HEMIJSKI ZAKONI I POJMOVI

HEMIJA je nauka o materiji i njenim promenama. Masa i energija su dva glavna vida materije. Masa i energija mogu da menjaju oblike i da prelaze iz jednog vida u drugi, ali ni masa ni energija ne mogu biti ni uništene, niti ni iz čega stvorene.

1

Dve vrste promena: • Fizičke promene - do promene stanja materije (agregatna stanja)

• Hemijske promene - do promene sastava materije
► ►

C + O2 → CO2 + x kJ 2 HgO → 2 Hg + O2 narandžast siv potpomaže gorenje
T

OBLICI MATERIJE U HEMIJI
MATERIJA

fizičko odvajanje

čiste supstance
(stalan sastav) jedinjenja ←→ elementi ↑ hemijskim reakcijama

smeše
(promenljiv sastav) homogene smeše ↑ iste osobine unutar smeše heterogene smeše ↑ dve ili više faza

2

nema metalne osobine . Na metal i Cl2 zelenkast gas NaCl . Hemijski element je supstanca koja sadrži atome samo jedne atomske vrste. HEMIJSKO JEDINJENJE Hemijsko jedinjenje je složena supstanca. odnosno atome istog rednog broja.nije zelena .kristalna.HEMIJSKI ELEMENT Danas . bela supstanca 3 . koji su meñusobno vezani hemijskim vezama u tačno odreñenom odnosu. nastala od dva ili više elemenata.nije gasovita to je .117 hemijskih elemenata 94 prirodnih elemenata 23 veštački dobijenih Element sa rednim brojem 118 je sintetisan (dok 117 nije).

led u vodi Smeša koja se sastoji iz Fe i S i razdvajanje te smeše 4 .različite osobine u pojedinim delovima .so u vodi. šećer u vodi . Homogene Heterogene .SMEŠA Smeša je sastavljena od dve ili više komponenti koje su samo mehanički izmešane u sasvim proizvoljnim odnosima.iste osobine u svim delovima .

Element natrijum kalijum gvožñe bakar srebro Simbol Na K Fe Cu Ag Latinski naziv Natrium Kalium Ferrum Cuprum Argentum Ako nazivi dva ili više elemenata počinju istim slovom H – hydrogenium He – helium N – nitrogenium Ne – neon O – oxigenium Os – osmium Simbol hemijskog elementa označava: 1. skraćeno ime hemijskog elementa 2. FORMULE I JEDNAČINE Hemijski simboli Bercelijus . jedan mol atoma datog elementa koji sadrži 6. jedan atom datog elementa 3.022 ⋅ 1023 atoma 5 .1813.HEMIJSKI SIMBOLI.

HNO3) .za predstavljanje sastava molekula .kvantitativni sastav H2SO4 Hemijska formula može biti: .empirijska (ne pokazuje stalan sastav) 6 .Hemijske formule .molekulska (pokazuje stalan sastav Na2SiO3.kvalitativni sastav .kraći naziv jedinjenja H2 H2 S HNO3 Primer – voda se može predstaviti u tri sveta Hemijske formule: .

gas .gas . jedan mol molekul hemijskog jedinjenja koji sadrži 6.tečna .Hemijska formula (ili formulska jedinka) predstavlja: 1. REAKTANTI PROIZVODI REAKCIJE različite osobine 2 H2 + O2 → 2 H2O .022 ⋅ 1023 molekula.podržava gorenje 7 . niti podržava gorenje. jedan molekul hemijskog jedinjenja 3. već ga sprečava . skraćeno ime hemijskog jedinjenja 2.lako gori .niti gori. Hemijske jednačine Prikazuju hemijske reakcije pomoću hemijskih formula.

kvantitativan odnos svih učesnika u reakciji (zakon o održanju mase) pa se još naziva i stehiometrijska jednačina. 3 Ca(OH)2 + 2 H3PO4 → Ca3(PO4)2 + 6 H2O 5 mola 418 grama 7 mola 418 grama Uzroci hemijskih reakcija: • nastajanje lako isparljivog jedinjenja • nastajanje slabo disosovanog jedinjenja • nastajanje slabo rastvornog jedinjenja • oksidoredukcija 8 .Hemijska jednačina daje tačan.

8 kJ/mol ∆rH = -241. H .entropija.8 kJ/mol Hemijske reakcije zavisno od toplotnih efekata .Energetske promene u hemijskim reakcijama Egzotermna H2(g) + ½ O2(g) → H2O(l) H2(g) + ½ O2(g) → H2O(g) Važna su agregatna stanja.endotermne Za osobine sistema i promene u njemu potrebne su termodinamičke funkcije stanja: .entalpija. je toplota koja se oslobodi ili vezuje pri hemijskoj reakciji 9 .egzotermne .izučava ih termohemija: .entalpija reakcije ∆rH.karakteriše energiju sistema na stalnom pritisku i temperaturi . S Entalpija: . Endotermna N2(g) + O2(g) 2 NO(g) ∆rH = +180 kJ/mol ∆rH = -285.

koju pokazuje promena entalpije ∆rH • promenu ureñenosti sistema. koja se odigrava pri stalnom pritisku.predstavlja meru neureñenosti sistema i zavisi samo od temperature i pritiska Promena entropije ∆S. već zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. koju pokazuje promena entropije ∆S • 10 . iskazuje promenu ureñenosti sistema. Za izračunavanje promena entalpije sistema koje se teško eksperimentalno odreñuju: • odreñivanje energije kristalne rešetke • entalpija rastvaranja i hidratacije Entropija: . Za predviñanje spontanosti reakcije potrebno je poznavati: promenu energije sistema. ne zavisi od puta kojim se reakcija odigrava.HESOV ZAKON Toplota hemijske reakcije.

″ 4 NH3 + 5 O2 → 4 NO + 6 H2O 4 azota 4 azota 12 vodonika 12 vodonika 10 kiseonika 10 kiseonika Nepromenjen odnos masa.OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI 1. 11 . Zakon o održanju mase -Lavoazijeov zakon″Zbir masa supstanci koje stupaju u hemijsku reakciju jednak je zbiru masa supstanci koje nastaju kao proizvod te reakcije″.

5 g (H2O) 12 . bez obzira na koji je način nastalo″ ″ • H2 O 2 H2 + O2 → 2 H2O 4 g : 32 g → 36 g / :4 1g : 8g → 9g 4 grama H2 + 4 grama O2 ? 1 g (H2)……….8 g (O2) x g (H2)……….5 g (H2) se jedini sa 4 g O2 4 g – 0.. Zakon stalnih odnosa masa -Prustov zakon″Atomi elemenata se jedine u hemijsko jedinjenje u stalnom odnosu masa″ ″ ″Sastav hemijskog jedinjenja je stalan.5 g (H2) + 4 g (O2) → 4.5 g (H2) u višku 0. 4 g (O2) ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯ x = 0.2.5 g = 3.

a te različite mase stoje u odnosu malih celih brojeva″ ″ Najčešći primeri su oksidi CrO Cr2O3 CrO3 52 g : 16 g 104 g : 48 g /:2 52 g : 48 g 52 g : 16 g /:16 52 g : 24 g /:16 52 g : 48 g /:16 ↑ stalna masa 1 /·2 1. Zakon umnoženih odnosa masa -Daltonov zakon″Ako dva ista elementa grade veći broj različitih jedinjenja. na stalnu masu jednog elementa dolaze različite mase drugog elementa. CH4 3.5 /·2 3 /·2 2 3 6 13 .Šematski ovaj Zakon se može prikazati na primeru metana.

CO2 12 g C : 32 g O 3gC:8gO E(C) : E(O) /:4 14 .4. Zakon spojnih masa -Rihterovo pravilo″Mase dveju supstanci koje reaguju bez ostatka sa jednakom masom neke treće supstance su meñusobno ekvivalentne″ ″ Primer: CH4 12 g C : 4 g H /:4 3gC:1gH H2 O 2 g H : 16 g O /:2 1gH:8g Odnos Odnos ekvivalentnih 3 : 1 ekvivalentnih 1 : 8 masa C i H E(C) : E(H) masa H i O E(H) : E(O) Na osnovu ovog zakona mase ugljenika (3 grama) i kiseonika (8 grama) su ekvivalentne i u tom odnosu su zastupljene u odgovarajućem oksidu ugljenika (CO2).

Atomi različitih elemenata imaju različite osobine i različiti su po masi 4. Atomi su najsitnije čestice elementa. koje mogu sudelovati u hemijskoj reakciji i nevidljivi su 2.Daltonova atomska teorija Čine je četiri postulata: 1. Atomi jednog istog elementa imaju jednake mase 3. Hemijska jedinjenja nastaju spajanjem atoma odreñenih elemenata (″složeni atomi″) ″ ″ 15 .

″ Avogadrov zakon Po njemu su najmanje čestice gasa. ″ H2 + Cl2 → 2 HCl 1 (H2) + 1 dm3 (Cl2) → 2 dm3 (HCl) N molekula (H2) + N molekula (Cl2) → 2 N molekula HCl dm3 1 molekul H2 + 1 molekul Cl2 → 2 molekula HCl 1V 1V 2V ○○ + ●● → ○● ○● H2 Cl2 HCl 16 . grupe malog broja atoma. odnose se kao mali celi brojevi″ . merene pod istim uslovima. koje je nazvao molekulama.Zakon stalnih zapreminskih odnosa -Gej-Lisakov zakon2 H2 + O2 → 2 H2O 2 dm3 vodonika + 1 dm3 kiseonika → 2 dm3 vodena pare 2 : 1 : 2 ″Zapremine gasovitih supstanci koje meñusobno reaguju ili nastaju u hemijskoj reakciji. pod istim uslovima (P i T) sadrže isti broj molekula″. ″Jednake zapremine različitih gasova.

P = 101.4 dm3/mol. zbog pojave izotopa.00794 Ar(O) = 15.4 dm3 1 mol. Ar je neimenovan broj. T = 273 K.99 17 . i P = 101. Ar(H) = 1.3 kPa RELATIVNA ATOMSKA MASA – Ar • broj koji pokazuje koliko je puta prosečna masa atoma elementa veća od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika 12C Ar(x) = ma(x)/(1/12)ma(12C) Ar nisu celi brojevi.4 dm3 Vm = Vm = 22.3 kPa iznosi 22.Standardna molarna zapremina. i pri T = 273 K • mol bilo kog gasa pod normalnim uslovima zauzima zapreminu 22. Vm.

5 Mr(CaCl2) = 111 18 . Mr(H2O) = 2·Ar(H) + Ar(O) Mr(H2O) = 2·1 + 16 Mr(H2O) = 18 Mr se odnosi i na jonska jedinjenja iako ona ne sadrže molekule.RELATIVNA MOLEKULSKA MASA – Mr • Relativna molekulska masa je neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog molekula veća od 1/12 mase izotopa ugljenika 12C. Mr(CaCl2) = Ar(Ca) + 2·Ar(Cl) Mr(CaCl2) = 40 + 2·35.

mol. Broj čestica iznosi .022·1023 atoma → 6.022·1023 Avogadrov broj → 6.mol molekula .mol atoma .022·1023 molekula → 6.MOL I MOLARNA MASA Količinu supstance – n Jedinica . Čestice .022·1023 jona Molarna (molska) masa – M je masa jednog mola izražena u gramima molarna masa atoma Ar(N) = 14 M(N) = 14 g/mol molarna masa molekula Mr(NH3) = 17 M(NH3) = 17 g/mol 19 . joni i elektroni.atomi. Mol je ona količina supstance koja sadrži onoliko elementarnih čestica koliko se nalazi atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa 12C. molekuli.mol jona NA = 6.

008 g/mol ● 1 mol molekul H2 → 6.n= M m n= N NA ● 1 mol atom H → 6.016 g/mol 20 .022·1023 molekula H2 M(H2) = 2.022·1023 atoma H M(H) = 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful