GRA A I FUNKCIJA ORGANA ZA VARENJE

PRIPREMA PREDAVANJA PREDMETA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA DOMA IH IVOTINJA

PLAN I PROGRAM REALIZACIJE
OBRADA NOVIH NASTAVNIH SADR AJA: 10 asova PONAVLJANJE I UTVR IVANJE: 3 asa 1. as: Organi za varenje, usna duplja 2. as: Pljuva ne lezde, drelo, jednjak 3. as: eludac nepre ivara i pre ivara 4. as: Tanka i debela creva 5. as: Jetra, pankreas 6. as: Ponavljanje pre enog gradiva 7. as: Varenje u usnoj duplji 8. as: Varenje u elucu nepre ivara 9. as: Varnje u elucu pre ivara 10. as: Varenje u tankim i debelim crevima 11. as: Fiziolo ka uloga jetre 12. as: Ponavljanje pre enog gradiva 13. as: Test: organi za varanje

ORGANI ZA VARENJE ORGANA DIGESTORUM
Organi za varenje slu e za uno enje hrane, usitnjavanje, varenje, resorpciju.. TUBUS ALIMENTARIUS

aparat za varenje 
     

USNA DUPLJA DRELO JEDNJAK ELUDAC TANKA CREVA DEBELA CREVA MAR

USNA DUPLJA ² CAVUM ORIS
Usna duplja po inje usnim otvorom a zavr ava se kod zadnjeg kutnjaka usno- drelnim otvorom USNO PREDVORJE

vestibulum oris
deo izme u zuba i usana ili obraza PRAVA USNA UPLJINA

Cavum oris proprium
Deo iza zuba (gde se nalazi jezik) Sluzoko a je kutana, na usnama prelazi u ko u, oko zuba u gingivu U sluzoko i se nalaze lezde:

Glandulae labiales usne lezde Glandulae buccales obrazne lezde Glandulae palatinae nep ane lezde Glandulae linguales jezi ne lezde

USNA DUPLJA ² CAVUM ORIS
RIMA ORIS usna pukotina LABIA ORIS usne Labium maxillare gornja usna Labium mandibulare donja usna BUCCAE obrazi PALATUM DURUM tvrdo nepce Raphae palati uzdu na brazda Rugae palatinae popre ne brazde PALATUM MOLLE meko nepce GINGIVA desni (zubno meso) CAVUM SUBLINGUALE podjezi no dno LINGUA jezik

LINGUA Pokretan mi i ni organ koji ispunjava celu usnu duplju Pri vr en za jezi nu kost i donju vilicu Sluzoko a jezika je kutana plo asto slojevit epitel APEX LINGUAE Vrh jezika CORPUS LINGUAE Telo jezika RADIX LINGUAE koren jezika .JEZIK .

pe urkaste Papillae foliatae .kon aste Papillae fungiformis .JEZI NE PAPILE ² PAPILLAE LINGUALES Papillae filiformis .listaste Papillae vallatae .op an ene .

PLJUVA NE LEZDE GLANDULAE SALIVALES GLANDULA PAROTIS Zau na pljuva na lezda Le i izme u zadnjeg ruba mandibule i atlasa GLANDULA SUBLINGUALIS Podjezi na pljuva na lezda Nalazi se bo no od jezika GLANDULA MANDIBULARIS Podvili na pljuva na lezda Nalazi se izme u krakova mandibule u pravcu atlasa .

PHARYNX Raskrsnica puteva sistema organa za varenje i sistema organa za disanje Dorzalni deo presvu en lezdanom a ventralni deo kutanom sluzoko om .DRELO .

OESOPHAGUS Jednjak Du nik Duga mi i na cev koja spaja drelo i eludac  1.PARS THORACALIS Grudni deo 3.PARS ABDOMINALIS Trbu ni deo   Prolazi kroz dijafragmu CARDIA e jednjaka u eludac U .PARS CERVICALIS Vratni deo 2.JEDNJAK .

