HEMIJSKI ZAKONI I POJMOVI

HEMIJA je nauka o materiji i njenim promenama. Masa i energija su dva glavna vida materije. Masa i energija mogu da menjaju oblike i da prelaze iz jednog vida u drugi, ali ni masa ni energija ne mogu biti ni uništene, niti ni iz čega stvorene.

1

Dve vrste promena: • Fizičke promene - do promene stanja materije (agregatna stanja)

• Hemijske promene - do promene sastava materije
► ►

C + O2 → CO2 + x kJ 2 HgO → 2 Hg + O2 narandžast siv potpomaže gorenje
T

OBLICI MATERIJE U HEMIJI
MATERIJA

fizičko odvajanje

čiste supstance
(stalan sastav) jedinjenja ←→ elementi ↑ hemijskim reakcijama

smeše
(promenljiv sastav) homogene smeše ↑ iste osobine unutar smeše heterogene smeše ↑ dve ili više faza

2

nema metalne osobine .kristalna. Hemijski element je supstanca koja sadrži atome samo jedne atomske vrste. HEMIJSKO JEDINJENJE Hemijsko jedinjenje je složena supstanca. nastala od dva ili više elemenata. odnosno atome istog rednog broja.nije zelena .117 hemijskih elemenata 94 prirodnih elemenata 23 veštački dobijenih Element sa rednim brojem 118 je sintetisan (dok 117 nije). bela supstanca 3 . Na metal i Cl2 zelenkast gas NaCl .nije gasovita to je .HEMIJSKI ELEMENT Danas . koji su meñusobno vezani hemijskim vezama u tačno odreñenom odnosu.

iste osobine u svim delovima . Homogene Heterogene .so u vodi.led u vodi Smeša koja se sastoji iz Fe i S i razdvajanje te smeše 4 .različite osobine u pojedinim delovima . šećer u vodi .SMEŠA Smeša je sastavljena od dve ili više komponenti koje su samo mehanički izmešane u sasvim proizvoljnim odnosima.

022 ⋅ 1023 atoma 5 . FORMULE I JEDNAČINE Hemijski simboli Bercelijus .1813. skraćeno ime hemijskog elementa 2. jedan atom datog elementa 3. Element natrijum kalijum gvožñe bakar srebro Simbol Na K Fe Cu Ag Latinski naziv Natrium Kalium Ferrum Cuprum Argentum Ako nazivi dva ili više elemenata počinju istim slovom H – hydrogenium He – helium N – nitrogenium Ne – neon O – oxigenium Os – osmium Simbol hemijskog elementa označava: 1. jedan mol atoma datog elementa koji sadrži 6.HEMIJSKI SIMBOLI.

empirijska (ne pokazuje stalan sastav) 6 .kraći naziv jedinjenja H2 H2 S HNO3 Primer – voda se može predstaviti u tri sveta Hemijske formule: .molekulska (pokazuje stalan sastav Na2SiO3.za predstavljanje sastava molekula .Hemijske formule . HNO3) .kvantitativni sastav H2SO4 Hemijska formula može biti: .kvalitativni sastav .

Hemijska formula (ili formulska jedinka) predstavlja: 1.022 ⋅ 1023 molekula. REAKTANTI PROIZVODI REAKCIJE različite osobine 2 H2 + O2 → 2 H2O . Hemijske jednačine Prikazuju hemijske reakcije pomoću hemijskih formula.niti gori.lako gori . jedan molekul hemijskog jedinjenja 3. niti podržava gorenje. već ga sprečava .podržava gorenje 7 .gas .gas .tečna . jedan mol molekul hemijskog jedinjenja koji sadrži 6. skraćeno ime hemijskog jedinjenja 2.

