P. 1
Matematicka_indukcija

Matematicka_indukcija

|Views: 843|Likes:
Published by Milos Stankovic

More info:

Published by: Milos Stankovic on Dec 01, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/27/2012

pdf

text

original

MATEMATIČKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2

MATEMATIČKA INDUKCIJA

Profesor Student prof dr ZORAN LUČIĆ ANTIĆ BEOGRAD

ANA

2007. matematičkom indukcijom. bez određenih dokaza. deductionizvođenje) i indukcija (lat. Metod matematičke indukcije je poseban metod matematičkog dokazivanja koji nam ne dozvoljava da donosimo zaključke o opštem pravilu na osnovu pojedinačnih slučajeva. tj. Nepotpuna indukcija u matematici pomaže da se otkrije neka činjenica. bez dobijanja opštih zaključaka na osnovu pojedinačnog materijala. on se bavi empirijskim uopštavanjem bez ikakve veza sa matematičkom naukom. tj. J. nema i ne može biti naučnog stvaralaštva. Deduktivni način razmišljanja bazira se na pronalaženju opštih rešenja pomoću kojih rešavamo pojedinačne probleme. Obratno. Za razliku od dedukcije. vršeći dedukciju neoplođenu induktivnim sadržajem.” 2 . indukcija je zaključivanje kojim se iz stavova koji se odnose na ograničen broj pojedinačnih slučajeva iste vrste izvodi jedan opšti stav. Ovakav metod zaključivanja takođe se naziva i nepotpuna ili empirijska indukcija. Uprkos tome. ne vršeći njenu sintezu sa deduktivnom formom). matematičar prestaje da stvara zato što bez elementarne indukcije. UVOD U nauci postoje dva osnovna načina zaključivanja: dedukcija (lat. indukcija je izuzetno značajna u eksperimentalnim prirodnim naukama gde je dovela do mnogih značajnih saznanja. npr. Ovom metodom može se doći kako do tačnih tako i do netačnih zaključaka (ili do zaključaka koji su tačni samo za određen broj slučajeva). koju zatim treba i dokazati. Hinčin (1894-1959) čija misao glasi: “Onaj koji praktikuje indukciju ne odevajući se u formalna pravila (tj. Nauka počinje tamo gde po prvi put srećemo uopštenje. Značaj sinteze indukcija-dedukcija dobro je formulisao ruski matematičar A. stav koji se odnosi na sve slučajeve te vrste. induction-uvođenje). prestaje da bude matematičar.

itd. ( s (n) je oznaka za funkciju sledbenik) Ovo tvrđenje pruža mogućnost za dokazivanje velikog broja tvrđenja koja se odnose na prirodne brojeve. Tada je on tačan za sve prirodne brojeve ako su ispunjeni uslovi: P (1) je tačan iskaz. onda je n i (∀ ∈N ) P (n) netačno.MATEMATIČKA INDUKCIJA Pri strogom zasnivanju teorije brojeva aksioma prirodnih brojeva koju nazivamo aksiomom matematičke indukcije osnova je jednog karakterističnog rasuđivanja u matematici koje nazivamo metod matematičke indukcije. očigledno ispravnom rasuđivanju: Ako je tačno P (1) . U matematičkoj praksi se upotrebljavaju izvesni nazivi za delove formule ind n  n + 1 . Stoga. onda s obzirom da je tačno P(1) ⇒P (2) (uslov b) za n = 1 ). ni jedno ne proizilazi iz onog drugog. a implikacija P (n) ⇒ P ( n +1) indukcijski korak. sastoji se u sledećem: Neka je P (n) iskaz koji se odnosi na prirodan broj n . tačno je i P (3) . Zaključujemo da je P (n) tačno za n ∈ N . dok se formula P (n) u ovoj implikaciji naziva indukcijska hipoteza (pretpostavka). 3 . često nazivan i principom matematičke indukcije. jer su to dva nezavisna tvrđenja tj. Iz tačnosti P ( 2) ⇒ P (3) . b) Korišćenjem formalnog jezika princip matematičke indukcije se može napisati: [ P (1) ∧ (∀ ∈ N )( P (n) ⇒ P ( n +1))] ⇒(∀ ∈ N ) P (n) . Ako nešto od ova dva uslova nije tačno. 2) onda je A=N. Primena metoda matematičke indukcije u pokušaju dokazivanja nekog tvrđenja podrazumeva dokaz baze indukcije i induktivnog koraka. Tako se formula P (1) naziva osnova (baza) indukcije. princip matematičke indukcije usvajamo kao tačan. Ta aksioma glasi ovako: Ako je A podskup skupa N sa osobinom: 1) 1∈ A . Metod matematičke indukcije. tačno je i P ( 2) . (∀n ∈ N )( n ∈ A ⇒ s (n) ∈ A) . a) P (n) ⇒ P ( n +1) je tačan iskaz za sve n ∈ N . n n Valjanost principa matematičke indukcije počiva na sledećem.

p 2 = 17 . Empirijskom indukcijom. a dokaže se samo indukcijski korak. Pretpostavimo da je n ∈ C . Češća greška je da se ne dokaže baza. koji su prosti za n =1. ali ne važi ni za jedan drugi prirodan broj jer P (n) ⇒ P ( n +1) očigledno nije tačna. princip najmanjeg broja: Teorema 1 Svaki neprazan podskup A skupa N ima najmanji element. P ( n).. a isto tako da su i p n složeni brojevi za n = 6. ali ponekad može dovesti i do formulacija tvrđenja za koje se pokazuje da su pogrešna. Treba da pokažemo da je s ( n) ∈C . P( n) : n = n 2 je tačno za n = 1 .. Prvi uslov 1 ∈C sledi iz pretpostavke da A nema najmanji element i da je 1 najmanji u skupu N. najčešće u prirodnim naukama...3. P ( 2). npr. dokazujući uz put jedno pomoćno svojstvo prirodnih brojeva..23 .. tj. Dokaz: Pretpostavimo da je A neprazan i da nema najmanji element. P ( n) : n = n +1 očigledno ne važi za n = 1 ali implikacija P (n) ⇒ P ( n +1) važi jer iz n = n + 1 dodavanjem jedinice levoj i desnoj strani dobijamo n + 1 = n + 2 .. .7. kao što je već rečeno.. tj. tvrđenja za koja važi P (1) tačno. Princip matematičke indukcije se suštinski razlikuje od tzv.8. Izvešćemo sada jedan dokaz principa matematičke indukcije. To znači da je skup n 4 . tačna.Ako se ne provere oba uslova.. Kasnije je utvrđeno da je broj 5 2 2 + 1 deljiv sa 641. n izveo pretpostavku da su svi brojevoi oblika 2 2 + 1 prosti. iz tačnosti P (n) sledi tačnost P (n +1) .. čuveni francuski matematičar Pjer Ferma posmatrajući brojeve 2 p n = 2 + 1 . tzv. Dokazaćemo primenom aksiome indukcije da je C=N.. Dokažimo da su sva tvrđenja P (1). mogu se naslutiti neke fornule (jednakosti. Princip matematičke indukcije nije dokazan već detaljno objašnjen. ■ Vratimo se sada na dokaz principa matematičke indukcije. nejednakosti i slično) koje zavise od prirodnog broja n . C = {m | (∀n ∈ A)m < n} .2.4 : p1 = 5 . da postoji neko tvrđenje u ovom nizu koje nije tačno. p 4 = 65537 . Tako je npr. što protivreči pretpostavci da u A ne postoji najmanji element. mogu nastati greške. Znači C = N . a kasnije dokazano više važnih stavova. Ovakvo rasuđivanje ima svoju primenu i u matematici jer je pomoću njega otkriveno. Neka je C skup svih prirodnih brojeva koji su manji od svakog elementa skupa A. Pretpostavimo suprotno. U suprotnom s (n) ∈ A bi bio najmanji u A. empirijske indukcije koja se sastoji u posmatranju ili eksperimentisanju. P ( 2).. a metod matematičke indukcije omogućuje da u mnogim slučajevima utvrdimo da li je postavljena hipoteza tačna ili nije. Pretpostavimo da su P (1). npr. a) b) za svaki n ∈ N . p3 = 257 . P ( n)... Odavde sledi da je A prazan skup što je u kontradikciji sa pretpostavkom.

