P. 1
Hemijski Zakoni i Pojmovi, 2010-11 (2)

Hemijski Zakoni i Pojmovi, 2010-11 (2)

|Views: 2,260|Likes:
Published by Jelena Vasić

More info:

Published by: Jelena Vasić on Nov 30, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/11/2013

pdf

text

original

HEMIJSKI ZAKONI I POJMOVI

HEMIJA je nauka o materiji i njenim promenama. Masa i energija su dva glavna vida materije. Masa i energija mogu da menjaju oblike i da prelaze iz jednog vida u drugi, ali ni masa ni energija ne mogu biti ni uništene, niti ni iz čega stvorene.

1

Dve vrste promena: • Fizičke promene - do promene stanja materije (agregatna stanja)

• Hemijske promene - do promene sastava materije
► ►

C + O2 → CO2 + x kJ 2 HgO → 2 Hg + O2 narandžast siv potpomaže gorenje
T

OBLICI MATERIJE U HEMIJI
MATERIJA

fizičko odvajanje

čiste supstance
(stalan sastav) jedinjenja ←→ elementi ↑ hemijskim reakcijama

smeše
(promenljiv sastav) homogene smeše ↑ iste osobine unutar smeše heterogene smeše ↑ dve ili više faza

2

bela supstanca 3 . odnosno atome istog rednog broja.117 hemijskih elemenata 94 prirodnih elemenata 23 veštački dobijenih Element sa rednim brojem 118 je sintetisan (dok 117 nije).nije zelena .nije gasovita to je . Hemijski element je supstanca koja sadrži atome samo jedne atomske vrste. koji su meñusobno vezani hemijskim vezama u tačno odreñenom odnosu. HEMIJSKO JEDINJENJE Hemijsko jedinjenje je složena supstanca.nema metalne osobine .kristalna. Na metal i Cl2 zelenkast gas NaCl .HEMIJSKI ELEMENT Danas . nastala od dva ili više elemenata.

iste osobine u svim delovima . šećer u vodi .SMEŠA Smeša je sastavljena od dve ili više komponenti koje su samo mehanički izmešane u sasvim proizvoljnim odnosima. Homogene Heterogene .so u vodi.led u vodi Smeša koja se sastoji iz Fe i S i razdvajanje te smeše 4 .različite osobine u pojedinim delovima .

skraćeno ime hemijskog elementa 2.HEMIJSKI SIMBOLI. jedan atom datog elementa 3. jedan mol atoma datog elementa koji sadrži 6. FORMULE I JEDNAČINE Hemijski simboli Bercelijus .1813.022 ⋅ 1023 atoma 5 . Element natrijum kalijum gvožñe bakar srebro Simbol Na K Fe Cu Ag Latinski naziv Natrium Kalium Ferrum Cuprum Argentum Ako nazivi dva ili više elemenata počinju istim slovom H – hydrogenium He – helium N – nitrogenium Ne – neon O – oxigenium Os – osmium Simbol hemijskog elementa označava: 1.

za predstavljanje sastava molekula .kvantitativni sastav H2SO4 Hemijska formula može biti: .kraći naziv jedinjenja H2 H2 S HNO3 Primer – voda se može predstaviti u tri sveta Hemijske formule: . HNO3) .empirijska (ne pokazuje stalan sastav) 6 .kvalitativni sastav .molekulska (pokazuje stalan sastav Na2SiO3.Hemijske formule .

gas .gas . skraćeno ime hemijskog jedinjenja 2.022 ⋅ 1023 molekula. jedan mol molekul hemijskog jedinjenja koji sadrži 6.lako gori .niti gori.Hemijska formula (ili formulska jedinka) predstavlja: 1.tečna .podržava gorenje 7 . već ga sprečava . REAKTANTI PROIZVODI REAKCIJE različite osobine 2 H2 + O2 → 2 H2O . jedan molekul hemijskog jedinjenja 3. niti podržava gorenje. Hemijske jednačine Prikazuju hemijske reakcije pomoću hemijskih formula.

3 Ca(OH)2 + 2 H3PO4 → Ca3(PO4)2 + 6 H2O 5 mola 418 grama 7 mola 418 grama Uzroci hemijskih reakcija: • nastajanje lako isparljivog jedinjenja • nastajanje slabo disosovanog jedinjenja • nastajanje slabo rastvornog jedinjenja • oksidoredukcija 8 . kvantitativan odnos svih učesnika u reakciji (zakon o održanju mase) pa se još naziva i stehiometrijska jednačina.Hemijska jednačina daje tačan.

izučava ih termohemija: . je toplota koja se oslobodi ili vezuje pri hemijskoj reakciji 9 . H .8 kJ/mol Hemijske reakcije zavisno od toplotnih efekata .Energetske promene u hemijskim reakcijama Egzotermna H2(g) + ½ O2(g) → H2O(l) H2(g) + ½ O2(g) → H2O(g) Važna su agregatna stanja.8 kJ/mol ∆rH = -241.entropija.karakteriše energiju sistema na stalnom pritisku i temperaturi .entalpija reakcije ∆rH. Endotermna N2(g) + O2(g) 2 NO(g) ∆rH = +180 kJ/mol ∆rH = -285.entalpija. S Entalpija: .endotermne Za osobine sistema i promene u njemu potrebne su termodinamičke funkcije stanja: .egzotermne .

koju pokazuje promena entropije ∆S • 10 .HESOV ZAKON Toplota hemijske reakcije. već zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema. koja se odigrava pri stalnom pritisku. iskazuje promenu ureñenosti sistema. Za predviñanje spontanosti reakcije potrebno je poznavati: promenu energije sistema. Za izračunavanje promena entalpije sistema koje se teško eksperimentalno odreñuju: • odreñivanje energije kristalne rešetke • entalpija rastvaranja i hidratacije Entropija: .predstavlja meru neureñenosti sistema i zavisi samo od temperature i pritiska Promena entropije ∆S. ne zavisi od puta kojim se reakcija odigrava. koju pokazuje promena entalpije ∆rH • promenu ureñenosti sistema.

11 . Zakon o održanju mase -Lavoazijeov zakon″Zbir masa supstanci koje stupaju u hemijsku reakciju jednak je zbiru masa supstanci koje nastaju kao proizvod te reakcije″. ″ 4 NH3 + 5 O2 → 4 NO + 6 H2O 4 azota 4 azota 12 vodonika 12 vodonika 10 kiseonika 10 kiseonika Nepromenjen odnos masa.OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI 1.

5 g (H2) + 4 g (O2) → 4..5 g (H2O) 12 . bez obzira na koji je način nastalo″ ″ • H2 O 2 H2 + O2 → 2 H2O 4 g : 32 g → 36 g / :4 1g : 8g → 9g 4 grama H2 + 4 grama O2 ? 1 g (H2)……….2. 4 g (O2) ¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯ x = 0.5 g (H2) se jedini sa 4 g O2 4 g – 0.5 g (H2) u višku 0.8 g (O2) x g (H2)………. Zakon stalnih odnosa masa -Prustov zakon″Atomi elemenata se jedine u hemijsko jedinjenje u stalnom odnosu masa″ ″ ″Sastav hemijskog jedinjenja je stalan.5 g = 3.

a te različite mase stoje u odnosu malih celih brojeva″ ″ Najčešći primeri su oksidi CrO Cr2O3 CrO3 52 g : 16 g 104 g : 48 g /:2 52 g : 48 g 52 g : 16 g /:16 52 g : 24 g /:16 52 g : 48 g /:16 ↑ stalna masa 1 /·2 1. Zakon umnoženih odnosa masa -Daltonov zakon″Ako dva ista elementa grade veći broj različitih jedinjenja.Šematski ovaj Zakon se može prikazati na primeru metana. CH4 3. na stalnu masu jednog elementa dolaze različite mase drugog elementa.5 /·2 3 /·2 2 3 6 13 .

Zakon spojnih masa -Rihterovo pravilo″Mase dveju supstanci koje reaguju bez ostatka sa jednakom masom neke treće supstance su meñusobno ekvivalentne″ ″ Primer: CH4 12 g C : 4 g H /:4 3gC:1gH H2 O 2 g H : 16 g O /:2 1gH:8g Odnos Odnos ekvivalentnih 3 : 1 ekvivalentnih 1 : 8 masa C i H E(C) : E(H) masa H i O E(H) : E(O) Na osnovu ovog zakona mase ugljenika (3 grama) i kiseonika (8 grama) su ekvivalentne i u tom odnosu su zastupljene u odgovarajućem oksidu ugljenika (CO2). CO2 12 g C : 32 g O 3gC:8gO E(C) : E(O) /:4 14 .4.

Atomi su najsitnije čestice elementa. Atomi različitih elemenata imaju različite osobine i različiti su po masi 4. Atomi jednog istog elementa imaju jednake mase 3.Daltonova atomska teorija Čine je četiri postulata: 1. koje mogu sudelovati u hemijskoj reakciji i nevidljivi su 2. Hemijska jedinjenja nastaju spajanjem atoma odreñenih elemenata (″složeni atomi″) ″ ″ 15 .

merene pod istim uslovima. ″Jednake zapremine različitih gasova. pod istim uslovima (P i T) sadrže isti broj molekula″. ″ Avogadrov zakon Po njemu su najmanje čestice gasa.Zakon stalnih zapreminskih odnosa -Gej-Lisakov zakon2 H2 + O2 → 2 H2O 2 dm3 vodonika + 1 dm3 kiseonika → 2 dm3 vodena pare 2 : 1 : 2 ″Zapremine gasovitih supstanci koje meñusobno reaguju ili nastaju u hemijskoj reakciji. grupe malog broja atoma. odnose se kao mali celi brojevi″ . koje je nazvao molekulama. ″ H2 + Cl2 → 2 HCl 1 (H2) + 1 dm3 (Cl2) → 2 dm3 (HCl) N molekula (H2) + N molekula (Cl2) → 2 N molekula HCl dm3 1 molekul H2 + 1 molekul Cl2 → 2 molekula HCl 1V 1V 2V ○○ + ●● → ○● ○● H2 Cl2 HCl 16 .

zbog pojave izotopa. Ar(H) = 1. i pri T = 273 K • mol bilo kog gasa pod normalnim uslovima zauzima zapreminu 22.3 kPa RELATIVNA ATOMSKA MASA – Ar • broj koji pokazuje koliko je puta prosečna masa atoma elementa veća od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika 12C Ar(x) = ma(x)/(1/12)ma(12C) Ar nisu celi brojevi. P = 101. Ar je neimenovan broj. T = 273 K. Vm.4 dm3 1 mol. i P = 101.99 17 .4 dm3 Vm = Vm = 22.3 kPa iznosi 22.Standardna molarna zapremina.4 dm3/mol.00794 Ar(O) = 15.

RELATIVNA MOLEKULSKA MASA – Mr • Relativna molekulska masa je neimenovan broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog molekula veća od 1/12 mase izotopa ugljenika 12C. Mr(CaCl2) = Ar(Ca) + 2·Ar(Cl) Mr(CaCl2) = 40 + 2·35. Mr(H2O) = 2·Ar(H) + Ar(O) Mr(H2O) = 2·1 + 16 Mr(H2O) = 18 Mr se odnosi i na jonska jedinjenja iako ona ne sadrže molekule.5 Mr(CaCl2) = 111 18 .

mol molekula . Broj čestica iznosi .mol. Mol je ona količina supstance koja sadrži onoliko elementarnih čestica koliko se nalazi atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa 12C.mol jona NA = 6.atomi.022·1023 atoma → 6.022·1023 jona Molarna (molska) masa – M je masa jednog mola izražena u gramima molarna masa atoma Ar(N) = 14 M(N) = 14 g/mol molarna masa molekula Mr(NH3) = 17 M(NH3) = 17 g/mol 19 .MOL I MOLARNA MASA Količinu supstance – n Jedinica . Čestice .022·1023 molekula → 6. joni i elektroni. molekuli.mol atoma .022·1023 Avogadrov broj → 6.

n= M m n= N NA ● 1 mol atom H → 6.016 g/mol 20 .008 g/mol ● 1 mol molekul H2 → 6.022·1023 molekula H2 M(H2) = 2.022·1023 atoma H M(H) = 1.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->