HEMIJSKI ZAKONI I POJMOVI

HEMIJA je nauka o materiji i njenim promenama. Masa i energija su dva glavna vida materije. Masa i energija mogu da menjaju oblike i da prelaze iz jednog vida u drugi, ali ni masa ni energija ne mogu biti ni uništene, niti ni iz čega stvorene.

1

Dve vrste promena: • Fizičke promene - do promene stanja materije (agregatna stanja)

• Hemijske promene - do promene sastava materije
► ►

C + O2 → CO2 + x kJ 2 HgO → 2 Hg + O2 narandžast siv potpomaže gorenje
T

OBLICI MATERIJE U HEMIJI
MATERIJA

fizičko odvajanje

čiste supstance
(stalan sastav) jedinjenja ←→ elementi ↑ hemijskim reakcijama

smeše
(promenljiv sastav) homogene smeše ↑ iste osobine unutar smeše heterogene smeše ↑ dve ili više faza

2

117 hemijskih elemenata 94 prirodnih elemenata 23 veštački dobijenih Element sa rednim brojem 118 je sintetisan (dok 117 nije). Hemijski element je supstanca koja sadrži atome samo jedne atomske vrste.nije gasovita to je . nastala od dva ili više elemenata.nije zelena .HEMIJSKI ELEMENT Danas . bela supstanca 3 . HEMIJSKO JEDINJENJE Hemijsko jedinjenje je složena supstanca. Na metal i Cl2 zelenkast gas NaCl . odnosno atome istog rednog broja. koji su meñusobno vezani hemijskim vezama u tačno odreñenom odnosu.kristalna.nema metalne osobine .

šećer u vodi .različite osobine u pojedinim delovima .so u vodi. Homogene Heterogene .led u vodi Smeša koja se sastoji iz Fe i S i razdvajanje te smeše 4 .SMEŠA Smeša je sastavljena od dve ili više komponenti koje su samo mehanički izmešane u sasvim proizvoljnim odnosima.iste osobine u svim delovima .

1813. FORMULE I JEDNAČINE Hemijski simboli Bercelijus . jedan mol atoma datog elementa koji sadrži 6.022 ⋅ 1023 atoma 5 . Element natrijum kalijum gvožñe bakar srebro Simbol Na K Fe Cu Ag Latinski naziv Natrium Kalium Ferrum Cuprum Argentum Ako nazivi dva ili više elemenata počinju istim slovom H – hydrogenium He – helium N – nitrogenium Ne – neon O – oxigenium Os – osmium Simbol hemijskog elementa označava: 1.HEMIJSKI SIMBOLI. jedan atom datog elementa 3. skraćeno ime hemijskog elementa 2.

kraći naziv jedinjenja H2 H2 S HNO3 Primer – voda se može predstaviti u tri sveta Hemijske formule: .empirijska (ne pokazuje stalan sastav) 6 .kvantitativni sastav H2SO4 Hemijska formula može biti: . HNO3) .za predstavljanje sastava molekula .molekulska (pokazuje stalan sastav Na2SiO3.kvalitativni sastav .Hemijske formule .

niti podržava gorenje.022 ⋅ 1023 molekula.tečna .niti gori. jedan molekul hemijskog jedinjenja 3.lako gori . Hemijske jednačine Prikazuju hemijske reakcije pomoću hemijskih formula. već ga sprečava . jedan mol molekul hemijskog jedinjenja koji sadrži 6.gas .podržava gorenje 7 . skraćeno ime hemijskog jedinjenja 2.Hemijska formula (ili formulska jedinka) predstavlja: 1.gas . REAKTANTI PROIZVODI REAKCIJE različite osobine 2 H2 + O2 → 2 H2O .

kvantitativan odnos svih učesnika u reakciji (zakon o održanju mase) pa se još naziva i stehiometrijska jednačina. 3 Ca(OH)2 + 2 H3PO4 → Ca3(PO4)2 + 6 H2O 5 mola 418 grama 7 mola 418 grama Uzroci hemijskih reakcija: • nastajanje lako isparljivog jedinjenja • nastajanje slabo disosovanog jedinjenja • nastajanje slabo rastvornog jedinjenja • oksidoredukcija 8 .Hemijska jednačina daje tačan.

