malku }e si
(Doa|aat gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitka- napravime muabet.
voda). (Izleguvaat gospo|a Rabu{, gospo|a Plit-
kavoda i gospo|a Brzofatka)
Rabu{
Rabu{
Ej, Meg.
[to sega, gazda Plitkavoda?
Gospo|a Rabu{
Plitkavoda
Kaj si trgnal, Xorx? ^ekaj da ti ka`am.
(Zboruvaat na strana). ^uvte, ne, {to mi re~e gadov?

Gospo|a Plitkavoda Rabu{

[to ti e Frenk? Ne{to mi si skisnat? A vie {to mi re~e drugiot.

Plitkavoda Plitkavoda

Jas skisnat? Ne sum skisnat. Odi doma, odi. Mislite deka ne n# la`at?

Gospo|a Plitkavoda Rabu{

Pak ti vlegle mu{i~kite! ]e odime, More la`at su{at, degenive. Ne mu li~i

gospo|o Rabu{?
Gospo|a Rabu{
Idam. - ]e si dojde{ za ve~era, ne, Xorx?
(Vleguva gospo|a Brzofatka)
(Na gospo|a Plitkavoda) Gledajte koj idi.
Taa }e ni gi nosi porakite kaj nedokvakan-
ion.
na vitez vakva podlost. Mislam deka
obvinenijata protiv nego za lo{ite nameri
kon na{ite `eni se zavera na tikvari
otpu{teni od rabota {to sega gorat od
`elba da mu vratat.
Plitkavoda
Rabotea za nego?

Gospo|a Plitkavoda Rabu{

(Na gospo|a Rabu{) I jas mislev na nea. Ni Ami kako.

dojde ko pora~ana.
 38 Vilijam [EKSPIR

Plitkavoda Hju, sve{tenik od Vels i Kajus, doktor od

Francija.
Ova ne mi mirisa na arno. Toj no}eva “Kaj
{prinkite”, ne? Plitkavoda

Rabu{ Meanxijo, samo malku.

Ami kade. Ako mu teknalo da zaplovi kon Meanxijata

`ena mi, }e go pu{tam da & go vidi bregot;
ama ako osven lo{i zborovi dobie i ne{to
drugo, ova drugoto neka se isturi na moja
glava.
Plitkavoda
& veruvam na `ena mi, ama nikako ne mi
fa}a okoto da gi vidam zaedno. A i nikoga{
ne se znae. Znam samo deka ne sakam ni{to
da mi porasne na glava. Plukni mu se na
takvoto zadovolstvo.
(Vleguva meanxijata od “Kaj {prinkite”)
Rabu{
Eve go, ide naduen meanxijata od “Kaj
{prinkite”. Koga e vaka vesel, ja bo~vite
mu se preturaat so vino ja }eseto so pari.
Kako si, meanxijo?
Meanxijata
Blagosloven da si, delijo, blagosloven! Ti
si gospodin so tapija.
(Vleguva [upelko)
Gospodin sudija, ej!
[upelko
Eve me, meanxijo, idam. - Dobra ve~er sekoja
ve~er, gazda Rabu{. Gazda Rabu{, sakate so
nas? Golem seir }e gledame.
Ka`i, delijo, fidanbojlio.
(Zboruvaat na strana)
[upelko
(Na Rabu{) ]e dojdete so nas na seirov?
Meanxijata ve}e im gi izmeri me~evite i im
dogovori razli~ni mesta. Oti slu{am deka
pop~eto ne znae za majtap. Slu{nete sega
{to spremame za seirov.
(Zboruvaat na strana)
Meanxijata
(Na Plitkavoda) Da ne ima{ ne{to protiv
mojot vitez, mojot najovarda mu{terija?
Plitkavoda
Taman rabota. Ve ~estam {i{e {ampawsko
samo i samo da dojdam do nego; vie treba da
mu ka`ete deka se vikam Rezil - se raboti
za {ega.
Meanxijata
Eve raka, delijo. Vleguvaj, izleguvaj kolku
ti du{a saka - ~esno? -I }e se vika{ Rezil?
Car e vitezot. (Na [upelko i Rabu{) Da
odime, sultani{ta!
[upelko

Meanxijata Odime!

Ka`i mu, gospodin sudija, ka`i mu, delijo. Rabu{

[upelko Slu{am Francuzov e mnogu ve{t so me~ot.

Gospodine, }e ima dvoboj pome|u pre~esniot

 Veselite `eni od Vindzor
[upelko
Drapate kol~i{ta, gospodine. Ne mi
otvorajte usta. Denes e poinaku - se ~uva
otstojanie, se govori za pasadi, stokadi -
cela teorija: na srceto se zaborava, gazda
Rabu{; a ba{ srce treba, ne teorii. Porano
samo {to }e zamavnev so me~ot, po ~etiri
ma`i{ta mi igraa piperevka!
Meanxijata
Ajde, be, mrdnete malku!
Rabu{
Mrdame, mrdame! Poarno mi e na du{a koga
se karaat a ne koga se tepaat.
(Izleguvaat Meanxijata, [upelko i
Rabu{)
Plitkavoda
Ovoj Rabu{ e od glup poglup {tom vaka
cvrsto veruva vo slabosta na `ena si.
Ama jas ne sum lekoveren. Bila vo negovo
dru{tvo doma kaj Rabu{a, a {to pravele
tamu, |avol znae. Zna~i, }e ja ispitam dobro
rabotava; prepraven }e vidam {to mati ovoj
Falstaf. Ako ispadne ~esna, xabe sum se
ma~el, ako ne ispadne, makata ne mi bila
xabe. (Izleguva)
(Vleguvaat Falstaf i Pi{tol)
Falstaf
More ni petpare ne ti davam.
Pi{tol
]e vi vratam s# toptan.
Falstaf
Ni petpare.
Pi{tol
Toga{ svetot za mene e {kolka
39
i so me~ moram da go otvoram!
Falstaf
Ni petpare. Dosta gospodine, si igravte
sajkal, so moeto dobro ime. A {to s# ne
storiv za vas. Im se ka~iv na glava na
moite dobri prijateli da vi prostat tri
dolga vam i na va{iot sopajtonxija Nemtur,
inaku deneska }e se yverevte ko dva majmuna-
bliznaci preku re{etki. V pekol }e goram
{to se kolnev pred moite blagorodni pri-
jateli deka ste dobri vojnici i re{itelni
fraeri. A koga gospo|a Brigita ja zagubi
dr{kata od pavkaloto, se zakolnav vo ~esta
deka ne e kaj tebe.
Pi{tol
A zarem ne delevme? Zarem ne dobi petnae-
set pari~iwa?
Falstaf
Razmrdaj ja malku, timbata, ajvan. Misli{
tolku evtino go davam gazot pod kirija? So
eden zbor, trgni mi se od vratot. Najdi si
druga besilka. Da te nema, o~ite v race i
me|u rajata na ulica Temnica broj ne se
gleda, mr{! Ne}i{ edno pismo da odnese{,
a? Pod ~est ti e, ne? E, ama da znae{,
smrde`u bes~esen, deka duri i jas odvaj se
pridr`uvam do propisite na ~esta. Da, da,
duri i jas ponekoga{ koga }e se najdam vo
zort, go ostavam stravot od Boga na strana i
`rtvuvaj}i ja ~esta, maftam, matam, mamam,
potkradnuvam; a vamu ti, nikoj i ni{to,
saka{ da gi skrie{ partalite, ma~kiniot
pogled, “seqa~kiot” re~nik i pis ustata pod
branikot na ~esta? E, na, nema!
Pi{tol
(Go stava me~ot v kanija)
Jas popu{tam. Mo`e li ~ovek pove}e da
stori?
(Vleguva Robin)
 40 Vilijam [EKSPIR

Robin Jas samata `iveam kaj gospodinot doktor

Kajus -
Gospodine, edna `ena saka da zboruva so vas.
Falstaf
Falstaf
Dobro, dobro. Gospo|a Plitkavoda, velite.
Neka dojde vamu.
(Vleguva gospo|a Brzofatka) Brzofatka

Brzofatka To~no kako {to rekovte. Ve molam dojdete

malku poblisku.
Dobro utro, gospodine.
Falstaf
Falstaf
Ti tvrdam deka nikoj ne slu{a. Ova se moi
Dobro utro, dobra `eno. lu|e, moi lu|e.

Brzofatka Brzofatka

Toa ne, da mi prosti va{eto gospodstvo. Navistina se va{i? Bog da gi blagoslovi i

svoi slugi da gi napravi!
Falstaf
Falstaf
Dobra devojko, toga{.
Zna~i, gospo|a Plitkavoda: {to e so nea?
Brzofatka
Brzofatka
Se kolnam: ko majka mi {to bila
prviot ~as koga me rodila. Ni{to, gospodine, taa e krasno su{testvo.
Bo`e, bo`e, ama ste vie nevnimatelen! No
Falstaf Gospod neka vi prosti i vam i na site nas,
molam -
Im veruvam na tie {to se kolnat. [to
saka{? Falstaf

Brzofatka Gospo|a Plitkavoda, `eno, gospo|a Plitka-

Dali }e me slu{nete da vi ka`am zbor-dva?
Falstaf
Mo`e i dve iljadi, ubava `eno, a jas }e
bidam poslu{niot.
Brzofatka
Ima edna gospo|a Plitkavoda, gospodine -
Ve molam dojdete malku poblisku do mene.
(Go trga Falstafa na strana)
voda.
Brzofatka
Ova e nakuso celata prikazna. Ne ste svesni
na kolkava maka ja kladovte. Koga kral-
skata svita dojde vo Vindzor, najarniot od
site ma`i ne ja frli vo takvo isku{enie. A
doa|aa vitezi, lordovi, gospoda na pajtoni;
`imi o~ive, s# pajton do pajton, pismo do
pismo, podarok na podarok, i mirisaa, zal-
evaa, ~ista miskojna; i celi krckaa, `imi
s#, vo svila i brokat, i govorea kralski,
 Veselite `eni od Vindzor
vinoto i {e}erot od najdobri sorti, sekoja
`ena tuka bi padnala; a taa, `imi majka, ni
da trepne. I samata utrovo dobiv dvaeset
zlatni angel~iwa - ama da vi se pluknam
na takvite angel~iwa, {to velat, koga ne
se ~esno zaraboteni. I, vi velam, ne uspeaa
da ja ubedat da trgne barem edno golt~e od
~a{ata na najdoblesniot me|u niv. A ima{e
tuka i grofovi i {to e pova`no, na~alnici
na policija. Ama, `imi vas, nikogo ne klade
na maslat.
Falstaf
Ama {to mi pora~uva mene? Skrati, skrati,
aberxike moja dobra.
Brzofatka
Zna~i, go primi va{eto pismo, za koe ilj-
adapati vi blagodari, i vi pora~uva deka
ma` & nema da bide doma me|u deset i edinae-
set.
Falstaf
Deset i edinaeset!
Brzofatka
To~no vo tolku. Toga{ mo`ete da dojdete,
re~e, i da ja vidite onaa slika, znaete koja.
Gazda Plitkavoda, ma` &, nema da bide doma.
Tuf, tuf, kutri~kata! Ima s# samo nema
`ivot so nego. Qubomoren e od umot nadvor.
Nema den a da ne se potkaraat. Te{ko nejze!
Falstaf
Me|u deset i edinaeset. @eno, pozdravi ja.
Nema da ja razo~aram.
Brzofatka
Ubavo zboruvavte. No imam u{te edna
poraka za vas. I gospo|a Rabu{ najsrde~no
ve pozdravuva. I dozvolete mi na uvo da
vi {epnam: taa e dobra, ~esna i skromna
`ena, ba{ kako i sekoja druga vo Vindzor
41
ako voop{to takva ima - sekoj den se moli
i nautro i nave~er - i ba{ taa mi naredi da
vi ka`am deka ma` & retko koga ne e doma,
no se nadeva deka koga toga{ }e se re{i da
izleze. Prvpat gledam `ena tolku spulaena
po ma`. Ama ste ja {a{ardisale! Se {ekna
po vas!
Falstaf
E, takov sum! Li~nosta moja {a{ardisuva!
Drugi arnini nemam!
Brzofatka
Od arno da ne kurtulite!
Falstaf
A sega ka`i mi iskreno: dali `enata na
Plitkavoda i `enata na Rabu{ si ka`ale
edna na druga deka me sakaat?
Brzofatka
Taman rabota, gospodine; ne se tie od
v~era! Nikoga{ tolku nisko ne bi padnale,
mislam. Ne im trebaat ujdurmi! No gospo|a
Rabu{ bi sakala, vo znak na qubov, da & go
ispratite na rabu{, va{iot najmal sluga.
Ma` & e ~udno zagudan vo maliot; a gazda
Rabu{ navistina e ~esen ~ovek. Niedna
`ena vo Vindzor ne `ivee poubavo od nejze.
Pravi {to saka, zboruva {to saka, zema
s#, pla}a s#, legnuva koga }e & se prisaka,
stanuva koga }e & tekne, sekoga{ e po
nejzino. A, raka na srce, ova i go zaslu`uva,
oti ako voop{to ima ~esna `ena vo Vind-
zor, toga{ taa e edinstvenata. Mora da & go
pratite slugata, trte-mrte so nejze nema.
Falstaf
Nema ni da ima. ]e go pratam!
Brzofatka
Toga{ vedna{ pratete go; po nego mo`ete da
razmenuvate poraki. Za sekoj slu~aj imajte
 42 Vilijam [EKSPIR
si nekakva javka za da si znaete {to misli
sekoj od vas, a deteto da ne seti za {to se
raboti - oti ne e dobro da gi rasipuvame
decata od mali. Vozrasnite, znaete, imaat
obyiri, kako {to se veli, i znaat {to
pravat.
Falstaf
Toga{ zbogum. Pozdravi gi dvete od mene.
Eve ti go }eseto; u{te ti dol`am. -Dete,
pojdi so `enava.
(Izleguvaat Brzofatka i Robin)
(Za sebe) Me raspameti vesta.
Pi{tol
(Za sebe) Glasni~ka na Kupidon e
kurve{tijava.
Krevaj edra! Vo potera! Ni{ani vo celta!
Pali! Taa mi e plen ili na dno }e potonam!
(Izleguva)
Falstaf
Veli{ taka, a? Taka stojat rabotite? Toga{
napred! ]e izvle~am pogolema polza od
starovo telo! Gleda{, `enive u{te se ludi
po nego! Izgleda najposle, po tolkav ar~,
i jas }e imam nekakvo fajde. A s# blago-
darenie na dobrovo telo. Telo moe, spolaj
ti! Neka si brm~at deka si lo{o skroeno,
va`no da mi si ubavo spoeno!
(Vleguva Nam}or so me{ina)
Nam}or
Vitezu Xon, tuka e nekoj gospodin Rezil
koj{to saka da pozboruva so vas i da se
zapoznae so vas i vi ja pra}a me{inava so
vince malku da gucnete sabajle~ki.
Falstaf
Veli{ Rezil se vika?
Nam}or
Da, gospodine.
Falstaf
Neka dojde vamu. (Trgnuva od vinoto) Od
Rezil e, ama ne e za rezil. (Izleguva
Nam}or) Aha! Gospo|i moi, ve v~opiv, a?
(Pie) Sega mi dojde du{ata na mesto!
(Se vra}a Nam}or so prepraveniot Plit-
kavoda)
Plitkavoda
Za arno za dobro, gospodine.
Falstaf
Amin, gospodine. Sakavte da zboruvate so
mene?
Plitkavoda
Si zedov sloboda vaka apansas da dojdam.
Falstaf
Povelete. [to sakate? (Na Nam}or) Brkaj
si rabota, kr~mar~e.
(Izleguva Nam}or)
Plitkavoda
Gospodine, jas sum gospodin ~ovek {to prop-
iskal mnogu pari. Se vikam Rezil.
Falstaf
Rezile, gospodine! Sakam podobro da se
zapoznaeme.
Plitkavoda
Xone, vitezu, toa i go sakam - ne za da
vi bidam tovar, za{to, kako zajmodavec,
smetam deka s# u{te sum vo podobra pozicija
od vas; toa i me ohrabri vaka, vo nevreme, da
vi se natrapam; oti velat: parata i `elezna
porta otvora.
 Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Para na raka, gospodine, Mara za raka!
Plitkavoda
Taka e, a jas imam ovde celo }ese pari
{to mnogu mi te`i. Ponosete mi go malku,
vitezu, pa zemete polovina, ili celo, kako
nagrada za trudot.
Falstaf
Ne znam, gospodine, so {to zaslu`iv da vi
bidam amal.
Plitkavoda
]e vi ka`am, gospodine, ako me soslu{ate.
Falstaf
Zboruvajte, dobar gospodine Rezil. So
radost }e vi slu`am.
Plitkavoda
Gospodine, slu{am deka ste u~en ~ovek -
zatoa }e bidam kratok - a i odamna ste mi
poznat, iako dosega, za `al, ne najdov na~in
i li~no da imam ~est. ]e vi otkrijam edna
tajna i pritoa, sakal ili ne, i edna moja
slabost; no, gospodine viteze, slu{ajte gi
so ednoto uvo, ve molam, moite ludosti, a
drugoto na~ulete go kon va{ite, za da bide
va{iot prekor pomal, za{to samite najdo-
bro znaete kolku lesno se stanuva takov pre-
stapnik.
Falstaf
Vo red, gospodine. Prodol`ete.
Plitkavoda
Ima edna gospo|a vo gradov; ma` & se vika
Plitkavoda.
43
Falstaf
Pa, gospodine?
Plitkavoda
Odamna ja sakam i veruvajte mi celo bogat-
stvo poarxiv na nea; ja sledev kako ma|epsan,
ja koristev sekoja prilika da & prijdam,
pla}av duri i za najmala mo`nost da ja skiv-
nam; ne samo {to & kupuvav podaroci, tuku
i so ra{ireni race davav za da doznaam {to
saka da bide daruvana. Na kratko, tr~av po
nea kako {to tr~a{e qubovta vo mene i
za s# mi dava{e krila. No, bez ogled {to
zaslu`iv, po ona {to go imav na um ili
ona {to go potro{iv, znam deka nikakvo
fajde nema{e, osven ako iskustvoto ne e bes-
cenet kamen. Ama i nego go kupiv po basno-
slovna cena, a toa me nau~i da go re~am ova:
“Qubovta ko senka bega {tom qubov prava
bara{, go bara{ ona {to bega, a toa bega od
onoj {to go bara.”
Falstaf
Zarem so ni{to i nigde ne vi dala nade`?
Plitkavoda
So ni{to i nigde.
Falstaf
A dali ja brkavte vo onaa smisla?
Plitkavoda
Nikoga{.
Falstaf
Za kakva qubov toga{ govorite?
Plitkavoda
Kako za preubava ku}a soyidana na tu|o
zemji{te, koja ja zagubiv za{to go zgre{iv
mestoto na gradba.
 44 Vilijam [EKSPIR
Falstaf
A zo{to ova mene mi go ka`uvate?
Plitkavoda
Koga ve}e tolku vi ka`av, kako da sum vi
ka`al s#. Iako gospo|ata izgleda ~esno,
se govori deka na drugi mesta “mrda
so opa{kata” pa lu|eto toa poinaku go
sfa}aat. Zna~i, vitezu, eve za {to se
raboti. Vie ste gospodin ubavo vospitan,
imate odnos so lu|eto i ste duhovit, od viso-
koto op{testvo ste, ugleden i po~ituvan,
site ve falat zaradi vojni~kite, dvorskite
i akademskite ve{tini.
Falstaf
Nemojte, vi se molam, gospodine!
Plitkavoda
Ne bidete skromen. Eve vi pari. (Mu dava
pari) Tro{ete, tro{ete; kolku {to du{a vi
saka a i pove}e; potro{ete s# {to imam; za
vozvrat,
od vas da odvoite malku vreme za da kreneme
qubovna opsada okolu ~esnosta na `enava
na Plitkavoda. Upotrebete ja seta va{a
dodvoruva~ka ve{tina, osvoete ja, neka vi
se dade. Ako nekoj voop{to mo`e, vie ste
najdobriot.
Falstaf
Dali ova dobro }e se slo`uva so `estinata
na va{ata strast, jas da go dobijam ona vo
koe vie bi u`ivale? Mi se ~ini deka lekot
ne vi e pogoden!
Plitkavoda
O, sfatete me to~no. Taa cvrsto se potpira
vrz bezgre{nosta na svojata ~estitost pa
zatoa ludosta {to mi le`i na srce ne smee
da izleze na videlo. Tolku e sjajna {to
~ovek ne smee ni da ja pogledne. Zna~i koga
bi mo`el da & pristapam so nekakov adut v
race, `elbive bi imale primer i dokaz vrz
koj{to bi mo`ele da se zasnovaat. Toga{ bi
mo`el da ja isteram od tvrdinata na nejzi-
nata ~istota, ugledot, bra~nata zakletva i
iljadnicite drugi odbranbeni izgovori {to
sega ko ~eli~ni branici mi se istoporeni
na pat. [to velite na ova, vitezu Xon?
Falstaf
Gospodine Rezil, kako prvo }e bidam slo-
boden da vi gi zemam parite. (Gi zema
parite) Kako vtoro, eve vi raka. (Se raku-
vaat) I kako posledno, gospod da me raz-
vitezi, ako vie, dokolku sakate, ne se
iznau`ivate vo `enata na Plitkavoda.
Plitkavoda
O, dobar gospodine!
Falstaf
Vi velam, }e se iznau`ivate!
Plitkavoda
Ne berete gajle za pari, vitezu, }e gi imate
preku glava.
Falstaf
Ne berete gajle za gospo|a Plitkavoda, gos-
podine Rezil, }e vi dojde preku glava. ]e
bidam so nea, vi velam, na sostanokot {to
samata mi go zaka`a. Taman vie idevte, od
kaj mene zamina `enata {to taa ja prati.
Vi velam }e bidam so nea me|u deset i edin-
aeset oti vo toa vreme ne }e bide doma onoj
qubomoren serko, nejziniot ma`. Ve~erva
dojdete kaj mene; }e doznaete kako mi odi.
Plitkavoda
Sre}en sum {to ve zapoznav. A dali go
znaete Plitkavoda, gospodine?
 Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Besilka znam deka treba za toj siromav
akmak, za toj roglest ajvan! Ne go znam. A i
zo{to siromav. Velat, ovoj qubomoren ajvan
le`el na pari, zatoa i `en~eto negovo mi
e milo. ]e ja upotrebam kako klu~ za da go
otvoram ~ekmexeto na roglestiov ugursuz, a
posle kolaj rabota.
Plitkavoda
Sepak poarno e da go znaete, gospodine, za da
go odbegnuvate koga }e go vidite.
Falstaf
Na besilka so toj zagulen zanaet~ija {to
`ivee od ma{tenica! ]e go duvnam, }e go
isu{am! ]e go udram }e go alosam!. Gazot
rende }e mu go napravam. Tri metra v zemja
}e go nabijam! Gospodine Rezil, }e vidite
deka }e mu go spopikam na `ivarov, a vie
}e legnete so `ena mu. Dojdete {to pobrzo
ve~erva. Plitkavoda e prostak, a }e vidite
gospodine Rezil deka jas na prostakov }e mu
nadenam i rogovi. Dojdi kolku {to mo`e{
pobrzo. (Izleguva)
Plitkavoda
Ajvani{te pohotno! Sr~ka }e me udri od
maka! I nekoj }e mi ka`e deka od ni{to
qubomoram? Demek tuku-taka mi teknalo.
@ena mi mu zaka`ala, satot se znae, sosta-
nokot e dogovoren. Koj ma` mo`e ova da go
predvidi? Ete ti pekol od neverna `ena!
Postelata }e mi se izvalka, ~ekmexeto
opqa~ka, ugledot izgloda, a mene nema da me
snajde samo ova, tuku }e treba da gi trpam
i site gnasni imiwa {to }e mi gi nadeni
ajvanov {to seto ova mi go mesti. Imiwa!
Mimiwa! “Velzevut” zvu~i dobro, “Luci-
fer” zvu~i dobro, “Moloh, Mamon” zvu~at
dobro; iako se |avoli, imiwa na vragovi!
Ama “rogle”, “nadenat”! “Rogle” - ni |avolot
nema takvo ime. Rabu{ e magare, magare
bez um. Toj & veruva na `ena si. Ne saka
~ovekot da bide qubomoren. Poprvo bi mu
45
go doveril mojot puter na nekoj Flamanec,
moeto sirewe na popot Hju, Vel{aninot,
moeto pagur~e so rakija na Irec, mojot kow
na nekoj aramija da mi go {eta, od kolku
`ena mi da ja pu{tam taka. Pu{tena, taa
duma, {esta, pusti {turi, kova; i ona {to
}e go skova v srce, toa i }e go ostvari pa
Jana majka da mu e. Spolaj mu na gospoda za
qubomorava! Zna~i dogovoreni se vo edin-
aeset. ]e go spre~am ova, }e ja fatam `iva
ovaa mojata, }e mu vratam na Falstafa i
}e go ismejam Rabu{a. A sega na rabota.
Poarno tri ~asa porano odo{to minuta pre-
docna. Gospod neka mi e na pomo{: roglest,
nadenat, rogle!
(Izleguva)
(Vleguvaat doktor Kajus i Xon Ragbi so
me~evi)
Kajus
Yek Rakpi!
Ragbi
Gospodine?
Kajus
Kolku ~asot, Xek?
Ragbi
Pomina ~asot, gospodine, koga pre~esniot
Hju treba{e da dojde.
Kajus
Bose moj, si ja spasil dusata sto ne dojden;
topro molel svoja Piblija sto ne dojden.
Bose moj, Rakpi, toj mrtov ve}e ako dojden.
Ragbi
Itar e gospodine, znael deka }e go ubiete
ako dojde.
 46 Vilijam [EKSPIR

Kajus ja vidime tvojata distanca, tvojot udar

(Go vadi me~ot) Bose moj, mrtovec ne tolku
mrtov kako sto jas ubijam. Semi mecot, Yek.
Jas kasam tebe kako nego ubijam.
Ragbi
Nemojte, gospodine, ne znam da se me~uvam!
Kajus
ozgora. Dali e mrtov, Etiopjanine? Dali
e mrtov, Fran~esko? A, delijo? [to veli
mojot Eskulapij, mojot Galen, moeto srce
blagorodni~ko, a? Dali e mrtov, delijo gor-
nomalska? Dali e mrtov?
Kajus
Simi boka, toj najgolemata popska kukavica
na svetot. Ne saka suratot vitam.

Nikakvec, semaj mecot! Meanxijata

Ragbi
Prestanete: nekoj ide.
(Kajus go stava me~ot v kanija)
(Vleguvaat Meanxijata, sudijata [upelko,
gazda Rabu{ i gazda Su{ko)
Meanxijata
Zdrav da si mi, doktor delijo.
[upelko
So Gospod napred, gospodin doktore.
Pisoaru na kralot od Kastilja, Hektore
gr~ki, dete moe!
Kajus
Ve molam ta mi posvedo~ite deka ko cekav
sest- sedum, tva- tli casa, a toj ne tojten.
[upelko
Toj e popameten od vas gospodine doktore.
Toj le~i du{i, a vie tela. Ako se tepavte }e
gi skusevte i doktorite i popovite. Zarem
ne sum vo pravo, gospodine Rabu{?

Rabu{ Rabu{

Kako ste, doktore? Gospodine [upelko, vie porano bevte golem

megdanxija, a sega stanavte miraxija.
Su{ko
[upelko
Dobro utro, gospodine.
Navistina gospodine Rabu{ sega sum star
Kajus i na strana na mirot, ama i den denes
a vidam isukana sabja vedna{ mi gap~i
Sosto site vie eden, tva, tli, ~etiri gazot za beqa. Iako sme sudii, doktori i
dojdeni? sve{tenici, gospodine Rabu{, u{te vo nas
gori plamenot na mladosta. I nie sme od
Meanxijata majka rodeni, gospodine Rabu{.

Da te vidime kako se bori{, da te vidime Rabu{

kako napa|a{, da te vidime kako pro-
boduva{, da te vidime ovde, da te vidime Pravo govorite, gospodine [upelko.
onde; da vidime kako go zadava{ tvojot
punto, tvojata stokata, tvojot reverso, da
 Veselite `eni od Vindzor
[upelko
A i krivo ne sudam, gospodine Rabu{. - Gos-
podine doktore Kajus, dojdov da ve odvedam
doma. Jas sum zakolnat za mir. Se poka`avte
kako mudar lekar, a pre~esniot otec Hju
se poka`a kako mudar i trpeliv sve{tenik.
Morate so mene, gospodine doktore.
Meanxijata
Prostete, Sudijo. (Na Kajus) Samo zbor,
m’sje Ebiveter.
Kajus
Ebiveter? Sto e toa?
Meanxijata
Na na{iot angliski jazik, ebiveter zna~i
hrabar, delijo.
Kajus
Bose, bose, snaci jas sum ebiveter kako
Anglicanite. Popiste edno krastavo! Zimi
boka, usite }e mu gi isecam!
Meanxijata
Toj ima da te izede za doru~ek, delijo.
Kajus
Isete sa dorucek? Sto e toa?
Meanxijata
Mislev }e ti plati obe{tetuvawe.
Kajus
Zimi boka, i jas mislam toj mene isede sa
dorucek; jas, zimi boka, si go baram!
Meanxijata
A i }e si go najde{! Ako ne, aj so zdravje!
47
Kajus
Mnogu vi sum plagodaren.
Meanxijata
I u{te, delijo - (Na strana na drugite)
Ama prvin gospodine sudijo i gospodine
Rabu{ i vie gospodine Su{ko, pominete niz
grad do Frogmor.
Rabu{
Tamu e popot Hju, ne?
Meanxijata
Tamu e ami kade. Videte vo kakvo
raspolo`enie e toj, a jas }e go dovedam dok-
torot preku trupa niz pole.Razbravte?
[upelko
Razbravme.
Rabu{, [upelko i Su{ko
Zbogum gospodine doktore.
(Izleguvaat Rabu{, [upelko i Su{ko)
Kajus
(Go vadi me~ot) Zimi boka, ubijam jas pop-
iste oti polni usi na Ana Rabus sa onaj
tikvar.
Meanxijata
Neka umre. V kanija so tvoeto netrpenie;
oladi malku. Da odime preku trupa do Frog-
mor niz pole. ]e te odnesam kaj gospojcata
Ana Rabu{: se gosti vo edna selska ku}a; a
ti }e & se dodvoruva{. Va`i?
Kajus
(Go stava me~ot v kanija) Zimi boka, jas
vam za ova blagodaren. Zimi boka, jas ve
sakam, i jas donesam kaj vas dopri gosti:
 48 Vilijam [EKSPIR

grof, vites, lortovi, gospota, moi pacienti

Meanxijata

A zatoa jas }e vi bidam du{man kaj Ana

Rabu{. Dobro rekov?

Kajus

Zimi boka topro. Otlicno receno.

Meanxijata

Toga{ da odime.

Kajus

Idi po mene, Rakpi.

(Izleguvaat)
 ^in TRETI

Scena 1

(Vleguvaat popot Hju Evans (so me~ i kniga)

i Naivko ( ja nosi nametkata na Evans))

Evans Kraj vodite na Vavilon-

i iljadnici miri`livi mimo`i.
Ve molam, {lugo dobar na ga`da [u{ko Kraj plitki. . .
i prijatele moj po imeto Naivko, kade {e (Vleguva Naivko)
go baravte go{podinot Kaju{, onoj {to {e
narekuva doktor po medicina? Naivko

Naivko Eve go doa|a. Od onde, o~e.

Sekade, gospodine. Kon crkvata, kon parkot, Evans

kon stariot del na Vindzor, samo kon gradot
ne otidov. Neka poveli.
(Pee) “Kraj plitki reki kraj ~ii vali -”
Evans Neka Bog go brani pravedniot! Sto oruzje
ima?
Ve molam, ve molam, pobarajte i natamu.
Naivko
Naivko
Nikakvo, o~e. Doa|a mojot gospodar, gospo-
Vedna{, gospodine. dinot [upelko so u{te eden gospodin od
(Izleguva) Frogmor. Ve}e go pominuvaat prelezot i
idat na vamu.
Evans
Evans
(Ja otvora knigata) I{u{e blago{lovi
me, poln {um be{ovi i {e tre{am ko prat! Te molam, daj mi ja nametkata - ili drzi ja
]e mi bide milo ako me izlazal. Tazen v race.
{um, tazen! ]e mu gi tre{nam madlacite po (^ita)
~rpkata koga }e go vidam! Boze, pro{ti! - (Vleguvaat sudijata [upelko, gazda Su{ko
(Pee) i gazda Rabu{.)
Kraj plitki reki, kraj ~ii vali
ra{peani ptici pejat madrigali. [upelko
Tuka }e kurdi{ame po{tela od ro`i
i iljadnici miri`livi mimo`i. Kako ste, gospodine pope? Dobro utro.
Kraj plitki - Pravo ~udo e da vidi{ kockar bez kocka,
Boze, milo{t, ama mi {e place! - nau~nik bez kniga!
(Pee)
Ra{peani ptici pejat madrigali. -
 50 Vilijam [EKSPIR

Su{ko Evans

(Za sebe) Ah, ubava Ano! [to e toj?

Rabu{ Rabu{

Bog da ve vardi, o~e. Mislam deka go poznavate: gospodin doktor

Kajus, poznat francuski doktor.
Evans
Evans
Bog da ve vardi i ~uva, {ite va{.
Zimi odot hri{tov po mukami! Poarno da
[upelko mi `boruvate `a tikvi {o ra{ol!

[to, me~ i slovo? Da ne gi prou~uvate i Rabu{

obete, o~e?
Zo{to?
Rabu{
Evans
I ko mom~e: so elek i po yivri na vakov
studen, revmati~en den! Toj ni{to ne `nae `a Hipokrat i Galen, a
i golem ajvan e - kukavi~a i ajvan kakov {to
Evans go nema na vekot.

Imam pri~ini i povodi. Rabu{

Rabu{ (Na [upelko) Vi velam, so ovoj ~ovek

treba{e da izlezat na dvoboj.
Dojdovme kaj vas, o~e, da vi napravime edno
dobro. Su{ko

Evans (Za sebe) Of, ubava Ano!

Mnogu topro. @a {to {e raboti? [upelko

Rabu{ Oru`jeto ka`uva s#!

(Vleguvaat Meanxijata, doktor Kajus i
Ima onde eden ugleden gospodin. Nekoj mu Xon Ragbi.)
stapnal na ganglija, pa sega vrni, grmi, pcue, Dr`ete gi na otstojanie - eve go ide doktor
ne znae koj pat da fati. Kajus.
(Evans i Kajus se mestat za borba)
[upelko
Rabu{
Sum ostarel duri od merata nadvor; ama
prvpat gledam ~ovek od negov rang, ugled i A ne, o~e. me~ot v kanija!
so tolkava u~enost vaka da se zaboravi.
[upelko

Isto i vie, doktore!

 Veselite `eni od Vindzor
Meanxijata
Da gi razoru`ame pa neka ras~istat. Poarno
neka strada na{iot sirot angliski odo{to
ko`ite da im gi vidime na plot! Meanxijata
([upelko i Rabu{ im gi odzemaat me~evite
na Kajus i Evans)
Kajus
(Na Evans) Fe molam, etno sbor fo fase
ufo. Sosto ne tojte na sostanok?
Evans
(Na strana na Kajus) Ve molam `a trpenie.
(Glasno) [e vo {voe vreme!
Kajus
Zimi boka, fie kukafica, fie magare, fir
majmun.
Evans
(Na strana na Kajus) Ve molam, da ne im
{luzime `a {eir na lu|evo. [akam da {me
prijateli i vaka ili onaka }e vi dadam
obe{tetuvawe. (Glasno) [imi I{u{, mad-
lacite }e vi gi obe{am na kikiritka.
Kajus
Djafol! Rakpi, meanyio, kazete jas cekaf
nego da upijam? Cekaf na sakasano mesto?
Evans
[imi du{ava ri{jan{ka, mocko, ofa e
`aka`anoto me{to. Neka pre{udi meanxi-
jata od “Kaj [prinkite”.
Meanxijata
Mir presuduvam me|u Galija i Gelija,
me|u Francuzinot i Vel{aninot, me|u
du{ole~itelot i telole~itelot.
51
Kajus
Topro receno, otli~no.
Mir, presuduvam. Slu{nete go Meanxijata
od “Kaj [prinkite”. Dali sum iter? Dali
sum bistar? Dali sum Makiavel? Zarem
mojot doktor da go zagubam? Nikako, bez
lekovite da mu gi goltam, }e si umram na
polpat. Zarem mojot paroh da go zagubam,
mojot pop, mojot otec Hju? Nikako, bez nego-
vite pogovorki, }e staneme verni povorki.
(Na Kajus) Daj mi ja tvojata raka zemska
- taka. (Na Evans) Daj mi ja tvojata raka
zemska - taka. ^eda moi u~eni, jas ve izma-
miv obajcata, jas ve upativ na pogre{ni
mesta. Srcata vi se mo}ni, ko`ite na mesto,
varenoto vino neka bide ishod. (Na [upelko
i Rabu{) Odnesete im gi me~evite na pazar.
(Na Kajus i Evans) Po mene, ~eda na mirot,
po mene, po mene, po mene. (Izleguva)
[upelko
Ama se mrdnal Meanxijava! Po nego, gos-
podo, po nego.
(Izleguvaat [upelko i Rabu{)
Su{ko
(Za sebe) Of, ubava Ana!
(Izleguva)
Kajus
Ha, tali jas topro gletam? Ta ne
naprafifte lutak ot mene?
Evans
@na~i taka: epten n# napravi majmuni.
[akam da bideme prijateli, da pomo`game
`aedno i da mu vratime na ovoj ajvan, na ovoj
rani-ku~e -da- te -lae, na ovoj lajno ga`da od
“Kaj [prinkite”.
 52 Vilijam [EKSPIR

Kajus Scena 2

Zimi boka, od s# srce. Toj mene feti kaj Ana (Vleguvaat Robin i gospo|a Rabu{)
Rabus odnesi. Zimi boka, ni Ana ni diable
fidof. Gospo|a Rabu{

Evans Samo napred, xentelemen~e. Si naviknalo

da odi{ pozadi, ama sega treba da vodi{.
]e vidi toj. Xrckite }e mu gi i`vadam. Dali ti e poarno da mi gi vodi{ o~ive ili
[ledete me, ve molam. da se xari{ so o~ite vo peticite od tvojot
(Izleguvaat) gospodar?

Robin

Poarno mi e da odam pred vas odo{to nego

da go sledam ko xuxe.

Gospo|a Rabu{

Gledam deka znae{ da laska{! ]e stane{

dvorjanin i pol.
(Vleguva gazda Plitkavoda)

Plitkavoda

Vo prav ~as, gospo|o Rabu{. Kade ste trg-

nale?

Gospo|a Rabu{

Da se vidam so `ena vi, gospodine. Doma e?

Plitkavoda

Doma. Ne znae {to da pravi so sebe. & fali

dru{tvo. Da vi umrat ma`ite mislam deka i
dvete vedna{ }e se prema`ite.

Gospo|a Rabu{

Normalno - za drugi dva ma`a.

Plitkavoda

Od kade vi e ubavovo petle?

Gospo|a Rabu{

Ne znam to~no kako se vika gospodinot {to

 Veselite `eni od Vindzor
mu go dade na ma` mi. - Mom~e, kako ti se
vika{e vitezot?
Robin
Vitez Xon Falstaf.
Plitkavoda
Vitez Xon Falstaf?
Gospo|a Rabu{
Tokmu taka. Postojano mu go zaboravam
imeto. Ma` mi e edno so nego! Doma e `ena
vi ili ne?
Plitkavoda
Doma e, vi rekov.
Gospo|a Rabu{
Dozvolete mi, gospodine, }e umram ako ne ja
vidam.
(Izleguvaat Robin i gospo|a Rabu{)
Plitkavoda
Dali e Rabu{ tokmu so umot? Ima o~i?
Misli malku? Izgleda zatapil i site setila
mu spijat; xabe mu se. Budala! Mom~evo ne
e ovde da slu`i za drven advokat! Rabu{ ja
kotka sklonosta na `ena si; & dava zdiv i
polet na nejzinata bludnost. A sega eve ja,
odi kaj `ena mi i toa so mom~eto na Fal-
stafa. Gledam vetrevo }e donese luwa. I toa
so mom~eto na Falstafa. Ujdurmi! Podli
ujdurmi! A na{ite neverni `eni vjasaat
zaedno vo propast! Ama }e go v~opam Fal-
stafa na delo; potoa nejze gr~manikot }e
& go izvadam , }e go trgnam pozajmeniot
dulak ~ednost od |omti-sveticata Rabu{,
a Rabu{a li~no rezil }e go storam kako
pluknat Akteon; site kom{ii do eden, }e
bidat na moja strana.
(Udira ~asovnikot)
Vreme e. Ne me dr`i mesto.Ubeden sum sto
posto. Kako {to e opak svetot, sigurno i
53
Falstaf e tamu. Odam.
(Vleguvaat gazda Rabu{, sudijata [upelko,
gazda Su{ko, Meanxijata, otec Hju Evans,
doktor Kajus i Xon Ragbi)
[upelko, Rabu{ i Drugite
Vo prav ~as, gazda Plitkavoda.
Plitkavoda
(Za sebe) @imi krstov, dru{tvence i pol!
(Na site) Kaj mene doma e gozba,pa ve molam
da povelite.
[upelko
Ne }e mo`am, gazda Plitkavoda.
Su{ko
Nitu jas, gospodine. Zaka`avme ve~era so
gospojcata Ana, a so nea ne sakam da imam
davawe zemawe pa makar i vekot da mi go
dadat.
[upelko
Podolgo vreme se nadevame na sklu~uvawe
brak pome|u Ana Rabu{ i mojot bratu~ed
Su{ko, a tokmu deneska treba da go dobieme
odgovorot.
Su{ko
Se nadevam deka go imam va{iot
blagoslov, dedo, - ovaj, gospodine Rabu{.
Rabu{
Go imate od mene, gazda Su{ko. (Na Kajus)
Ama ne i od `ena mi. Gospodine doktore, taa
smeta deka vie ste podobra prilika.
Kajus
Ta, zimi boka, a i tevojkata mene saka. Taka
parem feli Brsopatka, moja domakinka.
 54 Vilijam [EKSPIR

Meanxijata gajdi{teto. Ima da mi zaigra. (Na Rabu{,

Kajus i Evans) Odime, narode!
(Na Rabu{) A {to mislite za mladiot
gospodin Fenton? Duhovit e, tancuva, mu Rabu{, Kajus i Evans
igraat o~iwata; pi{uva stihovi, govori
svetski, mirisa na prolet. Toj }e ja lapne, Odime! Ajde da ja vidime a`dajata!
toj }e ja lapne; vo negovi race e i velam toj (Izleguvaat)
}e ja lapne.

Rabu{

Bez moj blagoslov. Gospodinot e gol i bos.

Se dru`e{e so ona zbesnato Krale i so
Poins; toj puka na golemo. Saka da bide
petel na tu|o buni{te. Ako ja zeme, neka ja
zeme bez ni{to: bogatstvoto {to go imam
~eka na mojot blagoslov, a mojot blagoslov
go davam na drug.

Plitkavoda

Dobro ama barem nekolkumina dojdete so

mene doma. Pokraj dobroto jadewe, }e ima i
posebna to~ka:nastap na a`daja. Gospodine
doktore, vie sekako nema da me odbiete. Ni
vie, gazda Rabu{, ni vie o~e Hju.

[upelko

E pa, ostanete so zdravje! (Na strana na

Su{ko) Vaka mnogu potrezveno }e ja barame
devojkata od gazda Rabu{.
(Izleguvaat [upelko i Su{ko)

Kajus

Toma oti, Rakpi; jas fednas itam.

(Izleguva Ragbi)

Meanxijata

So zdravje, du{i~ki. Jas odam kaj mojot

vitez Falstaf, da drmneme malku kanarsko
vince.
(Izleguva Meanxijata)

Plitkavoda

(Za sebe) Prvin jas }e go drmnam po

 Veselite `eni od Vindzor 55

Scena 3 -Odete, i dojdete koga }e ve viknam.

(Izleguvaat Xon i Robert. Vleguva Robin)
(Vleguvaat gospo|a Plitkavoda i gospo|a
Rabu{) Gospo|a Rabu{

Gospo|a Plitkavoda Doa|a maliot Robin.

Xon! Robert! Gospo|a Plitkavoda

Gospo|a Rabu{ Zdravo, pilence moe ga}esto, {to ima novo?

Brzo, brzo! Dali ko{nicata za ali{ta - Robin

Gospo|a Plitkavoda Mojot gospodar, vitezot Xon Falstaf,

vleze od drugata vrata i bara da go primite.
Bez gajle. - Robert! Me slu{a{?
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
Slu{aj vamu, klukajdrv~e, da ne mu ka`a?
Ajde! Ajde! Ajde!
(Vleguvaat Xon i Robert, so ko{nica za Robin
ali{ta)
Ni zbor, se kolnam. Mojot gospodar ne znae
Gospo|a Plitkavoda deka i vie ste tuka. Mi se zakani deka }e
me kazni so do`ivotna sloboda, ako ne{to
Ovde, spu{tete ja. vi zucnam; se zakolna deka }e me otera vo
maj~inata.
Gospo|a Rabu{
Gospo|a Rabu{
Ka`ete im na lu|evo {to treba da pravat.
Mora da brzneme! Ti si dobro mom~e. Znae{ da ~uva{ tajni, a
toa ti e kroja~ {to }e ti skroi nov elek i
Gospo|a Plitkavoda yivri. - Odam da se skrijam.

Zna~i, kako {to vi rekov. Celo vreme ste Gospo|a Plitkavoda

na {trek tuka kraj pivarnicata; koga }e me
slu{nete deka ve vikam, vedna{ idite i bez
dvoumewe ja krevate ko{nicava na ramewa.
Potoa, najbrzo {to mo`ete ja nosite kaj
pera~kite na livadata Da~et, i tamu ja
praznite vo batakot kraj bregot na Temza.
Gospo|a Rabu{
(Na Xon i Robert) Zapametivte?
Odi. (Na Robin) A ti odi i ka`i mu na
tvojot gospodar deka sum sama.
(Izleguva Robin) Gospo|o Rabu{, ne go zabo-
ravajte va{iot znak.
Gospo|a Rabu{
Ne se sekiraj. Ako ne odglumam dobro,
isvirkaj me.

Gospo|a Plitkavoda Gospo|a Plitkavoda

Stopati im ka`av; ne mo`at da zgre{at. Toga{ ajde.

 56 Vilijam [EKSPIR
(Izleguva gospo|a Rabu{)
]e mu poka`eme na toa nezdravo me{i{te,
na toa gnilo ~kembi{te. ]e mu go vterame
umot v glava da znae {to e bri~eno a {to
stri`eno.
(Vleguva Falstaf)
Falstaf
Te dofativ li, dijamantu moj nebesen? Da,
sega mo`am da umram oti dovolno `iveev.
Na vrvot sum od sre}ata. O, ~asu nepovtor-
liv!
Gospo|a Plitkavoda
O ne`en moj vitezu Xon!
Falstaf
Gospo|o Plitkavoda, ne znam da mamam; ne
znam da pqampam, gospo|o Plitkavoda. Sega
}e zgre{am vo `elbata: Sakam ma` ti da e
mrtov. I pred kralot ova bi go ka`al. Bi te
napravil moja gospo|a.
Gospo|a Plitkavoda
Jas va{a gospo|a, vitezu? Toga{ duri }e
bidam za `alewe.
Falstaf
Neka poka`e francuskiot dvor podobra.
Gledam tvoeto oko e posjajno od dijamant.
Tvoeto ~elo ima vajana ubavina na koja
& prilega prevez od gondola, prevez od
vojvotka, ili koj bilo prevez {ien po
venecijanski terk.
Gospo|a Plitkavoda
Bri{ka, vitezu Xon - na moeto ~elo ve}e ne
mu prilega ama ba{ ni{to, duri ni obi~na
bri{ka.
Falstaf
@imi Gospod, surova tiranka si kon sebe
koga taka zboruva{. Ti bi bila sovr{ena
dvorjanka, a tvojot cvrst ~ekor bi mu daval
odli~en zamav na tvojot ód vo zdolni{te so
poluobra~i. Gledam {to bi bila da ne ti e
sre}ata du{manka kako {to ti e prirodata
prijatelka. Ti velam, toa ne mo`e{ da go
sokrie{.
Gospo|a Plitkavoda
Veruvaj mi, nema kaj mene {to da se skrie.
Falstaf
A vo {to toga{ se zaqubiv? Neka ova te
ubedi deka ima ne{to nesekojdnevno vo tebe.
Ete, ne umeam da te veli~am, da ka`am vakva
si takva si, kako mnogute ligavi peder~iwa
{to doa|aat ko `eni vo ma{ki pantaloni i
mirisaat kako lanski rasol na prolet. Ne
umeam. Ama te sakam, samo tebe te sakam;a ti
toa go zaslu`uva{.
Gospo|a Plitkavoda
Ne maftajte me, gospodine. Mislam deka ja
sakate gospo|a Rabu{.
Falstaf
Poarno da re~evte deka sakam da se {etam
pokraj portata od Zatvorot a od nea mi se
gadi kako od smrdeata na prde` od rasipan
stomak.
Gospo|a Plitkavoda
Neboto mi e svedok kako ve sakam; a eden den
i sami }e doznaete.
Falstaf
Samo taka prodol`i. S# }e zaslu`am.
 Veselite `eni od Vindzor
Gospo|a Plitkavoda
Ne, moram da vi ka`am, ve}e zaslu`ivte;
inaku zo{to vaka bi se odnesuvala.
(Vleguva Robin)
Robin
Gospo|o Plitkavoda! Gospo|o Plitkavoda!
Na porti e gospo|a Rabu{, se poti, fr~i,
celata e izlezena od mente{iwa i bara
vedna{ da zboruva so vas.
Falstaf
Taa ne smee da me vidi. ]e se skrijam zad
tapiserijava.
Gospo|a Plitkavoda
Ve molam, gospodine; taa drdori ko naviena.
(Falstaf se skriva zad tapiserijata).
(Vleguva gospo|a Rabu{)
[to e so vas? [to se slu~ilo?
Gospo|a Rabu{
O gospo|o Plitkavoda, {to ste storile? Za
`iv rezil ste, gotovi ste, propadnavte za na
vek!
Gospo|a Plitkavoda
Oti? [to se slu~ilo, gospo|o Rabu{?
Gospo|a Rabu{
O crna gospo|o Plitkavoda! Kolku ~esen
ma` imate za soprug, a kolku ne~esen povod
za somne` ste mu dale!
Gospo|a Plitkavoda
Kakov povod za somne`?
Gospo|a Rabu{
Kakov povod za somne`? Sram da vi e! Ama
se izla`av vo vas!
57
Gospo|a Plitkavoda
Lele majko! Ka`ete ve}e edna{ za {to se
raboti.
Gospo|a Rabu{
Ma` vi doa|a vamu, `eno, so site “faci”
od Vindzor, vo potraga po nekoj gospodin za
kogo veli deka, po va{a volja, tokmu sega
e kaj vas doma za da go iskoristi negovoto
otsustvo vo valkani celi. Gotova ste!
Gospo|a Plitkavoda
Ne ba{, se nadevam.
Gospo|a Rabu{
Daj bo`e ovde da go nemate baraniot gos-
podin! Ama dal gospod i ma` vi doa|a
so polovina Vindzor po sebe, da go najde
doti~niot. Dojdov malku porano da vi
ka`am. Ako ste ~isti, vo red, milo }e mi
bide, ama ako ne ste, ako imate nekoj pri-
jatel ovde, vedna{ neka se ~isti, vedna{! Ne
stojte ko zdrvena! Mislete. Branete si go
ugledot ili zboguvajte se za navek so udob-
niot `ivot.
Gospo|a Plitkavoda
[to da pravam? Imam tuka eden gospodin,
mnogu mil prijatel; za nego se pla{am, a ne
za sramot {to }e pukne. Od iljada funti bi
se otka`ala samo da ne e sega tuka!
Gospo|a Rabu{
“Bi se otka`ala”, “bi se otka`ala”. Komu
mu e sega va`no od {to bi se otka`ale?
Ma` vi samo {to ne stignal. Smislete
vedna{ kako da go snema prijatelot: doma ne
mo`ete da go skriete. Bo`e, ama se izla`av
vo vas! Eve, eve edna ko{nica. Ako ne e
nekoj od merata nadvor, lesno }e go sobere
vnatre; i nafrlete valkani ali{ta na nego
kako da odi na perewe. Ili - bidej}i ba{
sega gi belat platnata - neka dvajca va{i
 58 Vilijam [EKSPIR
slugi go odnesat na livadata Da~et.
Gospo|a Plitkavoda
Kaj go sobira, mori, tuka. Lele, {to da
pravam, {to da ~inam!
Falstaf
(Se pojavuva) Da vidam, da vidam, da vidam!
Me sobira. Me sobira. Poslu{ajte ja
va{ata prijatelka; me sobira.
Gospo|a Rabu{
[to, vie vitezu? (Na strana nemu) Dali se
ova va{i pisma, vitezu?
Falstaf
(Na strana na gospo|a Rabu{) Te sakam.
Pomogni da zbri{am. ^ekaj da se napikam
ovde.
(Vleguva vo ko{nicata)
Pove}e nikoga{ -
Gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitkavoda
frlaat valkani ali{ta vrz nego
Gospo|a Rabu{
(Na Robin) Pomagaj da ti go pokrieme gospo-
darot, mom~e - Povikajte gi slugite, gospo|o
Plitkavoda. (Na strana na Falstaf) Ugur-
suz eden vite{ki!
Gospo|a Plitkavoda
Xon! Robert!
(Vleguvaat Xon i Robert)
Vedna{ nosete gi od ovde ali{tava. Kade e
naramnikot?
(Xon i Robert go pikaat naramnikot)
[to stoite ko zdrveni? Nosete ja
ko{nicava kaj pera~kite na livadata Da~et!
Vedna{!
(Tie ja krevaat ko{nicata i trgnuvaat.)
(Vleguvaat gazda Plitkavoda, gazda Rabu{,
doktor Kajus i popot Evans).
Plitkavoda
(Na Rabu{, Kajus i Evans) Ve molam, dojdete
povamu. Ako se somnevam bez pri~ina, toga{
zemete me na ududu; terajte si majtap so mene
- nema da se lutam. (Na Xon i Robert) A
vie? Kade ja nosite?
Xon
Kaj pera~kite, gospodine.
Gospo|a Plitkavoda
[to e sega? Gajle vi e i za ko{nicava? Od
koga po~na da ve boli glava i za pereweto?
Da ne vi rastat rogovi?
Plitkavoda
Perewe? Kamo da mo`am glavata da si ja
isperam pa da mi gi snema! Elen! Elen!
Elen? Da, elen so rogovi, tvrdam, elen so
rogovi. A i zrel e, azer e za parewe.
(Izleguvaat Xon i Robert so ko{nicata)
Gospoda, soniv son no}eska. ]e vi go ka`am
poposle. Eve, eve, eve vi gi klu~evite.
Odete gore niz odaite, barajte, pustete,
{turete. Vi tvrdam }e go isterame lisecot
na videlo!Prvin da mu zaklu~am ovde.
(Ja zaklu~uva vratata)
A sega, po nego!
Rabu{
Poleka malku, gospodine Plitkavoda.
Zarem do tuka dojdovte?
Plitkavoda
Dojdov, dojdov, gospodine Rabu{! Gore, gos-
poda! Tamu }e bide {to }e bide. Po mene,
gospoda! (Izleguva)
Evans
[e pome{til go{podinov od qubomora!
 Veselite `eni od Vindzor 59

Kajus Gospo|a Plitkavoda

Zimi boka, vaka ne fo Frans; qupomora ne A da ja pratime onaa guska Brzofatka kaj
fo Frans. nego i da mu se izvinime za frlaweto vo
voda? Taka }e dobie nova nade`, a toga{ e
Rabu{ lesno da go namamime vo nova klopka.

Odime po nego, gospoda. Da go vidime Gospo|a Rabu{

cirkusov do kraj.
(Izleguvaat Kajus, Evans i Rabu{) Odli~no. Da mu pora~ame da dojde utre vo
osum sabajle za da mu se izvinime.
Gospo|a Rabu{ (Vleguvaat Plitkavoda, Rabu{ i Evans)

Ubava, slatka dvojna ubavino! Plitkavoda

Gospo|a Plitkavoda Go nema nikade. Pezevenk! Rabotava mi li~i

na onaa narodnata: koj se fali ne pali.
Ne znam koja pove}e me rani: dali {to se
zafrkna ma` mi ili {to se zezna vitezot. Gospo|a Rabu{

Gospo|a Rabu{ (Na strana na gospo|a Plitkavoda)

Slu{navte {to re~e?
Ama mu be{e fufka koga ma` vi pra{a {to
ima vo ko{nicata! Gospo|a Plitkavoda

Gospo|a Plitkavoda Ama fino se odnesuvate so mene, gospodine

Plitkavoda.
Posle ova sigurno mu treba kapewe. ]e ni
bide blagodaren {to }e go frlat vo voda. Plitkavoda

Gospo|a Plitkavoda Fino, ami kako!

Na besilka so majmunov ne~esen! Kamo site Gospo|a Plitkavoda

kako nego vakvo kapewe da do~ekaat!
Da dade gospod Finska da fatite!
Gospo|a Plitkavoda
Plitkavoda
Dosega ne sum go videla ma` mi vaka spou-
laven. Ko da znae{e deka Falstaf e tuka. Amin!

Gospo|a Rabu{ Gospo|a Rabu{

]e postavam stapica za da otkrieme. A so Sami rezil se pravite, gospodine Plitka-

Falstafa u{te ne sme zavr{ile. Negovata voda.
razvratna bolest te{ko se le~i so edna
doza. Plitkavoda

Taka e, sega treba da se izdr`i.

 60 Vilijam [EKSPIR

Evans Plitkavoda

Ako ima nekogo vo ku}ata, vo odaite, vo Biva.

kov~e`ite, dolapite, bog neka mi {udi na
{udniot den! Evans

Kajus Togas ja{ {um vtoriot.

Zimi boka, i mene. Nema nikoj! Kajus

Rabu{ A jas tretiot.

Da mu se snevidi, gospodine Plitkavoda, ne Plitkavoda

vi e sram? \avolot da ne ve dup~i? Cacko da
ne vi go mati umot? Za seto azno vindzorsko
nema vaka da se nasamaram.
Plitkavoda
Moja gre{ka, gospodine Rabu{, moja maka
te{ka.
Evans
Maka te{ka od {ove{t {e{ka, go{podine.
Va{ata {opruga e naj~e{na vo ~ela
Anglija. More ne! Vo ~el Vind`or.
Kajus
Zimi boka, gledam taa cesna zena.
Ve molam povelete, gospodine
Rabu{.
(Izleguvaat site osven Evans i Kajus)
Evans
Ot {ega ve molam, da ne go `aboravite utre
onoj vosliv ajvan, na{iot go{tilni~ar.
Kajus
Nikako, zimi boka; samo na toa }e mislam!
Evans
Ajvan ajvano{an! Toj na{ taka }e n# dupi!
(Izleguvaat)

Plitkavoda

Vi vetiv gozba. Ve molam povelete,

pro{etajte se malku na vozduh. Prostete mi,
ve molam. Podocna }e vi objasnam zo{to go
storiv ova. - Ajde `eno; povelete gospo|o
Rabu{. Ve molam prostete. Od srce ve
molam.

Rabu{

(Na Kajus i Evans) Da pojdeme, gospodo.

(Na strana Nemtur) , Ama vi tvrdam, pak
}e imaa lakrdii. (Na Plitkavoda, Kajus
i Evans) Ve kanam utre sabajle kaj mene
na doru~ek. Potoa, }e lovime ptici. Imam
stra{no sokle za letawe. Biva taka?
 Veselite `eni od Vindzor 61

Scena 4 [upelko

(Vleguvaat gazda Fenton i Ana Rabu{) Neka prekinat so razgovorot, gospo|o Brzo-
fatka. Mojot rodnina ima usta sam da
Fenton zboruva.

Gledam na tatko ti drug mu e planot Su{ko

zatoa ne pra}aj me ve}e kaj nego, mila Ano.
Ana
[to da se pravi?
Fenton
]e mora da re{i{ sama.
Ne mu e pravo {to sum od previsok rod.
Veli deka sostojbata svoja, mnogu bedna
od rasipni{tvo, so negovi pari sakam
da ja zakrpam. A mi prefrla i za drugo - za
veselbite stari, dru`bite bludni; i mi veli
deka vo tebe gledam samo na~in da dojdam
povtorno do pari.
Ana
Mo`ebi vistinata ja ka`uva tatko!
Fenton
Toga{ Bog da ne mi dade bel den da vidam!
Iako priznavam aznoto na tvojot tatko mi
be{e povod da te pobaram, Ana, no, prosej}i
te, vidov deka vredi{ pove}e od torbi
polni zlato; i samo rasko{ot tvoj li~en
sega go qubam.
Ana
Gospodine mil, sepak prvin treba
tatko mi da go pridobiete; nego prvin gos-
podine. A ako poniznata molba ne pomogne,
e, toga{ - }e storime vaka - (Zboruvaat na
strana)
(Vleguvaat sudijata [upelko,gazda Su{ko
(doteran) i gospo|a Brzofatka)
]e pu{tam strela pa kaj }e udri neka udri.
[upelko
Ne sramete se.
Su{ko
Me~ka strav mene nestrav..
Tuka sum na ~isto. Samo po malku mi e
fufka.
Brzofatka
(Na Ana) Slu{nete, gazda Su{ko saka so vas
da zboruva.
Ana
Eve vedna{. (Na Fenton) Ova e izborot na
tatko.
O, kolku edno more nakazanija grdi
go razubavuvaat prihodot od trista funti!
Brzofatka
Kako ste gospodine Fenton? Ve molam, imam
ne{to da vi ka`am.
(Go trga Fentona na strana)
[upelko
Eve ja ide. Napred, rode! Mom~e, ama tatko
~etvoren ima{e!
Su{ko
^etvoren tatko imav, gospojce Ana; vujko mi
so denovi mo`e za nego da vi prika`uva. -Ve
molam vuj~e, ka`ete & na gospojca Ana kako
tatko mi ukral dve guski od koko{arnik i
 62 Vilijam [EKSPIR

pak `iv ostanal? Su{ko

[upelko Amanetot? Ama ste bile vie majtapxika.
Spolaj mu na boga, ne mi potrebalo da go
Gospojce Ana, mojot rodnina ve saka. sostavam. U{te ne sum grobu na vrata!

Su{ko Ana

Da, to~no, ba{ kako {to go sakam koe bilo Mislev, gospodine Su{ko, {to sakate od
`ensko vo Gloster. mene?

[upelko Su{ko

Pokraj nego }e `iveete na visoka noga. [to se odnesuva do mene, navistina ne sakam
re~isi ni{to od vas. Tatko vi i vujko mi
Su{ko ne{to tuka matea. Ako mi bila sre}a, arno.
Ako ne, zdravje bo`e. Tie mo`at podobro da
Tokmu taka, jas sum debelo “nafatiran” vi ka`at {to matele.
velmo`a. (Vleguvaat gazda Rabu{ i gopo|a Rabu{)
Pra{ajte go tatko vi: eve go doa|a.
[upelko
Rabu{
]e prenese na vas sto i pedeset funti
prihod. Gospodine Su{ko. -Sakaj go, }erko
Ana. -
Ana [to e ova? [to pravi gazda Fenton ovde?
Navreden sum, gospodine, {to u{te se mat-
Gospodine [upelko, ostavete go, ve molam, kate
sam da me prosi. kaj nas. Vi rekov, }erka mi e dadena na drug.

[upelko Fenton

Toa i go pravam, gospojce. Vi blagodaram za Poleka, gospodine Rabu{, smirete se.

pomo{ta. -Vas ve bara, rode. ]e ve ostavam.
(Zastanuva na strana) Gospo|a Rabu{

Ana Gospodine Fenton, ponastrana od }erka mi.

Zna~i, gospodine Su{ko. Rabu{

Su{ko Taa ne e za vas!

Zna~i, gospojce Ana.
Fenton
Ana
Slu{nete me, gospodine!
[to vi e amanetot?
Rabu{

Nema {to da ve slu{am. Povelete sega

 Veselite `eni od Vindzor
gospodine [upelko; poveli sinko Su{ko
vnatre. -
Jas ka`av {to ka`av, Fenton. Zborot nazad
ne go vra}am!
(Izleguvaat Rabu{, [upelko i Su{ko)
Brzofatka
(Na Fenton) Zboruvajte so gospo|a Rabu{.
Fenton
Dobra gospo|o Rabu{, zatoa {to }erka vi ja
qubam
na najispraven i najiskren mo`en na~in,
i pokraj tradicijata, prekorite i site
brani
moram da go razveam barjakot na mojata
qubov
i da ne se povle~am. Bidete na moja strana.
Ana
Maj~ice mila, ne davaj me za onoj {utrak.
Gospo|a Rabu{
Ne te davam; poaren ma` za tebe baram.
Brzofatka
(Na strana na Ana) A toa e mojot gos-
podar, gospodinot doktor.
Ana
Poarno `iva da me zakopate v zemja
i repi na glava da mi rastat!
Gospo|a Rabu{
Poleka. Sredete se, gospodine Fenton.
Jas ne vi sum ni prijatel ni du{man.
]e vidam prvin kolku }erka mi ve saka,
kako }e ka`e taa, taka verojatno i }e bide.
Do toga{, zbogum, gospodine. Taa mora doma.
Tatko & }e se luti.
63
Fenton
Zbogum dobra gospo|o. Zbogum Ana.
(Izleguvaat gospo|a Rabu{ i Ana)
Brzofatka
Gledate kako rabotam? “Ne,” & rekov, “}e si
go frli{ ~edoto vo ustata na onoj akmak,
na onoj doktor? Poglednete go malku gospo-
dinot Fenton.” Ete, ba{ taka rabotam.
Fenton
Blagodaram, (& dava prsten) i te molam
ve~erva u{te daj & go prstenov na Ana. (&
dava pari) Eve za trudot.
Brzofatka
Dobra sre}a neka neboto vi prati!
(Izleguva Fenton)
Dobro srce ima. @enite skokaat v ogan i
vo voda po takvo srce. Sepak sakam gospoda-
rot moj da ja dobie Ana; ili gazda Su{ko;
ili navistina gazda Fenton. ]e storam {to
mo`am za site trojca, oti taka vetiv, a
vetenoto go ispolnuvam - osobeno koga }e
mu vetam na gazda Fenton. A sega moram
po druga rabota do vitezot Xon Falstaf
so porakata od dvete gospo|i. Mrazam koga
namerno zaboravam!
(Izleguva)
 64 Vilijam [EKSPIR
Scena 5
(Vleguva Xon Falstaf)
Falstaf
Nam}or, rekov!
(Vleguva Nam}or)
Nam}or
Povelete, gospodine.
Falstaf
Donesi mi bokal vino; so pr`eno lep~e
vnatre. (Izleguva Nam}or) Do~ekav da me
nosat vo ko{nica kako koski od kasapnica
i da me frlat vo Temza!Ako pak nekoj vaka
me nasedne, neka mi go izvadat mozokot, neka
go zdrop~kaat i neka mu go frlat na nekoe
ku~e za Bo`ik. Gadovite me xitnaa v reka
bez nikakva gri`a na sovest nebare frlaa
slepi ku~enca koga ku~kata petnaeset }e
okoti! A lesno na mene se gleda deka sum
tip {to brzo tone. Dnoto da e vo pekolot,
sigurno }e go dopram. ]e se udavev da ne
be{e bregot kamenest i plitok -smrt {to ja
mrazam, oti vodata due, a na {to bi li~el
jas koga u{te i bi se nadul? Na trup ko
planina, skraja da e.
(Vleguva Nam}or so dva bokala vino)
Nam}or
Dojde gospo|a Brzofatka, gospodine. Saka
da zboruva so vas.
Falstaf
^ekaj, prvin da doleam malku {pansko vince
na temzinovo vodi{te, oti mevot mi e
studen kako da sum goltnam grutki sneg
mesto ap~iwa za bubrezi.
(Pie vino)
(Sega mo`e da vleze.)
Nam}or
Vlezi, `eno!
(Vleguva gospo|a Brzofatka)
Brzofatka
(Na Falstaf) So va{a dozvola; bo`e
pomo`i. Vi posakuvam dobro utro!
Falstaf
(Pie a potoa na Nam}or) Trgaj mi go ova
|ubre. Donesi mi vino za lu|e.
Nam}or
So jajca, gospodine?
Falstaf
Bez. Ne}am pile{ko seme vo pija~kata.
(Izleguva Nam}or) Zna~i?
Brzofatka
Kaj vas, gospodine, me ispra}a gospo|a Plit-
kavoda.
Falstaf
Gospo|a Plitkavoda? Preku takvoto mi e
od plitka voda: me frlija vo plitka voda,
mevot mi e poduen od plitka voda.
Brzofatka
Denot da ne me osuni ako, sirotata, e kriva.
Samo da znaete kako gi kastri sega slugite;
gre{no ja razbrale, idiotite. Gi postroi i
gi zdrvi.
Falstaf
Im go drvi? Isto kako i mene. Moron!
Gradev vrz vetuvaweto na glupa `ena.
 Veselite `eni od Vindzor 65

Brzofatka Falstaf

Srceto }e ve zaboli, gospodine, da ja vidite Zna~i dojdovte, gospodine Rezil, da

kako umira sega od maka. Ma` & odi doznaete {to se slu~i me|u mene i `enata na
sabajlevo na lov. Taa vi pora~uva u{te Plitkavoda?
edna{ da otidete kaj nea pome|u osum i
devet. Moram brzo da & ka`am. ]e ve Plitkavoda
obe{teti, vi tvrdam.
Taka e, vitezu Falstaf, tokmu zatoa sum
Falstaf dojden.

Dobro, }e ja posetam. Ka`i & taka i nateraj Falstaf

ja da podrazmisli {to e ~ovekot; neka vidi
koi mu se slabostite, a duri potoa neka mi Gospodine Rezil, }e bidam iskren so vas.
sudi za zaslugite. Bev doma kaj nejze vo zaka`aniot ~as.

Brzofatka Plitkavoda

]e & ka`am. I kako vi ode{e, gospodine?

Falstaf Falstaf

Stori taka. Pome|u devet i deset, veli{? Mnogu tersene, gospodine Rezil.

Brzofatka Plitkavoda
A zo{to? Da ne se predomislila?
Osum i devet, gospodine.
Falstaf
Falstaf
Ne, gospodine Rezil, ama ona du{kalo so
Dobro, odi! ]e bidam tamu! rogovi, nejziniot ma`, gospodine Rezil,
{to `ivee vo hroni~na treska na qubomora,
Brzofatka ete ti go naedna{ ko padnat od nebo to~no
vo klu~niot mig na na{ata sredba - ve}e
Bidete pozdraveni, gospodine. se imavme gu{nato, baknato, re~eno deka se
(Izleguva) sakame, so drugi zborovi taman ja zavr{ivme
predigrata - a so nego cela surija negovi
Falstaf ~apkuni, dovle~kani za u{i od negovata
~uknatost da ja prevrtat ku}ata naopaku i da
Ne{to mi go nema gospodinot Rezil; re~e go najdat manukot na `ena mu.
deka ovde }e dojde. Izgoren sum po negovite
pari. Plitkavoda
(Vleguva gospodinot Plitkavoda pre-
praven kako Rezil) [to? Celo vreme bevte tamu?
Opaa, eve go doa|a.
Falstaf
Plitkavoda
Celo, celo, ami kako!
Zdravo `ivo, gospodine.
 66 Vilijam [EKSPIR
Plitkavoda
A toj ve pobara i ne ve najde?
Falstaf
Strpete se, }e vi ka`am. Naedna{, za sre}a,
se pojavuva nekoja si gospo|a Brzofatka,
ka`uva za nenadejnoto pojavuvawe na Plit-
kavoda i malku zaradi nejzinata snaodli-
vost, a pove}e zaradi smetenosta na `enata
od Plitkavoda, me pikaat vo edna ko{nica
za ali{ta -
Plitkavoda
Vo ko{nica za ali{ta?
Falstaf
@imi gospod, vo ko{nica za ali{ta! -
Me nastegaa vnatre zaedno so valkanite
ko{uli{ta, yivri{ta, smrdlivi ~orapi{ta,
mrsni krpi{ta taka {to, gospodine Rezil,
se stvori najgnasnata zbir{tina od
odvraten bazde` kakov {to ne setile
nozdrinkite na najsmrdliviot pita~ vo
Anglija!
Plitkavoda
I kolku vreme ostanavte vo nea?
Falstaf
Malku trpenie, gospodine Rezil i }e ~uete
niz {to s# pominav da ja navedam, za va{e
dobro, `enava na zlo. Taka, zna~i, piknat vo
ko{nicata, dvajca nejzini ajvani, ugursuzi
ugursozani, po nejzina zapoved, dojdoa da me
odnesat ko |omiti ne~isti ali{ta na liva-
data Da~et. Me krenaa na ramewa, i me zane-
soa pravo pred nosi{teto na qubomorniot
crv, nivniot gospodar koj{to edna{ ili
dvapati gi pra{a {to nosat vo ko{nicata.
Se stresov od strav da ne poludeniot kalap
ne{to buri~ne vnatre, ama sudbinata koja
go odredi da si nosi rogovi, mu ja zadr`a
rakata. Taka, toj zamina so poterata, a
jas so valkanite ali{ta. Ama slu{nete,
gospodine Rezil, {to bidna ponatamu. Gi
pretrgav makite od tri razli~ni smrti.
Prvo, nepodnosliviot strav da ne me fati
`iv odvratniot qubomoren pr~. Vtoro,
{to kako dobar {panski me~ bev svitkan
kako nekoj crv, bal~akot do vrv, gazot
preku glava. I treto, {to me zatnaa, kako
jaka prepe~enica so ~ep, srede smrdenite
ali{ta {to se raspa|aa vo sopstvenata
ne~istotija. Zamislete samo - ~ovek graden
kako mene- zamislete samo - {to mo`am da
izgoram ko vlakno, ~ovek {to postojano se
topi i se raspa|a. ^udo e kako ne se zagu{iv.
I koga daveweto ve}e ja prekarda{i, koga
bev pove}e od polovina svaren vo maslo
kako nekoe holandsko jadewe, koga zovrev
i po~nav da klokotam - plaaas! Me frlija
vo Temza da se izladam onaka v`aren
kako kowska potkovica. Zamislete samo
- ~vr~kav kako slanina - samo zamislete,
gospodine Rezil!
Plitkavoda
Zamisluvam, zamisluvam, gospodine. @al mi
e za s# {to pretrgavte zaradi mene. Zna~i
qubovta mi ojde po petlite. Sega sigurno }e
ja ostavite na rajat.
Falstaf
Gospodine Rezil, vo Etna da me frlat kako
{to me frlija vo Temza, nema da ja ostavam
na rajat. Ma` & sabajlevo otide da lovi
ptici. Taa povtorno mi zaka`a. Sredbata e
pome|u osum i devet, gospodine Rezil.
Plitkovoda
Sega e osum i pol, gospodine.
Falstaf
Koga dojde tolku? Vedna{ odam. Dojdete
koga }e vi odgovara da vidite kako napredu-
vam; krajot go krasi deloto: }e ja imate.
Zbogum. ]e ja imate, gospodine Rezil; gospo-
dine Rezil, rogovi }e mu nabiete na Plit-
 Veselite `eni od Vindzor 67

kavoda.
(Izleguva)

Plitkavoda

Hm! Ha! Tokmu sum ili ne sum? Sonuvam

ili ne? Dali spijam? Plitkavodo, gospo-
dine, razbudi se! Razbudi se, gazda Plit-
kavodo! Nekoj ti go spopikal na nevideno,
gazda Plitkavodo. Taka ti e koga si `enet.
Taka ti e koga ima{ ali{ta za perewe
i ko{nici za perewe! Ama sega mora da
bidam ona {to sum. ]e go fatam `iv raz-
vratnikov. Doma mi e. Ne mo`e nigde da
bega; nema kako. Ne go beri ni v pipernik
ni v solarnik. ]e go prebaram sekoe kat~e,
sekoe nevozmo`no mesto. Pssst! Samo da ne
~ue |avolot, pomo{nikot negov. Ne mo`am
da izbegam od ona {to sum, ama od ona {to
ne sakam da bidam, mir nema da imam. Ako mi
nabijat rogovi za bodewe, toga{ }e bodam do
ludilo.
(Izleguva)
 ^in ^ETVRTI

Scena 1

(Vleguvaat gospo|a Rabu{,

gospo|a Brzofatka i Vilijam Rabu{)

Gospo|a Rabu{ Gospo|a Rabu{

Misli{ deka e ve}e kaj gospo|a Plitka- Ajde sinko. Gore glavata. Odgovori mu na
voda? u~itelot; ne se srami.

Gospo|a Brzofatka Evans

Sigurno e, ili sekoj mig }e bide tamu. Ama Vilijam, kolku broevi ima kaj imenkite?
navistina e epten lut zaradi ona frlawe vo
voda. Gospo|a Plitkavoda ve moli vedna{ da Vilijam
odite kaj nea.
Dva.
Gospo|a Rabu{
Brzofatka
Eve odam. Samo da go odnesam mladiov gos-
podin na u~ili{te. A jas mislev deka ima eden broj pove}e, oti
(Vleguva otec Hju Evans) velat: Bog pomaga do tripati.
Eve doa|a negoviot u~itel. Denes kako
ne{to da se praznuva. - O~e Hju, ne rabotite Evans
denes?
Pre{tanete da tre{ete glupo{ti! - Kako
Evans {e veli “prele{tna” na latin{ki, Vili-
jam?
Ne, ga`da [u{ko {redi decata da poigraat.
Vilijam
Brzofatka
“Pulcher”.
Retki se takvite kako nego!
Brzofatka
Gospo|a Rabu{
Pre-lesna? Bog da n# vardi od prelesni
O~e Hju, ma` mi veli deka u~eweto i~ ne mu `eni.
odi od raka na sin mi. Ve molam raspra{ajte
go malku latinski. Evans

Evans Ti {i mnogu pro{ta {ena. Te molam, {miri

{e. - [to `na~i “lapis“, Vilijam?
Dojdi vamu, Vilijam; gore glavata. Dojdi.
 Veselite `eni od Vindzor 69

Vilijam Evans

Kamen. Ne drapaj kol~i{ta, `eno! - A vokativ,

Vilijam?
Evans
Vilijam
A {to `na~i “kamen”, Vilijam?
O - vocativo, O -
Vilijam
Evans
^akal.
@apomni, Vilijam, vokativ e morkovum.
Evans
Brzofatka
Ne, `na~i “lapis”. Te molam `apameti dobro.
Morkov! Dobar e za o~ite!
Vilijam
Evans
“Lapis”.
@amol~i, `eno.
Evans
Gospo|a Rabu{
Odlicno, Vilijam. A koj, Vilijame,
po`ajmuva ~lenovi? (Na Brzofatka) Mir!

Vilijam Evans

^lenovite se pozajmuvaat od zamenki i vaka A kako gla{i dativniot pade{ vo mnozina

se menuvaat: Singulariter nominativo: “hic, haec, od curvus, Vilijame?
hoc”.
Vilijam
Evans
Dativniot pade`?
Nominativo: hig, hag, hog. Te molam, pa`i: geni-
tivo: huius. A kako e vo aku`ativ? Evans
Da.
Vilijam
Vilijam
Accusativo: hinc -
Dativus: curvum, curva, curvi.
Evans
Brzofatka
Ama te molam `apameti dete. Accusativo:
hing, hang, hog. Kurva sekoga{ “pa|a” vo “dativ”. Gaden rod!
Zaboravi & ja, dete, imenkata ako e kurva.
Brzofatka
Evans
Ova king-kong, hong kong ili ping-pong na
latinski zna~i kremenadla, vi tvrdam. [ram da ti e, zeno!
 70 Vilijam [EKSPIR

Brzofatka zadr`avme.
(Izleguvaat)
Samo gubite vreme {to gi u~ite decata na
takvi zborovi. Zaboravate deka tie samite
mnogu pobrzo gi u~at. Ajde dobro, kurva.
Ama zo{to i kurvi? Kako ne vi e sram!

Evans

Zeno, da ne {i {e mrdnala? @arem ni{to

ne `nae{ `a tvoite “pade`i”, “brojot” i
“vidot”? Do{ega ne {um {retnal volku
kr{tena utka!

Gospo|a Rabu{

(Na gospo|a Brzofatka) Dosta mori!

Evans

A {ega ka{i mi, Vilijame, kako {e menu-

vaat `amenkite?

Vilijam

Zaboraviv, gospodine.

Evans

Quik, quak, quok. Ako `aborava{ da kvi~i{,

kva~i{ i kvo~i{, toga{ ga`ot }e ti `apa-
meti. A {ega odi da {i poigra{; ajde.

Gospo|a Rabu{

Ubav na majka! Ama znael!

Evans

@nae, `nae, deteto. Mnogu e {ilen vo pom-

neweto. @bogum gospo|o Rabu{.

Gospo|a Rabu{

Zbogum, o~e Hju.

(Izleguva Evans)
Odime doma, sin~e.
(Izleguva Vilijam)
(Na Brzofatka) Odime, premnogu se
 Veselite `eni od Vindzor 71

Scena 2 Gospo|a Rabu{

(Vleguvaat Falstaf i gospo|a Plitka- Navistina mi e milo {to nema{ nikogo

voda) doma.

Falstaf Gospo|a Plitkavoda

Gospo|o Plitkavoda, so`albata va{a gi Zo{to?

goltna site moi maki. Gledam deka ste mi
verni vo qubovta, a jas se kolnam deka xen-
tlemenski }e vi vozvratam: ne samo, gospo|o
Plitkavoda, vo prostata slu`ba na qubovta
tuku so site nejzini dodavki, naddavki i
dol`nosti. No dali sme sega bezbedni od
ma` vi?
Gospo|a Plitkavoda
Na lov e, vitezu sladok.
Gospo|a Rabu{
(Od nadvor) Ej, sestro, sestro Plitkavodo,
ej!
Gospo|a Rabu{
Kako zo{to, `eno, na ma` ti pak mu vlegle
mu{i~kite. Ene go onde so ma` mi, pcue,
vrni, gi kolne site `eneti i site }erki
Evini bez ogled na bojata, se ~uka po ~elo
i vika “Niknete, niknete!”. Mnogu ludila
sum videla ama vo sporedba so rastrojstvoto
negovo sega{no, site mi se ~inat krotki,
smireni i trpelivi. Sre}a {to debeliot
vitez ne e tuka.
Gospo|a Plitkavoda
Zo{to, da ne go spomenuva nego?

Gospo|a Plitkavoda Gospo|a Rabu{

Vo spalnata, vitezu. Samo nego i nikoj drug; i se kolne deka go

(Falstaf vleguva vo spalnata. Vleguva iznele, posledniot pat koga go baral ovde,
gospo|a Rabu{.) vo ko{nica; go ubeduva ma` mi deka i sega
e ovde, gi dovle~kal nego i drugite od lov
Gospo|a Rabu{ za u{te edna{ da go proveri svojot somne`.
Ama milo mi e {to vitezot ne e ovde. Neka
Zdravo `ivo, sestro, sama si? vidi deka sam od sebe se pravi budala.

Gospo|a Plitkavoda Gospo|a Plitkavoda

Sama. Nema nikoj osven doma{nite. A kolku e daleku odovde?

Gospoa|a Rabu{ Gospo|a Rabu{

Navistina? Ene go na agolot od ulicata. Samo {to ne

stignal.
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Plitkavoda
Navistina. (Na strana) Zboruvaj poglasno.
Gotova sum: vitezot e ovde.
 72 Vilijam [EKSPIR
Gospo|a Rabu{
Toga{ posramoteni ste za navek, a toj e
mrtov ~ovek. Kakva `ena ste vie! Trgajte go,
trgajte go! Poarno sram odo{to ubistvo.
Gospo|a Plitkavoda
A kade? Kaj da go pikam? Pak da go nastegam
v ko{nica?
(Falstaf izleguva od spalnata)
Falstaf
A ne, pove}e ne se pikam v ko{nica. A
nekako da kidnam pred da dojde?
Gospo|a Rabu{
Nikako. Trojcata bra}a na gospodinot
Plitkavoda vardat na vratata so pi{toli.
Pile ne mo`e da preleta.Inaku bi mo`ele
da mu ja zduvnete pred da dojde. A {to
pravite, vsu{nost, vie tuka?
Falstaf
A {to da pravam? ]e se skrijam vo oxakot.
Gospo|a Plitkavoda
Tamu sekoga{ gi praznat pu{kite po lovot.
Gospo|a Rabu{
A da se skriete vo furnata?
Falstaf
Kade e?
Gospo|a Plitkavoda
I tamu }e yirne, vi tvrdam. Nema dolap,
~ekmexe, kov~eg, sanduk, bunar, vizba {to
ne se od nego zapi{ani za da gi pomni. ]e
gi prebara po spisok. Doma nema kade da se
skriete.
Falstaf
Toga{ }e odam nadvor.
Gospo|a Rabu{
Ako otidete nadvor vakvi kakvi {to ste,
ve ~eka smrt, vitezu - osven ako ne se pre-
pravite.
Gospo|a Plitkavoda
A vo {to da go prepravime?
Gospo|a Rabu{
Natemago, ne mi teknuva. Vo nieden `enski
fustan ne go sobira; inaku bi mo`el da si
stavi kapela, {al, da se zabradi so {amija i
taka da se spasi.
Falstaf
Du{i~ki dobri, smislete {to bilo. Samo
`iva glava da izvle~am.
Gospo|a Plitkavoda
Gore imam fustan od tetkata na mojata
slu{ka, onaa debelata od Brentford.
Gospo|a Rabu{
Taman }e mu bide; kolku nego e debela; tamu
& e i kapelata so prevez i {alot. - Tr~ajte
gore, vitezu.
Gospo|a Plitkavoda
Odete, odete, sladok vitezu. Vo me|uvreme,
gospo|a Rabu{ i jas }e vi najdeme i {amija.
Gospo|a Rabu{
Brzo, brzo! Vedna{ idime da ve
preoble~eme. Dotoga{ natnete go fustanot.
(Izleguva Falstaf)
 Veselite `eni od Vindzor
Gospo|a Plitkavoda
Ba{ bi sakala vakov da mu izleze na ma`
mi pred o~i. Ne mo`e da ja smisli onaa star-
ica od Brentford. Tvrdi deka e ve{tica,
& zabrani da ni doa|a v ku}i, pa duri & se
zakani deka }e ja tepa.
Gospo|a Rabu{
Bog neka go dovle~ka pred stapot na ma` ti,
a potoa |avolot neka go prevzeme stapot!
Gospo|a Plitkavoda
Dali navistina ide ma` mi?
Gospo|a Rabu{
Ide ami kako i zboruva za ko{nicata, iako
ne znam kako do{ikal.
Gospo|a Plitkavoda
]e go ispitame i toa, oti }e im naredam na
slugite pak da ja nosat ko{nicata za da gi
sretne na vrata kako minatiot pat.
Gospo|a Rabu{
Ama toj samo {to ne do{ol. Da go pre-
pravime sepak Falstafa kako ve{ticata od
Brentford.
Gospo|a Plitkavoda
Prvin }e im ka`am na slugite {to da napra-
vat so ko{nicata. Ti ka~i se gore; vedna{
}e najdam i {amija za nego.
Gospo|a Rabu{
Da dade gospod da go obesat, prase edno
nedozgoeno! [to da mu napravime, malku }e
mu bide!
(Izleguva gospo|a Plitkavoda)
Eve }e doka`eme vo igrava {to se bistri
`enite mo`e da se veseli a sepak ~esni i
~isti.
73
Lo{o ne pravime, se {eguvame, si igrame
sade no po narodnata: Na krajot sepak - svi-
wata pomijata ja jade. (Izleguva)
(Vleguvaat gospo|a Plitkavoda so Xon i
Robert)
Gospo|a Plitkavoda
Ajde momci, krenete ja pak ko{nicata na
ramena. Gospodarot e re~isi na vrata. Ako
vi ka`e da ja spu{tite, poslu{ajte go. Brzo,
odete!
(Izleguva)
Xon
Krevaj, krevaj, taka!
Robert
Ne daj bo`e pak da e vnatre vitezot.
Xon
Ne daj bo`e; poarno da e polna olovo.
(Ja krevaat ko{nicata.)
(Vleguvaat gazda Plitkavoda, gazda Rabu{,
doktor Kajus, otec Evans i sudijata
[upelko.)
Plitkavoda
Da, no ako ispadne deka e vistina, gospodine
Rabu{, dali povtorno }e me proglasite za
ludak? (Na Xon i Robert) Spu{tete ja
ko{nicata, ajvani
(Xon i Robert ja spu{taat ko{nicata)
Viknete ja `ena mi. Manuk v ko{nica!
O, ugursuzi edni rasipani! Ima tuka jato,
razbojni~ka dru`ina, banda, zavereni~ko
duvlo protiv mene. Sega }e pukne |avolot.
- @eno, `eno mori! Doa|aj mori vedna{!
Da vidi{ kolku ~esni ali{ta pra}a{ na
belewe!
Rabu{
Ova gi nadminuva site granici, gospodine
Plitkavoda. Ve}e ne odi vaka; mora da ve
 74 Vilijam [EKSPIR

vrzeme.
Evans
Ludilo! Ludilo! Pobe{nal kako be{en
pe{!
[upelko
Navistina, gospodine Plitkavoda, ova ne }e
e na arno.
Plitkavoda
I jas istoto go velam, gospodine.
(Vleguva gospo|a Plitkavoda)
Dojdete vamu, gospo|o Plitkavoda! Gospo|a
Plitkavoda, ~esnata `ena, skromnata
sopruga, doblesnoto su{testvo {to ima
qubomorna budala za ma`! Se somnevam bez
pri~ina, gospo|o, taka?
Gospo|a Plitkavoda
Bez pri~ina, `imi gospod, ako se somnevate
vo mojata ~esnost.
Evans
Ova nera`umno: `arem }e ni gi poka`ete
ga}ite na `ena vi? Pre{tanete.
Plitkavoda
(Na Xon i Robert) Ispraznete ja
ko{nicata, velam!
Rabu{
Zo{to, ~oveku, zo{to?
Plitkavoda
Gospodine Rabu{, da propadnam vzemi ako
v~era ne iznesoa ~ovek od mojata ku}a tokmu
vo ovaa ko{nica. Zo{to i denes da ne e
vnatre? Siguren sum deka e kaj mene doma.
Izvestuvaweto mi e to~no, qubomorata zas-
novana. (Na Xon i Robert) Istresete mi go
siot ve{!
(Buri~ka po ali{tata)
Gospo|a Plitkavoda

Plitkavoda Ako najdete nekogo vnatre, sma~kajte go

kako bolva!
Samo taka, besramnice; prodol`i si.
(Toj ja otvora ko{nicata i po~nuva da gi Rabu{
vadi ali{tata)
Izleguvaj, apa{u! Nema nikoj.

Rabu{ [upelko

Ova gi preminuva granicite. @imi zakonot, ova ne e na arno, gospodine

Plitkavoda. Samo se rezilite.
Gospo|a Plitkavoda
Evans
(Na Plitkavoda) Kako ne vi e sram? Osta-
vete gi ali{tata na rajat. Go{podine Plitkavodo, morate da {e
molite a ne da gi {ledite budal{tinite na
Plitkavoda va{eto {r~e. Ova e qubomora.

]e mi izleze{, gadu! Plitkavoda

Zna~i, ne e ovde toj {to go baram.

 Veselite `eni od Vindzor 75

Rabu{ ostavajte da ja tepa staricata.

Ne e, nikade ne e osven vo va{iot mozok. Gospo|a Rabu{

Plitkavoda (Na Falstaf) Ajde maj~e. Poleka, dr`i se

za raka.
Ama lu|e, pomognete mi u{te samo ovojpat
da ja prebarame ku}ata. Ako ne go najdam ona Plitkavoda
{to go baram, ne prostuvajte mi za grevot;
zemete me na ududu za navek; velete “qubo- Sega jas }e ja maj~osam!
moren kako Plitkavoda {to go bara{e kal- (Go tepa Falstafa)
apot na `ena si vo volov rog!” Bidete so Da te nema, ve{terko, grdosijo, orospijo,
mene u{te sega; u{te edna{ so mene da ja krasto krastava, smrdlo smrdlosana!
prebarame ku}ata. Nadvor, nadvor! Eve ti za vra`binite, eve i
(Izleguvaat Xon i Robert so ko{nicata) za gataweto!
(Izleguva Falstaf)
Gospo|a Plitkavoda
Gospo|a Rabu{
Ej, gospo|o Rabu{! Slezete so staricata.
Ma` mi doa|a vo spalnata. Zarem ne vi e sram? Mislam deka ja ubivte
kutri~kata.
Plitkavoda
Gospo|a Plitkavoda
So staricata? Kakva starica?
I }e ja ubie. - Neka vi slu`i na ~est!
Gospo|a Plitkavoda
Plitkavoda
Tetkata na mojata sluginka. Tetkata od
Brentford. Na besilka so nea! Ve{terka!

Plitkavoda Evans

Ve{terka, kurve{tija, stara rasipana @imi I{u{, mi{lam oti `enava

kurve{tija! & rekov deka ne smee doma da mi
stapne. Zna~i taa prenesuva poraki, taka?
Nie sme ednostavni lu|e; ne znaeme {to s#
se vr{i pod maskata na |omti gata~kiot
zanaet. Taa raboti so baja~ki, ku{a~ki,
pretska`uvawa, priseni kako ovaa, raboti
za nas nerazbirlivi. Nie ni{to ne znaeme.
-Slezi, slezi ve{terko, gangsterko, slegu-
vaj, velam!
(Vleguvaat gospo|a Rabu{ i Falstaf pre-
praven kako starica.)
(Plitkavoda trgnuva kon niv.)
navi{tina e ve{terka. Ne {akam `eni {o
dolga brada. Gledam deka ima dolga brada
pod {alot.
Plitkavoda
]e dojdete so mene, gospodo? Ve molam, doj-
dete. Ishodot da go vidite na mojata qubo-
mora. Ako sum xavkal a nemalo traga, pove}e
nikoga{ ne doa|ajte ako zalajam.
Rabu{

Gospo|a Plitkavoda Da izdr`ime u{te malku. Odime, gospoda.

(Izleguvaat ma`ite)
Nemoj, crni ma`u, nemoj! Lu|e, gospodo, ne
 76 Vilijam [EKSPIR

Gospo|a Rabu{ Gospo|a Rabu{

@imi s#, ma{ki mu ja zede merata. Toga{ v kova~nica so nea, a potoa kovawe.
@elezoto se kova duri e `e{ko.
Gospo|a Plitkavoda (Izleguvaat)

Ma{ki i bezmilosno, bi rekla.

Gospo|a Rabu{

]e go dadam stapov na svetewe i }e go

obesam nad oltar. Doblesno delo napravi.

Gospo|a Plitkavoda

[to mislite - mo`eme li, so potvrdenata

na{a `enska zrelost i svedo~eweto na
~istata sovest, da go gonime Falstafa do
kraj so odmazdata?

Gospo|a Rabu{

Duhot na bludnosta sigurno zduvnal od nego

i toa posran od strav. Ako ne ja prodal
du{ata na |avolot za navek, mislam deka
pove}e nikoga{ nema da posegne po nas kako
da sme selo bez ku~iwa.

Gospo|a Plitkavoda

Dali }e im ka`eme na ma`ite kako go

uslu`ivme?

Gospo|a Rabu{

Da, sekako, ako za ni{to drugo barem da

mu gi isterame mu{i~kite od glava na ma`
ti. Ako imaat srce i ponatamu da go ma~at
kutriot, jaden, debel vitez, toga{ nie sme
tuka da pomagame.

Gospo|a Plitkavoda

Ubedena sum deka }e go iskamfuzat pred

site, oti mi se ~ini deka {egata nema da
ja postigne celta s# duri toj ne bide javno
izrezilen.
 Veselite `eni od Vindzor 77

Scena 3 Scena 4

(Vleguvaat Meanxijata i Nam}or) (Vleguvaat gazda Rabu{, gazda Plitkavoda,

gospo|a Rabu{, gospo|a Plitkavoda i otec
Nam}or Hju Evans)

Gospodine, Germancite sakaat da najmat tri Evans

va{i kowi. Li~no Vojvodata }e pristigne
utre na dvorot, a tie treba da mu izlezat na Do{ega ne {um {retnal popametna
sre{ta. `ena.

Meanxijata Rabu{

Kakov e toj Vojvoda {to doa|a tajno? Ni{to
za nego ne se slu{a na dvorot. Da porazgo-
varam so gospodata. Zboruvaat angliski?
Nam}or
Da, gospodine. ]e gi viknam kaj vas.
Meanxijata
]e im gi dadam kowite, ama ima da platat;
debelo. Cela nedela im ~uvam sobi; drugi
gosti sum vra}al. Ima debelo da mi platat.
Ajde!
(Izleguvaat)
Zna~i na obete vi pratil pisma istovre-
meno?
Gospo|a Rabu{
Mene samo ~etvrt sat podocna.
Plitkavoda
Prosti mi, `eno. Otsega pravi {to saka{.
Pobrgu sonceto }e go ovbinam za studot
odo{to tebe za blud. Sega ~esta tvoja
}e stoi vo nego {to krivoklevetnik be{e
cvrsta ko vera.
Rabu{

Dobro, dobro; dosta.

Krajni~av si vo pokornosta, ko vo navredata
{to be{e. Neka padne v zamka. @enite na{i
neka u{te edna{, zaradi zabava op{ta,
mu zaka`at sredba na prijatelot nivni
debel,
a nie `iv }e go fatime i rezil }e go sto-
rime pred site.

Plitkavoda

Najdobar e na~inot {to tie dve go

predlo`ija.

Rabu{

Kako? Da mu pratat aber deka }e go sretnat

vo parkot na polno}? Te{ko, nikoga{ nema
da dojde.
 78 Vilijam [EKSPIR
Evans
Velite deka bil frlen v reka i pretepan
do {mrt kako {tarica? Mi{lam deka {ega
fatil takov {traf {to nema da dojde.
Mi{lam deka teloto mu e ka`neto; ubiena e
pohotata vo nego.
Rabu{
Istoto go mislam i jas.
Gospo|a Plitkavoda
Mislete {to }e mu pravite koga }e dojde,
ostavete nie dvete da go dovle~kame tamu.
Gospo|a Rabu{
Starata bajka za lovecot Hern veli
deka nekoga{niot ~uvar na Vindzorskata
{uma zime, vo gluvo doba, okolu-naokolu
eden dab vrvi so ogromni rogovi na glava,
pa drvjeto se su{i, stokata ja fa}a bolest,
od kravite molzat krv, a toj samo trese so
sinxirot i strav nasekade {iri.
Ste ~ule za seni{tevo i znaete dobro deka
praznoverenite badijalxii, na{ite pretci,
ja prifatele i ja prenele vo na{e vreme
ovaa bajka za lovecot Hern kako vistinska.
Rabu{
Znaeme, ima mnogumina {to u{te se pla{at
no}e, vo gluvo doba, da projdat kraj dabot
Hernov.
No, dobro. I?
Gospo|a Plitkavoda
Klopkata ja smislivme vaka:
Falstaf kraj toj dab obete da n# sretne,
prepraven kako Hern, so ogromni rogovi na
glava.
Rabu{
Dobro, da re~eme toj sigurno }e dojde, taka
prepraven. No koga }e go namamite tamu,
{to toga{? [to so nego? Mislevte na ova?
Gospo|a Rabu{
Mislevme ami kako. Eve kako }e bide.
Ana Rabu{, }erka mi, sin~eto moe
i u{te tri-~etvorica od niven rast, kako
babari i samovili }e gi oble~eme, vo zeleno
i belo,
so obra~i voso~ni sve}i na nivnite glavi,
i ~egrtala v race. Odedna{,taman Falstaf
taa i jas se sre}avame, tie ripaat od endek
kako popareni peej}i nekoja bu~na pesna.
A gi vidime, nie dve |omti prepla{eni
fa}ame magla.
Potoa tie zaigruvaat oro okolu nego
i samovilski, go {tipat ne~istiot vitez
pra{uvaj}i go zo{to, vo ~asot za tancot
niven se osmelil da gazi po vrvicite im
sveti vo oskvernet oblik.
Gospo|a Plitkavoda
I duri vistinata ne ja ka`e |omti-samovi-
lite go {tipat, go kornat
i so fitlite go gorat.
Gospo|a Rabu{
A koga s# }e ka`e, site se pojavuvame,
soblaznenieto }e svr{i, i so potsmev go
ispra}ame doma vo Vindzor.
Plitkavoda
Site deca treba dobro da se izve`baat,
inaku ni{to!
Evans
Ja{ }e gi i`ve`bam decata a i {amiot }e
{tanam babar, `a koga }e mi nababri da mu
{e i`na`e`am na vite`ot {o mojov fitiq.
Plitakavoda
Odli~no. Za vomjazite jas }e platam.
 Veselite `eni od Vindzor
Gospo|a Rabu{
Mojata Ani~ka kralica }e bide na site
samovili oble~ena vo preubav bel fustan.
Rabu{
A svilata za nego jas }e ja platam. (Za sebe)
A vo seta zbrka gazda Su{ko }e ja grabne
mojata Ana i }e se o`eni so nea vo Iton.
(Na gospo|a Rabu{) Vedna{ pratete mu aber
na Falstafa.
Plitkavoda
Ne, prvin jas }e odam kaj nego kako Rezil.
]e razberam {to }e pravi. Sigurno }e dojde.
Gospo|a Rabu{
]e dojde ami kako. (Na Rabu{, Plitkavoda
i Evans). A sega napred
po rekvizitite i ukrasite za samovilite
na{i.
Evans
Na rabota na trud. N# ~eka {mea, igra,
~e{na ra{ipano{t {o predigra.
(Izleguvaat Plitkavoda, Rabu{ i Evans)
Gospo|a Rabu{
Gospo|o Plitkavodo, vie Brzofatka pra-
tete ja kaj Falstaf da znaeme na {to sme.
(Izleguva gospo|a Plitkavoda)
Jas odam kaj doktorot. Samo toj go ima bla-
goslovot moj da se o`eni so Ana Rabu{.
Onoj Su{ko, iako bogat, prav e moron; a za
zet ba{ nego ma`ot mi najmnogu go saka.
Doktorot e poln pari, a i na dvorot mo}ni
vrski ima. Nemu }e mu ja dadam, da vi ka`am,
pa makar za milion poarni da mo`am da ja
ma`am.
(Izleguva)
79
Scena 5
(Vleguvaat Meanxijata i Naivko)
Meanxijata
Po koe dobro, be akmak? Po koe, lejko
edna lejkosana? Zboruvaj, gukni, ka`i. Kuso,
kratko, brzo. Tap-tap.
Naivko
Gazda Su{ko me pra}a, gospodine, da go
pra{am ne{to vitezot Falstaf.
Meanxijata
Onde mu e spalnata, ku}ata, zamokot, poste-
lata, krevet~eto. ]e ja najde{ po sve`o
naslikanata prikazna za Bludniot Sin. Odi
tropni i vikni. ]e ti zboruva kako Antrop-
ofag. Tropni, ti velam.
Naivko
Edna starica, edna debela `ena, vleze vo
negovata soba. ]e bidam sloboden, gospo-
dine, da po~ekam ovde dodeka taa ne izleze.
Vsu{nost, sakam da zboruvam so nea.
Meanxijata
Opaa, debela `ena? ]e mi go ograbat
vitezot. ]e viknam. - Vitezu, delijo. Vitezu
Xon! Provikaj od grloto juna~ko! Tamu si?
Jas sum tvojot meanxija, tvojot Efe`anin,
jas te vikam.
Falstaf
(Od vnatre) [to ima, Meanxijo?
Meanxijata
Eden ~e{ki Tatarin ~eka ovde da sleze tvo-
jata debela `ena. Neka se simne, delijo,
neka se simne. Ova e ~esna ku}a. Gospode,
site ne{to matat. Zo{to?
(Vleguva Falstaf)
 80 Vilijam [EKSPIR

Falstaf Meanxijata

Be{e edna debela starica kaj mene, Mean- Ajde, pej! Brzo!
xijo; ama si zamina.
Naivko
Naivko
Ne smeam da gi krijam, gospodine.
Prostete vitezu, zboruvate za gata~kata od
Brentford? Meanxijata

Falstaf Krij gi, ili ti se plaka majkata.

Za nea, {upoglavecu, ami za kogo? [to ima{ Naivko

ti so nea?
Naivko
Gospodarot moj, gospodine, gospodarot moj
gospodinot Su{ko ja videl na ulica, i
me prati kaj nea da mi ka`e, gospodine,
dali nekojsi Nemtur, gospodine, koj{to
mu go maznal sinxir~eto, go ima kaj sebe
sinxir~eto ili ne.
Ama, gospodine, site se vo vrska so gospojca
Ana Rabu{; dali mojot gospodar }e ja ima
taa sre}a da ja dobie ili ne.
Falstaf
]e ja ima, }e ja ima taa sre}a.
Naivko

Falstaf Za {to, gospodine?

Jas ve}e zboruvav so staricata za toa. Falstaf

Naivko Da ja dobie ili ne. Odi i ka`i mu deka vaka

mi re~e `enata.
I {to veli staricata, ve molam, gospodine?
Naivko
Falstaf
Smeam ova da mu go re~am, gospodine?
Veli, mrsulko, deka sinxir~eto go maznal
istiot ~ovek {to mu go maznal sinxir~eto Falstaf
na gazda Su{ko.
Da, gospodine Nedore~enko; koj drug smee?
Naivko
Naivko
Ba{ sakav da zboruvam li~no so `enata.
Gospodarot mi pora~a da ja pra{am i za Vi blagodaram, gospodine. ]e go izraduvam
nekoi drugi raboti. gospodarot so vesta. (Izleguva)

Falstaf Meanxijata

Na primer? Da ~ueme! Ve{t si na zborot, ve{t, vitezu. Navistina

ima{e gata~ka kaj tebe?
 Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Ima{e, ima{e moj Meanxijo, i toa kakva:
taa mi go dotera pametot kako nikoj drug
dosega. I toa xabe: ne samo {to ne plativ za
poukata tuku u{te i plata dobiv.
(Vleguva Nam}or (kalosan))
Nam}or
Te{ko mene, gospodine, aramiluk,
~ist aramiluk!
Meanxijata
Kade mi se kowite? Ne majtapi se so niv,
bagabonto.
Nam}or
So aramiite. Oti {tom go zaminavme Iton,
me isfrlija od sedloto vo koe javav zaedno
so eden od niv, vo nekoe bata~i{te; potoa
gi zbodnaa kowite i neviden bist se storija
kako tri germanski |avoli, kako tri doktor-
faustovci.
Meanxijata
Mu otidoa na sre{ta na Vojvodata, apa{u.
Ne veli deka pobegnale. Germancite se
~esni lu|e.
(Vleguva otec Evans)
Evans
Kade e go{tilni~arot?
Meanxijata
Ka`ete, gospodine.
Evans
Otvorete dobro o~i, ga`da. Eden moj
prijatel dojde v grad i ka`uva deka tri
Germobagabonti gi pqa~ko{ale {ite
go{tilni~ari vo Reding, Mejdenhed i
Kolbruk, {# im pqa~ko{ale: kowi, pari.
81
[lu{nete, ova vi go velam dobronamerno.
Vie {te umni, {akate da {e `aebavate {o
drugi i da gi me{tite, pa ne bi bilo ubavo
va{ da ve `aebat. @bogum.
(izleguva)
(Vleguva doktor Kajus)
Kajus
Kate moj meanar od Sprinka?
Meanxijata
Eve sum, gospodine doktore, zbunet i vo
nedoumica.
Kajus
Ne snam sto e, ama felat prafite golemi
potgotofki za vojvotata ot @ermani, ama
zimi skalpelot, na tforot ne snaat teka
nekoj vojfota trepa ta tojte. Ofa kazuvam
topronamerno. Orevuar.
(Izleguva)
Meanxijata
(Na Nam}or) Po niv, gadu, po niv! (Na Fal-
staf) Pomogni mi, vitezu. Propadnav. (Na
Nam}or) Mrdni, tr~aj po niv, gadu. Propad-
nav.
(Izleguvaat Meanxijata i Nam}or)
Falstaf
More cel svet sega da go zaebat, so maloto
prste nema da mrdnam, oti mene me zaebaa i
u{te }otek mi udrija. Ako stigne do u{ite
na onie vo dvorot deka sum se prepravil i
deka taka prepraven me iskapile i ispotep-
ale, masta }e mi ja izvadat, kapka po kapka,
i so mene }e ma~kaat ribarski ~izmi. Vi
tvrdam, }e me izedat `iv od majtaplaci i
}e mi go skinat frfulot ko na petle.Bel
den ne vidov od onaa partija beqot koga si
namestiv tri aduti na son. Eh, barem glasot
podolgo da me dr`e{e, ubavo }e se pokaev.
(Vleguva Brzofatka)
Opaa, od kade pak sega ti?
 82 Vilijam [EKSPIR
Brzofatka
Od dvete stranki.
Falstaf
\avol da ja zeme ednata stranka, a majkata na
|avolot drugata. Taka i na obete ni{to nema
da im fali. Za niv pretrgav pove}e odo{to
mo`e da trga apa{kata nepostojanost na
~ovekovata priroda.
Brzofatka
A znaete li {to s# ne pretrgaa tie, gospo-
dine? Ne znaete, osobeno ne za ednata od niv.
Gospo|a Plitkavoda, taa dobra du{a, seta e
sina prpor od }otekot i nema zdravo mesto
kaj da ja pipne{.
Falstaf
Vidi ja, mene najde da mi ka`uva za }oteci!
Aj taa sina prpor stanala, ami mene {to
me ispotepaa {areno, vo site boi na
bo`ilakot, pa zali~iv na gaz od paun i za
malku {to }e me uapsea kako ve{terkata od
Brentford? Samo mojata genijalna dosetli-
vost i moeto fantasti~no snao|awe vo ulo-
gata na starica me spasija, inaku onoj kopuk
od pop }e me zapale{e na klada kako
ve{terka.
Brzofatka
Gospodine, da porazgovarame vo va{ata
soba. ]e slu{nete kako stojat rabotite i
vi tvrdam deka }e bidete zadovolni. Eve i
pismo koe ne{to ka`uva. Gulap~iwa li~ni,
kolkava maka trebalo za da gi spari{. Eden
od vas lo{o mu slu`i na Gospoda, pa zatoa
vi trgna vaka tersene.
Falstaf
Dojdi gore kaj mene v soba. na~in doktorov da ja grabne duri drugite se
(Izleguvaat)
Scena 6
(Vleguvaat gazda Fenton i Meanxijata)
Meanxijata
Gospodine Fenton, ne velete mi ni{to.
Te{ko mi e. ]e krenam race od s#.
Fenton
Sepak, slu{ni me. Pomogni mi vo zortov,
a jas, kako xentlemen, }e ti dadam
sto funti vo zlato zgora na zagubata tvoja.
Meanxijata
]e ve soslu{am, gospodine Fenton, i barem
tajnata }e vi ja so~uvam.
Fenton
Sum ti ka`uval pove}epati do sega
za qubovta {to ja kotkam kon ubavata Ana
Rabu{, koja, na moja radost, mi vozvra}a na
ist na~in kolku {to ima pravo, se razbira,
sama na sebe
da si nao|a izbranik. Ovde imam i pismo od
nea ~ija sodr`ina za golemo ~udo }e bide;
{egata vnatre epten se vklopuva so mojot
naum; taka {to niedna ne mo`e na videlo
sama, ako drugata ostane tajna. Debeliot
Falstaf ima uloga mnogu va`na. [egata
vaka glavno }e se odviva. Meanxijo, slu{aj.
No}eska kaj dabot hernov, me|u dvanaeset i
eden, mojata mila Ana samovilskata kralica
}e ja igra -
(Go poka`uva pismoto)
a eve ja pri~inata zo{to - vo takov vomjaz
dodeka drugite {egi s# u{te traat, po tat-
kova zapoved, taa da pobegne treba so Su{ko
i so nego vo Iton vedna{ da se ven~a. Taa
soglasnost dade. Arno ama, gospodine, majka
& koja sekoga{ se protivela na ova, sakaj}i
da ja dade na doktor Kajus, sredi na ist
zajdeni vo zabavi i igri i vo hramot, kaj{to
sve{tenik }e gi ~eka,
vedna{ da ja ven~a. So ovaa maj~ina spletka,
 Veselite `eni od Vindzor 83

taa, navidum poslu{na, isto taka se slo`i

i mu se veti na doktorot. Zna~i sega vakva
e rabotata. Tatko & misli seta da bide vo
belo;
i vo takvo ruvo, koga Su{ko }e ja vidi,
da ja fati za raka i na znakot daden da
zamine so nego. Majka & pak saka, doktorot
polesno da ja prepoznae Ana- oti site mora
da nosat vomjazi i maski- pa smeta da ja
oble~e vo zelen fustan, lefteren i ubav, a
okolu glava lenti da & se viorat; koga na
doktorot mo`nost }e mu se uka`e, treba za
raka da ja {tipne,
a na toj znak taa se slo`i so nego da pojde.

Meanxijata

Kogo misli da go izla`e, tatkoto ili

majkata?

Fenton

Obajcata, Meanxijo, za da pojde za mene.

A eve {to treba da stori{: zamoli go popot
da ostane za mene v crkva me|u dvanaeset i
eden
i preku zakonskiot ven~alen obred
sve~eno da gi spoi dvete na{i srca.

Meanxijata

Pa toga{ neka e so sre}a. Odam kaj popot.

Moma vie donesete, a sve{tenik nema da vi
fali.

Fenton

Do`ivoten, Meanxijo, }e ti bidam dol`nik

a nagradata, jasno, }e ja dobie{ vedna{.
(Izleguvaat)
 ^in PETTI

Scena 1

(Vleguvaat Falstaf i Brzofatka)

Falstaf |avol na qubomorata, gospodine Rezil,

Te molam, preku nos mi e od pqampawa;
begaj; rekov i sekov. Ova e tretpat; mo`e
sre}a nosat neparnite broevi. Odi si, da
te nema! Velat tek broevie nosat vo sebe
nekakvo pretska`uvawe: za ra|awe, sre}a
ili smrt. Da te nema!
Brzofatka
]e vi najdam sinxir i }e storam s# {to
mo`am da vi snabdam ~ift rogovi.
Falstaf
Begaj, rekov! Vremeto se ar~i. Nozete pod
gaz i magla.
(Izleguva Brzofatka)
(Vleguva Plitkavoda prepraven kako Rezil)
Zdravo `ivo, gospodine Rezil. Gospodine
Rezil, ve~erva }e stane s# jasno. Ili }e ja
bide ili ne. Bidete vo parkot okolu polno}
kaj dabot na Hern. ^uda nevideni }e se
slu~uvaat.
kakov {to ne se prisenil vo nieden ludak.
I da vi ka`am, mi udri stra{en }otek koga
bev `ena - za{to koga sum ma`, gospodine
Rezil, ne mu se pla{am ni na Golijata so
tkaja~koto krosno, oti znam deka `ivotot e
i sovalka na razboj. Brzam. Pojdete so mene;
s# }e vi ka`am, gospodine Rezil. Od vremeto
koga tepav guski, begav od u~ili{te i
frlav fanta, do v~era imav zaboraveno {to
e }otek. Pojdete so mene. ]e vi ka`uvam
~udni raboti za kopukov Plitkavoda, komu
ve~erva }e mu vratam i }e ja predadam `ena
mu vo va{i race. Po mene. ^udni raboti se
na povidok, gospodine Rezil. Po mene.
(Izleguvaat)

Plitkavoda

Zarem ne bevte v~era kaj nea, gospodine,

kako {to mi rekovte deka bilo dogovoreno?

Falstaf

Otidov kaj nea, gospodine Rezil, vakov

kakov {to sum, sirot starec; a se vrativ
od kaj nea, gospodine Rezil, kako sirota
starica. Vo onoj ist podlec Plitkavoda,
nejziniot ma`, se prisenil naj{vrknatiot
 Veselite `eni od Vindzor
Scena 2
(Vleguvaat gazda Rabu{, sudijata [upelko
i gazda Su{ko)
Rabu{
Taka, taka; }e se pritaime vo endekov
zamo~ki duri ne ni svetnat samovilite.
Sinko Su{ko, ne zaboravaj ja }erka mi.
Su{ko
Bez gajle. Ve}e zboruvav so nea i dogov-
orivme javka za raspoznavawe. & prio|am,
taa e vo belo, & vikam “kupa”; taa mi vika
“~upa”; i gotovo; raspoznati sme.
[upelko
I taka e dobro. Ama zo{to vi se “kupa” i
“~upa”? Po beloto vedna{ }e ja poznae{.
(Na Rabu{) Ot~uka deset.
Rabu{
No}ta e temna; kako stvorena e za svetilki
i duhovi. Neka ni odi od raka rabotava!
Nikoj `iv ne misli zlo osven |avolot, a
nego }e go poznaeme po rogovite. U{te
malku. Po mene. Kade e sega Ana, kade e trupata samovili,
(Izleguvaat)
85
Scena 3
(Vleguvaat gospo|a Rabu{, gospo|a Plit-
kavoda i doktor Kajus)
Gospo|a Rabu{
Gospodine doktore, }erka mi e vo zeleno.
Koga }e vi se uka`e prilika, fatete
ja za raka, odvedete ja vo hramot i
sekavi~no zavr{ete ja rabotata.Vlezete
prvi vo parkot. Nie dvete morame zaedno.
Kajus
Snam sto treba prafam. Orevuar.
Gospo|a Rabu{
Zbogum, gospodine.
(Izleguva Kajus)
Ma` mi nema tolku da se raduva na
stradaweto falstafovo kolku {to }e go
doboli srceto koga doktorot }e mu ja zeme
}erkata. Ama ne e va`no. Poarno sega da
me kara mene, odo{to cel `ivot srceto da
& vene.
Gospo|a Plitkavoda
kade e onoj vel{ki |avol, popot Hju?
Gospo|a Rabu{
Site se skrieni vo jamata vedna{ do dabot
hernov, so zatemneti svetilki; vo migot
koga Falstaf }e se sostane so nas, tie
naedna{ }e blesnat vo no}ta
Gospo|a Plitkavoda
]e se isposeri v ga}i od strav.
Gospo|a Rabu{
Ako ne se isposeri od strav, }e umri od
sram. Ako se isposeri od strav, pak }e umri
od sram.
 86 Vilijam [EKSPIR

Gospo|a Plitkavoda Scena 4

Ubavo }e go izneverime. (Vleguvaat otec Hju Evans prepraven kako

satir i Vilijam Rabu{ i drugite deca pre-
Gospo|a Rabu{ praveni kako samovili)

Kon takvi rasipnici i nivnoto sladostras- Evans

tvo
izvr{enoto neverstvo ne e predavstvo. Op-cap {amovili! Ajde! I `apomnete {i gi
ulogite. Hrabro, hrabro, ve molam. [o mene
Gospo|a Rabu{ v jama a koga }e ka`am “Ujaa” pravete kako
}e vi `apovedam. Ajde, ajde, op-cap na kalap,
Se bli`i ~asot. Kon dabot, kon dabot! op-cap!
(Izleguvaat) (Izleguvaat)

 Veselite `eni od Vindzor
Scena 5
(Vleguva Falstaf prepraven kako Hern so
rogovi na glava i sinxir v race)
Falstaf
Kambanata vo Vindzor ~ukna dvanaeset;
bli`i ~asot. Sega neka mi pomognat
toplokrvnite bogovi! Seti se Jupiter, ti
be{e bik za qubov na tvojata Evropa;
qubovta ti gi nabi rogovite. O mo}na
qubov, ti {to vo edni priliki go pravi{
yverot ~ovek; a vo drugi ~ovekot yver!
Ti be{e Jupiter, i lebed, za qubov na
Leda. O semo}na qubov! Kolku blisku eden
bog se pribli`i do izgledot na gusan!
\avol{tilak storen prvin vo oblik na
yver - O Jupiter, yverski |avol{tilak! -
a potoa drug |avol{tilak vo oblik na
ptica - pomisli na ova Jupiter, pti~ji
|avol{tilak! Koga bogovite gorat vo
sladostrastie, {to ostanuva za nas, kutrite
lu|e? [to se odnesuva do mene, jas sum elen
vo Vindzor i toa najdebeliot, mi se ~ini,
vo {umava. Isprati mi sve`ina vo vreme na
pareweto, Jupiter, oti koj }e mo`e potoa da
me iskara deka sum ja utnal?
(Vleguva gospo|a Plitkavoda a po nea
gospo|a Rabu{)
Koj doa|a? Mojata srna!
Gospo|a Plitkavoda
Vitezu Xon! Dali si tamu, elenu moj,
ma`jaku moj mil?
Falstaf
Srno moja so crno opav~e! Od nebo neka
vturat kompiri, neka zgrmi na zvukot od
“Libe moe so rakav~iwa zeleni”, neka udri
grad od {e}er~iwa, neka zavrne sneg od
ir~iwa; neka nadojde bura od strasti, jas
ovde }e se zasolnam.
(Ja pregrnuva)
87
Gospo|a Plitkavoda
So mene e gospo|a Rabu{, srcule.
Falstaf
Podelete me kako ~ornat elen, za sekoja po
but. Rebrata }e gi ~uvam za sebe, ple{kite
za ~uvarot na ovoj del od {umata, a
rogovite gi podaruvam na va{ite ma`i. Jas
sum {umski ~ovek! Ha! Zboruvam kako love-
cot Hern. Zna~i no}va Kupidon e sovesno
mom~e; mi nadopolnuva dvojno. Jas sum vis-
tinski duh, dobro mi dojdovte dvete!
(Se slu{a xagor odnadvor)
Gospo|a Rabu{
Lele, go slu{ate xagorot?
Gospo|a Plitkavoda
Bo`e prosti ni gi grevovite!
Falstaf
[to mo`e ova da bide?
Gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitkavoda
Da begame! Da begame!
(Izleguvaat gospo|a Rabu{ i
gospo|a Plitkavoda tr~aj}i)
Falstaf
Mislam deka |avolot me ne}i od strav da ne
mu go zapalam pekolot so masloto vo mene.
Inaku nikoga{ vaka ne bi mi go spopikal.
(Vleguvaat otec Evans, Vilijam Rabu{ i
decata, maskirani kako i porano, so sve}i;
Brzofatka, maskirana kako Samovilskata
kralica; Ana Rabu{ kako samovila i eden
glumec maskiran kako \avol~e.)
Brzofatka
Samovili crni, beli, zeleni i sivi
na no}ta veselnici i senki `ivi,
 88 Vilijam [EKSPIR
sira~iwa zemski {to zla kob ve snajde
spremete se vedna{, na rabota ajde. -
\avol~e, samovilite prozivaj gi vedna{.
\avol~eto
Kepci, imiwata da gi ~ujam. Molknete,
edna{!
[tur~e, vo domovite vindzorski ti sega
yirni
i kaj{to ogan nezapretan najde{ i ogni{ta
{tirni
tamu slu{kite {tipi gi da posinat ko od
svrdli
Kralicata na{a sjajna gnasotilak mrazi i
smrdli.
Falstaf
(Za sebe) Nagaziv na navi. A zborne{, mrtov
}e bidi{. ]e zami`am i }e se skrijam;nikoj
`iv ne smee da gi vidi.
(Legnuva i si go skriva liceto)
Evans
Kade e Grav~e? Odi i kaj{to }e najde{ moma
tripati pred spiewe {to se prekrstila
doma, daj & soni{ta najubavi da plete, da
zaspie cvrsto ko nevino dete.
No tie {to zaspale bez grevot da go skro-
tat, {tipi gi, po race, po noze, po ple}i,
ko{mari da im se kotat.
Brzofatka
Ajde, ajde!
Posetete go, kepci, dvorot Vindzorski,
nadvor i vnatre,
donesete sre}a, navi, vo site odai sveti
blagosostojba za navek dvorecot da seti
blagosostojba ve~na od radosti i smea, dos-
tojna na vladarot, vladarot na nea.
Stolovite na ~lenovite na dvorskiot sovet
so balzam svetnete gi od presve`a prolet.
Seto znamewe, sekoj grb, sekoj tronec
stamen so vernost neka bolskaat ko bescenet
kamen;
A no}e, livadarki, zapejte pesna
fateni na oro vo krug, na noga lesna.
Do kaj{to }e stapnete, zelenilo da nikne
poplodno i posve`o od sekade da blikne; i
“Honi soit qui mal y pense” po trevnikot zelen
neka pi{uva cvetot sin, bel i rumen,
ko safir, biser i zlaten podvez
{to go resi kolenoto od li~niot vitez -
samovilite pi{uvaat so mirisot cveten.
Odete, ajde! - no s# do eden ~asot
oroto na{e starsko okolu-naokolu dabot na
lovecot Hern, }e go igrame nie.
Evans
A sega, raka za raka, na oro fatete se vie;
dvaeset svetulki feneri }e ni bidat
vodilki okolu dabot na ovaa rida. -
Opaa! Stoj! ^ove~ki miris nozdrite mi gi
rie!
Falstaf
Od toj vel{ki ve{ter so bo`ja pomo{ }e se
branam,
mo`e da me uro~i i bieno sirewe da stanam!
\avol~eto
(Na Falstaf) Crvu dolen, od ra|awe ti si
uro~en da bide{ vole!
Brzofatka
(Na samovilite) Ogan prinesete, prstite
neka mu gi gori, ako e ~ist, plamenot nema
zijan da mu stori,
bolka }e nema; no ako po~ne da krcka
toga{ gre{nik si ti beden, rasipnik, srcka!
\avol~eto
Na sud! Na sud!
Evans
Dali drvovo }e gori?
(Go gorat Falstafa so sve}i.)
 Veselite `eni od Vindzor
Falstaf
Of, of, of!
Brzofatka
Rasipan, rasipan, i sladostrastie go mori.
Okolu nego, navi; potsme{liva samovili
pojte
[tipete go, {tipete go, duri umot ne mu
dojde!
(Tie igraat okolu Falstafa, go {tipat i
pejat:)
Samovilite
Gre{ni misli, sram da vi e,
sramna blud i sladostrastvie!
Bludot ti e samo `ar vo krvta
na porokot ve~na `rtva,
go kotka{ v srce i ognot mu se {iri
od me~tite raspalen ne mo`e da se smiri.
[tipete go slo`no, samovili
vo nego se vlezeni zli sili!
[tipete go, gorete go, neka seti {to e
kazna,
s# duri sve}ite, zvezdite, mese~inata ne
zgasnat.
(Za vreme na pesnata, vleguva doktor Kajus
od ednata strana i izleguva so ukradenata
samovila vo zeleno; vleguva gazda Su{ko
od drugata strana i izleguva so ukrade-
nata samovila vo belo; vleguva Fenton
i izleguva so ukradenata Ana Rabu{. Po
pesnata od nadvor se slu{a lovxiski
xagor. Izleguvaat tr~aj}i Brzofatka,
Evans, \avol~eto i Samovilite. Falstaf
stanuva i saka da bega.)
(Vleguvaat gazda Rabu{, gazda Plitka-
voda, gospo|a Rabu{ i gospo|a Plitkavoda)
Rabu{
Ne, ne begajte. Mislam deka dokusuren ste
sega.
Koj drug bi ve spasil osven lovecot Hern?
89
Gospo|a Rabu{
Ve molam, dosta. [egava ve}e nema smisla.
Vitezu Xon, kako vi se dopa|aat sega `enite
od Vindzor?
(Poka`uva na rogovite od Falstaf)
Gi gleda{, ma`u? Zarem ovoj ubav jarem
ne mu li~i pove}e na {umata odo{to na
gradot?
Plitkavoda
(Na Falstaf) E, pa, gospodine, koj nosi sega
rogovi? Gospodine Rezil, Falstaf e apa{,
apa{ so rogovi. Eve mu gi rogovite, gos-
podine Rezil. I, gospodine Rezil, ni{to
od Plitkavoda toj ne se omrsi osven nego-
vata ko{nica za ali{ta, stapot i dvaesette
funti {to }e mora da gi vrati na gospodi-
not Rezil; zatoa kowite mu se zemeni reim,
gospodine Rezil.
Gospo|a Plitkavoda
Vitezu Xon, ne n# poslu`i sre}ata. Nikako
da se stavime. Pove}e nikoga{ nema da
ve smetam za moj veren, tuku samo za moj
najdebel elen.
Falstaf
Gledam deka od mene napravivte magare.
(Gi vadi rogovite)
Plitkavoda
Da, ama i vol. Dokazi ima kolku ti du{a
saka.
Falstaf
Zna~i ovie ne bea samovili? Bo`e gospode,
dva-tri pati pomisliv deka ne se samovili,
ama sepak ne~istata sovest, nenadejniot
prepad na moite mo}i, go napravija privi-
dot stvarnost i , pokraj glasot na razumot,
poveruvav deka se samovili. Ete kako mo`e
so sajkal da ti pobegne kumot, koga kon lo{o
nastroen ti e umot!
 90 Vilijam [EKSPIR
Evans
Vite`u Xon Fal{taf, {lu`ete mu na
go{poda i `aboravete gi gre{nite mi{li,
pa {amovilite nema da ve {tipat.
Plitkavoda
Ova dobro go rekovte, o~e Hju.
Evans
A va{ ve molam da ja `aboravite qubomo-
rata.
Plitkavoda
Nema da se posomnevam vo `ena mi s# dodeka
ti ne stane{ kadaren da & se dodvoruva{ na
dobar angliski.
Falstaf
^avkite da ne mi go ispile umot {tom doz-
voliv vakvo magare da napravite od mene?
Zarem da me vjajvne eden vel{ki jarec? Da
ne mi fali u{te magare{ka kruna? Vreme e
da se udavam vo kapka mo~!
Evans
Mo{awe dobro `a va{a `dravje; debel mev
mnogu mo{.
Falstaf
“Mo{awe” i “`dravje”? Zarem do`iveav da
mi se potsmeva ~ovek {to a }e otvori usta
na angliski me tera na zdravo mo~awe? Ova
e znak deka mu odyvoni na u`ivaweto i
no}noto {laewe vo kralstvovo.
Gospo|a Rabu{
Vitezu, vitezu, duri i da mislevte deka
mo`eme da ja isfrlime doblesta od na{ite
srca i da se predademe bez zbor na pekolot,
zarem ne vi be{e jasno deka |avolot ni
toga{ ne bi n# nateral da ni se dopadnete?
Plitkavoda
[to? Da ti se dopadne turlitavava?
Vre}i{tevo gnoj?
Gospo|a Rabu{
Ovoj ofkaxija?
Rabu{
Ovoj bes~uvstvitelen, drt starec so
mevi{te kako nilski kow?
Plitkavoda
I podmolen kako Satana?
Rabu{
I siromav kako Jov?
Plitkavoda
I zol kako `ena mu?
Evans
I {o umot `ajden po ra`vrat, meani,
{pan{ko vino, obi~no vino, medovina,
lokawe, p{uewe, {eir, `aka~ki maka~ki?
Falstaf
Za podbiv me imate; ama ako. Vo prednost
ste. Ne mo`am duri ni da mu go spu{tam na
ovaa vel{ka pa~avra. Ednostavno sum paral-
iziran od negovoto neznaewe. Pravete so
mene {to sakate.
Plitkavoda
]e ve odvedeme, gospodine, vo Vindzor kaj
eden gospodin po ime Rezil, komu na prevara
ste mu zele pari pretstavuvaj}i se sebesi
kako nekoj makro. Iako dosta pretrgavte,
sepak mislam deka najmnogu }e ve zdoboli
vra}aweto na parite.
 Veselite `eni od Vindzor
Rabu{
Sepak razveseli se, vitezu. Ve~erva }e
jade{ i }e pie{ kaj mene doma, kaj{to sakam
da & se smee{ na `ena mi kako {to taa sega
ti se smee tebe. Ka`i & deka gazda Su{ko se
o`eni so }erka & .
Gospo|a Rabu{
(Za sebe) Ne velat taka doktorite! Ako Ana
Rabu{ e moja }erka, taa, dosega e `ena na
doktor Kajus.
(Vleguva Su{ko)
Su{ko
Eeej! ej,ej, dedo Rabu{!
Rabu{
[to e sine, {to e? [to e, {to e, zetko?
Zavr{ivte?
Su{ko
Zavr{ivme? More na najdobrite vo okoli-
java }e im ka`am; }e im ka`am, ako ne, neka
me obesat, eve na!
Rabu{
[to }e im ka`e{, zete?
Su{ko
Otidov vo Iton da se ven~am so gospojca
Ana Rabu{, a vamu `enskoto - ma{ko.
Deti{te edno nedokvakano. Da ne be{e v
crkva, }e mu poka`ev jas ubavo, ili obratno,
}e mi poka`e{e toj mene. Od mesto da
ne se pomrdnam ako ne poveruvav deka e
Ana Rabu{; a toa da ti bilo deti{teto na
po{tarot.
Rabu{
Zna~i, zedovte pogre{en ~ovek.
91
Su{ko
Pogre{en ami kako? I jas taka pomisliv
koga zedov mom~e mesto devojka. Da se
ven~av so nego, iako be{e vo `enski
ali{ta, nikoga{ ne bi spiel so nego.
Rabu{
Sami ste vinovni. Jas vi ka`av deka }e ja
prepoznaete }erka mi po bojata na fustanot.
Su{ko
I prijdov. Be{e vo belo. Viknav “kupa” a
taa vikna “~upa” isto kako {to se dogov-
orivme so Ana; a sepak ne be{e Ana tuku
deteto na po{tarot.
Gospo|a Rabu{
Xorx, Xorx, nemoj da se luti{. Razbrav
za tvojata namera, ja oblekov }erka mi vo
zeleno i sega sigurno e so doktorot vo
hramot kaj{to ve}e se zele.
(Vleguva Kajus)
Kajus
Kate madmazel Ana? Zimi boka, islazan sum!
Se ozeniv so un garson, momce, un paysan,
zimi boka. Momce! Ne Ana Rabus, zimi boka.
Izlazan sum.
Rabu{
Gospode, zarem ne ja zedovte onaa vo zeleno?
Kajus
Da, zimi boka, ama e momce. Zimi boka, cel
Vindzor krenam na noze.
Plitkavoda
^udno, koj ja ima toga{ vistinskata Ana
Rabu{?
(Vleguvaat Fenton i Ana)
 92 Vilijam [EKSPIR

Rabu{ Falstaf

Sr~ka }e me udri: ide gospodin Fenton. -
[to zna~i ova, gospodine Fenton?
Ana
Prosti mi, tatko. Majko moja, prosti.
Rabu{
Zna~i gospo|ice, kako se slu~i da ne pojde{
za gazda Su{ko?
Odvrzan pes `ivo pile ne pu{ta.
Gospo|a Rabu{
Dosta so ~am~e muabeti. Gospodine Fenton
za mnogu godini i so sre}a neka vi e brakot!
Ajde ma`u, povelete site kaj nas doma, najad-
eni da ja zalieme {egata kraj ognot, i vie
vitezu, povelete site.
Plitkavoda

Gospo|a Rabu{ Amin, vitezu, amin,

sega ne mora{ ni od gospodin Rezil da
Zo{to ne pojde za gospodinot doktor, dete? se krie{, ka`i mu, ve~erva toj so gospo|a
Plitkavoda }e spie.
Fenton

Ja zbunivte. Vistinata slu{nete ja sega.

Sakavte da ja ma`ite, mo{ne sramno,
tamu kaj{to nema{e vo qubovta skladnost.
Vistinata e deka taa i jas, svr{eni damna,
vrzani sme sega cvrsto i nikoj i ni{to ve}e
nema da n# razdeli. Prestapot storen od
nejzina strana e svet i za po~it.
Prevarava nejzina ne krstete ja delo
na neposlu{nost, itrina ili nepo~it,
za{to preku ~inov taa samo se spasi od
mnogute nesveti, kolnati sati nametnati
vrz nejze od prisilniot brak.

Plitkavoda

(Na Rabu{ i gospo|a Rabu{) Ne stojte ko

zdrveni. Lek tuka nema.
qubovta vo brakot samo neboto ja ra|a, zem-
jata so pari, `enata po”pisano” ti pa|a.

Falstaf

Milo mi e {to va{ata strela proma{i,

iako fativte dobra pusija da me zastrelate.

Rabu{

Od pi{anoto ne se bega. Fenton, neka ti e

so sre}a!
Naslov na originalot:

Comedy of Errors
LICA:

Solin, vojvoda od Efes

Egeon, trgovec od Sirakuza
Antifol od Efes
Antifol od Sirakuza, bliznaci, sinovi na Egeon i Emilija
Dromio od Efes
Dromio od Sirakuza, bliznaci, robovi na dvata Antifola
Baltazar, trgovec
Anxelo, zlatar
Prv trgovec, prijatel na Antifol od Sirakuza
Vtor trgovec, na kogo mu e dol`en Anxelo
Pin~, u~itel

Emilija, `ena na Egeon, igumanija vo Efes

Adrijana, `ena na Antifol od Efes
Lu~ijana, nejzina sestra
Metresa
Temni~ar,Xandar, Slu`benici i Svita

Mesto na dejstvieto: Efes

 Piesata Zabuni e vesela komedija so lesni dramski elementi, bez nekoja pogolema
filosofska podloga iako, kako {to veli Kolrix, taa, na najdobar mo`en na~in, gi potvr-
duva tokmu filosofijata i karakterot na farsata.

Ovde, poradi neprepoznavaweto i zamenite na li~nostite, nastanuvaat brojni

nedorazbirawa i komi~ni situacii vrz koi [ekspir go gradi zapletot na komedijata.

Spored bele`nikot Gesta, piesata Zabuni, prvpat e igrana na 28 dekemvri 1594

godina. Deloto prvpat e pe~ateno vo Kvarto izdanieto od 1623 godina. Deka e me|u prvite,
ako ne i prvo teatarsko delo na [ekspir, potvrduvaat stilot i metrikata na deloto:
stihovite se ramnomerni, ~estopati rimuvani so mnogu igra na zborovi, a malku proza.

Zabuni e najkusata komedija na [ekspir, zasnovana vrz tripati pokusiot latinski

original na komedijata Menehmi od rimskiot komediograf Plaut. No, za razlika od
Plaut, [ekspir go zgolemuva brojot na zabuni, gi udvojuva bliznacite i voveduva nekolku
novi likovi (Egeon, Emilija, Lu~ijana…)

Zabuni ne e prosta adaptacija na Plautovata komedija, tuku originalno delo koe,

nadrastuvaj}i go izvornikot, so sve`inata na karakterite i silata na poezijata, go naja-
vuva sigurniot podem na idniot golem dramski pisatel.

Komedijata Zabuni prvpat e igrana vo Makedonija na 11.03.1989

godina na scenata na MNT, vo re`ija na Dimitrie Osmanli.
Prevodov {to ovde go pe~atime e popravena verzija na tekstot vrz koj se igra{e
ovaa pretstava, a {to prvpat be{e objaven na makedonski vo 1987 godina.
 ^in PRVI
Scena 1
(Vleguvaat Solin, vojvoda od Efes, Egeon,
trgovec od Sirakuza, Zatvorni~ar i drugi.)
Egeon
Brzni Soline, skrati mi go vekot,
za makite moi smrtta bil lekot.
Vojvodata
Ne moli ve}e, trgovecu od Sirakuza
nemam niet zakonot da go kr{am.
Kavgata i sporot {to izbija
po ~inot krvav na vojvodata va{
nad ~esnite na{i trgovci koi
nemaj}i dovolno zlato za otkup
so krv propisot mu go zape~atija
ja topi milosta vo pogledot tvrd;
za{to po razdorot lo{ {to stana
me|u buntovnite tvoi zemjaci
i nas, vrhovnite soveti re{ija,
i na{iot i va{iot od Sirakuza,
da se prekine trgovijata
me|u zajadenite gradovi na{i
i sekoj roden vo Efes {to }e go
vidat na pana|ur vo Sirakuza
ili roden Siraku`anin vo
zalivot Efes, da bide ubien
a imotot daden na vojvodata,
osven ako ne plati nekoj otkup
od iljada dukati za nego.
Imotot tvoj, preku mera vredi
sto dukati; zatoa, Siraku`ane,
po zakonot na{ osuden si na smrt.
Egeon
Ute{no ba{; po tvoite besedi
ve~erva kraj na makite me sledi.
Vojvodata
Zna~i, trgovecu, ka`i na kratko
{to te natera da trgne{ od doma
i zo{to si ba{ deneska vo Efes.
Egeon
Najte{ko od s# mi pa|a za alot
moj maten jasno da zboruvam; sepak
za da re~e svetot deka krajot
od pi{ano mi bil a ne od podlost
}e raska`am ovde s#, red po red.
Roden sum vo Sirakuza, zedov `ena
{to sre}na be{e so mene a so nea
i jas, do ~asot koga n# navasa zlo.
Bogatstvoto ni raste{e vo radost
po moite ~esti patuvawa do
Epidamno, no eden den umre
delovoditelot i gri`ata za stokata
ostavena na razni mesta, od nea
me trgna; ni {est meseci ne bevme
razdvoeni a taa, iako
iscrpena od bremeto slatko,
re{i sama kaj mene da dojde.
I dojde naskoro `iva i zdrava.
I po kratko, sre}na majka stana
na li~ni sina dva; i za ~udo
isti tie na lika bea i po
ime samo gi raspoznavavme.
Vo isto vreme, nekako, vo istata
kr~ma, siroma{ka edna se porodi
sli~no i rodi dve blizni ma{ki;
no, bedni bidej}i roditelite bea
na doen~iwata - gi kupiv toga{
na decata moi da im slu`at.
@ena mi, gorda na porodot {tedar,
vezden me nagovara{e za vra}awe
 Komedija na zabuni
doma; se slo`iv bezvolno no prerano
se ka~ivme na brod. Odvaj na milja
bevme od Epidamno koga moreto,
sekoga{ pokorno na vetrot
bolno go navesti zloto na{e.
I brzo potoa v beznade` bevme,
matnata svetlost {to bolsna od nebo
samo ni stana za du{ite plahi
garant siguren za brzata smrt
{to rado sigurno }e ja primev,
no pla~ot postojan na `ena mi
{to pred kobot pretstoen raste{e
i kemkaweto bolno na beb~iwata,
koi ne znaeja od {to im e strav,
me podbodnaa i probav izlez
nekakov da najdam od bezizlezot.
Mornarite pobaraa spas so ~amec
a brodot {to tone{e ni ostana nam.
@ena mi go vrza vtororoden~eto
za rezervnata katarka {to
mornarite ja ~uvaat za neol ~as
a so nego i eden od drugite
bliznaci; na ist na~in i jas se
pogri`iv za drugite dvajca;
{tom taka gi zgri`ivme decata
`ena mi i jas, so pogledite vo niv,
se vrzavme za po eden kraj od
katarkata i plovevme napred
kon Korint, noseni od strujata,
ili taka ni se stori. Najposle,
sonce ogrea nad zemjata
i v ~as gi rastera maglite gadni,
i pod naplivot na snopot svetlina
moreto se smiri i vidovme
brodovi dva {to itaa kon nas,
eden od Korint, od Epidamno drug,
no pred da stignat - o, tolku e dosta
Soline, du{ava polna e so ~emer do ram
{to stana posle }e sfati{ i sam.
Vojvodata
Prodol`i, star~e, ne zapiraj tuka,
so`alba te ~eka no ne i milost.
Egeon
Bogovite takvi da bea so mene
sega }e nemav zo{to da gi kolnam,
101
za{to pred da stignat brodovite
na ostri steni nie naidovme
i silno, pomnam, udrivme vo niv
i brodot na{ na dve se rascepi
i pri delbata nepravedna sudbinata
pravedno ni podeli po isto,
po malku radost i po malku taga;
no delot nejzin, bidej}i pod pomal
tovar plove{e, vetrot pobrzo
go ponese napred; i vidov koga
ribarite od Korint gi fatija
site trojca. Najposle i drugiot
stigna brod a posadata, bidej}i
znae{e koi sme, prijatelski
n# primi nas, brodolomcite.
Tie sakaa i ribarite
od plenot da gi li{at, no baven
im be{e brodot, pa najposle kon
tatkovinata go naso~ija.
Tuka mene mi svr{i sre}ata
a nesre}ata na svet me ostavi
za lo{ata kob da raska`uvam.
Vojvodata
Za ater na tie po koi `ali{
ka`i mi s# {to vi se slu~i ottoga{.
Egeon
Postariot sin, postaroto gajle,
koga napolni osumnaeset
po~na za brat mu da se raspra{uva
i me mole{e so slugata svoj,
koj isto od brat mu be{e li{en,
no isto ime nose{e ko nego,
da trgnat vedna{ po onoj za kogo
umirav da go vidam; mu odobriv
`ivotot negov rizikuvaj}i go.
Pet dolgi leta vo Grcija minav,
niz sinorite Aziski lunyav sam
i na vra}awe, ete, doploviv do Efes,
bez nade` da go najdam no re{en
da go pretresam sekoe mesto
vo koe `iveat lu|e. No ovde
skon~anieto mi bilo i sre}en
sigurno }e bidat vo smrtta moja
bezvremena ako site patuvawa
moi potvrdat deka sepak se `ivi.
 102 Vilijam [EKSPIR
Vojvodata Scena 2
Egeone jaden, tebe {to sudbinata
so najstra`en jad te bele`ila,
veruvaj mi, da ne e ova protiv zakonot
protiv krunata, dostoinstvoto moe,
protiv ona {to duri ni knezovite
i da sakaat, ne smeat da go zgaznat,
sigurno sega }e te za{titev
no, iako si na smrt osuden
i presudata ne mo`e da se smeni
osven na {teta na ~esta na{a,
sepak }e ti pomognam kolku {to mo`am;
eve ti davam u{te eden den
pomo{ da pobara{ prijatelska;
probaj kaj site poznati vo Efes,
moli, koli, sumata natokmi ja
i `ivej; vo sprotivno }e mora
da umre{. Zatvorni~aru, vodi go!
Zatvorni~arot
Dobro, gospodaru.
Egeon
Bez nade`, po pomo{ odam leden
malku da go odlo`am krajot svoj beden.
(Vleguvaat Antifol od Sirakuza, eden
trgovec i Dromio od Sirakuza.)
Trgovecot
Zatoa re~ete deka ste od Epidamno
imot da ne vi go konfiskuvaat;
ba{ deneska eden trgovec od Sirakuza
uapsen e a dojde ovde. I bidej}i
nema pari za otkup, po zakonot mora da umre
pred zajdisonce. Ne,
eve gi parite {to vi gi ~uvav.
Antifol od Sirakuza
Odnesi gi vo Kentaur na konak
Dromio, i ~ekaj me tamu. Ru~ek
}e bide u{te malku, a dotoga{
}e se provrtkam malku niz grad,
da gi vidam trgovcite, zgradite, a potoa leg-
nuvam v kr~ma oti skapan
umoren sum od patot. Odi sega.
Dromio od Sirakuza
Mnogumina bi ve
dr`ele za zbor i bi zbri{ale
ba{ so parite v xeb.
Antifol od Sirakuza
Doverlivo mom~e, gospodine,
i ~esto koga maki, zla me ma~at
so dosetki znae da me raspolo`i.
Sakate zaedno da {etneme niz grad
a potoa da jademe kaj mene v kr~ma?
Trgovecot
Viknat sum, gospodine, od edni trgovci
od koi dobar pazar o~ekuvam.
Prostete mi, ve molam. No, vo pet
ako vi e po volja, da se sretneme
na plo{tadot i mo`eme da bideme zaedno
do pred legnuvawe. A sega odam,
me ~eka rabotata.
 Komedija na zabuni
Antifol od Sirakuza Antifol od Sirakuza
Doviduvawe. Toga{ odam sam
vamu-tamu niz gradot da pominam.
Trovecot tolkavi pari da ostavi{ na drug?
Dobar pomin, gospodine.
Antifol od Sirakuza [egi gospodine teraj na trpeza
Koj mene dobar pomin mi posakuva
mi po`eluva ne{to tu|o za mene.
Na svetot sum ko kapka voda
{to druga kapka vo okeanot bara
i koga dru{kata ne ja nao|a
pa|a i se gubi. Taka i jas, jadnik
majka mi baraj}i ja i brat mi
pa|am i se gubam.
(Vleguva Dromio od Efes.)
Eve go, se vra}a. Kalendarot na mojot `ivot.
[to e? [to se vrati tolku brzo?
Dromio od Efes
Se vrativ brzo? Pa jas epten docnam,
pileto zagorelo, praseto e ladno
~asovnikot mi udri dvanaeset,
a gospodarkata edna po lice,
taa e `e{ka, jadeweto ladno,
a ladno e oti ne ste doma,
a ne ste doma oti ne ste gladni
ne ste gladni oti ne postite
a nie molitva {to znaeme i post
za grevot va{ si dobivme po nos.
Antifol od Sirakuza
Dosta, dosta gospodine, ka`i
parite kaj ti se {to ti gi dadov?
Dromio od Efes
[to? Zar onoj sitne` {to minatata
sreda go dobiv da mu platam na sara~ot
za kuskunot na gospodarkata?
Na sara~ot mu gi ostaviv, se kolnam.
103
Ne maftaj me, mom~e, ne mi e do {ega
ka`i, bez matkawe, parite kaj se?
Ovde sme stranci a ti si dozvoluva{
Dromio od Efes
a mene gospodarkata me prati po vas
i ako vedna{ ne dojdete odma
po timba }e me fukne. I mislam
`eludnikot va{ ko mojot, gospodine
treba da bide ~asovnik i bez glasnik
vedna{ da ve isprati doma.
Antifol od Sirakuza
Slu{aj Dromio, {ega si e {ega
no za drugpat ~uvaj ja, ~oveku.
Kaj e zlatoto {to ti go dadov?
Dromio od Efes
Zlato gospodine? Nikakvo zlato
ne sum primil od vas.
Antifol od Sirakuza
Slu{aj ti, gospodine gadu,
dosta so glupostite, ka`i
{to napravi so doverenoto?
Dromio od Efes
Dovereno edinstveno mi be{e
od plo{tad na ru~ek doma da ve dovedam.
Gospo|ata i sestra & ve ~ekaat.
Antifol od Sirakuza
Ko na ~ovek odgovori mi
na koe sigurno mesto mi se parite
ili sega }e ti ja zdrobam crpkata
{to se majtapi koga }e & prdne.
Kaj se iljadata dukati od mene
{to gi primi?
 104 Vilijam [EKSPIR

Dromio od Efes

Nekolku modri dukati od vas

po timba sum primil i u{te nekolku
po ple}i od gospodarkata, no,
zaedno nikako ne se iljada.
Koga bi vi gi vratil, se pla{am,
nema trpelivo da gi primite.

Antifol od Sirakuza

Od gospodarkata?
Koja ti e gospodarka, robe?

Dromio od Efes

@enata na va{eto gospodstvo

i moja gospodarka vo Febiks,
taa {to gladuva ~ekaj}i ve za ru~ek
i ve moli doma da pobrzate.

Antifol od Sirakuza

[to zarem v lice mi se potsmeva{?

E, nema! Eve ti gospodine robe!

Dromio od Efes

[to vi e gospodine? Na strana

racete! Ne}ete? Toga{ bri{am!

Antifol od Sirakuza

@imi boga, vaka ili onaka,

site pari mu gi zele na podlecov!
Velat gradov prepoln e izmami,
ma|ioni~ari {to te zaslepuvaat,
mra~ni gleda~ki {to te zbudaluvaat,
ve{terki {to ti ja kinat du{ata,
teloto ti go bodat, la`govci
prepraveni, zborlesti izmamnici,
i mnogu drugi ro`bi na grevot.
Ako e taka, brzo zaminuvam.
Vo Kenataur odam gadov kaj{to pojde
se pla{am zlatoto po petlite ojde!
 ^in VTORI

Scena 1

(Vleguva Adrijana, `ena na Antifol
od Efes i Lu~ijana, sestra & .)

Adrijana Lu~ijana

Ni ma` mi go ima, ni robot Zol kam{ik demne nad suetnata sloboda.

{to itno go prativ po gospodarot
a ve}e e dva, Lu~ijana.
Lu~ijana
Mo`e nekoj trgovec go viknal
i od plo{tad oti{le pravo na ru~ek.
Smiri se i da jademe. So svojata
sloboda gospodari ma`ot, a so ma`ite
vremeto;
toa odreduva koga da dojdat,
zatoa strpi se.
Ne postoi ne{to pod nebesnite stegi
na zemja, vo vozduh, v more, {to nema megi.
Yverovite, ribite, pticite vozdu{ni,
na ma`jacite svoi im se poslu{ni.
Lu|eto, iskonski mnogu nad niv, sami
vladeat so svetot i so temnite okeani
imaj}i um pove}e i darba za uka,
od pticite, ribite, - gospodarat tuka
so niv i so `enite svoi; taka i ti
treba ve~no pokorna da im si.
Adrijana

Adrijana I poradi ova ne saka{ da se ma`i{?

Zo{to ma`ite poglema sloboda Lu~ijana

imaat od nas?
Ne, ne{to drugo kaj brakot me pla{i.
Lu~ijana
Adrijana
Za{to rabotata ne im e doma.
Bi go podnela li ova so mirna du{a?
Adrijana
Lu~ijana
Taka da pravam sekoj bi me plukal.
Pred da se vqubam }e nau~am da slu{am.
Lu~ijana
Adrijana
Uzda e toj tvoja {to te zauzduva.
A so druga ma`ot da ti pojde?
Adrijana
Lu~ijana
Samo magarici za uzda se vodat.
]e ~ekam mirno doma da si dojde.
 106 Vilijam [EKSPIR
Adrijana
Trpenieto e mirno mir {tom mu se dade,
meki se tie janya {to ne gi jade.
Du{i~ka nekoja v jad {to kuka sama
ja te{ime gri`no da ne pla~e. Ama
nekoj od nas bol sli~en da go snajde
vo pla~ ist pogolem }e zajde.
Taka i ti, nemaj}i ma` da te jade,
trpenie saka{ za uteha da mi dade{.
No ako do~eka{ ma` tvoj da ti mrda
i ti od ko`a }e izleze{, ti tvrdam.
Lu~ijana
]e se ma`am da vidam kako }e mi bide.
Eve go slugata, mo`e i ma` ti ide.
Adrijana
Blizu li e gospodarot tvoj baven?
Dromio od Efes
Preblizu mi be{e, `imi u{ive crveni.
Adrijana
Ka`i, zboruva{e li so nego,
{to ima na um?
Dromio od Efes
[to mu be{e na um sega mi e na u{i
rakata da mu kapne, ne znam {to mu stana.
Adrijana
Zboruva{e li nejasno pa ne mo`e{e
smislata da mu ja po~uvstvuva{?
Dromio od Efes
More udira{e tolku jasno {to
predobro mu gi po~uvstvuvav udarite;
tuku povodot mu be{e nejasen
i zatoa ne mo`ev da go sfatam.
Adrijana
Ka`i, te molam, doa|a li doma?
Se ~ini premnogu se trudi
`enata da si ja zadovoli.
Dromio od Efes
Gospo|o, gospodarot moj e ludo rogat!
Adrijana
Ludo rogat? \ubre edno!
Dromio od Efes
Ne rekov deka e rogonosec
no sigurno e lud. Koga go vikav doma
na ru~ek, pra{a za iljada dukati.
“Ru~ek e vreme,” rekov; “Zlatoto,” re~e;
“Vi se ladi jadeweto,” rekov; “Zlatoto,”
re~e;
“]e dojdete?” rekov; “Zlatoto,” re~e;
“Kaj se iljadata dukati, gadu,
{to ti gi dadov?” “Praseto,” rekov
“Zlatoto,” re~e. “Gospodarkata, gospodine,”
rekov; “\avol da ja zeme! Ne ti ja znam,
gospodarkata, mi e gajle za nea…”
Lu~ijana
Re~e koj?
Dromio od Efes
Gospodarot; “Nemam,” re~e toj.
“ni dom, ni `ena, ni gospodarka.”
I taka negoviot odgovor na
pokanata moja doma go nosam na ple}i,
oti na krajot tamu i me ispotepa.
Adrijana
Odi pak, dovedi go doma.
Dromio od Efes
Da odam pak za pak da me tepa?
@ivi gospod! Nekoj drug sega pratete.
 Komedija na zabuni 107

Adrijana Lu~ijana

Nazad, robe, ili po timba }e te aknam. Otfrli ja qubomorata {tetna.

Dromio od Efes Adrijana

A toj udarot so nov udar }e go Ne sum ni budala ni maloletna.

blagoslovi; me|u vas dvajca
celata glava }e mi stane xumki.
Adrijana
Mnogu lomoti{, prostaku.
Odi dovedi go gospodarot.
Dromio od Efes
A tolku li sum trkalezen za kako
topka po cel den da me {utkate?
Vie udirate tuka a toj tamu.
I udirate za da vi se mno`at
barem duri slu`am druga stavete mi ko`a.
Znam sega & se dodvoruva na druga,
inaku zo{to ne bi bil tuka.
Znae{, sestro, |erdan toj mi veti,
i zarem na nego da ne se seti,
i da ne mu tekne za postelata bra~na
i vrz kamenot bescenet senka mra~na
pa|a, na zlatoto sjajot mu go zema
‘r|ata zgorna; i ~ovek na svet nema
{to dobriot glas ne }e go zagubi
ako ‘r|ata mesto zlatoto ja qubi.
Na ubavinata toj mi na{ol mana
zatoa }e pla~am nad ona {to ostana
i pla~ej}i so smrtta }e se zdru`am.
Lu~ijana

Lu~ijana Mnogu budali na ludata qubomora & slu`at.

Uf, ama ti e liceto gnevno.

Adrijana

Kraj metresata ne mu e zdodevno,

a jas doma goram po nasmevka blaga.
Dali starosta ubavinata druga
od obraz mi ja zede? Ne, toj v `al ja svi.
Dali sum glupa? ^avka da ne umot mi go
ispi?
Nequbeznosta od mermerot pove}e
duhovitosta ja gnasi. Zarem ve}e
i ali{ta poubavi nosat drugi?
No, negovi se toa zaslugi,
toj e stopan na sostojbata moja.
Ako ~arite mi ostanale bez boja,
edinstveniot vinovnik samo e toj,
no sepak, so samo eden son~ev pogled svoj
seta ubavina mo`e da mi ja vrati.
No, toj, elen raspu{ten, bez `al da me
trati,
se hrani nadvor, preku plot skoka,
a jas mu slu`am ko najdolna stoka
 108 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguva Antifol od Sirakuza.)
Antifol od Sirakuza
Zlatoto {to mu go dadov na Dromio
navistina e vo Kentaur, a verniot
moj sluga trgnal nekade da me bara.
Po moja presmetka i spored kr~marot
ne sum mo`el da zboruvam so Dromio
vo me|uvreme, no eve go, doa|a.
Kako e mom~e? Ti minaa lunkite?
Ako saka{ }otek, pak igraj si so mene.
Ne si ~ul za Kentaur? Ne si primil zlato?
Gospodarkata te prati za ru~ek da me
vika{?
Domot mi e vo Feniks? Da ne be{e lud
{to taka ludo mi odgovara{e?
Dromio od Sirakuza
Odgovarav ludo?
Koga i kade, gospodine?
Antifol od Sirakuza
Ba{ pred malku, ovde,
pol~as nema.
Dromio od Sirakuza
Ne sum ve videl otkako me prativte
doma vo Kentaur so zlatoto.
Antifol od Sirakuza
\ubre, odrekna deka
zlatoto go primi,
mi zboruva{e za gospo|ata i ru~ekot,
no se nadevam deka ~uvstvuva{ i sega
kolku toa mi se bendisa.
Dromio od Sirakuza
Milo mi e {to
ste raspolo`en,
no {egava na strana, gospodine.
[to zna~i taa?
Antifol od Sirakuza
[to? V o~i me la`e{,
mi se potsmeva{? Misli{ se {eguvam?
Eve ti, eve!
Dromio od Sirakuza
Stojte, gospodaru, `ivi gospod.
Gledam |avolot {egata ja odnel.
No, zo{to vaka so mene postapuvate?
Antifol od Sirakuza
Za{to prijatelski koga toga{
ko so {ut so tebe si muabetam
ti si dozvoluva{ da se poigra{
so qubovta moja i ~asovite zreli
mi gi uni{tuva{ koga }e ti tekne.
Koga sveti sonceto i komarecot
prazen neka se veseli, no v dupka
neka se skrie {tom ova se smra~i.
Ako saka{ so mene da se {eguva{
prvin pogledaj me i po izgledot moj
prisposobi se ili so }otek
timbata tvrda }e ti ja prisposobam.
Dromio od Sirakuza
Tvrda velite? Sakam
da mi bide samo glava
ako prestanete so udarite, no ako
prodol`ite
}e moram da si najdam {lem ili da
vi svrtam grb i da fatam magla; no ve molam,
gospodine, zo{to sum tepan?
Antifol od Sirakuza
Ne znae{?
Dromio od Sirakuza
Ne, gospodaru, znam
samo deka sum tepan.
Antifol od Sirakuza
Saka{ da ti ka`am zo{to?
 Komedija na zabuni 109

Dromio od Sirakuza Dromio od Sirakuza

I zo{to i za{to, Ako stane takvo, gospodaru,

gospodaru; velat sekoe zo{to toga{, ve molam, da ne jadete.
si ima i za{to.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Zo{to?
Prvo za{to mi se potsmeva{
a vtoro {to se obiduva{ pak Dromio od Sirakuza
da mi se potsmeva{.
Da ne zbesnete pa da si dobijam
Dromio od Sirakuza novo prepe~eno smeknuvawe.

Izel li nekoj }otek tolku debel Antifol od Sirakuza

bez zo{to i bez za{to? Pa, gospodaru
vi blagodaram. Pa mom~e, nau~i
da se {eguva{ vo vistinsko vreme;
Antifol od Sirakuza s# vo svoe vreme.

Mi blagodari{ zo{to? Dromio od Sirakuza

Dromio od Sirakuza Bi vi odreknal da ne ste

taka gnevni.
Za ne{tovo {to go dobiv
za ni{to, gospodaru. Antifol od Sirakuza

Antifol od Sirakuza Vrz koja osnova, mom~e?

Sledniot pat, kako dopolnenie, Dromio od Sirakuza

}e ti dadam ni{to za ne{to. No,
mom~e, ru~ek li e vreme? Pa, gospodaru,
vrz osnova na faktot
Dromio od Sirakuza ~ist ko lejkata }elava na samiot
tatko na vremeto.
Ne, gospodaru, mesoto u{te ne e kako mene.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Da ~ujam.
Kako?
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Onoj {to o}elavil po
Smeknato. priroden pat nema vreme
da si ja povrati kosata.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Mo`e }e se prepe~e, mom~e.
Ni po sudski pat?
 110 Vilijam [EKSPIR

Dromio od Sirakuza Antifol od Sirakuza

Ni sudski. Edinstveno Nemoj dobri, te molam.

mu ostanuva da si kupi perika
i da si ja povrati kosata, no od drug ~ovek. Dromio od Sirakuza

Antifol od Sirakuza Toga{, sigurni.

Zo{to vremeto e tolkava cicija Antifol od Sirakuza

za kosa, koga taa tolku bujno raste?
Ne mo`e sigurni
Dromio od Sirakuza vo takva somnitelna rabota.

Zatoa {to toj blagodet Dromio od Sirakuza

im go dava na
`ivotnite a ona {to im go zelo na lu|eto Vidlivi, toga{.
vo kosata im go dalo vo pametot.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
Ka`i gi.
No, mnogu lu|e imaat
pove}e kosa od pamet. Dromio od Sirakuza

Dromio od Sirakuza Prvata e da za{tedi

pari {to gi tro{i za doteruvawe;
Nieden ne e bez tolku a vtorata, koga jade da ne mu
pamet za da si ja zagubi kosata. pa|aat vlakna v ~orba.

Antifol od Sirakuza Antifol od Sirakuza

No ti zaklu~i deka Celo vreme saka{ da

koj{to ima mnogu kosa doka`e{ deka nema vreme s# da se stigne.
im malku pamet.
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Toa i go storiv, gospodaru;
Pomalku pamet pobrzo se gubi; doka`av deka nema vreme da se povrati
no i za toa ima pri~ina. kosata izgubena po priroden pat.

Antifol od Sirakuza Antifol od Sirakuza

Koja? No, ne ti e dobra

pri~inata zo{to nema
Dromio od Sirakuza vreme taa da se povrati.

Ima dve i toa dobri. Dromio od Sirakuza

]e ja podobram; i
vremeto e }elavo pa do
 Komedija na zabuni
propasta na svetot }e ima
}elavi sledbenici.
Antifol od Sirakuza
Znaev deka i
zaklu~okot }e bide }elav:
no gledaj, nekoj ni mafta.
Adrijana
Da, da, Antifole, ne me poznava{,
se murti{, nasmevkata za druga
ja ~uva{; jas ne sum Adrijana,
ne sum `ena ti. Ponekoga{ i sam
se kolne{e deka nema zborovi
{to se muzika za uvoto tvoe,
ni predmet prijaten za pogledot tvoj,
ni dopir mil za tvojata raka,
ni jadewe vkusno ako li~no
ne ti zboruvam, ne te gledam, ne te
dopiram ili ne te slu`am jas.
I od kade sega, ma`u moj, od kade,
sam od sebe si se ottu|il ti?
Da, velam, sam od sebe, oti si ottu|en
od mene {to sum neraskinlivo so tebe
spoena i podobra ti sum polovina.
Oh, ne deli se ma`u moj od mene;
znaj, sakan moj, oti e polesno
kapka voda v more da frli{ i
ottamu nesme{ana da ja vrati{,
ni zgolemena ni smalena, odo{to
da se odzeme{ sebesi od mene bez
i mene da me zeme{. Zar sr~ka
ne }e te udri da ~ue{ deka sum kurva?
I deka telovo, {to tebe ti pripa|a
izvalkano e od razvrat besramen?
Bi me plukal, gme~el i ma`ot
izmajmuren postojano bi go spomnuval,
ko`ata bi mi ja odral od teloto gre{no,
prstenot bi mi go otsekol od rakata nev-
erna,
i bi go skr{il baraj}i razvod.
Znam deka mo`e{, pa da vidam, ajde!
Me opfa}a sega prequbni~ki sram,
krvta mi se me{a so besramen razvrat,
oti ako dvajcata sme edno a ti neveren,
toga{ i jas od tebe otrovot go primam
i so dopirot tvoj stanuvam bludnica.
111
Zatoa bidi veren na vernata postela tvoja,
za ~ista da ostanam a ti ~estit.
Antifol od Sirakuza
Mene mi zboruvate, gospo|o
li~na? Ne ve poznavam. Samo
dva ~asa sum vo Efes i gradot va{
kako i govorot va{ mi se tu|i.
Sekoj va{ zbor bez napor go fa}am,
no zna~eweto, prostete, ne go sfa}am.
Lu~ijana
Bo`e, kolku si se izmenil, zete.
Nikoga{ ne si bil so sestra mi vakov.
Taa go prati Dromio da te vikne
doma na ru~ek.
Antifol od Sirakuza
Dromio?
Dromio od Sirakuza
Mene?
Adrijana
Tebe, a ti odgovor mi donese
deka te tepal i tepaj}i ti odreknuval
deka domot moj e negov a negova `ena jas.
Antifol od Sirakuza
Si zboruval li, mom~e, so gospo|ava?
So kakva cel zagovor si skoval?
Dromio od Sirakuza
Jas gospodaru? Prvpat sega ja gledam.
Antifol od Sirakuza
La`e{, podlecu, ba{ ovie zborovi
nejzini ti na plo{tadot mi gi ka`a.
 112 Vilijam [EKSPIR
Dromio od Sirakuza
Nikoga{ so nea ne sum zboruval.
Antifol od Sirakuza
Kako toga{ imiwata ni gi znae.
osven, bo`e moj, ako ne e vidovita?
Adrijana
Ne ti dolikuva na dostoinstvoto
da se vadi{ so slugata tolku nisko
teraj}i go mene da me luti.
Otkako zamina, du{ata mi te`i,
ne gazi me u{te i so svojot prezir;
jas, eve, se fa}am za rakavot tvoj,
ti si dab a jas loza ma`u moj,
i slaba bidej}i, so silata ti se pletam
i taka uspevam da se poistovetam;
i ako ne{to od mene te trga,
troskot e toa, mov, ili pirej prgav,
{to na son }e te pie, gu{i,
s# duri ti ne se isplevi{ v du{a.
Antifol od Sirakuza
Mene mi zboruva, me kori mene,
zarem na son so nea sum se `enel?
Ili mo`e spijam a mislam deka slu{am?
Kakva gre{ka setilata ni gi ku{a
duri ne go proveram somne`ov siguren
go primam prividov od drugi iznuden.
Lu~ijana
Dromio, neka go stavat ru~ekot, odi!
Dromio od Sirakuza
Brojnicite kaj mi se,
gre{nik sum gospodi, ova e ma|epsana zemja;
bog neka ni se smili,
govorime so ve{tici, duhovi, vili
treba pokoren pred niv da se sedi
inaku propast, }otek na mrtvo ni sledi.
Lu~ijana
[to tuku drdori{, Dromio, |avol
da te zeme,
mesto da odgovori{, ko trut, pol`av,
ligavec mi dremi{.
Dromio od Sirakuza
Preobrazen sum, zarem ne, gospodaru?
Antifol od Sirakuza
Vo mislite da, isto ko i jas.
Dromio od Sirakuza
Ne, gospodaru, tuku i v misli i na lik.
Antifol od Sirakuza
Ist ima{ oblik.
Dromio od Sirakuza
Ne jas sum majmunolik.
Lu~ijana
More magare si stanal celo.
Dromio od Sirakuza
To~no, taa me java a jas gledam belo.
Taka e magare sum, glupavo sum tael,
inaku, ko taa mene i jas nea bi ja znael.
Adrijana
Dosta glumev budala,
gi pikav prstite v o~i i pla~ev
a gospodarot i negoviot sluga
prezrivo mi se potsmevaa.
Odime gospodine na ru~ek; Dromio
zastani na vrata. Ma`u, }e ru~am so tebe
gore, a ti site ujdurmi tamu
}e mi gi raska`e{. Mom~e, ako nekoj
pra{a za gospodarot, re~i mu
ru~a v grad i nikoj `iv ne pu{taj;
 Komedija na zabuni 113

ajde sestro! Dromio pravi ko {to rekov.

Antifol od Sirakuza

Na zemja li sum, na nebo

ili v pekol? Son li e ova ili jave?
Zdrav sum ili sum se mrdnal negde?
Sam da ne se znam, a poznat sum segde?
]e zboruvam so niv s# kako {to im godi
a samo bog niz maglava neka me vodi!

Dromio od Sirakuza

Gospodaru, da zastanam na vrata sega?

Adrijana

I ne pu{taj ni pile. Umot neka ne te stega.

Lu~ijana

Da ru~ame, Antifol, vremeto si bega.

 ^in TRETI

Scena 1

(Vleguvaat Antifol od Efes, Dromio od Efes,

zlatarot Anxelo i trgovecot Baltazar.)

Antifol od Efes Baltazar

Prosti za ova, gospodine Anxelo Od dobredojdeto podobra nema gozba.

no `ena mi e alergi~na na docnewe;
ka`i sum se zdr`al kaj tebe v du}an Antifol od Efes
okolu izrabotkata na |erdanot
{to utre li~no }e & go donese{. No gospodine,
Ha, ova e podlecot {to tvrde{e trpezata so dobredojde ne vredi ni{to
deka sum go sretnal na plo{tad, ako nema riba ili mevce fri{ko.
sum go tepal baraj}i mu iljada dukati
i u{te sum rekol deka nemam ni `ena ni Baltazar
dom,
Ka`i pijanico, {to misle{e so toa? Dobrata trpeza prosto e delo.

Dromio od Efes Antifol od Efes

Ti samo baboti, jas si znam toa {to go znam.
Na plo{tadot me iskr{i i dokaz }e ti
dadam.
Ko`ava da e pergament, udarite mastilo
rakopisot ti ka`uva kako s# si bilo.
A poprosto dobredojdeto od zborovi celo.
Baltazar
Prost obrok i ubav do~ek, ete ti pomin.

Antifol od Efes Antifol od Efes

Magare! Da, za stegnat gazda i {tedliv gostin

Dromio od Efes
More magare magarosano sum,
{tom sedam da me tepa{ bez pri~ina;
da imam pravo barem edna da ti vratam
dru{tvoto magare{ko }e ti go skratam.
Antifol od Efes
Seriozen ste, Baltazar, no ovde
}e ve nagostime kako da ste doma.
mo`e hranata, gospodine, mnogu da mi vredi
no, dobredojde kralsko sigurno vi sledi.
[to, zaklu~eno? Odi, neka otvorat vedna{!
Dromio od Efes
Mod, Brigita, Marijana, Xeni, Lucio
vredna!
Dromio od Sirakuza
(Od vnatre.) Mamlazu, kowu, gojdo, kretenu
stoko bedna, ~isti se ne vredi{ ni za edna
 Komedija na zabuni 115

iako po tolku `eni se dere{ Dromio od Efes

ko da si vo javna ku}a. Magla, rekov, {i{ko!
Pu{ti go gospodarot.
Dromio od Efes
Lucija
Da ne si se mrdnal ~oveku?
Zarem gospodarot na ulica da visi Docna e. Nego ve}e ni{to ne go pere. Taka
so saati? ka`i mu.

Dromio od Sirakuza Dromio od Efes

Ako e budala mo`e i nastin da fati. Pogovorkata veli:

Tropni da ti otvorat pred vratata vlezna,
Antifol od Efes
Lucija
Koj zboruva od vnatre? Ej, otvorete!
Onaa na kukuvden e popolezna.
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Prvin ka`ete zo{to, gospodine?
Ako si Lucija, bravo Lucija, dobro go zezna.
Antifol od Efes
Antifol od Efes
Zo{to? Za da jadam! Gladen sum ko kutre!
Slu{aj devojko, otvoraj ve}e edna{.
Dromio od Sirakuza
Lucija
Ne mo`e denes, probaj, dojdi utre!
^uvte {to treba.
Antifol od Efes
Dromio od Sirakuza
Koj si ti {to ne me pu{ta{ doma?
A vedna{ ne ~uvte.
Dromio od Sirakuza
Antifol od Efes
Vratar gospodine, se vikam Dromio.
Trtore{ke, pu{ti me!
Dromio od Efes
Lucija
Gad, i rabotata i
imeto mi gi ukral, Aha, ama oti?
a {to imam od niv? Samo beda kutra.
Da be{e denes na moeto mesto Dromio od Efes
sigurno imeto ne }e go ka`uva{e ~esto.
Gospodaru, udrete!
Lucija
Lucija
(Od vnatre.) [to e Dromio? Koj nadvor se
dere? Ba{ }e se ispoti.
 116 Vilijam [EKSPIR

Antifol od Efes Dromio od Efes

]e mi plati{ mo~lo, samo pragov da se A oblekata ne{to slabo ve ~uva;

mine. vnatre kola~iwa topli, a vie na stud
straden
Lucija sekoj bi poludel vaka nasamaren i gladen.

Pred toa robija te{ka ne ti gine. Antifol od Efes

Adrijana Donesi ne{to, vratata }e ja skr{am.

Koj pravi pred vrata tolkava vreva? Dromio od Sirakuza

Dromio od Sirakuza (Od vnatre.) Samo probaj, }e ve storam

Batak~ii vi e gradov prs i pleva.
Antifol od Efes
Ti si `eno? Kaj si da se javi{?
Adrijana
‘r{um.
Dromio od Efes
‘R{um od zborovi pravi{ no, ete
zborovite se samo magla i veter
ka`uvaj gi zatoa pravo vo na{ite lica
a ne skrien ko nekoja kukavica.

Tvoja `ena? Gadu, najdi druga da ja davi{. Dromio od Sirakuza

(Izleguva so Lucija.)
Vidi go, ko da mu fali {tica. Nadvor!
Dromio od Efes
Dromio od Efes
Za ova gadu, gospodaru, mora da & vrati{.
Nadvor pa nadvor, sakam edna{ vnatre.
Anxelo
Dromio od Sirakuza
Ovde nema ni dobdredojde ni gozba vredna.
Koga }e se bri~at komarcite.
Baltazar
Antifol od Efes
Raspravavme {to e podobro, a ostanavme bez
niedna. Donesi ~ivija. ]e vlezam na sila.

Dromio od Efes Dromio od Efes

Sega gospodaru, ponudete im gozba ^ivija, ~ivija, odrana lija.

izvonredna. Komarecu, na {utki {to ti li~ime
so edna ~ivija na suvo }e te izbri~ime!
Antifol od Efes
Antifol od Efes
^uden nekoj veter ovde mi duva.
Mrdni ~oveku, donesi mi ~ivija!
 Komedija na zabuni 117

Baltazar Anxelo

Za trpenie gospodine ve molam Za eden ~as gospodine }e dojdam.

za{to vaka na svojot ugled
atakuvate i frlate somne` Antifol od Efes
vrz ~esta neoskverneta na `ena vi.
Va{eto dolgogodi{no poznavawe Da. I taka so {egava skapo }e projdam.
na mudrosta nejzina, trezvenosta
potoa po~itta kon godinite nejzini,
smernosta, uka`uvaat deka gospo`ata
od pri~ina nepoznata za vas
ova go napravila. Ubeden sum
gospodine, deka opravduvawe
ima {to deneska na zaklu~ena vrata
naidovte. Zatoa, poslu{ajte me.
Da odime mirno vo Tigar i tamu
zaedno da ru~ame a prikve~er
vratete se sam i doznajte ja
pri~inata za postapkava ~udna.
So sila ako vlezete sega,
sred bel den {to se veli,
samo za toa cel Efes }e zboruva
a prostacite brgu }e vi izvadat glas,
glas lo{ {to kotkan podmolno
mo`e potoa do grob da ve bie.
Klevetata kleveti bezbroj si ra|a
valkanoto od niv ni{to ne go va|a.

Antifol od Efes

Me ubedivte. ]e zaminam
mirno, i pokraj gnevot, }e bidam vesel.
Znam edna vo s# odli~na `ena
li~na, umna, `estoka a ne`na;
}e jademe kaj nea; `ena mi za ova
~esto nepravedno me kore{e.
]e jademe ba{ tamu; (Na Anxelo)
Odi, donesi go, |erdanot, {to veruvam
e gotov; donesi go, te molam,
vo Bodlikavo prase, taka ku}ata se vika
za inaet ba{, |erdanot od `ena mi
na doma}inkata }e & go dadam.
Brzni, te molam, gospodine.
Bidej}i kaj mene klu~ na vrata ima
}e ~uknam drugo mesto, belki tamu }e me
primat.
 118 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguvaat Lu~ijana i Antifol od Sir-
akuza.)
Lu~ijana
Mo`no li e sosem da si zaboravil
na dol`nosta bra~na? Zarem ne e sram
vo proletta qubovna cutot da e gnil
na qubovta {to s# u{te zree? Ako
pak sestra mi si ja zel za pari, toga{
za parite po~ituvaj ja glavno. A
~uvstvata kon drugata {to te gospodari
barem pritaj gi, ne fali se javno.
Ne davaj sestra mi da gleda kako
sramot tvoj golem niz zabi ti se cedi,
bidi fin, slatkore~iv, neveren iako,
od porokot pravi doblest {to vredi.
Na srce gnasen no ~ist na lik bidi,
u~i go grevot vo svetec da se kali,
gre{i tajno: zarem mora taa s# da vidi?
Ima li kradec so plenot {to se fali?
Dvojno e zlo - postelata da ja valka{
a nevinata `ena da go znae grevot?
Sramot se {iri so ve{tina mala
od lo{oto, zborot lo{, dve zla pravi.
A `enata lekoverna, si ja dal gospod,
kon zborot va{ plitok, dlaboko e smerna,
qubi druga no barem eden posto
davaj & nea i pak }e ti e verna.
Zatoa zete, kaj sestra mi pojdi
ute{i ja, obodri ja, da ne se luti
svesta e rabota so laski da se slu`i{
koga pravat doma mirot da ti cuti.
Antifol od Sirakuza
Gospo|o slatka, ne znam kako se vika{
ni od kade ti imeto mi go znae{,
no po znaeweto, ~arite, mi si slika
na na{eto veli~estvo sveto.
Nau~i me zatoa da zboruvam i mislam,
na umot moj temen, tap i plitok
otkrij mu go sega, mila damo
od zborovite tvoi zna~eweto skrito.
Vistinata ~ista zo{to li ja kori{
po nepoznat megdan vezden da lida?
Bo`ica da ne si? Pak li }e me stvori{?
Prestori me, toga{ pokoren }e ti bidam
no ako sega vo svojata sum ko`a
ti tvrdam deka sestra ti ne mi e `ena,
na postelata nejzina ne & dol`am ni{to
po tebe jas sega najmnogu venam.
O, ne losti me sireno da se davam,
vo moreto solzi na tvojata sestra,
pej, i srcevo srceto }e ti go nosi
po talazite raspu{ti gi srebrenite kosi
na niv da legnam za da se smiram,
i v zanes da sfatam deka dobivka
e smrtta za onoj {to vaka umira.
Lu~ijana
Lud li si {to zboruva{ vaka?
Antifol od Sirakuza
Lud ne sum tuku zaluden a ne znam kako.
Lu~ijana
Okoto tvoe te zaslepi zna~i.
Antifol od Sirakuza
[tom gleda vo tebe o, sonce {to zra~i{.
Lu~ijana
Gledaj kaj{to treba pa }e gleda{ ~isto.
Antifol od Sirakuza
Mi`eweto, draga, i gledaweto se
isto.
Lu~ijana
Ne vikaj me draga. Sestra mi ti e s#.
Antifol
Sestra na sestra ti.
Lu~ijana
Zna~i sestra mi.
 Komedija na zabuni
Antifol od Sirakuza
Ne toa si ti, edinstvena moja vilo
na okovo oko bistro, na srcevo srce milo,
sudbina i nade` vo mene {to gnezdat
na zemjata raj, vo rajot yvezda.
Lu~ijana
Sestra mi znam toa bi bila.
Antifol od Sirakuza
Sestra ako saka{ nare~i se mila,
no jas te qubam za vek }e te zemam,
ti nema{ ma` a jas nemam `ena.
Daj mi raka.
Lu~ijana
Toa e gospodine, ve}e nade`.
]e ja viknam sestra mi soglasnost da dade.
(Zaminuva. Vleguva Dromio od Sirakuza.)
Antifol od Sirakuza
[to e sega Dromio? Kaj brza{ taka?
Dromio od Sirakuza
Me poznavte li gospodine? Dali sum jas
va{eto mom~e? Dali sum jas- jas?
Antifol od Sirakuza
Ti si Dromio, ti si moeto mom~e,
ti si ti.
Dromio od Sirakuza
Jas sum magare, jas sum mom~e na edna
`ena i ne sum pri sebe.
Antifol od Sirakuza
Mom~e na koja `ena? I zo{to
ne si pri sebe?
119
Dromio od Sirakuza
Navistina gospodine, ne sum pri sebe,
i pripa|am na edna `ena, onaa {to polaga
pravo
na mene, {to me progonuva, {to veli }e me
ima.
Antifol od Sirakuza
Kakvo pravo polaga na tebe?
Dromio od Sirakuza
Takvo kakvo {to vie, gospodine, bi polag-
ale na va{iot kow; a bi sakala da me ima
ba{ kako
`ivotno, a pravoto na mene go polaga
ne zatoa {to sum `ivotno, tuku za{to taa e
mnogu `ivotinsko su{testvo.
Antifol od Sirakuza
[to e taa?
Dromio od Sirakuza
Mnogu po~ituvano `ivotno. Takvo
za koe, pred da zboruva{, mora da se
izvini{.
Taa e slaba partija za mene ama `ena~kata
bi mi bila debela.
Antifol od Sirakuza
Kako misli{ `ena~kata bi ti bila debela?
Dromio od Sirakuza
Taka gospodine, taa e gotva~ka i seta e salo
i ne znam za {to bi mi koristela osven
da napravam lamba od nea i so pomo{ na
nejzinata svetlina da zbri{am.
Tvrdam deka nejzinite partali i lojot vo
niv }e gorat cela zima. Ako go do`ivee
denot na Stra{niot sud, cela edna nedela
}e gori podolgo od svetot.
 120 Vilijam [EKSPIR

Antifol od Sirakuza Antifol od Sirakuza

Kakva e na lik? A kade e [kotska?

Dromio od Sirakuza Dromio od Sirakuza

Crna ko |on a na lice kako zapr{ka. Zo{to? Ja najdov po golotijata. To~no na dlankata
Za{to se poti, ~ovek mo`e da & se zacapa do od nejzinata raka.
kolena v lice.
Antifol od Sirakuza
Antifol od Sirakuza
A Francija?
Toa e mana {to ja ~isti vodata.
Dromio od Sirakuza
Dromio od Sirakuza
Na nejzinoto ~elo, vooru`ena i buntovna,
Ne gospodine, manata e vnatre{na. Ni poto- vo
pot na Noe ne bi ja is~istil. vojna protiv sopstveniot vladetel.

Antifol od Sirakuza Antifol od Sirakuza

Kako se vika? A Anglija?

Dromio od Sirakuza Dromio od Sirakuza

Nela, gospodine. No ni imeto nejzino Gi barav grebenite od varovnik, no ne

i tri ~etvrtini, odnosno ni ar{ini i najdov
tri~etvrtini belina vo niv no mislam deka & stoi na
ne }e ja izmerat od edniot kolk do drugiot. brada sudej}i po
solenata voda {to te~e{e me|u nea i Fran-
Antifol od Sirakuza cija.

Zna~i epten e {iroka. Antifol od Sirakuza

Dromio od Sirakuza A [panija?

Kolku {to e od glava do petici, tolku Dromio od Sirakuza

e od kolkot do kolkot; i u{te e trkalezna
ko globus, Da bidam iskren, ne ja vidov; no ja setiv
na nea mo`am da najdam razni zemji. nejzinata vrelina vo zdivot na gotva~kata.

Antifol od Sirakuza Antifol od Sirakuza

Na koj del od nejzinoto telo stoi Irska? A Amerika, Indija?

Dromio od Sirakuza Dromio od Sirakuza

Pa da prostite, gospodine, na zadnikot. O, gospodine, na nejziniot nos ukrasen

Toa go otkriv po mo~uri{tata. so rubini, safiri i smaragdi i svrten so
 Komedija na zabuni
siot sjaj kon vreliot zdiv na [panija koja
isprati cela armada trgovski brodovi da se
natovarat so bogatstvoto od nejziniot nos.
Antifol od Sirakuza
Kade se Belgija, Holandija?
Dromio od Sirakuza
E, da prostite, gospodine, tolku
nisko ne gledav. I da zavr{am. Ovaa
prosta~ka
ili ve{terka re~e deka sum nejzin, me
nare~e
Dromio, se zakolna deka sme dale zavet
eden na drug; mi gi iznaredi ni{anite {to
gi imam kako {to se belegot na ramoto,
bemkata na vratot, golemata bradavica na
levata raka, a jas, v~udoviden pobegnav od
nea kako od avet. I ~inam
da nemav gradi tvrdi, srce ~elik
pes }e me store{e, da vrtam ra`ni celi.
Antifol od Sirakuza
Odi brzo do pristani{teto
i ako vetrot duva od bregot
kon bilo kade, pove}e vo gradot
ni den ne ostanuvam; a ako
vidi{ brod da isplovuva
na plo{tad javi mi vedna{
tamu }e se vrtkam ~ekaj}i te;
ako nikogo ne poznavame a nas n# znae sekoj
znak e da begame vo drug pravec nekoj.
Dromio od Sirakuza
Ko ~ovek od me~ka vo strav {to bega
begam pred taa {to za ma` me bara sega.
(Izleguva.)
Antifol od Sirakuza
Edinstveno ve{terki `iveat ovde,
zatoa moram da zaminam vedna{;
taa {to ma` svoj me vika,
od du{a za `ena ja ne}am. No sestra & li~na
{to tolku ne`na ubavina ja krasi
121
i odnos smeren, }e me natera{e
za malku predavnik svoj da stanam;
vo luwite bo`ji nad mene da ne se krenat
}e se oglu{am na pesnata od taa sirena.
(Vleguva Anxelo so |erdanot.)
Anxelo
Gospodine Antifol.
Antifol od Sirakuza
Da, taka se vikam.
Anxelo
Znam, znam, gospodine. Eve go |erdanot.
Mislev da go donesam kaj Bodlikavo prase
no ne be{e gotov pa se zadr`av.
Antifol od Sirakuza
[to sakate da storam so nego?
Anxelo
Va{a volja. Za vas go pravev.
Antifol od Sirakuza
Za mene, gospodine?
Ne sum go pora~al.
Anxelo
Ne edna{, ne dvapati, tuku stopati.
Odete doma, izraduvajte ja `ena vi,
a negde po ve~era }e svratam
parite da gi primam za |erdanot.
Antifol od Sirakuza
Poarno sega primete gi
oti ni |erdan ni pari }e vidite.
Anxelo
Ba{ ste duhovit gospodine, zbogum.
(Izleguva).
 122 Vilijam [EKSPIR

Antifol od Sirakuza

Ne znam {to da mislam za s# ova

no edno sigurno znam: bi bil golema glu-
perda
da odbijam vaka ponuden |erdan,
ovde za nikogo nema zima
{tom darovi zlatni po ulici ima…
Po Dromio odam sega na plo{tadot
ako na{ol brod, da begame od gradot.
 ^in ^ETVRTI
Scena 1
(Doa|aat Trgovec, Anxelo i Xandar.)
Trgovecot
U{te za Duhovi rokot iste~e,
no jas mnogu ne navaluvav;
i ne bi ni sega no ete, zaminuvam
za Persija a parite mi trebaat
za pat; zatoa vedna{ isplati mi
ili xandarov }e te apsi.
Anxelo
Istata suma {to ti ja dol`am
ja imam za primawe od Antifol;
ba{ preeska pred da te sretnam
mu go dadov |erdanot a vo pet satot
toj treba da mi plati. Te molam,
zatoa, da pojdeme do domot negov
kaj{to, so blagodarnost, dolgot
}e ti go vratam.
(Doa|aat Antifol i Dromio od Efes)
Xandarot
Ne ma~ete se, eve go, gospodinot, doa|a.
Antifol od Efes
Jas odam doma kaj zlatarot, a ti
kupi ja`e; toa e podarok za `ena mi
i nejzinata banda {to mi zatvorija
denes vratata pred nos. No, sre}a
eve go zlatarot. Sepak trkni,
kupi ja`e i doma donesi mi go.
Dromio od Efes
Toa ja`e stopati niv }e gi ja`osa.
(Zaminuva.)
Antifol od Efes
Samo ludak mo`e da se potpre na vas;
vetiv deka vie so |erdanot }e dojdete
no ni |erdan vidovme ni zlatar. ^inam
pomislivte qubovta n& e so |erdan
vrzana pa zatoa, gospodine,
ne povelavte da dojdete.
Anxelo
[egata nastrana, eve vi potvrda
za te`inata na |erdanot do gram,
za finosta na zlatoto i cenata za raka
{to zaedno ~inat tri dukati pove}e
od dolgot moj kon gospodinot. Ve molam,
vedna{ da mu isplatite; toj zaminuva
na more i samo ova tuka go zadr`uva.
Antifol od Efes
Ne nosam pari so sebe a i imam
rabota v grad. Gospodine, bidete
dobar, odvedete go tu|inecot kaj mene
doma, odnesete go |erdanot, a `ene mi,
po priemot vedna{ }e vi plati; mo`ebi
i jas }e stignam dotoga{.
Anxelo
Toga{ |erdanot dajte & go vie.
Antifol od Efes
Ne, odnesete go vie; mo`e }e zadocnam.
 124 Vilijam [EKSPIR
Anxelo
Dobro, gospodine neka e taka. Go
imate li |erdanot kaj vas?
Antifol od Efes
Jas go nemam,
no veruvam deka vie go imate inaku
bez pari }e se vratite od kaj mene.
Anxelo
Najseriozno ve molam, gospodine
da mi go dadete |erdanot; i vremeto
i veterot se povolni za gospodinov
kaj{to ne mo`e da isplovi samo zaradi
mene.
Antifol od Efes
Bo`e! Zarem sakate vaka
da go opravdate va{eto nedoa|awe
vo “Bodlikavo prase”? Mesto
jas da ve koram za nedostojnosta
vie ovde mi se prepravate kako `ena.
Trgovecot
Vremeto vrvi. te molam, gospodine,
svr{i so ova.
Anxelo
Gledate deka sum vo maka. \erdanot!
Antifol od Efes
Dajte & go na `ena mi pa }e vi platam.
Anxelo
Znaete deka pred malku vi go dadov.
Ispratete go ili ispratete me so
potvrda nekakva.
Antifol od Efes
E, sega navistina preteravte;
kamo |erdanot da go vidam.
Trgovecot
Vremeto mi e skapo. Ka`ete,
gospodine, }e pla}ate ili ne?
Ako ne pla}ate toga{ na xandarov
go predavam.
Antifol od Efes
Da vi platam? [to da vi platam?
Anxelo
Parite {to mi gi dol`ite za |erdanot.
Antifol od Efes
]e vi platam ako |erdanot mi go dadete.
Anxelo
Vi go dadov pred polovina ~as.
Antifol od Efes
Ni{to ne mi dadovte;
velej}i go ova mnogu me navreduvate.
Anxelo
A vie u{te pove}e, gospodine, odre~uvaj}i.
Pomislete samo, kolku ova mi {teti
na ugledot.
Trgovecot
Na moja tu`ba,xandare, apsi go.
Xandarot
Sekako,
vo ime na vojvodata, sledete me.
Anxelo
E, tuka ve}e nema mrdawe;
ili platete za mene ili
 Komedija na zabuni
xandarov, na moja tu`ba, }e ve apsi.
Antifol od Efes
Da platam za ona {to ne go primiv?
Apsi me, glupaku, ako smee{.
Anxelo
Eve ti pla}a, xandaru. Apsi go!
Ni bratot roden ne bi po{tedil
vaka bezobrazno da me uni`i.
Xandarot
Ve apsam, gospodine. Tu`bata ja ~uvte.
Antifol od Efes
Do pla}aweto na otkupot, se pokoruvam,
no za ova ne }e mo`e{, siwore,
da plati{ ni so seto zlato od du}anot.
Anxelo
Ubeden sum gospodine deka `iv rezil
}e stane{ vo Efes. Pravdata znam
e na moja strana.
(Doa|a Dromio od Sirakuza od kaj
pristani{teto.)
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, eden brod od Epidamno
~eka samo stopanot da se ka~i
pa da otplovi. Na{ite pqa~ki
ve}e gi tovariv a kupiv i
maslo,balsam i dobra rakija.
Brodot e spremen, dobar vetar
od kopnoto duva; go ~ekaat u{te
gospodarot, kapetanot i vas.
Antifol od Sirakuza
[to? Lejko luda, ovco glupa!
Koj brod od Epidamno mene me ~eka?
125
Dromio od Sirakuza
Onoj za koj me prativte da go najdam
i za plovidba na{a da uplatam.
Antifol od Efes
Robu pijan, po ja`e te prativ
i u{te ti ka`av zo{to mi treba.
Dromio od Sirakuza
Po ja`e za besewe mo`ebi.
Gospodine, me prativte po brod na
pristani{te.
Antifol od Efes
Ova drugpat }e go ras~istam so tebe
i }e gi nau~am u{ite da slu{aat
dobro; a sega, gadu, mar{ kaj Adrijana,
daj & go klu~ot i ka`i & deka
vo kov~egot poslan so turski diftik
ima }ese so dukati; neka mi go prati.
Ka`i & deka sum uapsen na ulica
a so toa otkupot }e se plati.
A sega trk, robu! Napred, xandaru,
duri ne stigne }eseto, vodime v zatvor.
(Zaminuvaat site osven Dromio od Sir-
akuza.)
Dromio od Sirakuza
Kaj Adrijna, - ba{ tamu ru~avme,
a tamu onaa kaca tvrde{e
deka sum & ma`! No mislam deka
e predebela za pregratkata moja.
Tamu moram iako me vle~e du{a,
slugata mora gospodarot da go slu{a!
 126 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Doa|a Adrijana i Lu~ijana.)
Adrijana
[to? Lu~ijana, i te zaveduval?
Mu vide li jasno v o~i deka te
posakuva? Ka`i mi, re~i da ili ne,
be{e li crven ili bled, go misle{e
li toa ili seto be{e blef? Zboruvaj
za odsjajot na lik {to mu {eta
od meteorite v srce {to mu svetat.
Lu~ijana
Prvin odre~e deka na nego ima{ pravo.
Adrijana
A koe pravo ne mi odrekol vragot?
Lu~ijana
Potoa se zakolna deka stranec e vo gradot,
Adrijana
U{te i ~esno se zakolnal gadot.
Lu~ijana
Potoa mu zboruvav za tebe.
Adrijana
I?
Lu~ijana
Qubovta {to ja barav za tebe
toj od mene ja bara{e za sebe.
Adrijana
I zboruvaj so {to proba da te losti?
Lu~ijana
So zborovi strasni, {to, bo`e me prosti,
iskreni da bea }e gi cenev bezmerno.
Glavno ubavinata mi ja fale{e, pa re~ta
smerna.
Adrijana
[to? Taka fino pqampavte?
Lu~ijana
Smiri se, pa }e ti ka`am.
Adrijana
Niti sakam niti pak mo`am.
Od ovaa vo druga ne se mo`e ko`a,
ulogav e toj, star, surov, gaden,
zloben, alipen, bezobli~en, jaden;
nam}or, {utrak, razvraten do gu{a,
nikakov na telo, poinakov na du{a.
Lu~ijana
Zarem po gadov, toga{, qubomori{ vaka?
Po zloto propadnato nikoj ne podal raka.
Adrijana
Podobro mu mislam od ona {to go velam,
pa taka lo{oto od nego se gubi,
pticata podaleku od gnezdoto civka,
jazikot go kolne, no srceto go qubi.
Dromio od Sirakuza
Trk, kov~egot, }eseto, brzo, ah ~udo!
Lu~ijana
Kaj si go zagubil zdivot?
Dromio od Sirakuza
Tr~av ludo.
 Komedija na zabuni 127

Adrijana Adrijana

Kaj ti e gospodarot? Dali e aren? [to, |erdanot?

Dromio od Siraluza Dromio od Sirakuza

V aps e, zna~i e aren ko kompir varen.
\avol vo nametka podmolno go zgrabi,
so kameno srce i ~eli~ni zabi,
zmev, furija, nafaka lo{a,
vrag, ne! Polo{o, ~ovek vo volovska ko`a,
du{kalo, kodo{, temni~i{te edno
{to lu|eto gi sledi po sokaci bedno,
zagar {to te pika vo smrtonosna mamka
pred sudot na vrat da ti navre jamka.
Adrijana
[to e ~oveku? Vo {to e rabotata?
Dromio od Sirakuza
Vo toa {to ne znam,
znam samo deka e v zatvor.
Adrijana
Zatvor veli{? A po ~ija tu`ba?
Dromio od Sirakuza
Yvon~eto. Znak da odi slugata veren,
be{e dva koga trgnav, sega e eden.
Adrijana
^asovite nanazad odat! Neverojatno!
Dromio od Sirakuza
Ne e, xandar da ve lovi od ~as vo ~as!
Adrijana
Nebare vremeto e dol`nik; gluposti redi{
Dromio od Sirakuza
Vremeto e bankrot.
Dol`i pove}e odo{to vredi.
I kradec e; po narodot glas kru`i mo}en
vremeto se prikraduva i dewe i no}e.
Dol`nik {tom e i kradec i vlasta u{te da
e tuka,
ete zo{to po ~as nanazad ~uka.

Po ~ija tu`ba, gospo|o. jas ne znam, Adrijana

no deka onoj so ko`ata go apsi, toa znam.
]e mu go platite li otkupot Eve gi parite! Dromio, odi
so parite od turskiot kov~eg? gospodarot dovedi go kako {to e redno.
Sestro, misla sega mi se rodi,
Adrijana misla {to me godi i te{i voedno.

Odi, donesi gi, sestro.
(Izleguva Lu~ijana.)
Ba{ slu~ka gadna,
a jas ne znam ni koga v dolg padna.

Dromio od Sirakuza

Padna na dolgot i toj

i toj sega go goni
a dolgot e |erdan, slu{ate yvoni?
 128 Vilijam [EKSPIR
Scena 3
Antifol od Sirakuza
Nema nikoj da ne pozdravi
ko da sum niven poznanik star
i sekoj ba{ na ime me vika:
pari mi davaat, me kanat doma,
nekoi na qubeznosta mi blagodarat,
nekoi stoka ko napazar mi nudat;
ba{ sega eden terzija me vikna v du}an mi ja
poka`a svilata za mene {to ja kupil
i vedna{ mi zede merka. Se razbira,
s# e ova privid na fantazijata,
magioni~ari laponski `iveat ovde.
(Vleguva Dromio od Sirakuza.)
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, eve go zlatoto po koe
me prativte. [to, zarem slikata
na stariot Adam ja vidoizmenivte?
Antifol od Sirakuza
Kakvo zlato? Na koj Adam misli{?
Dromio od Sirakuza
Ne na onoj {to go ~uva{e rajot
tuku na onoj {to go ~uva zatvorot;
na onaj {to odi vo ko`a od tele
zaklano vo ~est na zabludeniot sin;
na onoj {to vi se prikrade od zad grb.
Kako crn demon, i ve natera
od sopstvenata sloboda da se li{ite.
Antifol od Sirakuza
Ne te razbiram.
Dromio od Sirakuza
Ne? A zo{to?
Rabotata e mo{ne ednostavna;
mislam na onoj {to e kako vas vo
ko`nena kutija; na ~ovekot,
gospodine, {to umornite gospoda
po ramo gi tapka i gi pra}a
na “odmor”; na ~ovekot, gospodine,
{to se so`aluva nad partalkovcite
i partalite im gi zamenuva so
zatvoreni~ki ali{ta; na ~ovekot
{to po`estoko udira so pendrekot
od bilo koj mavarski xelat.
Antifol od Sirakuza
[to, zarem misli{ na xandar?
Dromio od Sirakuza
Da, gospodine, na zatvorskiot temni~ar;
onoj {to n# vadi pred pravdata {tom
gi prekr{ivme obvrskite; onoj gospodine,
{to mir im posakuva na nemirnite
{to gi vodi v aps.
Antifol od Sirakuza
Slu{aj, mom~e, ostavi gi lunkite.
Ka`i, dali nekoj brod trgnuva ve~erva
za edna{ ve}e da zamineme.
Dromio od Sirakuza
U{te pred eden ~as,
gospodine, vi ka`av
deka brodot “Nade`” trgnuva ve~erva
no toga{ xandarot ve zadr`a
i ve natera na brodot “Bakne`”
da se ka~ite. Eve gi angelite
po koi prativte da ve oslobodat.
Antifol od Sirakuza
^ovekot e mrdnat, a mrdnat sum i jas;
vo vilaetite na prividot lunyame
veruvaj}i deka }e n# spasi
od prisenot nekoja blagoslovena sila.
Metresata
Milo mi e {to ve gledam, gospodine
Antifol; zna~i ste go na{le zlatarot.
Ovoj li |erdan, denes mi go vetivte?
 Komedija na zabuni
Antifol od Sirakuza
Begaj satano! Ne losti me ve}e!
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, ova li e gospo|a Satana?
Antifol od Sirakuza
\avol e taa.
Dromio od Sirakuza
I polo{o, na |avolot |avolica,
sega prepravena ko lesna `ena,
a koga `ena veli “Prokleta da sum bo`e”
se znae deka misli”Bo`e, pretvorime
vo lesna `ena.” Nekade
e napi{ano deka tie mu se javuvaat
na ma`ot ko angeli na svetlosta;
svetlosta e od ognot, a ognot pali.
Zna~i, lesnite `eni palat, zatoa
nastrana od nea.
Metresata
Gospodine,
vie i va{iot ~ovek ste neobi~no
veseli. Vi se kasnuva ne{to?
Dromio od Sirakuza
Ako kasnuvate, gospodaru, barem
zemete so dolga la`ica.
Antifol od Sirakuza
Begaj, satano! So jadewe li me losti{?
Ve{terka si ti i site okolu tebe.
Ti nareduvam da se trgne{!
Metresata
Dajte mi go prstenot moj {to za ru~ek
mi go zedovte ili |erdanot
{to go vetivte za dijamantot moj
pa }e si odam.
129
Dromio od Sirakuza
Nekoi |avoli baraat samo strugotinki
od nokot, vlakno, slamka, kapka krv,
igli~ka, orev, koska od vi{na; no taa,
podr~na, bara |erdan. Gospodaru,
bidete mudri; ako & go dadete,
|avolot }e go strese |erdanot
od |avolicata i }e n# spa{ka.
Metresata
Ve molam, gospodine,
prstenot dajte mi go ili |erdanot;
se nadevam, nema da me izmamite.
Antifol od Sirakuza
Is~ezni ve{terke. Odime Dromio.
Dromio od Sirakuza
“Odi si sueto”, veli paunot; toa
i sami go znaete, gospo`a.
Metresata
Sega sum sigurna Antifol e lud
inaku nikoga{ vaka ne bi postapil.
Mi zede prsten od ~etirieset dukati
a za nego mi veti |erdan; no sega
seto toa go odre~uva. Pokraj ovaa
ludost nevidena, luda mu be{e
i prikaznata denes za ru~ek
deka doma pred nos mu zatvorile;
verojatno, `ena mu, znaej}i mu go ujot,
namerno vratata ja zaklu~ila.
Sega, treba da pobrzam vo domot negov
i da & ka`am na `ena mu, deka toj, ko lud,
doma mi vleze i na sila mi go zede
prstenot, vaka e najdobro da storam
~etiriesette dukati da ne mi izgorat.
 130 Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Doa|aat Antifol od Efes i temni~ar.)
Antifol od Efes
Ne pla{i, se ~oveku, nema da begam
Pred da odam, site pari }e gi dobie{
za koi sum zatvoren. @ena mi, denes,
ne e ba{ so site i nema lesno
da poveruva deka uapsen sum vo Efes.
No, eve go slugata. Mislam ba{
parite gi nosi. Zdravo mom~e.
Go nosi{ li ona po koe te prativ?
Dromio od Efes
So ova na site }e im platime.
Antifol od Efes
Kade se parite?
Dromio od Efes
Gi dadov gospodaru, za ja`eto.
Antifol od Efes
Petstotini dukati, gadu, za edno ja`e?
Dromio od Efes
Za nikakvi petstotini dukati ne sum ~ul.
Antifol od Efes
Pa ka`i, toga{, po {to te prativ doma?
Dromio od Efes
Po ja`e, gospodine, so taa cel se vra}am.
Antifol od Efes
Za taa cel i ova dobredojde ti sledi.
Temni~arot
Bidete trpeliv, gospodine dobar.
Dromio od Efes
Trpeliv treba da sum jas.
mene me }ofkaat.
Temni~arot
Zapri go jazikot, mom~e.
Dromio od Efes
Podobro nego nagovorete go da gi zapre
racete.
Antifol od Efes
Kopile edno bes~uvstvitelno.
Dromio od Efes
Kamo da bev bes~uvstvitelen gospodine.
Sega nema{e da gi ~uvstvuvam udarite va{i.
Antifol od Efes
^uvstvitelen si samo na udari, ba{ kako
magare.
Dromio od Efes
Navistina sum magare; toa ubavo se gleda
po dolgite u{i. Mu slu`am od ~asot
koga se rodiv, a za slu`ba do sega
ne sum dobil ni{to osven }otek. Koga mi
studi so }otek me stopluva, koga mi e
`e{ko so }otek me razladuva; ako spijam,
so }otek me razbuduva; ako sedam so }otek
me stanuva; a izleguvam so }otek me ispra}a
a se vra}am so }otek me do~ekuva; }otekot
na grb go nosam ko prosja~ka porodot svoj;
i mislam koga }e me oskati, so nego
}e prosam od porta na porta.
(Doa|aat Adrijana, Lu~ijana, Metresata i
Pin~.)
 Komedija na zabuni
Antifol od Efes
Odime, eve, `ena mi doa|a.
Dromio od Efes
Gospo|o rescipe finem, misli na krajot
ili kako papagal da pretska`am: “Vardi se
od kraj so ja`e.”
Antifol od Efes
U{te }e mele{?
(Go tepa Dromio.)
Metresata
[to velite sega? Lud li e ma`ot vi?
Adrijana
Negovata surovost toa go potvrduva.
Doktore Pin~, vie ste vra~ot;
vratete go vo zdrava pamet
pa }e vi dadam s# {to }e posakate.
Lu~ijana
Bo`e, kolku mra~no, divja~ki me gleda.
Metresata
Gledajte kako se trese, kutriot.
Pin~
Dajte mi raka, da vi go vidam pulsot.
Antifol od Efes
Eve vi raka, neka vi go vidi uvoto.
(Go udira.)
Pin~
Ti nareduvam Satano, vlezena
vo ovoj ~ovek, da go ostavi{
vo vlasta na molitvite sveti
a ti vedna{ vo vilaetot tvoj
131
na mrakot da pobrza{. Te zakolnuvam so
site nebesni svetci.
Antifol od Efes
Mol~i ve{teru, jas ne sum lud.
Adrijana
Kamo da ne e, zavalijata.
Antifol od Efes
Ova li e bandata? Ovoj li ~ovek
so nam}orest surat piruvale vesel
vo domot moj denes a jas ostanav
zaklu~en nadvor pred vlezot moj
roden, besramnice?
Adrijana
Gospod mi e svedok,
ma`u, deka ti ru~a{e doma
i deka ako ne izleze{e, ni
kletvive ne }e gi do`ivee{e
ni javniot sram,
Antifol od Efes
Ru~av doma? [to veli{ na ova podlecu?
Dromio od Efes
Raka na srce gospodaru, ne ru~avte doma.
Antifol od Efes
Dali mi be{e zaklu~eno doma i
i dali ostanav nadvor?
Dromio od Efes
[to e pravo gospodaru, vi be{e zaklu~eno a
vie ostanavte nadvor.
Antifol od Efes
I neli taa me poni`uva{e?
 132 Vilijam [EKSPIR
Dromio od Efes
I taa ve poni`uva{e gospodaru.
Antifol od Efes
I neli nejzinata skuginka si igra{e majtap
so mene, neli me prezre?
Dromio od Efes
I nejzinata sluginka si igra{e
majtap so vas, i ve napravi majmun.
Antifol od Efes
I neli besen zaminav od tamu?
Dromio od Efes
I besen zaminavte, `imi krstot.
Koskive moi najdobro znaat
deka po niv besot go isturivte.
Adrijana
Treba li vaka da mu popu{ta
pred navalata negova razmirena.
Pin~
Sigurno. Mom~evo mu go znae ujot,
i popu{taj}i mu, go smiruva.
Antifol od Efes
Ti go natera zlatarot da me apsi.
Adrijana
Se kolnam deka pari za otkupot
po Dromio ti prativ.
Dromio od Efes
Pari po mene? Mo`ebi dobra volja
pratila no pari gospodaru, sigurno n#.
Antifol od Efes
Ne be{e li kaj nea po }eseto dukati?
Adrijana
Be{e, i jas }eseto mu go dadov.
Lu~ijana
A jas sum svedok deka toa i go stori.
Dromio od Efes
Gospod i ja`arot mi se svedoci
deka samo po ja`e bev praten.
Pin~
Gospo|o, i gospodarot i pa`ot
se ~uknati. Po blediloto na liceto
toa im go gledam. Da gi vrzeme
predlagam i vo nekoja prostorija
temna da gi zatvorime.
Antifol od Efes
Ka`i mi,
zo{to mi ja zaklu~i vratata denes?
A zo{to ti uporno tvrdi{
deka }eseto so dukati ne si go primil?
Adrijana
Ne ti ja zaklu~iv vratata, ma`u moj dobar.
Dromio od Efes
Niti pak jas pari primiv,
gospodaru moj dobar. No edno priznavam,
vratata be{e sigurno zaklu~ena.
Adrijana
Gadu podol, vo dvete raboti la`e{ ti.
Antifol od Efes
A ti vo site, bludnice bolna,
 Komedija na zabuni 133

{to zdru`ena sega so prokletava ka`at, s# }e ti bide natokmeno.

banda na op{t prezir me izlo`i; Gospodine doktore, vodete go pravo
no so noktive }e gi iskopam o~ite doma. O, den baksuzen!
la`ni {to sramot moj golem bezobzirno go
gledaat. Antifol od Efes

Adrijana O bludnica baksuzna!

Vrzete go, vrzete go, Dromio od Efes

ne pu{tajte da mi se pribli`i.
Gospodaru, zaradi vas me vrzaa i mene.
Pin~
Antifol od Efes
U{te, u{te lu|e! Jak e |avolot vo nego.
Mol~i podlecu, u{te }e me luti{?
Lu~ijana
Dromio od Efes
Kutriot, ba{ izgleda izguben i bled.
A da ve vrzat za xabe? Nema toga{
Antifol od Efes da vikate |avol da ve zeme!

[to, da ne sakata da me ubiete? Lu~ijana

Temni~aru, zatvorenik sum tvoj,
zarem }e dopu{ti{ da me vodat?
Temni~arot
Pu{tete go! Toj e moj zatvorenik
i nema da vi dozvolam da go vodite.
Pin~
Vrzete go i onoj i toj e lud.
Adrijana
[to ti e xandarska timbo?
Zarem u`iva{ gledaj}i go bolniov
kako sam se uni`uva?
Bog da ~uva i da brani! Kutrite,
kolku besmisleno zboruvaat.
Adrijana
Vodete gi! Sestro ti dojdi so mene.
Ka`i mi po ~ija tu`ba e uapsen?
(Zaminuvaat Pin~ i pomo{nicite, vodej}i
gi Antifol i Dromio od Efes.)
Temni~arot
Po tu`ba na nekoj zlatar Anxelo.
Go znaete?
Adrijana

Temni~arot Go znam. Kolkava e sumata?

Toj e zatvorenik moj. Ako go pu{tam, Temni~arot

dolgot negov }e treba da go platam jas.
Dveste dukati.
Adrijana
Adrijana
]e ti platam jas. Vodi me
kaj doveritelot! [tom sumata mi ja Za {to e dadena?
 134 Vilijam [EKSPIR

Temni~arot Antifol od Sirakuza

Za nekoj |erdan {to ma` vi od nego go zel. Trk do Kentaur!

Donesi gi pqa~kite! Znam deka
Adrijana samo na brod }e bideme sigurni.

To~no e deka |erdan mi veti Dromio od Sirakuza

no nikoga{ ne sum go primila.
Metresata
Otkako ma` vi deneska, siot besen,
dojde kaj mene i prstenot mi go zede,
onoj prsten {to sega mu go vidov na raka,
vedna{ potoa go sretnav so |erdanot.
Adrijana
[teta {to mora da zamineme.
Siguren sum deka lu|eto ovde
nikakvo zlo nema da ni storat.
Gledate kolku u~tivo ni se obra}aat,
zlato ni davaat. Mislam deka se
odli~en narod i da ne e onaa kaca
meso {to me saka za ma`, bi mo`el,
pretvoren vo ve{ter da ostanam
ovde za sekoga{.

Mo`e da e taka. No jas ne go dobiv. Antifol od Sirakuza

Temni~aru, odvedi me sega kaj zlatarot
sakam sama da ja ~ujam vistinata.
(Doa|aat Antifol i Dromio od Sirakuza
so izvadeni me~ovi.)
Lu~ijana
Cel grad da mi go dadat ni den pove}e ne
ostanuvam ovde
ni edna edinstvena no}. Zatoa,
brzni, pqa~kite da gi natovarime.

Bo`e pomo`i, slobodni se pak!

Adrijana

So goli me~evi napa|aat! Da vikame

za pomo{ povtorno da gi vrzat.

Temni~arot

Ne, da begame. ]e n# ubijat!

(Begaat upla{eni.)

Antifol od Sirakuza

Ve{terkive gledam od me~ se pla{at.

Dromio od Sirakuza

Pred malku saka{e da vi bide `ena

a sega pobegna od vas.
 ^in PETTI
Scena 1
(Doa|aat Anxelo i trgovecot.)
Anxelo
@al mi e gospodine {to ve zadr`av
no, ~esen zbor, |erdanot toj go primi
iako najbes~esno potoa odre~e.
Trgovecot
Kakov glas go bie vo gradov?
Anxelo
Mnogu visok mu e gospodine ugledot,
doverbata vo zborot negov bezgrani~na,
sakan od sekogo, site go smetaat
za prv gra|anin, Vo mestovo,
zborot negov vredi pove}e od
celo bogatstvo moe.
Trgovecot
Potivko ~inam odonde doa|a.
(Doa|aat Antifol i Dromio od Sirakuza.)
Anxelo
Ete, i |erdanot mu e okolu vrat
a najbesramno se zakolna deka go nema.
Gospodine, dojdete, }e zboruvam
so nego. Siwor Antifol, se ~udam
so kakva cel me donesovte i s#
donesovte na vakvo derexe odre~uvaj}i
|erdanot od mene iako sega
otvoreno i javno go nosite?
Osven tu`bata, sramot i zatvorot
na koi {to nepotrebno se izlo`uvate
mu nanesovte zlo i na ovoj moj
~estit prijatel, koj, samo zaradi
nedorazbiraweto na{e, ne krena edra
i ne otplovi denes na more. Ovoj
|erdan od mene go primivte.
Go odre~uvate li toa?
Antifol od Sirakuza
Se razbira deka go primiv i
toa nikoga{ ne sum go odrekol.
Anxelo
Go odrekovte, gospodine, i toa so kletva?
Antifol od Sirakuza
A koj ~ul deka sum odrekol so kletva?
Trgovecot
U{ive moi, znae{ oti te ~uja.
Sram da ti e! [teta e {to
`ivee{ i se dvi`i{ me|u ~esni lu|e.
Antifol od Sirakuza
Gad si ti {to vaka me kleveti{
vedna{ ovde, ~esta i ugledot moj
}e go odbranam ako smee{
pred me~ov da mi izleze{.
Trgovecot
Smeam oti te smetam za nikakvec.
(Gi vadat me~evite. Doa|aat Adrijana,
Lu~ijana, Metresata i drugi)
 136 Vilijam [EKSPIR

Adrijana
Stojte! Ne povreduvajte go, `ivi
boga, toj e lud; poleka nekoj
me~ot neka mu go zeme; i Dromio
vrzete go! Nosete gi pravo
kaj mene doma.
Dromio od Sirakuza
Begaj, gospodaru, begaj,
da vlezeme vo ku}ava, `ivi vera;
se ~ini e nekoja opatija; brgu
vnatre ili ko`ata na stap n&
otide.
(Antifol i Dromio od Sirakuza vleguvaat
vo opatijata.
Doa|a Emilija, igumenijata.)
Igumenijata
Da ne mu potonale site gemii
na more? Blizok nekoj da ne mu
umrel? Da ne okoto ne{to
mu go nateralo srceto vo
nezakonska vrska, grev poznat
kaj pomladite {to o~ite svoi
im dozvoluvaat pregolema
sloboda? Koja od
makive nego go ma~i?
Adrijana
Niedna,
osven poslednata mo`ebi; edna
metresa ~estopati od doma go vade{e.

Igumenijata Igumenijata

Smirete se , lu|e kaj odite? Za toa treba{e ~esto da go kori{.

Adrijana Adrijana

Da go odvedeme mojot jaden, razmiren Toa i go pravev.

ma`; da vlezeme nenadno, nabrzina
da go vrzeme i pravo doma. Igumenijata

Anxelo No, nedovolno strogo.

Znaev deka ne{to mu fali. Adrijana

Trgovecot Kolku {to skromnosta mi dozvoluva{e.

@al mi e {to izvadiv me~ na nego. Igumenijata

Igumenijata Zna~i tajno.

Od koga e toj vo vakva sostojba? Adrijana

Adrijana I pred dru{tvo, isto taka.

Cela nedela e stemnet, ta`en i lut, Igumenijata

poinakov sosem, kako da e drug ~ovek,
no, s# do poladnevo negovata Da, no nedovolno.
voznemirenost go nema{e prejdeno
stepenot na ludilo. Adrijana

Toa be{e na{ postojan predmet na

 Komedija na zabuni
razgovor; ne mo`e{e da zaspie oti
za toa mu zboruvav; na jadewe samo
mu prefrlav; nasamo, samo za toa
pqampav, a ~esto i vo dru{tvo;
nieden mig ne pominuva{e a da ne mu
re~am na kolkav rezil n# izlo`uva.
Igumenijata
Zatoa na krajot ~ovekot poludel.
Otrovniot prekor na qubomornata `ena
poopasno true od pobesneto ku~e.
Prekorite tvoi go ostavija bez son
i zatoa sega matna mu e glavata;
Veli{, so kavgi mu ja za~inuva{ hranata
no nemirni obroci go vlo{uvaat varaweto
i ottkuka se koti ognot na treskata.
A {to e treskata ako ne nastap na ludilo?
U{te veli{, so raspraviite tvoi
zabavata si mu ja rasipuvala ti;
no znaj, bez razonoda, ~ovekot go ~eka
poti{tenost samo ma~na, te{ka taga,
rodnina bliska na o~ajot neute{liv
{to verno go sledat bolestite lo{i,
du{mani mo}ni na `ivotot. Bez odmor,
zabava i mir vo jadeweto duri
i yver nekoj bi poludel. Zna~i,
tvoite qubomorni napadi
go oteraa ma`ot ti vo ludilo.
Lu~ijana
Prekorot nejzin sekoga{ bil blag
kon odnosot negov grub i surov.
[to trpi{ ukori a ne odgovara{?
Adrijana
Me pottikna da se preispitam.
Vlezete lu|e i odvedete go.
Igumenijata
Stojte, vi zabranuvam, ova e moj dom.
Adrijana
Toga{ slugite va{i neka go dovedat.
137
Igumenijata
Ne. Svetili{tevo mu e
pribe`i{te i toa }e go ~uva od va{ite race
s# duri povtorno ne go donesat vo svest
ili pak naporot ne se poka`e zaluden:
Adrijana
Jas }e go neguvam ma`ot moj,
}e bdeam nad nego dodeka e bolen,
toa mi e dol`nost, a za dol`nosta
takva dovolna sum samata jas;
zatoa daj mi go da go nosam doma.
Igumenijata
Bidi trpeliva oti ne go zema{ ma` ti,
s# dodeka ne gi upotrebam
proverenite sredstva: napivki
iscelitelni, lekovi, molitvi
sveti i od nego ne napravam
povtorno ~ovek prav. Toa e del
od zakletvata moja, od dol`nosta
milosrdna na mojot red; zatoa
odi, ostavi mi go.
Adrijana
Ne. Ne doa|a vo predvid ovde da go
ostavam, a i na va{ata svetlost
n# i prili~i ma` od `ena da razdeluvate.
Igumenijata
Smiri se i odi.
Ve}e ti rekov deka ne go dobiva{.
(Vleguva vo opatijata.)
Lu~ijana
]e mora{ na vojvodata da mu se po`ali{.
Adrijana
Odime, }e padnam na kolena pred nego
i ne stanuvam duri solzite i
molitvite moi ne ja podbodnat
negovata milost da dojde li~no
 138 Vilijam [EKSPIR
i so sila da go odzeme ma`ot mi
od igumenijata.
Trgovecot
Sega e blizu pet. Naskoro li~no
vojvodata }e pomine od ovde
na patot svoj kon dolinata na `alta
predelot {tur na smrtta i mrakot
smesten zad grobjeto na opatijava.
Anxelo
A zo{to doa|a?
Trgovecot
Da prisustvuva
na javnoto pogubuvawe na eden
ugleden trgovec od Sirakuza
koj{to, denes, za `al, pristignal
vo zalivot kr{ej}i go na toj na~in
redot i zakon na ovoj grad.
Anxelo
Eve doa|aat; }e prisustvuvame
na negovata smrt.
Lu~ijana
Klekni pred
vojvodata pred da ja mine opatijata.
Vojvodata
U{te edna{ objavete javno
deka nema da umre ako nekoj
ja plati sumata za nego. Ova e
posledno {to mo`e da napravime.
Adrijana
Pravda, vojvodo, baram od
igumenijata.
Vojvodata
Taa e doblesna i sveta `ena
ne veruvam deka ne{to vi zgre{ila.
Adrijana
Ve molam, gospodaru, poslu{ajte me:
Antifol, mojot ma`, kogo so va{
blagoslov gospodar go storiv
na sebe i na s# {to imam jas,
na ovoj lo{ den nalet na ludilo
go razmiri i toj nasilni~ki
izleze na ulica zaedno so
slugata svoj, poluden ko nego,
i mnogu pakosti po lu|eto storija
v ku}i vleguvaj}i im; zemaa prsteni
nakit i s# drugo {to na besot negov
mu se bendisa. Edna{ uspeav
da go vrzam i da go pratam
doma, a jas otidov da gi platam
{tetite od gnevot negov predizvikani.
Vo me|uvreme, ne znam so koja sila
toj se oslobodi od tie {to go ~uvaa
i zaedno so negoviot ulav sluga
n# sretnaa gnevni i so goli me~evi
se frlija na nas da ne kolat.
Pobegnavme za sre}a, a potoa,
koga nova pomo{ prisobravme,
se vrativme po niv da gi vrzeme.
Toga{ tie vlegoa vo opatijava.
Se obidovme po niv da vlezeme
no igumenijata ne saka da n# pu{ti
ni ja zatvori vratata i ne ostava
da go izvle~eme ottamu niti pak
& e po volja da n& go predade
sama. Zatoa, vojvodo mo}en,
naredi da n& go predadat za
pomo{ta nu`na da im ja uka`eme.
Vojvodata
Ma` ti mi slu`el mnogu vojni
i toga{ kne`evski zbor dadov
koga edna{ }e go zeme{ za gospodar
na postelata tvoja }e gi u`iva toj
site dobra {to eden vojvoda
mo`e da gi pru`i. Nekoj neka,
sega, tropne na vratata od
opatijata i neka ja vikne
igumenijata ovde. Ne mrdam
nikade pred da go re{am ova.
 Komedija na zabuni
(Doa|a eden sluga.)
Slugata
Gospo|o, gospo|o, spasuvajte se!
Gospodarot moj i pa`ot negov
se oslobodija; site sluginki po red
gi ispotepaa, go vrzaa doktorot
i bradata cela mu ja podgorija
so glamni; {tom }e se zapale{e
vedna{ ja gasea frlaj}i mu
kofi valkana voda v lice.
Sega gospodarot za trpenie
mu zboruva a pa`ot negov
so no`ici go stri`e Pin~a ko da e
prle; i ako vedna{ ne ispratite
pomo{ mislam deka naskoro
}e go ispratat na nebo.
Adrijana
Tikvar!
Gospodarot tvoj i pa`ot negov
se ovde; seto {to go ka`a
najgnasna e laga.
Slugata
Gospo|o, se kolnam, vistinata
ja zboruvam;
odvaj edna{ ako sum se izdi{al
od migot koga ova go vidov. Toj glasno
ve priziva i sve~eno se kolne
deka ako ve fati, liceto }e vi go
sma~ka i }e ve izobli~i.
(Glasovi od nadvor.)
Begajte, gospo|o, go slu{am, begajte vi
velam!
Vojvodata
Zastanete do mene i ne pla{ete se,
Stra`a! [titete ja so helebardite.
Adrijana
Lele! Pa toa e ma` mi; `ivi ste
svedoci deka nevidliv ottuka projde;
samo pred malku vleze vo opatijata
139
a sega e onde. Toa razumot ~ove~ki
ne mo`e da go sfati.
(Vleguvaat Antifol i Dromio od Efes.)
Antifol od Efes
Pravda, vojvodo velik, pravda dajte mi,
za deloto {to go storiv za vas
koga vo bojot ve op~ekoriv
i gi primiv ranite mesto vas;
za krvta barem {to ja zagubiv
toga{, sega pravda dajte mi!
Egeon
Stravot od smrtta ako sosem
ne me zaslepi toga{ go gledam
sin mi Antifol, a onoj do nego
e Dromio.
Antifol od Efes
Pravda, mil moj knezu,
pravda protiv `enata! Onaa {to ti
za sopruga mi ja dade a taa
me izrezili stra{no, me poni`i
najpogano. Nesfatlivo, nepojmlivo
zlo taa denes mi nanese.
Vojvodata
Ka`i kakvo i pravda }e dobie{.
Antifol od Efes
Denes, vojvodo, mi ja zaklu~i
vratata i taa so nekolku
razbojnici blude{e doma.
Vojvodata
Te`ok grev! Ka`i, go stori li ova?
Adrijana
Ne, gospodaru. jas, toj i sestra mi
denes zaedno ru~avme doma. Se kolnam
so lagi te{ki toj sega me tovari.
 140 Vilijam [EKSPIR
Lu~ijana
Ni videlo da imam ni son, gospodaru
ako vistinata ne vi ja ka`a.
Anxelo
La`gi! Dvete se kolnat la`no,
barem za ova ludakov so pravo gi
obvinuva.
Antifol od Efes
Gospodaru, sosem sum
pri sebe i dobro znam {to zboruvam;
pijan ne sum, ne sum ni mamuren,
niti pak gneven bes podmolno me grize,
iako od makive bi se mrdnal i
poizdr`liv. Ovaa `ena, denes
za ru~ek vratata mi ja zatvori
pred nos; zlatarov da ne e vo sojuz
so nea mo`e ova da go potvrdi za{to
ba{ toga{ be{e so mene a potoa
se razdelivme, a toj otide po
|erdanot {to treba{e da mi go donese
vo “Bodlikavo prase” kaj{to otidov
jas da ru~am zaedno so Baltazar. Primi, gospodaru. Koga vleze ovde
Ru~avme {to ru~avme no ni trag
vidovme ni glas ~uvme od zlatarot.
Zatoa otidov da go baram. Go sretnav
na ulica vo dru{tvo so onoj gospodin.
Tuka toj la`no se zakolna deka
|erdanot od nego sum go primil
a bog mi e svedok deka ne e taka.
Zaradi toa, na negova tu`ba
eden xandar me uapsi. Se pokoriv
i go prati pa`ot doma po dukati
potrebni za otkup no toj bez niv
se vrati. Potoa go zamoliv
temni~arot da dojde so mene doma.
Po pat ja sretnav `ena mi, sestra &
celava surija podli zagovornici;
so niv be{e eden krvopien gad
po ime Pin~, xuxe edno nikakvo,
nekakov si nadrilekar, magioni~ar,
gata~, celiot ispien, partalav,
pla{ilo edno suvo, `iv kostur.
Ovoj podol rob se nafati da gi tera
besovite od mene, mi se vnese v lice
i odedna{ vikna deka |avolot
e vo mene. Potoa cela orda
se xitna na mene, me vrzaa i me
piknaa vo temniot agol od mojata
vizba zaedno so pa`ot moj, vrzani
eden za drug. Tamu n# ostavija
da crkneme se dodeka ne uspeav
da go pregrizam ja`eto so zabi
i da se oslobodam. Ottamu doa|am
i ve molam da mi ovozmo`ite
pravo vamu kaj visosta va{a
polno zadovoluvawe za sramot
i navredite te{ki {to gi jadov.
Anxelo
Gospodaru, mo`am da potvrdam
za nego deka ne ru~a{e doma i deka
vratata mu be{e zaklu~ena.
Vojvodata
A dali primi |erdan od tebe ili ne?
Anxelo
mu go vidoa lu|eto obesen na vrat.
Trgovecot
I jas mo`am da se zakolnam deka
u{ive te ~uja koga prizna
deka |erdanot si go primil od
gospodinov otkako pred toa,
na plo{tad, go tvrde{e obratnoto
na {to jas ti izvadiv me~. Potoa
pobegna vo ovaa opatija
od kaj{to, priznavam, po nekoe
~udo nevideno izleze.
Antifol od Efes
Nikoga{ ne sum vlegol vo opatijava,
nikoga{ me~ ne si izvadil na mene
nikoga{ |erdanot ne sum go videl.
Se kolnam, la`no me tovarite.
 Komedija na zabuni
Vojvodata
Ova e nekoj ma|epsan krug, ~inam
site ste piele od peharot na Kirk.
Da go zatvorevte vo ovaa opatija
toj s# u{te vo opatijata }e be{e.
Da e lud, nema{e vaka prisebno da
zboruva. Velite ru~al doma
a zlatarot toa go odre~uva.
Mom~e, {to veli{ ti na ova?
Dromio od Efes
Gospodaru,
toj ru~a{e kaj nea vo “Bodlikavo prase”.
Metresata
To~no, i prstenot toga{ mi go zede.
Antifol od Efes
Taka e, gospodaru, prstenot e nejzin.
Vojvodata
Go vide li nego da vleguva vo opatijata?
Metresata
Ko {to ve gledam sega vas, gospodaru.
Vojvodata
Ba{, ~udno: viknete ja igumenijata.
Site ste so lunki, sosem poludeni.
(Eden od stra`ata odi po igumenijata.)
Egeon
Najsvetol vojvodo, molam za zbor.
Mi se ~ini deka gledam prijatel
{to }e ja plati sumata za mene
i }e me spasi.
Vojvodata
Slobodno zboruvaj Siraku`anine,
ka`i {to saka{.
141
Egeon
Zarem vie ne ste Antifol, gospodine,
a ovoj va{ pa` neli e Dromio?
Dromio od Efes
Do preeska, gospodine, mu bev
samo vrzan pa` no toj, spolaj mu,
go pregriza ja`eto i sega sum
pak Dromio, odvrzan ~ovek.
Egeon
Siguren sum deka obajcata me pomnite.
Dromio od Efes
Po vas gospodine, se pomnime
samo samite sebe za{to do pred
malku bevme vrzani ba{ kako vas.
[to e, da ne ste i vie eden
od mu{teriite na Pin~?
Egeon
Ne gledajte me taka ~udno.
Vie dobro me poznavate.
Antifol od Efes
Nikoga{ ne ve imame videno vo `ivotot.
Egeon
O, tagata znam me izmenila
od na{ata posledna sredba a
~asovite na gri`i so grubata
raka na vremeto mi ispi{aa
~udni crti na lice. Barem ka`i,
mi go poznava{ glasot?
Antifol od Efes
Ne.
Egeon
A ti Dromio?
 142 Vilijam [EKSPIR
Dromio od Efes
Ne, gospodine, navistina ne.
Egeon
Znam deka go poznava{.
Dromio od Efes
A jas znam deka ne e taka.
Vie zatoa ste vrzani za da
veruvate vo ona {to drugite
vi go odre~uvaat.
Egeon
Ni glasot ne mi go poznava{?
O, bezmilosno vreme! Vo ovie sedum
kratki godini
se ~ini, do tolku jazikot mi go
osakati {to i mojot edinec sin
ne mi ja poznava neskladnata
boja na mojot ra{timan glas.
Sepak, iako liceto izbrazdeno
od gri`i ne se gleda sega
od zimskiot sneg {to sokot `ivoten
go cica, a kanalite na krvta
smrznati se do negde, jas s# u{te
imam vo predve~erov na `ivotot
pomnewe dobro i u{i verni.
Svedocive stari, nevozmo`no e
da gre{am, mi velat ba{ sega
deka ti si sinot moj Antifol.
Antifol od Efes
Nikoga{ go nemam videno svojot tatko.
Egeon
No pred sedum godini vo Sirakuza
se razdelivme, toa mora da go pomni{.
Ili mo`ebi sega, gledaj}i mi ja
sostojbata od tatka si se srami{.
Antifol od Efes
Vojvodata i site ovde {to me znaat
}e svedo~at deka ne ste vo pravo,
vo `ivotot ne sum bil vo Sirakuza.
Vojvodata
Siraku`anine, Antifol e moj
{titenik ve}e dvaeset godini
i za toa vreme, ti tvrdam, toj
voop{to ne stapnal vo Sirakuza.
Gledam starosta i opasnosta
pred smrtta sosem te izmestile.
(Doa|aat Emilija, Antifol i Dromio od
Sirakuza.)
Igumenijata
Vojvodo mo}en, pogledaj go ~ovekot
komu tolku zla mu se naneseni.
(Site se sobiraat okolu niv.)
Adrijana
Dva ma`a gledam ili o~ive me la`at.
Vojvodata
Dvajca od lu|evo se duhovi
na drugite dvajca. Koj e priroden
~ovek a koj duh? Znae li nekoj?
Dromio od Sirakuza
Jas sum gospodaru, Dromio.
naredi mu da si odi.
Drmio od Efes
Jas sum gospodaru, Dromio.
Ve molam, ne terajte me od ovde.
Antifol od Sirakuza
Zarem ne si ti Egeon ili barem
duhot negov?
Dromio od Sirakuza
O, gospodaru moj star, koj go vrzal
nego vaka?
 Komedija na zabuni 143

Igumenijata Antifol od Efes

Koj i da go vrzal, jas }e go oslobodam Jas sum dojden od Korint,

i ma` }e dobijam osloboduvaj}i go. gospodaru moj.
Zboruvaj Egeon star, ti li si
~ovekot {to edna{ ima{e `ena Dromio od Efes
po ime Emilija {to dva li~ni sina
ti rodi? O, ako si toj ist Egeon A so nego i jas.
zboruvaj & toga{ na istata stara
Emilija. Antifol od Efes

Egeon Ne donese ovde onoj silen voin

vojvodata Menafon, va{iot slaven ~i~ko.
Ako ova ne e son ti si Emilija,
ako si taa, ka`i mi kade e onoj sin Adrijana
{to otplovi so tebe na kobniot splav?
Koj od vas dvajca denes ru~a{e
Igumenijata so mene?

Lu|eto od Epidamno, nego, mene Antifol od Sirakuza

i bliznakot Dromio ne zedoa na brod
no, surovite ribari od Korint
na sila gi zedoa so niv sin mi i Dromio
a mene me ostavija so onie od
Epidamno. [to stana potoa so niv,
ne znam a gleda{ i sam kako
zavr{iv jas.
Vojvodata
Prikaznata od utrinava ubavo
se raspletuva. Dvava Antifola
ko jajce na jajce {to si li~at
bra}a se a isto i dvata Dromia.
Taa i brodolomot go pomni.
Ova se roditelite na ovie deca
{to slu~ajno ovde se sretnaa.
Antifol, dali prvobitno dojden
si od Korint.
Antifol od Sirakuza
Jas, ~estita damo.
Adrijana
Zna~i ti ne mi si ma`?
Antifol
Ne, na toa jas velam ne.
Antifol od Sirakuza
I jas isto taka iako me nare~e ma`.
A ovaa ubava blagorodni~ka,
nejzinata sestra, me nare~e zet.
(Na Lu~ijana.)
Ona {to vi go rekov toga{
se nadevam deka }e go ostvaram
ako s# ova {to go gledam i slu{am
ne e son.

Ne, gospodaru. Od Sirakuza. Anxelo

Vojvodata Toa e gospodine |erdanot

{to go dobivte od mene.
Zastanete na strana, ne znam
koj e koj.
 144
Antifol od Sirakuza
To~no, gospodine, ne velam ne.
Antifol od Efes
A ti gospodine, za ovoj |erdan
me uapsi.
Anxelo
To~no gospodine, ne velam ne.
Adrijana
Ti isprativ pari za otkupot
po Dromio, no mislam ne ti gi donese toj.
Dromio od Efes
Ne, ne, po mene ne.
Antifol od Sirakuza
Ova }ese dukati od tebe go primiv
a mi go donese Dromio, mojot pa`.
Gledam deka postojano so drug
pa` sme se sre}avale pa taka
jas sum bil ti, a ti si bil jas; Antifol od Efes
sega e razbirlivo {to se dojde
do site ovie zabuni.
Antifol od Efes
Dukative gi davam za tatko mi.
Vojvodata
Nepotrebno. Toj e sloboden.
Metresata
Gospodine, mora da mi go dadete
onoj dijamant.
Antifol od Efes
Eve, zemete go. I mnogu
vi blagodaram za gozbata.
Vilijam [EKSPIR
Igumenijata
Vojvodo mo}en, poveli sega
vo opatijata, da ja ~ue{ do kraj
prikaznata na{a; i site ovde
{to ste zbrani i {to stradavte
na nekoj na~in od zabunive
pravete mi dru{tvo. Nie prijatno
}e vi se oddol`ime. Trieset i tri
godini stradav za vas, sinovi moi,
i duri sega se oslobodiv od
te{koto breme. Vojvodo, ma`u moj,
sin~iwa moi, vie kalendari
na ra|aweto nivno, povelete na
kr{tevkata i raduvajte se so mene.
Posle tolku dolga taga, takva radost!
Vojvodata
Od s# srce doa|am na proslavata.
Zaminuvaat site osven dvata Dromia i dvata
Antifola.
Dromio od Sirakuza
Gospodaru, da odam da vi gi zemam
pqa~kite od brodot?
Dromio,
kakvi re~e moi pqa~ki
si natovaril na brod?
Dromio od Sirakuza
Onie, gospodaru {to vi bea
ostaveni kaj gazdata vo Kentaur.
Antifol od Sirakuza
Toj mene mi se obra}a. Jas sum
tvojot gospodar, Dromio.
Ajde so nas! Za pqa~kite
podocna }e se pogri`ime;
pregrni go brat ti; raduvaj se
so nego.
(Si odat dvata Antifola.)
 Komedija na zabuni 145

Dromio od Sirakuza

Ima edna polni~ka prijatelka

vo domot na tvojot gospodar
{to denes, mesto tebe ubavo me
nagosti; taa zna~i, }e mi bide
snaa a ne `ena.

Dromio od Efes

Mi se ~ini deka si mi ogledalo

a ne brat; po tebe gledam
deka ne sum ba{ za frlawe.
Vleguvaj! Da im ja vidime proslavata.

Dromio od Sirakuza

Posle tebe, ti si postar.

Dromio od Efes

E, toa ne se znae. Kako da re{ime?

Dromio od Sirakuza

]e frlame ~kurta za toa koj e postar

Dotoga{ ti ima{ prednost.

Dromio od Efes

A ne! Toga{ vaka. Na svet

dojdovme ko brat i brat, zatoa
ramo do ramo }e vlezeme sega
ve}e nikoj napred nema da bega.

Naslov na originalot:

The Taming of The Shrew

LICA:

PREDIGRA

Kristofer Slaj, kalajxija

Kr~marka
Gospodar
Lakej, Lovci, Slugi
Glume~ka dru`ina

KROTEWETO NA OPAKATA

Batista Minola, bogat gra|anin od Padova

Katerina, opakata, postara }erka na Batista
Petru~io, gospodin od Verona, prosec na Katerina
Grumio, li~en sluga na Petru~io
Kertis, glaven sluga na Petru~io vo negovata ku}a na selo
Kroja~
Trgovec

Bjanka, pomalata }erka na Batista

Gremio, bogat, star gra|anin na Padova, prosec na Bjanka
Hortenzio, gospodin od Padova, prosec na Bjanka
Lu~enco, gospodin od Piza, prosec na Bjanka
Tranio, li~en sluga na Lu~enco
Biondelo, sluga na Lu~enco
Vin~enco, bogat gra|anin na Piza, tatko na Lu~enco
U~itel od Mantova
Vdovica
Slugi na Batista
 Kroteweto na opakata ne e najdobrata komedija na [ekspir no sigurno deka e
edna od najuspe{nite ako ne i najuspe{na. Napi{ana e, najverojatno, pome|u 1592 i 1594
godina, a prvpat pe~atena vo izdanieto od 1623 godina. Postojat mnogu dilemi okolu izvor-
nosta na tekstot. Nekoi kriti~ari smetaat deka Kroteweto na opakata e prerabotka na
edna postara piesa od nepoznat avtor pod naslov Opakata, a drugi deka i postarata verzija
e napi{ana od [ekspir no, po obi~ajot {to toga{ vladeel, divo pe~atena i vo mnogu ne{ta
iskasapena.

Komedijata se sostoi od tri dela, razli~ni po sodr`ina koi me|usebno se ispreple-

tuvaat: prviot del e nedovr{enata i zaboravena prikazna za pijanicata Slaj koj{to, izma-
men, smeta deka se razbudil kako velmo`a pa gleda pretstava za kroteweto na edna opaka
`ena. Interesno e kako bi se razvivala ovaa prikazna ponatamu, osobeno {to, koristej}i se
so postari dramatur{ki sredstva, avtorot imal mo`nost, od pristojna distanca, postojano
da go komentira razvojot na nastanite vo sopstvenoto delo. Za `al, osven edno “upa|awe”
na Slaj i toa mo{ne efektno, ponatamu s# se ostava na imaginacijata na re`iserot. Vto-
rata, klu~na prikazna, e vrzana so kroteweto na opakata Katerina od strana na krotitelot
Petru~io, edna ne mnogu izvorna tema, no mo{ne korisna po odnos na razmisluvawata za
brakot i qubovta. Tretata prikazna, vsu{nost, podzapletot vo tekstot, e vrzana so Bjanka,
sestrata na Katerina i nejzinite dodvoruva~i.

Efektot od me{aweto na ovie tri prikazni vo edna e pove}e od o~igleden: divata,

gruba, neizdelkana farsa pretvorena e vo bujna komedija vo ~ija sr` le`at razli~nite
razmisluvawa za qubovta i brakot prika`ani preku `ivi, plasti~ni, polnokrvni likovi.

Ova e vtoro izdanie na prviot prevod na Kroteweto na opakata na makedonski

jazik. Nejzinoto prvo pretstavuvawe vo Makedonija be{e na Ohridsko leto 2000, preku
scenata na Bitolskiot naroden teatar vo re`ija na Dimitar Stankovski.
 Predigra
Scena 1
(Vleguvaat Slaj i Kr~markata.)
Slaj
Sus mori oti te sma~kav!
Kr~markata
More }otek e za tebe, gnaso edna!
Slaj
Gnasa si ti mori a ne jas Slaj. Yirni malku
vo istorijata. Moite se dojdeni u{te so
Ri{ar Osvojuva~ot. Zatoa muckos zatnios,
i~ ne beri gajle – mar{!
Kr~markata
Ne gi pla}a{ ~a{ite {to gi skr{i?
Slaj
Za koi ~a{i, mori, blada{? Aj kr{i glava
tamu, legni si, ku}o edna bez }eramidi.
Begaj da ne ti ja bapnam edna!
Kr~markata
Fala {to mi ka`a, }e viknam policija.
Slaj
More vikni ja cela koalicija ako saka{, go
znam jas zakonot. Ne mrdam ni peda, ma{ko.
Samo neka dojdat, i~ ne mi e gajle.
(Zaspiva.)
(Zvuk od love~ki rogovi. Od lov doa|a Gos-
podarot so svojata svita.)
Gospodarot
Lovxio, ti nareduvam, vardi gi zagarive
dobro.
Neka zdivne [arko, kutriot pes cel se peni,
a Sivko vrzi go so kafeaviot laja~.
Vide mom~e kako se snajde Bemko
na krajot od plotot koga tragata ja snema?
Takov zagar celo bogatstvo vredi.
Prviot lovxija
Ama i Belko, gospodaru, podolu ne pa|a
Toj du{ka i koga sosem }e go snema tragot;
Denes dvapati go izdu{ka i najmaliot
miris.
Veruvajte mi, za mene toj e podobar zagar.
Gospodarot
Toga{ ne si so site. Da e tolku brz Am~o,
bi go cenel kako cela duzina takvi.
No dobro narani gi i gri`i se za site.
Utre sakam pak da odam na lov.
Prviot lovxija
Sekako, gospodaru.
Gospodarot
[to e ova ovde? Mrtov e ili pijan? Vidi
dali di{e!
Vtoriot lovxija
Di{e, gospodaru. Da ne e poln toplo pivo,
kako e zaspan, pod nego }e mu bide ladno.
 Kroteweto na opakata
Gospodarot
@ivotno smrdlivo, dro~i ovde kako sviwa!
Umira~ko grda, grozen, odvraten ti e likot!
Momci, so pijani~i{tevo }e poteram {ega.
[to mislite, v krevet da go odneseme sega,
vo svilena ruba da go vovreme, so prstewe
na prsti,
kraj postela vkusno ovo{tie i vino
i velelepna posluga koga }e stane,
dali prosjakov }e zaboravi koj e?
Prviot lovxija
]e zaboravi, gospodaru, vi tvrdam.
Vtoriot lovxija
]e mu bide malku ~udno koga }e stane.
Gospodarot
Ko ubava me~ta, ko pusti sni{ta.
Zemete go i {egata neka bide svetska.
Ne`no odnesete go vo najubavata soba,
nakitete ja so mnogu raskala{eni sliki.
Izmijte mu ja valkanata glava so ~ista,
topla voda
zapalete temjan da zamirisa stanot.
Pora~ajte svira~i za koga }e stane
da eknat blagoprijatno bo`enstveni zvuci.
Ako ka`e ne{to, bidete na {trek
i so dlaboka, ponizna po~it
re~ete ‘[to ni nareduva va{ata milost?’
Neka eden mu prinese srebren legen
poln trendafil-voda i cve}a razni,
drug bokal neka nosi, a tret riza
pa re~ete ‘Dali gospodaru }e razladete
race?’
Nekoj neka spremi ali{ta skapi,
pa neka go pra{a {to saka da nosi.
Drug neka mu govori za zagarite i kowot
deka gospo|ata mu e ta`na {to e tolku
bolen.
Ubedete go deka malku se mrdnal
a koga }e ka`e koj e, re~ete mu deka soni,
za{to toj e vsu{nost velmo`a mo}en.
Ova storete go, napravete go so usul.
]e bide radost kakva {to ne bila na vekot
155
samo ako s# se izvede so dikat.
Prviot lovxija
Gospodaru, taka }e odigrame, vi tvrdam
{to i samiot zamelu{en od na{ata igra
}e misli deka e samo ona {to nie mu velime.
Gospodarot
Krenete go ne`no i nosete go v krevet
a potoa podgotvete se za koga }e stane.
(Go nosat Slaja. Zvuci na truba.)
Mom~e, trkni vidi koj trubi.
(Izleguva slugata.)
Mo`ebi velmo`a nekoj minuva tuka
pa tokmu ovde saka da se odmori.
(Vleguva slugata.)
I koj e, ka`i!
Slugata
Glumci, gospodaru
{to sega pretstava vi nudat.
Gospodarot
Neka vlezat.
(Vleguvaat glumcite.)
Dobredojdovte, momci.
Glumcite
Vi blagodarime, gospodaru.
Gospodarot
Dali no}eska }e ostanete kaj mene?
Prviot glumec
So zadovolstvo ako uslugite gi primate
na{i.
Gospodarot
Od s# srce. Ovega ovde go pomnam, sinot
najstar na selanecot go ima igrano.
Prosevte edna velmo{ka mnogu ve{to.
 156 Vilijam [EKSPIR

Ne vi go pomnam imeto; ama taa rolja bakne,

Dobro vi legna i prirodno ja odglumivte.
Vtoriot glumec
Va{eto lordstvo sigurno misli na Soto. 1
Gospodarot
Taka e, odli~no izigrana rolja.
A sega ba{ ko pora~ani mi dojdovte,
najmnogu za{to podgotvuvam edna {ega
za koja va{ata ume{nost }e mi treba.
Kaj mene e eden lord {to ve~erva }e ve
gleda;
Ama ne znam dali ne }e prsnete vo smea
koga }e go vidite odnosot negov
za{to ~udakov nikoga{ ne ~ul za drama. Pa
samo ako ne{to vi izleta od usta
mnogu }e go navredite; zatoa vi velam,
nemojte da se smeete; ne sakam da zbesne.
Prviot glumec
Ne berete gajle, gospodaru, umeeme nie
duri i so najotka~enite na svetot.
i neka ja spu{ti glavata na negovite gradi
pa neka prolee solzi, nebare umira od
radost
{to gospodarot nejzin ozdravel sosem
otkako sedum godini sebesi se smetal
za podolen i od najodvratniot prosjak.
A ako mom~eto ja nema taa `enska darba
da lee poroj od krokodilski solzi,
za taa cel dobro }e mu dojde malku kromid
koj{to vo {amiv~e potajno skrien
bez prestan }e mu tera solzi na o~i.
Gledaj ova da se svr{i najbrzo {to mo`e{
a koga }e se vrati{ }e mi treba{ i za drugo.
(Izleguva slugata.)
Znam deka lakejot }e gi odglumi dobro
privle~nosta, glasot, odot na edna dama.
Sakam da go ~ujam koga “ma`u” }e go vika
pijani~i{tevo i da vidam dali }e se smejat
momcive koga }e koleni~at pred prostak.
Odam da im dadam sovet. Mo`e }e znaat za
dosta
ako sum tamu i gi zamolam za istrajnost
inaku smeava }e im otide vo krajnost.
(Izleguvaat.)

Gospodarot

Odi, mom~e, odnesi gi pravo v kujna,

neka gi najadat i napijat dobro.
Sakam da im se dade s# {to imam vo domov.
(Izleguva slugata so glumcite.)
Mom~e, ti odi kaj mojot lakej Bartol,
neka se oble~e vedna{ kako dama
i {tom se stokmi, vodi go kaj pijaniov v
soba.
Obra}aj mu se so “madam”, oddavaj mu po~it.
Ka`i mu, ako qubovta moja mu e mila
neka se odnesuva najotmeno {to mo`e
tokmu kako blagorodni~kite fini
koga se vo dru{tvo so svoite ma`i,
ba{ vaka pijanicava neka go dvori,
najponizen vo likot, najqubezen na usta,
i neka go pra{a “[to saka milosta va{a
za va{ata dama, va{ata sopruga smerna
dol`nosta si ja ispolni i vi poka`e
qubov?”
Potoa neka go gu{ne, zavodlivo neka go
 Kroteweto na opakata
Scena 22
(Vleguva Slaj ka~en pogore so slugi; nekoi
so ali{ta, nekoi so bokal, nekoi so legen i
drug pribor; vleguva i Gospodarot.)
Slaj
Ebavi tikvarite, dajte edna bira.
Prviot sluga
Da ne saka va{ata milost ~a{a {ampawsko?
Vtoriot sluga
]e proba malku va{eto lordstvo od suvovo
grozje?
Tretiot sluga
[to }e saka va{ata milost da nosi denes?
Slaj
Jas sum Kristofer Slaj, Ne sum ni “milost”
ni “lordstvo.” Ne sum ispil ni kapka
{ampawsko vo `ivotot. A ako ve}e mi
nudite ne{to su{eno, toga{ dajte mi ne{to
posoleno i pu{eno. I ne pra{uvajte {to
}e oble~am oti xaketa imam kolku i tela,
~orapi kolku i noze, ~evli kolku i stapala
– more ne, ponekoga{ pove}e stapala od
~evli ili ~evli niz koi mi yirkaat palcite.
Gospodarot
Bog da ve ~uva i spasi od prisenov te`ok!
O, tolku mo}en ~ovek so poteklo takvo
So bogatstva tolku i tolku visok ugled
A nagazen od olku besovi lo{i?
Slaj
Eeej! Da ne mislite deka sum ~uknat? Deka
ne sum Kristofer Slaj, sin na stariot Slaj
od Pusta Reka, po ra|awe ala{verxija,
po obrazovanie vla~ar, po napredilok
me~kar a sega po zanaet kalajxija? Pra{ajte
157
ja Marija Haket, debelata kr~marka od
Vinkot, dali ne me znae. Ako ne vi re~i deka
mi ima udreno recka na rabu{ot za edna
obi~na pomo~ana bira, site da mi mo~ate
na glava kako na najla`liviot smrde` vo
celoto kralstvo. (Eden sluga mu prinesuva
krigla pivo.) [to! Ne sum zabegan! Ova e –
(Go pie pivoto)
Tretiot sluga
O, zaradi ova taguva gospo|ata va{a.
Vtoriot sluga
O, zaradi ova slugite vi se ta`ni.
Gospodarot
Zatoa i rodninite ja odbegnuvaat va{ata
ku}a,
oti gi tera ludosta va{a ~udna,
O lorde blagoroden, seti se na rodot,
od progonstvo vikni gi starite misli
i progoni gi niskive, gadni sni{ta.
Vidi kako slugite besprekorno te slu`at
vo sekoj mig spremni na usluga da ti bidat.
Da ne si za muzika? Slu{aj, Apolon sviri
i od kafez dvaeset slavej~iwa pejat.
Ili ti se spie? ]e te odneseme v krevet
pomek i pomirizen od postelata bludna
namerno pospremena za Semiramida 3
ako ti se {eta, tloto }e go postelime so
cve}a.
Da ne ti se java? Kowite vedna{ }e ti svet-
nat
po grivite monisti od biseri i zlato.
Saka{ sokliwa? Sokliwata }e ti se vivnat
nad utrinskata ~u~urliga. Ili si za lov?
Zagarite tvoi do nebesa }e lajat
a {uplata zemja potresena }e e~i.
Prviot sluga
Saka{ vo potera, ku~iwata ti se brzi
ko najsilnite eleni, da, pobrzi od srna.
 158 Vilijam [EKSPIR
Vtoriot sluga
Saka{ sliki? ]e go doneseme vedna{
Adonis naslikan kraj `uborliv potok,
i Kitereja cela skriena v rasje,
koe kako da se ni{a i igra so zdivot nejzin
nebare povieno pred naletot na vetrot.
Gospodarot
]e ti ja poka`eme Jona, devojka koga bila
i kako taa iznenadena i zavedena bila
`ivo naslikana ko navistina {to bilo.
Tretiot sluga
Ili Dafna kako skita niz trnlivata {uma
nozete si gi grebe nebare krvari seta.
I ta`niot Apolon na gletkata kako pla~e
tolku majstorski krvta i solzite se fateni.
Gospodarot
Ti si lord i ni{to drugo osven lord.
Ti ima{ gospo|a poubava mnogu
od sekoja `ena vo ova skudno vreme.
Prviot sluga
I duri solzite {to za tebe gi prolea taa
ubavoto lice ne & go preplavija so zavist
najubavoto su{testvo be{e na svetot
a i vaka niedna ne & e ramna.
Slaj
Navistina sum lord i imam gospo|a takva?
Ili sonuvam? Ili sonuvav do sega?
Ne spijam. Gledam, govoram, slu{am.
Mirisam vkusovi slatki i se}avam stvari
meki.
@imi o~ive, navistina jas sum lord,
a ne kalajxija ili Kristofero Slaj.
Toga{, donesete ja na{ata gospo|a da ja
vidam,
i u{te edna krigla od onaa bira.
Vtoriot sluga
]e sakate racete da si gi izmiete sega?
O, kolku sme radosni {to umot vi se vrati!
O, {to pak znaete koj ste to~no!
Ovie petnaeset godini vo son bevte,
a i koga se budevte ko da ne bevte budni.
Slaj
Petnaeset godini! Bo`e ama dremka svetska.
I zarem ni{to ne rekov za seto ova vreme?
Prviot sluga
Rekovte, lorde, ama re~enoto be{e mo{ne
ludo,
za{to iako le`evte vo ovaa prekrasna soba,
velevte deka ve isfrlile nadvor,
i postojano pcuevte po nekoja kr~marka,
se zakanuvavte deka na sud }e ja odnesete
oti vi to~ela pivo vo zemjeni krigli.
Ponekoga{ vikavte po nekoja si Sisilija
Haket.
Slaj
Da, pomo{ni~kata na kelnerkata vo taa
kr~ma.
Tretiot sluga
Ama ne znaete ni takva kr~ma ni takva
`enska,
gospodaru, ni lu|eto {to gi spomenavte
toga{,
nekojsi Stiven Slaj, stariot Xon Neps,
grkot,
pa Piter Tarf ili Henri Pimpernel
i dvaesetina drugi imiwa i lu|e
koi nitu postoele nitu nekoj nekoga{ gi
videl.
Slaj
Slava mu na gospoda {to me vrati.
Site
Amin!
(Vleguvaat lakejot kako `ena so
pridru`ba. Eden od slugite mu podava na
 Kroteweto na opakata 159

Slaja pivo.) Slaj

Slaj Gospo|o `eno, sum sonuval i spiel

Fala ti, od ova }e nema{ zijan.
Lakejot
Kako vi odi so te~nata hrana, gospodaru?
velat edno petnaeset godini i zgora.
Lakejot
To~no, a mene nad trieset mi se vide
seto vreme proterana od tvojot krevet.

Slaj Slaj

Nema gre{ka, od s# se pretura ovde. [to e mnogu mnogu e. Ostavete n# sami.

Kade e `ena mi? (Izleguvaat slugite.)
Gospo|o, sle~i se i legnuvaj v krevet.
Lakejot
Lakejot
Ovde, gospodaru, {to sakate od nea? Gospodaru blagoroden, najsrde~no te molam
izvini me u{te barem za dve-tri no}i;
Slaj ili ako ne saka{, barem do zajdisonce.
Za{to lekarite tvoi naredija strogo
Ti si mi `ena a ne me vika{ ma`u? pred opasnosta bolesta da ti se vrati
Slugite treba da me vikaat gospodaru a jas da otsustvuvam u{te malku od tvojot krevet.
ti sum ma`. Vaka stojat rabotite, zatoa prosti.

Lakejot Slaj

Ma`u moj i gospodaru, gospodaru moj i ma`u
jas sum tvojata `ena {to od srce te qubi.
Slaj
Toa odli~no go znam. Kako treba da ja
vikam?
A mene mi stoi poinaku i zatoa te{ko }e
izdr`am. Ama mrazam povtorno da potonam
vo porane{nite soni{ta. Zatoa }e ~ekam
iako siot vrijam.
(Vleguva glasnik.)
Glasnikot

Gospodarot Glumcite, na vesta deka ste ozdravele,

pobrzaa da odglumat prijatna komedija;
Gospo|o. lekarite smetaat deka dobro }e vi dojde
za{to pregolema taga krvta vi ja pie
Slaj a tagata e dadilka na sekoja ludost.
Zatoa mislea deka e dobro da ~uete drama
Gospo|o Alis ili gospo|o Xoan? i umot da go pothranite so veselost i smea
koi `ivotot go prodol`uvaat i go ni{tat
Gospodarot zloto.

Samo gospo|o i ni{to drugo. Taka se vika. Slaj

Dobro, }e slu{am. Neka igraat. Ne e

komendija
 160 Vilijam [EKSPIR

bo`ikna gozba ili ne{to kako cirkus?

Lakejot

Ne gospodaru, mnogu poprijaten xumbuz.

Slaj

Kakov, doma{en xumbuz?

Lakejot

Eden vid skazna.

Slaj

Pa da vidime. Dojdi gospo|o `eno, ne se vadi

s# neka te~e a nie da sme ve~no mladi.

