P. 1
Teorija i Praksa Likovnog Vaspitanja

Teorija i Praksa Likovnog Vaspitanja

5.0

|Views: 1,290|Likes:
Published by nombojso9109

More info:

Published by: nombojso9109 on Nov 29, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/02/2013

pdf

text

original

Značaj likovnog vaspitanja i problemi kurikuluma

Različiti autori/škole ističu sasvim različite aspekte značaja likovnog vaspitanja u školi, toliko da se čini da ovaj predmet zaista može imati onakav značaj kakav mu pridamo: od saznajnog značaja, zadovoljavanja potrebe za lepim i razvijanja praktično-tehničkih sposobnosti, do razvijanja ličnosti deteta, razvijanja čula i empatije; neki autori ističu i psihološko-terapeutski značaj likovnog vaspitanja. Nije teško primetiti i da svi ovi autori, ističući ove različite koristi (ili ciljeve) likovnog vaspitanja, podrazumevaju sasvim različite programe likovnog vaspitanja. Zaista, čini se da je likovno vaspitanje predmet koji dozvoljava najveću slobodu i raznovrsnost kako u pogledu didaktičkih rešenja, tako i u pogledu programiranja uopšte. To ne znači da je programiranje ovog predmeta proizvoljno i da svaki nastavnik/programer može da radi „šta hoće“, već naprotiv, to znači i da se ovaj predmet suočava i sa brojnim teškoćama prilikom programiranja, usled brojnih protivrečnosti između ciljeva koji mu se određuju, kreativnih potencijala, i njegove formalizacije i praktične realizacije u okviru školske institucije. Na osnovu istraživanja kurikuluma likovnog vaspitanja nekoliko zemalja, Džilian Fig (Figg, 1985) primećuje 3 glavne teškoće u programiranju i realizaciji likovnog vaspitanja: 1. Mogućnost rada na osnovu neposrednog iskustva i izloženost stimulativnim vizuelnim izvorima - u nastavi likovnog vaspitanja učenici najčešće nemaju priliku da rade na osnovu neposrednog vizuelnog ili taktilnog iskustva, npr. da crtaju živi model ili da vajaju neki predmet koji imaju prilike i da dodiruju ili drže u rukama, niti su podsticana da pažljivije posmatraju svoju okolinu, predmete ili ljude oko sebe i da pokušaju vizuelno da ih predstave ili da u njima traže inspiraciju. 2. Mogućnost dubljeg upoznavanja sa materijalima i tehnikama – postojeće prakse su uglavnom ili preterano ograničene kad je u pitanju raznovrsnost materijala i tehnika koje se primenjuju, ili pak mnoštvom materijala i tehnika dovode do toga da se učenici njima bave na površniji način. Stoga je važno prepoznati, sa jedne strane, važnost iskustva u radu sa različitim materijalima i tehnikama, ali sa druge, imati na umu da suština nije u samim materijalima, već u tome šta se i kako sa njima radi. 3. Obrazovanje iz istorije umetnosti – istorija umetnosti je u nastavi likovnog vaspitanja na nivou osnovne škole često skoro sasvim nezastupljena. Ukoliko se i dešava, ona se uglavnom prezentuje na način koji ne doprinosi estetskoj senzibilizaciji učenika, već pprosto kao deo korpusa opšteg obrazovanja koji učenici treba da memorišu i reprodukuju.

Istražujući nastavu likovnog vaspitanja u engleskim i australijskim srednjim školama i . njeni različiti oblici i teme. blok 3. analizirajući vizuelne aspekte predmeta. a veći – za veću. a i iz ličnog iskustva tokom osnovnog i srednjeg školovanja. ili naprosto. kao nešto posebno i neobično. Kolaž se uvodi samo u retkim prilikama. umetničkih dela različitih ljudi iz različitih društvenoistorijskih konteksta. 1985). Učenici uglavnom crtaju „iz glave“. Kao što mnogi autori ističu (Read. što je apsurdno kada vidimo najrazličitije formate koje su umetnici koristili tokom istorije. sasvim odvojene. Obrazovanje iz istorije umetnosti javlja se tek u srednjoj školi. u trećem 4. 1982.Tokom tronedeljne prakse. on se najčešće radi u nižim razredima. možemo da potvrdimo da se ova tri problema po svoj prilici odnose i na praksu likovnog vaspitanja u školama u Srbiji. Robinson. kada žele da vide „kako se nešto crta“. Ne postoje časovi na kojima se odvaja vreme za posmatranje stvarnih predmeta. često pomoću sušenih biljaka i semenki. te dolazi do toga da „[učeničke] slike često nisu ništa drugo do [temperama] obojeni crteži i deca često biraju da ne koriste tempere kako ne bi ’pokvarila’ svoje crteže. Tehnike koje se koriste su isto tako svedene. već vrlo često precrtavaju jedni od drugih ili na drugi način uče šematski „kako se šta crta“. i tako dalje. a to je pitanje cenzure. Na ovaj način. Figg (Figg. uživanje u njoj. i da prošire vidike kada su u pitanju različite funkcije umetnosti. Ovde možemo prepoznati pretpostavku da su stvaranje umetnosti i proučavanje umetnosti. razgovaranje o vizuelnim kvalitetima okoline. Emery (Emery. Materijal na kome se crta je uvek istog formata i teksture – to je deblji beli papir čiji je format standardizovan pod nazivima blok 2. 1985) takođe ističe da se i tehnike koje se koriste ne izučavaju na pravi način. nepovezane aktivnosti.“ Obrazovanje iz istorije umetnosti je skoro sasvim nezastupljeno. Jedina stvar koju učenici posmatraju jeste sopstveni rad. na zadatu temu. što je u skladu sa nastavom likovnog vaspitanja u većini zemalja (Figg. što dovodi do uniformnosti učeničkih radova. Materijali i tehnike koje se koriste su veoma svedeni. učenici ne uče da crtaju posmatrajući. 2006) ukazuje na jedan važan problem kurikuluma likovnog obrazovanja. Figg. koje treba da ukažu na neko podrazumevajuće pravilo prilikom crtanja. odnosno. udubljujući se u doživljaj viđenja. Ovome često doprinose i „ispravke“ od strane nastavnika. crtanje modela. bilo verbalne bilo direktno na učenikovom radu. stvaranje umetnosti i njeno upoznavanje bi trebalo da su ravnopravni delovi kurikuluma likovnog vaspitanja. kao i to da su manji formati naprosto za manju decu. Kada se radi kolaž. 1942. ili eventualno rad drugih učenika. u odnosu na crtanje i akvarel koji su „obični“. da bi u petom počeli da koriste blok 5. 1985). Ovo ukazuje na to da sam format nije predmet likovnog razmatranja. Upoznavanjem istorije umetnosti. učenici mogu da razviju sopstvene odgovore na načine izražavanja drugih. U prvom razredu učenici koriste blok 2 i 3. blok 4 i blok 5. Najzastupljeniji su crtanje (drvenim bojicama) i akvarel.