. + a n a n +1 + .. a 3 .. Dakle P (m) je netačno. 2. a n ⋅ n a n +1 . + a n −1 a + a 2 + ... + a n a n +1 + .’ Za k = 1 ( n = 2 ) nejednakost 2 ( a1 − a 2 ) 2 ≥ 0 . + a n −1 n a + a 2 + ... za sve prirodne brojeve n > 1... + a n −1 odavde se dobija 1 ≥ a1 a 2 ..2 3 .... + a n −1 + 1 (a1 + a 2 + ... Primer 1.a n −1 ⋅ 1 n n −1 a + a 2 + .a n ... + a 2 n  a + . Pretpostavimo sada da je nejednakost tačna za neki prirodan broj izaberimo a n = a1 + a 2 + . Time je dokaz završen. što je u suprotnosti sa b)... Dokazati da za sve prirodne brojeve n i sve nenegativne realne brojeve a1 . + a 2 n =  + + ≥ ≥ 1 2n 2 n n n n  ≥ n a1 . 2. a1 + a 2 ≥ a1 a 2 je ekvivlentna sa 1. tvrđenje P (m −1) mora biti tačno. n −1 n −1 a1 + a 2 + . a 2 n . P (n) ⇒ P (n −1) je tačan iskaz... + a n −1 ) ... dok je P (m −1) tačno.. Tada je a1 + a 2 + . k ∈ N .. a n važi nejednakost aritmetičke i geometrijske sredine a1 + a 2 + .. + a n n ≥ a1 a 2 . a 2 n = 2 n a1 a 2 . } . Međutim kako je m −1 < m ..2 2 .a n −1 ⋅ n 1 . za svako n ∈ N po metodu regresivne indukcije sledi iz: P (n) je tačno za beskonačno mnogo prirodnih brojeva n 1... 5 ..... + a n −1 n −1 ≥ n a1 a 2 . 2. Najpre matematičkom indukcijom po k dokazujemo da tvrđenje važi za sve prirodne brojeve oblika n = 2 k . tj. k ≥1 .......’ Pretpostavimo da tvrđenje važi za n = 2 k .. Na osnovu a) zaključujemo da je m > 1 . n 1...svih prirodnih brojeva n takvih da je P (n) netačno neprazan. Zaključujemo da nejednakost važi za sve n ∈{2. Tada je n −1 n i . a 2 . Drugi oblici primene matematičke indukcije Regresivna indukcija Istinitost nekog metoda P (n) .. pa na osnovu principa najmanjeg broja postoji najmanji prirodan broj m takav da je P (m) netačno. + a 2 n 1  a1 + .

... Drugačije rečeno.. Rekurentna indukcija Postoje tvrđenja koja se dokazuju metodom matematičćke indukcije. n −1 Ovde smo dokazali da nejednakost važi i za n −1 .. za sve n ∈ N . Ovu formulu označavamo ind n − k . n ≥ 1 .. n ≥1 . Sledi da za svaki prirodan broj važi tvrđenje... ∧ P (k ) ∧ (∀ ≥ k )( P ( n − k ) ∧.. a 2 = 12 i a n +2 = 4a n +1 − 4a n ... 1. ∧ P ( n) ⇒ P ( n +1)) ⇒(∀ ∈ N ) P ( n) n n . Znači ako indukcijski korak ima k pretpostavki ovaj princip se može zapisati: P (1) ∧. n n Ako je a1 = 4... Ovaj princip matematičke indukcije je ekvivalentan osnovnom principu. P ( n) i dokazati P ( n +1) . ako su P (1). n →n +1. Ova vrsta indukcije se zapisuje kao: 6 . P ( n −k +1).. a 2 = 2 2 + 2 ⋅ 2 2 = 12 . ne čini se korak sa n ka n +1 . P ( n) tačni iskazi.. Primetimo da u datoj nejednakosti (za n ≥ 2 ) jednaskost važi ako i samo ako je a1 = a 2 = .... Transfinitna indukcija n Kod pojedinih tvrđenja o prirodnim brojevima za dokaz da važi (∀ ∈N ) P (n) treba dokazati sledeće: P (1) je tačan iskaz.... pa je tvrđenje tačno za n = 1 i za n +1 = 4 ⋅ (a n +1 − a n ) = 4 ⋅ (2 n +1 + (n + 1) ⋅ 2 n +1 − 2 n − n ⋅ 2 n ) = 2. 2. a1 + a 2 +. onda je i P ( n +1) tačan iskaz.. + a n −1    n −1   1 1− n ≥ n a1 a 2 . važi za n i = 4 ⋅ 2 (2 + 2n + 2 −1 − n) = 2 2+n ⋅ (3 + n) = 2 n +2 (( n + 2) +1) = = 2 n +2 + (n + 2) ⋅ 2 n +2 . već sa nekoliko k koji prethode n +1 ka n +1 . Primer 1. = a n .. pa je a1 + a 2 + . Pa važi i za a n +2 . pa dalje zaključujemo da važi za sve prirodne brojeve.. ali je pri dokazivanju indukcijskog koraka praktičnije pretpostaviti P (n −k ).. a n+2 n a1 = 21 + 1 ⋅ 21 = 4 . n =2. a n −1 . a n −1 . dokazati da je a n = 2 + n ⋅ 2 . 1. + a n −1 n −1 ≥ a1 a 2 ..

Primer 1 Dokazati da se svaka mreža od n ≥ 5 gradova može povezati jednosmernim autobuskim linijama.2. ali smo u stanju da izvedemo P( n) ⇒ P( n + k ) .. Međutim.. Tačnost ovog principa se ogleda u tome da primenjujući induktivni korak redom na brojeve 1.. 2. Pretpostavimo da je a n −1 = (n −1)! i a n = n! . a n = (n −1)( a n −1 + a n −2 ) .. Indukcija „sa skokom“ Ponekad nije lako. Dokažimo najpre tvrđenje za n = 5 i n = 6 . n je prost. dobijamo da tvrđenje važi i za 1 +2k ... 2. Tada je: a n +1 = n ⋅ ( a n −1 + a n ) = n ⋅ (( n −1)!+n!) = n ⋅ (n −1)!⋅(n +1) = (n +1) ⋅ n ⋅ (n −1)! = (n +1)! .. Primer 1. Tada se baza indukcije dokazuje za P (1). a1 = 1 = 1! a 2 = 2 = 2! 2. na 1 +k ...2 +k ... Primer 2. 1. Broj gde su k1 i k 2 prirodni brojevi manji od n .. itd. Neka je n ≥ 2 prirodan broj. Znači (∀ ∈N ) P ( n) ako: n 1. tada je za sve prirodne brojeve n ispunjeno a n = n! .. za koje tvrđenje važi zbog 1. k . Dobijamo da tada P (n) važi za sve prirodne brojeve. 2k ... Dalje primenjujući 2. Ako je složen n se može napisati u obliku n = k1 ⋅ k 2 .2 +k . Za n = 2 broj 2 je prost.. ili pak nije moguće izvesti induktivni korak P (n) ⇒ P ( n +1) . takvim da se iz svakog grada može stići u svaki drugi sa najviše jednim presedanjem... Za n = 5 gradove treba povezati kao na slici: 7 Za n = 6 šema je sledeća: . dobijamo da tvrđenje važi i za 1 +k . Ako je a1 = 1. 3k . pa tvrđenje važi. P( n) ⇒ P( n + k ) je tačan iskaz za sve n ∈ N . Dokazati da je svaki prirodan broj n ≥ 2 ili prost ili je proizvod prostih brojeva.. 2k .2 +2k .. pa su oni prosti ili proizvod prostih brojevai i u tom slučaju je i n = k1 ⋅ k 2 proizvod prostih brojeva.. Pretpostavimo da tvrđenje važi za sve k < n . P ( k ) .... pa je tvrđenje tačno.. a 2 = 2 i za n ≥ 3 . za k1 i k 2 važi indukcijska pretpostavka. P ( k ) je tačno. 1..P (1) ∧ (∀n ∈ N )( (∀k ≤ n) P ( k ) ⇒ P ( n +1) ) ⇒ (∀n ∈ N ) P ( n) .. P (1).

Takva mreža zaista zadovoljava uslove zadatka jer: od A se može doći do B direktnom linijom. po pretpostavci. Dodavši gradove A i B. mrežu jednosmernih linija dopunjujemo na sledeći način: Napravimo liniju od A ka B. iz bilo kog grada iz skupa preostalih n gradova može se stići do A direktnom linijom.a) sl. a oni po pretpostavci poseduju mrežu autobuskih linija po kojoj se iz svakog grada iz tog skupa može stići u bilo koji drugi sa najviše jednim presedanjem. a u bilo koji od preostalih n gradova preko B. Uzmimo sada n + 2 grada. Izdvojimo iz tog skupa bilo koja dva grada A i B. Zaključujemo da za bilo koji broj gradova n ≥ 5 postoji tražena mreža jednosmernih autobuskih linija. Preostalih n gradova možemo povezati na željeni način. 1. zatim. b) Pretpostavimo sada da za neko n postoji mreža autobuskih linija koje zadovoljavaju uslove zadatka. osim u grad A. iz B se može stići u bilo koji grad direktnom linijom. jednosmerne linije od B do svakog od preostalih n gradova. Primena indukcije u geometriji Izračunavanje pomoću indukcije 8 . do B sa jednim presedanjem preko grada A. u koji se može stići preko bilo kog od preostalih n gradova. i najzad linije do svakog od preostalih n gradova do A.

Neka su A. a to je rešavanje računskih problema u geometriji. 9 . Pre svega treba dokazati da se svaki poligon može podeliti dijagonalom na dva poligona sa manjim brojem strana (za konveksni poligon možemo uzeti bilo koju dijagonalu). 2. Primer: Dokažimo da je zbir unutrašnjih uglova u konveksnom n-touglu jednak ( n − 2) ⋅180  . a kroz teme B ABC .. 3a)). a) sl. n=3 Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je 180  . 3b)). (S3=180  ) . U ovom slučaju jedan od zraka će proći kroz određeno teme M tog poligona. Zbir uglova u četvorouglu je 360  (svaki četvorougao se može podeliti na dva trougla (sl. svaki sa manje strane nego prvobitni poligon..Najprirodniji način upotrebe indukcije u geometriji ustvari onaj najbliži upotrebi indukcije u teoriji brojeva u algebri.Posmatrajmo sada n-tougao A1.An. a dijagonala BM će podeliti poligon na dva poligona. C bilo koja tri susedna temena poligona. B.. U ovom slučaju dijagonala AC deli n-tougao na (n-1)-ugaonik i trougao. b) Ne seku svi zraci jednu istu stranu poligona (sl. Postoje dva povlačimo sve moguće krake popunjavajući unutrašnjost ugla ∠ moguća slučaja: a) Svi zraci presecaju jednu istu stranu poligona (sl.. 2a)). b) 2. Pretpostavimo da važi da je zbir unutrašnjih uglova bilo kog m-tougla (m<n) jednak (m − 2) ⋅180  . 1.A2.

. Po pretpostavci zbir uglova u k-touglu i (n-k+2)-touglu jednak je redom (k-2) ⋅180  i [ ( n − k + 2) − 2] ⋅180  = (n − k ) ⋅180  . Odatle proizilazi da je zbir uglova u n-touglu jednak (k − 2) ⋅180  + (n − k ) ⋅180  = (n − 2) ⋅180  ..Dokazati da je moguće iseći ih na takav način. Uzmimo dijagonalu A1Ak u n-touglu A1A2. Sada ćemo videti još nekoliko primera dokaza pomoću indukcije. koje se seku pod 2 pravim uglom (što se može lako dokazati) u tački O i tako dele kvadrat ABCD na četiri jednaka dela.. N. P.An. označimo tačke M. Dokazivanje pomoću indukcije Matematička indukcija se takođe može koristiti u dokazima nekih teorema u geometriji. Označimo dužine stranica kvadrata ABCD sa x i A1B1C1D1 sa y i neka je x ≥ y. 1. 4a)). Figura koju smo dobili takođe je kvadrat.tako da je AM=BN=CP=DQ= x+y i isecimo kvadrat po dužima MP i NQ. Dakle ova pretpostavka važi za svako n ≥ 3 . Na stranicama kvadrata ABCD (sl... b) Vratimo se sada dokazu glavnog problema.An koji deli n-tougao na k-tougao A1A2. Prethodni primer se takođe može posmatrati kao dokaz pomoću indukcuje (teorema o zbiru unutrašnjih uglova u n-touglu).a) sl. Za n=1 ne treba dokaz. da se od svih isečenih delova može sastaviti novi kvadrat. Primer1: Dato je n proizvoljnih kvadrata. Q. Dokažimo da pretpostavka važi za n=2. 3.Ak i (n-k+2)-tougao A1AkAk+1. Spajanjem ovih delova sa kvadratom A1B1C1D1 u novu figuru kao što je prikazano na slici 4b). pošto su uglovi u 10 ..