 ^in PRVI
Scena 1
(Trubi. Vleguvaat Lu~enco i negoviot pridru`nik Tranio.)
Lu~enco
Tranio, od golemata `elba {to ja imav
da ja vidam ubavata Padova, lulka na zborot4
dojdov vo plodnata Lombardija,
toj li~en raj na velikata Italija;
naoru`an so qubovta i blagoslovot na
tatko
negovata dozvola, pridru`uvan od tebe
mojot veren i mo{ne iskusen lakej
ovde }e se predadam so siot svoj elan
na postojano u~ewe i otkrivawe na svetot.
Piza, poznata po svoite gra|ani umni
`ivot mi dade a pred s# mojot tatko
trgovec so vrski nadaleku niz svetot,
Vin~enco, od lozata na Bentivoli.
Sinot na Vin~enco, vospitan vo Firenca
mora da go ispolni o~ekuvanoto od nego
i da se zakiti so doblesni dela.
Zatoa, Tranio, sega }e ja u~am
doblesta i onoj del od filosofijata
posebno {to veli deka sre}ata
edinstveno se postignuva niz doblest.
Ka`i {to misli{ ti za{to zaminav od
Piza
i dojdov vo Padova kako ~ovek {to bega
od plitki vodi za vo dlabokoto da se nurne
i do sitost da ja zgasne svojata `ed.
Tranio
Mi perdonato, moj gospodaru velik.
Apsolutno se soglasuvam so vas.
Se raduvam {to ete ste re{ile cvrsto
da gi cicate slastite na slatkata filoso-
fija.
Samo, dobar gospodaru, duri iska`uvame
voshit
na ovaa doblesna i moralna disciplina,
da ne bideme stoici i kladi, molam,
pa da se dr`ime striktno do Aristotel
a Ovidij da go otfrlime ko gre{nik.
Logika poka`ete so prijatelite va{i,
krasnore~ivosta ve`bajte ja niz prostiot
govor
od muzikata i poezijata crpete `ivot
a matematikata i metafizikata
primajte gi samo onolku kolku {to vi godi.
Nema korist kaj{to zadovolstvo nema.
So eden zbor, gopodaru, u~ete samo so volja.
Lu~enco
Fala ti, Tranio, mi dava{ dobar sovet.
Da be{e u{te Biondelo so nas ovde
mo`evme vedna{ da po~neme so planot
i da najdevme stan~e zgodno za priem
na prijatelite {to }e ni gi donese Padova.
Ama ~ekaj malku, koe e ova dru{tvo?
Tranio
Kojznae gospodaru, mo`e povorka za do~ek.
(Lu~encio i Tranio se povlekuvaat na
strana.)
(Vleguvaat Baptista so dvete }erki
Katerina i Bjanka, Gremio
arlekinot, Horetenzio, prosec na Bjanka.)
Batista
Gospoda, pove}e ne zdodevajte, ve molam,
za{to to~no znaete deka sum re{il cvrsto
da ne ja ma`am pomalata }erka
pred da najdam ma` za postarata.
Ako eden od vas dvajca Katerina ja qubi
 162 Vilijam [EKSPIR
a bidej}i dobro ve znam i obajcata ve sakam
}e mu dozvolam da ja pobara vedna{.
Gremio
Pa da stane popara. Pregruba e za mene.
Ajde, ajde, Hortenzio, ti treba `ena?
Katerina
Ve molam tatko, dali po va{a `elba
}e me pravite rezil pred ovie prosci?
Hortenzio
Prosci, devojko? [to blada{? Nema prosci
za vas duri ne stanete blaga, ne`na.
Katerina
Ne pla{ete se gospodine moj krotok
takva pomisla skraja mi e od srce.
No ako se ma`am, prva gri`a }e mi bide
da ve ~e{lam po glava so trono`no stol~e
i ukrasen so nokti da ve gledam ko bivol~e.
Hortenzio
Bo`e spasi n# od |avolici vakvi!
Gremio
I mene, bo`e gospode dobar!
Tranio
Opaa, gospodaru, nasetuvam zabava fina
devojkava e ili luda ili drska ko malku-
mina.
Lu~enco
No vo mol~eweto na drugata se skrila
devoj~inska blagost i trezvenost mila.
Mol~i Tranio.
Tranio
Ba{ taka, gospodaru! Mir! I sitete go
vidot!
Batista
Gospodo, da go ispolnam ona
{to go rekov - Bjanka, vlezi vnatre.
I ne bidi ta`na zaradi ova, mila Bjanka,
za{to ova ne zna~i deka pomalku te sakam.
Katerina
Pekmez ubav na tato! Odvaj ~eka da se rasci-
moli
samo da ima zo{to.
Bjanka
Sestro, zadovolna bidi od moeto nezadovol-
stvo.
Tatko, ponizno ja prifa}am va{ata volja.
Knigite i muzikata }e mi pravat dru{tvo,
}e ~itam i ve`bam sosem sama.
Lu~enco
Slu{aj Tranio, Minerva govori niz nea.
Hortenzio
Siwor Batista, zo{to pravite taka?
@al mi e {to na{ata qubov taga
na Bjanka }e & donese.
Gremio
]e ja piknete v kafez
siwor Batista, nedol`na da pla}a kazna
za ovoj adski |avol so jazi~i{te lo{o?
Batista
Pomirete se so ova, gospoda. Taka re{iv.
(Vleguvaj Bjanka.)
(Izleguva Bjanka.)
I bidej}i znam deka najmnogu saka
muzika, instrumenti i poezija,
doma{ni u~iteli }e najmam doma
dobro da & ja ostru~at mladosta. Ako vie
Hortenzio ili vie Gremio znaete za takov
 Kroteweto na opakata
prepora~ajte mi go; so u~enite lu|e
}e bidam dare`liv i mnogu u~tiv
zaradi dobroto vospituvawe na moite deca.
A sega zbogum. Ti Katerina, ostani ako
saka{
za{to u{te treba da zboruvam so Bjanka.
(Izleguva.)
Katerina
[to, i jas }e si odam, smeam, ne? [to,
mene vremeto da mi se odreduva nebare ne
znam {to sakam a {to ne? Gluposti!
(Izleguva.)
Gremio
Pustinata fati. Tolku si dobra {to nikoj
ne saka da te zadr`i ovde. @enskata
qubov e tolku mala, Hortenzio, {to n#
ostavija zaedno da klin~ime i da se ispos-
time do kraj. Obajcata ne go ispekovme
lebot. Zbogum. Sepak, zaradi qubovta {to
ja kotkam za slatkata Bjanka, ako slu~ajno
najdam soodveten ~ovek da ja u~i na ona {to
najmnogu go saka, }e go ispratam kaj tatko &..
Hortenzio
Isto i jas, siwor Gremio. Ama po~ekaj
malku ne{to da ti ka`am. Iako prirodata
na na{eto soperni{tvo nikoga{ ne site jabolka se rasipani. No, {tom ovaa
dozvoluvala dogovor me|u nas sepak, moj
sovet e, bidej}i ni e vo ski }e sorabotuvame dodeka ne & najdeme
zaedni~ki interes povtorno da dobieme pri-
stap do na{ata ubava sakana i da bideme
sre}ni sopernici za qubovta na Bjanka,
da se potrudime i da zavr{ime edna rabota.
Gremio
Koja rabota, ti se molam?
Hortenzio
Ednostavno, gospodine, da najdeme ma` za
nejzinata sestra.
163
Gremio
Ma`? Poarno re~i |avol.
Hortenzio
Jas velam ma`.
Gremio
Jas velam |avol. Misli{, Hortenzio, deka
}e se najde nekoj {utrak {to }e se o`eni so
pekolot samo zatoa {to tatko & e bogat?
Hortenzio
Nemoj taka Gremio. Ako nie nemame trpenie
da ja podneseme nejzinata bu~na vreva, }e se
najde nekoja dobra du{a bratko, i ako na
vreme ja nabasame, }e ja zeme so site nejzini
mani i so edno ~udo pari.
Gremio
Ne znam. I jas bi go zel vedna{ mirazot no
uslovot e da me kam{ikuvaat na raskrsnica
sekoe sabajle.
Hortenzio
Da, vo pravo si. Nema golem izbor koga
semejna pre~ka n# sprijateli, najprijatel-
ma` na najstarata }erka na Batista za da ja
oslobodime pomalata za ma`a~ka i pak da
staneme sopernici. Slatka Bjanka! Blaze si
mu na onoj {to }e te dobie. Koj poprv nemu
nevestata. [to veli{, a, Gremio?
Gremio
Se soglasuvam, i ba{ bi sakal ve}e da
mu go dadev najdobriot kow vo Padova za
proseweto na onoj {to }e ja isprosi, }e se
o`eni so nea, }e ja legne v krevet i }e ja
oslobodi ku}ava od nea.
Odime.
(Izleguvaat Gremio i Hortenzio.)
 164 Vilijam [EKSPIR
Tranio
Ve molam, gospodaru, ka`ete mi, dali e
mo`no
tolku naedna{ qubovta da ve zgrabi?
Lu~enco
O Tranio, duri na svoja ko`a ne setiv
nikoga{ ne bi pomislil deka e mo`no.
No ete, dodeka se {laev i gledav od strana,
~arot na qubovta vo bezdelni{tvoto me
strefi, i sega najotvoreno ti priznavam
tebe, koj{to mi si mene mil i veren
ko Ana na kralicata od Kartagina {to &
be{e, deka goram, kopneam, Tranio i }e
umram ako ne ja dobijam ovaa mlada, skromna
moma. Sovetuvaj me, Tranio, oti znam deka
mo`e{, Pomagaj Tranio, za{to znam deka
saka{.
Tranio
Gospodaru, ova ne e vreme za prekor;
za{to so prekor srceto ne se ~isti.
Ako srceto vi e zarobeno toga{ treba
Redime te captum quam queas minimo.
(Od ropstvoto otkupi se najeftino {to
mo`e{)
Lu~enco
Odli~no drugar. Prodol`i, ova me te{i.
Drugoto }e me ute{i za{to sovetot ti e
dobar.
Tranio
Gospodaru, taka zjapavte vo onaa moma
{to mislam ne sfativte kade le`i zajakot.
Lu~enco
O da. Na lice & vidov ubavina slatka,
ramna na onaa od }erkata na Agenor
koja so raka velikiot Jupiter go skroti
za so kolena pred nea bregot kritski da go
qubi.
Tranio
I samo tolku? Ne zabele`avte kako sestra &
svreska i krena takva xeva
od koja u{noto tapan~e puka?
Lu~enco
Tranio, vidov kako crvenite usni & se
dvi`at
kako so zdivot go namirisuva siot vozduh
sveto i slatko be{e s# {to vidov na nea.
Tranio
Opaa, zna~i vreme e da go slezam na zemja.
Ve molam razbudete se, gospodaru. Ako taa
moma ja qubite, skoncentrirajte se da ja
dobiete. Vaka stojat rabotite: nejzinata
postara sestra e tolku zla i kleta {to duri
tatko & ne se ottarasi od nea
vie samo }e mo`ete da & pluknete pod
penxere za{to tatkoto ja zaklu~il doma i ne
dava da & zdodevaat nafr~enite prosci.
Lu~enco
Ama surov tatko, neli Tranio?
No zarem ne ~u deka namera ima
u~iteli da & najde za da ja u~at?
Tranio
^uv, ~uv gospodaru - i ve}e s# smisliv.
Lu~enco
Isto i jas, Tranio.
Tranio
Gospodaru, se kladam
deka obata plana mo`at da napravat eden.
Lu~enco
Da go ~ujam prvin tvojot.
 Kroteweto na opakata
Tranio
Vie }e bidete u~itel,
i }e go prezemete obrazuvaweto na momata
vrz sebe.
Toa e va{iot plan.
Lu~enco
Da. Dali e ostvarliv?
Tranio
Ne e. Za{to koj }e go zeme va{eto mesto
ovde vo Padova da bide sin na Vin~enco,
da go dr`i domot, da u~i, prijatelite da gi
prima,
zemjacite da gi posetuva ili da gi gosti?
Lu~enco
Basta, smiri se, sega go imam vo celost.
S# u{te ne n# videle vo niedna ku}a,
nitu nekoj mo`e da n# razlikuva po likot
koj e gospodar a koj sluga. Zatoa slu{aj:
Ti }e bide{ gospodarot, Tranio, mesto
mene,
}e go dr`i{ domot, mojata pozicija, mnogu
slugi
a jas }e bidam nekoj drug, nekoj Fiorentinec
Napolitanec ili obi~en gra|anin od Piza.
Gotovo, smisleno e. Tranio, vedna{
presle~i se, zemi ja mojata zakitena {apka
i pla{tot. [tom dojde Biondelo, tebe }e te
slu`i,
no prvin }e go nateram da mol~i za ova.
Tranio
Potrebno e.
Na kratko, gospodaru, takva e va{ata volja.
A mojata dol`nost e da ve slu{am -
Za{to u{te tatko vi na odewe mi re~e
“Najdi mu se na sin mi” iako mislam
ova go re~e vo sosema druga smisla -
Zadovolstvo mi e Lu~enco da bidam
za{to epten mnogu Lu~enco go sakam.
165
Lu~enco
Zna~i bidi ova, Tranio oti Lu~enco qubi;
i sega rob }e stane za taa moma da ja ima
koja odedna{ go pleni ranetoto mu oko.
(Vleguva Biondelo.)
Eve go apa{ov. Mom~e, kaj be{e do sega?
Biondelo
Kaj bev jas? Poarno ka`ete kaj bevte vie?
Gospodaru, dali Tranio ali{tata vi gi
ukral
ili vie negovite? [to se slu~uva, ve molam?
Lu~enco
Ela mom~e vamu. Ova ne e vreme za {ega
zatoa prisposobi se sosem na nego.
Tvojot drugar Tranio, za da me spasi,
me igra mene i moite ali{ta gi zede
a jas negovite, zaradi moeto begstvo.
Za{to vo kavga koga dojdov na bregot
ubiv ~ovek i se pla{am deka ve}e me znaat.
Slu`i go ti nego, ti nareduvam, kako {to
treba,
dodeka najdam na~in `ivotot da si go
spasam.
Me razbira{ sega?
Biondelo
Jas, gospodaru? Ni malku.
Lu~enco
I da ne si go brbnal zborot Tranio.
Tranio sega Lu~enco e stanat.
Biondelo. Blaze si mu. Kamo i jas da stanev.
Tranio
I jas bi sakal navistina da sum toj, osobeno
ako uspeam
Lu~enco navistina da ja dobie pomalata
}erka na Batista.
No mom~e, ne zaradi mene tuku zaradi gospo-
darot te sovetuvam
da ne se otka~uva{ vo koe i da e dru{tvo.
 166 Vilijam [EKSPIR

Na samo, vikaj me Tranio, Scena 2

ama na drugi mesta za tebe sum tvojot gospo-
dar Lu~enco. (Vleguvaat Petru~io i negoviot sluga
Grumio.)
Lu~enco
Petru~io
Tranio, da odime.
Ti ostanuva u{te ne{to da zavr{i{, Verono, za kratko zaminav od tebe,
da stane{ eden od proscite. Ne pra{uvaj da gi vidam prijatelite vo Padova, a pred
oti site
za{to odgovorot go znae{ “za trista poti!” mojot najmil i najdoka`an prijatel
(Izleguvaat.) Hortenzio; ova e sigurno negovata ku}a.
(Od gore govorat prisutnite na pretsta- Ovde Grumio, mom~e, udri velam.
vata.)
Grumio
Prviot sluga
Da udram, gospodine? Kogo da udram? Dali
Gospodaru, samo kimate a ba{ vi e gajle za nekoj
pretstavata. ja navredi va{ata milost?

Slaj Petru~io

Kimam, kimam `imi sveta Ana. 5Dobro Gadu, udri mi edna ovde ma{ki, velam.
e, dobro e. ]e trae u{te
mnogu? Grumio

Lakejot Da vi udram edna, gospodine? Zo{to,

gospodine, {to sum jas,
Gospodaru, {totuku po~na. gospodine, za da vi udram edna, gospodine?

Slaj Petru~io

Genijalna rabota ti velam. Ba{ bi sakal da Gadu, velam, udri mi ja ovaa porta,
e svr{ena. i bapni mi ja silno ili }e te tresnam po
Sedat i gledaat. 6 apa{kiot surat.

Grumio

Gospodarot mi stana kavgaxija. Ako ve

udram prv
na krajot }e platam so skr{en nos i krv.

Petru~io

Zna~i ne}e{?
E koga ne}e{, }e ti ja svirnam edna ko na
vol pa da vidam kako }e ja pee{ do re mi
fa sol.
(Go tegne za u{i.)
 Kroteweto na opakata
Grumio
Pomagajte lu|e, pomo{! Gospodarot mi se
{ekna.
Petru~io
A sega tropaj koga ti velam, kopile edno
apa{ko.
(Vleguva Hortenzio.)
Hortenzio
[to e, {to se slu~uva? Mojot star
prijatel Grumio, i mojot
odli~en prijatel Petru~io? Kako si vrvite
vo Verona?
Petru~io
Siwor Hortenzio, n# najdovte sred kavga.
Con tutto il cuore ben trovato, od srce se raduvam
na ovaa sredba, velam.
Hortenzio
Alla nostra casa ben venuto, molto honorato signor
mio Petruchio, Dobro dojdovte vo mojot dom,
moj mnogupo~ituvan siwor Petru~io. Vetrot {to gi raznesuva mladite po svetot
Stani, Grumio, stani. ]e ve smiram vedna{.
Grumio
Ne, gospodine, ne pridavajte va`nost na ona
{to go treska na latinski. Osven ako ova ne
e zakonski na~in da si gi soberam partalite
i da me nema od negovata slu`ba. Gledajte,
gospodine. Me natera da go udram i da mu jav-
lepam edna ma{ki, gospodine. A dali treba
eden sluga taka da postapi kon gospodarot
koga ovoj e za eden preku trieset i eden,
izgoren, vo aut? 7
Kamo sre}a, bo`e, da go tepav u{te kako
mal, sega toj za Grumio, tvrdam, du{a bi dal.
Petru~io
Kopile {vrknato. Hortenzio dobar,
mu narediv na gadov da tropne na va{ata
167
porta
ama ne mo`ev ni so sila da go nateram.
Grumio
Da tropnam na porta? Gospode bo`e! Zarem
doslovno vaka
ne rekovte, “Mom~e, udri mi ovde, bapni me
ovde, udri mi ja
ma{ki, i bapni mi ja silno”? A sega mi
velite
“tropni na porta” ste mi rekle!
Petru~io
Mom~e, bri{i, ili zatni se, ti davam sovet.
Hortenzio
Smirete se, Petru~io, jas zad Grumio stojam,
ova e nedorazbirawe me|u vas i nego,
va{iot star, veren, dobar sluga Grumio.
A sega ka`ete mi, mil prijatele, koj sre}en
veter
ve donese od starata Verona ovde vo Padova?
Petru~io
da si ja baraat sre}ata podaleku od doma,
kaj{to ni{to ne im se slu~uva. Na kratko,
siwor Hortenzio, vaka rabotite stojat:
Antonio, tatko mi, neodamna umre,
a jas zaakav navamu onaka bez vrska
mo`ebi da se `enam i da storam ne{to od
sebe.
Pari imam vo }esevo a imawe doma
pa ete sakam i svetot malku da go vidam.
Hortenzio
Petru~io, smeam li, toga{, bez zaobikolu-
vawe,
da te prepora~am kaj edna zla i opaka `ena?
No za sovetov, veruvaj mi samo }e me pcue{,
iako, veruvaj mi bogata e mnogu,
od merata nadvor. No za prijatel te smetam
i ne bi sakal so nea da se pletka{.
 168 Vilijam [EKSPIR
Petru~io
Siwor Hortenzio, me|u prijateli kakvi
{to sme nie,
malku zborovi treba; i zatoa, ako znae{
moma
dovolno bogata na Petru~io da mu bide `ena
- a celta na `ena~kata mi e dobar miraz -
neka e i grda ko sakanata na Florent,
stara ko Sibila, opaka i lo{a
ko Ksantipa na Sokrat, pa i polo{a u{te,
toa ne }e me spre~i nitu pak tapa
}e mi ja stori o{tricata na moite ~uvstva
pa makar pobesna da e od penliviot Jadran
Dojdov bogato da se o`enam vo Padova
a ako e bogato, se podrazbira deka e i
sre}no.
Grumio
Ete, gledate gospodine, v lice vi ka`a {to
misli. Vi velam,
samo dajte mu dovolno zlato i toj }e se
o`eni so {utka, so Ve molam, gospodine, pu{tete go da odi duri
najgolemiot akrep na svetot, so bezzaba
baba ako treba pa makar
taa da gi ima sobrano site bolesti od pede-
set i dve kobili. Vi velam, ne propu{ta toj
ni{to kaj{to ima mandro.
Hortenzio
Petru~io, bidej}i ve}e zagazivme dosta,
}e prodol`am so ona {to samo na {ega go
spomnav.
Mo`am, Petru~io, da ti pomognam da dojde{
do `ena, bogata mo{ne, ubava i mlada,
odgledana navistina ko velmo{ka prava.
Edinstvena mana, a manata golema e mnogu,
e taa {to momava e nepodnoslivo ostra,
drska i lo{a i toa od merata nadvor
pa sostojbava da mi e polo{a od {to mi e
ti velam ne bi ja o`enil ni za zlaten
rudnik.
Petru~io
Mol~i Hortenzio. Ti ne ja znae{ od zlatoto
mo}ta.
Ka`i kako se vika tatko & i toa mi e dosta.
Oti }e ja stutkam pa makar pcuela glasno
ko grom {to udira od esenski oblak.
Hortenzio
Tatko & se vika Batista Minola
blagorodnik eden, dru{tven i u~tiv
a nejzinoto ime e Katerina Minola
poznata vo Padova po svojot zmiski jazik.
Petru~io
Sum ~ul za tatko & iako nejze ne ja poznavam,
toj dobro go poznava{e pokojniot mi tatko.
Oko ne sklopuvam Hortenzio, duri ne ja
vidam,
zatoa dozvoli mi da bidam so tebe drzok
i da te ostavam u{te na prvata sredba
osven ako ne saka{ do tamu da me prati{.
Grumio
e na svoite. Vi tvrdam, koga bi go poznavala
kako mene, bi znaela deka opakosta
kaj nego ne pali. Mo`ebi pet-{est pati
}e mu re~e gadu ama, vi velam, za nego toa
ne e ni{to. Ama koga edna{ toj }e po~ne,
mami~eto ima da & go raspla~e. Vi velam,
gospodine, ako samo malku mu se opira, }e
ja napika od kaj{to izlegla i taka }e ja ras-
turi {to bela ma~ka ne }e mo`e da gleda. Ne
go znaete vie nego, gospodine.
Hortenzio
^ekaj Petru~io, mora da dojdam so tebe,
za{to Batista e ~uvar na moeto blago.
Toj go ima biljurot na mojot `ivot,
najmalata }erka, ubavata Bjanka
i ne mi ja dava ni mene ni na site drugi
prosci nejzini i sopernici moi.
Smetaj}i deka ne doa|a vo predvid
zaradi manite {to preeska ti gi spomnav
Katerina nekoga{ na vekov da se ma`i
zatoa Batista stroga zapoved dade
nikoj da nema pristap do Bjanka
s# duri opakata Katerina ne dobie ma`.
 Kroteweto na opakata
Grumio
Opakata Katerina,
polo{ glas na devojka ne mo`e da & izleze.
Hortenzio
Sega Petru~io usluga od tebe baram,
}e me ponudi{ prepraven vo skromna ruba
na stariot Batista kako u~itel
ve{t po muzika {to }e ja podu~uva Bjanka
Vaka, so ova lukavstvo }e imam barem
dozvola i vreme so nea da bidam
i nepre~eno da & se dodvoruvam na samo.
Grumio
Ova ti se vika bezobrazie. Se zdru`ile mla-
dite
da im podvalat na starite.
(Vleguvaat prepraveni Gremio i Lu~enco.)
Gospodaru, gospodaru, svrtete se. Nekoj
doa|a, ej?
Hortenzio
Mol~i, Grumio. Toa mi e sopernikot.
Petru~io, da se trgneme malku na strana.
Grumio
Ubav fraer, pr~ nad pr~ovite. 8
Gremio
Mnogu dobro. Ja pregledav listata knigi.
Slu{aj, gospodine; ubavo da gi podvrze{,
gledaj,
samo qubovni knigi za sekoj slu~aj
i ni{to drugo da ne ~ita, dobro?
Me sfa}a{. Pokraj, ti velam,
{irokogradosta na siwor Batista
i jas bogato }e te nagradam. Bele{kite isto
zemi gi i namirisaj gi dobro
za{to se nameneti za onaa {to mirisa
poubavo od parfem. [to }e & ~ita{?
169
Lu~enco
[to i da & ~itam, vas }e ve veli~am
kako moj dobrotvor, tolku verno
ko vie samite da ste na lice mesto,
a mo`ebi i so zborovi poubavi mnogu
od va{ite, osven ako i samiot ne ste u~en.
Gremio
O u~enost, u~enost, tolku si mo}na!
Grumio
O, glupost, glupost, tolku si namagar~ena!
Petru~io
Mol~i, mom~e.
Hortenzio
Grumio, psst! Dobar den, siwor Gremio.
Gremio
Dobar den, siwor Hortenzio.
Znae{ kaj odam? Kaj Batista Minola.
Vetiv deka navistina }e mu najdam
dobar u~itel za ubavata Bjanka.
Ete mi se nasmea sre}ata pa go najdov
ovoj mlad ~ovek, po u~enost i odnos
dostoen na nea, na~itan vo poezija
i drugi knigi, mnogu dobri, ti tvrdam.
Hortenzio
Dobro e. I jas gospodin najdov
koj mi veti deka u~itel }e mi najde
odli~en muzi~ar za na{ata moma.
I taka ne }e ja propu{tam svojata dol`nost
kon ubavata Bjanka koja tolku ja sakam.
Gremio
I jas ja sakam i toa }e go doka`am na delo.
 170 Vilijam [EKSPIR
Grumio
]e go doka`e toa negovoto }ese.
Hortenzio
Gremio, sega ne e vreme da iska`uvame
qubov.
Slu{ni me, i toa prijatelski ~uj me,
i }e ti ka`am vesti za objacata dobri.
Ovde e eden gospodin kogo slu~ajno go sret-
nav
koj{to, ako uslovite na{i mu se arni,
}e se nafati da ja prosi opakata Katerina
i da ja zeme ako mirazot & e bogat.
Gremio
Re~eno, storeno, dobro e.
Hortenzio, mu gi ka`a site nejzini mani?
Petru~io
Znam deka e nezgodna, opaka pr~la.
Ako ova e s#, gospodo, ne gledam tuka pre~ka.
Gremio
Ne gleda{ pre~ka, gospodine? Od kade si?
Petru~io
Roden sum vo Verona, sin na stariot Anto-
nio.
Tatko mi e mrtov, bogatstvoto mi e `ivo,
i o~ekuvam dolgo da `iveam i sre}no.
Gremio
Ama gospodine takov `ivot so vakva `ena
ne odi.
No ako ti stiska, ti velam so boga napred!
Za s# {to ti treba }e ti bidam pri raka.
Navistina }e ja prosi{ ovaa diva ma~ka?
Petru~io
I }e `iveam.
Grumio
]e ja dobie? ]e ja dobie ili }e ja obesam.
Petru~io
A zo{to sum ovde ako ne tokmu za toa?
Misli{ od malku vreva }e mi puknat u{ite?
Zarem na vremeto ne sum slu{al rik od
lavovi?
Zarem moreto ne sum go slu{al, razgneveno
seto,
kako besnee ko poten, pobudalen, zapenet
vepar?
Zarem topovi ne sum slu{al na bojnoto pole
i nebesnata artilerija kako po nebo bufta?
Zarem ne sum slu{al sred bitkite stra{ni
uzbuni glasni, fr~ewe na kowi, trube`i na
trubi?
A vie mi bladate za nekakov `enski jazik
~ij pukot ne e ni polovina silen
ko pukotot na kosten vo ogni{te selsko.
Gluposti! Ne sum dete da me pla{ite so baba
roga!
Grumio
Ne se pla{i od baba roga!
Gremio
Hortenzio, slu{aj.
Gospodinov ni dojde kako pora~an,
mislam, za negovo i za na{e dobro.
Hortenzio
Mu vetiv deka }e gi pokrieme li~no
tro{ocite za proseweto, site do eden.
Gremio
I }e gi pokrieme, pod uslov da uspee.
Grumio
Kamo vaka da se kladam vo dobar ru~ek.
(Vleguvaat Tranio sve~eno oble~en i Bion-
delo.)
 Kroteweto na opakata 171

Tranio Gremio

Gospoda, dobar den. Smeam da ve pra{am Ne, ako bez zbor vedna{ fatete xade.
koj e najkratkiot pat {to vodi
do ku}ata na siwor Batista Minola? Tranio

Biondelo Zo{to? Da ne ste vie drumski razbojnici

pa patot e samo va{?
Mislite na onoj {to ima dve ubavi }erki?
Gremio
Tranio
Samo na{ e patot do nea.
Na nego, Biondelo.
Tranio
Gremio
A od kade, vi se molam?
Da ne mislite i na nea, gospodine, a?
Grmeio
Tranio
Od kaj {to mi dade. Vi velam
I na nego i na nea, gospodine. Zo{to vi e taa e izbrani~kata na siwor Gremio.
gajle?
Hortenzio
Petru~io
Taa e izbrani~kata na siwor Hortenzio.
Ama sigurno ne na onaa {to pcue, vrni.
Tranio
Tranio
Poleka, gospoda. Ako ste velmo`i
Ne gi sakam pcuja~ite, gospodine. Biondelo, imajte trpenie ne{to da vi ka`am.
ajde. Batista e velmo`a komu tatko mi
ne mu e sosema nepoznat, pa negovata }erka
Lu~enco da e duri i poubava od {to e, bi mo`ela da
ima
Dobar po~etok, Tranio. pove}e prosci a me|u niv i mene.
Ubavata }erka na Leda iljadnici prosci
Hortenzio ima{e pa i ubavata Bjanka mo`e u{te
eden pove}e da ima i eve sega Lu~enco ide
Gospodine, samo malku. pa makar i Paris vo trkata za nea da bide.
Dali dojdovte da ja barate momata {to ja
spomnavte, Gremio
da ili ne?
[to, zarem gospodinov }e n# nadzboruva
Tranio site?

A i da sum do{ol, gospodine, pravam nekoj Lu~enco

zijan?
Samo pu{ta rogovi, gospodine. Brgu }e
papsa.
 172 Vilijam [EKSPIR

Petru~io
Hortenzio, zo{to tolku zborovi se tro{at?
Hortenzio
Gospodine, dozvolete ne{to da ve pra{am.
Dali ste ja videle }erkata na Batista?
Tranio
Ne gospodine, no dve slu{am deka ima;
ednata pro~uena po ostriot jazik
ko {to e drugata po ubavata skromnost.
arno.
Bidej}i se izjasnivte i samiot za prosec
morate, kako i site nas, da go nagradite
gospodinov komu site sme mu dol`ni.
Tranio
Gospodine, za toa bez gajle. Deka sum od zbor
ve kanam da se najdeme nekade ve~erva
i da pieme za zdravjeto na na{ata moma
ba{ kako protivni~kite advokati {to
pravat
`estoko se borat no ko prijateli jadat i
pijat.

Petru~io Grumio i Biondleo

Gospodine, gospodine, prvata e za mene, ne Odli~en predlog! Da odime, prijateli.

gibajte ja nea.
Hortenzio
Gremio
Predlogot e bez gre{ka, predlogot e petka.
Da, ostavete go toj potfat na silniot Petru~io, velam jadi i pij na moja smetka. 9
Herkul.
Pote`ok e toj od site negovi juna~ki dela.

Petru~io

Gospodine, slu{nete go ova, ve molam.

Pomalata }erka za koja kopneete vie
tatko & ja ~uva podaleku od site prosci,
i veli nema nikomu da ja dade
dodeka postarata sestra ne ja ma`i.
Duri toga{ pomalata }e bide slobodna.

Tranio

Ako e s# taka, gospodine, ako ste vie

~ovekot {to na site }e im pomogne pa i
mene,
Ako go skr{ite mrazot i napravite podvig,
ja osvoite postarata i ja oslobodite poma-
lata
za site nas, toga{ onoj {to }e ja dobie
sigurno }e vi bide blagodaren za navek.

Hortenzio

Gospodine, dobro govorite i razbirate

 ^in VTORI
Scena 1
(Vleguvaat Katerina i Bjanka.)
Bjanka
Dobra sestro, ne rezili me mene ni sebe,
pravej}i od mene robinka i plenik.
Toa me vadi od pamet. No za dranguliite
drugi
racete odvrzi mi gi i }e gi frlam sama.
Da, i seta ruba, zdolni{teto duri,
naredi {to saka{, toa }e go storam
bidej}i dol`nosta kon postarite ja znam.
Katerina
Od site tvoi prosci, ti nareduvam da mi
ka`e{
kogo najmnogu go saka{. I toa bez gluma.
Bjanka
Veruvaj mi, sestro, od site `ivi ma`i
u{te ne sum go zdogledala ona lice
{to }e mi se bendisa pove}e od site drugi.
Katerina
La`e{ su{i{. Zarem ne e toa Hortenzio?
Bjanka
Ako ti se dopa|a, sestro, eve da umram
ako ne storam s# na svetot da go ima{.
Katerina
Ti si al~na, saka{ da `ivee{ vo rasko{.
Zatoa, velam, Gremio e toj {to go saka{.
Bjanka
Zarem za nego mi qubomori{ vaka?
Toga{ si igra{ majtap i sega mi e jasno
deka celo vreme samo si se majtapela.
Odvrzi mi gi racete, sestro, te molam.
Katerina
Ako ova e majtap, zna~i s# drugo bilo majtap.
(Ja udira.)
(Vleguva Batista.)
Batista
[to e pak sega? Od kade taa drskost?
Bjanka, trgni se. Kutro devoj~e, pla~e.
Odi zemaj ja iglata; nejze ostavi ja na mira,
sramota, ti skotu od |avolska sorta
{to ja ma~i{ kako taa da ti e kriva?
Koga ti rekla barem eden lo{ zbor?
Katerina
Me nervira {to mol~i, }e ja stol~am.
(Tr~a po Bjanka.)
Batista
[to, zarem pred moi o~i? Bjanka, begaj.
(Izleguva Bjanka.)
Katerina
[to, zarem mi branite? Aha, sega gledam,
taa vi e bogatstvoto, taa mora da se ma`i,
a jas treba bosa da & igram na svadba
i zaradi vas dvajca da ostanam stara moma.
 174 Vilijam [EKSPIR
Ne zboruvajte mi, odam da sedam i pla~am
dodeka za odmazda ne najdam na~in.
(Izleguva.)
Batista
Dali nekoj tatko nekoga{ bil vo moja ko`a?
No koj ide?
(Vleguvaat Gremio, Lu~enco prepraven kako
Kambio vo obi~ni ali{ta; Petru~io so
Hortenzio prepraven kako Licio i Tranio
prepraven kako Lu~enco so svojot sluga
Biondelo koj nosi lauta i knigi.)
Gremio
Dobro utro, kom{ija Batista.
Batista
Dobro utro, kom{ija Gremio. Dobar den,
gospodo.
Petru~io
I vam, dobar gospodine. Ve molam, zarem
nemate }erka
{to se vika Katerina, doblesna i li~na?
Batista
Imam }erka, gospodine, Katerina {to se
vika.
Gremio
Pozavieno, gospodine. Mnogu ste smeli.
Petru~io
Ne sum, siwor Gremio, pu{tete me samo.
Jas sum velmo`a, gospodine, od Verona,
~uv za nejzinata ubavina i pamet
za nejzinata privle~nost i smerna krotkost,
prekrasnite osobini i blagiot odnos,
pa se drznav da dojdam ko nekanet gostin
vo va{iot dom za da se uveram li~no
vo glasot za nea nadaleku {to se slu{a.
A kako nadopolna za toa {to vi sum gostin
vi nosam eve eden moj blizok ~ovek
(poka`uva na Hortenzio)
mnogu ve{t vo muzika i matematika,
za da ja ostru~i dokraj vo ovie uki
za koi ve}e, siguren sum, dosta znae.
Prifatete go ili navreden }e bidam.
Se vika Licio, vo Mantova e roden.
Batista
Dobredojden ste mi, gospodine,
a i toj zaradi vas.
No treba edno da znaete za }erka mi Kat-
erina
za moja `al, taa ednostavno ne e za vas.
Petru~io
Zna~i ne sakate da se razdelite od nea
ili mo`ebi ne vi se dopa|am jas.
Batista
Ne sfa}ajte me gre{no. [to mislev rekov.
Od kade ste, gospodine? Kako da ve vikam?
Petru~io
Petru~io se vikam, sin na Antonio
~ovek poznat {irum cela Italija.
Batista
Dobro go poznavam. Dobrodojdeni ste zaradi
nego.
Gremio
So seta po~it, Petru~io, ve molam
dozvolete ni i nam, poniznite moliteli
da ka`eme ne{to. Vi velam, mnogu ste
naglit!
Petru~io
Prostete, siwor Gremio, ama kaj mene nema
trte-mrte.
Vedna{ rabotam.
 Kroteweto na opakata 175

Gremio Tranio

Se gleda, nema {to, ama se pla{am da ne vi Od Piza, gospodine, sin sum na Vin~enco.
se trtne rabotata .
Kom{ija, prifatliv dar, nema {to, siguren Batista
sum. Ama za da vi iska`am sli~na
qubeznost, posebno {to ste blago naklo- Mnogu mo}en vo Piza. Mnogu imam
neti kon mene a ne kon nekoj drug, od s# srce slu{ano za nego. Dobro mi dojdovte
vi go davam ovoj mlad na gosti, gospodine. (Na Hortenzio.) Lau-
u~en ~ovek (poka`uva na Lu~enco) koj{to tata
dolgo vreme studira{e na Rems; ve{t zemete ja, (Na Lu~enco) a vie knigite.
za gr~ki i latinski kako {to e Vedna{
drugiot za muzika i matematika. Se vika odete kaj u~enicite va{i. Ej, mom~e!
Kambio. Ve molam, (Vleguva sluga.)
prifatete gi negovite uslugi. Mom~e, gospodava vodi gi kaj moite }erki
i ka`i im deka se nivnite u~iteli. I u{te
Batista da gi slu{aat dobro.
(Izleguvaat slugata, Hortenzio, Lu~enco,
Iljadapati fala, siwor Gremio. Dobro mi Biondelo.)
dojdovte, dobar A sega niz gradina da pro{etame malku
Kambio. (Na Tranio.) Ama dobar gospodine, pa potoa na ru~ek. Site ste mi mili gosti,
mi izgledate za i ve molam ~uvstvuvajte se kako doma.
stranec. Dali e neopravdano da znam zo{to
ste dojdeni? Petru~io

Tranio Siwor Batista, mojata rabota ~ekawe ne

Prostete, gospodine, jas treba da se
pravdam.
{to kako stranec vo gradov ovde
se osmeluvam da bidam prosec na va{ata
}erka
ubavata i doblesna Bjanka.
I za va{ata cvrsta odluka sum slu{nal
vo prilog {to e na postarata sestra.
S# {to baram e, otkako mojot koren
}e go doznaete, da imam ist pristap
i sloboda kako i site drugi prosci.
A za obrazovanieto na va{ite }erki
ja prilo`uvam ovaa lauta prosta
i ovoj izbor od gr~ki i latinski knigi.
Ako gi prifatite, toga{ mnogu }e vredat.
Batista
Se vikavte Lu~enco? Od kade ste, molam?
trpi,
i ne mo`am sekoj den da prosam devojka.
Dobro go znaevte tatko mi, a niz nego i
mene,
edinstveniot naslednik na negoviot imot,
koj{to uspeav da go zgolemam a ne da go
smalam.
Zatoa ka`ete mi, ako ja osvojam qubovta na
va{ata }erka
kakov miraz }e dobijam pokraj nea?
Batista
Po mojata smrt, polovina od seta zemja,
a na raka vedna{ dvaeset iljadi kruni.
Petru~io
Za takov miraz }e ja osiguram nejze
vo vdovi~lukot, vo slu~aj da me nad`ivee
]e & go ostavam siot svoj imot i prihod.
Seto ova podrobno vo dogovorot }e stoi
za obete strani do nego da se dr`at.
 176 Vilijam [EKSPIR
Batista
Da, samo ako najgolemata podrobnost se
sredi
a toa e nejzinata qubov: bez toa nema ni{to.
Petru~io
Toa e sitnica. Za{to vi velam, dedo,
re{itelen sum kolku taa {to e lo{a;
i kaj{to dva razbesneti ogna se sretnat
se tro{i ona {to go hrani nivniot gnev.
Vetreto go rasplamtuva maloto ogne vo
po`ar
no uraganot go gasne ognot i s# drugo.
Takov so nea }e bidam a taa }e potklekne
vedna{
Za{to jas sum surov i ne prosam ko malo
dete.
Batista
Trudi se kolku {to mo`e{ i neka ti e so
sre}a.
No sepak o~ekuvaj po nekoj te`ok zbor.
Petru~io
Da, da. }e bidam ko planinite za vetrot
{to ne se tresat iako ovoj postojano duva.
(Vleguva Hortenzio so skr{ena glava.)
Batista
[to e prijatelu, {to si tolku bled?
Hortenzio
Ako sum bled, toga{ veruvajte, sum od strav
Batista
]e stane }erka mi dobar muzi~ar?
Hortenzio
Pobrgu }e stane dobar vojnik.
Za `elezo e stvorena a ne za lauta.
Batista
Ne ja nau~i da udira vo lauta?
Hortenzio
Kaj }e ja nau~am koga mi ja udri lautata od
glava.
Samo & rekov deka ne ja dr`i lautata dobro
i ja svitkav rakata da vidi kako prstite se
dr`at
a taa netrpeliva ko |avolska ro`ba mi
svika:
“Ne ja dr`am dobro, a? Sega ti }e vidi{!”
I vedna{ po timbata me tresna
i glavata niz lauta mi izleze nadvor
i stoev taka zamelu{en i mrdnat
i nebare so alka okolu vratot zjapav
a taa mi se dere{e, petpare~ki svira~
me nare~e, zadrogaz i {to u{te ne, bo`em
odnapred se spremala vaka dolno da me grdi.
Petru~io
Vesela `enska, nema {to, takva mi treba,
sega ja sakam mnogu pove}e od napred.
Umiram da vrzam nekoj zbor so nea.
Batista
Dojdete so mene i vedro vi se molam,
podu~uvajte ja barem pomalata }erka.
Saka da u~i i blagodarna e na toa.
Siwor Petru~io, }e dojdete so nas
ili vedna{ }erka mi Katerina da vi ja
pratam?
Petru~io
Pratete mi ja, ve molam.
(Izleguvaat site osven Petru~io.)
]e ja ~ekam ovde,
i revnosno }e ja prosam koga }e dojde.
Ako po~ne da pcue, toga{ ednostvano
}e & re~am deka pee kako slavej.
Ako po~ne da se murti, }e re~am deka e mila
na lik ko utrinski rozi izmieni so rosa.
Ako e nema i ne saka ni zbor da ka`e
zborlivosta }e & ja pofalam toga{
 Kroteweto na opakata
i }e re~am deka zborovite me paraat v srce.
Ako mi re~e da fa}am magla, }e se zablago-
daram
nebare me pokanila cela nedela da & bidam
gostin.
Ako odbie da se ven~a, }e ja molam denot
da go oglasime na strojot i brakot.
No eve ja ide. Zboruvaj Petru~io sega.
(Vleguvaat Batista, Gremio i Tranio.)
Batista
[to napravi, siwor Petru~io, so }erka mi?
Petru~io
Uspeav, {to drugo? Mo`e{e da ne uspeam?
Batista
Pa toga{ }erko Katerino? [to se murti{?
Katerina
Me vikate }erka? A poka`avte vamu
tatkovska gri`a sakaj}i da me dadete
na eden poluludak, na eden ~uknat silexija
koj{to a }e otvori usta pcue vrni i misli
deka so psovki }e mi go najde krajot.
Petru~io
Dedo, vaka stojat rabotite: vie i siot narod
govorevte za nea i govorevte gre{no.
Ako e opaka, opaka e oti e mudra,
i ne e drska tuku skromna kako gulab
i ne e izbuvliva tuku krotka ko utro.
Po trpenieto e vtora Grizelda a rimska
Lukrecija po svojata ~ednost. I na krajot
da vi ka`am deka se dogovorivme slo`no
u{te ovaa nedela svadbata da ni bide.
Katerina
Poprvo }e te vidam na besilka!
Gremio
Slu{a{, Petru~io, poprvo }e te vidi na
177
besilka.
Tranio
Vaka uspea? Zna~i i nam denot }e ni se
stemne.
Petru~io
Trpenie, gospodo, jas nejze ja izbrav.
Ako nie sme zadovolni, {to vas ve boli?
Se dogovorivme me|u nas, na samo,
da bide s# u{te zajadliva vo dru{tvo.
Vi velam, prosto nema da veruvate
kolku mnogu me saka. O, najmila Kate!
Mi se obesi na vrat, me qube{e ne`no
bakne` po bakne` i mi se kolne{e cvrsto
{to vedna{ potkleknav pred nejzinata
qubov.
O, vie ste amateri! Fantasti~no e da se vidi
kako eden krotok ~ovek najlo{ata sprija
ja skrotuva koga ma` i `ena se sami.
Daj mi raka, Kate, za Venecija odam,
da kupam ruba za denot na svadbata na{a.
Spremaj gozba, dedo, pokani gosti,
znam Katerina }e bide nevesta za merak.
Batista
Ne znam {to da re~am, samo dajte raka.
Gospod da te blagoslovi, Petru~io, vereni
ste.
Gremio i Tranio
Amin, velime. Svedoci sme nie.
Petru~io
Dedo, `eno, gospodo, zbogum,
zaminav za Venecija; nabli`uva nedela.
]e dademe prsteni, pri}e, ubava promena
bakni me, Kate, vo nedela sme ma` i `ena.
(Izleguvaat Petru~io i Katerina.)
Gremio
Dali nekoj nekoga{ tolku brgu se veril?
 178 Vilijam [EKSPIR

Batista Batista

Navistina, gospodo, sega trgovec igram
{to ludo se vpu{ta vo o~ajni~ki potfat.
Tranio
Ama taa stoka samo gnie{e kaj vas,
ja }e }arite, ja po moriwa }e skapi.
Batista
Mir da ima vo brakot, takva dobivka sakam.
Gremio
Mirno nekako plenot mu padna v raka.
No sega, Batista, za pomalata }erka;
ova e denot {to tolku dolgo go ~ekavme
site,
jas sum vi sosed i prviot nejzin prosec.
Tranio
A jas pove}e ja sakam Bjanka
odo{to zborot mo`e da ka`e ili mislata da
smisli.
Gremio
Ti si golobrad i ne mo`e{ pove}e da ja
qubi{.
Smirete se, gospodo. Sporot jas }e go
re{am.
Po delata treba da se sudi; koj od vas dvajca
pogolemo bogatstvo za }erka mi }e dade
toj }e ja ima nejzinata qubov.
Gremio, ka`i ti {to & nudi{?
Gremio
Prvo, kako {to znaete, mojata ku}a vo
gradot
seta bolskoti vo srebro i zlato,
so le|eni i bokali za nejzinite ne`ni race,
draperiite site se original Tirski.
Kov~ezite od slonova koska polni se pari,
a vo onie od kiparis pokriva~ite stojat,
skapocenite ali{ta, baldahinite i ruvo
od najdobro platno, turski perni~iwa so
biser
opto~eni, zavesi od Venecija so vez od zlato,
od tu~ i kalaj posatkite mi se site
i s# {to eden gazda treba da ima. Na selo
v pondila imam sto mlekodajni kravi
a v jasli sto dvaeset debeli vola
i s# drugo potrebno za vakvata brojka.
Malku sum podostaren, priznavam, ete,
i ako umram utre ova & pripa|a nejze
ako dodeka sum `iv, bide samo moja.
Tranio

Tranio Ova “samo” dobro zvu~i. Gospodine, a sega

mene slu{nete me. Jas sum sin edinec
Ti si belobrad, qubovta tvoja smrznuva. i edinstven naslednik na mojot tatko.
Ako ja dobijam }erka vi za `ena
Gremio }e & ostavam tri ili ~etiri ku}i
vo bogatata Piza dobri kako koja bilo
A tvojata pr`i. ku}a na stariot siwor Gremio vo Padova,
Skakulec eden, trgni se, vozrasta e taa {to plus dve iljadi dukati godi{en prihod
hrani. od plodna zemja; seto e nejzino ako umram.
[to, da ne ve zdoboli, siwor Gremio?
Tranio
Gremio
No mladosta `enskoto oko go pleni.
Dve iljadi dukati godi{no od zemja?
(Na strana) Seta moja zemja ne vredi tolku.
Toa taa }e go ima, plus gemija edna
 Kroteweto na opakata 179

sega zakotvena vo pristani{teto Marsej. Gremio

[to, da ne ve potonav so brodot?
Tranio
Gremio, poznato e deka tatko mi ima
tri golemi gemii, dva broda
i dvanaeset novi galii. Ova & go davam,
i sekoga{ dvojno od ona {to }e go ponudi{
sledno.
Zbogum, sosedu dobar. (Izleguva Batista.)
Sega ne ti se pla{am.
Mom~e nedodelkano, tatko ti bi bil {utrak
s# tebe da ti dade i na stari godini
da te moli za tro{ka leb. Gluposti!
Starite italijanski lisci ne se tolku
prosti!
(Izleguva.)

Gremio Tranio

Sledno? Ve}e ponudiv s#, drugo nemam.
Ne mo`e da dobie pove}e od ona {to go
imam.
Ako ti se dopa|am, }e me ima mene i s# moe.
Tranio
Toga{ e jasno deka devojkata e moja
spored vetuvaweto va{e. Gremio gubi.
Batista
Da ti se pluknam vo drtata, itra ko`a!
Sepak igrav ko site aduti da mi se v race.
Naumiv za gospodarot da storam dobro.
Izlez nema osven la`niot Lu~enco
da dobie tatko, {to }e bide la`en
Vin~enco.
A toa e ~udno. Obi~no tatkovcite
dobivaat deca; no vo ovaa prosidba luda
ako ne potfrlam, mo`ni se i takvi ~uda.
(Izleguva.)

Priznavam deka najdobra e ponudata va{a.

Neka tatko vi garancija & dade,
pa taa e va{a; inaku, prostete za ova,
ako umrete pred tatko vi, kako taa
nejzinoto }e go dobie?

Tranio

Zabele{kata ne vi e na mesto. Toj e star, a

jas mlad.

Gremio

Zarem mladite ne umiraat kako site stari?

Batista

Zna~i, gospodo,
re{iv vaka: znaete deka vo nedela
mojata }erka Katerina }e se ma`i.
Drugata nedela po ova Bjanka
}e vi bide nevesta, ako garancijata
ja donesete; ako ne, toga{ Gremio }e ja ima.
A sega odam, vi blagodaram na dvajcata.
 ^in TRETI
Scena 1
(Vleguvaat Lu~enco, Hortenzio i Bjanka.)
Lu~enco
Dosta so toa }emaneto. Ama si drzok.
Tolku brzo zaboravi kakov do~ek
ti priredi sestra & Katerina? 10
Hortenzio
Ama, pimpirlio u~ena, taa e patron
na nebesnata harmonija. Zatoa bidi
u~tiv i daj mi prvenstvo prvin
~asot po muzika da go odr`ime
a potoa ti dr`i go svojot ~as.
Lu~enco
Magare edno tvrdoglavo, koga si ~ital
da znae{ zo{to muzikata ni slu`i?
Ne si ~ul deka taa go osve`uva umot
po napornata rabota i u~eweto te{ko?
Zatoa dozvoli filosofija da & ~itam
a potoa so tvoeto drndawe po~ni.
Hortenzio
Vidi go ti nego, uvredite nema da gi trpam.
Bjanka
Gospodo, od obajcata navredena sum sega
za{to se glodate okolu ona {to e moj izbor.
Ne sum prva~e od nekoe zapu{teno selo,
ne sakam da me vrzuvaat ~asovi, odredeno
vreme.
]e u~am samo kako {to mene mi se saka.
Za da nema pove}e kavga, da sedneme.
A vie zemete go instrumentot i svirete
malku;
^asot negov }e svr{i pred da go na{timate.
Hortenzio
]e si odite od ~as ako go na{timam?
Lu~enco
Ti samo odi i {timaj, {timalo edno!
Bjanka
Kade zastanavme?
Lu~enco
Ovde, gospo|ice:
Hic ibat Simois, hic est Sigeia tellus,
Hic steterat Priami regia celsa senis.
Bjanka
Prevedete.
Lu~enco
Hic ibat, kako {to ve}e vi rekov - Simois, jas
sum Lu~enco
- hic est, sin na Vin~enco od Piza - Sigeia
tellus, vaka prepraven za da ja osvojam va{ata
qubov - Hic steterat, a onoj Lu~enco {to
doa|a da ve prosi - Priami, e mojot sluga
Tranio - regia, koj{to mene me pretstavuva -
celsa senis, za da go izmamime stariot degen.
Hortenzio
Gospo|ice, si go na{timav.
 Kroteweto na opakata
Bjanka
Da ~ueme. Uf! Gornite `ici.
Lu~enco
Fal{ ti e ~ove~e, pak na{timaj go!
Bjanka
^ujte go sega mojot prevod: Hic ibat Simois,
ne ve poznavam - hic est Sigeia tellus, ne vi
veruvam - Hic steterat Priami, vnimavajte da ne
n# slu{ne - regia, ne nadevajte se premnogu -
celsa senis, ne o~ajuvajte.
Hortenzio
Gospo|ice, sega mi e na{timan.
Lu~enco
Fal{ira dolu.
Hortenzio
Dolu ne fal{ira tuku dolniov gad ne mi
{tima.
(Na strana) O kolku e ognen i drzok na{iov
daskal.
@imi s#, apa{ov ja {meka mojata qubov.
Otsega, daskali{te, dobro }e te vardam.
Bjanka
So vreme mo`e }e veruvam, no se somnevam
sega.
Lu~enco
Nemojte, vi se molam, za{to navistina
Ajant
bil Ekid, po pradedo nare~en taka.
Bjanka
Moram na u~itelot da mu veruvam, inaku,
velam,
za toj somne` bi se raspravala u{te.
181
Ama dobro. Sega Licio, tvoj e redot.
U~itelu dobar, ne lutete se, ve molam,
{to vaka se po{eguvav so vas dvajca.
Hortenzio
(Na Lu~enco) A sega {etaj i ostavi n# malku.
Muzikava {to }e ja sviram ne e za tri glasa.
Lu~enco
Ne bidete picajzla, gospodine! Moram da
~ekam
(na strana) i da vardam oti ako ne sum vo
krivo
na{iot u~en muzi~ar e zaquben do u{i.
Hortenzio
Gospo|ice, pred da go fatite instrumentov
i da nau~ite kako prstite se mestat
moram osnovnite pravila da vi gi ka`am
za da ja sovladate skalata pobrzo, polesno
i podobro odo{to so drug nekoj u~itel.
Zatoa vi napi{av s# ubavo ovde.
Bjanka
Ama jas ja nau~iv skalata u{te lani.
Hortenzio
Ako, sega nau~ete ja skalata na Hortenzio.
Bjanka
Skala sum jas, temel na sekoja skladnost,
do re na Hortenzio podaj raka
mi fa Bjanka, ma`i se za nego so radost
fa sol za{to od srce toj te saka.
Sol la eden klu~, a dve noti dumam
si do smiluvaj mi se ili }e umram.
Ova e skala? Ne mi se dopa|a ni malku!
Stariot na~in mi e pomil. Ne sum luda
da gi napu{tam dobrite pravila zaradi
nekoi izumi novi.
(Vleguva eden sluga.)
 182 Vilijam [EKSPIR
Slugata
Gospo|ice, tatko vi ve moli knigite sega
da gi ostavite i da pomognete da se sredi
sobata na va{ata sestra. Svadbata e utre.
Bjanka
Zbogum, u~iteli mili. Moram da odam.
(Izleguvaat Bjanka i slugata.)
Lu~enco
Toga{ ni jas nema zo{to da bidam ovde.
(Izleguva.)
Hortenzio
A jas imam zo{to daskalov da go vardam.
Mi se ~ini i toj e zaquben do u{i.
No Bjanka, ako mislite ti se tolku niski
pa frla{ oko na sekoj dolen prostak
toga{ drug neka te zeme. Te vidov li na ruga
Hortenzio, gospo|ice, }e si zeme druga.
(Izleguva.)
Scena 2
(Vleguvaat Batista, Gremio, Tranio, Kat-
erina, Bjanka, Lu~enco i drugi so slugite.)
Batista
Siwor Lu~enco, ova e denot koga
Katerina i Petru~io treba da se zemat
a sepak nema ni traga ni glas od zetot.
[to }e re~at lu|eto? Kakov rezil }e pukne
da ne dojde zetot koga sve{tenikot treba
da go izvr{i ~inot na ven~avkata?
[to veli Lu~enco na ovoj na{ sram?
Katerina
Sramot e moj. Moram na sila,
da ja dadam rakata, protiv mojata volja,
na eden lud silexija, nastran bandit,
prebrz na prosidba, baven na `enidba.
Vi rekov toj e samo naluni~av {utrak
{to so grubosta gi pokriva kiselite {egi.
I za da go mislat deka e vesel fraer
toj bi isprosil iljada, bi go zaka`al denot
svadben,
gozba bi spremil, prijatelite bi gi viknal,
svatovite a sepak ne bi do{ol da se `eni.
Sega svetot za Katerina }e {u{ka
i }e veli “Opaa, ene ja ludata `ena na
Petru~io
ako mu e }ef da dojde i so nea da se `eni.”
Tranio
Trpenie Katerino, trpenie Batista.
Se kladam deka Petru~io naumil ne{to
dobro,
bez ogled {to go spre~uva da ostane na
zborot.
Iako e grub, znam deka mudrost vo sebe ima;
iako e {egaxija, sepak ~esnost od srce mu
blika.
Katerina
Sepak poarno nikoga{ da ne go videv.
(Izleguva pla~ej}i sledena od Bjanka i slu-
gite.)
 Kroteweto na opakata 183

Batista Tranio

Odi devojko, ne te obvinuvam za pla~ot, A {to e so tvoite stari novosti?

takov sram i svetica bi `egnal
a ne lo{otija zla kakva {to tebe te dal Biondelo
gospod.
(Vleguva Biondelo,) Petru~io doa|a so nova palarija i star
xaket; vo izliteni bri~-pantaloni tripati
Biondelo zasukani; so ralo iskinati ~izmi, ednata so
toka, drugata so vrvca; nosi star, za’r|an
Gospodaru, gospodaru, novosti! I toa tolku me~ zemen od gradskiot voen otpad, so
stari novosti {to skr{en bal~ak i so kanija ~ij vrv go
takvi do sega ne ste ~ule. nema a remenite se iskinati; kobili{teto
is~a{eno - so staro muvlosano sedlo i dve
Batista razli~ni uzengii - u{te boluva od {ap i
ligavka, niz nozdrite & te~e slina,
I novi i stari? Kako e toa mo`no? nepcata podueni i krvavi, nafrlena so
mozolki, babuwosana, ispri{tena, modra
Biondelo xiger od `oltica, `lezdite pote~eni,
pripa|a od vrtoglavica, raskapana i crv-
Zarem ne e novost da ~ueto za ideweto na josana, grbot klapnat, skukulena, nozete
Petru~io? rahiti~ni, oglavnikot razlabaven i od ov~a
ko`a, uzdite skinati od ~estoto zategawe da
Batista ne padne vrzani vo jazli; remenot na{ien od
{est par~iwa, a `enskiot kai{ od somot,
Dojde? so dve bukvi za nejzinoto ime so{ien na
nekolku mesta so debel konec.
Biondelo
Batista
Ne, gospodine.
Koj doa|a so nego?
Batista
Biondelo
Pa kako toga{?
Negoviot lakej, gospodine, opremen re~isi
Biondelo kako i negovata kobila; na ednata noga
platnen a na drugata dolg volnen ~orap, a
Doa|a. go podvrzal edniot so crvena, drugiot so
sina krpa; na starata palarija mesto per~e,
Batista zadenal pesnarka od ~etirieset qubovni
pesni; akrep, prav akrep e vo toa ruvo i
Koga }e dojde ovde? ne li~i ni na risjanski pa` ni na lakej od
gospodin.
Biondelo
Tranio
Koga }e zastane kaj{to stojam jas i ottuka
}e ve gleda. Nekoja ~udna lunka go podbodnala vaka da se
oble~e.
Obi~no e skromno doteran.
 184 Vilijam [EKSPIR

Batista Batista

Se raduvam {to doa|a. Ne e va`no kako e Va`no ne krivite.

oble~en.
Tranio
Biondelo
I ne ste ba{ oble~eni kako {to bi sakal.
Ama gospodine, toj ne doa|a.
Petru~io
Batista
Zarem ne e podobro {to poitav vaka?
Neli re~e deka doa|a? Kade e Kate? Nevestata moja li~na?
Kako e mojot dedo? Ne{to ste mi namurteni.
Biondelo I {to se xarite gospodo moja
nebare zjapate vo pametnik ~uden
Koj? Petru~io deka doa|a? nekakva kometa ili ~udo nevideno?

Batista Batista

Da, deka Petru~io doa|a. Pa, gospodine, znaete deka ova vi e denot
svadben,
Biondelo prvin bevme ta`ni, mislevme }e ve nema,
a sega sme pota`ni {to dojdovte vakvi.
Ne gospodine, velam kobilata mu doa|a so Soble~ete go sramot od va{eto telo
nego na grb. {to e trn v oko za na{eto slavje.

Batista Tranio

Pa toa e edno isto. Ka`ete ni, kakva pri~ina va`na

tolku dolgo ve trgna od nevestata va{a
Biondelo i ve prati ovde bez da li~ite na sebe?

Ne, `imi sveta Mara Petru~io

se kladam po para
kowot i ~ovekot pove}e se od eden
iako ne se broj za mnozinstvo vreden.
(Vleguvaat Petru~io i Grumio.)
Petru~io
Eeej, kade se tie gospoda? Koj e doma?
Batista
Dobrodojdovte, gospodine.
Petru~io
Dolgo treba da ka`uvam i zdodevno e da se
slu{a.
Dosta e deka dojdov da go odr`am zborot
iako morav malku i da docnam,
no vo pogodno vreme }e vi bide jasno
i zadovolni sosem }e bidete site.
No kade e Kate? Predolgo ja ~ekam.
Utroto vrvi, vreme e za v crkva.
Tranio
Nemojte vakov nevestata da ve vidi,
odete kaj mene i oble~ete ali{ta moi.

Ne sum dobredojden.
 Kroteweto na opakata
Petru~io
Ni slu~ajno. Odam vakov da ja vidam.
Batista
Ama vakov, ne veruvam deka }e ve zeme.
Petru~io
More }e me zeme i oro }e igra. No dosta!
Za mene }e se ma`i a ne za ali{tata moi.
Koga bi mo`el da go obnovam toa {to }e mi
go iznosi
ko {to bi mo`el da go smenam ova bedno
ruvo
dobro bi bilo za Kate, a podobro za mene.
Ama ba{ sum {utrak {to muabetam so vas
mesto dobroutro na nevestata da & ka`am
i da go zape~atam svoeto pravo so bakne`.
(Izleguvaat Petru~io i Grumio.)
Tranio
Ima toj pri~ina za otka~enoto ruvo.
]e go ubedime nekako, ako e mo`no,
da se promeni pred da odi v crkva.
Batista
Odam po nego, da vidam {to }e se slu~i.
(Izleguvaat Batista, Gremio, Biondelo,
slugite.)
Tranio
No pokraj nejzinata qubov vi treba
i soglasnosta na tatkoto, a za da uspee ova
kako {to ve}e porano vi rekov
moram da najdam nekoj ~ovek - seedno koj
{to }e ni poslu`i za celta na{a-
toj }e izjavi deka e Vin~enco od Piza
i }e zagarantira pogolemi sumi ovde
vo Padova od onie {to jas gi vetiv.
Taka mirno }e u`ivate vo va{ata nade`
i }e ja zemete slatkata Bjanka so soglasnost
od nejziniot tatko.
185
Lu~enco
Da ne e onoj moj kolega daskal
{to budno go sledi sekoj Bjankin ~ekor
dobro bi bilo begalka da ja zemam,
a koga }e ja imam, cel svet ne neka veli
}e go ~uvam svoeto pa makar |avolot da se
buni.
Tranio
Do sitnica treba da go razgledame planot
postojano mislej}i vo na{a polza.
]e go nadmudrime belobradiot Gremio,
itro vnimatelniot tatko Minola
prefriganiot muzi~ar, zaqubeniot Licio
s# zaradi gospodarot moj Lu~enco.
(Vleguva Gremio.)
Siwor Gremio, izbegavte od crkva?
Gremio
Ko nekoga{ {to begav od u~ili{te.
Tranio
Dali idat doma i nevestata i zetot?
Gremio
Zetot velite? Zevzek e toj, zevzek
neviden a devojkata doprva }e sfati.
Tranio
Poopak od nea? Ne mi se veruva.
Gremio
Toj e |avol, zerzevuli{te, sotona lo{a.
Tranio
A taa |avolica, vragolica, lo{otija gorda.
Gremio
Ne! Taa e jagne, gulab, nevin~e prema nego.
Vi velam, gospodine Lu~enco, koga popot
 186 Vilijam [EKSPIR

ja pra{a Katerina dali }e mu bide `ena Batista

“Da, |avol da ja nosi,” re~e toj i opcu tolku
glasno {to popot, vxa{en, knigata ja pu{ti Mo`no e u{te ve~erva da si odite?
a koga se navedna da ja krene mlado`enecot
pobudalen i zbesnat mu ja tresna edna Petru~io
i popot se najde kraj knigata, dolu na podot.
“Sega krevajte gi,” re~e toj, “ako vi stiska!” Moram da si odam u{te pred da se sno}i.
Ne ~udete se. Da znaete {to imam na umot
Tranio vie i sami }e me podbodnete da odam.
Svatovi ~estiti, vi blagodaram na site
[to re~e nevestata koga ovoj stana? {to bevte prisutni koga se dadov
na ovaa mnogu trpeliva, slatka, doblesna
Gremio `ena.
Ru~ajte so dedo mi, nazdravete i za mene,
Seta se trese{e sirotata. Oti udira{e so za{to moram da odam. Zbogum na site!
noga
i pcue{e nebare sve{tenikot sakal da go Tranio
zezne.
A koga ceremonijata najposle se svr{i, Ve molam barem ostanete so nas za ru~ek.
svika po vino. “Na zdrvaje!” se dere{e,
bo`em Petru~io
e na paluba i so mornarite loka
po pominatata bura; potoa vinoto go dopi Ne e mo`no.
a talogot mu go isturi na |akonot v lice
onaka od naval za{to mu se storilo deka Gremio
bradata na |akonot, ko{trava i retka
livkala duri piel, za goltka vino. I jas ve molam.
Potoa grubo ja fati nevestata za vratot
i ja {lapna v usta tolku glasno Petru~io
{to seta crkva e~e{e od bakne`ot.
Koga go vidov toa, pobegnav od sram, Ne e mo`no.
a po mene, sega celata povorka ide.
Takva luda ven~avka do sega ne bila Katerina
Slu{ajte! Slu{ajte! Svira~ite gi slu{am.
(Se slu{a muzika.) I jas te molam.
(Vleguvaat Petru~io, Katerina, Bjanka,
Batista, Hortenzio so Grumio i drugite Petru~io
slugi.)
Epten mi e milo.
Petru~io
Katerina
Gospodo, prijateli, vi blagodaram na
trudot. Dali ti e milo da ostane{?
Znam deka sakate da ru~ate so mene
i deka spremivte bogata svadbena trpeza Petru~io
no, za `al, itna rabota me ~eka
i zatoa sega moram da se prostam od vas. Milo mi e {to me moli{ da ostanam;
no ne ostanuvam, makar do utre da me moli{.
 Kroteweto na opakata
Katerina
Ostani, ako me saka{.
Petru~io
Grumio, kowot!
Grumio
Spremen e, gospodaru; ve}e se prejade od
zobot!
Katerina
Toga{ pravi {to saka{, deneska ne mi se
odi
a ne odam ni utre, ni nikoga{ ako ne}am.
Vratata e otvorena, gospodine, fa}aj xade
i akaj duri ti se ~izmite zdravi.
Jas ostanuvam duri ne mi projde }efot.
Te{ko so tebe }e se `ivee, ve}e gledam,
po utroto se poznava denot.
Petru~io
O Kate, smiri se, ne luti se te molam.
Katerina
]e se lutam; {to ima vrska toa so tebe?
Tatko, vie mol~ete; }e ostane oti jas taka
sakam.
Gremio
Ete, gospoda, gledate, ve}e ~adi.
Katerina
Gospoda, napred na svadbeniot ru~ek,
gledam kako od `enata budala pravat
ako nema duh da se sprotivstavi.
Petru~io
Odete, {to ~ekate koga vi veli Kate.
Po~ituvajte ja nevestata, svatovi mili.
Gostete se, lumpuvajte, pijte,
187
nazdravete & na mominstvoto so polni ~a{i.
Luduvajte, veselete se, obesete se!
No mojata li~na Kate mora so mene.
Ne, ne blabotete, ne udirajte so noze,
ne kokorete se, ne murtete se;
jas sum gazdata na ona {to e moe.
Taa e mojot imot, moeto doma}instvo,
mojata dvi`nina, mojata ku}a,
moeto doma}instvo, mojata niva, mojot
ambar,
mojot kow, mojot vol, moeto magare, moeto
s#,
ba{ taa ovde. Neka ja dopre samo koj smee!
]e go branam i od najdrskiot svoeto pravo
ako mi zastane na pat ovde vo Padova.
Grumio,
vadi go me~ot, opkoleni sme od kratci,
spasuvaj ja gospodarkata, ako si ~ovek.
Ne pla{i se, nevesto slatka, nema da te
gibnat
oti }e te branam, Kato, pa da se i milioni.
(Izleguvaat Petru~io, Katerina i
Grumio.)
Batista
Neka zaminat, neka zamine ovaa mirna
dvojka.
Gremio
Da ne zaminea brzo, }e umrev od smea.
Tranio
Od site ludi brakovi ovoj e najlud.
Lu~enco
Gospo|ice, {to mislite vie za va{ata
sestra?
Biandelo
Deka e luda, a ludite ludo i se ma`at.
Gremio
Glava se~am ako Petru~io ne se pokati.
 188 Vilijam [EKSPIR

Batista

Kom{ii, prijateli, iako nevestata i zetot

ne se tuka za da sedat na po~esnite mesta
znaete deka trpezata do ram e polna.
Lu~enco, ti }e sedi{ na mestoto od zetot
A Bjanka }e go zazeme nevestinskoto mesto.

Tranio

Za nevesta }e ve`ba slatkata Bjanka?

Batista

Za nevesta, Lu~enco. Povelete gospodo, ajde.

(Izleguvaat.)

 ^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vleguva Grumio.)
Grumio
Da ti se pluknam vo site papsani kqusiwa,
vo site ~uknati gospodari, vo site lo{i
pati{ta! Dali nekoj bil vaka modrosan?
Dali nekoj bil vaka batakosan? Dali nekoj
bil vaka papsan? Me pratija napred da go
nalo`am ognot, a tie idat po mene da se
ogreat. Da ne sum tenxerxe {to brzo se gree,
usnite }e mi se zalepat za zabi, jazikot
za nepca, srceto za rebra, pred da stignam
kraj ogan {to }e me odmrzne. ]e se ogream
duvaj}i vo ognot. Kakvo e vremeto i mnogu
pogolemo ~ove~i{te od mene }e nastine. Ej,
oj, Kertis!
(Vleguva Kertis.)
Kertis
Koj vika tolku zasipnat?
Grumio
Dedo mraz. Ako ne mi veruva{, mo`e{ da
mi se lizne{ od ramoto do peticite a da
misli{ deka si mi se spu{til od glavata do
vratot. Ogan, ogan, Kertise.
Kertis
Doa|a gospodarot so `ena mu, Grumio?
Grumio
Doa|a, Kertis, doa|a - zatoa lo`i, lo`i go
ognot i ne sipaj voda na nego.
Kertis
Dali e navistina tolku opaka kako {to se
govori?
Grumio
Be{e, Kertise, pred ovoj stud. Ama ti znae{
deka zimata gi skrotuva ma`ot, `enata,
yverot; ve}e go skroti mojot star gospodar,
mojata nova gospodarka, mene pa i tebe,
batko Kertis.
Kertis
Begaj da te nema, budalo edna od peda! Jas ne
sum yver.
Grumio
Opaa, jas sum samo peda, ne? Rogovite ti se
dve pedi, a jas barem tolku sum visok. A
sega }e go nalo`i{ ognot ili da te ka`am
na gospodarkata ~ija raka, a sega koga e
pri raka, vedna{ }e ja oseti{ vrz svojata
studena sre}a zatoa {to si baven vo svojata
`e{ka slu`ba?
Kertis
Te molam, dobar Grumio, ka`i mi kako e vo
svetot?
Grumio
Studeno e vo svetot, Kertis, vo sekoja
rabota osven vo tvojata; zatoa pali koga ti
velam. Vr{i si ja rabotata za da raboti{
 190 Vilijam [EKSPIR

oti gospodarot i gospodarkata }e ni Kertis

smrznat od stud.
Ka`i mi ja dobar Grumio.
Kertis
Grumio
Ognot e ve}e zapalen; zatoa, dobar Grumio,
ka`i mi {to e novo? Daj go uvoto.

Grumio Kertis

Novo, novo, novo, novosti kolku ti du{a Na ti go.

saka!
Grumio
Kertis
Eve mi ti! (Go udira.)
Ajde ka`uvaj. Ne tuku me matkaj!
Kertis
Grumio
Vaka prikaznata se ~uvstvuva a ne se slu{a.
Prvin dobro nalo`i go ognot oti smrznav
od stud. Kade e gotva~ot? Dali e ve~erata Grumio
gotova, ku}ata pospremena, rogozinata
sprostrena, paja`inite is~isteni, dali se Zatoa i se vika ~uvstvitelna prikazna; a
slugite vo novo odelo i beli ~orapi, a ovaa kvrga ti e samo ~ukawe na uvo za podo-
slu`benicite vo svadbeno ruvo? Dali gi bro da slu{a. Sega po~nuvam. Imprimis, prvo,
svetnavte ~a{ite odvnatre, peharite odnad- odevme po edna opasna udolnica, gospodarot
vor, dali gi poslavte masite, dali e s# kako java{e zad gospodarkata
{to treba?
Kertis
Kertis
Obajcata na ist kow?
S# e kako {to treba; te molam, novostite.
Grumio
Grumio
[to ti e toa tebe gajle?
Prvin znaj deka kowot mi e crknat od umor
a gospodarot i gospodarkata padnaa. Kertis

Kertis Gajle mi e za kowot.

Kako padnaa? Grumio

Grumio Toga{ ti raska`uvaj. Da ne me prekine{e,

Od sedlata vo kalta a ova e ve}e cela prika-
zna.
}e ~ue{e kako kowot & padna, a taa se najde
pod kowot; }e ~ue{e vo kakov batak padna
i kako seta se izvalka, kako toj ja ostavi so
kowot na nea, kako me iznatepa {to kowot
& se sopnal, kako capa{e niz kalta za da go
trgne od mene, kako toj pcue{e, kako taa go
 Kroteweto na opakata 191

mole{e a nikoga{ porano ne molela, kako Grumio

jas kukav, kako kowite pobegnaa, kako &
be{e uzdata ispokinata, kako si go zagubiv
kuskunot, so site raboti vredni za pame-
tewe {to sega }e padnat vo zaborav a ti }e
zamine{ v grob kako tikvar.
Ama ti izgleda ne znae{ za{to bara{ slu-
gite da & dadat poklon.
Kertis

Kertis Baram samo da & se poklonat.

Vaka ispa|a deka toj e poopak od nea. Grumio

Grumio A ne sebesi da se poklonat. [to }e & se?

(Vleguvaat ~etiri-pet slugi.)
Da, a toa i ti i site drugi lo{otilaci
ovde }e si go setite na ko`a koga }e si Nataniel
dojde doma. No zo{to ti zboruvam za ova?
Vikaj gi vedna{ Nataniel, Josif, Nikola, Dobre dojde doma, Grumio.
Filip, Valter, [e}era{ot i drugite. Neka
se is~e{laat kako lu|e, neka gi is~etkaat Filip
sinite palta, vlakno da nema na niv. Neka
se poklonat so podadena leva noga napred i Zdravo, Grumio.
neka ne se drznat da doprat ni edno vlakno
od opa{kata na mojot gospodar pred da si gi Josif
baknat racete. Dali se site spremni?
O, Grumio.
Kertis
Nikola
Da.
Drugar Grumio.
Grumio
Nataniel
Vikaj gi.
Kako mi si, stara kajlo.
Kertis
Grumio
Slu{ate, eej? Mora da go do~ekate gospoda-
rot i da & napravite poklon na gospodar- Dobro ve najdov, zdravo, drugar~e, kajlo.
kata. Ete se pozdravivme. A sega, drugar~iwa moi
nakonteni, dali e s# spremno, dali ne{to
Grumio fali?

[to ima da & poklonuvaat? Ne e taa Nataniel

siroma{na.
Ni{to ne fali. S# e kako pod konec. Dali e
Kertis blisku gospodarot?

Toa i vrap~iwata go znaat. Grumio

Samo {to ne stignal. Mo`ebi ve}e e vo

 192 Vilijam [EKSPIR
dvorot. Zatoa nemojte - da mu se snevidi,
ti{ina! Go slu{am gospodarot.
(Vleguvaat Petru~io i Katerina.)
Petru~io
Kaj se kopiliwava? [to, nikoj na vrata
uzengijata da mi ja dr`i, da mi go prifati
kowot?
Kade se Natanail, Gregor, Filip?
Site slugi. Ovde sme gospodaru, ovde.
Petru~io
Ovde gospodaru, onde gospodaru, ovde gospo-
daru!
Prosta~i{ta edni neizdelkani i glupi!
Ne znaete za po~it, vnimanie, {to vi e
dol`nost?
Kade e tikvarot {to go prativ napred?
Grumio
Ovde, gospodarot, si bev i si ostanav
tikvar.
Petru~io
Seqa~i{te edno! Pi~leme edno rospisko!
Ne ti rekov da me do~eka{ vo parkot
toptan so site ovie apa{i dolni?
Grumio
Xaketot na Nataniel, gospodaru, ne be{e
gotov,
a ~evlite na Gavril nemaa polovina |on;
nema{e fakel da se ocrni {apkata na
Petar,
me~ot na Valter v kanija se zaglavi sosem.
Nikoj ne be{e spremen osven Adam, Ralf i
Gregor,
drugite bea ispokinati, drti, so prosja~ki
faci;
No kakvi se, takvi se, eve se za do~ek.
Petru~io
Mar{, gadovi, ve~erata ja sakam na masa.
(Izleguvaat slugite.)
(Pee) Ah {to `ivot si `iveev libe
Kade se tie-
Sedi Kate, dobro mi dojde. Hrana, hrana,
hrana, hrana!
(Vleguvaat slugi so ve~erata.)
Mrzi edni! O, slatka Kate, vesela bidi.
Izvadete mi gi ~izmite, degeni! Sus! Vadi!
(Pee) Edno malo mome
bez tatko ostana...
Ouu! Kreten! Nogata mi ja svitka!
Eve ti, na drugata da pazi{! (Go udira.)
Bidi vesela, Kate. Voda donesete! Brzo!
(Vleguva sluga so voda.)
Kaj mi e zagarot Troil? Mom~e, odi brgu
i re~i mu na bratu~ed mi Ferdinand da
dojde.
Mora{ da go bakne{ Kato, da se zapoznae{
dobro.
Kaj mi se vle~kite? ]e donese nekoj voda?
Ajde Kate, izmij se, dobro mi dojde, velam.
Skot eden skotosan, zo{to go ispu{ti?
(Go udira slugata.)
Katerina
Poleka, te molam, ne saka{e gleda{.
Petru~io
Tikvar eden skoftaen, idiot, kreten!
Ela Kate, sedi, znam deka si gladna.
]e se pomoli{ Kate ili saka{ jas?
[to e ova? Jagne{ko?
Prviot sluga
Da.
Petru~io
Koj go donese?
Petar
Jas.
 Kroteweto na opakata
Petru~io
Prepe~eno e kako i jadeweto celo.
]e vi ka`am jas vam, pezevenci edni! Kaj e
gotva~ot? Kako smeete, apa{i{ta edni,
da mi nosite ne{to {to ne go sakam?
Mar{! Nosete s# nazad, ~a{i, pajnci! Na vi!
(Ja prevrtuva masata sose ~iniite i
jadeweto.)
Bezxumni gojda, nevospitano robje!
[to? Mi mr~ite? Mami~eto }e vi go
pla~am.
(Izleguvaat slugite.)
Katerina
Te molam, ma`u, smiri se, `iti gospod.
Mesoto be{e dobro, ama ti be{e nam}or.
Petru~io
Ti velam Kato, be{e izgoreno i suvo,
a mene mi e zabraneto takvo da go jadam,
oti me pravi nam}or i me fa}a safra.
Poarno e obajcata da postime malku,
za{to sami od sebe nam}ori sme dvata
pa ne ~ini na safrata da & davame meso.
Strpi se, ve}e utre podobro }e bide
a no}eska zaedno }e gladuvame site.
Dojdi, }e te odnesam vo bra~nata spalna.
(Izleguvaat. Se vra}aat slugite.)
Nataniel
Petar, si videl do sega vakvo ne{to?
Petar
So opakost opakosta ja ni{ti.
(Vleguva Kertis.)
Grumio
Kade e toj?
Kertis
Vo nejzinata odaja,
propoved za izdr`livosta & dr`i
193
i vika, pcue, grmi a taa, sirotata,
ne znae koj pat da go fati, kaj da gleda.
{to da veli pa samo sedi i se xari
ko nekoj so voden ~orap da ja udril.
Brznete, brznete, eve go ide.
(Izleguvaat. Vleguva Petru~io.)
Petru~io
Mudro go zapo~nav vladeeweto svoe,
i se nadevam deka na krajot }e imam uspeh.
Jastrebicata mi e ostra i mo{ne gladna,
i duri ne se pokori nema da ja hranam
za{to najadena, i~ nema da me ferma.
Imam i drug na~in divja~kava da ja skrotam
da ja nau~am da ide koga ~uvarot ja vika
t.e. da ja dr`am budna ko divite petli
{to gi dr`ime so krilata da bijat
oti se neposlu{ni. Ne jade{e denes,
nitu }e jade, sno{ti ne spie{e, nitu
no}eska }e spie. Kako so jadeweto,
i za postelata mana bo`em }e najdam,
]e go frlam perni~evo vamu, pernicata
tamu,
pokriva~ot na edna, ~ar{afite na druga
strana.
Da. I sred cel toj darmar }e glumam
nebare s# pravam od gri`a za nea.
A taa, na krajot, }e si ostane bez spawe,
ako zadremi }e vikam, }e grmam,
i so vikawe budna }e ja dr`am.
Vaka so qubeznost `enata se kroti,
i vaka ujot lo{ i nam}or se zauzduva. Koj
znae podobro opakosta da ja kroti
da ~ujam: prijatni }e bidat toa noti.
(Izleguva.)
 194 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguvaat Tranio i Hortenzio.)
Tranio
Dali e mo`no, Licio, gospo|ica Bjanka
da saka nekoj drug osven Lu~enco?
Imam ~uvstvo deka qubezno me mami.
Hortenzio
Gospodine, za da poveruvate vo ona {to
rekov
zastanete na strana i videte kako ja u~i.
(Vleguvaat Bjanka i Lu~enco.)
Lu~enco
Dali imate korist od ona na {to ve u~am?
Bjanka
Na {to me u~ite? Objasnete go prvin ova.
Lu~enco
Ve u~am na najva`noto, kako da se saka.
Bjanka
A dali vie samiot znaete kako se saka.
Lu~enco
Zasakajte me od srce pa od vas }e u~am.
Hortenzio
Brzo, navistina brzo! [to velite sega,
vie {to se kolnete deka gospo|ica Bjanka
ne saka nikogo na svetot kako Lu~enco?
Tranio
O qubov neverna, o, la`liv rode `enski!
Ti velam Licio, ova e mnogu ~udno.
Hortenzio
Ne gre{ete pove}e, jas ne sum Licio, nitu
pak sum muzi~ar kako {to vi velam
tuku ~ovek {to mrazi da `ivee vo ovaa
maska
zaradi onaa koja od velmo`a eden bega
za da saka eden obi~en goltar.
Znajte gospodine deka Hortenzio se vikam.
Tranio
Siwor Hortenzio, ~estopati sum slu{al
za va{ata golema qubov kon Bjanka,
No bidej}i so svoi o~i vidov kolku e plitka
jas zaedno so vas, ako se slo`ite vie,
zasekoga{ }e se otka`am od nejzinata
qubov.
Hortenzio
Gledajte kako se qubat! Siwor Lu~enco
eve vi raka, i ovde sve~eno se kolnam
deka pove}e nema da ja prosam i deka
od nejze se otka`uvam kako nedostojna sosem
za porane{nata qubov i dodvoruvaweto
ludo.
Tranio
Eve i jas isto najiskreno se kolnam
nikoga{ so nea da ne se o`enam pa makar i
da me moli.
Sram da & e! Kolku yverski mu se pika pod
ko`a.
Hortenzio
Kamo cel svet da ja prezre osven nego!
A jas, za sigurno na zakletvata da si stojam,
za tri dena so bogatata vdovica
}e se `enam {to me saka{e celo vreme
duri jas bev zacapan vo ova gordo ti}e.
A sega zbogum, siwor Lu~enco,
Qubeznosta `enska a ne ubavinata nivna
qubovta }e mi ja osvoi; ba{ vaka si odam
cvrsto re{en na zakletvata da stojam.
(Izleguva.)
 Kroteweto na opakata 195

Tranio koj{to sekoj den predava krotewe na opaka

i vrzuvawe na pis jazik za zabi.
Gospo|ice Bjanka, neka va{ata qubov (Vleguva Biondelo.)
blagoslov bla`en ja prati i sre}a!
Eve, ve fativ na delo, qubov ne`na, Biondelo
pa se odrekov zaedno so Hortenzio.
O, gospodaru, gospodaru, nabquduvav dolgo
Bjanka ko pes sum crknat, no najposle vidov
u~en starec kako niz ridot se spu{ta
Tranio, dali obajcata se odrekovte niz ]e ni poslu`i, mislam.
kletva?
Tranio
Tranio
[to e toj, Biandelo?
Da, gospo|ice.
Biondelo
Lu~enco
Profa, trgovec ili u~itel dobar,
Zna~i se ottarasivme od Licio. ne znam to~no; no oble~en e svetski,
vo odot i izgledot kako prav tatko.
Tranio
Lu~enco
Sega trgna nekoja bludna vdovica da zeme
{to vo ist den }e ja isprosi i }e ja ven~a. A zo{to ni e, Tranio?

Bjanka Tranio

Bog neka mu dade radost. Ako e lekoveren i prikaznata mi ja primi,

}e uspeam toj da go odglumi Vin~enco
Tranio i da mu dade garancii na Batista Minola
nebare e vistinskiot Vin~enco.
Da, i toj }e ja skroti. Odete so Bjanka i ostavete me sam.
(Izleguvaat Lu~enco i Bjanka.)
Bjanka (Vleguva U~itelot.)

Toj taka veli, Tranio. U~itelot

Tranio Dobar den, gospodine.

Veli i pravi za{to vo {kola za krotewe Tranio

odi.
Dobar den. Dobro dojdovte.
Bjanka Odite natamu ili ve}e stignavte na celta?

[kola za krotewe? Postoi takvo mesto? U~itelot

Tranio Ovde }e ostanam, gospodine, nedela-dve,

a potoa odam natamu, vo Rim prvin
Da, gospo|ice a profesor e Petru~io pa vo Tripoli ako gospod mi dade zdravje.
 196 Vilijam [EKSPIR
Tranio
Od kade ste, ve molam?
U~itelot
Od Mantova.
Tranio
Od Mantova, gospodine? Bog neka ve vardi!
Dojdovte od Padova za da umrete ovde?
U~itelot
Da umram, gospodine? Zo{to, ve molam?
Tranio
Smrt go ~eka sekogo od Mantova
{to }e dojde vo Padova. Zar ne ste ~ule?
Gemiite va{i se sopreni vo Venecija, a
vojvodata,
zaradi li~na kavga so va{iot vojvoda
go objavi toa i go obnarodi.
^udo e no vie ste mnogu presno dojden
inaku sigurno }e go ~uevte proglasot.
U~itelot
Ama za mene, gospodine, polo{o e vaka.
Za{to imam menici od Firenca
{to moram ovde da gi predadam.
Tranio
Toga{, gospodine, za da vi se najdam
}e go storam ova i }e vi dadam sovet:
Prvin ka`ete mi, ste bile vo Piza?
U~itelot
Da, gospodine, ~estopati sum bil vo Piza,
Piza e poznata po gra|ani so ugled.
Tranio
Dali me|u niv go poznavate Vin~enco?
U~itelot
Ne go poznavam, no sum ~ul za nego,
trgovec so ogromno azno.
Tranio
Toj mi e tatko, gospodine, i pravo da vi
ka`am
vo likot mnogu na vas li~i.
Biondelo
(Na strana) Ama li~at, ko pirustija so
rasol.
Tranio
Za da vi go spasam `ivotot vo zortov
zaradi nego, vakva usluga }e vi storam,
za da ne mislite deka najlo{oto ve sna{lo
samo za{to ste pluknat siwor Vin~enco:
]e gi prisvoite negovoto ime i ugled
a }e ve primam vedna{ kaj mene doma.
A vie ulogata glumete ja najdobro {to mo`e.
Me razbirate? I }e ostanete taka
s# duri rabotata vo gradov ne ja svr{ite.
Ako ova vi e pomo{, prifatete ja.
U~itelot
O gospodine, prifa}am i ve~no }e velam
deka `ivotot i slobodata vam vi gi dol`am.
Tranio
Toga{ ajde so mene da izvedeme s# kako {to
treba;
i u{te ova, patem, sakam da vi go ka`am;
na tatko mi ovde sekojdnevno se ~eka
da dade garancii za brakot ovde
me|u mene i edna od }erkite na Batista.
Za sekoja okolnost upatstva }e vi dadam.
A sega dojdete da ve oble~am kako {to
vi li~i.
(Izleguvaat.)
 Kroteweto na opakata 197

Scena 3 Grumio

(Vleguvaat Katerina i Grumio.) Ne znam dali i toj }e ve drazni.

A {to velite za pr`ena {nicla so senf?
Grumio
Katerina
Ne, ne, nikako, ne smeam ni za `iva glava.
Toa jadewe najmnogu go sakam.
Katerina
Grumio
Kolku pove}e se ma~am, tolku pove}e me
kudi Da, ama senfot najmnogu luti.
[to, zarem me zede za da me umri od glad?
Prosjak ako tropne na portata od tatko Katerina
{tom zamoli milostina dobiva vedna{;
ako ne, na drugo mesto par~e leb }e najde. Toga{ donesi ja {niclata, ostavi go senfot.
A jas, koja ne molela vo svojot `ivot,
nitu pak sum morala ne{to da molam, Grumio
umiram od glad, a od nespawe mi se vrti v
glava. A, ne. Ili }e go jadete i senfot
So pcosti me dr`i budna, so vikawe me ili nema {nicla od Grumio.
hrani,
a najmnogu me boli {to celo vreme veli Katerina
deka s# ova go pravi od naj~ista qubov
bo`em saka da ka`e ako jadam i spijam Toga{ obete, ili edno, kako saka{.
bolest te{ka }e me najde ili smrt na mesto.
Odi te molam donesi mi malku hrana Grumio
ne mi e gajle kakva, samo da e zdrava.
Zna~i senf bez {nicla.
Grumio
Katerina
[to velite za tele{ka noga?
Mar{, da te nema, kopile edno gadno,
Katerina {to me hrani{ samo so imiwa od meso.
^uma da te sotre i tebe i seta banda tvoja
Odli~na e, te molam donesi ja samo. {to likuvate sega vrz nesre}ata tu|a!
Begaj, limje fati, velam.
Grumio (Vleguvaat Petru~io i Hortenzio.
Petru~io nosi ~inija so jadewe.)
Se pla{am deka go pothranuva gnevot.
A {to velite za debelo but~e pe~eno na Petru~io
`ar?
Kako mi si Kato? [to, iznemo{tena, mila?
Katerina
Hortenzio
Ve}e ligi mi te~at. Grumio, donesi go, te
molam. Kako ste, gospo|o?
 198 Vilijam [EKSPIR
Katarina
Polo{o ne mo`e da bide.
Petru~io
Razvedri si go duhot, veselo gledaj,
eve, du{o, vidi kolku sum vreden,
sam ti zgotviv hrana i sam ti ja nosam.
Za ova, slatka Kato, blagodarna treba da
bide{.
[to, mol~i{? Zna~i, ne ti e po volja,
i xabe sum se ma~el. Ej, nosi go ova.
Katerina
Te molam, nemoj.
Petru~io
I na najmalata usluga velime fala,
pa taka treba i na mojata pred da kasne{.
Katerina
Ti blagodaram, gospodine.
Hortenzio
Siwor Petru~io, dosta! Vie ste krivi.
Ajde gospo|a Kate, }e vi pravam dru{tvo.
Petru~io
(Na strana) Izedi s#, Hortenzio, ako me
saka{ -
Dobro neka ti dojde na tvoeto ne`no srce.
Kate, jadi brzo. Za{to sega, du{o slatka,
}e se vratime vo ku}ata na tvojot tatko
i }e se gostime onaka kako {to treba,
vo svileno ruvo i kapi, prsteni zlatni,
so narakvici, maklici, zdolni{ta mnogu-
katni,
so {al~iwa, pavkal~iwa, topli papucaki,
so kilibar brazletni, biseri i site caki.
[to, sita si? Toga{ kroja~ot te ~eka, mila.
teloto da ti go pokrie so {u{kava svila.
(Vleguva Kroja~ot.)
Vlezi kroja~u, da vidime {to ni nosi{.
Ra{iri go fustanot.
(Vleguva Trgovecot so pomodarska roba.)
[to nosite, gospodine, vie?
Trgovecot
Eve ja kapelata {to ja nara~avte.
Petru~io
[to? Da ne ja kalapevte na pajnca? Tenxere
od krpi! Uf,uf! Prosta~ki i grdo.
Mi li~i na lubenica, na platnena diwa,
na oreova lu{pa, na igra~ka za mali deca.
Trgaj mi ja od pred o~i! Donesi pogolema.
Katerina
Ne sakam pogolema. Ovaa ba{ e vo moda,
site otmeni `eni vakvi denes nosat.
Petru~io
Koga }e stane{ otmena i ti }e nosi{,
pred toa - ne.
Hortenzio
(Na strana.) Toa nema brgu da se slu~i.
Katerina
Mislam, gospodine, deka slobodna sum da
ka`am
i }e ka`am. Ne sum ni bebule ni dete.
I podobri od tebe trpele da ~ujat
{to imam da re~am. Ako ne mo`e{
zatni si gi u{ite. Jazikov }e go ka`e
gnevot na srceto ili srcevo }e mi pukne,
a za da ne pukne, sloboda }e si zemam
da govoram najslobodno, po moja volja.
Petru~io
Velam, ima{ pravo. Toa e mizerna kapa,
korka od kola~, glupost, torta od srma.
Te qubam mnogu {to ne ja saka{.
 Kroteweto na opakata
Katerina
Qubi me, ne qubi me, kapata ja sakam,
ili nea, ili nikoja druga.
Petru~io
[to, fustanot? Ah, da. Kroja~u, davaj!
(Izleguva Trgovecot.)
O milost gospode! Maskaradava ja vika{
fustan?
[to e ova? Rakav? Mene mi li~i na topovska
cevka.
Siot e istutkan, izbrazden ko burek so
spana}.
Recka ovde, recka onde, dup~e vamu, dup~e
tamu.
Mi li~i na sito za seewe pesok.
Kako go vika{, terzijo, ~udovo, a?
Hortenzio
(Na strana.) Gledam deka }e ostane i bez
kapela i bez fustan.
Kroja~ot
Mi rekovte da go so{ijam po najnova moda.
Petru~io
Ti rekov, navistina. Ama ako pomni{
ne ti rekov da go uni{ti{ po najnova moda.
Zatoa trgaj mi se od pred o~i
i drug, gospodine pobaraj si kupec.
Mene ne mi treba. Nosi si go na `ena ti
doma!
Katerina
Nikoga{ ne sum videla poubav fustan,
pove{to, poprikladno, pootmeno skroen.
Da ne saka{ kukla da napravi{ od mene.
Petru~io
Vo pravo si, saka od tebe da napravi kukla.
199
Kroja~ot
Veli vie mislite da napravite kukla od nea.
Petru~io
[to, mene mi prodava{ basma na kilo?
La`e{, la`e{ kon~e edno bedno,
naprsto~e, ar{in~e,tri fartaq~e, pal~e,
polojn~e, ~ere~e, bolvo, gnido, vo{ko
zimska!
Zarem vo mojata ku}a mi inati{, vre}o
krpi?
Da te nema, partal eden, par~e, bri{ko
ili }e te zbri{am so ar{inot pa za navek
da ne ti tekne ovde da mi blaboti{.
Velam go uni{ti nejziniot fustan.
Kroja~ot
Se la`ete; fustanot e {ien
spored pora~kata {to majstorot ja dobi
a nalogot Grumio go dade.
Grumio
Mu dadov materijal, a ne nalog.
Kroja~ot
No {to rekovte? Kako da se {ie?
Grumio
So igla, gospodine, i so konec.
Kroja~ot
A {to rekovte, mislam, kako da se skroi?
Grumio
Ti si {iel i prikrpuval, ti najdobro znae{.
Kroja~ot
Sum {iel. Ne velam ne.
 200 Vilijam [EKSPIR

Grumio Grumio

Nemoj mene da mi pri{iva{. So mnozina Priznavam dva rakavi.

si inaetel, ama nemoj so mene. Nitu sakam
da mi pri{iva{ gluposti, nitu da mi se
inati{. Ti velam, mu rekov na majstorot da
go skroi fustanot, ama ne i da go isecka. Ti
velam, la`e{!
Kroja~ot
^ekaj, ovde e bele{kata za krojot.
Petru~io
^itaj!
Grumio
Bele{kata la`e su{i ako sum rekol taka.
Kroja~ot
(^ita) Imprimis, {irok fustan.
Kroja~ot
“Rakavite ubavo izreckani”
Petru~io
Da, tuka le`i izmamata.
Grumio
Gre{ka vo bele{kata, gospodaru, gre{ka vo
bele{kata! Narediv rakavite da se prese~at
a potoa da se so{ijat; a toa i }e ti go
doka`am, iako si naoru`an so naprstok na
maloto prste.
Kroja~ot
Vistinata ja govoram. Da si na drugo mesto,
}e ti poka`ev jas ubavo.

Grumio Grumio

Gospodaru, ako nekoga{ sum rekol “{irok Eve me vedna{ na megdan. Zemi ja
fustan”, so{iete me vo fustanot i prete- bele{kata, daj mi go ar{inot i nemoj da me
pajte me do smrt so makara od crn konec. {tedi{.
Rekov fustan.
Hortenzio
Petru~io
Poleka, Grumio, toga{ nekoj }e ostane bez
Prodol`i! partali.

Kroja~ot Petru~io

“So mala trkalezna kapela.” Pa gospodine, na kratko, fustanot ne e za

mene.
Grumio
Grumio
Priznavam samo kapela.
Vo pravo ste gospodaru, toj e za gospodar-
Kroja~ot kata.

“So {irok rakav.” Petru~io

Daj mu go na majstorot.
 Kroteweto na opakata 201

Grumio nego.
Izvadi gi kowite do {irokiot sokak
Gadu, da ne si se osmelil! Ni{to od gospo- tamu }e gi vjavneme, a dotamu odime pe{ki.
darkata moja ne e za tvojot majstor! Da vidam, tuka e nekade okolu sedum ~asot,
sigurno }e stigneme to~no za ru~ek.
Petru~io
Katerina
[to ti e tebe gajle?
Te uveruvam, gospodine, deka e dva poru~ek
Grumio i samo za ve~era mo`e da stigneme.

O gospodaru, gajleto e podlaboko od {to vi Petru~io

se ~ini. Fustanot od gospodarkata da mu se
dade na majstorot? Nikako, nikako, nikako! ]e bide sedum pred da se ka~am na kowot.
A ti {to i da re~am, namislam ili storam,
Petru~io vedna{ se sprotivstavuva{. Odete, lu|e.
Ne odam deneska, a pred da odam
(Na strana) Hortenzio, re~i deka ti na }e bide onolku ~asot kolku {to jas }e
kroja~ot }e mu plati{. - Ajde nosi go, da te re~am.
nema, i ni zbor pove}e.
Hortenzio
Hortenzio
Ovoj junak i na sonceto mo`e da mu bide
(Na strana) Kroja~u, utre za fustanot }e ti gazda.
platam. (Izleguvaat.)
Nemoj da se luti{ na negovite pcosti.
Odi, velam, i pozdravi go tvojot majstor.
(Izleguva Kroja~ot.)

Petru~io

A sega ajde Kato, kaj tatko ti odime

ba{ vo ova prosto, ~estito ruvo.
]esiwata }e ni bidat polni, iako
ali{tata siroma{ki, za{to teloto
bogato umot go pravi. I kako {to ova sonce
niz najtemnite oblaci se probiva
taka i ~esta niz prostoto ruvo yirka.
Dali od ~u~uligata podragocena e edna sojka
samo za{to ima poubavo perje?
Ili zmijata od jagulata
oti {arenata ko`a na okoto mu godi?
O, ne dobra Kate; polo{a ni ti ne si
zaradi prostovo, ednostavno ruvo.
A ako ova sram go smeta{, na mene prefrli
go.
Zatoa, bidi vesela. Trgnuvame vedna{
na zabava i gozba vo tatkovata ti ku}a.
(Na Grumio.) Vikni po lu|eto, i pravo kaj
 202 Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Vleguvaat Tranio i U~itelot prepraven
kako Vin~enco.)
Tranio
Ova e ku}ata, gospodine. Da vikam?
U~itelot
Da, se razbira. Ako ne se la`am
siwor Batista mo`e }e se seti na mene
za{to pred dvaesetina godini vo \enova
zaedno prestojuvavme vo “Pegaz.”
Tranio
Dobro; seriozno igrajte ja ulogata
kako {to mu prilega na eden tatko.
U~itelot
Bez gajle.
(Vleguva Biondelo.)
No eve, slugata vi ide,
dobro bi bilo i toj za s# da znae.
Tranio
Ne pla{ete se od nego. Mom~e Biandelo
odnesuvaj se kako {to treba, ti velam.
Zamisli deka ova e vistinskiot Vin~enco.
Biondelo
Terajte rabota.
Tranio
Dali ja zavr{i rabotata so Batista?
Biondelo
Mu ka`av deka tatko vi e vo Venecija
i deka deneska go o~ekuvate vo Padova.
Tranio
Ti si fino mom~e. Eve, po~esti se ne{to.
Doa|a Batista. Bidete sega kako treba.
(Vleguvaat Batista i Lu~enco.)
Siwor Batista, ba{ dojdovte vo zgodno
vreme. - Gospodine, ova e gospodinot {to vi
go spomnav
Ve molam dobar tatko bidete mi sega
i pogri`ete se Bjanka da mi stane `ena.
U~itelot
Poleka, sine.
Gospodine, dozvolete mi da vi ka`am deka
dojdov
vo Padova da soberam nekoi dolgovi, a sinot
moj Lu~enco me izvesti za golemata qubov
pome|u va{ata }erka i nego. I bidej}i
s# najdobro za vas slu{am i za qubovta
{to toj ja ~uvstvuva kon va{ata }erka
a i taa kon nego, ne sakam na pat da mu stojam
tuku kako odgovoren tatko, re{iv
da se `eni; pa ako ova e i va{a volja
jas sum spremen da se spogodime i da & dadam
garancii na }erka vi. Sitni~av nema da
bidam
siwor Batista, za{to za vas samo dobro
slu{am.
Batista
Gospodine, prostete {to }e govoram sega.
Ednostavnosta i kratkosta mi se dopadnaa
mnogu.
To~no e deka sin vi Lu~enco ja saka
}erka mi a deka i taa go saka nego
osven ako obajcata ne se prepravaat ve{to.
Zatoa ako velite deka kako tatko
}e postapite so nego i ona nu`no
nasledstvo }e & go ostavite na }erka mi
spogodbata e gotova; soglasnost }e dadam
sin vi da ja dobie mojata Bjanka.
Tranio
Vi blagodaram, gospodine. Kade toga{
mislite e najdobro da se verime i spogod-
bata
 Kroteweto na opakata 203

da se utvrdi povolno za obete strani? Biondelo

Batista Kambio.

Ne kaj mene doma, Lu~enco, oti znae{ Lu~enco

yidovite imaat u{i, a imam mnogu slugi
i stariot Gremio naslu{nuva ~esto [to ima{ da mi ka`e{, Biondelo?
pa verojatno ne }e n# ostavat na rajat.
Biondelo
Tranio
Vidovte kako mojot gospodar vi namignuva i
Toga{ kaj mene vo stanot, ne e lo{o. vi se nasmevnuva?
Tamu prestojuva tatko mi; i tamu no}va
}e ja zavr{ime rabotata spokojno i dobro. Lu~enco
Ispratete go slugata da ja vikne Bjanka.
Mojot sluga notar }e dovede vedna{. Vidov, pa {to?
Najlo{o e {to zaradi brzawevo celo
}e mora da se zadovolite so tenok do~ek. Biondelo

Batista Pa ni{to. No me ostavi ovde da vi gi objas-

nam zna~eweto i naravou~enieto od negov-
Ne e va`no. Kambio, odi ti doma ite znaci i namigawa.
i re~i & na Bjanka da se spremi.
Ka`i & {to se slu~i: deka tatkoto Lu~enco
na Lu~enco pristigna vo Padova
i deka taa }e stane `ena na Lu~enco. Te molam objasni mi gi.
(Izleguva Lu~enco.)
Biondelo
Biondelo
Zna~i vaka: Batista e sreden, otkako
Molam boga navistina da stane. razgovara{e so la`niot tatko na la`niot
sin.
Tranio
Lu~enco
Ne moli go boga tuku mrdni sam.
(Izleguva Biondelo.) I?
(Vleguva slugata Petar.)
Siwor Batista, dali jas da odam napred? Biondelo
Dobrodejdeni ste. Gozbata od edno jadewe }e
vi bide Vie treba }erka mu da ja odvedete na ve~era.
no s# ubavo }e nadopolnime vo Piza.
Lu~enco
Batista
I?
Odime.
(Vleguvaat Lu~enco i Biondelo.) Biondelo

I stariot sve{tenik od crkvata sveti Luka

ve ~eka vo sekoe vreme.
 204 Vilijam [EKSPIR
Lu~enco
I?
Biondelo
I tolku. Tie }e se baftaat okolu dogovorot
i nasledstvoto. Za toa vreme, dogovorete si
ja vie za sebe, cum privilegio ad imprimendum
solum, so isklu~itelno pravo na pe~atewe.
Odete v crkva! Zemete go sve{tenikot,
nekolku |akoni i nekolku ~esni svedoci.
Ako zelnikov ne vi e po volja pa barate i
{tave
toga{ re~ete & zbogum na Bjanka za navek.
Lu~enco
Slu{aj, Biondelo.
Biondelo
Nemam vreme. Znam edna devojka {to se
ma`ila za edno popladne koga oti{la v
bav~a da nabere magdonos za da napravi
zapr{ka. Taka mo`ete i vie, gospodine.
A sega zbogum, gospodine. Gospodarot mi
naredi da odam vo crkvata sveti Luka i da
mu ka`am na sve{tenikot da ve ~eka koga }e
dojdete so va{eto slepo crevo.
(Izleguva.)
Lu~enco
Sakam, sakam, ako i taa saka.
}e & bide milo, {to ima toga{ da se somne-
vam?
[to i da se slu~i patot sega kaj nea me vodi
}e bide mnogu te{ko ako Kambio bez Bjanka
si odi.
(Izleguva.)
Scena 5
(Vleguvaat Petru~io, Katerina, Horten-
zio i Slugite.)
Petru~io
Pobrzo, `iti boga! Pak kaj tvojot tatko.
Gospode bo`e, kolku jasno mese~inata sveti.
Katerina
Mese~inata? Misli{ sonceto, mese~ina
nema.
Petru~io
Velam mese~inata tolku jasno gree.
Katerina
Znam deka sonceto tolku jasno gree.
Petru~io
@imi sinot na majka mi - a toa sum jas-
ova e mese~ina, yvezda ili {to }e re~am
inaku ne odam kaj tatko ti.
(Na slugite) Ajde, vra}ajte gi kowite nazad
Samo mi protivre~i, protivre~i, ni{to
drugo ne znae.
Hortenzio
Ka`ete kako {to veli ili ni{to od patot.
Katerina
Napred, te molam, koga sme ve}e do ovde,
neka bide mese~ina, sonce, {to }e ka`e{
Ako go nare~e{ sve}a, se kolnam
otsega }e bide sve}a i za mene.
Petru~io
Velam deka e mese~ina.
 Kroteweto na opakata
Katerina
Znam deka e mese~ina.
Petru~io
La`e{. Ova e blagoslovenoto sonce.
Katerina
Toga{, `imi gospod, ova e blagoslovenoto
sonce.
No ne e sonce ako ka`e{ deka ne e sonce.
A mese~inata se menuva po tvoja volja.
Kako }e go nare~e{ ti, taka }e se vika
a taka i Katerina }e go vika.
Hortenzio
Petru~io, teraj si go patot, pobednik si
sega.
Petru~io
Napred, napred! Taka kuglata treba da odi
a ne da skr{nuva od prirodniot pravec.
No gledajte, nekoj ni ide na sre{ta.
(Vleguva Vin~enco.)
(Na Vin~enco.) Dobro utro, gospo|o otmena,
kade vaka?
Ka`i, slatka Kate, progovori pravo.
Dali posve`a gospo|a nekoga{ si videla?
Kakov boj me|u beloto i crvenoto na obr-
azot nejzin!
Koi yvezdi neboto go krasat so li~otija
vakva
ko ovie dve o~i {to go krasat
bo`enstvenovo lice?
Li~no, krasno mome, dobar den u{te edna{.
Slatka Kate, pregrni ja {to e tolku divna.
Hortenzio
]e go pobudali ~ovekov pravej}i go `ena.
Katerina
Mlada, bujna devstvenice, ubava, sve`a,
slatka,
205
kade si trgnala? Od kade si?
Blaze si im na roditelite so tolku li~no
dete,
Blaze si mu na ~ovekot komu yvezdite mu
dale
so nego vo bra~nata postela da le`i{.
Petru~io
[to ti e Kate, da ne si luda?
Ova e ma`, star, br~kosan, svenat, papsan,
a ne devojka, kako {to ti veli{.
Katerina
Prostete, gospodine {to o~ite me la`at
{to tolku mi se zaslepeni od sonceto
pa s# nekako zeleno gledam. Sega gledam
deka ste ~estit starec. Ve molam,
prostete {to vaka luda~ki zgre{iv.
Petru~io
Prostete & , gospodine ~estit i ka`ete ni
na kade odite: ako ist ni e patot
}e ni bide milo da vi pravime dru{tvo.
Vin~enco
Doblesen gospodine i vie gospo|o li~na
{to so ~udniot pozdrav me stapisavte.
Se vikam Vin~enco, doa|am od Piza
i odam za Padova, vo poseta
na sin mi koj odamna ne sum go videl.
Petru~io
Kako se vika?
Vin~enco
Lu~enco, gospodine.
Petru~io
Dobro {to se sretnavme. Najdobro za sinot.
I sega po zakon, a i zaradi starosta ~esna,
mo`am da te vikam mil tatko.
So sestrata na `ena mi, ovaa gospo|a ovde,
 206 Vilijam [EKSPIR

do sega sin ti verojatno se o`enil. Ne ~udi

se
i ne `ali, od odli~na ku}a e taa,
mirazot & e bogat, rodot visok;
i site kvaliteti, ~inam, gi ima
za sopruga na eden gospodin ~estit.
Da se pregrneme, Vin~enco,
pa ajde da go vidi{ sinot svoj ~estit
koj{to, ti tvrdam, }e ti se izraduva mnogu.

Vin~enco

Dali e ova vistina ili obi~aj imate taka

ko patnici da se po{eguvate malku
so sekoj na pat {to }e go sretnete?

Hortenzio

Te uveruvam, tatko, taka e kako {to veli.

Petru~io

Dojdi so nas i sam uveri se deka

vistinata ja ka`uvam. Prvata {ega
veruvam, malku nedoverliv te stori.
(Izleguvaat site osven Hortenzio.)

Hortenzio

Pa Petru~io, ova me ispolni so smelost.

Kaj vdovicata odam! A ako se prepira
ti me nau~i kako strogo da ja smiram.
(Izleguva.)

 ^in PETTI

Scena 1

(Vleguvaat Biondelo, Lu~enco i Bjanka.

Gremio e ve}e tamu pred niv.)

Biondelo Gremio

Tiho i brzo, gospodine, za{to sve{tenikot Izgleda rabotat ne{to. Tropnete posilno.
e spremen. (Na prozorecot se pojavuva U~itelot.)

Lu~enco U~itelot

Letam, Biondelo. No mo`e }e im treba{ Koj tropa ko da saka da ja skr{i vratata?

doma, zatoa odi.
(Izleguvaat so Bjanka.) Vin~enco

Biondelo Dali e doma siwor Lu~enco, gospodine?

Ne, ni za `iva glava, prvin da ve vidam v U~itelot

crkva a posle }e se vratam kaj mojot gospo-
dar najbrgu {to mo`am. (Izleguva.) Doma e gospodine, ama so nego ne mo`e da se
zboruva.
Gremio
Vin~enco
Se ~udam {to Kambio u{te go nema.
(Vleguvaat Petru~io, Katerina, A {to ako nekoj mu nosi sto-dveste funti da
Vin~enco, Grumio, so Slugite.) go razveseli?

Petru~io U~itelot

Ova e portata, gospodine od domot na ^uvajte si gi parite za vas. Nemu ne mu se

Lu~enco. potrebni dodeka sum `iv jas.
Ku}ata na dedo mi e poblisku do pazarot.
Jas odam tamu, a vas ve ostavam ovde. Petru~io

Vin~enco Ete, vi rekov, sin vi e omilen vo Padova.

Ne ve pu{tam pred da se napiete ne{to.
Mislam deka ovde mo`e da ve primam.
Izgleda i za kasnuvawe ne{to }e se najde.
(^uka na vratata.)
Me slu{ata, gospodine? Da ne matkame xabe,
ve molam ka`ete mu na siwor Lu~enco deka
tatko mu e dojden
od Piza i ~eka ovde na vrata da zboruva so
nego.
 208 Vilijam [EKSPIR

U~itelot Biandelo

La`e{. Tatko mu dojde od Mantova i eve go Da ve zaboravam? Ne, gospodine. Ne sum

gleda niz penxere. mo`el da ve zaboravam bidej}i nikoga{
porano ne sum ve ni videl.
Vin~enco
Vin~enco
Vie ste mu tatko?
[to, degenu eden degenosan, nikoga{ ne
U~itelot si go videl tatkoto na tvojot gospodar,
Vin~enco?
Da, gospodine, barem taka veli majka mu ako
mo`e da & se veruva. Biondelo

Petru~io [to, mojot star po~ituvan gospodar? Sum go

videl kako ne, ene go na penxere, gospodine.
(Na Vin~enco.) [to e ova sega, gospodine?
^ekajte, pa toa e ~ist Vin~enco
majmunluk da se prisvoi imeto na drug
~ovek. Zna~i taka, a?
(Go udira Biondelo.)
U~itelot
Biondelo
Fatete go prevarantot. Sigurno saka da
izmami nekogo vo gradov pod moe ime. Pomo{! Pomo{! Ovoj ludak ovde }e me ubie.
(Vleguva Biondelo.) (Izleguva.)

Biondelo U~itelot

Gi vidov zaedno v crkva; bog da gi blago- Pomo{, sinko! Pomo{ siwor Batista!
slovi! No koj e ovde? Mojot star gospodar (Se trgnuva od prozorecot.)
Vin~enco! Sega go jadovme brutot, gotovi
sme! Petru~io

Vin~enco Te molam Kate, da se trgneme na strana i da

vidime kako
(Na Biondelo) Doa|aj vamu, apa{i{te edno }e zavr{i ovaa ujdurma.
nizaedno. (Vleguvaat U~itelot so slugite,
Batista, Tranio.)
Biondelo
Tranio
]e odam kaj{to sakam, gospodine.
Gospodine, koj si ti {to se osmeluva{ da mi
Vin~enco go tepa{ slugata?

Doa|aj vamu koga ti velam! [to? Da ne me Vin~enco

zaboravi?
Koj sum jas, gospodine? Ne, koj si ti, gospo-
dine? O besmrtni bogovi! O nakonten gadu!
 Kroteweto na opakata 209

Svilen xaket, somotski pantaloni, crvena vojvodata. O, sinko, sinko! Ka`i, banditu,
nametka i belosvetska {apka! O, gotov kade e sin mi Lu~enco?
sum, gotov sum! Dodeka jas doma r’mbam i
sobiram ko mravka, sin mi i negoviot sluga Tranio
rasipni~ki tro{at na univerzitetot!
Viknete xandar.
Tranio (Vleguva Xandar.)
Odnesete go ovoj pobudalen nikakvec v
Kako, kako? [to ti e tebe? zatvor. Dedo Batista, pogri`ete se da
izleze na sud.
Batista
Vin~enco
[to mu e na ~ovekov, da ne e mrdnat?
Mene da me odnesat v zatvor?
Tranio
Gremio
Gospodine, po ali{tata li~i{ na star,
trezven gospodin ama po zborovite si ludak. ^ekaj malku. Toj nema da odi v zatvor.
[to ti e gajle gospodine ako sum oble~en vo
biseri i zlato? Blagodaren sum mu na svojot Batista
dobar tatko {to mo`am da gi nosam.
Mol~ete, siwor Gremio. Jas velam deka }e
Vin~enco odi v zatvor.

Na tvojot tatko? O yveru! Toj krpi yivri vo Gremio

Bergamo.
Vnimavajte siwor Batista da ne izlezete
Batista namagar~en vo rabotava. Bi mo`el da se
zakolnam deka ova e vistinskiot Vin~enco.
Gre{ka ste, gospodine, gre{ka ste. Ve
molam, {to mislite, kako se vika? U~itelot

Vin~enco Toga{ zakolnete se.

Kako se vika? Pra{uvate kako da ne znam Gremio

kako se vika! Pa jas go gledav od tri
godi{no bebe! Se vika Tranio. Sepak ne mo`am da se zakolnam.

U~itelot Tranio

Da te nema, da te nema, magare edno ludo! Toga{ najdobro vi e da re~ete deka ne sum
Se vika Lu~enco i toj mi e sin edinec Lu~enco.
i naslednik na siot moj imot, imotot na
siwor Vin~enco. Gremio

Vin~enco Dobro znam deka ti si siwor Lu~enco.

Lu~enco? O, toj go ima ubieno svojot gospo-

dar! Fatete go, vi nareduvam, vo imeto na
 210 Vilijam [EKSPIR

Batista Vin~enco

Mi se sma~i od ovoj debil. A onoj nosete go Kade e onoj proklet, podol Tranio
v zatvor! {to v lice me ismeva{e i me prave{e
ludak?
Vin~enco
Batista
Zarem vaka se do~ekuvaat i uni{tuvaat
stranci? O gadu rasipan! Ka`ete mi, zarem ova ne e mojot Kambio?
(Vleguvaat Biondelo, Lu~enco i Bjanka.)
Bjanka
Biondelo
Kambio Lu~enco stana.
O, propadnavme, ene go onde. Odre~ete se od
nego, zakolnete se deka ne go poznavate ili Lu~enco
otidovme jabana
Qubovta ~udava gi stori. Qubovta kon
Lu~enco Bjanka
me natera so Tranio da se smenam,
(Kleknuva na kolena.) Prosti, tatko. Toj mene me pretstavuva{e vo gradot
a jas najposle sre}no stignav
Vin~enco do sakaniot pristan na moeto bla`enstvo.
S# Tranio {to stori, moja zapoved be{e,
Ti si `iv, sinko? zatoa tatko, zaradi mene, prosti mu.
(Brzo begaat Biondelo, Tranio i
U~itelot.) Vin~enco

Bjanka More nosot }e mu go skr{am na toj apa{

{to zatvor saka{e da me prati.
Prosti, tatko mil.
Batista
Batista
No slu{ajte vie, gospodine! Zarem se
[to zgre{i? o`enivte so }erka mi bez moj blagoslov?
Kade e Lu~enco?
Vin~enco
Lu~enco
Ne pla{ete se Batista, sosema }e ve zadovo-
Lu~enco e ovde lime. A sega
vistinskiot sin na vistinskiot Vin~enco odam vnatre da se odmazdam za bezobrazlu-
koj{to so ven~avka }erkata ti ja zede kot. (Izleguva.)
duri izmamata dolna te la`e{e na o~i.
Batista
Gremio
I jas, da ja izmeram dlabo~inata na ovoj ara-
Ova ti e laga, laga so opa{ka, izmameni sme milak. (Izleguva.)
site.
 Kroteweto na opakata 211

Lu~enco Scena 2

Ne pripa|aj Bjanka. Tatko ti }e se smiri. (Vleguvaat Batista, Vin~enco, Gremio,
(Izleguvaat Lu~enco i Bjanka.) U~itelot, Lu~enco, Bjanka, Petru~io,
Katerina, Hortenzio, Vdovicata, Slu-
Gremio gite, Tranio, Biandelo, Grumio postavu-
vaat gozba.)
Izvisiv sosem, no so drugite sepak }e bidam
nade` pove}e nema, no barem air od gozbata Lu~enco
}e vidam.
(Izleguva.) Najposle, fal{ notite ni stanaa skladni
i vreme e koga lutata vojna svr{i
Katerina pa se smeeme na minatite opasnosti i beqi.
Ubava moja Bjanka, dobredojde na tatko mi
Ma`u, da odime i nie, sakam da go vidime ka`i
krajot. a jas, so istata qubeznost na tvojot tatko.
Baxanaku Petru~io, svesko Katerino,
Petru~io i ti Hortenzio so vdovicata mila,
gostete se i dobro mi dojdovte doma.
Se razbira Kate, ama bakni me prvin. Veselbata e za site da staneme vedri
po go{tevaweto {to sledi. Sednete, ve
Katerina molam,
da sedime, da jademe i da muabetime.
[to, na sred ulica?
Petru~io
Petru~io
Samo }e sedime, sedime, i }e jademe, jademe.
[to, da ne se srami{ od mene?
Batista
Katerina
Vo Padova samo mo`e da se jade i pie, zete.
Ne, ne daj bo`e; sram mi e da se baknuvam.
Petru~io
Petru~io
Vo Padova, vo Padova e rajot!
Toga{ se vra}ame doma. Grumio, spremen?
Hortenzio
Katerina
Zaradi nas bi sakal ova da e to~no.
Ne, ne, }e te baknam. Ostani, ne bidi temen.
Petru~io
Petru~io
@imi s#, nekoj od nekogo
Zarem ne e ova dobro? Odime Kate moja mila ovde se pla{i.
Poarno edna{ od niedna{, ova mi dava sila.
(Izleguvaat.) Vdovicata

Smetajte me za la`livka ako jas se pla{am.

 212 Vilijam [EKSPIR

Petru~io Katerina

Bistri ste, nema {to, ama ne me razbravte. Mnogu lo{o sakavte da ka`ete.
Sakav da ka`am Hortenzio od vas se pla{i.
Vdovicata
Vdovicata
Na lo{otijata i mislev.
Koj ima vrtoglavica misli deka svetot se
vrti. Katerina

Petru~io Vo sporedba so vas jas sum cve}e za miri-

sawe.
Vrtoglav odgovor.
Petru~io
Katerina
Navali, Kato!
Gospo|o, {to sakate da ka`ete?
Hortenzio
Vdovicata
Navali `eno!
Toj vaka me zavede.
Petru~io
Petru~io
Po {to saka{, mojata Kate }e ja kutne.
Jas ja zavedov? Kako ti se dopa|a, Hortenzio,
ova? Hortenzio

Hortenzio Ne sum cajkan!

Saka da ka`e deka vie ja zavedovte vaka da Petru~io

ka`e.
Ama zboruva{ ko cajkan! Aj na zdravje! Mu
Petru~io nazdravuva na Hortenzio.

Dobar si ti matka~. Baknete go za ova, ve Batista

molam.
Gremio, kako ti se dopa|aat ovie bistri
Katerina de~ki?

“Koj ima vrtoglavica misli deka svetot se Grmeio

vrti” - [to sakavte, ve molam, da ka`ete so
ova?
Vdovicata
Ma` vi, podjarmen od edna zmija
ja meri tagata na ma` mi niz svoja dulbija.
Sega znaete {to sakav da ka`am.
Pa, gospodine, bi rekol deka odli~no se
bodat.
Bjanka
Odli~no se bodat? Sekoj pameten bi rekol
koj se bodi na krajot rogovi mu rastat.
 Kroteweto na opakata 213

Vin~enco Lu~enco

Da, nevesto, dali ova i vas od zanes ve vrati? Dobro mu go spu{ti, dobar Tranio.

Bjanka Hortenzio

Da, ama ne me upla{i. Pak vo zanes }e si Priznaj, priznaj, te pogodi dobro!

spijam.
Petru~io
Petru~io
Priznavam, samo malku me grebna,
Te{ko. No {tom ve}e zapo~navte i bidej}i strelata od mene se odbi
}e pu{time i na vas po nekoja strela. se kladam deka vas dvajca ve osakati.

Bjanka Batista

Da ne vi sum ptica? Zete Petru~io, najseriozno mislam

Toga{ grmu{kata }e ja smenam
a vie brkajte me so zategnat lak.
Dobro mi dojdovte.
(Izleguvaat Bjanka, Katerina i Vdovi-
cata.)
Petru~io
Mi pobegna, siwor Tranio
Pticata vo koja strelavte a ne ja pogodivte;
Pijam za site ni{anxii {to proma{ija.
ti ja dobi najopakata od site.
Petru~io
Ne e taka. A za da vidime koj e vo pravo
neka sekoj prati `enite da ni gi viknat
a toj, ~ija `ena e najposlu{na
i prva dojde na povikot od svojot ma`
go zema oblogot za koj }e se dogovorime.
Hortenzio

Tranio Dobro. Kolkav e oblogot?

Ama gospodine, Lu~enco me pu{ta{e ko Lu~enco

zagar
da tr~am a za svojot gospodar da lovam. Dvaeset kruni.

Petru~io Petru~io

Dobra, bistra sporedba, no mirisa na ku~e. Dvaeset kruni?

Na tolku se kladam vo mojot zagar ili sokol
Tranio a dvaeset pati pove}e vo svojata `ena.

Imate sre}a, gospodine, {to lovevte za Lu~enco

sebe.
No velat, va{ata srna v dupka ve pikna. Toga{ na sto.

Batista Hortenzio

O,O, Petru~io! Tranio te pogodi sega. Va`i.

 214 Vilijam [EKSPIR

Petru~io Hortenzio

Dogovoreno! Biondelo, odi i zamoli ja mojata `ena

vedna{ ovde da dojde.
Hortenzio (Izleguva Biondelo.)

Koj }e po~ne? Petru~io

Lu~enco Gluposti, odi zamoli ja!

E duri toga{ nema da dojde.
Eve jas.
Odi Biondelo, ka`i & na gospodarkata da Hortenzio
dojde.
Siguren sum, gospodine,
Biondelo kaj va{ata nikoga{ ne pomaga molba.
(Vleguva Biondelo.)
Odam. I? Kade e `ena mi?

Batista Biondelo

Zete, polovina od oblogot primam. Velam, Taa veli deka o~igledno biete {ega.
Bjanka }e dojde. Ne doa|a. Veli vie da odite tamu.

Lu~enco Petru~io

Ne sakam da delam. Cel }e go dobijam. Od lo{o polo{o, ne doa|a! O kolku gnasno,

(Vleguva Biondelo.) nepodnoslivo, neizdr`livo!
I? Grumio, odi kaj gospodarkata tvoja
i ka`i & deka & nareduvam da dojde.
Biondelo (Izleguva Grumio.)

Gospodaru, gospodarkata amanet vi pra}a Hortenzio

deka e zafatena i ne mo`e da dojde.
Znam {to }e odgovori.
Petru~io
Petru~io
[to? Zafatena e i ne mo`e da dojde?
Ova e odgovor? [to?

Gremio Hortenzio

Da. I toa qubezen. Ne doa|a.

Go molam boga, gospodine, va{ata
da ne vi prati polo{. Petru~io

Petru~io Toga{ te{ko mene, {to da ka`am drugo.

(Vleguva Katerina.)
Se nadevam na podobar.
 Kroteweto na opakata
Batista
Sveta bogorodice, eve ja doa|a Katerina.
Katerina
[to povela{, gospodaru, zo{to me vika{?
Petru~io
Kade e sestra ti i `enata na Hortenzio?
Katerina
Sedat i razgovaraat kraj kaminot.
Petru~io
Odi donesi gi vedna{. Ako odbijat,
so kam{ik donesi gi kaj ma`ite nivni.
Odi, velam, i dovedi gi vedna{.
(Izleguva Katerina.)
Lu~enco
Ako postojat ~uda, toga{ ova e ~udo.
Hortenzio
^udo ami kako! Samo ne znam {to
pretska`uva.
Petru~io
Spokoj pretska`uva, qubov i miren `ivot,
po~it i znaewe koj e {to vo domot.
Ili na kuso, s# slatko i sre}no.
Batista
Neka sre}a te prati, dobar Petru~io!
Ti go dobi oblogot, a jas ti davam
u{te dvaeset iljadi kruni
kako drug miraz za druga }erka,
oti taa se smeni, nikoga{ ne bila vakva.
Petru~io
U{te podobro }e go dobijam oblogot
215
so novi znaci za nejzinata poslu{nost
za nejzinata novostvorena pokornost i
doblest.
(Vleguvaat Katerina, Bjanka i Vdovi-
cata.)
Eve ja ide i vi gi nosi tvrdoglavite `eni
ko robinki na svojata ubeditelnost `enska.
Katerina, {apkata navistina grdo ti stoi.
Frli ja i zgazi ja ovde pred site.
(Katerina go poslu{uva.)
Vdovicata
Gospode, nov den da ne do~ekam
ako nekoj nekoga{ me natera na vakva glu-
post!
Bjanka
Gluposti! Zarem poslu{
nost se vika ovaa ludost?
Lu~enco
Bi sakal i tvojata poslu{nost da e vaka
luda.
Tvojata mudra poslu{nost, ubava Bjanka,
ve~erva me ~ine{e sto kruni.
Bjanka
Samo ludak na mojata poslu{nost se kladi.
Petru~io
Katerina, sega ka`i im na ovie tvrdoglavi
`eni
kakva im e dol`nosta kon gospodarite
nivni i ma`i.
Vdovicata
Sigurno se {eguvate. Ne sakame nekoj da ni
popuva.
Petru~io
Stori taka, ti velam, i po~ni so nea.
 216 Vilijam [EKSPIR
Vdovicata
E, nema.
Petru~io
E, ima. Po~ni, zna~i, so nea.
Katerina
Tu, tu! Razvedri go toa namurteno, gnevno
~elo,
i ne pu{taj prezrivi streli od tie o~i,
da go rani{ gospodarot svoj, vladetelot,
kralot.
Ubavinata taka si ja uni{tuva{ ko mrazot
livadata {to ja
grize, dobriot glas si go ni{ti{ ko tajfu-
not krasnite pupki
a toa ne e ubavo, ne e na mesto.
Gnevnata `ena e kako zamaten izvor
kalliv, gaden, ne~ist, od ubavinata li{en,
i duri e takov ni naj`edniot v pustina
ne }e se navedne kapka od nego da goltne.
Ma`ot e tvojot gospodar, tvojot `ivot,
tvojot ~uvar,
tvoja glava, tvoj vladetel; onoj {to za tebe
se gri`i,
te odr`uva; teloto si go izlaga
i na more i na kopno na napori ma~ni
sred burite bdee no}e, a denski na studot
duri ti vo toplina i spokoj le`i{ doma;
I s# {to od tebe bara za vozvrat
e malku qubov, pogledi topli, poslu{nost;
mala otplata za dolgot golem.
Ista poslu{nost ko podanikot na kralot
mu dol`i `enata na svojot ma`.
A koga e opaka, mrzovolna, kisela, tvrda
i neposlu{na kon negovata ~esna volja,
toga{ ne e ni{to drugo osven buntovna,
podla
odmetni~ka, surova predavni~ka
na svojot gospodar dobar. Se sramam
{to `enite se tolku prosti pa nudat
vojna tamu kaj{to za mir treba da kle~at
ili baraat vlast, pokornost i nadmo}
toga{ i tamu kaj{to treba da slu`at
slu{aat i qubat. Zo{to ni se telata meki,
slabi i mazni, nepogodni za ‘rmbawe i maki
ko ne zatoa na{ite ne`ni ujovi i srca
da bidat vo sklad so nadvore{niot izgled?
Slu{ajte! Samo slu{ajte vie opaki,
nemo}ni zmii,
duhot mi be{e golem kako va{iot,
srceto isto taka, a razumot pogolem u{te
za borba so zborovi, za vojna so inaet.
No sega gledam deka kopjata ni bile samo
slamki
snagata krevka, slabosta nad sekoja merka
koga stremime kon ona za {to sigurno ne
sme.
Zatoa gordosta na strana, od nea nema polza,
ne mislete deka ma`ite postojano n# molzat,
a vo znak deka ma` mi go po~ituvam i sakam
sekoga{ koga treba }e mu bidam pri raka. 11
Petru~io
Ete, ova e `ena! Dojdi, bakni me Kate!
Lu~enco
I }e te bakne. Tebe sre}a te prati brate!
Vin~enco
Ubavo e da slu{a{ koga decata se poslu{ni
vaka.
Lu~enco
No grdo e da slu{a{ koga `enata e opaka.
Petru~io
Ajde Kate, odime v krevet.
Trojcata se `enivme, ama vam dvajca vi
brojam do devet.
(Na Lu~enco.) Go dobiv oblogot iako ti ja
pogodi ubavata Bela 12
pa sega ko pobednik dobra no} vi velam.
(Izleguvaat Petru~io i Katerina.)
Hortenzio
Mu vadam kapa, sepak najopakata ja skroti.
 Kroteweto na opakata 217

Lu~enco

I toa kako: nikoga{ lo{otilok da ne koti.

(Bele{ki)

1
Soto, najstariot sin na selanecot, se pojavuva vo dramata na Fle~er, Zadovolni `eni
(Women Pleased) ama ne se dodvoruva na edna velmo{ka.
2
Postavuvaweto na ovaa scena e problemati~no. Spored Arden izdanieto, Enter aloft Sly. .
sugerira deka Slaj se nao|a nekade gore i deka dejstvoto se slu~uva na nekoja potkrenata
bina ili galerija. No, na primer, na drugo mesto scenskata bele{ka veli ne{to drugo: Enter
two with a table and a banquet on it, and two other, with Slie asleepe in a chaire. . . Vleguvaat dvajca
slugi so masa i bokal na nea, pa drugi dvajca so Slaj zaspan na stol. . .
3
Legendarna Asirska kralica poznata po svojata razvratnost. [ekspir ja spomenuva ovde i
u{te dvapati vo Tit Andronik.
4
Vo Padova e osnovan vo 1228 godina eden od najstarite univerziteti vo Italija
5
Sveta Ana, majkata na Deva Marija iako ne e spomnata vo Biblijata. Kolneweto vo sveta
Ana e mnogu ~esto vo vremeto na [ekspir.
6
Ova uka`uva deka tie ostanuvaat do krajot na pretstavata iako pove}e ne govorat ni{to.
7
Ili e igra na vozrasta na Petru~io, eden preku trieset i eden, zna~i 32 godini ili, {to
e poverojatno, se odnesuva na igrata so karti trieset i eden; koga e eden preku trieset
i eden, zna~i oti{ol preku dozvolenoto, izgorel {to vo figurativna smisla bi zna~elo
deka e napien.
8
Sarkasi~en komentar za Gremio.
9
Kaj [ekspir stoi ben venuto. Za da ne go optovarime tekstot,italijanskiot izraz sood-
vetno go zamenivme so makedonski.
10
Ovde Lu~enco e prepraven kako Kambio, a Hortenzio kako Licio. Hortenzio ja dr`i
rakata na Bjanka za da ja nau~i kako se dr`i instrumentot a ova go provocira Lu~enco.
Ottuka drskiot ton na po~etokot od scenata.
11
Ovoj poznat govor na Katerina e tolkuvan na razli~ni na~ini. Zatoa tonot na interpre-
tacijata e klu~en za razbiraweto na dramata.
12
Bjanka zna~i belo. Aluzijata na Petru~io e deka Lu~enco e vtoriot dobitnik po nego.
Title page
Naslov na originalot:

Love’s Labour’s Lost

L I C A:

Kralot Ferdinand od Navara

Biron
Longavil, lordovi, pridru`nici na kralot
Dimen
Bojet
Markad, lordovi, pridru`nici na frncuskata princeza

Don Adrijano de Armado, {panski zabavuva~

Pre~esniot Nataniel, sve{tenik
Holofern, u~itel
Akmak, policiski slu`benik
Torlak, klovn
Molec, pa` na Armado
[umar
Princezata od Francija
Marija
Katarina
Rozalina, dami-pridru`ni~ki na princezata
@akeneta, selanka

Slu`benici i drugi od svitite na kralot i princezata.

Mesto na slu~uvawe: Navara
 Ako treba da se otka`eme od nekoja
od komediite na [ekspir, toga{, se ~ini, So
sila ubavina ne biduva e najpogodnata za toa,
veli pribli`no Hazlit i negovoto mislewe
e glavno prifateno od kriti~arite i va`i
do deneska. Ova se dol`i, prete`no na stavot
deka ova e edno od najranite dela na majstorot
od Stratford na koja toj ~irakuval i go u~el
zanaetot. Kako potvrda na ova naj~esto se
poso~uvaat preusilenite rimuvani kupleti,
preteranite i nekoga{ na sila izvedeni
igri so zborovi, nedovolno `ivite likovi i
~esto prekinuvanoto dejstvo za da mo`e da se
izvedat nekakvi eftini {tosevi i bizarni
ske~evi koi ne dozvoluvaat doiska`uvawe
na zamislenite nameri na avtorot. Poup,
na primer, smetal deka komi~nite sceni se
tolku suvoparni i bledi {to re{il da gi
isfrli od tekstot stavaj}i gi vo fusnoti
za eventualnite istra`uva~i na razvojot na
[ekspir, da vidat so kakvi napori i maki toj
stignal do svoite podocne`ni golemi ost-
varuvawa.
lednoto, “popravena i zgolemena”, uka`uva i
na mo`niot na~in na nastanuvawe na deloto:
zna~i, ili postoelo prethodno izdanie na
dramata koe, za ovaa prigoda [ekspir go
popravil i pro{iril, ili pak, kako {to e
naj~est slu~aj so drugite dela na [ekspir,
postoela ista takva drama so istiot naslov
od nekoj drug avtor {to [ekspir go dot-
eral i pro{iril. Sepak, mo`e da se pret-
postavi deka ova e avtenti~na prikazna na
[ekspir, iskombinirana od slu~ki vrzani
so istoriski li~nosti i slu~ki izmisleni
od avtorot za potrebata na dejstvoto.
Ova e prv prevod na komedijata So
sila ubavina ne biduva na makedonski jazik.

Vo najnovo vreme rabotite so ovaa

drama stojat ne{to podobro. [ekspiroloz-
ite utvrdile deka ova sepak ne e edna od
najranite drami, tuku deka e sozdadena vo
periodot koga se napi{ani Ri~ard Vtori,
Romeo i Julija, na primer, ili nedramskite
dela vklu~uvaj}i gi i sonetite. Istovre-
meno, mnogubrojnite postavuvawa na scena,
poka`aa deka So sila ubavina ne biduva e
s# u{te privle~na kako zabavna piesa, mis-
terija, pa i kako drama. Osobeno se nagla-
suva va`nosta na stilot {to ja pravi drama
so svoj pe~at, so svoj poseben {arm, drama
bliska do muzi~ko delo bidej}i, na primer,
posledniot, mnogu dolg ~in, e kako nekakov
bal pod maski postojano sleden od muzika i
igri s# do samiot kraj.

Najraniot tekst na dramata e od

kvarto izdanieto od 1598 godina na ~ija
naslovna strana stoi: “Prijatno sro~ena
komedija nare~ena So sila ubavina ne biduva.
Kako {to be{e prika`ana pred nejzinoto
veli~estvo ovoj Bo`ik. Popravena i zgole-
mena od Vilijam [ekspir… itn.” Ova pos-
 Kralot

Neka slavata po koja vo `ivotot tr~ame

site
`ivee vpi{ana vrz tu~nite ni plo~i
za potoa da n# krasi vo grdosta na smrtta;
koga i pokraj strvnoto dr~no Vreme
trudot na sega{niov `ivot mo`e da ni ja
kupi
onaa ~est {to tapa }e ja stori ostrata mu
kosa
i naslednici }e staneme na seta ve~nost.
Zatoa, osvojuva~i hrabri, za{to vie ste
takvi,
{to boj biete so sopstvenite ~uvstva
i vojskata brojna na zemskite strasti -
neodamne{niot na{ propis strogo ostanuva
vo sila:
Navara }e stane ~udo na svetot
dvorot na{ }e stane akademija mala
vo koja ume{nosta na `iveeweto na mir }e
se u~i.
Vie trojca, Biron, Dimen i Longavil,
se zakolnavte tri godini da `iveete so mene
ko moi drugari {kolski, i da se dr`ite do
sekoj propis
napi{an na ovaa lista ovde:
zakletva dadovte a sega u{te potpis fali
so koj sekoj od vas }e si ja rizikuva ~esta
ako go prekr{i zapi{anovo i vo najmal
detaq.
Ako ste kadri da pravite ko {to se zakol-
navte so pamet
potpi{ete se i odnesuvajte se spored
va{iot zavet.

Longavil

Jas re{iv; samo tri godini postot trae:

umot }e praznuva, iako teloto }e trpi:
kaj debeliot mev kus e umot a obilniot
namet
rebrata gi goi no sosem te li{uva od pamet.

Dimen

Gospodaru sakan, Dimen e uspokoen:

 ^in PRVI
Scena 1
(Vleguvaat Ferdinand, kralot od Navara,
Biron, Longavil i Dimen.)
pogrubiot vid na nasladive ovozemski
gi prepu{ta toj na niskoto grubo robje;
od qubov, bogatstvo, slava, sega sum li{en
ko sekoj onoj za mudrost {to di{e.
Biron
[to mo`am drugo osven so niv da se slo`am;
barem za ova, kralu moj, vi dadov zavet,
tri godini da u~am i `iveam ovde.
No tuka ima i drugi propisi strogi;
da ne se gleda{ so `ena, na primer, celo
vreme,
{to se nadevam ne e propi{ano strogo:
pa edna{ nedelno da ne se jade ni{to,
a vo drugite denovi po samo eden obrok;
{to se nadevam ne e propi[ano strogo;
potoa da ne se spie pove]e od tri ~asa no]e
a denski da ne te vidat ni edna{ da trepne{
iako sum sviknal no}e da spijam ko jagne
i vo temna no} da pretvoram polovina od
denot
{to se nadevam ne e propi{ano strogo.
Jalov zavet za mene, prete`ok da se ~uva,
da ne bide{ so `ena, da ne spie{, da posti{,
da buba{.
Kralot
Zavet, zna~i, dadovte deka ne ste obvrzani
na ova.
Biron
Ne kralu moj, dozvolete, a eve i dodavka
nova
}e u~am so vas za toa go dadov zborot
i tri godini }e ostanam ovde na dvorot.
Longavil
Za ova i za s# drugo dadovme raka.
Biron
I da i ne za{to se zakolnav na {aka.
Koja e celta na u~eweto, ka`ete, da znaeme?
Kralot
Da go znaeme ona {to inaku ne go znaeme.
Biron
Mislite skrienoto i branetoto od du{ata
volna?
Kralot
Da, toa e za onoj {to u~i bo`ja nadopolna.
Biron
Toga{ e lesno; se kolnam deka }e u~am taka
da go nau~am zabranetoto od prva raka;
Na primer, - kako mo`am da se nakrkam arno
koga na post strog treba da bidam stvarno;
ili kako da se dograbam do devojka fina
koga bludot so devojkite e podlo`en na
vina;
ili, zakolnat tolku te`ok zavet da me vlada
da nau~am da go prekr{am bez ~esta da mi
strada.
Ako dobivkata od u~eweto e vakva i kako i
da e
na krajot se doznava ona {to inaku ne se
 So sila ubavina ne biduva 227

znae Longavil
se kolnam vedna{ na ova i zavetot ve~no }e
mi trae. Go plevi `itoto a sepak plevel `itoto mu
go su{i!
Kralot
Biron
Vaka frlate vrz u~eweto bludni petna
da ni gi zaveduva umovite vo naslada suetna. Ne e prolet koga }e vrevnat dve-tri glupi
du{i!
Biron
Dimen
Site nasladi se suetni no najsuetno kolka
taa {to niz maka bolna donesuva bolka; [to ima toa vrska?
ko na primer, bolno da se xari{ v kniga
baraj}i go zrakot na vistinata; no duri e zad Biron
{titot
predavni~i taa so slepilo te stiga Mesto i vreme ima.
zrakot {to bara zrak od videlo ti go li{i
vidot: Dimen
Taka, pred da sfati{ kade svetlinata le`i
vo mrakot Ama nema smisla.
o~ite gi gubi{, ti se zatemnuva zrakot.
Izu~ete kako da se zadovoli okoto stvarno Biron
vtren~eno vo nekoe drugo oko mnogu pomilo
koe zaslepeno taka, prvovo }e go vardi arno Barem ima rima.
svetlina }e mu dava na ona od koe zaslepeno
bilo. Kralot
Naukata e kako nebesnoto sonce sjajno
vo koe ne mo`e so drzok pogled dlaboko da Biron e ko mraz zajadliv {to fr~i
se rie i gi jade prvorodenite proletni ~eda.
malku u~enite iskopuvaat za trajno
osven po ne{to {to vo tu|ite knigi se krie. Biron
Ovie zemni nunkovci na nebesnite mo}i
{to ime & davaat na sekoja yvezda {to sveti I da sum; no zo[to vozgordoto leto da se
nemaat korist pogolema od svetlite im no}i pr~i
od {eta~ot {to minuva bez niv da gi seti. pred pticite so pri~ina pesna da vedat?
Premnogu znaewe, znaewe ne e tuku xeva Zo{to da se raduvam na nedonosen~e?
nunkoto krsti i bez da kreva vreva. Na Bo`ik trendafilot go sakam
kolku snegot vo maj koga s# odnovo preta;
Kralot go sakam samo ona {to vo svoe vreme cveta.
Taka i vie, predocna e nekoj na {kolo da ve
Ama darba ima u~enosta so u~eno da ja ru{i! prati
ko ~ovek ste ka~en na krov da otklu~uva
Dimen vrati.

Dobro voveden, vovedenosta sosem da ja Kralot

gu{i!
Toga{ odete si Biron, slobodni ste ko
{tuka!
 228 Vilijam [EKSPIR

Protiv dobroto odnesuvawe opasna

Biron
Ne, gospodaru dobar; se zakolnav da ostanam
tuka:
Iako za neukosta pove}e rekov
odo{to mo`ete da ka`ete za taa u~enost
sveta
jas stojam na zborot i ne se odrekov
sekojdnevno da pla}am vo ovie tri leta.
Dajte mi go listot, va`na e sekoja reda
pod strogive propisi }e se potpi{am
vedna{!
Kralot
Sega ja trgnavte od vas sramotijava bedna!
sablazna.
(~ita) Zna~i: ako nekoj ma` bide viden da
zboruva so `ena vo period od tri godini,
}e bide podlo`en na javen rezil {to }e go
smislat drugite od dvorot.
Ovoj ~len, gospodaru, }e morate da go
prekr{ite sami
za{to znaete dobro deka vo poseta vi ide
}erkata na francuskiot kral, moma
sovr{ena, da bi
razgovarala so vas ko so gospodar viden
za predavaweto na Akvitanija
na nejziniot snemo}en, bolen i nepodvi`en
tatko:
ottuka zaludno propisov na pokornost n#
kani
i zaludno e ideweto na ubavata dama, bratko.

Biron Kralot

(^ita) Zna~i: niedna `ena da ne se pojavi [to velite, gospoda? Ova go zaboraviv
na kilometar i pol od mojot dvor, - Dali e sosem.
ova objaveno?
Biron
Longavil
Vi velam, u~eweto sekoga{ e so kratki noze.
Pred ~etiri dena. Duri go bara ona {to navistina mu godi
kon la`na cel u~eniot go vodi;
Biron a koga najposle do baranoto }e dojde
toa e ko spalen grad, dobien a }arot sjojden.
Da ja vidime kaznata - inaku }e & bide
otse~en jazikot. Kralot
Koj ja smisli vakvata kazna?
Od nu`nost zaboravete deka ovaa propiska
Longavil bila
nejze mora tuka da ja smestime po vi{a sila.
Jas li~no.
Biron
Biron
Vi{ata sila }e n# natera da se zakolneme
A zo{to, gospodine? site
tri iljadi pati vo ovie tri godini vreme
Longavil za{to rodeni sme vo nagonski vitel
{to ne se kroti so sila tuku so milozliv
Da ne im tekne da se priberat pred remen.
stra{nava kazna. Ako zakletvata ja skr{am i prestapnik
stanam
Biron toga{ so potrebata vo nu`da }e se branam.
Zatoa stavam potpis vrz site tezi
 So sila ubavina ne biduva 229

a onoj {to }e gi prekr{i i vo najmal stepen Biron

neka mu e sram, aram i za navek da e rezil;
Isku{enijata va`at za drugite ko i za mene; Ovoj ovde, mom~e. [to saka{?
no veruvam iako posleden na potpis se
re{iv Akmak
posleden }e bidam {to na zavetot }e
zgre{i. Jas samiot ja pretpostavuvam negovata
No zarem nema barem malku zabavno da ni li~nost, za{to jas sum malocenitel na nego-
bide? vata visost: no bi sakal li~nosta da mu ja
vidam vo krv i meso.
Kralot
Biron
Za toa bez gajle. Na dvorov, znaete, ~esto
ide Ova e toj.
prefinet eden [panec, pojava nova,
vo najnovata svetska moda mnogu viden, Akmak
~ij mozok ko na {aka frazi razni kova;
Muzikata od sopstveniot prazen govor Gospodinot Arm-Arm - ve prepora~uva. Nao-
go voshituva nebare e toa melodija na kolu vrie od rasipni{tvo. Pismovo }e vi
zborot; ka`e pove}e.
~ovek strosan kogo dobroto i zloto
go izbrale za sudija glaven vo sporot. Torlak
Ova ~edo na me~tite, Armado {to se vika,
ko odmor od u~eweto prikazni mnogubrojni Gospodaru, rezilot me ~ini mene odnesuva.
za vitezi }e ni ka`uva dolovuvaj}i ni slika
na son~evata [panija za koja zaginale vo Kralot
vojni.
Ne znam kako vi se dopa|a vam, blagorodni Pismo od veli~enstveniot Armado.
du{i,
no mene me {eknuva koga la`e, su{i Biron
za ko moj bard, zadovolstvo da mi pru`i.
Bez ogled kolku nisko vo sodr`inata, na
Biron Boga mu se molam da e visoko vo stilot.

Za Armado govorlivosta e luk i voda Longavil

od nego zborovite izviraat, vitez e na svo-
jata moda. Visoka molba do nisko nebo: Bog neka ni
dade trpenie!
Longavil
Biron
So nego i so Torlak studiite }e ni bidat
slatki Da slu{ame? Ili da ne se kikotime?
a dnite od trive godini mnogu kratki.
(Vleguvaat Akmak so pismo i Torlak.) Longavil

Akmak Da slu{ame krotko, gospodine i da se

smeeme umereno; ili da se otka`eme i od
Koj od vas e li~nosta na vojvodata? ednoto i od drugoto.
 230 Vilijam [EKSPIR

Biron o~ite po meso.

Toga{ gospodine, neka stilot odredi kolku Kralot

}e se iska~ime na
skalite od veselosta. (^ita). Veziru golem, opolnomo{teniku
nebesen i du{egri`niku na Navara, bogu
Torlak na mojata zemska du{a i hranitelu i
za{titniku na moeto telo.
Slu~ajot e samo moj, gospodine, a se odnesuva
na @akeneta. Torlak
Postapkata negova e {to me fatija vo post-
apka. S# u{te ni zbor za Torlak.

Biron Kralot

Vo kakva postapka? Ba{ e taka, -

Torlak Torlak

Postapkata i na~inot eden po drug sledat, Mo`ebi i e ba{ taka, no ako toj veli deka
gospodine; zna~i vkupno ima tri raboti: Mi e ba{ taka toga{, raka na srce, malku e
idea po stapkata i me vidoa kako sedam so onakov.
nea vo na~inot; me fatija kako eden po drug
ja sledam vo parkot {to zaedno pravat post- Kralot
apkata i na~inot eden po drug da sledat.
[to se odnesuva do postapkata, - toa e post- Mir!
apka na ma` kon `ena; a na~inot, - na~inot
ti e na~elen. Torlak

Biron Za mene i za sekoj {to ne mu stiska da se

tepa.
A {to sledi, gospodine?
Kralot
Torlak
Ni zbor!
Sledi mojot popraven; zatoa Bog neka ja
vardi pravdata! Torlak

Kralot Za tu|ite tajni, ve molam.

]e go soslu{ate vnimatelno pismovo? Kralot

Biron Ba{ e taka, opkolen od samurno temna

Ko {to se slu{a proro{tvo.
Torlak
Prost e ma{kiot svet koga }e mu svetnat
taga, ja prepora~av svojata crno skislena
poti{tenost na iscelitelnata mo} na
tvojot zdravjenosen vozduh i, gospodin kakov
{to sum, se predadov sebesi na pro{etka. Vo
koe vreme? Tuka nekade okolu {est poru~ek
koga `ivotnite najmnogu grizat, pticite
 So sila ubavina ne biduva
najdobro kolvaat a lu|eto sednuvaat da go
primat onoj obed {to se vika ve~era; tolku
okolu pra{aweto vo koe vreme. Sega malku
za tloto po koe, po koe, mislam, odev: toa se
vika tvojot park. Potoa malku za mestoto
kaj{to, sakam da ka`am, naletav na onoj
gnasen i neprikladen prizor, koj go vle~e
od mojata sne`no bela perodr{ka abonoso-
vovo mastilo koe ovde ti go zabele`uva{,
gleda{, posmatra{, puli{. No da se vratam
na mestoto kade: stoi na sever-severo-istok
i toa isto~no od tvojot zapaden agol na
tvojata ~udesno spletkana gradina; tamu
go vidov ona rasipni~ko gojdo, ona apa{ko
kopile so koe se razveseluva{,-
Torlak
Koj, jas?
Kralot
Onoj glau~, onoj zabegan degen,-
Torlak
Koj jas?
Kralot
Onaa prazna tikva
Torlak
Pak jas?
Kralot
[to, mi se ~ini, se vika Torlak,-
Torlak
Zna~i jas.
Kralot
Zdru`en i bagabontiran, sprotivno na
tvojot donesen i objaven proglas i zakon za
vozdr`uvawe, so, so - o, ama mi e ma~no da go
231
ka`am ona so,-
Torlak
So edna `enska.
Kralot
So edna ro`ba na na{ata pramajka Eva,
so edna `enska du{a ili, za podobro da
me razbere{, so edna `ena. Nego, jas, po
svojata izve`bana dol`nost, ti go prativ,
da ja seti pofalbata na kaznata, po slugata
na tvojata slatka milost, Antonio Akmak,
~ovek po~ituvan, poznat, cenet i ugleden.
Akmak
Po mene, ako nemate ni{to protiv. Jas sum
Antonio Akmak.
Kralot
[to se odnesuva do @akeneta - taka se
imenuva onaa poslaba tikva {to ja v~opiv so
gore spomenatiot degen, ja dr`am kako tikva
za gnevot na tvojot zakon; i na najmal tvoj
sladok mig, }e ja odvedam na soslu{uvawe.
So site izrazi na najdlaboka po~it i na
vernost kon dol`nosta koja v srce mi gori
kako rasplamten ogan, tvoj Don Adriano de
Armado.
Biron
Ne e ba{ ona {to go o~ekuvav ama e najdo-
broto {to dosega sum go ~ul.
Kralot
Da, najdobroto od najlo{oto. No, {to veli{
ti na ova, mom~e?
Torlak
Ja priznavam `enskata, gospodaru.
 232 Vilijam [EKSPIR

Kralot Kralot

Dali slu{na za proglasot? Gospodine, sega slu{ni ja kaznata: ima da

posti{ nedela dena i da bide{ samo na
Torlak trici i voda.

Priznavam deka mnogu slu{nav, gospodaru, Torlak

ama malku zapametiv.
Poarno da bidam mesec dena na `ensko meso
Kralot i oves.

Be{e objaveno deka sledi godina zatvor za Kralot

onoj {to }e go fatat so `enska.
Torlak
Jas ne bev faten so takva, gospodaru: bev
faten so devojka.
A Don Armado }e ti bide ~uvar.
Vie Biron, pogri`ete se da go kaznat.
Nie pak, gospoda, da go rabotime strogo
ona na koe tolku cvrsto se zavetivme.
(Izleguvaat Kralot, Longavil i Diman.)

Kralot Biron

Pa objaveno e i so devojka. Glavata ja davam ako zavetive te{ki

i zakonov na krajot ne ispadnat majtap.
Torlak Mrdni, mom~e.

Ama ovaa ne be{e ni devojka, gospodaru; Torlak

be{e devica.
Trpam zaradi vistinata, gospodine; oti vis-
Kralot tina e deka me fatija so @akeneta a @ake-
neta e vistinski ~esna moma; zatoa velam
I taka tamu e re~eno, za{to stoe{e i dobredojde na gorkiot pehar na napredila-
devica. kot! Eden den mo`e pak }e mi se nasmee
makata; a dotoga{, tago moja, sedi madro!
Torlak

Ako stoelo toga{ ja poreknuvam nejzinata

devstvenost. Me fatija so sluginka.

Kralot

Nema da se poslu`i{ so ovaa sluginka, gos-

podine.

Torlak

]e se poslu`am odli~no, gospodaru.

 So sila ubavina ne biduva 233

Scena 2 Molec

(Vleguvaat Armado i Molec.) A jas ve narekov pr~ `ilav oti eptem vi

Armado
Mom~e, {to misli{, {to mo`e da zna~i
koga ~ovek so golem duh go navasa taga?
li~i na va{ite poodminati godini a kako za
~ovek vo poodminati godini, }e se slo`ite,
mo{ne ste `ilavi.
Armado

Molec Taman i na mesto.

Toa e siguren znak, gospodine, deka }e bide Molec

poti{ten.
[to sakate da ka`ete, gospodaru? Jas sum
Armado taman, a zborot ne mi e na mesto, ili zborot
mi e taman, a jas ne sum na mesto?
Gluposti. Tagata e edna i ne mo`e{ da ja
deli{ tuku-taka, more apa{. Armado

Molec Ti si taman oti si mal.

Gre{ite, gospodaru, gospodine, ne ste vo Molec

pravo.
Malku taman, oti mal. A zo{to na mesto?
Armado
Armado
Kako mo`e{ da ja oddeli{ tagata od
poti{tenosta, pile moe nedokvakano? A na mesto oti ti teknuva.

Molec Molec

So prost prikaz na nivnoto dejstvo, pr~u Da ne mi udirate ~etki, gospodaru?

moj `ilav.
Armado
Armado
Ne. Zaslu`eno te falam.
Jas pr~ `ilav? Jas?
Molec
Molec
Taka se falat magariwata.
Tis. Ami jas pile nedokvakano?
Armado
Armado
Saka{ da ka`e{ deka magareto ima um?
Te narekov pile nedokvakano oti eptem ti
li~i na tvoite mladi godini, a mladite Molec
godini, }e se slo`i{, se mo{ne nedok-
vakani. Ne. Tuku deka ima teknuvalo.
 234 Vilijam [EKSPIR

Armado Molec

Sakam da ka`am deka ti ima{ teknuvalo: me Toga{ sigurno znaete kolkav e zbirot od
vadi{ od pamet. dvojka i kec.

Molec Armado

Samo koga me vle~at za jazik, gospodaru. Zbirot e eden pove}e od dva.

Armado Molec

Ne sakam nekoj da si igra majtap so mene. Ili, kako {to velat prostacite, tri.

Molec Armado
(Za sebe) Saka da ka`e majtapot ne saka da si
igra so nego. Ba{ taka.

Armado Molec

Vetiv da u~am tri godini so vojvodata.
Molec
Zo{to, gospodine, tri godini koga mo`e s#
za eden ~as.
Ete, gledate, gospodine. Be{e te{ko?
Nau~ivte kolku e tri, a ne stignavte ni
tripati da trepnete. A kolku e lesno na
zborot tri da mu se zalepi zborot godini, pa
tri godini u~ewe da imate vo dva zbora, toa
i vrap~iwata go znaat.

Armado Armado

Nevozmo`no. Dobro go ka`a ova.

Molec Molec

Kolku se tripati po eden? I doka`av deka ste nula.

Armado Armado

Ne{to slabo mi odi smetaweto. A i ne sum Samo sakav da ti ka`am deka sum vquben vo
kr~mar da mu se snevidi. edna; no bidej}i e prostakluk eden vojnik da
bide zaquben, za inaet se zacapav vo edna
Molec obi~na prosta~ka. Ako so me~ gi ubijam
mu{i~kite na strasta i se oslobodam od
Ama ste blagorodnik i komarxija, gospo- gre{nata misla, rado, ko zatvoreni~ka,
dine. bi ja razmenil pohotata za nekoja nova
qubovna majstorija so nekoj francuski
Armado mangup. Mrazam vozdi{ki; mi se ~ini, so
niv go valkam Kupidona. Daj mi nade`,
Priznavam, sum. Ama bez takov {lif, ne si mom~e. Ka`i, koi golemi lu|e na svetot
~ovek. bile zaqubeni?
 So sila ubavina ne biduva 235

Molec Molec

Herkul, gospodaru. Kolku {to znam da ~itam, gospodine, da: a

Armado
Slavniot Herkul? Redi u{te junaci, mom~e,
redi, neka jazikot ti se pozlati, ama gledaj
da se odbrani, da imaat te`ina.
Molec
Eve, Samson, gospodaru; toj be{e ~ovek so
te`ina, nose{e te`ina; edna{ duri, kako
amal, na vrat gi istegli gradskite porti; a
be{e zaquben.
i najdobra e od site. Samson nemal nekoja
posebna pri~ina da se zaleta po `ena so
takva boja. Mora da bila umna.
Molec
Sigurno, gospodine; bila zelena vo umot.
Armado
Mojata sakana e od bela pobela.
Molec

Armado Pod belinata namerite se od crni pocrni.

O, Samsone stamenit! O, gramaden Samsone! Armado

Vo me~uvaweto mi si ramen kolku {to sum
ti jas vo noseweto porti. I jas sum zaquben. Ka`i zo{to, {tom mi se pravi{ tolku u~en.
A vo {to be{e zaquben Samson, a, Mol~e?
Molec
Molec
Dojdete mi na pomo{ umu tatkov, jaziku
Vo edna `ena, gospodaru. maj~in.

Armado Armado

So kakva boja na lice? Ama najde kogo da vika{: em {uto em bode.

Molec Molec

Od site ~etiri, ili od tri, ili od dve, ili Ako od bela pobela e taa
edna od ~etirite. ne }e znae{ koga e gre{na,
koga gre{i, crvenee seta
Armado koga se pla{i e bledo sme{na;
vaka, ne }e doznae{, jaden
Ka`i ja to~no bojata. koga se pla{i koga se srami,
za{to ve~no na lice }e ja ima
Molec prirodnata boja {to te mami.
Opasna pesni~ka, gospodaru, ne odi ba{ vo
Morsko-zelena, gospodine. prilog na ona va{e od bela pobela.

Armado Armado

Dali e edna od ~etirite? Slu{aj, mom~e, nema{ nekoja balada za car

i pita~ka?
 236 Vilijam [EKSPIR

Molec Armado

Svetot u{te od pred tri veka nosi na du{a Crvenilovo me izdava. Slu{aj devojko!
edna takva balada: ama siguren sum, sega
ne{to sli~no te{ko se nao|a; i da se najde @akeneta
ne vredi ni da se zapi{e a kamoli da se pee.
Slu{am, ma{ko!
Armado
Armado
Ba{ bi sakal povtorno da se sklepa ne{to
sli~no za da vidat lu|eto deka i pred ]e navratam kaj {to }e bide{!
mene imalo nekoj vakov. Mom~e, navistina
se zacapav vo onaa selanka {to ja fativ @akeneta
v grmu{ka so ona `ivotno Torlak. Epten
zaslu`uva. Tuka sum blisku.

Molec Armado

(Za sebe) Barem sto kam{ici i da ja saka Znam kade si.

nekoj sepak poaren od gospodarov.
@akeneta
Armado
Ama ste bister.
Pej, mom~e, te{ka sevda mi le`i na du{a.
Armado
Molec
]e ti iznaka`am ~uda.
Te{ka e sevdata koga se qubi lesna `ena.
@akeneta
Armado
So takov surat?
Pej, ti rekov!
Armado
Molec
Te sakam.
Strpete se da pominat pijanicive.
(Vleguvaat Akmak, Torlak i @akeneta.) @akeneta

Akmak Zdravje.

Gospodine, `elba na vojvodata e da go Armado

dr`ite Torlakov na oko; ne smeete, veli
vojvodata, da go ostavate da gnete i da azdi- Odi so zdravje.
suva; tri dena vo nedelata mora da posti.
A gospojcava ja vodam kaj vojskata. Treba da @akeneta
pomaga ne{to. Zbogum.
Zdravje da ima{.
 So sila ubavina ne biduva 237

Akmak Molec

Ajde @akeneta, mrdni. [to }e vidat? Ka`i!

(Izleguvaat Akmak i @akeneta.)
Torlak
Armado
Ni{to, ni{to, gospodine. Samo ona {to im
Gadu, dobro }e se isposti{ pred da ti se e pred nosot. Ne mu li~i na zatvorenik
prosti. tolku da zboruva. Poarno da ne otvoram
usta. Mu blagodaram na gospoda {to me
Torlak nau~i da trpam, zatoa i trpam.
(Izleguvaat Molec i Torlak.)
Se nadevam, gospodaru, ne }e postam so
prazen stomak. Armado

Armado Go qubam i tloto gnasno po koe gazi so

~evliwata pognasni i noxiwata najgnasni.
]e bide{ debelo kaznet. Ako qubam, }e ja prekr{am zakletvata, ako
ja prekr{am zakletvata zna~i sum podlec. A
Torlak dali qubovta e vistinska ako e za~nata vo
podlost? Se znae {to e qubovta. Qubovta e
]e vi bidam dol`en pove}e od va{ite lu|e |avol. Ne postojat angeli {to se lo{i dusi.
koi se slabo plateni. Samo qubovta e lo{ duh. I Samson bil vaka
isku{uvan, ama toj bil mnogu silen: i Solo-
Armado mon, ama toj bil epten umen. Ako mo`e{e
Kupidon so strelata da go skr{i bozdoganot
Trgaj mi go gadov od pred o~i; zatvori go. na Herkul toga{ kakvi mi se mene {ansite
so ovoj obi~en {panski me~? Ne mo`e{ da
Molec go pogodi{ ni v grb ni v gradi a kamoli
v srce. Kaj nego pravila nema: sramno e
Trgnuvaj, prestapniku, napred mar{! od nego {to se narekuva dete a slavata ja
steknuva pobeduvaj}i ma`i. Zbogum oru`je!
Torlak R|osuvaj me~u! Molknete barabani za{to toj
{to ve slu{a{e sega e vquben, da – toj qubi.
Ne me zatvorajte, gospodaru; mo`am da Viknete mi na pomo{ nekoja nebesna muza
postam a da nemam zatvor. oti mora da stanam poet. Misli umu, pero
pi{uvaj, mi trebaat sobrani dela!
Molec

Ne, gospodine; samo koga mrsi{ nema{

zatvor. Zatoa odi{ v zatvor. 1

Torlak

Dobro. Ama koga pak }e gi vidam veselite

dni na o~ajot nekoi }e vidat.
 238 Vilijam [EKSPIR
Bojet
Sega, madam, poka`ete ja seta umnost svoja
setete se kogo kralot, va{iot tatko go
pra}a
i kaj kogo i koja e celta na negovata misija.
Vas ve pra}a, visoko ceneta vo svetot
da pregovarate so edinstveniot gazda
na site sovr{enosti {to ~ovek mo`e da gi
ima,
nesporedliviot Navara; so barawe te{ko
za Akvitanija, pri}e dostojno za kralica.
Bidete sega {tedri vo svoite ~ari
ko prirodata {to be{e vo sozdavaweto ~ari
koga siot svet go ostavi skuden
za {tedro site vam da vi gi dade.
Princezata
Na mojata ubavina, Bojet, iako mala,
ne & e potrebno kinxureweto od va{ite
falbi
ubavinata se kupuva so procenkata na okoto
a ne so vikawe po tezgite na onoj {to ja
nudi.
Pomalku se gordeam {to ja falite mojata
vrednost
odo{to vam vi e va`no da ve smetaat za
mudar
dodeka umot go tro{ite vo falbi za mene.
A sega da go isku{ame isku{itelot: dobar
Bojet,
sigurno ste ~ule za glasot {to se {iri
i nadaleku yuni deka Navara dal zavet
duri tri godini ne pominat vo u~ewe te{ko
niedna `ena ne smee da mu dojde vo dvorot
skrovit:
zatoa, mi se ~ini, nu`data vakva bara
pred da mineme niz zabranetite porti
da znaeme {to misli; i vo toa ime
svesni za va{ata vrednost, ve izbravme vas
kako na{ najve{t i najpogoden zastapnik.
Ka`ete mu deka }erkata na kralot fran-
cuski
dojdena e po seriozna rabota {to ne trpi
bavnost
pa saka li~no da razgovara so negovata
visost.
Neka pobrza, tolku ka`ete mu; a nie }e ja
so~ekame ovde
ko moliteli so temni lica, voljata na
kralot.
Bojet
Gord na zada~ata, so volja jas odam vakva.
Princezata
Sekoja gordost e volna gordost; i va{ata e
takva.
(Izleguva Bojet.)
Koi se zavetnicite, velmo`i moi mili
{to so vojvodata ~estit dadoa ist zavet?
Prviot velmo`a
Vitezot Longavil e eden.
Princezata
Go znaete ~ovekov?
Marija
Go znam, madam: na svadbenata gozba
koga lordot Perigor se `ene{e so
nasledni~kata li~na
na @ak Folkonbrix, i slave{e {tedro
vo Normandija, ovoj Longavil go vidov:
toj e ~ovek obdaren i na visoka cena,
znalec na umetnosta, velelepen voin;
na {to }e se nafati, go izvr{uva do kraj,
edinstvena damka vrz sjajot na negovata
doblest
ako sjajot na doblesta so damki mo`e da se
valka
e zdru`enosta kaj nego na ostar duh i plaha
volja;
so umot oster se~i, so voljata nikogo ne
{tedi
{to vo krugot na negovata mo} }e se najde.
Princezata
Vesel gospodin {to za podbiv go biva, neli?
Marija
 ^in VTORI
Scena 1
(Vleguvaat Princezata od Francija, Marija,
Katarina, Rozalina, Bojet, Velmo`i i druga pridru`ba.)
Glasot od najbliskite ba{ taka za nego
veli.
Princezata
Dosetkite brzi brzo zgor~uvaat ko pelin.
Koi se drugite?
Katarina
Mladiot Dimen, re~isi sovr{en mlad
~ovek,
zaradi doblesta sakan od site doblesta {to
ja qubat:
so mo} silna za golemo zlo, najmalku za zlo
znae,
za{to duh ima najgrdiot lik da go stori ubav
a lik koj i bez duh, ubavina bi imal.
Edna{ go vidov kaj vojvodata Alanson
i ona {to go rekov za dobroto {to go vidov
e samo tro{ka od negovata bezmerna vred-
nost.
Rozalina
U{te eden od ovie studenti vo toa vreme
tamu so nego be{e, ako setilata ne me la`at
po ime Biron; so povesel ~ovek
koj{to vo veselosta i {egata znae za merka
nikoga{ ne sum pomuabetila vo svojot
`ivot.
Okoto priliki mu bara za duhot bister,
za{to s# ona {to }e go dofati ova
bistrinata go pretvora vo dosetliva {ega,
koja jazikot negov ubav (tolkuva~ na sekoja
smisla)
vo tolku prikladni i bistri zborovi ja redi
{to i starcite rabotata ja batalat da go
~ujat
a pak mladite, velam, ma|epsani se sosem,
tolku te~en i sladok mu e govorot.
Princezata
Gospode bo`e, {to im e na damive? Zarem
site
se zaqubile pa sekoja go kiti svojot pulen
so vakvi ukrasi na falbata?
Prviot velmo`a
Se vra}a Bojet.
(Vleguva Bojet.)
Princezata
I {to veli, }e n# primi?
Bojet
Navara ve}e znae za va{eto doa|awe svetlo;
pa toj i drugarite negovi vo onoj zavet
bea spremni za do~ekot, blagorodna damo,
u{te pred da dojdam. Za `al samo malku
slu{nav;
toj misli da ve smesti vo poleto tuka,
ko nekoj {to do{ol da mu go opsedne dvorot
za{to ne saka da go prekr{i dadeniot zavet
pu{taj}i ve vnatre vo nepodgotvenata ku}a.
No eve ide kralot li~no.
(Vleguvaat Kralot, Longavil, Dimen,
Biron so pridru`ba.)
 240 Vilijam [EKSPIR

Kralot Princezata

Princezo li~na, Navarskiot dvor so dobre- I so vas da e taka, neznaeweto bi vi bilo

dojde ve prima. mudro,
no sega mora neve{tost znaeweto da vi
Princezata glumi.
^uv deka od gostoprimstvoto ste se
Ova li~na mo`ete da si go zemete nazad; a od otka`ale so zavet
dobredojdeto smrten grev e zakletvata vakva da se dr`i
u{te nemam ni{to: pokrivot na va{iot a grev da se prekr{i.
dvorec e previsok No prostete, prenaglito sum drska,
za da bide va{ a dobredojdeto vo {irokoto ne mi li~i mene u~itelot da go u~am.
pole prenisko Bidete dobri i pro~itajte zo{to sum ovde
za da bide moe. i vedna{ re{ete okolu baraweto moe.

Kralot Kralot

]e bidete dobredojdena, madam, na mojot Sekako gospo|o, ako navistina mo`am.

dvor.
Princezata
Princezata
Mo`ete oti za moeto zaminuvawe srceto vi
Toga{ - da, }e bidam dobredojdena. Vodete ~uka
me tamu. i }e ja prekr{ete zakletvata ako me
zadr`ite tuka.
Kralot
Biron
Slu{nete me, gospo|o mila; vrzan sum so
zavet. Zarem so vas ne tancuvav edna{ vo Brabant?

Princezata Rozalina

Deva Marija neka vi e na pomo{! ]e se Zarem so vas ne tancuvav edna{ vo Brabant?

odvrzete.
Biron
Kralot
To~no, tancuvavte.
Ni za `iva glava, gospo|o li~na, po moja
volja. Rozalina

Princezata Zo{to toga{ se ma~evte da me pra{ate?

Voljata samo volja ja zgaznuva i ni{to Biron

drugo.
Zarem morate vedna{ vo galop?
Kralot
Rozalina
Va{eto gospodstvo ne znae {to e toa.
Vie ste toj {to me mamuzi so pra{awa
 So sila ubavina ne biduva
takvi.
Biron
Itri ste no jurite naglo, brgu }e setite
zamor.
Rozalina
Ne duri java~ot ne go frlam vo kalta.
Biron
A koga toa }e se slu~i?
Rozalina
Samo {utrak so vakvo pra{awe kaska.
Biron
Ubavo vi stoi vakvata maska.
Rozalina
Poubavo e pod nea liceto na deva.
Biron
I qubovnici da vi namami prs i pleva.
Rozalina
Amin, daj gospode vas da ne ve vodam..
Biron
Sigurno, za{to pred toa }e si odam.
Kralot
Gospo|o, va{iot tatko spomnuva tuka
isplata od sto iljadi kruni;
[to e samo polovina suma od celiot iznos
{to tatko mi go dade za negovite vojni.
No da re~eme deka toj ili jas, {to ne e
to~no,
sme ja primile taa suma, neplateni ostanu-
vaat sepak
241
sto iljadi u{te; poradi {to ko zalog
sme zadr`ale del eden od Akvitanija
iako toj del vrednost tolkava nema.
Pa ako kralot, va{iot tatko, ni ja plati
taa polovina svota {to ni ja dol`i
spremni sme da se otka`eme od Akvitanija
i da odr`uvame dobri odnosi so nego.
No toj, se ~ini, takva namera nema,
bidej}i eve ovde bara nadopolna ~ista
od celi sto iljadi kruni; a ne bara
so pla}aweto na sto iljadi kruni
da ja povrati za sebe vlasta vo Akvitanija
od koja nie rado bi se otka`ale sosem
za parite {to na zaem vi gi dal mojot tatko
otkolku da dr`ime tolku posna i neplodna
zemja.
Princezo mila, da ne bea negovite barawa
tolku
nerazumno tvrdi, va{ata ubava stava
nerazumno }e go smekne{e tvrdoto mi srce
i zadovolni }e se vratevte nazad vo Fran-
cija.
Princezata
Go navreduvate premnogu kralot, mojot
tatko
a go navreduvate i presti`ot na sopst-
venoto ime
so toa {to neuverlivo go odrekuvate
priemot
na ona {to naj~esno plateno bilo.
Kralot
Vi se kolnam deka za ne sum ~ul za takvo
ne{to
a ako doka`ete celiot iznos }e go vratam
ili Akvitanija }e vi ja otstapam.
Princezata
Ve dr`am za zbor:
Bojet, poka`ete gi priznanicite
na toj iznos izdadeni od slu`benite lica
na [arl, negoviot tatko.
 242 Vilijam [EKSPIR

Kralot

Sakam da gi vidam. Biron

Bojet Bi sakal da go ~uete kako grofta.

Prostete, veli~estvo, vrzopot ne e u{te Rozalina

stignat
vo koj se priznanicite so drugi dokumenti: Da ne e ludoto bolno?
utre site }e gi imate na uvid.
Biron
Kralot
Bolno od vnatre me pe~e.
Zadovolen sum: na taa sredba utre
kon pravdata }e se priklonam i doblesta na Rozalina
umot.
Vo me|uvreme, primi dobredojde od mojata Pu{tete malku krv da te~e.
raka
kakvo {to ~esta bez oskvernetost na ~esta Biron
na va{ata doblest mo`e da & ja pru`i.
ne }e mo`ite, princezo li~na, niz portite Mislite taka bolot se le~e?
moi
no ovde pod vedro nebo }e ve primat isto Rozalina
ko da ste se smestile vo moeto srce
iako so toa ste li{eni od prestojot v ku}i. Toj {to znae taka veli bo`em.
So misli dobronamerni prostete mi i
zbogum: Biron
utre povtorno }e ve posetime nie.
A da go bocnete so oko, mo`e?
Princezata
Rozalina
Dobro zdravje i ubavi `elbi neka ve pratat.
Tapo e – zatoa imam no`e.
Kralot
Biron
Kaj da bidete, istite `elbi neka ve sjatat.
(Izleguva kralot so pridru`bata.) Bog neka ve vardi ko alem!

Biron Rozalina

Gospo|o, od vas }e go pozdravam srceto moe. A vas da ne stanete Metuzalem!

Rozalina Biron

Pozdravete go, ve molam; ba{ bi sakala da [teta, mi vrvi vremeto ko na kalem.

go vidam. (Biron se povlekuva.)

Dimen
 So sila ubavina ne biduva 243

Ve molam gospodine, eden zbor; koja e onaa Longavil

dama?
Lutinata vedna{ mi projde.
Bojet Taa e navistina momi~e zlatno.

Katerina, gospodine, na knezot Alenson Bojet

nasledni~ka sama.
Mo`ebi i e, gospodine; najverojatno.
Dimen (Izleguva Longavil.)

Prekrasna dama, gospodine, zbogum. Biron

(Izleguva Dimen.)
So {apkata koja e gospo|icata fina?
Longavil
Bojet
Samo malku, ve molam; {to e onaa vo belo?
A taa? Toa e Rozalina.
Bojet
Biron
@ena ponekoga{ {to denski bolska pod
velot. Da ne e ma`ena ili ne{to taka?

Longavil Bojet

Denski lesna mo`ebi. Imeto & go baram So svojot narav, goaspodine, na svoja raka.
milo.
Biron
Bojet
O dobredojde, gospodine. Zbogum sega.
Samo edno ima; da & go bara{ sramno bi
bilo. Bojet

Longavil Dobredojde za vas, gospodine. Jas }e begam.

(Izleguva Biron.)
Ve molam, gospodine, ~ija e }erka?
Marija
Bojet
Ovoj posledniov e Biron, naj{armantniot
Na majka si kolku i da ja kradat! na dvorot:
Sekoj zbor mu e {ega.
Longavil
Bojet
Bog da ja vardi va{ata brada!
A {egata mu prili~i na zborot!
Bojet
Princezata
Ne lutete se, gospodine taka mi dojde,
Nasledni~ka e taa na Falkonbrix. Dobro e {to ubavo mu vlegovte vo zborot.
 244 Vilijam [EKSPIR

Bojet
na srceto vidov deka ~udni ~uvstva mu
Jas nemu srpot toj mene sorot. rastat.

Katerina Princezata

Dve divi ovci, velam! Kakvi?

Bojet Bojet

A zo{to ne moreplovci? Nie qubovxiite bi rekle zarobenik e na

Ne ovci, rudo jagne tuku na usni paseni strasta.
lovci.
Princezata
Katerina
Objasnete!
Bidete ovca, a jas pasi{te, dali e ova dosta?
Bojet
Bojet
Seta mo} na izrazot mu se sobrala tamu
Zna~i pasi{teto mi go nudite mene. vo dvorot na okoto i niz pohota yirka{e
vamu;
Katerina srceto, ko ahat, so likot va{ snimen i
vre`an
Vie ve}e go obravte svojot bostan, gordo na ova, gordeliva niz oko pu{ta{e
usnite ne gi razdavam, pa makar svetot mre`a;
fatil xenem. jazikot negov, nestrpliv da govori a ne da
gleda besen
Bojet potfa}a{e vo brzinata s# v zenici da vnese;
site setila kon ova setilo jurnaa vo trk
Zna~i gi ~uvate, no za kogo? iten
samo za da & se nagleda na najubavata od site;
Katerina setilata, ~inam, zarobeni mu bea vo o~ite
krupni
Za sre}ata na srcevo i za mene. ko alemi vo biljur za nekoj princ da go kupi.
koi, nudej}i ja svojata vrednost od ramot
Princezata staklen
namamuvaat da gi kupi{ minuvaj}i patem.
Na duhovitosta & nema kraj; no, lu|e, drugo Na lice voshit mu ree{e po va{ite ~ari
e vreme: i site vidoa kako ma|epsan vo vas se xari.
pomislete, kolkav bi bil }arot olku duho- Akvitanija vi ja davam i s# po {to toj e
viti volci vreden
da se nafrlea na kralot i negovite kni{ki ako zaradi mene bakne` mu dadete eden.
molci?
Princezata
Bojet
Odime v paviljon; Bojet vo soni{ta dro~i.
Ako setilata ne me la`at, a mnogu retko se
slu~uva ova Bojet
vo o~ite na kralot i zanesenosta nova
 So sila ubavina ne biduva 245

Da go ka`am so zborovi ona {to mu go vidov

v o~i
samo okoto mu go pretvoriv vo usta
dodavaj}i mu i jazik {to znam ne si igra so
~uvstva.

Marija

Podvodaxija e golem a i ve{tina ima pusta.

Katerina

Dedo mu e na Kupidon i od nego novosti

molzel.

Rozalina

Toga{ Venera e ko majka & za{to tatko & e

grozen.

Bojet

Imate u{i, more devojki ludi?

Marija

Ne.

Bojet

A o~i more momi?

Marija

Za patot svoj – da.

Bojet

Te{ko nekoj lesno da ve zdomi.

(Izleguvaat.)
 246 Vilijam [EKSPIR

Armado Kako go kupi ova iskustvo?

Gugaj, dete: so strast nato~i mi go setiloto Molec

za sluh.
Evtino. So gledawe.
Molec
Armado
(Pee). Konkolinel.
Ama o, ama o, -
Armado
Molec
Sjajno, sjajno! Odi, fidanko moja mlada,
zemi go klu~ov, izvadi go od zandana onoj Drvenoto kow~e e zaboravenooo.
kico{, dovedi go ovde kako znae{ i umee{,
}e mi treba za pismoto do mojata sakana. Armado

Molec Qubovta mi ja narekuva{ drveno kow~e?

Gospodaru, zarem so francuska piperevka }e Molec

ja osvojuvate sakanata?
Ne, gospodaru, drvenoto kow~e e samo
Armado `drebe a va{ata qubov mo`ebi javna
kobila (na strana). No zarem zaboravivte
[to saka{ da ka`e{? Da pravime xumbus po na va{ata qubov?
francuski?

Molec
Armado
Ne, gospodaru moj svetski, tuku da vi se
lizga pesnata niz vrvot od jazikot, da pots- Pa, re~isi.
koknuvate pritoa na stapalata, da & davate
`ivost so kokorewe na o~ite, edna nota Molec
niz vozdi{ka druga preku glasot da se ~ue,
ponekoga{ niz grlo nebare qubovta ja gol- Nemaren u~eniku! Nau~ete ja na pamet.
tate peej}i za nea, ponekoga{ na nos, nebare
ja du{kate qubovta mirisaj}i qubov; so Armado
{apkata nakrivena ko strea preku kepene-
cot na va{ite o~i; so racete prekrsteni Na pamet i od pamet, mom~e.
na ramniot dublet ko zajak na ra`en; ili
piknati v xeb ko lu|eto na starite por- Molec
treti; i da ne dol`ite mnogu so edna arija
tuku da ~epnete malku i da prodol`ite I von pamet, gospodaru: site tri }e gi
ponatamu. Toa se majstorii, toa se ve{tini, doka`am.
toa pali kaj finite devojki koi se palat
i bez ova; a poznati se (prepoznavate, ne?) Armado
onie koi najmnogu do ova se pridr`uvaat.
[to }e doka`e{?
Armado
Molec
 ^in TRETI

Scena 1

(Vleguvaat Armado i Molec.)

Deka sum ~ovek, ako po`iveam; a ovie na Nema{ mnogu za odewe; trgnuvaj!
pamet, od pamet i von pamet, vedna{. Na
pamet ja sakate, za{to pametta vi e daleku Molec
od nea; od pamet ja sakate za{to od pametta
qubovta kon nea vi izvira i von pamet ja ]e brzam kako olovo, gospodaru.
sakate za{to ne mo`ete da se nasladuvate so
nea. Armado

Armado [to saka{ da ka`e{, genijal~e edno nedok-

vakano?
Site ovie tri raboti sum jas. Zarem olovoto ne e metal te`ok, tap i
trom?
Molec
Molec
I u{te tri drugi a sepak ste ni{to.
Minime, ili vo prevod gospodaru, ni
Armado slu~ajno.

Odi i dovedi go onoj kico{. Treba da mi Armado

odnese edno pismo.
Velam olovoto e tromo.
Molec
Molec
Soodvetno, nema {to. Da se nazna~i kow za
pratenik na magare. Prebrzi ste, gospodaru, ne velete taka;
tromo li e olovoto ispaleno od top?

Armado Armado

[to?[to? [to veli[? O sladok ~adu na govorni{tvoto!

Me smeta za top a sebe si za |ule.
Molec Ima da te ispalam do kico{ot.

Velam gospodaru, da go pratite magareto na Molec

kowot za{to e mnogu trom. No odam.
Pali toga{ i da me nema.
Armado (Izleguva.)
 248 Vilijam [EKSPIR

lisicata, majmunot i smernata p~ela

Armado Mo`at li da se sparat a se trojka cela?
Ova e zada~ata; ka`i go ti klu~ot.
Mangup eden iter; brzoumen, od doblest
li{en Molec
Dopu{ti mi, nebo slatko, v lice da ti
di{am, ]e go dodadam klu~ot. Povtorete u{te
Hrabrosta me napu{ta, tagata surova mi e edna{.
ni{an!
Glasnikot moj se vra}a! Armado
(Se vra}a Molec so Torlak.)
Lisicata, majmunot i smernata p~ela
Molec mo`at li da se sparat a se trojka cela?

^udo, gospodaru! Torlakov epten ja utna. Molec

Armado Dotr~a guskata, od vratata kima

pa sega se parni, ~etvorica gi ima.
[to blaboti{ vo zagatki? Ne vidov klu~ot A sega jas }e ja postavam zada~ata a vie
da go tutna. klu~ot moj dodajte go.
Lisicata, majmunot i smernata p~ela
Torlak mo`at li da se sparat a se trojka cela?

Ni zatki, ni patki, ni klu~; gospodaru, Armado

rajska smokva,
obi~na rajska smokva dajte mi! ni klu~, Dotr~a guskata, od vratata kima
ni patka, ni zatka mi treba! Samo rajska pa sega se parni, ~etvorica gi ima.
smokva!
Molec
Armado
Dobar klu~, zavr{uva so guska: {to sakate
@imi doblesta, ti tera{ na smea; a tvojata pove}e?
glupa
misla me {treka pod la`i~ka; i taka gra- Torlak
dite
mi di{at sme{na smea: Prostete mi yvezdi! Mangupot vo pazarot mu utrapi guska i toa
Zarem {utrakov smeta deka klu~ot e melem rasna
a zborot melem klu~? gospodine, dobar pazar a guskata masna.
Za dobar pazar ve{tina treba i itrina
Molec krasna
pa da vidam; klu~ot e masen pa da i guskata
A zarem umniov misli poinaku? Zarem ne e e masna.
klu~ot melem?
Armado
Armado
Dobro, dobro, dosta. Kako raspravava mi ja
Ne e, pa`u. Tuku dodatok {to dopolnuva butna?
i prethodnite praznini gi popolnuva.
Kako na primer:
 So sila ubavina ne biduva 249

Molec Armado

Vi rekov deka Torlak epten ja utna. @imi du{ava mila, sakam da ka`am deka }e
A vie navalivte so klu~ot. te oslobodam, li~nosta tvoja }e ja spasam od
prangi, ti be{e frlen v zandana, ograni~en,
Torlak zaroben, zatvoren.

Taka e, a jas so rajskata smokva: pa vie so Torlak

pri~inite
po~navte pa dojde debeliot klu~ na mangu- Taka e, taka e a sega vie }e me pro~istite i
pov, }e me oslobodite.
odnosno guskata {to ste ja kupile pa
zavr{il pazarot. Armado

Armado Ti davam sloboda, ti ja skusuvam kaznata;

Ama ka`ete mi: kako se slu~i Torlakov da
ja utne?
Molec
]e vi ka`am so ~uvstvo.
Torlak
Slu{aj Molec, ti nema{ ~uvstvo: jas }e go
ka`am klu~ot.
Jas, Torlak, na izleguvawe, a ubavo bev
vnatre butnat
se sopnav od pragot i rabotata ja utnav.
Armado
Od ova, navistina, ve}e mi e preku glava.
Torlak
Duri ova ne se pretvori vo druga utka.
Armado
Mom~e moe Torlak, sloboda }e ti dadam.
Torlak
O! ]e me o`enite so nekoja Slobodanka – mi
smrdi tuka na nekoj klu~, na nekoja guska.
a za vozvrat ne baram ni{to od tebe osven
da & go odnese{ pismovo na selankata @ake-
neta. Eve ti remuneracija; za{to najdobra
za{tita za mojata ~est e nagraduvawe na
pot~inetite. Molec, po mene.
(Izleguva.)
Molec
Ba{ kako prodol`etok. Zbogum, gospodine
Torlak.
Torlak
Mila moja funto ~ove~ko meso, mila, mila,
mili~ka!
(Izleguva Molec.)
Da mu ja vidam malku remuneracijata. Remu-
neracija! Pa toa e latinski zbor za man-
garka od pet pari; pet pari, remuneracija.
‘Kolku ~ini vrvcava?’ ‘I~ pari’; ‘Ne, }e vi
dadam cela remuneracija’, pove}e, zdravje.
Remuneracija! Zborov mi e poubav od fran-
cuskata kruna. Od sega natamu celiot
ala{veri{ }e go vikam vaka.
(Vleguva Biron.)
Biron
Ba{ vo pravo vreme, Torlak! Ko nara~an mi
dojde.
 250 Vilijam [EKSPIR

Torlak Biron

Ve molam, gospodine, kolku gajtan so boja na
meso mo`e da se kupi za edna remuneracija?
Biron
[to e remuneracija?
Torlak
Mangarka od pet pari, gospodine.
Biron
E pa toga{, svilen gajtan za pet pari.
Torlak
Vi blagodaram. Bog da ve vardi i ~uva!
Vidi go mufquz, prvin treba da ja znae{.
Torlak
]e dojdam kaj vas utre sabajle.
Biron
Mora da se zavr{i popladnevo. Slu{aj,
mom~e,
se raboti za ova:
princezata doa|a na lov ovde vo parkov,
a vo svitata najzina ima edna fina dama;
kaj{to se govori slatko, nejzinoto ime
se spomenuva a ja vikaat Rozalina: pra{aj za
nea
i gledaj vo nejzinite beli race da ja stavi{
zape~atenava poraka. Eve ti bak{i{: odi.

Biron Torlak

^ekaj malku! Treba ne{to za mene da Bak{i{, o sladok bak{i{! Podobar od

stori{. remuneracija; za {est pari~ki podobar.
Ako saka{ blagodaren da ti bidam Najsladok bak{i{! Odam gospodine, letam.
edna rabota zavr{i mi za koja te molam. Bak{i{! Remuneracija!
(Izleguva.)
Torlak
Biron
A za koga vi treba, gospodine?
O! A jas zacapan do u{i! Jas {to za qubovta
Biron bev kam{ik!
Tera~ bezmilosen na vozdi{kite ludi!
Za popladnevo. Laja~, ne, popravo de`uren xandar
vadidu{a sitni~arska kon onoj kopiq
Torlak {to me|u smrtnite e najkrenat, najgord.
Kon ovoj kopiq so vrzani o~i, kon ovoj
Smetajte deka e zavr{ena, gospodine. pla~ko,
Zbogum. slep~o, tvrdoglavko, staromalo,
kon ovoj xin-xuxe, kon donot Kupidon.
Biron Toj vladar na stihovite qubovni, gospodar
na prekrsteni race,
Ama ne ni znae{ {to e. miropomazan suveren na vozdi{kite i
pla~ot,
Torlak vlastodr`ec na site le{peri i bunxii,
knez stra{en na sukwite, kral na u~kurite,
]e znam, gospodine koga }e ja zavr{am. samodr`ec i vrhoven general
na prequbolovcite. O srcence moe malo!
 So sila ubavina ne biduva 251

Zarem jas da bidam bajraktar vo bojot negov

i znameto da mu go nosam ko sme{en cirku-
zant? No jas… Jas qubam, molam, posakuvam
`ena!
@ena {to na germanski ~asovnik li~i,
koj{to popravan stalno, postojano ne{to mu
fali,
i nikoga{ ne raboti kako {to treba, ~uka
ama treba da se pot~uknuva za da raboti
pravo!
A i zakletvata ja kr{am, {to e najstra{no
od s#;
i me|u trite, najlo{ata jas ja qubam;
bledolikata po`elnica so kadifest obraz
i so dve dup~iwa na lice mesto o~i;
pa i zemjata da se prevrti, taa ~inot }e go
svr{i
pa makar Argus da & e evnuh i budna stra`a;
i u{te da vozdivnuvam po nea! Da ja vardam!
Za nea da se molam! Vidi sega; toa e ~uma
so koja Kupidon }e me sotre {to bev nam}or
kon negovata mo}na i stra{na sila. No }e
sakam,
}e pi{uvam, }e vozdivnuvam, }e molam, }e
pla~am.
Qubovta doa|a i nikoga{ od nea ne e dosta
Nekoj dobiva gospodarka, nekoj `ena prosta.
(Izleguva.)
 252 Vilijam [EKSPIR
Princezata
Be{e li ona kralot {to silno go bodiwa{e
kowot
po ugornicata strmna na ridot?
[umarot
Ne znam; ama mislam deka ne be{e toj.
Princezata
Koj i da be{e poka`a streme` na duhot.
Pa, gospoda, rabotata }e ja svr{ime denes;
vo sabota se vra}ame vo Francija.
Zna~i, {umaru, prijatele, kade e xbunot
{to ni e pusija od koja ubijci }e glumime?
[umarot
Onde, na rabot od onoj ~estak;
pusija koja najubava mo`nost nudi.
Princezata
Blagodarenie na ubavinata moja, ubav lovec
i }e me lovi. Zatoa veli{ najubava mo`nost
nudi.
[umarot
Prostete, gospo|o, ama ne mislev taka.
Princezata
[to?[to? Prvin me fali{ pa odrekuva{
onaka?
O kusove~na gordost! S# za vas e {aka!
[umarot
Ne e, ubava ste.
Princezata
Nemoj, ne ma~kaj mi v srce `alba
ako e neubavo, liceto ne se razubavuva so
falba.
Eve ti, ogledalce moe dobro, zemi za
~esnosta tvoja
ubava nagrada za grd zbor e nadle`nost moja.
[umarot
Samo ubavina li~nosta va{a ja krasi.
Princezata
Ete, ete! [irokogradosta ubavinata }e mi
ja spasi.
O kolku li~i toj eres vo ubavinata za ova
vreme!
[irokata raka, iako gre{na, od faleno e
pleme.
No dajte mi strela: milosta }e ubiva sega,
pogodi li dobro, za zlo }e se smeta,
taka mojot ugled ko strelec }e go ceni sekoj,
Proma{am li, }e re~at srce ima meko,
pogodam li, samo }e poka`am kolku sum
ve{ta
{to od sueta ubila a ne od lo{a me~ta.
A ponekoga{, tuka ne se vo pra{awe
gre{ki,
porivot sueten e vinoven za zlostori te{ki,
koga, poradi slava, zaslugi, nadvore{ni
mo}i,
go pravime ona za koe du{ata ni deni, no}i,
ko jas {to sega za ~ista falba sum po{la
elenot da go ubijam bez da mu mislam lo{o.
Bojet
Dali itrite `eni za samovlast se borat
~isto za pofalba, koga vo poriv gorat
nad ma`ot da vladeat?
Princezata
^isto za pofalba; i treba silno da se slavi
sekoja `ena {to ma`ot pod papu~a }e go
stavi.
(Vleguva Torlak.)
Bojet
Eve eden od ~lenovite na taa kvazi-dr`ava.
Torlak
 ^in ^ETVRTI

Scena 1

(Vleguvaat Princezata, Marija, Katarina,

Rozalina, Bojet, Velmo`i, Pridru`nici i eden [umar.)

Dobrove~er na site! Ve molam, koja e ovde O! dajte go, dajte go; toj mi e dobar prijatel.
glava Zastani ovde, donositelu dobar. Bojet, ti
Damite? kini;
stru~wak si za vratovi.
Princezata
Bojet
]e ja prepoznae{, brate, po drugite koi se
bez glava. Dol`en sum da slu`am.
No pismovo e gre{ka; nikomu ovde ne e
Torlak nameneto.
Na plikot stoi do @akeneta.
Koja e najgolema gospo|a, najvisoka?
Princezata
Princezata
More ima da se ~ita
Najdebelata i najizdol`enata. vo u{i neka se pretvori seta svita.

Torlak Bojet.

Najdebelata i najizdol`enata! Zna~i taka;
gledaj pa sudi. Polovinata, gospo|o, da vi e
tenka ko {to mi e umov, eden od pojasite na
devojkive }e vi stoi ko za vas da e skroen.
Zarem vie ne ste glavnata? Vie mi ste najde-
bela.
Princezata
[to sakate, gospodine? [to sakate?
Torlak
Nosam pismo od gospodinot Biron za nekoja
si gospo|a Rozalina.
Princezata
(^ita) @imi neboto, deka si ubava, pove}
e e od to~no; vistina e deka si prekrasna;
samo ~ista vistina e deka si li~na. Podi-
vna i od samovila, poubava od najubavata,
poiskrena od iskrenosta, imaj milost za
tvojot juna~ki podanik! [irokogradiot i
bezmerno slaven kral Kofetua frli oko
na zlobnikavata i stopostotna pita~ka
Zenelofona, i toj so pravo mo`e{e da ka`e
veni, vidi, vici; koe prevedeno na prost
jazik (O beden i zatutulen prost jazik) bi
bilo videlicet ili toj dojde, vide i pobedi:
zna~i prvo dojde, potoa vide i na krajot
pobedi. Koj dojde? Kralot: zo{to dojde? Da
vidi: zo{to vide? Za da pobedi. Kaj kogo
dojde? Kaj pita~kata: {to vide? Pita~kata:
kogo go pobedi? Pita~kata. Zaklu~okot e
pobeda: koj pobedi? Kralot. Zarobenikot
 254 Vilijam [EKSPIR

se zbogati: Koj se zbogati? Pita~kata.

Na krajot ima svadba: Vo ~ija korist? Na Princezata
kralot; ne, na obajcata vo eden ili eden vo
obajcata. Jas sum kralot, oti takva e spored- Vo vrska so sporot,
bata; ti si pita~kata, za{to taka veli mom~e, koj ti go dade pismoto?
tvojata niska polo`ba. Dali da ti nalo`am
da me saka{? Mo`am. Dali da te prisilam Torlak
da me saka{? Bi mo`el. Dali da te molam
da me saka{? Toa sakam. [to }e dobie{ Vi ka`av: gospodarot.
mesto partalite? Fustani. Mesto rabu{ot?
Ime. Mesto tebe? Mene. Taka, vo o~ekuvawe Princezata
na tvojot odgovor, gi skvernavam usnive
na tvoeto stapalo, o~ive na tvojata slika, I komu treba da go dade{?
srcevo na s# drugo tvoe.
Tvojot do kraj zagrean sluga, Torlak
Don Adriano de Armado.
Go slu{ne{ li od Nemejskiot lav revot Od gospodarot e za nekoja dama.
kako te goni, o ti jagne, {to ko plen negov
stoi{ Princezata
vedna{ legni pod kralskite {epi od yverot
pa nema da te lapne tuku igri so tebe }e Od koj gospodar za koja dama?
broi.
No ako se buni{ {to }e stane{ kutre moe Torlak
beglo?
Hrana za gnevot negov, obed za negovoto Od mojot gospodar Biron, perjanica moja
leglo. sina,
za nekoja dama od Francija {to ja vika
Princezata Rozalina.

Koj go sklepa ova, koj znamenosec i pulen? Princezata

Koj vetrokaz, dali nekoga{ podobro ste
~ule? Si go sme{al pismoto. Odime, mene mi se
vjasa,
Bojet a ti, mila, priberi go, drugpat }e ti pi{e
vistinskiot dasa.
Malku sum zaveden no se se}avam na stilot. (Izleguvaat princezata i svitata.)

Princezata Bojet

Pametite slabo iako pred o~i s# vi bilo. Koj e strelecot? Koj e strelecot?

Bojet Rozalina

Ova e Armado, {panec, {to go dr`at ovde Go saka{ od mene znakot?

na dvorot;
zanesenik eden, Monarko, {egaxija so Bojet
zborot
{to go zabavuva kralot. Pa da, ubavice.
 So sila ubavina ne biduva 255

be{e u{te dej~e.

Rozalina Rozalina

Onaa {to go dr`i lakot. Ti ne mo`e{ da pogodi{, da pogodi{, da

Se izvlekov fino! pogodi{
ti ne mo`e{ da pogodi{, ~ove~e, o bo`e.
Bojet (Izleguva.)

Gospo|ata moja rogovi lovi; no koga ne }e Bojet

bide{ deva
neka me obesat ako toga{ rogovi nema prs Ako jas ne mo`am, ne mo`am, ne mo`am
i pleva. ako jas ne mo`am, toga{ drug mo`e.
Ba{ te srediv fino.
Torlak
Rozalina
Bo`e, bo`e, ama se zabavni: objacata ja
Sega ga|am jas. pogodija celta!

Bojet Marija

A koj ti e elen? ^udesna meta pogodena sjajno:obajcata ja

pogodija celta!
Rozalina
Bojet
Ako birame po rogovi, ti ne mi si ~elen.
Ba{ te srediv fino. Meta! O! Metni ja ovaa meta; meta, veli
gospo`ata.
Marija No vo taa meta za poarno da se ga|a i {ilec
se stava.
Postojano so nea se jadete, Bojet, a taa ga|a
pravo v ~elo. Marija

Bojet Rakata slabo ve slu`i. Pogodokot ne vi e

vreden
Nejze nikoga{ ne ja godat pravo, ja pogodiv
li na delo? Torlak

Rozalina Treba od poblisku da godi za da pogodi

srede.
Dali da ti se nafrlam so edna stara pogov-
orka {to se odnesuva na pogodokot, koja Bojet
be{e vozrasen ~ovek koga kralot francuski
Pipin be{e u{te dete? Ako rakata slabo me slu`i, va{ata mnogu
mi alka.
Bojet
Torlak
Taka mo`am i jas so edna isto tolku stara
{to se odnesuva na pogodokot, koja be{e Toga{ ~ivija neka si stavi pa da ne talka.
`ena koga kralicata britanska Gvinever
 256 Vilijam [EKSPIR

Scena 2
Marija
(Vleguvaat Holofern, ser Nataniel i
Ama valkan jazik imate; sram da vi e. Akmak.)

Torlak Nataniel

Ne mo`ete so nea, gospodine; predizvikajte Mnogu dostojna zabava, navistina; i izve-

ja na kuglawe, dena
so dobra sovest.
Bojet
Holofern
Trieweto me pla{i. Dobra no}, buv~e. Pri-
jatno dudlawe. Elenot be{e, kako {to znaete, sanguis, vo
(Izleguvaat Bojet, Marija i Katarina.) krvta; zrel
ko so~no jabolko, {to vise{e kako skapocen
Torlak kamen vo uvoto
na coelo, neboto, svodot nebesen, siniot {ir;
[valerxija, nema {to! Zadrogaz prva liga! i ottamu padna ko
Ama go ispeglavme, devojkite i jas, u{te ne divjak vrz liceto na na{ata terra, zemja, tlo,
mu stiga! po~va.
Smeewe do puknuvawe be{e! Zafrkancija do
poser, {to e pravo; Nataniel
i si te~e ko od rakav, mrsno, bratko, ama
zdravo. Navistina, gospodine Holofern, krasno
Armado od edna strana, o, kolku fin i tenok nani`ani
boj, epiteti, ko, vo najmala raka, da ste poet; no,
pred damata odi, pavkaloto & go nosi toj. gospodine, ve
I da vidi{ samo kako sam sebesi rakata si uveruvam, stanuva zbor za vozrasen elen.
ja qubi!
I kako najslatko se kolne, pametot mu se Holofern
gubi!
A pa`ot negov od drugata strana zadi{an Haud credo, ne veruvam, gospodine Nataniel.
lida,
bo`e, srceto da ti se raspara od takva Akmak
gnida!
(Od nadvor vreva.) Ne be{e haud credo, tuku elen samak.
(Torlak izleguva.)
Holofern

Mnogu prosta~ka intimacija! Eden vid

insinuacija
kako vo via, nebare nekakva eksplikacija;
facere, bo`em
replikacija, ili, poto~no ostentare, da se
poka`e negovata inklinacija, - na negoviot
nedoteran, neizdelkan, neuk, nesro~en,
neopiten, ili u{te pove}e neobrazovan ili
najve}e, nepotvrden na~in - za da se pod-
 So sila ubavina ne biduva 257

metne moeto haud credo kako nekakov si elen. Akmak.

Akmak Akmak

Ne rekov deka elenot e haud credo tuku elen [to e Diktina?

samak.
Nataniel
Holofern
Drugo ime za Feba, Luna, za mese~inata.
Ti go krsti{ toj ti prdi, bis coctus!
O, monstrume na neznaeweto, zarem samo Holofern
dotamu umot ti stiga!
Mese~inata ima{e mesec ko na Adam voz-
Nataniel rasta seta
a ni pet nedeli koga Adam napolni sto leta.
Gospodine, nikoga{ ne kasnal od |akoniite Aluzijava odgovara na tvojata.
{to se pe~at
v kniga. Akmak
ne jal hartija, se gleda; ne piel
mastilo; ni{to ne dotural vo umot; toj e Taka e; polucijava ti e ko mojava.
samo obi~no
`ivotno, ~uvstvitelen samo vo delovite na Holofern
gluposta;
a takvata nedugava bilka pred nas e stavena, Bog neka ti e na pomo{: velam, aluzijava
za nie odgovara na tvojata.
{to imame vkus i ~uvstva, blagodarni da sme
za delovite vo nas Akmak
{to plod nam ni nosat a ne nemu;
Za{to kako {to ne mi li~i mene da bidam Taka de, polucijava odgovara na tvojata,
sueten, ~uknat za{to mese~inata nikoga{ ne e postara od
tupak eden mesec; a osven ova velam deka princez-
taka e nedoli~no eden glupak da u~i, da go ata ubi elen samak.
sednete
v klupa; Holofern
no, omne bene, velam jas; drevnata mudrost
sega mi se javi, Gospodine Nataniel, sakate da ~uete eden
na slepoto pile gospod sedelo mu pravi. ekstemporalen epitaf za smrtta na elenot?
I, za da go razveselam tikvarov, }e go
Akmak nare~am elenot {to go ubi princezata, elen
samak.
Vie obajcata ste u~eni lu|e: mo`ete na
pamet da mi ka`ete Nataniel
kolku be{e stara mese~inata vo vreme na
ra|aweto na Kain Perge, samo napred, gospodine Holofern,
koga mese~inata ni pet nedeli nema? perge, ako vi e po volja da ja sotrete vulgar-
nosta.
Holofern Holofern

Diktinata, dobar moj Akmak, Diktinata, Malku }e se rasfrlam so zvu~ni efekti; no

 258 Vilijam [EKSPIR
taka
}e ja izbegnam banalnosta,
prekrasnata princeza potegna i preubav
elen samjak prcna
se raznebi neboto nesvesno za nervoznata
gu{a;
zagnaa zagarite, ko{utata ili elenot krcna;
tr~aa trkum trapavite dunsterski do divata
du{a;
mo`e eden elen edinstven ko Elin ezde{e
ejdi;
ili stotina leeja lejki pred lovot na
li~nata lejdi!
Nataniel
Retka darba!
Akmak
Darbata zatoa se dava; da ima {to da te
~e{a!
Holofern
[to se mo`e tuka, darba si e darba. Imam
luda~ki otka~en duh, poln sum formi, stil-
ski figuri, sliki, temi, idei, procenki,
bravuri, obrti: site se za~nati vo `elud-
nikot na moeto pomnewe, kotkani vo utro-
bata na pia mater, a mi pukaat koga }e se rodi
mo`nost. No darbata vredi samo kaj onie kaj
koi drasti~no e izostrena, a jas sum krajno
blagodaren za toa.
Nataniel
Gospodine, slava mu na gospoda {to ve
donese kaj nas, a vaka treba da velat i site
moi vernici; za{to odli~no im gi u~ite
sinovite, a }erkite mnogu dobivaat pod vas;
vie ste dobar ~len na zaednicata.
Holofern
Mehercle, `imi Herkul! Ako sinovite im
imaat dar, za upatstvoto tuka sum jas; a ako
}erkite im se raspolo`eni, moe e da im go
piknam. No vir sapit qui pauca loquitur, onoj
{to pika ne treba mnogu da zboruva. N#
pozdravuva edna `enska du{a.
(Vleguvaat @akeneta i Torlak)
@akeneta
Bog neka bi posaka dobroutro, gospodine
sve{ten!
Holofern
Gospodine sve{ten! Onoj {to vi sveti. Ako
treba na nekoi da im sveti, koi se tie pa da
im sveti?
Torlak
Gospodine daskale, onie {to bodat.
Holofern
Zna~i da im sveti na tie {to bodat! Vidi
majkata, stokmeno nema {to; ko samiot da ne
znae da bodi pa treba nekomu da sveti: da
gori ama samo da sveti; fino, ba{ fino!
@akeneta
Gospodine sve{ten, bidete dobri i
pro~itajte mi go pismovo; mi go dade Torlak
a prateno mi e od Don Armado: ve molam,
pro~itajte mi go.
Holofern
Facile precor gelida quando pecus omne sub umbra
Ruminat, polnonade`no ti se molam duri
na~i~kanoto stado pase vo ladot pod drvjata
itn. Ah, dobar star Mantov~anecu. Za tebe
mo`am da go ka`am ona {to patnikot go
veli za Venecija:
Venetia, Venetia,
Chi non ti vede, non ti pretia.
Venecijo, Venecijo
koj ne te gleda, ne te ni ceni.
Stariot Mantov~anec! Stariot
Mantov~anec! Koj{to ne te razbira, ne
te ni saka. Ut, re, sol, la, mi, fa. Prostete,
gospodine, {to pi{uva vo pismoto? Ili,
 So sila ubavina ne biduva
podobro, kako {to Vergilij veli vo svojata -
[to, stihovi?
Nataniel
Da, gospodine, i toa mnogu ve{ti.
Holofern
Da ~ujam nekoja strofa, nekoj stih, nekoj
red: lege, domine. ^itaj, gospodine.
Nataniel
Ako zakletvata qubovna se kr{i kako da se
zakolnam na qubov?
Samo na ubavinata dadeni, zakletvite se
dr`at;
kon sebe neveren, za tebe }e ostanam veren,
ubav,
dabje za mene se tie, za tebe vrbi `alosni
{to se kr{at.
Gi zatvoram site knigi, samo knigata ti ja
sakam v o~i
vo koja radostite zreat {to umetnosta gi
la~i
znaeweto ima smisla samo za tebe ako se
to~i
u~en e samo onoj jazik od koj ti bo`estveno
zra~i{.
Prazna e du{ata {to vo tebe ne gleda ~udo,
pa zatoa se gordeam koga tebe {tedro te
falam;
v o~i molwa Jupiterova, od grloto gromo-
glasje ludo
koe, li{eno od gnevot, v du{a pali sim-
fonija mala.
Nebesna ko {to si, o, qubov, prosti {to ti
gre{am
pa bo`estvenata slava so jazik zemen ti ja
me{am.
Holofern
Nema apostrof, fali akcent; dozvolete da
ja yirnam pesni~kata. Metrikata izgleda
samo e vo red; no elegancijata, dikcijata
i zlatnata kadenca na poezijata, caret, gi
nema. Tuka be{e car Ovidij Nazon. A zo{to
259
Nazon ako ne zatoa {to ima{e nos da gi
namirisa mirizlivite cve}iwa na voobraz-
bata i {armot na inventivnosta? Imitaci-
jata, podra`uvaweto ne se ni{to; i zagarot
go imitira gospodarot, majmunot ~uvarot,
umorniot kow java~ot. No, devojko nevina,
dali pesnava vi e posvetena vam?
@akeneta
Da, gospodine; od nekoj gospodin Biron,
eden od ~udnite pridru`nici na kralicata.
Holofern
]e yirnam u{te edna{ komu e nameneto.
Li~no na sne`nobelata raka na najubavata
gospo|ica Rozalina. Pak }e vidam koj e
avtor na pismoto, za{to sakam da utvrdam
koj mu pi{uval na li~nosta na koja & e
pi{ano: Vo slu`ba na va{ata milost za
{to sakate, Biron. Gospodine Nataniel,
ovoj Biron e eden od onie {to se zakolnaa
so kralot; a ovde sostavil pismo do edna
od pridru`bata na tu|inskata kralica, koe,
slu~ajno, ili po logi~niot razvoj na nastan-
ite, stignalo na pogre{na adresa. Trkni i
pojdi, devoj~e slatko; predaj go pismoto vo
vladarskite race na kralot; mo`e da bide
od golema va`nost. Ne zadr`uvaj se mnogu
na formalnostite; od taa dol`nost te oslo-
boduvam; zbogum.
@akeneta
Torlak, pojdi so mene. Gospodine, Bog neka
ve blagoslovi!
Torlak
Tvoj sum, devojko.
(Izleguvaat Torlak i @akeneta.)
Nataniel
Gospodine, ova ste go storile pred strav od
boga, mnogu nabo`no i kako {to veli eden
od svetite oci -
 260 Vilijam [EKSPIR
Holofern
Ve molam, gospodine, dosta so tie sveti oci;
edinstveno se pla{am od la`ni metanii. No
da se vratime na pesnata; dali vi se dopadna,
gospodine Nataniel?
Nataniel
Izvonredna za takvo pero.
Holofern
Deneska }e ru~am kaj tatkoto na edna moja
u~eni~ka; kade {to, ako ne vi pre~i da ja
blagoslovite trpezata so molitva, li~no }e
se pogri`am, vrz osnova na privilegijata
{to ja imam kaj roditelite na pogore spo-
menatoto dete ili u~eni~ka, da bidete ben
venuto, dobredojdeni; tamu }e vi doka`am
deka stihovive ne se izlezeni od sofistici-
rana du{a, deka se li{eni od poetski vkus,
bistrina i inventivnost. Ve molam da mi
pravite dru{tvo.
Nataniel
Vi blagodaram za{to dru{tvoto, veli Sve-
toto pismo, e radosta na `ivotot.
Holofern
A sigurno, Svetoto pismo tuka ne gre{i.
(Na Akmak) Gospodine, i vie ste pokaneti;
sigurno nema da me odbiete; pauca verba, {to
pomalku zborovi. Odime! Velmo`ite si ja
teraat svojata igra, a nie samo sakame da se
potkrepime.
(Izleguvaat.)
Scena 3
(Vleguva Biron so pismo v raka.)
Biron
Kralot lovi elen; a jas se lovam samiot
sebe: tie frlaat mre`i; a jas samiot
v mre`a pa|am, - pad {to obes~estuva:
obes~estuvawe! Grd zbor. No smadri se tago!
Taka velat rekol akmakot a taka velam i jas,
zna~i jas sum akmak; dobro se poka`a, umu,
nema {to! @imi boga, ovaa qubov e luda
ko Ajant: ubiva ovci, me ubiva mene, zna~i
jas sum ovca: pak dobro se poka`av, nema
{to! Nema da sakam; ako sakam, obesete me;
navistina, nema. O! Ama o~ite nejzini, - da
gi nema tie o~i, o~i da nemam ako ja sakam.;
samo da ne se tie o~i. Ni{to ne pravam
na svetov, samo la`am, la`am su{am.
@imi boga, navistina sakam, a toa ~uvstvo
me nau~i da pi{uvam pesni i da bidam
ta`en. Kaj nejze e ve}e eden od moj sonet:
go napi{a majtapxija, akmak go prati i
sega gospo|icata go ima; majtapxio sladok,
akmaku posladok, gospo|ice najslatka! I~ ne
bi mi bilo gajle ako i drugite trojca se vo
ista ka{a. Eve eden od niv so hartija v race;
bog neka mu dade sila da vozdivnuva i da
ofka!
(Zastanuva na strana.)
(Vleguva Kralot, so hartija v race.)
Kralot
Te{ko mene!
Biron
Pogoden, spolaj ti gospode! Gori, pe~i,
Kupidone sladok; si go udril so luta strela
pravo v srce. Tajni, a? Tajni!
Kralot
(^ita) So tolku sladok bakne` zlatniot
fener ne
kresnal
vrz sve`ite utrinski kapki na trendafilot
 So sila ubavina ne biduva
ko tvoite o~i koga so sve`ina }e blesnat
so no} od rosa po obrazite moi, tilot.
Nit svetnala mese~inata so svetlina bistra
niz dlabinite proyirni {to srebrenost
sipa
ko ti {to sveti{ niz solzava {to blista
dur sekoja solza likot tvoj go lipa.
I sekoja kapka ko ko~ija tebe te nosi
pa java{ pobedonosno niz mojata bolka,
i samo gleda{ kako du{ava mi rosi
i sjajot svoj kako niz jadov me kolka.
No ne vozgorduvaj se; oti vaka {tom se
ma~am
ne teraj me u{te pove}e po tebe da pla~am.
O kralice kralska! Tolku doblesti te
krasat
{to ni umot ni jazikot smrten mo`at da gi
ka`at.
Kako makite }e mi gi znae? Hartijo, smadri
se ovde:
listovi slatki, ludosta zasenete ja. Nekoj
ide!
(Se trga na strana.)
[to, Longavil! ^ita! slu{aj uvo!
(Vleguva Longavil so nekolku listovi.)
Biron
Opa, ist ludak ide, vo isto luda~ko ruvo!
Longavil
Te{ko mene! Zavetot go zgaznav.
Biron
[to, zborot go prekr{i, a hartija nosi!
Kralot
Zaquben e, mislam: slatko e prijatelstvoto
vo
sramot.
Biron
Pijaniot na pijanicata mu go saka {armot.
261
Longavil
Dali sum prviot {to ispadnal kukajca?
Biron
Eve ti uteha; pred tebe znam barem dvajca.
So tebe sme trojca, golo sveto trojstvo
ko besilkata na Tajbern kaj{to se umira
za qubogojstvo.
Longavil
Se pla{am stihovive ne mo`at da te trog-
nat
o Marija, carice, na qubov da te podbodnat!
]e gi iskinam i }e ti pi{am vo proza.
Biron
O, stihovite gi vardat be~vite na bludniot
Kupidon:
ne rasipuvaj mu gi.
Longavil
Neka ostanat sepak.
(Go ~ita sonetot.)
Zarem ne bea nebesnite slova na o~ite tvoi
protiv koi svetot samo la~i zavera prazna
pri~ina {to srcevo gre{no krivokletstvo
go doi?
Zakletvata za tebe prekr{ena ne zaslu`uva
kazna.
Od `eni se otka`av; no }e doka`am grubo
deka od tebe ne se otka`av, bo`ica si, re~i
zavetot mi be{e zemski; ti nebesna qubov,
milosta vo tebe, nemilosta v du{a mi ja
le~i.
Zavetite se zdiv a vozduh e zdivot:
zatoa sonce li~no na zemja {to gree{
ispari go vozduhov-zavet; zemi go so
naplivot
i ako toga{ go prekr{at, nemoj mene da mi
se smee{.
Pa ako sum go prekr{il, ima li {utrak kus
vo sjajot
{to zavetot bi go dr`el a bi go zagubil
rajot?
 262 Vilijam [EKSPIR

Biron Dimen

Suetniot xiger, mesoto ko bo`estvo go Prava e ko kedar!

slavi,
zelenata guska ko bo`ica; ~ista perverzija. Biron
Gospod neka ni e na pomo{! Izlegovme od
|onija. Olabavi malku, velam.
Ramoto & e trudno.
Longavil
Dimen
Po kogo da go pratam? Stoj! Nekoj ide.
(Zastanuva na strana.) Ko den sjaen bela.

Biron Biron

Site se krijat, site; mi`itatara e vo moda. Ko nekoj den: oti sonceto ne }e mora da gree.
Ko polgubog sedam ovde na nebo,
i tajnite na budalite gi krijam vo xebot. Dimen
U{te vre}i vo mlinot! Bo`e! U{te ima
{to O kamo `elbata da mi se ispolni.
se krijat:
(Vleguva Dimen so pismo.) Longavil
Dimen prepraven: ~etiri misira v ~inija!
I mojata podolu da ne e!
Dimen
Kralot
O preubava Kate!
I mojata, gospode bo`e!
Biron
Biron
O nezrela tikvo!
Amin, vo svoe ime velam. Taka mo`e.
Dimen
Dimen
@imi boga, za smrtnite o~i ~udo!
Sakam da ja zaboravam, no taa e treska
Biron piknata vo krvta i postojano me pleska.

Ti se molam, pa taa e samo telo! La`e{, Biron

ludo!
Treska vo krvta! Pa bocni edna vena
Dimen neka iste~e v pajnca. Ama slatka prisena!

Kilibarot v kosi ko na pile & stoi. Dimen

Biron U{te edna{ }e ja pro~itam odata {to ja

sklepav.
A {to & fali na stra~kata vo kilibar boi?
 So sila ubavina ne biduva
Biron
Ete kako od mudrec stanuva{ skepar
Dimen
(Go ~ita sonetot)
Edno mom~e eden den
qubovta cuti po veligden
vide mnogu li~en cvet
zaigran so vetrot klet.
Niz lisjeto somotsko, kedro,
nevidliv se provira vetrot
a qubovnikot smrtno spalen
posaka zdiv nebesen da stane.
Zdivot, re~e, beskrajno te saka
kamo i jas da te qubam taka!
No si dadov crna kletva
od tebe da ne vidam `etva
no kaj se ~ulo mom~e mlado
da ne kine cvet~e rado.
I ne veli gre{en imav poriv
{to za tebe krivokletnik se storiv
pa i Zevs za tebe v pekol
od Junona bi se odrekol
i napu{taj}i go tronot dovek
za tebe bi se storil ~ovek.
Ova & go pra}am, i u{te ne{to {to }e ja
kolka
vistinskata qubov niz neiska`liva bolka.
O! kamo kralot, Longavil i Biron
da li`nale barem malku od qubovnovo miro.
Toga{ ~isto od sramot }e bide ova ~elo
kaj{to mnozina gre{at, gre{no ne postoi
delo.
Longavil
(Izleguva napred) Diman, qubovniot poriv
ti e
mo{ne pogan
{tom vo bolot quboven i tu| posakuva{
ogan;
bledni, no jas bi pocrvenel, bi umrel od
maka
da me ~ujat kako bludno se zanesuvam vaka.
263
Kralot
(Izleguva napred) Pocrvenete, gospodine,
ist ste ko
nego olo{,
samo {to korej}i go, stanuvate dvapati
polo{:
vie ne ja sakate Marija! Vam vi {teti
{to nikoga{ za nea ne ste pi{uvale soneti,
i nikoga{ ne ste gi svile racete mladi
vrz srceto zaqubeno pod zovrienite gradi.
Skrien bev tuka blisku vo xbunot
obajcata ve vidov, za obajcata mi pocrvene
klunot.
Pesnite bludni vi gi ~uv, vidov si ja vadite
masta
vozdi{kite vi gi setiv, vi ja namirisav
strasta:
te{ko mene! veli eden: Zevse! drugiot pla~e
zlatokosa e, veli eden, ko biljur, vika dru-
giot smra~en:
(Na Longavil)
ti zavetot bi go skr{il po cena na rajskoto
mesto
(Na Dimen)
a i Zevs, za nea bi se simnal od prestol.
[to }e re~e Biron koga }e ~ue
deka nekoj vrz zavetot sve~en bludno blue?
Kolkav li prezir, kolku pogrdna rea
od zaka~ki }e istura duri }e umira o smea?
Za siot rasko{ viden od mene koga i da e
ne bi sakal toj takvo ne{to za mene da znae.
Biron
(Izleguva napred)
Istapuvam napred na licemerieto da mu
udram kam{ik.
Ah! kralu moj dobar, prosti, te molam za
mig,
ka`i, koj ti dade pravo vaka da gi ru{i{
zaqubenive gluvci koga i samiot si zacapan
do u{i?
O~ite ko~ii ne ti se; vo tvoite solzi
nema princeza {to rasko{no polzi
zavetot ne bi go prekr{il, ne daj bo`e,
ti i soneti? Samo poet~e nekoe toa go mo`e.
Zarem ne vi e sram? Zarem ne ste za rezil
{to site trojca stanavte dostojni za
 264 Vilijam [EKSPIR

prezir? Biron
Ti trn mu najde v oko; kralot kaj tebe najde,
a jas greda kaj site, nema tuka fajde. Spas baram od qubovta; qubovniku,
O! [to gluposti se iznaslu{av, suetni lagi, trgni mi se od patot.
vozdi{ki, ofkawa, treskawe zeleni, tagi; (Vleguvaat @akeneta i Torlak.)
O! Kolku strpliv bev, dopu{tiv nekoj da me
davi, @akeneta
pred o~ive moi kralot komarec da mi se
pravi, Da `ivee kralot!
golemiot Herkul bilii da frla,
premudriot Solomon vo ni{alka da se krla, Kralot
umniot Nestor zaspivalki da pee
Zlovolniot Timon ko bebe da se smee! [to gre{no za mene ima{ ?
Kaj te ma~i bolka? O, ka`i mi dobar moj
Dimen, Torlak
i tebe, Longavil, kaj ti tlee jadot zimen?
I tvojot, kralu moj? S# ne{to v gradi ve Predavstvo gre{no.
stega:
da mavneme po edna, na zdravje! Kralot

Kralot Zarem za predavstvo gleda{ klima?

Gor~liva pravi{ {ega. Torlak

Bdeeweto tvoe, zna~i, n# izdade pred tebe?
Ni slu~ajno, gospodaru.
Biron
Kralot
Ne toa, tuku vie me izdadovte mene.
Mene {to sum ~esen; mene {to za grev go Toga{ sose nego, fa}ajte xade,
smetam
kr{eweto na ona {to sve~eno }e go vetam; @akeneta
Jas sum izdaden, za mene praviloto va`i
go zgre{iv dru{tvoto, nepostojani ste vie Ve molam, gospodaru, neka se pro~ita ova
ma`i. pismo.
Ste me videle li nekoga{ da klepam pesni? Popot na{ se somneva; veli predavstvo tuka
Vremeto da go tro{am, da tr~am po `eni le`i.
lesni?
Dali ste me ~ule da vospevam race, noze, Kralot

o~i, lice, stava, ~elo, gradi, odeweto kroce? Biron, pro~itaj go. (Biron go ~ita pis-
moto.)
Kralot Od kade ti e?

Poleka! {to si navalil tolku tvrdo? @akeneta

^esen li si ili krade{ {to ita{ tolku
grdo? Od Torlak.
 So sila ubavina ne biduva 265

Kralot Dimen

Od kade ti e? Sega sme tokmu na broj.

Torlak Biron

Od Dun Adramadio, Dun Adramadio. Taka e, tuka e i ~etvrtiot gu{ter.

]e mrdnat `elkive?
Kralot
Kralot
[to e? [to ti stana? Zo{to go kine{?
Nadvor, gospoda, ne terajte me da
Biron pukam!

Gluposti, kralu, gluposti; zakana za vas Torlak

ovde nema.
Za verniot ulicata, predavnikot ostanuva
Longavil tuka!
(Izleguvaat Torlak i @akeneta.)
Ako e taka, toga{ zo{to tolkava trema?
^itaj! Biron

Diman Gospoda mili, qubovnici, o, da se pregrneme

sega.
(Gi sobira del~iwata) Rakopisot e na Postojani sme ko voda me|u dva brega;
Biron, a ovde i moreto nadoa|a i si odi, neboto sjae ko
imeto mu stoi. |akon
no mladata krv vrie, ne se sviva pred star-
Biron iot zakon.
Se ra|ame i tuka popravki ne mo`e da se
(Na Torlak) Kopile edno gadno, roden si vr{at
rezil da dadenite zakletvi prirodno e da se kr{at.
mi skroi{.
Vinoven sum, gospodaru, vinoven! Prizna- Kralot
vam,
zgre{iv! [to! Da ne saka{e niz stihuvanava mina
nekakva qubov da iska`e{?
Kralot
Biron
[to?
Da ne sakav? Koj u{te koga edna{ }e ja vidi
Biron bo`estvenata Rozalina, ko grub indiski
divjak
Deka na vas trojca {utraci vi falev u{te pri yastrata prva {to ma|esno ja budi no}ta
jas, siva
u{te eden {utrak za na masa da ve te{i; ne bi padnal na zemja, zaslepen od sjajot,
toj, toj i vie, i ti, kralu moj pa ijas, navednat so glavata ko da go videl rajot?
kesexii sme vo qubovta i smrt ni sledi nas. Koi o~i orloliki mo`at vo neboto sjajno
O, raspu{tete gi site pa }e vi ka`am u{te. na ~elo da & yirnat bez da oslepat trajno?
 266 Vilijam [EKSPIR
Kralot
Kakva strast, kakva furija ti nadoa|a ko
metla?
Qubovta moja, gospodarkata nejzina, e luna
prekrasna, taa samo pratilka yvezda, odvaj
svetla.
Biron
Toga{ slep sum i nemam o~i, a jas ne sum
Biron;
o, da ne e taa, denot no} }e bide.
Od site boi bo`estvena skladnost
ko na pana|ur, na krasnoto lice & ide;
kaj{to nekolkute doblesti dostoinstvo
~inat
i kaj{to kopne`ite bez kopne` minat.
Pozajmi mi ja pesnata na site ne`ni du{i
no {to }e & e? Re~itost e taa {to gu{i.
Stokata za prodavawe prodava~ot neka ja
fali,
taa e nad falbata; a falbite kusi, falbi se
mali.
Pustinik istro{en, sto godini vo gnidi,
pedeset bi smalil, pogled da & vidi.
Ubavinata starosta ja mladi nebare bebe
novoroden~e pokrieno so li~no }ebe.
O, sonce e taa i od nejze site ne{ta svetat.
Kralot
Bo`e gospode, ko abonos e crno tvoeto libe.
Biron
Ko abonos, veli{? O bo`estveno drvo,
od nego da ima{ `ena, bla`enstvo prvo!
O, koj ne bi se zaklel? Dajte kniga
da se zakolnam deka ubavinata ni{to ne
zna~i
ako ne nau~i od o~ite da & zra~i;
liceto ubavo ne e ako ne e crno sosem.
Kralot
Gluposti! Crnoto e beleg na adot,
boja na duvlata, u~ili{te na no}ta;
a krunata na ubavinata od neboto mu li~i.
Biron
\avolot, ko no}en duh svetot go losti.
O, ako so mra~ni taa taguva misli
odu{evuvaweto od beliloto i crnite kosi
kaj neve{tite qubovnici nejze ja boli.
Tokmu so nea crnoto ubavo stana.
^arta nejzina modata dene{na ja smena,
pa duri i krvta, neprirodna boja ima;
zatoa crvenoto, da izbegne da go korat,
vo crno se oboi, imitiraj}i ja nea.
Dimen
I oxa~arite, da li~at na nea, se borat.
Longavil
A jaglenarite ne se pove}e za smea.
Kralot
A crncite se gordi na licata {to im svetat.
Dimen
Mrakot stanal svetlina, sve}i ne treba da
gorat.
Biron
Va{ite sakani ne bi smeele da izlezat pred
vo`dot,
od strav belilata da ne im gi izma~ka
do`dot.
Kralot
Tvojata smee, nikogo taa nema da pleni
za{to mnogu se poubavi i neizmieni.
Biron
]e doka`am deka e ubava pa makar
govorel do denot suden!
Kralot
Toga{ pove}e od nea }e se upla{i{
 So sila ubavina ne biduva
otkolku od \avolot ve~nobuden!
Dimen
Ne sum videl ~ovek da go pravi
grdoto tolku li~no!
Longavil
Eve, vidi go |onov! \on-lice taa ima!
Mu gi poka`uva ~evlite.
Biron
O, plo~nikot poplo~en da e so o~ite tvoi,
prefina nogata bi & bila da go gazi.
Dimen
O, rezil! koga }e vrvi, ona {to gore stoi
ozdola ulicata }e go gleda pa }e ja mrazi{.
Kralot
I {to? Zarem ne sme zaqubeni site?
Biron
Sme i tovarot na krivokletstvoto
go delime ko ~in svr{en.
Kralot
Toga{ kavgata na strana; Birone dobar,
dokaz najdi
deka qubime zakonski, a zavetot ne e
skr{en.
Dimen
Taka, taka! da go razubavime malku zloto.
Longavil
Potporka najdi, da znaeme ponatamu kako,
ujdurma stori, itro{tina, samo da kidneme
od
dnoto.
267
Dimen
Lek najdi za grevot!
Biron
O, potrebno e i toa mnogu.
Podgotvete se zna~i, vojni na qubovta,
i setete se na prviot va{ zavet:
da postite, da u~ite i da ne se gledate so
`eni;
~isto predavstvo na kralskoto mlade{ko
doba.
Ka`ete, dali ste kadri da postite? Stoma-
cite vi
se bunat,
a vozdr`uvaweto bolesti nosi.
A tamu kaj{to se zakolnavte da u~ite,
tuka predavstvo izvr{i sekoj od vas.
Mo`ete li v misli da bludite, a sepak
da se xarite i da se yverite v kniga?
Oti kako vie kralu, ili ti, ili ti,
}e ja soznaete na u~eweto vistinskata vred-
nost
li{eni od ubavinata na `enskoto lice?
Ovoj nauk go izvlekov od `enskite o~i:
Tie se temelot, knigite, {kolite,
od kaj{to vistinski {ika prometejskiot
ogan.
Univerzalniot napor bezmerno ja true
duhovnata mo} vo ~ove~kite veni,
ko {to dolgotrajnata rabota i oddot
muskulnata snaga na patnikot ja cedat.
Taka se otka`avte od upotrebata na o~ite
svoi
a so toa i od u~eweto zaradi koe dadovte
zavet;
oti postoi li na svetot avtor {to na takva
ubavina u~i ko {to u~i `enskoto oko?
U~eweto ne e ni{to drugo tuku samo
dopolna na{a,
i tamu kaj{to sme, tamu e i toa;
pa koga }e si se vidime vo o~ite na `ena
ne go gledame li tamu i znaeweto na{e?
O, se zakolnavme da u~ime gospodo,
a so toj zavet se odrekovme od knigite na{i;
oti kade bi na{le moj kralu, ili ti, ili ti,
niz olovnite dosetki na va{ata pamet
tolku ogneni stihovi ko {to brzite o~i
 268 Vilijam [EKSPIR
na vestalkite na ubavinata vi dadoa na
pretek?
Ve{tinite drugi bavni sosem go zauzduvaat
umot
pa zatoa nao|aj}i zanaet~ii jalovi,
ne davaat `etva od te{kata svoja maka;
no qubovta, prvin nau~ena vo o~ite na `ena,
ne `ivee sama, soyidana vo umot,
tuku so dvi`eweto na site elementi,
brzo protekuva ko misla niz site na{i
mo}i,
i sekoja mo} ja zgolemuva dvojno
bez ogled na namenata, obvrskata.
Izvonredna ostrina mu dava taa na vidot;
qubovnikot so ostriot pogled zaslepuva
orel;
a so uvoto najtivkiot zvuk }e go ~ue
i tamu kaj{to za nego e gluv od kradecot
sluhot:
Po~uvstvitelno kaj qubovnikot e setiloto
za dopir,
od ne`nite rok~iwa na sogoleniot pol`av;
za vkusot na qubovnikot grub e jazikot na
Bahus.
Po odnos na smelosta zarem ne e qubovta
kako
Herkul,
{to s# u{te gi ka~uva drvjata na Hesperi-
dite?
suptilna ko sfinga; polnozvu~na i slatka
ko ma|i~nata lira na Apolon {to mava
po zategnetite struni od svoite kosi;
a koga qubovta }e progovori, so glasot
toga{
site bogovi go zaspivaat neboto so sklad-
nost.
Nokoga{ poet ne zel da pi{uva pero pred
mastiloto da go natopi vo vozdi{ki od
qubov;
o, toga{ stihot smiruva i divja~ki u{i
i vsaduva vo tiranite ~ove~nost blaga.
Od `enskite o~i go vle~am ovaj nauk:
so vistinski prometejski ogan tie iskrat;
tie se knigite, ve{tinite, {kolite
{to upat davaat, {to sodr`at i go hranat
svetot;
i ni{to, da ne se tie, ne bi bilo sjajno.
Zatoa od `eni koga se otka`avte bevte
glupi
i glupi }e ostanete ako do zavetot se
dr`ite.
vo ime na mudrosta, zbor {to site ma`i go
qubat
ili vo ime na qubovta, zbor {to ma`ite na
srce go nosat,
ili vo ime na ma`ite, sozdava~i na sojot
`enski,
ili vo ime na `enite po koi nie ma`ite sme
ma`i,
dajte na zakletvive da zaboravime za edna{
sebesi da se najdeme, ili vo sprotivno
}e se zagubime sebesi dr`ej}i nekakov zavet.
Da si vaka neveren nabo`nost ~ista zna~i
oti i milosta do vakviot zakon se dr`i;
a mo`e li nekoj od milosta da la~i qubov?
Kralot
Toga{ vo imeto na svetiot Kupidon
vojnici na megdan!
Biron
Bajracite razvijte gi udrete po niv!
Legnete gi, stutkajte gi! No imajte na um
prvin
za vreme na bojot kon sonceto da gi svrtite.
Longavil
Na rabota toga{; no bez kitewa, toga{
prosto;
re{ivme zna~i da gi barame francuskive
momi.
Kralot
I da gi osvoime: zatoa najdobro e velam
nekakva zabava da smislime vo {atorite
nivni.
Biron
Kako prvo, od gradinata da gi odvedeme
pravo tamu; potoa sekoj za raka ne`no da ja
zeme gospo|icata svoja li~na i da ja odvede
doma.
Popladne so prekrasna zabava }e gi zabavu-
 So sila ubavina ne biduva 269

vame
ve{to, onakva kakva {to kratkosta na
vremeto
}e ni ovozmo`i;
oti so veselba, igri, maski, ludosti na satot
qubovta se najavuva, postilaj}i & go so cve}
e patot.

Kralot

Odime, odime! Sekoj mig skapoceno ni nosi

ime.
Zatoa vremeto zgodno gospoda, ne smeeme
da go propu{time.

Biron

Allons, allons! Koj korov see, ne `nee `ito,

a melnicata na pravdata mnogu e bavna;
lesnata `ena mo`e da e ~uma za ma`ot
plitok
no ako, toga{ razmenava }e bide merodavna.
 270 Vilijam [EKSPIR

Holofern
dobro razbiram.
Satis quid sufficit, dosta e kolku {to e dovolno.
Holofern
Nataniel
Bone? Bon, fort bon; Priskijan e malku izgre-
Go slavam gospoda zaradi vas, gospodine; ban: ama mo`e da projde.
va{ata rasprava za vreme na ru~ekot be{e (Vleguvaat Armado, Molec i Torlak.)
ostroumna i lapidarna; prijatna a bez
prostakluk, duhovita a bez izve{ta~enost, Nataniel
hrabra a so skrupuli, u~ena a nenametliva
i {to e naj~udno bez ereti~ki naplivi; Videsne Quis venit? Gledate koj doa|a?
Denovive razgovarav so eden od dru{tvoto
na kralot koj{to nosi titula, nare~en e, se Holofern
vika Don Adriano de Armado.
Video, et gaudeo, gledam i u`ivam.
Holofern
Armado
Novi hominem tanquam te, go poznavam ~ovekot
ba{ kako tebe; mnogu e nadmen, govorot mu Momce!
e strog, jazikot melem, okoto slavoqubivo,
odot kralski, a op{toto odnesuvawe suetno, Holofern
sme{no, golemo kur~alo e. Premnogu e, bi
rekol, ispeglan, izve{ta~en, ekscentri~en, Zo{to momce a ne mom~e?
pateti~en, epten mirisa na stranec, so eden
zbor.

Nataniel Armado

Dobro i precizno go opi{avte. Lu|e miroqupci, zdravo!

(Go vadi bele`nikot.)
Holofern
Toj strunata na svojata re~itost ja predi
potenko odo{to mu dozvoluva zajreto
argumenti. Mornici mi idat od takvite
fanati~ni otka~enkovci, od takvite samos-
vojni tapoglavci {to s# merat na konec; od
surovite uni{tuva~i na jazikot, koi mesto
se somnevam velat {e {omnevam; dug mesto
na{eto dolg, - komsija mesto kom{ija, sisa
mesto {i{a. Navistina uzasno kako {to bi
rekol toj mesto u`asno - mi udira na udre-
nost; ne intelligis domine? Me razbira{, gospo-
dine? ^uknatost, zabeganost.
Nataniel
Laus Deo, bone intelligo,Fala mu na gospoda,
Holofern
Najvojnoqubiv, gospodine, pozdrav!
Molec
Izgleda bile na nekoja rasko{na jazi~na
gozba, pa gi dobile tro{kite.
Torlak
More predolgo `iveele od kov~egot na
milosta poln zborovi. Se ~udam kako ne
te izel do sega gospodarot mesto zbor; oti
da se sprostre{ kolku si dolg i {irok }e
ispadne{ pokus od honorificabilitudinitatibus;
najdolgiot zbor; ~ovek mo`e polesno da te
goltne od kocka {e}er.
 ^in PETTI

Scena 1

(Vleguvaat Holofern, ser Nataniel i Akmak,)

Molec
@imi solenite blanovi na meditelanot, ova
Ti{ina! Kanonadata zapo~nuva. ti e
udal bas vo ~elta: Mo`ok od usi culi! Umot
Armado moj
se laduva; Mo`ok i pol!
(Na Holofern) Gospodine, da ne ste slucajno
ucen? Molec

Molec Mozok na dete vo lice so br~ki; Br~kosan

mozok.
U~en, e u~en. Gi u~i decata na roglesta alfa
vita. Holofern
Ako stavime rog na bukvata o i pred nea i ja
tutneme bukvata r, pa na toa stavime rog, Koja e metaforata? Metaforata! Metafo-
{to rata!
}e izleze?
Molec
Holofern
Rogovi.
Pa }e izleze bog plus rog.
Holofern
Molec
Rasuduva{ ko dete. Odi {etaj.
Ne. Po Verneroviot zakon b preo|a vo v, g
vo l Molec
i ispa|a vol. Glup vol rogonosec. Ete kako
u~i. Pozajmi mi eden rog pa }e ti {etam niz
detstvoto
Holofern do sabajle.

Od kade g vo l? Torlak

Molec Da imam samo edno pare na svetot }e ti go

dadam da si kupi{ gurabija. Eve ti, zemi ja
Od sekade. Ne me terajte da doka`uvam. onaa ista
remuneracija {to ja dobiv od gazdata, ti
Armado denar-}ese od pamet, jajce - pamet od ~avka.
 272 Vilijam [EKSPIR

Holofern
O,o kamo
neboto da be{e milozlivo pa da mi be{e ^asovite koi pa|aat vo posledniot del na
kopile denot,
ba{ }e me naprave{e sre}en tatko. Dobro toa vi e ime, plemenit gospodine, koe to~no
de, se
ne beri gajle, umot ti e vo maloto prste, da poklopuva so popladne, prikladno e, i
~uknam ednostavno
{to se veli. skroeno po merka: Zborot e dobro izvagan,
izbran;
Holofern vkusen i soodveten, gospodine ve uveruvam,
navistina ve uveruvam.
Mi smrdi, mi smrdi tuka na rasipan latin-
ski; Armado
nekoj celo vreme blada.
Gospodine, klalot e gospodin od visok lod
Armado i nie
dvajcata, ve uveluvam, sme kako gas i ga}i,
Ucen coveku, praeambula, nepotreben voved; mislam
tleba plijateli sme mnogu bliski. [to se odne-
da se izdvoime od valvalite. Vie gi poducu- suva do
vate ona sto e v dusa me|u nas, pleku toa da pomi-
mladite, gole na vlvot od planinata? neme:
Te plekolnuvam, seti se na plistojnosta; te
Holofern plekolnuvam, klaj si ja palalijata na glava
i sled
Ili mons, {to se veli, rid. dlugite taze i seliozni zamisli, mnogu
vazni, se
Armado lazbila… no i ova da go ostavime na stlana:
Oti molam da ti kazam nekogas na negovata
Neka vi bide po va{a volja, znaci rid mesto milost
planina. mu pa|a na um, da oslepam ako lazam, da se
potple
Holofern na moeto kukavicko lamo, pa so svojot klal-
ski
Planinaram kako ne, i podu~uvam. plst, eve vaka da mi gi pogali ovie moi
izlastoci,
Armado mustakite de: No dusko moj, da ne se plet-
kame so
Gospodine, plet s# i nad s# {latka volja i toa. Videlceto da mi se zemi ako ti kazuvam
}ef bajki;
e na klalot na plincezata vo nejziniot negovata milost ponekogas znae da dade
paviqon isklucitelni pocesti na Almado, vojnikot,
da & gi izlie svoite cuvstva vo casovite sto patnikot koj go videl svetot: Ama i ova da
pa|aat vo posledniot del na denesniov den, go
vleme tlgneme nastlana. Ona pak sto e vsusnost sve
koe plostata masa glubo go vika popladne. i
vsja od s# ova, ama ziti gospod dusko neka ova
ostane stlogo me|u nas, toa e sto klalot saka
pled
 So sila ubavina ne biduva 273

Armado
plincezata toa pilence slatko, da izmajmu-
lam Plostete gospodine gleska toj e siten ko
nekakvo zanesno plikazanie ili pletstava, sitni
ili pali. Nema matelijal ni za palecot na toj
teatal, ili ziva slika, ili lakldija, ili velikan, nema ni za jabolkoto na negoviot
ognomet. bozdogan.
Pa doznavaj}i deka gospodinot paloh i
vasata Holofern
slatka licnost ste doblo potkovani i
peceni Smeam da ka`am ne{to? ]e go pretstavuva
za takvi glomoglasni izlivi i za takvi koga
neocekuvani plolivi na ladost, taka da bil mal; cela negova rolja }e bide davewe
kazam na zmija
jas ve zapoznav so toa, za najzivo da ve a jas, za taa cel }e spremam dobra odbrana.
zamolam
plitoa da mi se najdete pli laka. Molec

Holofern Ama vi teknuva! Alal da vi e! Ako nekoj od

Gospodine, treba pred nejze da gi pred-
stavite
Devette Veli~enstveni. Gospodine Natan-
iel,
koga e vo pra{awe dobar pomin, nekakov
teatar
vo posledniot del od denot, a koj so na{a
pomo{
i po zapoved kralska i voljata na ovoj mnogu
galanten, blagoroden i mnogu u~en gospodin,
treba
da se odigra pred princezata, jas velam deka
ni{to
poprikladno nema od Devette
Veli~enstveni.
gleda~ite zasvirka i s’sne, mo`ete da
viknete:
“Odli~no Herkul! Sega sma~kaj & ja glav-
ata!”
A toa e odli~en na~in navredata da se pret-
vori
vo voodu{evuvawe samo {to malkumina so
odu{evenost toa mo`at da go storat.
Armado
A sto e so dlugite velicenstveni?
Holofern
Jas samiot }e igram trojca.

Nataniel Molec

A kade, `ivi gospod, da najdeme tolku Trojno - veli~enstven veli~enstveniku!

veli~enstveni lu|e za ova prikazanie.
Armado
Holofern
Zajte sto?
Xo{ua }e bidete vie; jas ili ovaj galanten
gospodin, Juda Makavejski; ovoj torlak Holofern
bidej}i
e graden ko kow, }e go igra Pompej Veliki; Ne znaeme.
pa`ot
- Herkul-
 274 Vilijam [EKSPIR

Armado
Scena 2
Ako vdime ova ne odi }e plikazeme lakldija.
Ve molam, po mene. (Vleguvaat Princezata, Marija, Katarina
i Rozalina.)
Holofern
Princezata
Via, ura, Akmak! Celo vreme }uti{.
Du{i~ki slatki, ne si odime siroma{ki od
Akmak ovde,
ako porojot darovi prodol`i da tura;
Nitu pak ne{to razbrav gospodine. gospo|ica opto~ena so dijamanti!
Gledajte {to s# dobiv od zaqubeniot kral.
Holofern
Rozalina
Allons! ]e ti najdeme ne{to da matka{.
Zarem so ova ne stigna i ne{to drugo?
Aklmak
Princezata
Dajte mi da matkam ne{to okolu oroto; ili
da Ne, samo ova! Ah da. I more rimuvana qubov
udiram na baraban za veli~enstvenite a tie na~i~kana i navezena na par~e hartija,
da od obete strani, na marginite i segde,
matkaat, da razmatkuvaat. pa odvaj na{ol mesto za pe~atot Kupidonov.

Holofern Rozalina

Epten akma~ki, bravo Akmak; da brzneme, Taka se najde na~in bogovskata glava
zabavata so vosok da ja zape~ati i da po~ne da raste
n# ~eka! za{to pet iljadi godini be{e palavo derle.
(Odat.)
Katerina

Da, i prefrigan majmun zrel za besilka.

Rozalina

So nego nema prijatelstvo; sestra vi toj ja

ubi.

Katarina

Toj ja napravi poti{tena, zamislena, ta`na,

i taa si umre; da be{e lesna, kako tebe
so vesel, podvi`en, lesnoigriv duh,
mo`e{e i baba da stane pred da umre;
a mo`e{ i ti, za{to lesnoto srce `ivee
dolgo.
 So sila ubavina ne biduva 275

Rozalina Rozalina

Koe e temnoto zna~ewe, du{o, na svetliov Nema tuka {to da se krie;

zbor? liceto ko va{eto da mi e li~no,
i darot moj bi bil tolku golem; eve dokaz.
Katarina A i stihovi dobiv, blagodarenie na Biron,
metrikata e to~na; no koga bi bilo
Svetli uslovi vo ubavina temna. i ona {to e vnatre to~no, }e nema
od mene poubava bo`ica na svetot;
Rozalina So dvaeset iljadi ubavici sum sporedena,
o, me naslikal verno vo svoeto pismo.
Treba borin~e za zna~eweto da go vidime.
Princezata
Katarina
Po {to e veren?
Borin~eto }e se ugasni od va{eto fr~ewe;
zatoa ona {to go mislam }e go ~uvam vo Rozalina
temno.
Po bukvite verojatno, po falbite ne.
Rozalina
Princezata
Gledajte, s# {to pravite vo te`ok mrak
da go pravite. Odli~no! Ko mastilo, zna~i, li~na.

Katarina Katarina

Samo lesnite na svetlo s# pravat. Ubava ko tekst {to se pi{uva so crno.

Rozalina Rozalina

Ne te`am kolku tebe pa polesno mi e na Smrt za perodr{kite! Ne sakam da vi

du{a. dol`am.
Rumeno moe mome, rumeno i belo;
Katarina kamo da ne vi napi{ea na liceto tolku
to~ki.
Ne te`i{ kolku mene? Zna~i ne se ni
gri`i{ za Princezata
mene.
[egata e luda! Tolku mnogu mo~ki-lo~ki
Rozalina no Katarina, {to vi podari ubaviot Dimen?

Se razbira; kaj{to lek nema, ni gri`a nema. Katarina

Princezata Rakavicava, gospo|o.

Dobri ste, dobri; obete ste dosetlivi i Princezata

itri.
No Rozalina, podarok dobivte i vie; A drugata za periodot zimen?
od kogo e? I {to e?
 276 Vilijam [EKSPIR
Katarina
I taa, gospo|o, i u{te zgora
iljada stihovi {to od qubov gorat;
golem prevod na dvoobraznosta
ve{to sro~en, dlabok vo ednostavnosta.
Marija
Ova i nizava biseri Longavil mi gi prati
pismoto e predolgo, ne mu teknalo da go
skrati.
Princezata
Se soglasuvam. Samo srcevo ni dava viza
pismoto da e pokratko a podolga taa niza.
Marija
Taka e, takvo e `enskoto srce.
Princezata
Mudri sme devojki {tom vaka
qubovnicite gi ismevame.
Rozalina
Glupi se tie {to potsmevot na{ taka
go kupuvaat. Toj Biron, pred da si odam,
ima bezmilosno so maki da go bodam.
O, kamo nekoj edna nedela so nego da mi dade,
ima da go nateram da mi polze, od raka da
mi jade,
da se vrtka okolu mene, da bara pogodno
vreme,
pametot stihoklepstvoto da mu go zeme,
ima da mi igra piperevka, vo s# da me slu{a,
da bide gord {to gordost mi ra|a v du{a!
Tolku bi go zela pod svoe ko klovn bez glas
{to sluga toj }e mi stane a sudbina negova
jas.
Princezata
[tom razumot pobudali, najlesno v stapica
se
pa|a;
ludosta {to od mudrosta se ra|a,
od mudrosta garancii ima i toga{ e dobra
ruda
pa ukras stanuva mudar na u~eniot ludak.
Rozalina
Mlade{kata krv ne plamti so tolku jarost
ko zreliot svet {to gori padnat vo razvrat-
nost.
Marija
Ludosta kaj ludiot ne e tolku silna
ko onaa kaj mudriot koj{to, od qubovta
{ilnat
od petni `ili zapnuva da doka`e deka e
vredno
duri i ona {to e prosta~ko i bedno.
(Vleguva Bojet.)
Princezata
Eve go Bojet, liceto mu plamti od smea.
Bojet
Da, da, srceto duri me stega. Kade e princez-
ata?
Princezata
[to ima novo?
Bojet
Podgotvete se gospo|o, vojnata ne e {uta!
Oru`jeto v race, devojki! Surija edna luta
mirot saka da vi go sru{i: Amor majstori
platil
pa oble`en ~udno, navamu trgnal na prepad
da ve fati;
umot v glavi, spremajte odbranbena {ema,
kukavi~ki skrijte se ili begajte, da ve nema.
Princezata
Sveti Denis protiv Sveti Kupidon! Koi
se toa ma`i
 So sila ubavina ne biduva
{to so vozdi{ki ni se zakanuvaat? Ka`i,
kodo{u, ka`i!
Bojet
Pod ladnata senka na edna smokva
bev naumil bar pol~as da dremnam krotko
koga, op! za da me spre~at vo naumot ubav
kon ladovinata naedna{ mi buvna
kralot so dru`inata: jas na vesta
vedna{ se zatskriv vo bliskiot ~estak
i go ~uv ona {to sega }e go ~uete i vie
deka, preoble~eni, navamu trgnale tie,
Glasnik niven eden pa` }e bide siten
{to na pamet go nau~i aberot im iten,
i kogo go u~ea kako da govori, kako da se
dr`i:
“Vaka }e govori{, onaka teloto }e go
dr`i{.”
No s# se somnevaa deka }e ima mnogu trema
deka kralskiot pogled }e go izvadi od {ema.
“Oti,” re~e kralot, “ angel pred sebe }e
vidi{,
no ne pla{i se, mora hrabar da bide{.”
Mom~eto re~e, “Angelot e ko sveti Savo,
}e se pla{ev navistina da be{e taa |avol.”
Na toa se nasmeaja site, go tapkaa po ramo
a odobruvawata nikakvecot go bodrea samo.
Eden lakotot si go po~e{a i niz smea kletva
dade
deka takov govor nikoga{ ne bil onaden;
drug, so palecot i prstot be{e viden
kako pukna i vikna “Via! ]e bide {to }e
bide!;”
Tret skokna vo vis, vrevna, “Ko podma~kano
odi!”
^etvrt na stapalo se svrte i na zemja se
sploti.
Potoa site na zemja se spru`ija ko stoka
i se kikotea vo nepodnosliva toka
taka {to `ol~kata }e im pukne{e od smea
da ne po~nea solzi luda~ki da im se leat.
Princezata
Zna~i, veli{, vo poseta sega ni idat?
277
Bojet
Vi idat, vi idat; i oble~eni se za da bidat
ko Moskovjani ili Rusi, ili ne{to sli~no.
Namerata im e niz igri, dodvori, besedewe
li~no,
quboven da ostvarat podvig kaj svoite dami
{to po darovite }e gi prepoznaat sami.
Princezata
A zna~i taka? Toga{ }e se najdat na maka,
za{to, dami, }e se prepravime site taka,
{to nieden od niv ne }e ima mo`nost
liceto da ni go vidi, da ja ispolni svojata
dol`nost.
Eve Rozalina, ovoj dar stavi go na sebe
pa kralot mesto mene }e ti se dodvoruva
tebe;
ti zemi go ovoj a mene daj mi go tvojot, mila,
pa Biron mene }e me smeta za Rozalina.
Darovite smenete gi; pa sekoj dodvoruva~ }e
bide sveden
na druga da se dodvoruva, od zamenata zave-
den.
Rozalina
Toga{ ajde; neka darot ubavo se gleda.
Katarina
So zamenata, kakvi nameri sledat?
Princezata
Namerata e nivnata namera da se spre~i:
sekoj {to se podbiva na vreme treba da se
le~i;
podbivot so podbiv treba da se vrati.
Sekoj od niv ona {to na srce mu le`i
na druga }e go otkrie ona {to mu te`i
pa so nego {ega }e se tera koga }e dojdat
bez maski ubavo so nas da si projdat.
Rozalina
A dali da igrame so niv ako n# pokanat?
 278 Vilijam [EKSPIR

Princezata Biron

Ne; ni slu~ajno pa makar majmuni da stanat. O~ite, gadu, o~ite.

A i na govorite nababreni da pisneme nema
pa tie neka babotat nie }e sme publika Molec
nema.
[to nekoga{ gi svrtele o~ite na zemnite
Bojet dela!
Nadvor -
Takviot prezir srcata epten }e im gi kine
i nieden so govorot nema da mine. Bojet

Princezata Taka e, nadvor, navistina.

Toa ba{ i go sakam; somnenie nemam Molec

deka govorot }e sopre edna{ prekinat,
zeman. Nadvor od stravot, bo`enstveni dusi, sme-
Nema podobra {ega od {egata so {ega knete
naditrena; go zema{ tu|oto, a i tvoeto ne ti i ne n# poglednuvajte
bega.
Zna~i ostanuvame, so podbiv nikoj nema da Biron
n# mezi
tie }e do`iveat podbiv, }e gi napravime Poglednete n#, glupaku.
rezil.
(Zvuci na trubi.) Molec

Bojet Poglednete n# so svoite sinozra~ni o~i, -

Maskirajte se, maskiranite idat. Bojet

(Vleguvaat Crnci so muzika; Molec so
govor; Kralot i drugite lordovi maski- Te{ko }e go primat ovoj kompliment,
rani kako ruski velmo`i.) podobro da ka`evte }erkozra~ni o~i.

Molec Molec

Pozdraveni bidete, ubavini najrasko{ni na Ne mi obrnuvaat vnimanie i toa me vadi od

svetot! takt.

Bojet Biron

Ubavini ne porasko{ni od rasko{nite Ova e s# {to mo`e{? Da te nema, apa{ niza-

dulaci. eden!
(Izleguva Molec.)
Molec
Rozalina
Svet soboru od najubavi dami,
(Damite mu go vrtat grbot) [to sakaat tu|incive? Vidi, Bojet.
{to nekoga{ gi svrtele - grbovite- na zem- Ako govorat po na{ki, neka nekoj
nite dela! me|u niv edostvano ni ka`e {to sakaat;
 So sila ubavina ne biduva 279

doznaj {to baraat. tolku mnogu milji, princezata ve pra{uva

kolku palci vo edna milja ima.
Bojet
Biron
[to barate od princezata?
Ka`ete & deka merevme so te`ok ~ekor.
Biron
Bojet
Ni{to, samo mir i poseta blagorodna.
I samata slu{a.
Rozalina
Rozalina
[to velat deka baraat?
Kolku zna~i ~ekori te{ki
Bojet vo mnogute te{ki milji {to gi minavte
izmerivte deka gi ima vo edna milja?
Ni{to, velat, samo mir i poseta blagoro-
dna. Biron

Rozalina Ni{to ne broime {to e potro{eno za vas;

Pa toa i go imaat; ka`i im da si odat.
Bojet
Veli, deka toa i go imate pa saka da si
odite.
dol`nosta ni e tolku bogata, beskrajna
tolku,
{to ja izvr{uvame bez nikakva merka.
Otkrijte ni go sjajot na va{eto lice
za nie, ko divjaci da go obo`uvame.
Rozalina

Kralot Likot mi e mese~ina, pod oblak sega {to

pliva.
Ka`ete & deka mnogu izmerivme milji
za po nekoj ~ekor vo takt da izmerime Kralot
na trevava.
Blaze si mu na oblakot takov lik {to
Bojet skriva.
Trgni go oblakot, mese~ino, pa so yvezdite
Velat, mnogu izmerile milji blesni
za po nekoj ~ekor vo takt da izmerat i otkriena vo vodnive o~i plesni.
na trevava.
Rozalina
Rozalina
O molitelu sueten! Pobaraj drugo ~are,
Ne e to~no. Neka ka`at kolku palci vaka samo sjajot mese~inski vo voda ti e
ima miljata; ako izmerile mnogu }aren;
toga{ lesno mo`e da se izmeri edna.
Kralot
Bojet
Toga{ igrata neka go smeni ona {to e
Ako do ovde ste izmerile tolku milji, trudno
 280 Vilijam [EKSPIR

Rozalina
bara{ da baram a baraweto ne mi e ~udno.
A, pove}e ne mo`e po starata cena.
Rozlaina
Kralot
Toga{ neka svirat! Brzo, brzo neka denat.
No, ne! Ne igram. I jas se vrtam ko Ka`ete ja novata: kolku dru{tvoto ~ini?
mese~inska
mena. Rozalina

Kralot Kolku otsustvoto va{e.

Ne igrate? [to ve tera taka da se bega? Kralot

Rozalina Ne doa|a predvid.

Na polne` dojdovte, izedina e sega. Rozalina

Kralot No ne mo`ete ni da n# kupite; pa, zbogum

sega;
No pak si e mese~ina, a jas ona {to si bev. dva bakne`i za maskata, eden za onoj zad nea!
Muzikata sviri; i dvi`ewa treba da sledat.
Kralot
Rozalina
Ako ne vi se igra, da zboruvame barem.
So u{i ja sledam.
Rozalina
Kralot
Samo pod uslov eden.
Bi trebalo so noze. Vo ~etori o~i.

Rozalina Kralot

Bidej}i ste stranci i ovde ste slu~ajno Uslovot e izvonreden.

eve vi raka, no nema da igram. Toa e krjano. (Razgovaraat na strana.)

Kralot Biron

Zo{to toga{ raka? Beloraka gospo|ice, zbor sladok bi vi

rekol.
Rozalina
Princezata
Za razdelba prijatelska.
U~tivost pred s# i zavr{uva sekoja merka. Eve vi vedna{ tri: {e}er, med i mleko.

Kralot Biron

Pro{irete ja merkata, ustata mi fati pena. Dve tabaki toga{, a ako ste tolku fina
kockata neka igra: {erbet, {ira i medovina
ve}e {est slatki ne{ta.
 So sila ubavina ne biduva 281

Princezata
Sedmo slatko ne{to, zbogum. Mene
kockar raskala{en ne mo`e da me plene.
(Razgovaraat na strana.)
Katarina
[to? Zarem maskata vi e bez jazik?

Biron Longavil

Samo zbor na strana. Ja znam pri~inata, damo, zo{to velite vaka.

Biron Katarina

Ne sladok belkim. Ja znaete? Toga{ ka`ete ja! Pretvorena sum

vo uvo.
Biron
Longavil
Vo `ol~kata me bocka{.
Va{ata maska dvojazi~no nosi ruvo,
Princezata a mojata, nema, ni polovina od toa ne mele.

Vo `ol~kata? Ba{ pelin. Katarina

Biron Fele? veli Germanecov. Ne e fele tele?

Zatoa dojdete. Longavil

(Razgovaraat na strana.)
Tele e, ubava damo.
Dimen
Katarina
Dali bi sakale da porazgovarame malku?
Ne e, ubav gospodine tele.
Marija
Longavil
Porazgovarajte.
Da go podelime zborot.
Dimen
Katarina
Ubava damo.
Ne sakam polovina da vi bidam.
Marija Zadr`ete go celo, mo`e dogodina vol }e ve
vidam.
Velite? Ubav gospodine,
dali }e sme ramo do ramo Longavil
ako vaka vi vozvratam?
Ama grdo vi stojat dosetkive.
Dimen Ko rogovi da nabivate! Dama ne gazi ni na
mrava.
Mo`e li zbor-dva na samo?
Vedna{ potoa odam.
 282 Vilijam [EKSPIR

Katarina
voshit?
Toga{ umrete ko tele bez rogovi na glava.
Bojet
Longavil
Sve}i se tie {to duhot va{ sladok gi
Ne pred da razmenam zbor-dva so vas. zgasna.

Katarina Rozalina

Toga{ mukajte tiho; kasapot poznava po Ko kralot se vo umot: goropadni, mrsni

glasot. no}vi.
(Razgovaraat na strana.)
Princezata
Bojet
O siroma{tijo vo umot, {ego kralska bed-
Jazikot zajadliv na devojkive tolku oster mu norasna.
idi Zarem nema, {to mislite, da se obesat u{te
ko {to e ostro se~iloto nevidlivo na no}va?
bri~ot, Ili ve~no licata pod maski da im bdeat?
{to se~e positno vlakno od {to mo`e da se Ama od |onija izleze Biron siot.
vidi;
smislata nad smislite im ja fa}a umot; Rozalina
tolku sila
vo nego se krie; dosetkite im nosat itri More za `alewe site do eden bea.
krila Kralot te{ko zbor prikladen mo`e{e da
poitri od streli, kur{umi, vetri{ta i najde.
misli.
Princezata
Rozalina
Biron se otka`a od site molbi. Da pukne{!
Zamol~ete, devojki, ni zbor pove}e, ni
cuvka! Marija

Biron Dimen vo robovski prangi saka{e da zajde:

nema fajde, mu rekov, a toj ni zbor da gukne.
Pomo{ gospoda, zar ne gledate n# napravija
pufka? Katarina

Kralot Lordot Longavil mi re~e deka na srce mu

te`am
Zbogum, devojki {vrknati; prosti ste vo i znaete kako me nare~e?
umot!
Princezata
Princezata
Verojatno mre`a.
Zbogum Moskovjani; gledam vi se smrzna
kumot.
(Izleguvaat Velmo`ite i muzikata.)
Ova li se umovite na koi gledavme so
 So sila ubavina ne biduva 283

Katarina Princezata

Navistina, ba{ taka. Da cvetame? Kako? Zboruvajte bez dupki.

Princezata Bojet

Ne daj bo`e na srce da mu le`am!
Rozalina
Obi~en kalfa znae mnogu poitro da vra}a.
No znaete {to? Na qubov mi se zakolna
kralot.
Ubavite dami, pod maski, se samo mili
pupki
no bez niv, {tom licata im zasvetat rujni
angeli se od oblaci {to milat ili trenda-
fili bujni.
Princezata

Princezata Nemojte, vi se molam! Ka`ete kako da se

kudat
A umniot Biron na vernost do groba. ako se vratat i bez maski qubov ni ponudat?

Katarina Rozalina

A Longavil deka }e mi robuva do veka. Gospo|o dobra, {to se odnesuva do mene,

Marija
Dimen e moj ko stadoto {to e na nekoj ~oban.
Bojet
Gospo|o, gospo|ici li~ni, ko srcevo {to
~uka
siguren sum deka naskoro pak }e dojdat tuka
i toa ovojpat bez maski; za{to mnogu e
bolno
da se progolta lesno uni`uvaweto dolno.
jas sum da prodol`ime so {egata, iako likot
im e smenet,
da im ka`eme, na primer, deka {utraci edni
oble~eni ko Moskovjani, vo ali{ta bedni,
dojdoa ovde pa sme se pra{uvale vo ~udo
koi se, {to se i {to naumile ludo
so plitkite umotvorbi nabubani glupo
so nivnoto odnesuvawe, prosta~ko, tupo
raskqavteni nekontrolirano ko nekoj da im
se pla{i
ovde, na ledinava, pred {atorite na{i.
Bojet

Princezata Gospo|ici, povle~ete se; idat sakanite sega.

Mislite }e se vratat? Princezata

Bojet Brzo vo {atorite. Ko srna po pole {to

bega!
Da, da, za{to Bog saka; (Izleguvaat Princezata, Rozalina,
i }e skokaat od radost iako alipni od maka; Katarinaa i Marija.)
zatoa darovite smenete gi; i koga }e dojdat, (Vleguvaat Kralot, Biron, Longavil, i
ete, Dimen, bez maski.)
cvetajte ko trendafili ne`ni nabujateni
lete. Kralot

Bog neka ve brani, gospodine! Kade e

princezata?
 284 Vilijam [EKSPIR

Bojet pridru`ba.)

V {ator. Dali va{eto veli~estvo Biron

nekakva poraka da & prenesam tamu?
Do kade se stigna! Stavo, {to be{e edna{
Kralot duri zevzekov ne te zezna? A sega si bedna!

Deka sakam zbor-dva nejze da & ka`am jas. Kralot

Bojet Zdravje ko grad, princezo slatka i den

diven!
Vedna{, gospodaru, a znam i taa }e re~e da.
(Izleguva.) Princezata

Biron Grad i ubav den, sme{no, velam.

Ovoj ~ovek dosetki kluka, ko gulab proso, Kralot

pa od klun gi spu{ta ko s# da mu e pred
nosot. Skrojte mi go govorov krotok a zdiven!
Car e na dosetkite pa {irokogrado gi dari
na sedenki, sobiri, pana|uri, pazari; Princezata
a nie {to pazarima angro, samo bog znae
zo{to sme skudni so niv, da se poka`eme kaj Posakajte mi podobro; dozvola, eve, vi
i da e. delam.
Duri i devojkive od rakav mu pasat treva
da be{e Adam }e ja izloste{e i Eva. Kralot
A znae i da kasapi, da zbori; a i mu ide
sam rakata da si ja bakne, samo qubezen da Dojdovme da ve posetime
bide. a imavme niet
Majmun na pravilata, m’sje Finec, vo dvorot da ve povedeme; re~ete samo, va`i.
pa duri i koga gubi na tabla, prekoruva,
sine, Princezata
so zborovi fini; a i glasot sreden
znae sredno da go pee oti i za toa e vreden! Ledinava e dobra za
I nikoj ne mu zabele`uva; za damite e dragi, mene i za va{iot zavet
skalite mu gi qubat negovite tragi. ni gospod ni jas ne sakame krivokletni
Ovoj e cvet {to sekomu nasmevka loska, ma`i.
bel vo zabite ko bela kitova koska;
i sekoj {to ne saka da umre ko dol`nik na Kralot
svet }e go vikaat medenore~iviot Bojet.
Ne korete me mene, za vinata vie bevte
Kralot prorok:
doblesta na va{ite o~i ja skr{ija mojata
Jazikot meden da mu se ispri{ti, taka }e mi verba;
plati smetka
{to pa`ot na Armado se zbuni vo ulogata i
se spletka!
(Vleguvaat Princezata, vo pridru`ba
na Bojet; Rozalina, Marija, Katarina i Princezata
 So sila ubavina ne biduva
Gre{ite za doblesta; ste ja sme{ale so
porok,
koj e doblesen ne ja kr{i svojata opredelba.
Sega, so ~esta devstvena, tolku ~ista
ko neizvalkan zambak, se kolnam,
cel svet da izdr`am od maki trista
no kaj vas v dom ne vleguvam ko gostinka
dolna.
Tolku mrazam za krivokletstvo da slu{am
za skr{en zavet daden cvrsto od du{a.
Kralot
O, vo pusto{ov prebivavte vie,
nevidena, neposetena, rezil prav na vekot.
Princezata
Se la`ete, gospodine; ne be{e taka, se kol-
neme nie;
prekrasno si minavme, so zabaven ~ekor.
Edna ~etvorka ruska ba{ si zamina sega.
Kralot
Kakva, kakva, gospo|o?
Princezata
Ruska, gospodaru, ruska, vi velam.
Ma`i{ta pravi, blagorodni, so nega.
Rozalina
Gospo|o, ka`ete ja vistinata. Ne e taka, vi
velam
gospodaru. Gospo|ata moja, nenaviknata na
`albi
od qubeznost deli nezaslu`eni falbi.
Navistina ~etvorica kaj nas ~etirite bea
oble~eni ko Rusi; i trpevme cel ~as rea
od nedovetni {egi; i za seto vreme, bo`e
gluposti tresea no {to se mo`e;
ne velam deka {utovi bea, no koga bi bile
`edni, tvrdam, ko {utraci bi se napile.
Biron
285
Dosetkava e nepitka za mene. Ubavice mila,
mudro mudrosta ja pravite gnila;
koga gree ognenoto nebesno oko,
od sjajot go gubime vidot; pa toga{ qoko
izgleda mudriot, bogatiot ~ista beda
za{to riznici mnogu doblestite vi vredat.
Rozalina
Zna~i bogati ste i mudri no ko {to gledam-
Biron
Budala sum, budalesto poln so beda.
Rozalina
Koga ne bi ste go kradele ona {to mi
pripa|a mene
bi bila mana zborot od usta da mi se zema.
Biron
O, jas sum va{ i va{e e s# {to imam.
Rozalina
[to, cela budala?
Biron
Drugo nemam {to da se prima.
Rozalina
Koja od maskite ja nosevte vie?
Biron
Kade? Koga? Koja maska? [to e sega?
Rozalina
Tamu, toga{, onaa maska; ona prekumerno
ne{to
{to dobroto go poka`a kriej}i go lo{oto
ve{to.
Kralot
 286 Vilijam [EKSPIR
N# fatija; sega }e n# storat pufka.
Dimen
Da priznaeme pa {ega od s# neka ~uvka.
Princezata
Zbuneti ste, gospodaru? Zo{to ste tolku
skisnat?
Rozalina
Pomo{! [amiv~e vla`no stavete mu na
~elo.
Morska bolest dobi idej}i od Moskva.
[izna!
Biron
Vaka pa|aat ~umi za bogohulno delo.
Ima li otporno lice pa makar od bronza?
Eve me, gospo|o, strelaj vrz mene pravo;
so prezir `egni me, zbuni me ko |avol;
probodi me so umot bistar vo neznaeweto
moe
na par~iwa ise~i me so potsmevot ve~en;
za igra ne }e te molam, ne sum za toa skroen,
nitu pak po moskovski }e bidam oble~en.
O, nikoga{ ve}e nema da mrmoram sceni
da pelte~am ko u~eni~e li~na tvorba lesna
ni maska od prijatelot glupo da me pleni
ni vo stih qubov da nudam, ko vo od slep
harfist pesna
rimi da redam, svileni izrazi krevki,
hiperboli vo tri kupa, strasta da ja cepam,
figuri stilski da cedam; ovie muvi letni
ko larvi od crvja za mene se lepat.
No sega od s# ova se otka`uvam i se kolnam
vo rakavicava bela (bela e rakava, bog znae)
deka od sega srceto }e mi nudi ili bara
qubov
samo so grubo “da” ili so resko “ne”; za koj
i da e.
Zatoa devojko, grubo ti velam, bez sme{ka,
qubovta za tebe mi e cvrsta, bez puknatina
ili gre{ka.
Rozalina
Samo, ve molam, bez ovie “bez”.
Biron
U{te sum ko molec
so star manir; trpenie malku, imam bolest;
{to poleka }e mi mine. @ivi bogorojca,
napi{ete “Gospod neka ni se smili” na onie
trojca
tie se zarazeni, na srcata im le`i
taa crna ~uma {to vo o~ite va{i te`i;
fateni se gospodava; a i vie ne ste ~isti
za{to bo`jiot beleg od ~elata vi vri{ti.
Princezata
Barem se izvlekoa tie {to beleg ni storija
nam.
Biron
Propadnavme; ni gospod ne mo`e da n#
izvle~e sam.
Rozalina
Ne e taka. Oti kako mo`e da e verno,
vie da izgubite a vlo`ivte neimoverno?
Biron
Ve molam! So vas ve}e zagubiv prekumerno!
Rozalina
I jas so vas, kolku {to se znam, ako e po moe.
Biron
Sekoj za sebe: duhot mi e iscrpen i so lunki
doen.
Kralot
Nau~ete n#, gospo|o mila, na ubavo izvine-
nie
za grubiot prestap.
Princezata
 So sila ubavina ne biduva 287

Rozalina
Poubavo od priznanie
nema. Ne bevte li pred malku maskirani Gospo|o, se kolne{e deka mnogu sum mu mila
ovde? ko videlceto skapoceno, i deka sum vredna
pove}e od svetov; i u{te se zakolna taka
Kralot deka }e se o`eni so mene ili }e umre ko moj
sakan.
Bev, gospo|o.
Princezata
Princezata
Toga{ radost so nego neka ve prati! Gospo-
A dali so umisla bevte? dinov od dvorot
se zaveti ~esno deka }e se dr`i do zborot.
Kralot
Kralot
Bev, gospo|o li~na.
[to sakate da ka`ete, gospo|o? Neka stanam
Princezata avet
ako na gospo|ava sum & dal takov zavet.
A koga ovde ja najdovte sama
{to & {epotevte na uvoto na va{ata dama? Rozalina

Kralot No mi dadovte, se kolnam; i za potvrda

vedna{
Deka pove}e od cel svet taa mi zna~i. ova mi go dadovte; no eve, vi go vra}am.

Princezata Kralot

A koga ova }e go prifati, ni{to nema da vi Darot i zavetot na princezata & gi dadov:
zna~i. ja poznav po biljurot na rakavot zaka~en
rado.
Kralot
Princezata
Ne, `imi ~esta.
Prostete, gospodine, no biljurov na nejzin-
Princezata iot
be{e rakav,
Poleka! Poleka! U{te e presno; a lordot Biron, da mi prosti, be{e mojot
edna{ prekr{en, po vtorpat zavetot se sakan.
kr{i lesno Biljurot si go sakate ili me sakate mene?

Kralot Biron

Prezrete me ako ovoj zavet go skinam.
Princezata
Sekako; ~uvajte go zatoa. Rozalina,
{to vi {epote{e na uvo onoj Rusin - sila?
Ni edno ni drugo; niedno nema da me plene.
Sega sosem mi e jasno; dogovor padnal
koga ja otkrivte odnapred {egata jadna
da ja pretvorite vo lakrdija dolna.
Nekoj glasopletka~, nekoj ligu{, nekoj
kodo{,
 288 Vilijam [EKSPIR

nekoj pqampa~, nekoj kvazi vitez, nekoe Biron

kopile lo{o,
komu ustata mu e rastegnata ve~no a znae [to, samo tri se?
kako
{ega za gospo|ata da sklepa koga & e drago, Torlak
odnapred namerite ni gi otkril; na znak na
vragot Ne, gospodine, oti ako po pravo smetame,
gospo|ite darovite gi smenile, a potoa nie sekoja edna pretstavuva po tri.
sledej}i go znakot, mesto sakanata na{a,
tie, Biron
darovite sme gi prosele. I makata da ni e
pote{ka A tripati po tri se devet.
pak zavetot go skr{ivme po svoja volja iako
po Torlak
gre{ka.
Vaka be{e, tvrdam: - (Na Bojet) Zarem vie, Ne ba{, gospodine; }e mi prostite, gospo-
gospodine smerni dine, ama
ne n# otkrivte pa pak n# storivte neverni? mislam deka ne se. Oti koga }e presmetame,
Zarem ne ste maher za sekoja dama? gospodine, ve uveruvam, gospodine, deka
So nasmev da & prijdete koga e sama? znaeme
Da zastanete me|u ogni{teto i nea {to znaeme, mislam, gospodine, tripati
i tabakata da & ja prinesete so smea? trojno,
Vie pa`ot ni go presekovte: o, s# vi e dozvo- gospodine,-
leno vam,
umrete koga vi e volja, so sukwa na glava, Biron
sam.
Popreku me gledate, ne? Toa okoto va{e Ne e devet.
ranuva ko oloven me~.
Torlak
Bojet
]e mi prostite, gospodine, nie znaeme koga
Veselo ova na{e treba
zbidnuvawe be{e, smelo, velam, iako da se stigne do taa cifra.
gre{no.
Biron
Biron
Vidi, `iti gospod, sekoga{ sum smetal
Eve go, pak se kostre{i! No rekov! Za govor deka tripati po tri se devet.
pove}e nema mesto!
(Vleguva Torlak.) Torlak
Bardu na ostroumieto, zdravo! Ti razdeli
dva O gospodaru, gospodine! Sramota e
petla! `ivea~kata
da si ja zarabotuvate so smetawe, gospodine.
Torlak

O, gospodaru, gospodine, pra{uvaat tie,

dali trite znamenitosti da dojdat ovde ili Biron
ne.
 So sila ubavina ne biduva 289

Kolku se, zna~i? Ve}e sme dovolno posramoteni, gospodaru;

vaka
Torlak barem imame garancija deka nekoj }e izvede
polo{a pretstava od kralot i negovata
O gospodaru, gospodine! Pa samite ulogi, dru`ba.
odnosno
glumcite, gospodine, }e poka`at kolku }e Kralot
ispadne;
{to se odnesuva do mene, gospodine, jas Velam da ne idat.
treba, kako
{to velat, da sredam samo eden tip, da si Princezata
zamislam
samo edno bedno su{testvo, Pumpej Ne, gospodaru, dozvolete sega da bide po
Golemiot, moe,
gospodine. najdobrata {ega ishodi{teto ne go znae
svoe,
Biron koga nekoj so `ar po odli~nost silno zapne
toj `ar redovno odli~nosta }e ja lapne;
Ti si eden od veli~enstvenite? zbrkata najdobro se voobli~uva vo {ega
ne koga e gotova tuku koga se ma~i, stega.
Torlak
Biron
Taka sakaa, gospodine, da me smetaat za
dovolno To~no ko na{ata {ega, gospodaru.
golem da go igram Pumpej Golemiot; {to se (Vleguva Armado.)
odnesuva do mene, ne znam kolkava e
veli~inata Armado
na ovoj velikan, no jas treba da go pretstavu-
vam nego. Miropomazan, te molam da dades vo ra{hod
onolku kralski zdiv kolku sto e potreben
Biron da se kazat nekolku sbora.
(Govori so kralot i mu predava pismo.)
Odi, neka se podgotvat.
Princezata
Torlak
Dali ~ovekov mu slu`i na boga?
Fino, gospodine, }e izigrame; }e se potru-
dime, Biron
mislam.
(Izleguva.) Zo{to pra{uvate?

Kralot Princezata

Biron, }e n# posramotat; ne pu{tajte gi Zboruva kako da ne e od boga stvoren.

vamu.

Biron Armado
 290 Vilijam [EKSPIR

Toa e edno te isto, ubav moj, sladok, meden Pompej sum jas, -
vladaru;
zimi s#, toa daskalce e svrknato od merata Biron
nadvor;
i suetno, suetno; mnogu, mnogu suetno: ama s# La`e{, ti ne si toj v kajak.
ostavame, kako sto se veli, na fortuna de la
guerra, na Torlak
voenata sre}a. Posakuvam spokojstvo na
tvoeto, nad Pompej sum jas, -
s# nadkralsko veli~estvo. (Izleguva.)
Bojet
Kralot
Mo`ebi, ama nekoj Pompej - zajak.
Izgleda dobro }e bidat pretstaveni
veli~enstvenite. Toj go igra Hektor od Biron
Troja; mom~eto, Pompej Veliki; paro-
hiskiot sve{tenik Dobro sro~eno, majtapxijo: mo`e i prijatel
Aleksandar; pa`ot na Armado Herkul; da ti stanam.
u~itelot Juda Makavejski. I ako ~etvori-
cava uspeat vo Torlak
prvata pojava, ~etvoricava }e se preoble~at
i }e Jas Pompej sum, Pompej nare~en Golemiot, -
gi igraat drugite petmina.
Dimen
Biron
Veliki.
Petmina se i vo prvata pojava.
Torlak
Kralot
“Veliki” de, gospodine. Pompej nare~en
Ne, se la`e{. Veliki;
{to ~esto na megdan, so {tit na du{manot
Biron pot mu vadev, setiki;
i patuvaj}i po bregot, slu~ajno sum ovde ko
Daskalot, falbaxijata, nadri-popot, {utot lija
i pa oru`jeto go polagam pred nozete na
mom~eto:- momevo
Se kladam deka po cel svet da gi bara{ slatko od Francija.
vakvi petmina ne }e najde{, tolku razli~ni Ako gospodstvoto va{e, “fala ti Pompej”
se ka`e
i svoeglavi. jas bi bil gotov.

Kralot Princezata

Razveani se site edra, i eve go pred nas Fala ti mnogu, Pompeju golem.
stiga.
(Vleguva Torlak kako Pompej.)
Torlak
Torlak
 So sila ubavina ne biduva 291

Ne e, priznavam, od kojznae kakva vrednost,

no Samo slu`beno inaku Torlak.
se nadevam, deka bev sovr{en. Samo zgre{iv
malku Biron
vo ona “veliki”.
Odvedi go osvojuva~ot, Alisander.
Biron
Torlak
]e si pluknam v kapa ako Pompej ne se
poka`e (Na Nataniel) O! gospodine, vie go sot-
kako najdobriot veli~enstven. revte i go simnavte od prestol golemiot
(Vleguva pre~esniot Nataniel kako Alek- Aleksandar. Za ova yrckite }e vi gi izvadat
sandar.) zad zavesa. Va{eto lav~e, {to dr`i bozdo-
gan sednato vo stol~e, }e mu go dadat na
Nataniel Ajant; toj }e bide devettiot veli~enstven.
Osvojuva~ a se pla{i da govori! Sram da ti
Koga bev na svet, svetski bev komander, e Alisander, da te nema! (Nataniel se pov-
na istok, zapad, sever, jug, ja {irev svojata lekuva,) Ete, gledate, da prostite: {vrknata
vlast; meka du{a; ~esen ~ovek, nema {to, no {tom
grbot moj jasno vi ka`uva deka sum izleze na scena, nozete mu se se~at! Inaku
Alisander,- kako kom{ija e prva liga, a i za kuglawe
e car; no kako Alisander, e tuka zapna,
Bojet malku ulogata mu izleze od {ema. No idat
drugite veli~enstveni i tie }e bidat kako
Nosot vi ka`uva deka ne ste: prav e po rast. {to treba.

Biron Princezata

Va{iot nos du{ka “ne”, vitezu so isten~en Zastani na strana, dobar Pompej.
plast. (Vleguvaat Holofern kako Juda i Molec
kako Herkul.)
Princezata
Holofern
Osvojuva~ot ne{to se trese. Prodol`i
Alisander. Ova mom~e golemiot Herkul go igra,
~ija lastagarka go ubi Kerber, troglaviot
Nataniel canus,
a koga be{e mal, doen~e u{te, dete,
Koga bev na svet, svetski bev komander, - zmii vaka dave{e so negovata manus.
Quoniam sega ko nedonosen~e e ovde
Bojet ergo prostete za s# {to be{e do ovde.
Malku napravi se va`en, pa da te nema.
Taka e, navistina, ti be{e, Alisander. (Izleguva Molec.)
Juda sum jas, -
Biron
Dimen
Pompej Veliki, -
Juda!
Torlak
 292 Vilijam [EKSPIR

Holofern Bojet

Ne Iskariotski, gospodine. Vrat bez glava.

Juda sum jas, od milost zamilen ko Makaveec.
Dimen
Dimen
Glava na {nola.
Zamileniot Juda Makavejski e praviot Juda.
Biron
Biron
Mrtve~ka glava na prsten.
Predavnik {to baknuva. Kako }e stignete
do Juda? Longavil

Holofern Glava na stara rimska para odvaj vidliva.

Juda sum jas, - Bojet

Dimen Ra~ka od me~ot na Cezar.

Toga{ za pogolem ste rezil, Judo. Dimen

Holofern Izgravirano |on-lice na pagur~e.

[to sakate da ka`ete, gospodine? Biron

Bojet Profil na Sveti \or|i na nekoj bro{.

[to go nateravte Juda da se obesi. Dimen

Holofern Da i toa na oloven bro{.

Setete se, gospodine. Vam vi e poprvo. Biron

Biron I toa nosen na vrvot od zabarski kle{ti.

A sega, teraj; ete stigna do samata glava.
Odli~no. Juda i se obesi na drvo.
Holofern
Holofern
Kako koga epten ostanav bez glava?
Glavata nema tuku taka da mi padne.
Biron
Biron
Zarem malku so niv te zaglavivme?
Misli{ deka ima{ glava?
Holofern
Holofern
Prvin me zaglavivte a potoa me
A {to e ova? obezglavivte.
 So sila ubavina ne biduva 293

Biron Bojet

Da si lav, istoto }e te snajde{e. Ama dali ova e Hektor?

Bojet Kralot

A bidej}i e magare, neka go nema. Mislam Hektor ne bil olku dobro izdelkan.
Zna~i gubi se, Judo slatka! [to stoi{ ko
zdrven? Longavil

Dimen Pregolema mu e nogata za eden Hektor.

Na vtoriot del od svoeto ime. Dimen

Biron Ko da e tele{ka.

Magare do Juda? Zna~i pove}e ne Bojet

Juda Makaveec
tuku Juda Magareec. Piskite mu se mali.

Holofern Biron

Ova ne e fer, ne e ubavo, ne e smerno. Ova ne mo`e da e Hektor.

Bojet Dimen

Svetlo za gospodinot Juda! Se stemnuva, Ovoj e ili bog ili slikar; oti licata
mo`e da se sopne. gi menuva ko ~orapi.
(Izleguva Holofern.)
Armado
Princezata
Mars, semo}niot, kopjonosec silen
Kutriot Makaveec, ama go sredija ko nikoj. na Hektora mu dade dar, -
(Vleguva Armado kako Hektor.)
Dimen
Biron
Orev~e kalaisano.
Ahil, skrij ja glavata; doa|a vooru`en
Hektor. Biron

Dimen Limon.

Iako {egata mo`e da mi se vrati, sega Longavil

vesel }e bidam.
I zgora so cinet.
Kralot
Dimen
Hektor, vo sporedba so ova, be{e samo
obi~en Trojanec. Ne, tuku so ciment.
 294 Vilijam [EKSPIR

Armado Armado

Tisina! Ja obozuvam vleckata na tvoeto slatko

Mars semo}niot, kopjonosec silen gospodstvo.
na Hektora mu dade dar, na naslednikot
Ilionski Bojet
covek tolku mo}en za neprestajno da se bori
od utro do mrak von nastresnikot dvorski. Ja saka na stapala.
Toj cvet sum jas, -
Dimen
Dimen
Za{to ne mo`e na ar{ini.
Toa nane.
Armado
Longavil
Ovoj Hektor vo s# go nadminuvase Hanibal,
Taa smrdlivka. drustvoto e na pat -

Armado Torlak

Lorde Longavil, jazikot zauzdi si go. Batka Hektor, taa e na pat; dva meseca ve}e.

Longavil Armado

Uzdite moram da mu gi pu{tam, za{to odi Sto sakas da kazes?

protiv
Hektor. Torlak

Dimen S# duri ne ja zemete na sebe ulogata na ~esen

Trojanec, crno & se pi{uva na kutrata devo-
Da, a Hektor e zagar. jka;
trudna e; bep~eto ve}e kloca vo nejziniot
Armado mev;
va{e e.
Megdanyijata sladok e mrtov i gnil; piliwa
slatki, ne kolvajte gi koskite na pogreban- Armado
iot;
duri mu cuka{e srceto, toj bese covek. No Sakas da me incriminiras pred velmozive?
jas }e turkam do kaj sto mi stiga umot; ]e umres.
(Na princezata) Velicestvo slatko,
podarete mi go vaseto setilo za sluh. Torlak
(Biron istapuva napred.)
Toga{ Hektora }e go kam{ikuvaat poradi
Princezata toa {to
@akeneta e trudna od nego, a }e go obesat
Govori, hrabar Hektore; nie sme mnogu poradi
odu{eveni. toa {to Pompej e ubien od nego.

Dimen
 So sila ubavina ne biduva 295

Pompej, ti nema ramen! Bestra{en Pompeju!

Bojet Molec

Pompej, ti si slaven! Gospodaru, dozvolete da ve smiram i vrazu-

mam.
Biron Ne gledate deka Pompej se soblekuva za
bitka?
Pogolem od golemiot, golem, golem, golem [to vi pa|a na um? ]e vi otide ugledot po
Pompeju! Pompeju gramaden! petlite.

Dimen Armado

Hektor se trese. Gospoda i vojnici, se isvinuvam; nema da se

bijam
Biron po kosula.

Pompej se raspalil. Maslo vo ognot! Maslo Dimen

vo
ognot! [ilkajte gi! [ilkajte gi! Toa ne mo`ete da go odbiete; Pompej vi
frli
Dimen rakavica.

Hektor }e go predizvika. Armado

Biron I mozam i sakam, srciwa moi slatki.

Da, pa makar i da nema ma{ka krv v stomak Biron

dovolna da nadoi edna bolva.
A od koja pri~ina?
Armado
Armado
@imi severniot pol, }e te predizvikam.
Golata vistina e deka nemam kosula. Odam
Torlak vo
volneno, po kazna.
Nema da se boram so pol. Ne sum Nordiec:
ima da te sma~kam i toa so me~. Ve molam Bojet
pozajmete mi go ona moe oru`je u{te edna{.
Taka e; a taa mu e izre~ena vo Rim koga
Dimen snema
platno; i od toga{, mo`am da se zakolnam,
Mesto za zapalenite veli~enstveni. ne nosi
ni{to osven edna pa~avra od @akeneta i toa
Torlak pokraj srce ja nosi kako amajlija.
(Vleguva gospodin Markad, glasnik.)
]e se bijam po ko{ula.
Markad
Dimen
 296 Vilijam [EKSPIR
Bog neka ve {titi, gospo|o!
Princezata
Dobro ni dojdovte, Markad,
no zabavata ni ja prekina.
Markad
@al mi e, gospo|o; za{to vest jas nosam
{to na jazik mi te`i. Kralot, va{iot tatko
Princezata
Umrel, bog da go prosti!
Markad
Tokmu taka; toa imav da ka`am.
Biron
Odete veli~enstveni! Scenata se obla~i.
Armado
[to se odnesuva do mene, sega disam slo-
bodno.
Go vidov denot na nepravdata niz dupceto na
razumot, pa }e si dobijam zadovoluvawe kako
vojnik.
(Izleguvaat veli~enstvenite.)
Kralot
Kako se ~uvstvuvate, veli~estvo?
Princezata
Podgotvete s#, Bojet; patuvam ve~erva.
Kralot
Ne odete, gospo|o; ostanete, ve molam.
Princezata
Podgotvete, velam. Vi blagodaram na site
za siot va{ napor; a od mojata du{a,
{totuku o`alostena, srde~no ve molam
so mudrosta obilna da ni prostite ili sosem
da ja skriete slobodata {to si ja dadovme na
duhot,
{to bevme presmeli vo odnesuvaweto na{e
pri razgovorot a za {to vinovna be{e
pitomosta va{a. Zbogum, blagoroden lordu!
[tom tovar imate na srce, jazikot ne e
u~tiv.
Prostete {to blagodarnosta mi e tolku
{tura
za {tedroto ispolnuvawe na baraweto
krupno.
Kralot
Isklu~itelnite migovi isklu~itelen na~in
nalo`uvaat tamu kaj{to ita od ne{tata
tekot,
i ~esto, tokmu pri krajot, razre{ka nosat
na ona za koe, inaku, mnogu vreme treba;
pa iako na obrazot lipa roditelska taga
i go zabranuva qubezniot quboven nasmev,
koj{to vaka nikako ne bi mo`el da ubedi,
sepak qubovnata ponuda {to te~e{e ovde
neka ne ja prekine i skr{ne oblakot od taga
od namerata prvobitna; za{to, nema korist
od taga po zagubenite prijateli kolku {to
ima
mesto za radost po prijatelite steknati
sega.
Princezata
Ne ve sfativ. Premnogu sum ta`na.
Biron
Iskreniot, ednostaven zbor najdobro stiga
do na`alenoto uvo; vaka podobro }e go
sfatite
kralot.
Poradi vas, vremeto ni be{e devetta gri`a,
i gre{no si poigravme so dadeniot zavet.
Dami,
ubavinata va{a, n# izobli~i i vozbudata ni
ja
 So sila ubavina ne biduva
svrte
duri i kon nesakaniot kraj na namerite
na{i;
a i sme{no na nas izgleda{e toa, -
ko qubovta {to e seta polna neprikladni
struni;
raskala{ena ko dete, palava pa duri luda;
seta voobli~ena od okoto pa ko nekoe oko
prepolna sliki neobi~ni, oblici, nastroe-
nija
~udni,
sekoga{ privle~ena od ne{to drugo
ko okoto {to skoka so pogledot od predmet
na predmet;
pa dokolku zemaj}i ja palavosta qubovna
ko pla{t od pajak na sebe, gi izvalkavme
vo va{ite o~i dostoinstvoto na{e i ~esta,
na toa, znajte, n# navedoa nebesnite va{i
o~i
zagledani vo gre{kite na{i. Zatoa, dami,
bidej}i qubovta na{a e va{a i gre{kite
{to
qubovta gi pravi se isto va{i; zgre{ivme
kon
sebe
i gre{ej}i edna{ sakame da sme ve~no verni
kon onie {to n# navedoa na toa, - kon vas,
ubavi
dami;
pa duri i ova neverstvo, grev samo po sebe,
vaka se ~isti i se pretvora vo doblest.
Princezata
Gi primivme va{ite pisma polni qubov,
va{ite darovi, glasnicite na qubovta;
i na na{iot mominski sobir, gi ocenivme
vedna{
ko dodvoruvawe, qubeznost, prijatna {ega,
bomasta krasnore~ivost za vremeto da se
skrati.
Pogolema va`nost od ovaa {to vi ja ka`av
ne im pridadovme; zatoa izlivite qubovni
va{i
gi sfativme spored izgledot nivni. Kako
{ega.
Dimen
297
Pismata na{i, gospo|o, iska`uvaa pove}e
od {ega.
Longavil
A isto i pogledite na{i.
Rozalina
Nie ne gi cenevme taka.
Kralot
Barem sega, vo poslednata minuta na ~asot,
vetete ni ja va{ata qubov.
Princezata
Mi se ~ini, prekuso vreme
za spogodba da se sklu~i {to za sekoga{ }e
va`i.
Ne, gospodine, ne, premnogu grev na du{a vi
le`i,
premnogu vina gorka; zatoa velam vaka:
ako za qubovta moja, a pri~ina, vsu{nost,
nema,
sakate ne{to da storite, storete go toga{
ova:
bidej}i na zavetot ne vi veruvam, zaminete
vedna{
vo nekoj zafrlen, pustinski predel,
daleku od site zadovolstva na svetot;
ostanete tamu, duri dvanaesette znaci
nebesni na Zodijakot ne pominat site.
Ako ovoj osameni~ki, pustinski `ivot
ne ja promeni ponudata dadena so krv vrela,
ako ni mrazot ni postot, tvrdata postela,
oblekata skudna,
ne go svenat cutot na va{ata qubov,
tuku taa i niz isku{enijata ostane qubov,
toga{ vie na istekot od godinata
dojdete i pobarajte me, pobarajte me
zaslu`eno
sosem
i, vo dlankava mominska {to dlankata va{a
sega ja qubi, vi se kolnam deka }e bidam
va{a.
A dotoga{, }e go zatvoram ova u`aleno
telo vo domot na tagata kaj{to solzi
 298 Vilijam [EKSPIR
`alosnici }e ronam za pokojniot mi tatko.
Ako ova go odbie{, da se razdelime sega ko
lu|e
za posle na srcata da n# ni ostani u|e.
Kralot
Ako ova, ili pove}e odbijam od nego,
za vo laskawe i spokoj gi minam godinite
mladi,
nenadejno smrtta da me zgrabi sega!
Otsega srcevo vo tvoite po~iva gradi.
Biron
A {to e, mila so mene, {to e so mene?
Rozalina
I vie niz ~istili{te da minete treba;
polni ste prestapi i prevari mnogu;
zatoa, ako naklonosta moja vi treba
edna godina mora da ja minete bez prekin
vo poseti ma~ni na bolnite lu|e.
Dimen
A {to mi se pi{uva mene, {to mene?
@ena?
Katerina
Brada, dobro zdravje i ~esnost;
so trojna qubov vi gi posakuvam trive
ne{ta.
Dimen
O, dali da ka`am, ti blagodaram `eno moja?
Katerina
Ne, gospodine. Edna godina i den u{te zgora
ne sakam ni zbor da ~ujam od dodvoruva~i bez
brada;
dojdete koga i kralot kaj gospo|ata moja
mora;
toga{, ako sum qubov polna i vam malku }e
vi
dadam.
Dimen
Dotoga{ }e vi slu`am iskreno i verno.
Katerina
Sepak zavet ne davajte, da ne go skr{ite
lekoverno.
Longavil
[to veli Marija?
Marija
[tom dojde krajot na godinata smeren
crninata }e ja smenam so prijatel veren.
Longavil
Trpelivo }e ~ekam; no vremeto e dolgo.
Marija
Tolku e posli~no na vas; malkumina visoki
se tolku mladi.
Biron
[to umuva gospo|ata moja? Pogledni me
mila,
Vo okoto moe, prozorecot na srceto moe
yirni i vidi kolku krotka molba odgovorot
tvoj
go ~eka;
zapovedaj ne{to za qubovta tvoja da storam.
Rozalina
^esto za vas sum slu{ala, lordu moj Biron,
u{te pred da ve vidam i pred dolgiot jazik
na svetot da razglasi deka ste ~ovek ve{t za
{egi;
poln zajadlivost i ostroumni sporedbi
koi ne po{teduvaat nikogo {to }e se najde
pod milosta na va{iot mnoguzna~en udar;
za da se iskoreni pelinot od umot va{
 So sila ubavina ne biduva
ploden
i mene da me dobiete, ako vi e po volja,
bez {to da me dobie ne mo`e nikoj,
vie vo ovie godina dena kataden po vezden
}e gi posetuvate mol~elivite bolni
razgovaraj}i
so tie {to ofkaat; a zada~a }e vi bide
so seta mo} i napor na va{iot bistar duh
da gi naterate bolnite nemo}nici da se
smeat.
Biron
@iva smea da podbodnam vo grloto na
smrtta?
Nevozmo`no; toa ne mo`e da bide;
veselosta ne mo`e da prodre do du{ata vo
bolka.
Rozalina
Toa e na~in podsmeva~ot malku da se svesti,
~ie vlijanie svoj zarodi{ ima vo ona
dopa|awe
neodgovorno
koe na budalite mu go delat slu{a~ite
plitki.
Uspehot na dosetkata vo uvoto le`i
na onoj {to ja slu{a, nikoga{ vo jazikot
na onoj {to ja pravi; pa ako bolnoto uvo
zaglu{eno od lelekawata na sopstvenata
bolka
saka da gi slu{a rugawata va{i, prodol`ete
toga{
pa }e ve zemam zaedno so ovoj va{ porok;
no ako ne saka, otfrlete go toj manir
pa }e ve najdam o~isten od toj porok
i }e bidam radosna {to ste se izmenile.
Biron
Godina! Dobro, }e pre`iveam odewe po
{tici!
Edna godina pravewe {egi po bolnici!
Princezata
299
(Na kralot) E, pa, mil moj kralu, ostanete
zbogum!
Kralot
Ne, gospo|o; ne ve pu{tame po pat sama.
Biron
Ne zavr{uvame ovde ko vo nekoja stara
drama;
Xek ne se `eni so Xuli; qubeznive dami
mo`ea {egata so komedija da ja svr{at sami.
Kralot
Dobro de, samo godina edna i u{te den zgora
pa toga{ }e zavr{i, }e mora.
Biron
Da, no treba i ne{to i drugo predvid da se
zeme;
za edna drama toa }e bide premnogu vreme.
(Se vra}a Armado.)
Armado
Slatko velicestvo, udostojte me -
Princezata
Ne be{e ona Hektor?
Dimen
Blagorodniot vitez od Troja.
Armado
]e ti gi baknam prstite kralski i }e zami-
nam.
Dadov na sebe savet. I se sakolnav na Zak-
eneta
deka tri godini }e oram so ralo sa qubov na
nejsinata slatka qubov. No isvonredno
ceneta
vosvisenost svetla, }e sakate li da go cuete
sto onie dvajca uceni lu|e go skrpija ko
 300 Vilijam [EKSPIR

pofalba sa Koga mrazulci na sekoj yid visat

buvot i kukavicata? Toa trebase da bide na i kravarot Diki ~eka da dojde Badnik
krajot i Tomevci drva nosat, odvaj di{at
od naseto prikasanie. i mlekoto v dom smrznato stiga v ra~nik
koga krvta smrznuva i bespa}e e {uto
Kralot toga{ no}e pee okokoren utot,
uuut-ut;
Viknete gi brgu; }e gi soslu{ame. uuut, ut, veselinka ve{a,
duri Xoan debelata tenxereto go me{a.
Armado 0
Koga glasno veterot duva
Ej!Ej! Vamu! i razigrano re`i popovata pila
(Se vra}aat Holofern, Nataniel, Molec, i pticite dro~at vo sne`nata ruva
Torlak i drugite.) i nosot na Mari crven e od sila,
Od ovaa strana e Hiems, zima, od onaa Ver, koga rak~iwata pr`eni cvr~kaat v pajnca
prolet: luto
Prvoto go prikazuva buvot, vtoroto kukavi- toga{ no}e pee okokoren utot,
cata. uut, ut;
Ver, pocni. uut, ut, veselinka ve{a
duri Xoan debelata tenxereto go me{a.
PESNA
Armado
Prolet
Zborovite na Merkur zvu~at grubo
Koga margaritki {areni i sinoli~ki sini po pesnite na Apolon.
i zumbuli krevki, srebreno beli (Izleguvaat.)
i laliwa ne`ni, `olti i fini
so radost bojat livadi celi
kukavicata toga{, od sekoe drvo
go ismeva `enetiot i vaka pee prvo:
Kuku!
Kuku, kuku: o zbor {to neprijatno
gi pla{i
`enetite ma`i!
Koga ov~arot v {upelka sviri po du{a
i veselite ~u~uligi ora~ot go budat
koga skok na potpolo{ki, vrani, ~avki se
slu{a
i devojkite platnoto letno go belat
kukavicata toga{, od sekoe drvo
go ismeva `enetiot i vaka pee prvo:
Kuku!
Kuku, kuku: o zbor {to neprijatno
gi pla{i`enetite ma`i!

Zima
 So sila ubavina ne biduva 301

(Bele{ki)
1
Igrata ovde e na zborot zatvor {to zna~i
i zatvor kako temnica, zandana i zatvor
kako zapek, konstipacija.
Naslov na originalot:

Much Ado About Nothing

LICA:

Don Ped­ro, princ od Ara­gon

Don Hu­an, ne­gov po­lub­rat
Kla­u­dio, mlad grof od Firenca, milenik na Don Pedro
Benedik, mlad velmo`a od Padova, isto milenik na Don Pedro

Leonato, upravnik na Mesina

Antonio, negov brat
Baltazar, sluga na Don Pedro
Bora~io, ~ovek na Don Huan
Konrad, ~ovek na Don Huan

Dren, priglup ~inovnik

Talpa, isto
Pisar
Sve{tenik
Mom~e
Hera, }erka na Leonato
Beatri~e, vnuka na Leonato
Margaret, pridru`ni~ka na Hera
Ursula, isto

Glasnici, stra`ari, pridru`nici.

 Ko­me­di­ja­ta Od vlak­no or­to­ma prv­pat se po­ja­vu­va vo 1598 go­di­na. Vo kvar­to iz­da­ni­e­to
od 1600 go­di­na, se uka­`u­va de­ka de­lo­to e pret­hod­no ig­ra­no od gru­pa­ta na lor­dot ^em­ber­len.
Vo pr­vo­to fo­lio iz­da­nie od 1623 go­di­na glav­no e pre­pe­~a­ten is­ti­ot tekst od kvar­to iz­da­ni­
e­to od 1600 go­di­na. Glav­ni­ot zap­let se te­me­li pre­te`­no vrz ed­na pri­kaz­na od Ma­teo Ban­de­lo
vrz ko­ja se na­dog­ra­de­ni de­lo­vi od Bes­ni­ot Or­lan­do na Ari­os­to.

Ovaa ro­man­ti~­na ko­me­di­ja, kri­ti­~a­ri­te ja sme­ta­at za sjaj­no no ne­iz­ba­lan­si­ra­no de­lo.

Glav­na­ta pri­kaz­na za He­ra i Kla­u­dio bled­nee pok­raj os­tro­um­ni­te dvo­boi po­me­|u bis­tra­ta,
zbor­les­ta Be­at­ri­~e i za­ko­ra­ve­ni­ot er­gen Be­ne­dik, li­ko­vi vne­se­ni vo iz­vor­na­ta pri­kaz­na
od sa­mi­ot [ek­spir. Dren, Tal­pa i dru­gi­te spo­red­ni li­ko­vi is­to ta­ka iz­mis­le­ni od [ek­spir
u{­te po­ve­}e go od­vle­ku­va­at vni­ma­ni­e­to od glav­ni­te li­ko­vi. Ka­ko {to uka­`u­va i sa­mi­ot nas­
lov, niv­na­ta ma­ka i ona­ka ne tre­ba da se sfa­}a se­ri­oz­no. Pos­toi ed­na nep­re­ved­li­va ig­ra
na zbo­ro­vi vo nas­lo­vot na Not­hing-No­ting, ho­mo­ni­mi na vre­me­to, ko­ja ja su­ge­ri­ra pri­mar­na­ta
te­ma na [ek­spir: spo­sob­nos­ta da se za­be­le­`i niz nab­qu­du­va­we raz­li­ka­ta po­me­|u po­jav­nos­ta
i su{­ti­na­ta zad taa po­jav­nost. Dra­ma­ta izo­bi­lu­va so ne­za­be­le­`u­va­wa na su{­ti­na­ta (no­tings)
koi vo­dat do la`­ni zak­lu­~o­ci. Ia­ko lo­{o­to za­be­le­`u­va­we ili de­lum­no­to sle­pi­lo na Le­o­
na­to, Don Ped­ro, Kla­u­dio i Be­ne­dik vo Od vlak­no or­to­ma re­~i­si do­ve­du­va­at do tra­gi­~en
kraj, se­pak [ek­spir naj­mno­gu po­ka­`u­va in­te­res za ko­mi~­ni­te im­pli­ka­cii {to pro­iz­le­gu­
va­at od lo­{o­to za­be­le­`u­va­we a ne od ~is­to­to gle­da­we. Se­pak, ako na­~i­not mu e ko­mi­~en,
na­me­ra­ta mu e se­ri­oz­na. Os­ven ova, nes­po­sob­nos­ta na li­ko­vi­te da ja vi­dat o~ig­led­na­ta pod­
lost na Don Hu­an, niv­no­to po­vr{­no raz­bi­ra­we na qu­bov­ta, niv­na­ta ne­mo} da ja sfa­tat su{­
ti­na­ta na sa­ka­we­to i bra­kot, ja ot­kri­va­at i niv­na­ta ne­iz­be`­na mo­ral­na glu­post. Ili, ako
odi­me po­na­ta­mu, gle­da­me de­ka ce­lo­to op­{te­stvo za koe go­vo­ri [ek­spir e pol­no so eden vid
ci­vi­li­zi­ra­na plit­kost, svet na­i­ven i nes­po­so­ben da se bra­ni pred jas­no vid­li­vi­te kan­xi na
zlo­to.

Pro­za­ta, se ~i­ni na­mer­no vmet­na­ta za plas­ti~­no i ve­le­lep­no da gi pre­ne­se in­te­

li­gen­tni­te du­e­li po­me­|u Be­at­ri­~e i Be­ne­dik, do­mi­ni­ra vo de­lo­to. Upot­re­ba­ta na pro­za
za gra­de­we na os­tro­u­men di­ja­log po­me­|u aris­tok­rat­ski­te li­ko­vi e va­`en nov ele­ment vo
{ek­spi­ro­va­ta dra­ma, ele­ment {to mno­gu kri­ti­~a­ri go sme­ta­at za mo{­ne vli­ja­te­len vo
po­doc­ne`­ni­ot raz­voj na vi­so­ka­ta dra­ma.

Ova e prv pre­vod na Od vlak­no or­to­ma na ma­ke­don­ski ja­zik.

 ^in PRVI

Sce­na 1

Me­si­na. Pred ku­}a­ta na Le­on

­ a­to.

(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, He­ra, Be­at­ri­~e i dru­gi so glas­nik.)

Le­o­na­to iz­ra­du­va.

Pis­mo­vo ve­li de­ka Don Ped­ro od Ara­gon Glas­ni­kot

do­a­|a ve­~er­va vo Me­si­na.
Ne­mu ve­}e mu pre­da­dov ne­kol­ku pis­ma i ne
Glas­ni­kot mo­`e­{e da ja skrie ra­dos­ta; du­ri za da ne
is­pad­ne ra­dos­ta nes­krom­na toj & ud­ri pe­~at
Mno­gu e blis­ku; go os­ta­viv na de­se­ti­na na ta­ga.
ki­lo­met­ri od ov­de ko­ga trg­nav.
Le­on
­ a­to
Le­o­na­to
Da ne se ras­pla­ka?
Kol­ku­mi­na bla­go­rod­ni­ci za­gu­biv­te vo
bo­jov? Glas­ni­kot

Glas­ni­kot Ka­ko ma­lo de­te.

Mal­ku­mi­na od ug­led a ni­e­den poz­nat. Le­o­na­to

Le­o­na­to Is­kren iz­liv na is­kre­nost. Ne­ma po­is­kre­ni

Po­be­da­ta vre­di dvoj­no ko­ga voj­sko­vo­de­cot ja
vra­}a voj­ska­ta do­ma `i­va i zdra­va. Gle­dam
ov­de de­ka Don Ped­ro so mno­gu po­~es­ti go
op­si­pal mla­di­ot fi­o­ren­ti­nec Kla­u­dio.
li­ca od onie {to va­ka se mi­jat. Kol­ku e
po­dob­ro da pla­~e{ od ra­dost ot­kol­ku da se
ra­du­va{ na pla~!
Be­at­ri­~e

Glas­ni­kot Ve mo­lam, da­li gos­po­di­not Boc­ka~ se vra­ti

od bo­jot ili ne?
Zas­lu­gi­te mu se go­le­mi pa tak­vi se i po­~es­
ti­te od Don Ped­ro. Ni­koj ne o~e­ku­va­{e Glas­ni­kot
tol­ku od ne­go­va­ta mla­dost; la­vov­ski de­la vo
ko­`a od jag­ne! Na­vis­ti­na gi nad­mi­na o~e­ku­ Ne poz­na­vam ni­ko­go so tak­vo ime, gos­po­|o;
va­wa­ta i ne o~e­ku­vaj­te od me­ne so zbor da vi ta­kov ne­ma­{e vo na­{a­ta voj­ska.
gi pre­ne­sam!
Le­o­na­to
Le­o­na­to
Za ko­go pra­{u­va­te, vnu­ko?
Toj ima vuj­ko ov­de vo Me­si­na i mno­gu }e se
 Od vlakno ortoma
He­ra
Bra­tu­~et­ka mi mis­li na gos­po­di­not Be­ne­
dik od Pa­do­va.
Glas­ni­kot
Toj se vra­ti dob­ro ras­po­lo­`en ka­ko i
se­ko­ga{.
Be­at­ri­~e
Toj iz­le­pi og­la­si niz ce­la Me­si­na i go pre­
diz­vi­ka Ku­pi­do­na na dvo­boj so stre­li: a
{u­tot na vuj­ko mi, ko­ga pro­~i­ta, se pot­pi­{a
ka­ko Ku­pi­don i go pre­diz­vi­ka na dvo­boj so
boc­ki od trn. - Ve mo­lam, kol­ku­mi­na ubi
i ize­de vo voj­na­va? Dob­ro, kol­ku­mi­na ubi?
Za{­to jas ve­tiv de­ka }e gi ize­dam tie {to
toj }e gi ubie.
Le­o­na­to
Vnu­ko, prem­no­gu go ima­te ze­me­no na zab gos­
po­di­not Be­ne­dik; ama kol­ku {to go znam, ni
toj ne­ma da vi os­ta­ne dol­`en.
Glas­ni­kot
Dob­ro se po­ka­`a vo voj­na­va, gos­po­|o.
Be­at­ri­~e
Da ne vi muv­lo­sa del od hra­na­ta pa ne­ma­{e
koj da ja smav­ne? Me­vot, znam, mu e ka­ko
|up­ska tor­ba. Za ja­de­we znam de­ka mu ne­ma
ra­men
Glas­ni­kot
Ama i ka­ko voj­nik e do­bar, gos­po­|o.
Be­at­ri­~e
Do­bar e voj­nik ko­ga pred ne­go stoi da­ma; no
ka­kov e ko­ga }e zas­ta­ne pred ma`?
311
Glas­ni­kot
Pred da­ma­ta gos­po­din, pred ma­`ot ma`; pol­
net e so dob­les­ti.
Be­at­ri­~e
De­ka e pol­net, ne se som­ne­vam; ko­ja e raz­li­
ka­ta me­|u pol­ne­ta pi­per­ka i pol­net ma`? Za
pi­per­ka­ta se znae, a so {to e pol­net toj? No
{to se mo­`e tu­ka, si­te sme smrt­ni.
Le­o­na­to
Ne sfa­}aj­te ja pog­re{­no vnu­ka mi, gos­po­
di­ne; po­me­|u nea i gos­po­di­not Be­ne­dik pos­
to­ja­no se vo­di ne­kak­va {e­ga­xi­ska voj­na: A se
sret­nat ved­na{ se ze­ma­at na udu­du.
Be­at­ri­~e
Se ze­ma­me ama toj se­ko­ga{ os­ta­nu­va po­kus.
Od naj­pres­ni­ot meg­dan {to go spo­de­liv­me,
~e­ti­ri od ne­go­vi­te pet uma mu kid­naa ko
po­pa­re­ni, pa se­ga na kut­ri~­ki­ot mu os­ta­na
sa­mo u{­te eden kol­ku da se raz­li­ku­va od
ne­go­vi­ot kow i da si se za­ne­su­va de­ka s#
u{­te e su{­te­stvo {to mis­li. Koj mu e se­ga
dru­gar? Se­koj me­sec ima nov pob­ra­tim.
Glas­ni­kot
Na­vis­ti­na?
Be­at­ri­~e
Na­vis­ti­na ami ka­ko; ver­nos­ta mu trae kol­ku
i ob­li­kot na pa­la­ri­ja­ta; ja me­nu­va so se­koj
nov ka­lap.
Glas­ni­kot
Gle­dam, gos­po­|o, de­ka gos­po­di­nov vi e pos­le­
den na lis­ta­ta.
Be­at­ri­~e
Da mi be­{e prv, }e ja za­pa­lev. No ve mo­lam,
koj mu e se­ga dru­gar? Za­rem ne­ma ne­koj mlad
 312 Vilijam [EKSPIR
kav­ga­xi­ja {to trg­nal so ne­go na pat za pe­ko­
lot?
Glas­ni­kot
Naj­~es­to e vo dru{­tvo so bla­go­rod­ni­ot Kla­
u­dio.
Be­at­ri­~e
Gos­po­de bo­`e! ]e mu vle­ze pod ko­`a ka­ko
bo­lest: po­za­ra­zen e i od ~u­ma, a za­ra­ze­ni­ot
ved­na{ fa­}a lu­di­lo. Gos­pod ne­ka mu e
na po­mo{ na bla­go­rod­ni­ot Kla­u­dio! Ako
fa­til Be­ne­dik­tis, }e pot­ro­{i ce­lo az­no
pred da se iz­le­~i!
Glas­ni­kot
Sa­kam da os­ta­ne­me pri­ja­te­li, gos­po­|o.
Be­at­ri­~e
Os­ta­ne­te, gos­po­di­ne.
Le­o­na­to
Vas, vnu­ko, ni­ko­ga{ ne­ma da ve fa­ti lu­di­lo.
Be­at­ri­~e
Ta­ka e! Du­ri ni na ku­kuv­den!
Glas­ni­kot
Do­a­|a Don Ped­ro.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro so Bal­ta­zar i dru­gi,
Don Hu­an, Kla­u­dio i Be­ne­dik.)
Don Ped­ro
Gos­po­di­ne Le­on­ a­to, doj­dov­te da si ja pre­~e­
ka­te bel­ja­ta; lu­|e­to obi~­no be­ga­at od tro­
{ok a vie si go nav­le­ku­va­te na vrat.
Le­o­na­to
Ni­ko­ga{ ne sum go sme­tal za bel­ja va­{e­to
do­a­|a­we; za{­to ko­ga od bel­ja }e se spa­si­te,
bi tre­ba­lo da vi oles­ne na du­{a; no ko­ga vie
si za­mi­nu­va­te, ta­ga me ob­ze­ma, a ra­dos­ta me
na­pu{­ta.
Don Ped­ro
Mno­gu {i­ro­kog­ra­do go sfa­}a­te sops­tve­ni­ot
to­var. - Ova mo­ra da e }er­ka vi.
Le­o­na­to
Tok­mu ta­ka mi ve­le­{e maj­ka & .
Be­ne­dik
Da ne se som­ne­vav­te {tom ste ja pra­{u­va­le?
Le­o­na­to
Ne­mav zo{­to, gos­po­di­ne Be­ne­dik. Vie
to­ga{ u{­te bev­te de­te.
Don Ped­ro
Opaa, sam si go ba­rav­te i si go do­biv­te,
Be­ne­dik; po ova mo­`e da se vi­di ka­kov ste
se­ga ko­ga po­ras­nav­te. Vsu{­nost, gos­po­|i­ca­ta
sa­ma ka­`u­va koj & e tat­ko. - Bi­de­te sre}­ni,
gos­po­|i­ce! Za{­to li­~i­te na tat­ko dos­to­en
za po­~it.
Be­ne­dik
Da re­~e­me gos­po­di­not Le­o­na­to & e tat­ko i da
re­~e­me taa li­~i na ne­go, se­pak tvr­dam de­ka
ni za se­ta Me­si­na, taa ne bi sa­ka­la da mu ja
no­si gla­va­ta na ra­me­na.
Be­at­ri­~e
Sa­mo vie dro­be­te si, gos­po­di­ne Be­ne­dik.
Ni­koj ne ve fer­ma.
Be­ne­dik
Opaa, da­li dob­ro ~uv? Mi­la­ta gos­po­|i­ca
Maj­tap­xi­ka? Ne zna­ev de­ka u{­te ste `i­vi!
 Od vlakno ortoma
Be­at­ri­~e
Kaj se ~u­lo maj­ta­pot da um­re ko­ga pred se­be
ima tol­ku le­sen za­lak ka­ko {to e gos­po­di­
not Be­ne­dik? Du­ri i u~­ti­vos­ta se pret­vo­ra
vo maj­tap ko­ga vie }e se po­ja­vi­te.
Be­ne­dik
To­ga{ u~­ti­vos­ta e pre­vrt­li­va i ne­ma ka­rak­
ter. - No si­gur­no e de­ka si­te da­mi umi­ra­at
po me­ne, so is­klu­~ok na vas; a jas bi sa­kal
sr­ce­vo da ne mi e tol­ku tvr­do za{­to, ve­ru­
vaj­te mi, ni­ed­na ne sa­kam.
Be­at­ri­~e
Sre­}a ne­vi­de­na za `e­ni­te; ina­ku, si­ro­ti­te,
}e bea na go­lem zort od eden opa­sen ba­di­jal­
xi­ja. Spo­laj mu na gos­po­da i na mo­ja­ta stu­
de­na krv, {to vo ova sme is­ti; po­ve­}e bi
slu­{a­la ka­ko ku­~e­to mi lae po ne­ko­ja ~av­ka
odo{­to ne­koj ma` da mi se kol­ne de­ka me
qu­bi.
Be­ne­dik
Sa­mo vie os­ta­ne­te si tak­va! Ta­ka ba­rem eden
od go­po­da­ta }e ja iz­beg­ne sud­bi­na­ta da mu go
iz­gre­bat li­ce­to!
Be­at­ri­~e
I iz­gre­ba­no ne bi mu bi­lo po­gr­do od
va­{e­to.
Be­ne­dik
Va­kov maj­stor za pa­pa­ga­li u{­te ne sum sret­
nal.
Be­at­ri­~e
Pi­le {to go­vo­ri so mo­jot ja­zik e po­dob­ro od
yver­~e­to {to go­vo­ri so va­{i­ot.
Be­ne­dik
Ka­mo ko­wot da mi be­{e brz ko va­{i­ot ja­zik
313
i da ne po­ka­`e­{e za­mor. No vie te­raj­te si,
gos­pod ne­ka vi e na po­mo{. Jas za­vr­{iv!
Be­at­ri­~e
Se­ko­ga{ za­vr­{u­va­te ko klap­nat kow; ne ve
poz­na­vam od v~e­ra.
Don Ped­ro
Zna­~i va­ka sto­jat ra­bo­ti­te: Gos­po­di­ne Kla­
u­dio, gos­po­di­ne Be­ne­dik! Le­o­na­to, mo­jot
drag pri­ja­tel Le­o­na­to n# ka­ni si­te kaj ne­go.
Mu ve­lam }e os­ta­ne­me naj­mal­ku me­sec de­na
a toj od sr­ce mo­li da se slu­~i ne{­to za da
os­ta­ne­me po­ve­}e: mo­`am da se za­kol­nam de­ka
ne e li­ce­mer i de­ka mol­ba­ta mu do­a­|a od
sr­ce.
Le­o­na­to
Ako se za­kol­ne­te, gos­po­da­ru, ne­ma la`­no da
se za­kol­ne­te. - Vi po­sa­ku­vam dob­re­doj­de, gos­
po­da­ru; i bi­dej­}i se smi­riv­te so prin­cot,
va­{i­ot brat, vi dol­`am ce­los­na po­~it.
Don Hu­an
Vi bla­go­da­ram: ne sum mno­gu ve{t na zbo­
rot, no sa­kam da vi se zab­la­go­da­ram.
Le­o­na­to
Da­li }e sa­ka­te, gos­po­da­ru, da odi­te nap­red?
Don Ped­ro
Daj­te mi ra­ka, Le­o­na­to; odi­me za­ed­no.
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Be­ne­dik i Kla­u­
dio.)
Kla­u­dio
Be­ne­dik, da­li ja za­be­le­`a }er­ka­ta na gos­po­
di­not Le­o­na­to?
Be­ne­dik
Ne ja za­be­le­`av, ama ja pog­led­nav.
 314 Vilijam [EKSPIR
Kla­u­dio
Za­rem ne e skrom­na mla­da gos­po­|i­ca?
Be­ne­dik
Da­li me pra­{u­va­te ka­ko {to bi tre­ba­lo
da pra­{a ~e­sen ~o­vek, za mo­e­to pros­to i
is­kre­no mis­le­we ili sa­ka­te da vi od­go­vo­ram
spo­red mo­jot obi­~aj ka­ko za­kol­nat du{­man
na niv­ni­ot pol?
Kla­u­dio
Ne, te mo­lam, go­vo­ri se­ri­oz­no i raz­um­ski.
Be­ne­dik
Ne znam, mi se ~i­ni de­ka e pre­ni­ska za
vi­so­ki fal­bi, pre­cr­na za svet­li fal­bi, i
pre­sit­na za krup­ni fal­bi; vo nej­zin pri­log
mo­`am da ka­`am sa­mo ed­no: da ne e onak­va
kak­va {to e, bi bi­la ne­u­ba­va; a bi­dej­}i e
tak­va kak­va {to si e, ne mi se do­pa­|a.
Kla­u­dio
Ti mis­li{ de­ka se {e­gu­vam; te mo­lam, ka­`i
mi is­kre­no ka­ko ti se do­pa­|a.
Be­ne­dik
Da ne ja ku­pu­va­te {tom va­ka po­li­ci­ski se
ras­pra­{u­va­te?
Kla­u­dio
Za­rem ne e sve­tot pre­si­ro­ma­{en da ku­pi
ta­kov bil­jur?
Be­ne­dik
Mo­re bo­gat e toj da ku­pi du­ri i ku­tiv­~e
vo koe }e se ~u­va. Tu­ku, se­ri­oz­no li mi
zbo­ru­va­te? Ili pak si ig­ra­te maj­tap za da
mi ka­`e­te de­ka Ku­pi­don e do­bar du{­ka~
na za­ja­ci a Vul­kan iz­von­re­den dr­vo­de­lec?
Ka­`e­te mi, ve mo­lam, na koj dur da ve
fa­tam?
Kla­u­dio
Vo nej­ze ja gle­dam naj­u­ba­va­ta gos­po­|i­ca na
sve­tot.
Be­ne­dik
Jas s# u{­te gle­dam bez o~i­la i tak­vo ne{­to
ne mo­`am da vi­dam. Bra­tu­~et­ka &, na pri­mer,
da ne e pol­na be­so­vi, ja {ie vo uba­vi­na ko
{to pr­vi maj go {ie tri­e­set i pr­vi de­kem­
vri. Se na­de­vam ne­ma­te ni­et da sta­ne­te sop­
rug, ne?
Kla­u­dio
Da sa­ka He­ra da mi sta­ne `e­na, ne bi si
re­kol se­be­si de­ka sum se zak­lel vo spro­tiv­
no­to.
Be­ne­dik
Za­rem do ta­mu e doj­de­na ra­bo­ta­ta? Za­rem ne
os­ta­na ni­e­den ma` na sve­tov {to ne }e ja
no­si {ap­ka­ta na ro­go­vi? Za­rem po­ve­}e ne­ma
da sret­nam ni­e­den {e­e­set­go­di­{en er­gen?
To­ga{, po­ve­li, sle­po pik­ni si ja gla­va­ta vo
tvr­di­ot ja­rem, no­si mu go be­le­got i of­kaj vo
ne­de­li­te ko ne­tok­mu. Gle­daj, Don Ped­ro se
vra­}a po vas.
(Pov­tor­no vle­gu­va Don Ped­ro.)
Don Ped­ro
Kak­va taj­na ve za­dr­`a ov­de pa ne doj­dov­te po
nas kaj Le­o­na­to?
Be­ne­dik
Bi sa­kal va­{a­ta svet­lost da me pri­si­li da
ka­`am.
Don Ped­ro
Ti na­re­du­vam ka­ko na ~o­vek {to mi se
za­kol­nal na ver­nost.
 Od vlakno ortoma
Be­ne­dik
Slu­{a­te, gro­fe Kla­u­dio? Jas mo­`am da
~u­vam taj­na ka­ko nem ~o­vek, - na ova ve­ru­
vaj­te mi, no ka­ko ~o­vek {to se za­kol­nal na
ver­nost, - imaj­te na um, - ka­ko ~o­vek {to
se za­kol­nal na ver­nost: - Toj e za­qu­ben. Vo
ko­go? - Ova e ulo­ga­ta na va­{a­ta svet­lost. -
Vni­ma­vaj­te kol­ku mu e kus od­go­vo­rot: - Vo
He­ra, ku­sa­ta }er­ka na Le­o­na­to.
Kla­u­dio
Va­ka da bi­lo (pra­{a­no), va­ka i }e be­{e
(od­go­vo­re­no).
Be­ne­dik
Ko vo pri­kaz­na­ta, gos­po­da­ru: ‘ne bi­lo va­ka,
ni­tu bi­lo ta­ka, ama, ne daj bo­`e, da bi­de
va­ka!’
Kla­u­dio
Ako stras­na­va qu­bov na­br­gu ne se pro­me­ni,
ne daj bo­`e da bi­de po­i­na­ku!
Don Ped­ro
Amin, ako ja qu­bi­te, za{­to gos­po­|i­ca­va e
dos­toj­na za toa.
Kla­u­dio
Va­ka mi go­vo­ri­te, gos­po­da­ru, za da se ulo­
vam?
Don Ped­ro
^e­sen zbor, go go­vo­ram toa {to go mis­lam.
Kla­u­dio
Is­to i jas, gos­po­da­ru.
Be­ne­dik
Is­to i jas, gos­po­da­ru, `i­mi si­te ve­ri i zak­
let­vi.
315
Kla­u­dio
^uvs­tvu­vam de­ka ja sa­kam.
Don Ped­ro
De­ka zas­lu­`u­va, znam.
Be­ne­dik
De­ka ni­tu ~uvs­tvu­vam ka­ko taa tre­ba da se
qu­bi, ni­ti pak znam so {to taa tak­vo ne{­to
zas­lu­`u­va, toa e ube­du­va­we koe ni so ogan ne
mo­`at da go is­te­ra­at od me­ne: spre­men sum
so ne­go da um­ram na kla­da.
Don Ped­ro
Se­ko­ga{ si bil ne­po­ko­leb­liv ere­tik vo
pre­zi­ra­we­to na po­u­ba­vi­ot pol.
Kla­u­dio
I ni­ko­ga{ ne si mo­`el da ja ig­ra{ ulo­ga­ta
do kraj bez tvr­do­kor­nos­ta na svo­ja­ta vol­ja.
Be­ne­dik
De­ka vo `e­na sum za~­nat, priz­na­vam so bla­
go­dar­nost; de­ka `e­na me od­gle­da­la i toa
naj­po­niz­no go priz­na­vam so go­le­ma bla­go­
dar­nost; no lov­ci i za­ga­ri da mi se so­bi­ra­at
na ~e­lo i da ne znam kaj mi e gla­va­ta - e, za
toa mal­ku }e po­~e­ka­at. Bi­dej­}i ne sa­kam da
sto­ram grev is­ka­`u­vaj­}i ne­do­ver­ba kon ed­na
od niv, }e si ze­mam za pra­vo na ni­ed­na da ne
& ve­ru­vam; po {to sle­di de­ka ne sa­mo {to
po­u­ba­vo }e se no­sam tu­ku i }e si os­ta­nam
er­gen za na­vek.
Don Ped­ro
Mo­re }e te vi­dam jas te­be, u{­te pred da
um­ram, ka­ko mi pri­pa­|a{ od qu­bov.
Be­ne­dik
Mo­`e od gnev, od bo­lest, od glad, ama
ni­ko­ga{ od qu­bov: ako mi do­ka­`e­te de­ka
 316 Vilijam [EKSPIR
ne­ko­ga{ }e pri­pad­nam od qu­bov, bez da
mo­`am toa br­gu da go na­do­pol­nam so dob­ra
pi­ja~­ka, ved­na{ iz­va­de­te mi gi o~i­te so per­
o­to na ne­koj po­et i obe­se­te me na por­ta­ta
od ne­ko­ja jav­na ku­}a ka­ko tab­la so sle­pi­ot
Ku­pi­don.
Don Ped­ro
Ako ne­ko­ga{ skr{­ne{ od ovaa ver­ba, re­zil
na ve­kot }e sta­ne{!
Be­ne­dik
Ako skr{­nam, obe­se­te me ka­ko ma­~or i stre­
laj­te vo me­ne, a toj {to }e me po­go­di, po­tap­
kaj­te go po ra­mo i na­re­~e­te go Ro­bin Hud.
Don Ped­ro
Dob­ro, vre­me­to }e po­ka­`e.
Ko­ga to­ga{ i di­vi­ot bik nav­le­ku­va ja­rem.
(Tho­mas Kyd: Spa­nish Tra­gedy)
Be­ne­dik
Di­vi­ot bik mo­`e­bi; no ako ne­ko­ga{ it­ri­ot
Be­ne­dik go nav­le­~e, is­kor­ne­te gi ro­go­vi­te
od bi­kot i na­sa­de­te mi gi na ~e­lo: pa ne­ka
me za­le­pat na tab­la i so krup­ni buk­vi ka­ko
{to pi­{u­va­at Ov­de se iz­naj­mu­va do­bar kow
ne­ka mi na­pi­{at oz­do­la Ov­de mo­`e da go
vi­di­te o`e­ne­ti­ot Be­ne­dik.
Kla­u­dio
Ako ova ne­ko­ga{ se slu­~i, }e sta­ne{ `i­vo­
tin­~e, em rog­les­to, em lu­do.
Don Ped­ro
Ne, ako Ku­pi­don ne se is­tre­sil si­ot vo
Ve­ne­ci­ja, nas­ko­ro, za­ra­di ova {to go re­~e,
ima da se tre­se{ pred ne­go ka­ko prat.
Be­ne­dik
To­ga{ po­br­gu i zem­ja­ta }e se zat­re­se.
Don Ped­ro
Dob­ro, so vre­me i vie }e se pri­pi­to­mi­te. Vo
me­|uv­re­me, do­bar gos­po­di­ne Be­ne­dik, ode­te
do­ma kaj Le­o­na­to, pre­po­ra­~aj­te me i ka­`e­te
mu de­ka do­a­|am na ve­~e­ra za{­to znam de­ka
na­go­le­mo ja spre­ma.
Be­ne­dik
Mis­lam de­ka sum spo­so­ben za ed­na tak­va
mi­si­ja. Za­toa os­ta­ne­te -
Kla­u­dio
So gos­pod na po­mo{: Od do­ma, - ko­ga bi ja
imal-
Don Ped­ro
[es­ti ju­li. Is­kre­no va{, Be­ne­dik.
Be­ne­dik
Da, sa­mo maj­ta­pe­te se. Pred­me­tot na va­{i­ot
raz­go­vor na mes­ta e na­ki­ten so krp­~i­wa,
no i tie uk­ra­si se mno­gu la­ba­vo pri­{i­e­ni.
Pred da pro­dol­`i­te so ver­gla­we na dob­ro
poz­na­ti­te iz­li­te­ni fra­zi, is­pi­taj­te si ja
so­ves­ta! Zna­~i, ve os­ta­vam.
(Iz­le­gu­va Be­ne­dik.)
Kla­u­dio
Gos­po­da­ru, se­ga po­mo{ od vas mi tre­ba.
Don Ped­ro
Qu­bov­ta mo­ja od tvo­ja­ta }e u~i; ka­`i & ka­ko
i }e vi­di{ kol­ku sprem­na e da ja sfa­ti
i naj­te{­ka­ta za­da­~a {to dob­ro }e ti sto­ri.
Kla­u­dio
Da­li Le­o­na­to ima sin, gos­po­da­ru?
Don Ped­ro
Ne, ja ima sa­mo He­ra, taa edins­tve­no
 Od vlakno ortoma 317

}e go nas­le­di; da­li ja sa­ka{, Kla­u­dio? Od zbo­ro­vi ved­na{ da prej­de­me na de­lo.

(Iz­le­gu­va­at.)
Kla­u­dio

Gos­po­da­ru,
u{­te ko­ga poj­dov­te na za­vr­{e­ni­ov po­hod,
ja pog­led­nav nej­ze so voj­ni~­ko oko,
mi se do­pad­na, no imav pog­ru­ba za­da­~a
to­ga{,
pa do­pa­|a­we­to ne stig­na da soz­ree vo qu­bov:
No se­ga {tom se vra­tiv i {tom voj­ni~­ki­te
mis­li
se pov­le­koa mol­kum, na niv­no mes­to
vo su­ri­ja na­vi­ra­at ne`­ni, mil­ni stras­ti
{to mi ve­lat kol­ku uba­va e mla­da­ta He­ra
i kol­ku sum ja sa­kal pred da za­mi­nam vo
bo­jov.

Don Ped­ro

Ve­}e se od­ne­su­va{ ko za­qu­ben ~o­vek,

i slu­{a­~ot go za­mo­ru­va{ so mo­re zbo­roj:
Ako ja sa­ka{ uba­va­ta He­ra, sa­kaj ja!
]e zbo­ru­vam so nea i so nej­zi­ni­ot tat­ko
i ti }e ja ima{. Pa ne­li ba{ po­ra­di ova
tol­ku kras­na pri­kaz­na mi raz­vr­za?

Kla­u­dio

Kol­ku ne`­no qu­bov­ta ja is­ce­lu­va­te,

poz­na­vaj­}i & ja ra­na­ta po sa­mi­ot iz­gled!
No za da ne se ~i­ni de­ka pre­br­zo ja do­biv,
so me­lem od zbo­ro­vi pro­bav da ja le­~am.

Don Ped­ro

Zo{­to mos­tot da e po­{i­rok od te­kot?

Naj­do­bar dar e ona {to e treb­no.
Sa­mo so­od­vet­no­to slu­`i; jas­no e, za­qu­ben
si;
a jas so­od­vet­ni­ot lek }e ti go snab­dam.
Znam de­ka ve­~er­va }e ima goz­ba;
pod ma­ska }e ja pre­ze­mam ulo­ga­ta tvo­ja,
i }e & re­~am na He­ra de­ka jas sum Kla­u­dio;
}e go ras­pet­lam vo nea mo­e­to sr­ce,
i slu­hot }e & go za­ro­bam so na­pad
`es­tok na qu­bov­na­ta sto­ri­ja mo­ja:
Po­toa, na tat­ko & s# }e mu ka­`am;
a zak­lu­~o­kot e de­ka taa }e bi­de tvo­ja:
 318 Vilijam [EKSPIR

Sce­na 2 vo se­koj slu­~aj, }e ja iz­ves­tam }er­ka mi za da

So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to i An­to­nio.)
Le­o­na­to
[to e bra­te? Ka­de e vnuk mi, va­{i­ot sin?
Da­li se pog­ri­`i za mu­zi­ka­ta?
ne ja fa­ti na spi­e­we ako is­pad­ne de­ka ova
e na­vis­ti­na to~­no. Ode­te vie i ka­`e­te & s#.
(Po­mi­nu­va­at ne­kol­ku­mi­na pre­ku sce­na­ta.)
Rod­ni­ni moi, zna­e­te {to tre­ba da se sto­ri
vo va­kov ~as. - O, pri­ja­te­lu, ve mo­lam; doj­
de­te so me­ne, }e mi tre­ba va­{a­ta ve{­ti­na. -
Vnu~­ko moj do­bar, bi­de­te na vi­si­na; da si gi
is­pol­ni­me ob­vrs­ki­te vo uz­bu­na­va.
(Iz­le­gu­va­at.)

An­to­nio

Za­fa­ten e so toa do gu­{a. Ama bra­te, dru­go

sa­kam da vi ka­`am, no­vos­ti mno­gu ~ud­ni za
koi ne ste ni so­nu­va­le de­ka se mo`­ni.

Le­o­na­to

Da­li se dob­ri?

An­to­nio

Za­vi­si od pe­~a­tot {to }e im go sta­vi is­ho­

dot. Ob­viv­ka­ta im e dob­ra; uba­vo iz­gle­da
od nad­vor. Od raz­go­vo­rot po­me­|u prin­cot i
gro­fot Kla­u­dio koi {e­ta­le niz naj­gus­ti­ot
del od mo­jot ovo{­tar­nik, eden moj ~o­vek
vol­ku ~ul: prin­cot mu ot­kril na Kla­u­dio
de­ka bil za­qu­ben vo vnu­ka mi, va­{a­ta }er­ka
i de­ka imal na­me­ra toa ve­~er­va, na ig­ran­
ka­ta, da & go ka­`e; pa ako ovaa pri­fa­te­la,
mis­lel ved­na{ da ja is­ko­ris­ti mo`­nos­ta i
da do­go­vo­ri so vas.

Le­on
­ a­to

Da ne ne bil so si­te ovoj va{ ~o­vek ko­ga ova

vi go ka­`al?

An­to­nio

Ni slu­~aj­no. Bis­ter e i raz­u­men. ]e vi go

pra­tam pa sa­mi ras­pra­{aj­te go.

Le­o­na­to

Ne, ne, se­ga za se­ga }e sme­ta­me de­ka ra­bo­

ta­va e son, du­ri ne se po­ka­`e ka­ko ja­ve - no,
 Od vlakno ortoma
Sce­na 3
Dru­ga so­ba vo ku­}a­ta na Le­on
­ a­to.
(Vle­gu­va­at Don Hu­an i Kon­rad.)
Kon­rad
Gos­po­da­ru! Zo{­to ste ne­ras­po­lo­`e­ni od
me­ra­ta nad­vor?
Don Hu­an
Za­toa {to ne­ma me­ra okol­nos­ta od ko­ja ova
se is­pi­li; ot­tu­ka i ne­ras­po­lo­`e­ni­e­to mi e
bez me­ra.
Kon­rad
Pos­lu­{aj­te go raz­u­mot.
Don Hu­an
A ako go pos­lu­{am, {to bla­go­det }e mi
doj­de?
Kon­rad
Mo­`e­bi ne­ma da ve iz­le­ku­va ved­na{, ama
ba­rem }e ve na­u­~i na tr­pe­li­vo pod­ne­su­va­we.
Don Hu­an
Se ~u­dam {to ti, ro­den, ka­ko {to ve­li{, vo
zna­kot na Sa­turn, sa­ka{ so mo­ra­len lek da
ja le­~i{ bez­na­de`­na­ta bol­ka. Ne mo­`am da
kri­jam {to sum: Mo­ram da bi­dam ne­ras­po­lo­
`en ko­ga za toa imam pri­~i­na, a ne da se sme­
jam na se­~ii {e­gi; da ja­dam ko­ga sum gla­den,
a ne da ~e­kam do­de­ka ne­ko­mu mu tek­ne; da
spi­jam ko­ga sum pos­pan, a ne da se gri­`am za
ne­~i­ja ra­bo­ta; da se sme­jam ko­ga sum ve­sel, a
ne da ~e­kam ko­ga ne­ko­mu }e mu bi­de }ef.
Kon­rad
Ta­ka e, no ne pra­ve­te go toa ot­vo­re­no tu­ku
so raz­um­na voz­dr­`a­nost. Du­ri ne­o­dam­na se
smi­riv­te so brat vi i se­ga ste pov­tor­no vo
319
ne­go­va­ta mi­lost; ne­voz­mo`­no e da fa­ti­te
vis­tin­ski ko­ren ako sa­mi­te ne soz­da­de­te
po­vol­na kli­ma; sa­mo vo pra­vo­to go­di{­no
vre­me }e ima­te dob­ra `et­va.
Don Hu­an
Po­ar­no da sum {ip vo tr­we odo{­to tren­
da­fil vo ne­go­va­ta mi­lost; na krv­ta mo­ja
po­ve­}e & li­~i da bi­dam nam­ra­zen od si­te
ot­kol­ku da go tok­mam od­ne­su­va­we­to za
da mo­`am da is­~em­nam tro{­ka qu­bov od
ne­ko­go; vo ova, ia­ko ne mo­`e da se ka­`e de­ka
sum ne­ka­kov las­kav na­muz­li­ja, se­pak ni­koj ne
mo­`e da po­rek­ne de­ka sum ot­vo­ren pod­lec.
Me­ne mi ve­ru­va­at sa­mo ko­ga imam uz­da na
us­ta ili ja­rem na gu­{a: za­toa re­{iv da ne
pe­jam vo sops­tve­ni­ot ka­fez. Ako me pu{­tat
od sin­xir, }e ka­sam. Da imam do­vol­no slo­
bo­da, }e si go te­ram }e­fot bez­mi­los­no; vo
me­|uv­re­me pu{­ti me da si bi­dam ona {to sum
i ne obi­du­vaj se da me sme­ni{.
Kon­rad
Za­rem ne mo­`e­te da ima­te ne­kak­va pol­za od
va­{e­to ne­za­do­vol­stvo?
Don Hu­an
Se­ta pol­za vo `i­vo­tot ja imam sa­mo od ne­go,
za{­to sa­mo ne­go i go upot­re­bu­vam. No koj
do­a­|a? [to ima no­vo, Bo­ra­~io?
(Vle­gu­va Bo­ra­~io.)
Bo­ra­~io
Do­a­|am od ed­na go­le­ma goz­ba; prin­cot,
va­{i­ot brat, kral­ski go gos­tat kaj Le­on ­ a­to;
a mo­`am da vi go­vo­ram i za eden sko­re­{en
brak.
Don Hu­an
Mo­`e li da pos­lu­`i za ur­nek vrz koj }e se
iz­gra­di ne­kak­va nes­re­}a? Ko­ja e taa bu­da­la
{to sa­ka da se vr­ze so ne­mi­rot?
 320 Vilijam [EKSPIR

Bo­ra­~io Don Hu­an

Des­na­ta ra­ka na brat vi. To­ga{ da odi­me ved­na{ na goz­ba­ta; niv­no­to

ras­po­lo­`e­nie se zgo­le­mu­va so mo­ja­ta ta­ga.
Don Hu­an Ka­mo got­va­~ot da mis­li ka­ko me­ne! - ]e
odi­me li da vi­di­me {to mo­`e da se sto­ri?
Koj? Dob­les­ni­ot Kla­u­dio?
Bo­ra­~io
Bo­ra­~io
Vi sto­i­me na ras­po­la­ga­we, gos­po­da­ru.
Tok­mu toj.
(Iz­le­gu­va­at.)
Don Hu­an

Prek­ra­sen gos­po­din! A na ko­ja, `i­ti s#,

fr­lil oko?

Bo­ra­~io

Na He­ra, }er­ka­ta i edins­tve­na­ta nas­led­

ni~­ka na Le­o­na­to.

Don Hu­an

Vi­di go ti, }e­ra­ta! Ka­ko go doz­na ova?

Bo­ra­~io

Do­de­ka naj­men ka­ko ka­di­tel, ka­dev ed­na

mno­gu za­gu{­li­va oda­ja, na­i­doa, ra­ka pod
ra­ka, prin­cot i Kla­u­dio vne­se­ni vo eden
mno­gu se­ri­o­zen mu­a­bet. Se mu{­nav zad ed­na
dra­pe­ri­ja i ~uv ko­ga se do­go­vo­ri­ja prin­cot
da ja iz­mo­li He­ra za se­be i ot­ka­ko }e ja
do­bie, da mu ja da­de na gro­fot Kla­u­dio.

Don Hu­an

Odi­me ved­na{ ta­mu! Ov­de mo­`e da ima

hra­na za mo­e­to ne­za­do­vol­stvo; toj mlad
pi­li­{ta­rec ja sob­ra se­ta sla­va od mo­jot
po­raz. Ako, na ne­koj na­~in, mu na{­te­tam,
to­ga{ se­ka­ko }e si ~es­ti­tam. Vie ste mi
ver­ni i }e mi po­mog­ne­te, ne?

Kon­rad

Do­de­ka sme `i­vi, gos­po­da­ru.

 ^in VTO­RI
Sce­na 1
Sa­lon vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, An­to­nio, He­ra, Be­at­ri­~e i dru­gi.)
Le­o­na­to
Za­rem ne be­{e ov­de na ve­~e­ra gro­fot Hu­an?
An­to­nio
Ne go vi­dov.
Be­at­ri­~e
Toj gos­po­din na­vis­ti­na iz­gle­da ki­se­lo!
Se­ko­ga{ ko­ga }e go vi­dam, cel ~as po­toa mi
idi ufu­net.
He­ra
Mno­gu ta`­na du­{a.
Be­at­ri­~e
So­vr­{en ~o­vek bi bil onoj {to bi sto­el
nas­re­de me­|u ne­go i Be­ne­dik: pr­vi­ov e ka­ko
trup i ne zbo­ru­va ni{­to, a vto­ri­ov e ka­ko
raz­ga­le­no sin­~e i sa­mo me­le bez pre­kin.
Le­o­na­to
Zna­~i po­lo­vi­na od ja­zi­kot na gos­po­di­not
Be­ne­dik vo us­ta­ta na gro­fot Hu­an i po­lo­
vi­na od ta­ga­ta na gro­fot Hu­an na li­ce­to od
gos­po­di­not Be­ne­dik.
Be­at­ri­~e
So dob­ri no­ze i so sil­ni sta­pa­la, stri­ko, i
so do­vol­no pa­ri v }e­se, tak­vi­ot ma` bi ja
os­vo­il se­ko­ja `e­na na sve­tot, - ako us­pee da
ja pri­do­bie, se raz­bi­ra.
Le­o­na­to
Tvr­dam, vnu­ko, de­ka so tol­ku pis ja­zik
te{­ko }e si naj­de{ ma`.
An­to­nio
Na­vis­ti­na e pre­za­jad­li­va.
Be­at­ri­~e
Pre­za­jad­li­va e po­ve­}e od sa­mo za­jad­li­va.
Ta­ka }e go ut­nam bo`­ji­ot dar: za{­to se ve­li,
Kra­va­ta {to bo­de {u­ti ro­go­vi ima; no
kra­va­ta {to prem­no­gu bo­de, ne­ma ni­kak­vi.
Le­on
­ a­to
Zna­~i ako prem­no­gu bo­de{, }e ne­ma{
ni­kak­vi ro­go­vi?
Be­at­ri­~e
]e ne­mam ako ne­mam ma`; za va­kov bla­gos­
lov na ko­le­na go mo­lam Ne­go se­koe ut­ro i
se­ko­ja ve­~er! Bo­`e! Ne bi mo­`e­la da pod­ne­
sam ma` so bra­da na li­ce: po­ar­no da si leg­
nam na bod­li­ka­vo pra­se!
Le­o­na­to
Mo­`e }e leg­ne{ so ma` {to ne­ma bra­da!
Be­at­ri­~e
[to }e pra­vam so ta­kov? Da mu gi nat­nam
mo­i­te ali{­ta i da go sto­ram {ef na so­bar­
ki­te? Ma­`ot so bra­da e po­ve­}e od mom­~e, a
 322 Vilijam [EKSPIR
ma­`ot bez bra­da e po­mal­ku od ma`: onoj {to
e po­ve­}e od mom­~e ne e za me­ne; a onoj {to e
po­mal­ku od ma`, jas ne sum za ne­go; za­toa, }
e ze­mam gro{ od me~­ka­ri­te ka­ko ka­par i }e
im gi vo­dam maj­mu­ni­te v pe­kol!
Le­o­na­to
Zna­~i re­{iv­te da odi­te v pe­kol?
Be­at­ri­~e
Ne; sa­mo do ne­go­vi­te por­ti; to­ga{ }e mi
iz­le­ze |a­vo­lot na sre{­ta, ko ne­koj star
ro­go­no­sec, so ro­go­vi na gla­va i }e mi re­~e;
Odi v raj, Be­at­ri­~e; odi v raj, ova ne e
mes­to za de­voj­ki; jas }e mu gi pre­da­dam maj­
mu­ni­te i trk, pra­vo kaj sve­ti Pe­tar vo ra­jot;
toj }e mi po­ka­`e ka­de se­dat ne­`e­ne­ti­te i
ne­ma­`e­ni­te i po­toa dol­go i sre}­no }e si
`i­ve­e­me od ut­ro do mrak.
An­to­nio
A vie, vnu­ko, (na He­ra) se na­de­vam, vo s# }e
go slu­{a­te tat­ko vi.
Be­at­ri­~e
Ba{ ta­ka; dol­`nost na bra­tu­~et­ka mi e sa­mo
da se pok­lo­ni i da re­~e, Ka­ko {to }e za­po­
ve­da­te, tat­ko. - No i pok­raj se­to ova, bra­
tu­~et­ko, gle­daj­te se­pak mom­~e­to da e uba­vo
ina­ku pok­lo­ne­te se u{­te ed­na{ i re­~e­te,
Tat­ko, ka­ko {to mi za­po­ve­da sr­ce­to.
Le­o­na­to
Se na­de­vam, vnu­ko, eden den }e ve vi­dam
snab­de­na so ma`.
Be­at­ri­~e
Si­gur­no ne do de­not do­de­ka Bog ne po~­ne
da pra­vi ma­`i od ne­ko­ja dru­ga gra­|a a ne od
zem­ja. Za­rem ne bi bi­lo ta`­no za `e­na­ta so
nea da gos­po­da­ri ed­no obi~­no kup­~e pra­
{i­na? Da pod­ne­su­va smet­ka za svo­jot `i­vot
pred ed­na grut­ka ne­pos­to­ja­na kal? Ne,
stri­ko, ne sa­kam ni­e­den. Si­no­vi­te na Ada­ma
se moi bra­}a; i na­vis­ti­na, za me­ne e grev, da
se ma­`am za naj­blis­ki­ot rod­ni­na.
Le­o­na­to
]er­ko, za­pam­te­te {to vi re­kov; ako prin­cot
za ona vi go­vo­ri, zna­e­te ka­ko da mu od­go­vo­
ri­te.
Be­at­ri­~e
Ako ne ve po­ba­ra vo vis­tin­ski­ot ~as, vi­na­ta
}e pad­ne na mu­zi­ka­ta; ako prin­cot prem­no­gu
na­va­li, ka­`e­te mu de­ka za s# tre­ba takt, pa
ta­ka is­tan­cu­vaj­te mu go od­go­vo­rot. Za{­to,
slu{­ne­te me, He­ra, dod­vo­ru­va­we­to, ven­~a­va­
we­to i ka­e­we­to se ka­ko za­bav­na, se­ri­oz­na i
{und mu­zi­ka: pr­vo­to dod­vo­ru­va­we e og­ne­no i
nag­lo ko stra­stven pop-rok, pol­no e za­nes i
hi­ro­vi; ven­~a­va­we­to smi­re­no i smer­no ka­ko
avs­tri­ski me­nu­et, pol­no sta­rov­rem­ski spo­
koj i pa­ti­na; po­toa do­a­|a ka­e­we­to i so svo­
i­te stak­le­ni no­ze za­pa­|a vo te­`ok {und, s#
po­br­zo i po­br­zo du­ri ne po­to­ne v grob.
Le­on
­ a­to
Vnu­ko, pre­os­tro gle­da­te na ra­bo­ti­te.
Be­at­ri­~e
Imam oko so­ko­lo­vo, stri­ko; gle­dam crk­va na
ki­lo­met­ri.
Le­o­na­to
Vle­gu­va­at goz­ba­xi­i­te, bra­te; da nap­ra­vi­me
mes­to.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio, Be­ne­dik,
Bal­ta­zar; Don Hu­an, Bo­ra­~io, Mar­ga­ret,
Ur­su­la i dru­gi pod ma­ski.)
Don Ped­ro
Gos­po­|i­ce, }e sa­ka­te mal­ku da se za­ba­vu­va­te
so eden va{ obo­`a­va­tel?
 Od vlakno ortoma 323

He­ra Mar­ga­ret

Ako odi­te po­po­le­ka i ako gle­da­te qu­bez­no i Na pri­mer glas­no se mo­lam.

ako ne ka­`e­te ni{­to, so ra­dost }e poj­dam a
so po­ra­dost }e si sjoj­dam. Bal­ta­zar

Don Ped­ro To­ga{ u{­te po­ve­}e ve sa­kam; tie {to }e ve

~u­jat }e mo­`at da re­~at amin.
So me­ne vo va­{e dru{­tvo?
Mar­ga­ret
He­ra
Gos­po­de, spoj me so do­bar ig­ra~!
Pa i so vas ako mi e po vol­ja.
Bal­ta­zar
Don Ped­ro
Amin!
A ko­ga }e vi bi­de po vol­ja?
Mar­ga­ret
He­ra
I trg­ni mi go od pred o~i ko­ga ig­ra­ta }e
Ko­ga }e mi se ben­di­sa va­{e­to li­ce; ne daj za­vr­{i! - Od­go­vo­ri, po­pe!
bo­`e la­u­ta­ta da bi­de ko nej­zi­na­ta fut­ro­la!
Bal­ta­zar
Don Ped­ro
Od­go­va­ram so molk; po­pot si go do­bi.
Mas­ka­ta mi e ko pok­ri­vot na Fi­le­mon; vo
ku­}a­ta e Ju­pi­ter. Ur­su­la

He­ra Dob­ro ve poz­na­vam; vie ste gos­po­din An­to­

nio.
Zo{­to to­ga{ mas­ka­ta ne vi e od sla­ma?
An­to­nio
Don Ped­ro
So eden zbor, ne sum.
Go­vo­re­te po­tiv­ko, ako zbo­ru­va­te za qu­bov.
(Odat na stra­na.) Ur­su­la

Bal­ta­zar Sa­mo vie va­ka ja ni­{a­te gla­va­ta.

Bi sa­kal da vi se do­pad­nam. An­to­nio

Mar­ga­ret Pra­vo da vi ka­`am, sa­mo go imi­ti­ram.

A jas ne, za va­{e dob­ro; oti imam mno­gu Ur­su­la

lo­{i oso­bi­ni.
Ni­ko­ga{ ne bi go imi­ti­ra­le tol­ku od­vrat­no
Bal­ta­zar to~­no da ne ste sa­mi­ot toj. Eve ja ne­go­va­ta
su­va ra­ka, sa­mo ne­go­va i ni­~i­ja dru­ga; vie
Na pri­mer? ste toj, vie ste toj.
 324 Vilijam [EKSPIR

An­to­nio Be­at­ri­~e

So eden zbor, ne sum. Ni­ko­ga{ ne ve nas­me­al?

Ur­su­la Be­ne­dik

Ne­moj­te, vi se mo­lam! Mis­li­te de­ka ne Ve mo­lam, koj e toj?

ve pre­poz­na­vam po va­{a­ta bles­ka­va du­ho­vi­
tost? Mo­`e li da se skrie dob­les­ta? Pres­
ta­ne­te, vi se mo­lam; vie ste toj; ma­ni­ri­te
si se ma­ni­ri i ne se me­nu­va­at! Dos­ta, vi se
mo­lam!
Be­at­ri­~e
Ne­ma da mi ka­`e­te koj vi go re­~e toa?
Be­ne­dik
Pros­te­te mi, no ne­ma.
Be­at­ri­~e
I ne­ma da mi ka­`e­te koj ste vie?
Be­at­ri­~e
Zad­ro­gaz na prin­cot. Mno­gu zdo­de­ven {ut;
edins­tve­no e ta­len­ti­ran da iz­mis­lu­va
ne­voz­mo`­ni kle­ve­ti: sa­mo ras­i­pi­ku­}i­te mu
se vos­hi­tu­va­at; no vos­hi­tot ne pro­iz­le­gu­va
od ne­go­va­ta du­ho­vi­tost tu­ku od ne­go­va­ta
pa­kost; za{­to toj i gi za­ba­vu­va i gi lu­ti
lu­|e­to, pa tie pr­vin se sme­at pa go te­pa­at.
Si­gur­na sum de­ka e tu­ka ne­ka­de. Ba{ bi
sa­ka­la da me ~ep­ne.
Be­ne­dik
Ako slu­~aj­no go za­poz­nam }e mu ka­`am {to
re­kov­te za ne­go.

Be­ne­dik Be­at­ri­~e

Ne se­ga. Sa­mo nap­red, po­ve­le­te. Znam de­ka ved­na{

}e me ~ep­ne so ne­kak­va zlob­na spo­red­ba;
Be­at­ri­~e ko­ja, ako os­ta­ne ne­za­be­le­`a­na, ili ako ni­koj
ne se nas­mee, ved­na{ }e go fr­li vo ta­ga
De­ka sum opa­ka! - I de­ka se­ta du­ho­vi­tost sum i po­ti{­te­nost; {to }e zna­~i za{­te­da od
ja cr­pe­la od ed­na edins­tve­na kni{­ka? - Ova ba­rem eden ko­pan za{­to {ut­ra­kot ne­ma
mo­ra da go re­kol gos­po­di­not Be­ne­dik. ni{­to da kas­ne taa ve­~er. (Se slu­{a mu­zi­ka
od­vnet­re.) ­Tre­ba da gi sle­di­me pr­ven­ci­te.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Koj e toj?
Vo s# {to e dob­ro.
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
Si­gur­na sum de­ka dob­ro go poz­na­va­te.
Ta­ka e, za{­to ako n# po­ve­dat vo lo­{o, gi
Be­ne­dik na­pu{­tam na pr­vi­ot svi­ok.
(Ig­ra. Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Don Hu­an,
Ne go poz­na­vam, ve­ru­vaj­te mi. Bo­ra­~io i Kla­u­dio.)
 Od vlakno ortoma
Don Hu­an
Na­vis­ti­na, brat mi e za­qu­ben vo He­ra i go
vik­na tat­ko & na stra­na ova da mu go ka­`e.
Gos­poj­ci­te odat po nea a os­ta­na sa­mo ed­no
mas­ki­ra­no li­ce.
Bo­ra­~io
A toa e Kla­u­dio. Go poz­na­vam po na­~i­not na
koj stoi.
Don Hu­an
Ne ste vie gos­po­di­not Be­ne­dik?
Kla­u­dio
Dob­ro me poz­na­va­te; toj sum.
Don Hu­an
Gos­po­di­ne, brat mi mno­gu ve ima pri sr­ce;
toj e vqu­ben vo He­ra; ve mo­lam ube­de­te go da
se trg­ne od nea; taa ne mu do­li­ku­va spo­red
po­tek­lo­to; vie tu­ka mo­`e da odig­ra­te ulo­ga
na ~e­sen ~o­vek.
Kla­u­dio
Od ka­de zna­e­te de­ka ja sa­ka?
Don Hu­an
^uv ka­ko se kol­ne de­ka ja sa­ka.
Bo­ra­~io
Is­to i jas; i u{­te se za­kol­na de­ka }e ja
o`e­ni ve­~er­va.
Don Hu­an
A se­ga da odi­me i mal­ku da kas­ne­me.
(Iz­le­gu­va­at Don Hu­an i Bo­ra­~io.)
Kla­u­dio
Va­ka od­go­va­rav vo ime­to na Be­ne­dik
325
no zlo­ves­ti­ve gi ~uv so u{i­te na Kla­u­dio.
Si­gur­no e ta­ka;- prin­cot pro­si za se­be.
Pri­ja­tels­tvo­to e ver­no vo s# dru­go
os­ven vo ~uvs­tvo­to {to se vi­ka qu­bov;
za­toa, se­koe sr­ce, za qu­bov­ta, sa­mo zbo­ri
i se­koe oko sa­mo za se­be pre­go­va­ra,
bez pos­red­nik; za{­to ve{­ter­ka e uba­vi­na­ta
i so ~in­ki ver­nos­ta vo krv ja to­pi.
Ovaa vis­ti­na se­koj­dnev­no se pot­vr­du­va
a sa­mo jas ne ve­ru­vav: za­toa zbo­gum, He­ro!
(Se vra­}a Be­ne­dik.)
Be­ne­dik
Gro­fe Kla­u­dio?
Kla­u­dio
Da, toj sum.
Be­ne­dik
Aj­de, }e poj­de­te so me­ne?
Kla­u­dio
Ka­de?
Be­ne­dik
Pa, do pr­va­ta vr­ba; za va­{a ra­bo­ta sta­nu­va
zbor, gro­fe. Ka­ko }e go no­si­te ve­ne­cot?
Oko­lu vra­tot, ko lih­var­ski sin­xir? Ili
pod mi{­ka ko po­ru~­ni~­ki ~in? Ne­ka­ko }e
mo­ra da go no­si­te za{­to prin­cot ve­}e ja ima
va­{a­ta He­ra.
Kla­u­dio
Mu po­sa­ku­vam ra­dost so nea.
Be­ne­dik
Se­ga zbo­ru­va­te ko xam­baz na pa­zar. Ta­ka se
pro­da­va­at go­ve­da. No da­li po­mis­liv­te de­ka
prin­cot vi pra­vi us­lu­ga?
 326 Vilijam [EKSPIR
Kla­u­dio
Ve mo­lam, os­ta­ve­te me.
Be­ne­dik
Opaa! Se­ga ud­riv­te ba{ ko onoj sle­pi­ot;
de­te­to vi go uk­ra­de me­so­to, a vie pra­vo vo
stol­bot!
Kla­u­dio
Ako ne­}e­te, to­ga{ jas ve os­ta­vam vas.
(Iz­le­gu­va.)
Be­ne­dik
Kut­ro­to pi­le po­pa­re­no! Se­ga }e se mu{­ne v
gr­mu{­ka. - No gos­po­|i­ca­ta Be­at­ri­~e da me
znae a da ne me poz­nae! [ut na kne­zot! - Do
ka­de do­tur­kav! Mo­`e ta­ka me vi­ka­at za{­to
sum ve­sel! Da, no va­ka sam se­be­si si ~i­nam
nep­rav­da; ne me bie va­kov glas: tu­ku sa­mo
lo­{i­ot, opak uj na Be­at­ri­~e se za­me­nu­va
se­be­si so sve­tot, pa mi {i­ri mu­a­be­ti. Ama
}e se od­maz­dam va­ka ili ona­ka.
(Pov­tor­no vle­gu­va Don Ped­ro.)
Don Ped­ro
Gos­po­di­ne, ka­de e gro­fot? Da­li go vi­dov­te?
Be­ne­dik
@i­mi krs­tot, gos­po­da­ru, ja odig­rav ulo­ga­ta
na gos­po­|a­ta Rek­la-ka­`a­la. Go naj­dov ov­de
skis­nat ko da mu po­to­na­le si­te ge­mii; mu
re­kov, i mis­lam vis­ti­na­ta mu ja ka­`av, de­ka
va­{a­ta mi­lost gi pri­do­bi sim­pa­ti­i­te na
mla­da­ta da­ma; i mu se po­nu­div da odi­me do
pr­va­ta vr­ba za da mu nap­ra­vam ve­nec za­toa
{to e na­pu{­ten ili da go vr­zam za kol
bi­dej­}i zas­lu­`u­va da go kam­{i­ku­va­at.
Don Ped­ro
Da go kam­{i­ku­va­at? [to nap­ra­vil?
Be­ne­dik
Naj­na­i­ven pres­tap na ed­no u~e­ni­~e koe,
pres­re}­no {to na{­lo pti~­jo gnez­do, otr­
~a­lo da mu go po­ka­`e na svo­e­to dru­gar­~e a
ova mu go uk­ra­lo.
Don Ped­ro
Za­rem do­ver­ba­ta za te­be e pres­tap? Pres­ta­
pot e kaj onoj {to uk­ral.
Be­ne­dik
Pa se­pak, kam­{i­kot ne bi bil na od­met, a i
ve­ne­cot; za{­to ve­ne­cot bi mo­`el da go no­si
i sam a kam­{i­kot bi mo­`el da vi go da­de
vam za{­to, ka­ko {to mi se gle­da, vie mu go
uk­ra­dov­te gnez­do­to.
Don Ped­ro
Sa­kav sa­mo pi­le­to da go na­u­~am da pee a
po­toa da mu go vra­tam na sops­tve­ni­kot.
Be­ne­dik
Ako i pi­le­to pee ka­ko {to vie zbo­ru­va­te,
to­ga{, `i­mi krs­tot, ~es­no zbo­ru­va­te.
Don Ped­ro
Gos­po­|i­ca­ta Be­at­ri­~e se `a­li na vas; gos­po­
di­not {to ig­ral so nea & ka­`al de­ka mno­gu
ja na­pa­|a­te.
Be­ne­dik
O, taa me­ne tol­ku me ocr­ni {to toa du­ri ni
kla­da ne bi go iz­dr­`a­la; du­ri i dab so eden
edin­stven ze­len list bi & vra­til; du­ri i
mas­ka­ta {to ja no­sev mi o`i­vea i na­va­li da
se ka­ra so nea; taa mi re­~e, - bez da po­mis­li
de­ka spro­ti nej­ze sum jas, - de­ka sum bil {ut
na kne­zot; de­ka sum bil pog­lup i od vol; i
ta­ka mi fr­la­{e v li­ce ku­pi{­ta ga­dos­ti
i pod­mol­nos­ti so tak­va ume{­nost {to jas
sa­mo sto­ev ko ~o­vek kraj me­ti­te vo ko­go
na­ni­{a­ni­la i pu­ka ce­la ed­na voj­ska. Zbo­ro­
 Od vlakno ortoma 327

vi­te & se tr­we i {tom ot­vo­ri us­ta - boc­ka. (Iz­le­gu­va.)

Zdi­vot da & e stra­{en ko {to & se iz­ra­zi­te,
s# `i­vo i di­vo oko­lu nej­ze }e crk­ne i sve­tot
}e opus­ti s# do yvez­da­ta Se­ver­ni­ca! Ne bi
se o`e­nil so nea pa ma­kar vo ~e­i­zot da go
no­si si­ot mi­raz {to Adam go do­bi pred da
zgre­{i. Taa du­ri i Her­ku­la bi go na­te­ra­la
da vr­ti ra­`en, da, da, du­ri i kr­lu­kot da si
go skr­{i i da go fr­li v ogan. Vi se mo­lam,
ne zbo­ru­vaj­te mi za nea; }e vi­di­te de­ka e
pe­kol­na­ta Ata vo uba­vi ali{­ta. Na Gos­po­da
se mo­lam da se naj­de ne­koj ve{­ter pa da &
za­bai i da ja vra­ti. Za{­to, vi tvr­dam, do­de­ka
e ov­de, ~o­vek mo­`e da si `i­vee v pe­kol spo­
koj­no i mir­no ko vo sve­ti­li{­te. I lu­|e­to
na­mer­no }e gre­{at sa­mo za da odat ta­mu;
na­vis­ti­na si­te kav­gi, u`a­si i zbr­ki idat po
nea.
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Ete, gos­po­|i­ce, ete; go za­gu­biv­te sr­ce­to na
gos­po­di­not Be­ne­dik.
Be­at­ri­~e
Vsu{­nost, gos­po­da­ru, mi go ima­{e po­zaj­
me­no za mal­ku; a jas na toa mu pla­}av lih­va,
- dve sr­ca za ne­go­vo­to ed­no; a ed­na{ na­vis­
ti­na od me­ne go do­bi so la`­ni koc­ki, pa
za­toa, gos­po­da­ru, mo­`e­te da ka­`e­te de­ka sum
go za­gu­bi­la.
Don Ped­ro
Mo­re go leg­nav­te, gos­po­|i­ce, go kut­nav­te na
ple­}i.

Eve ja, do­a­|a. Be­at­ri­~e

(Se vra­}a­at Kla­u­dio i Be­at­ri­~e, Le­o­na­to
i He­ra.) Po­ar­no va­ka, gos­po­da­ru, odo{­to toj da me
leg­ne­{e pa da sta­nev maj­ka na tik­va­ri! Go
Be­ne­dik do­ve­dov gro­fot Kla­u­dio po ko­go me pra­
tiv­te.
Ne mo­`e­te da me pra­ti­te na iz­vr­{u­va­we na
ne­kak­va za­da­~a na kra­jot na sve­tot? Pod­got­ Don Ped­ro
ven sum da trg­nam po ko­ja bi­lo ra­bo­ta {to
}e vi tek­ne: mo­`am da vi do­ne­sam ~ep­kal­ka [to e so vas, gro­fe, {to ste mi ta­`en?
od naj­da­le~­ni­ot }o{ na Azi­ja; da vi gi do­ne­
sam di­men­zi­i­te na sta­pa­lo­to na sve­ti Jo­van; Kla­u­dio
da vi do­ne­sam vlak­no od bra­da­ta na Go­le­
mi­ot Kan; da od­ne­sam po­ra­ka do Pig­mej­ci­te, Ne sum ta­`en, gos­po­da­ru.
- s# bi pra­vel sa­mo da ne pro­go­vo­ram ni
tri zbo­ra so ovaa har­pi­ja. Ne­ma­te ama ba{ Don Ped­ro
ni{­to za me­ne?
Da ne ste to­ga{ bo­len?
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Ne­mam ba{ ni{­to os­ven `el­ba­ta da os­ta­
ne­te so me­ne. Ne sum ni toa, gos­po­da­ru.

Be­ne­dik Be­at­ri­~e

O Bo­`e, gos­po­da­ru, ova e ja­de­we od koe mi se Gro­fot ne e ni­tu ta­`en, ni­tu bo­len, ni­tu
ga­di; ne mo­`am da ja pod­ne­sam gos­po­|i­ca­ta ve­sel, ni­tu aren; tu­ku sa­mo u~­tiv: u~­tiv
Ala­pa­~a! grof ko ki­se­la pi­per­ka i qu­bo­mor­na zol­va!
 328 Vilijam [EKSPIR
Don Ped­ro
Mis­lam, gos­po­|i­ce, de­ka ste blis­ku do vis­
ti­na­ta ia­ko, vi tvr­dam de­ka, ako e ta­ka,
to­ga{ pret­pos­tav­ka­ta mu e gre{­na. Za{­to
Kla­u­dio, ja ba­rav vo tvoe ime i uba­va­ta
He­ra e do­bi­e­na. Mu go ka­`av ova na tat­ko &
i toj ne­ma ni{­to pro­tiv. Ka­`i go de­not na
ven­~av­ka­ta i Bog ne­ka ti da­de sre­}a!
Le­on
­ a­to
Gro­fe, pri­me­te ja od me­ne }er­ka mi a so
nej­ze i mo­jot imot. Ne­go­va­ta mi­lost bra­kov
go sre­di, a bo`­ja­ta ne­ka go bla­gos­lo­vi!
Be­at­ri­~e
Zbo­ru­vaj­te, gro­fe; na vas e re­dot.
Kla­u­dio
Mol­kot e naj­so­vr­{e­ni­ot glas­nik na
ra­dos­ta; bi mi bi­la ma­la sre­}a­ta ko­ga bi
mo­`el da ka­`am kol­ka­va mi e. - Gos­po­|i­ce,
ko {to ste vie moi, ta­ka jas sum va{: ce­li­ot
vi se da­vam i nes­trp­li­vo ~e­kam za raz­me­na.
Be­at­ri­~e
Zbo­ru­vaj, bra­tu­~et­ke, ili ako ne mo­`e{,
zat­ni mu ja us­ta­ta so bak­ne` pa ne­ka
za­mol­~i i toj.
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na, gos­po­|i­ce, ima­te ve­se­lo sr­ce.
Be­at­ri­~e
Ta­ka e, gos­po­da­ru; spo­laj mu; kut­ri~­ko­to
bu­da­li{­te, se­ko­ga{ e ta­mu kaj­{to du­va vet­
rot na gri­`i­te. - Bra­tu­~et­ka mi na uvo mu
ka­`u­va de­ka & e v sr­ce.
Kla­u­dio
Ba{ ta­ka i pra­vi, rod­ni­no.
Be­at­ri­~e
Gos­po­de bo­`e, si­te se zdru­`u­va­at! Cel svet
ta­ka pra­vi os­ven jas za­va­li­ja­ta! Ko da sum
kras­ta­va, tre­ba da si se­dam v }o{ i da vi­kam
‘Naj­de­te mi ma`! Naj­de­te mi ma`!’
Don Ped­ro
Gos­po­|i­ce Be­at­ri­~e, jas }e vi naj­dam ma`.
Be­at­ri­~e
Ba{ bi sa­kal eden stvo­ren od tat­ko vi.
Ne­ma­te, gos­po­da­ru, brat {to e ka­ko vas?
Tat­ko vi soz­dal od­li~­ni mla­do­`en­ci, sa­mo e
te{­ko za de­voj­ka da stig­ne do niv.
Don Ped­ro
Me sa­ka­te me­ne, gos­po­|i­ce?
Be­at­ri­~e
Ne, gos­po­da­ru; os­ven ako ne mi se doz­vo­li
da imam u{­te eden za del­ni­ci­te; vie ste ko
praz­nik, a praz­ni­ci­te se mno­gu ret­ki! No,
vi se mo­lam, pros­te­te mi; jas sum ro­de­na da
go­vo­ram sa­mo ve­se­lo a ne ne{­to se­ri­oz­no.
Don Ped­ro
Va­{i­ot molk me nav­re­du­va, a ve­se­los­ta naj­
mno­gu vi li­~i; za{­to, si­gur­no e, ro­de­ni ste
vo ve­sel ~as.
Be­at­ri­~e
Ne, gos­po­da­ru, maj­ka mi pi{­te­{e od bol­ka;
no to­ga{ ed­na yvez­da za­ig­ra i pod taa yvez­da
se ro­div. Rod­ni­ni, Bog ne­ka vi da­de ra­dost!
Le­o­na­to
Vnu­ko, }e se pog­ri­`i­te za ona {to ve za­mo­
liv?
 Od vlakno ortoma
Be­at­ri­~e
Ve mo­lam pros­te­te mi, stri­ko. - So va­{a
doz­vo­la, gos­po­da­ru.
(Iz­le­gu­va Be­at­ri­~e.)
Don Ped­ro
Mno­gu pri­jat­na i du­ho­vi­ta gos­po­|i­ca.
Le­o­na­to
Mno­gu mal­ku ta­ga ima vo nea, gos­po­da­ru;
ni­ko­ga{ ne e ta`­na os­ven ko­ga spie; no du­ri
i to­ga{, mi ka­`u­va­la }er­ka mi, ia­ko znae
da so­nu­va ne{­to nep­ri­jat­no, se bu­di i umi­ra
od smea.
Don Ped­ro
Ne pod­ne­su­va da & se go­vo­ri za ma`.
Le­o­na­to
Ni slu­~aj­no; si­te dod­vo­ru­va­~i gi ze­ma na
udu­du.
Don Ped­ro
Bi bi­la od­li~­na `e­na za Be­ne­dik.
Le­o­na­to
Ne daj bo­`e, gos­po­da­ru! Ed­na ne­de­la da se vo
brak, }e si go spu{­ta­at do lu­di­lo!
Don Ped­ro
Gro­fe Kla­u­dio, ko­ga mis­li­te da zas­ta­ne­te
pred ol­tar?
Kla­u­dio
Ut­re, gos­po­da­ru. Vre­me­to odi na pa­te­ri­ci
do­de­ka qu­bov­ta ~e­ka da mi­ne niz obi­~a­i­te.
Le­o­na­to
Ne pred po­ne­del­nik, ze­te, {to zna­~i u{­te
329
se­dum de­na; du­ri i ova e pre­mal­ku vre­me da
go sto­ram s# ona {to sum na­u­mil.
Don Ped­ro
Dob­ro, dob­ro, se gle­da de­ka ne vi e po }ef
tol­ka­vo­to od­lo­`u­va­we; no vi tvr­dam, Kla­
u­dio, ne­ma da se {la­e­me tu­ku-ta­ka. Imam
na­me­ra, vo me­|uv­re­me, da os­tva­ram Her­ku­
lov­ski pod­vig, od­nos­no da gi na­ma­mam gos­po­
di­not Be­ne­dik i gos­po­|i­ca­ta Be­at­ri­~e da se
za­qu­bat eden vo drug so strast sil­na ka­ko
pla­ni­na. Ba{ bi sa­kal da gi spo­jam; a bez
som­ne­nie mo­`am ako vie troj­ca mi po­mog­
ne­te i go pra­vi­te ona {to }e vi re­~am.
Le­o­na­to
Gos­po­da­ru, vi sto­jam na us­lu­ga, ma­kar po
ce­na de­set no­}i da ne sklo­pam oko.
Kla­u­dio
I jas, gos­po­da­ru.
Don Ped­ro
A i vie, ne­li, uba­va He­ro?
He­ra
Se sog­la­su­vam da pra­vam s# {to e pris­toj­no,
gos­po­da­ru, za da & po­mog­nam na bra­tu­~et­ka
mi da doj­de do do­bar sop­rug.
Don Ped­ro
A Be­ne­dik ne e naj­bez­na­de`­ni­ot ma` {to
go znam; ima za {to da go po­fa­lam: od bla­
go­rod­no ko­le­no e, so do­ka­`a­na hrab­rost i
pot­vr­de­na ~es­nost. ]e ve na­u­~am ka­ko da ja
na­te­ra­te va­{a­ta bra­tu­~et­ka da se za­qu­bi
vo Be­ne­dik. - a jas, so po­mo{ na vas dvaj­ca,
ta­ka }e go sre­dam Be­ne­dik {to i pok­raj
se­ta svo­ja os­tro­um­nost i se­ta svo­ja pre­bir­
li­vost, }e se za­ca­pa vo Be­at­ri­~e. Ako go
sto­ri­me ova, Ku­pi­don }e tre­ba da ni no­si
vo­da; ne­go­va­ta sla­va }e sta­ne na­{a a nie }
e sta­ne­me edins­tve­ni­te bo­go­vi na qu­bov­ta.
 330 Vilijam [EKSPIR

Da vle­ze­me vnat­re, pa }e vi ka­`am {to sum Sce­na 2

za­mis­lil.
(Iz­le­gu­va­at.) Dru­ga so­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.

(Vle­gu­va­at Don Hu­an i Bo­ra­~io.)

Don Hu­an

Ta­ka e na­vis­ti­na; gro­fot Kla­u­dio }e se

`e­ni so }er­ka­ta na Le­o­na­to.

Bo­ra­~io

To~­no, gos­po­da­ru, no jas mo­`am da im ja ras­

i­pam ra­bo­ta­ta.

Don Hu­an

Se­ko­ja pre~­ka, prep­re­ka, se­ko­ja sop­ka za

me­ne }e bi­de le­ko­vi­ta; bo­len sum od zer na
ne­go; i s# {to vo toj pra­vec de­lu­va, me­ne mi
slu­`i. Ka­ko mo­`e{ bra­kov da go spre­~i{?

Bo­ra­~io

Sa­mo ne­~es­no, gos­po­da­ru; no tol­ku ele­gan­

tno {to ni{­to ne­~es­no ne­ma da se vi­di na
me­ne.

Don Hu­an

Ka­`i mi na krat­ko.

Bo­ra­~io

Mis­lam de­ka u{­te pred go­di­na vi ka­`av,

gos­po­da­ru, kol­ku sum & mil na Mar­ga­ret,
slu­gin­ka­ta na He­ra.

Don Hu­an

Se se­}a­vam.

Bo­ra­~io

Mo­`am da ja na­go­vo­ram vo koe bi­lo nez­god­no

vre­me na no}­ta da gle­da nad­vor od oda­ja­ta na
svo­ja­ta gos­po­dar­ka.
 Od vlakno ortoma 331

Don Hu­an Don Hu­an

I ka­de tu­ka gle­da{ `i­vot {to mo­`e da mu
do­ne­se smrt na ovoj brak?
Bo­ra­~io
Ot­ro­vot vo se­to ova }e tre­ba da go pu{­ti­te
vie. Poj­de­te kaj prin­cot, brat vi; ne sno­be­te
se da mu ka­`e­te de­ka u`as­no zgre­{il {to
go `e­ni slav­ni­ot Kla­u­dio - ~ii dob­les­ti od
me­ra­ta nad­vor }e gi is­tak­nu­va­te - so ed­na
ras­i­pa­na oros­pi­ja kak­va {to e He­ra.
Don Hu­an
A ka­ko se­to toa }e go do­ka­`am?
]e go spro­ve­dam ova vo de­lo, bez og­led kol­
ka­vo zlo }e pro­iz­le­ze. Bi­di ve{t i pref­ri­
gan vo ra­bo­ta­ta i }e do­bi­e{ il­ja­da du­ka­ti.
Bo­ra­~io
Bi­de­te pos­to­jan vo op­tu`­bi­te, a mo­ja­ta
pref­ri­ga­nost ne­ma da me zas­ra­mi.
Don Hu­an
Odam ved­na{ da doz­na­am ko­ga im e ven­~av­
ka­ta.
(Iz­le­gu­va­at.)

Bo­ra­~io

So do­ka­zi {to }e go iz­la­`at prin­cot, Kla­u­

dio }e go sta­vat na ma­ka, He­ra }e ja pos­ra­mo­
tat a Le­on
­ a­to ubi­jat. [to dru­go sa­ka­te?

Don Hu­an

]e sto­ram s# sa­mo da im na­pa­kos­tam.

Bo­ra­~io

To­ga{ ode­te; naj­de­te zgo­den ~as da gi od­vo­

i­te na sa­mo Don Ped­ro i Kla­u­dio; ka­`e­te
im de­ka zna­e­te oti He­ra me sa­ka me­ne; po­ka­
`e­te de­ka od ~ist ob­yir, a pred s# za­toa {to
ja sa­ka­te ~es­ta na brat vi koj­{to ovoj brak
go uj­di­sa i od po­~it kon ne­go­vi­ot pri­ja­tel
koj­{to na ovoj na­~in }e bi­de iz­ma­men od
la`­no ne­vi­na de­voj­ka, im go ka­`u­va­te ova.
Te{­ko }e vi po­ve­ru­va­at bez da se uve­rat;
za­toa daj­te im mo`­nost da me vi­dat me­ne pod
nej­zi­ni­ot pro­zo­rec ka­ko ja vi­kam Mar­ga­ret
He­ra a Mar­ga­ret me­ne Bo­ra­~io; do­ve­de­te gi
da go vi­dat ova to~­no vo no}­ta pred ven­
~av­ka­ta: za{­to, vo me­|uv­re­me, jas }e sre­dam
He­ra da bi­de ot­sut­na; pa pri­vid­na­ta vis­ti­na
za ne­vers­tvo­to na He­ra }e iz­le­ze ta­ka na
vi­de­lo {to som­ne­`ot les­no }e sta­ne iz­ves­
nost i si­te pod­go­tov­ki za ven­~av­ka­ta }e se
ot­ka­`at.
 332 Vilijam [EKSPIR

Sce­na 3 mo­`e da me pret­vo­ri vo pif­ti­ja, ama ve­lam,

s# do­de­ka ne nap­ra­vi ~o­ve~­ka pif­ti­ja od
Vo gra­di­na­ta na Le­o­na­to. me­ne, ne­ma da doz­vo­lam da me pra­vi tol­
ka­va bu­da­la. Ed­na `e­na e uba­va, me­ne mi e
(Vle­gu­va­at Be­ne­dik i ne­go­vi­ot slu­ga.) ar­no. Dru­ga e pa­met­na, me­ne pak mi e ar­no.
Tre­ta e dob­les­na, me­ne pak mi e ar­no. No s#
Be­ne­dik do­de­ka ne sret­nam `e­na so si­te ovie dob­
les­ti vo se­be, ed­na `e­na ni­ko­ga{ ne }e me
Mom­~e, - ma­|ep­sa. Bo­ga­ta mo­ra da bi­de, toa e si­gur­no;
pa­met­na, se raz­bi­ra, ina­ku ne do­a­|a pred­vid;
Slu­ga­ta dob­les­na, se­ka­ko ina­ku {to }e mi e; uba­va,
nor­mal­no ina­ku ne­ma ni da ja pog­led­nam;
Gos­po­di­ne. bla­ga, naj­pri­rod­no ina­ku ne­ma ni da mi se
prib­li­`i; bla­go­rod­na, vo se­koj slu­~aj ina­ku
Be­ne­dik ne bi ja zel pa du­ri da e i an­gel; in­te­res­na
vo mu­a­be­tot, od­li~­na vo mu­zi­ka­ta a bo­ja­ta
Na pro­zo­re­cot od mo­ja­ta so­ba ima ed­na na ko­sa­ta ne­ka bi­de ka­ko {to Bog sa­ka. Ha!
kni­ga; do­ne­si mi ja vo gra­di­na­va. Idat prin­cot i mus­je Za­ca­pan­kov­je ! ]e se
skri­jam vo ras­je­vo!
Slu­ga­ta (Se zats­kri­va.)
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Le­o­na­to i Kla­u­
Ama ve­}e sum ov­de, gos­po­di­ne. dio.)

Be­ne­dik Don Ped­ro

Znam, ama sa­kam da si ta­mu pa pak tu­ka. Aj­de, }e ja ~u­e­me pes­na­ta?

(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.) Mno­gu se ~u­dam ko­ga
eden ~o­vek ot­ka­ko }e vi­di kol­ka­va bu­da­la Kla­u­dio
sta­nal drug ~o­vek za­toa {to do u{i se za­ca­
pal vo ne­ko­ja `e­na i ot­ka­ko }e se iz­nas­ Se­ka­ko, gos­po­da­ru. - Kol­ku ve­~er­ta e tiv­ka,
mee na vak­vi­te plit­ki lu­dos­ti kaj dru­gi­te, ko na­mer­no za­mol­~a­na za po­~est
sta­nu­va pred­met na sops­tve­ni­ot pre­zir na mu­zi­ka­ta da & da­de!
so toa {to i sa­mi­ot }e se vqu­bi. A ta­kov
~o­vek e Kla­u­dio. Pa­me­tam ko­ga ne sa­ka­{e Don Ped­ro
da slu­{a ni­kak­va dru­ga mu­zi­ka os­ven zvu­
ci­te na ba­ra­ba­not i tru­ba­ta; a se­ga, pla~­ Vi­dov­te ka­de Be­ne­dik se skri?
ko­to, se raz­ne­`il pa sa­ka sa­mo gi­ta­ri i
{u­pel­~i­wa. Pom­nam ko­ga zna­e­{e da izo­di Kla­u­dio
i pet­na­e­set ki­lo­met­ri pe{ za da vi­di
do­bar ok­lop; a se­ga le­`i pet­na­e­set no­}i Mno­gu dob­ro, gos­po­da­ru; {tom pes­na­ta
bu­den i vo gla­va­ta go kroi no­vi­ot grad­nik. svr­{i
Ne­ko­ga{ zbo­ru­va­{e pros­to i raz­um­no, ko }e si do­bie li­se­cot ved­na{ po muc­ka.
~e­sen ma` i voj­nik; a se­ga se pret­vo­ril vo (Vle­gu­va Bal­ta­zar so la­u­ta.)
ras­e­an lin­gvist; go­vo­ri ko v gla­va da mu se
odr­`u­va sim­po­zi­um za lin­gvis­ti­ka, sog­la­ Don Ped­ro
ski i sa­mog­la­ski mu fr­~at na si­te stra­ni.
Mo­`e li do tol­ku da se izo­pa­~am, a s# u{­te Aj­de Bal­ta­zar, pes­na­ta pov­to­ri ja.
da gle­dam so ovie o~i? Ne znam; no mis­lam
de­ka ne­ma {an­si; ne ve­lam de­ka qu­bov­ta ne
 Od vlakno ortoma
Bal­ta­zar
O, gos­po­da­ru do­bar, ne ba­raj­te glas tol­ku
lo{, dva­pa­ti mu­zi­ka­ta da ja gr­di.
Don Ped­ro
Naj­do­bar do­kaz za od­li~­nos­ta
e ko­ga so­vr­{ens­tvo­to sops­tve­no se ku­di; -
Te mo­lam, pej, ne os­ta­vaj dol­go da te mo­lam.
Bal­ta­zar
[tom za mol­ba go­vo­ri­te, }e pe­jam:
oti mno­gu dod­vo­ru­va­~i tr~­ka­at
po mo­ma {to ne ja ce­nat; no se­pak ja mo­lat,
se kol­nat de­ka ja qu­bat.
Don Ped­ro
Po~­nu­vaj, aj­de!
Ili ako u{­te sa­ka{ da go­vo­ri{,
go­vo­ri na no­ti.
Bal­ta­zar
No­ti­raj­te go ova pred no­ti­te moi,
ni­ed­na mo­ja no­ta za no­ti­ra­we ne e vred­na.
Don Ped­ro
Toj na­vis­ti­na go­vo­ri po no­ti;
no­ti­raj no­ti, no­ti­ra­we!
(Mu­zi­ka.)
Be­ne­dik
Ete, bo­`es­tve­na pes­na! Se­ga du­{a­ta mu e von
se­be od vos­hit! Ne e mal­ku ~ud­no {to ed­ni
ov­~i cre­va ima­at mo} od te­lo­to ~o­ve~­ko
du­{a­ta da ja va­dat? Se­pak za moi pa­ri sa­kam
da si slu­{am sa­mo rog!
(Bal­ta­zar pee:)
1
Bal­ta­zar
Ne pla­~e­te da­mi, kre­ne­te gla­vi go­re,
333
ma­`i­te ne­ver­ni od se­ko­ga{ bi­le;
bi­lo na kop­no ili neg­de na mo­re
ver­ni ne bi­le ni na ed­no pi­le;
za­toa ne pla­~e­te mi­li
du­ri ko­ga i si odat tie de­bi­li
ne pla­~e­te lu­to, kle­to
ne ot­kri­vaj­te de­ka sr­ce­to vi cvi­li
tu­ku pej­te, ne­ka v ra­dost ig­ra sve­tot!
2
Dos­ta so ta­`al­ki, dos­ta so pla~­ki
ne bi­de­te ta`­ni i lu­ti,
la`­gov­ci se ma­`i­te, ne­ver­ni ra~­ki
od ko­ga pos­toi pro­let i taa cu­ti.
Ne pla­~e­te za­toa...
Don Ped­ro
Dob­ra pes­na, `i­mi s#.
Bal­ta­zar
Ama lo{ e pe­ja­~ot, gos­po­da­ru.
Kla­u­dio
Ne, ne! Dob­ro pe­e{ ko za vo ih­ti­za.
Be­ne­dik
(Od stra­na.) Da be­{e pes i va­ka da za­vi­va­{e
si­gur­no }e go obe­sea: sa­mo go mo­lam gos­po­da,
ne­go­vi­ot grd glas da ne is­ko­bi ne­kak­va nes­
re­}a! Po­ar­no da ~u­ev ka­ko mi gra­ka ne­koj
no­}en gav­ran, pa ako sa­ka­{e i ~u­ma ne­ka
do­ne­se­{e!
Don Ped­ro
Da, se­ka­ko (Na Kla­u­dio.) Slu­{a{ Bal­ta­
zar? Te mo­lam naj­di ni dob­ri svi­ra­~i za{­to
ut­re­ve­~er tre­ba da svi­rat pod pro­zo­re­cot
na gos­po­|i­ca­ta He­ra.
Bal­ta­zar
Naj­dob­ri­te, gos­po­da­ru.
 334 Vilijam [EKSPIR
Don Ped­ro
Sto­ri ta­ka; zbo­gum. (Iz­le­gu­va Bal­ta­zar so
la­u­ta­ta.) Doj­de­te, Le­o­na­to. [to be­{e ona
{to mi go pod­re­kov­te de­ne­ska de­ka vnu­ka vi
Be­at­ri­~e se za­qu­bi­la vo gos­po­di­not Be­ne­
dik?
Kla­u­dio
Ta­ka, ta­ka, - ide­te, ide­te; pti~­ka­ta za­sed­na
(na stra­na na Don Ped­ro.) Ni­ko­ga{ ne bi
po­mis­lil de­ka taa gos­po­|i­ca bi za­sa­ka­la
ne­koj ma`.
Le­on
­ a­to
Ni­tu pak jas; ama naj­~ud­no e {to va­ka lu­du­va
po gos­po­di­not Be­ne­dik ko­go, ba­rem po s# ona
{to do se­ga go po­ka­`u­va­{e, se ~i­ni go ima
zam­ra­ze­no za na­vek.
Be­ne­dik
Mo`­no li e? Za­rem ot­ta­mu du­va vet­rot?
Le­o­na­to
Pra­vo da vi ka­`am, gos­po­da­ru, ne znam {to
da mis­lam; ama de­ka go sa­ka od dno­to na
du­{a­ta, tu­ka ne­ma ni naj­mal som­ne`.
Don Ped­ro
Mo­`e­bi sa­mo glu­mi.
Kla­u­dio
I toa e mo`­no.
Le­o­na­to
Da glu­mi? Gos­po­de, ni­ko­ga{ la`­na­ta strast,
ako e la`­na, ne bi­la tol­ku sli~­na na vis­tin­
ska­ta.
Don Ped­ro
A kak­vi zna­ci na strast po­ka­`u­va?
Kla­u­dio
(Na stra­na) Za­ka­~e­te dob­ra mam­ka na ja­di­
ca­ta; ovaa ri­ba }e zag­ri­ze.
Le­o­na­to
Kak­vi zna­ci, gos­po­da­ru! Pa taa }e vi se­di, -
ja ~uv­te }er­ka mi ve­}e ka­ko.
Kla­u­dio
Vi ka­`a, na­vis­ti­na vi ka­`a.
Don Ped­ro
Ka­ko, ka­ko, ve mo­lam? Me za­~u­du­va­te; bev
ube­den de­ka du­hot nej­zin e ot­po­ren na si­te
na­pa­di na stras­ta.
Le­o­na­to
I jas bev go­tov da se za­kol­nam de­ka e ta­ka,
gos­po­da­ru; oso­be­no ko­ga Be­ne­dik e vo pra­
{a­we.
Be­ne­dik
(Na stra­na.) ]e po­mis­lev de­ka e mes­ten­ka,
da ne go slu{­nev ova od ovoj be­lob­rad gos­po­
din; pod ovoj dos­to­in­stven lik si­gur­no ne se
krie pod­lec.
Kla­u­dio
Zag­ri­za, zag­ri­za; daj­te mu u{­te.
Don Ped­ro
Da­li ve­}e mu ka­`a­la na Be­ne­dik {to ~uvs­
tvu­va za ne­go?
Le­o­na­to
Ne; i se kol­ne de­ka ne­ma ni­ko­ga{ ni da mu
ka­`e; na go­le­ma ma­ka e.
 Od vlakno ortoma
Kla­u­dio
Ta­ka e, na­vis­ti­na; ta­ka }er­ka vi ve­li: Za­rem
jas, rek­la taa, {to tol­ku ~es­to go sre­}a­vav
so pre­zir, da mu pi­{am se­ga de­ka go sa­kam?
Le­o­na­to
Ova go ve­li ko­ga po~­nu­va da mu pi­{u­va;
za{­to sta­nu­va po dva­e­set pa­ti no­}e i se­di
ta­ka vo no{­ni­ca­ta do­de­ka ne is­pi­{e cel
list har­ti­ja; }er­ka mi s# mi ka­`u­va.
Kla­u­dio
Ko­ga ve­}e go spo­me­nav­te lis­tot har­ti­ja, se
pri­se­tiv na ed­na {e­ga {to ni ja ka­`a }er­ka
vi.
Le­o­na­to
O! - Ko­ga go is­pi­{a­la, pa sed­na­la da go pro­
~i­ta, pa gi na{­la Be­ne­dik i Be­at­ri­~e eden
vrz drug ko dve stra­ni­ci vnat­re vo lis­tot?-
Kla­u­dio
Ba{ na taa.
Le­o­na­to
O! Go nap­ra­vi­la pis­mo­to pa­ram­par­~e; pa se
pre­ko­ru­va­la se­be­si {to mu pi­{a­la na tip
za ko­go zna­e­la de­ka }e ja is­mee. Su­dam za
ne­go, rek­la taa, spo­red se­be; za{­to i jas bi
go is­me­ja­la toj da mi pi­{e; da, bi go is­me­a­la
ia­ko go sa­kam.
Kla­u­dio
Po­toa pad­na­la na ko­le­na, pla­~e­la, li­pa­la,
of­ka­la, ko­si ku­be­la, mo­le­la, kol­ne­la; - O
mil moj Be­ne­dik! Sa­mo ne­ka Bog mi da­de
tr­pe­nie!
Le­o­na­to
Ta­ka pos­to­ja­no pra­vi; ve­li }er­ka mi; a za­ne­
sot do tol­ku ja ima sov­la­da­no {to po­ne­
335
ko­ga{ }er­ka mi stra­vu­va de­ka vo o~aj, mo­`e
du­ri da kre­ne ra­ka na se­be. Va­ka sto­jat ra­bo­
ti­te.
Don Ped­ro
Dob­ro bi bi­lo Be­ne­dik da doz­nae pre­ku drug
ako ve­}e taa ne sa­ka da mu ka­`e.
Kla­u­dio
So kak­va cel? Toj sa­mo }e si ig­ra maj­tap so
nea i }e & gi ud­voi ma­ki­te.
Don Ped­ro
Toa da go sto­ri, }e mu nap­ra­vi us­lu­ga onoj
{to }e go obe­si. Taa e prek­ras­na, mi­la
gos­po­|i­ca a dob­les­ta & e nad­vor od se­koj
som­ne`.
Kla­u­dio
A i pa­met­na e od me­ra­ta nad­vor.
Don Ped­ro
Vo s# os­ven vo qu­bov­ta kon Be­ne­dik.
Le­o­na­to
O gos­po­da­ru, ko­ga raz­u­mot i krv­ta vo­ju­va­at
vo tol­ku ne`­no te­lo, vo de­vet slu­~ai od
de­set, krv­ta po­be­du­va. Ja `a­lam, a i pri­~i­na
pra­ved­na imam za toa za{­to sum & i stri­ko
i sta­ra­tel.
Don Ped­ro
Ka­mo qu­bov­ta da ja na­so­~e­{e kon me­ne: s#
dru­go }e os­ta­vev na stra­na i }e ja sto­rev
mo­ja vto­ra po­lo­vi­na. Ve mo­lam, ka­`e­te mu
na Be­ne­dik i vi­de­te {to }e re­~e toj.
Le­o­na­to
Mis­li­te de­ka ta­ka }e bi­de dob­ro?
 336 Vilijam [EKSPIR
Kla­u­dio
He­ra e si­gur­na de­ka taa }e um­re; za{­to ve­li
de­ka }e um­re ako toj ne ja sa­ka; i de­ka }e
um­re pred da mu ot­krie de­ka go sa­ka: i de­ka
}e um­re ako toj ja po­ba­ra za `e­na a taa tre­ba
da se ot­ka­`e od vo­o­bi­~a­e­na­ta ne­qu­bez­nost.
Don Ped­ro
Dob­ro pra­vi; za{­to ako mu ka­`e de­ka go
sa­ka, mno­gu e ve­ro­jat­no de­ka toj }e ja prez­re;
za{­to ~o­ve­kot, ka­ko {to zna­e­me si­te, e
prez­riv po pri­ro­da.
Kla­u­dio
Toj e mo{­ne za­be­le­`i­te­len ~o­vek.
Don Ped­ro
Nad­vo­re{­no, se­ka­ko, toj iz­gle­da do­pad­li­vo.
Kla­u­dio
A {to e pra­vo i pa­me­ten e.
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na, od vre­me na vre­me, znae da bi­de
is­kri­~av.
Le­o­na­to
Jas sme­tam de­ka e i hra­bar.
Don Ped­ro
Ka­ko Hek­tor, ve uve­ru­vam: a vo sre­du­va­we­to
na kav­gi­te mo­`e da se ka­`e de­ka e du­ri i
mu­dar; za{­to ili mo{­ne ve{­to gi iz­beg­nu­va
ili se vpu{­ta vo niv so go­lem ris­jan­ski
strav.
Le­o­na­to
Ako ima strav od Bo­ga, mo­ra da go ~u­va
mi­rot; ako go uri­va mi­rot, mo­ra da vle­ze vo
ras­pra­vi­i­te so strav i tre­pet.
Don Ped­ro
A toa i go pra­vi, za{­to toj ~o­vek ima strav
od Bo­ga ia­ko toa ne mo­`e da se ka­`e spo­red
ne­koi ot­ka­~e­ni {e­gi {to gi pra­vi. Na­vis­
ti­na mi e `al za vnu­ka vi. Da­li sa­ka­te da
odi­me kaj Be­ne­dik i da mu ka­`e­me za nej­zi­
na­ta qu­bov?
Kla­u­dio
Ni slu­~aj­no, gos­po­da­ru; da ja os­ta­vi­me niz
raz­mis­la se­to toa vo nej­ze da os­la­bi i
is­pa­ri.
Lo­e­na­to
Ne; ne e voz­mo`­no; po­pr­vo sr­ce­to }e &
os­la­be i puk­ne.
Don Ped­ro
Pa, to­ga{ da ~u­e­me po­ve­}e od }er­ka vi, a
do­to­ga{ i ra­bo­ta­va mal­ku }e se ola­di. Be­ne­
dik mi e pri sr­ce i bi sa­kal mal­ku da se
pre­is­pi­ta za da sfa­ti kol­ku e ne­dos­to­en za
vak­va ed­na dob­ra gos­po­|i­ca.
Le­o­na­to
Gos­po­da­ru, sa­ka­te da vle­ze­me? Ru­~e­kot e
go­tov.
Kla­u­dio
Ako po ova ne po~­ne da lu­du­va po nea, po­ve­}e
ni­ko­ga{ ne­ma da mu ve­ru­vam na svo­i­te pret­
~uv­stva.
Don Ped­ro
Ne­ka is­ta vak­va mre­`a se fr­li i za nea: ova
mo­ra da go sto­rat }er­ka vi i nej­zi­na­ta slu­
gin­ka. ]e bi­de za­bav­no ko­ga se­koj od niv }e
po­ve­ru­va vo lu­da­ta za­qu­be­nost na dru­gi­ot
bez, vsu{­nost, da ima ne{­to. Ovaa glet­ka
ba{ bi sa­kal da ja vi­dam! ]e bi­de pr­vok­
las­na pan­to­mi­ma! Da ja is­pra­ti­me da go
vik­ne za ru­~ek.
 Od vlakno ortoma 337

(Iz­le­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio i Le­o­ Be­at­ri­~e

na­to. Be­ne­dik iz­le­gu­va od zad ras­je­to.)
Be­ne­dik
Ova ne mo­`e da bi­de uj­dur­ma. Raz­go­va­raa
se­ri­oz­no.- Ja doz­na­le vis­ti­na­ta od He­ra.
Iz­gle­da ja `a­lat gos­po­|i­ca­ta; se ~i­ni
stras­ta nej­zi­na ze­la go­lem za­mav. Me sa­ka
me­ne! A toa mo­ra da se voz­vra­ti. ^uv so
svoi u{i ka­ko me osu­du­va­at; ve­lat }e sum se
voz­gor­del ako sum za­be­le­`el de­ka me sa­ka;
i u{­te ve­lat de­ka taa po­pr­vo bi um­re­la
odo{­to da mi ja ot­krie svo­ja­ta taj­na. - Ne
mis­lev ni­ko­ga{ da se `e­nam. No ne mo­`am
da doz­vo­lam da me sme­ta­at za gor­de­liv. -
Sre}­ni se onie {to }e si gi ~u­jat ma­ni­te pa
mo­`at da se pop­ra­vat! Ve­lat gos­po­|i­ca­ta e
uba­va; vis­ti­na e, sa­mi­ot mo­`am da pot­vr­dam:
i dob­les­na - ta­ka e, ni ova ne mo­`am da
go od­re­~am; i um­na, os­ven {to se za­ca­pa­la vo
me­ne. - Ra­ka na sr­ce, ova ba{ i ne pot­vr­du­va
de­ka e um­na ama ne ni do­ka­`u­va de­ka e glu­pa,
za{­to i jas lu­do }e se zat­res­kam vo nea.
- Mo­`e }e me {ib­nat po ple­}i so ne­koi
ba­ja­ti {e­gi i za­ka~­ki za{­to tol­ku vre­me
bla­dav pro­tiv `e­na~­ka­ta; ama za­rem ape­ti­
tot ne se me­nu­va? Vo mla­dos­ta ja­de­te me­so
{to vo sta­ros­ta ne mo­`e­te ni da go po­mi­
ri­sa­te. Za­rem maj­tap­la­ci, pre­ko­ri i har­
ti­e­ni kur­{u­mi od mo­zo­kot mo­`at da go
up­la­{at ma­`ot i da go skr{­nat od ne­go­vi­ot
na­um? Ne; zem­ja­ta mo­ra da se na­se­lu­va. Ko­ga
re­kov de­ka }e um­ram er­gen ne mis­lev de­ka }e
`i­ve­am do `e­na~­ka­ta. - No eve ja ide Be­at­
ri­~e. @i­mi vi­del­ce­vo den­sko, taa e uba­va:
za­be­le­`u­vam kaj nea zna­ci na za­qu­be­nost.
(Vle­gu­va Be­at­ri­~e.)
Po­na­por­no vi be­{e vam da mi se zab­la­go­
da­ri­te odo{­to me­ne da ja zas­lu­`am va­{a­ta
bla­go­dar­nost; da mi be­{e na­por­no ne­ma­{e
da doj­dam.
Be­ne­dik
Zna­~i po­ra­ka­ta vi do­ne­se za­do­vol­stvo?
Be­at­ri­~e
Da; i toa tol­ka­vo {to od­vaj mo­`e da go
so­be­re na vr­vot od no­`ot i so ne­go da se
za­da­vi ne­kak­vo si vrap­~e. - Jas­no mi e de­ka
ne vi e do ja­de­we, gos­po­di­ne; za­toa zbo­gum.
(Iz­le­gu­va.)
Be­ne­dik
Ha! Me pra­ti­ja pro­tiv mo­ja­ta vol­ja da ve
vik­nam za ru­~ek - ova e ep­ten dvos­mis­le­no.
Po­na­por­no vi be­{e vam da mi se zab­la­go­
da­ri­te odo{­to me­ne da ja zas­lu­`am va­{a­ta
bla­go­dar­nost - ova e is­to ka­ko da re­~e­{e,
se­koj na­por {to go pra­vam za vas mi e le­sen
ka­ko {to e les­no da se zab­la­go­da­ri{. - Ako
ne se smi­lu­vam nad nea, to­ga{ sum gad; ako ne
ja za­sa­kam, to­ga{ sum be­ter od Ev­re­in. Odam
da na­ba­vam nej­zi­na sli­ka.
(Iz­le­gu­va.)

Be­at­ri­~e

Me pra­ti­ja pro­tiv mo­ja­ta vol­ja da ve vik­nam

za ru­~ek.

Be­ne­dik

Uba­va Be­at­ri­~e, vi bla­go­da­ram za na­po­rot.

 ^in TRE­TI
Sce­na 1
- Vo gra­di­na­ta na Le­on
(Vle­gu­va­at He­ra, Mar­ga­ret i Ur­su­la.)
He­ra
Odi Mar­ga­ret, do oda­ja­ta trk­ni;
ta­mu bra­tu­~et­ka mi Be­at­ri­~e }e ja naj­de{
ka­ko raz­go­va­ra so Kla­u­dio i prin­cot;
{ep­ni & na uvo de­ka jas i Ur­su­la
sme vo gra­di­na­ta i de­ka ce­lo vre­me
sa­mo za nea zbo­ru­va­me; ka­`i & de­ka si n#
~u­la;
i re­~i & kri­{um da doj­de vo se­ni­ca­va gus­ta,
kaj­{to xbu­not or­lo­vi nok­ti, zrel od son­
ce­to,
son­ce­to go bra­ni; - ko mi­le­nik ne­koj car­ski
koj po car­ska vol­ja, stig­nat do ~es­ta
pro­tiv is­ta­ta se voz­gor­du­va; - ta­mu ne­ka se
skrie,
za da ~ue {to ima­me na um. Za­da­~a vak­va
ima{,
iz­vr­{i ja so di­kat i os­ta­vi n# sa­mi.
Mar­ga­ret
Bez gaj­le, }e ja na­ma­mam ved­na{ da doj­de.
(Iz­le­gu­va.)
He­ra
Slu­{aj, Ur­su­la, ko­ga Be­at­ri­~e }e doj­de
do­de­ka niz dr­vo­re­dov se {e­ta­me
tre­ba da zbo­ru­va­me sa­mo za Be­ne­dik;
A go spom­nam, tvo­ja ulo­ga }e bi­de
da go fa­li{ do ne­be­sa ko ni­e­den ma`
{to ne zas­lu­`il: jas }e ti go­vo­ram kol­ku
Be­ne­dik e za­ca­pan vo Be­at­ri­~e. Ba{ od ova,
ve{­ta­ta stre­li~­ka na Ku­pi­don e nap­ra­ve­na,
i ra­nu­va sa­mo po ~u­e­no. Po~­ni se­ga;
(Od­na­zad vle­gu­va Be­at­ri­~e.)
Oti gle­daj, Be­at­ri­~e, sku­ku­le­na, ko pi­le
­ a­to.
ka­lu­|er­~e, it­ro
ni se prik­ra­du­va raz­go­vo­rot da ni go
slu{­ne.
Ur­su­la
Pri­jat­no e da lo­vi{ ko­ga ri­ba­ta ja gle­da{
so zlat­ni ka­ko ves­la sreb­re­na­ta ja se­~e
stru­ja
za dr~­no da ja gol­tne pre­dav­ni~­ka­ta mam­ka:
ta­ka i nie ja lo­vi­me Be­at­ri­~e; se­ta se­ga
skri­e­na zad ras­je­to gus­to;
ne pla­{e­te se za mo­jot del od ulo­ga­ta.
He­ra
To­ga{ da & se dob­li­`i­me, za s# da ~ue
od slat­ki­ot ma­mec za nea na­me­net.-
(Pri­o­|a­at do se­ni­ca­ta.)
Ne, na­vis­ti­na, Ur­su­la, taa e pol­na pre­zir;
znam de­ka ta­bi­e­tot & e div i opak
ko jas­treb zas­ta­nat na kar­pa.
Ur­su­la
No da­li ste si­gur­ni
de­ka Be­ne­dik ja qu­bi Be­at­ri­~e od sr­ce?
He­ra
Ta­ka ve­lat prin­cot i mo­jot ve­re­nik.
Ur­su­la
Da­li ve te­ra­at da & go ka­`e­te ova?
 Od vlakno ortoma
He­ra
Me mo­lea da ja iz­ves­tam no gi ube­div
de­ka ako ba­rem mal­ku go sa­ka­at Be­ne­dik,
naj­dob­ro e da go pot­tik­nat ~uvs­tva­ta da gi
skro­ti
i ni­ko­ga{ za ova da ne & ka­`at na Be­at­ri­~e.
Ur­su­la
Zo{­to ta­ka sto­riv­te? Za­rem toj gos­po­din
ne zas­lu­`u­va pos­te­la pol­na i sre}­na
kak­va {to Be­at­ri­~e mo­`e da ja da­de?
He­ra
O bo­`e qu­bo­ven! Znam de­ka zas­lu­`u­va toj
s# {to mo­`e na eden ma` da mu se da­de.
Ama pri­ro­da­ta ne soz­da­la `en­sko sr­ce
po­gor­de­li­vo od ona vo Be­at­ri­~e {to ~u­ka:
od o~i­te & mol­ska­at opa­kost i pre­zir,
pot­ce­nu­vaj­}i s# {to }e vi­dat; a du­hot nej­zin
tol­ku vi­so­ko sam se ce­ni, {to za nej­ze
s# dru­go e bed­no: ne mo­`e da sa­ka,
ni­ti pak mo­`e da za­mis­li {to e qu­bov
tol­ku e sa­mo­za­qu­be­na.
Ur­su­la
Na­vis­ti­na ste vo pra­vo;
za­toa, si­gur­na sum, ne bi bi­lo dob­ro da doz­
nae za{­to na udu­du }e go ze­me.
He­ra
Vo pra­vo ste; u{­te ne sum vi­de­la ma`
bez og­led kol­ku da e umen, bla­go­ro­den, mlad
i ubav ko­go na­o­pa­ku ne bi go ~i­ta­la; ako
e li­~en na li­ce, ve­li po­ar­no da & e ses­tra;
ako e ka­le{, pri­ro­da­ta cr­taj­}i klovn
tem­na fle­ka nap­ra­vi­la; ako e vi­sok, su­ka­lo
gol­tnal;
ako e ni­zok, ahat e del­nat mno­gu gr­do;
ako e zbor­liv, per­ka vr­te­na od se­koj ve­ter;
mol­~e­liv, kla­da ne­pod­vi`­na, Tal­pa.
Ta­ka na se­koj ma` mu na­o­|a ma­na;
i ne & da­va ~es­nost na dob­les­ta
{to na ed­nos­tav­nos­ta i zas­lu­ga­ta im pri­
pa­|a.
339
Ur­su­la
Da, da, tol­kav pre­zir ne vo­di kon ni{­to.
He­ra
Ne vo­di ami ka­ko; ka­ko mo­`e­lo tol­kav pre­
zir
nad­vor od se­ko­ja mer­a da vo­di kon ne{­to?
No koj mo­`e ova da & go ka­`e? Da & ka­`am
}e me is­mee; o, }e me iz­lo­`i na te­`ok pod­
biv
}e me ras­pa­me­ti, do smrt }e mi bie {e­gi.
Za­toa Be­ne­dik, ko zap­re­tan ogan,
vo voz­di{­ki ne­ka so­go­ru­va, ne­ka gas­ne;
Toa e po­dob­ra smrt odo{­to od pod­biv da
um­re{;
ne­ba­re ne­koj do smrt te sko­kot­kal.
Ur­su­la
Se­pak ka­`e­te & ; vi­de­te {to }e re­~e.
He­ra
Ne; po­br­gu kaj Be­ne­dik bi oti{­la
i bi mu rek­la pro­tiv stras­ta da se bo­ri;
i u{­te bi smis­li­la kle­ve­ta ~es­na
pro­tiv bra­tu­~et­ka mi. Lu­|e­to ne zna­at
kol­ku mo­`e da ja zat­ru­jat qu­bov­ta
zli­te ja­zi­ci.
Ur­su­la
O, ne pra­ve­te & nep­rav­da tak­va.
Ne ve­ru­vam de­ka do tol­ku za­gu­bi­la raz­um.-
So tol­ku sjaj­ni bis­tri­na i pa­met
ko {to ja fa­lat de­ka gi ima, - ni­ko­ga{ taa
ne bi od­bi­la gos­po­din ko {to e Be­ne­dik.
He­ra
Vo Ita­li­ja, ve­lat, ni­koj ne mu e ra­men
os­ven, se raz­bi­ra, mo­jot sa­kan Kla­u­dio.
Ur­su­la
Ve mo­lam, ne lu­te­te mi se, ma­dam,
{to ot­vo­re­no go­vo­ram: gos­po­di­not Be­ne­dik,
 340 Vilijam [EKSPIR
po iz­gled, od­nos, bis­tri­na i hrab­rost
nes­po­red­liv e ve­lat vo ce­la Ita­li­ja.
He­ra
Da, na­vis­ti­na, na­se­ka­de e mno­gu poz­nat.
Ur­su­la
Sla­va­ta si ja zas­lu­`i so dob­les­ni de­la. -
Ko­ga, gos­po­|i­ce, }e bi­de­te ven­~a­ni?
He­ra
Se­koj den od ut­re. Da vle­ze­me aj­de,
sa­kam da ti po­ka­`am ne­koi uk­ra­si,
pa da mi ka­`e{ koj od niv ut­re da go no­sam.
Ur­su­la
(Na stra­na.) Go­to­va e, vi tvr­dam; }e se fa­ti,
ma­dam!
He­ra
Ako e ta­ka, to­ga{ slu­~a­jot qu­bov­ta ja vo­di,
eden pa­|a v zam­ka, drug Ku­pi­don go bo­di!
(Iz­le­gu­va­at He­ra i Ur­su­la.)
Be­at­ri­~e
(Iz­le­gu­va nap­red.)
[to mi go­rat u{i­te? Vis­ti­na li e ova?
Me ko­rat za gor­de­li­vost, me ko­rat za pre­
zir?
Pre­zi­ru, zbo­gum! I ti gor­dost mo­min­ska,
zbo­gum!
So tak­va dob­lest ne se gor­dee ve­}e ni­koj.
Be­ne­dik, qu­bi! So qu­bov te­be }e ti vra­tam;
i skro­te­no sr­ce {to di­vo kon te­be bi­lo:
Ako me sa­ka{, sa­ka­we dvoj­no od me­ne }e
ima{,
{to vo sve­ta vr­ska }e n# vr­ze mi­lo;
Oti dru­gi­te ve­lat ti za ova si vre­den
a jas toa go ~uvs­tvu­vam ko od niv ni­e­den.
(Iz­le­gu­va.)
Sce­na 2
So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio, Be­ne­dik i
Le­o­na­to.)
Don Ped­ro
Os­ta­nu­vam do va­{e­to ven­~a­va­we, a po­toa
odam za Ara­gon.
Kla­u­dio
]e ve is­pra­tam do­ta­mu, gos­po­da­ru, ako mi
doz­vo­li­te.
Don Ped­ro
Ni slu­~aj­no; toa bi bi­la go­le­ma fle­ka vrz
no­vi­ot sjaj na va­{i­ot brak, ko da sum mu
po­ka­`al na de­te no­vo pal­to a ne sum mu
dal da go no­si. ]e go po­ba­ram dru{­tvo­to
na Be­ne­dik; za{­to od gla­va do pe­ti­ci si­ot
e ve­se­lost; dva-tri pa­ti go ima pre­se­~e­no
la­kot na Ku­pi­don i ma­li­ot ubi­ec ne smee
po­ve­}e da stre­la vo ne­go. Sr­ce­to mu e yvon­
li­vo ko kam­ba­na, a ja­zi­kot mu e man­da­lo.
Oti ona {to mu e na sr­ce, na ja­zik go
ka­`u­va.
Be­ne­dik
Gos­po­da, ne sum ve­}e is­ti­ot.
Le­on
­ a­to
I jas go ve­lam is­to­to; ne­ka­ko mi e po­se­ri­o­
zen.
Kla­u­dio
Se na­de­vam de­ka se za­qu­bil.
Don Ped­ro
Ta­kov pe­ze­venk te{­ko se za­qu­bu­va; ne­ma
ni­ed­na kap­ka vis­tin­ska krv vo ne­go {to
mo­`e da se za­ra­zi so qu­bov; ako e se­ri­o­zen
 Od vlakno ortoma 341

sa­ka pa­ri. Kla­u­dio

Be­ne­dik Ako ne e za­qu­ben vo `e­na to­ga{ tre­ba

po­ve­}e da ne ve­ru­va­me vo pro­ve­re­ni­te zna­ci;
Me bo­li zab. go ~et­ka, na pri­mer, {e­{i­rot, se­koe sa­baj­le.
Ne vi e ova som­ni­tel­no?
Don Ped­ro
Don Ped­ro
Iz­va­di go!
Go vi­del ne­koj na bar­ber?
Be­ne­dik
Kla­u­dio
Na be­sil­ka so ne­go!
Ne, ama ber­be­rot e vi­den kaj ne­go; i ne­kol­ku
Kla­u­dio te­ni­ski top­~i­wa ve­}e se na­pol­ne­ti so vlak­
na­ta od ne­go­va­ta po­ra­ne{­na bra­da.
Pr­vin na be­sil­ka pa pos­le va­de­we.
Le­o­na­to
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na, iz­gle­da pom­lad za ed­na bra­da.
[to e, voz­div­nu­va­te od ed­na za­bo­bol­ka?
Don Ped­ro
Le­o­na­to
A i se ma~­ka so ne­ka­kov si mi­ris. Ne mo­`e
Od ne­kak­va si te~­nost i crv­~e? da se na­mi­ri­sa ne{­to od ova?

Be­ne­dik Kla­u­dio

Tu­|a­ta bol­ka br­zo po­mi­nu­va. Te{­ko toj {to S# mi­ri­sa de­ka de~­ko­vo e za­ca­pan do u{i.
ja ima.
Don Ped­ro
Kla­u­dio
Na­jo­~ig­le­den znak e ne­go­va­ta ne­ve­se­lost.
Jas se­pak ve­lam de­ka e za­qu­ben.
Kla­u­dio
Don Ped­ro
A ko­ga po­ra­no si go mi­el li­ce­to?
Ne znam ka­ko gle­da­te za­nes kaj ne­go, os­ven
ako ne e za­nes po pre­ob­le­ku­va­we vo stra­nec; Don Ped­ro
na pri­mer, de­ne­ska vo Ho­lan­|a­nec, ut­re vo
Fran­cu­zin, a po­ne­ko­ga{ vo dvaj­ca oded­na{; Ili se ma~­kal so pud­ra? A sum ~ul i {to
na pri­mer Ger­ma­nec od po­lo­vi­na na­do­lu, ve­lat za ova.
ce­li­ot vo dip­li, a [pa­nec od po­jas na­go­re,
bez grad­nik. Ako ne se za­ne­su­va so ovaa Kla­u­dio
lu­dost, a, na­vis­ti­na, se za­ne­su­va, to­ga{ ne e
lud vo za­ne­sot, ka­ko {to vi se ~i­ni. A {to da se ka­`e za ne­go­vi­ot ve­sel duh; {to
se­ga se vov­le­kol vo tam­bu­ra­ta i ~kri­pi ka­ko
ski­na­ta `i­ca?
 342 Vilijam [EKSPIR

Don Ped­ro Don Ped­ro

Na­vis­ti­na ova ka­`u­va mno­gu za ne­go: od ko­ja Dob­ra ve­~er, bra­te.

stra­na da svr­ti{ - toj e za­qu­ben.
Don Hu­an
Kla­u­dio
Ako ste slo­bod­ni, bi sa­kal da po­raz­go­va­
A jas du­ri i znam ko­ja go sa­ka. ra­me.

Don Ped­ro Don Ped­ro

I jas toa bi sa­kal da go znam; se ob­lo­`u­vam, Vo ~e­ti­ri o~i?

ne­ko­ja {to ne go ni znae.
Kla­u­dio
Mo­re ne sa­mo {to go znae, tu­ku i ma­ni­te mu
gi znae a se­pak umi­ra za ne­go.
Don Hu­an
Ako ta­ka sa­ka­te; - no mo­`e i gro­fot Kla­u­
dio da slu­{a; oti ona {to }e go ka­`am se
od­ne­su­va i na ne­go.

Don Ped­ro Don Ped­ro

Tre­ba da ja za­ko­pa­at so li­ce­to svr­te­no na­o­ Za {to sta­nu­va zbor?

pa­ku.
Don Hu­an
Be­ne­dik
(Na Kla­u­dio) Da­li ut­re }e se `e­ni­te?
So vak­vi ba­ja~­ki ne mi se le­~i za­bo­bol­ka­ta.
Gos­po­di­ne, doj­de­te so me­ne, ve mo­lam; smis­ Don Ped­ro
liv osum ili de­vet pa­met­ni zbo­ro­vi i sa­kam
da vi gi ka­`am, a koi zad­ro­ga­zi­ve ne sme­at Zna­e­te de­ka }e se `e­ni.
da gi ~u­jat.
(Iz­le­gu­va­at Be­ne­dik i Le­o­na­to.) Don Hu­an

Don Ped­ro Ne sum ba{ si­gu­ren ko­ga }e ~ue {to imam

da ka­`am.
Tvr­dam po {to sa­ka­te, de­ka }e mu go­vo­ri za
Be­at­ri­~e. Kla­u­dio

Kla­u­dio Ako ima ne­kak­va pre~­ka, ve mo­lam ka­`e­te

Se sog­la­su­vam. Vo me­|uv­re­me, He­ra i Mar­
ga­ret ja za­vr­{i­ja ra­bo­ta­ta so Be­at­ri­~e; pa
se­ga ko­ga dve­te me~­ki }e se sret­nat, po­ve­}e
ne­ma da se gri­zat.
(Vle­gu­va Don Hu­an.)
Don Hu­an
Gos­po­da­ru i bra­te, Bog ne­ka ve ~u­va.
ja.
Don Hu­an
Mo­`e­bi mis­li­te de­ka ne ve sa­kam; ne­ka ova
se po­ka­`e po­doc­na, a vie su­de­te za me­ne po
ona {to }e go ~u­e­te se­ga. [to se od­ne­su­va
do brat mi, mis­lam de­ka mno­gu ste mu pri
sr­ce i za­toa naj­is­kre­no vi po­mog­na bra­kov
da go sklu­~i­te; no vi ve­lam, xa­be se ma­~el i
 Od vlakno ortoma 343

za­lud­no vlo­`il trud. Don Hu­an

Don Ped­ro Ako ne sme­e­te da ve­ru­va­te vo ona {to go gle­

da­te, ne priz­na­vaj­te {to zna­e­te. Ako doj­de­te
Zo{­to, vo {to e ra­bo­ta­ta? so me­ne, do­vol­no }e vi po­ka­`am; a ko­ga }e
vi­di­te po­ve­}e i }e ~u­et­ e po­ve­}e, pos­ta­pe­te
Don Hu­an ka­ko {to sa­ka­te.

Toa doj­dov da vi ka­`am; i da ne dol­`am, - Kla­u­dio

za{­to pre­dol­go za toa se go­vo­ri, - gos­po­|i­
ca­ta e ne­ver­na. Ako vi­dam ne{­to ve­~er­va za­ra­di koe ne­ma
da ja ze­mam ut­re za `e­na, }e ja pos­ra­mo­tam
Kla­u­dio pred si­te sva­to­vi na mes­to­to na koe tre­ba­{e
da ja ze­mam.
Koj? He­ra?
Don Ped­ro
Don Hu­an
A ka­ko {to ja ba­rav za te­be da ti sta­ne
Da, da, ba{ He­ra; He­ra na Le­o­na­to; va­{a­ta `e­na, ta­ka }e ti se prid­ru­`am za­ed­no da ja
He­ra, se­~i­ja­ta He­ra. pos­ra­mo­ti­me.

Kla­u­dio Don Hu­an

Ne­ver­na? Ne­ma po­na­ta­mu da ja ocr­nu­vam du­ri sa­mi ne

se uve­ri­te; str­pe­te se sa­mo do pol­no}, pa
Don Hu­an ne­ka se vi­di za {to se ra­bo­ti.

Toj zbor e pre­do­bar za da ja za­ma~­ka nej­zi­ Don Ped­ro

na­ta ras­i­pa­nost; bi mo­`el da ka­`am de­ka e
po­ve­}e od toa; smis­le­te ne{­to po­ra­si­pa­no O de­nu {to na­o­pa­ku trg­na!
od ras­i­pa­na i jas ta­ka }e ja na­re­~am. Ne
~u­de­te se do­de­ka ne do­bi­e­te no­vi do­ka­zi: Kla­u­dio
sa­mo doj­de­te ve­~er­va so me­ne i }e vi­di­te
ka­ko ne­koj vle­gu­va niz pro­zo­re­cot na nej­ O ja­du {to tol­ku ~ud­no prs­na!
zi­na­ta so­ba du­ri i vo no}­ta spro­ti ven­~av­
ka­ta; ako i to­ga{ s# u{­te ja sa­ka­te, to­ga{ Don Hu­an
`e­ne­te se ut­re; no po­dob­ro bi vi li­~e­lo na
ug­le­dot da se pre­mis­li­te. O ~u­mo nav­re­me spre­~e­na!
Va­ka }e ka­`e­te ko­ga s# }e se svr­{i.
Kla­u­dio (Iz­le­gu­va­at.)

Mo`­no li e ova?

Don Ped­ro

Ne mi se ve­ru­va.
 344 Vilijam [EKSPIR
Sce­na 3
Na uli­ca.
(Do­a­|a­at Dren i Tal­pa so stra­`a.)
Dren
Da­li ste dob­ri i ver­ni lu­|e?
Tal­pa
Da, ina­ku bi bi­lo {te­ta da ne stig­nat do
spa­se­nie na du­{a­ta i te­lo­to.
Dren
Ne, ne, toa bi bi­la preb­la­ga kaz­na za niv,
ako ima­at ba­rem ron­ka lo­jal­nost vo se­be,
oti se od­re­de­ni da go ~u­va­at prin­cot.
Tal­pa
Dob­ro, ka­`e­te im ja za­da­~a­ta, kom­{i­ja Dren.
Dren
Ka­ko pr­vo, koj mis­li­te de­ka e naj­tik­var od
si­te za da vi bi­de za­po­ved­nik?
Pr­vi­ot stra­`ar
Hju Ere­bi­ca­ta, gos­po­di­ne ili \or­|i \e­ri­
zot; tie zna­at da ~i­ta­at i da pi­{u­va­at.
Dren
Doj­di va­mu, kom­{i­ja \e­riz; Bog ti dal ime
za me­rak: da iz­gle­da{ dob­ro - toa e dar­ba na
sre­}a­ta no da ~i­ta{ i pi­{u­va{ - toa do­a­|a
od pri­ro­da­ta.
Vto­ri­ot stra­`ar
A dve­te ra­bo­ti, gos­po­di­ne na­red­nik...
Dren
[to gi ima­te vie, zna­ev, ova sa­ka­{e da
go ka­`e{, ne? Zna­~i, za dob­ri­ot iz­gled,
gos­po­di­ne, zab­la­go­da­re­te mu se na Bo­ga i
ne­moj­te da se fa­li­te so ne­go; za pi­{u­va­we­to
i ~i­ta­we­to, gle­daj­te da gi ko­ris­ti­te ko­ga
za tak­vi­te su­et­nos­ti }e ne­ma pot­re­ba. Ov­de
sme­ta­at de­ka ste naj­be­zum­ni­ot i naj­prik­lad­
ni­ot ~o­vek za za­po­ved­nik na stra­`a­ta; za­toa
no­se­te go fe­ne­rot. Za­da­~a­ta vi e vak­va; -
tre­ba da gi sfa­}a­te si­te skit­ni­ci; i tre­ba
se­ko­go da za­pi­ra­te vo ime­to na prin­cot.
Vto­ri­ot stra­`ar
A {to ako ne­koj ne sa­ka da zap­re?
Dren
To­ga{ pra­ve­te se na ud­ren i pu{­te­te go da
si odi; ved­na{ po­toa svi­kaj­te gi dru­gi­te i
zab­la­go­da­re­te mu se na Bo­ga {to ste se ot­ta­
ra­si­le od ga­dot.
Tal­pa
Ako ne zas­ta­ne ko­ga }e mu se ka­`e stoj,
zna­~i ne e po­da­nik na prin­cot.
Dren
Ta­ka e. A vie tre­ba da si ima­te ra­bo­ta sa­mo
so po­da­ni­ci na prin­cot. - Po­toa ne kre­vaj­te
vre­va niz uli­ci­te; oti xa­go­rot i mu­a­be­te­
we­to na stra­`a­ta tre­ba najs­tro­go da se to­le­
ri­ra i ne­ma da se tr­pi.
Vto­ri­ot stra­`ar
Po­pr­vo }e spi­e­me odo{­to da mu­a­be­ti­me;
zna­e­me nie {to mu do­li­ku­va na eden stra­
`ar.
Dren
Ta­ka be brat; mi zbo­ru­va­te ka­ko dob­ro
iz­ves­ten i mno­gu smi­ren stra­`ar; oti ne
gle­dam ka­ko mo­`e spi­e­we­to da pra­vi ne­red;
sa­mo, vni­ma­vaj­te da ne vi gi uk­ra­dat bal­
ti­i­te. - Po­na­ta­mu, tre­ba da nav­ra­ti­te vo
se­ko­ja kr~­ma i si­te pi­ja­ni da gi na­te­ra­te da
 Od vlakno ortoma
odat na spi­e­we.
Vto­ri­ot stra­`ar
A {to ako ne­}at?
Dren
Ako ne­}at, ne­}at; os­ta­ve­te gi to­ga{ ne­ka se
ot­rez­nat; ako i to­ga{ ne vi da­dat po­pa­me­ten
od­go­vor, ka­`e­te im de­ka ne se tak­vi za kak­vi
ste gi mis­le­le.
Vto­ri­ot stra­`ar
Dob­ro, gos­po­di­ne.
Dren
Ako na­i­de­te na kra­dec, po slu`­be­na dol­
`nost mo­`e­te da go ob­vi­ni­te de­ka ne e
~e­sen ~o­vek; a so tak­vi­te lu­|e {to po­mal­ku
si ima­te ra­bo­ta i {to po­mal­ku se me­{a­te,
tol­ku po­dob­ro za va­{i­ot do­bar glas.
Vto­ri­ot stra­`ar
Ako zna­e­me de­ka e kra­dec, za­rem ne tre­ba da
go fa­ti­me?
Dren
Po slu`­be­na dol­`nost, mo­`e­te; no jas mis­
lam de­ka tie {to ba­ra­at bel­ja }e si ja naj­
dat: naj­mi­ro­qu­bi­vi­ot na­~in za vas e ako vi
se slu­~i da fa­ti­te kra­dec, da mu doz­vo­li­te
sa­mi­ot da vi po­ka­`e koj e i da vi se is­kra­de
od va­{e­to dru{­tvo.
Tal­pa
Vie se­ko­ga{ ste va­`e­le za ~o­vek so du­{a,
or­tak.
Dren
So pra­vo za{­to po svo­ja vol­ja ne bi obe­
sil ni pes; no gre­o­ta bi bi­lo da ne obe­sam
~o­vek koj­{to po­ka­`u­va i naj­ma­li zna­ci na
345
~es­nost.
Tal­pa
Ako ~u­e­te be­be da pla­~e vo no}­ta mo­ra da ja
vik­ne­te da­dil­ka­ta da go smi­ri.
Vto­ri­ot stra­`ar
A {to ako da­dil­ka­ta spie i ne mo­`e da n#
slu{­ne?
Dren
Go­le­ma ra­bo­ta. Vo toj slu­~aj za­mi­ne­te si
spo­koj­no pa ne­ka de­te­to ja raz­bu­di so pla~
do ne­bo; oti ov­ca­ta {to ne mo­`e da si go
~ue jag­ne­te {to blee, ni­ko­ga{ ne­ma da go
slu{­ne te­le­to {to mu­ka.
Tal­pa
Ta­ka e na­vis­ti­na.
Dren
Ova se va­{i­te za­da­~i. Vie, za­po­ved­ni­ku go
pret­sta­vu­va­te prin­cot li~­no. Ako go sret­
ne­te prin­cot no­}e mo­`e da go zas­ta­ne­te.
Tal­pa
E ne, `i­mi bo­go­roj­ca, toa ne mo­`e.
Dren
Po ki­lo krv, vi ve­lam, se­koj {to ba­rem
mal­ku gi znae pro­pi­si­te, }e vi re­~e de­ka
mo­`e; ra­ka na sr­ce, ne bez vol­ja na prin­cot;
oti, vsu{­nost, stra­`a­rot ne smee ni­ko­go da
nav­re­di, a da zas­ta­ne­te ~o­vek pro­tiv ne­go­
va­ta vol­ja e nav­red­li­vo.
Tal­pa
E, ova e ve­}e dru­go dvaj­se. Ta­ka mo­`e.
 346 Vilijam [EKSPIR

Dren Bo­ra­~io

Ete, gle­da­te! Zna­~i, gos­po­da, dob­ra no}; ako Zas­ta­ni pob­lis­ku pod stre­a­va oti do`­de­cov
ne{­to go­le­mo se slu­~i, vik­ne­te me; ~u­vaj­te si ka­pi; a jas, ko vis­tin­ska pi­ja­ni­ca, s# pod­
ja slu`­be­na­ta taj­na si­te za­ed­no i se­koj za rob­no }e ti tu­ram.
se­be i dob­ra no}. - Aj­de kom­{i­ja.
Stra­`a­rot
Vto­ri­ot stra­`ar
(Ti­ho) Ne­kak­vo pre­dav­stvo, lu­|e! Se­pak
Ete gos­po­da, ~uv­me {to ni e za­da­~a; pred­la­ os­ta­ne­te skri­e­ni.
gam da pod­re­mi­me ov­de na cr­kov­na­ta klu­pa
do dva po pol­no} a pos­le si­te na spi­e­we. Bo­ra­~io

Dren Eve ti ka­`u­vam, od Don Hu­an za­ra­bo­tiv

il­ja­da du­ka­ti.
U{­te ne{­to, ~es­ni kom­{ii; ve mo­lam, vni­
ma­vaj­te na ku­}a­ta od gos­po­di­not Le­o­na­to; Kon­rad
ut­re ta­mu }e na­va­lat sva­to­vi, pa ve­~er­va
}e vrie ko vo ko{­ni­ca. Zbo­gum, dre­me­te na Mo`­no li e ne­koe raz­boj­ni{­tvo da ~i­ni
{trek, ve mo­lam. tol­ku ska­po?
(Iz­le­gu­va­at Dren i Tal­pa.)
(Vle­gu­va­at Bo­ra­~io i Kon­rad.) Bo­ra­~io

Bo­ra­~io Tre­ba­{e da pra­{a{ mo`­no li e ne­koe raz­

boj­ni{­tvo da ~i­ni tol­ku bo­ga­to; za{­to ko­ga
Ej, Kon­rad! bo­ga­ti­te raz­boj­ni­ci ima­at pot­re­ba od si­ro­
ma{­ni­te, si­ro­ma{­ni­te raz­boj­ni­ci mo­`at da
Stra­`a­rot po­ba­ra­at kak­va sa­ka­at ce­na.

(Ti­ho) Sus, ne mr­daj­te! Kon­rad

Bo­ra­~io Ba{ ~ud­no.

Kon­rad, Kon­ra­di{­te ve­lam! Bo­ra­~io

Kon­rad ^ud­no ti e oti si ep­ten ze­len. Sa­mi­ot zna­e{

de­ka mo­da­ta na eden grad­nik, ili {e­{ir ili
Ne se de­ri ~o­ve­ku, tu­ka ti sum do lak­tot. pal­to ne zna­~i ni{­to za ~o­ve­kot.

Bo­ra­~io Kon­rad

Da be, za­toa lak­tot me ~e­{a! Ved­na{ na­mi­ Da, se ra­bo­ti za ali{­ta.

ri­sav de­ka tu­ka ima ne{­to {u­ga­vo!
Bo­ra­~io
Kon­rad
Mis­lam na mo­da­ta.
]e ti vra­tam za ova; a se­ga ka­`u­vaj {to
ima{!
 Od vlakno ortoma
Kon­rad
Mo­da­ta si e mo­da.
Bo­ra­~io
Glu­pos­ti! Is­to mo­`am da ka­`am bu­da­la­ta si
e bu­da­la. Za­rem ne gle­da{ kol­ku gna­sen kra­
dec e vak­va­ta mo­da?
Stra­`a­rot
Onoj Gna­sen go znam; kra­de, se­dum go­di­ni
ima; a mi se {et­ka ko gos­po­din; du­ri ime­to
mu go pom­nam.
Bo­ra­~io
Ne slu{­na ne{­to?
Kon­rad
Ne; si­gur­no e vet­ro­ka­zot na ku­}a­ta.
Bo­ra­~io
Za­rem ne gle­da{, ve­lam, kol­ku gna­sen kra­
dec e mo­da­va? Kol­ku lu­da~­ki ja zov­ri­va
vre­la­ta krv na si­te od ~e­ti­ri­na­e­set do tri­
e­set i pet? Ka­ko po­ne­ko­ga{ gi do­te­ru­va
ko onie fa­ra­o­no­vi voj­ni­ci od po­`ol­te­ni­te
sli­ki; po­ne­ko­ga{ ko sve{­te­ni­ci na bo­got
Bel na sta­ri­te cr­kov­ni pro­zor­ci; a po­ne­
ko­ga{ ka­ko iz­bri­~e­ni­ot Her­kul na iz­mas­
te­ni­te, od crv­ja pod­ja­de­ni ta­pe­ti kaj­{to
ne­go­va­ta amaj­li­ja iz­gle­da og­rom­na ko ne­go­
vi­ot stap?
Kon­rad
Gle­dam ka­ko ne gle­dam; gle­dam du­ri de­ka
mo­da­ta iz­no­su­va po­ve­}e ali{­ta od lu­|e­to.
Ama ne ti zov­re i te­be gla­va­ta so mo­da­ta pa
mi ja sme­ni te­ma­ta so pri­kaz­ni za mo­da­ta?
Bo­ra­~io
Ne, ni mal­ku. Znaj de­ka no}­va & se dod­vo­
ru­vav na Mar­ga­ret, slu­gin­ka­ta na gos­po­
347
|i­ca He­ra, ka­ko da e He­ra; taa po­diz­le­ze
na pro­zo­re­cot na nej­zi­na­ta gos­po­dar­ka i
il­ja­da­pa­ti mi po­sa­ka dob­ra no}, - ama ~e­kaj,
ti ka­`u­vam zgo­ra-pre­ku; - pr­vin tre­ba da ti
ka­`am ka­ko prin­cot, Kla­u­dio i mo­jot gos­
po­dar, pos­ta­ve­ni, smes­te­ni i iz­ves­te­ni od
mo­jot gos­po­dar Don Hu­an, od­da­le­ku vo gra­di­
na­ta ja gle­daa ovaa qu­bov­na sred­ba.
Kon­rad
I si po­mis­li­ja de­ka Mar­ga­ret e He­ra?
Bo­ra­~io
Dvaj­ca od niv si­gur­no, prin­cot i Kla­u­dio;
no |a­vo­lot, gos­po­da­rot moj, zna­e­{e de­ka e
Mar­ga­ret; pa de­lum­no za­ra­di ne­go­vi­te zak­
let­vi, na koi naj­pr­vo gi v~o­pi, de­lum­no
za­ra­di tem­na­ta no}, ko­ja mo{­ne gi iz­ma­mi,
no naj­mno­gu za­ra­di mo­ja­ta pod­la uj­dur­ma ko­ja
gi pot­vr­di si­te kle­ve­ti iz­ne­se­ni od Don
Hu­an, Kla­u­dio za­mi­na gne­ven; se kol­ne­{e
de­ka }e ja sret­ne ka­ko {to e do­go­vo­re­no
ut­re vo hra­mot i ta­mu pred se­ta svad­be­na
po­vor­ka, }e ja iz­re­zi­li so ona {to no}­va go
vi­de i }e ja is­pra­ti do­ma bez ma`.
Pr­vi­ot stra­`ar
Vi na­re­du­va­me vo ime­to na prin­cot: Stoj!
Vto­ri­ot stra­`ar
Vik­ne­te go pr­vi­ot gos­po­din na­red­nik; ov­de
vle­gov­me vo tra­got na naj­o­pas­ni­ot raz­vrat
{to se slu­~il vo zem­ja­va.
Pr­vi­ot stra­`ar
A i Gnas­ni­ot e vklu­~en; go znam, fr­fu­lot
mu vi­si.
Kon­rad
Aman bre lu­|e, po­le­ka!
 348 Vilijam [EKSPIR

Vto­ri­ot stra­`ar Sce­na 4

Mo­re }e ni go do­ne­se­te Gnas­ni­ot, ne­ma tu­ka So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.

tr­te-mr­te.
(Vle­gu­va­at He­ra, Mar­ga­ret i Ur­su­la.)
Kon­rad
He­ra
Lu­|ee!
Dra­ga Ur­su­la, raz­bu­di ja bra­tu­~et­ka mi
Pr­vi­ot stra­`ar Be­at­ri­~e i za­mo­li ja da sta­ne.

Ti­{i­na! Vi na­re­du­va­me: po­kor­no pred nas Ur­su­la

nap­red!
Ved­na{, gos­po­|o.
Bo­ra­~io
He­ra
Uba­vo }e si po­mi­ne­me {tom lu­|e­vo n# spro­
ve­du­va­at so se­ki­ri! I ka­`i & da doj­de ov­de.

Kon­rad Ur­su­la

Som­ni­te­len po­min, ti tvr­dam. Odi­me. Vi Dob­ro.

sto­i­me na ras­po­la­ga­we. (Iz­le­gu­va Ur­su­la.)
(Iz­le­gu­va­at.)
Mar­ga­ret

Na­vis­ti­na, mis­lam de­ka onoj dru­gi­ot oko­

luv­rat­nik vi stoi po­dob­ro.

He­ra

Ne, te mo­lam, dra­ga Meg, }e go no­sam ovoj.

Mar­ga­ret

Ne e tol­ku do­bar, na­vis­ti­na; a vi tvr­dam

de­ka ta­ka }e re­~e i bra­tu­~et­ka vi.

He­ra

Taa e bu­da­la, a bu­da­la si i ti; ovoj }e go

no­sam i to~­ka.

Mar­ga­ret

Mno­gu mi se do­pa­|a od­vnat­re no­vi­ot uk­ras

za gla­va, sa­mo ko­sa­ta da be­{e mal­ku po­zat­
vo­re­na; a fus­ta­not vi e po naj­no­va mo­da.
Sum go vi­de­la fus­ta­not na Voj­vot­ka­ta od
 Od vlakno ortoma 349

Mi­la­no {to tol­ku go fa­lat. He­ra

He­ra Dob­ro ut­ro, bra­tu­~et­ke.

Ve­lat ne­ma ta­kov na sve­tot. Be­at­ri­~e

Mar­ga­ret Dob­ro ut­ro, mi­la He­ra.

Vi ve­lam, vo spo­red­ba so va­{i­ot toj li­~i na He­ra

obi~­na no{­ni­ca. Ma­te­ri­ja­lot svet­li­kav, so
ra­bo­vi i tan­te­li op­to­~e­ni so sr­ma; na­xi­xan
so bi­se­ri, ra­ka­vi od­nad­vor, ra­ka­vi od­vnat­re
i dip­li nab­ra­ni i pos­ta­ve­ni so sin bro­kat;
no {to se od­ne­su­va do fi­nos­ta, ori­gi­nal­
nos­ta, ele­gan­tnos­ta i iz­von­red­nos­ta na kroj­
ka­ta, va­{i­ot e de­set­pa­ti pov­re­den.
He­ra
Bog ne­ka da­de so ra­dost da go no­sam za{­to na
sr­ce mno­gu mi e te{­ko.
Mar­ga­ret
Nas­ko­ro po­te{­ko }e sta­ne ko­ga }e go pri­
tis­ne te­`i­na­ta na eden ma`.
He­ra
Opaa, {to e se­ga? Ne vi e gla­sot mal­ku
za­rip­nat?
Be­at­ri­~e
Os­ven za­rip­na­tos­ta dru­go ni{­to ne mi
os­ta­na.
Mar­ga­ret
To­ga{ ud­re­te ja Les­na qu­bov; taa mo­`e i so
za­fa­ten glas; vie pej­te ja a jas }e ig­ram.
Be­at­ri­~e
Da, da, les­na qu­bov i no­ze­te vo vis! - I u{­te
ako ma` vi ima do­vol­no pon­di­la, nas­ko­ro }e
mu se raz­mno­`i ima­we­to.

Ogan da te iz­go­ri! Ne ti e sram? Mar­ga­ret

Mar­ga­ret Ama na­o­pa~­ki zak­lu­~ok! Toa go fr­lam pod

no­ze.
Od {to, gos­po­|o? Od toa {to go­vo­ram
~es­no? Za­rem ne e bra­kot ~e­sen i kaj pros­ Be­at­ri­~e
ja­kot? Za­rem ne e va­{i­ot gos­po­din ~e­sen
i bez brak? Vie bi sa­ka­le, da re­~am, so Re­~i­si e pet, bra­tu­~et­ke; vre­me e da ste pod­
op­ros­te­nie, te­`i­na­ta na va­{i­ot ma`; ako got­ve­ni. Le­le, ama sum bol­na. Of, of!
lo­{i­te mis­li ne go ras­i­pu­va­at ot­vo­re­ni­ot
zbor, ni­ko­go ne­ma da nav­re­dam. Da­li e nav­ Mar­ga­ret
red­li­vo da se ka­`e te­`i­na­ta na eden ma`?
Ni slu­~aj­no, mis­lam, ako se ra­bo­ti za vis­ Of­ka­te za me­~ok, mu­le ili ma`?
tin­ski ma` i vis­tin­ska `e­na; ina­ku }e se
ka­`e les­no­ti­ja­ta a ne te­`i­na­ta. Pra­{aj­te ja Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e ako ne mi ve­ru­va­te - eve ja do­a­|a.
(Vle­gu­va Be­ta­ri­~e.) Za buk­va­ta so ko­ja si­te tri po~­nu­va­at: M.
 350 Vilijam [EKSPIR

Mar­ga­ret He­ra

Ama ako ne ste se po­tur­~i­le, to­ga{ ne­ma
po­ve­}e plo­ve­we spo­red yvez­di­te.
Be­at­ri­~e
[to sa­ka mrd­na­ta­va da ka­`e, pra­{u­vam?
E, se­ga ja boc­nav­te kaj­{to ja bo­li.
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik­tus? Zo{­to Be­ne­dik­tus? Ima
ne­kak­va po­u­ka vo toj va{ Be­ne­dik­tus!

Mar­ga­ret Mar­ga­ret

Jas ni{­to; ama bog se­ko­mu ne­ka da­de ona {to Po­u­ka? Ne, vi ve­lam, ne­ma tu­ka ni­kak­va
mu sa­ka sr­ce­to. po­u­ka; mis­lev na obi­~en bod­li­kav trn.
Mo­`e­bi mis­li­te de­ka jas mis­lam de­ka
He­ra mo­`e­bi ste za­qu­be­ni. Ne, `i­mi bo­go­roj­ca,
ne sum tol­ku mrd­na­ta da mis­lam {to }e mi
Ra­ka­vi­ci­ve mi gi pra­ti gro­fot; na­mi­ri­sa­ni pad­ne na pa­met; ni­ti mi pa­|a na pa­met da
se! mis­lam {to s# mo­`am da po­mis­lam, ni­ti pak
mo­`am da po­mis­lam pa du­ri i da crk­nam od
Be­at­ri­~e mis­le­we, de­ka ste za­qu­be­ni, ili de­ka }e se
za­qu­bi­te ili de­ka mo­`e­te da se za­qu­bi­te;
Ce­la­ta sum zat­na­ta, bra­tu­~et­ke, ni{­to ne no se­pak, i Be­ne­dik be­{e ta­kov pa se­ga sta­
~uvs­tvu­vam. nal ~o­vek: se ima­{e za­kol­na­to de­ka ne­ma da
se `e­ni, no se­ga, se­pak, i pok­raj tvr­dos­ta na
Mar­ga­ret svo­e­to sr­ce, si go ja­de me­so­to bez pri­go­vor:
a ka­ko vie }e se pre­ob­ra­ti­te ne znam no, mi
Em de­voj­ka em zat­na­ta; kaj bi­va­lo va­ka da se se ~i­ni, ve­}e gleda­te ka­ko {to gle­da­at dru­
nas­ti­ne. gi­te `e­ni.

Be­at­ri­~e Be­at­ri­~e

O, ne­ka mi e bog na po­mo{! O ne­ka mi e bog
na po­mo{! Od ko­ga sta­nav­te tol­ku bis­tri?
Mar­ga­ret
Od ko­ga vie se za­ma­tiv­te; - za­rem ne mi
li­~i?
Be­at­ri­~e
Ne vi se gle­da do­vol­no; tre­ba da ja no­si­te na
ka­pa. - Vi ve­lam, bol­na sum, bol­na.
Vo koj pra­vec se­ga ti tal­ka ja­zi­kot?
Mar­ga­ret
Si­gur­no ne vo pog­re­{en.
(Se vra­}a Ur­su­la.)
Ur­su­la
Gos­po­|o, pov­le­~e­te se; prin­cot, gro­fot, gos­
po­di­not Be­ne­dik, Don Hu­an i si­te vid­ni
lu­|e od gra­dov doj­doa da ve od­ve­dat v crk­va.

Mar­ga­ret He­ra

Ze­me­te si ra­fi­ni­ra­ni ob­lo­gi Her­bum Be­ne­ Po­mog­ne­te mi da se ob­le­~am, mi­la bra­tu­

dik­tus i sta­ve­te si gi na sr­ce; sa­mo ta­ka }e ~et­ke, dra­ga Meg, dob­ra Ur­su­lo.
vi po­mi­ne bol­ka­ta. (Iz­le­gu­va­at.)
 Od vlakno ortoma
Sce­na 5
- Dru­ga so­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, so Dren i Tal­pa.)
Le­o­na­to
[to sa­ka­te od me­ne, ~e­sen kom­{i­ja?
Dren
Pa, gos­po­di­ne, imam ne{­to do­ver­li­vo vo koe
i vie ste sme­{a­ni.
Le­o­na­to
Sa­mo na ku­so, ve mo­lam; i sami gle­da­te
kol­ku sum za­fa­ten.
Dren
Znam, gos­po­di­ne, eve za {to se ra­bo­ti.
Tal­pa
Ta­ka e, gos­po­di­ne, ne{­to se ra­bo­ti.
Le­o­na­to
I {to e toa, pri­ja­te­li?
Dren
Ovoj ~e­sen Tal­pa, gos­po­di­ne, zbo­ru­va mal­ku
pod pat nad pat: star e, gos­po­di­ne, i umot ne
mu e tol­ku za­ta­pen, ka­ko {to jas, so bo`­ja
po­mo{, bi sa­kal da mu bi­de no, se­pak, e ~e­sen
ko ko­`a­ta {to mu e me­|u o~i.
Tal­pa
Da, spo­laj mu na gor­ni­ot {to sum ~e­sen ko
se­koj `iv ~o­vek na mo­ja voz­rast {to ne e
po­~e­sen od me­ne.
Dren
Spo­red­bi­te baz­dat; skra­ti go la­fot, kom­
351
{i­ja Tal­pa!
Le­o­na­to
Kom­{ii, vie me de­ran­`i­ra­te.
Dren
Va­{e­to gos­pod­stvo ta­ka ve­li, no nie sme
sa­mo na obi­~en princ slu`­be­ni­ci; no, vi
ve­lam, {to se od­ne­su­va do me­ne, da bev
de­ran­`i­ran ko kral, od s# sr­ce si­ot de­ran­
`man }e vi go pre­fr­lev vam!
Le­o­na­to
Si­ot tvoj de­ran­`man da sta­ne moj! Ha!
Dren
Da, pa du­ri i da e il­ja­da­pa­ti po­go­lem od
mo­jot; oti znam de­ka va­{e­to gos­pod­stvo
u`i­va naj­do­bar ka­ko`­man vo gra­dov; i ia­ko
sum sa­mo si­ro­mav ~o­vek, mi­lo mi e {to toa
go slu­{am.
Tal­pa
Is­to i jas.
Le­o­na­to
Bi sa­kal da znam {to ima­te da mi ka­`e­te.
Tal­pa
Vsu{­nost gos­po­di­ne, na­{a­ta stra­`a no­}e­-
ska, fa­ti dvaj­ca pref­ri­ga­ni hu­li­ga­ni
kak­vi, so is­klu­~ok na va­{e­to pri­sut­no gos­
pod­stvo, po­ve­}e ne­ma vo ce­la Me­si­na.
Dren
Do­bar star ~o­vek, gos­po­di­ne; sa­ka da si mu­a­
be­ti; {to ve­lat: ‘A sta­ros­ta doj­de, umot }
e si poj­de!’; Bo­`e gos­po­de, {to s# ne­ma na
sve­tov! - Dob­ro re­kov­te, na­vis­ti­na, kom­
{i­ja Tal­pa; - vi­de­te, Bog e do­bar ~o­vek;
ko­ga dvajca ja­va­at na ist kow, ed­ni­ot mo­ra
 352 Vilijam [EKSPIR

da se­di na­zad. - ^es­na du­{a, na­vis­ti­na, gos­ Le­o­na­to

po­di­ne; po­~es­na zdrav­je! Ko ko­ja bi­lo {to
vku­si­la le­bec! No Bog tre­ba da se sla­vi. Na Eve idam; go­tov sum.
si­te lu­|e ne im de­li­le is­to, - ta­ka si e toa, (Iz­le­gu­va­at Lo­en
­ a­to i Glas­ni­kot.)
kom­{i­ja.
Dren
Le­o­na­to
Ode­te se­ga, or­tak, ode­te po Franc ]u­mu­rot;
Na­vis­ti­na, pri­ja­te­le, toj mno­gu za­os­ta­nu­va ka­`e­te mu da do­ne­se mas­ti­lo i per­od­ r{­ka vo
zad vas. zat­vo­rot. Mo­ra­me da gi is­pra­{a­me lu­|e­to.

Dren Tal­pa

Bo`­ja ra­bo­ta, gos­po­di­ne. I toa um­no.

Le­o­na­to Dren

Se­ga mo­ram da ve os­ta­vam. Umot ne­ma da go {te­di­me, ti tvr­dam; ov­de

Dren
U{­te ne{­to, gos­po­di­ne! Na­{a­ta stra­`a,
gos­po­di­ne, na­vis­ti­na sfa­ti­la dve prob­le­
ma­ti~­ni per­so­ni, i na­{a­ta `el­ba e u{­te
ut­ro­vo da bi­dat sos­lu­{a­ni pred va­{e­to gos­
pod­stvo.
ima (Se ~u­ka po gla­va) um od koj ne­ko­mu }e
mu se ze­me umot; sa­mo vie naj­de­te ne­koj u~en
pi­sar da ja za­pi­{e na­{a­ta ek­sko­mu­ni­ka­ci­ja
i doj­de­te v zat­vor.
(Iz­le­gu­va­at.)

Le­o­na­to

Sa­mi is­pra­{aj­te gi i dos­ta­ve­te mi za­pis­

nik; se­ga sum vo go­le­ma br­za­ni­ca ka­ko {to
sa­mi mo­`e­te da vi­di­te.

Dren

]e bi­de za­br­za­no pre­fek­ti­ra­no.

Le­on
­ a­to

Na­pij­te se vin­ce pred da odi­te; zbo­gum.

(Vle­gu­va Glas­nik.)

Glas­ni­kot

Gos­po­da­ru, ve ~e­ka­at da ja pre­da­de­te }er­ka

vi na nej­zi­ni­ot sop­rug.
 ^in ^ET­VR­TI

Sce­na 1

- Vnat­re vo crk­va­ta.

(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Don Hu­an, Lo­e­na­to, Sve{­te­nik, Kla­u­dio, Be­ne­dik,

He­ra, Be­at­ri­~e i dru­gi.)

Le­o­na­to Kla­u­dio

Aj­de o~e Fran­sis, bi­de­te krat­ki; sa­mo Zna­e­te li vie ne­ko­ja, He­ra?
ed­nos­tav­na­ta for­ma na ven­~av­ka­ta, a pod­
rob­nos­ti­te i raz­ni­te dol­`nos­ti mo­`e­te i He­ra
pos­le.
Ne, gos­po­da­ru.
Sve{­te­ni­kot
Sve{­te­ni­kot
Vie, gos­po­da­ru, ste sprem­ni da ja ven­~a­te
ovaa da­ma? A vie, gro­fe?

Kla­u­dio Le­o­na­to

Ne. Si doz­vo­lu­vam da od­go­vo­ram mes­to ne­go: Ne.

Le­o­na­to Kla­u­dio

Da ja ven­~a, o~e? Vie ste tu­ka da ja ven­~a­te. O, {to s# si doz­vo­lu­va­at lu­|e­to! O, {to s#
lu­|e­to mo­`at da sto­rat! [to s# se­koj­dnev­no
Sve{­te­ni­kot pra­vat! Bez da zna­at {to pra­vat!

Vie, gos­po­|i­ce, da­li ste sprem­ni da se ven­ Be­ne­dik

~a­te so gos­po­di­not grof?
He­ra
Da.
Sve{­te­ni­kot
Ako koj bi­lo od vas znae ne­ko­ja skri­e­na
pre~­ka za­ra­di ko­ja ne tre­ba da bi­de­te so­e­di­
ne­ti, ve po­vi­ku­vam, za­ra­di spa­sot na va­{i­te
du­{i, da ja ka­`e­te se­ga.
Opa, {to e se­ga ova? Iz­li­vi so iz­vi~­ni­ci?
Pa da, gi ima i za sme­e­we; na pri­mer: Ha,ha!
He,he! Hi, hi!
Kla­u­dio
Trg­ne­te se o~e; - Tat­ko, doz­vo­le­te mi,
da­li slo­bod­no i so ~is­ta du­{a
mi ja da­va­te mo­ma­va, va­{a­ta }er­ka?
Le­o­na­to

Slo­bod­no, sin­ko, ko Bog {to mi ja da­de

me­ne.
 354 Vilijam [EKSPIR

Kla­u­dio ni­ko­ga{, so ni­e­den zbor ne sum ja los­tel,

tu­ku, ko brat na ses­tra, & ot­kri­vav
A {to dar da vi da­dam jas, ~i­ja vred­nost sra­me`­li­va nak­lo­nost i qu­bov ~is­ta.
mo­`e po bo­gat­stvo i bes­ce­ne­tost so va­{i­ot
da se ram­ni? He­ra

Don Ped­ro A da­li po­i­nak­va vi sum se pri­~i­ni­la?

Ni{­to os­ven ako ne mi ja vra­ti­te na­zad. Kla­u­dio

Kla­u­dio Dos­ta! Mi se pri­~i­ni­la! Re­zil }e puk­ne

za toa pri­~i­nu­va­we:
Na bla­go­dar­nost me u~i­te, prin­cu.- mi se pri­~i­nu­vav­te ko Di­ja­na na ne­bo {to
Eve, Le­o­na­to, ze­me­te si ja ved­na{ na­zad; vr­ti;
ne da­vaj­te mu gni­la ovo{­ka na pri­ja­tel; ~es­ti­ta ko pup­ka pred da ras­cu­ti div­no;
taa sa­mo znak e i pri­vid na ~es­ta svo­ja.- no vie ste bi­le po­ne­u­me­re­na vo krv­ta
Gle­daj­te ka­ko ko devs­tve­ni­ca cr­ve­nee ov­de! od Ve­ne­ra, ili od onie yve­ro­vi si­ti
O, vo kol­kav pri­vid na vis­ti­na­ta i po­kaz {to vo po­ho­ta div­ja~­ka bes­ne­at.
mo­`e gre­vot pref­ri­gan da se skrie!
Ne na­doj­de li krv­ta ko sme­ren do­kaz, He­ra
sve­dok na dob­les­ta pros­ta? Zar ne }e se
za­kol­ne­te si­te, Da ne ne{­to ne ste vo red {tom va­ka bla­
si­te {to ja gle­da­te, de­ka devs­tve­ni­ca e sve­ta da­te?
po ona {to se gle­da? Ama ne e, vi ve­lam,
ja se­ti­la taa stras­ta na pos­te­la­ta blud­na, Kla­u­dio
cr­ve­ni­lo­to ne zna­~i smer­nost tu­ku vi­na.
Prin­cu, zo{­to mol­~i­te?
Le­o­na­to
Don Ped­ro
[to sa­ka­te, gro­fe?
[to da re­~am?
Kla­u­dio Obes­~es­ten sum, {to sa­kav da go vr­zam
pri­ja­te­lot moj so naj­o­bi~­na blud­ni­ca.
Da ne se ven­~am,
da ne ja vr­zam du­{a­va so blud­ni­ca pus­ta. Le­o­na­to

Le­o­na­to Da­li dob­ro ~uv? Ili mo­`e so­nu­vam sa­mo?

Ama, gos­po­di­ne, ako vie, los­tej­}i ja nej­ze, Don Hu­an

go skr­{iv­te ot­po­rot na nej­zi­na­ta mla­dost,
i devs­tve­nos­ta & ja sov­la­dav­te, - Gos­po­di­ne, dob­ro ~uv­te, a ~u­e­no­to e vis­ti­na.

Kla­u­dio Be­ne­dik

Znam {to sa­ka­te da ka­`e­te; ako taa, Ova ne li­~i na ven­~av­ka.

bi rek­le, mi se po­da­la ko na ma` iden
pa ta­ka gre­vot go ub­la­`i­la od pret­hod­na­ta He­ra
nag­lost:
Ne, Le­o­na­to, Vis­ti­na? - O bo­`e!
 Od vlakno ortoma
Kla­u­i­do
Le­o­na­to, sto­jam li ov­de?
Prin­cot li e ova? Brat mu li e ovoj?
Ova li e li­ce­to na He­ra? Da­li o~i­te se ova
na­{i?
Le­o­na­to
S# si e ova ta­ka; no {to so toa, gro­fe?
Kla­u­dio
Daj­te sa­mo ed­no pra­{a­we na }er­ka vi da &
pos­ta­vam;
i so se­ta tat­kov­ska vlast {to nad nea
ja ima­te, na­te­raj­te ja da mi od­go­vo­ri pra­vo.
Le­o­na­to
Ti na­re­du­vam, od­go­vo­ri mu ako si mi }er­ka.
He­ra
O bo­`e, var­di me! Le­le {to me snaj­de!
Zo{­to va­ka me is­pra­{u­va­te?
Kla­u­dio
Za niz od­go­vor da vi go doz­na­e­me pra­vo­to
ime.
He­ra
Za­rem ne se vi­kam He­ra? Koj mo­`e ime­to
da mi go val­ka so pra­vi­~en ne­koj pre­kor?
Kla­u­dio
Se znae koj mo­`e: Mo­`e sa­mo He­ra.
Sa­mo He­ra mo­`e da ja val­ka He­ri­na­ta dob­
lest.
Koj be­{e toj {to raz­go­va­ra­{e so vas sno{­ti
na pro­zo­re­cot va{ po­me­|u dva­na­e­set i eden?
Ako ste devs­tve­na od­go­vo­re­te na ova.
He­ra
Ne raz­go­va­rav so ni­ko­go vo toa vre­me,
355
gro­fe.
Don Pedro
To­ga{ devs­tve­na ne ste. - Le­o­na­to,
`al mi e {to ova mo­ra da go slu­{a­te; `i­mi
~es­ta,
jas, brat mi i ovoj stra­dal­ni~­ki grof,
ja vi­dov­me, ja ~uv­me vo toa vre­me sno{­ti
ka­ko zbo­ru­va so eden gad na pro­zo­re­cot nej­
zin
koj­{to, na­vis­ti­na, ko raz­vrat­ni~­ki ban­dit
gi priz­na blud­ni­te sred­bi {to gi ima­le tie
mno­gu­pa­ti vo taj­nost.
Don Hu­an
Po­dob­ro prin­cu
da ne gi ime­nu­va­te, da ne go­vo­ri­te za niv;
ne­ma do­vol­no devs­tve­nost vo ovoj na{ ja­zik
bez nav­re­da, da se ka­`at. Za­toa, uba­va da­mo,
`al mi e za va­{e­to ne­~es­no od­ne­su­va­we.
Kla­u­dio
O He­ra! Kak­va li He­ra ti bi bi­la
ako po­lo­vi­na od tvo­i­te nad­vo­re{­ni ~a­ri
na slu`­ba bi bi­le na po­ri­vot od sr­ce­to
tvoe!
Zbo­gum naj­gre{­na, naj­u­ba­va! Zbo­gum,
gre{­ni­ce ~is­ta, ~is­to­to gre{­na!
Za­ra­di te­be }e ja zak­lu­~am qu­bov­na­ta por­ta,
i na klep­ki ve­~en som­ne` }e mi vi­si
da ja pret­vo­ra uba­vi­na­ta vo mis­li lo­{i
za ni­ko­ga{ po­ve­}e da ne­ma lix­ba.
Le­o­na­to
Za­rem ne­ma ne­koj ov­de da mi za­rie no`?
(He­ra se ones­ves­tu­va.)
Be­at­ri­~e
[to ti sta­na ses­tro? Zo{­to pad­na?
Don Hu­an
Da odi­me; ra­bo­ti­te iz­ne­se­ni na vi­de­lo,
du­hot & go za­tem­ni­ja.
 356 Vilijam [EKSPIR
(Iz­le­gu­va­at Don Ped­ro, Don Hu­an i Kla­u­
dio.)
Be­ne­dik
Ka­ko e da­ma­ta?
Be­at­ri­~e
Mrt­va, mis­lam; - po­ma­gaj­te stri­ko; -
He­ra! He­ra! - Stri­ko! - Gos­po­di­ne Be­ne­dik!
O~e!
Le­o­na­to
Sud­bi­no, ne tr­gaj ja tvo­ja­ta te{­ka ra­ka!
Smrt­ta naj­dob­ro }e go pok­rie sra­mot nej­zin
sa­mo taa tre­ba da se po­sa­ku­va.
Be­at­ri­~e
Ka­ko si, He­ra?
Sve{­te­ni­kot
Smi­re­te se, gos­po­|o.
Le­on
­ a­to
Za­rem ti u{­te gle­da{?
Sve{­te­ni­kot
Gle­da; zo{­to ne bi gle­da­la?
Le­o­na­to
Zo{­to? Za­rem ne is­tu­ra se­ko­ja zem­na tvor­ba
sram vrz nej­ze? Mo­`e­{e li blu­dot
da go po­rek­ne vo krv­ta nej­zi­na vgnez­den?
Ne `i­vej, He­ro, ne ot­vo­raj o~i;
da ne ve­ru­vam de­ka mno­gu br­gu }e um­re{,
de­ka du­hot tvoj pos­lab }e bi­de od sra­mot,
sa­mi­ot, pro­kol­nu­vaj­}i se se­be­si za na­vek,
`i­vo­tot bi ti go od­zel. @a­lev li {to si mi
ed­na?
Ja pre­ko­ru­vav li za ova pri­ro­da­ta-ti­tiz?
O, prem­no­gu za ed­na! Zo{­to os­ta­nav so ed­na?
Zo{­to niz o~i­ve bo­`i­ca vo te­be gle­dav?
Zo{­to, so mi­loz­li­va ra­ka, ne pos­vo­iv
{ted­ro
pros­ja~­ko ~e­do od pred mo­i­te por­ti
za koe, ko­ga bi se vov­lek­lo vo kal i re­zil
bi mo­`el da ka­`am, So ne­go ne­mam vr­ska,
sra­mov po­tek­nu­va od ko­le­no tu­|o?
No mo­e­to, mo­e­to {to go sa­kav, {to go fa­lev,
mo­e­to so koe se gor­de­ev; moe tol­ku mno­gu
{to po­ve­}e od sa­mi­ot se­be be­{e moe
vo spo­red­ba so me­ne, zo{­to ba{ taa - O,ba{
taa da pad­ne
vo ja­ma od bla­to, pa ni {i­ro­ko­to mo­re
ne­ma tol­ku vo­da pak da ja is­~is­ti se­ga,
ili tol­ku sol me­so­to da & go na­so­li
i da & go so­~u­va od gni­e­we­to {to sle­di!
Be­ne­dik
Gos­po­di­ne, gos­po­di­ne, tr­pe­nie, ve mo­lam:
du­ri i sa­mi­ot, ve­ru­vaj­te, za­~u­den sum mno­gu
i ne znam {to da re­~am.
Be­at­ri­~e
O, si­gur­na sum, ne­koj na du­{a ja zel!
Be­ne­dik
Gos­po­|i­ce, da­li so nea spi­ev­te sno{­ti?
Be­at­ri­~e
Ne, ne spi­ev; no tvr­dam de­ka do sno{­ti
ce­la go­di­na is­ta de­li­me so­ba.
Le­o­na­to
Eve pot­vr­da, eve pot­vr­da! O, sa­mo se za­si­li
ona {to pred mal­ku vri­e­{e zad `e­lez­ni
{ip­ki!
Za­rem prin­co­vi­te da la­`at? La­`e li Kla­u­
dio
koj ja qu­be­{e tol­ku {to, ob­vi­nu­vaj­}i ja,
se gu­{e­{e vo sol­zi? Tr­gaj­te se od nea! Ne­ka
um­re!
Sve{­te­ni­kot
Slu{­ne­te me mal­ku;
 Od vlakno ortoma
za{­to pre­dol­go sa­mo sto­ev i mol­~ev,
i pu{­tav ra­bo­ti­te da si te­~at po svoe,
ja gle­dav gos­po­|i­ca­va i se­ka­ko vi­dov
il­jad­ni­ci ave­ti cr­ve­ni­lo ka­ko & idat
na li­ce; il­jad­ni­ci sra­mo­vi ~ed­ni
vo an­gel­sko be­lo {to niv gi te­raa;
a po niv v o~i pla­men & se ja­vi
nav­re­di­te da gi iz­go­rat {to si­te troj­ca
gi bea fr­li­le pro­tiv nej­zi­na­ta ~ed­nost.
Na­re­~e­te me {ut­rak; ne ve­ru­vaj­te na mo­jot
ug­led,
na is­kus­tvo­to, na zna­e­we­to moe
{to so pe­~at ja pot­vr­du­va so­dr­`i­na­ta
na u~e­nos­ta mo­ja; ne ve­ru­vaj­te mi na voz­
ras­ta,
na dos­to­ins­tvo­to, zva­we­to, sve­tos­ta mo­ja,
ako da­ma­va ne le­`i ne­vi­na ov­de
kut­na­ta od zab­lu­da kob­na.
Le­o­na­to
O~e, ne mo­`e da bi­de;
Sa­mi gle­da­te de­ka se­ta dob­lest {to & os­ta­na
e vo toa {to ne­ma da do­da­de na prok­let­vo­to
i grev na kle­ve­ta; taa ne po­rek­nu­va;
zo{­to sa­ka­te to­ga{ da go pok­ri­e­te ona
~i­ja go­lo­ti­ja se gle­da i so go­lo oko?
Sve{­te­ni­kot
Gos­po­|i­ce, koj e toj za ko­go ve ob­vi­nu­va­at?
He­ra
Sa­mo ob­vi­ni­te­li­te zna­at; jas ne znam ni­koj;
ako znam po­ve­}e za ne­koj `iv ~o­vek
od ona {to devs­tve­nos­ta mo­ja do­pu{­ta,
ne­ka ni­e­den grev ne mi se pros­ti! - O, tat­ko,
ako se do­ka­`e de­ka so ma` sum raz­go­va­ra­la
vo nep­ris­toj­no vre­me, ili de­ka sno{­ti
sum mu­a­be­ti­la so koe bi­lo `i­vo ti­}e,
ot­fr­le­te me, mra­ze­te me, ma­~e­te me do smrt!
Sve{­te­ni­kot
Ne{­to ~ud­no gi iz­la­`a­lo prin­co­vi­te. tu­ku po ma­ki­ve ba­ram po­rod mno­gu go­lem.
357
Be­ne­dik
Dvaj­ca od niv ne­som­ne­no se ~es­ni;
i ako ne{­to umo­vi­te im gi sma­ti­lo
toa do{­lo od ona ko­pi­le Hu­an,
~ij duh pos­to­ja­no so­nu­va pod­lost.
Le­on
­ a­to
Ne znam za toa. Ako vis­ti­na­ta za nea ja
ka­`aa
so ovie ra­ce }e ja ras­trg­nam; no & zgre­{i­ja
li
i naj­gor­di­ot od niv kaz­na­ta }e go stig­ne.
Vre­me­to u{­te ne ja is­ci­ca­lo krv­ta od me­ne,
ni­tu pak voz­ras­ta do tol­ku ne mi go za­ta­pi
umot,
ni­tu kob­ta imo­tot mi go sku­si
ni blud­ni­ot `i­vot od pri­ja­te­li me li­{i,
za da ne vi­dat, raz­gne­ven na ovoj na­~in,
kol­ku sum si­len na sna­ga i bis­tar na um,
kol­ku sum bo­gat so pri­ja­te­li i imot
i ka­ko za kle­ve­ti se vra­}a.
Sve{­te­ni­kot
Str­pe­te se mal­ku,
i za ovaa ra­bo­ta pos­lu­{aj­te go mo­jot so­vet.
]er­ka vi ov­de ja os­ta­vi­ja ko mrt­va;
Ne­ka nej­ze za ne­koe vre­me ja sok­ri­jat neg­de
a vie ob­ja­ve­te de­ka na­vis­ti­na e mrt­va;
pred sve­tot po­ka­`e­te de­ka ste vo `a­lost,
a na va­{a­ta sta­ra se­mej­na grob­ni­ca
za­ka­~e­te u`a­le­ni epi­ta­fi i si­te re­do­vi
nap­ra­ve­te gi {to odat so se­koj pog­reb.
Le­o­na­to
A {to e cel­ta?
Sve{­te­ni­kot
Se iz­ve­de li s# ova dob­ro, kle­ve­ti­te br­gu
}e se pret­vo­rat vo `a­lost; toa e ve­}e ne{­to;
no ne za ova ja smis­lu­vam pos­tap­ka­va ~ud­na,
De­ka um­re­la, mo­ra na ova da os­ta­ne­me,
vo mi­got ko­ga ok­le­ve­te­na bi­la,
a ova }e go `a­li, so­~uvs­tvu­va i prav­da
 358 Vilijam [EKSPIR

se­koj {to }e ~ue; bi­dej­}i is­pa­|a va­ka Sve{­te­ni­kot

de­ka ona {to go ima­me ne go ce­ni­me mno­gu
do­de­ka e na­{e; no ko­ga }e go za­gu­bi­me i }e Odi­me; dob­ro e {to pri­fa­tiv­te
go ne­ma, za{­to sa­mo ~u­den lek, ~ud­ni­te ra­ni gi le­~i.
to­ga{ vred­nos­ta mu ja kre­va­me; ja ot­kri­va­me Aj­de, gos­po­|i­ce, um­re­te za da `i­ve­e­te; svad­
to­ga{ ba­va
dob­les­ta {to du­ri sme ja ima­le v ra­ce mo­`e e sa­mo od­lo­`e­na; tre­ba sa­mo da se
ne se gle­da­la. Ta­ka i so Kla­u­dio }e bi­de; iz­dr­`i.
ko­ga }e ~ue de­ka od zbo­ro­vi­te ne­go­vi taa (Iz­le­gu­va­at Sve{­te­ni­kot, He­ra i Le­o­
um­re, na­to.)
sli­ka­ta na `i­vo­tot nej­zin }e se mu{­ne
mil­no Be­ne­dik
vo ra­bo­til­ni­ca­ta na vo­ob­raz­ba­ta ne­go­va;
i se­koj ubav del od nej­zi­na­ta sna­ga Gos­po­|i­ce Be­at­ri­~e, ce­lo vre­me pla­~ev­te?
}e se po­ja­vi pro­me­net vo po­ras­ko{­na ru­ba
pop­riv­le­~en i pod­rag, po­poln so `i­vot Be­at­ri­~e
vo oko­to i vi­dot na ne­go­va­ta du­{a
odo{­to ko­ga bi­la `i­va; - to­ga{ }e ja `a­li, - Da; i u{­te dol­go }e pla­~am.
ako vo­op­{to ne­ko­ga{ qu­bov mo}­na se­til, -
i }e po­sa­ku­va ni­ko­ga{ da ne ja ob­vi­nil ta­ka; Be­ne­dik
da, kol­ku i da ve­ru­val de­ka ja nak­le­ve­til
ver­no. Ne po­sa­ku­vam da e ta­ka.
Ako bi­de va­ka, ve­ru­vam id­ni­na­ta
}e skroi is­hod po­do­bar mno­gu Be­at­ri­~e
ot­kol­ku {to jas mo­`am da go smis­lam se­ga.
No du­ri i s# dru­go da ne is­pad­ne na ar­no, Ne­ma zo{­to da po­sa­ku­va­te; pla­~am po svo­ja
sa­ma­ta vest za smr­ta na gos­po­|i­ca­va vol­ja.
}e go zbri­{e sra­mot za nej­zi­na­ta blud­nost:
a ako i toa pro­pad­ne, sok­rij­te ja, Be­ne­dik
{to naj­dob­ro }e & li­~i na ra­ne­ti­ot glas,
vo ne­koj sa­mo­ten, skrit, po­bo­`en `i­vot Se­ka­ko; ve­ru­vam de­ka na va­{a­ta uba­va bra­
da­le­ku od lo­{i o~i, zli ja­zi­ci, nav­re­di i tu­~et­ka & e na­ne­se­na nep­rav­da.
mis­li.
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik
Bo­`e kol­ku bi me za­dol­`il ~o­ve­kot {to bi
Gos­po­di­ne Le­o­na­to, pos­lu­{aj­te go ovoj & do­nel prav­da.
so­vet;
i ia­ko gi zna­e­te mo­i­te pos­ve­te­nost i qu­bov Be­ne­dik
kon Kla­u­dio i kon prin­cot, se­pak,
vo ~es­ta vi se kol­nam, }e pos­ta­pu­vam vo ova Pos­toi li na­~in da se po­ka­`e tak­vo pri­ja­
najs­kri{­no i naj­pra­vi~­no ko du­{a­ta va­{a tel­stvo?
kon te­lo­to {to vi pos­ta­pu­va.
Be­at­ri­~e
Le­o­na­to
Ima mno­gu prost na­~in no ne­ma ta­kov pri­ja­
Da­vej­}i se vo ma­ki, tel.
i za naj­ma­la­ta slam­ka }e se fa­tam.
 Od vlakno ortoma 359

Be­ne­dik Be­ne­dik

Mo­`e li ~o­vek da go iz­vr­{i? [to da ti pros­ti, mi­la Be­at­ri­~e?

Be­at­ri­~e Be­at­ri­~e

Toa e ra­bo­ta za ~o­vek no ne i za vas. [to me pre­se­kov­te vo ubav ~as. Ta­man sa­kav
da vi iz­ja­vam de­ka ve sa­kam.
Be­ne­dik
Be­ne­dik
Naj­mno­gu od s# na sve­tot ve sa­kam vas. Ne e
ova ~ud­no? Da mi iz­ja­vi{ so se­to tvoe sr­ce?

Be­at­ri­~e Be­at­ri­~e

^ud­no e ko {to mi e ~ud­no ne­poz­na­to­to.
Is­to bi mo­`e­la i jas da re­~am de­ka naj­mno­gu
od s# ve sa­kam vas; no ne ve­ru­vaj­te mi; a
se­pak ne la­`am; ni{­to ne priz­na­vam, ni{­to
ne po­rek­nu­vam - sa­mo mi e `al za bra­tu­~et­ka
mi.
Ve sa­kam so se­to sr­ce i ne­mam so {to dru­go
da vi iz­ja­vam.
Be­ne­dik
Aj­de, na­re­di mi ne{­to da sto­ram za te­be.

Be­ne­dik Be­at­ri­~e

@i­mi me­~ov, Be­at­ri­~e, ti me sa­ka{. Ubij­te go Kla­u­dio.

Be­at­ri­~e Be­ne­dik

Ne­moj­te da se kol­ne­te vo ne­go, mo­`e da go [to? Ne mi pa­|a na pa­met.

gol­tne­te.
Be­at­ri­~e
Be­ne­dik
Od­bi­vaj­}i me ubi­va­te me­ne. Zbo­gum!
Se kol­nam vo ne­go de­ka me sa­ka{; a }e go
na­te­ram da go gol­tne onoj {to ve­li de­ka jas Be­ne­dik
ne te sa­kam.
^e­kaj mal­ku, mi­la Be­at­ri­~e.
Be­at­ri­~e
Be­at­ri­~e
I ne­ma da si go gol­tne­te zbo­rot?
Sme­taj­te de­ka sum za­mi­na­la ia­ko sum tu­ka; -
Be­ne­dik vo vas ne­ma qu­bov; - ne, ve mo­lam, pu{­te­te
me da odam.
Du­ri ni so naj­vkus­ni­ot za­~in {to odi so
ne­go: ti iz­ja­vu­vam de­ka te sa­kam. Be­ne­dik

Be­at­ri­~e Be­at­ri­~e, -

E, to­ga{, bog ne­ka mi pros­ti.

 360 Vilijam [EKSPIR

Be­at­ri­~e Be­ne­dik

Na­vis­ti­na sa­kam da si odam. Be­atr...

Be­ne­dik Be­at­ri­~e

Pr­vin da sta­ne­me pri­ja­te­li. Prin­co­vi i gro­fo­vi! Da, da, sve­do­~e­we na

Be­at­ri­~e
Po­les­no se drz­nav­te da mi bi­de­te pri­ja­tel
odo{­to da se bo­ri­te pro­tiv mo­jot nep­ri­ja­
tel.
Be­ne­dik
Da­li Kla­u­dio ti e nep­ri­ja­tel?
Be­at­ri­~e
Za­rem toj ne se po­ka­`a ka­ko naj­go­lem pod­
lec {to ja nak­le­ve­ti, nav­re­di i pos­ra­mo­ti
mo­ja­ta rod­ni­na? - O, ka­mo da sum ma`! -
Ti­pot ja no­se­{e na ra­ce do ta­mu kaj­{to tre­
ba­{e ra­ce­te da im se spo­jat vo svet brak, a
ta­mu - so jav­ni kle­ve­ti, la`­ni ob­vi­ne­ni­ja,
so ne­vi­de­na svi­re­post, - O bo­`e, ka­mo da sum
ma`! Sr­ce­to }e mu go is­kor­nam i }e mu go
ize­dam nas­red plo{­tad!
Be­ne­dik
Slu­{aj, Be­at­ri­~e;-
princ, grof­~e­to - kon­te, kon­te i pol; gu­ra­
bi­ja od grof­~e, ne­ma {to! O ka­mo da sum
ma` za­ra­di ne­go! Ili ba­rem da imam pri­ja­
tel {to }e bi­de ma` za­ra­di me­ne! No ma{­
kos­ta se is­to­pi­la vo kla­wa­we, hrab­ros­ta vo
u~­ti­vost i ma­`i­te sta­na­le obi~­ni ala­pa­~i,
i toa qu­bez­ni; koj de­ne­ska sa­mo iz­la­`e a
po­toa se za­kol­ne vo toa, ved­na{ e hra­bar
ka­ko Her­kul. - Ne mo­`am da sta­nam ma` po
svo­ja `el­ba, za­toa sa­kam da um­ram ko `e­na
se­ta vo jad i ~e­mer.
Be­ne­dik
^e­kaj, mi­la Be­at­ri­~e. @i­mi ra­ka­va, te
sa­kam.
Be­at­ri­~e
Upot­re­be­te ja za mo­ja qu­bov na drug na­~in a
ne vo nea da se kol­ne­te.
Be­ne­dik
Da­li v du­{a ste uve­re­ni de­ka gro­fot Kla­u­
dio & na­ne­se nep­rav­da na He­ra?

Be­at­ri­~e Be­at­ri­~e

Zbo­ru­va­la so ma` od pro­zo­rec! - Ama naj­de Da, uve­re­na sum ko {to znam de­ka imam um
iz­go­vor! i du­{a.

Be­ne­dik Be­ne­dik

Ama, Be­at­ri­~e; - Toa mi e do­vol­no; se ob­vr­zu­vam de­ka }e

go pre­diz­vi­kam na dvo­boj; vi ja bak­nu­vam
Be­at­ri­~e ra­ka­ta i ve os­ta­vam. @i­mi ra­ka­va, Kla­u­dio
ska­po }e mi pla­ti. Su­de­te za me­ne po ona
Mi­la­ta He­ra! - zlo & e na­ne­se­no, nak­le­ve­ {to za me­ne }e ~u­e­te. Ode­te, ute­{e­te ja bra­
te­na e, uni{­te­na. tu­~et­ka vi. Jas mo­ram da ve­lam de­ka e mr­tva;
zna­~i, zbo­gum.
(Iz­le­gu­va­at.)
 Od vlakno ortoma 361

Sce­na 2 Kon­rad

Zat­vor. Gos­po­di­ne, gos­po­di­ne i se vi­kam Kon­rad.

(Vle­gu­va­at Dren, Tal­pa, i Pi­sar vo sve­~e­ni Dren

ali{­ta; Stra­`a­ri, Kon­rad i Bo­ra­~io.)
Za­pi­{e­te - gos­po­din gos­po­din Kon­rad. - Gos­
Dren po­da, da­li mu slu­`i­te na gos­po­da?

Da­li si­te pri­sut­ni ne se ot­sut­ni? Bo­ra­~io/Kon­rad

Tal­pa Da, gos­po­di­ne, se na­de­va­me.

O, stol­~e i per­ni­~e za per­o­dr{­ka­rot! Dren

Pi­sa­rot Za­pi­{e­te - se na­de­va­at de­ka mu slu­`at na

bo­ga; - i za­pi­{e­te go pr­vin bog; za{­to ne
Koi se pres­tap­ni­ci­te? daj bo­`e bog da ne e pred vak­vi ed­ni raz­boj­
ni­ci! - Gos­po­da, ve­}e e do­ka­`a­no de­ka ste
Dren bez mal­ku is­to {to i lo­{i ga­do­vi; i nas­
ko­ro }e se po­ve­de is­tra`­na pos­tap­ka de­ka
Jas i ko­le­ga­ta. ste tak­vi. [to ima­te da ka­`e­te vo svo­ja
od­bra­na?
Tal­pa
Kon­rad
Ta­ka e; na­{e e da go is­pi­ta­me pres­ta­pot.
[to e pra­vo, pra­vo e gos­po­di­ne: nie ve­li­me
Pi­sa­rot de­ka ne sme.

Ama vi ve­lam koi se vi­nov­ni­ci­te {to tre­ba Dren

da se is­pi­ta­at. Ne­ka zas­ta­nat pred gos­po­di­
not na­red­nik. Ne­ve­ro­jat­no pref­ri­gan fra­er, ve­lam; ama
mno­gu br­gu }e mu go sme­nam umot. - Doj­di
Dren va­mu, mom­~e; da vi {ep­nam ne{­to na uvo;
vi ve­lam, pos­toi som­ne­va­we de­ka ste pod­li
Ta­ka e, ne­ka zas­ta­nat pred me­ne. - Ka­ko se ga­do­vi.
vi­ka­te, pri­ja­te­le?
Bo­ra­~io
Bo­ra­~io
Vi ve­lam, gos­po­di­ne, de­ka ne sme.
Bo­ra­~io.
Dren
Dren
Dob­ro, zas­ta­ne­te na stra­na. - @i­mi bo­ga,
Ve mo­lam za­pi­{e­te - Bo­ra­~io. - A va­{e­to, gle­dam se do­go­vo­ri­le. Da­li za­pi­{av­te de­ka
mom­~e? ne se?
 362 Vilijam [EKSPIR

Pi­sa­rot Pi­sa­rot

Gos­po­di­ne na­red­ni­~e, ne gi is­pra­{u­va­te I {to dru­go, ~o­ve­ku?

ka­ko {to tre­ba; tre­ba da gi po­vi­ka­te stra­
`a­ri­te {to gi ob­vi­nu­va­at. Pr­vi­ot stra­`ar

Dren I de­ka gro­fot Kla­u­dio re­{il, na tak­vo­to

Na­vis­ti­na, toa bi bil pra­vi­ot na­~in. - Ne­ka
vle­zat stra­`a­ri­te. - Gos­po­da stra­`a­ri, vo
ime­to na prin­cot vi na­re­du­vam: Ob­vi­ne­te
gi.
Pr­vi­ot stra­`ar
ne­go­vo ob­vi­ne­nie, da ja uni­`i He­ra pred
si­te svad­ba­ri i da ne ja ze­me za `e­na.
Dren
Pod­lec ne­vi­den! Za ova }e te osu­dat na
ve~­no spa­se­nie!

Ovoj ~o­vek ov­de, gos­po­di­ne, re­~e de­ka Don Pi­sa­rot

Hu­an, bra­tot na prin­cot, e pod­lec.
Dren
Za­pi­{e­te - prin­cot Hu­an e pod­lec. - Opa, pa
toa e ot­vo­re­no kri­vok­let­stvo da se na­re­~e
bra­tot na prin­cot pod­lec.
Bo­ra­~io
Gos­po­di­ne na­red­ni­~e, -
Dren
Sus, ga­du ko­ga ti ve­lam; ne mi se do­pa­|a{,
za­pa­me­ti.
Pi­sa­rot
Da­li re­~e u{­te ne{­to?
Vto­ri­ot stra­`ar
Re­~e de­ka pri­mil il­ja­da du­ka­ti od Don Hu­an
za la`­no da ja ob­vi­ni gos­po­|i­ca­ta He­ra.
I {to dru­go?
Vto­ri­ot stra­`ar
Ni{­to dru­go. Toa e s#.
Pi­sa­rot
A i ova e po­ve­}e gos­po­do od ona {to bi
mo­`e­le da go po­rek­ne­te. Prin­cot Hu­an
ut­ro­vo kid­nal bez tra­ga. He­ra bi­la na ovoj
na­~in nak­le­ve­te­na, ba{ na va­kov na­~in
ot­fr­le­na i od go­le­ma `al i ma­ka ne­na­dej­no
um­re­la. - Gos­po­di­ne na­red­nik, vr­ze­te gi
lu­|e­vo i od­ve­de­te gi kaj Le­o­na­to; Jas odam
pred vas da im go po­ka­`am za­pis­ni­kot od
sos­lu­{u­va­we­to.
(Iz­le­gu­va.)
Dren
Aj­de, oko­vaj­te gi vo pran­gi!
Tal­pa

Dren Sta­ve­te im li­si­ci!

O~ig­led­no raz­boj­ni{­tvo bez pre­se­dan! Kon­rad

Tal­pa Tr­gaj gi ra­ce­te, glup­~o!

Da, da `i­mi sve­ti Ili­ja, mo­ra da e toa.

 Od vlakno ortoma 363

Dren

Me­ne mi ve­li{? Ka­de e pi­sa­rot? Ne­ka

za­pi­{e de­ka ~i­nov­ni­kot na prin­cot e
glup­~o. Aj­de, vr­ze­te gi. - Hoh­{tap­ler eden
ni­ka­kov!

Kon­rad

Tr­gaj­te se od me­ne! Vie ste ma­ga­re, vie ste

ma­ga­re.

Dren

Za­rem ne mi go ko­pi­tu­va{ zva­we­to? Za­rem

ne mi ja ko­pi­tu­va{ voz­ras­ta? - O, {to ne e
tu­ka pi­sa­rot pa da za­pi­{e de­ka sum ma­ga­re!
Ama vie lu­|e, za­pom­ne­te de­ka sum ma­ga­re.
Ia­ko ne­ma da bi­de za­pi­{a­no se­pak za­pom­
ne­te de­ka sum ma­ga­re. - ]e vi­di{ ti, ga­du,
poln si pi­e­te­ti a toa i }e go do­ka­`am so
sve­do­ci, ne sum jas glup; tu­ku sum ~i­nov­nik i
u{­te do­ma­}in i u{­te uba­vo par­~e me­so ka­ko
koj bi­lo drug vo Me­si­na; i u{­te ~o­vek sum
{to go znae za­ko­not, ami {to? I ~o­vek sum
mo{­ne bo­gat, ami {to si mis­li{? I ~o­vek
{to imal gu­bi­to­ci; i ~o­vek sum so dva kos­
tu­ma i s# na me­ne e pe­dan­tno i ~is­to. -
Vo­de­te go! O, ka­mo da be­{e za­pi­{a­no de­ka
sum ma­ga­re!
(Iz­le­gu­va.)
 ^in PET­TI
Sce­na 1
Pred ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­on
­ a­to i An­to­nio.)
An­to­nio
Ako pro­dol­`i­te va­ka, }e ve sne­ma;
ne e pa­met­no da ja pot­hra­nu­va­te ta­ga­ta
pro­tiv se­be.
Le­o­na­to
Ve mo­lam, dos­ta so so­ve­ti,
koi niz u{i mi vr­vat bes­po­lez­no
ko vo­da niz re­{e­to; ne­ma da slu­{am;
i ne­}am te­{i­tel u{i­te da mi gi pol­ni
os­ven ako bo­lot ne mu e ra­men na mo­jot.
Naj­di tat­ko {to tol­ku de­te­to si go sa­kal,
a ~i­ja qu­bov tat­kov­ska zgaz­na­ta e tol­ku
i re­~i mu da bi­de strp­liv;
bo­lot iz­me­ri mu go po dol­`i­na i {i­ri­na
so mo­jov,
na se­ko­ja bol­ka da od­go­va­ra so bol­ka;
na se­ko­ja ma­ka so dru­ga ma­ka i toa to~­no
vo se­ko­ja crt­ka, del­~e, ob­lik ili for­ma;
ako tak­vi­ot se smee i bra­da­ta si ja maz­ni,
i ta­ga­ta ja te­ra od se­be so mrm­ka­we i {e­pot
to­ga{ ko­ga tre­ba do ne­bo da of­ka,
i so po­go­vor­ki ja­dot go kr­pi, ~e­me­rot so
sve­}i
go opi­va, - tak­vi­ot do­ne­si mi go
i od ne­go si­gur­no na strp­li­vost }e se na­u­
~am.
Ama ta­kov ne­ma; oti lu­|e­to, bra­te,
so­vet­ni­ci i te­{i­te­li se dob­ri sa­mo pri
bol­ka
{to sa­mi ne ja ~uvs­tvu­va­at; no, ako ja vku­sat,
mud­ros­ta niv­na vo strast se pret­vo­ra, {to
pred toa
tol­ku le~­be­no i stru~­no go skro­tu­va­la gne­
vot
lu­di­lo­to go so­{i­va­la so svi­len ko­nec,
bo­lot so zdiv go te­ra­la, so zbo­ro­vi ja­dot;
ne, ne; les­no e za tr­pe­nie da im se bla­da
na tie {to of­ka­at pod to­va­rot na bo­lot;
no ne pos­toi ~o­ve~­ka dob­lest {to tol­ku
rev­nos­na }e bi­de ko­ga ne­koj sa­mi­ot
na ma­ka }e se naj­de; za­toa, ne te­{e­te me so
mud­rost:
Ta­ga­ta po­sil­no mi vri{­ti od se­koj so­vet.
An­to­nio
Vo toa lu­|e­to ne se raz­li­ku­va­at od de­ca.
Le­o­na­to
Ve mo­lam, dos­ta. I jas sum od krv i me­so.
Za{­to s# u{­te ne se ro­dil fi­lo­sof na sve­
tot
{to mo­`e za­bo­bol­ka­ta mir­no da ja tr­pi,
bez og­led kol­ku pi­{u­va­le na bo`­ji na­~in
i se ina­e­te­le na slu­~a­jot i te{­ki­te ma­ki.
An­to­nio
Se­pak ne­moj­te se­ta bol­ka na sr­ce da vi te­`i;
i tie {to ve nav­re­di­ja ne­ka stra­da­at mal­ku.
Le­o­na­to
Se­ga go­vo­ri{ um­no; toa se­ka­ko }e go sto­ram.
Du­{a­va mi ve­li de­ka He­ra e nak­le­ve­te­na.
A ova ne­ka go znae Kla­u­dio; ne­ka go znae i
prin­cot
i si­te dru­gi {to ~es­ta & ja obes­~es­tu­va­at.
An­to­nio
Eve gi idat Kla­u­dio i prin­cot.
 Od vlakno ortoma 365

(Vle­gu­va­at Don Ped­ro i Kla­u­dio.) Le­on

­ a­to

Don Ped­ro Za­mol­~i, ~o­ve­ku; bez kle{­te­we i {e­gi;

ne ti go­vo­ram ko iz­vet­re­an sta­rec ili
Do­bar den, do­bar den. {ut­rak;
za, pod zak­ri­la na sta­ros­ta, da se fa­lam
Kla­u­dio {to sum sto­ril ka­ko mlad ili {to }e sto­
ram
Do­bar den na ob­ja­ca­ta. da ne sum star. Znaj, Kla­u­dio, v li­ce ti
ve­lam,
Le­o­na­to ti tol­ku n# nav­re­di me­ne i mo­e­to ne­vi­no
de­te
^uj­te me, gos­po­da, - {to sum pri­si­len od dos­to­ins­tvo­to da se
ot­ka­`am svoe
Don Ped­ro i si­ot sed, drt od mod­ri­ci­te na go­di­ni­te
da te pre­diz­vi­kam na dvo­boj ka­ko ~o­vek.
Br­za­me, Le­o­na­to. Ve­lam, ti mi go nak­le­ve­ti ne­vi­no­to de­te;
kle­ve­ta­ta tvo­ja go ras­pa­ra nej­zi­no­to sr­ce
Le­o­na­to i se­ga le­`i za­ko­pa­na so svo­i­te pret­ci, -
O! Vo grob­ni­ca­ta kaj­{to ni­ko­ga{ ne spi­el
Br­za­te, gos­po­da­ru? - to­ga{, zbo­gum, gos­po­da­- sra­mot
ru;- os­ven ovoj nej­zin, od pod­los­ta tvo­ja smis­len.
Zo{­to na­ed­na{ br­za­te? - To­ga{, dob­ro.
Kla­u­dio
Don Ped­ro
Pod­los­ta mo­ja?
Ne ka­raj­te se so nas, ~o­ve­ku do­bar.
Le­o­na­to
An­to­nio
Tvo­ja­ta, Kla­u­dio; tvo­ja­ta, ve­lam.
Da mo­`e pra­vi­na­ta da ja do­bie so kav­ga
ne­koj od nas }e si go do­bie. Don Ped­ro

Kla­u­dio Gre­{i­te mno­gu, sta­re­cu.

A koj mu ~i­ni kriv­da? Lo­en

­ a­to

Le­o­na­to Gos­po­da­ru, gos­po­da­ru,

}e do­ka­`am na ne­go ako smee da se drz­ne
Ti, pod­le­cu, koj drug ako ne ti? i pok­raj ve{­ti­na­ta ne­go­va i ak­tiv­ni­te
Ne­moj, ne pu{­taj ja ra­ka­ta po me­~ot - ve`­bi,
ne ti se pla­{am. cu­tot na mla­dos­ta i blud­na­ta si­la.

Kla­u­dio Kla­u­dio

Ne­ka mi se isu­{i ovaa ra­ka Trg­ne­te se, so vas ne­ma da bi­jam meg­dan.
ako ne­ko­ga{ ja zag­ro­zi va­{a­ta sta­rost;
ra­ka­ta ni{­to ne mi sa­ka­{e od me­~ot.
 366 Vilijam [EKSPIR

Le­o­na­to Le­o­na­to

Za­rem va­ka sa­ka{ od me­ne da se spa­si{? Ama, bra­te An­to­nio, -

De­te­to mi go ubi;
ako me ubi­e{ me­ne, }e ubi­e{ ba­rem ma`. An­to­nio

An­to­nio Ne­ma ama, s# e toa glu­post;

ne me­{aj­te se, jas so ova }e se spra­vam.
]e ubie dvaj­ca i toa vis­tin­ski ma­`i;
no da po­~e­ka­me; pr­vin ne­ka ubie eden; - Don Pe­dro
pr­vin me­ne; - ne­ka me­ne mi iz­le­ze na dvo­boj.-
Aj­de, po me­ne, mom­~e; po me­ne, mom­~e, aj­de; Ne­ma­me na­me­ra, gos­po­do, tr­pe­ni­e­to va­{e
gos­po­di­ne mom­~e, so kam­{ik }e vi go is­te­ da go sta­va­me na pro­ba. Od sr­ce `a­lam
ram za smrt­ta na }er­ka vi; no, vi se kol­nam
toj dr­zok me~ od ra­ce, se kol­nam! so ni{­to ne be­{e ob­vi­ne­ta os­ven so ~is­ta
vis­ti­na pot­vr­de­na i do­ka­`a­na so fak­ti.
Le­o­na­to
Le­on
­ a­to
Bra­te, -
Gos­po­da­ru, gos­po­da­ru, -
An­to­nio
Don Ped­ro
Smi­re­te se. Bog znae kol­ku vnu­ka mi ja
sa­kav. Od­bi­vam da ve slu­{am.
A taa e mrt­va, od pod­le­ci nak­le­ve­te­na
smrt­no, Le­on
­ a­to
{to sme­at na ma` da mu iz­le­zat na meg­dan
kol­ku {to jas sme­am zmi­ja da fa­tam za ja­zik; Od­bi­va­te?
pod­le­ci, maj­mu­ni, fal­ba­xii, pi­li{­tar­ci, Aj­de bra­te, da odi­me. - Sa­kam da me ~u­jat.
gni­di!
An­to­nio
Le­on
­ a­to
I }e ve ~u­jat
Bra­te An­to­nio, - ili ne­koj }e mo­ra ska­po da pla­ti.
(Iz­le­gu­va­at Le­o­na­to i An­to­nio.)
An­to­nio
Don Ped­ro
Mol­~e­te. Ma­`i{­ta! Gi znam jas tak­vi­te
dob­ro, v du­{a gi znam, Gle­daj, do­a­|a ~o­ve­kot ko­go trg­nav­me da go
znam kol­ku te­`at, kol­ku im ~i­ni alot, - ba­ra­me.
Vo­ob­ra­ze­ni, dr­ski, bez­ob­raz­ni pr~­lov­ci, (Vle­gu­va Be­ne­dik.)
{to la­`at, ma­mat, pot­ce­nu­va­at, kle­ve­tat i
pcu­jat; Kla­u­dio
}e se na­kin­xu­rat pa sa­mo nad­vo­re{­no vle­
va­at up­lav, No, gos­po­di­ne, {to e no­vo?
pov­to­ru­vaj­}i ed­ni te is­ti lu­ti zbo­ro­vi
{to }e mu sto­rat na du{­ma­not ako se drz­ne Be­ne­dik
i tol­ku.
Do­bar den, gos­po­da­ru.
 Od vlakno ortoma
Don Ped­ro
Dob­ro ni doj­dov­te, gos­po­di­ne; za mal­ku }e
stig­nev­te da raz­dvo­i­te dve lu­ti stra­ni pod­
got­ve­ni za bor­ba.
Kla­u­dio
Za mal­ku no­se­vi­te }e ni gi od­gri­zea dvaj­ca
{tr­bi star­ci.
Don Ped­ro
Le­o­na­to i brat mu. [to mis­li{? Da se obi­
dev­me ne }e bev­me do­vol­no mla­di za niv, ne?
Be­ne­dik
Vo ne­ram­na bor­ba ni hrab­ros­ta ne e ram­na.
Doj­dov da ve po­ba­ram i obaj­ca­ta.
Kla­u­dio
I nie na­se­ka­de te ba­rav­me; za{­to cr­ni ni
se du­{i­te od ta­ga i sa­ka­me ne­koj da ni gi
raz­ved­ri. ]e go iz­vle­~e{ mal­ku du­hot?
Be­ne­dik
V ka­ni­ja mi e; da go va­dam?
Don Ped­ro
Ne zna­ev de­ka du­hot ti e za­ka­~en za po­jas.
Kla­u­dio
Ba­rem mu e za­ka­~en a ne ot­ka­~en ka­ko kaj
ne­koi dru­gi. - Ba­ram da pov­le­~e{ ko gus­la­
rot {to go vle­~e gu­da­lo­to za da ne raz­ve­
se­li.
Don Ped­ro
Bled e ko kr­pa. - [to ti e? Da ne si bo­len
ili lut?
367
Kla­u­dio
Ej, daj si ku­ra`, ~o­ve­ku! Ako se­ki­ra­ci­ja­ta
ja ubi ma~­ka­ta, te­be do­vol­no ti sti­ska da ja
ubi­e{ se­ki­ra­ci­ja­ta!
Be­ne­dik
Gos­po­di­ne, }e se sud­ram so va­{i­te du­ho­vi­ti
na­le­ti ako gi na­so­~i­te kon me­ne. Ve mo­lam,
dru­ga e te­ma­ta.
Kla­u­dio
To­ga{ da mu da­de­me drug me~; ovoj mu se
skr­{i na dve.
Don Ped­ro
Toj pob­le­du­va s# po­ve­}e; mis­lam de­ka na­vis­
ti­na e lut.
Kla­u­dio
Ako e, to­ga{ to~­no znae ka­ko da se od­lu­ti.
Be­ne­dik
Mo­`e ne{­to da vi {ep­nam na uvo?
Kla­u­dio
Ne daj bo­`e da me vik­ne na dvo­boj!
Be­ne­dik
Vie ste pod­lec. - Ne se {e­gu­vam; - ]e vi
do­ka­`am ka­ko sa­ka­te, so {to sa­ka­te i ko­ga
sa­ka­te. - Za­do­vo­le­te me ili }e raz­gla­sam
de­ka ste ku­ka­vi­ca. Vie ubiv­te ed­na prek­
ras­na da­ma a nej­zi­na­ta smrt pa­|a na va­{a
du­{a. Iz­ves­te­te me {to ste re­{i­le.
Kla­u­dio
Dob­ro, }e doj­dam za da ne is­pu{­tam vak­va
goz­ba.
 368 Vilijam [EKSPIR
Don Ped­ro
[to? Goz­ba? Pir?
Kla­u­dio
O, da, bla­go­da­ren sum mu; me po­ka­ni na
te­le{­ka gla­va i pet­le bez ku­re; i ako ne gi
ise­~am ka­ko {to tre­ba, ka­`e­te de­ka no­`ot
mi e za ni­ka­de. A ne­ma da ima i ed­na vet­
ru{­ka?
Be­ne­dik
Gos­po­di­ne, du­hot dob­ro vi ka­ska, le­sen vi e.
Don Ped­ro
]e ti ka­`am ka­ko onoj den Be­ta­ri­~e ti go
fa­le­{e du­hot; re­kov de­ka ima{ fin duh;
ta­ka e, re­~e taa, ama mal. Ne, re­kov jas, du­hot
mu e go­lem; to~­no, re­~e taa, go­lem ama ne­so­
len. Ne, re­kov, do­bar duh. Sa­mo, re­~e taa,
{to ni­ko­go ne pov­re­du­va; ne, re­kov jas, gos­
po­di­not e umen. Se­ka­ko, re­~e taa, umen i
ru­men gos­po­din. Ne, re­kov jas, toj vla­dee
so ja­zi­ci. Ve­ru­vam, re­~e taa, mi se za­kol­na
na ne{­to po­ne­del­ni­kot na­ve­~er a vtor­ni­kot
sa­baj­le ved­na{ go po­rek­na. Vla­dee toj so
dvo­en ja­zik, so dva ja­zi­ka. Ta­ka taa cel
eden ~as ja iz­vr­tu­va­{e se­ko­ja tvo­ja dob­lest;
se­pak, na kra­jot, zak­lu­~i so voz­di{­ka, de­ka
pop­riv­le­~en ma` od te­be ne­ma vo ce­la Ita­
li­ja.
Kla­u­dio
Na {to po~­na da pla­~e i re­~e de­ka is­to &
se fa­}a.
Don Ped­ro
Da, ba{ ta­ka sto­ri; no se­pak, i pok­raj
s# ko­ga tol­ku stra{­no ne bi go mra­ze­la,
stras­no bi go sa­ka­la; s# ova ni go ka­`a
}er­ka­ta na sta­re­cot.
Kla­u­dio
S# ni ka­`a, s#; a zgo­ra na s# Bog go vi­de ko­ga
se sok­ri vo gra­di­na­ta.
Don Ped­ro
No ko­ga }e gi sta­vi­me ro­go­vi­te od di­vi­ot
bik vrz se­te­na­ta gla­va na Be­ne­dik?
Kla­u­dio
Da, i toa so tekst pod niv: ov­de le­`i Be­ne­
dik, o`e­net ~o­vek?
Be­ne­dik
Zbo­gum, mom­~e; vie zna­e­te {to mis­lam. Ve
os­ta­vam se­ga vo va­{i­ot oz­bo­ru­va~­ki za­nes;
vie pra­vi­te {e­gi ko fal­ba­xi­i­te {to gi
kr­{at svo­i­te me­~e­vi, koi, spo­laj mu na gor­
ni­ot, ni­ko­go ne pov­re­du­va­at. - Gos­po­da­ru,
vi bla­go­da­ram za mno­gu­te dob­ri­ni {to mi
gi ima­te nap­ra­ve­no; od se­ga na­ta­mu ne }e
mo­`am da bi­dam so vas; va­{i­ot brat, ko­pi­
le­to, po­beg­na od Me­si­na, a vie, za­ed­no so
ne­go ubiv­te ed­na bla­go­rod­na i ne­vi­na da­ma.
[to se od­ne­su­va do gos­po­di­not Pi­li{­ta­rec
ov­de, so ne­go do­pr­va }e se sret­ne­me; a do
to­ga{ mir ne­ka ima vo ne­go.
(Iz­le­gu­va Be­ne­dik.)
Don Ped­ro
Se­ri­oz­no mis­li.
Kla­u­dio
Po­se­ri­oz­no zdrav­je; a i vi tvr­dam de­ka e od
qu­bov kon Be­at­ri­~e.
Don Ped­ro
I te pre­diz­vi­ka?
Kla­u­dio
Mno­gu jas­no.
 Od vlakno ortoma
Don Ped­ro
Na­vis­ti­na e uba­vo ko­ga ~o­vek iz­le­gu­va po
ma­i­ca i po yiv­ri a umot go os­ta­va do­ma!
Kla­u­dio
To­ga{ e xin vo spo­red­ba so maj­mu­not; no
po­toa maj­mu­not e dok­tor na na­u­ki vo spo­
red­ba so ne­go.
Don Ped­ro
Ama, zas­ta­ne­te, ~e­kaj­te mal­ku; pri­be­ri se
sr­ce i bi­di se­ri­oz­no! Ne­li re­~e brat mi
po­beg­nal?
(Vle­gu­va­at Dren, Tal­pa, Stra­`a­ta so
Bo­ra­~io i Kon­rad.)
Dren
Aj­de, vie, gos­po­di­ne; ako prav­da­ta ne mo­`e
da ve skro­ti, ni­ed­no op­rav­du­va­we ne }e
mo­`e po­ve­}e da iz­me­ri na svo­ja­ta te­re­zi­ja;
da, da, a ed­na{ se po­ka­`e­te ka­ko ga­den dvo­
li~­nik, tre­ba ve~­no da se vni­ma­va na vas.
Don Ped­ro
[to e ova? Dvaj­ca od lu­|e­to na brat mi
vr­za­ni! Ed­ni­ot Bo­ra­~io!
Kla­u­dio
Ras­pra­{aj­te se {to zgre­{i­le, gos­po­da­ru.
Don Ped­ro
Gos­po­da ~i­nov­ni­ci, {to zgre­{i­le ovie
dvaj­ca?
Dren
Vi­de­te gos­po­di­ne, ra­{i­ri­ja la`­na vest;
zgo­ra na toa, go­vo­rea ne­vis­ti­ni; ka­ko vto­ro,
kle­vet­ni­ci se; ka­ko {es­to i pos­led­no, op­tu­
`i­ja la`­no ed­na da­ma; ka­ko tre­to, ove­ri­ja
ne­to~­ni sos­toj­bi: i da zak­lu­~am, tie se la`­
gov­ci i pod­le­ci.
369
Don Ped­ro
Ka­ko pr­vo, te pra­{u­vam {to nap­ra­vi­le;
ka­ko tre­to, te pra­{u­vam {to zgre­{i­le;
ka­ko {es­to i pos­led­no za {to se ob­vi­ne­ti; i
ka­ko pos­led­no za {to se prit­vo­re­ni?
Kla­u­dio
Eve vi pra­vil­no re­zo­ni­ra­we i po ne­gov
terk; i, `i­mi bo­ga, ed­na mis­la dob­ro pro­me­
ne­ta.
Don Ped­ro
Ko­mu zgre­{iv­te, gos­po­da, pa tre­ba vr­za­ni da
od­go­va­ra­te? Ovoj u~en na­red­nik e pre­in­te­
li­gen­ten da go raz­be­ram. [to zgre­{iv­te?
Bo­ra­~io
Mil prin­cu, doz­vo­le­te pred vas da za­vr­{i
s#; sos­lu­{aj­te me a ovoj grof ov­de ne­ka me
ubie. Ve iz­la­`av du­ri i vas li~­no; ona {to
vie so se­ta va­{a mud­rost ne go vi­dov­te, go
ot­kri­ja ovie plit­ki tik­va­ri ov­de; koi, no­}e,
me slu{­naa ka­ko mu priz­na­vam na ovoj ~o­vek
ka­ko Don Hu­an, va­{i­ot brat, me nav­le­~e da
ja nak­le­ve­tam gos­po­|i­ca­ta He­ra; ka­ko vie
bev­te na­ve­de­ni da doj­de­te vo gra­di­na­ta za
da me vi­di­te me­ne ka­ko & se dod­vo­ru­vam na
Mar­ga­ret ob­le­~e­na vo ali{­ta­ta na He­ra;
ka­ko ja os­ra­mo­tiv­te na de­not na ven­~av­ka­ta;
se­to moe raz­boj­ni{­tvo tie go pik­naa vo
za­pis­nik koj­{to po­pr­vo bi go za­pe­~a­til so
mo­ja­ta smrt odo{­to da go pov­to­ram na moj
re­zil. Da­ma­ta e mrt­va za­ra­di la`­no­to ob­vi­
nu­va­we moe i na mo­jot gos­po­dar; ili na
krat­ko, ne ba­ram ni{­to po­ve­}e ot­kol­ku nag­
ra­da­ta {to mu sle­di na eden pod­lec.
Don Ped­ro
Ne vi te­~e li ovoj go­vor ko `e­le­zo niz
va­{a­ta krv?
Kla­u­dio
Ot­rov pi­ev du­ri go­vo­re­{e.
 370 Vilijam [EKSPIR
Don Ped­ro
Da­li brat mi te nav­le­~e na ova?
Bo­ra­~io
Da; i de­be­lo me pla­ti za iz­ved­ba­ta.
Don Ped­ro
Toj e soz­da­den i iz­del­kan od pre­dav­stvo;
i po­beg­na tok­mu zara­di ovaa pod­lost.
Kla­u­dio
Mi­la He­ro! Li­kot tvoj pred se­be go gle­dam
vo uba­vi­na­ta za­ra­di ko­ja vo te­be se vqu­biv.
Dren
Aj­de, vo­de­te gi tu­`i­te­li­ve. Do se­ga na­{i­ot
pi­sar go ima re­for­mi­ra­no gos­po­di­not Lo­e­
na­to za ra­bo­ta­va; i lu­|e, ne za­bo­ra­vaj­te
da spe­ci­fi­ci­ra­te vo svoe vre­me i na svoe
mes­to, de­ka sum ma­ga­re.
Tal­pa
Eve go ide gos­po­da­rot Le­o­na­to, a i pi­sa­rot.
(Se vra­}a­at Le­on
­ a­to i An­to­nio so Pi­sa­
rot.)
Le­o­na­to
Koj e pod­le­cot? O~i­te da mu gi vi­dam
za ko­ga }e za­be­le­`am sli­~en na ne­go
da go iz­beg­nam; koj od ovie e toj?
Bo­ra­~io
Ako sa­ka­te da zna­e­te koj vi zgre­{il
gle­daj­te vo me­ne.
Le­o­na­to
Ti si ro­bot {to so svo­jot zdiv go ubi
ne­vi­no­to moe de­te?
Bo­ra­~io
Da , jas sum, sa­mo jas.
Le­o­na­to
Ne, pod­le­cu, sam se­be­si se la­`e{,
ov­de sto­jat i dvaj­ca mno­gu ~es­ni ma­`i -
tre­ti­ot ja zbri­{a - koi se vme­{a­ni vo toa. -
Vi bla­go­da­ram, gos­po­da, za smrt­ta na }er­ka
mi,
za­pi­{e­te ja ko ed­no od va­{i­te slav­ni de­la;
na­vis­ti­na maj­stor­ski go iz­vr­{iv­te.
Kla­u­dio
Ne znam ka­ko da ve iz­mo­lam za bla­gost,
no mo­ra da zbo­ru­vam. Od­maz­da­ta iz­be­re­te ja
sa­mi;
osu­de­te me na kaz­na {to fan­ta­zi­ja­ta va­{a
}e ja smis­li za gre­vot moj; se­pak gre­vot
vo zab­lu­da go sto­riv.
Don Ped­ro
Vo bo­ga vi se kol­nam, is­to i jas;
no se­pak, za da se za­do­vo­li dob­ri­ov sta­rec,
}e se pod­ved­nam pod ko­ja bi­lo te{­ka ma­ka
ko­ja toj }e mi ja na­met­ne.
Le­o­na­to
Ne mo­`am da vi na­re­dam }er­ka­ta da mi ja
o`i­vi­te -
toa e ne­voz­mo`­no; no i dvaj­ca­ta ve mo­lam
ob­ja­ve­te im na lu­|e­to vo Me­si­na ov­de
de­ka ne­vi­na um­re; i ako qu­bov­ta va­{a
tvo­re~­ki e ras­po­lo­`e­na vo vre­mi­wa ta`­ni
sta­ve­te na­pis na gro­bot nej­zin,
i na pe­pel­ta pej­te & ; pej­te & no}­va
a ut­re na­ut­ro doj­de­te kaj me­ne do­ma;
i bi­dej­}i ne mo­`e­te da mi sta­ne­te zet,
bi­de­te mi vnuk; brat mi ima }er­ka
re­~i­si is­ta ko mo­e­to mrt­vo ~e­do.
I sa­mo taa e nas­led­ni~­ka na obaj­ca­ta nas;
nej­ze daj­te & go dol­got {to na bra­tu­~et­ka &
& go dol­gu­vav­te pa od­maz­da­ta }e ja sne­ma.
 Od vlakno ortoma
Kla­u­dio
O gos­po­di­ne bla­go­ro­den,
qu­bez­nos­ta pre­go­le­ma sol­zi od me­ne vle­~e!
Po­nu­da­ta ja pri­mam; pa od de­nes
so kut­ri­ot Kla­u­dio up­ra­vu­vaj­te.
Le­on
­ a­to
Ut­re, zna­~i, ve o~e­ku­vam kaj me­ne;
za dene­ska, zbo­gum. - Ovoj pod­lec ov­de
tre­ba so Mar­ga­ret da se so­o­~i
ko­ja, ve­ru­vam, vme­{a­na bi­la vo ova
od brat vi pot­ku­pe­na.
Bo­ra­~io
Ne, se kol­nam, ne zna­e­{e taa
{to go­vo­ri ko­ga zbo­ru­va­{e so me­ne;
se­ko­ga{ bi­la dob­les­na i ~es­na
vo ona {to od nea ne­sa­kaj­}i go doz­nav.
Dren
I zgo­ra na s#, gos­po­di­ne, ia­ko, ve­lam, ne
e ba{ ta­ka cr­no-be­lo, ovoj tu­`i­tel ov­de,
op­tu­`e­ni­ot, na­vis­ti­na me na­re­~e ma­ga­re; ve
mo­lam, ne­ka se ze­me i ova vo pred­vid pri
od­me­ru­va­we­to na kaz­na­ta. A is­to ta­ka, stra­
`a­ta gi ~u ka­ko go­vo­rat za ne­koj Gna­sen;
ve­lat no­sel klu­~e v uvo a na ne­go vi­sel ka­ta­
nec; toj po­zaj­mu­va pa­ri vo ime na bo­ga i
ni­ko­ga{ ne gi vra­}a, ma­ri­fet­luk {to tol­ku
dol­go go pri­me­nu­va {to lu­|e­to ve­}e ot­vrd­
naa na sr­ce pa ni­koj ne po­zaj­mu­va ni{­to vo
ime na bo­ga; ve mo­lam ras­pra­{aj­te go i za
ova.
Le­o­na­to
Ti bla­go­da­ram za ~es­ni­ot trud i gri­`a.
Dren
Va­{e­to bla­go­rod­stvo go­vo­ri ka­ko mno­gu
bla­go­da­ren i sme­ren mlad ~o­vek; za toa na
Bo­ga mu bla­go­da­ram.
371
Le­o­na­to
Eve ti za tru­dot.
Dren
Bog ne­ka go ~u­va So­ci­jal­no­to!
Le­o­na­to
Odi; te os­lo­bo­du­vam od zat­vor­en­i­kot i ti se
zab­la­go­da­ru­vam.
Dren
Vi go os­ta­vam pref­ri­ga­ni­ov raz­boj­nik i ve
mo­lam da se pop­ra­vi­te ka­ko pri­mer za dru­
gi­te. Ne­ka bog go po­`i­vee va­{e­to bla­go­rod­
stvo! Mu po­sa­ku­vam na va­{e­to bla­go­rod­stvo
sa­mo ar­no! Ne­ka Bog br­gu vi go vra­ti zdrav­
je­to! Po­kor­no vi da­vam doz­vo­la da za­mi­ne­te;
i ako pov­tor­no mo­`e da se po­sa­ka no­vo vi­du­
va­we, go mo­lam bo­ga da go zab­ra­ni. - Aj­de,
kom­{i­ja.
(Iz­le­gu­va­at Dren i Tal­pa so stra­`a­ri­te.)
Le­o­na­to
Do ut­re na­ut­ro, gos­po­do, zbo­gum.
An­to­nio
Zbo­gum, gos­po­do. Ve o~e­ku­va­me ut­re.
Don Ped­ro
]e bi­de­me ta­mu.
Kla­u­dio
No­}e­ska }e ta­gu­vam za He­ra.
(Iz­le­gu­va­at Don Ped­ro i Kla­u­dio.)
Le­o­na­to
Vo­de­te gi apa­{i­ve; }e ja is­pi­tam Mar­ga­ret
ka­ko se zbli­`i­la so ovoj blu­den tok­mak.
(Iz­le­gu­va­at.)
 372 Vilijam [EKSPIR
Sce­na 2
Vo gra­di­na­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Be­ne­dik i Mar­ga­ret.)
Be­ne­dik
Te mo­lam, mi­la gos­po­|i­ce Mar­ga­ret, }e me
za­dol­`i{ ako mi po­mog­ne{ da zbo­ru­vam so
Be­at­ri­~e.
Mar­ga­ret
A da­li po­toa }e mi na­pi­{e­te so­net so
po­fal­bi za mo­ja­ta uba­vi­na?
Be­ne­dik
Na tol­ku vi­sok stil }e te voz­vi­{am, Mar­ga­
ret {to ni­koj `iv ma` ne }e mo­`e da bi­de
nad te­be, za{­to, {to e pra­vo, ti toa i go
zas­lu­`u­va{.
Mar­ga­ret
Cel `i­vot da ne vi­dam ma` nad me­ne? Pa
ve~­no da os­ta­nam pod ska­li?
Be­ne­dik
Du­hot ti e iter ko muc­ka na za­gar; fa­}a vo
let.
Mar­ga­ret
A va­{i­ot e tap ko me­~ot za ve`­ba­we na
me­~u­va­le­cot; po­go­du­va ama ne pov­re­du­va.
Be­ne­dik
Ti­pi~­no ma{­ki duh, Mar­ga­ret; ne pov­re­du­va
`e­na; za­toa te mo­lam, vik­ni ja Be­at­ri­~e; ti
go pre­da­vam {ti­tot.
Mar­ga­ret
Mo­re daj­te ni gi nam me­~e­vi­te; {ti­to­vi i
sa­mi­te si ima­me.
Be­ne­dik
Ako gi upot­re­bi­te, Mar­ga­ret, mo­ra da vgla­
vi­te zap­ci na vr­te­we; a tie se opas­no oru`­je
za de­voj­ki.
Mar­ga­ret
Dob­ro, }e vi ja vik­nam Be­at­ri­~e ko­ja mis­
lam de­ka ima no­ze.
(Iz­le­gu­va Mar­ga­ret.)
Be­ne­dik
Spo­red toa }e doj­de
Pee. Bo­got na qu­bov­ta
od vi­si­ni {to pov­ta
i me znae, i me znae
kol­ku ma~­no zas­lu­`u­vam, -
Mis­lam za pe­e­we; no {to se od­ne­su­va do
qu­bov­ta - dob­ri­ot pli­va~ Le­an­der, Tro­il,
pr­vi­ot vra­bo­tu­va~ na splet­ka­ri i ce­la ed­na
kni­ga od iz­vi­ka­ni ka­va­li­e­ri od spal­ni­te
so­bi, ~ii imi­wa i se­ga maz­no se liz­ga­at po
ram­ni­te dru­mo­vi na be­li­ot stih, ni­e­den od
niv, ve­lam, ne bi­le va­ka vr­te­ni i pre­vr­tu­
va­ni vo qu­bov­ta ka­ko {to sum kut­ri­ot jas.
Da ti se pluk­nam, kaj mo­`am jas se­to ova da
go pik­nam vo ri­ma? Pro­bav, ne ve­lam ne; ama
edins­tve­na ri­ma {to mi tek­nu­va za te­be, na
pri­mer, e be­be - mno­gu ne­vi­na ri­ma; za bog,
rog - mno­gu os­tra ri­ma; za ma­la, bu­da­la -
mno­gu xa­gor­li­va ri­ma; s# ne­koi ~ud­ni za­vr­
{e­to­ci. Ne, ne sum ro­den pod po­et­sko ne­bo
ni­tu pak znam da se dod­vo­ru­vam na sve­~en
na­~in.
(Vle­gu­va Be­ta­ri­~e.)
Mi­la Be­at­ri­~e, za­rem se oy­vi­va{ na mo­jot
po­vik?
Be­at­ri­~e
Da, gos­po­di­ne, i }e si odam to­ga{ ko­ga }e
mi re­~e­te.
Be­ne­dik
To­ga{ os­ta­ni do to­ga{!
 Od vlakno ortoma
Be­at­ri­~e
Ve­}e re­kov­te to­ga{; si odam se­ga; - no
se­pak, pred da odam, sa­kam da za­mi­nam so
ona po koe doj­dov, a toa e, da znam {to si
ka­`av­te vie i Kla­u­dio.
Be­ne­dik
Sa­mo lo­{i zbo­ro­vi; za­toa, daj mi da te bak­
nam.
Be­at­ri­~e
Lo­{i­te zbo­ro­vi se sa­mo lo{ ve­ter, lo­{i­ot
ve­ter e sa­mo lo{ zdiv, a lo­{i­ot zdiv lo­{o
baz­di; za­toa si odam ne­bak­na­ta.
Be­ne­dik
Ti ovoj zbor go prep­la­{i i is­te­ra od vis­
tin­ska­ta smis­la, tol­ku ti e `es­tok du­hot.
No ti ka­`u­vam pros­to; go pre­diz­vi­kav Kla­
u­dio na dvo­boj; pa, ili br­gu }e mi od­go­vo­ri
ili }e go prog­la­sam za ku­ka­vi­ca. A se­ga te
mo­lam, ka­`i mi, za­ra­di koi moi lo­{i oso­
bi­ni prv­pat se za­qu­bi vo me­ne?
Be­at­ri­~e
Za­ra­di si­te niv za­ed­no; koi nap­ra­vi­ja tol­ku
cvrst so­juz na lo­{o­ti­lo­ci {to ne doz­vo­lu­
va­at ni­ed­na dob­ra oso­bi­na da se mu{­ne me­|u
niv. No za­ra­di koi moi dob­ri oso­bi­ni naj­
nap­red vi se slu­~i qu­bov kon me­ne?
Be­ne­dik
Mi se slu­~i qu­bov? - Dob­ro ka­`a­no! Na­vis­
ti­na mi se slu­~u­va qu­bov za{­to te sa­kam
pro­tiv svo­ja vol­ja.
Be­at­ri­~e
A za sr­ce­to i da ne zbo­ru­va­me, ne? Kut­ro
sr­ce! Ako mu se ina­e­ti­te za­ra­di me­ne, jas }e
mu ina­e­tam za­ra­di vas, za{­to ni­ko­ga{ ne­ma
da go sa­kam ona {to mo­jot pri­ja­tel go mra­zi.
373
Be­ne­dik
Pre­pa­met­ni sme za da si se dod­vo­ru­va­me
mir­no.
Be­at­ri­~e
Toa ne se gle­da od ova priz­na­nie; od dva­e­set
um­ni lu­|e ne­ma ni­e­den {to sam }e se fa­li.
Be­ne­dik
Sta­ro, sta­ro pra­vi­lo, Be­at­ri­~e, u{­te od
vre­me­to ko­ga ima­{e koj da n# fa­li; a vo
de­ne{­no vre­me, ako ~o­vek sam ne si po­dig­ne
spo­me­nik pred da um­re, }e go pa­me­tat sa­mo
du­ri bi­jat kam­ba­ni­te i du­ri pla­~e vdo­vi­
ca­ta.
Be­at­ri­~e
A kol­ku e toa, {to mis­li­te?
Be­ne­dik
U{­te pra­{u­va{: - eden ~as bi­e­we i ~et­vrt
~as {mr­ka­we i sol­zi: za­toa za umen ~o­vek
- ako gos­po­di­not Crv, ne­go­va­ta so­vest ne
se spro­tiv­sta­vi - naj­pa­met­no e sam da si
gi fa­li dob­ri­te oso­bi­ni, ko jas {to si gi
fa­lam svo­i­te. Tol­ku za toa zo{­to sam si
se fa­lam za{­to, eve sa­mi­ot sve­do­~am, ima i
{to da fa­lam; no ka­`e­te mi, ve mo­lam, ka­ko
e bra­tu­~et­ka vi?
Be­at­ri­~e
Mno­gu bol­na.
Be­ne­dik
A vie?
Be­at­ri­~e
I jas sum mno­gu bol­na.
 374 Vilijam [EKSPIR
Be­ne­dik
Po­~i­tu­vaj­te go bo­ga, sa­kaj­te me me­ne i zak­
rep­ne­te. Tu­ka ve os­ta­vam za{­to ne­koj do­a­|a
{to mno­gu br­za.
(Vle­gu­va Ur­su­la.)
Ur­su­la
Ma­dam, mo­ra­te ved­na{ kaj stri­ko vi. Vo
ku­}a­ta e ha­os: s# do­ka­`a de­ka gos­po­|i­ca­ta
He­ra bi­la la`­no ob­vi­ne­ta, prin­cot i gro­
fot Kla­u­dio pod­lo iz­ma­me­ni a klu­~ot za s#
e Don Hu­an koj­{to po­beg­na i go ne­ma. ]e
doj­de­te ved­na{?
Be­at­ri­~e
Sa­ka­te da doj­de­te i vie, gos­po­di­ne, da gi
~u­e­te no­vos­ti­te?
Be­ne­dik
Sa­kam da vi `i­ve­am v sr­ce, da vi um­ram v
skut, da me za­ko­pa­at vo va­{i­te o~i; i u{­te
sa­kam, da doj­dam so vas kaj stri­ko vi.
(Iz­le­gu­va­at.)
Sce­na 3
Vo cr­kov­ni­ot dvor.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro, Kla­u­dio, prid­
ru`­ba.)
Kla­u­dio
Da­li e ova grob­ni­ca­ta na Le­o­na­to?
Prid­ru`­ni­kot
Taa e, gos­po­da­ru.
Kla­u­dio
(^i­ta od svi­to­kot.)
Do smrt ok­le­ve­te­na od ja­zi­ci lo­{i
be­{e He­ra {to ov­de le­`i;
smrt­ta se­ga ov­de & no­si
sla­va {to na ma­ki­te & pro­tiv­te­`i.
Ta­ka `i­vo­tot {to vo sra­mo­ta zaj­de
vo smrt­ta `i­vee, sla­va naj­de.
Ne­ka ova na gro­bot se­ga se sta­vi
za ko­ga }e me ne­ma, nej­ze da ja sla­vi. -
Se­ga zas­vi­re­te i ta`­no za­pej­te.
PES­NA
Pros­ti im, bo­`i­ce na no}­ta
na tie {to devs­tve­ni­ca­ta ja ubi­ja tvo­ja;
za ko­ja ta`­na­ta im li­pa mu­za
pa oko­lu gro­bot nej­zin kru­`at.
Pol­no}, po­mog­ni vo pla­~ot,
po­mog­ni vo voz­di­vot, vo la­~ot,
ta`­no e, ta`­no;
gro­bo­vi zi­ne­te, mrt­vi­lo go­ri
du­ri za smrt­ta se go­vo­ri,
ta`­no e, ta`­no.
Kla­u­dio
Se­ga le­ka no}; ova do­a­|a­we sve­to
}e se pov­to­ru­va se­koe le­to.
 Od vlakno ortoma
Don Ped­ro
Dob­ro ut­ro, lu­|e; gas­ne­te gi fa­ke­li­te,
vol­ci­te se si­ti; i gle­daj­te so de­not, gri­vi
od ko­~i­i­te na Fe­bo koi niz pre­de­li­te
go {a­rat pos­pa­ni­ot is­tok so dam­ki si­vi.
Bla­go­da­ram na si­te. A se­ga so zdrav­je!
Kla­u­dio
Dob­ro vi ut­ro. Se­koj pa­tot ne­ka si go gle­da.
Don Ped­ro
Odi­me, aj­de, dru­ga da ob­le­~e­me ru­ba
a po­toa odi­me kaj Le­o­na­to na vre­me.
Kla­u­dio
Ne­ka Hi­men ne ni da­de po­ve­}e tol­ku gru­ba
ta­ga ko ovaa {to ja op­la­kav­me, so tol­ku
te{­ko bre­me!
(Iz­le­gu­va­at.)
375
Sce­na 4
So­ba vo ku­}a­ta na Le­o­na­to.
(Vle­gu­va­at Le­o­na­to, An­to­nio, Be­ne­dik,
Be­ta­ri­~e, Mar­ga­ret, Ur­su­la, Sve{­te­ni­
kot i He­ra.)
Sve{­te­ni­kot
Ne­li vi re­kov de­ka e ne­vi­na?
Le­on
­ a­to
Is­to ka­ko i prin­cot i Kla­u­dio; koi ja na­be­
di­ja
vo zab­lu­da­ta za ko­ja se­ga ov­de ~uv­te;
no Mar­ga­ret ima ma­la vi­na vo ova,
ia­ko ne po svo­ja vol­ja, ka­ko {to se gle­da
ot­ka­ko ra­bo­ti­te si doj­doa na svoe mes­to.
An­to­nio
Mi­lo mi e {to na kra­jot s# dob­ro se svr­{i.
Be­ne­dik
I jas, bi­dej­}i ve­}e ne sum vr­zan
od mla­di­ot Kla­u­dio da ba­ram smet­ka.
Le­o­na­to
Pa, }er­ko i vie bla­go­rod­ni~­ki si­te,
pov­le­~e­te se se­ga vo oda­ja­ta sami;
a ko­ga }e ve vik­nam, doj­de­te pod ma­ski;
prin­cot i Kla­u­dio ve­ti­ja vo ova vre­me
da me po­se­tat. - Zna­e­te i vie {to tre­ba,
bra­te;
mo­ra da ste tat­ko na bra­to­va­ta }er­ka;
i pre­daj­te mu ja na Kla­u­dio.
(Iz­le­gu­va­at da­mi­te.)
An­to­nio
]e go iz­ve­dam jas toa bez i naj­mal prob­lem.
Be­ne­dik
O~e, }e mo­ra mal­ku da ve iz­ma­~am, mis­lam.
 376 Vilijam [EKSPIR

Sve{­te­ni­kot Le­o­na­to

A {to tre­ba da sto­ram? Dob­ro ut­ro, prin­cu, Kla­u­dio, dob­ro ut­ro.