smrt. ili prosto odbojna. 4. seksualnost.razgovarajući sa tamošnjim nastavnicima likovnog vaspitanja. koja su na ovaj ili onaj način provokativna. razvija vizuelnu percepciju kroz neposredno iskustvo. i da to uglavnom rešavaju cenzurom – izbacivanjem ovih dela iz programa. . Treba napomenuti da ovaj problem u našim školama ne postoji na isti način jer savremena umetnost prosto nije deo programa (koji se završava sa modernom umetnošću). Na taj način. već i na odnos nastavnika prema radovima samih učenika. nastavnici ne samo da sužavaju polje ekspresivnih mogućnosti učenika. razvija svest o socijalnim. sa jedne strane. 1986. dakle. jer se ono odnosi ne samo na izbor umetnika (ili umetničkih dela) koji će biti uvršćeni u program. i njihovog stvarnog poznavanja. Karlavaris. sa druge. v. veliki deo umetnosti dvadesetog veka i gotovo celo polje savremene umetnosti) unapred implicitno označavaju kao ne-umetnost. šokantna. 3. uspostavlja ravnotežu između raznovrsnosti materijala i tehnika. razvija svest o različitim društvenim funkcijama umetnosti i mogućnostima estetskog bavljenja važnim društvenim pitanjima kroz inkluziju savremenih umetničkih dela. Nastavnici često prenose na učenike stav da umetnost nužno mora biti „lepa“ i da služi tome da bude lepa (takav stav možemo videti i kod autora koji pišu udžbenike za buduće nastavnike likovnog vaspitanja. i da bude takav da: 1. Emery zaključuje da mnogi nastavnici imaju problem sa predstavljanjem nekih od važnih dela savremene umetnosti srednjoškolskim učenicima. ali pitanje cenzure ostaje suštinski važno. da se uhvati u koštac sa ovim problemima. gde autor kaže da „umetnost zadovoljava našu potrebu za lepim“). npr. kulturnim i istorijskim aspektima estetskog izraza kroz integrisanje praktičnog rada i obrazovanja iz istorije umetnosti. Savremeni program likovnog vaspitanja bi trebalo. ili koja su političkog sadržaja. To su ona dela savremene umetnosti koja u svom sadržaju imaju teme kao što su nasilje. 2. već i mnoga značajna umetnička dela (zapravo.

pokušaju likovno da predstave sopstveni unutrašnji doživljaj te osobe ili stvari. njihovu fasciniranost zanimljivim šarama u prirodi kao što su linije na nekom listu. Pažljivo posmatranje stvarnih predmeta i osoba je jedan od preduslova za njihovo uspešno likovno predstavljanje. koja ističe da estetski doživljaj uvek podrazumeva odnos subjekta prema svetu ili prema drugom subjektu. kao nečemu što guši kreativnost umesto da ga razvija. zatim pejzaža. pak. Wix (Wix. Na . tako što ih je podsticala da pažljivo posmatrajući jedni druge. i tako dalje. ili pak neke sasvim obične predmete (otpalu grančicu sa drveta. ili šare na nekom insektu. 2006). Sličnog mišljenja je i Riddett-Moore (Riddett-Moore. ali postoje i drugi načini koji ne služe samo sticanju veštine i preciznosti u predstavljanju stvarnih predmeta ili osoba. kako bi se došlo do njegove „istinske prirode“ (v. ohrabrivao svoje učenike da pažljivim posmatranjem dođu do onoga što se nalazi „iza” površinskog izgleda neke stvari ili bića. ukoliko se primenjuje na kreativan način.Razvijanje vizuelne percepcije Razvijanje vizuelne percepcije i kulture posmatranja jedan je od najvažnijih aspekata likovnog vaspitanja. na primer. Uobičajeni način uvođenja pažljivog posmatranja i crtanju na osnovu neposrednog vizuelnog doživljaja. Iako se mnogi protive preslikavanju. nacističkom koncentracionom logoru u Čehoslovačkoj. jer ono podrazumeva pažljivo posmatranje i poklanjanje posebne pažnje detaljima koji nam inače promiču. pa čak i kao vidu „varanja“ (analogno sa prepisivanjem). Nema ničeg pogrešnog u vezi sa ovim metodama. jevrejska umetnica Fridl Diker-Brandajs (Friedl DickerBrandeis) je podučavala slikanju decu u Terezinu. 2009). Na primer. u umetničkom obrazovanju jeste crtanje modela ili mrtve prirode. oblik paučine. Uloga likovnog vaspitanja bi. a takođe i za estetsko percipiranje stvarnosti i umetničkih dela uopšte. preslikavanje može da ima pozitivno dejstvo. Szekely (Szekely. onda. Preslikavanje može postati kreativno i zabavno ukoliko se od učenika zahteva da ga primene na kreativan način. i da u tom smislu likovno vaspitanje može doprineti razvijanju empatije kod učenika. Neposredno vizuelno percipiranje ne mora biti u funkciji vernog. realističkog predstavljanja stvarnosti. bila u kultivisanju ove sklonosti kroz njeno povezivanje sa likovnom ekspresijom ili percepcijom umetničkih dela. tako i u pogledu razvijanja empatije kod dece. na primer). ističe da deca spontano imaju sklonost ka uživljavanju u vizuelne impresije sveta oko sebe. Kle (Paul Klee) je. 2009) ističe da je ovakav način podučavanja značajan kako terapeutski. a takođe i jedan od najzanemarenijih. On navodi primere kao što su sklonost dece da sakupljaju vizuelno zanimljive predmete koje nađu na ulici. a takođe navodi i izmišljanje novih modnih detalja i asesoara. esej „Igra snaga u Bauhausu“ iz 1923). Szekely ističe da. već takođe deluju podsticajno na razvijanje kreativnosti i mašte. Sledeći njegov primer.

umetničkih slika. . i tako dalje – kao neka vrsta kolažiranja preslikavanjem.primer. u jednom takvom zadatku moglo bi se zahtevati od učenika da naprave jedinstveni crtež preslikavajući crteže i slike iz časopisa. sa sličica.

„baviti se prostorom“ ili „baviti se odnosom između rada i posmatrača“? Da bi približila ova pitanja učenicima četvrtog razreda. koji bi trebalo u učenicima da razvije kulturu percepcije umetničkih dela kao i stvaranja sopstvenih odgovora na njih. 2009). sede okrenuti jedni ka drugima. tj. Ovde možemo opisati jedan praktičan primer časa o delima Alberta Đakometija (RidettMoore. i tako dalje. Riddett-Moore je odlučila da ovu problematiku postavi „uživo“. Nastavnica postavlja (svim) učenicima pitanja o kompoziciji koju stvara ovih šestoro učenika u zavisnosti od toga kako sede: „U kakvom su odnosu učenici?“. Naravno. i da podstakne diskusiju između učenika. Zatim. Po instrukciji nastavnice. da podstiče pažljivo posmatranje i izražavanje sopstvenih misli i impresija povodom dela. Šestoro učenika. mora objediniti upoznavanje umetnosti sa praktičnim stvaralaštvom. tako i u odnosu prema posmatračima dela. zatim. Šta znači „baviti se odnosom između figura“. klupe su aranžirane u obliku slova U. a to najčešće nije slučaj. kakvi su im izrazi lica. prema temi rada. ovakva informacija ne bi bila od velike koristi učenicima da bolje razumeju njegov rad. ono mora biti takvo da je blisko učenicima. Upoznavanje umetnosti ne može voditi razvijanju i kultivisanju estetskog doživljaja učenika. najčešće se predstavlja kao nešto sasvim nezavisno od praktičnog rada učenika. ili su stranci?“.Upoznavanje umetnosti i praktičan rad Upoznavanje istorije umetnosti i posmatranje umetničkih dela. Ova odvojenost se najočiglednije očitava u tome što je praktičan rad uglavnom rezervisan za osnovnu školu. Đakometi se u svom radu sa skulpturama uglavnom bavio odnosom (ljudskih ili čovekolikih) figura u prostoru. kako između sebe. na primer. način na koji se o njima razmišlja i govori. njene istorije. tih šestoro učenika menja pozicije na sledeći način: prvo. Nastavnica pritom vodi računa da učenici daju i razlog zašto misle baš tako. dok je obrazovanje iz istorije umetnosti stvar srednje škole. umesto da se razvija način na koji se dela posmatraju. Da bi upoznavanje umetnosti. „Gde bi mogli da se nalaze?“. ukazujući na stvarne karakteristike učenika. Pre početka časa. A razvijanje ovakve kulture svakako doprinosi i razvijanju odnosa učenika prema sopstvenom radu. Stoga možemo reći da jedan savremeni program likovnog vaspitanja. da li sede mirno ili se pomeraju. seda za te klupe. i tako dalje. „Da li se poznaju. mediju rada. njihovog stvaralaštva. sede gledajući u istom pravcu. i tako dalje. . njenih različitih odnosa prema društvu i njenih različitih funkcija zaista razvijalo estetsku percepciju učenika. ukoliko se uči samo o delima. kakvo im je držanje. da bi na kraju sedeli okrenuti jedin drugima leđima. dok ih ostali posmatraju. ukoliko je uopšte i zastupljeno u nastavi likovnog vaspitanja.

Navodeći iskustva različitih nastavnika likovnog vaspitanja. demonstrirajući da umetnost nudi različite načine bavljenja pitanjima koja se mogu ticati bilo koga. mada se međusobno značajno razlikuju. i kako razgovor o temama kojima se neko delo bavi kao i o načinu na koji to čini. umetnost se ne predstavlja više kao nešto apstraktno. približava učenicima umetnost jer shvataju da se ono bavi pitanjima koja su i za njih važna. Na ovaj način. Polazeći od metode kritike Edmunda Feldmana. On ističe i značaj upoznavanja učenika sa odnosima koji postoje između umetnosti/umetnika sa kritičarima. interpretacija. Primeri koje iznose Riddett-Moore i Emery. . galerijama. a to je grupna diskusija. već kao integralni deo sveta u kome živimo. „slobodno“ i nezavisno od društva. nastavnica učenicima pokazuje prvo sliku umetnika kako radi. Emery (2006) ističe važnost razvijanja kritičkog odnosa učenika prema umetnosti. Riddett-Moore deli proces posmatrana i rasuđivanja o delu na sledeći način: deskripcija. Pri tome se čini da privileguje jedan način kako se ovo postiže. sud. Postaljajući slična pitanja kao i na prvom delu časa. kolekcionarima. ukazuju na to da upoznavanje umetnosti zaista može i treba da doprinese približavanju umetnosti učenicima.Nakon toga. kako bi mogli kritički da se odnose prema samom sistemu umetnosti i sistemima privilegija i moći koji postoje u njemu. Emery pokazuje da razvijanje kulture diskusije o umetničkim delima otklanja tenzije koje mogu postojati u vezi sa kontroverznim umetničkim delima. a ne samo umetnika. analiza. nastavnica sada pokušava da podstakne učenike da sopstvenim estetskim angažovanjem dođu do suda o umetničkom delu. a zatim i jedno njegovo delo. svaki put objašnjavajući svoje impresije ukazujući na karakteristike koje delo stvarno poseduje. medijima itd.

i tako dalje. Prema Karlavarisu (Karlavaris. http://www. To znači da je područje likovnog vaspitanja potencijalno mnogo šire nego što se to pokazuje u njegovoj praksi.org/pages/what-is-vts) .readingrockets. vrsta papira. (v. I opet. a takođe su i uglavnom privlačni deci.Širenje područja likovnog vaspitanja Važno je napomenuti da se likovno vaspitanje ne odnosi samo na umetnost. Slikovnice i stripovi jesu predmeti kod kojih likovnost igra veoma važnu ulogu i kod kojih je ona veoma razvijena. već i aktivni pripovedač. likovno područje obuhvata „pojedine likovne discipline – crtanje. i tako dalje. razgovornu tehniku pod nazivom dijaloško čitanje (Dialogic Reading)1 i nastavni metod VTS (Visual Thinking Strategies – strategije vizuelnog mišljenja)2. boje koje su korišćene. Ovaj pristup predstavlja spoj detecentrične pedagogije Ređa Emilije (Reggio Emilia). ali i njene slike. a ne i u poznavanje sa postojećim praksama grafike. U postojećoj nastavnoj praksi u Srbiji. podstiču da se fokusiraju na elemente kao što su format knjige. a koja zahteva od deteta da bude ne samo slušalac. kao i da razgovaraju o tome kakav utisak na njih ostavlja slikovnica s obzirom na ono što primećuju. nastava podrazumeva samo praktični rad. da li su ilustracije uokvirene ili nisu. u ovakvoj nastavi. Stoga učenici nemaju priliku da zaista razviju sopstvenu likovnu kulturu. slikanje. ukoliko. primenjene umetnosti. ove oblasti se tek ovlaš dodiruju kroz zadatke kao što su pravljenje čestitki ili ukrašavanje saksija i sličnih predmeta. dizajn. na primer.“ Učenici se. (v. svakako.com/article/CA6716593.vtshome. likovno vaspitanje često naziva „art & design education“ (obrazovanje iz umetnosti i dizajna).org/article/400) 2 VTS koristi vizuelni materijal u cilju razvijanja kritičkog mišljenja i vizuelne pismenosti kod dece. vajanje. jer likovno osmišljavanje predmeta uvek sadrži 1 Dijaloško čitanje je tehnika čitanja knjiga sa decom koja još uvek ne znaju da čitaju. „Likovno“ nije isto što i „umetničko“.schoollibraryjournal. i produkcijske elemente. Na engleskom govornom području se. grafiku. u skladu sa tim. 1986). uzmemo u obzir širinu oblasti grafike i primenjene umetnosti. Ovaj metod zahteva od odraslog da se fokusira na sve što slikovnica može komunicirati: „njen tekst. Ovakav pristup upoznavanja se likovnim aspektom knjige (ili nekog drugog predmeta) je izuzetno važan za razvijanje likovne pismenosti. ovi pojmovi imaju tačke preseka ali nisu podudarni. niti je jedan podređen drugom. Ovde možemo izdvojiti samo estetsko procenjivanje umetničkih vrednosti kao oblast koja se isključivo tiče umetnosti. http://www.html) pomoću koga deca i nastavnici mogu da istražuju značenja koje knjige nose u svojim vizuelnim aspektima. i da ono nije isto što i umetničko vaspitanje. ili likovnu pismenost. Megan Lambert je razvila nastavni metod pod nazivom Celoviti pristup knjizi (The Whole Book Approach) (v. primenjenu umetnost i estetsko procenjivanje umetničkih vrednosti“. stil ilustracije. http://www.