. ' ' ' ' ' a) sl. Kn+1). . recimo Kn i Kn+1. 4. N ' . . C ' . Treba dokazati da to važi za n+1 kvadrat (K1. 11 . Kn-1. što je i trebalo dokazati. uglovi A ' . Ovim smo dokazali da se od bilo koliko kvadrata sečenjem i spajanjem može dobiti jedan veliki kvadrat. .. Uzmimo bilo koja dva kvadrata od datih n+1. sečenjem i spajanjem delova ova dva kvadrata dobijamo novi kvadrat K ' . D ' su pravi i A B =B ' ' ' C = C D =D A . Pretpostavimo da je moguće od n kvadrata sečenjem dobiti jedan nov. Kako je pokazano u delu 1.tačkama M ' . B ' . K2.. P ' .. Tada je po pretpostavci moguće sečenjem kvadrata K1.. K2. K ' dobiti jedan nov. Q ' suplementni.. b) 2.

a) b) sl. 12 . 5.

M 1C 2 . r2. sa s poluobim. Sa druge strane. ako je O centar spolja upisanog kruga ovog trougla (sl. . koje dele trougao na n manjih trouglova ACM1. ⋅ n ⋅ n +1 = .. 5a)) i neka su r i q poluprečnici upisanog i spolja rn r1 r2 r = ...... gde su r 2 i q12 poluprečnici M 1CM 2 . ⋅ q1 q 2 qn q trougla ABC.. . = ⋅ = tg ⋅ tg q1 q2 2 2 ⋅ tg 2 ⋅ tg 2 = tg 2 ⋅ tg 2 ⋅ tg 2 ⋅ tg 2 r = KONSTRUKCUJA POMOĆU INDUKCIJE 13 . qn redom poluprečnike upisanih i spolja upisanih krugova (svi spolja upisani krugovi su upisani u okviru ugla C (sl. CM 2 .. rn i q1. Ovim smo dokazali da tvrđenje važi Odavde sledi da je q1 q2 qn qn +1 q za svako n.. M nC . tg trigonometrijskih dobijamo α β s −c formula α 2 = ( s − b)( s − c ) s( s − a) i β 2 = ( s − a )( s − c ) s ( s − b) (1) tg 2 ⋅ tg 2 = s = q . 1... Pošto za n trouglova AC 2 ..Dokažimo da teorema važi za n = 2 . CM n koje dele trougao ABC na n+1 manjih trouglova A M 1 . recimo ACM 1 i C M B r1 r r = 2 = 12 . ⋅ n ⋅ n +1 = . Dokazati: ⋅ ⋅ . M1CB. M nC ...Posmatrajmo dva od tih trouglova..Označimo sa r1. povučenim kroz teme C. Pomoću formule (1) dobijamo: r1 r2 α ∠CMA β ∠CMB α ∠CMA β 180  − ∠CMA r1 r2 α β r ⋅ = tg ⋅ tg = . Važi: M M B r12 r3 r r r ⋅ ⋅ . Označimo sa P površinu upisanog kruga trougla ABC.... q12 q3 qn qn +1 q r1 r2 r r r ⋅ ⋅ . Vratimo se sada dokazu teoreme.... CMn-1.Primer 2: Dat je trougao ABC sa n-1 pravih CM1... M1CM2. . 5b)). dobijamo q = s Pomoću tg . q2... M 2C 3 . .. CM2.... Kao što smo videli u 1.. q1 q2 2 2 q 2. U ovom slučaju trougao ABC je podeljen pravom CM na dva manja trougla ACM i CMB. 2 2 2 2 r s −c Pošto je s ⋅ r = ( s − c) ⋅ q . 1 q1 q2 q12 upisanog i spolja upisanog kruga trougla ACM 2 ..Pretpostavimo da smo dokazali da teorema važi za n-1 pravu i da imamo n M pravih C 1 . tada je P = s ⋅ r . tada je P = P∆AOC + P∆OCB − P∆OAB = 1 1 1 1 b ⋅ q + a ⋅ q − c ⋅ q = q ⋅ (b + c − a ) = ( s − c ) ⋅ q .

A2 n . X 2 n − .. traženog (2n+1)-ugaonika 1 X 1 X 2 n − X 2 n X 2 n +1 (sl. Pretpostavimo da možemo konstruisati (2n-1)-ugaonik ako su data središta njegovih stranica i neka je dato 2n+1 tačaka A1 .. a središta duži X 1 X 2 n +1 i X 2 n −1 X 2 n (tj. tačke 1 A2 n − i A2 n + ) zadate uslovom zadatka.. Za n=1 problem se svodi na konstrukciju trougla. Konstruisati (2n+1)-ugaonik. tako da ona bude paralelna pravoj koja prolazi kroz druge dve tačke.. Tačke A2 n − . A2 n +1 Posmatrajmo četvorougao 1 1 X 2 n − X 2 n . 2. Četvorougaonik A2 n − A2 n A2 n +1 A je ustvari paralelogram (da bi to stranice 1 1 dokazali dovoljno je povući dijagonalu X 1 X 2 n i onda posmatrati trouglove X 1 X 2 n X 2 n + i X 1 X 2 n − X 2 n kod kojih su A2 n A2 n +1 i A 2 n − redom srednje A 1 1 1 A2 n −1 .Metod matematičke indukcije se može koristiti za rešavanje konstrukcijskih problema pod uslovom da kao argument u problemu figuriše proizviljan prirodan broj (na primer problem konstrukcije n-tougla). X 2 n X 2 n +1 . X 2 n +1 X 1 i neka je A središte služe kao središta stranica 1 X 1 X 2 n − . A2 n +1 zadate uslovom zadatka. Sada treba odrediti još samo temena X 2 n i X 2 n + .. Središte duži ćemo nazvati težištem. kod koga su date tačke središta stranica..(sl. 7a)) 14 .. Pošto su tačke odrediti (kao četvrto teme paralelograma A 2 n +1 AA 2 n −1 A2 n ). Tačke A1 .. X 2 n + .... što je lako uraditi pošto 1 su temena X 1 i X 2 n − već određena. A2 n . 1. 1 1 DEFINISANJE POMOĆU INDUKCIJE Matematička indukcija ima primenu i u definisanju u geometriji. A su središta stranica (2n-1)-ugaonika X 1 X 2 .. Povučemo pravu kroz svaku tačku. A2 n + . A2 . tako da su one središta 1 X 1 X 2 . tačku A je lako linije). A2 n −2 . Ovaj problem se lako rešava. 6). Primer: Definicija središta duži i težišta n-tougla 1. Primer: Dato je 2n+1 tačaka. koji se po pretpostavci može 1 konstruisati. Na sledećem primeru ćemo videti način na koji se koristi indukcija u konstrukciji. A2 .

Kao što znamo težišne duži u trouglu seku se u jednoj tački koja deli svaku težišnu duž u odnosu 2:1. b) Težišne duži trougla A1 A2 A3 onda se mogu definisati kao duži koje spajaju temena trougla sa težištima suprotnih stranica. . Ta tačka naziva se težištem trougla. A4 redom sa težištima ( O1. O4 ) trouglova koje sačinjavaju ostala tri temena. Neka je O tačka preseka težišnih duži A3O3 i A4O4 1 četvorougla A1 A2 A3 A4 . A3 . A2 . O3 . 6. Pošto su SA 3 i SA 4 težišne duži trouglova A 1 A2 A4 možemo reći: A A2 A3 i 1 SA3 3 SA4 3 SA3 SA4 = i = ⇒ = . Neka je S težište stranice A1 A2 i neka su O4 i O3 težišta trouglova A A2 A3 i A 1 A2 A4 redom. Dokažimo sada da se sve težišne duži seku u jednoj tački koja ih deli u odnosu 3:1. sl. 7. Definišimo sada težišne duži četvorougla A1 A2 A3 A4 koje spajaju svako od temena A1 . O2 . SO 3 SO4 1 SO3 1 SO 4 15 .a) sl.

An sa O . O3O4 SO4 1 OA4 OA3 AA 3 = = 3 4 = .. Označimo sada On −1On 1 presečnu tačku težišnih duži On − An − i On An n-tougla A1 A2 . An −2 An (sl. Pretpostavimo da smo za svako k < n definisali težišne duži k-tougla kao duži koje spajaju temena tog k-tougla sa težištem (k-1)-tougla.. Ako su On 1 i On − težišta ovih mnogouglova.. onda po induktivnoj pretpostavci važi: 1 SAn −1 SAn n −1 = = . Tada su duži S n − ` i SA n ustvari težišne duži (n-1)-touglova A1 A2 . SOn SOn −1 1 Iz ovoga dobijamo On −1On || An An −1 i An −1 An n −1 = . Ta tačka se zove težištem četvorougla..Odatle sledi O3O4 || A3 A4 i A3 A4 SA3 3 = = . An − i A1 A2 . 8). 2. Definišimo sada težišne duži n-tougla kao duži koje spajaju teme sa težištem (n1)-tougla . Odatle sledi da se sve težišne duži četvorougla seku u jednoj tački koja ih deli u odnosu 3:1. koji sačinjavaju preostalih k −1 temena i da smo za svako k < n definisali težište k-tougla kao presečnu tačku njegovih težišnih duži. Iz 1 1 O A sličnosti trouglova O n −1On i O n −1 An dobijamo: 16 .. An −2 .. OO4 OO3 O3O4 1 O A Iz sličnosti trouglova O 3O4 i O 3 A4 imamo da je Znači svake dve susedne težišne duži seku se u odnosu 3:1..Dokažimo sada da se sve težišne duži seku u jednoj tački koja ih deli u odnosu A 1 (n-1):1. Neka je S težište (n-2)-tougla A1 A2 . Takođe ćemo pretpostaviti da za svako k < n težište deli težišne duži k-tougla u odnosu (k-1):1..

sl. Zakljužujemo da naša definicija težišnih duži i težišta n-tougla važi za svako n.OAn −1 OAn A A n −1 = = n −1 n = . sledi da se sve težišne duži seku u istoj tački. OOn −1 OOn On −1On 1 Pošto se svake dve susedne duži n-tougla seku u tački koja ih deli u odnosu ( n −1 ):1. 8. Tu tačku nazivamo težištem n- tougla. 17 .

Tragovi dokazivanja pomoću potpune indukcije mogu se naći u spisima Zenona. Pascal (1623-1662). ali prema novijim proučavanjima izgleda da nejviše zasluga za jasno formulisanje principa matematičke indukcije ima B.ZAKLJUČAK Matematička indukcija je veoma značajna metoda koja zbog svoje matematičke strogosti uvek dovodi do tačnih zaključaka. Maurolico (14941575). J. Platona i Euklida. Istorijat matematičke indukcije Teško je sa sigurnošću utvrditi ko je prvi precizno iskazao princip matematičke indukcije. Kao što se vidi princip matematičke indukcije poznat je ljudime mnogo vekova unazad. A. Teško je i zamisliti šta bi matematika bila bez matematičke indukcije.Ostrowski navodi da je Levi Ben Gerson (1288-1344) 1321. 18 . Kao pronalazači matematičke indukcije navode se takođe i F. Počevši od najjednostavnijih elementarnih problema vezanih za prirodne brojeve pa do složenih problema iz teorije matematike mnogi se mogu svesti na matematičku indukciju. godine prvi precizno iskazao princip matematičke indukcije. Bornouli(1645-1705). Usavršavajući se i uobličavajući kroz vekove matematička indukcija je tek krajem devetnaestog veka nakon definisanja skupa prirodnih brojeva preko Peanovih aksioma kompletno formirana i jasno definisana.

Golovina and I. P.D.S.Lopandić:Zbirka zadataka iz osnova geometrije 19 . analitička geometrija 4.M.Mihailović.Vasić:Linearna algebra.S. D.Vulić:Matematička logika sa elementima opšte logike 5. S.D.Mitrinović:Metod matematičke indukcije 2.L.M.Božić.LITERATURA 1.Yaglom:Induction in geometry 3.M.S.Mitrinović. polinomi.I.D.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->