Be­ne­dik
Da me ven­~a­te ili da me za­ko­pa­te, od dve­te
ed­no.
Gos­po­di­ne Le­o­na­to, vis­ti­na e, gos­po­di­ne
do­bar
de­ka vnu­ka vi so mil­no oko na me­ne gle­da.
Le­o­na­to
Toa oko od }er­ka mi go po­zaj­mi. Tok­mu ta­ka.
Po­ve­le­te. Da­li s# u{­te ste re­{e­ni
de­ne­ska da se o`e­ni­te so }er­ka­ta na brat
mi?
Kla­u­dio
Od Af­ri­ka da e na zbo­rot }e si sto­jam.
Le­o­na­to
Vik­ni ja, bra­te, sve{­te­ni­kot e spre­men.
(Iz­le­gu­va An­to­nio.)

Be­ne­dik Don Ped­ro

A i jas so vqu­be­no oko & voz­vra­}am. Dob­ro ut­ro, Be­ne­dik. [to e? [to ve ma­~i
pa li­ce­to vi e tol­ku fev­ru­ar­sko
Le­o­na­to pre­pol­no ob­la­ci, si­wak i lu­wi?

Pog­led, ~i­nam, {to od me­ne go do­biv­te, Kla­u­dio

od Kla­u­dio i od prin­cot. No {to vi e po
vol­ja?
Be­ne­dik
Ne­ja­sen, gos­po­di­ne, vi e od­go­vo­rot:
a {to se od­ne­su­va do vol­ja­ta, mo­ja vol­ja e
va­{a­ta dob­ra vol­ja so na­{i­te da se slo­`i
pa u{­te de­ne­ska da se spo­i­me vo ~e­sen brak; -
a za {to, do­bar o~e, od vas po­mo{ ba­ram.
Le­o­na­to
Sr­ce­vo moe e so vas.
Sve{­te­ni­kot
Mi se ~i­ni, na di­vi­ot bik mis­li, -
ama, ne pla­{i se, ~o­ve­ku; so zla­to
ro­go­vi­te }e ti gi poz­la­ti­me i ce­la
Ev­ro­pa na te­be }e se ra­du­va,
ko ed­na{ Ev­ro­pa so blud­ni­ot Ju­pi­ter
ko­ga se pret­vo­ri vo za­qu­ben bik.
Be­ne­dik
Bi­kot Ju­pi­ter, gos­po­di­ne, mu­kal mil­no;
i ne­koj ta­kov ~u­den bik so tat­ko­va­ta vi
kra­va
za~­nal te­le a vie mno­gu li­~i­te na ne­go
i vo mu­ka­we­to a bi re­kol i vo li­kot.
(Se vra­}a An­to­nio so mas­ki­ra­ni­te da­mi.)

I mo­ja­ta po­mo{.- Kla­u­dio

Eve gi idat Kla­u­dio i Prin­cot.
(Vle­gu­va­at Don Ped­ro i Kla­u­dio so prid­ Za ova }e vi vra­tam; no se­ga dru­ga smet­ka
ru`­ba.) imam.
Ko­ja e da­ma­ta za ko­ja tre­ba da se ven­~am?
Don Ped­ro

Dob­ro ut­ro na ovoj so­bir ubav.

 Od vlakno ortoma 377

An­to­nio No do­to­ga{ ~u­do­to mis­le­te go stvar­no

pa da trg­ne­me kon ka­pe­la­ta ved­na{.
Ovaa ov­de a jas vam vi ja da­vam.
Be­ne­dik
Kla­u­dio
Po­le­ka, o~e. - Ko­ja od vas e Be­at­ri­~e?
To­ga{ e mo­ja. Du­{o, doz­vo­li li­ce­to da ti go
vi­dam. Be­at­ri­~e

Le­o­na­to Me­ne ta­ka me vi­ka­at; (Ja va­di mas­ka­ta.)

[to sa­ka­te?
Ne, ne sme­e­te, ne pred da se za­kol­ne­te
pred po­pot de­ka }e vi sta­ne `e­na. Be­ne­dik

Kla­u­dio Za­rem ne me sa­ka­te?

Daj­te mi ra­ka pred sve­ti­ov otec, Be­at­ri­~e

}e vi bi­dam ma` ako vi e po vol­ja.
Ne po­ve­}e od {to e raz­um­no.
He­ra
Be­ne­dik
Du­ri bev `i­va vi bev `e­na;
(Ja va­di mas­ka­ta.) E, to­ga{ stri­ko vi, Kla­u­dio i prin­cot
Du­ri sa­kav­te mi bev­te ma`. se vo zab­lu­da za{­to se kol­nea de­ka ste do
u{i
Kla­u­dio za­ca­pa­ni vo me­ne.

[to? U{­te ed­na He­ra? Be­at­ri­~e

He­ra A za­rem vie ne me sa­ka­te?

Ba{ ta­ka; Be­ne­dik

ed­na He­ra um­re vo re­zil; no jas sum `i­va
i `i­mi `i­vo­tot, ne­vi­na sum i ~ed­na. Ne po­ve­}e od {to e raz­um­no.

Don Ped­ro Be­at­ri­~e

Po­ra­ne{­na­ta He­ra! Mrt­va­ta He­ra! To­ga{ bra­tu­~et­ka mi, Mar­ga­ret i Ur­su­la

se vo zab­lu­da za{­to se kol­nea de­ka ste do
Le­o­na­to u{i
za­ca­pa­ni vo me­ne.
Taa um­re, gos­po­da­ru du­ri kle­ve­ta­ta be­{e
`i­va. Be­ne­dik

Sve{­te­ni­kot Se kol­nea de­ka ste pad­na­le bol­ni za me­ne.

Se­to ~u­de­we }e vi go ob­jas­nam ko­ga, Be­at­ri­~e

po za­vr­{u­va­we­to na sve­ti­ot ob­red;
za smrt­ta }e vi ras­ka­`am na uba­va­ta He­ra; Se kol­nea de­ka umi­ra­te bav­no za me­ne.
 378 Vilijam [EKSPIR
Be­ne­dik
Ne e ba{ ta­ka. Zna­~i ne me sa­ka­te?
Be­at­ri­~e
Ne, na­vis­ti­na, sa­mo pri­ja­tels­tvo­to go vra­-
}am.
Le­o­na­to
Vnu­ko, ne­moj­te. Znam de­ka go sa­ka­te.
Kla­u­dio
A i jas bi se za­kol­nal de­ka i toj ja sa­ka;
za{­to eve {to na­pi­{al so svo­ja ra­ka -
mno­gu lo{ so­net, ~ist pro­iz­vod na ne­go­va­ta
gla­va,
na­me­net za Be­at­ri­~e.
He­ra
A eve u{­te eden
na­pi­{an so nej­zi­na ra­ka, uk­ra­den od xe­bot
pre­poln qu­bov za Be­ne­dik.
Be­ne­dik
^u­do ne­vi­de­no! So sops­tve­ni ra­ce pro­tiv
sops­tve­ni­te sr­ca! - Aj­de, }e te ze­mam; ama,
`i­mi vi­del­ce­vo, te ze­mam od {to mi e `al.
Be­at­ri­~e
Ne­ma da ve od­bi­jam; - ama, `i­mi de­nov
ubav, po­pu{­tam pred go­le­mi­ot pri­ti­sok; a
de­lum­no i za da vi go spa­sam `i­vo­tot oti
slu­{am ste za­bo­le­le od of­ti­ka!
Be­ne­dik
Za­mol­~i! Us­ta­ta }e ti ja zat­nam!
(Ja bak­nu­va.)
Don Ped­ro
Pa ka­ko ti e Be­ne­dik, o`e­net ~o­ve­ku?
Be­ne­dik
]e ti ka­`am ne{­to, prin­cu. Cel fa­kul­tet
dip­lo­mi­ra­ni fi­lo­so­fi ne mo­`at da me
is­fr­lat od takt. Mis­li{ de­ka mi e gaj­le za
ne­kak­va sa­ti­ra ili epig­ram? Ne; ~o­vek {to
sa­mo se maj­ta­pi ni­ko­ga{ ni{­to uba­vo ne­ma
da si pri­vie do se­be. Na ku­so, bi­dej­}i }e se
`e­nam ne sa­kam ni zbor da guk­nam za ona
{to sve­tot mo­`e da go ka­`e pro­tiv. Za­toa
ne mi se pot­sme­vaj za s# {to sum re­kol pro­
tiv bra­kot; bi­dej­}i ~o­ve­kot e ne­pos­to­ja­no
su{­te­stvo i ova ob­jas­nu­va s#. [to se od­ne­
su­va do te­be Kla­u­dio, imav na­me­ra da te pre­
te­pam; no bi­dej­}i }e bi­de­me rod­ni­ni, `i­vej
bez mod­rin­ki i sa­kaj ja mo­ja­ta rod­ni­na.
Kla­u­dio
A jas se na­de­vav de­ka }e ja od­bi­e{ Be­at­ri­~e,
pa da do­bi­jam mo`­nost so stap da te
is­te­ram od tvo­jot er­gen­ski se­fa­lok i da
nap­ra­vam od te­be ne­kak­vo dvoj­no su{­te­stvo;
no toa si­gur­no }e sta­ne{ ako mo­ja­ta rod­ni­na
stro­go ne vni­ma­va na te­be.
Be­ne­dik
Glu­pos­ti; aj­de, nie sme pri­ja­te­li; - da za­ig­
ra­me pred da se o`e­ni­me; da gi oles­ni­me
na­{i­te sr­ca i pe­ti­ci­te na na­{i­te `e­ni.
Le­o­na­to
]e ig­ra­me po­doc­na.
Be­ne­dik
Po­ra­no, ve­lam; za­toa ud­re­te svir­ki. -
Prin­cu, ta­`en si; naj­di si `e­na, `e­na ti
tre­ba; ne pos­toi stap dos­to­en za po­go­le­ma
po­~it od onoj so rog­~e na ra~­ka­ta.
(Vle­gu­va Glas­nik.)
Glas­ni­kot
Gos­po­da­ru, brat vi Hu­an e fa­ten vo beg­stvo
do­ve­den e pod stra­`a na­zad vo Me­si­na.
 Od vlakno ortoma 379

Be­ne­dik

Ne mis­li na ne­go do ut­re: jas }e ti smis­lam

dos­toj­ni kaz­ni za ne­go. - Svi­re­te ko­ga vi
ve­lam!
(Ig­ra. Mu­zi­ka.)
Naslov na originalot:

All’s Well That Ends Well

LI­CA:

Gro­fi­ca­ta od Ru­si­on, maj­ka na Ber­tram

Ber­tram, gro­fot od Ru­si­on, nej­zin sin
Helena, si­ra~­ka, {ti­te­ni~­ka na gro­fi­ca­ta
La­va{, ar­le­kin, slu­ga na gro­fi­ca­ta
Rej­nal­do, up­rav­nik na imo­tot na gro­fi­ca­ta
Pa­rol, prid­ru`­nik na Ber­tram

Fran­cus­ki­ot kral
La­fe, pos­tar vel­mo­`a
Pr­vi­ot vel­mo­`a Di­men
Vto­ri­ot vel­mo­`a Di­men, brat na pret­hod­ni­ot
Tol­ku­va~, fran­cu­ski voj­nik
La­kej

Voj­vo­da­ta od Fi­ren­ca
Vdo­vi­ca od Fi­ren­ca
Di­ja­na, nej­zi­na }er­ka
Ma­ri­ja­na, pri­ja­tel­ka na vdo­vi­ca­ta

Vel­mo­`i, prid­ru`­ni­ci, voj­ni­ci, gra­|a­ni

 Se­koe zlo za ar­no e ko­me­di­ja na­pi­{a­na vo per­i­od­ ot po­me­|u 1601-1604 go­di­na, ko­ga
[ek­spir gi na­pi­{al go­le­mi­te tra­ge­dii Ham­let, Ote­lo, Mak­bet i Kral Lir. Ot­tu­ka,
po­ra­di mra~­ni­ot ton i te­gob­na­ta at­mos­fe­ra a, pred s#, po­ra­di raz­vo­jot na nas­ta­ni­te koi, po
si­te svoi ka­rak­te­ris­ti­ki, ne­iz­be`­no na­ves­tu­va­at tra­gi~­na raz­vr­ska, no se­pak, ia­ko mo{­ne
na­sil­no, sre}­no za­vr­{u­va­at, de­lo­to spa­|a vo ta­ka­na­re­~e­ni­te cr­ni ili gor­~li­vi ko­me­dii.
Zna­e­me de­ka ovaa ko­me­di­ja prv­pat e pe­~a­te­na vo 1623 go­di­na a glav­no­to dej­stvo, pri­kaz­na­ta
za Ber­tram i Helena, se te­me­li vrz de­vet­ta­ta no­ve­la od tre­ti­ot den vo Bo­ka­~o­vi­ot De­ka­me­
ron. Pod­zap­le­tot, pri­kaz­na­ta za Pa­rol, e iz­mis­len od [ek­spir.

Spo­red sa­ti­ri~­ni­ot ton, sce­ni­te {to se za­ni­ma­va­at so seks i upot­re­ba­ta na t.n.

‘trik so kre­ve­tot’ (dram­sko sred­stvo koe, ia­ko ne bi­lo pri­jat­no za po­doc­ne`­na­ta pub­li­ka,
bi­lo so­vr­{e­no pri­fat­li­vo za lu­|e­to od eli­za­be­tan­ski­ot per­i­od), ko­me­di­ja­ta vo mno­gu
na­li­ku­va na ed­na dru­ga ko­me­di­ja od [ek­spir Tan­te za ku­ku­ri­gu(Me­a­su­re for Me­a­su­re). Sli~­no
na nea, Se­koe zlo za ar­no e prob­lem­sko i ob­ra­zov­no de­lo za{­to na kra­jot Ber­tram sfa­}a
de­ka ne bil vo pra­vo a Pa­rol e raz­ob­li­~en i iz­le­ku­van. No se­pak, ko­me­di­ja­va ne bi­la dob­ro
so­~i­ne­ta i ni­ko­ga{ ne bi­la po­pu­lar­na kaj te­a­tar­xi­i­te i kri­ti­~a­ri­te. Ber­tram, na pri­mer,
iz­le­gu­va ka­ko so­sem nep­ri­ja­ten lik. Helena vo po­doc­ne`­ni­ot del od dra­ma­ta, po­ve­}e na­li­
ku­va na ma­ni­pu­la­tor so ~o­ve~­ki sud­bi­ni, odo{­to na onaa pri­jat­na, {ar­man­tna mla­da da­ma
od pr­vi­ot del. Ia­ko in­teg­ral­no vr­zan, pod­zap­le­tot so Pa­rol, se ~i­ni, ne­do­vol­no ubed­li­vo
e pri­ka­~en za glav­no­to dej­stvo. Du­ri i sti­ho­vi­te se mo{­ne ne­ram­no­mer­ni ia­ko zre­los­ta
na sti­lot vo­op­{to ne e spor­na. Ko­me­di­ja­va mo­`e da pres­ta­vu­va eden ne­us­pe­{en obid na
[ek­spir da se vklu­~i vo ‘no­va­ta mo­da’ na pi­{u­va­we dram­ski tek­sto­vi {to se raz­vi­la po
pri­vat­ni­te te­at­ri od ne­go­vo­to vre­me a ~ij os­no­ven be­leg bil vmet­nu­va­we vo dram­ski­ot
zap­let mno­gu seks i sa­ti­ra.

Ova e prv pre­vod na Se­koe zlo za ar­no na ma­ke­don­ski jazik.

 ^in PRVI

Scena 1

(Vle­gu­va­at mla­di­ot Ber­tram, gro­fot od Ru­si­on,

ne­go­va­ta maj­ka, gro­fi­ca­ta, Helena i La­fe ob­le­~e­ni vo cr­ni­na.)

Gro­fi­ca­ta kol­ku ta­gi vo zbo­rov ‘ima­{e’! - ~i­ja ve{­

Pu{­taj­}i go sin mi od me­ne, go za­ko­pu­vam i
vto­ri­ot ma`.
Ber­tram
A jas, gos­po­|o, za­mi­nu­vaj­}i, pov­tor­no ja
op­la­ku­vam smrt­ta na tat­ko mi; no mo­ra da
ja po­~i­tu­vam za­po­ved­ta na ne­go­vo­to ve­li­~e­
stvo koe se­ga e moj sta­ra­tel i ve­~en gos­po­
dar.
ti­na be­{e go­le­ma re­~i­si ko ne­go­va­ta
~es­ti­tost; da ja dos­tig­ne­{e, }e ja nap­ra­ve­{e
pri­ro­da­ta bes­mrt­na a smrt­ta }e os­ta­ne­{e
bez ra­bo­ta. Za­ra­di kra­lot, ve­lam, da be­{e
se­ga `iv, toa }e zna­~e­{e smrt za ne­go­va­ta
bo­lest.
La­fe
Ka­ko re­kov­te se vi­ka ~o­ve­kot za ko­go go­vo­
ri­te, gos­po­|o?

La­fe Gro­fi­ca­ta

Vo kra­lot }e naj­de­te sop­rug, gos­po­|o a vie,
gos­po­di­ne, tat­ko. Toj {to tol­ku sev­kup­no i
za si­te vre­mi­wa e do­bar, mo­ra da se dr­`i do
svo­ja­ta dob­lest kon vas za{­to va­{a­ta vred­
nost si­gur­no }e ja pot­tik­nu­va ne­go­va­ta dob­
ri­na kaj­{to tre­ba ia­ko taa sa­ma po se­be
ne­ma da e skud­na {tom ve­}e ja ima vo izo­bil­
stvo.
Gro­fi­ca­ta
Kak­vi se na­de­`i­te da zak­rep­ne Kra­lot?
La­fe
Toj kre­na ra­ce od le­ka­ri­te, gos­po­|o, pod
~ij nad­zor go ubi­va­{e vre­me­to so na­de` i
sme­ta de­ka ne­ma dru­go ~a­re os­ven pos­te­pe­no
gu­be­we na na­de`­ta.
Be­{e mno­gu poz­nat, gos­po­di­ne, vo svo­ja­ta
fe­la, i toa, bo­ga­mi, so­sem zas­lu­`e­no: @e­rar
de Nar­bon.
La­fe
Na­vis­ti­na be­{e ge­ni­ja­len, gos­po­|o. Kra­lot
ne­o­dam­na go­vo­re­{e za ne­go so vos­hit i
so `a­le­we. Be­{e do tol­ku iz­ve{­ten {to
si­gur­no }e be­{e u{­te `iv do­kol­ku na­u­ka­ta &
mo­`e­{e ne{­to na smrt­ta.
Ber­tram
Od {to stra­da kra­lot, gos­po­di­ne?
La­fe
Od `i­va ra­na, gos­po­di­ne.

Gro­fi­ca­ta Ber­tram

Ovaa mla­da vel­mo{­ka ima­{e tat­ko - O, Ne sum ~ul po­ra­no za tak­vo ne{­to.
 Sekoe zlo za arno 389

La­fe ra­nos­ta vo nea br­gu }e gi kut­ne.

Ka­mo ni­ko­ga{ i da ne se ~u­e­{e. - Da­li gos­ Ber­tram

po­|i­ca­va ov­de e }er­ka na @e­rar de Nar­bon?
(Kle­~ej­}i). Gos­po­|o, bla­gos­lov od vas ba­ram.
Gro­fi­ca­ta
La­fe
Ne­go­vo­to de­te edin­~e, gos­po­di­ne koe ras­te
i se raz­vi­va pod moj nad­zor. Se na­de­vam Ka­ko da go sfa­ti­me ova?
de­ka }e ima sre­}a kol­ku {to ve­tu­va nej­
zi­no­to ob­ra­zo­va­nie. Ima nas­le­de­no ta­bi­et Gro­fi­ca­ta
{to uba­vi­te da­ro­vi u{­te po­ve­}e gi raz­u­ba­
vu­va - za{­to kaj­{to ne­~is­ta­ta du­{a no­si Bi­di bla­gos­lo­ven, Ber­tram, i na tat­ka si
dob­les­ni oso­bi­ni, ta­mu po­fal­bi­te odat so sli­~en
so­`al­ba; tie se i dob­les­ti i pre­dav­ni­ci. vo od­ne­su­va­we­to ko {to si mu vo li­kot. Dob­
Kaj nej­ze se u{­te po­dob­ri bi­dej­}i gi kra­si les­ta i krv­ta
ed­nos­tav­nost. Taa sa­ma­ta e iz­vor na sops­tve­ za vlast vo te­be ne­ka se bo­rat, a dob­ri­na­ta
na­ta ~es­nost ko­ja se uso­vr­{u­va so vro­de­na­ta tvo­ja
dob­ri­na. ram­na da ti e na po­tek­lo­to. Sa­kaj se­ko­go,
ve­ru­vaj
La­fe na mal­ci­na, ni­ko­mu ne ~i­ni zlo. Na du{­ma­
not ra­men
Va­{i­te po­fal­bi, gos­po­|o, iz­ma­mi­ja od nej­ze bi­di mu po mo} a ne po zli de­la, a pri­ja­te­lot
sol­zi. dr­`i go
pod klu­~ot na tvo­jot `i­vot. Ne­ka te ko­rat
Gro­fi­ca­ta {to mol­~i{
no ni­ko­ga{ {to si zbor­liv. Ona {to Bog
Tie se naj­dob­ra­ta sol so ko­ja de­voj­ka­ta mo­`e smis­lil
da gi so­~u­va fal­bi­te. Po­me­not na tat­ko & zgo­ra da ti da­de i {to mo­lit­vi­te moi }e go
ne mo­`e da & stig­ne do sr­ce bez ti­ra­ni­ja­ta be­rat
na nej­zi­ni­te ta­gi da & ja od­ze­me `i­vos­ta na gla­va ne­ka ti pad­ne. Zbo­gum. (Na La­fe)
od ob­ra­zi­te. - No dos­ta za ova, Helena. Gos­po­di­ne do­bar,
Dos­ta, vi se mo­lam, os­ven ako ne sa­ka­te toj ne e ba{ dvor­ja­nin pe­~en. Gos­po­di­ne moj
~o­vek da po­mis­li de­ka po­ve­}e is­ka­`u­va­te do­bar,
ta­ga odo{­to ja ~uvs­tvu­va­te - po­so­ve­tu­vaj­te go.

Helena La­fe

Na­vis­ti­na ja is­ka­`u­vam ta­ga­ta no i sil­no ja Naj­do­bar so­vet }e mu da­dam

~uvs­tvu­vam. {to qu­bov­ta ne­go­va }e ja kot­ka.

La­fe Gro­fi­ca­ta

Ume­re­ni­ot pla~ e pra­vo na mrt­vi­te, pre­te­
ra­na­ta `al du{­man na `i­vi­te.
Gro­fi­ca­ta
Ako `i­vi­te ne se du{­ma­ni na `al­ta, pre­te­
Bog ne­ka go bla­gos­lo­vi! - Zbo­gum Ber­tram.
Ber­tram
(Sta­nu­va) Naj­dob­ri­te `el­bi {to is­ko­va­ni
mo­`e da bi­dat
 390 Vilijam [EKSPIR

vo mis­li­te va­{i ne­ka vi bi­dat slu­gi. {to os­ta­nu­va­at sil­ni i ko­ga ~e­li~­ni­te
(Iz­le­gu­va gro­fi­ca­ta.) ko­ski
(Na Helena) Bi­de­te & ute­ha na maj­ka mi, gos­ na dob­les­ta bled­ne­at pred stu­de­ni­ot ve­ter.
po­dar­ka­ta va­{a, No, ~es­to
i var­de­te ja ko ze­ni­ca v oko. pref­ri­gan um mu ja slu­`i ne­vi­de­na­ta
lu­dost.
La­fe
Pa­rol
Zbo­gum, uba­va da­mo. Bi­de­te dos­toj­ni
na gla­sot na tat­ko vi. Zdra­va da mi ste, uba­va kra­li­ce!
(Iz­le­gu­va­at Ber­tram i La­fe.)
Helena
Helena
Zdrav­je da ima{, kra­lu.
O ka­mo da e sa­mo toa! Na tat­ko mi ne mis­
lam, Pa­rol
a sol­zi­ve krup­ni po­me­not po­ve­}e mu go kra­
sat Ne.
od onie {to po­ra­no gi le­ev. Ka­ko iz­gle­da­{e
tat­ko? Helena
Go za­bo­ra­viv. Vo­ob­raz­ba­ta mo­ja
za se­ko­go pri­o­dot go zat­na os­ven za Ber­tram. I ne.
Go­to­va sum. Ne­ma `i­vot za me­ne, ne­ma,
ako go ne­ma Ber­tram. No toa ti e is­to Pa­rol
ko da si se za­qu­bi­la vo ne­ko­ja svet­la yvez­da
so ko­ja sa­ka{ da se ma­`i{, tol­ku e toj nad Da­li raz­mis­lu­va­te za devs­tve­nos­ta?
me­ne.
Vo svet­li­ot & bol­skot i svet­li­na­ta zra~­na Helena
mo­ram da se te­{am no ne so nea da se vr­tam.
Ta­ka am­bi­ci­ja­ta qu­bov­na sa­ma mi se ni{­ti. Da. Vo vas ima ma­la fle­ka od voj­nik, pa
Sr­na­ta {to pov­ti so lav da se ze­me da ve pra­{am ne{­to. Ma{­ko­to e du{­man na
od qu­bov mo­ra da um­re. Be­{e uba­vo, ia­ko devs­tve­nos­ta: ka­ko da ja za­ba­ri­ka­di­ra­me od
ma~­no, ne­go?
se­koj mig da go gle­da{, da se­di{ i da gi
cr­ta{ Pa­rol
la­kot ne­gov na ve­|i­te, oko­to mu so­ko­lo­vo,
ne­go­vi­te kad­ri Ne pu{­taj­te go da vle­ze.
na tab­la­ta od sr­ce­to - sr­ce­to me­ko mno­gu
za se­ko­ja ne­go­va cr­ta, dvig, gr~ na mi­lo­to Helena
li­ce.
No se­ga go ne­ma, a mo­jot raz­bu­ja­ten za­nes Ama toj na­va­lu­va, a na­{a­ta devs­tve­nost,
mo­ra mo{­ti­te da mu gi os­ve­ti. No koj ide? ia­ko sme­la vo od­bra­na­ta, se­pak po­pu{­ta.
(Vle­gu­va Pa­rol.) Pre­pop­ra­~aj­te ni ne­kak­va voj­ni~­ka od­bra­na.
Onoj {to so ne­go pa­tu­va. Za­ra­di toa i go
sa­kam - Pa­rol
ia­ko znam de­ka e ne­vi­den la­`ov,
~uk­nat od me­ra­ta ned­vor, pa i ku­ka­vi­ca bi Ne pos­toi tak­va. Ma{­ko­to, ko­ga }e klek­ne
rek­la. pred vas, ve mi­ni­ra i ve kre­va vo voz­duh.
Se­pak ma­ni­ve traj­ni tol­ku mno­gu mu li­~at
 Sekoe zlo za arno
Helena
Bog ne­ka ja var­di na­{a­ta si­ro­ta devs­tve­nost
od mi­ne­ri i kre­va­~i vo voz­duh. Ne­ma ne­ko­ja
voj­ni~­ka tak­ti­ka so ko­ja de­vi­ci­te }e gi kre­
nat vo voz­duh ma{­ki­te?
Pa­rol
[tom }e eks­plo­di­ra devs­tve­nos­ta, ma{­ki­te
br­zo-br­zo sa­mi se kre­va­at. Pa ako pov­tor­no
gi eks­plo­di­ra­te, so dup­ka­ta {to sa­mi ste
si ja nap­ra­vi­le, go gu­bi­te gra­dot. Ni­ed­na
nor­mal­na po­li­ti­ka ne se stre­mi da ja
za­~u­va devs­tve­nos­ta. Gu­be­we­to na devs­tve­
nos­ta zna­~i nam­no­`u­va­we na um­ni­te a
do­se­ga ni­koj ne do­bil de­vi­ca a da ne nas­
tra­da devs­tve­nos­ta. So sa­mo­to toa {to
ste soz­da­de­ni, do­bi­e­na e ru­da za pra­ve­we
de­vi­ci. Devs­tve­nos­ta ed­na{ za­gu­be­na, mo­`e
de­set­pa­ti pov­tor­no da se naj­de; ako ve~­no se
~u­va, za­gu­be­na e za se­ko­ga{. Stu­den dru­gar e
taa, ot­ta­ra­se­te se.
Helena
U{­te mal­ku }e ja po­tr­pam, pa ma­kar i da
um­ram ka­ko de­vi­ca.
Pa­rol
Mno­gu mal­ku mo­`e da se ka­`e vo pri­log na
toa. Pro­tiv­pri­rod­no e. Da se bi­de na stra­
na­ta na devs­tve­nos­ta zna­~i da se ob­vi­nat
maj­ki­te, {to e bez­gre{­na ne­pos­lu{­nost.Toj
{to sam }e se obe­si e ist ka­ko de­vi­ca; devs­
tve­nos­ta sa­ma se ubi­va i tre­ba da se za­ko­pa
po dru­mi{­ta­ta i xa­di­wa­ta nad­vor od si­te
sve­ti ob­re­di ko o~aj­ni­ca {to mu zgre­{i­la
na pri­ro­da­ta. Devs­tve­nos­ta kot­ka crv­ja,
is­to ka­ko si­re­we­to; sa­ma­ta cr­vo­su­va do
kor­ka i umi­ra na­si­tu­vaj­}i go sa­mo sops­tve­
ni­ot mev. Od dru­ga stra­na, devs­tve­nos­ta e
nam­}o­ra, gor­de­li­va, mrz­li­va, se­ta nap­ra­ve­na
od sa­mo­qu­bie - ova e eden od naj­zab­ra­ne­ti­te
gre­vo­vi spo­red Sve­to­to pis­mo. Ne ~u­vaj­te
ja, ne­ma­te iz­bor os­ven da ja za­~u­va­te na
va­{a {te­ta. Spa­se­te se od nea! Za sa­mo ed­na
go­di­na dvoj­no }e se um­no­`i, {to e so­li­
391
den pri­rast a sa­ma­ta glav­ni­na ne­ma koj­znae
kol­ku da se os­kver­ne. Ot­ta­ra­se­te se.
Helena
A ka­ko, gos­po­di­ne, tre­ba ~o­vek da pos­ta­pi,
pa da ja za­gu­bi po svoe?
Pa­rol
Da vi­di­me: zna­~i, da mu se do­pad­ne ona {to
ni­ko­ga{ ne mo­`e da mu se do­pad­ne. Toa vi
e sto­ka {to so le­`e­we­to go gu­bi sja­jot:
{to po­dol­go ja ~u­va­te, tol­ku po­ve­}e & pa­|a
ce­na­ta. Daj­te ja do­de­ka vre­di na pa­zar.
Is­po­ra­~aj­te ja do­de­ka se ba­ra. Devs­tve­nos­ta
ko ne­koj star dvor­ja­nin no­si {ap­ka {to
iz­leg­la od mo­da, bo­ga­to e na­ki­te­na ama e
ne­so­od­vet­na, ba{ ka­ko bro­{ot i ~ep­kal­ka­ta
za za­bi {to po­ve­}e ni­koj ne gi no­si ka­ko
znak za ot­me­nost. Vre­men­ski gle­da­no, po­go­
le­ma pre­po­ra­ka ima va­{e­to ja­de­we i pi­e­we
odo{­to va­{i­ot ob­raz, a va­{a­ta devs­tve­nost,
va­{a­ta dr­ta devs­tve­nost, vi e ka­ko ska­pa­na
fran­cu­ska kru{­ka: gr­da e na vi­|a, nep­ri­
jat­na v us­ta, na­vis­ti­na, ko se­ko­ja sog­ni­e­na
kru­{a - po­ra­no be­{e pov­kus­na, na­vis­ti­na,
a se­ga sa­mo obi~­na ska­pa­na kru­{a. [to
mo­`e­te da sto­ri­te so nea?
Helena
No ne i mo­ja­ta devs­tve­nost, se­pak...
]e ima gos­po­da­rot va{ mno­gu qu­bo­vi ta­mu,
i maj­ka i qu­bov­ni­ca i pri­ja­tel naj­mil,
i fe­niks i ka­pe­tan i du{­ma­nin su­rov,
i vo­da~ i bo­`i­ca i svoj vla­dar,
i so­vet­nik i pre­dav­ni~­ka i uba­vo li­be
smer­no sla­vo­qu­bie, gor­da po­niz­nost,
ja­zes­ta sklad­nost i nes­klad­nost ne`­na,
i svo­ja­ta ve­ra, slat­ka­ta pro­past, so ed­no
~u­do
uba­vi, pre­u­ba­vi pre­ka­ri i na­zi­vi bla­gi
{to sle­pi­ot Ku­pi­don gi {ep­ti. Mo­re toj }e
-
Ne znam {to }e sto­ri toj. Bog ne­ka go var­di.
Dvo­rot e mes­to kaj­{to se u~i, a toj e ta­kov -
 392 Vilijam [EKSPIR

Pa­rol Pa­rol

Ka­kov e, `i­vi gos­pod? Zo{­to ba{ pod Mars?

Helena Helena

^o­vek na ko­go mu po­sa­ku­vam sre­}a. [te­ta. Voj­ni­te tol­ku ve zga­zi­le {to ne e voz­mo`­no
da ne ste se ro­di­le pod Mars.
Pa­rol
Pa­rol
[to e {te­ta?
Ama ko­ga bil vo poln na­let.
Helena
Helena
[to po­sa­ku­va­we­to sre­}a ne­ma vo se­be te­lo
{to mo­`e da se po­~uvs­tvu­va, pa nie, si­ro­ Nap­ro­tiv, ko­ga bil vo pov­le­ku­va­we.
ma{­ki ro­de­ni­te
~ii po­ni­ski yvez­di ne zat­vo­ra­at sa­mo vo Pa­rol
`el­bi,
da trg­ne­me, so niv­na po­mo{, po sa­ka­ni­te Zo{­to mis­li­te ta­ka?
na­{i
za da im go po­ka­`e­me ona {to go mis­li­me Helena
za niv
a koe ni­ko­ga{ so bla­go­dar­nost ne ni se Ep­ten mi odi­te na­na­zad ka­ko za vo­in.
vra­}a.
(Vle­gu­va pa­`ot.) Pa­rol

Pa­`ot Ta­ka se do­bi­va pred­nost.

Gos­po­di­ne Pa­rol, gos­po­da­rot moj ve vi­ka. Helena

Pa­rol Tak­vo e i be­ga­we­to ko­ga stra­vot pred­la­ga

da se iz­vle­~e `i­va gla­va. No me­{a­vi­na­ta od
Helena­~e, zbo­gum. Ako mi us­pee da se se­tam hrab­rost i strav kaj vas pra­vi dob­lest so
na te­be, }e mis­lam na te­be vo dvo­rot. dob­ri kri­la, a tak­va­ta va­{a ode`­da li~­no
mno­gu mi se do­pa­|a.
Helena
Pa­rol
Gos­po­di­ne Pa­rol, ste se ro­di­le pod mi­loz­
li­va yvez­da. Od ra­bo­ta ne znam kaj mi e gla­va­ta ina­ku
uba­vo bi ti ka­`al. ]e se vra­tam ka­ko so­vr­
Pa­rol {en dvor­ja­nin i to­ga{ mo­i­te na­pats­tvi­ja }
e pos­lu­`at da te vra­tam kon pri­ro­da­ta pa
Pod Mars sum ro­den. ta­ka }e sta­ne{ spo­sob­na da pri­ma{ so­ve­ti
od dvor­ja­nin i }e sfa­ti{ ka­ko tre­ba niv vo
Helena se­be da gi vsa­di{; ina­ku }e um­re{ vo svo­ja­ta
neb­la­go­dar­nost, a nez­na­e­we­to }e te zbri­{e
Ba{ pod Mars i jas ve­lam. od li­ce­to na zem­ja­ta. Zbo­gum. Ko­ga }e ima{
vre­me mo­li se; ko­ga }e ne­ma{ se­ti se na
 Sekoe zlo za arno
pri­ja­te­li­te. Naj­di si do­bar ma` i pos­lu­`i
se so ne­go ko {to toj }e se pos­lu­`i so te­be.
U{­te ed­na{, zbo­gum.
(Iz­le­gu­va.)
Helena
Le­kot na{ ~es­to vo nas sa­mi­te le­`i
a nie na ne­bo­to mu go pri­pi­{u­va­me. Gos­pod
te­`i
no slo­bod­ni ni os­ta­va ra­ce i ne­ma da ni gi
ku­pi
na­u­mi­te bav­ni ko­ga sa­mi­te sme glu­pi.
Ko­ja si­la tol­ku vi­so­ko qu­bov­ta mi ja kre­va
pa gle­dam a oko­to mi se hra­ni so ku­kol i
ple­va?
Pri­rod­ni­te si­li ~ud­na sud­bi­na kro­jat
ne­ed­nak­vi­te da gi zdru­`i, vo bak­ne` da se
spo­jat.
Ne­voz­mo`­ni se ~u­da­ta, onie ve­lat
{to bo­lot so se­ti­la go me­rat i me­lat
toa {to ne bi­lo ne mo­`e ni da bi­de. Za­rem
la­`e
vo qu­bov­ta toj {to dob­les­ti­te sa­ka da gi
ka­`e?
Bo­les­ta na kra­lot - plan {to mo­`e od ra­ce
mi be­ga,
no na­me­ri­te mi se cvrs­ti i ne se ot­ka­`u­vam
se­ga.
(Iz­le­gu­va.)
393
Scena 2
(Zvuk na tru­bi. Vle­gu­va­at kra­lot na Fran­
ci­ja so pis­mo, dvaj­ca­ta vel­mo­`i Di­men i
mno­gu prid­ru`­ni­ci.)
Kra­lot
Fi­ren­ca i Si­e­na boj ne­vi­den bi­jat,
bit­ka­ta u{­te ne e re­{e­na i pro­dol­`u­va
su­ro­va i tu~­na.
Pr­vi­ot Di­men
Ta­ka gla­si iz­ve{­ta­jot, gos­po­da­ru.
Kra­lot
Naj­ve­ro­jat­no e i ta­ka: za ova ni pi­{u­va ov­de
i rod­ni­na­ta na{, kra­lot na Avs­tri­ja,
so pre­dup­re­da de­ka Fi­ren­ca }e nas­to­ju­va
it­na po­mo{ od nas da iz­dejs­tvu­va - pri {to
pri­ja­te­lot na{ sa­ka ra­bo­ta­va da ja spre­~i
i nie da gi od­bi­e­me.
Pr­vi­ot Di­men
Ne­go­va­ta qu­bov i mud­rost
tol­ku­pa­ti kon vas pot­vr­de­ni, ve­lat
de­ka ne­mu tre­ba da mu ve­ru­va­te.
Kra­lot
Toj od­go­vo­rot ni go na­o­ru­`a
i Fi­ren­~a­ni­te se od­bi­e­ni u{­te pred da doj­
dat.
Se­pak, vel­mo­`i­te na­{i, do­kol­ku se so ni­et
na Tos­kan­ci­te da im slu­`at, slo­bod­no
mo­`at
na ko­ja sa­ka­at stra­na da se prid­ru­`at.
Vto­ri­ot Di­men
Dob­ro }e im doj­de
ova na plems­tvo­to na­{e, od zas­ta­e­nost
bol­no
da se raz­mr­da mal­ku i da si go pro­~is­ti zdi­
vot.
 394 Vilijam [EKSPIR
Kra­lot
Koj e ta­mu?
(Vle­gu­va­at Ber­tram, La­fe i Pa­rol.)
Pr­vi­ot Di­men
Gro­fot od Ru­si­on, ve­li­~e­stvo,
mla­di­ot Ber­tram.
Kra­lot
(Na Ber­tram) Mom­~e, go ima{ li­kot na svo­
jot tat­ko.
Dob­ra­ta pri­ro­da, ne na­br­zi­na tu­ku so di­kat
te soz­da­la. I dob­les­ti­te na tvo­jot tat­ko
daj bo­`e da gi nas­le­di{. Dob­re doj­de vo
Pa­riz.
Ber­tram
Mo­ja­ta bla­go­dar­nost i pos­lu{­nost se va­{i.
Kra­lot
Ka­mo i se­ga da go imam ona zdra­vo te­lo
ko to­ga{ ko­ga so tat­ko ti ko dru­ga­ri ver­ni
prv­pat se u~ev­me za voj­na. Da­le­ku­vid be­{e
vo pro­cen­ka­ta na us­lu­gi­te na vre­me­to, a
sa­mo hrab­ri
u~i­te­li go u~ea. Us­pea da iz­dr­`i dol­go,
no obaj­ca­ta vre­me­to-ve{­ter po­le­ka n# gol­
tna
i od ra­bo­ta­ta n# od­da­le­~i. Du­{a­ta mi se
vra­}a
ko­ga go­vo­ram za va­{i­ot do­bar tat­ko. Na
mla­dost
du­hot mu be­{e ist ko onoj {to se­ga go gle­
dam
kaj mla­do­to plem­stvo, no tie te­ra­at {e­gi
du­ri sops­tve­ni­ot pre­zir ti­hum vrz niv ne se
ur­ne
pred da stig­nat le­ko­um­nos­ta vo ~est da ja
skri­jat.
Ko prav dvor­ja­nin, ni gor­~i­na ni pre­zir
ne­ma­{e vo ne­go­va­ta gor­dost ili duh; a ako
gi ima­{e
od ra­men na ne­go bea pre­diz­vi­ka­ni, a ~es­ta -
sop­stven bu­dil­nik - go zna­e­{e mi­got vis­
tin­ski ko­ga
ne­sog­la­su­va­we­to ba­ra da ze­me zbor i to­ga{
ja­zi­kot ska­zal­ka­ta ja slu­{a­{e. Tie pod ne­go
{to bea
gi tre­ti­ra­{e ko su{­te­stva od dru­go mes­to,
pa ja svi­va­{e svo­ja­ta voz­vi­{e­na gla­va
do ni­zi­ni­te na niv­ni­ot ni­zok red,
pa tie mno­gu se gor­de­e­ja {to ta­ka smer­no
fal­bi­te niv­ni gi pri­ma. Ta­kov ~o­vek
na vre­me­vo na­{e no­vo mo­`e da mu e ur­nek,
koj, ako go sle­dat, na no­vi­ve }e im po­ka­`e
de­ka na­na­zad odat.
Ber­tram
Gos­po­da­ru, spo­me­not za ne­go
po­bo­ga­to po­~i­va vo va­{i­te mis­li odo{­to na
gro­bot
ne­gov. Na­pi­sot na mo­gil­ka­ta ne e tol­ku
poln vos­hit
ko vo va­{i­ot kral­ski go­vor.
Kra­lot
Ka­mo da sum so ne­go! Ve­le­{e vez­den -
Ko i se­ga mi se ~i­ni go slu­{am; zbo­ro­vi­te
fi­ni
ne gi si­pa­{e v u{i, tu­ku gi za­ko­pu­va­{e ta­ka
za da nik­nat i vr­zat plod. ‘Ka­mo da me
sne­ma’ -
va­ka ta­ga­ta ne­go­va za­po~­nu­va­{e ~es­to
ko­ga }e zgas­ne­{e i svr­{e­{e za­ba­va­ta na­{a,
na kra­jot - ‘Ka­mo da me sne­ma’, ve­le­{e toj,
‘Ko­ga na fi­ti­lot moj ga­zi­ja­ta }e mu sek­ne
i sta­ne mi­riz­ba za du­ho­vi­ve mla­di, ~ii ~u­la
pla­hi s# sta­ro pre­zi­ra­at, ~ii su­do­vi se sa­mo
tat­ko na no­vi be~­vi, ~i­ja ve~­nost ne trae
ni kol­ku niv­na­ta mo­da.’ Vak­va ima­{e `el­ba.
I jas pos­le ne­go is­ta­ta `el­ba ja imam,
za{­to ni vo­sok ni med ne no­sam po­ve­}e do­ma
pa sa­kam od uli{­te­to {to po­br­gu da me
sne­ma
za da da­dam na ne­koi ra­bot­ni~­ki mes­to.
Vto­ri­ot Di­men
Vas ve sa­ka­at, gos­po­da­ru,
Tie {to pos­led­ni mes­to­vo bi vi go da­le
nim pr­vi naj­mno­gu }e im ne­dos­ta­su­va­te.
 Sekoe zlo za arno
Kra­lot
Dr­`am mes­to, znam. Kol­ku vre­me ima, gro­fe,
od ko­ga le­ka­rot na tat­ko ti e um­ren?
Be­{e mno­gu sla­ven.
Ber­tram
Oko­lu {est me­se­ci, gos­po­da­ru.
Kra­lot
Da be­{e `iv }e go is­pro­bav u{­te ne­go. -
Po­daj­te mi ra­ka. - Le­`e­we­to me umo­ri
a i mno­gu­te le­kar­stva. Pri­ro­da­ta i bo­les­ta
ne­ka sa­mi­te se­ga re­{at. Dob­re­doj­de, gro­fe.
Ni sin mi ne mi e pod­rag.
Ber­tram
Bla­go­da­ram ve­li­~e­stvo.
(Tru­bi. Iz­le­gu­va­at.)
395
Scena 3
(Vle­gu­va­at Gro­fi­ca­ta, up­rav­ni­kot Rej­
nal­do i nej­zi­ni­ot ar­le­kin La­va{.)
Gro­fi­ca­ta
Da slu{­nam se­ga. [to ve­li­te za gos­po­|i­
ca­va?
Rej­nal­do
Gos­po­|o, gri­`a­ta {to ja vo­dev za da go
za­do­vo­lam va­{e­to bla­go­vo­lie, bi sa­kal da
se na­re­di vo spi­so­kot na mo­i­te po­ra­ne{­ni
usil­bi, bi­dej­}i ~o­vek ja pov­re­du­va svo­ja­ta
skrom­nost i ja ma­ti bis­tri­na­ta na svo­it­ e
zas­lu­gi ko­ga sa­mi­ot za se­be gi obe­lo­de­nu­va.
Gro­fi­ca­ta
[to pra­vi ov­de apa­{ov? (Na La­va{) Da te
ne­ma, mom­~e. Ne sa­kam da ve­ru­vam vo si­te
pop­la­ki {to gi ~uv za te­be. Ne sa­kam za{­to
mi e ma­ka, za{­to znam de­ka si do­vol­no lud
da gi sto­ri{ i do­vol­no spo­so­ben si­te ovie
apa{­la­ci da gi iz­ve­de{.
La­va{
Mis­lam de­ka vi e poz­na­to, gos­po­|o, de­ka jas
sum vi eden si­rot |a­vol.
Gro­fi­ca­ta
Vo red gos­po­di­ne?
La­va{
Ne, gos­po­|o, ne e vo red {to sum si­rot,
ia­ko mno­zi­na bo­ga­ti se pro­kol­na­ti. No ako
va­{e­to gos­pod­stvo mi doz­vo­li da za­mi­nam vo
sve­tot, onaa `en­ska Izabela i jas dob­ro }e
se snaj­de­me.
Gro­fi­ca­ta
Za­rem mo­ra da sta­ne{ pros­jak?
 396 Vilijam [EKSPIR

La­va{ Gro­fi­ca­ta

Vo slu­~a­jov sa­mo ja pro­sam va­{a­ta dob­ra Po­pr­vo za­ra­di tvo­ja­ta `e­nid­ba a ne za­ra­di
vol­ja. ras­i­pa­nos­ta.

Gro­fi­ca­ta La­va{

Vo koj slu­~aj? Os­ta­nav bez pri­ja­te­li, gos­po­|o, pa se na­de­

La­va{
Vo slu­~a­jot na Iza­be­la i li~­no mo­jot. Slu­
gu­va­we­to ne e nas­led­no, a jas mis­lam de­ka
ni­ko­ga{ ne­ma da go do­bi­jam bo`­ji­ot bla­gos­
lov s# du­ri ne do­bi­jam fi­dan­ki od te­lo­to,
za{­to ve­lat de­ca­ta se bla­gos­lov.
Gro­fi­ca­ta
Ka­`i mi gi pri­~i­ni­te za­ra­di koi }e se
`e­ni{.
La­va{
Mo­e­to si­ro­to te­lo, gos­po­|o, toa go ba­ra.
Me­so­to me te­ra, a onoj na ko­go |a­vo­lot mu e
vle­zen, mo­ra da odi.
Gro­fi­ca­ta
Ova ti se pri­~i­ni­te?
La­va{
Da vi ka­`am pra­vo, gos­po­|o, ima i dru­gi
sve­ti pri­~i­ni, tak­vi kak­vi {to si se.
Gro­fi­ca­ta
Mo­`e sve­tot da gi znae?
vam so `e­nid­ba­ta da stek­nam no­vi.
Gro­fi­ca­ta
Tak­vi­te pri­ja­te­li ti se du{­ma­ni, ga­du.
La­va{
Plit­ka ste, gos­po­|o - vo oce­nu­va­we­to na
go­le­mi­te pri­ja­te­li, za{­to pod­le­ci­te }e
idat da go svr­{u­va­at mes­to me­ne ona od
koe ve­}e mi e pre­ku gla­va. Toj {to mi ja
ora ni­va­ta, mi go {te­di yev­ga­rot i u{­te
`et­va­ta e mo­ja. Ako jas za ne­go sum ro­go­no­
sec, toj za me­ne e ar­gat. Toj {to ja ute­{u­va
`e­na mi, toj i gi maz­ni mo­i­te krv i me­so; toj
{to mi gi maz­ni krv­ta i me­so­to mi gi sa­ka
krv­ta i me­so­to; toj {to mi gi sa­ka krv­ta i
me­so­to mi e pri­ja­tel, {to zna­~i, toj {to ja
bak­nu­va `e­na mi mi e pri­ja­tel. Ko­ga lu­|e­to
bi bi­le za­do­vol­ni so ona {to se, ni­koj ne bi
se pla­{el od bra­kot. Bi­dej­}i mla­di­ot pu­ri­
ta­nec Kar­bon i sta­ri­ot pa­pist Poj­zem, bez
og­led kol­ku im se sr­ca­ta ver­ski po­de­le­ni,
so gla­vi­te se so­e­di­nu­va­at. Mo­`at da na­va­lu­
va­at so ro­go­vi­te eden na drug ba{ ka­ko i
se­koj elen vo sta­do­to.
Gro­fi­ca­ta
Za­rem ve~­no }e os­ta­ne{ gad so pis us­ta i
zev­zek?

La­va{ La­va{

Bev, gos­po­|o, ras­i­pan, ka­ko i vie, ka­ko i Ne, gos­po­|o, tu­ku pro­rok, a vis­ti­na­ta va­ka ja
se­koj od krv i me­so pa sa­kam da se `e­nam za ob­ja­vu­vam:
da se po­ka­jam. Pee
Vis­ti­na e ova ~is­ta
{to vi ja ka­`u­vam od ri­dot
po bo`­ja vol­ja do­a­|a bra­kot
 Sekoe zlo za arno
a ro­go­vi­te spo­red vi­dot.
Gro­fi­ca­ta
Bri­{e­te, gos­po­di­ne. Po­doc­na }e raz­go­va­
ra­me po­ve­}e. {to vi za­po­ve­dav.
Rej­nal­do
Da­li }e vi pre­~i gos­po­|o, ako ja vik­ne
Helena kaj vas? Tre­ba so nea da raz­go­va­ram.
Gro­fi­ca­ta
(Na La­va{) Apa{, ka­`e­te & na gos­po­|i­ca­ta
de­ka sa­kam da zbo­ru­vam so nea. Mis­lam na
Helena.
La­va{
(Pee)
‘Ovoj li ubav lik pri­~i­na be­{e’, re­~e No­ja
‘{to Gr­ci­te ja ur­naa Tro­ja?
Lu­do de­lo, de­lo lu­do. Ra­dos­na za Pri­jam
bo­ja.
Voz­div­nu­va­{e taa i sto­e­{e ta­ka.
Voz­div­nu­va­{e taa i sto­e­{e ta­ka.
Pa ovoj zak­lu­~ok go od­bra.
‘Od de­vet lo­{i sa­mo ed­na e ar­na,
od de­vet lo­{i sa­mo ed­na e ar­na,
se­pak ed­na od de­set e dob­ra.’
Gro­fi­ca­ta
[to? ‘Ed­na od de­set e dob­ra’? Ja uni{­ti pes­
na­ta, apa{.
La­va{
Ed­na dob­ra `e­na od de­set, gos­po­|o; toa e
pro­~is­tu­va­we na pes­na­ta. Ka­mo bog va­ka da
mu slu­`i na sve­tot ce­la go­di­na! Ne bi se
lu­te­le na vak­va ed­na `en­ska de­se­tin­ka, da
sum pa­roh. Ed­na od de­set- bi se vi­ka­lo, ne?
Pa bi ima­le ra­|a­we na ed­na dob­ra `e­na so
se­ko­ja po­ja­va na svet­la ko­me­ta, ili so se­koj
zem­jot­res, ta­ka bi se po­dob­ri­le i {an­si­te
na lo­ta­ri­ja. Na ma{­ki­te po­les­no }e im bi­de
da si go is­kor­nat sr­ce­to odo{­to da do­bi­jat
397
bin­go.
Gro­fi­ca­ta
Da ve ne­ma, gos­po­di­ne ga­du i sto­re­te ka­ko
La­va{
Na ma­`ot `e­na da mu za­po­ve­da a se­pak si­te
da os­ta­nat `i­vi i zdra­vi!Ia­ko ~es­nos­ta ne
e pu­ri­ta­nec, se­pak ne na­ne­su­va {te­ta; taa
ja nat­nu­va be­la­ta man­ti­ja na po­ni­`u­va­we­to
vrz cr­na­ta ode`­da na ve­li­ko­to sr­ce. Trg­nu­
vam, `i­mi maj­ka. De­mek tre­ba­lo Helena da ja
vik­nam va­mu.
(Iz­le­gu­va.)
Gro­fi­ca­ta
I?
Rej­nal­do
Znam, gos­po­|o, de­ka bes­kraj­no ja sa­ka­te
va­{a­ta gos­po­|i­ca.
Gro­fi­ca­ta
Vo pra­vo ste, ja sa­kam. Tat­ko & me­ne mi
ja za­ve­ti a taa sa­ma­ta, bez ka­ma­ta, mo­`e da
po­la­ga pol­no pra­vo na onol­ku qu­bov kol­ku
{to ja do­bi­va. Nej­ze ne & se pla­}a onol­ku
kol­ku {to & se dol­`i a }e & se pla­ti po­ve­}e
odo{­to ba­ra.
Rej­nal­do
Gos­po­|o, ne­o­dam­na & prij­dov pob­lis­ku
odo{­to taa sa­ka­{e. Be­{e sa­ma i sa­ma­ta so
se­be­si raz­go­va­ra­{e, nej­zi­ni­te zbo­ro­vi bea
upa­te­ni do nej­zi­ni­te u{i; si mis­le­{e, za
ova se kol­nam vo nej­zi­no ime, de­ka ni­koj
drug ne mo­`e da ja ~ue. A go­vo­re­{e de­ka
go qu­bi va­{i­ot sin. Sud­bi­na­ta, ve­le­{e
taa, ne e bo­gin­ka {tom ot­vo­ri­la tol­kav
jaz od raz­li­ka vo bo­gats­tvo­to po­me­|u niv
dvaj­ca. Ku­pi­don ne e bog {tom svo­ja­ta mo} ja
pros­ti­ra sa­mo kaj­{to pos­toi ed­nak­vost vo
 398 Vilijam [EKSPIR
po­tek­lo­to; Di­ja­na ne e kra­li­ca na de­vi­ci­te
{tom doz­vo­lu­va ne­ko­ja si­ro­ta nej­zi­na po­da­
ni~­ka da bi­de fa­te­na vo tes­no bez {an­si za
spas pri pr­vi­ot na­pad ili za os­lo­bo­du­va­we
po­toa. Ova go ka­`a niz naj­~e­mer­ni­ot iz­liv
ta­ga {to sum go ~ul od de­voj­ka; na {to,
sme­taj­}i de­ka mi e dol­`nost, po­br­zav da ve
iz­ves­tam za s#, bi­dej­}i, do­ne­ka­de, e od va`­
nost za vas da zna­e­te vo slu­~aj ne{­to nep­
red­vi­de­no da se slu­~i.
Gro­fi­ca­ta
^es­no si ja oles­niv­te du­{a­ta. No ne ka­`u­
vaj­te na drug. U{­te od po­o­dam­na go na­se­tu­
vav ova no te­re­zi­ja­ta mi ode­{e de na­va­mu
de na­ta­mu pa ne zna­ev da­li da ve­ru­vam ili
ne. Ve mo­lam, os­ta­ve­te me. ^u­vaj­te go ova v
du­{a, a jas vi sum mno­gu bla­go­dar­na za gri­
`a­ta. Po­doc­na }e zbo­ru­va­me za ova po­ve­}e.
(Iz­le­gu­va up­rav­ni­kot.)
(Vle­gu­va Helena.)
Gro­fi­ca­ta
(Na stra­na) I so me­ne be­{e is­to ko­ga bev
su{­te­stvo mla­do
ako sme od bo­ga, eve {to e na­{e: tr­nov
na ru­`a­ta od mla­dos­ta pri­pa­|a so pra­vo
krv­ta na­{a nam, a ova e na krv­ta zr­no;
vo po­ka­zot i `i­got od vis­ti­na­ta da­den
qu­bov­ni­ot `ar od mla­dos­ta e vgra­den.
No se­ga ko­ga }e se se­tam na dni­te dam­ni
i jas is­ti­te gre­vo­vi gi ~i­nev - no mis­lev so
nu­la se ram­ni.
I taa bol­na e se­ga od toa. Ja gle­dam se­ta.
Helena
[to za­po­ve­da­te, gos­po­|o?
Gro­fi­ca­ta
Zna­e­te Helena
jas vi sum maj­ka.
Helena
Po­~i­tu­va­na mo­ja gos­po­|a.
Gro­fi­ca
Ne, tu­ku maj­ka.
Zo{­to ne maj­ka? Ko­ga re­kov ‘maj­ka’
mi se sto­ri ko da vi­dov­te zmi­ja. Za­rem zbo­
rot ‘maj­ka’
tol­ku ve prep­la­{u­va? Ve­lam, jas vi sum
maj­ka
i vo re­dot ve sta­vam na si­te tie
{to pod sr­ce sum gi no­se­la. ^es­to­pa­ti e slu­
~aj
pos­vo­ju­va­we­to so pri­ro­da­ta da se bo­rat
pa iz­bo­rot da iz­naj­de pri­ro­den pat koj­{to
pri sr­ce ni ja sta­va tu­|a­ta sem­ka.
Ni­ko­ga{ ne ste mi voz­vra­ti­le so voz­div na
}er­ka
ia­ko sum vi is­ka­`u­va­la maj­~in­ska gri­`a.
Bo­`e, gos­po­de, de­te! Za­rem ti se zgrut­~u­va
krv­ta
ako se ka­`e de­ka sum ti maj­ka? [to ima tu­ka
{to toj oma­cu­ren pred­ves­nik na do`­dot,
raz­no­boj­na­ta da­ga, oko­lu o~i vi se vie?
Zo{­to? De­ka ste mi }er­ka?
Helena
Toa ne vi sum.
Gro­fi­ca­ta
Ve­lam jas vi sum maj­ka.
Helena
Pros­te­te, ma­dam,
gro­fot Ru­si­li­on ne mo­`e brat da mi bi­de,
ime­to mi e bez­na­~aj­no, ne­go­vo­to ce­ne­to
mno­gu,
ro­di­te­li­te mi se ni­koj i ni{­to, ne­go­vi­te
kla­sa.
U~i­tel moj, gos­po­dar mi e toj, a jas slu­ga
ne­gov i pos­lu{­nik du­ri sum `i­va.
Toj ne smee da mi e brat.
Gro­fi­ca­ta
Ni­ti jas va­{a maj­ka?
 Sekoe zlo za arno
Helena
Vie ste mi maj­ka, ma­dam. I ka­mo da mi ste -
pa gos­po­da­rot moj, va­{i­ot sin da ne mi e
brat -
na­vis­ti­na maj­ka! Ili da ni ste dve maj­ki
ni{­to dru­go ne bi mo­le­la od bo­ga
oti to­ga{ ses­tra ne bi mu bi­la. Mo­`e
ne{­to
dru­go da mu bi­dam, a ne ses­tra, ko­ga bi vi
bi­la }er­ka?
Gro­fi­ca­ta
Da, Helena, bi mo­`e­la da mi bi­de{ mi­la
snaa.
Ne daj bo­`e da ne ste mis­le­le na ova!
‘]er­ka’
i ‘maj­ka’ tol­ku vi se gr­di. [to, pak ste
ble­di?
Stra­vot moj go raz­bra za­ne­sot va{. Se­ga ja
sfa­}am
ta­ins­tve­nos­ta na osa­ma­ta va­{a i iz­vo­rot
na so­le­ni­te vi sol­zi. Se­ga so­sem mi e jas­no
de­ka vo sin mi ste vqu­be­ni. Cr­ve­ni­lo­to vo
la­ga
bi te vte­ra­la ako pro­tiv stras­ta {to vi se
gle­da
re­~e­te de­ka ne e ta­ka. Za­toa ka­`e­te mi
pra­vo,
re­~e­te de­ka toa ve ma­~i - za{­to pog­led­ne­te,
ob­ra­zi­te
va­{i eden na drug si priz­na­va­at, a tvo­it­ e
o~i
go gle­da­at toa tol­ku is­ka­`a­no vo va­{i­ot
od­nos
{to ne mo­`at da go skri­jat. Sa­mo gre­vot
i pe­kol­na­ta tvr­dog­la­vost ja­zi­kot vi go vr­zu­
va­at
pa som­ne` ima vo vis­ti­na­ta. Go­vo­ri, da­li e
ta­ka?
Ako e ta­ka to­ga{ priz­naj i sto­ri si dob­ro;
ako ne e, po­rek­ni. No, se­pak ba­ram,
a bog v sr­ce }e mi se vgnez­di za tvoe dob­ro
vis­ti­na­ta da mi ja ka­`e{.
Helena
Gos­po­|o dob­ra, pros­te­te mi.
399
Gro­fi­ca­ta
Da­li go sa­ka­te sin mi?
Helena
Pro{­ka, bla­go­rod­na ma­dam.
Gro­fi­ca­ta
Go sa­ka­te sin mi?
Helena
A za­rem vie ne go sa­ka­te, ma­dam?
Gro­fi­ca­ta
Ne iz­vr­tu­vaj­te. Mo­ja­ta qu­bov e dol­`nost
poz­na­ta na si­ot svet. Aj­de, aj­de da slu{­nam
ka­ko sto­jat ra­bo­ti­te so va­{e­to sr­ce, za{­to
voz­ne­mi­re­nos­ta i prem­no­gu ve ni{­ti.
Helena
Priz­na­vam to­ga{,
na ko­le­na, pred vas i pred vi{­no­to ne­bo,
de­ka po­ve­}e od vas, a ved­na{ po bo­ga
go qu­bam sin vi.
Pri­ja­te­li­te mi bea si­ro­ma{­ki no ~es­ni; a
tak­va
mi e i qu­bov­ta. Ne nav­re­du­vaj­te se, za{­to
ova
ne go pov­re­du­va toj {to go sa­kam. Ne tr­gam
po ne­go
oti vi­dov znak de­ka mo­`e­bi }e me ze­me,
ni­ti pak bi go ze­la pred da go zas­lu­`am,
ia­ko ne ni znam ka­ko da go zas­lu­`am.
Znam de­ka za­lud­no qu­bam, pro­tiv na­de`­ta se
bo­ram;
Se­pak vo ova la`­no i ne­ra­zum­no si­to
u{­te gi tu­ram vo­di­te na mo­ja­ta qu­bov
pa taa is­te­ku­va no ne sek­nu­va. Ta­ka, ko
In­dus,
ver­nik vo zab­lu­da­ta, na son­ce­to mu se kla­
wam
koe gle­da do­lu vo svo­jot obo­`u­va~ no ni{­to
dru­go za ne­go ne znae. Gos­po­|o mno­gu mi­la,
ne udi­raj­te vrz qu­bov­ta so om­ra­za­ta svo­ja
 400 Vilijam [EKSPIR

za{­to i taa is­to­to go sa­ka; no ako i sa­mi, Gro­fi­ca­ta

a ~es­nos­ta va­{a dol­ga za ne­po­ro~­na go­vo­ri
mla­dost, Ova ve na­te­ra za Pa­riz
so va­kov `ar na do­pa­|a­we­to svoe ve­ren Ne­li? Go­vo­re­te.
ste kop­ne­e­le i ste sa­ka­le od sr­ce ta­ka {to
Di­ja­na Helena
ste bi­le kol­ku i Ve­ne­ra, o, to­ga{ imaj­te
mi­lost Mo­jot gos­po­dar, sin vi, me na­te­ra da mis­lam
za onaa ko­ja iz­bor ne­ma vo pra­vo­to da qu­bi na ova
tu­ku mo­ra da zaj­mi i da da­va kaj­{to si­gur­no ina­ku ni Pa­riz ni le­kot ni kra­lot
gu­bi ne bi mi pad­na­le ni slu­~aj­no na pa­met.
ko­ja ba­ra da go naj­de ne ona po koe pot­ra­ga­ta
pe­ka Gro­fi­ca­ta
tu­ku za­ga­do~­no `i­vee vo stras­ti kaj­{to
smrt­ta ja ~e­ka. Da­li mis­li­te, Helena,
de­ka ako mu ja po­nu­di­te pret­pos­ta­ve­na­ta
Gro­fi­ca­ta po­mo{
toj }e ja pri­fa­ti? Toj i ne­go­vi­te le­ka­ri
Ka­`e­te mi is­kre­no, ne­mav­te li na­me­ra nas­ mis­lat va­ka: toj de­ka od niv ne­ma po­mo{;
ko­ro tie de­ka za ne­go ne­ma­at lek. Ka­ko da ima­at
da odi­te vo Pa­riz? ver­ba
vo ed­na ne­u­ka si­ro­ma{­na mo­ma ko­ga si­te
Helena {ko­li
is­cr­pu­vaj­}i ja dok­tri­na­ta do kraj, go pre­
Imav, gos­po­|o. pu{­ti­ja
bol­ni­ot sam na se­be?
Gro­fi­ca­ta
Helena
Zo{­to? Ka­`e­te mi pra­vo.
Ne{­to mi ve­li,
Helena ne{­to nad ve{­ti­na­ta tat­ko­va ko­ja naj­go­le­ma
be­{e
]e ka­`am pra­vo, `i­mi mi­los­ta bo`­ja. vo ra­bo­ta­ta ne­go­va, de­ka ovoj do­bar re­cept
Tat­ko mi, zna­e­te, mi os­ta­vi re­cep­ti ret­ki bi­dej­}i me­ne mi e za­ve­ten, bla­gos­lo­ven }e
So pro­ve­re­no dej­stvo koi na­~i­ta­nos­ta bi­de
ne­go­va od naj­sre}­ni­te yvez­di na ne­bo; a ako mi­los­ta
i dol­go­to is­ku­stvo gi sob­raa kup­~e va­{a
za po­seb­na upot­re­ba i mi po­ra­~a stro­go doz­vo­la mi da­de sre­}a­ta da si ja pro­bam, }e
vo ama­ne­tot pos­le­den da gi ~u­vam go sta­vam
ko be­le{­ki koi mno­gu po­ve­}e se vred­ni za­gu­be­ni­ov moj `i­vot vo slu`­ba kra­lot na{
odo{­to sve­tot znae. Me­|u dru­gi­te, ve­lik
pos­toi lek, pro­ve­ren, so mo}­no dej­stvo da go is­ce­lam.
pro­tiv o~aj­na­ta bol­ka {to go leg­na­la kra­
lot Gro­fi­ca­ta
na smrt­na pos­te­la.
Ve­ru­va{ de­ka mo­`e{?
 Sekoe zlo za arno 401

Helena

Da, gos­po­|o, znam {to pra­vam.

Gro­fi­ca­ta

Pa Helena, doz­vo­la ti da­vam i qu­bov

sred­stva, svi­ta i poz­dra­vi mno­gu top­li
do mo­i­te na dvo­rot. ]e os­ta­nam do­ma
i }e mo­lam gos­pod na po­mo{ da ti bi­de.
Za­mi­ni ut­re, a eve ti i zbor od vel­mo­`a:
}e ti po­ma­gam {ted­ro so s# {to mo­`am!
(Iz­le­gu­va­at.)

 ^in VTORI

Scena 1

(Tru­bi. Vle­gu­va kra­lot vo ko­li~­ka so dvaj­ca­ta Di­me­ni,

mno­zi­na mla­di vel­mo­`i {to do{­le kaj kra­lot pred da poj­dat vo Fi­ren­tis­ka­ta voj­na,
Ber­tram i Pa­rol.)

Kra­lot Kra­lot

Zbo­gum, gos­po­do mla­da. Do ovie vo­e­ni Var­de­te se od ita­li­jan­ski­te mo­mi.

na­~e­la
pri­dr­`u­vaj­te se. I vam gos­po­do, zbo­gum.
So­ve­tov spo­de­le­te go; ako dve­te stra­ni go
pri­mat
da­rot }e se zgo­le­mi do ve­li­~i­na­ta ko­ga bil
pri­men i do­vo­len }e bi­de za si­te.
Ve­lat fran­cus­ki­ot ne­ma zbo­ro­vi za niv­ni­te
ba­ra­wa da gi od­bi­e­te. ^u­vaj­te se da ne ve
za­ro­bat
pred da stap­ne­te vo slu`­ba.
Dvaj­ca­ta Di­me­ni

Pr­vi­ot Di­men Od sr­ce gi pri­fa­}a­me pre­dup­re­du­va­wa­ta

va­{i.
Gos­po­da­ru, kot­ka­me na­de`
po po­lo­`e­ni­ot voj­ni~­ki is­pit, da se vra­ Kra­lot
ti­me
i da ve naj­de­me vo dob­ro zdrav­je. Zbo­gum. – Pri­dr­`e­te me!
(Za­mi­nu­va vo prid­ru`­ba od ne­kol­ku vel­
Kra­lot mo­`i.)

Ne, tak­va mo`­nost ne­ma – a se­pak mo­e­vo sr­ce Pr­vi­ot Di­men

ne­ma da priz­nae de­ka vo ne­go ima bo­lest
{to `i­vo­tot mi go zag­ro­zu­va. Zbo­gum, gos­ (Na Ber­tram) [te­ta, gos­po­di­ne mil, {to ne
po­do mla­da. do­a­|a­te so nas.
@i­ve­el jas ili ne, bi­de­te si­no­vi
na vred­ni­te Fran­cu­zi; ne­ka Ita­li­ja gor­na – Pa­rol
zem­ja sma­le­na {to go nas­le­di sa­mo pa­dot
na pos­led­no­to car­stvo – vi­di de­ka ne ste Ne e ne­go­va vi­na, pi­li{­tar­~e!
do{­le
da pro­si­te ~est tu­ku da ja ven­~a­te. Ko­ga Vto­ri­ot Di­men
naj­sme­li­te ba­ra­te­li zbri­{at, ba­ra­no­to naj­
de­te go, O ima da bi­de voj­na, voj­na i pol!
za sla­va­ta da vik­ne i da ve pros­la­vi. A se­ga
zbo­gum. Pa­rol

Pr­vi­ot Di­men Ama voj­na! Si­te sum gi vi­del!

Zdrav­je­to po va­{a za­po­ved ne­ka ve slu­`i.

 Sekoe zlo za arno 403

Ber­tram kov. Vo pol­kot vo Spi­ni­ja }e naj­de­te ne­koj

ka­pe­tan po ime Spu­rio, so luz­na, spo­men od
Na­re­de­no mi e da doj­dam ov­de a pu­sul­~e­to voj­na­ta, na le­vi­ot ob­raz. Tok­mu ovoj me~
ve­li ov­de mu ja iz­braz­di. Ka­`e­te mu de­ka u{­te
‘prem­lad’, ‘sled­na­ta go­di­na’, ‘ra­no mu e’. sum `iv i obr­ne­te vni­ma­nie na ona {to }e
vi go re­~e za me­ne.
Pa­rol
Pr­vi­ot Di­men
Ako te vle­~e, mom­~e, kid­ni mu ja sme­lo.
Se­ka­ko }e mu re­~e­me, bla­go­ro­den ka­pe­ta­ne.
Ber­tram
Pa­rol
]e os­ta­nam ov­de ko naj­o­bi~­na bri{­ka,
da ~kri­pam so ~iz­mi­te po po­dot ma­zen, Mars ne­ka se za­ca­pa vo vas, ne­go­vi­te no­vo­
du­ri ~es­ta dru­gi ne ja raz­gra­bat; du­ri i naj­me­ni vo­i­ni.
me­~ot (Iz­le­gu­va­at pr­vi­ot i vto­ri­ot Di­men.)
ne }e go no­sam os­ven za ig­ra. ]e mu ja kid­ (Na Ber­tram) [to }e sto­ri­te?
nam, ve­lam.
Ber­tram
Pr­vi­ot Di­men
Mol­~i! Kra­lot!
Toa e ~es­na kra`­ba.
Pa­rol
Pa­rol
Bi­de­te mal­ku po{­ted­ri vo u~­ti­vos­ta kon
Iz­vr­{e­te ja, gro­fe. ovie ple­me­ni­ti vel­mo­`i. Se og­ra­ni­~iv­te na
pres­tu­de­ni­te pro­pi­si pri ze­ma­we­to zbo­gum.
Vto­ri­ot Di­men Bi­de­te mal­ku po­op ­ u{­te­ni kon niv za{­to
tie se pris­po­so­be­ni na kroj­ka­ta od vre­me­to;
So vas sum. A se­ga zbo­gum. go ve`­ba­at pro­pis­ni­ot ~e­kor, ja­dat, go­vo­rat
i se dvi­`at pod vli­ja­ni­e­to na naj­o­mi­le­ni­te
Ber­tram yvez­di – pa du­ri i |a­vo­lot da go dik­ti­ra tem­
po­to, tie }e go sle­dat. Sle­de­te gi, ve­lam i
Pri­vr­za­ni sme mno­gu, zbo­gu­vaj­te se mal­ku po­raz­ra­bo­te­no.
pa raz­del­ba­ta te{­ko mi pa­|a.
Ber­tram
Pr­vi­ot Di­men
Ta­ka }e sto­ram.
Zbo­gum, ka­pe­ta­ne.
Pa­rol
Vto­ri­ot Di­men
Od­li~­ni se a iz­gle­da }e se po­ka­`at i ka­ko
Mil moj gos­po­di­ne Pa­rol. `i­la­vi meg­dan­xii.
(Iz­le­gu­va­at Ber­tram i Pa­rol.)
Pa­rol (Vle­gu­va­at La­fe so kra­lot.)

Bla­go­rod­ni ju­na­ci, me­~ov moj so va­{i­ot e La­fe

bli­`en. Ko ro­de­ni bra­}a. Od niv prs­ka­at
is­kri i bol­sko­tat, so eden zbor, od do­bar se (Klek­nat pred kra­lot) Pro{­ka ba­ram gos­
 404 Vilijam [EKSPIR

po­da­ru za se­be i za ves­ti­te {to gi no­sam. Kra­lot

Kra­lot Za ko­ja ‘& ‘ go­vo­ri{?

Te za­dol­`u­vam da sta­ne{. La­fe

La­fe Za dok­tor Taa. Pris­tig­na, gos­po­da­ru, ed­na,

(Sta­nu­vaj­}i) Zna­~i pred vas stoi ~o­vek
{to pro{­ka­ta si ja ot­ku­pil.
Ka­mo vie da kle­~ev­te, gos­po­da­ru, i da
ba­rav­te mi­lost
pa na mo­ja za­po­ved da sta­nev­te ko jas {to
sta­nav.
Kra­lot
Ka­mo ta­ka da be­{e pa gla­va­ta da ti ja skr­
{ev
pa da te za­mi­o­lev da mi pros­ti{.
La­fe
Ama ter­se­ne is­pad­na!
No eve za {to se ra­bo­ti, gos­po­da­ru: da­li vi
e po }ef od bo­les­ta da se iz­le­~i­te?
ako bi sa­ka­le da ja vi­di­te. A se­ga `i­mi
ve­ra­ta i ~es­ta,
ako se­ri­oz­no mo­`am da gi pik­nam mo­i­te
mis­li
vo sme{­ni­ov moj iz­ve{­taj, zbo­ru­vav ve­lam
so ed­na ~ij pol, go­di­ni, za­ni­ma­we,
mud­rost i pos­to­ja­nost me za­~u­di­ja po­ve­}e
od {to mo­`am sla­bos­ta da si ja ko­ram. ]e
ja vi­di­te – oti taa ta­ka ba­ra – da ~u­e­te {to
sa­ka?
Doz­naj­te, ve mo­lam, a pos­le smej­te mi se do
bes­vest.
Kra­lot
Pa do­bar La­fe,
daj­te go va­mu toa ~u­do za da mo­`e­me so te­be
i nie da se iz­na­~u­di­me ili na tvo­e­to da sta­
vi­me kraj ~u­dej­}i se {to ta­ka si go pri­mil.

Kra­lot La­fe

Ne. Ne, }e ve us­lu­`am ka­ko {to tre­ba oti se­koj

den ne e ve­lig­den.
La­fe (Odi kaj vra­ta­ta.)

O, a da­li bi zob­na­le Kra­lot

mal­ku groz­jen­ce, li­si­co kral­ska? Bi, ka­ko
ne bi, Va­ka se­ko­ga{ go naj­a­vu­va svo­e­to ve~­no
kral­ski­ot li­ec od bla­go­rod­no­to groz­je ni{­to.
ko­ga sa­mo bi go do­fa­til. Sum vi­del lek
{to mo­`e `i­vot na ka­me­not da mu vdah­ne, La­fe
kar­pa­ta da ja mrd­ne, i ko ma­gi­o­ni­~ar da ve
zbod­ne (Na Helena) Aj­de, vle­ze­te.
da za­ig­ra­te so ogan i pla­men; lek ~ij do­pir (Vle­gu­va Helena.)
mo­`e kra­lot Pi­pin da go vos­kres­ne, ili
na ve­li­kot Kar­lo Ve­li­ki mo­liv v ra­ka da Kra­lot
mu tut­ne
za ne­koe qu­bov­no ret­~e da & ~krt­ne. Br­zi­na­ta na­vis­ti­na ima kri­la.
 Sekoe zlo za arno
La­fe
(Na Helena) Aj­de, vle­ze­te.
Ova e kra­lot. Ka­`e­te mu {to ima­te.
Li­~i­te na­vis­ti­na na pre­dav­nik, no od pre­
dav­ni­ci tak­vi
kra­lot ret­ko se pla­{i. Jas sum stri­ko­to na
Kre­si­da {to se drz­nu­va sa­mi da ve os­ta­vi.
Zbo­gum.
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven kra­lot i Helena.)
Kra­lot
Pa, uba­vi­ce, da­li za­ra­di nas ste do{­le?
Helena
Da, gos­po­da­ru do­bar. @e­rar de­Nar­bon mi
be­{e tat­ko.
Vo svo­ja­ta ra­bo­ta toj be­{e mno­gu ve{t.
Kra­lot
Go poz­na­vav.
Helena
To­ga{ ne­ma zo{­to pred vas da go fa­lam;
go poz­na­vav­te i toa e do­vol­no. Pred da um­re
mi da­de mno­gu re­cep­ti, oso­be­no eden
koj­{to, ka­ko vrv na ne­go­vo­to is­ku­stvo,
i ka­ko naj­drag plod od dol­go­go­di{­na­ta
prak­sa,
mi na­lo­`i da go ~u­vam ka­ko svoe tre­to oko
po­mi­lo du­ri i od mo­i­te dve. Sto­riv ta­ka,
pa ko­ga ~uv de­ka va­{e­to ve­li­~e­stvo tok­mu
od taa opa­ka bo­lest obo­le ~ie le­~e­we
na mo­jot mil tat­ko mu do­ne­se priz­na­nie,
i sa­mo ne­go­vi­ot re­cept pro­tiv nea e mo­}en,
doj­dov da ja iz­le­~am so se­ta svo­ja po­~it
i dol­`na smer­nost.
Kra­lot
Vi bla­go­da­ri­me, mo­me,
no de­ka }e n# iz­le­~i ne ve­ru­va­me mno­gu,
ko­ga na­{i­te naj­dob­ri le­ka­ri od me­ne kre­naa
ra­ce
i ko­ga stru~­ni­ot kon­zi­li­um zak­lu­~i to~­no
405
de­ka ~o­ve~­ka­ta ve{­ti­na ne e kad­ra pri­ro­
da­ta da ja spa­si
ko­ga ovaa e vo bes­po­mo{­na sos­toj­ba. Ve­li­me
ne tre­ba ta­ka da se val­ka na­{i­ot sud ili
na­de`­ta da se cr­ni i bol­ka­ta ne­iz­le­~i­va na
nad­ri­le­kar­stvo
da ja po­ve­ri­me ili pak da se po­ni­`i­me tol­ku
pa na­{e­to dos­to­in­stvo i ug­led da gi pre­ce­
ni­me
so bes­mis­le­na po­mo{, ko­ga po­mo{­ta e ~is­ta
glu­post.
Helena
Tru­dot to­ga{ }e mi se pla­ti so dol­`nos­ta
{to si ja vr­{am.
Po­ve­}e ne­ma svo­ja­ta po­mo{ da vi ja nu­dam,
Sa­mo po­kor­no mo­lam vo mis­li­te da os­ta­nam
kral­ski
i da mi da­de­te doz­vo­la na­zad da se vra­tam.
Kra­lot
Ne mo­`am po­mal­ku da ti da­dam
a bla­go­dar­nost da se vi­ka.
Ti sa­ka­{e da mi po­mog­ne{ a tak­va bla­go­dar­
nost bli­ka
od ~o­vek bli­zu smrt­ta do tie {to sa­ka­at `iv
da e.
No ona {to ce­los­no go znam ti sa­mo mal­ku
go zna­e{
jas se­ta bol­ka si ja znam, ti lek za nea
ne­ma{.
Helena
Ne­ma da vi na{­te­ti ako pro­bam, a }e mi
bi­de mi­lo
za{­to i ta­ka se li­{iv­te od le­ku­va­we kak­vo
bi­lo.
Onoj pak {to i naj­go­le­mi de­la vr­{i
~es­to so po­mo{ na naj­ne­mo}­ni­ot }e gi
svr­{i.
Vo sve­to­to pis­mo raz­um gle­da­me kaj de­ca
ko de­ca ko­ga se su­di­i­te; go­le­mi vo­di te­~at
od iz­vo­ri {tu­ri, go­le­mi mo­ri­wa se su­{at.
Ko­ga ~u­da­ta ve­li­ka­ni­te svet­ski gi ru­{at
~es­to na­de`­ta se gu­bi i toa naj­~es­to ta­mu
kaj­{to naj­go­le­ma se ~i­ni, a blik­nu­va ~es­to
 406 Vilijam [EKSPIR
kaj­{to na­de`­ta pro­pad­na­la i o~a­jot fa­til
mes­to.
Kra­lot
Ne sa­kam da te slu­{am. Zbo­gum, de­voj­ko
mi­la.
Za tru­dot svoj nev­lo­`en ko pla­te­na da si
bi­la.
Nep­ri­fa­te­na­ta po­nu­da se­ka­de so bla­go­dar­
nost se pla­}a.
Helena
Zas­lu­ga­ta gor­na ~o­ve~­ki­ot zbor neb­la­go­
dar­no ja vra­}a.
No onoj {to s# na sve­tot znae ne pra­vi ta­ka
ne soz­na­va po­vr{­no, ne ~ep­ka so ne­si­gur­na
ra­ka;
kaj nas soz­na­ni­e­to pret­pos­ta­ve­no e ce­lo
ko­ga po­mo{­ta od ne­bo­to ja sme­ta­me ~o­ve~­ko
de­lo.
Gos­po­da­ru mil, za na­po­ri­te moi sog­las­nost
daj­te
mo}­ta gos­po­do­va tu­ka }e se is­pro­ba znaj­te.
Ne sum iz­mam­ni~­ka ko­ja ne­do­vet­no vi nu­di
is­ce­le­nie {to sa­mo la`­ni na­de­`i bu­di,
tu­ku znam, ve­ru­vaj­te, ko {to znam {to ve
kol­ka
de­ka ume{­na sum vo ova i de­ka iz­le­~i­va e
va­{a­ta bol­ka.
Kra­lot
Za­rem tol­ku si si­gur­na? Vo koj rok sme­ta{
da me iz­le­~i{?
Helena
Ako e vol­ja na onoj {to s# gle­da,
pred dva­pa­ti ko­wi­te na son­ce­to svo­ja­ta lu­ta
ko­~i­ja og­ne­na niz dnev­na­ta ja po­mi­nat ru­ta,
pred dva­pa­ti vo tem­na­ta, za­pad­na vla­ga
vla`­ni­ot Hes­per so fe­ne­rot pos­pan go
vi­di­te da pa­|a,
ili dva­e­set i ~e­ti­ri pa­ti ~a­sov­ni­kot ze­men
go oz­na­~i mi­nu­va­we­to na krad­li­vo­to vre­me,
zdra­vo­to vo vas }e se kur­tu­li od bol­no­to
|ub­re
zdrav­je­to slo­bod­no }e `i­vee, bo­les­ta slo­
bod­no }e um­re.
Kra­lot
Za ube­de­nos­ta tvo­ja i za si­gur­nos­ta
sta­va{ li ne{­to na koc­ka?
Helena
Ne­ka za drs­kos­ta,
za bes­ram­nos­ta pod­la, sram naj­do­len me
naj­de;
ime­to ne­ka mi se sot­re, od ni{­to da ne­mam
faj­de
ne­ka xe­lat – {to ne e i naj­lo­{o – se­ta me
skr­{i
vo naj­te{­ki ma­ki pa `i­vo­tot da mi svr­{i!
Kra­lot
Ko du­hot bo`­ji, ~i­nam, niz nea da zbo­ri,
mo}­ni­ot go­vor ne­gov vo te­lo krev­ko go­ri;
i ona {to bi se od­bi­lo po zdrav raz­um
ko ne­voz­mo`­nost, sta­nu­va mo`­no ama na­zad­
ga­zum.
@i­vo­tot ti e skap za{­to s# {to `i­vo­tot go
krie
ko dob­lest za da e `i­vot, vo te­be klo­ko­ti
i vrie:
mla­dost, uba­vi­na, mud­rost, sme­lost, me­|a
{to mla­dos­ta i sre­}a­ta ja vi­ka­at sre­}a.
Za ova da go ri­zi­ku­va{, mo­ra si­gur­no da
ima{
ve{­ti­na ne­og­ra­ni­~e­na ili o~aj­ni~­ka si­la.
Dok­tor­ke mi­la, vo­len sum da ti go pro­bam
le­kot
um­ram li i te­be ti se sku­su­va ve­kot.
Helena
Ako go pre­~e­ko­ram ro­kot ili pre­va­ra mi
tek­ne
za ona {to go ve­tiv, `i­vo­tot ne­ka ved­na{
mi sek­ne,
po zas­lu­ga svo­ja. Ne po­mog­nam li, smrt­ta
pla­ta ne­ka mi bi­de.
No ako po­mog­nam, kak­va nag­ra­da, ve­li­~e­
stvo, mi ide?
 Sekoe zlo za arno 407

Kra­lot ko so zbor {to go ka­`a, ne po­do­lu }e bi­de i

kral­sko­to de­lo.
[to ba­ra{?

Helena

Da­li ba­ra­no­to }e se da­de?

Kra­lot

Da, `i­mi `ez­lo­vo i na­de`­ta {to v ne­bo ja

kla­de.

Helena

To­ga{ ba­ram da mi se da­de od kral­ska­ta

tvo­ja ra­ka
ma­`ot {to sr­ce­vo moe iz­bra­lo da go sa­ka.
Ja od­bi­vam od se­be bez­o~­na­ta mis­la, ne sum
gu­ska
da iz­be­ram ma` vo srod­stvo so kru­na­ta
fran­cu­ska
pa ta­ka so ne­koj {to e ve­lik, na ram­ni{­te
tvoe
da go vr­zam nis­ko­to i skrom­no ime svoe;
ovoj {to go ba­ram po­da­nik e tvoj i pol­na
na­de`
slo­bod­no mo­`am da go ba­ram a ti da mi go
da­de{.

Kra­lot

Eve ti ra­ka. [tom ve­te­no­to na vre­me go

sre­di{
is­pol­nu­va­we na ba­ra­no­to od me­ne ved­na{ ti
sle­di.
Zna­~i, sa­ma iz­be­ri go vre­me­to, oti jas ja­den
u{­te sa­mo vo te­be ja gle­dam pos­led­na­ta
na­de`.
Mo­`e tre­ba u{­te da te pra­{u­vam, da znam
u{­te ne{­to
ia­ko zna­e­we­to po­go­le­mo ne zna­~i ve­ru­va­we
sle­po:
od ka­de doj­de, so ko­go, na pri­mer no ne e
va`­no, vi­di,
i ne­dop­ra­{a­na dob­ro mi doj­de, bla­gos­lo­ve­na
bi­di.
Po­mog­ne­te mi vie ta­mu! Go is­pol­ni{ li
ve­tu­va­we­to ce­lo
 408 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vle­gu­va­at gro­fi­ca­ta i La­va{.)
Gro­fi­ca­ta
Sa­mo nap­red, gos­po­di­ne. Se­ga }e vi­di­me do
koj ste­pen vi e vos­pi­ta­ni­e­to.
La­va{
]e vi­di­te de­ka sum do naj­vi­sok ste­pen go­en,
a do naj­ni­zok u~en. Znam de­ka sum ka­ko stvo­
ren sa­mo za ra­bo­ta na dvo­rot.
Gro­fi­ca­ta
Sa­mo za ra­bo­ta na dvo­rot? Zo{­to mis­li­te
de­ka ste tol­ku po­se­ben za tak­vo ed­no mes­to
ko­ga ova go ot­fr­la­te so pre­zir? Sa­mo za
ra­bo­ta na dvo­rot!
La­va{
Vi ve­lam, gos­po­|o, ako bog po­da­ril ne­ko­mu
kak­vo tak­vo uba­vo od­ne­su­va­we, od ne­go mo­`e
mno­gu les­no da se ot­ta­ra­si sa­mo na dvo­rot.
Onoj {to ne mo­`e da kle­~i na ko­le­na, da ja
va­di {ap­ka­ta, ra­ka­ta da si ja ba­cu­va i ni{­to
da ne go­vo­ri, toj ne­ma ni no­ze, ni ra­ce, ni
{ap­ka i na­vis­ti­na tak­vi­ot brat, da ka­`am
pop­re­ciz­no, i ne e za dvo­rot. [to se od­ne­
su­va do me­ne, imam od­go­vor na koj ni­koj ne
bi mi fa­til ku­sur.
Gro­fi­ca­ta
Na­vis­ti­na {te­dar od­go­vor {to od­go­va­ra na
se­koe pra­{a­we.
La­va{
Ka­ko ber­ber­ski stol {to od­go­va­ra za
se­koe ga­ze: {i­les­to, tr­ka­lez­no, sla­bi~­ko,
de­bel­ko, se­kak­vo.
Gro­fi­ca­ta
Da­li tvo­jot od­go­vor od­go­va­ra na se­koe pra­
{a­we?
La­va{
Ko de­set gro­{a na ra­ka­ta od ad­vo­ka­tot, ko
fran­cu­ska kru­na na ne­ko­ja gni­la oros­pi­ja,
ko prs­ten­~e­to od sla­ma na Tib na po­ka­za­
le­zot od Tom, ko pa­la­~in­ka na ve­li­pe­tok,
sel­sko oro na Pr­vi maj, ko brut na svo­ja­ta
dup­ka, ro­go­no­sec na ro­go­vi­te, ko dr­dor­li­va
uli­~ar­ka na opak ebi­ve­ter, ko us­na od ka­lu­
|er­ka na us­ta od ka­lu­|er, ne, ko ko­la­~e na
svo­ja­ta kor­ka.
Gro­fi­ca­ta
Ima­te li, ve pra­{u­vam, od­go­vor so­od­ve­ten
za se­koe pra­{a­we?
La­va{
Za se­koe pra­{a­we ve­lam, od voj­vo­da­ta
na­do­lu do pod xan­da­rot.
Gro­fi­ca­ta
Si­gur­no e od­go­vor so xi­nov­ski raz­me­ri
{tom gi za­do­vo­lu­va si­te pra­{a­wa.
La­va{
Ama i xu­xe, pra­vo da vi ka­`am, ako u~e­ni­te
go­vo­rat po pra­vo za ne­go. Eve vi go so s#
{to odi so ne­go. Pra­{aj­te me da­li sum dvor­
ja­nin. Ne­ma zi­jan od pra­{a­we a i ne{­to }e
na­u­~i­te.
Gro­fi­ca­ta
Za pov­tor­no da bi­de­me mla­di, ako e mo`­no!
]e se nap­ra­vam na ud­re­na i }e pra­{am so
na­de` de­ka }e sta­nam po­um­na po tvo­jot od­go­
vor. Ve mo­lam, gos­po­di­ne, da­li ste dvor­ja­
nin?
 Sekoe zlo za arno 409

La­va{ Gro­fi­ca­ta

Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ama vie mi go­vo­ Ba{ do­ma­}in­ski go ko­ris­tam vre­me­to bu­da­
ri­te odo­ko­lu. U{­te, u{­te, u{­te sto­pa­ti po lej­}i se so ed­na bu­da­la.
tol­ku!
La­va{
Gro­fi­ca­ta
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ete, pak dob­ro mi
Gos­po­di­ne, jas sum va{ si­rot pri­ja­tel {to trg­na.
ve sa­ka.
Gro­fi­ca­ta
La­va{
Za­vr­{iv­me, gos­po­di­ne! Se­ga na ra­bo­ta: daj­te
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Na­va­le­te, na­va­ mu go ova na Helena,
le­te, ne {te­de­te me! (Mu da­va pis­mo.)
i ka­`e­te & ved­na{ od­go­vor da pra­ti.
Gro­fi­ca­ta Poz­dra­ve­te mi gi rod­ni­ni­te i si­not.
Ova ne e mno­gu.
Mis­lam, gos­po­di­ne, de­ka vie ne gi ja­de­te
ovie do­ma{­ni ja­de­wa. La­va{

La­va{ Zna­~i mal­ku da gi poz­dra­vam?

Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ne, sa­mo vie daj­te Gro­fi­ca­ta

mi mo`­nost pa }e vi­di­te.
Ne, tu­ku mal­ku ima ra­bo­ta za te­be. Raz­bra?
Gro­fi­ca­ta
La­va{
Ne­o­dam­na bev­te kam­{i­ku­va­ni, mi se ~i­ni,
gos­po­di­ne. Ve raz­brav be­ri­}et­no. Sti­gam ta­mu pred
no­ze­ve.
La­va{
Gro­fi­ca­ta
Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o! – Ne {te­de­te me!
Po­br­zaj­te na­zad.
Gro­fi­ca­ta (Iz­le­gu­va­at na raz­li~­ni stra­ni.)

Da­li i ko­ga ve kam­{i­ku­vaa vi­kav­te ‘Gos­

po­de bo­`e, gos­po­|o!’ i ‘ne {te­de­te me’?
Vsu{­nost, va­{e­to ‘Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o!’
od­li~­no vi od­go­va­ra so kam­{i­kot: bi od­go­
va­ra­le mo{­ne so­od­vet­no na kam­{i­ku­va­we­to
ko­ga bi bi­le pri­si­le­ni na toa.

La­va{

Ni­ko­ga{ ne me bi­el po­lo{ bak­suz so mo­e­to

‘Gos­po­de bo­`e, gos­po­|o!’ Gle­dam ra­bo­ti­te
mo­`at dol­go da slu­`at ama ne i ve~­no!
 410 Vilijam [EKSPIR
Scena 3
(Vle­gu­va­at Ber­tram, La­fe i Pa­rol.)
La­fe
Ve­lat ~u­da po­ve­}e ne­ma, a nie ima­me svoi
fi­lo­so­fi koi gi pra­vat nat­pri­rod­ni­te
ra­bo­ti li­{e­ni od pos­le­di~­nost, obi~­ni i
se­koj­dnev­ni. Ot­tu­ka is­pa­|a de­ka stra­vo­ti­
i­te ni se gle­da­at ka­ko ne­va`­ni, pa ta­ka se
pre­dav­me na ne­kak­vo bo­`em­sko zna­e­we ko­ga
tre­ba da mis­li­me na stra­vot od ne­poz­na­to­to.
Pa­rol
Vak­vo ~u­do ne pa­me­tam ko­ga ni se slu­~i­lo.
Ber­tram
Ama se slu­~i.
La­fe
Ve­}e imaa kre­na­to ra­ce od ne­go stru~­wa­
ci­te.
Pa­rol
Is­to­to go ve­lam, du­ri i Ga­len i Pa­ra­cel­zus.
La­fe
Si­te u~e­ni i kom­pe­ten­tni lu­|e.
Pa­rol
Tok­mu ta­ka, is­to­to go ve­lam.
La­fe
Koi go prog­la­si­ja za ne­iz­le­~iv slu­~aj.
Pa­rol
Ta­ka e, is­to­to i jas go ve­lam.
La­fe
I re­koa de­ka spas mu ne­ma.
Pa­rol
Ba{ ta­ka, {to se sve­du­va na toa de­ka na
~o­ve­kot mu tu­ri­ja v gla­va de­ka mu sle­di –
La­fe
Ne­iz­ve­sen `i­vot i iz­ves­na smrt.
Pa­rol
Ta­ka, pra­vo ve­li­te. I jas ta­ka bi re­kol.
La­fe
Na­vis­ti­na mo­`e da go­vo­ri­me za ne{­to ne­vi­
de­no i ne­~u­e­no.
Pa­rol
I e. Ako sa­ka­te jas­no da vi se pre­do­~i, tre­ba
da pro­~i­ta­te za toa vo onaa, ka­ko se vi­ka­{e
de?
La­fe
‘Pri­ka­zot na bo`­jo­to de­lu­va­we vo zem­ski­ot
iz­ve­du­va~.’
Pa­rol
Ta­ka de. I jas is­to­to }e go ka­`ev.
La­fe
Du­ri ni del­fi­not ne e tol­ku `iv. Ova,
`i­mi krs­tov, go ve­lam so pol­na po­~it.
Pa­rol
^ud­no, mno­gu ~ud­no, sa­mo ova mo­`e da se
ka­`e i na krat­ko i so da­ve`, a sa­mo ne­koj
te­`ok ebi­ve­ter ne bi priz­nal de­ka tu­ka se
vme­{a­la
 Sekoe zlo za arno 411

La­fe rot.
(Iz­le­gu­va eden od prid­ru`­ni­ci­te.)
Bo`­ja­ta ra­ka. Sed­ni, spa­si­tel­ko, pok­raj spa­se­ni­ot od te­be,
(Kra­lot i Helena sed­nu­va­at.)
Pa­rol i od ovaa zdra­va ra­ka ~ij fa­ten oset
ti go pov­ra­ti, po vtor­pat pri­mi ja
Ta­ka e. I jas is­to­to go ve­lam. pot­vr­da­ta za po­da­ro­kot {to ti go ve­tiv
koj­{to sa­mo na ime­to ~e­ka.
La­fe (Vle­gu­va­at ~et­vo­ri­ca vel­mo­`i.)
Uba­va mo­mo, uba­vo gle­daj. Od ovaa mla­da
Vo mno­gu krev­ko kit­ka
bla­go­rod­ni er­ge­ni, sa­ka­ni­ot ti go da­vam
Pa­rol za{­to pra­vo nad niv imam po vlast a i ko
tat­ko
I ne­ja­ko pos­lu{­ni­~e go­le­ma mo}, go­le­mo ni­ven. Nap­ra­vi iz­bor po svoe. Ti ima{
nad­mi­nu­va­we, {to da­va na­de` i za dru­gi, mo} da iz­bi­ra{, a ne mo­`at da te od­bi­jat
po­go­le­mi dos­tig­nu­va­wa a ne sa­mo da os­ta­ne tie.
na oz­dra­vu­va­we­to na kra­lot {to si ba­ra
Helena
La­fe
Na se­koj od vas po ed­na sa­ka­na, li~­na i
I so­od­vet­na bla­go­dar­nost. ~es­na,
(Vle­gu­va­at kra­lot, Helena i prid­ru`­ vi pad­ne ko­ga qu­bov­ta }e po­sa­ka. Se­ko­mu
ni­ci.) os­ven na eden.

Pa­rol La­fe

Tok­mu na toa mis­lev pred da ka­`e­te. No eve (Na stra­na) Ala­tot si go da­vam i op­re­ma­ta
go kra­lot. se­ta
da imav za­bi v us­ta ko ovie mom­ci
La­fe i bra­da tol­ku ret­ka.

Sa­mo ve­se­lo {to bi rek­le Ho­lan­|a­ni­te. Kra­lot

Sa­kaj gi de­voj­ki­te du­ri ima{ ba­rem eden zab
v us­ta. (Na Helena) Pog­le­daj gi dob­ro.
(Kra­lot i Helena tan­cu­va­at.) Ni­e­den od niv ne­ma a da ne e od bla­go­rod­
Gle­daj, `i­ti s#, pa toj du­ri i ja vo­di. ni~­ka sor­ta.

Pa­rol Helena

Mort du vi­na­ig­re, ne e ona Helena? Gos­po­da,

Bog niz me­ne mu go vra­ti zdrav­je­to na kra­
La­fe lot.

Taa e, `i­mi gos­pod! Si­te

Kra­lot Vi­dov­me i za vas na bo­ga mu bla­go­da­ri­me.

Ode­te i so­be­re­te gi si­te vel­mo­`i na dvo­

 412 Vilijam [EKSPIR
Helena
Jas sum ed­nos­tav­na mo­ma a so toa i po­bo­ga­ta
{to mo­`am da ka­`am de­ka sum ed­nos­tav­na.
Ako na va­{e­to ve­li­~e­stvo mu e mi­lo, ve­}e
za­vr­{iv. Ru­me­ni­lo­to se­ga na uvo mi {ep­ti:
‘Cr­ve­ne­am {to mo­ra da iz­bi­ra{; no od­bi­e­na
ako
bi­de{, ble­da smrt v ob­ra­zi ne­ka ti se vse­li
a me­ne po­ve­}e ne­ma da me vi­di{.’
Kra­lot
Iz­be­ri pa vi­di.
Koj te­be }e te od­bie, me od­bi­va i me­ne.
Helena
(Sta­nu­va) Se­ga, Di­ja­na, od ol­ta­rot tvoj jas
be­gam,
a bo­got na qu­bov­ta, bo­got naj­vi­sok na sve­tot
ne­ka voz­di{­ki­te mi gi pri­mi.
(Se ob­ra­}a na eden od vel­mo­`i­te.)
Gos­po­di­ne, }e ja ~u­e­te mo­ja­ta mol­ba?
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Da i }e ja is­pol­nam.
Helena
Bla­go­da­ram, gos­po­di­ne. Dru­go ni{­to ne­mam.
La­fe
(Na stra­na) Po­ve­}e bi sa­kal da sum vo iz­bo­
rov ot­kol­ku da iz­vle­~am kec na ban­ka.
Helena
(Na drug vel­mo­`a) ^es­ta, gos­po­di­ne, {to
go­ri vo va­{i­te uba­vi o~i
pred ne{­to da ka­`am, so za­ka­na od­go­vor mi
da­va.
Pa ne­ka qu­bov­ta dva­e­set­pa­ti po­go­le­ma
sre­}a vi da­de
od onaa {to vi ja po­sa­ku­vam so skrom­na­ta
svo­ja qu­bov.
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Po­in
­ ak­va ne sa­kam, ako vi e po vol­ja.
Helena
Pri­me­te ja mo­ja­ta `el­ba,
a go­le­mi­ot Amor ne­ka vi ja is­pol­ni. Tol­ku.
La­fe
(Na stra­na) Za­rem si­te ja od­bi­va­at? Da mi
bea si­no­vi }e gi da­dev da gi is­kam­{i­ku­va­at
ili }e gi is­pra­tev kaj Tur­ci­te da nap­ra­vat
ev­nu­si od niv.
Helena
(Na drug vel­mo­`a) Ne pla­{e­te se de­ka
va­{a­ta ra­ka }e ja ze­mam;
ni­ko­ga{ lo­{o ne bi vi sto­ri­la za­ra­di vas
sa­mo.
Bog za­ve­ti­te ne­ka vi gi bla­gos­lo­vi a v kre­
vet
da vi da­de po­u­ba­va sre­}a ako vo­op­{to se
o`e­ni­te.
La­fe
(Na stra­na) Mom­~i­wa­va se stu­de­ni ko mraz,
ni­koj ja ne­}e. Sto pos­to se ko­pi­li­wa an­gli­
ski iz­ro­de­ni od Fran­cu­zi.
Helena
(Na drug vel­mo­`a) Prem­lad ste, pres­re­}en i
pre­do­bar mo{­ne
za sin da si soz­da­de­te od krv­ta mo­ja.
^et­vr­ti­ot vel­mo­`a
Uba­vi­ce, jas ne mis­lam ta­ka.
La­fe
(Na stra­na) Eve u{­te eden grozd. Si­gu­ren
sum de­ka tat­ko ti lo­kal vi­no, ama ako ne si
ma­ga­re to­ga{ jas sum eden od ~e­ti­ri­na­e­set­
mi­na­ta mla­di. Ve­}e te ~i­tam.
 Sekoe zlo za arno 413

Helena Kra­lot

(Na Ber­tram) Ne si doz­vo­lu­vam da ka­`am Sa­mo po­lo`­ba­ta op­{tes­tve­na ja pre­zi­ra{

de­ka ve ze­mam; no se sta­vam kaj nea
se­be­si vo va­{a slu`­ba i vlast do­de­ka sum ko­ja jas mo­`am da ja pop­ra­vam. ^ud­no {to
`i­va. krv­ta na­{a
Ova e mo­jot iz­bor. raz­li~­na po bo­ja, te­`i­na i top­li­na, ko­ga }e
se sme­{a
Kra­lot raz­li­ka­ta so­se­ma j­a gu­bi, ia­ko pred toa, tol­
ka­va va`­nost
To­ga{, Ber­tram, ze­mi ja, taa ti e tvo­ja `e­na. na raz­li­ka­ta se pri­da­va­la. Ako taa dob­lest
se­kak­va ima os­ven onaa {to kaj te­be bu­di
Ber­tram pre­zir,
‘]er­ka na si­ro­mav le­kar’, ti dob­les­ta to­ga{
Mo­ja `e­na, gos­po­da­ru? Ve mo­lam gos­po­da­ru, ja pre­zi­ra{ za­ra­di ne­kak­va for­ma. No ne
kra­lu, pra­vi ta­ka.
za tak­va ra­bo­ta da mi doz­vo­li­te mo­i­te o~i Od naj­nis­ko­to mes­to ko­ga dob­les­ni ne{­ta
da re­{a­va­at. nik­nat
mes­to­to dos­to­in­stvo do­bi­va od nap­ra­ve­no­to
Kra­lot de­lo.
Kaj­{to pak sa­mo go­le­mi­te zva­wa se fa­lat,
Za­rem ne ti e jas­no, Ber­tram, bez dob­lest,
{to sto­ri taa za me­ne? tak­va­ta ~est e gni­la. Dob­ro­to sa­mo po se­be
e dob­ro i bez go­le­mo zva­we, a is­to­to i za
Ber­tram zlo­to va­`i.
Svojs­tvo­to po dob­ro­to vo se­be tre­ba da se
Jas­no mi e, gos­po­da­ru do­bar, ce­ni
no ni­ka­ko ne mi e jas­no zo{­to tre­ba da ja a ne po na­zi­vot. Taa e mla­da, um­na, li~­na,
ze­mam. dob­les­ti {to nas­led­ni~­ka na pri­ro­da­ta ja
pra­vat,
Kra­lot i ~es­ta od niv {i­ka. A ~es­ta si ja val­ka
onoj {to so ~es­no­to ra­|a­we se fa­}a
No jas­no ti e de­ka re­~i­si od mrt­vi­te taa me a ne e dos­to­en na ve­li­ka­ni­te ~es­ni; ~es­ta ni
kre­na. cve­ta
ko­ga ja `ne­e­me, ve­lam, od de­la­ta na­{i
Ber­tram a ne od po­tek­lo­to. Zbo­rot e sa­mo val­kan
ple­nik
Za­rem od ova sle­di, gos­po­da­ru, de­ka jas tre­ba {to la`­gi sos­ta­vu­va na se­koj grob, na se­ko­ja
da leg­nam plo­~a
za­toa {to vie sta­nav­te? Pa jas ja poz­na­vam zas­lu­gi la`­ni a nem os­ta­nu­va mno­gu ~es­to
dob­ro: kaj­{to pra­vot i za­bo­ra­vot grob­ni­ca se
taa po­ras­na na le­bot i mi­los­ta od mo­jot tem­na
tat­ko. na vis­tin­ski ~es­ni­te ko­ski. [to dru­go da se
Za­rem }er­ka na si­ro­mav le­kar, mo­ja `e­na? ka­`e?
Po­ar­no Sa­mo za­sa­kaj ja da­ma­va ka­ko mo­ma
prez­re­te me za na­vek. a dru­go­to os­ta­vi mi go me­ne. Dob­les­ti­te i
ovaa mla­da
od nea se pri­}e; ~es­ta i bo­gats­tvo­to jas }e
gi da­dam.
 414 Vilijam [EKSPIR
Ber­tram
Ne mo­`am da ja sa­kam, ni­tu za toa da se tru­
dam.
Kra­lot
Gre­{i{. Sam se uni{­tu­va{ ako ne ja sa­ka{.
Helena
Va`­no vie oz­dra­vev­te, kra­lu i ra­dos­na sum
mno­gu.
Dru­go­to ne e va`­no.
Kra­lot
Vo pra­{a­we mi e ~es­ta, a za da ja bra­nam
mo­ra da po­ka­`am si­la. Va­mu, ze­maj & ja
ra­ka­ta
ti na­du­e­no, pol­no pre­zir pi­li{­tar­~e,
ne­dos­toj­no
za va­kov dar {te­dar, {to vo po­bes­ne­tost
glu­pa
qu­bov­ta mo­ja ja pot­ce­nu­va{ i zas­lu­gi­te nej­
zi­ni;
a du­ri ni na son ne ti pa­|a na um de­ka nie,
ko­ga }e se sta­vi­me se­be­si na ta­sot nej­zin
le­sen
ved­na{ }e te ot­fr­li­me; ti ne si sve­sen
de­ka na­{e e da ti ja za­sa­di­me ~es­ta kaj­{to
ni e vol­ja da ras­te. Ot­fr­li go toj pre­zir
i na vol­ja­ta na­{a po­ko­ri se ko­ja za tvoe
dob­ro
ra­bo­ti; ot­fr­li ja na­du­e­nos­ta pa ved­na{
pos­lu{­nos­tta dol­`na po­ka­`i ja kon sre­}a­ta
svo­ja
{to i dol­`nos­ta tvo­ja no i vol­ja­ta na­{a
od te­be ja ba­ra­at; ina­ku }e te pro­te­ram za
na­vek
od sta­ra­tels­tvo­to na­{e i bes­pri­zor­no }e te
fr­lam
vo ne­si­gur­ni­ot ne­mir i ras­ip­ni~­ka­ta pro­
past
na mla­dos­ta i nez­na­e­we­to pa na od­maz­da­ta i
gne­vot
na{ }e se naj­de{ pre­pu{­ten spo­red se­ta
prav­da
bez ni­kak­va mi­lost. Go­vo­ri. Is­ka­`i se ov­de
ved­na{.
Ber­tram
(Kle­~ej­}i) Pros­te­te, gos­po­da­ru bla­go­ro­den,
za{­to ved­na{
na vlas­ta }e vi se po­vi­nam. [tom po­mis­lam
kol­ku krup­ni os­tva­ru­va­wa, iz­vo­ri na ~es­ta
na va­{a za­po­ved te­~at, jas­no mi e de­ka taa,
ko­ja do sko­ro
vo mis­li­te bla­go­rod­ni be­{e mno­gu ni­sko,
se­ga
kral­ski po­fa­le­na, kre­na­ta e mno­gu go­re
ne­ba­re ta­mu i bi­la ro­de­na.
Kra­lot
Ze­mi ja za ra­ka
i re­~i & de­ka e tvo­ja; a jas ve­tu­vam ov­de
dar da & da­dam, ako ne kol­ku tvo­jot imot
si­gur­no i po­ve­}e.
Ber­tram
(Sta­nu­va) Ja ze­mam za `e­na.
Kra­lot
Dob­ra sre­}a i mi­lost go­le­ma od kra­lot
so nas­mev ne­ka go uk­ra­sat do­go­vo­rov bra­~en
koj­{to ved­na{ }e bi­de sos­ta­ven po na{
na­log
a ve­~er­va sve­~e­no sklu­~en. Sve­~e­no­to slav­je
me­|u­toa, u{­te mal­ku }e po­~e­ka du­ri stig­nat
ot­sut­ni­te pri­ja­te­li. So qu­bov ne`­na, me­ka
sa­kaj ja i }e te ce­nam; vo spro­tiv­no zlo te
~e­ka.
(Tru­bi. Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Pa­rol i
La­fe ko­i{­to sto­jat na­zad i ja ko­men­ti­
ra­at bra~­na­ta spo­god­ba.)
La­fe
Slu{­nav­te, gos­po­di­ne? Sa­mo zbor - dva.
Pa­rol
Sa­mo po­ve­le­te, gos­po­di­ne.
 Sekoe zlo za arno
La­fe
Dob­ro sto­ri va­{i­ot gos­po­dar i gaz­da {to
ot­sta­pi.
Pa­rol
Ot­sta­pi? Mo­jot gos­po­dar? Mo­jot gaz­da?
La­fe
Da. Da ne re­kov ne{­to {to ne tre­ba?
Pa­rol
Re­kov­te ne{­to mno­gu su­ro­vo {to ne mo­`e da
po­mi­ne bez krv. Mo­jot gaz­da?
La­fe
Ne ste vie ~o­vek na gro­fot Ru­si­on?
Pa­rol
^o­vek na se­koj grof, na si­te gro­fo­vi, na
se­koj grof {to e ~o­vek.
La­fe
Na se­koj {to e ~o­vek na grof; gaz­da na grof
e ve­}e ne{­to dru­go.
Pa­rol
Pres­tar ste, gos­po­di­ne. Bi­de­te za­do­vol­ni
{to ste pres­tar.
La­fe
A jas mo­ra da ti re­~am, mom­~e, de­ka za se­be
ve­lam de­ka sum ~o­vek. Do tak­vo ime ni­ko­ga{
ne­ma da te do­te­ra­at go­di­ni­te.
Pa­rol
Na {to mo­`am ved­na{ da se drz­nam ama, ba{
za­toa, ne­ma da se drz­nam.
415
La­fe
Po dve ja­de­wa te ce­nev ka­ko mo{­ne bis­tro
mom­~e. Ne go od­gla­go­li pa­tu­va­we­to mno­gu
lo­{o; mo­`e­{e da po­mi­ne. Se­pak epo­le­ti­te
i kr­pi­te na te­be mno­gus­tra­no me po­ko­le­baa
vo ve­ru­va­we­to de­ka si ne­kak­va ge­mi­ja so koj­
znae kol­kav to­var. A se­ga te ~it­nav; ko­ga
pov­tor­no }e se spa­sam od te­be, ne­ma da mi e
`al. Oti ti si bil do­bar sa­mo za dem­be­le­we
a i toa mi e, pra­vo da ti ka­`am, som­ni­tel­no.
Pa­rol
Da ja ne­ma{ pred­nos­ta na sta­ri­te ko­ski –
La­fe
Ne vle­tu­vaj tol­ku br­gu vo gnev, da ne si ja
za­br­za{ pre­su­da­ta, ko­ja – Bog ne­ka ti se
smi­lu­va ka­ko na ko­ko{­ka! Pa, dob­ro moe
pen­xe­re od re­{et­ki, se­di mi so zdrav­je. Ne
mi ti gi ot­vo­ram pan­yu­ri­te oti i va­ka mi si
pro­yi­ren. Daj mi ra­ka.
Pa­rol
Gos­po­di­ne vie mi pri­le­pu­va­te ne­~u­e­na
ne­dos­to­ins­tve­nost.
La­fe
Da; i toa od s# sr­ce, a ti na toa i si dos­to­en.
Pa­rol
Ama ne sum go zas­lu­`il, gos­po­di­ne.
La­fe
Mo­re si go zas­lu­`il i toa se­koj gram; i ne­ma
i~ fi­ra da ti od­bi­jam.
Pa­rol
Uba­vo, zna­~i }e sta­nam po­pa­me­ten.
 416 Vilijam [EKSPIR
La­fe
I toa gle­daj {to po­br­gu, oti tre­ba da go
is­kor­ne{ od se­be vku­sot za spro­tiv­no­to.
Ako ne­ko­ga{ te vr­zat so taa tvo­ja {a­mi­ja
i te iz­na­te­pa­at, du­ri to­ga{ }e na­u­~i{ {to
zna­~i da se gor­de­e{ so kr­pi. Imam `el­ba
da go za­~u­vam poz­nans­tvo­to so te­be, ili,
po­ar­no ka­`a­no, da te znam po­dob­ro za, vo
slu­~aj na nu`­da, da mo­`am da ka­`am, ‘Go
znam toj ~o­vek.’
Pa­rol
Gos­po­di­ne, vie me nap­ra­viv­te od s# po­do­lu.
La­fe
Bi sa­kal da te sni­`am do ve~­na­ta ma­ka,
a bed­ni­ov trud ve~­no da mi trae; oti mi
po­mi­na tru­de­we­to ko {to se­ga pok­raj te­be
}e po­mi­nam, br­zo kol­ku {to go­di­ni­te }e mi
doz­vo­lat.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Uba­vo, ama ima{ sin {to }e ja is­pe­re la­ga­va
od me­ne. Skor­bo­san, drt, ne­~ist, skor­bo­san
vel­mo­`o. Uba­vo, mo­ra da bi­dam tr­pe­liv.
Vlas­ta ne mo­`e da se fr­li vo pran­gi. ]e go
zdro­bam, `i­mi fi­ti­lov {to mi sve­ti, ako
ne­ka­de na tes­no go na­~e­kam pa ako sa­ka sto­
pa­ti ne­ka bi­de vel­mo­`a. Ne­ma da mu se smi­
lu­vam na go­di­ni­te, }e go sma~­kam sa­mo ako
u{­te ed­na{ mi iz­le­ze pred o~i.
(Se vra­}a La­fe.)
La­fe
Mom­~e, tvo­jot gos­po­dar i gaz­da se o`e­ni.
Eve no­vost za te­be: se­ga ima{ no­va gos­po­
dar­ka.
Pa­rol
Jas naj­se­ri­oz­no go mo­lam va­{e­to lordst­vo
da gi pov­le­~e va­{i­te nav­re­di. Toj e moj
do­bar gaz­da; gos­po­da­rot na ko­go vis­tin­ski
mu slu­`am e onoj nad nas.
La­fe
Koj? Gos­pod?
Pa­rol
Da, gos­po­di­ne.
La­fe
Mo­re |a­vo­lot e tvoj gos­po­dar i ne­mu mu
slu­`i{. [to si gi is­to­po­ril ta­ka ra­ce­te?
Da ne pra­vi{ ga­}i od ra­ka­vi­te? Da­li i dru­
gi­te slu­gi pra­vat ta­ka? Naj­dob­ro bi ti bi­lo
ga­zot da ti e na mes­to­to od no­sot. @i­mi
~es­ta, da sum sa­mo dva ~a­sa pom­lad, bi te
is­po­te­pal. Mis­lam de­ka ti si ele­men­tar­na
ne­po­go­da za sve­tot i se­koj tre­ba da te te­pa.
Mis­lam de­ka te do­nes­le na svet za lu­|e­to da
ve`­ba­at na te­be.
Pa­rol
Za tol­ku su­ro­va i ne­od­me­re­na kaz­na, gos­po­
di­ne, do se­ga ne sum ~ul.
La­fe
Ne­moj­te vi se mo­lam, gos­po­di­ne. Vo Ita­li­ja
bi vi ud­ri­le }o­tek za ed­no zr­no iz­va­de­no
od ka­lin­ka, vie ne ste ni­ka­kov pat­nik tu­ku
obi­~en ba­ga­bont, vie ste po­za­jad­li­vi so
vel­mo­`i­te i ~es­ni­te gos­po­da ot­kol­ku {to
po­tek­lo­to i dob­les­ti­te vi da­va­at pra­vo na
toa. Ne vre­di­te ni zbor po­ve­}e da pot­ro­{am
na vas ina­ku bi ve na­re­kol apa{. Za­toa si
odam.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Uba­vo, mno­gu uba­vo, ve­lam. Mno­gu, mno­gu
uba­vo
Ama }e go gol­tne­me ova za ne­koe vre­me.
(Vle­gu­va Ber­tram.)
 Sekoe zlo za arno
Ber­tram
Za­gu­ben i osu­den na ve~­ni ma­ki.
Pa­rol
[to te ma­~i, sr­ce?
Ber­tram
Ia­ko sve­~e­no pred po­pot da­dov za­vet
ne leg­nu­vam so nea.
Pa­rol
[to, {to, sr­ce?
Ber­tram
O Pa­ro­le moj, me pik­naa v tav­~e.
Be­gam voj­ska za da ne leg­nam so nea.
Pa­rol
Fran­ci­ja e dup­ka za ku­~i­wa i ne zas­lu­`u­va
so ni{­to
~o­vek da ga­zi po nea. Vo voj­na, vo voj­na!
Ber­tram
Eve pis­mo od maj­ka mi. No {to ima u{­te
va`­no {to tre­ba da go znam?
Pa­rol
]e zna­e­me {to e. Vo voj­na, mom­~e, vo voj­na!
^es­ta svo­ja vo ku­ti­ja skri­e­na ja ~u­va onoj
{to ov­de, do­ma, kuk­li~­ka­ta si ja gu{­ka
i vo preg­rat­ki­te nej­zi­ni ma{­kos­ta si ja
tro­{i
mes­to da mu se naj­de ta­mu kaj­{to vo be­sen
skok pre­ku ja­mi
bo­di­wa­at og­ne­ni­te ko­wi na Mars. Vo dru­gi
zem­ji!
Fran­ci­ja e {ta­la, a kqu­si­wa vo nea nie.
Za­toa nap­red, vo voj­na!
417
Ber­tram
Ta­ka i }e bi­de. Nej­ze }e ja is­pra­tam do­ma,
maj­ka mi }e ja iz­ves­tam za om­ra­za­ta kon nea,
i zo{­to be­gam, a na kra­lot }e mu pi­{am
za ona {to ne sme­am da go ka­`am. Da­rot
ne­gov
}e mi pos­lu­`i da stig­nam do ita­li­jan­ski­te
me­|i
kaj­{to bla­go­rod­ni­te se bi­jat mom­ci. Na­po­
rot vo­en }e go sne­ma
po­da­le­ku od do­mot mra­~en i om­ra­ze­na­ta
`e­na.
Pa­rol
Da­li ovie mu­{i~­ki }e te dr­`at? Si­gu­ren li
si?
Ber­tram
Doj­di so me­ne vo mo­ja­ta so­ba i daj mi so­vet.
Nej­ze ved­na{ ja pra­}am do­ma. Ut­re, bez la­ga,
odam vo voj­na a taa vo svo­ja­ta sa­mot­ni~­ka
ta­ga.
Pa­rol
Pol­no­to |u­le, br­gu }e se ~ue. Te­`ok e pa­tot:
za mlad ~o­vek `e­na­ta e ka­men oko­lu vra­tot.
Za­toa da be­ga­me, os­ta­vi ja hrab­ro. U{­te
po­sa­baj­le.
Kra­lot te nav­re­di no ko­mu za toa mu e gaj­le?
(Iz­le­gu­va­at.)
 418 Vilijam [EKSPIR

Scena 4 Pa­rol

(Vle­gu­va­at Helena ko­ja ~i­ta pis­mo i Vi gi sta­viv mo­i­te mo­lit­vi na ras­po­la­ga­we

La­va{.) da gi vo­di­te i upa­tu­va­te, a za da gi za­dr­`i­te,
dr­`e­te gi pos­to­ja­no. Opaa, apa{­~e ed­no moe,
Helena ka­ko mi e sta­ra­ta gos­po­|a?

Maj­ka mi sr­de~­no me poz­dra­vu­va. Da­li e La­va{

dob­ro?
Ta­ka vi e: da gi ima­te nej­zi­ni­te br~­ki a jas
La­va{ nej­zi­ni­te pa­ri, s# }e bi­de ka­ko {to ve­li­te.

Ne e dob­ro, ama zdrav­je­to ja slu­`i. Mno­gu e Pa­rol

ve­se­la, ama se­pak ne e ar­na. Ama fa­la mu na
gos­po­da mno­gu e ar­na i s# si ima na sve­tot.
No se­pak ne e ar­na.
Helena
Ako e mno­gu ar­na {to ja ma­~i pa ne e mno­gu
ar­na? gi ote­ra­le gos­po­da­ri­te vo pro­past. Da ne se
La­va{
Na­vis­ti­na e mno­gu ar­na, vi ve­lam, os­ven vo
dve ra­bo­ti.
Ama jas ne ve­lam ni{­to.
La­va{
[to zna­~i ne ste mno­gu glup, za{­to mno­gu
glu­pa­ci, pla­zej­}i si gi ja­zi­ci­te va­mu-ta­mu,
ve­li ni{­to, da ne se pra­vi ni{­to, da ne se
znae ni{­to i da se ne­ma ni{­to, zna­~i vo
go­lem del da se pok­ri­va va­{e­to zva­we koe
re­~i­si ce­lo iz­vi­ra od naj­sit­no­to del­~e na
ni{­to­to.

Helena Pa­rol

Koi dve ra­bo­ti? Da te ne­ma, ti si gad.

La­va{ La­va{

Pr­va­ta, {to ne e na ne­bo kaj­{to bog tre­ba
{to po­br­gu da ja pra­ti. Vto­ra­ta, {to e na
zem­ja, od ka­de gos­pod {to po­br­gu tre­ba da ja
is­po­ra­~a.
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Tre­ba­{e da ka­`e­te, gos­po­di­ne, ‘Pred eden
gad, ti si gad’, od­nos­no ‘Pred me­ne ti si gad’.
Ova bi bi­lo naj­to~­no, gos­po­di­ne.
Pa­rol

Pa­rol Bri­{i, ti ve­lam, ti si ed­na it­ra bu­da­la. Te

~it­nav.
Bog da ve bla­gos­lo­vi, sre}­na gos­po­|o.
La­va{
Helena
Da­li me ~it­nav­te vo se­be, gos­po­di­ne ili ve
Se na­de­vam gos­po­di­ne, de­ka ne­ma­te ni{­to na­u­~i­ja da me ~it­ne­te?
pro­tiv da bi­dam sre}­na.
 Sekoe zlo za arno 419

Pa­rol Pa­rol

Vo se­be, ga­du. [tom ova do vas stig­ne, ved­na{

da po­~e­ka­te na sled­ni­te ne­go­vi za­po­ve­di.
La­va{
Helena
Pot­ra­ga­ta, gos­po­di­ne, vro­di­la so plod i
mno­gu bu­da­li ste ~it­na­le vo se­be na za­do­ Vo s# }e gi sle­dam ne­go­vi­te `el­bi.
vol­stvo na sve­tot i vo in­te­res na po­ras­tot
na sme­a­ta. Pa­rol

Pa­rol Ta­ka }e pre­ne­sam.

(Na Helena) Do­bar apa{, na­vis­ti­na i plus Helena

dob­ro go­en.
Gos­po­|o, gos­po­da­rot moj no­}e­ska za­mi­nu­va. Ve mo­lam. Aj­de mom­~e.
Mno­gu se­ri­oz­na ra­bo­ta ne­i­zos­tav­no go vi­ka. (Iz­le­gu­va­at so Pa­rol na raz­li~­ni stra­ni.)
Go­le­ma­ta pred­nost na qu­bov­ta i slat­ka­ta
slu`­ba
na koi vie ima­te pra­vo, gi priz­na­va so­sem,
no pri­si­len e da gi od­lo­`i na ne­od­re­de­no
vre­me:
A li­{u­va­we­to od niv i doc­ne­we­to }e ro­di
no­vi slas­ti,
{to se­ga vri­jat vo ka­za­not na za­uz­de­no­to
vre­me
za po­doc­na da {ik­nat so najs­tras­tve­na
ra­dost
i pe­ha­rot na za­do­vols­tvo­to da go prep­la­vat.

Helena

Da­li po­ve­la u{­te ne{­to?

Pa­rol

Ba­ra u{­te ved­na{ da se zbo­gu­va­te so kra­lot

i ova br­za­we da go pret­sta­vi­te ko pot­re­ba
va­{a
{to }e ja pot­kre­pi­te so pri­~i­ni koi toj
~e­kor
naj­dob­ro }e go op­rav­da­at.

Helena

[to dru­go za­po­ve­da?

 420 Vilijam [EKSPIR
Scena 5
(Vle­gu­va­at La­fe i Ber­tram.)
La­fe
Se na­de­vam de­ka ne mis­li­te za ne­go de­ka e
voj­nik.
Ber­tram
Ba{ mis­lam de­ka e i toa do­ka­`an vo svo­ja­ta
sme­lost. ‘Gos­po­da­rot’ e do­bar ra­bot­nik, mno­gu do­bar
La­fe
Si­gur­no toj sa­mi­ot ve ube­dil.
Ber­tram
I dru­gi, se raz­bi­ra, {to go vi­de­le na de­lo.
La­fe
To­ga{ mo­jot son­~ev ~a­sov­nik ne ra­bo­ti
dob­ro; mis­lev de­ka ~u­~ur­li­ga­va e stra~­ka.
Ber­tram
Ve uve­ru­vam, gos­po­di­ne, de­ka toj e mno­gu
u~en a i hrab­ros­ta ne mu ne­dos­ti­ga.
La­fe
To­ga{ is­pad­nav gre{­nik vo vr­ska so ne­go­
vo­to is­ku­stvo a pres­tap­nik vo vr­ska so ne­go­
va­ta hrab­rost; pa ta­ka po­lo`­ba­ta mo­ja e
opas­na za{­to ni­ka­ko da naj­dam po­ka­ju­va­we
vo mo­e­to sr­ce. Eve go do­a­|a. Ve mo­lam spri­
ja­te­le­te n#. ]e se tru­dam da bi­de­me pri­ja­
te­li.
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Pa­rol
(Na Ber­tram) Ona }e bi­de nap­ra­ve­no, gos­po­
da­ru.
La­fe
(Na Ber­tram) Ve mo­lam gos­po­da­ru, koj mu e
kro­ja~?
Pa­rol
Gos­po­da­ru!
La­fe
Dob­ro go poz­na­vam. Da, ‘gos­po­da­rot’, toj;
kro­ja~.
Ber­tram
(Na stra­na na Pa­rol) Oti­de li taa kaj kra­
lot?
Pa­rol
Da, gos­po­da­ru.
Ber­tram
I }e si za­mi­ne ve­~er­va?
Pa­rol
Ba{ ka­ko {to & za­po­ve­dav­te.
Ber­tram
Gi na­pi­{av pis­ma­ta, bo­gats­tvo­to go sok­riv,
na­re­div ko­wi­te da ni gi spre­mat, i no­}e­ska
ko­ga tre­ba so ne­ves­ta­ta v kre­vet da spi­jam
}e svr­{am pred da po~­nam.
La­fe
(Na stra­na) Dob­ri­ot pat­nik svr­{u­va so
le­zet pri kra­jot na obe­dot, no ko­ga vo
ne­ko­go tri tre­ti­ni se la­ga i ko­ris­ti op­{to­
poz­na­ta vis­ti­na za pok­raj nea da prov­ne ed­no
~u­do ni{­tos­ti, tak­vi­ot tre­ba ed­na{ da se
~ue a tri­pa­ti da se te­pa. (Na Pa­rol) Gos­pod
ne­ka vi e na po­mo{, ka­pe­ta­ne.
 Sekoe zlo za arno
Ber­tram
(Na Pa­rol) Da ne ima ne­kak­va ne­tr­pe­li­vost
po­me­|u vel­mo­`a­va ov­de i vas, gos­po­di­ne?
Pa­rol
Ne znam ka­ko sum pad­nal vo ne­mi­lost kaj
ne­go­vo­to lords­vo.
La­fe
Sa­mi iz­ma­ri­fe­ti­sav­te da pad­ne­te vo nea,
so­se ~iz­mi, so­se ma­mu­zi i so­se s# ka­ko
onoj {to skok­na vo pa­la­~in­ka, i po­ve­}e bi
sa­ka­le da se iz­vle­~e­te ot­ta­mu za pak da skok­
ne­te odo{­to ne­koj da ve pra­{a zo{­to vo­op­
{to ste sko­ka­le.
Ber­tram
Mo­`e­bi, gos­po­di­ne, mis­li­te za ne­go de­ka e
ne­koj drug.
La­fe
Ta­ka i se­ko­ga{ }e mis­lam, pa ma­kar da go
naj­dam ka­ko se mo­li na bo­ga. Zbo­gum, gos­
po­di­ne i za­pom­ne­te {to }e vi re­~am: ne­ma
leb vo ovaa tol­ku les­na ko­rup­ka. Du­{a­ta na
ovoj ~o­vek mu e sa­mo vo ali{­ta­ta. Ne­moj­te
da mu ve­ru­va­te ta­mu kaj­{to sta­nu­va zbor
za po­te{­ki pos­le­di­ci. Vak­vi ko ne­go na
ki­la sum gi skro­tu­val i dob­ro im ja znam
pri­ro­da­ta. Zbo­gum, mus­je, jas go­vo­rev mno­gu
po­dob­ro za vas odo{­to vie ste me za­dol­`i­le
ili }e me za­dol­`i­te. Ama bi tre­ba­lo na
lo­{o­to so dob­ro da vra­}a­me.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Iz­gle­da ne­ma {to dru­go da pra­vi gos­po­di­
not, sa­mo me­li.
Ber­tram
Ne e ta­ka.
421
Pa­rol
Za­rem ne go poz­na­va­te?
Ber­tram
Mno­gu dob­ro; a i op­{to­to mis­le­we ve­li
de­ka e mno­gu ce­net ~o­vek. No eve pran­gi­te
mi idat.
(Vle­gu­va Helena.)
Helena
Zbo­ru­vav, gos­po­da­ru, ka­ko {to mi na­re­div­te
vie,
so kra­lot i od ne­go doz­vo­la do­biv
ved­na{ da za­mi­nam; edins­tve­no toj sa­ka
na sa­mo so vas da po­raz­go­va­ra.
Ber­tram
]e ja po­~i­tu­vam ne­go­va­ta vol­ja.
Ne tre­ba da se ~u­di­te, Helena, na pos­tap­
ka­ta mo­ja,
ko­ja sog­las­na ne e so okol­nos­ti­te, i odi pro­
tiv
is­pol­nu­va­we­to i iz­vr­{u­va­we­to na mo­ja­ta
dol­`nost
za­kon­ska. No ne bev pod­got­ven ni mal­ku
za tak­va ra­bo­ta, za­toa vo neb­ra­no sum fa­ten
i mo{­ne nep­rib­ran. Toa me te­ra da po­ba­ram
od vas da za­mi­ne­te do­ma u{­te ved­na{
bez da me pra­{a­te, tu­ku da po­go­di­te sa­mi
zo{­to ova go ba­ram; bi­dej­}i po­dob­ri se
mno­gu
pri­~i­ni­te odo{­to na­vi­dum tie se ~i­nat,
a pos­tap­ki­te moi so­dr­`at vo se­be nu`­da
po­go­le­ma ot­kol­ku vi iz­gle­da na prv pog­led
vam {to ne ja zna­e­te. Ova e za maj­ka mi.
(Toj & da­va pis­mo.)
]e se vi­di­me po dva de­na, pa na umot
va{ ve pre­pu{­tam.
Helena
Gos­po­da­ru, ne­mam {to da ka­`am
os­ven de­ka sum va{ naj­po­ko­ren slu­ga.
 422 Vilijam [EKSPIR

Ber­tram Helena

Dob­ro, dob­ro, dos­ta za toa. ]e ja is­pol­nam za­po­ved­ta va­{a, gos­po­da­ru

naj­mil.
Helena Ka­de mi se lu­|e­to? – Gos­po­di­ne, zbo­gum.
(Iz­le­gu­va Helena so prid­ru`­ba­ta na ed­na
I de­ka vez­den stra­na.)
od s# sr­ce }e se tru­dam da go zas­lu­`am ona
koe mo­ja­ta prip­ros­ta sud­bi­na mi go us­kra­ti Ber­tram
i da sta­nam dos­toj­na na svo­ja­ta go­le­ma sre­}a.
Odi si do­ma kaj­{to ni­ko­ga{ ne­ma da doj­dam
Ber­tram do­de­ka ra­ce­ve mi dr­`at me~ a ba­ra­ba­not
vo­en vi­ka.
Dos­ta za toa. Nap­red, vo beg­stvo!
Mno­gu mi se br­za. Zbo­gum. Po­br­zaj­te do­ma.
Pa­rol
Helena
Sa­mo hrab­ro! Nap­red!
Ve mo­lam, gos­po­da­ru, pros­te­te mi. (Iz­le­gu­va­at na dru­ga stra­na.)

Ber­tram

Za {to da vi pros­tam?

Helena

Ne sum dos­toj­na na bo­gats­tvo­to {to go imam,

i ne sme­am da ka­`am de­ka e moe, ia­ko e moe;
pa se­ga ko up­la­{en kra­dec bi sa­ka­la da go
kra­dam
ona {to za­kon­ski e moe.

Ber­tram

[to sa­ka­te u{­te?

Helena

Ne{­to, koe i ne e mno­gu; vsu{­nost ni{­to.

Ne bi vi ka­`a­la {to e, gos­po­da­ru. No se­pak:
sa­mo tu­|in­ci i nep­ri­ja­te­li se raz­de­lu­va­at
bez bak­ne`.

Ber­tram

Ve mo­lam, ne za­dr­`u­vaj­te me, ka­~e­te se na

ko­wot.
 ^in TRETI

Scena 1

(Tru­bi. Vle­gu­va­at voj­vo­da­ta od Fi­ren­ca

i dvaj­ca­ta vel­mo­`i Di­men so gru­pa voj­ni­ci.)

Voj­vo­da­ta Pr­vi­ot Di­men

Ta­ka pod­rob­no se­ga, ed­na po ed­na, gi ~uv­te No si­gu­ren sum de­ka mla­di­te od na­{i­ot
naj­va`­ni­te pri­~i­ni za ovaa voj­na, na­rod
za ~ie go­le­mo re­{a­va­we, mno­gu krv se pro­li koi mi­rot odam­na gi gu­{i, se­koj­dnev­no }e
i u{­te }e se pro­lie za{­to e `ed­na. idat
vo pot­ra­ga po lek.
Pr­vi­ot Di­men
Voj­vo­da­ta
Sve­ta iz­gle­da ovaa bor­ba
od stra­na na va­{a­ta mi­lost; cr­na i stra{­na I dob­re­doj­de­ni }e bi­dat
od stra­na na nep­ri­ja­te­lot. i si­te po­~es­ti {to od nas mo­`at da let­nat
vrz niv­ni­te gra­di }e pad­nat. Vie si gi zna­
Voj­vo­da­ta e­te dob­ro
va­{i­te mes­ta; ko­ga pret­pos­ta­ve­ni­ot pa­|a,
Za­toa ni e ~ud­no {to rod­ni­na­ta na{, kra­lot toj pa­|a
na Fran­ci­ja, vo tol­ku pra­vi~­na ka­u­za, ne­ma za vam mes­to da vi ot­sta­pi. Ut­re odi­me vo
raz­bi­ra­we za mol­bi­te na­{i za po­mo{. bit­ka!
(Tru­bi. Iz­le­gu­va­at.)
Vto­ri­ot Di­men

Gos­po­da­ru do­bar,
pri­~i­ni­te na dr­`a­va­ta na­{a ne mo­`am da gi
ce­nam
os­ven ka­ko obi­~en ~o­vek, nad­vor od vlas­ta
koj­{to ja za­mis­lu­va go­le­ma­ta sli­ka na so­ve­
tot
so {tu­ri­te svoi mo­}i; za­toa ne­ma da se drz­
nam
da ka­`am {to mis­lam za toa, za{­to ne­jas­
ni­te moi
pret­pos­tav­ki se­ko­ga{ mi iz­le­gu­va­le
gre{­ni
bez og­led kol­ku da mi se ~i­ne­le to~­ni.

Voj­vo­da­ta

Ne­go­vo e da pra­vi ka­ko sa­ka.

 424 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vle­gu­va­at gro­fi­ca­ta so pis­mo i La­va{.)
Gro­fi­ca­ta
S# is­pad­na ona­ka ka­ko {to po­sa­ku­vav, os­ven
{to toj ne do­a­|a so nea.
La­va{
@i­mi s#, mis­lam de­ka mo­jot mlad gos­po­dar e
mo{­ne me­lan­ho­li­~en ~o­vek.
Gro­fi­ca­ta
A vrz os­no­va na {to, vi se mo­lam?
La­va{
Pa toj gle­da vo svo­i­te ~iz­mi i pee, si ja
do­te­ru­va ja­ka­ta i pee, pos­ta­vu­va pra­{a­wa i
pee, za­bi­te si gi ~ep­ka i pee. Poz­na­vam eden
tip so ta­kov me­lan­ho­li­~en na­vik koj­{to si
go pro­da­de imo­tot za pes­na.
Gro­fi­ca­ta
Da vi­dam {to pi­{u­va i ko­ga mis­li da doj­de.
(Go ot­vo­ra pis­mo­to i ~i­ta.)
La­va{
(Na stra­na) Po­ve­}e ne mi e Izabela po }ef
ot­ka­ko se vra­tiv od dvo­rot. Na­{i­te sta­ri
ri­bi i na­{i­te sel­ski Iza­be­li ne mo­`at da
se spo­re­dat so ri­bi­te i Iza­be­li­te od dvo­
rot. Na mo­jot Ku­pi­don mu se sma­ti umot i
se­ga zap­nav da sa­kam ko {to zap­nu­va da gi
sa­ka pa­ri­te ne­koj iz­vet­re­an sta­rec ko­go sto­
ma­kot odam­na go iz­dal.
Gro­fi­ca­ta
[to ima­me ov­de?
La­va{
Ona {to go ima ta­mu.
Gro­fi­ca­ta
(Go ~i­ta pis­mo­to glas­no) ‘Vi is­pra­tiv
snaa. Taa go spa­si kra­lot no me za­ko­pa me­ne.
Se o`e­niv so nea no ne spi­ev­me za­ed­no. Se
za­kol­nav nes­pi­e­we­to da bi­de za na­vek. ]e
slu{­ne­te de­ka sum po­beg­nal. Po­dob­ro od
me­ne da doz­na­e­te odo{­to od dru­gi. S# do­de­ka
sve­tot e do­vol­no {i­rok me­ne }e me ne­ma. So
se­ta dol­`na po­~it,
Va­{i­ot nes­re­}en sin
Ber­tram.’
Ova ne e dob­ro, sin­ko moj nez­rel i nag­lit,
da po­beg­ne{ od mi­los­ta na eden tol­ku do­bar
kral,
i ne­go­va­ta lu­ti­na da ja nav­le­~e{ na svo­ja­ta
gla­va
ot­fr­laj­}i ed­na de­voj­ka dob­les­na tol­ku
{to ni­e­den kral ne bi ja prez­rel.
(Vle­gu­va La­va{.)
La­va{
O gos­po­|o, nad­vor vi stig­na­le ma~­ni ves­ti
od dvaj­ca voj­ni­ci i mla­da­ta gos­po­dar­ka me­|u
niv.
Gro­fi­ca­ta
Za {to se ra­bo­ti?
La­va{
Dob­ro, ima i ne{­to ute{­no vo ves­ti­te,
ne{­to smi­ru­va~­ko. Sin vi ne­ma da go ubi­jat
tol­ku br­gu ka­ko {to si mis­lev.
Gro­fi­ca­ta
A zo{­to bi go ubi­le?
La­va{
Ova go ve­lam, gos­po­|o, vo slu­~aj da mu ja
zbri­{al, a slu­{am ba{ ta­ka sto­ril. Opas­
nos­ta do­a­|a od iz­le­gu­va­we­to na meg­dan; tu­ka
ma­`i­te gi tre­bat ia­ko se do­bi­va­at i de­ca.
No eve gi idat pa doz­naj­te po­ve­}e od niv.
[to se od­ne­su­va do me­ne, jas sa­mo ~uv de­ka
 Sekoe zlo za arno 425

sin vi mu ja zduv­nal. Gro­fi­ca­ta

(Vle­gu­va­at Helena so pis­mo i dvaj­ca­ta vel­
mo­`i Di­men.) Vie, gos­po­da, go do­ne­sov­te pis­mo­to?

Vto­ri­ot Di­men Pr­vi­ot Di­men

(Na gro­fi­ca­ta) Bog da ve var­di i ~u­va, gos­ Da, gos­po­|o,

po­|o. no ko­ga ~uv­me {to ve­li, `a­li­me za tru­dot.

Helena Gro­fi­ca­ta

Gos­po­|o, gos­po­da­rot moj za­mi­na, za­mi­na za Te mo­lam, ~e­do, obod­ri se mal­ku.

na­vek. Ako si­ot strad go pri­ma{ pri sr­ce
mo­ja­ta po­lo­vi­na }e ja sot­re{. Sin mi be­{e,
Pr­vi­ot Di­men no ime­to }e mu go iz­mi­jam od krv­ta mo­ja
i ti }e mi bi­de{ edins­tve­na­ta ro`­ba.
Ne ve­le­te ta­ka. kon Fi­ren­ca, re­kov­te, trg­nal?

Gro­fi­ca­ta Pr­vi­ot Di­men

(Na Helena) Pri­be­re­te se. – Ve mo­lam, gos­ Da, gos­po­|o.

po­da,
vo `i­vo­tot ose­tiv tol­ku nap­li­vi na ta­ga i Gro­fi­ca­ta
ra­dost
{to ni­e­den od niv ko­ga ta­ka apan­sas me ud­ri Za da sta­ne voj­nik?
ne mo­`e da me na­te­ra da re­a­gi­ram ko `e­na.
Ka­de e sin mi, ve mo­lam? Pr­vi­ot Di­men

Pr­vi­ot Di­men Tak­va mu e na­me­ra­ta bla­go­rod­na, a ve­ru­vaj­te,

Voj­vo­da­ta }e mu gi po­da­ri po­~es­ti­te dol­`ni
Za­mi­na gos­po­|o vo slu`­ba na voj­vo­da­ta od {to re­dot si gi no­si.
Fi­ren­ca.
Idej­}i od ta­mu go sret­nav­me po­pat Gro­fi­ca­ta
a ot­ka­ko }e ja za­vr­{i­me ra­bo­ta­ta na dvo­rot
pov­tor­no se vra­}a­me ta­mu. Se vra­}a­te ta­mu?

Helena Vto­ri­ot Di­men

Pis­mo­to ~uj­te mu go, gos­po­|o, mo­jot pa­so{. Da, gos­po­|o, naj­br­gu {to mo­`e­me.
(Go ~i­ta na glas.)
‘Ko­ga }e us­pe­e{ da doj­de{ do prs­te­nov na Helena
prs­tot, koj­{to ni­ko­ga{ ne­ma da go iz­va­dam,
i ako mi po­ka­`e{ de­te za~­na­to vo te­be ‘Do­de­ka ne sum bez `e­na, ne­mam ni{­to vo
na koe jas mu sum tat­ko, to­ga{ mo­`e{ da Fran­ci­ja.’
me na­re­~e{ sop­rug; no za tak­vo­to ‘ko­ga’ jas Ova e `iv pe­lin.
do­da­vam ‘ni­ko­ga{‘.
Ova e pre­su­da­ta stra{­na. Gro­fi­ca­ta

Ba{ ta­ka pi­{u­va ta­mu?

 426 Vilijam [EKSPIR

Helena Ve mo­lam ko­ga sin mi }e go vi­di­te pov­tor

ka­`e­te mu de­ka so me­~ot ne }e mo­`e da ja
Ba{ ta­ka. vra­ti
za­gu­be­na­ta ~est. A os­ta­na­to­to ve mo­lam
Vto­ri­ot Di­men na pis­me­no da mu go pre­da­de­te.

Toa e sa­mo bez­o~­nos­ta na ne­go­va­ta ra­ka, Pr­vi­ot Di­men

so ko­ja sr­ce­to si­gur­no ne mu bi­lo sog­las­no.
Nie na us­lu­ga vi sto­im
­ e
Gro­fi­ca­ta gos­po­|o, za ova i za {to bi­lo dru­go va`­no.

Ne­mal ni{­to vo Fran­ci­ja do­de­ka ne os­ta­nel Gro­fi­ca­ta

bez `e­na?
Ov­de ne­ma ni{­to po­dob­ro za ne­go Bla­go­da­ram, no us­lu­ga so us­lu­ga se vra­}a.
od ovaa ne­go­va `e­na ko­ja zas­lu­`u­va gos­po­din Prij­de­te, ve mo­lam.
ne­koj (Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Helena.)
ko­go dva­e­set vak­vi pros­ti mom­ci go slu­`at
a nej­ze ja vi­ka­at gos­po­|o se­koj ~as. Koj be­{e Helena
so ne­go?
‘Do­de­ka ne sum bez `e­na ne­mam ni{­to vo
Vto­ri­ot Di­men Fran­ci­ja.’
Ni{­to vo Fran­ci­ja do­de­ka ne sum bez `e­na.
Slu­ga­ta sa­mo i eden gos­po­din ]e ne­ma{ ni­ed­na, Ru­si­on, ni­ed­na vo Fran­
ko­go pov­re­me­no sum go sret­nal. ci­ja;
a po­toa pak s# }e ima{. Gos­po­da­ru moj si­rot,
Gro­fi­ca­ta za­rem jas te pro­te­rav od zem­ja­va i sto­riv
krev­ko­to te­lo tvoe da se iz­lo­`i na vet­rot
Mo­`e­bi Pa­rol, ne? od bez­mi­los­na­ta voj­na? Za­rem jas bev taa
{to te pro­te­ra od ve­se­li­ot dvor kaj­{to
Vto­ri­ot Di­men be­{e ga­|an od uba­vi o~i, da sta­ne{ me­ta
na za­~a­de­ni­te pu{­ki? O vie olov­ni zrn­ca
Tok­mu ta­ka, gos­po­|o, toj. {to ja­va­te bes­no na br­za­ta se­ka­vi­ca od
og­not
Gro­fi­ca­ta po kriv pat trg­ne­te, ras­pa­raj­te go mo}­ni­ot
voz­duh
Mno­gu ras­i­pan ~o­vek, poln zlo­ba. {to pla­~e i pak `i­vee, no ne udi­raj­te vo
Sin mi si ja ras­i­pu­va pri­rod­no dob­ra­ta ne­go.
na­rav Ako ne­koj pu­ka vo ne­go, ne­go jas sum go pra­
za­ve­den od ne­go. til.
Ako ne­koj jur­ne kon ot­vo­re­ni­te mu gra­di
Vto­ri­ot Di­men jas sum pre­dav­ni­kot {to na toa sum go na­vel,
pa ia­ko ne sum go ubi­la, jas sum pri­~i­na­ta
Ta­ka e, gos­po­|o dob­ra, {to tak­va smrt go sna{­la. Po­ar­no bi mi
toj man­gup i prem­no­gu ima od toa bi­lo
za­ra­di koe mis­li de­ka ima mno­gu. kr­vo­`e­den lav da sret­nam ka­ko bol­no ri­ka
od lu­ta glad ma­~en; po­ar­no bi mi bi­lo
Gro­fi­ca­ta si­te be­di {to pri­ro­da­ta is­kon­ski gi kot­ka
na­ed­na{ da me stre­fat. Ne, doj­di do­ma,
Gos­po­da, dob­ro mi doj­dov­te. Ru­si­on,
 Sekoe zlo za arno 427

od kaj­{to ~es­ta od opas­nos­ta is­kam­~u­va Scena 3

sa­mo luz­ni,
i kaj­{to naj­~es­to se gu­bi s#. Odov­de si odam; (Tru­bi. Vle­u­va­at voj­vo­da­ta od Fi­ren­ca,
toa {to sum ov­de te za­dr­`u­va te­be ta­mu. Ber­tram, Pa­rol, voj­ni­ci. Ba­ra­ba­ni i
Za­rem da os­ta­nam ov­de? Ne, ne, ia­ko tru­bi.)
ov­de voz­du­hot raj­ski ku­}a­ta ja pav­ka
i an­ge­li vo nea slu­`at. Za­mi­nu­vam od ov­de Voj­vo­da­ta
za {e­po­tot na so­`al­ba­ta za begs­tvo­to moe
da ja­vi (Na Ber­tram) Za­po­ved­nik na na­{a­ta ko­wa­
ute­ha za tvo­e­to uvo. Svet­li­no zgas­ni, tem­ ni­ca si ti, a nie,
ni­co sle­zi strad­na pol­ni na­de`, ja po­lo­`u­va­me se­ta qu­bov i
za ko kra­dec si­rot, so mra­kot da be­gam jad­na. ver­ba
vo tvo­jot us­peh.

Ber­tram

Gos­po­da­ru, to­var
pre­te­`ok e toa za mo­it­ e ple­}i, no se­pak
}e se tru­di­me da go do­te­ra­me za­ra­di ka­u­za­ta
va­{a
pra­vi~­na do sa­mi­ot liz­gav rab na am­bi­sot.

Voj­vo­da­ta

To­ga{ trg­ni,
i sre­}a­ta ne­ka za­ig­ra na {le­mot tvoj sve­tol
ko bod­ra za{­tit­ni~­ka.

Ber­tram

Ba{ de­ne­ska,
go­lem Mar­se, sta­pu­vam cvrs­to vo re­do­vi­te
tvoi,
so­ni{­ta­ta da gi os­tva­ram ko go­lem pa­za~,
qu­bi­tel na ba­ra­ba­not, a na qu­bov­ta mra­za~.
(Iz­le­gu­va­at.)
 428 Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Vle­gu­va­at gro­fi­ca­ta i Rej­nal­do, nej­zi­
ni­ot up­rav­nik so pis­mo.)
Gro­fi­ca­ta
Bo­`e! Zo{­to go pri­miv­te pis­mo­to od nea?
Za­rem ne na­se­tiv­te de­ka }e go sto­ri toa {to
go sto­ri
is­pra­}aj­}i mi pis­mo? Pro­~i­taj­te go u{­te
ed­na{.
Rej­nal­do
(Go ~i­ta pis­mo­to) ‘Axi­ja sta­nav vo Sen
@ak poj­dov,
jas na qu­bov­ta & zgre­{iv pa za po­ko­re­nie
po go­la­ta zem­ja se­ga bo­so­no­ga ga­zam
so za­vet svet za gre­vot da bi­dam na is­ku­{e­
nie.
Pi­{e­te, pi­{e­te, za od te­kot na kr­va­va­ta
voj­na
mo­jot naj­mil gos­po­dar, si­not va{ drag, da se
vra­ti.
Bla­gos­lo­ve­te go do­ma vo mir, a od­da­le­ku jas
ime­to }e mu go pos­ve­tam so mo­lit­vi slat­ki.
Ma­ki­te pod­ne­se­ni ne­ka mi gi pros­ti me­ne,
ne­go­va­ta prez­re­na Ju­no­na, {to go is­pra­tiv
da yem­ne
da­le­ku od dvo­rot na meg­dan so du{­ma­ni lu­ti
kaj­{to smrt­ta nad vred­ni­te pos­to­ja­no
dem­ne.
Pre­do­bar e, pre­u­bav za smrt­ta i za me­ne
za slo­bo­da da mu da­dam, po­ar­no me­ne ne­ka
me ze­me.’
Gro­fi­ca­ta
Ah kol­ku os­tri osi­la vo zbo­ro­vi­te naj­bla­gi
nej­ni!
Rej­nal­do, go­le­ma gre{­ka sto­riv­te, ve­lam,
{to doz­vo­liv­te da za­mi­ne ta­ka. Da zbo­ru­vav
so nej­ze
}e ja od­vra­tev od na­me­ra­ta nej­zi­na vak­va
{to va­ka taa ja spre­~i.
Rej­nal­do
Pros­te­te mi, gos­po­|o,
da vi go da­dev pis­mo­to u{­te sno{­ti
mo­`e­bi }e ja dov­ta­sav­te ia­ko ov­de ve­li
de­ka go­ne­we­to ne bi po­mog­na­lo.
Gro­fi­ca­ta
I koj an­gel se­ga
}e bdee nad ovoj ne­dos­to­en sop­rug? Za ne­go
ne­ma us­peh
os­ven ako mo­lit­vi­te nej­zi­ni koi ne­bo­to
qu­bi da gi slu­{a
i sa­ka da gi is­pol­ni, ne go spa­sat od gne­vot
na prav­da­ta bo`­ja. Pi­{u­vaj, pi­{u­vaj, Rej­
nal­do,
do ovoj ne­dos­to­en ma` na ne­go­va­ta `e­na.
Ne­ka se­koj zbor te­`i kol­ku nej­zi­na­ta vred­
nost,
ko­ja ne­mu pre­les­na mu se ~i­ni; mo­ja­ta lu­ta
bol­ka,
ia­ko toj mal­ku ja ~uvs­tvu­va, sro­~e­te ja
mo}­no i sil­no.
Naj­po­god­ni­ot glas­nik is­pra­te­te go ta­mu.
ko­ga gla­sot do ne­go }e stig­ne de­ka za­mi­na­la
mo­`e }e se vra­ti, a se na­de­vam is­to i taa
ko­ga }e doz­nae za ova, br­gu na­zad }e se vra­ti
vo­de­na ov­de od ~is­ta qu­bov. Koj od niv
dvaj­ca
mi e po­mil sr­ce­vo moe ne mo­`e da ka­`e.
Zgri­`e­te go glas­ni­kot.
God­ni­te mi ste`­na­le, sr­ce­vo me bo­li bez
me­ra,
da pla­~am ja­dot, da go­vo­ram ta­ga­ta me te­ra.
(Iz­le­gu­va­at.)
 Sekoe zlo za arno
Scena 5
(Nad­vor od Fi­ren­ca. Vle­gu­va­at ed­na sta­ra
vdo­vi­ca, }er­ka & Di­ja­na, Ma­ri­ja­na i dru­gi
gra­|a­ni na Fi­ren­ca.)
Vdo­vi­ca­ta
Va­mu, va­mu, oti ako se dob­li­`at do gra­dot
ni{­to ne­ma da vi­di­me.
Di­ja­na
Ve­lat fran­cus­ki­ot grof si­te po­~es­ti gi
zas­lu­`il.
Vdo­vi­ca­ta
Ve­lat de­ka go za­ro­bil niv­ni­ot gla­ven
ko­man­dant i de­ka so svo­ja ra­ka go so­se­kol
bra­tot na voj­vo­da­ta. Ama po­pus­to se tru­
dev­me; oti­doa na dru­gi­ot kraj. Slu­{aj­te! Po
tru­bi­te }e zna­e­me.
Ma­ri­ja­na
Da odi­me na­zad, pa da se za­do­vo­li­me so ona
{to }e ni go pre­ka­`at. – Pa, Di­ja­na, pri­~u­
vaj se mal­ku od onoj fran­cu­ski grof. Ime­to
na de­voj­ka­ta e nej­zi­na­ta ~est i ni­ed­no nas­
led­stvo ne e tol­ku bo­ga­to ka­ko ~es­ta.
Vdo­vi­ca­ta
(Na Di­ja­na) Na kom­{iv­ka­ta & ka­`av ka­ko ne
te os­ta­va na mir eden gos­po­din od ne­go­va­ta
svi­ta.
Ma­ri­ja­na
Go znam toj apa{, be­sil­ka zas­lu­`u­va!
Ne­koj­si Pa­rol. Ra­sip­nik koj­{to gi iz­vr­
{u­va pod­ve­du­va­wa­ta za ovoj mlad vel­mo­`a.
^u­vaj se od niv, Di­ja­na; niv­ni­te ve­tu­va­wa,
za­ve­du­va­wa, zak­let­vi, da­ro­vi i si­te sli~­ni
ma­ri­fet­lu­ci na po­ho­ta­ta so­se­ma se po­i­
nak­vi odo{­to na prv pog­led iz­gle­da­at.
Mno­gu de­voj­ki nas­tra­da­le od niv; a najs­
tra{­no­to e {to pri­me­rot {to gi po­ka­`u­va
429
stra­vo­ti­i­te na uni{­te­na­ta ne­vi­nost ne
mo­`e da gi zas­tra­{i i spre­~i dru­gi­te, tu­ku
i tie, ko mu­vi bez gla­va, se fa­}a­at na is­to­to
le­pi­lo. Mis­lam de­ka ne tre­ba u{­te da ti
so­lam pa­met, tu­ku de­ka sa­ma­ta va­{a ~es­nost
}e ve za­dr­`i da os­ta­ne­te na ona na {to ste,
pa ma­kar pri­toa da ne­ma dru­ga opas­nost
os­ven gu­be­we na sops­tve­na­ta pris­toj­nost.
Di­ja­na
Ne­moj­te, vi se mo­lam, da se gri­`i­te za me­ne.
(Vle­gu­va Helena ob­le­~e­na ka­ko po­kaj­ni~­ka.)
Vdo­vi­ca­ta
Se na­de­vam de­ka e ta­ka. No gle­daj­te, do­a­|a
ne­kak­va po­kaj­ni­ca. Znam de­ka }e pres­to­ju­va
kaj me­ne. Si­te tie se is­pra­}a­at kaj me­ne
do­ma. ]e ja pra­{am.
Bo­`e, po­mo­`i po­kaj­ni­ce. Ka­de ako ne e
taj­na?
Helena
Vo Sen @ak le Gran.
No ka­`e­te mi, ve mo­lam, ka­de axi­i­te na
ko­nak
gi pri­ma­at?
Vdo­vi­ca­ta
Vo ‘Sve­ti Fran­ci­sko’ ved­na{ tu­ka do grad­
ski­te por­ti.
Helena
Da­li ova e pa­tot?
Vdo­vi­ca­ta
Da, toj e.
(Od­da­le­ku se slu­{a­at zvu­ci od mar­{i­ra­we.)
^uj­te gi, na­va­mu idat. Ako pri­~e­ka­te mal­ku,
sve­ta axi­ke, do­de­ka tru­pi­te ov­de mi­nat,
sa­ma­ta }e ve od­ve­dam do va­{i­ot ko­nak
u{­te po­ve­}e {to ja znam do­ma­}in­ka­ta va­{a
ko sa­ma­ta se­be.
 430 Vilijam [EKSPIR

Helena Di­ja­na

Vie ste taa? Ima eden gos­po­din {to slu­`i kaj gro­fot
sa­mo lo­{o go­vo­ri za nea.
Vdo­vi­ca­ta
Helena
Ako vi e mi­lo, axi­ke, toa sum jas.
Ka­ko se vi­ka?
Helena
Di­ja­na
Vi bla­go­da­ram; }e po­~e­kam kol­ku {to tre­ba.
Gos­po­din Pa­rol.
Vdo­vi­ca­ta
Helena
Do­a­|a­te, mi se ~i­ni, od Fran­ci­ja?
Pa mis­lam de­ka e vo pra­vo.
Helena Vo spo­red­ba so gla­sot i vred­nos­ta
na go­le­mi­ot grof taa e tol­ku bez­na­~aj­na
Tok­mu ta­ka. {to ni ime­to ne tre­ba da & se spo­me­nu­va.
Sa­mo ~es­ta
Vdo­vi­ca­ta i skrom­nos­ta & vre­dat a niv ba­rem ne sum
~u­la
Ov­de }e vi­di­te eden va{ zem­jak ne­koj da gi cr­ni.
koj­{to se po­ka­`a go­lem ju­nak.
Di­ja­na
Helena
Kut­ra­ta taa,
Ka­ko se vi­ka, ve mo­lam? mo­ra da e te{­ko rop­stvo da bi­de{ `e­na
na grof {to te pre­zi­ra.
Di­ja­na
Vdo­vi­ca­ta
Gro­fot od Ru­si­on. Ste ~u­le za ne­go?
Si­gur­no, dob­ra du­{o, ka­de i da e taa se­ga
Helena sr­ce­to & se ste­ga. Ovaa mo­ma mla­da mo­`e
uba­vi ra­bo­ti da & iz­nap­ri­ka­`e, ako sa­ka.
Sa­mo sum ~u­la, s# naj­u­ba­vo za ne­go ve­lat
no ka­ko iz­gle­da, ne znam. Helena

Di­ja­na [to sa­ka­te da ka­`e­te?

da ne & fr­lil oko za­qu­be­ni­ot grof
Ov­de se is­tak­na mno­gu, na ne­za­kon­ski na­~in?
bez og­led koj e. Od Fran­ci­ja po­beg­nal,
ka­ko {to ve­lat, za{­to kra­lot go o`e­nil Vdo­vi­ca­ta
pro­tiv ne­go­va­ta vol­ja. Mis­li­te de­ka e ba{
ta­ka? Tok­mu ta­ka
i vo toa ne se sno­bi da ko­ris­ti se­ka­kov
Helena na­~in
{to mo­`e da ja na~­ne ne`­na­ta ~est na ed­na
O, da, ba{ e ta­ka. Ja znam ne­go­va­ta `e­na. mo­ma.
 Sekoe zlo za arno 431

No taa znae da se bra­ni mno­gu ~es­no, Helena

po­~es­no ne mo­`e da bi­de.
Mo­`e­bi e ra­net vo voj­ni­ve.
Ma­ri­ja­na
Par­tol
Bog da ~u­va i da bra­ni od dru­go.
(Vle­gu­va­at so ba­ra­ba­ni i zna­mi­wa Ber­tram (Na stra­na) Ba­ra­ba­not da go za­gu­bam?
i Pa­rol za­ed­no so gru­pa voj­ni­ci.) Sjaj­no!

Vdo­vi­ca­ta Ma­ri­ja­na

Eve gi, idat. Ne{­to e mno­gu zbu­net i sme­ten.

Onoj e An­to­nio, naj­sta­ri­ot sin na voj­vo­da­ta; Gle­daj­te, n# na­mi­ri­sa.
onoj Es­ka­lo.
Vdo­vi­ca­ta
Helena
(Na Pa­rol) Be­sil­ka e za te­be!
Koj e fran­cu­zi­not?
Ma­ri­ja­na
Di­ja­na
(Na Pa­rol) I za tvo­ja­ta stroj­ni~­ka ve{­
Onoj on­de so per­ce­to. Mno­gu {ar­man­ten ti­na!
ju­nak. (Iz­le­gu­va­at Ber­tram, Pa­rol i voj­ni­ci­te.)
Ka­mo da ja sa­ka svo­ja­ta `e­na. Da be­{e po­~e­
sen
}e be­{e i po­do­bar. Za­rem ne e ubav gos­po­ Vdo­vi­ca­ta
din?
Voj­ska­ta po­mi­na. Aj­de axi­ke, odi­me pra­vo
Helena na ko­nak. Od mi­ro­sa­ni­te is­pos­ni­ci
imam ~et­vo­ri­ca ili pet­mi­na do­ma
Mno­gu mi se do­pa­|a. {to odat za Sen @ak.

Di­ja­na Helena

[te­ta {to ne e ~e­sen. Po­kor­no vi bla­go­da­ram.

Ene go i toj pod­lec {to go vle~­ka po raz­ni Ako na gos­po­|a­va i na ova li~­no mo­me
mes­ta. im e po vol­ja da ve­~e­ra­at so nas, tro­{o­ci­te
Da sum ne­go­va gos­po­|a, bi go ot­ru­la toj i se­ta
po­dol gad. bla­go­dar­nost }e bi­dat moi. A da se od­dol­
`am so­sem
Helena na ovaa ~ed­ni­ca ne­koi so­ve­ti }e & da­dam
vred­ni za po­men.
Koj e toj?
Vdo­vi­ca­ta i Ma­ri­ja­na
Di­ja­na
Qu­bez­no po­nu­da­ta ja pri­fa­}a­me.
Onaa maj­mun­ska muc­ka so epo­le­ti. (Iz­le­gu­va­at.)
[to se oma­cu­ril ta­ka?
 432 Vilijam [EKSPIR
Scena 6
(Vle­gu­va­at Ber­tram i dvaj­ca­ta vel­mo­`i
Di­men.)
Vto­ri­ot Di­men
(Na Ber­tram) Pa, gos­po­di­ne moj do­bar, ne­ka
sam gi va­di kos­te­ni­te od og­not. Ka­ko znae i
umee.
Pr­vi­ot Di­men
(Na Ber­tram) Ako ne ot­kri­e­te de­ka e obi­
~en pros­tak, za­gu­be­te ja se­ta po­~it kon me­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Me­ur od sa­pu­ni­ca, gos­po­di­ne.
Ber­tram
Mis­li­te do tol­ku me vle­~e za nos?
Vto­ri­ot Di­men
Ve­ru­vaj­te mi, gos­po­di­ne. Od moe li~­no is­ku­
stvo vi ve­lam, bez zlo­ba, ka­ko da mi e rod­
ni­na, toj e ku­ka­vi­ca nad ku­ka­vi­ci­te, la`­go
ko­mu ni Min­ha­u­zen ne mu e ra­men, ~o­vek {to
se­koj ~as go pre­kr­{u­va ve­tu­va­we­to, kre­ten
{to ne­ma ni­ed­na oso­bi­na {to bi mo­`e­la da
go zas­lu­`i va­{e­to vni­ma­nie.
Pr­vi­ot Di­men
Bi bi­lo uba­vo da mu go vi­di­te pra­vo­to li­ce,
ina­ku toj, ako prem­no­gu se pot­pre­te na ne­go­
va­ta ~es­nost ko­ja, za `al, ja ne­ma, mo­`e vo
da­den mo­ment, va­`en i do­ver­liv, ko­ga ste vo
naj­go­le­ma opas­nost, da ve os­ta­vi na ce­di­lo i
da vi go svr­ti gr­bot.
Ber­tram
Ka­mo da mi se uka­`e po­god­na pri­li­ka pa da
go sta­vam na pro­ba.
Pr­vi­ot Di­men
Ve­}e ja ima­te: ne­ka go pro­naj­de i ne­ka go
do­ne­se svo­jot ba­ra­ban za koj­{to ~uv­te kol­ku
sa­mo­u­ve­re­no se fa­li de­ka sa­mi­ot }e go
vra­ti.
Vto­ri­ot Di­men
Jas, so ed­na gru­pa na­{i voj­ni­ci, ne­na­dej­no }e
go na­pad­nam.
]e iz­be­ram tak­vi koi, si­gu­ren sum, ne­ma
da gi ras­poz­na­va od nep­ri­ja­tel­ski­te. ]e go
zbu­ni­me i }e mu gi vr­ze­me o~i­te ta­ka {to
ce­lo vre­me }e mis­li de­ka se na­o|­ a vo lo­go­
rot na nep­ri­ja­te­lot ia­ko }e go do­ne­se­me vo
na­{i­ot. Vie pri­sus­tvu­vaj­te na sos­lu­{u­va­
we­to: ako toj, fa­ten vo neb­ra­no i ob­ze­men
od ku­ka­vi~­ki strav, ko­ga }e mu se ve­ti `i­vo­
tot, ne se po­nu­di da ve pre­da­de i da im go
ka­`e s# ona {to pro­tiv vas go znae i toa
sta­vaj­}i ja so zak­let­va vo za­log svo­ja­ta bes­
mrt­na du­{a, to­ga{ po­ve­}e ni­ko­ga{ ne ve­ru­
vaj­te vo mo­ja­ta mo} za re­zo­ni­ra­we.
Pr­vi­ot Di­men
O, pu{­te­te go, za smea ba­rem, da go vra­ti
svo­jot ba­ra­ban. Toj ve­li de­ka smis­lil ka­ko.
Pa ako vie, i ko­ga }e mu go spoz­na­e­te vis­
tin­sko­to li­ce i ko­ga }e vi­di­te vo kak­va
bez­vred­na sme­sa se sto­pil ovoj la­`en gru­
men zla­to, ako vie i to­ga{ ne go sme­ta­te
za apa{ so ko­go tre­ba apa{­ki i da se pos­ta­
pu­va, to­ga{ }e re­~am, va­{a­ta nak­lo­nost kon
ne­go e ne­po­ko­leb­li­va. Eve go ide.
(Vle­gu­va Pa­rol.)
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na) O, ba­rem za smea (Na glas) ne
spre­~u­vaj­te go da si ja zas­lu­`i ~es­ta {to
po de­lo­to mu sle­di; doz­vo­le­te mu vo se­koj
slu­~aj da go vra­ti ba­ra­ba­not.
Ber­tram
(Na Pa­rol) Mus­je! Toj ba­ra­ban pos­to­ja­no vi
ve vr­ti v gla­va i ne vi da­va mir.
 Sekoe zlo za arno
Pr­vi­ot Di­men
\a­vol da go ze­me, kre­ne­te ra­ce od ne­go. Se
ra­bo­ti sa­mo za eden ba­ra­ban i ni{­to dru­go.
Pa­rol
Za eden ba­ra­ban? Ba­ra­ban i ni{­to dru­go?
Ta­ka da se za­gu­bi ba­ra­ba­not! Ama ko­man­da
pad­na: na­{a­ta ko­wa­ni­ca da ud­ri po na­{i­te
kri­la i da gi par­~o­sa sops­tve­ni­te voj­ni­ci!
Pr­vi­ot Di­men
Ne­ma tu­ka {to da se pre­fr­li na ko­man­da­ta.
Lo­{a vo­e­na sre­}a be­{e {to ni sa­mi­ot
Ce­zar ne bi ja spre­~il da be­{e ta­mu i da
ko­man­du­va­{e.
Ber­tram
Pa ne­ma ba{ pri­~i­na da se `a­li­me na vo­e­
na­ta sre­}a. Mal­ku se iz­re­zi­liv­me so gu­be­
we­to na toj ba­ra­ban ama {to e tu­ka e.
Pa­rol
[to e tu­ka tu­ka e?
Ber­tram
Mo­`e­{e da e po­i­na­ku, ama ne e.
Pa­rol
Ne e ama mo­`e da bi­de. Ko­ga zas­lu­ga­ta vo
slu`­ba­ta ne bi se da­va­la ret­ko na onoj {to
ja za­ra­bo­til, bi go vra­til toj ba­ra­ban ili
drug, ili po­ar­no da me ne­ma.
Ber­tram
Ako vi sti­ska gos­po­di­ne, ne gle­dam koj bi ve
spre­~il. Ako mis­li­te de­ka so va­{i­ot plan
mo­`e­te da go vra­ti­te ovoj sim­bol na ~es­ta
ta­mu kaj­{to pri­pa­|a, so­be­re­te hrab­rost
i pre­ze­me­te go pot­fa­tot. Vak­vi­ot pod­vig
dos­toj­no }e go nag­ra­dam. Ako us­pe­e­te vo ova,
voj­vo­da­ta }e ve ce­ni mno­gu i }e ve nag­ra­di
433
ka­ko {to mu do­li­ku­va na ne­go­va­ta ve­li­~i­na
i toa dos­led­no do vi­si­na­ta na va­{a­ta zas­
lu­ga.
Pa­rol
@i­mi voj­ni~­ka­va des­ni­ca, }e go sto­ram toa.
Ber­tram
Ama ne­moj­te da odol­gov­le­~u­va­te.
Pa­rol
U{­te ve­~er­va po~­nu­vam; ved­na{ }e za­pi­{am
u{­te ne­koi sit­ni­ci za koi ne sum si­gu­ren,
}e si ja obod­ram sa­mo­do­ver­ba­ta i }e po~­nam
tres­ka­vi~­no da ra­bo­tam. Oko­lu pol­no} o~e­
ku­vaj­te da ~u­e­te u{­te od me­ne.
Ber­tram
Mo­`e da go iz­ves­tam voj­vo­da­ta de­ka ste se
na­fa­ti­le na ova?
Pa­rol
Ne znam da­li }e us­pe­am, gos­po­da­ru, ama se
kol­nam de­ka }e se obi­dam.
Ber­tram
Znam de­ka si hra­bar. Na pis­me­no }e ga­ran­ti­
ram za tvo­i­te voj­ni~­ki ve{­ti­ni. Zbo­gum.
Pa­rol
Ne sum za zbo­ro­vi tu­ku za de­la.
(Iz­le­gu­va.)
Vto­ri­ot Di­men
Kol­ku {to ri­ba­ta sa­ka da e na su­vo. (Na
Ber­tram) Za­rem ne e ~u­den, gos­po­di­ne, {to
so tol­ka­va sa­mo­u­ve­re­nost se na­fa­}a da ja
za­vr­{i ra­bo­ta­ta za ko­ja sa­mi­ot znae de­ka ne
e ka­da­ren da ja za­vr­{i? Sa­mi­ot se osu­du­va na
ve~­na ma­ka v pe­kol.
 434 Vilijam [EKSPIR

Pr­vi­ot Di­men vi­di­te

dej­~e­to za koe vi go­vo­rev.
(Na Ber­tram) Ne go poz­na­va­te gos­po­di­ne,
ka­ko {to go poz­na­va­me nie. To~­no e de­ka Vto­ri­ot Di­men
znae da se pik­ne ne­ko­mu pod ko­`a i za ed­na
ne­de­la da iz­beg­ne mno­gu ra­bo­ti {to se doz­ No re­kov­te de­ka bi­la ~ed­na.
na­va­at za ne­go, no ko­ga ed­na{ go v~o­pi­te,
ne­ma ka­de da vi be­ga. Ber­tram

Ber­tram Toa i e ma­ka­ta. Sa­mo ed­na{ zbo­ru­vav so nea

Mis­li­te de­ka ne­ma ni{­to da nap­ra­vi od
se­to ova {to ov­de tol­ku se­ri­oz­no go ve­ti?
Vto­ri­ot Di­men
Ni{­to vi tvr­dam. Sa­mo }e se vra­ti so
ne­kak­va iz­mis­li­ca i }e se obi­de da ve vr­ze
so dve tri la­gi. Ama ve­}e mu pos­ta­viv­me
sta­pi­ca. Ve­~er­va }e mu se vi­di vis­tin­ski­ot
lik; toj na­vis­ti­na ne ja zas­lu­`u­va va­{a­ta
po­~it.
a taa be­{e stu­de­na ko mraz, no & pra­}av
po ovoj ist {ut­rak ko­mu mu vle­gov­me vo
tra­ga
da­ro­vi i pis­ma koi mi gi vra­}a­{e na­zad;
toa be­{e s# od mo­ja stra­na. Prek­ras­na e, vi
ve­lam.
]e sa­ka­te da ja vi­di­te?
Vto­ri­ot Di­men
So go­le­mo za­do­vol­stvo, gos­po­di­ne.
(Iz­le­gu­va­at.)

Pr­vi­ot Di­men

Pr­vin mal­ku }e ve za­ba­vu­va­me so toj li­sec

a po­toa }e go ode­re­me. Prv go na­du­{i sta­
ri­ot gos­po­din La­fe. Ko­ga }e mu se iz­va­di
mas­ka­ta, }e mi ka­`e­te kak­vo gom­ce se krie
vo ne­go, a toa u{­te ve­~er­va }e go vi­di­te.

Vto­ri­ot Di­men

Tre­ba da go pro­ve­ram le­pi­lo­to. Si­gur­no }e

se fa­ti!

Ber­tram

Va­{i­ot brat do­a­|a so me­ne.

Pr­vi­ot Di­men

Ka­ko sa­ka va­{e­to gos­pod­stvo. Odam.

(Iz­le­gu­va.)

Ber­tram

A se­ga }e ve od­ve­dam vo onaa ku­}a, da go

 Sekoe zlo za arno 435

Scena 7 nal,
uba­vi­na­ta & ja op­ko­lil so op­sa­da blud­na
(Vle­gu­va­at Helena i vdo­vi­ca­ta.) i re­{il da ja os­voi. Ne­ka naj­pos­le se sog­
la­si taa
Helena a ka­ko }e go iz­ve­de toa jas naj­dob­ro }e &
ka­`am.
Ako se som­ne­va­te de­ka ne sum ba{ taa To­ga{ ne­go­va­ta zab­lu­de­na krv ne­ma da od­bie
ne znam to­ga{ ka­ko bi mo­`e­la da ve ube­du­ ni{­to
vam u{­te {to taa }e go po­ba­ra. Prs­ten gro­fot na prst
za{­to go gu­bam tlo­to vrz koe gra­dam. ima
{to vo se­mejs­tvo­to ne­go­vo se pre­ne­su­va
Vdo­vi­ca­ta gor­do
od sin na sin po­ve­}e od ~e­ti­ri ili pet ve­ka
Na­vis­ti­na imot­na­ta sos­toj­ba mi e vlo­{e­na, u{­te od ko­ga pr­vi­ot tat­ko go no­sel. Toj prs­
no ro­dum ten
sum od bo­ga­ta ku­}a i ne se raz­bi­ram vo gro­fot bez­mer­no go ce­ni; se­pak vo strast
ra­bo­ti vak­vi zdi­ven,
pa ne bi sa­ka­la ni se­ga ~es­ta da si ja val­kam ne­ma pres­kap da mu se vi­di pa }e go da­de,
so ne­~es­ni de­la. ma­kar
pos­le da se kae.
Helena
Vdo­vi­ca­ta
Ni­ti pak jas go sa­kam toa.
Pred s# po­ve­ru­vaj­te mi de­ka ma` mi e gro­ Se­ga ja sfa­}am su{­ti­na­ta na pla­not.
fot
i de­ka ona {to vi go ka­`av ot­ka­ko se ob­vr­ Helena
zav­te
de­ka ne­ma da go pre­ka­`e­te, e vis­ti­na ~is­ta, To­ga{ gle­da­te de­ka s# e po za­kon. Ne­ma
a pos­le ni{­to dru­go
sfa­te­te de­ka ne­ma da zgre­{i­te vo ni­koj slu­ os­ven }er­ka vi pred na­vi­dum da mu pod­leg­ne
~aj na stras­ta
{to }e mi po­mog­ne­te so po­mo{­ta {to od vas prs­te­not da mu go po­ba­ra; po­toa sos­ta­nok da
}e ja po­zaj­mam. za­ka­`e
so ne­go i naj­pos­le, jas da ja pre­ze­mam ulo­ga­ta
Vdo­vi­ca­ta a taa ne­gib­na­ta da si odi. Po­toa, ve­lam,
za svad­ba­ta nej­zi­na }e do­da­dam u{­te tri
]e vi po­ve­ru­vam, za{­to il­ja­di kru­ni
mi po­ka­`av­te na de­lo de­ka ste gos­po­|a so na ona {to ve­}e go da­dov.
mno­gu
dob­ra imot­na sos­toj­ba. Vdo­vi­ca­ta

Helena
Ze­me­te go ova }e­se zla­to,
ne­ka so ne­go ja za­ku­pam po­mo{­ta pri­ja­tel­
ska va­{a,
ko­ja i }e ja prep­la­tam, i pov­tor­no }e ja pla­
tam
ko­ga }e ja do­bi­jam. Gro­fot po }er­ka vi zap­
Se sog­la­su­vam.
Vie pak na }er­ka mi daj­te & na­pats­tvie ka­ko
da se dr­`i
za vre­me­to i mes­to­to so ovaa za­kon­ska
iz­ma­ma
se sov­pad­nat so­sem. Se­ko­ja no} toj ide
so mu­zi­ki i svir­ki raz­ni i stok­me­ni pes­ni
za ma­len­kos­ta nej­zi­na. Ni{­to n# po­ma­ga
 436 Vilijam [EKSPIR

{to so pre­kor od prag go te­ra­me, za{­to toj

zap­nal
ko `i­vo­tot od toa da mu za­vi­si.

Helena

To­ga{ u{­te no}­va

da go spro­ve­de­me plan­~e­to: us­pee li ce­lo,
zol na­um }e bi­de za za­kon­sko de­lo,
za­kon­ski na­um za zlo de­lo re­{en
bez grev, no pat iz­ve­den gre­{en.
No, da prej­de­me na ra­bo­ta.
(Iz­le­gu­va­at.)
 ^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vle­gu­va­at vto­ri­ot Di­men so pet ili {est voj­ni­ci vo za­se­da.)
Vto­ri­ot Di­men
Ne mo­`e da doj­de po drug pat os­ven po ovoj
svi­ok. Ko­ga }e se na­fr­li­te na ne­go, go­vo­
re­te na ne­koj gro­zen ja­zik; ne pre­~i ako i
sa­mi ne go raz­bi­ra­te za{­to bi tre­ba­lo da
se pra­vi­me de­ka ni­koj ne go raz­bi­ra os­ven
eden me­|u nas koj­{to }e go naz­na­~i­me za tol­
ku­va~.
Tol­ku­va­~ot
Ve mo­lam jas da bi­dam tol­ku­va~, gos­po­di­ne
ka­pe­ta­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Ne si se za­poz­nal so ne­go? Da­li gla­sot ti
go znae?
Tol­ku­va­~ot
Ne, gos­po­di­ne, ni slu­~aj­no.
Vto­ri­ot Di­men
A kak­va to­ga{ cir­ku­zi­ja­da }e ko­ris­ti{
ko­ga }e raz­go­va­ra{ so nas?
Tol­ku­va­~ot
Is­ta na ko­ja vie }e go­vo­ri­te so me­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Mo­ra da mis­li za nas de­ka sme ne­kak­va
stran­ska edi­ni­ca vo slu`­ba na nep­ri­ja­te­
lot. Prob­lem e {to toj znae {at-pat od
si­te okol­ni ja­zi­ci, za­toa se­koj od nas tre­ba
da tre­ska {to }e mu pad­ne na pa­met. Da ne
zna­e­me {to si go­vo­ri­me eden na drug a da
se pra­vi­me de­ka zna­e­me zna­~i da ja zna­e­me
cel­ta: da gra­ka­me na ~av­kin­ski ja­zik, {to
po­ve­}e tol­ku po­dob­ro. [to se od­ne­su­va do
vas, tol­ku­va­~u, vie tre­ba da bi­di­te vis­tin­
ski po­li­ti­~ar. No, le­`i! Eve go ide, da
ot­spie dva ~a­sa za po­toa da se vra­ti i da se
kol­ne vo la­gi­te {to sam gi is­ko­val.
(Se kri­jat. Vle­gu­va Pa­rol. Udi­ra ~a­sov­ni­
kot)
Pa­rol
De­set ~a­sot. Po ed­no tri ~a­sa ta­man }e bi­de
vre­me da se vra­tam do­ma. [to }e re­~am de­ka
sum sto­ril? Mo­ra da bi­de toa ne{­to ubed­
li­vo, ne{­to kul. Ve­}e po~­naa da mi du{­ka­at
po tra­gi­te, a vo pos­led­no vre­me, ne­vo­li­te
mno­gu ~es­to mi ~u­ka­at na vra­ta. Na ja­zik sum
hra­bar od me­ra­ta nad­vor, ama sr­ce­vo od­nap­
red mi fa­}a strav od Mars i ne­go­vi­te vo­i­ni
pa ne smee da se drz­ne na ona {to ja­zi­kov mi
go pla­po­ti.
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na) Ova e pr­va vis­ti­na za ko­ja tvo­
jot ja­zik e vi­no­ven.
Pa­rol
Koj |a­vol me dup­na da se na­fa­tam da go vra­
tam prok­le­ti­ot ba­ra­ban ko­ga od po­~e­tok
bev sve­sen i zna­ev de­ka ne­mam na­me­ra ni{­to
da sto­ram? Mo­ra da se ra­nam na ne­kol­ku
mes­ta i da ka­`am de­ka ra­ni­te sum gi do­bil
 438 Vilijam [EKSPIR

vo bor­ba. Sa­mo so ma­li ne mo­`am da po­mi­ Od ko­ja vi­si­na?

nam. ]e re­~at: ‘Va­ka les­no se iz­vle­~e?’
A za go­le­mi ne­mam sr­ce. Zna­~i {to da im Pa­rol
pla­si­ram? ]e mo­ram, ja­zi­ku, da te sta­vam
vo us­ta­ta na ne­ko­ja mle­kar­ka a za se­be da Pe­de­set met­ri.
si ku­pam drug od mas­ka­ta na Ba­ja­zit ako ti
so svo­i­te me­le­wa me pi­ka{ vo tak­vi opas­ Vto­ri­ot Di­men
nos­ti.
Ni­koj `iv ne­ma da po­ve­ru­va.
Vto­ri­ot Di­men
Pa­rol
Mo`­no li e da znae koj e i ka­kov e, a pak da
bi­de ta­kov? Da imav ba­rem eden nep­ri­ja­tel­ski ba­ra­ban.
Bi se za­kol­nal de­ka so te{­ka bor­ba sum go
Pa­rol zel.

Eh, ko­ga bi bi­lo do­vol­no da si gi ise­~am Vto­ri­ot Di­men

ali{­ta­ta ili da si go skr­{am {pan­ski­ov
me~. Se­ga eden }e ~u­e{.

Vto­ri­ot Di­men Pa­rol

Ta­ka ne mo­`e ni slu­~aj­no. Ko­ga se­ga eden nep­ri­ja­tel­ski ba­ra­ban –

(Uz­bu­na. Voj­ni­ci­te iz­le­gu­va­at od za­se­
Pa­rol da­ta.)

Ili pak da si ja ise­~am bra­da­ta i da re­~am Vto­ri­ot Di­men

de­ka toa bi­lo del od stra­te­gi­ja­ta.
Tro­ka, no­vu­o­zos, kar­go, kar­go, kar­go.
Vto­ri­ot Di­men
Voj­ni­ci­te
Ne­ma da proj­de.
Kar­go, kar­go, kar­go, vi­li­an­da par kor­bo, kar­go.
Pa­rol (Go fa­}a­at i mu gi vr­zu­va­at o~i­te.)

Ili da gi po­to­pam ali­{a­ta­ta i da re­~am Pa­rol

de­ka me na­pad­na­le i me so­go­li­le do ko­`a.
O, mi­lost, mi­lost! Ne vr­zu­vaj­te mi gi o~i­te.
Vto­ri­ot Di­men
Tol­ku­va­~ot
Ne­ma {an­si.
Bos­kos tro­mul­do bos­kos.
Pa­rol
Pa­rol
Ili da se za­kol­nam de­ka sum skok­nal od pro­
zo­re­cot na tvr­di­na­ta. Znam dob­ro de­ka ste vie od pol­kot ru­ski
i gla­va­ta }e mi let­ne oti ja­zi­kot va{
Vto­ri­ot Di­men ne go go­vo­ram. No ako me­|u vas ima ne­koj
Ger­ma­nec, Da­nec, Ho­lan­|a­nec, Fran­cuz
 Sekoe zlo za arno 439

ili Ita­li­ja­nec ne­ka go­vo­ri so me­ne

a jas }e im ka­`am opas­nos­ta od ka­de ide
za Fi­ren­tin­ci­te. Pa­rol

Tol­ku­va­~ot Bez.

Bos­kos va­u­va­do. Tol­ku­va­~ot

jas te raz­bi­ram i go go­vo­ram tvo­jot ja­zik.
Ke­re­li­bon­to. Gos­po­di­ne, Akor­do lin­ta.
po­mo­li se na bo­got tvoj za{­to se­dum­na­e­set Odi­me. Se­ga za se­ga si u{­te `iv.
sab­ji (Iz­le­gu­va­at si­te os­ven vto­ri­ot Di­men i
nad gla­va ti vi­sat. eden voj­nik.)

Pa­rol Vto­ri­ot Di­men

O! Odi i ka­`i im na gro­fot Ru­si­on i na brat

mi
Tol­ku­va­~ot de­ka go fa­tiv­me di­vo­to pet­le i de­ka }e go
~u­va­me
Mo­li, mo­li, mo­li! za­bu­le­no do­de­ka ne doj­de za­po­ved od niv.
Man­ka re­va­nia dulce?
Voj­ni­kot
Vto­ri­ot Di­men
Raz­bi­ram, ka­pe­ta­ne.
Os­kor­bi­dul­cos vo­li­vor­ko.
Vto­ri­ot Di­men
Tol­ku­va­~ot
Si­te }e n# pre­da­de na sa­mi­te nas.
Ge­ne­ra­lot se sog­la­su­va da te os­ta­vi vo Ta­ka ka­`i im.
`i­vot
i so vr­za­ni o~i da te od­ve­de­me vo na­{i­ot Voj­ni­kot
lo­gor
i da te ras­pra­{a­me. Mo­`e­bi }e ni ka­`e{ ]e im pre­ne­sam, gos­po­di­ne.
ne{­to
{to `i­vo­tot }e ti go spa­si. Vto­ri­ot Di­men

Pa­rol Do­to­ga{ }e bi­de ~u­van od tem­ni­ca i klu~.

(Iz­le­gu­va­at.)
O, os­ta­ve­te me vo `i­vot
i }e vi gi ot­kri­jam si­te taj­ni na na­{i­ot
lo­gor
broj­na­ta sos­toj­ba, ce­li­te; ra­bo­ti }e vi
ka­`am
od koi }e se {ek­ne­te.

Tol­ku­va­~ot

Bez ni­kak­va la­ga?

 440 Vilijam [EKSPIR

Scena 2 Di­ja­na

(Vle­gu­va­at Ber­tram i Di­ja­na) O vie nam ni slu­`i­te

Ber­tram
Mi re­koa de­ka se vi­ka­te Fon­ti­bel.
Di­ja­na
Ne, gos­po­di­ne, tu­ku Di­ja­na.
Ber­tram
Ime na bo­`i­ca,
i toa zas­lu­`e­no. No de­voj­ko li~­na,
za­rem ne e qu­bov­ta sos­toj­ka na pre­u­ba­va­ta
sta­va?
Ako `i­vi­ot ogan na mla­dos­ta od du­{a ne vi
zra­~i
ne ste de­voj­ka tu­ku spo­me­nik stu­den.
Ko­ga }e um­re­te tre­ba da ste vak­va,
ko {to ste se­ga, stu­de­na, mo{­ne stro­ga
mes­to da bi­de­te ko maj­ka vi {to bi­la
ko­ga vas pre­u­ba­va ve za~­nu­va­la.
Di­ja­na
To­ga{ bi­la ~es­na.
Ber­tram
Tak­vi tre­ba da ste i vie.
Di­ja­na
Ne.
Sa­mo dol­`nos­ta maj­ka mi si ja vr­{e­la;
tak­va
kak­va {to vie kon `e­na vi ja ima­te.
Ber­tram
Dos­ta za toa.
Te mo­lam, ne pro­ti­vi se ve­}e na zak­let­vi­te
moi.
Na si­la so nea me vr­zaa, no te­be te sa­kam
pri­nu­den slat­ko od sa­ma­ta qu­bov i ve~­no
}e ti slu­`am so s# {to dol­`am.
do­de­ka nie vi slu­`i­me. No {tom ro­zi­te
na­{i
od nas gi ski­ne­te, sa­mo tr­we­to nam ni os­ta­
nu­va
za da se boc­ka­me du­ri vie ja sta­ve­te na pot­
smev
na­{a­ta go­lo­ti­ja.
Ber­tram
Za­rem xa­be se kol­nev?
Di­ja­na
Mno­gu­te zak­let­vi znam, vis­ti­na­ta ne ja
~i­nat,
tu­ku ed­nos­tav­ni­ot prost za­vet is­kre­no
da­den.
So ona {to ne ni e sve­to, ne se kol­ne­me nie
tu­ku Gor­ni­ot go pri­zi­va­me za sve­dok; oti,
ka­`e­te mi, ve mo­lam,
ko­ga bi se za­kol­na­la so si­te bo`­ji mo­}i
de­ka mno­gu ve sa­kam, da­li bi mi ve­ru­va­le na
mo­jot za­vet
ako ne­is­kre­no ve sa­kam? Ova ne fa­}a mes­to,
da se kol­nam vo ne­go za ko­go ve­lam de­ka go
sa­kam
de­ka }e ra­bo­tam pro­tiv ne­go. Za­toa zak­
let6vi­te va­{i
se zbo­ro­vi sa­mo, ob­vr­ski bed­ni bez pe­~at
jas ba­rem ta­ka mis­lam.
Ber­tram
Pre­mis­li se, pre­mis­li se.
Ne bi­di tol­ku as­ket­ski su­ro­va. Qu­bov­ta e
sve­ta
a is­prav­nos­ta mo­ja ni­ko­ga{ za iz­ma­mi tak­vi
ne zna­e­la so koi ma­`i­te gi ob­vi­nu­va­te.
Po­pu{­ti ed­na{,
i pre­daj se slat­ko na stras­ta mo­ja bol­na,
ko­ja ta­ka
}e oz­dra­vi. Re­~i de­ka si mo­ja, pa qu­bov­ta
mo­ja
}e os­ta­ne za­se­ko­ga{ is­ta.
 Sekoe zlo za arno
Di­ja­na
Gle­dam de­ka ma{­ki­te ja­`e­to oko­lu vrat do
tol­ku
ni go za­teg­nu­va­at {to mo­ra da se pre­da­de­me.
Daj­te mi go
prs­te­not.
Ber­tram
Mo­`am na za­em da ti go da­dam, mi­la, no mo}
ne­mam
od se­be da go ot­tu­|am.
Di­ja­na
Zna­~i me od­bi­va­te? Mi go da­ru­va{ ra­jot zem­ski, da­ru­vaj­}i se
Ber­tram
^est e toj {to pri­pa­|a na ku­}a­ta na­{a
pre­da­va­na ver­no od pre­dok na pre­dok
i naj­go­lem re­zil bi bil na sve­tot
DA go za­gu­bam.
Di­ja­na
I mo­ja­ta ~est e ta­kov eden prs­ten.
Ne­vi­nos­ta mo­ja e bil­jur na ku­}a­ta na­{a
pre­da­va­na ver­no od pre­dok na pre­dok
i naj­go­lem re­zil bi bil na sve­tot
da ja za­gu­bam. Ta­ka va­{a­ta li~­na mud­rost
go pri­do­bi­va bo­re­cot ^est na mo­ja stra­na
pro­tiv za­lud­ni­te va­{i na­le­ti.
Ber­tram
Eve, ze­mi go prs­te­nov.
Do­mot svoj, ~es­ta svo­ja, pa du­ri i `i­vo­tot
svoj
ti gi da­vam, na­re­du­vaj da ti slu­`am.
Di­ja­na
Na pol­no}, zat­ro­paj­te na pro­zo­re­cot od
mo­ja­ta so­ba.
]e sre­dam maj­ka mi ni{­to da ne slu{­ne.
A se­ga ve vr­zu­vam so ob­vr­ska ed­na ~es­na,
ko­ga }e se dog­ra­bi­te do pos­te­la­ta mo­min­ska
441
mo­ja,
os­ta­ne­te ta­mu sa­mo eden ~as, ne go­vo­re­te
ni{­to –
pri­~i­ni mno­gu se­ri­oz­ni imam a }e gi doz­na­
e­te vie
ko­ga pov­tor­no prs­te­nov }e go do­bi­e­te na­zad-
a na va­{i­ot prst vo no}­ta }e vi sta­vam
drug prs­ten, ra­bo­ta {to so vre­me vrz
na­{i­te ~e­la
bi pad­na­la ko spo­men na po­ra­ne{­ni­te de­la.
Do to­ga{ zbo­gum; doj­de­te. Vi da­ru­vam od
se­be qu­ba
ia­ko sves­no na­de`­ta sops­tve­na ja gu­bam.
Ber­tram
sa­ma.
Di­ja­na
Po­`i­vej pa bla­go­da­ri im na Bo­ga i me­ne.
A mo­`e­bi ta­ka i }e bi­de.
(Iz­le­gu­va Ber­tram.)
Maj­ka mi mi ka­`a to~­no ka­ko }e me dvo­ri
ne­ba­re v sr­ce sa­ma­ta mu be­{e. Re­~e si­te
ma­`i
vo is­ti ra­bo­ti se kol­nat. Se za­kol­na }e me
ven­~a
ko­ga `e­na mu }e um­re; zna­~i so ne­go }e leg­
man
ko­ga }e me za­ko­pa­at. Ako Fran­cu­zi­te va­ka
pro­sat
dru­gi ne­ka se ma­`at; ne­vi­nos­ta jas v grob }e
si ja no­sam.
A grev ne e mis­lam, va­ka da se na­sa­ma­ri
toj {to sa­ka so iz­ma­ma da }a­ri.
(Iz­le­gu­va.)
 442 Vilijam [EKSPIR
Scena 3
(Vle­gu­va­at dvaj­ca­ta ka­pe­ta­ni Di­men i dva-
troj­ca voj­ni­ci.)
Pr­vi­ot Di­men
Ne mu go da­dov­te pis­mo­to od maj­ka mu?
Vto­ri­ot Di­men
Mu go da­dov pred eden ~as. Ima ne{­to
vnat­re {to dob­ro go `eg­na za{­to ~i­taj­}i
go, se sme­na vo drug ~o­vek.
Pr­vi­ot Di­men
Nav­le­~e na se­be mno­gu zas­lu­`e­ni pre­ko­ri
{to gi ot­fr­li od se­be svo­ja­ta mno­gu dob­ra
`e­na i prek­ras­na­ta maj­ka.
Vto­ri­ot Di­men
Po­seb­no ja nav­le­~e na se­be ve~­na­ta ne­nak­
lo­nost na kra­lot, koj­{to ja ima­{e re­~i­si
na­vi­e­no svo­ja­ta {ted­rost da ra­|a niz pes­na
sre­}a za ove­ga. ]e vi ka­`am u{­te ne{­to ama
}e tre­ba da go za­ko­pa­te dla­bo­ko vo se­be.
Pr­vi­ot Di­men
U{­te ko­ga re­kov­te toa e ve­}e mrt­vo a jas
sum pret­vo­ren vo grob.
Vto­ri­ot Di­men
Toj za­ve­de ov­de vo Fi­ren­ca ed­na de­voj­ka od
mno­gu ~es­ti­to se­mej­stvo a no­}e­ska ja gas­ni
`ed­ta na svo­ja­ta po­ho­ta uni{­tu­vaj­}i ja nej­
zi­na­ta ne­vi­nost. Ve­}e & go da­de svo­jot bes­
ce­net prs­ten i se za­mis­lu­va lud od sre­}a
za­ra­di ovaa val­ka­na vr­ska.
Pr­vi­ot Di­men
Ne daj bo­`e ~o­vek da za­li­da vo ot­pad­ni{­
tvo! [to sme nie os­ta­ve­ni sa­mi na se­be?
Vto­ri­ot Di­men
Sa­mo pre­dav­ni­ci sa­mi na se­be. I ka­ko {to
se slu­~u­va so se­koe pre­dav­stvo, pre­dav­ni­
ci­te se ot­kri­va­at sa­mi­te se­be­si u{­te pred
da gi os­tva­rat svo­i­te gr­di ce­li; ta­ka i toj
{to e pre­dav­nik na sops­tve­no­to bla­go­rod­
ni{­tvo, }e bi­de is­fr­len na bre­got od sops­
tve­na­ta ma­ti­ca.
Pr­vi­ot Di­men
Za­rem ne e prok­let­stvo skri­e­no vo nas {to
sa­mi si tru­bi­me za sops­tve­ni­te ne­za­kon­ski
na­me­ri? Zna­~i no­}e­ska ne­ma da bi­de so nas?
Vto­ri­ot Di­men
Ne do pos­le pol­no} za{­to to~­no mu e od­re­
den ~a­sot na sos­ta­no­kot.
Pr­vi­ot Di­men
Toa }e proj­de do­de­ka trep­ne{. Od­vaj ~e­kam
da vi­di ka­ko mu go ras­pnu­va­at dru­ga­rot, za
da mo­`e da si ja iz­me­ri to~­nos­ta na svo­jot
sud so koj tol­ku ras­ko{­no go vra­mil ovoj
fal­si­fi­kat.
Vto­ri­ot Di­men
Ne­ma ni{­to da za­po~­ne­me pred toj da doj­de,
bi­dej­}i ne­go­vo­to pri­su­stvo tre­ba da bi­de
kam­{ik za dru­gi­ot.
Pr­vi­ot Di­men
Ka­`e­te mi do­to­ga{ do ka­de e ra­bo­ta­ta so
voj­na­va?
Vto­ri­ot Di­men
Slu­{am ve­}e pre­go­va­ra­at za sklu­~u­va­we
mir.
Pr­vi­ot Di­men
Ne, tu­ku mi­rot ve­}e e sklu­~en.
 Sekoe zlo za arno
Vto­ri­ot Di­men
[to }e pra­vi to­ga{ gro­fot Ru­si­on? Da­li
}e za­mi­ne na dru­go mes­to ili }e se vra­ti vo
Fran­ci­ja?
Pr­vi­ot Di­men
Gle­dam po pra­{a­we­vo de­ka ne ste vo ne­go­
vi­ot so­vet.
Vto­ri­ot Di­men
Skra­ja da e, gos­po­di­ne; pos­le }e se mis­li
de­ka jas sum mu so­lel va­kov um.
Pr­vi­ot Di­men
Gos­po­di­ne, ima ve­}e dva me­se­ca ot­ka­ko `e­na
mu po­beg­na­ta od do­ma. Rek­la de­ka odi na
axi­lak vo Sen @ak le Gran i go iz­vr­{i­la
ovoj svet pot­fat so naj­go­le­ma po­bo`­nost; no
do­de­ka pres­to­ju­va­la ta­mu, krev­kos­ta na nej­
zi­na­ta pri­ro­da sta­na­la plen na ta­ga­ta; na
kra­jot, ja da­la du­{a­ta na bo­ga i se­ga pee na
ne­bo.
Vto­ri­ot Di­men
Ka­ko e ova ut­vr­de­no?
Pr­vi­ot Di­men
Naj­go­le­mi­ot del spo­red nej­zi­ni­te pis­ma koi
ja pot­vr­du­va­at to~­nos­ta na nej­zi­na­ta pri­
kaz­na do pred smrt­ta, do­de­ka sa­ma­ta smrt
ko­ja, nor­mal­no, ne mo­`e­la sa­ma da ja so­op­
{ti, spo­red ver­na­ta pot­vr­da na pa­ro­hot od
taa ob­last.
Vto­ri­ot Di­men
Da­li gro­fot znae za ova?
Pr­vi­ot Di­men
Da; i do­bi po­seb­ni pot­vr­di to~­ka po to~­ka,
za pot­vr­du­va­we na vis­ti­ni­tos­ta vo ce­lost.
443
Vto­ri­ot Di­men
Od sr­ce `a­lam {to toj }e se ra­du­va na ova.
Pr­vi­ot Di­men
Kol­ku mo}­no po­ne­ko­ga{ se te­{i­me so
na­{i­te za­gu­bi.
Vto­ri­ot Di­men
I kol­ku mo}­no po­ne­ko­ga{ gi gu­{i­me do­biv­
ki­te vo sol­zi. Go­le­mi­ot ug­led {to ne­go­va­ta
hrab­rost go stek­na ov­de, do­ma }e bi­de do­~e­
kan so u{­te po­go­lem re­zil.
Pr­vi­ot Di­men
Plat­no­to na na­{i­te `i­vo­ti e is­pre­de­no od
me­{a­na pre­|a; i od lo­{o i od dob­ro. Dob­les­
ti­te bi ni bi­le gor­di ko­ga na­{i­te gre{­ki
ne bi gi kam­{i­ku­va­le a zlo­de­la­ta bi pad­
na­le vo o~aj ko­ga ne bi bi­le raz­bla­`e­ni od
na­{i­te dob­les­ti.
(Vle­gu­va eden slu­ga.)
[to ima? Ka­de vi e gos­po­da­rot?
Slu­ga­ta
Go sret­na voj­vo­da­ta na uli­ca, go­po­di­ne, i
sve­~e­no se zbo­gu­va so ne­go. Ne­go­vo­to gos­pod­
stvo ima na­me­ra ut­re da za­mi­ne za Fran­ci­ja.
Voj­vo­da­ta mu po­nu­di pre­po­ra­ki do kra­lot.
Vto­ri­ot Di­men
Ta­mu }e mu tre­ba­at od me­ra­ta nad­vor pa
ma­kar i da go pre­po­ra­~u­va­at po­ve­}e od {to
mo­`at.
(Vle­gu­va Ber­tram.)
Pr­vi­ot Di­men
Ne mo­`at da bi­dat pres­lat­ki za gor­~i­na­ta
na kra­lot. No eve go ne­go­vo­to lords­vo. Ka­ko
e gos­po­di­ne? Da ne po­mi­na pol­no}?
 444 Vilijam [EKSPIR

Ber­tram tro­fa i pa­|a­we­to vo pran­gi. I {to mis­li­te

de­ka ka­`a?
No­}e­ska za­vr­{iv {es­na­e­set ra­bo­ti ko­ja
se­ko­ja za se­be ba­ra me­sec de­na ra­bo­ta. Ili Ber­tram
na krat­ko: se zbo­gu­vav so voj­vo­da­ta, se poz­
dra­viv so si­te oko­lu ne­go, ja za­ko­pav `e­na Ni{­to za me­ne, ne?
mi, ja op­la­kav, & pi­{av na mo­ja­ta gos­po­|a
maj­ka de­ka se vra­}am, se pog­ri­`iv za svo­ja­ta Vto­ri­ot Di­men
svi­ta, a po­me­|u ovie glav­ni ra­bo­ti, stig­nav
da za­do­vo­lam i ne­kol­ku po­sit­ni pot­re­bi; Is­po­ved­ta mu e za­pi­{a­na i }e se pro­~i­ta
pos­led­na­ta be­{e naj­go­le­ma, no taa u{­te ne pred ne­go. Ako va­{e­to lords­vo e vo nea,
sum ja za­vr­{il. ka­ko {to mis­lam de­ka e, }e mo­ra da ima­te
tr­pe­nie da ja is­lu­{a­te do kraj.
Vto­ri­ot Di­men (Vle­gu­va Pa­rol so vr­za­ni o~i i tol­ku­va­
~ot.)
Ako ra­bo­ta­ta ne e les­na, a ut­re sa­baj­le
za­mi­nu­va­te, }e tre­ba da po­br­za­te. Ber­tram

Ber­tram ^u­ma da go sot­re! Za­ku­ku­len i so za­vr­za­ni

Sa­kam da ka­`am de­ka ra­bo­ta­ta ne e za­vr­
{e­na za­toa {to se pla­{am de­ka }e tre­ba
u{­te ne{­to da ~u­jam za ne­go. No za­rem
ne­ma da go slu{­na­me raz­go­vo­rot po­me­|u onaa
bu­da­la i voj­ni­kot? Aj­de, do­ve­de­te go onoj
fal­si­fi­kat od su{­te­stvo koe me ma­me­{e
ka­ko ne­koj dvos­mis­len pro­rok.
Vto­ri­ot Di­men
o~i! Ne­ma toj {to da ka­`e za me­ne!
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na na Ber­tram) Tiv­ko, tiv­ko.
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na na Ber­tram) Do­a­|a za­ku­ku­le­
ni­ot. (Glas­no) Por­to tar­ta­ro­sa.

Do­ve­de­te go! Tol­ku­va­~ot

(Iz­le­gu­va­at ne­kol­ku­mi­na.)
Ce­la no} ja po­mi­na vo pran­gi, gad eden ni­za­ (Na Pa­rol) Na­re­du­va ma­~e­we. [to }e
e­den. ka­`e­te bez toa?

Ber­tram Pa­rol

Ne e va`­no. Ne­go­vi­te pe­ti­ci ba{ toa si ]e ka­`am s# {to znam bez pri­sil­ba. Ako me
go ba­raa za­toa {to tol­ku vre­me bes­prav­no sples­ka­te ko pi­tu­li­ca ne }e mo­`am ni{­to
no­sea ma­mu­zi. Ka­ko se dr­`i? da guk­nam.

Vto­ri­ot Di­men Tol­ku­va­~ot

Ve­}e vi ka­`av; pran­gi­te go dr­`at. No da Bo­sko hi­mur­ho.

vi od­go­va­ram ka­ko {to o~e­ku­va­te: pla­~e
ko de­voj­~e {to go is­tu­ri­lo mle­ko­to. Mu se Vto­ri­ot Di­men
is­po­ve­da na Mor­gan za ko­go mis­li de­ka e
sve{­te­nik, od vre­me­to ko­ga mu za­po~­nu­va Bob­li­bin­do hi­kur­mur­ko.
pom­ne­we­to do ovaa naj­no­va ne­go­va ka­tas­
 Sekoe zlo za arno
Tol­ku­va­~ot
Vie ste mi­loz­liv ge­ne­ral. Na­{i­ot ge­ne­ral
ba­ra da od­go­vo­ri­te na pra­{a­wa­ta {to }e vi
gi pos­ta­vam od pra­{al­ni­kot.
Pa­rol
Vis­ti­na­ta }e vi ja ka­`am `i­mi na­de`­ta vo
spas.
Tol­ku­va­~ot
(^i­ta) ‘Pr­vo pra­{aj­te go kol­ka­va e ko­wi­
ca­ta na voj­vo­da­ta.’ [to ve­li­te na ova?
Pa­rol
Pet ili {est il­ja­di ama mno­gu sla­ba
i ne­u­po­trb­li­va. Tru­pi­te se ra{­tr­ka­ni a
ko­man­da­ti­te se ku­ka­vi­ci i ba­ga­bon­ti `i­mi
stek­na­ti­ot ug­led i do­ver­ba i `i­mi na­de`­ta
de­ka }e `i­ve­am.
Tol­ku­va­~ot
Da­li va­ka da za­pi­{am?
Pa­rol
Ba{ ta­ka za­pi­{e­te. ]e se za­kol­nam ako
tre­ba i pred bo­ga ko­ga i ka­ko sa­ka­te.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Ne­mu mu
e se­ed­no.
Ber­tram
Gad eden bez­bo­`en!
Pr­vi­ot Di­men
Se la­`e­te, gos­po­di­ne. Ova e mus­je Pa­rol,
hrab­ri­ot voj­nik – toa se ne­go­vi zbo­ro­vi –
koj­{to ja ima­{e ce­la te­o­ri­ja na vo­ju­va­we­to
vo ma­lo­to prs­te, a prak­sa­ta vo bal­~a­kot na
svo­jot me~.
445
Vto­ri­ot Di­men
Ni­ko­ga{ po­ve­}e ne­ma da imam do­ver­ba vo
ne­ko­go sa­mo za­toa {to go svet­nal me­~ot ili
de­ka ja sob­ral mud­ros­ta na sve­tot sa­mo za­toa
{to ali{­ta­ta mu se ~is­ti i ured­ni.
Tol­ku­va­~ot
(Na Pa­rol) Ete, ova go vne­sov vo za­pis­ni­
kot.
Pa­rol
‘Pet ili {est il­ja­di ko­wi’ re­kov – sa­kam
vis­ti­na­ta da ja ka­`am – ili tu­ka ne­ka­de,
za­pi­{e­te – sa­kam vis­ti­na­ta da ja ka­`am.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Tu­ka na­vis­ti­na e bli­zu do vis­
ti­na­ta.
Ber­tram
(Na stra­na) Sa­mo {to ne sum mu bla­go­da­ren
na pri­ro­da­ta na ne­go­vi­ot is­kaz.
Pa­rol
‘Ku­ka­vi­ci i ba­ga­bon­ti,’ re­~e­te ve mo­lam.
Tol­ku­va­~ot
Toa e ve­}e vne­se­no.
Pa­rol
Po­niz­no vi bla­go­da­ram, gos­po­di­ne. Vis­ti­na
si e vis­ti­na. Ku­ka­vi­ci i ba­ga­bon­ti ne­dok­va­
ka­ni, ~u­do ed­no!
Tol­ku­va­~ot
(^i­ta) Pra­{aj­te go kol­ka­va im e pe­{a­di­
ja­ta.’ [to ve­li­te na ova?
 446 Vilijam [EKSPIR
Pa­rol
@i­mi gos­pod, gos­po­di­ne, ako tre­ba }e um­ram
ama vis­ti­na­ta }e ja ka­`am. Da vi­di­me, Spu­
rio sto i pe­de­set; Se­bas­ti­jan is­to tol­ku;
Ko­ram­bo is­to tol­ku; @ak is­to tol­ku; Gil­
ti­jan, Koz­mo i Gra­til po dves­te­pe­de­set
se­koj; mo­ja­ta ~e­ta, Ki­to­fer, Vo­mon, Ben­cio
po dves­te pe­de­set. Ta­ka {to spi­so­kot na
reg­ru­ti, bol­ni i zdra­vi, ne dos­ti­ga, `i­mi
o~i­ve, ni pet­na­e­set il­ja­di du­{i, od koi
po­lo­vi­na­ta ne smee ni sne­got od {i­ne­li­te
da si go is­tre­se za da ne se ras­pad­nat.
Ber­tram
(Na stra­na) [to da se pra­vi so ne­go?
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Ni{­to os­ven da mu se zab­la­go­
da­ri­me. (Na tol­ku­va­~ot)
Tol­ku­va­~ot
I ova e za­pi­{a­no. (^i­ta) ‘Pra­{aj­te go da­li
vo lo­go­rot niv­ni e ne­koj­si ka­pe­tan Di­men,
Fran­cu­zin; ka­ko se ko­ti­ra kaj voj­vo­da­ta;
kol­ku e hra­bar, ~e­sen i kol­ku se raz­bi­ra vo
vo­e­na­ta ve{­ti­na; i {to mis­li da­li e mo`­no
so dob­ra su­ma zla­to is­ti­ov da se pot­ku­pi i
da se na­te­ra na bunt.’ [to }e ka­`e­te na ova?
[to zna­e­te za ova?
Pa­rol
Ve mo­lam da od­go­vo­ram po­e­di­ne~­no na se­koe
od pos­ta­ve­ni­te pra­{a­wa. Ed­no po ed­no.
Tol­ku­va­~ot
Da­li go poz­na­va­te ovoj ka­pe­tan Di­men?
Pa­rol
Go poz­na­vam. Be­{e ~i­rak kaj eden fu­{ar od
ka­de so kam­{ik go is­te­raa za­toa {to na­pum­
pal ed­na ma­lo­um­ni­ca – ne­kak­va glu­vo­ne­ma
de­vi­ca ko­ja ne mo­`e­la da mu ka­`e ne.
Ber­tram
(Na stra­na na Pr­vi­ot Di­men) Ne­moj­te ve
mo­lam, doz­vo­le­te, voz­dr­`e­te se! I ta­ka
pr­va­ta tu­la {to }e pad­ne od pok­ri­vi­ot }e
mu go sma~­ka ~e­re­pot.
Tol­ku­va­~ot
Da­li ka­pe­ta­nov e vo lo­go­rot na voj­vo­da­ta od
Fi­ren­ca?
Pa­rol
E, kol­ku {to znam, vo{­kar eden vo{­ko­san.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Ne gle­daj­te me ta­ka, vi se
mo­lam. I va­{e­to gos­pod­stvo }e doj­de na red.
Tol­ku­va­~ot
Vo kak­vi od­no­si e so voj­vo­da­ta?
Pa­rol
Voj­vo­da­ta go znae sa­mo ka­ko moe sit­no ofi­
cer­~e, sit­no du­{i­~e. Ba{ pred ne­koj den mi
pi­{a da go pro­te­ram od ~e­ta­ta. Mis­lam de­ka
pis­mo­to mi e tu­ka v xeb.
Tol­ku­va­~ot
Fi­no, }e pre­ba­ra­me.
Pa­rol
Da bi­dam is­kren, ne sum si­gu­ren. Ili mi e
v xeb ili pak vo fas­cik­la­ta v {a­tor za­ed­no
so dru­gi­te pis­ma na voj­vo­da­ta.
Tol­ku­va­~ot
Ov­de e; eve ne­kak­va har­ti­ja. Da vi ja pro­~i­
tam?
 Sekoe zlo za arno
Pa­rol
Ne znam da­li e ba{ toa.
Ber­tram
(Na stra­na) Dob­ro si ja vr­{i ra­bo­ta­ta
na­{i­ot tol­ku­va~.
Pr­vi­ot Di­men
Od­li~­no.
Tol­ku­va­~ot
(Go ~i­ta pis­mo­to) Di­ja­na, gro­fot e {ut­rak
poln zla­to.’
Pa­rol
Toa ne e pis­mo­to od voj­vo­da­ta, gos­po­di­ne.
Ova e pre­dup­re­du­va­we do ed­na fi­na de­voj­ka
od Fi­ren­ca, ed­na Di­ja­na, da se var­di od
na­va­lu­va­wa­ta na eden grof Ru­si­on, ed­no
prig­lu­po pi­li{­tar­~e koe ne znae {to da
pra­vi so se­be, ama se­pak go­ri od po­ho­ta. Ve
mo­lam gos­po­di­ne, vra­te­te go kaj­{to go naj­
dov­te.
Tol­ku­va­~ot
Ne, pr­vin }e go pro­~i­tam, ako mi doz­vo­li­te.
Pa­rol
Tu­ka zna­e­te, imav mno­gu ~es­na na­me­ra vo
pol­za na de­voj­ka­ta, za{­to zna­ev de­ka mla­
di­ot grof e opas­no i blud­no ti­}e, vis­tin­ski
kit za devs­tve­nos­ta koj­{to gol­ta s# {to }e
mu doj­de do us­ta.
Ber­tram
(Na stra­na) Ra­si­pa­no ed­no ko­pi­le, pre­vrt­
li­vo i pod­lo.
Tol­ku­va­~ot
(^i­ta) ‘[tom pred te­be klek­ne, zla­to ba­raj,
447
pa­ri ze­mi
oti ako svr­{i za svr­{e­no­to toj ne pla­}a
dob­ro pa­za­ri, od­nap­red mis­li, ne dre­mi,
za{­to dol­got ot­pos­le toj ne go vra­}a.
I slu{­ni go voj­ni­kot, Di­ja­na, koj va­ka ve­li:
so ma­`i a ne so de­ca pos­te­la­ta se de­li
i da grof­nam va­ka, gro­fot e {ut­rak {to
sa­mo ze­ma
nap­la­ti mu za­toa ved­na{, za ne­go ve­re­si­ja
ne­ma.
Tvo­jot na tvo­e­to uvo za­kol­nat
Pa­rol.’
Ber­tram
(Na stra­na) Ima da bi­de kam­{i­ku­van niz
ce­la voj­ska i toa so sti­ho­vi­ve na ~e­lo.
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na) Ova e va­{i­ot ve­ren pri­ja­tel,
gos­po­di­ne, poz­na­va­~ot na mno­gu ja­zi­ci i uni­
ver­za­len voj­nik.
Ber­tram
Edins­tve­no {to ep­ten ne sum mo­`el da go
pod­ne­sam vo `i­vo­tot bi­la ma~­ka­ta, a se­ga
toj e za me­ne ma~­ka.
Tol­ku­va­~ot
Gle­dam, gos­po­di­ne, po iz­gle­dot na ge­ne­ra­
lot, de­ka so u`i­va­we }e ve obe­si­me.
Pa­rol
Sa­mo `i­vo­tot, gos­po­di­ne, ba­rem os­ta­ve­te
mi go! Ne de­ka se pla­{am da um­ram, tu­ku
de­ka gre­vo­vi­te mi se tol­ku mno­gub­roj­ni {to
bi sa­kal da gi ot­ku­pu­vam vo pre­os­ta­na­ti­ot
del od `i­vo­tot. Os­ta­ve­te me vo `i­vot, gos­
po­di­ne, pa ma­kar bil vo zan­da­na, vo pran­gi,
ka­de bi­lo sa­mo da sum `iv.
Tol­ku­va­~ot
]e vi­di­me {to mo­`e da se sto­ri, ako na­vis­
ti­na s# ~es­no priz­na­e­te. Za­toa pov­tor­no da
 448 Vilijam [EKSPIR
se vra­ti­me na onoj ka­pe­tan Di­men. Ka­`av­te
ka­ko stoi kaj voj­vo­da­ta i kol­ku e hra­bar. A
kol­ku e ~e­sen?
Pa­rol
]e vi uk­ra­de, gos­po­di­ne, jaj­ce od ma­nas­tir.
Za ara­mi­lok i bes­~es­ti­ja ken­ta­u­rot Nes ne
mu e ra­men. Na bo­ga mu e za­kol­nat de­ka ne­ma
da dr­`i zak­let­vi; tu­ka e po­do­bar du­ri i od
sa­mi­ot Her­kul. Ko­ga la­`e, gos­po­di­ne, la­`e
tol­ku ot­ra­ka­no i les­no {to vis­ti­na­ta }e vi
iz­gle­da ka­ko naj­go­le­ma glu­post; naj­go­le­ma
dob­lest mu e pi­jans­tvo­to oti }e vi se na­pie
ka­ko svi­wa no {tom zas­pie ne ~i­ni ni­ko­mu
koj­znae ka­kov zi­jan os­ven na pos­te­la­ta pod
se­be; no tie {to se oko­lu ne­go zna­at kol­ku
e ~a­sot pa go fr­la­at da dro­~i v se­no. Dru­go
i ne­mam {to da do­da­dam na ne­go­va­ta ~es­nost.
Toj ima s# {to eden ~e­sen ~o­vek ne tre­ba da
go ima; a s# {to ~es­ni­ot tre­ba da go ima, toj
vo­op­{to go ne­ma.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Po~­nu­vam da go sa­kam za­ra­di
ova.
Ber­tram
(Na stra­na) Za opi­sot na va­{a­ta ~es­nost?
^u­ma da go ud­ri! Za me­ne s# po­ve­}e li­~i na
ma~­ka!
Tol­ku­va­~ot
[to ve­li­te za ne­go­vi­te vo­e­ni spo­sob­nos­ti?
Pa­rol
Vis­ti­na e, gos­po­di­ne, de­ka ima udi­ra­no na
ba­ra­ban pred an­glis­ki­te ko­me­di­jan­ti. Po­na­
ta­mu ne­ma da go fa­lam za{­to dru­go ni{­to
ne znam za ne­go­va­ta voj­ni~­ka ka­ri­e­ra os­ven
de­ka imal ~est da bi­de ne­kak­vo sit­no ofi­
cer­~e na eden plo{­tad kaj­{to gi u~el gu{­
te­ri­te na stro­ev mar{. Bi sa­kal na ~o­ve­kot
da mu od­da­dam ~est i priz­na­nie ama, za `al,
za toa ne­mam ni­kak­vi do­ka­zi.
Pr­vi­ot Di­men
(Na stra­na) Tol­ku go na­da­pa­{i apa{­lu­kot
{to is­klu­~i­tel­nos­ta go ot­ku­pu­va.
Ber­tram
(Na stra­na) Mo­re ~u­ma da go sot­re! Ma~­ka
si e ma~­ka!
Tol­ku­va­~ot
Bi­dej­}i kva­li­te­ti­te mu se tol­ku skud­ni, ne
e ni pot­reb­no da ve pra­{u­vam da­li mo­`e da
se pot­ku­pi so zla­to.
Pa­rol
Daj­te mu, gos­po­di­ne, pet pa­ri~­ki i toj }e vi
go pro­da­de pra­vo­to za spas na ne­go­va­ta du­{a,
pa du­ri i pra­va­ta na svo­i­te nas­led­ni­ci na
ne­go, }e go po­ni{­ti du­ri i na u~es­ni­ci­te vo
toa pra­vo, se­koe pra­vo na po­ba­ru­va­we i toa
za si­te vre­mi­wa i za si­te nas­led­ni­ci.
Tol­ku­va­~ot
A {to }e ka­`e­te za ne­go­vi­ot brat, dru­gi­ot
ka­pe­tan Di­men?
Vto­ri­ot Di­men
(Na stra­na) Zo{­to go pra­{u­va za me­ne?
Tol­ku­va­~ot
Ka­kov e toj?
Pa­rol
Stra~­ka od is­to­to gnez­do. Mo­`e­bi ne tol­ku
go­lem vo dob­ro­to ka­ko pr­vi­ot, no se­ka­ko
po­go­lem mno­gu vo zlo­to. Po­go­lem ku­ka­vi­ca
e od brat mu, a brat mu go bie glas na naj­go­
lem `iv ku­ka­vi­ca na sve­tot. Ko­ga se be­ga,
ni­koj ne mo­`e da go stig­ne; ko­ga se na­pa­|a,
pos­to­ja­no go ma­~at gr­~e­vi.
 Sekoe zlo za arno
Tol­ku­va­~ot
Ako vi go po{­te­di­me `i­vo­tot da­li }e ja
pre­da­de­te Fi­ren­ca?
Pa­rol
Se­ka­ko, a i ko­man­da­tot na ko­wi­ca­ta, gro­fot
Ru­si­on.
Tol­ku­va­~ot
]e po­raz­go­va­ram tiv­ko so ge­ne­ra­lot pa }e
vi­di­me {to }e re­~e.
Pa­rol
Po­ve­}e ne mi tre­ba ba­ra­ban. ^u­ma da gi
sot­re si­te ba­ra­ba­ni na sve­tot. Sa­mo za,
na­vi­dum, da si pri­do­bi­jam zas­lu­gi i da
gi za­la­`am pret­pos­tav­ki­te na ona blud­no
pi­li{­tar­~e, gro­fot, vle­tav vo vak­va opas­
nost. Koj mo­`e­{e da pret­pos­ta­vi de­ka }e me
v~o­pat vo za­se­da?
Tol­ku­va­~ot
Vi ne­ma spas, gos­po­di­ne, mo­ra da um­re­te.
Ge­ne­ra­lot ve­li de­ka tol­ku pre­dav­ni~­ki gi
ot­kriv­te taj­ni­te na va­{a­ta voj­ska i tol­ku
ni­sko gi nak­le­ve­tiv­te lu­|e­to {to na­se­ka­de
gi bie do­bar glas, {to ni­koj `iv ne mo­`e
da ima ~es­na ko­rist od ona {to go ka­`av­te.
Za­toa mo­ra da um­re­te. Prij­de­te xe­la­tu.
Ot­se­~e­te mu ja gla­va­ta!
Pa­rol
O, gos­po­de bo­`e, gos­po­di­ne! Os­ta­ve­te me
vo `i­vot ili doz­vo­le­te mi smrt­ta da si ja
vi­dam!
Tol­ku­va­~ot
Toa mo­`e­te i u{­te da se zbo­gu­va­te od si­te
svoi pri­ja­te­li.
(Mu gi od­vr­zu­va o~i­te na Pa­rol.)
Pog­le­daj­te na­o­ko­lu. Poz­na­va­te ne­ko­go ov­de?
449
Ber­tram
Dob­ro ut­ro, bla­go­ro­den ka­pe­ta­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Bog ne­ka ve bla­gos­lo­vi, ka­pe­ta­ne Pa­rol.
Pr­vi­ot Di­men
Bog ne­ka ve spa­si, bla­go­ro­den ka­pe­ta­ne.
Vto­ri­ot Di­men
Ka­pe­ta­ne, {to mu po­ra­~u­va­te na bla­go­rod­
ni­ot La­fe? Trg­nu­vam za Fran­ci­ja.
Pr­vi­ot Di­men
Do­bar ka­pe­ta­ne, }e mi da­de­te li ko­pi­ja
od so­ne­tot {to go na­pi­{av­te za Di­ja­na vo
pol­za na gro­fot Ru­si­on? Da ne sum vis­tin­
ska ku­ka­vi­ca, bi vi ja zel na si­la. Zbo­gum!
(Iz­le­gu­va­at si­te os­ven Pa­rol i tol­ku­va­
~ot.)
Tol­ku­va­~ot
Go­to­vi ste, ka­pe­ta­ne, vi os­ta­na u{­te ma­ra­
ma­ta.
Pa­rol
Koj ne bi bil go­tov pred va­kov eden za­go­vor?
Tol­ku­va­~ot
Ko­ga bi mo­`e­le da pro­naj­de­te ne­ko­ja zem­ja
vo ko­ja `i­ve­at u{­te sa­mo `e­ni tol­ku bes­
ram­ni ka­ko vas, bi mo­`e­le da sta­ne­te pra­
tat­ko na ne­ko­ja no­va na­ci­ja na bes­ram­ni­ci.
Zbo­gum, gos­po­di­ne. I jas odam za Fran­ci­ja.
Ta­mu }e vi­di­me {to }e sta­ne so vas.
(Si odi.)
Pa­rol
Se­pak sum bla­go­da­ren. Da imav go­le­mo sr­ce
se­ga bi mi puk­na­lo. Ka­pe­tan po­ve­}e ne­ma da
 450 Vilijam [EKSPIR
bi­dam,
no }e ja­dam, }e pi­jam i }e spi­jam ko se­koj
ka­pe­tan. Ed­nos­tav­no }e `i­ve­am od ona
{to na­vis­ti­na sum. Na toj {to za se­be znae
de­ka e fal­ba­xi­ja, ne­mu strav ne­ka mu ide
za{­to na kra­jot, fal­ba­xi­ja­ta ma­ga­re }e
bi­de.
‘R|o­su­vaj sab­jo! Bled­nej cr­ve­ni­lo! Ku­}ar­ka
ma­la
vo sra­mot Pa­rol }e naj­de! Me na­sa­ma­ri­ja!
Bev bu­da­la
od bu­da­la{­ti­lok }e `i­ve­am se­ga. Os­ta­nal
li ne­koj
na zem­ja­va bez pok­riv nad gla­va?
Odam po niv.
(Iz­le­gu­va.)
Scena 4
(Vle­gu­va­at Helena, vdo­vi­ca­ta i Di­ja­na.)
Helena
Za da vi­di­te jas­no de­ka ne ve iz­la­`av
eden od naj­go­le­mi­te vo sve­tot ris­jan­ski
}e mi bi­de ga­rant; pred ~ij pres­tol pot­
reb­no e
pred na­me­ri­te da gi is­pol­nam, da klek­nam.
Vo svoe vre­me, us­lu­ga ed­na mu nap­ra­viv
ne­mu,
go­le­ma re­~i­si ko ne­go­vi­ot `i­vot, a za nea
bla­go­dar­nos­ta bi mo­ra­la i niz ka­men yid od
gra­di
ta­tar­ski da se pro­bie. Si­gur­no raz­brav de­ka
vo Mar­sej e ne­go­va­ta mi­lost, a za ta­mu
ima­me so­od­vet­na svi­ta. Za sve­tot znaj­te
de­ka sum mrt­va. Voj­ska­ta se ras­pu{­ti pa se­ga
ma` mi br­gu ita do­ma kaj­{to, so bo`­ja
po­mo{
i so doz­vo­la na mo­jot do­bar gos­po­dar, kra­lot
}e stig­ne­me ne­o­~e­ku­va­no nie.
Vdo­vi­ca­ta
Gos­po­|o dob­ra,
ne ste ima­le slu­gin­ka so po­go­le­ma ver­ba
vo ra­bo­ta­ta va­{a.
Helena
Ni­ti gos­po­|o vie
pri­ja­tel­ka ~ii mis­li po­is­kre­no se tru­dat
qu­bov­ta da vi ja voz­vra­tat. Ve­ru­vaj­te de­ka
sa­mo bog
mo­`e­{e da sre­di na }er­ka vi mi­raz da &
stvo­ram,
a nej­ze da ja iz­be­ri za moj po­mo{­nik vo na­po­
ri­te
ma­`ot da si go pri­do­bi­jam. No ~u­den e sve­
tot ma{­ki!
[tom mo­`e pol­za slat­ka da iz­vle­~e od toa
{to go mra­zi,
ko­ga drs­ka­ta ver­ba vo zab­lu­de­ni­te mis­li
no}­ta cr­na ja val­ka; ta­ka stras­ta se nas­la­
du­va
so ona {to go mra­zi, mes­to so ona {to ne e
 Sekoe zlo za arno
tu­ka.
No za ova po­ve­}e ko­ga }e doj­de vre­me. Vie
Di­ja­na
po mo­i­te upat­stva skud­ni }e mo­ra­te u{­te
da is­tr­pi­te za­ra­di me­ne.
Di­ja­na
Ne­ka smrt­ta i ~es­ta
so va­{i­te na­lo­zi odat, se­pak so vas }e bi­dam
da pre­tr­pam s# {to }e na­re­di­te.
Helena
Se­pak, sa­mo mo­lam. –
So zbo­rot va{ vre­me­to da do­ne­se i le­to
ko­ga so tr­we­to, ru­`i­te }e ima­at i lis­je
pa ne­ma sa­mo da du­pat tu­ku i }e mi­ri­sa­at.
Na pat se­ga,
ko­la­ta n# ~e­ka, a vre­me­to pre­br­zo ni be­ga.
Se­koe zlo za ar­no; se­pak kra­jot de­lo­to go
kra­si,
so ar­no toj go pok­ri­va ona {to pret­hod­no go
gna­si.
(Iz­le­gu­va­at.)
451
Scena 5
(Vle­gu­va­at La­va{, gro­fi­ca­ta i La­fe.)
La­fe
Ne, ne, ne, va­{i­ot sin be­{e tur­nat na stran­
pa­ti­ca od eden svi­len ne­ra­ni­maj­ko ~ij pod­
mo­len {af­ran mo­`e­{e da go oboi vo ne­go­va
bo­ja si­te ne­dos­ta­sa­ni i ne­do­is­pe­~e­ni mla­di
lu­|e od zem­ja­va. Snaa vi i se­ga bi bi­la `i­va,
a sin vi ov­de, do­ma, unap­re­den od kra­lot a ne
od onoj cr­ve­no­gaz bum­bar za koj vi go­vo­rev.
Gro­fi­ca­ta
Ka­mo da ne go ni vi­dev. Toa ja ote­ra vo
smrt naj­dob­les­na­ta de­voj­ka ko­ja pri­ro­da­ta
za svo­ja fal­ba ja soz­da­la. Du­ri da iz­le­ze­{e
od moe me­so i da me ~i­ne­{e naj­dla­bo­ki maj­
~in­ski of­ka­wa, ne bi ja sa­kal so po­sil­na
qu­bov.
La­fe
Be­{e gos­po­|i­ca na mes­to; be­{e gos­po­|i­ca na
mes­to. Mo­re sa­la­ti }e tre­ba da is­ple­vi­me,
pred da naj­de­me na u{­te eden ta­kov emi{.
La­va{
Na­vis­ti­na, gos­po­di­ne, be­{e naj­mi­la­ta
ma­rul­ka me­|u sa­la­ti­te ili, u{­te po­dob­ro,
krin za mi­ri­sa­we.
La­fe
Kri­no­vi­te ne se emi{, mo­re tik­var, tie se
cve­}i­wa.
La­va{
Jas ne sum, gos­po­di­ne, ve­li­ki­ot Na­vu­ho­do­no­
sor pa da bi­dam cve­}e za mi­ri­sa­we.
La­fe
A {to si, `i­ti maj­ka, pod­lec ili bu­da­la?
 452 Vilijam [EKSPIR

La­va{ La­va{

Ko­ga slu­`am na `e­ni, gos­po­di­ne, bu­da­la a Da vi ka­`am pra­vo, gos­po­di­ne, ima po­ve­}e
ko­ga slu­`am na ma­`i, pod­lec. an­gli­sko ime ama fi­zi­o­no­mi­ja­ta mu e
ne­ka­ko po­za­`a­re­na vo Fran­ci­ja ot­kol­ku
La­fe ta­mu.

A ko­ja e raz­li­ka­ta? La­fe

La­va{ Za koj knez go­vo­ri{?

Na ma­`ot }e mu gi za­ma~­kam o~i­te vo pog­ La­va{

led na ne­go­va­ta `e­na, a po­toa }e ja vr­{am
ne­go­va­ta ra­bo­ta. Za kne­zot na tem­ni­ca­ta, gos­po­di­ne, Cr­ni­ot
Knez, ali­jas |a­vo­lot.
La­fe
Lafe
To­ga{ na­vis­ti­na bi bi­le pod­lec vo ne­go­va
slu`­ba. Na, eve ti go }e­se­to. Ne ti go da­vam za da
se trg­ne{ od svo­jot gos­po­dar; pro­dol­`i da
La­va{ go slu­`i{.

A na `e­na mu, gos­po­di­ne, bi & ja dal mo­ja­ta La­va{

pal­ka za da & slu­`i.
Jas sum gos­po­di­ne, ~e­do na {u­ma­ta, koe ot­se­
La­fe ko­ga{ sa­ka­lo go­lem ogan a gos­po­da­rot za
ko­go vi go­vo­ram se­ko­ga{ odr­`u­va go­lem
Pot­pi­{u­vam za te­be de­ka si i pod­lec i ogan. No bi­dej­}i toj e knez na sve­tot, ne­ka
bu­da­la. ne­go­vi­te vel­mo­`i `i­ve­at na ne­go­vi­ot dvor;
jas sum za ku­}a­re so tes­no por­te, koe mis­lam
La­va{ de­ka e pre­tes­no za niz ne­go da se prov­ne ras­
ko­{ot. Ne­koj {to }e se po­ni­`i mo­`e, no
Toa sa­mo vo va­{a slu`­ba. naj­mno­gub­roj­ni se onie smrz­na­ti­te i mli­ta­
vi­te, a tie se za cvet­na­ta pa­te­ka {to vo­di
La­fe niz {i­ro­ki­te por­ti vo go­le­mi­ot ogan.

Ne, ne, ne. La­fe

La­va{ A se­ga da te ne­ma. Mal­ku si mi doj­den

do nos a ova od­nap­red ti go ve­lam oti ne
Pa, gos­po­di­ne ako ne mo­`am vam da vi slu­ sa­kam pos­le da se ka­ra­me. Da te ne­ma. Gle­daj
`am bi mo­`el da mu slu­`am na knez is­to ko­wi­te dob­ro da mi gi ~u­va­at, sa­mo bez man­
ta­ka go­lem ka­ko vas. gup­lu­ci i pod­met­nu­va­wa.

La­fe La­va{

Koj e toj? Ne­koj Fran­cu­zin? Ako ne{­to im pod­met­nam, gos­po­di­ne, to­ga{

toa }e bi­dat ko­bi­li, a tie spo­red pri­rod­
ni­ot za­kon, bes­po­go­vor­no im pri­pa­|a­at.
 Sekoe zlo za arno
(Iz­le­gu­va.)
La­fe
Pod­lec eden pref­ri­gan i ne­pop­rav­liv.
Gro­fi­ca­ta
Ba{ ta­ka. Po­koj­ni­ot moj ma` mno­gu go
sa­ka­{e; za­ra­di ne­go­va ~est os­ta­na ov­de, pa
mis­li de­ka se­ga mo­`e da pra­vi {to sa­ka;
na­vis­ti­na ne znae za mer­ka i ~es­to­pa­ti e ko
ne­za­uz­den kow; pa­se kaj }e mu tek­ne.
La­fe
Me­ne mi se do­pa­|a, ne e na gos­pod bel­ja­ta.
A ba{ sa­kav da vi ka­`am ot­ka­ko slu{­nav
za smrt­ta na dob­ra­ta mla­da gos­po­dar­ka i za
vra­}a­we­to na sin vi do­ma, de­ka go pot­tik­nav
kra­lot, mo­jot gos­po­dar, da ka­`e ne­koj zbor
vo pri­log na }er­ka mi; a toj pred­log, u{­te
ko­ga dvaj­ca­ta bea ma­lo­let­ni, sa­mo­to ve­li­
~e­stvo, bez ni­koj ni{­to da mu ka­`e, go
da­de. Ne­go­vo­to ve­li­~ev­stvo mi ve­ti de­ka }e
po­mog­ne; a ne­ma po­do­bar na­~in da se spre­~i
zla­ta vol­ja {to toj ja ima pro­tiv sin vi.
Ka­ko vi se do­pa­|a se­to ova?
Gro­fi­ca­ta
Mno­gu sum za­do­vol­na, gos­po­di­ne i bi sa­ka­la
sre}­no da se za­vr­{i.
La­fe
Ne­go­vo­to ve­li­~e­stvo do­a­|a pra­vo od Mar­sej
so krep­ko te­lo ko pov­tor­no da ima tri­e­set.
Ov­de pris­ti­ga ut­re ako dob­ro mi ka­`a
iz­ves­tu­va­~ot koj­{to za vak­vi ra­bo­ti re­~i­si
ni­ko­ga{ ne gre­{i.
Gro­fi­ca­ta
Mno­gu se ra­du­vam {to u{­te ed­na{ }e go
vi­dam pred da um­ram. Iz­ves­te­na sum de­ka sin
mi pris­ti­ga ve­~er­va. Go mo­lam va­{e­to gos­
pod­stvo da os­ta­ne so me­ne do­de­ka tie ne se
sret­nat ov­de.
453
La­fe
Gos­po­|o, ba{ raz­mis­lu­vav ka­ko pris­toj­no da
go iz­dejs­tvu­vam toa.
Gro­fi­ca­ta
Do­vol­no e da se ko­ris­ti­te so pri­vi­le­gi­ja­ta
na va­{e­to ime.
La­fe
Gos­po­|o, do­se­ga tol­ku­pa­ti sum ja is­ko­ris­til
{to ne bev si­gu­ren de­ka s# u{­te va­`i.
(Vle­gu­va La­va{.)
La­va{
O gos­po­|o, pris­tig­na mo­jot gos­po­dar,
va­{i­ot sin, so so­mo­ten za­voj na li­ce­to.
Da­li pod ne­go ima ra­na od sab­ja ili ne{­to
dru­go, toa sa­mo so­mo­tot go znae; no so­mot­
ni­ot za­voj e dos­ta go­le­mi­~ok. Le­vi­ot ob­raz
mu e za ce­li tri ~et­vr­ti na­bab­ren, a des­ni­ot
mu e ~ist.
La­fe
Luz­na bla­go­rod­no do­bi­e­na, ili bla­go­rod­na
luz­na, e uba­va ru­ba za ~es­ta. Taa, vo se­koj
slu­~aj, e tak­va.
La­va{
Ama toa vi e }u­mu­ro­sa­no li­ce.
La­fe
(Na gro­fi­ca­ta) Ve mo­lam, da go pre­~e­ka­me
sin vi. Od­vaj ~e­kam da po­raz­go­va­ram so toj
mlad, bla­go­ro­den voj­nik.
La­va{
Vsu{­nost, gi ima dva­na­e­se­ti­na, so fi­ni,
me­ki {ap­ki i mno­gu qu­bez­ni per­duv­~i­wa
koi se kla­wa­at i ki­ma­at so gla­vi­te na
se­ko­go po red.
(Iz­le­gu­va­at.)
 ^in PETTI

Scena 1

(Vle­gu­va­at Helena, vdo­vi­ca­ta i Di­ja­na so dvaj­ca prid­ru`­ni­ci.)

Helena Vel­mo­`a­ta

Ovoj te­`ok, is­cr­pu­va~­ki pat i de­we i no­}e [to sa­ka­te da sto­ram?

si­gur­no ve iz­mo­ri do kraj. Ra­bo­ti­te se
tak­vi; Helena
no {tom ve­}e gi spo­iv­te de­not i no}­ta
i ne`­ni­te no­ze gi iz­mo­riv­te vo mo­ja pol­za, Da bi­de­te qu­bez­ni
znaj­te dol­got moj kaj vas pu{­ti ta­kov ko­ren i da mu ja dos­ta­vi­te smer­na­va mol­ba na kra­
{to ni{­to ve­}e ne }e go is­ko­re­ni. lot
(Vle­gu­va eden vel­mo­`a, so­ko­lar.) i da mi po­mog­ne­te so vli­ja­ni­e­to go­le­mo
Vo pra­vo vre­me! va­{e
^o­ve­kov, ako sa­ka, mo­`e po­mo{ da mi pru­`i da iz­le­zam pred ne­go.
za kra­lot da me ~ue. Bog da ni e na po­mo{
gos­po­di­ne. Vel­mo­`a­ta

Vel­mo­`a­ta Kra­lot ne e ov­de.

Ne­ka, ni e, gos­po­|o. Helena

Helena Ne e ov­de, gos­po­di­ne?

Gos­po­di­ne, sum ve vi­del vo dvo­rot na Fran­ Vel­mo­`a­ta

ci­ja.
Vel­mo­`a­ta
Sum bil ne­kol­ku­pa­ti ta­mu.
Helena
Pret­pos­ta­vu­vam, gos­po­di­ne, de­ka s# u{­te
ve bie dob­ri­ot glas {to se­ko­ga{ ve kra­sel,
pa za­toa, vo­de­na od te{­ka­ta ma­ka
ko­ja pris­toj­nos­ta ja pre­neb­reg­nu­va, sa­kam
ve{­ti­na­ta da ja upot­re­bi­te va­{a, a za toa
ve~­no }e vi bi­dam bla­go­dar­na.
Ne e, na­vis­ti­na.
trg­na u{­te sno{­ti i toa so it­nost
nes­vojs­tve­na za ne­go.
Vdo­vi­ca­ta
Bo­`e, ama se iz­ma­~iv­me xa­be!
Helena
Se­pak kra­jot de­lo­to go kra­si,
bez og­led kol­ku vre­me­to ni e ne­nak­lo­ne­to
a sreds­tva­ta nep­rik­lad­ni. A ka­de trg­nal, ve
mo­lam?
 Sekoe zlo za arno 455

Vel­mo­`a­ta Scena 2

Kol­ku {to sfa­tiv, za Ru­si­on (Vle­gu­va­at La­va{ i Pa­rol so pis­mo.)

kaj­{to odam i sam.
Pa­rol
Helena
Mus­je La­va{, daj­te mu go pis­mo­vo na gos­po­
Ve mo­lam, gos­po­di­ne, di­not La­fe. Vie gos­po­di­ne, po­dob­ro me poz­
bi­dej­}i, se ~i­ni, pred me­ne }e go vi­di­te kra­ na­vav­te po­ra­no, ko­ga bev vo pob­li­ski od­no­si
lot, so po­no­vi ali{­ta; ama se­ga, gos­po­di­ne, za­ca­
pre­daj­te go pis­mo­vo vo ne­go­vi­te bla­go­rod­ni pan sum vo kal­ta na nej­zi­no­to ve­li­~e­stvo,
ra­ce For­tu­na, i mal­ku po­sil­no baz­dam na nej­zi­
a znam toa ne­ma da vi do­ne­se ni­ka­kov pre­ na­ta ne­mi­lost.
kor,
tu­ku nag­ra­da zas­lu­`e­na za va­{a­ta ma­ka. La­va{
Jas }e doj­dam po vas naj­br­gu {to mo­`am
vo za­vis­nost od do­pus­tot na na­{i­te sred­ To­ga{ ne­mi­los­ta na For­tu­na na­vis­ti­na
stva. smr­di, kor­ni ako re­a­ta & e tol­ku nep­ri­jat­na
ka­ko {to ve­li{. Od se­ga na­ta­mu ne­ma da kas­
Vel­mo­`a­ta nam ni­ed­no rip­~e od tav­~e­to na For­tu­na. Te
mo­lam, fa­}aj mag­la.
(Ze­maj­}i go pis­mo­to) Ova za vas }e go sto­
ram. Pa­rol

Helena ^e­kaj­te, ne mo­ra da go zat­nu­va­te no­sot, gos­

A za toa, }e vi­di­te, nag­ra­da so­od­vet­na vi
sle­di,
bez og­led {to }e se slu­~i. A nie mo­ra­me na
ko­wi
pov­tor­no. Sed­la­ta, mo­lam, odi­me!
(Iz­le­gu­va­at.)
po­di­ne, vi go­vo­rev me­ta­fo­ri~­ki.
La­va{
Na­vis­ti­na, gos­po­di­ne, ako me­ta­fo­ra­ta vi
smr­di }e si go zat­nam no­sot, a bi si go zat­
nal i pred se­ko­ja dru­ga ~o­ve~­ka me­ta­fo­ra.
Te mo­lam, vr­vi.

Pa­rol

Ve mo­lam, gos­po­di­ne, pre­daj­te go pis­mo­vo.

La­va{

Tr­gaj mi se, gos­po­di­ne. Za­rem pis­mo od

kal­ta na For­tu­na da mu go da­dam na eden gos­
po­din? No, eve go toj sa­mi­ot ide.
(Vle­gu­va La­fe.)
Ov­de ni pre­de, gos­po­di­ne, For­tu­na, ili
po­to~­no ma~­ka­ta na For­tu­na, sa­mo {to ne
mi­ri­sa na mo­{us tu­ku na ma~­ka {to pad­na­la
vo gnas­no­to mres­ti­li{­te na nej­zi­na­ta ne­mi­
lost i ka­ko {to ve­li, ce­la­ta se ka­lo­sa­na
 456 Vilijam [EKSPIR

od gla­va do pe­ti­ci. Ve mo­lam, gos­po­di­ne, La­fe

pra­ve­te {to sa­ka­te so ovoj {a­ran, za{­to
iz­gle­da ka­ko be­den, pro­pad­nat, ot­ka­~en,
~uk­nat, ras­i­pan ni­kak­vec. Ja so­`a­lu­vam
ne­go­va­ta be­da vo ute{­ni­te moi kom­pa­ra­ci i
go pre­pu{­tam na va­{e­to lords­vo.
(Iz­le­gu­va.)
Pa­rol
Na­vis­ti­na? Ama jas bev i pr­vi­ot {to me
ot­ru va­{i­ot mi­ris pa ve za­gu­biv.
Pa­rol
Red­no e gos­po­da­ru, vie da me vra­ti­te vo
ne­kak­va mi­lost za{­to vie i me iz­br­kav­te.

Gos­po­da­ru, jas sum vi ~o­vek ko­go For­tu­na La­fe

su­ro­vo go xar­na.
La­fe
I {to sa­ka­te se­ga jas da sto­ram? Pre­doc­na
e da & gi pot­se­~am nok­ti­te. Kak­va pod­lost
nap­ra­viv­te kon For­tu­na pa ve xar­na­la ko­ga
zna­e­me de­ka taa e dob­ra gos­po­|a i ne sa­ka
dol­go pod­le­ci­te da zbi­ra­at med pod nej­zi­na
zak­ri­la? Eve vi pet gro­{a. Ne­ka su­di­i­te ve
smi­rat so For­tu­na. Jas imam dru­ga ra­bo­ta.
Pa­rol
Ja mo­lam va­{a­ta mi­lost da mi ~ue sa­mo eden
zbor.
Mav­ni mi se, ga­du! Za­rem vo is­to vre­me
sa­ka{ da mu slu­`am i na bo­ga i na |a­volot?
Pr­vi­ot te pik­na vo mi­lost, vto­ri­ot te
is­te­ra.
(Se slu­{a­at tru­bi.)
Do­a­|a kra­lot; poz­na­vam po tru­bi­te. Mom­~e,
ras­pra­{aj­te se u{­te za me­ne. Sno{­ti go­vo­
rev za vas. Ia­ko ste bu­da­la i ni­kak­vec, se­pak
tre­ba da ja­de­te. Doj­de­te po me­ne.
Pa­rol
Gos­pod da ve bla­gos­lo­vi.
(Iz­le­gu­va­at.)

La­fe.

Zna­~i mo­li­te za u{­te eden gro{. Eve vi go.

Zbo­rot za­dr­`e­te si go.

Pa­rol

Ime­to moe, do­bar gos­po­da­ru, e Pa­rol.

La­fe

To­ga{ mo­li­te, zna­~i, za po­ve­}e od eden zbor.

Vi­di, vi­di! Daj­te ra­ka. [to e so va­{i­ot
ba­ra­ban?

Pa­rol

O, do­bar gos­po­da­ru, vie bev­te pr­vi­ot {to me

na­mi­ri­sav­te i me naj­dov­te.
 Sekoe zlo za arno
Scena 3
(Tru­bi. Vle­gu­va­at kra­lot, gro­fi­ca­ta,
La­fe i pridru`­ni­ci.)
Kra­lot
So nej­ze za­gu­biv­me bes­ce­net ka­men, pa i
na­{a­ta vred­nost
se­ga e mno­gu po­ma­la; ama va­{i­ot sin
za­lu­den vo glu­pos­ta, ne­ma­{e ~uv­stvo
vis­tin­ski da ja vred­nu­va.
Gro­fi­ca­ta
Toa e mi­na­to, gos­po­da­ru,
pa go mo­lam va­{e­to ve­li­~e­stvo da go sme­ta
toa
za pri­ro­den bunt sto­ren vo mla­de{­ka lu­dost
ko­ga `ar­ta i og­not, pre­sil­ni za nez­rel
raz­um,
go sov­la­du­va­at i go go­rat.
Kra­lot
Gos­po­|o ~es­na,
s# sum za­bo­ra­vil i sum pros­til,
ia­ko od­maz­da­ta mo­ja be­{e nad­vis­na­la gnev­no
vrz ne­go ~e­kaj­}i da go sot­re.
La­fe
Mo­ram da ka­`am –
No pr­vin pros­te­te mi – de­ka mla­di­ot gos­po­
dar
mno­gu gi nav­re­di kra­lot, maj­ka si i gos­po­
|a­ta
svo­ja ia­ko naj­go­le­ma­ta nav­re­da od si­te
si ja na­ne­se sa­mi­ot se­be­si. Za­gu­bi `e­na
~i­ja uba­vi­na gi ple­ne­{e o~i­te i na mno­gu
po­is­kus­ni znal­ci, ~ij zbor za se­ko­go ma­gi­ja
be­{e,
`e­na ko­ja so so­vr­{ens­tvo­to te­ra­{e gos­po­|a
da ja vi­ka
du­ri i onoj ko­mu mu e ni­sko ne­ko­mu da
slu­`i.
457
Kra­lot
Ko­ga za­gu­be­ni­ot se fa­li
spo­me­not na ne­go sta­nu­va u{­te po­mil. Ne­ka
doj­de.
Smi­re­ni sme i pr­va­ta sred­ba ne­ka go zbri­{e
mi­na­to­to. Ne­ka ne ja ba­ra na­{a­ta pro{­ka.
Ne­go­va­ta krup­na nav­re­da e mrt­va
i pod­la­bo­ko od za­bo­ra­vot gi za­ko­pu­va­me
mo{­ti­te {to na nav­re­da mi­ri­sa­at. Ne­ka
prij­de
ka­ko stra­nec, a ne ko pres­tap­nik. I ka­`e­te
mu
de­ka va­ka tre­ba da pos­ta­pi.
Vel­mo­`a­ta
Ved­na{, ve­li­~e­stvo.
Kra­lot
(Na La­fe) [to ka­`a za }er­ka vi? Zbo­ru­
vav­te so ne­go?
La­fe
Se po­ko­ru­va so­sem na va­{a­ta vol­ja.
Kra­lot
To­ga{ }e ima svad­ba. Do­biv pis­ma
vo koi vi­so­ko go fa­lat.
(Vle­gu­va Ber­tram i klek­nu­va pred kra­lot.)
La­fe
Dob­ro mu li­~i.
Kra­lot
(Na Ber­tram) Jas ne sum den na se­zo­na ed­na,
za{­to od me­ne i grad bie i son­ce gree
vo is­to vre­me. No pred naj­svet­li­te zra­ci
ob­la­ci­te tmur­ni se­ga se pov­le­ku­va­at. Za­toa
prij­di. Vre­me­to pov­tor­no e uba­vo.
Ber­tram
Ne­ka gre­vo­vi­te moi,
 458 Vilijam [EKSPIR
za koi bez­mer­no se ka­jam, kra­lot mi gi
pros­ti.
Kra­lot
S# e dob­ro.
Po­ve­}e ni zbor ne­ka ne­ma za mi­na­to­to
vre­me.
Tu­ka se­ga da go zgrap­~i­me mi­got za per­~in,
za{­to sme sta­ri, a do na­{i­te naj­br­zi od­lu­ki
ne­~uj­ni­te i bes­{um­ni stap­ki na vre­me­to
it­ro
}e se prik­ra­dat i }e gi spre­~at. Ja pom­ni­te
dob­ro
}er­ka­ta na vel­mo­`a­va?
Ber­tram
Da, gos­po­da­ru, so vos­hit. Pr­vin na nej­ze
iz­bo­rot moj pad­na pred so sr­ce­to da se drz­
nam
za pre­dr­zok glas­nik da go naz­na­~am svo­jot
ja­zik;
vo koe, so taa sli­ka vtis­na­ta vo pog­le­dot,
so dvog­le­dot na pre­zi­rot, po­zaj­men od gor­
de­li­vos­ta mo­ja,
is­kri­ve­no gle­dav na se­ko­ja uba­vi­na dru­ga,
uba­va­ta bo­ja ja ku­dev, za uk­ra­de­na ja sme­tav,
se­ta si­met­ri~­nost ja stes­nu­vav, ja teg­nev
du­ri ne sta­ne­{e opd­vrat­na i gr­da. Ot­tu­ka i
doj­de
taa {to si­te ja fa­lea a ko­ja i sa­mi­ot se­ga
ot­ka­ko ja za­gu­biv, ja za­sa­kav, vo mo­i­te o~i
da bi­de prav {to vi­dot go nav­re­du­va.
Kra­lot
Dob­ro op­rav­du­va­we.
[to ja sa­ka{, do ne­ka­de ti go sma­lu­va dol­
got
kon nea. No qu­bov­ta {to do­a­|a doc­na,
ko po­kaj­ni~­ko po­mi­lu­va­we do­ne­se­no po
smrt­ta,
vo gor­~li­va nav­re­da za is­pra­}a­~ot se pret­
vo­ra
ko­ja do ne­bo vi­ka: ‘Dob­ra ed­na du­{a ja
sne­ma.’
Gre{­ki­te na­{i ce­na­ta ja spu{­ta­at na ona
na­{e
na koe ce­na­ta mu ja doz­na­va­me du­ri po
smrt­ta.
^es­to­pa­ti ko­ga pri­ja­te­lot go gol­tne gne­vot
vo nas, la­vot,
po­kaj­ni~­ki po­toa le­le­ka­me po ne­go, go
`a­li­me pra­vot.
Qu­bov­ta ni se bu­di i za pla­~e­we ba­ra ra­mo
du­ri om­ra­za­ta spie vo lul­ka­ta na sra­mot.
Ova ne­ka se kam­ba­ni za mi­la­ta Helena i bog
ne­ka ja pros­ti.
a se­ga da­ro­vi svr­{e­ni~­ki na Mod­lin ne­ka
ne­koj & no­si.
Si­te me­ro­dav­ni sog­las­nost da­doa. [to
dru­go da sto­ram
os­ven da ja po­~e­kam i vi­dam va­{a­ta `e­na
vto­ra.
Gro­fi­ca­ta
I po­ve­}e sre­}a so nea da ima, ili
ze­mi me na ne­bo, te mo­lam, bo­`e mi­li!
La­fe
(Na Ber­tram) Aj­de sin­ko, ti koj­{to ime­to
na do­mot moj
tre­ba vo se­be da go spo­i{, dar po­da­ri eden
{to vo du­hot na }er­ka mi sil­no }e bol­sne
za taa po­br­gu da doj­de.
(Ber­tram mu da­va prs­ten na La­fe.)
@i­mi bra­da­va be­la
i se­koe vlak­no vo nea, Helena ko­ja e mrt­va
be­{e su{­te­stvo mi­lo. Prs­ten ka­ko ovoj,
na prs­tot nej­zin vi­dov ko­ga na dvo­rot
od nea za pos­le­den pat se pros­tiv.
Ber­tram
Ne be­{e nej­zin.
Kra­lot
Ve mo­lam da go vi­dam; za{­to mo­jot pog­led
do­de­ka raz­go­va­rav­me, ~es­to vo ne­go be­{e
vpe­ren.
(La­fe mu go da­va prs­te­not.)
Prs­te­nov be­{e moj, a ko­ga na Helena & go
da­dov,
ja za­mo­liv, ako ne­ko­ga{ na ma­ka se naj­de
 Sekoe zlo za arno
i po­mo{ & tre­ba, de­ka tok­mu na zna­kov
}e & po­mog­nam. Ja imav­te li taa mo} ona
da & go ze­me­te koe tol­ku mno­gu & zna­~e­{e?
Ber­tram
Gos­po­da­ru ve­li­ko­du­{en,
ia­ko vie sme­ta­te de­ka e ta­ka, ovoj prs­ten
ni­ko­ga{ ne bil nej­zin.
Gro­fi­ca­ta
Si­ne, se kol­nam,
sum ja vi­del ka­ko go no­si, a za nej­ze vre­den
be­{e kol­ku i `i­vo­tot.
La­fe
Si­gu­ren sum de­ka sum ja vi­del
da go no­si.
Ber­tram
Se la­`e­te, gos­po­di­ne, taa ni­ko­ga{ ne go
vi­de.
Vo Fi­ren­ca od pro­zo­rec mi be­{e fr­len
za­vit­kan vo har­ti­ja na ko­ja ime­to be­{e
na taa {to go fr­li. Bla­go­rod­na be­{e taa
i mis­le­{e de­ka ne sum svr­{en. No ko­ga &
ka­`av
kak­va mi e si­tu­a­ci­ja­ta, i & ob­jas­niv s# do
de­taq
de­ka ne mo­`am da & vra­tam na toj ~e­sen
na­~in
ka­kov od svo­ja stra­na na­ves­ti, taa so te{­ko
sr­ce
ra­bo­ta­ta ja pre­se­~e ia­ko prs­te­not vo ni­koj
slu­~aj
ne sa­ka­{e na­zad da go pri­mi.
Kra­lot
Ni na sa­mi­ot Plu­ton
koj­{to gi znae taj­ni­te na ru­di­te i me­{a­
we­to niv­no
ne mu e po­poz­nat prs­te­nov odo{­to mi e me­ne.
be­{e moj, be­{e na Helena bez og­led koj vi
go da­de.
Pa, ako s# u{­te mis­li­te de­ka vla­de­e­te so
459
se­be,
priz­naj­te de­ka bil nej­zin, i na koj na­si­len
na­~in
od nej­ze ste go ze­le. Se za­kol­na taa vo si­te
svet­ci
de­ka ni­ko­ga{ ne­ma da go iz­va­di od prs­tot
os­ven ako vam ne vi go da­de vo pos­te­la­ta
bra~­na
vo ko­ja vie ni­ko­ga{ ne ste bi­le, ili me­ne da
mi go pra­ti
vo ih­ti­za go­le­ma.
Ber­tram
Taa ni­ko­ga{ ne go vi­de.
Kra­lot
Ko ~es­ta {to si ja sa­kam, ve­lam, ti la­`e{,
i som­ni­~a­vi stra­vu­va­wa vo me­ne bu­di{
koi sa­kam ra­do da gi spre­~am. Ako iz­le­ze
de­ka do tol­ku si ne­~o­vek – ama ne­ma da e
ta­ka.
Se­pak ne znam. Ti nej­ze ja mra­ze­{e smrt­no,
a taa e mrt­va, vo koe ni{­to os­ven sa­mi­ot
o~i­te da & gi sklo­pev ne bi me na­te­ra­lo da
po­ve­ru­vam
po­ve­}e od prs­te­nov {to go gle­dam. – Vo­de­te
go ved­na{.
Mo­i­te pret­hod­ni pro­ver­ki, bez og­led ka­ko
s# }e se svr­{i,
stra­vu­va­wa­ta }e mi gi pre­ko­rat {to pre­
mal­ku bi­le praz­ni
za{­to i pre­mal­ku sum stra­vu­val za xa­be.
Vo­de­te go ved­na{.
]e pro­dol­`i­me so is­pi­tu­va­we­to.
Ber­tram
Ako do­ka­`e­te
de­ka prs­te­nov bil nej­zin, to­ga{ mno­gu les­no
}e do­ka­`e­te de­ka so nea vo Fi­ren­ca spi­ev
kaj­{to taa ni­ko­ga{ ne bi­la.
(Iz­le­gu­va pod stra­`a.)
(Vle­gu­va Vel­mo­`a­ta, so­ko­lar so pis­mo.)
Kra­lot
Ob­ze­men sum od cr­ni mis­li.
 460 Vilijam [EKSPIR

Vel­mo­`a­ta Gro­fi­ca­ta

Gos­po­da­ru ve­lik, To­ga{ prav­da

ne znam da­li pre­kor zas­lu­`u­vam ili ne. iz­vr­{i­te­li­te ne­ka gi stig­ne!
Do­ne­sov mol­ba od ed­na Fi­ren­ti­~an­ka
ko­ja ed­no ~e­ti­ri ili pet ko­na­ka e na­zad Kra­lot
pa ne mo­`e­{e sa­ma da ja do­ne­se. Se na­fa­tiv
na ova (Na Ber­tram) Bi­dej­}i `e­ni­te se mons­tru­mi
os­vo­en od uba­vi­na­ta div­na i zbo­rot za vas,
na kut­ra­ta mo­li­tel­ka, ko­ja, ko {to mi ka­`a, pa {tom im se za­kol­ne­te na brak, be­ga­te od
ov­de ja o~e­ku­va­at. Po li­ce­to & vi­dov niv,
de­ka ra­bo­ta­va e mno­gu va`­na, a u{­te mi me ~u­di, gos­po­di­ne, {to s# u{­te sa­ka­te
ka­`a da se ven­~a­te.
so mi­li, krat­ki zbo­ro­vi, de­ka i na vas taa (Vle­gu­va­at Vdo­vi­ca­ta i Di­ja­na.)
se od­ne­su­va kol­ku i na nea. Ko­ja e ovaa `e­na?

Kra­lot Di­ja­na

(Go ~i­ta pis­mo­to) ‘Po mno­gub­roj­ni­te sve­ Jas sum, gos­po­da­ru, si­ro­ta ed­na Fi­ren­ti­
~e­ni ve­tu­va­wa de­ka }e se o`e­ni so me­ne ~an­ka
po smrt­ta na ne­go­va­ta `e­na, se cr­ve­ne­am ko­ja po­tek­nu­va od drev­no­to ko­le­no na Ka­pi­
da ka­`am, toj spi­e­{e so me­ne. Se­ga gro­fot let.
Ru­si­on e vdo­vec i doj­de vre­me da gi is­pol­ni Mol­ba­ta mo­ja, ka­ko {to gle­dam, ve­}e ja zna­
svo­i­te zak­let­vi {to me­ne mi gi da­de, a pla­ e­te
te­no mu e so mo­ja­ta ~est. Toj po­beg­na od pa za­toa jas­no vi e kol­ku ne­koj tre­ba da me
Fi­ren­ca, bez da se zbo­gu­va, a jas trg­nav po `a­li.
ne­go vo ne­go­va­ta zem­ja ba­raj­}i prav­da. Daj­te
mi ja, o kra­lu! Taa e vo va­{i­te ra­ce! Ina­ku Vdo­vi­ca­ta
na za­ve­du­va­~ot }e mu cve­ta­at ru­`i, a ed­na
si­ro­ta de­voj­ka }e bi­de uni{­te­na. (Na kra­lot)
Di­ja­na Ka­pi­let Jas & sum maj­ka, gos­po­da­ru, ~ii ~est i voz­
rast
La­fe mno­gu se po­go­de­ni od pod­ne­se­na­ta tu`­ba,
pa obe­te }e svr­{at ako lek ne naj­de­te vie.
]e si ku­pam zet na pa­na­|ur a ovoj so kam­ba­ni
}e go prog­la­sam za mr­tov. Ne mi tre­ba ovoj. Kra­lot

Kra­lot Prij­de­te, gro­fe. Gi zna­e­te ovie `e­ni?

Gos­pod bog dob­ro­to ti go Ber­tram

mis­lel, La­fe,
za ova na vi­de­lo da iz­le­ze. – Naj­de­te gi Gos­po­da­ru, ne mo­`am i ne sa­kam da re­~am
mo­li­te­li­ve. de­ka ne gi poz­na­vam. So {to me to­va­rat
Po­br­zaj­te i vra­te­te go gro­fot na­zad. me­ne?
(Iz­le­gu­va­at po­ve­}e­mi­na.)
Se pla­{am de­ka `i­vo­tot, gos­po­|o, na Di­ja­na
Helena
na ga­den na­~in bil grab­nat. [to gle­da­te tol­ku ~ud­no vrz va­{a­ta `e­na?
(Vle­gu­va Ber­tram pod stra­`a.)
 Sekoe zlo za arno 461

Ber­tram Ber­tram

(Na kra­lot) Ne mi e `e­na, gos­po­da­ru. Bes­ram­ni­ca e, gos­po­da­ru,

Di­ja­na
Ako se o`e­ni­te
ovaa ra­ka ja da­va­te, a ra­ka­ta e mo­ja;
zak­let­vi­te sve­ti gi da­va­te, a tie se moi;
me da­va­te me­ne, a jas sum is­to ta­ka svo­ja,
za{­to so zak­let­va del od te­lo­to va­{e sta­nav
pa taa {to so vas }e se ma­`i, me ma­`i i me­ne
ili so dvaj­ca­ta ili so ni­e­den.
La­fe
(Na Ber­tram) Gla­sot va{ e pre­kus za }er­ka
mi; vie ne ste ma` za nea.
be­{e obi~­na za­ba­vu­va~­ka vo na­{i­ot lo­gor.
Di­ja­na
(Na kra­lot) Me nav­re­du­va, gos­po­da­ru. Da
bev tak­va
mo­`e­{e da me ku­pi po vo­o­bi­~a­e­na ce­na.
Ne ve­ru­vaj­te mu. O vi­de­te go ovoj prs­ten,
na ~ij vi­sok ug­led i ras­ko{­na vred­nost
ret­ko koj drug mu e ra­men; mo`­no li e toj
se­pak
na ed­na obi~­na za­ba­vu­va~­ka na si­ot lo­gor
da & go dal?
Gro­fi­ca­ta

Ber­tram Toj cr­ve­nee {to zna­~i ne mu e les­no.

(Na kra­lot) Gos­po­da­ru, za­ca­pa­na o~aj­ni­ca e
taa,
so ko­ja po­ne­ko­ga{ se za­ba­vu­vav. Ne­ka
vi­sos­ta va­{a,
pob­la­go­rod­ni kot­ka mis­li za ~es­ta mo­ja
za{­to jas ni­ko­ga{ ne bi ja tur­nal tol­ku
ni­sko.
[est ge­ne­ra­cii od na­{i­te pret­ci toj na­kit
vo nas­led­stvo go os­ta­va­le so tes­ta­ment na
svo­jot
po­to­mok za da go no­si ko ne­gov sto­pan. Ovaa
mu e `e­na.
Prs­te­nov e naj­do­bar do­kaz.
Kra­lot

Kra­lot (Na Di­ja­na) Re­kov­te, mi se ~i­ni,

de­ka vi­dov­te ne­ko­go ov­de {to mo­`e da bi­de
Gos­po­di­ne, mis­li­te moi, ne sme­taj­te gi do sve­dok.
vas bli­ski
za{­to niv tre­ba so de­la da gi os­vo­i­te. ^es­ta Di­ja­na
va­{a
ne­ka iz­le­ze po­dob­ra od mis­li­te moi za nea. Vi­dov, gos­po­da­ru, no mra­zam so oru`­je tol­ku
‘r|o­sa­no da se pos­lu­`am. Se vi­ka Pa­rol.
Di­ja­na
La­fe
Gos­po­da­ru do­bar,
ne­ka se za­kol­ne de­ka ne­vi­nos­ta mo­ja Go vi­dov de­ne­ska ~o­ve­kot, ako toj vo­op­{to
toj ne mi ja od­ze­de. e ~o­vek.

Kra­lot Kra­lot

[to ve­li{ na ova? Naj­de­te go i do­ve­de­te go ov­de.

(Ne­koj iz­le­gu­va.)
 462 Vilijam [EKSPIR

Ber­tram Ber­tram

[to }e vi e toj? Go ne­mam.

Si­te zna­at de­ka pop­ref­ri­gan ras­ip­nik od
ne­go Kra­lot
iz­val­kan i pre­ma~­kan so se­ta kal na sve­tot,
ne­ma. (Na Di­ja­na) Ka­kov prs­ten be­{e va­{i­ot, ve
Pa toj pa­|a bo­len ko­ga tre­ba vis­ti­na­ta da mo­lam?
ja ka­`e.
Za­rem da bi­dam ova ili ona {to toj gad }e Di­ja­na
go re­~e
a }e re­~e s# {to sa­ka­te? Gos­po­da­ru, mno­gu sli­~en na onoj {to go
no­si­te vie.
Kra­lot
Kra­lot
Taa va­{i­ot prs­ten go ima.
Go zne­te prs­te­nov? Do pred mal­ku be­{e
Ber­tram ne­gov.

Mis­lam de­ka go ima. Mi se do­pad­na, ve­lam, Di­ja­na

i vo mla­de{­ki za­nes, od ras­ka­la­{e­nost, po
nea Tok­mu toj v pos­te­la mu go da­dov.
zbes­nav. Na ras­to­ja­nie me dr­`e­{e i me
lo­ve­{e Kra­lot
do­ve­du­vaj­}i ja da lu­di­lo mo­ja­ta strast so
voz­dr­`a­nos­ta Zna­~i la`­no ni ka­`a de­ka mu bil fr­len
svo­ja ko {to se­ko­ja pre~­ka vo te­kot na niz pro­zo­rec?
stras­ta
na taa strast pot­tik & da­va; i na kra­jot Di­ja­na
it­ri­na­ta nej­zi­na bes­kraj­na i uba­vi­na­ta
bol­na Vis­ti­na­ta ja ka­`av.
me za­ve­doa ce­na­ta da ja pla­tam. Go do­bi toj (Vle­gu­va Pa­rol.)
prs­ten
a jas ona {to i ne­koj po­ni­zok od me­ne po Ber­tram
ce­na
pa­zar­na mo­`e­{e da go do­bie. (Na kra­lot) Gos­po­da­ru, priz­na­vam de­ka prs­
te­not be­{e nej­zin.
Di­ja­na
Kra­lot
Tr­pe­li­va mo­ra da bi­dam;
vie {to ja ot­fr­liv­te svo­ja­ta pr­va, tol­ku Se sep­nu­va­te it­ro; se­koe per­o ve e`i. –
bla­go­rod­na `e­na Ova li e ~o­ve­kot za ko­go go­vo­rev­te?
so pra­vo od me­ne se sra­mi­te. Se­pak ve mo­lam
– bi­dej­}i od dob­lest ste li­{e­ni od ma` i jas Di­ja­na
}e se li­{am –
is­pra­te­te ne­ko­go po prs­te­not va{, jas do­ma Da, gos­po­da­ru.
}e go vra­tam,
a na­zad mo­jot vra­te­te mi go.
 Sekoe zlo za arno 463

Kra­lot Pa­rol

Ka­`e­te, brat­ko, ama vi na­re­du­vam, ka­`e­te
mi pra­vo,
bez strav de­ka }e go nav­le­~e­te od gos­po­da­rot
gne­vot,
za{­to, ako vo iz­la­ga­we­to bi­de­te to~­ni, jas
}e go sot­ram –
{to zna­e­te za ne­go i za ovaa mo­ma?
Jas sum si­ro­mav ~o­vek, gos­po­da­ru i na za­po­
ved na va­{e­to ve­li­~e­stvo.
La­fe
(Na kra­lot) Toj e do­bar ba­ra­ban­xi­ja, gos­po­
da­ru ama lo{ go­vor­nik.

Pa­rol Di­ja­na

Doz­vo­le­te mi ve­li­~e­stvo, gos­po­da­rot moj (Na Pa­rol) Da­li zna­e­te de­ka mi ve­tu­va­{e
be­{e mno­gu ~e­sen vel­mo­`a. Si ima­{e svoi brak?
mu­{i~­ki kak­vi {to obi~­no si ima­at vel­mo­
`i­te. Pa­rol

Kra­lot Znam gos­po­|i­ce du­ri i po­ve­}e od {to }e

ka­`am.
Dob­ro, dob­ro, dr­`e­te se do te­ma­ta. Ja
sa­ka­{e li nea? Kra­lot

Pa­rol Za­rem ne­ma da go ka­`e{ s# ona {to go

zna­e{?
Ja sa­ka­{e, gos­po­da­ru, ama ka­ko?
Pa­rol
Kra­lot
S# }e ka­`am, ako toa vi e po vol­ja. Jas im bev
Pa ka­ko, vi se mo­lam? pos­red­nik, ka­ko {to re­kov; a {to e po­va`­no
toj nej­ze ja sa­ka­{e, oti na­vis­ti­na po­lu­de po
Pa­rol nea i zbo­ru­va­{e za Sa­ta­na, za ra­jot na bu­da­
li­te, za fu­ri­i­te i za {to u{­te ne. No vo toa
Ja sa­ka­{e gos­po­da­ru, ka­ko xen­tle­men {to vre­me jas ja u`i­vav niv­na­ta ce­los­na do­ver­ba,
sa­ka `e­na. pa znam de­ka spi­e­ja eden so drug, a i u{­te
mno­gu dru­go, ka­ko na pri­mer de­ka & ve­ti
Kra­lot brak i dru­gi ra­bo­ti za koi, ako zbo­ru­vam }e
si nav­le­~am gnev i zlo; za­toa ne­ma da ka­`u­
A ka­ko e toa? vam {to znam.

Pa­rol Kra­lot

Ja sa­ka­{e gos­po­da­ru i ne ja sa­ka­{e.
Kra­lot
Ka­ko {to ti i si i ne si raz­boj­nik. Ama si
ti ne­kak­vo mat­ka­lo!
Ve­}e is­tre­se s#, os­ven {to ne re­~e de­ka se
ven­~a­ni. Sa­mo ti si mno­gu pref­ri­gan vo sve­
do­~e­we­to, za­toa trg­ni se.
Prs­te­nov re­kov­te de­ka e va{.
Di­ja­na

Da, gos­po­da­ru moj do­bar.

 464 Vilijam [EKSPIR

Kra­lot Kra­lot

Ka­de go ku­piv­te? Ili koj vi go da­de? Od­ve­de­te ja, po­ve­}e ne mi se do­pa­|a taa.
V zat­vor so nea. A trg­ne­te go i ne­go.
Di­ja­na Ako ne mi ka­`e{ od ka­de ti e prs­te­not
ima ved­na{ da um­re{.
Ni ne­koj mi go da­de, ni­ti go ku­piv.
Di­ja­na
Kra­lot
Ne­ma ni­ko­ga{ da vi ka­`am.
Koj vi go po­zaj­mi?
Kra­lot
Di­ja­na
Vo­de­te ja.
Ne mi be­{e ni po­zaj­men.
Di­ja­na
Kra­lot
Ne­koj }e ga­ran­ti­ra za me­ne, kra­lu.
Ka­de to­ga{ go naj­dov­te?
Kra­lot
Di­ja­na
Se­ga na­vis­ti­na mis­lam de­ka si obi~­na
Ne go ni naj­dov. pa­~av­ra
{to se frc­ka so se­ko­go.
Kra­lot
Di­ja­na
Ako ne sta­nal va{ na eden od ovie na­~i­ni
ka­ko ste mo­`e­le da mu go da­de­te ne­mu? Kol­ku so vas {to sum bi­la
tol­ku so dru­gi ma­`i sum bi­la,
Di­ja­na Ju­pi­ter mi e sve­dok!

Ni­ko­ga{ ne sum mu go da­la. Kra­lot

La­fe Zo{­to to­ga{ celo vre­me ne­go go ob­vi­

nu­va{?
(Na kra­lot) De­voj­ka­va e, gos­po­da­ru, ne­kak­va
us­lu`­na ra­ka­vi­ca; de se nav­le­ku­va, de se Di­ja­na
va­di, ka­ko }e & se pri­sa­ka.
Bi­dej­}i e vi­no­ven a i vi­no­ven ne e.
Kra­lot Znae de­ka de­voj­ka ne sum, i go­tov e da se
za­kol­ne vo toa;
(Na Di­ja­na) Prs­te­nov be­{e no se kol­nam de­ka sum de­voj­ka a toj toa ne
moj. Jas na pr­va­ta ne­go­va `e­na & go da­dov. go znae.
Kra­lu go­lem, blud­ni­ca ne sum; us­ta­va mi
Di­ja­na fa­ti pe­na,
ako ne sum de­voj­ka na sta­re­cov to­ga{ mu sum
Mo­`e­bi e va{, mo­`e­bi nej­zin, ne znam jas `e­na.
ni{­to.
 Sekoe zlo za arno
Kra­lot
Taa slu­hot ni go nav­re­du­va. V zat­vor so nea.
Di­ja­na
Maj­ko dob­ra, do­ve­de­te go ga­ran­tot.
(Iz­le­gu­va vdo­vi­ca­ta.)
Po­~e­kaj­te, ve­li­~e­stvo.
Zla­ta­rot, sto­pa­not na prs­te­not, br­gu }e
doj­de,
i za me­ne }e ga­ran­ti­ra. Ovoj pak, gos­po­din,
ov­de,
koj­{to me obes­~es­ti i toa dob­ro go znae,
ia­ko li~­no ne mi na{­te­ti, go os­lo­bo­du­vam
od gre­vot.
Pos­te­la­ta mo­ja ja iz­val­ka, sa­mi­ot znae,
no ba{ to­ga{ `e­na­ta svo­ja ja da­ru­va so de­te.
Ia­ko mrt­va, de­te taa ~uvs­tvu­va vo nea ka­ko
pli­va.
Ova e ga­tan­ka­ta; mrt­va­ta ete, se­ga e `i­va.
A se­ga re­{e­ni­e­to pog­le­daj­te go.
(Vle­gu­va­at Helena i Vdo­vi­ca­ta.)
Kra­lot
Za­rem ma­gi­o­ni­~ar ne­koj
vi­dot mi go ze­de pa ne gle­dam pra­vo?
Da­li e vis­ti­na toa {to go gle­dam?
Helena
Ne, gos­po­da­ru moj do­bar,
ova {to go gle­da­te e sa­mo sen­ka od ed­na
`e­na,
sa­mo ime a ne i pred­met.
Ber­tram
I dve­te, i dve­te, o, pros­ti!
Helena
O, do­bar gos­po­da­ru moj, ko­ga ko ovaa bev
mo­ma
ve mis­lev ~u­des­no ne`­ni. Eve vi go va­{i­ot
prs­ten.
A, pog­le­daj­te, eve go i va­{e­to pis­mo. Va­ka
ve­li:
465
‘Ko­ga od prs­tov }e go sim­ne­te ovoj prs­ten
i od me­ne za~­ne­te de­te,’ i ta­ka na­ta­mu. Toa
go sto­riv.
]e bi­de­te li moj se­ga ko­ga dva­pa­ti ve do­biv?
Ber­tram
(Na kra­lot) Ako, gos­po­da­ru, za­gat­ka­va mi ja
ob­jas­ni ce­la
do vek }e ja sa­kam mo­ja­ta ne­ves­ta be­la.
Helena
Ako is­pad­nat pro­tiv­re~­ni is­ka­zi­te moi
ras­kin do­`i­vo­ten me­|u nas ne­ka stoi. –
O, maj­ko mi­la, da­li ste u{­te `i­va?
La­fe
O~i­te mi gi sko­kot­ka, mi­ris na kro­mid,
sa­mo {to ne zap­la­kav. (Na Pa­rol) Po­zaj­mi
mi {a­miv­~e, ba­ra­ban­xio. Ta­ka, ti bla­go­da­
ram. Doj­di mi do­ma kaj me­ne. Sa­kam da is­te­
ram ne­ko­ja {e­ga so te­be. Sa­mo ne­moj da mi
pra­vi{ me­ta­nii. Tie ved­na{ pra­vat od te­be
pod­li­zur­ko.
Kra­lot
(Na Helena) Aj­de vo de­ta­li pri­kaz­na­ta da ja
~u­e­me nie,
vis­ti­na­ta ce­la niz za­do­vol­stvo da se raz­vie;
(Na Di­ja­na) Ako ti si s# u{­te cvet od
ni­ko­go ne zbi­ran
od­be­ri si ma` a jas }e ti da­dam mi­raz.
Za{­to gle­dam, so po­mo{­ta ~es­na ti n#
ple­na,
se za­~u­va mo­ma se­be­si, a nej­ze `e­na.
Vo slo­bod­no vre­me, za s# da se u~i,
}e ~u­em­ e s# po red ka­ko se slu­~i.
Se­ga s# iz­gle­da dob­ro; i kra­jot e ta­kov
stvar­no
gor­~li­vo­to zlo, }e is­pad­ne pos­lat­ko ar­no.
(Tru­bi.)
Epi­log
Kra­lot pak e pros­jak {tom doj­de na ig­ra­va
kra­jot
 466 Vilijam [EKSPIR

i mo­li od vas, na pro{­te­va­we, daj­te ni go

ra­jot
is­ka­`u­vaj­}i za­do­vol­stvo, a }e pla­ti­me nie
so trud te­`ok za po­u­ba­vo da se ~uvs­tvu­va­te
vie.
Ne­ka na­{e bi­de tr­pe­ni­e­to va­{e, a ulo­gi­te
na­{i va­{i,
daj­te ni gi bla­go­rod­ni­te ra­ce, ko {to vi gi
da­va­me
sr­ca­ta na­{i.
Naslov na originalot:

Measure for Measure

LICA:

Vin~encio, vojvodata od Viena

Anxelo, negov opolnomo{ten zamenik
Eskalo, star velmo`a i pomo{nik na Anxelo

Klaudio, mlad velmo`a

Xuliet, svr{enica na Klaudio
Izabela, sestra na Klaudio,

Lu~io, vetrogon
Dvajca sli~ni na nego
Sapunot, priglup gospodin
Gospo|a Azdisana, podveduva~ka
Pompej, sluga na gospo|a Azdisana

Temni~ar
Lakt, priprost xandar
Sudija
Mraza~, xelat
Bernardin, robija{

Marijana, svr{enica na Anxelo

Dete, pridru`nik na Marijana

Petar, sve{tenik
Fran~eska, kalu|erka

Varij, velmo`a, prijatel na vojvodata

Velmo`i, slu`benici, gra|ani, slugi.

 Ko­me­di­ja­ta Tan­te za ku­ku­ri­gu prv­pat e ig­ra­na na dvo­rot na 26 de­kem­vri 1604 go­di­na, a
prv­pat pe­~a­te­na vo fo­lio iz­da­ni­et­ o od 1623 go­di­na. Ka­ko iz­vor pos­lu­`i­le po­ve­}e kni­`ev­ni
i is­to­ri­ski de­la. Os­nov­no me­|u niv se­ka­ko de­ka e ed­na pri­kaz­na od Xi­ral­di ^in­tio (1565),
po­doc­na dra­ma­ti­zi­ra­na od ^in­tio pod nas­lo­vot Epi­tia (1583) a pre­ra­bo­te­na vo dra­ma so
dva ~i­na od Xorx Vet­sto­un ka­ko Slav­na­ta is­to­ri­ja na Pro­mos i Ka­san­dra (1578). Po­no­vi­te
kri­ti­~a­ri na­o­|a­at pa­ra­le­li, na­mer­ni, se raz­bi­ra, po­me­|u [ek­spi­ro­vi­ot por­tret na voj­vo­
da­ta Vin­~en­cio i `i­vo­tot na kra­lot Xejms Pr­vi.

Dra­ma­ta se sos­re­do­to­~u­va na sek­sot dvi­`ej­}i se od ras­ka­la­{e­nos­ta na bor­de­li­te

do eks­trem­na­ta ~es­nost na ka­lu­|ers­tvo­to. Sek­sot ne se ko­ris­ti ni za voz­bu­du­va­we na
pub­li­ka­ta ni, vo os­no­va, za ko­mi~­ni efek­ti. Mes­to toa, slu­`i za is­pi­tu­va­we na ba­za­ta za
vos­pos­ta­vu­va­we na zdra­vo op­{te­stvo po­ka­`a­no niz od­no­sot po­me­|u za­ko­not i mo­ral­nos­ta
i za is­ku­{u­va­we na ~o­ve~­ko­to po­ve­de­nie vo us­lo­vi na emo­ci­on ­ a­len stres. Pos­ta­ve­ni­te
prob­le­mi se se­ri­oz­ni, to­not, ka­ko i vo dru­gi­te ko­me­dii od per­i­od­ ot 1601-04, mra­~en. Vo
toj pog­led ovaa e naj­mra~­na­ta od si­te mra~­ni ko­me­dii na [ek­spir. Se­pak, de­lo­to e ko­me­
di­ja vo kla­si~­na smis­la na zbo­rot. Na kra­jot, se­koj od klu~­ni­te li­ko­vi ja do­bi­va svo­ja­ta
po­u­ka i na­u­~u­va de­ka ume­re­nos­ta, ed­no od zna­~e­wa­ta na ‘mer­ka’ vo se­dum­na­e­set­ti­ot vek, e
naj­dob­ri­ot kurs za zdrav­je­to na op­{tes­tvo­to.

Struk­tur­no, Tan­te za ku­ku­ri­gu e me­{a­vi­na od ele­men­ti: Tra­ge­di­ja vo pr­vi­ot del so

An­xe­lo sta­ven na is­ku­{e­nie koj­{to se po­ja­vu­va ka­ko po­ten­ci­jal­no tra­gi­~en ju­nak i ko­me­
di­ja na in­tri­gi vo vto­ri­ot. Os­tra­ta po­del­ba vo struk­tu­ra­ta, ma­hi­na­ci­it­ e na s#pri­sut­ni­ot
voj­vo­da i ko­ris­te­we­to na ‘tri­kot so kre­ve­tot’ na raz­li~­ni ste­pe­ni, so ve­ko­vi gi od­vra­}a­{e
pub­li­ka­ta i kri­ti­~a­ri­te od ova de­lo. Sov­re­me­ni­te kri­ti­~a­ri, koi ja pod­lo­`i­ja dra­ma­ta na
pob­li­sko pre­is­pi­tu­va­we, pro­iz­ve­doa dras­ti~­no po­i­nak­vi tol­ku­va­wa. Ne­koi ja gle­da­at ka­ko
re­li­gi­oz­na ale­go­ri­ja, ne­koi ka­ko prob­lem­ska dra­ma a ne­koi du­ri ka­ko sa­ti­ra.

Ova e prv pre­vod na Tan­te za ku­ku­ri­gu na ma­ke­don­ski ja­zik.

 ^in PRVI

Scena 1

(Vleguvaat vojvodata, Eskalo, i drugi velmo`i.)

Vojvodata na na­{e­to ot­su­stvo; na­{i­te strav i tre­pet

ne­mu
Eskalo! mu gi po­zaj­miv­me, vo qu­bov­ta go ob­le­kov­me
na­{a,
Eskalo i na­mes­nik go nap­ra­viv­me na si­te or­ga­ni
od na­{a­ta sops­tve­na vlast. [to mis­li­te za
Gospodaru! ova?

Voj­vo­da­ta Es­ka­lo

Na up­ra­vu­va­we­to da gi ob­raz­lo­`u­vam svojs­ Ako ne­koj vo Vi­e­na ja ima taa vred­nost

tva­ta
bi bi­lo ka­ko da se ras­fr­lam so tekst i
go­vor
bi­dej­}i dob­ro znam de­ka zna­e­we­to va­{e
vo toj pog­led gi nad­mi­nu­va si­te mo`­ni
so­ve­ti
{to mo­`am da vi gi da­dam. Zna­~i ne os­ta­
nu­va
dru­go os­ven da gi zdru­`i­te od­li~­nos­ta va­{a
so spo­sob­nos­ta i da gi sta­vi­te vo po­gon.
Na­{i­te lu­|e,
in­sti­tu­ci­i­te na gra­dot i pro­pi­si­te prav­ni
za op­{to dob­ro, vi se bli­ski i ne­ma drug
ni­koj ko­go ume{­nos­ta i is­kus­tvo­to
va­ka {ted­ro go zbo­ga­ti­le.
(Mu pre­da­va na­log.)
Ova e na­{i­ot na­log,
od koj ne sa­ka­me da ot­sta­pi­te ni pe­da.
(Na eden vel­mo­`a.)
Vik­ne­te go ov­de,
ve­lam vik­ne­te go An­xe­lo da doj­de.
(Iz­le­gu­va eden vel­mo­`a.)
(Na Es­ka­lo) Ka­ko, po va­{e mis­le­we, toj nas
}e n# ig­ra?
Za{­to nie, sa­kam da zna­et­ e, so po­seb­na
gri­`a
go iz­brav­me da n# za­me­nu­va ov­de za vre­me
da bi­de sta­ven na tol­ka­va ~est so tol­ka­va
mi­lost
to­ga{ toa e gos­po­da­rot An­xe­lo.
(Vle­gu­va An­xe­lo.)
Voj­vo­da­ta
No eve go ide.
An­xe­lo
Se­ko­ga{ po­ko­ren na vol­ja­ta na va­{a­ta
mi­lost
doj­dov da ~u­jam {to za­po­ve­da­te.
Voj­vo­da­ta
An­xe­lo,
ima ne{­to po­seb­no vo tvo­jot `i­vot
{to na nab­qu­du­va­~ot ce­la tvo­ja po­vest
jas­no mu ja ot­kri­va. Ni ti ni da­ro­vi­te tvoi
ne se do tol­ku tvoi za sa­mi­ot se­be­si da se
tro­{i{
vo dob­les­ti­te, a tie da se tro­{at vo te­be.
Ne­bo­to go ba­ra od nas ona {to od fa­ke­li­te
go ba­ra­me nie,
da ne go­ri­me sa­mo za nas; za{­to ako dob­les­
 Tante za kukurigu
ti­te na­{i
ne sve­tat i za dru­gi, to­ga{ toa e is­to
ko da gi ne­ma­me. Bla­go­rod­nos­ta do­pi­ra do
du­hot
sa­mo za bla­go­rod­ni ne{­ta; pri­ro­da­ta
ni­ko­ga{ ne zaj­mi
ni tro{­ka od svo­e­to so­vr­{en­stvo div­no
a pri­toa, ko bo­`i­ca steg­na­ta, da ne ja
os­ta­vi za se­be
sla­va­ta na za­e­mo­da­ve­cot {to ba­bo­ti od
pol­za
no i od bla­go­dar­nost. No se­ga mu go­vo­ram na
onoj
{to mo­`e da me po­u­~i vo ra­bo­ta­ta {to mu
ja os­ta­vam.
Tru­di se da bi­de ta­ka, An­xe­lo. Za vre­me na
ot­sus­tvo­to
na­{e, bi­di vo s# oli­cet­vo­re­nie na ona {to
sme nie.
Smrt­ta i mi­los­ta vo Vi­e­na ne­ka ti cu­tat
i na ja­zik i v sr­ce. Sta­ri­ot Es­ka­lo,
ia­ko prv do­a­|a­{e pred­vid, po­mo{­nik }e ti
bi­de.
Ova ti e pol­no­mo{­tvo­to.
An­xe­lo
A se­ga gos­po­da­ru moj do­bar,
ne­ka dob­ro se pre­is­pi­ta ko­vi­na­ta mo­ja
pred tol­ku bla­go­ro­den i ug­le­den lik
vrz nea da se vtis­ne.
Voj­vo­da­ta
Pov­le­ku­va­we ne­ma.
So go­le­ma vni­ma­tel­nost i gri`­liv pre­bir
do vas doj­dov­me; za­toa pri­fa­te­te ja ~es­ta!
(An­xe­lo go ze­ma opol­no­mo{­tu­va­we­to.)
Br­zi­na­ta so ko­ja tre­ba da za­mi­ne­me od ov­de
tol­ku mno­gu iz­bi­va vo prv plan, {to os­ta­va
mno­gu
krup­ni i va`­ni pra­{a­wa ne­raz­gle­da­ni. ]e
vi pi­{am
ko­ga vre­me­to i okol­nos­ti­te }e ni da­dat
mo`­nost
ka­ko ni e i {to pra­vi­me; vie pak tru­de­te se
da ni ja­vu­va­te {to se slu­~u­va ov­de. Zbo­gum.
Se na­de­vam dob­ro }e ja vr­{i­te va­{a­ta dol­
`nost.
475
An­xe­lo
Se­pak, doz­vo­le­te gos­po­da­ru ba­rem do neg­de
da ve is­pra­ti­me.
Voj­vo­da­ta
Br­za­we­to moe toa ne mi go doz­vo­lu­va;
a ne e ne­op­hod­no, vo mo­ja ~est, da se od­ne­su­
va­te
so tol­kav ob­yir. Va­{a­ta cel so mo­ja­ta e
is­ta,
spro­ve­du­vaj­te go za­ko­not si­lum ili mi­lum
ona­ka ka­ko {to sr­ce­to ve u~i. Daj­te mi ra­ka.
]e se is­kra­dam sam. Gi sa­kam lu­|e­to
no ne sa­kam da im de­fi­li­ram pred o~i.
Ia­ko toa go­di, ne se ~uvs­tvu­vam ba{ naj­
dob­ro
ko­ga sil­no mi ra­kop­les­ka­at i me poz­dra­vu­
va­at jav­no;
ni­tu pak mis­lam de­ka na ~o­vek {to umot mu
e v gla­va
toa na du­{a mu go­di. U{­te ed­na{, zbo­gum.
An­xe­lo
Ne­ka ne­bo­to vo cel­ta va­{a ve sle­di!
Es­ka­lo
So sre­}a ne­ka ve is­pra­ti, so sre­}a ne­ka ve
vra­ti!
Voj­vo­da­ta
Vi bla­go­da­ram. Zbo­gum.
(Iz­le­gu­va.)
Es­ka­lo
Ve mo­lam, gos­po­da­ru, doz­vo­la da mi da­de­te
ot­vo­re­no so vas da poz­bo­ru­vam; za{­to sa­kam
svo­ja­ta po­zi­ci­ja da ja sog­le­dam do dno­to.
Vlast imam, ama kol­ka­va i kak­va
toa ni­koj ne mi go ka­`al.
An­xe­lo
Is­to i me­ne. Za­toa za­ed­no da se pov­le­~e­me,
 476 Vilijam [EKSPIR

pa mo­`e­me mno­gu br­gu, na vza­em­no za­do­vol­ Scena 2

stvo,
taa ra­bo­ta da ja re­{i­me. (Vle­gu­va­at Lu­~io i dvaj­ca dru­gi vel­mo­`i.)

Es­ka­lo Lu­~io

Vi sto­jam na us­lu­ga. Ako voj­vo­da­ta so dru­gi­te voj­vo­di ne naj­dat

(Iz­le­gu­va­at.) za­ed­ni~­ki ja­zik so kra­lot na Un­ga­ri­ja,
to­ga{ si­te voj­vo­di }e go na­pad­nat kra­lot.

Pr­vi­ot vel­mo­`a

Ne­bo­to ne­ka ni po­da­ri mir, sa­mo ne mi­rot

na un­gar­ski­ot kral!

Vto­ri­ot vel­mo­`a

Amin!

Lu­~io

Ti zak­lu­~u­va{ ka­ko onoj po­bo­`en gu­sar {to

oti­{ol na mo­re so de­set­te bo`­ji za­po­ve­di,
ama ed­na is­tru­`il od tab­li­ca­ta.

Vto­ri­ot vel­mo­`a

‘Ne kra­di’?

Lu­~io

Da, ba{ taa ja iz­bri­{al.

Pr­vi­ot vel­mo­`a

Pa taa za­po­ved bi im za­po­ve­da­la na ka­pe­ta­

not i ne­go­va­ta po­sa­da da ne ja za­vr­{at ra­bo­
ta­ta po ko­ja po{­le: da kra­dat. Ne­ma ni­e­den
voj­nik me­|u nas koj­{to koj­znae kol­ku u`i­va
ko­ga, vo mo­lit­vi­te pred ja­de­we, tre­ba da se
mo­li za mir.

Vto­ri­ot vel­mo­`a

Ne sum ~ul ni­ko­ga{ de­ka ne­koj voj­nik imal

mno­gu pro­tiv tak­va ed­na mo­lit­va.
 Tante za kukurigu 477

Lu­~io Ti zbo­ru­vam li se­ga so ~uv­stva?

Ti ve­ru­vam, za{­to mis­lam de­ka ni­ko­ga{ ne Lu­~io

si bil ta­mu kaj­{to tak­va se ~i­ta­la.
Mi se ~i­ni de­ka mi zbo­ru­va{ i toa ~uvs­
Vto­ri­ot vel­mo­`a tvi­tel­no do bol­ka. Vrz os­no­va na tvo­ja­ta
li~­na is­po­ved }e na­u­~am da dr­`am zdra­vi­ci
Ne sum bil? Naj­mal­ku du­zi­na pa­ti. vo tvoe zdrav­je, ama }e pi­jam, do­de­ka sum
`iv, sa­mo pos­le te­be.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Na kak­va? Vo stih?
Iz­gle­da sam si go spo­pi­kav, ne?
Lu­~io
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Vo si­te dol­`i­ni, de­be­li­ni i {i­ri­ni i toa
na si­te ja­zi­ci. Si go spo­pi­ka i toa bez og­led da­li pri­toa si
na­le­pi ne{­to ili sa­mo se na­sa­ma­ri.
Pr­vi­ot vel­mo­`a (Vle­gu­va gos­po­|a Az­di­sa­na)

Ili, bi re­kol, vo si­te re­li­gii. Lu­~io

Lu­~io Gle­daj­te, gle­daj­te, do­a­|a gos­po­|a Oles­ne­nie!

Pa da, zo{­to da ne? Bo`­ja­ta mi­lost si e
bo`­ja mi­lost bez og­led za ko­ja re­li­gi­ja
se ra­bo­ti; ka­ko na pri­mer, ti sa­mi­ot si
eden ras­i­pan ni­kak­vec ia­ko pos­to­ja­no mu se
mo­li{ na bo­ga ko ne­tok­mu.
Zna­e­te de­ka bro­jot na bo­les­ti­te {to sum gi
ku­pil pod nej­zi­ni­ot pok­riv se is­ka­~i na –
Vto­ri­ot vel­mo­`a
Na kol­ku, `i­ti maj­ka?

Pr­vi­ot vel­mo­`a Lu­~io

Glu­pos­ti! Ko da ne zna­e{ de­ka n# raz­dvo­i­le Po­go­di.

sa­mo ~if­tot no­`i­ci {to po­mi­na­le me­|u
nas! Vto­ri­ot vel­mo­`a

Lu­~io Na tri il­ja­di ma­le­ri go­di{­no?

Da, da, si­gur­no! Ko {to mi­na­le me­|u fi­ra­ta Pr­vi­ot vel­mo­`a

i ka­di­fe­to! Ti si fi­ra­ta!
Tri il­ja­di i ku­sur.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Lu­~io
A ti ka­di­fe­to. Dob­ro­to ka­di­fe, ona {to
se do­bi­va ko­ga tri­pa­ti }e se pots­tri­`e. Ku­su­rot e ed­na fran­cu­ska kru­na.
Ti ga­ran­ti­ram! Na­vis­ti­na po­ve­}e bi sa­kal
da bi­dam fi­ra od ne­koj an­gli­ski {tof Pr­vi­ot vel­mo­`a
ot­kol­ku da me pots­tri­`at ko te­be {to te
pos­tri­`i­le za da sta­ne{ fran­cu­sko ka­di­fe. Se­ko­ga{ mi gi bro­i{ bo­les­ti­te ama mno­gu
 478 Vilijam [EKSPIR

gre­{i{ - pu­kam od zdrav­je! Lu­~io

Lu­~io To­ga{ ve­ru­vam de­ka e ta­ka. Mi ve­ti da se

naj­de­me pred dva ~a­sa a toj se­ko­ga{ si sto­
Pu­ka{ ama ne od zdra­vost tu­ku od {up­lost – e­{e na zbo­rot.
kos­ki­te ti se {up­li­vi, bo­go­hu­li­e­to se gos­ti
vo te­be! Vto­ri­ot vel­mo­`a

Pr­vi­ot vel­mo­`a Os­ven toa, ka­ko {to zna­e­te, taa ra­bo­ta ne e

ta­ka da­le­ku od ona za koe po toj po­vod sme
(Na gos­po­|a Az­di­sa­na) Zna­~i, koj kolk naj­ go­vo­re­le.
mno­gu ve klu­ka?
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Gos­po­|a Az­di­sa­na
No naj­mno­gu od s#, e vo sog­las­nost so prok­la­
Ne se­ga, ve mo­lam. Ene on­de go li­{i­le od ma­ci­ja­ta.
slo­bo­da i go vo­dat v zat­vor ~o­ve­kot {to
vre­di kol­ku pet il­ja­di ka­ko vas. Lu­~io

Vto­ri­ot vel­mo­`a Da odi­me i da ja doz­na­e­me vis­ti­na­ta.

Koj e toj, te mo­lam?
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Kla­u­dio, gos­po­di­ne, gos­po­din Kla­u­dio.
Pr­vi­ot vel­mo­`a
Kla­u­dio v zat­vor? Ne mo­`e da bi­de.
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Mo­re bi­du­va, ka­ko ne. Vi­dov ko­ga go li­{i­ja
od slo­bo­da, vi­dov ka­ko go vo­dat a {to e najs­
tra{­no vo rok od tri de­na }e mu ja se­~at
gla­va­ta.
(Iz­le­gu­va­at Lu­~io i dvaj­ca­ta vel­mo­`i.)
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Ete {to me snaj­de, ne{­to od voj­ni­te, ne{­to
od ~u­ma­ta, ne{­to od be­sil­ka­ta, ne{­to od
si­ro­ma{­ti­ja­ta, mi se sku­si­ja mu{­te­ri­it­ e.
(Vle­gu­va Pom­pej.)
[to ti e, {to ima no­vo?
Pom­pej
Ne ste ~u­le za prok­la­ma­ci­ja­ta?
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Ko­ja prok­la­ma­ci­ja, `i­ti s#?

Lu­~io Pom­pej

Ama zna­e{, po tol­ku za­fr­kan­ci­ja, ne mo­`am Si­te ku­}i za za­ba­va vo pred­gra­di­ja­ta na

da sfa­tam de­ka ba{ ne­go go ap­sat. Da­li si Vi­e­na mo­ra da se sram­nat so zem­ja­ta.
si­gur­na de­ka e ta­ka?
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Gos­po­|a Az­di­sa­na
A {to }e sta­ne so tie vo gra­dot?
Si­gur­na, po­si­gur­na ne mo­`e da bi­de, a pri­
~i­na­ta e {to & nap­ra­vil de­te na gos­po­|i­ca
Xu­li­e­ta.
 Tante za kukurigu
Pom­pej
Tie os­ta­nu­va­at za prip­lod. I tie }e oti­dea
po pet­li­te ama se na­{ol ne­koj se­ten gra­|a­
nin da gi spa­si.
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Ama za­rem ba{ si­te na­{i ku­}i za za­ba­va vo
pred­gra­di­e­to da se sram­nat so zem­ja­ta?
Pom­pej
Ba{ si­te. I toa do te­mel.
Gos­po­|a Az­di­sa­na
E, toa e na­vis­ti­na ne{­to no­vo vo dr­`a­va­va.
A {to }e sta­ne so me­ne?
Pom­pej
Ne pla­{e­te se. Koj dob­ro do­{ep­nu­va, ne
os­ta­nu­va bez kli­en­ti. I da go pro­me­ni­te
mes­to­to, ne zna­~i de­ka tre­ba da go pro­me­
ni­te za­na­e­tot. Jas os­ta­nu­vam kaj vas ka­ko
pris­lu`­nik. Sa­mo hrab­ro, }e se so­`a­lat
nad vas. Vie {to o~i­te vi is­te­koa od ra­bo­ta,
vas }e ve ima­at vo pred­vid. la­pa svo­jot ot­rov. Koj ja gas­ne, umi­ra.
(Se slu­{a bu­~a­va od vnat­re.)
Gos­po­|a Az­di­sa­na
Tom­~e, ako ne­ma­me dru­ga ra­bo­ta, da fa­}a­me
xa­de!
(Vle­gu­va­at Tem­ni­~a­rot, Kla­u­dio, Xu­li­e­ta
i sud­ski­te slu`­be­ni­ci; Lu­~io i dvaj­ca­ta
vel­mo­`i.)
Pom­pej
Eve go gos­po­din Kla­u­dio; tem­ni­~a­rot go
no­si v zat­vor. A eve ja i gos­po­|i­ca Xu­li­e­ta.
(Iz­le­gu­va­at gos­po­|a Az­di­sa­na i Pom­pej.)
Kla­u­dio
(Na tem­ni­~a­rot) Zo{­to, brat, me po­ka­
`u­va{ va­ka na sve­tot?
479
No­si me v zat­vor kaj­{to mi e od­re­de­no.
Tem­ni­~a­rot
Ne go pra­vam ova od zlo­ba,
tu­ku gos­po­da­rot An­xe­lo strik­tno va­ka
za­po­ve­da.
Kla­u­dio
Ta­ka mo­`e po­lu­bo­got, vlas­ta,
za de­lo­to sto­re­no da n# kaz­ni, spo­red gre­vot,
Po za­ko­not bo`­ji: ako te kaz­nam, ar­no,
ako ne te kaz­nam, pak ar­no. Se­pak si go
ba­rav.
Lu­~io
[to e Kla­u­dio? Ka­ko stig­na do zat­vor?
Kla­u­dio
Od mno­gu slo­bo­da, Lu­~io, od slo­bo­da.
ko {to po pre­na­si­te­nos­ta dolg post sle­di
ta­ka i po se­ko­ja slo­bo­da, ko­ga se ko­ris­ti bez
usul,
sle­di zat­vor. Pri­ro­da­ta po nas tr­~a
so `ed po­ro~­na, ko sta­or ­ ec {to dr~­no go
Lu­~io
Ko­ga bi mo­`el tol­ku mud­ro da zbo­ru­vam
li­{en od slo­bo­da, bi pra­til po ne­koj od
mo­it­ e za­e­mo­dav­ci. A se­pak, ra­ka na sr­ce,
po­ve­}e sa­kam da mla­tam praz­na sla­ma na slo­
bo­da odo{­to da dr­`am lek­cii v zat­vor. Za
ka­kov pres­tap sta­nu­va zbor, Kla­u­dio?
Lu­~io
Ako ka­`am bi pres­ta­pil po vtor­pat.
Lu­~io
Da ne e ubi­stvo?
 480 Vilijam [EKSPIR
Kla­u­dio
Ne.
Lu­~io
Blud?
Kla­u­dio
Ta­ka ne­ka­ko.
Tem­ni­~a­rot
Odi­me gos­po­di­ne; mo­ra da odi­me!
Kla­u­dio
Eden zbor sa­mo, pri­ja­te­le do­bar!
(Tem­ni­~a­rot odob­ru­va.)
Zbor so te­be, Lu­~io.
Lu­~io
Mo­`e i sto, ako se za tvoe dob­ro.
(Kla­u­dio i Lu­~io zbo­ru­va­at na stra­na.)
Za­rem blu­dot sta­na tol­ku va­`en?
Kla­u­dio
Vak­vi se ra­bo­ti­te so me­ne. Se svr­{iv so
Xu­li­e­ta
i vrz os­no­va na toa stig­nav do nej­zi­ni­ot kre­
vet.
Ja zna­e{ da­ma­ta i zna­e{ de­ka mi e `e­na,
os­ven {to na toa ne mu da­dov­me ob­lik
na jav­na ob­ja­va. Ne go sto­riv­me ova
sa­mo za da po­ras­ne nej­zi­ni­ot mi­raz
{to os­ta­na pod klu­~ot na nej­zi­ni­te rod­ni­ni
pred koi qu­bov­ta na­{a ja za­~u­vav­me taj­na
do de­not ko­ga }e gi pri­do­bi­e­me. No se slu­~i
kra`­ba­ta na na­{i­te vza­em­ni stras­ti
ne­~o­ve~­no da ja obe­le­`i Xu­li­e­ta.
Lu­~io
So de­te ili {to?
Kla­u­dio
Za `al, so de­te.
A pak se­ga, no­vi­ot na­mes­nik na voj­vo­da­ta –
da­li po­ra­di sja­jot i ne­is­kus­tvo­to na sa­ma­ta
no­vost,
ili po­ra­di toa {to mis­li de­ka jav­no­to te­lo
e kow na koj gu­ver­ne­rot mo­`e da ja­va
pa, nov vo sed­lo­to, ne znae ve{­to
da go vo­di pa so ma­mu­zi­te pos­to­ja­no go du­pi,
ili da­li po­ra­di toa {to mis­li de­ka so
vlas­ta
i na­sil­ni{­tvo­to odi, ili da­li od­li~­nos­ta
so ko­ja
toj ja is­pol­nu­va po­lo`­ba­ta svo­ja vi­nov­na e
za ova –
jas so si­gur­nost ne znam. Ama ovoj up­ra­vu­va~
nov
gi vos­kres­nu­va se­ga si­te za­ko­pa­ni kaz­ni
koi, ka­ko za’r|a­no oru`­je, vi­sea na yid
ce­li ~e­ti­ri­na­e­set go­di­ni bez ni­ed­na do se­ga
da se pri­me­ni; pa se­ga, za sla­va i ime da si
stvo­ri,
go pri­me­nu­va na me­ne toj za­pos­ta­ven i mr­tov
za­kon
jo­vo na no­vo. Si­gur­no za da stek­ne ime.
Lu­~io
Mo­ra da e za­ra­di toa; pa gla­va­ta se­ga tol­ku
ti se kla­ti na ra­me­wa {to ne­ko­ja mle­kar­ka,
ako e za­qu­be­na, mo­`e so voz­di{­ki da ti ja
duv­ne. Is­pra­ti ne­ko­go kaj voj­vo­da­ta i ba­raj
kaj ne­go za{­ti­ta.
Kla­u­dio
Sto­riv ta­ka, ama ne­go ne mo­`at da go naj­dat.
Te mo­lam, Lu­~io, us­lu­ga nap­ra­vi mi ma­la.
De­ne­ska, mis­lam, ses­tra mi v ma­nas­tir }e
sta­pi
za ta­mu da bi­de ra­ko­po­lo­`e­na.
Za­poz­naj ja so opas­nos­ta {to nad gla­va mi
vi­si.
Vo moe ime mo­li ja pri­ja­te­li­te da gi pra­ti
kaj na­mes­ni­kot strog. Ako tre­ba ne­ka odi i
sa­ma.
Imam na­de` sa­mo vo nea, nej­zi­na­ta mla­dost
i bez zbo­ro­vi kras­no­re­~i­va e mno­gu
 Tante za kukurigu
pa lu­|e­to gi ple­nu­va; os­ven toa, mno­gu e
ve{­ta
na zbor, raz­um­na i znae da ube­di.
Lu­~io
Daj bo­`e da znae – kol­ku za oh­rab­ru­va­we na
onie {to se vo sli~­na si­tu­ac ­ i­ja i koi bi
se na{­le vo tak­va ed­na groz­na zam­ka, tol­ku
i za te­be li~­no za da mu se iz­na­u­`i­va{ na
`i­vo­tot za koj bi mi bi­lo `al ta­ka glu­pa­vo
da go za­gu­bi{ vo sa­mo ed­na ig­ra do cuf-muf.
Odam kaj nea.
Kla­u­dio
Vi bla­go­da­ram, pri­ja­te­lu moj do­bar, Lu­~io.
Lu­~io
Vo rok od dva ~a­sa.
Kla­u­dio
Tem­ni­~a­ru aj­de. Vo­de­te me!
(Iz­le­gu­va­at na ed­na stra­na Lu­~io i dvaj­
ca­ta vel­mo­`i;na dru­ga­ta Kla­u­dio, Xu­li­
e­ta, Tem­ni­~a­rot i slu`­be­ni­ci­te.)
481
Scena 3
(Vle­gu­va­at voj­vo­da­ta i sve{­te­ni­kot.)
Voj­vo­da­ta
Ne, o~e svet. Ot­fr­le­te ja taa mis­la.
Ne ve­ru­vaj­te de­ka li­ga­va­ta qu­bov­na stre­la
mo­`e da pro­bo­di is­kus­ni gra­di. [to ba­ram
od te­be
da mi da­de{ taj­no skro­vi{­te, cel ima
mno­gu po­se­ri­oz­na i po­te­mel­na od cel­ta
na buj­na­ta mla­dost.
Sve{­te­ni­kot
Mo­`e, va­{a­ta mi­lost, da ja ka­`e?
Voj­vo­da­ta
Gos­po­di­ne svet, ni­koj po­dob­ro od vas ne znae
kol­ku pov­le­~e­ni­ot `i­vot sum go sa­kal
i pet pa­ri ne sum da­val da bi­dam vo dru{­tva
kaj­{to mla­de­`ot bez duh i ras­ko­{ot oro­to
go vo­dat.
Mu gi pre­da­dov na gos­po­da­rot An­xe­lo,
~o­vek na stro­gos­ta i voz­dr­`a­nos­ta vrv­na,
ap­so­lut­na­ta vlast i mes­to­to moe vo Vi­e­na;
pa toj se­ga mis­li de­ka sum ot­pa­tu­val za Pol­
ska
za{­to ta­kov pu{­tiv glas me­|u si­ot na­rod,
pa ta­ka toj i se pri­fa­ti. Se­ga, gos­po­di­ne
bo`­ji,
}e me pra­{a­te zo{­to ova go sto­riv?
Sve{­te­no­kot
Da, gos­po­da­ru.
Voj­vo­da­ta
Ima­me za­ko­ni stro­gi i pro­pi­si mno­gu
cvrs­ti
ne­op­hod­no |ub­re za tvr­do­kor­ni­ot ple­vel,
koi ~e­ti­ri­na­e­set go­di­ni gi os­ta­viv­me da
~ma­at
ko pres­ta­ren lav v pe{­te­ra {to pres­ta­nal
ve­}e
da odi vo lov. Pa se­ga, ko ro­di­te­li­te so
 482 Vilijam [EKSPIR

me­ko sr­ce, vi­di

{to bre­zo­vi­te pra~­ki gi vr­za­le za de­ca­ta de­ka krv niz ne­go te­~e ili de­ka po­al­~en e
sa­mo od ka­men.
da gi pla­{at, a ne za da gi upot­re­bat, pa so No se­ga }e se vi­di, ko­ga vlas­ta dru­gi no­si
vre­me du­mi,
de­ca­ta na pra~­ki­te im se pot­sme­va­at mes­to ka­kov e na­vis­ti­na onoj {to vo mi­gov nas n#
da im se pla­{at, glu­mi.
ta­ka i za­ko­ni­te na­{i, bi­dej­}i nep­ri­me­nu­ (Iz­le­gu­va­at.)
va­ni dol­go,
i sa­mi­te um­re­le i ve­}e se mrt­vi, pa blu­dot
i ras­po­ja­se­nos­ta prav­da­ta za nos ja vle­~at.
be­be­to do­il­ka­ta ja te­pa a pris­toj­nos­ta
so­sem
na­o­pa­ku e pre­vr­te­na.

Sve{­te­ni­kot

Vo ra­ce­te na va­{a­ta mi­lost

be­{e da ja od­vr­ze­te vr­za­na­ta Prav­da ko­ga }e
tre­ba;
i mno­gu po­go­lem strav }e im vle­ev­te sa­mi
ova
da go spro­ve­dev­te a ne gos­po­da­rot An­xe­lo.

Voj­vo­da­ta

Strav nad stra­vo­vi­te, se pla­{am.

Bi­dej­}i na­ro­dot zbes­na po mo­ja vi­na
}e be­{e toa ti­ra­ni­ja da ud­ram i da gi se­~am
za ona na {to sa­mi­ot gi na­ve­dov; a ova se
slu­~i
ko­ga zli­te de­la po­mi­nu­vaa ko od {e­ga
bez ni­kak­va kaz­na. Za­toa, svet moj o~e,
na An­xe­lo mu ja pre­fr­liv vlas­ta,
za da mo­`e, od za­se­da­ta na mo­e­to ime da ud­ri
do­ma, a jas, ne­za­me­{an, od gla­so­vi lo­{i
da se spa­sam. A za ra­bo­ta­ta pod nad­zor
da mu ja imam, sa­kam ko brat od va­{i­ot red
na­ro­dot i kne­zot da gi po­se­tam. Za­toa, te
mo­lam,
so man­ti­ja da me snab­di{, i da me po­du­~i{
br­zo
ka­ko vo sve­tot naj­dob­ro da se od­ne­su­vam
ko vis­tin­ski mo­nah. ]e vi ka­`am i dru­gi
pri­~i­ni, no ne se­ga, za­ra­di koi ova go pra­
vam.
U{­te sa­mo ova: Gos­po­da­rot An­xe­lo e tvrd
ko ka­le,
od zlo­ba­ta ve{­to se ~u­va, od­vaj mo­`e da se
 Tante za kukurigu
Scena 4
(Vle­gu­va­at Iza­be­la i ka­lu­|er­ka­ta Fran­~e­
ska.)
Iza­be­la
Za­rem vie, ka­lu­|er­ki­te, dru­gi pri­vi­le­gii
ne­ma­te?
Fran­~e­ska
Za­rem se­ga{­ni­ve ne se do­vol­no go­le­mi?
Iza­be­la
Tok­mu ta­ka. Ne go­vo­ram za{­to po­go­le­mi
sa­kam,
tu­ku za­toa {to u{­te pos­trog red ba­ram
za ses­tri­te pos­ve­te­ni na sve­ta Kla­ra.
Lu­~io
(Od nad­vor) Ej! Mir na mes­to­vo!
Iza­be­la
(Na Fran­~e­ska) Koj vi­ka?
Fran­~e­ska
Toa e ma{­ki glas. Mi­la Iza­be­la,
odi ot­vo­ri mu i vi­di {to sa­ka.
Ti sme­e{, jas ne sme­am; ti ne si za­kol­na­ta
u{­te,
{tom zak­let­va da­de{, ne sme­e{ da zbo­ru­va{
so ma{­ki,
os­ven vo pri­su­stvo na igu­ma­ni­ja,
a i to­ga{, li­ce­to pok­ri­e­no tre­ba da ti bi­de
ili, ako ti e ot­kri­e­no, mo­ra da mol­~i{.
(Lu­~io vi­ka od nad­vor.)
Pov­tor­no vi­ka. Od­go­vo­ri mu, te mo­lam.
(Se tr­ga na stra­na.)
Iza­be­la
Mir i se­koe dob­ro. Koj vi­ka?
(Ja ot­vo­ra vra­ta­ta. Vle­gu­va Lu­~io.)
483
Lu­~io
Devs­tve­ni­ce, ako vie ste toa, a ob­ra­zi­ve
ru­me­ni
tok­mu toa mi go ve­lat. mo­`e­te li, ve mo­lam,
da me od­ve­de­te pred o~i­te na iza­be­la,
no­vo­doj­de­na vo mes­to­vo i uba­va ses­tra
na nes­re}­ni­ot & brat kla­u­dio?
Iza­be­la
Zo{­to nes­re}­ni­ot & brat? Go pra­{u­vam ova,
za{­to na zna­e­we sa­kam da vi sta­vam
de­ka jas sum iza­be­la, ne­go­va­ta ses­tra.
Lu­~io
Uba­vi­ce mi­la, brat vi ve poz­dra­vu­va mno­gu.
No da ne dol­`am mno­gu, toj e v zat­vor.
Iza­be­la
Bo­`e gos­po­de! A zo{­to?
Lu­~io
Za ona za koe, ako jas tre­ba da mu su­dam,
kaz­na­ta vo bla­go­dar­nost tre­ba da ja pri­mi.
So sa­ka­na­ta svo­ja za~­na de­te.
Iza­be­la
Gos­po­di­ne, {e­ga­ta na stra­na.
Lu­~io
Vis­ti­na e. Ia­ko vo krv­ta mi e gre­vot
so de­voj­ki­te da te­ram {e­gi i ja­zi­kot da mi
lae
nes­klad­no so sr­ce­to, se­pak so vas ep­ten sum
is­kren.
Ve sme­tam za su{­te­stvo ne­bes­no i sve­to,
voz­ne­se­no vo ve~­nos­ta so voz­dr­`u­va­we
stro­go,
so koe naj­is­kre­no da go­vo­ram tre­ba
ko so sve­tec.
 484 Vilijam [EKSPIR

Iza­be­la ne­go­va odat,

Go hu­li­te dob­ro­to, pot­sme­vaj­}i mi se me­ne.
Lu­~io
Ne e ta­ka. Krat­ko i jas­no, ra­bo­ta­ta e vak­va.
Brat vi i sa­ka­na­ta ne­go­va `i­ve­e­ja za­ed­no.
No ba{ ko {to hra­ne­ti­ot se de­be­li, ko {to
vre­me­to
na cu­te­we po se­id­ba­ta go­la­ta le­di­na ja
plo­di
so bo­gat rod, ta­ka ut­ro­ba­ta nej­zi­na plod­na
ne­go­vi­ot trud i za­log gi po­ka­`a.
Iza­be­la
De­te so ne­go? Da ne e bra­tu­~et­ka mi Xu­li­
e­ta?
Lu­~io
Taa vi e bra­tu­~et­ka?
Iza­be­la
Po po­ses­trim­stvo, so pro­me­na na ime­to
ko u~e­ni~­ki­te {to pra­vat od ~is­ta su­e­ta.
vla­dee gos­po­da­rot An­xe­lo, ~o­vek niz ~ii
ve­ni
la­pa­vi­ca te­~e mes­to krv; ~o­vek koj ne­ma
~uv­stvo
za osi­lo blud­no ili za ~u­len ne­mir,
koj­{to pri­rod­na­ta os­tri­ca svo­ja ubis­tve­no
ja ta­pi
so ko­ris­nos­ti od umot, stu­di­ra­we­to i pos­
tot.
Toj se­ga, za da im vlee strav na ras­ka­la­{e­
nos­ta i blu­dot,
koi dol­go mu be­gaa na stra{­ni­ot za­kon
ko glu­{ec na lav, is­~ep­ka ne­ka­kov pro­pis
pod ~i­ja os­tri­ca, gla­va­ta na va­{i­ot brat
tre­ba da pad­ne. Go uap­si za­ra­di gre­vot,
i nas­to­ju­va rig­roz­no spo­red ak­tot da se
kaz­ni
ko pri­mer za dru­gi­te. Na­de` ve­}e ne­ma,
os­ven ako vie, so mi­los­ta bo`­ja i so krot­ka
mol­ba
sr­ce­to na An­xe­lo ne go smek­ne­te. Toa e ona
{to tre­ba­{e da go za­vr­{am me­|u vas i si­ro­
ti­ot vi brat.
Iza­be­la
Zna­~i, `i­vo­tot ne­gov go ba­ra?

Lu­~io Lu­~io

Da, taa e. Ve­}e go osu­di i slu­{am,

tem­ni­~a­rot ve­}e ima na­log da go po­gu­bi.
Iza­be­la
Iza­be­la
Pa ne­ka ja ze­me!
Bo­`e, a ka­ko mo­`am jas tu­ka da mu se naj­dam?
Lu­~io
Lu­~io
Tu­ka le­`i za­ja­kot.
Voj­vo­da­ta mno­gu ~ud­no si za­mi­na od ov­de; Is­pro­baj­te ja mo}­ta {to ja ima­te.
toj mno­gu vel­mo­`i, vklu­~u­vaj­}i me i me­ne,
vo ak­ci­ja n# tur­na; no doz­na­va­me se­ga, Iza­be­la
od onie koi dob­ro gi zna­at dr­`av­ni­te
ni{­ki, Kak­va mo}? Se som­ne­vam de­ka vo­op­{to ja
de­ka naj­a­vu­va­no­to bes­kraj­no da­le­ku bi­lo imam.
od ne­go­vi­te vis­tin­ski na­mis­li. Na ne­go­vo
mes­to,
so si­te pri­nad­le`­nos­ti {to so vlas­ta
 Tante za kukurigu 485

Lu­~io

Som­ne­`ot pre­dav­nik e na{,

i n# te­ra dob­ro­to da go za­gu­bi­me {to
mo­`e­lo da bi­de na­{e
ako ne sme se pla­{e­le da se obi­de­me. Ode­te
kaj An­xe­lo,
i daj­te mu da vi­di de­ka ko­ga de­voj­ki­te mo­lat
ma­`i­te ko bo­go­vi da­va­at, a ko­ga tie pla­~at
i kle­~at,
si­te niv­ni mol­bi se is­pol­nu­va­at ved­na{
ko od se­ko­ga{ ba­ra­no­to i da bi­lo niv­no.

Iza­be­la

]e vi­dam {to mo­`am da sto­ram.

Lu­~io

Ama po­br­zaj­te.

Iza­be­la

]e po~­nam so ova ved­na{.

sa­mo mi tre­ba igu­ma­ni­ja­ta da ja iz­ves­tam
za ra­bo­ta­va it­na. Vi bla­go­da­ram od sr­ce.
Poz­dra­ve­te go brat mi. U{­te ve­~er­va }e
znae
da­li sum us­pe­a­la.

Lu­~io

Za­mi­nu­vam ved­na{.

Iza­be­la

Zbo­gum, gos­po­di­ne do­bar.

(Iz­le­gu­va­at na ed­na stra­na Iza­be­la i
Fran­~e­ska, na dru­ga Lu­~io.)
 ^in VTORI

Scena 1

(Vle­gu­va­at An­xe­lo, Es­ka­lo, slu`­be­ni­ci i eden su­di­ja.)

An­xe­lo i po ne­koj kra­dec

po­vi­no­ven od onoj ko­mu mu se su­di. Za­ko­not
Ne sme­e­me od za­ko­not stra­{i­lo da pra­vi­me, ne znae
ure­du­vaj­}i go pti­ci­te grab­liv­ki da gi de­ka krad­ci mu su­dat na krad­ci. Ona {to
pla­{i, pred su­dot
a da go dr­`i­me ist du­ri na­vi­kot ne nap­ra­vi se ot­kri­va, toa prav­da­ta go se­~e. Ne e les­no
od ne­go ve­lam:
svra­}a­li{­te mes­to da im vle­va strav. bi­se­rot {to go na­o­|a­me, za­pi­ra­me i go
ze­ma­me,
Es­ka­lo za­toa {to sme go vi­de­le, no ona {to ne go
gle­da­me
Da, no se­pak, go ga­zi­me bez oset i ni­ko­ga{ ne mis­li­me na
da bi­de­me pos­me­li pa da go pot­kas­tri­me ne­go.
mal­ku ne mo­`e­te da ja sma­li­te ne­go­va­ta vi­na
mes­to da pad­ne i da se sma~­ka na mrt­vo. gos­ za­toa {to i jas is­to sum gre­{el; po­dob­ro
po­di­not ovoj re­~e­te,
{to sa­kam da go spa­sam ima­{e bla­go­ro­den ako jas koj mu su­dam vo is­ta pad­nam gre{­ka
tat­ko. pre­su­da­ta i za me­ne ne­ka bi­de smrt bez
I ne­ka va­{a­ta mi­lost ka­`e, mi­lost,
a vam vi ve­ru­vam de­ka vo dob­les­ta ste mno­gu pa ta­ka sme fi­ta – fit. Gos­po­di­ne, mo­ra da
stro­gi, um­re.
da­li i vie, pod dej­stvo na sops­tve­ni­te
stras­ti, Es­ka­lo
ko­ga vre­me­to bi se po­go­di­lo so mes­to­to,
mes­to­to so `el­ba­ta, Ne­ka bi­de ka­ko {to sa­ka va­{a­ta mud­rost.
ili ko­ga krv­ta va­{a bi zov­re­la ko v ko­tel,
stig­na­ta naj­pos­le do po­sa­ku­va­na­ta cel, An­xe­lo
da­li i vie sa­mi­te, vo vak­va si­tu­a­ci­ja `e{­ka
ne bi zgre­{i­le vo is­to­to ona za koe se­ga Ka­de e tem­ni­~a­rot?
go osu­du­va­te nav­le­ku­vaj­}i si go za­ko­not na (Vle­gu­va tem­ni­~a­rot.)
gla­va?
Tem­ni­~a­rot
An­xe­lo
Tu­ka sum, gos­po­da­ru.
Ed­na ra­bo­ta e is­ku­{e­ni­e­to, Es­ka­lo,
a so­se­ma dru­ga zgre­{e­ni­e­to. Ne po­rek­nu­vam An­xe­lo
de­ka vo po­ro­ta­ta {to na ob­vi­ne­ti­ot mu su­di
me­|u dva­na­e­set­te pod zak­let­va mo­`e da se­di Gle­daj­te Kla­u­dio
 Tante za kukurigu 487

Do ut­re vo de­vet ~a­sot po­gu­ben da bi­de. Es­ka­lo

Ne­ka se is­po­ve­da i pod­got­ven ne­ka bi­de.
Ova mu e pos­led­ni­ot axi­lak. (Na An­xe­lo) Dob­ro ka­`a­no; eve ni naj­pos­le
(Iz­le­gu­va tem­ni­~a­rot.) eden umen xan­dar.

Es­ka­lo An­xe­lo

Ne­bo­to ne­ka mu pros­ti, ne­ka ni pros­ti na
si­te!
Ed­ni gre­vot gi kre­va, na dru­gi dob­les­ta im
gi kra­ti dni­te.
Ed­ni vo zla se da­vat, be­ga­at i ni­ko­mu ni{­to,
dru­gi za grev sa­mo eden, gi ~e­ka kr­vav pi{­
tol.
(Vle­gu­va­at Lakt, Sa­pu­not, Pom­pej i slu`­
be­ni­ci.)
Lakt
Aj­de, do­ne­se­te gi ov­de. Ako ova se lu­|e na
mes­to, a dru­ga ra­bo­ta ne­ma­at os­ven da te­ra­at
be­so­vi po jav­ni­te ku­}i, to­ga{ ne znam {to e
za­kon. Do­ne­se­te gi!
An­xe­lo
[to e gos­po­di­ne? Ka­ko se vi­ka­te? Vo {to e
prob­le­mot?
Lakt
Ako & e po vol­ja na va­{a­ta mi­lost, jas
sum si­rot xan­dar na voj­vo­da­ta, a se vi­kam
Lakt. Se pot­pi­ram na prav­da­ta, gos­po­da­ru; i
pri­ve­du­vam ov­de pred va­{a­ta dob­ra mi­lost,
dvaj­ca zlog­las­ni zlo­u­bi­te­li.
Pro­dol­`i, koi se ovie i {to se? Lakt re­~e
se vi­ka{? Zo{­to ne zbo­ru­va{ Lak­te?
Pom­pej
Ne mo­`e, gos­po­da­ru. Se iz­lak­ta!
An­xe­lo
[to ste vie, gos­po­di­ne?
Lakt
Toj, gos­po­da­ru? Toj e kel­ner, mak­ro {to
ra­bo­ti na par­~e. Ra­bo­ti kaj ed­na iz­vi­ka­na
`e­na ~i­ja ku­}a, gos­po­da­ru, be­{e, ka­ko {to
ve­lat, sram­ne­ta so zem­ja vo pred­gra­di­e­to;
a se­ga dr­`i ne­ka­kov amam za koj mis­lam
de­ka pov­tor­no e ne­kak­vo mes­to za ga­do­tii i
re­zil.
Es­ka­lo
Od ka­de zna­e­te?
Lakt
@e­na mi, gos­po­da­ru, ko­ja ja re­zi­lam pred
bo­ga i pred va­{a­ta mi­lost –

An­xe­lo Es­ka­lo

Zlo­u­bi­te­li? Koe zlo go ubi­va­at? Da ne se [to? Va­{a­ta `e­na?

dob­ro­u­bi­te­li?
Lakt
Lakt
Da, gos­po­da­ru, ko­ja, spo­laj mu na gos­po­da, e
Ako e po vol­ja na va­{a­ta mi­lost, ne znam ~es­na `e­na –
to~­no {to se, ama si­gur­no se pluk­na­ti
ni­kak­ve­ci, vi tvr­dam, bez tro{­ka ere­ti~­ Es­ka­lo
nost {to se­koj do­bar ris­ja­nin na ovoj svet
tre­ba da ja ima. Za­rem za­ra­di toa ja re­zi­li{?
 488 Vilijam [EKSPIR
Lakt
Ve­lam, gos­po­di­ne, }e ja re­zi­lam i }e se re­zi­
lam, ako ovaa ku­}a ne e `iv ebar­nik, a i
zi­jan za nej­ze, za{­to ku­}a­ta e po­ro­~i­li{­te
ed­no dol­no.
Es­ka­lo
Od ka­de zna­e{, xan­da­ru?
Lakt
Pa, gos­po­di­ne, od `e­na mi, ko­ja, bog da ja
da­de­{e ne­po­hot­na, mo­`e­{e da ja ob­vi­nat za
kur­va­we, pre­qu­ba i si­te dru­gi ne­~is­ti laj­
na­rii.
Es­ka­lo
So pos­red­stvo na onaa `e­na?
Lakt
Da, gos­po­di­ne, so pos­red­stvo na gos­po­|a
Az­di­sa­na. No taa mu pluk­na v li­ce i mu da­de
dvoj­ka.
Pom­pej
(Na Es­ka­lo) Gos­po­di­ne, ako mu e po vol­ja na
va­{a­ta mi­lost, ra­bo­ti­te ne sto­jat ta­ka.
Lakt
Do­ka­`i go ti ova pred ovie mu­va­xii ov­de,
~e­sen ~o­ve­ku, do­ka­`i go!
Es­ka­lo
(Na An­xe­lo) Slu­{a­te li ka­ko ob­rat­no
go­vo­ri?
Pom­pej
Gos­po­di­ne, taa vle­ze kaj nas so sto­ma­kot
do gu­{a i po­ba­ra – va­{a­ta mi­lost ne­ka mi
pros­ti – su­vi sli­vi. Nie, gos­po­di­ne, imav­me
sa­mo dve vo ce­la­ta ku­}a, koi vo toa koj­
znae ko­ga{­no vre­me, sto­e­ja vo ed­na paj­nca,
obi~­na paj­nca od pet pa­ri, {to se ve­li.
Va­{a­ta mi­lost ima si­gur­no vi­de­ni tak­vi,
ne se por­ce­lan­ski tu­ku obi~­ni, ~in­ge­ni, ama
se­pak vr­{at ra­bo­ta.
Es­ka­lo
Dob­ro de, ne zap­nu­vaj­te za paj­nca­ta, pro­dol­
`e­te, pro­dol­`e­te!
Pom­pej
Ne gos­po­di­ne, ni mal­ku; tu­ka so­sem ste
vo pra­vo. Zna­~i, ne odo­ko­lu tu­ku pra­vo v
reb­ra. Pa ka­ko {to re­kov, ovaa gos­po­|a
Lakt, mno­gu trud­na bi­dej­}i, so sto­ma­kot do
us­ta, ka­ko {to re­kov, um­re­na za su­vi sli­vi,
a imav­me, ka­ko {to re­kov, sa­mo dve vo paj­
nca­ta oti maj­sto­rov ov­de, Sa­pu­not, gi po­ta­
ma­ni dru­gi­te, ka­ko {to re­kov, i, ka­ko {to
ve­lam, ~es­no pla­}aj­}i za niv, za{­to, ka­ko
{to zna­e­te, maj­sto­re Sa­pun, ne mo­`ev da vi
go vra­tam ku­su­rot.
Sa­pu­not
Ta­ka e, ne mo­`ev­te.
Pom­pej
Ete gle­da­te; a bi­dej­}i vie to­ga{, ako dob­ro
se se­}a­va­te, gi kr­{ev­te kos­ki­te od nap­red
re­~e­ni­te sli­vi –
Sa­pu­not
Gi kr­{ev, ne­ma zbor.
Pom­pej
Pa da, ete, gle­da­te; pa to­ga{ vi re­kov, ako
dob­ro se se­}a­va­te, de­ka na onaa i na onaa im
ne­ma lek vo vr­ska so ona, vie ve­}e zna­e­te
{to, ako dras­ti~­no ne gi sma­li ob­ro­ci­te,
ka­ko {to ve­}e vi re­kov –
 Tante za kukurigu
Sa­pu­not
Ta­ka e, ba{ ta­ka be­{e. Ete, gle­da­te, ov­de sa­mo vis­ti­na se zbo­ru­va.
Pom­pej
Zna­~i, ete gle­da­te –
Es­ka­lo
Ama ste zdo­dev­na bu­da­la. Ka­`e­te go glav­
no­to. [to & sto­riv­te na `e­na­ta od Lakt pa
toj se­ga se `a­li? Ved­na{ sa­kam od­go­vor i da
svr­{am so ova.
Pom­pej
Gos­po­di­ne, va­{a­ta mi­lost ne mo­`e tu­ku-
ta­ka da svr­{i.
Es­ka­lo
Ne, gos­po­di­ne, ne ni mis­lev.
Pom­pej
Ama, gos­po­di­ne, }e svr­{i­te, so va­{a doz­
vo­la. A jas ve mo­lam, pog­led­ne­te go ovoj maj­
stor Sa­pun, ov­de, gos­po­di­ne; ~o­vek koj vle­~e
osum­de­set fun­ti go­di{­no a tat­ko mu um­re
na Du­ov­den- na Du­ov­den um­re, ne, maj­sto­re
Sa­pun?
Sa­pu­not
Ve­~er­ta spro­ti Du­ov­den.
Pom­pej
E pa da, po­ar­no zdrav­je. Ov­de, gle­dam se
go­vo­ri sa­mo vis­ti­na. Toj, gos­po­di­ne, se­de­{e
na ed­no ni­sko stol­~e, gos­po­di­ne, vo ‘Kaj
groz­dot’ kaj­{to vie u`i­vav­te da se­di­te, ne?
Sa­pu­not
U`i­vav na­vis­ti­na za­toa {to ta­mu e ot­vo­
re­no za se­ko­go i po­god­no za zi­ma.
489
Pom­pej
An­xe­lo
]e trae ova kol­ku ed­na no} vo Ru­si­ja
ko­ga no­}i­te se naj­dol­gi. (Na Es­ka­lo) Za­mi­
nu­vam se­ga,
a ra­bo­ta­va ce­la do kraj raz­gle­daj­te ja vie
i naj­de­te na­~in da si go do­bi­jat si­te.
Es­ka­lo
Se na­de­vam de­ka ta­ka }e bi­de. Mno­gu us­peh
ut­re.
(Iz­le­gu­va An­xe­lo.)
Se­ga pro­dol­`e­te, gos­po­di­ne, u{­te ed­na{ ve
pra­{u­vam {to sta­na so `e­na­ta na Lakt?
Pom­pej
Ed­na{, gos­po­di­ne? Ni{­to nej­ze ne & se nap­
ra­vi ed­na{.
Lakt
Ve mo­lam, gos­po­di­ne, pra­{aj­te go ~o­ve­kov
{to & nap­ra­vi na `e­na mi.
Pom­pej
Ja mo­lam va­{a­ta vi­sost, da me pra­{a.
Es­ka­lo
Dob­ro, gos­po­di­ne, {to & nap­ra­vi gos­po­di­
nov?
Pom­pej
Ve mo­lam, gos­po­di­ne, pog­le­daj­te mu ja
fa­ca­ta na ~o­ve­kov. Do­bar gos­po­di­ne Sa­pun,
gle­daj­te vo ne­go­va­ta mi­lost. So pri­~i­na ova
go ve­lam. Da­li va­{a­ta mi­lost dob­ro go pog­
led­na?
 490 Vilijam [EKSPIR
Es­ka­lo
Da, gos­po­di­ne, mno­gu dob­ro.
Pom­pej
Ne, ve mo­lam, pog­le­daj­te go u{­te ed­na{.
Es­ka­lo
Dob­ro, go gle­dam.
Pom­pej
Da­li va­{a­ta mi­lost gle­da ne­kak­vo zlo na
ne­go­vi­ot su­rat?
Es­ka­lo
Ne ba{.
Pom­pej
Na evan­ge­li­e­to bi se za­kol­nal de­ka tok­mu
li­ce­to e naj­lo­{o­to ne{­to kaj ne­go. Zna­~i,
ako li­ce­to e naj­lo­{o­to ne{­to kaj ne­go,
ka­ko mo­`el to­ga{ maj­stor Sa­pun da na­ne­se
ne­kak­vo zlo na `e­na­ta od ovoj xan­dar? Toa
bi sa­kal va­{a­ta mi­lost da mi go ka­`e.
Es­ka­lo
Vo pra­vo e xan­da­ru, {to ve­li­te vie na ova?
Lakt
Ka­ko pr­vo, ako vi e po vol­ja, ku­}a­ta e mno­gu
res­pek­ti­ra­na ku­}a; ka­ko vto­ro, ovoj ~o­vek
ov­de e mno­gu res­pek­ti­ran i ka­ko tre­to, ne­go­
va­ta gaz­da­ri­ca mno­gu res­pek­ti­ra­na `e­na.
Pom­pej
Ra­ka­va da mi se isu­{i, gos­po­da­ru, ako ne­go­
va­ta `e­na ne e naj­res­pek­ti­ra­na per­so­na od
si­te nas ov­de.
Lakt
Ga­du, la­`e{! La­`e{ apa­{u eden ras­ip ­ an!
U{­te ne do{­lo vre­me ko­ga nej­ze }e ja res­
pek­ti­ra­at i ma­`i i `e­ni i de­ca.
Pom­pej
Gos­po­da­ru taa se res­pek­ti­ra­{e so ne­go u{­te
pred da se ze­mat.
Es­ka­lo
Koj e po­pa­me­ten ov­de, prav­da­ta ili ugur­suz­
lu­kot? (Na Lakt) Da­li e ova vis­ti­na?
Lakt
(Na Pom­pej) O, ras­ip­ni­ku, o apa­{u, o ga­den
Ha­ni­ba­le! Sum se res­pek­ti­ral so nej­ze pred
da se ze­me­me? (Na Es­ka­lo) Ako ne­ko­ga{ sum
se res­pek­ti­ral so nej­ze ili taa so me­ne, ne­ka
va­{a­ta mi­lost ne me sme­ta za ku­tar xan­dar
na voj­vo­da­ta. (Na Pom­pej) Do­ka­`i go toa,
ras­i­pan ka­ni­ba­le, ili }e te no­sam na sud za
te­pa~­ka.
Es­ka­lo
A da ve svir­ne­{e po uv­ce­to, mo­`ev­te is­to
ta­ka da go tu­`i­te za kle­ve­ta.
Lakt
Ta­ka e. Vi bla­go­da­ram mno­gu za ova, gos­po­
da­ru. [to sa­ka va­{a­ta mi­lost da nap­ra­vam
so ovoj po­dol raz­boj­nik?
Es­ka­lo
Pa, gos­po­di­ne xan­dar, bi­dej­}i ima vo se­be
raz­ni lo­{o­ti­la­ci {to bi mo­`e­le da gi
ot­kri­e­te ko­ga bi mo­`e­le, pu{­te­te go ne­ka
si go te­ra svo­e­to do­de­ka ne soz­na­e­te vo {to
se sos­to­jat tie ne­go­vi lo­{o­ti­la­ci.
Lakt
E, ba{ vi bla­go­da­ram za ova, gos­po­da­ru.
 Tante za kukurigu 491

Se­ga gle­da{, apa­{u eden ras­i­pan, {to te Es­ka­lo

~e­ka: ima da si go te­ra{ svo­e­to; da si go
te­ra{, apa­{u, svo­e­to.
Es­ka­lo
(Na Sa­pun) Ka­de ste ro­de­ni, gos­po­di­ne?
De­vet? Doj­de­te ov­de, maj­stor Sa­pu­ne. Maj­
stor Sa­pu­ne, bi sa­kal da ne se plet­ka­te so
kel­ne­ri. ]e ve kel­ne­ro­sa­at, maj­sto­re Sa­pun,
a vie }e gi na­sa­pu­ni­te. Da ve ne­ma od ov­de i
po­ve­}e da ne slu{­nam za vas.

Sa­pu­not Sa­pu­not

Ov­de vo Vi­e­na, gos­po­di­ne. Vi bla­go­da­ram, gos­po­da­ru. [to se od­ne­su­va

do me­ne, ni­ko­ga{ ne bi stap­nal v kr~­ma, ama
Es­ka­lo {to da pra­vam ko­ga dru­gi me vle~­ka­at ta­mu.

Na­vis­ti­na vle­~e­te osum­de­set fun­ti Es­ka­lo

go­di{­no?
Go­to­vo e, maj­stor Sa­pu­ne. Zbo­gum.
Sa­pu­not (Iz­le­gu­va Sa­pu­not.)
A se­ga vie, maj­sto­re kel­ner. Ka­ko se vi­ka­te
Da, gos­po­di­ne, ako vi e po vol­ja. maj­sto­re kel­ner?

Es­ka­lo Pom­pej

Zna­~i ta­ka. (Na Pom­pej) [to ste po za­na­et, Pom­pej.

gos­po­di­ne?
Es­ka­lo
Pom­pej
Sa­mo tol­ku?
Kel­ner, gos­po­di­ne, kel­ner kaj ed­na si­ro­ta
vdo­vi­ca. Pom­pej

Es­ka­lo Gaz­lo, gos­po­di­ne. Pom­pej Gaz­lo.

Ka­ko vi se vi­ka gaz­da­ri­ca­ta? Es­ka­lo

Pom­pej Od­li~­no, gos­po­di­ne, za{­to ga­zot i e naj­go­

le­mo­to kaj vas. Ta­ka, vo `i­vo­tin­ska smis­la,
Gos­po­|a Az­di­sa­na. vie ste Pom­pej Ve­li­ki. Pom­pej, ho­no­rar­no
vie ste i mak­ro Pom­pej, bez og­led kol­ku
Es­ka­lo toa da go ma~­ka­te so ne­kak­vo kel­ner­stvo,
ne? Aj­de, priz­naj­te, po­lo­vi­na mo­`e }e vi se
Kol­ku ma­`i ima­la do se­ga? pros­ti.

Pom­pej Pom­pej

De­vet, gos­po­di­ne – Pos­led­ni­ot be­{e Az­di­ Is­kre­no, gos­po­di­ne, jas sum si­ro­ma­{en
san. ~o­vek {to mo­ra da `i­vee od ne{­to.
 492 Vilijam [EKSPIR
Es­ka­lo
Mo­ra da `i­ve­e­te od ne{­to, ne? Da bi­de­te
mak­ro? [to mis­li­te za toj za­na­et, Pom­pej?
Da­li e za­kon­ski?
Pom­pej
Ako za­ko­not go doz­vo­lu­va, gos­po­di­ne, da.
Es­ka­lo
Ama za­ko­not ne go doz­vo­lu­va, Pom­pej; ni­ti
ne­ko­ga{ }e go doz­vo­li vo Vi­e­na.
Pom­pej
Da­li va­{a­ta mi­lost mis­li se­ta mla­di­na vo
Vi­e­na da ja sko­pi i is­~is­ti?
Es­ka­lo
Ne, Pom­pej.
Pom­pej
Is­kre­no, gos­po­di­ne, spo­red mo­e­to {tu­ro
mis­le­we, }e pro­dol­`i toa da go te­ra. Ako
va­{a­ta mi­lost gi sre­di oros­pi­i­te i ~ap­ku­
ni­te, to­ga{ ne­ma zo{­to da se pla­{i od mak­
ro­a­ta.
Es­ka­lo
Se sre­du­va ve­}e i toa na go­le­mo. Sa­mo {to
gla­vi se se­~at i se be­si.
Pom­pej
Ako gi be­si­te i ko­li­te si­te onie {to va­ka
gre­{at ed­no de­set go­di­ni po red, to­ga{ }e
go fa­li­te bo­ga ako mo­`e­te da iz­da­de­te u{­te
ne­koj na­log. Ako za­ko­nov se pri­me­nu­va de­set
go­di­ni vo Vi­e­na, }e ja iz­da­vam jas naj­u­ba­va­ta
ku­}a vo Vi­e­na za ne­poln gro{ po no}.
Ako do­`i­ve­e­te da go vi­di­te ova is­pol­ne­to,
re­~e­te sa­mo de­ka toa Pom­pej vi go ka­`al.
Es­ka­lo
Vi bla­go­da­ram, Pom­pej, a za voz­vrat na
va­{e­to pro­ro{­tvo, slu{­ne­te me. Mo­le­te se
da ne ve do­ne­se |a­vo­lot pov­tor­no pred me­ne
za kak­va go­de op­tu`­ba pa du­ri ni za onaa
ku­}a vo ko­ja se­ga se mat­ka­te, oti, ako ve
do­ne­se, ima da ve te­pam i go­nam s# do va­{i­ot
{a­tor pa }e si go vi­di­te pra­vi­ot Ce­zar vo
me­ne. Ili pros­to re­~e­no, Pom­pej, }e na­re­
dam da ve kam­{i­ku­va­at. Ta­ka, a za ovoj pat,
Pom­pej, zbo­gum.
Pom­pej
Se zab­la­go­da­ru­vam na va­{a­ta mi­lost za dob­
ri­ot so­vet, (Na stra­na) ama }e go sle­dam
spo­red ujot na me­so­to i mo­ja­ta sre­}a.
Da me kam­{i­ku­va­at? Ne, ko­~i­xi­ja­ta ne­ka
udi­ra so kam­{ik po ko­wot {to ne slu­{a;
no za­na­e­tot na hrab­ri­te, so kam­{ik ne se
va­di od du­{a!
(Iz­le­gu­va.)
Es­ka­lo
A se­ga vie, maj­sto­re Lakt; prij­de­te, maj­sto­re
xan­dar. Kol­ku vre­me ste xan­dar?
Lakt
Se­dum i pol go­di­ni, gos­po­di­ne.
Es­ka­lo
Mis­lev, spo­red ve{­ti­na­ta vo slu`­ba­ta, de­ka
ste po­dol­go. Ve­li­te vkup­no se­dum go­di­ni.
Lakt
Se­dum i pol, gos­po­di­ne.
Es­ka­lo
Te­`ok na­por za vas, na­vis­ti­na. Vi pra­vat
nep­rav­da {to pos­to­ja­no ve to­va­rat so toa.
Za­rem vo va­{i­ot kvart ne­ma do­vol­no lu­|e
po­god­ni za ovaa slu`­ba?
 Tante za kukurigu 493

Lakt Ne e se­ko­ga{ mi­lost ona {to ni iz­gle­da

ta­ka.
Da vi ka­`am pra­vo, gos­po­di­ne, mno­gu mal­ku Pro{­te­va­we­to se­ko­ga{ kot­ka dru­go zlo.
ima tak­vi {to trez­ve­no }e ja vr­{at vak­va­ta No se­pak, kut­ri­ot Kla­u­dio! Ne­ma lek.
slu`­ba. Ko­ga }e gi iz­be­rat, sre}­ni se da me Da odi­me, gos­po­di­ne.
iz­be­rat me­ne da gi za­me­nam. Jas ova go pra­ (Iz­le­gu­va­at.)
vam za sit­ni pa­ri a iz­le­gu­vam na kraj so s#
i se{­to.

Es­ka­lo

Gle­daj­te da mi gi do­ne­se­te imi­wa­ta na

{es­te­mi­na naj­spo­sob­ni ma­`i od va­{a­ta
pa­ro­hi­ja.

Lakt

Do­ma kaj vas, gos­po­di­ne?

Es­ka­lo

Da, do­ma kaj me­ne. Zbo­gum.

(Iz­le­gu­va­at Lakt so slu`­be­ni­ci­te.)
Kol­ku e ~a­sot, {to mis­li­te?

Su­di­ja­ta

Edi­na­e­set, gos­po­di­ne.

Es­ka­lo

Ve mo­lam doj­de­te kaj me­ne na ru­~ek.

Su­di­ja­ta

Po­niz­no vi se zab­la­go­da­ru­vam.

Es­ka­lo

@al mi e {to }e um­re Kla­u­dio

ama lek ne­ma.

Su­di­ja­ta

Gos­po­da­rot An­xe­lo e mno­gu strog.

Es­ka­lo

Pot­reb­na ni e stro­gost.
 494 Vilijam [EKSPIR

Scena 2 Tem­ni­~a­rot

(Vle­gu­va­at tem­ni­~a­rot i eden slu­ga.) Ne­ka mi pros­ti va­{a­ta mi­lost,

{to da pra­vi­me so trud­na­ta Xu­li­e­ta?
Slu­ga­ta Sa­mo of­ka. ^a­sot & se bli­`i.

Go vr­{i is­le­du­va­we­to; ved­na{ }e doj­de. An­xe­lo

]e mu ka­`am za vas.
Od­ne­se­te ja ved­na{
Tem­ni­~a­rot na ne­koe po­so­od­vet­no mes­to i toa br­zo.
(Vle­gu­va slu­ga­ta.)
Ve mo­lam.
(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.) Slu­ga­ta
]e vi­dam
{to re­{il; mo­`e­bi omek­nal. Bo­`e, Ov­de e set­ra­ta na osu­de­ni­kot i ba­ra
ko na son vi­na­ta da ja sto­ril. Ne­ma da ja pri­mi­te.
`iv ma` od ovoj po­rok {to ne li`­nal; a
sa­mo An­xe­lo
toj tre­ba da um­re.
(Vle­gu­va An­xe­lo.) Ima ses­tra?

An­xe­lo Tem­ni­~a­rot

[to e ra­bo­ta­ta, tem­ni­~a­ru? Da, gos­po­da­ru do­bar; mno­gu dob­les­na mo­ma,

ko­ja tre­ba ka­lu­|er­ka nas­ko­ro da sta­ne
Tem­ni­~a­rot ako ve­}e ne sta­na­la.

Da­li na­vis­ti­na Kla­u­dio }e um­re ut­re? An­xe­lo

An­xe­lo Dob­ro, pu{­te­te ja vnat­re.

Za­rem ne ti re­kov da? Za­rem na­red­ba
ne­ma{?
Zo{­to pra­{u­va{ pak?
Tem­ni­~a­rot
Za da ne se za­tr­~am.
Ako gre­{am is­pra­ve­te me, ama sum vi­del
po eg­ze­ku­ci­ja­ta ka­ko su­dot `a­li
za do­ne­se­na­ta od­lu­ka.
(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.)
Blud­ni­ca­ta gle­daj­te da ja pre­mes­ti­te.
Daj­te & {to e pot­reb­no, ama so mer­ka.
]e da­dam na­red­ba.
(Vle­gu­va­at Lu­~io i Iza­be­la.)
Tem­ni­~a­rot
Bog ne­ka ve var­di i ~u­va.
An­xe­lo

An­xe­lo Os­ta­ne­te u{­te mal­ku. (Na Iza­be­la) Dob­ro­

doj­dov­te.
Aj­de; toa os­ta­ve­te mi go me­ne. [to sa­ka­te?
Vr­{e­te si ja ra­bo­ta­ta ili daj­te ot­kaz
pa ta­ka }e bi­de­te na mir so se­be. Iza­be­la

Bol­na mol­ba do va­{e­to gos­pod­stvo imam.

 Tante za kukurigu 495

Ja mo­lam va­{a­ta mi­lost da me sos­lu­{a. tol­ku les­no. Na­va­le­te,

mo­le­te,
An­xe­lo klek­ne­te pred ne­go; za po­li obe­se­te mu se.
Prem­no­gu ste lad­ni. Ne mo­li­te za ig­la.
Dob­ro, {to mo­li­te? So tol­ku pi­tom ja­zik ne­ma da iz­mo­li­te
ni{­to.
Iza­be­la Na­va­le­te, ve­lam!

Pos­toi eden po­rok koj­{to od sr­ce go mra­ Iza­be­la

zam,
i po­sa­ku­vam pod uda­rot na prav­da­ta da se (Na An­xe­lo) Mo­ra li da um­re?
naj­de
pa ne bi mo­le­la za ne­go da ne mo­ram An­xe­lo
i ne bi mo­le­la na­vis­ti­na, da ne se vo­di voj­na
vo me­ne me­|u sa­kam i ne­}am. De­voj­ko, ne­ma po­mo{.

An­xe­lo Iza­be­la

Uba­vo, {to e ra­bo­ta­ta? Ima, a mis­lam de­ka va­{a­ta mi­lost mo­`e da

mu pros­ti
Iza­be­la i ni ne­bo­to, ni lu­|e­to ne­ma da pla­~at za­ra­di
toa.
Brat mi e osu­den da um­re.
Ve mo­lam, gre­vot osu­de­te go ne­gov An­xe­lo
no ne i brat mi.
Toa ne sa­kam da go sto­ram.
Tem­ni­~a­rot
Iza­be­la
(Na stra­na) Bog ne­ka ti da­de si­la da go
ple­ni{! No bi mo­`e­le ako sa­ka­te?

An­xe­lo An­xe­lo

Da go osu­dam ~i­not a ne iz­vr­{i­te­lot? [to ne sa­kam, toa i ne mo­`am.

No se­koj grev e osu­den u{­te pred da se sto­ri.
Na {to, za­mis­le­te, mo­ja­ta ra­bo­ta bi se
sve­la
ako gi kaz­nu­vam gre­vo­vi­te {to sto­re­ni se
ve­}e
a iz­vr­{i­te­li­te gi os­lo­bo­du­vam od vi­na?
Iza­be­la
No mo­`e­te bez da mu na­pa­kos­ti­te na sve­tot.
Ka­mo `a­los­ta da vi ja pa­ra va­{a­ta du­{a
ko mo­ja­ta {to se ki­ne za ne­go.

Iza­be­la An­xe­lo

O, pra­ve­den ama su­rov za­kon! Brat mi to­ga{ Toj e osu­den; pre­doc­na e.

po­ve­}e go ne­ma. Gos­pod ne­ka vi e na po­mo{!
Lu­~io
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Prem­no­gu ste lad­ni.
(Na stra­na na Iza­be­la) Ne ot­ka­`u­vaj­te se
 496 Vilijam [EKSPIR
Iza­be­la
Pre­doc­na? Ne e ta­ka; du­ri i zbo­rot ovoj
mo­`e da se pov­le­~e. O, ve­ru­vaj­te vo ova,
ni pom­pa­ta ko­ja so go­lem­ci­te odi,
ni kru­na­ta na kra­lot, ni od na­mes­ni­kot
me­~ot,
ni `ez­lo­to na voj­vo­da­ta, ni to­ga­ta na su­di­
ja­ta,
ni po­lo­vi­na ne gi ve­li­~at ni­ti kra­sat
ko {to gi kra­si mi­los­ta.
Da be­{e toj na va­{e mes­to, a na ne­go­vo vie,
i vie }e pot­klek­nev­te ka­ko ne­go, no toj, na
va­{e mes­to
ne }e be­{e tol­ku strog.
An­xe­lo
Ve mo­lam, ode­te si!
Iza­be­la
Ka­mo bog da mi ja po­da­ri mo}­ta va­{a
a vie da ste Iza­be­la! Da­li s# va­ka bi bi­lo?
Ne; bi vi ot­kri­la to­ga{ {to zna­~i su­di­ja
da se bi­de, a {to zat­vo­re­nik.
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Ta­ka, trog­ne­te go;
toa e pra­vi­ot na­~in.
An­xe­lo
Brat vi e ot­pi­{an od sa­mi­ot za­kon
i ba­di­ja­la zbo­ro­vi­te si gi tro­{i­te.
Iza­be­la
Le­le bo­`e!
Pa si­te ne­ko­ga{­ni du­{i ot­pi­{a­ni ed­na{
bi­le
no Toj {to nad­mo}­ta zna­el da ja ko­ris­ti
um­no
na­{ol lek. [to bi bi­lo so vas, pri­mer,
ko­ga Toj {to su­di­ja e nad si­te su­dii na sve­
tot
re­{i da vi su­di za toa {to ste vak­vi? O, na
ova
po­mis­le­te i mi­lost to­ga{ niz us­ta }e vi
{ik­ne
i }e bi­de­te ko pre­po­ro­den.
An­xe­lo
Smi­re­te se, de­voj­ko li~­na.
Za­ko­not, a ne jas, brat vi go osu­di.
Du­ri da mi e rod­ni­na, ro­den brat ili sin,
za ne­go ne­ma mi­lost. Mo­ra da um­re u{­te
ut­re.
Iza­be­la
U{­te ut­re? Za­rem tol­ku br­gu? Po{­te­de­te
go! Mi­lost!
Toj ne e pod­got­ven da um­re. Du­ri i za v kuj­na
ima­we­to go ko­li­me ko­ga mu e vre­me. Za­rem
so po­ma­la gri­`a da mu slu­`i­me na ne­bo­to
odo{­to na val­ka­ni­te ni te­la? O, po­mis­le­te,
do­bar,
do­bar gos­po­da­ru, koj e toj {to za va­kov grev
um­rel?
Kol­ku­mi­na sa­mo go sto­ri­le.
Lu­~io
(Na stra­na) Da, ka­`a­no na mes­to.
An­xe­lo
Za­ko­not ne e mr­tov ia­ko dol­go le­`i zas­pan.
Ovie mno­gu­mi­na ne bi se drz­na­le tol­ku da
gre­{at
do­kol­ku pr­vi­ot {to val­ka­no­vo go sto­ril
de­lo
od­go­va­ral za ~i­not. No se­ga toj e bu­den,
gle­da {to se slu­~i­lo i ka­ko pro­rok
vo og­le­da­lo gle­da kak­vi s# zlo­de­la no­vi
bi­lo se­ga za~­na­ti ili so pros­tu­va­we ob­no­
ve­ni
vo id­ni­na }e se ko­tat i }e se ra­|a­at bez­broj.
V ko­ren tre­ba tie da se so­se­~at za da gi
sne­ma
pred da za­`i­ve­at.
Iza­be­la
Se­pak po­ka­`e­te mal­ku so­`al­ba.
 Tante za kukurigu 497

An­xe­lo Lu­~io

Naj­go­le­ma is­ka­`u­vam ko­ga prav­da­ta ja (Na stra­na na Iza­be­la) Ne mu da­vaj da di­{e,

vr­{am, mo­me! Go­tov e!
za{­to mi­lost iz­li­vam to­ga{ vrz mno­zi­na Sa­mo nap­red! Po­pu{­ta, gle­dam.
ne­poz­na­ti
koi, pres­ta­pot prog­le­dan niz prs­ti, po­toa Tem­ni­~a­rot
bi gi ma­~el,
a prav­da de­lam ko­ga onoj, vi­no­ven za ne­koj (Na stra­na) Na bo­ga mu se mo­lam da go
zlos­tor, po­be­di!
od `i­vot go li­{u­vam za po­ve­}e zlo da ne
pra­vi. Iza­be­la
Bi­de­te za­do­vol­ni. Brat vi }e um­re ut­re.
Ne mo­`e­me nie so bra­tot svoj da se me­ri­me.
Iza­be­la Go­lem­ci­te so svet­ci­te te­ra­at {e­gi; du­ho­vi­
tost e toa,
Zna­~i vie }e ste pr­vi­ot {to iz­re­kol vak­va no bo­go­hu­lie, ko­ga ma­li­te toa go pra­vat.
kaz­na
a toj pr­vi­ot {to }e ja pla­ti. O, mno­gu e Lu­~io
dob­ro
da ima­te sna­ga na xin, no na­sil­stvo e ve­lam (Na stra­na na Iza­be­la) Ima{ pra­vo,
ko xin da ja ko­ris­ti­te. de­voj­ko. Sa­mo nap­red.

Lu­~io Iza­be­la

(Na stra­na) Mno­gu dob­ro re­~e­no.
Iza­be­la
Ko­ga mo}­ni­ci­te bi gr­me­le
ko {to gr­mi sa­mi­ot Ju­pi­ter, Ju­pi­ter bi
po­lu­del vo ne­mir,
za{­to se­koj mal, si­ten ~i­nov­nik
bi go ko­ris­tel ne­bo­to sa­mo za gr­me­we, za
gr­me­we sa­mo.
O soz­da­te­lu mi­loz­liv,
po­ra­do ti so os­tra­ta sul­fur­na stre­la
go ras­ce­pu­va{ da­bot ~a­ta­lest i glu`­dest
odo{­to mir­ta ne­ko­ja pi­to­ma. No lu­|e­to,
gor­di­te lu­|e,
na­bap­ka­ni so ku­so­ve~­na, sit­na vlast, nez­naj­
kov­ci stra{­ni
ba{ ta­mu kaj­{to sez­naj­kov­ci se mis­lat,
tie, so du­hot svoj stak­lest, ko maj­mu­ni bes­ni
tol­ku glu­pos­ti iz­ve­du­va­at pred o~i­te na
bo­ga
{to na an­ge­li­te od toa sol­zi im idat, i od
smea
bi is­pu­ka­le da se zlob­ni ka­ko nas.
Ona {to za ko­man­dan­tot e sa­mo gne­ven zbor,
za voj­ni­kot e ~is­to sve­to­gr­die.
Lu­~io
(Na stra­na na Iza­be­la) Go zne­te i toa? Pro­
dol­`e­te.
An­xe­lo
Zo{­to se­to ova mi go ve­li­te?
Iza­be­la
Za­toa {to vlas­ta, ia­ko gre­{i ka­ko i si­te,
se­pak ne­ka­kov lek vo se­be ima
{to na po­ro­kot do vrv no­va ko­`a mu nav­le­
ku­va.
Pra­{aj­te si go sr­ce­to; ~uk­ne­te ta­mu i
vi­de­te da­li znae
ne{­to na­lik na gre­vot od brat mi. Priz­nae
li
grev od bo­ga da­den, ko ne­go­vi­ot {to e pres­
tap,
 498 Vilijam [EKSPIR

to­ga{ ni­kak­va mis­la vrz ja­zik ne­ka ne vi na ve~­nos­ta.

pad­ne
{to brat mi od `i­vo­tot }e go li­{i. An­xe­lo

An­xe­lo Uba­vo, doj­de­te ut­re kaj me­ne.

(Na stra­na) Go­vo­ri tol­ku um­no Lu­~io

{to i umot moj vo za­se­da pa­|a. (Na Iza­be­la)
Zbo­gum. (Na stra­na na Iza­be­la) Dob­ro e: da odi­me
se­ga.
Iza­be­la
Iza­be­la
Gos­po­da­ru do­bar, vra­te­te se.
Bog ne­ka ve bra­ni i ~u­va.
An­xe­lo
An­xe­lo
]e raz­mis­lam. Doj­de­te ut­re.
(Na stra­na) Amin;
Iza­be­la za{­to va­ka trg­nu­vam po pa­tot na is­ku­{e­ni­
e­to
^uj­te ka­ko }e ve pot­ku­pam; vra­te­te se, gos­ {to so mo­lit­vi­te se su­di­ra.
po­da­ru.
Iza­be­la
An­xe­lo
Vo kol­ku ~a­sot ut­re
[to? Da me pot­ku­pi­te? da doj­dam kaj va­{e­to gos­pod­stvo?

Iza­be­la An­xe­lo

Da, so tak­vi da­ro­vi {to bi bi­le i bo`­ji i Ko­ga sa­ka­te pred plad­ne.
va­{i.
Iza­be­la
Lu­~io
Bog ne­ka ja ~u­va va­{a­ta mi­lost.
(Na stra­na na Iza­be­la) Ina­ku s# bi bi­lo
ras­i­pa­no. An­xe­lo

Iza­be­la (Na stra­na) Od te­be; pa du­ri i od tvo­ja­ta

Ne so su­et­ni pa­ri od is­ko­va­no zla­to
ili so ka­me­wa bes­ce­ne­ti ~i­ja vred­nost de
pa­|a
de se kre­va vo za­vis­nost od ujot na pro­ce­ni­
te­lot;
tu­ku so mo­lit­vi is­kre­ni {to do ne­bo }e se
kre­nat
pred zaj­di­son­ce, mo­lit­vi od ne­vi­ni­te du­{i,
od de­vi­ci­te {to pos­tat ~ii mis­li pos­ve­te­ni
se sa­mo
dob­lest.
(Iz­le­gu­va­at Iza­be­la, Lu­~io i Tem­ni­~a­
rot.)
[to e ova? [to e ova? Nej­zi­na gre{­ka ili
mo­ja?
Is­ku­{u­va­~ot ili is­ku­{i­te­lot, koj gre­{i
po­ve­}e, a?
Ne taa; taa ne ni is­ku­{u­va; tu­ku toa sum jas,
koj­{to, leg­nat kraj tem­ja­nu{­ka­ta na son­ce,
ko ~o­ve~­ki le{ a ne ko cve­}e, se ras­pa­|am
od prek­ras­no­to vre­me. Mo`­no li e ne­vi­
 Tante za kukurigu 499

nos­ta
skrom­na po­za­vod­li­va da bi­de od les­na `e­na?
Da­li pol­ni pus­to{, ni do­a­|a `el­ba
sve­ti­li{­te­to da go ur­ne­me, za ta­mu
na­{e­to zlo da go vne­se­me? O, lu­dost, lu­dost,
{to pra­vi{, {to si ti, An­xe­lo?
Da­li ja po­sa­ku­va{ na do­len na­~in za­ra­di
ona
{to dob­les­na ja pra­vi? O, os­ta­vi go brat &
v `i­vot!
I krad­ci­te se ov­las­te­ni kra`­bi da vr­{at
{tom su­di­i­te i sa­mi­te kra­dat. [to, za­rem
ja qu­bam
{tom po­sa­ku­vam pov­tor­no me­ne da mi zbo­ri
i na o~i­te da & se nas­la­du­vam? Da ne bla­dam?
O du{­ma­ni­ne lu­kav, koj­{to, za da fa­ti{
sve­tec,
svet­ci na ja­di­ca sta­va{! Na­jo­pas­no is­ku­{e­
nie
e ona {to pos­to­ja­no n# {il­ka da gre­{i­me
qu­bej­}i ja dob­les­ta. Ni­ko­ga{ blud­ni­ca ne
mog­la
so se­ta dvoj­na mo} – ume{­nos­ta i su{­tes­
tvo­to svoe –
Va­ka da me voz­bu­di; tu­ku ovaa dob­les­na mo­ma
me po­ko­ri so­sem. S# do de­ne­ska pre­zir se­ev
kon ma­`i­te za­qu­be­ni, ne gi sfa­}av i im se
sme­ev.
(Iz­le­gu­va.)
Scena 3
(Vle­gu­va­at, od ed­na stra­na Voj­vo­da­ta
prep­ra­ven vo mo­nah a od dru­ga­ta stra­na
Tem­ni­~a­rot.)
Voj­vo­da­ta
Gos­pod na po­mo{, Tem­ni­~a­ru! – Vie ste toj,
ne?
Tem­ni­~a­rot
Jas sum. [to sa­ka­te, mo­na­hu do­bar?
Voj­vo­da­ta
Po­vi­kan od so­mi­los­ta i du­hot na re­dot moj
svet
doj­dov da gi po­se­tam gre{­ni­te du­{i
ov­de vo zat­vo­rov. Daj­te mi go vo­o­bi­~a­e­ni­ot
do­pust
niv da gi vi­dam za da gi uz­na­am dob­ro
de­la­ta niv­ni gre{­ni pa spo­red re­dot
so­od­vet­no da pos­ta­pam.
Tem­ni­~a­rot
]e sto­ram i po­ve­}e od toa ako tre­ba.
(Vle­gu­va Xu­li­e­ta.)
Eve, do­a­|a ba{ se­ga, gre{­ni­ca ed­na mo­ja,
ko­ja, pad­na­ta vo kan­xi­te na sops­tve­na­ta mla­
dost
ob­ra­zot si go is­pri{­ti. De­te taa no­si,
a toj {to go za~­na, osu­den e na smrt ia­ko e
~o­vek
mno­gu mlad i po­po­go­den za u{­te eden ta­kov
pres­tap
odo{­to za is­ti­ot da um­re.

Voj­vo­da­ta

Ko­ga tre­ba da um­re?

Tem­ni­~a­rot

Mis­lam ut­re.
(Na Xu­li­e­ta) S# pod­got­viv za vas. Os­ta­ne­te
mal­ku,
 500 Vilijam [EKSPIR

pa dru­gi upat­stva }e do­bi­e­te. va­{e

pro­iz­le­gu­va od gre­vot {to sram vi na­nel,
Voj­vo­da­ta a tu­ka nie se­be­si se `a­li­me, ne ova ne­bo
i po­ka­`u­va­me de­ka od strav sa­mo ob­zir
Da­li se ka­e­te, uba­vi­ce, za gre­vot sto­ren? kon ne­bo­to ima­me a ne od vis­tin­ska qu­bov.

Xu­li­e­ta Xu­li­e­ta

Se ka­am i sra­mot naj­tr­pe­li­vo go no­sam. Se ka­am za ~i­not ka­ko za zlo no, sra­mot
so ra­dost go no­sam.
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
]e ve po­du­~am ka­ko so­ves­ta da si ja is­pi­
ta­te, Os­ta­ne­te na toa.
i da doz­na­e­te da­li se ka­e­te zdra­vo ili Va­{i­ot dru­gar, ka­ko {to slu­{am, mo­ra ut­re
sa­mo bo­`em­ski. da um­re,
pa se­ga odam kaj ne­go so­vet da mu da­dam.
Xu­li­e­ta Bo`­ja­ta mi­lost ne­ka e so vas. Be­ne­di­ci­te!

So ra­dost }e u~am. Xu­li­e­ta

Voj­vo­da­ta Mo­ra da um­re ut­re? O za­kon bez­du­{en

{to `i­vo­tot mi go pro­dol­`u­va so ute­ha
Da­li go sa­ka­te ~o­ve­kot {to vi zgre­{i? bed­na
od smr­ten u`as!
Xu­li­e­ta
Tem­ni­~a­rot
Da, ko {to ja sa­kam `e­na­ta {to mu zgre­{i.
@al­no za ne­go.
Voj­vo­da­ta (Iz­le­gu­va­at.)

Iz­gle­da de­ka gre{­ni­ot ~in e de­lo

za­ed­ni~­ki iz­vr­{e­no?

Xu­li­e­ta

Za­ed­ni~­ki.

Voj­vo­da­ta

To­ga{ gre­vot va{ e po­te­`ok od ne­go­vi­ot.

Xu­li­e­ta

Go priz­na­vam o~e i za ne­go se ka­am.

Voj­vo­da­ta

Ta­ka i tre­ba, }er­ko. No sa­mo ako ka­e­we­to

 Tante za kukurigu 501

Scena 4 Va­ka ig­ra glu­pa­va­ta or­da so ne­koj pad­nat vo

nes­vest:
(Vle­gu­va An­xe­lo.) mu pri­tr­~u­va­at na po­mo{ i voz­du­hot mu go
pri­gu­{u­va­at
An­xe­lo koj mu e pot­re­ben da se os­ves­ti – a is­to pra­
vat
Ko­ga sa­kam da se mo­lam i da mis­lam, mis­lam i po­da­ni­ci­te ver­ni na ne­koj mno­gu­po­~i­tu­
i se mo­lam van mo­narh
na ne­kol­ku stra­ni: ne­bo­to mi gi pri­ma zbo­ koi, ra­bo­ta­ta si ja os­ta­va­at, za so po­niz­na
ro­vi­te praz­ni, qu­bov
do­de­ka umot i du­hot, ne slu­{aj­}i {to go­vo­ pred ne­go da klek­nat, pret­vo­raj­}i ja ta­ka
ram, nep­ro­mis­le­na qu­bov vo nav­re­da.
kaj Iza­be­la se za­kot­vu­va­at; na us­ni­ve mi e (Vle­gu­va Iza­be­la.)
gos­pod, [to ima, uba­vi­ce?
no ne­ba­re ta­mu sa­mo ime­to mu go xva­kam,
za{­to v sr­ce ne­za­dr`­li­vo i mo}­no bui Iza­be­la
mo­jot na­um. Dr­`a­va­ta {to ja pro­u­~u­vav
dol­go Doj­dov da ja slu{­nam va­{a­ta vol­ja.
se­ga mi se ~i­ni ko ne{­to ~i­ta­no ~es­to
{to vle­va strav i sta­nu­va zdo­dev­no. Gos­ An­xe­lo
pods­tvo­to moe,
koe, da ne ~ue ni­koj, gor­dost be­{e mo­ja, (Na stra­na) Da ja zna­et­ e mno­gu po­ve­}e bi mi
bi mo­`el so }ar da go tram­pam za obi­~en bi­lo po vol­ja
per­duv odo{­to za nea da pra­{u­va­te. (Na Iza­be­la)
{to od bes ve­te­rot go bie. O mes­to vi­so­ko, Brat vi
tro­nu, ne mo­`e da os­ta­ne vo `i­vot.
kol­ku­pa­ti ti so ram­ka­ta tvo­ja, ode`­da­ta
svo­ja, Iza­be­la
strav kor­ne{ od bu­da­li­te, a mud­ri­te gi
vr­zu­va{ du­{i Ta­ka ne­ka bi­de. Bog ne­ka ve bra­ni i ~u­va.
za tvo­jot ~ist pri­vid! Krv­ta, krv si e. Da
is­pi­{e­me An­xe­lo
‘do­bar an­gel’ vrz ro­got od |a­vo­lot,
da­li }e sta­ne |a­vol­ska kru­na? No ne­koe vre­me mo­`e da po­`i­vee, pa du­ri
(Vle­gu­va Iza­be­la.) kol­ku i nas. No se­pak, na kra­jot, mo­ra da
[to e? Koj e ta­mu? um­re.

Slu­ga­ta Iza­be­la

Ne­ko­ja Iza­be­la, ka­lu­|er­ka, sa­ka da ve vi­di. Vie na toa go osu­du­va­te?

An­xe­lo An­xe­lo

Do­ve­de­te ja. Da.

(Iz­le­gu­va slu­ga­ta.)
O bo­`e, Iza­be­la
{to mi se sob­ra ta­ka krv­ta v sr­ce,
pa se zat­na se­ta, a mus­ku­li­te moi dru­gi A ko­ga, vi se mo­lam? Za vo ova po­mes­tu­va­we
os­ta­naa bez ne­op­hod­na­ta `i­vost? na ro­kot,
 502 Vilijam [EKSPIR
po­dol­go ili po­ku­so, da se pod­got­vi dob­ro
i so mir­na du­{a na ne­bo da oti­de.
An­xe­lo
O, lu­dost, ovie po­ro­ci val­ka­ni! Da­li pra­
vi~­no bi bi­lo
da mu se pros­ti na onoj koj­{to od pri­ro­da­ta
ve­}e soz­da­de­ni­ot ob­raz go uk­ral ko {to
tre­ba
da mu se pros­tat blud­ni­te stras­ti na onoj
{to li­kot bo`­ji go vtis­nu­va vo zab­ra­ne­ti
pa­ri?
Da se is­tre­bi na sra­men na­~in pris­toj­no
soz­da­de­ni­ot `i­vot is­to e tol­ku les­no
ko, na ne­doz­vo­len na­~in, la­`en `i­vot
da se soz­da­va.
Iza­be­la
Ta­ka e na ne­bo, no ne i na zem­ja.
An­xe­lo
Ve­li­te ta­ka? Eve, }e vi­di­me ved­na{.
{to bi iz­bra­le vie: za­ko­not, pra­vi­~en
mno­gu
`i­vo­tot na brat vi da go skra­ti, ili, za spas
ne­gov,
te­lo­to svoe da go pre­da­de­te na slas­ta val­
ka­na
so ko­ja i taa, po­da­vaj­}i & se, se iz­val­ka­la?
Iza­be­la
Ve uve­ru­vam, gos­po­di­ne,
de­ka po­ra­do bi go da­la te­lo­to od du­{a­ta.
An­xe­lo
Ne zbo­ru­vam za va­{a­ta du­{a. Iz­nu­de­ni­te
gre­vo­vi
po­ve­}e na kup se bro­jat, odo{­to na du­{a se
no­sat.
Iza­be­la
[to re­kov­te?
An­xe­lo
Ne, ne ga­ran­ti­ram, za{­to i re­~e­no­to, les­no
mo­`am da go po­bi­jam. Od­go­vo­re­te na ova.
Jas, vo ime na za­ko­not {to se­ga e vo si­la,
mu iz­re­ku­vam na va­{i­ot brat smrt­na kaz­na.
Za­rem ne bi go­vo­re­le za grev od mi­lost
ako se sto­ri bra­tot da se spa­si?
Iza­be­la
Ve mo­lam sto­re­te go toa,
jas }e go sfa­tam ko grev sto­ren na mo­ja du­{a,
za{­to toa vo­op­{to grev ne e, tu­ku mi­lost.
An­xe­lo
Ve mo­lam sto­re­te go toa, pri­me­te go na
du­{a,
{tom is­to kaj vas te­`at mi­los­ta i gre­vot.
Iza­be­la
Toa {to za `i­vo­tot ne­gov mo­lam, ako e grev
na du­{a ne­ka go no­sam. A toa {to vie taa
mol­ba
mi ja is­pol­nu­va­te, ako e grev, se­koe ut­ro }e
se mo­lam
za da mi se do­pi­{e na si­te gre­vo­vi moi,
vas so­sem os­lo­bo­du­vaj­}i ve.
An­xe­lo
Ne, slu{­ne­te me.
Iz­gle­da ne me raz­bi­ra­te. Ili ste na­iv­ni
ili na­iv­nos­ta ve{­to ja glu­mi­te. Toa ne e
dob­ro.
Iza­be­la
Ne­ka sum i na­iv­na, i ne­ka sum dob­ra za
ni{­to
os­ven vo ona, bo­`e, za koe znam de­ka ne sum
po­dob­ra.
An­xe­lo
Va­ka mud­ros­ta sa­ka vo naj­svet­li da se pri­
ka­`e boi
 Tante za kukurigu 503

ko­ga sa­ma se ocr­nu­va; ko {to niz cr­ni­te
ma­ski
skri­e­na­ta uba­vi­na de­set­pa­ti po­dob­ro bol­
ska
odo{­to ko­ga e nes­kri­e­na. No slu{­ne­te me.
Za jas­no da me sfa­ti­te, }e zbo­ru­vam mo{­ne
gru­bo.
Brat vi }e um­re.
tra­gi­te od kam­{i­kot lut bi gi no­se­la ko
na­kit
bi se sob­lek­la i v smrt bi trg­na­la ko vo
me­ka
pos­te­la dol­go pri­sa­ku­va­na; ama te­lo­to svoe
ni­ko­ga{ na sram ne bi go iz­lo­`i­la.
An­xe­lo

Iza­be­la To­ga{ brat vi }e mo­ra da um­re.

Ta­ka. Iza­be­la

An­xe­lo Ba­rem po­ma­la­ta ce­na }e se pla­ti.

Po­dob­ro bra­tot sa­mo ed­na{ da um­re
A ne­go­vi­ot pres­tap, spo­red na­{i­ot za­kon, odo{­to ses­tra­ta, spa­su­vaj­}i go ne­go,
tok­mu va­ka se kaz­nu­va. cel `i­vot da umi­ra.

Iza­be­la An­xe­lo

Ta­ka e. Za­rem ne bi bi­le vo toj slu­~aj su­ro­vi is­to

ko pre­su­da­ta na ko­ja & se pot­sme­va­te?
An­xe­lo
Iza­be­la
Da re­~e­me, zna­~i, de­ka ne­ma drug na­~in da go
spa­si­te – Bes­ram­ni­ot ot­kup i pro{­te­va­we­to po svo­ja
Za ova ne ga­ran­ti­ram, ni za ne{­to dru­go, vol­ja
ve­lam ne se od is­ta sor­ta; za­kon­ska­ta mi­lost
sa­mo ka­ko pret­pos­tav­ka – os­ven vie, ne­go­ ne­ma ni{­to za­ed­ni~­ko so val­ka­ni­ot ot­kup.
va­ta ses­tra,
gle­daj­}i de­ka ve po­sa­ku­va tak­va ed­na li~­ An­xe­lo
nost
ko­ja dob­ro stoi so su­di­i­te, ili vi­so­ko mes­to Do pred mal­ku za­ko­not go sme­tav­te za ti­ran
dr­`i, a pa­|a­we­to na brat vi po­ve­}e za {e­ga
pa brat vi mo­`e od te{­ki­te da go iz­vle­~e odo{­to za po­rok.
pran­gi
na mno­guz­naj­ni­ot za­kon, a de­ka drug na­~in Iza­be­la
zem­ski
ne­ma za ne­go­vi­ot spas os­ven bo­gats­tvo­to na O, pros­te­te mi, gos­po­da­ru. ^es­to­pa­ti se slu­
toa ~u­va
te­lo va­{e pred ne­go da go ras­pos­te­le­te za za da go do­bi­e­me sa­ka­no­to, ona {to ne go
bra­tot mis­li­me
da ne stra­da – [to to­ga{ bi nap­ra­vi­le? da go go­vo­ri­me. Po­ne­ko­ga{ i na om­ra­ze­no­to
niz prs­ti
Iza­be­la mu gle­dam vo pol­za na ne­koj ko­go go sa­kam.

Bi sto­ri­la s# za brat mi ja­den ko za me­ne An­xe­lo

{to bi sto­ri­la.
Od­nos­no, ako smrt­ta nad gla­va mi vi­si, Si­te sme sla­bi.
 504 Vilijam [EKSPIR
Iza­be­la
@i­vo­tot ze­me­te go na brat mi
ako ne­ma dru­gar i ako toj sa­mo
e slab ka­ko te­be i pa­tot tvoj go sle­di.
An­xe­lo
Ne; i `e­ni­te se is­to ta­ka sla­bi.
Iza­be­la
Da, ko og­le­da­la­ta vo koi si go gle­da­at
li­kot,
koi les­no se kr­{at ko les­no sli­ki
{to soz­da­va­at. @e­ni? Gos­po­de bo­`e!
Ma­`i­te su{­tes­tva­ta niv­ni gi ras­ip ­ u­va­at
}a­rej­}i od niv. Ne, de­set­pa­ti na­re­~e­te n#
sla­bi
za{­to nie sme ne`­ni ko li­ca­ta {to se na­{i,
i vpe­~a­to­kot les­no n# za­ve­du­va.
An­xe­lo
Jas is­to mis­lam,
a bi­dej­}i za po­lot sop­stven sve­do­~e­we vak­vo
da­dov­te, a pret­pos­ta­vu­vam stvo­re­ni sme
nad­mo}
da ne­ma­me nad gre­vo­vi­te koi mo­`at da n#
stre­sat,
doz­vo­le­te mi da bi­dam dr­zok. Za zbor ve
fa­}am.
Bi­de­te ona {to ste, a toa zna­~i, bi­de­te
`e­na.
Ako ste ne{­to po­ve­}e, ne ste `e­na. Ako ste
`e­na,
a po s# na vas se gle­da de­ka ste, po­ka­`e­te
mi se­ga
sta­vaj­}i go na se­be ru­vo­to da­de­no od bo­ga.
Iza­be­la
Ne znam da vr­tam vo zbo­rot. Gos­po­da­ru moj
do­bar,
ve mo­lam go­vo­re­te ko po­ra­no {to go­vo­rev­te.
An­xe­lo
Slu{­ne­te ot­vo­re­no, ve sa­kam.
Iza­be­la
Brat mi ja qu­be­{e Xu­li­e­ta
a vie mi ve­li­te de­ka za toa tre­ba da um­re.
An­xe­lo
Ne­ma, Iza­be­la, ako qu­bov­ta mi ja voz­vra­
ti­te.
Iza­be­la
Znam de­ka dob­les­ta va­{a pov­las­te­na e vo
toa,
ko­ja po­val­ka­na iz­gle­da odo{­to e ko­ga dru­gi
is­ku­{u­va­te.
An­xe­lo
Ve­ru­vaj mi, `i­mi ~es­ta,
zbo­ro­vi­te go ka­`u­va­at ona {to go mis­lam.
Iza­be­la
Ha, sit­na ~est {to go­le­ma ver­ba ba­ra,
a na­so­ka­ta & e |a­vol­ska! Pri­vid! Pri­vid!
]e te ras­klin­kam An­xe­lo; }e vi­di{.
Ili pot­pi­{i po­mi­lu­va­we za brat mi
ved­na{
ili na cel glas vi­kaj­}i }e raz­gla­sam na sve­
tot
ka­kov ~o­vek si ti.
An­xe­lo
Koj }e ti ve­ru­va, Iza­be­la?
Ime­to moe ~is­to, stro­gos­ta na mo­jot `i­vot,
sve­do­~e­we­to moe pro­tiv vas i vi­so­ko­to moe
mes­to
do tol­ku }e pre­te`­nat nad ob­vi­ne­ni­e­to
va­{e
{to sops­tve­na­ta pri­ja­va }e ve za­gu­{i i na
kle­ve­ta
}e za­mi­ri­sa. Ve­}e po~­nav pa uz­di­te se­ga
na stras­ta zov­ri­e­na gi pre­pu{­tam. Po­ko­ri
se ve­lam
na glad­ta mo­ja po­hot­na. Os­ta­vi ja fi­nos­ta,
ne ru­me­ni
od ne­pot­re­ben sram, so koj se te­ra ba{ ona
 Tante za kukurigu 505

{to so ne­go
se ba­ra. Spa­si go brat ti pre­pu{­taj­}i mi go
me­ne
tvo­e­to te­lo, ina­ku ne sa­mo {to si­gur­no }e
um­re,
tu­ku ne­qu­bez­nos­ta tvo­ja }e mu ja pro­dol­`i
smrt­ta
so te{­ki, ne­vi­de­ni ma­ki. Od­go­vo­ri mi ut­re,
ili, `i­mi stras­ta {to se­ga me dr­`i i me
vo­di,
}e pos­ta­pam ko ti­ran so ne­go. Ti mo­`e{
svo­ja
da si pe­e{ pes­na: no so la­ga }e ja po­be­dam
vis­ti­na­ta tvo­ja.

Iza­be­la

Ko­mu da se `a­lam? Ako ne­ka­de go ka­`am ova,

koj }e mi po­ve­ru­va? O, opas­no­nos­ni us­ti,
{to vo se­be go ima­te toj eden, ist ja­zik,
bi­lo za osu­da bi­lo za priz­na­nie,
koj prav­da­ta ja te­ra pred }e­fot va{ da se
kla­wa,
i po va­{a vol­ja prav­da­ta i kriv­da­ta da gi
lo­vi,
so ja­di­ca­ta svo­ja! Kaj brat mi odam.
Ia­ko pad­na od les­no zov­ri­va­we na krv­ta,
se­pak vo se­be ima tak­vo ~uv­stvo za ~es­nost
{to dva­e­set gla­vi za se­~e­we da ima
na dva­e­set groz­ni kla­di, si­te bi gi dal do
ed­na
pred da doz­vo­li ses­tra mu te­lo­to svoe
so blu­den pri{t da go zgna­si.
Pa Iza­be­lo, `i­vej ~es­no, a brat ti na ne­bo
ne­ka se ka­~i;
po­ve­}e od bra­tot ~es­ta me­ne mi zna­~i.
]e mu ka­`am kol­ku ba­ra­we­to na An­xe­lo
vre­di,
za smrt }e go pod­got­vam, mir na du­{a da si
obez­be­di.
(Iz­le­gu­va.)
 ^in TRETI
Scena 1
(Vle­gu­va­at Voj­vo­da­ta prep­ra­ven ka­ko mo­nah, Kla­u­dio i Tem­ni­~a­rot.)
Voj­vo­da­ta
Vie zna­~i se na­de­va­te na po­mi­lu­va­we
od gos­po­da­rot An­xe­lo?
Kla­u­dio
Za nes­re}­ni­te edins­tve­ni­ot lek
e na­de`­ta.
So na­de` da `i­ve­am, pod­got­ven sum da
um­ram.
Voj­vo­da­ta
Bi­di ube­den de­ka }e um­re{. I `i­vo­tot i
smrt­ta
to­ga{ po­mi­li }e ti bi­dat. Na `i­vo­tot, re­~i
mu:
‘Ako te za­gu­bam, gu­bam ne{­to
{to sa­mo bu­da­li­te go ~u­va­at. Ti si sa­mo
zdiv,
po­ko­ren na si­te ne­bes­ni lun­ki,
kaj­{to pre­bi­va{, jad vrz jad se­e{.
Za smrt­ta ti si sa­mo obi~­na {ut­ka
{to & ‘rmba be­gaj­}i da se skrie
a pos­to­ja­no v preg­rat & tr­~a. Bla­go­ro­den ne
si,
za{­to si­te pri­nad­le`­nos­ti {to gi da­va{
za­do­e­ni se so nis­kost. Ni slu­~aj­no ne si hra­
bar,
za{­to se pla­{i{ od me­ki­ot, ne­`en ja­zik
na ed­na bed­na zmi­ja. Naj­dob­ri­ot od­mor ti e
so­not,
i ti naj­~es­to go ba­ra{; a se­pak naj­mno­gu od
smrt­ta
se pla­{i{, ko­ja po­ve­}e ne e ni{­to. Ti ne
si ti,
za{­to pos­to­i{ vrz il­jad­ni­ci­te zrn­ca
za~­na­ti od prav. Ti ne si sre­}en,
oti toa {to go ne­ma{, `ol­~no go ba­ra{,
a toa {to go ima{, go za­bo­ra­va{. Ne si sta­
men,
za{­to ujot go me­nu­va{ na ~u­den na­~in
so me­nu­va­we­to na me­se­~i­na­ta. Ako si bo­gat,
si­ro­ma­{en si, za{­to ko ne­koe ma­ga­re pod
te­`ok to­var
pod­ved­na­to, gi no­si{ az­na­ta do kra­jot na
pa­tot
a smrt­ta sa­mo te ras­to­va­ru­va. Pri­ja­tel ni­e­
den ne­ma{,
oti i ut­ro­ba­ta tvo­ja, ko­ja ‘gos­po­da­ru’ te
vi­ka,
~ist od­li­vok na sla­bi­ni­te tvoi,
gi kol­ne nas­tin­ka­ta, kos­to­bo­lot i ~i­rot
{to po­br­gu da te ze­mat. Ti ne­ma{ ni mla­
dost
ni sta­rost, tu­ku ko vo ne­koj pop­lad­ne­ven son
obe­te gi so­nu­va{; oti se­ta tvo­ja bla­gos­lo­
ve­na
mla­dost ti mi­nu­va vo sta­re~­ka tre­ska, pa
mo­li
mi­los­ti­na od dr­ta­ta sta­rost; a ko­ga si star
i bo­gat
ne­ma{ ni strast, ni `ar, ni krep­kost, ni
uba­vi­na
vo bo­gat­sta­va da u`i­va{. [to se krie vo ona
{to go no­si ime­to ‘`i­vot’? Tok­mu vo toj
`i­vot
le­`at skri­e­ni il­jad­ni­ci smrt­ti; a se pla­
{i­me od smrt­ta
ko­ja raz­li­ki­ve gi iz­ram­nu­va.
Kla­u­dio
Po­niz­no vi bla­go­da­ram.
Sa­kaj­}i da `i­ve­am, smrt­ta ja ba­ram, mis­lam,
 Tante za kukurigu 507

a ba­raj­}i ja smrt­ta, `i­vot na­o­|am. Pa ne­ka Iza­be­la

doj­de.
Ute­ha ko ute­ha; se­ko­ga{ e dob­ra, mno­gu
Iza­be­la dob­ra.
Gos­po­da­rot An­xe­lo, bi­dej­}i ima da­va­we
(Od nad­vor) Ej, mi­lost od bo­ga, mir i dob­ro ze­ma­we so ne­bo­to, ve is­pra­}a ved­na{
dru{­tvo! ta­mu za da mu bi­de­te am­ba­sa­dor ve­~en.
Za­toa pod it­no pod­got­ve­te se oti
Tem­ni­~a­rot trg­nu­va­te ut­re.

Koj e ta­mu? Vle­zi! @el­ba­ta zas­lu­`u­va Kla­u­dio

do­bar do­~ek.
Za­rem ne­ma lek?
Voj­vo­da­ta
Iza­be­la
(Na Kla­u­dio) Gos­po­di­ne, za ku­so pak }e ve
po­se­tam. Ne­ma ni­ka­kov os­ven za gla­va­ta da se spa­si
sr­ce­to da se ras­pa­ra.
Kla­u­dio
Kla­u­dio
Pres­vet gos­po­di­ne, vi bla­go­da­ram.
(Vle­gu­va Iza­be­la.) Zna­~i se­pak ima?

Iza­be­la Iza­be­la

Sa­mo sa­kam da raz­me­nam zbor-dva so Kla­u­ Da bra­te, ne mo­ra­te da um­re­te.

dio. Ima vo toj su­di­ja so­ton­ska mi­lost
ako po­le­le­ka­te, }e os­ta­ne­te v `i­vot
Tem­ni­~a­rot no sin­xi­ri }e no­si­te do smrt­ta.

Ka­ko po­ra­~a­no. Ses­tra vi e, gos­po­di­ne, tu­ka. Kla­u­dio

Voj­vo­da­ta Tem­ni­ca ve~­na?

Tem­ni­~a­ru, sa­mo zbor so vas. Iza­be­la

Tem­ni­~a­rot Ba{ ta­ka, tem­ni­ca ve~­na; rop­stvo,

pa ma­kar si­ot svet­ski pros­tor
Vi sto­jam na ras­po­la­ga­we. da vi e pre­bi­va­li{­te.
(Voj­vo­da­ta i tem­ni­~a­rot se pov­le­ku­va­at
na stra­na.) Kla­u­dio

Voj­vo­da­ta Od ka­kov vid?

Sa­kam da gi ~u­jam ama da ne me vi­dat.
(Obaj­ca­ta se prik­ri­va­at.) Iza­be­la

Kla­u­dio Od ta­kov {to ako go pri­fa­ti­te

~es­ta }e ja so­go­li­te od steb­lo­to va­{e
Pa, ses­tro, kak­va ute­ha mi no­si{? i ugul go­li }e os­ta­ne­te.
 508 Vilijam [EKSPIR

Kla­u­dio jas ne­mu ne­vi­nos­ta mo­ja da mu ja da­dam

a toj da te os­lo­bo­di!
Ka­`i za {to sta­nu­va zbor.
Kla­u­dio
Iza­be­la
O bo­`e, za­rem e mo`­no?
O, se pla­{am za te­be, Kla­u­dio i se tre­sam
da ne ovoj tres­ka­vi­~en `i­vot go zgra­bi{ Iza­be­la
i po­ve­}e za {est-se­dum zi­mi da ima{ po­~it
odo{­to za ve~­na­ta ~est. Sme­e{ li da Mo`­no e; po­toa, po ~i­nov gna­sen, bi te pu{­
um­re{? til
Vo pret­sta­va­ta naj­mno­gu se ~uvs­tvu­va gre­vot ist i na­ta­mu da go pra­vi{. No}­va
smrt­ta, tre­ba da go sto­ram toa {to mra­zam da go
pa i kut­ra­ta bu­ba~­ka, ko­ga }e ja zga­zi­me, ka­`am
od te­les­ni se gr­~i ma­ki od kak­vi i xi­not ina­ku ut­re ti si mr­tov.
se vit­ka ko­ga umi­ra.
Kla­u­dio
Kla­u­dio
Ne pra­vi go toa.
Zo{­to me iz­lo­`u­va­te na sra­mov?
Mis­li­te de­ka na ne{­to bi se re­{il Iza­be­la
ota­de raz­u­mot i ~es­ta? Ako mo­ra da um­ram,
na tem­ni­ca­ta ko ne­ves­ta v pres­ret }e & poj­ O, da be­{e vo pra­{a­we sa­mo mo­jot `i­vot,
dam ko ig­la bi go fr­li­la mir­no
i so ra­ce }e ja pre­gr­nam. za da ve os­lo­bo­dam.

Iza­be­la Kla­u­dio

Ta­ka brat mi go­vo­ri; od gro­bot na tat­ko Ti bla­go­da­ram, mi­la Iza­be­la.

gla­sov doj­de. Da, ti mo­ra da um­re{.
No preb­la­go­ro­den si `i­vo­tot da go te­ra{
so ni­ski sred­stva. Ovoj bo­`em­ski sve­tec
od na­mes­nik, koj­{to so zbor iz­bran i iz­gled
sta­lo­`en, go klu­ka mla­de­`ot v te­me
i gre{­ki­te gi de­re ko jas­tre­bot pil­ci,
ovoj na­mes­nik e so­to­na. I ko­ga se­ta gna­sa
du­{ev­na bi mu se vi­de­la, bi li­~el, ve­lam,
na gnil bu­nar pod­la­bok od adot.
Kla­u­dio
Iza­be­la
Pod­got­ven bi­di, Kla­u­dio, za smrt­ta ut­re.
Kla­u­dio
Dob­ro. No da­li stras­ta vo ne­go go {il­na
{la­ka­ni­ca na za­ko­not da mu vle­pi
i bez usul da go pre­kr­{i? Toa ne e grev,
ili ako e, od se­dum­te smrt­ni e naj­mal.

Vel­mo­`a­ta An­xe­lo? Iza­be­la

Iza­be­la Ka­ko naj­mal?

O, toa e ode`­da lu­ka­va na adot Kla­u­dio

smis­le­na da go skrie naj­so­ton­sko­to te­lo
za da iz­gle­da ko dos­to­ins­tve­nik. Za­mis­li Da be­{e smrt­no stra­{en, toj, ona­ka mu­dar,
Kla­u­dio: zo{­to bi se sog­la­sil da no­si ve~­na kaz­na
 Tante za kukurigu
za krat­kot­raj­no za­do­vol­stvo? O, Iza­be­la!
Iza­be­la
[to sa­ka brat mi?
Kla­u­dio
Smrt­ta e stra{­na ra­bo­ta.
Iza­be­la
A sram­ni­ot `i­vot od­vra­ten.
Kla­u­dio
Da, no da um­re{ i da za­mi­ne{ koj­znae ka­de;
da le­`i{ na le­de­ni ma­ki i da gni­e{;
~uvs­tvi­tel­ni­ov to­pol iz­vor da ti sta­ne
pif­ti­es­ta grut­ka, a du­hot zdi­ven
da ti se ba­wa vo og­ne­ni vo­di, ili da ree
vo ras­tre­pe­re­ni­te pre­de­li na ve~­ni­ot mraz;
da bi­de{ ple­nik na vet­ri{­ta­ta ne­vid­li­vi
i du­van so `es­to­ka si­la oko­lu sve­tot
tr­ka­le­zen; ili po­lo{ od naj­lo­{i­te da
bi­de{
koi, so le­lek, niz gla­vi­te vr­tat tem­ni mis­li
pol­ni som­ne` - toa e i prem­no­gu stra{­no!
Naj­te{­ki­ot i naj­ma~­ni­ot sve­to­ven `i­vot
{to sta­ros­ta, rops­tvo­to, si­ro­ma{­ti­ja­ta i
bo­lot
mo­`at vrz ~o­ve­kot da go sva­lat e raj
vo spo­red­ba so ona so koe n# pla­{i smrt­ta.
Iza­be­la
Bo­`e! Bo­`e!
Kla­u­dio
Ses­tro mi­la, os­ta­ve­te me vo `i­vot.
Gre­vot {to }e go sto­ri­te za da go spa­si­te
bra­tot, Voj­vo­da­ta
pri­ro­da­ta do tol­ku }e vi go pros­ti
{to toj dob­lest }e sta­ne.
Iza­be­la
O, yve­ru!
509
O, ku­ka­vi­co bez­ver­na, o bed­ni­ku do­len!
Za­rem ~o­vek da sta­ne{ pre­ku mo­jot po­rok?
Za­rem ne e ro­dos­kve­rie da ze­ma{ `i­vot
od ses­tri­ni­ot re­zil? [to tre­ba da mis­lam?
Daj bo­`e maj­ka mi na tat­ko mi da mu bi­la
ver­na
za{­to va­kov trn, di­vo na­ka­le­men,
ni­ko­ga{ od krv­ta ne­go­va ne nik­nal. Od te­be
se ot­ka­`u­vam! Um­ri, crk­ni! Ko­ga do­vol­no
bi bi­lo
da klek­nam i od ko­bot da te spa­sam, pa ne­ka
si te­~e.
Il­ja­da mo­lit­vi }e ka­`am za da um­re{,
a ni zbor za da te spa­sam.
Kla­u­dio
Ne, slu{­ne­te me, Iza­be­la.
Iza­be­la
Ne, ne, ne!
Gre­vot ti e za­na­et a ne slu­~aj­nost ~is­ta.
Sa­mo u{­te ne­ko­ja pod­ve­du­va~­ka mo­`e
mi­lost
da ima za te­be. Naj­dob­ro e ved­na{ da um­re{!
(Se tr­ga od Kla­u­dio.)
Kla­u­dio
O slu{­ne­te me Iza­be­la.
Voj­vo­da­ta
(Koj­{to iz­le­gu­va pred Iza­be­la)
Za eden zbor, mla­da ses­tro, za eden zbor sa­mo
ve mo­lam.
Iza­be­la
[to sa­ka­te?
Ko­ga bi mo­`e­le da mi sta­vi­te na ras­po­la­
ga­we del od va­{e­to slo­bod­no vre­me, bi imal
po­doc­na ne{­to so vas da po­raz­go­va­ram. Za­do­
vo­lu­va­we­to na mo­ja­ta mol­ba po s# iz­gle­da bi
ode­lo vo va­{a pol­za.
 510 Vilijam [EKSPIR
Iza­be­la
Jas ne­mam mno­gu slo­bod­no vre­me; vre­me­to
po­mi­na­to ov­de mo­ram da go uk­ra­dam od svo­
i­te dru­gi za­da­~i; no za ku­so vi sto­jam na ras­
po­la­ga­we.
Voj­vo­da­ta
(Na stra­na na Kla­u­dio) Sin­ko, ~uv {to se
slu­~i me­|u vas i ses­tra vi. An­xe­lo ni­ko­ga{
ne­mal na­me­ra da ja zlo­u­pot­re­bi; toj sa­mo
ja sta­vi na is­ku­{e­nie nej­zi­na­ta dob­lest za
da gi is­pi­tu­va pri­rod­ni­te ~o­ve~­ki od­ne­su­
va­wa. Taa, bi­dej­}i ~es­na, go od­bi so krot­
kost ko­ja mu be­{e mno­gu po vol­ja. Jas sum
is­po­ved­ni­kot na An­xe­lo i znam de­ka ova
{to go ve­lam e vis­ti­na. Za­toa pod­got­ve­te
se za smrt. Ne za­la­`u­vaj­te ja va­{a­ta re­{e­
nost so la`­ni na­de­`i. Ut­re mo­ra da um­re­te.
Klek­ne­te i pod­got­ve­te se.
Kla­u­dio
Doz­vo­le­te mi da ja za­mo­lam ses­tra mi za
pro{­ka. Tol­ku mi po­mi­na qu­bov­ta za `i­vo­
tot {to du­ri }e mo­lam da me spa­sat od ne­go.
Voj­vo­da­ta
Na toa i os­ta­ne­te. Zbo­gum.
(Kla­u­dio odi kaj Iza­be­la.)
Tem­ni­~a­ru, eden zbor so vas.
Tem­ni­~a­rot
(Is­ta­pu­va nap­red) [to mo­`am za vas da sto­
ram, o~e?
Voj­vo­da­ta
Ova: ka­ko {to doj­dov­te ta­ka da si odi­te.
Os­ta­ve­te me mal­ku na sa­mo so de­voj­ka­va. I
jas ka­ko ~o­vek, a i mo­ja­ta ode`­da, se do­bar
za­log de­ka vo moe dru{­tvo ne­ma da ja snaj­de
ni­kak­vo zlo.
Tem­ni­~a­rot
Tok­mu na vre­me.
(Iz­le­gu­va za­ed­no so Kla­u­dio.)
Voj­vo­da­ta
Ra­ka­ta ko­ja vi po­da­ri­la uba­vi­na, vi po­da­
ri­la i dob­ri­na. Krat­kot­raj­na e dob­ri­na­ta
na uba­vi­na­ta, ako vo ovaa ne e do­vol­no uba­va
dob­ri­na­ta; a ~is­to­ta­ta na sr­ce­to, bi­dej­}i e
du­{a na ~o­ve­kot, se­ko­ga{ }e ja ~u­va uba­vi­
na­ta na te­lo­to. Na­va­la­ta na An­xe­lo na vas
slu­~aj­no stig­na do mo­i­te u{i; pa, ia­ko po­ro­
kov ima pri­me­ri na koi mo­`e­{e da se u~i
pri pa­dot jas se­pak mu se ~u­dam na An­xe­lo.
Ka­ko }e pos­ta­pi­te za da go za­do­vo­li­te ovoj
za­me­nik i da go spa­si­te bra­tot?
Iza­be­la
Bev trg­na­ta da mu ja so­op­{tam od­lu­ka­ta.
Po­ve­}e sa­kam brat mi od za­ko­not da um­re
odo{­to si­not da mi se ro­di ne­za­kon­ski.
No, o, kol­ku dob­ri­ot voj­vo­da se pre­la­`a vo
An­xe­lo! Ako ne­ko­ga{ se vra­ti i ako mi se
da­de mo`­nost da go­vo­ram so ne­go, jas ili
}e zbo­ru­vam vo ve­ter ili }e go raz­ot­kri­jam
ne­go­vo­to vla­de­e­we.
Voj­vo­da­ta
Toa ne­ma da bi­de ne­u­pat­no. Se­pak, ka­ko {to
se­ga sto­jat ra­bo­ti­te, toj }e mu se iz­mol­kne
na va­{e­to ob­vi­ne­nie: toj sa­mo vas ve is­ku­
{u­val. Za­toa uba­vo slu{­ne­te me {to }e vi
re­~am. Na mo­ja­ta is­kre­na `el­ba da po­mog­
nam, sam le­kot mu se da­va. Ube­den sum de­ka
so mir­na so­vest, mo­`e­te da ja za­dol­`i­te so
zas­lu­`e­na­ta dob­ro­de­tel ed­na si­ro­ta de­voj­ka
na ko­ja & e na­ne­se­na nep­rav­da, da go spa­si­te
brat vi od po­bes­ne­ti­ot za­kon, da ne si na­ne­
se­te ni­kak­va fle­ka vrz svo­ja­ta bla­go­rod­na
li~­nost i mno­gu da go za­do­vo­li­te ot­sut­ni­ot
voj­vo­da ako ne­ko­ga{ se vra­ti i slu{­ne za
slu­~a­jov.
 Tante za kukurigu
Iza­be­la
Doz­vo­le­te mi da slu{­nam {to }e re­~e­te
po­na­ta­mu. Imam si­li da sto­ram s# {to ne se
ko­si so vis­ti­na­ta {to ja no­sam v du­{a.
Voj­vo­da­ta
Dob­les­ta e sme­la, a dob­ri­na­ta ni­ko­ga{ ne
se pla­{i. Da­li ~uv­te ne{­to da se go­vo­ri za
Ma­ri­ja­na, ses­tra­ta na Fre­de­rik, ve­li­ki­ot
vo­in {to nas­tra­da na mo­re?
Iza­be­la
Sum slu­{a­la za ovaa gos­po­|a a ime­to & se
spo­me­nu­va­{e so naj­go­le­ma po­~it.
Voj­vo­da­ta
So nej­ze tre­ba­{e da se o`e­ni ovoj An­xe­lo;
se svr­{i­ja i raz­me­ni­ja prs­te­ni a i svad­ba­ta
se za­ka­`a. Vo me­|uv­re­me, zna­~i me­|u svr­{u­
va~­ka­ta i de­not na ven­~av­ka­ta, brat & Fre­
de­rik do­`i­vea bro­do­lom na mo­re, a vo taa
ge­mi­ja mu be­{e i mi­ra­zot za ne­go­va­ta ses­tra.
I vi­de­te kol­ku te{­ko ja po­go­di ova nes­re}­
na­ta gos­po­|a. Pr­vin go za­gu­bi bla­go­rod­ni­ot
i sla­ven brat koj­{to ne­iz­mer­no i is­kre­no
ja sa­ka­{e; po­toa ob­ro­kot i te­me­lot na svo­
jot imot, svad­be­ni­ot mi­raz; a so niv, na kra­
jot, i svo­jot svr­{e­nik, ovoj na­vi­dum do­bar
An­xe­lo.
Iza­be­la
Za­rem e mo`­no? Za­rem An­xe­lo ta­ka nej­ze ja
os­ta­vi?
Voj­vo­da­ta
Ja os­ta­vi vo sol­zi, ne iz­bri­{u­vaj­}i & ni­ed­na
so svo­ja­ta ute­ha; pluk­na na si­te svoi zak­
let­vi, pod iz­go­vor de­ka do­{ol do ot­kri­tie
za nej­zi­na­ta ne­~es­nost; na krat­ko, ja os­ta­vi
da le­le­ka i `a­li po ne­go s# do se­ga; a toj,
ia­ko is­ka­pen vo nej­zi­ni­te sol­zi kon koi e
stu­den ka­ko mer­mer, ni tro{­ka so­vest ne
po­ka­`u­va.
511
Iza­be­la
Kol­ku mi­la bi bi­la smrt­ta ko­ga ovaa si­ro­ta
de­voj­ka bi ja ze­la od sve­tov! Kol­ku ras­i­pan
e `i­vo­tot {tom os­ta­va va­kov eden ~o­vek da
`i­vee! No ka­ko mo­`e taa od ova da iz­vle­~e
ko­rist?
Voj­vo­da­ta
Toj ras­kin vie les­no mo­`e­te da go is­ce­li­te
a za­le­~u­vaj­}i go, ne sa­mo {to }e si go spa­
si­te bra­tot, tu­ku ne­ma vo­op­{to ~es­ta da si
ja iz­val­ka­te.
Iza­be­la
Po­ka­`e­te mi ka­ko, do­bar o~e.
Voj­vo­da­ta
Spo­me­na­ta­va de­voj­ka s# u{­te ja dr­`i pr­vo­
bit­na­ta strast.Ne­go­va­ta nep­ra­vi~­na su­ro­
vost ko­ja vrz os­no­va na si­te pri­~i­ni
tre­ba­{e da ja za­gu­{i nej­zi­na­ta qu­bov, nap­
ra­vi, sli~­no na ne­kak­va bra­na ko­ja se is­pre­
~u­va pred bu­i­ca­ta, ovaa da sta­ne u{­te
po­sil­na i po­nes­krot­li­va. Ode­te vie kaj
An­xe­lo; od­go­vo­re­te na ne­go­vo­to ba­ra­we
po­vi­nu­vaj­}i mu se na­vi­dum is­kre­no, sog­la­
se­te se na ona {to vo toj pog­led, toj go
ba­ra; sa­mo tru­de­te se da gi os­ta­vi­te za se­be
ovie pred­nos­ti: pr­vo, de­ka kaj ne­go ne­ma da
os­ta­ne­te dol­go; de­ka za vre­me na sos­ta­no­kot
mo­ra da bi­de mra~­no i de­ka ne smee da se
zbo­ru­va a mes­to­to, se raz­bi­ra mo­ra da bi­de
so­od­vet­no. Ako ova se obez­be­di i ga­ran­ti­ra,
dru­go­to e les­no. ]e & po­ra­~a­me na onep­rav­
da­na­ta de­voj­ka da oti­de na sos­ta­no­kot mes­to
vas. Ako po­toa go priz­nae sos­ta­no­kot, toa
mo­`e da go na­te­ra da & se od­dol­`i; pri­toa
brat vi }e bi­de spa­sen, va­{a­ta ~est ne­iz­
val­ka­na, kut­ra­ta Ma­ri­ja­na vo }ar a ras­i­pa­
ni­ot za­me­nik raz­ob­li­~en. De­voj­ka­ta jas }e ja
pod­got­vam za ne­go­va­ta na­va­la. Ako mis­li­te
de­ka ste kad­ri ova da go ze­me­te na se­be, a
vie se­ka­ko ste, dvoj­na­ta ko­rist }e ja bra­ni
iz­ma­ma­va od se­ka­kov pre­kor. [to ve­li­te na
ova?
 512 Vilijam [EKSPIR
Iza­be­la
Sa­mo za­mis­la­ta ka­ko se­to }e iz­gle­da, me
pol­ni so za­do­vol­stvo a ve­ru­vam de­ka so­vr­
{e­no dob­ro s# }e se iz­ve­de.
Voj­vo­da­ta
Mno­gu za­vi­si od va­{e­to od­ne­su­va­we. Br­zo
poj­de­te kaj An­xe­lo. Ako po­ba­ra u{­te
ve­~er­va da mu leg­ne­te v pos­te­la, ve­te­te mu
de­ka }e sto­ri­te po ne­go­va­ta vol­ja. A jas
ved­na{ odam do Sve­ti Lu­ka; ta­mu, na eden
imot op­ko­len so dla­bo­ki en­de­ci, `i­vee ovaa
ot­fr­le­na Ma­ri­ja­na. Ta­mu po­ba­raj­te me; a so
An­xe­lo gle­daj­te s# br­zo da se za­vr­{i.
Iza­be­la
Vi bla­go­da­ram za ute­ha­ta. Zbo­gum, o~e
do­bar.
(Iz­le­gu­va.)
(Vle­gu­va­at Lakt, Pom­pej i slu`­be­ni­ci­te.)
Lakt
Ama ako tu­ka ne­ma lek a vie si ja te­ra­te
ra­bo­ta­ta pro­dav­j}i `e­ni i ma­`i ka­ko da se
sto­ka, to­ga{ sve­tot }e sta­ne lul­ka na apa­{i
i pi­ja­ni­ci.
Voj­vo­da­ta
Bo­`e, {to e se­ga ova?
Pom­pej
Da­li mo­`e­{e sve­tot vo­op­{to da bi­de ve­sel,
ot­ka­ko na ed­ni­ot, po­ve­se­li­ot lih­var, mu sta­
vi­ja ka­ta­nec na vra­ta, a na dru­gi­ot, po­lo­
{i­ot, mu doz­vo­li­ja po na­red­ba na za­ko­not,
da no­si pos­ta­ve­na bun­da za da go gree; i toa
pos­ta­ve­na so li­si~­ja i so jag­ne{­ka ko­`a za
da se po­ka­`e de­ka lu­kavs­tvo­to {to pod­met­
nu­va, bi­dej­}i po­bo­ga­to od ~ed­nos­ta, mo­`e da
se ki­ti.
Lakt
Sa­mo vie gle­daj­te si go pa­tot pred vas, gos­
po­di­ne. - Bla­gos­lo­ven da ste, do­bar o~e.
Voj­vo­da­ta
I vie, do­bar bra­te o~e. [to vi zgre­{il
~o­ve­kov, gos­po­di­ne?
Lakt
Me­ne ni{­to, gos­po­di­ne, tu­ku na za­ko­not; a
i sme­ta­me, gos­po­di­ne de­ka e i kra­dec, gos­
po­di­ne, za{­to naj­dov­me kaj ne­go, gos­po­di­ne,
ne­kak­va ~ud­na nap­ra­va za raz­bi­va­we bra­vi
ko­ja ja is­pra­tiv­me kaj za­me­ni­kot na voj­vo­
da­ta.
Voj­vo­da­ta
(Na Pom­pej) Sram da ti e, mom­~e, pod­ve­
du­va~, pod­ve­du­va~ do­len!
Od zlo­to koe so tvo­ja po­mo{ se pra­vi
le­bot go va­di{. Po­mis­li sa­mo {to zna­~i
da si go pol­ni{ ~kem­be­to i da si go ob­le­
ku­va{ gr­bot
od tol­ku val­kan po­rok. Re­~i si ba­rem ed­na{,
‘od niv­ni­ot od­vra­ten, `i­vo­tin­ski do­pir
pi­jam, ja­dam, se ob­le­ku­vam, `i­ve­am car­ski’.
Mo­`e{ li da po­ve­ru­va{ de­ka `i­ve­e{
`i­vot
ko­ga za­vi­si{ od tol­ku smr­dea i blud? Pop­
ra­vi se!
Pop­ra­vi se, ve­lam!
Pom­pej
De­ka ra­bo­ta­va, na ne­koj na­~in, mi smr­di, mi
smr­di, gos­po­di­ne. Ama se­pak, mo­`am da do­ka­
`am -
Voj­vo­da­ta
Ne, ako |a­vo­lot do­ka­zi ti dal za gre­vot,
to­ga{ }e do­ka­`e{ de­ka si ne­gov. - No­se­te go
v zat­vor,
xan­da­ru. Pot­reb­na e tu­ka i po­u­ka i kaz­na
za i yve­rov grub da ima faj­de.
 Tante za kukurigu
Lakt
Mo­ra pred za­me­ni­kot, gos­po­di­ne; ovoj go
pre­dup­re­di. Za­me­ni­kot ne mo­`e da mu go
pra­vi }e­fot na ne­ka­kov si ek­spert za kur­vi.
Ako e ne­ka­kov is­po­ra­~u­va~ na kur­vi i mu
iz­le­ze pred o~i, po­ar­no bi mu bi­lo da mu e
glas­nik i toa od­ja­van ed­no dva ki­lo­met­ri od
ne­go.
Voj­vo­da­ta
Ka­mo si­te da sme ona vo {to sme na­vi­dum
is­ti,
~is­ti od grev, ili gre{­ni a na­vi­dum ~is­ti.
Lakt
Vra­tot }e mu sle­ze do va­{i­ot re­men; do
ja­`e­to, gos­po­di­ne.
(Vle­gu­va Lu­~io.)
Pom­pej
Na­du­{iv ute­ha, vi­kam spa­si­tel. Eve eden
gos­po­din i moj pri­ja­tel.
Lu­~io
Ka­ko e bla­go­ro­den Pom­pe­ju? [to, zad dvo­
kol­ka­ta na Ce­zar? Te vo­dat vo tri­umf?
[to, za­rem ne­ma ve­}e ne­koj kip na Pig­ma­
li­on da se pret­vo­ri vo ta­ze `en­sko pa da ti
pik­ne ra­ka v xeb i da ti iz­vle­~e stis­na­ta
{a­ka? [to voz­vra­}a{, a? [to ve­li{ za ovoj
na­pev, ovoj pred­met, ovaa pos­tap­ka? Za­rem
ne gi pro­gol­ta pos­led­ni­ot po­roj, a? [to
ve­li{ ti, gan­ya­lo? Da­li sve­tot e ona {to
be­{e, ~o­ve­ku? Ka­de trg­nal? Da­li e zdo­de­ven
i d’tkav? Ka­kov e? Na koj dur udi­ra?
Voj­vo­da­ta
Na ist pa ist, pa s# po­fal{!
Lu­~io
[to pra­vi mo­e­to mi­lo zal­~e, tvo­ja­ta gaz­da­
ri­ca? U{­te pod­ve­du­va, ne?
513
Pom­pej
Da vi ka­`am pra­vo, gos­po­di­ne, go ob­ra bos­
ta­not i se­ga se pa­ri i se po­ti v ka­da.
Lu­~io
E pa toa e dob­ro, ta­ka tre­ba i ni­ka­ko po­i­
na­ku. Se­ko­ga{ ta­ze kur­va i az­di­sa­na pod­ve­
du­va~­ka; pos­le­di­ci­te se jas­ni, mo­ra ta­ka da
bi­de. Odi{ v zat­vor, Pom­pej?
Pom­pej
Ta­ka e, gos­po­di­ne.
Lu­~io
Ne­ma tu­ka ni{­to stra{­no, Pom­pej. Zbo­gum.
Odi; ka­`i jas ta­mu sum te pra­til. Dol­go­vi
Pom­pej ili {to?
Lakt
Za­toa {to e mak­ro, za­toa {to e mak­ro.
Lu­~io
To­ga{, zat­vo­re­te go. Ako zat­vo­rot mu li­~i
na eden mak­ro, to­ga{, toa si e ne­go­vo pra­vo.
De­ka e mak­ro tu­ka ne­ma som­ne`, i toa mak­ro
so pe­dig­re - ro­den mak­ro. Zbo­gum, do­bar
Pom­pe­ju. Pre­po­ra­~aj me na zat­vo­rot, Pom­
pej. Se­ga }e sta­ne­te do­bar do­ma­}in, Pom­pej;
}e ja ~u­va­te ku­}a­ta.
Pom­pej
Se na­de­vam, gos­po­di­ne, de­ka va­{a­ta mi­lost
}e me os­lo­bo­di so ka­u­ci­ja.
Lu­~io
Ne, na­vis­ti­na ne­ma, Pom­pej; ne e po­ve­}e
vo mo­da. ]e se mo­lam Pom­pej, da ti se
pro­dol­`i ap­sot. Ako ne po­ka­`e{ tr­pe­nie,
to­ga{, pran­gi­te }e ti ste`­nat a so toa i sla­
va­ta }e ti po­ras­ne. Zbo­gum, ve­ren Pom­pej. -
Bla­gos­lo­ven da ste, o~e.
 514 Vilijam [EKSPIR

Voj­vo­da­ta Lu­~io

I vie. Be­{e lud, ne­ve­ro­ja­ten po­teg od ne­go­va

stra­na da zbri­{e od zem­ja­va i da ja pre­ze­me
Lu­~io ulo­ga­ta na pros­jak za ko­ja ni­ko­ga{ ne bil
ro­den. Gos­po­da­rot An­xe­lo dob­ro si voj­vo­
Da­li Bri­xit u{­te se aka, a Pom­pej? du­va vo ne­go­vo ot­su­stvo; gi sta­vi pres­ta­pi­te
na zort.
Lakt
Voj­vo­da­ta
(Na Pom­pej) Gle­daj­te si go pa­tot, gos­po­di­ne.
Dob­ro pra­vi.
Pom­pej
Lu­~io
(Na Lu­~io) Zna­~i ne­ma da mi pla­ti­te ka­u­
ci­ja, gos­po­di­ne? Ne­ma da mu se sro­ni bi­se­rot ako mal­ku na
blud­ni­~e­we­to mu prog­le­da niz prs­ti. Va­ka
Lu­~io ne­ka­ko s# mi e ne{­to mno­gu nam­}o­res­to, o~e.

Ni po­toa Pom­pe­ju ni se­ga. - [to ima no­vo po Voj­vo­da­ta

sve­tot, o~e, {to se go­vo­ri?
Toj po­rok mno­gu se ra­{i­ri i mo­ra stro­go da
Lakt se le­~i.

(Na Pom­pej) Gle­daj­te si go pa­tot, gos­po­di­ne. Lu­~io

Lu­~io Na­vis­ti­na, po­ro­kov ima mno­gu rod­ni­ni,

mno­gu so­juz­ni­ci i po­ma­ga­~i. Ama ne­voz­
Odi pod sen­ka, Pom­pej, odi. mo`­no e da se sot­re so­sem, o~e, s# do­de­ka
(Iz­le­gu­va­at Lakt, Pom­pej i slu`­be­ni­ ne se skra­ti ja­de­we­to i pi­e­we­to. Ve­lat ovoj
ci­te.) An­xe­lo ne go soz­da­le ma` i `e­na, spo­red
Se slu­{a ne{­to za voj­vo­da­ta, o~e? vo­o­bi­~a­e­ni­ot na­~in. To~­no li e ova, {to
mis­li­te?
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
Ne sum ~ul ni{­to. A vie?
A ka­ko e soz­da­den, to­ga{?
Lu­~io
Lu­~io
Ne­koi ve­lat de­ka bil kaj rus­ki­ot car; dru­gi
de­ka e vo Rim. No ka­de e na­vis­ti­na, {to mis­ Ne­koi ve­lat de­ka mor­ska sa­mo­vi­la go
li­te? do­ne­la na svet, ne­koi pak de­ka e ro`­ba
na dva so­ma. No ed­no e si­gur­no: ko­ga mo­~a
Voj­vo­da­ta mo~­ta mu se pra­vi mraz; za ova sum si­gu­ren.
I de­ka e kuk­la {to se plo­di. Toa e is­to ta­ka
Ne znam ka­de e; no ka­de i da e mu po­sa­ku­vam si­gur­no ka­ko {to sum si­gu­ren de­ka eden i
s# naj­dob­ro. eden se dva.
 Tante za kukurigu
Voj­vo­da­ta
Mi li­~i­te na zad­ro­gaz, gos­po­di­ne, i go­lem
go­vor­xi­ja.
Lu­~io
Ama vi se mo­lam, za­mis­le­te za kol­ka­va
bez­du{­nost sta­nu­va zbor ko­ga toj e vo sos­
toj­ba za­ra­di bun­tot na dol­ni­ot da gi pra­}a
lu­|e­to kaj gor­ni­ot! Da­li ot­sut­ni­ot voj­vo­da
bi sto­ril tak­vo ne{­to? Ne bi obe­sil toj
~o­vek za­toa {to nap­ra­vil sto ko­pi­li­wa,
tu­ku po­br­gu bi pla­til il­ja­da da ras­tat i da
se vos­pi­tu­va­at. Toj ima­{e ~uv­stvo za ovaa
ra­bo­ta, zna­e­{e kak­va pol­za ima od nea, za­toa
na­u­~i da bi­de du­{e­ven.
Voj­vo­da­ta
Ni­ko­ga{ ne sum ~ul de­ka ot­sut­ni­ot voj­vo­da
bil mno­gu po `e­ni­te; mis­lam de­ka ne be­{e
ta­kov.
Lu­~io
O, kol­ku se la­`e­te, gos­po­di­ne.
Voj­vo­da­ta
Ne e voz­mo`­no.
Lu­~io
Koj, voj­vo­da­ta ne bil? @i­mi tak­vo­o­to ne
bil! Pros­jak na pe­de­set? Obi~­no pu{­ta­{e
po du­kat­~e vo nej­zi­no­to san­du­~e! Mo­re si
mr­da­{e toj po mal­ku. A i pi­ja­ni­ca si be­{e,
da vi ka­`am ako ne ste zna­e­le.
Voj­vo­da­ta
Go­le­ma nep­rav­da mu pra­vi­te, si­gu­ren sum.
Lu­~io
Gos­po­di­ne, me­ne mi ka­`u­va­te? Jas bev gaz i
ga­}i so ne­go! Voj­vo­da­ta si be­{e dos­ta sra­
me`­liv a jas mis­lam de­ka znam i zo{­to mu ja
515
{mug­na.
Voj­vo­da­ta
A zo{­to, ti se mo­lam, mu ja {mug­nal?
Lu­~io
Aa, toa e taj­na i mo­ra da se ~u­va zak­lu­~e­na
me­|u za­bi­te i us­ni­te. Ama ova sa­mo mo­`am
da vi go ka­`am. Po­ve­}e­to od ne­go­vi­te go
sme­taa za umen ~o­vek.
Voj­vo­da­ta
Umen? Si­gur­no de­ka be­{e umen ~o­vek.
Lu­~io
A toj e pli­tok, ni{­to ne znae i pra­zen e ko
lej­ka.
Voj­vo­da­ta
Vie ili ste zlo­ben, ili lud ili ste vo
go­le­ma zab­lu­da. Ce­li­ot tek na ne­go­vi­ot
`i­vot, i s# {to na kor­mi­lo­to na dr­`a­va­ta
sto­ri, ne mo­`at, a nu`­no i bez po­go­vor,
da ne go pri­ka­`at vo po­dob­ro svet­lo. Da
se su­di sa­mo po ona {to go nap­ra­vi, toj
du­ri i za za­vid­liv­ci­te bi bil do­bar zna­lec,
dr­`av­nik i voj­nik. Vie ili zbo­ru­va­te ku­tu­
ri­ca ili, ako ste po­dob­ro iz­ves­te­ni, iz­ves­
te­nos­ta vi e pom­ra­~e­na so zlo­ba.
Lu­~io
Gos­po­di­ne, go poz­na­vam i go sa­kam.
Voj­vo­da­ta
Qu­bov­ta go­vo­ri so po­ve­}e poz­na­va­we, a poz­
na­va­we­to so po­sr­de~­na qu­bov.
Lu­~io
Ama vi se mo­lam gos­po­di­ne, jas znam {to
znam.
 516 Vilijam [EKSPIR
Voj­vo­da­ta
Te{­ko da vi po­ve­ru­vam bi­dej­}i ne zna­e­te
{to zbo­ru­va­te. Ama ako ne­ko­ga{ se vra­ti
voj­vo­da­ta, ka­ko {to se mo­li­me da bi­de, doz­
vo­le­te da is­ka­`am `el­ba pred ne­go da po­lo­
`i­te smet­ka. Ako go­vo­rev­te po du­{a, }e
ima­te sme­lost toa i da go pot­vr­di­te. Ob­vr­
zan sum ova da go po­ba­ram od vas; a ka­ko se
vi­ka­te, vi se mo­lam?
Lu­~io
Gos­po­di­ne, se vi­kam Lu­~io, dob­ro poz­nat na
voj­vo­da­ta.
Voj­vo­da­ta
]e ve za­poz­nae toj u{­te po­dob­ro, gos­po­di­ne,
ako po­`i­ve­am da go iz­ves­tam za vas.
Lu­~io
Ne se pla­{am od vas.
Voj­vo­da­ta
O, vie se na­de­va­te de­ka voj­vo­da­ta ne­ma
ni­ko­ga{ da se vra­ti, ili sme­ta­te de­ka
sum bez­o­pa­sen pro­tiv­nik. Ama jas na­vis­ti­na
mo­`am mal­ku i da vi na{­te­tam; ova pov­
tor­no }e go po­rek­ne­te.
Lu­~io
Po­pr­vo }e se obe­sam. Se la­`e­te za me­ne,
o~e. Ama dos­ta za ova. Mo­`e{ da mi ka­`e{
da­li Kla­u­dio }e um­re ut­re?
Voj­vo­da­ta
Zo{­to bi um­rel, gos­po­di­ne?
Lu­~io
Zo{­to? Za­toa {to bez um si go omr­sil.
Bi sa­kal voj­vo­da­ta za ko­go go­vo­ri­me da se
vra­ti; ovoj up­ra­vi­tel koj­{to ne e ni ma{­ko
ni `en­sko, }e go li­{i ovoj kraj od `i­te­li
so svo­ja­ta voz­dr­`a­nost. Ni vrap­~i­wa­ta ne
sme­at da pra­vat se­de­la pod ne­go­vo­to pen­xe­re
oti se raz­vrat­ni. Voj­vo­da­ta pak, mra~­ni­te
de­la, mra~­no bi gi sre­dil; ni slu­~aj­no ne bi
gi iz­ne­su­val na vi­de­lo. Ka­mo da se vra­ti.
Na­vis­ti­na, ovoj Kla­u­dio e osu­den na smrt
za­toa {to se raz­ga{­til. Zbo­gum, do­bar o~e.
Te mo­lam mo­li se za me­ne. Voj­vo­da­ta, pak ti
ve­lam, ne e tip {to ne bi go omr­sil mus­ta­
kot vo pe­tok. U{­te ne se ot­ka­`al od toa,
i, ti ve­lam, bi se cmo­kal i so pros­ja~­ka pa
ma­kar od us­ta da & baz­dat rei od crn leb i
kro­mid. Re­~i de­ka jas ova sum ti go ka­`al.
Zbo­gum.
(Iz­le­gu­va.)
Voj­vo­da­ta
Ni mo}­ta ni go­le­mi­na­ta kaj smrt­ni­te
ne ja iz­beg­nu­va­at po­ku­da­ta; kle­ve­ti­te
pod­mol­ni naj­dob­ra­ta ja na­pa­|a­at dob­lest.
Ima li kral tol­ku si­len,
{to les­no }e go skas­tri blu­dot pod­lo
is­pi­len?
(Vle­gu­va­at Es­ka­lo, Tem­ni­~a­rot i gos­po­|a
Az­di­sa­na.)
No koj ide?
Es­ka­lo
(Na tem­ni­~a­rot) Aj­de, no­se­te ja v zat­vor.
Az­di­sa­na
Do­bar gos­po­da­ru, do­bar bi­de­te so me­ne. Vie
ba­rem va­`i­te za mi­loz­liv ~o­vek.
Es­ka­lo
Dva-tri pa­ti uko­re­na i pov­tor­no is­ti­ot
pres­tap? Ova i mi­loz­li­vos­ta }e ja na­te­ra da
pcue i da se od­ne­su­va ka­ko ti­ra­nin.
Tem­ni­~a­rot
Pod­ve­du­va~­ka ce­li edi­na­e­set go­di­ni, va­{e
gos­pod­stvo.
 Tante za kukurigu
Az­di­sa­na
Gos­po­da­ru, ova e po pri­ja­va na ne­koj­si
Lu­~io. Gos­po­|a­ta Ma­ca Pre­vr­tu­va~­ka­ta
os­ta­na trud­na od ne­go u{­te vo vre­me­to na
voj­vo­da­ta; & ve­ti de­ka }e ja ze­me. De­te­to na
po­~e­to­kot na maj }e mu ima go­di­na i tri
me­se­ci. Jas sa­ma­ta mu go gle­dav a vi­de­te
ka­ko so nav­re­di mi vra­}a.
Es­ka­lo
Go­le­ma slo­bo­da si ze­ma toj ~o­vek. Iz­ne­se­te
go pred me­ne. Nej­ze no­se­te ja v zat­vor.
Ved­na{, po­ve­}e ni zbor. Tem­ni­~a­ru, mo­jot
sob­rat vo vlas­ta, An­xe­lo, ne sa­ka da se pre­
mis­li. Kla­u­dio mo­ra ut­re da um­re. Pog­
ri­`e­te se da go po­se­tat sve{­te­ni­ci za
bo­go­u­god­no da se pod­got­vi. So­`al­ba­ta da
de­lu­va­{e na mo­jot sob­rat ka­ko na me­ne, s# }e
be­{e po­i­na­ku.
Tem­ni­~a­rot
Ako doz­vo­li­te, ovoj mo­nah be­{e so ne­go i go
upa­ti ka­ko da se pod­got­vi za smrt.
(Iz­le­gu­va­at Tem­ni­~a­rot i gos­po­|a Az­di­
sa­na.)
Es­ka­lo
Dob­ra ve­~er, do­bar o~e.
Voj­vo­da­ta
Bog ne­ka ve bla­gos­lo­vi i se­koe dob­ro.
Es­ka­lo
Od ka­de ste?
Voj­vo­da­ta
Ne od ovaa zem­ja; ama sre­}a­ta da­de
ov­de ve­kot da go mi­nu­vam. Jas sum eden
od mi­lo­srd­ni­te bra­}a, ne­o­dam­na doj­dov od
dvo­rot
na bis­ku­pot so po­seb­na za­da­~a za ne­go­va­ta
sve­tost.
517
Es­ka­lo
[to ima no­vo po sve­tot?
Voj­vo­da­ta
Ni{­to, os­ven {to tol­ku go­le­ma tre­ska ja
tre­se ~es­nos­ta {to }e mo­ra da se ras­pad­ne za
da se iz­le­~i; se ba­ra ne{­to no­vo. Opas­no e
da se bi­de star vo koj i da e pra­vec ka­ko {to
e dob­lest da se bi­de ne­pos­to­jan vo koj bi­lo
pot­fat. Od­vaj da ima si­gur­ni ga­ran­ti za da
bi­dat op­{tes­tva­ta bez­bed­ni, a i ga­ran­ci­ja­ta
e tol­ka­va {to du­ri i tie od nea {to za­vi­sat,
ja kol­nat. Oko­lu ovaa za­gat­ka mud­ru­va sve­
tot. Ovaa vest e do­vol­no sta­ra no ba­rem
se­koj den e vest. Ve mo­lam, gos­po­di­ne, ka­kov
~o­vek be­{e voj­vo­da­ta?
Es­ka­lo
Be­{e ~o­vek koj­{to, nad si­te bor­bi, naj­
mno­gu ja vo­de­{e bor­ba­ta za se­bes­poz­na­va­we.
Voj­vo­da­ta
Kak­vi za­do­vol­stva sa­ka­{e?
Es­ka­lo
Po­ve­}e se ra­du­va­{e da gi vi­di dru­gi­te
ra­dos­ni odo{­to da se ra­du­va na ne{­to {to
ne­go bi go raz­ve­se­li­lo. So­vr­{en gos­po­din
na voz­dr­`a­nos­ta i ume­re­nos­ta. No da go
os­ta­vi­me ne­go na ne­go­vi­te ra­bo­ti, mo­lej­}i
go bo­ga da mu poj­dat od ra­ka, a me­ne doz­vo­
le­te mi da ve pra­{am da­li i kol­ku Kla­u­dio
e pod­got­ven. Me iz­ves­ti­ja de­ka ste go po­se­
ti­le.
Voj­vo­da­ta
Toj sme­ta de­ka ~i­not na svo­jot su­di­ja ne go
sme­ta za zol i so­se­ma dob­ro­vol­no se po­vi­
nu­va na re­{e­ni­e­to na za­ko­not. No vo svo­ja­ta
fan­ta­zi­ja, za­ve­den od sla­bos­ta na svo­ja­ta
pri­ro­da, se pre­pu{­ta­{e na ne­koi la`­ni
na­de­`i za `i­vot, koi jas, imaj­}i do­vol­no
slo­bod­no vre­me, mu gi raz­biv i toj se­ga e
 518 Vilijam [EKSPIR

re­{en da um­re. kaz­ni,

so iz­ma­ma iz­ma­ma­ta da se pla­ti
Es­ka­lo a vo sna­ga sta­ra­ta ob­vr­ska da se vra­ti.
(Iz­le­gu­va.)
Mu go pla­tiv­te na ne­bo­to ona na {to ste
mu dol­`ni, a na zat­vo­re­ni­kot svo­jot dolg
spre­ma svo­ja­ta pro­fe­si­ja. Se bo­rev za toj
si­rot mlad gos­po­din do gra­ni­ci­te na svo­i­te
skrom­ni mo­}i, no na­i­dov vo svo­jot sob­rat
vo vlas­ta na tol­ku stro­ga pra­vi~­nost {to
mo­rav da mu priz­na­am de­ka toj sa­mi­ot e oli­
cet­vo­re­nie na prav­da­ta.

Voj­vo­da­ta

Ako ne­go­vi­ot sop­stven `i­vot od­go­va­ra na

os­tri­na­ta na ne­go­vi­te pos­tap­ki, }e ima so
{to da se gor­dee; no ako i toj pad­ne vo grev,
to­ga{ sa­mi­ot na se­be si iz­re­kol pre­su­da.

Es­ka­lo

Odam da go po­se­tam zat­vo­re­ni­kot. Zbo­gum.

Voj­vo­da­ta

Mir so vas.
(Iz­le­gu­va Es­ka­lo.)
Toj {to so me­~ot bo`­ji sa­ka da se slu­`i,
na stro­gos­ta, sve­tost tre­ba da & prid­ru­`i,
ur­nek vo du­{a­ta sops­tve­na da plo­di,
du­{ev­nos­ta da ja bod­ri, dob­les­ta da ja vo­di,
to~­no ta­ka dru­gi­te da gi kaz­nu­va
ko gre­vo­vi­te svoi {to gi od­me­ru­va.
Aram da mu e na toj {to su­ro­vo se­~e gla­vi
za gre­vo­vi­te {to sa­mi­ot nep­re­~e­no gi
pra­vi.
An­xe­lo tre­ba sto pa­ti da se sra­mi
{to mo­jot po­rok go tre­bi, a svo­jot go hra­ni!
O, {to s# mo­`e ~o­vek vo se­be da krie,
od nad­vor an­gel, a vnat­re crn |a­vol vie!
O, ka­ko mo­`e stras­ta sklo­na kon zlos­tor
ko­ga ras­pa­le­na }e ti za­ig­ra vo dvor
da gi splet­ka vo pa­ja­ko­va­ta mre­`a
ra­bo­ti­te ve­li­ki, naj­mno­gu {to te­`at!
So it­ri­na mo­ra po­ro­kot da se steg­ne.
So An­xe­lo no­}e­ska v pos­te­la }e leg­ne
svr­{e­ni­ca­ta ne­go­va po os­no­vi raz­ni.
Ta­ka prep­re­de­ni­ot so prep­re­de­nost }e se
 ^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vle­gu­va Ma­ri­ja­na so ed­no de­te.)
De­te­to
(Pee) Trg­ni gi, o trg­ni, tie us­ni
{to tol­ku slat­ki, se kol­nea la`­no,
i tie o~i, osu­ni vkus­ni,
vo­di­~i sle­pi za ut­ro­to vla`­no.
No bak­ne­`i­te vra­ti mi gi, na­zad
vra­ti,
za­log da­den no za­lu­den, pra­ti gi,
pra­ti.
(Vle­gu­va Voj­vo­da­ta prep­ra­ven ka­ko mo­nah.)
Ma­ri­ja­na
Pre­ki­ni ja pes­na­ta, pa {to po­br­gu be­gaj.
Eve ide te­{i­te­lot moj, ~ij so­vet
~es­to­pa­ti go smi­ru­val bol­ni­ot moj ~e­mer.
(Iz­le­gu­va de­te­to.)
Ve mo­lam za pro{­ka, gos­po­di­ne, za{­to
sa­kam
da ne me naj­dev­te ov­de vo tol­ka­va ra­dost.
Pros­te­te mi i ve­ru­vaj­te ov­de vo la­dot
ra­dos­ta mi e tem­na no dob­re­doj­de­na e za
ja­dot.
Voj­vo­da­ta
Dob­ro e; ia­ko mu­zi­ka­ta ~es­to ta­kov ~ar ima
lo­{o­to dob­ro da go pra­vi, a dob­ro­to lo­{o
da pri­ma.
Ve mo­lam, ka­`e­te mi da­li ne­koj de­ne­ska
ov­de pra­{u­val za me­ne? Ve­tiv de­ka prib­
li`­no vo ova vre­me }e me naj­de ov­de.
Ma­ri­ja­na
Ne ve po­ba­ra ni­koj; cel den sum ov­de.
(Vle­gu­va Iza­be­la.)
Voj­vo­da­ta
So­se­ma vi ve­ru­vam. Tok­mu se­ga e doj­de­no vre­
me­to. ]e ve mo­lam za krat­ko da se pov­le­~e­te.
Mo­`e­bi nas­ko­ro pak }e ve vik­nam za­ra­di
ne{­to {to i vam }e vi ko­ris­ti.
Ma­ri­ja­na
Os­ta­nu­vam so ver­ba vo vas.
(Iz­le­gu­va.)
Voj­vo­da­ta
Vo do­bar ~as i dob­ro mi doj­dov­te.
[to ves­ti no­si­te od za­me­ni­kot do­bar?
Iza­be­la
Og­ra­de­na so yid, toj gra­di­na ima,
a od za­pad­na­ta stra­na i ed­no loz­je
do koe se mi­nu­va niz dr­ve­na vra­ta
ko­ja so ovoj, po­go­le­mi­ot klu~, se ot­vo­ra.
Ovoj dru­gi­ot e od po­ma­lo­to vra­te
niz koe od loz­je­to v gra­di­na se odi.
Tok­mu ta­mu ne­mu mu ve­tiv
to~­no sre­de glu­va­ta pol­no}
da mu da­dam znak.
Voj­vo­da­ta
No da­li }e zna­e­te da go naj­de­te pa­tot?
Iza­be­la
Dob­ro i vni­ma­tel­no za­pa­me­tiv {to mi
ka­`a.
Niz {e­pot, so rev­nost na go­lem kri­vec,
 520 Vilijam [EKSPIR
ne ed­na{ tu­ku dva­pa­ti toj pa­tot
mi go po­ka­`a.
Voj­vo­da­ta
Da­li do­go­vo­riv­te i dru­gi zna­ci
na koi taa tre­ba da vni­ma­va?
Iza­be­la
Ne, ni­e­den, tu­ku sa­mo pov­le­ku­va­we vo mra­
kot,
i de­ka si­ot moj ta­mo­{en pres­toj mo­ra
da bi­de mno­gu kra­tok, za{­to mu re­kov
slu­gin­ka ed­na }e me sle­di i }e me ~e­ka
ube­de­na de­ka za­ra­di brat mi do­a­|am.
Voj­vo­da­ta
Dob­ro s# ste smis­li­le. Na Ma­ri­ja­na
u{­te ni{­to ne sum & re­kol. - Aj­de! Doj­de­te!
(Vle­gu­va Ma­ri­ja­na.)
Ve mo­lam za­poz­naj­te se so ovaa da­ma.
Tu­ka e za va­{e dob­ro.
Iza­be­la
I jas is­to­to go sa­kam.
Voj­vo­da­ta
(Na Ma­ri­ja­na) Vie si­gur­no zna­e­te de­ka ve
po­~i­tu­vam?
Ma­ri­ja­na
Znam, o~e do­bar, tol­ku­pa­ti ve­}e vi­dov.
Voj­vo­da­ta
To­ga{ ze­me­te ja dru{­ka­va va­{a pod ra­ka,
ko­ja ima ne{­to mno­gu va`­no da vi ka­`e.
]e pri­~e­kam da za­vr­{i­te; sa­mo br­zo
za{­to no}­ta vla`­na nab­li­`u­va.
Ma­ri­ja­na
(Na Iza­be­la) Da odi­me, ako vi e po vol­ja?
(Iz­le­gu­va­at Ma­ri­ja­na i Iza­be­la.)
Voj­vo­da­ta
O vlast! O go­le­mi­no! Mi­li­on ­ i zlob­ni o~i
vo te­be se vpe­re­ni; tef­te­ri ce­li kru­`at
so la`­ni i naj­pro­tiv­re~­ni ves­ti
za tvo­i­te pos­tap­ki; mo­re mud­ru­va­wa glu­pi
te pra­vat tat­ko na so­ni{­ta­ta niv­ni pus­ti
i so la­gi te ~e­re­~at.
(Se vra­}a­at Ma­ri­ja­na i Iza­be­la.)
Dob­ro se vra­tiv­te! Da­li se do­go­vo­riv­te?
Iza­be­la
]e se na­fa­ti taa na za­da­~a­ta, o~e,
ako vie ta­ka ja po­so­ve­tu­va­te.
Voj­vo­da­ta
Ne e toa so­vet, tu­ku ba­ra­we moe.
Iza­be­la
(Na Ma­ri­ja­na) Tre­ba sa­mo da ka­`e­te
na za­mi­nu­va­we od ne­go, tiv­ko i so {e­pot:
‘Se­ga na brat mi se­te­te se.’
Ma­ri­ja­na
Bez gaj­le.
Voj­vo­da­ta
Ne pla­{e­te se, mi­la }er­ko, od ni{­to.
Toj e va{ ma` po do­go­vo­rot pr­ven.
Ne e grev na ovoj na­~in da se spo­it­ e
za{­to prav­da­ta ko­ja e na va­{a stra­na
iz­ma­ma­ta }e ja bla­gos­lo­vi. Da odi­me! ^a­sot
se kr­{i!
]e ima `et­va, no pr­vin se­id­ba­ta tre­ba da se
svr­{i.
(Iz­le­gu­va­at.)
 Tante za kukurigu
Scena 2
(Vle­gu­va­at Tem­ni­~a­rot i Pom­pej.)
Tem­ni­~a­rot
Doj­de­te va­mu, brat. Mo­`e­te ne­ko­mu da ot­se­
~e­te gla­va?
Pom­pej
Ako e er­gen, gos­po­di­ne, mo­`am; ama ako e
`e­net, to­ga{ e gla­va na `e­na­ta, a ni­ko­ga{
ne bi mo­`el da ot­se­~am gla­va na `e­na.
Tem­ni­~a­rot
Aj­de, gos­po­di­ne, ne mi pro­da­vaj­te bas­ma na
ki­lo tu­ku od­go­vo­re­te mi di­rek­tno. Ut­re
na­ut­ro tre­ba da um­rat Kla­u­dio i Ber­nar­
din. Ov­de vo zat­vo­rov ima­me xe­lat na ko­go
mu tre­ba po­mo{­nik. Ako se na­fa­ti­te da mu
po­ma­ga­te, }e se spa­si­te od pran­gi; ako ne,
}e si od­le­`i­te kol­ku {to vi sle­di a pri
ot­pu{­ta­we­to }e bi­de­te bez­mi­los­no is­kam­
{i­ku­va­ni; za­toa {to ste bi­le zlog­la­sen
mak­ro.
Pom­pej
Gos­po­di­ne, jas si bev ne­za­kon­ski mak­ro od
koj­znae ko­ga, ama se­pak }e se za­do­vo­lam so
toa da bi­dam za­kon­ski be­sa~. Bi sa­kal mo­jot
or­tak mal­ku da me po­du­~i.
Tem­ni­~a­rot
Ej, Mra­za~! Ka­de e toj Mra­za~?
(Vle­gu­va Mra­za~.)
Mra­za~
Me ba­rav­te, gos­po­di­ne?
Tem­ni­~a­rot
Brat­~e, ~o­ve­kov ov­de ut­re }e ti po­ma­ga pri
iz­vr­{u­va­we­to na kaz­na­ta. Ako vi e pri­
fat­li­vo, do­go­vo­re­te se za ed­na go­di­na pa
521
ne­ka pres­to­ju­va ov­de so vas; ako ne, ne­ka
vi se naj­de se­ga, a po­toa ot­pu{­te­te go. Toj
ne mo­`e da ba­ra da go ce­nat ka­ko vas; be­{e
mak­ro.
Mra­za~
Mak­ro, gos­po­di­ne? Ne­ma tu­ka leb za ne­go!
]e ni ja zas­ra­mi umet­nos­ta.
Tem­ni­~a­rot
Aj­de, aj­de, gos­po­di­ne, ne gle­dam koj e po­te­
`ok; do­vo­len e eden per­duv za da pre­vag­ne
va­ga­ta.
(Iz­le­gu­va.)
Pom­pej
Ve mo­lam gos­po­di­ne, `i­vi li­ce­to bla­go­
rod­no, za{­to toa e bla­go­rod­no, bez som­ne­
nie, sa­mo {to pog­le­dot vi e krv­ni~­ki, da­li
na­vis­ti­na pro­fe­si­ja­ta si ja sme­ta­te za umet­
nost?
Mra­za~
Da, gos­po­di­ne, umet­nost ami {to.
Pom­pej
Sli­kar­sko­to ma~­ka­we, gos­po­di­ne, sum ~ul
go vi­ka­at umet­nost; a kur­vi­te, gos­po­di­ne,
bi­dej­}i se za­ni­ma­va­at so is­ti­ot za­na­et ka­ko
i jas, is­to se ma~­ka­at {to do­ka­`u­va de­ka i
mo­jot za­na­et e umet­nost. No kak­va umet­nost
mo­`e da bi­de be­se­we­to ne mo­`am da za­mis­
lam pa du­ri i da me obe­si­te.
Mra­za~
E, gos­po­di­ne, e umet­nost.
Pom­pej
Do­ka­`e­te.
Mra­za~
 522 Vilijam [EKSPIR
Pa ne­ma ali{­ta na koj bi­lo ~e­sen ~o­vek
{to ne mu uj­di­su­va­at na ta­mu ne­koj kra­dec.
Pom­pej
Ako ali{­ta­ta se pre­tes­ni za ta­mu ne­koj kra­
dec, ~es­ni­ot ~o­vek mis­li de­ka se do­vol­no
{i­ro­ki. Ako se pre­{i­ro­ki za ta­mu ne­koj
kra­dec, toj ta­mu ne­koj kra­dec mis­li de­ka se
do­vol­no tes­ni; pa ta­ka ne­ma ali{­ta na koj
bi­lo ~e­sen ~o­vek koi ne bi mu uj­di­su­va­le na
koj bi­lo ta­mu ne­koj kra­dec.
(Vle­gu­va Tem­ni­~a­rot.)
Tem­ni­~a­rot
Se raz­brav­te?
Pom­pej
Gos­po­di­ne, }e mu slu­`am, bi­dej­}i gle­dam
de­ka va­{i­ot xe­lat, ra­bo­tej­}i go svo­jot
za­na­et, tre­ba po­~es­to da se kae od mak­ro­to
koj­{to go ra­bo­ti svo­jot; pr­vi­ot po­~es­to
mo­li za pro{­ka.
Tem­ni­~a­rot
(Na Mra­za~) Vie, brat­~e, pod­got­ve­te si gi
pe­wu{­ka­ta i se­ki­ra­ta za ut­re sa­baj­le vo
~e­ti­ri.
Mra­za~
(Na Pom­pej) Aj­de, gos­po­di­ne mak­ro. ]e te
po­du­~am vo za­na­e­tot. Po me­ne.
Pom­pej
Sa­kam da u~am, gos­po­di­ne; se na­de­vam, ako
ed­na{ vi se uka­`e pri­li­ka da me upot­re­bi­te
ko­ga vam }e vi doj­de re­dot, }e bi­dam pod­got­
ven ko pi{­tol na go­tovs. Za{­to na­vis­ti­na,
gos­po­di­ne, tol­ku me za­dol­`iv­te so va­{a­ta
qu­bez­nost {to red­no e da vi se od­dol­`am
ka­ko {to tre­ba.
Tem­ni­~a­rot
Vik­ne­te mi gi ov­de Ber­nar­din i Kla­u­dio.
(Iz­le­gu­va­at Mra­za~ i Pom­pej.)
Za ed­ni­ot mi e `al; a oko ne­ma da mi trep­ne
za dru­gi­ot ko­ga smrt­ta po tik­va }e go rep­ne,
za{­to e ubi­ec.
(Vle­gu­va Kla­u­dio.)
Eve go na­lo­got, Kla­u­dio, za smrt­ta tvo­ja.
Se­ga e pol­no} glu­va a ut­re vo osum
ve­}e }e si bes­mr­ten. Ka­de e Ber­nar­din?
Kla­u­dio
Po­to­nat dla­bo­ko vo cvrst son ko na­por
ne­vin
ste`­nat vrz kos­ki­te na umo­ren pat­nik.
Ne sa­ka da se raz­bu­di.
Tem­ni­~a­rot
Koj mo­`e da mu go naj­de kra­jot?
Dob­ro, ode­te, pod­got­ve­te se.
(Se slu­{a tro­a­pa­we od nad­vor.)
Ne­koj tro­pa! Koj mo­`e da bi­de?
Bog ne­ka vi da­de ute­ha!
(Iz­le­gu­va Kla­u­dio.)
(Pov­tor­no se slu­{a tro­pa­we.)
Po­le­ka! Se na­de­vam de­ka po­mi­lu­va­we e
ili od­la­ga­we za bla­go­rod­ni­ot Kla­u­dio.
(Vle­gu­va Voj­vo­da­ta ob­le­~en ka­ko mo­nah.)
Dob­ro­doj­dov­te, o~e.
Voj­vo­da­ta
Naj­dob­ri­te i naj­bla­got­vor­ni du­ho­vi no}­ni
nad gla­va vi bde­at, tem­ni­~a­ru do­bar! Da­li
ne­koj
ne­o­dam­na za me­ne pra­{u­va­{e?
Tem­ni­~a­rot
Ni­koj od ko­ga bi­e­ja kam­ba­ni­te za ve­~er­na.
Voj­vod­ta
Ni Iza­be­la?
Tem­ni­~a­rot
Ni taa.
 Tante za kukurigu 523

Voj­vo­da­ta Tem­ni­~a­rot

Zna­~i na­br­gu }e se po­ja­vi. Ne, gos­po­di­ne, ne­ma ni{­to.

Tem­ni­~a­rot Voj­vo­da­ta

Ima ne{­to ute{­no za Kla­u­dio? Ia­ko mug­ri­te bli­`at, tem­ni­~a­ru, se­pak

}e slu{­ne­te po­ve­}e pred da raz­de­ni de­not.
Voj­vo­da­ta
Tem­ni­~a­rot
Ne e bez na­de`.
Mo­`e­bi ne{­to po­ve­}e zna­e­te, se­pak mis­lam
Tem­ni­~a­rot de­ka ot­po­vi­ku­va­we ne­ma da stig­ne. Ta­kov
slu­~aj
Mno­gu su­rov za­me­nik. do se­ga sme ne­ma­le; os­ven toa od sa­mi­ot
pres­tol
Voj­vo­da­ta na prav­da­ta, gos­po­da­rot An­xe­lo & go ve­ti
na jav­nos­ta tok­mu spro­tiv­no­to.
Ne e, ne e; se slo­`u­va ne­go­vi­ot `i­vot (Vle­gu­va glas­nik.)
so vlas­ta ne­go­va i pra­ve­cot na ne­go­va­ta Ova e ~o­vek na ne­go­vo­to gos­pod­stvo.
prav­da.
Toj so sve­ta voz­dr­`a­nost go kro­ti Voj­vo­da­ta
ona vo se­be {to, bo­di­waj­}i ja vlas­ta,
kaj dru­gi­te sa­ka da go za­uz­di. Da e od is­to No­si pro{­ka za Kla­u­dio.
tes­to
ka­ko ona {to go le­~i, ti­ra­nin bi bil to­ga{; Glas­ni­kot
no va­ka e pra­vi­~en.
(Tro­pa­we od nad­vor.) (Mu da­va ne{­to na­pi­{a­no na Tem­ni­~a­rot)
Idat. Gos­po­da­rov vi go pra­}a ova na­pis­me­no a po
(Tem­ni­~a­rot odi kaj vra­ta­ta.) me­ne i na­lo­got da ne ot­sta­pi­te ni naj­mal­ku
Tem­ni­~a­rov e ~o­vek. Go­le­ma e ret­kost od ne­ko­ja ne­go­va od­red­ba, ni {to se od­ne­su­va
klu­~ar eden za­ta­pen, lu­|e­to da gi sa­ka. do ro­kot, ni {to se od­ne­su­va do pred­me­tot,
(Tro­pa­we na vra­ta.) ni {to se od­ne­su­va do dru­gi okol­nos­ti.
(Na Tem­ni­~a­rot) Ama vre­va! Ne­ko­mu mno­gu Ne­ka dob­ro ve osu­ni oti ka­ko {to gle­dam,
mu se br­za se raz­de­nu­va.
{tom kut­ra­va vra­ta ja ra­nu­va so tre­sok.
Tem­ni­~a­rot
Tem­ni­~a­rot
]e mu se po­vi­nam.
Ne­ka ~e­ka do­de­ka slu`­be­ni­kot ne doj­de (Iz­le­gu­va glas­ni­kot.)
da go od­ve­de. Pra­tiv po ne­go.
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
(Na stra­na) Ova e ne­go­va­ta pro{­ka, ku­pe­na
Za­rem ne pris­tig­na ot­po­vik za Kla­u­dio so gre­vot
ili mo­ra da um­re ut­re? {to na is­ti­ot toj pro{­te­va~ mu pre­bi­va vo
me­vot.
Zna­~i pres­ta­pot e brz i bez mer­ka
 524 Vilijam [EKSPIR
ko­ga go pra­vi mno­gu krup­na yver­ka.
Ko­ga po­ro­kot pros­tu­va, pros­tu­va­we­to do
ta­mu odi
{to gre­vot i gre{­ni­kot vo pri­ja­tel­stvo gi
vo­di. -
[to ima, gos­po­di­ne?
Tem­ni­~a­rot
Vi ka­`av; gos­po­da­rot An­xe­lo, sme­taj­}i
ve­ro­jat­no de­ka }e bi­dam le­`e­ren vo slu`­
ba­ta, mi ja os­tri bud­nos­ta so ovoj ne­vo­o­bi­
~a­en pot­tik; mi se ~i­ni ~ud­no za{­to po­ra­no
ne­ma­{e ta­kov obi­~aj.
Voj­vo­da­ta
Ve mo­lam, da ~u­e­me.
Tem­ni­~a­rot
‘Bez og­led da­li ne{­to spro­tiv­no ste ~u­le,
na­re­de­te Kla­u­dio da se po­gu­bi vo ~e­ti­ri a
pop­lad­ne Ber­nar­din. Za po­dob­ro da se uve­
ram, do pet sa­kam da ja imam gla­va­ta na
Kla­u­dio kaj me­ne. Pog­ri­`e­te se ova da se
iz­vr­{i ka­ko {to tre­ba imaj­}i na um de­ka
od ova za­vi­sat mno­gu ra­bo­ti {to ne mo­`am
da vi gi do­ve­ram. Zna­~i iz­vr­{e­te si ja dol­
`nos­ta, ina­ku }e vi let­ne gla­va­ta.’ [to
ve­li­te na ova, gos­po­di­ne?
Voj­vo­da­ta
[to e toj Ber­nar­din {to tre­ba da go po­gu­
bi­te pop­lad­ne­vo?
Tem­ni­~a­rot
Ro­den e ^eh, no ov­de e iz­ras­nat i od­gle­dan;
ve­}e de­vet go­di­ni le­`i v zat­vor.
Voj­vo­da­ta
Ka­ko se slu­~i­lo ot­sut­ni­ot voj­vo­da da ne go
os­lo­bo­di ili da go po­gu­bi? Sum ~ul de­ka
ta­ka se­ko­ga{ pra­vel.
Tem­ni­~a­rot
Ne­go­vi­te pri­ja­te­li pos­to­ja­no us­pe­vaa da mu
iz­dejs­tvu­va­at od­la­ga­we; a i vis­tin­ski do­kaz
s# do do­a­|a­we­to na vlast na gos­po­da­rot
An­xe­lo, ne se ni naj­de.
Voj­vo­da­ta
Da­li se­ga go ima?
Tem­ni­~a­rot
Da. Toj du­ri i sa­mi­ot priz­na.
Voj­vo­da­ta
Da­li po­ka­`u­va­{e ka­e­we vo zat­vo­rot? Da­li
ra­bo­ta­ta ja pri­mi pri sr­ce?
Tem­ni­~a­rot
Toa e ~o­vek {to smrt­ta ne ja sfa­}a pos­
tra{­no od pi­jan son; i~ ne mu e gaj­le, ba{
go bo­li za s#, ne se pla­{i od ni{­to, ni od
mi­na­to­to, ni od se­ga{­nos­ta ni od id­ni­na­ta;
ne­ma ~uv­stvo za smrt­ta, a za bes­mrt­nos­ta mu
e gaj­le kol­ku za lan­ski­ot sneg.
Voj­vo­da­ta
Mu tre­ba po­u­ka.
Tem­ni­~a­rot
Ne sa­ka ni da ~ue. Vo zat­vo­rot ima­{e
ce­los­na slo­bo­da. Ot­vo­re­te mu ja vra­ta­ta, no
toj ne­ma da iz­be­ga. Pi­jan e po vez­den i toa
po ne­kol­ku de­na. ^es­to­pa­ti sme go bu­de­le
ne­ba­re }e go no­si­me na po­gu­bu­va­we, }e mu
po­ka­`ev­me la­`en na­log za toa, ama toa za
ne­go be­{e ko da trop­na­lo te­ne­}e.
Voj­vo­da­ta
Po­doc­na }e go­vo­ri­me po­ve­}e za ne­go. Na
li­ce­to, tem­ni­~a­ru, vi se ~i­ta ~es­ti­tost i
pos­to­ja­nost. Ako lo­{o ~i­tam, to­ga{ mo­ja­ta
 Tante za kukurigu
sta­ra ume{­nost me ma­mi. No, }e se pot­
pram dr­sko na svo­ja­ta ume{­nost pa {to }e
bi­de ne­ka bi­de. Kla­u­dio, za ~ie po­gu­bu­va­we
do­biv­te na­log, ne e ni mal­ku po­ve­}e vi­no­ven
pred za­ko­not odo{­to An­xe­lo koj­{to kaz­
na­ta mu ja iz­re­~e. Za da vi da­dam mo`­nost
ova da go sfa­ti­te ka­ko {to tre­ba, ve mo­lam
da mi os­ta­vi­te sa­mo ~e­ti­ri de­na rok, a
do­to­ga{ ved­na{ tre­ba da mi nap­ra­vi­te ed­na
opas­na us­lu­ga.
Tem­ni­~a­rot
A ka­ko, gos­po­di­ne, vi se mo­lam?
Voj­vo­da­ta
Od­lo­`e­te go po­gu­bu­va­we­to.
Tem­ni­~a­rot
Ka­ko mo­`am da go sto­ram toa ko­ga vre­me­to
is­te­ku­va, ro­kot mi e ut­vr­den, a imam ja­sen
na­log pod za­ka­na so smrt gla­va­ta da ja is­po­
ra­~am pred o~i­te na An­xe­lo? Ako ot­sta­pam
ma­kar i mal­ku }e me snaj­de sud­bi­na­ta na
Kla­u­dio.
Voj­vo­da­ta
@i­mi zak­let­va­ta {to sum ja dal na mo­jot
red, ve mo­lam pos­ta­pe­te ka­ko {to vi ve­lam.
Ne­ka ut­ro­vo Ber­nar­din bi­de po­gu­ben a ne­go­
va­ta gla­va is­pra­te­na pred An­xe­lo.
Tem­ni­~a­rot
An­xe­lo gi ima vi­de­no i obaj­ca­ta, pa }e ja
ot­krie iz­ma­ma­ta.
Voj­vo­da­ta
O, mr­to­ve­cot mno­gu go me­nu­va li­kot, a vie
mo­`e­te i da pri­po­mog­ne­te. Is­tri­`e­te mu
ja gla­va­ta i pod­vr­ze­te mu ja bra­da­ta, pa
ka­`e­te de­ka pos­led­na `el­ba na osu­de­ni­kot
bi­la pred smrt da go is­tri­`at; vie zna­
e­te de­ka ova obi~­no se pra­vi. Ako so ova,
os­ven bla­go­dar­nost i nag­ra­da, nav­le­~e­te na
525
se­be i ne{­to dru­go, `i­mi sve­te­cot ko­mu mu
slu­`am, }e se za­lo­`am pro­tiv toa so mo­jot
`i­vot.
Tem­ni­~a­rot
Pros­te­te, do­bar o~e, ama ova e pro­tiv
mo­ja­ta zak­let­va.
Voj­vo­da­ta
Da­li mu se za­kol­nav­te na voj­vo­da­ta ili na
za­me­ni­kot?
Tem­ni­~a­rot
Ne­mu i na ne­go­vi­te za­me­ni­ci.
Voj­vo­da­ta
Da­li bi sme­ta­le de­ka ne ste nap­ra­vi­le pres­
tap ako voj­vo­da­ta ja odob­ri va­{a­ta pos­tap­ka
ka­ko pra­vi~­na?
Tem­ni­~a­rot
Sa­mo kol­ku e toa ve­ro­jat­no?
Voj­vo­da­ta
Ne de­ka e ve­ro­jat­no tu­ku e si­gur­no. No
bi­dej­}i gle­dam de­ka se pla­{i­te, pa ni
mo­ja­ta ob­le­ka, ni mo­ja­ta bes­pre­kor­nost, ni
mo­e­to uve­ru­va­we ne mo­`at les­no da ve omek­
nat, }e oti­dam po­da­le­ku od {to pla­ni­rav,
za da go ots­tra­nam se­koj va{ som­ne`. (Po­ka­
`u­va pis­mo) Pog­le­daj­te gos­po­di­ne, ov­de se
ra­ko­pi­sot i pe­~a­tot na voj­vo­da­ta. Vie, ne se
som­ne­vam vo toa, gi zna­e­te i ne­go­va­ta ra­ka i
ne­go­vi­ot pe­~at.
Tem­ni­~a­rot
Gi pre­poz­na­vam i toa i toa.
Voj­vo­da­ta
Ov­de se naj­a­vu­va vra­}a­we­to na voj­vo­da­ta:
pro­~i­taj­te go toa po­doc­na ko­ga }e ima­te
 526 Vilijam [EKSPIR
slo­bod­no vre­me i }e vi­di­te de­ka toj vo rok
od dva de­na }e bi­de ov­de. Ova An­xe­lo ne go
znae bi­dej­}i tok­mu de­ne­ska do­bi­va pis­ma so
~ud­na so­dr­`i­na. Vo niv de se ve­li de­ka voj­
vo­da­ta um­rel, de de­ka neg­de se za­mo­na­{il,
no za sre­}a, od toa ne­ma ni{­to. Pog­le­daj­te,
se po­ja­vi yvez­da i mu da­de znak na ov­~a­rot.
Ne ~u­de­te se mno­gu ka­ko ova e mo`­no. Si­te
te{­ko­tii les­no se re­{a­va­at ko­ga se zna­at.
Po­vi­kaj­te go xe­la­tot i ne­ka mu se se­~e gla­
va­ta na Ber­nar­din. ]e go is­po­ve­dam i }e go
raz­re­{am od gre­vo­vi­te ved­na{, pa upa­te­te
go na po­dob­ro mes­to. S# u{­te ste v~u­do­vi­
de­ni; no ova }e vi vne­se ap­so­lut­na re­{e­
nost. Odi­me, ve­}e se raz­de­ni.
(Iz­le­gu­va­at.)
Scena 3
(Vle­gu­va Pom­pej.)
Pom­pej
Ta­ka se odo­ma­}i­niv ov­de {to se ~uvs­tvu­vam
ko da sum vo onaa na­{a es­naf­ska ku­}a.
^o­vek bi re­kol de­ka e vo ku­}a­ta na sa­ma­ta
gos­po­|a Az­di­sa­na, bi­dej­}i ov­de se na­o­|a­at
mno­gu od nej­zi­ni­te sta­ri mu{­te­rii. Pr­vin,
tu­ka e mla­di­ot maj­stor Br­zo­{i­lo; zat­vo­ren
e po­ra­di na­ku­su­ru­va­we na mu{­te­ri­i­te so
tem­no­`ol­ta har­ti­ja i star |um­bir, s# na
s# 197 fun­ti, od {to iz­vle­kol }ar pet
mar­ki. Ra­ka na sr­ce, to­ga{ |um­bi­rot ne se
ba­ral mno­gu za{­to si­te sta­ri ba­bi izum­
re­le. Po­toa tu­ka e eden maj­stor Fi­a­sko,
na tu`­ba od maj­stor Tri­no­`i­ci, tr­go­vec so
tka­e­ni­na, za­ra­di ne­koi ~e­ti­ri to­po­vi svi­la
vo bo­ja na pra­ska koi se­ga go ras­pras­kaa do
pi­ta~­ki stap. Po­toa tu­ka ni e i mla­di­ot
Kec-na-ban­ka , pa mla­di­ot maj­stor Bog-da-
~u­va, pa maj­stor Za-vlak­no-zla­to i maj­stor
Um­rev-od-glad, si­le­xi­ja na me~ i ka­ma; pa
tu­ka vi e i mla­di­ot Le­zet-me­{e {to go
ubi po­hot­ni­ot Tre­se­no-bla­go, pa maj­stor
Se­~i-be­gaj, meg­dan­xi­ja­ta, pa hrab­ri­ot maj­
stor Vrv­ka-od-~ev­li, ve~­ni­ot pat­nik, pa
di­vi­ot Po­lu-bu­re {to go pro­bo­de Ka­zan
i mis­lam u{­te ~e­ti­ri­e­set­ti­na dru­gi, si­te
go­le­mi ala{­ver­xii vo na­{i­ot za­na­et, a se­ga
sta­na­ti ‘Po­daj­te za bo­ga’.
(Vle­gu­va Mra­za~.)
Mra­za~
Brat­ko, do­ve­di go ov­de Ber­nar­din.
Pom­pej
Maj­sto­re Ber­nar­din! Raz­bu­de­te se da ve obe­
sat! Maj­sto­re Ber­nar­din!
Mra­za~
Ej! Ber­nar­din!
 Tante za kukurigu 527

Ber­nar­din Mra­za~

(Od nad­vor) Gr­la­ta da vi se kras­to­sa­at, da Na­vis­ti­na gos­po­di­ne, bi sa­kal {to po­br­gu

da­de bog! Koj se de­re ta­ka! Koj ste vie?
Pom­pej
Va­{i pri­ja­te­li, gos­po­di­ne; xe­la­ti. Tre­ba
da bi­de­te dob­ri gos­po­di­ne, da sta­ne­te i da
odi­te na ne­bo!
Ber­nar­din
Mar{ da ve ne­ma, ga­do­vi, sik­ter! Mi se spie.
Mra­za~
da se nur­ne­te vo mo­lit­va za{­to, gle­daj­te,
na­lo­got stig­na.
Ber­nar­din
Ga­du, pi­ev ce­la no}; ne sum pod­got­ven za toa.
Pom­pej
U{­te po­dob­ro, gos­po­di­ne; za{­to toj {to
pi­el ce­la no}, pa go obe­sat ra­no na sa­baj­le,
pos­le mo­`e da spie ko zak­lan cel den.
(Vle­gu­va voj­vo­da­ta prep­ra­ven na mo­nah.)

Re­~e­te mu de­ka mo­ra da se ras­o­ni i toa Mra­za~

ved­na{.
Eve, gos­po­di­ne, vi do­a­|a du­hov­ni­ot tat­ko.
Pom­pej U{­te mis­li{ de­ka ni e do {e­ga?

Ve mo­lam, maj­sto­re Ber­nar­din, bi­de­te bu­den Voj­vo­da­ta

do­de­ka ve obe­si­me a po­toa spij­te kol­ku {to
sa­ka­te. Gos­po­di­ne, pod­bod­nat od mi­lo­sr­die, a na
ves­ta kol­ku br­zo tre­ba da go na­pu{­ti­te sve­
Mra­za~ tov, doj­dov da ve po­so­ve­tu­vam, da ve ute­{am i
da se po­mo­lam so vas.
Odi kaj ne­go i iz­vle­~i go!
Ber­nar­din
Pom­pej
E ta­ka pop­~e, ama ne­ma. Pi­ev ce­la no} ko
Do­a­|a, gos­po­di­ne, do­a­|a. Slu­{am ka­ko ne­tok­mu i mi tre­ba po­ve­}e vre­me da se pod­
{u{­ti sla­ma­ta pod ne­go. got­vam. Ako ne, }e tre­ba mo­zo­kot da mi
go is­tu­rat so ce­pe­ni­ca. De­ne­ska ne mi se
Mra­za~ umi­ra, pa crk­ne­te ako sa­ka­te.

Da­li se­ki­ra­ta e na pe­wu{­ka, brat? Voj­vo­da­ta

Pom­pej O, gos­po­di­ne, mo­ra­te; za­toa, ve mo­lam,

na­so­~e­te go pog­le­dot kon pa­tot {to vi pret­
Na­os­tre­na e gos­po­di­ne, sa­mo tre­ba da se stoi.
za­mav­ne.
(Vle­gu­va Ber­nar­din.) Ber­nar­din

Ber­nar­din Se kol­nam de­ka ne­ma da um­ram de­ne­ska, pa

ako sa­ka­te ube­du­vaj­te me do ut­re sa­baj­le.
Pa Mra­za~, {to sa­ka­te od me­ne?
 528 Vilijam [EKSPIR
Voj­vo­da­ta
Ama vi se mo­lam -
Ber­nar­din
Ne­ma {to da mi se mo­li­te. Ako ima­te ne{­to
da mi ka­`e­te, doj­de­te vo mo­ja­ta }e­li­ja,
za{­to de­ne­ska ot­ta­mu ne mr­dam.
(Si za­mi­nu­va.)
Voj­vo­da­ta
Ne­pod­got­ven ni za `i­vot ni za smrt. O,
du­{o
so ka­me­no sr­ce! Po ne­go; do­ne­se­te go da
um­re.
(Iz­le­gu­va­at Mra­za~ i Pom­pej.)
(Vle­gu­va Tem­ni­~a­rot.)
Tem­ni­~a­rot
Pa ka­ko vi iz­gle­da zat­vo­re­ni­kot?
Voj­vo­da­ta
Su{­te­stvo ne­pod­got­ve­no, nep­rik­lad­no za
smrt;
da se is­pra­ti na onoj svet so vak­va du­{a
bi bi­lo grev.
Tem­ni­~a­rot
Ov­de vo zat­vo­rov, o~e, tem­ni­~a­rot }e mu gi od­ne­se - od niv
ut­ro­vo um­re od smr­to­nos­na tre­ska
eden Dub­rov­~a­nec, mno­gu zlog­la­sen pi­rat,
~o­vek na is­ta voz­rast so Kla­u­dio, so bra­da
i gla­va sli~­ni na ne­go­vi­te. Ka­ko bi bi­lo
da go os­ta­vi­me nes­re}­ni­kov do­de­ka ne se
re­{i
sa­mi­ot a za­me­ni­ko­va­ta vol­ja da ja za­do­vo­
li­me
so li­kot na Dub­rov­~a­ne­cot na Kla­u­dio sli­
~en?
Voj­vo­da­ta
O, ne­bo­to tu­ka vme­{a­lo prs­ti.
Na­log daj­te ved­na{; is­te­ku­va ro­kot
na­lo­`en od An­xe­lo. Gle­daj­te ova da se sto­ri
i da se is­pra­ti spo­red za­po­ved­ta, a jas }e
pro­bam
da go na­go­vo­ram jad­ni­kov dob­ro­vol­no da
um­re.
Tem­ni­~a­rot
Ova, do­bar o~e, }e se iz­vr­{i ved­na{.
No Ber­nar­din mo­ra pop­lad­ne­vo da um­re;
no {to da pra­vi­me so Kla­u­dio
za da se spa­sam od opas­nos­ta {to mo­`e da me
snaj­de
ako se doz­nae de­ka e `iv?
Voj­vo­da­ta
Nap­ra­ve­te va­ka:
skrij­te gi taj­no i Ber­nar­din i Kla­u­dio.
Pred dva­pa­ti son­ce­to da ug­ree jas­no
nad sve­tot do­lu, }e se naj­de­te
vo bez­bed­nost.
Tem­ni­~a­rot
Vi se po­ko­ru­vam po svo­ja vol­ja.
Voj­vo­da­ta
Br­gu, daj­te na­log i gla­va­ta is­pra­te­te ja
kaj An­xe­lo.
(Iz­le­gu­va Tem­ni­~a­rot.)
Se­ga }e na­pi­{am do An­xe­lo pis­ma -
}e doz­nae de­ka nab­li­`u­vam kon do­ma,
i de­ka mo­ram so na­lo­zi mno­gu krup­ni
jav­no da vle­zam v grad. Od ne­go }e ba­ram
da me do­~e­ka kaj pos­ve­te­na­ta ~e{­ma
ki­lo­me­tar i pol pod gra­dot, a od ta­mu
lad­no­krv­no i na dob­ro od­me­ren na­~in
so An­xe­lo }e pos­ta­pi­me.
(Vle­gu­va tem­ni­~a­rot so gla­va­ta na Dub­rov­
~a­ne­cot.)
Tem­ni­~a­rot
Eve ja gla­va­ta; sa­mi­ot }e ja od­ne­sam.
 Tante za kukurigu
Voj­vo­da­ta
Ta­ka e dob­ro. Vra­te­te se ved­na{,
bi­dej­}i imam da vi so­op­{tam ne{­ta
koi, os­ven vas, ni­koj ne smee da gi slu{­ne.
Tem­ni­~a­rot
Le­tam.
Iza­be­la
(Od nad­vor) Ej! Ja­ve­te se!
Voj­vo­da­ta
Gla­sot na Iza­be­la. Doj­de­na e da ~ue
da­li po­mi­lu­va­we­to za brat & stig­na;
no ne­ma da & ka­`am za­ra­di nej­zi­no dob­ro,
za ko­ga naj­mal­ku o~e­ku­va, po te{­ki­ot o~aj
ko ute­ha bo`­ja da & doj­de.
Iza­be­la
(Od nad­vor) O, so va{ do­pust!
(Vle­gu­va Iza­be­la.)
Voj­vo­da­ta
Dob­ro ut­ro, uba­va i bla­go­rod­na }er­ko.
Iza­be­la
Po­u­bav e bla­gos­lo­vot {to od svet ~o­vek
ka­ko vas do­a­|a. Da­li za­me­ni­kot go pra­ti
po­mi­lu­va­we­to za brat mi?
Voj­vo­da­ta
Toj go os­lo­bo­di, Iza­be­la, od sve­tot.
Gla­va­ta mu e ot­se­~e­na i is­pra­te­na kaj
An­xe­lo.
Iza­be­la
O, za­rem e mo`­no?
529
Voj­vo­da­ta
Mo`­no e i ba{ e ta­ka.
Bi­de­te mud­ra, }er­ko, vo tr­pe­ni­e­to.
Iza­be­la
O, odam kaj ne­go o~i­te da mu gi is­ko­pam!
Voj­vo­da­ta
Ne­ma da ve pri­mi.
Iza­be­la
(Pla­~e) Ja­den Kla­u­dio! Prok­le­ta Iza­be­la!
Sve­tu nep­ra­ve­den! Prok­let da si za na vek
An­xe­lo!
Voj­vo­da­ta
Ova ne go bo­li, ni­tu vie ima­te ko­rist.
Za­toa, ne­moj­te ta­ka; vo bo`­ji ra­ce
va­{a­ta ra­bo­ta pre­daj­te ja. Vni­ma­vaj­te
{to }e vi re­~am, a vo se­koe zbor­~e
~is­ta vis­ti­na }e ima. Voj­vo­da­ta ut­re
si do­a­|a do­ma - ne­moj­te, iz­bri­{e­te gi
sol­zi­te - eden sob­rat moj i is­po­ved­nik
ne­gov ova mi go ka­`a. Ve­}e im ja­vi
za is­to­to na Es­ka­lo i An­xe­lo koi
se pod­got­vu­va­at na por­ti da go sret­nat,
za ta­mu da mu ja pre­da­dat vlas­ta. Ako
mo­`e­te mud­ros­ta da ja na­so­~i­te va­{a
vo pra­ve­cot po koj sa­kam ra­bo­ti­te da te­~at,
}e ima­te mo`­nost da go raz­ob­li­~i­te ga­dot,
da go is­pol­ni­te voj­vo­da­ta so vos­hit,
sr­ce­to so od­maz­da da go za­do­vo­li­te
i so op­{ta po­~it da se zdo­bi­e­te.
Iza­be­la
]e pra­vam ka­ko {to ve­li­te vie.
Voj­vo­da­ta
Pis­mo­vo, to­ga{, daj­te mu go na mo­na­hot
Pe­tar,
onoj {to me iz­ves­ti za do­a­|a­we­to na voj­vo­
da­ta.
 530 Vilijam [EKSPIR
Ka­`e­te mu de­ka ve­~er­va sa­kam da doj­de
vo ku­}a­ta na Ma­ri­ja­na. ]e go za­poz­na­am
dob­ro
so va­{a­ta i nej­zi­na­ta ra­bo­ta a toj pred
voj­vo­da­ta }e ve iz­ve­de, a vie An­xe­lo to­ga{
bes­po{­ted­no op­tu­`e­te go. [to se od­ne­su­va
do me­ne,
ed­na zak­let­va me vr­zu­va sve­ta
pa }e bi­dam ot­su­ten. (& go da­va pis­mo­to) So
ova pis­mo
poj­de­te. Sop­re­te gi ovie {tip­li­vi vo­di
so mir­no sr­ce. Vo re­dot moj ne ve­ru­vaj­te
ako od pa­tot va{ skr{­nam.
(Vle­gu­va Lu­~io.)
Koj e ov­de?
Lu­~io
Dob­ra ve­~er.
O~e, ka­de e tem­ni­~a­rot?
Voj­vo­da­ta
Ne e tu­ka, gos­po­di­ne.
Lu­~io
O uba­va Iza­be­la, sr­ce­to mi bled­nee ko­ga
gle­dam de­ka o~i­te ti se cr­ve­ni. Mo­ra da
si tr­pe­li­va. Pri­nu­den sum da ru­~am i ve­~e­
ram vo­da i tri­ci; ni za `i­va gla­va ne sme­am
me­vot da go pol­nam; ed­no hran­li­vo ja­de­we
pa i jas }e do­te­ram do ta­mu. No ve­lat voj­vo­
da­ta se vra­}a ut­re. @i­mi ve­ra, Iza­be­la, go
sa­kav brat ti. Da be­{e sta­ri­ot, nas­tran lil­
jak, voj­vo­da­ta, do­ma, a ne vo ne­koi mra~­ni
so­ka­ci, toj }e be­{e `iv.
(Iz­le­gu­va Iza­be­la.)
Voj­vo­da­ta
Gos­po­di­ne, voj­vo­da­ta ni pet pa­ri ne da­va za
ona {to go go­vo­ri­te; no dob­ro­to e {to toj
vo­op­{to ne `i­vee ta­mu.
Lu­~io
O~e, ti ne go zne{ voj­vo­da­ta tol­ku dob­ro
ka­ko jas. Toj e po­go­lem `en­kar od {to
mis­li{.
Voj­vo­da­ta
Za ova eden den }e od­go­va­ra­te. Zbo­gum.
Lu­~io
^e­kaj, ~e­kaj! ]e doj­dam so te­be. ]e ti ka­`u­
vam uba­vi baj­ki za voj­vo­da­ta.
Voj­vo­da­ta
Ve­}e za ne­go mi iz­nap­ri­ka­`av­te ed­no ~u­do
ra­bo­ti, gos­po­di­ne, ako se ta­ka ka­ko {to
ve­li­te; ako ne se, to­ga{ mi­li­on u{­te da mi
ka­`e­te ne­ma da bi­dat dos­ta.
Lu­~io
Ed­na{ iz­le­gov pred ne­go za­toa {to na ed­na
de­voj­ka & nap­ra­viv de­te.
Voj­vo­da­ta
Tak­vo ne{­to ste sto­ri­le?
Lu­~io
Da, na­vis­ti­na sto­riv; ama mo­rav da od­re­~am.
Ina­ku }e me o`e­nea so taa ska­pa­ni­ca.
Voj­vo­da­ta
Gos­po­di­ne, va­{e­to dru{­tvo po­ve­}e go zas­me­
ju­va ~o­ve­ka odo{­to mu pri­~i­nu­va ~est. Os­ta­
ne­te so zdrav­je.
Lu­~io
@i­mi ve­ra, odam so te­be do kra­jot na
uli­ca­ta. Ako mu­a­be­tot za blu­dot ne ti
od­go­va­ra, }e nas­to­ju­vam da zbo­ru­va­me {to
po­mal­ku za toa. Ne, o~e, jas sum ti ne{­to
ka­ko kr­le`: a se za­ka­~am, ne se ot­ka­~u­vam.
(Iz­le­gu­va­at.)
 Tante za kukurigu 531

Scena 4 An­xe­lo

(Vle­gu­va­at Es­ka­lo i An­xe­lo.) Dob­ra no}.

Es­ka­lo
Se­koe pis­mo {to go na­pi­{a go po­bi­va­{e
pret­hod­no­to.
An­xe­lo
I toa na so­vr­{e­no ne­so­od­ve­ten i sme­ten
na­~in. Ne­go­vi­te pos­tap­ki mno­gu li­~at na
nas­tap na lu­di­lo. Da se mo­li­me na bo­ga raz­
u­mot da ne mu e po­ma­ten. I zo{­to na por­ti
da go ~e­ka­me i ta­mu da mu ja pri­mop­re­da­de­me
vlas­ta?
Es­ka­lo
Ne znam.
An­xe­lo
I zo{­to toa da go ob­ja­vi­me na eden ~as pred
ne­go­vo­to pris­tig­nu­va­we pa da mo­`e se­koj,
ako ba­ra da se is­pra­vi ne­kak­va nep­rav­da, da
pod­ne­se mol­ba na uli­ca?
Es­ka­lo
Toj iz­ne­su­va svoi pri­~i­ni za toa - da mo­`e
si­te `al­bi da gi raz­gle­da pa da n# os­lo­bo­di
od po­doc­ne`­ni­te op­tu`­bi koi pos­le toa, }e
ne­ma­at za­kon­ska si­la pro­tiv nas.
(Iz­le­gu­va Es­ka­lo.)
^i­nov me iz­re­zi­li do kraj, me nap­ra­vi ja­lov
i tap za se­koj pot­fat. Od ne­vi­nos­ta li­{e­na
mo­ma
i toa od vi­sok go­le­mec {to spro­ve­du­va
za­kon
tok­mu pro­tiv toa! Sra­mot nej­zin ne­`en
da ne ja spre­~u­va za gu­bi­to­kot dev­stven da
tru­bi,
bi mo­`e­la ep­ten da me is­kam­fu­zi! Ra­zu­mot
ja dr­`i, se­pak,
bi­dej­}i stek­nav tak­va do­ver­ba i tol­kav
ug­led
{to ni­ed­na po­e­di­ne~­na hu­la ne mi mo­`e
ni{­to
ami sa­mo hu­la­~ot go val­ka. Tre­ba­{e da go
os­ta­vam
vo `i­vot, sa­mo da ne mis­lev de­ka di­va­ta
ne­go­va mla­dost,
opas­no nas­tr­ve­na, mo­`e ed­na{ po od­maz­da da
doj­de
{to so tol­ku sra­mot­na ce­na, sra­mo­ten
`i­vot
taa ot­ku­pi. Pa se­pak, ka­mo `iv da be­{e.
Bo­`e, {tom ed­na{ du­{a­ta si ja og­re­{il
ve­}e,
ko­la­ta na­do­lu ti trg­nu­va, sa­kal ti ili
ne­}el.
Iz­le­gu­va.

An­xe­lo

Pa uba­vo, to­ga{ daj­te, ve mo­lam, prog­las.

Ut­re izut­ri­na }e doj­dam kaj vas da ve vik­
nam.
Iz­ves­te­te gi si­te lu­|e po red i ~in
{to tre­ba da go do­~e­ka­at.

Es­ka­lo

Dob­ro, gos­po­di­ne. A se­ga zbo­gum.

 532 Vilijam [EKSPIR
Scena 5
(Vle­gu­va­at voj­vo­da­ta, vo svo­ja­ta ob­le­ka i
mo­na­hot Pe­tar.)
Voj­vo­da­ta
Vra­~e­te gi pis­ma­ta ko­ga }e doj­de vre­me.
Tem­ni­~a­rot na­me­ra­ta na­{a i pla­not gi znae
ko­ga }e trg­ne ra­bo­ta­ta, dr­`e­te se do upats­
tva­ta
{to vi gi da­dov, imaj­}i go vo vid na­{i­ot
na­um,
ia­ko po­ne­ko­ga{ }e mo­ra ov­de on­de
da skr{­ni­te vo za­vis­nost od te­kot
na ne{­ta­ta. Ode­te do do­mot na Fla­vij,
i ka­`e­te mu ka­de sum. Pre­ne­se­te is­to
i do Va­len­tin, Ro­land i Kras. Ne­ka
tru­bi­te do por­ti­te gi do­ne­sat no pr­vin
Fla­vij ne­ka doj­de va­mu.
Mo­na­hot
S# }e se sre­di naj­br­zo {to mo­`e.
(Iz­le­gu­va.)
(Vle­gu­va Va­rij.)
Voj­vo­da­ta
Ti bla­go­da­ram, Va­rij; mno­gu br­zo doj­de.
Doj­di da pro­{e­ta­me. U{­te pri­ja­te­li na­{i
}e n# poz­dra­vat po­doc­na. Bla­go­ro­den moj
Va­rij!
(Iz­le­gu­va­at.)
Scena 6
(Vle­gu­va­at Iza­be­la i Ma­ri­ja­na.)
Iza­be­la
Mra­zam od oko­lu da zbo­ru­vam -
vis­ti­na­ta ~is­ta bi ja ka­`a­la, no, vsu{­nost,
vie bi tre­ba­lo da go ob­vi­ni­te, no so­vet pri­
miv
va­ka da pos­ta­pam za, ka­ko {to ve­li,
vis­tin­ska­ta na­me­ra da se skrie.
Ma­ri­ja­na
Pra­ve­te {to toj }e vi ka­`e.
Iza­be­la
Os­ven toa, ve­li ne tre­ba­lo da se ~u­dam
ako me na­pad­ne na smet­ka na dru­ga­ta stra­na,
lek bil toj gor­~liv za is­ho­dot sla­dok.
(Vle­gu­va mo­na­hot Pe­tar.)
Ma­ri­ja­na
Ka­mo mo­na­hot Pe­tar -
Iza­be­la
^e­kaj­te, ve mo­lam; mo­na­hot eve ide.
Mo­na­hot Pe­tar
Aj­de; vi naj­dov naj­po­god­no mes­to
na koe tol­ku }e mu pa­|a­te na voj­vo­da­ta v o~i
{to ne }e mo­`e da ne ve za­be­le­`i. Dva­pa­ti
ve­}e
tru­bi­te se og­la­si­ja. Si­te bla­go­rod­ni
gra­|a­ni od ug­led ve­}e sto­jat na por­ti
a sa­mo {to ne pris­tig­nal i voj­vo­da­ta;
za­toa, aj­de da odi­me, aj­de.
 ^in PETTI
Scena 1
(Vle­gu­va­at od ed­na stra­na Voj­vo­da­ta, Va­rij so prid­ru`­ba,
a na dru­ga An­xe­lo, Es­ka­lo, Lu­~io, gra­|a­ni i slu`­be­ni­ci.)
Voj­vo­da­ta
(Na An­xe­lo) Do­bar moj rod­ni­no, dob­ro ve
naj­dov­me.
(Na Es­ka­lo) Star moj i ve­ren pri­ja­te­lu,
mi­lo ni e
{to ve gle­da­me.
An­xe­lo i Es­ka­lo
Sre}­no ni do{­le, va­{e ve­li­~e­stvo.
Voj­vo­da­ta
Na obaj­ca­ta ed­no go­le­mo i sr­de~­no fa­la.
Za vas se ras­pra­{u­vav­me i slu­{av­me tol­ku
dob­ro za va­{a­ta pra­vi~­nost {to sr­ce­to
na­{e
ne mo­`e da se voz­dr­`i pa bla­go­dar­nost jav­no
vi od­da­va, ka­par za nag­ra­da­ta {to sle­di.
An­xe­lo
Vie s# po­sil­no me ob­vr­zu­va­te.
Voj­vo­da­ta
O, zas­lu­ga­ta va­{a na­se­ka­de e~i i grev bi
sto­ril
da ja zak­lu­~am vo taj­ni­te ag­li na mo­e­to sr­ce,
ko­ga zas­lu­`u­va iz­li­va­we vo buk­vi od
bron­za,
ut­vr­den kas­tel pro­tiv za­bot na vre­me­to
i mra­kot na za­bo­ra­vot. Daj­te mi ra­ka,
za po­da­ni­ci­te da vi­dat i za na­vek da zna­at
de­ka nad­vo­re{­ni­te zna­ci na qu­bez­nost se­ta
vnat­re{­na nak­lo­nost ja ob­ja­vu­va­at. Prij­
de­te, Es­ka­lo,
mo­ra­te kraj nas da odi­te od dru­ga­ta stra­na,
dva stol­ba ste mi vie.
(Odat nap­red.)
(Vle­gu­va­at mo­na­hot Pe­tar i Iza­be­la.)
Mo­na­hot Pe­tar
Se­ga vi e vre­me. Klek­ne­te i go­vo­re­te
glas­no.
Iza­be­la
(Klek­nu­va) Prav­da, o voj­vo­do kral­ski! Pog­
le­dot vtren­~e­te go
vo ed­na obes­pra­ve­na - se­pak bi rek­la,
de­voj­ka.
Bla­go­ro­den kne­zu, ne obes­~es­tvu­vaj­te si go
vi­dot
gle­daj­}i vo ne{­to dru­go, du­ri `al­ba­ta mo­ja
pra­vi~­na ne ja slu{­ne­te i do­de­ka me­ne
ne mi da­de­te prav­da, prav­da, prav­da, prav­da!
Voj­vo­da­ta
Vo {to e nep­rav­da­ta? Koj vi zgre­{il? So
{to?
Bi­de­te krat­ki. Gos­po­da­rot An­xe­lo }e vi
da­de prav­da.
Ne­mu slu­~a­jot iz­ne­se­te mu go.
Iza­be­la
O kne­zu mo­}en,
me te­ra­te od so­to­na­ta prav­da da ba­ram.
Slu{­ne­te me li~­no oti ona {to }e go ka­`am
ili na gla­va }e mi pad­ne ako ver­ba
ne mu se da­de ili }e ve pri­nu­di se­ta kriv­da
nap­ra­ve­na vrz me­ne, da ja le­~i­te. Slu{­ne­te
 534 Vilijam [EKSPIR
me,
o, slu{­ne­te me, slu{­ne­te me!
An­xe­lo
Gos­po­da­ru, se pla­{am de­ka taa ne e so si­te.
Me mo­le­{e me­ne za `i­vo­tot na brat &
po­gu­ben po su­dot na prav­da­ta.
Iza­be­la
(Sta­nu­va) Po su­dot na prav­da­ta!
An­xe­lo
I }e go­vo­ri se­ga ~ud­no i pol­na pe­lin.
Iza­be­la
Mno­gu ~ud­no }e go­vo­ram, no i vis­ti­no­to
mno­gu.
No ne e li ~ud­no {to ovoj An­xe­lo go ga­zi
zbo­rot? Ne e li ~ud­no {to ubi­ec e toj?
Ne e li ~ud­no, mno­gu ~ud­no {to ovoj
An­xe­lo e pre­qub­ni~­ki kra­dec,
dvo­li~­nik i si­le­xi­ja na mo­min­ska­ta
~ed­nost?
Voj­vo­da­ta
^ud­no e, il­ja­da­pa­ti ~ud­no!
Iza­be­la
I ko {to e vis­ti­no­to de­ka An­xe­lo e toj
s# {to go­vo­ram e vis­ti­ni­to no i ~ud­no.
Ne, il­ja­da­pa­ti e vis­ti­ni­to, vis­ti­na­ta oti
}e si os­ta­ne vis­ti­na s# do de­not su­den.
Voj­vo­da­ta
Trg­ne­te ja od ov­de. Kut­ra­ta taa,
go go­vo­ri ova za{­to se mrd­na­la od umot.
Iza­be­la
O kne­zu, te pro­kol­nu­vam, ako ver­ba ima{
de­ka i dru­ga ima sre­}a os­ven na­{a­va zem­ska,
ne me ot­fr­laj tu­ku - ta­ka so iz­go­vor le­sen
de­ka od umot sum se mrd­na­la. Ne go sme­taj
za ne­voz­mo`­no ona {to ne­ve­ro­jat­no sa­mo
iz­gle­da. Ne e ne­voz­mo`­no, pod­lec ne­koj
naj­lo{ na sve­tot, da iz­gle­da krot­ko,
se­ri­oz­no, pra­vi~­no i bes­pre­kor­no ka­ko
An­xe­lo; ta­ka i An­xe­lo mo­`e, pok­raj si­te
ode`­di, ti­tu­li, ma­ni­ri i na­kit, da bi­de
ar­hi-apa{. Ve­ru­vaj vo ova, kne­zu kral­ski,
po­mal­ku, toj toa i ne e; no po­ve­}e e ko­ga
bi ima­la po­ve­}e imi­wa za lo­{o­to i zlo­to.
Voj­vo­da­ta
Vo ~es­ta se kol­nam, ako e lu­da, a lu­da e
ve­lam,
de­ka lu­di­lo­to nej­zi­no e sre­de­no ~ud­no,
pa tak­va smis­la vr­za­na pra­vi kak­va
{to do­se­ga kaj lu­dak ni­ko­ga{ ne sum ~ul.
Iza­be­la
O voj­vo­do bla­go­ro­den,
ne udi­raj­te na toa, ne br­kaj­te go raz­u­mot
za qu­bov na nep­rav­da­ta; tu­ku raz­u­mot ne­ka
vi slu­`i
vis­ti­na­ta da se po­ja­vi kaj­{to skri­e­na se
~i­ni,
a ne­vis­ti­na­ta da se sok­rie kaj­{to iz­gle­da
to~­na.
Voj­vo­da­ta
Na mno­zi­na {to ne se lu­di, po­ve­}e raz­um
im ne­dos­ti­ga. Ka­`e­te {to ima­te! Ve slu­
{am!
Iza­be­la
Jas sum ses­tra na eden Kla­u­dio,
osu­den za­ra­di blud na smrt pod se­ki­ra.
An­xe­lo kaz­na­ta mu ja iz­re­~e. Jas, ba{ ko­ga
bev na is­ku­{e­ni~­ki is­pit za pri­em me­|u
ka­lu­|er­ki­te, bev iz­ves­te­na od brat mi
pre­ku eden Lu­~io.
Lu­~io
Toa sum jas, ako doz­vo­lu­va­te, kne­zu.
Od Kla­u­dio oti­dov kaj nea i ja mo­lev
 Tante za kukurigu 535

sre­}a­ta da si ja pro­ba kaj gos­po­da­rot Iza­be­la

An­xe­lo
bel­kim ta­ka za jad­ni­kot }e iz­mo­li pro{­ka. Oti­dov kaj ovoj gad blu­den, za­me­ni­kot -

Iza­be­la Voj­vo­da­ta

Toa e toj, na­vis­ti­na. Ova mal­ku lu­da~­ki zvu­~i.

Voj­vo­da­ta Iza­be­la

(Na Lu­~io) Ni­koj vas ne ve pra­{a. Pros­te­te, ama prik­lad­no e na ra­bo­ta­ta.

Lu­~io Voj­vo­da­ta

To~­no, gos­po­da­ru, no ne me ni po­vi­ka Da, na ra­bo­ta­ta! Pro­dol­`e­te!

da mol­~am.
Iza­be­la
Voj­vo­da­ta
Na krat­ko, a ne­va`­no­to go os­ta­vam na
To­ga{, se­ga ve po­vi­ku­vam. Za­pom­ne­te go ova, stra­na,
mo­lam; ka­ko go pre­kol­nu­vav, ka­ko go mo­lev, mu kle­
a ako ne­ko­ga{ ima­te ra­bo­ta ne­ko­ja svo­ja ~ev,
to­ga{ mo­le­te se na bo­ga da bi­de­te bez ka­ko me od­bi i ka­ko mu od­go­vo­riv to­ga{ -
gre{­ka. za{­to mno­gu dol­go tra­e­{e - za se­ga
so bol­ka i sram, sram­ni­ot kraj da go ka­`am.
Lu­~io Ne sa­ka­{e brat mi da go po­mi­lu­va, os­ven
pod us­lov te­lo­vo ne­gib­na­to da mu go da­dam
Vi ga­ran­ti­ram, gos­po­da­ru. na ne­go­va­ta ne­u­me­re­na po­ho­ta blud­na; po
bor­ba
Voj­vod­ta dol­got­raj­na, ses­trin­sko­to vo me­ne ~es­ta
mi ja skr­{i, pa mu se da­dov. No ut­ro­to u{­te,
Ga­ran­ti­raj­te si sam na se­be; vni­ma­vaj­te, stras­ta za­do­vo­le­na, toj is­pra­ti na­log
ve­lam. gla­va­ta na brat mi da mu ja se­~at.

Iza­be­la Voj­vo­da­ta

Gos­po­di­nov ka­`a del­~e od pri­kaz­na­ta mo­ja - U{­te da e ta­ka!

Lu­~io Iza­be­la

To~­no. Ne sa­mo {to e ta­ka, tu­ku ep­ten e ta­ka!

Voj­vo­da­ta Voj­vo­da­ta

Mo­`e­bi e to~­no, no si­gur­no gre­{i­te Ti ne zna­e{ {to zbo­ru­va{, jad­ni~­ke lu­da,

{to zbo­ru­va­te pre­ku red. (Na Iza­be­la) I, ve ili si pod­bod­na­ta so smis­len om­raz
mo­lam? pro­tiv ~es­ta ne­go­va. Ka­ko pr­vo, toj
vo is­prav­nos­ta e bez gre{­ka. Ka­ko vto­ro,
bes­mis­le­no e toj so tol­ka­va `es­ti­na
 536 Vilijam [EKSPIR
da gi go­ni gre­vo­vi­te {to sa­mi­ot gi ima.
Da zgre­{il ta­ka, toj brat ti so se­be­si
bi go spo­re­dil i od be­sil­ka bi go spa­sil.
Ne­koj ve na­mes­til. Vis­ti­na­ta priz­naj ja
i ka­`i po ~ij na­go­vor si do{­la da se `a­li{.
Iza­be­la
Ova e s#? To­ga{, o, vie bla­gos­lo­ve­ni slu­gi
ne­bes­ni, tr­pe­nie po­da­re­te mi, za so vre­me
zlo­to da se ot­krie {to za­vit­ka­no e ov­de
vo drei na ~es­ta! Bog da ja ~u­va va­{a­ta
mi­lost
od zlo, a jas si odam obes­~es­te­na, bez ver­ba
vo ni­koj!
Voj­vo­da­ta
Znam, bi oti{­le se­ga tu­ku-ta­ka. Stra­`a!
Od­ne­se­te ja v zat­vor.
(Eden stra­`ar zas­ta­nu­va zad Iza­be­la.)
Za­rem da doz­vo­li­me tol­ku
bes­ra­men vi­or od nav­re­di da se ur­ne
vrz onoj {to ni e tol­ku bli­zok? Splet­ki.
Koj zna­e­{e za va­{i­ot na­um i za ide­we­to
ov­de?
Iza­be­la
Ne­koj koj bi sa­ka­la da e ov­de: otec Lu­do­vik.
(Iz­le­gu­va pod stra­`a.)
Voj­vo­da­ta
Otec - duh, ve­ro­jat­no. Go znae li ne­koj toj
Lu­do­vik?
Lu­~io
Gos­po­da­ru, jas go znam. Mo­nah {to seg­de si
go pi­ka no­sot.
Ne mi se do­pa­|a. Da ne be­{e du­hov­nik, kne­zu,
za ne­koi zbo­ro­vi {to pro­tiv vas gi ka­`a,
do­de­ka ne bev­te ov­de, }e go yviz­nev da svi­ri.
Voj­vo­da­ta
Zbo­ru­val pro­tiv me­ne? Ama do­bar mo­nah!
Pa u{­te si­ro­ta­va de­voj­ka zlob­no ja {il­kal
pro­tiv za­me­ni­kot na{! Naj­de­te go ved­na{!
(Iz­le­gu­va­at eden ili ne­kol­ku­mi­na.)
Lu­~io
Tok­mu no­}e­ska, gos­po­da­ru, nea i toj mo­nah
vo zat­vo­rot gi vi­dov. Be­zo­~en mo­nah,
ni­zok mo­nah.
Mo­na­hot Pe­tar
Bla­gos­lo­ve­ni da ste kne­zu!
Sto­ev tu­ka blis­ku, gos­po­da­ru, i slu­{av
ka­ko u{i­te vi gi pol­nat so ne­vis­ti­ni. Ka­ko
pr­vo,
`e­na­va, bez tro{­ka sram za­me­ni­kot vi go
na­pa­|a koj­{to ja dop­rel ili dam­ka
ne­kak­va & sto­ril kol­ku ne­koj ne­ro­den
{to ja dop­rel ili fle­ko­sal.
Voj­vo­da­ta
I nie is­to tol­ku ve­ru­va­me.
Go zna­e­te li toj Lu­do­vik za ko­go
taa go­vo­ri?
Mo­na­hot Pe­tar
Go znam ka­ko svet, po­bo­`en ~o­vek,
ne e ni­zok, ni­tu pak no­sot se­ka­de go pi­ka
ka­ko {to za ne­go re­~e gos­po­di­nov ov­de;
i, `i­mi ve­ra­va, toj ~o­vek ni­ko­ga{ ne re­kol
ka­ko {to se tvr­di lo{ zbor za va­{a­ta
mi­lost.
Lu­~io
Re­kol gos­po­da­ru, i toa naj­pod­lo. Ve­ru­vaj­te
mi!
Mo­na­hot Pe­tar
Uba­vo, ed­na{ }e doj­de i }e se op­rav­da;
no vo mi­gov toj e bo­len, gos­po­da­ru,
od ~ud­na tre­ska. Sa­mo po ne­gov na­log
bi­dej­}i slu{­na de­ka se pod­got­vu­va tu`­ba
pro­tiv gos­po­da­rot An­xe­lo, doj­dov jas ov­de
da ka­`am, ne­ba­re toj zbo­ru­va, {to vo se­to
e la­ga a {to vis­ti­na, za {to mo­`e
 Tante za kukurigu 537

da se za­kol­ne, za {to na is­pit da se sta­vi Voj­vo­da­ta

ko­ga i da go vik­nat. Pr­vo, za ovaa `e­na:
za da se op­rav­da ovoj bla­go­rod­nik vre­den, Vdo­vi­ca?
tol­ku pros­ta~­ki i jav­no ob­vi­net, taa }e bi­de
pred vas po­bi­e­na i toa ot­vo­re­no v li­ce Ma­ri­ja­na
ta­ka {to, na kra­jot, sa­ma }e priz­nae.
Ni toa, gos­po­da­ru.
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
O~e do­bar, da slu{­ne­me.
(Iz­le­gu­va mo­na­hot Pe­tar.) To­ga{ ne ste ni{­to; ni de­voj­ka, ni vdo­vi­ca
Za­rem ne se sme­e­te na ova, gos­po­da­ru ni `e­na!
An­xe­lo?
O bo­`e, kol­ka­va e su­e­ta­ta na {ut­ra­ci­te Lu­~io
jad­ni!
Sto­lo­vi daj­te ni. Gos­po­da­ru, mo­`e e uli­~ar­ka, za{­to mno­gu od
(No­sat sto­lo­vi.) niv ne se ni de­voj­ki, ni vdo­vi­ci ni `e­ni.
Doj­de­te, rod­ni­no An­xe­lo,
vo ova }e bi­dam nep­ris­tra­sen; bi­de­te sa­mi Voj­vo­da­ta
su­di­ja vo ra­bo­ta­ta va­{a.
(Voj­vo­da­ta i An­xe­lo sed­nu­va­at.) Za­mol­~e­te go onoj brat! Ka­mo sre­}a da ima
(Vle­gu­va­at mo­na­hot Pe­tar i Ma­ri­ja­na pri­~i­na da bla­bo­ti za se­be.
pok­ri­e­na so pre­vez.)
Ova li e sve­do­kot, o~e? Lu­~io
Pr­vin li­ce­to ne­ka go po­ka­`e, a po­toa ne­ka
zbo­ru­va. Dob­ro, gos­po­da­ru.

Ma­ri­ja­na Ma­ri­ja­na

Pros­te­te, gos­po­da­ru, li­ce­to ne go po­ka­`u­ Gos­po­da­ru, priz­na­vam de­ka ma­`e­na ne sum

vam bi­la,
du­ri ma­`ot mi ne mi ka­`e. a priz­na­vam, is­tov­re­me­no, de­ka ne sum mo­ma.
Go poz­nav ma` mi, a ma` mi se­pak
Voj­vo­da­ta ne znae de­ka ne­ko­ga{ i toj me poz­nal.

[to, vie ste ma­`e­na? Lu­~io

Ma­ri­ja­na Si­gur­no bil pi­jan, gos­po­da­ru, ne znam {to

dru­go.
Ne, gos­po­da­ru.
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
Bi sa­kal, za­ra­di bla­gos­ta na mi­rot, i ti da
Da­li ste de­voj­ka? si pi­jan.

Ma­ri­ja­na Lu­~io

Ne, gos­po­da­ru. Dob­ro, gos­po­da­ru.

 538 Vilijam [EKSPIR
Voj­vo­da­ta
Ova sve­do­~e­we so An­xe­lo ne­ma vr­ska.
Ma­ri­ja­na
Se­ga }e doj­dam do toa, gos­po­da­ru.
Taa {to ne­go za pre­qu­ba go op­tu­`u­va
so sa­mo­to toa i mo­jot ma` go tu­`i,
i na to­var tok­mu ona vre­me mu go sta­va
vo koe, pod zak­let­va tvr­dam, v preg­rat go
dr­`ev
so si­te pos­le­di­ci od qu­bov­ta {to se ra­|a­at.
An­xe­lo
Da­li i drug, os­ven me­ne, taa tu­`i?
Ma­ri­ja­na
Ne, kol­ku {to znam.
Voj­vo­da­ta
Ne? Re­kov­te ma` vi.
Ma­ri­ja­na
Pa da, gos­po­da­ru, a toa e An­xe­lo,
koj mis­li de­ka znae de­ka ni­ko­ga{ ova te­lo
ne go poz­nal, no znae, mis­li, de­ka go poz­nal
te­lo­to na Iza­be­la.
An­xe­lo
^ud­no ob­vi­ne­nie. Po­ka­`i go tvo­e­to li­ce.
Ma­ri­ja­na
(Go ot­kri­va li­ce­to) Ma` mi mi na­re­du­va;
mas­ka­ta ja va­dam.
Ova e toa li­ce, An­xe­lo su­rov,
za koe ne­ko­ga{, se kol­ne­{e, de­ka vre­di
da se gle­da. Ova e ra­ka­ta ko­ja cvrs­to
vo svo­ja­ta ja steg­na, so zak­let­va ko­ga
go pot­vr­du­va­{e do­go­vo­rot bra­~en.
Ova e te­lo­to koe Iza­be­la od obr­vrs­ka­ta
ja spa­si pa te­be ti se da­de vo ku­}a­ta let­na
a si mis­le­{e de­ka e nej­zi­no.
Voj­vo­da­ta
(Na An­xe­lo) Ja poz­na­va­te ovaa `e­na?
Lu­~io
Te­les­no, ve­li taa.
Voj­vo­da­ta
Za­mol­~i, brat! Po­ve­}e da ne si pis­nal!
Lu­~io
Gos­po­da­ru, mo­ra da priz­na­am de­ka `e­na­va ja
znam;
pet go­di­ni ima od de­not ko­ga za bra­~en so­juz
se go­vo­re­{e me­|u me­ne i nea, koj­{to pro­
pad­na,
de­lum­no po­ra­di nej­zni­ot ve­ten mi­raz
{to na­ed­na{ se skra­ti, no glav­no
po­ra­di gla­sot {to & iz­le­ze de­ka bi­la
za ni­ka­de; vo pet­te go­di­ni tie
ni­tu sum zbo­ru­val so nea, ni sum ja vi­del,
ni­ti sum ~ul za nea; vo ~es­ta se kol­nam.
Ma­ri­ja­na
(Klek­nu­va pred voj­vo­da­ta) Bla­go­ro­den
kne­zu,
ko svet­li­na­ta od ne­bo {to sle­gu­va, od us­ta­ta
zbo­rot,
i ko {to vis­ti­na­ta pol­na e so smis­la, a
se­ko­ja dob­lest
so vis­ti­na, jas sum so svr­{u­va~­ka `e­na na
ovoj ~o­vek
tol­ku cvrs­to ko zbo­ro­vi­te {to zak­let­va
pra­vat;
a vtor­ni­kot no}­ta, kne­zu, vo let­na­ta svo­ja
ku­}a
toj me poz­na i ko `e­na. Ako go­vo­ram pra­vo,
to­ga{ od ko­le­na mir­no da se kre­nam, ako ne,
to­ga{, ko mer­me­ren spo­me­nik, ne­ka os­ta­nam
ov­de,
smra­mo­re­na za na­vek.
An­xe­lo
Do se­ga se pot­sme­vav sa­mo.
 Tante za kukurigu
Se­ga, gos­po­da­ru, daj­te ce­la prav­da da ja
vi­dam,
tr­pe­ni­e­to mi e pred kraj. Na­vis­ti­na gle­dam
de­ka ovie sla­bi, ku­so­um­ni `e­ni se sa­mo
oru­die na ne­ko­ja mno­gu po­mo}­na ra­ka
ko­ja na ova gi pod­bod­na­la. Mo`­nost daj­te mi
kne­zu, da go naj­dam {il­ka­~ot.
Voj­vo­da­ta
(Sta­nu­va) Da, od sr­ce
i po va­{a vol­ja da gi kaz­ni­te. - Ti o~e
bu­da­lest i ti ras­i­pa­na `e­no zdru­`e­na
so taa {to si za­mi­na, mis­li{ li de­ka
zak­let­vi­te tvoi, pa ma­kar vo se­koj sve­tec
po red da si se kol­ne­la, se do­vo­len do­kaz
pro­tiv vred­nos­ta ne­go­va i ug­le­dot ne­gov
koi ve­}e bi­le is­ku­{u­va­ni? Vie, ~e­sen
Es­ka­lo,
sed­ne­te so rod­ni­na­ta moj; po­mog­ne­te mu
ve{­to
na vi­de­lo da ja is­te­ra za­ve­ra­va i iz­vo­rot
nej­zin.
I ne­koj drug mo­nah gi pod­bod­nu­val. Ved­na{
naj­de­te go.
(Es­ka­lo sed­nu­va.)
Mo­na­hot Pe­tar
Ka­mo da e ov­de, gos­po­da­ru, za{­to toj
na­vis­ti­na gi pod­bod­na `e­ni­ve da se `a­lat.
Tem­ni­~a­rot va{ znae ka­de pre­bi­va to~­no,
toj mo­`e da go do­ve­de.
Voj­vo­da­ta
(Na ne­kol­ku­mi­na) Ode­te, sto­re­te go toa
ved­na{.
(Iz­le­gu­va­at ne­kol­ku­mi­na.)
(na An­xe­lo) A vie, bla­go­ro­den moj rod­ni­no,
i ima­te­lu na do­ver­ba­ta na­{a, bi­dej­}i
vi e va`­no ra­bo­ta­va da ja is­te­ra­te do kraj,
so na­ne­se­ni­te nav­re­di vrz vas, po naj­do­bar
na­um pos­ta­pe­te. Me­ne, za krat­ko, }e me ne­ma,
a vie ne mr­daj­te od ov­de do­de­ka so kle­vet­ni­
ci­te
ne se pres­me­ta­te.
539
Es­ka­lo
Gos­po­da­ru, do kraj ra­bo­ta­ta }e ja is­te­ra­me.
(Iz­le­gu­va voj­vo­da­ta.)
Gos­po­di­ne Lu­~io, ne­li re­kov­te de­ka ovoj
otec Lu­do­vik bil ne­~e­sen ~o­vek?
Lu­~io
Ka­mi­lav­ka­ta ne go pra­vi mo­na­hot mo­nah;
~e­sen sa­mo po dre­i­te; ~o­vek koj­{to mno­gu
lo­{o go­vo­re­{e za voj­vo­da­ta.
Es­ka­lo
]e ve za­mo­li­me da os­ta­ne­te ov­de do­de­ka toj
ne doj­de, za po­toa so ova da go na­te­ra­te vo
tes­no. ]e iz­le­ze de­ka ovoj mo­nah ti e ne­koj
fin brat!
Lu­~io
Ni po­mal­ku ni po­ve­}e od koj bi­lo vo Vi­e­na,
vi tvr­dam.
Es­ka­lo
Vik­ne­te ja taa Iza­be­la pov­tor­no ov­de;
sa­kam da zbo­ru­vam so nea.
(Iz­le­gu­va­at ne­kol­ku­mi­na.)
(Na An­xe­lo) Ve mo­lam, gos­po­da­ru, doz­vo­le­te
mi jas da pos­ta­vu­vam pra­{a­wa. ]e vi­di­te
ka­ko }e ja sre­dam.
Lu­~io
Ne po­ar­no od ne­go, ba­rem ka­ko {to sa­ma­ta
ve­li.
Es­ka­lo
Mis­li­te?
Lu­~io
Na­vis­ti­na, gos­po­di­ne, mis­lam ako pri­vat­no
ja sre­di­te, ved­na{ }e vi priz­nae; ve­ro­jat­no
jav­no }e & bi­de sram.
 540 Vilijam [EKSPIR

Es­ka­lo Voj­vo­da­ta

Od oko­lu }e ja na­pi­pu­vam, da ne znae {to ^est na va­{e­to vi­so­ko mes­to, a ~est ~es­to
imam na um. i na so­to­na­ta mu se od­da­va pred tro­not ne­gov
og­nen.
Lu­~io Ka­de e voj­vo­da­ta? Toj tre­ba da me ~ue.