TUNICA SUBMUCOSA PODSLUZOKO A jednja ke lezde 3.TUNICA MUCOSA SLUZOKO A Plo asto slojevit epitel 2.TUNICA MUSCULARIS MI I NI OMOTA Jedan uzdu ni i jedan kru ni sloj glatkih mi i a 4.ZID JEDNJAKA  1.TUNICA ADVENTITIA VEZIVNI OMOTA    .

pas)   VENTRICULUS COMPOSITUS SLO EN ELUDAC smena sluzoko a u samom elucu PRED ELUDAC Deo oblo en kutanom sluzoko om  PRAVI ELUDAC Deo oblo en lezdanom sluzoko om  . VENTRICULUS eludac psa Naj iri deo organa za varenje izme u jednjaka i tankih creva VENTRICULUS SIMPLEX PROST ELUDAC Oblo en samo lezdanom sluzoko om Do smene slozoko a dolazi na kardiji ( ovek.ELUDAC ² GASTER.

CARDIA Plo asto slojevit epitel Kutana sluzoko a PYLORUS Jednoslojni prizmati ni epitel lezdana sluzoko a .SLUZOKO A ELUCA .

ELUDAC NEPRE IVARA  Vre astog oblika popre no postavljen u trbu noj duplji CARDIA ± u e jednjaka levi kraj eluca PYLORUS ± izlaz duodenuma desni kraj eluca FACIES DIAPHRAGMATICA dijafragmatska povr ina FACIES INTESTINALIS crevna povr ina MALA ELUDA NA KRIVINA Curvatura ventriculi minor dorzalni (konkavan) rub VELIKA ELUDA NA KRIVINA Curvatura ventriculi major ventralni (konveksan) rub        .

GRA A ELUCA  TUNICA MUCOSA SLUZOKO A TUNICA SUBMUCOSA PODSLUZOKO A TUNICA MUSCULARIS MI I NI SLOJ TUNICA SEROSA SEROZNI OMOTA    .

lu e sluz GLANDULAE PYLORICAE PILORUSNE LEZDE Prete no lu e sluz a ima i acidogenih I pepsinogenih elija .LEZDE ELUDCA Fundusne lezde GLANDULAE CARDIACAE KARDIJALNE LEZDE Lu e sluz (mucin) GLANDULAE GASTRICAE PROPRIAE FUNDUSNE LEZDE a) PEPSINOGENE glavne. lu e pepsinogen b) ACIDOGENE ivi ne. lu e HCL c) MUKOIDNE vratne.

ELUDAC PRE IVARA Dorzalna buragova vre a Jednjak  Slo en eludac gra en od 4 komore Pred eluci Kutana sluzoko a Burag Rumen Mre avac Reticulum Listavac Omasus Listavac     Pravi eludac lezdana sluzoko a Siri te Abomasus Mre avac Ventralna buragova vre a Siri te  .

SEROZA Serozni omota Burag je najve i organ trbu ne duplje. nale e potpuno na levi trbu ni zid Facies parietalis ± leva strana Facies visceralis ± desna strana Saccus ruminis dorsalis ± gornja buragova vre a Saccus ruminis ventralis ± donja buragova vre a      . od ki me do bele linije.RUMEN 1.BURAG . SLUZOKO A Plo asto slojevit epitel tamnosme e boje. u obliku resica bar unastog izgleda 2. MI I NI SLOJ Jedan kru ni sloj i jedan uzdu ni sloj glatkih mi i a 3. Pru a se od dijafragme do karli ne duplje.

MRE AVAC . Komunicira sa buragom i listavcem Sluzoko a gradi nabore u obliku p elinjeg sa a. preko kranijalnog dela buraga. Mi i ni sloj 3. Slu i da kod mladih ivotinja provodi mleko direktno u siri te Zid mre avca : 1. Jednja ki ljeb . mre avca i listavca do siri ta.Sluzoko a 2.sulcus oesophagicus olu asta tvorevina koja se pru a od kardije. izme u buraga i dijafragme. Seroza .RETICULUM Nalazi se kranijalno od buraga.

SIRI TE ABOMASUS Pravi eludac ima lezdanu sluzoko u . listovima Laminae omasi Zid listavca : Sluzoko a Mi i ni sloj Seroza 1. 3.LISTAVAC . upljina mu je ispunjena velikim uzdu nim naborima sluzoko e. Komunicira sa mre avcem i siri tem. 2.OMASUS Loptastog je oblika i nalazi se desno od buraga.

SLUZOKO A ELUCA PRE IVARA BURAG MRE AVAC LISTAVAC SIRI TE .

63m 23m ± 40m 20m ± 27m 2m ± 6m Cecum ileum Duodenum INTESTINUM TENUE Tanka creva INTESTINUM CRASSUM Debela creva Jejunum .CREVA ² INTESTINUM . prote u se od eluca do mara goveda konj svinja pas 33m . ENTERA Creva pre ivara Rectum Colon Najdu i deo organa za varenje.

Deblji zidovi DUODENUM Dvanaestopala no crevo Du ine oko 1m.TANKA CREVA ILEUM Vito crevo Du ine oko 1m. Po etni deo pro iren u obliku levka Ampula duodeni u duodenum se ulivaju u ni i pankreasni izvodnik Creva svinje JEJUNUM Prazno crevo Najdu i deo creva Posle smrti bez sadr aja Mesenterium .

usamljeni Noduli limphatici aggregati ± zdru eni 3.SLUZOKO A Jednoslojan prizmati an epitel Villi intestinales ± crevne resice 2.SEROZA Crevne resice .MI I NI OMOTA Stratum circulare ± kru ni Stratun longitudinale ± uzdu ni 4.GRA A TANKIH CREVA 1.PODSLUZOKO A Crevne lezde Glandulae intestinales Lieberkuhni Glandulae Bruneri Limfni vorevi Noduli limphatici solitarii .

Slepo crevo Corpus ceci ± telo Caput ceci ± glava Apex ceci .Pravo crevo Najkra i deo debelih creva 30cm Zavr ni deo ampula recti .Creva konja Colon Rectum DEBELA CREVA Haustrae ± izbo ine Teniae ± uzdu ne pruge CECUM .vrh Cecum COLON ± Sredi nji deo Najdu i deo debelih creva Konj: dvostruko savijena potkovica Svinja: spiralno savijen Pre ivari: kru no savijen RECTUM .

GRA A TANKIH I DEBELIH CREVA .

ANUS Oblika je kratke cevi. Ano-kutana smena Smena kutane sluzoko e u ko u Musculus sphincter ani internus Unutra nji kru ni mi i ni zatvara Musculus sphincter ani externus Spolja nji kru ni mi i ni zatvara . Ano-rektalna smena Smena lezdane u kutanu sluzoko u 2. zavr ava otvorom Orificium ani 1.

JETRA . Sme tena je u intratorakalnom delu trbu ne duplje.HEPAR Jetra je najve a lezda u organizmu. to zavisi od koli ine krvi u njoj Facies diaphragmatica Dijafragmatska povr ina Facies visceralis Visceralna povr ina Porta hepatis Fesica felea u na kesica Ductus choludochus u ni izvodnik . Boja jetre je svetlo do tamno crvena.

JETRA KONJA Lobus hepatis dexter desni re anj Lobus hepatis sinister levi re anj Lobus hepatis medius srednji re anj a) lobus caudatus repast re anj b) lobus quadratus kvadratni re anj Kod nekih ivotinja i levi I desni re anj je podeljen na dva dela a Kopitari nemaju u nu kesicu .