na primer. Tokom sledećih časova učenici oslikavaju ta stvorenja na debljem papiru. kao i da proširi spektar sopstvenih sadržaja baveći se likovnim aspektom svakodnevnog života. i da naprave ilustraciju koja spaja junake iz ovih dveju priča u jednu celinu.html . da bi se na kraju okačili po zidovima. http://www. uz dodatne dekoracije koje treba da upotpune „podmorski“ ambijent. pokret. gde određeni tipizirani delovi crteža označavaju raspoloženja. učenici mogu da izaberu neko koje im se najviše dopada.eduplace. Nastava likovnog vaspitanja. čini se.schoollibraryjournal.3 Ovaj projekat se najbolje izvršava uz koordinaciju nastavnika biologije i nastavnika likovnog. ali i razvijanju likovne/vizuelne pismenosti. Ovakvi i slični primeri pokazuju da područje likovnog vaspitanja u praksi ne mora da bude toliko usko koliko se čini da je danas. Isto tako. Projekat se završava tako što učenici razmenjuju informacije koje su sakupili o raznim morskim životinjama i biljkama. prozorima i plafonu učionice. Na ovaj način nastava likovnog može da vodi razvijanju kreativnosti i mašte. i tako dalje. Učenici. i da za domaći rad pronađu dovoljno informacija o tom biću. Sledeći primer iz nastavne prakse likovnog vaspitanja tiče se praktičnog rada. Nakon razgovora o različitim bićima koja žive u moru.različite kodove koji se moraju naučiti da bi se slika „pročitala“. mogu izabrati dve priče ili bajke obrađene na času srpskog jezika. kao i da pomogne u ostvarivanju ciljeva drugih predmeta. „Podmorska učionica“ je projekat koji učenici ostvaruju kroz više nedelja.com/article/CA6716593. http://www. To je naročito primetno u stripovima. lako može da se poveže sa sadržajima drugih predmeta. nakon čega imaju zadatak da napišu kratku priču koja bi sadržala ovaj susret.html 3 v.com/rdg/gen_act/fishy/under. u saradnji između nastavnika likovnog i nastavnika srpskog jezika može se ostvariti povezivanje književnog i likovnog izraza. gde je on integrisan sa izučavanjem oblasti koje pripadaju drugim predmetima.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->