Ta­ka se pra­vi toa; za{­to `e­ni­te se naj­les­ni Es­ka­lo

na pol­no}.
(Vle­gu­va Iza­be­la pod stra­`a.)
Es­ka­lo
Prij­de­te, ve mo­lam; ov­de ima ed­na da­ma ko­ja
go po­bi­va s# ona {to go re­kov­te.
(Vle­gu­va­at voj­vo­da­ta, prep­ra­ven na mo­nah,
so ka­mi­lav­ka na gla­va i tem­ni­~a­rot.)
Lu­~io
Gos­po­da­ru, eve go ni­kak­ve­cot za ko­go vi
go­vo­rev, eve go so tem­ni­~a­rot.
Voj­vo­da­ta sme nie i nie }e ve ~u­e­me.
Go­vo­re­te po pra­vo.
Voj­vo­da­ta
Ili bez strav, ba­rem.
(Na Iza­be­la i Ma­ri­ja­na) No, o, kut­ri du­{i,
za­rem od li­si­ca doj­dov­te da ba­ra­te jag­ne?
Po­ar­no re­~e­te dob­ra no} za va­{a­ta prav­da.
Voj­vo­da­ta go ne­ma? I va­{a­ta prav­da ja ne­ma.
Nep­ra­vi­~en e voj­vo­da­ta {to od­bil da su­di
po jav­na­ta va­{a tu`­ba, a su­de­we­to pu{­til
da go vo­di pod­le­cot pro­tiv ko­go se `a­li­te.

Es­ka­lo Lu­~io

Tok­mu na vre­me. Ne zbo­ru­vaj­te so ne­go Ova e pod­le­cot, apa­{ot za ko­go vi go­vo­rev.

do­de­ka ne ve po­vi­ka­me.
Es­ka­lo
Lu­~io
O mo­na­hu nep­re­~e­sen, mo­na­hu nes­vet!
]e mol­~am ka­ko mr­to­vec. Mal­ku li ti be­{e {to `e­ni­ve gi na­te­ra
dob­les­ni­ov ma` da go re­zi­lat, pa se­ga u{­te
Es­ka­lo so po­ga­na us­ta i toa pra­vo ne­mu v li­ce
pod­lec go na­re­ku­va{ i u{­te pre­ku ne­go
(Na voj­vo­da­ta) Doj­de­te, gos­po­di­ne, da­li vie i voj­vo­da­ta go ~ep­ka{, ob­vi­nu­vaj­}i go za
gi na­te­rav­te `e­ni­ve da go nak­le­ve­tat gos­po­ nep­ra­vi~­nost?
da­rot An­xe­lo? Tie priz­naa de­ka ste bi­le Vo­de­te go ved­na{; na tr­ka­lo so ne­go. Del­~e
vie. po del­~e
od vas }e ki­ne­me ama }e ot­kri­e­me {to ste
Voj­vo­da­ta po­ni­e­ti­le.
Ka­ko re­kov­te, ‘nep­ra­vi­~en’?
Ne e to~­no.
Voj­vo­da­ta
Es­ka­lo
Ola­de­te mal­ku. Voj­vo­da­ta ne smee
Ka­ko? Zna­e­te ka­de ste? ni prst da mi ot­ki­ne ka­ko {to ne smee
svoj da si ot­kor­ne. Ne sum po­da­nik ne­gov,
ni­ti sum od ov­de. Ra­bo­ta­ta mo­ja e da gle­dam
{to se slu­~u­va ov­de vo Vi­en­ a, vo ko­ja vi­dov
 Tante za kukurigu
ka­ko ras­i­pa­nos­ta klo­ko­ti i vrie i od umot
nad­vor pre­te­ku­va; za­ko­ni za se­koj pres­tap
ima,
no pod­dr­`a­ni se kol­ku i pro­pi­si­te stro­gi
{to ko opo­me­ni­te po ber­ber­ni­ci­te vi­sat,
po­ve­}e za pot­smev odo{­to za po­~it.
Es­ka­lo
Kle­ve­ta kon dr­`a­va­ta! Vo­de­te go v zat­vor!
An­xe­lo
[to ima­te vie pro­tiv ne­go da iz­ne­se­te, gos­
po­di­ne Lu­~io? Ne­li ova e ~o­ve­kot za ko­go
go­vo­rev­te?
Lu­~io
Toj e, gos­po­da­ru. - Ela­te va­mu, gos­po­di­ne
]e­la. Me poz­na­va­te?
Voj­vo­da­ta
Ve pa­me­tam, gos­po­di­ne, po zvu­kot na va­{i­ot
glas.Se sret­nav­me vo zat­vo­rot za vre­me na
ot­sus­tvo­to na voj­vo­da­ta.
Lu­~io
Aha, ta­ka zna­~i? A da­li pa­me­ti­te {to go­vo­
rev­te za voj­vo­da­ta?
Voj­vo­da­ta
Ka­ko ne bi pa­me­tel, gos­po­di­ne.
Lu­~io
Zna­~i pa­me­ti­te, gos­po­di­ne, ta­ka? Pa da­li
voj­vo­da­ta e `en­kar, {ut­rak i ku­ka­vi­ca, ka­ko
{to to­ga{ ve­lev­te za ne­go?
Voj­vo­da­ta
Vie bi mo­ra­le, gos­po­di­ne, da me za­me­ni­te so
se­be pred zbo­ro­vi­ve da mi gi pik­ne­te v us­ta.
Vie na­vis­ti­na ta­ka re­kov­te za ne­go a i u{­te
po­ve­}e i u{­te po­lo­{o.
541
Lu­~io
O, ti prok­le­tio ni­ska! Za­rem ne te vle­~ev
za nos za­ra­di ona {to go ve­le­{e?
Voj­vo­da­ta
Se kol­nam de­ka go sa­kam voj­vo­da­ta ka­ko
se­be­si.
An­xe­lo
Se­ga pod­le­cov po­le­ka se pot­pik­nu­va, da ja
za­ta{­ka ra­bo­ta­ta, ot­ka­ko pre­dav­ni~­ki se
iz­na­la­ja.
Es­ka­lo
So tak­vi ne tre­ba ni da se raz­go­va­ra. Vo­de­te
go v zat­vor. Ka­de e tem­ni­~a­rot? No­se­te go
v zat­vor. Oko­vaj­te go vo pran­gi. I ne­ka
mol­~i. Vo­de­te gi i ovie `e­ni{­ta a i si­te
dru­gi {to {u­ru­va­le so ova dru{­tvo.
(Ma­ri­ja­na ja sta­nu­va­at i ja vo­dat pod
stra­`a.)
(Tem­ni­~a­rot go fa­}a voj­vo­da­ta za ra­mo.)
Voj­vo­da­ta
^e­kaj­te, gos­po­di­ne, ~e­kaj­te mal­ku.
An­xe­lo
[to, da­va ot­por? Po­mog­ne­te mu, Lu­~io.
Lu­~io
(Na voj­vo­da­ta) Aj­de, gos­po­di­ne; aj­de, gos­po­
di­ne; gos­po­di­ne! Po­le­ka mal­ku, gos­po­di­ne!
[to, }e­lav eden, la`­liv apa{, mo­ra­te da
no­si­te ka­mi­lav­ka, a? Po­ka­`e­te go toa va­{e
pod­le~­ko li­ce, ~u­ma da ve sot­re! Po­ka­`e­te
go toa va­{e ov­co-la­pa~­ko li­ce, pa to­ga{
ne­ka mal­ku ve obe­sat! [to, ne sa­ka da se
iz­va­di?
(Toj ja is­trg­nu­va ka­mi­lav­ka­ta na mo­na­hot
pa se ot­kri­va li­ce­to na voj­vo­da­ta. An­xe­lo
i Es­ka­lo sta­nu­va­at.)
 542 Vilijam [EKSPIR
Voj­vo­da­ta
Ti si pr­vi­ot apa{ na sve­tot {to pro­iz­ve­de
voj­vo­da.
Tem­ni­~a­ru, ka­ko pr­vo, za ovie bla­go­rod­ni
troj­ca
ga­ran­ci­ja da­vam. (Na Lu­~io) Ne be­gaj­te, gos­
po­di­ne,
mo­na­hot ima u{­te ne{­to so vas da raz­go­
va­ra. Dr­`e­te go!
Lu­~io
Ova }e is­pad­ne mal­ku po­lo­{o od be­se­we.
Voj­vo­da­ta
(Na Es­ka­lo) Ona {to go re­kov­te, vi go pros­
tu­vam.
Sed­ne­te. Mes­to­to }e mu go ze­me­me ne­mu.
(Es­ka­lo sed­nu­va.)
(Na An­xe­lo) Gos­po­di­ne, so va­{a doz­vo­la.
(Go ze­ma sto­lot na An­xe­lo.)
Ima li vo te­be zbo­ro­vi, duh, drs­kost
da ti se naj­dat pri ra­ka? Ako ima{,
na toa pot­pri se du­ri mo­jot is­kaz se slu­{a
ama ne­moj po­dol­go od toa.
An­xe­lo
O gos­po­da­ru moj stra­{en,
tre­ba da bi­dam zlos­tor­nik po­go­lem od mo­jot
zlos­tor ko­ga bi sme­tal de­ka e mo`­no da
bi­dam
ne­ot­kri­en, bi­dej­}i gle­dam, de­ka ko bo`­ja
si­la,
va­{a­ta mi­lost nad­gle­du­va­la s# {to pra­vam.
Za­toa, do­bar kne­zu, ne­ka dol­go ne mu se su­di
na mo­jot sram, tu­ku priz­na­ni­e­to moe ne­ka
bi­de
se­ta is­tra­ga mo­ja. Edins­tve­na­ta mi­lost za
ko­ja
ve mo­lam e pre­su­da br­za i ko pos­le­di­ca od
nea - smrt.
Voj­vo­da­ta
Doj­de­te ov­de, Ma­ri­ja­na.
(Na An­xe­lo) Ka­`i, da­li be­{e svr­{en so
ovaa `e­na?
An­xe­lo
Bev, gos­po­da­ru.
Voj­vo­da­ta
Ze­mi ja i ven­~aj ja ved­na{. Mo­na­hu, vie
ce­re­mo­ni­ja­ta nap­ra­ve­te ja; a po­toa ov­de
vra­te­te se. Vie, tem­ni­~a­ru, poj­de­te so ne­go.
(Iz­le­gu­va­at An­xe­lo, Ma­ri­ja­na, mo­na­hot
Pe­tar i Tem­ni­~a­rot.)
Es­ka­lo
Gos­po­da­ru, po­ve­}e me ~u­di {to toj ~es­ta si
ja ur­na
od {to sum vos­hi­ten od ~u­da­va.
Voj­vo­da­ta
Doj­de­te ov­de, Iza­be­la.
Va­{i­ot mo­nah se­ga e knez. Ko {to bev to­ga{
ve­ren i pos­ve­ten na ra­bo­ta­ta va­{a, ta­ka i
se­ga,
za{­to ob­le­ka­ta sr­ce­to ne go me­nu­va, s# u{­te
na us­lu­ga vi sto­jam.
Iza­be­la
O pros­te­te mi,
{to jas, po­da­nik va{, ne poz­na­vaj­}i go
va­{e­to ve­li­~e­stvo, vi za­da­dov tol­ku ma­ki.
Voj­vo­da­ta
Pros­te­no vi e, Iza­be­la.
A se­ga, de­voj­ko mi­la, i vie mi­lost nam
daj­te ni. Smrt­ta na brat vi, znam, uk­ma
na sr­ce vi pra­vi i mo­`e se ~u­di­te
zo{­to tol­ku ta­in­stven bev nas­to­ju­vaj­}i
`i­vo­tot da mu go spa­sam a ne ja po­ka­`av
ved­na{
svo­ja­ta prik­ri­e­na vlast tu­ku go pu{­tiv da
stra­da.
O de­voj­ko naj­mi­la, mo­jot na­um ne­go­va­ta br­za
smrt go spre­~i za ko­ja mis­lev de­ka po­bav­no
}e odi.
 Tante za kukurigu 543

Ama v mir ne­ka po­~i­va! Po­a­ren e `i­vo­tot
ko­ga
stra­vot od smrt­ta }e se pre­gr­mi, od `i­vo­tot
poln
strav i tre­pet. Ute­{e­te se {to na brat vi
vak­va sre­}a mu e da­de­na.
Iza­be­la
toj brak go sme­tav za so­od­ve­ten; ina­ku
ob­vi­nu­va­we­to za onoj bli­zok od­nos, mo­`e
`i­vo­tot va{ da go os­kver­ni i les­no da ja
gol­tne
id­ni­na­ta {to vi do­a­|a. Za{­to imo­tot ne­gov,
ia­ko po zap­le­nu­va­we­to sta­nu­va na{ sa­mo,
vam, na ime na vdo­vi~­ka iz­dr{­ka, vi go
ot­sta­pu­va­me za po­do­bar da si ku­pi­te ma`.

Dob­ro, gos­po­da­ru. Ma­ri­ja­na

(Vle­gu­va­at An­xe­lo, Ma­ri­ja­na, mo­na­hot
Pe­tar i Tem­ni­~a­rot.) O gos­po­da­ru mil,
ni­ti drug, ni­ti po­do­bar ma` sa­kam.
Voj­vo­da­ta
Voj­vo­da­ta
Na ovoj no­vo­`e­net ~o­vek {to pri­o­|a ov­de,
~ii me~­ti val­ka­ni ~es­ta va­{a, hrab­ro Ovoj po­pus­to go ba­ra­te; tu­ka sme na ~is­to.
bra­ne­ta, ja nav­re­di­ja, mo­ra da mu pros­ti­te
za­ra­di Ma­ri­ja­na; no bi­dej­}i brat vi go osu­di Ma­ri­ja­na
- vr­{ej­}i na toj na­~in dvo­en zlos­tor
vrz sve­ta­ta ne­vi­nost i vrz ve­tu­va­we­to svoe Gos­po­da­ru bla­go­ro­den -
po­vr­za­no so ova, `i­vo­tot na va­{i­ot brat -
za­kon­ska­ta prav­da na cel glas vi­ka Voj­vo­da­ta
se­ka­de da se ~ue, a vi­ka du­ri i sa­mi­ot toj:
‘An­xe­lo za Kla­u­dio, smrt za smrt’. Ne ma­~e­te se xa­be. -
Iz­br­za­nos­ta so iz­br­za­nost se vra­}a, sa­mo­vo­ Pod se­ki­ra no­se­te go. (Na Lu­~io) A se­ga vie,
li­e­to gos­po­di­ne.
sa­mo­vo­lie si ba­ra; za ova ten­xer­~e, vak­vo
ka­pa­~e, Ma­ri­ja­na
za tan­te - ku­ku­ri­gu. Oti, vi­na­ta tvo­ja,
An­xe­lo, (Klek­nu­va na ko­le­na) O gos­po­da­ru do­bar! -
tol­ku na vi­de­lo doj­de, {to od­re­ku­vaj ja Iza­be­lo slat­ka,
kol­ku prid­ru­`e­te mi se; ko­le­na­ta po­zaj­me­te mi gi
sa­ka{, taa se­ko­ja oles­ni­tel­nost, ti ja od­re­ va­{i
ku­va. pa vo id­ni­na­ta {to ide, cel pre­os­ta­nat
Te osu­du­va­me na smrt pod se­ki­ra­ta is­ta `i­vot
pod ko­ja Kla­u­dio poj­de i so is­ta tak­va sa­mo vam }e vi slu­`am.
it­nost.
Vo­de­te go. Voj­vo­da­ta

Ma­ri­ja­na Ja na­go­va­ra­te pro­tiv se­kak­va smis­la.

Ako klek­ne i po­ba­ra mi­lost, du­hot
O, gos­po­da­ru moj mi­loz­liv, na brat & od mer­mer­ni­ot grob }e sta­ne
za­rem ma` mi da­dov­te sa­mo za pot­smev? i so u`as }e ja od­vle~­ka.

Voj­vo­da­ta Ma­ri­ja­na

Va­{i­ot ma`, ma` za pot­smev vi da­de. Iza­be­la,

Sog­la­su­vaj­}i se ~es­ta va­{a da se spa­si, slat­ka Iza­be­la, klek­ne­te sa­mo so me­ne.
 544 Vilijam [EKSPIR
Ra­ce­te kre­ne­te gi; ne ve­le­te ni{­to. S# jas }
e ka­`am.
Ve­lat naj­dob­ri­te lu­|e od grev se soz­da­de­ni
a naj­dob­ri­ot mo­ra i mal­ku zlo vo se­be da
ima.
Mo­`e­bi i ma` mi e ta­kov. O, Iza­be­la,
za­rem ne­ma so me­ne da klek­ne­te?
Voj­vo­da­ta
So smrt }e ja pla­ti smrt­ta na Kla­u­dio.
Iza­be­la
(Klek­nu­va) O, gos­po­da­ru {te­dar,
gle­daj­te, ako vi e po vol­ja, na osu­de­ni­ov
~o­vek
ko brat mi da e `iv. De­lum­no mis­lam
so dol­`na is­kre­nost toj ja vr­{e­{e vlas­ta
du­ri me­ne ne me zdog­le­da. Bi­dej­}i e ta­ka,
os­ta­ve­te go vo `i­vot. Brat mi so pra­vo
be­{e kaz­net za de­lo­to {to go sto­ri.
^i­not na An­xe­lo pak,
ne ja pos­tig­na opa­ka­ta na­me­ra svo­ja,
i tre­ba da se za­ko­pa ko na­me­ra sa­mo
{to na pol­pat nas­tra­da­la. Mis­la­ta ne e
de­lo,
a na­me­ra­ta e sa­mo mis­la.
Ma­ri­ja­na
Sa­mo mis­la, gos­po­da­ru.
Voj­vo­da­ta
Mol­bi­te va­{i ne vre­dat. Sta­ne­te, ve­lam.
(Ma­ri­ja­na i Iza­be­la sta­nu­va­at.)
Se­ga se se­tiv na u{­te eden pres­tap.
Tem­ni­~a­ru, ka­ko se slu­~i Kla­u­dio
da um­re vo ne­vo­o­bi­~a­en ~as?
Tem­ni­~a­rot
Za­po­ved tak­va pri­miv.
Voj­vo­da­ta
Imav­te li po­se­ben na­log za ~i­not?
Tem­ni­~a­rot
Ne, gos­po­da­ru, sa­mo po­ra­ka po glas­nik.
Voj­vo­da­ta
Od dol­`nos­ta za­toa ve raz­re­{u­vam.
Pre­daj­te gi klu­~e­vi­te.
Tem­ni­~a­rot
Pros­te­te, gos­po­da­ru go­lem,
i jas mis­lev de­ka e gre{­ka, no ne zna­ev,
a ko­ga pod­raz­mis­liv, po~­nav da se ka­am;
do­kaz za toa e {to v zat­vor eden ~o­vek
go os­ta­viv v `i­vot koj­{to, ina­ku, po na­log
nez­va­ni­~en tre­ba­{e da um­re.
Voj­vo­da­ta
Koj e toj?
Tem­ni­~a­rot
Se vi­ka Ber­nar­din.
Voj­vo­da­ta
Ka­mo i so Kla­u­dio da pos­ta­pev­te ta­ka.
Ode­te i do­ve­de­te go. Sa­kam da go vi­dam.
(Iz­le­gu­va tme­ni­~a­rot.)
Es­ka­lo
@a­lam {to ~o­vek tol­ku u~en i umen
ka­ko vie, An­xe­lo, {to ni iz­gle­dav­te vez­den,
tol­ku ni­sko pad­na, pr­vo od krv­ta vre­la
za­ve­den a po­toa li­{en od zdrav raz­um.
An­xe­lo
@a­lam {to tol­ka­va pre­diz­vi­kav ta­ga.
Tol­ku dla­bo­ko toa mi gi ki­ne po­kaj­ni~­ki­ve
gra­di {to po­ve­}e mo­lam za smrt odo{­to
za mi­lost; ja zas­lu­`iv kaz­na­ta i se­ga
sa­mo za nea mo­lam.
(Vle­gu­va­at Ber­nar­din, Tem­ni­~a­rot, Kla­u­
dio, vo ma­ska i Xu­li­et.)
 Tante za kukurigu
Voj­vo­da­ta
Koj od niv e Ber­nar­din?
Tem­ni­~a­rot
Ovoj, gos­po­da­ru.
Voj­vo­da­ta
Eden mo­nah mi go­vo­re­{e za ne­go.
(Na Ber­nar­din) Za te­be ve­lat, brat­ko, de­ka
ima{ tvr­da du­{a,
{to ni{­to ne priz­na­va os­ven ovoj svet
ze­men
po koj `i­vo­tot si go tok­mi{. Osu­den si na
smrt;
no, gre­vo­vi­te zem­ski, ti gi pros­tu­vam si­te
i te mo­lam da ja ko­ris­ti{ ovaa mi­lost
za po­dob­ra­ta tvo­ja id­ni­na. - O~e, po­u­~e­te go.
Vo va­{i ra­ce go pre­da­vam. (Na Tem­ni­~a­rot)
Koj vi e ovoj
za­bu­len va­ka?
Tem­ni­~a­rot
U{­te eden zat­vo­re­nik {to go spa­siv,
koj tre­ba­{e da um­re za­ed­no so Kla­ud­ io,
a po lik e re­~i­si ist ka­ko ne­go.
(Go od­bu­lu­va Kla­u­dio.)
Voj­vo­da­ta
(Na Iza­be­la) Ako e na­lik na bra­tot va{, za
ne­go­va qu­bov
mu pros­tu­vam; a za­ra­di qu­bov­ta va­{a
{ted­ra,
ra­ka daj­te mi i re­~e­te de­ka }e ste mo­ja.
Ta­ka i toj brat }e mi sta­ne. No za toa pos­le.
So ova i gos­po­da­rot An­xe­lo gle­da de­ka e
spa­sen.
Mis­lam de­ka vi­dov ka­ko pog­le­dot mu `iv­na.
Pa, An­xe­lo, zlo­to od vas po­le­ka si odi.
Sa­kaj­te ja `e­na vi, kol­ku vas i taa vre­di.
Du­{a­va se­ga mi e sprem­na na si­te da im
pros­ti
ama ov­de ima eden {to ne }e do­bie pro{­ka.
(Na Lu­~io)
Vie, brat, {to me zna­e­te ko ku­ka­vi­ca,
545
{ut­rak,
ko ras­ka­la­{en ~o­vek, ma­ga­re i lu­dak
ka­`e­te mi, ve mo­lam, so {to zas­lu­`iv tol­ku
vi­so­ko da me vos­kre­va­te?
Lu­~io
@i­mi o~i­ve, gos­po­da­ru, toa go go­vo­rev oti
ta­kov go­vor se­ga e vo mo­da. Ako za­ra­di toa
sa­ka­te da me obe­si­te, obe­se­te me, ama se­pak
po­ve­}e bi sa­kal da mi ud­ri­te sto kam­{i­ci.
Voj­vo­da­ta
Pr­vin sto kam­{i­ci, gos­po­di­ne, a po­toa
be­se­we.
Ob­ja­ve­te, tem­ni­~a­ru, na­se­ka­de niz gra­dot,
ako ima `e­na na ko­ja blud­ni­kov & zgre­{il,
a go ~uv sa­mi­ot ka­ko se kol­ne de­ka ima ed­na
{to ja zbo­ga­til so de­te, ne­ka doj­de ov­de
za so ne­go da ja ven­~a­me. [tom za­vr­{i ~i­not
ud­re­te mu go kam­{i­kot pa obe­se­te go.
Lu­~io
@i­vi gos­pod, gos­po­da­ru, ne ven­~a­vaj­te me so
kur­va. Pred mal­ku va­{a­ta vi­sost re­~e de­ka
jas ve pro­iz­ve­dov vo voj­vo­da; do­bar moj gos­
po­da­ru, ne vra­}aj­te mi go dol­got so toa {to
}e me pro­iz­ve­de­te vo ro­go­no­sec.
Voj­vo­da­ta
Vo ~es­ta se kol­nam, }e ja ven­~a{.
Kle­ve­ti­te ti gi pros­tu­vam, a i s# dru­go
{to ima{ za pla­}a­we. - Vo­de­te go v zat­vor,
i gle­daj­te buk­val­no da is­pol­ni­te s# {to
re­kov!
Lu­~io
Bra­kot so oros­pi­ja, gos­po­da­ru, vi e is­to
ka­ko i sta­va­we na smrt­ni ma­ki, kam­{i­ku­
va­we i be­se­we.
Voj­vo­da­ta
Toa go zas­lu­`u­va toj {to go kle­ve­ti kne­zot.
(Iz­le­gu­va Lu­~io pod stra­`a.)
 546 Vilijam [EKSPIR

Vie Kla­u­dio, ug­le­dot vra­te­te & go na taa

{to ja iz­re­zi­liv­te. Ra­du­vaj­te se, Ma­ri­ja­na.
Sa­kaj ja An­xe­lo. Bev nej­zin is­po­ved­nik
i dob­les­ta & ja znam. Ti bla­go­da­ram, do­bar
Es­ka­lo, za dob­ri­na­ta tvo­ja. Ima­{e i mno­gu
dru­gi ne{­ta za bla­go­dar­nost vred­ni. Za tru­
dot
i mol­~e­we­to, ti bla­go­da­ram tem­ni­~a­ru;
te­be
}e te unap­re­di­me na po­vi­so­ko i po­u­ba­vo
mes­to.
Pros­te­te mu, An­xe­lo, {to vi ja do­ne­se do­ma
gla­va­ta na Dub­rov­~a­ne­cot mes­to taa na Kla­
u­dio.
Gre­vot tu­ka sam si se op­rav­du­va. Iza­be­la
mi­la,
imam pred­log {to se od­ne­su­va na va­{a­ta
sre­}a;
ako u{­te go prik­lo­ni­te kon ne­go sr­ce­to
svoe
s# moe }e sta­ne va­{e, s# va­{e }e sta­ne moe.
(Na si­te) A se­ga odi­me na dvo­rot; ta­mu }e vi
ka­`e­me na si­te
ka­ko po red s# se slu­~i i ka­ko ni vr­vea
dni­te.
(Iz­le­gu­va­at.)
Naslov na originalot:

Romeo and Juliet

L I C A:

Hor

Romeo
Montagi, negoviot tatko
Montagi, negovata sopruga
Benvolio, vnuk na Montagi
Avram, sluga na Montagi
Baltazar, ~ovek na Romeo

Julija
Kapuleti, nejzin tatko
Kapuleti, negova sopruga
Tibalt, nejzin vnuk
Pa` na Tibalt
Petru~io
Bratu~etka na Kapuleti
Neguvatelka na Julija

Petar
Samson
Gregori, slugi na Kapuleti
Slugi, drugi
Muzi~ari

Eskalo, knez na Verona

Merkucio
Pariz, grof, blagorodnici
Pa`, na Pariz

Otec Lorenco
Otec Jovan
Apotekar
Komandir na stra`a
Drugi stra`ari

Gosti, blagorodni~ki, sledbenici na Montagi i na Kapuleti.

 Tragedijata Romeo i Julija e od prviot period na tvore{tvoto na Vilijam [ekspir.
Osven {to postojat nadvore{ni podatoci deka verojatno e napi{ana okolu 1592 godina,
prvpat postavena na scena okolu 1595 godina a prvpat pe~atena vo prvoto kvarto izdanie
od 1597 godina, samiot na~in na koj e pi{uvana dramata (vnatre{nite podatoci), ja potvr-
duva i nejzinata klasifikacija. Deloto e pi{uvano vo fin jampski deseterec, bez mnogu
op~ekoruvawe i so ~esti rimi, dokaz deka e sozdadeno vo periodot koga vo angliskata poez-
ija dominira zaludenosta po preciznata, ~isto qubovna, sonetna forma. Re~isi s# e podgot-
veno preku likovite koi di{at vo bezopasna, spokojna, ponekoga{ idili~na atmosfera,
preku ve{to protkaenata visoka romantika i estetski verbalizam, preku polnonade`nite
govori, za eden sre}en kraj i za edna vesela, romanti~na i sre}na komedija vo koja svetot
e vo sostojba na postojano, radosno samoobnovuvawe. Ottuka, tragi~niot kraj kako da ne
se sovpa|a so dolgo gradenata atmosfera na optimizam, verba vo `ivotot i opstanokot na
ubavoto vo svetot. No takva bila `elbata na avtorot ili taka go vodela prikaznata, se raz-
bira, pozajmena od drugi avtori. Vakvata dvojbenost vo piesava: od edna strana mlade{kata,
optimisti~ka, besmrtna strast na samiot pisatel obzemen od ludiloto da ja izgrize temata
nare~ena qubov a od druga morni~avosta, {okantnosta i tragi~nosta na izvornata prikazna,
ja sozdavaat, mi se ~ini, onaa iznasilenost na tragi~noto, negovata vidliva, iskonstruirana
priroda koja, ponekoga{, zapnuva ili zapnuvala vo o~ite na dobrite ~ita~i, da go spomeneme
grofot Tolstoj, na primer, me|u drugite.

Inaku, ne bilo te{ko legendata za tragi~nite qubovnici od Verona, da stigne do

isklu~itelno nadareniot iako ne mnogu obrazovaniot [ekspir. S# {to se vika italijanska
renesansa, so site nejzini specifiki i osobenosti, mo`e da se najde i vo renesansna Anglija,
samo vo eden poprizemjen prevod, vo edna postudena varijanta. Taka, vo ovoj slu~aj, legen-
data za dvajcata nesre}nici najneposredno mu ja dobli`il na [ekspir i toa na angliski
jazik (toj, osven malku latinski i u{te pomalku gr~ki ne govorel drugi jazici) Artur Bruk
(Arthur Brooke) so poemata Tragi~nata istorija na Romeo i Julija (The Tragical History of
Romeus and Juliet) objavena vo 1592 godina. No deneska nikoj ne go spomenuva [ekspir zaradi
Bruk, tuku prikaznata sekoga{ e obratna; Bruk opstanuva, se spomenuva tokmu zatoa {to
imal sre}a eden genijalen avtor da mu ja ukrade poemata i da izgradi, vdahnuvaj}i du{a
vo {turata, banalna prikazna, velelepen, poetski pametnik na qubovta a preku nego da go
obezbedi ve~niot opstanok na ~istata qubov onakva kakva {to verojatno devstveno bila
do`iveana vo dvorot i sobata na Julija Kapuleti od Verona.

Tragedijata Romeo i Julija kaj nas e odamna prevedena od poetot Georgi Stalev. Ne
osporuvaj}i gi visokite poetski vrednosti na ovoj prevod, ovde za prvpat donesuvame prevod
na makedonski jazik praven neposredno od angliskiot original.
 PROLOG

(Vleguva Horot.)

Horot

Dve semejstva, po dostoinstvo sosem isti

vo ubavata Verona, kaj{to dejstvoto se vodi
od pamtivek raskarani pak se karaat, nemaat tri ~isti
za gu{a se fa}aat, sekoj sekogo bodi.
Kobnata pazuva na ovie dva du{mani luti
dve yvezdi zaqubeni na neboto densko xitka
~ij pad nesre}en i tragi~ni ruti
so smrt ja pogrebuvaat roditelskata bitka.
Delot stra{en za so smrt bele`anata qubov
i prodol`uvaweto na kavgata od nivnite stari
{to samo decata nivni gi ubiva, a ni{to ne menuva drugo
dva ~asa sega pred vas, na scenava }e cari.
Ve molime za trpenie, nikoj nema da ve davi,
ona {to nedostiga, trudot na{ }e go popravi.
(Izleguva.)
 ^in PRVI

Scena 1

(Vleguvaat Samson i Gregorie od domot na Kapuleti so me~evi i {titovi)

Samson Samson

Gregorie, brate, pak ja vadime kolata od Nekoj pes od toj dom }e me natera da ne
kalta. mrdnam. Sekoja devojka i sekoe mom~e od
domot na Montagi }e naide na yid.
Gregorie
Gregorie
Nikako, ne sme yevgar volovi, da mu se
snevidi. Toa poka`uva deka si meku{ za{to samo
meku{ite se lepat za yid.
Samson
Samson
Velam, vadime da ne ni ja izvadat du{ata niz
nos. Taka e. Zatoa `enite kako pomeki i poslabi,
sekoga{ se pritisnati za yid; zatoa ma{kite
Gregorie na Montagi }e gi izbrkam od yidot, a `enskite
}e gi pritisnam.
Velam, duri si `iv ne }e ja izvadi{ glavata
od oglav. Gregorie

Samson Kavgata e me|u na{ite gospodari i nas,

Koga }e mi se stemni, znam brzo da udram.
Gregorie
Samo {to ne se stemnuva{ brzo za da udri{.
Samson
Dosta mi e eden pes od domot na Montagi pa
da se stemnam.
nivnite slugi.
Samson
Seedno. ]e bidam tiran: koga }e im izlezam
na kar{ilak na ma{kite, }e se nafr~am na
`enskite - }e im gi se~am glavite.
Gregorie
Glavite }e im gi se~e{ na devojkite?

Gregorie Samson

Da se stemne{ zna~i da zabega{, a da bide{ Da, glavite na devojkite ili ona {to kaj niv
hrabar zna~i da ostane{ na mesto, zatoa ako e glavno, sfati me kako saka{.
se stemni{, re~i zbogum na umot.
 556 Vilijam [EKSPIR

Gregorie od trite podolgiot; ako premol~at golem

sram }e bide toa za niv.
Tie }e te sfatat onaka kako {to }e (Go poka`uva od trite podolgiot.)
po~uvstvuvaat.
Avram
Samson
Nam ni go poka`uvate od trite podolgiot,
]e me ~uvstvuvaat mene duri stojam na noze a gospodine?
dobro se znae deka ne sum od ma~e ka{li~e.
Samson
Gregorie
Samo go poka`uvam od trite podolgiot, gos-
Dobro e {to ne si som. Da be{e nikoj nema{e podine.
da te ferma.
(Vleguvaat Avram i drugi slugi od domot na Avram
Montagi.)
Vadi go alatot. Eve gi apa{ive od domot na Dali nam ni go poka`uvate od trite podol-
Montagi. giot, gospodine?

Samson Samson

Go izvadiv i sakam da mavnam na golo. Ti (Na Gregorie) Dali zakonot e na na{a strana
po~ni ja kavgata, a jas }e ti go {titam grbot. ako ka`am ‘Da’?

Gregorie Gregorie

Pa da mi go svrti{ grbot i da zbri{e{. Ne.

Samson Samson

Brkaj rabota koga ti velam. Ne, gospodine, ne vi go poka`uvam od trite

podolgiot vam gospodine, tuku samo go
Gregorie poka`uvam od trite podolgiot, gospodine.

Abe }e brkam ama so tebe }e n# izbrkaat. Gregorie

Samson (Na Avram) Da ne barate kavga, gospodine?

Gledaj zakonot da bide na na{a strana. Neka Avram

po~nat tie.
Kavga gospodine? Ne, gospodine.
Gregorie
Samson
]e im se iskle{tam na razminuvawe pa neka
me sfatat kako sakaat. Ama ako barate, gospodine, vi stojam na
raspolagawe. I jas mu slu`am na isto tolku
Samson dobar gospodar kako i vie.

Ne, tuku kako smeat. Jas pak }e im go poka`am

 Romeo i Julija 557

Avram mrazam zborot

ko adot {to go mrazam, site Montagi i tebe.
Ne podobar. Bori se, kukavico.
(Se borat. Vleguvaat trojca ili ~etvorica
Samson gra|ani, stra`ari so stapovi i last-
agarki.)
Dobro, gospodine.
(Vleguva Benvolio.) Gra|anite

Gregorie Stapovi, osteni, kopja dajte! Udrete! Neka

crknat!
Re~i podobar. Eve doa|a eden rodnina na Dolu Kapuleti. Dolu Montagi.
gospodarot. (Vleguvaat Kapuleti i `ena mu.)

Samson Kapuleti

(Na Avram) Da, podobar, gospodine.. [to e ovaa vikotnica? Me~ot dolg daj mi go,
brzni!
Avram
G-|a Kapuleti
La`e{.
Paterica, paterica - [to }e ti e me~?
Samson (Vleguvaat Montagi so izvaden me~ i `ena
mu.)
Vadete gi me~evite, ako ste ma`i. Gregorie,
ne go zaboravaj udarot od nekni. Kapuleti
(Gi vadat me~evite i se borat.)
Me~ot, rekov. Stariot Montagi e ovde,
Benvoliot i so me~ izvaden me pravi majmun.

(Go vadi me~ot) Razdvojte se, budali. Vra- Montagi

tete gi me~evite. Ne znaete {to pravite.
(Vleguva Tibalt.) Podlec eden Kapuleti! (@ena mu go dr`i.)
Pu{ti me, ne dr`i me, gleda{ se ~epam!
Tibalt
G-|a Montagi
(Go vadi me~ot) [to, vadi{ me~ na ovie
bezdu{ni ‘rtki? Ni peda nema da mrdne{ za da se tepa{.
Zavrti se, Benvolio. Pogledni & v lice na (Stra`arite se obiduvaat da gi razdvojat
sopstvenata smrt. dvete strni.)
(Vleguva Vojvodata Eskalo so
Benvolio pridru`bata.)

Samo gi smiruvam. Vrati go me~ot Vojvodata

ili pomogni lu|evo da gi razdvoime.
Tibalt
[to, so me~ v raka govori{ za mir? Go
Rajo buntovna, du{mani na mirot,
hula~i na ~elikov sosedski vkrven -
Zarem ne sakaat da me slu{nat? Ej, yverovi,
lu|e,
 558 Vilijam [EKSPIR
{to go gasnete ognot od otrovniot bes
so vrutokot zovrien od venite {to vi {ika;
pod zakana so kazna, od krvavite race
vedna{
da ste go frlile toa oru`je grdo
za da ~uete {to ima da vi ka`e raspamet-
eniot va{ Vojvoda.
(Montagi, Kapuleti i nivnite sledbenici
go frlaat oru`jeto.)
Tri gra|anski tepa~ki po~nati na veter
od tebe Kapuleti i od tebe Montagi,
tripati go voznemirija spokojot na ulicite
na{i
i napravija drevnite `iteli na Verona
nametkite od ple}i da gi frlat
pa gi zaigraat so racete starite jatagani
~irosani od vremeto za da ve razdvojat
vo ~irosanata omraza va{a. Ako samo
u{te edna{ spokojot go urnete na ulicite
na{i,
so `ivotot }e go platite ru{eweto na
mirot.
A sega site drugi neka si odat.
Ti, Kapuleti, so mene vedna{ doa|aj; a tebe
Montagi popladnevo ~ekam da te vidam
za da ja doznae{ voljata na{a za ova
vo starata Vilafranka kaj{to zasedava
javniot sud.
U{te edna{, pod zakana so smrt, odete si!
(Izleguvaat site osven Montagi, `ena mu i
Benvolio.)
Montagi
Koj povtorno ja na~na ovaa stara kavga?
Govori, vnu~ko; be{e tuka koga po~na?
Benvolio
Slugite na va{iot du{man
i va{ite ve}e se borea koga stignav.
Go izvadiv me~ot da gi razdvojam. Toga{
dojde
besniot Tibalt so isukana sabja
pa zaglu{uvaj}i mi go so yveckawa sluhot,
po~na da mi mavta so me~ot nad glava i da go
se~e
vozduhot koj{to, nepovreden, so prezir mu se
ruga{e.
Dodeka si razmenuvavme udari i xvr~ki
se priklu~uvaa lu|e od obete strani
duri ne dojde Vojvodata, koj{to n# razdvoi.
G-|a Montagi
A kade e Romeo- dali deneska go vide?
Se raduvam {to vo bojot voop{to ne prijde.
Benvolio
Gospo|o, eden ~as pred obo`uvanoto sonce
da yirne niz pozlateniot prozorec na istok,
ne{to voznemiren izlegov malku v pole,
kaj{to, pod eden ~estak sikamori
{to raste zapadno od na{iot grad,
rano izlezen, go vidov va{iot sin.
Mu prijdov, no toj od mene se sokri,
i {mugna vo ~estakot koga me vide.
Jas, merej}i gi ~uvstvata negovi po moite -
{to me teraa kaj{to nikoj nema da me najde,
a samiot na sebe si bev tovar i breme, -
pojdov po svoite a ne po negovite ~uvstva,
i rado go izbegnav onoj {to rado od mene se
sokri.
Montagi
Mnogu utra toj tamu e viden,
so solzi kako ja zgolemuva utrinskata rosa,
dodavaj}i na oblacite novi oblaci od
vozdi{ki te{ki.
No vedna{ {tom s#veseloto sonce
od najdale~niot istok po~ne da gi vle~e
temnite zavesi od zoriniot krevet,
od svetlinata bega doma mojot sin ta`en,
pa vo svojata samotna se povlekuva soba,
panyurite gi spu{ta, svetlinata ja tera
bo`ja
i ve{ta~ka no} za sebe pravi.
Mra~no i kobno raspolo`enievo mo`e da e
kaj ~ovek
ako pri~inata ne se otstrani so dobar sovet.
Benvolio
Striko dobar, ja znaete pri~inata?
 Romeo i Julija 559

Montagi Romeo

Nitu ja znam nitu saka da mi ja ka`e. Te{ko mene, dolgi se ~asovite na taga.
Tatko mi be{e onoj {to zamina tolku brzo?
Benvolio
Benvolio
A dali mu go ispipavte pulsot?
Da. [to taga gi dol`i ~asovite na Romeo?
Montagi
Romeo
I jas samiot a i mnozina drugi,
no toj, sam sovetnik si e za ~uvstvata svoi, Da go nema{ ona {to koga go ima{, gi krati.
dodu{a ne znam so kolkava iskrenost,
i tolku e taen i tolku zatvoren vo sebe Benvolio
i tolku nepristapen na isku{enijata mnogu
ko nekoja pupka grizena od zavidliv crv Zaquben?
pred da mo`e da rascuti so lisjata slatki
i ubavinata da mu ja predade na svetoto Romeo
sonce.
Da mo`e da doznaeme od kade tagata mu ide, Li{en.
toga{ i lekot lesno }e go bide.
(Vleguva Romeo) Benvolio

Benvolio Od qubov?

Eve go ide. Ve molam skrijte se molkum, Romeo

jas najdobro }e doznaam {to taguva tolku.
Li{en od taa vo koja sum zaquben.
Montagi
Benvolio
Kamo da ima{ sre}a pa ostanuvaj}i tuka
vistinata ja doznae{. Odime. Srcevo mi Te{ko so takva qubov, na lik ne`na
~uka. A bezmilosna i gruba koga }e se vkusi.
(Izleguvaat Montagi i `ena mu.)
Romeo
Benvolio
Te{ko na taa qubov {to navidum mila
Dobro utro, rodnino. Bez o~i go nao|a patot svoj bez sila.
Kade }e ru~ame?(Gleda krv) Bo`e, kakov
Romeo megdan se vodel ovde?
Sepak ne ka`uvaj mi za{to za s# ova
Zarem tolku mlad e denot? slu{nav.
Omraza rabotela ovde no pove}e pusta
Benvolio qubov.
Zo{to o, qubov borbena, o, omrazo qubena
Odvaj e devet. o ne{to od ni{to iskonski za~nato!
O svetlino hmurna, sueto trezna,
Haose bezobli~en od navidum oblici
skladni,
 560 Vilijam [EKSPIR
Perduve oloven, ~adu sjaen, ognu studen,
zdravje bolno,
sonu v jave, {to si i ne si!
Vakva ~uvstvuvam qubov {to qubovno
~uvstvo ne e. Ti
se smee{, ne?
Benvolio
Ne, rodnino, tuku pla~am.
Romeo
Dobro srce, za {to?
Benvolio
Za toa {to dobro edno srce strada.
Romeo
Zlostorot quboven e takov, ti si na klada.
No jadovite moi i sami na srce mi te`at
a pote{ki stanuvaat ako i kaj tebe le`at
pa me pritiskaat dvojno. Qubovta {to kaj
tebe ja vidov
pogolem vo mene go pravi od ~emerot ridot.
Qubovta e ~ad od bazde`ot na vozdi{ki bez
po~in,
{tom brzgne, ogan plamnuva vo zaqubenite
o~i,
{tom se stu{i, more se polni od qubovni~ki
solzi.
I {to u{te? Ludilo umno {to meli,
xvaka~ka bolka i sladok pelin.
Zbogum, rodnino.
Benvolio
^ekaj, ne brzaj da me ko{ne{,
Ako zamine{ bez mene, me navreduva{
mo{ne.
Romeo
Jas? Pa jas sum zaguben. Jas ne sum ovde.
Ova ne e Romeo; ne sum tuka, ne sum ni onde.
Benvolio
Ka`i mi bez {ega, koja e taa {to ja qubi{?
Romeo
[to, saka{ da ofkam i da ti ka`am?
Benvolio
Da ofka{? Ne; samo stvarno ka`i koja e.
Romeo
Na bolen re~i mu stvarno amanet da sro~i
takviot zbor u{te pove}e }e go stol~i.
No stvarno, rodnino, sakam edna `ena.
Benvolio
Deka si zaquben zna~i, pogodiv u{te
vedna{.
Romeo
Dobar si strelec; a i ubava e taa {to ja
sakam.
Benvolio
Ubava meta, rodnino, pobrgu se godi.
Romeo
Proma{i tuka. Ne ja godat nejze od Amor
strelite; Dijanin um ima taa i zbor
i za{titena silno so devstvenost skapa
Od lakot tenok na deteto si nema maka.
Opsada taa ne dozvoluva od zborovi {to
lostat
ni prifa}a sredbi so pogledi bludni,
ni skutot go {iri pred sveto-zavodlivoto
zlato.
O, taa vrie od ubavina; edinstveno siroma{na
}e stane
koga so smrtta i seta ubavina }e & umre.
 Romeo i Julija 561

Benvolio Benvolio

Zna~i se zakolnala devstvenosta ve~no da ja ]e te nau~am da zaborava{ ili }e si umram

krasi? dol`en.

Romeo

Da, no taka gubi za{to titizlukot mnogu ja

gnasi;
ubavinata izgladneta od cicilukot vo koj
di{e
potomstvoto sigurno od ubavina }e go li{e.
Preubava e, prepametna, pametno preubava
za pokaj
Blagoslov da zaslu`i {to me frla v o~aj.
Od qubovta se otka`a i vo taa zavetna
sprega
`iveam umiraj}i i `iv sum za toa da go
ka`uvam sega.

Benvolio

Slu{aj me mene; prestani na nea da misli{.

Romeo

O, nau~i me kako da prestanam da mislam!

Benvolio

Daj im sloboda na sopstvenite o~i.

Po~ni da gleda{ i vo ubavini drugi.

Romeo

Toa e na~in
u{te pove}e nejzinite v spomen da mi se
vratat.
Presre}nite maski licata {to gi qubat na
ubavite dami
onaka grdi n# potsetuvaat na ubavinata {to
ja krijat.
Oslepeniot ni na sone da zaboravi nema
kolku e besceneto bogatstvoto na vidot.
Poka`i mi `ena poli~na od site drugi
za mene ubavinata nejzina }e mi slu`i
ko potsetnik samo na onaa {to od ovaa
najubavata poubava e u{te. Zbogum,
te{ko na zaborav da me nau~i{ mo`e{.
 562 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguvaaat Kapuleti, Paris i slugata
Petar)
Kapuleti
Pa i Montagi obvrzan e ko mene
pod zakana so ista kazna, da go ~uvame mirot
{to ne e te{ko za starci kako nas, mislam.
Paris
Obajcata ste ~esni, ugledni lu|e,
i {teta e {to tolkava kavga me|u vas izbi.
No, gospodine, {to velite za baraweto moe?
Kapuleti
Go velam istoto {to go rekov i pred toa.
Detoto moe s# u{te e tu|inka na svetov;
u{te ni ~etirinaeset ne napolnila leta.
U{te dvapati barem krajot na letoto neka e
viden
pred da mislime deka e zrela nevesta da
bide.
Paris
I pobrgu od nea stanale majki sre}ni.
Kapuleti
No pobrgu i precvetuvale, ma`eni tolku
rano.
No probajte, blagoroden Paris, srceto osvo-
jte & go milo;
voljata moja od soglasnosta nejzina e samo
krilo,
i {tom taa se soglasi, vo izborot nejzin
le`i blagoslovot moj ko pe~at na siot toj
~in.
Ve~erva vo domot moj pir starinski se
pravi,
na koj sum pokanil gosti mnogu, velmo{ki
glavi
mene mnogu mili, pa eve i vas ovde ve kanam
pirot da mi go udostoite, poradosen da
stanam.
Vo domot moj skromen, yvezdenata svita seta
ve~erva }e ja vidite od koja temnite neba
svetat.
I ~ari {to gi ~uvstvuvaat mom~iwata
prazni
koga ubavo promenetiot april na peticata
}e zgazne
od babuwosanata zima - zadovolstvo zna~i
takvo
me|u sve`ite `enski pupki na gosteweto
vakvo
vo domot moj }e setite; ~ujte gi site, videte
gi site,
najvrednata izberete ja so vas da gi minuva
dnite;
vo taa brojka i }erka mi }e bide sred site
edna
{to ne zna~i deka na krajot }e ispadne i
najvredna.
Da odime sega. (Mu dava pismo na Petar)
Tr~aj mom~e,
neka ne ti e u|e;
niz ubavata Verona najdi gi ovie lu|e
zapi{ani ovde i ka`i im koga zabrzan }e te
vidat
deka sakam ve~erva gosti moi da mi bidat.
(Izleguvaat Kapuleti i Paris.)
Petar
Da gi najdam ovie ~ii imiwa se ovde
zapi{ani? Zapi{ano e deka ~evlarot treba
da se matka so svojata utija, terzijata so svojot
kalap, ribarot so svojata ~etka, slikarot so
svoeto sertme; no ispraten sum da gi najdam
onie ~ii imiwa se ovde zapi{ani a nikoga{
ne mo`am da najdam {to imiwa napi{al
pisarot. Moram da najdam nekoj u~en.
(Vleguvaat Benvolio i Romeo)
Eve mi dvajca ko pora~ani.
Benvolio
Ajde begaj! Od eden ogan drug se potpaluva,
edna bolka so drug ~emer se le~i,
viorot vrati go, pa svesta se zavrtuva
prviot jad o~aen vtoriot na arno go vle~i.
Nova zaraza na o~i neka ti se fati
pa stariot lut otrov brgu }e se trati.
 Romeo i Julija 563

Romeo erki;
grofot Anselme i negovite ubavi sestri,
Tvojot le~ben list odli~en e za toa. gospo|ata vdovica od Vitruvio,
gospodinot Pla~encio i prekrasnite negovi
Benvolio vnuki,
Merkucio i negoviot brat Valentin,
Za {to, ti se molam? striko mi Kapuleti, `ena mu i }erkite,
ubavata vnuka Rozalina i Livija,
Romeo gospodin Valencio i negoviot rodnina
Tibalt,
Za tvojata skr{ena piska. Lucio i nemirnata Helena.’
Ubavo dru{tvo. A kade treba da dojdat?
Benvolio
Petar
[to ti e Romeo, da ne si lud?
Gore.
Romeo
Romeo
Ne sum lud, tuku vrzan polo{o od ludak;
zatvoren v zatvor, dr`an bez mojata hrana, Kade gore?
kam{ikuvan i ma~en i (Na Petar) Dobro
ve~er, mom~e. Petar

Petar Na ve~era kaj nas doma.

Dobro ve~er. Ve molam, znaete da ~itate? Romeo

Romeo ^ija doma?

Da, sopstvenata kob vo sopstvenata beda. Petar

Petar Domata na mojot gospodar.

Verojatno ste samouk. No ve molam. dali go Romeo

~itate s# ona {to go gledate?
Romeo
Da, ako gi znam bukvite i jazikot.
Petar
^esno re~eno. Ostanete so zdravje.
Romeo
^ekaj, mom~e, znam da ~itam.
(Go ~ita pismoto.)
‘Gospodin Martino i negovata `ena i }
Vsu{nost prvin ova treba{e da te pra{am.
Petar
A sega }e vi odgovoram bez da pra{ate. Moj
gospodar e velikiot, bogat Kapuleti a ako ne
ste od rodot na Montagi, povelete, ve molam,
na pehar vino kaj nas. Ostanete so zdravje!
(Izleguva.)
Benvolio
Na ovaa ista ve~erna gozba kaj Kapuleti
}e ve~era ubavata Rozalina, koja tolku ja
 564 Vilijam [EKSPIR

saka{, Scena 3
so site bo`estveni ubavici od Verona.
Da odime tamu, pa so nepristrasno oko (Vleguvaat gospo|a Kapuleti i doilkata)
sporedi ja nejze so sekoja ubavica druga
tivka Gospo|a Kapuleti
pa }e vidi{ deka gulabicata tvoja obi~na e
mivka. Doilko, kade e }erka mi? Vikni mi ja
vedna{.
Romeo
Doilkata
Koga pravoverieto na o~ite moi
takva ka`e eres, solzite ogan neka se storat @imi nevinosta {to na dvanaeset ja imav
pa tie, neudaveni do sega i od celo more ve}e ja viknav. Ej, jagnence, ej, pilence,
ko eretici i la`govci neka gorat. Bog da ~uva, kaj e devoj~eto? Ej, Julija!
Poubava imalo od sakanata moja! Sonceto (Vleguva Julija.)
{to s# gleda
od iskona ne videlo ni kopija nejzina bleda. Julija

Benvolio [to e, koj me vika?

Gluposti! Ubavinata nejzina samo so nea si Doilkata

ja merel,
}e bilo poinaku vo drugi da si yverel;
na kristalnata vaga izmeri ja ti sama
ubavicata svoja so nekoja druga dama
{to jas }e ti ja poka`am na gozbata kako
sveti
pa kolku tvojata e najubava vedna{ }e seti{.
Romeo
]e dojdam, no ne za pred takvi ubavici da
stojam
tuku za da u`ivam vo sjajot na ubavicata
moja.
(Izleguvat.)
Majka vi.
Julija
Eve me, gospo|o. [to zapovedate?
Gospo|a Kapuleti
Eve {to. – Doilko, izlezi za kratko.
Mora na samo da zboruvame. – Doilko, sepak
ne odi.
Nema {to tuka od tebe da se krie. Jasno ti e
deka }erka mi e ve}e stasana vo godinite
Doilkata

Taka e, do minuta znam kolku e stara.

Gospo|a Kapuleti

Ne napolnila ~etirinaeset.

Dadilakata

Vo ~etirinaeset zabi se kladam –a s# na s#

nemam ni ~etiri,
deka nema ~etirinaeset. U{te kolku ima do
 Romeo i Julija
Ivanden?
Gospo|a Kapuleti
Dve nedeli i zgora.
Doilkata
Zgora, zdola od site denovi vo godinata
ve~erta sproti Ivanden }e napolni ~etiri-
naeset.
Taa i Suzana – Bog du{ite risjanski da gi
vardi,
vrsni~ki bea. So bog sega e Suzana;
predobra za mene be{e. No, ko {to rekov,
tokmu no}ta sproti Ivanden ~etirinaeset
polni,
ba{ taka, velam, dobro pomneweto me slu`i.
To~no pominaa edinaeset od zemjotresot
a jas ja odbiv od cicawe – toa ne se zaborava
lesno –
Od site denovi vo godinata tokmu na toj den
za{to ba{ toga{ cickata si ja nama~kav so
pelin
sednata na sonce pod golubarnikot.
Gospodarot i vie toga{ vo Mantova bevte.
Da, da, ba{ imam akal! No, ko {to rekov,
koga go vkusi pelinot na bradavicata
od cickata i seti deka gor~i, ludoto beble
go trgna glav~eto i celo se smurti!
“Tras!” tresna golubarnikot! A jas ko popa-
rena,
normalno, skoknav.
A edinaeset od toga{ pominaa leta,
za{to toga{ na noxiwa stoe{e. Ne, {to
bladam,
more tr~ka{e i se klate{e niz soba
za{to den pred toa ~elceto si go udri
a ma` mi, bog da go prosti,
veselo ma`i{te edno, detenceto go krena.
“Opaa!” re~e, “sega na nos pa|a{, a koga
pozrela }e stane{, na ple}i }e pa|a{,
ne, Xuli?” A, `imi krstot, ubavoto crv~e
prestana da pla~e i re~e “Da!”
A {egata sega, gledaj, vistina stana!
Vi velam sto godini da `iveam
ova ne }e go zaboravam. “Neli, Xuli?” ja
pra{a
a ubavoto budal~e prestana da pla~e i re~e
565
“Da!”
G-|a Kapuleti
Dosta so toa. Zamol~i te molam.
Doilkata
]e zamol~am, gospo|o. Ama mi se puka od
smea
koga }e mi tekne deka prestana da pla~e i
re~e “Da”.
A, tvrdam, & be{e niknala na ~elo
edna xumka, naa, ko jajce od gajgur.
Se bapna bogami i pla~e{e gorko.
“Da” re~e ma` mi, “sega na nos pa|a{?
Koga }e porasne{ ima na ple}i da pa|a{,
ne, Xuli?” Crv~eto prestana da pla~e i re~e
“Da”.
Julija
Prestani i ti, dado, zamol~i, te molam.
Doilkata
Dobro de, eve mol~am. Gospod neka te vardi,
ti mi be{e najubavoto bebe {to sum go
doela.
U{te da do~ekam ma`ena da te vidam
drugo ni{to ne}am.
G-|a Kapuleti
Tuka te ~ekav, tokmu za toa
sakav da porazgovarame. Ka`i mi, Julijo,
}erko,
{to misli{ ti za ma`a~kata?
Julija
Toa e ~est za koja u{te ne sum sonuvala.
Doilkata
“^est” ami kako! Da ne ti bev edinstvena
doilka,
}e re~ev deka od cicka ja iscica i seta
mudrost!
 566 Vilijam [EKSPIR

G-|a Kapuleti Doilkata

E, pa, eve, razmisli za ma`a~ka sega. Pom- Pomala? Nikako, samo pogolema. @enite so
ladi od tebe ma`ite rastat.
ovde vo Verona, ugledni gospo|i,
ve}e se stanati majki. Spored presmetkata G-|a Kapuleti
moja
tebe te rodiv tuka negde na tvoi godini. (Na Julija).Na kuso: dali kon Paris qubov
Zna~i na kuso: doblesniot Paris te saka za mo`e da ti se rodi?
`ena.
Julija
Doilkata
]e gledam, ako gledaweto kon takvo ra|awe
Ma`, gospo|ice, gospo|o, ma` i pol vodi.
mu nema ramen na svetot, da go zeme{ i da No sigurno sloboda pregolema nema da si
bega{. dadam,
pa va{ata dozvola da ja zloupotrebam,
G-|a Kapuleti madam.
(Vleguva Petar.)
Letoto na Verona nema takov cvet.
Petar
Doilkata
Gospo|o, gostite dojdoa, ve~erata e servi-
Taka e, toj e cvet; vistinski cvet, i jas rana, vas ve vikaat, mladata gospo|ica ja
velam. baraat, doilkata ja pcujat v kujna, s# e naopaku
i vo haos. Jas mora da odam da poslu`uvam. Ve
G-|a Kapuelti molam idete vedna{.

(Na Julija.) [to veli{? Mo`e{ velmo`ava G-|a Kapuleti

da go saka{?
Ve~erva }e go vidi{ na gozbata na{a. Eve idime.
Pro~itaj ja knigata na likot od mladiot (Izleguva Petar)
Paris Julija, grofot te ~eka so svoite mo}i.
i najdi gi slastite {to peroto na ubavinata
tamu gi napi{a. Ispitaj ja sekoja crta,pruga Doilkata
i vidi kako se soglasuvaat edna so druga.
Za s# nejasno {to vo knigava preubava le`i Brzni mome; po dnite sre}ni, posre}ni ~ekaj
vo o~ite pobaraj go, tamu toa skrieno te`i. no}i.
Na skapocenava qubovna kniga, na nepovrza-
nive ~ari,
za razubavuvawe u{te samo korica im fali.
Ribata moreto si go ima i dostoinstvo se
zbiva
koga ubavinata ubavina vo sebe skriva.
Nema oko {to pred knigata ne se divi takva
{to so zlatno kop~e vrzuva prikazna zlatna
s# negovo so ma`ov }e go spodeli{ viden
a imaj}i go, ni{to pomala nema da bide{.
 Romeo i Julija
Scena 4
(Vleguvaat Romeo, Merkucio, Benvolio pod
maski so u{te nekolkumina maskirani.)
Romeo
Pa dali ko opravduvawe da odr`ime govor
ili da buvneme bez izvinuvawe?
Benvolio
Re~itosta od toj tip ne e pove}e vo moda.
Ne ni treba ni Kupidon so vrzani o~i
{to nosi la`en tatarski lak {aren
i damite ko stra{ilo na bostan gi pla{i
ni na pamet nabuban prolog
od suflerot nejasno d’tkan za vlez ovde.
Neka za nas sudat kako im e drago,
na{e e da izigrame, pa fa}ame xade.
Romeo
Daj mi fakel. Ne sum ba{ za ripawe.
Bidej}i mra~en, svetlina barem da nosam.
Merkucio
A ne, Romeo, mora so nas da igra{.
Romeo
Ne doa|a predvid. Obuvkite va{i se lesni,
pogodni za igrawe; a mene du{ava mi e tu~na
kon zemjata me vle~e i ne mi dava da mrdnam.
Merkucio
Ti si zaquben; pozajmi gi Kupidonovite
krila
pa vivni se so niv nad visinive niski.
Romeo
Strelata negova predlaboko mi e vnatre
za da se vivnam na lekite mu krila, pa vrzan
ne mo`am da se krenam nad jadot moj ta`en;
pod te{koto breme na qubovta sega pa|am.
567
Merkucio
Padni nad nea pa qubovta }e stane trudna-
Pregolem pritisok za rabota tolku ne`na.
Romeo
[to? Qubovta ne`na? Taa e pregruba,
presurova, prenaduena i bocka kako trn.
Merkucio
Ako so tebe e gruba, grub bidi ti so nea,
ako bocka, bockaj ja i ti, taka }e ja skroti{.
Daj mi maska licevo vo nea da go stavam,
nad maskata maska. Ba{ mi e gajle
ako qubopitno nekoe oko grdosta mi ja vidi!
Neka vomjazov toga{ mesto mene pocrveni!
(Stavaat vomjazi (maski).)
Benvolio
Ajde, da tropneme pa vnatre i {tom sme tamu
nozete vedna{ neka po~nat da rabotat.
Romeo
Dajte mi fakel. Neka vetrogonite lesni
podot bes~uvstvitelen so peticite go
stru`at,
a jas do od iskona ka`anoto }e se dr`am.
]e bidam dr`a~ za sve}i i s# }e gledam.
[tom igrata `ivne, }e pobudalam i }e
begam.
(Zema fakel.)
Merkucio
Gledam umot te stega, pa s# ti e preku nosot.
Ako nosot ti se piknal vo kalta a kalta
e qubov vo koja do u{i si zacapal, od nea
brgu }e te izvadime. A sega napred!
Da ne ja tro{ime svetlinata denski!
Romeo
Ne e taka.
 568 Vilijam [EKSPIR

Merkucio na pokazalezot od nekoj odbornik gradski

vle~ena od yevgar atom~iwa sitni
Mislev gospodine, dvoumej}i se vaka preku nosevite na lu|eto legnati da spijat.
bo`emski, A spicite na ~ezata se od dolgi pajakovi
xabe svetlinata ja tro{ime, ko sve}a da gori noze;
denski. pokriv~eto, od skakul~evi krilca
poslu{aj me, za{to mislata dobra vo zborot uzdite od vodni mese~inski zraci;
bila amovite, od najsitni pajakovi ni{ki;
pet pati porano odo{to vo site setila. kam{i~eto, od kov~e na {tur~e, `il~iwata
od prav,
Romeo kolesnikot nejzin, muv~e edno sitno
oble~eno vo sivo,
Be{e dobra misla na maskaradava da se pojde dvapati positno od zmiulesto crv~e,
ama sepak e glupo da se odi. is~epkano od prsteto na mrzlivo mome.
Kabin~eto & e prazno korup~e od le{nik
Merkucio napraveno od ververi~ka-stolar ili od
striko crv~e
A zo{to ako smeam da pra{am? od iskona praja~i na samovilskite ~ezi.
I ba{ vaka katano} taa samo juri
Romeo niz umot na zaqubenite, pa tie za qubov
sonuvaat;
No}eska son soniv. ili po kolenata na dvorjanite, pa sonuvaat
za klawawe samo;
Merkucio ili po usnite damini, pa samo celuvki sonu-
vaat,
Pa isto i jas. pa ~esto lutata Mab so plikovi gi {ari
za{to zdivot si go rasipuvaat so mnogu
Romeo slatki.
Ponekoga{ taa lunya po usnite na nekoj
[to sonuva{e? advokat
a toj sonuva zarabotuva~ka od merata
Merkucio nadvor;
a ponekoga{ so opa{kata od nekoe vakavsko
Deka sonuva~ite ~esto la`at. prase
nosot }e mu go ~e{ne na nekoe zaspano
Romeo pop~e;
pa toga{ toj sonuva nekoja nova prebenda.
Na sone, ~estopati, javeto ni izgleda Ponekoga{ minuva preku vratot na nekoj
stvarno vojnik
pa toj sonuva kako tu|inski se~e grla,
Merkucio pusii fa}a, dimiskii pleni, forsira reki,
pehari polni pie; a potoa, gledaj ~udo,
Gledam no}eska kralicata Mab te posetila Barabani v u{i mu bijat, pa skoka i se budi,
arno. i, ispala{en od sonot, opcuva dve-tri
molitvi
Benvolio I pak legnuva da spie. Ova vi e taa ista Mab
{to grivite na kowite gi zapletkuva no}e
Babica e taa na samovilite i vo oblik na kepcite pletenkite vo samovilski im gi
se javuva ne pogolem od ahat-kamen plete
 Romeo i Julija
kok, koj{to edna{ odvrzan, golema nesre}
a nosi.
ova e taa ve{terka koja koga momite na
ple}i le`at,
gi pritiska i prva gi u~i ma{kiot tovar
da go krepat koga }e stanat `eni.
Ova e taa –
Romeo
Dosta, dosta, Merkucio, molkni!
Tuku bambori{ bez vrska.
Merkucio
Taka e. Za sonovi govoram,
za ro`bite na bezrabotniot mozok,
za~nati od ni{to, no od me~ti pusti,
nevistinski i prazni ko jalov vozduh,
ponepostojani od samiot veter, koj{to de
smrznatite gi qubi gradi na sever,
de, naluten, odedna{ se premisluva
pa likot go vrti kon jugot rosen.
Benvolio
I nas }e n# zbri{e vetrot za koj govori{.
Ve~erata zavr{i a nie ne stignavme na
vreme.
Romeo
Se pla{am pred vreme, za{to umov koben
ishod mi navestuva {to s# u{te vo yvezdite
visi
no {to gorko }e zazbifta po tekot stra{en
so urnebesov no}e{en i rokot }e mu go
skrati
na `ivotov prezren, vo gradive piknat,
na na~in nekoj lukav so predvremena smrt.
No toj {to go dr`i kormiloto od mojot
`ivot
i brodot neka mi go vodi! Napred,
pobratimi moi bodri!
Benvolio
‘Rzni so barabanot, taka!
(Izleguvaat.)
569
Scena 5
(Vleguvaat petar i drugite slugi so krpi.)
Petar
Kade e toj Tenxer~ija, da mu se snevidi, koj
}e servira, a? Tuku samo ne{to menuva, tuku
samo ne{to potskusuva!
Prviot sluga
Ne ~ini rabotata koga dobroto odnesuvawe
pa|a vo racete na eden ili dvajca, a racete
ne se ~isti.
Petar
Nadvor so tie stol~iwa na preklop, trgnete
mi go i ova kreden~e, pazete so ~iniite.
Gledaj mori da mi skrie{ edno par~e marci-
pan, a ti, du{i~ke, ka`i mu na vratarot da
gi pu{ti Suzi Alapa~ata i Nela. Ej, Anton,
Tenxer~ijo!
Vtoriot sluga
Eve sme, de, poleka.
Petar
Ve baraat, ve vikaat, im trebate, im ste neo-
hodni vo golemata odaja.
Prviot sluga
Ne mo`eme odedna{ da bideme na site
strani. Da `ivneme malku, de~ki!Na rabota,
pa koj }e pre`ivee neka }ari!
Izleguvaat i vleguvaat mestej}i masi i
stolovi.Vleguva muzikata a potoa od ednata
strana Kapuleti, `ena mu, Julija, Doilkata,
Tibalt, Petru~io i site gosti a od drugata
maskiranite Romeo, Benvolio i Merkucio.
Kapuleti
(Na maskiranite)
Dobro mi dojdovte, gospoda! So vas }e
 570 Vilijam [EKSPIR
igraat dami
bez pluskavici na noze. Ha, gospo|i moi,
koja od vas site
}e se drzne da ne igra? Prebirlivite, velam,
pluskavici }e dobijat. Ve upla{aiv, a?
Taka?
Dobrodojdovte, gospoda. I jas nekoga{ ko
vas
sum nosel maska i mo`ev na uvo da im
{eptam
na ubavicite predivni skazni {to mnogu
im godea. Taka be{e, taka be{e, ama samo
be{e.
Dobro mi dojdovte gospoda. Zasvirete
muzi~ari.
Muzikata sviri a maskiranite, gostite i
damite igraat. Romeo stoi na strana.
Mesto, mesto! Napravete mesto i zaigrajte
momi!
(Na slugite) U{te svetlo, lega~i i sklop-
ete gi masite!
Ugasnete go ognot! Stanuva pretoplo ovde.
(Na rodninata) Mom~e, ovaa nenadejna
zabava
dobro ispadna, ne?
Samo sedi, sedi koga ti velam, rodnino Kap-
uleti,
Odamna ni pomina vremeto za igrawe.
Kapuleti i negoviot rodnina sednuvaat.
Ka`i mi, kolku vreme ima od koga ti i jas
Sme bile vo maski?
Rodninata Kapuelti
@imi bogorojca, edno trieset godini.
Kapuleti
Zarem tolku? ^ekaj, ne, nema tolku.
Kolku i da e blisku Duovden, od svadbata
na Lu~enco nema ni dvaeset i pet godini
a toga{ bevme pod maski.
Rodninata Kapuleti
Pove}e, pove}e. Sin mu gospodine,
Ima trieset.
Kapuleti
[to zboruva{? Pred dve godini
be{e pili{tarec.
Romeo
(Na slugata) Koja e onaa dama {to rakata
ja krasi
na onoj vitez?
Slugata
Ne znam, gospodine.
Romeo
O, taa gi u~i faklite da gorat sjajno!
Na obrazot od no}ta ~inam visi tajno
ko bescenet alem na uvoto od E|upka -
ubavina {to ne se tro{i, srceto na svetot
po nea tupka.
Ko gulabica e sne`na me|u jato vrani,
damava {to igra me|u druga~kite zbrani.
[tom zaprat, }e & prijdam kaj{to sedi taka,
}e ja dopram da mi se blagoslovi grubava
raka.
Dali srcevo qubelo do sega? Odreknete o~i,
ete,
vakva ne sum videl ubavina do ovaa ve~er.
Tibalt
Po glasot mislam, ovoj }e da e Montagi.
Me~ot mom~e donesi mi go.
(Izleguva slugata)
[to, zarem robov se drznal
ovde da dojde, skrien pod grda maska
da ja prezira i pluka sve~enosta na{a?
@imi ~esta semejna, da go ubijam ko ku~e
bez grev na du{a }e sednam utre na ru~ek.
Kapuleti
[to e, rodnino, {to si se vozbudil gnevno?
Tibalt
Striko, Montagi e ovoj, du{mani{te na{e
 Romeo i Julija
revno,
podlec {to do{ol ovde inaet da ni tera
da n# rezili, da n# srami tokmu na ve~era.
Kapuleti
Mladiot Romeo, ne?
Tibalt
Tokmu toj, podlecot Romeo.
Kapuleti
Vozdr`i se, rodnino stroen, ostavi go na
mira.
Se odnesuva toj kako gospodin vistinski,
i, {to e pravo, cela Verona go fali
kako doblesen i u~tiv mlad ~ovek.
Ne bi sakal za seto bogatstvo na gradov
nekoj so ne{to vo mojata da go navredi ku}a.
Zatoa strpi se, pravi se ko da ne e tuka.
Ova go baram i ako po~it kon mene ima{,
bidi qubezen i prestani da se murti{,
ne ti li~i odnesuvaweto za vakva gozba.
Tibalt
Li~i {tom podlec takov na gosti ni do{ol.
Nema da go podnesuvam.
Kapuleti
]e go podnesuva{ koga ti velam.
Vidi go ti nego, ima da slu{a{. Da ne si
gluv?
Koj e ovde gazda, jas ili ti? ]e me slu{a{-
Nema da go podnesuval! Bog neka ni e na
pomo{.
Saka gostite da mi gi rastrevo`i, silexija
pred site
da izigruva! I toa ovde, vo mojata ku}a!
Tibalt
Ama striko, sramota e.
571
Kapuleti
[to? Ti }e mi ka`e{?
Ama si bil drzok! Vidi, vidi, koj bi rekol?
]e mi plati{ za ova, ti velam. Mene najde
inaet da mi tera{. I toa tokmu ovde i sega -
(Igrata zavr{uva. Julija se vra}a na svoeto
mesto kaj{to ja ~eka Romeo.)
(Na gostite) Taka, deca, od srce! (Na
Tibalt) Crvja ima{ ti vo gazot. Smiri se
ili - (Na slugite) u{te sve}i, u{te sve}i! -
(Na Tibalt) Sram da ti e,
}e te nau~am jas na red. (Na gostite)
Veselo, veselo, deca!
(Muzika povtorno sviri, gostite igraat.)
Tibalt
[tom spokoj nametnat so gnev svesen vnatre
mi vrijat,
siot se tresam, bitki stra{ni vo mene se
bijat.
]e si odam, no nametnatovo {to se veli
koga toga{ }e brzgne vo jad i pelin.
Romeo
(Na Julija dopiraj}i ja po raka)
Ako go skvernavam so bezvrednava raka
svetovo mesto, poblagoroden grev nudam:
usnive, dvajca axii vcrveni, stojat ovde taka
da go zbri{at svetogrdieto so celuvka luda.
Julija
Axio dobar, ne huli po racete {tedro,
{to pobo`nost {irat so ~inot niven.
Svetcite so axiite se rakuvaat vedro
toa e bakne` svete~ki, axiski zdiven.
Romeo
A zarem svetcite se bez usni, axiite sveti?
Julija
Ne se axio, ama tie im se za molitva da
storat.
 572 Vilijam [EKSPIR

Romeo treba da le`i na pari.

O svetice, toga{ usnive ko racete neka Romeo

~inat
slu{ni gi, za spas od o~ajov te molat. (Za sebe) Kapuleti zna~i!
Stra{na smetka! Se zalo`iv du{manot da
Julija me ma~i!

Sveticata ne mrda, iako za molitvi ne e Benvolio

nema.
Ajde, odime, vidovme {to ima{e da se vidi.
Romeo
Romeo
Toga{ ne mrdaj, plodot molitven da go
zemam. Da ama doprva nemir na srce }e mi idi.
(Ja baknuva.)
Vaka od usnive, tvoite mi go zedoa grevot. Kapuleti

Julija ^ekajte, gospoda, ne odete si taka brzo.

Ima u{te ne{to za potkasnuvawe.
Zna~i na usnive mi e grevot od tebe zemen. (Mu {epotat na uvo.)
A, taka zna~i? Toga{, vi blagodaram na site.
Romeo Vi blagodaram, ~esni lu|e. Dobra no}.
Dajte u{te fakli vamu! Na spiewe sega.
Grev od usnive moi zemen? O, ama e sladok (Na bratu~edot) Uf, brat~e, docna e,
devo! docna.
Vrati mi go vedna{. Si legnuvam.
(Ja baknuva.) (Izleguva Kapuleti a po nego i gostite.)

Julija Julija

Ama baknuva{! Da padne ~ovek na teme! Dojdi vamu, dadilko. Koj e onoj gospodin?

Doilkata Doilkata

Gospo|ice, majka vi saka so vas da zboruva. Sinot, naslednik na stariot Tiberij.

(Julija odi kaj majka & .)
Julija
Romeo
A onoj {to sega izleguva niz vrata?
Koja e majka & ?
Doilkata
Doilkata
Toj e, mislam, mladiot Petru~io.
Ama ste zelen mom~e,
majka & e gospodarka na ovaa ku}a, Julija
odli~na gospo|a, doblesna i umna.
]erkata so koja govorevte sega jas ja doev. A onoj zad nego {to ne saka{e da igra?
Vi velam, toj {to nejze }e ja zeme
 Romeo i Julija 573

Doilkata Vleguva Horot

Ne znam. Starata strast na umirawe sega le`i,
a mladata brza nasledni~ka da & bide;
Julija ve}e ne cveta ~arta na taa {to kon smrt
te`i,
Odi i pra{aj kako se vika. ne`nata Julija poubava,eve, ide.
(Doilkata odi.) Sega Romeo go qubat i toj qubi,
Ako `ena ima, od o~i ma|epsan, zanesen amka;
toga{ grobot }e mi bide postela bra~na. toj bo`em du{mankata ne saka da ja gubi
a taa se losti po qubovnata mamka.
Doilkata Dr`an za du{man, pristap takov toj nema
zakletvata qubovni~ka kaj nea da ja vmetne
(Se vra}a) Se vika Romeo i e Montagi, a i taa, iako vqubena, ne mo`e vo {ema
sin edinec na va{iot golem du{man. pa novo sakaniot zgodno da go sretne.
No za sredba, vremeto sredstva, strasta mo}
Julija im dava,
stravot sotiraj}i go so strastvena lava.
(Na strana) Qubov edinstvena od edinstve-
nata omraza mi nikna!
Prerano te spoznav, predocna pri sebe me
vikna!
^udovi{na qubov kobno sega mi se ra|a
{tom du{manot prezren da go qubam mi se
pa|a.

Doilkata

[to ka`uva{? [to ka`uva{?

Julija

Stih eden {to od eden igra~

pred malku go nau~iv.
(Nekoj od vnatre vika ‘Julija’.)

Doilkata

Eve n#, sega.

Da odime. Posledniot gostin ve}e bega.
(Izleguvaat.)
 ^in VTORI
Scena 1
(Vleguva Romeo.)
Romeo
Kade da begam koga srcevo mi e ovde?
Vrti se zemjo glupa, oskata najdi ja svoja.
Se vrti i se povlekuva.
(Vleguvaat Benvolio i Merkucio.)
Benvolio
(Vika) Romeo, rodnino Romeo, Romeo!
Merkucio
Mudar e, `imi krstov, se iskral doma v
krevet.
Benvolio
Navamu istr~a i onde skokna preku yidot.
Vikaj Merkucio.
Merkucio
Ne, so magija }e go mamam.
Romeo! Ej netokmu! Mrdnat! Zaquben!
Copnat!
Pojavi se vo prisen na vozdi{ka barem.
Eden stih samo ka`i i }e bidam sre}en.
Vikni ‘Lele!’ Rimuvaj gi barem ‘krila’ so
‘mila’.
Na mojata Venera ka`i & nekoj zbor ubav
prekar smisli za slepiot naslednik, sin
nejzin
mladiot Adam Kupidon, koj{to ve{to go
pogodi so strela
kralot Kofetua koga ovoj vo bedno se zacapa
mome. –
Niti slu{a, niti se javuva, niti pak preta.
Majmunot e mrtov i mora magija da mu
storam.
Te prizivam vo ime na sjajnite o~i na Roza-
lina,
na visokoto & ~elo i rumenite usni,
na noxiwata tenki, kolkovite cvrsti
i vo ime na siot kom{iluk blizok
cel pred nas vedna{ da se stvori{.
Benvolio
Ako te slu{ne, }e pobudali od bes.
Merkucio
Ova nema da go zbesne. Bi zbesnal
da domamam nekoj duh vo krugot na negovata
mila
duh na nekoj ~udak, pa tamu da mu stoi
duri taa ne go legne i sosem da go sotre.
Toa zlobno bi bilo. Prizivawevo moe
~esno e i fino. Vo ime na negovata sakana
go prizivam samo da voskresne.
Benvolio
Da odime, se skri toj me|u drvjata
samo za da se dru`i so no}ta vla`na.
Qubovta mu e slepa pa najprijatno mu e vo
temno.
Merkucio
Da mu e slepa nema celta taka da ja godi.
Pod nekoja mu{mula legnat si e taka
pa me~tae sakanata da mu e plodot nejzin
{to momite otvoreno-gaze go vikaat koga na
samo
 Romeo i Julija
se kikotat. O Romeo, neka e, o neka e taa
otvoreno-gaze, a ti kru{ka {ilesta.
Dobra no}, Romeo! Vo svojot asli-krevet
odam.
Ovoj pole-krevet prestuden e za mene.
Odime?
Benvolio
Odime! Popusto e da go barame onoj
{to ne saka da bide najden.
(Izleguvaat Benvolio i Merkucio.)
575
Scena 2
(Romeo istapuva napred)
Romeo
Koj ranet ne bil, na luznite im se smee.
No tivko, {to svetlina niz onoj prozorec
bleska?
Tamu e istok a sonceto e Julija.
Ogrej, jasno sonce, umri ja zavidlivata luna,
{to ve}e e bolna, bleda i polna taga
a ti, sledbeni~ka nejzina, stopati od nea
poubava.
Ne sluguvaj & nejze, zavidlivka e taa.
Vestalka ~ie ruvo bole`livo i bledo
samo glupa~ki go nosat; otfrli go.
(Vleguva Julija gore)
Eve mi ja gospodarkata, eve ja qubovta moja.
O kamo da znae deka mi e ova!
Govori, a ne veli ni{to. [to e va`no?
Pogledot nejzin zboruva; }e govoram so
nego.
Drzok sum premnogu. Ne mi se obra}a mene.
Dve najli~ni yvezdi na svodot nebesen
poradi ne{to, o~ite & gi molat
vo sferite da svetat do vra}aweto nivno.
[to ako o~ite & se na nebo, a yvezdite na
lice?
Sjajot na liceto nejzino yvezdite }e gi zas-
rami
ko videloto densko sve}ata; nejzinite o~i
na nebo
niz vilaetite vozdu{ni tolku }e svetat
{to pticite }e propeat mislej}i deka e
dewe.
O, vidi kako obrazot na raka go spu{ta.
O, kamo da bev rakavica na taa raka,
pa obrazot da & go dopram!
Julija
Te{ko mene.
Romeo
(Na strana) Taa zboruva.
O, zboruvaj samo, angelu svetol; za{to ti
bolska{ vo ovaa no} nad mene
 576 Vilijam [EKSPIR
ko krilest glasnik nebesen
{to sveti nad okokorenite, voshiteni o~i
na smrtnicite {to, svrteni nazad, vo nego
se xarat
koga vo mrzlivite oblaci se vgnezduva
i edri na gradite od vozdu{nite dalgi.
Julija
(Ne znae deka ja slu{a Romeo)
O Romeo, Romeo, {to si ti Romeo?
Otka`i se od tatko ti, otfrli go imeto,
a ako ne}e{, zakolni se deka me saka{
i jas pove}e nema da sum Kapuleti.
Romeo
(Za sebe) Da slu{am u{te ili da & vratam?
Julija
Samo imeto tvoe mi e du{man.
Ti si toa {to si i da ne si Montagi.
[to e toa Montagi? Ne e ni raka, ni noga,
ni dlanka ni lice nitu koj bilo drug del
od eden ~ovek. O, zo{to drugo nema{ ime!
I {to ima vo edno ime? Trendafilot i pod
drugo
ime isto taka ubavo }e mirisa.
Taka i Romeo, da ne se vika Romeo,
}e go zadr`i ona milo sovr{enstvo {to go
ima
i bez imeto svoe. Romeo, otfrli go imeto
a mesto imeto - koe ne e del od tebe -
zemi me mene.
Romeo
(Na Julija) Te fa}am za zbor.
Vikaj me sakan pa drugo ime }e zemam
i pove}e nema da se vikam Romeo.
Julija
Koj si ti {to vaka nametnat so no}ta
mi buvna vo mislite moi?
Romeo
So kakvo ime
ne znam ni sam da ti se pretstavam.
Imeto moe, svetice mila, samiot go mrazam
za{to neprijatel za tebe e toa.
Da e napi{ano, parampar~e }e go storam.
Julija
V u{i od ustata tvoja ni sto zborovi
ne sum primila, sepak zvukot im go znam.
Zarem ne si ti Romeo i Montagi?
Romeo
Ne sum ni edno ni drugo, mome li~no, ako
obete ne ti se po }ef.
Julija
Kako dojde ovde, ka`i mi i zo{to?
Yidot od gradinava e visok, za ka~uvawe
te`ok,
a mestovo smrt za tebe, so ogled koj si,
ako nekoj rodnina moj ovde te vidi.
Romeo
Na lekite krila od qubovta preku yid
skoknav,
za{to kamenava brana za qubovta ne e
pre~ka,
a qubovta go mo`e ona na {to }e se drzne.
Zatoa rodninite tvoi ne mo`at da me
soprat.
Julija
Ako te vidat, }e te ubijat vedna{.
Romeo
Nema; pogolema opasnost demne od o~ite
tvoi
odo{to od dvaeset nivni me~a. Gledaj me
milo,
i omrazata nivna ne mi mo`e ni{to.
 Romeo i Julija
Julija
Ne bi sakala ni slu~ajno da te vidat ovde.
Romeo
Od pogledite nivni, no}ta }e me {titi,
no ako ne me saka{, neka tuka me najdat.
Poarno da umram od omrazata nivna
otkolku, nequben od tebe, da ja odlagam
smrtta.
Julija
Koj ti go poka`a patot do ovde?
Romeo
Qubovta {to prva mi dade pottik.
Taa sovet mi dade, a jas nejze o~i.
Jas ne sum krmar, pa sepak daleku da be{e
ko bregot {irok mien od najdale~no more
}e zaplovev kon tebe po takvo besceneto
blago.
Julija
Znae{ deka likot mi go krie vomjazot no}en
inaku }e vide{e kako krvta v obrazi mi ita
za ona {to go ~u vo mrakot {to go rekov.
Pristojna bi sakala da bidam, pristojna,
ona {to go rekov
da go odre~am; ama obziri zbogum.
Dali me saka{? Znam }e re~e{ ‘Da’,
a jas }e poveruvam. Ako se zakolne{ sepak
mo`e da izneveri{. Na qubovni~ka iznev-
era, velat,
Jupiter se smee. O Romeo ne`en,
ako me saka{, ka`i navistina deka e taka;
Ili ako misli{ deka prebrzo me osvoi
}e po~nam da se murtam, }e bidam opaka, }e
re~am “ne”
ako me pobara{; inaku za ni{to drugo na
svetot.
Vsu{nost, li~en Montagi, zacapana sum do
u{i,
pa mo`e{ da pomisli{ deka sum mnogu
lesna.
No veruvaj mi, gospodine, poverna }e bidam
577
od onie {to ve{to vozdr`anost glumat.
Povozdr`ana, priznavam, sigurno treba{e
da bidam
no ti ja slu{na pred da stanam svesna,
iskrenata strast moja. Zatoa prosti,
ne go sfa}aj, te molam, ko povik na lesna
qubov
ona {to no}ta crna tebe ti go otkri.
Romeo
Gospo|ice, vo blagoslovenata mese~ina ti
se kolnam
{to ovo{nite vrvovi gi poleva so srebro-
Julija
O ne kolni se vo mese~inata, nevernata luna
{to mese~no se menuva na patekata kru`na,
da ne ispadne neverna i qubovta tvoja.
Romeo
Vo {to da ti se zakolnam?
Julija
Ne kolni se vo ni{to,
ili ako ve}e se kolne{, zakolni se vo sebe,
idolot {to beskrajno go obo`uvam,
pa }e ti veruvam.
Romeo
Ako qubovta na srce {to mi le`i-
Julija
Nemoj, ne kolni se. Iako radost bezmerna
mi nosi{
dogovorov no}e{en ne me raduva mnogu.
Prebrz e, nerazmislen, nenadeen epten,
nalik na molwa {to is~eznuva brgu
u{te pred da ka`e{ ‘svetka’. Mil moj, dobra
no}.
Ovaa pupka qubovna zree~kiot zdiv leten
vo ubav cvet mo`e da ja rascuti na slednata
sredba.
Dobra no}, dobra no}. Mir neka ti se vsadi
 578 Vilijam [EKSPIR

na srce ko spokojot {to go imam v gradi. ~esni,

a celta brak, javi mi utre
Romeo po liceto {to }e go ispratam da te sretne,
kade i vo koe vreme ceremonijata da se
O, zarem }e me ostavi{ bez uteha vaka? svr{i
pa seta sudbina svoja vo tvoi }e ja stavam
Julija race,
i }e te sledam ko ma` moj do krajot na
Kakva uteha ve~erva od mene bara{? svetot.

Romeo Doilkata

Zavet deka qubovta so qubov mi ja vra}a{. (Od nadvor) Gospo|ice!

Julija Julija

Nepobaran u{te pobrzav da ti go dadam Idam vedna{. (Na Romeo) No ako ne si

a sega bi sakala pak vo mene da e. iskren
te molam-
Romeo
Doilkata
Saka{ da si go vrati{? Zo{to, mila?
(Od nadvor) Gospo|ice!
Julija
Julija
Za od srce povtorno da ti go dadam.
A sepak go sakam ona {to ve}e go imam. Idam, idam. -
Dare`livosta moja bez dno e kako more, Po mene ne idi i na bolkata ostavi me svoja.
i qubovta isto. [to pove}e davam Utre liceto go pra}am.
pove}e ja imam; za{to neiscrpni se i dvete.
(Doilkata vika odnadvor.) Romeo
Slu{am {um od ku}ata. Sakan moj, zbogum.-
Idam, dado dobra! - Montagi mil, veren @imi du{ava-
bidi.
Po~ekaj malku; }e se vratam. Julija
(Izleguva.)
Iljadapati dobra no}.
Romeo (Izleguva.)

O no}, no} blagoslovena! Se pla{am Romeo

vo no}ta skrien, da ne e ova samo son,
son preubav, prebla`en za da bide jave.
(Se vra}a Julija.)
Julija
Tri zbora u{te, mil Romeo, pa dobra no}
stvarno.
Ako namerite qubovni navistina ti se
Iljadapati pocrna bez tebe }e mi bide.
Ko u~eni~e kon sakanata odi{ na krila
ka~en
a od nejze se vra}a{ poti{ten i smra~en.
(Trgnuva da si odi.)
(Se vra}a povtorno Julija.)
 Romeo i Julija 579

Julija Julija

Psst, Romeo! Psst! O glas na sokolar da
imam
pa sokolot moj li~en da go domamam nazad.
No ropstvoto e zaripnato a glasot ne e
grlen,
inaku pe{terata bi ja dupnala Ehoto kaj{to
spie
za glasot negov vozdu{est pozaripnat od
mojov
po Romeo bez prestan da vika. Romeo!
Nema da se setam samo za da sedi{ tuka
za da ne zaboravam kolku sakam da sum so
tebe.
Romeo
A za da ne se seti{ }e stojam ovde
i }e zaboravam deka drug dom nekade ima.
Julija

Romeo Razdenuva. Sakam da be{e ve}e otiden -

Du{ata moja imeto glasno mi go vika.
Kolku srebreno-slatko yvoni govorot na
zaqubenite no}e
ko najne`na muzika za izostren sluh!
Julija
ama sepak ne podaleku od pti~ka na palavo
dete
{to ja pu{ta da prvne malku od negovata
dlanka
ko plenik kutar a potoa so svilen konec
nazad ja vra}a
slobodata kratej}i & ja za{to ja saka.

Romeo! Romeo

Romeo Bi sakal da ti sum tvoja pti~ka.

Mila? Julija

Julija I jas isto.

Sepak bi te ubila od galewa mnogu.
Vo kolku ~asot utre Dobra no}, dobra no}. Razdelbata e tolku
~ovekot da go pratam? slatka taga
{to do utre bi ti velela dobra no} bez
Romeo dostaga.

Vo devet. Romeo

Julija Neka son na klepki ti padne, spokoj na

gradi.
]e bidam to~na. Dvaeset godini ima do (Izleguva Julija.)
toga{. Kamo da sum ti son i spokoj na gradite
Zaboraviv zo{to nazad te viknav. mladi.
Kaj duhovnikot svoj odam da me pou~i.
Romeo Sovet da mi dade za ubavinata {to mi se
slu~i.
A da ostanam dodeka ne se seti{?
 580 Vilijam [EKSPIR
Scena 3
(Vleguva otec Lavrentij, so ko{nica)
Otec Lavrentij
Sivookoto utro na no}ta murtava & se
sme{ka,
osvetluvaj}i go istokot po obla~estata
ple{ka,
ko pijanica teteravi temnicata sura
po patot kaj{to vrvi Titanovata tura.
Sega, pred sonceto da grejne so sjajnata kosa
denot da go pozdravi, da ja isu{i no}nata
rosa,
moram do ram da ja napolnam ko{nicava
ve}e
so zambaci, crkalo, blagorodno cve}e.
Zemjata, majka na prirodata, grobnica e
nivna,
no grobov ovoj i utroba e divna,
a od grobnicata od sekakvi sorti mladi
se dojat, cicaat od prirodnite gradi,
mnogu doblesti sekoj za sebe si tepa
odli~ni duri, a razli~ni se sosem sepak.
O blagoslovena e divnata lixba {to le`i
vo rasjeto, bilkite, kamewata, koga verno
te`i,
za{to ni{to pod nebo ne raste tolku podlo
{to na zemjata mo`e da mu dade tolku dobro;
i ni{to tolku dobro {to zloupotrebeno
se izopa~uva stra{no, stanuva zlo~leno.
Doblesta stanuva porok, trgne li po lo{i
dela
a porokot nekoga{ so delo, do doblest se
kreva.
(Vleguva Romeo.)
Pod ne`nata kora na cvetov no}en
i otrov se krie no i lek mo}en,
go mirisne{ li, te opiva, v `ivot te vra}a,
no {tom go vkusi{, vo smrt sigurna te
pra}a;
dva zakrveni krala ko v bilka i vo ~ovekot
se krijat
dobriot i lo{iot `estoka bitka bijat;
kaj{to lo{iot nad dobriot pobeda vadi,
tamu vedna{ crvot na smrtta bilkata ja jadi.
Romeo
Zdravo `ivo, o~e.
Otec Lavrentij
@iv da si mi ~edo.
Koj jazik ran me pozdravuva tolku milo?
Sinko, samo glavata vo koja nemiri se rojat
tolku rano se prostuva od postelata svoja:
gri`ata bdee vo o~ite na starcite ~esto,
a kaj{to gri`ata grize, sonot ne fa}a
mesto:
no kaj{to mladosta ~ista, so misla lesna
teloto go spru`i, tamu son~ec zlaten caruva
so pesna.
Ottuka ranosta tvoja so sigurnost mi veli
te krenale od postela nemiri te{ki, vreli:
a ako ne e taka, toga{ nema zo{to da se
lomam,
jasno mi e deka Romeo voop{to ne se pri-
bral doma.
Romeo
Vtorovo e to~no, po~inkata takva mi e mila.
Otec Lavrentij
Bog neka ti prosti, da ne si bil so Roza-
lina?
Romeo
So Rozalina nikako o~e, neka mi prosti
adot,
go zaboraviv toa ime i od toa ime jadot.
Otec Lavrentij
Takov te sakam sinko, no vo kakva si, toga{,
ka{a?
Romeo
]e ti ka`am o~e pred povtorno da me
pra{a{:
kaj du{manot moj bev na pija~ka i hrana,
a tamu odnenade` nekoj dlaboka mi otvori
 Romeo i Julija
rana
ko {to mu otvoriv i jas: spasuva~kata i
nejzina i moja
sega od pomo{ta zavisi i od bilkata sveta
tvoja.
Vo sebe omraza nemam, o~e: srcevo mi e
lesno
za{to i za du{manot, bez zadr{ka te molam
~esno.
Otec Lavrentij
Bidi jasen sinko, jasnost od du{a neka ti
rosi,
ne~istata ispoved, ne~ist oprost nosi.
Romeo
Toga{ najjasno znaj qubovta naj~ista mi se
veti
na ubavata }erka od bogatiot Kapuleti:
ko jas {to ja qubam, taka i taa me qubi
se e sploteno, osven ona {to ti treba da go
sploti{
so brak svet; koga, kako i kade
se sretnavme, pobaravme i zbor se dade
}e ti ka`am popat, a sega molbive ~uj gi moi
sakam u{te deneska vo svet brak da n#
spoi{.
Otec Lavrentij
Gospode bo`e, zarem tolku brgu umot si go
smeni?
Zarem Rozalina kolku do v~era srceto {to
ti go pleni
sega odedna{ ja nema? Zna~i qubovta kaj
site mladi
ne od srceto, tuku od o~ite im ~adi.
Isuse, Mario sveta, kolkava reka solena ti
mina
niz obrazot bled samo za taa pusta Rozalina!
Kolku voda solena potro{ena za xabe
za na krajot qubovta blantava da stane.
Sonceto u{te od neboto vozdi{kite ti gi
~isti
pla~ot tvoj star u{te vo u{ive mi se
bistri:
gledaj, na obrazot u{te damka ti se lee
581
od solzata stara {to u{te isu{ena ne e.
Ako ti be{e ti, a makive tvoi od sevte
toga{ i ti i makite za Rozalinda bevte.
Ako navistina si smenet, toga{ mislava
va`i:
i `enite smeat da gre{at {tom slabaci se
site ma`i.
Romeo
Ti ~esto me kore{e zaradi Rozalina.
Otec Lavrentij
[to se gubi{ a ne {to qubi{, budaletinko
fina.
Romeo
Saka{e v grob taa qubov da mi svene.
Otec Lavrentij
No ne edna da umre za druga da se krene.
Romeo
Te molam, ne kori me, nejze sega ja qubam,
po milost i qubov vo soodvetna e ruba
i, za razlika od drugata, ne sakam da ja
gubam.
Otec Lavrentij
Prvata znae{e, more duri i beter,
deka qubovta ti e prikazna sro~ena vo
veter:
ama ajde, stoumniku mlad, eve so tebe idam,
na nekoj na~in tvoj pomo{nik, da ti bidam,
za{to na krajot, mo`e brakov da prerasne vo
ubost
omrazata me|u domovite vo naj~ista qubov!
Romeo
Da odime, mnogu i se brza na mojata la|a.
 582 Vilijam [EKSPIR

Otec Lavrentij Scena 4

Poleka. Brzata ku~ka slepi ku~iwa ra|a. (Vleguvaat Benvolio i Merkucio)

(Izleguvaat.)
Merkucio

Kade e ovoj Romeo, da mu se snevidi? Ne si

dojde doma no}eska?

Benvolio

Doma kaj tatko mu - ne. Razgovarav so neg-

oviot sluga.

Merkucio

Onaa ista bleda-krpa, tvrda na srce devojka,

onaa Rozalina, go ma~i, ne mu dava da zdivne.
Sigurno }e se {ekne.

Benvolio

Tibalt, rodnina na stariot Kapuleti,

isprati pismo do domot na negoviot tatko.

Merkucio

Go vika na dvoboj, {to drugo.

Benvolio

Romeo sigurno }e mu odgovori.

Merkucio

Sekoj ~ovek {to znae da pi{uva mo`e da mu

odgovori.

Benvolio

Da, ama toj, na predizvikot od pi{uva~ot na

pismoto, so predizvik }e mu odgovori.

Merkucio

More te{ko na Romeo, pa toj ve}e e mrtov,

proboden od crnoto oko na belata devojka,
zastrelan so qubovna pesna vo uvoto,
pogoden srede v srce so strelata na onoj
 Romeo i Julija 583

slep pili{tarec. Zarem takov ma` mo`e da
mu izleze na Tiblat na kar{ilak?
Benvolio
Zo{to pak da ne, {to e toj Tibalt?
Merkucio
Pa ne e ba{ od ma~e ka{li~e. Smel ma`
e, vistinski vitez. Se me~uva kako {to ti
pee{ po noti. Vnimava na taktot, inter-
valite, ritamot. Pauzite kaj nego se mnogu
kusi, eden, dva a na tri me~ot ti go nurnuva
v gradi. Vistinski kasap e so svileni
petlici, megdanxija nad megdanxiite, blago-
rodnik prva liga, znalec na besmrtnoto
pasado, pa na punto riverso, pa na hai!
Benvolio
Na {to?
Merkucio
More neka se nosat site tie ~uknati, voo-
brazeni pr~lovci, site tie majstori na
naglasokot! >>@imi Isus, izvonreden me~,
izvonredno visok ~ovek, izvonredno dobra
kurva!<< Zarem ne e za `alewe, kosko moja
stara, {to tolku ni letkaat pred nos ovie
tu|inski mu{i~ki, ovie peder~iwa, ovie
svileni majmun~iwa koi tolku se dr`at do
modata {to ne mo`at madro da sednat na
starite klupi. O koskite nivni, koskite.
(Vleguva Romeo.)
tra |upka, Elena i Hera prosta~ki i blud-
nici, a Tizba sivooka ili taka ne{to, ama
ni{to posebno. Gospodine Romeo, bon `ur,
da te pozdravam francuski za tvoite fran-
cuski krpi: dobro ni go spopika sno{ti.
Romeo
Dobro utro na dvajcata, kako vi go spopi-
kav?
Merkuico
Ne se pravi na udren, gospodine. Pobegna od
nas, ete kako ni go spopika.
Romeo
Prosti mi, dobar Merkucio, imav mnogu
rabota, a koga si zafaten, lesno se zaborava
na u~tivosta.
Merkucio
Toa e isto kako da se ka`e, deka koga nekoj e
zafaten kako tebe, mora da se vitka.
Romeo
Misli{ zaradi poklonot?
Merkucio
Mnogu qubezno pogodi.
Romeo

Benvolio Mnogu u~tivo objasnuvawe.

Eve go Romeo, eve go Romeo. Merkucio

Merkucio Jas sum cvetot na u~tivosta.

Bez svojata ikra, kako isu{ena haringa. O Romeo

meso, meso, mnogu si mi oribeno! Sega e za
pesnite {to Petrarka gi vade{e od rakav: Koj cvet?
Laura vo sporedba so negovata sakana e
obi~na sadopera~ka, iako ima{e podobar
qubovnik da ja opee; Didona gnasa, Kleopa-
 584 Vilijam [EKSPIR

Merkucio Romeo

Rozata. Ne, ne kasaj, gusane dobar!

Romeo Merkucio

Toga{ sandalata mi e zakitena so dobar Dosetlivosta ti e gor~liva kako kiselo

cvet. jabolko, sok {to podzapira v grlo.

Merkucio Romeo

Bistar si, nema {to, ako prodol`i{ da si Zarem sokot od jabolka ne odi so sladok
vaka bister, }e si ja iznosi{ sandalata, gusan kakov {to si ti?
|onot }e ti se izli`e, i }e si ostane{,
prosto re~eno, bos. Merkucio

Romeo Dosetlivosta ti e rastegliva ko jare{ka

ko`a, od eden palec se rastegnuva po cel
Prosta {ega, nema {to, poprosta zdravje! lakt.

Merkucio Romeo

Zastani me|u nas, dobar Benvolio, }e mi Bi sakal da ja rastegnam do zborot koj{to

crkne duhovitosta!
Romeo
[ibaj ja i podbodnuvaj ja, {ibaj ja i podbod-
nuvaj ja ili }e objavam deka si gotov!
Merkucio
Ako treba dvata na{i uma da
se trkaat ko vo potera po divi guski, toga{
sum gotov: oti vo tvojot um ima pet pati
pove}e divi guski otkolku vo mojot. Dali
nekoga{ sum bil so tebe po guski?
zaka~en na gusanot }e doka`e deka ti si
nepristoen gusan.
Merkucio
Pa zarem ne e ova poubavo otkolku da mi
leleka{ od qubov? Sega si dru{tven, sega
si Romeo; sega si ona {to si i po odnesuvawe
i po priroda, bidej}i onaa pla~liva qubov
e kako nekoj nagonski divjak {to tr~a gore
dolu so patlakot za da ja zatne prvata dupka
na koja }e naide.
Benvolio

Romeo Tolku e dosta, dosta e!

A za {to drugo si bil so mene ako ne za Merkucio

guski?
Saka{ da prestanam so prikaznata protiv
Merkucio svoja volja?

Za ova bi te griznal za uvo. Benvolio

Inaku }e ja izdol`i{ do Rim i nazad.

 Romeo i Julija 585

Merkucio to~no na pladnevniot zarezok.

Se la`e{, imav namera da ja skusam za{to Doilkata

stignav do samoto dno na prikaznata i
navistina ne mislev u{te da ja dlabam. Kako ne vi e sram, {to ~ovek ste vie?
(Vleguva Doilkata so svojot pomo{nik
Petar.) Romeo

Romeo ^ovek, blagorodna gospo|o, {to bog go

sozdal sam da se rasipuva.
Vidi, dobra brodska oprema. Edro, edro.
Doilkata
Merkucio
Dobro re~eno, `imi krstov. Sam da se
Dve, dve: ko{ula i nametka. rasipuva, rekovte, ne? Gospoda. Mo`e nekoj
da mi ka`e kade mo`am da go najdam mladiot
Doilkata Romeo?

Petar! Romeo

Petar Bi mo`el da vi ka`am, ama mladiot

Romeo }e bide postar koga }e go najdete
Na usluga! odo{to bil koga ste po~nale da go barate.
Jas sum najmladiot pod toa ime, vo nedostig
Doilkata na polo{.

Lepezata, Petar. Doilkata

Merkucio Dobro re~eno.

Daj i Petre, da si go skrie liceto za{to Merkucio

liceto na lepezata e poubavo.
Najlo{oto dobro, dobro sfateno, nema {to!
Doilkata Mudro! Mudro!

Bog da vi dade dobro utro, gospoda. Doilkata

Merkucio Ako vie ste toj, gospodine, sakam na samo da

razgovaram so vas.
Bog da ti dade dobar den, ubava gospo|o.
Benvolio
Doilkata
]e go vikne na ve~era.
Ve}e e den?
Merkucio
Merkucio
Podvodnica, podvodnica, podvodnica!
U{te malku }e se stemni, vi velam, za{to Dr`ete ja!
bludnata kazalka na son~eviot mera~ sega e
 586 Vilijam [EKSPIR
Romeo
Na {to nabasa?
Merkucio
Ne na zajak, gospodine, tuku na zaja~ica, gos-
podine, vo posna pita, koja e bajata i muv-
losana u{te pred da se jade.
[eta pokraj niv i pee.
Zaja~icata stara, zaja~icata stara
dobra e vo post {tom ti se dade.
Ama zaja~icata stara, ne vredi ni para
ako e rasipana pred da se jade.
Romeo, doa|a{ vo ku}ata na tatko ti? Odime
tamu na ru~ek.
Romeo
Eve me vedna{ po vas.
Merkucio
Zbogum gospo|o stara, zbogum gospo|o,
gospo|o, gospo|o.
(Izleguvaat Merkucio i Benvolio.)
Doilkata
Ve molam, gospodine, koj be{e ovoj so~en
bezobraznik poln so ujdurmi?
Romeo
Gospodin, dadilko, koj{to saka da se slu{a
samiot sebesi i pove}e }e vi iznaprika`e za
edna minuta otkolku {to }e ~ue od drug za
mesec dena.
Doilkata
Samo neka gugne ne{to protiv mene, }e
mu go doteram umot, pa makar da e stopati
pojak od mene; dvaeset takvi apa{i gi nosam
so malo prste; ako ne mo`am jas, }e najdam
nekoj koj mo`e. Bednik nizaeden, ne mu sum
jas edna od negovite kurvi, edna od negovite
glupi guski (Se vrti kon Petar) a ti stoi{
tuka ko misir i ostava{ sekoj bagabont da
me dupi kako saka.
Petar
Ne vidov nikoj da ve dupi kako saka. A da
videv, vedna{ }e go izvle~ev me~ot. Tvrdam
deka smeam da go izvle~am me~ot brzo kako
sekoj drug ma` koga nekoja dobra kavga }e mi
dade mo`nost a zakonot e na moja strana.
Doilkata
@imi gospod, tolku sum gnevna {to seta se
tresam od lutina. Gad eden krastosan! Ve
molam za eden zbor, gospodine. Kako {to vi
rekov, mojata mlada gospodarka mi naredi
da ve najdam. Ona {to mi go naredi da vi
go ka`am }e go zadr`am za sebe. No prvin,
dozvolete da vi ka`am, ako mislite, {to se
veli, da ja vle~ete za nos toa, velat, }e bide
golem rezil za{to gospo|icata e mlada; pa
zatoa ako bidete dvoli~en so nea, toa bi
bilo mnogu nepristojno odnesuvawe kon koja
i da e mlada gospo|ica, sram neviden, {to
se veli.
Romeo
Dadilko, prepora~aj me kaj tvojata
gospo|ica i gospodarka. Ka`i i deka izjavu-
vam...
Doilkata
Srcence edno! Navistina }e i ka`am. Gos-
pode, ama }e se izraduva.
Romeo
[to }e i ka`e{, dadilko? Pa ti ne me ni
slu{a{!
Doilkata
]e i ka`am, gospodine, deka izjavuvate, a
toa, kolku {to mi fa}a umot, e blagorodna
ponuda.
 Romeo i Julija
Romeo
Ka`ete i da najde na~in
na ispoved popladnevo da dojde
a tamu vo }elijata na otec Lavrentij
toj }e ja ispoveda i }e n# ven~a. Eve ti za
trudot.
Doilkata
Ni para gospodine vi ne}am.
Romeo
Zemi de, zemi koga ti velam.
Doilkata
Deneska popladne, gospodine, }e dojde tamu.
Romeo
A ti ~ekaj zad yidot od opatijata, dobra
dado,
u{te vo tekot na ovoj ~as mojot sluga }e
dojde
i }e ti donese skali napraveni od ja`e,
koi do vrvot na sre}ata }e me donesat
vo no}ta tajna. Zbogum, bidi verna,
a za toa jas }e ti go nagradam trudot.
Zbogum. Pozdravi ja gospodarkata tvoja.
Doilkata
Gospod na nebo neka ve blagoslovi,
slu{nete gospodine.
Romeo
[to saka{ da mi ka`e{, dadilko mila?
Doilkata
Dali ~ovekot va{ e siguren? Za{to velat
dvajca ~uvaat tajna ako go trgnat tretiot.
Romeo
Ti garantiram deka mojot ~ovek e tvrd na
587
vera ko ~elik.
Doilkata
Dobro, gospodine. Gospodarkata moja e najs-
latka gospo|ica, gospode, koga }e mi tekne
kolku be{e zborliva kako mala. O, ima
vo gradot eden blagorodnik, nekojsi Paris,
koj{to s# bi storil da ja dobie: ama nejze,
du{i~ka edna mila, gajle i e za nego kolku
za nekoj kreka~, za vistinki kreka~. Ponek-
oga{ ja lutam, i velam Paris pove}e i li~i,
ama vi velam, koga }e i re~am taka, celata
pobleduva, ko najbela krpa stanuva. Zarem
rozmarinot i Romeo ne po~nuvaat na ista
bukva?
Romeo
Po~nuvaat pa {to? Na r po~nuvaat.
Doilkata
E, de~ko, ku~e{kite imiwa po~nuvaat na r
- ama znam, va{eto ime po~nuva so druga
bukva, ne? A taa napi{a prekrasni stihovi
za toa, za vas i za rozmarinot, milina da vi
e da gi slu{nete.
Romeo
Pozdravete mi ja va{ata gospo|ica.
Doilkata
Sekako, iljada pati.: Petar!
Petar
Povelete.
Doilkata
Odime, brzo!
(Izleguvaat.)
 588 Vilijam [EKSPIR
Scena 5
(Vleguva Julija.)
Julija
Ot~uka devet koga doilkata ja prativ,
veti za polovina ~as }e se vrati,
mo`e ne go na{la; ne, ni slu~ajno;
o, pa taa kuca, glasnicite na qubovta se
misli
{to desetpati se pobrzi od son~evite zraci,
koga senkite gi teraat preku temnite gori.
Zatoa lekokrili gulabi qubovta ja vozat,
i zatoa brzokrilen e Kupidon ko veter;
sega sonceto e na vrvot najvisok
od dene{niot svoj pat, a od devet do dvana-
eset
tri dolgi ~asa ima, a nejze ja nema.
Da ima ~uvstva i mlade{ka krv topla
ko topka taa bi letala sega,
zborovite moi na sakaniot bi mu gi frlala
a negoviite mene;
no starite lu|e nebare su{testva mrtvi,
ko olovo se nesmasni, te{ki, na bavnosta
`rtvi.
(Vleguvaat Doilkata so Petar.)
Eve ja, gospode, o dadilke slatka, {to ima da
mi ka`e{?
Go sretna li? Trgni mi go ovoj od pred o~i.
Doilkata
Petre, zastani kaj portata.
Julija
Sega dadilko dobra, slatka. O bo`e, {to mi
si tolku ta`na?
Ako se vestite ta`ni, veselo ka`i mi gi.
A ako se ta`ni, ja srami{ muzikata od
slatki vesti
svirej}i ja so tolku kiselo lice.
Doilkata
Premorena sum, daj mi malku da zdivnam,
sekoe kov~e me boli. Tr~av ko luda!
Julija
Kamo koskive moi da gi ima{, a jas tvoite
vesti:
ajde, zboruvaj, te molam, dadi~ke moja, zboru-
vaj!
Doilkata
Gospode, ama i se brza, ne mo`e{ malku da
se strpi{?
Zarem ne gleda{ deka odvaj di{am?
Julija
Kako odvaj di{e{ koga di{ej}i mi veli{
deka odvaj di{e{? Izvinuvaweto tvoe
za docneweto podolgo e od prikaznata so
koja se izvinuva{.
Dobri se vestite ili lo{i? Odgovori mi na
ova
ka`i da ili ne a za detalite }e po~ekam.
Samo ka`i, dobri se ili lo{i?
Doilkata
E pa, napravi naiven izbor, ne znae{ da
izbira{ ma`. Romeo! Ne ne, ne iako liceto
mu e poubavo od drugite ma`i, iako nogata
gi nadminuva nozete na drugite ma`i, a
racete, stapalata i stasot, iako za niv ne
treba da se zboruva, mu se nesporedlivi.
Ne e cvet na u~tivosta, no ti garantiram
deka e krotok kako jagne. Odi po svojot pat,
devojko, slu`i mu na boga. [to, zarem ve}e
ru~avte?
Julija
Ne, ne. Ama seto ova i prethodno go znaev.
[to veli toj za ven~avkata na{a, za toa {to
veli?
Doilkata
Gospode, ama me boli glavata, da ne treba da
ja smenam?
Kluka nebare na dvaeset par~iwa }e prsne.
A i grbov od ovaa strana, lele grbov, lele,
 Romeo i Julija 589

Grev }e nosi{ na du{a {to me prati no na vesta vtora pocrveno }e ti bide.

smrtta tr~aj}i vamu-tamu da si ja najdam.
Julija
Od du{a mi e `al {to ne ti e arno.
Mila, mila, mila dadi~ko, {to veli mojot
sakan?
Odi v crkva; jas po drug pat moram,
da ja zemam skalata po koja tvojot sakan
}e se ka~i so primrakot vo pti~joto gnezdo.
Crn~am, r,mbam za sre}noto tvoe pladne
ama ve~erva tovarot i na tvojot grb }e
padne.
Odam na ru~ek a ti }elijata ja odbra.

Doilkata Julija

Tvojot sakan veli kako ~esen gospodin, i Visoka sre}a odbrav. Zbogum dadilko dobra.
kako qubezen, i kako pristoen i kako zgoden (Izleguvaat.)
a ti tvrdam i kako doblesen. Kade e majka
ti?

Julija

Kade e majka mi? Taa e doma.

Kade drugo mesto bi bila? Kolku ~udno mi
odgovara{:
tvojot sakan veli kako ~esen gospodin,
Kade e majka ti?

Doilkata

O majko mori mila bo`ja,

vidi ja ti nea, {to si tolku lo{a?
Ova li e melemot za moite bolni koski?
Od sega pile sama da si gi nosi{ porakite!

Julija

Dosta mati{, ka`i {to veli Romeo!

Doilkata

Smee{ deneska da odi{ na ispoved?

Julija

Smeam.

Doilkata

Toga{ pobrzaj do }elijata na otec Lavren-

tij,
tamu te ~eka ma`ot {to }e te napravi `ena.
Sega krvta gre{na v lice ti jurna,
 590 Vilijam [EKSPIR
Scena 6
(Vleguvaat otecot i Romeo.)
Otec Lavrentij
Nasmevni se nebo na ovoj svet ~in,
za dnite idni da ne ne koraat so taga.
Romeo
Amin, amin, no kakva i da dojde taga,
taa nema da ja nadomesti razmenata na
radost
od samo mig eden kus pominat so nea:
ti samo spoj ni gi racete so zborovi sveti
pa smrtta {to qubovta ja jade neka svoeto
go pravi.
Mene mi e dovolno da si ja nare~am svoja.
Otec Lavrentij
Sre}ite navrapiti, navrapito se gasat
vo triumfot svoj umiraat ko barutot i
ognot
vo bakne` {to ginat. I najblagiot med
ni stanuva gaden zaradi slasta svoja
i so vkusot ja ni{ti gladta na{a.
Zatoa qubi umereno, taka qubovta trae
dolgo,
prebrziot ko bavniot stignuvaat docna.
(Vleguva Julija zabrzana i go pregrnuva
Romeo.)
Eve ja gospo|icata. O tolku lesna noga
ne }e go izodi nikoga{ `ivotnoto trwe;
zaqubeniot mo`e da vjava na svila
{to le`erno ree na letniot vozduh
bez da padne, tolku e lesna suetnosta.
Julija
Dobro ve~er, o~e moj duhoven.
Otec Lavrentij
Romeo, }erko, za obajcata }e ti se zablago-
dari.
Julija
I nemu dobro ve~er, inaku zo{to da mi bla-
godari?
Romeo
Ah, Julija, ako merkata na sre}ata tvoja
e preminata kako mojata, i ako so zbor podo-
bro znae{
da ja zakiti{, toga{ razbla`i go so zdivot
vozduhot ovde a bogatata muzika na tvojot
glas
bla`enstvoto neka go otkrie {to obajcata
go primame so ovaa mila sredba.
Julija
Srceto, pobogato so sodr`ina, a ne so zbo-
rovi,
ne so ukrasot tuku so su{tinata se fali.
samo pita~ite bogatstvoto da si go izbrojat
mo`at
a qubovta moja tolku e rasko{na {to ne
mo`am
ni polovina da soberam od aznoto svoe.
Otec Lavrentij
Dojdete so mene, }e pobrzam so ~inot.
Ne smeete sami da ostanete zaedno
duri crkvata sveta ne ve spoi vo edno.
(Izleguvaat.)
 ^in TRETI

Scena 1

(Vleguvaat Merkucio so pa`ot,

Benvolio so negovi lu|e.)

Benvolio zatoa {to toj ima vlakno pove}e ili vlakno

Te molam, dobar Merkucio, da si odime,
denot e `e`ok, Kapuletite nadvor,
gi sretneme li, ne ni gi gine kavga
za{to vo `e{ki dni, poludenata krv vrie.
Merkucio
Ti si mi ko onie ~uknatite {to a }e go
pre~ekorat pragot od nekoja kr~ma, vedna{
udiraat so me~ot po masa i velat ‘Ne daj
bo`e nekoga{ da mi treba{‘, no {tom vto-
rata ~a{a im udri v glava vedna{ go vadat
na prviot pred sebe bez nikakva potreba.
Benvolio
pomalku vo bradata. Ti bi se karal so
nekogo zatoa {to kr{i le{nici a izgo-
vor }e ti bide toa {to o~ite ti imale
le{nikova boja. Koi o~i, osven takvite,
bi videle vo toa povod za kavga? Glavata
ti e polna so kavgi ko jajceto so `ol~ki
iako zaradi ujot kavgaxiski, tolku ti e
{a{ardisana {to od jajce stanala smatok.
Si se karal so filjan ~ovek samo zatoa {to
kutriot se iska{lal na ulica i pritoa ti go
razbudil pesot {to spiel optegnat na sonce.
Ne se ima{ ispokarano so eden terzija
samo zatoa {to noviot elek go nosel pred
Veligden? A so drug samo zatoa {to gi nosel
novite ~evli so stari vrvci? Ti najde da mi
popuva{ deka jas sum bil kavgaxija!

Ti li~am jas na takov? Benvolio

Merkucio Da bev kavgaxija kako tebe, glavata ne }e mi

E ne, ne li~i{. I tebe ti vrie krvta ko
na sekoj tvoj vrsnik vo Italija; ne ti treba
mnogu da ja zagubi{ glavata pa da ne znae{
{to pravi{ i obratno, malku ti treba da ne
znae{ {to pravi{ pa da ja zagubi{ glavata.
vrede{e ni pet pari.
Merkucio
Misli{ sega pove}e ti vredi? Gluposti!
Vleguvaat Tibalt, Petru~io, i drugi.

Benvolio Benvolio

I toga{? Gluposti ili ne, eve gi Kapuletite.

Merkucio Merkucio

I toga{ dovolno e da se najdete dvajca Kapuleti, Mapuleti, ba{ mi e gajle.

takvi pa dvajcata nabrgu da ve snema za{to
me|usebno }e se ispoubiete. Eve ti, na
primer, ti bi fatil kavga so ~ovek samo
 592 Vilijam [EKSPIR
Tibalt
(Na Petru~io i drugite)
Stojte do mene, za{to }e im se obratam.
(Na Montagi) Gospoda, dobro ve~er. Samo
zbor so eden od vas.
Merkucio
Samo zbor so eden od nas? Udvojte go vi se
molam so u{te ne{to pa neka bide zbor i
eden udar.
Tibalt
I na toa sum podgotven, gospodine, ako mi
dadete mo`nost.
Merkucio
A da si najdete mo`nost bez
da vi bide dadena?
Tibalt
Merkucio, ti i Romeo duvate vo ista gajda.
Merkucio
‘Duvame vo ista gajda’? [to, da ne misli{
od nas da napravi{ ~ift gajdaxii? Duduk
eden gajdaxiski! Ako saka{ toa od nas da
napravi{, toga{ od dudukot }e slu{a{ samo
zavivawe. (Se fa}a za me~ot) Ova mi e
dudukot; od zvukot negov, boga mi, ima da
zaigra{. Skokaj sega, dudu~i{te edno!
Benvolio
Razgovarame ovde kaj{to vrie od lu|e.
Ili da se povle~eme vo nekoe pomirno
mesto,
ili sporot re{avajte go smireno i ladno
ili da si odime. Site o~i kon nas se
svrteni.
Merkucio
O~ite se za gledawe, pa neka se xarat.
Za ni~ij }ef ne otstapuvam ni peda.
(Vleguva Romeo.)
Tibalt
Opa! Od vas ne baram ni{to, gospodine. Eve
go moeto mom~e..
Merkucio
Neka me obesat gospodine ako toj potr~ko e
va{.
Ama na kar{ilak izlezete mu, pa }e vidite
{to e toa megdanxija..
Vo taa smisla samo, va{ata milost mo`e da
go vika ‘mom~e’.
Tibalt
Romeo, qubovta {to kon tebe ja imam
ne se iska`uva poinaku osven so zborot:
podlec!
Romeo
Tibalt, pri~inata poradi koja moram da te
sakam
go pravda donekade zauzduvaweto na gnevot
pri vakov pozdrav. Jas ne sum podlec.
Zatoa zbogum. Gledam deka ne me pooznava{.
Tibalt
Mom~e, ova nema navredite da mi gi trgne
{to ti mi gi nanese. Zatoa zapri i vadi go
me~ot!
Romeo
Nikoga{ ne sum te navredil se kolnam,
tuku te sakam pove}e odo{to si misli{
iako pri~inata ne ja znae{ za mojata qubov.
Zatoa dobar Kapuleti, ime {to ko svoeto
go sakam, zadovoli se so ova {to go rekov.
Merkucio
(Go vadi me~ot) O ligavost, ne~esna, nem-
turska, podla!
 Romeo i Julija
Samo ala stakato nejze ja pere.
Tibalt, staorsko stra{ilo, ajde, }e igra{?
Tibalt
[to bara{ pak ti od mene?
Merkucio
Ni{to caru na ma~kite, samo eden od tvoite
devet `ivoti. So nego mislam brgu da
zavr{am a ako bide potrebno posle toa od
ostanatite osum da napravam suva pastrma.
Vadi go od kanija me~ot za u{i! Brzni
velam, da ne ti se najde pobrzo mojot me|u
u{i!
Tibalt
(Go vadi me~ot) Poveli!
Romeo
Merkucio dobar, vrati go me~ot.
Merkucio
(Na Tibalt) Da go vidam gospodine tvojot
pasado.
(Se borat.)
Romeo
(Go vadi me~ot) Vadi go me~ot, Benvolio.
Da gi razdvoime.
Sramete se, gospoda. Rezil ste na svetot.
Tibalt, Merkucio, Vojvodata zabrani
strogo
sekakvi kavgi po ulicite na Verona.
Stojte, dosta, Tibalt, Merkucio!
Romeo uspeva da im gi svrti me~ovite
nadolu i vletuva me|u niv. Tibalt go pro-
boduva Merkucio pod rakata na Romeo.
Petru~io
Da begame, Tibalt!
(Izleguvaat Tibalt, Petru~io i nivnite
drugari.)
593
Merkucio
Proboden sum.
^uma da gi sotre dvete va{i ku}i! Gotov
sum.
A toj zamina bez vlakno da mu fali?
Benvolio
Da ne si ranet?
Merkucio
Samo grebnatina, grebnatina samo; ama,
dovolna sosem.
Kade mi e pa`ot? Trk po doktor, gnaso!
(Izleguva Pa`ot.)
Romeo
Dr`i se, ~oveku. Ranata ne e tolku stra{na.
Merkucio
Ne e dlaboka kako bunar, nitu {iroka
ko crkovni porti, no sepak e dovolna. ]e
poslu`i. Pra{aj za mene utre i }e me
najde{ na grobi{ta. Mi go zbiberija na
ovoj svet. ^uma da gi sotre dvete va{i
ku}i. Plukam na svetot koga pes eden, ma~ka,
staorec, glu{ec vaka smrtno mo`e da izgre-
bat ~ovek! Razvratnik, apa{, podlec, {to se
tepa so smetka! Zo{to, `iti s#, se vme{a
me|u nas? Me probode pod tvojata raka.
Romeo
Najdobroto go sakav.
Merkucio
Vnesi me vo nekoja ku}a, Benvolio,
ili }e padnam. ^uma vrz va{ite dve ku}i.
Od mene napravija za crvjata hrana.
Si go dobiv i toa zdravo. Va{ite ku}i!
(Izleguvaat site osven Romeo.)
 594 Vilijam [EKSPIR

Romeo Romeo

Ovoj gospodin, na vojvodata sojuznik blizok, Toa ova }e go re{i.

moj prijatel veren, so smrtna se zdobi rana
zaradi mene, navredite na Tibalt
mojot go izvalkaa ugled. – Tibalt, {to ~as
nepoln
mi e rodnina! O Julio slatka,
tvojata ubavina od mene napravi `ena
i ~elikot na hrabrosta mi go r’|osa sosem.
(Vleguva Benvolio.)
Benvolio
O Romeo, Romeo, hrabriot Merkucio e
mrtov!
Toj {irokograd duh kon oblacite letna,
preziraj}i ja zemjata mnogu pred vreme.
Se borat. Tibalt e proboden. Pa|a i umira.
Benvolio
Romeo, begaj, da te nema.
Gradot e na noze, Tibalt mrtov.
Ne stoi ko zdrven. Vojvodata na smrt }e te
osudi
ako te fatat. Odi, begaj, da te nema.
Romeo
O, jas sum {utot na sudbinata!
Benvolio

Romeo [to stoi{ u{te?

(Romeo zaminuva.)
Crnata kob na denov bez drugi zla nema da (Vleguvaat gra|ani.)
projde,
po ova znam drugo zlo }e dojde. Prviot gra|anin
(Vleguva Tibalt.)
Na kade pobegna ubiecot na Merkucio?
Benvolio Kade pobegnaTibalt, ubiecot gnasen?

Eve go se vra}a razbesnetiot Tibalt. Benvolio

Romeo Ovoj ovde e Tibalt.

@iv i pobednik a Merkucio mrtov! Prviot gra|anin

Begaj na nebo u~tiva blagost
neka sega gnev ognen mene me vodi.
A sega Tibalt, nazad zemi si go ona tvoe
‘podlec’
{to preeska v lice mi go frli, za{to
du{ata
na Merkucio u{te nad glavite ni ree
~ekaj}i ja tvojata da & pravi dru{tvo.
Ili ti ili jas ili obajcata }e trgneme so
nego.
Tibalt
Ti tikvaru zelen drugar ovde mu be{e
pa drugar bidi mu i tamu.
(Na Tibalt) Stanuvaj, gospodine, trgnuvaj
po mene.
Vo imeto na vojvodata ti velam, napred.
(Vleguvaat Vojvodata, stariot Montagi,
Kapuleti,nivnite `eni i drugi.)
Vojvodata
Kade se bezo~nicite megdanov {to go
po~naa?
Benvolio
O vojvodo blagoroden, cel }e ti go ka`am
nesre}en tek na fatalnava kavga.
 Romeo i Julija
^ovekov legnat ovde ubien e od Romeo
koj{to pak rodninata tvoj go ubi, hrabriot
Merkucio.
G-|a Kapuleti
Tibalt, vnu~ko moj, o ~edo na bratot moj!
O vojvodo, O gospodaru, ma`u! O, proleana
e krvta
na mojot mil vnuk! Vojvodo, `iti gospod,
za krvta na{a Montagi krvnina neka dade!
O vnu~ko, vnu~ko!
Vojvodata
Benvolio, koj ja zapo~na kavgata?
Benvolio
Tibalt, ubieniov ovde, kogo rakata na
Romeo go ubi.
Romeo, so ubavi zborovi go smiruva{e, go
ubeduva{e
vo besmislata na sporot, na mo}niot gnev
tvoj
mu uka`uva{e. Seto ova izrazeno so krotka
re~, smiren pogled, vozdr`anost smerna
ne mo`e{e da ja skroti neskrotlivata
`ol~nost
na Tibalt, gluviot za mir, tuku toj navali
so ostriot ~elik vrz gradite na hrabriot
Merkucio
koj{to, zbesnat i samiot, ne mu ostana
dol`en,
tuku so vojni~ki prezir so ednata raka
smrtta ladna ja odbiva{e, a so drugata na
Tibalt
mu ja vra}a{e ~ija ve{tina na toa
vozvra}a{e. Romeo toga{ svika:
‘Stojte, prijateli, prijateli razdvojte se!’
I pobrzo od
jazikot svoj
so me~ot me~ovite kobni im gi svrti dolu,
i me|u niv vleta, no pod negovata raka
so nepravilen udar Tibalt `ivotot go
skrati
na stameniot Merkucio, pa pobegna Tibalt
i po edno vreme pak se vrati kaj Romeo
koj{to obzemen be{e od stra{na strast za
595
odmazda
nadojdena vo nego kako molwa; pred me~ot
da go izvadam i da gi razdelam stameniot
Tibalt
be{e mrtov a Romeo se zavrte i zbri{a.
Ako ne be{e vaka, neka prestanam da di{am.
G-|a Kapuleti
Toj e rodnina na Montagi.
Normalno e da la`e; vistinata ne e takva.
Sigurno dvaesetmina se tepale vo bitkata
mrtva,
dvaesetmina se nafrlile na edna sirota
`rtva.
Pravda baram vojvodo, za Pravda pred tebe
se boram
Romeo Tibalta go ubi, Romeo da umre mora.
Vojvodata
Romeo go ubi nego, toj Merkucio go skrati.
Koj treba sega za smrtta negova da plati?
Montagi
Ne Romeo, vojvodo. Toj prijatel na
Merkucuo be{e.
Toj samo dolgot zakonski go zede,
`ivotot na Tibalt.
Vojvodata
A bidej}i za toa se pla}a
vedna{ nego vo progonstvo go pra}am.
Va{ata omraza {to dolgo ubiva i koli
najposle surovo i moja krv proli.
No tolku stroga kazna }e ve kolka
{to site }e se kaete za mojata bolka.
]e bidam gluv za site pravdawa i molbi
pa makar pla~ele i vodele razni borbi.
Od toa }e nema ni{to. Neka Romeo zamine
vedna{
inaku potoa e mrtov, {tom go najdat edna{.
Nosete go trupov i ~ujte me bez pcosti:
milosta ubiva ako na ubiecot mu se prosti.
(Izleguvaat so teloto na Tibalt.)
 596 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguva Julija, sama.)
Julija
Galopirajte brzo, o ognono`ni vranci,
kon konakot Feba. Kolesni~ar takov
ko Faeton bi ve {ibal se do zapad,
i no} temna bi se spu{tila vedna{.
Ra{iri go perdeto gusto, o no}, na qubovta
jatak,
za da se sklopat denskite o~i, a Romeo
v pregrad, neviden i ne~uen, mi padne.
Qubovnicite obredot quboven go vr{at
na svetlinata od ubavinata svoja, a ako
qubovta e slepa
toga{ no}ta najmnogu i prilega. Dojdi no}
li~na,
ti temno-obrazna gospo|o seta vo crno
i nau~i me kako da go zagubam dobieniot me~
{to se igra za ~ift ~isti devstvenosti.
Obgrli ja krvta nema`ena vo obrazot {to
mi blika
so pla{tot svoj crn, duri plahata qubov ne
se drzne
vo ~inot na vistinska qubov smernost da
vidi;
dojdi no}, dojdi Romeo, ti denu vo no}ta!
Za{to }e le`e{ vrz krilata na no}ta
pobel od nov sneg na grbot od gavran:
dojdi no} ne`na, crnove|a, zaqubena, no},
dojdi,
daj mi go mojot Romeo, a koga }e umre,
zemi go i iseckaj go vo yvezdi~ki mali,
pa neka go razubavi likot nebesen
za siot svet vo no}ta da se vqubi
i da prestane da go slavi presvetloto sonce.
O si kupiv qubovna palata, ama u{te
ne sum vselena; i iako sum prodadena,
u{te ne sum prevzemena. Dolg mi e denov
ko {to e no}ta pred nekoj praznik
za nestrplivo dete {to ali{ta ima novi
ama ne smee da gi nosi. No eve, ide doilkata;
(Vleguva Doilkata so skala od ja`e.)
i nosi vesti. Sekoj jazik {to samo imeto
Romeo go govori, nebesna re~itost go krasi.
Ka`i dado, {to e novo? [to ima{ tamu,
skalite
{to Romeo te prati da gi zeme{?
Doilkata
Da, da. Skalite od ja`e.
Julija
Te{ko mene, {to e novo? Zo{to racete gi
kr{i{?
Doilkata
Ama den crn, toj e mrtov, mrtov, mrtov.
Gotovi sme, gospo|ice, propadnavme.
O nesre}en den, nego go nema, ubien e, mrtov.
Julija
Mo`e li neboto da e tolku lo{o?
Doilkata
Romeo mo`e,
ako neboto ne mo`e. O Romeo, Romeo
koj bi pomislil deka ova e mo`no Romeo?
Julija
Koj |avol si {to vaka te{ko me ma~i{?
Vakvo ma~ewe ni vo pekolot ognen nema.
Dali Romeo se ubil? Ka`i da samo
i toa {turo da pootrovno }e mi bide
od pogledot otrovonosen na stra{niot zmej.
Jas ne sum jas ako takvo da postoi,
ili ako sklopeni se o~ite {to te teraat
da da re~e{. Ako e ubien re~i da ako ne e,
ne Kusoto da ili ne za propasta re{avaat
moja
ili za spasot.
Doilkata
Ranata ja vidov, so svoi o~i ja vidov,
(Bo`e sokri ja) ovde, na gradite ma{ki,
o, sirot trup, krvav trup sirot,
bled, bled ko krpa, vo krv oblean siot,
vo krv zasirena. Toga{ se onesvestiv.
 Romeo i Julija
Julija
O, skr{i se srce! Skr{i se, siraku, vedna{!
V temnica o~i, slobodata nikoga{ pove}e
da ne ja vidite. Zla zemjo vzemi vrati se, po
mene neka dojdat,
na ista nosilka so Romeo v grob da pojdam.
Doilkata
O Tibalt, Tibalt, najdobriot prijatel {to
go imav,
o qubezen Tibalt, gospodine ~estit,
{to me snajde, mrtov da te vidam.
Julija
[to luwa duva od sprotivnata strana?
Dali Romeo e ubien? A Tibalt mrtov?
Mojot najmil rodnina, mojot u{te pomil
ma`?
Toga{ stra{na trubo zatrubi go denot
suden,
za{to koj ostana `iv ako obajcata se mrtvi?
Doilkata
Tibalt e mrtov a Romeo proteran,
Romeo nego go ubi, zatoa Romeo e proteran.
Julija
O bo`e, dali rakata na Romeo krvta Tibal-
tova ja proli?
Doilkata
Ja proli, ja proli, o den nesre}en, ja proli.
Julija
O zmisko srce skrieno vo cvetno lice!
@iveel li nekoga{ yver vo pe{tera tolku
li~na?
Monstrume ubav! \avole angelski!
Gavranu so gulabovi perja, jagne so vol~ja
usta!
Gnasna jatko vo bo`enstvena lu{pa!
Sprotivnost grda na sopstveniot izgled-
597
Svet bogohulniku, apa{u ~estit.
O prirodo, {to prave{e ti vo adot
koga na duhot demonski dom mu dade
vo smrtniot raj na tolku milo telo?
Postoi li kniga so tolku podla sodr`ina
a so tolku krasen povez? O zarem izmama
da prebiva vo tolku diven dvorec?
Doilkata
Verba, sigurnost, ~esnost vo ma`ite nema;
site se izmamnici, krivokletnici, lice-
meri, nuli.
Ah, kade e ~ovekot moj? Voda `ivotna da mi
dade.
Me ostarija mnogu `alta, zloto, ovaa taga.
Neka ti e sram Romeo!
Julija
Jazikot da ti se isu{i
za vakvata `elba! Za sram toj ne e roden.
Sramot se srami na ~elo da mu visi
za{to toa e tron kaj{to ~esta mo`e da se
krunisa
edinstveniot monarh na celata zemja.
O, {to yver bev {to go grdev taka!
Doilkata
Zarem dobro }e govori{ za toj bratu~edot
{to ti go ubi?
Julija
A zarem lo{o da govoram za toj {to mi e
ma`?
Ah, kutar moj ma`u, koj imeto }e ti go fali
koga jas, tvojata tri~asovna `ena, ti go
valkam?
No zo{to podlecu bratu~edot mi go ubi?
Toj podol bratu~ed }e mi go ubie{e ma`ot.
Nazad, glupavi solzi, nazad vo izvorot
prven!
Na jadot ko danok mu pripa|aat va{ite
kapki
{to vie, po gre{ka, gi `rtvuvate za radost.
Ma` mi e `iv {to Tibalt }e go ubie{e za
malku;
 598 Vilijam [EKSPIR

a Tibalt mrtov {to }e mi go ubie{e ma`ot. Doilkata

Ova e uteha. Zo{to toga{ pla~am?
Toj zbor se ras~u, pocrn od smrtta na (Gi sobira ja`iwata)
Tibalt, Pobrzaj v soba. Jas Romeo }e go najdam
{to me ubi. Sakav da go zaboravam lesno za da te ute{i. Znam dobro kade se nao|a.
no o, vo pameteweto toj mi se vgnezdi Slu{ni me, ej, tvojot Romeo ve~erva }e ti
ko te{ka vina vo du{ata na gre{nik! dojde.
‘Tibalt e mrtov, a Romeo proteran.’ Kaj nego odam. Vo }elijata na Lorens e
Zborot ‘proteran’, toj edinstven zbor ‘pro- skrien.
teran’
deset iljadi Tibalti ubi. Smrtta na Tibalt Julija
ko da ne be{e dosta da se zatre zloto.
No ako zlo pogolemo op{testvoto bara (I dava prsten) O, najdi go! Daj mu go
koe }e se naredi vo redot zla te{ki prstenov na verniot moj vitez,
zo{to toga{ po ona ‘Tibalt e mrtov’ i ka`i mu da dojde, poslednoto zbogum da go
ne re~e taa ‘Tatko ti umre’ ili majka ti, ili zeme.
obajcata po {to blago `alewe bi do{lo?
Tuku po vesta za smrtta na Tibalt, vaka
vmetnato ona ‘Romeo proteran’- toa gi ubi
i tatkoto i majkata i Tibalt i Romeo i
Julija
site, site se mrtvi. ‘Romeo proteran’-
Nema kraj, granica, me|a, merki razni
vo smrtta na toj zbor. Zborovite za takvo
zlo se prazni.
Kade se majka mi i tatko mi, Dado?

Doilkata

Pla~at i ta`at nad teloto od Tibalt.

]e odi{ kaj niv? Sega }e te vodam.

Julija

Neka ranite so solzi mu gi mijat; moite }e

gi leam
koga nivnite }e seknat za progonstvoto na
Romeo.
Zemi gi ortomive. Ja`iwa kutri, izmameni
ste vie,
i vie i jas, za{to Romeo po tu|ini se krie.
Toj od vas napravi pat do postelata moja nax-
ixena
no jas, devstvenica, }e umram devstveno-
vdovi~ena.
Ajde, ja`iwa; ajde Dadilko; vo bra~nata pos-
tela mi se dreme,
kaj{to smrtta, a ne Romeo, nevinosta }e mi
ja zeme!
 Romeo i Julija
Scena 3
(Vleguvaat otec Lavrentij i Romeo.)
Otec Lavrentij
Ela vamu, Romeo, ela pla{livecu eden,
siot si stanal samo tu~na taga,
a so nesre}ata nepovratno si mi ven~an.
Romeo
O~e, {to e novo? [to presudi vojvodata?
Kakva taga poznanstvo so mene bara
a jas s# u{te ne ja znam?
Otecot
Taga poznata, sinko,
no gorko dru{tvo pravi. Vesti
ti nosam za sudot na vojvodata.
Romeo
Dali od stra{niot sud negoviot e poblag?
Otecot
Poblag sud od usnite mu letna;
ne smrt za teloto tuku progon.
Romeo
Progon? Imaj milost, re~i ‘smrt’,
Za{to progonot pou`asen e na lik,
mnogu pou`asen od smrtta. Ne veli ‘progon’.
Otecot
Od Verona si proteran. Trpeliv bidi,
za{to golem e svetot i {irok.
Romeo
Ne postoi svet bez yidinite na Verona
tuku ~istili{te, ve~na maka, pekol.
Proteran ottamu proteran sum od svetot
a progonot od svetot zna~i smrt. ,Progon’
e pogre{en zbor za smrt. Vikaj}i ja smrtta
599
‘progon’
mi ja se~e{ glavata so sekira zlatna
i mi se smee{ na udarot {to me ubiva.
Otecot
O grev smrten, o neblagodarnost gruba!
Zlostorot tvoj po zakon zaslu`uva smrt,
no Vojvodata, na tvoja strana zastanuvaj}i,
zakonot go zaobikoli i mra~niot zbor
‘smrt’
so progon go zameni. Ova se vika milost
ama ti ne ja gleda{.
Romeo
Toa e ma~ewe a ne milost. Neboto e ovde
kaj{to Julija `ivee i sekoe ma~e, ku~e
gluv~e sitno, sekoe neva`no stvor~e
`ivee ovde i mo`e nejze da ja gleda
samo Romeo ne smee. Pove}e vrednost,
pove}e dostoinstvo, pove}e ~est ima
vo muvite leta~ki odo{to vo Romeo. Tie
mo`at
da prvnat na beloto ~udo od rakata na Julija
i da kradat besmrten blosov od nejzinite
usni
koi, duri i vo ~edna, vestalska smernost
pocrvenuvaat, nebare dopiraj}i se, storile
grev.
No Romeo ne smee, proteran e toj.
Muvite smeat, a jas od ova mora da begam.
Tie se slobodni lu|e, a jas sum proteran.
I s# u{te tvrdi{ deka progonstvoto ne e
smrt?
Zarem nema{ gotov otrov, naostrena kama,
sredstvo nekakvo za brza smrt, pa makar
grdo,
tuku mora{ da me ubiva{ so ona tvoe ‘pro-
teran’-
‘Proteran?’ O o~e, kolnatite go koristat
toj zbor vo adot.
Urlaat so nego. Kako ima{ srce
ti, du{o sveta, duhovniku bo`ji,
razre{uva~u na{
na grevovite i prijatel moj potvrden
da me ubiva{ so toj gnasen zbor ‘proteran’?
 600 Vilijam [EKSPIR

Otecot Otecot

Ludaku mrdnat, barem malku slu{ni me! Stani, nekoj ~uka. Romeo dobar, skrij se.

Romeo Romeo

O, pak }e mi govori{ za progonstvo. Ne}am, osven ako zdivot na ofkawata od

bolnovo srce
Otecot ko magla ne me sokrie od pogledite na
svetot.
Oklop }e ti dadam da te za{titi od zborov – (Povtorno ~ukawe.)
mleko slatko za makite, filosofijata,
za da te te{i pa makar da si proteran. Otecot

Romeo Slu{aj, tropaat! –Koj e? – Romeo, stani.

Pak ‘proteran’? Mi e trebna filosofijata!
Ako filosofijata ne e kadra Julija da mi
ja stvori
gradov da go premesti, odlukata na vojvodata
da ja smeni,
ne vredi ni{to, ne pomaga ni{to. Ne zboru-
vaj mi pove}e.
Otecot
]e te zemat. - ^ekajte malku.- Stani.
(^ukaweto ne prestanuva.)
Brgu v soba.- Ajde, odi! – Bo`e, ama
neodgovornost, {to e ova?
(^ukaweto prodol`uva.)
Idam, idam,
koj zapnal tolku? Od kade doa|a{? [to
saka{?
Doilkata

Ludacite gledam nemaat u{i. (Odnadvor) Pu{tete me vnatre, pa }e vi

ka`am.
Romeo Idam od gospo|ica Julija.

Ne e ni ~udno koga mudrecite nemaat o~i. Otecot

Otecot (Ja otvora vratata) Toga{ si dobrodo-

jdena.
Dozvoli da progovorime za polo`bata tvoja. (Vleguva doilkata.)

Romeo Doilkata

Ne mo`e{ da govori{ koga ne si mi v ko`a. O o~e svet, o ka`i mi svet o~e

Da be{e mlad ko mene, Julija sakana tvoja, kade e gospodarot na mojata gospo|a? Kade e
o`enet odvaj eden ~as, Tibalt mrtov, Romeo?
zacapan do u{i ko mene i ko mene proteran
toga{ bi mo`el da govori{, kosata da si ja Otecot
kubi{
i na zemja da se frla{, ko jas {to pravam Onde na podot, udaven od sopstvenite solzi.
sega
(Se frla na zemja) Doilkata
merka da zemam za neiskopaniot svoj grob.
(Od nadvor se slu{a tropawe.) O, so gospo|icata moja ist slu~aj,
 Romeo i Julija
Ist sosem! O sovpa|awe bolno,
sostojba ta`na! Isto vaka le`i i taa
pla~e i lipa, leleka i pla~e.
(Na Romeo) Stani, stani, stani i ma` bidi
za ater na Julija, za nejzin ater stani.
Zo{to vo tolkava si zapadnal taga?
Romeo
(Stanuva) Dadilko!
Doilkata
Ah gospodaru, So smrtta s# zavr{uva.
Romeo
Za Julija mi zboruva{? Kako e taa?
Dali misli deka sum ubiec prevean
sega koga go isprskav detstvoto na na{ata
radost
so krv tolku bliska do nejzinata?
Kade e taa, kako e i {to veli
tajnata moja dama za otka`anata ni qubov?
Doilkata
O, ne veli ni{to, gospodaru, samo lipa,
lipa,
}e se frli v postela pa }e stane
po Tibalt vika, pa Romeo go bara
pa pak v postela se frla.
Romeo
Ko toa ime
ispaleno od smrtonosnata cevka na nekoj
top
da ja ubi za{to prokletata raka na toa ime
rodninata & go ubi. O ka`i mi o~e, ka`i mi,
vo koj podol agol od telovo moe
imeto mi prebiva? Ka`i mi za da go sotram
toa odvratno duvlo.
(Saka da se probodi no Doilkata mu go zema
no`ot.)
Otecot
Zapri ja o~ajnata raka.
601
Dali si ma`? Izgledot tvoj vri{ti deka si.
No pla~e{ ko `ena, a divite postapki tvoi
velat
deka vo tebe se razgnevila nerazumna yverka.
Neprili~na `ena so izgled na ma`
ili izobli~en yver istovremeno i ma` i
`ena!
Me ~udi{ mnogu. @imi svetiov poziv
mislev deka si od poinakov kov. Go ubi
li Tibalt? Pa sega i sebesi }e se ubie{
pa sakanata {to vo tvojot `ivee `ivot
omrazata sproveduvaj}i ja vrz samiot sebe?
[to gi kolne{ potekloto, zemjata, ova nebo
koga site tri vo tebe se soedinuvaat vo edno
a ti saka{ site tri da gi zagubi{ naedna{?
Pih! Likot si go srami{, qubovta, umot
{to ko lihvar vo izobilstvo gi ima{
no ne znae{ da gi upotrebi{ pravo
za celta {to gi krasi likot, qubovta i
umot.
Blagorodniot tvoj lik e samo voso~en pe~at
ako e li{en od ~ove~kata hrabrost;
qubovta na koja se zakolna krivokletstvo
{uplo
{to qubovta ja ubiva {to treba da ja
kotka{;
umot, toj ukras na qubovta i likot,
nesposoben e obata niv da gi vodi
ko prav od rogot na nekoj neve{t vojnik
{to od sopstvenoto neznaewe plamnuva
pa te raznesuva mesto od du{manot da te
~uva.
Stanuvaj, bidi ma`! Tvojata Julija e `iva,
za ~ij ater do preeska umira{e prostum:
tuka ima{ sre}a. Mo`e{e da bide{ ubien
od Tibalt
no ti Tibalta go ubi: I tuka ima{ sre}a.
Zakonot {to ti se zakanuva{e so smrt kon
tebe se svrte
i smrtta so progonstvo ja smeni; i tuka
ima{ sre}a.
More blagoslovi ti se preleva na grbot
sre}ata ti se nasmevnuva vo promena sjajna
a ti, ko devojka si se raspekmezil zdurlen
pa pluka{ na sre}ata i svojata qubov.
Vnimavaj ti velam, za{to takvite umiraat
vo beda.
Odi, brzni kaj sakanata, ko {to e dogov-
oreno.
 602 Vilijam [EKSPIR

Izjazi se vo nejzinata soba; odi da ja te{i{. i po nego }e ti javuvam od vreme na vreme

No ne ~ekaj stra`ite da se postavat, s# povolno za tebe {to }e se slu~uva ovde.
oti nema da projde{ na patot za Mantova, Daj mi raka. Docna e. Zbogum. Dobra no}.
kaj{to treba da `ivee{ duri vo pogodno
vreme Romeo
brakot ne go objavime , prijatelite ne gi
pomirime, Da ne me ~eka sega radosta nad sekoja radost
pro{ka od vojvodata ne izmolime i nazad ne bolno }e se razdele{e od tebe mojata
gi vikneme mladost.
so iljadapati pogolema radost Zbogum.
od tagata so koja zaminuva{ sega.
Odi napred Dadilko, gospo|ata pozdravi ja
svoja,
i ka`i & cela ku}a v postela da ja prati
vo koja i samite jadot sega gi tera.
Romeo vedna{ trga po tebe.

Doilkata

O gospode, bi mo`ela cela no} da ostanam

ovde
poukite da vi gi slu{am! O, {to zna~i u~en
~ovek!
Gospodaru, ]e & ka`am na gospo|icata deka
doa|ate.

Romeo

Stori taka a sakanata neka se spremi da me

kori.

Doilkata

(Mu dava prsten) Eve, gospodine, prstenov

re~e da vi go dadam.
I pobrzajte, ne stojte mnogu, za{to ve}e e
docna.

Romeo

Povtorno so ova mi se obodri duhot.

(Izleguva doilkata.)

Otecot

Odi vedna{, dobra no}, s# zavisi od ova.

Ili odi pred stra`ite da se postavat
ili koga }e osuni izmolkni se prepraven.
Smesti se vo Mantova. Jas }e ti najdam sluga
 Romeo i Julija 603

Scena 4 Kapuleti

(Vleguvaat stariot Kapuleti, negovata Ponedelnik, a? Mm, sreda mi e nekako pre-

`ena i Paris.)
Kapuleti
Rabotite tolku trgnaa, gospodine, na lo{o
{to nemavme vreme da ja spremime na{ata
}erka:
taa mnogu go saka{e svojot rodnina Tibalt,
a go sakav i jas. Dobro, site edna{ }e
umreme.
Docna e, no}eska taa nema da sleze.
Vi velam, da ne sum vo va{e dru{tvo
i jas bi bil v krevet u{te pred eden ~as.
Paris
Ovie vremiwa na bolka ne se vremiwa za
svadbi.
Dobra no} gospo|o. Pozdravete ja }erka vi
od mene.
Gospo|a Kapuleti
]e ja pozdravam. Utre }e znam {to misli.
No}va so tagata svoja e zatvorena.
Paris trgnuva da si odi no Kapuleti go
zadr`uva.
brgu,
neka bide ~etvrtok, vo ~etvrtok ka`i i
}e ja ma`ime za ovoj blagoroden grof.
]e stignete? Dali brzawevo e vo red?
Nema da pravime golem xumbus, }e vikneme
dva-trojca prijateli, za{to Tibalt neo-
damna zagina
pa lu|eto mo`e }e re~at deka ne go `alime
a rodnina ni be{e, zatoa bez mnogu vreva
}e vikneme edno pet-{est prijateli i tolku,
ni{to pove}e. [to velite za ~etvrtok,
grofe?
Paris
Bi sakal, gospodine, ~etvrtok da e utre.
Kapuleti
Dobro, toga{ odete. Zna~i ~etvrtok.
Odi kaj Julija pred da si legne{,
podgotvi ja, `eno, za ovoj svadben den.
Zbogum, grofe. Ej, sve}a vo odajata moja.
Pred mene! Tolku e docna
{to naskoro }e ka`eme i rano. Dobra no}!

Kapuleti

Grofe Paris, si zemam za pravo da vi em~am

za qubovta od }erka mi: mislam deka vo
sekoj slu~aj
mene }e me poslu{a: Za ovaa ne se somnevam
ni malku.
@eno, odi kaj nea pred da si legne{,
zapoznaj ja so qubovta od zet mi Paris,
i re~i i, ama ova pikni go v glava, deka
idnata sreda -
ama ~ekaj, koj den e deneska?

Paris

Ponedelnik, gospodine.
 604 Vilijam [EKSPIR
Scena 5
(Vleguvaat Romeo i Julija)
Julija
Zarem ve}e odi{? Denot ne zazoril u{te.
Ne be{e ~u~urliga, tuku no}niot slavej
{to {uplinata ti ja raspara od pla{livoto
uvo.
Cela no} toj na onaa kalinka pee.
Veruvaj mi, du{o, slavej toa be{e.
Romeo
^u~urliga be{e, na mugrite glasnik,
a ne slavej. Gledaj, mila, zlokobni strii
gi opto~ile rascepenite oblaci na istok.
Sve}ite na no}ta gasnat i denot vesel
gazi na prsti po maglivite vrvovi gorski.
Odam za da `iveam, ostanam li }e umram.
Julija
Onaa svetlina, koga ti velam, ne e denska,
meteor e toa nekoj od sonceto spalen
za no}va tebe fakel da ti bide
i patot za Mantova da ti go osvetluva.
Zatoa ostani u{te. Ne mora da brza{.
Romeo
Pa neka me fatat, neka smrtta ja do~ekam
ovde.
Zadovolen sum koga ti saka{ taka.
I eve velam, sivilovo ne e utrinskoto oko
tuku samo odblesok bled od ~eloto na Sin-
tija;
i ne e ona ~u~urliga ~ij glas vaka bie
nad glavite na{i po nebesniot svod.
Sega za ostanokot }e se gri`am a ne koga }e
se odi.
Dojdi smrt, dojdi; na Julija koga taka & godi.
Pa du{o? Da si zboruvame. Velam, ne e den.
Julija
Den e, den e. Pobrzaj, mrdni, begaj.
Samo ~u~urligata tolku neskladno go pee
napevot svoj te`ok so zaripnato grlo.
Velat ~u~urligata razdelbite gi pravi
slatki
no ne bilo taka za{to sega nas n# deli.
Velat ~u~urligata so grdiot kreka~ razme-
nile o~i.
O kamo i glasovite da si gi razmenile oti
glasot toga{ nejzin }e go ispla{e{e denot.
O, odi, odi! Denot zazoruva, s# deni, se deni!
Romeo
Se deni, se deni no jadot na{ crn se pove}e
se no}i!
(Vleguva Doilkata.)
Doilkata
Gospo|ice!
Julija
Dadilko!
Doilkata
Va{ata gospo|a majka doa|a ovde v soba.
Denot obdena; vnimavajte, bidete na {trek!
(Izleguva.)
Julija
Niz prozorec denot neka vleze, `ivotot
neka izleze!
Romeo
Zbogum! Zbogum! Eden bakne` i se spu{tam.
Ja spu{ta skalata od ortomi i se simnuva.
Julija
Zarem otide, sakan moj, gospodaru, pri-
jatelu, ma`u?
Mora sekoj ~as vo denot da znam {to e so
tebe,
za{to denot ne nosi minutata {to nosi.
O, vaka ako smetam }e bidam stara
koga mojot Romeo povtorno }e go vidam.
 Romeo i Julija 605

Romeo Kapuleti

Zbogum. [to e, {to ima Julija?

Ne }e ispu{tam mo`nost niedna
da ti doka`am, sakana, kolku mi si vredna. Julija

Julija Ne sum arna, majko.

O, misli{ deka povtorno }e se vidime? Kapuleti

Romeo Zarem u{te pla~e{ po rodninata na{

mrtov?
Sigurno, a toga{ sive jadovi grozni [to, da ne misli{ v grob da go izmie{ so
ko slatko meze }e ni bidat. sopstvenite solzi?
Pa duri i da mo`e{, od mrtvite toj ne se
Julija vra}a,
zatoa dosta. Umerenata taga qubov
O bo`e, du{a zlokobna }e da imam! poka`uva,
Mi se ~ini vo tebe gledam, vaka simnat dolu a neumerenata umeren nedostig od pamet.
mrtovec studen na dnoto od grobot.
Ili vidot mi popu{til ili mnogu bled mi Julija
se gleda{.
Sepak dozvolete mi za gubitokot golem da
Romeo pla~am.

Veruvaj sakana i ti takva mi li~i{ mnogu. Kapuleti

Suva taga krvta ni ja ispi. Zbogum, zbogum!
Mo`e za tebe e golem no ne i za prijatelot
Julija po kogo vaka pla~e{.

(Ja sobira skalata i pla~e) Julija

O sudbo, sudbo, neverna si, ma`ite velat.
Ako si neverna, {to }e pravi{ so nego
{to poznat e po vernost? Neverna bidi
sudbo,
i nemoj dolgo da go dr`i{
tuku nazad vrati mi go.
(Vleguva gospo|ata Kapuleti.)
Kapuleti
[to za mene e golem.
Nemam drug izbor tuku po prijatelot da
pla~am.
Kapuleti
Pa devojko, ne pla~e{ ti za negovata smrt
tuku {to e `iv podlecot {to go ubi.

[to, zarem ve}e stana, }erko? Julija

Julija Koj podlec, majko?

Koj me vika? Gospo|ata majka, zarem? Kapuleti

Dali ne zaspa voop{to za da stane rano?
So kakva cel neobi~na ovde mi dojde? Podlecot Romeo.
(Julija sleguva.)
 606 Vilijam [EKSPIR
Julija
(Za sebe) Toj i podlec se dva razli~ni sveta.
(Na majka & ) Bog neka mu prosti, od srce
mu sakam,
iako nieden ma` taka ne me ranil v srce.
Kapuleti
Zatoa {to predavnikot podol `ivee u{te.
Julija
Da majko, oti ne mi e na dofat od raceve.
Inaku nikoj ko mene na nego ne bi ja napla-
til
smrtta na Tibalt.
Kapuleti
]e ja odmazdime, ti velam, ne beri gajle.
Prestani zatoa da pla~e{. Vo Mantova
kaj{to ovoj proteran rasipiku}a `ivee
imam ~ovek {to takov pijalok }e mu smati
{to ovoj naskoro dru{tvo na Tibalt }e mu
pravi;
toga{ se nadevam zadovolna }e bide{.
Julija
Navistina, nikoga{ zadovolna nema da
bidam
so Romeo dodeka sama ne go vidam – mrtov,
tolku srcevo po mrtviot rodnina mi lipa.
Majko, ako mo`ete da najdete takov ~ovek
otrovot da go nosi, bi go sme{ala sama
za Romeo, koga }e go zeme da zaspie
spokojno i cvrsto. O kolku srcevo mi mrazi
imeto da mu go ~ue a da ne mo`am kaj nego
pa qubovta {to ja kotkav za rodninata sakan
vrz teloto na toj {to go ubi da ja isturam.
Kapuleti
Najdi ti sredstvo a jas ~ovek takov }e
najdam.
A sega, devojko. slu{ni ne{to poveselo.
Julija
Veselosta e dobredojdena vo olku vremiwa
skudni.
[to ima, majko, ka`ete mi ve molam.
Kapuleti
Ima{ }erko, za sre}a, vnimatelen tatko;
koj{to za tebe, od jadot svoj da se trgne{,
podgotvi neo~ekuvan vesel praznik
na koj{to ne se nadeva{e, a ne se nadevav
ni jas.
Julija
Vo vistinski ~as. A kakov e toj praznik,
majko?
Kapuleti
Zamisli }erko, vo ~etvrtok rano nautro
doblesniot, mlad, blagoroden velmo`a
Grofot Paris vo crkvata sveti Petar
sve~eno za nevesta sre}na }e te ven~a.
Julija
@imi crkvata sveti Petar, `imi sveti
Petar
nema toj tamu da me ven~a ko nevesta sre}na.
Se ~udam na brzinava, da moram da se ven~am
pred ma`ot moj iden da me pobara za `ena.
Ve molam, ka`ete mu na mojot gospodar i
tatko
deka ne sakam da se ma`am; a koga }e se
ma`am
se kolnam deka pobrgu za Romeo, kogo znaete
go mrazam,
}e pojdam odo{to za Paris. Ama vesti!
(Vleguvaat Kapuleti i doilkata.)
Gospo|a Kapuleti
Eve go ide tatko ti. Poarno ka`i mu sama
pa }e ~ue{ {to }e re~e toj na toa.
 Romeo i Julija
Kapuleti
Koga zao|a sonceto, zemjata cedi rosa,
no na zajdisonceto od sinot na brat mi
istura do`d.
[to e sega, a, devojko? U{te pla~e{?
Ve~en poroj? Vo edno telce malo
krivotvori{ i ~amec i more i veter,
oti postojano tvoite o~i, more {to gi
vikam,
so dalgi od solzi branuvaat. Teloto tvoe e
~amec
{to plovi niz solenive vodi; vozdi{kite ti
se veter
koj{to, solzite tvoi drobej}i gi, a tie nego,
ako nenadejno ne se smiri, }e go zdrobi
teloto tvoe od burata bieno. No `eno,
& ka`a li ve}e {to zboruvavme?
G-|a Kapuleti
Da, gospodaru, no taa ne saka, se zablagodari
ve}e.
Kako budalava da e ven~ana so grobot.
Kapuleti
Stoj, {to re~e, {to re~e, `eno?
Veli{ ne saka? Ne ni e blagodarna?
Zarem nema gordost? Zarem ne smeta deka
ima sre}a
{to, ni{to`na kakva {to e, tolku vreden
velmo`a & najdovme da mu bide `ena?
Julija
Ne gorda no blagodarna na toa.
Nikoga{ gorda ne sum na ona {to go mrazam.
No blagodarna i na omraza sum ako rodena
e od qubov.
Kapuleti
[to, {to, {to, {to – vidi ja pipica.[to
re~e?
‘Gorda sum’ i ‘fala vi’ i ‘ne fala vi’,
a sepak ‘ne sum gorda’? Slu{aj vamu, dete,
ne tuku mi blagodari, magodari, ne tuku mi
pufkaj, tufkaj
607
tuku no`iwata svileni da si gi spremila za
~etvrtok
pa da si odi{ so Paris vo crkvata sveti
Petar
za da ne te odnesam jas na nosilka.
Da te nema, muvo edna zelena! Mar{, |ubre
edno,
sve}o nedogorena!
G-|a Kapuleti
Poleka, da ne se mrdna od umot?
Julija
(Na kolena) Tatko dobar, na kolena ve
molam,
strplivo ~ujte me samo ne{to da ka`am.
Kapuleti
Treba da visi{, deti{te edno nedokvakano,
bolvo
~uknata! Ti velam, ima v ~etvrtok da odi{
v crkva
ili pove}e da ne mi se pojavuva{ pred o~i.
Mol~i, poslu{aj me, ne veli ni{to.
(Julija stanuva.)
Me jade rakava. @eno, mislevme deka n#
kaznil
Bog {to samo ova edno dete ni go dade,
no sega gledam deka i ova edno premnogu
bilo
i deka e prokletstvo {to go imame.
Da te nema, bri{ko!
Doilkata
Bog na nebo neka ja blagoslovi!
Ne e ubavo gospodaru, {to ja karate taka.
Kapuleti
Zo{to, gospo|o Najmudra? Jazikot potkasaj
si go
trtore{ke! Odi drdori so `eni{tata, ne
ovde!
 608 Vilijam [EKSPIR
Doilkata
Ne velam ni{to lo{o.
Kapuleti
Odi koga ti velam!
Doilkata
Zarem ne smee ni da se gugne?
Kapuleti
Dosta, ~krapjo edna {trba,
umuvaj so prosta~kite tvoi na sofra,
a nas ostavi n# na mir.
G-|a Kapuleti
E sega ja pretera.
Kapuleti
]e poludam, `imi lep~eto bo`jo. Dewe,
no}e
duma{, {esta{, sam, vo dru{tvo, se gri`i{
ma` da & pogodi{, a sega koga si go na{ol
velmo`a vistinski po rod i po steblo,
ubav preubav, bogat, mlad deljan,
blagoroden, {to velat, so site ni{ani, poln
~esnost,
dostoinstven ko {to ~ovek samo da posaka
mo`e,
toga{ ti idi {upelka edna zelenoglava
ligaj~arka edna naduena, i na seto toa
ti veli ‘Ne se ma`am, ne mo`am da sakam;
premlada sum, prostete mi ve molam’!
]e vidi{ ti {to e pro{ka! Ako ne se
ma`i{
pasi kaj{to znae{, ama vo mojata ku}a te
ne}am.
Vnimavaj, ~ukni ja glavata. So mene {ega
nema.
^etvrtok se bli`i. Srceto ispitaj si go,
misli.
Ako mi si }erka, za mojot prijatel }e te
dadam.
Ako ne mi si, besi se, prosi, crkni od glad,
na ulica umri,
oti, `imi du{ava, }e te otka`am od }erka
i ni{to moe ni na son ne }e dobie{.
Vaka }e storam. Misli. Rekov i ne odreku-
vam!
Julija
Zarem nema milost v oblaci vgnezdena
{to dnoto na `alta moja mo`e da go vidi?
O mila majko moja, ne me otfrlaj!
Odlo`i go brakov barem mesec, nedela edna,
a ako ne mo`e{, napravi mi ja postelata
bra~na
vo temnata dupka kaj{to le`i Tibalt.
G-|a Kapuleti
Ne mi govori mene, za{to zbor nema da
~ue{.
Pravi kako {to saka{, od tebe krevam race.
Julija
O bo`e, - O, dadilko, kako ova da se spre~i?
Ma` mi e na zemja, verbata moja na nebo.
Kako taa verba na zemja da se vrati
osven ma` mi od nebo da mi ja prati
napu{taj}i ja zemjata? Ute{i me, daj mi
sovet,
lele, lele, koga neboto so takvi zamki se
slu`i
protiv su{testvo tolku slabo kakvo {to
sum jas!
[to veli{? Zarem nema{ nieden zbor
vesel?
Uteha nekakva, Dado.
Doilkata
Imam, eve {to e: Romeo
e proteran, se oblo`uvam vo s# na svetot
deka vo nikoj slu~aj ne }e smee kaj vas da
dojdi,
a ako dojdi, }e mora da go pravi toa
skri{no.
Zna~i, {tom rabotite stojat kako {to
stojat,
mislam deka e najdobro da se oma`ite za
 Romeo i Julija 609

grofot.
O, toj e gospodin prekrasen!
Romeo mo`e voda da mu nosi. Ni sokolot,
gospo|ice,
nema tolku zeleno, ostro, bistro oko
ko {to ima Paris. ^uma da me sotre,
ako ne mislam deka mnogu posre}na }e
bidete
vo vtoriov brak odo{to vo prviot; ako ne
e taka,
toga{ vo sekoj slu~aj prviot vi e mrtov, ili
kako
mrtov oti i `iv da e nemate od nego nikakvo
fajde.
jazik
so koj pred toa iljadapati go kova{e vo
yvezdi?
O, odi, odi advokatu drven!
Od sega natamu ti i srcevo ne ste ve}e edno.
Odam kaj otecot, mo`e lek nekoj }e ispili.
Ako s# propadne, barem za umira~ka imam
sili.
(Izleguva.)

Julija

Od srce zboruva{?

Doilkata

I od du{a, neka mi se prokleti ako la`am.

Julija

Amin!

Doilkata

[to?

Julija

Me ute{i velam, alal da ti e.

Odi i ka`i & na majka mi deka otidov
vo }elijata na otec Lorenco da se ispovedam
za da mi prosti tatko mi {to go navrediv.

Doilkata

Odam, vedna{, mudro postapuvate, velam.

Julija

(Ja gleda kako zaminuva)

Ve{terke stara! Pa~avro lo{a, lo{a!
Dali pogolem e grev {to me tera zborot da
go zgaznam
ili ma`ot {to vaka mi go crni so ist onoj
 ^in ^ETVRTI

Scena 1

(Vleguvaat otecot Lavrentij i grofot Paris.)

Otec Lavrentij Julija

^etvrtok, gospodine? Mnogu kus e rokot. Toa mo`e da bide, gospodine, koga }e bidam
`ena.
Paris
Paris
Dedo mi Kapuleti taka saka,
a jas ne mislam brzanicata da mu ja zabavam. Toa mo`e i mora da bide, mila, vo ~etvrtok.

Otec Lavrentij Julija

Velite ne znaete {to misli nevestata? Toa {to mora sigurno }e bide.
Neramen vi e patot. Ne mi e po merak.
Otec Lavrentij
Paris
Tuka nema dilemi.
Neumereno taa ja `ali smrtta na Tibalt,
pa zatoa malku i govorev za qubov, Paris
za{to Venera ne se smee vo domot
o`alosten. Doa|a{ sega na ispoved kaj popov?
Tatko i pak, od svoja strana, opasno go smeta
pa|aweto nejzino vo tolku tu~na taga, Julija
pa mudro brza so na{ata svadba,
za da ja sopre poplavata od nejzini solzi Ako ti odgovoram, }e se ispovedam pred
koja premnogu ja gu{i koga e sama tebe.
a mo`e da se sotre vo soodvetno dru{tvo.
Sega ja znae{ i pri~inata za brzanicata. Paris

Otec Lavrentij Ne mu odrekuvaj deka me saka{.

Kamo da ne znam zo{to treba da se zabavi. Julija

Gledajte, gospodine, gospo|icata kon }eli-
java ide. ]e ti se ispovedam deka go sakam.
(Vleguva Julija.)
Paris
Paris
I nemu, znam, }e mu re~e{ deka mene me
Vo pravo vreme, gospo|o i `eno moja. saka{.
 Romeo i Julija
Julija
Ako storam taka, }e ima pogolema vrednost
za{to ka`ano vi e zad grb, a ne v lice.
Paris
Sirota du{o, solzite liceto ti go grdat.
Julija
Mala pobeda dobivaat so toa,
za{to i pred niv grdo si be{e.
Paris
Vaka zboruvaj}i u{te pove}e go grdi{.
Julija
Vistinata, gospodine, nikoga{ kleveta ne e,
a toa {to go ka`av, v lice sebesi si go
ka`av.
Paris
Tvoeto lice e moe, a ti go nakleveti.
Julija
Mo`ebi e taka, za{to toa ne mi pripa|a
mene.
Sloboden ste sega svet o~e ili
da dojdam kaj vas za ve~ernata?
Otec Lavrentij
Tokmu sega sum sloboden, ta`na }erko.
Grofe, }e ve zamolam da ne ostavite sami.
Paris
Ne daj bo`e na bo`jiot ~in da mu pre~am.
Julija, zna~i rano vo ~etvrtok }e te razbu-
dam
a dotoga{ zbogum i ~uvaj go svetiov bakne`.
(Izleguva.)
611
Julija
Zatvori ja vratata, a otkako }e go stori{
toa
zapla~i so mene: nema nade`, nema lek, nema
pomo{.
Otec Lavrentij
O Julija, ve}e ja znam tvojata maka
i samo dumam, {estam, izlez da najdam.
Slu{am deka mora{, bez odlagawe,
vo ~etvrtok da se oma`i{ za ovoj grof.
Julija
Ne veli mi o~e, deka si ~ul za ovaa,
ako ne znae{ da mi ka`e{ kako da go
spre~am.
Ako vaka mudar ne znae{ pomo{ da mi
dade{,
toga{ barem samo odlukata moja nare~i ja
mudra
pa so no`ov vedna{ da si dadam pomo{.
Bog srcevo so srceto na Romeo gi spoi, ti
racete,
i pred rakava koja so onaa na Romeo ti ja
vrza
poslu`i za sklopuvawe na nekoj drug brak,
ili pred vernovo srce so predavni~ka buna
da se svrti kon drugo, no`ov }e gi ubie site.
Zatoa, od dolgoto iskustvo na tvojot `ivot
daj mi nekoj sovet vedna{, ili gledaj
kako krvni~kiov no` zabien v gradi
}e ni presudi i na stradawevo i mene
re{avaj}i go ona koe ni mudrosta tvoja
ni ve{tinata ne mo`at ~esno da go re{at.
Ne dol`i, govori, za{to ne najde{ li bilka
kon smrt srcevo nezadr`livo me {ilka.
Otec Lavrentij
^ekaj }erko, sepak nayiram nekakva nade`,
Od o~aj e, no o~ajno e i ona {to saka{ da
go spre~i{.
Ako mesto da se oma`i{ za grofot Paris
ima{ sila i volja da se ubie{ sama,
toga{, veruvam, }e saka{ da prevzeme{
ne{to sli~no na smrtta za da go sotre{
 612 Vilijam [EKSPIR
sramot,
fa}aj}i se vo kostec so samata smrt za sop-
stveniot spas.
Prevzemi go ova i ete ti go mojot lek.
Julija
O podobro re~i mi mesto da se ma`am za
Paris,
poprvo da skoknam od bedemite na koja i da
e kula,
Da akam po drumovite razbojnici kaj{to
demnat,
Re~i mi da vlezam vo `iv zmijarnik: vrzi me
so me~ki
razbesneti, ili no}e sokri me vo
mrtove~nica,
prepolna kosturi {to vezden klopotar~at,
I bazdlivi koski i ~erepi, obezdu{eni i
`olti
ili re~i mi da vlezam vo presno iskopan
grob
pa da legnam so mrtovecot vo negovata
pla{tenica,
ne{ta koi samo od ~ueno, me teraa da se
stresam,
pa }e storam taka bez strav ili dvojba,
za da ostanam neizvalkanaa `ena na mojot
sakan.
Otec Lavrentij
Toga{ dobro. Odi doma, bidi vesela, soglasi
se
Paris da go zeme{: Utre e sreda,
utreve~er gledaj da si legne{ sama,
ne dozvoluvaj ni doilkata da ti legne v soba.
Zemi go ova {i{ence, a koga }e si legne{
ispij go siot ovoj ~ist napitok.
Vedna{ }e ti pote~e niz site tvoi veni
studena i prispivliva te~nost; pulsot
}e si postoi i natamu no nema da se slu{a.
Ni toplinata, ni zdivot ne }e ka`uvaat
deka si `iva.
Ru`ite od usnite tvoi, od obrazite }e
svenat
pepel }e stanat; }e se sklopat kapacite
o~ni
ko smrtta koga go zatvora denot na `ivotot.
Sekoj del telesen od mo}ta za dvi`ewe
li{en
}e se vko~ani i stvrdni, vo s# }e izgleda{
kako mrtva.
I vo ovaa pozajmena slika na svenata smrt
}e ostane{ ramno ~etirieset i dva ~asa
a potoa }e se razbudi{ ko od najsladok son.
Koga zetot utredenta }e dojde
da te budi, ti v postela }e le`e{ ko mrtva:
toga{ sproti obi~aite na na{ava zemja,
vo najubava ruba, na nosila, so otkrieno
lice,
}e te odnesat vo po~ivali{teto na tvoite
pretci,
vo onaa zasvodena grobnica stara
vo koja le`i siot rod na Kapuleti.
Vo me|uvreme, dodeka ti ne se razbudi{,
Romeo od moeto pismo }e ja doznae ujdurmata
i }e dojde ovde za obajcata, toj i jas,
da gledame kako se budi{, pa u{te istata
no}
da te zeme i da te odnese ottuka vo Mantova.
Ova }e te spasi od rezilot {to bi sledel
dokolku nepostojanosta ili stravot `enski
ne ti ja zemat smelosta pri izveduvaweto na
~inot.
Julija
O davaj, davaj, o ne govori mi za strav.
Otec Lavrentij
Dr`i. A sega odi i bidi mi silna i cvrsta
vo re{enosta. Itno }e ispratam eden monah
vo Mantova, so pismo za ma` ti straden.
Julija
O qubov, snaga daj mi, snagata pomo{ }e mi
dade.
Zbogum, dobar o~e.
(Izleguvaat.)
 Romeo i Julija
Scena 2
(Vleguvaat Kapuleti, gospo|a Kapuleti,
Doilkata i dva-trojca slugi.)
Kapuleti
Povikaj gi samo ovde zapi{anite gosti.
Mom~e, odi i najmi dvaeset dobri gotva~i.
Slugata
Nema da dobiete nieden lo{, gospodaru,
za{to }e ispitam dali mo`at da si gi li`at
prstite.
Kapuleti
A zo{to taka da gi ispituva{?
Slugata
Zatoa {to, gospodaru, lo{ e onoj gotva~ {to
ne mo`e da si gi li`e sopstvenite prsti:
ottuka onoj {to ne mo`e da si gi li`e
prstite, nema da go najmam.
Kapuleti
Dobro, odi!
(Izleguva.)
Nema da se podgotvime za tolku kuso vreme.
Dali }erka mi otide kaj otec Lavrentij?
Doilkata
Da.
Kapuleti
Dobro, mo`e toj dobro da vlijae vrz nea.
Lekoumna e taa e samovolna koketka.
(Vleguva Julija.)
Doilkata
Gledajte ni doa|a od ispoved so vesel
pogled.
613
Kapuleti
Kaj be{e tvrdoglavke edna, kaj skitna?
Julija
Tamu kaj{to nau~iv da se pokajam za grevot
{to neposlu{no ti se protivev
tebe i na naredbite tvoi, i kaj{to mi re~e
svetiot Lavrentij da padnam na kolena pred
tebe
i da te zamolam za pro{ka, za vakva pro{ka:
prosti mi, otsega vo s# }e te slu{am.
Kapuleti
Pobarajte go grofot, ka`ete mu za ova.
Sakam u{te utre da se zavrze ovoj jazol.
Julija
Go sretnav mladiot grof vo }elijata na
Lavrentij
i mu ja uka`av sekoja dol`na qubov
bez da gi preminam granicite na nu`nata
smernost.
Kapuleti
Milo mi e, taka treba, stani!
Ba{ vaka treba! [to sakav ona so grofot?
Da, da, znam {to be{e: odi i dovedi go vamu.
Raka na srce, na ovoj ~estit svet otec
siot grad mnogu, mnogu mu dol`i.
Julija
Dadilko, }e dojde{ sega so mene v soba,
da mi pomogne{ da si izberam nakit
najprikladno {to }e mi stoi utre?
Gospo|a Kapuleti
Ne, nemojte pred ~etvrtok. Ima vreme.
Kapuleti
Odi dadilko, odi so nea, utre odime v crkva.
(Izleguvaat Julijaaa i Doilkata.)
 614 Vilijam [EKSPIR

Gospo|a Kapuleti Scena 3

Nema dovolno da se snabdime. (Vleguvaat Julija i Doilkata.)

Ve}e se sno}uva.
Kapuleti
Bez gajle, jas }e se rastr~am,
i s# }e bide kako {to treba, ti tvrdam,
`eno,
Ti odi kaj Julija, pomogni & da se spremi.
No}eska za mene nema spiewe, ostavete me
sam.
Edna{ i jas mo`am da bidam doma}inka,
taka?
Site otidoa! Toga{ samiot }e odam
po grofot Paris, da go podgotvam nego
za utre{niot den. Kamen ko da mi padna pod
srce.
Koj misle{e deka na neposlu{nicava }e &
dojde umot?
(Izleguva.)
Julija
Da, ovoj fustan e najdobar, no mila dado,
te molam da me ostavi{ no}eska sama
za{to molitvi mi se potrebni mnogu
da go nateram neboto nasmev da mi frli,
za{to znae{, ne~ista sum i gre{na.
(Vleguva gospo|ata Kapuleti.)
Gospo|a Kapuleti
So {to ste zafateni? Dali vi trebam?
Julija
Ne, majko. Izbravme s# {to ni treba
i {to e prikladno za mojot izgled utre.
No te molam sakam no}eska da ostanam sama
a doilkata da ja mine no}ta zaedno so tebe
za{to sigurna sum }e imate rabota mnogu
zaradi brzanicava.

Gospo|a Kapuleti

Dobra no}.
Legni si i odmaraj. Odmorot mnogu }e ti
treba.
(Izleguvaat gospo|a Kapuleti i Doilk-
ata.)

Julija

Zbogum! Gospod znae koga pak }e se vidime.

Niz venite mi strui strav morni~av, studen
{to toplinata `ivotna re~isi mi ja mrzne.
]e gi viknam nazad da me smirat,
dado! Ama {to bi pravela taa tuka?
Ulogava mra~na }e si ja odigram sama.
Dojdi {i{ence! A ako napitokov nema
dejstvo?
Dali toga{ utre nautro }e se ven~am?
Ne, ne! Ova toa }e go spre~i! Legnuvaj tuka.
A {to ako ova e otrov {to samiot otec
podlo go podgotvi za da me otera vo smrt
i taka da se spasi od rezilot i sramot
 Romeo i Julija 615

{to prethodno so mojot Romeo me ven~a? Scena 4

Mo`e e taka, no sepak ne veruvam vo toa
za{to toj sekoga{ bil prav svet ~ovek.
A {to ako, koga vo grobnicata me legnat
se razbudam u{te pred Romeo da dojde
da me oslobodi? E, toa bi bilo stra{no!
Zarem nema toga{ vo grobnicata da se
zagu{am
vo ~ija grda mucka zdrav ne vleguva vozduh
i da umram u{te pred mojot Romeo da dojde?
Ili ako sum `iva, zarem ne e mnogu mo`no
pri u`asnata gletka od smrtta i no}ta
zaradi stravi~nosta na samata dupka
vo taa zasvodena, drevna katakomba,
vo koja stotici godini koskite na site
moi zakopani pretci na kup se redat,
kaj{to krvaviot Tibalt u{te sve` v zemja
le`i i gnie vo pla{tenicata svoja, kaj{to,
velat,
vo nekoi saati od no}ta, doa|aat du{i;
lele, lele, zarem ne e mo`no taka pred
vreme
razbudena, zaradi gnasniot bazde`
i krikovite ko od mandragora koga ja kornat
od koi smrtnicite poluduvaat vedna{;
zarem ne e mo`no sosem da se mrdnam
i opkolena od site strani so ovie stravotii
grozni
luda~ki da se zaigram so koskite na moite
pretci
razobli~eniot Tibalt od pla{tenica da go
trgnam
i, spobudalena, so koski{teto od rodnina
moj nekoj
ko so lastegarka, mozokot o~aen si go
isturam?
Gledaj, nebare go gledam duhot na pokojniot
Tibalt
vo potraga po Romeo koj{to teloto mu go
dupna
so vrvot od me~ot: Zapri, zapri Tibalt!
Romeo, Romeo, Romeo, napitokov za tebe go
pijam!
(Pa|a na postelata zad zavesata.)
(Vleguvaat gospo|ata Kapuleti i Doilk-
ata so bilki.)
Gospo|a Kapuleti
Na, zemi gi klu~evite i donesi u{te za~in.
Doilkata
Vi baraat urmi i duwi za blagoto.
(Vleguva Kapuleti.)
Kapuleti
Ajde, brznete, brznete, vtorite petli prope-
aja,
Kambanata bie za utrena, tri e ~asot.
Gledaj dobro da izlezat pe~enite, Angelika,
ne stiskaj, pu{ti srce.
Doilkata
More begaj `enski Pejo,
odi legni si, oti utre }e ni bide{ bolen
{to no}eska ne si spiel.
Kapuleti
Gluposti,
za pomali raboti sum bil po cela no} buden
pa ne sum se razbolil.
Gospo|a Kapuleti
Da na vremeto postavuva{e stapici za `eni
ama sega ne ti davam da ne spie{ zaradi toa.
(Izleguvaat gospo|a Kapuleti i Doilk-
ata.)
Kapuleti
Qubomorna e, qubomorna.
Vleguvaat tri-~etvorica slugi so ra`eni,
cepenici i ko{nici.
[to se ova, mom~e?
 616 Vilijam [EKSPIR

Prviot sluga Scena 5

Raboti za gotva~ot, gospodaru, ama {to s# ne (Vleguva doilkata)

znam.
Kapuleti
Brzni, brzni, mom~e, donesi posuvi
cepenici.
Vikni go Petar, toj }e ti poka`e kade ima.
Vtoriot sluga
Ne sum trup, gospodaru, znam kade ima.
[to ima da go vikam Petar za ova?
(Izleguva.)
Kapuleti
Vidi go ti nego, mu fa}a tikvata, bravo.
Se izdelkal gadov; vidi, se razdenilo.
(Se slu{a muzika.)
Grofot sega }e stigne so muzikata,
taka mi re~e, a ve}e, eve, go slu{am.
Dadilko, `eno, ej! Dadilko velam, kaj si?
(Vleguva Doilkata.)
Odi razbudi ja Julija, doteraj ja fino.
Jas odam so Paris da pomuabetam, brzni,
brzni,
koga ti velam, zetot ve}e ni dojde.
Ne stoj, mrdni!
(Izleguvaat.)
Doilkata
Gospo|ice, ej, gospo|ice, Julija! Ama zas-
pala!
Ej jagnence, du{i~ke, vidi ja ti spanka!
Ej, sakana, slu{a{? Gospo|o, du{o, nevesto!
[to? Ni zbor? Ja koristi{ sega mo`nosta
da se naspie{ za cela nedela za{to, idnata
no},
znam, grofot Paris mirot svoj }e go
`rtvuva
za mir tebe da ne ti dade. Bo`e prosti mi!
Amin gospodi! Ama spie cvrsto! Sepak
moram
da ja razbudam: gospo|ice, gospo|ice,
gospo|ice,
ako grofot te najde vo postela
perduvi ima da letaat od tebe, slu{a{?
[to, oble~ena? Si se oblekla pa pak si leg-
nala?
Mora da te razbudam, gospo|ice, gospo|ice,
gospo|ice.
Lele, lele, pomo{, pomo{, gospo|icata mi e
mrtva.
Proklet da e denot {to na svet me donese,
rakija malku daj te, ej, gospodaru, gospo|o!
(Vleguva gospo|a Kapuleti.)
Gospo|a Kapuleti

[to e, {to vika{?

Doilkata

O den nesre}en!

Gospo|a Kapuleti

[to e?

Doilkata

Gledaj, gledaj! O den te`ok!

 Romeo i Julija 617

Gospo|a Kapuleti Kapuleti

Te{ko mene, te{ko mene, ah dete moe, Podgotvena e da odi no ne i da se vrati.

`ivotu moj. O sinko, no}ta sproti ven~avkata tvoja
O`ivi, pogledaj me, ili so tebe }e umram. smrtta legnala so `ena ti; eve ja kaj le`i!
Pomo{, pomo{, vikaj pomo{! Cvet preubav, precvetan od smrtta!
(Vleguva Kapuleti.) Smrtta mi stana zet, smrtta mi e naslednik,
smrtta }erka mi ja ven~a. ]e umram,
Kapuleti i nejze }e & ostavam s#. S# moe e na smrtta.

Sram da vi e, zo{to ne ja dovedete Julija? Paris

Ma` & ve}e e tuka.
Zarem tolku dolgo utrovo go ~ekav
Doilkata za vakva gletka najposle da mi pru`i?

Mrtva e; umrena, mrtva. O crn den! Gospo|a Kapuleti

Gospo|a Kapuleti Proklet, ta`en, jaden, odvraten denu,

Crn, crn, mrtva e, mrtva, mrtva.
Kapuleti
Da vidam. Ah, gotovo! Studena e!
Krvta & se smrznala, teloto smramorilo;
`ivotot i usnive se razdelile odamna!
Smrtta na nea legnala ko predvremena slana
vrz najslatkiot cvet od seto pole.
Doilkata
O denu koben!
najbeden ~asu {to vremeto go videla edna{
na ve~niot axilak ispolnet so maki.
Edinice sirota, siroto dete moe,
edinstvena radost moja, uteha moja
a surovata smrt od pred o~i mi ja zede.
Doilkata
O tago, o ta`en, ta`en, ta`en denu,
najta`en denu , najjaden denu
{to nekoga{ si mi do{ol. O denu,
o denu, o denu, o namrazen denu,
nikoga{ nemalo tolku crn den ko ovoj,
o ta`en denu, o ta`en denu.

Gospo|a Kapuleti Paris

O migu bolen! Izla`an, razveden, uni`en, prezren, ubien!

Kapuleti
Smrtta {to mi ja zede po nea da taguvam,
jazikot mi go vrza i ne mi dava ni zbor da
ka`am.
(Vleguvaat otec Lavrentij i Grofot.)
Otec Lavrentij
Ajde, podgotvena e momata da pojde v crkva?
Najodvratna smrt, od tebe izla`an,
od tebe surova, svirepa, dotol~en sosem.
O qubov, o `ivot- ne`ivot, vo smrtta
qubov.
Kapuleti
Prezren, stol~en, omrazen, ma~en, ubien!
O vreme nemirno, {to ni dojde sega
da ubiva{, da ja ubie{ sve~enosta na{a?
O dete, o dete, du{o moja a ne dete moe!
Ti si mrtvo, lele, deteto mi e mrtvo,
A so nego se zakopuva i radosta moja.
 618 Vilijam [EKSPIR

Otec Lavrentij Svira~ot

Smirete se, kako ne vi e sram, za tagata Mo`eme navistina da si gi spastrime

lekot instrumentite i da fatime xade.
ne e vo tie pla~ki: neboto i vie
imavte svoj del vo ubavata moma; sega neboto Doilkata
ima s#
a toa e mnogu podobro za samata moma. ^estiti, dobri lu|e, ah, odete, odete
Va{iot del vo nea, ne mo`evte da go spasite za{to sami gledate, slu~ajov e ta`en.
od smrtta no neboto svojot del vo ve~nosta (Izleguva.)
go ~uva.
Najmnogu {to sakavte be{e napredokot Gudaxijata
nejzin,
vozdignuvaweto nejzino va{e vi{no nebo; Navistina, slu~ajot sosema se smeni.
zo{to toga{ pla~ete sega, koga gledate (Vleguva Petar.)
napred
trgnala nad oblacite, ugore do samoto nebo. Petar
O vo qubovta, lo{o go qubite deteto svoe
za{to poluduvate iako nejze & e dobro. Svira~i, ej, svira~i, Veselo srce, Veselo
Lo{o e ma`ena taa {to dolgo `ivee vo brak srce,
a dobro ma`ena taa {to mlada umira v brak. O, ako sakate da vi po`iveam, svirete mi go
Solzite izbri{ete gi, ruzmarin isturete Veselo srce.
vrz trupot ubav, i ko {to obi~ajot bara
vo najdobrata ruba odnesete ja v crkva. Svira~ot
Za{to iako prirodata n# turka sega v
`alost Zo{to Veselo srce?
sepak solzite prirodni za razumot se
radost. Petar

Kapuleti O svira~i, za{to srcevo mi sviri, srcevo

mi e polno: svirete mi, velam, ne{to veselo
Site raboti {to gi podgotvuvavme za slavje da me ute{ite.
sega }e ni poslu`at za crniot pogreb;
site instrumenti kambani ta`ni }e ni Svira~ot
stanat
sve~enite pesni ta`alenki za zakop. Ne sme za veselewe, ne e vreme za svirka.
Svadbenite venci kov~egot }e go krasat
i site stvari sprotivni na sebe }e stanat. Petar

Otec Lavrentij Zna~i ne}ete?

Ajde gospodine, ajde gospo|o i vie, Svira~ot

i vie gospodine Paris. Sekoj neka se spremi
ubaviov trup da go ispratite do grobot. Ne.
Neboto zaradi ne{to mnogu na vas se srdi,
ne lutete go, za neposlu{nost da ne ve grdi. Petar
Site osven doilkata izleguvaat,frlaat ruz-
marin vrz nea i ja zatvoraat zavesata. Toga{ od mene }e si dobiete ne{to gadno.
 Romeo i Julija 619

Svira~ot Petar

[to }e dobieme? Dobro. A ti, ]emanxio?

Petar Vtoriot svira~

Pari ne, `imi krstov, tuku eden podbiv. Ti Jas velam srebren zvuk, za{to svira~ite
si, na primer, za mene, obi~no guslar~e. zvu~at za srebro.

Svira~ot Petar

A ti si pak za mene u{te poobi~no I ova e dobro. A {to veli{ ti, Tamburo
izme}ar~e. Tvrda?

Petar Tretiot svira~

E toga{ }e te pot{ibam so izme}arsko Navistina ne znam {to da ka`am.

stapi{te po timbata. Ne trpam nikoj da me
dupi. ]e te re-pnam, }e te mi-fkosam, }e te Petar
fa-knam, sol-nam, sfa}a{?
O, prosti mi, te molam. Ti si peja~ot, da be!
Svira~ot ]e odgovoram jas mesto tebe. Se veli muzika
po srebren zvuk gap~i, za{to na svira~ite
Ne tuku re-pnuvaj, mi-fkosuvaj, fa-knuvaj, ne im se pla}a so zlato za svireweto.
tuku sfati me ti mene. Srebreniot zvuk na muzikata toga{
so brza uteha ni pomaga.
Vtoriot svira~
Svira~ot
A da go spastri{ stapi{teto, i da ja
izvadi{ duhovitosta? Koj e ovoj iter drkaxija?
Toga{ }e te pot{ibam so duhovitosta.
Vtoriot svira~
Petar
Ostavi go, koj go {i{a! Da vlezeme vo
More }e te istepam i bez stap, so gol um ako salata, o`alostenite da gi pri~ekame, a
treba. potoa na ve~era.
Odgovorete mi ko lu|e. (Izleguvaat.)
Koga te{ka bolka srceto go zgrap~i
toga{ muzikata po srebren zvuk gap~i,
zo{to srebren zvuk, zo{to da gap~i po sre-
bren zvuk?
[to }e ka`e{ ti na ova, a, @ico Skinata?

Svira~ot

Za{to srebroto, gospodine, ima prijaten

zvuk.
 Romeo i Julija
^in PETTI
Scena 1
(Vleguva Romeo.)
Romeo
Ako mo`e da mu veruvam na laskaviot duh
na sonot
mojot son mi pretska`uva nekakva bliska
radost,
Gospodarkata na gradite vesela na tronot
mi sedi
i po cel den nekakvo vdahnovenie ~udno
me vozdignuva gore so veseli misli.
Sonuvaav deka `ena mi dojde i me najde
mrtov,
(^uden son vo koj mrtovecot misli)
i so bakne` takva `ivost niz usta mi vdahna
{to vedna{ o`ivev i stanav car.
Ah, kolku li e slatka samata qubov
koga senkite nejzini se tolku polni radost.
(Vleguva Valtazar.)
Vesti od Verona. [to ima novo Valtazar?
Mi nosi{ pismo, mo`ebi, od mojot monah?
Kako mi e gospodarkata? Dali tatko mi e
dobar?
A mojata Julija? Povtorno go pra{uvam ova
za{to ni{to ne e lo{o, ako taa e arna.
Valtazar
Toga{ arna e i ni{to ne mo`e da e lo{o,
teloto & spie vo grobnicata na Kapuleti
a besmrtniot del nejzin so angelite se
dru`i.
Ja vidov koga ja smestija vo grobnicata na
nejzinite pretci
i vedna{ trgnav za ova da vi javam.
Prostete {to vakva crna vest vi nosam,
ama vie toa mi go zapi{avte kako dol`nost.
Romeo
Zna~i taka? Toga{, puknete yvezdi!
Znae{ kade prestojuvam, donesi mi hartija
i mastilo i najmi brzi kowi! Ve~erva odam!
Valtazar
Ve prekolnuvam, gospodaru. Bidete trpeliv!
Blediot i div pogled, se pla{am,
navestuva zlo.
Romeo
Gluposti! Se la`e{,
ostavi me, i stori go toa {to ti go narediv.
Zarem nema pismo od mojot monah za mene?
Valtazar
Nema, gospodaru dobar.
(Izleguva.)
Romeo
Ne e va`no. Bitno e ti da odi{
i kowite da gi najmi{. Jas doa|am vedna{.
Julija, u{te ve~erva so tebe }e legnam.
Samo da vidam kako. O nesre}o, kolku brzo,
navleguva{ vo mislite na sekoj o~ajnik.
Pomnam, `ivee tuka eden aptekar,
vo blizina prebiva, a neodamna go vidov
iskinat sobira{e bilki, so sobrani ve|i,
suv i svitkan, na `iv kostur li~e{e,
beda nevidena samo ko`a i koski.
Vo du}anot skuden mu vise{e `elka,
prepariran krokodil, i drugi ko`i
od nekoi izobli~eni ribi, a na raftovite
 Romeo i Julija 621

prosja~ki kup od kutii prazni po zakonot na svetot bogat nema da bide{.

zeleni zemjeni tenxeriwa, meuri i podjad-
eni semki,
ostatoci od konop, presovani lisja od ru`a
nekako skladno rasfrlani, po nekakov
~uden red.
Koga ja vidov bedava, vedna{ si rekov,
ako, ne daj bo`e, mi zatreba vo `ivotot
otrov
~ija proda`ba so smrt vo Mantova se
kaznuva,
toga{ kaj bednikov sigurno }e go najdam.
Taa pomisla nesre}ava brgu mi ja donese
pa ovoj siromav bednik mora da mi go pro-
dade.
Kolku {to pametam ova e negovata ku}a.
Praznik e, pa du}anot prosjakov ne raboti.
Ej, aptekaru, ej!
(Vleguva aptekarot.)
Aptekarot
Koj vika tolku glasno?
Romeo
Dojdi vamu, ~oveku, siromav si, gledam,
eve ti ~etirieset dukati, za gram eden
od onoj otrov tvoj so brzo dejstvo
{to za mig se {iri niz site veni
a toj komu `ivotot mu do{ol do nos pa|a
vedna{ mrtov, go ispu{ta zdivot brzo
i nasilno ko |ule ispukano naglo
{to ita od kobnata utroba na topot.
Zatoa ne bidi siromav, prekr{i go i zemi
go ova.
Aptekarot
Zema siroma{tijata, a ne voljata moja.
Romeo
Na siroma{tijata tvoja i & pla}am, a ne na
voljata tvoja.
Aptekarot
Isturi go ova vo koja i da e te~nost
a koga }e go ispie{, snagata da ja ima{
i od dvaeset ma`i, sepak }e umre{ vedna{.
Romeo
Eve ti zlato, polo{ otrov za ~ove~kata
du{a
{to vr{i pove}e ubistva vo svetov gnasen
od smesava bedna {to ne smee{ da ja pro-
dava{.
Jas tebe ti prodavam otrov, ne ti mene,
zbogum, kupi hrana i za{utri se malku.
Dojdi leku a ne otrovu, da pojdeme prema
grobot na Julija kaj{to mora da te zemam.

Aptekarot

Takov smrtonosen otrov imam, no zakonot

vo Mantova propi{uva smrt za sekoj
{to nego go prodava.

Romeo

Zarem ti, gol i napu{ten od vekov,

se pla{i{ od smrt? Na obraz ti e ispi{ana
gladta,
nu`da i nevolja od o~ite ti polzat,
prezir i beda na ple}i ti visat,
ni svetot ti e prijatel ni zakonot negov,
 622 Vilijam [EKSPIR

Scena 2 Otec Lavrentij

(Vleguvaat monasite Jovan i Lavrentij.) Sega moram sam v grobnica da odam.

Monah Jovan
Svet moj o~e, brate moj, ej!
Otec Lavrentij
Ova sigurno e glasot na otec Jovan.
Dobredojde od Mantova, {to veli Romeo?
Ili ako mi pi{al, pismoto negovo daj mi go.
Za tri ~asa ubavata Julija }e bide budna
i mnogu }e me kolne koga }e razbere
deka Romeo ne znae ni{to za ova.
Ama jas povtorno do Mantova }e pi{am,
pa dur Romeo ne dojde, vo }elijata moja neka
trpi,
sirot `iv trup vo grobnica so kup mrtvi!
(Izleguva.)

Monahot Jovan

Trgnav da pobaram eden bosonog brat ovde,

nekoj od redot na{ {to dru`ba }e mi pravi
a koj{to vo gradov bolnite gi posetuva.
No koga go najdov, stra`arite gradski,
somnevaj}i se deka obajcata sme bile
vo ku}a vo koja vladee zarazna ~uma
gi zape~atija portite i ne ne pu{tija
nadvor
pa taka go spre~ija patot moj do Mantova.

Otec Lavrentij

Koj go odnese toga{ pismoto moe na Romeo?

Monahot Jovan

Ne mo`ev da go pratam, eve go tuka,

a ne najdov ni glasnik tebe da ti go vratam,
tolku upla{eni od zarazata bea tie.

Otec Lavrentij

Ama nesre}a! @imi svetiot na{ red,

pismoto ne be{e ubavo ama ima{e sodr`ina
mnogu va`na i nepristignuvaweto na celta
mo`e golema opasnost da predizvika; odi,
brate Jovane, najdi mi `elezen kopa~
i vo }elijata donesi mi go vedna{.

Monah Jovan

Odam i }e ti go donesam, brate.

(Izleguva.)
 Romeo i Julija
Scena 3
(Vleguvaat grofot Paris so pa`ot, nosat
cve}iwa i slatka voda.)
Paris
Daj mi go fakelot, mom~e, trgni se od ovde.
Sepak izgasni go, ne sakam da me vidat.
Pod onaa tisa onde spru`i se na tloto treba
a uvoto zalepi go do {uplivata zemja
rovka, rastresena od kopaweto grobje
taka {to niedna noga do grobi{ta ne }e
dojde
bez ti da ja seti{; toga{ svirni mi,
ako ~ue{ deka nekoj navamu ide.
Daj mi gi cve}iwata. Stori kako {to ti
rekov. Odi.
Pa`ot
Mnogu mi e strav sam na grobi{ta da stojam
ama sepak }e priberam hrabrost.
Paris stava cve}e na mogilkata.
Paris
Krinu, so cve}a go kitam nevestinskiot
odar,
o jadu, pokrivot ti e pra{ina i stewe,
{to so slatka voda }e go pojam no}e
a nejze {tom ja snema, so solzi od pla~ov
za po~est kon nea postojano }e itam
za da ja opla~am i grobot da & go kitam.
Pa`ot sviri i vika. Gospodaru!
Mom~eto mi dava znak deka nekoj navamu
ide.
Koja prokleta noga vamu no}eska lunya
~inot ta`en da mi go oskvernuva i obredot
quben?
[to? So fakel? Sokrij me no} za kratko,
(Vleguvaat Romeo i Valtazar so
fakel,sekir~e i `elezen kopa~.)
Romeo
Daj mi gi sekir~eto i `elezniot kopa~.
Eve, zemi go pismovo. Utre rano
potrudi se da mu go predade{ na gospodarot,
623
mojot tatko.
Daj mi go fakelot. Vo `ivotot te kolnam
{to i da vidi{ ili da ~ue{, stoi na strana
i ne prekinuvaj me vo ona {to go pravam.
Vo ovaa postela na smrtta jas se spu{tam
i za da go vidam liceto na sakanata moja
no glavno za da go izvadam od mrtviot nejzin
prst
skapoceniot prsten: prsten {to mnogu mi
za celta {to mi e na um. Zatoa trgni se!
No ako od qubopitnost se vrati{ za nietot
da me prekoruva{ {to sakam da go storam,
`imi gospod }e te rastrgnam par~e po par~e
i site del~iwa na gladnite grobja }e gi
frlam.
Migov i namerite luda~ki mi se i mnogu
divi,
ponepopustlivi i pobesni mo{ne
od gladnite tigri i spobudalenoto more.
Valtazar
Odam gospodaru i nema da vi pre~am.
Romeo
So toa go doka`uva{ prijatelstvoto tvoe.
Zemi go ova. @ivej i bidi sre}en. Zbogum,
dobro
mom~e.
Valtazar
Sepak tuka nekade }e se skrijam! Bog da
~uva,
pogledot negov me pla{i, namerata
zagri`uva!
(Romeo ja otvora grobnicata.)
Romeo
@eludniku gaden, utrobo na smrtta,
{to najli~niot zalak zemski go goltna
vaka nasilno }e ti ja otvoram rilkata gnila
pa za inaet u{te hrana }e ti vteram.
 624 Vilijam [EKSPIR
Paris
Ova e ona proterano, lo{o ti}e Montagi
{to rodninata na sakanata go ubi, pa od taga
velat, li~noto su{testvo mi umre.
A sega e ovde nekakov podol da im stori
rezil
na mrtvite tela. ]e go apsam vedna{.
Zapri so bogohulnoto delo, podol Montagi!
Zar u{te mu se odmazduva{ i po smrtta?
Podlecu osuden, te apsam sega,
pokori se i pojdi so mene, za{to mora da
umre{.
Romeo
Navistina moram, zatoa ovde sum i dojden.
Dobro moe, blagorodno mom~e, o~ajnikot ne
go losti.
Begaj ottuka i ostavi me, pomisli na sive
ovde mrtvi,
tie neka te pla{at. Te prekolnuvam, mom~e,
ne mi stavaj na glava u{te eden grev,
frlaj}i me vo gnev. O odi,
`imi gospod pove}e te sakam odo{to samiot
sebe,
za{to ovde dojdov naoru`an samo protiv
sebe.
Ne stoj, zaminuvaj, `ivej, i re~i potoa, ne
sega
deka milosta na ludakot te natera da bega{.
Paris
Gi preziram site ve{terstva tvoi
i ko zlostornik sega te apsam!
Romeo
Ama si navalil! Pa dobro, neka ti bide,
mom~e!
(Se borat.)
Pa`ot
O gospode, se borat! Odam da viknam stra`a!
(Izleguva.)
Paris
O proboden sum! Ako milost ima{,
otvori go grobot i legni me do Julija!
(Umira.)
Romeo
Taka }e storam. Da go vidam ova lice.
Rodninata na Merkucij, blagorodniot grof
Paris!
[to mi vele{e mom~eto moe, a du{ata voz-
budena moja
ne go slu{a{e duri javavme? Mislam
mi re~e deka Paris trebalo Julija da ja
zeme.
Zarem ne re~e taka? Ili sonuvav deka re~e?
Ili sum lud, pa go ~uv kako za Julija ne{to
re~e
ama ne sum siguren deka re~e? O, daj mi raka
ti {to so mene vo knigata na nesre}nici si
vpi{an!
]e te zakopam vo triumfalniot grob!
Grob? O ne, vo kulata sjajna, zaklano mom~e,
za{to ovde po~iva Julija a ubavinata
nejzina
od grobnicava pravi balska sala polna svet-
lost.
Po~ivaj tuka mrtov od mrtovec zakopan sega.
^estopati kaj lu|eto, pred da umrat
se javuva veselost! Temni~arite ja vikaat
nea
veselost pred smrt! O, kako ova da go vikam
veselost? O qubov moja, `eno moja,
smrtta {to medot go iscicala od tvojot zdiv
u{te ne ja pobedila ubavinata tvoja.
Ne si porazena, bajrakot lixben u{te
na tvoite se rumeni usni i na obrazite tvoi
i ne se razvealo tamu bledoto zname na
smrtta.
Le`i{ tuka Tibalt vo pla{tenicata
krvava tvoja?
O kakva pogolema usluga da ti storam
od ovaa sega koga so rakata mladosta {to ti
ja kutna
mladosta }e ja prese~am na du{manot tvoj?
Prosti rodnino. O mila Julija
zo{to si u{te tolku li~na? Dali da veru-
vam
 Romeo i Julija 625

deka smrtta bestelesna se zaqubila Valtazar

i deka ~udovi{tteo suvo, gadno, te dr`i
ovde vo temnicata za qubovnica da mu Taka e, sveti o~e, a i mojot gospodar e tamu
bide{? onoj {to vie go sakate.
Od ovoj strav ve~no }e ostanam pokraj tebe
i nikoga{ pove}e od dvorecov na no}ta crna Otec Lavrentij
ne }e zaminam. Ovde, }e ostanam ovde,
so crvjata {to se tvoi dvorjanki. O ovde Koj e toj?
}e go najdam ve~niot svoj spokoj
i }e go otfrlam jaremot na nenaklonetite Valtazar
yvezdi
od telovo umorno od svetot. O~i, u{te Romeo.
edna{
pogledajte ja, race, pregrnete ja za posleden Otec Lavrentij
pat,
a vie usni, porti na zdivot, stavete sega so Kolku vreme e tamu?
praveden bakne`
traen pe~at vrz spogodbata ve~na so nena- Valtazar
sitnata smrt!
Ajde pelin-vodi~u, vo`du moj besvkusen, Ima barem polovina ~as.
krmaru o~aen, naso~i go vedna{
kon ostrite spili, ~unot razbolen od Otec Lavrentij
morska bolest!
Pijam za sakanata. O ~estit aptekaru, Dojdi so mene vo grobnicata.
otrovot ti e brz. Vaka so bakne` umiram.
(Pa|a.) Valtazar
(Vleguva Lavrentij so fener, kopa~ i
lopata.) Ne smeam, o~e.
Gospodarot moj ne znae deka u{te sum tuka,
Otec Lavrentij so smrt toj mi se zakani deka }e me kazni
ako ostanam namerata da mu ja vidam.
Sveti bo`e, pomagaj! Kolkupati no}va
starive noze od grobovite mi se sopnaa? Koj Otec Lavrentij
e tamu?
Ostani toga{. Sam }e odam, iako strav me
Valtazar fa}a.
Se pla{am da ne ne{to stra{no se ima
Prijatel {to vas dobro ve poznava. slu~eno.
Otecot pristapuva i zdogleduva krv i
Otec Lavrentij oru`je.

Blagosloven da si. Ka`i mi, prijatelu Valtazar

dobar,
{to fakel e onoj onde {to zaludno
svetlinata ja tro{i
za crvja i ~erepi bez o~i? Kolku {to gledam
gori vo grobnicata na Kapuleti.
Kako {to sum zaspal pod tisava ovde
sonuvav deka gospodarot moj so nekogo se
borel
i deka gospodarot moj go ubil.
 626 Vilijam [EKSPIR
Otec Lavrentij
Romeo!
Lele, lele, ~ija e ovaa krv {to vlezov
kamen na grobnicava go izvalkala?
[to zna~at me~evive, krvavi, bez gospodar,
ostaveni bezbojni kraj mestovo za pokoj?
Romeo, o bled e! I u{te nekoj? Koj? Paris?
Siot vo krv? Ah, koj li ~as surov
vinoven e za ovaa zgoda kobna?
(Gospo|ata se budi.)
(Stanuva Julija.)
Julija
O o~e, ute{itelu moj, kade mi e ma`ot?
Dobro pomnam kade treba da bidam,
a tuka i sum. Kade e mojot Romeo?
Otec Lavrentij
Slu{am glasovi, gospo|o. Izleguvaj, te
molam,
od gnezdovo na smrtta, zarazata i neprirod-
niot son.
Pogolema sila, mnogu posilna od nas
namerite ni gi spre~i. Odi, izleguvaj
nadvor.
Ma` ti mrtov na gradi ti le`i.
A i Paris. Odi, }e te smestam vedna{
vo redot na sestrite, monahiwi sveti.
Ne pra{uvaj mnogu za{to doa|a stra`a.
Ajde, odime, dobra Julio, ne smeat ovde da
me najdat.
(Izleguva Lavrentij.)
Julija
Odi, odi odovde, za{to jas ostanuvam.
[to e ova? Pehar stegnat vo rakata na mojot
sakan?
Otrovot gledam mu donese bezvremen preod.
O cicijo, si ispil s#? Ne si ostavil pri-
jatelska kapka
da mi pomogne po tebe da trgnam. Usnite }e
ti gi baknam,
mo`ebi na niv ima u{te malku otrov
za da umram od napitokov iscelitelen.
Usnite ti se topli.
Doa|a Pa`ot na Paris so stra`a.
Prviot stra`ar
Ka`i mom~e, na kade.
Julija
Lu|e? Toga{ mora da brzam. O no`u sre}en.
Eve ti ja kanijata. Ovde r|osaj, pu{ti me da
umram.
(Se proboduva so no`ot i umira.)
Pa`ot
Ova e mestoto, onde kaj{to fakelot gori.
Prviot stra`ar
Tloto e krvavo. Prebarajte gi grobi{tava,
odete! Apsete go sekoj {to }e go najdete.
Ta`na gletka, ovde ubien le`i grofot,
Julija vo krv, u{te topla, {totuku umrena,
a le`e{e tuka zakopana celi dva dena.
Javete mu na knezot, trk kaj Kapuleti,
vikaj gi Montagi; drugite izvr{ete pretres.
Gledame od kade site ovie zla do{le
ama vistinskata osnova za sive ta`ni
slu~ki
ne mo`eme da ja znaeme bez potrebnite
detali.
(Vleguva Valtazar.)
Vtoriot stra`ar
Eve go pa`ot na Romeo. Go najdovme na
grobi{ta.
Prviot stra`ar
Dr`ete go pod stra`a dodeka ne stigne
knezot.
Vleguvaat otec Lavrentij so drug stra`ar.
Tretiot stra`ar
Eve go monahot. Se trese, vozdivnuva, lipa,
gi odzedovme kopa~ov i lopatata od nego
za{to si zaminuva{e od grobi{tava.
 Romeo i Julija
Prviot stra`ar
Toa e mnogu somnitelno. Zadr`ete go i nego!
(Vleguva knezot.)
Knezot
Kakvo zlo tolku rano ne stana
od na{iot utrinski son?
(Vleguvaat Kapuleti i negovata `ena.)
Kapuleti
[to go tera svetot od site strani da vika?
Gospo|a Kapuleti
Lu|eto po ulici vikaat Romeo,
nekoi Julija, nekoi Paris i ko spobudaleni
tr~aat site kon grobnicata na{a.
Knezot
Kakov strav vo u{ite sega ni pi{ti?
Prviot stra`ar
Gospodaru, ovde ubien le`i grofot Paris,
i Romeo e mrtov, a Julija, iako od porano
mrtva
topla e i {totuku ubiena.
Knezot
Barajte, istra`uvajte i doznajte kako se
slu~ilo
gnasnovo ubistvo.
Prviot stra`ar
Ovde se eden monah i pa`ot na ubieniot
Romeo
so alatki pogodni za otvorawe
na grobnicava na po~inatite.
Kapuleti
O nebo! O `eno, gledaj kako }erka ni
krvavi!
627
No`ov pogre{il, za{to prazen mu e domot
na ple}ite od Romeo a nov na{ol
vo gradite od na{ata }erka.
Gospo|a Kapuleti
Te{ko mene, gletkava na smrtta,
kambana e pretsmrtna za starosta moja.
(Vleguva Montagi.)
Knezot
Dojdi Montagi, si stanal rano sinot
da go vidi{ i naslednikot u{te porano
padnat.
Montagi
Te{ko mene, gospodaru, `ena mi no}va umre,
tagata za sinot proteran zdivot & go zede.
Koe drugo zlo vrz starosta }e mi padne?
Knezot
Pogledaj pa }e vidi{!
Montagi
O ti neuk! Zarem mu li~i na sinot
pred tatkoto da pobrza v grob?
Knezot
Zape~atete ja ustata na bolot barem za
malku
dodeka ovie nejasnotii gi re{ime
i ne gi doznaeme izvorot niven, jadroto,
potekloto nivno,
potoa general }e stanam na va{ite bolki,
i do smrtta }e ve vodam: no vozdr`ete se
sega,
i neka `alosta rob na trpenieto vi stane.
Dovedete gi osomni~enite pred mene.
Otec Lavrentij
Jas sum glavniot iako najmalku kadar
za takov ~in. Sepak sum najsomnitelen
za{to
 628 Vilijam [EKSPIR
vremeto i mestoto na toj zlostor grozen
se protiv mene. Eve me stojam ovde, samiot
da se obvinam, is~istam, osudam, opravdam.
Knezot
Toga{ vedna{ ka`i ni s# {to za ova znae{.
Otec Lavrentij
]e bidam kratok, za{to rokot kratok na
zdivov
ne e tolku dolg kolku {to e prikaznava
dolga.
Romeo, ovde mrtov, be{e ma` na Julija,
a taa, onde mrtva, na Romeo verna `ena.
Jas gi ven~av, a denot na ven~avkata tajna
be{e den suden za Tibalt ~ija bezvremena
smrt
go protera novo`enetiot od ovoj grad.
Za nego, a ne za Tibalt, Julija po~na da vene.
A ti, za da ja trgne{ opsadata od taga od nea
ja svr{i i saka{e na sila da ja ma`i{
za grofot Paris. Toga{ taa dojde kaj mene,
i izlezena od pamet, pobara da smislam
na~in
da se oslobodi od ma`a~kata vtora,
ili vo }elijata moja, re~e, }e se ubie.
Toga{ & dadov (po sopstven izum)
napitok {to zaspiva, ~ie dejstvo be{e
kako {to o~ekuvav, pa taka na site im se
stori
deka umrela. Vo me|uvreme na Romeo mu
pi{av
vedna{ ovde da dojde, vo ovaa no} kobna,
za zaedno, od pozajmeniot grob, da ja izvad-
ime
za{to toga{ dejstvoto na napivkata pres-
tanuva.
No nositelot na pismoto, monahot Jovan,
slu~ajno be{e zadr`an, pa v~erave~er
pismoto mi go vrati. Sam toga{
vo predvideniot ~as na budeweto nejzino
dojdov da ja izvadam od grobnicata rodnin-
ska,
sakaj}i vo svojata }elija da ja krijam
dodeka vo pogoden mig ne stigne Romeo.
No koga dojdov, na nekolku minuti pred
budeweto nejzino, ovde predvremeno mrtvi
le`ea blagorodniot Paris i verniot
Romeo.
Taa se razbudi a jas ja molev da pojde so mene
i trpelivo da go podnese nebesnovo delo.
No toga{ nekakov vikot od grobnicata me
ispla{i
a taa, o~ajna mnogu, ne saka{e so mene da
pojde
tuku, izgleda, sama nasilstvo izvr{i vrz
sebe.
Ova e s# {to znam, a za brakot nejzin znae
i doilkata. Ako po moja vina zloto
se slu~i, neka mojot star `ivot
pred vreme se `rtvuva pod propisot
na najstrogiot zakon.
Knezot
Otsekoga{ sme te poznavale kako svet
~ovek.
Kade e pa`ot na Romeo? [to }e re~e toj za
ova?
Valtazar
Jas na gospodarot mu ja donesov vesta
za smrtta na Julija a toga{ toj itno
dojde ovde od Mantova, kaj grobnicava pravo.
Mi re~e u{te rano pismovo da mu go dadam
na tatko mu i mi se zakani so smrt, na patot
za
grobnicata, ako ne zaminam i ne go ostavam
sam.
Knezot
Daj mi go pismoto, jas }e go pro~itam.
Kade e pa`ot na grofot {to stra`ata ja
vikna?
Mom~e, {to prave{e gospodarot tvoj ovde?
Pa`ot
Dojde so cve}e da go zakiti od sakanata
grobot
i mi naredi potamu da stojam a jas taka i
storiv.
Potoa dojde nekoj so fakel da go otvori
grobot
 Romeo i Julija 629

no po malku gospodarot moj go izvle~e od ovaa za Romeo i negovata Julija.

me~ot (Izleguvaat.)
a jas istr~av stra`ata da ja viknam.

Knezot

Pismoto gi potvrduva zborovite na na{iot

monah,
tekot na nivnata qubov, glasot za nejzinata
smrt.
U{te pi{uva deka otrovot go kupil
od nekoj siroma{en aptekar pa so nego
do{ol vo grobnicava da umre i legne kraj
Julija.
Kade se du{manite? Kapuleti, Montagi,
gledate {to kam{ik udri po omrazata va{a?
Neboto pat najde radosta da vi ja ubie so
qubov.
A jas, koj{to niz prsti na razdorot va{
gledav
Zagubiv dvajca rodnini. Kazneti se site.

Kapuleti

O brate Montagi, daj mi raka. Neka
rakuvaweto miraz bide za }erka mi, za{to
drugo ne mo`am da baram.

Montagi

Ama jas mo`am pove}e da dadam
za{to statua }e & krenam od ~isto zlato
pa s# dodeka srca niz Verona bijat
site }e ja pomnat vernata Julija.

Kapuleti

Ista takva i na Romeo kraj nea }e se vi{i

mala otkupnina za omrazata ni grda.

Knezot

Tmuren mir utrovo so sebe ni nosi

sonceto od taga ne saka da se javi
odete, muabetete u{te za stvarive lo{i
nekoi }e bidat kazneti, nekoi }e zaminat
pravi.
Oti polive svetski pota`na prikazna ne
krijat

Naslov na originalot:

The Tragedy of Richard the Third

LICA:

Kralot Edvard ^etvrti

Edvard, princ od Vels, podocna kral Edvard Petti
Ri~ard, vojvoda od Jork sinovi na kralot
Xorx, vojvoda od Klarens
Ri~ard, vojvoda od Gloster, podocna kral Ri~ard Treti bra}a na kral Edvard
Edvard Plantagenet, sin na Klarens
Henri, grof od Ri~mond, podocna kral Henri Sedmi
Kardinal
Arhiepiskopot od Jork
Episkopot od Eli (Xon Morton)
Vojvodata od Bakingam
Vojvodata od Norfolk
Grofot od Sari, sin mu
Entoni Vudevil, grofot Rivers, brat na Elizabeta
Markizot od Dorset i Lord Grej, sinovi na Elizabeta
Grofot od Oksford
LordHastingz
LordStanli, lord od Derbi
Lord Lavel
Ser Tomas Von
Ser Ri~ard Ratklif
Ser Vilijam Kejtzbi
Ser Xejmz Tirel
Ser Xejmz Blant
Ser Volter Herbert
Ser Robert Brekenberi, nadle`en na Kulata
Ser Vilijam Brendon
Kristofer Ursvik, sve{tenik
Drug sve{tenik
Tresel i Berkli, pridru`nici na lejdi Ana
Gradona~alnikot na London
[erif

Elizabeta, kralica na Edvard ^etvrti

Margarita, vdovica na kralot Henri [esti
Vojvotkata od Jork, majka na kralot Edvard ^etvrti
Lejdi Ana, vdovica na Edvard, princot od Vels, sin na Henri [esti; podocna se ma`i za
Ri~ard.
Margarita Plantagenet, }erka na Klarens

Duhovite na site ubieni od Ri~ard; lordovi i pridru`ba; pisar,

gra|ani, ubijci, glasnici, pomo{nik glasnik, vojnici i dr.
 I spored vnatre{nite i spored nadvore{nite podatoci, Ri~ard Treti e drama
{to pripa|a na prviot period od tvore{tvoto na Vilijam [ekspir. Od edna strana, za toa
zboruva izedna~enosta na stilot, versifikacijata i psiholo{kata obrabotka na likovite,
a od druga, podatokot deka e pi{uvana pome|u 1592 i 1593 godina koga, poradi besneeweto
na ~umata, bile zatvoreni site teatri vo London.
Sledata nastani ne e originalna. Izvorite za nea se nekoi stari hroniki, nekolku
prethodni tragedii pe~ateni vo knigata Ogledalo za sudiite od koi se izvle~eni scenite
so Klarens, potoa Istorijata na Anglija od Polidor i nedovr{enata Istorija na
kralot Ri~ard Treti od Tomas Mor koja va`i za najneposreden izvor vrz koj se zasnovaat
nastanite zaklu~no so ~etvrtiot ~in. No, se razbira, ovie pozajmuvawa ne ja zasenuvaat
originalnosta na zavr{nata [ekspirova verzija, od prosta pri~ina, {to taa, za razlika od
{turosta i ladnokrvnosta na izvornata faktografija, nudi visoko estetsko i umetni~ko
do`ivuvawe. I, kako {to veli eden kriti~ar, dokolku, po nekoj slu~aj, Mor do`ivee{e
da ja vidi Ri~ard Treti na scenata vo proletta 1594 godina i samiot odu{eveno }e mu
rakopleska{e na genijalnosta na mladiot dramati~ar.
I spored nastanite i spored samite likovi, Ri~ard Treti e drama dlaboko vpiena
vo istorijata na angliskiot narod. Zaedno so Henri [esti (osobeno tretiot del), taa go
opfa}a verojatno najta`niot period od angliskata istorija: gra|anskata vojna od vtorata
polovina na 15-ot vek, t.n. Vojna na rozite vodena pome|u kne`evskite domovi na Lank-
ester i Jork koja, so svojata svirepost, re~isi sosema }e go uni{ti toga{noto anglisko
plemstvo. No i pokraj istoriskata podloga, Ri~ard Treti ne mo`e da se smeta samo
za istoriska drama. Nekolkute prika`ani tragi~ni sudbini zapo~nati i zavr{eni vo edno
surovo vreme, ja izdignuvaat nea do nivo na individualna i kolektivna tragedija. Od indi-
vidualnite sudbini, najprisutna i najdetalno e sledena onaa na kralot Ri~ard. Nejzinata
tragi~nost e navestena u{te vo tretiot del na Henri [esti koga Ri~ard go najavuva
svojot pohod kon angliskiot prestol. Pritoa, hrana mu se nerealnite ambicii, obleka
podlosta, sredstva spletkite i kole`ot a negovo pokritie lukavstvoto. Inteligenten i
beskrupulozen, toj e apsoluten gospodar vo svetot niz koj defiliraat slabi, bescelni i
pred s#, naivni likovi. Ri~ard sam ja zapo~nuva i sam ja zavr{uva svojata tragedija. Iako
e ubien od Ri~mond, idniot kral Henri Sedmi, vistinskite pri~ini za negovata smrt ne
le`at vo ja~inata na protivnikot (odnosot na silite na samoto boi{te e eden sprema tri
vo korist na Ri~ard), tuku li~no vo nego, vo negovata priroda. Onaka ~udovi{no skroen,
turnat na stranpaticata na sopstvenite ambicii, ne nao|aj}i vistinski protivnik na
zemjata, a teran slepo napred od monstrumot vo sebe, toj postojano vodi samo dve vistinski
bitki: protiv natprirodnite sili otelotvoreni vo seni{niot lik na starata kralica
Margarita i protiv sopstvenoto prokletstvo. I vo dvete e porazen. So toa zavr{uva nego-
vata li~na tragedija, zavr{uvaat drugite individualni tragedii a, kako krajna posledica
od toa, zavr{uva kolektivnata tragedija na edno razjadeno i razedineto op{testvo.
Dramata Ri~ard Treti e prvpat prevedena na makedonski od Dragi Mihajlovski vo
1985 godina, a prvpat postavena na scenata na MNT od re`iserot Rahim Burhan vo 1989
godina. (Premierata, so Vladimir Svetiev vo glavnata uloga, be{e igrana na Imaret vo
Ohrid.) Ovde ja pe~atime prerabotenata verzija na prviot prevod.

 ^in PRVI
Scena 1
London. Ulica
(Vleguva Ri~ard, Vojvodata od Gloster)
Gloster
Zimata sega na na{iot ~emer
leto e sjajno od sonceto na Jork
i oblak murtav nad dom {to ni ezdel
zatonal v temni pazuvi morski.
Venci pobedni ~ela nam ni krasat
za spomen me~ot izaben visi;
uzbuni grozni veseli se sredbi
mar{evi naporni radosni igri.
Voinot smurten razvedril lika i
sega, mesto v boj da bodina kowa
i strav da vleva v du{manski srca,
vo odai damski buvnuva ve{to
na zvukot mamliv od rasko{na flejta.
No jas, {to skroen ne sum za zabavi
niti sozdaden zavodnik da bidam,
roden alip, bez darba qubovna pred
gizdava, bludna nimfa da se pr~am,
jas, od stava ubava {to sum li{en,
od tvorecot dvoli~en izmamen, grd,
pred vreme na svet ispraten, polugotov
odvaj, tolku gaden i neomilen
{to pcite na pat po mene lajat,
jas, vo vremevo mirnodopsko, blago,
nemam na~in drug denot da mi mine,
osven senkata na sonce da si ja sledam
i podbiv da bijam so izgledot svoj.
Toga{ {tom za qubovnik ne me biva,
dni slatkozborni fino da si vrvam,
se re{iv ni{to`nik da stanam razvratov
dene{en, bezdelni~av da go mrazam.
Zavera skovav, glasini pu{tiv,
so ludi proro{tva, kleveti, sni{ta,
brat mi Klarens i kralot da gi nabedam
vo omraza smrtna eden protiv drug:
a kral Edvard ako praveden e i iskren
ko jas {to sum ve{t, podmolen i zlo~est
ve}e denes Klarens }e go zatvorat
za proro{tvoto po koe X nekoj
decata na Edvard }e gi ubie.
No, tlejte misli, ene Klarens ide.
(Vleguva Klarens pod stra`a i Brekenberi)
Dobar den, brate. Zo{to takva stra`a
milosta tvoja ja sledi?
Klarens
Kralot
za sigurnosta moja gri`ej}i se
pod vakov nadzor me pra}a v Kula.
Gloster
A pri~ina e?
Klarens
Oti Xorx se vikam.
Gloster
No, lorde moj, {to ima{ ti so toa;
neka kralot nunkoto tvoj go obvini.
Da ne misli negovoto Veli~estvo
novo ime v Kula da ti dade?
No, {to e vsu{nost Klarens? Mo`e da
znam?
Klarens
Mo`e Ri~ard. No se kolnam ne znam
ni sam. Se slu{a toj slepo vo sonovi
i proro{tva veruva; pa taka od
azbuka bukvata X ja is~ip~il
i veli vidovit ~ovek mu rekol
 Ri~ard III
od prestolot, X nekoj, porodot }e mu go
li{i:
sledstveno, za nego jas sum toj oti
imeto moe Xorx na X po~nuva*.
Vakvi i sli~ni igrarii, slu{am,
go podbodnale kralot da me apsi.
Gloster
Ete, {tom ma`ot `ena go vladee.
Ne te pra}a kralot v Kula tuku
ledi Grej, Klarens, `ena mu. Taa
na vakva krajnost go naterala.
Zarem taa i onoj gospodin
dobar, Entoni Vudevil, brat &,
ne go piknaa lord Hastingz v Kula
od kade duri deneska e pu{ten?
Nesigurni sme Klarens, nesigurni.
Klarens
@imi gospod, nikoj ne e siguren
osven rodninite na kralicata
i no}nite glasnici od kralot do
madam [or {to tr~kaat. Zarem ne ~u
kolku nisko padna lord Hastingz za
da go pu{tat? *
Gloster
Ponizno pred nejze vo molbi zajde
i lordot kancelar sloboda najde.
I ~uj me, ako sakame kralot
v milost da ne dr`i, slugi ponizni
mora da sme nejzini. Vdovicata
prekapena i onaa dama, od drdorki
blagorodni~ki mo}ni, brat ni vo
kralstvoto gi napravi.
Brekenberi
Za pro{ka va{ite blagorodstva gi
molam no, negovoto veli~estvo
naredi strogo nikoj vo
kralstvoto, bez ogled na rangot, da ne
smee na samo so bratot svoj da
zboruva.
639
Gloster
Zna~i taka. No ako po volja e
na visosta tvoja, Brekenberi,
poveli pa slu{aj. Ne zboruvavme
za predavstvo, ~ove~e: velime
kralot ni e ve{t i mudar a dobro
kralicata se dr`i, li~na e,
ne qubomori; velime deka
`enata na [or dobri noze ima,
slatki usni, bodri o~i, menliv jazik;
rodot krali~in stanal gospodski,
ti gospodine, {to veli{ na ova?
Brekenberi
So toa milorde, jas nemam ni{to.
Gloster
So madam [or nema{ ni{to? Toj {to so
nejze i malku ima, osven eden,
najdobro tajno s# da ~ini, skrito.
Brekenberi
Koj eden, milorde?
Gloster
Ma`ot &, podlecu. Me proveruva{?
Brekenberi
Za pro{ka va{ata milost ja molam
so vojvodata da ne razgovara.
Klarens
Znaeme {to ti e naredeno, Brekenberi
i }e slu{ame.
Gloster
Robovi sme na
kralicata i mora da slu{ame.
Zbogum brate, kaj kralot odam
pa i da moram vdovicata na kral
Edvard sestra da ja nare~am taka
 640
}e ja vikam za da te oslobodam.
A zasega ova razbratuvawe
me boli pove}e odo{to misli{.
Klarens
Na nieden od nas ne ni e milo.
Gloster
No nema dolgo da si v zatvor. ]e te
oslobodam ili sam }e te smenam:
vo me|uvreme, strpi se.
Klarens
Moram. Zbogum.
(Izleguvaat Klarens, Brekenberi i
stra`arot)
Gloster
Odi! Gazi go patot od koj nema
nikoga{ da se vrati{. O, Klarense
{utko, tolku te sakam {to naskoro
du{ata na nebo }e ti ja pratam
ako neboto darot moj go primi.
No, koj ide? Segapu{teniot Hastingz!
(Vleguva lord Hastingz)
Hastingz
Dobar den, blagoroden lordu!
Gloster
Isto
i vam lordu moj kancelar! Na ~ist
vozduh dobro ni dojdovte. Kako go
podnese zatvorot lordstvoto va{e?
Hastingz
Trpelivo lorde, ko zatvorenik.
No `iv }e bidam da im blagodaram
na tie vaka {to me namestija.
Vilijam [EKSPIR
Gloster
Sekako, sekako. Isto ko Klarens;
du{manite va{i se i negovi,
isto na obajcata vi napravija.
Hastingz
Orlite se v kafez a grablivcite
bedni slobodno plenot go grabat.
Gloster
[to ima vo svetot?
Hastingz
Svetot e aren, lo{o ni e doma
Kralot ni e bolen, poti{ten i slab
lekarite mnogu gi zagri`uva.
Gloster
Lo{i vesti, `imi sveti Jovan. Toj
predolgo vodi raskala{en `ivot
teloto kralsko bezmerno go tro{i:
da ti se sma~i i od pomislata.
No, {to pravi, le`i li barem v krevet?
Hastingz
Le`i.
Gloster
Odete. Jas brzo }e dojdam.
(Izleguva Hastingz)
Ne }e tera za dolgo, se nadevam
no ne smee da umre pred Xorx itno
na nebo da se isprati. ]e vlezam,
kon Klarensa omraza da mu vsadam,
so lagi ve{ti i dokazi cvrsti;
i namerata ako mi uspee
u{te utre Klarensa }e go snema.
Bog, potoa, neka kral Edvard go zeme
svetot ostavaj}i mi go. A toga{,
najmalata }erka na Vorik }e ja
o`enam. Oti ma`ot i svekorot
& gi ubiv, najdobro }e & se
 Ri~ard III
oddol`am ako ma` i svekor sam
& stanam. I }e & stanam no ne od
qubov, tuku za namerata tajna
{to }e ja ostvaram so nea `enej}i se.
No tav~e spremam a v more e plenot.
@iv e Klarens, Edvard na prestol sedi,
{tom umrat, dobivka mene mi sledi.
641
Scena 2
London. Druga ulica
(Go vnesuvaat teloto na kralot Henri VI.
Blagorodnicite nosat
helebardi kako za{tita. Ledi Ana ta`i.)
Ana
Dolu spu{tete go tovarot ~estit,
~est ako mo`e v nosila da stoi,
vrz doblesta ponizno da popla~am
na bez vreme padnatiot Lankester.
O, stavo studena na kralot bo`ji!
Pepli{ta sivi na domot Lankesterov!
Ti beskrvna damko od krvta kralska!
Zakonski jas duhot ti go prizivam
ta`a~kata da ja ~ue na kutrata Ana
`ena na Edvard, na sin ti ubien
od rakata ista {to ranive gi stori!
Vo jamive `ivot {to ispu{tija
melem jalov od o~ite sipam.
Natemago rakata {to te ubi!
Natemago krvta {to krv ti pu{ti!
Natemago srceto {to ima{e
srce ova da go stori! Pogadna
kob bednikot da go stigne {to
ubivaj}i te n# bedosa, od volci
pajaci, kreka~i, od otrovnici
{to pozemi lazat. A dete ako
ima, izrod da mu bide, ~udovi{te
bo`e, nedonosen~e, od likot grd
i odvraten majka mu v strav da bega.
Takvo ~edo gnasata da mu ja nasledi!
A `ena ako ima, vo `ivotot
negov pote{ko da pati odo{to jas
so smrtta tvoja i na ma`ot mi!
Sega napred kon ^atsi so svetiot
tovar i tamu zakopajte go. [tom
tovarot ve zamori, odmarajte
a jas toga{ nad Henri }e ta`am.
(Go krevaat teloto na Henri. Vleguva Glo-
ster)
Gloster
Zaprete telono{ci, spu{tete go!
 642 Vilijam [EKSPIR
Ana
Koj crn ve{ter vragov go tera
svetiot obred da go prekinuva?
Gloster
Bednici!
Trupot spu{tete go, ili `imi sveti
Pavle, trupovi od vas }e napravam.
Prviot velmo`a
Milorde,
trgnete se, kov~egot da mine.
Gloster
Pesu drzok! Zapri koga velam i
helebardot od mene trgni go ili
`imi sveti Pavle }e te ni~kosam,
}e te zgazam, bedo, za drskosta.
(Go spu{taat kov~egot.)
Ana
Se tresite? Zar site strav ve zgrabil?
No, smrtni ste znam, bo`e, vi prostuvam
smrtnite o~i pred |avolot vednat.
Mavni se, o slugo adska u`asna!
Nad teloto smrtno mo} ti ima{
nad du{ata nema{. Mavni se, velam.
Gloster
Svetice slatka, od milost smekni.
Ana
Vragu gnasen, od pobo`nost, trgni se!
Ti sre}nata zemja ad ja napravi
v kletvi ja zavi i leleci bolni.
No delata grozni {tom saka{ da gi gleda{
eve ti urnek za kole`ite tvoi.
Velmo`i, gledajte! Mrtviot Henri
pred nego se otvara i krvari.
Srami se, crvenej, monstrume dolen,
prisustvoto tvoe krvta ja vle~e
od `ilite studeni i beskrvni.
Deloto tvoe, ne~ove~no, ~udno,
potop naj~uden predizvikuva.O,
bo`e, krv mu dade, smrt odmazdi mu!
Zemjo, krv mu pie{, smrt odmazdi mu!
O nebo, ubiecot rovjosaj go,
otvori se zemjo, goltni go brzo,
ko krv {to loka{ od kralot dobar
zaklan {to e od adskata mu raka!
Gloster
Ledi,
za milost ti ne znae{ {to zloto
dobro, kletvata blagoslov ja ~ini.
Ana
Gade,
za boga ne znae{ niti za ~ove~nost.
I yverot barem malku so`alba ima.
Gloster
Nemam, velam. Pa zatoa yver ne sum.
Ana
O, vidi, pa |avolot e iskren!
Gloster
Vidi, vidi, pa angelot se luti.
Dozvoli, rajski sovr{ena `ena
so dokazi to~ni od zlodelata
bo`emski da se oslobodam.
Ana
Dozvoli, ~umo zarazna ma{ka,
so dokazi to~ni za zlodelata
znani da te obvinam.
Gloster
Poli~na od zborot {to bi ka`al
podari mi sloboda da se izvinam.
 Ri~ard III 643

Ana Ana

Pogrd od srceto {to bi mislelo, Te navede tebe umot tvoj zloben

prosteno ti e ako se obesi{.
Gloster
So toa vinata bi si ja priznal.
Ana
So toa prosteno }e ti bide {to
odmazda dostojna sam si izvr{il
za kole`ot nedostoen vrz drugi.
Gloster
Da re~eme ne sum gi zaklal.
Ana
Toga{ re~i `ivi se, no mrtvi
se od tebe tie o, robe adski.
za kole`i samo {to sonuva.
Zarem i kralov ne go ubi?
Gloster
Go ubiv. Tvrdam.
Ana
Tvrdi{, e`u? Toga{ i jas ti tvrdam
gospod }e ti plati za zlo~inot.
O, kolku dobar, blag, doblesen be{e.
Gloster
Sre}a za rajot nego {to go ima.
Ana
Tamu ti nikoga{ nema da stapne{.

Gloster Gloster

Ne ti go ubiv ma`ot. Za rajot mene neka mi blagodari

najprikladen toj za tamu be{e.
Ana
Ana
Zna~i `iv e.
Za nikade ne si osven za v pekol.
Gloster
Gloster
Mrtov e. Ubien od Edvard.
I…
Ana
Ana
La`e{, gadu! Kralicata Margarita
me~ot presno krvav ti go vide. Ti V zatvor.
saka{e i nejze da ja probodi{
bra}ata tvoi da ne te spre~ea. Gloster

Gloster Spalnata tvoja.

Klevetni~ki me navede, vinata Ana

nivna vrz mene nevin {to ja frlija.
Mir neka
nema vo sobata ti kaj{to le`i{.
 644 Vilijam [EKSPIR

Gloster Ana

Da, gospo|o, so tebe duri ne legnam. Kamo da sum pa da ti se odmazdam.

Ana Gloster

Se nadevam. Nepravi~no e i neprirodno vrz

Gloster
I jas. No ledi Ana,
so dosetkite da prekineme i
posmireno malku da razmislime:
Zar ne e pri~initelot isto kriv
ko xelatot za smrtta prerana na
Plantagenetite Henri i Edvard?
Ana
toj {to te qubi da se odmazduva{.
Ana
Pravi~no e i prirodno vrz toj
ma`ot {to mi go ubi da se odmazdam.
Gloster
Toj {to od ma`ot te li{i, gospo|o,
ti pomaga podobar da najde{.

I pri~initel i xelat be{e ti. Ana

Gloster Podobar na zemjava ne postoi.

Ubavinata pri~initel be{e, Gloster

lixbata tvoja {to v son me gone{e
svetot da go usmrtam za mig eden @iv e toj {to pove}e te qubi.
pominat na slatkite ti gradi.
Ana
Ana
Ka`i go.
Da e taka ma`omoru, ti velam,
so nokti nea od liceto }e ja strgnam. Gloster

Gloster Plantagenet.

O~ive ne bi podnele propast Ana

takva na ubavinata; ko sonceto
svetot taa mene me razvedruva, Toa be{e toj.
denot mi go krasi, `ivotot.
Gloster
Ana
Po ime-da, no podabar e ovoj.
No} crna denot da ti go zaseni
a smrt `ivotot! Ana

Gloster Kade e?

Ne kolni se sama, ubavice. I

den i `ivot si mi ti.
 Ri~ard III
Gloster
Ovde. (Ana go pluka Glostera.) Zo{to me
pluka{?
Ana
Plunkata otrov za tebe neka bide!
Gloster
Otrov ne izlegol od poslatko mesto.
Ana
Otrov ne visel na pogaden kreka~.
Mavni se! Ti o~i mi zarazuva{.
Gloster
Tvoite moite gi zarazija.
Ana
O, zmejovi da se pa da te sotrat!
Gloster
Kamo da se, pa vedna{ da si umram
oti sega so smrt `iva me morat,
od o~ite solzi soleni mamat
i so kapki detski gi sramotat
o~ive {to ne pla~ele ni koga
tatko mi Jork i Edvard lipaa
slu{aj}i go lelekot na Rutland
proboden so me~ od Kliford crniot,
ni koga tatko ti hrabar, ko dete
za smrtta na tatko mi ka`uva{e
oblean vo solzi a slu{a~ite
pla~ea ko drvja pokisnati od
poroj. Vo tie vremiwa ta`ni
o~ive ma`estveni preziraa
solzi. No tagite {to ne storija
ubavinata tvoja go pravi i
so pla~ gi zaslepuva. Ni prijatel
ni du{man nikoga{ ne sum molel.
Za zborovi slatki, milni, neve{t sum;
no sega, gordoto srce za tebe
moli i na zbor jazikot go tera.
645
(Taa go gleda so prezir)
Ne u~i gi usnite na prezir, za
qubewe tie se sozdadeni. No,
ako srceto ne mo`e da prosti
me~ov naostren eve ti go davam
vo gradive verni da go zarie{
i du{ata {to te obo`uva da
ja izvadi{. Eve, razgolen za
udar smrtonosen ponizno molam.
(Gi razgoluva gradite. taa go vperuva
me~ot.)
Udri, ne misli! Henri jas go ubiv
od tvojata ubavina naveden.
Udri, udri! I Edvard jas go ubiv
no likot tvoj angelski me natera.
(Taa go ispu{ta me~ot.)
Me~ot kreni go, molam, ili mene.
Ana
Stanuvaj licemeru! Smrt ti sakam
no xelad ne sakam da ti bidam.
Gloster
Toga{ re~i pa sam }e se ubijam.
Ana
Ve}e rekov.
Gloster
Vo gnev be{e toa. Pak
re~i i rakava na zborot za
qubovta tvoja, qubov {to ti ubi,
tebe za qubov, poverna qubov }e
ubie no i vo dvete ubistva
sou~esnik }e si ti.
Ana
Bi sakala srceto da ti go znam.
Gloster
Niz jazikot se gleda.
 646
Ana
I jazik i srce ima{ la`livi.
Gloster
Toga{ iskren ~ovek ne postoi.
Ana
Dobro. Me~ot vrati si go.
Gloster
Se smirivme zna~i?
Ana
]e doznae{.
Gloster
Da `iveam vo nade`?
Ana
Sekoj, ~inam, vo nade` `ivee.
Gloster
Primi go, te molam, prstenov.
Ana
Da se primi ne zna~i da se dade.
(Go stava prstenot)
Gloster
Ko prstenov prst {to ti opfatil i
srceto taka v gradi ti se skrilo.
Nosi gi, tvoi se sega. U{te
ako mo`e ponizniot tvoj sluga
za ne{to da te izmoli, sre}en
beskrajno }e go napravi{.
Ana
Da ~ujam.
Vilijam [EKSPIR
Gloster
Te molam crninata ostavi ja
za toj {to ima pri~ina da `ali
i vedna{ pojdi vo dvorecot Krozbi.
A jas, {tom sve~eno go zakopam
kralov blagoroden vo ^atsi i grobot
mu go natopam so pokajni~ki solzi,
najponizno kaj tebe }e dojdam.
Pri~ini za ova ima mnogu pa
te molam poslu{aj me.
Ana
Od s# srce. Me raduva {to se kae{.
Tresel i Berkli, so mene dojdete.
Gloster
Posakaj mi sre}a.
Ana
Ne zaslu`uva{
no bidej}i me u~i{ da ti laskam
zamisli deka sum ti posakala.
(Izleguva sledena od Tresel i Berkli)
Gloster
Gospodo, teloto krenete go.
Velmo`ata
Kon ^atsi, blagoroden lordu?
Gloster
Ne, kon Vajtfrajaz. Tamu ~ekajte me.
(Izleguvaat site osven Gloster.)
Pobaral li nekoj vaka `ena?
Osvoil li nekoj vaka `ena? ]e
ja zemam no, dolgo ne }e ja dr`am.
Jas ma`ot i svekorot & gi ubiv
vo ~asot prepoln omraza ja sretnav
so kletvi na usta, so solzi v o~i
pred `rtvata krvava na omrazot
moj i s# protiv mene be{e, gospod,
sovesta, prijatel nemav da me
 Ri~ard III 647

potkrepi osven |avolot li~no i Scena 3

licemerieto moe a sepak
ja osvoiv! S# za ni{to. Ha! Zarem (Vleguvaat kralicata Elizabeta, lord
princot hrabar ve}e go zaboravi, Rivers i lord Grej.)
ma` & Edvard, kogo pred tri meseci
vo lutina kaj Tjuksberi go ubiv? Rivers
Poubav i posmel vitez {to bog vo
mig na {tedrost go sozdade, mlad, mudar, Trpenie, gospo|o, negovoto
doblesen, od krv kralska, vo svetot veli~estvo brgu }e zakrepne.
{iren ne }e se rodi. A taa
sepak na mene pogledot go frli, Grej
{to zlatniot cvet na princot go svenav
i vdovica v postela ja napraviv. Poti{teni samo lo{o mu ~inite
Na mene {to ni ~etvrt od Edvard zatoa razvedrete se, so o~i
ne vredam, na mene grd i alipen. nade`ni milosta bodrete mu ja.
Vojvodstvoto za pari~ka go davam
{to vaka lo{o sum se potcenuval. Elizabeta
Pa taa, `imi gospod, ma` vo mene
gleda, ma` privle~en i ubav. Ako umre {to }e stane so mene?
Ogledalo }e kupam, }e pora~am
trista majstori, ali{ta Grej
najubavi da mi so{ijat i
bidej}i sam sum za izdr{ka, so mal Samo takov ~ovek }e zagubite.
tro{ok }e se odr`uvam. No prvin
prijatelon v grob }e go smestam, a Elizabeta
potoa kaj Ana so pla~ se vra}am.
Sveti mi sonce li~en da se gledam Bez nego mnogu zagubi }e dojdat.
senka v ogledalo jas da si sledam.
(Izleguva.) Grej

Neboto so sin ve blagoslovilo

za da ve te{i {tom nego go nema.

Elizabeta

Ah, da. No toj e mlad. Do polnoletnost

Ri~ard Gloster staratel bi bil, ~ovek
{to n# mrazi i mene i vas.

Rivers

Re{eno li e taka da bide?

Elizabeta

Re{eno e ama neozakoneto. No

taka }e bide ako kralot umre.
(Vleguvaat Bakingam i Stenli.)
 648 Vilijam [EKSPIR
Grej
Eve gi lord Bakingam i lord Stenli.
Bakingam
Dobar den kralice vi posakuvam!
Stenli
Neka bog vedrosta napre`na vi ja
vrati!
Elizabeta
Groficata Ri~mond, lorde moj Stenli
odvaj na ova bi rekla amin. No,
iako Stenli, taa vi e `ena
i me ne}e, ve uveruvam oti
ne ve mrazam za vozgordot nejzin.
Stenli
Ve molam ili da ne veruvate
na zlobnite {to la`no ja klevetat
ili, ako klevetite se to~ni
sfatete gi ko mana vo naravot
nejzin a ne ko namerna zloba.
Elizabeta
Bevte li kaj kralot lorde moj Stenli?
Stenli
Jas i vojvodata od Bakingam
ba{ od kaj nego doa|ame.
Elizabeta
Ima li podobruvawe, gospodo?
Bakingam
Ima gospo|o. Toj zboruva bodro.
Elizabeta
Gospod zdravje neka mu dade! Dali
so nego zboruvavte?
Bakingam
Da, gospo|o.
Saka da gi smiri vojvodata od
Gloster i bra}a vi a site niv so
lordot kancelar pa sega kaj sebe
gi vika.
Elizabeta
Daj bo`e da e taka! No, nevozmo`no e toa.
Se pla{am na vrvot sme od sre}ata.
(Vleguvaat Gloster, Hastingz i Dorset.)
Gloster
Nepravda mi ~inat, nema da trpam.
Koi se tie na kralot {to se `alat
deka nam}or sum bil i ne sum gi sakal?
@imi Pavle, kralot go ne}at tie
{to u{ite mu gi polnat
so kleveti podli. A bidej}i ne znam
da laskam, da glumam, da licemeram,
da klevetam i la`am i ko u~tiv
majmun po francuski da se klawam,
zatoa za niv sum bil podmolen du{man.
Zarem ne mo`e obi~niot smrtnik
bez zli nameri da `ivee i bez
ednostavnosta da mu ja kodo{at
svileni, itri, prefrigani zmii?
Grej
Komu ovde va{eto blagorodstvo
mu se obra}a?
Gloster
Tebe {to ni ~esen si
ni blagoroden. Sum ti storil li zlo?
Sum ti zgre{il ne{to? Ili tebe?
Ili tebe? Ili na drug od taborot va{?
^uma da ve sotre! Kralot milozliv
kogo gospod ba{ od takvi ko vas go ~uva
odvaj na sebe mo`e da dojde od
vas {to klevetite besprizorno.
 Ri~ard III
Elizabeta
Gre{no ste sfatile, devere Gloster.
Kralot po svojata kralska volja
a ne po `elba na drugi, sekako
poradi zlobata vo vas {to na
videlo ja iska`uvate protiv mene,
moite deca i moite bra}a,
n# sobra ovde, da ja doznae pri~inata
za nea i vedna{ da ja otstrani.
Gloster
Bo`e, svetot tolku se izopa~il
{to vrap~eto prvnalo orel da bide.
A {tom prostakot gospodin stanal
gospodinot ~esto za prostak go mislat.
Elizabeta
Jasna vi e celta, devere Gloster,
na napredokot na{ ni zaviduvate
Ne daj bo`e da n& potrebate!
Gloster
Gospod dade mene da mi trebate.
Po va{ nagovor brat mi e zatvoren,
jas potisnat, plemstvoto prezreno a
unapreduvawa sekojdnevno se
delat na takvi {to do v~era ni gro{
ne vredea.
Elizabeta
@imi toj {to vo gri`i
me izdigna od blagosostojbata
{to ja u`ivav, kaj kralot ne sum go
nabedila vojvodata od Klarens
tuku najiskreno se zalagav za
nego. Sramno me navreduvate {to
zli somnenija la`no mi lepite.
Gloster
Ja poreknuvate li vinata za
zatvoraweto na lord Hastingz?
649
Rivers
Ja poreknuva milorde.
Gloster
Da, lorde. No koj ne znae za toa?
Taa i od ova pove}e mo`e.
Mo`e fino da ve unapredi pa
da porekne oti pomognala
pripi{uvaj}i gi po~estite na
zaslugite va{i visoki. A {to
ne mo`e? Pa mo`e{e da se ma`i …
Rivers
Da se ma`i?
Gloster
Pa da, da, da se ma`i
so kralot - ergen, ubav no zelen.
Baba vi, se ~inam, polo{o se ma`i.
Elizabeta
Lordu moj Gloster, predolgo gi trpev
navredite vi grubi, podbivite
zajadlivi. Na kralot }e mu ka`am
veruvajte, za site torturi {to
mi gi pravite. Podobro alajka
da bev selska odo{to kralica
{to ja ma~at, preziraat i kudat.
(Vleguva Kralicara Margarita, vo zadni-
nata na scenata)
Malku radost imam {to sum kralica
na Anglija.
Margarita
(Za sebe)
I toa malku da
dade gospod da se smali! ^esta,
ugledot, prestolot, s# e moe.
Gloster
[to! So kralot mi se zakanuvate?
Napred, ka`ete mu! S# {to rekov vo
 650 Vilijam [EKSPIR
negovo prisustvo }e povtoram
pa makar i v Kula da me prati. ]e
zboruvam. Trudot moj e zaboraven.
Margarita
(Za sebe)
Nadvor Zerzevule! Odli~no te
pomnam! Ti ma`ot mi Henri v Kula go
ubi i Edvard, sin mi, kaj Tjukberi.
Gloster
Pred kralica da stanete a ma`ot
vi kral jas bev toj {to za nego ‘rmbav,
du{manite gordi mu gi trebev
prijatelite mu gi nagraduvav
za da kraluva, krvta si ja leev.
Margarita
(Za sebe)
A i mnogu podobra od va{ata.
Rivers
A vie i ma`ot vi Grej za toa
vreme na strana na Lankester bevte
a i ti Rivers. Zar ma`ot vi kaj Sent
Albans ne zagina za Margarita
borej}i se? Dopu{tete mi da ve
potsetam, ako zaboravate, {to
bevte vie a {to ste sega i {to
bev jas a {to sum sega.
Margarita
(Za sebe )
Ubiec
be{e, ubiec si i sega.
Gloster
Klarens
kutriot, testot Vorik go napu{ti
i se prelaga. Isuse, prosti mu!
Margarita
(Za sebe )
Gospode, odmazdi!
Gloster
Za Edvard kral da stane
se bore{e a za nagrada, kutriot,
v zatvor sega gnie. Ah,
da imam tvrdo srce ko Edvard
a toj ko moevo, milozlivo i meko.
Prenaiven sum za svetov.
Margarita
Vo ve~na sognij, napu{ti go svetov
Zerzevule! Kralstvoto ti e tamu.
Rivers
Vo toa zlovreme, lordu moj Gloster
za koe ovde luto n# klevetite,
za kralot na{ dene{en se borevme
ko za vas {to bi se borele da ste kral.
Gloster
Da sum kral? Poarno da sum prematar.
Skraja da e od mene pomislata takva.
Elizabeta
Ko {to radost mala, pretpolagate,
e lordu, kral na Anglija da se bide,
tolku mala e i radosta moja
{to sega sum kralica.
Margarita
Radosna si malku za{to kralica
sum jas i bezradosna iako
ve}e nema da se vozdr`uvam.
(Istapuva napred i zboruva glasno)
^ujte me, razbojnici {to nad plenot
od mene grabnat se raspravate!
Koj od vas ne treperi pred mene?
[tom ko podanici ne se klawate
toga{ ko buntovnici tresete se
 Ri~ard III
od prestol {to me simnavte. Stoj tuka
podlecu u~tiv, kade?
Gloster
[to saka{ pak ti, ve{terko podla?
Margarita
Da povtoram kogo s# ti uni{ti.
Toa sakam a potoa }e ti dadam dozvola, da
odi{.
Gloster
Zarem ne si progoneta pred zakana so smrt?
Margarita
Sum, no pote{ko progonstvoto mi pa|a
od smrtta ovde. Ma` i sin mi dol`i{ ti,
a ti kralstvo. Poslu{nost site.
Tagava {to me pritiska e va{a a moja
e radosta {to mi ja zedovte.
Gloster
Kletvata {to tatko mi na tebe
ja frli, koga juna~koto ~elo
so hartija mu go krunisa i so prezir
mu potera v o~i reki solzi
a potoa, za da gi isu{i, mu dade
{amija natopena vo krvta
na li~niot Rutland - taa kletva
so te{ka gor~ina frlena od tebe
sega te stigna. I gospod, ne nie,
za zlostorot krvav te kazni.
Elizabeta
Gospod gi odmazduva nevinite.
Hastingz
Najgnasno be{e negovoto klawe
najsvirep zlostor {to nekoga{ bil!
651
Rivers
I tiranite pla~ea na vesta.
Dorset
Sekoj `iv tamu odmazda pretska`a.
Bakingam
I samiot Nortamberlant zaplaka.
Margarita
[to? Zar ne ‘r`evte pred da dojdam
spremni za gu{a da se fatite a sega
zdru`eni ko eden mi se nafrlivte?
Zar kletvata na Jork tolku na nebo
prevlada {to smrtta na Henri i na
sin mi Edvard, progonstvoto ma~no
moe, gubeweto na kralstvoto
nadopolna ne se za derleto nam}oro?
Mine li kletvata niz oblaci? O,
oblaci, kletvive, toga{ propu{tete gi!
Od presitost, ne od vojna, kralot da
vi umre ko na{iot {to go ubija
za toj da stane kral! Edvard, sin ti, {to
princ od Vels e sega, za Edvard sin mi,
{to princ od Vels be{e mlad neka umre
od nasilna smrt! A ti kralice, za
mene {to kralica bev, nad`ivej go
ova ko kutrata jas! @ivej dolgo,
smrtta na decata da ja ispla~e{
i vidi druga ko jas {to te gledam
na mestoto tvoe ko ti {to si na
moeto! Dnite sre}ni pred smrtta da
ti seknat i po dolgi no}i taga
umri koga ni majka, ni `ena, ni
kralica na Anglija ne }e bide{!
Riverse, Dorsete, vie gledavte
i ti lorde Hastingz, koga sin mi
so me~evi krvavi go bodea:
zatoa smrt prirodna da nemate
tuku nenadno da ve zakolat!
Gloster
Prestani da bae{, ve{terko gnila!
 652 Vilijam [EKSPIR
Margarita
Pa da te skoknam? ^ekaj pesu, ~uj me.
Ako pocrna ~uma neboto ima
od taa {to tebe }e ti ja posakam
neka ja ~uva, grevot da ti sozree,
i toga{ gnevno vrz tebe neka se
sru{i, svetot sirot {to go trevo`i{!
Sovesta vezden du{a da ti grize!
Prijatelot tvoj, predavnik misli go,
predavnikot najcrn, prijatel najmil!
Son nemaj za o~ite ma`omorni
osven ko{mar grozomoren {to }e te
ma~i so ve~na i |avoli grdi!
Ti |avolosan, nedonosen, ti
sviwo {to grovta{! Ti {to neroden
u{te za rob na svetot si `igosan
i sin adski! Sramoto za trudnata
utroba majkina! Ro`bo gadna na
semeto tatkovo! Ti partalu
bes~esen! Ti gnaso -
Gloster
Margarita.
Margarita
Ri~ard!
Gloster
Da?
Margarita
Ne ti velam tebe.
Gloster
Milozliva si zna~i, oti mislev
imiwata mene mi gi nadena.
Margarita
Sekako, no odgovor ne barav.
O, dajte mi kletvata da ja dovr{am.
Gloster
Ja dovr{iv jas i za tebe va`i.
Elizabeta
Sami sebe si se prokolnavte.
Margarita
Kralice sirota, senko na sre}ata moja!
Ne {e}eri go pajakot podol
vo mre`ata smrtna {to te navlekuva.
[utko! [utko! No` za sebe si ostri{.
]e me bara{ edna{ kreka~ov grbav,
otroven, zaedno da go kolneme.
Hastingz
Zlonavestna `eno, ne kolni ve}e
trpenieto pred kraj ni e sega.
Margarita
Podleci! Kade e moeto toga{?
Rivers
Dobriot sluga na dol`nost ve u~i.
Margarita
Dobriot sluga dol`nosta si ja znae.
U~ete me kralica da vi bidam
a vie podanici moi. Dobro
slu`ete me, dol`nosta nau~ete si ja!
Dorset
[to se raspravame? Pa taa e luda!
Margarita
Mol~i markize! Vie ste bezobrazen.
^esta novope~ena malku vi vredi.
O, da znae blagorodstvoto va{e
{to zna~i da zagubi{ pa da strada{!
Toj {to e visoko luwi go demnat
padna li, parampar~e se pravi.
 Ri~ard III
Gloster
Ba{ dobar nauk. Primi go, markize.
Dorset
I za vas, isto, milorde, va`i.
Gloster
Da, i pove}e. No jas gore sum roden
gnezdoto na{e nad kedarot vi{i
so vetrot si igra i sonceto go prezira.
Margarita
I sonceto go zatemnuva, lele! Svedok
e sin mi svien vo mrakot na smrtta
~ii zraci bolskotni gnevot tvoj murtav
vo temnica ve~na gi zavi. Vo
na{eto, va{eto gnezdo go svivte;
bo`e, ti {to gleda{, pomogni; so
krv go dobija, so krv neka go zagubat!
Bakingam
Dosta, ve molam! Od sram ako ne od milost.
Margarita
Vo mene nema ni milost ni sram:
bezmilosno so mene postapivte
i sramno nade`ta mi ja sotrevte;
milosta mi e surovost, `ivotot sram,
vo sramot gnev od tagata mi tlee!
Bakingam
Dosta, dosta!
Margarita
O Bakingame kralski,
ti celivam raka vo znak na sojuz
i prijatelstvo: gospod neka
te vardi tebe i domot tvoj blagoroden!
Ti ne si isprskan so krvta na{a
i kletvata moja ne te opfa}a.
653
Bakingam
I nikogo ovde, za{to kletvata
na usnite od toj {to kolne ostanuva.
Margarita
Mislam do nebo taa stignuva
i mirot sladok na gospoda go ru{i.
Bakingame, bidi na {trek od pesov!
[tom mrdne so opa{ot, grize,
a grizot otroven smrt donesuva.
Ni{to so nego nemaj, vardi se
toj pe~at nosi od grevot, od adot, smrtta
i slugite nivni nemu mu slu`at.
Gloster
[to bamburi `enava, lorde?
Bakingam
Ni{to vredno, gospodine.
Margarita
[to? Zarem za sovetot dobar
me prezira{ i na |avolot mu laska{
od kogo ti velam da se vardi{? O!
Na ova eden den }e se seti{
koga toj so taga srceto ~esno
}e ti go raspara i }e re~e{
kutrata Margarita bila prorok.
@ivejte sekoj za omrazot negov,
za va{iot toj, za bo`jiot site.
(Izleguva.)
Hastingz
Od kletvite stra{ni se nakostre{iv.
Rivers
I jas. Ne znam zo{to e na sloboda.
Gloster
Ne & prefrlam. Mnogu zlo, `imi
majka, & e napraveno. Se kajam
 654 Vilijam [EKSPIR
za delot od zloto {to jas & go storiv.
Elizabeta
Kolku {to znam, jas sum ~ista kon nejze.
Gloster
Sepak od zloto {to & e storeno, dobivte.
Prezagrean bev za dobroto na eden
{to sega e prestuden na toa da misli.
Na Klarensa dobro mu platija,
za bolkite negovi v aps da se debeli:
Gospod neka gi prosti vinovnicite!
Rivers
Blagorodno e i risjanski za toj
{to zlodela ti pravi da se moli{!
Gloster
(Za sebe) Toa i jas go pravam po nauk dobar,
oti da kolnev, sam sega }e se prokolnev.
(Vleguva Kejtzbi.)
Kejtzbi
Gospo|o, negovoto veli~estvo
ve vika, vas milorde i vas lordovi.
Elizabeta
Idam Kejtzbi. Povelete, gospodo.
Rivers
Ve sledime, gospo|o.
(Izleguvaat site osven Gloster.)
A napravam zlo, prv se bunam.
Zlodelata tajni {to gi za~nuvam
gi pripi{uvam na tu|a vina,
Klarens, kogo li~no v aps go frliv
pred prostite {utki Bakingam, Stanli,
Hastingz go oplakuvam i im velam
kralicata i taborot nejzin
go {ilkaat kralot protiv brata si.
Mi veruvaat i me bodrat vrz
Rivers, Von i Grej da se odmazdam;
vozdivnuvam, toga{, i im velam
deka gospod spored Svetoto Pismo
n# tera za lo{oto so dobro da vra}ame.
Taka, podlosta gola si ja pokrivam
so stari krpi od Svetata kniga
i najstra{en sum |avol ba{ koga na svetec
li~am.
(Vleguvaat dvajca ubijci.)
Tiho, idat xelatite. Kako mi ste
mom~iwa moi verni, }e go svr{ite ona?
Prviot
Sekako, milorde, po ovlastuvaweto sme
dojdeni za kaj nego da n# pu{tat.
Gloster
So sebe go nosam.
(Im go dava ovlastuvaweto)
[tom zavr{ite, nazad vo Krozbi.
No, gospoda, ubijte go vedna{,
bez milost. Ne davajte da moli.
Ve{t e Klarens na zborot i mo`e
da ve raz`ali ako dozvolite.
Prviot
Milorde, nie ne sme drdorkovci.
Koj zboruva ne meli bra{no. Velam,
racete }e rabotat, jazikot ne.
Gloster
O~ite od {utite solzi leat
a va{ite toga{ melnici vrtat.
Ba{ ve sakam! No, na rabota sega,
odete, napred, svr{ete go toa.
Prviot
Smetajte na nas, blagoroden lordu.
(Odat.)
 Ri~ard III
Scena 4
London. Vo Kulata.
(Vleguvaat Klarens i Brekenberi.)
Brekenberi
[to se slu~uva so milosta va{a?
Klarens
O, u`asna minav no} i gadost
vidov, soni{ta stra{ni i ko prav
risjanin, takva no} ne bi minal pak
pa makar svet od dni sre}ni so nea
da se kupuva, tolku ma~no
na du{a mi be{e!
Brekenberi
[to? Sonuvate? Ka`ete mi
lorde, ve molam.
Klarens
Mi se stori ko od Kula da pobegnav
i na brod se ka~iv za Burgundija
a so mene brat mi Gloster be{e
koj od kabina na pro{etka me
vikna po palubata. Toga{ kon
Anglija se zagledavme i na
bezbroj te{ki migovi se setivme
od vojnite me|u Lankester i Jork.
^ekorej}i po podot lizgav na
palubata, ~inam, Gloster se sopna,
i pa|aj}i, mene, {to sakav da go
zadr`am, preku brodskata strana
me turna vo penlivite morski dalgi.
Gospode, {to bol bilo da se davi{!
Vodi{ta besni naviraat v u{i!
Gletki vo o~ite od smrtta grda!
^inam, iljada brodlomi vidov,
iljadnici lu|e grizeni od lamji
grumewa zlato, kupi{ta biser,
kamewa besceneti, ogromni blaga
site rasfrlani po dnoto morsko.
A vo ~erepite na mrtvite
i vo dupkite vo koi edna{ imalo o~i
655
za prezir na o~ite, bo`em,
kamewa bolskotni dopolzile {to
dnoto tiwesto go ma|epsuvaa
i na koskite im se podbivaa.
Brekenberi
Zar vo ~asot smrten imavte vreme
vo morskite tajni da se xarite?
Klarens
Taka mi se stori, no, se borev
du{a da ispu{tam ama na nea
mi ste`na vodi{teto zavidlivo
i ne ja pu{ti na lekiot vozduh
tuku vo teloto mi ja zadu{i
{to napiwa{e v more da ja frli.
Brekenberi
Zar vo toj ko{mar ne se razbudivte?
Klarens
Ne, sonot i po `ivotot prodol`i
i burata toga{ v du{a mi se krena.
Gi minav, ~inam, vodite prete{ki
so lotkarot murtav v pesni opean
i vo carstvoto stignav na no}ta ve~na.
Prv tamu du{ata mi ja pozdravi
testot moj velik, slavniot Vorik. Toj
vikna glasno: “So kam{ik za predavstvo
temnico mo}na, Klarens nevernikot
kazni go!” I is~ezna. Potoa
senka teterava dojde ko od
angel, so kosa svetla natopena
v krv i krikna grozno: “Klarens dojde,
la`niot, neveren, krivoklet Klarens,
kaj Tjuksberi {to me probode. Napred,
zgrap~ete go, furii, na ve~ni
maki stavete go! “ Toga{, nebare
legija |avoli me obikoli
i v u{i u`asno mi vreskaa
i na vikot se razbudiv tresej}i se
i u{te mislev oti sum vo ve~na
tolku stra{no sonot me rastrevo`i.
 656 Vilijam [EKSPIR
Brekenberi
Ne e ~udo, milorde, {to ve strese,
strav me fati, ~inam, samo {to slu{av.
Klarens
Ah, ~uvaru, ~uvaru, nedelata
{to du{ava sega mi ja tormozat
za Edvard gi storiv, a gledaj kako
toj mi vozvra}a! O, gospode, ako
molitvive nedostojni gi smeta{
i re{i{ za grevot moj da me kazni{,
isturi go gnevot samo na mene.
O, `ena mi nevina i decata
siroti po{tedi gi! Te molam
~uvaru ostani u{te malku,
te{ko mi e na du{a a sepak
bi pospal.
Brekenberi
Se razbira, milorde. Gospod
dobar son neka vi dade.
(Klarens zaspiva.)
Taga go ru{i vremeto za odmor
denot no}, pladneto polno} go pravi.
Sjajot kne`evski v tituli le`i
odnadvor ~est a vnatre ~emer. Mesto
sre}a bezmerna, more gi ma~i
od gri`i nemirni. Titulite
kne`evski i imiwata niski
samo nadvore{no, zna~i, ne se isti.
(Vleguvaat dvajcata ubijci.)
Prviot
Ej, koj e tamu?
Brekenberi
[to bara{ ~oveku, i kako dojde ovde?
Prviot
Da zboruvam so Klarens a dojdov na noze.
Brekenberi
[to? Zar tolku }e si kratok?
Vtoriot
Podobro kratok otkolku zdodeven,
gospodine. Ovlastuvaweto
poka`i mu go i na rabota.
(Brekenberi go ~ita ovlastuvaweto.)
Brekenberi
Ovde mi se nareduva ~esniot
vojvoda Klarens da vi go predadam.
Ne sakam da znam {to zna~i ova,
{to pomalku znam podobro za mene.
Onde e vojvodata, klu~evite tamu
kaj kralot odam da mu ka`am
oti vam dol`nosta vi ja prepu{tiv.
Prviot
Mudro postapuvate, gospodine,
zbogum.
(Izleguva Brekenberi.)
Vtoriot
Da go probodam na spawe?
Prviot
Ne, }e n# nare~e kukavici koga }e se raz-
budi.
Vtoriot
Gluposti. Toj nema da se razbudi do sudniot
den.
Prviot
Seedno. I toga{ }e re~e deka na spawe sme
go ubile.
Vtoriot
Samiot zbor suden den mi ja grize
 Ri~ard III 657

sovesta pomalku. Vtoriot

Prviot Lele! Zaboraviv na nea. Neka umre.

Se pla{i{? Prviot

Vtoriot Kaj ti e sega sovesta?

Ne od toa {to }e go ubijam. Za toa imam Vtoriot

ovlastuvawe; tuku od prokletstvoto {to }e
go Vo }eseto na vojvodata od Gloster.
ubijam od koe nikakvo ovlastuvawe ne mo`e
da me spasi. Prviot

Prviot Ama koga }e otvori da ni plati, sovesta

}e ti izleta.
Mislev deka si re{itelen.
Vtoriot
Vtoriot
More neka leta, ba{ mi e gajle. Komu mu e
I sum. ]e go ostavam da `ivee. trebna?

Prviot Prviot

Odam kaj vojvodata od Gloster ova da mu go A ako ti se vrati?

ka`am.
Vtoriot
Vtoriot
]e ja izmar{iram. Taa ma`ot go pravi kuka-
Nemoj, te molam, ~ekaj malku. Ovaa moja sla- vica.
bost na ^ovek ne mo`e da krade oti taa }e go
duhot brgu }e ja nadminam. Obi~no me dr`i obvini.
dodeka ^ovek ne smee da pcue oti taa }e go opomeni.
izbroi{ do pet. ^ovek ne smee da legne so kom{ivkata
oti taa mu sveti. Taa ti e eden nevin, sramo-
Prviot lik duh {to se buntuva
vo gradite ~ovekovi. I ti e kako vnatre{na
A sega kako se ~uvstvuva{? sopira~ka.
Edna{ duri me natera da go vratam }eseto
Vtoriot so zlato
{to slu~ajno go bev na{ol. Onoj {to ja ~uva
Samo u{te malku me ma~i sovesta. do
prosja~ki stap stignuva. Taa e proterana od
Prviot site
gradovi i mesta kako opasnost od prv red. I
Pomisli na nagradata {to n# ~eka. sekoj
{to saka da `ivee dobro se trudi da veruva
vo
sebe i da `ivee bez nea.
 658 Vilijam [EKSPIR

Prviot Vtoriot

Ba{ sega me kluka vo laktot i me ubeduva Naskoro }e imate vino, milorde, kolku {to
da ne go vi du{a saka.
ubijam vojvodata.
Klarens
Vtoriot
Koj si ti?
Primi go |avolot v glava, no, ne veruvaj mu.
]e te Prviot
navle~e pa }e ofka{.
^ovek kako vas.
Prviot
Klarens
Cvrst sum ko kamen. Ne mo`e da me nadv-
ladee. Ama ko mene ne si. Jas sum kralski ~ovek.

Vtoriot Prviot

Taka zboruva ~ovek {to si go ceni dobriot No ti ne si veren na kralot ko nas.

glas.
No, }e svr{ime li edna{ so ova? Klarens

Prviot Glasen si ama ponizno gleda{.

Tresni go so bal~akot po timbata, a potoa Prviot

frli go
vo bo~vata so vino vo drugata soba. Glasot mi e kralski a taka gledam.

Vtoriot Klarens

Odli~no! Od nego }e napravam prvoklasno Kolku mra~no i zlokobno govori{.

vino. Vo o~ite zakana, {to ste bledi?
Koj ve pratil ovde? Koj i zo{to?
Prviot
Vtoriot
Tiho, se budi.
Da, da, da…
Vtoriot
Klarens
Udri!
Da me ubiete?
Prviot
Dvajcata
Ne. Malku }e porazgovarame.
Da, da.
Klarens

Kade si Brekenberi? Vino daj mi!

 Ri~ard III
Klarens
Nemavte hrabrost da mi ka`ete
kako }e najdete hrabrost da me ubiete?
Vsu{nost, momci, {to sum vi zgre{il?
Prviot
Nam ni{to tuku na kralot.
Klarens
So nego jas povtorno }e se smiram.
Vtoriot
Nikoga{, lorde. Za smrt spremete se.
Klarens
Zarem od cel svet vas ve odbraa nevin
da me ubiete? [to sum zgre{il?
Kaj se dokazite {to me tovarat?
Koja porota zakonska presuda
pred namurteniot sudija dostavila?
Koj izrekol smrtna kazna
za kutriot Klarens? Pred zakonot da mi
sudi
nezakonska e zakanata so smrt.
Vi velam, ako otkup sakate
so krvta na Ristos za gre{nici proleana
begajte! Na strana racete od mene!
Prokleto delo ste naumile.
Prviot
[to pravime po naredba pravime.
Vtoriot
A toj {to ni naredi e kralot.
Klarens
Slugi ste zavedeni! Kralot velik
nad kralevite, vo zakonot svoj
naredi: “Ne ubivaj!” Povelbata
zarem negova }e ja prekr{ite za
~ove~ka da izvr{ite? Pazete!
659
V raka odmazda toj dr`i i vrz
glavite na neposlu{nite ja spu{ta.
Vtoriot
Odmazda takva na tebe toj spu{ta
krivokletnik {to si i ubiec.
Ti sveto se zakolna da se bori{
na stranata na domot Lankesterov.
Prviot
I ko predavnik na imeto bo`jo
zakletvata ja prekr{i i so me~
predavni~ki go raspara sinot
na svojot vladar.
Vtoriot
Komu se be{e zakolnal da go saka{
i brani{.
Prviot
[to tuku ni mafta{
so zakonot bo`ji {to ti prv
taka grubo go prekr{i?
Klarens
Bo`e, a
za kogo zlodeloto go storiv?
Za Edvard, brat mi, za nego go storiv.
Toj ne ve pra}a da me ubiete
oti vo grevot zacapan e isto
ko i jas. A gospod ako odmazda
vr{i za zlodeloto moe, znajte,
javno toj }e go izvr{i. O,
ne odzemajte mu go slu~ajov od
racete mo}ni. Toj javno, zakonski
neposlu{nite gi sose~uva.
Prviot
Koj te stori toga{ sluga krvav
za hrabriot bujat princ Plantagenet
da go usmrti{?
 660 Vilijam [EKSPIR
Klarens
Qubovta kon brat mi, |avolot, gnevot.
Prviot
Qubovta od brat ti, dol`nosta, grevot
tvoj, n# teraat da te ubieme.
Klarens
Za qubov na brat mi ne mrazete me.
Brat mu sum i iskreno go sakam.
Za pari ako ste najmeni kaj
brat mi Gloster }e ve pratam koj za
`ivotot moj podobro }e vi plati
odo{to Edvard za smrtta {tom ~ue.
Vtoriot
Se la`ete, brat vi Gloster ve mrazi.
Klarens
O, ne! Toj qubov i po~it kon mene
ima. Ottuka kaj nego odete.
Prviot
Toa sekako }e go storime.
Klarens
Ka`ete mu koga tatko ni na{
kne`evskiot Jork, so pobedna raka
trite sina n# blagoslovi i od
du{a n# podu~i da se sakame
na neslogava malku misle{e toj.
Potsetete go Gloster na ova i
}e vidite kako }e zapla~e.
Prviot
Da, mnogu. Ko nas {to n# u~e{e.
Klarens
Ne potsmevajte se, toj e dobar.
Prviot
Ko slana vo prolet. Ne la`ete se
toj nas n# pra}a da ve ubieme.
Klarens
Nevozmo`no! Toj leleka{e ko dete
koga me zatvoraa, me stiska{e na gradi,
i niz pla~ se kolne{e deka
sloboda }e mi izdejstvuva.
Prviot
Toa i go pravi. Te osloboduva
od zemskite maki i vo rajot te pra}a.
Vtoriot
Pomolete se, milorde. Sega mora
da umrete.
Klarens
Sveto ~uvstvo imate v du{a
{tom me terate na boga da se molam
a sepak, kon du{ite svoi ste slepi
i ubivaj}i me so gospod vojna
zapo~nuvate. O, gospodo
pomislete deka toj {to na delo
vakvo ve natera, za deloto }e ve mrazi.
Vtoriot
[to da pravime?
Klarens
Pokajte se i du{ata spasete si ja!
Koj od vas, da ste sinovi kne`evski,.
i li{eni od sloboda kako mene
pred dvajca takvi ubijci ko vas
za `ivotot svoj ne bi molel?
A jas sepak molam, ko {to i vie
bi molele da ste na moe mesto.
Prviot
Kaeweto e za kukavici i `eni.
 Ri~ard III 661

Klarens najdobro }e e vedna{ da me snema.

Nekaeweto e za divjaci i yverki.

Prijatelu, (na vtoriot ubiec) so`alba
v o~i ti gledam. O, ako
o~ite ne ti se la`ni, na moja
strana prejdi i za mene moli se.
Zarem prosjak da nema `al za princot
{to moli?

Vtoriot

Vnimavajte odnazad, milorde.

Prviot

(Go proboduva od zad grb) Na ti, na ti!

I ako s# ova ne ti e dosta
v bo~va }e te frlam!
(Izleguva so teloto.)

Vtoriot

Krvav zlostor izvr{en podlo!

O, ko Pilat raceve rado bi gi izmil
od ubistvovo yversko.
(Se vra}a prviot ubiec.)

Prviot

[to e? Misli{ ti ne u~estvuva{e?

]e vidi{, }e ~ue vojvodata
kolku se dvoume{e.

Vtoriot

Kamo da ~ue{e deka brat mu

go spasiv! Nagradata zemi ja ti
i ka`i mu deka za ubistvoto
na vojvodata se kajam.
(Izleguva.)

Prviot

Jas ne. Begaj, begaj kukavico!

Vo nekoja dupka sega, teloto
}e go skrijam duri vojvodata
ne naredi da se zakopa.
A posle, {tom nagradata ja zemam
 ^in VTORI

Scena 1

London. Kralskiot dvorec. Muzika.

(Vleguvaat kral Edvard,bolen, vo stol, kralicata Elizabeta, Dorset, Rivers, Hastingz,

Bakingam i drugi.)

Edvard Edvard

Ete, dobro delo denes napraviv. I za tebe gospo|o, ova va`i

O, velmo`i, sojuzot ~uvajte go.
Jas povik sekoj den o~ekuvam
od spasitelot moj {to }e me odvede.
So mirna du{a na nebo }e dojdam
v mir {tom na zemja vas ve ostavam.
Riverse, Hastingze, rakuvajte se
omraz ne taete, zakolnete se
na qubov.
Rivers
Se kolnam omraza gor~liva v du{a nemam
i iskrena qubov v srce ~ustvuvam.
i za tebe Dorsete, Bakingame.
I vie me|usebno se jadevte.
@eno, lord Hastingz sakaj go i daj mu
raka da ti bakne,{to }e pravite
s# iskreno neka bide.
Elizabeta
Hastingze, omrazata stara ja zaboravam
`imi
sre}ata moja i na moite!
Edvard

Hastingz Dorsete, pregrni go, Hastingze

lordot markiz sakaj go.
Tolku da mi e arno kolku {to
iskreno na istoto se kolnam Dorset

Edvard Se kolnam.
Mirot ovde sklopen za mene e svet.
Vnimavajte! Pred kralot va{ ako
la`evte, kralot mo}en nad kralojte Hasringz
krivokletstvo }e vi namnisa i kraj
me|useben }e vi predodredi. Se kolnam i jas.
(Se pregrnuvaat)
Hastingz
Edvard
Sre}ata }e vi bide kolku
qubovta ~ista vokoja se kolnam. Bakingame kralski,
sega ti sojuzov potvrdi go
Rivers pregrnuvaj}i gi sojuznicite
na `ena mi taka usre}i me.
I mene. Hastingz od srce go sakam.
 Ri~ard III
Bakingam
(Na kralicata) Ako nekoga{ Bakingam
omraza
kon visosta va{a poka`e mesto
qubov dol`na kon vas i va{ite
bog so omraza da me kazni od tie
od koi {to qubov o~ekuvam!
I {tom najmnogu prijatel mi treba
i ~inam najdobriot sum go na{ol,
neka podol, prevtliv predavnik
toj mi bide! Za ova bog go molam
ako kon vas i va{ite sum zdr`an.
(Se pregrnuvaat)
Edvard
Srceto bolno, Bakingame kralski
zakletvata tvoja milno go topli.
U{te bratmi Gloster sega fali
mirot ovoj da go blagoslovi.
Bakungam
Vo prav ~as eve, vojvodata ide.
(Vleguva Gloster.)
Gloster
Dobro utro kralu moj i kralice,
sre}en vi den, velmo`i mo}ni.
Edvard
Sre}en e navistina, Glostere po
ona {to napravivme. Od razdorot
mir, od omrazata qubov verna me|u
velmo`ive gre{no zajadeni se
rodi.
Gloster
Bo`je delo, gospodaru moj,
Ako nekoj od taborov prisuten
od nesva}awe ili naset gre{en za
du{man me smeta {to nesvesno delo
navredlivo sum mu nanesol, za pro~ka
sega prijatelski go molam. Razdorot
smrt e za mene, go mrazam, Qubovta
663
na site dobra ja posakuvam.
Gospo|o, mir prvo od vas molam {to
so slu`ba pokorna }e go otkupam;
pa od tebe rodnino Bakingame
ako za ne{to sme se spre~kale;
pa od vas lorde Rivers, lorde Grej,
{to bez pri~ina mi se murtevte;
pa od tebe lorde Vudvil, lorde Skeilz
od vas velmo`i, gospodo, od site.
Ka`ete mi za `iv angli~anec
kogo so ne{to na du{a go nosam.
^ist sum ko novoroden~e i za
ova na gospod mu blagodaram.
Elizabeta
Od denes, svet treba denov da stane
Gosode, s# neka dobro se svr{i.
Gospodaru, va{eto veli~estvo
go molam Klarens da go pomiluva.
Gloster
No, gospo|o, zarem qubov ponudiv
za pred kralot da mi se potsmevate?
Zarem ima u{te nekoj za smrtta
na vojvodata velik {to ne ~ul?
(Site se sepnuvaat)
Bes~esno mrtvo go prezirate.
Rivers
U{te nekoj {to ne ~ul? A koj ~ul?
Elizabeta
Nebo segledno, {to svet e ova?
Bakingam
Lordu Dorset, kako drugiote da ne sum bled?
Dorset
Site sme bledi, dobar moj lordu.
Elizabeta
Klarens mrtov? Naredba druga jas
 664
izdadov.
Gloster
No, po prvata kutriot umre
{to Merkur krilest ja odnese a
otpovikot trom polza~ go vle~kal
{to baven na zakopot mu stigna.
Da dade bog, nekoi poniski,
poneverni, po misli mra~ni pobliski,
a ne po krv, polo{o da ne gi
najde od siroma{kiot Klarens
a sepak von somne` da ostanat!
(Vleguva lord Stenli)
Stenli
Za slu`bata, kralu, nagradi me!
Edvard
Ne sega, taga v du{a imam.
Stenli
]e kle~am duri ne me ~uete.
Edvard
Pa toga{ brzo ka`i {to saka{.
Stenli
Milost, gospodaru, za pa`ot moj,
{to denes zol gospodin ubi od
svitata na vojvodata Norfolk.
Rdvard
Jas bratot roden so smrt go kazniv
a ti moli{ rob da oslobodam?
Brat mi ne ubi - toj zgre{i v misli,
a sepak e kaznet so crna smrt.
Koj za nego pomoli? Koj v gnev
klekna, na razumnost me podu~i?
Za bratstvo, za qubov koj prozbori?
Zarem toj ne go napu{ti mo}niot
Virvik i na moja strana prejde?
Ili kaj Tjuksberi koga Oksford
Vilijam [EKSPIR
me kutna zarem toj ne me spasi
i re~e: “ @ivej bratu, bidi kral “?
A koga nazemi v mrak le`evme
izyemneti do smrt zarem so svoja
ruba ne me pokri, a samiot
re~isi gol, no}ta ja probdeja?
Od umot moj se ova opak gnev
go izbri{a i nikoj od vas za s#
dobronamerno ne mi spomena.
No ko~ixija ili sluga va{
pijani {tom ubijat i likot
go izobli~at na Spasitelot na{
o, toga{ vedna{ pro{ka molite
a jas nepravi~no vi ja davam.
(Stanli stanuva.)
No za brat mi ne prozbori nikoj
ni jas gre{en ne si priorekov sam.
Za `ivotot site ve zadol`i
a za nego nikoj ne pomoli.
O bo`e! Za ova znam pravdata
site }e ne stigne, site bez red!
Ajde Hasingz! Ah, siromav Klarens!
( Izleguvaat Kralot, Hastingz, Krali-
cata, Rivers, Dorset i Grej )
Gloster
Brza ku~ka slepi ku~iwa ra|a.
Vidovte li kao prebledeja
rodninite krivi na kralicata
za smrtta na Klarens {tom slu{naa?
A kolku od kralot ja baraa!
No bog }e mi plati. A sega da
odime, Edvard da go te{ime.
Bakingam
Ve skedime va{a visost.
( Izleguvaat. )
 Ri~ard III
Scena 2
Scena vo kralskiot dvor
(Vleguvaat Vojvotkata od Jork so sinot i
}erkata na Klarens)
Mom~eto
Babi~ke, mrtov li e tatko n&
Vojvodkata
Ne, sinko.
Devoj~eto
Postojano lipa{, race kr{i{
kuka{: Klarense, sinko nesre}en?
Mom~eto
Ne, gleda{, so glavata ni{aj}i,
siraci, otpadnici n# vika{
a veli{, sepak, tatko n& e `iv?
Vojvotkata
Ah, de~iwa, gre{no me sfa{ate.
Za bolesta na kralot jas pla~am,
i molam da mi e `iv a ne za
tatkovinata vi smrt; za mrtviot
pla~ot zaludno e pla~.
Mom~eto
Zna~i babo, mrtvo e toj. Kralot,
striko mi, vinovnik e za toa.
Bog }e mu plati i iskreno jas
}e go molam toa da go stori.
Devoj~eto
I jas.
Vojvotkata
Molknete deca. Kralot ve saka.
Nevin~iwa ste i ne sfa}ate
665
za smrtta na tatko vi koj e kriv.
Mom~eto
Sfa}ame. Striko mi dobar Gloster,
mi ka`a oti kralot nabeden
od kralicata v zatvor go stavi.
Koga mi ka`a, striko zaplaka,
me so`ali i milno me bakna;
re~e ko tatko jas da go imam,
deka }e me saka ko roden sin.
Devoj~eto
Ne`na forma dvoli~jeto zema
porokot dlabok ve{to go skrila!
Sin mi e, zna~i, moj sram, dvoli~je,
sepak, od gradive ne iscica.
Mom~eto
Misli{, striko mi glume{e, babo?
Vojvotkata
Da, sinko.
Mom~eto
Ne veruvam. No, {to se slu~uva?
(Vleguva Kralicata Elizabeta so
raspu{teni kosi.
Ja pridr`uva Rivers i Dorset. )
Elizabeta
O, pu{tete me v `al da lipam jas,
sudba da kolnam, sebe da ma~am.
So o~ajot crn v bol }e se zadu{am
sama na sebe du{man }e stanam.
Vojvotkata
[to zna~i pozava na div nemir?
Elizabeta
Kraj na ~inot tragi~en. Edvard,
gospodarot moj, sinot tvoj, kralot na{
 666
e mrtov! Zo{to grankite rastat
{tom korenot e gnil? [to ne svenat
lisjeto {tom sokot im go nema?
@ivej v taga ili umiraj brzo
za du{ite brzokrili kralskata
da ja stignat i ko podanici
verni nie da go sledime do
novoto kralstvo na ve~nata no}.
Vojvotkata
O, jas ma`ot ti diven go `alam
kolku {to pravo na nego imav!
I smrtta na ma` mi ja oplakav
lik negov vo decata gledaj}i.
No, sega dve ogledala od likot
mu kne`evski, kr{ go stori zlobna smrt
sal edno podlo uteha mi e
sramot svoj vo nego da go gledam.
Vdovica si no i majka i za
uteha deca si ima{. No, mene,
smrtta od race ma`ot mi go go strgna
i dva stolba od srceto krevko,
Klarens i Edvard. O, veruvaj mi,
polovina od mojot, bolot e tvoj
i pravo sosema imam `al da
ti nad`alam pla~ da ti natpla~am!
Mom~eto
Strino! Ti tatko mi ne go iz`ali
pa ne o~ekuvaj pomo{ vo `alta!
Devoj~eto
Neoplakan bolot ni ostana
i tagata vdovi~ka neka e takva!
Elizabeta
Za ta`ewe pomo{ ne mi treba
nerotka ne sum, ta`a~ka }e rodam:
dote~ete vodi vo o~ive
pod nadgled na bogot voden, so
solzi bujni da go udavam svetot!
Lele ma`u moj, ah, Edvarde mil!
Vilijam [EKSPIR
Decata
Lele tatko na{, ah, lordu Klarens!
Vojvotkata
Lele za Edvard, lele za Klarens!
Elizabeta
Samo Edvard potpora mi be{e.
Decata
Samo Klarens potpora ni be{e.
Vojvotkata
Samo tie potpora mi bea.
Elizabeta
Zagubila li vdovica tolku?
Decata
Zagubile li siraci tolku?
Vojvotkata
Zagubila li majka tolku?
Bo`e, jas majka sum na site tagi!
Site zasebno ta`at za site jas.
Za Edvard taa lipa isto i jas;
za Klarens jas lipam, a taa ne:
decava za Klarens `alat, `alam i jas;
za Edvard jas `alam no tie ne:
lele, trojno vrz trojno `alnata,
solzi prolejte! Sestra na `alot va{,
so ta`ewe }e go pothranuvam.
Dorset
Ute{i se, kralice: bog ne saka
so neblagodarnost delata da mu gi prima{:
vo svetov obi~en neblagodarno e
bezvolno dolgot da se vra}a {to
{tedro i milostivo edna{ se dal;
a u{te polo{o e vo slu~aite
 Ri~ard III
koga dolgot kralski nazad se bara.
Rivers
Ko majka sega gospo|o misli,
na sin ti, princot mlad: i vikni go
da se vokrali; uteha ti e toj.
Tagi zakopaj so mrtviot Edvard
kraj tronot na `iviot posej radost.
(Vleguvaat Gloster, Bakingam, Stanli,
Hastingz, Ratklif)
Gloster
Smiri se snao; site pri~ina
imame da go `alime zatemnuvaweto
na svetlata ni yvezda;
no `alosta bolot ne go le~i.
Gospo|o majko, prosti mi te molam,
{to vedna{ ne te vidov (kleknuva)
na kolena za blagoslov ponizno te molam.
Vojvotkata
Blagosloven bidi, so du{a meka
polna qubov, milost, pokornost, vernost!
Gloster
Amin! (za sebe) i vo starost dlaboka umri!
Blagoslovot majkin vaka zavr{uva:
ba{ ~udno {to krajot go ispu{ti.
Bakingam
Princovi murtavi, velmo`i ta`ni,
{to tovarov `al dru`no go nosite,
so qubov zaemna obodrete se:
`etvata od kralov {tura ni be{e
no od sin mu naj{tedra }e bide.
Gnevot razmiren od srcata luti
potisnat e skoro i zale~enoto
mora da go do~uvame vo sloga:
najdobro e, ~inam, so mala svita
princot da se dovede od Ladlou
i da se krunisa ovde vo London.
667
Rivers
Zo{to mala svita lordu Bakingam?
Bakingam
Za{to od pogolema, milorde,
ranata od zloba pak }e ni prsne;
}e se podotvori, posebno sega
koga sme krevki i bez nov vladar;
tamu kaj{to sekoj kow so labavi
e uzdi i mo`e da trgne kaj{to saka,
ne samo zloto, tuku i stravot
od zlo, mislam, treba da se spre~i.
Gloster
Mislam deka kralot site n# smiri,
ostanuvam veren na dogovorot.
Rivers
Isto i jas; a veruvam i site.
no, {tom vlasta ni e krevka, ne treba
na isku{enie da ja stavame
{to bi proizleglo od pogolema svita;
zatoa so Bakingam se slo`uvam
malkumina princot da go dopratat.
Hastingz
I jas.
Gloster
Dobro. Samo u{te da re{ime
koi lu|e vo Ladlou }e odat:
gospo|o majko i vie snao,
}e ni pomognete li vo ova?
Vojvotkata
Od s# srce.
(Izleguvaat site osven Gloster i Bakin-
gam.)
Bakingam
Lordu, koj bilo po princot da odi,
 668 Vilijam [EKSPIR

ne smeeme doma da ~ekame. Scena 3

Oti po pat }e na~ekam mo`nost
ko voved vo ona {to zboruvavme, Ulica vo London. Dvajca gra|ani.
rodninite vozgordi na kralicata
od princot da gi trgnam. Prviot

Gloster Dobro utro kom{ija, kaj brza{?

O, vtoro moe jas, sovetniku na duhot, Vtoriot

proroku moj taen, bratu~edu mil!
Ko dete sega tebe }e te sledam. Ne oti znam. Ja ~u vesta?
Kon Ladlou! I nie sme vo igra.
(Izleguvaat.) Prviot

Ja ~uv. Znam deka kralot e mrtov.

Vtoriot

Lo{i vetsi. Retko dobri da ~ue{.

Se pla{am, se pla{am, lo{i
vetri{ta da ne zaduvaat.
(Vleguva tret gra|anin.)

Tretiot

Zdravo `ivo, kom{ii.

Prviot

Zdravje da ima{.

Tretiot

To~no e deka dobriot kral

Edvard umrel?

Vtoriot

Poto~na ne mo`e da bide.

Tretiot

Zna~i gospodo da ~ekame bura.

Prviot

]e se izna~ekame. Sin mu }e vladee.

 Ri~ard III 669

Tretiot Tretiot

Te{ko na zemjata vo koja vladee dete. [tom se naobla~i, mudriot se nametnuva,

Vtoriot
Nade`en toj e vladar, duri sozree
sovetot pod nego }e vladee,
a potoa i sam, ~inam, toga{
i dotoga{ dobro }e vladee.
{tom pa|aat lisjata na zima mirisa,
koj ne o~ekuva po zajdisonce da se sno}i?
Po predvremeni luwi doa|a beda.
Mo`e da e dobro, ako bog dade
no takov dar za nas ne o~ekuvam.
Vtoriot

Prviot Srcata ~ove~ki strav se polni

i nema ~ovek `iv na svetot
Taka be{e i koga Henri {esti {to ne treperi od strav.
so nepolni devet meseci stana
kral vo Pariz. Tretiot

Tretiot Pred sekoja promena e taka:

so bo`ji uset, umot zloto idno
Taka be{e? go se}ava; ko nadojdenite vodi
Ne, ne prijateli, `ivi boga; {to navestuvaat silna bura.
toga{ zemjata slavno No bog sam }e re{i. Kade trgnavte?
od ve{t sovet be{e rakovodena
a kralot dobri strikovci ima{e Vtoriot
veli~estvoto da mu go za{titat.
Odime na sud.
Prviot
Tretiot
Pa i ovoj ima, i po tatko
i po majka. Isto i jas. Doa|am so vas.
(Izleguvaat.)
Tretiot

Podobro site da mu bea po tatko

ili po tatko da nema{e ni eden;
oti trkata koj e najblizok
site preblizu }e n# pogodi
sega, ako Bog ne ja spre~i.
Preopasen e vojvodata Gloster!
A rodninite na kralicata
`ol~ni i vozgordi: ako so niv
vladeat a ne vladeat sami,
zemjava bolna ko porano }e turka.

Prviot

Samo na najlo{oto mislime;

}e bide sepak dobro.
 670 Vilijam [EKSPIR
Scena 4
London. Kralskiot dvorec.
(Vleguvaat arhiepiskopot od Jork,
mladiot vojvoda od Jork, krali
cata Elizabeta i vojvotkata od Jork.)
Arhiepiskopot
Sno{ti slu{am vo Nortampton bile,
no}eska vo Stoni-Stratford }e bidat
a utre, ili zadutre se ovde.
Vojvotkata
Goram od `elba princot da go vidam:
sega kojznae kolku porasnal.
Elizabeta
Ne e ba{ taka, velat sin mi Jork
vo rastot ve}e go nadvi{il.
Jork
Da, majko. No, ne mi e ba{ milo.
Vojvotkata
Zo{to sinko, ubavo e da raste{.
Jork
Babo, edna no}, koga ve~eravme,
vujko mi Rivers re~e deka sum go
nadvi{il brat mi: “Da,” re~e striko mi
Gloster, “no maloto rasje ~ar ima,
a korovot znae samo da raste:”
ottoga{, ~inam, ne sakam da rastam,
oti bavno raste miloto cve}e
a brzo samo korovot zlo~est.
Vojvotkata
Dobro ka`ano, no toa ne va`e{e
za onoj {to toa ti go ka`a.
Najspe~en stvor be{e kako dete,
pa raste{e dolgo, raste{e bavno,
i ako praviloto mu e to~no,
najdoblesten ma` sega bi bil.
Arhiepiskopot
Nesomneno takov i e, gospo|o.
Vojvotkata
Se nadevam, no sepak ostavete
majkite da se somnevaat.
Jork
@imi s#, da se setev toga{,
}e go bocnev striko mi za stasot
pove}e odo{to toj za mojot.
Vojvotkata
[to re~e princu? Povtori da ~ujam.
Jork
Velam striko mi rastel tolku brzo
{to koga imal samo dva ~asa
mo`el da grize lu{pa: a jas do dve
godini nemav nieden zab. Ama ova
bi bilo dobro, ne babo?
Vojvotkata
Koj ti go ka`a ova?
Jork
Negovata neguvatelka babo.
Vojvotkata
No taa umre pred ti da se rodi{.
Jork
Ako ne e taa toga{ ne znam koj.
Elizabeta
Mnogu zboruva{; molkni, zloben si.
 Ri~ard III 671

Arhiepiskopot Glasnikot

Ne karajte go deteto, gospo|o. S# {to znaev ka`av; zo{to i za

kakvo delo velmo`ite gi tovarat
Elizabeta mene ne mi e poznato, milorde.

I yidovite imaat u{i. Elizabeta

(Vleguva glasnik.)
Lele bo`e, domot mi se ru{i,
Arhiepiskopot tigarot ja zgrap~il ne`nata srna;
tiranija sura po~nuva da lida
Doa|a glasnik. Kakvi se vestite? kon tronot nevin i bespomo{en.
Uni{tuvawe, kole`, smrt sledat!
Glasnikot Ko na karta krajot jasno go gledam.

Takvi, milorde, {to `al mi e Vojvotkata

da gi soop{tam.
O kleti nemirni denovi crni,
Elizabeta kolku li od vas o~i mi videle!
Ma` mi, za krunata v grob pojde;
Kako e princot? so menliva sre}a decata bea,
a jas smerno se raduvav ili pla~ev:
Glasnikot i najsetne, koga na tron sednaa,
zavojuvaa edni protiv drugi
Dobar gospo|o i vo dobro zdravje. pobednicite: brat protiv brat,
krv protiv krv, sekoj protiv sekogo:
Vojvotkata o nasilstvo ludo, nezauzdeno,
gnevot proklet edna{ zauzdi si go;
Pa {to e vesta? ili neka umram, smrt pove}e da ne gledam!

Glasnikot Elizabeta

Lord Rivers, lord Grej a so niv i Dojdi sinko, dojdi, odime vo

ser Tomas Von, zato~eni se vo Pomfret. svetili{teto. Zbogum, gospo|o.

Vojvotkata Vojvotkata

Po ~ija zapoved? ^ekajte, doa|am so vas.

Glasnikot Elizabeta

Na mo}nite vojvodi Gloster i Bakingam. Nemate pri~ina za toa.

Arhiepiskopot Arhiepiskopot

Za koe delo? Odete gospo|o milozliva

i tamu bogatstvoto nosete go
eve, vam pe~atot {to go ~uvav
vi go davam: i neka me snajde
 672 Vilijam [EKSPIR

ona {to vam i na va{ite vi go posakuvam!

Odete, do svetili{te }e ve dopratam.
(Izleguvaat.)

 ^in TRETI
Scena 1

London. Ulica.

(Se slu{a zvuk od truba. Vleguvaat mladiot princ, Gloster, Bakingam,

Kejtzbi, Kardinalot i drugi.)

Bakingam (Vleguva na~alnikot so svojata svita)

Dobredojde, princu, doma vo London. Na~alnikot

Gloster Bog da ve plagoslovi

so zdravje i sre}a.
Dobredojde, vladaru na mislite moi
patot te`ok dosta te rasta`il. Princot

Princot Ti blagodaram, lordu moj dobar, vi

Ne, striko, krstovite na{i po pat
te`ok i zamoren go napravija:
pove}e strikovci sakav na do~ekot.
Gloster
Doblesta nevina tvoja s# u{te
ne patela od svetot poro~en:
samo po izgled lu|eto gi ceni{
a bog znae oti du{ata mnogu
retko so izgledot e istovetna.
Vujkovcite {to gi bara{, opasni se;
milosta tvoja slatkore~ivosta
im ja znae, no ne i otrovot v du{a:
Gospod da te ~uva od niv i od
prijateli la`ni.
Princot
Gospod da me
~uva od prijateli la`ni. No
tie ne bea takvi.
blagodaram na site. Mislev brat mi
Jork i majka mi u{te na pat }e ne
pre~ekaat: Kaj e toj mrzliv Hastingz
da n& ka`e dali }e dojdat ili ne!
(Veguva Hastingz)
Bakingam
Eve lordot ispoten doa}a.
Princot
Dobredojde, }e dojde li majka n& ?
Hastingz
Bog znae po koj povod no ne i jas.
kralicata, majka bi, i bratv i Jork
v svetili{te zaminaa. Princot ne`en
mnogu saka{e milosta da vi ja
vidi no, majka mu silum go spre~i.
Bakingam

Gloster Gestot nejzin brz e i nepromislen!

Kardinalu, ubedete ja, ve molam,
Gospodaru, na~alnikot na London kralicata, vojvodata Jork vedna{
doa|a da ve pozdravi. kaj brat mu kralski da go prati. Ako
 674
odbiva, odete i vie Hastingz
i silum od nejze ottrgnete go.
Kardinalot
Lordu Bakingam, ako neve{tiot
mi zbor, vojvodata od majka mu
go dobie, toga{ v ~as ~ekajte go;
no, ako e inatna na molbite
blagi,gospod nebesen zabranuva
pravoto sveto na svetili{teto
da go prekr{ime! Za seta zemja
vo taka dlabok grev ne bi zagazil.
Bakingam
Tvrdokorni ste premnogu, milorde,
tesnogledi kon pravilata:
po dene{nite sfa}awa, tvrdam
zemaweto negovo ne e bogohulie.
Oti korisnik na pravoto sveto
e onoj {to so dela go zaslu`il ili
{to go baral samostojno: princov,
ni go baral ni go zaslu`il;
sledstveno, spored mene, ne go ni ima:
zna~i, kr{ej}ipravo {to go nema,
ni redot tamo{en ni ne{to drugo
prekr{uvate. Za ma`i svetci
sum ~ul no za deca svetci nikoga{.
Kardinalot
Brgu me razubedivte, milorde.
]e dodjete li so mene, Hastingz?
Hastingz
Doa|am, milorde.
Princot
So brzina najgolema pojdete.
(Izleguvaat kardinalot i Hastingz)
Striko Gloster, ako brat mi dojde
kade }e bideme do krunisuvaweto?
Gloster
Kade {to najmnogu }e mu se dopadne
Vilijam [EKSPIR
na kralskata visost tvoja. Moj sovet
e dva tri dena v Kula da ostane{:
potoa, po volja, kaj{to najdobro
za zdravjeto i duhot }e ti godi.
Princot
Najmalku od s# Kulata ja sakam.
Julij Cezar li ja izgradil, lordu?
Bakingam
Toj ja zapo~nal, blagoroden lordu;
a dograduvana e podocna.
Princot
Zapi{ano li e ili preneseno
usno deka tokmu toj ja gradel?
Bakingam
Zapi{ano e blagoroden lordu.
Princot
No i da ne e, lordu, vistinata
~inam, niz vekovite }e `ivee,
ka`uvana na pokolenijata
s# do posledniot Suden den.
Gloster
(Za sebe) Mudrite mladi, velat, ne `iveat
dolgo.
Princot
[to veli{, striko?
Gloster
Velam slavata
i nezapi{ana `ivee dolgo.
(Za sebe) Taka ko porok vo lik na krivda
na zborot dve zna~ewa mu davam.
 Ri~ard III 675

Princot Jork

Toj Julij Cezar slaven bil ~ovek;
so ona so koe hrabrosta, umot
mu go zbogatil, so toa umot
zapi{a, hrabrosta mu ja ovekove~i:
neosvoen od smrtta vakviot e
osvojuva~, go nema v `ivot no
`ivee v slava. ^uj me Bakingame -
Blagodaram, striko, dobar. O, lordu,
ti re~e korovot najbrgu raste. Princot,
brat mi, me nadvi{il mnogu.
Gloster
Da lordu.

Bakingam Jork

Da, blagoroden moj lordu? Zna~i toj e besploden?

Princot Gloster

Ako do`iveam ma` da stanam, Takvo ne{to ne smeam da ka`am.

Francija nazad }e ja vratam, ili
`ivean ko kral, ko vojnik }e umram. Jork

Gloster Toga{ pove}e ti dol`i od mene.

(Za sebe) Pred kusoto leto proletta e rana. Gloster

(Se vra}aat Hastingz i Kardinalot so
mladiot Jork.) Ko vladar toj mo`e da mi naredi
a tebe ko rodnina da te slu{am.
Bakingam
Jork
Vo dobro vreme mladiot Jork ide.
Te molam striko daj mi ja kamata.
Princot
Gloster
Ri~ard od Jork! Kako si mil na{ brate?
Kamava? Od s# srce vnu~ko moj mal.
Jork
Princot
Dobro, gospodaru moj golem, takva
titula sega mora da koristam. Prosi{ brate?

Princot Jork

Da brate, za `al na{a i tvoja: Od striko mi mil {to znam }e mi ja dade;

na toj {to dostojno mu prilega{e ne e grev igra~ka da se dade.
umre skoro i taa dosta zagubi.
Gloster
Gloster
I pogolem dar striko }e ti dade.
Kako e vnukot na{, kne`evskiot Jork?
 676 Vilijam [EKSPIR

Jork Bakingam

Pogolem? Zna~i na me~ot misli{. (Za sebe) Kolku ostroumno razmisluva toj!
Za prezirot kon Gloster da go ubla`i
Gloster toj prikladno na sebe se ruga:
~udo edno, em mlad em tolku itar.
Da, vnu~ko no polesen da be{e.
Gloster
Jork
Mo`e da pojdeme gospodaru?
Aha, lesnite darovi gi dava{ Jas i rodninata moj Bakingam
za pote{kite odgovorot e ne. kaj majka vi odime so molba
v Kula dobredojde da vi posaka.
Gloster
Jork
Prete`ok e za tebe da go nosi{.
[to? Zar v Kula odite gospodaru?
Jork
Princot
I pote`ok da e bi bil lesen.
Lordot moj za{titnik taka bara.
Gloster
Jork
[to? Oru`jevo go saka{, lordu mal?
Lo{i soni{ta v Kula }e me ma~at.
Jork
Gloster
Za dostojno da ti se oddol`am.
Zo{to? Od {to bi se pla{el?
Gloster
Jork
Kako?
Od duhot gneven na striko mi Klarens:
Jork mi ka`a baba, ubien bil tamu.

Malku. Princot

Princot Od mrtvi strikovci ne se pla{am.

S# u{te na jazik e oster no ti Gloster

striko, znae{ kako da go podnese{
Jork
Misli{ da me nosi ne da me podnese?
Striko, brat mi nam ni se potsmeva;
oti sum male~ok ko nekoj majmun
misli deka na ramena treba da me nosi{.
Ni od `ivi, se nadevam.
Princot
Iako se `ivi, se nadevam, ne treba
da se pla{am. No, ajde! So te{ko srce
v Kula odam. na niv mislej}i.
(Truba. Izleguvaat site osven Gloster,
 Ri~ard III
Bakingam i Kejtzbi.)
Bakingam
^inam, bezobraznovo Jork~e
od majka mu podla podu~eno be{e
taka zlobno da vi se ismee.
Gloster
Se razbira: mom~eto e opasno,
smelo, brzo, umno, sposobno, itro:
na majka si se isteralo epten.
Bakingam
To~no, no dosta za niv. Dojdi, Kejtzbi,
se zakolna ti da gi sproveduva{ namerite
na{i
i vo tajnost da go dr`i{ ona
{to }e go ka`eme:
pri~inite na{i dobro gi znae{.
[to misli{? Te{ko li e lordot Hastingz
da se pridobie za planot na{,
vojvodata Gloster da se postavi
na tronot kralski od ostrovov slaven?
Kejtzbi
Poradi tatko mu, toj tolku princot
go saka {to pridobivaweto za
bilo {to protiv nego e nevozmo`no.
Bakingam
A {to misli{ za Stanli?
Kejtzbi
Vo s# }e go sledi Hastingza.
Bakingam
Toga{ vaka: odi dobar moj Kejtzbi
i odokolu nadu{kaj {to misli
lordot Hastingz za namerite na{i;
i vikni go utre da dojde v Kula,
za krunisuvaweto da porazgovarame.
Ako vidi{ deka ni e naklonet,
677
ohrabri go, planot na{ ka`i mu go:
ako e tvrd, mrtov laden, bezvolen,
i ti bidi takov; prekini vedna{
i za stavov negov izvesti n#:
utre dva sobira dr`i me a ti
me|u najzafatenite }e bide{.
Gloster
Pozdravi go lord Viljem i ka`i mu
deka utre du{manite negovi
vo dvorecot Pomfret }e prokrvarat
i neka radosen od vesta, bakne`
pove}e na madam [or & podari.
Bakingam
Odi sega i s# dobro izvr{i.
Kejtzbi
]e storam s# {to mo`am, lordovi.
Gloster
]e mi se javi{, Kejtzbi, pred spiewe?
Kejtzbi
Da, lordu moj.
Gloster
Vo Krozbi objacata }e n# najde{.
(Izleguva Kejtzbi.)
Bakingam
[to }e bide lordu, ako lordot
Hastingz predlogot ne n& go prifati?
Gloster
Glavata }e mu letne - }e vidime.
[tom stanam kral, grofovijata Hirford
baraj ja od mene i podvi`niot
imot {to go dr`e{e kralot, brat mi.
 678 Vilijam [EKSPIR

Bakingam Scena 2

Vetuvaweto ova od rakata (Pred ku}ata na lord Hastingz; no}e)

na milosta va{a }e go baram. (Glasnik pred vratata.)

Gloster Glasnikot

I najqubezno }e ti se dade. No, (^uka) Gospodaru! Gospodaru!

da ve~erame sega za potoa
pak za planot da porazgovarame. Hastingz
(Izleguvaat.)
(Odvnatre) Koj ~uka?

Glasnikot

Glasnik od lord Stanli.

Hastingz

(Odvnatre) Kolku e ~asot?

Glasnikot

Ot~uka ~etiri.
(Hastingz ja otvora vratata.)

Hastingz

Zarem lordot Stanli bo no}ive dolgi

ne spie?

Glasnikot

Izgleda, po ona {to }e vi ka`am.

Prvo, toj mnogu ve pozdravuva.

Hastingz

A vtoro?

Glasnikot

Vtoro vi javuva oti no}va

vepar na son {lemot mu go simnal:
pa deka dva sobira }e se dr`at,
i za re{enijata na edniot
na drugiot mo`e da za`alite.
Zatoa pra{uva dali sakate
vedna{, so nego, na kowi kon sever
 Ri~ard III
da odjavate i opasnosta {to
ja nasetuva da ja izbegnete.
Hastingz
O, nazad pojdi kaj gospodarot svoj ,
strav da nema od zasebni sobiri Podobro krunava od
toj i jas na edniot }e sme, a na
drugiot, prijatelot moj, Kejtzbi.
Ni{to {to za nas }e se odnesuva
bez moe znaewe ne }e mine.
Stravot mu e plitok i bez osnova.
A za sonot, me ~udi, {to slepo
vo prisenot na moriwata veruva
da se bega od krmakot pred v trag
da ti vlegol, znak e za nego v trag
da ti vleze i da lovi koga
ne mislel na lov. Odi, gospodarot
kaj mene neka dojde pa zaedno
da pojdeme v Kula, i }e vidi
veparot qubezen }e bide so nas.
Glasnikot
Odam, lordu, i s# }e mu prenesuvam.
(Si odi)
(Vleguva Kejrzbi)
Kejtzbi
Dobro utro, blagoroden lordu!
Hastingz
Dobro utro, Kejtzbi, ranobudecu,
{to e novo vo dr`avava tro{na?
Kejtzbi
Svetot navistina se ni{a, lordu
i nema da se smiri se duri Ri~ard
venecot kralski ne go ponese.
Hastingz
[to, venecot? Zarem na krupnata misli{?
679
Kejtzbi
Da, lordu.
Hastingz
ramena da mi letne odo{to
da ja vidam tolku gre{no smestena.
Se kolne{ li deka toa mu e cel?
Kejtzbi
Vo `ivotot, i u{te se nadeva
na pod{ka va{a vo ova: pa
zatoa dobri vesti vi pra}a,
deka tokmu denes, du{manite
va{i, rodninite na kralicata,
mora da umrat vo dvorecot Pomfret.
Hastingz
Iskreno, za vestive ne }e `alam,
sekoga{ tie du{mani mi bile,
naslednicite vistinski, toa ni
po cena na {ivotot ne }e se slu~i.
Kejtzbi
Bog neka ve ~uva vo plemenitosta.
Hastingz
No, po godina ve}e }e se smeam
na tie kaj gospodarit {to me
nabedija, krajot gledaj}i im go.
Pa, Kejtzbi, pred dve nedeli da minat,
nekoi nepodgotveni gi ispra}am.
Kejtzbi
Grozno e da se umre, dobar lordu,
nepodgotven i neo~ekuvano.
Hastingz
Grozno, grozno! A toa }e se slu~i
so Rivers, Von i Grej: a }e se slu~i
i so drugi {to se mislat bezbedni
 680 Vilijam [EKSPIR
ko {to sme ti i jas so Ri~ard i Bakingam.
Kejtzbi
I dvajcata visoko ve cenat -
(za sebe) - oti za niv ve}e e mrtov.
Hastingz
Znam, a toa dobro sum go zaslu`il.
(Vleguva Lord Stanli.)
Dojdi, dojdi, kade ti e kopjeto?
Zarem ve}e od veparot ne se pla{i{?
Stanli
Dobro utro, lordu, dobro utro Kejtzbi
smej se no, `imi krstot, sobirame
razli~ni mnogu mi se somnitelni.
Hastingz
Zarem samo ti `ivotot si go saka{?
Te uveruvam deka tokmu denes
ko nikoga{ `ivotot si go sakam.
Zarem da ne misli{ deka sme bezbedni
misli{ vaka budalski bi sme smeel?
Stanli
I lordovite od London za Pomfret
koga javaa veseli bea i
sigurni, ne somnevaj{i se ni mig;
no, sepak v mig denot im se stemna.
Ba{ od brz udar na vragot sa pla{am:
kamo sre{a da ne sum vo pravo! No,
}e pojdeme li v Kula? Denot vrvi.
Hastingz
Odime, a lordovite za kou
zboruva{e denes }e gi obezglavat.
Stanli
Podobro, velam glavi da si nosat
odo{to obvinitelite {apki.
No, da pojdeme, lordu.
(Vleguva pomo{nikot na glasnikot.)
Trgnete napred. So mom~evo malku
}e pozboruvam.
(Stanli i Kejtzbi izleguvaat.)
Kako si mom~e?
Kako ti odi?
Pom.na glas
Podobro {tom
lordstvoto va{e me pra{uva.
Hastingz
Ti velam podobro mi e sega od
posledniot pat koga me vide;
toga{ v Kula me vodea nabeden
od sojuznicite na kralicata;
no sega, ova vo doverba ti go
velam, smrtta neizbe`no gi ~eka
a jas sum podobar od bilo koga.
Pom.glasnik
Bog po zadovolstvo neka vi ~ini.
Hastingz
Bravo mom~e, ispij edna za mene.
(Mu frla }ese)
Pom.glasnik
Mu blagodaram na lordstvoto va{e.
(Izleguva)
(Vleguva Bakingam.)
Bakingam
[to, so pop zboruvate kancelaru?
Toj na prijatelite va{i vo
Pomfret im treba, no nikako vam.
Hastingz
Navistina, koga svetijava go
sretnav, na lu|eto {to gi spomnavte
se setiv. ]e odime li v Kula?
 Ri~ard III 681

Bakingam
Da, lordu, no dolgo ne ostanuvam.
]e se vratam pred lordstvoto va{e.
Hastingz
Mo`no e. Za ru~ek }e bidam tamu
Bakingam
(Za sebe) I za ve`era, iako ne znae{.
(Glasno) ]e odime li?
Scena 3
Pomfret
(Vleguvaat ser Ri~ard Ratklif so stra`a
koja gi sproveduva
Rivers, Grej i Von na gubili{te.)
Rivers
Ser Ri~ard Ratklif, da ti ka`am. Denes
}e vidi{ podanici {to }e umrat
bidej}i verni i poslu{ni bile.

Hastingz Grej

Na vas, lordu, ~ekam. Bog princot neka go ~uva od sojot va{!

(Izleguvaat zaedno.) Banda ste vie krvopijci kleti.

Von

Za ova zlo }e ve navjasa edna{.

Ratklif

Dosta, `ivotot va{ zavr{uva ovde.

Rivers

O, Pomfret, Pomfret, ti zatvoru krvav,

za velmo`i mnogu fatalno koben!
Me|u vinovnite yidi{ta tvoi
Ri~ard Vtori so smrt be{e naka`an;
i za u{te pozloglasen da stene{
i krvta nevina na{a, ispi ja!

Grej

Kletvata na Margarita ne stigna,

frlena vrz nas i vrz Hasingz, deka
gledavme koga Ri~ard sin & go zakla.

Rivars

I Ri~ard go prokolna i Bakingam,

go prokolna i Hastingz. Pomni, bo`e,
i niv da gi stigne ko sega nas!
A za sestra mi i decata nejzini,
zadovoli se, na pravina, }e {ikne.
 682 Vilijam [EKSPIR

Ratkliv Scena 4

Pobrzajte, ~asot smrten e blizu. Kulata vo London

Rivers (Bakingam, Stanli, Hastingz, Elskiot
episkop, Ratklif, Lavel
Grej, Von, da se pregneme i zbogum i drugi sedat na masa)
do sredbata povtorna vo rajot.
(Izleguvaat.) Hastingz

Velomo`i silni, se sobravme ovde
za krunisuvaweto da re{ime.
Ka`ete, koj den }e bide toa?

Bakingam

S# e spremno za ~inot kralski?

Stanli

Da, u{te vreme da opredelime.

Episkopot

Sudam oti utre den bi bil sre}en.

Bakingam

[to misli lordot za{titnik za ova?

Koj e najblizok so vojvodata?

Episkopot

Vie, ~inam, najdobro mislite

mu gi znaete.

Bakingam

Po likot se znaeme: za srcata,

toj znae za moeto kolku jas
za va{eto a jas za negovoto
kolku vie za moeto. Lordot Hastingz,
vie po qubov, ~inam, ste najbliski.

Hastingz

Mu blagodaram. Znam oti me saka;

no {to smeri so krunisuvaweto
niti sum go pra{al, niti toj mi go ka`al
 Ri~ard III
misleweto svoe milozlivo.
No, vie, ~esni lordovi, vremeto
odredete go, a za vojvodata
}e se soglasi.
(Vleguva Gloster)
Episkopot
Vo sre}en ~as vojvodata ide.
Gloster
Lordovi ~esni, rodnini mili,
dobro utro. Se uspav no veruvam
i bez mene bi re{ile raboti
{to so mene bi se blagoslovile.
Bakingam
Da ne dojdevte na ~asov, lordu moj,
Viljam lord Hastingz za vas glasal
mislam, za vokraluvaweto na tronot!
Gloster
Posmel ~ovek od lord Hastingz nema.
Toj mene dobro me znae i saka. mu se ~ita.
Lordu moj Elski, vo Holborn koga bev,
dobri jagodi v gradina vi vidov:
Ve molam, pratete nekogo po niv.
Episkopot
Se razbira, so zadovolstvo, lordu.
(Izleguva.)
Gloster
Rodnino Bakingam, samo za ~as.
(Go povlekuva na strana)
Kejtzbi Hastingz go produ{kal za ona.
Gospodinov tolku se zakrvil {to
samo mrtov soglasnost bi dal sinot
na gospodarot negov, kako {to
ponizno go vika, da go zagubi
pravoto na angliskiot prestol.
683
Bakingam
Povle~ete se malku, idam po vas.
(Izleguva.)
Stanli
Denot sve~en u{te ne utvrden.
Utre, mislam, prerano e sepak,
a i sam ne sum dovolno podgotven
kako {to bi bil ako se odlo`i.
(Se vra}a Episkopot.)
Episkopot
Kade e lordot, vojvodata Gloster?
Po jagodine ve}e prativ.
Hastingz
Toj mek i bodar mi izgleda utrovo
ne{to ubavo mora da mu po{lo
{tom vaka veselo n# pozdravi.
Vo svetot risjanski nema drug ~ovek
{to od nego pomalku ~uvstvata
bi gi skril, na likot vedna{ srceto
Stanli
[to mu pro~ita denes, od srceto
po znaci na lik {to gi poka`a?
Hastingz
Od nikogo ovde ne e povreden,
da be{e, od pogledot }e mu videv.
(Se vra}aat Gloster i Bakingam; Gloster
e kisel
so namurteni ve|i, si gi podgriznuva
ustite.)
Gloster
Ka`ete, ve molam, {to zaslu`ile
tie {to smrt mi tokmat so |avolski igri
i ve{terstvo kleto, i {to telovo so
baewe adski mi go zavladale?
 684 Vilijam [EKSPIR

Hastingz Ratklif

Qubovta ne`na {to kon vas ja imam Dosta, dosta, vojvodata bi ru~al:
mi dava pravo prv pred velmo`ibe bidi kratok; glavata ti ja bara.
takvite da gi sudam; bez ogled
koi se, velam, smrt zaslu`uvaat. Hastingz

Gloster O, milost momentna na smrtnicite,

pomila {to si od milosta bo`ja!
Toga{ o~ite va{i za zloto neka Koj nade` bara vo pogledot ti la`en,
svedo~at. Gledajte {to sum kolnat, kako pijan mornar `ivee na jarbol
videte, rakava mi e drvce mlado {to teterav mo`e v ~as da se urne
od kletva sognieno; `enata na vo zagrabot koben na dlabo~inite.
Edvard, taa ve{terka ~udovi{na
i onaa kurva rasturena, [or, Lavel
so magii vaka me bele`ija.
Ajde brzni! Bezvredno e da kuka{!
Hasingz
Hastingz
Ako toa go storile, lordu-
O, Ri~arde krvav, Anglijo jadna!
Gloster Najstra{no doba ti pretska`uvam {to
nikoga{ ne bilo na vekov proklet.
Ako! Ti za{titniku na kurvite, Vodete me sega kaj site `rtvi
zarem ti mene za “ako “ mi zboruva{? smejte se vie {to skoro }e ste mrtvi.
Predavnik si ti! Se~ete mu ja glavata! (Izleguvaat.)
@imi sveti Pavle, nema da ru~am
pred ovde da ja vidam strkalana.
Lavel, Ratklif! Svr{ete go toa:
koj me saka neka stane, neka me sledi.
(Zaminuvaat site osven Hastingz, Lavel
iRatklif.)

Hastingz

Zlo, zlo nad Anglija! Ne nad mene;

da mislev mo`ev da se spasam. Stanli
veparot go soni {to du{kal po
nas. A jas prezrev. Odbiv da begam:
tripati denes kowot mi se prepna,
trzna divo Kulata {tom ja vide
ne}ej}i v klanica da me nosi.
O, sega popot pree{en mi treba.
Se kajam {to na glasnikot mu rekov,
vo nalet zlo~est, oti denes Pomfret,
du{manite moi }e gi sose~at.
O, Margarito, Margarito! ]e
molsne sega kletvata ti te{ka vrz
glavata bedna na kutriot Hastingz!
 Ri~ard III
Scena 5
Vo yidovite na Kulata.
(Vleguvaat Gloster i Bakingam vo za’r|ani
oklopi i ~udno doterani)
Gloster
Ajde rodnino,
mo`e{ da se trese{, boi da menuva{,
srede zborot zdivot da go ubiva{;
i pak isto od po~etok, i pak, pak,
nebare si mrdnat i ulav od strav?
Bakingam
Mo`am najcrn tragi~ar da glumam, da
govoram nazad obyrnuvaj}i se,
na sekoja strana da se xaram, da
cimolam trognat slamka {tom zatreperi,
dlabok somne` glumej}i: pogledni
seni{ni mo`am i nasmevki la`ni
vo sekoe vreme da upotrebam
ko ukras na lukavstvoto moe.
No, ve pra{uvam, zamina li Kejtzbi?
Gloster
Da, i gledaj na~alnikot go nosi.
(Vleguvaat Kajtzbi i na~alnikot.)
Bakingam
Lordu na~alni~e, - ( se sepnuva )
Gloster
Vnimavajte na podvi`niot most!
Bakingam
Baraban se slu{a!
Gloster
Kejtzbi, yidinite.
685
Bakingam
Na~alniku! Ve viknavme, lordu -
Gloster
Vnimavaj zad grb, brani se du{mani!
Bakingam
Gospod i nevinosta na{a neka
n# vardat i branat!
Gloster
Smiri se,
na{i se, Ratklif i Lavel se toa.
(Vleguvaat Ratklif i Lavel nosej}i ja gla-
vata na hastingz.)
Lavel
Eve ja glavata na predavnikot.
opasniot i prepreden Hastingz.
Gloster
Tolku mil ~ovek mi be{e
{to sega moram da zapla~am. Go smetav
za najnevino risjansko ~edo {to
na svet di{e. Kniga mi be{e kade
du{ava, istorijata na mislite
svoi ja zapi{uva{e. Tolku ve{to
so doblest porokot go prikriva{e
{to osven vinata javna, mislam
vrskata podla so `enata na [or
von sekakov somne` `ivee{e toj.
Bakingam
Najpotaen podol predavnik be{e.
]e se setevte li, ve molam, slu~ajno
`ivi da ne ostanevte, deka
predavnikot oidol, smislil denes,
vo salata za soveti da ne
ubie mene i lordot moj Gloster?
 686
Na~alnikot
Zarem toa go storil.
Gloster
[to? zarem na
Turci nekrsteni vi li~ime?
[to vaka nezakonski smrtta na
podlecov bi ja zabrzale ako
opasnosta golema na slu~ajov,
mirot na Anglija i bezbednosta
na{a na ova ne n# prisilija?
Na~alnikot
V red e! Toj smrtta si ja zaslu`i;
~inot va{ pouka e i za drugi
{to sli~ni dela pomisluvaat.
Bakingam
Podobro od nego i ne o~ekuvav,
otkako so onaa [or se spletka.
Sepak, ne bevme re{ile da umre
pred vie krajot da mu go vidite
no, prijatelive qubezni na{i,
protiv `elbata na{a pobrzaa.
Deka, lordu, sakav li~no od nego
da ~uete kako v pla~ gi priznava
na~inot i smerot na predavstvoto;
za istoto na gra|anite da im
go ka`ete kako bi n# sfatile
i smrtta ne bi mu ja oplakuvale.
Na~alnikot
[tom vas ve ~uv, lordu, kako li~no nego
da sum go videl i ~ul da zboruva:
ve uveruvam, princovi pravi~ni
deka gra|anite }e doznaat za
pravi~nata postapka vo slu~ajov.
Gloster
Zatoa ve viknavme, lo{ prekor
da nema niz narodov zlonameren.
Vilijam [EKSPIR
Bakingam
No, zadocnet oti za namerava
svedo~ite po ~uenoto za nea:
a sega, zbogum dobar moj lordu.
(Na~alnikot si odi.)
Gloster
Po nego, po nego, Bakingame.
Na~alnikot Gildhol ita. Tamu,
vo ~as najpogoden, rastrubi za
kopilstvoto na decata na Edvard.
Iza gra|aninot {to Edvard na smrt
go osudi deka rekol sin mu
tronot }e go nasledi, se razbira,
na domot svoj mislek}i {to samo
beleg takov nosel. Potsili gi
i za razvratot mu gaden, strasta yverska
za promena na bludot, {to na slu{kite
nivni, }erkite, `enite se pro{iri.
Sekade kaj{to nenasitno, i so
srce divja~ko, povte{e da grabi.
Ako treba i mene vme{aj me:
ka`i im na koga majka mu zatrudna,
so nenasitniot Edvard, toga{ Jork
kralskiot moj tatko, vo Francija
vojuva{e; i so to~na presmetka
na vremeto toj verno utvrdi
deka ro`bata negova ne bila:
{to i po izgledot se gleda{e
vo ni{to toj ne li~e{e na tatko
sepak za ova pazi. Zaobikoluvaj.
Znae{, majka mi s# u{te e `iva.
Bakingam
]e odglumam, lordu, kako imotot
zlaten za koj se boram da e
za mene. A sega zbogum, dobar lordu.
Gloster
Ako ti pojde dovedi gi niv vo
zamokot Bejnard kaj{to }e bidam so
popovi i episkopi u~eni.
 Ri~ard III
Bakingam
Odam. Kon tri ili ~etiri ~asot
vesti od Gildhol o~ekuvajte.
(Izleguva)
Gloster
Brzo, Lavel, odi kaj doktor [or;
(Na Kejtzbi) a ti kaj otec Penker; neka
vedna{
dojdat vo zamokot Baejnard.
(Izleguvaat.)
A sega, nalog taen }e dadam
decata na Klarens negde da gi mavnat
a pristapot kaj princovite za
sekoj `iv ~ovek }e go zabranam.
(Izleguva.)
687
Scena 6
London. Ulica.
(Vleguva Pisar so dokument v race.)
Pisarot
Eve ja optu`bata na lord Hastingz,
krasno, zvani~no rakonapi{ana.
Za denes, vo Sent Pol da se pro~ita.
Smislena i skrasena e slo`no.
Edinaeset ~asovi ja prepi{uvav
oti Kejtzbi sno{ti mi ja prati;
prethodnata isto tolkava be{e:
a Hastingz do pred Pet ~asa `iv be{e,
~ist, nesoslu{an, na sloboda. Ama
svet! Sekoj znae za mestenkava! No,
na nokoj ne mu stiska glasno da ja znae.
Lo{ e svetot i lo{o s# }e svr{i
{tom zlostorov mora v tajnost da se dr`i.
 688 Vilijam [EKSPIR
Scena 7
Pred zamokot Bejnard.
(Vleguvaat Gloster i Bakingam na
razli~ni vrati.)
Gloster
[to velat, {to velat gra|anite?
Bakingam
Mol~at, `imi gospod. Nemi se,
ni zbor da gugnat.
Gloster
Go spomna
kopilstvoto na decata od Edvard?
Bakingam
Da. I veridbata so lejdi Lusi,
veridbata so strojnik vo Francija;
al~nosta negova nezasitna i
siluvaweto na gradskite `eni;
tiranijata, li~noto kopilstvo,
ra|aweto vo otsustvo na tako vi,
negovata nesli~nost so vojvodata:
va{ite crti gi istaknav, rekov
pluknat ste tatko vi, po lik, po du{a,
pobedite vo [kotska gi nabrojav
va{i, voenata discipliniranost,
mirnodopskata mudrost, {tedrosta,
va{a, doblesnosta, ~ove{tinata,
s# nabrojav za celta {to }e slu`i;
i na krajot gi povikav site
{to dobroto na zemjata go povtat
da viknat “Da `ivee Ri~ard, kralot
na Anglija!”
Gloster
Vikaa i tie taka?
Bakingam
Ne, `imi gospod, ni zbor da gugnat;
ko kipovi nemi, trupci {to di{at,
s# taka se xarea smrtno bledi.
Gi prekoriv, na~alnikot go pra{av
{to zna~i ti{inata mrtva. Re~e,
naviknati bile samo pisarot
da im govori. I toj im preka`a:
“Vaka re~e vojvodata, onaka…”
s# povtori no ni{to svoe ne re~e.
Koga zapre, nekoi moi lu|e
od nazad, gi frlija {apkite
i desetina glasovi se ~uja:
“Da `ivee kral Ri~ard!” “Blagodaram
gra|ani, prijateli dobri” - rekov
iskoristuvaj}i ja mo`nosta, “op{tiov
aplauz i ovaciive bodri
mudrosta vi ja poka`uvaat
i qubovta za Ri~ard” - i tuka
prekinav i poitav vamu.
Gloster
Nemturi{ta. Ba{ ni{to ne rekoa?
Bakingam
Ni{to, `imi boga, milorde.
Gloster
Doa|a na~alnikot so drugite?
Bakingam
Samo {to ne do{le: glumete malku,
zboruvajte samo ako mora:
imajte molitvenik v race; me|u
dvajca crkovnici zastanete;
vrz toa, sveto }e ve veli~am:
ne popu{tajte lesno pred molbite;
i ko moma, velej}i ne, prifatete.
Gloster
Odam. Ako dobar ov~ar im bide{
ko {to jas tebe “ne” }e ti velam
sigurno ova }e go zavr{ime.
 Ri~ard III
Bakingam
Odete! Brzo! Na~alnikot tropa.
(Vleguvaat Na~alnikot i Gra|anite.)
Dobrodojdovte. Jas odamna ~ekam
no mislam deka nikogo ne prima.
(Doa|a Kejtzbi.)
Kejtzbi, {to veli gospodarot tvoj?
Kejtzbi
Vi ja moli milosta, gospodaru dobar,
po den dva da go posetite: sega
e so dvajca ~esni duhovnici
vo nabo`nost zadlabo~en; i ni{to ovos-
vetsko
od svetiot ~in nema da go odvoi.
Bakingam
Vrati se Kejtzbi, kaj gospodarot vlezi;
ka`i mu deka jas, na~alnikot i
odbornicite, vo va`en mig sme do{le
za krupni raboti i op{to dobro
so nego da porazgovarame.
Kejtzbi
Vedna{ }e mu go prenesam ova.
(Vleguva.)
Bakingam
Ete, lordu, ovoj princ ne e Edvard!
Toj ne se valka v postela bludna
tuku na kolena pobo`no se moli;
toj ne dengubi so kup kurtizani
tuku so sve{tenici razmisluva;
toj ne spie, teloto da go zdebeli
tuku se moli, go zbogatuva duhot;
sre}na Anglija bi bila ako
princov se nafati kral da & bide.
No znam, te{ko, te{ko }e go nagovorime.
Na~alnikot
Ne daj bo`e princot da n# odbie.
689
Bakingam
Ne velete dvapati no, doa|a Kejtzbi.
(Se vra}a Kejtzbi.)
I {to veli negovata milost?
Kejtzbi
Se ~udi, lordu, so kakva cel tolkav
narod ste sobrale bez milosta
prethodno da mu ja izvestite.
Od lo{i nameri se pla{i, lordu.
Bakingam
@al mi e {to rodninata moj misli
deka mu podgotvuvam ne{to lo{o.
Se kolnam, dojdovme so naj~ista qubov.
Ova na vojvodata ka`i mu go.
(Kejtzbi povtorno vleguva.)
Koga svetci i nabo`ni se molat
svetiot ~in mnogu te{ko go ostavaat,
tolku im e strasna nabo`nosta.
(Se pojavuva Gloster gore me|u dvajca epis-
kopi: se vra}a i Kejtzbi.)
Na~alnikot
Toj me|u dvajca duhovnici stoi!
Bakingam
Dva doblesni stolba risjanskiot princ
go vardat od crvot na suetnosta;
a i molitvenik v race dr`i
simbol veren na pobo`niot ~ovek.
Slaven Plantagenetu, princu krasen,
barawata poslu{ajte gi na{i;
i prostete ni {to ~inot svet
i hrisjanski vaka vi go prekinuvame.
Gloster
Lordu, nema tuka {to da se prosti,
tuku ve molam vie da mi prostite
{to veren na slu`bata bo`ja,
ve ostaviv da ~ekate. No,
na {to se dol`i posetata va{a?
 690 Vilijam [EKSPIR
Bakingam
Na ona {to i na Boga mu e milo
i na site od ostrovov bezvalsten.
Gloster
Se pla{am nekakva gre{ka da ne sum storil
bolno {to {tr~i vo gradskite o~i
pa sega ste do{le da me ukorite.
Bakingam
To~no, lordu. I ve molime vedna{
gre{kata da si ja priznaete.
Gloster
Zatoa di{am vo risjanska zemja.
Bakingam
Gre{ka vi e {to im gi prepu{tate
na nemilost na sojot ozloglasen
tronot vrhoven, prestolot kralski,
`ezloto vladarsko na va{ite pretci,
sre}ata va{a, pravoto nasledno
~esta zaslu`ena na domot va{ kralski;
vo blagosta na podzaspanite vi misli
{to za op{to dobro gi budime,
krasniov ostrov svojot spas go gleda.
Likot mu e ogrden so strupje sramno
kralskoto steblo so kalemi divi,
i turnoto skoro vo protokot al~en
od crna mora i zaborav dlabok.
Za da ozdravi, ve molime {tedro,
na sebe vie da ja prezemete
vlasta kralska nad ovaa zemja
ne ko regent, staratel, zamenik,
ili nizok argat za dobivka tu|a,
tuku ko naslednik zakonski, po krv,
na zemjata va{a, ova carstvo.
Za ova so gra|anive, {to
ve sakaat i cenat po nagovor
`estok niven i samiot dojdov
za celta pravedna da ve pridobija.
Gloster
Ako zaminam mol~ej}i ili
ako ve prekoram luto, ne znam dali
ubavo i mene i vam }e ni li~i:
ako mol~am, mo`e }e pomislite
vlastoqubiv sum i bez zbor sakam
jaremot da go ponesam zlaten
{to sami mi go nametnuvate.
Ako ve ukoram za molbata
tolku za~ineta so qubov verna
toga{ znam, navreda e toa za vas.
Zna~i - za da go izbegnam prvoto
a vtoroto da ne go navle~am
vaka cvrsto jas vi odgovaram:
blagodarnost zaslu`ivte, no mala
mi e zaslugata za takva po~est.
Prvo, ako, da re~eme, pre~ka nema,
i patot mi e ~ist do krunata,
po zrelosta i po pravoto nasledno
sepak presiromav sum jas vo duhot
i manite mi se mnogumo}ni
{to i od velikosta svoja bi se skril
ko korab nemo{ten na mo}no more
mesto vo velikosta da se skrijam
od prisenot na slavata zdu{en.
No, za sre}a, od mene nu`da nema,
a i premalku mo`am da pomognam.
Kralskoto drvo, kralski plod dade,
{to krade{kum, }e sozree so vreme
i dostoen vladar }e ni stane
usre}uvaj}i n# na toj na~in.
Na nego go stavam toa {to vie
na mene bi go stavile; pravoto
i sre}ata na sre}nite mu yvezdi
{to, ne daj bo`e, jas da mu go zemam!
Bakingam
Sovesna e mnogu milosta va{a,
sepak navodite vi se bezvredni
a rabotite gi znaeme mnogu dobro.
Velite Edvard e sin na brat vi, isto
i nie, no ne od `enata na Edvard;
oti prvin so lejdi Lusi be{e svr{en
za ~inov `iv svedok e majka vi, a
potoa preku strojnik se veri so
Bona, sveska na kralot frnacuski.
Dvete gi istisna, prosja~ka dolna,
 Ri~ard III
gri`omornata majka mnogudetna
sneubavenata vdovica jadna
{to vo zenitot na dnite najdobri
o~ite bludni v ~as mu gi zaludi
go znai{a vrvot negov kralski
i nisko, vo javno dvo`enstvo go frli.
Od nea bludno toj Edvard go dobi
kogo od u~tivost princ go vikame.
I pobolno bi mo`el da govoram
no od po~it od nekoi, s# u{te `ivi,
vozdr`an na jazik }e bidam. I
zatoa, neka kralskata mu visost
~esta ponudena ja prifati
ako ne za nas i za sre}ata na
zemjava kutra, toga{ barem za spasot
na lozata va{a blagorodna od bludniot
zagrab na vremiwata.
Na~alnikot
Prifatete, gra|anite ve molat.
Bakingam
Qubovta {tedra ne odbivajte ja!
Kejtzbi
Molbata zakonska usli{ete ja!
Gloster
O, zarem so tolku gri`i bi me nagrbile?
Nepodoben sum za vlast i dr`ava;
ve molam, i za zlo ne mi zemjate
no ne mo`am i nema da popu{tam.
Bakingam
Ako odbiete od qubov verna
i od obyir kon deteto na brat vi
a srceto ne`no vi go znaeme
i gri`ata maj~inska za rodot va{
a podednakvo i za site drugi
sepak znajte, bez ogled na ishodov,
sinot na brat vi, kral ne }e ni bide
tuku drug na prestolot }e vsadime,
za rezil i propast na va{ata loza;
i so ova ve ostavame. Ajde,
691
gra|ani! @imi boga, dosta molev!
Gloster
O, ne kolni se lordu Bakingam.
Bakingam izleguva. Gra|anite poleka
trgnuvaat po nego.)
Kejtzbi
Vratete gi nazad princu krasen.
Molbata prifatete im ja. Ako
odbiete, narodov cek }e `ali.
Gloster
O, vo svet od gri`i me turkate.
Vikni gi, i jas od kamen ne sum,
tuku pred molbite va{i popu{tam
protiv sovesta i du{ata svoja.
(Se vra}aat Bakingam i drugite.)
Rodnino Bakingam, o lu|e mudri,
{tom so takva sudbina me vrzuvate
sakal-ne}el tovarot da & go nosam
toga{ moram do kraj da ja iznosam.
No crna kleveta ili gnasen prekor
ako na nametnuvaweto va{e padnat
prisilbata va{a }e me {titi
od site fleki i ne~isti lagi
za{to bog znae a vidovte i sami
kolku bev daleku od vakvata `elba.
Na~alnikot
Blagosloveni da ste! Vidovme i toa
}e go prika`uvame.
Gloster
Prika`uvaj}i
samo vistinata }e ja ka`uvate.
Bakingam
A sega }e ve pozdravam kralski:
Da `ivee Ri~ard, kralot dostoen
na Anglija!
 692 Vilijam [EKSPIR

Site

Da `ivee!

Bakingam

Dali vi e po volja
utre da se vokralite?

Gloster

Koga sakate. @elbata be{e va{a.

Bakingam

Toga{ }e ve pridru`uvame utre.

Sega radosni mnogu ve napu{tame.

Gloster

Da se vratime na misata sveta.

Zbogum rodnino, prijateli zbogum.
(Odat.)

 ^in ^ETVRTI
Scena 1

Pred Kulata.

(Vleguvaat kralicata Elizabeta, Vovotkata od Jork i markizot Dorset od edna strana

a od drugata Ana, vojvotkata od Gloster i lejdi Margaret Plantagenet. pomladata
}erka na Klarens.)

Vojvotkata Elizabeta

O, vidi, vnuka mi Plantagent Kralot? A koj e toa?

od strina & qubezna, Gloster, vodena.
Ubedena sum , kon Kulata lida
princovite ne`ni da gi pozravi. Brekenberi
Zdravo `ivo, snao.
Mislev lordot za{titnik.
Ana
Elizabeta
Zdravje i dvete da imate,
sre}en da vi e denot. Bog da go brani od takva titula!
Zarem me|u qubovta na{a se vme{al?
Elizabeta Majka sum im! Koj od niv me deli?

I vam dobra sestro. Kade trgnavte? Vojvotkata

Ana A jas majka na tatko im. ]e vlezam!

Ne podaleku od Kulata Ana

i ~inam, so ista namera ko vas,
princovite ne`ni da gi pozdravam. Po zakon strina, po qubov sum majka
odvedi me kaj niv; odgovaram jas
Elizabeta za prekr{okot {to ti }e go stori{.

Blagodaram, zaedno }e vlezeme. Brekenberi

(Brekenberi izleguva od Kulata)
Vo dobro vreme nadle`niot ide. @alam, gospo|o, `alam, no ne mo`e.
Ka`ete mi gospodine, kako e So zakletva sum vrzan. Prostete mi.
princot i mladiot sin moj od Jork? (Vleguva vnatre. Doa|a lord Stanli.)

Brekenberi Stanli

Dobri se, gospo|o mila. Prostete, Ako po eden ~as ve sretnam,

no kaj niv ne smeam da ve pu{ta. }e ja pozdravam milosta va{a od Jork
Kralot toa najstrogo go zabrani. ko svekrva na dve kralici li~ni.
(Na Ana.) Vie vedna{ vo Vestminster
morate kralica na Ri~ard da stanete.
 694
Elizabeta
Ah, olabavete me ovde, za srcevo
poslobodno da mi ~uka ili
pa|am na vesta crnila polna.
Ana
Aberu zlokoben! O novost mra~na!
Dorset
Smirete se, kako ste majko?
Elizabeta
Begaj Dorsete, ne govori mi mene!
Smrt i propast tebe mi te gonat,
imeto majkino kobno e za vas.
Ako se spasi{, moreto mini go
i `ivej so Ri~mond, od adot skraja:
odi, begaj, begaj od klanicava,
brojot mrtovci ne go zgolemuvaj,
za da umram od kletvata na Margarita
ni ko majka ni ko `ena ni
ko polnopravna kralica na Anglija.
Stanli
Mudar vi e sovetot, gospo|o
(Na Dorset)
Brzata prednost na ~asot zgrabi ja:
poraka za sin mi }e ti dadam
na pat da te pre~eka. Od docne`
plitok sopren, lesno }e te fatat.
Vojvotkata
O luwo crna, zloto {to go {iri{!
O utrobo kleta, lulko na smrtta!
Zmev najpogan ti na svet izyveri
{to so pogledot urokliv ubiva.
Stanli
Gospo|o, moram vedna{ da se vratam.
Vilijam [EKSPIR
Ana
A jas najbezvolno }e ve sledam.
Da dade gospod, obra~ot zlaten
{to glavata }e ja opfati moja
da v`e{ti, mozokot da mi go spr`i!
Od otrov da me snema pred da viknat
“Da `ivee kralicata!”
Elizabeta
Odi du{o kutra, zavist jas nemam.
Poradi sebe ne ti sakam zlo.
Ana
O koga onoj {to ma` mi e sega
na zakopot na Henri me sretna
so race valkani od krvta {to {ikna
od prviot ma` i onoj svetec mil
{to lipaj}i go ispra}av -
O, koga toga{ go poglednav Ri~ard
vaka go kolnev: “Proklet,” rekov, “bidi
{to mlada-stara vdovica me stori!
Ako se `eni{, taga imaj v krevet;
`ena ti, ako ja ima{, ponesre}na
od `ivotot so tebe neka bide
odo{to jas so smrtta na ma`ot mi!”
I pred kletvata da ja povtoram
vo kratko vreme, srcevo `ensko
so zborovi medni mi go zalude
i sama padnav pod svojata kletva
i spokoj za o~ive ve}e nemav;
nieden ~as vo krevetot negov
zlatniot dar na sonot ne go setiv
tuku bev budna od soni{tata grozni.
A i za tatko mi, Vorik, me mrazi
pa i od mene znam, }e se ottarasi.
Elizabeta
Zbogum sirota `eno! Jadot tvoj go `alam.
Ana
Isto kako {to jas tvojot go `alam.
 Ri~ard III 695

Elizabeta Scena 2

Zbogum slavodobitni~ke! London. Dvorecot.

Ana (Truba. Vleguva Ri~ard so sve~ena nosija,

krunisan. Bakingam,
Zbogum jadna slavogubni~ke! Kejtzbi, Pa` i drugi.)

Vojvotkata Kral Ri~ard

(Na Dorset.) Odi kaj Ri~mond. Sre}a neka
te prati!
(Na Ana) Odi kaj Ri~ard, svetci neka te
vardat!
(Na Elizabeta) Ti v svetili{te i misli
neka te hranat!
A jas v grob, mir i spokoj kaj{to ima!
Osumdeset tagovni leta vidov
za sekoj ~as radost, nedeli taga.
Elizabeta
Pogledni v Kula u{te edna{:
milost, kamewa drevni, za decata
ne`ni {to zavista me|u vas gi frli!
Lulko gruba za ro`bite li~ni,
gruba sestro, dru{ko stara, temna,
za princovite! Bidi so niv dobra!
Zbogum ti {to taga na du{a mi sobra!
(Zaminuvaat.)
Na strana site. Rodnino Bakingam!
Bakingam
Vladaru moj milozliv.
Kral Ri~ard
Daj mi raka.
Trubite svirat dodeka se ka~uva na pre-
stolot.)
Po tvoj sovet i so tvoja pomo{
kralot Ri~ard tolku visoko sedi:
no dali eden den ili ve~no }e trae
slavata za da & se raduvame?
Bakingam
Taa `ivee i ve~no neka trae!
Kral Ri~ard

Ah Bakingam, }e te proveram sega

dali si navistina ~isto zlato.
Mladiot Edvard e `iv. Znae{ li
{to }e re~am?

Bakingam

Re~ete, gospodaru.

Kral Ri~ard

Velam Bakingam, sakam da stanam kral.

Bakingam

Toa i ste, tri` sakan gospodaru.

 696 Vilijam [EKSPIR
Kral Ri~ard
Kral sum? Znam no sepak `iv e Edvard.
Bakingam
To~no gospodaru.
Kral Ri~ard
O, ishod gor~liv
{tom Edvard e `iv: “To~no, gospodaru!”
Rodnino, pa ti ne be{e tolku glup.
Da ka`am jasno? Kopiliwata
sakam vedna{ da umrat. [to veli{
na ova? Zboruvaj, bidi kratok.
Bakingam
Mo`ete da pravite s# {to vi e po volja.
Kral Ri~ard
Tu, ama se smra~i! Ko mraz si laden.
Ka`i, se soglasuva{ li da umrat?
Bakingam
Dajte mi zdiv da zemam, gospodaru
pred potvrdno da vi odgovoram.
Brgu odgovorot }e vi stigne.
(Zaminuva.)
Kejtzbi
(Za sebe) Kralot e lut; usnite si gi grize.
Kral Ri~ard
]e zboruvam so glupaci tvrdi,
mom~iwa dolni: ne se za mene
(sleguva od prestolot)
takvi {to somni~avo me merkaat.
Al~niot Bakingam se otreznuva.
Mom~e!
Pa`ot
Gospodaru?
Kral Ri~ard
Znae{ li nekogo {to za zlato,
takno i bezobzirno bi ubil?
Pa`ot
Znam eden nezadovolen gospodin
koj{to malku ima sredstva za duhot zol:
ko trista govornici e zlatoto
i na s# bi go nateralo.
Kral Ri~ard
Kako se vika?
Pa`ot
Tirel, gospodaru.
Kral Ri~ard
Malku i go znam. Vedna{ povikaj go.
(Zaminuva pa`ot. )
Itriot dlabokoumen Bakingam
ne mi e ve}e drugar vo mislite.
Tolku dolgo neumoren be{e
a sega zdiv bara. Pa, neka e taka.
(Vleguva Stanli.)
[to ima lordu Stanli?
Stanli
Veli~estvo,
markizot Dorset, slu{am, prebegnal
vo zemjata kaj{to prebiva Ri~mond.
(Zastanuva na strana.)
Kral Ri~ard
Dojdi ovde, Kejtzbi. Razglasi vedna{
deka Ana. `ena mi, e te{ko bolna.
]e sredam vo javnosta da ja nema.
Siromav najdi mi gospodin
so }erkata da go o`enam na Klarens.
Sinot mu e glup, od nego strav nemam.
[to dreme{? Rekov razglasi vedna{
Ana, kralicata e bolna pred smrt.
Trgaj! Nade`ta moram da ja se~am
 Ri~ard III 697

pred rastot nejzin da me uni{ti. Tirel

(Kejtzbi brzo izleguva.)
Moram so vnuka mi da se o`enam Vedna{ toa }e go zavr{am.
za kralstvoto da mi fati koren… (Odi.)
Smrt na bra}a & , a potoa svadba! (Se vra}a Bakingam.)
Nesigurno, nesigurno, no tolku
sum vo krv {to grevot grev nov si bara: Bakingam
So`alba pla~na vo o~ive nema.
(Vleguva Pa`ot so Tirel.) Gospodaru, razmisliv i re{iv
Ti si Tirel? za baraweto {to go postavivte.

Tirel Kral Ri~ard

Xejmz Tirel, najpokoren va{ sluga. Toa sega ne e va`no. Dorset kaj
Ri~mond prebegnal.
Kral Ri~ard
Bakingam
Navistina?
^uva gospodaru.
Tirel
Kral Ri~ard
Ispitaj me, gospodaru.
Stanli, pazi, toj e sin na `ena ti!
Kral Ri~ard
Bakingam
Bi ubil li ti moj prijatel dobar?
Gospodaru, darot go baram {to so
Tirel ~esta i verata mi go vetivte -
grofovijata Hirford i imotot
Bi, no pobrgu dva du{mana bi vi ubil. {to rekovte }e mi gi dadete.

Kral Ri~ard Kral Ri~ard

Toa i baram. Dva crni du{mana, Stanli, pazi na `ena ti: ako
crvja {to mirot, sonot mi go grizat pisma od Ri~mond pra}a, ti si kriv.
se tie {to sakam da gi sredi{:
Tirel, na kopiliwata v Kula mislam. Bakingam

Tirel [to velite na baraweto moe?

Ovozmo`ete mi do niv da dojdam Kral Ri~ard

i stravot od niv ve}e }e go nema.
Se se}avam, Henri [esti pretska`a
Kral Ri~ard deka Ri~mond kral }e bide u{te
koga Ri~mond palavo dete be{e.
Slatko mi pee{. Dojdi vamu, Tirel: Kral! Mo`ebi -
([epoti) Ova e znakot: stani naostri se:
Toa e s#, re~i zavr{eno e
i }e te sakam i unapreduvam.
 698 Vilijam [EKSPIR

Bakingam Kral Ri~ard

Gospodaru! Bidej}i si zapnal molej}i pa mislite

mi gi prekinuva{ a toj ne mo`e
Kral Ri~ard da ~ukne. Ni{to denes ne mi se dava.

Kako prorokot ne mi re~e toga{ Bakingam

deka jas nego }e go ubijam?
]e mi ja ispolnite molbata?
Bakingam
Kral Ri~ard
Za grofovijata, gospodaru-
Me trevo`i{, ne sum raspolo`en.
Kral Ri~ard (Si odi.)

Ri~mond! Koga bev vo Egziter, mi Bakingam

be{e poka`an zamokot {to na~alnikot
go nare~e Ri~mond. Toga{ se sepnav,
na poetot irski se setiv {to mi
be{e rekol deka ne }e `iveam dolgo
{tom Ri~mond go vidam.
Bakingam
Gospodaru-
Zna~i taka za slu`bata mi vra}a.
So prezir. Za ova li kral go storiv.
No, na Hastingz da se setam i da me nema
vo Breknok, pred glavata da mi ja snema.
(Si odi.)

Kral Ri~ard

Da? Kolku e ~asot?

Bakingam

Ve potsetuvam na vetuvaweto.

Kral Ri~ard

No, kolku e ~asot?

Bakingam

]e ot~uka deset.

Kral Ri~ard

Neka ot~uka.

Bakingam

Zo{to da ot~uka?
 Ri~ard III
Scena 3
Pred dvorecot. Malku podocna.
(Vleguva Tirel.)
Tirel
Svirepiot i krvav ~in e gotov,
najgnasniot ~in grozen kole`
{to zemjava nekoga{ go storila.
Dajton i Forset {to gi najmiv
kole`ov ne~ove~en da go storat,
iako podleci gadni, pci dr~ni,
so ne`nost i so`alba blaga
kako deca lipaa i vaka smrtta
mi ja opi{uvaa: “Vaka,” re~e Dajton
“le`ea tie,” “vaka, vaka” re~e Forset
“gu{kaj}i se eden so drug vo pregratka
nevina: ~etiri ru`i usnite im bea
vo letna lixba {to se qubea.
Molitvenik na zglavjeto nivno {to
skoro “re~e Forset” n# pokoleba;
no prokletstvoto “- tuka gadot sopre
a Dajton re~e:”Najubaviot dar na
prirodata go zadavivme {to od
iskona navamu bil sozdaden.”
I zaminaa, so te{ka sovest,
bez zbor. Gi ostaviv za vesta
na kralot krvav da mu ja donesam.
No, eve go.
Vleguva kral Ri~ard.)
Zdrav da ste gospodaru.
Kral Ri~ard
Tirel, }e bidam sre}en od vestite?
Tirel
Ako izvr{uvaweto na ona {to
go naredivte sre}a vi nosi, toga{
bidete sre}en, s# e izvr{eno.
Kral Ri~ard
Gi vide mrtvi?
699
Tirel
Da, gospodaru.
Kral Ri~ard
I zakopani, Tirelu dobar?
Tirel
Kapelnikot od Kulata gi zakopa
no kade, da bidam iskren, ne znam.
Kral Ri~ard
Dojdi kaj mene, Tirel, po ve~era
da mi prika`uva{ kako umrea
i smisli kakvo dobro da ti storam.
Dotoga{ zbogum!
Tirel
Ponizno ve napu{tam.
(Zaminuva,)
Kral Ri~ard
Sinot na Klarens go zatvoriv dobro,
za dolen ~ovek }erka mu ja ma`iv
sinovite na Edvard na nebo gi prativ
a Ana, `ena mi, na svetot
dobra no} mu re~e. Sega, bidej}i
Bretonecot Ri~mond so vnuka mi,
mladata Elizabeta saka da se `eni
i taka krunata da ja zgrabi, odam
kaj nea da ja pobaram za `ena.
Vleguva Ratklif.)
Ratklif
Gospodaru!
Kral Ri~ard
Za arno ili za lo{o vaka buvnuva{?
Ratlif
Za lo{o, gopodaru. Morton kaj Ri~mond
 700 Vilijam [EKSPIR
prebegnal; Bakingam so Vel{anite
se krenal; i drugi mu prijduvaat.
Kral Ri~ard
Eli i Ri~mond pove}e me pla{at.
So Bakingam lesno }e se spravam.
Napred! Pla{livoto dogovarawe
na tapiot docne` najstar e sluga
a sekoj docne` vo prosja{tvo vodi:
plamenite pohodi neka mi se krila
a Merkur glasnik na kralskata sila;
trubi, trubi! [titov moj e sovet;
napred! Izdajnik se per~i na bojnoto pole!
(Zaminuvaat.)
Scena 4
Pred dvorecot.
(Vleguva starata kralica Margarita.)
Margarita
Sre}ata sega po~nuva da zree
i gnila pa|a vo ~elusta na smrtta.
Od skri{ni predeli do sega demnev
propasta na du{manite ja gledav.
Svedo~ev jas na stra{niot voved
a sega vo Francija odam. I krajot
crn, gor~liv i tragi~en }e bide.
No, skrij se crna Margarito. Nekoj ide.
Vleguvaat krlaicata Elizabeta i vojvot-
kata od Jork.)
Elizabeta
Ah, princovi moi, de~iwa ne`ni!
Cve}a nerascuteni, pupki nedopupeni!
Ako du{ite ne`ni s# u{te
vi plovat i skraja se od ve~nosta,
so krila leki nad mene lebdete
i ta`a~kata majkina ~ujte ja!
Margarita
Lebdete, lebdete! Vratka pravi~na
utroto detsko so no} vi go stemna.
Vojvotkata
Zlo mnoguglavo glasot mi go zede
i jazikot umoren nem e i tivok.
Edvard Plantagenet, zo{to si mrtov?
Margarita
Plantagenet za Plantagenet, Edvard
za Edvard dolgot smrten go pla}a.
Elizabeta
O. bo`e, zarem takvi baj~iwa frli
vo `dreloto na volkot? Zarem i drugpat
so spiel koga sli~no se pravelo?
 Ri~ard III
Margarita
Hari koga umre i sin mi sladok.
Vojvotkata
@ivotu mrtov, videlce slepo,
smrten duhu `iv, sliko kleta, sramu
svetski, zalogu smrten od `ivotot
zgraben, pomenu {tur, na dnite mra~ni,
skroti go neskrotot, ti nad Anglija
od krv nevina {to e pijana!
(Sednuva.)
Elizabeta
Ah, koga brgu grob bi mi otvorila
ko sedi{te ta`no {to ti mi dava{,
mesto nad zemja, pod nea bi odmarala!
Ah, ima li drug pri~ina da `ali?
(Sednuva kraj nejze.)
Margarita
(Istapuva.) Ako starata taga e najsveta,
prednost vo bolkata dajte mi mene
od ta`a~kava site da se stresat.
(Sednuva do niv.) Ako dru{tvo priznava
tagata,
preku mojata za va{ite redete:
Edvard go imav, Ri~ard go ubi,
Hari go imav, Ri~ard go ubi,
Ti Edvard go ima{e, Ri~ard go ubi,
Ri~ard go ima{e, Ri~ard go ubi.
Vojvotkata
I jas Ri~ard imav, ti go ubi
i Rutland go imav, ti pomgna da go ubijat.
Margarita
Ti Klarens go ima{e, Ri~ard go ubi,
pes adski od utroba ti ispolzi
{to site do grobot }e n# goni.
Toa ku~e {to zabi pred o~ite dobi,
jagniwa da kine, krv da im loka,
toj izrod grd od bo`jite dela,
toj golemotiran na zemjata
701
{to nad reki solzi i taga
tirani - od utroba ti sleze da n# sotre.
O, gospode, pravi~en i mo}en,
kako da ti blagodaram {to pesov
strven i sojot go krvavi majkin,
i dru{ka vo bolot na{ ja pravi.
Vojvotkata
O, Margarito, ne siti se ti vo bolot
jas tvojot ~esno go oplakav.
Margarita
Sfati me, za odmazda sum gladna
no gledaj}i ja sega mi se gadi.
Edvard ti e mrtov {to mojot Edvard
go ubi. I drugiot isto pa sme ramni.
Mladiot Jprk e ni{to oti obata
dostojni ne se za gubitokot moj.
Klarens e mrtov {to Edvard go ubi
i gleda~ite na ~inot grozen: podmolniot
Hastings, Rivers, Von, Grej;
{to bez vreme gi snema vo grobot temen.
Samo Ri~ard e `iv, toj crn sluga na adot,
{to e ~uvan da kupuva du{i
i tamu da gi pra}a. No, gledam, gledam
`alno krajot `alen mu bli`i:
zemjata se otvora, adot plamti,
|avoli vri{tat, svetcite se molat,
nenadejno od svetov da go snema:
skusi mu go `ivotot, bo`e, ti {to zema{,
za u{te na `ivot da re~am “Go snema pesot.”
Elizabeta
Ti pretska`a deka }e dojde vreme
koga }e te baram da go kolneme
toj pajak babrav, toj zol, grbav `abjak.
Margarita
Te narekov toga{ privid na sre}ata
senka sirota, kralica la`na
eho gluvo na ona {to sum bila,
laskav voved vo u`asna farsa,
du{a krenata pa urnata nisko,
majka izmamena za dve li~ni ~eda,
son na ona {to si bila, bajraktar
 702 Vilijam [EKSPIR
izlo`en na smrtonosen pukot;
trag od dostoinstvo, zdiv, meur,
kralica za majtap, za vpe~atok samo.
Kaj ti e ma`ot? Bra}ata kaj ti se?
Sinovite dva? Na {to se raduva{?
Koj veli u{te “Da `ivee kralicata?”
Velmo`ite kaj se {to ti laskaa?
I svitata brojna {to te prate{e?
Otfrli s# i vidi {to si sega:
od `ena sre}na, vdovica crna,
od majka bodra, ta`alka na vekot,
od kralica, bri{ka ven~ana so gri`i,
mesto da te molat, ti sega moli{,
mesto da me prezira{, te preziram jas,
mesto da ti se pla{at, ti se pla{i{,
nareduvaj kolku saka{, ne te slu{a nikoj.
Taka tekot na pravdata se svrte
i `rtva na vremeto te stori,
so misla samo na ona {to si bila
so ona {to si pove}e da se ma~i{.
Mestoto moe ti mi go zede
a so toa i del od tagata moja.
Vratot tvoj vo jaremot e vpregnat
od koj sega umorna se trgam
tovarot cel prepu{taj}i ti go tebe.
Zbogum kralice, taga {to te svea,
na zlata angliski vo Francija }e se smeam.
Elizabeta
Ti {to na kolnewe si ve{ta,
u~ime kako du{manite da gi kolnam.
Margarita
No}e bdej, dewe posti:
mrtvata sre}a so `ivo zlo sporeduvaj ja;
decata misli si gi poslatki
od {to bile; ubiecot pogaden
odo{to e; bolot zgolemen
zlo~inecot polo{: pravej}i vaka
}e nau~i{ da kolne{.
Elizabeta
Zborot mi e pitom, zdivi go so tvojot!
Margarita
Bolkata tvoja sama }e go zdivi!
(Zaminuva.)
Vojvotkata
Zo{to nesre}ata zborovi e polna?
Elizabeta
Prazni zastapnici na zemnive maki,
naslednici na beznaslednata radost,
besednici bedni na nesre}ite!
Dojdete! Iako ne ste vistinska pomo{
barem bolkata ja olesnuvate!
Vojvotkata
Toga{ govori, so mene dojdi,
so zdiv od zborovi `ol~ni
sin mi proklet da go zagu{ime
decata {to ti gi ubi.
Trubite trubat: vikaj da vikame.
(Vleguva kral Ri~ard so vojskata {to
mar{ira. Trubi i barabani.)
Kral Ri~ard
Koj mi pre~i vo pohodov?
Vojvotkata
Taa {to mo`e{e da te spre~i,
davej}i te u{te vo utrobata svoja,
od kole`ite, pesu, {to gi stori!
Elizabeta
^eloto li go krie{ so krunata zlatna,
{to `ig zaslu`uva za smrtta na princot
i krajot grozen na bra}a mi, na sinot?
Ka`i, robu, kaj mi se decata?
Vojvotkata
Kreka~u, yveru, kaj e brat ti Klarens?
I maliot Ned Plantagenet, sin mu?
 Ri~ard III
Elizabeta
Kaj se dobrite Rivers, Von i Grej?
Vojvotkata
Kaj e qubezniot Hastingz?
Kral Ri~ard
Trubete trubi!Barabani slo`no!
Neboto pqampa~kive da ne gi ~ue
bogomirosaniot kaj go klevetat,
Udrete, rekov!
(Trubi, barabani)
Ili mirno, bez vik, govorete,
ili so silni, borbeni zvuci
vikot silen }e vi go zagu{am.
Vojvotkata
Dali si mi sin?
Kral Ri~ard
Da. Od boga,tatko mi i tebe.
Vojvotkata
Strplivo toga{, nestrpliva ~uj me.
Kral Ri~ard
Velam, ima ne{to tvoe vo mene.
{to glas na prekor ne podnesuva.
Vojvotkata
Pu{ti me da govoram.
Kral Ri~ard
Dobro no,nema da slu{am.
Vojvotkata
Blaga i ne`na na zbor }e bidam.
703
Kral Ri~ard
I kratka, dobra majko, oti brzam.
Vojvotkata
Brza{? A bog znae kolku sum te
~ekala vo patila i maki.
Kral Ri~ard
Zar na kraj ne ti dojdov ko uteha?
Vojvotkata
Ne, `imi krstov, ti dobro znae{,
na svet dojde, od svetot ad mi stvori,
te`ok teret ra|aweto mi be{e,
svoeglavo,ma~no detstvoto tvoe.
dnite {kolski, o~ajni, stra{ni, besni;
mom~e{tvoto drsko, opasno, smelo,
dnite zreli vozgordi, krvavi, sramni,
ili podobro: vo omraza qubezni.
Mo`e{ li ~as da ka`e{ bar eden
vo koj prijatno so tebe mi bilo?
Kral Ri~ard
Nieden, sem ~asot koga me rodi
i taka od mene se oslobodi.
No, ako nemil sum ti pred o~i,
}e odam, da ne te navreduvam.
Udrete barabani!
Vojvotkata
Te molam, soslu{aj me.
Kral Ri~ard
Sluhot `ol~no mi go para{.
Vojvotkata
Toga{ samo
zbor oti posleden pat ti zboruvam.
 704 Vilijam [EKSPIR

Kral Ri~ard samata }e se obvinam, rezil }e ja storam:

za da ostane nezaklana kako yverka
Dobro. }e re~am deka ne be{e }erka na Edvard.

Vojvotkata Kral Ri~ard

Ili po bo`ja pravda }e zagine{ Ne gre{i, taa e od kralska loza.

porazen vo vojnava {to pretstoi
ili od jad i drtost jas }e umram Elizabeta
likot pove}e da ne ti go vidam.
Zatoa kletvava te{ka ponesi ja. Za da ja spasam }e re~am deka ne e.
{to vo bojot pove}e }e ti te`i
od seto oru`je {to go nosi{! Kral Ri~ard
Molitvive za drugi }e se borat.
Du{i~kite od decata na Edvard Najbezbedna e vo lozata kralska.
duhot na du{manite }e go bodrat
i uspeh i pobeda }e im vetat. Elizabeta
Krvav si, krvav kraj ti ide,
ko `ivotot i smrtta sramna }e ti bide. Vo takva bezbednost bra}a & umrea.
(Zaminuva)
Kral Ri~ard
Elizabeta
Nim Yvezdite ne im bea nakloneti.
Pri~ini posilni no duh poslab
za kolnewe imam. “Amin,” samo }e re~am. Elizabeta

Kral Ri~ard Prijatelite lo{i, jas bi rekla.

^ekaj, ne{to moram da ti ka`am. Kral Ri~ard

(Ja trga na strana.)
Nikoj od sudbinata ne pobegnal.
Elizabeta
Elizabeta
Pove}e nemam sinovi kralski
za da gi ubie{: a }erkite, Ri~ard, Da, koga sudbinata |avolot ja kova.
kalu|erki {to se molat, a ne Podobra smrt }e imaa decata
kralici {to ta`at, }e mi bidat. ako podobar ti se rode{e.
Ne posegnuvaj po `ivotot nivni.
Kral Ri~ard
Kral Ri~ard
Zarem misli{ jas vnucite si gi ubiv?
Ti ima{ }erka Elizabeta,
doblesna, kralska, milozliva, li~na. Elizabeta

Elizabeta Vnucite {to striko im gi li{i

od bogatstvo, kralstvo, rod, sloboda, `ivot.
Zarem zatoa da umre? Ostavi ja Toj {to srcata ne`ni im gi sopre
vo `ivotot sama }e ja sni`am, ubavinata nemu skri{no, ti neskri{en smer mu dade:
}e i ja oskvernam, za neverstvo kon Edvard no`ot ubistven tap {to be{e
 Ri~ard III 705

ostrina dobi od kamenoto ti srce Elizabeta

so jagniwata moi da se gosti.
No, bolot div taga ve~na go kroti Bidi kratok! Qubeznosta vistinska
pa decata ovde gi spomenuvam od taa na zbor ti e pokratka.
za so nokti o~ite da ne ti gi kopam,
pa sama, vo zalivot o~aen na smrtta Ri~ard
ko korab bez katarka i edra
od gradite tvoi kameni da se razbijam. Toga{ znaj, }erka ti mnogu ja qubam.

Ri~ard Elizabeta

Natema go pohodov da mi bide Majka & na }erka mi veruva mnogu.

i bojot krvav, ako tebe i na
tvoite pove}e dobro ne vi mislev Ri~ard
odo{to zloto {to vi go storiv!
[to misli{?
Elizabeta
Elizabeta
Ima li neboto u{te dobro {to
otkrieno, za mene bi bilo? Oti mnogu }erka mi ja qubi{:
gi qube{e i bra}a & mnogu
Ri~ard i mnogu za toa ti blagodaram.

Vozdigot na decata va{i, lejdi. Ri~ard

Elizabeta Ne brzaj zborot da go izopa~i{:

velam, }erka ti mnogu ja qubam i
Do izgini{te, glavi da im letnat? kralica angliska }e ja napravam.

Ri~ard Elizabeta

Do dostoinstvo i vrvna sre}a, A koj }e & bide kral?

kralskiot vid na ovozemska slava.
Ri~ard
Elizabeta
Toj {to
Zboruvaj, na tagata laskaj mi; kralica }e ja napravi. A, koj drug?
ka`i, kakvo mesto, {to dostoinstvo,
kakva ~est na moe dete bi mu dal? Elizabeta

Ri~ard Zarem ti?

S# {to imam: da, i sebe si, i s# Ri~ard

bi dal na edno dete tvoe, ako
vo Leta od du{ata ti gnevna Da. [to misli{ za ova?
ta`niot spomen go udavi{ na
delata {to misli{ sum ti gi storil. Elizabeta

Kako }e ja isprosi{?
 706 Vilijam [EKSPIR
Ri~ard
Ti }e me nau~i{. Ti najdobro ja znae{.
Elizabeta
Od mene bi u~el?
Ri~ard
Od srce.
Elizabeta
Prati &
po ~ovekot bra}a & {to gi ubi
dve krvavi srca: na niv vre`i
“Edvard” i “Jork”; }e zapla~e, tvrda,:
Toga{ podari & ko Margarita edna{
na tatko ti, so krvta na Rutland,
{amiv~e; {to, re~i go vpil sokot
temnocrven od teloto na bratot nejzin
za so nego da si izbri{e o~i.
Ako ova ne ja ispolni so qubov
pi{i & za slavnite tvoi dela:
re~i, striko & Klarens ti go sotre
i vujko & Rivers; a zaradi nejze,
i strina & Ana brzo ja zbri{a.
Ri~ard
Se podbiva{, gospo|o, ne e ova
na~in }erka ti da ja dobijam.
Elizabeta
Drug na~in nema; osven ako vo druga
vleze{ ko`a pa da ne si Ri~ard
koj{to delava ovie gi stori.
Ri~ard
Ka`i & za qubovta nejzina gi storiv.
Elizabeta
Toga{ }e te mrazi {to so gadni
kole`i qubovta si & ja kupil.
Ri~ard
Storenoto edna{ ne se poprava sega:
~ovek ponekoga{ znae da zgre{i
a potoa vedna{ kaewe go ~eka.
Ako od sin ti kralstvoto go zedov
za pokaj, na }erka ti }e go dadam.
Ako decata tvoi gi ubiv
za da ti se mno`i rodot, od krvta tvoja
ro`ba moja so }erka ti }e za~nam;
babata sakana e re~isi isto
ko majkata {to e od decata svoi;
vnucite se deca poniski za stepen
sli~ni se na tebe, ba{ od krvta tvoja;
isto bolat, ko bolot pri ra|awe
{to i ti za nejze edna{ go seti.
Decata nesonica na mladost ti bea
vnucite, na starost, uteha }e ti bidat,
gubi{ samo toa {to sin ti ne e kral,
no zatoa }erka kralica }e ima{.
Ne mo`am da ti go dadam ona {to ne mo`am
zatoa prifati go ona {to mo`am.
Dorset, sin ti {to so tegobna du{a
po tu|ini lunya, so brakot vakov
bi se vratil brzo, dostoinstvo
golemo i razni po~esti da primi.
Kralot {to }erka ti `ena }e ja vika
i Dorset, soodvetno brat }e go vika.
I pak kralica, majka }e bide{
i site bedi od vremeto stra{no
so dvojna sre}a }e gi nadopolni{.
Za nas u{te dobri denovi ima.
Solzite drobni {to gi prolea bolno
ko biseri od Istok }e ti se vratat,
vra}aj}i ti go so interes dolgot
od tri` tolku radosti i sre}a.
Odi majko, kaj }erka ti odi,
so iskustvo ohrabri ja nejzinata mladost;
podgotvi ja da go ~ue toj {to }e ja saka;
vo srceto ne`no plamen vdahni &
od vlasta zlatna; zapoznaj ja nejze
so sladosta no}na na bra~niot spokoj;
i vedna{ {tom rakava moja go kazni
buntovnikot dolen, {utot Bakingam,
so venci pobedonosni jas }e dojdam
kaj pobednikot da ja odvedam tvojata }erka
a taa, za pobedata slu{aj}i
}e mi bide pobedni~ka: Cezarev Cezar.
 Ri~ard III 707

Elizabeta Elizabeta

Kako da re~am? Bratot na tatko & A kolku takviot `ivot }e & trae?
ma` }e & bide? Ili striko & ? Ili
toj {to bra}ata, vujkovcite & gi ubi? Ri~ard
Pod koe ime za tebe da ja baram
za prifatliv da bide{ pred Boga, Bog i prirodata kolku {to }e dadat.
pred ~esta moja, ~ubovta nejzina, pred
svetot? Elizabeta

Ri~ard Ri~ard i adot kolku {to }e dadat.

Re~i & Ri~ard

mirot na Anglija od ova zavisi.
Re~i & gospodarot sluga e nejzin.
Elizabeta
Elizabeta
[to so ve~na vojna }e go kupi.
No taa, tvoj sluga, vlast takva mrazi.
Ri~ard
Ri~ard
Re~i & kralot {to nareduva moli.
Ne {tedi zborovi da me fali{.
Elizabeta
Elizabeta
Za ona {to kralot nad kralevite brani.
^esnata prikazna e najdobra
Ri~ard ako ednostavno se ka`e.

Re~i & mo}na kralica }e bide. Ri~ard

Elizabeta Toga{,
ednostavno ka`i za qubovta moja.
Za potoa da `ali ko majka & .
Elizabeta
Ri~ard
Ednostavno a ne~esno, lo{o zvu~i.
Re~i & ve~no }e ja qubam.
Ri~ard
Elizabeta
Plitki, prebrzi ti se pri~inite.
A kolku toa ve~no }e trae?
Elizabeta
Ri~ard
Dlaboki, mrtvi mi se pri~inite.
Do krajot na `ivotot nejzin ubav. V grob mrtvi decata mi se kutri.
 708 Vilijam [EKSPIR

Ri~ard Elizabeta

Ne struni tamu, minato e toa. So `ivotot svoj ti ja obes~esti.

Elizabeta Ri~ard

]e strunam, duri da istrunat site struni Toga{ vo gospod.

v srce.
Elizabeta
Ri~ard
Nemu najmnogu mu zgre{i.
Se kolnam vo sveti \or|i, `ezloto, krunata Da ima{e strav od nego, nema{e
zakletvata-mirot {to kralot, ma` mi
Elizabeta go sklu~i - da ja zgazi{. I bra}a mi
}e bea `ivi. Strav da ima{e od nego,
Obesveten, obes~esteno, grabnata. krunata kralska {to ja nosi{,
sega sin mi }e go krase{e
Ri~ard i dvata princa }e di{ea ovde
no, sega sploteni vo pravot, verata
Se kolnam tvoja la`na, plen za crvjata
gi napravi. Vo {to sega }e se kolne{?
Elizabeta
Ri~ard
Vo ni{to. Ova ne e zakletva.
\or|i ti e obesveten, ~est nema; Vo idninata.
`ezloto isto, bez vite{ka e doblest,
krunata, kralskata slava ja nema Elizabeta
ako se kolne{, a da ti poveruvam
kolni se vo ne{to vo koe ne si se ogre{il. So minatoto ti ja ocrna;
za{to jas u{te solzi }e leam
Ri~ard za minatoto {to ti go zavi vo crno.
^ivi se decata, tatkovcite {to im gi zakla,
Toga{ vo sebe. ~eda krevki {to do veka }e `alat;
`ivi se roditelite, decata {to im gi zakla
Elizabeta rasje golo {to i vo ve~nosta }e peka.
Ne kolni se vo idninata; oti vo nea
Siot si gre{en. crnini bez vreme, od minatoto crno
so vremeto gi slea.
Ri~ard
Ri~ard
Vo svetot.
Napredilok da nemam, pokajanie da nemam,
Elizabeta niti uspeh vo bitkite te{ki
so du{manot! Sam da se pobedam!
So tvoi nedela e poln. Neboto, sre}ata, grb da mi svrtat!
Dewe videlo da nemam, no}e spokoj!
Ri~ard Dobrovedna sre}a vo `ivotot da nemam!
Ako so srcevo seto, bo`estveno i sveto
Smrtta na tatko mi - }erka ti ubava, kralska ne ja zasakav!
 Ri~ard III
Sre}ite na{i vo nea le`at;
bez nea mene, tebe, zemjava, nea,
i mnogu drugi risjanski du{i - smrt
pusto{, pale` i propast n# ~eka.
Samo vaka mo`e da se izbegne
samo vaka }e se izbegne. Zatoa
majko, vaka mora da te vikam,
qubovta moja vo nea vnesi ja,
ka`i {to }e bidam, a ne {to sum bil,
ne {to zaslu`iv tuku {to }e zaslu`am,
ka`i & za nu`data na ova vreme
vo potfatov golem nemaj detsko breme.
Elizabeta
Zarem |avolot mene da me vodi?
Ri~ard
Da, {tom |avolot kon dobro te vodi.
Elizabeta
Zarem sama sebesi da se zaboravam?
Ri~ard
Da, {tom pomenot tvoj tebe ti pre~i.
Elizabeta
Sepak ti decata mi gi ubi.
Ri~ard
No vo }erka ti jas gi zakopav
za vo gnezdoto slatko pak da se rodat
novi i `ivi i tebe da te te{at.
Elizabeta
Zarem }erka mi za tebe da ja baram?
Ri~ard
I sre}na majka so toa stani.
709
Elizabeta
Odam, javi mi se skoro.
[to misli taa od mene }e doznae{.
Ri~ard
Nosi & bakne` od mene.
(Ja baknuva.) I zbogum.
(Taa zaminuva.)
[utko lesna! Plitka, prevrtliva `eno!
Vleguvaat Ratlif i Kejtzbi.)
[to ima novo?
Ratklif
Mo}en moj kralu, brodovi mo}ni
kraj zapadniot breg plovat, a na bregot
se sobiraat mno{tvo {uplivci
bez oru`je, nevolni za borba;
se govori Ri~mond im e voda~;
tamu se vle~at, o~ekuvaat pomo{
od Bakingam.
Ri~ard
Nekoj brzonog glasnik
kaj vojvodata Norfolk neka pojde.
Ti Ratklif ili Kejtzbi. Kade e toj?
Kejtzbi
Ovde gospodaru.
Ri~ard
Kejtzbi, kaj vojvodata letaj.
Kejtzbi
Da, gospodaru, najbrgu {to mo`am.
Ri~ard
Ratkilf, ti vo Solzberi odi;
koga }e stigne{ - (Na Kejtzbi) gadu glupav,
{to stoi{ ko trup? Mar{ kaj vojvodata!
 710 Vilijam [EKSPIR

Kejtzbi Ri~ard

Prvin, gospodaru, ka`ete mi More da go goltne, na dno da potoni!

{to da mu prenesam na vojvodata. Skitnik nieden, {to bara tamu?

Ri~ard Stanli

O, navistina, dobar Kejtzbi, ka`i Ne znam, gospodaru, no imam ~uvstvo.

mu vedna{ najsilna {to mo`e vojska
da sobere i vo Solzberi da dojde. Ri~ard

Kejtzbi Kakvo ~uvstvo?

Letam! Stanli

Ratklif Pottiknat od Dorset, Bakingam i Morton

kon Anglija trgnal na prestolot da sedne.
A jas gospodaru? Vo Solzberi?
Ri~ard
Ri~ard
Zarem tronot e prazen? Me~ot ni~kum?
[to bara{ ti tamu pred jas da dojdam? Kralot Mrtov? Kralstvoto bez gazda?
Koj naslednik na Jork e `iv osven mene?
Ratklif Zarem kral mo}en ne e naslednik na Jork?
Zna~i, ka`i mi {to bara na more?
Va{eto veli~estvo taka mi naredi.
Stanli
Ri~ard
Ako ne e toa, toga{ pojma nemam.
Se predomisliv.
(Vleguva Stanli.) Ri~ard
Kakva vest nosi{ Stanli?
Ako ne doa|a kral da ti stane
Stanli toga{ pojma nema{ {to bara Vel{aninot.
More ti nemu prv }e mu prijde{.
Ni dobra koga }e vi ja ka`am
ni lo{a za da ja premol~am. Stanli

Ri~ard Ne, gospodaru, takvo ne{to ne mi pa|a na

Opaa, gatanka! Ni dobra ni lo{a!
[to tuku kru`i{ ko prde` v ga}i
a mo`e{ vedna{ preku rupa da stigne{?
[to e vesta?
Stanli
Ri~mond e na more.
pamet.
Ri~ard
Toga{ kaj ti e vojskata da go sotre?
Selanite, sledbenicite, ka`i, kaj ti se?
Zarem ne se sega na zapadniot breg
pomagaj}i im na buntovnicite?
 Ri~ard III
Stanli
Ne, gospodaru, site se na sever.
Ri~ard
Ama vojska! [to bara na sever
koga na kralot mu treba na zapad?
Stanli
^ekaat naredba, kralu mo}en:
ako mi dozvolite }e gi soberam vedna{
prijatelite i }e pojdam tamu
kaj{to }e mi zapovedate.
Ri~ard
Da,da. Pa na Ri~mond da mu prijde{.
Ne ti veruvam.
Stanli
Gospodaru mo}en, pri~ina za somne` nema;
niti sum bil niti }e bidam neveren.
Ri~ard
Odi toga{. Lu|eto soberi gi; no
ostavi go sin ti Xorx Stanli.
Ako zgre{i{ glavata }e mu letne.
Stanli
Postapete so nego kolku {to veren
kon vas }e se poka`am.
(Zaminuva.)
(Vleguva glasnik.)
Glasnikot
Gospodaru, vo Devon{ir, od dobro
izvesteni prijateli ~uv deka
ser Edvard Kortni i prelatot vozgord,
episkopot Eksiter, brat mu postar
so drugi, na oru`je stanale.
(Vleguva drug glasnik.)
711
Glasnikot 2
Vo Kent gospodaru, Gildfordovi
se pod oru`je i so sekoj ~as
silata buntovni~ka im raste.
(Vleguva tret glasnik.)
Glasnikot 3
Gospodaru, vojskata na Bakingam -
Ri~ard
Mar{ sojki, samo za smrt mi peete!
(Mu udira {lakanica.)
Ova ti e nagrada za vesta.
Glasnikot 3
Na va{eto veli~estvo vest mu nosam
deka od poplavi i nadojdeni vodi
se rasturi vojskata na Bakingam
a toj samiot is~ezna bez traga.
Ri~ard
Toga{ prosti. Eve ti go ]eseto
udarot primen da ti go isceli.
Objavena li e nagrada za onoj
{to predavnikot }e go privede?
Glasnikot 3
Da, gospodaru.
(Vleguva ~etvrt glasnik.)
Glasnikot 4
Ser Tomas Lavel i markizot Dorset
vo Jork{ir se pod oru`je. No,
za uteha, gospodaru, vest nosam
deka bura ja rasturi flotata
Bretonska. Ri~mond, vo Dorset{ir ~amec
pratil da gi pra{a tie na bregot
na ~ija strana }e bidat. Mu rekle
deka od Bakingam idat da mu se pridru`at
no toj ne veruval pa krenal edra
nazad za Bretawa.
 712 Vilijam [EKSPIR
Ri~ard
Napred, napred! Koga sme pod oru`je ve}e
a du{manot tu|inski go nema
buntovnicite doma da gi sma~kame.
(Se vra}a Kejtzbi.)
Kejtzbi
Gospodaru, Bakingam e faten; vesta
e dobra no sekako e lo{a taa
deka grofot Ri~mond so mo}ni sili
kaj Milford stignal. No morav da ja ka`am.
Ri~ard
Napred kon Solzberi. Duri umuvame
mo`e da se zagubi bitkata kralska.
Bakingam vo Solzberi neka
go dovedat. Sledete me sega!
(Trubi. Zaminuvaat.)
Scena 5
Vo ku}ata na lord Stanli.
(Lord Stanli i ser Kristofer Ursvik,
sve{tenik.)
Stanli
Ser Kristofer, vaka ka`i mu na Ri~mond:
vo torot na najkrvo`edniot vepar
sin mi Xorx Stanli, zalo`nik ostana.
Ako se pobunam glavata mu leta.
Zatoa, sega, pomo{ od mene }e nema.
Odi, nego od mene pozdravi go.
Ka`i, Kralicata rado se slo`i,
so }erka & Elizabeta, toj da
se `eni. No kade e sega Ri~mond?
Kristofer
Vo Pembruk, Hartfordvest ili Vels.
Stanli
Koi velmo`i se so nego?
Kristofer
Ser Volter Herbert, poznat voin,
ser Gibert Tolbot, ser Viljam Stanli,
Oksford, mo}niot Pembruk, ser Xejmz
i Rajs Tomas, so dru`ina hrabra,
i mnogu drugio so ugled i va`nost.
Kon London trgnaa so vojskite,
ako po pat do bojot ne dojde.
Stanli
Dobro, sega brgu kaj gospodarot;
jas raka mu celivam. Od pismoto
}e razbere {to mislam. Zbogum.
(Zaminuvaat.)
 ^in PETTI

Scena 1

Solzberi. Na otvoreno.

(Doa|a [erifot i Stra`ata, vodej}i go

Bakingam na gubili{te.)

Bakingam bog go vrati vo nivnite gradi:

sega i kletvite na Margarite
Zarem kralot Ri~ard ne saka so mene da me stigna: “Koga toj” re~e taa,
zboruva? so taga na srce }e ti raspara,
seti se na prorokot Margarite”.
[erifot Ajde, vodete me na kladata sramna,
zloto zlo, vinata so vina e ramna.
Ne, lordu. Zatoa strpete se. (Zaminuvaat.)

Bakingam

Hastingz. deca Edvardovi, Graj, Rivers,

kralu svet Henri, sin ti li~en, Edvard,
Von. i site vie {to ve sotre
podlata, zla, dvoli~na nepravda,
ako du{ite va{i crno~emerni
niz oblaci sega me gledaat
za odmazda, na smrtta smejte mi se!
Drugar, zadu{nica e denes, neli?

[erifot

Da, lordu.

Bakingam

Zadu{nica e za mene suden den.

Deka taka se zavetiv u{te za
Edvard ako zgre{am kon decata
i sojuznicite na `ena mu;
na ovoj den posakav da padnam prelagan
od onoj komu slepo mu veruvav;
da, denes e denot koga du{ava
grevovite mora da gi plati:
s#glednikot vi{en, podlo {to mu prijdov,
molitvata la`na vrz mene ja urna
i mi dade toa {to na {aka go molev.
Vrvot od me~ot na lo{ite lu|e
 714 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
Logor blizu Tomvort.
(Vleguvaat Ri~mond, Oksford, Blant, Her-
bert i drugi so znamiwa i barabani)
Ri~mond
Drugari bojni, prijateli moi,
{to pod jaremot tiranski stenkate,
dlaboko vo zemjata navlegovme
deka vo mar{ot pre~ka nemavme;
Eve i o~uvot Stanli mi pi{a
redovi nade`ni, ohrabruva`ki.
Kletiot, krvav, nasilen vepar
{to nivi vi grabi i lozi plodni,
ko pomija krvta {to vi ja loka
i v gradi vi brazdi - toj krmak podol
vo centarot e sega na ostrovov,
blizu Lester, na den mar{ od Tomvort.
So gospod, bodro napred prijateli,
`etva da o`nieme na ve~en mir
so edinstven krvav, svirep boj.
Oksford
Iljada srca vo eden voin ima
{tom so sovest protiv krvnikot odat.
Herbert
I negovite znam, nam }e n& prijdat.
Blant
Prijateli toj nema, samo stravot
gi spre`uva kaj nas da prebegnat.
Ri~mond
Povolno za nas. Zna`i so gospod napred!
Krila lastovi`ki gonosat a lot
bog kralevi pravi, prostaci kralot.
(Zaminuvaat mar{iraj}i.)
Scena 3
Bosforskoto pole.
(Vleguva kral Ri~ard, pod oru`je, so Nor-
folk, Grofot od Sari i Drugi.)
Ri~ard
Ovde {atorot postavete go,
ba{ ovde na Bosforskoto pole.
Lordu sari, {to si tolku ta`en?
Sari
Likot mi ja krie radosta v srce.
Ri~ard
Lordu Norfolk.
Norfolk
Da, gospodaru mo}en?
Ri~ard
Norfolk, }e se bieme neli?
Norfolk
]e bieme, ]e n# bijat, gospodaru.
Ri~ard
Brznete so {atorot. Ve`erva
ovde }e le`am. A utre? Ne e va`no.
Kolkav e brojot na predavnicite?
Norfolk
Najmnogu {est ili sedum iljadi.
Ri~ard
Nie sme tripati pove}e od niv:
i kralskoto ime Kula e mo}na,
{to na protivnikot mu nedostiga.
Brznete so {atorot! Dojdete
velmo`i, boi{teto da go vidam.
 Ri~ard III 715

I nekoi vojskovodci viknete: Ri~mond

disciplina pred se, vra}awe nema:
utre, gospodo, bojot zamav zema. Dobra no}, dobar kapetane Blant.
(Zaminuvaat da go razgledaat boi{teto. A sega za bojot da se sogovorime.
Vojnicite Vlezete v {ator! Vlagata e ostra.
go postavuvaat {atorot.) (Vleguvaat v {ator.)
(Od drugata strana na poleto, Ri~mond, (Vo svojot {ator vleguva kralot Ri~ard,
ser Vilijam Brendon, Oksford i Drugi, Norfolk,
Bojnici go postavuvaat {atorot na Ratklif, Ketzbi i Drugi.)
Ri~mond.)
Ri~ard
Ri~mond
Kolku e ~asot?
Sonceto umorno zlatesto zajde,
a tragot ognen od ko~ijata Kejtzbi
dobar den za utre navestuva.
Se Vilijam Brendon, znamenosec si ti, Vreme e za ve~era, gospodaru.
mastilo i hartija mi treba Devet.
plan da napravam za bojot utre,
zada~ite na vojskovodecite Ri~ard
da gi odredam, i vojskata mala
pravilno da ja rasporedam. Ne mi se veruva.
Lordu Oksford, ser Vilijam Brndon Donesi mi mastilo i hartija.
i ti, ser Volter Herbert, ostanete so mene. [to!? Zarem {lemot ne mi te`i ko porano?
Grofot Pembruk polkot svoj go vodi: V {ator li mi mi e oru`jeto?
kapetane Blant, od mene dobra no}
posakaj mu i vo dva po polno} Kejtzbi
kaj mene grofot v {ator neka bide:
i u{te ne{to, dobar kapetane, Da, gospodaru. S# e podgotveno.
znae{ li kaj e logorot na Stanli?
Ri~ard
Blant
Dobar moj Norfolk, pobrzaj na dol`nost;
Ako boite dobro mu gi poznav postavi stra`a, sigurni momci najdi.
a veruvam deka mu gi poznav,
polkot negov polovina e milja Norfolk
ju`no od mo}nata vojskata na kralot.
Odam, gospodaru.
Ri~mond
Ri~ard
Ako e mo`no, Blante mil, bea rizik,
najdi na~in so nego da zboruva{, Rano stani, blagoroden Norfolk.
i porakava va`na prenesi mu ja.
Norfolk
Blant
Sekako, gospodaru.
Po cena na `ivotot }e odam. (Zaminuva.)
A sega, mir dobar imajte no}va!
 716 Vilijam [EKSPIR

Ri~ard Ratklif, okolu polno} dojdi da me

Kajtzbi!
Kajtzbi
Gospodaru?
Ri~ard
Glasnik naoru`en isprati kaj
Stanli, neka ja dovede vojskata
pred izgrejsonce deka sin mu Xorx
no}ta ve~na }e go goltne. Daj mi
(Kejtzbi si odi)
bokal vino. Donesete sve}a.
Bel~o za utre osedlajte mi go.
Ne stegajte gi mnogu uzengiite.
Ratklif!
Ratklif
Gospodaru!
Ri~ard
Go vide li ta`niot lord Nortamberland?
Ratklif
Tomas, grofot od Sari i toj pred
da se stemni od polk do polk odea
vojnicite bodrej}i gi.
Ri~ard
Zadovolen sum. Dajte mi bokal vino!
Mi nedostiga porane{nata
bodrost na duhot, vedrost na mislata.
Sravi go tuka. Donese hartija
i mastilo?
naoru`a{. Ostavi me velam…
(Ratklif zaminuva; Ri~ard se povlekuva vo
{atorot.)
(Vleguva Stanli vo {atorot na Ri~mond.
Velmo`i i drugi,)
Stanli
Sre}a, pobeda na {lem da ti padnat!
Ri~mond
Neka no}ta seta udobnost ti ja
dade, blagoroden o~uve! Ka`i,
kako e na{ata sakana majka?
Stanli
Od majka ti blagoslov ti nosam,
{to za dobroto tvoe stalno moli.
Tolku za ova. ^asovite tihi
se iskraduvaat, a svetlost mlaka
probiva na istok. Na kretko, oti
taka ~asov od nas bara, podgotvi se
za bojot v zori, a ishodot
krvavata borba neka go re{i.
Jas kolku mo`am - kolku sakam ne mo`am -
vremeto }e go mamam i {tom mo`am
}e ti pomognam vo bojot neizvesen.
Otvoreno sepak kaj tebe ne smeam,
deka brat ti, ne`niot Xorx, pred o~ite
na tatko mu }e go ubijat.
Zbogum, nu`data i stra{noto vreme
n& pre~at qubov da si iska`eme
voobi~aena za prijateli
{to dolgo bile razdvoeni. No,
bog za ova vreme neka n& dade!
Zbogum u{te edna{! Bidi Hrabar, jak!
Ri~mond

Ratklif Lordovi, do polkot otpratete go:

vozbuden, sepak }e probam da mignam,
Da, gospodaru. za utre dremka da ne me fati,
koga }e letnam na krilja pobedeni:
Ri~ard leka no}, lordovi, velmo`i dobri.
(Si odat: Ri~mond kleknuva.)
Neka vardi stra`ata. Ostavi me O, ti ~ij vojskovodec se smetam,
 Ri~ard III 717

milozliv bidi kon vojskata moja: (Na Ri~mond)

te{ki topuzi gnev v race stavi im,
so silni udari da gi zgme~at
{lemovite nasilni~ki na du{manite!
Tvoi slugi na ~esta napravi n#,
za vo pobedata da te slavime!
Du{ava budna tebe te gleda,
pred o~ive moi da gi zatvoram.
Na sone, na jave, o, vardi me ti!
(zaspiva)
(Me|u {atorite se javuva duhot na prin-
cot Edvard sin na Henri [esti.)
Duhot
Ti ro`bo na domot Lankesterov,
naslednicite poni`eni na Jork
te bodrat: napred; `ivej, napreduvaj!
( Is~eznuva)
(Se pojavuvaat duhovite na Rivers, Grej i
Von.)
Duhot na Rivers
(Na Ri~ard)
Utre te{ko na du{a }e me nosi{,
mene Rivers {to umre vo Pomfret!
O~ajuvaj, umri!

(Na Ri~ard) Duhot na Grej

Utre te{ko na du{a }e me nosi{
misli kako mlad me probode kaj (Na Ri~ard)
Tjuksberi: o~ajuvaj i umri! Na Grej seti se i o~ajuvaj!
(Na Ri~mond)
Obodri se Ri~mond; poni`enite Duhot na Von
du{i na princovite zaklani te bodrat:
sinot na kral Henri e na tvoja strana. (Na Ri~ard)
(Is~eznuva.) Na Von seti se, vo strav gre{en
(Se pojavuva duhot na Henri [esti) me~ot ispu{ti go, o~ajuvaj, umri!

Duhot Site

(Na Ri~ard) (Na Ri~mond)

Smrten koga bev, kralskoto telo
ti smrtonosno go izbode: na
Kulata seti se: o~ajuvaj, umri!
Hari ti veli: o~ajuvaj, umri!
(Na Ri~mond)
Svetio sjajna! Ti pobednik bidi!
Hari {to pretska`a kral }e bide{,
na son te bodri: `ivej, napreduvaj!
(Is~eznuva.)
(Se pojavuva duhot na Klarens)
Duhot
(Na Ri~ard)
Utre te{ko na du{a }e me nosi{!
Jas {to bev udaven vo bo~va vino. Klarens,
na prevara {to me sotre.
Utre vo bojot seti se na mene,
me~ot ispu{ti go, o~ajuvaj , umri!
Razbudi se, grevot kon nas Ri~ard }e
go pobedi. Stani, pobedata e tvoja!
(Is~eznuvaat.)
(Se pojavuva duhot na Hastingz.)
Duhot
(Na Ri~ard)
Krvniku gre{en, vo krv razbudi se
i vo boj krvav dnite zavr{i gi!
Na Hastingz seti se: o~ajuvaj, umri!
(Na Ri~mond)
Du{o spokojna, razbudi se, stani!
Bori se pobedi, ti Anglija ja brani{!
(Is~eznuva.)
(Se pojavuvaat duhovite na dvata mladi
princa.)
 718 Vilijam [EKSPIR
Duhovite
(Na Ri~ard)
Soni gi vnucite v Kula zadaveni:
olovo ti sme na du{a, Ri~ard, i
te vle~eme vo propast, sram i smrt!
Vnucite ti velat: o~ajuvaj, umri!
(Na Ri~mond)
Spij, Ri~mond, spij mirno, so radost stani;
angeli od veparot neka te {titat.
@ivej, sre}ni kralevi izrodi!
Sinovite nesre}ni na Edvard
ti velam: napreduvaj!
(Is~eznuvaat.)
(Se pojavuva duhot na Ana, `enata na
Ri~ard.)
Duhot
(Na Ri~ard)
Ri~ard, `ena ti, Ana, `ena ti,
{to ~as miren so tebe ne prospa,
sega sonot so nemir ti go polne:
utre vo bojot na mene seti se
me~ot ispu{ti go: o~ajuvaj, umri!
(Na Ri~mond)
Du{o mirna, miren son imaj,
za pobeda sre}na, za uspeh soni,
`enata na Ri~ard za tebe moli.
(Is~eznuva.)
(Se pojavuva duhot na Bakingam.)
Duhot
(Na Ri~ard.)
Jas prv ti pomognav kral da stane{
posleden tiranstvoto ti go setiv:
vo bojot na Bakingam seti se,
i vo maki najte{ki umri! Sega
krvavite dela sonot ti go ru{at
pla{i se i vo o~aj ispu{ti du{a!
Na Ri~mond.)
Umrev za{to prerano na pomo{ ti idev:
no obodri se, soberi hrabrost,
angelite dobri so tebe se sega
Ri~ard }e padne, vozgordosta mu bega.
(Is~eznuva.)
(Kralot Ri~ard se budi od son.)
Ri~ard
Drug kow dajte mi, rani le~ete mi!
Milost Isuse! Tivko, sonuvam.
O sovest kukavi~na, kolku me ma~i{!
Svetloto e sino. Polno} e crna.
Ladni trpki po telo mi lazat.
Od {to se pla{am? Od sebe?
Drug nema. Ri~ard go saka Ri~ard.
Da. Jas sum jas. Ima ubiec ovde?
Ne - da. Ima. Jas. Begaj! Od kogo,
od sebe? Znam zo{to ne se odmazduvam,
zarem samiot na sebe? Ne, se sakam.
Za koe bilo dobro {to samiot
na sebe sum go napravil? Ne! Se mrazam.
Za delata grozni {to gi storiv?
Podlecu: sepak la`am. Ne sum. Ne bidi
glup.
Dobro zboruvaj za sebe. Glupak! Nemoj
da si laska{. Sovesta iljada jazici
ima. I sekoj jazik prikazna ka`uva
i sekoja prikazna veli deka sum podlec.
Krivokletstvo, krivokletstvo najlo{o;
ubistvo, ubistvo najstra{no; site
grevovi storeni so red, vo surija
na sud se derat:”Vinoven e, vinoven!”
O~aen sum. Nikoj `iv ne me saka;
ako umram nikoj `iv ne }e me `ali:
a zo{to? [tom i samiot, vo sebe,
milost za sebe ne nao|am? ^inam
du{ite na site {to gi ubiv mi dojdoa
v {ator so zakana deka odmazdata utre
vrz glavata na Ri~ard }e padne.
(Ratklif doa|a do [atorot.)
Ratklif
Gospodaru!
Ri~ard
Koj e tamu?
Ratklif
Jas gospodaru. Prvite petli
dvapati utroto go pozdravija;
site se na noga! Oklopi mestat!
 Ri~ard III
Ri~ard
Ratklif, stra{en son soniv!
[to misli{, }e ostanat verni prijatelite?
Ratklif
Bez somnenie, gospodaru.
Ri~ard
Se pla{am, se pla{am, Ratklif.
Ratklif
Ne pla{ete se od senki, gospodaru.
Ri~ard
Senkite no}eska pove}e v du{a
mi vteraa strav odo{to desette iljadi
vojnici
vodeni od plikoumniot Ri~mond.
U{te ne razdenilo. Dojdi so mene;
me|u {atorite da naslu{nam sakam
dali nekoj misli da me napu{ti.
(Odat.)
(Doa|aat lordovite kaj Ri~mond koj{to
sedi vo svojot {ator.)
Lordovite
Dobro utro, Ri~mond!
Ri~mond
Prostete velmo`i, lordovi budni,
{to mrzliv spanko najdovte ovde.
Lordovite
Kako spievte lordu?
Ri~mond
Najslatko zaspav i son prekrasen
vo glavata pospana mi dojde
{tom vie zaminavte. ^inam,
du{ite ~ii tela Ri~ard gi ubi
719
v {ator mi dojdoa i pobeda mi
pretska`aa: du{ava mi se veseli
na sonov {tom se setam. Kolku
odminal denot?
Lordovite
]e ot~uka ~etiri.
Ri~mond
Vreme e da se naoru`ame
i naredbi da se izdadat.
(Na vojnicite {to se sobiraat okolu neg-
oviot {ator)
Zemjaci mili! Pove}e od ova
{to go rekov, ~asov sega{en
ne dozvoluva. Sepak zapomnete,
Bog i pravdata se na na{a strana:
molitvite na svetcite i du{ite
uni`eni, ko visokokrenati {titovi
pred nas stojat pa duri i tie
protiv koi se borime, osven Ri~ard,
pobeda ni prisakuvaat. Oti koj e Ri~ard?
Ve uveruvam, ~ovekoubiec i krvav tiran,
vo krv za~nat i vo krv zagazen
koj{to dojde do ona {to e so spletki
pomaga~ite svoi ubivaj}i gi:
kamen gnasen {to skapocen stana
preku tronot angliski, na koj sega
bespravno sedi. ^ovek {to sekoga{
bogohulnik bil. Ako protiv nego
se borite, Bog ko voini svoi }e ve vardi.
Ako se trudite tiranot da padne
mirno }e spiete {tom nego go snema:
ako protiv du{manot se borite
na va{ata zemja, zemjata va{a
za trudot {tedro }e vi plati;
ako za `enite vojuvate va{i
kako pobednici }e ve do~ekaat tie.
Ako decata si gi spasite od me~ot
vnucite va{i na starost }e vi vratat.
Vo bo`jo ime i po site prava
krenete znamiwa, me~ovi ostri.
Za obidov drzok neka mi e kazna
ladnoto telo na zemjata mrazna.
No ako uspeam, od dobivkata {to se prima
sekoj od vas svoj del }e si ima.
Trubi! Udrete barabani bodra sleda,
 720
Bog i sveti \or|i, Ri~mond i pobeda!
(Zaminuvaat mar{iraj}i.)
(Se vra}a kral Ri~ard so Ratklif.)
Ri~ard
[to re~e Nortamberland za Ri~mond?
Ratklif
Deka na oru`je e neopiten.
Ri~ard
Vistinata ja ka`al. A Sari?
Ratklif
Se nasmea i re~e: podobro za nas.
Ri~ard
Ima{e pravo a taka i e.
(^asovnikot ot~ukuva.)
Vidi kolku e. Kalendar daj mi.
Koj go vide sonceto denes?
Ratklif
Jas ne, gospodaru.
Ri~ard
Gnas mu e da sveti; po kalendar
pred ~as treba{e na Istok da svetne:
crn }e bide ova den za nekogo.
Ratklif!
Ratklif
Gospodaru!
Ri~ard
Denes sonce }e nema;
neboto n& se murti, zakanuva.
Bi sakal rosava da ja nema.
]e go nema! No {to mi zna~i toa
pove}e od Ri~mond? Istoto nebo
Vilijam [EKSPIR
i nemu i mene mi se murti.
(Vleguva Norfolk vozbuden.)
Na oru`je, gospodaru; du{manot
e ve}e tamu.
Ri~ard
Pobrzo, pobrzo
kowot podgotvete mi go. Lord Stanli,
vojskata neka ja dovede vedna{;
svojata na ramninka ja vodam,
a vakov }e e rasporedot boen:
prethodnicata od kowanici i
pe{aci vdol` celiot front }e se
rasporedi; strelcite vo sredina:
Vojvodata Norfolk i grofot Sari,
Kowanicite i pe{acite }e gi
predvodat. Zad niv ideme nie so
glavninata a krilata dve }e gi
{titi glavnata na{a kowanica.
Taka, i so pomo{ na sveti \or|i!
[to misli{ ti. Norfolk?
Norfolk
Odli~en raspored, veli~estvo.
Ova utrovo na {ator go najdov.
(Mu poka`uva par~e hartija.)
Ri~ard
(^ita)
,, Ne bidi Norfolk premnogu smel
gazdata tvoj, Ri~ard, prodaden e cel”
Du{manska podvala. Napred, gospoda,
sekoj mestoto zazemete si go.
(za sebe)
Neka soni{ta drdorlivi du{i
ne n& stra{at: sovesta e zbor za
kukavici, najprvo izmislena
vo strav silnite da gi dr`i: sovest
oru`jeto n& e silno, zakon me~ot.
Napred, hrabro da udrime po gadot
ako ne e v raj, toga{ zaedno vo adot!
(na vojnicite)
[to da re~am pove}e od re~enoto?
Setete se samo so kogo se borite-
banda skitnici, podleci, begalci,
otpadot bretowski, selan~i{ta dolni
 Ri~ard III
{to rodinata sita go izbluvala
za potfati bedni, sigurna propast.
Na spawe mirno, nemir vi nosat;
zemja imate i ubavi `eni,
nea }e vi ja grabat, niv siluvaat,
a gi vodi ni{to`nikot {to dolgo
vo Bretawa na smetka na majka n&
lega~e{e. Ligu{ko, {to u{te lebot
papo go vika. So kam{ik da gi
isterame tie |upci preku more,
tie drski partalkovci francuski,
prosjaci gladni, od `ivotot umorni,
{to bez sonov lud {to im teknal
od glad, ko staorci, sami bi se obesile.
Ako nekoj treba da ne pobedi
toga{ ma`i neka ne pobedat
a ne kopiliwava bretawski,
{to tatkovcite na{i na nivna zemja
gi bieja,tol~eja, stroma~kuvaa,
i za spomen naslednici sramni
im ostavija. Zar vakvi zemjata
da ni ja zemat? So `enite da n&
le`at? ]erki da ni siluvaat?
(Oddaleku se slu{a baraban)
^ujte! Brabanot im go slu{am.
Vo boj gospodo angliska! Vo boj
voini! Zapnete gi, strelci, vo niv
strelite, zapnete gi! Kowite
gordi ostro zbodnete gi i zemjata
od kopjata skr{eni neka molsne!
(Vleguva Glasnik)
[to veli Stanli? ]e dojde li so
vojskata?
Glasnikot
Gospodaru, toj odbiva.
Ri~ard
Sin mu Xorx vedna{ ubijte go!
Norfolk
Neprijatelot mo~uri{teto go mina.
Neka Xorx umre po bojot, kralu moj!
721
Ri~ard
Iljada srca v gradi mi bijat!
Znamiwa razvejte! Na du{manot napred!
Neka n# obodri povikot star “Sveti \or|i”
i gnev n& vnese na a`dai luti!
Napred! Pobeda n# vika.
(Zaminuvaat.)
(Uzbuna: Sudiri. Vleguva Norfolk so vojs-
kata.)
(Se pojavuva Kejtzbi.)
Kejtzbi
Pomo{, lordu Norfolk, pomo{, pomo{!
Kralot ~uda nad~ove~ki ~ini,
na sekoja opasnost prkosej}i!
Kowot mu e mrtov, kako pe{ak se bori,
Ri~mond go bara vo `dreloto na smrtta.
Pomo{, lordu, ili bojot e gotov!
(Uzbuna. Vleguva Ri~ard.)
Ri~ard
Kow! Kow! Kralstvoto za kow!
Kejtzbi
Povle~ete se
gospodaru, }e vi najdam kow.
Ri~ard
Robe, `ivotot na kocka go staviv
pa i rizikot na smrtta go zemam.
^inam, {est Ri~mondi vo bojov ima;
pet deneska ubiv mesto nego.
Kow, kow, kralstvoot za kow!
(Odminuvaat.)
 722 Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Uzbuna. Vleguvaat Ri~ard i Ri~mond.
Se borat; Ri~ard e ubien.)
(Se trubi za povlekuvawe. Potoa na povto-
ren zvuk od trubite vleguva Ri~mond.
Stanli ja nosi krunata.)
(Lordovi.)
Ri~mond
Spolaj mu na boga i oru`jeto
pobedata e na{a: a pesot krvav mrtov.
Stanli
Ri~monde hrabar, junaku na denot!
Ovaa dolgo otkradnata kruna
od mrtvata glava na bednikot ja
izvadiv, za ~eloto tvoe da go
krasi. Nosi ja, dostojno i hrabro!
Ri~mond
Bo`e semo}en, amin re~i na ova!
No, ka`i, `iv li e sin ti Stanli?
Stanli
Da, gospodaru. I bezbeden vo Lester.
Tamu, ako vi e po volja, mo`eme
sega da se povle~eme.
Ri~mond
Koj lu|e od ugled
od dvete strani se ubieni?
Stanli
Xon vojvodata od Norfolk, Volter lord
Fererz
ser Robert Brekenberi i ser Viljam Bran-
don.
Ri~mond
Zakopajte gi kako {to na rodot im
dolikuva: proglasete pomiluvawe
za vojnicite odbegnati ako
vo pokornost n& se vratat. A sega
spored zavetot svet {to go dadovme
belata i crvenata roza }e gi
obedinime. Nasmej se nebo na
spojot ubav kako {to na razdorot
im se murte{e! Koj e toj predavnik
{to na iva ne bi rekol Amin!
Anglija dolgo zaludna be{e
bratot slepo bratot si go kole{e
a tatkoto sinot, sinot tatkoto:
vo s# Jork i Lankester gi delea,
samite podeleni od razdor lut.
O, neka sega Ri~mond i Elizabeta,
naslednici pravi na dvata doma,
so bo`ja volja site gi obedinat!
A sledbenicite nivni, o, bo`e,
neka so mir idninata ja darat;
so sre}a polni i bogatstva {tedri!
Predavnicite o, bo`e, sotri gi,
{to dnite crni povtat da gi vrata
i Anglija da lipa vo potoci krv!
Neka umrat bez ~ar od procvetot da vidat
tie {to izdajnici na mirot }e bidat!
Mirot sega povtorno ranite gi le~i
da trae dolgo, amin, gospode re~i!
(Zaminuvaat.)
(Is~eznuvaat)
Bele{ki

• Vo prevodot, za `al, ne mo`e{e da se dolovi dvosmislenosta na ova proro{tvo. Pokraj

 

Xorx na X po~nuva i imeto na vojvodata od Gloster, no, vo transkripcijata toj ne mo`e{e

da stane Xloster tuku ostana onaka kako {to se izgovara vo originalot: Gloster.
Naslov na originalot:

Coriolanus
LICA:

Kaj Marcij Koriolan, rimski velmo`a

Tit Larcij, zapovednik protiv Vol{~anite
Kominij, zapovednik protiv Vol{~anite
Menenij Agripa, prijatel na Koriolan
Sicinij Velut, naroden tribun
Junij Brut, naroden tribun
Mladiot Marcij, sin na Koriolan
Rimski glasnik
Tul Aufidij, voen zapovednik na Vol{~anite
Oficer na Aufidij
Zagovornici so Aufidij
Gra|anin na Antium
Dvajca vol{~ki stra`ari

Volumnija, majka na Koriolan

Virgilija, `ena na Koriolan
Valerija, prijatelka na Virgilija
Blagorodni~ki od pridru`bata na Virgilija

Rimski i vol{~anski senatori, patricii, adili, vojnici, gra|ani, kuriri, slugi na

Aufidij i drugi pridru`nici
 Koriolan e, verojatno, edna od poslednite tragedii na [ekspir, napi{ana nekade
okolu 1608 godina, a prvpat pe~atena duri vo Prvoto folio izdanie od 1623 godina. Kako
i drugite rimski drami, glavno se zasnova vrz Sporedbenite `ivoti na slavnite Grci i
Rimjani od Plutarh (1 vek n.e.) ceneto i priznato delo, prvin prevedeno na francuski od
@ak Amie vo 1559 godina, a potoa na angliski od Tomas Nort vo 1579 godina. Deka deloto
na Plutarh imalo ogromno vlijanie vrz razvojot na francuskata i angliskata originalna
literatura, sledstveno i vrz [ekspir koj{to ~estopati go koristi obrazecot na Plutar-
hovata odnosno Nortovata proza vo svoite drami, najdobro potvrduvaat zborovite na eden
od najdoslednite Plutarhovi sledbenici Montew: “ Nie, laicite, odamna }e propadnevme
da ne n# izvle~e{e ba{ ovaa kniga od kalta; blagodarej}i & nejze, vo ovoj ~as se osmelu-
vame da zboruvame i pi{uvame.” Verojatno istoto mo`el da go ka`e i [ekspir koj{to
mo{ne verno se dr`i do svojot izvor, odnosno `ivotot na Koriolan daden od Plutarh,
no, pritoa, vr{i fantasti~na selekcija i zgusnuvwe na istoriskite nastani vo zavis-
nost od toa kolkava korist mo`e da izvle~e za karakterot na likot {to go obrabotuva.
Tokmu tuka, na planot na “kra`bata” i razrabotkata na “ukradenoto” se gledaat golemite
tvore~ki mo`nosti na avtorot, a negovata intertekstualnost samo ja potvrduva negovata
dolgove~nost i sovremenost.
Koriolan e politi~ka drama vo koja sepak ne dominira politikata, raspraviite
za demokratijata, vojnata i mirot, partiskiot sistem, tuku individualnoto do`ivuvawe
na eden duh staven na te{ko isku{enie i prikle{ten vo men|emeto me|u slu`bata kon
tatkovinata, sopstvenata `ed za slava, potrebite na hrabrosta, ilitizmot i prezirot
kon tolpata i, se razbira, prangite na mo}niot maj~in jarem. Ovoj jarem na Volumnija,
hrabrata, dostoinstvena, no se ~ini, i premnogu konvencionalna i posesivna majka, {to
re~isi edipovski vladee so sudbinata na hrabriot, dostoinstven no sepak mo{ne svoeglav,
sueten i nedovolno razborit sin, e glavnata pri~ina za tragi~niot kraj na Koriolan vo
kombinacija so tragi~nosta, {to, se ~ini, toj ja nosel vo sebe u{te od ranoto detstvo, a
toa e gubeweto na eden od roditelite i potpa|aweto pod nekontroliranoto vlijanie na
drugiot, odnosno majkata, vo slu~ajov. Se razbira Koriolan e drama {to zaslu`uva poop-
stojna sociolo{ka i psiholo{ka analiza i rezultatite od nea sigurno bi gi rasvetlile
tragi~nite aspekti na kompleksniot podem i pad na ovoj legendaren rimski junak.
Koriolan e drama prete`no pi{uvana vo stih koj{to uslovno mo`eme da go
krstime jampski deseterec. ^esta e upotrebata na rimuvani zavr{nici a poseben beleg
dava bleskavata, iskri~ava i mnogu vitalna proza.
Ova e prv prevod na Koriolan na makedonski jazik.
 ^in PRVI

Scena 11

(Vleguva tolpa pobuneti gra|ani so tojagi, }uskii i drugo oru`je.)

Prviot gra|anin Vtoriot gra|anin

Pred da prodol`ime ponatamu, sakam ne{to Samo zbor, dobri gra|ani.

da vi ka`am.
Prviot gra|anin
Site
Nas n# smetaat za lo{i gra|ani, patriciite
Ka`i, ka`i. za dobri. Ona {to na vlastodr{cite im se
pretura, nam bi n# spasilo od makite. Da
Prviot gra|anin ni go dadat barem vi{okot duri ne oti{ol
po petlite, }e smetame deka postapile so
Dali re{ivte deka smrtta e poarna od nas ko so lu|e, ama mislat deka nie sme
gladta? vi{ok.2Mr{avosta {to n# navreduva, obr-
azot na na{ata beda, samo go vadi na pokaz
Site nivnoto obilie; na{eto stradawe za niv e
dobivka. Da im vratime za ova vo krv i meso
Re{ivme, re{ivme. pred da staneme ko`a i koski. Oti bogovite
znaat, ova go velam od glad za leb, ne od `ed
Prviot gra|anin za odmazda.

Dali znaete deka Kaj Marcij e naroden Vtoriot gra|anin

neprijatel broj eden?
Dali se krenavte naro~no protiv Kaj
Site Marcij?

Znaeme, znaeme. Site

Prviot gra|anin Najmogu protiv nego. Toj e vistinski yver za

narodot.
Da go ubieme, pa }e imame `ito po na{a
cena. Odgovara? Vtoriot gra|anin

Site Znaete kakvi zaslugi ima toj za zemjata?

Dosta muabeti; sakame delo. Sega mu e Site

majkata, sega!
Znaeme mnogu dobro i rado bi go veli~ele
da ne po~ne{e sam da se otpla}a so
 Koriolan
lo{otilok.
Vtoriot gra|anin
Sega zlobata zboruva od tebe.
Prviot gra|anin
More ti velam deka site slavni dela gi
stori so edna cel: slobodoumnite neka bab-
otat deka toa bilo za dobroto na zemjata
ama jas tvrdam deka samo sakal da ja zado-
voli majka si a i da ima na {to potoa da
se vozgordi za{to kaj nego, vozgordosta e
ramna na hrabrosta.
Vtoriot gra|anin
Ne mo`e{ da mu zeme{ za zlo {to e takov od
ra|awe. U{te re~i deka e al~en.
Prviot gra|anin
Toa mo`e nema da re~am ama ova ne zna~i
deka nema za {to drugo da go nabedam. Mani
ima, brat, mani kolku saka{, da umre{ duri
da mu gi izbroi{. (Se slu{aat izvici od
nadvor.) Kakvi se ova vikotnici? Ve}e se
krenal drugiot del od gradot: {to sme se
raspqampale ovde ko stari babi? Na Kapi-
tol!
Site
Odime, odime.
Prviot gra|anin
^ekajte, nekoj doa|a.
(Vleguva Menenij Agripa.)
Vtoriot gra|anin
^esniot Menenij Agripa, ~ovek {to
sekoga{ bil so narodot.
Prviot gra|anin
^esen e nema {to, kamo drugite da se kako
733
nego!
Menenij
Na {to zort ste zemjaci? Kaj ste trgnale so
motikive i }uskiive? Za {to stanuva zbor?
Ka`ete, ve molam.3
Prviot gra|anin
Senatot dobro znae za {to stanuva zbor;
u{te pred dve nedeli im najavivme {to
}e se slu~i, a sega im poka`uvame i na
delo. Velat siroma{nite moliteli imale
smrdlivi usti; sega }e vidat deka i nivnite
}e zasmrdat.
Menenij
Ama lu|e, prijateli moi dobri, namuzni moi
kom{ii,
zarem sakate sami da se uni{tite?
Prviot gra|anin
Nema {to da uni{tuvame, gospodine, ve}e
sme uni{teni.
Menenij
Vi velam, prijateli, so najblagodu{en
poriv
se gri`at patricite za vas. Kolku za gladta
i stradot vo nema{tija, mo`ete do utre
so motiki da udirate po nebo, ko {to drsko
gi krenavte na dr`avata rimska, ~ij tek }e
odi
ko {to si odi, kr{ej}i verigi bezbroj
od mnogu pocvrsti uzdi odo{to vie,
niz otporov gi nudite. Kolku za gladta,
nea bogovite, a ne patriciite ja tvorat, i
tuka
kolenata, a ne racete se od pomo{. Gledam,
sega{nava nevolja ve tera
vo drugi pogolemi; pa hulite sega
po voda~ite dr`avni, koi ko tatkovci za vas
se gri`at,
i ko du{mani najluti bez sram gi pcuete.
 734 Vilijam [EKSPIR
Prviot gra|anin
Se gri`at za vas? Umrea od gri`i! Nikoga{
ne se gri`ele za nas. Ne dr`at gladni
i stradni, a vamu ambarite im krckaat
so `ito; nosat zakoni za lihvarstvo vo
korist na lihvarite; sekojdnevno go ukinu-
vaat sekoe blago zakon~e doneseno protiv
bogatite a nema den da ne donesat postrogi
za u{te pove}e da n# podjarmat nas siro-
masite i da n# dotol~at. Ako od vojnite
izvle~eme `iva glava, tie ni ja se~at; samo
vakva qubov kotkaat za nas.
Menenij
Ili }e mora
da si priznaete deka ste ~udno zlobni,
ili }e ve obvinat za ludost. ]e vi ka`am
ubava prikazna; mo`ebi ste ~ule,
no bidej}i & slu`i na celta, }e se drznam
pak da ja povtoram.
Prviot gra|anin
Pa da ja slu{neme, gospodine; sepak ne
smeete da pomislite deka }e ni ja zamavtate
makata so prikazna; no, ako sakate, ka`ete
ja.
Menenij
Edna{ od teloto delovite site
se pobunile i go obvinile mevot
deka samo toj kako jama stoi
sred telo, bezdelni~av i mrzliv,
ve~no gnetej}i hrana, bez da ‘rmba
kako drugite koi za toa vreme mislat,
gledaat, slu{aat, u~at, ~uvstvuvaat, odat
i u~estvuvaat zaedni~ki, mu slu`at
na potrebite i `elbite op{ti
na celoto telo. Odgovori mevot-
Prviot gra|anin
I, gospodine, {to im odgovori mevot?
Menenij
]e vi ka`am, gospodine. So nasmevka ~udna,
ni malku do gu{a, tuku kako vakva4-
oti gospodine mo`am da go nateram mevot
da se smee i da govori-toj im odgovori so
prekor
na nezadovolnite delovi, na buntovnicite
drski
{to za hranata mu fatija kusur ba{ kako
{to vie
gi pizmite senatorite {to, ete, ne bile
isti kako vas.
Prviot gra|anin
Ama odgovor na mevot-i posle?
koga glavata, kralskata ni kruna, budnoto
oko,
srceto-sovetnik, rakata, na{iot asker,
nogata-na{iot at, jazikot, na{iot truba~,
so drugite braniteli i pomo{nici sitni
vo voenava ma{ina, koga tie-
Menenij
[to toga{?
ama e ve{t na zborot! [to toga{? [to
toga{?
Prviot gra|anin
Site ovie na bunt da se krenat,
{to bi rekol toga{ mevot?
Menenij
]e vi ka~am,
ako imate malku (od ona {to vi fali mnogu)
trpenie da go ~uete odgovorot na mevot.
Prviot gra|anin
Mnogu mi vrtite.
Menenij
Zapomni, prijatele dobar,
mevov seriozen, promislen se poka`al
 Koriolan
mnogu,
ne prenaglil ko tu`itelite, pa odgovoril
vaka:
“Vistina e, moi sotelovnici,” toj rekol,
“deka jas najprv ja primam zaedni~kata hrana
od koja `iveete; a taka e i pravo,
oti jas sum stovari{teto i skladot
na celoto telo. No, ako pomnite u{te,
ja pra}am niz rekite na krvta va{a,
duri na dvorot, srceto, na mozokot tronot;
i niz meandrite, otvorite ~ove~ki,
najsilnite muskuli i najkno~kite veni
od mene gi primaat sredstvata za `ivot
neophodni za opstanok. I odedna{ iako
prijateli moi dobri,”-veli mozokot, velam-
Prviot gra|anin
Dobro, dobro, gospodine.
Menenij
“I odedna{ iako
ne mo`ete da vidite {to vi ispora~uvam na
site,
mo`am da vi poka`am smetka, deka sekoj
od mene nazad go prima bra{noto na mo}ta
ostavaj}i mi gi samo tricite.” [to veli{
na ova?
Prviot gra|anin
Odgovor i pol. No koja e vrskata?
Menenij
Senatorite rimski se ovoj dobar stomak,
a vie pobunetite delovi; oti na opit
ako gi stavite sovetite i gri`ata nivna,
ako somelete ispravno {to e za seop{to
dobro,
}e vidite deka site javni dobra
od niv poteknuvaat i kon vas idat,
a nikako obratno. [to }e gugne{ sega,
ti golem podlecu no`en na ovoj sobir?
Prviot gra|anin
Jas golem no`en palec? Zo{to?
735
Menenij
Za{to iako najpodol, najrasipan i najkus
vo mudrava buna, ti najsilno xavka{:
zagari{te edno, najdolno vo sojot,
glutnicava ja predvodi{ za ne{to da }ari{.
No sega stegnete gi }uskiite, motikite
cvrsti;
Rim }e se tepa so staorcite svoi;
nekoj }e mora da go krka.
(Vleguva Kaj Marcij.)
Zdravo, blagoroden Marcij.
Marcij
Zdravo. {to e, rasipnici edni crni,
gledam pak si go ~e{ate siromaviot jade`
na mnenieto i se pretvorate vo krasti.
Prviot gra|anin
Sekoga{ ste imale dobar zbor za nas.
Marcij
Toj {to za tebe }e ka`e dobar zbor, pa|a
pod najdolniot laska~. [to ‘r`ite, ‘rtki,
{to ne sakate ni vojna ni mir? Od vojna vi
e fufka,
vo mir stanuvate yverki. Koj vo vas ima
verba,
mesto lavovsko, zaja~ko srce }e najde,
mesto lisica, guska; ne ste posigurni
od `ar jaglenov na lednik, ili od grad
na sonce. Samo znaete aramiite te{ki
so ~est da gi kotkate pcuej}i po pravdata
{to v aps gi piknala. A nekoj vredi
vedna{ go mrazite; i `elbite va{i
se ko kapris na bolen, koj{to najmnogu go
bara
ona {to bolesta }e mu ja zgolemi. Toj {to
zavisi
od uslugite va{i, pliva so olovni perki,
i dabot so trski go uriva. Lajna! Zarem
vam da vi se veruva? Vrtikapi ste {to utre,
denes omrazeniot, vo slava }e go frlite,
a junakot dene{en, v pepel. [to se slu~i
ta na nekolkuve mesta vo gradot
laete protiv blagorodniot Senat, koj{to
 736 Vilijam [EKSPIR

so pomo{ na bogovite ve dr`i vo strav, Menenij

inaku
me|u sebe }e se izedete? [to sakaat ovojpat? I {to im se dade?

Menenij Marcij

@ito po nivna cena, i u{te velat Pet tribuni {to }e im ja branat

vo gradot go ima na pretek. prosta~kata mudrost,
izbrani od niv samite. Edniot e Junij Brut,
Marcij pa Sicinij Velut, i u{te trojca takvi. Glu-
post,
Besilka e za niv! Tie velat! pobrzo ku}ite vo gradov bi ostanale bez
Si sedat doma i si zamisluvaat deka znaat pokriv
{to se pravi na Kapitol: koj e vo podem, odo{to kaj mene bi uspeale; so vreme
koj odi napred, koj pa|a; fa}aat strani, }e se osilat i barawata so zakana za buna
godat brzo }e rastat.
koj so kogo }e se `eni; veli~aat partii
edni, Menenij
a drugi, {to ne im se po merak, gi gazat
so prikrpeni opinci. Velat imalo `ito? Mnogu ~udno.
Da ne gi so`aluva plemstvoto tolku, pa da
mo`am Marcij
da go upotrebam me~ot, }e napravam kup~e
od iskasapenive robovi, visoko tolku A sega doma, partal-pa{i!
{to so kopje da ne se prefrla. (Vleguva zadi{an glasnik.)

Menenij Glasnikot

Nemoj, ovie re~isi se premislija sosem; Kade e Kaj Marcij?

za{to iako prekumerno im fali mente,
se pla{at od merata nadvor. No, te molam, Marcij
{to e so drugite?
Ovde, {to ima?
Marcij
Glasnikot
Se razotidoa. Lajna!
Rekoa deka se gladni, izbluvaa pogovorki Ima, ima gospodine, so Vol{~anite sme vo
pet-{est- vojna.
gladta ru{ela bedemi, i pesot moral da jade;
mesoto za usti bilo; deka bogovite ne sakale Marcij
siromasite da se gladni. So ovie cuvki
si davaa oddi{ka, a koga im se izleze vo Ba{ mi e milo; eve mo`nost da se oslo-
presret bodime
i baraweto im se ispolni, ~udnata molba od muvlosaniot vi{ok5. Idat prvencite
{to srceto na plemstvoto }e go skr{i, na{i.
a vlasta }e ja natera da se srami, v nebo kapi (Vleguvaat Sicinij Velut, Junij Brut;
frlaa nebare na rogot lunen sakaa da gi Komnij, Tit Larcij i drugi senatori.)
besat,
i vrevea vo triumf.
 Koriolan 737

Prviot senator Marcij

Vistina e Marcij ona {to neodamna ni go Bravo, Larcij!

ka`a.
Vol{~anite se na noze. Prviot senator

Marcij Da odime na Kapitol, najdobrite kaj{to

prijateli n# ~ekaat.
Voda~ot niven,
Tul Aufidij, beskompromisen e voin. Larcij
Kon juna{tinata negova gre{na zavist
kotkam i da ne sum onoj {to sum, bi sakal (Na Kominij)
da sum Tul. Ti odi{ napred.
(Na Marcij)
Kominij Odi po Kominij, a nie vedna{ po tebe,
zaslu`uva{ prednost.
Ve}e ste delele megdan!
Kominij
Marcij
Blagoroden Marcij.
Dvete strani na svetot vo kostec da se
fatat, Prviot senator
a toj da e tuka, jas }e se odmetnam za samo
nemu (Na gra|anite)
na kar{ilak da mu izlezam. Toj e arslan Doma, da ve nema!
{to so gordost bi go lovel.
Marcij
Prviot senator
Ako, neka idat.
Toga{ Marcij Vol{~anite imaat, mnogu `ito: staorcive
pridru`imu se na Kominij vo ovie vojni. mo`at
ambarite da im gi izglodaat. Po~ituvani
Kominij ajduci,
hrabrosta }e vi e na arno; idete, ve molam.
Od porano si vetil. (Gra|anite se iskraduvaat. Ostanuvaat
Sicinij i Brut.)
Marcij
Sicinij
Taka e, gospodine, vetiv
od vetenoto ne otstapuvam. Tit Larcij, Dali nekoj bil volku gord kako ovoj Marcij?
pak }e me gleda{ kako udiram po Tula.
[to e {to si zdrven? Nema da se bori{? Brut

Larcij Mu nema ramen.

Ne, Kaj Marcij, Sicinij

ako treba i na {teki }e capkam,
no od bojov ne se otka`uvam. Koga n# izbraa za tribuni na ovoj narod-
 738 Vilijam [EKSPIR

Brut Brut

Mu vide ne{to na usnite, vo o~ite? Taka,

polovina od po~estite na Kominij, Marcij
Sicinij }e gi dobie bez da gi zaslu`i; i site gre{ki
negovi, za Marcij }e zna~at uspeh, iako
Samo gol prezir. vsu{nost
so ni{to ne go zaslu`il.
Brut
Sicinij
A zbesne, duri i na bogovite znae da huli.
Ajde da ~ueme kako
Sicinij te~at podgotovkite; i na koj na~in,
nadvor od voobi~aeniot pothod, }e vleze
Na skromnata luna & se potsmeva6. toj vo prestojniov potfat.

Brut Brut

Neka prestojnava vojna go goltne! Hrabrost Dobro, ajde.

so tolkava naduenost se belja. (Izleguvaat)

Sicinij

Takov ~ovek,
koga na uspeh }e nagazi, senkata napladne
po koja gazi, ja prezira. No samo se ~udam
kako mu dava lo{otilakot da bide vo rangot
pod Kominij.

Brut

Slavata, celta kon koja se stremi,

i koja ve}e obilno go krasi, se ~uva
najdobro i najsigurno raste, na mesto
vedna{ zad prvoto: neuspehot za{to
}e bide vina na glavniot, pa makar
najdobroto od sebe go dal; i lekomislenite
toga{
za Marcij }e re~at: “E, kamo Marcij
vojnata da ja vode{e!”

Sicinij

A, ako s# trgne na dobro,

javnoto mislewe, sklono kon Marcij,
}e go li{i Kominij od zaslugite.
 Koriolan 739

Scena 2 Vtoriot senator

(Vleguva Tul Aufidij so koriolanskite Blagoroden Aufidij,

senatori)
Prviot senator
Zna~i, Aufidij, ti misli{
deka onie vo Rim za planovite na{i ~ule,
i znaat {to sme naumile.
primi go ovlastuvaweto, so ~etite trgni;
ostavi nie da go branime Koriol.
Ako opsada ni postavat, na pomo{
so vojskite dojdi; no sepak smetam
deka nema ovde da udrat.
Aufidij

Aufidij Jas ni{to ne smetam,

samo sigurno znam deka }e udrat. Pa duri
Pa ne samo jas. nekoi odredi nivni trgnale ve}e
[to se smislilo vo dr`avava na{a i idat pravo kon nas. Ve ostavam sega.
i sprovelo na delo bez za toa Rim Dokolku povtorno naidam na Kaj Marcij
prv da doznae? Ni ~etiri dena nema, se zakolnavme deka }e se borime ma{ki
a ova ottamu go ~uv; ova se zborovite-mis- duri eden od nas ne padne.
lam.
Tuka mi e pismoto-da, eve, ~ujte: Site
“Brzo-brzo ja sobraa vojskata, no ne se znae
dali za istok ili zapad. Glad vladee gole, Bogovite neka te {titat!
narodot se buntuva; i se slu{a
Kominij, Marcij tvojot star du{man Aufidij
(koj{to Rim pove}e i od tebe go mrazi)
i Tit Larcij, Rimjanin mnogu hrabar, I va{ite blagorodstva!
zaedno rakovodat so podgotovkite protiv
nekogo naso~eni: najverojatno protiv tebe. Prviot senator
Vardi se i misli.”
Zbogum.
Prviot senator
Vtoriot senator
Vojskata e ve}e na noze.
Voop{to ne se somnevame deka Rim e spre- Zbogum!
men
da ni odgovori na napadot. Site

Aufidij Zbogum!
(Izleguvaat)
Nitu mislevme deka e ludost
da gi ~uvate planovite vo tajnost, duri sami
od sebe ne se otkrijat, pa u{te vo povoj
se ~ini, Rim gi dozna. Otkrivaweto
ni ja odzema zamislenata prednost, mnogu
gradovi da osvoime pred Rim da do{ika
deka sme vo pohod.
 740 Vilijam [EKSPIR
Scena 37
(Vleguvaat Volumnija i Virgilija, majkata
i `enata na Marcij. Sedat na dva niski
stola i vezat)
Volumnija
Te molam, snao, pej, ili zboruvaj mi
poveselo. Sin mi da mi e ma`, pove}e bi se
raduvala na otsustvoto vo koe toj steknuva
slava, odo{to na pregratkite v postela
kaj{to najgolemata qubov ja poka`uva.
U{te koga be{e nejako dete i edinstvena
ro`ba na utrobava, koga so svojata mladost
i lixbina gi zasenuva{e site, koga cel den
kral na kolena da ja moli, majkata ni ~as ne
bi go ispu{tila od pred o~i, jas, smetaj}i
kolku po~esta bi mu prili~ela na takviot
mlad ~ovek-koj{to bi bil kako slika obe-
sena na yid ne pottiknat od slavata-so zado-
volstvo go pu{tav da bara opasnosti tamu
kaj{to go ~eka{e slava. Vo surova vojna go
isprativ, od koja se vrati oven~an so dabov
venec8. Ti velam, snao, potskoknav pove}e
od radost koga prvpat go vidov oven~an vo
slava otkolku koga prvpat ~uv deka mi se
rodi ma{ko dete.
Virgilija
A da zagine{e pritoa, gospo|o, {to toga{?
Volumnija
Toga{ sin }e mi stane{e negoviot dobar
glas, vo nego }e gledav svoja ro`ba. Eve ti
velam iskreno: dvanaeset sinovi da imam
i site podednakvo da gi sakam, a nieden
pomalku od tvojot i mojot dobar Marcij,
pove}e bi sakala edinaeset da mi zaginat
slavno za tatkovinata, odo{to eden da mi
piruva rasipni~ki vo bezdelni{tvo.
(Vleguva edna dvorjanka.)
Dvorjankata
Gospo|o, gospo|a Valerija dojde da ve vidi.
Virgilija
Dozvolete mi da se povle~am, ve molam.
Volumnija
Ne ti dozvoluvam.
^inam od daleku go slu{am barabanot na
ma` ti;
go gledam kaj go vle~e Aufidija za kosi,
ko deca pred me~ka, Vol{~anite od pred o~i
mu se trgaat. A gledam toj gazi, vaka vika:
“Napred kukavici, vo strav ste za~nati
iako deca na Rim.” Krvavoto ~elo
potoa so rakata `elezna bri{ej}i go,
napred
toj grabi ko argat-`etvar najmen da kosi
do kraj, ili dnevnicata ja gubi.
Virgilija
Krvavoto ~elo? O Jupiter, samo krv nemoj!
Volumnija
Ne bidi luda! Taa pove}e mu li~i na ma`ot
odo{to pozlatata na {lemot. Gradite na
Hekuba
koga go doela Hektor, poubavi ne bea
od ~eloto na Hektor koga krv proleva{e
preziraj}i gi me~evite gr~ki. Ka`i &
na Valerija deka so dobredojde ja ~ekame.
(Izleguva Dvorjankata)
Virgilija
Nebo, vardi go od Aufidij mojot Marcij!
Volumnija
]e go kutne toj Aufidija lesno
i na vrat }e mu zgazne.
(Vleguva Valerija so sluga. Se vra}a i dvor-
jankata)
Valerija
Dobar den, gospo|i moi.
 Koriolan
Volumnija
Mila gospo|o.
Virgilija
Se raduvam {to ve gledam.
Valerija
Kako ste? Ama ste se podoma}in~ile. [to
vezete? Ubava pletka, nema {to. Kako vi e
sin~eto?
Virgilija
Dobro, dobra gospo|o, vi blagodaram.
Volumnija
Pove}e saka da gleda vojnici i da slu{a
barabani odo{to da go gleda u~itelot.
Valerija
Navistina pluknat tatko mu! Prekrasno
mome, `imi o~ive! Polovina ~as go gledav
vo sredata: tolku re{itelen pogled ima. Go
gledav kako tr~a po edna zlatna peperuga. Ja
fati pa ja pu{ti, pa pak potr~a po nea, pa
se sopna, pa pak stana i pak ja fati; dali od
{to padna ili od ne{to drugo, za~kripi so
zabite i ja rastrgna. Parampar~e ja napravi!
Volumnija
Takov be{e i tatko mu.
Valerija
Ama, vi velam, navistina blagorodno mom~e.
Virgilija
@ivec, gospo|o.
Valerija
Ajde, ostavete gi ~ingela}eta. Deneska
741
dojdete so mene i bidete edna{ nerabotni
doma}inki.
Virgilija
Ne, dobra gospo|o, ne izleguvam od doma.
Valerija
Ne izleguvate od doma?
Volumnija
]e izleze, }e izleze.
Virgilija
So va{a dozvola, navistina ne izleguvam; ne
go pre~ekoruvam pragot dodeka gospodarot
moj ne se vrati od vojna.
Valerija
Gluposti! Se zatvorate doma bez pri~ina.
Ajde, treba i taka da ja posetite leunkata.
Virgilija
& posakuvam brzo zakrepnuvawe, a }e ja pose-
tam so molitvi; ne mo`am da odam.
Volumnija
Zo{to, ti se molam?
Virgilija
Ne zatoa {to me mrzi ili {to ne ja sakam.
Valerija
Sakate da ste vtora Penelopa; sepak velat
deka seto platno {to go istkala vo otsustvo
na Odisej samo ja napolnila Itaka so molci.
Ajde, bi sakala da vi e ~uvstvitelno kako
prstot, pa da prestanete da go bodete od
so`alba. Ajde, dojdete so nas.
 742 Vilijam [EKSPIR

Virgilija Ajde, mila gospo|o. Ve molam, Virgilija,

isturkajte go mrakot niz vrata, izlezete so
Ne, dobra gospo|o, prostete mi; navistina nas.
ne doa|am.
Virgilija
Valerija
So eden zbor, ne, gospo|o; navistina ne
@ivi s# najmilo dojdete so mene, pa }e vi mo`am. Ubavo pominete si.
ka`am odli~ni vesti za ma` vi.
Valerija
Virgilija
Pa, toga{, zbogum.
Of, dobra gospo|o, ne e u{te rano? (Izleguvaat)

Valerija

Ne e, so tie raboti, ne si igram majtap.

Sno{ti stignaa vesti za nego.

Virgilija

Navistina, gospo|o?

Valerija

Veruvajte mi, vi se kolnam; ~uv koga

eden senator zboruva{e za toa. Re~e:
Vol{~anite se zadale so edna armija,
protiv koja trgnal vojskovodecot Kominij
so del od na{ite rimski legii. Va{iot gos-
podar so Tit Larcij zalogorile pred gradot
niven Koriol; ubedeni se deka }e pobedat i
deka vojnata brgu }e zavr{i. Ova e gola vis-
tina, `imi ~esta, zatoa ve molam da dojdete
so nas.

Virgilija

Prostete mi, dobra gospo|o, drugpat }e vi

nadopolnam.

Volumnija

Da ja ostavime, gospo|o; kakva {to e sega

samo mo`e da ni go rasipe raspolo`enieto.

Valerija

Navistina i jas taka mislam. Toga{ zbogum.

 Koriolan 743

Scena 4 Glasnikot

(Vleguvaat Marcij, Tit Larcij, so bara- Dve iljadi metra.

bani i znamiwa, so kapetani i vojnici.
Pred yidinite na Koriol. Kaj niv doa|a Marcij
Glasnik.)
Zna~i barabanite }e im gi ~ueme, na{ite
Marcij tie.
Te molam sega Marse da n# pobrza{ mnogu,
Ni idat vesti. Bojot po~nal, se kladam. so me~evite ~adlivi da odmar{irame tamu
vo pomo{ na borcite v pole. Ajde, trubi!
Larcij (Trubite svirat za dogovor. Dvajca sena-
tori i nekoi drugi izleguvaat na yidinite
Vo kowot, deka ne po~nal. na Koriol.)
Tul Aufidij, dali e toj vo gradot?
Marcij
Prviot senator
Neka ti bide.
Ne e, ni nekoj ma` {to pomalku ti se
Larcij pla{i;
a toa e pomalku od malku.
Va`i. (Od daleku se slu{aat barabani.)
Slu{aj, barabanite na{i
Marcij mladite gi sobiraat. Pobrzo bedemite sami
}e gi urneme odo{to kafez na{ da stanat;
Ka`i, dali vojskovodecot na{ ve}e se bie? portite na{i, navidum zatvoreni, so trski
se zamandaleni i sami }e se otvorat.
Glasnikot Slu{ate tamu?
(Od daleku se slu{a voen mete`.)
Na vidik im e, ama ne se udrile u{te. Tamu e Aufidij. Slu{nete {to ‘r{um pravi
so vojskata Va{a razbiena.
Larcij
Marcij
Zna~i dobriot tvoj kow e moj.
Bojot po~na.
Marcij
Larcij
]e si go kupam.
Mete`ot voen neka n# svesti. Skalite vamu!
Larcij (Doa|a vojskata na Vol{~anite.)

Ni za proda`ba e ni za dar: ama na zaem Marcij

ti go davam za edno polovina vek. Vikni go
gradot. Ne nise pla{at, izleguvaat od gradot.
[titovite pred srce! Da se borime
Marcij so srcaponeprobojni od {titot. Napred,
Tite!
Kolku daleku se vojskite? N# preziraat pove}e od {to si mislev
pa siot se potem od gnev. Drugari, napred!
 744 Vilijam [EKSPIR

Koj }e se povle~e, za Vol{~anin }e go Site

smetam
i ostricava moja }e ja seti. Gotov e, mu nema spas.
(Mete`. Rimjanite se povlekuvaat vo rovo-
vite. Vleguva Marcij i pcue.) Larcij

Marcij [to e so Marcij?

Site zarazi na jugot da ve fatat, Site

vie rezili na Rim! Vie stoko-site krasti i
~umi
da ve strefat pa va{iot korne` da bazdi
protiv vetrot na milja pred da ve vidat,
tolku da ogadite! Vie guskini du{i,
skrieni vo maskite na ma`i, se dadovte vo
begstvo
pred robovi {to majmuni da gi potepaat
mo`at! Zajci!
Od nazad raneti, ple}ite crveni, licata
bledi
od begawe i treskavi~en strav! Svestete se
pa napred,
ili, `imi ognot nebesen, du{manite gi
pu{tam
i se vrtam protiv vas. Svrtete se. Juri{;
dr`ete se cvrsto, kaj `enite da gi oterame
ko tie nas vo rovovive. Sledete me!
(Povtorna uzbuna. Marcij odi po niv do
portite.)
Portite se otvoreni. Bidete pomo{nici
dobri!
Za ginitelite Sre}ata gi otvora {irum,
ne za bega~ite. Gledajte me i pravete isto!
(Vleguva niz portite.)
Prviot vojnik
Ubien e, gospodine, mrtov.
Prviot vojnik
Sledej}i gi bega~ite zad petici vedna{,
po niv toj vleze; a tie, vnedoapica,
po nego gi zatvorija; sam ostana ugul
protiv celiot grad.
Larcij
O, blagoroden brate!
Koj{to ~uvstven ja nadsmeli bes~uvstvenata
sabja!
Taa se vitka, a ti stoi{. Sam si, Marcij;
sovr{en rubin, golem kolku tebe,
ne ti e ramen vo bescenetosta. Ti be{e
vojnik
po merka na Katon, ni surov ni stra{en
osven vo udarite, za{to so pogledot murtav
i gromoglasot od vikot tvoj voen
vo trepet go frla{e du{manot, nebare
svetot
treska go zafatil pa se trese ko prat.
(Vleguva Marcij, krvav, napadnat od nepri-
jatelot.)

Se mrdnal! Jas ne odam. Prviot vojnik

Vtoriot vojnik Gospodine, tamu!

Ni jas! Larcij
(Portite se zatvoraat zad Marcij.)
Da go spasime, ili negovata sudba da n#
Prviot vojnik snajde!
(Se borat i site vleguvaat vo gradot.)
Gledaj, portite se zatvorija zad nego.
(Mete`ot prodol`uva.)
 Koriolan 745

Scena 5 u{te ne sum se ni zagreal. Pozdraven bidi.

Krvta {to mi te~e pove}e e le~bena
(Vleguvaat nekolkumina Rimjani so plen.) i bezopasna za mene. Pred Aufidij vakov
}e zastanam i }e se boram.
Prviot Rimjanin
Larcij
Ova go nosam vo Rim.
Toga{, bo`icata divna,
Vtoriot Rimjanin Fortuna, vo tebe neka se zaqubi i lixbata
nejna
A jas ova. protivni~kite sabji neka gi zavede! Gospo-
dine hrabar,
Tretiot Rimjanin sre}ata neka pa` ti bide!

Matnata da go nosi! Mislev deka e srebro. Marcij

(Izleguvaat. Vo dale~inata s# u{te se
slu{aat voeni izvici. Vleguvaat Marcij i A, prijatelka tebe
Tit Larcij i eden Truba~.) ne pomalku od onie {to najmnogu gi sledi!
Zbogum!
Marcij (Izleguva Marcij.)

Gledaj gi fufka~ive {to vremeto go cenat Larcij

po skr{enive drahmi. Pernici, ~ingeni
lajci, Pojdi, zatrubi glasno sred gradskiot
eftini me~evi, gradnici {to sekoj xelat plo{tad;
so pogubenite bi gi zakopal, robovive soberi gi tamu site glave{ini na gradot,
dolni, za da ~ujat {to povelame. Odi!
u{te pred bojot da svr{i, plenat. Kam{ik (Izleguva.)
e za niv!
Slu{aj! Vojskovodecot na{ se bori! Kaj
nego!
Tamu e ma`ot {to od du{a go mrazam,
Aufidij,
smrt see me|u Rimjanite. Zatoa, blagoroden
Tite,
zadr`i vojska dovolna da go ~uva gradot,
a jas, so onie najhrabrite, }e pobrzam
vedna{
na Komnij da mu pomognam.

Larcij

No krvavi{, voinu velik,

Premnogu ti ima{e nad~ove~ki napor
za vo vtora borba da vleze{.

Marcij

Ne fali me, Tite,

 746 Vilijam [EKSPIR
Scena 69
(Vleguva Kominij, kako da e vo povlekuvawe,
so vojnici.)
Kominij
Zdivnete, prijateli; dobro se borevme;
tokmu
ko pravi Rimjani, vo odbranata mudro,
vo povlekuvaweto hrabro. Veruvajte mi,
bra}a,
tie pak }e n# napadnat. Vo bojot,
od vreme na vreme ni gi nose{e vetrot
izvicite na voinite na{i. Bogovi rimski,
kon uspeh vodete gi, a i nas isto,
za obete sili, nasmeani koga }e se sretnat,
vi prinesat `rtva na blagodarnost.
(Vleguva glasnik.)
[to ima?
Glasnik
Gra|anite na Koriol izlegoa nadvor
i boj zapo~naa so Larcij i Marcij.
Vidov koga na{ite do rovovite bea odbieni
a potoa navamu trgnav.
Kominij
Iako zboruva{ pravo,
s# mi se ~ini ne zboruva{ dobro. Koga be{e
toa?
Glasnikot
Pred pove}e od ~as, vojvodo.
Kominij
Nema ni milja; pred malku barabanite im gi
~uvme.
Zarem cel ~as za milja ti treba
ta vaka docna ja nosi{ vesta?
Glasnikot
Kodo{ite vol{~anski,
po pat me gonea, pa morav da kru`am
tri-~etiri milji naokolu; inaku, u{te
pred pol ~as vestite }e vi gi ka`ev.
(Vleguva Marcij.)
Kominij
Koj e onoj tamu,
{to izgleda ko da e odran? Bogovi moi,
toj go ima likot na Marcij, a i napred
sum go videl takov.
Marcij
Predocna li dojdov?
Kominij
Da, ako ne doa|a{ vo krvta na drugi,
tuku oblean vo sopstvenata.
Marcij
O, daj da te gu{nam
so race cvrsti ko koga prosev; so srce
blago ko koga ven~alniot den se svr{i,
i sve}ite gorea do postela.
Kominij
Cvetu na voinite,
kako ni e Tit Larcij?
Marcij
Ko ~ovek zafaten so izdavawe naredbi:
nekogo na smrt osuduva, nekogo na progon,
edni pu{ta, na vtori im prostuva, na treti
im se zakanuva; vo ime na Rim Koriol go
dr`i,
koj{to, ko penliv zagar vrzan za sinxir,
po volja mu potskoknuva.
Kominij
Kade e robot
{to mi re~e deka v rovovi ve piknale?
Kade e? Viknete mi go vedna{.
 Koriolan 747

Marcij da me postavi{ protiv Aufidij i Ancijan-

cite;
Ne treba, i ne odlagaj so kolebawe, tuku
toj vistinata ti ja ka`a; plemstvoto da ne ispolni go vozduhot so me~evi isukani i
be{e, streli
rajata prosta-~uma da ja sotre! Tribunite se pa vedna{ da se obideme.
za niv!
Gluv~eto nikoga{ ne begalo od ma~eto ko Kominij
tie
{to magla fa}aa pred apa{i polo{i od niv. Iako sakam,
da bide{ odveden vo topla bawa,
Kominij ranite da ti gi zale~at, sepak ne smeam
baraweto da ti go odbijam. Napravi junaci
Kako pobedivte? odbor
{to najdobro }e ti se najdat.
Marcij
Marcij
Zarem sega da ti ka`uvam? Ne e vreme.
Kade e du{manot? Gospodari li ste na Najdobri se
bojot? najspremnite po volja. Ako nekoj tuka-
Ako ne ste, zo{to stoite duri ne stanete? a somne`ot e grev-ja saka ovaa boja
{to jas ja nosam; ako pomal mu e stravot
Kominij za `ivotot od `edta za slava; ako misli
deka juna~kata smrt e podobra od bedniot
Mnogu te`ok boj zadenavme, Marcij, `ivot,
pa se povlekovme da vidime kako natamu }e deka rodninata mu e pomila od samiot nego;
bide. toga{ toj sam, i drugite {to taka mislat,
neka zamavnat vaka, soglasnost dadat,
Marcij i neka Marcij go sledat.
(Site izvikuvaat i mavtaat so me~evite.)
Kako se rasporedeni? Znaete li na koja
strana Site
gi imaat istureno najhrabrite lu|e?
Mene zemi me! Me~ napravi od mene!
Kominij (Go krevaat na race i gi frlaat kapite vo
vozduh.)
Mislam, Marcij,
udarnata sila Ancijancite im ja pravat, Marcij
tie se najdoverlivi; voda~ im e Aufidij
srceto nivno na nade`ta. Ako ova ne e povr{na ~inka, koj od vas ne
vredi
Marcij barem ~etvorica Vol{~ani? Sekoj od vas
mo`e
Najiskreno te molam, da nosi {tit po mo} ramen
vo imeto na site bitki {to zaedno sme gi na golemiot Aufidij. Broj odbran samo
biele, (iako fala vi na site) da izberam moram:
vo krvta {to zaedno sme ja leele, vo zaklet- drugite svoeto }e go vr{at vo bitka druga,
vata koga }e bide potrebno. Istapete, ve molam,
{to sme si ja dale za prijatelstvo, vedna{ vedna{ }e ja izdadam zapovedta moja,
 748 Vilijam [EKSPIR

koi se najre{itelni. Scena 710

Kominij (Tit Larcij, otkako postavil stra`i

pred Koriol, trgnat so barabani i trubi
Pojdete, junaci moji, da im se pridru`i na Kominij i Kaj Marcij
poka`ete se vo bojot, a potoa ramno vleguva so eden poru~nik, vojnici i izvid-
s# }e podelime. nik.)
(Izleguvaat.)
Larcij

Zna~i, ~uvajte gi portite; vr{ete ja

dol`nosta
kako {to vi ka`av. Ako pobaram, na pomo{
pratete gi centuriite onde; site drugi
dovolni se za kratkotrajna posada; ako bojot
go zagubime, otide i gradot.

Poru~nikot

Na zapoved, gospodine.

Larcij

Trgnuvame. Zatvorete gi portite po nas;

vodi n#, vodi~u. Pravo vo rimskiot logor.
(Izleguvaat.)
 Koriolan 749

Scena 811 Scena 914

(Se slu{aat voeni izvici. Vleguvaat od (Vreva. Uzbuna. Se sviri povlekuvawe. Od

sprotivni strani Marcij i Aufidij.) edna strana vleguva Kominij so Rimjanite;
od druga Marcij so prevrzana raka.)
Marcij
Kominij
Samo so tebe }e se boram, oti te mrazam
pove}e od vrtizbor. Ako ti zboruvam za delata dene{ni tvoi
sam nema da veruva{; no }e gi ka`am
Aufidij kaj {to senatorite nasmevki i solzi
me{aat, kaj{to patriciite golemi
Vo omrazata sme ramni: ramenata }e gi krenat, polni voshit;
ni Afrika12nema zmija {to ja mrazam kaj{to gospo|ite }e se pla{at, i vo radost
pove}e od omrazenata slava tvoja. Dr`i se! treskavi~na }e baraat da ~ujat u{te; kaj{to
tapite tribuni so mrsnite plebejci slavata
Marcij {to ti ja mrazat protiv volja }e re~at,
“Fala
Koj }e otstapi ko rob na drugiot neka umre na bogovite {to Rim ima takov vojnik.”
i bogovite potoa neka go osudat! A ti, sepak, tro{ki od gozbata }e zeme{
za{to od porano si ve}e sit.
Aufidij (Vleguva Tit Larcij so svojata vojska
vra}aj}i se od potera.)
Ako pobegnam, Marcij,
goni me ko zajak. Larcij

Marcij
Celi tri ~asa, Tule,
sam se borev vo yidinite na tvojot Koriol,
i pravev {to sakam; krvta {to na mene
ja gleda{ ne e moja. Za krvnina sega,
seta mo} napregni ja.
Aufidij
Da si Hektor,
{to kam{ik be{e na falenoto pleme13
nema da mi pobegne{.
(Se borat. Nekolku Vol{~ani mu doa|aat
na pomo{ na Aufidij. Marcij se bori so niv
i gi oteruva.)
Nametlivi, a ne hrabri, sram mi nanesovte,
so va{ata prokleta pomo{.
(Izleguvaat.)
O, vojskovodecu,
toj e vranecot, a opremata nie:
treba{e da go vidi{-
Marcij
Dosta, te molam. Majka mi,
koja ima pravo da go veli~a svojot porod,
koga me fali, me rasta`uva. Jas storiv
ko vie {to storivte, kolku mo`ev; re{en,
ko vie {to bevte, za tatkovinata da umram.
Site {to re{enosta ja sprovedoa svoja
storija pove}e od mene.
Kominij
Nema da stane{
grob na zaslugite svoi; Rim mora da gi znae
vrednostite tvoi. Zloupotreba bi bila,
polo{a od kra`ba, na predavstvo ramna,
delata tvoi da se skrijat, i da se mol~i za
ona
{to najmnogu i najglasno treba da se fali,
 750 Vilijam [EKSPIR
bez ogled kolku si skromen. Zatoa, te
molam,
vo znak na ona {to si, a ne kako nagrada
za ona {to go stori, ~uj me pred vojskive
na{i.
Marcij
Imam na sebe nekolku rani i tie me pe~at
koga na niv me potse}a{.
Kominij
Ako ne te potsetam,
od neblagodarnost mo`e da skapat,
i smrtta toga{ bi bil lekot. Od site kowi,
a dobri plenivme, ergela cela-i od siot
plen na bojnoto pole i vo gradot,
desetina e tvoja; poveli, zemi ja vedna{
pred op{tata podelba, po
svoj izbor.
Marcij
Ti blagodaram, vojskovodecu,
no ne mo`am da go nateram ova srce
da primi potkup za deloto na me~ot: odbi-
vam
i }e zemam od zaedni~koto kolku i site
{to ~inot go vidoa.
(Dolg pozdrav so trubite. Site vikaat,
“Marcij! Marcij!”, gi frlaat vo vozduh
kapite i kopjata. Kominij i Larcij stojat
gologlavi.)
Neka istive instrumenti {to gi oskvernu-
vate
nikoga{ pove}e ne zasvirat! Koga site bara-
bani i trubi
na bojnoto pole vo laska~i se pretvorat,
toga{
i gradovite i dvorovite vo laski pritvorni
}e zajdat!
Koga ~elikot ko svila na dvorjanin }e
smekne,
toga{ nego za bojot neka go slavat. Dosta,
rekov!
Oti ne sum stignal da go izmijam nosov
krvav,
ili {to sum kutnal nekoj tikvar, ko i vie
{to ste kutnale bez nekoj da vidi, ovde vie
mi izvikuvate preterani falbi,
nebare malenkosta moja odvaj gi ~eka
falbite va{i za~ineti so laga.
Kominij
Preskromen si,
posurov kon sopstvenite dela odo{to blago-
daren
kon nas {to vistinski te prika`uvame. Doz-
voli mi,
ako ve}e na sebe si se nafr~il, vo prangi
da te okovame ko ~ovek {to raka na sebe
krenal,
pa razumno da razgovarame. Zatoa neka se
znae,
ovde, vo celiot svet, deka Kaj Marcij
venconosec e vo bojov; vo znak na toa
mojot at rasen, poznat na site, mu go davam
so celata oprema; i od denes
za ona {to go stori kaj Koriol, vikajte go
site
so seta po~est i odu{evenost, so seta slava
Marcij Kaj Koriolan!
Prekarov gordo nosi go navek!
(Izvici, trubi, barabani.)
Site
Marcij Kaj Koriolan!
Koriolan
Da se izmijam odam,
i na ~istoto lice }e vidite site
dali sum pocrvenel: no, fala vi mnogu.
Kowot tvoj }e go javam, a za navek
~esno }e go nosam ubaviot prekar.
Kominij
Sega, vo mojot {ator;
kaj{to, pred da se odmorime, za bojot
dobien }e mu pi{eme na Rim. Ti, Tit Larcij,
mora{ nazad vo Koriol: prati ni gi vo Rim
prvencite, so koi mir }e sklu~ime
za nivno i na{e dobro.
 Koriolan 751

Larcij
Scena 1015
Odam, gospodaru.
(Trubi, Rogovi. Vleguva Tul Aufidij, krvav,
Koriolan so dva-trojca vojnici.)

Bogovite mi se potsmevaat: Jas {to pred Aufidij

malku
kralski darovi odbiv, sega mora da isprosam Gradot padna!
ne{to
od vojskovodecot na{. Prviot vojnik

Kominij Pak }e go vratime pod uslovi dobri.

Dadeno e {to i da e. Aufidij

Koriolan
Ponekoga{ prestojuvam vo Koriol ovde
vo ku}ata na eden siromav: qubezen bil so
mene.
Mi se javi i vidov deka e plenik.
No toga{ Aufidij pred mene se javi,
i gnevot so`albata ja nadvi. Od tebe baram
siroma{niot moj doma}in da go oslobodi{.
Kominij
Blagorodna molba!
Duri i sin mi da go zaklal, sloboden
e ko vetar. Oslobodi go, Tite.
Larcij
Marcij, kako se vika?
Uslovi!
Kamo da sum Rimjanin, za{to ne mo`am,
kako Vol{~anin, da sum ona {to sum.
Uslovi?
[to dobro od mirot da se obezbedi mo`e
za stranata vo tu|a milost? Pet pati,
Marcij,
so tebe sum se borel; petpati do`iveav
poraz;
a pak isto }e bide, mislam, pa makar
tripati dnevno da se bieme. @imi elemen-
tive,
u{te edna{ da se sretneme lice v lice,
ili toj ili jas }e bide. Zavista moja
ja nema pove}e ~esta {to ja ima{e: edna{
mislev da go zdrobam vo borba ramna
so me~ protiv me~, no sega ne mi e va`no;
sakam da go trgnam pa makar so lukavstvo i
bes.

Koriolan Prviot vojnik

@imi Jupiter, zaboraviv! @iv |avol e.

Iscrpen sum, da, pomneweto mi se gubi;
imame ovde vino? Aufidij

Kominij Posmel, iako ne tolku lukav. Hrabrosta mi

Odime vo mojot {ator.
Krvta na lice ti se su{i, vreme e
da se pogri`ime za toa. Ajde!
(Izleguvaat.)
ja zatru
so damka stradalni~ka: poradi nego
sama od sebe }e izleta. Ni svetili{teto, ni
sonot,
golotijata, bolesta; ni Kapitol, ni hramot,
 752 Vilijam [EKSPIR

molitvite sve{teni, ni prinesuvawata

`rtvi-
branici na gnevot-nema da gi krenat
bajatoto pravo i adetite protiv
omrazata moja kon Marcij. A go najdam, pa
makar
doma, vo ku}ata na brat mi, duri i tamu,
protiv zakonot za gostoprimstvo, ima
krvta da mu ja proleam. Odi sega do gradot;
doznaj kako se dr`i, i koi se tie {to }e odat
zalo`nici vo Rim.

Prviot vojnik

Zarem ne odite vie?

Aufidij

Me ~ekaat vo ~empresoviot zabel. Te molam-

Ju`no od melnicite-tamu dojdi ka`i mi
kako stojat rabotite, pa spored niv
i jas da se odnesuvam.

Prviot vojnik

Dobro, gospodaru.
(Izleguvaat.)
 ^in VTORI

Scena 116

(Vleguva Menenij so dvata narodni tribuni, Sicinij i Brut.)

Menenij Obajcata

Pticogata~ot17 mi veli deka ve~erva }e ima Dobro, gospodine.

vesti.
Menenij
Brut
Koja mana go osiroma{uva Marcij {to vie
Dobri ili lo{i? dvajca ja nemate na pretek?

Menenij Brut

Ne spored molitvite na narodot, za{to toj Ne e siromav vo mani, naprotiv, snabden e

ne go saka Marcij. so site.

Sicinij Sicinij

Prirodata gi u~i yverovite da si gi Posebno so lo{otilok.

poznavaat prijatelite.
Brut
Menenij
Najmnogu so falbaxistvo.
Ti se molam, kogo saka volkot?
Menenij
Sicinij
Mnogu ~udno. A dali vie dvajca znaete {to
Jagneto. mislat za vas vo gradot, mislam nie od povi-
sokata fela? A?
Menenij
Obajcata
Da, za da go goltne, kako gladnite plebejci
blagorodniot Marcij. [to mislat?

Brut Menenij

Toj navistina e me~ka {to `ivee ko jagne. Koga ve}e govorite za lo{otilak-nema da se
Vie dvajcata ste stari lu|e: odgovorete mi nalutite?
iskreno na edno {to }e ve pra{am.
 754 Vilijam [EKSPIR
Obajcata
Nema, nema, gospodine.
Menenij
A i ne e tolku va`no, za{to mnogu mal
nikakvec kadaren e da vi ukrade mnogu
golemo trpenie; gi ispu{tate uzdite na
va{iot uj i se lutite na sopstveno zado-
volstvo; barem ako smetate deka vi pravi
zadovolstvo va{ata razuzdenost. Vie go
obvinuvate Marcij deka e lo{.
Brut
Ne go pravime toa sami, gospodine.
Menenij
Znam deka malku mo`ete da napravite sami,
za{to da ne vi pomagaat mnozina delata
bi vi bile nezabele`livo mali; sposob-
nostite vi se epten detisnki za da mo`ete
da napravite ne{to sami. Vie najdovte da
zboruvate za lo{otilak. O kamo da imate
o~i na tilot pa sami da go nayrete dobroto
vo sebe! Kamo da imate!
Obajcata
[to toga{ gospodine?
Menenij
Toga{ }e otkriete dvajca nezaslu`ni, lo{i,
nasilni~ki, tvrdoglavi izbranici ili
budali kakvi {to gi nema vo Rim.
Sicinij
Menenij, i ti ne si cve}e za mirisawe.
Menenij
Jas sum poznat kako }udliv patricij, ~ovek
{to saka ~a{ka vino nekrstena vo Tibar;
za kogo se veli deka ima mana da se zalaga
pred dobro da ja prou~i `albata; deka sum
naglit i zapalliv i pri najmal povod; ~ovek
{to pravi muabet so gazot na no}ta odo{to
so ~eloto na utroto. Ona {to go mislam,
go velam i zlobata ja tro{am vo zdivot.
Koga }e sretnam dvajca vakvi aminxii kako
vas-nemo`am da ve nare~am Likurzi-ako
pijalokot {to mi go davate mi go skiseluva
vkusot, pravam kiselo lice. Nemo`am da
ka`am deka va{ite blagorodstva pravilno
iznele nekoe pra{awe, koga magariwa
nao|am vo re~isi sekoj va{ slog. I iako
moram trpelivo da gi trpam onie koi velat
deka ste ceneti i seriozni ma`i, sepak
smrtno la`at onie koi velat deka imate
dobri surati. Ako ova go gledate na obrazot
od mojot mikrokosmos, sledi deka i jas sum
dobro poznat! Kakov zijan mo`e da nayre
va{eto slepo videlce vo ovoj karakter ako
i jas sum dobro poznat?
Brut
Te znaeme, gospodine, te znaeme mnogu
dobro.
Menenij
Nitu mene me znaete, nitu sebe, nitu ne{to
drugo. Vie samo sakate bednici da kle~at
pred vas i kapi da vi vadat; tro{ite celo
pretpladne vo re{avawe na sporot pome|u
edna piljarka i eden prodava~ na slavini,
a potoa ja odlagate bezvrednata parnica za
drugo ro~i{te. Koga ja soslu{uvate par-
nicata pome|u dve stranki, ako ve fatat
gr~evi vo stomakot, gi kle{tite licata
ko bedni pantomimi~ari, krevate barjak
protiv sekoe trpenie, i, vreskaj}i da vi
donesat legen, ja prekinuvate nere{enata
parnica, u{te pove}e zapletkana od va{iot
pretres. Na krajot, mirot go sklu~uvate
so toa {to dvete stranki gi narekuvate
nikakveci. Mnogu ~udna dvojka ste vie.
Brut
Se znae, se znae gospodine, deka pove}e
vredite kako odli~en zadrogaz na trpeza
odo{to kako dobar senator na Kapitol.
 Koriolan
Menenij
I na{ite najdobri sve{tenici mora da
stanat zafrknati, za da razgovaraat so
dvajca sme{ni degeni kako vas. Duri i naj-
pametnoto {to go velite, ne vredi kolku
va{eto mrdawe so bradite; a va{ite bradi
ne se dostojni za zakop vo krpeno perni~e
ili vo sedlo na magare za da imaat ~esen
grob. Sepak ko da mi velite deka Marcij
e lo{: koj{to, najevtino procenet, vredi
kolku site va{i pretci zaedno po~nuvaj}i
od Deukalion, od koi najdobrite, izgleda
bile nasledno xelati. Zbogum, gospoda.
U{te malku muabet so vas i }e si go
pobolam umot, oti vie ste govedari na ple-
bejskata stoka. ]e si dopu{tam sega da ve
ostavam.
(Brut i Sicinij se povlekuvaat.)
(Vleguvaat Volumnija, Virgilija i
Valerija.)
Kako ste moi ubavi i blagorodni dami-od
mese~inata, da e zemska, poblagorodni-kon
kade vaka zabrzani ste trgnale?
Volumnija
Pre~esen Menenij, sin mi Marcij doa|a.
@iti qubovta na Junona, ne zadr`uvaj n#.
Menenij
[to? Marcij se vra}a doma?
Volumnija
Da, pre~esen Menenij, i toa so najgolem
uspeh i ~est.
Menenij
Eve ti ja kapava, Jupiter ti blagodaram. Ej!
Marcij se vra}a doma?
Virgilija i Valerija
Se vra}a. Navistina se vra}a.
755
Volumnija
Eve pismo od nego; stigna i do senatorite,
do `ena mu a mislam deka doma ima{ i ti.
Menenij
Domot moj ve~erva }e se opie. Ima i za
mene?
Virgilija
Ima, ima pismo i za tebe; go vidov.
Menenij
Pismo za mene! Sega dobiv zdravje za sedum
godini; seto vreme }e mu se kle{tam na dok-
torot. I najdobriot Galenov recept e samo
babina-devettina i vo sporedba so elik-
sirov, ne vredi ni kolku leb za kowi. Da ne
e ranet? Obi~no doa|al doma ranet.
Virgilija
Ne e, ne e.
Volumnija
Ranet e, ranet; na bogovite im blagodaram
za ova.
Menenij
I jas, ako ranite ne se te{ki. Nosi pobeda v
xeb? Ranite mu prili~at.
Volumnija
Na ~elo ja nosi. Menenij, po tretpat doa|a
doma oven~an so dabov venec.
Menenij
Mu go vtera umot v glava na Aufidij?
Volumnija
Tit Larcij pi{uva deka se obidele, ama
 756 Vilijam [EKSPIR
Aufidij pobegnal.
Menenij
Dobro storil, siguren sum: da ostanel
kar{i nego ne bi bil na negovo mesto ni
za site kov~ezi na Koriol do ram polni so
zlato. Izvesten e Senatot za ova?
Volumnija
Da odime, dobri gospo|i. Da, da, da. Senatot
dobi pisma od vojskovodecot, vo koi toj
ja pripi{uva pobedata na sin mi. Vo ovaa
vojna toj dvapati gi nadmina porane{nite
svoi dela.
Volumnija
Navistina, velat deka pravel ~uda.
Menenij
^uda, ami kako i toa vistinski.
Virgilija
Bogovite neka posvedo~at.
Volumnija
Da posvedo~at? Zarem ne e vistina?
Menenij
Ne e vistina? Se kolnam deka e vistina.
Kade e ranet? (Na tribunite.) Gospod da gi
vardi va{ite blagorodstva. Marcij se vra}a
doma: eve zo{to u{te pove}e }e se izlo{i.
(Na Volumnija.) Kade e ranet?
Volumnija
Vo ramoto i vo levata raka: }e ima golemi
luzni da im gi poka`e na narodot koga }e go
pobara konzulskoto mesto. Pri odbivaweto
na napadot od Tarkvin dobi sedum rani na
teloto.
Menenij
I edna na vratot i dve kaj bedroto. Ima
devet, kolku {to znam.
Volumnija
Pred posledniov pohod, ima{e dvaeset i pet
rani na sebe.
Menenij
Sega ima dvaeset i sedum: Sekoja rana e po
eden grob neprijatelski.
(Se slu{aat izvici i trubi.)
Slu{ajte, trubi!
Volumnija
Ova se glasnicite na Marcij: pred sebe toj
vikotnici nosi, zad sebe ostava solzi;
smrtta, duhot temen, vo silnata raka mu ree,
koga }e se spu{ti, udira, ma`i toga{ mreat.
(Zvuci na trubi. Vleguvaat vojskovodecot
Kominij i Tit Larcij. Pome|u niv e Kori-
olan oven~an so dabov venec. Kapetani,
vojnici i eden glasnik.)
Glasnikot
Znaj, Rime, deka sosem sam se bore{e Marcij
vo yidinite Koriolski: kaj{to se zdobi
slavno, so ime do svoeto Kaj Marcij,
si po~esnoto nadime Koriolan.
Dobredojde vo Rim, junaku Koriolan!
(Zvuci na trubi.)
Site
Dobredojde vo Rim, junaku Koriolan!
Koriolan
Dosta so ova; srcevo mi se navreduva.
Dosta, ve molam.
Kominij
Eve ja, gospodine, majka vi.
 Koriolan 757

Koriolan Rim treba da ve obo`uva: sepak, `imi

~ove~kata vera,
O! imame doma i nekolku jabolknici divi {to
Znam deka site bogovi si gi molela milno te{ko
za mojot uspeh. mo`at da se nakalemat po va{ vkus. Sepak
(Kleknuva.) dobro
ni dojdovte, voini! Koprivata kopriva ja
Volumnija vikame,
a gre{kite na budalite, ludost.
Ne kle~i vojniku moj, stani;
vreden moj Marcij, ubav moj Kaj Kominij
po slavnite dela novonare~en sega-
Kako be{e?- Koriolan, taka da te vikam? Sekoga{ si vo pravo.
No, o, `ena ti-
Koriolan
Koriolan
Sekoga{ Menenij, sekoga{.
Ti{ino moja veli~enstvena, zdravo!
Dali }e se smee{e vo kov~eg da si dojdev Glasnikot
doma
{tom pla~e{ koga vo triumf idam? Ah, Od patot trgnete se, napred!
mila,
vdovicite vo Koriol imaat takvi o~i Koriolan
i majkite ostanati bez ~eda.
(Na Volumnija i Virgilija.) Daj mi raka, i
Menenij ti!
Pred glavava da ja skrijam vo ku}ata na{a,
Bogovite te krunisuvaat sega! moram da gi posetam patriciite dobri,
od koi ne primiv samo dobredojde toplo
Koriolan tuku i po~esti mnogu.

U{te si `iv? (Na Valerija) O gospo|o, Volumnija

mila,
prostete mi. Do`ievav
da gi vidam ostvareni site moi `elbi,
Volumnija i gradbi na mojata voobrazba: samo
edno mi nedostasuva, koe, sigurna sum,
Neznam kade da se svrtam: dobredojdovte Rim nedvosmisleno }e ti go dade.
doma!
Dobrodojdovte vojskovodecu; i site vie. Koriolan

Menenij Znaj, dobra majko,

Sto iljadi dobredojdiwa. I mi se pla~e,
i mi se smee, vesel sum i ta`en. Dobro ni
dojde!
Kletva da go udri pravo v srce onoj
{to na vra}aweto ne vi se raduva! Vas
trojca
poarno da bidam sluga na moj na~in,
odo{to vladar na niven.
Kominij
Napred, kon Kapitol.
(Trubi. Rogovi. Izleguvaat vo povorka kako
 758 Vilijam [EKSPIR
{to do{le. Brut i Sicinij izleguvaat
napred.)
Brut
Site zboruvaat za nego, a kusogledite
stavaat o~ila da go vidat. Doilkata zbor-
lesta
so radost go ostava bep~eto da pla~e
i za nego govori. Kuvarkata ja vrzuva
najrasko{nata prestilka na vratot mrsen,
i po yidovi se ka~uva da go vidi; po tezgite,
izlozite
kepencite, pokrivite, simsovite vrie, visi
na niv najrazli~en narod, site `elni
ubavo da go vidat. Sve{tenici videni retko
se turkaat sred prosta~kite masi, vo obid
da fatat {to podobro mesto. Dami pod
prevez
ostavaat vojna belo-crvena da se vodi
na napudrenite im obrazi pred bludniot
napad
od vrelite bakne`i na Feb. Mete` golem,
nebare bogot negov {to nedvojbeno go vodi
najpritvorno mu se mu{nal pod ~ove~kite
mo}i
i go pridvi`il divno.
Sicinij
Se kladam
vedna{ }e stane konzul.
Brut
Toga{ slu`bava na{a,
duri toj e na vlast, }e spie.
Sicinij
Toj ne mo`e podednakvo da ja nosi ~esta
od po~etok do kraj, tuku, tvrdam.
i taa {to ja ima }e ja zagubi.
Brut
Ute{no.
Sicinij
Veruvaj
plebejcite, {to stojat zad nas, na mal povod
poradi stariot omraz, po~estite novi
}e mu gi zaboravat; a, siguren sum, brgu
}e im go dade kakov {to e vozgord
i neprisposobliv.
Brut
Go ~uv kako se kolne,
ako go kandidiraat za konzul, nikoga{ nema
na plo{tad da se pojavi, nosej}i ja na sebe
bednata toga na poniznost; poka`uvaj}i gi
(kako {to e obi~aj) ranite svoi
na narodot, molej}i za glasot nivni smrden.
Sicinij
To~no.
Brut
Taka re~e. O, porado bi se otka`al toj
odo{to da ja nosi osven plemstvoto ako
ne go zamoli i patriciite.
Sicinij
Bogovite gi molam
da ne se predomisluva i tokmu vaka
da napravi.
Brut
Najverojatno taka }e bide.
Sicinij
Za nego toa, kako {to sakame i sami,
}e bide sigurno propast.
Brut
Zna~i mora ova
da go snajde ili od vlasta nema ni{to.
zatoa na plebejcite da im govorime treba
kolku toj gi mrazi i deka, koga }e mo`e,
 Koriolan 759

vo mazgi }e gi pretvori, i bez tribuni Sicinij

od slobodata }e gi li{i; smetaj}i deka
za ~ove~ki su{testva i site dobra Odime, ajde.
imaat du{a i nadle`nosti na svetot (Izleguvaat.)
pomalku od kamilite bojni, koi se arni
samo za nosewe tovar, i udari bolni
koga pod nego }e klapnat.

Sicinij

]e go ra{irime ova
vo pogodno vreme koga lo{otilakot nadut
narodot }e go navredi-a na ova e lesno
da go podbodneme kako {to e lesno
pcite na ovcite da gi nafr~ime-a oganot
ovoj
}e im ja zapali potpalata suva; pa plamenot
nivni
}e go glamnosa za navek.
(Vleguva glasnik.)

Brut

[to se slu~uva?

Glasnikot

Ve vikaat na Kapitol. Se veli

deka Marcij }e stane konzul.
Vidov kako gluvite se turkaat da go vidat,
a slepite da go slu{nat. Velmo{kite raka-
vici
frlaa po nego, gospo|ite i momite {alovi
i {amiv~iwa koga vrve{e; velmo`ite mu se
klawaa
nebare e kipot na Jupiter, a plebejcite
grme`
pravea i poroj od izvici i kapi. Vakvo
ne{to
nikoga{ ne sum videl.

Brut

Da odime na Kapitol,
so u{ite i o~ite kon ovoj nastan,
no so srcata kon celta na{a.
 760 Vilijam [EKSPIR
Scena 218
(Vleguvaat dvajca senatski slu`benici da
namestat sedi{ta na Kapitol.)
Prviot slu`benik
Brzni, brzni, samo {to ne stignale. Kolku-
mina se kandidirani za konzul?
Vtoriot slu`benik
Velat trojca; ama site mislat deka Korio-
lan }e bide izbran.
Prviot slu`benik
Hrabar ~ovek; ama lo{ e od merata nadvor i
ne go saka prostiot narod.
Vtoriot slu`benik
Navistina imalo mnogumina golemi lu|e
{to im laskale na narodot koj{to nikoga{
ne gi sakal, a imalo i mnogumina {to gi
sakal bez da znae zo{to: zna~i ako saka bez
da znae zo{to, mo`e bez pogolema pri~ina
i da mrazi. Spored toa, ako Koriolan ne
beri gajle dali go sakaat ili mrazat samo
poka`uva deka dobro im go znae ujot i od
~isto blagorodna nemarnost im dozvoluva
ova jasno i da go vidat.
Prviot slu`benik
Ako ne mu e gajle dali go sakaat ili mrazat,
toga{ bi bil sosem ramnodu{en dali im
pravi dobro ili zlo; no toj ja bara nivnata
omraza porevnosno odo{to tie mo`at da mu
ja dadat i pravi s# za da im poka`e deka
tokmu toj im e protivnik. Da si gi bara{ so
borin~e omrazata i nesakaweto na narodot
e isto taka lo{o kako so laskawe da ja pri-
dobiva{ nivnata qubov, rabota {to toj od
du{a ja mrazi.
Vtoriot slu`benik
Golemi zaslugi ima toj za tatkovinata; i
izdignuvaweto negovo ne be{e taka lesno
kako na onie koe so laski i u~tivi zborovi
mu se potpiknuvaa na narodot bez da napra-
vat ne{to drugo so koe }e gi zaslu`at nego-
voto vnimanie i po~it. Ama toj do tolku
ja vkoreni sopstvenata slava vo nivnite
o~i, a delata vo nivnite srca {to bi bila
sramna neblagodarnost dokolku ne gi zatnat
muckite i ne mu priznaat. Ako zboruvaat
poinaku, toa bi bila ~ista zloba, koja, koga
}e premine vo laga, }e ja dobie osudata i
prekorot od sekoj {to }e ja ~ue.
(Trubi. Vleguvaat patriciite i tri-
bunite so liktori pred sebe; Koriolan,
Menenij, konzulot Kominij. Sicinij i
Brut sednuvaat do niv; Koriolan stoi.)
Menenij
Bidej}i ve}e re{ivme za Vol{~anite
i aber im prativme po Tit Larcij, sega
glavna to~ka na sednicava vtora,
e da ja nagradime blagorodnata slu`ba
na onoj {to za zemjata se bore{e slavno.
Zatoa ve molam, blagorodni dostojnici,
da go pokanite sega{niot konzul, vojskovo-
decot
na{ vo skore{niov uspeh, da ni ka`e
ne{to za golemoto delo {to go stori
Marcij Kaj Koriolan, za kogo
sme ovde sobrani da mu oddademe po~est
i blagodarnost {to mu gi dol`ime.
(Koriolan sednuva.)
Prviot senator
Govori, Kominij dobar.
Ne krati ni{to poradi dol`inata, ubedi n#
deka dr`avava ni e ponemo}na od {to sme
volni
nego da go nagradime. (Na tribunite)
Voda~i narodni,
baram vnimatelno da slu{ate, za potem
najvlijatelno da go prenesete kaj siot narod
ona {to ovde }e se re{i.
Sicinij
Nie sme tuka
 Koriolan
za razumen dogovor, so srca skloni
da go prifatime i preneseme ~esno
ovde re{enoto.
Brut
I posre}ni duri
ova da go storime, ako toj sepak
nau~i pove}e da ja ceni vrednosta
na narodot odo{to do sega.
Menenij
Ova ne ti e na mesto, ne ti e!
Poarno da ne otvorevte usta. ]e mo`e
Kominij da go ~ueme?
Brut
Mo{ne rado;
no moeto predupreduvawe be{e po na mesto
od prekorot za nego daden.
Menenij
Toj go saka va{iot narod,
ama ne terajte go da spie so nego.
Cenet Kominij, govori.
(Koriolan stanuva i saka da si odi.)
Da ne si mrdnal!
Prviot senator
Sedi, Koriolan: ne srami se da slu{a{
za delata slavni {to gi stori.
Koriolan
Blagorodstva, prostete:
poarno mi e povtorno ranite da gi le~am
odo{to da slu{am kako sum gi sdobil.
Brut
Se nadevam, gospodine,
deka ne begate od zborovite moi.
761
Koriolan
Ne, gospodine, iako ~esto,
pred udari sum ostanuval a od zborovi sum
begal;
ne mi laskavte, zna~i ne me povredivte: a
narodot
va{ go sakam kolku {to vredi-
Menenij
Te molam, sedi.
Koriolan
Poarno nekoj da mi ja~e{a glavata na sonce
koga }e zatrubat za boj, odo{to vaka da
{laam
slu{aj}i kako od mravka me pravat slon.
(Izleguva Koriolan.)
Menenij
Voda~i narodni,
kako mo`e toj na {areniot va{ plebs da mu
laska,
vo koj eden na iljada e dobar koga e jasno
deka celo telo bi go `rtvuval za ~esta
a ni edno uvo za nea da slu{a? Prodol`i,
Kominij.
Kominij
Ne }e me dodr`i glasot. Delata na Korio-
lan
ne treba tivko da se ka`at. Se smeta
deka hrabrosta e najglavnata doblest
i najdostoinstven imatelot go pravi: Ako
e taka, na ~ovekot za kogo govoram, na svetot
mu nema ramen. Na {esnaesetgodi{na voz-
rast,
koga Tarkvin trgna na Rim, pred site
toj se bore{e; na{iot toga{en vladar,
kogo so seta po~it go spomenuvam, go vide
kako golobrad19 voini so bradi
pred sebe goni; eden Rimjanin kutnat
toj go op~ekori i pred o~ite na samiot
konzul
trojca protivnici ubi; so Tarkvina se
 762 Vilijam [EKSPIR

sretna delata svoi

i na kolena go padna. Vo borbite toga{, pravej}i gi, gi nagraduva, a zadovolen e {to
koga u{te mo`e{e da glumi `ensko na vreme
scena, potro{il da gi stori.
se poka`a kako najdobar voin, i so venec
dabov za hrabrosta be{e oven~an. Detstvoto Menenij
so ma`estvo zapo~nuvaj}i go, ko okean
raste{e, i vo celi sedumnaeset bitki Vistinski blagorodnik.
ottoga{, drugite od venecot gi li{i. A za Neka go viknat.
sega,
pred i vo Koriol, dozvolete mi da ka`am, Prviot senator
zborovi mi nedostigaat. Begstvoto go sopre,
i niz redok primer go pretvori stravot Viknete go Koriolan.
vo obi~na {ega; ko algi {to se vednat
pred edrilica, taka poslu{ni lu|eto bea Slu`benikot
i mu se svivaa pred klunot: me~ot negov,
mur na smrtta, mava{e, se~e{e; od glava Ve}e ide.
do petici siot be{e vo krv, i sekoj pridvig (Vleguva Koriolan.)
so smrtni krici be{e prosleden: sam toj
vleze Menenij
niz kobnite gradski porti i kose{e krvav Na Senatot, Koriolan, golema mu e ~est
ko sudbina neizbe`na, pa izleze bez pomo{, da te stori konzul.
i so nenadejno zasiluvawe na Koriol udri
ko nebesna ~uma. I s# mu padna v race; Koriolan
no koga mete`ot voen povtorno mu stigna
do sluhot voinstven, so udvoen duh toj Nemu mu pripa|aat
vedna{ `ivotov moj i mojata slu`ba.
snagata ja okrepi i umornoto telo,
i vo nova bitka trgna, kaj{to na pomin, Menenij
isparuvaj}i so krv, gaze{e `ivi lu|e,
nebare roden za ve~en kole`; i duri Ostanuva u{te
gradot i bojot ne gi dobivme, ni edna{ so narodot da zboruva{.
ne podzastana da zdivne.
Koriolan
Menenij
Od srce ve molam,
Hrabar ~ovek. adetov da go preskokneme; za{to ne mo`am,
togata da ja nosam, gol pod nea, i da gi molam
Prviot senator za ater na ranite, da mi dadat podr{ka.
Molam
I dostoen za ~esta ovoj ~in da go odbegnam.20
{to mu ja davame.
Sicinij
Kominij
Gospodine, narodot
Go otfrli toj plenot, mora da ~ue; ni peda, vi velam,
a na skapocenostite gleda{e nebare gazi od ova nema da otstapat.
vrz buni{teto na svetot. Toj pomalku bara
od malkuto siroma{tijata {to go dava,
 Koriolan 763

Menenij dadat.

Ne buntuvajte go narodot. Brut

Te molam ne otstapuvaj od adetot, prifati
ja Ajde da im ka`eme
~esta, isto ko prethodnicite tvoi, vo vakva {to e ovde re{eno; na plo{tadot sega
forma. kaj{to, znam, n# o~ekuvaat.

Koriolan

Toa e rolja
{to so sram }e ja odigram, a bi bilo dobro
narodot da ne ja praktikuva.

Brut

(Na Sicinij) ^uvte dobro, ne?

Koriolan

Pred niv da se falam, vaka-onaka sum

storil,
da im gi poka`uvam zale~enite luzni mesto
da gi krijam, nebare sum gi zdobil za glasot
niven da go kupam!

Menenij

Prisposobi se, sepak.

A vie, tribuni, prepora~ajte go kaj plebsot,
predlogot na{; a na blagorodniot ni konzul
da mu posakame sre}a i ~est.

Senatorite

Sekoja sre}a i ~est na Koriolan!

(Trubi. Izleguvaat site osven Sicinij i
Brut.)

Brut

Gleda{ {to nameri ima so sirotiot narod?

Sicinij

Samo neka namerata mu ja proyrat! Glasot }e

im go bara,
}e gi moli, veruvam samiot }e se mrazi
{to molenoto samo tie mo`at da mu go
 764 Vilijam [EKSPIR
Scena 321
(Vleguvaat sedum-osum gra|ani.)
Prviot gra|anin
Zna~i, ako gi pobara na{ite glasovi, ne
treba da go odbieme.
Vtoriot gra|anin
Mo`eme, gospodine, ako sakame.
Tretiot gra|anin
Vo nas imame mo} toa da go storime, no toa
e mo} za koja nemame mo} da ja upotrebime.
Bidej}i, ako ni gi poka`e ranite i ni gi
raska`e delata, }e treba jazicite v rani da
mu gi pikneme i za niv da govorime. Zna~i
ako ni gi ka`e blagorodnite dela, nie isto
morame blagorodno da gi prifatime. Nebla-
godarnosta e ~udovi{te, a dokolku narodot
e neblagodaren, toga{ ~udovi{te e i nar-
odot; a bidej}i nie mu pripa|ame na toj
narod, bi ispadnale ~udovi{ni pripadnici.
Prviot gra|anin
A ne treba mnogu taka za nas i da se
misli: oti koga se krenavme za `itoto, toj
voop{to ne se snobe{e da n# nare~e mnogug-
lava tolpa.
Tretiot gra|anin
I drugi taka n# narekuvale; ne deka na
nekoi od nas glavite im se kostenlivi, crni,
rusi,22 }elavi, tuku zatoa {to umovite ni
se mnogu razli~ni; i navistina mislam, da
izlezat site na{i umovi od eden ~erep, }e
se razletaat na istok, na zapad, na sever i
na jug, i samo vo edno bi se slo`ile: da pole-
taat istovremeno na site strani na svetot.
Vtoriot gra|anin
Taka misli{? Toga{ ka`i mi, na koja strana
}e mi letne umot?
Tretiot gra|anin
A ne, tvojot nema taka lesno da letne kako
na nekoj drug; toj e re~isi srasnat so tvojata
tvrda timba: no ako se oslobodi, sigurno }e
poleta na jug.
Vtoriot gra|anin
Zo{to ba{ na jug?
Tretiot gra|anin
Da se zagubi vo maglata, vo koja, biduvaj}i
tri ~etvrtini stopen vo ne~isti rosi, so
~etvrtata }e se vrati poradi sovesta, da ti
pomogne da najde{ `ena.
Vtoriot gra|anin
Samo znae{ da se majtapi{, ako, ako.
Tretiot gra|anin
Dali site ste re{eni da mu gi dadete glaso-
vite? Toga{ ne e ni va`no, mnozinstvoto
pobeduva. Velam, da e toj so narodot, }e nema
podobar ~ovek od nego.
(Vleguva Koriolan vo toga na poniznosta
zaedno so Menenij.)
Eve go, ide oble~en vo togata na poniznosta:
vnimavajte kako se odnesuva. Ne treba da ni
prio|a grupno, tuku posebno da mu prio|ame,
po eden, dvajca, maksimum trojca. Sekoj od
nas treba da bide zamolen, za{to sekoj
taka }e dobie ~est da mu go dade svojot
glas poedine~no od sopstvenata usta. Zatoa,
idete po mene, pa }e vi ka`uvam kako da mu
prio|ate.
Site
Dobro, dobro.
(Izleguvaat gra|anite.)
Menenij
O, gospodine, ne si vo pravo. Zarem ne znae{
deka najodli~nite istoto go pravele?
 Koriolan 765

Koriolan Vtoriot gra|anin

I {to treba da velam? Va{ite zaslugi?

“Ve molam, gospodine,”-Molwa da ve udri!
Ne mi mo`e Koriolan
jazikot vaka da ~ekori. “Gledajte, gospodine,
ova Da, ama ne i mojata `elba.
mi se ranite! Gi dobiv slu`ej}i na tatkovi-
nata, Tretiot gra|anin
koga mnozina od vas vo pani~na begaa treska
pred zvukot od barabanite na{i.” Kako mislite, ne i va{ata `elba?

Menenij Koriolan

Bogovi moi, pomo{! Taka, gospodine. Nikoga{ ne mi bila `elba

Ne smee{ taka da im zboruva{; po govorot da prosam od siromasite.
treba
dobro da te pomnat. Tretiot gra|anin

Koriolan Sfatete, ako ne{to vi dademe, }e barame za

toa i da ni se oddol`ite.
Da me pomnat? Neka se gonat!
Sakam da me zaboravat, kako i doblestite Koriolan
na koi sve{tenicite cel vek gi u~at.
Dobro, toga{, koja e va{ata cena za konzul-
Menenij stvoto?

S# }e opleska{! Prviot gra|anin

Te ostavam sega. Te molam, zboruvaj im umno,
pametno, te molam.
(Vleguvaat trojca gra|ani.)
Koriolan
Ka`ete im licata da si gi izmijat,
i zabite da gi dr`at ~isti. Eve idat dvajca.
Znaete, gospoda, zo{to stojam ovde?
Cenata e u~tivo da zamolite.
Koriolan
U~tivo, ve molam, gospodine da mi go dadete.
Imam i rani da vi poka`am, ama }e gi
vidite samo na samo. Molam za va{iot glas,
gospodine. [to velite?

Tretiot gra|anin Vtoriot gra|anin

Znaeme, gospodine. No sepak ka`ete mi {to Go imate, blagoroden gospodine.

ve donese tuka.
Koriolan
Koriolan
Dogovoreno, gospodine. Ve}e isprosiv dva
Moite zaslugi. dobri glasa. Vi blagodaram za milosta:
zbogum!
 766 Vilijam [EKSPIR
Tretiot gra|anin
Ama e ova nekako ~udno.
Vtoriot gra|aniin
]e vidi vtorpat da davame-ama sega ne e
va`no.
(Izleguvaat trojcata gra|ani. Vleguvaat
drugi dvajca.)
Koriolan
Ve molam, ako ne vi pre~i premnogu, da
stanam konzul. Eve, ja nosam voobi~aenata
nametka.
^etvrtiot gra|anin
Blagorodni zaslugi imate za tatkovinata, a
i nemate.
Koriolan
[to sakate da ka`ete?
^etvrtiot gra|anin
Bevte kam{ik za nejzinite prijateli, no
bevte i osten za nejzinite prijateli;
nikoga{ ne ste go sakale prostiot narod.
Koriolan
Toga{ smetajte me za u{te poblagoroden
{to ne sum bil prost vo qubovta. Jas,
gospodine, }e mu laskam na pobratimot
moj, narodot, za pove}e da me ceni; taa
postapka narodot ja smeta za blagorodna; a
bidej}i mudrosta na nivniot izbor mi ja
saka palarijata a ne srceto, }e se ve`bam
vo podlizursko klawawe i }e im prio|am
najpritvorno; odnosno, gospodine, }e gi
podra`avam ~inkite na mnozina demagozi
i {irokogrado }e gi davam na `elitelite.
Zatoa, ve molam da stanam konzul.
Pettiot gra|anin
Se nadevame deka }e ni stanete prijatel,
zatoa vi gi davame glasovite od srce.
^etvrtiot gra|anin
Dobivte mnogu rani za tatkovinata.
Koriolan
Nema da go potvrduvam va{eto znaewe so
dokazi. Mnogu }e gi cenam va{ite glasovi i
pove}e nema da vi zdodevam.
Obajcata
Od srce vi posakuvame, gospodine, bogovite
da vi dadat sre}a.
(Izleguvaat dvajcata gra|ani.)
Koriolan
O, glasovi najslatki!
Poarno da gladuva{, poarno e da umre{,
odo{to za ve}e zaslu`enata nagrada da
moli{.
Zo{to da stojam ovde, vo vol~java toga
i od ojlevci-dojlevci ponizno da gi baram
glasovite nepotrebni? Adetot na ova me
tera.
No ako s# pravevme adetot kako {to saka
pravot na drevnite vremiwa neizbri{an }e
le`i
a gre{kata ko planina na kup }e se zbere
vistinata zatskrivaj}i ja. Mesto {utrak
ovde da izigruvam, poarno ~inot i ~esta
na drugo {utra~i{te da gi otstapam. No
ve}e
polovina rabota svr{iv, {tom izdr`av
tolku
}e izdr`am do kraj.
(Vleguvaat u{te trojca gra|ani.)
Eve u{te glasovi.
Glasovite na{i! Za glasovite va{i se
borev,
bdeev za glasovite va{i; za glasovite va{i,
trpev
ranuvawa preku dvaeset; tripati po {est
 Koriolan 767

bitki Sicinij
sum videl i ~ul; za glasovite va{i mnogu
ne{ta sum storil, golemi i mali: glasovite Tamu, Koriolan.
va{i
dajte mi gi! Sakam da sum konzul. Koriolan

[estiot gra|anin Smeam da se presle~am?

Blagorodni dela storil, i ne treba da Sicinij

zamine bez glasot na sekoj ~esen gra|anin.
Se razbira, gospodine.
Sedmiot gra|anin
Koriolan
Zatoa neka bide konzul. Bogovite neka mu
dadat sre}a i neka go storat dobar prijatel Toa vedna{ }e go storam; i {tom sebesi pak
na narodot! se poznaam, vedna{ idam v Senat.

Site Menenij

Amin, amin. Gospod da te vardi, blagoroden I jas doa|am so tebe. Sakate i vie?
konzule!
(Izleguvaat trojcata gra|ani.) Brut

Koriolan Nie ovde }e go do~ekame narodot.

Vredni glasovi! Sicinij

(Vleguvaat Menenij, Brut i Sicinij.)
Menenij
Go izdr`a odredenoto vreme, pa tribunite
ti go davaat glasot na narodot; u{te
ostanuva, so sve~enite oznaki, tamu
da dojde{ vo Senatot.
Koriolan
Gotovo e so ova?
Zbogum.
(Izleguvaat Koriolan i Menenij.)
Najposle go ima; a po izgledot, mi se ~ini
toplo mu e na srce.
Brut
Gi nose{e toj so gordelivo srce
znacive na poniznosta. ]e go raspu{ti{
narodov?
(Vleguvaat plebejcite.)

Sicinij Sicinij

Adetot na molewe ti ve}e go svr{i. [to e prijateli, go izbravte li?

Narodot te prifa}a, pa povikan si sega
izborot da ti se potvrdi. Prviot gra|anin

Koriolan Gi dobi na{ite glasovi, gospodine.

Kade? Vo Senatot?
 768 Vilijam [EKSPIR

Brut Sicinij

Da dadat bogovite i va{ata qubov da ja Pa ili na o~i bevte slepi i nevidovte,

stekne. ili, viduvaj}i go ova, so detinska arnost
ste mu gi dale.
Vtoriot gra|anin
Brut
Amin, gospodine. Kolku {to mo`ev da
vidam, ni se potsmeva{e koga mole{e za gla- Zo{to nikoj ne mu go re~e
sovite na{i. ona od nas ka`anoto? Bez mo} koga be{e,
najobi~no slu`beni~e vo dr`avava na{a,
Tretiot gra|anin neprijatel vi be{e, postojano nafr~en
protiv
Jasno e deka otvoreno ne ismeva{e. slobodite va{i i prava dadeni od vlasta; a
sega
Prviot gra|anin koga dojde na vlast, na dr`avnoto ~elo,
ako s# u{te ostane zlobno
Ne, toa e samo negov na~in na govor. Ne n# du{man broj eden na plebejcite, glasovite
ismeva{e. toga{
va{i mo`e za vas da se kobni. Treba{e da
Vtoriot gra|anin mu se ka`e
ova: kako {to slavnite dela mu davaat pravo
Nieden me|u nas, osven tebe, ne veli da go bara sakanoto mesto, taka blagorod-
deka ne ni se potsmeval: treba{e da ni gi nata du{a
poka`e treba da misli na vas ako glasovi saka, i
luznite, ranite za tatkovinata {to gi zlobata kon vas da ja pretvori vo qubov,
dobil. stanuvaj}i vi dobar gospodar.

Sicinij Sicinij

Sigurno toa go storil. Da mu re~evte vaka,

Site
Ne, ne, nikoj ne gi vide.
Tretiot gra|anin
Re~e deka imal rani {to }e gi poka`e na
samo;
i mavtaj}i so palarijata vo prezir
“Sakam da sum konzul,” vele{e toj; “no
drevniot adet
ne dopu{ta bez glasovite va{i: zatoa
glasovite dajte mi gi.” Koga mu gi dadovme,
re~e, “Vi blagodaram za glasovite, fala;
va{ite najslatki glasovi: Toa od vas go
barav
sega mavnete mi se.” Zar ova ne be{e podbiv.
kako {to ve podu~ivme, }e mu go doprevte
duhot
i }e mu ja obidevte sklonosta: }e izvle~evte
od nego
ili vetuvawe qubezno, so koe, vo slu~aj na
potreba
}e go dr`evte v race ili sert-ujot
}e mu go ogor~evte koj{to lesno
ne podnesuva uslovuvawa i prangi
{to go obvrzuvaat; vaka navle~en da zbesne,
}e ja iskoristevte prednosta nad gnevot
i izborot }e mu propadne{e.
Brut
Zarem gledavte
strasno da ve moli niz otvoren prezir
koga qubovta mu treba{e va{a; ne mislej}i
 Koriolan
deka prezirot negov bezmislosno }e ve
tol~i
koga }e bide mo}en da udri? Zarem nema
nieden ma` me|u vas? Da ne bevte fateni vo
zborot
pa glasavte protiv suverenosta na umot?
Sicinij
Zarem
do sega ne ste odbivale moliteli, a sega,
onoj {to ne ve mole{e tuku ve prezira{e
brzo-brzo go izbravte?
Tretiot gra|anin
Izborot ne mu e potvrden. Mo`eme da go
odbieme.
Vtoriot gra|anin
I }e go odbieme!
Jas ima petstotini glasovi za ova.
Prviot gra|anin
Jas dvapati po petstotini, plus prijatelite
nivni.
Brut
Odete vedna{ od ovde i ka`ete im na pri-
jatelite
deka izbrale konzul {to od niv }e gi zeme
slobodite a samite niv bolno }e gi svede
na pci {to ~esto gi tepaat oti lajat
iako se ~uvani za da lajat.
Sicinij
Neka se soberat site;
i, po seriozno rasuduvawe, neka go otpovi-
kaat
pogre{niot izbor. Negovata gordost
i starata omraza kon vas istaknete gi. So
kolkav
prezir, ka`ete, ja nose{e poniznata toga,
kako molej}i, ve ismeva{e; no qubovta
va{a,
769
zabludana po zaslugite negovi, ve spre~i
da razmislite za sega{niot mu stav dobro,
koj{to, najpodbivno, za rezil va{, go skroi
spored omrazata stara {to kon vas ja kotka.
Brut
Seta vina
vrz nas, tribunite, frlete ja: deka sme rabo-
tele
i pokraj prigovorite, tokmu nego
da go izberete.
Sicinij
Re~ete deka ste go izbrale
po na{a zapoved a ne vodeni spored
sopstvenite ~uvstva; i deka umovite va{i
obzemeni so ona {to mora da se stori
a ne ona {to treba, ve navele, protiv
volja, da go izberete za konzul. Vinata vrz
nas frlete ja.
Brut
Da, ne {tedete n#. Re~ete kako
sme ve u~ele kolku mlad toj za zemjata se
borel,
kolku dolgo, od kakva poteknuva loza-
blagorodniot dom na Marcievci; od koi{to
poteknuva Anko Marcij, sin na }erkata od
Numa,
koj pogolemiot Hostilij ni bil kral ovde;
od istiot dom Publij i Kvintij bea,
koi so cevki ni donesoa najdobra voda;
a i Cenzorin, so pravo nare~en taka
za{to dvapati bil izbran za cenzor
be{e negov predok.
Sicinij
^ovekot so poteklo vakvo,
{to za tatkovinata i li~ni zaslugi ima,
dostigawa za visoko mesto, vi go
prepora~avme nie
da ne go zaboravite; no vie ste na{le,
merej}i go sega{niov so minatiot odnos,
deka e va{ zakolnat neprijatel, pa zatoa
prenagleniot izbor go povlekuvate.
 770 Vilijam [EKSPIR

Brut

Re~ete nikoga{ ne bi storile vaka-

i ova postojano istaknuvajte go- da ne sme ve
terale nie; i vedna{, {tom soberete lu|e,
trgnete kon Kapitol.

Site

Sigurno. Re~isi site

se kaat za izborot.
(Izleguvaat plebejcite.)

Brut

Neka odat;
poarno so buntov rabotava da ja stavime na
kocka
odo{to da ~ekame, mnogu poopasna da stane.
Ako toj, kakov {to go dal gospod, zbesne
poradi odbivaweto nivno, }e gledame samo
i gnevot }e mu go iskoristime.

Sicinij

Na Kapitol, ajde:
}e stigneme tamu pred rekite narod;
taka }e izgleda, ko delumno i {to e, deka
buntov
od nas podbodnat, e niven.
(Izleguvaat.)
 ^in TRETI

Scena 123

(Rogovi. Vleguvaat Koriolan, Menenij,

site patricii, Kominij, Tit Larcij i drugi senatori.)

Koriolan Larcij

Tul Aufidj, zna~i, nova vojska sobral? Da, gospodine.

Larcij Koriolan

Da, gospodine; od taa pri~ina tolku brgu [to spomna? [to re~e?
dogovor sklu~ivme.
Larcij
Koriolan
Kolkupati te sretnal, me~ so me~ na megdan,
Zna~i Vol{~anite povtorno stojat ko deka od site na zemjata najmnogu tebe
napred, te mrazi; deka seto bogatstvo bi go dal
spremni {tom }e im se uka`e prilika i toa nepovratno, samo za da stane
zgodna pobednik nad tebe.
da n# napadnat.
Koriolan
Kominij
Vo Ancium, re~e e sega?
Iscrpeni se, konzule, zna~i
te{ko pak }e gi vidime duri sme `ivi Larcij
so razvioreni barjaci.
Vo Ancium.
Koriolan
Koriolan
Go vide Aufidij?
Kamo da imav pri~ina da go pobaram tamu
Larcij na omrazata da mu se sprotivstavam. Dobre
dojde doma.
Dojde otkako bezbednost mu zaem~iv, i seto (Vleguvaat Sicinij i Brut.)
vreme gi pcue{e Vol{~anite {to sramno Gledajte, tribunite narodni se ova,
go predale gradot. Vo Ancium e sega. jazicite plebejski. Navistina od niv mi se
gadi:
Koriolan oti do tolku se pr~at vo vlasta svoja
{to sekoj velmo`a se srdi.
Me spomna mene?
 772 Vilijam [EKSPIR

Sicinij a vedna{ potoa protiv? Zo{to ste vie?

Usti im ste, {to ne vladeete so jazicite
Tuka sopri. nivni?
Da ne gi nas’skavte sami?
Koriolan
Menenij
[to e? [to sega?
Smiri se, smiri se.
Brut
Koriolan
Opasno e da prodol`i{. Tuka sopri.
Ujdurmi, ujdurmi, zagovor vrzan
Koriolan za da se zauzdi voljata na plemstvoto:
ako projdat, }e `iveeme so lu|e {to ne znaat
Od kade promenava? ni da vladeat ni na vlasta da se povinat.

Menenij Brut

[to e? Ne vikaj go ova zagovor.

Narodot vika deka si mu se potsmeval; a i
Kominij skoro,
koga xabe im se dele{e `ito, ti se pobuni,
Pa zarem ne e izbran od site? gi klevete{e narodnite moliteli, gi
nare~e
Brut prevrtlivci, laska~i, du{mani na plemst-
voto.
Ne e, Kominij.
Koriolan
Kominij
Pa toa im be{e poznato i toga{.
Da ne me glasaa deca?
Brut
Prviot senator
Ne na site.
Tribuni, trgnete se: na plo{tad odi.
Koriolan
Brut
A dali ti gi izvesti?
Lu|eto se nafr~eni na nego.
Brut
Sicinij
[to? Jas da gi izvestam?
Stoj,
ili op{ta buna }e se krene. Kominij

Koriolan Toa e tvoja rabota.

Da ne se stoka?
Zarem glasaat lu|e koi sega se za
 Koriolan 773

Brut Koriolan

I da e Sega, `imi `ivotov. Blagorodnite pri-

poarna e od tvojata.
Koriolan
Zo{to toga{ jas da bidam konzul? Toga{,
`imi onie oblaci, treba da sum bez zaslugi
kako tebe pa da ti stanam vo tribunstvoto
drugar.
Sicinij
Ti poka`uva{ mnogu od ona
{to narodot go navreduva. Ako pojde{
kaj {to si trgnal, mora na patot da se
vrati{
od koj {to si skr{nal, so duh posmeren,
ili nikoga{ ne }e se krene{ do konzul
ni so nego }e se zdru`i{ ko tribun.
jateli
gi molam za pro{ka.
Neblagorodnite smrdlivci sakam bez laski
da me gledaat kako i sebesi. Povtorno
velam,
so toa {to im izleguvame vo presret, protiv
Senatot kotkame kukol buntoven,
neposlu{en, prgav,
{to sami go posadivme, o`nivme i rasadi-
vme
me{aj}i gi niv so nas, blagorodnoto plem-
stvo
koe ima doblest, da, ima mo} no ve}e go nema
ona {to na prosjacite im go dade.
Menenij
Dobro, dosta.

Menenij Prviot senator

Da se smirime. Dosta zborovi, te molam.

Kominij Koriolan

Narodot e zloupotreben, podbucnat. Ovaa Dosta? Zo{to dosta?

podlost Ko {to za zemjava ja proleav krvta svoja
ne dolikuva na Rim; nitu pak Koriolan bestra{en pred du{manot nadvore{en, i
ja zaslu`il pre~kava sramna, postavena gradive taka
podlo zborovi }e kovaat duri ne zgnijat pred
na ~istiot pat na negovite zaslugi. ~umosanive
od lepra, od ~ija zaraza se e`evme, a sega
Koriolan odli~en pat & otvorivme.

Mi govori za `itoto! Brut

Toa {to go rekov, pak }e go ka`am.
Govori{ ti za ovoj narod
Menenij nebare si bog {to kaznuva, a ne ~ovek
so site slabosti kako niv.
Ne sega, ne sega.
Sicinij
Prviot senator
Dobro bi bilo
Ne vaka gneven, ne sega. narodot da znae za ova.
 774 Vilijam [EKSPIR
Menenij
[to? Zar ne gleda{ kolku e gneven?
Koriolan
Gneven!
Da sum smiren ko polno}na dremka,
`imi Jupiter, istoto bi go rekol!
Sicinij
Poln si otrov
{to samo vo tvojot zbor mora da ostane
i ne smee natamu da se {iri.
Koriolan
Mora da ostane!
Go slu{ate ovoj duduk tribuntoven? Go
~uvte
negovoto zapovedni~ko “mora”?
Kominij
U{te nemate pravo.
Koriolan
“Mora!”
O, dobri ama nemudri patricii; zo{to,
o, seriozni no nebre`ni senatori, taka
& dozvolivte na Hidrata da pletka vo
vlasta,
so svoeto tiransko “mora”, iako samo
rog i krik na toj yver, bezdu{no i drsko
da ka`e deka rekata vo jaz }e ja svrti
i koritoto }e vi go zeme? Ako takva mo}
ima,
toga{ dovolno povinete se; ako ja nema,
razbudete se od opasnava spija. Ako ste
mudri,
budali ne bidete; ako ne ste, toga{
kraj vas neka sedat. Plebejci }e ste vie
a tie senatori i toa ne pomali koga
glasovite }e vi se izme{aat, i vkusot niven
}e prevlada. ]e izberat tie svoj ~ovek
nekoj kako ovoj ovde, koj{to }e re~e “mora”
ona plebejsko “mora” protiv seriozniov
sobir
kakov {to nikoga{ Grcija nemala. @imi
Jupiter,
vaka se omalova`uvaat konzulite; du{ava
me boli
oti znam deka pri postoewe na dve vlasti
niedna vrhovna, mnogu brzo haos
navleguva vo procepot me|u niv i dvete
gi potopuva.
Kominij
Odime na plo{tad!
Koriolan
Toj {to dal takov sovet, da se dava `ito
od ambarite xabe, ko {to bilo
nekoga{ vo Grcija-
Menenij
Dobro, dobro, dosta za toa.
Koriolan
Iako tamu vo narodni race bila vlasta-
velam tie hranat neposlu{nost, go hranat
raspadot na zemjava.
Brut
Zo{to plebsot da mu dade
glas na onoj {to vaka zboruva?
Koriolan
Pri~ini ima mnogu
i toa povredni od glasovite nivni. Znaat
deka `itoto ne se dava za ne{to
{to ne go zaslu`ile; povikani vo vojna,
koga sr`ta na dr`avava zagrozena be{e,
ne sakaa do kapii da dojdat: za vakva slu`ba
ne se dobiva `ito xabe. Koga se otvori
vojna,
krevaa buni i vostanija, a najhrabrite
odbivaa i da go spomnat. Optu`bite
{to ~esto gi krevaa protiv Senatot,
bez nikakva osnova, nikako ne mo`at da
 Koriolan 775

bidat povod va{a

za ovaa velikodu{nost. Pa, {to toga{? go sakati vistinskiot sud i dr`avata ja
Kako ovoj mnguglav yver }e ja sfati li{i
{irokogradosta na Senatot? Neka delata od edinstvenoto {to bespogovorno & e
ka`at nu`no
deka ne bi rekle, “Nie, nie baravme i ostana bez mo} dobroto da go stori
oti mnozinstvo sme brojno, a tie vo uplav spre~ena od zloto {to ja tol~i.
ni gi ispolnija barawata.” Ja poni`uvame
taka Brut
su{nosta na na{ite sedi{ta, davaj}i na
ovie ordi Dovolno be{e.
gri`ata na{a strav da ja narekuvaat; {to so
vreme Sicinij
}e gi otvori bravite na Senatot za vnatre
vrani i orli da vijat. Zboruva{e kako predavnik i kako takov
}e odgovara{.
Menenij
Koriolan
Dosta, dosta.
Bedniku, prepoln zloba!
Brut [to }e im se narodot }elavi tribuni?
Poddr`ani od niv, ne priznavaat tie
Ne dosta, premnogu. ni cara ni gospodara. Vo vostanie,
koga zakon ne e pravoto tuku ona {to se
Koriolan mora
tie bea izbrani. Vo mir, kako sega,
Ne, eve vi u{te! ka`ete {to e pravo mora da e pravo,
Se kolnam vo s# `ivo i divo deka e to~no pa vo prav mo}ta frlete im ja.
ova so koe }e zavr{am! Taa vlast dvojna,
vo koja ednite so pri~ina preziraat, a dru- Brut
gite
navreduvaat od ~ist mir, vo koja mudrosta i Predavstvo jasno!
rangot
za ni{to ne re{avaat tuku soglasnosta samo Sicinij
na glupata tolpa, taa vlast ona {to e glavno
sigurno }e go propu{ti i postojano }e kva~i Zarem toj da bide konzul? Nikoga{!
matni sitnici. Vaka spre~ena celta, sledi
deka ni{to celesoobrazno nema da se pravi. Brut
Zatoa ve molam vas upla{eni pomalku
odo{to mudri, {to pove}e gi sakate temel- Edili24, ej!
ite (Vleguva eden edil.)
na dr`avata odo{to treperite pred nivnata V zatvor so nego.
smena;
{to pove}e sakate blagoroden od dolg Sicinij
`ivot,
i {to za teloto sakate opasen ila~ mesto Odi vikni go narodot; (Izleguva edilot.)
sigurna smrt bez nego-iskornete go edna{ vo ~ie ime jas li~no
jazikot na tolpata: da ne go li`i ve}e te apsam kako predavni~ki ajduk,
blagoto {to za nea e otrov. Bes~esnosta neprijatel na javniot red. Nareduvam da se
 776 Vilijam [EKSPIR

povini{ Sicinij! Brut! Koriolan! Gra|ani!

i za deloto da odgovara{. Mir, mir, mir! Stojte! Stop! Mir!

Koriolan Menenij

Mr{, jarecu drtav! [to se slu~uva? Nemam zdiv;

zbrka, haos, ne mo`am da govoram. Tribuni,
Site patricii kaj narodot! Koriolan, smiri se!
Zboruvaj, dobar Sicinij!
Nie em~ime za nego.
Sicinij
Kominij
Slu{ni me, narode, mir!
Trgnete se, star gospodine.
Site plebejci
Koriolan
Da go ~ueme na{iot tribun. Mir! Zboruvaj!
Begaj gadu valkan! Ili koskite Zboruvaj!
od ali{ta }e ti gi istresam!
Sicinij
Sicinij
Na rabot bevte da gi zagubite slobodite;
Na pomo{, gra|ani! Marcij saka{e da vi gi odzeme, Marcij
(Vleguva tolpa plebejci so edili.) kogo neodamna go imenuvavte za konzul.

Menenij Menenij

Pove}e po~it na obete strani. Bo`e! Bo`e! Bo`e!

Vaka se raspaluva, a ne se gasi ognot.
Sicinij
Prviot senator
Ovoj ovde saka da vi ja zeme seta vlast.
Vaka gradot se ru{i i ni prav ne ostanuva
Brut ni pepel.

Fatete go, edili! Sicinij

Site plebejci [to e gradot ako ne narod?

Dolu so nego! Dolu so nego! Site plebejci

Vtoriot senator Taka e,

gradot e narodot.
Oru`je, oru`je, oru`je!
(Site se turkaat okolu Koriolan.) Brut

Site So op{ta soglasnost na site postaveni

bevme
Tribuni! Patricii! Gra|ani! Ej! za pretstavnici na narodot.
 Koriolan 777

Site plebejci Site plebejci

Taka e, Predaj se, Marcij, predaj se!

gradot e narodot.
Menenij
Brut
Eden zbor samo,
So op{ta soglasnost na site postaveni ve molam, tribuni, eden zbor samo.
bevme
za pretstavnici na narodot. Edilite

Site plebejci Mir, mir!

Toa i }e ostanete. Menenij

Menenij Bidete ona {to se ~ini, deka ste, verni

Izgleda taka i }e bide.
Kominij
Ova e na~in gradot da se sramne,
pokrivot na temeli da padne,
da se zakopa s# {to s# u{te jasno stoi
pod kupi{tata urnatini.
Sicinij
prijateli na zemjata i krotko razgledajte go
ona
{to silum sakate da go prepravite.
Brut
Gospodine, tie pati{ta ladni,
{to mudro pomagaat, otrovni se mnogu
kaj{to bolesta e mo}na. Fatete go vedna{
i pravo kaj stenata.
(Koriolan go vadi me~ot.)

Toj zaslu`uva smrt. Koriolan

Brut Ne, ovde }e umram.

Ili dajte ni da ja izvr{uvame vlasta
ili od nea li{ete n#; mu izrekuvame sega
vi ime na narodot so ~ija sila
sme izbrani, smrtna kazna
na Marcij.
Nekoi ovde me videle kako se boram:
ajde, probajte go na sebe videnoto!
Menenij
Spu{ti go me~ot! Tribuni, nazad.

Sicinij Brut

Zatoa fatete go vedna{ Fatete go!

odvle~kajte go do Tarpejskata stena25 i od
tamu Menenij
vo provalijata turnete go.
Pomognete mu na Marcij! Pomognete mu!
Brut Blagorodnici, pomognete mu, i stari i
mladi!
Edili, fatete go!
 778 Vilijam [EKSPIR

Site plebejci Menenij

Dolu so nego, dolu so nego! Odi!

(Vo zbrkata {to nastanuva, tribunite, Nemoj opravdaniot gnev da te vtera vo pre-
edilite i narodot se pobedeni. Tie izlegu- stap.
vaat.) Tvoeto vreme }e dojde.

Menenij Koriolan

Odi, odi si doma: odi si, odi! Na megdan

Inaku s# e izgubeno. ~etirieset od niv bi pobedil.

Vtoriot senator Menenij

Odi vedna{! Jas bi udril

na najdobrite dvajca: da, onie dvajca tri-
Koriolan buni.

Stojte cvrsto. Kominij

Kolku du{mani i prijateli imame tolku.
No sega nadmo}ta nivna e nepresmetliva;
Menenij a hrabrosta e ludost koga }e brani
japija {to se ru{i. Odi si, te molam
Zarem do tamu da dojde? pred ordite da se vratat. Nivniot gnev,
ko prepre~ena voda, go ru{i i nosi
Prviot senator ona {to po navik go trpat.

Bogovite da ne dadat. Menenij

Te molam, prijatele blagoroden, odi si
doma: Odi si, temolam.
ostavi n# nas da go sotreme zloto. Jas }e probam dali stariov um mi se bara
kaj onie {to voop{to go nemaat: ova mora
Menenij da se zakrpi so zakrpa od koja bilo boja.

Ova e rana {to ne mo`e{ Kominij

ti da ja isceli{: odi si, te molam.
Taka e. Odime.
Kominij (Izleguvaat Koriolan, Kominij i nekoi
drugi.)
Ajde, gospodine, odime zaedno.
Eden patricij
Koriolan
Ovoj ~ovek sre}ata si ja prokocka.
Kamo da se varvari-kako {to se,
iako vo Rim okoteni; a ne Rimjani-kako {to Menenij
ne se,
iako otseleni vo predvorjeto na Kapitol. Po priroda e preblagoroden za svetov.
Ni na Neptuna za trozabecot ne bi mu
laskal,
 Koriolan 779

ni na Jupitera za gromot. Srceto mu e na Menenij

usta:
{to gradite }e skovaat, jazikot go ka`uva Gospodine, gospodine!
glasno;
a koga }e se naluti, zaborava vedna{ Sicinij
deka go ~ul imeto na smrtta.
(Se slu{a mete` od nadvor.) Mir!
Sega skuvanoto }e go krkame!
Menenij
Eden Patricij
Ne vikajte “udri, mavaj,” kaj{to lovot
Kamo da se sega v krevet! vi e ograni~en mo{ne.

Menenij Sicinij

More kamo da se v Tibar! Kakva naglost, Gospodine, zo{to i vie

ne mo`e{e li ubavo da im govori? mu pomognavte da pobegne?
(Povtorno vleguvaat Brut i Sicinij so
tolpata.) Menenij

Sicinij Slu{ajte vamu!

Kako {to gi znam vrednostite na na{iot
Kade e onaa zmija konzul
{to saka da go obezqudi gradot taka mu gi znam i manite.
i sitemina da bide toj?
Sicinij
Menenij
Konzul? Kakov konzul?
Tribuni dobri-
Menenij
Sicinij
Konzulot Koriolan.
Toj treba da bide frlen od Tarpejskata
stena Brut
so kruti race: na zakonot mu se sprotivstavi
i zatoa zakonot mu skratuva sudewe drugo Toj konzul?
tuku go prepu{ta na narodnata volja
koja tolku mnogu ja prezira. Site plebejci

Prviot gra|anin Ne, ne, ne, ne, ne!

Treba dobro da znae Menenij

deka tribunite se narodni usti
a nie nivnite race. Dokolku, tribuni, mi dozvolite a i vie
dobri lu|e,
Site plebejci slu{nete me da vi ka`am dva-tri zbora,
od onie }e nemate pogolema {teta
]e nau~i, }e nau~i. od vremeto {to }e go zagubite slu{aj}i.
 780 Vilijam [EKSPIR
Sicinij
Toga{, govori kratko:
oti re{eni sme cvrsto so predavnikot
zmiski
da ras~istime. Da go proterame negde
postojana zakana bi ni bil, a da ostane ovde
na{a sigurna smrt. Zatoa odluka padna
ve~erva da umre.
Menenij
Da ne dadat bogovite dobri,
na{iot slaven Rim, ~ija blagodarnost
kon zaslu`nite ~eda vo knigata na Jupiter
se zapi{uva, sega, ko neprirodna majka,
sopstvenata ro`ba da ja lapne!
Sicinij
Toj e krasta {to mora da se skastri.
Menenij
Ne, toj e samo lastar {to zafatil edna
bolest:
otse~i go i mree; da se isceli, e lesno.
[to mu storil toj na Rim za da umre?
Du{manite ubivaj}i ni gi, krvta {to ja
leel
(a velam, proleal pove}e odo{to sega
vo nego ima) ja leel za zemjata svoja;
a ostatokot da go zagubi od svojata zemja
}e bide za nas {to go pravime ili
dopu{tame sega
sramen mur do krajot na svetot.
Sicinij
Ova e izvreteno do beskraj.
Brut
Izvitopereno epten. Koga ja saka{e zemjata
taa po~esti mu dade.
Sicinij
Slu`bata na nogata,
koga edna{ }e zagine, pove}e ne se ceni
za ona {to bila.
Brut
Od ova ni e dosta;
pobarajte go doma i izvle~kajte go nadvor,
za gnoe`ot {to potoa prefa}a lesno,
da ne se {iri.
Menenij
Eden zbor, eden zbor u{te.
Ovoj gnev tigronog, koga }e ja uvidi dobro
{tetata od nepromislenata itnost, mnogu
docna,
te{ko olovo }e si privrze. Postapete
zakonski,
da ne bi , oti toj e sakan, se pojavile stranki
pa samite Rimjani da go opusto{at Rim.
Brut
Koga taka bi bilo!
Sicinij
[to zboruva{?
Zarem poslu{nosta ne mu ja setivme bolno?
Edilite ni gi tepa{e, nas ni se spro-
tistavi. Ajde!
Menenij
Sfatete go ova: toj vo vojnite e rasten
u{te koga prvpat go izvle~e me~ot i e neuk
za probran govor; babi i `abi
vo ista bre}a gi tura. Dozvolete mi, ve
molam
da odam kaj nego i da go donesam na svoj
rizik
kaj{to }e odgovara po va`e~kiot zakon-
mirno- pa {to }e bide neka bide.
Prviot senator
Tribuni dobri,
ova e ~ove~ki. Drugiot na~in
bi bil mnogu krvav i ishodot negov
 Koriolan 781

tu| za po~etok. Scena 226

Sicinij (Vleguvaat Koriolan so patriciite.)

Menenij dobar, Koriolan

bidete toga{ glasnik naroden vie.
Gra|ani, ostevete go oru`jeto.
Brut
Ne odete doma.
Sicinij
Soberete se na plo{tad: }e ve ~ekame tamu,
kaj{to, dokolku Marcij ne go donesete,
vedna{
ko prviot na~in }e postapime.
Neka urnat s# okolu mene, neka me ma~at
do smrt na kolce, neka me rastrgnat so kowi,
neka natrupaat deset brda na Tarpejskata
stena,
za provalijata udolu da stane
za okoto nevidliva: sepak jas s# u{te
takov }e bidam so niv.
(Vleguva Volumnija.)
Patriciite
Poblagorodni sme sega.

Menenij Koriolan

]e vi go donesam. ^udno mi e {to majka mi

(Na senatorite) Ve molam, dojdete i vie. pove}e ne mi odobruva, a gi vika{e taa
Mora da dojde ili najlo{o sledi. volneni robovi, ti}iwa {to samo znaat
da se cenkaat za sitni pari, gologlavi da
Prviot senator yemnat
po hramovite, da zevaat, da mol~at i da zinat
Da odime, vi se molam koga nekoj od mojot red }e stane
(Izleguvaat.) da govori za vojna ili mir. Zboruvam za
tebe.
Zo{to saka{ da sum poblag? Zarem
prirodata da si ja izmenam? Poarno re~i da
bidam
ona {to sum.

Volumnija

O, sinko, sinko, sinko.

Bi sakala prvin vlasta da ja dr`i{ v race
pred sosem da ja izliti{.

Koriolan

Nemoj za toa.

Volumnija

Dovolno mo`e{e da bide{ ona {to si

so mnogu pomal trud: pomali }e bea
 782 Vilijam [EKSPIR
pre~kite za tvojot streme`, ako
ne im poka`e{e kon {to se stremi{
pred da ja zagubat mo}ta da te spre~at27.
Koriolan
Neka visat.
Volumnija
Da, i na klada neka izgorat.
(Vleguvaat Menenij so senatorite.)
Menenij
Ete, ete, be{e pregrub, epten pregrub.
Treba da se vrati{ i s# da popravi{.
Prviot senator
Drug lek nema;
ako ne stori{ vaka, gradot na{ dobar
}e prsne posrede i }e go snema.
Volumnija
Poslu{aj, te molam;
i moevo srce, ko tvoeto, popu{ta te{ko,
no mozokov znae da go upotrebi gnevot
za podobri celi.
Menenij
Dobro ka`ano, blagorodna `eno.
Pred da se uni{ti toj pred ordava, da ne
be{e
lutiot nastap na vremeto {to ova ko melem
za celata dr`ava od nego go bara, sam oklop
}e stavev iako odvaj mo`am da go nosam.
Koriolan
[to mora da storam?
Menenij
Vrati se kaj tribunite.
Koriolan
A {to posle? [to posle?
Menenij
Porekni go ona {to go re~e.
Koriolan
Zaradi niv? Ni pred bogovite ne bi mo`el
a kamoli pred niv.
Volumnija
Preterano si krut.
No od krutosta tvoja nikoga{ ne e dosta
osven koga krajnata nu`da bara. Te ~uv kako
veli{
deka ~esta i prefriganosta, ko nerazdelni
bli`ni
v boj odat zaedno: ova priznaj go i ka`i
{to vo mir edno zaradi drugoto gubi
pa ne mo`at i vo nego da se zdru`at.
Koriolan
Dosta, dosta!
Menenij
Dobar sovet.
Volumnija
Ako e ~est vo tvoite vojni da li~i{
na ona {to ne si, za koe, vo najdobri celi
prefriganosta ja prisposobuva{, kako bi
bilo
i vo mirnodobie da drugaruva taa
so ~esta, ko vo vojna, bidej}i i dvete
me|usebno da si se potrebni.
Koriolan
Zo{to e ova tolku va`no?
 Koriolan 783

Volumnija deka treba da ja ima{, za da im ja dade{

koga naklonost od niv bara{; no deka }e se
Za{to toa te tera da govori{ sega delka{
so narodot, ne po nao|awe svoe, sebesi, i, za da stane{ niven, }e gi vlo`i{
niti po ona {to srceto tvoe saka da go ka`e, seta svoja sila i avtoritet.
tuku so zborovi takvi {to imaat smisla
samo na jazik, iako nakalemeni i tu|i Menenij
i bez dozvola na vistinata vsadena v gradi.
Zna~i, ova ne te sramoti tolku mnogu Vaka re~i,
kako koga }e osvoi{ grad so zborovi blagi kako {to taa ti veli, i }e gi osvoi{ site:
namesto na sopstvenata sre}a da se potpre{ za{to zamoleni, tie se pro{ka polni,
i mnogu krv da prolee{. ko {to se izda{ni so zborovi prazni.
Jas bi glumela nekoj drug koga
sre}ata i prijatelite bi mi bile na maka Volumnija
a ~esta toa od mene go bara. Vo ova sum i
sama, Te molam sega.
a i `ena ti, sin ti, senatorive, velmo`ive Odi vladej so sebe; iako znam deka pobrgu
ovde; bi po{ol po du{manot vo `dreloto na
a ti pove}e bi & poka`al na prostava raja smrtta
deka znae{ da se murti{, mesto so laskav odo{to da mu laska{ v senica.
nasmev (Vleguva Kominij.)
qubovta da im ja osvoi{ i da go za{titi{ Eve go Kominij.
ona
{to murteweto mo`e da go urne. Kominij

Menenij Idam od plo{tad; ti, gospodine, ili

dobar odbor okolu sebe imaj, ili }e treba
Blagorodna damo! so smirenost da se brani{ ili begstvo. Tamu
Ajde, dojdi so nas; govori ubavo; }e go vrie.
spasi{
ne samo ona {to e zagrozeno sega, tuku Menenij
i ona {to ve}e e zagubeno.
Samo so govor probran.
Volumnija
Kominij
Te molam sega, sinko,
odi kaj niv, so kapata v race, ]e uspee, ~inam, ako
i koga tamu }e stigne{- paravi s# po nivno- duhot si go zauzdi.
so kolenoto tloto bakni go- za{to vo takov
slu~aj Volumnija
dejstvoto e re~itost, a vidot na neukiot
poumen od sluhot-so glava kimaj ]e mora i }e saka:
im ~esto, vaka, i sovladuvaj go stamenoto te molam, re~i deka saka{, pa odi.
srce,
da bide smerno ko dudinka najzrela Koriolan
{to odvaj na dr{ka se dr`i; ili ka`i im,
deka ti si noviot vojnik, i odgledan vo Zarem pred niv gologlav da odam? Zarem
bitki, so prevrtliv jazik gordovo srce
ja nema{ blagosta koja, priznava{ ete da go uni`am? Dobro, taka }e storam:
 784 Vilijam [EKSPIR
no treba samo ova edno par~e da go snema,
ovaa grutka Marcij, vo prav bi ja somlele
tie
vetrot da go raznese. Na plo{tad.
Mi dodelivte uloga {to nikoga{, velam,
prirodna ne }e ja odigram.
Kominij
Ne beri gajle. Sufleri }e ti sme nie.
Volumnija
Te molam sega, sinko mil, ti edna{ re~e
deka pofalbite moi od tebe stvorile voin,
pa, za pak da gi ima{, odigraj ja dobro
ulogata {to ne si ja igral.
Koriolan
]e moram.
Odi si prirodo moja, za vo mene da vlezi
duh bagabontski! Moeto grlo borbeno
{to e~e{e vo sklad so barabanot, kaval
piskav neka stane kako glas na evnuh, ili
glas na dadilka {to bebiwa krla! Nasmevi
aramiski, na obraz zalogorete mi, solzi
u~eni~ki, pogledot zamaglete mi go! Jaziku
pita~ki, vrti mi niz usta, koleno `elezno
svivano samo v stremen, svij se ko na onoj
{to primil milostina! Nema ova da go
pravam,
za da ne prestanam da ja po~ituvam vistinata
svoja,
i so dejstvoto telesno si go naviknam umot
na neraskopa~liva niskost.
Volumnija
Toga{ s# ostavam na tebe:
pogolem rezil e jas tebe da te molam
odo{to ti niv. Neka propadne s#; poarno da
propadne i majka ti zaradi tvojata gordost
mesto da se pla{i od opasnata ti hrabrost,
za{to
i jas ja preziram smrtta so isto tolku
golemo srce
ko tvoeto. Pravi kako {to saka{.
Hrabrosta tvoja
ti od mene ja iscica, no gordelivosta
si e samo tvoja.
Koriolan
Zadovolna bidi.
Majko, eve vedna{ na plo{tad odam:
ne kori me ve}e. Qubovta }e im ja smuvam,
srcata }e im gi drpnam, i }e se vratam sakan
od site esnafi vo Rim. Eve, eve, odam.
Pozdravi ja `ena mi. ]e se vratam konzul
ili nikoga{ pove}e ne veruvaj vo ona
{to jazikov mo`e da go izlaska.
Volumnija
Pravi kako {to saka{.
Kominij
Odime, tribunite te ~ekaat: oru`aj se
blago da odgovara{; oti tie se spremni
kako {to slu{am, so obvinenija pote{ki
u{te
od sega{nive.
Koriolan
Lozinkata e “blago”. Da odime, ve molam.
Neka izmisluvaat kolku {to im e volja:
spored
~esta svoja }e im odgovoram.
Menenij
Dobro, ama blago.
Koriolan
Dobro, blago neka bide. Blago!
(Izleguvaat.)
 Koriolan 785

Scena 328 koga }e me ~ujat da re~am, “]e bide taka

po pravoto i mo}ta na narodot,” bilo
(Vleguvaat Sicinij i Brut.) da e smrt, globa ili progonstvo, tie,
ako re~am globa, da vikaat “globa”, “smrt”
Brut ako
re~am smrt, povikuvaj}i se na povlasticata
Pritoa vedna{ optu`i go deka se stremi stara
kon tiranska vlast. Ako se izmolkne tuka, i mo}ta na narodnata pravda.
pritesni go so zlobata {to kon narodot ja
kotka Edilot
i deka plenot dobien od Antijatite
nikoga{ ne bil podelen. ]e im ka`am.
(Vleguva eden edil.)
[to e, }e dojde? Brut

Edilot I koga }e po~nat da vikaat vo odredenoto

vreme,
Doa|a. neka ne prestanuvaat, tuku so zbrkana vreva
neka baraat da se izvr{i vedna{
Brut donesenata presuda.

Koj e so nego? Edilot

Edilot Razbiram.

Stariot Menenij i onie senatori Sicinij

{to sekoga{ go sakale.
Neka bidat cvrsti i spremni za ~asot
Sicinij koga znakot }e im go dademe.

Dali ima{ spisok Brut

so site glasovi {to gi sobravme
poimeni~no? Zavr{i go ova. (Izleguva edilot.)
Vedna{ zbesni go; naviknat e ve~no
Edilot da osvojuva i za ni{to
da ne protivre~i. A {tom zbesne, ve}e
Imam: gotov e. ne mo`e da se vozdr`i; toga{ od srce
govori a vo nego e ona {to zaedno so nas
Sicinij demne vratot da mu go skr{i.

Dali gi sobira{e po plemiwa? Sicinij

Edilot Eve go doa|a.

(Vleguvaat Koriolan, Menenij i Kominij,
Da. so drugarite.)

Sicinij Menenij

Vedna{ soberi go narodot ovde; Smireno, te molam.

 786 Vilijam [EKSPIR

Koriolan Koriolan

Da, kako sluga, {to za najsitno pare Se soglasuvam.

trpi stopati da mu re~at podlec. Bogovi
vi{ni, Menenij
vardete go Rim, na sedi{tata na pravdata
namestete vredni lu|e, qubov me|u nas zasa- Gra|ani, toj veli deka se soglasuva.
dete, Zemete ja predvid negovata voena slu`ba;
hramovite na{i prepolnete gi so spokoj mislete na ranite {to teloto negovo gi
vojnata od ulica oterajte ja. nosi,
nebare grobovi po svetoto grobje.
Prviot senator
Koriolan
Amin, amin.
Grebnatini od trwe,
Menenij luzni samo {to teraat na smea.

Blagorodna `elba. Menenij

(Vleguva edilot so plebejcite.)
Imajte predvid
Sicinij deka ako toj ko gra|anin ne govori
toa e zatoa {to e vojnik. Zemete predvid
Poblisku narode. deka grubite naglaski ne se zlobni zvuci
tuku, kako {to rekov, prili~at na vojnik
Edilot koj{to ne saka da poka`e kon vas zloba.

Slu{nete gi tribunite. Mir, narode, velam! Kominij

Koriolan Dobro, dobro, dosta.

Slu{nete me prvin mene! Koriolan

Obata tribuna Zo{to,

koga ve}e edna{ me izbrzavte za konzul,
Dobro, zboruvaj. Mir, ej! tolku me obes~estivte {to istiot ~as
se predomislivte?
Koriolan
Sicinij
Dali i natamu }e me optu`uvate osven ovde?
Mora s# ovde da zavr{i? Ti odgovara{ ovde.

Sicinij Koriolan

Te pra{uvam sega, Toga{ pra{uvajte, ako taka treba.

dali se povinuva{ na narodnata volja,
dali mu ja priznava{ vlasta, i dali soglas-
nost dava{
da podnese{ zakonska kazna za onaa vina
{to protiv tebe }e se doka`e?
Sicinij
Te obvinuvame, deka si ponietil da ja zeme{
od Rim vostanovenata vlast, prigrabivaj}i
 Koriolan 787

si za sebe vlast so tiranski mo}i; Brut

zatoa ti si predavnik na narodot.
Zboruvam za ona {to go znam.
Koriolan
Koriolan
[to? Predavnik?
Ti?
Menenij
Menenij
Poleka, blago, veti!
Ova li e vetuvaweto na majka ti {to & go
Koriolan dade?

Ognovi od dnoto adsko narodot da go sotrat! Kominij

Jas negov predavnik! Klevetniku tribunski!
Dvaeset iljadi smrti vo o~ite da ima{,
i mnogu milioni stegnato v race, a dvata
broja da ti se vo jazikot la`liv, }e ti re~am
“la`e{“, so glas sloboden mnogu
ko za molitva na bogovite.
Sicinij
Go ~uvte ova, lu|e?
Site plebejci
Na stenata, na stenata so nego.
Sicinij
Mir!
Nema potreba nova da mu dodavame vina.
Go vidovte {to pravi, go ~uvte {to veli,
vi gi tepa pretstavnicite, ve pcue,
so sila na zakonite se opira, a ovde
prkosi na onie koi so golema mo} mu sudat-
samo ova
e zlostor i toa so dimenzii takvi
{to najte{ka smrt zaslu`uva.
Brut
No bidej}i ima
zaslugi za Rim-
Koriolan
[to pqampa{ za zaslugi?
Znaj, te molam-
Koriolan
Pove}e ne sakam ni{to da znam.
Neka me osudat na strma smrt od stenata
Tarpej,
na skitni~ki progon, na derewe, na zatvor
so edno zrno dnevno, jas sepak nema da ja
kupam
milosta nivna ni po cena od eden ubav zbor,
ni hrabrosta }e si ja zauzdam za ona {to
mo`at
da mi go dadat, a {to mo`am da go dobijam
lesno
so edno “Dobar den”.
Sicinij
Zatoa {to toj,
onolku kolku {to mo`e{e, od vreme na
vreme,
zloba poka`uva{e kon narodot, i bara{e
na~in
da mu ja otkradne vlasta, a sega, na krajot,
pribegna kon sila protiv samata pravda
i izvr{itelite nejzini-vo imeto na narodot
a so pravoto na{e tribunsko, nie,
od ovoj ist moment, go proteruvame od
gradot,
so zakana da bide frlen
od Tarpejskata stena, ako nekoga{
vleze niz portite rimski. Vo imeto na nar-
odot
 788 Vilijam [EKSPIR

velam da bide taka. ja cenam ko crknat trup od nezakopan ~ovek

Site plebejci
Da bide taka! Da bide taka! Neka odi!
Toj e progonet i taka }e bide!
Kominij
^ujte me tribuni, narodi ~uj me!
Sicinij
Toj e osuden: soslu{uvaweto zavr{i.
Kominij
Dozvolete da zboruvam!
Jas sum bil konzul, i za Rim mo`am vrz mene
da gi poka`am znacite na du{manite negovi.
Go sakam
dobroto na mojata zemja so pone`na po~it
posveta, podlaboka, od onaa kon mojot
`ivot,
kon ugledot na `ena mi, kon plodot
na utrobata nejzina, bogatstvoto na krvta
moja:
koga bi rekol, toga{-
Sicinij
Znaeme nie dobro {to bi rekol.
Brut
Nema pove}e {to da se re~i osven deka e
progonet
ko neprijatel na narodot i zemjata na{a.
Taka }e bide!
{to vozduhot mi go grdi: Jas vas ve progonu-
vam!
Ostanete ovde so nesigurnosta va{a!
neka i na najmal {um srcata vi se tresat!
Na pojavata samo na neprijatelite va{i,
o~aj neka ve zafati! Ja koristite mo}ta
branitelite da si gi proterate, najposle
duri
va{ata glupost-koja ne sfa}a duri ne oseti,
i koja samo u{te vas ve zadr`uva ovde
{to du{mani ste sami na sebe-ne ve predade
ko robovi dolni na drug nekoj narod
{to }e ve pobedi bez borba! Preziraj}i
go poradi vas, ovoj grad, vi go vrtam grbot.
Svetot ne e samo ovde!
(Izleguvaat Koriolan, Kominij, Menenij so
drugite senatori i patricii.)
Edilot
Neprijatelot na narodot si zamina, go nema!
Site plebejci
Na{iot du{man e proteran! Go nema! Ura!
Ura!
(Site vikaat i gi frlaat kapite vo
vozduh.)
Sicinij
Odete po nego do portite, sledete go
ko toj {to ve slede{e vas, so dol`en prezir.
Oddadete mu ja zaslu`enata nepo~it. Neka
stra`a
n# prati niz gradot.
Site plebejci

Site plebejci Ajde, ajde, da go vidime koga }e izleze niz

gradskite porti.
Taka }e bide! Taka }e bide! Ajde! Bogovite neka gi vardat na{ite
blagorodni tribuni!
Koriolan Ajde!
(Izleguvaat.)
Vie ordo ku~e{ka! ^ij zdiv go mrazam
ko bazde` od smrdlivo mo~uri{te, ~ija
qubov
 ^in ^ETVRTI
Scena 129
(Vleguvaat Koriolan, Volumnija, Virgilija,
Menenij, Kominij so mladite velmo`i na Rim.)
Koriolan
Prestanete so kukawe. Kratko zbogum!
Yverot
mnoguglav me goni. Nemoj majko,
kade e tvojata drevna hrabrost? Ti edna{
vele{e nevoljite duhot go lostat;
obi~nata kob so les ja trpat obi~nite lu|e,
deka koga moreto e mirno site krmari
majstorski znaat da plovat; a koga sudbata
mava,
udira stra{no, miren da ostane{ a ranet,
ume{nost na velmo`a bara. Ti znae{e da mi
dade{
soveti stra{ni {to nepobedlivo sekoe srce
go pravat ako znae da gi primi.
Virgilija
O nebesa! O nebesa!
Koriolan
Nemoj, te molam `eno.
Volumnija
Crvena ~uma da gi udri esnafite vo Rim
i site zanaeti da propadnat!
Koriolan
[to, {to, {to!
]e me sakaat koga }e me nema. Nemoj, majko,
vrati si go onoj duh ko koga edna{ re~e
da si bila `ena na Herkul, {est raboti
od negovite bi napravila za da ne lee
ma` ti tolku mnogu pot. Kominij,
ne papsuvaj: zbogum. Zbogum, `eno, majko:
sepak }e mi bide arno. Ti star Menenij
veren,
posoleni ti se solzite od na mom~e,
i {tetni na vidot. Vojskovodecu moj najmil
{to sum te gledal bestra{en pred gletki
od koi srceto smrznuva; ka`i im na ta`nive
`eni,
deka e glupo da se oplakuva neizbe`niot
udar
ko {to ne e sme{no. Majko moja, dobro
znae{
deka opasnostite otsekoga{ uteha ti bile;
i veruvaj cvrsto-iako sega sam odam
ko samoten zmev komu od |olot
pove}e mu se pla{at i govorat odo{to da go
vidat-
sin ti ili }e str~i nad plebsot ili toj }e
go fati
prefrigano i podlo na mamka.
Volumnija
Sinko prvoroden,
kade si trgnal? Kominij neka
do negde te isprati; podobar pravec fati
mesto divo da se izlaga{ na sekoja napast
{to na pat }e ti se ispre~i.
Virgilija
O bogovi!
Kominij
]e bidam so tebe eden mesec, }e mislam so
tebe
kade da prebiva{, za nas da slu{a{
 790 Vilijam [EKSPIR

a nie za tebe. Pa ako vremeto dade mo`nost Scena 230

za skore{na pro{ka, da ne te barame
po svetot {irok, potragata napu{taj}i ja (Vleguvaat dvajcata tribuni, Sicinij i
koja brgu splasnuva {tom baraniot go nema. Brut, so edilot.)

Koriolan Sicinij

Zbogum. Neka si odat doma; toj zamina i tuka zapir-

Ti ne si ve}e mlad, i vojnite dovolno ti
zele
od sve`esta za da trgne{ so onoj
{to s# u{te e nepobeden: do porti samo
dojdi.
Ajde, mila `eno, najdraga majko, i vie
prijateli moi od blagoroden soj: koga }e
odam
so nasmev re~ete mi zbogum. Da pojdeme, ve
molam:
s# duri po zemja za mene
postojano }e slu{ate, no nikoga{ ne{to
{to na rangov ne mi prili~i.
Menenij
ame.
Plemstvoto e gnevno, a vidovme deka e
negova strana.
Brut
Ja poka`avme na{ata sila,
po storenoto posmernida izgledame treba
otkolku koga go pravevme ~inot.
Sicinij
Doma neka si odat.
Ka`i neprijatelot niven go nema, a tie
ostanuvaat so ne~epnata vlast i sila.

Podostojno ne{to Brut

uvoto ne ~ulo. Ajde, prekinete so pla~ot.
Da mo`am da istresam bar godini sedum Ka`i im, pravo doma.
od starive noze i koski, `imi Jupiter, (Izleguva edilot.)
vo ~ekor bi te sledel. Eve ja majka mu.
(Vleguvaat Volumnija, Virgilija i Men-
Koriolan enij.)

Daj mi raka. Sicinij

Odime.
(Izleguvaat.) Da & se trgneme od patot.

Brut

Zo{to?

Sicinij

Velat deka se mrdnala.

Brut

N# vidoa: samo teraj napred.

 Koriolan 791

Volumnija Sicinij

Kako pora~ani: site ~umi od nebo I {to toga{?

qubovta da vi ja vratat!
Virgilija
Menenij
[to toga{!
Mir, mir, cel svet slu{a.
Volumnija
Volumnija
]e go sotri potomstvoto tvoe.
Kamo da dojde na pla~ewe, no mora da ~ue{- Kopiliwata i s# drugo.
Nemoj. I ti treba da slu{ne{. (Na Brut) Ah, bogovi, ranite {to toj gi nosi za Rim!
[to se trga{?
(Na Sicinij) I ti ima da ostane{. Menenij

Virgilija Smiri se, smiri se, mol~i!

Kamo mo} da imav Sicinij

ova da mu go re~ev na ma` mi.
Sicinij
Dali ste od ~ove~ka rasa?
Volumnija
Da, tivko; da ne e sramotno? Gledajte go ovoj
{utrak.
Zarem tatko mi ne be{ e ~ovek? Dali luka-
vstvoto tvoe
go protera onoj {to pove}e udari zadade za
Rim
odo{to ti zborovi {to si ka`al?
Sicinij
O, bla`eno nebo!
Volumnija
Udari poblagorodni odo{to ti zborovi
mudri;
za dobroto na Rim. ]e ti re~am ne{to-sepak
odi!
Ne, nemoj. I ti ostani: sin mi kamo
da e vo Arabija, pred nego plemeto tvoe,
a toj so sabjata v race.
Kamo da prodol`e{e za svojata zemja
ko {to po~na, a ne sam da go otre{uva
blagorodniot jazol {to sam go vrza.
Brut
Kamo da be{e taka.
Volumnija
”Kamo da be{e!” Vie go {ilkavte plebsot,
ma~ori edni, {to mo`ete da sudite za nego
kolku jas {to mo`am za tajnite {to ova
nebo
ne dava zemjata da gi znae.
Brut
Da odime, te molam.
Volumnija
A sega, ve molam gospoda, odete si.
Napravivte hrabro delo. Pred toa,
slu{nete go ova:
kolku {to Kapitol ja nadvi{uva
najbednata ku}a vo Rim, tolku i sin mi-
ma`ot na gospo|ava ovde, ja gledate, ovde-
kogo go progonivte, ve nadvi{uva vas.
 792 Vilijam [EKSPIR

Brut Scena 331

Dobro, dobro, ve ostavame. (Vleguvaat eden Rimjanin i eden

Vol{~anin.)
Sicinij
Rimjaninot
[to stoime da n# xavka
taa {to zabegala so umot? Te poznavam dobro, gospodine; a i ti me
(Izleguvaat tribunite.) poznava{: mislam deka se vika{ Adrian.

Volumnija Vol{~aninot

Ponesete gi molitvive so vas. Taka e gospodine; ama navistina sum te zabo-

Bi sakala bogovite da ne pravat ni{to ravil.
drugo
tuku samo kletvive da mi gi ispolnuvaat! Rimjaninot
Edna{
na den da gi sre}avam, polesno na srce bi mi Jas sum Rimjanin; ama, kako i tebe, slu`am
bilo protiv Rimjanite. Se seti sega?
od bremevo {to go nosam.
Vol{~aninot
Menenij
Nikanor? Ne?
Im ka`avte to~no,
a, `imi vera, i so pravo. ]e ve~erate kaj Rimajninot
mene?
Tokmu taka, gospodine.
Volumnija
Vol{~aninot
Gnevot mi e hrana: sama }e se ve~eram
i jadej}i se }e gladuvam. Ajde, da odime. Ima{e pove}e brada koga te vidov posled-
dosta cimoli{ i ta`i sli~no na mene, niot pat, ama te poznav po zborot. [to
gnevno, ko Junona. Odime, odime, ajde! ima novo vo Rim? Imam instrukcii od
(Izleguvaat Volumnija i Virgilija.) Vol{~anskata dr`ava da sledam {to se
slu~uva kaj vas; me spasi da ne odam u{te cel
Menenij eden den.

Za rezil, za rezil, za rezil! Rimjaninot

^udna buna ima{e vo Rim; narodot protiv

senatorite, patriciite i plemstvoto.

Vol{~aninot

Ima{e? Dali zavr{i? Na{ite vlasti ne

mislat taka; sobravme mo}na vojska i se
nadevame da gi napadneme koga }e se na vrvot
na razdorot.
 Koriolan 793

Rimjaninot Vol{~aninot

Glavniot ogan e izgasnat, no samo mala Odli~na vojska. Centurionite i nivnite

rabota i mo`e povtorno da se rasplamti.
Za{to velmo`ite mnogu pri srce si go
zedoa proteruvaweto na blagorodniot Kori-
olan, i sega se epten zreli da mu ja odzemat
mo}ta na narodot i da mu gi skinat tri-
bunite za navek. Ova tlee, ti velam, ama
re~isi e azer naglo da se rasplamti.
Vol{~aninot
Go proterale Koriolan?
centurii ve}e primaat naemnina i sledu-
vawe, site se sobrani i na {trek da trgnat
samo za eden ~as otkako }e im se naredi.
Rimjaninot
Se raduvam {to slu{am deka se spremni,
a jas sum ~ovekot, mislam, {to sega{nava
rabota }e im ja dade. Zna~i, gospodine, od
srce se raduvam {to se sretnavme i milo mi
e {to }e odime zaedno.

Rimjaninot Vol{~aninot

Da, gospodine. Mi gi zede zborovite, gospodine: jas imam

najgolema pri~ina da se raduvam na na{ata
Vol{~aninot sredba.

]e ni bide{ dobredojden so ovaa vest, Rimjaninot

Nikanor.
Toga{ da odime zaedno.
Rimajninot

Sega se otvora mo`nost za Vol{~anite. Sum

~ul deka najarno e da }ari{ tu|a `ena koga
taa e vo kavga so sopstveniot ma`. Va{iot
blagoroden Tul Aufidij }e se istakne vo
ovie vojni sega koga negoviot golem pro-
tivnik, Koriolan, ne e potreben na negovata
zemja.

Vol{~aninot

Sekako deka }e se istakne. Mnogu sum sre}en

{to vaka slu~ajno naletav na tebe. Ti ja
svr{i mojata rabota i sega veselo }e te
pridru`uvam do doma.

Rimjaninot

Po pat }e ti ka`am mnogu ~udni raboti za

Rim {to odat na raka na negovite nepri-
jateli. Veli{ imate spremna vojska, a?
 794 Vilijam [EKSPIR

Scena 432 nerazdelna se spoeni, za nula vreme

(Vleguvaat Koriolan preoble~en vo
ednostavna obleka, maskiran i tih.)
Koriolan
Ubav grad e ovoj Ancium. Grade,
tokmu jas te vdovi~iv: naslednici mnogu
na ovie japii li~ni vo vojnite svoi
~uv kako grgorat pred smrtta. Zatoa ne pre-
poznavaje me;
da ne bi `enite tvoi so sukala, a decata so
kamewa
vo siten boj me ubile.
(Vleguva eden gra|anin.)
poradi najmala sitnica, luti
neprijateli stanuvaat; a du{manite
najlo{i,
koi strasno, kovale duri na sone
zaveri eden protiv drug, poradi nekoj
slu~aj,
sitnica nevredna ni jajce, prijateli bliski
stanuvaat i potomcite preku brak si gi spo-
juvaat.
Taka e i so mene: rodniot grad si go mrazam
a go sakam gradov neprijatelski. ]e vlezam:
ako me ubie, ima pravo; ako me primi
toga{ na zemjata negova }e slu`am.
(Izleguva.)

Gra|aninot

Zdravo.

Koriolan

Ka`i mi, ako ne ti e te{ko

kade `ivee golemiot Aufidij. Dali e vo
Ancium?

Gra|aninot

Doma e i ve~erva glave{inite dr`avni

vo domot svoj gi gosti.

Koriolan

A koja e negovata ku}a ti se molam?

Gra|aninot

Stoi{ pred nea.

Koriolan

Ti blagodaram, gospodine. Zbogum.

(Izleguva gra|aninot.)
O svete, nagli se tvoite presvrti! Pri-
jatelite denes,
zakolnati na vernost, vo koi edno srce bie,
~ii ~asovi, krevet, obedi i napor
vo s# se zaedni~ki nebare so qubov
 Koriolan 795

Scena 533 Koriolan

(Se slu{a muzika. Vleguva eden sluga.) Mi odi{ na nervi.

Prviot sluga Vtoriot sluga

Vino, vino, vino! Da vi se pluknam na poslu- Pa ti si u{te drzok! Poinaku treba so tebe.
gata! Mislam deka spijat kako zaklani! (Vleguva tret sluga. Se sretnuvaat so
(Izleguva.) prviot.)
(Vleguva drug sluga.)
Tretiot sluga
Vtoriot sluga
Koj e ovoj?
Kade e Kotus? Gospodarot nego go bara.
Kotus! Prviot sluga
(Izleguva.)
(Vleguva Koriolan.) ^udak kakov {to nemam videno. Ne mo`am
da go isteram od ku}ava. Te molam vikni mu
Koriolan go gospodarot.
(Se povlekuva.)
Krasen dom: gozbata mirisa odli~no, ama jas
ne li~am na gostin. Tretiot sluga
(Vleguva prviot sluga.)
[to rabota ima{ ti tuka, a? Te molam,
Prviot sluga napu{ti ja ku}ava.

[to saka{, bratko? Od kade ti tuka? Ova ne Koriolan

e mesto za tebe:
te molam, nadvor! (Izleguva.) Pu{ti me da stojam; nema da go povredam
ogni{teto.
Koriolan
Tretiot sluga
Podobro gostewe ne sum ni zaslu`il
bidej}i sum Koriolan. [to si ti?
(Vleguva vtoriot sluga.)
Koriolan
Vtoriot sluga
Velmo`a.
Od kade ti tuka, ~oveku? Da ne ne mu se
na vratarot o~ite v glava, pa pu{ta vnatre Tretiot sluga
takvi kako tebe? Te molam, da te nema.
Ama epten siromav.
Koriolan
Koriolan
Trgni se!
Taka e, vo pravo si.
Vtoriot sluga

Da se trgnam? Ti trgni se.

 796 Vilijam [EKSPIR

Tretiot sluga ti magare edno! Toga{, zna~i, `ivee{ i so

stra~kite?
Te molam, velmo`o siromav, najdi si nekoe
drugo obituvali{te. Ova ne e mesto za tebe; Koriolan
te molam nadvor. Ajde.
Ne, jas ne mu slu`am na tvojot gospodar.
Koriolan
Tretiot sluga
Brkaj si rabota; odi debeli se so ostatocite
od oladenata hrana. A-ha, zna~i saka{ so gospodarot da se
(Go otturnuva od sebe.) dru`i{?

Tretiot sluga Koriolan

[to, ne saka{? Te molam, ka`i mu na gospo- Da; po~esno e so nego da se dru`am otkolku
darot kolku ~uden gostin mu do{ol. so `ena ti. Ama pqampalo si, samo meli{.
Trgni mi se sose poslu`avnik, mr{!
Vtoriot sluga (Go brka so }otek. Izleguva tretiot
sluga.)
I }e mu ka`am. (Vleguva Aufidij so vtoriot sluga.)
(Izleguva vtoriot sluga.)
Aufidij
Tretiot sluga
Kade e ~ovekot?
Kade `ivee{?
Vtoriot sluga
Koriolan
Ovde, gospodaru. ]e go pretepav kako pes,
Pod vedro nebo. ama ne sakav da gi voznemiruvam gospodata
vnatre. (Se povlekuva.)
Tretiot sluga
Aufidij
Pod vedro nebo?
Od kade doa|a{? [to saka{? Ima{ ime?
Koriolan Zo{to mol~i{? Zboruvaj, ~oveku! Kako se
vika{?
Da.
Koriolan
Tretiot sluga
(Go otkriva liceto.) Ako ti Tule,
Kade toa? ne me prepoznava{ koga me gleda{ i ne
misli{
Koriolan deka sum ~ovekot {to jas sum, nu`nosta
toga{
Vo gradot na jastrebite i vranite. nalaga imeto da ti go ka`am.

Tretiot sluga Aufidij

Vo gradot na jastrebite i vranite? Vidi go Kako ti e imeto?

 Koriolan
(Slugite se povlekuvaat.)
Koriolan
Mnogu neprijatno za Vol{~anskite u{i,
i rapavo za tebe.
Aufidij
Ka`i kako se vika{!
Izgledot ti e strog, a liceto tvoe
zapoved nosi na sebe. Iako so skinati edra
ti si brod veli~enstven. Kako se vika{?
Koriolan
Za murtewe spremi se: me poznava{ sega?
Aufidij
Ne te poznavam! Imeto ka`i go!
Koriolan
Imeto mi e Kaj Marcij, koj{to tebe
osobeno a i na site Vol{~ani, golem
pakost i zlo vi ima naneseno: za toa e svedok
nadimeto moe, Koriolan. Bolnata slu`ba,
opasnostite stra{ni i kapkite krv
{to za neblagodarnata rodina gi leev, samo
so nadimevo mi se vozvrateni: dobar spomen
i svedok za omrazata i zloto
{to za mene gi ~uvstvuva{. Ostana samo toa
ime.
Surovosta i zavista na cel eden narod,
so dopust na velo`ite na{i slabi, koi
do eden me napu{tija, restoto go goltna.
I me nateraa, so glasovite na seto robje,
da zaminam od Rim. Tokmu ovaa maka
me dovede do ogni{teto tvoe, ne so nade`,
ne me sfa}aj pogre{no, `ivotot da si go
spasam: oti
na smrtta ako & se pla{ev, od site lu|e na
svetot
kaj tebe najmalku }e dojdev; tuku so `elba
smetkite da gi izramnam so progonitelite
moi
pred tebe jas ovde da stojam. Zna~i ako ima{
srce
797
odmazdni~ko vo sebe, {to da gi odmazdi saka
zlata tebe naneseni, sakatewata sramni
{to nasekade vo zemjava se gledaat, brzni
i stori bedava moja da ti donese sre}a: taka
upotrebija {to mojata odmazdni~ka slu`ba
korist ti donese, za{to }e se boram
protiv mojata rasipana zemja so `ol~nost
na site |avoli adski. No ako ne mo`e{
ili ne smee{ ili za probawe na sre}ata
ve}e si umoren, toga{, so eden zbor, i mene
}e mi se sma~i da `iveam i grklanov
}e ti go dadam tebe i na omrazata stara;
koj{to, ako ne go prese~e{ }e ispadne{
{utrak,
za{to od sekoga{ so omraza sum te sledel,
i toni krv sum leel os gradite na zemjata
tvoja,
pa ne mo`am da `iveam osven za tvoj rezil
ili vo tvoja slu`ba.
Aufidij
O, Marcij, Marcij!
Sekoj zbor {to go re~e mi izvadi od srce
po koren~e od drevnata zloba. Jupiter ako
od oblakon progovori raboti divni
i re~e “Vistina e”, ne bi mu veruval nemu
pove}e od tebe, s#plemenit Marcij. Dozvoli
raceve da gi obvijam okolu ova telo, od koe
jasenovoto moe kopje sto pati se skr{ilo,
luznej}i ja lunata so otpad. Ja gu{kam, eve,
nakovalnata na mojot me~, i se natprevaru-
vam
toplo i blagorodno so qubovta tvoja
ko {to nekoga{, vo slavoqubie, se merev
so hrabrosta tvoja. Znaj, kako prvo,
ja sakav devojkata {to ja zedov; nikoga{
~ovek
poverno ne vozdivnuval od mene; no koga
ovde
te gledam, junaku plemenit, srcevo polno
voshit
podigruva posilno od denot nevestata koga
pragot mi go premina. Marsu moj! Ti velam
vojska imame spremna; naumeno imav
da probam u{te edna{ rakata da ti ja se~am
ili sopstvenata da ja zagubam. Ti me pobedi
vo dvanaeset bitki pa ottoga{ dewe no}e
sonuvam za nov megdan me|u nas dvajca-
 798 Vilijam [EKSPIR

nasone obajcata sme padnale dolu, pretstavuvaat.

{lemovite sme si gi otpetluvale, fateni za
gu{a-
po {to sum se razbudil, polumrtov od
ni{to. Marcij
plemenit, i da nemame druga kavga so Rim,
dosta e
ti {to si proteran, pa da staneme site
od dvanaeset do sedumdeset, i turaj}i vojna
vo utrobata na neblagodarniot Rim, kako
buica smela da gi poplavime. O dojdi, vlezi,
rakuvaj se so senatorite prijatelski na{i,
koi se tuka za da se pozdravat so mene
bidej}i sum spremen na va{ite oblasti da
udram
iako ne i na smaiot Rim.
Koriolan
Prviot sluga
Kakvo ra~i{te ima! Me zavrte so prstot i
palecot kako da sum vrtele{ka.
Vtoriot sluga
Po liceto znaev deka e ne{to posebno.
Ima{e lice, bratko, lice kako-ne mo`am da
najdam zborovi.
Prviot sluga
Da, da, ima{e; izgleda{e kako da-neka me
obesat ako ne pomisliv deka vo nego ima
pove}e odo{to mo`ev da zamislam.

Bogovi, blagoslov za mene e ova. Vtoriot sluga

Aufidij Isto i jas, se kolnam. Ednostavno takov

~ovek nema na svetot.
Zatoa, blagoroden gospodine, ako saka{
so svojata odmazda da upravuva{, zemi Prviot sluga
polovina od seta vojska i sam trgni
za{to dovolno iskustvo ima{, i gi znae{ I jas taka mislam. I pogolem e voin od onoj
silata i slabostite na tvojata zemja: {to ti go znae{.
dali pravo da udri{ na rimskite porti,
ili surovo da gi poseti{ oblastite dalni Vtoriot sluga
za da se tresat od strav pred da gi uni{ti{.
No vlezi. Prvin da te prepora~am na tie Od kogo? Od mojot gospodar?
{to da }e re~at na tvoite `elbi. Ilj-
adapati Prviot sluga
dobredojde! Pogolem mi si prijatel sega
odo{to nekoga{ du{man-iako, Marcij, Pa ne sakav ba{ toa da go ka`am.
stra{ni neprijateli bevme! Rakata vamu:
Dobro mi dojde! Vtoriot sluga
(Izleguvaat Koriolan i Aufidij.)
(Dvajcata slugi ispituvaat napred.) Vredi kolku {estmina kako nego.

Prviot sluga Prviot sluga

Ama ~uden presvrt! E, ne e ba{ taka; no go smetam za pogolem

voin.
Vtoriot sluga

@imi rakava, sakav da go udram so stap; ama

ne{to mi vele{e deka ali{tata la`no go
 Koriolan 799

Vtoriot sluga Prviot sluga

\avol da go nosi, ~ovek ne znae kako da ka`e: Navistina bil tvrd orev za nego. [to e
za odbrana na gradot na{iot vojskovodec e pravo pravo e; pred Koriol go secka{e i
odli~en. tol~e{e kako {nicla.

Prviot sluga Vtoriot sluga

Da, ama i za napad. A slu~ajno da jade{e lu|e, mo`e{e da go

(Vleguva tretiot sluga.) ispe~e i da go izede.

Tretiot sluga Prviot sluga

Ej apa{i, imam novosti za vas, novosti, bag- Ka`i, ka`i u{te.

abonti.
Tretiot sluga
Prviot i vtoriot sluga
[to da vi ka`am. Ovde vnatre tolkava ~est
Kakvi, kakvi, kakvi? Gugaj! mu pravat ko da e sin i naslednik na Mars;
go stavija na ~elo na trpezata; nieden sena-
Tretiot sluga tor ne postavuva pra{awe pred da stane i
da ja izvadi kapata. Na{iot vojskovodec go
Od site narodnosti najmalku sakam da sum tretira ko nalo`nica, dopirot od rakata mu
Rimjanin; poarno da sum robija{. go smeta za svet i s# se kokori za da ja sledi.
No ova e glavnata vest: na{iot vojskovodec
Prviot i vtoriot sluga e prese~en na dve i e samo polovina od ona
{to be{e do v~era; za{to drugata polovina
Zo{to? Zo{to? mu e dadena na drugiot so dopust i blagoslov
na celata trpeza. Toj }e odi, veli, da im
Tretiot sluga gi istegne u{ite na ~uvarite na rimskite
porti. ]e pokosi s# pred sebe i }e go ostavi
Zatoa. Ovde e onoj {to du{ata mu ja vade{e patot zad sebe ras~isten.
na na{iot vojskovodec, Kaj Marcij.
Vtoriot sluga
Prviot sluga
Ako nekoj mo`e toa da go stori toga{ toa
Oti veli{ “du{ata mu ja vade{e na na{iot e samo toj.
vojskovodec”?
Tretiot sluga
Tretiot sluga
Ako mo`e? Jasno e deka mo`e: za{to, brat-
Ne velam du{ata mu ja vade{e; velam kovci, toj ima prijateli kolku {to ima
sekoga{ be{e dovolno dobar za nego. neprijateli; koi prijateli, bratkovci, taka
da re~am, ne smeat, bratkovci, da poka`at,
Vtoriot sluga taka da se izrazam, deka mu se prijateli,
dodeka toj e vo moralna prednost.
Ajde, ajde, drugari sme i prijateli; sekoga{
bil tvrd orev za nego; sum go ~ul i sam da
veli taka.
 800 Vilijam [EKSPIR

Prviot sluga Tretiot sluga

Moralna prednost? [to toa? A znae{ zo{to? Zatoa {to toga{ ne si

Tretiot sluga
No koga }e vidat, bratkovci, deka perjani-
cata pak mu e gore, koga }e mu go ~ujat bor-
beniot izvik, }e izlezat od dupkite, kako
zajaci po do`d i }e piruvaat so nego.
Prviot sluga
se potrebni eden na drug. Parite gi davam
za vojna. Se nadevam i Rimjanite }e bidat
tolku evtini kako Vol{~anite. Ete, stanu-
vaat, stanuvaat.
Prviot i vtoriot sluga
Vnatre, vnatre, vnatre, vnatre!
(Izleguvaat)

I koga }e bide ova?

Tretiot sluga

Utre, denes, vedna{; barabanot }e zatropa

u{te popladnevo. Ova ti e kako del od
nivnata gozba, a }e zavr{i pred ustite da si
gi izbri{at.

Vtoriot sluga

Zna~i svetot pak }e se razmrda. Mirov e

samoza `elezoto da ‘r|osuva, da se kotat
kroja~ite i guslarite so nivnite baladi.

Prviot sluga

Sakam vojna, bratkovci. Taa go nadminuva

mirot kako denot no}ta: vojnata e `iva,
~ujna, polna nastani. Mirot e faten,
letargi~en; toj e prene`en, gluv, pospan,
ne budi ~uvstva; za~nuva~ e toj na pove}e
kopiliwa odo{to vojnata e uni{tuva~ na
ma`i.

Vtoriot sluga

Taka e. Kako {to vojnata, na nekoj na~in,

mo`e da se nare~e zavodnik, taka ne mo`e da
se porekne deka mirot e neumoren sozdava~
na ma`i so rogovi.

Prviot sluga

Da, i lu|eto se mrazat me|u sebe.

 Koriolan 801

Scena 634 Menenij

(Vleguvaat tribunite Sicinij i Brut.) Ni{to ne sum ~ul. Ni majka mu ni `ena mu

ne ~ule ni{to od nego.
Sicinij (Vleguvaat tri-~etvorica gra|ani.)

Ne slu{ame za nego, a ne treba ni od nego Site

da se pla{ime; lekot protiv nego e skroten
vo sega{niov mir i spokoj na gra|anite, koi Bogovite neka obajcata ve {titat!
prethodno bea vo div nemir. Prijatelite
mu crveneat pred nas {to na site im e arno; Sicinij
i tie porado, iako sami bi stradale od toa,
bi gi videle ulicite prepolni so besni Dobar den, sosedi.
ordi,
odo{to esnafite da pejat po du}anite nivni Brut
brkaj}i si ja dobro rabotata.
Dobar den na site, dobar den na site.
Brut
Prviot gra|anin
Vo pravo vreme mu zastanavme na pat.
(Vleguva Menenij.) Nie, na{ite `eni i deca treba
Dali e ona Menenij? na kolena za vas da se molime.

Sicinij Sicinij

Toj e, toj e. Vo posledno vreme mnogu Zdravje i beri}et!

qubezen stana. Zdravo, gospodine!
Brut
Menenij
Zbogum, sosedi qubezni. Kako Koriolan
Zdravo! da ve saka{e kako nas.

Sicinij Site

Tvojot Koriolan ne fali mnogu Ostanete zbogum!

osven kaj prijatelite: dr`avata stoi,
i }e stoi, duri i polut da e na nea. Obajcata tribuni

Menenij Zbogum, zbogum.

S# e dobro i u{te podobro mo`e{e da bide Sicinij

samo da se prisposobe{e.
Sicinij
Kade e toj, si slu{nal?
Ova e posre}no i poubavo vreme
odo{to koga lu|evo tr~aa po ulici
zauteni po buni.
Brut

Kaj Marcij be{e

 802 Vilijam [EKSPIR

dobar voda~ vo vojna, no grub epten, Brut

vozgordost prepoln, ambiciozen od umot
nadvor, Kam{ikuvajte go robot. Ne e mo`no
samo-zaquben. Vol{~anite mirot da go prekr{ile.

Sicinij Menenij

I saka{e da vladee ko tiran, Ne e mo`no?

sam na tronot. Dobro pomnime deka e sosema mo`no,
za{to tripati do sega toa se slu~ilo
Menenij barem vo moe vreme. No porazgovarajte so
robov
Ne se soglasuvam so vas. pred da go kaznite, kade ova go slu{nal,
da ne se slu~i da udirate po izvestuva~ot, so
Sicinij kam{ik
da go pretepate glasnikot koj{to na budnost
Do sega, za `al, ako toj konzul n# predupreduva.
ostane{e, }e se uverevme vo toa.
Sicinij
Brut
Ne me u~i mene.
Bogovite go spre~ija toa na vreme, a Rim Znam deka ova ne mo`e da bide.
si stoi cel i bez negova pomo{.
(Vleguva eden edil.) Brut

Edilot Ne e mo`no.
(Vleguva glasnik.)
Tribuni moi,
ima eden rob {to go piknavme v zatvor, Glasnikot
koj{to veli deka Vol{~anite so dve vojski
navlegle dlaboko vo rimskite teritorii Site patricii, mnogu seriozni, odat
i vo seta voena surovost i zloba kon Senatot. Pristignale nekoi vesti
uni{tuvaat s# pred sebe. {to site gi omacuri.

Menenij Sicinij

Toa e Aufidij, Toa e od robot-

koj{to, doznavaj}i deka Marcij e vo progon odi iskam{ikuvaj go pred site-toj krena
povtorno rogovite vo svetot gi pu{til xeva,
koi v korupka mu bea koga Rim od Marcij ova e negovo delo.
be{e branet
i ne smee{e ni da gi pomoli. Glasnikot

Sicinij No gospodine dobar,

izve{tajot na robot e to~en; ama ima
[to pak sega go me{a{ i u{te ne{to postra{no.
Marcij?
 Koriolan
Sicinij
[to mo`e da e postra{no od ova?
Glasnikot
Otvoreno se zboruva od mnogu usti
kolku e to~no ne znam, deka Marcij
zdru`en so Aufidij, protiv Rim vodi vojska
i se kolne na odmazda protiv site
od najmal do najstar.
Sicinij
Gluposti na kila!
Brut
Izmisleni samo za da poslabata strana
go vrati doma dobriot Marcij.
Sicinij
Ujdurma vrvna!
Menenij
Verojatnosta e nula:
zemjata naopaku da se svrti
toj i Aufidij nema da se slo`at.
(Vleguva vtor glasnik.)
Vtoriot glasnik
Ve baraat da dojdete vo Senatot veda{.
Stra{na vojska predvodena od Kaj Marcij
zdru`ena so Aufidij, besnee ludo
niz oblastite na{i, site pre~ki
gi uriva, gori i koli, i zema
s# pred nea {to le`i.
(Vleguva Kominij.)
Kominij
[to rabota svr{ivte. Neka vi e alal!
803
Menenij
[to ima novo? [to ima novo?
Kominij
Sami napravivte }erkite da vi gi siluvaat,
na til pokrivite olovni da vi se topat,
`enite da vi gi obes~estuvaat pred va{i
o~i-
Menenij
[to ima novo? [to ima novo?
Kominij
Hramovite do temel da vi gi sramnat
a pravata va{i, do koi se dr`evte tolku,
vo dupka da vi gi vteraat od svrdel.
Menenij
Te molam, {to ima novo?
se pla{am, svr{ivte rabota dobra. Te
molam,
{to ima novo?
Ako Marcij so Vol{~anite se zdru`il-
Kominij
Toj im e bog. Gi predvodi toj niv ko ti}e
neprirodno, od bo`estvo sozdadeno drugo
{to lu|eto poarno gi oblikuva; a tie po
nego
se zadale protiv nas samouvereni do beskraj
ko deca zatr~ni po peperutka letna
ili ko kasap {to tepa muvi.
Menenij
Dobra rabota svr{ivte,
vie i futaxiite va{i; vie {to tolku
veruvavte vo glasot na ‘rmba~ite
i zdivot na luko-jada~ite!
Kominij
]e vi go strese toj Rim okolu u{i.
 804 Vilijam [EKSPIR
Menenij
Ko Herkul
{to go strese ste`natoto ovo{je. Dobra,
dobra rabota svr{ivte!
Brut
Vistina li e, gospodine?
Kominij
Epten, i ti bled }e stane{
pred poinaku da slu{ne{. Oblastite redum
na buntot se pridru`uvaat, a toj {to otpor
dava
mu se potsmevaat zaradi glupata hrabrost
i gine ko posleden {utrak. A koj mo`e da
go krivi?
Du{manite va{i i negovi mnogu go cenat.
Menenij
Gotovi sme do eden ako toj
blagorodnik ne poka`e milost.
Kominij
A koj da ja pobara?
Tribunite ne smeat od sram; narodot mo`e
milost od nego da bara kolku volkot
od ov~arite. Prijatelite najdobri, koga
bi rekle, “Bidi blag so Rim”, bi go navre-
dile
ko onie omrazata negova {to ja zaslu`uvaat
i na neprijateli bi li~ele.
Menenij
Vistina e taka!
Da stava vo mojata ku}a potpal
{to treba da ja izgori, }e nemam lice
da mu re~am, “Te molam, nemoj.” Dobro,
dobro
ja opleskavte
vie i majstorite va{i! Ja izmajstorivte
epten!
Kominij
Donesovte milum
treska vrz Rim, kakva {to do sega
nikoj ne videl.
Obata tribuni
Ne velete ja donesovme nie.
Menenij
Ne, a? Da ne bevme nie? Go sakavme, no ko
stoka,
ko velmo`i slabi, se trgnavme pred ordite
va{i,
koi, revej}i, go isteraa od gradot.
Kominij
Ama se pla{am
sega pak so rev }e go do~ekaat. Tul Aufidij,
vtoro ime me|u vojskite, go slu{a ko dete
i vo s# mu se povinuva. O~ajot e sega
seta politika, odbrana i sila
{to Rim mo`e da go ispravi pred nego.
(Vleguvaat grupa gra|ani.)
Menenij
Eve ordite idat.
Dali Aufidij e so nego? Vie ste tie
{to vozduhot go zarazivte, vo vis koga
gi frlavte smrdenite va{i mrsni kapi
radosni {to Koriolan si odi. Sega se vra}a
i sekoe vlakno od kosata na sekoj vojnik
kam{ik }e bide za vas. Kolku budalski
glavi
frlaa kapi vo vis tolku toj }e otse~e
i za glasovite }e vi plati. Ama ako,
neka site n# izgori ista puza,
sme zaslu`ile.
Gra|anite
Navistina e stra{no toa {to se slu{a.
 Koriolan 805

Prviot gra|anin (Izleguvaat gra|anite.)

[to se odnesuva do mene, Brut

koga vikav da go progonime, velev deka e
{teta. Kamo da e seto ova laga.

Vtoriot gra|anin Sicinij

Isto i jas. Kamo da e, kamo da e.

Tretiot gra|anin Brut

Isto i jas; i, {to e pravo, mnozina od Ajde na Kapitol. Polovina blago go davam
nas. [to napravivme, napravivme za op{to seto ova da e laga!
dobro, i, iako dobrovolno se soglasivme da
se progoni, sepak toa be{e protiv na{ata Sicinij
volja.
Da odime, te molam!
Kominij (Izleguvaat.)

Ama glasa~i! Gospod da n# ~uva!

Menenij

Dobra rabota svr{ivte

vie i va{iot vikot. Saka{ na Kapitol?

Kominij

O, da, a {to bi pravel drugo?

(Izleguvaat Kominij i Menenij.)

Sicinij

Gra|ani, odete doma; ne pla{ete se;

tie se strana {to sakaat rado
da se ostvari ona od koe bo`em se pla{at.
Doma
odete si i ne pla{ete se.

Prviot gra|anin

Bogovite neka n# vardat! Gra|ani, odime

doma. Otsekoga{ sum vele deka zgre{ivme
{to go progonivme.

Vtoriot gra|anin

I site nie. Ama, ajde, odime doma.

 806 Vilijam [EKSPIR
Scena 735
(Vleguvaat Aufidij i negoviot oficer.)
Aufidij
Prebegnuvaat li kaj Rimjaninot u{te?
Oficerot
Ne znam koj |avol e vo nego, ama
za vojnicite va{i toj e kako molitva pred
obred,
kako govor na trpeza, blagodarnica za seta
hrana,
a vie ste zasenet, gospodaru, vo ovoj pohod
duri od sopstvenite lu|e.
Aufidij
[to e tuka e,
ne sakam, so drugi sredstva, v koren da go
sotram
naumot na{. Kon mene toj e polo{
odo{to si mislev deka bi mo`el da bide
denta koga prvpat go gu{nav. No prirodata
negova e nemenliva i moram da go prostam
ona {to ne se poprava.
Oficerot
Sepak, gospodaru, bi sakal
zaradi vas li~no, da ne se zdru`evte so nego
vo vodstvoto; {to zna~i, ili sam
da ja vodevte ovaa vojna, ili sosem
nemu da mu ja prepu{tevte.
Aufidij
Te razbiram dobro, zatoa siguren bidi
koga }e dojde vreme da podnese smetka, ne
znae
{to mo`am da izvadam protiv nego. Iako, se
~ini,
a i toj taka si misli, a vidlivo e sosem
i so golo oko, deka s# dobro pravi
i se gri`i ~esno za dr`avata Vol{~ka,
ko zmej se bori, i postignuva uspeh
{to me~ot go izvadi, sepak nenapraveno mu
e ona
{to vratot }e mu go skr{i ili mojov,
koga kone~no }e se presmetame.
Oficerot
Gospodaru, mislite deka }e go osvoi Rim?
Aufidij
U{te pred opsada mu se predavaat site
mesta,
a plemstvoto Rimsko e na negova strana.
I senatorite i patriciite go sakaa isto;
tribunite voini ne se, a narodot nivni
}e bide brz da go vrati ko prebrz {to be{e
da go protera. Za Rim, mislam, toj }e bide
ko orelot morski {to e za ribite, {to gi
lovi
so suverenosta na svojata priroda. Prvin im
be{e
blagoroden sluga, no ne mo`e{e ~esta
da ja nosi vramnote`eno. Dali od gordost,
{to izleguvaj}i od sam,ata sre}a ja rasipuva
ve~no
sre}ata na sre}nikot; dali od lo{ prosud
da ne se iskoristat pru`enite {ansi
{to mu bea na dofat, dali od ujod,
da se bide eden ist, i pod {lemot
ko vo razgovorot, da se komanduva vo mirot
so ista strogost i na ist na~in
ko vo vojna; dali samo edno od toa,-
a toj ima po ne{to od s#, iako ne s#,
za ova ne smeam da gre{am du{a-go storija
stra{en,
namrazen od site, pa i proteran: ama ima
zaslugi {to seto toa go pokrivaat. Zna~i
doblestite na{i zavisat od toa kako
vremeto gi tolkuva, a mo}ta, sama po sebe
za pofalba vredna, poo~igleden grob nema
od govornicata na koja nejzinite dela se
falat.
Ognot so ogan se tera; klinec so klinec se
vadi;
pravoto pravo go ni{ti, silata sila ja
kradi.
Da odime, ajde. Kaj, koga Rim }e bide tvoj
najbeden }e bide{ ti; za{to potoa si moj.
 ^in PETTI
Scena 136
(Vleguvaat Menenij, Kominij, Sicinij, Brut i drugi.)
Menenij
Ne, ne odam: ~uvte {to mu re~e
na onoj vojskovodec {to mu be{e, i kogo
mnogu go saka{e. Me vika{e tatko
no {to od toa? Odete vie {to go proteravte;
na milja pred {atorot negov padnete i
klekum
pat pronajdete do negovata milost. Ne, ako
odbil
so Kominij da razgovara, jas od ovde ne
mrdam.
Kominij
Kako da ne me poznava{e.
Menenij
^uvte?
Kominij
Sepak edna{ navistina na ime me vikna.
Go potsetiv na prijatelstvoto staro i krvta
{to zaedno sme ja proleale. Na “Koriolan”
ne mi se odyva; mi zabrani kako bilo da go
vika:
re~e deka e nikoj i ni{to, ~ovek bez ime
s# dodeka ne se iskova ime vrz ognot
na spaleniot Rim.
Menenij
Ete, ete: svr{ivte rabota dobra!
Dvajca tribuni {to ‘rmbale vo Rim
jaglenot da poevtini, za spomen se vredni.
Kominij
Go potsetiv kolku e kralski da se prosti
koga najmalku se o~ekuva. Toj mi re~e
deka toa bilo samo molba od dr`ava edna
do onoj {to bil proteran od narodot nejzin.
Menenij
Mnogu dobro.
A {to trebalo drugo da ka`e?
Kominij
Probav da mu ja razbudam starata po~it
kon li~nite prijateli. Toj mi re~e
deka nema vreme da gi izbira od kupot
bu~en bazdliv plevel. Re~e bi bilo ludost
za edno do dve bedni zrna |ubreto da ne se
spali
pa pak nasekade da bazdi.
Menenij
Za edno do dve bedni zrna?
Ednoto sum jas; majka mu, `ena mu, sinot
i ovoj hrabar ~ovek, zrnata sme nie,
a vie bazdliviot plevel, a i kornite,
bratko,
do nad mese~inata. Poradi vas }e n# spalat.
Sicinij
Te molam, bidi trpeliv. Ako ne ni
pomogne{ sega
koga sme vo najgolema nu`da, toga{ barem
nemoj
za nevoljava da n# krivi{. No ako saka{
 808 Vilijam [EKSPIR

za tatkovinata da go moli{, tvojot ve{t venite koga se prazni, krvta ni e ladna, i

jazik toga{
pove}e od vojskata {to, eve, nabrzina se na utroto se murtime, ne ni e od raka
zbira, da davame, da prostuvame; no koga sme gi
mo`e da go sopre zemjakot na{. nagnetile cevkive i prenosnicive na krvta
so vino i hrana, popopustlivi sme na du{a
Menenij odo{to vo postot pustini~ki. Zatoa prvin
}e vardam
Ne, ne sakam da se me{am. dobro da se najade
a potoa so molbata }e navalam.
Sicinij
Brut
Te molam odi kaj nego.
Ti dobro go znae{ od qubeznosta negova
Menenij patot
i ne mo`e{ da go zgre{i{.
[to treba da pravam?
Menenij
Brut
@imi vera, }e probam,
Samo probaj {to mo`e qubovta tvoja da }e vidime {to }e bide. Naskoro }e se znae
stori {to sum storil.
za Rim kaj Marcij.
Kominij
Menenij
Nema da saka da go ~ue.
Dobro, a da re~eme Marcij
}e me odbie, kako Kominij {to go odbi, Sicinij
bez da go slu{ne; {to toga{?
Ako se vratam kako poti{ten prijatel, Nema?
stol~en
od nequbeznosta negova? [to ako taka se Kominij
slu~i?
Vi velam, toj sedi vo zlato, crven
Sicinij vo o~ite ko da go gori Rim; navredata mu e
temni~ar na milosta. Kle~ev pred nego:
Toga{ dobrata ti volja a toj odvaj ~ujno re~e “Stani”, i so nema raka
blagodarnost od Rim }e dobie za namerata vaka, me istera. [to }e stori
dobro da stori{. na pi{ano, po mene, prati i {to ne }e stori,
so zakletva vrzan uslovite da gi ispolni.
Menenij Nade`ta e zaludna, vi velam,
osven ako blagorodnata mu majka i `ena
]e probam. ne otidat da izmolat sega
Mislam deka }e me islu{a. Iako {to usnata milost za tatkovinata. Zatoa ajde
ja grizel so ubavi molbi da gi zabrzame.
i mr~el na dobriot Kominij, me obeshra- (Izleguvaat.)
bruva mnogu.
Mo`e vo lo{ ~as go na{ol pred da sedne da
jade:
 Koriolan 809

Scena 237 ime

ovde ne proa|a.
(Menenij im prio|a na stra`arite.)
Menenij
Prviot stra`ar
Ti velam, bratko,
Stoj! Kade odi{? tvojot vojskovodec mi e prijatel. Jas bev
kniga na negovite dobri dela vo koja se ~ita
Vtoriot stra`ar za slavata negova nenadminliva, zgolemena
mo{ne;
Zapri i vrati se! zo{to otsekoga{ prijatelite sum gi krepel,
me|u koi toj e glaven, i veli~el do rangot
Menenij do koj vistinata trpi. Ponekoga{, velam,
ko topka po gnilo tlo sum se trkalal
Vardite ko ma`i! Taka treba. No, so va{ podaleku od celta i na preteranata falba
dopust, sum staval pe~at na vistinata. Zatoa,
jas sum dr`aven slu`benik i dojden sum bratko,
so Koriolan da zboruvam. mora da me pu{ti{.

Prviot stra`ar Prviot stra`ar

Od kade? E, gospodine, da ka`evte tolku lagi vo

negova korist kolku {to ka`avte zborovi
Menenij vo svoja, pak nema{e da projdete; ne, pa
makar la`eweto da e doblesno ko `ivee-
Od Rim. weto ~esno. Zatoa vrati se!

Prviot stra`ar Menenij

Ne mo`e; mora da se vrati{; vojskovodecot Te molam, prijatele, imaj na um deka se

na{ vikam Menenij i deka sekoga{ sum bil
ne}e ve}e ni{to od tamu da slu{a. privrzanik na tvojot vojskovodec.

Vtoriot stra`ar Vtoriot stra`ar

Pobrgu Rim }e go vidi{ v plamen
odo{to so Koriolan da zboruva{.
Menenij
Prijateli dobri,
ako ste go ~ule vojskovodecot da zboruva za
Rim
i za prijatelite tamu, sigurno e toga{
deka imeto moe vi e poznato: Menenij.
I da si la`el za nego, kako {to veli{, jas
sum toj, {to ka`uvaj}i ja vostinata, ti veli
deka ne mo`e{ da projde{. Zatoa vrati se!
Menenij
Ka`i mi dali jadel? Oti pred jadewe ne bi
zboruval so nego.
Prviot stra`ar

Prviot stra`ar Ti si Rimjanin, neli?

Neka si i toj, vrati se: doblesta na tvoeto

 810 Vilijam [EKSPIR
Menenij
Isto kako i tvojot vojskovodec.
Prviot stra`ar
Toga{ treba da go mrazi{ kako nego. Zarem
vie {to go isturkavte niz porti najdobriot
nivni branitel i vo nasilno, prosta~ko
neznaewe,svojot {tit na neprijatelite mu
go predadovte, mislite na odmazdata da mu
se sprotistavite so nedokvakani kukawa na
starici, so devstveni molewa na va{ite
}erki, ili so posreduvawe na eden
istro{en, izmatufen starec, kakov {to, mi
se ~ini, si ti38? Dali mislite da go izgas-
nete plamenot {to naskoro }e go goltne
va{iot grad, so tolku slaba{en zdiv? Ne, se
la`ete; zatoa vrati se vo Rim, i podgotvete
se za va{iot kraj. Osudeni ste na propast;
na{iot vojskovodec se zakolna deka nema da
vi prosti.
Menenij
Mom~e, tvojot pretpostaven da znae deka sum
ovde, kon mene bi se odnesuval so dostojna
po~it.
Prviot stra`ar
Mojot pretpostaven ne te ni poznava.
Menenij
Mislev na vojskovodecot.
Prviot stra`ar
Ba{ mu e gajle na vojskovodecot moj za tebe.
Vrati se koga ti velam, begaj: osven ako ne
saka{ malkuto krv da ti ja proleam. Begaj,
zadovoli se i so ova. Begaj!
Menenij
Ama bratko, bratko moj-
(Vleguvaat Koriolan i Aufidij.)
Koriolan
[to se slu~uva?
Menenij
Sega bratko, }e ti ka`am. Sega }e vidi{
deka i jas ne{to zna~am; }e ti stane jasno
deka obi~en stra`ar ne mo`e da me odvoi od
mojot sin Koriolan. Oceni me po priemot
kaj nego, dali }e te obesat ili }e te osudat
na nekoja druga smrt, podolga za gledawe
i polo{a za trpewe. Sega gledaj i padni
vo nesvest poradi ona {to ti pretstoi.
(na Koriolan) Neka bogovite veli~enstveni
sekoj ~as besedat vo sinodot za tvojata li~na
sre}a neka te sakaat kolku {to te saka
tvojot star tatko Menenij! O sinko, sinko
moj, se podgotvuva{ da n# spali{: vidi,
eve voda za gasewe. Odvaj me nagovorija da
dojdam kaj tebe, no ubedeni deka nikoj osven
mene ne mo`e da te predomosli, so vozdi{ki
od portite tvoi me izduvaa; te prokolnuvam
prosti mu na Rim i na tvoite zemjaci {to
te molat. Neka dobrite bogovi go ubla`at
tvojot gnev, i talogot negov neka go frlat
vrz slugava ovde-ovoj ovde, koj{to, kako
penu{ka se ispre~i na patot moj do tebe.
Koriolan
Odi si!
Menenij
[to? Da si odam?
Koriolan
Za `ena, majka, dete, ne znam. Rabotata moja
e vo slu`ba na drugi. Iako samo moja
e odmazdata, prostuvaweto le`i
vo gradite na Vol{~anite. Deka sme bliski,
toa neblagodarniot zaborav }e go zbri{i
pred
so`albata da sfati kolku. Zatoa, odi.
U{ive mi se potvrdi za molbite tvoi
odo{to portite va{i pred vojskive. No, oti
te sakav zemi go ova; go napi{av samo za
 Koriolan 811

tebe, Vtoriot stra`ar

i mislev da ti go pratam. (Mu dava pismo.)
U{te ne{to, Blagoroden e na{iot vojskovodec: toj e
Menenij: ne sakam da te slu{am. Ovoj ~ovek, karpa, ~inar na kogo ni{to ne mu mo`at
Aufidij, vetri{tata.
mil mi be{e vo Rim: no, sega, samiot (Izleguvaat.)
gleda{.

Aufidij

Nepokolebliv si, gledam.

(Izleguvaat Koriolan i Aufidij. Ostanu-
vaat stra`arot i Menenij.)

Prviot stra`ar

Sega gospodine, dali imeto ti e Menenij?

Vtoriot stra`ar

Magija e, kako {to gleda{, so golema mo}.

]e znae{ da se vrati{ doma.

Prviot stra`ar

Slu{na kako n# ispajpuzija {to ja zaprevme

tvojata veli~ina?

Vtoriot stra`ar

[to misli{, ima pri~ina da padnam vo nes-

vest?

Menenij

Ne mi e gajle ni za svetot ni za va{iot vojs-

kovodec; a za ti}iwa kako vas odvaj mislam
deka postoite, tolku ste bezvredni. Onoj
koj{to e volen da umri od svoja raka, ne
se pla{i od smrtta od drug: neka va{iot
vojskovodec go napravi najlo{oto. A {to
se odnesuva do vas, ostanete dolgo toa {to
ste; i bedata so vremeto neka vi raste. Vi go
velam ona {to mi e re~eno: da ve nema!

Prviot stra`ar

Blagoroden ~ovek, navistina.

 812 Vilijam [EKSPIR
Scena 339
(Vleguvaat Koriolan i Aufidij i drugite.)
Koriolan
Utre so vojskite pred yidinite rimski
}e zalogorime. Partneru vo ova delo,
mora da gi izvesti{ velmo`ite
Vol{~anski kolku
~esno potfatov go vodam.
Aufidij
Samo za celite nivni
so po~it rabote{e, u{ite gi zatna
pred seop{tite molbi od Rim: ne dozvoli ni
edna{
doverliv {epot, ne, nitu so prijatelite
tvoi
{to mislea deka se sigurni vo tebe.
Koriolan
Na ovoj starec
{to so skr{eno srce go isprativ vo Rim,
mu bev pomil odo{to sin e na tatko
ne, me obo`ava{e duri toj. Posledna
mo`nost
im be{e toj; zaradi negovata stara qubov,
iako bev mo{ne surov kon nego, im gi
ponudiv
u{te edna{ prvite uslovi, {to edna{ ve}e
gi odbija i ne mo`at da gi prifatat, a na
mnogu
pove}e se nadevaa od nego. Samo malku
popu{tiv. Za novi posrednici ili molbi
bilo dr`avni ili li~ni od sega ne sakam
da ~ujam. (Se slu{a vreva od nadvor.) Ha! Koj
vika?
Zarem }e me isku{at za kletvata da ja zgaz-
nam
vo ~asot ist koga dojdov? Ne doa|a predvid!
(Vleguvaat Virgilija, Volumnija, Valerija,
mladiot Marcij so pridru`nici.)
@ena mi doa|a prva; po nea pre~esniot
kalap
vo koj telovo mi dobi oblik a za raka go
dr`i
vnukot od krvta nejzina. Begaj, qubov!
Vrsko sekoja, pravo prirodno pukni!
Neka samo tvrdokornosta e doblest!
[to vredi poklonov? Ovie o~i na gulab
{to bogovite gi teraat od krivokletstvo?
Se topam,
ne sum potvrda zemja od drugite. Majka mi se
klawa
nebare Olimo pred krti~nik vo molba
se sviva; a sin~eto moe
ima molben pogled prirodata bo`em
velika revi, “ne odbivaj”. Vol{~anite neka
Rim go razorat i Italija ja zgazat; nema,
nema ko gusan na nagonot da mu robuvam, tuku
}e stojam ko ~ovek {to sam sebesi se stvo-
ril
i nikakva roda nema.
Virgilija
Gospodaru moj, ma`u!
Koriolan
O~ive ne se ko onie vo Rim {to gi imav.
Virgilija
Tagata {to vaka izmeneti n# ~ini
te tera taka da misli{.
Koriolan
Ko glup glumec sega,
roljata sum ja zaboravil, ne znam do kade sum
i rezil golem mi pretstoi. Najdobar delu od
mene,
prosti {to sum svirep; no ne veli
zatoa “Prosti im na Rimjanite.” O, bakne`
dolg ko progonstvoto moe, ko odmazda
sladok!
@imi qubomornata kralica nebesna, ovoj
bakne`
od tebe go ponesov, mila; i vernata mi usta
ottoga{ devstveno go ~uvam. Bogovi! Pqam-
pam,
a najblagorodnata majka na svetot,
ne sum ja pozdravil. Potoni, koleno, v zemi:
(Kleknuva.)
 Koriolan
ostavi pogolema taga na po~it
od onaa na sinovite obi~ni.
Volumnija
O, stani blagosloveno ~edo!
Dodeka jas, na zglavje ne pomeko od kremen
pred tebe kle~am, neprikladno po~it
oddavaj}i ti nebare pogre{en bil do sega
odnosot me|u roditel i dete.
(Kleknuva.)
Koriolan
[to e ova?
Ti kle~i{ pred mene? Pred tvojot kaznet
sin?
Toga{ ~akalot nas skrkestiot zaliv
neka udri po yvezdite. Neka buntovnite
vetri{ta
mavnat so gordite kedri po ognenoto sonce,
ubivaj}i ja nevozmo`nosta i da go storat
nestorlivoto rabota lesna!
Volumnija
Ti si mojot voin:
pomognav da se stvori{. Ja poznava{ ovaa
dama?
Koriolan
Blagorodnata sestraa na Publikula,
lunata rimska, kibarna ko lednik
od naj~ist sneg {to go pravi mrazot
i visi na hramot Dijanin! Mila Valerija!
Volumnija
Ova e skratenata verzija tvoja,
koja, koga edna{ }e stasa,
}e bide lika i prilika tvoja.
Koriolan
Bogot na voinite,
so soglasnost na vrhovniot Jupiter, neka
mislite so blagorodnost ti gi vdahne, i
skraja
813
da ostane{ od sramot, vo bojot da stoi{
ko svetilnik mo}en otporen na sekoj vihor
spasuvaj}i gi tie {to vo tebe gledaat!
Volumnija
Na kolena, mom~e.
Koriolan
Toa e mojt smel sin!
Volumnija
Toj, `ena ti, damava ovde i li~no jas
dojdovme ovde i te molime.
Koriolan
Te molam, mol~i!
Ili, ako moli{, pomisli prvin na ova:
ona {to se zakolnav deka nema da go dadam
ne go sfa}aj ko odbivawe na molbite tvoi.
Ne barajte vojskata da ja raspu{tam i pak
pazar
da udram so zanaet~iite rimski. Ne velete
mi
vo {to sum nepriroden. Ne posakuvajte
da gi ladam odmazdata i gnevot
vo studenite va{i pri~ini.
Volumnija
O, dosta, dosta!
Ve}e re~e deka nema ni{to da ni dade{:
za{to ne barame ni{to drugo osvenona
{to ve}e go odbi. ]e barame sepak,
a ako ne odbie{, seta vina
na tvrdosta tvoja neka padne; slu{ni n#.
Koriolan
Aufidij, i vie Vol{~ani, slu{ajte; za{to
ne sakam ni{to tajno da ~ujam od Rim. [to
molite?
Volumnija
I da mol~ime i da ne govorime, ali{tata
 814 Vilijam [EKSPIR
na{i
i izgladnetite tela otkrivaat vedna{
{to `ivot `iveeme po progonot tvoj. Sfati
kolku sme nie ponesre}ni od site `eni
{tom ovde dojdovme. Oti tvojot izgled
koj{to bi trebalo o~ite so radosnici solzi
da ni gi polni, srcata na tanc da ni gi
{ilka,
gi tera na pla~ i gi trese so strav i taga,
teraj}i ja majkata, `enata i sinot, sinot,
ma`ot i tatkoto da go gledaat kako ja vadi
utrobata na svojata zemja. A za nas bednite
neprijatelstvoto tvoe e najkobno. Ti n#
li{i{
od molitvite do bogovite, {to uteha e za
site
osven za nas; za{to kako bi mo`ele nie,
kako bi mo`ele da se molime za zemjata
na{a,
a na toa sme dol`ni, i za pobedata tvoja
na {to isto sme dol`ni? Bo`e, ili bez
zemja
}e ostaneme, doilkata na{a mila, ili bez
tebe,
utehata na{a vo zemjata. Sigurno n# ~eka
jad neodminliv, bez ogled kako
`elbata na pobeda ni se ispolni; za{to ili
tebe mora ko tu| progonenik, okovan vo
prangi,
da te vodat niz ulicite na{i, ili vo triumf
da gazi{ po urnatinite na tvojata zemja
nosej}i go venecot za{to si ja proleal
hrabro
krvta na `ena ti i sinot. [to se odnesuva
do mene, sinko,
nemam namera ishodot da go ~ekam
na ovaa vojna. Ako ne uspeam da te ubedam
da poka`e{ blagorodna milost kon dvete
strani
mesto da uni{ti{ edna, ne }e mo`e{
vo napad da trgne{ na svojata zemja bez da
ja zgazi{
-bez da ja zgazi{, veruvaj mi-utrobata na
tvojata majka
{to na svet te donese.
Virgilija
Da, i mojata,
{to ova dete ti go rodi za tvoeto ime
da se so~uva.
Mom~eto
Mojata nema da ja zgazne.
]e pobegnam za da porasnam, pa, toga{, }e se
boram.
Koriolan
Da ne se zarazam so `enska mekost,
ne treba da go gledam likot od `enata i
sinot.
Predolgo sedev.
(Stanuva.)
Volumnija
Ne, ne odi od nas taka.
Da baravme od tebe da gi spasi{
Rimajanite, a da gi uni{ti{ Vol{~anite
na koi im slu`i{, mo`e{e da n# obvini{
vedna{
ko ostrov za ~esta tvoja. No, na{ata molba
e niv da gi smiri{: Vol{~anite da re~at
nie im dadovme milost, a Rimjanite nie
ja primivme; i sekoj obete strani
da te veli~a i vika, “Blagosloven bidi
{to mirov go sklu~i!” Ti znae{, velik sine,
ishodot na vojnata e neizvesen, no sigurno e
ako go osvoi{ Rim, deka `etvata {to toga{
}e ja o`nie{ }e bide ime {to kletvi
sekoga{ }e go sledat, a hronikite vaka
}e pi{uvaat: “Blagoroden toj be{e,
no so poslednoto delo blagorodnosta ja
zbri{a
zemjata si ja uni{ti i imeto mu ostana da
go mrazat
site idni pokolenija.” Re~i ne{to, sine:
se streme{e kon najvisokiot dostrel na
~esta,
ja podra`ava{e umno bogovskata milost,
go pare{e so grom nebesniot {irok obraz
razmenuvaj}i go sulfurot ovoj so molwa
{to sepak dabot samo go rascepuva. Zo{to
mol~i{?
Misli{ deka e ~est za eden blagoroden
~ovek
 Koriolan
zloto naneseno ve~no da go pamti? Govori,
snao:
nemu ne mu e gajle za tvojot pla~. Govori,
vnu~ko:
mo`e tvojot detski zdiv pove}e }e go trogne
od na{ite pri~ini. Ne postoi ma` na
svetot
{to pove}e dol`i na majka, a dozvoluva
zalud
da pqampam ko da ne me gleda. Nikoga{ vo
tvojot
`ivot ne si poka`l qubeznost kon milata
majka,
koga taa, kva~ka kutra, ne sakaj}i vtora
ro`ba,
te pra}a{e vo vojna i te do~ekuva{e doma,
oven~an so po~esti. Re~i nepravi~na imam
molba
i so prezir vrati me nazad; no ako ne e taka,
ti ne si ~esen, i bogovite so ~uma }e te
sotrat
{to ti mi ja odzema{ dol`nosta {to edna
majka
ja ima. Toj se vrti. Kleknete dami:
da go zasramime koga na kolena }e n# vidi.
Na negovoto nadime Koriolan pove}e mu
li~i
lo{otilakot odo{to milosta za na{ite
molbi.
Dolu! Pa kraj: ova e posledno. Zna~i odime
nazad
vo Rim so sosedite da umreme. Gledaj,
ova mom~e {to u{te ne znae {to saka,
kle~i, i so racete vo vis krenati ja brani
molbata na{a so pogolema sila i `elba
od `elbata tvoja da ne sfati{. Odime, ajde:
na ovoj ~ovek Vol{~anka mu e majka;
`ena mu e vo Koriol, a ova dete sosem
slu~ajno li~i na nego. Pu{ti n# sega:
}e mol~am duri gradot ne ni se najde vo
plamen
i duri toga{ ne{to }e re~am.
Koriolan
(Ja dr`i molkum za raka.) O majko, majko!
[to stori? Gledaj, se otvora ona nebo,
bogovite dolu gledaat i na neprirodnava
gletka
815
se smeat. O, majko moja, majko! O!
za Rim izvojuva pobeda sre}na;
no za sin ti, veruvaj, o, veruvaj, mnogu
opasno e toa {to go nadsili sega,
ako ne smrtonosno. No neka bide taka.
Aufidij, iako ne mo`am da vodam prava
vojna,
sepak dobar mir }e sklu~am. Sega Aufidij
dobar,
da be{e na moe mesto, dali pomalku svojata
majka
}e ja slu{a{e? Pomalku dade{e, Aufidij?
Aufidij
Sosem bev trognat.
Koriolan
Se kolnam deka be{e.
I, gospodine, ne e mala rabota od mene,
od o~ive da mi kape so`alba. No, gospodine
dobar,
ka`i kakov mir saka{ da se sklopi? Jas
sepak
ne se vra}am vo Rim, so tebe idam; i te
molam
poddr`ime vo ova. O majko! @eno!
Aufidij
(Na strana) Milo mi e {to ~esta kaj tebe
se vo razdor. Od toa, mi se ~ini,
porane{nata sre}a }e si ja vratam.
Koriolan
(Na Volumnija, Virgilija i drugite.) Da,
vedna{.
No prvin }e pieme zaedno; pa svedo{tvo od
zborot
poarno nazad }e ponesete, koe nie dvajca
pod ka`anite uslovi }e go zaverime so
pe~at.
Ajde, vlezete so nas. Vie, gospo|i moi,
zaslu`uvate hram da vi krenat. Site sabji
vo Italija i site zdru`eni vojski
ne }e mo`ea da go izvojuvaat mirov.
(Izleguvaat.)
 816 Vilijam [EKSPIR
Scena 440
(Vleguvaat Menenij i Sicinij.)
Menenij
Go gleda{ ona }o{e od Kapitol, onoj kamen-
temelnik?
Sicinij
Go gledam, zo{to?
Menenij
Ako mo`e{ da go pomrdne{ so maloto
prste, toga{ ima nade` deka gospo|ite od
Rim, osobeno negovata majka, da uspeat. No
jas velam deka nade` nema; grklanite ni se
osudeni i samo ~ekaat da bidat prese~eni.
Sicinij
Dali e vozmo`no tolku kratko vreme da go
promeni karakterot kaj ~oveka?
Menenij
Postoi razlika pome|u gasenicata i pepe-
rutkata; sepak tvojata peperutka ispadna
gasenica. Ovoj Marcij izrasna od ~ovek vo
zmev. Ima krila. Toj e ne{to pove}e od
obi~en vleka~.
Sicinij
Toj mnogu ja saka{e svojata majka.
Menenij
I mene me saka{e; no sega se se}ava na
majka si kolku osumgodi{en kow na svo-
jata. Kiselosta na negovoto lice mo`e i
zrelo grozje da skiseli. Koga odi, odi kako
yidokr{a~ i zemjata se sobira pod negoviot
od; vo sostojba e pancirot da go probie so
o~i, zboruva kako kambana, a negovoto”hm”
e kako pluton na cela baterija. Sedi vo
tronot svoj kako da e sozdaden da bide
Aleksandar. [to }e zapoveda da se napravi,
so zapovedta e zavr{eno. Ni{to ne mu
nedostiga da bide bog osven ve~nost i nebo
da se vostol~i.
Sicinij
Milost, mislam, ako verno go opi{uva{.
Menenij
Mu go slikam karakterot. ]e vidi{ kakva
milost }e donese majka mu od kaj nego. Vo
nego ima milost kolku {to ima mleko vo
tigar-ma`jak; ubavo toa }e go vidi na{iot
sirot grad, a s# e ova poradi tebe.
Sicinij
Bogovite neka ni se smiluvaat.
Menenij
Ne, vo vakov slu~aj, bogovite nema da se na
na{a strana. Koga go proteravme, niv ne gi
po~ituvavme; a koga }e se vrati vratovite da
ni gi skr{i, nema da n# po~ituvaat tie nas.
(Doa|a glasnik.)
Glasnikot
Gospodine, ako vi e mil `ivotot, begajte
doma.
Plebejcite ve}e go fatija drugiot tribun,
go vle~at gore dolu i site se kolnat deka
ako rimskite dami ne donesat dobri vesti,
}e go ubijat i toa ma~eni~ki, bavno.
(Vleguva drug glasnik.)
Sicinij
[to e novo?
Vtoriot glasnik
Dobri vesti! Gospo|ite
uspeaja. Vol{~anite si zaminuvaat zaedno
so Marcij.
(Izleguvaat drugite prisutni.)
 Koriolan 817

Povesel den ne osunal vo Rim u{te Sicinij

od proteruvaweto na Tarkvinij.
Bli`at do gradot?
Sicinij
Vtoriot glasnik
Prijatele,
siguren si deka e taka? Dali e sosem sig- Samo {to ne vlegle.
urno?
Sicinij
Vtoriot glasnik
Da im pojdeme na sre{ta
Sigurno kako {to znam deka sonceto e ogan. i veselbata da ja zgolemime.
Kade se krievte koga kotkate somne`? (Izleguvaat.)
Nikoga{ niz svodot ne nado{la takva
plima
ko tolpata ute{eni niz portite. Eve, ~ujte!
(Se slu{aat trubi, oboi, barabani istovre-
meno.)
Trubi, psalterioni, kavali i gajdi,
tarabuki, kimvali i tolpa Rimjani so vikot
go teraat sonceto da igra. Slu{nete!
(Odnadvor se slu{aat vikotnici.)

Menenij

Dobri vesti.
Odam damite da gi pre~ekam. Ovaa Volum-
nija
vredi poln grad konzuli, senatori, patri-
cii
i polno more i kopno so tribuni kako vas.
Dobro
deneska se mole{e. utrinava ni gro{ ne
davav
za iljadnicite va{i grla. Kako se raduvaat,
slu{aj!
(Se slu{a muzika i izvici.)

Sicinij

Prvin, bogovite da te blagoslovat za vesta;

a sega
primi ja mojata blagodarnost.

Vtoriot glasnik

Imame pri~ina site

gospodaru, za golema blagodarnost.
 818 Vilijam [EKSPIR
Scena 541
(Vleguvaat dvajca senatori, so gospo|ite
Volumnija, Virgilija i Valerija i pominu-
vaat preku scenata so drugite velmo`i.
Prviot senator
Eve gi za{titni~kite na{i, `ivotot na
Rim!
Svikajte gi plemiwata, slavete gi bogovite,
zapalete ognovi pobedni, cve}iwa pred niv
postelete;
nadvikajte ja bu~avata {to go protera
Marcij,
so dobredojde vratete go kaj negovata majka:
vikajte, “Dobredojdovte gospo|i, dobredoj-
dovte!”
Site
Dobredojdovte gospo|i,
Dobredojdovte!
(Muzika, barabani, trubi. Izleguvaat.)
Scena 642
(Vleguvaat Tul Aufidij so
pridru`nicite.)
Aufidij
Odete i ka`ete i na gradskite vlasti deka
sum tuka.
Dajte im go pismovo. Koga }e go pro~itaat
neka dojdat na plo{tad, jas kaj {to
pred nivnite i pred u{ite od siot narod
}e potvrdam deka ova e vistina. Onoj {to go
obvinuvam
sega }e vleze niz gradskite porti, so
namera da govori pred narodot, so nade`
niz zborovi da ostane ~ist. Odte brzo.
(Izleguvaat pridru`nicite.)
(Vleguvaat dvajca ili trojca zagovornici
od grupata na Aufidij.)
Dobro dojdovte.
Prviot zagovornik
Kako e na{iot voda~?
Aufidij
Kako ~ovek
otruen od sopstvenata milost
i ubien od milosrdieto svoe.
Vtoriot zagovornik
Blagoroden vo`du,
ako s# u{te ostanuva{ na namerata ista
i poddr{ka bara{ na{a, nie sme tuka
od opasnosta da te spasime.
Aufidij
Ne znam, gospodine.
Treba da pravime narodot kako {to saka.
Tretiot zagovornik
Narodot nere{itelen }e bide duri
soperni{tvo me|u vas ima; no padot na eden
go pravi drugiot naslednik na s#.
 Koriolan 819

Aufidij Aufidij

Znam, Da, tokmu toa:

i udarot moj vrz nego, mislam mo`e
dobro da se opravda. Jas go krenav, i so ~esta
em~ev za negovata vernost; a toj, izdignat
vaka
gi zaleva{e bilkite novi so rosa od laski,
prijatelite moi zaveduvaj}i gi; za celta
vakva
prirodata si ja smekna, poznata napred
kako slobodna, nesmenliva, gruba.
Tretiot zagovornik
Gospodine, tvrdokornosta negova
za mestoto kozul koga se kandidira{e, koe
poradi nea go zagubi-
Aufidij
I za toa da govoram sakam.
Proteran, toj dojde na ogni{teto moe,
grklanot svoj pod no` mi go stavi; go
primiv,
sodrugar vo slu`bata go storiv, za site
`elbi
negovi pat mu otvoriv; ne, duri go pu{tiv
od moite ~eti da gi izbere, za planot negov
najdobrite i najsve`i moi lu|e, pa duri i
sam
vo negova slu`ba se staviv; mu pomognav
slava
da po`nee koja, na krajot, cela za sebe ja
zede
pa duri se vozgordi {to ova mi go stori: pa
na krajot
ispadnav ko jas da sum mu sluga a ne drugar,
i po~na
so nasmevki da me pla}a nebare sum mu
platenik.
Prviot zagovornik
Taka prave{e, gospodaru moj.
Vojskata se ~ude{e, a na krajot
koga go ima{e Rim v race, a plenot nie
{to se vika slava-
tuka }e zapnam i najmnogu }e bidam protiv
nego;
poradi nekolku `enski solzi, i toa
evtini ko lagi, gi prodade krvta i trudot
na na{iot golem potfat. Zatoa }e umreme,
a jas niz padot negov }e se obnovam. No,
~ujte!
(Barabani i trubi, so izvici na narodot.)
Prviot zagovornik
Vo svojot roden grad ti vleze ko glasnik
i nikoj ne ti re~e dobredojde; a toj se vra}a
paraj}i go vozduhot so vreva.
Vtoriot zagovornik
Ovie trpelivi {utki
~ii deca toj gi zakla, podmolnite grla gi
derat
oddavaj}i mu po~est.
Tretiot zagovornik
Zatoa, dejstvuvaj brzo,
pred toj da progovori i siot go odu{evi
narod,
neka go po~uvstvuva tvojot me~ koj{to
nie }e go pomogneme. Koga mrtov }e padne
prikaznata negova ka`ana od tebe, so teloto
i odgovorot negov }e go zakopa.
Aufidij
Dosta za ova.
Idat golemcite.
(Vleguvaat stare{inite na gradot.)
Site stare{ini
Golemo dobredojde za tebe.
Aufidij
Ne sum go zaslu`il.
No, velmo`i blagorodni, so vnimanie dali
 820 Vilijam [EKSPIR

go pro~itavte toa {to vi go napi{av? Koriolan

Site stare{ini Predavnik? Od kade?

Da. Aufidij

Prviot stare{ina Da, predavnik, Marcij.

I toa so `alewe. Koriolan

Gre{kite storeni pred poslednata, mislam
lesna kazna zaslu`uvaat; no da se zavr{i
tamu
kaj{to treba da se po~ne, i od na{ata vojska
uspesite taka da se batalat, da ni se platat
samo tro{ocite na{i i mir da se sklu~i
pred predavawe, toa ne mo`e da se prosti.
Aufidij
Eve go ide: }e go ~uete i sami.
(Doa|a Koriolan mar{iraj}i na zvukot od
barabani i muzika. So nego e i narodot.)
Koriolan
Zdravo velmo`i, se vra}am ko va{ vojnik
nezarazen od qubovta za svojot kraj ko koga
od ovde trgnav, s# u{te vrzan verno
za va{ata vrhovna vlast. Sakam da vi ka`am
deka uspe{no go vodev ovoj pohod, i
so krvav prelez vojnata ja doterav duri
do portite na Rim. Plenot {to go done-
sovme doma
za pove}e od tretina go nadminuva ar~ot
za pohodov {to go imavme. Sklopivme mir
so ne pomala ~est za Ancium
odo{to rezil za Rim; i vi go predavam, eve,
so potpisi od konzulite i patriciite
i so pe~at od Senatot ona
{to go dogovorivme.
Marcij?
Aufidij
Da, Marcij, Kaj Marcij! Da ne misli{
}e te udostojam so grabnatoto, ukradeno ime
Koriolan, kaj Koriol?
Velmo`i i glave{ini na dr`avava, itro
ja predade celta va{a, i go dade
za nekolku soleni kapki, va{iot grad Rim,
velam va{iot Rim, na `ena mu i negovata
majka,
prekr{uvaj}i gi lesno zakletvata i zborot
ko kon~e od gnila svila bez za toa da go
pra{a
voeniot sovet; na solzite od doilkata svoja
toj ja otcimoli i ja otkuka pobedata va{a,
na {to pa`ovite se crveneeja, a hrabrite
lu|e
vo ~udo se gledaa eden so drug.
Koriolan
Slu{a{ li, Marse?
Aufidij
Ne ~epkaj go bogot, pla~ko eden!
Koriolan

Aufidij Ha!

Ne ~itajte, velmo`i moi, Aufidij

tuku ka`ete mu na toj predavnik golem
deka ovlastuvaweto va{e go zloupotrebil. Mol~i.
 Koriolan 821

Koriolan Vtoriot velmo`a

La`go podmolen, srcevo sega mi se due
i od maka saka da pukne. “Jas pla~ko”! Robe!
Prostete, gospoda, ova e prvpat ovde
{to sum prisilen da karam. Va{iot sud,
velmo`i seriozni, }e ka`e kolku la`e
pesov;
a sovesta na onoj koj{to u{te od mene nosi
luzni
i }e gi ponese so sebe v grob, }e dade pomo{
vakvata laga da ja goltne samo toj.
Prviot velmo`a
Mir, ve molam! Bez nasilstvo! Mir!
Toj e blagoroden, i slavata negova se vrti
po topkata zemjina. Gre{kite {to gi stori
na sud }e treba da gi brani. Stoj, Aufidij!
Ne ru{i go mirot!
Koriolan
O kako na nego sega,
na {estmina Aufidievci, na pove}e, na
celoto negovo pleme,
bi go izvadil jas sega pravedniot svoj me~!

Mir, obajcata, i slu{nete {to }e re~am. Aufidij

Koriolan Gadu drzok!

Ise~ete me na par~iwa, Vol{~ani, ma`i Site zagovornici

deca,
ostricite vo mene zarijte gi. Jas pla~ko.
Ku~e edno
la`livo! Ako to~no ste ja napi{ale istori-
jata va{a,
tamu stoi deka ko orel vo golubarnik, jas
sum gi tol~el Vol{~anite kaj Koriol
i toa sam. Mene toj pla~ko!
Aufidij
Velmo`i, velmo`i blagorodni!
Zar }e trpite da vi blada za svojata sre}a
slepa
{to sram va{ be{e, ovoj falbaxija drzok
i toa na va{e tlo?
Ubi go, ubijte go, ubi go, ubi go, ubi!
(Zagovornicite gi vadat me~evite i go
ubivaat Marcij koj{to pa|a. Aufidij
stapnuva vrz nego.)
Velmo`ite
Stojte! Stojte! Stojte! Stojte!
Aufidij
Velmo`i blagorodni, ~ujte {to imam da
ka`am.
Prviot velmo`a

Site zagovornici O, Tule!

Neka umre, neka umre. Vtoriot velmo`a

Narodot Stori ~in nad koj hrabrosta }e pla~e.

Par~osajte go! Vedna{! Vedna{! Tretiot velmo`a

Toj sin mi go ubi! ]erka mi! Rodninata
Markus Ne gazete go. Gra|ani, bidete mirni!
toj mi go ubi! Tatko mi toj go ubi! Me~evite vratete gi.
 822 Vilijam [EKSPIR

Aufidij

Gospodari, koga }e go doznaete ona {to sega

vo gnevot od nego predizvikan, ne mo`ete
da go vidite, }e sfatite kolkava opasnost
za vas be{e negoviot `ivot i radost
}e ve oblee {to zavr{i vaka. Ve molam
viknete me v Senat kaj{to ili dokaz
}e dobiete za slu`bata moja verna ili
kazna najte{ka odredete mi.

Prviot velmo`a

Iznesete go odovde negovoto telo,

i pla~ete za nego. Neka bide slaven
kako najblagorodniot pokojnik {to trgnal
vo pridru`ba kon mogilata svoja.

Vtoriot velmo`a

Netrpelivosta negova
vo golema merka ja smaluva Aufidievata
vina.
A sega najdobroto da go storime.

Aufidij

Gnevot mi projde,
i taga te{ka me obzema. Krenete go.
Neka pomognat trojca najsilni. Jas }e bidam
eden.
Udrete v barabani, ta`no neka vrevat;
svrtete gi kopjata naopaku. Iako vo gradov
toj zavdovi~i i obes~edi mnogu lu|e,
i ranite u{te pe~at, sepak sili smognete
vo svetol spomen da ostane kaj nas. Pomog-
nete!
(Izleguvaat nosej}i go teloto na Marcij.
Posmrten mar{.)
Bele{ki

1
Spored Poup scenata se slu~uva na edna rimska ulica. Gra|anite verojatno pominuvaat
po binata na patot za Kapitol.
2
“Tie mislat deka cenata za na{ata izdr{ka e pogolema od na{ata vrednost” (S.Xonson).
3
So vleguvaweto na Menenij Agripa tekstot po~nuva da se stihuva vo jampski deseterec.
Dosega, bidej}i govorea samo obi~nite lu|e, tekstot be{e vo proza. Opredelbata na
[ekspir blagorodnicite da govorat vo stih, a prostiot narod vo proza e sosema voobi~aena
vo site negovi drami.
4
Menenij ja dolovuva nasmevkata na mevot ili so usnite ili, poverojatno, so mevot na na~in
{to treba da gi zameni zborovite “mevot im se iznasmea na gluposta.”
5
Od pobunetite gra|ani. Muvlosanosta asocira na ~uma: kaj{to ima muvla se za~nuva
~uma, a ~umata e opasna za Rim, ili, u{te poprecizno, Kaj Marcij se raduva na vojnata so
Vol{~anite bidej}i taa nudi mo`nost Rim da se oslobodi od vi{okot gra|ani koi kotat
~uma i se balast za dr`avata. Jasno e deka [ekspir dobro ja znael taktikata so nadvore{ni
vojni da se spre~at vnatre{nite nemiri.
6
Odnosno ~dnata mese~ina vrzana so bo`icata Dijana: mo`ebi so sugestija deka Marcij & se
potsmeva na mese~inata poradi nejzinata vozdr`anost.
7
Scenata otprvin e locirana samo vo Rim no, podocna, urednicite preciziraat deka
stanuva zbor za domot na Kaj Marcij. Marcij zel `ena po `elba na majka si i imal dve
deca.
8
Se odnesuva na u~estvoto na Marcij vo vojnata protiv Latinite pod Tarkvij vo koja toj
be{e oven~an so venec od dabovi granki za spasuvawe na eden rimski vojnik. Pove}e za
~inot na oven~uvawe vidi kaj Plutarh.
9
Spored Poup scenata e postavena vo rimskiot logor.
10
Spored Poup scenata e locirana vo Koriol, a spored Kepel kaj portite na Koriol. Se
~ini prvite scenski napatstvija upatuvaat na portite na Koriol.
11
Spored Popup, rimskiot logor, spored Kepal, bojnoto pole pome|u Rimjanite i
Vol{~anite.
12
Zborot Afrika kaj [ekspir se javuva samo edna{. ^etiri pati, kako ovde, e daden kako
Afric.
13
Rimjanite (isto kako i Britancite) istaknuvaa deka se po poteklo od Trojancite.
14
Vleguvaweto na Rimjanite od obete strani na scenata se odraz na nivnata totalna prevaga
vo bojot. Mo`no e da e upotrebena {atorska konstrukcija.
15
Spored Poup locirana vo logorot na Vol{~anite.
16
Scenata e locirana na eden od rimskite plo{tadi.
17
Avgur ili pticogata~ bil rimski sve{tenik koj{to gi tolkuval znacite proizlezeni
od letot, pesnata i na~inot na hr anewe na pticite i spored niv daval soveti kako da se
vodat javnite raboti.
18
Redaktorite ja lociraat na Kapitol. [ekspir smetal deka “Kapitol” e tvrdina i sedi{te
na Senatot. Vsu{nost toa bil hram na Jupiter na ju`niot vrv na planinata Kapitol, dodeka
tvrdinata bila na severniot vrv. Istoriski, Senatot naj~esto zasedaval vo Cura Hostilia
blizu do Forumot.
19
Vo originlot stoi Amazonian chin, kako Amazonka
20
Plutarh, glavniot izvor za delovo na [ekspir go spomenuva obi~ajot niz koj moral da
mine sekoj kandidat za konzul, odnosno, vo siroma{na toga, kako nekoj bednik, da odi niz
narodot, da gi poka`uva ranite i da gi moli da se setat na nego na denot na izborite. Jasno
e deka tokmu tuka, poradi karakterot {to go ima Koriolan, zapo~nuva negoviot pad.
21
Spored Poup vo Forumot, a spored Najt na plo{tad.
22
Kontekstot bara rusi, iako originalnoto zna~ewe na zborot abram e `oltnikav, a
modernoto zlatno-kafen.
23
Locirana spored edni vo Rim, spored drugi na ulica.
24
Aediles Plebeii vovedeni vo isto vreme so tribunite, verojatno kako nivni pomo{nici ili
izvr{ni slu`benici.
25
Stena na Kapitol {to redovno se koristela za egzekucija na kriminalcite i predavnic-
ite.
26
Najmnogu od komentatorite ja lociraat vo domot na Koriolan.
27
Pred da stane{ konzul.
28
Obi~no locirana od site komentatori na Forum ili na plo{tad.
29
Rou ja locira scenata nadvor od Rim, Poup kaj rimskite porti a Tiobalt pred portite.
30
Komentatorite, sledej}i go Kepel, ja lociraat scenata na ulicata {to vodi do gradskite
porti.
31
Spored Rou locirana vo Ancium, spored Kepel na Vol{~anska teritorija-pat. Najmnogu
se slo`uvaat so Meloun- patot pome|u Rim i Ancium.
32
Scenata e smestena spored Kepel vo Ancium, pred ku}ata na Tul Aufidij.
33
Spored Rou, salon vo ku}ata na Aufidij.
34
Spored Rou i Tiobalt scenata se slu~uva vo Rim, na plo{tad.
35
Komentatorite go sledat Tiobalt i ja smestuvaat scenata vo logor blizu Rim.
36
Komentatorite go sledat Tiobalt i ja smestuvaat scenata na plo{tad vo Rim.
37
Komentatorite, vo najgolema merka go sledat Tiobalt koj{to ja locira vo vol{~anskiot
logor so dodavka pred Rim.
38
Se ~ini, celata fatenost i nemo} na Rim pred naletot na Koriolan e opi{ana niz ovaa
metafori~na replika na stra`arot.
39
Kepel ja locira vo {atorot na Koriolan.
40
Locirana spored Tiobalt kaj Forumot a spored Kepel na plo{tad. Izgleda deka [ekspir
mislel na Kapitol bidej}i se gleda od plo{tadot.
41
Nekoi komentatori ja prodol`uvaat prethodnata scena; drugi go sledat Kepel “ulica
blizu do portite.”
42
Plutarh ja smestuva vo Ancium, a [ekspir izgleda nego go sledi aludiraj}i na rodniot
grad na Aufidij.
Naslov na originalot:

Timon of Athens
LICA:

Timon, atinski blagorodnik

Lucij, blagorodnik, laska~ na Timon
Lukul, blagorodnik, laska~ na Timon
Sempronij, blagorodnik, laska~ na Timon
Ventidij, eden od la`nite prijateli na Timon
Alkibijad, atinski voen zapovednik
Apemant, prost filosof
Flavij, upravnik na imotot od Timon
Flaminij, sluga na Timon
Lucilij, sluga na Timon
Servilij, sluga na Timon
Kafis, sluga na doveritel na Timon
Filota, sluga na doveritel na Timon
Tit, sluga na doveritel na Timon
Lucij, sluga na doveritel na Timon
Hortensij, sluga na doveritel na Timon
Slugi na Varo.
Slugite na Isidor
Dvajca doveriteli na Timon
Kupidon i maskirani tancuva~ki
Trojca stranci
Poet
Slikar
Zlatar
Trgovec
Eden star Atin~anec

Pa`
Budala

Frinija, qubovnica na Alkibijad

Timandra, qubovnica na Alkibijad

Drugi velmo`i, senatori, vojnici, aramii, pridru`nici.

 Timon od Atina e edna od t.n. ne mnogu poznati drami na Vilijam [ekspir koja, po
kojznae koj pat, n# uveruva deka ne postojat, barem koga stanuva zbor za [ekspir, golemi i
mali, va`ni i neva`ni drami, tuku deka, sekoe negovo dramsko delo, vo migot koga stanuva
`itel na na{ata svest, istovremeno vo nea gi vnesuva i golemata vozbuda i prijatnoto
iznenaduvawe deka avtorot e povtorno nov, golem i deka u{te edna{ uspeal da go potvrdi
Borhesovoto “Nikoj pred nego ne uspeal tolku uspe{no da bide tolkumina.” Ednostavno
~ovek da se upla{i kolku tu~na energija le`i zad idejata da se stavi, preku likot na gos-
podarot Timon, mizantropstvoto na raspetie, da se manifestira o~ajot {to mu e pothrana
i vdahnovenie, pritoa da se stigne do samiot rab, da se nayre vo ambisot na ~ovekovata
mentalna i psiho-fizi~ka konstitucija no da ne se padne vo nego tuku preku eden drug lik,
Alkibijad, da se obnovi normalnata sostojba na duhot i rabotite da se vratat vo granicite
na prifatenite normi na odnesuvawe i da se potkrepi idejata deka sekoga{ imalo i }e ima
nekakov si Fortinbras ili Ser Gavejn ili Isus {to }e ja obnovat prirodata, `ivotot, }e
turat pepel na aktuelniot privid i }e otvorat pole za nov, poprivle~en i poubav privid.
So drugi zborovi, dramata za ovoj ludak ~ie ludilo e pove}e poetski motivirano odo{to
dramski izvedeno ka`uva mnogu pove}e za sostojbata na duhot na samiot [ekspir odo{to
za sostojbata na ~ovekot koj{to na eden od atinskite plo{tadi gi povikuva site `ivi
Atin~ani da pobrzaat i da se obesat na smokvata {to raste vo negoviot dvor za{to poni-
etil da ja se~e!

Dramata izgleda voop{to ne bila igrana ili pe~atena, tuku za prvpat se pojavuva
vo Prvoto folio izdanie od 1623 godina so mnogu gre{ki vo samiot tekst i po s# izgleda
ostanala, do den dene{en, nedovr{ena. Jasno e deka [ekspir sigurno gi rabotel po~etokot
i krajot, dodeka slabostite {to mnozina kriti~ari gi nao|aat vo sredi{nite ~inovi, gi
pripi{uvaat na dvojnoto avtorstvo odnosno na postoeweto drug avtor koj{to ili rabotel
vrz dramata na [ekspir ili obratno [ekspir ja prepraval i usovr{uval negovata drama
za Timon. Sepak, stilskite karakteristiki, posebno upotrebata na poetskite sliki, vodat
kon zaklu~ok deka [ekspir ja napi{al celata drama i deka ne stanuva zbor za nikakvo
dvojno avtorstvo.

Inaku tragedijata Timon od Atina kako i nekolkute drugi “rimski drami” na

[ekspir e zasnovana vrz @ivotite od Plutarh vo prevod na Nort od francuskoto (mo{ne
vlijatelno) izdanie na Amie od 1559 godina. Posebno se koristeni `ivotot na Alkibijad
koj{to e sporeden so `ivotot na Koriolan i `ivotot na Mark Antonij. Vtoriot, direkten
izvor, verojatno bil dijalogot na Lucijan Timon ~ovekomrzecot.

Dramata e najsli~na so Kral Lir iako hronolo{ki verojatno doa|a po Koriolan

a pred Tit Andronik.

Ova e vtoro izdanie na prviot prevod od Timon od Atina na makedonski jazik.

 ^in PRVI

Scena 11

(Vleguvaat poetot, slikarot, zlatarot, trgovecot od razli~ni strani.)

Poetot Trgovecot

Dobar den, gospodine. Eden takov majka ra|a, naviknat, da re~am,

na neumorno i postojano pravewe dobro.
Slikarot Nenadminliv e.

Milo mi e {to ste dobri. Zlatarot

Poetot Ovde imam bescenet kamen -

Odamna ne sum ve videl; kako e svetot? Trgovecot

Slikarot Daj da vidam, te molam. Za gospodarot

Timon, ne?
Se tro{i, gospodine, i staree.
Zlatarot
Poetot
Ako plati dobro. No po odnos na toa –
Da, odamna taka rekle.
Ama ima li nekakva retkost, nekakva Poetot
~udnost za koja u{te ne se ~ulo? Gledaj,
ovardo na magi~noto, duhovive mo}ta tvoja (Na strana na slikarot)
gi prizva da & slu`at. Go znam trgovecon. Koga za nagrada nie
lo{ite gi veli~ime,
Slikarot toga{ se valka sjajot na stihot sre}en
{to dostojno dobrite gi opeva.2
Gi znam obajcata: onoj onde e zlatar.
Trgovecot
Trgovecot
(Zagledan vo bescenetiot kamen.)
O, toj e plemenit gospodin. Ubav oblik.

Zlatarot Zlatarot

Taka e. Tuka nema zbor. I mnogu skap. Gledaj kolku e proyiren i

kolku bolska.
 Timon od Atina
Slikarot
Zadlabo~eni ste, gospodine, vo nekoe delo,
nekoja posveta na golemiot gospodar.
Poetot
Mi pobegna edna misla.
Na{ata poezija e kako guma {to se cedi
od sopstveniot izvor; nema ogan
od kremen-kamenot bez udar: plemenitiot
na{ plamen
sam od sebe se pali i kako glava od voda
nezadr`livo nosi s# pred sebe. [to ima{
tamu?
Slikarot
Slika, gospodine. Koga izleguva va{ata
kniga?
Poetot
Vedna{ {tom }e ja predadam, gospodine.
Da vidam {to ste napravile.
Slikarot
Ne e lo{a.
Poetot
Lo{a? Odli~na e, majstorski srabotena.
Slikarot
Pa, taka.
Poetot
Za voshit e. Ubavinata na likot
govori sama za sebe. Kakva mentalna sila
izvira od o~ive. Kolku mo}no voobrazbata
bliknala na usnite! Nemotijata na gestot
mnogu ka`uva.
Slikarot
Mala imitacija na `ivotot.
833
Gledaj go potegov: dobar e?
Poetot
Bi rekol
deka prirodata ja u~i; umetni~kiot napor
e prisuten vo potezive, od `ivotot po`iv.
(Vleguvaat nekolkumina senatori kaj
Timon.)
Slikarot
Kaj ovoj golem ~ovek sekoga{ vrie!
Poetot
Senatorite atinski, sre}ni lu|e.
Slikarot
Cela vrvulica!
Poetot
Vrvuli~i{te, vrie gosti od site strani.
Vo ovaa sirova pesna imam skicirano ~ovek
kogo ovoj pot~inet svet go gu{ka i saka
so otvorena qubeznost. Mojata slobodna
misla
ne se zadr`uva na poedinosti, tuku se lizga
po otvorenoto more: nikakva vperena zloba
ne zarazuva ni del~e od idejata {to ja
sledam,
tuku orlovski se kreva, smelo, pravo gore
ne ostavaj}i traga zad sebe.
Slikarot
Kako da go razberam ova?
Poetot
]e vi objasnam.
Gledate kako mnogu lu|e, so umi{ta razni,
zborlivi, ligavi, seriozni i strogi, mu
nudat
uslugi nna gospodarot Timon: ogromnoto
negovo azno,
so koe raspolaga negovata velikodu{na
 834 Vilijam [EKSPIR
umnost,
mu gi pot~inuva i prisvojuva za negovite
qubov i dru`ba
site srca; da, od ogledalolikiot laska~3
do Apemant, koj{to malku raboti pove}e
saka
od porivot sam da se mrazi – duri i toj pa|a
na kolena pred nego i spokojno se vra}a
bogato nagraden ako samo Timon mu kimne.
Slikarot
Gi vidov kako zboruvaat zaedno.
Poetot
Gospodine,
kaj mene na visok i preubav rid
bo`icata na sre}ata na tron sedi. Dolu pod
ridot
najrazli~ni po vrednost lu|e, prirodi razni
koi se trudat na gradite od ovaa sfera
bogatstvoto da si go namno`at. Me|u niv
site,
{to o~ite gi vtren~ile vo vrhovnava dama,
stoi i ~ovek {to go prika`uva likot na
Timon
kogo bo`icata so bela raka kaj sebe go vika,
a toj, odma plemenit, vedna{ vo robovi i
slugi
gi pretvora sopernicite.
Slikarot
Mnogu dobra ideja.
Ovoj tron, ovaa bo`ica, ridov, mi se ~ini,
so samo eden ~ovek viknat od site dolu
a toj, svitkan, so glavata dolu po strmoto
brdo
kon sre}ata svoja se naka~uva, mo`e mnogu
dobro
i so slikarski sredstva da se prika`e.
Poetot
No, gospodine, ima u{te: -
Site tie {to do neodamna drugari mu bile,
nekoi i od nego podobri, po negovite stapki
vedna{ trgnuvaat, salite negovi gi polnat,
isturaat obo`avatelski {epoti vo nego-
voto uvo,
uzengijata sveta mu ja smetaat i velat deka
mu se dol`ni
duri za slobodniot vozduh {to go di{at.
Slikarot
Da, dobro, a posle?
Poetot
No koga bo`icata vo svoite ~udni meni
go otfrli posledniot qubimec, svitata
cela
{to du{ka po nego do planinskoto sedlo
polzej}i na site ~etiri, }e go ostavi da se
lizne
ne ba{marej}i go negoviot pad.
Slikarot
Sekoga{ e taka.
Mo`am da vi poka`am iljadnici pou~ni
sliki
{to govorat poplasti~no za ujot na sre}ata
od samite zborovi. Sepak pravite dobro
{to }e mu poka`ete na gospodarot Timon
deka vekot e skala.
(Trubi. Vleguvaat gospodarot Timon
koj{to qubezno gi soslu{uva molbite,
glasnik od Ventidij koj{to razgovara so
nego, Lucilij i drugi slugi.)
Timon
V zatvor e, veli{?
Glasnikot
Da, gospodaru dobar. Pet talanti dol`i;
sredstvata mu se mali a poveritelite
strogi.
Pismo garantno toj od vas bara,
do onie {to go zatvorija, oti bez nego
bez mo`nost e da se spasi.
 Timon od Atina
Timon
Blagorodniot Ventidij. Dobro,
ne sum od onoj kov lu|e {to na cedilo
go ostavaat prijatelot vo nu`da. Go znam
dobro,
toj e gospodin {to zaslu`uva pomo{,
i }e ja dobie. ]e go oslobodam, dolgot }e go
platam.
Glasnikot
Na va{eto gospodstvo ve~en dol`nik }e vi
bide.
Timon
Pozdravi go od mene; otkupninata }e ja
pratam.
Koga }e go oslobodat neka dojde kaj mene.
Ne e dovolno da se najde{ nekomu vo maka,
va`no e posle i da go potkrepe{. Zbogum.
Glasnikot
Air i beri}et da imate, gospodaru!
(Vleguva eden star Atin~anec.)
Stariot Atin~anec
Gospodaru Timon, slu{ni {to }e ti re~am.
Timon
Ka`i, tatko moj dobar.
Stariot Atin~anec
Ima{ sluga, se vika Lucilij.
Timon
Imam takov. [to e so nego?
Stariot Atin~anec
Najblagoroden Timone, vikni go pred tebe.
835
Timon
Prisuten e ovde ili ne? Lucilij!
Lucilij
Ovde, vi stojam na usluga, gospodaru.
Stariot Atin~anec
Ovoj akmak ovde, gospodaru Timon, ovoj
apa{
no}e doa}a vo mojata ku}a. Jas sum ~ovek
{to otsekoga{ sum sakal da {tedam
i mojot imot zaslu`uva naslednik podrug
od ovoj {to taftava ja dr`i.
Timon
I? [to treba da stori?
Stariot Atin~anec
]erka edinica imam, druga roda nemam,
i samo nejze mo`am da & go ostavam ona {to
go imam.
Momata e li~na, za nevesta tokmu,
za vospituvaweto nejzino vlo`iv mnogu
da bide doblesna i umna. Ovoj tvoj sluga
saka da ja osvoi. Te molam, gospodaru dobar,
pomogni mi da mu zabranime da ja gleda;
za{to sam ne mo`am ni{to da storam.
Timon
^ovekot e ~esen.
Stariot Atin~anec
Takov neka i ostane, Timon.
^esnosta, sama po sebe, nagrada e za nego.
Samo od }erka mi neka se trgne.
Timon
Dali taa go saka?
 836 Vilijam [EKSPIR
Stariot Atin~anec
Mlada e i ne znae {to saka.
Iskustvata porane{ni n# u~at
deka mladosta e ludost.
Timon
(Na Lucilij)
Dali momata ja qubi{?
Lucilij
Da, gospodaru dobar, a i taa me qubi.
Stariot Atin~anec
Ako bez moja soglasnost se ma`i,
bogovite neka mi bidat svedoci deka
od pita~ite belosvetski naslednik }e
izberam
i nejze od nasledstvoto }e ja li{am.
Timon
[to pri}e }e dobie taa
ako se ma`i za ma` na sebe ramen?
Stariot Atin~anec
Tri talanti vedna{; vo idnina, s#.
Timon
Ovoj mlad ~ovek me slu`e{e dolgo.
Za da bide sre}en, jas }e mu dadam ne{to,
za{to ~ove~ki e taka. Daj mu ja }erka ti!
Kolku ti dade{, tolku i jas nemu }e mu
dadam,
za da se izramni so nea.
Stariot Atin~anec
Gospodaru velikodu{en,
so ~esta tvoja zaem~i mi i negova e taa.
Timon
Eve ti raka; veteno e so ~esta moja.
Lucilij
Ponizno fala, gospodaru. Nikoga{
dobro da ne vidam i dobro da ne me najde
a da ne bide va{e.
(Izleguvaat.)
Poetot
Eve go trudot moj i da `iveete ve~no!
Timon
Vi blagodaram. Pak }e razgovarame.
Ne odete! [to imate, prijatelu, vie?
Slikarot
Slika edna, a va{eto gospodstvo go molam
da ja primi.
Timon
Slikata e dobredojdena.
Slikata e re~isi priroden ~ovek.
Bidej}i ne~esnosta so prirodata ~ove~ka e
vo dosluh
toj e ko pod maska; figurive od va{ata
~etka
se isti kako {to izgledaat. Delata va{i
mi se dopa|aat, a }e vidite deka e taka. Na
priem
~ekajte za{to sigurno }e ve viknam.
Slikarot
Bogovite neka ve~en `ivot vi dadat!
Timon
Dobra sre}a, gospoda. Dajte mi raka;
mora da ru~ame zaedno. Gospodine, za bes-
cenetiot
va{ kamen ne se zboruva dobro.
Zlatarot
Kako gospodaru, go crnat?
 Timon od Atina 837

Timon Timon

Ne, tuku go belat nad cenata. Ne gi poznava{ a podleci gi vika{?

Ako vi platam spored falbite verno
}e ostanam na pita~ki stap. Apemant

Zlatarot Ne se Atin~ani?

Gospodaru, cenata e taa Timon

kaj prodava~ite; no i sami znaete dobro,
deka raboti so ista vrednost, kaj razli~ni Se.
gazdi,
se cenat spored ugledot na stopanot. Eve, Apemant
velam,
vrednosta }e mu porasne ako go nosite vie. Toga{ nema zo{to da se kaam.

Timon Zlatarot

Ubavo me matka{. Me poznava{, Apemante?

Trgovecot Apemant

Ne, gospodaru; toj zboruva prosto, Ti znae{ deka te znam, te viknav na ime.
oti site drugi lu|e taka mu velat.
Timon
Timon
Mnogu si gord, Apemante.
Gledajte koj doa|a; ste za malku prekor?
Apemant
Zlatarot
Na ni{to kako na toa {to ne sum kako
]e podneseme, ako va{eto gospodstvo mo`e. Timon.

Trgovecot Timon

Nikogo toj nema da {tedi. Kade si trgnal?

Timon Apemant

Dobro ti utro, Apemante moj dobar. Da mu go isturam mozokot na eden ~esen

Atin~anec.
Apemant
Timon
]e po~eka{ so dobroto utro, duri jas stanam
dobar, Za takvo delo se pla}a so `ivot.
ti pesot na Timon, a podlecive ~esni.
Apemant

To~no, dokolku po zakon, nenapravenoto

 838 Vilijam [EKSPIR

delo se kaznuva so smrt. Timon

Timon Ova e nepristojna zabele{ka.

Kako ti se dopa|a slikava, Apemant? Apemant

Apemant Ti taka veli{, ne jas; neka ti e na zdravje.

Dobro e {to ne pravi nikakvo zlo. Timon

Timon Kako ti se dopa|a bescenetiov kamen, Ape-

mante?
Zarem slikarot ne napravil dobro
umetni~ko delo? Apemant

Apemant Ni kolku ~esna zdelka koja nokogo ni para

ne go ~ini.
Poarno napravil toj {to slikarot go
napravil, a sepak toj e samo edno valkano Timon
delo.
[to misli{, kolku ~ini?
Slikarot
Apemant
Ama si pes!
Ne ~ini da si go ar~am umot za toa. Kako
Apemant si, poetu?

Majka ti e od mojot vid. [to e taa, ako jas Poetot

sum pes?
Kako si ti, filosofe?
Timon
Apemant
]e ru~a{ so mene, Apemant?
Ti la`e{.
Apemant
Poetot
Ne, ne jadam gospoda.
Ne si filosof?
Timon
Apemant
Koga bi gi jadel, bi gi nalutil gospo|ite.
Sum.
Apemant
Poetot
O, tie jadat gospoda; zatoa imaat golemi
mevovi. Toga{ ne la`am.
 Timon od Atina 839

Apemant mec. Ne si ti trgovec?

Ne si poet? Trgovecot

Poetot Da, Apemante.

Sum. Apemant

Apemant Trgovijata da ti dojde do ak, ako ne bogov-

ite!
Toga{ la`e{. Vidi si go poslednoto delo
vo koe go pretstavuva{ kako ~ovek dostoen Trgovecot
za falbi.
Koga toa go pravi trgovijata, zna~i go
Poetot pravat bogovite.

Ne go pretstavuvam la`no tuku toj e takov. Apemant

Apemant Trgovijata e tvojot bog, pa bogot tvoj neka

ti dojde do ak!
Da, dostoen e za tebe i vredi da go fali{ (Trubi. Vleguva eden sluga.)
za{to ti pla}a za trudot. Koj saka da mu
laskaat, dostoen e na laska~ot. Kamo da bev Timon
golemec!
Zo{to se trubi?
Timon
Slugata
[to }e store{e, Apemante?
Alkibijad ide so dvaeset kowanici svoi,
Apemant s# drugari odbor.

Ona {to Apemant go pravi i sega; od srce }e Timon

go mrazev golemecot.
Do~ekajte gi dobro, neka dojdat ovde.
Timon (Izleguvaat nekolku slugi.)
Mora da ru~ate so mene. Ne mo`ete doma
Zna~i, samiot sebe? bez da vi zablagodaram. Po ru~ekot vedna{
}e ja vidam slikata. Milo mi e {to ste ovde.
Apemant (Vleguvaat Alkibijad so pridru`nicite.)
Dobredojdovte, gospodine!
Da.
Apemant
Timon
Ajde, ajde, samo taka!
Zo{to? Kostobol da gi fati i da gi isu{i va{ite
svivlivi sponi!
Apemant Malku ima qubov me|u apa{ive svileni
a qubeznosta e maska! Se izrodil rodot
Za{to vo gnev sum posakal da bidam gole- ~ove~ki
 840 Vilijam [EKSPIR

vo majmuni i li{ki. Vtoriot golemec

Alkibijad Zo{to, Apemante?

Gospodine, gladta da ve vidam e zadovolena, Apemant

za{to se hranam sega dr~no od va{eto liko.
Treba{e edno da si za~uva{ za sebe za{to
Timon ne mislam da ti re~am zbogum.

Dobro mi dojdovte, gospodine. Prviot golemec

Pred da zaminete, }e projde dosta vreme
vo u`ivawa razni. Da vlezeme, te molam. Odi obesi se!
(Zaminuvaat site osven Apemant. Vlegu-
vaat dvajca golemci.) Apemant

Prviot golemec Ne, nema da napravam ni{to {to ti }e mi

Koe vreme e od denot, Apemante?
Apemant
Vreme da se bide ~esen.
zapoveda{. Baraj si go toa od prijatelot.
Vtoriot golemec
Mavni se, pesu lajav da ne ti gi udram kloc-
ite!

Prviot golemec Apemant

Za toa sekoga{ e vreme. Begam kako pes pred kopitata na edno

magare.
Apemant (Izleguva.)

Proklet da si {to za tebe nikoga{ ne e Prviot golemec

vreme.
Toj e protiv celo ~ove{tvo. No da vlezeme
Vtoriot golemec ajde
i da vkusime od izda{nosta na gospodarot
Odi{ na gozbata na gospodarot Timon? Timon.
Toj go nadminuva samoto srce na qubeznosta.
Apemant
Vtoriot golemec
Da, da vidam kako mesoto rani apa{i a
vinoto zagreva budali. Ednostavno ja sipa. Pluton, bogot na seto
zlato
Vtoriot golemec na usluga mu stoi. Nema zasluga {to toj ne
ja pla}a
Zbogum, zbogum. sedumpati pove}e od nejzinata vrednost: ni
dar za nego
Apemant za koj darodavecot ne dobiva za vozvrat
nad sekoja merka.
Budala si {to dvapati mi veli{ zbogum.
 Timon od Atina 841

Prviot golemec Scena 2

Najblagoroden duh vo nego e vlezen, a takov (Oboite svirat glasna muzika. Podgoto-
edna{ se ra|a. vki za golema gozba. Vleguvaat Timon,
atinskite golemci i senatori Ventidij
Vtoriot golemec kogo Timon go osloboduva od zatvor, Lucij
i Alkibijad. Slugi. Potoa, na krajot, vle-
Dolgo so aznoto neka ni `ivee. ]e vleze{? guva Apemant, nezadovolen kako i sekoga{.)
Eve, }e ti pravam dru{tvo.
(Izleguvaat.) Ventidij

Mnogupo~ituvan Timone,
bogovite sakaa na starosta od tatko mi da
se setat,
pa go viknaa vo ve~en mir.
Si zamina sre}en, a jas ostanav bogat.
Zna~i, po blagodarnata doblest jas sum
vrzan
za va{ata {irokogradost i talantive vi gi
vra}am
udvoeni so blagodarnost i uslu`nost, so
~ija pomo{
slobodata ja dobiv.

Timon

Ne doa|a predvid,
~esen Ventidij. Pogre{no qubovta mi ja
sfa}a{;
jas od srce ti gi podariv za navek i nikoj
ne mo`e da ka`e deka dava, ako nazad prima.
Ako podobrite od nas taka pravat, ne
smeeme nie
da gi podra`avame; edno sme nie, bogatite
drugo.

Ventidij

Kolku blagoroden duh!

Timon

Ne, gospoda, formalnostite se vovedeni

prvin
blesok da im dadat na temnite dela, ladniot
do~ek,
qubeznosta odbivna, premislena u{te pred
da se javi;
no kaj{to ima prijatelstvo vistinsko,
 842 Vilijam [EKSPIR
potreba od niv nema.
Te molam, sedni; podobredojden si ti za
bogatstvoto moe
odo{to bogatstvoto moe za mene.
Prviot golemec
Gospodaru, nie sekoga{ sme go priznavale
toa.
Apemant
Ste priznale, a? Toga{ neka ve obesat, taka?
Timon
O, Apemante, dobro si mi do{ol.
Apemant
Nema da ti re~am dobro te najdov,
oti sum dojden da me isfrli{ niz vrata.
Timon
Uf, ama si surov, tolku naopak uj ima{
{to na ~oveka ne prili~i; za osuda si.
Obi~no se veli, gospoda, Ira furor brevis est4
ama ovoj ~ovek naluten e ve~no.
Ajde, najdete mu zasebna masa,
za{to so nikogo ne saka da sedi,
a ako sedi, nikoj ne se ~uvstvuva dobro.
Apemant
Me zadr`uva{ na sopstven rizik, Timon
za{to dojdov, te predupreduvam, samo da
gledam.
Timon
Pravi {to saka{; ti si Atin~anec, pa
spored toa, dobredojden si. Bidej}i samiot
nemam mo}i da te zamol~am, neka jadeweto
moe go stori toa.
Apemant
Ja preziram tvojata hrana; }e me zadavi
sosem,
za{to nikoga{ nema da ti laskam. O bogovi!
Kolku lu|e go jadat Timona, a toj ne mo`e
da vidi!
Zarem tolkumina da makaat od krvta na eden
~ovek?
A ludosta e vo toa {to toj samiot na toa gi
pottiknuva!
Me ~udi {to lu}e veruvaat na lu|e.
Treba bez no`evi da se kanat na gosti:
dobro e toa za jadeweto i sigurno za nivniot
`ivot.
Mnogu primeri ima vakvi; onoj {to do tebe
sedi
lebot so tebe go deli, od ist pehar pie,
epten
e azer da te ubie. Dokazi za ova ima bezbroj.
Da sum golem ~ovek bi se pla{el na jadewe
da pijam,
za{to grklanot toga{ najizlo`en e na udar.
Golemite lu|e treba da pijat so grklanot vo
oklop.
Timon
Od srce, na zdravje, gospodine; peharot neka
kru`i!
Vtoriot golemec
Neka odi od ovde, gospodine dobar.
Apemant
Da odi od ovde? Pameten gad. Ne ispu{ta
ni{to.
Edna{ zdravicive, Timone, i tebe i na
bogatstvoto tvoe
}e im dojdat do ak.
Ova e ona slabo {to ne te pretvora vo
gre{nik,
ovaa voda ~esna {to ~oveka ne go frla v
batak.
Taa i hranava mu slu`at na moeto zdravje
za blagodarnost na bogovite, pregordo e ova
slavje.
(Prizivaweto na Apemant)
Bogovi besmrtni ne vi baram azno
moleweto za sebe samo mi e va`no.
 Timon od Atina
Ne davajte da stanam ulava avet
vo lu|eto da veruvam zaradi zavet
na bludnicata za{to solzi lie
na ku~eto {to se preprava deka spie
na temni~arot slobodata {to ja {tedi
na prijatelot koga nadojdat bedi.
Amin. A sega da navalam ajde
bogatiot gnete, siromaviot korewa jade.
(Jade i pie voda.)
I ubavo neka ti e na srce, Apemant.
Timon
Vojskovodecu Alkibijad, srceto vi e na
bojnoto pole.
Alkibijad
Srcevo sekoga{ mi e na va{a usluga, gospo-
daru.
Timon
Porado bi go napadnale neprijatelot na
doru~ek, odo{to za ru~ek da sedite so pri-
jatelite.
Alkibijad
Nema podobro jadewe, gospodaru, od ona koga
du{manot krvari; na najdobriot prijatel
takva gozba bi mu posakal.
Apemant
Toga{ bi sakal site ovie laskavci da ti se
neprijateli, pa site da gi ubie{, a mene da
me vikne{ na gozba.
Prviot golemec
Kamo da ja imame taa sre}a gospodaru, edna{
da gi stavite na proba na{ite srca, pa da se
vidi kolkava e na{ata privrzanost kon vas,
toga{ }e bideme epten sre}ni.
Timon
Ne somnevajte se, prijateli dobri, deka
843
bogovite sami se pogri`ile edna{ da mi
pritrebate; inaku kako bi bile moi pri-
jateli? Zo{to ba{ vas od iljadnici drugi
bi ve narekuval so ova milo ime, da ne
mi ste tolku bliski do srce? Pove}e sum
govorel za vas so sebe odo{to vie, onaka
skromni, bi mo`ele za sebe da ka`ete; i
uveren sum vo va{ata qubov. O bogovi, si
velev, zo{to ni treba da imame prijateli,
ako nekoga{ ne ni pritrebaat vo nu`da?
Tie bi bile najnepotrebni `ivi su{testva
ako ne se tuka da ni se najdat, ne{to kako
najubavi instrumenti piknati vo futro-
lite {to prekrasniot zvuk go ~uvaat samo
za sebe. Duri ~estopati sum posakuval da
bidam posiroma{en samo za da vi bidam
poblizok. Rodeni sme da pravime dobri
dela; a {to podobro i posoodvetno mo`eme
da go nare~eme na{e, ako ne bogatstvoto na
na{ite prijateli? O, kolku dragocena uteha
e soznanieto deka ima{ tolku prijateli
{to kako bra}a raspolagaat so svoite
imoti. O, radost {to na solzi tera{ u{te
pred da se rodi{! ^inam, o~ive solzite
radosnici ne mo`at da gi zadr`at. Za da ja
prikrijam slabosta, vo va{e zdravje sega
nazdravuvam.
Apemant
Ti pla~e{, Timone, samo za da gi natera{
da pijat.
Vtoriot golemec
Radosta se za~na na ist na~in i vo na{ite
o~i,
i vo istiot mig ko doen~e rasplakano
brzgna.
Apemant
Ho, ho! Se smeam koga }e mi tekne deka
beblakot e kopile.
Tretiot golemec
Veruvajte, gospodaru, me trognavte mnogu.
 844 Vilijam [EKSPIR

Apemant Lucilij

Da, da, }e umre od trognatost! Gledate, gospodaru, kolku mnogu ste sakan.
(Se slu{aat trubi.) (Muzika. Povtorno vleguva Kupidon, so
maskirani dami kako Amazonki koi so
Timon flejti svirat i igraat.)

[to zna~at trubive? Koj doa|a? Apemant

(Vleguva eden sluga.)
Slugata
Ve molam, gospodaru, nekoi dami
navaluvaat da gi primite.
Timon
Dami? [to sakaat, ti se molam?
Slugata
So niv doa}a i eden prethodnik, gospodaru,
so zada~a da vi ka`e {to sakaat.
Timon
Te molam neka povelat vedna{.
(Vleguva Kupidon.)
Kupidon
Pozdrav do tebe, ~estit Timone, i do site
{to od blagodetite negovi jadat! Pette naj-
dobri setila
te priznavaat za niven patron i slobodno go
pozdravuvaat
golemoto srce tvoe.
Ete, vkusot, dopirot, site na trpezava se
va`ni,
A ovie vi idat ko za o~ite va{i praznik.
Opaa!
Kakva parada na suetata navamu ide.
Pa tie igraat? Ova se ludi `eni.
Ludost e ista slavata na ovoj `ivot
ko gozbava {to e sprema korewevo moe
i malkuto maslo. Od sebe budali pravime,
zaradi zabava, gi pieme so laski nekoi lu|e,
a potoa vrz starosta ispienoto im go blueme
u{te za~ineto so prezir i zloba.
Koj `iv ne e kleveten i ne kleveti?
Koj umira a v grob da ne ponese edna
barem bocka od prijatelot kako dar?
Se pla{am ovie {to pred mene igraat sega
eden den da ne me zgaznat. Nema tuka
nepoznata:
na zajdisonceto lu|eto mu zatvoraat vrata.
(Golemcite stanuvaat od trpeza,
uka`uvaj}i mu po~est na Timona, a za da
ja poka`at nivnata qubov, sekoj izbira po
edna Amazonka, pa site igraat, ma{ko so
`ensko, veseli i sre}ni dodeka ne prestane
muzikata.)
Timon
Mnogu ubavina dodadovte, ubavi dami,
mnogu otmenost na veselbava na{a,
{to bez vas, ni oddaleku ne bi bila vakva;
pridodadovte vrednost, blesok sjaen
i n# zabavuvavte onaka kako {to smisliv.
Za ova }e vi se zablagodaram.

Timon Prvata dama

Dobredojdeni se site; primete gi fino. Gospodaru, vie n# prifa}ate od najubavata

Muzikata neka gi pozdravi. strana.
(Izleguva Kupidon.)
Apemant

Da, oti najgrdata vi e gnasna i nikoj ne ja

 Timon od Atina 845

prifa}a. Timon

Timon Prijateli, samo ne{to

Dami, ve ~eka skromna gozba. Ve molam,
zapovedajte.
Site dami
Blagodarime od srce, gospodaru.
(Izleguvaat Kupidon i damite.)
da vi ka`am. Eve, gospodine moj dobar,
moram da ve zamolam da mi uka`ete ~est
i da go nosite skapoceniov kamen; va{ e,
zemete go, gospodine qubezen.
Prviot golemec
Tolku mnogu podaroci ve}e ste mi dale –

Timon Site

Flavij! A i na site nam.

(Vleguva slugata.)
Flavij
Slugata
Gospodaru?
Gospodaru, nekolku senatori {totuku doja-
Timon vaa;
vi dojdoa vo poseta.
Donesi go kov~e`eto, vedna{!
Timon
Flavij
Neka povelat.
Odma, gospodaru. (Za sebe.) Azno, azno u{te! (Slugata izleguva.)
Vo raspolo`enieto dobro ne sakam da go
lutam Flavij
inaku nekoj treba da mu ka`e, navistina
treba, Ve molam, gospodaru, soslu{ajte me za mig;
za{to koga s# }e pojde, toga{ toj }e se luti se odnesuva na vas li~no.
{to ne sum mu ka`al.
[teta {to izda{nosta bez o~i e na tilot Timon
pa na lu|eto otposle zaradi nea im e krivo.
(Izleguva.) Na mene li~no? Toga{ drugpat }e mi ka`e{.
Sega e va`no gostive ubavo da gi pre~ekame
Prviot golemec i nagostime.

Kade se na{ite lu|e? Flavij

(Za sebe.)
Slugata Samo ne znam so {to.
(Vleguva drugiot sluga.)
Ovde, gospodaru, spremni se.
Vtoriot sluga
Vtoriot golemec
Gospodaru milozliv, gospodarot Lucij
Kowite! od qubov kon vas, vi podaruva so po~it
(Flavij se vra}a so kov~e`eto.) ~etiri belci so oprema opto~ena so srebro.
 846 Vilijam [EKSPIR
Timon
Gi prifa}am so radost. Podarenite kowi
neka se smestat dobro.
(Izleguva slugata. Vleguva tretiot
sluga.)
[to ima? Kakva vest nosi{?
Tretiot sluga
Ve molam, gospodaru, ovoj ~estit gospodin,
gospodarot Lukul, ve kani utre so nego na
lov i vi ispra}a dve dvojki sivi zagari.
Timon
]e odam so nego; a zagarite primete gi
vedna{
so soodvetna nagrada, se razbira.
Flavij
(Za sebe.)
Kon {to vodi ova?
Ni nareduva da gostime i darovi samo
da davame a ne znae deka kov~egot mu e
prazen.
Ne saka da ~ue {to ima, niti mi dava
da mu ka`am deka du{ata mu e pita~
{to ne mo`e `elbite da mu gi ispolni.
Vetuvawata mu se nad imotnata sostojba
tolku
{to vetenoto e samo nov dolg; sekoj zbor mu
e dolg:
tolku e qubezen {to sega kamata na toa
pla}a;
zemjata mu e ve}e pod zakup. Bi sakal fino
otkaz da si dadam pred grubo da me {utnat!
Posre}en e onoj {to prijatel za hranewe
nema
od onoj {to go ima a du{ata du{manski mu
ja zema.
Srcevo za gospodarot me boli.
(Izleguva.)
Timon
Vie sami si nanesuvate nepravda
smaluvaj}i si ja samite sopstvenata vred-
nost.
Primete go, gospodine, podarokov skromen.
Vtoriot golemec
So golema blagodarnost podarokov go
primam.
Tretiot golemec
Toj e samata du{a na izda{nosta.
Timon
Sega se setiv, gospodine, na zborovite va{i
dobri za vranecot {to toga{ go javav. Va{ e
bidej}i vi se dopa|a.
Tretiot golemec
O, gospodaru, prostete mi za ova, ve molam.
Timon
Veruvajte mi, gospodine, deka go mislam ona
{to go velam. Znam deka nieden ~ovek ne
mo`e so pravo da fali ne{to osven ako ne
go saka; a {to sakaat moite prijateli mi
e va`no kolku i ona {to jas go sakam. ]e
naminam kaj vas.
Site golemci
Do~ekan }e bidete kako nikoj drug!
Timon
Posetite va{i tolku mi se pri srce
{to ne znam u{te {to da dadam;
~inam, na prijatelite celi kralstva
bi mo`el da im delam bez umor da setam.
Alkibijad, ti si vojnik, zatoa retko bogat;
milosrdie e tebe da ti se dava; za{to cel
tvoj `ivot
e me|u mrtvi i site zemji {to gi ima{
na bojnoto pole le`at.
 Timon od Atina 847

Alkibijad Apemant

Da, da, gospodaru, samo neplodna zemja. Ne, ne sakam ni{to; oti ako me potkupi{
i mene, }e nema ve}e koj da te kara i ti,
Prviot golemec toga{, u{te pove}e }e gre{i{. Ti tolku
mnogu dava{, Timone, {to ve}e se pla{am
Moralno sme vi dol`ni – deka na krajot i samiot sebe }e se razdade{.
Zo{to sive ovie gozbi, pijanki i prazni
Timon sueti?

Isto kako {to sum vi i jas. Timon

Vtorito golemec [tom po~ne{ so karawe na dru{tvoto, se

zakolnav da ne ti obra}am vnimanie. Zbogum
Tolku mnogu dol`ni – i drugpat dojdi vo podobro raspolo`enie.
(Izleguva.)
Timon
Apemant
Kako i jas vam. Svetilki, svetilki u{te!
Zna~i taka! Ne saka{ da me ~ue{; pa dobro,
Prviot golemec nemoj!
Propadni toga{, ba{ mi e gajle.
Najgolema sre}a, ~est i azno O, u{i ~ove~ki! Samo za laski suvi
vie da imate, gospodaru Timon! ste otvoreni, a za soveti dobri – gluvi!
(Izleguva.)
Timon

Za da se najdat za prijatelite.
(Izleguvaat. Ostanuvaat Timon i Ape-
mant.)

Apemant

Ama metanii ~udni,

svivawe grbovi i grdo gazo-pr~ewe!
Klawawevo ne vredi za seto kr~mewe!
Prijatelstvoto mnogu gnasotii pravi,
la`livcite ne treba da imaat noze zdravi.
^esnite budali glupo bogatstvoto si go
lupat,
za samo malku u~tivost da kupat.

Timon

Apemant, da ne si tolkav nam}or

mnogu podobar so tebe bi bil.
 ^in VTORI

Scena 1

(Vleguva eden senator.)

Senatorot negde
za svoi celi da gi vlo`am; rokot iste~e
I neodamna, pet iljadi; na Varo i na Isidor damna
im dol`i devet iljadi, so mojata prethodna a odlagaweto negovo samo maki za mojot
suma kredit
toa e vkupno dvaeset i pet iljadi. I nikako sozdavaat. Go po~ituvam i go sakam
umot no ne mo`am grbot svoj da si go skr{am
ne mu doa|a! Taka ne mo`e, prosto ne mo`e. za prstot negova da go izlekuvam. Nu`data
Ako sakam zlato, treba da ukradam pita~ko moja
ku~e e itna i ne treba pomo{ta vo zborovi
i na Timona da mu go dadam-pa ku~eto zlato prazni
}e mi skova; da mi ja vra}a tuku si go sakam dolgot nazad.
mi trebaat li dvaeset dobri kowi, treba Odi, brzni! Stavi na sebe najre{itelna
samo mojot maska
na Timona da mu go podaram, ne treba ni{to i baraj da dobie{: za{to se pla{am,
da baram, koga sekoj svoeto }e go iskubi pero
samo da mu go podaram i ete mi vedna{ gospodarot Timon }e stane ogulen paun
dvaeset dobri kowa. Nema vratari kaj nego, iako sega bolska ko feniks. Odi, odi!
samo ~ovek {to se sme{ka i sekogo vnatre
vika. Vaka ne mo`e ve~no; sekoj {to misli Kafis
sfa}a deka toj e pred propast. Ej, Kafis!
Kafis, kaj si? Odam, gospodaru.
(Vleguva Kafis.)
Senatorot
Kafis
Odi, odi! Zemi gi priznanicite negovi so
Ovde, gospodaru, {to sakate? tebe
i napi{i gi zgora datumite. Ajde.
Senatorot
Kafis
Nametkata stavaj ja i trk kaj gospodarot
Timon; Dobro, gospodaru!
parite moi baraj mu gi; nemoj da te vrati
so lesen izgovor, nitu da te zamol~i blago Senatorot
so “Pozdravi go tvojot gospodar,” pa da ja
vrti{ Odi!
kapata v race, vaka-tuku ka`i mu vedna{ (Izleguvaat.)
deka parite itno mi trebaat; deka treba
 Timon od Atina 849

Scena 2 Kafis

(Vleguva Flavij so mnogu smetki v race.) Eve ide gospodarot.

(Vleguvaat Timon so golemcite i Alkibi-
Flavij jad.)

Ni mi e gajle, ni zapira; tolku nema oset za Timon

tro{ok
{to ne se gri`i ni kako da prodol`i so Prvin }e ru~ame, a potoa pak odime na lov,
ar~ot Alkibijade. (Na Kafis.) Kaj mene? [to
ni kako da go zapre. Nitu vodi smetka mo`am da storam?
kako ne{tata odat od nego, ni poka`uva
gri`a Kafis
za ona {to doprva go ~eka. Nikoga{ umot
tolku neumen ne bil, a sepak qubezen tolku. Gospodaru, ovde imam spisok so pristignati
[to da se pravi? Duri ne oseti, ne}e da ~ue. dolgovi.
Moram v lice da mu ka`am, sega {tom se
vrati Timon
Od lov.
Tuf! Tuf! Tuf! Tuf! Dolgovi? Od kade si?
(Vleguvaat Kafis i slugite na Isidor i
Varo.) Kafis

Kafis Od ovde, od Atina, gospodaru.

Dobra ve~er, Varo; i ti da ne si za pari? Timon

Slugata na Varo Odi kaj mojot doma}in.

A zarem ne e toa i rabota tvoja? Kafis

Kafis Prostete, gospodaru, no toj isplatata ja

dol`i
E; a i tvoja, neli Isidor? od den na den ve}e cel eden mesec.
Gospodarot moj e vo mnogu golema nu`da
Slugata na Isidor i parite mu se potrebni, zatoa ponizno ve
molam
Ba{ taka. vo sklad so ~estitosta {irokograda {to ve
krasi,
Kafis negovoto da mu go dadete.

Kamo na site da ni platat! Timon

Slugata na Varo Prijatelu ~estit,

te molam dojdi utre.
Te{ko.
Kafis

Nemojte, gospodaru dobar-

 850 Vilijam [EKSPIR

Timon zo{to ne ste isplateni.

Strpi se, prijatelu dobar. Timon

Slugata na Varo Storete taka, prijateli.

Gledaj dobro da se nagostat.
Sluga na Varo sum, dobar gospodaru- (Izleguva.)
(Vleguvaat Apemant i [utot.)
Slugata na Isidor
Kafis
A jas na Isidor; toj ponizno ve moli dolgot
da mu go vratite. Stojte, stojte; eve go {utot i Apemant:
malku da se nasmeeme so niv.
Kafis
Slugata na Varo
Koga bi znaele, gospodaru, vo kakov tesnec
mi e gospodarot- More mavni go! Magariwa }e n# napravi!

Slugata na Varo Slugata na Isidor

Pomina rokot, gospodaru, {est nedeli ^uma da go frkne, pes!

zgora.
Slugata na Varo
Slugata na Isidor
Kako si, {ut?
Va{iot doma}in, gospodaru, postojano
odlaga Apemant
pa ispraten sum ba{ kaj vas.
Ti razgovara{ so svojata senka?
Timon
Slugata na Varo
Dajte mi da zdivnam.
Ve molam, dobri gospoda, odete napred; Ne ti se obra}am tebe.
jas vedna{ idam po vas.
(Izleguvaat Alkibijad i Golemcite.) Apemant
(Na doma}inot) Dojdi vamu. Te molam,
kako dojde do ova vaka da me gonat Taka e, tuku sebesi. (Na {utot.) Da si
za neisplateni obvrznici i dolgovi te{ki odime.
neisplateni na vreme a na {teta na
~esta moja? Slugata na Isidor

Flavij (Na slugata na Varo.) Na grb ve}e ti visi

{utot.
(Na Kafis i drugite slugi.) Gospoda, ve
molam, Apemant
vremeto ne e pogodno za raboti vakvi.
Prestanete so pritisocite do barem posle Ne, tuku stoi{ sam; i u{te ne mu visi{ na
ru~ek grb.
za da go nateram gospodarot moj da sfati
 Timon od Atina 851

Kafis Pa`ot

Kade e sega {utot? (Na {utot.) Kako si, vojvodo? [to pravi{
vo ova umno dru{tvo? Kako si, Apemante?
Apemant
Apemant
Kaj toj posleden {to pra{uva. Apa{i
edni siroti, slugi lihvarski, svodnici me|u Da imav stap v usta, ubavo }e ti odgovorev.
zlatoto i nema{tijata!
Pa`ot
Site slugi
Te molam, Apemante, pro~itaj mi {to
[to sme nie, Apemant? pi{uva na pismava: ne znam koe e koe.

Apemant Apemant

Magariwa. Ne znae{ da ~ita{?

Site slugi Pa`ot

Zo{to? Ne.

Apemant Apemant

Za{to me pra{uvate mene {to ste, a sami ne Toga{ i toa malku znaewe }e umre denta
si znaete. Ka`i im ne{to, {utu. koga }e go obesat. Ova e za gospodarot
Timon; a ova za Alkibijad. Begaj, kopile si
[utot roden, kako svodnik }e umre{.

Kako ste, gospoda? Pa`ot

Site slugi Ti si okoten ko ku~e i }e umre{ od glad

kako ku~e. Ne veli ni{to; si odam.
Blagodarime mnogu, dobar {utu. Kako ti e (Zaminuva.)
gospodarkata?
Apemant
[utot
Samo ti begaj od pristojnosta. [utu, idam so
Topli voda da gi popari piliwata kako vas.5 tebe kaj gospodarot Timon.
Kamo site da zavr{ite vo bordel.6
[utot
Apemant
Tamu }e me ostavi{?
Taka! Blagodaram.
(Vleguva pa`ot.) Apemant

[utot Ako ima so kogo da se dru`i{. Vie trojca

im slu`ite na trojca lihvari?
Opaa! Pa`ot na mojata gospodarka.
 852 Vilijam [EKSPIR
Site slugi
Da; kamo tie nam da ni slu`ea.
Apemant
I jas toa bi sakal da go vidam-xelat mu
slu`i na kradec!
[utot
Dali ste vie trojca lihvarski slugi?
Site slugi
Da, {utu.
[utot
Znam deka lihvarite imaat {utraci za
slugi; i mojata gospodarka e lihvarka, a jas
sum nejziniot {ut. Koga lu|eto doa|aat da
baraat zaem od gazdite, doa|aat ta`ni a si
odat veseli; no kaj mojata gospodarka vle-
guvaat veseli a izleguvaat ta`ni. Znaete
zo{to?
Slugata Varo
Bi mo`el da ka`am.
Apemant
Toga{ ka`i, za da te smetame za makro i
apa{; {to ne zna~i deka pomalku }e te
cenime.
Slugata na Varo
[to e makro, {utu?
[utot
[ut vo dobar kostum malku nalik na
tebe. Toa e duh; ponekoga{ se javuva
kako bogata{, ponekoga{ kako advokat,
ponekoga{ kako filozof, kaj{to tvrdi
deka ima ne eden tuku dva kamewa na
mudrosta. ^estopati nalikuva na vitez i
op{to zemeno, ovoj duh se pojavuva vo site
formi vo koi ~ovekot od osumdesettata do
trinaesettata godina se {eta vamu-tamu niz
svetot.
Slugata na Varo
Pa ti i ne mi li~i{ na {ut.
[utot
Nitu pak ti za pameten ~ovek. Kolku {to
sum {ut jas tolku tebe pamet ti fali.
Apemant
Kako Apemant da go dal odgovorov.
Site slugi
Trgenete se, trgnete se; ide gospodarot
Timon.
(Povtorno vleguvaat Timon i Flavij.)
Apemant
Ajde so mene, {utu, ajde.
[utot
Ne odam sekoga{ po qubovnik, postar brat
ili `ena; ponekoga{ odam i so filozof.
Flavij
Ve molam, {etajte tuka; nabrgu so vas }e
zboruvam.
(Izleguvaat Apemant, [utot i Slugite.)
Timon
Me ~udi {to do sega ne najde mo`nost
sostojbata vo koja sum da mi ja ka`e{
za da mo`ev da se prisposobam na vreme
na sredstvata {to gi imam.
Flavij
Ne sakavte da me ~uete.
 Timon od Atina
Mnogupati do sega probav-
Timon
Si probal.
Mo`ebi i toa si go pravel od vreme na
vreme
pa {tom ne si nai{ol kaj mene na dobra
volja
si go iskoristil toa kako izgovor dobar
za sebesi od grevot da se is~isti{.
Flavij
O gospodaru dobar,
mnogupati pred vas vi nosev smetki,
v o~i vi gi piknav a vie gi otfrlavte lesno
velej}i mi deka veruvavte vo mojata ~esnost.
Koga za nekakov siten dar me teravte za voz-
vrat
celo bogatstvo da dadam, vrtev so glavata i
pla~ev:
da, duri i pove}e od dozvolenoto, ve molev
da ne bidete tolku {irokograd. Gi
izdr`uvav stalno
ne taka retko, prekorite va{i, koga
}e vi spomenev za odlivot na va{iot imot
i za golemiot napliv dolgovi. Gospodaru
sakan,
iako me slu{a{ mnogu docna, sepak e vreme:
najgolemite posedi tvoi ne mo`at da gi
platat
ni polovina od sega{nite dolgovi.
Timon
Neka seta moja zemja se prodade.
Flavij
Cela e zalo`ena; ne{to e prodadeno i go
nema,
a ostatokot odvaj stiga da se zgasne `edta
na sega{nite dolgovi. Idninata brzo ide.
Ne znam kako od nea }e se branime, i {to na
krajot n# ~eka.
Timon
Do Lakedmon zemjata mi stiga{e.
853
Flavij
O gospodaru dobar, svetot e samo zbor:
cel da e tvoj i vo eden zdiv da go dade{
pak brgu }e go snema!
Timon
Vistina e taka.
Flavij
Ako se somnevate vo {tedlivosta i ~esta
moja,
izvedete me pred smetkovoditeli stra{ni,
pa neka me proverat. Bogovite samo znaat,
koga site na{i odai prepolni bea
so gneta~i raskala{eni, koga vizbite ni
pla~ea `alno
po vinoto od pijanici istureno, koga sekoja
soba
ni bolska{e vo svetlo i e~e{e od pesni,
jas tivko se povlekuvav i ronev solzi
nad slavinite pu{teni bez oset.
Timon
Te molam dosta.
Flavij
Nebesa, }e re~ev, kol;kav ovarda e gospoda-
rot!
Kolku mnogu zaludni zalci selani i robje
ve~erva progoltaa! Koj Timona ne go saka?
Koe srce, glava, me~, sila, sredstva ne se na
Timon,
golemiot Timon, blagorodniot, plemenit,
kralski
Timon? Ah, {tom sredstvata gi snema {to
falbive
gi kupuvaat, go snemuva i zdivot falbite
{to gi tvori.
Gozbata osvojuva, postot osvoenoto go gubi.
Samo edna{ zimski do`d da vturi
i muvive vedna{ se pikaat v duvlo.
 854 Vilijam [EKSPIR

Timon Flavij

Dosta, dosta me pee{. Bev drzok

Nikoga{ ne sum daval so zloba v du{a;
davav neumno, ama ~esno.
[to tuku kuka{? Zarem ti nedostiga razum
da ti tekne deka prijateli imam? Smiri se.
Ako ~epnam vo riznicite qubov na mene
{to ~eka
i gi stavam so zaem srcata prijatelski na
proba
mnozina sose imotite svoi na raspolagawe
}e mi bidat
ko ti sega mene {to mi zboruva{.
Flavij
Kamo da ste vo pravo.
Timon
Na nekoj na~in, nu`dava mi e draga
i ja smetam za blagoslov; za{to vaka
prijatelite }e gi isku{am. ]e vidi{ kolku
gre{no bogatstvoto si mi go procenil;
siromav
e toj {to prijateli nema. Ej, Flamin!
Servil!
(Vleguvaat Flamin, Servil i u{te eden
sluga.)
i ve}e im se obrativ kako i na drugi
koristej}i go va{iot prsten i ime
no tie samo zani{aa so glavite i se vrativ
siromav kako {to pojdov.
Timon
Vistina veli{? Dali e mo`no?
Flavij
Odgovorija vo eden zdru`en glas
deka rabotite lo{o im odat, deka se vo
nema{tija, deka
ne mo`at da go storat ona {to se volni da
go storat,
deka im e `al; deka znaat deka ste ~esen
deka ete vi posakuvaat-ne znaat ba{ {to
deka ne{to ne ~ini-deka i plemenitiot
mo`e
da se is~uru~i-pak na dobro da vi trgne
deka e {teta-i taka bo`em zafateni so
va`ni
raboti, me gledaat popreku, nequbezni vo
re~ta
gi dopiraa kapite, komaa ladno,
onemev na mesto.

Slugite Timon

Gospodaru, gospodaru. Bogovi, o bogovi kaznete gi!

(Izleguvaat slugite.)
Flavij
(Na strana.) Gospodarite Lucij i Lukul?
Te{ko!
Timon
(Na Flavij.) A ti gospodine, kaj senatorite
pojdi,
od koi, i vo najdobar interes na dr`avata,
zaslu`uvam da mi izlezat vo presret; ka`i
da mi pratat iljada talanti vedna{.
Te molam, bratko, `ivni! Ovie starci
nasledno neblagodarnosta vo sebe ja nosat;
krvta im e ladna, retka niz `ili im te~e;
prirodnoto studenilo nequbezni gi pravi;
prirodata nivna kako kon zemja gi vle~e
taka se oblikuva po pat, tapa i te{ka.
Odi kaj Ventidij. Te molam, ne bidi ta`en,
ti si veren i ~esen; najiskreno ti velam
nikakva vina nema{ ti. Ventidij neodamna
tatka si go zakopa, i so smrtta negova
golemo bogatstvo stekna. Koga siromav
be{e,
v zatvor, ostaven bez prijateli v beda,
jas go oslobodiv so pet talanti. Od mene
 Timon od Atina 855

pozdravi go i ka`i mu deka te{ka nu`da

prijatelot mu go snajde, pa sega treba da se
seti
na nego so tie talanti pet. [tom gi zeme{
na ovie lu|e daj im gi vedna{ za{to rokot
ve}e istekol. I neka mozokot ne ti blada
deka Timon pokraj prijateli tolku }e
strada.

Flavij

Kamo i mene takvi da mi idat misli.

Mislive na {irokogradosta se du{mani
stvarni
{irokogradiot misli deka site ko nego se
arni.
(Izleguvaat.)
 ^in TRETI
Scena 1
(Flamin ~eka da zboruva so Lukul vo ime na gospodarot. Vleguva sluga.)
Slugata
Mu ka`av na gospodarot za tebe; sega }e
sleze.
Flamin
Ti blagodaram, gospodine.
(Vleguva Lukul.)
Slugata
Eve go gospodarot.
Lukul
(Na strana.) Eden od lu|eto na Timon?
Da pogodam-podarok pak. Ima tuka vrska:
no}eska sonuvav srebren mijalnik i bokal.
-Flamin, ~esen moj Flamin, milo mi e {to
te gledam. Turi mi vino. (Izleguva slugata.)
I kako e mojot ~estit, primeren, {irok-
ograd blagorodnik od Atina, tvojot mnogu
dare`liv i dobar gospodar i gazda?
Flamin
Dobar e so zdravjeto, gospodine.
Lukul
Mnogu mi e milo {to e dobar so zdravjeto,
gospodine. A {to krie{ pod nametkata,
dobar moj Flamin?
Flamin
Ba{ ni{to. Samo prazna kutija, gospo-
dine, {to, vo imeto na mojot gospodar, ve
molam da ja napolnite. Kako leb nasu{en mu
trebaat pedeset talanti, pa me isprati kaj
va{ata milost da mu gi pozajmite, sosema
uveren deka vedna{ }e mu izlezete vo pres-
ret.
Lukul
Op, op, op, opa: “sosema uveren” veli? O,
dobar e toj gospodin i mnogu blagoroden
~ovek no {teta {to ne znae da rakovodi so
imotot. Ponabrgu sum ru~al so nego i ova
sekoga{ sum mu go ka`uval, pa na ve~eri sum
idel samo da mu ka`am deka ne treba tolku
da tro{i; a toj nikako da me slu{ne, nikako
da sfati zo{to sum mu do{ol, deka doa|av
samo za da go predupredam. Sekoj ~ovek si
ima mana, a {to preteruva so dare`livosta
e negova. I ova sum mu go ka`al, ama nikako
da se smeni.
(Vleguva slugata so vino.)
Slugata
Povelete, gospodaru, va{eto vino.
Lukul
Flamin, sekoga{ sum te smetal za umen
~ovek. Vo tvoe zdravje.
Flamin
Vie sami taka velite.
 Timon od Atina
Lukul
Sum te zabele`al deka si bistar, znae{ da
izleze{ vo presret, znae{ {to e pametno a
{to ne; i deka znae{ da ja iskoristi{ pri-
likata ako prilikata ti e pred nos. ima{
dobri osobini. (Na slugata.) Odi si, mom~e.
(Izleguva slugata.) Dojdi poblisku, ~esen
moj Flamin. Tvojot gospodar e dare`liv gos-
podin; ama ti si umen i dobro znae{, iako
si dojden kaj mene, deka ova ne e vreme za
pozajmuvawe pari, osobeno na golo prijatel-
stvo, bez nikakvi garancii. Eve ti tri sre-
brenici; dobro mom~e, zami`i i re~i deka
ne si me na{ol doma. Zbogum.
Flamin
Zarem svetot do tolku se izopa~il
a nie toa go do~ekavme? Begaj, ~umo dolna,
kaj onoj {to te slavi!
(Mu gi frla parite na Lukul.)
Lukul
Ha? Sega gledam deka si {utrak i ba{ si
odgovara{ za gospodarot.
(Izleguva.)
Flamin
Neka se mno`at tie {to do ak }e ti dojdat!
Natemago da ti bidat stopenite pari,
ti ~umo od prijatel, ~uma da te sotre!
Zarem prijatelstvoto ima tolku slabo,
mle~no srce
pa za dve no}i se skiseluva? O bogovi!
Go ~uvstvuvam od gospodarot gnevot. Ovoj
rob dolen
vo sebe go nosi mesoto na mojot gospodar:
i zo{to da mu godi, da se pretvora vo hrana
koga toj samiot e prestoren vo otrov?
O, samo bolesti neka se izrodat od nego
i koga na umirawe }e legne, delot vo nego
gospodarot moj {to go plati, da ne go le~i
tuku dolgo, bavno, na smrtni ra`ni da go
pe~i.
(Izleguva.)
857
Scena 2
(Vleguvaat Lucij so Hostilij i dvajca
drugi nepoznati.)
Lucij
Koj, gospodarot Timon? Toj mi e mnogu dobar
prijatel i blagoroden gospodin.
Prviot nepoznat
Go znaeme i nie kako takov iako nikoga{
ne sme go zapoznale. Ama edno }e vi ka`am,
gospodaru, za koe postojano se {u{ka: pomi-
naa zlatnite vremiwa na gospodarot Timon,
a negoviot imot se topi.
Lucij
Gluposti, ne veruvajte vo takvo ne{to; toj
da snema pari.
Hostilij
Ama veruvajte mi, gospodaru, deka neodamna,
eden od negovite lu|e oti{ol kaj gospoda-
rot Lukul da pobara izvesna suma pari, mu
ka`al deka se za mnogu itna nu`da, a sepak
bil odbien.
Lucij
Kako?
Hostilij
Vi velam, bil odbien, gospodaru.
Lucij
Mnogu, mnogu ~udno! Eve, pred bogov-
ite velam, jas sum zasramen. Go odbil toj
blagoroden ~ovek? Tuka ~esta padnala na
niski granki. [to se odnesuva do mene,
navistina priznavam deka sum primil
nekolku sitnici od nego, kako pari,
srebreni ~inii, besceneti kamewa, i
nekoi sli~ni drangulii-ni{to va`no vo
 858 Vilijam [EKSPIR
sporedba so ona {to go dobi toj; sepak da go
preskokne{e nego i da mi se obrate{e mene,
}e mu dadev dvojno pove}e talanti.
(Vleguva Servil.)
Servil
Ama imam sre}a! Ene go gospodarot; se ispo-
tiv duri go najdov. Gospodaru pre~esen!
Lukul
Servil? Milo mi e {to se sretnavme.
Zbogum! Pozdravi mi go tvojot ~estit,
blagoroden gospodar, mojot odli~en pri-
jatel.
Servil
Dozvolete mi, gospodaru, mojot gospodar
ispra}a-
Lukul
Da? [to ispra}a? Ve}e sum tolku zadol`en
kaj tvojot gospodar; sekoga{ ne{to ispra}a.
Kako da mu se zablagodaram, {to misli{?
Ka`i {to ispra}a sega.
Servil
Vi isprati samo poraka, gospodaru, i bara
od vas da mu pozajmite izvesna suma talanti
za{to itno mu se potrebni.
Lukul
Znam deka samo se {eguva so mene,
ne e vozmo`no da bara pedeset-petstotini
talanti.
Servil
No nemu mu se potrebni mnogu pomalku, gos-
podaru.
Da ne be{e potrebata tolku itna
nema{e ni jas tolku nastoj~ivo da gi baram.
Lukul
Dali govori{ seriozno, Servil?
Servil
Mrtov seriozen sum, gospodaru.
Lukul
Ama sum skot nedokvakan {to ostanav bez
pari ba{ sega koga mi se uka`a odli~na
mo`nost da se poka`am ~estit! V~era, za
`al, napraviv edna zdelka i sega, zaradi
ovaa glupost sum li{en od ovaa ~est!
Servil, pred bogovite, eve, velam deka sum
skot skotosan, ama ne sum vo sostojba da mu
pomognam-veruvaj i sam sakav da pozajmam
od gospodarot Timon, eve, gospodava }e
posvedo~at; no sega seto azno na Atina bi
go pre`alil samo da ne go storev toa. Poz-
dravi go mnogu mojot blagoroden gospodar; i
se nadevam deka nema da go smeni misleweto
za mene {to vo migov nemam sila da bidam
qubezen. I ka`i mu go ova: deka za sebe ja
smetam najgolema nesre}ata {to ne mo`am
da mu se najdam na eden tolku ~estit gospo-
din. Dobar Servil, }e mi ja napravi{ li
taa usluga, seto ova da mu go ka`e{ so moi
zborovi?
Servil
Se razbira, gospodaru. ]e mu ka`am. (Izle-
guva.)
Lukul
(Vika po nego.) I jas tebe }e ti se najdam,
Servil.
(Na drugite.) Vistina e, kako {to rekovte,
Timon e gotov;
koj edna{ do tuka stigne, te{ko pak da se
digne.
(Izleguva.)
Prviot nepoznat
Go gleda{ ova, Hostilij?
 Timon od Atina
Hostilij
Go gledam, go gledam i se ~udam.
Prviot nepoznat
[to te ~udi, vaka raboti svetot,
i ba{ od vakva ista sorta
e duhot na sekoj laska~. Koj mo`e prijatel
da go vika
onoj {to od ista ~inija so nego maka? Oti
kolku {to znam, Timon na gospodinov ko
tatko
mu be{e, kreditot mu go krepe{e so svoe
}ese;
imotot mu go osiguruva{e; da, parite na
Timon
lu|eto mu gi pla}aa. Nikoga{ ne pie
a srebroto Timonovo da ne mu e na usni;
a sepak-gledaj go yverskoto vo ~oveka
koga }e se pojavi vo oblik na neblagodar-
nost!
Ne mu go dava ona {to sporedno so negovoto
azno
e kolku milosrden ~ovek {to na pita~ dava.
Vtoriot nepoznat
Verata nad ova delo pla~e.
Prviot nepoznat
[to se odnesuva do mene,
nikoga{ ni zalak ne sum kasnal kaj Timon,
ni nekakov dar od nego sum primil
kako prijatel negov. Sepak velam,
zaradi duhot negov blagoroden, doblesnosta,
zaradi ~estitosta {to neizmerno go krasi,
da mi se obrate{e mene vo vakva nu`da
}e go smetav bogatstvoto moe dar od nego
i podobrata polovina nemu }e mu ja vratev,
tolku mnogu go sakam toa dobro srce. No,
gledam
~ovek deneska u~i od so`albata da se li{i,
a prefriganosta nad sovesta da mu di{i.
(Izleguvaat.)
859
Scena 3
(Vleguvaat tretiot sluga na Timon i Sem-
pronij, u{te eden prijatel na Timon.)
Sempronij
Mora sega i mene vo ova da me pika, a?
[to e so drugite?
Mo`e{e da proba kaj gospodarot Lucij ili
Lukul;
a sega i Ventidij e isto taka bogat,
nego od zatvor go spasi. Site
nemu imotite svoi mu gi dol`at.
Servil
Gospodaru,
kaj site proba i site ispadnaa srebroqupci
dolni
za{to do eden go odbija.
Sempronij
Kako? Go odbile site do eden?
Dali i Vendidij go odbil, dali Lukul?
I sega kaj mene te pra}a? site trojca? Hm!
Toa poka`uva deka malku qubov ima,
malku razum vo nego. Zar jas posledno
pribe`i{te
da mu bidam? Prijatelite negovi, ete,
ne sakaat da go le~at; zar jas lek da mu
bidam?
Mnogu me poni`i; epten mu se lutam
{to me potceni. Razumen da be{e
prvin, vo nevoljata od mene }e pobara{e
pomo{:
logi~no, za{to jas prv od nego dar primiv.
Dali ba{ taka pogre{no sudi i misli
deka jas sum posleden {to }e mu se najdam?
Ne;
mo`no e da stanam predmet na potsmev
kaj drugite, a gospodata }e me smetaat za
{utrak.
Bi sakal tripati pogolema suma prvin od
mene
da ja pobara{e, za naklonetosta barem
{to kon nego ja imam; i voljata da mu se
najdam.
 860 Vilijam [EKSPIR

A sega vrti se i so odgovorite nivni i ovoj Scena 4

neka bidi:
koj ~esta mi ja gazi, moi pari nema da vidi. (Vleguvaat dvajcata slugi na Varo, se
(Izleguva.) sre}avaat so drugite slugi na Timonovite
kreditori i go ~ekaat da se pojavi. Potoa
Servil vleguva slugata na Lucij; potoa Tit i
Hortenzij.)
Sjajno; va{ata milost e u~tiv apa{. \avolot
ne znael {to Prviot sluga na Varo
pravi koga ~ovekot go napravil prefrigan;
sam sebesi si go Opaa; Tit i Hortenzij. Dobro utro!
spopikal so ova: za{to na krajot ~ovekot }e
ispadne Tit
pomarifet~ija od nego. Kako samo ovoj gos-
podin se trude{e da Dobro utro, dobar Varo.
bide odvraten! Toj so doblest go pravda{e
svojot apa{luk, Hortenzij
kako onie koi fanati~no zagreani palat
celi kralstva: takva Lucij!
e prirodata na negovata itra qubov. [to e, da ne se dogovorivme?
Ova be{e poslednata nade` za gospodarot;
sega Slugata na Lucij
ostanaa samo bogovite. Prijatelite mu se
mrtvi, Ne, ama mislam
pa portite {to dosega ne znaeja za reze, po ista rabota sme dojdeni; moja
godiwe so red, sega mora da se zamandalat se parite.
cvrsto
za da go ~uvaat gospodarot na domot. Tit
Kon vakov ishod sekoga{ rasturxilakot n#
duva, Isto i nivna i na{a.
koj ne znae aznoto da go vardi, domot }e si (Vleguva Filot.)
go ~uva.
(Izleguva.) Slugata na Lucij

A eve go i na{iot Filot.

Filot

Dobar den na site.

Slugata na Lucij

Dobredojde, dobar brate.

Kolku ima saatot?

Filot

Bli`i devet.
 Timon od Atina 861

Slugata na Lucij Slugata na Lucij

Koga dojde tolku? Gledaj kolku e ~udno,

vo ova Timon treba pove}e da plati od
Filot kolku {to dol`i:
nebare tvojot gospodar treba em nakitot da
U{te ne se pojavil gospodarot? go nosi
em pari za nego da bara.
Slugata na Lucij
Hortenzij
U{te.
Sma~eno mi e od rabotava, bogovite se
Filot svedok;
znam deka gospodarot moj aznoto na Timon
Ba{ ~udno; obi~no e stanat vo sedum. go tro{e{e, a neblagodarnosta ispa|a od
kra`ba polo{o.
Slugata na Lucij
Prviot sluga na Varo
Da, ama denovite mu se pokratki sega;
mora da znaete deka tekot rasturxiski Tri iljadi kruni baram jas. A ti?
e kako son~eviot,
samo {to ne se vra}a. Se pla{am Slugata na Lucij
najte{ka zima e vo }eseto na gospodarot
Timon, Pet iljadi.
{to zna~i, mo`e{ da posegne{ do dnoto
a da ne najde{ re~isi ni{to. Prviot sluga na Varo

Filot Toa e mnogu: a po sumata, se ~ini,

Go delam stravot so tebe.
Tit
]e ti uka`am sega na edna rabota ~udna.
Gospodarot tvoj te pra}a po pari?
tvojot gospodar pogolema verba imal
od mojot, inaku, sumite bi bile isti.
(Vleguva Flamin.)
Tit
Eve eden od lu|eto na Timon.

Hortenzij Slugata na Lucij

Vistina e, po pari. Flamin? Gospodine, samo zbor. Dali gospo-

darot tvoj e spremen da se pojavi?
Tit
Flamin
A go nosi nakitot podarok od Timon;
za koj jas naplata ~ekam. Ne, ne e.

Hortenzij Tit

Srcevo mi e protiv. Go ~ekame od sabajle; te molam, ka`i mu.

 862 Vilijam [EKSPIR

Flamin Slugata na Lucij

Ne treba da mu ka`am; znae deka ste epten
vredni.
(Izleguva.)
(Vleguva Flavij vo nametka i so kami-
lavka.)
Slugata na Lucij
Ha, zarem ne e ona doma}inot negov
maskiran kako da e vo oblak?
Viknete go, viknete go.
No vakov odgovor za ni{to ne slu`i.
Flavij
Ne vi slu`i vam, oti podol ko vas ne e
{to na apa{i im slu`ite. (Izleguva.)
Prviot sluga na Varo
Kako? [to blada negovoto potro{eno
blagorodstvo?

Tit Vtoriot sluga na Varo

Slu{a{, gospodine? Ne e va`no; siroma{en e, a toa e dovolna

odmazda.
Vtoriot sluga na Varo Koj mo`e da zboruva poslobodno od onoj {to
nema pokriv nad
So va{a dozvola, gospodine- glava? Takov mo`e da se nafrli i na golemi
ku}i.
Flavij (Vleguva Servil.)

[to saka{ od mene, prijatelu? Tit

Tit O, eve go Servil. Sega }e dobieme nekakov

^ekame nekakvi pari ovde, gospodine.
Flavij
Da,
da se parite sigurni ko ~ekaweto va{e
dovolno }e imate.
[to ne gi podnesuvavte smetkite va{i
koga gazdite va{i neverni kaj gospodarot
moj
se gostea? Toga{ mu se nasmevnuvaa i mu se
pikaa
i pokraj dolgovite i dr~no kamatata
ja lapaa. Gre{ite {to me voznemiruvate,
ete,
ostavete me na mir.
Veruvajte, i mene i nemu krajot ni se so{i.
Nemam ve}e {to da smetam, a toj {to da
tro{i.
odgovor.
Servil
Ako smeam da ve zamolam, gospoda, dojdete vo
popogoden ~as;
taka }e mi napravite golema usluga; za{to,
`imi du{ava,
mojot gospodar e mo{ne, mo{ne
neraspolo`en. Negovata
blaga du{a go napu{ti, zdravjeto mu e
naru{eno i ne izleguva od soba.
Slugata na Lucij
Mnozina {to sobite gi ~uvaat se zdravi;
i ako do tolku od bolesta e na~nat
mislam deka treba {to pobrgu dolgot
da si go plati pa do bogovite ~ist }e mu e
patot.
 Timon od Atina 863

Servil Slugata na Lucij

O bogovi! Ama, gospodaru.

Tit Timon

Ova ne go zemame za odgovor, gospodine. Ise~ete mi go srceto na sumi.

Flamin Tit

(Od vnatre) Servil, na pomo{! Gospodaru! Moite pedeset talanti.

Gospodaru!
(Vleguva Timon gneven.) Timon

Timon Izbrojte mi ja krvta.

[to, zarem ne mo`am niz moite vrati da Slugata na Lucij

minam?
Zar ne sum bil sekoga{ sloboden, pa mora Pet iljadi kruni, gospodaru.
domot
da mi bide temni~ar du{manski, zandana Timon
moja?
Zar i ova mesto, vo koe gozbi davav, dali i Pet iljadi kapki krv ti davam. [to e tvoe?
toa [to e tvoe?
ko seto ~ove{tvo, mi poka`uva `elezno
srce? Prviot sluga na Varo

Slugata na Lucij Gospodaru-

Sega daj mu ja, Tit. Vtoriot sluga na Varo

Tit Gospodaru-

Gospodaru, eve ja smetkata. Timon

Slugata na Lucij Rasparajte me, zemete me, bogovite da ve

udrat!
I mojata, gospodaru. (Izleguva.)

Obajcata slugi na Varo Hortenzij

I na{ata, gospodaru. Mislam deka gazdite na{i mo`at da im

re~at dobra no} na
Timon svoite pari; dolgovite mo`at da se smetaat
za izgubeni oti
Kutnete me na zemja so niv, rascepete me do ludak gi dol`i. (Izleguvaat.)
pojas. (Povtorno vleguvaat Timon i Flavij.)
 864 Vilijam [EKSPIR

Timon Scena 5

Zdivot duri mi go zedoa, robovi. Kredi- (Vleguvaat senatorite na edna vrata,

tori? \avoli! Alkibijad so pridru`bata na druga.)

Flavij Prviot senator

Gospodaru moj mil- Go imate, gospoda i mojot glas; krvav

e toa zlostor; bez pogovor treba da umre;
Timon milosta najmnogu go ohrabruva grevot.

Za{to da ne napravam taka? Vtoriot senator

Flavij Vistina e taka; zakonot site }e gi skr{i.

Gospodaru moj- Alkibijad

Timon ^est, zdravje i milost za na{iot senat!

Taka }e napravam. Doma}ine? Prviot senator

Flavij [to e, vojvodo?

Tuka sum, gospodaru. Alkibijad

Timon Ponizno gi molam doblestite va{i;

za{to so`albata e dpblest na zakonot,
Ba{ koga treba! Odi, i pak soberi gi site i nikoj osven tiranite ne go sproveduva
prijateli moi, Lucij, Lukul, Sempronij, striktno.
site. Vremeto i sre}ata go pritisnaa stra{no
U{te edna{ na gadovite }e im dadam gozba. mojot prijatel, koj{to, vo sostojba gnevna
zakonot go prekr{i, i tuka dno nema
Flavij za tie {to, nevnimatelni, se vpu{taat vo
nego.
Ama, gospodaru Toj e ~ovek, bez ogled na seta vina,
vie samo taka zboruvate od rastroenata so doblesti mnogu;
du{a; pa ni ova delo so kukavi~luk ne go izvalka
nema niz ku}i da se sobere ni kolku (~estitost vo nego {to vinata ja opravduva)
za trpeza sosem skromna. tuku vo gnev plemenit i so blagorodna
gordost
Timon gledaj}i deka ugledot mu e smrtno na~nat
na neprijatelot mu se sprotivstavi;
Ne gri`i se za toa. i tolku trezno, so kontrolirani strasti,
Odi, ti zapovedam, pokani gi site, neka vladee{e so gnevot pred od uzdi da mu
vleze sklizne
taa banda u{te edna{; drugoto e moe i od nebare nekakva dokazna postapka vodi.
kuvarot meze.
(Izleguvaat.)
 Timon od Atina
Prviot senator
Mnogu na sila paradoksot go brani{
za da go razubavi{ o~igledno grdoto delo.
Zborovite ti se ma~at vo obid `alen
na ubistvoto izgled pristoen da mu dadat
i kavgata da ja pretstavat ko juna~ko delo;
{to e izrod roden i na svet dojde
so ra|aweto na sektite i partiite novi.
Vistinski e hrabar samo onoj {to mudro
go trpi i najlo{oto {to ide od ~ove~kata
usta,
{to navredite gi smeta za ne{to od nadvor,
pa ko ali{ta, bez mnogu dikat, gi nosi
i nikoga{ ne se trudi pri srce da gi zeme
svesen za opasnostite {to go demnat.
Navredata sa e zlo na ubistvo {to tera,
ludost e da gineme zlata {tom se berat!
Alkibijad
Gospodaru-
Prviot senator
Ne mo`e{ zlostorot vo ~ednost da go
krpi{,
hrabrost e da ne se odmazdi{, tuku da trpi{.
Alkibijad
Gospodari, toga{, prostete mi mnogu,
{to ko vojskovodec }e govoram.
Zo{to lu|eto se izlagaat v bitki ludo
mesto zakanite da gi trpat? Treba li mirno
da spijat,
i du{manot da go pu{tat grklanite da im gi
se~e
bez borba? Trpenieto ako
najgolema e hrabrost zo{to toga{ vodime
vojni?
Vo toj slu~aj, `enite se najhrabri od site
za{to doma sedat. Ako e pohrabro da se
trpi,
magareto, toga{, pohrabro e od lavot,
od sudijata pomudar e robija{ot v sinxir
{to stoi,
ako mudro e da se trpi. Gospodari moi,
velikosta va{a dobrina neka vo nas budi.
865
Koga ste ladnokrvni lesno na naglosta se
sudi.
Da ubie{, priznavam, za grev e i za pcosti
no ako e vo odbrana, pravi~no e i treba da
se prosti.
Da se naluti{ prekr{ok e temen,
no koj od nas ne bil gneven?
Vaka grevot merete go.
Vtoriot senator
Xabe? Delata {to gi stori
vo Lakedemon i Vizantija dovolen se otkup
za negoviot `ivot.
Prviot senator
Molam?
Alkibijad
Velam, gospodari, toj dobri dela stori
i mnogu du{mani va{i vo bojot ubi.
Mnogu hrabrost poka`a li~na
vo poslednata vojna i so mnogu rani se
zdobi!
Vtoriot senator
Ama e i mnogu sklon da gi zadava na drugi;
bunxija e roden; grev e negov
i {to ~esto se opiva pa hrabrosta mu e
plenik.
I da nema drugi neprijateli, dovolno e ovoj
{to go pravi nula. Vaka yverski gneven
mnogu zli dela storil ~estopati zdru`en
so kavgaxiite; doka`ano i jasno ni e ve}e
deka `ivotot negov e lo{, a pijanstvoto
opasno.
Prviot senator
Mora da umre.
Alkabijad
Sudbina te{ka! Mo`e{e i vo vojna da umre.
Gospodari, ako ne poradi nego-
iako desnicata samo mo`e otkup da mu bide,
 866 Vilijam [EKSPIR

bez da ostane dol`en-sepak, od milost Ranive me bolat.

barem,
spojte gi zaslugite moi, so negovite dvojni, Prviot senator
i bidej}i znam deka va{ata ~esna starost
saka Se inati{ na lutinata na{a?
bezbednost, }e gi zalo`am pobedite moi, Vo malku zborovi e taa, ama dalekuse`na po
seta opseg:
~est moja deka toj povtorno }e vi bide od progonet si za navek.
korist.
Ako so zlostorov `ivotot na zakonot mu go Alkibijad
dol`i
toga{, vojnata neka go zeme vo juna~ki Jas progonet?
kole` Progonete ja senilnosta va{a, lihvarstvoto
oti zakonot e strog, no i vojnata ne znae za grdo
mole`. {to Senatot go rezili{!

Prviot senator Prviot senator

Nie sme za zakonot; mora da umre; poarno
mol~i,
na rabot sme od trpenieto. Prijateli ili
bra}a,
za proleana krv so `ivot naj~esno se pla}a.
Ako po dva dena u{te si vo Atina
o~ekuvaj mnogu pote{ka kazna.
A, za duhot pove}e da ne ni go losti{
onoj }e bide poguben vedna{.
(Izleguvaat senatorite.)

Alkibijad Alkibijad

Mora li taka da bide? Ne, ne smee da bide. Bogovite neka vi dadat dolga starost, pa
Gospodari moi, priznajte me barem mene. ko`a
i koski da se storite {to nikoj ne }e saka
Vtoriot senator da gi vidi!
Poluden sum od gnev: od du{manite gi
Kako? branev,
duri tie parite si gi broeja i zemaa lihva
Alkibijad bez tro{ka milost; a sam stanav bogat
samo vo rani. Zarem seto toa za ova?
Setete se na zaslugite moi. Ova li e melemot {to rasipaniot Senat
na ranite od vojskovodecot gi stava?
Tretiot senator Progon!
Pa i ne e taka lo{o. Ne mrazam progonet da
[to!? bidam.
Sega barem gor~inata moja i besot
Alkibijad pri~ina imaat na Atina da udram. Voinite
sega
Mislam deka ve}e me zaboravi starosta omacureni }e gi obodram, v du{a }e im
va{a; vlezam.
poinaku ne e; ~uvstvuvam dostoinstvoto mi Od vojnata so zemjite slavata ni se crpi;
go kolva vojnikot ko bogovite navredi ne trpi.
nemaweto sluh kon mene za edna najobi~na (Izleguva.)
molba.
 Timon od Atina 867

Scena 6 Prviot golemec

(Vleguvaat raznite prijateli na Timon i Iljada zlatnici.

senatorite od mnogu strani.)
Vtoriot golemec
Prviot golemec
Iljada zlatnici?
Vi posakuvam dobar den, gospodine.
Prviot golemec
Vtoriot golemec
A od vas?
I jas vam. Onoj den, mislam, oboj ~estit gos-
podin samo n# stavi malku na isku{enie. Vtoriot golemec

Prviot golemec Mi pobara, gospodine-Eve go doa|a.

(Vleguva Timon so pridru`nicite.)
Ba{ na ova mislev koga se sretnavme. Se
nadevam deka ne stoi tolku lo{o kako {to Timon
se ~ine{e denta koga gi stavi na isku{enie
svoite prijateli. Od srce obajcata ve pozdravuvam; kako mi
ste?
Vtoriot golemec
Prviot gospodar
Ne bi trebalo sudej}i po gozbava {to pov-
torno ja prireduva. Mnogu dobro koga slu{am deka na va{eto
gospodstvo mnogu dobro mu odi.
Prviot golemec
Vtoriot golemec
I jas taka mislam. Mi isprati srde~na
pokana koja treba{e da ja odbijam poradi Vie ni ste mil ko letoto {to mu e na last-
mnogu drugi neodlo`ni raboti; no toj ovicata.
insistira{e kako nikoga{ do sega, pa zatoa,
eve me, dojdov. Timon

Vtoriot golemec (Na strana) Da, a nemil ko zimata?7

I jas imav neodlo`na rabota, ama toj ne
saka{e ni da ~ue za nekakov izgovor. Ba{ mi
e `al {to smetkata mi be{e iscrpena koga
bara{e zaem od mene.
Prviot golemec
A ne znaete kako mi e mene, sega koga gledam
kako stojat rabotite.
Vtoriot golemec
Vakvi ptici preselnici se lu|eto.-Gospoda,
na{iot ru~ek ne }e bide nadopolna za dol-
govo ~ekawe. Gostete si gi u{ite malku so
muzika, ako mo`at tolku rapava hrana da
primat kako {to zvucite na trubata; brgu }e
jademe.
Prviot golemec
Se nadevam deka ne se lutite {to go vrativ
va{iot glasnik so prazni race.

I so drugite e isto. Kolku bara{e od vas?

 868 Vilijam [EKSPIR

Timon Prviot golemec

O, ni najmalku gospodine. Ve molam toa Kako ste? [to ima novo?

voop{to da ne ve voznemiruva.
Tretiot golemec
Vtoriot golemec
Alkibijad e progonet; ~uvte za ova?
Blagoroden gospodaru-
Prviot i vtoriot golemec
Timon
Alkibijad e progonet?
Ah, dobar moj prijatelu, {to dobro ima?
(Slugite gi vnesuvaat ~iniite.) Tretiot golemec

Vtoriot golemec Ba{ taka, veruvajte mi.

Najblagoroden moj gospodaru, umiram od Prviot golemec

sram {to denta koga pobaravte pari od mene
bev siromav ko prosjak. Kako? Kako?

Timon Vtoriot golemec

Ne mislete na toa, ve molam. Ve molam, vrz osnova na {to?

Vtoriot golemec Timon

Da mi pobaravte samo dva ~asa porano- Da sedneme, prijateli.

Timon Tretiot golemec

Ne izma~uvajte se gospodine, mislete na Posle }e vi ka`am. Sega n# ~eka gozba.

ne{to poubavo.-
Ajde, donesete s# naedna{. Vtoriot golemec

Vtoriot golemec Ova e stariot Timon.

Site ~inii se pokrieni. Tretiot golemec

Prviot golemec ]e ostane li takov? ]e ostane li takov?

Kralska gozba, ubeden sum. Vtoriot golemec

Tretiot golemec Pa, izgleda ostanuva; no vremeto }e-i taka-

Nema somnenie, tuka e s# {to parite i Tretiot golemec

godi{noto vreme mo`at da go ponudat.
Razbiram.
 Timon od Atina
Timon
Sekoj na svojot stol, revnosno, nebare `eden
za usnite na svojata sakana. Jadewata na site
mesta od trpezata }e bidat isti. Ne pravete
od ova gradska gozba, pa da ni se oladi
mesoto pred da se dogovorime za po~esnite
mesta. Sedete, sedete. Da se zablagodarime
na bogovite.
Vie dobrotvori golemi, poprskajte go ova
dru{tvo so blagodarnost. Oti darovite
va{i pravat da ste faleni; ama so~uvajte
ne{to za davawe za{to bo`estvata va{i
}e gi prezrat. Pozajmete sekomu dovolno,
za nikoj nikomu da ne bara na zaem; za{to
stignete li od lu|eto da zajmite, lu|eto
toga{ }e ve napu{tat. Napravivte goz-
bata da se saka pove}e od onoj {to ja
dava. Vo dru{tvo od dvaesetmina neka cela
duzina bidat apa{i. Ako dvanaeset `eni
sedat na trpeza, barem polovina od niv da
se ona {to se. A drugata stoka, o bogovi,
senatorite atinski i prostata raja-
zaradi gadosta vo niv-podgotvete gi za
uni{tuvawe. Ovde prisutnive prijateli,
ne mi se ni{to, zatoa so ni{to ne blago-
slovuvavjte gi kako {to i jas so ni{to gi
do~ekuvam.
(Gi otkrivaat ~iniite a tie se polni so
topla voda.)
Nekoi od gostite
[to ima va{eto gospodstvo na um?
Drugi
Ne znam.
Timon
Nikoga{ podobra da ne do~ekate gozba,
vie bando na-zborot-prijateli! Luk i voda
e va{ata vernost. Ova e posledno od Timon
koj{to kalosan i kiten so pulejki od laski,
se mie sega od niv i v lice vi ja prska
bazdlivata podlost.
(Im ja frla vodata v lica.)
869
@ivejte omrazeni, `ivejte dolgo,
vie mnogu nasmeani, slatkore~ivi, lega~i
gnasni,
vie qubezni ubijci, pitomi volci, ne`ni
me~ki,
{utraci na sre}ata, gneti-prijateli, muvi-
sera~ki,
vadi-kapi-i-kle~i-robovi, ebi-vetrovci i
zemi-
begajkovci!
Neka more bolesti, ~ove~ki i yverski
ve krastosaat sosem! [to, ti bega{?
Poleka, prvin lekot-i ti-i ti, zemi!
^ekaj, }e ti pozajmam pari, ne ti baram na
zaem.
(Gi tera nadvor.)
[to? Begate site? Od sega neka nema gozbi
kaj{to podlecite ne se dobredojdeni gosti.
Gori, ku}o! Potoni, Atino! Od sega pa dovek
Timon go mrazi ~ove{tvoto i sekoj ~ovek.
(Se vra}aat Golemcite i senatorite.)
Prviot golemec
[to velite na ova, gospoda?
Vtoriot golemec
Zo{to e tolku gneven gospodarot Timon?
Tretiot golemec
Uf! Mi ja vidovte negde kapata?
^etvrtiot golemec
Mi ja nema nametkata!
Pettiot golemec
Epten se mrdnal od umot i sega samo ujot
so nego vladee. Pred nekoj den mi dade bes-
cenet kamen, a sega mi go turna od kapata. Da
ne go vidovte mojot bescenet kamen?
Tretiot golemec
Da ne mi ja vidovte kapata?
 870 Vilijam [EKSPIR

Vtoriot golemec

Eve ja.

^etvrtiot golemec

Eve mi ja i nametkata.

Prviot golemec

Da si odime od ovde.

Vtoriot golemec

Gospodarot Timon e lud.

Tretiot golemec

Znam, od toa ko da me fati {apot,

v~era mi dava{e dijamanti, denes mi go udri
stapot.
(Izleguvaat.)
 ^in ^ETVRTI
Scena 1
(Vleguva Timon.)
Timon
Samo u{te edna{ zad sebe da te yirnam! O
yidu,
{to obra~ si za ovie volci, propadni v
zemja
i ne brani ja Atina! @eni, stanete kurvi!
Deca, ne slu{ajte nikogo! Robovi i glupci,
iskornete go serozniot, zbr~kan Senat od
klupi
i vladejte mesto nego! Vo bludnici prosti
prestorete se o, devici, ne`ni, mladi!
I bludete pred roditelite svoi! Dol`nici
gore
glavite! Mesto dolgot da go vratite,
no`evite v race,
i grklanite na doveritelite prese~ete im
gi! Kradete, slugi!
Dolgoraki aramii se serioznite gospodari
va{i,
i kradat po zakon. Slu{ko, vo gospodare-
viot krevet,
gospodarkata ti e za v bordel!
[esnaesetgodi{en sinko,
istrgni ja {tekata od stariot, kuc tatko
i so nea mozokot isturi mu go! Nabo`nosta
i stravot,
verata vo bogovite, pravdata, vistinata,
mirot,
po~itta doma, kom{ilukot, no}niot odmor,
obrazovanieto, dobroto odnesuvawe, site
zanaeti, struki,
hierarhijata, slu`bite, adetite i sekoj
zakon,
neka potonat vo zbrka od sprotivnosti
ostri
i haosot neka `ivee! ^umi, uleri gadni,
nafrlajte kupi{ta mo}ni, zarazni treski
vrz Atina, zrela za propast! I{ijasu
studen,
osakati gi senatorite na{i, ulogovi da
lazat
ko alipno {to im e odnesuvaweto! Lamte`u,
niz razvrat
pikni se vo umi{tata i sr`ta na seta
mlade`,
za protiv tekot na doblesta sosem da se
svrtat
i da se udavat vo blud! Jade`i, mozolki, neka
se kotat na atinskite gradi, a `etvata
li{ai
i lepra da im se stori! Zdivu, zasmrdi go
zdivot
pa dru{tvoto nivno, ko prijatelstvoto,
neka stane
`iv otrov! Ni{to ne ponesuvam od tebe
osven golotijava, o, do du{a namrazen gradu!
Eve, na ti go i ova8 za da ne ostane{ pokusa
vo kletvi!
Timon }e odi v {uma, kaj{to sigurno }e
vidi
kako najnequbezniot yver e poqubezen od
sekoj ~ovek.
Bogovi, udrete - ~ujte me, o, bogovi dobri -
po Atin~anite ko gluvci skrieni zad ovoj
bedem
i dajte, so godinite, omrazata da mi raste na
skali
vrz siot rod ~ovekov, site lu|e golemi i
mali.
(Izleguva.)
 872 Vilijam [EKSPIR
Scena 2
(Vleguva Flavij so dva-trojca slugi.)
Prviot sluga
Kade e, doma}ine, kade e gospodarot na{?
Dali propadnavme? Dali, sami, ostanavme
bez ni{to?
Flavij
A {to mo`am, bra}a, {to mo`am jas da vi
ka`am?
Pravednite bogovi eve, neka me ~ujat
i jas sum siromav kako vas.
Prviot sluga
Takov dom da go snema?
Tolku blagoroden gospodar da padne, s# da
pojde
a nieden prijatel k’smetot pod raka da mu
go zeme
i so nego da trgne.
Vtoriot sluga
Ko {to vrtime ple}i
na drugarot spu{ten vo iskopanata jama,
taka i poznanicite negovi od zakopanata
sre}a
kri{um se iskraduvaat, ostavaj}i la`en
zavet
ko }emer prazen; a toj, zavalijata sirot,
pita~ posveten na otvorenoto nebo,
obolen od siroma{tija i otfrlen od site
odi ko prezir, sosem sam. Eve i drugi.
(Vleguvaat drugi slugi.)
Flavij
Skr{en mebel od urnata ku}a.
Tretiot sluga
Sepak vo srcata mu slu`ime na Timon,
po licata na{i se gleda; drugari sme u{te,
vo slu`ba na tagata. Dupnat e na{iot korab,
a nie, mornari kutri, na palubata sme {to
tone,
zaslu{ani vo zakanata vodna; morame na
site strani
vo ova more od vozduh.
Flavij
Prijateli moi dobri,
i poslednata para }e ja spodelam so vas.
kade i da se sretneme, zaradi Timon,
da ostaneme prijateli. Da si kimneme so
glava
velej}i, ko kambana za k’smetot na gospoda-
rot na{,
“I poarno ni bilo.” Eve, po ne{to, na site.
(Im deli pari.)
Pru`ete raka vamu. Tuka nema laga,
se razdeluvame siroma{ni, bogati so taga.
(Se pregrnuvaat i zaminuvaat na site
strani.)
O, bedotijo crna {to slavata te kotka!
Koj ne saka od bogatsvoto da go li{at
koga znae deka toa kon beda i prezir vodi?
Koj saka ismean od sudbinata da bide, zaspan
vo son la`en za prijatelstvo verno?
Da `ivee vo sjaj, da bolska vo rasko{
no samo ko privid, ko prijatelite {to gi
ima?
Gospodaru ~esen, poni`en od sopstvenoto
srce,
od dobrinata svoja slomen; priroda ~udna,
ina,
~ij grev najgolem e praveweto premnogu
dobra!
Koj bi se drznal po ova da bide dobar?
[to im li~i na bogovite, lu|eto gi grdi.
Najmil gospodaru, blagosloven najkolnat da
bide{,
Bogat za da osiroma{i{-sre}ata tvoja
neola golema stana. Lele, gospodarot dobar,
si zamina vo gnev od ova neblagodarno mesto
i od ~udovi{nite prijateli;
besen, bez hrana, bez pari da ja kupi;
sepak }e go sledam, po nego }e odam.
Ve~no na umot }e mu slu`am, so seta moja
du{a
duri imam pari, gospodarot samo }e go
slu{am.
 Timon od Atina 873

(Izleguva.) Scena 3

(Vleguva Timon vo {umata.)

Timon

O blagosloveno, svetotvorno sonce, iscicaj

ja od zemja
krastavata vla`nost; do pod sestrinskata
sfera9
zarazi go vozduhot! Bliznacite od utroba
ista,
~ie za~nuvawe, obituvawe i doa|awe na svet
te{ko se delivi - isku{aj gi so razli~ni
sre}i,
za postariot pomaliot da go prezre. Priro-
data na{a,
vo koja site bolki demnat, ne podnesuva
golema sre}a
bez prezir kon su{testvata isti.
Prosjakot vozvi{i go, golemecot urni,
pa senatorite prezirot nasledno da go
nosat,
pita~ite ~esta.
Koj ima kaj da pase e debel, koj nema
te{ko nego: slab e ko kostur. Koj smee, koj
smee
vo ime na ~istotata ~ove~ka da stane pros-
tum
i da re~e ovoj ovde e laska~? Ako toj e
laska~
toga{ se site, za{to sekoja skala na sre}ata
na pogornata mu laska: u~enata glava
se klawa na {utrakot zlaten; s# e krivo
i ni{to ne e pravo vo ujot na{ proklet
osven rasipanosta. Zatoa bidete gadni
site gozbi, dru{tva i sobiri na lu|e!
Timon go prezira svoeto vtoro jas.
^umi, udrete po lu|eto! Zemjo, korewa daj
mi,
(Kopa.)
Koj bara poarno od tebe, v usta da mu te~e
najlut otrov. [to e ova ovde? Zlato?
@olto, bolskotno, skapoceno zlato?
Ne, bogovi, ne sum dal jas tuku - taka zavet.
Korewa, nebesa ~isti! A ova od crnoto belo
}e stori, od grdoto, li~no, od gre{noto,
pravo,
od podloto, blagorodno, od staroto, mlado,
 874 Vilijam [EKSPIR
od kukavi~koto, smelo. Ha, bogovi! Zo{to
ova?
^umu, bogovi? Ova }e gi odvle~e
sve{tenicite va{i
i slugi od vas, zglavjeto }e go trgne
od pod glavite na sna`nite lu|e. Robov
ovoj `olt vo verata }e stvori haos,
prokletiot }e go blagoslovi, }e stori
belata lepra da se slavi, aramiite }e gi
krene,
tituli }e im dade, po~est i mesto
vo Senatot da sedat. Ova ima mo}i
papsanata vdovica da ja oma`i u{te edna{;
na koja, bolnite i ~irosanite u{te vedna{
bi povratile, no sega ova & ide ko melem,
& dava sve`ina vo aprilski den. Proklet
pravu,
zaedni~ka kurvo na ~ove{tvoto, {to kavgi
pravi{
me|u ordite narod, vo vistinski celi
te upotrebuvam.
(Se slu{a mar{.)
Ha? Baraban? Ama si itro,
no sepak }e te zakopam. ]e tr~a{, kradecu
sna`en,
koga kostobolnite ~uvari tvoi ne }e mo`at
da stojat.
Ne, ova za sebe }e go ~uvam
(Zadr`uva malku od zlatoto.)
(Vleguvaat Alkibijad so barabanxija i
truba~ vo borben stav; po nego odat Frin-
ija i Timandra.)
Alkibijad
Govori! [to si ti tamu?
Timon
Yver kako tebe. Da te izede sr~ka
{to povtorno gledam ~ove~ki o~i!
Alkibijad
Kako se vika{? Zarem tolku lu|eto gi
mrazi{
iako samiot si ~ovek?
Timon
Jas sum ~ovekomrzec, ~ove{tvoto go mrazam.
[to se odnesuva do tebe, kamo da be{e ku~e,
toga{ barem malku }e te sakav.
Alkibijad
Te poznavam dobro,
no nesre}ata tvoja nepoznata mi e i tu|a.
Timon
I jas te znam no pove}e od toa {to te znam
ne sakam da znam.Po barabanot odi!
So ~ove~ka krv oboj go tloto, crveno,
purpur.
Verata, zakonite, svirepi se i ostri.
Toga{ kakva e vojnata? Ovaa rasipana kurva
vo sebe ima pogolemo uni{tuvawe od me~ot
tvoj
iako angelski & e likot.
Frinija
Ustata da ti kapne!
Timon
Nema da te qubam, pa kapnatosta se vra}a
na usnite tvoi.
Alkibijad
Kako stigna blagorodniot Timon do ovde?
Timon
Ko mese~inata {to pravi koga snemuva svet-
lost
i ne mo`e da dava. No ne mo`ev da se obno-
vam posle,
nema{e sonca od koi mo`ev da zajmam.
Alkibijad
Blagoroden Timone, {to dobro da ti
storam?
 Timon od Atina 875

Timon ne te qubat.
Daj im bolesti, kaj tebe koga }e ja gasnat
Nikakvo, samo misleweto potkrepi mi go! pohotata. Zarazi gi! Iskoristi gi ~asovite
trudni;
Alkibijad spremi gi apa{ite za buriwa i bawi;
rumeno-obraznite
A toa e? mom~iwa nateraj gi so potewe i post da se
le~at.
Timon
Timandra
Veti mi prijatelstvo ama vetenoto ne
ispolnuvaj go. Ako ne mi veti{ bogovite Besilka e za tebe, yveru!
so ~umi da te sotrat, za{to si ~ovek! Ako
vetenoto go ispolni{, proklet da si, oti si Alkibijad
~ovek!
Prosti mu, slatka Timandro, za{to umot
Alkibijad mu e potonat i zaguben vo nevoli te{ki.
Malku zlato imam, Timone hrabar,
Slu{nav od drugi za makite tvoi. pa taka sekojdnevno trpam buni
od strana na vojnicite. ^uv i za`aliv mnogu
Timon {to Atin~anite prokleti, nesvesni za vred-
nosta tvoja,
Mo`e{e da gi vidi{ i koga na vrvot bea od zaboravaj}i na delata tvoi, dr`avite koga
sre}ata. sosedni, da ne be{e bogatsvoto tvoe i me~ot,
}e ja zgazea ko gnida-
Alkibijad
Timon
Gi gledam sega; toga{ `ivee{e slavno.
Te molam udri vo barabanot i da te nema.
Timon
Alkibijad
Kako ti sega so ovie dve kurvi.
Jas sum ti prijatel Timone i te so`aluvam.
Timandra
Timon
Ova li e milenikot atinski kogo tolku go
fale{e svetot? Kako mo`e{ da me so`aluva{ koga mi
pre~i{?
Timon Sakam da sum sam.

Ti si Timandra? Alkibijad

Timandra E, pa toga{, zbogum:

Eve ti malku zlato.
Da.
Timon
Timon
Zadr`i go, ne e za jadewe.
Ostani si kurva. Tie {to se gostat so tebe,
 876 Vilijam [EKSPIR
Alkibijad
Koga gordata Atina na kolena }e mi padne-
Timon
Vojuva{ protiv Atina?
Alkibijad
Da Timone, i toa so pravo.
Timon
Bogovite da ja sotrat so osvojuvaweto tvoe
a posle i tebe, koga pobednik }e stane{.
Alkibijad
Zo{to i mene Timone?
Timon
Za{to podleci ubivaj}i
tatkovinata mi ja osvojuva{ moja. ^uvaj
si go zlatoto. Eve. Eve ti zlato. Odi.
Ko planetarna ~uma bidi koga Jupiter
nad nekoj mnogu poro~en grad, otrovot }e go
frli
vo bolniot vozduh. Gledaj od me~ot da ne ti
pobegne nikoj.
Ne `ali go ~estitiot starec so bela brada:
Toj e lihvar. Ise~i ja pritvornata gospo|a
za{to naizgled e samo ~esna, a vsu{nost,
bludnica. Izgledot devstven neka me~ot
oster ne ti go izabi: bradavicite oti
{to niz tenkite ~ipki o~ite ma{ki gi
mamat,
ne se vpi{ani vo knigata na milosta
i smetaj gi za predavnici. Doen~eto ne
{tedi go:
nasmevkata samo od {utraci izmamuva
milost.
Za{to e kopile, za koe proro{tvoto dvos-
misleno veli
deka edna{ grklanot }e ti go prese~e.
Iseckaj go na par~iwa bez gri`a na sovest.
Protiv
site zakolni se. Stavi oklop na u{i i preku
o~i
da te {titi od piskotot na majki, de~iwa i
momi,
da ne gleda{ kako sve{tenicite pred tebe
niz svetite ode`di krvarat. Eve ti zlato!
Plati
gi vojnicite! Golem ‘r{um napravi! A besot
koga }e ti mine, crkni i sam! Ne zboruvaj,
odi!
Alkibijad
U{te ima{ zlato? ]e go zemam zlatoto {to
mi go dava{
no sovetot ne ti go primam!
Timon
Go prima{ ne go prima{ neboto da te sotre!
Frinija i Timandra
Daj ni malku zlato Timone. Ima{ u{te?
Timon
Dovolno za kurvite da go napu{tat bludot,
a svodnicite niv. Orospii, krenete gi
futite. Vo va{ite zakletvi ne se veruva
iako znam deka }e se zakolnete, do nebo ako
treba,
pa nebesnite bogovi }e se stresat, treska,
stra{na }e dobijat. Ne kolnete se, }e se
potpram
na sklonostite va{i. Ostanete kurvi;
a onoj {to so zdiv pobo`en }e saka da ve
preobrati,
nau~ete go {to e blud, namamete go, neka
gori;
neka ognot va{ zdru`en go sovlada ~adot
negov,
pa ostanete toa {to ste. I va{ite bolki, po
{est
meseci nenormalni da vi bidat. I sogole-
noto teme
krijte go so kosi od mrtovci-od obeseni, ne
e
va`no; nosete gi, le`ete so niv. Bidete
kurvi;
 Timon od Atina
bludete ve~no! Ma~kajte se, kow duri ne vi
zgazne
vo batakot na lice za br~kite da vi se vidat!
Frinija i Timandra
Dobro, u{te zlato. [to toga{?
Pravime s# {to se mo`e za zlato.
Timon
Su{ici sejte
vo {uplivite koski na ~ovekot; udrete go po
piski
da ne mo`e so mamuzi da java. Zasipnete go
glasot
na pravnikot za da ne mo`e nepravdata da ja
brani,
so piskavite, verbalni ujdurmi. Pobelete go
popot
{to go kudi nagonot na ~ove~koto telo,
a samiot sebesi ne si veruva. Dolu so nosot,
sramnete go sosem, odzemete ja nosnata koska
od onoj {to zaradi svoe li~no dobro,
op{toto go du{ka. Kadravite apa{i
o}elavete gi i neka nepovredenite vojni vo
vojna
od vas bolka dobijat. Zarazete gi site,
i va{ata rabota neka go porazi i sotre
sekoj izvor na vozdignuvawe. Eve vi u{te
zlato,
uni{tuvajte gi drugite, a tie vas neka ve
sotrat
pa site vo kalta da si go najdete grobot!
Frinija i Timandra
U{te soveti so u{te pari, Timone {iroko-
grad!
Timon
Prvin u{te blud, u{te zlo; vi dadov kapar.
Alkibijad
Udrete barabani, odime za Atina! Zbogum,
Timon;
ako projdam dobro, pak }e dojdam da te
877
vidam!
Timon
Ako dobro se nadevam, pove}e nema da te
vidam.
Alkibijad
Nikoga{ ne sum ti storil lo{o.
Timon
Mi stori, zboruva{e dobro za mene.
Alkibijad
Samo go navreduvame. Udri!
(Udira barabanot. Izleguvaat Alkibijad,
Frinija i Timandra.)
Timon
Za{to prirodata, od ~ove~kata nequbeznost
bolna,
sepak e gladna! Op{ta majko, ti ~ija
utroba nemerliva i beskone~ni gradi
(Kopa)
s# ra|aat i hranat; od ~ija gra|a
se i onoj vozgord sin, odvraten ~ovek,
crniot kreka~ i zmijata sina,
do`dalecot zlaten i otrovniot slep crv,
so site gadni li{ki pod jasnoto nebo
na koe Hiperon `ivototvoren ogan spotnal:
daj mu na onoj {to site sinovi ~ove~ki gi
mrazi
od tvoite gradi izda{ni, samo eden mal
koren!
Isu{i ja utrobata, plodna i rodna,
pove}e da ne ra|a neblagodarni lu|e.
Zatrudni od tigri, zmejovi, volci i me~ki,
novi monstrumi ra|aj, koi gornoto tvoe
liko
na mermerniot svod nad sebe
nikoga{ ne gi poka`al. O, koren; fala,
mila!
Isu{i gi sokovite, oranicite, svoite lozi,
od koi neblagodarniot ~ovek, so napitoci
bajni,
 878 Vilijam [EKSPIR
i zalaci mrsni, ~istiot um si go masti
i bezobrazen stanuva kon s#!
(Vleguva Apemant.)
Pak ~ovek? ^uma! ^uma!
Apemant
Ovde me upatija. Velat
deka mene me imitira{ i `ivee{ po toj
terk.
Timon
Toa e za{to ne ~uva{ ku~e
za da go imitiram. Katar da te sotre!
Apemant
Ova kaj tebe e priroda zarazena so virus,
bedna, nema`ovna taga {to brzgna
od promenata na sre}ata. ^umu lopatava?
^umu
ova mesto?
Ovaa obleka ropska i zagri`eniot pogled?
Laska~ite tvoi u{te nosat svila, pijat
vino,
spijat na meko, nalo`nicite bedni si gi
qubat,
sosem zaboravija deka postoi nekoj Timon.
Ne srami ja {umava so maska na cinik. Sega,
i ti stani laska~ i napredok baraj
so ona {to te stol~i. Na kolena pa|aj,
i pu{ti zdivot od onega komu laska{
kapata da ti ja duvne; fali mu ja najlo{ata
mana
narekuvaj}i ja najdobra. Taka ti govorea i
tebe.
Ti uvoto go priklonuva{e, ko pivni~ar
za dobre dojde, kon podleic i dojdenci.
Najpravi~no e sega
ti da stane{ podlec; povtorno da ima{
azno,
podleci }e ti go tro{at. Ne bidi kako mene.
Timon
Da sum kako tebe, sebesi }e se frlam.
Apemant
Ve}e si se frli, i ist si kako sebe,
dolgo ludak a sega i {utrak. [to? Da ne
misli{
studeniot vozduh, tvojot bu~en sobar,
vo ko{ula }e te oble~e topla? Deka movliv-
ive drvja, {to od
orelot se postari po tebe }e odat
potskoknuvaj}i koga }e im re~e{? Deka
potokot
studen, nafaten so mraz, topla napivka }e
ti dade
mamurlukot no}e{en da si go rastera{?
Vikni
gi ti}iwata {to `iveat vo prirodna golost
i pokraj odmazdni~koto nebo, bez pokriv nad
glava,
bez zaklon, izlo`eni na stihijniot sudir,
a sepak opstanuvaat vo surovata priroda;
zapovedaj im da ti laskaat i duri toga{
}e sfati{ -
Timon
Deka si {utrak. Begaj!
Apemant
Sega te sakam pove}e od koga i da e.
Timon
A jas te mrazam pove}e od koga i da e.
Apemant
Zo{to?
Timon
Za{to & laska{ na bedata.
Apemant
Ne laskam, samo velam deka si bednik.
 Timon od Atina 879

Timon {to slobodno zapovedaat so niskoto robje,

ti vedna{ }e se vpu{te{e vo neviden raz-
Zo{to si me baral? vrat,
i mladosta }e ja poar~e{e vo razni
Apemant kreveti pohotni, bez da gi nau~i{ edna{
poukite na doblesta tuku zalidan }e be{e
Za da te jadosuvam. samo
po za{e}ereniot dive~ pred tebe. No za
Timon mene -
za kogo cel svet edna slatkarnica be{e,
Toa sekoga{ bila rabota na eden podlec, ili a vo slu`ba imav usti, jazici, o~i i srca
{utrak. pove}e odo{to i mo`ev rabota da im dadam:
Nao|a{ tuka zadovolstvo? koi bezbrojni na mene visea ko lisja
na dab za pred prviot zdiv zimski
Apemant od granki da padnat i me ostavat gol, nejak
pred luwite {to revat - za mene koj{to
Da. podobro edna{ `iveev, ova e tovar.
Ti si za~nat vo beda, a so vreme samo
Timon cvrstina dobi vo nea. Zo{to lu|eto da gi
mrazi{?
Zna~i si i apa{? Nikoga{ ne ti laskale. [to si im dal?
Ako kolne{, toga{ tatko ti (toj partal-
Apemant pa{a)
kolni go, koj{to od zloba turil maja
Da se oddade{e na ovoj gor~liv i studen za tebe vo nekoja prosja~ka i te stvoril
`ivot apa{u dolen po ra|awe. Begaj! Fa}aj magla!
za lo{otilakot da si go kazni{, }e sfatev; I da ne si za~nat vo najlo{a roda
no ti toa go pravi{ od maka. Dvorjanin bi pak bi bil apa{ i laska~.
bil
povtorno, da ne si prosjak. Dobrovolnata Apemant
beda
`ivee podolgo od nesigurniot rasko{ i U{te si lo{?
pred nego
se krunisuva. Ednata postojano s epolni, Timon
nikoga{ ne e polna, a drugata e do ram
polna. Da, za{to ne sum ti.
Najdobrata sostojba, koga u{te bara,
nespokojna e, nesre}na i polo{a mnogu Apemant
od najlo{ata.
Baraj da umre{ za{to si beden. A jas {to ne bev rasipan.

Timon Timon

No ne po barawe na onoj {to e pobeden. Jas, {to sum takov i sega.

Ti si rob, kogo od sre}ata ne`nata raka
nikoga{ ne go doprela. Rasten si ko ku~e.
Kako nas ako u{te od prviot povoj
se ka~uva{e po skalata na radost
{to kusiov `ivot za onie ja dava
Da be{e vo tebe zatvoreno seto moe blago,
}e ti dozvolev da se obesi{. Begaj da te
nema.
Cel `ivot na Atina da e vo ova,
jas vaka bi go izel.
 880 Vilijam [EKSPIR

(Jade koren.) Apemant

Apemant Kaj{to }e stignam; ili, kaj{to }e jadam.

Eve, gozbata da ti ja zbogatam. Timon

(Mu nudi hrana.)
Koga otrovot bi bil poslu{en i bi znael
Timon {to imam na um!

]e mi go zbogati{ dru{tvoto ako si odi{. Apemant

Apemant Kade bi go pratil?

Taka samo svoeto }e go zbogatam za{to }e Timon

te nema.
Jadeweto da ti go za~ini.
Timon
Apemant
Ama }e bide zbogateno, od merata nadvor.
Sredinata me|u bogatstvoto i
Apemant siroma{tijata nikoga{ ne ja spozna, tuku
samo dvete krajnosti. Koga le`e{e na zlato
[to & posakuva{ na Atina? namirisan, ti se potsmevaa zaradi pre-
birliviot vkus; a sega, vo ovie partali,
Timon koga voop{to go nema{, te preziraat zaradi
sprotivnoto. Eve ti mu{mula; izedi ja.
Ti tamu vo vior da se stvori{. Ako saka{,
ka`i im nim tamu deka imam zlato; gledaj! Timon

Apemant Ne se hranam so ona {to go mrazam.

Ovde zlatoto nema vrednost. Apemant

Timon Ja mrazi{ mu{mulata?

Ima, najdobro e i najvistinsko; Timon

ovde spie i nikakvo najmeno zlo ne pravi.
Apemant
Kade le`i{ no}e, Timone?
Timon
Pod ona {to e nad mene.
A kade ti se hrani{ dewe, Apemante?
Da, iako izgleda kako tebe.
Apemant
Da gi zamraze{e mu{mulite porano, sega
pove}e }e se saka{e sebesi. Koj rasturxija
imal dovolno sredstva da ja so~uva qubovta
na svoite laska~i?
Timon

A dali si poznaval nekogo {to bil bez ovie

 Timon od Atina
sredstva, a bil sakan?
Apemant
Jas.
Timon
Te razbiram; ima{e sredstva kolku za edno
ku~e.
Apemant
Koj na svetot najmnogu ti li~i na tvoite
laska~i?
Timon
@enite; ama ma`ite, ma`ite se ne{to
posebno. [to bi storil so svetot, Ape-
mante, da e vo tvoja mo}?
Apemant
]e im go dadam na yverovite, da se ottarasam
od lu|eto.
Timon
Dali bi sakal i tebe da te zafati op{tata
propast na lu|eto pa da ostane{ yver me|u
yverovite?
Apemant
Da, Timone.
Timon
Yverska ambicija; bogovite neka ti pomog-
nat da ja ostvari{. Da si lav, lisicata }
e te naditri; da si jagne, lisicata }e te
izede; da si lisica, lavot bi se posomneval
vo tebe ako slu~ajno magare te obvini;
da si magare, taposta bi te ma~ela i bi
`iveel za da stane{ pojadok na nekoj volk;
da si volk, dr~nosta bi te ma~ela i ~esto
zaradi ru~ekot glavata }e si ja stava{ v
torba; da si ednorog, gordosta i gnevot bi
881
te uni{tile i od tebe }e napravat `rtva
na sopstveniot gnev; da si me~ka, kow }e
te ubie; da si kow, }e te zgrap~i leopard;
da si leopard bi bil vo blisko srodstvo so
lavot, a {arite na srodstvoto bi te osudile
na smrt. Seta tvoja bezbednost bi bila
vo oddale~enosta, a seta tvoja odbrana vo
otsutnosta. Koja yverka bi mo`el da bide{
a da ne si pot~inet na drug yver? A kakvo
`ivotno si ve}e sega, {to ne gleda{ deka
gubi{ so preobrazbata!
Apemant
Koga bi me zadovolil so tvojot govor,
mo`ebi bi uspeal; atinskata dr`ava
stanala {uma so yverovi.
Timon
Kako magareto go probi bedemot pa ti si
nadvor od gradot?
Apemant
Ene idat poetot i slikarot. ^umive ~ove~ki
neka ti bidat dru{tvo! Za da ne se zarazam,
fa}am magla. Koga ne }e znam {to drugo da
pravam, pak }e dojdam da te vidam.
Timon
Koga samo ti `iv }e ostane{ na zemja,
dobredojden si. Poarno da sum pes na prosjak
odo{to Apemant.
Apemant
Ti si od site `ivi {utraci najgolemiot.
Timon
Da si barem tolku ~ist pa ~ovek da te
plukne!
Apemant
^uma da te sotre, ne vredi{ ni za kletva.
 882 Vilijam [EKSPIR

Timon Sma~eno mi e od svtov la`en, i od nego

Vo sporedba so tebe, site apa{i se ~esni.
Apemant
A zine{, samo lepra izleguva.
Timon
Da, koga imeto ti go ka`uvam.
Bi te istepal, ama treba racete da si gi
zarazam.
Apemant
Koga bi mo`el so zbor da ti gi sognijam.
Timon
Begaj, kopile edno od {ugavo ku~e!
Gnev me gu{i {to s# u{te si `iv;
mi se vrti {to te gledam.
Apemant
Da pukne{, da crkne{!
Timon
Begaj, gadu smrden, `al mi e {to kamen }e
zagubam zaradi tebe.
(Frla po nego so kamen.)
samo u{te nasu{noto go baram.
Zna~i, Timon, vedna{ spremi si go grobot;
legni tamu kaj{to penlivite dalgi }e ti ja
mijat
mogilkata katadnevno; epitafot neka ti se
spee,
smrtta vo mene na site `ivi neka im se smee.
(Go gleda zlatoto.)
O sladok kralemorecu, razdelniku najmil
na sinot od tatkoto, hulitelu sjaen
na naj~istata postela na Himen, Marsu
hrabar,
ti ve~no mlad, sve`, sakan i ve{t prosec
~ie crvenilo svetiot sneg go topi
vgnezden vo skutot na Dijana! Ti vidliv
bo`e
{to gi spojuva{ nevozmo`nostite razni
za da se baknat; sekoj ti go govori{ jazik
za sekakva cel! O, ti kamenu od srca,
pomisli deka tvojot rob, ~ovekot, se buni,
i so doblesta svoja turni go vo vojna
do istrebuvawe pa toga{ yverovite svetot
neka go zemat pod svoe!
Apemant
Kamo da e taka!
Ama ne pred da umram. ]e ka`uvam deka
ima{ zlato.
]e navalat na tebe od site strani.
Timon

Apemant ]e navalat na mene?

Yveru! Apemant

Timon Da.

Robe! Timon

Apemant Svrti se so grbot, te molam.

Kreka~i{te! Apemant

Timon @ivej i sakaj si ja svojata beda.

Gadu, gadu, gadu!

 Timon od Atina 883

Timon Site

Dolgo taka da `ivee{ i taka da umre{! Zdravo `ivo, Timone.

Tolku!
Timon
Apemant
Zdravo aramii.
Eve u{te ti}iwa kako lu|e! Jadi Timone i
mrazi gi. Site
(Izleguva Apemant. Vleguvaat aramii.)
Vojnici a ne aramii.
Prviot aramija
Timon
Kade go dr`i zlatoto? Toa e ne{to sitno,
samo nekolku preostanati zrna. Samata I toa i toa; i sinovi na `eni.
potreba od zlato i prijateli go frlija vo
ovaa beda. Site

Vtoriot aramija Nie ne sme aramii tuku lu|e vo nema{tija.

Velat deka imal golemo bogatstvo. Timon

Tretiot aramija Vo nema{tija ste za{to nemate hrana.

A zo{to ja nemate? Zemjata korewa dava,
]e go ispitame. Ako ne se sekira za zlatoto, kade da pogledne{ naokolu, izvori vrie;
lesno }e ni go dade, no ako lakomo go ~uva, dabovite `eladi se vtureni, {ipovite
toga{ ne znam kako }e dojdeme do nego. {ipinki dro~ni;
prirodata, doma}inkata dare`liva, na sekoe
Vtoriot aramija rasje
bogat obed vi nudi. Nema{tija? Zo{to?
Vo pravo si; sigurno ne go nosi so sebe; Kako?
zna~i skrieno e.
Prviot aramija
Prviot aramija
Ne mo`eme da `iveeme od treva, trwa i
Ne e ova toj? voda,
za{to ne sme ni lioti ni ptici ni ribi.
Site
Timon
Kade?
Ni od lioti ne mo`ete, ptici ili ribi;
Vtoriot aramija vie mora da jadete lu|e. Sepak priznanie vi
davam,
Odgovara na opisot. {to ste aramii postruka, i {to sveti maski
ne koristite; za{to beskrajni ima kra`bi
Tretiot aramija vo zakonskite struki. Aramii dolni,
eve vi zlato. Odete, cicajte go opojnoto
Toj e. Go poznavam. grozje,
duri visoka treska ne vi ja zasiti vo pena
 884 Vilijam [EKSPIR
krvta,
{to }e ve spasi od besilka. Ne veruvajte vo
lekar;
lekovite negovi se otrov i toj ubiva kolku
{to vie
ne stigate da opqa~kate. Odzemajte `ivoti
i blaga.
Kradete, drpajte, za{to priznavate barem
deka toa vi e rabota. Eve primeri za
nekolku kratci:
sonceto e kradec za{to so privle~nosta
svoja
go pqa~ka golemoto more; lunata e ~ist
kradec
za{to blediot ogan od sonceto go drpa;
moreto e kradec, dalgite negovi te~ni
ja teraat lunata soleni solzi da lie; kradec
e i zemjata, {to n# hrani i gleda so ukradeno
|ubre
od zaedni~kiot izmet; sekoe ne{to e kradec.
Zakonite, va{ite uzdi i va{iot kam{ik, vo
mo} sura
nepre~eno kradat. Ne sakajte se; da ve nema,
kradete se eden so drug. Eve vi zlato. Grla
se~ete. Site na svetov se kradci. Napred
vo Atina; pqa~kajte du}ani; kradenoto
va{e
aramii go gubat. Ne kradete pomalku zatoa
{to ova
vi go davam. Zlatoto do glava da vi dojde!
Amin!
(Se povlekuva.)
Tretiot aramija
Re~isi me odvrati od zanaetot, ubeduvaj}i
me da go vr{am.
Prviot aramija
Vaka n# sovetuva za{to go mrazi celoto
~ove{tvo; ne oti saka da uspeeme vo rabo-
tata.
Vtoriot aramija
]e mu veruvam kako na neprijatel i }e go
napu{tam zanaetov.
Prviot aramija
Prvin povtorno da zavladee mir vo Atina.
Niedno vreme ne e tolku rasipano za da ne
mo`e ~ovek da bide ~esen.
(Izleguvaat.)
(Vleguva Flavij.)
Flavij
O bogovi!
Mojot gospodar li e onoj prezren i propad-
nat ~ove?
Istro{en i sosem slab? O, spomeniku diven
na dobri dela nagradeni so zlo! Kolku
promenata na ~esta go menuva jadot!
[to e posramno na zemjata od prijatelite
grdi
{to od najblagodarnite najdolni umovi
pravat!
Kolku ubavo se slo`uva so na{eto vreme
~ovek da gi qubi du{manite svoi!
Neka sekoga{ mi e pomil toj {to zlo mi
misli
od onoj {to zlo mi pravi! Mislam deka me
vide!
]e mu ja iska`am iskrenata moja taga
za bedata vo koja strada; i, kako na moj gos-
podar,
}e mu slu`am so svojot `ivot. Gospodaru
najmil!
(Timon se dobli`uva.)
Timon
Begaj! [to si ti?
Flavij
Gospodaru, zarem me zaboravivte?
Timon
Zo{to pra{uva{? Gi zaboraviv site lu|e.
Zna~i, ako sebesi se smeta{ za ~ovek,
toga{ sum te zaboravil.
 Timon od Atina
Flavij
Jas sum va{iot ~esen, siroma{en sluga.
Timon
Toga{ ne te poznavam.
Nikoga{ nemalo ~esni lu|e okolu mene,
samo
apa{i imav {to kaj podleci bea vo slu`ba.
Flavij
Bogovite mi se svedoci,
nikoga{ siroma{en doma}in ne nosel
poiskrena taga
za propadnatiot svoj gospodar odo{to o~ive
moi za vas.
Timon
[to, ti pla~e{? Dojdi vamu; te sakam,
zatoa {to si `ena, i {to se odrekuva{
od kremenoto ma`evstvo, ~ii o~i samo gorat
vo pohota i smea. So`albata spie.
^udno vreme, {tom solzata od smea, a ne od
bol se lie.
Flavij
Ve molam, poznajte me, gospodaru dobar,
prifatete ja `alta moja i duri pari imam
da ve dvoram ko ponizen va{ sluga.
Timon
Imav li doma}in
tolku veren, pravi~en tolku, a sega ute{liv
tolku?
Ova re~isi mi ja vrti opasnata priroda vo
blaga.
^ekaj likot da ti go vidam. Ovoj ~ovek,
tvrdam,
e roden od `ena.
Prostete mi {to gnevot moj gi opfati site,
o ve~no-trezni bogovi! Sega velam:
eve ~esen ~ovek. Ne sfa}ajte me gre{no,
samo eden.
Ne pove}e, ve molam-i toj e sluga.
885
Kolku rado bi go mrazel ~ove{tvoto celo,
ama ti se otkupi. Na site, osven na tebe,
neka padnat moite kletvi.
Mislam deka si mnogu po~esen odo{to
mudar;
za{to, da mi {teti{ i da me mrazi{,
mnogu pobrgu }e si najde{ nova slu`ba;
za{to mnozina taka stigaat kaj drug gazda
preku grbot na prviot. No, ka`i mi pravo -
za{to ve~no se somnevam duri i bez pravo -
da ne e i qubeznosta tvoja podmolna, grda,
dr~na, lihvarska, ko bogata{ {to darovi
deli
o~ekuvaj}i dvaeset na eden od nego daden?
Flavij
Ne, gospodaru dobar, vo ~ii gradi
somne`ot, nedoumicata se vselija mnogu
docna!
Od prevara treba{e da se pla{ite u{te
koga gozbi
davavte; somne`ot doa|a koga aznoto go
nema.
Neboto znae, deka ~ista qubov vi nudam,
revnosna slu`ba na nesporedlivata va{a
pamet,
i gri`a za hrana i `ivot; i veruvajte,
najcenet gospodaru,
sekoja korist {to se odnesuva do mene,
bilo idna, bilo sega{na, bi ja smenil
za samo edna edinstvena `elba: da imate mo}
i azno
da me nagradite so toa {to pak }e stanete
bogat.
Timon
Gledaj, taka e. Ti edinstven ~oveku ~esen,
eve, zemi: bogovite od mojata beda
ti pratija azno. Odi, `ivej bogat i sre}en,
no pod uslov: daleku od lu|eto sogradi si go
domot;
mrazi gi site, kolni gi site, milost kon
nikogo nemaj,
tuku pu{ti pregladnetoto meso da im svisne
na koski
pred pita~ive da gi spasi{; davaj na pcite
{to ne dava{ na lu|eto; zandani neka gi
 886 Vilijam [EKSPIR

goltnat,
dolgovi da gi izedat; ~ove{tvoto neka stane
gora isu{ena ta`na;
bolesti neka mu ja lokaat krvta la`na!
Odi, `ivej sre}no!

Flavij

O, pu{tete me da ostanam i da ve te{am,

gospodaru.

Timon

Ako mrazi{ kletvi

ne ostanuvaj; duri si blagosloven i slo-
boden, begaj
od lu|eto begaj, a {to te gledam posledno da
ti e sega.
(Izleguva Flavij. Timon se povlekuva vo
pe{terata.)
 ^in PETTI
Scena 1
(Vleguvaat poetot i slikarot.)
Slikarot
Kako {to mi opi{aa, negovoto
prebivali{te ne treba da e daleku.
Poetot
[to da misli ~ovek za nego? Dali se to~ni
glasinite deka poln e so zlato?
Slikarot
To~ni se. Taka veli Alkibijad; Frinija i
Timandra dobija zlato od nego. So golemi
pari gi obogati i siroma{nite, zaskitani
voini. Velat deka golema suma mu dal i na
svojot doma}in.
Poetot
Zna~i propasta negova be{e samo proba za
negovite prijateli.
Slikarot
Ami kako. ]e go vidime povtorno kako cuti
vo Atina i kako se ramni so najgolemite.
Zatoa, ne pre~i ni{to ako, za sekoj slu~aj,
mu ja uka`eme na{ata qubov vo ovoj bo`em
lo{ ~as za nego: taka }e poka`eme malku
~esnost, a mnogu verojatno e deka disa|ite
na namerata }e gi napolnime, ako e to~en
glasot za negovoto bogatstvo.
Poetot
[to ima{ ovojpat da mu dade{?
Slikarot
Vo ovoj mig ni{to osven sopstvenata poseta;
samo }e mu vetam odli~na slika.
Poetot
I jas istoto }e go storam; }e mu ka`am za
golemata ideja {to ja imam, a koja se odne-
suva na nego.
Slikarot
Taka e najdobro. Vetuvaweto sega e vo moda;
go otvora o~ite na o~ekuvaweto. Ispolnu-
vaweto sekoga{ e neinteresno, zaradi goto-
vosta na deloto i, osven kaj poprostata i
poglupa raja, ispolnuvaweto na vetenoto
voop{yo i go nema. Da veti{ e otmeno i mod-
erno; ispolnuvaweto na vetenoto e eden vid
zavet ili amanet {to go poka`uva stepenot
na obolenost vo umot na izvr{itelot.
(Doa|a Timon od pe{terata.)
Timon
(Na starana.) Odli~en umetniku, ne si
kadaren da naslika{ ~ovek tolku lo{ kako
tebe.
Poetot
Razmisluvam {to da re~am deka spremam
za nego. Toa mora da bide ne{to {to nego
}e go pretstavuva; satira protiv mekosta
na bogatstvoto, so razotkrivawe na besk-
rajnite laski {to odat so mladosta i
rasko{ot.
 888 Vilijam [EKSPIR

Timon bidej}i ~esto sme ja vkusile {irokogra-

dosta va{a,
(Za sebe.) Zarem mora{ da bide{ urnek za sega koga ~uvme deka ste se povlekle, deka ni
podlec i vo sopstvenoto delo? Saka{ da gi glas ni traga
kam{ikuva{ svoite mani kaj drugi? Stori od prijatelite va{i nema, za ~ija neblago-
taka, imam zlato za tebe. darna priroda
(O duhovi prezreni!) ne e dovolen ni nebesn-
Poetot iot kam{ik-
{to, zarem kon vas,
Da go pobarame. ~ija yvezdolika blagorodnost lu|e
Mo`e samo sopstvenata sre}a da ja klocnam gi napravi! Vo zanes sum, i ne mo`am
koga imam mo`nost, a doa|am docna. da go pokrijam ~`udovi{niov {al neblago-
darnost
Slikarot so vistinski zborovi.

Taka e. Timon
Duri e denski i u{te svetat beskrajnite
neba Neka bide gol, taka podobro }e se gleda.
na svetlinata baraj go ona {to ti treba. Ti {to si ~esen, ostani samo takov,
Ajde. i toga{ tie najdobro }e se vidat i znaat.

Timon Slikarot

(Na strana.) Kaj sviokot }e ve sretnam. Nie dvajca

Kakov bog e ova zlato minavme niz porojot golem od darovi va{i
kogo go obo`uvaat vo hram polo{ i slatko go osetivme.
od ko~ina svinska?
Ti korabot go opremuva{ i morskata pena Timon
ja ora{, velva{ trajna po~it vo robot,
neka te slavat; svetcite neka ti gi rubat Da, vie ste ~esni lu|e.
so ~umi, {to samo tebe edinstveno te qubat!
To~no na sviokot. Slikarot
(Istapuva.)
Dojdovme ovde uslugite da vi gi ponudime
Poetot na{i.

Zdarvo, Timone vreden! Timon

Slikarot ^esni, ~esni lu|e! [to da vi dadam za voz-

vrat?
Doskore{niot pokrovitel na{ velik! Jadete koreni piete studena voda, neli?

Timon Obajcata

Do`iveav li da vidam dvajca ~esni lu|e? S# }e storime za da bide po va{e.

Poetot Timon

Gospodine, Vie ste ~esni lu|e. Ste ~ule deka imam

 Timon od Atina 889

zlato; Obajcata
sigurno ste ~ule; ka`ete, vie ste ~esni lu|e.
Ne somnevajte se, gospodaru vreden.
Slikarot
Timon
Taka se govori, gospodaru; no za toa nie
ne sme dojdeni. Sekoga{ edniot od vas mu veruva na podlec,
koj{to postojano go mami.
Timon
Obajcata
Ama ste ~esni lu|e! Ti najdobri pravi{
portreti vo cela Atina: najdobar si, Navistina e taka, gospodaru?
stvarno;
ti naj`ivo i ma~ka{. Timon

Slikarot Da, go slu{ate kako la`e, se preprava

Taka, taka, gospodaru.
Timon
Ba{ taka, gospodine, kako {to rekov. A, vo
tvore{tvoto tvoe, stihot tolku ti e pre-
poln
so zborovi svileni i mazni {to duri ima
~ovek vpe~atok deka s# e prirodno. No,
i pokraj s#, iskreni prijateli moi,
moram da vi ka`am deka mala imate gre{ka;
ne e stra{na, navistina, niti bi sakal
da vlo`ite trud i da ja popravite.
Obajcata
Ve molime ~esno da ni ja ka`ete.
Timon
]e me sfatite gre{no..
Obajcata
So blagodarnost, gospodaru.
Timon
Navistina?
ve{to,
ujdurmite grdi mu gi znaete, go sakate, mu
davate hrana,
v gradi go ~uvate; iako sigurni ste sosem
deka e ~istokrven podlec.
Slikarot
Ne znam takov, gospodaru.
Poetot
Niti jas.
Timon
Gledajte ve sakam; }e vi dadam zlato,
oslobodete se od dru{tvoto na podlecite
takvi;
obesete gi, probodete gi, udavete gi vo kapka
mo~,
uni{tete gi sosem pa pojdete kaj mene
da vi dadam zlato.
Obajcata
Imenuvajte gi, gospodaru; da ~ueme koi se.
Timon
Ti tamu i ti vamu, sekoga{ zaedno po dvajca;
iako sekoj sam, odvoen i bez nikoj,
sepak vrhovniot podlec mu pravi dru{tvo.
 890 Vilijam [EKSPIR

(Na edniot) Ako, kaj{to si, dvajca podleci Timon

nema,
ne dobli`uvaj mi se. (Na drugiot.) Ako ne O, sonce {to te{i{, pe~i! Govorete pa
saka{ besilka da ve zgrabi;
da obituva{ kaj{to eden podlec ima, toga{ za sekoj iskren zbor, edna krasta; za sekoj
nego napu{ti go. Begajte, magla! Eve vi la`en
zlato, so usviteno `elezo do koren jazikot da vi
po zlato ste i dojdeni, robovi edni dolni. go gorat
(Na poetot) Rabote{e za mene, eve ti duri zboruvate!
plata: magla!
(Na slikarot) Ti si alhemi~ar, od ova Prviot senator
napravi zlato!
Da ve nema, mr{, ku~iwa edni rasipani! Timone, dostoen.
(Gi tera a potoa se vra}a vo pe{terata.)
(Vleguva Flavij so dvajca senatori.) Timon

Flavij Na nikogo osven na takvi kako vas, a vie na

Timon.
Popusto se trudite da govorite so Timon;
za{to do tolku e povle~en vo sebe Prviot senator
{to, ni{to osven sebesi, {to li~i na ~ovek,
ne saka da go vidi. Senatorite atinski te pozdravuvaat, Timon.

Prviot senator Timon

Dovedi n# do pe{terata. Im blagodaram; a nazad ~uma bi im pratil

Na{a rabota e vetuvaweto na Atin~anite
dadeno deka }e govorime so Timon.
Vtoriot senator
Vo sekoe vreme
lu|eto ne se sekoga{ isti. Vremeto i `alta
vaka go skroija: vremeto so posre}na raka
porane{nite denovi mo`e da mu gi vrati
i pak onoj stariot da go stori. Odvedi n# kaj
nego,
pa {to }e bide neka bide.
Flavij
Ova e pe{terata.
Mir i spokojstvo vo nea! Gospodaru Timon!
Timon!
Izlezete i zboruvajte so prijateli! Imate
pozdrav
od Atin~anite preku dvajca senatori svoi.
Zboruvajte so niv, blagoroden Timone.
(Izleguva Timon od pe{terata.)
da mo`am da ja fatam.
Prviot senator
O, prosti
go neprostlivoto zaradi koe i nam ni e
krivo.
Senatorite, ednoglasni vo qubovta do eden,
te molat da se vrati{ vo Atina, so molba
nekolkute dostoinstva ostanati prazni
da gi navle~e{ i najdobro da gi upotrebi{.
Vtoriot senator
Priznavaat ete
deka bezdu{en prenebreg poka`ale kon
tebe;
i sega senatot, koj{to mnogu retko
odlukite gi menuva, ~uvstvuvaj}i deka
Timon mu treba, i sogleduvaj}i ja seta
gre{ka
{to navremeno ne mu pomogna na Timon,
n# ispra}a nas, da ti preneseme kolku `ali,
 Timon od Atina
so ponuda za nadopolna pogolema mnogu
od navredata nanesena. Ti nudi more
qubov i rasko{ za da ti gi izbri{e v srce
zlata od nego napraveni i da otvori vo tebe
nova stranica na qubov {to seta vernost
kon tebe }e ja kotka i iska`uva.
Timon
Me ma|epsavte sosem,
me fativte na spawe i me dovedovte do
solzi.
Pozajmete mi srce na {utrak i o~i na `ena
ute{nive ponudi da gi opla~am, o, senatori
dobri.
Prviot senator
Zatoa te molime da pojde{ so nas nazad,
i vo na{a Atina, tvoja i na{a, vlasta
da ja prezeme{; do~ekan so blagodarnost }e
bide{,
apsolutna vlast }e ti se dade, a imeto tvoe
dobro
}e `ivee mnogu po~ituvano {tom gi raz-
bieme sosem
divja~kite napadi na Alkabijad koj{to
ko vepar go podriva divo
mirot na svojata zemja.
Vtoriot senator
I zamavnuva so me~ot zakanuva~ki
kon bedemite na Atina.
Prviot senator
Zatoa Timon-
Timon
Pa dobro, gospodine; zatoa, sakam, gospo-
dine, vaka:
ako Alkibijad zemjacite mi gi ubie,
neka Alkibijad ova go znae od Timona,
na Timon ne mu e gajle. No, ako ja pqa~ka
ubavata Atina i za brada gi fa}a starcite
na{i
vredni, predavaj}i gi devicite na skver-
891
naveweto
od gnasnata, yverska, naludni~ava vojna,
toga{ neka znae (ka`ete mu Timon taka
veli,
od `al za na{ite starci i na{ite mladi),
a {to drugo mo`am da mu re~am, deka ba{
mi e gajle,
pa neka sfati kako saka-i za no`evite
nivni-bez gajle
imate vratovi za se~ewe. A za mene li~no,
ne postoi xepno no`e vo buntovniot logor
{to ne go cenam pove}e od vratot
najugleden vo Atina. Zna~i, ve ostavam taka
vo za{tita na bogovite mnogumilozlivi
nebare kradci pred temni~arite nivni.
Flavij
Da si odime; zalud e siot napor.
Timon
Eve, ba{ go pi{uvav svojot epitaf;
utre }e se vidi. Mojata dolga bolest
od zdravje i `ivot po~nuva sega da se le~i,
i ni{to ve}e ne me zadovoluva. Odete, u{te
`ivejte! Alkibijad neka vi e ~uma, negova
vie,
i vaka neka ve~no trae.
Prviot senator
Zboruvame zalud.
Timon
Ama sepak zemjata si ja sakam i ne sum
onoj {to na propasta nejzina se raduva,
kako {to ~esto slu{ate za mene.
Prviot senator
Najposle ubavo ne{to.
Timon
Pozdravete gi sogra|anite mili od mene.
 892 Vilijam [EKSPIR

Prviot senator plavi.

Ovie zborovi usnite vi gi krasat duri minu-
vaat niz niv.
Vtoriot senator
I vleguvaat vo na{ite u{i kako golemi
pobednici niz triumfalnata arka.
Timon
Tuka dojdete, za mogilkata moja proro~i{te
da vi stane.
Usni, u{te ova pa jazicite ve}e neka ne
pre~at:
ona {to ne ~ini, ~umi i zarazi neka go
le~at!
Samo grobarstvoto sakam da vi cuti; plata
primajte vo mr{i:
sonce,trgni mi se, Timon svoeto go svr{i!
(Izleguva.)

Pozdravete gi od mene, Prviot senator

i ka`ete im deka, od makite za da gi spasam,
od stravot od udari ini, bole{tini, {teti,
od stradi qubovni i ~emeri drugi
{to krevkiot sud na prirodata gi trpi
na nesigurna pateka `ivotna, edna
qubeznost }e im storam: }e im ka`am
kako da go izbegnat gnevot div na Alkbijad.
Prviot senator
^emerot mu e vkorenet sosem
vo prirodata.
Vtoriot senator
Nade`ta vo nego e mrtva. Odime nazad,
i da vidime kakvi drugi imame sredstva
vo opasnost na{a stra{na.

Ova mi se dopa|a; sepak se vra}a. Prviot senator

Timon Ni trebaat za toa brzi noze.

(Izleguvaat.)
Ima edno drvo {to vo moja blizina raste,
a, za moi potrebi, naskoro }e treba
da go se~am; ka`ete im na prijatelite moi,
na site Atin~ani, s# kako {to idat redum,
od najvisok do najnizok, koj{to saka
bolkata da mu ja snema, neka brzne vedna{,
ovde neka dojde, pred drvoto sekirata da ja
seti,
i da se obesi. Ve molam, prenesete go mojot
pozdrav.

Flavij

Da ne go voznemiruvame pove}e; promeni }e

nema.

Timon

Pove}e ne idete mi; ka`ete & na Atina

deka Timon ve~niot dom svoj go krenal
na peskovitoto krajbre`je od solenata voda,
kaj{to po vezden plimata penliva }e go
 Timon od Atina 893

Scena 2 Scena 3

(Vleguvaat dvajca drugi senatori so (Vleguva eden vojnik vo {umata vo potraga

glasnik.) po Timon.)

Tretiot senator Vojnikot

Si otkril ne{to bolno nepovolno; dali
tolkava mu e vojskata ko {to veli{?
Glasnikot
Duri i skrativ;
osven ova, mnogu e jasno
deka napadot sledi brgu.
^etvrtiot senator
Na te{ka maka }e se najdeme ako ne go dove-
dat Timon.
Glasnikot
Sretnav eden glasnik, prijatel moj od damna,
so kogo, iako vo rabotava op{ta sme protiv
sepak starata qubov n# zbli`i i kako
prijateli porazgovaravme. ^ovekov javal
od Alkibijad do pe{terata na Timon,
so molbeno pismo Timon da se vklu~i
vo borbata protiv gradot
delumno zapo~nata i poradi nego.
(Vleguvaat dvajca drugi senatori.)
Po opisot {to go dobiv ova treba da e mes-
toto. Koj e ovde?
Zboruvaj, ej! Ne odgovara? [to e ova?
Timon e mrtov {to svojot go nad`ieva
vek!
Yver kamo ova da mi go pro~ita; ovde nema
`iv ~ovek.10
Mrtov, sigurno; ova mu e grobot. [to
pi{uva
na plo~ata ne znam. ]e gi vtisnam bukvite
na vosok;
na{iot voda~ pismen e vo sekoj pogled,
po godini mom~e, po znaewe - starec.
Gordata Atina pred nego se skukulila seta
padot nejzin, na slavo`ednosta mu e meta.
(Izleguva.)

Tretiot senator

Eve gi na{ite bra}a.

Prviot senator

Ne zboruvajte za Timon, nema ni{to od nego.

Se slu{a barabanot du{manski, i stra{na
vreva
vozduhot so prav go davi. Vnatre, strav ve}e
nema,
za na{iot pad, ~inam, du{manot zamka
sprema.
 894 Vilijam [EKSPIR
Scena 4
(Trubi. Vleguva Alkibijad so vojskite pred
Atina.)
Alkibijad
Objavete mu go na gradov od kukavici i raz-
vratni `eni
na{iot stravokoben nastap.
(Trubi za pregovori.)
(Senatorite izleguvaat na bedemite.)
Do sega teravte slobodno, ispolnuvaj}i go
seto vreme
so razvrat i raspojasenost, a va{ata volja
be{e edinstven zakon; do sega, jas i mnozina
drugi
{to tapkaa vo senkata na vlasta va{a
odevme samo so prekrsteni race, vzalud
vozdivnuvaj}i zaradi stradaweto na{e.
Dojde vreme koga
krotkata volja
na stradalnikot }e se osili i sama od sebe
}e vikne, “Dosta!”. Do sega gazenata pravda
povtorno }e sedne i }e di{e vo udobnite
stolovi va{i,
a zazbiftanata nahalnost naedna{ }e
splasne
od strav i grozno begstvo.
Prviot senator
Blagoroden i mlad mnogu,
koga gri`ite prvi zamisli samo ti bea,
pred mo} da ima{, a pri~ina za strav nie,
te viknavme melem da ti dademe za gnevot,
neblagodarnosta da ja izbri{eme, so qubov
pogolema od nea.
Vtoriot senator
Otidovme so molba
da go vratime Timon vo srcata na gradot
sakan
smerno mu pora~avme, a vetivme mnogu.
Ne bevme site nequbezni, niti zaslu`uvame
site
udarot voen da n# sotre.
Prviot senator
Ovie bedemi na{i
ne se krenati od racete na tie {to bolka
ti nanesoa; nitu pak e pravdina sega
golemive kuli, trofei, u~ili{ta da padnat
za{to nekoj zgre{il.
Vtoriot senator
Nitu pak se `ivi
onie {to bea pri~ina za prviot tvoj progon;
sramot, {to epten im nedostiga{e mudrost,
srcata im gi skr{i. Vo mar{ vlezi, vo`du
blagoroden, vo gradot na{ so razvioren
bajrak;
so desetkuvawe na sekoj desetti `itel,
dokolku odmazdata ti livka po takva hrana
gnasna duri i za prirodata, desetokot zemi
si go,
a so ~kurta neka se re{i koi od niv
}e `iveat a koi }e umrat.
Prviot senator
Ne se vinovni site.
Ne e pravi~no zaradi nekolkumina mrtvi
`ivi da pla}aat; zlostorite, kako i zemjata,
ne se nasledni. Zatoa, zemjaku najmil,
vlezi so vojskite, no gnevot ostavi go
nadvor,
po{tedi ja atinskata kolevka svoja i rodot
blizok
{to rasplamteniot gnev tvoj bi go sotrel
zaedno so vinovnicite; kako pastir,
dojdi do trloto i zarazenite izdvoj gi,
bez da gi uni{ti{ site.
Vtoriot senator
Ona {to go saka{,
so nasmevka samo da go dobie{ mo`e{
mesto so sabjata da se~e{.
Prviot senator
So nogata samo stapni
pred zamandalenite porti i tie sami
}e se otvorat ako blagorodnoto tvoe srce
 Timon od Atina
objavi deka ko prijatel }e vleze{.
Vtoriot senator
Rakavici frli,
ili drug znak na ~esta tvoja,
deka vojnata }e ti poslu`i pravda za sebe
da osigura{, a ne na{a propast, pa seta
vojska
na logoruvawe }e ti ja primime duri site
`elbi
ne ti se ispolnat.
Alkibijad
Dobro, eve vi ja rakavicata.
Slezete i otvorete gi te{kite porti.
Du{manite na Timon i moite {to sami vie
}e gi odbele`ite, }e padnat i drug nikoj;
i za da se sti{i sosem stravot velam u{te
deka
nieden vojnik ne }e izleze od svojot {ator
niti pak }e go naru{i tekot na redovnata
pravda
vo atarot na gradot bez za toa najstrogo da
bide kaznet
po zakonite va{i.
Obajcata
Blagorodno mo{ne.
Alkibijad
Slezete i odr`ete go zborot.
(Vleguva eden vojnik.)
Vojnikot
Vo`du blagoroden, Timon e mrtov,
zakopan na samiot breg morski;
a na plo~ata nadgrobna ovoj natpis
{to na vosok go donesuvam, ~ij otpe~atok
mek
govori mesto neznaeweto moe.
Alkabijad
(^itaj}i go epitafot)
895
Ovde kolnatik le`i, od du{ata
kolnata li{en,
ne pra{uvaj koj sum, ~uma, vas `ivite, da ve
zbri{e.
Ovde le`am jas, Timon, koj{to `iv, go
mraze{e od ~oveka
rodot,
projdi i kolni; ama projdi ne zapiraj go
tuka òdot.11
Ova dobro ka`uva {to ~uvstvuva{e pri
krajot.
Iako go mraze{e dolnoto vo nas i nisko,
go prezira{e pla~ot i drobnite solzi
od tvrdata priroda {to se leat, dlaboka
misla sepak
te navede da stori{ ogromniot Neptun
ve~no
da gi oplakuva na niskiot tvoj grob, pokae-
nite gre{ki.
Mrtov e blagorodniot Timon, vo ~ij spomen
podocna pove}e }e ka`am. Vnesete me vo
gradot,
a jas na me~ot maslinovo gran~e }e stavam,
za vojnata mir da rodi, mirot vojnite da gi
spre~i,
eden edniot, drug drugiot, so spogodba da go
le~i.
Udrete barabani!
(Izleguvaat.)
Bele{ki

1
Scenata se slu~uva vo domot na Timon. Inaku vo prvoto folio izdanie na delata na
[ekspir, dramata ne e podelena na ~inovi i sceni. Podelbata zastapen ovde glavno e
dosledna na onaa na Kepel.
2
Mnogu redaktori pesni~kava {to ja ka`uva poetot ja stavaat vo italika {to ne e slu~aj
vo Folioto.
3
Ogledalolik laska~ bidej}i laska~ot kako vo ogledalo gi otslikuva site raspolo`bi na
onoj komu laskite se nameneti. Vo slu~ajov, Timon.
4
Lutinata e kratkotrajno ludilo (Horatij, Poslanija)
5
Poteweto vo topla kada bil poznat na~in za le~ewe od veneri~ni zaboluvawa.
6
Vo originalot Korint. Drevniot Korint bil na lo{ glas zaradi razvrat i blud zatoa
stanuva simbol na razvratot, ne{to kako bibliskite gradovi Sodom i Gomora.
7
Odgovorot na Timon e vrzan so pogovorkata “Lastovicite, kako la`nite prijateli, begaat
pred doa|aweto na zimata”.
8
Verojatno go frla i poslednoto aliv~e od sebe ili, kako {to zabele`uva eden drug
komentator, si ja kubi kosata i ja frla kon Atina!
9
Sferata na mese~inata. Spored Ptolomejskata kosmologija, samo oblastite pod
mese~inata se podlo`ni na promeni, a s# drugo nad niv e nemenlivo. Timon go povikuva
sonceto koe, normalno, e vrzano so sozdavaweto, da ja promeni sopstvenata priroda i so
zarazi i ~umi da ja uni{ti celata podlunarna sfera.
10
Ovie dva stiha ne se epitafot na Timon, za{to vojnikot, kako {to }e se vidi podocna,
ne e vo sostojba da go pro~ita originalot. Stanuva zbor za u{te ne{to, pokraj natpisot,
napi{ano od Timona na jazik razbirliv za vojnikot. (Obi~no razbirliviot kaj [ekspir e
angliskiot, a nerazbirliviot, latinskiot jazik.)
11
O~igledno dva epitafa od po dva stiha {to [ekspir gi izvadil od Plutarh so namera
podocna da izbri{e eden, verojatno prviot, pri proverkata no, jasno e deka ne stignal pa
ostanale dvata. Plutarh veli deka prviot bil napi{an od samiot Timon, a vtoriot od
poetot Kalimah.
 Vilijam [ekspir

Veselite `eni od Vindzor

Komedija na zabuni
Kroteweto na opakata
So sila ubavina ne biduva
Od vlakno ortoma
Sekoe zlo za arno
Tante za kukurigu
Romeo i Julija
Ri~ard Treti
Koriolan
Timon od Atina

Prevod od angliski, predgovori i bele{ki

Dragi Mihajlovski

Izdava~:
KAPRIKORNUS
Xon Kenedi 1/23, 1000 Skopje, Makedonija
www.kaprikornus.com.mk
Za izdava~ot
Brankica Mihajlovska

Komjuterska obrabotka, grafi~ki dizajn i korica

Alen Lapon

Korektura
Gorjana Mihajlovska-Lapon
Jana Mihajlovska

Pe~atnica

Izdanieto e finansiski pomognato od Ministerstvoto za kultura na

Republika Makedonija