3 Ca(OH)2 + 2 H3PO4 → Ca3(PO4)2 + 6 H2O 5 mola 418 grama 7 mola 418 grama Uzroci hemijskih reakcija: • nastajanje lako isparljivog jedinjenja • nastajanje slabo disosovanog jedinjenja • nastajanje slabo rastvornog jedinjenja • oksidoredukcija 8 . kvantitativan odnos svih učesnika u reakciji (zakon o održanju mase) pa se još naziva i stehiometrijska jednačina.Hemijska jednačina daje tačan.

egzotermne .izučava ih termohemija: .endotermne Za osobine sistema i promene u njemu potrebne su termodinamičke funkcije stanja: .entropija.Energetske promene u hemijskim reakcijama Egzotermna H2(g) + ½ O2(g) → H2O(l) H2(g) + ½ O2(g) → H2O(g) Važna su agregatna stanja. H .8 kJ/mol ∆rH = -241. S Entalpija: .entalpija.karakteriše energiju sistema na stalnom pritisku i temperaturi . Endotermna N2(g) + O2(g) 2 NO(g) ∆rH = +180 kJ/mol ∆rH = -285.entalpija reakcije ∆rH. je toplota koja se oslobodi ili vezuje pri hemijskoj reakciji 9 .8 kJ/mol Hemijske reakcije zavisno od toplotnih efekata .

koju pokazuje promena entalpije ∆rH • promenu ureñenosti sistema. koju pokazuje promena entropije ∆S • 10 . ne zavisi od puta kojim se reakcija odigrava. Za predviñanje spontanosti reakcije potrebno je poznavati: promenu energije sistema.predstavlja meru neureñenosti sistema i zavisi samo od temperature i pritiska Promena entropije ∆S. već zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. iskazuje promenu ureñenosti sistema. koja se odigrava pri stalnom pritisku. Za izračunavanje promena entalpije sistema koje se teško eksperimentalno odreñuju: • odreñivanje energije kristalne rešetke • entalpija rastvaranja i hidratacije Entropija: .HESOV ZAKON Toplota hemijske reakcije.

Zakon o održanju mase -Lavoazijeov zakon″Zbir masa supstanci koje stupaju u hemijsku reakciju jednak je zbiru masa supstanci koje nastaju kao proizvod te reakcije″. ″ 4 NH3 + 5 O2 → 4 NO + 6 H2O 4 azota 4 azota 12 vodonika 12 vodonika 10 kiseonika 10 kiseonika Nepromenjen odnos masa. 11 .OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI 1.

2. bez obzira na koji je način nastalo″ ″ • H2 O 2 H2 + O2 → 2 H2O 4 g : 32 g → 36 g / :4 1g : 8g → 9g 4 grama H2 + 4 grama O2 ? 1 g (H2)………..5 g (H2) se jedini sa 4 g O2 4 g – 0.8 g (O2) x g (H2)……….5 g = 3. Zakon stalnih odnosa masa -Prustov zakon″Atomi elemenata se jedine u hemijsko jedinjenje u stalnom odnosu masa″ ″ ″Sastav hemijskog jedinjenja je stalan.5 g (H2) u višku 0. 4 g (O2) ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯ x = 0.5 g (H2O) 12 .5 g (H2) + 4 g (O2) → 4.

na stalnu masu jednog elementa dolaze različite mase drugog elementa. a te različite mase stoje u odnosu malih celih brojeva″ ″ Najčešći primeri su oksidi CrO Cr2O3 CrO3 52 g : 16 g 104 g : 48 g /:2 52 g : 48 g 52 g : 16 g /:16 52 g : 24 g /:16 52 g : 48 g /:16 ↑ stalna masa 1 /·2 1.5 /·2 3 /·2 2 3 6 13 . Zakon umnoženih odnosa masa -Daltonov zakon″Ako dva ista elementa grade veći broj različitih jedinjenja. CH4 3.Šematski ovaj Zakon se može prikazati na primeru metana.

CO2 12 g C : 32 g O 3gC:8gO E(C) : E(O) /:4 14 . Zakon spojnih masa -Rihterovo pravilo″Mase dveju supstanci koje reaguju bez ostatka sa jednakom masom neke treće supstance su meñusobno ekvivalentne″ ″ Primer: CH4 12 g C : 4 g H /:4 3gC:1gH H2 O 2 g H : 16 g O /:2 1gH:8g Odnos Odnos ekvivalentnih 3 : 1 ekvivalentnih 1 : 8 masa C i H E(C) : E(H) masa H i O E(H) : E(O) Na osnovu ovog zakona mase ugljenika (3 grama) i kiseonika (8 grama) su ekvivalentne i u tom odnosu su zastupljene u odgovarajućem oksidu ugljenika (CO2).4.

Daltonova atomska teorija Čine je četiri postulata: 1. Hemijska jedinjenja nastaju spajanjem atoma odreñenih elemenata (″složeni atomi″) ″ ″ 15 . koje mogu sudelovati u hemijskoj reakciji i nevidljivi su 2. Atomi su najsitnije čestice elementa. Atomi jednog istog elementa imaju jednake mase 3. Atomi različitih elemenata imaju različite osobine i različiti su po masi 4.

Zakon stalnih zapreminskih odnosa -Gej-Lisakov zakon2 H2 + O2 → 2 H2O 2 dm3 vodonika + 1 dm3 kiseonika → 2 dm3 vodena pare 2 : 1 : 2 ″Zapremine gasovitih supstanci koje meñusobno reaguju ili nastaju u hemijskoj reakciji. odnose se kao mali celi brojevi″ . ″ H2 + Cl2 → 2 HCl 1 (H2) + 1 dm3 (Cl2) → 2 dm3 (HCl) N molekula (H2) + N molekula (Cl2) → 2 N molekula HCl dm3 1 molekul H2 + 1 molekul Cl2 → 2 molekula HCl 1V 1V 2V ○○ + ●● → ○● ○● H2 Cl2 HCl 16 . ″Jednake zapremine različitih gasova. grupe malog broja atoma. merene pod istim uslovima. koje je nazvao molekulama. pod istim uslovima (P i T) sadrže isti broj molekula″. ″ Avogadrov zakon Po njemu su najmanje čestice gasa.

Standardna molarna zapremina. Ar je neimenovan broj. i pri T = 273 K • mol bilo kog gasa pod normalnim uslovima zauzima zapreminu 22. zbog pojave izotopa. i P = 101.00794 Ar(O) = 15. T = 273 K.4 dm3 Vm = Vm = 22.4 dm3/mol.99 17 . Vm. P = 101.4 dm3 1 mol.3 kPa RELATIVNA ATOMSKA MASA – Ar • broj koji pokazuje koliko je puta prosečna masa atoma elementa veća od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika 12C Ar(x) = ma(x)/(1/12)ma(12C) Ar nisu celi brojevi.3 kPa iznosi 22. Ar(H) = 1.

RELATIVNA MOLEKULSKA MASA – Mr • Relativna molekulska masa je neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog molekula veća od 1/12 mase izotopa ugljenika 12C. Mr(H2O) = 2·Ar(H) + Ar(O) Mr(H2O) = 2·1 + 16 Mr(H2O) = 18 Mr se odnosi i na jonska jedinjenja iako ona ne sadrže molekule.5 Mr(CaCl2) = 111 18 . Mr(CaCl2) = Ar(Ca) + 2·Ar(Cl) Mr(CaCl2) = 40 + 2·35.

mol jona NA = 6.022·1023 jona Molarna (molska) masa – M je masa jednog mola izražena u gramima molarna masa atoma Ar(N) = 14 M(N) = 14 g/mol molarna masa molekula Mr(NH3) = 17 M(NH3) = 17 g/mol 19 . Broj čestica iznosi .mol molekula . joni i elektroni.022·1023 molekula → 6. Mol je ona količina supstance koja sadrži onoliko elementarnih čestica koliko se nalazi atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa 12C.022·1023 atoma → 6.022·1023 Avogadrov broj → 6.atomi.mol atoma . molekuli.MOL I MOLARNA MASA Količinu supstance – n Jedinica . Čestice .mol.

022·1023 atoma H M(H) = 1.008 g/mol ● 1 mol molekul H2 → 6.016 g/mol 20 .n= M m n= N NA ● 1 mol atom H → 6.022·1023 molekula H2 M(H2) = 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful