HEMIJSKI ZAKONI I

POJMOVI

HEMIJA je nauka o materiji i njenim promenama.

Masa i energija su dva glavna vida materije.

Masa i energija mogu da menjaju oblike i da prelaze iz

jednog vida u drugi, ali ni masa ni energija ne mogu biti
ni uništene, niti ni iz čega stvorene.

1
Dve vrste promena:

• Fizičke promene - do promene stanja materije (agregatna stanja)

• Hemijske promene - do promene sastava materije

► C + O2 → CO2 + x kJ
T
► 2 HgO → 2 Hg + O2
narandžast siv potpomaže
gorenje

OBLICI MATERIJE U HEMIJI

MATERIJA



fizičko odvajanje
čiste supstance smeše
(stalan sastav) (promenljiv sastav)



jedinjenja ←→ elementi homogene smeše heterogene smeše

↑ ↑ ↑
hemijskim reakcijama iste osobine dve ili više
unutar smeše faza

2
HEMIJSKI ELEMENT

Danas - 117 hemijskih elemenata

94 prirodnih 23 veštački
elemenata dobijenih

Element sa rednim brojem 118 je sintetisan (dok 117 nije).

Hemijski element je supstanca koja sadrži atome samo jedne
atomske vrste, odnosno atome istog rednog broja.

HEMIJSKO JEDINJENJE

Hemijsko jedinjenje je složena supstanca, nastala od dva ili više

elemenata, koji su meñusobno vezani hemijskim vezama u tačno
odreñenom odnosu.

Na i Cl2 NaCl
metal zelenkast - nema metalne osobine
gas - nije zelena
- nije gasovita
to je - kristalna, bela supstanca

3
 SMEŠA

Smeša je sastavljena od dve ili više komponenti koje su

samo mehanički izmešane u sasvim proizvoljnim odnosima.

Homogene Heterogene

- iste osobine u svim delovima - različite osobine u pojedinim

- so u vodi, šećer u vodi delovima
- led u vodi

Smeša koja se sastoji iz Fe i S i razdvajanje te smeše

4
HEMIJSKI SIMBOLI, FORMULE I JEDNAČINE

Hemijski simboli

Bercelijus - 1813.

Element Simbol Latinski naziv

natrijum Na Natrium
kalijum K Kalium
gvožñe Fe Ferrum
bakar Cu Cuprum
srebro Ag Argentum

Ako nazivi dva ili više elemenata počinju istim slovom

H – hydrogenium N – nitrogenium O – oxigenium

He – helium Ne – neon Os – osmium

Simbol hemijskog elementa označava:

1. skraćeno ime hemijskog elementa

2. jedan atom datog elementa
3. jedan mol atoma datog elementa koji sadrži 6,022 ⋅ 1023 atoma

5
Hemijske formule

- za predstavljanje sastava molekula

- kraći naziv jedinjenja

H2
H2 S
HNO3

Primer – voda se može

predstaviti u tri sveta

Hemijske formule: - kvalitativni sastav

- kvantitativni sastav H2SO4

Hemijska formula može biti:

- molekulska (pokazuje stalan sastav Na2SiO3, HNO3)
- empirijska (ne pokazuje stalan sastav)

6
Hemijska formula (ili formulska jedinka) predstavlja:

1. skraćeno ime hemijskog jedinjenja

2. jedan molekul hemijskog jedinjenja
3. jedan mol molekul hemijskog jedinjenja koji
sadrži 6,022 ⋅ 1023 molekula.

Hemijske jednačine

Prikazuju hemijske reakcije pomoću hemijskih formula.

REAKTANTI PROIZVODI REAKCIJE

različite osobine

2 H2 + O2 → 2 H2O
- gas - gas - tečna
- lako gori - podržava - niti gori, niti podržava
gorenje gorenje, već ga sprečava

7
Hemijska jednačina daje tačan, kvantitativan odnos svih
učesnika u reakciji (zakon o održanju mase) pa se još naziva i
stehiometrijska jednačina.

3 Ca(OH)2 + 2 H3PO4 → Ca3(PO4)2 + 6 H2O

5 mola 7 mola

418 grama 418 grama

Uzroci hemijskih reakcija:

• nastajanje lako isparljivog jedinjenja

• nastajanje slabo disosovanog jedinjenja
• nastajanje slabo rastvornog jedinjenja
• oksidoredukcija

8
Energetske promene u hemijskim reakcijama

Egzotermna

H2(g) + ½ O2(g) → H2O(l) ∆rH = -285,8 kJ/mol

H2(g) + ½ O2(g) → H2O(g) ∆rH = -241,8 kJ/mol

Važna su agregatna stanja.

Endotermna

N2(g) + O2(g)
2 NO(g) ∆rH = +180 kJ/mol

Hemijske reakcije zavisno od toplotnih efekata - izučava ih

termohemija: - egzotermne
- endotermne

Za osobine sistema i promene u njemu potrebne su

termodinamičke funkcije stanja: - entalpija, H
- entropija, S

Entalpija: - karakteriše energiju sistema na stalnom pritisku i

temperaturi
- entalpija reakcije ∆rH, je toplota koja se oslobodi ili
vezuje pri hemijskoj reakciji

9
HESOV ZAKON

Toplota hemijske reakcije, koja se odigrava pri stalnom

pritisku, ne zavisi od puta kojim se reakcija odigrava, već
zavisi samo od početnog i krajnjeg stanja sistema.

Za izračunavanje promena entalpije sistema koje se teško

eksperimentalno odreñuju:
• odreñivanje energije kristalne rešetke
• entalpija rastvaranja i hidratacije

Entropija: - predstavlja meru neureñenosti sistema i

zavisi samo od temperature i pritiska
Promena entropije ∆S, iskazuje promenu ureñenosti
sistema.

Za predviñanje spontanosti reakcije potrebno je poznavati:

• promenu energije sistema, koju pokazuje promena

entalpije ∆rH
• promenu ureñenosti sistema, koju pokazuje promena

entropije ∆S

10
 OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI

1. Zakon o održanju mase

-Lavoazijeov zakon-

″Zbir masa supstanci koje stupaju u hemijsku reakciju jednak

je zbiru masa supstanci koje nastaju kao proizvod te
reakcije″″.

4 NH3 + 5 O2 → 4 NO + 6 H2O
4 azota 4 azota
12 vodonika 12 vodonika
10 kiseonika 10 kiseonika

Nepromenjen odnos masa.

11
2. Zakon stalnih odnosa masa
-Prustov zakon-

″Atomi elemenata se jedine u hemijsko jedinjenje u stalnom

odnosu masa″″

″Sastav hemijskog jedinjenja je stalan, bez obzira na koji je

način nastalo″″

• H2 O

2 H2 + O2 → 2 H2O
4 g : 32 g → 36 g / :4
1g : 8g → 9g

4 grama H2 + 4 grama O2 ?

1 g (H2)………..8 g (O2)
x g (H2)………. 4 g (O2)
¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯
x = 0,5 g (H2) se jedini
sa 4 g O2 4 g – 0,5 g = 3,5 g (H2) u višku

0,5 g (H2) + 4 g (O2) → 4,5 g (H2O)

12
Šematski ovaj Zakon se može prikazati na primeru metana, CH4

3. Zakon umnoženih odnosa masa

-Daltonov zakon-

″Ako dva ista elementa grade veći broj različitih jedinjenja, na

stalnu masu jednog elementa dolaze različite mase drugog
elementa, a te različite mase stoje u odnosu malih celih brojeva″″

Najčešći primeri su oksidi

CrO 52 g : 16 g 52 g : 16 g /:16 1 /·2 2

Cr2O3 104 g : 48 g /:2 52 g : 24 g /:16 1,5 /·2 3
CrO3 52 g : 48 g 52 g : 48 g /:16 3 /·2 6
↑
stalna masa

13
4. Zakon spojnih masa
-Rihterovo pravilo-

″Mase dveju supstanci koje reaguju bez ostatka sa jednakom

masom neke treće supstance su meñusobno ekvivalentne″″

Primer: CH4 H2 O
12 g C : 4 g H /:4 2 g H : 16 g O /:2
3gC:1gH 1gH:8g

Odnos Odnos
ekvivalentnih 3 : 1 ekvivalentnih 1 : 8
masa C i H E(C) : E(H) masa H i O E(H) : E(O)

Na osnovu ovog zakona mase ugljenika (3 grama) i

kiseonika (8 grama) su ekvivalentne i u tom odnosu su
zastupljene u odgovarajućem oksidu ugljenika (CO2).

CO2
12 g C : 32 g O /:4
3gC:8gO
E(C) : E(O)

14
 Daltonova atomska teorija

Čine je četiri postulata:

1. Atomi su najsitnije čestice elementa, koje mogu sudelovati

u hemijskoj reakciji i nevidljivi su

2. Atomi jednog istog elementa imaju jednake mase

3. Atomi različitih elemenata imaju različite osobine i

različiti su po masi

4. Hemijska jedinjenja nastaju spajanjem atoma odreñenih

elemenata (″″složeni atomi″″)

15
Zakon stalnih zapreminskih odnosa
-Gej-Lisakov zakon-

2 H2 + O2 → 2 H2O

2 dm3 vodonika + 1 dm3 kiseonika → 2 dm3 vodena pare

2 : 1 : 2

″Zapremine gasovitih supstanci koje meñusobno reaguju ili

nastaju u hemijskoj reakciji, merene pod istim uslovima,
odnose se kao mali celi brojevi″″ .

Avogadrov zakon

Po njemu su najmanje čestice gasa, grupe malog broja atoma,

koje je nazvao molekulama.

″Jednake zapremine različitih gasova, pod istim uslovima

(P i T) sadrže isti broj molekula″″.

H2 + Cl2 → 2 HCl
1 dm3 (H2) + 1 dm3 (Cl2) → 2 dm3 (HCl)
N molekula (H2) + N molekula (Cl2) → 2 N molekula HCl
1 molekul H2 + 1 molekul Cl2 → 2 molekula HCl
1V 1V 2V
○○ + ●● → ○● ○●
H2 Cl2 HCl

16
 Standardna molarna zapremina, Vm, i pri T = 273 K
i P = 101,3 kPa iznosi 22,4 dm3/mol.

• mol bilo kog gasa pod normalnim uslovima zauzima zapreminu

22,4 dm3

Vm = Vm = 22,4 dm3
1 mol, T = 273 K, P = 101,3 kPa

RELATIVNA ATOMSKA MASA – Ar

• broj koji pokazuje koliko je puta prosečna masa atoma

elementa veća od 1/12 mase atoma izotopa ugljenika 12C

Ar(x) = ma(x)/(1/12)ma(12C)

Ar nisu celi brojevi,

zbog pojave izotopa.
Ar je neimenovan broj.

Ar(H) = 1,00794

Ar(O) = 15,99

17
 RELATIVNA MOLEKULSKA MASA – Mr

• Relativna molekulska masa je neimenovan broj koji pokazuje

koliko je puta masa nekog molekula veća od 1/12 mase izotopa
ugljenika 12C.

Mr(H2O) = 2·Ar(H) + Ar(O)

Mr(H2O) = 2·1 + 16
Mr(H2O) = 18

Mr se odnosi i na jonska jedinjenja iako ona ne sadrže

molekule.

Mr(CaCl2) = Ar(Ca) + 2·Ar(Cl)

Mr(CaCl2) = 40 + 2·35,5
Mr(CaCl2) = 111

18
 MOL I MOLARNA MASA

Količinu supstance – n
Jedinica - mol.

Mol je ona količina supstance koja sadrži onoliko elementarnih

čestica koliko se nalazi atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa 12C.

Čestice - atomi, molekuli, joni i elektroni.

Broj čestica iznosi NA = 6,022·1023 Avogadrov broj

- mol molekula → 6,022·1023 molekula

- mol atoma → 6,022·1023 atoma
- mol jona → 6,022·1023 jona

Molarna (molska) masa – M je masa jednog mola izražena

u gramima

molarna masa atoma molarna masa molekula

Ar(N) = 14 Mr(NH3) = 17
M(N) = 14 g/mol M(NH3) = 17 g/mol

19
 m N
n= M n= NA

● 1 mol atom H → 6,022·1023 atoma H

M(H) = 1,008 g/mol

● 1 mol molekul H2 → 6,022·1023 molekula H2

M(H2) = 2,016 g/mol

20