GRA A JETRE Jetra je spolja presvu ena serozom ispod koje se nalazi fibrozna kapsula Od fibrozne kapsule vode vezivno tkivne pregrade koje dele jetru na re nji e ± Lobuluse Unutar jednog lobulusa nalazi se lezdani parhenim koji se sastoji od Hepatocita. zrakasto raspore enih oko jednog krvnog suda Vena centralis Hepatociti stvaraju u koja se skuplja kanali ima i uliva u u nu kesicu izvodnim kanalom Ductus hepaticus Iz u ne kesice u se u nim izvodnikom Ductus choledochus odvodi u duodenum . jetrinih elija napravilno poligonalnog oblika.

duguljast organ.PANCREAS Pljosnat.GU TERA A . To je i endokrina i egzokrina lezda. Endokrini deo pankreasa satoji se od endokrinih elija grupisanih u obliku ostrvaca koje lu e hormon insulin Langerhansova ostrvca Egzokrini deo pankreasa je tubuloalveolarna lezda koja produkte izbacuje izvodnim kanalom u duodenum Ductus pancreaticus Pankreas konja eludac . duodenum le i u s savijutku duodenuma.

Srce Pericardium Jetra u na kesica Duodenum Tanka creva Plu a eludac Pankreas Debela creva .

VARENJE HRANE UZIMANJE HRANE VARENJE U USNOJ DUPLJI VARENJE U ELUCU NEPRE IVARA VARENJE U ELUCU PRE IVARA VARENJE U TANKIM CREVIMA VARENJE U DEBELIM CREVIMA FIZIOLGIJA JETRE .

UZIMANJE HRANE Goveda se uglavnom slu e velikim. sna nim jezikom Konj se slu i izuzetno pokretljivim usnama Ovca rase enom i pokretljivo gornjom usnom Svinje se slu e isturenom donjom vilicom i jezikom Psi pored vilica koriste i prednje ape UZIMANJE TE NE HRANE I VODE Ve ina ivotinja uzima vodu usisavanjem prave i vakum u usnoj duplji i potapaju i usnu pukotinu u vodu Pas uzima vodu jezikom kao ka ikom ivina i hranu i vodu uzima kljunom .

VARENJE U USNOJ DUPLJI MASTICATIO VAKANJE INSALIVATIO NATAPANJE PLJUVA KOM DEGLUTATIO .GUTANJE .

Prilikom vakanja hrana se istovremeno natapa pljuva kom . Pre ivari ne va u hranu temeljno ve je kasnije pre ivaju. Mesojedi uzimaju hranu halapljivo. vakanje se vr i pokretima donje vilice gore±dole ili levo-desno. Usne su pritom zatvorene osim kod goveda. formiranju zalogaja i gutanju. Biljojedi i svejedi va u hranu uporno i prili no dugo. va u kratko i odmah gutaju. Jezik ima ulogu u me anju hrane. pa oni prilikom vakanja dr e glavu vodoravno.VAKANJE HRANE Cilj vakanja je usitnjavanje hrane i pove avanje njene povr ine i ve oj izlo enosti fermentima i sokovima za varenje.

pri tom otvaraju apetit podsti u lu enje pljuva ke i eluda nog soka Gove e konj svinja ovca 60 -180 40 15 5. ini je kliskom i podesnom za gutanje  FIZI KA Pljuva ka rastvara odre ene komponente hrane koje joj daju ukus. Pljuva ka svojom slabo baznom reakcijom (Ph = 7-8) uti e na o uvanje Ph vrednosti i povr inskog napona sadr aja buraga .15  HEMIJSKA Kod oveka i svinje pljuva ka sadr i ferment Ptijalin (amilaza) tako da kod nih varenje skroba po inje ve u usnoj duplji.ULOGA PLJUVA KE  MEHANI KA ULOGA Natapanjem i vla enjem usne duplje pljuva ka razmek ava hranu.