entropija.entalpija reakcije ∆rH.endotermne Za osobine sistema i promene u njemu potrebne su termodinamičke funkcije stanja: .karakteriše energiju sistema na stalnom pritisku i temperaturi . H .8 kJ/mol ∆rH = -241. je toplota koja se oslobodi ili vezuje pri hemijskoj reakciji 9 . Endotermna N2(g) + O2(g) 2 NO(g) ∆rH = +180 kJ/mol ∆rH = -285. S Entalpija: .entalpija.Energetske promene u hemijskim reakcijama Egzotermna H2(g) + ½ O2(g) → H2O(l) H2(g) + ½ O2(g) → H2O(g) Važna su agregatna stanja.egzotermne .8 kJ/mol Hemijske reakcije zavisno od toplotnih efekata .izučava ih termohemija: .

Za izračunavanje promena entalpije sistema koje se teško eksperimentalno odreñuju: • odreñivanje energije kristalne rešetke • entalpija rastvaranja i hidratacije Entropija: . već zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. koja se odigrava pri stalnom pritisku. koju pokazuje promena entropije ∆S • 10 .predstavlja meru neureñenosti sistema i zavisi samo od temperature i pritiska Promena entropije ∆S. iskazuje promenu ureñenosti sistema. koju pokazuje promena entalpije ∆rH • promenu ureñenosti sistema. Za predviñanje spontanosti reakcije potrebno je poznavati: promenu energije sistema. ne zavisi od puta kojim se reakcija odigrava.HESOV ZAKON Toplota hemijske reakcije.

Zakon o održanju mase -Lavoazijeov zakon″Zbir masa supstanci koje stupaju u hemijsku reakciju jednak je zbiru masa supstanci koje nastaju kao proizvod te reakcije″. 11 . ″ 4 NH3 + 5 O2 → 4 NO + 6 H2O 4 azota 4 azota 12 vodonika 12 vodonika 10 kiseonika 10 kiseonika Nepromenjen odnos masa.OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI 1.

5 g (H2) u višku 0.2.5 g (H2) se jedini sa 4 g O2 4 g – 0.5 g (H2) + 4 g (O2) → 4.. Zakon stalnih odnosa masa -Prustov zakon″Atomi elemenata se jedine u hemijsko jedinjenje u stalnom odnosu masa″ ″ ″Sastav hemijskog jedinjenja je stalan.5 g = 3. bez obzira na koji je način nastalo″ ″ • H2 O 2 H2 + O2 → 2 H2O 4 g : 32 g → 36 g / :4 1g : 8g → 9g 4 grama H2 + 4 grama O2 ? 1 g (H2)………. 4 g (O2) ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯ x = 0.8 g (O2) x g (H2)……….5 g (H2O) 12 .

Šematski ovaj Zakon se može prikazati na primeru metana. a te različite mase stoje u odnosu malih celih brojeva″ ″ Najčešći primeri su oksidi CrO Cr2O3 CrO3 52 g : 16 g 104 g : 48 g /:2 52 g : 48 g 52 g : 16 g /:16 52 g : 24 g /:16 52 g : 48 g /:16 ↑ stalna masa 1 /·2 1.5 /·2 3 /·2 2 3 6 13 . Zakon umnoženih odnosa masa -Daltonov zakon″Ako dva ista elementa grade veći broj različitih jedinjenja. CH4 3. na stalnu masu jednog elementa dolaze različite mase drugog elementa.

Zakon spojnih masa -Rihterovo pravilo″Mase dveju supstanci koje reaguju bez ostatka sa jednakom masom neke treće supstance su meñusobno ekvivalentne″ ″ Primer: CH4 12 g C : 4 g H /:4 3gC:1gH H2 O 2 g H : 16 g O /:2 1gH:8g Odnos Odnos ekvivalentnih 3 : 1 ekvivalentnih 1 : 8 masa C i H E(C) : E(H) masa H i O E(H) : E(O) Na osnovu ovog zakona mase ugljenika (3 grama) i kiseonika (8 grama) su ekvivalentne i u tom odnosu su zastupljene u odgovarajućem oksidu ugljenika (CO2). CO2 12 g C : 32 g O 3gC:8gO E(C) : E(O) /:4 14 .4.

Atomi su najsitnije čestice elementa.Daltonova atomska teorija Čine je četiri postulata: 1. Hemijska jedinjenja nastaju spajanjem atoma odreñenih elemenata (″složeni atomi″) ″ ″ 15 . Atomi različitih elemenata imaju različite osobine i različiti su po masi 4. Atomi jednog istog elementa imaju jednake mase 3. koje mogu sudelovati u hemijskoj reakciji i nevidljivi su 2.

merene pod istim uslovima. ″ Avogadrov zakon Po njemu su najmanje čestice gasa.Zakon stalnih zapreminskih odnosa -Gej-Lisakov zakon2 H2 + O2 → 2 H2O 2 dm3 vodonika + 1 dm3 kiseonika → 2 dm3 vodena pare 2 : 1 : 2 ″Zapremine gasovitih supstanci koje meñusobno reaguju ili nastaju u hemijskoj reakciji. grupe malog broja atoma. pod istim uslovima (P i T) sadrže isti broj molekula″. odnose se kao mali celi brojevi″ . ″ H2 + Cl2 → 2 HCl 1 (H2) + 1 dm3 (Cl2) → 2 dm3 (HCl) N molekula (H2) + N molekula (Cl2) → 2 N molekula HCl dm3 1 molekul H2 + 1 molekul Cl2 → 2 molekula HCl 1V 1V 2V ○○ + ●● → ○● ○● H2 Cl2 HCl 16 . koje je nazvao molekulama. ″Jednake zapremine različitih gasova.

P = 101.4 dm3 1 mol. Vm. i pri T = 273 K • mol bilo kog gasa pod normalnim uslovima zauzima zapreminu 22.4 dm3/mol.00794 Ar(O) = 15. T = 273 K.99 17 . i P = 101. Ar(H) = 1. zbog pojave izotopa.3 kPa RELATIVNA ATOMSKA MASA – Ar • broj koji pokazuje koliko je puta prosečna masa atoma elementa veća od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika 12C Ar(x) = ma(x)/(1/12)ma(12C) Ar nisu celi brojevi. Ar je neimenovan broj.4 dm3 Vm = Vm = 22.3 kPa iznosi 22.Standardna molarna zapremina.

RELATIVNA MOLEKULSKA MASA – Mr • Relativna molekulska masa je neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog molekula veća od 1/12 mase izotopa ugljenika 12C. Mr(CaCl2) = Ar(Ca) + 2·Ar(Cl) Mr(CaCl2) = 40 + 2·35.5 Mr(CaCl2) = 111 18 . Mr(H2O) = 2·Ar(H) + Ar(O) Mr(H2O) = 2·1 + 16 Mr(H2O) = 18 Mr se odnosi i na jonska jedinjenja iako ona ne sadrže molekule.

mol molekula .022·1023 atoma → 6.022·1023 molekula → 6. Mol je ona količina supstance koja sadrži onoliko elementarnih čestica koliko se nalazi atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa 12C.mol.MOL I MOLARNA MASA Količinu supstance – n Jedinica .022·1023 jona Molarna (molska) masa – M je masa jednog mola izražena u gramima molarna masa atoma Ar(N) = 14 M(N) = 14 g/mol molarna masa molekula Mr(NH3) = 17 M(NH3) = 17 g/mol 19 .mol jona NA = 6. Čestice .mol atoma . joni i elektroni. molekuli.022·1023 Avogadrov broj → 6.atomi. Broj čestica iznosi .

016 g/mol 20 .022·1023 atoma H M(H) = 1.n= M m n= N NA ● 1 mol atom H → 6.008 g/mol ● 1 mol molekul H2 → 6.022·1023 molekula H2 M(H2) = 2.