epiglotis se podi e i zatvara prolaz prema grkljanu i du niku. Slo ena refleksna radnja. to traje 6-8 s Ako se hrana direktno ubaci u jednjak izostaju peristalti ki pokreti  . U ovoj fazi zalogaj se mo e vratiti i gutanje prekinuti  DRUGA FAZA Meko nepce se podi e i zatvara prolaz prema hoanama. pri emu je usna duplja zatvorena a donja vilica fiksirana. Zalogaj sklizne preko grlenog poklopca i dospeva u po etni pro ireni deo jednjaka U ovoj fazi gutanje se ne mo e prekinuti  TRE A FAZA Zalogaj se kroz jednjak pomera peristalti kim pokretima.GUTANJE Kad se hrana dovoljno usitni i natopi pljuva kom dolazi do gutanja.Centar za gutanje je u produ enoj mo dini PRVA FAZA Zalogaj (Bolus) se potiskuje jezikom prema nazad.

Disanje B. Gutanje Peristalti ki pokreti jednjaka .GUTANJE A.

refleksna faza Bezuslovni refleks Uno enje hrane. zveket pribora i ostali nadra aji Hrana dospela u eludac primljeni ulima vida.5 Lu enje eluda nog soka odvija se u dve faze  PRVA FAZA. sluha i mirisa vezani sla e se slojevito u obliku za rasturanje hrane izazivaju refleks lu enja koncentri nih krugova.VARENJE U ELUCU NEPRE IVARA ELUDA NI SOK Ph 1.2. vakanje i gutanje izazivaju lu enje eluda nog soka Uslovni refleks PUNJENJE ELUCA Miris hrane . eluda nog soka Prvi zalogaji nale u na zid eluca i ire ga a zadnji DRUGA FAZA ± hemijska faza zalogaji padaju ta no u Hrana dospela u eludac mehani ki i hemijski sredinu eluca izaziva lu enje eluda nog soka .5 .

PEPSIN Lu i se u neaktivnom obliku a aktivira ga HCL Deluje na acidalbumine i hidroliti ki ih razla e na albumozu i peptone HIMOZIN Siri ni ferment ili lab ferment nalazi se samo u eludcu mladun adi i ivotinja koje se hrane mlekom. pre svega CaCO3 Redukuje trovalentno gvo e (feri oblik) u dvovalentno (fero oblik) Uni tava mikroorganizme unete hranom.ELUDA NI SOK      HLOROVODONI NA KISELINA Neaktivni ferment pepsinogen pretvara u aktivni oblik pepsin Denaturi e belan evine hrane i pretvara ih u acid-albumine Rastvara mineralne soli. Deluje na kazein mleka i pretvara ga i parakazein i surutkinu albumozu U eluda nom soku nalaze se jo : sluz mucin i belan evina gastroglobulin      .

Iz listavca najsitniji deo hrane prelazi u siri te . Posle ove dve kontrakcije sledi pauza kada su obe vre e opu tene.VARENJE U ELUCU PRE IVARA PUNJENJE I KONTRAKCIJE BURAGA Hrana preko jednjaka dospeva u dorzalnu buragovu vre u. zatim se skuplja donja vre a . Kontrakcije su sna ne i njima se me a sadr aj buraga i usitnjen sadr aj potiskuje u mre avac Broj buragovih revolucija 2-3 u minutu KONTRAKCIJE MRE AVCA Na dve kontrakcije buraga dolazi jedna kontrakcija mre avca. Sadr aj Ove kontrakcije eludca izazivaju u tanje se pomera ka listavcu ili vra a u sadr aja koje se mo e uti slu alicama burag. Sitnije i te e estice hrane propadaju u ventralnu buragovu vre u a krupnije i lak e se zadr avaju u gornjoj Revolucija buraga Prvo se kontrahuje gornja vre a a donja je opu tena.

PRE IVANJE . ali mo e pre ivati i u stoje em stavu REJEKCIJA vra anje hrane u usta REMASTIKACIJA ponovo vakanje REINSALIVACIJA ponovo natapanje pljuva kom REDEGLUTACIJA Ponovo gutanje . ivotinja obi no mirno le i.RUMINATIO Pre ivanja po inje 30-60min. posle uzimanja hrane.

Osnovna uloga im je u razlaganju skroba I njegovom pretvaranju u glikogen GLJIVICE Uloga im je sinteza aminokiselina iz ni ih azotnih jedinjenja. To su anaerobne ili fakultativno anaerobne bakterije ija je uloga razlaganje celuloze i proteina i sinteza vitamina PROTOZOE Broj protozoa je 1milion na g. Sinteti u i velik broj vitamina . buragovog sadr aja nalazi se 10 -100 milijardi bakterija veli ine 1-3 mikrona.sadr aja veli ine 20-200 mikrona.MIKROORGANIZMI BURAGA BAKTERIJE U 1 g. ime oboga uju i popravljaju kvalitet belan evina hrane.

prenatrpanosti buraga. i stvaranja penu avog sadr aja onemogu eno je izbacivanje gasova koji ostaju u buragu i izazivaju Nadun (Timpanija) .PODRIGIVANJE . to zna i 120l za prvih 4 asa posle hranjenja   Procesom fermentacije u buragu nastaje velika koli ina gasova CO2 (40-60%).35%) i N 7% Najve a koli ina gasova osloba a se u prva 4 sata posle hranjenja Gasovi se izbacuju podrigivanjem a jedan deo se resorbuje u krv U slu aju za epljenja jednjaka. CH4 (30.RUCTUS         Nakon hranjenja zelenom lucerkom razvija se u toku 1 asa 30l gasa.

VARENJE U TANKIM CREVIMA PANKREASNI SOK U CREVNI SOK .

aktivira ih enterokinaza iz crevnor soka U pankresnom soku ima i sme a peptidaza Lipaza se lu i u neaktivnom obliku. aktiviraju je u ne kiseline .PANKREASNI SOK SME A FERMENATA PROTEINI E ERI MASTI NUKLEOPROTEINI Tripsin Himotripsin Amilaza Maltaza Lipaza Nukleotidaze Tripsin i himotripsin se lu e u neaktivnom obliku.

Esterifikuje masne kiseline i omogu uje njihovu resorpciju Nemaju fiziolo ku ulogu Nastaju raspadanjem hemoglobina kada nastaje Bilirubin crvene boje koji oksidi e u zeleni Biliverdin Ove dve boje daju boju u i U crevima se pod uticajem bakterija redukuju i daju boju fecesu . omogu uju esterifikaciju masnih kiselina sa holesterolom. emulguju masti.U U NE KISELINE HOLESTEROL U NE BOJE Aktiviraju lipazu.

CREVNI SOK Peristalti ki pokreti ± pokreti evakuacije FERMENTI EREPSIN sme a peptidaza NUKLEAZE OLIGAZE Saharaza Maltaza Laktaza LIPAZA ENTEROKINAZA Pendularni pokreti ± pokreti me anja .

VARENJE U DEBELIM CREVIMA Pod uticajem bogate mikroflore dolazi do varenja celuloze kod biljojeda posebno kod konja. Kod pre ivara najve i deo celuloze vari se u buragu . U debelim crevima dolazi do resorpcije svarenih materija i vode i formiranja fecesa.

serumalbumin. glukoze . urea. fibrinogen. Uti e na promet vode i mineralnih materija DETOKSIKACIJA Uklanjanje tetnih materija nastalih prometom materija ili unetih iz spoljne sredine: lekovi. serumglobulin.. TERMOREGULACIJA Zbog metaboli kih procesa temperatura jetre je za 2-3 stepena ve a od tela IZLU IVANJE U I Va na za razlaganje masti i resorpciji masnih kiselina STVARANJE I RAZARANJE KRVNIH ELEMENATA U jetri se raspadaju eritrociti. stvaraju belan evine krvi SKLADI TENJE MATERIJA Jetra je rezervoar krvi.ULOGA JETRE METABOLIZAM U jetri se stvara glikogen. alkohol. vitamina minerala. U jetri se razla u masne i amino kiseline....

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful