P. 1
Aleksandra Dejvid Nil - Mistici i čarobnjaci Tibeta

Aleksandra Dejvid Nil - Mistici i čarobnjaci Tibeta

|Views: 1,546|Likes:
Published by Shardan199

More info:

Published by: Shardan199 on Dec 03, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/12/2013

pdf

text

original

Naslov originala

:

Alexandra David-Nell

MYSTIQUES ET MAGICIEUS DU TIBET

PREDGOVOR

.... Tibet ... zemlja Tajni, zemlia Nernoguceg.« A. d' Arsonval

Tibetanoi, koje smatramo i kojl sami sebe smatraju budistirna, prihvaeili su, sto cemo videti u ovoj knjizi, mnoga verovanja Ii. obicaje koji se potpuno razlikuju od azvornog budizma. Ovo se odnosi na mnogobrojne obrede preuzete 1Z religije starosedalaca Tibeta - samana.

Uticaj Padrnasanbave - vraca carobnjaka koji je, c~ni se, dosao iz Avganistana - koga i danas velicaju kao svog Ucitelja pristalice religije BOn, bio je i jos uvek je u Tibetu veliki,

Sa droge strane, propovednici kao Marpa Lotsava, u stvari Marpa prevodilac Ikoji je bio duhovni Ucitelj Milarepe, askete-pisca, uveli su u Tibet de- 1a wliikih andijskih fliJIozofa, kao i lUeenje tanJtrimla koje je uglavnom prihvaceno riz Nepala. To [e mesavina koja danas, ako se prdlkljlUc,i ucenju izvornog budizma: bitna nepostojanost svih fenomena, potPUll10 odsustvo ega u svirn stvarima koje Tibetanci potvrduju kroz reci: •• Ne postoji ego U osobama, ego ne postoji ni U CeIDlU« predstavlja dva vida religije koju srecemo u Tibetu: prosta religija naroda i religija obrazovarnh, intelekeualaca. Sledi da su izvesni autori dobro obavesteni kada glavnu religiju U Tibetu radije nazivaju lamaizmorn nego budiz-

mom.

Aleksandra David-Nil

5

UVOD

Odmah po objavljivanju prace 0 mom putovanju u Lasu mnogi su zazeleli, bilo zbog clanaka 0 mojoj knjizi, bilo iz licnog interesovanja, da saznaju kako sam dospela medu lame, a sa druge strane zeleli su da saznaju 0 ucenju iobicajima mistrka i okultista Tribeta.

Pokusacu da U ovoj knjizi zadovoljim njihovu dobromamernu radoznalost. Medutim, ovom zadatku isprecuju se izvesne poteskoce zbog skucenog prestora kojim raspolazem.

Da bih odgovorila na dva razlicrta pitanja koja su mi bila postavljena, navela sam pre svega okolnosti koje su me dovele u dodir sa religioznirn svetom lamai: tao kao i svetorn vraca svi h vrsta koji se vrte oko njega.

Zatim sam se potrudila cia grupisem izvestan broj uocljivih cr-ta koje se ticu okultnih il l rnrsticnih teorija i obicaja koji su psihicki pokretaci Tibetanaca. Svaki put kada bih se zagnjurila u veoma bogate dubine svog secanja i tamo pronasla neku cinjenicu koja se na to odnosila, stavljala sam je na svoje mesto. Ne radi se, dakle. 0 nekakvom putopisu, tema se nikako na to ne odnosi.

Tokom istrazivanja koja sam preduzimala, podatak koji so dobije jednog dana poprima, ponekad, svoj pravi znacaj tek nekoliko meseci dl i nekoliko godina kasnije. Tek kada se uoblici zbir informacija prikupljenih na razlicitim mestima, tek tada covek

7

moze da se ponada da moze da da pravi smisao oblasti kojom se bavi.

Sebi sam, uostalom, postavila za zadatak da se prihvatim analize pitanja rnisticizma i filozofije Tibetanaea ill jednom delu koje ce biti vise tehnicke prirode.

Kao i u knjizi »Putovanjs jedne Parizanke u Lasu« rIlibetslka imena su uglavnom sarno Ionetski transkrtbovana. Nekoliko slucajeva '1.1 kojirna je ti?etslka ortografija ostala pokazace koliko se pravilan izgovor razlikuje od nje.

Tireb.a isto tako uo6im da sva slova g, calk kada ~e nalaze ispred slova i ostaju tvrda. Tako se gelong izgovara kao gelong a ne kao zelong.

PRVO POGLAVLJE

HIMALAJI, PREDVORJE TIBETA • PRVI KONTAKT SA LAMAIZMOM I NJEGOVIM PRISTALfCAMA • RAZGOVOR SA DALAJ-LAMOM. SMRT I NJENO »S ONE STRANE« PO TIBETANCIMA • SEL.JENJE DUSA I NJIHOVA ZLA KOB • VRACI NA DELU • PRICA 0 JED NOM VELIKOM LAMI KOJI SE PONOVO RODIO U OBLIKU MAGARENCETA UPRKOS POZRTVOVANJU JEDNOG SVETOG COVEKA KOJI SE POTR UDIO DA MU PRUZI PRILIKU DA SE RODI KAO LJUDSKO BIcs 4t POGLED NA TIBETANSKU ZEMLJU • POSETA LAMI ZADUBLJENOM U SVOJE MISLJ • NAPUSTAM HIMALAJE

» ..... Onda, dogovoreno. Ostavljam yam Davasandupa da bude vaS prevodilac. Putovace sa nama.«

Da H je to covelk koji md govori?.. Ta take mala osoba zu6kastog liea, odevenau haljmu od brokata narandzaste boje, sa zvezdom od dijamanata koja se sija na njegovoj kapici, zarr to nije pre neki duh koji je sisao sa susednih planina? ...

Srnatraju ga otelovljenim lamom, princem-nasledndkom jednog hirnalajskog prestola ali ja za sada sumnjarn u njegovu stvarnost.

Verovatrio ce nestati kao prividenje sa svojom sarenom pratnjom i svojim paradnim konjem pokrivenim zutom tkaninorn. On je dec carolije u kojoj z·ivim - iIi barem verujem da zivim - vee petnaest dana. Ova nova epizcda je svakaiko deo sna; kroz nekoliko trenutaka cu se probuditi 'U svom krevetu, negde, u nekoj zemlji koju ne posecuju ill

-9

duhovi, ni ovaplocene lame u blistavim haljinama i u kojoj gospoda nose obicne kapute a konji, normalne velicine, nisu prekriveni tkaninarna boje sunca.

Udaranje u talambas 6ini da poskocim, oboe u molu izvijaju neku melanholicnu melodiju. Duh uzjahuje svog vatrenocrvenog ata, gospoda i sluge iz pratnje skacu u sedla.

- Cekam vas -- ponavlja princ-lama, drazesno mi se osmehujuci.

Cujem sebe, kao da to govori neko drug} kako mu obecavam da cu sutradan dod u njegovu prestorricu i cudna se konjica, pracena rnuzicarima, udaljava.

. Sa. poslednji~ . zvucima tuzne melodije koja je vnestaJa1a u daljini, ta vrsta carolije koja me je drzala nepokretnorn, rasprsila se. Cinim jedan korak. Ne: nisarn san.1a1a, citav ovaj prizor je stvaran. NaIazim ~~ u Kah~pongu. 11a Himalajirna. a pored mene stoji prevodilac koji O1i je na raspolaganju ad

dolasika. .

Kako sam se nasla u tom svetu. Vee sam objasnila na drug am mestu'. U to vreme su politick: razlozi naveli dalaj-larnu da potrazi utoCiste' na britanskoj .t,edt0.r:ij~ ;njegov boravak rna grariicnom delu . I~dlJe UClDIO m i se jedinstvenom prilikom da ga vidirn vi da od njega dobijem objasnjenja 0 vrsti budizma sto preovladuje u Tibetu.

v R~tki su .stranci Imali priliku da se priblize sve.stern,iIk.u-~~'alJu koji boravi u svorn svetomgrad~, u Zemlji .. snegova. Cak l11U ni u izgnanstvu nije bllo. ~ako prica; s_ve do ;n~g dolaska on je tvrdoglavo odbl]a? da prrmi bilo KOJU drugu zenu izuzev kada se . ra~llo 0 Tibetanki. Prva sam bila pocastvovana i pnirnljena kao izuzetak i dmam pouzdan razlog da verujem da sam hila :i jedina.

, Posto ~am jednog prohladnog jesenjeg jutra dok ~'~. plarm:nu ob~v'ijali ruzicasti oblaci, napusrbil~ Dardziling. rnsarn nikako mog1a da predvidim izvan-

I U knjtzi: »Putovanje jedne Parizanke u Lasu«,

redan razvoj mog poduhvata. Ispred rnene je bilo tek kratko putovanje i zanimljiv intervju, dok sam se u stvarnosti prepustila nizu putovanja koja ce me zadrzati u Aziji vise od deset godina.

Na samom pocctku tog dugog puta, dalaj-lama je u mom secanju ostao kao neka vrsta domacina koji rnu, kada prirneti nekog putnika u podnozju zidina koje okruzuju njegov posed, pokazuje pravac kojim treba da ide da hi usao.

Taj pravac mi je bio oznacen dvema recima : »Ucite tibetanski jezik.«

Ako je poverovati njegovim potcinjenima koji ga ZOVll Sveznajucim (thamstched mkyenpa), gospodar Tibeta je, kada mi je dao taj savet, znao sta ce se kasnije desiti i da me [e na taj nacin on vodio ne sarno u Lasu, svoju zabranjenu prestonicu, 5-to je bile malo, vee ka tajanstvenim uciteljima i nepoznatim mudracima kojima je bilo .ios teze pribliziti se a koje prikriva njegova divna zemlja.

Lama ... kralj je u Kalimpongu boravio u prostranorn Ietnjfkovcu koji je pnipadao ministru radZii ad Butana. Jedna averrija bila je prilkrivena, kako bi se tom naselju dao sto uzviseniji izgled, sa dva reda visokih bambusovih stapova koji su hili posadeni naivici puta, a svaki je nosio zastavu na kaj,oj je bilo odstampano Attm mani padme hum! ili pak »konjod vazduha« i okruzeno magicnim Iormulama. 'I'ibetanska nacionalna zastava, na kojoj je crni lay na osnovi grirmzne boje, verujem da u to VTel11e jos uvek riije postojala.

Dvor prognanog vladara bio je skladan, a posluga je brojala vise od stotinu ljudi. Ovaj svet se uglavnom ·prepustao spokojstvu blage DOKOLICE kojoj su davali car beskrajna caskanja j mir je vladao oko prebivalista velikog lame. Ali, za dana prazrnka ili primanja sa svih bi strana hrupila zaposlena i buena gomila dostojanstvenika i posluge. Onli. bi zakrcili vrata, pokazivali su se na svim prozorima, rastrkali bi se po okolini. zurili su pokretali se vikali cesto tol iko slicni iz~edu sebe 'u prljavim ha~

10

11

2 Gyatcher rolpa, prevod Ed. Fuso, protesor Francugkog koledza.

»Upravo zbog toga sto sumnjarn cia je izvesno religiozno ucenje iz Tibeta lose shvaceno, obracam se Vama da bih se prosvetila ...

Ovaj odgovor se dopao dalaj-lami; ne samo da sam dobila usmena objasnjenja 0 pitanjima koja sam mu postavila, vee mi je kasnije urucio pisanu raspravu u kojoj je jos vise razraddo neka svoja objasnjenja.

Prine Sikim i njegova pratnja su iscezli i osta- 10 mi je jedino da drzim svoje obecanje i da se i sarna spremam da otputujem za Gangtok. Medutim, jedna druga misao mi se vrzmala po glavi.

Dan pre toga prisustvovala sam blagosiljanju hodocasnika od strane dalaj-lame, sto je sasvim razHcilto od prizora papskog blagosiljanja u Rimu.

Dok jednim pokretom ruke papa blagosilja mnostvo Ijudi, Tibetanci 'koji mnogo vise traze ocekuju da svako od njih dobije poseban blagoslov. Kod lamaista postoje tri nacina blagosiljanja koja odgovaraju stepenu postovanja koji lama koji blagosilja oseca za onega kome daje svoj blagoslov. Poloziti obe ruke na neciju glavu je najuctiviji naein blagosiljanja. Manje uctiv nacin je kada se glava dodime sarno jednom rukom i u ovom slucaju postoje nijanse kada se glava dodiruje samo sa dva ili cak jednim prstom. A zatim, na kraju, dolazi blagosiljanje koje se daje dodirrvanjem glave sa nekom vrstom peruske koja je sacinjena od drska na kome su privezane svilene trake razlicitih boja.

Primetice se da u svim ovim nacinima blagosiljanja uvek postoji direktan il~ indirektan kontakt izmedu lame i vernika. Zbog cega je taj kontakt neophodan? To je, po lamaistima, zbog toga sto se blagoslov ne sastoji u tome da se prenese naklonost Boga na osobe ili na stvari, vee da im se ulije spasonosna snaga koja proizilazi iz samog lame.

Veliki broj ljudi koji su dojurrli u Kalimpong da bi bili dodirnuti trakama ritualne peruske koju dr.zi dalaj-lama rni je vee pokazao koliko je veliki ugled on uzivao. Defile je trajao vise sati i primetila sam da u povorci verm.lka nisu ucestvovali [edino

ljinama da hi neki stranac lako pokazao Ijutit prezir.

Dekor, etikecija i sjaj Potale bili su daleko 1 Oni koji su videh taj logor pored puta u kome je vladar Tibeta cekao da mu njegovi podanici ponovo osvoje presto, nisu mogli ni da nasl ute sta je u stvari dvor Lasa.

Britanska ekspedicija koja je na silu prodrla na njegovu zabranjenu teritoriju i koja je paradirala u njegovoj prestonici, uprkos cinima i carolijama najpoznatijih vraca je verovatno naterala dalaj-lamu da shvati da su strani varvari njegovi gospodari kada je snaga u pitanju. Razni izumi koje je kasnije mogao da proveri tokom svog putovanja u Indiju, su ga verovatno ubedili u njihovu vestinu da ukrote i oblikuju materijalno. Medutim, njegovo ubedenje 0 duhovnoj inferiornosti belaca bilo je nepokolebivo i sto se toga tice delio je misljenje zajednicko svim Azijatirna, od Cejlona sve do sever nih grandca Mongolije.

Zena sa Zapada upucena u budisticko ucenje cinila mu se neshvatljivom pojavom. Da sam nestala dok md je govorio ne hi bio iznenaden ; ali nasuprot tome iznenadivala ga je stvarnost moje licnosti.

. .. Prirnoran da.?e ~ to uveri dalaj-lama me je lsp~bvao 0 mom ucitelju, Morala sam da ga imam i to je mogao da bude sarno Azijat. Kao da je pao s Marsa. k~da sam mu potvrdila da je jos pre mog rodenja _.ledna budlstdeka krijiga koju su lame najVIse cenile prevedena na francuski jezik-,

. To je bila cinjenica koju je tesko prihvatao i ~r'UdlO se ?a joj umanji vrednost, »Ako su - govorio je - neki stranci zaista naucili nas jezik i citali nase svete knjige, to ne znaci da im njihov smisao nije promakao.«

" Dok je ~ako govorio pruzao mi je savrsenu prihku da mu iznesem svoju molbu, Pozurila sam da je iskoristim :

12

13

lokalni lamaisti. Veliki broj Nepalaca i Bengalaca je tu bio pomesan sa hinduistickim sektama. Videla sam kako veliki broj njih koji su dosli kao posmatraci, iznenada dozivljavaju neku vrstu okultne privucenosti i tree da se pridruze poboznom stadu.

Dok sam posmatrala ovaj prizor nesto dalje sam prirnetila kako na zemlji sedi [edna osoba cija je cupava kosa bila obavijena turban om, sto je obieaj pojedinih asketa iz Indije. Medutim, taj covek nije uopste imao crte lica Hindusa i nosio je prljavo i dronjavo manastirsko lamaisticko odelo.

Ovaj jadnik je spustio malu torbu pored sebe i posmatrao gornilu sa izrazom lica koji mi se ueinio podrugtjivim.

Pokazala sam ga Davasandupu i pltala ga sta misli 0 ovom Diogenu sa Himalaja.

- To mora da je NALBORPA' na proputovanju - odgovorio mi je, i kako je osetio da sam radoznala da 0 njemu saznam nesto vise, moj usluzan prevodilac je otisao da porazgovara sa njim.

Kada se vratio niegovo je lice bilo ozbiljno.

- Ovaj lama - rekao rni je - je Butani', peripateticki asketa. On Cas prebiva ovde, cas tamo, po pecinama, napustcnirn kucama ili pod drvecern u sumama. Ovde je ostao nekoliko dana i boravi u malom susednom manastiru.

Na tog sam asketu lutalicu mislila po odlasku princa i njegove pratnje. Imala sam vremena, zasto ne bih otisla do GOMPE (manastira) u kome je boravio. Mozda cu ga tamo sresti. Zasto je izgledao kao da se ruga Velikom lami i njegovom stadu? Moglo bi biti zanimljivo da se to sazna.

Saopstila sam svoju zelju Davansadupu koji je izjavio da je sprernan da me prati.

3 Bukvalan prevod »onaj ko jc dostigao savrsenu vedrinu«, a u opstem smislu misticni asketa koj'i raspolaze rnagienim mocima.

, DQiI'OOI'odac dz Butana.

, Posh smo na konju i uskoro &tigli u GOMPU koja Je, u stvari, bila samo velika seoska kuca.

U La kang-u (sala u kojoj su smestens statue bo~nstava) NAL£>ORPA je sedeo na jednom jastucetu prek~ puta niskog stol~ i privodio kraju svoj ~orok. Administrator hrama je nama donee druge jastuke i ponudio nas cajem,

Sada je trebalo razgovarati sa asketom lutalicom. koji ~a .to uopste nije bio spreman, jer je ustiju punih pirmca na nase uctive pozdrave jedva odgoVO['1O nekorn vrstorn rnurnlanja.

T!l'a:Zila sam neku receniou kako bih zapocela razgovor kada se neobicni covek nasmeja i izgovori nekolako reci.

Davasandupu kao da je bilo neprijatno. - Sta kaze? - upitala sam.

- Izvinite -. odgovori prevodilac - ovi NAL-

DO~PE pomekad suvise grubo govore ... Ne znam da Ii treba da prevedem ...

- Molim vas - odgovooila sam. - Ovde sam cia sve zapisem, a narocito 0'110 sto bi iz bilo keg razloga bilo originalno.

-?nda, molim vas izvinite ... , on pita: •• Sta ovde traz i ova idiotkinja? ..

Drsko pitanjc me nije suvise iznenadilo. I u Imdiji izvesni SANNYASINI (askete) se prave da vredaju one koji im prilaze.

- Odgovorite - rekoh Davasandupu - da sam dosla da ga pitam zasto se ruga orrima koji dolaze da prime blagoslov od dalaj-lame.

- . .. Vazm zbog samih sebe i onog,a sto 1'ade - prnmrrnlja NALBORPAsebi u bradu ... -

Crvi koji se valjaju u g .

Razgovor [e postajao zivopisan.

- A vi -- nastavila sam - jeste Ii v,i van tog smrada ?

On se glasno nasmeja.

, - . ?naj ~o hoce da ga izbegne u njega se dub-

~Je uvlaci. Valjam se u njernu kao svinja. Varim ga 1 pretvaram u zlatan pesak, u potoik bistre vode. Napraviti zvezde od pasjeg izmeta, to je posao!

14

15

Moj sagovornik je ocigledno bio naklonjen skotoloskim poredenjirna, To mora da je bio njegov nacim da se ponasa kao natcovek,

- Najzad - rekoh - zar te pobozne neznalice nisu u pravu kad koriste dalaj-lamino prisustvo da bi dobili njegov blagoslov? To su jednostavni dobri ljudi ciji duh ne moze da se uzdigne od uzvisenih ucenja ...

NALBORPA me prekinu.

- Da bi blagoslov delovao - rece on - treba da onaj koji ga daje poseduje u sebi snagu prenosa. Ona rnoze da se upotrebi na mnogo nacina, Zasto su, u slucaju da je ima u sebi, Dragocenom zasm,truiku (dalaj-lama) potrebni vojnici da bi se boric protiv Kineza i drugih neprijatelja? Zar on sam ne moze da one koji mu se ne dopadajru otera van Tibeta i da zernlju . okruzi nevidljivom i nepremostivom granicom?

»Guru roden u lotosovom cvetu« (Padmasambhava) je posedovao tu moe i njegov blagoslov dospeva uvek do onih koji ga duboko postuju, mada sada zivi u dalekom predelu Raksasa.

»Ja sam sarno skroman ucenik, a medutim ... -« Skroman ucenik mi je izgledao caknuto, a narocito mi je izgledao tast [er je njegovo nedoreceno »a medutim« bilo propraceno pogledom koji je mnogo govorio 0 nedovrsenom smislu prekinute recenice.

Mom prevodiocu ocigledno je bilo neprijatno.

On je duboko postovao dalaj-lamu i nije voleo da slusa kako ga kritikuju.

Sa druge strane covek koji je sposoban da ,,.nacini zvezde od pasjeg izmeta- ulivao mu je sujeveran strah.

Predlozila sam da se povucemo, ali posto sam saznala od adrninistratora hrama da lama sutradan treba da krene na put, pruzila sam nekoliko rupija Davasandupu i kazala mu da mu ih da da kupi namirnice za put.

Ovaj se poklon ruje dopao NALBORPI. Odbio ga je rekavsi da je vee dobio vise namirnica nego sto moze da ponese.

16

Davasandup je poverovao da ce uciniti dobro ako insistira i pazljivo je spustio novae na sto pored lame. To mu je uzeto za z10. Nije nacinio ni tr i koraka kada sam videla kako posrce, zanosi se i udara ledima u zid, kao da ga je neko zestoko odgurnuo. Istovremeno je uzviknuo i stavio ruku na stornak.

NALBOR~A je ustao i izasao iz odaje podrugljivo se smejuci.

, - Dobio sam strasan udarac pesnicom koji me je O?ba~10 unazad - rece mi Davasandup, - Lama je Ijut, kako da ga umirim? ...

- Hajdemo odavde - odgovorila sam. - Lama nije kriv za uno sto yam se desilo. Neka srcana smetnja je uzrok tome. Dobra cete uraditi aka se obrati te Iekaru.

. ~~ed i brizan, prevodilac nije nista odgovorio 1 vratili smo se a da nisam uspela da rasterarn njegoy strah.

Sutradan u zoru Davasandup i ja krenuli smo za Gangtok.

Staza za mazge kojom smo isl i gubila se u Himalajirna, toj svetoj zemlji hinduske tradicije naseljenorn mudracima, asketarna - carobnjacima i bozanstvima. Letnje postaje koje su sagradili strand na njenoj ivici nisu jos uvek uspele da vidno iskvare njen izgled. Na nekoliko kilometara od velikih hotela u Kojima se uz zvuke dzeza igra, prasuma se nastavlja. Prekrivena Iutajucom maglom, sablasna vojska drveta, obavijena dugaekom mahovinom modrozelene boje u njoj ocrtava uznemiravajucs pokrete pri prolasku putnaka. Od deliria bujne dzungle do vrhova prekrivenih vecnirn snegovima, citava se zemlja kupa u neizrecivoj atmosferi tajne.

Prikladno tom dekoru, vracanje vlada medu takozvanim budistaekim stanovnistvom i medijumirna: Bonposi, Paosi, Bounbingi i Yabasi oba pola prenose i u najmanja sela opstenje bogova i pokojnika.

Tokom puta spavala sam u Pakiongu a sutradan sam se prdblizi!« Gangtoku, gde me je na neko-

17

liko kilometara od sela-prestonice saeekala divna tucana oluja koja se iznenada razbesnela.

Meteoroloske pojave su po verovanju Tibetanaea delo demona ili vraca. Tucana oluja je njihovo omiljeno oruzje. Demoni se njime sluze da sprees hodoeasnike koji posecuju sveta mesta, a lame-carobnjaci brane pristup svojim sklonistima narnetljiveima i od njih udaljavaju buduce ucenike mlaka

srca.

Sujeverni Davasandup mi je nekoliko nedelja posle mog dolaska poverio da je pitao za savet jed'Dog MOPU (vrac) povodom nepogode koja je iznenada izbila posle blistavog dana i koja je propratila moj dolazak.

Prorok je [zjavio da lokalni bogo,:,,"'i i ~veci ?is~ neprijateljskc raspolozeni prema mem all da eu 1 pored toga uloziti mnogo napor~ tokom boravka u »Zernlji religije- (parafraza za Tibet).

Slucajno ili zahvaljujuci svojoj vidovitosti MOPA je pogodio. Buducnost ce mi to pokazati.

Prine koji je nasledio Sikirna : S. A. Sidkeong Namgyal, bio je zaista lama, svestenik manastira sekte Khagyud-Karma a pored toga bio je TULKUs koga su smatrald reinkarnacijom svoga strica, lame po predanju.

Prema obicaju, obukao je svestenicko odelo JOs kao sasvdm malo dete u manastiru u kome je bio novorodeni poglavar i u kome je proven jedan deo svoje mladosti.

Posto su ga britanske vlasti zatim odabrale dajuci mu prednost nad rijegovim starijim bratom da bude eventualmi naslednik svoga oea maharadze, engleski namesnik ga je izvukao iz manastira i poverio ga je jednom posnglezenom Hindusu koji je trebalo da mu bude tutor i ucitelj. Kratak boravak na

5 Lama uzvisenog .ranga tkoje stranci nazivaju »z.ivim Budarna ....

18

Univerzitetu u Oksfordu i jedan put oko sveta u pratnji jednog dzentlmena iz diplomatske sluzbe, upotpunili su njegovo donekle nepotpuno obrazovanje.

Sidkeong TULKU je sa vrseno znao engleski jezik a mnogo manje je vladao svojim maternjim jezikom : tribetanskim, Govorio je tee-no hindustanski jezik i nesto malo znao kineski. Privatna vila koju je sagradio u vrtovima ocinske kuce sheila je lepoj seoslk:oj kuci u engleskom stilu koju je zaklanjao jedan tibetanski hram. Unutrasnjost kuce odgovarala je njenom spoljasnjern izgledu: u prizemlju se nalazio namestaj u engleskom stdlu, a na prvom spratu su se nalazili soba za molitvu i salon ureden na tibetanski nacin.

MJadli. prsnc je bio veoma otvorene naravi, Odmah se zainteresovao za moja istrazivanja i potrudio se, sa mnogo revnosti, da mi ih olaksa.

Prvi dani mog boravka u Sikimu bill su posveceni posetama manastn-ima razasutirn po sumama. Oni su me odusevili svojim polozajem, posto je vecina njih iz sjajnog doba, na obroncima planina. Seoske gradnje, rado sam ih zamisljala nastanjene misIiocima sto su prezirali arribicije i borbu u svetu, koji su provodili dane 11 miru i dubokim rneditacijama.

Stvarrrost nije uopste odgovarala prvom utiskill. Vecina svestenika Sikima su prosti seljaci, veoma cesto neobrazovani. koji ne pokazuju nikakvu zelju da se prosvete. cak ni kada se radi 0 budizmu koji dspovedaju. Oni za to. uostalorn, nemaju uslova. Manastiiroi kojima prirpadaju StU siromasni, lilSeni su pnihoda koji hi se delili njihovim clanovima i nernaju bogate dobrooinitelje. 'I'ako su TRAPE (svestenicl nizeg re?~), zbog toga sto nemaju redovnu novcanu pomoc aiLi darove koji hi im osigurali egzistenciju, da bi zivelJ primorani da rade.

Potrebno je objasruti izraz TRAPA kojim sam se upravo posluzHa i koji ell i dalje nastavici da upoitrebljavam.

Strani pisei LAMAMA nazivaju sve clanove lamaJis:ti.Cikog svestenstva, bez ikakve mxld~e. To ndje

19

slucaj u Tibetu. Na naziv lama (uzviseni) imaju pravo samo crkveni dostojanstvenici: kao sto su TULKUI, svestenici velikih manastira i svestena lica koja imaju najvisd stupanj obrazovanja. Svd ostali svestenici, eak iako su zaredeni (kao gelongi), samo su TRAP A (uzviseni). Ipak, kada irn se neko obraca obicaj nalaze da se iz pristojnosti daje naziv lama svim obrazovanim svestenicirna zrelog doba.

Neke TRAPE iz Sikima, za koje su njihove kolege smatrale da su uceni, mogli su da se bave nekim religioenim ritualima. Poducavali su obrednom recitovanju mlade redovnike koji su prezvakavali svoje lekcije uz darove u natura i sa nesto novca, ali su ih cesto koristili i kao poslugu,

I pored toga glavni izvor prihoda svih svestenika priticao je iz svestenicke sl uzbe.

Kao sto je poznato, izvorni budizam odrice sve r'~~'lg<i'O~ne obre?e. Upucend lamaistd rado prihvataju njihovu beskorisnost karla se radi 0 duhovnom prosvetljenju koje moze da se dosegme jedino intelektuainirn napororn. Medutim, vecima njih preporucuju izvesna obredna sredstva kako bi se dostigli drugi ciljevi, kao sto je lecenje bolesti, materijalni uspeh. onem.ogucavanje zlonamernih bica i kretanje duha pokojnika na onom svetu.

Prisustvovanje verskdm sahranama bila je zlavna vestenicka duznost svestenika brdana sa HimaIaja. 'Itreba da kazern da su je obavljali sa revrioscu cak nekom vrstom zara koji je nalikovao zadovoljstvu.

Obred sahrane podrazumeva jednu ili dye dace koje porodica umrlog prireduje za sve clanove rnanastira kojem je vernik pripadao. Stavise, darovi u novcu ili naturi se poklanjaju kao neka vrsta nagrade TRAPAMA koji vrse sluzbu u kuci umrlog. Dakle. svestenik-seljak ovih krajeva, vee sam to rekla, je siromasan i redovmo se slabo hrani. Ponekad ovi pnirrritivci retko uspevaju da sakriju radost kada cuju za smrt nekog bogatasa iz svog kraja jer im ona cbecava vise dana cascenja.

. Zreli Ij~d~ uglavnom znaju da pr.ikriju svoja osecanja u tim prilskama, ali decaci-novajlije koji

20

cuvaju stada po sumama su iskreni na nepatvoren nacin.

J ednog dana dok sam sedela i uzivala nedaleko od .r:ek?-liko svestenicica-pastira, doprlo je do nas zavijanje nekog duva6kog instrumenta koje je bilo jedva cujno zbog daljsne.

U trenu, decaci koji su se igrali ostali su nepomicni, pazljivo osluskujuci. Istd zvuk se ponovo cuo. Decaci su shvatili :

- Skoljke - rece jedan od njih.

- N eko j e umro - odgovori drugi.

Zat~m .. su c~tke stajali, gledajuci se sjajnim ocirna, smeseci se iskusno :

- Jescerno meso - promrrnlja jedan od decaka.

Medutim. u mnogim selima Iarnaisticki svestenik trpi konkurenciju vraca. Obicno ova suparnistvo ne ?ovodi ni do kakve mrzrije ; u vecini slucajeva obojica veruju u svoje postovane metode, kao i u me~ode .~voga sused.a. Mada lamu vise postuju od vraca Bona, sledbenika stare vere starosedelaca ili od cudotvorca NGAGPE koji se poistovecuje sa siuz?enim svestenstvom, ove poslednje srnatraju vesti.l~.m ka~~ tre.~a stupiti u vezu sa demonima koji na bilo koji nacin mogu da naskode Zivom coveku ili duhu umrlog.

Nepred~diva okolnost dovela me je do otkrica na ~oJa nacm lama koji viI's.i sluzbu odvaja duh umiruceg od tela i upucuje ga na pravi put na onom svetu.

Tog sam se dana vracala iz setnje po sumi kada_ sam cula ostar i kratak krik koji 'nije bio slican ~lJednom kriku z,ivo-tinja koje sam poznavala. Nekoliko trenutaka kasrrije isti krik je bio ponovljen jos dva puta. Krenula sam polako u pravcu odakle je on dolazio. - -

. Uskoro .~: poja~i ~oliba koju mi je sakrilo uz-

dignuto zemljiste. Lezeci na trbuhu iza jednog zbuna mo.gla sam da posmatram sta se dogada a da me ne primete.

21

Dva su svestenika sedela na zemlji, pod drvecern, spustenih ociju u polozaju medjtiranja.

- Hik! - uzviknuo je jedan ad njih, jednostavnirn piskavdm glasom. - Hik! - ponovao je drugi posle nekoliko trenutaka.

I oni Sill tako nastavljali ne pokrecuci se i ne govoreci, praveci izmedu uzvika duge intervale cutarija. Primetila sam da taj krik i~pustaju sa naporom, kao da je dolazio i'Znj~hove utrobe. Posto sam ih posmatrala duze vreme videla sam kako je jedan od njih prineo ruku grlu sa izrazorn patnje na lieu. Okrenuo je glavu i ispljuvao tanak mlaz krvi,

Njegov drug mu je rekao nesto sto riisam mogla da eujem. Ne odgovorivsi mu svestenik je ustao i uputio se ka koldbi. Tada sam primetila da [e iz njegove kose virila duga slamka koja je hila uspravna na vrhu njegove glave. Sta Ii je taj ukras znacio ?

Iskoristivsi to sto je jedan od dvojice TRAP A usao u kolibu a drugi mi okrenuo leda, pobegla sam.

Cim sam uspela da vidim Davasandupa pocela sam da ga ispitujern. Sta su ti Ijudi radili ? Zasto su Ispustal! rtaj oudan krtk ?

- Taj krik: - objasnio mi je moj tumae - je ritualni uzvik koji lama vrsitel] obredaispusta pored onega koji je upravo umro kako bi oslobodio njegov duh ri isterao ga .iz tela kroz otvor koji taj rnagicni slog prolzvodi na vrhu lobanje.

J edina lama koji je dobio moc iod upucenog ucitelja cia proizvede to HIK! sa propisanom inwnacijom i psihiekom snagom sposcban je da deluje sa uspehom. Kada vrsi obred pored lesa, posle H1K! dodaje uzvik FET! ali treba dobro da pazi da ne izgovori to FET kada jednostavno uvezbava praktikovanje tog nituala, kao svestenici koje ste iznenadlli. Kombinacija ova dva zvuka dovodi nepobitno do cdvajanja duha i tela i prema tome lama koji bi ih tacno izgovorio odrnah bi umro. Ta opasnost ne postoji kada on vrsi obred jer u torn slucaju on anda dejstvuje u ime umrlog ipozajmljuje mu svoj glas na takav nacin da dejstvo tog magicnog sloga oseca pokojnek a ne lama.

22

Posto im je psihicku moe da izbace duh van telesnog okvira preneo u to upuceni ucitelj ucenieima ostaje da vezbaju da proizvedu to H1K! sa pravilnorn intonacijom. Priznaje se da su postigli taj cilj kada slamka koja se nalazi na rijihovoj glavi ostane uspravna i ne padne onoliko dugo koliko to ani zele. U stvari, pravilno izgovaranje tog HIK! stvara mali otvor na vrhu lobanje i on obavija slamku. Kada se radi 0 urnrlom, otvor je mnogo ski. Dogada se da u njega maze da se uvuce mali prst.

Davasamdup se 'leoma zanimao za sve sto se odnosi na smrti na opstanak »duha«. Pet ili sest godina posto mi je dao ova objasnjenja preveo je jedno klasicno dele iz Tibeta () seljenju pokojnika »s one strane«,

Vecina stranaca, britanskih i orijentalistickih funkcionera, koristrlo se uslugama Davasandupa i odala je priznanje njegovoj sposobnosti. Jai pored toga raspolazem sigurnim podacima da mogu da verujem da nikada nisu upoznali njegovu pravu i raznovrsnu Iicnost koju je umeo tako dobro da prikriva.

Davasandup je bio okultist, cak uizvesnom smislu mistik. Istrazivao je tajne veze sa Dakinima" i strasmim bozanstvima ; jako ga je prrvlacilo sve sto se odriosd na tajanstveni svet, uglavnom nevidljivih bica, Isto take, a!mao je naklonost za medi[umnost, koju mu neophodnost da radi kako hi mogao da zivi, rnje dozvoljavala da negu.ie kako bi on to zeleo.

Roden u Kalimpongu, vodio je poreklo od Bu~iIla i Sikima, Ijudi sa planina i iz suma. Pr imljen je kao. sti~endista ,:a ':''i8U skolu u Dardzilingu za mlade 1Z Tibeta. Zatirn .l€ postao sluzbenik britanske v1:ade u Indiji ,i imenovan je za prevodioca u Baksu Diaru, predelu koji se nalazi na juznoj granici Butana.

. Tu je.~1~eo larnu koga je odabrao za duhovnog vodu. Zamisljala sam ga po onome sto mi je Da-

s Zenska bozanstva kojih rma vise vrsta. 'I'ibetanci ih nazivaju "majkama',. One saopstavaju tajna ucenja svoj irn vemicima,

23

vasandup pricao 0 njemu - a on ga je duboko pestovao, Uoinio mi se slicnim svima anima sa kojima sam dosla u dodir : pomalo ucen, pomade sujeveran, ali iznad svega debar i blagorodan.

Ono sto ga je razhkovalo od njegovih kolega bilo je to sto je on sam imao za GURUA (duhovnog vodu) pravog sveca ciji zivot vredi isprieati.

Bio je Iutaiica koja se odaje misticnim kontemplacijama na _jed!l1_om. uda.ljeno~1 mestl:l. u ~uta~~. .Iedan ad njegovih ucenika zrveo je sa nJlm 1 SlUZlO

gao

Tako, [ednog dana, neki dobrotvor pustinjak dade da ga poseti i ostavi mu mesto novca da kupi zalihe namirnica za zimu. Podstaknut pohlepom, ucenik ubi svog starog ucitelja i utece sa riovcem.

Lama, koji je smatran mrtvim dosao je k sebi.

Njegove rame nanete sabljom bile su teske i starac je strasno patio. Da bi zaboravio svoju muku odavao se rneditiranju.

Komcentracija misli, do taCke do koje je dovade 'tibetamski mistici, odstranjuje Iizicku osetljiyost i pomocu i najmanjeg stupnja moci umanjuje tu osetljivost.

Nekoijko dana posle zlooina jedan drugi Iamin ucenik koji je dosao da ga poseti pronasao ga je kako lezi nepomican, uvijen u pokrivac. Miris koji se sirio rz vee zagadenih raria i iz pokrivaca natopljenog krvlju privukao je njegovu paznju: poceo je da .ispituje svoga ucitelja. Pustimjak mu je onda ispricao sta se zbilo i, kako je covek odmah hteo da ode da potrazi lekara u najblizem manastiru, O!l1 mu je to zabranio,

- Ako saznaju za stanje u korne se nalazim - rece on - trazice krivca, Kako on nijeumakao daleko pronaci se ga i verovatno ce ga osuditd na smrt. Ja to ne mogu cia dopustim, Ako se procuje sta mi se desilo nece imati vremena da umskne potrazi, Mozda ce on jednog dana postati bolji i, u svakom slueaju, ja ne zelim da budem uzrok rijegove smrti. A sada mi vise ne govorite, idste, ostavite me samog.

24

N e bali me dok medrtirarn, ali cim postanern svestan svoga tela bol koji osecam je nepodnosljiv.

Pravi istocnjaoki ucenik niposto ne moze da ne ispurritakvu zapovest. On shvata da je duh cnaj koji zapoveda. Covek se bad nicice pred noge svog GURUA i udalji se. Nekohko dana kasnije pustinjak je umro sam u svojoj pecini.

Mada se Davasandup divio ponasamju ovog svetog lame takvi rnoralni ci.ljevi Sill mu se cmili suvise nedostiznim da bi se tr-udio da ih postigne, On je to skruseno priznavao. Ono rsto ga je neodoljivo privlacilo, zbog zelje da postigne natprirodne moci to sam vee rekla, bilo je druzenje sa bicima iz okultnog sveta. Da vidi cuda, da ih sam stvara. to je bio njegov san. Imao je sve zelje jednog CaTob!l1jaka ali nije posedovao znanje i neophodnu moralnu snagu da ih ostvari.

Suvise cesta pojava medu njegovim sunarodnicirna - pice, bilo je njegovo prokletstvo. Ono je podsticalo u njemu urodenu sklonost ka gnevu koji ga jednog dana umalo rrije doveo do ubistva.

Neste malo sam uticala na njega dok sam boravila u Kangtoku. Uspela sam da mi obeca da ce razmislrti 0 potpunom odricanju od ferrnentiranog pica koje gospodari svirn budistima, ali [e bila potrebna mnogo veca volja nego sto ju je imao moj vrsni tumac da bi se na tom putu istrajalo. Bilo mu je nemoguce da se odupre okolini koja je smatrala da opijati se i ostaviti pamet na dnu svog pehara znaci imati svojstva vernog ucenika Padmasambave".

Kada sam ga upoznala, Davasandup je napustio posao u vladi i bio u sluzb'i prvog uCiitelja-dJi['ektora tibetanske skole u Gangtoiku. U toj ulozi profesora bio je rieopisiv.

1 Jedan od apostola T'ibeta liz osmog veka. Padmasarnbava je bio carobnjak 'i pripadao je sekti izmenjenog budizma koji se zvao tantricki budizam ; no nista ne dokazuje da je bio neumeren lkao sto to nekli hoce da pokazu da bi opravdald svoje opijanje.

25

Posebni prevodilaeki radovi ili _n~ki drugi, posete i dugi razgovori sa lamama, up;razn]av~Je .okultnih rrbuala - a narocito njegova strast za citanjem - _ sprecavalo ga je da se bavi svojom sk?lom za koju on, emile se, u~p.~te n~ zna on; da postoJl. .. 0

Svuda kuda bi isao, cak 1 U na.]lntllTIlllF de~ svog stana, nosio je neku knjigui uskoro posta bi say bio obuzet njome pao bi u neku vrstu z~nosa 1 zadugo gubio svest 0 mestu ria korne se nalazi.

Desavalo mu se da prode °citav n:-esec ada. ne stupi u odaju koja je sluzila ~ao Uci,ol1l~a~ p~ep.u~ta-

o • 0 • 0 l'~e brizi drugog ucitelja KOJl Je imitirao

JUCI ucen"~ .. 0 " 10 0

nebrigu svoga pretpostavl jenog o:nolJiw ko iko je

mislro da je to mogllce a da ne dobije otkaz.

Prepusteni sebi decaci su se sta~no rgrali ili lutah po sumama, koje SIll okruz~:,~le Sk01U, zaborav-

Ijajuci i one ma:1~ sto su naucili. .,

Medutim do sao je dan kada se Davasan~up, lica ozbiljna kao Sudija wnrlih, pojavio ~red njima, a tada sou malisani drhtali celim telom iz iskustva

znajuci sta se sprema. ,

Pre svega morali su da stanu u. red l.spr~d svog ispinivaca. Ovaj bi onda o. postav~]~O pltan~a jednom dli drugom uceniku koji su bill na kraju

reda. _ .,.

Ako je odgovor bio netacan Hi. ako UCe~l'1\. ne hi uopste odgovorio njegov drug kO.JI s~ nalazio pored rijega mogao je da odgovori i ak? bi o~govor .zadovoljio naredivano mu je da. udari jak sa-mar prvom uceniku i da stane na njegovo mesto.

Nesrecnik koji je dobio CUSK-U bio je ponovo ispitivan i ako ponovo ne bi odgovorio ili bi odgovor bio netacan treci oak :iz reda. pod uslovom da vise zna, trebalo je da mu odvali novu pljusku i. da stane na njegovo mesto.

Tako bi nesre6no derle, posto bi bilo osamareno desetak 'puta, otupelo zbog ovih neprestanih kazni. moglo da stigne do kraja reda.

Cesto se desavalo da vise ucenika koji su stajali jedan pored drugcg ne znaju lekciju. U tom slu-

caju bi onaj iz grupe koji je najbolje znao delia samare, a kada bi svi pokazal i isto neznanje Davasandup bi na sebe preuzeo opste kaznjavanje.

Neki bi decaci oklcvali da suvise jako udare prijatelja i zadovol javal i bi se time da simuliraju udarac, Lose bi se zbog Loga proveli jer je Davasandup budno pratio sta se desava. - Ah, junacino - govorio bi sa okrutnim osmehom - ne znas kako da to obavis, Dedi ovarno ja cu te nauciti. - I, tras l njegova siaoka ruka hi prilepila samar na lice decaka koji »bi video sve svece- i koji je rnorao, pod pretnjorn da sve ponovo pretrpi, da os amari svoga druga onOill zes1:inom .koja bi mogla da zadovolji njihovog strasnog ucitelja,

Ponekad se kaznjavanje nije odnosilo na ucenje.

U ovoj blagoslovenoj skoli u kojoj se nikakva nastava riije odvijala. preduzimljiv i nesvakidasnji duh Davasandupa otkrivao je, medutirn, prestupe koji nisu imali veze sa propisanim zakonima koji su mu se C1!l1ih suvise popustljivima.

Tada bi se on naoruzao stapom AD HOC, zapovedio kazeijenom da pruzi ruku ~ drZi otvorenu saku a onda bi po njenom dlanu decak koji je urlao dobijao mnogobrojne ja:ke udarce od strane dzelata. Ako ne bi 'ispruzio dlan, krivac bi dobio udarac po glavi.

Dok je rukovao svojom batinom Davasamdup je izvodio neku vrstu igre, skacuci pri svakom udarcu koji bi zadao i ispustajuoi zvucan krik »hop lkao sto to rade neke drvosece. Tako je uz prisilno ucesce nesreenog decaka koji je zbog bola tupkao nogama i uvijao se, prirnenjivanje kame poprimalo izgled davoIjeg plesa.

Otkrila sam te cudne scene kada sam dolazila u skolu a da za to ucenici nisu znali, a kada su postali prisni sa mnom nadugacko i nasiroko su mi 0 rome ,pr,i;cald.

Posle nekoliko dana ill nekoliko nedelja trajanja te »profesorske aktivnostr-, Davasandup bi ponovo napustao svoje ucenike.

26

27

Mnogo bih drugih prica mogla da rspricam koje bi se odlnosile na mog hrabrog tumaca, eak bi neke od njih bile smesne kao sto suo to pripovedanja Bokaea. On jeimao mnogo drugih uloga pored uloge ucitelja skole, okultiste i obrazovanog coveka. Ali, mir njegovoj dusi, necu da ga klevecern, Onakav kakvog ga poznajem, posto je stekao znanje zahvaljujuci jedina svom istr-ajnom radu, Davasandup j.e bio Z8.nimljiva i simpationa licnost. Uvek sam bila zadovoljna !lto sam ga srela i mnogo mu se zahvaljujern na onome Mo mu dugujem.

Dodala bih da je Davasamdup pisac za sada prvog i jedinog €il1g1esko-tibetam.skog recnika i da je zavrsio zivot kao profesor tibetamskog jezika na Univerzitetu u Kalkuti,

Moja radost bila je velika kada mi je princ-tulku saopstio da jedan pravi Trbetanac, doktor filozofdje sa slavnog Manastarskog univerziteta u Tracilumpu" dolazn da boravi u GOMPI d' Ense, nedaleko od Gangtoka i da ce uskoro neki drugi lama, porek- 10m iz Si'kima, al! koji je studirao u 'I'ibetu, da se vrat: u svoju zemlju.

Uskoro mi se pruzila prilika da upoznam ova dva eoveka koji su bili savrseni ucenjaci.

Prvi, Ku§og9 Chos-dzed, pnipadao j e porodici starih kraljeva jz Tibeta. Bio je dugo u zatvoru iz poiUtdck;ih razloga i pripisivao je slabo stanje svoga zdravlja zatrovanim namirnicama koje su mru, verovao je on, davali za vreme zatocenja.

obezbedio zivotne uslove i da hi u rsto vreme nekolicina mladih svestenika askorasti'la njegovo znanje, imenovao ga je opatom manastira d'Ense u svojstvu protesora gramatike dvadesetorici ucenika.

Kusog Chos-dzed bio je GELUP PA, u stvari clan obnovljene sekte koju je osnovao Tsong Kapa (oko 1400), koju su izmedu sebe nazivali sektorn »zutih kapa-.

Strani pisci koji su opisivali ucenje ~ verske obrede »crvenih kapa- mogli bi da uvide svoje zablude kada bi videli opata GELUPPA kako se nalazi na celu svestenika crvene sekte i kako sa njima odrzava sluzbu.

N e znam da H. se lama od Ense revnosno predavao meditiranju i da Ii mogu da ga svrstam medu mistake, ald je kao nauomk bio neobican, Njegovo parncenje bilo je kao neka oudna biblioteka cija je svaka knjiga spremna da se otvori na obican znak. Bez napora je riavodio po dvanaestimu tekstova. Ova cinjenica nije nimalo cudna za Tibet, ali ono sto iznenaduje je savrseno razumevanje najtananijih nijansi tekstova koje je irnao Kusog Chos-dzed.

Bilo iz uvidavnosti, bilo iz dnstinktivnog ponOS3 zbog svog najstarijeg i najviseg porekla, kao i zbog porekla njegovog zastirbnika, lama od Ensea je retko navracao u princevu vilu. To je Cinio jedino u slucaju kada je trebalo da sa njirn razgovara a poslovima koji SIll se ticali manastira za koji je preuzeo odgovornost. Ponekad je dolazio 'kod mene ali sam se ja najcesce penjala do GOMPE koja se nalaziia na jednom grebenu planine koja je nadvisivala Gamgtok.

Posta bi vise puta razgovarao sa mnom, lama, nepoverljiv kao svi Istoonjaci, se dosetio zanimljivog lukavstva da bi se uverio u rnoje poznavanje budizma i 0 stupnju mog razumevanja njegovog ucenja,

J edJnog dana, za vreme moje posete, on izvadi iz fioke list papira na kome jebio ispisan dug niz pitanja i na najuctiviji nacin zamoli me da na njih odmah odgovorim.

Prine iz Sikima. koji je veoma postovao obrazovane ljude, je prihvatio izbegliou sa zarom. Da bi mu

• Glavni grad provmcije Tsang.

9 »Monsirijor« ali sa vecorn nijansom postovanja koja je bl.iza onorn engleskom Sir. oznacavajuci visi rang od onega Mister.

28

29

Teme na koje je trebalo da odgovorim bile su nejasne i svakako su bile cdabrane sa narnerom da me zbune.

Izvukla sam se casno iz ovog iskusenja, izgleda- 10 je kao da ga je ispitivanje zadovoljilo. On mi je onda priznao da do ovog trenutka nije verovao da sam bila budista kako sam to tvrdala i posto nije mogao da objasni razloge koji su me podsticali da dspitujern lame, plasio se da sam to radila iz losih pobuda.

Kasrrije mi se cinilo da sam ga u to potpuno razuverila i imao je u mene puno poverenje,

Sledeci lama, koji je nesto kasnije dosao u Gangtok, dosao je iz manastira To1'lU1g Tserpuga, koji se nalazd II.l pokrajilni Lase. On je tu studdrao dok je bio mlad i kasnije se tu vratio kao sekretar poglavara sekte Karmapa (jedna od najvaznijih sekta »crvenih kapa«).

Zvali su ga Berrniad Kusog (G. ad Bermiaka) jer je bio sin gospodara ovog mesta, jedan od retkih clano va plemstva Sikima koja je pnipadala rasi starosedeiJ.aca Lepsarna.

Kao i Kucog Chos-dzed usao je u red GELONGA i bio nezenja. Maharadza u svojstvu duhovnika zauzirnao je jedan stan u palata.

Gotovo svako popodne je navracao, kroz vrtove, u vilu u kojoj je stanovao princ naslednik i tu smo. u salona namestenom na engleskd nacm, razgovarali o stvanima koje su veoma cudne za Zapad.

Volirn da se secam ovih caskanja tokom kojih sam pocela da uklanjam yeo koji narn skriva pravi izgled Tibeta i njegovog religioznog sveta.

Sidkeong TULKU, uvek odeven u svoje sjajne haljine, predsedavao je na jednom otomamu, jedan sto bio je ispred njega, a ja sam sedela u fotelji, preko puta njega. Jedna zdelica od finog kineskog poroulana na postolju ad srebra sa poklopcem u ob-

liku pagode, ukrasena koralom il i tirkizom, bila je srnestcna ispred svakog od nas.

Nedaleko ad princa, G. od Bermiaka, velicanstyen u svojoj manastirskoj haljimi i togi zagasitocrvene boje, sedeo je u drugoj fotelji, ispred njega se nalazio stooic sa zdel.icom sa tacnorn od srebra ali bez poklopca. Sto se tlce Davasandupa, cesto prisutnog, 'on bi cucao kao klesac (na Istoku se kaze »kao 10to'5«) pred nama i njegova zdelica, koja se nalazila na tepihu, b.ila je i bez tacne i bez poklopca. Take je propisrvala tibetariska suvise komplikovana etikecija kada se radilo 0 gostima i 0 davanju poklopaca, tacni i stolica razlicrtih visina,

Dok je Bermiak Kuscg, vest govornik i ucenjak, govorio, tibetanski caj, boje uvele ruze, zacirijen maslacem i solju, obilato nam je sluzen. Bogati Tibetanci u vek imaju punu zdelu caja na svom domasaju. Svakodnevna izreka u Tibetu da bi se prikazali ljudi koji zive u izobilju je: »Njihove US!l1e su uvek riatopljene cajern ili PQVOO1<-<. Zbog mog postovanja za izvorni budizam jedino su caj sluzil.i na ovim skupovima,

Jedan mladi sluga ga je donosio u ogrornnom Cajniku od srebra. On bi kruzio drzeci ga u visini rarnena, a zatim ga je spustao ka nasim tacnama. vestim i proracunatim pokretima svestenika koji vrsi obred: Nekoliko mirisljavih stapica, koji-su goreli 1.1 jedriom uglu odaje, ispunjavali su je minisom koji se razlikovao od svih indijskih Hi kineskih tamjana koje sam mirisala za vrerne svojih putovanja. Ponekad je do nas sa kapele palate dopirala, oslabljena daljinom, polagana i setna melodija. potresno melanholicna ... A lama od Bermiaka bi nastavljao da govori, opisujuci zivot i misli mudraca i metafizicara koji su zivel; ili jos uvek zive u zabranjenoj zemlji Cija je granica tako blizu.

Kucogu Chos-dzedu i Bermiaku Kusogu dugujern sto sam, pre svega, uvedena u malopoznatu veru lamaasta koja se odrrosi 'TIe. smrt d njen, onaj manje poznat vid.

30

31

Kako je prvi od ovih lama pripadao se~ti »zutih kapa«, a drugi sekti »crverrih .kapa«, uvenla sam se dok sam ih slusala da su rnoja saznanja upravo predstavljala opsteprihvaceno misljenje a nik!lllw odredeno ucenje prihvaceno od jedne a odbaceno od

druge sekte.

Stavise, tokom sledecih godina imala sam priliku da na raznim podrucjima 'I'ibeta razgovaran~ sa drugim lamama. Kako bih ugodila citaocu u daljem tekstu grupisala sam sust,inu ovih razlicitih saznanja.

Obicni ljudi ugiavnom smatraju ~a bu~disti veruju .u rei!l1ikannaci:jlU duse, Calk i u seljenje dusa. To J€ greska. Ono cemu budizam uei je da energija stvorena

. mentalnom i finickom aktavnoscu nekog bica uzrokuje pojavu novih mentalnih i fizicklh fenomena po raspadanju tog bica posle smrti.

o ovoj terni postoje mnoge iscrpne teorrje ; izgleda da su rrristici Tibeta dublje sagledali ovaj problem ad vecine drugih budista.

N e bi trebalo insistnrati na cinjenici da su koncepcije mozofa razumljive jedimo eliti, Sto se tice nizih slojeva, mada one ponavljaju osnovnd cre~o: »Svi su agregati nepostoj ani , ne postoji nikakvo »J~« U osobi«, oni ostaju vezemi za jednostavnije verovanje u neodredeno bice koje se se1i iz jednog u drugi svet, poprimajuci razliCite obllke.

Medutim lamaisti shvataju zivote hodocasca sasviim razlicito, na drugacijd naein od svojih istomisljenika iz juznih krajeva: Cejlona, Burme ltd. P.o njima, jedan manic-vise dug period vremem~ protice od trenutka smrti ~ trenubka kada se pokojnik po~ novo rada u jednoj od sest vrsta z~vih bica koja om priznaju. Ovih sest vrsta. bi0 SlU: 1. b.og~vi; 2. nebogovi, vrsta THana; 3. ljudi ; 4. ~e-~Judl, o,:,a vr~~ podrazumeva genijalce, duhove, vile itd., neki od njih su dobri drugi zli ; 5. ziv0tll;je; 6. yidag, n:ons.truoz-?~ bica koja naizmenicno muce glad ~ zed 1 stanovruci razlicitih cistilista koji podnose strasne muke.

32

Nijedan od ovih zivota nije vecit. Smrt postoji za sve, za bogove kao i za nesreonike koji stenju u cistilistu, a smrt prati ponovno-rcdenje bilo u istoj vrsti bica iJ.i u nekoj razlicitoj vrsti.

Po narodnom verovanju pokojnik se ponovo vraca u zivot koji je mamje-vise srecan, vee prema dobrim iii losim delima koja je pocirrio. Lame, koji su prosvetljerriji, uce da svojim delirna i svojim mislima covek ili bilo koje drugo bice, razvijaju u sebi samirna sposobnosti koje sasvirn prirodno vode ka zivotnoj sudbini i u odnosu su sa njom, Drugi, pak govore da svojim delima, a narooito duhovnom aktivnoscu, jedno bice preobrazava prirodu supstancije od koje je nacinjeno i tako se one samo preobrazava u boga. zivotinju, prokletnika itd.

Dovde se ove teonije uopste ne razlikuju od teorija prihvacenih od vecine budista. U daljem tekstu larnaisticko misljenje biva razldcito.

Pre svega treba naglasiti da je vee prihvacena vaznost umesnosti, spretnosti, od nekih budistiokih sekti mahajaruista, znatno uvecana kod lamaista.

»Onaj ko je spretan, zivece udobno cak i u paklu« kaze jedna veoma populaona poslovica u 'I'ibetu. V~se od bilo kakvih objasnjenja treba shvabiti m isljenje lamaista povodom onoga 8tO oni podrazumevaju pod THABS: »rnetodom«.

Take, dok vecina njihovrh istomrsljenika veruje da se sudbina pokojnika matematicki izracunava prerna njihovoj moralnoj vrednosti, larnaisti pretpostavljaju da je onome ko je »vest« moguce da preobrazi i da poboljsa svoj u sudbinu POST MORTEM i da se ponovo rodi u sto je moguce boljirn uslovima.

Kazem : sto je MOGUCE boljim, jer uprkos njihovog poverenja u dejstva sposobnosti tezina ucinjenih del a (NIEUN LAS) jos uvek ostaje vazeca, veruju oni, i to je znacajna sila, ponekad toliko znacajna da su svi napori pokojndka, calk i napori prosvetljenog cudotvorca koji se zanima za svoju sudbinu, u nemogucnosti da zaustave »duh- koji se zur. ka ponovnom rodenju koje je bedno.

Kasnije cu yam dati jedan primer 0 tome.

33

Podimo ad ideje da je »metoda«, umesnost, sve u svemu, od bitne vaznosti, Lamaisti smatraju da umetnosti dobrog zivljenja treba dodati umetnost znanja umiranja i da se »s one strane« moze dobra snaci.

Posveceni smatraju da znaju sta ih ocekuje posle smrti. a oni koji su zadubljeni u razmisljanje su unapred videli i iskusili senzacije koj~ prate smrt. Oni dakle nece biti ni iznenadeni, ru dirnuti ako am njihova sadasnja licnost nije po volji i TO sto ce pratiti taj put posto svesno predu na »onu stranu«, tu ce se kretati sa potpunom spoznajorn puteva, staza i bogova ka kojima oni vode.

Sta je to TO sto prati put posto je te~o. postalc Ies? Lamaisti razlikuju jednu od mnogobrojnih »svesei«: to je svest 0 svome »ja« ili prema jednom drugom znacenju »zelja za zivotom«.

Dopustieu sebi da pod tel'minom. »duh« oznaaim putnika cije cemo putovanje pra,tt.tl »s one strane«, Mada ovaj terrniri lose odrazava ideju koju obrazovami Tibetanci izrazavaju recju YID KY RNAMPAR CHESPA on ima tu prednost da je dobro poznat Za'padinjaeima .i ja sam, uostalom, primorana d<: ga upotrebim zbog nemogru~nos~i .d,: nadern neki drugi odgovarajuci u evropskim jezicima.

Posveceni SU, kao sto sam rekla, sposobni da sacuvaju lucidnost duha dok se vrsi raspadanj~ njihove Iicnosti i da predu iz ovog sveta u drugi svet potpuno svesni onog sto i~ •. ~e desav~. Nij.~ n im bas zbog toga nepotrebna icija pomoc. u n].l~ovO:n posilednjem casu kao i nije 1i izvodenje religioznih obreda potpuno nepotrebno?

Ni u kom slucaju nije isto sa obicnim coveko:n, a pod obicrum covekorn se ovde podraz_umeya .btlo ko svestenik ili neki laik koji ne poznaJe ucenje 0 s~rti, a kojih je velika vecina.

Lamaista ne prepusta ove neznalice sebi samima. Dok su u agoruji i kada izdahnu.lama ih ~oducava 'Gnome Suo nisu naueilitokcm zivota. On im objasnjava prirodu bica i stvari koje im se privida-

34

ju, razuverav., ih, a narocito ne prestaje da irn 02- macava pravae kojim treba da idu.

Prva briga lame koji bdi nad samrtnikorn je da se trudi da ga spreci da zaspi, da se onesvesti ili da padne u komu. On mu oznacava uzastopne odlaske raznih »svesti« koje SU cWnile njegova cula: svest cula vida, svest cula mirdsa. svest ukusa svest oka, svest nosa, jezika, tela, uha, u stvari postupno gubljenje cula vida, mirisa, ukusa, dodira, sluha. U sada be'ZoseeajnOlln telu misao je ta koja treba da bude aktivna i da vodi racuna 0 pojavi koja se desava. Treba istisnuti duh iz njegovog oklopa kroz vrh lobanje jer ako hi se oslobodio nekim drugirn putem, rijegovo kasnije blagostanje moze da bude ozbiljno ug-

rozeno. .

To izdvajanje duha je, kao sto sam vee kaza1a, propraceno ritualnim uzvikom HIK! posle koga sledi PRET! Pre nego sto ga rzgovori lama treba da se potpuno koncentdse, da se poistoveti sa onim koji je upravo izdahnuo i da ucini napor koji bi trebalo da ucin; pokojnik da bi doveo do izdizanja duha do vr'ha lobanje sa takvom snagom da na njoj stvori neophodni otvor koji ce duhu omoguciti prolaz,

Posveceni koji su sposohni da sami dovedu do tog uzdizanja duha do vrha glave sami izgovaraju HIK!i PHET! koji oslobadaju kada dode kraj. Oni na ovaj nacin mogu i da izvrse samoubistvo i govori Se da neki to i Clone.

Zatirn duh osloboden tela pocinje obicno hodocasce. Mada je narodno verovanje nacinilo ad ovoga pravo putovanje kroz stvarna mesta nastanjena isto r1Ja,ko stvarnim lionostirna, obrazovaniji larnaisti ga smat1'aj-u prikazom subjektivnih vizija, snorn koji duh sam stvara pod ubicajem svojih raznovrsnih teznj, i prosiog zivota.

Neki tvrde da odrnah posle svog oslobadanja duh dobija svoju intuiciju, koja je brza kao munja, o uzvisenoj stvarnosti. Aka je sposoban da uhvati tu svetlost, on joe najzad osloboden »zacaranog kruga-, reinikar.nacija i stalnog umiranja. Dosegao je stanje ">nirva!l1eo(o(.

35

Ipak, to je redak slueaj. Uglavnom je duh zaslepljen tom iznenadnom svetloscu, On okleva dok ga vracaju nazad njegova lazna poimanja, njegova privrzenost individualnom zivotu, njegovom »ja« i zadovoljstvdma koja je osetio pornocu cula. I1i mu cak znacenje onoga sto vidi potpuno uzmice, is to kao sto okolna zbivanja cesto izmiou coveku zaokupljenom svojirn poslovima.

Obican pokojnik, koji je otisao na drugi svet dok je bio u nesvesti, ne shvata odmah svoj polozaj kada ga »postane svestan«. Tokom vise dana on govor i osobama koje su delile sa njim njegovo staro prebivaliste i cudi se sto mu niko ne odgovara i ne primecuje njegovo prisustvo.

Jedan lama iz manastira Litanga (istocni Tibet) mi je ispricao da su umrli pomocu PAOS-medijuma, davali na znanje da se upiriju da se domognu predmeta ~oji su im pripadali, da uzmu plug da bi otisli da obraduju zemlju ili da otkace sa eksera odelo kako bi ga obukli. Oni se Ijute sto ne mogu da ueine ove uobicajene pokrete.

U ovom slucaju duh umrloga je smeten. Sta mu se dogodilo ? On opaza nepokretno telo koje je slieno njegovom, oko njega se nalaze lame. Da li je moguce da je umro?

Prostodusni veruju, da bi se u to uverio, oslobodeni duh treba da dode na mesto na kome ima peska i da na njemu pogleda tragove svojih stopala. Ako zapazi da je stopalo naopako okrenuto, u stvari ako je peta napred a nozni prsti pozadi vise uopste ne treba da sumnja : sasvirn je i potpuno mrtav.

AE. reci cete, ka!kav je to »duh- koji ima noge?

To n.ik~ko nije duh koji je u telu, vee etericno tela za koje je on jos uvek vezan.

'I'ibetanci veruju u »dvojnika- isto kao i stari Egipcami. Tokorn zivota, u norrnalnom stanju, taj »dvojnik- je tesno povezan sa telom. Medutim, izvesne okolnosti mogu da ga odvoje od njega i onda moze da se vidi na drugom mestu ad onog na kame se nalazi tela ili da »nevidljivo- putuje.

36

To odvajanje tela i njegovog dvojnika se kod nekih osoba vrsi nerado, a oni koji su se podvrgli vezbi AD HOC mogu, kazu Tibetanci, da to izvode po zelji. Odvajanje ipak nije potpuno, postoji veza Ikoja povezuje dva oblika i odoleva izvesno vrerne posle smrti. Raspadanje lesa uglavnom povlaci za sobom, ali ne obavezno, raspadanje »dvojnika«, a u nekim slucajevima on moze da ga nadzivi.

U Tibetu se prica 0 ljudima, koji su za kraci ili duzi vremenski period bild u stanju obamrlosti kako kasnije opisuju razlicita mesta u kojima kazu da su biM. Nekd SIll se zadovnljili time da posete zemlje u kojima borave Ijudi, dok drugi pricaju 0 putovanjirna u raj, CistiliSte ili Barr-do, u te prelazne krajeve u kojima duh luta sa mrtvacem cekajuci da se ovaploti.

Ova jednostavna putovanja nazivaju se DELOGIMA sto znaci »povratak s one strane«.

Aka su price DELOGA razlioite kada se radi 0 posecenim mestima i dogodovstinama na putovamju. svi se uglavnom sla~u kada opisuju utiske te nazovi-smrtd kao veoma pnijatne.

J edna zena koju sam srela u jednom selu Tsavaronga i koja je nekoliko meseci rarrije bezivotno lezala citavih nedelju dana pricala je da [e hila prijatno iznenadena lakocom i pokretljivoscu svoga novog tela koje se kretalo strahovitom brzinom, Bilo je dovoljno da zazeli da se nade na nekom mestu pa da se odmah tarno i stvori, mogla je da prelazi i1'~e hodajuci po vodi, da prolazi kroz zidine itd. Jednu jedinu stvar nije mogla da uradi a to je da presece vrpou nacinjenu ad gotovo nevidljive materije :Iwja ju je vezivala za njeno staco telo koje je '~avrse!1Jo dobro videla opruzeno .na lezaju, Ta vnpca .le hila beskrajno dugacka i smetala je njenoj pokretljivosti. »Ona me je sputavala«, govorila je.

Jedan covek, DELOG koga je moj usvojeni sin sreo dok je hie mlad opisivao je to stante na istovetan nacin.

Svakako, kako DELOG nije pravi pokojnik nista ne dokazuje da su senzacije koje je on za vreme

37

obamriosti osetio slicne onima pravih mrtvaca. ali

kao da Tibetance ta razlika ne zbunjuje. .

Kada c~vek koji umire ispusti svoj poslednji dah ode~eJl Je. u odelo okrenuto naopako (prednja strana ha~J.u.ne prrvezana je za zadnju), zatirn je zakacena na nao:'Il ~ak~ to cine bud isti, prekrstenih nogu ili pak sa~lJenlh koleria koja dodiruju grudi. Zatim se, na

.. s~l'Ima telo stavlja u kotao. Cirri se les iz njega izvadi, ~o.taa zagaden tecnoscu koja je posledica raspada~J~, se .. valjano opere i u njernu se sprema supa 'Jll caj koji se sluz i anima koji su dosli na pogreb.

Truljenje je spore u Tibetu. Nadrnorska visina centralnah i severrrih krajeva sprecava raspadanje, all u toplirn dol inarna u kojima je klima vlazna lesevi koji se cuvaju osarn il! vise dana sire tezak zadah.

Ovaj detalj ni riajmanje ne smanjuje apetit TRA:PA koji nastavljaju da dele savete pokojniku i da mu oznacavaju puteve kojim treba da ide, a koje treba da izbegava »s one strane«. Om obeduju pored mrtvaca i SA njim. jer ga giavni vrsilac sbuzbe izricito poziva sledecim recirna:

»Neko, neka tvoj duh odrnah dode ovde i neka se rrahrani!«

U sumovitim predelima Tibeta tela se spaljuju.

Stanovnici prostranib goleti centralnog i severnog dela, cije je jedino gO'l'iV'oS'tocna balega, leseve prepustaju ddvljim liivoti:njama, bilo na mestima koja su odredena za to, nedaleko od sela iIi bilo gde na planinama kada se radi 0 nomadima ili 0 ljudima koji zive na usarnljenim mestima. Kada se radi 0 telima visokih verskih dostojanstvenika ona se, ponekad, balsamuju dvostrukirn procesom: usoljavanjern i .kuvanjern u maslacu. Ove murnije nazivaju se MARDONZI. Obavijaju .ih platnom, prave pozlacene posrm-tne maske j tako priprernljene zatvaraju u mauzolej od masiv:nog srebra, ukrasen dragim kamenjem. U nekim od ovih grobnica staklo

38

koje je ~n:est~no u visini glave mrtvaca omogucava da se vidi njegovo pozlaceno lice. Ostale poznate lame se Jednos~avn~ spaljuju pornocu maslaca i nji~ove se kosti cuvaju u raskosnim grobnicama. Svi tibetanski spomenici na grobovima imaju oblik CORTENA. sto je imitacija stupa starih budista.

. Potpadajuci pod uticaj budistickih ideja kada se radi 0 UZVlS~II1.0Sti milosrdnih dela, lamaisti u pogre~u. V1?e ynhku za uzvisenu vrstu milostinje. Po:ko]in'lk je zel.eo - ili se bar pretpostavlja da je zeleo - da njegovo telo. sluzi, kao njegov poslednji dar, da nahrani one koje glad muci,

Delo koje se zove »Vodic duha umrlih s one strane-.'? 'kazuj e 0 tome sledece:

1. Telo se prenosi na vrh jedne planine. Tamo se ruke i noge seku veoma ostrim nozem, Utroba, srce, pluca. izlozeni sou no. zemlji, Ptice, vukovi i Iisice se hrane njima;

2. Telo se baca u neku svetu reku. Krv i sokovi se rastvaraju u plavoj vodi. Riibe i vidre jedu meso J salo ;

? Telo s~ spaljuje. Meso, kosbi i koza se pretvaraju u gomrlu pepela, Tize" se hrane mi.risom:

4. Telo se zakopava. Meso, kosti i koza su hrana crvima.

.. ~orodi:e koje imaJu. sredstva da plate lame koJ1 vrse sluzbu ponavljaju pogrebnu sluzbu svakog dana svakih sest sati otpril ike. pocevsi od sata kada je p~greb. oba~l.ien. Zatim se pravi figura od drvenih tapica k oja se odeva u odecu koja je pri~~dala umrIom. Clava je nacinjena od Usia hartije. Ponekad je na njemu naslikan mrtvac. ali se najcesce ovi listovi papira vee odstampanikupuju u ,~anast.ll'u. Ima ih dve vrste: na jednima je lik muskarca, na drugima lik zene. Ispod slika je os-

IU Tse hdas kyi rnamches thog grang,

II Tize su polubcgovi koj.i se mirisirna h rane. Jedni se Inane slatkim mirisima, dok drug! vise vole mirtse za ikoje m l xm ati-amo da su mucni.

tavljeno prazno mesto da se ria njemu napise ime pokojmka ili pokojnice.

Zatim se ponovo obavlja [edna verska ceremonija a pri njenom kraju lama pall list hartije koji predstavlja mrtvaca. Odeca u koju [e lutka odevena pnipada lami kao deo njegovog honorara.

Smatra se da su, posle ovog sirnbolicnog paljenja, veze koje Sill JOB uvek mogle da vezuju umrlog za :bive defmitivno prekinute.

TrbetanC!i strahovito Zele da izbegnu svaku vezu sa pokojnicima, Narocito seljaci upotrebljavaju savrseno jasne reci kako bi ih udaljrl].

Nepcsredno pre iznosenja lesa iz kuce, dok mu se "daje« poslednji obrok. staraji clam porodice ga nagovara rna ovaj naCiirn:

- Slusaj ti Neko - kaze 'On - ti si umro.

Utuvi ,to dobro. Vise nemas sta ovde da traZis J edi dobro poslednji put, treba cia .predes dug put, vise klisura cia predes, postami snazam, a onda se vise ne vracaj,

Cula sam jos cud:nije reci.

Posto je ponovio pokojniku da on Vise ne pripada ovorn svetu i posto ga je zarnolio da se u njemu V1isene pojavljuje, govornik je dodao :

- Pagdzine, obavestavam te da je tvoju kucu unistio pozar. Sve sto si imao. Izgorelo je. Onaj 'iwji te je spalio odveo je tvoja dva sina kao robove zbog tvog zaboravljenog duga. A sto se tvoje zene tice, ponovo se udala. Pa posto bi te ozalostilo da vidis citavu tu nesreou, dobro pazi da se vise ne vratis.

Zbunjeno sam slusala nabrajanje tih strasnih nevolja,

- Kako se toliko nesreca dogodilo? - pitala sam jednog od prisutnih.

- Uopste se nista n~je dogodilo - odgovorio mi je Iukavo prepredenjak, - Kuca i stoka su u redu. Zena mirno sedi kod Iku6e sasvojim sinovima. Sve ono receno je da se umrlome zgadi da se vise ne bi premisljao da se vratd kuci.

40

Ovo lukavstvo kao da je veoma naivno za Ijude koji »dvojniku« priznaju sposobnost da vidi sta se na ovome svetu zbiva.

LOama obrednirn recima, rnnogo odabranijirn od ovih ljudi iznajmljemim od strane seljaka, is~o tako nalaze umrlom da sledi svoj put bez gledamja unazad, ali ovo mu se preporueuje zbog njegov~g dobra, dok obican svet misli samo 0 tome da izbegne prisustvo TAJNOG POVRATNIKA koga smatra OPASNIM.

Dok se sve ove ceremonije obavljaju »duh« putuje kroz Bardo. S vremena na vreme pred njima se po'javljuju sjajna bica uzvisene lepote, kao i neka druga odvratnih oblika, razlidito obojeni putevi i gomila 6u:dnih prrvidenja. Dezorrjerrtisan, duh mahmto luta rnedu svirn ovim prividenjlma koja ga i zastrasuju. Ako uspe da euje uputstva koja mu lama koji vrsi sluzbu daje i da ih sledi, 'On maze, kao upuce!Dii posvecenik, u svesnom delu »5 one strane-, da pode putem koji ce ga dovesti dotle da se ponovo radii medu bogovima. Ali ond koji za zivota nisu naueili sta je to Bardo i koji u njega dospevaju obuzeti zaljenjem sto napustaju 'Ova i hvot. me mogu nikako da se okoriste savetima koje dobijaju. Mozda ih cak i ne cuju,

Tako oni propustaju pridiku da budu »spretni«, da se pomocu »umesnosti« na najjednostavniji nacin izbave od posledica svojih ranijih dela. Srecni putevi Sill iza njih. Ljudski Hi zivotinjsild oblici su ispred njih Ii zavarani halucinacijom pricinjava im se da pecine vide kao palate u koje ulaze, verujuci da ce u njirna naci prijatan odmor. Oni su sami odred:hloi prirodu svog ponovnog rodenja. Ovaj ce bi,td pas a onaj sin poznatih Ijudi.

Prema drugim verovanjirna, veliki broj onih koji uopste nisu dosegli duhovno prosvetljenje POST MORTEM - shvatajuci odmah smisao prividenja koje vide posle smrti - putuju kaozastn:-aseno stado kroz prividenja Bardoa, sve do suda Cindje koji sudi umrlima. Ovaj proucava njihova ucinjena dela u og-

41

leda1u u kome se odrazavaju ili ih pak meri sa nekom vrstom crnih ili belih kamicaka i prema odnosu u kome dobro ili 210 preovlada, oznacava svet u 'kome ce se duh ponovo roditi, kao i posebne uslove tog ponovnog rodenja : lep .ili ruzan Iizick: izgled, intelektualne sposobnosti, drustveni pclozaj roditelja itd.

Kada se duh nade pred tim nepristrasnirn i neumoljivim sudijorn. vise se rie postavlja pital~je da se rieko spase »spret noscu«. Uostalom, ~~umesnost« maze da kor isti jedrno u gran.icarna u kojima to va: ljanost dobrih dela ornogucava .. 0 tome sam vee pisala i taj pojam cu potkrepiti ]edn?n: v:oma karakter-isticnorn pr icom iz Tibeta. kojoj mace ne nedostaje humora,

Jedan veliki lama TULKU proveo je svoj z'ivot u Isncarenju. Mada su mu u mladosti pribavilr .izvrsne profesore. mada je njegova hiblioteka,. nasledena od mjegovih prethodnik a. bila ogromna 1 mada je uvek bio u drustvu poznatih obrazovamh Ijudi, jedva da je znao da ci.ta. Dakle. taj lama je U1TIl-O.

U to vreme ziveo je neki cudan covek. cudotvorae i filozof strcga drzanja. cije je ponekad prostacki cudno ponasanje - u opisivanju cega s~ njegovi biogcra.fi bas preterali - podstaklo stvaranje mnogobrojnih prica rableovskog tipa 'koje sa zadovoljstvom slusaju u Tibetu.

Duapa Kirilegs. tako se zvao. putovao je shodno svom skiotniekomob'icaj'll. kada je, posto je sbigao do jednog potoka. sreo jednu devojku koja je dosla da sa njega zahvati vodu.

Bez reci, on se izneriada baci na nju, zeleci da je siluje. Devojka je bila snazna. a Dugpa Kinlegs vee u godinama: ona se tako ogorceno borrla da je uspela da pobegnei istog trena je otrcala u selo da gnusrn dozivljaj isprica svojoj majci.

Dobra zena se zapanjila; Ijudi iz kraia bili su Ij udi od reda, ni na koga od njih nisu mogli da posumnjaju. bednik mora da je bio neki tudinac. Ona je zatrazila od svoje kcer i da joj detaljno opis€' nasrtljivca.

42

Dok JOJ je kci opisivala napasnika majka je razmisljala. Prisetila se da je tokorn jednog hodocasca srela DUBTOBNl Dugpu Kinlegsa, a opis koji je dob ila savrseno .ie odgovarao opisu tog svetog coveka i neshvacencg eksce nt rika

Vise nije bilo mesta sumnji, Dugpa Kinlegs bio je taj koji je hteo da zloupotrebi njenukcer.

Seljanka je pocela da razrnislja. Principi koji odreduju ponasanje vecine Ijudi D'i';{aiko se ne mogu pr imeniti na one koji poseduju natprirodna znanja. DUBTOB ne potpada ni pod kakav moral:ni ili neki drugi zakon, njegova dela odreduju visi razlozi koje obicni ljudi ne mogu da shvate.

- Kee11i - rece ondaona -covj ek koga si sr,ela je veliki Dugpa Kmlegs. Sve ono sto <on cirri dobro je. Va-ati se na potok, !prostrise pred njim i pristani na sve sto on bude zeleo.

Devojka se tamo va-atrla j pronasla DUBTOBA kako sedi na jed nom kamenu zadubljen u misli. Ona se prostre i rzvinjavajuci se sto mu je pruzila otpor zbog toga sto ga nije poznavala, rzjavi da mu je na usluzi.

Sveti covek eleze ramenima.

- Dete moje - rece o,n - ze-ne ne pobuduju nikakvu zelju u rneni. Ali cuj : velikii lama iz susedneg manastira umro je kao rieznalica i vodio je nedostojan zivot posto je zanemanio sve pri like koje su mu bile pruzene da seobrazuje. Video sam njegov duh 'ka1ko luta 'kroz Bardo privucen nedostojnim ponovnim rodenjem i zeleo sam da rnu iz sazalj enj a omogucim ljudsko telo. Ali snaga njegovih losih dela mi. to nije dozvolila. Viste -pobeglii doikste bili u selu onaj magarac i ana magarica koje vi vidite tamo na orroj livadi 'su se spertli. Uskoro ce se veliki lama rodrti u obliku magarenceta.

Vecina pokojnika pokorava se zelji koja im je izrecena ria odlucan nacin tokom pogreba i uopste se ne odaziva 113 vapaje zivih. Ovi, posto dodu do

12 Dubtob je mudrac - carobnjak,

43

zakljucka da je njihova sudbina konacno sr~dena »S one strane«, misle da je ona sredena na njima odgovarajuci nacin,

Medutim, neki umrli nisu diskretni .na isti nacan. Oni se cesto u snovima javljaju svojim bliznjirna iii svojim prijateljima. Tako dolazi do srtmh nezgoda u njihovom bivsem boravistu. Po 'llibetancima ovi dogadaji pokazuju da je pokojnlk nesrecan i da zove u pomoc,

Postoje lame-vraci koji mogu da se upitaju za savet u ovakvim slucajevima. On onda predocava koje obrede treba obaviti, kaikvu milostinju treba udeliti i koje svete knjige treba cirtarbi da bi iscezlom bilo bolje.

Ipak, veliki broj Ijudi, narocito ani u pograrucnim krajevima, u tim situacijarna vracaju se ritual irna koje propisuje stara vera tog kraja.

ani misle da bas umrlog treba cuE. U tom slucaj'll neophodno je da jedan medijum - muskarac ili zena (PAO ih PAMO) - pozajmi svoje telo duhu pokojnika i da govori urnesto njega.

Duhovne seanse u Tibetu uopste ne nalikuju seansarna u nasim zemljama; ni rnrak, ni tisina nisu potrebni, ponekad se one odrzavaju napolju, Medijum uopste riije uspavan niti nepokretan, on se nekontrolisano batrga.

Seansa pocinje jedriolicnim pevarijem koje je praceno bubnjem i zvonom. Medijum izvodi neku vrstu igre koja je u poeetku spora, a zatim sve brza, a onda grceci se pocinje da drhti. Bice sa drugog sveta: genije, demon ili duh umrlog ga je zaposeo. On onda pomahnita i najavljuje isprekidanim glasom da nevidljiva licnost zeli da komunicira sa prisutnima. Jako je tesko razurneti isprekidane reCi koje PAO Ili P AMO izgovaraju, a kako je od izuzetnog znacaja znati ko kroz njih govori i sakupiti sva obavestenja njihovirn posredstvom, duznost da ih pazljivo slusaju poverena je najpametnijim ljudima iz sela.

Dok ove seanse traju desava se da se rami bogovi i1i razlicsti duhovi docepaju medijuma jedni za drugirna. Ponekad se medijum, pod dejs:tvom nekog

44

od njih. neocekivano upucuje ka jednom od prisutnih i dobro ga izlerna. Ova rieocekivana kazna se uvek podnosi bez i najmanjeg otpora, 'I'ibetanci smatraju da ona ima za cil] da iz onega ko je podnese istera demona koji se u njemu smestio bez njegovog znanja i koga je duh koji je zavladao medijumom otkrio.

Umrli koji na drugom svetu pate uglavnom pripovedaju svoje nedace,

- Dok s'am putovao - irekao je jedan od njih - prisustvovao sam jednoj seansi i upoznao [ednog demona koji me je odvukao u svoje boraviste, Nacinio je od mene svog roba, grubo se ponasa prema meni i tera me da bez odmora radim. Imajte milosti l Oslobodite me da bih najzad mogao da dodern do »Raja Velikog Blazenstva«.

Majka coveka koji je govorio, njegova zena i n jegova deca gorko su plakali.

Porodice do kojih takve molbe dodu ubuduce ~isle jedino 0 tome kako da oslobode [adnog pokojnika.

Medutim stvar nije jednostavna. Pre svega treba stupiti u vezu sa demonom i pregovarati sa njim 0 kupovini njegovog zarobljenika.

Posrednik koga odabiraju je cesto vrac Bon. On obavestavaroditelje zarobljenog da njegov dernonski gospodar zahteva ZI,tvU: treba mu prineti svinju iii kravu kako bi ga oslobodiii.

Posto podnesu zrtvu, Bon pada u neku vrstu zanosa. Njegov duh ili njegov »dvojnik« odlazi u boraviste demona.

On putuje, put je dug, mucan, nacickan preprekama, to pokazuje grcenje vraca koje je razlicito od grcenja TAOA. on sedi dok mu se glava i gornji deo tela pokrecu. Bujica neprekidnih reci tece sa njegovih usana i pripoveda sve teskoce poduhvata u koji se upustio,

On je mnogo vise nerazumljiv nego PAO i sarno najvestiji od prisutnih uz veliku muku uspevaju da uhvate smisao onoga sto prica,

Evo vrac je dostigao oilj, uhvatio je duh i hoce da ga odvede. Demon [e dobio odgovarajucu ot-

45

kupninu, ali je obicno lose volje i pokusava da zadrzi svoga roba. Bon se bori sa njirn, uvija se. zadihano dise, ispusta krike.

Porod·ica i prijatelji umrlog uznemireno prate faze ove drame koja se odvija pred njima i njihova radost izbija kada iznureni vrac izjavi da je uspeo i da je odveo duh na neko prijatno mesto.

Retko se desava da pokusaj uspe otprve. Prisustvovala sam vecini pokusaja spasavanja u kojima vrac, posle ispoljavanja neobjasnjivih napora. objavljuje da mu je demon preoteo duh.

U tom slucaju sve pocinje iz pocetka,

Kada se briga 0 spasavanju »duha- .iz .ropstva poveri jednom od lama. nikakva se zrtva ne prinosi za njegovo otkupljivanje i obredi koji se poduzimaju niposto nemaju karak ter »trgovine-. Lama, vest u magijskom ritualu. smatra se dovoljno snaznim da ubedi demons da oslobodi zrtvu.

Stanovnici Tibeta u pravom smislu reci sou se, pod uticajem budizma, odrekli prinosenja na zrtvu zivotinja ali je daleko od toga da je to slucaj i sa Tibetancima sa Hirnalaja koji su tek u neznatnoj meri lamaisti i u stvari su pravi samanisti.

Verovanja obrazovanih lama kaoi verovanja kontemplativnih mistika, veoma se mnogo razlikuju od verovanja prostog sveta kada se radi 0 sud bini duha »S one strane«. Pre svega mnogobrojne epizode putovanja kroz Bardo oni vide kao cisto subjek tivne vizije. One, veruju oni, zavise od ideja koje smo za zivota negovali ; raj, pakao, sudija umrlih itd. pojavljuju se onima koji su u njih verovali.

Jedan GOMCENI3 iz orijentalnog Tibeta mi je povodom toga ispricao slede6u pricu:

Glavni posao jednog slikara bio je dekoracija unutrasnjeg dela hramova. On je, izmedu ostalog, slikao fantasticna bica. ljudska tela i Ziivotinjske glave

Ll Ko.ntemplativni pustinjak.

46

za koje se smatra da sou sluge sudije umrlima. NjegOY jos uvek mali sin je cesto bio pored njega dok je ovaj radio i zabavljao se dok je gledao ove rnonSJt;ruozne oblike kako se pojavljuju na freskama. Dakle, dogodilo se da decak umre j kada je usao u Bardo SUSTeo je strasna bica na Ciji se izgled vee rprivik:ao. Daleko od toga da ih se uplasi, poceo je da se smeje: .. Oh. rekao je, sve vas poznajem, rnoj tata vas sldka na zidovima.« I on je hteo da se igra sa njima.

Jednog sam dana upitala lamu od Ensea kakve bi mogle da budu subjektivne vizije POST MORTEM jednog materijaliste koji smrt smatra potpunim unistenjem,

- Mozda - odgovorio mi je lama - ima vizij > koje odg ovaraju verovanju koje je imao u detinjstvu Hi ono u 51'0 se verovalo u njegovoj okoleni. Prema njegovorn stepenu inteligencije 'i prema .njegovoj trenutrioj lucidnosti, on ce ispitivati i analizirationo sto ce mu se prividati dolk ce mu se razmisljanja i cinjenace koje suga navele da za 2ivota negira njihovo postojanje pojavljivati. On take moze da dode do zakljucka cia je to obicna fatamorgana.

Neki manjeobrazovan covek, cije je verovanje u krajnje unistenje pre rezultat ravnodusnosti. mentalne lenosti nego rezonovanja. mozda nece drnati nikakva prividenja. To nikako nece spreciti energiju koju su stvorila njegova ucinjena dela da ide svojim tokorn i da se manifestuje novim pojavama. Obi- 6nim recima : to u svakom slucaju nece spreciti da se materijalist ponovo rodi.

Od kako sam dosla u Sikim mnogo sam radila. to su potvrdivale mnogobrojne sveske pune belezaka, Poverovala sam da mogu da sam a sebi dopustirn malo odmora. Leto se priblizavalo. toplije vreme podstaklo me da preduzmern putovanje po severu zemlje.

Put koji sam izabrala je izvrstan put za mazge 'koji vodi iz Gangtoka u Kampa Dzong i u Sigatce u Tibetu. Postepeno se uspinjuci od Diksua koji je izgub1jen u tropskoj dzungli. na obali 'I'iste, penje se uz pritoku ove reke sve do njenog izvora i prolazi

4"1

kroz divne predel e. Na otprrlike 80 kilometara od Gangtoka i na nadmorskcj visirn od 2400 metara, ovaj put prolazi kroz selo koje se zove Latsen. Ono ce odigrarti vaznu ulogu u zbiru mojih iskustava koja se odnose na lamaisticki misbicizarn.

Taj mabi skup brdana koji su poluzemljocadnici i po1upashri nalazi se na krajnjem seV€I1U Sikima. na putu koji vodi ka granici Tibeta.

Jedan skrornan manastir koji se nakrivio na jed-

noj izbocini nadvisuje seljacke kuce,

Tamo sam svratila vee sutradan po svom dolasku. povukla sam se posle krace posete posto sam zaikljucila da mi. taj manastir ne moze pruziti nista zandrnlji vo kada se jedna prrlika provuce kroz osvetljen prostor s'irom o,tvore:nih vrata i jedan se lama pojavi na pragu.

Kazala sam lama, ali covek koji je do sao nije nosio manastirsku odecu mada nije bio obucen n i na obi can nacin. Njegovo odelo sacinjavala je bela suknja koja je dosezala do gleinjeva i jedan prsluk zagasitocrvene boje skrojen ria kIineski nacin, Cij~ su siroki otvori za ruke pokazivali prostrane rukave zute kosulje. Brojanice nacinjene od loptica neke sivkaste materije" izmesane sa koralnim kuglicama visile su kao ogrlica na njegovim grudima; velike minduse od zlata, ukrasene tiiI1kizom bi-le su provucene kroz njegove usi, a njegova kosa, skupljena u gustu pletenicu, dosezala je do peta.

Ova cudna osoba zadovoljila se time da me gleda bez reci, a ja se nisam usudivala da zapocnem razgovor sa ono malo reci tibetanskog jezika koje sam u to vreme znala, Zadovoljila sam se time sto sam ga pozdravila a onda sam se udaljila.

Na terasi koja se prostirala ispred manastira cekao me je jedan decak koji [e bio u isto vreme upravitelj i tumac kada se radilo 0 putovanju i mojo] posluzi, tim je opazio lamu koji je silazio iza mene

I~ Kasnije sam saznala da sou ove loptice bile nacinjene od ljudskih lobanja.

48

stepenicarna peristila triput se baci nicice i zatrazi od njega blagoslov.

. . _Njegov pos'tu~a:k me je zagolicao ; decak riije bio Izd_asan u o~av~]u ~e vrste pcstovanja i njime je pocastvovao .]edmo. princa Tulkua ,i Bermiaka Kucoga.

- Ko ]€ ova] lam~ - I?itala sam ga, okrecuci s~ !3UNGALOVU kO]1 je S:ltIZ'~O kao prenociste putrucima.

~ ToO j~ veliki GOMCEN - odgovorio mi .ie. - T'? san: UPI<:VO ~sazna() razgovarajuci sa jednim od rijegovih svestenika dok ste v~ biLi u thramu. P.roveo J€ I Clt:ave godine ,sas;.rim sam u jednoj pecini koja se r;~t~,:1 vlsoko. _ u brdama. Demoni mu se pokoravaju ~nl1 cud~. Pr-ica se da rnoze da ubije ljude na daljin~ 1 da moze da leti kroz vazduh. ..

»Evo jednog izvrsnog coveka«, pomislila sam. Biografija askete Milarepe koju sam citala sa Davasandupom i sve sto sam cula da se oko mene pl,i,ca 0 zivotu pustinjaka, 0 [ednostavnom ucenju klO]e propovedaju ii 0 cudima koja vrse, uveliko su pobudili moju radoznalost. Sada se radilo 0 tome ~ izvuceI? s'~ je mo=uce veou korist iz prilike koja rna se pruzila 1 da razgovaram sa jednirn od njih, Ali ka:ko.? Mo deeak je govorio same na dijalektu Sikirna 1, naravno, nije poznavao tibetanske filozofske t~'1U!ine. Nikada ne bi mogao da prevede moja pitanja.

_ Situacija je biI.a uzbudljiva i izazivala me je. ~se sam spavala. bila sam zrtva nepovezanih snova. Videla sam sebe okruzenu slonovima cije su podignute surle, upravljene na mene, ispustale zvukove teb~ns.ke trube. Ovaj jednostavan koncert me je pro~~IO. ~o]a soba bila je obavijena dubokorn tamom. ,VIse. nlsam_ :-:-idela slonove ali sam jos uvek cula ~UZJikJu. Pazljivo sam osluSlkJiva,la nekoliko trenutaka 1 razaznala sam melodije obreda: lame su svirale na trem'll hrama. Kome Ii je bila narnenjena ova nocna serenada? ...

v Zelel~ sam da intervjuisem GOMCENA pa ma sta se desilo. Zatrazila sam da me primi i sutradan up tnf d v R_ ,

ra J1 ecaxa, ponovo sam dosla u manastir.

49

Do laminog stana dolazilo se nekom vrstom mlinarskih stepenica sto su vodile do jedne male lodije ukrasene freskarna. Zabavljala sam se njihovim razgledanjem dok smo cekali da nas pozovu da udemo.

Na jednom od zidova jedan je prostodusan umetnik, cija je jednostavnost maste bila veca od njegovog crtaekog talenta, predstavio ispastanja u cistiIistu koje je ispunio smesnorn gomilom demona i mucenika smesna izgleda.

U sredini panoa kaznjavan je blud. Jedan nag oovek, neobicno mrsav, stajao je preko puta ·zene bez odece. Lepotica je bila sva u stomaiku i licila je na uSIUS'nja jaja na koja se stavljala lutkina glava i bile postavljene noge. Razvratnik i demonska nimfa, cija je duznost bila da ga muci, pokazivali su polne organe preterarrih dimenzija. Nepopraviv bludnik, zaboravljen na mestu do koga su ga njegove strasti dovele, privlacio je k sebi paklenu kreaturu a ova ga je stezala u narucju, dok su plamenovi koji su izlazili iz njenih usana i kroz jedan tajni otvor liza1i jadnog Ijubavnika.

Sto se tice zene gresnice, raskrecene, povaljene na trogao ciji je siljak okrenut dole, podnosila je milovanja koja joj je jedan zeleni davo dodeljivao svojirn majmunskim repom koji je bio oivicen zupcima pile, dok su se ostala cudovista iste vrste okupIjala sa ociglednom name rom da zamene svog druga.

GOMCEN je stanovao u jednoj vrsti kapele ciji su plafon podupirali drvend stubov~ ~b~jeni u v~~veno. Prostor je osvetljavao jedan jedini prozorcic. U dnu odaje, postavljen je oltar koji je prem.a tibetansikorn obicaju sluiio kao biblioteka. U jednom udubljenju usred knjiga nalazila se sta~uica Pc:.dma- sambave, ispred koje su bile poredane ritualne ~tve: sedam vaza napunjenih bistrom vodom, zrnevljern 1 jedna lampa.

Nekoliko stapica tamjana gorelo je na jednom stocicu mesajuci svoj miris sa plesnivim zadc:hom caja .i topljenog maslaca; ja\';;tuci~. i Itepisi., k~]~ su sluzili da gospodar stamsta ria njirna sedi, biii su

50

izlizani i izbledeli, a mala zlatna zvezda sa lampe na oltaru koja je svetlela u uglu sobe, pokazivala je njenu prazninu :i prasinu.

Pokusala sam da uz pomoc decaka-tumaca sastavim nekoliko pitanja 0 temarna 0 kojima sam vee raspravljala Sa larnarna koji su me poducavali u Gang.toku, ali bio je to .uzaludan trud. Trebalo mi je prisustvo Davasandupa .. Iadni decalk kome sam se obracala nije se uopste razumeo u filozofiju. Izgledao je glupo nesposoban da pronade reci kako bi rzrazio pitanja ciji mu je smisao bio potpuno nepoznat.

Napustila sam svoju narneru i dugo vremena smo lama i ja sedeli i oboje cutali.

Sutradan sam riapustila Lacen i riastavila put ka severo.

Put koji je dovde bio divan postao je caroban.

Azaleje i rcdodendroni imali su jos uvek svoj proleeni izgled. Jedan svetlucavi potok kao da je preplavio dolinu valjajuci svoje purpurne, ljubicaste i blestavobele talase preko susednih nagiba, a moji nosaci cije su samo glave izvirivale iz busenja, izdaleka su mi izgledali kao plivaci u moru od cveca.

Nekoliko kilometara dalje, blistali su carobni vrtovi: uskoro je ria ogclelnm zemljistu ostala tek koja vlazna mrlja, oznacavajuci mesta na Kojima se poneki strucak azaleje tvrdoglavo borio sa nadmorskom visinorn. Staza je prodirala u kraj u kome divni 'P:redeli prethode visotk.im vrhovima". U dubokoj tisll11i ove pustinje potoci bistre i ledene vade zuboril! ~u zvonko odjekujuci. Ponekad bi na obali sumornog Jezera neka ptica sa cubom na glavi zlatne boje ozbiljnn gledala kako moj karavan prolazi. Jos uvek s~o se penjali, mimoilazeci se sa divovskim glecernna i gledajuci izmedu njih ulazak u tajanstvene doline koje su bile ispunjene ogromnim oblacima i .odjedanput, kako smo izronild iz magle, 'pojavila se preda rnnom ogromna, gola i bldstava tibetanska vi'SoravaIrl pod svetldrn nebom Centralne Azije.

15 Vrhovi Kuru i Sepo: nadmorska vbsina 5000 metara.

51

Kasnije sam prosla kroz kraj koji se pruza iza dalekih planina koji je tog dana ogranicavao moj vidokrug. Videla sam Lasu, Sigatce, pustinju ad trave sa jezerima velikim kao mora, Kam, kraj razbojnika-vrtezova i cudotvoraca, neistrazene sume Poa i carobne doline Tsaronga u kojima su zri1i narovi, ali il1,ista nije moglo da umanji uspomenu na taj prvi susret sa Tibetom.

Posle nekoliko nedelja lepog vremena sneg je p0il1.0VO poceo da pacta. Moje Sill se zalihe iscrple. Nosaci i posluga SIll se uznemirili i poceli da se svadaju ; jednog sam dana morala da korbacem razdvajam dva muskarca koji su se sanozevima u rukarna tukli za rnesto pored vatre.

Posle nekoliko kmt:kih ekskurzija po tibetanskoj zemlji napustila sam granacu. Misam bila sll1a~devena za dlllze putovanje i, uostalom, zemljiste koje se preda mnom pruzalo bilo j e zabranjeno.

Ponovo sam prosla kroz Lacen, videla GOMCENA i razgovarala sam sa njim 0 rijegovom obitavalistu za koje mi je rekao da se malazi na dan hoda visoko u brdima u kome je boravio sedamnaest godina. Moj decak je lake mogao da mi prevede ov_e detalje 0 kojima mill je lama pricao na ~okalno~ dljalektu. Nisam se usudivala da :r:apr~vJm. ~1':1Z1JU 0 demonima koje mu je narod, U tajnosti, pr:_1plS1Va? z~ sluge. Zna'la sam da je moj ~ladi ,tum!lc. ~ tolikoj meri sujeveran da bi preveo sliena pltan]a.1. isto taiko je bilo vcrovatno da, cak. i da su mu bila postavljena, lama ne bi odgovorio.

Vratrla sam se ozaloscena u Gangtoik zbog toga sto sam propustila pnil iku da saznam vise 0 zanimljivim stvarima. Isoto taiko bil~ sam _tuzn:a ,~to se udaljavam od Tibeta ni najmanje ne ocekujuci neobicni produzetak koji ce moje putovanJe da ima.

N esto kasmije dalaj-lama je riapustio Kalimpong.

Njegove trupe su pobedile Kineze, on je h·i.jumfo:,.ao i vratio seu Lasu. Otisla sam da se pozdravim s njirn Ill. jedno selo koje se nalazilo. ispod .vrha Zelep.

Posto sam mnogo pre njega stigla u kucu 'U kojoj je trebalo da stanuje, nasla sam u njoj plemenite

52

osobe sa dvora u Silkimu ikoji Sill bili veorna uzbudeni. Preuzeli Sill na sebe da pripreme privremeno bocavis.te Iame-kralja, ali kao i obicno na Istoku, neophodni predmeti doneti su sa zakasnjenjem: nameS1;aj, tepisi, tapeti, jos uvek ndsta nije bile postavljeno, a dolazak eminentnog putnika bio je siguran,

Kakva zbrka u toj kuci u kojoj Sill se zapovedmici i posluga usplahireno muvali! Zabavljala sam se time sto sam im pomagala i narnestala sam jastucite koji su trebali da posluze kao 'krevet dalaj-lami, Nek! od prisutnih su me uveravali da ce mi to doneti srecu u ovom i sledecim zivotima.

Da Li mi je ovo kasnije omogucilo da dospem u Lasu ? ..

.J as jedanput sam porazgovarala sa tibetanskim vladarorn. Njegove rnisli kao da su potpuno bile okrenute politici. Medutim. on je JOB uvek sa svojim perom sa trakama blagosiljao one koji su prolazili ispred njega, ali se osecalo da je njegov duh vee preSao granic-ni prevoj i da je okupiran time da postigne pobedu iz koje ce izvuci korist.

Sledece sam jeseni napustila Sikim, otisla u Nepal, a zatim provela oko godinu dana u Benaresu. Tamo sam poduze boravila doiksam bila veoma mlada i, veo:rna zadovoljna, tu sam se ponovo nasla. Srdaen~o prirnljena od clanova Teozofskog drustva, prihvatila sam ponudu da staoujem 'U njihovom leporn P<m'k'll. Ovaj stan. asketske [ednostavnosti. savrseno se ~lagao sa mi~ticnom atmosferom svetog grada SlV.7 1 odgovarao )e mom ukusu. Dala sam s·e na marIJ:vo 'Pr~ucavaiTlje filozofije veda, ostavljajuci po stranl lamaizam koji riisam imala moguonosti da vise Pl'.od:ubim nego ~to sam to vee ucinila i uopste nisam rnishla da napustam Benares, kada me ie neocekivani splet okolnostj koje nikako nisarn mogla da

~. .

. <lJzJaJSI~lm, nut.e~aJo da se [ednog jutra popnem u voz

1 uputim Ina Himalajs. . .

53

DRUGO POGLA VLJE

MANASTIR PODANG • ISTERIVANJE BAVOLA I BLAGOSLOV 8 SAGOVORNIK SA ONOGA SVETA • MISTICI 12 ORIJENTALNOG TIBETA I NJIHOVE TEORIJE • OBICAN PRIKAZ VIDOVITOST1 • LAMAISTICKA USAMLJENOST 8 VRAC 1Z TRANGLUNGA I NJEGOV1 LETECr KOLACI 8 KAKO SAM POSTALA PUSTIN.JAK NA :3 flOO METARA NADMORSKE VrSINE • PUTOVAN.JE U 8IGATCE '. RA20CARANJE JEDNE DAME SA VISE MUZEVA; 'l'RECI MUZ JE UPORAN • GOST SAM TRACr-LAME ! N.JEGOVE MA.TKE • PUSTINj'AK [Z PHUTAGA

Ponovo sam u Gangtoku srela Bermiak KUCog~; lama ad Encea je otisao u Sigatce u Tibetu i vratio se tek nekoliko meseci 'kasnije; Davasandupa supozvali da Ikao tumac prati br.itanskog predstavnika na kinesko-tibetanskoj konferenciji koja se odrzavala u Indiji. Maharadza je umro, njegov sin Sidkeong tulku ga je nasledio i imao je manje vremena da posveti verskim studijarna. Planovi ° putovanju koje sam napravila nisu mogli da se ostvare, ipak .ie sve islo ususret mojim zeljama.

Malo-pomalo cinilo mi se da stvari oko rnene poprirnaju nepnijateljski izgled. BiQa sam zaposednuta nevidlj ivim bicirna koja su me nagovarala da napustim zernlju, koja su me bukvalno odbacivala, nagovestavajuci da mi, dok sam' na teratoriji Ttbeta nece dozvoliti da napredujem ni u svom proucavanju lamaizma ni materijalno. U isto vreme, neka vrsta vidovitosti ukazivala mi je na te nepoznate neprija-

55

telje kako posle mog odlaska tr.ijumfuju i raduju se 8to su me oterali,

ave pojave sam pripisivala groznicavorn stanju, neurotienosti koju su prouzrokovals neugodnosti koje su se nadovezale na intelektualnu aktivnost. N eki bi mozda u ovome videli dejstvo okultnih sila, Ma sta da je bilo, nisarn uspevala da nadvladam tu mracnu napast koja je veoma licila na halucinaeiju. Lekovi za smirenje nisu imali 'l1iilka!kvo dejstvo, Mislila sam da bi promena mesta boravka mogla da ima vise dejstva.

Kako sam ,trazi1a neko mesto gde bih mogla da se srnestim, a da ne napustam Himalaje, princ iz Sik.ima - ne sumnjajuci da izlaz! u susret mojim zeljama - ponudio mi je stan u manastiru Podangu koji se nalazio na oko 15 k'llometara od Cangtoka medu sumama koje su neprestano bile obavijene

gustim oblacima. .

Stan se sastojao od jedne ogromne ugaone odaje na prvom spratu hrama i goleme kuhinje u kojoj je, nrema tibetanskom obicaju, trebalo da spavaju rnoje dve sluge.

Ogromni prozorski otvori omogucavali SIU svoj svetlosti sa neba pristup u moju sobu. ani iSU sa istovetnom intenzivnoscu primali vetar, kisu i grad kroz razjapljene otvore koji su se nalazili sa svake strane oba prozora, ciji su suvise uzani otvori dedirival! zidove jedino po visini.

Srnestila sam svoje knjige u jednorn uglu prostorije na izboceni zida, rasklopda sam svoj sto i stolieu, bila je to rnoja »radna soba«. U jednom drugom uglu sam zakacila sator za grede i na njega sam smestila svoj poljski krevet; bila je to moja »spavaca soba«. Srednji deo stana, koji je bio velikodusno provetravan, predstavljao je neku vrstu -otvorenog« mesta i tu sam primala posetioce kada je bilo lepo vreme.

0'110 sto me je odusevljavalo u Podangu bila je verska muziika koju sam slusala dvaput dnevnc: ujutru pre zore i uvece pri zalasku sunca. Manji orkestar se nije mogao zamisliti. Sacinjavali su ga dva

56

GIALINGA (vrsta oboe), dva RAGDONGA (ogromne tebanske trube dugaoke tri do cetiol1i metra) i dva talambasa. Prethodilo im je [edno zamasno zvono, oglasavajuci se specijalnirn ritmom, cestim u hranovirna Istoka. Posle izvesnog cutanja RADGONGI Sill priguseno tutnjali. Zatirn su GIALINGI sami svirali neku kratku melodiju koja je u svojoj jednostavnosti bila krajnje dirIjiva. ani SoU je kasnije preuzimali sa varijacijama koje su podrzavale niske note RADGONGA. kojirna su se na kraju prikljuCivaH talambasi imitirajuc! daleku tutnjavu groma.

Melodija u molu bila je sjedinjena kao voda duboke reke bez prekida, bez pukotina, bez odjeka strasti. Iz nje se izdvajao utisak neminovne tuge kao da se cirtav bol bica koja se sele iz sveta u svet, od pocetka ljudskog veka, iz1io u beskrajno umornu i ocajnu jadikovku.

Koji li je muzicar, gerrijalaribez ikakvog predznanja, pronasao taj LAJT-MOTIV univerzalne bede i kako Sill se sa tim neujednacenim orkestrom ljudi koji nisu b ili obdareni nikakvim umetni6kim smislorn uspevali da ga iskazu sa tim dirljivim zanosom?

U tome je bila tajna za koju nisu mogli da mi daju objasnjenje, Trebalo je da se zadovoljim time da ih slusam, gledajuci kako ,se zora pOljavljuje iza plan ina i11 se zamracuje vecernje nebo.

Pored svakodnevne sluzbe imala sam pr iliku da u Podangu prisustvuiem nekim godisnjim ceremonijarna koje sou se odnosile na demone. Kasnije cu na njih ponovo naici u Tibetu. gde su se one odvijale u velikom sjaju, ali po mom misljenjutaj je sjaj umanjivao zivopisan karakter koje su one poprirnale u senci himalajskih surna. Vracanje gubi od svojih cari kada se prikazuje na dnevnoj svetlosti i medu gomilom,

Pre svega TRAPE iznose na vazduh Mahakalu koji ostatak godirne provodi zatvoren u jednom ormaru sa zrtvama i caroliiama.

Ne postoji nijedan Iarnaistieki manastir medu ovim hramovima a da nije boraviste starih starosedelaokih bogova, kao i onih koje su doneli iz Indije,

5'1

Ovi poslednji su mnogo izgubili dosavsi u Zemlju snegova. Tibetanci, po prirodi sdrovi, pretvorili su ih u demone i poriekad sa njima osorno postupaju.

Medu svim ostalirn hinduskim prognanim bozanstvirna Mahakala je najcuveniji, Njegov originaIan lik irna oblik Sive u svojoj ulozi rusltelja sveta.

Posto je postao obican zao duh, lame-carobnjaci drze ga u zatocenistvu i prisiljavaju ga da im cini usluge svih vrsta i uopste ne prezaj u od toga da ga, prema potrebi, izgnaju.

J edna narodna prica pr ipoveda da je veliki pegIavica sekte Karmapa prirnorao Mahakalu da postane njegov sluga. Dakle, peste se nusao na dvoru k ineskog irnperatora lama se nije svideo tom vladaru koji je njegovu bradu privezao Zit rep konja.

Veliki Karrnapa, koga je zivotinja vukla, nasavsi se 'U smrtnoj opasnosti pozvao je Mahakalu da mu pomogne. Ovaj nije odmah odgovorio i lama se 0510- bodio pornocu carobne f'orrnule koja je oslobodila njegovu bradu, Kada se pridigao video je Mahakalu koji je suvise kasno stigao da bi mu koristio i on ga je u besu osamario tako jako da je, rna koliko da je vekova .proslo od tada, obraz jadnog davola jus uvek naduven.

Naravno. TRAPE iz Podanga nisu nikako bili dorasli da sebi dozvole takvu slobodu. Mahakala je u njirna izazivao pravi uzas.

Medu njima su se. kao i u drugim manastirima, susretala mracna cuda. Cas je krv curila kroz vrata orrnara u kome [e. srnatralo se. ova strasna spcdoba bila zatvorena. cas se pri otvaranju ormara nailazilo na uzasne otpatke : mozak i1 i Ijudsko srce, a njihovo prisustvo moglo je da se objasni jedino okultnim radnjama.

Po izlasiku iz svog boravista masket koja je predstavljala Mahakalu (u kojoj, mi8Ii10 se. on obitava) smestena je u mracno skroviste namenjeno njegovim srodnicima. pored hrarna. Cuvala su ga dva uceruka-pocetnika i bez prekida ponavljala magicne reci koje su ga sprecavale da iz njega izade. Cesto su se, tokorn ti h .nocnih casova. decaci uljuljk ivan]

58

tim jednolionim pevanjern, drhteci borih protiv sna, ubedeni da bi i najmanji propust sa njihove strane demon iskoristio da se oslobodi i da bi oni bili njegove prve trtve.

U susednim selima seljaci su bili uznemirend toboznjom slobodorn koja je data Mahakali. Oni su rano uvece zatvarali svoja vrata a majke su zaklinjale svoju decu da se ne zadrzavaju napolju posle suncevog zalaska.

Najmanje dernonske licnosti za koje se smatralo da lutaju zemljom u zelj; da nanesu z10, privlacene su laminim vracanjem .i primoravane da udu u neku vrstu kaveza prijatnog izgleda, nacinjenog ad laganog drveta i konaca u boji, Zatim je to ljupko boraviste svecano iznoseno iz manastira i zajedno sa zatvorenicima bacano net raspaljeni zar.

AH kako su na srecu vraca koji zive od njih davoli besrnrtni, sledece godine isti ritual treba da se ponovi,

J edan obrazovani lama ikoji je pripadao poznatoj porodici 1Z Sik ima vratio se u to vreme u Tibet. On [e zamenio, u svojstvu opata manastira Rimteka, svoga brata koji je nedavno umro i obicaj je zahtevao da se u razbicitim GOMPAMA njegove sekte vrse verski obredi da bi se obezbedila udobnost pokojnika »s one strane«.

Upozna.la sam ovog izvrsnog coveka, muza dveju zena, uvek veselog, koji se -nije opterecivao Iilozofijom ;i koji je umeo da ceni debar Irancuski konjak Ikog je pio vise flasa dnevno.

Suvise bogat za svoju zemlju, kupovao je nasumice mnogobrojne predmete ciju upotrebu nije znao. Take sam ga jednog dana videla, njega snaznog veseljaka sirokih pleca, kako na glavi nosi sesi'l'ic za bebe ad tri godine ukrasen decijom ruzicastom trakom.

Novi opat koga su kratko nazivali: Gospodin 1Z 'I'ibeta (Peu Kucog), zato sto je uglavnorn boravio u ovoj zernlji, u svemu se razl ikovao od svog brata.

59

On je caik i u Lasi uzivao izvanredan ugled i bio priznat kao iskusan gramaticar. On se zaredio i bio je nezenja, sto je retko medu svestenstvom sa Himalaja.

Pogrebni r.ituali kojima je OiD. upravljao trajali su citavu sedmicu. Sreono vreme kada su TRAPE iz Podanga bancile i primale poklone od naslednika.

. . Z.atim je Peu Kucog pristupio godisnjern blagosiljanju manastirskih zgrada. Pracen horom trapa koji su jednolicno pevali Iitanije dobrih zelja on [e trcao hodnieima i pri prolasku baeao u svaku odaju blagoslovljeno zrrro. Nekoliko pregrsti jecma bacenih sa zanosnim osmehom i zelja "TRACHI CHOG«! (za napredak) osinuli su moj sator -spavaeu sobu« i rasuli se po stolu i knjigama moje -radne sobe«.

Napredak! napredaik!.. Svojski isteran vrag i sada blagoslovlje.n manastir trebalo je da bude erkva Raja velikog blazenstva.

Medu.tim. svestenici jos uvek rrisu bil i dovoljno u to uvereni. Potajno oni su sumnjali u svoje okultne moci, cak i u moci ucenog gramaticara. Nekoliko davola moglo je da umakne unistenju. da se sakr ije i da bude sprernno da zapocne sa svojim zlim delima ...

Jedne vecer i videla sam GOMCENA iz Lacena odevenog u svoju odecu crnog maga: sestostrana kruna, ogrlica nacinjena od kruzica od Iobanje, pregaea od obradenih supljikavih ljudskih kostiju, rnagieni bodez zadenut za pojas.

Dok je stajao napolju, nedaleko od velike vatre, pravio .i~ pokrete sa zezlom-dordijem i probadao je vazduh Izgovarajuci vradzbine tihim glasom.

Ne znam sa kojim je nevidljivim demonima zapocinjao rat. a~i cudesn.o osvetljen plamenovirna koji su poigravali izgledao je kao da je jedan od njih.

okultni svet bila pobedena mojom zeljom da im se ne predam, Bilo kakvi da su uzroci opsednutosti od koje sam patila, ostavili su me na m.iru.

Medutim, tokom mog boravka u Podangu desio se cudan dogadaj.

Sidikeong tulku, posto je postao maharadza zazeleo je da njegovi podanici odustanu ad svog praznoverja da bi poceli sa praktikovanjem izvornog budizrna. Zbog toga je pozvao jednog svestenika koji je pripadao juznoj filozofskoj skoH da odrzi jednu »propoved« i na taj 5e nacin bori protiv obicaja suprotnih budizmu kao Sto su vracanje, kult »duhova- i obicaja da se piju prevrela pica. Taj svestenik, koji se zvao Kali Kumar, odmah se dao na posao.

. Maharadza-lama kao i opat iz Podanga imao je jedan stan u kome je stanovao kada je tokom retkih ~rilika drzao sluzbu na celu svojih svestenika. Dosao Je da tu provede dva dana bas za vreme mog boravka u manastiru.

Pili smo zajedno caj u predveeerje i razgovarali ° misiji Kali Kumara i 0 drugim akcijama koja treba preduzeti kako hi se prosvetili gorstaci koji su bili zrtve svog zastarelog praznoverja,

- N emoguce je - govorila sam - da S€ tacno zna ko je bio istorijski Padmasambava koji je propovedao u 'I'ibetu, ali one sto je izvesno to je da su Tdbetanci »crvene kape« Sd.~Una od njega naeinHi junaka legendi koje ohrabruju pijanstvo i apsurdne i stetne obicaje. Oni SIU pod njegovirn imenom slavili svog izmisljenog zlog duha i klanjaju mu se ... Pegledajte, i Vito sami radete - dod ala sam - pokazujuci mu uz smesak jedriu statuu velikog carcbnjaka koja joe stajala u uglu odaje dok je jedna lampa sa oltara gorela pred njom.

- Trebalo bi - nastavila sam ... - Pu-ekinula sam zapocetu recenicu. Bukvalno SU me ucutkali. Niko, medutim, nije govorio ; vladala je potpuna ti,StlJna ali sam 7J~V'O osecala da u sobi vlada prisustvo neke neprijateljske snage, .. Treci, nevidlji vi sagovornik urnesao se u nas razgovor.

Lek u koji sam poverovala dejstvovao je. »Mikrobigroznicavog stanja rasprsili su se zbog promene borav~a .. ?,:ho~j zamor bio je umanjen zbog novih zanimljivih prizora ili su pak bica koja su poznavala

60

61

- Nista od onega sto pokusavate nece uspeti - rekao je. - Ljudi ove zemlje meni pripadaju ... Jab

sam od vas... ,

Zbunjena, slusala sam ovaj glas bez zvuka. Mozda je, pitala sam se, to bio sarno odjek mojih sumnji koje su se ticale predvidene ref'orme, kada je rnaharadza odgovorio.

Odgovorio je na ono sto ja NISAM REKLA. Podneo je dokaz 0 svojim planovima nevidljivom protivniku.

- Zasto ne bih uspeo ? - upitao je. - Mogucc je da ce trebati puno vremena da bi se promenile ideje seljaka Ii nizeg svestenstva. Demoni koje oni pothranjuju nece se lake odluciti da umru ad gladi, ali ja cu se ipak obracunati sa rijima,

On se salio aludirajuci na zivotinje koje su vraci pr inosili zlim duhovima.

- Ali ja nisam rekla ... - pocela sam, Nisam nastavila. Pormslila sam da uprkos hrabroj objavi rata demonima, 'pl1inc riije biro potpuno lisen sujeverja ida je bolje ne govoriti IIIlU o tome sto se desilo.

Ne mogu da ostanern prj ovom misljenju povodom praznovernih verovanja Sidkenga tulkua. On se njih oslobodio u mnogo vecoj meri nego sto sam ja to pretpostavljala. Ovi redovi to pokazuju:

Prema njegovom horoskopu - a Tibetanci potpuno veruju u njega - godi:na njegove srnrti bila je opasna za njega. Da bi odstranili razlicite uticaje ad rije. vise lama, a medu njima i GOMCEN od Lacena, ponudili su rnu da izvrse obredne obicaje predvidene za tu svrhu. On im je zahva1io i odbio njihov poduhvat rekavsi da ako treba da umre oseca se sposobnim da sasvirn jednostavrro pre de u drugi Zivot bez ikakvih obreda.

Verujem da je irnao reputaciju bezboznika. Uostalom. odmah pasle njegove srnrti sve su novine i verske reforme koje je on uv€o bile ukinute. Bilo je gatavo sa propovedima, sa zabranom da se pije pivo

62

U hramovima. Jedan lama objavio je svestenstvu iz tog kraja da ce se vratiti na stare obicaje.

Nevidljivi neprijatelj je likovao isto onako kao sto je to i predskazao.

Mada sam uglavnam boravila u Podangu n.isam se sasvim odrekla izleta po zemlji. Tokom njih upoznala sam dvojicu GOMCENA iz istocnog Tibeta kcji tek sto su se nastanili na Himalajima.

Jedan od njih stanovao je u Sakiongu i iz tog su ga razlaga nazvali : Sakiong gorncen. U Tibetu se smatra neuctivim da se izgovaraju imena ljudi. Svi oni koji nisu nizeg roda imaju neku titulu.

GOMCEN je imao zivopisnu odecu i bio je veoma otvaren. Posecivao je groblje i ostajao mesecima u svom stanu kako bi se bavio magijskim ritualima.

Kao i njegov kolega iz Lacena nije nosio propisano rnanastirsko odela i umesta da mu glava bude obrijana obavijao je svoju kosu na vrhu glave kao sto to cine jagini iz Indije.

Duga kosa je Ll Tibetu. kada se ne radi a svetovnom lieu: znak koji ukazuje na askete-pustinjake i konternplativne mistike koje nazivaju NALDORPAMA.

Do sada se 1110j razgovor sa lamama uglavnom odnosio ria Iilozofije mahajanistiekog budizrna na koj.i se lamaizam nadovezuje. Sakiong gomcen nije za njih mnogn mario i u stvari veorna ih je lose poznavao.

On je bio naklonjen paradoksima. »Ucenje je, govorio je. stetno za dobijanje znanja. ono mu je pre prepreka. Sve sto ljudi srnatraju da znaju uzaludno je. U stvari POZNAJEMO samo sopstvene misli, ali uzroci koji su ih uslovi1i ostaju nam nepristupacni. Kada se napregnemo da ih uhvatimo onda ponovo naziremo samo misao koju sebi predstavljamo a tim

uzroccna.« .

Da li .ie on potpuno razmeo ono suo je govo;rio ili je pak samo ponavljao ano sto je procitao ili Couo od drugih?

Na zahtev princa tulkua Sakiong gomcen je zapoceo jedno kruzno putovanje svojih propovedi. Bila

63

sam u Sli:tuacij~ da ga vidim kako predikuje. Kazern da ga VIDIM a ne da ga CUJEM jer je trebalo mnogo da bih mogla da razumem sve ono sto je govorio na tibetanskom, U toj ulozi apostola izgledao je zaista uzviseno. Njegove vatrene reci, njegovi pokreti, razliciti .izrazi njegovog lica biii 8U pokreti rodenog govornika, a zastrasena, suzama pokvasena lica njegovih slusalaca bila su mi garancija utiska koji je ostavljao,

GOMCEN iz Sakionga je jedini budist koga sam videla da preddkuje ria ovaj dramattcan nacin, Ustaljeni nacin Iskljucuje pokrete i prelive glasa kao .neuobioajene za izlaganje ucenja koje sarno poziva na rnirrio razrnisljanje.

Upitalasam ga jednog dana: - Sta je to krajnje oslobodenje (tarpa), NIRVANA? - Odgovorio mi je: - TIO je vodsustvo s'VIih verovanja, svih mastanja, prestanak iaktivnosti !koja stvara cuda.

- Trebalo bi da idete u Tibet i da vas tamo posveti ucitel] »Ddrektne staze« - rekao mi je drugi put - suvise ste vezani za ucnje NIEN TEUS (budisti iz juznih zernalja, C€jlon itd.). Pa'edosecam da ste sposobni da shvatite tajno ucenje.

- A kako bih mogla da odem u Tibet? - odgovonila sam - stranoifamo nisu .rad» videni,

- Pih! lalko - izgovorio je - postoje mnogi putevi koji vode u Tibet. Sve Lame ne stamuju u Uu i Tsangu (centralneoblasti u kojima su Lasa d Sigatce glavni gradovi). Ne mogu se naci od rijih uceniji u mome kraju,

Misao da stignem ru Tibet preko Kine mije mi riikad pal a na pamet i cak n.i tog dana prirnedba GOMCENA nije imala nikakav odjek u mojim rmslirna. Moj cas, bez surnnje, jloo uvek ruije dosao.

Drugi GOMCEN koga sam upoznala mije bio take komunikativan i njegova hladnoca nalikovala je na uctivo ponasanje na koje smo primorani. Iz istih razloga kao i njegovog kolegu 0 kome sam govorrla na-

64

zivali su ga Daling gomcen, posto je Daling ime mesta u kom je boravio.

Uvek je nosio propisano odelo za svestenike kome je dodavao minduse od slonovace i jedan dordi ad srebra, ukrasen tirkizom, prikacen na njegovu pundu.

Lama se svakog leta povlacio na vrh jedne sumovite planine na kome je bila napravljena koliba za njega.

Neste pre njegovog dolaska njegovi ucenici i seljaci iz okolnih sela donosili su u nju zalihe mane za tri ili cetiri meseca. Posle im je striktno bilo zabranjeno da joj se priblizavaju. Verujem da gomcenu nije bilo mnogo tesko da Ijudi postuju njegovu samocu. Ljudi iz tog kraja nisu summjali u to da se on ne bavd strasnim ritualima, tako Mo postavlja demonima zamku da bi ih naterao da odustanu od svih losih riamera protiv dobrih dela i onih koji su ga postovali. Ta zastita im je ulivala rpoverenje ali su se, sa druge strarie, bojali da se IsJucajno ne priblize GOMCENOVOJ kolibi da ne bi sreli kakvog zlog duha, a i misterija koja uvek obavija ponasanje i karakter pusbinjaka NALOORPE teraju ih na opreznost.

Mada da gotovo nije zeleo da odgovara na moja pitanja, zelja koju je 1zrazio princ kome je dugovao polozaj opata rna log manastira Dalinga, primoravala ga je da malo odstupi od svog rezervisanog stava.

Medu temama koje sam nacela u svojim razgovorirna sa njim nalazilo se i pitanje 0 hrani dozvoljenoj jednorn 'budisti. - Da li je ipt1llkladnQ - pitala sam - turnaciti kao sofizam fuzricitu zabranu da se ubija, da 1,i budista moze da jede meso lili ribu a da to bude zakonito?

Lama, koji kao i vecina Tibetanaca nije bio vegetarijanac, izlozio mi je teorije koje cu kasnije ponovo da eujem u Tibetu i kojima nije nedostajala orilginalnost.

- Vecina ljudi - .rekao mi je - jedu kao i ziViOtinje da bi utolili glad a da ne razrnisljaju 0 onome stQ rade, kao 0 posledicama toga. Ove neznalice do-

65

bro cine kada se uzdrzavaju od zivotinjske hrane. Drugi pak shvataju sta se desava sa materijalnim elemencima koje unose u zeludac kada jedu neku zivotinju, Onl znaju da spajanje tih elemenata dovodi do spajanja sa drugim psihickim elementirna. Onaj ko to zna moze, uz r izik i opasnost po sebe, da umanji to spajanje .i da se potrudi da iz njih izvuce korisne rezultate po pririetu zrtvu. Pitanje je da Ii ce zivotinjsk! elementi koje on uzima dat.i novu snagu andmalnosti u coveku ili ce ona bi'tli sposobna da preobrati u inteligentnu i duhovnu snagu supstanoiju koja prelazi iz z<ivo.tinje u njega i tu se ponovo rada 'll obliku svoje sopstvene aktivnosti.

Onda sam ga upitala da li je to sto mi prica ezotericnt smisao uvrezenog verovanja medu Tibetancima po korne lame mogu cia posalju u Raj blazenstva zivotinje koje ubijaju u kasapnicama.

- Ne zamisljajte da yam mogu na ovo odgovoriti sa rrekol:ilko reci. To je veoma slozeno. K3!o i rni ii zivotinje irnaju vise »svesti« i, isto IkalO sto se sa .narna desava, one .sve ne slede istdput posle smrti, Zivo bice je skup a ne jedinstvo ... Ali treba prethodmo da vas jedan kompetentan ucitelj posveti., da bi ovo ucenje moglo da se razume.

Lama je cesto ovom izjavorn preseeao svoja objasrijenja.

J edne vecer i kada smo princ, Dalmg lama i ja caskali u BUNGALOVU Kevzimga razgovor je postao mistican. GOMCEN nam je sa nesikrivenim odusevljenjem govorio 0 svorn ucitelju, njegovoj mudrosti i 0 njegovim riatprirodnirn mocima, Sidkeong tulku je podlegao uticaju dubokog postovanja koje je Izviraja iz laminih reci.

U to vreme bio je zabr inut zbog jednog pitanja liene prirode : planirao je vencanje sa iednom burmanskom prjncezom. - Mnogo mi je zoo - rekao rni je na engleskom - sto ne mogu da pitam za 'savet OV1og velikog NALBORPU. Svakako bi me dobro posavetovao, - A onda, obracajuci se GOMCENU. ponovio je n3i tri:betanskom: - Steta je suo vas ucitelj nije owe. Veoma mi je potrebno misljenje vi-

66

dovitog mudraca kakav :ie 'on. - I pored ovoga on nam ndje rekao koje bi pitanje zeleo da mu posta vi, kao ni koje su vrste bile njegove bnige.

GOMCEN se raspitivao na svoj uobicajeno hl a-

dan na6111 :

- Da li je to nesto ozbiljno? ...

- Od .izuzetne je vaznosti - odgovorio je princ.

- Mozda biste mogli da dobijete odgovor na

vase pitanje - rekao je lam.a.

Pomislila sam da ima riameru da posalje pismo po glasniku i htela sam da napomenem koliiko bi to putovanje trajalo. kada me je njegov izgled zaprepastio.

Zatvorio je oci i naglo prebledeo. njegovo telo se ukocilo. Verujuci da mu je lose htela sam da krenern ka njemu, ali me je prine koji ga je posmatrao kao i ja zadrzao rnrmljajuci:

- Ne micite se. GOMCENI ponekad zapadaju u neku vrstu transa. Ne treba i.h buditi: zbog toga mogu da se ozbiljno razbole. to ca~ moze i. da ih ubije.

Darkle i dalje sam sedela gledajuci u nepomicnog ooveka. Malo-pomalo njegove crte lica su se preobrazavale. rijegovo se lice naboralo i dobilo je izraz koji misam nikad videla kod njega. Otvorio je oci i prime je ustuknuo pun uzasa.

Covek koji mas je gledao nije bio lama 1Z Dalinga, vee neki drugi covek koga nismo poznavali. Micao je usnarna sa napororn i rekao nekim oudnim glasom :

- Ne brinite se. To se pitanje nikada nece ticati vas.

Zatirn je polagano zatvorio oci, njegove erte Iica SIU se ponovo preobrazile i postale erte lame iz Dalinga koji je postepeno dolazio k svesti.

Odupirao se nasirn ispitivanjima i tiho se povukao. teturajuci se. kao da je bio potpuno iznuren.

- Njegov odgovor je bez ikakvog smisla - za~lj.uci() joe princ. Buducnost ce, pu!kim slucajem ili zbog necegdrugog, pokazati da ga je on imao. Pitanje koje je mueilo mladog maharadzu odnosilo se na njegovu verenieu ina jednu drugu vezu koju je imao

6T

sa jednom mladom devojkom sa kojom je imao sima: bila je to veza koju nije hteo da prekine kada se bude ozenio. On, u stvari, :nije morae da se brine 0 svom ponasanju prema ovim dvema zenama: umro je pre nego sto se ozenio.

Imala sam priliku da osmotrirn dva pustinjaka posebne vrste kakvi se uopste ne srecu IU Tibebu - mada ovo moze da Izgleda cudnovato - u kome sou domoroci mnogo clvilizovaniji od onih na Himalajima.

Sa prrncorn-lamom vratila sar.n se sa jednog !Zleta ria granicu Nepala, kada su njegove sluge, posto su znale da se on veoma trudi da mi pokaze »neobicnosti verske prirode« koje postoje u njegovom kraju, ukazale na prisustvo dva pustinjaka na jednoj planlrii koja se nalazila nedaleko od zaseoka u kome smo proveli nee. Ovi ljudi, govoril i SiU seljaci, su se talko tvrdoglavo i sa mnogo snalazljivosti krill da ih niko vee mekoliko godina nije video. Zalihe hrane kojom SiU ih snabdevali stavljali SIll, III dugim vremenskim razrnacima na dogovoreno mesto, pod jednu stenu, odakle Sill dh oni uziimalJi noou. Sto se tice kol iba koje su nacinili, rriko nije mao niti je zeleo da sazna gde se nalaze.

Ako su .pustinjaci zeleli da ih ne vide, mozda je Ijudima iz tog kraja mnogo vise stalo da ih ne sretnu. Boja1i su ih se na sujeveran nacin i izbegavali su da produ kroz sumu ill kojoj su ovi boravili.

Sidkeong tulku se osloboddo straha od carolija.

On 'j'e naredio svojim slugarna cia, uz 'pomoe nekoliko seljaka, pretraze planinu i da mu dovedu pustinjake, da to tirade bez nasrlja i, uz obecanje da ce biti magradeni, da ih dobro drze na oku kako ne bi umakli.

»Lov« je bio uzbudljiv. Dvojica iznenadenih pustinjaika pokusali su da pobegnu, ali posto ih je dvadesetorica Ijudi gonila najzad su bili uhvaceni.

T:rebalo je upotrebiti silu da hi ih naterali da udu u hram u kome smo hili mi i nekoliko lama od kojih i GOMCEN iz Sikionga. I karla srno se vee

68

nasl; u hramu, njko nije uspeo da im izvuce nijednu ree.

Retko sam imala pri1i!ku da vidim tako cudne spodobe kao &to Sill to bile ove dve osobe. BHi su strasno prljavi, jedva pokriveni sa nekoliko dronjaka; njihova duga cupava kosa ipokrivela irn je lice, a njihove oci sljale su kao zeravice.

Dok su gledali oko sebe, nalfk na divlje zveri koje su tek stavili u kavez, princ je glasno naredio da donesu dve velfke korpe od vrbovog pruca napunjene maslacem, cajem, mesom, [ecmom, brasnom i pirincem, a onda im je objasnio da ce irn sve to dati. Ali, uprkos te prijatne perspektive, samotnjaci nisu odustali od svoje divljaeke nemustosti.

Onda je jedan od seljaka rekao da je shvatio da su se pustirijaci zavetovali ma cutanje onda kada su se nastanili u ovom !kraju.

Njegova visost, koja je imala .nastupe despotskog istocnjackog ponasanja, odgovori da bi oni barem mogli da ga prema obicaju pozdave i zauzmu drzanje postovanja. Videla sam kako njegov bes raste i da bi pustinjacirna ustedela nevolje zamolila sam ga da irn dopusti da se povuku, On je malo o!klevao ali sam ja navaljivala.

U meduvremenu sam poslala da im iz mog prt .. ljaga donesu dve 'kese secera na koji su 'I'ibetanci pohlepni i stavila sam po jednu kesu u svaku kOTpU. - Otvorite vrata i neka 'o've zivotinje odu - zapovedio je najzad prime.

tim su videli slobodan prolaz pustinjaci Sill skocili ka korpama i zgrabili ih. Jedan od njih brzo izvlllce nesto iz svojih prnja. zavuce svoju ruku dugih noktiju pod moj sesir i obojica lsceznuse lako i brzo kao divokoze.

Pronasla sam u svojoj kosi malu amajliju koju sam pokazala ljudirna oko mene, a nesto kasnije i neikolioilI1i lama koji su biii struenjaoi za madiju, Svi su mi rekli da je arnajlija daleko ad toga da bude urok. vee mi je, naproti:v, osiguravala prisustvo demona koji ce uklarijati opasnosti sa moga puta i ikoji ce mi sluziti.

69

Zbog ovoga mogla sam samo da budem ocarana, Verovatno da je pustinjak shvatio da sam posredovala da njega i njegovog druga vise ne zadrzavaju i njegov cudan poklon kao da je predstavljao znak rijegove zahvalnosti

Poslednji izlet koji sam napravila sa princom-lamorn ponovo me je odveo na sever zemlje. Ponovo sam videla Lateen i njegovog GOMCENA. Ovog pula ~i se pruzila pril.ika da porazgovaram sa njim, ali je razgovor suvise kratko trajao jer smo u Latcenu ostali same jedan dan, posto je nas cil] bio da dodemo do podnozja Kintcimdinga."

Tokom putovamja ulogorili smo se pored jednog lepog jezera u pustoj dolini LOIJ1a~a, nedaleko od najviseg vrha sveta: vrh Dzongson (7300 metara nadmorske visine) na kome se dodiruju grandee Tibeta, Nepala i Sik ima. Zatim smo nekoliko dana ostali na obali dzinovskih morenaiz kojih se izdizu vrhovi pokriveni glecerima Kiricindinga. Zatim me je Sidkeomg tulku napustio da bi se vratio u Gangtok.

Om se salio na racun moje ljubavi prema visokim usamljenim predelima zbog kojih sam odlucila da sama nastavim put. I sada ga vidim, ne vise odevenog u divne haljime iz Hiljadu i jedne noci, vee u zapadr:jac!ko alpinisticko odelo. Pre nego sto je nestao iza jednog malog stenovitog uzvisenja okrenuo se ka me~i masuci svojim sesircm : - Do skorog videnja - povikao je iz daleka. ne zadrzavajte se suvise dugo.

Nj;ka_~ ga vise nisam videla. Umro je na tajanstveIl: naoin nekoliko meseci kasnije u Gangtcku dok sam ja bila u Latcenu.

Dolina Lonak bila je suvise blizu Tibetu, tako da n.isan; mogla da odolim zelji da predern jedan od p~amnslklh vrho~a koji tamo vodi. Najpristupacniji je bio vrh Nago (;)450 metara riadmorske visine). Izu-

16 Nadmorska visma 8480 metara. Nadrnorska visina Everesta, najviseg vrh a zemaljske kugle je 8850 metara,

70

zev nesto malo snega koji je pao kada smo krenuli na put vreme je bilo lepo ali oblaeno. Pejzaz koji sam ugledala so. vrha nije uopste bio slican onome koji sam posmatrala dve godine ranije u njegovoj uzvisenoj svetlosti

Ogromna prostranstva su se kao i onda prostirala o.d podnozja planine ka drugim brdima koja su se nejasno nazirala u daljini, ali je sumrak na njih bacao sivoljubicast veo koji ih je ciruo jos tajanstve-

nijim i mozda zbog toga jas prjvlacnijirn. .

.. Zadovoljila bih se eak da besciljno lutam po toj izvanrednoj zernlji all sam ~pa:k imala odredeni cdJ. Pre mog odlaska iz Gangtoka [edna osoba iz primceve okoline mi je naznaeila manastir Corten Njirna. - GOMPE koje ste posetili 'u Sikirnu - rekla mi je - ni po cemu nisu slicne anima iz Tibeta. p.ost,o niste mogli da prodrete dublje u zemlju, otidite da b"l'l'en: vidite Corten Njimu, dobicete priblizmu ;JJdeJu 0 tibetanskom rnanastiru. - Dakle, stig1a sam u mariastir Corten Njimu.

On u punom smislu te reci odgovara nazivu GOMPA (prebivaliste u samoci) tibetanskorn jeziku, Nernoguce je zamisliti nesto sto bi bile u pravom smislu te reci -usamljeno« kao ta Iamaisticka pustoCa. Ne sarno da je kraj u kojem je ona smestena nen~selje:n vee je i njena nadmorska visina cioni pustinjom. Cudn€ erozije nacinile su visoke Iitice, [edna prostrana doliria koja se penje do planinskog jezera . sn~gom pokr iveni vrhovi. potocic bistre vode koji tece na udubljenje od stenja sivoljubicaste. sivozele~~ il i ruzicasts, b.oj~. stvaraju oko sarnostana prizor koji je say u odsjaju rude! neizrecive uzvisenosti i vedrine.

Na takvorn rnestu legende i cuda nisu nista neoh~cno a Corten Njima ih ima na pretek, Pre svega n]ego_;, n.azl~: .. relikvi.iarijurn sunce«, dat mu je zbog toga sto se jedan Corten koji sadrzi dragocene relikvije na cudan nacin preneo kroz vazduh od Indije do ovog mesta,

. Po. starim kazi van jirna Padmasarnba va. apostol 1Z Tibctu .W LI okolini Cor-ten Njirne sakrio neke ru-

71

kopise koji su se odriosili na mistieno ueenje za koje je smatrao da 'I'ibetanci njegovog vremena (osmi vek) ne treba da saznaju posto u to vreme nisu posedovali nikakvu kulturu intelektualne prirode. Ucitelj je predvidao da ce ih dugo posle njegovog odlaska sa ovog sveta lame, koje su njihovi prosli zivoti predodredilr da dh otkraju, izneti na svetlost dana. Za rnnoga dela se smatra da su pronadena u ovorn kraju i Iarne jos uvek tragaju da otkriju i ostala.

Po Tibetancima u okolini Carlen Njime postoji sto i osam hladnih i vrucih .izvora. Daleko od toga da svi mogu da se vide; veliki broj mogu da vide samo »oni Ci.ji je duh rzvanredno cist«. Zelje koje se zazele pored ovih rzvora, posto se na mesto na kome voda ievire iz zernlje bad neki dar i posto se od nje popije jedan gutljaj, !kaze se, neizostavno se ispumjavaju.

Citav kraj je naciekan TCEUDOIMA (zrtvama od karnenja) !ko.h se sastoje od menhira i ad kamenih kupa. Posto su ih hodocasnici postavili u znak postovanja Padmasambavi. ovi primitivni spom e:ni ci smatraju se neunistivim.

Manastir koji je nekad imao izvesnu vaznu ul~gu, sada [e ru rusevinama, U ovome rnozda treba videtl, kao i na mnogim drrugim mestima u 'I'ibetu, dejstvo raspadanja starih se!kti koje nisu odobravale reformu Tsong Kape, CijJ ucentoi sada predstavljaju zvanieno drzavno svestenstvo. Nasta sam tamo sarno cetki svestenice sekte »Starih« (grun,gma) koje su postovale celibat, mada nisu bile zaredene niti nosile rnanastirsku odecu,

Medu mnogobrojnim primerirna paradoksa koji mogu da se vide u Tibetu. smirena hrabrost ovih zena me je uvek cudila, Malo bi se Evropljanki iIi Amerikanki usudilo da zivi usred pustinje u malim grupama od po cetir~ ili pet z'ena Hi pak potpuno same. Isto bi se tako malo 'l1.jih usudilo da pod ovim is-tim uslovima preduzme putovanja ~oja traju mesecirna, cak i godinama. kroz krajeve visokih planina po kojima lutaju razbojniei i divlje zveri.

72

U ovome se ogleda jednostavnost ponasanja Ti: betanki. One ne da ne znaju za ove stvarne opasnosti i njima dodaju izmisljeni stlf'ah. ?:d, Citav~h ceta zlih duhova koji irnaju hiljadu razlicitih oblika, sve do biljke koja raste uz brz~ke i <kc~_j_a. grabi putni.~e svojim trnovitim g'I'anama 1 odvla~l I'? u provah.1e,.. .

Medutirn i pored ovih valjamih razloga kO]1 bl trebalo da ih zadrze u selima, na mnogim mestima se nailazi na svestenice koje zive u zajednicama u kojima se nalazi barem dvanaest cla:uca, k~je stanuju u usamljenirn manastir irna od kojih neki, posto se nalaze na velikim nadmorskim visinama, zbog sne-

. gova ostaju odseceni od sveta tokorn osam meseci godisnje.

Druge zene zlve kao pustinjaci u pecinama i tako se vebki broj hodocasnica 'Sa torbicom na ledima sell sam. kroz ogroman 'I'ibet.

Dok sam posecivala LAKHANGSE (.,.kuee bogovau kojima se nalaze njihove statue) koje j,os uvek postoje medu srusenirn gradevrnama manastira. otkrila sam jednu koja sadrzi mnostvo malih statua od obojene zemlje koje predstavljaju ndz pojava oko duhova umrlih koji prolaze kroz Bardo. Iznad njih. u polozaju Bude koji razmislja, sedeo je Dordi Cang, nag, tela plave boje koja simboliono predstavlja prostor, u stvari prema misticima Prazninu.

J edna od redovnica me je veoma iznenadila kada m i je objasnila njihova znacenje.

- Sve ovo nije nista - rekla mi je pokazuiuci likove f'aertasticnih oblika. - Duh ih izvlaci dz praznine ~ duh maze u nju da ih uvuce i da se tu raspadrru.

- Ka:ko 'to znate? - pitala sam je pretpostavljajuci da devojka nije sama .postavila tu teoriju.

_ Moj lama rni je to rekao - odgovordla je.

A ko je vas lama?

- J edan gomcen koji zivi pored jezera Mo-te-

-tong,

- Dolazi 1 i on riekad ovde?

73

- Ne, nikada. Lama iz Corten Njima stanuje u Tranglungu,

- Da l:i je on GOMCEN?

- Ne, .m je NGAPA carobnjak. Stanuje sa svo-

jom porodicom. On je veoma bogat i moze da izvede svakojaka cuda.

- Koja?

- Maze da izazove ili spreci grad Hi kisu po

svojoj volji. On leci ill izaziva bolest kod ljudi i 2ivotimja cak i izdaleka. A zatirn. saslusajte. evo sta je ucinio pre nekoliko godina:

-Bilo je to u vrerne zetve i lama je naredio seIjacirna da pozanju i stave u ambar njegovu Ietinu (pJ'S31:l k:lji je obion J obuvezan). Vecina njih jeodgovorila da ce svakakcuneti zetvu. ali tek posto budu zastutili svoju. Posto je vrerrie bilo nestabilno seljaci su Sf:' plasil i grada koji cesto pada u ovo vreme. Umesto da zamole lamu da zastiti njihovu zetvu dok oni rade za njega. mnogi su se uzjoguruli i poceli najpre sa ubiranjern svog jecma.

-Onda je Iarna pribegao svojim magijskim vestinama. On je odrzao jedan obred, pozvao svoje bogove zastitnike i oziveo je TORMEI7 Cirri je zavrsio TORME su odl etele. letele su vazduhorn kao ptice i usle ckrecuci se u kuce onih koji su odbil i da odmah poslusaju i tu su napravile veliku stetu. Sto se tice onih koji 5>1.1 odmah poceli da zanju lamina polja. TCRME su prosle pored njihovih vrata a da nisu ulazile unutra.

Od onda se riiko vise ne usuduje da ne poslusa lamu.

Oh, sto nisam mogla da razgovaram sa tim carobnjakom koji salje -kclace osvetnfke- u vasionu l Umirala sam zbog te zelje. Tranglurig nije bio mnogo daleko od Corten Njima. Opatice su mi govorile da je dovoljan dan hoda da se tarno stigne. AU je taj dan hcda trebalo obaviti na zabranjenoj teritoriji. Jos jedamput sam se upitala da l i je trebalo da idem JDS

17 Ko)uci od testa kupastog ob Iika i li U obliku ptramide kojlrn se sluze toknm rnist icn ih ili magijsk;ih ritual".

74

dalje i da se pokazern u sel.u? Zar nisam dovodila

1.1 pitanje svoj boravak u Sikimu? . .'

Nije dolazi1o u obzir da se upustim 1.1 pravi Obl~ lazak Tibeta. Nn to ucpste .nisam. bila" spremna 1 posto se radilo samo 0 kratkoj posebi _Vl'ac.u, smatrala sam da nije trebalo da dove~em u .. pitanje nastavak

svojih studija 0 Tibetu n~ Himalajima. .

Posto sam predala jedan poklon opatlcamc:. a d:r'llg,i dala da predaju lami iz Tranglunga, od:luCllla sam, dakle. da odustanern od ovog putova'11:.la ..

Buducnost ce pokazati da sam postupila ispravno. Dve godi:ne kasnije upoznala sam ovog vraca 1 bila sam vise pula njegov gost u Tranglungu: ..

Dosla je jese n. sneg je prekrio planine, noci rprovedene pod satororn bHe su m~cne. ~onov? sa~ presla granieu i nasla se zadovoljna u jednoj kuci

pokraj vatre koja je plamtela .

Kuca je bila jedan od onih BUNG~LOVA k~]e gradi britanska uprava za strane pU~I1!ike. na svarn putevima od Indije i granicnih .zemal,la ~_O.le .su pod njenim nadzororn. Putovanja .ko]a.su ~~amJe bila prave male ekspedicije. zahvaljujuci njrma sada lako mogu da se ostvare.

. mTNGALOV Thangu na 3600 metara nadmorske

visine .i na oko tridesetak kilometara juzno od tibetanske granice. uzdize se u lepom usamljenom kraju i okruzen je sumama.

Tu m i je bilo dobro i zadrzala sam. ~e ne zeleCi da .ubrzavam svoj povratak u Gangtok 1111 u Podang. Od lama sa kojima sam bila u vezi nisam ,,:~se imala sta da naucim. Mozda bih u neko norrnalnije vreme napustila ovu zemlju i otisla u Kinu i:1i Japan. ali rat kcji je zapoceo 1.1 Evropi u trenutku ka~a sam polazila u Corten Njirnu. cimo je da putovanja m~rem izbrazdanim podmornicama postane opasno. Stigla sam dotle da se pitam gde cu se smestibi tokom zirne, kada sam, posle nekoliko 'dana po dolasku u Thangu saznala da se GOMCENiz Latcena nalazi u svom sarnostanu na pol a dana hoda od BUNGALOV A.

Odrnah sam odlucila da ga posetim. Izlet nije rnogao da bude nezanirnljiv. Kakva je bila ta peel-

75

na koju je nazivao »Svetlost« i kako li je on u njoj iiveo? Bila sam radoznala da to saznam.

Poslala sam svog konja u Corten Njimu i otputovala :na Iedirna JAKAI8. Misliia sam da cu iznajmiti neku zivotilTlju u Latcenu kada se budem vracala u Cangtok. Kada me je video bez konja ~uvar BUN.~ GALOVA rni je predlozio da mi dovede jednoga koji mu je prjpadao. Zivotjnja je, govorio je, imala sigurno kopito i savrseno bi kaskala losom, strmom stazom

koja vodi u pecinu GOMCENA. .

Pristala sam i sutradan sam bila III sedlu na Jednoj maloj zivotinjd crvene dlake koja nije bila suvise ruzna.

Kanji irnaju zvale i uzde, ali in [akovi nemaju a kada ih covek uzjase mike su mu slobodne. Na to sam se take bila navikla da sam, misleci 0 necern sasvim drugom, stavila svoje rukavice, .ne misleci na uzde .koje je trebalo da drzim jer ne poznajem cud konja koga sam jahala. Njegova cud mora da je bila neobicna, jer je dok sam ja nastavljala da sanjam. zivotinja uspravrla svoje prednje noge i ritnula se u pravou oblaka. Dejstvo je bilo trenutno. Odbaeena 1Z sedla pala sam na zemlju - srecom prekrivenu travorn - nesto nize od staze. Suvise jak solk delovalo je tako da sam izgubsla svest.

Kada sam dosla sebi osetila sam jak bol u bubrezima. Ndkako nisarn mogla da se uspravim.

Sto se tice crvenog konja OIn se posto se ritnuo ndje vise kretao ; miran kao ovea, glave okrenute u mom pravcu gledao je sa ociglednim interesovanjem ljude koji su se trudili oko mene j odnosili me u moju sobu.

Cuvar vile je bio ocajan zbog mojih prebacivanja.

- Nikada se - kazao je - ovaj kon] nijeovako ponasao. Uveravam vas da nije nimalo kriv. Kako bih sebi mogao da dopustim da yam ga ponudim da nisam siguran u njega? .J asem ga vee nekoliko godina. Videcete. nateracu ga da malo kaska.

18 Mrko ,govece duge dlake.

'16

Videla sam kroz prozor jos uvek nepokcetnu

zivotinju: pravu sliku blagosti. ..

Njen gostodar joj se pll."iblliZl:,. n~o. JO] reee, .uh-

va"': uzde uvuee nogu u uzengrju 1 vmu se all ne

'LI! , •• 'duh gde

u sedlo sto mu je bila namera~ vee u. vaz r

ga je odaslalo novo ritanje konja. Manje srecan od

mene palO je na stene,

Pritrcali sou mu, Glava mu je bila ozbirjno powe dena , dosta je krvario, ali mu nisiba nije bilo

slomljeno. . .. .

_ Nikada lIliikada se ova] konj mje ovako po-

n,aISCl!O - nastavio je da ponavljaizmeau [ecanja dok

su ga odvodilr kuei. . ,

»Ovo je zaista iznenadujuce«, mislila sam is-

pruzena u bolovima na kiI'evetJu.. . v •

Usao je moj kuvar dok sam ja l'az~m.sl]ala 0 ovom cud,nom ponasanju z'ivottilnje za ~{QJu su tvr-

dih da je potpuno mirna. v. • •

_ 0, postovana darno - .rece rm '00 - 'ov~ n~Je

pll."i['odno. Pitao sam slugu Cuv~a; rekao yam je l~tinu. njegov konj je uvek bio bla~. MOTa d~ je GOMCEN uzrok onega sto se dogodrlo. Demont .~u oko njega. Ne odlazite u njegov samostan ... DeSlc;e yam se nesto lose. Vramr1:e se u Garn.gtok. Donecu yam nosdljku ,a\ko ne uzmognete da se popnete na

ikIolTlja. . . v • , ta .

Jeda:n od mojih slugu zapalio je stap.l.ce. mja-

ria i malu oltarsku lampu. Jongden, IkO]l.]e ~ to vreme imao sarno pstnaest godina, plakao je u jed-

nom uglu.

Sve rni je to lzgledalo kao da sam na umoru.

Pocela sam da se smejem.

_ Hajdete, rnsam mrtva - .rekla sam. - I?~mor:i memaju nikakve veze sa ovirn. GOMCEN ruje los

, 1 v .... ?

eovek, zasto ga se p asue ....

Posluzrte veceru rano, a onda svi idemo ria spavanje. Sutra oemo razmisliti.

Dva dana kasnije GOMCEN, koji je bio obavesten 0 mom nesrecnom slucaju, poslao mi je jedl'lIU emu kobilu da bih doole kod njega.

Put je protekao bez problema. Kozjim stazama koje su krivudale po sumovitim prevojima dosla sam do lepog proplanka koj~ se nalazio u podnozju jednogstrrnog ;i ogolelog uzvisenja na cijem se vrhu nalazio greben ispresecan crnkastim stenama. Neste iznad njega viorile su se zastavice koje su oznacavalle rnesto samostana.

Lama je dosao ria pola puta da mi pozeli dobrodoslicu i odveo me je ne kod sebe, vee u jedan drugi samostan koji se nalazio ispod njegovog, na udaljenosti od jednog kilometra kroz krivudave staze. Don€O je velikd lonac caja sa maslaeem i zapalio vatru na zemlji nasred odaje. Ali kako rec »odaja« moze da dovede u zabludu kada se radi 0 boravistu koje mi je ponudio, bilo bi dobro da to razjasn:im.

Nije se radilo ni 0 nekoj kuci ni 0 kakvoj kolibi, vee 0 pecrni malrh razmera. koja je bila zatvorena zidom od .isusenog karnenja, na kome su dva otvora od otprilike dvadeset kvadratnih centimetara trebalo da predstavljaju prozore. N ekoliko dasaka istesanih sekirorn i vezanih jedna za drugu trakama fine kore predstavljal e su vrata. -Prozori- su zjapili.

Kako sam iz Thangua posla kasno, vece je palo gotovo odmah po mom dolasku u samostam. Moji decaci Sill rasprostrl i moje pokrivace na stenu i GOMCEN ih je potom odveo da spavaju u jednoj kolibi od pruca koja je bila. kako je govorio, naslonjena na njegovu pecinu.

Kada sam ostala sarna izasla sam iz svog stanista. Nee je bila bez meseeine. Od citavcg predela uspela sam da razaznam jedino belicastu masu jednog ostrog glecera u zasencenom kraju doline i tamne vrhove koji su se uzdizali ka zvezdanom nebu. Ispod mene pruzala se tama bezdana Iz kojeg se euo zubor dalekog planinskog potoka. Nisam se usudivaia da odem dalje u mrak : staza je hila u.pravo tolfko siroka da je na nju mogla da stane noga i da dspurri say prostor. Trebalo je za sutradan ostaviti ispitivanje okio'li'Il'e.

78

Vratila sam se i legla. Jedva da sam se uvila u svoje pokrivace kada je plamen svetiljke zatreperio i ugasio se. Posluga je zaboravila da posudu napUJIli petrolejom. Nisarn mogla da napipam sibiieu ruikom, a kako se jos uvek riisam navikla na .bbllk svog praistorrjskog prebivalista, nlkako se ruisam usudivala ni da se pokrenem kaiko se ne bih povredilil na nekorn stenovitom sHjku.

Kroz »prozore- i supljime na vratima poceo je da duva ostar vetar. Jedna zvezda gledala me je kroz razjapljeni otvor preko puta moga lezaja.

~ - Osecas lise dobro ? - pitala me je - sta ml.SliS .0 zivotu pustinjaka?

Ona mi se, taka mi Boga. svojim treperenjem podru'givala.

_ Da, osecarn se dobro - odgovonla sam - cak vise nego dobro ... ocarana sam i {}seea~ da je zi~"ot pustirijaka, osloboaen?g svega ono~~ s~~ se na~lva dobrima i zadov{}1.lstv1TI'la sveta. najdivnija stvar 1{0-

ja postoji. • .

Onda je zvezda prestala da se podsmeva. Jos je

jace zasejala, uvecala se, obasjala je peCinu.. ".

•• Kada budem bio sposoban da umrem u ovoj pecirn, Bdcu zadovoljan sobom«,

lrek1a je oria citirajuci Milarepine stjhove na tibetanskom jezik u. I njen ozbi ljan glas postao je tezak zbog sumnje.

Sutradan sam se popela u GOlVICENOV samostan.

I to je hila pecina. ali prostranija i bolje namestana od moje. Citav prostor iznad koga je stena pravda svod bio je ograden zidom od isusenog karnenja i sa cvrstirn vratima. Prva odaja sluzila je kao kuhmja. U njenom dnu jedan prirodan otvor predstavljao je prolaz u majusnu pecinu. koja je billa nesto kao uzani hodnik, od koga je GOMCEN !l'l8JpraV'io svoju sobu .. Jed an steperrik od drveta omogucavao je da se u ,nju popne - posto je bila uzdignutija od 'kuhinje - a teska vrata u raznirn bojama prikrrvala su ulaz u nju. Nije postojao nikakav otvor da se ova zadnja odaja provetrava. Jed-

19

na pukotina u steI1ii kroz koju je vazduh, kao i svetlost, mogao da prodre bila je prekrivena staklorn.

Od pokretnih stvar, bilo je nekoliko sanduka od drveta naslaganih iza zavese koja je prekrivala lezaj nacinjen od nekoliiko tvrdih i sirokih jastucica koji sou se nalazdi na zemlji. Ispred njih su bila dva niska, sastavljena stoeica. Bile su to najobicnije daske stavljene ma nozice, obojene zivim bojama i

ukrasene skulpturama, .

Na jednom malom oltaru u dnu pecine videle su se male stacue J uobicajene prinete zrtve. Siike be~ okvira, ka? japanski kakemono, potpuno Sill prekri'V>ale ~enovilte zidove a lspod jednog od njih nalazio se jedan skriveni ormar u kome lame tantrikti:6ke sekte. cuvaju zarobljenog demona, Njega mi, uostalom, nasu pokazali za vreme ave moje prve posete.

N~polj~. su se nalazile dye kolibe, sagradene uz stenu '} sluzji],e 'SU kao skladiste za mamirnice.

. Kao. sto s~ vim, GOMCENOVO boraviste nije bile bez izvesnih udobnosti.

Ovo or-love gnezdo nalazilo se iznad [ednog potpuno usamljenog, romanticnog' kraja koji je dmao s,:oju tstori)u. Domoroci su smatrali da je nastanjen zl.im duhovima. Oni SIll pripovedali da Sill neki medu njima koji su se nekad uputdt na tu stranu kao pastiri ~li drvosece tu dmadi fantasticne susrete eiji je zavrsetak ponekad bio koban.

. Ovaikvu vrstu boravista tibetanski asketi biraJU da bi na .njima s:nesti1i svoje samostane. Sa jedne s~ne om smatraju da su ona naroeito pogodna da posluze za d~hovne v~zbe a sa druge smatraju (bar 1m. naTO~ daje ~ svojstva) da tu mogu da oprobav<:tJu s_voJ'€. natprirodne moci za dobra ljudi i zivotinja. ~)Jlo ttln;e sto preobrazavaju zlonamerne demone III tako sta ih sprecavaju da namose z10.

. Sed~m~aest godina .ranije, lama koga starosedeoC'l~ n~waJ'u £)00 GOMCEN (gospodin gomcen), dosao je da se nastani 'll pecini u kojoj sam ga videla. Malo-pomalo svestenici iz manastira iz Latce-

80

na SoU je uredivali dok nije postala mali stan koji sam yam opisala.

Pre svega, pustinjak je ziveo u potpunoj usa~ ~jenosti; seljaci iE pastiri koji su g<:t sn~hdevall hranom ostavljali su svoje ponude ~a n]~g0':'lm vratilma i .povlacidi Sill se a da ga msu vldeh.. lVIe~to [e, !uostalom, bilo nepr_istupacna za vrem~ tri III eetiri meseca svake godlne zbog snegova sto ~u prekl'ivali doliriu kojom bi trebalo prom da bi se do

IOjega doslo.

Kasnije je on - sa godrnama - saouvao jed-

nog decka da mu s1mi ~ 'k.ad~ ~ [a dosla 'U ~eemu ispod njegove, 'POZV,aIQ je 11 SV'O)'U »d~\1gu«.:, pos~o je pripadao sekti »e:rven:ih kapa- uopste ruje bio obavezan na celibat.

Provela sam nedelju dana .u svojoj peeini i svakog dana posecivclIla GOMCENA. Razgovor sa .njim bio je za;nim1jiv, ali ono sto me je jos vise ~~'Imalo bNo je to cia posma.tram tiibetalnsikag pustm)aika njegov svakodnevm zivot.

Nekoliko ,re1lkJih Evropljana kalO Csoma i Koros ili RR - PP Huk Ii Gabe Istanovali ISU u Iamaistiokim manastarima, ali niko niikada nije boravio pored ovih pustinjaka 0 kojima postoji toliik~ f~ta~ti6nih rpri-Ca. Tom razlogu, koji je sam po sebi vee bio dovoljan da me ,podsta:kne da se nastanim u susedstvu GOMCENA, pridruzivala se veoma jaka zelja cia i sarna Siteknem iskustvo kontemplativnog zivota prema 'lama.is-ticikim metod-ama.

Ali, .nije bila dovoljna :&aIDO moja volja, belo je potrebno lamino odobrenje. Ako ga ne dobijem, nista mi nece koristilti da budem pored pecine. On ce se u njoj zatvoriti, a ja cu moci jedino da posrnatram zid ad stene rza koga se »nesto zbiva-, To nije bilo ono sto sam zelela.

Uputila sam, dakle, svoju molbu Iami na naein koji je odgovarao orijentalnim obieajima. Molila sal? ga da me uputi u ucenje koje je propavedao. Neee pog;resiti ako me zbog mog nedovoljnog znanja i beskorisnosti uputi u meni nepoznat!U oblast mada

81

Sam vee imala priliku da dugo razgovaram sa ucenirn Iamama.

Kako sam hila uporna, odluoio je da me primi ne bas kao ucenicu, vee da mi dopusti da se oprobam ikao mlada redovniea.

Pocela sam da mu zahvaljujem kada me je prekinuo:

- Cekajte - rekao je. - Postojijeden uslov. 'I'reba da mi obecate da se mecete vratiti u Gangtok, da necets uopste odlaziti na azlete ria jug20 bez mog dopustenja.

Avantura je postajala zanimljiva. Odusevljavala me je njena nesvakidasnjost.

- Obecavarn - odgovorila sem bez oklevanja. Moja pecina je, kao i GOMCENOV A, dobila jos jednu baraku od grubo dstesanih dasaka. Gorstaci iz ovog kraja ne znaju da ruku] u testerom .i bar se u ovo vrerne nisu ni trudili da to nauce. Na nekoliko stotina metara od nje riacinjena je druga koliba u kojoj se nalazila sobiea za Jongdena i u kojoj je stemovala posluga.

Uvecavanjem svoga samostana nisam nikako mogla da :teZiim !l'askoSi.

BHo mi je tesko da sama idem po vodu ili po drva kroz plarrinu i da dovlacim tajteret do svog prebiva1ista. Jongden koji je nedavno izasao dz sko- 1e ill kojoj je i stanovao nijs bio nista vicniji tim pos~ovima od mene. Pornoc nam je bila neophodna da bismo bili slobodrii, kao i mnnge druge potrepstine: duga zima 7.ahtevala je da se obezbedi poveea zaliha ziV'otnih namirnica, kao .i njihovoskladiste.

. Danas mi ove poteskoc« ne bi izgledale toliik:e. all sam .. 'ta~a _ tek pooinjala iivot pustinjaka a moj ~iUg-: rnje JOS uvek zapoceo svoje ucenje za IstraZllWiCa.

~anj .su v~e .n:izali. Bila je zima. Citav predeo obavijen je cistim sneznim pokrivacem i, kao sto

20 »lei na [ug« znacilo je pribHziti se Gangtoku iIi Ka~j,mpongu 'u kqjlima [e boravno nekoldko s·tJranacai iei putem kojim ponekad prolaze tllllisti.

82

smo i ocekivali, doline koje su vcdile do podnozja nase pla nine postale su neprohodne.

GOlVICEN se povukao za duzi vrernenski period.

Ja sam dsto to ucinila. Moj jedini svakodnevni o?rok stavljali su iza jedne zavese, na ulasku u moju kolibu. Decak koji ga je donosio i odnosio prazne mruje tiho se povlacio a da me nije vidao. ~io j~ to obicaj kartuzijanaca ali bez razonode koju OII1l sebi dozvoljavaju, bezupraznjavanja verskih obreda.

Pojavio se jedan medved u potrazi za .hranol? i posle prvih znakova .cuden]a. 1 nepoverenja .UObl.cajio je da dolazi po hranu koju su mu bae~h. .

Najzad, pocetkom aprila. jedan od decaika je primetio je-dnu emu tacku koja se kretala propl.c:nkom iznad koga smo :;E' nalazi li i poceo)e da vice: »Covek l« glasom kojim mora da su stan m?~epl?vci uzvikivali : »Zemlja !« Do nas se l11o~lo dOC1, stigla SiU pisma koja S'I.l u Evropi bila napisana pre pet

meseei. . .

. .. Carolija rododendrona u cvat_u .na .trl s~otlne metara iznad moje pecine. Oblaeno hlmalajsko prolece, jurisanje velicanstvenih i .~oljh vrhov,?, .duge tr'..<:e kroz prazne doline u kojirna su stesnjena bistra jezerca.

I opet samoca, uvek samo -"amoc,,:' J)uh i ~~~a se naviik:nu da vode taj kontemplal ivni ZlVOt pazljivog posmatranja i stalnog razrnisljanja. ~o'Stane 11 Covek vizionar ili nije li on five do sada bio slep?

Na nekol iko kilornetara prcma severu, iznad poslednjih vrhova Himalaja koje mons.unski oblaci iz Indije ne mogu da predu, sunce SI)<I 1 p!avo neb~ se pruza nad visokorn tibeta~skom ravrucorn. Al~ ovde je leto kisovito, hladno 1 veoma kratko. 1.(ec Old septembra meseca snego~i se ~p?~no nagomilavaju okolo nas i uskoro nas godisnji »zatvor« otpoCinje.

Sta sam naucila tokom ovih godina samovanja?

TeSko mi je da to tacno izrazim, a ipak sam dosla do mnogobrojruh saznanja.

83

Pored dzucavanja tibetanskog jezika iz gramstika, recnika i kroz razgovore sa GOMCENOM, citala sam so. njim zlvote tibetanskih mistika. On je cesto prekidao xatanje da bi rni dspripovedao dogadaje koji SoU bili sl icni onim opisanim u kmjizi a Cij~ jeon bio svedok.

Opisivao mi je ljude koje je posecivao, docaravao njihove reci i dela. Sa njim sam prodirala u samostane asketa, u palate bogatih lama; putovala sam putevima, tame susretala cudnovate osobe.

Ono sto sam na taj naoiri proucavala bio je sam Tibet, obicaji, nacin misljenja njegovih stanovnika. Dragoceno saznamje !koje ce kasnije toliko da mi korislti.

Nikada se nisam uljuljkivala nadom da je moj zivot pustinjaka za mene mogao da bude krajnje opredeljenje.

Suvise se spoljasnjih razloga odupiralo zelji koju sam osecala da se tu ukotvim i cia se zauvek oslobodim besmi:slenog tereta ddeja, briga ti rutinsikih zadataka koji su me jos ruvek opterecivali, Znala sam da uloga pustinjaka koju sam odabrala rnoze cia bude samo jedna epizoda mog zivota putnice, stavdse priprema za buduce oslobodenje, i cesto sam bila duboiko potresena dok sam gotovo sa uzasom gledala stazu koja se spustala ka dolimi, tu krivudala i nestajala u planinama. Ona je vodila ka skrivenom svetu iza daJekih vrhova. ka rijihovoj groznici, uzbudenj ima. been; neizreciva patnja mi je probola grudi dok sam mislila da ce doci dan kada cu kr'erruti rijome ria put za pakao,

Bez nekog drugog vaznog razloga. nemogu6nost cia U ovoj pustinji duze zadrzim poslugu, naterala me je cia pocnem da razmisljam 0 odlasku. Medutim, pre nego sto se ponovo udaljimi:z Tibeta bile mi je stale da posetirn jedan od njegova dva verska centra KOji se nalazio nedaleko od mog samostana :

Sigatce .

. Nedaleko od ovog grada smesten je cuveni rnan~SJtiIr ~aC:i~'I.lmpo, boraviste velikog lame koga stranci nazivaju Traci-lama. Tibetanci ga zovu Tsang

84

Pencen rimpO'ce, sto znaci -dragocen u~~njak provincije Tsang«. Smatraju ga reinkarnaCl]?m Epa.gmeda, misticnog Bude »beskrajne svetlosti«, a u !sto vremereinkarnacijom i Subutia, jednog od u~eniika legendarnog Bude. U duhovnom pogledu l~JegOY polozaj jednak je polozaju dalaj-lame, all u ovom svetu duh cesto treba da ustukne pred prolaznom moci ,i tako je iU stvari dalaj ... lama apsolut-

rri gospodar Tibeta. .

Odgadala sam svoj odlazak u S'l~atce .sve ~o trerrutka kada sam odlucila da mapustirn Himalaje, jer sam se bojala poslecii~a do ko;iih ~i to putovanje moglo da dovede. MOJa p~edV1dan)a su se uostalom ostvarivala u potpunosti.

Iz svog samostana pre svega sam otputovala u Certen Njirnu. manastir u kame sam preth??n0 boravila. Odavde sam otis'la u Sigatce, a pratili su me same Jondaen i jedan svesteniik koji ie trebalo da 113m 'Poslu~ kaoposluga. Sve troje bili smo n~ konjima i riosili. kaiko je to obicaj u T'ibetu, nas ogromni prtljag u ve1iikirn 'kozl1!im torbama so. svakc strane sedla. J edrru mazgu natovarili smo sa dva mala satora i namirnicama.

Put :nije dugacak. Taj pr:ostor p:'elazio se o~icno za cetiri dana, ali sam se ja trud~]a ?a putu]eI?o veorna spore. kako bih na putu _~ol)e vl~ela ~no ;to hi moglo da me zanima, a na.roclto d~ bl~_ svim cu:

Iirna i duhom »upijala« sto je moguce VIse ~d t~~ Tibeta u :ciji cu c-enta.r najzad .da .prodrem 1 koji,

bez sumnje, nikada vise necu me.ti. ..

Za vreme svog boravka u Certen .~>mu. upoz: nala sam jednog od larniriih sino va ko]: ]~ bio vr:'.1~ :i. koji je slao -letece kolace- neposl.u~O.l pastvi 1 pozvali su me da ga posetirn ako me ll!<ad okolno-

sti budu dovele u 'njegov kraj. ..,

Okolnosti su bile tu. 'I'raglung ~l)e bio n~ putu izmedu mog samostana i Sigatcea, isto ka? ru ~e~ten Njima, ali kao sto sam vee rekla, ~:)llo rm je stale da lutam. da koristim prilike za koje sam verovala da ih jedina imam - za to bekstvo u nepoznatu zemlju.

85

Oko veceri smo stigl! oil Traglung. Selo ni po cemu riije nalikovaJo na rtibetanska sela na Himalajima, Bilo je iznenadujuos to 5tO se ria tako kratkoj razdaljini mogla zapazitj takva potpuna suprotnost. Ne samo da su se visoke kuce od kamena razlikovale od kuca od drveta i grana seljaka iz Sikima vee i klima, zernljisto, f'izionomi ie stanovrrika, sve je izgledalo drukcije. Nalazila sam se zaista u 'I'ibetlU.

Vraca srno nasli u njegovoj sobi za molitvu, og~omnoj prositorij~i bez prozora, nejasno osvetljeno] preko krova Pored rijega se nalazilo nekoliko muskaraca kojima je on delio carolije. One S'U imale neobican oblik ma lih svinjskih ala~a nacinjenih od z~~lje, obojenih II ruzicastu boj~ i obavijen'e komadlClma. vune. Seljaci su Sa upornom paznjom slusali b.eskra]an larnin govor 0 tome kako treba upotrebIjavatf ove predmats.

. Ka?a su se oni povukli gospodar kuce me je sa IJ~ba'2mun osmehom ponu?lo. cajem i zapoceo je dug r~zgoVOil' .• Gorela sam od zelje da svog domaCina ispstam o.audu »letecih kolaCa«, ali bi di,rektno pitanJ~ . zm.ac.i:l? nedoS'tatak ucttvosti. Trebalo ie cekat: p:t;thku ~{OJa. bi omogueila da se ova tema zapodene, all se ona mje ukazala ni to veceri, ni sutradan,

~1i. sam zato prisustvovala sukobu medu poslugo~ 1 cak .su .me - kakva cast kod jednog pravog vraca - pitala za savet kako da se on razresl.

~.a:o 'sto j:e cest slucaj. mekd od »bracnih drugova« bil] su 'U to vreme jos uvek prava deca i. riar-avno, niko ih nije pitao za misljenjo. Oni nisu bili ni l~~ u b~aku. Vrac je .imao cetiri sina. Uopste J?l1liJS:u. rekli kako je drugi sin saradivao sa stariJIm, verovatno da je sa njegove strane sve bilo u redu. Za sada je on bio na putu. kao i treci od brace - onaj koga sam poznavala.

Treci sin je remetio mir u ku6i. Mnogo mladi od ?v<>jioe staeijih - imao je sarno dvadeset i pet god~ - odbijao je da ucestvujs u ispunjavanju b:-acnlh duznosti prema rijihovoj zajednickoj supruzi. A na daminu nesrecu ovaj postovani treci muz

86

bio je zanosnijiod druge dvojice. B~<:> je zan?san ne po svojoj fiziOkoj ~epo~ti - mada :nJ.e lose izgledao - vee zbog svog drustvenog polozaja, svog govorniCkog dara, svog umeca i verovatno jos zbog i riekiih drugih kva'liteta koje ja .tada jos uvek nisarn otkcla.

Dok sou dvojica starijih laminih sin.ova bi1.i sveOOV'Da Iica: bogati i uticajni zakupci, ali bez zelje za prestizom, koji se u Ti:betu vezuje za svestenstvo, ovaj goropadni treci muz bio je lama. Jos i vise od toga, bi.o je NALf>ORPA upucen u okultne vestine i imao je frizuru tantristickih mistika i belu suknju RESPA. koji su eksperti za TUMO i mogu da odrzavaju toplotu bez vatre i prj najnizrm ternperaturarna.

I taj taka vazan suprug okrenuo se od nje. Zajednioka supruga nije mogla ni da ga se odrekne ni da podnosi njegov prezir. utoliko pre sto se on udvarao jedrioj mladoj devojci iz sela i narneravao da se njome ozeni.

Ovo je biio moguce, ali prema zakonu ikoji je vladao u zemlji, ovo vencanje koje bi poremetiio jedinstvo porodice, znacilo je za onaga ko ga remeti gubitak prava na ocevo nasledstvo. Dakle, treba.lo bi da mladic stvori drugo ognjiste i da svoju porodicu sam izdrzava. On je. Izgledalo je, bio pripravan na to. raounajuci 00 svoj zanat vraca.

Ali aka se on izdvoji »za svoj racun«, zar to ne bi bila opasna konkurencija njegovom ocu? Mada mi to nije priznao. shvatila sam da [e moj domacin mislio na stetu koju bi njegov jogunasti sin mogao da mu nanese odbijajuci da zadovolji ze~u o~ svojih cetrdeset godina. koja je bila zdrava, [aka 1 bez sumnje Iepa. Svakako da ja 0 ovome nisam mogla da presudim. jer su se damine crte lica gubile ispod siroke naslage prljavstine i crnog dima sto je doprinosilo od izgleda kao prava crnkmja.

- SlJ da sc radi? Sta da se .radi ? - [ecala je stara majka porodice.

Nedostajalo m i je iskustvo da bih mogla da dam koristan savet. Ne zbog toga sto S~ net Zapadu ne

87

srecu zene sa VIse muzeva i sto tamo ne dolazi do zbrke, vee zbog toga sto ti slucajevi nikada nisu predmet porodienih razgovora, a na mojim putovanjirna bl~:a sam u situaciji cia savetujern jedino muzeve koji su imali wse zena cij:im je domovima

nedostajao mir. •

. Natuknula sam da, posto je poligamija legalna u 'Iubetu, m1adi lama rnoze da se nave de da ostane u porodici ako bi mu dopustili da u kucu dove de mladu suprugu po svorne i'ZboI111.

Ima1a sam srecu, jer je uzvisena odeca pustinjaka koju sam rmala na sebi zadrzala zenu sa vise muzeva. Malo je faii lo da se bad na mene.

- Oh, velo postovema damo - povikastara rnajkaplacuci - vi ne znate da je rnoja snaha zelela da posalje svoje 'sluskliJnje kod mlade devojke da je dstuku i unakaze; jedva smo je sprecili, Kako i zamisluti tako nesto l Ljudi naseg polozaja da sebi tako nesto dopusrte.,. Zauvek ·bismo izasli na 1'05 glas.

Nisam vise znala sta da kazem, izjavila sam da se priolizio cas moje vecernje rneditacije i zatrazila sam da se povucem u LAKHANG, larninu sobu za moditve, koji mi je ueinio cast i ustupio mi je da u njoj provedem noc.

Kada sam ustala ugledala sam najmladeg sina pcrodice, de-aka od osarnnaest godina, supruga broj cebki. Dok je sedeo u mraonom uglu gledao je svoju ~prugu sa polusmeskom koji mi se ucinio podrugljiVIm.

~ Cekaj, stara - govorio je taj osmejak - nisi zavrsila sa svojirn nevoljarna, ja cu ti stvooiti druge.

Lutali smo iz sela u selo i provodili vecinu noCi. kod seljaka, umesto da kampujemo. Nisarn se ~d1'la da skrtvam svoj identitet, kao sto sam to ucin;~~a kasruje za vreme putovanja u Lasu. aU niko mje s.umnjao da sam strankinja iii barem nije obracao hllkaikvu paznju na tu cinjeniou.

. Prosla sam pored manastira Patura koji mi je lzg!edao ogroman III poredenju sa onim III Sikimu. Posto nas je jedan od njegovih veliikodostojnika poz-

88

vao prisustvovali srno izvrsnom obedu u jed:noj mracnoj odaji u drustvu nekoliko svestenika.

Nista tu nije bilo novo za mene, izuzev arhitekture masivn ih zgrada na vise spratova ; ali sam shvatila da je sve one sto sam videla a odnosilo se na larnaizarn u Sikimu sarno njegova bleda slika. Nejasno sam zamisljala da je kra] s one strane Himalaja potpumo divalj i pocinjala sam da shvatam da ovde susrecerno savrseno civilizovan narod.

Bilo je tesko preci reku Tci eu koju su kise i sneg koji se topic strasno uvecali. uprkos pomoci tr,i domoroca koji su preveli z-ivotiJlje jednu za drugom. !

Namamljena opisima naseg sluge. ocekivala sam da izvan Kume, pored toplih izvora, naidem na kupatnlo sa toplorn vodom i na ugodan karnp na zagrejanom zemljistu, ali nas je iznenadno nevreme nateralo da ria brzinu razapnemo nase satore pre nego sto smo dospeli u taj raj. Prvo je grad poceo da nas tuce a zatim je tako gust sneg poceo da pada da nam je uskoro dosezao do clarraka. Zatim je obliznji potok preplavio nas sator i tu noc, za koju sam smatrala da cu je provesti u miru, gotovo da sam celu provela na nogama na majusnom ostrvu koje [e jedino bilo suvo pored mog satora preplavljenog blatnjavorn vodom.

Nekoliko dana kasnije. na zavoju puta. dok sam posmatrala jednog pijanca koji se valjao u prasini, odjednom sam pretrpela so~ zbog neocekivane vizije. U sjaju koji se vee gubio zbog veceri sto se spustala, ogromni manastir Tracilumpo pokazivao [e svoju belu masu na cijem se virh u nalazio zlatni krov koji su milovali poslednji zraci zalazeceg sunca.

Stigla sam na svoj cilj,

J edna sasvim obicna ideja rodila se u mojoj glavi. Umesto da se smestim u jednoj ad krcmi u gradu, poslala sam slugu kod la-me koji je p~hva.tao svestenike. posetioce m studente poreklom IZ Kame. Zbog cega bi jedna strana .put~ic~ koja mu je n~poznata mogla da ga zanima I koje Je razloge on.a Imal~ da zatrazi njegovo gostoprimstvo? To se rusam pitala

89

,.

t

jednostavno se pokoravajuci impulsu koji je razum morae da proglasi ludim ali koji je i pored toga urodio divnirn plodovima.

Visoki funkciorier je poslao jednog TRAPU da za mene zauzme dye sobe u jedinoj kuci koja se nalazila pored manastira. Smestila sam se u njoj.

Vee sutradan pocelo se sa protokolom koji je trebalo da 011 omoguc: audijenciju kod Traci-Iame. Trebalo je da dam podatke 0 svom identitetu i iz toga sam se izvukl a na najjednostavniji naein na svetu rekavsi da se moja zemlja zove Parizo

Koji Pariz ? Postoji mesto koje se zove Pari na jugu Lase. Objasrrila sam da 5e MOJ Pari (Pariz) na~azi na -vecoj« udaljenosti i na zapadu, ali da se do njega moze da dode a da se more ne prede, take da ja n isam FILING (strank inja). Mogla sam da se igram ovorn reci jet' u bukvalnom .prevodu ona znaCi neko sa rlrugog kontinenta. ili drug(}g ostrva, sa mesta

odvojenog okeanom .

Stanovala sam suvise dugo u Sigatceu tako da tu nisam bHa nepoznata. a cinjenica da sam stanovala ~od GQMCEN-MA stvorila mi je izvestan ugled. Prijern mi je odmah bilo odobren i rnajka 'I'raci-lame pozvaJa me je da budem njen gost.

Prouci:Ia sam mamastir- do najmanjih sicnica, a da bi im se zahvaliln na priredenom doceku, poklonila sam cai za o l pr-i like hiljadu svestenika koji su u njemu ziveJ i.

Godine koje su protekle i navika koja je bila rezultat mojih po seta lamaistiekim manasifli:rima i mog boravka u rijima. umanjival] su moje utiske, ali OiOOg trenutka kada sam posetila Tracilumpo sve je na mene jake utdcalo. U hramovima, holovima i palatama dostojanstvenika vladao [e raskos na varvarski nacin i nijedan opis ne moze da mu bude verano Zlato. srebro. tirkiz, zad bili su svuda, na oitarfma, grobovima. ukrasimn na vrati ma, na obrednirn predmetima. cak i na predmetima kojima se sluzila posluga b{)~'atih lama.

Trt.'ba Li da kazem da sam S~ divila tum sjaju ?

No. Izgledao m: je neukusan i. detinjast. kao da je

bio delo mocnog dzina decije duse. Na prvi. p~gled ovo hi me cak neprijatno dirnulo da u sebi msam nosila sHiku mirnih samotnih rnesta i da nisam znala da ona prikri vaj u misl ioce-askete koji s~ v .odbacili svaku prostotu koja je za mase dokaz velicine.

Traci-Iarna je bio divan prema menl, ukazuju~i mi vecu paznju svaki put kada bi me video. ~n .1: mao gde se nalazio MOJ Pariz i izgovarao ]e ree Franouska sa najcistijim francuskirn naglaskom.

Mnogo mu se dopalo to sto se tol~o za~imam za larnaizarn i bio je raspolozen da olaksa moje proucavanje, Zasto ne bih ostala u Sigateeu? upitao me ie.

• Ah, zasto?.. Ta zelja mi nije nedostajala ali sam nn~la da Traci-larna nije dovoljno mocam da v~u obezbedi moj boravak. On mi je, medutim, predlozio da sama odaberem mesto stanovanja. Mogla sam da po svojoj volji stanujern sa njegovom majkom u jednom manastiru za kaluderice. ili 1.1 jednorn samostanu koji bi za mene sagra~i1i. Bilo ?i mi do~oljen~ da za ucitelje 'imam najbolje gramaticare, naJPozn~tlJe obrazovane Jjude i mogla bih da se raspitujern ked pustinjaka 0 planinama.

Mozda bih. da sam u tom trenutku bila oslobodena veza koje sam stvorila tokom mog putovanja u Lasu, mogla ako ne u S~gatc~u~ a on~ .bar n~ ne~o~n zabacenijem mestu, da lskorl&tlO: zaStlt~. !kO}U rru je ponudio, ali nikako nisam pred~ldela shcn~ pO!llud~. Moj prtljag. moje zabeleske, moje Iotografije - zasto li StU riarn 'tc stvari neophodne ? - ostale su delom ked mojih prijatelja u Kalkuti. a delom u mo~ samostamu. Nisam bila dovoljno oslobodena da ih se odreknem: a zatim, postavilo se glupo pitanje novca .

. Ponela sam sarno toliko novca koji mi je bio potreban za putovanje i izgledalo mi je nemagu~~ da u Tibetu dobijem novae koji sam ostavila u Ind1J1.

Ah! koliko je stvari jos ostalo da naueim i koIiko je trebalo da se promerrim ?:'l bivh pos:t~a ~o sto sam hila nekoliko godina kasnije 1 sto me JC toliko radovalo : sk itnica kroz Tibet.

90

91

" y pozn~l~ sam ucitelje Trac.i-lame; profesora k?Jlz.eVil1os,~ 1 profesora koji ga je uputio 'U misticno ucenjs, zatim jednog kontemplativnog mistika du~o~n.o~ ~?~u Traci-lame~ koga s:u svi duboko posto-

ah. 1.~OJl je, ako se moze verovati pricama, zavrsio svoj zrvot na eUdan nacio.

'. ~o'k s~:n boravila u Sioga.tceu zavrsavali su hrarn kOJ!l.Je Tracl-!lam~. podizao. buducem budi lVIai1:reli koji J,e bio reu.nrkarnac[]c: sv~kol~e dobrote. Vide~a sam ogIomn:x sta'tuu. smestenu 'U jednom holu u kome su se nalaZ1!e galerl]e koje S'U omogucavalo vernicima da ga o~11aze: Prvo u prizemlju. zatim na prvom, drugom 1 . trecem spratu koji SIU dosezali do struka. ra~ena I glave. Tog trenu1Jka dvadesetak zlatara ~obl icavalr, je nakit koji je ukrasavao gigantskog Maitreu I u tu svrhu su o?radivali nakit koji su poklonile gos,~?de ~I],emstva iz Tsanga, na cijern je celu bila

Traoi-Iamina majka. .

.. Provodila sam divne dane u mnogobrojnirn Trac~-~~ml11!I~. 'pa~at~ma. Razgovarala sam sa ljudima na.)! az lici tijlih .cu~l. Iznad svega zivela sam u rajskom blazenstvu koje je kvarila jedino misao 0 neminovnom odlasku,

N.~.izad je taj nesrecan dan dosao. Krenula sam Sa kniigama. beleskarna, poklonima i nosnjom diplomiranog lame - vrstorn diplome doktora HONORIS CA?,SA Univerziteta TraCilumpo - koju m.i je dao T~racl-laI?a. Na onoj Istoj kr ivjn] ria kojoj sa~ ga . nesto ralU'l~:. videla kako se pojavljuje, sada sam gledala kako iscezava veliki manastir.

. ,; ~da ~am otis.I~ u Nartan da obidem ve1iike lama,~tu~~e stampan.1e. Broj izgraviranih ploca koje su s uZl~e. za stampanjs. je imprestvan One su slozene ?a poh~an:a i isp~:njavaju ogromnu zgradu. Starnp~n . :xmr1JRm . rnastilom do lakata rade sedeci na zem'i1. U drugisn sobama svestenici seku hartiju prer::t:o orm~t'U svakog dela. Ci tav po sao se odvija pos ,~~acen rae:govorom j dugom degus,taoijom ea'a

a I?as~acem. Kakva suprotnost nasim bucnim starn]

pan]ama! -

92

Medutim, mada je pripadala manastiru starnparija je bila delo »sa ovoga sveta« a rnene su u Tibetu zanimale druge stvari.

Vratila sam se u samostan GOMCEN A koj! je bio take debar da me pozove, U neplodnom i usarnljenom kraju, na severnoj strani jedne planine, pored jezera Mo-te-tong, stan pustimjaka bio je jedna prostrana pecina kojoj SIU povremena dozidivanja davali izgled malog utvrdenja, Sadasnji stanovnik samostana nasledio je svog ucitelja, a ovaj je zamenio svog rodenog duhovnog oca. Tri generacije lama cudotvoraca na tom mestu nagomilalo je dovoljan broj korisnih stvari - darova Ijudi iz tog kraja tako da je t.u zivot mogao prijatno da se odvija.

Ovo je, naravno, misljenje 'D~betanca koji je odmalena navikao da boravi pored pustinjaka.

Moj domacin nije znao nista od onaga sto se dogadalo van .njegove pecine. Njen gospcdar je u njoj ziveo vee trideset godina. a ovaj sadasnji se u njoj ogradio zidom vee sutradan posle njegove smrti.

Pod -ogradivanjem zrdom« podrazumeva se da prilaz u tvrdavu omogucavaju sarno jedna vrata kojima se lama nikada ne priblizava. Dve unutrasnje odaje, smestene ispod stene, gledaju na unutrasnje dvoriste koje je sa slobodne strane ogradeno zidom od susenog karnenja koji zaklanja pogled. Ispod se nalaze larnine privatne odaje do kojih se dolazi lestvicama Hi kroz otvor. Ta soba gledala je na malu isto tako zidovima ogradenu terasu koja je bila tol1ka da je usamljenik na njoj mogao da izvocLi neke vezbe il i da sedi na suncu a da ne bude viden spoIja. Mogao je da vidi jedino nebo iznad svoje glave.

Vee petnaest godina ziveo je na taj naein.

Toj veoma umerenoj samoci, jer je GOMCEN primae posete, dodao je jos jedno lisavanje, obicaj da se nikad ne opruzi dok spava. Provodio je noci u jednom GAMTISU, nekoj vrsti cetvrtastog sanduka u kome se spava u sedecern stavu, prekrstenih nogu.

Malo sam razgovarala sa larnom, a zatim sam se oprostila,

93

. BritaJ1Sk~ namesnik rni je vee po seljacima S'k.~a po~lao .Je~o pisn:?, kOj: mi je nalagalo da n;p~stt~l t.lbet<l!1s.w zemlj iste. sto ja uopste nisam uci~ jer sam z.ele'la ~a se ovo putovanje odvija onako

. 'b1.~am ga isplanirala. No sada se moje putovanje prn l~avalo kraju 1 ja sam, kao i pre mag polaska ~~~v~deJa .. ~as~v~ naucnog putovanja na zabrall1je~

1 . eml]lstu. bila sam spremna da napustim Hi

naa aJe. -

.?~ugo pismo koje je nalagalo moje proterivanje iz Sikirna zateklo me je na mome putu za Irrd iju,

TRECE POGLA VLJE

CUVENI TIBETANSKI MANASTIR: KUM-BUM • NJECOVO CUDOTVORNO DRVO • MANASTIRSKI ZIVOT • LAlVIAISTICKO UZVISENO UCENJE • "ZIVE BUDE ..

Posto sam napusbila Sigatce ·i moj samostan, ponovo sam presla Himalaje i pocela da silazim u Indiju.

Sa zaljenjem sam napustala taj zacarani kraj u kome sam vise godina vodrla divan zatocenicki zivot. BUo je potrebno mnogo napora, to znarn, da se od tog predvorja Tibeta upije sve sto drustvo mistika prostrane »Zernlje snegova- skriva od neupucenih u ucenje i upozna mnostvo cudnih obicaja. Boravak iU Sigatceu otkrro mi je i sholastick.i Tibet obrazovanih, njegove manastire-univerzitete, njegove ogromne biblioteke Koliko mi .ios ostaje da naueim, a ja odlazim ...

Boravak u Burmi. Odlazak na brda Sagen pored Kamatanga, kontemplativni svestenici najstroZije budistieke sekte.

Boravak u Japanu u dubokom miru Tofoku-ji, manastiru 'sekte zen koja vekovima okuplja oko sebe intelektualno plemstvo zernlje.

Boravak u Koreji, u Pania-anu (Manastir Mudrosti), samostanu skrivenorn usred sume, u korne nekoliko usarnljenih mislilaca vodi ziV'ot mirnog asketizma bez zanosa.

Kada sam tamo stigla da za.traZim da me privremeno prime, pljuskovi su odneli put. Nasla sam

95

sVeStffl'ike Pania-na kako popravljaju bresu. Mladi svestenik koji je trebalo da me preporuci od strane njegoV'og opata zaustavi 5e i:spred jednog radriika, blatnjavog kao sto su bild i svi njegovi drugovi, dubalko mu se riakloni i nesto mu rece. »Kopac«, naslonjen na svoju lopatu, pazljivn me je posmatrao jedan trenutak, zatim klirnnu glavom u znak odobravanja i nastavi svoj posao ne obracajuci vise paznJU na mene.

- T,o je pretpostavljeni - reoe rni vedic. _ Dczvoljava yam da dodete.

Sutradan su mi stavili na raspolaganje jednu potPUll10 praznu celiju. P,oknivac rasprostr] na zernIji ~luz10 mi je kao lezaj, a torba kao sto . .Jongden ]e, Isto talk 0, jedva nameSrtenu sobu delia sa jednim

ucenikom 'pjegovog uzrasta. .

.Sva1klodnevni program obuhvatao je osam sati medltacije, koja je bila podeljena na cetiri etape, _ - osam sati ucenja .i manuelnog rada, - osam sati predvidenilh za obede, za spavanje Ii za rekreac.iju prerna sopstvenim zeljama.

Svakog jutra, nesto pre tri sata, jedan ad svestenika je obilazio zgradu udarajuCi u jedan instrument 'ad drveta da bi probudio svoju bracu i svi su dolazili u zajednieku odaju u kojoj bi sedeli Jdca okrenutin prema zidu da bi meditirali tokom dva sata.

. Sta da se kaze 0 krajnjoj strogosti. .. 0 pirincu 1 n~kom povreu proikuvalI1om u vodi. .. povrce je cesto nedosta.ialo take da je jedino pininac saoinjavao 00- rok.

. Cutanje nije bilo neophodno kao kod trapjsta, all su svestenici retko kad i-zmenjivali koju kratku receni·cu. Nisu oseeali potrebu za razgovorom, nib Sill zelriH da trose svoju energlij u na pokrete svoga tel.a. Njdhove misli su se odnosile na probleme Iicne pnrode i njihova ooi, kao i oci Bude sa slika, gledaIe su »unutra-.

Boravak u Pekingu, u kome sam bila smestena ~ako daleko od kvarta u kame su stanovaIi stranci 1 trebalo je da preduzmem pravo putovanje da bih

96

dosla do njega. Ponovo stanujem u manastiru: Pei-ltng sseu, koji je nekad bio carskaI;>a.lata: .

I evo me kaiko odlazim u zemlju kojoj ne mogJU da se oduprem. Godinama .sam sanjala 0 Kum-Bumu ali nikad nisam pravila planove da t~o odem. Medutirn, odlueila sam se na to pu~ovaII1Je. 'I'rebalo je da predern Citavu Kinu, sve do njene za-

padne granice. .. .

Pmdruzila sam se jednom kara~anu: ~~O)lC.~ laTULKU21 i njihovoj postovanoJ. pratnji koji su ~a vracali u svoju zemlju, jed~om b~~s~om tr~'ov~u . . abacene provinoije Kansu 1 nekolicini ~:nomm~lh lZu~nika koji su z.ele1i da sebi osiguraju zastitu brojne

P ik .

grupe kroz nesiguran Ira]. ... ..

Putovanje je bilo ve01:na zanimljivo. M~]l ~u saputnici i sami bi li bogart izvor cudnog ponasanja.

Jednog dana je nas dzinovski vod~. karavana pozvao kirieske milosnice u krcmu u kojoj .smo 0.0- cili. Sasvim male, u pantalonama od svetlo!elenog satena i ruZJCastog gorn.jeg dela, 0:r:e su usle kao Pah~iCi u stan lame-Ijudozdera. On je N~~AGSPA veoma heterodoksne sekte carobnjakva koja )edv~ da pripada svestenstvu ·i ozenjen je. Dosl,o je d? b~~no~

q i zucnog cenkanja kroz otvorena vrata. Za]ed~]lVe ~ naivne reci divljaka sa granice preveo je na. kineski ravnodusna tumac. Pogodili su se ~a pet P1.J.~s~era. Dobrioina je zadrzao jednu od lutkica te noci 1 ot-

pustio je tek u deset .sati ujutru. . .

J ednog drugog dana on se posvadao sa ]ednl?,: kineskirn oficirom. Vojnici i:z susednog mes~a dosli su naoruzani u krcmu, Lama je po~~~o svo]~ sluge i om su docepali puske, Gazda se n!ClCe bacio pre~ moje noge i molio me da posredujem kako ne bi doslo do borbe.

Uz pomoc trgovca, naseg saputnika k~ji gov~r;i tibetanski i koji mi je posluzio .. kao tumac, u~en~a sam vojnike da nije dostojno njih ?a obrate 1 najmanju paznju na divljake iz »zemlje trava«. A za-

21 Nj.ih stranci pogresno nazrvaju zivLm budama,

97

tim s,am dokazala ratohornom Iami da covek njegovog ranga ,ne treba da se mesa sa obicnirn stadom, MIl' je bio uspostavljon.

• Upoznala sam gradanski rat i razbojnistvo, Pok~s~a sam, da kao dobrovoljna bolnicarka lecim ranJenijke koj] su ~illi bez ik:aikve pomooi. J ednog dana videla sam gomilu odsecenih glava koje su visile iznad ~Tat~ I?oJ; ,krcn:e, M,oj s_pokojni sluga se tim€ nadahrruo 1 lz1'Oz1O mi svoje f'ilozofsko gledanj e na smrt, c

Put j: postao neorobodan, tukl] su se pred nama: Pov~lov:aIasam da euse udaljiti od ratnika ako se izdvojim 1 dodem u Tungcou,

Sutradan po mom dolasku ovaj grad je bio opsednut. Posrnatrala sam juriss pomocu Iestvica i vi?:ela kaJ!w o?sed~~ti bacaju gornilu kamenja sa svoJ~ utvr?enJa, Cinilo mi se da sam deo veoma stare slilke koja predstavlja nekada,snje ratove.

. Pobegla sam jednog dana kad je bila strasna olru}a, ~ok je »vcjska« hila u sk~oruistu. Trka kroz n~oc; s.hgla sar:n na obalu reke na Cijoj drugoj obali bih bida na sagurnorn. Zvali smo camdz~ju koji je trebalo da nvas preveze a kao odgovor sa druge strane obale doslo je do puenjave.

Z~imljiva" uspomena na ca] kod guvernera S~~Slja. NepnJ.atelj opkoljava grad. Caj sluze vojmel Sa revolvemma za pojasom i puskama 0 ramenu, spremn! da odgovore na napad do koga moze da dode. svakog trenutka. Medutirn, gosti rnirno razgovara.1~, sa .ucti;'0I? ozbiljnoscu koja jenaizgled nepornucena 1 koja .Je pl~? starog kineskog vaspitanja. Razgovaramo 0 f'ilozofiji. jedan od cinovnika veorna dOD?o %OVO~i Jrancuski i prevodi. Ma kakva da su ()Ise?a~Ja ko~aovog trenutka zabrinjavaju guverne:~ 1 IJUd~" n]e?ove. partije, .. nista ne maze. da se proelta na n.l'~ov,~ ~lell'~~; njihov razgovor je razgovo.r o~razo:,amh ljudi koji se zabavljaju igraju6i profin]~_u igru da bez uzbudivanja izmenjuju istancana

rnsslt. I

. Koliko je ta kineska rasa cudna i divna uprkos svsh nedosta1taka koje joj pripisuju l

98

Naposletku se izvlacim iz guzve. Nalazim se u Amdou. U manastiru Kurn-Bumu stanujem u jedrioj kucici koja ulazj u sastav palate lame Pegie ... rnoj tibetanski zivot ponovo pocinje.

POSTOVANJE BUDr!

NA JEZIKU BOGOVA,

NA JEZIKU NAGA. DEMONA I LJUDI NA JEZIKU SVIH meA, SVIH ONIH KOJA POSTOJE, PROGLASAVAM UCENJEI

Nekoliko decaka stoje na krovnoj terasi hola skupstine, sa skcljkarna u rukama, recituju 1iturgijski tekst i istovremenirn pckretima ruiku stavljaju u usta svoj instrument. J ednostavno brujanje odzvanja i produzeni valovi 'koji se pojacavaju i smanjuju u svom nadzrnenicnom 'kresendu i dekresendu, dugo zapljuskuju uspavani manastir.

Jos uvek je noc. Cutljive GOMPE, sa mnogobrojnim nisksm i belim kucicama pornaljaju se iz tmine, slicne kipovima na groblju dok siluete muzicara odevenih u lamaisticke toge koje se oertavaju na zvezdanom nebu navode da se radi 0 bicima koja eu sa drugog sveta dosla da probude umrle.

Zvucan poziv iscezava. Pokretne svetlosti pomaljaju se kroz prozore palate u kojoj stanuju crkveni dostojanstvenici, cuje se buka iz skromnih stamova u kojima zivi nize svestenstvo. Vrata se otvaraju, cuje se uzurbani topot sa ulica manastira; lame odlaze na jutarnju sluzbu.

Kada stignu ispred peristila hola, nebo pocinje da bledi, svice.

Svestenici, posto izuju svoje cizme od filca i ostave ih poredane napolju, brzo se bacaju nicice na prag velikih vrata iIi .na .predvorje, vee 'prema tome da li su polozili zavet ili su samo ucenici i svd brzo zauzimaju svoja mesta.

U Kum-Bumu i u drugim ve6im rnanastinima okuplja se vise hiljada svestendka. Srnrdljiva i dro-

99

njava gomila, u kojoj brzo padaju u OCI sjajna odela, sa sakoima od zlatne tkanine, koje nose velike lame i mantilj ukraseni drag-ian karnenjem koji pripadaju izabranirn poglavicama koji upravljaju GOMPAMA.

Veliki broj zastavaokacenih na plafonu, u galenijama ili duz visokih stubova, drze nad skuporn citav jedan svet buda i bozanstava, dok ga freske kojima su prekriveni zidovi, prenose u cete [unaka, svetaca i medu zle rli dobre demone.

Pri dnu velikog hola, iza vise redova oltarskih lampi nezno svetlueaju pozlacene statue velikah pokojnih lama ~Qi rel:i.kvijarijrum~ ukrraseni zlatorn i srebrom u kojirna se nalazi njihov pepeo ili njihove mumije.

Sve ove Wmos<ti naslikane, isklesane ili materijailno predstavljene svojim ostacirna, drze svestenike svojim prodornim i zapovednickirn pogledima i svojom brojnoscu i jednostavno uvelicavaju skup. Tu kao cia se preci i bozanstva rnesaju sa ljudirna : mistiona atmosfera obavija Ijude i stvari zamagljujuci obicne detalje i idealizujuci pokrete i lica.

Ma Jcoliko cia je covek svestan intelektualne i moralne osrednjosti mnogih prisutnih svestenika, izgled samog skupa duboko irnpresionira.

Svako od njih sedji prekrstenih nogu kako to cine Istocnjaci, dostojanstvenici na svojirn uzvisenim prestolima cija visina zavisi od polozaja koji lama zauzima, ·a masa ndzeg svesterrstva nalazi se na poknivenirn klupama koje su gotovo u visini poda,

Jednolicno pevanje pocinje ndskim, dubokim tonom ii ima veoma spor nitam. Zvonca, GIALINGI tuznog zvuka, ogromne i grornoglaslIl€ tebanske trube, majusni i d~inovski bubnjevi daju ritarn horu i s vremena na vreme prate pevanje.

Ucenioi-deca koji sede dzvan klupa, pored vrata, jedva da disu. Oni zna.ju da je CEUTIMPA sa sto ociju sposoban cia ouje svaku ree ili da vidi i najmanji nestasan pokret, a bi,c koji visi na domasaju .njegove ruke na stubu uz koji joe njegova stolica, izaziva strah.

Ovo »pop.ravno« sredstvo ne upotrebljava se sarno kada su deca u pi tanju ; svaki clan vmanast~ra - izuzev dos.toja;n:stvernka i staraca - maze, aiko je po-

trebno, da upozna njegovo dejstvo. .

Prisustvovala sam sibanjima te vrste u Jed-

no' GOMPI sekte SAKIAP A. v .

. J U h lu . e bilo 'okupljeno aka hilj~du ~vest~nika~

o ] bi v' muzjka IlSpunlavah

. do . Ecno pevanje i UD l!ca]ena' .

)e no . I O)'1m strog1m skladom, kada su se su veliku sa u SV' k t' ku Bez tri (:lana hera lI1~sto dogovortle p'CY.Je·~ s~~st~ik.a

nje srnatrali SIU da se it1€ V'J. e " ..

~~um.n. , edela ispred njih i da njihovo narmgtvanje ~OJI .su s. '. . . u da romaiknu glavnom nad-

~ lak.~.pokl.~~1 ~~~~:~~ da tOgOVi zastitnici l~ad.z-

zormku. 1 v __ ~,. rt' dnim vidorn

rna obdanuju svoje s1uzbeu~e .na priro .

On je ugledao krivce. Odmah je ustao.. v.

Bio je to dzi:novsik,i Kampa .. !~:I11~e boje koze, d~~ je stajao na~vom pres~olu ~lClO Je ~a .:tatu~nda

bronze DOls'to]anstveno je SlkJilnUO SVO\ blC, a '"

se ·~.trasna pogleda i ddanj.a, onako ikai{.O se .zam'l.s~ Ija andeo tamanitelj, uputio kroz hal krupmm ko

racima. V' , b"h [e

Kada se pIIilbliziJO prekrsloclma zgra: io 1 .,

jednog za drugtim, i podigao ih s~ klupe. .

NUe postojala nilkakva mogucn~t ~a. se lz~~gne kazna .. sa sudbinom pomireni s.ves:t::!1I1Cl prosh .su kroz redove svojih kolega i pall rucice na zsmlju,

cela prislonjena na pod. .'

Nekoliko udaraca bica zafijukalo je po le~Jma svakoga i veliki nad2)o~!:ik je, jos uvek uzvaseno

strcg, dosao do svog sedista. v •

I nepravilno drza;?j.e se v~d~ah ka~n)~:,~ usred skupa, Kazne za ozbiljno ucmjene greske III koje se ueine izvan hora vrse s~ na posebnom mestu ih posle ispirtJivanja J odluke koju 0 tome donose sudske v lasti manasbira.

Pauza koju prizeljikuju svi sve~tenici prekida suvise dugu sluzbu : sluz~ ca]. Don~ll su ga vrelog, zacinjenog maslacem d. solju pr~ma .~vbetaJnslmm ,:kusu u drvenim kabloviima. OI1j1 kO)1 su odredeni da

,

100

101

ga sluze prolaze V'ise puta izmedu redova d. pune cinije koje irn pruzaju.

Kada se pridruzi skupu svakisvestenik treba da ima svoju ciniju koju stavlja ispod sakoa sve do trenutka kada mu je potrebna.

Cinije od porculana ili srebra nisu dopustene u skupu. Svestenici treba da piju iz obicnih posuda od drveta. U ovom pravilu se moze da sagleda .davno secanje na siromastvo koje je pnimitivni budizam pripisivao svestenicirna. Ali lukave lame vesto izbegavaju 'Pr~ila koja im nisu po volji.

Najraskosnaje cinije su zaista od drveta, ali su na?ill1jene od retkog drveta .iIi od retkih ispupcenja koja rastu ria riekom drvecu cije zile tvore le.pe crteze. Neike od ovih cinija kostaju i po 70 rupija (oko 700 franaka po sadasnjem kursu),

Uz svakodnevni caj, pcnekad se deli nekoliko Saka. TSAMPE22 i par oence putera, nekad maslac zamenjuju supom. A desava se da besplatan obrok sadrii caj, supu i kornad kuvanog mesa.

Clanovi mamastira koji imaju veliki ugled cesto pozivaju na proslave t.e vrste koje prireduju bogati hodocasnici-svetovnjaci iIi bogate lame.

U takvim prilikama gomsle TSAMP A i komadi maslaca kojima su nadevene zaklane ovce ispunjavaju kuhinje j preplavljuju njihova vrata i viS'e od stotinu ovaca ponekad ulazi u ogromne kotlove u kojima se kuva gargantuovska corba.

Posta sam zena, u Kum-Burnu i u drugim rnanastirima bilo mi je zabranjeno da lieno prisustvu~em tim cudesnim agapama, al i su. kada sam ja to zel~la, uvek slali punu cii!1liJu najboljih poslastica ko]e su bile na dnevnom redu.

. .Tako san: upoenala jedno mongolsko jelo koje ]e b~o spravljeno od ovcijeg mesa, pirinea, kineskih 'unm,,, rnaslaca. sira, kdselog mleka, zutog secera, dumblTa ~ raznovrsnih zacina, sve kuvano zajedno.

22 Brasno naomjeno od pecenog jecrna. To je gLavna namhrnica u 'I'rbetu. Ono je tamo kao hleb ked nas.

102

A to ruije bio jedien primer njihove k'll1inalrske vestime kojom su me gostili ~amai5tiJcki »sefovi«.

Ponekad se tolkom obeda deli novae. Tom priIikorn mongolska velikodusnost daleko prevazrlazi tnbetansku. Videla sam ljude koj.i. za vreme posete Kum-Bumu ostavljaju vise od deset hiljada kineskih dolara".

Tako se .iz dana u dan, i u ostrirn zirnskim zorarna i u zorama toplog leta, toikom Ciltave godiIne, proslavljaju ova cudna jutra u mnogobrojnim GOMPAM~ koje se nalaze svuda na ogromnoj teritor-iji ciji je Tibet sarno jedan mali deo". Svakog jutra su poluprcbudeni decaci pared svojih Sitar.i.jih, ispunjeni tom cudnom duhovnom atmosferom koja je pomesana sa misticizmorn, ikrikanjem i pohlepom za novcern.

Ovakvi poceci dana mogu danam razjasne riac.im citavog lamaistickog zivota 'U manastlizima, To je mnostvo razlicrtbh misl'i koje ovi jutarmji skupovi omogucavaju da se osete: ,i~itancana filozofija, merkantidizam, duhovnost najvise VTSte, grcevito tragamje za obicnirn zadovoljstvima. a svi ovi elementt S'U take tesno povezani da se covek uzal ud trudi da ih potpuno izdvoji.

Ucenici odgajani pod ovakvim suprotnim okolnostirna priklamjaju se jednim Hi drugim ueicajima prema svojim prirodnim sklonostirna i prerna nacinu koji je .prirnerijivao njihov rutiibelj.

Tibetansko svestenicko obrazovamje stvara si:tn,U e};iJt:u obrazovanih. veljki broj tcikIih lenstina, prijatnih 'i veselih bonvivana i zivopilSnih hvalisavaca i nekoliko rmstika koji provode ziV'ot po samostanirna u pustimjj u stalnim meditacijama.

Medutim. veliki broj clanova tibetanskog svestenstva ne pripada jasno i jedino jednoj i1i drug oj

23 U to vrerne kimeski dolar 'imao je gotovo istu vrednost 'kao dolar u zla:tu Sjediinjenih Ameri,Ckih Drzava.

24 Larnaizam van 'Dilbeta obuhvata ci1avu Mongoliju, delove Ssbura i Mandzurf.je :i ima svoje prestalice calk i U evropskCJm delu Rusije,

103

od ovih kategortja. One pre svega prokrivaju, bar sto se tice moci, svaiku od ovih razlicitih karakterrstika. To mnostvo licnosti u jednom bicu svakako da riije specificno za lame iz Thbeta,ali ono u rijirna postoji na .iznenadujuci naciln i zbog toga njihove reci i njihovo ponasanje su stalan izvor iznenadenja za posmatraca.

Lamadsticki budizam se umnogome razlilkuje od budizma sa koj'irn se susrecemo na Cejlonu, u Burmi. Sijamu, calk Ii od onog koji postojj u Kini i Japanu, Krajevi koje Tibetanei biraju da u njirna sagrade svoja redovnicka boravista uglavnom se razlikuju prema .posebnom turnacenju koje 'ani. daju budistiekom ucenju.

Tibetanski manastiri. smestem na vrhovirna planina i lilZlozen.i vetrovima, imaju agresivan izgled i kao da prkose nevidljivom rieprijatelju koji se nalazi svuda uokolo. Hi Ikada SU, pak, scucureni u usarnljenoj dolini, cesto imaju izgled sumnjivih laboratorija u kojima se bave sa okultnirn silama.

Ovaj dvostruki ozgled donekle odgovara izvesnoj svarmostd. Mada su se vee davno rmsli svestenika na svsm polozajima okrenule ka poslovima iii drugim svetovnim brigama. GOMPE nisu u svojoj bibi nastale ad take pnizemnih Ijudi,

Revnosno osvajanje jednog sveta »S one strane- culima, sticanje transcendentalruih znanja, traganje za misticnim iskustvima, gospodarenje iokultrrim silarna, to su bi1i ciljevi zbog Ikojlih su gradili ova »utvrdenja« Raja se uzdizu medu oblacima i tih zagonetnih krajeva koji su skriveni medu vijugavim planinama.

Medutim, u nase vrerne mistike i cudotvorce treba t'razti..ti van manastira. Da W pobegli od ziveta bremenitog materijalnim brigama otis1i su u udaljena mesta do kojih se tesko dolazi i zbog toga otkrdvanje nekih samostana ponekad stvara mnogo poteskoca i zahteva pravo dstrazivanje.

Svi su pustinjaci, osim nekoliko .izuzetaka, poceli svoj zivot kao ucenici redovnog svesteniekog poziva,

Decake, kojirna su l'Oditelj~ od~edili s.v.estenicki poziv, odvode u rnariasti r kada ~aJ.uotprl~ike .osam god~i,na i tu ih poveravaju svesteniku ~_O:Jol ~npada njihovoj :porodIici !iii nekom ocevom )iI1lJ~~l]iU. Decakov tutor uglavnom je i njegov u01t~l] 1 v~es~o se dogada da mladi novajLija nema drugth. ucitelja.

Medutim, dobrostoieci roditelji, kO]1 mogu da plate casove obraaov~no~ 'svest€'Ill~ku. cesto odvode svoje sinove u pansron 1 tu skla:pa'Ju ugovor ?o korne decak redovno dobija casove. Ponekad mu je, pak - na['omto kada ucenik pripada plemst~ - dopusteno da ziVli u boravistu verskog. dosto]a~stv.enika i on rnanje ili vise nadgleda njegovo ucenje.

Ucenike izdrzavaju njihovi ["odiiteljd. koji staraocu salju uobicajene namirruice kao sto .su maslac,

caj i meso. . ..

Boga<1li Td'betalIlci, pored OSIIlovm~ nam\l~lea, 8VOjim smovima salju deIi~atese kao sto. su .sir, ~eso, suseno voce, secer, kolace ad v~ela5e lIt? ~~?, b~ag.~ u naturi ima vainu ulogu u zivotu svestenlcl'ca koji su srecni kada dobiju nesto od toga. ?,no ,omog'~cava mnogobrojne razmene ,i na taj na~ln ?~ proz-

. drljivih ,i siromasn~h ,~gova u:ogu ~~. kuprti mnogobrojne usluge daj UC1 rm pregrst .ika]Sll)a ~vr:dlh kao kamenje il i nekohiko komadiea srusene oveetilne.

D~ca ciji su roddtelji potpuno, b.ez pri~od~ postaju GEJOGI2s, u stva:ri oni pla'ca.J~ svoje casove radeci kao posluga kod staraoca .• Nije . potre:b?o naglasiti da su u ovim slucajevimacaso~ .retk! \l kratki. Uoitelj, koji je cesto rieobrazovari ,111 nesto malo zna, moze da poducava decake kO]'l -su 'p?d njegovim nadzororn tako da napamet ponavlJ~J~ d~l~:r.~ iz liturgijskih leikmja koje strasno !iJzopacu)u 1 Cl)l

srnisao uopste ne shvataju. _

Mnogi GEJOGI nista ne uce. To nij~ zbog ~o~a sto je najamnicki posao t~.zak d zamarajuci, al! I? ravnodusTIOIst svojstvel18. njihovom uzr~'St~ sp~ecava da traze casove koje im uopste ne daju 1 om pro-

---

25 "Sluga vr-Iine- iii »sluga po vrlini«.

104

105

vods bes~r:'ljne sate u igni sa svojirn dru

tog polozaJa. govima is-

.' . ~Ma koliko godiria da lima, ucenik odrnah klIJe~u u manastir deLi deo pl1ihoda26 sa ostali po ao 1 dal"()ve koje irn poklanjaju verniei. ima,

. Kada _postane stariji, ako oseca zelju za uce-

n]e:n, . ~(~ze da zatrazi da bude plli1mljen . d

od cetu-i skole koje se nalaze _", . U. je nu

nas,tinima i ko i pn svim vehlnm ma-

K d u o.~lrna se odrzava viM nivo ucenja

a a se radi -. '.. .

I· - " - 0 ueemCl·ma kOJ~ pnipadaju m _

11ffi mana,stlnma u koiirn v • a

[aju dOipustetl1' d ~ J a nema skola, Iako dobi-

'. . '. )e a uce negde drugde.

~~mams.beko manastirsiko ucenjs sadrzi : .L"110Z0[;ljU 1 n t· fi 'k' .

TSEN GNIDA; 1e a lZl u ko,]€ predaju u skoli

. Obrede. magiju, astl'ologiju koje ,preda]'u u ~ko-

11 GIUDA;

Medieim~ ko:iu predaju u skoli MENA;

d . Sve~e s~)lse 1 ma:na'stirska pravila koja se preaju u sko11 DO.

<?.ramatika) aI1i~eti.ka i druge nauke se uce van skola sa poseorum profesorima.

k . ~o:nekad~~tudenti £ilowf,i.ie 'odrzavaju javne disuSIJe sa svojim drugovima.

~~J.~rave J}mteobl.'~dni gestovi i -ozivlj'avaju ih na cu ,an nacm. POStO,]1 pose ban nacin da se d"u a brojarnca tprebaQi oko 1'uke da se pi .,~

uda . k . , 1JeS'l1€ ruxama i

t . n~. nog()~ ada .'se p.( stav.ljaneko pitanjs. Pos-

oje 1 drug~ pokret; koji su isto tako .strogo prop] sam: na primer da se SkOC1 kada se od ovara - tlvmku. ili kada mu se postavlja neko dr~go Pita~j~~

I ~ako. mad a su recenice koje .se na 'cesce men,].u.Ju. uz.ete liz klasicnih dela i sluzen1 cast ,raz~

me ko 11h uzgovara mahanje J ud' one

nogu proitivnika st;a-ra)'u utisa-~ .. ~T~h!l1Je nogom u

. ' zucnr rasprava.

21> Tu su p-!·i.hO<li oct lj' .

- zem e -III stcyke koja PI'I',pada

marnas-iilJ·u..

106

Medutim, iz ovoga ne treba zakljuciti da su svi clanovi fflozofske skole ohifui papagaji. Medu nj.ima se nalaze poznati obrazovani ljud(i d tanani mislioci koji iako satima mogu da recituju mnogobrojna poglavlja iz dela isto su t ako sposobni da raspravljaju 0 njihovom znacenju ri da 0 njima Izlazu svoja sopstvena razmisljanja.

Jedan cudan obicaj zasluzuje da se istakne : posle svecane govornicke rasprave svestenik koji je pobedio jase oko skupa na ledima protivnika koga je pobedio,

Gotovo svuda je skola obredne magije smestena na najluksuznijem mestu od svih skolskih manastirskih .institucija i njeni diplornirani clanovi, koji se nazivaju GIUD PA, veoma su cenjeni. ani su zastatnici GOMPI kojima pripadajui brinu se 0 mjihovom .napretku i trude se da ne zapadnu u bedu,

Clanovi dye velike skole GIUDA koje ,se malaze u Lasi imaju 'isltu obavezu u ciltavoj drzavi i njenom vladaoeu, dalaj-Iarni.

GIUDI FA imaju isto tako za duznost da velicaju i sluze dornace bogove i demone cije se peljateljstvo tili nezainteresovanost zadobijaju obecanjern da ce im se stalno velicati kult Ii da ce se udovoljavati njihovim potrebama. Najzad, oni su odredeni da, zahvaljujuci svojim magicnfm mocirna, drze u zatvoru neka divlja i1i zla bica koja ne mogu da se urnrlostdve.

Mada zbog nedostatka drugog izraza u nasern jeziku rrazivamo GOMPE »manastirirna«, tesko je - izuzev celibata koji svestendci postuju i cinjenice da GOMPE poseduju svoja liona dobra - naci 1 najmanju zajednicku tacku izmedu njih i hniscanskih manastira.

Sto se celibata tice, objasnimo odmah da jedino reformirana sekta GELUG FA (jednostavno nazvaria sekta »zutJilh kapa«) zahteva celibat odsvih svojih svestendka bez razlike. U razlieitirn sektama »crvenih kapa- celibat je obavezan jedino za GELONGE, u stvari za svestenike koji pripadaju vi-

107

sern redu. Ozenjens lame imaju van rnanastira prebivaiista u kojima stanuju sa svojm porodicarna. 1 po~ed toga stan u manastiru fuji su clanovi, DOl u njemu stanuju za vreme verskih prazruka ili kada zele da neko vreme provedu u samoci da bi meditirali i~l ispunjavali verske duznosti. Zenarna nije dopusteno da sa svojim muzevima stanuju

u GOMPI. .

. L~.ail~tJic~i .manastiri pruzaju utociste svim Ijudima OlJ1. :le. cilj duhovni. Taj oil] nije strogo odreden,~'l.b je nametnut. niti pak zajednick! svim

,st:anOV'TUClma GOMPE. T'ezrije svakog svestenika ?~lo cia su skrO'l11n~ ili ~iSe, su njegova tajna i o~ je slob:o~~n da tezil da Ihostvari sredstvima koja

mu naJvlse odg.ovaraju. .

. ~edino. pravdlo koje u GOMPAMA treba postovailil je odrzavanjs reda koji svestenioi treba da odrza:raju unutar ivan manastira i nj)i/hov'O redovno prisustvo na razldcitim sastancima. Ovi sastanci nikako nisu javni obredi iz kojih svako od ucesnika tre~a da izvue~ ~iJl.o kakvu duhovnu Hi materijalnu dobit. Stanov.mcl GOMPE se vokupljaju u holu za skupove da bi culi neku vrstu dnevne zapovesti koJU Stu izrekle mesne vlasn, a zatirn da bi citali ill napame~ pon,:-vl.i:aIL monotone pevajuoi, odeljks iz lmn.~s~llh SPI'S,:: Ovo se radi da bi se post±gli po~tiVI. :rezuJtat~'l k~o: odstranjivanjs opstih zala. ep'ldemlJ~, postizanjo blagostanja, a sve za dobroa1!t .zemJJe, njenog vladara ili dobrocinitelja rna-

nasbira, .

S~o se. tice obrednih cerernonija one se slave zbog. cud~ smr ti vrsitelja obreda. Tibetanci eak v~.ruJ.u da je za vrsiteljs obreda nemoguca da 1Z njih lz;uku. neku. licnu korist i najsposobniji od GIUDv ~A Je. p'I1lmo~an ?a se obrati svom kolegi kada zeh da 1Z toga izvuce neku kQI11st.

.. ~a,gijskj obredi se odnose na liorri cilj, rneditaCl]~. 1 sve Se misticne radnje obavljaju na poseban n~lCI!l1. Niko nema prava, azuzev ako to nije svesten~lkov duh?vni voda. da se umesa u ova pitanja. Isto tako. nllko nema prava da zatrazi da mu Iamais-

t~6ki. svestenik po1az'€ racun 0 njegovim religioznim ili filozofsklrn uverenjirna, On moze da se prikloni bilo kom ucenju i catk da uopste ne veruje, to se sarno .njega tiJce.

U tibetanskim manastirima ne posta je ni crkve ill kapele. LHA KLANG, »kuce bogova«, koje se u rijima mogu videti su iste kao posebna boravista bogova i1i manje vise istorajskih 1nenosti. Ako :neko to zeli onda s postovanjem .pose6uje statue ovih lienosti, nald lampe iiitamjan u njihovu Cast, pozdravlja ih triput ci odlazi. Posetioci cesto toikom ovih ikmtkIih peseta traze neko dobrocinstvo ; medutim, m.nogi izrazavaju sarno svoje postovanje i ne zah tevaju riikakvu milost.

Isto se tako mikakva rnilost ne ·tra:ZJi IOd budinih slika, jer su bude prevazisle svet zelja i nalaze se, u stvari, van svih svetova, ali su z.elje izrecene, zahtevi su izrazeni, odluike su donete. Tako ce, na primer, posetilac pomisliti : »Da Ii cu ja tU ovom i sledecirn zivotirna imati moguonosti da delim miIostinju i da doprinesern sreci drugih bica.« Ili : »Da Ii cu biti sposoban da jasno razumern Budino ucenje 1 da prema njemu podesirn svoje ponasanje.«

Mnogo veci broj riego sto se to moze zamisliti je broj omih eiji se obredni gestsastoji u prinosenj u zapaljene lampe Budinoj statui i :njihove zelje za duhovnim· prosvetljenjern. Mada vecima njih ne (';iJl1'i rrikakav naper da ga dosegne, misticni ideal spasenja kroz znanje je veoma upecatljiv u 'I'ibetanaca.

Potpunoj duhovnoj slobodi koju uziva lamaisticki svestendk potpuno odgovara i materijalna sloboda koja je isto toldko velfka,

Clanovi manastira ne z.ive '11 zajednici, vee svako prema svojim mogucnostima, svako za sebe u svojoj kuci dli stanu. Dobrovoljno siromastvo nije uopste njihova osobina, kao sto je to bio slucaj u izvornom budizmu. Cak bih rekla da lama koji bi ga upraznjavao ne bi imao nikakav ugled, eak naprotiv. Jedino pustinjaci mogu sebi da dozvole ovu ·,e k seen tracnost«,

108

109

Medutim, potpuno odnicanje onako kako ga je Indija - rnozda jedino Indija - shvabila, naje sasvirn nepoznato Tlirbetancima27. Oni su potpuno svesni njegove velicine i uvek mu ukazuju dostojno postovanje. Price 10 »sinovirna iz dobnih porodicakoji su napustili svoj raskosan dom da bi zivel:i kao askete-prosjaci, a narocito prica 0 Budi koji je napwsti:? polozaj princa na vlasti, slusaju se sa .najdubljim postovanjem i najvecim divljenjem. Al-i ove pr.ice pripovedaju ° dogadajima 'koji su se deS:a,va.!1i u davnim vremenima i sadanjim slusaocirna izgledaju kao da pripadaju nekom' drugom svetu koji sa ovim u kome zive njihove bogate Ii postovane lame nema nikakve veze.

Uvrststi se u prv'i. ili drugi sveStenicki red moguce je a da nije nepohodno da se bude stalni clan manastira, ali ovo S€ retko desava d jedsno kada je kandidat u god'inama kada moze sam da odluci osvom zivotnom putu i kada zeIi da postane pustmjak.

Ako se neko prirni u GOMPU to ne znaci da ima pravo da u njoj stanuje besplatno. Svaka 'svestenik treba ili da sam sebi sagradi boraviste ili da ga kupi ako ih ima slobodnih - ako nije nasledio neko boraviste od rodaka ili svog uoitelja.

Svestenici koji su suvise sirornasm da bi postali sopstvenici, iznajmljuju jednu iii dye sobe u kuci bogatijeg kolege. Studentn i obrazovani ljudi koji su bez sredstava, 'ild pak stari sirornasni svestenici se najeesce besplatno smestaju u prostranim stanovima bogabih lama.

Oni najsirornasniji kojirna nije potreban sarno smestaj vee i svakodnevna hrana stupaju u sluzbu lead velikih lama ili traze mesto u kancelanijama ili obavljaju specijalnu sluzbu kod izabranih linovnilka GOMPE, J edni su pisari, svestenici, pomocnici racunovoda, drug] kuvari Hi konjusari. Oni koji us-

peju da postanu upravnici kod TULKUA cesto se i obogacuju,

Ucens svestenici koji pripadaju sirornasrnm porodicama zaraduju za zivot kao profesori. Oni koji imaju urnetnicki dar slikaj u religiozne slike. Posto ovaj posao uopste rsije los neki manastiri u kojima postoji skala lepih umetnosti privlaee veliki broj studenata. Oni ikoji obavljaju siuzbu kapelana borave kod bogatih lama Hi kod !i.rnu6nih svetovnjaka. Najzad, sloboda bavljenja vracanjem i astrologijom, pravIjenje horoskopa, verske svacanosti u porodicama su isto tako izvori prihoda za TRAPE koji moraju sami da se (~zdrZavaju.

Lame-lekari se nalaze u .izvanrednom polozaju ako su pokazali svoju vestmu u lecenju ozbiljnih slucajeva i ako se radilo 0 znacajnim licnostirna, Cak i kad a nemaju tnliko uspeha, lekarski poziv je veoma unosan.

Ipak, poziv koji najvise pi-ivlaci veliki broj svestenika je trgovina. Najveci broj ucenika, kada ude u zrelo doba Ii ne zaruma se 'IlIi za religiozne poslove nib lima zelju da uci, trazi svoj zivotni put u trgovackirn poslovirna. Ako nemaju riepohodnu novcamu sumu da sami zapocnu posao, oni postaju sekretari, rade za kasorn, postaju posredrnci Hi su jednostavno sluge trgovaca.

U manastirima su dozvoljene neke trgovacke pogodbe; sto se tice TRAPA ikojoi vode zaista vazne poslove, dozvoljeno im je da zatraze odmor - koji Cak moze da traje nekoliko godina - od manastirskim vlasti i da putuju sa karavanima ili da otvore radnje svuda gde to sami zele.

Svi se manastini bave trgovinom na veliko, prodaju i razmenjuju proizvode sa svog poseda kojima se dodaju prihodi vehkih kolekta" koji se zo:,u KARTKIK, od kojih se neki odrzavaju u redovnim vrernenskdm interva1ima. a drugi kako-kad.

Manasuiri koji nisu mnogo poznati zadovoljavaju se time da salju neke od svojih svestenika da

28 Kolekta, sakupljanje darova - dec mise (prim, prev.).

27 Pesnsk-asketa MilLarepa, [edaoaeeti vek,IlJajpopulami!ji od tilbetalllSlMh svetaca je primer ovoga,

110

111

sakupljaju milostinju po okohni, ali u velikirn rnanasti'rima KARTKIK ima oblik prave ekspedicije. Grupe TRAPA koje cesto prate riajvisi dostojanstveruici odlaze iz Tibeta sve do Mongolije, provode meseee u putovanju i vracaju se kao sto su to radili ratnici-pobednici iz davrnih vremena, goneci ispred sebe stotine konja i zhnotinje natovarene raznom robom, a sve to pokloni1i su im verniei.

J edan od obicaj a sastoj i se u tome da se za izvesno vreme - cesto za vremeod tri godine poveri novcana suma ili roba manastirskom dostojanstveniku. Ovaj treba ulozerui kapital koji je dat njemu na raspolaganje da ucini urrosnim i to na takav nacin da mu debit omoguci da namiri odredene troskove, Na primer, mora da snabdeva neophodnim maslacem lampe nekog hrama iIi pak treba da obezbedi odredeni broj obeda clanovima GOMPE, ili pak treba da snosi troskove oko odrzavanja manastira, prijema gostiju, ishrane konja i j'os mnogo drugih stvari. Po isteku vremena za koji mu je kapital bio poveren, ulagac treba da ga u potpunosti povrati. Ako se radio kvarljivoj robi korisnak mora da mu vrati istu kolicinu sveze robe. Ako je imao srece u svom poslu i ako je dobit veca od ,troskova koje je imao, utoliko bolje po njega, razlika njemu pripada. Ali ako se desilo suprotno, 'on je primoran da svojim noveem nadoknadi sumu pocetnog kapitala, posto on u svakom slucaju treba cia ostane nedirnut, kada prede u ruke narednog ulagaoea.

Adrnirristraoija velikog manastira je isto tako slozena kao i adrrunisbracija nekog grada. Ne ubrajajuci vise hiljada svestenika koji zive u njoj, GOMPA pruza svoju zastitu znacajnom broju zakupnika, polu-kmetova, nad kojirna oni imaju pravo dzvrsenja kazne. Cinovnici koje je izabrao Manastirsloi savet. vade racuna 0 svim dogadajima i potpomognut! su osobljern iz biroa i polioijom.

" . Ovi polieajei, koje zovu DOBDOBIMA, zasluzuju poseban opis. Oni se ·regrutuju iz redova atle-

112

Ita, nsobrazovaruh razrnetljivaca vojndcki nastrojenih koje su ocevom voljom JDS kao decake uveli u manastire, dok im je mesto pre u kasarnama.

Hraori, bezbrizne neustrasi vosti pr?sta~a, uv"e~ f u trazenju svada i spremni na opa,s:r:ost1,. ovi sme~ru i razmetljivei imaju izgled. razvratn:'k~ 'IZ srednjeg 1 veka. Odelo koje su sarm .od.abra~1 je, ~gla:rnom, I prljoavstina. Oni misle da neci:stoca. dOPP1JIlJOSl rat-

nickom izgledu coveka. Junak se mka~a .ne .pere. Stavise, on ga:ravli kozu pomoc~ masne cad'l koja se nalazi u 10ncima, sve dok ne lzgl.e~a kao . p:-avi crnaco DOBDOB je ponekad u drOn)~lma, all ee~to on sam cepa manaslbirrs:ku odec';l, da bi taloo, ,:eru~e on, imao j'Os strasnd]] izgled. N)eg,~va prva br.lga je da, kada obuce novu haljinu, ovu istu I~ zaprlja; to tradicija zahteva. Ma kako da je tkanina ~_kupa, ~O~DOB, posto je zgnjeeio ma.slae u. svojim prlJavI;n rukama, stavlja ga u gustirn sloJevlma na ~de<:u koju prvi put oblaci. Za ov~ gQspodu .. se ~a)~eea otmerrost sastoji u tome da njihova h.alJ~n.a 1 njihova toga zbog bI'lizljd.vo ~rZa:7ane p~l~~vs·ti~e p.opr~~ mi tamnu patinu sa kadlfemm odsjajima 1 da stoji

uspravno kao odeca oct gvozda.

Manastir Kurn-Bum duguje svoje ime i svoju popularnost jednom cudnom drvetu. P,osluzila sam se detaljima iz hroruke 0 Kum-Bumu.

GOdine 1555, 'refo;rmatOlI' Tsong-ikapa, osni.v~c sekte GELUP PA, ,podio se u Arndou (na SleVeTio.l~toku Tibeta) na mestu na kome se sada uzdize

Kum-Bum.

Neste posle njegovog I"~denj~, l~a. ~ubcen Karma Dordi prorekao je da ce decalk Imati cudn~vatu sudbiriu i prepoTuCio je da mesto na kOi?,e ~e se roditi drze u savrsenoj cistom. Neste kasnije je jedno drvo pocelo da raste na tom mestu.

Trreba znati da cak i danas umesto patosa u vecini kuca u Amdou postavljaju tueanu zemlju i da domoroei spavaju na jastucima ili cilimirna ko-

113

je stavljaju direktno na zemlju, Ova cinjer1lica objasnjava tradiciju koja pripoveda da je drvo izraslo od prolivene krvi tokom porodaja, kada je prekinuta pupcana vrpca.

Pre svega ovo drvo ruije na svom liscu imalo nilkakvu oznaku, ali je njegovo cudnovato poreklo nadinilood njega predmet obozavanja, J edan svestenJik je sagradio kolibu u njegovom susedstvu ~ to je, u stvari, hila polazna ta:Cika za izgradnju sadanjeg prostranog i veorna bogatog manastira.

Mnogo godina kasmje, kada je Tsong-Kapa vee bi~ ~poce~ svoj posao na reformi, njegova majka, koja je vee dugo hila odvojena od njega, zazelela je ~a ga vid; i poslala mu je pismo u kame ga je pozivala da se vrati u svoj kra],

Tsong-Kapa se tada nalazio u centralnom Tibetu. Za vreme jedne misti6ne meditacije shvatio je da je njegovo putovanje u Arndo beskorisno i zadovo!jio se time .da pise svojoj majci. Glasniku je uz pismo predao 1 dva svoja portreta, jedan za nJegovu rnajku, a drugi za sestru i jednu sliku Gialve Senzea", najboljeg u nauoi i govormstvu i lidera obrazovanih ljudi i nekoliko slika Demcoga bozan-

stva tantrdstickog panteona". '

U trenutku kada je glasnik Tsong-Kape predavao ove predmete porodici reformatora, on je zraceci iz daleka svoju magicnu moe, ucinio da se na Mcu cudotvornog drveta pojave slike bozanstava. Utisak je bio tako divan, kaze se u tekstu koji sam citala, da i najvestiji umetnik ne bi mogao da stvori jasnliju sliku,

Pored sl'ika pojavili Sill se ~ drugi znaci a i .. Sest pisrnena- (u stvani formula od sest slogova) A UM MANI PADME HUM! pojavilo se nagranama ~ kori drveta.

Zbog ovog cud a manastir su nazvali Kum-Bum (sto hiljada sllilka).

29 VdSe je poznat pod limeno.m Jampeiona, a njegovo ime na sansk1t.itu je Manjukmi.

30 Na ~l'\iJtu se zove Cambara,

114

R. R. i P. P. Huk i Gabe pripovedaiu u svojirn pricama sa putovanja da su na liscu i stabl';! drveta videl~ reci AUM MANI PADME HUM! Oni posebno isticu 6injenicu da su se tek stvorena ~ jedva vidljiva slova pojavljlivala ~a liscu ~ ispod kore tek

.posto bd se sa njih skin~o J~dan slo]. .

Narnece se jedno pitanje : koje su drvo videla

ova dva putnlika? .' ,

H['oru.cari manas,tira pncaiu da je po pO]aV1

cudnovatih slika drvo obavijeno tkaninom od svile (»haljinom«) a onda su oko njega sagradili h:r~:

Da Ii je taj hram bio otvoren? Izraz kOJIl .~e upotrebljen u tekstu: Corten ne opravdava ovo. masljenje, jer Corten je zatvoren i siljast spomenik.

DTVO Iiserio svetlosti i vazduha osudeno je na umiranje. Dakle, posto gradenje Cortena oko drveta datira - pl'ema hronicarirna - iz sesnaestog veka, P. P. Huk i Gabe najvise sto su mogli da vide bio bi »kostur- pravog drveta.

Opis, medutim. nagovestava da se radi 0 drve-

tu koje je ill stanju rasta,

Hrcnike su isto tako kazivale cia je cudctvorno drvo i zimi i lcti uvek bilo isto i da je Ibroj njegovog lisca bio uvek isti.

Sa druge strane, u njima mozemo procitati da su se u izvesno vreme culi neobicni zvuci u unutrasnjem delu Cortena u kome se nalazilo drvo. Opat manastira je tamo usao, licno ocistio prostor oko drveta i tamo pronasao malo tecnosti koju je popio.

Ovi detalji kao da ukazuju na vrstu zatvore-

nog prostora u koji se obicno ne ulazi, dok cudo da drvo ne gubi Lisee zimi (vrsta kojoj drvo pripada je listopadno drvece) kao da hoce da kaze da se radi 0 zivorn drvetu.

'I'esko je snaci se u ovirn protivurecnostima. Medutirs, sada se Corten-relikvijarijum, visok dvanaest do petnaest metara, uzdize usred hrama zlatnih krovova, a kaze se cia je u njemu zatvoreno prvobitno drvo. Vise su me puta, dok sam zi-

115

vela u Kum-Bumu, uveravali da je ovaj relikvijarijurn relativno skoro sagraden.

Preko puta hrama nalazi se izdanak cudotvor~og d~·veta. Ograden je ogradorn i predmet je obo~av.anJa. Jedno vece drvo, koje je isto tako izraslo iz cudotvornog drveta, postoji u vrtu koji se nalazi ispred Budinog hraraa.

Kada Iisce ova dva drvet.a opadne skupljaju ga i dele hodocasnicims.

Mofda su P. P. Huk i Gabe govorili 0 jednom 00 ova dva drveta. Putniei koji do1aze u Kurn-Bum uglavnorn ne znaju za pricu, cak ni za postojanje drveta koje je zatvoreno u relikvijarijumu.

Neki stranci koji su odesli u Kansuu (kineska provineija na cijoj je granici Kum-Bum) uveravali su me da su na liscu dva ziva drveta citali AUM MANI PADME HUM.

Medutim, lamaisticki hodocasnici i svestenici iz manastira (oko 3000 Ijudi) u tome ne vide nista neobicno i veoma su skepticni i podrugljivi kada se radi 0 vizijama stranaca vezanim za to.

Hronicari govore da su svi ljudi iz Amdoa videli cudotvorna slova na drvetu nekoliko vekova po njihovom pojavljivanju.

Pored izabranih cinovnika koji predstavljaju autor~tet u ~anastirima i upravljaju svojim privremerum dobrirna, tibetansko svestenstvo sastavljeno je od svestenicke aristokratije ciji se clanovi nazivaju lame-tulkui. Njih stranei pogresno nazivaju »zivirn

budama., .

'!'ULKUI su najuocljiviji neobicni predstavnici ~amalzma; oni se po toj neobicnosti jasno razlikuju od svih drugih budistickih sekti. Sa druge strane post?janje te svestenicks arlstokratije nasuprot svetovn]acke u tibetanskom drustvu i nadmocnost p1've nad drugom je is to tako neobicna Cinjeniea za Tibet.

116

Neobicnu prirodu TULKUA pisci sa Zapada nisu nikada jasno odredili i moze se poverovati da se oni nisu 'nikada zapitali sta je u stvari jedan TULKU.

Mada je postojanje inkarnacije bozanstava ili drugih mocnih licnosti odavno prihvaceno u Tibetu, aristokratija TULKUA stekla je sadasnji status tek

posle 1650. godine. . . .

U to vreme peti po redu veliki lama, pripadnik sekte GELUGPAA. koji se zvao Lobsang Giatso, upravo je postao vladar Tibeta, a P?stavio ga. je jedan mongolski princ i priznao car Kme. Med~~lm, posta mu ovaj polozaj nije i?io ~~:roljan, .amblc:o~~ ni lama je sam sebi odredio .VlSl red, .lzdava~uel se za emanaciju ili TULKUA IZ Cenree.lga, vaznu licnost iz malajanistickog Panteona. U lst.O ~~~e je pribavio ucitelja koji ga je ,o'b~azovao I ~oF Je prema njemu gajio ocinska osecanja, k,~o veh~l lama iz manastira Tracilumpo, govorccr da je on TULKU iz Eupameda tajanstveni buda ciji je Cen-

reeig duhovni sin. . .

Primer koji je dao lama-kralj umnogome je doprineo stvaranju TULKU~. ?sk?ro -:u ~Vl rnanastiri vece vaznosti smatrah pitanjem casti da na celu imaj u inkarnaciju neke slavne li~.nosti ..

Ovih neko1iko reci 0 poreklu dvojice najpoznatijih potornaka TULKUA: Iicnost dalaj-Iame, koji j~ inkarnacija Cenreciga i licnost TraCi-lame,. inkarnacije Eupameda, dovoljne su da se sh:rab da se u njihovim slucajevima nikako ne radl, kako to cesto stranci misle, 0 inkarnaeiji istorijskog Bude.

Pogledajmo sada sta lamaisti podrazumevaju pod pojmom TULKU.

Prema narodnom verovanju TULKU je ili reinkarnacija nekog sveca m nekog :pr~~nulOr~ u~~njaka, ili reinkarnacija nekog drugog bica koje nije covek: boga, demona itd.

To su TULKUI prve kategorije koji su najbrojniji. U drugoj kategoriji su samo neke retk~ reinkarnacij e mi tskih licnosti, kao sto s.u d.ala]:~am~, Traci-lama, dama-lama Dordi Pagmo 1 oru koji pri-

117

padaju n!ze~ redu, TULKUI nekih domacih bogova. kao sto je Pekar ciji TULKUI vde funkcije sluzberuh prorocanstava.

!UL~~I bogova, demona i vila pojavljuju se kao .J~n~cI iz legendi ; rnedutim neke Iicnosti rnusk~:Cl 1 zene, sada uzivaju slavu rodnog tIa. Vecina njih su NGAGSPI, earobnjaci ili vraci koji su van redovnog svestenstvs.

!u _i tamo. sretn~ se poneki svetovni TULKU, k~o sto je ~ralJ od. Linga, koga smatraju reinkarnacijorn usvojenog sma slavnog junaka Guezara od Linga.

. Zene. koje ovaplocuju KANHOME (vile) mogu

jednostavno da budu svestendce iJ:i udate zene.

Ova poslednja klasa TULKUA ne rnoze nikako d<l: se poredi sa _prvim dvema klasama svestenieko aristokratijo Moze ~e smatrati da ona vodi porek- 10 izvan larnaizma, iz stare tibctansks vere

IVoTakoli~o d~ izv~rni budizam porice p'ostojanje postoJ~n~tl dus~ koja se. s~li i ovu teoriju smatra najvecorn greskom, veliki broj budista vratio se n~ staro verovanje Hindusa koji smatraju da JIVA (~Ja«) povremeno »rnertja svoje istroseno telo noVIm telom. isto kao sto mi odbacujemo iznoseno odelo da bismo obukli .novo«.

~o.sto TUL.K~A s?;atraju inkarriacijorn nekog bog~ .Il! ne~e mlSt~ene ltcr:ostJ koja supostoji sa njim, teorija .~ »Ja·, koje _~en.la svoje odelo od koze, ne moze :rIse ~a POSl~ZI . da se objasni njegova priro?a. All v~lIki broj Tibetanaca ne ide tako daleko 1. U praksi sve TULKUE: cak i one koji su nadIJuds~a bica, smatraju reinkal'nacij'om njihovih pret-

hodmka. . .

Predak jedne Iinije TULKUA zove se Kou Kong rna. Mad~ taj polozaj nije strogo propisan on uglavnorn .pripada svestenickom redu, '

Izuzeci . s~ ot_ac i ~ajka reformatora Tsong-Kape. Obojo imaju svoje prebivalists u manastiru Kum-~~mu. Lama za koga se smatra da je reinkarnacija oca . Tsong-Kape zove se Agia Tsang. On je gospodar I ImenOVaTIl vlasnik manastira. Dok

118

sam boravila u Kum-Bumu bio je to jedan decak od dvanaest godina.

Majka reforrnatora ovaplocuje se u rnusko dete koje postaje lama Cangsa-Tsang.

U slicnim slucajeviraa TULKUI svetovnjaci su, izuzev u retkim slucajevima, pripadnici svestenstva.

Postoje svestenici TULKU svetaca ili boginja.

Povodom njih treba zabelezrti jednu neobicnost, one sou uglavnom, izuzcv kad zive kao pustinjaei, opatice muskih a ne zenskih manastira. Uostalom, jedina im je duznost da za vreme sluzbi i svecanosti povodom praznika sede na svojim opatskirn prestoliraa. Zive u posebnim palatama sa svetovnjackom i svestenickom poslugom. Ma ko da je nominalan gospodar, stvarnorn administracijom manastira bave se cinovnici koje biraju svestenici.

Pazljiv posrnatrac cesto nalazi razlog za zabavu zbog nacina kojim se sklad i sveti propisi gube tokom brojnih reinkarnacija. Neretko se moze sresti neki potpuno beznacajan covek koji boravi na prestolu kao zarnisljena reinkarnaeija poznatog mislioea ili neki epikurejski rnaterijalist kao reinkarnacija nekog mistika poznatog po svojoj strogosti.

U reinkarnaeijarna TULKUA ne postoji nista sto moze da izgleda cudno ljudima koji veruju u »ja« koje se povremeno seli. Prema ovom verovanju svako od nas je TULKU. »Ja- ovaploceno u nasern sadanjem obliku, postojalo je u proslosti u drugim oblicima. Posebnost TULKUA je jedino u tome sto su cni reinkarnacije poznatih Iicnosti, sto se oni ponekad secaju svojih proslih zivota i sto im je, u izvesnirn slucajevima, moguce da odaberu i da unapred znaju svoje buduce roditelje i mesto u kome ce se ponovo roditi.

Ipak, neke lame vide znacajnu razliku izmedu reinkarnacije obicnih ljudi i reinkarnacije ljudi koji su duhovno prosvetljeni.

Ljudi koji se nisu bavili nikakvom duhovnom vezbom, koji zive bedno i nesvesno se podaju svojim instinktirna, mogu da se porede sa covekom koji bescilj no [uta, bez ikakvog odrectenog smisla.

, , .

119

Na primer, takav eovek vidi na istoku neko jezero i, posto je ozedneo, zelja da pije vodu gura ga da krene ka njemu. Kada mu e pr lblizi, oseti miris dima" koji u njemu izaziva misao na neku kucu ili neki kamp. Bilo bi prijatno, misli on, popiti caj umesto vode i naci prenociste. On, dakle, napusta jezero pre nego sto je dosao do obale i, peste miris dolazi sa severa, on se upucuje tim pravcern. Dok krivuda putem, pre nego sto je ugledao neku kucu iii neki sator, pojavljuju mu se utvare koje prete. Zastr asen, skitnlea hitro bez! ka jugu. Kada prosudi da je dovoljno daleko od cudovista i da njih vise ne treba da se boji zaustavlja se. Onda druge skitnice njegove vrste prolaze. Oni hvale cari neke blagoslovene zemlje, neku zemlju obilja i radosti u koju su se uputili. Odusevljen, lutalica im se pridruzuje i krece ka zapadu. I ponovo ce ga na tom putu druge okolnosti naterati da promeni pravae pre nego sto je cak i video zemlju u kojoj vlada sreca.

Tako menjajuci pravac citavog zivota, ovaj ludak nece nikada postici nikakav cilj.

Stici ce ga smrt sa vreme njegovlh bezumnih lutanja a antagonisticke snage, stvorene iz njegove zbrkane aktivnosti ce se rasprsiti. Nikakav TULKU ne moze da se stvori posto skup neophodrie encrgije koja je potrebna da odredi trajanje istog toka nije stvoren.

Nasuprot, prosvetljen covek poredi se sa putnikorn koji jasno zna kuda zeli da ide i dobro je obavesten <0 geografskom polozaju mesta koje je odabrao kao svoj cilj, kao i 0 putevima koji do njega vade. Duha potpuno usredsredenog na svoj zadatak, slep i gluv na prividenja i iskusenja koja se javljaju na njegovom putu, nista ne moze da

31 Lama koji je ovo pripovedao govorio je: »mtris vatre«, 'I'ibetanct koji putuju preko planina ili kroz travnate pustinje Severa su veoma vesti da otkriju, iz velike daijine, miris koji se siri iz zapaljene vatre, cak i ako se dim ne vidi.

120

.-,

ga odvrati sa njegovog puta. Ovaj covek upucuje jednim istim pravcem snage koje se stvaraju zbog njegove usredsredenosti mis1i i njegove fizicke aktivnosti. Smrt moze da na putu unisti njegovo te- 10, ali psihicka energija koju je tela u isto vreme stvorilo i bilo njen instrument ostaje koherentna. I dok istrajno ide ka istom cilju ona se snabdeva novim materijalnim instrumentom, novim oblikom, a taj oblik je TULKU.

o ovome postoje razlicita misljenja. Izvesne lame misle da tanana energija posle smrti onega ko ju je proizveo - ili je snabdeo aka .se vee l:~di 0 TULKUU koji pripada potomcima romkarnacija . _ privlaci i grupise oko sebe srodne elemente 1 tako postaje jezgro novog bica, Drugi tvrde da se snop snaga koje su se oslobodile svog, telesn?g ?k.~ vira spaja sa nekim bicem koje vee postoji, C.l] 1 fizieki i duhovni raspored, stvoren u prethodmm zivotima, omogucava skladan spoj.

Beskorisno bi bilo primetiti da razlicita razmisljanja mogu da se suprotstave ovim teorijama, ali je cilj ove knjige jedino taj da prenese p~g1ede koj i kruze medu misticima, a ne da 0 njima raspravlja.

Medutim, mogu da dodam da bilo koja od t.earija koje sam ovde izlozila moze da se .. ~kl?pl ~ mnogobrojne stare tibetanske legende ciji junaci odreduju ciriom volje prirodu svog pon~,:,nog 1'0- denja i pravac njihova buduce reinkarnaCl]e.

Uprkos svega sto je receno povodom uloge koju jedna svesna i istrajna namera igra u ~tvaranju potomaka TULKUA, ne treba poverov.atl da SE' stvaranje nove licnosti vrsi slucajno. U Tlbeta?aca je vera u determinizam toliko duboko ukorenjena, cak i u najprostijih pastira iz stepa, da je moguce da se takva misao rodi.

Bukvalno prevedena rec TULKU znaci »oblik stvoren magicnim pr ocesom«. Po tibetanskim obrazovanim Ijudima i misticima TULK~E treba da smatramo utvarama, okultnim emanaclJama, mario-

121

netama koje je neki cudotvorac stvorio da sluze njegovim namerama.

Da bih ovo potvrdila navescu objasnjenje koje mi je dao dalaj-lama.

Kao sto sam ispripovedala u prvom odeljku ove knji:ge, 1912. godine kada je dalaj-lama boravia na Himalajima, postavila sam mu razlicita pitanja koja su se odnosila na Iamaisticko ucenje. On mi je na njih prvo odgovorio usrneno. Zatim je od mene, da bi izbegao nesporazume, zatrazio da nacinim Iistu novih pitanja koja se ticu tacaka koje mi jos uvek nisu jasne a dobila sam pisane odgovore na njih. Ovo je odlomak iz tih pisanih odgovora,

»Bodisatva je •• , kaze dalaj-Iarna, .. baza iz koje rnogu da se stvore bezbrojni magicni oblici. Snaga koju ona stvara iz savrsene koncentracije misli omogucava joj da istovremerio st vori fantom koji je njoj slican medu hiljadama miliona Ijudi, Ona moze da stvara ne samo ljudske obl ike, vee i mnoge druge, cak i neziva bica kao sto su kuce, ograde, sume, putevi, mostovi, itd. Moze da izaziva atrnosferske pojave, kao i napitke za besmrtnost koji utoljuju svaku zed.« (Ovaj izraz, objasnio mi je, treba da se shvati i bukvalno i sirnbolicno.)

.. U stvari«, zakljucuje dalaj-Iarna, »njena moe da stvara magicnc oblike ncogranicena je..

,Teorija koju je ustanovio najveci autoritet zvanicnog lamaizma je istovetna sa teorijom objavljenom u mahajam budistickirn delima.

Tu je nabrojano deset vrsti magicnih tvorevina koje rsogu da proizvedu bodisatve (duhovna bica odrnah ispod Bude).

Ono sto je receno 0 nacinu na koji neki buda moze da stvara rnagicne oblike, moze da se primeni na bilo koje drugo Ijudsko bice, pa bilo one bozansko ili demonsko. Postoji sarno jedna razlika u stupnju mod, a ona zavisi jedino od jacine koncentracije duha i »kvaliteta .. samog duha.

TULKU1 misticnih Iicnosti koje supostoje sa svojirn tvorcern. mogu da se postuju odvojeno. sto

je dokaz VIse da Tibetanci ne veruju da je ?ozanska, iii neka druga Iicnost, potpuno ov~?l?Cena u svora TULKUU. Take, dok dalaj-lama koji Je TU~KU Cenreciga boravi i Lasi, govori se da Ce~reclg boravi u Nankai Potali. ostrvu nedaleko od kineske obale. Eupagmed, ciji je Traci-lam~ TULK"y, stanuje u zapadnom raju : Noub Devacenu. Egipatske legende pripovedaju 0 kralju .Srong-bs.tan Gampu, o ratnickorn poglavici Cuezaru 17. Linga 1 drugirn Iic-

nostima. T Yo 1

Prica se, za nasih dana, da kada ie raci- a-

rna pobegao iz Sigatcea, za .. sobom ?stavlO ut~aru koja mu je savrseno bila shcn~. 1. koja se .po~asala onako kako je on to imao ObICa] da rad.I, 1 t~o je uspeo da sve zavara. Kada je lama bio na 81-

gurnom van granice, utvara je . n~stala. .

Licnosti koje sam navela su 1 same TU!--KUI, ali - po Iamaistima - ova ci.n.ienica. uopste ne sprecava stvaranje magicnih ob~Ika .. O~I ~I:Olzilaz= jedni 1Z drugih i postoje posebn~ nazi VI kOJ1 se od nose na emanacije drugog 1 treceg stepena. Uostalorn, nista se ne protivi einjenici da serija ne prevazilazi tr eci stepen.

Isto se tako dogada da se jedan isti pokojnik umnogostrucava u vise TULKUA POST .MORTEM i za njih se zvanicno tvrdi da postoje istovremeno. Sa' druge strane, za neke lame se srnatra da su istovremeno TULKU veceg broja licnosti. Tako Traei-lama nije samo Eupagmedov TULKU, vee je isto tako TULKU Subhutia, ucenika istorijskog Bude. Isti je slucaj sa dalaj-lamom: koji je u isto. :vreme reinkarnacija mitskog Cenreciga 1 rcinkarnacija GE.dundupa, ucenika i naslednika reformatora Tsong-

-Kape. ,

Pre nego sto predemo na druge teme: moglo hi da bude zanimljivo da se podsetimo da je se~ta doseta32 u privatnom hriscanstvu smatrala Hrista

32 Dosetizam - religiozno ucenie iz prvih vekova koje je ucilo da je Hristovo telo bilo sarno cist! privid i da stradanje i smrt Isusa nisu bili nikakva stvarnost.

122

123

TULKUOM. Njene pristalice su smatrale da lsus, koji je bio raspet, nije bio stvarna licnost, vee utvara koju je stvorilo duhovno bice da odigra tu ulogu.

N eki budisti su delili to isto misljene i 0 Budi.

Po njima, Buda koji je stanovao u raju Tusita. nije napustao svoje nebesko prebivalists, vee je stvorio utvaru koja se pojavila u Indiji i koju je nazvao Gautama, istor ijski Buda.

Uprkos razlicitim teorijama koje su manje-vise uver1jive i koje vaze u sredinama obrazovanih ljudi a ticu se TULKUA koje u .stvari smatraju istinitim reinkarnacijama svojih prethodnika a forrnalnosti koje prethode njihovom zvanicnorn priznavanju se prema tome uprav1jaju.

Dosta se cesto desava da neki lama koji je vee TULKU na svojoj samrtnoj postelji predskazo u korn ce se kraju ponovo roditi. Ponekad naznadujs detalje <0 svojim buducim roditeljima, polozaju njihovog boravista itd.

Obicno se dye godine poole smrti 1arne-tulkua njegov glavni upravitelj i drugi cinovnici daju u potragu za njegovom reinkarnaeijom.

Ako je pokojni lama 0 tome pripovedao ili dao obavestenja koja se ticu buducih istrazivan ja za-

duzeni za to se ,po njima upravljaju. . ,

U nedostc:t.kl:l podataka oni pitaju za savet ne~?g Iarnu .vraea I astrologa koji cesto nejasnim reerma oznac~va zemlju u kojoj dete moze da se pronade, kao I znakove koji ee ornogucit] da se ono p~epozna. Ako se radi 0 TULKUU visokog reda pita se za savet jedno od drzavnih prorocansta va I ovakvo savetovanje je obavezno kada se radi 0 remkarnacijama dalaj-Iamo i trasi-larne.

Ponekad se dete koje odgovara opisu vraca brzo pronado. Pokatkad godine produ a da ne mozo da se p:·~nade nijedno odgovarajuce dete. To je onda ~zbllJan razlog za surnnju laminih svetovnih ver~lka .. Jos zalosnij: su svestenic: njegovog rnanashra, J.er ~~ k~da ostane bez svog postovanog vode ne privlaci vise tako veliki broj poboznih dobro-

cinitelja i gozbe i darovi koje oni poklanjaju se proreduju. Medutim, dok se pobozni 1judi i TRAPE zale, prepreden upravitelj se mozda potajno raduje, jer za vreme odsutnosti legitimnog gospodara, on upravlja njegovim dobrima bez stvarne kontrole i ta mu okolnost cesto ornogucava da se brzo obogati.

Kada se pronade dete koje donekle zadovoljava propisane uslove ponovo konsultuju lamu vraca i ako se i on izjasni u korist kandidata ovoga ispituj u na sledeci nacin: izvestan broj licnih stvari pokojnog lame izrnesa se sa njima slicnim stvarirna i dete treba da naznaci lamine stvari i da tako pokaze da prepoznajs stvari koje S'U mu pripadale u prethodnom zivotu.

Desava se da vise kandidata tezi za upraznjenom stolicom TULKUA. Ubedljivi znaei vide se kod svakoga od njih, svaki od njih bez greske prepoznaje stvard koje su pripadale pckojnom lami. IIi se, pak, lame astrolozi i vraci ne mogu da sloze u izboru i prikazuju razhcite kandidate.

Do takvih slucajeva dolazi narocito onda kada se radi 0 nasledstvu onih velikih TULKUA koji vladaju znacajnim manastirima i ogrornnim posedirna. Tada mnoge porodice zele da srneste jednog od svojih sinova na presto pokojnog gospodara.

Cesto je roditeljima mladog TULKUA dozvoljeno da zive u krugu manastira sve dok on ne moze bez staranja svoje rnajke. Kasnije im se na manastirskorn zemljistu stavlja na raspolaganje udoban stan, ali je on van manastira, i oni su bogato snabdeveni svim sto im je potrebno da im zivot bude udoban. Ako se u mana.stiru ne nalazi poseban stan za roditelje njegovog ve1ikog TULKUA ili kada se radi 0 TULKUU koji nije gospodar GOiMPE. otac i majka izabranog deteta su udobno smesteni i izdrzavani u. njihovom kraju tokom citavog zivota.

Pored gospodara, u velikim rnanastirirna se ponekad nalazi vise od stotinu TULKUA. Oni pored raskosnog boravista, koje je njihovo zvanicno bora-

124

125

33 Ne treba ga mesati sa Aghia-Tsangom, velikim tulkuom, gospodarorn Kum Burna, 0 kome sam ranije govorila.

Upravitelj je izgledao kao da [e gromom pogoden. Zaista mu dragocena burrnutica nije pripadalao Pripadala je pokojnom Agnai-Tsangu. Nije, mozda bas imao nameru da je ukrade, ali je bila u nj~govom dzepu i sluzio se njome svakog~ dan.a.

Stajao je zbunjeno i drhtao dok ga je decak gledao sa strogim i preteCim izrazom lica na ko-

jem nije vise bilo niceg decijeg. .

_ Vrati mi je odmah - zapovedi - 'ona meni

pripada.

Zbunjen i ispunjen grizom savesti, sujeverni

svestenik pade nicice pred svojim reinkarniranim

gospodarom. •

Nekoliko dana kasnije videla sam kako decaka

uz velike pocasti vode u njegovo buduce prebiva: liste. Bio je odeven u haljinu od zutog brokata 1 jahao je divnog crnog ponija ciju je uzdu drzao

upravitelj.

Kada je povorka usia u palatu decak primeti: _ Zasto - upita - skrecemo leva da bismo stigli u drugo dvcriste? Vraea su sa desne strane.

Iz nekog razloga vrata koja su se nekad nalazila sa te strane bila su zazidana posle lamine srnrti, a drug a su otvorena na drugoj strani.

Svestenici su bili zadivljeni tim novim dokazorn »autenticnosti- njihovog lame i odveli su ga u privatan stan u kome je trebalo da posluze ca],

Decak koji je sedeo na visokoj gomili ~as.tucica pogleda zdelu od zada i tacnu .ervene bojeJ poklopac ukrasen tirkizorn koji je bio na stolu ispred njega. >,_ ,

_ Donesite mi najvecu zdelu od porcelana - zapovedi j brizljivo opisa zdelu od kineskog porcelana i crtez koji ju je ukrasavao.

Niko nije video tu zdelu. Upravitelj i svestenici su se sa puno postovanja trudili da ubede mladog larau da u kuci ne postoji nijedna zdela

slicna opisanoj.

U tom sam trenutku, koristeci se dobrim 00- sima koje sam imala sa upraviteljem, usla u stan.

viste, cesto imaju druga u razlicitim manastirima. kao i posede na vise mesta u Tibetu ili Mongoliji.

U stvari, biti blizak rodak i najmanjeg po rangu TULKUA je uvek veza sa rnnogo prednosti i ona budi pohlepu u srcima svih Tibetanaca.

Tako se mnoge intrige pletu oko naslednika TULKUA i cesto medu ratobornim stanovnistvom Kama ili rnedu onim na severnoj granici, ova groznicava rivalstva dovode do krvavih sukoba.

. Mnogo.~rojne price pronose se s kraja na kraj 'I'ibeta, a ticu se dece TULKUA koja dokazuju svoj identitet p~ipovedajuci dogadaje iz svog proslog zivota. U njima nalazimo, sto je uobicajeno za Tibet, mesavinu sujeverja, lukavstva, kornicnih elemenata i zbrkanih cinj enica.

Mogla bih da ispricam gomilu takvih prica, ali vise. volim da ispricam dye u koje sam i ja bila umesana.

Pored palate lame TULKTJA Pegie kod koga sam stanovala u KUM-BUMU nalazio se stan jednog. dr~gog TULKU~ koji se zvao Agnai-Tsang", Proslo je sedam godina od smr ti poslednjeg Agnai-Tsanga a da nisu mogli da pronadu njegovu »reinkarnaciju«. Na verujem da je njegovo odsustvo mnogo brinulo upravitelja kuce. On je upravljao laminim dobrima i njegova dobra su se znacajno uvecavala.

Dakle, desilo se da je tokom jednog trgovackog putovanja uprayitelj dosao na jednu farmu da pij~ 1 da se odraori. Dok je domacica pripremala caj on ie iz svoje torbice izvukao burmuticu od zada i taman je hteo da iz nje izvuce jednu dozu kada g~ jedan decak koji se do tada igrao u uglu kuhinje zaustavi stavljajuci svoju rucicu na burrnutieu i upita ga sa prebacivanjem:

- Zasto se sluzis mojom burrnuticom ?

126

127

Vee sam cula prrcu 0 burrnutici : zelela sam da izbliza vidim mog neobicnog malog suseda.

Poklonila sam mu, kako je to obicaj u Tibetu, jednu maramu od svile i nekoliko drugih darova. On ih je uzeo uz ljubazan osmeh ali su mu misli bile obuzete zdelom.

- Trazite jos, pronaci cete je - ubedivao ih je. I odjedanput, kao da mu je sinulo, on je poceo da opisuje sanduk takve i takve boje koji se nalazio tame II sobi u kojoj je cuvao stvari koje su retko upotrebljavali.

Svestenici su mi ukratko objasnil i 0 cemu se radi i ja sam osta1a u sobi TULKUA zeleci da vidim sta ee se desiti.

Za manje ad pola sata zdela sa taenom i pokIopcern pronadena je u kutiji koja se nalazila na dnu samduka koj'i je decak opisao. - Uopste misam znao da ta zdela postoji - uveravao me je kasnije upravitelj. - Sam lama ihi moj prethodnik mora da su je stavili u taj sanduk u kome se ne na1azi nista od vrednost; i koji rsijeotvacen godinama.

Prisustvovala sam i pronalazenju jednog TULKUA u mnogo neobicnijim okolnostima ad prethodnih. Dogadaj se desio u siromasnoj krcmi jedne male kolibe nedaleko ad Ansia (u Gobi).

Puteljci idu od Mongolije do Tibeta i prolaze u tom kraju dug put koji se pruza kroz citav kontinent od Pekinga do Rusije. Tako sam bila zbunjena ali ne i zacudena kada sam 0 zalasku sunca pronasla krcmu koju je zaposeo jedan mongolski karavan.

Putniei su bili uzbudeni kao da se dogodilo nesto izuzetno. Sa svojom urodenom ljubaznoscu, jos uvecanorn zbog lamaisticke svestenicke odece koju smo Jogdan i ja nosili, Mongoli su oslobodili jednu sobu za nas i nase ljude i nacinili su mesta u stall za nase zivotinje.

Dok sam sa svojim slug om gledala kamilu koja je lezala u dvoristu, vrata jedne od soba su se otvorila i jedan visok mladic prijatnog lika i odeven u sirornasnu tibetansku haljinu zaustavi se na

128

pragu i upita nas da li smo Tibetanei. Odgovorili smo potvrdno.

Tada se jedan lama u godinama, za koga srno po njegovom raskosnom odelu znali da je voda .karavana, pojavi iza mladica i obr ati nam se na tibetanskom jeziku.

Kao sto je uobicajerio u susretirna ove vrste, razgovarali smo 0 kraju iz koga smo dosli i onom u koji iderso.

Lama nam je rekao da je planirao da ide u Lasu kroz Sucu i putem koji se koristi zimi ali kako je ovaj put bez svrhe vratice se u Mongoliju. Posluga koja je bila u dvoristu odobrila je ovu odluku spustivsi glave kako je to bilo uobicajeno.

Pitala sam se sta je moglo da doprinese da ovi ljudi promene misljenje, ali posto se lama povukao u svoju sobu, smatrala sam da je neuljudno da podem za njirn i zamolim ga za objasnjenja.

Medutim, kasnije pri kraju dana, posto su se o nama raspitali kod posluge, Mongol; su nas pozvali da popijerno caj sa njima i. tako sam cula citavu pricu.

Lep mladic bio je rodom iz daleke provineije Ngari, na jugozapadu Tibeta. Bio je u neku ruku vidovit. To su, barem, smatrali Zapadnjaci, ali sada smo se nalazili u Aziji.

Od svoje najranije mladosti Migiur - tako se zvao - bio je obuzet cudnim osccanjem DA NIJE TAMO GDE BI TREBALO DA JE. Osecao Se strancem u svom selu, u svojoj porodiei. . . U snu je vidao predele koji nisu postojali u Ngari: peskovita prostranstva, okrugle satore od filea, mali manastir na jednom brezuljku. Cak i dok je bio budan, video je iste slike, one su se suprotstavljale predmetima koji su ga okruzivali, zamagljivale ih i stvarale oko njega stalno prividenje.

Jos uvek nije napunio cetrnaest godina kada [e pobegao iz kuce, nesposoban da se odupre zelji da dosegne svoje vizije. Do tada je ziveo kao lutalica, radio je ttl i tame s vremena na vreme da bi zaru-

129

dio za zivot, najcesce je prosio, lutao bez cilja a da nije mogao da gospodari svojirn nemirom i da se negde zaustavi.

Dok je tako besciljno lutao, po svom obicaju. stigao je nekoliko sati pre nas do krcme u kojo j je karavan vee bio ulogoren. Opazio je kamilu u dvoristu, usao ni sam ne znajuci zasto, nasao se pred starim lamorn ... i onda je sa svetloscu munje, uspomena na davne dogadaje ozivela njegovo secanje.

On je tog istog lamu video kao mladica, svog ucenika, a sebe kao vee ostarelog larau. Obojica su putovali ovim istim putem, vracajuci se sa dugog hodocasca svetim mestirna Tibeta i vratili se u mana stir na brezuljku u kome su boravili.

Sve je ovo ispricao vodi karavana sa najsitnijim detaljima 0 njihovom zivotu u dalekom manastiru i mnogobrojnim drugim pojedinostirna.

Kako je cilj putovanja Mongols bio da upravo zamole dalaj-lamu da im ukaze na koji nacin mogu da pronadu TULKUA, gospodara svog manastira. eije je mesto bilo upraznjeno vee dvadeset godina, uprkos svim naporima koji su ulozeni kako bi se otkrila njegova reinkarnacija, ovi sujeverni Ijudi bili su spremni da veruju da je dalaj-lama pornocu svoje sveupucenosti znao za njihove namere i u svojoj velikoj dobroti udesio susret sa njihovim reinkarniranim larnom.

Lutalica iz Ngara je odmah podvrgnut uobicajenom ispitu i prepoznao je bez i najmanje greske i oklevanja, stvari koje su izvuk1i iz jedne tor-be a pripadale su pokojnorn lami, koje su bile izmesane sa drugim istovetnim stvarima.

Nikakva sumnja nije vise postojala kod Mongola 0 legitimnosti njihovog pronadenog TULKUA..

Sutradan sam videla karavan koji se vracao kako se polako udaljava na svojim kamilama i nestaje na horizontu u p.rostranstvima Gobija. Novi TULKU je isao sa njim ka svojoj cudnoj sudbini.

130

CETVRTO POdLA Vt.JE

DRUZENJE SA DEMON 1M A • JEZOV1TA GOZBA • JELCI "ZIVOTNOG DAHA« • ZACARANI BODEZ • CUDESAN LES • SMRT KOJA IGRA • KADA IZIGllAVAM VRACA I ZASTRASUJEM JEDNOG »NEVER-

NOG LOPOVA«

Tibet je zemlja demona. Kada bismo se oslonili na legende i narodna verovanja, .?os1i bis~o do toga da je broj demona mnogo veci od broja stanovmka. Poprimajuci hiljadu razlicitih oblika o,:,a zla bica borave na drvecu, na stenama, u dolmama, jeze~ima, u izvoriroa. Oni progone Ijude.i zivo~i?je da bi im oduzeli »zrvotni dah- i da bi se njime nahranili. Oni po svojoj volji lutaju step~ma i ~umama i svaki putnik moze da se nade hce u Iice

sa jednim od njih na svakoj krivini puta. .

Iz takvog stanja stvari proizilazi da se Tibetanci veoma mnogo druze sa zlim duhov~roa. Zva:nicni Iamaizara je preuzeo na sebe da ih ukroti, da ih preobrazi, da od njih nacirii sebi podredene sluge i da ih zbog neposlusnosti ~nemoguee da nanose z10 ili da ih potamane. Vraci su u ovom poslu konkurencija pravim lamama ali mnogo cesce imaju potpuno drugi cilj i trude se da p?dr~e jednog iii vise deraona kak~. bi ih »urot7~bl]aval~« za nedolicne poslove. Ako njihova moe nije ?OVo~~na da ih primora na poslusnost, oni postaju n]1: hove ulizice i trude se da zadobiju njihovu pomoe ulagivanjem.

131

Medutim, pored lama koji se bave uobicajenim magijskim ri tualima kao sto su ih ucili u manastirskim ucilistirna GIUDA, i vraca koji su se predali crnoj magiji, tibetanski mistici se u neku ruku druze sa demonima, 8tO zahteva psihicke vezbe. avo druzenje sastoji se u namerno izazvanim susretima od strane ucenika, bilo zbog toga da se prkosi demonskim duhovima, bilo da im se udeljuje milostinja.

Uprkos njihovog ponekad srnesnog ili cak, po nasern misljenju, odvra nog izgleda, ovi rituali imaj u korisne ili uzvisene cilj eve kao: oslobadanj e od straha, podsticanje osecanja uzvisene milosti, dovodenje do potpune ravnodusnosti prema sebi i, na kraju, do duhovnog prosvet1jenja.

Najcudniji medu njima je ritual koji se zove COD (»odseCi«, »ukinuti«) i vrsta je jezovite »mister ije« koju izvodi sarno jedna osoba: vrsitelj obreda. ana je tako vesta zamisljena da zastrasi ucenike koji joj se podvrgavaju da mnogi medu njima polude ili iznenada umru tokom njenog izvodenja.

Pre nego sto ga uvedu u posvecenje bez koga COD ne moze da se uspesno obavi, ucenik cesto mora da se podvrgne raznim pripremnim vezbarna. One se odreduju prema karakteru i stepenu inteligencije onih koji ih vrse.

Cesto se desava da mladi svestenici, ubedeni u postojanje hiljadu demona, odlaze lamama misticiraa ne sumnjajuci ni najmanje u njihovo ucenje i pokrenuti svojorn naivnorn poboznoscu mole da ih upute na duhovni put.

Dokazi koji utvrduju istinu i gresku iskljuceni su iz pedagoskog sistema ucitelja mistika. Oni se zadovoljavaju time da svojim ucenicima pruze pr iliku da se sami uce posrnatrajuci neke dogadaje i osecajuci neke senzacije koje mogu da ih nateraju na razmisljanja. ani, da bi oslobodili nekog lakevernog i str asljivog pocetnika straha od demona, upotrebljavaju nacine koji raogu da izazovu smeh, ali su divlji i strasni s obzirom na stanje duha onih kojima se obracaju.

J ednog mladica poslao j e, koliko znam,. njegOY ucitelj - jedan lama iz A~doa - u jednu usamljenu, mracnu pecinu za koju se smatr!,lo da je posecuju zli duhovi. Trebalo je d~ tar:r;o sam .sebe priveze za stenu i kada se spusti noc da prizrva i prkosi najstr asnij im krvol~nim. bozanstvi~ya, onim koje tibetanski slikari prikazuju kako SlSU ljudski mozak i prazne njihovu utrobu.

Ma koliko da je veliki njegov strah naredeno mu je da se odupre zelji da .se cdveze kako bi pobegao i mora da ostane na lStOI11 mestu sve do svanuca.

Ova vezba je, da tako kazemo, klasicnog tipa a upraznjavaju je na samom pocetku misticne staze mnogobrojni pocetnici.

Ponekad se ucenicirna zapoveda da ostanu pr ivezani tr i dana i tri noci iii cak i vise od toga i da poste boreci se protiv sna, gladi i umora koji tako cesto izazivaju halucinacije.

J edan stari lama iz Tsaronga je tokom mog tajnog putovanja u Lasu ispricao tragican kr.aj jedne takve vezbe, Nar avno, dok je sedela u jedriom uglu »nemarna marna- koju sam ~mda izig~avala nije dopustila da joj promakne nijedna ree ove

price. .....

Dok su bili mladi, ova] lama 1 njegov mladi

brat koji se zvao Lodeu, napustili su manastir da bi se pridruzili jednom asketi koji je bio nepoznat u tom kraju i koj i se za neko vrerne nastanio kao pustinjak na jednoj planini koja j~ bila poznata kao mesto hodocasca, nazvano Pagri, nedaleko od

Dajula. . .

Pustinjak je naredio mladem bratu da se pri-

veze za vrat za jedno drvo na mestu, kako s.~ govorilo, koje je posecivao Tags-j~ng, demon koji se uglavnom pojavljuje u obliku hg_r~a 1. k?me pripisuju sve krvolocne instinkte ove Zl\.:otw)e..

Tako, vezan kao zr tva za kolac, covek je tre~ balo da zamislja da je krava koju su tu doveli kao zrtvu pomirenja Tags-jangu. Da bi usredsredio sve svoje misli na tu ideju i dok s vrernena

132

133

na vreme muce, kako bi se sto bolje zadubio u svoju ulogu dostigao bi - ako je njegova moe koncentracije dovo1jno jaka - stanje transa u kome bi se, posto bi izgubio svest 0 svojoj licnosti, oseeao kao krava kojoj preti opasnost da bude rastrgnuta,

Vezba treba da traje tri dana i tri nod bez prestanka.

Proslo je cetiri dana a mladi ucenik nije dosao ucitelju. Petog dana ujutru ovaj rece rnladicu koji je ostao sa njim:

- Prosls nod sam usnio cudan san. Idite da potraiite brata.

Svestenik je otisao na mesto gde se njegov brat nalazio.

Tamo ga je docekao strasan prizor: rastrgnut, gotovo prozdran Ies Lodeua jos uvek je tu bio jednim delom privezan za drvo, dok su krvavi ostaci Iezali u susednom siprazju,

Covek je uzasnut prikupio posmrtne ostatke u svoju manastirsku togu i pozurio svome ucitelju,

Kada je stigao u kolibu koja je pustir.jaku i njegovim ucenicima sluzila kao zaklon nasao je praznu. Lama je otisao i odneo sa sobom sva sto je posedovao: dye pobozne knjige, nekoliko ritualnih predmeta i svoj putnicki stap koji se zavrsavao t.rozupcem.

- Cinilo mi se da cu poludoti - pnicao je stari Tibetanac - utoliko V1ise sto me je posle otkrica tela mog brata ovaj neobjasnjjv odlazak uzasavao. Sta je usnio nas ucitelj ? Da li je saznao za tuznu sudbinu svoga ucenika ? Zasto je iscezao ? . .

Posta nisam mogao da pogodim razloge zbog kojih je lama bio prinuden da pobegne, pretpostavljao sam. da je kada je video da se njegov ucenik ne vraca posumnjao u nesrecan slucaj slican onom koji se stvarrio dogodio. Mozda je uistinu dobio jedno od svojih zagonetnih upozorenja koje ponekad salju snovi i zbog toga se vesto uklonio ad besa zrtvinih roditelja.

134

Sto se tice smrti mladica ona j~ Ilil:0gla da se objasni na logic an nacin. U tom ~ra]u I-I11a mno~o pantera; leopardi tu takode luta1u. Srelav sam ih u sumi nekoliko dana pre nego s!o saI? ,:ula ovu pricu, Jedan od njih je moz?a bio pn~ucen ~ukanjera mladog ucenika i on je postao njegova :rt: va pre nego sto je i~ao vremena da se odveze 1 da pokusa da se brani.

Ipak misljenja svestenika koji je pr.i~.ao pricu i .. lj udi koji su ga slusali, bila su r~zhclta .. Po . n)1-111a, dernon-tigar se docepao zrtve koja mu. J.e bila neoprezno ponudena. Mladi ucenik, govorili s~, v.erovatno nije znao reci i magienev'po~re~e kOF .bI ga

stitili I u tome je njegov ucitelj bio kriv : suo-

zas I 1 J. . . . d

cio ga je sa »demono~1-ti~.roI?« a da mu l11Je ao

uputstva i neophodnu 1l11CIJ<lCIJU. . .

Medutim, u svojim najintimnijim nlls1~~a, br~t je, povreden u svojim ose~~nji~a, imao lOS stras= nije misli koje nam je 1z10zlO tihim glasom, drhte

ci, _ Ko zna _ govorio je - da taj c~dJ1ii lama nije bio i sam taj demon-tigar, preobraze.n u co,:eka da bi privukao zrtvu. Nije moga~ da je se docepa u svorn Ijudskorn obliku, ali nocu, d<?~ sa~ spavao, poprimio je izgled tigra i zadovoljio svoju krvolocnost.

Posle starcevih reci nastala je d~boka. tisina, Mora da je cesto pricao tu s~rasnu ep1zodu.1Z svoje daleke mlados~i, ali prica je uvek ostavljala dubok utisak na slusaoce.

Zar ona nije bila uvek aktuelna.? Zar Tags-jang i toliki slicni I?-jem~. ne nastavljaju da lu~~ju oko ljudi i zivotinJa kO]1 ne mogu da se od njih zastite?

U velikoj kuhinji osvetljeno? jedino yatr<?m sa ognjista, nad okupljenom porodIco~ prosao Je t~las jeze. J edna zena instinktivno ] ~. pogledala 11- stove hartije okacene na zidu na kojima su se na-

135

lazili magicni znaci zastitnici iz zeljc da se uvcr: da su oni jos uvek tu. Deda je otisao da prover: da li vecerrija lampa zrtvenik jos uvek gori na 01- taru u susednoj odaji, a miris tarnjana koji je za-

palio rasirio se po kuci. .

Ma koliko da su brojni tajanstveni nesrecni slucajevi koji se desavaju tokorn vrsenja obreda ove vrste, oru mora da suo uprkos svemu, izuzetru. Dakle, logicno je da ucenik, posto je posecivao ukleta mesta, izazivao demone i nudio im svoje tela kao hranu, poCinje da sumnja u bica koja se uopste ne poja vlj uj u.

Razgovarala sam sa mnogim lamama 0 ovome.

P0!1ekad, . r~>kao mi je jedan ad njih - jedan GESE.1Z Girgia" - dode do sumnje, Ona moze cia budc I cilj ucitelja mistika, ali ako ucenik dode do toga pre r:ego sto je to korisno za njega, on sebe lisava konsnog dela ucenja koje je planirano tako da ga nacini neustrasivirn.

-:- Uciteljr rnisuici ne odobravaju - dodao je - mladim .ucenicima koji ispovedaju simplicisticko neverovanje, posto ono nije u skladu sa istinom.

»Ucenik mora da shvati da bogovi i demoni ~tvarn? pos!oje za one koji u njih veruju i da imaJ~ ~o~ da ~~ne dobro ili z10 onima koji im se klanjaju JlJ kO]1 ih se veoma plase.«

»Veoma su retki oni koji postanu nevernici tokom prvog dela svojih duhovnih vezbi. Vecina novajl~ja stvarno ima strasna pr ividenja.«

Nisarn se usudivala da se suprotstavirn ovakvorn misljenju jer mi je vise primera pokazalo da je ono. zasnovano na dokazima. Nee i posebna mesta koja se odabiraju za sastanke sa demonirna su eest~ i sami. dovoljni da izazovu halucinacijc. Ali, da 11 sve pojave koje osecaju ucesnici ovih ritua- 1a treba smatrati halucinacijarna? Tibetanei uveravaju da ne.

35 Gese je »doktor filozofije«. Girgi je grad u prov.ncij i Kam, na istoku Tibeta.

136

Irnala sam priliku da razgovaram .sa jednim pustinjakorn iz Gaa (istocni Ti~et.), kO)1 se zv~o Kusog Vansen, 0 iznenadnim slucajevima smrti ~1() koje dolazi tokom prizivanja zlih duhova.

. Ovaj lama izgledao je da uopste nij,e naklonjen praznoverju i poverovala sam da ce da se

slozi sa mnom kada sam mu rekla: .,

_ Oni koji umru. umiru od straha .. N)lh?ve vizije su objektivizaeija njihovih s.tva:mh misli. Onoga ko ne veruje u demone 0111 nikada nece

ubiti.

Na moje veliko iznenadenje pustinjak je od-

govorio ravnodusnim glasom: .

_ Po vama [e dovoljno ne verovati ~ posto-

janje tigra pa da on eoveka ni~a,d ne pojede kada se nade na njegovom domasaju.

A onda je nastavio: .'

_ Objektivizaeija duhovnih . ?bhka )e v~oma zagonetan proees, bilo da se odvija svesno III nesvesno. Zar nije isti slucaj kada deea stv~r~na od naseg mesa, deca naseg duha, izbegn\, nasoj kentroli i uspevaju, bilo vremenom III izneriada. da

zive svoj sopstveni zivot? .'

»Zar ne treba isto tako da pnhvatlmo da aka ie nama moguce da stvorimo ove, neki drugi in:a- 'iu istu takvu ~oe i a~o .takve TUI:PE (osobe ea~ robnjaei) postoje, zar je cudn~~ato sto stupamo. u vezu sa nji.ma, bilo voljom njihovih tvoraca, bile zbog toga sto nase misli iIi ,nasc:.de!a stvaraju .odgovarajuce uslove da ta bica OCltU]U svoje prisustvo i svoju aktivnost?

»Uporedimo ovo sa rekom na cijoj je obali parce suve zemlje na kojoj vi stanujetc. ~l~e se nikada nece moci pribliziti vasern stanu. All iskopajte kanal izrnedu reke i vaseg boravista i ~a. kr~ju' tog kanala napravite. jeze:-o .. ~ to~ slue~Ju c: ribe doploviti vodom koja tece 1 ispunjava jezerce i vi cete moci da ih gledate kako plivaju pred va-

sim ocima, . .

»Treba se euvati od lakoumnog gradenja o':Jh

»kanala«. Malo ljudi moze i da posumnja u ono sto

137

sadrz] bit vasione a u sto oni nepromisljeno zadi-

ru.«

I ravnodusno je zakljucio:

- Neophodno je znati kako da se odbranimo od -tlgrova- ciji srno ocevi kao i onih koje su drugi zaceli.

. Ovakve ideje nametale su izbor rnesta pogod~lh . z.a sve~kovanje GCODA. Ova mesta _ groblja III napustena mesta koja rnogu da izazovu strah - su im jos vise odgovarala ako su bila obavijsna nekom strasnom legend om ili ako se tu nesto tragicno dogodilo.

Razlog za. ovakav izbor je taj sto dejstvo rituala .ne. zavisi sarno od osecanja koja se bude u >.sla~rlJe~iku« zbog jewvitih reci liturgije ili zbog upecatlJ~vog pnrodnog dekora u kome ih izgovara. Radi se upravo 0 tome da se pokrenu tajanstven~ snage ili svesna bica koja, po Tibetaneima. po~toJe .~a takvim mestima kao rezultat bilo dogadaja koji su se tu desili, bilo zbog potpune koncentracij e misli mnogobrojnih J judi na zamisIjene

dogadaje. .

Iz ovoga proizilazi da se tokom svetkovanja .GCODA, kojs sam poredila sa dramom u kojoj l~r~ s~~o jedan glumac, ovaj pod dejstvom objektlvlzaelJe, autosugestije Jli - kako Tibetanci veruju - zbog izlaska ria scenu osobe koja pripada ()k,~ltno~ svetu, ponekad nade okruzen drugovima kOJI pocmju da u predstavi glume nepredVidene uloge. Ovo se smatl'a izvrsnirn nacinorn da se vezba ozivi i ucini pl'ijatni.iom novajlijama ali :livei nekih od njih ne mogu da podn~su OV~j intenzivan tretman i tada dolazi do nesrecnih slucajeva o kojima sam govonla: ludilo ili iznenadna srnrt.

Kao i svaki glumac, oriaj ko hoce da izvede GCOD tre.ba pre svega da nauci napamet svoju ulogu. Zat~m treba da nauci da skladno igra tako cia . nJegovl koraci, ocrtavaju geometrijske figure, zatim da se okrece u rnestu na jednoj noz i, da udara petorn u zernlj u i da P() taktu skace. Na kraj u, on mora da zna i da up()trebljavu razna ob-

138

redne instrumente, da svira u trubu nacinjenu od ljudske butne kosti i udara u bubanj.

Zadatak nije lak i ja sam se vise puta za vre-

me ucenja umorila. •

Lama-instruktor koji upravlja ovim vezb~ma

. po necemu Iici na ucitelja b.aleta. Ali. oko nJe~a niposto nisu okupljene nasmejane balenne ~ ru:acastim kostimima; igraci su rnlade asket~ lzm~savele od strogosti, odeveni u dronjk~, prl~ava he a, zanesenih pogleda, samovoljni i grubi. Om ~e spremaju za poduhvat pun opasnosti, a pormsao na uzasavajucu gozbu na kojoj .ce ~ebe da ~onude kao hranu izgladnelim dernonima ih progom,

U ovim uslovima ove »probe« koje bi mogle da budu saljive postaju jezovite.

Prevod IN EXTENSO teksta ~C?,D~ oduzeo bi suvise prostora. On sadrzi dug ml~tI.Cl11 u_vod tokom koga izvrsilac »prezre- sve strasti 1 vodi borbu s.~ svojim egoizmom. Ipak, glavni dec rrtuala sastoji se u tome da se priredi gozba koja ukratko moze ovako da se opise:

Slavljenik duva u KANGLING (truba nacinjena od Ijudske butne kosti) i tako poziva demone na svecanost koja se priprema.

On zamislja'" zensko bozanstvo ~oje pre?stavlja njegovu sopstvenu volju. Ona je l~nad njegove glave i drzi sablju u ruci. Ona mu brz~m ~okr~!?m ruke odseca glavu. Zatim, dok se ~rozd~lJlVO iscekujuci stado mora okup~ja ona otkida njegove d~love tela guli ih i nudi mu stomak. Utroba se. lZ njega izdvaja, krv tece potocima a grozne zvamce

36 Zarnisljati (na tibetanskom migspa) znaci jaku k~ncentraciju misli dok ne dode do objektivizacije subjektivne slike onoga sto se zarnislja. To je vrsta transa to~o~ koga se zamisljene cinjenice i mesta potpuno st avljaju na mesto onih koja se opazuju u normalnorn stanju,

139

uj€d~j.u, ras~rzu i buenu zvacu dok ih slavljcnik podstice da jedu obrednim recima :

»Tokom neizmerljivih vremensklh perloda. za vrem~ ,ponovljenih zivota, uzimao sam od bezbroj~.lh bica - na stetu njihove dobrobitl i njihovog zivota ~ svoju hranu, odelo i svakovrsne usluge da bih odrzavao telo u zdravlju, radosti i da bih ga braniood smrti.

»D~nas placam svoje dugove, nudeci da se ovo telo kOJ~ sam toliko voleo i brizno cuvao. unisti.

»D.a]em s:,"oje m~~o onima koji su gladni, svoju kr,:,. dajern ?ntma k0.11 su zedni, kozu dajem oriima ko]~ su goli da se pokriju, svoje kosti dajem kao

gOrIVO onima kojirna je hladno. .

»Svoju ~reeu dajem nesrecniku, a svoj zlvotni dah da se oZIVe oni koji umiru. . .

. »Neka me bude stid ako uzmaknem pred ovorn zrtvorn. Neka sve one koji se ne usude da je ri-

hvate bude stid.« ' p

Ovaj c~n drarne nazi va se »crvena gozba-, Posle .n)~ga je na redu »crna gozba«, cije rnisticno znacer:Je. poznaju samo oni ucenici koji su dobili posvecenje viseg nivoa.

. Yizije davo1s~e crvene gozbc nestaju, smeh i kn~l mora prestaju. Potpunu samocu u trnini i cutanje zamenjuje rnrac~a pijanka, a odusevljenje koje je prouzrokovalo. njegovo dramaticno zrtvovanje se malo-pornalo srruruje kod slavljenika.

.on sa~a . tre~a da zamisli da j e postao mala gornila u~l]entsamh ostataka koja se izdize iz jed::og blat';lJavog crnog jezera - kal duhovne prljavstme koju je n~~kao i ]05a dela koja je izvrsio tokom n:nogobro]nth uzastopnih zivota ciji se poce-

tak gubi u tmini vremena. "

. On treba da sh.vati. da je ideja 0 zrtvovanju koja ga upravo odusevljava sarno iluzija rodena iz slepog ponosa _koji je bez osnove. U stvari. on nerna S_TA da da zato sto je i sam NISTA. .

.. Cutljivo odrica~je. askete koji odbacuje taste pijanstvo lzazvano idejorn 0 zrtvovanju zavrsni . e

deo ntuala. 1

140

Da bi proslavljali GCOD neke lame poduzimaju putovanja pored 108 grobalja, 108 suma, 103 jezera itd. Njirna su potrebne godine za njegovo uvezbavanje i putuju ne sarno 'I'ibetom, vee obilaze i Nepal i delove Indije i Kine.

Drugi se zadovoljavaju time sto se povlace u samocu i tu svakodnevno slave GCOD za duzi ili kraci vremenski period i svakog dana menjaju mesto. Hodocasruk bira mesto na kome ce se smestiti baeaj uci kamen iz pracke. Pre nego sto odapne, vise puta on okrece pracku ka sebi, zatvorenih 06- ju i to radi zbog toga da bi izgubio svaki osecaj pravca. Otvara oci tek onda kada je kamen izbacell. iz pracke da bi video mesto na koje je ka-

men pao.

Neki se sluze prackom da bi odredili pravac kojim treba da se k recu. Na primer, kada baee kamen u pravcu izlaska sunea citav dan idu ka tacki u prostoru koju je karaen ozriacio - sto znaci da se pridrzavaju tog pravca koliko je to moguce u brdovitom kraju. Oni ce se u sumrak zaustaviti na bilo korn mestu do koga dodu i tu ce sledece nod slaviti GCOD.

Ovaj ritual ima u sebi nesto ocaravajue€ sto ne moze da se shvati pri cltanju kratkog i siromasnog opisa i ako se ne poznaje sredina u kojoj

je on nastao .

Kao i mnogi drugi i ja sam osetila neobicnu privlacnost njegovog strogog simbolizma i njegovog uzbudljivog dekora koji mu daju predeli 'I'ibeia

nocu.

Kada sam prvi put krenula sama na jedno od ovih cudnovatih putovanja, zaustavila sam se pored jednog jezera proz irne vode, smestenog izmedu kamenitih obala. potpuno gola okolina odavala ]2 surnornu ravnodusnost i iskljuCivala svaki utisak straha ali i sigurnosti, radosti iii tuge. Covjek je tu osecao kako se utapa u beskrajnu ravnodusnost

svega oko sebe.

141

Vece je potamnilo svetlo ogledalo jezera dok sam razmisljala 0 eudnom mentalitetu rase koja jl' izumela GCOD i toliko drugih cudnih obicaja,

Fantazmagoricno kretanje oblaka osvetljenih mesecom odvijalo se iznad susednih vrhova, silazilo je ka meni i obavijalo me nejasnim utvararna. J edna od njih se uputila napred, prateci trag svetlosti koji je iznenada zasvetleo nad tamnom vodom, kao da su postavili tepih pred njenim nogarna.

Prozracan div, cije su oci bile dye zvezde, dao mi je znak svojom dugom rukom koja je virila iz sirokog rukava. Da li me je zvao ? Da li me je terao? Oklevala sam. . .

Onda se on priblizio, tako stvaran, toliko ziv da sam zatvorila oci kako bih raster-ala halucinaciju, Osetila sam se sputanom naborima tananog i hladnog kaputa cija se krhka supstancija uvlacila u mene i ledila me do srzi moga bica ...

Kakve Ii vizije mora da irnaju OVI sinovi zacaranih osama, ovi ucenici pocetnici uzgajani u sujeverju, koje njihovi duhovni oci stvaraju u n06, sukobljavajuci ih licem u lice sa svojom prenadrazenorn uobraziljom ovog suludog .ri tuala,

Koliko li puta mora da medu hukom uragana koji brise visoravan cuju glasove kojiodgovaraju na njihove izazove i drhte od uzasa, sami u svojim majusnim satorima, miljama udaljenim od svakog ljudskog bica ?

Savrseno sam razumela uzas koji osecaju slavljenici GCODA. Medutim, ono sto se pripovedalo kao njihov ishod cinilo mi se da je veoma uvelicane i skepticno sam se smejala na price 0 tragicnim stradanjima koje Tibetanci pripisuju nekima od njih.

Kako se moj boravak u Tibetu produzio, saznala sam za neke dogadaje koji su me naterali da promenim svoje misljenje, Ispricacu jedan od njih.

U to vreme Iogorovala sam u ogromnoj pustinji od trave koju Tibetanei nazivaju Cang-tang,

142

pored tri crna satora pod koji~~ su se skri,:~li pastiri koji su u njima provodili leto sa svojim

stadima.

Slucaj - zgodna rec da se oznace uzroci ko-

ji su nam nepoznati - me je doveo tu dok sam se dala u potragu za maslacem. D?KPr: (pastiri) su se pokazali hrabrim ljudima. Moje pnsu~tvo medu njima kao dame-lama (ZETSI~ KUSOG) 1 bez sum,; nje i moja spremnost da pl~ttm u »belo~ n~)Veu« kao da un se dopalo. Ponudili su se da euva]u. rnoje konje i mazge zajedno. sa. svojima u~.tedevsl ta~ ko mnogo posla mojim ljudima 1. ~d~~Cl1~ ~am da dam nedelju dana odmora posluzi I zlvotln]ama.

Dva sata posle dolaska bila am obavestena 0 tom kraju. U stvari, malo se moglo ispricati 0 njemu. Na sve cetiri strane pruzalo se ogromno prostranstvo travnate pustinjc, a iznad nje beskrajno i blistavo nebo.

Medu tim, U ovoj savrsenuj pustosi postojalo

je nesto sto je pobudivalo interesovanje. Sazn~la sam da se jedan lama, i:ije se boraviste nalazilo negde na severu, medu mongolskim plerneniraa, nastanio da provede leto u jednoj pecini koja. se nalazila nedaleko od mesta na kome sam podigla svoje satore. Posluzivali su ga dvojica TRAPA, njegovi ucenici. Njihov se posao sastojao jedino u tome da spravljaju ca] i glavni deo svog vremena posvecivali Sll l'eligioznim vezbama. Cesto su nocu lutali kroz pustinju i pastiri 5U culi zvuk p~MARUA i KANGLINGA koji je pratio slavljenje nocnih obreda na susednim planinama.

Sto se tice njihovog ucitelja koji se zvao Rabdom Giatso, on nije napustao pecinu od svog dolaska tri meseca ranije,

Prema ovim obavcstenjima nagadala sam da je upr-azrijavao DUBTAB ili neki drugi magijski

obred.

37 Uobicajen Izraz u Tibetu koji oznacava da se ne placa razmenom namimica, vee se radi 0 placaniu bilo u novcu iii u zlatu.

143

, Sledeee~ dana u zoru odlucila sam da odem u ~Jegovu pecl~u, ,Z_elela sam da u nju stignem dok ~u T,R.~PE bile .10:'> LIvek u svorn satoru zbog svoje j utarnje ,mohtve 1 nadala sam se da CU. ako uspem da izbegriem njihovoj pozor-nosf i, da 'zateknem lamu na delu.

Ova,i, na~in ,~,ostupanja nikako ne odgovara tibetan~k~.! etikeciji :kada se radi 0 Iarnarna, ali poznavajuc] dobro njihov obicaj plas.Ia sam se da Rab_d~ Giatso ne odbije da me pr-imi ako sazna da zelim da ga posetim,

D?KPE su mi opisale put kojim treba da idem: pronasla sam lako pecinu koja e nalazila na pola put~ do ,obronka kO]l]e n,advisivao dolinu u kojoj je ZU~OllO potok. Mall zid od kamena, grudvico trave 1 zernljs 1 zavesa od jakove dlake zatvarali su preistorijsko lamino prebivalists i skrivali aa od, pogleda onih koji bi slucaj no mogli da produ ovim krajsm.

Moje lukavstvo n ije uopsts uspelo, Dok sam skakutala ka pecini srela sam jednu osobu mrsavu ,kao ske~et! cupa~e kose, odevenu u dronjavu haljinu pustmJa~a koja rm je zakrcila prolaz, Jedva sam g_a u?edJ1a da ide da zarnoli svoga ucitelja da rru dozvoli da ga posetim. Odgovor je bio uctiv all negativan. Rabdorn Giatso je rekao da t]'enut~ no ne moze da me prirni, ali da ce me rado videti ako budem dosla kroz petnaestak dana,

, ~~Iko tOina,sta nisam zelela da 'se obavezem, ne znajuci da li jedan razgovor sa lam-om vredi truda ~a ostanem duze na tom mestu nego sto sam ocI1,uclla, odgovorila sam jednostavno da cu mozda doci ali da u to nisarn sigurna,

J~da~ od dvojice TRAPA je dva puta dnevno prolazio lspl'ed mog satora dok je isao da uzima mleko od DOKPA. Mladic bolesljivog izaleda koii n:e ,le 0r:da, zadrzao privukao je moju pai'nju i izazl,vao sazaljenje. Mislila sam da kad bih znala za nJe~?."u muku da bi mi mozda bilo moguee daje ublazirn nekim od lekova koje sam imala Vrebala

J44

sam, dakle, na njegov pr olazak i pocela da ga ispitujem.

Kada je cuo da govorim 0 lekovirna priznao je da ne boluje od kakve bolesti i kako sam ponevila svoja pitanja 0 njegovoj strasnoj mrsavosti. njegove rasirene oci slicne ocima ludaka, izrazavale su ogroman strah. Nije mi poslo za rukom da dobijern bilo kakvo objasnjenje.

Rekla sam svojim slugama da oni sa svoje strane ubede svog druga da progovori ali on je spretno izbegao svaki odgovor. Veoma razliciti od vecine Tibetanaca koji su uglavnom brbljivi ova dva coveka bili su cutljivi na cudan nacin, Posle mojih raspitivanja oni su otisli DOKPAMA zaobilazeci moj logor u sirokorn krugu. Kako je bilo ocigledno da nisu zeleli da se bilo ko mesa u njihove poslove, cak i u zelji da im pomogne, vise se nisam brinula 0 njima.

Proslo je sedam dana ka:ko sam boravila u svom logoru kada je jedan .cOKPA iz druge grupe pastira koja se smestila na oko dva kilometra od TANGA39 umro i to me je nateralo da odlozim svoj dolazak kako bih prnsustvovala seoskorn pogrebu. Dva jahaca su u velikoj zurbi dosla u jednu BANAG GOMPU40 koja se nalazila na dva dana puta ad njihovog logora da bi zamolili dva svestenika da obave sluzbu umrlima.

Jedino svestenici koji pripadaju manastiru sa kojim je svetovno lice blisko, bilo kao duhovni brat ili kao dobrocinitelj, mogu da se pobrinu za njihove potrebe POST MORTEM, Ucenici Rabdorna Giatse su dok su dh cekali monotonim g1asom Citali religiozne tekstove pored pokojnika.

I prijatelji pokojnika su dosli iz raznih krajeva i prema tibetanskom obicaju doneli sobom mnogo poklona da bi clanove porodice utesili u njiho-

39 Tang: siroko prostranstvo zernljista manje-vise nisko. 40 BANAG GOMPA: na dijalektu dokpa iz severnog Tibeta znaci manastir koji umesto da je sacinjen od kamena cine satori.

145

vom bolu. Zatim su se konjanici vratili vodeci sa SODom dva svestenika i, koliko znam, nekoliko svetovnih lica.

Onda su Trape zapocele beskrajno i glasno citanje praceno bubnjevima, eimbalama, zvoncicirna i tako se odvijala uobicajena sluzba prekidana odmorom za cije vreme su svestenici i svetovna liea prozdrljivo jela i pila pored lesa koji je gnjilio. Posle osam dana, posto su svi neophodni rituali bili zavrseni, telo su odneli na planinu i posto su ga rasekli na komade ostavili su ga kao uzvisenu milostinju prinetu lesinarima.

Ja sam se, da bih ubedila DOKPE, prema starom obicaju NALf)ORPA ciju sam odecu nosila, kada je palo vece uvila u svoj ZEN (rnanastirska toga) i uputila se na mesto na kome se nalazio les da bih tu rneditdrajuci sama provela rioc.

Gotovo pun mesee divno je obasjavao stepu koja se prostirala u podnozju planine na kojoj sam se nalazila sve do dalekih planinskih lanaea eiji su se vrhovi gubili u senei boje gline na velikom plavom nebu. Nocne setnja kroz ove pustinje su prava carolija: sto se mene tice lutala bih citavu noc, ali moj eilj, groblje, nije bilo daleko od mog satora, nije mi trebalo ni sat vremena da tamo stignem,

Iznenada sam, dok sam se priblizavala cula [edan istovrerneno promukao i ostar zvuk koji kao da je remetio atmosferu spokojstva kojim su bile obavijene uspavane pustinje. On se ponovio vise puta, a zatim ga je zamenilo ritmicko udaranje DAM ARUA (bubnja).

Ovaj zvuk mi je bio jasan, Neko se, bez ikakve sumnje jedan od Rabdominih ucenika, prikrao pre mene i slavio je GCOD pored ostataka lesa,

Polozaj zemljista omogucio mi je da dodem, a da me ne primete, do jednog planinskog udubljenja i da se sakrijem u senci. Savrseno sam iz svog sklonista raspoznavala slavljenika. Bio je to strasno mrsav TRAP A kame sam nudila lekove. Na svoju uobicajenu odecu navukao je ZEN i rna-

146

da je on isto tako bio u dronjcima kao i njegovo odelo njegovi nabori davali su visokoj i mrsavoi figuri mladog svestenika jednostavnu i upecatljivu plemenitost.

Kada sam stigla on je izgovarao MANTRU

Praznaparam.ite:

O mudrosti sto si otisla, otisla; Otisla s one

strane i s one strane one strane: svaha!. ..

A' onda monotone dum! dum! damarua tuzna zvuka se zaculo i necujno se utisalo. Asketa kao da se zadubio u meditiranje.

Zatim se pridigao, jos se vise uvio u svoj zen i sa KANGLINGOM visoko podignl1tim u njegovoj levoj ruci dok je DAIvIARU udarao napadan =: kato on [e stajao prkosno, kao da se suprotstavlJao

nevidljivom. neprijatelju. ....

_ Ja, NALf)ORPA koji se rie bO]11 - vikao Je

_ odbacujem svoje »ja", demone i bogove l .

Zatim je jos jacim glasom prizvao svete ~okor ne lame JIDAME. i KADAME da mu se pndruze i zapoceo je ritualnu igru. Svaki uzvik >>{)dbacujem« bio je propracen pravirn lupanjem nogama 0 zemlju i pravim ritualnim uzvieima: T.SEM CE~ TSEM koji su se pojacavali sve dok msu postali

zaglusujuci. ....

On je ponovo popravio haljinu koja se .vuk~

po zemlji, stavio po strani svoj DAMARU 1 SV?J jezovit bubanj i posto je jednom }uko:n Z~a?lO jedan kocic a kamen drugom, namestao je SVO] sa-

tor uz jednolicno pevanje. .

Majusan, nacinjen ad tankog pamuka koji mora da je bio nekad beo, pod mesecevim zracima taj sator izgledao je sivkast. Slogovi AUM - A - _ HOUM nacinjeni od plave tkanine krasili su tri strane satora koji su predstavljali zidove a volani u pet misticnih boja visili su oko krova. Sve je bilo izbledelo, isprano i jadno,

Izmrsaveli opsluzitelj obreda izgledao je uznemireno. Baeao je poglede cas na razasute komade lesa ispred sebe cas na ogranicen horizont u kome je varljiva svetlost meseca preobrazavala i rastva-

147

rala oblike, svodeci citav prizor na jednostavnu tamnobledu svetlost.

. On je oeigledno oklevao i uzdisuci presao dva-tri put rukom po eel'll. Na kraju kao da je prikupio hrabrost. Posto je nervozno zgrabio svoj KANGKING i iz njega izvukao niz glasnih zvukova koji su se sve vise i vise ubrzavali upucujuci na SVE:! cetirt strane ocajan poziv, usao je u svoj sator.

Sta da radirn ? Crugi deo rituala vrsi se pod satorom, Vise nisarn mogla nista da vidim; cula sam samo nerazgovetno mrmljanje jednolicnog pevanja koje je bilo prekidano necirn sto bi mogio da se smatra zalosnim jecanjem. . . Bilo je bolje da odem.

Dok sam se paz ljivo izvlacila iz zaklona cula sam muklo mumlanje i neka zivotinja brzo prode pored mene. Bio je to vuk kome sam smetala. Buka .ko~u j.e pravio NALOOrRPA drzala ga je na odstojanju 1 sada kada je zavladala tisina krenuo je da se pribliz: gozbi koja je tu ponudena onima koji pripadaju njegovoj vrsti,

Pocela sam da silazim niz planinski nagib kada me je zaustavio uzvik:

»Placarn svoje dugove r Nahranite se mnome urlao .ie TRAPA. '

. . »Dodite izgladneli demoni. Na ovo] gozbi mole ce se meso pretvoriti u bilo koji predmet vasih 7.elja.

»Evo plod nih polja, zelenih suma, rascvetalih vrtova, ciste Hi krvave hrane, odece, blagotvornih lekova ... Uzrnite, jedite411-«

Mladi zanesenjak je besno dunuo u svoj KANGLING, ispustio strasan krik i taJko jako odskocio da)e njeg.ova glava zakacila krov satora koji se srusio na njega,

On se neko vreme koprcao pod tkaninom, a zatim je iz nje izronio iskrivljenog, strasnog lica ludaka, urlajuci u grcevima i mlatarajue] rukama kao da je zrtva uzasnih bolova.

41 To su reci liturgije.

148

Sada sam shvatila sta je GCOD za one koje taj ritual hipnotise. Bez ikakve sumnje ovaj je nesrecnik osecao ujed demona koji su ga zivog prozdirali.

Gledao je na razne strane i obracao se nevidljivim gledaocima kao da je bio okruzen cetama bica sa drugih svetova i dozivljavao je strasne vizije.

Prizor je bio zanimljiv, ali bilo mi je nemoguce da ga ravnodusno gledam. Ovaj jadan ludak ubijao je sebe ovim jezovitim »sportorn«; u to~e je bila tajna njegove bolesti i zbog toga je moje lekove smatrao beskorisnim za svoj slucaj,

Zarko sam zelela da ga probudim iz more u kojoj se koprcao. Medutim, oklevala sam jer sam znala da u tom slucaju posredovati znaci povrediti uvrezeno pravilo: oni koj i su zapoceli ovaj ritual treba da ga sami zavrse.

Dok sam neodlucno stajala cula sam vuka da ponovo mumla. On se zaustavio iznad nas na vrhu br ezuljka i odatle je, skamenjen od straha uporno gledao ka srusenom satoru kao da je i on video str asne utvare.

Vise nisam mogla da izdrzim. Krenula sam ka njernu, ali cim me je ugledao pozvao me je vatreno mlatarajuci rukama.

- Dodi, '0 td, izgladnela - vikao joe - jedi moje meso, pij moju krv l. ..

Mislio je da sam dernon l, .. Uprkos sazaljenju, sarno sto nisam prsnula u smeh.

- Smirite se - rekla lsam mu. - Ovde nema demona. Ja sam postovana dama-lama koju poznajeteo

Izgledalo je da me ne cuje i bio je uporan u zelji da mi posluzi kao hrana.

Mislila sam da mi pod mesecevom svetloscu ZEN kojim sam bila obavijena daje izgled utvare.

Oslobodila sam ga se, spustila ga na zemlju nezno sam govorila.

- Gledajte me, prepoznajte me sada. . .

149

Bio je to uzaludan trud. Nesrecni ucenik bio je u delirijumu. On pruzi ruke ka mojoj neduznoj togi koja je lezala na zemlji i pozva je kao nekog novcdoslog u ovom davolskom krugu.

Zasto nisarn nikako mogla da odem a da se ne umes am ? Jedino sto sam uspela bilo je to da jos vise zaludim ovng nesr ecnika.

Dok sam razrnisljala sta da uradirn TRAPA je dok je hodao teturaj uci se zap eo 0 jedan kociC satora, tesko pao i ostao da nepomicno lezi kao da je onesvescen. Budno sam ga gledala da bih videla da Ii ce se podici ali se vise nisam usudivala da mu se pr iblizirn iz straha da ga jos vise ne uplasim. Posle nekog vrernena on se pokrenuo i ja sam smatrala da je dobro da se povucem.

Tada sam odlucila da obavestim lamu 0 ovom sto se zbilo. Verovatno da je njegov ucenik bio naviknut na slicrie krize i jos verovatnije je da je Rabdom Giatso za to znao ali je mozda ove nod decak bio u vecern delirijumu nego obicno. Njegov ucitelj je mogao da posalje drugog TRAPU da ga potrazi i da mu ustedi vise sati patnje.

Dakle, spustila sam se u TANG. Dugo vremena, dok sam se udaljavala krupnim koracima, cula sam u interva1ima zvuk KANG-LINGA kome je ponekad odgovaralo zavijanje vuka. Zatim se buka postepeno smanjivala da bi se najzad potpuno utisala i ja sam se sa uzivanjern predala cutljivom miru pustinje.

Slaba svetlost oltarske lampe, majusna zvezda u mracnorn kutku planine, oznacavala je lamina boraviSte.

Zaobisla sam sator u kome je njegov sluga verovatno spavao i brzo se popela do pecine,

Rabdom Giatso sedeo je i meditirao. On je, ne micuci se, sarno podigao oci kada sam pomakla zavesu i obratila mu se. Sa nekoliko reci opisala sam stanje u kome sam ostavila njegovog ucenika,

On se tiho nasmej ao.

150

_ Vi kao da poznajete GCOD, Jetsunma.42 Da

li j eto zariSta take? - mirno j e pitao, .

_ Da - rekla sam. - I sama sam izvodila I'J.-

tual.

On nije odgovorio. . v

Sacekala sam nekoliko trenutaka, a zatirn posto je lama izgledao kao da je zab_oravio mOje_ p:isustvo, pokusala sam da u njemu izazovem sazalje-

nje. . - . bili

_ Rimpoce" - 'rekla sam - ovo J_:e IOZ ~. Jl1<o.:

Imam neka znanja iz medacine, znam da uzas ikJO']ll vas ucenik oseca moze da u njemu izazove opasnu 00- lest, cak moze i da poludi. Izgledao je kao da ga

zaista zivog prozdiru. .

- On to ,i jeste, bez ikakve sumnje - odgovoreo je lama sa isbim 's.pokoj'SI~Vlom - 'U_l.i ~ ne surnnja da sam sebe jede. Mozda ce to nauciti jednog dana ...

Pozurila sam se da odgovorim da ce pre nego sto to sazna jadni ucenik, mozda, dr_ugim~ dati priliku da upraznjavaju GC~D pr~d n~egoV1m le- 150m. A lama kao da je pogodio moju ~lsao. ~e .ostavljajuci mi vremena da izgovorim jednu jedinu rec on rece podizuci lako glas:

_ Cirri mi se da ste mi natuknuli da yam

44 _ d h .

je poznat »Direktan put« . Za: va:' ,vas u ovni

voda nije obavestio 0 opasnos~l. ko~oJ. ~mo tokom njega izlozeni i niste li prihvatili tn rizika: bolest, ludilo ili smrt? ..

>.Tesko je, nastavio je, da se covek potpun~

oslobodi iluzije, da .izbriS~ caroliju sve~45 ~aste ~ da svoj duh oslobodi varki. Pravo znanJe. je sk~ pocen dragulj i treba da se skupo pla!l. .Posto~e mnogi nacini da se dosegne TARPA.46 Vasa je rno~da u glavnim crtama manje surova od one koja

42 Postovaria damo. Vrlo uctiv izraz kojirn se obracaju zeni koja zauzima visok polozai u lamaistickorn verskorn redu.

43 »Uzv iseni«, izraz pun postovania. 44 Mistican Put.

45 Jangdag pal ltaba, bukvalno »pravi pogled«. 46 Potpuno osJobodenje, duhovno prosvetlienie.

151

odgovara coveku koga sazaljevate, ali sam siguran da je isto tako gorka, Ako je laka, znaci da nista ne vredi.

»A sada se vratite u vas sator. Mozete ponovo dod bokom poslepodneva, ako to zelite..

Bilo je beskorisno i dalje insistirati. Lamino misljenje uobicajeno je medu tibetanskim misticirna.

Cutl,iiyo sam pozdravila i vratila se u logor. Sledeceg popodneva vratila sam se kod Rabdorna Giatsa i tokom nekoliko dana dok sam bora vila na tom mestu imala sam vise razgovora sa njim. Daleko od toga da je bio ucen covek, ali je 0 m nogim pitanjima imao temeljita znanja i mogla sam da budem zadovoljna sto sam ga upozriala.

Sigurno da se treba pricuvati da se da veliki znacaj mnogobrojnim strasnim pricama koje se odnose na GCOD koje se prepricavaju medu NALDORPAMA; medutim, osecanje da coveka prozdiru tokom vrsenja rrtuala i stradanja mladih ucenika nisu retki dogadaji. Pored onih koje sam ispricala saznala sam za dva ili tri slicna slucaja i svi su ucitelji, ,kao i. Rabdom Giatso, odbili da svoje jadne ucemke NALDORPE razuvere time sto bi im otkrill subjektivnu prirodu svojih senzacija. Uostalo~.' kao ~to sam to vee ranije objasnila, mnogi ucitelji veruju da one nisu uvek potpuno subjektivne.

Prica se da je dramski plan GaODA i njegov tekst izmislio neki lama, Padma Rigdzin, poglavar sekte »Veliki zavrsetak« (Dzogcen), koji je ziveo pre oko dve stotine godina.

~ 922 .. ~odine nasla sam se pored njegovog nasledr:Ika, III pr~, prema tibetanskom verovanju, u drustvu OV?g IS tog Padme Rigdzina, koji je vise puta umro 1 ponovo roden, koji je jos uvek na opatskom prestoIu Dzogcen GO:MPE,

Divlji i pust kraj na granici severne pustinje na kome se uzdize manastir omogucava da se lako

152

shvati da je masta ovih sVeStenika uvezbavana na j ezovi tim prizorima.

Ljubazni Padma Rigdzin koji je bio moj go~t nije, medutim, izgledao kao da je sklon melanholiji. U njemu su trgovacki poslovi ish ruku pod. r~k,u sa gotovo decijim zeljama. On me je dugo ispitivao 0 Indokini i Burrni, raspitujuci se 0 proizvodima koje su ove zemlje uvozile i izvozile. Nar ocito je zeleo da zna da Ii moze da iz njih uveze paune koj e j e zeleo da pridruzi svojoj maloj zooloskoj

zbirci.

Medutim daleko od raskosnih stanova u koji-

ma je ziveo 'veliki lama, izolovane kucice skrivale su svestenike ciji je ozbiljan izraz Iica i tajanstveno drzanje bolje odgovaralo pejzazu u kome su 3e

kretali.

U nekim od ovih stanova koji su narocito na-

pravljeni za ovu upotrebu stan~lVali s~ ~ve~tenic~ koj i su se podvrgavali potpunoj samocl. ~ nlSu. ~~ sa kim dolazili u dodir. Neki su medu njirna tezili da posti.gnu psihicke natprlrodne spos?bnosti. ili _m.agijske moci, dok su se drugi p_;epustah ~Isbem~ kontemplaeijama, 'koje, prema vazeoim teon]~a n]'~hove sekte, treba da ih dovedu do duhovne iluml-

nacije. .

Manastir Dzogcen je od davnma poznat kao

eentar proucavanja ezotericnih metoda psihickog

uvezbavanja.

Oni koji su postigli cilj GCODA mogu da ~udu ()s~ lobodeni insceniranja rituala. On se za njih SVOdl pre svega na cutljivu meditaciju t?kom koje se . razhcite faze drame duhovno evociraju. Uskoro ova

vezba postaje sarna po sebi beskorisna.

Medutim, secanje na njihovo ucenje ili neki drugi razlozi za koje samo oni znaju nagone ponekad neke GOMCENE da se okupe da bi zajedno izvodili GCOD' ali u tom slucaju to izvodenje postaje neka vrata praznika tokom koga se mistik raduje svom duhovnom oslobodenju.

153

, Imala sam retku srecu da posmatram neke od ovih asketa, Kampe visokog stasa, zivoplsno odevene u tanke pamucne suknje RESPA47, sa upletenom ~osom koja pada do struka, kako igraju pod zv~zdamm nebom na yrh':l nase zemljine kugle a zatl~, ?ok .~~de prekrstenih nogu, uspravnog tela, spustenih OCIJU, p<)tJ?uno nepomicni, slicni statuarna od ,ka_men_a, zapadaju u beskrajne meditacije koje traju 1 posto svane.

Prizor je bio nezaboravan.

N,a pocetku ovog poglavlja naznacila sam verovan~e u demone koji su lovei na »zivotni dah«. 0 njima se rnnogo govori u Tibetu.

1" D?k • ~eke, veruju Tibetanci, od ovih davolskih

lCn?stl zlye kao lutali~e ,i uvek vrebaju zgodu i sarai odu,Zlma.lu ,»dah", ZIVlh, postoje druge koje su se ~me~tlle, na !zve,smm mestima i koje se zado-

voljavaju time sto im se donosi dah ko ii •

. '.' » Cl« OJI ISpUS-

ta.l,U om, sto ':lmII'u, N eke osobe, muskarci iIi zene, prihvataju tal zadatak, ali toga nisu svesni jer to rade kada padnu u trans.

P_?znata grupa ovih potrosaca »dahova« - ili pre n]l,hoVlh P?trosacica, jer se ovde radi 0 zenskim dem?~lma ---:. izabrala je boraviste u poznatom rnanastir u Samie koj 1 sc nalaz: na jugu Lase pored

obale Bramaputre. '

Poset~la sam njiho~u pecinu posle svog borav~a u . Lasi. ~u.tovan]e je samo po sebi zanimljivo : dobr 0 z~mlsl.leno da bi se duh pripremio da slusa Iantasticne price,

(B Nedaleko od Lase, na Ievoj obali Jesrutsanpoa . ~ama'p~~re), nailazi se na pravu Saharu u mi~~l,at,un . c~.le bele dune iz dana u dan sve vise osrtJ J~]U taj kraj. Uprkos planinskom lancu koji im S 0.11 :na iputu, pesak je vee dopro do donne Kii

47 HESPE, on i koji irnaju moe da

razv ij u telesnu tern-

peraturu koja se zove TUMQ,

154

cu i njegova fina prasma pocmje da se talozi duz ograde oko Norbulinga, seoske palate dalaj-lame,

Sa druge strane zivopisnog manastira Dorditag nalazi se gotovo prava pustinja. Uz sarno podnozje planine jos uvek se pre svega iz daleka opazaju retke f arrne cija su golovu citava polja prekrivena peskom i svaki trag zivijcnja ili obradivanja zemIjista nestaje. Nagomilan pesak, zaslepljujuee beo, pruza se unedogled Veoma plavo nebo, bez oblaka, zarko sunce, zaslepljujuci odblesak davali su utisak da se nalazim u Deridu, ali ako je pejzaz po necernu nalikovao na africku pustinju, MIRIS vazduha bio je potpuno razlicit. Bio je to miris tibetanske visol'avni koji je imao osobenu prozirnost koju daje nadmorska visina od tri hiljade metara.

Mnogobrojne legende, neke veoma stare, a druge skorijeg datu rna, odnose se na ovaj kraj i u njirna se na mnogim mestima vide nagovi cudnovatih dogadaja. Medu njima je jedna veoma upadljiva, gigantska uspravna stena, usamljena u recnom koritu. Ovaj kolos, prica se, pre nekoliko vekova poleteo je iz Indije i uputio se ka Tibetu. Koji je bio cilj ovog cudnog putovanja? Priea 0 tome ne govori, Mozda je ona bila zadivljena airnom lepotom ogl'omne doline, njenom plavom rekorn, azurno plavim neborn i zaustavila se, puna divljenja, da odmori svoje ogl'Omno telo na pesku. Bilo koji da je raziog, ona je zavrsila svoju lutalacku trku i od onda je neprestano odusevljenje tu zadrzava, usamljenu, dok sc njen donji deo ku-

pa u reci.

Stigla sam u Samie tokom veceri,

Kraj je gotovo uvek isto izgledao, potresan i tajanstven, kao covek u svom poslednjern casu .

U Gobiju sam vidala to nemo ocajanje utisnuto na stvarima pre nego sto propadnu i ocajan izgled cvetica cije se kruniee ispunjavaju pogibeljnom prasinorn ; ali kao da su se oko Samie brojni okultni uticaji mesali sa jednostavnim prirodnim silama i tuga koju je stvarao melanholicni kraj bojila se tihom uznernirenoscu, gotovo uzasom.

155

Samie, poluopasana oaza, blago obavijena uspomenama na svoju slavnu proslost i li mozda up ala u krajnju ravnodusnost, gleda kako ka njoj nadire kobna mocvara spremna da je poplavi. Visoke planine koje okruzuju manastir su gotovo do svojih vrhova prekrivene slojem peska i cak na samom ulazu novostvorene dune, iz kojih izviruju jadne krosnje nekog drvoreda, zauzimaju mesto na kome je nekad bio prilazni put.

Gompa j e ogradena zidom belim od kreca na kome se nalazi veliki broj minijaturnih CORTENA - bez sumnje vise hiljada - koji su smesteni na jednakom rastojanju. Pored ovih uzdizu se drugi beli ili zeleni CORTEN1 i pozlaceni krovovi nekoliko hramova.

Pri zalasku sunca pogled je samo njemu svojstven i ocaravajuci, gotovo nestvaran. Zagubljen u ovom kraju koji je na izdisaju, manastir nagoni ria rnisao <0 zaoaranom gradu kojli je stvorio rieki carobnjak.

Uistinu, Samie je po legendi sagradio jedan carobnjak i to ga je cudno sagradio,

. Po svojoj istoriji Sarnie je najpoznatiji kraj u Tibetu. Tu je oko osmog veka nase ere podignut prvi budisticki manastir »Zernlja snegova-".

U tibetanskim hronikama maze se procitati da su se demoni iz tog kraja prctivili zidanju manastira i da su svake noci rusili ana sto bi zidari sazidali tokom dana. Poznati cudotvorac Padmasambava ne sarno da je uspeo da ih spreci da nastave sa svojim rusilackirn poslom, vee je od njih nacinio svoje poslusne sluge. Oni su sami zavrsili rnanastir za nekoliko noci,

Ova legenda je, mozda, Iantasticna transformacija stvarne cinjenice. Dovoljno je da se u ogorcenirn »dernonima« koji se protive podizanju rnanastira vide sektasi stare vere u Tibetu; Bonpoi

48 Po predanju su budistick] svestenici koji su dosli iz Indije sagradili manastir u Tibetu oko 11. godine nase ere, ali za to ne postoji nikakav dokaz.

156

protiv kojih se Padmasanbava borio za vreme svog boravka u Tibetu i sa koj ima se pre nagodio nego sto ih je pobedio.

Dugo vremena je Samie bio sediste mocnih lama. Osnivanje sekte »zutih kapa« i odlucujuca uloga njenih clanova, kao i zvanicnog svestenstva [e postepeno umanjila njegov znacaj, Medutim, drugi manastiri koji su kao i Samie pripadali »crvenirn kapama« bolje su odolevali svojim suparnicima i potpuno unistenje cuvenog Padmasanbavinog rnanastira objasnjava se i nekim drugim razlozima. Istorija ovo delimicno objasnjava, ali neki u tome vide, kao i u stalnom nagomilavanju peska u predelu koji ga okruzuje, dejstvo okultnih sila. Bilo sta da je uzrok, Samie je danas gotovo napusten, a broj svestenika rastrkanih medu njegovim ogrornnim zidinama jedva da dostize njih trideset,

Mnoge kuce u kojima su nekad stanovali svestenici sada zauzimaju seljaci-zakupnici, a gompe su pretvorene u farme. JoS ih se veci broj rusi ili je vee gornila rusevina. Medutim, u ovoj pustosi neki hramovi se dobro odrzavaju.

Delo carobnjaka, Samie na sebi ima pecat duha svog osnivaca, Mesto odise misticnoscu u svojim najmanjim kutovima a u predvecerje se neduzne Zivotinje same vracaju u stale poprimivsi i sama ne znam kakav cudan izgled i zlobno se podrugujuci davolskim prerusenim Iicnostima.

U stvari, manastir u sebi cuva jednog od najvecih okultista i zvanicno prorocanstvo Tibeta: lamu Ceukionga Cije je boraviste u ponovo zatvorenom hramu Ugsu Kangu.

Ugs Kang znaci: »Kuca zivotnog daha«, 'I'ibetanci ovako nazivaju stan u koji je, veruju, usao zivotni dah bica koja su nedavno preminula. Neki tvrde da »dah« svih umrlih na svetu stize u Sarnie dok oni skrornniji ogranicavaju ovu f'antasticnu povorku na »dah« onih sto urniru u tom kraju, podrazumevajuci i Lasu.

Posebna vrsta ljudi, poznata po tome sto obavlja taj posao, obavezuje se da prenose UGS od

157

mesta na kome pociva telo koje je on napustio u Samie.

Treba shvatiti da osoba vrsi ovaj prenos nesvesno, dok spava, ili kad je u transu, bez ikakvog ucesca njenog materijalnog tela i bez napustanja mesta boravka. Isto tako, ona se uopste ne seca svojih putovanja.

Dodacu, za one citaoce koji bi se zbog ovoga smejali Tibetancima, da i za nasih dana, u nasoj zemlji postoje ljudi koji isto tako veruju da nekih noci putuju u daleke zemlje i medutim koji, isto kao i prenosioci »zivotnog daha« ne uspevaju da sacuvaju secanje na svoje dogodovstine.

Zar sujeverje nije sveobuhvatna pricest? Donosenje UGSA u Sarnie objasnjava se cinjenicom da su demoni zenskog porekla koji se zovu SINGDONGMI (liea lava) izabraIi boraviste u Samieu u kome zauzirnaju stan u kome stanuje lama-prorok i dornaci bog Pekar.

Ovaj stan je uvek zatvoren. U jednoj od njegovih potpuno praznih saba smesteni su jedna satara i jedan obredni noz povijenog seciva. Snabdevene ovim orudem SINGDONGME kose »dahove«.

Pokositi »dah« je svakako prvorazredno cudo, ali Tibetanci se veoma trude da na svoj nacin prikazu njegovu stvarnost.

Satara i noz ostaju godinu dana u pribezistu davolica, a posle toga ih odatle uzimaju i zamenjuju novimorudem. Dakle, govori se da tog trenutka moze da se utvrdi da je ostrica maca ugnuta i istanjena a drska je izlizana zbog posla koji je njime obavljan.

UGS KANG je stvario mnoge price koje mogu da izazovu more. One opisuju borbu zarobljenih i mucenih •• dahova- u UGS KANGU i pripovedaju 0 strasnim pokusajirna bekstva tokom kojih »dahovi« koji beze izgubljeno tree kroz taj kraj progonjeni od izgladnelih Sindogmoa.

Stanovnici Samie pricaju da nocu ponekad u UGS KANGU cuju smeh, uzvike i buku koju izaziva satara koja udara po panju. To ipak ne spre-

158

cava hrabre 'I'ibetance, svestenike ili seljake da, uprkos ovog demonskog susedstva, mirno spavaju u ovom cudnom manastiru.

Za vreme boravka u Samieu nisam propustila da detaljno razgledam sve sto se moze videti u UGS KANGU. Na ulasku u stan nalazile su se kozne torbe koje su predstavljale nevidljive omota:ce u kojima se donose »dahovi«, I sama. vrata bila su zatvorena sa vacim brojem ogromnih katanaca

i zapecacena pecatom dalaj-Iame, .

Ova vrata otvaraju se, uglavnom, jedanput godisnje i tako se Cekiong-lam_i omogucav~ da ~r<:»meni sataru i obredni noz. Po onome sto rrn je izjavio jedan verski dostojanstvenik hrama, ovog se pravila vise ne pridrzavaju tako strogo 1 menjanje alata kojim se koriste SINGDONGMOI sad a se rede obavlja.

Isto tako, ranije je bilo dopuste~o Cekiongu

da ga prati jedan sveste~ik ~:il~k?m nJe~ovog ulaska u stan demona. Ova] Ob1Ca) je prekmut poole

jednog nsobicnog dogadaja. .

Jednog dana, prica se, u trenutku kada ~e lama Cekiong, posto je zamenio obredne stvari, posao da sa svojim upraviieljem izade iz stana SINGDONGMOA. ovaj poslednji je osetio kako je neko uhvatio .njegov ZEN (togu) kao da je zeleo da ga zadrzi. »KUCOG! KUCOG! povikao je, preplasen, obracajuci se lami, neko me vuce za ZEN!«

Obojica su sc okrenuli ; videli su praznu sobu. Produzili su ka vratima, lama je presao preko praga, a upravnik je zeleo da pode za njim, kada je pao mrtav. .

Od tada, jedino lama Cekiong maze da prkosi okultnim opasnostima UGS KANGA. Pretpostavlja se da posvecenje koje je dobio i magicne formule ciju tajnu poznaje omogucavaju da bude kadar da ih se cuva,

Ako se SINGDONGMOI zadovoljavaju time da kose »zivotne dahove- neka ad njihove zle brace slu-

159

ze se trovackim nesvesnim »postupkom« da bi se snabdeli zrtvama.

Bezbrojne price koje se odnose na ove trovace kruze celim Tibetom i zastrasuju putnike koji su u stalnom strahu da ne sretnu nekoga od njih.

Ovo cudno svojstvo »naslednog cuvara otrova« odnosi se narocito na zene.

Kakav je to otrov? Niko to tacno ne zna. To nije nikakav otrov iz prirode, iz biljaka ili minerala, vee rnozda neki sastav koji podseca na sastav napitaka iz srednjeg veka. Hi, sto je jos verovatnije, ovaj. ?trov ~ostoji sarno u uobrazilji. Zena ga cuva, prrca se, ispod grudi u jednoj kesici, ali tu kesicu niko nije nikad video, cak kada je ona za koju se pretpostavlja da ga nosi neodevena. U stvari, uveravaju da je on nevidljiv a ova misterija sarno doprinosi strahu koji on uliva,

Kada dode vreme da se otrov daje onaj ili ona koji ga prenose ne mogu da ne izvrse ovu obavezu i delaju u stanju transa.

U nedostatku prolaznika posednik mora da sipa otrovni napitak piijatelju ili rodaku. Tihim glasom se prica 0 strasnim slucajevima kada su rnajke o~r.oval.e svoj~ sinove jedince, 0 muzevirns koji su bili prrmoram da pruze zdelu kobnog caja voIjenoj zeni kojom su se ozenili usto vece. A ako se niko ne nade u blizini trovaca, ili ako oni kojirna se hrana il i napitak daju ne prihvate da ih uzrnu, posednik je primoran da sam uzme otrov.

Srela sam jednog coveka koji je pricao da je bio glavni ucesnik jedne cudns price 0 otrovu.

Bio je na putu i otisao na jednu farmu da zatrazi da nesto popije.

Domacica mu je priprernila pivo tako sto je sipala ~~jl!~alu vodu ~a pr~vrelo zrnevlje koje je bilo u cirnji od drveta 9. Zatim se popela na gornji sprat.

49 To je obica] Tibetanaca koji zive na Himaiajima piju toplo pivo.

160

Kada je ostao sam putnik je sa cudenjem primetio da pivo jako kljuca u ciniji nacinjenoj ad drveta. Po Tibetancima to cudnovato kljucanje znaci da je u pitanju otrov.

Na vatri se nalazio kotlic sa vodom iz koga je zena uzela vodu kojom je prelila zrnevlje. Ta voda i dalje je kljucala ; covek je u nju stavio veliku kutlacu i njom ispraznio sumnjiv sadrzaj. Istag je trenutka, iznad svoje glave, CUO neciji pad na patos. Zena koja je trebalo da ga usluzi pala je mrtva.

Ovaj »otrov« je stalni izvor uznemirenosti pu tnika u Tibetu. Koliko su mi samo puta ocitali bukvicu izvanredni ljudi i obavestavali me 0 opasnostima koje mi prete kad prihvatam gostoprimstvo nepoznatih ljudi, Zaklinjali su me da budem oprezna i da vodim racuna 0 onome sto jedem i pijem.

Neki tvrde da trovaci kao svoje zrtve vise vole clanove svestenstva posto im smrt svetog lame njihov davolji gospodar smatra specijalnom zaslugom.

Postoje cinije nacinjene od posebnog drveta za koje se smatra da su osetljive na »otrov« i da se on poznaje po spontanom kljucanju tecnosti koja se u nju sipa. Ove c:inije su zbog toga veoma skupe.

Ponekad majku porodice sumnjice da ima »otrov«. Niko ne zna gde ga ona skriva, niko ne pokusava da ga pronade i da je njega oslobodi. Svi su ubedeni da tu ne postoji nikakav lek, nikakva odbrana protiv te zle kobi.

Oni vrebaju i najmanje pokrete jedne zene, drze je na odstojanju 'i cesto ona i sama poveruje u postojanje njenog »otrova«,

Smrt vlasnika otrova nije i kraj opasnosti, Ovaj neunistiv otrov se predaje i posednik nema nikakvu mogucnost da ga odbije. Zeleo to iii ne, on ga preuzima i primoran je da i on sa svoje strane postane trovac.

161

,_

Ovde ponavljam da bilo kada ga daje ill dobija, posednik deluje nesvesno, kao izvrsilac tude volje.

Po Tibetaneima nisu sarno ziva bica ta koja su »opsed~uta«; to isto mogu da postanu i predmeti. .. U jednom od sledecih poglavlja videce se koJl~ postup~?m carob':ljaci smatraju da mogu da ucme da njihova volja prede na njih. Sa druge strane, prica se da neki predmeti kojira su se koristili tokom magijskih obreda ne treba da se cuvaju u s_vet~vniI? kucama ili u kucama neposvecenih svestemka lZ straha da se opasna bica koja se njirna krote ne osvete onome ko ih poseduje a ne zna za naein na koji moze da se od njih odbrani.

Zbog tog narodnog verovanja posedujem nekoliko zanimljivih primeraka. Vise su me puta Ijudi koji su nasledili predmete te vrste usrdno molili da ih oslobodim od njih.

. Jednog dana, dosla san'l do neocekivanog dobitka na tako neobican nacin da vredi da to ovde ispricam .. Tokom jednog putovanja susrela sam jeda~ I?ah karavan lama i kako sam po tamosnjern obicaju razgovarala sa njima saznala sam da su prenosili jednu PURBU (zacarani bodez) koji je

bio uzrok opsteg zla. .

Ovo obr~dn~. o.rude pripadalo je njihovom po~lavaru, la~~ll kO~l je nedavno preminuo. On je poceo sa SVOJlm zlirn delirsa u samom manastiru: od trojice svestenika koji su ga dodirnuli, dvojica su ~mrla, a ~reCi je slornio nogu pavsi sa konja. Drska jedne velike .~stave za liturgiju koja je bila podignuta _u dvoristu GOMPE se slomila, sto je bio jako los predznak. Zastraseni svestenici nisu se usudili, da uniste PURBU, a iz straha od jos vece nesrece zatvorili su je u jedan orrnar a onda su Iz njega cul; glasove. Na kraju su odlucil] da odu i <;>~t~ve zlo~oba~ .predmet Uv jednoj usamljenoj pecirn posvecenoj [ednom bozanstvu, ali pastiri koji su u tom kraju ziveli pod satorima su se tome su-

162

protstavili. Oni su podsetili na prieu 0 jednoj PURBI koja se - niko nije znao gde i u koje vreme _ u slicnim uslovima pocela da krece, sama kroz vazduh i tako ranjavala i ubijala mnoge Ijude i

zivotinje.

Nesrecni nosaci zacaranog bodeza, brizljivo za-

tvorenog u jednoj kutiji i obavijenog hartijom na kojoj su ucrtane cini, izgledali su veoma ozalosceni. Njihova mrsava lica sprecila su me da ih [smejem. Isto tako, bila sam radoznala da vidim zacarano orude,

_ Dozvolite mi da vidim 'PURBU - rekla sam

_ mozda cu naci nacin da vam pomognem.

Nisu se usudivali da ga izvuku iz kutije; najzad, posle mnogih pregovaranja dozvolili su mi da ga sama izvucem.

Bodez je bio veoma star, veoma zanimljiv i

samo su veliki manastiri imali PURBE ove vrste. Probudila se pohlepa u meni, zelela sam ga, ali sam isto tako znala da lame nizasta na svetu nece zeleti da ga prodaju. Trebalo je razmisliti i naci neko

resenje.

_ Prenocite sa nama veceras - :rekla sam put-

nicima - i ostavite PURBU kod mene, razmcslicu ...

Moje reci nisu mogle da im bilo sta obscaju, ali privlacnost dobre vecere i razgovora sa mojirn ljudima koji ce ih razgaliti, ucirril'i su da se od-

luce.

Kada je noc pala udaljila sam se iz logora

noseci uporno bodez Cije bi odsustvo iz kutije i cinjenica da ja nisam tu prestraSila lakoverne Tibetance. Kada sam se uverila da sam se dovoljno udaljila, zakopala sam u zemlju predmet, uzrok tolike zabrinutosti i sela sam na jedan pokrivac razmisljajuci 0 tome sta bih mogla da kazern lamama kako bih ih ubedila da mi ga ustupe,

Hila sam tu vee nekoliko casova kada mi se ucinilo da vidim kako se telo nekog lame oertava pored mesta na koje sam zakopala magicni bodez. Videla sam ga kako polazi napred, kako se pazljivo saginje; lako je izvukao jednu ruku ispod ZE-

163

1-

N~. k?.iom)e ~io umotan, koji se jedva nazirao :'1 nOCI, 1 pruzio je da IZVUCe PURBU. Skocila sam i posto sam bila brza od lupeza dograbila sam je.

HIHIZ yo. b

<:. _~. naci msam ila jedina koju je bodez

privlacio, ~edu onima koji su zeleli da ga se oslobod.~, nalazio se neko ko je bio manje naivan od ~vo]lh drugova,. a znao je za njegovu vrednost i zeleo d~ ga tajno proda. Verovao je da sam zaspala. NIS~ mogla, mislio je, da primetim nista, S.utradan bi nestanak bodeza smatrali nekim okultOl~ spl.eto~ ok_olnosti i nova bi se prica stvorlla. Zaista Je. b~a steta _ sto jedan tako lep plan nije uspeo. All ja sam cuvala, to magicno oruzje, toliko sam ga stegla svojom stismrtom rukom da s~ ~i. nervi, .vee razdrazeni zbog onaga sto se' desilo 1 izazvani stiskom moje ruke oko neravne drske od rezbarenog bakra, davali utisak da osecam kako s.e pola~o pokrece ... A sada, lopov? .. oko m~n~ je ravmca. p~ekrivena tarnom bila pusta. Razbojnik mora,. mislila sam, da je pobegao kad sam se sagl~ da izvucern bodez iz zemlje.

Trcala .saI? do log ora. Bilo je jednostavno, onaj ko ned?"'taJe ill .dade posle mene, bice taj nevaljalac. Nasla sam ih sve kako bde i izgovaraju verske tekstove kako bi se zastitili od zlih sila. Pozvala sam Jongdena u svoj sator.

- K? se od njih udaljavao ? -pitala sam gao

- Ni!Iro -odgovori,o joe - napola su mrtvi od

stra~a, 'I1J~lj'Ut1? sam s€ n~ njih jer se nisu dovoljno udaljavali od satora da bi obavili neke stvari. ..

Dobro! i dosad sam bila u zabludama ali ce

mi ova mozda koristiti. '

- Slusajte - rekla g.a;m Ijuddma - evo sta se malocas dogodilo ...

. Isk~eno sam. im ispricala 0 prividenju koje sam videla 1 0 sumnjarna u njihova postenje.

. - To je bez ikakve sumnje nas veliki lama on je - povikali 'SU. - Zeleo je da uzrne svoj bodez

164

i mozda bi Va6 ubio da je mogao da ,ga se docepa. Oh, Zetsinma, Vi ste prava GOMPCENMA, mada Vas mnogi smatraju za FILING (strankinju). Nas TSAVAILAMA (otac i duhovni poglavar) bio je veliki carobnjak, a ipak nije uspeo da Vam oduzme svoju PURBU. Uzmite je sada, uzmite, vise nikome ne moze da nanese z10.

Govorili su svi u isto vreme sa odusevljenjem i u isto vreme bili zastraseni pri pomisli da je njihoy lama-carobnjak, koga su se jos vise plasili od kako je pripadao drugom svetu, prosao tako blizu njih i bili su ocarani sto ce se osloboditi zacaranog

bodeza.

Delila sam njihovu radost, ali iz drugog razlo-

ga: PURBA je bila moja. Medutim, postenje mi nije davalo da iskoristim njihovu duhovnu zbrku i da ga prisvojim.

_ Razmislite, mozda je neka senka prouzrokovala moju iluziju ... mogla sam da zaspim dok sam sedela i da sanjam.

Nista nisu zeleli da cuju. Lama je dosao, [a sam ga videla, nije uspeo da uzme PURBU i ja sam zbog svoje vise moci postala njen zakoniti vlasnik ... Priznajern da su me u to lako ubedili.

Izvestan, dosta broj an sloj tibetanskih mistika predaje se sanjarenju i jezovitim obicajima u kojlma lesevi imaju vaznu ulogu. Obican wac u ovim obredima nalazi samo pogodan naein da stekne magicnu moe, ali oni prosvetljeniji u njemu otkrivaju bilo ezotericko ucenje koje je u obliku simbola i parabola, bilo neku vrstu izuzetne duhovne vez-

be. Uostalom, nema nikakve sumnje da masta igra mnogo vecu ulogu od stvarnosti u svim prica-

rna na ovu temu.

Da bi se ovim pr icama pronasao neki smisao treba ih posmatrati u sklopu ucenja hinduskog tantrizma, kao i Bonpoa. To bi bila posebna studija

, koja zahteva mnogo prostora da bi 0 tome moglo

t

t 165

1

biti ~ovora u delu kakvo je ovo. Medutim, iznecu nekoliko dogadaja 0 kojirna su mi pricali,

Prvi je skor~jeg datuma. Ispricao mi ga je Ce.rvkuu. 1922. godme, nesto poole smrti [unaka ave price, jedan covek koji ga je licno poznavao.

Lama 0 kome se radi bio je opat Miniagpar Ihakanga manastira, koji se nalazi nedaleko od Tacienlua! nazivali su ga Cogs tsang. On je prorekao dogadaje koji se ticu Tibeta, Kine i sveta uopste.

.. Cogs tsang bio je cudan covek i veoma veliki pijanac. I?~go .i:. zrveo pored tibetanskog poglavara teritorije Tacienlu koji je bio GIALPO (kralj).

.. Jednog dana dok su prisno razgovarali i pili rakl~u.; lama je. zatrazio za zenu sestru princevog kon)usa~a. ~on]usar, koji je bio prisutan, odbio je ~a mu. je da. Cogs tsang je na to pobesneo, slomio je baclv.sl b~sno na ~~mlju solju od zada u kojoj ~e ~a}~zlloO ~]egovo pice 1 prokl€O je konjusara, iz]aVIVSl da ce svoje odbijanje da plati time sto ce umreti za dva dana.

. Kralj. u to nije verovao. Njegov konjusar bio je ~ad 1 dobrog zdravlja, govorio je, nista nije ukazivalo na njegovu smrt. »Bice onako kako sam rekao«, tvrdio je lama. I zaista poole dva dana

covek je umro. '

.~astra~eni, kralj i roditelji mlade devojke, ponudili su je naprasitom lami i on je odbio.

- Ona je mogla - ,odgOVIOP~O je - da mi koristi d~ dost~gnem cilj koji bi zanimao veliki broj ljudi. Ova] razlog vise ne postoji, a ja nemam sta da radim sa jednom zenom.

Ova prica slicna je onoj koju sam ispricala u pryom poglavlju 0 Dugspi Kinlegsu. ToO je cesta terna u Tibetu.

. Dakle, jedne veceri, lama Gogs tsang pozvao je iznenadasvog slugu. - Osedlaj dva kanja - rekao mu je - odlazirno.

166

Covek je primetio da pada noc i da bi bile. bolje da sutradan krenu na put, ali ga je lam&.

prekinuo.

_ Ne raspravljaj i ddi - zapovedio je.

Obojica su krenula jasuci na konjima kroz mrak i dosli su do jedne reke. Sisli su sa konja i uputih

se ka obali.

Iako je noc bila mr acna, kao da je jedna tacks,

ua vodi bila obasjana suncevirn zracima i po to:

I)svetljenoj povrsini plovio je les u pravcu SUP ROTNOM od toka reke. Posle nekoliko trenutak" doplovio je do Cogs tsanga i njegovog druga. .

_ Izvuci noz, iseci komad mesa i j·edi - naredu .

\e kratko lama.

Onda je dodao: .

_ Imam pnijatelja u Indiji koji rni svake goddne

na ovaj dan salje obed.

I posle toga, on poce da [ede meso umrlog.

Sluga, prestrasen, odsece komad mesa, ali ne usudujuci se da ga prinese ustima, sakri ga u SVOj t\MBAG (dzep na grudima siroke tibetanske haljini

stsgnute pojasom).

Potom su krenuli i stigli u manastir u svanu

ceo Onda je lama rekao svome slugi:

_ Zeleo sam das tobom podelim ·b1ag,onak1onost i izvanredne p10G1)ve ovog mistienog obroka, ali t: ~a nisi dostojan. Zbog toga se nisi usudio da po \edes komad mesa koji si odsekao, vee si ga sakr ic u svoju haljinu.

Sluga je tada zazalio lito mu je ponestalo hra-

orosti i stavio je ruku u svoj AMBAG da iz nje~a izvuce svoju porciju i pojede je, ali je komad

mesa nestao.

Dodala bih ovoj ocigledno f,al1'ta:sticooj prici

detalje koje su mi oprezno izneli neki pustinja~ sekte Dzogscen.

_ Postoje - rekla IS'll rni - 'bica koja SU, peste

su dostig1a veoma visok stupanj duhovnog savrsen stva, pretvorila supstanciju svoga tela u neku tao naniju prirodu koja ima svojstva razlicita od obicneg mesa. Medutim, vecina nas nije sposobna da

167

razlikuje tu promenu. Pojesti zalogaj tog promenjenog mesa znaci doci u ekstazu i doseci nadnaravna znanja i moci,

J edanod njih je dodao : - Desava seda neko od ti~ .bica ybude ~repoznato. Onda oni koji su ga otkrili traze da ih obavesti 0 svojoj srnrti kako bi mogli da pojedu parce tog dragocel1Jog mesa.

_ y. K~ z~a da Ii ovi koji teze tom stvarnom pri~escu. imaju uvek neophodno strpljenje da sacekaJU prirodnu smrt onoga ko treba da ih snabde rnesom i da li ih njihova zarka zelja za duhovnim napretkorn ne tera da sami ubrzaju trenutak njegove smrti. Jedan od onih koji su mi ovo pricali bio je u to gotovo ubeden, sa pornirenoscu koju zrtva rado pokazuje kada je zrtvuju.

Jedan drugi jezoviti obred 0 kome govore vraci NG~GSPE nazvan je RO-LANG (les koji ustaje). On Je, govore st~re hronike, redovno upraznjavan od ~LT3)~'e ;sves.teTIliika Bonpoa, tokorn sahrana pre nego sto je budizam uveden u Tibet.

Ipak, kratkotrajan trenutak smr ti ne moze da se poredi sa onim sto se desava tokom nekih sastana~a. neobicnog uzasa koje su opisali tibetanski o~ultls~l. Treba reci da su ovi obicaji potpuno stram budizmu, pa cak i zvanicnom lamaizmu.

. Postojs razlicite vrste RO-LANGA i ne treba ih nikako mesati. ~a obredo!ll »uskrsnuca« koje duh ne~og. drugog bica pren<?sl umrlorn i naizgIed ga ».ozlvIJa.va«, mada u stvari to vise nije on koji ozivljava nJegovo staro telo.

. Jedan turoban RO-LANG opisao mi je ovako Je_.dan NGAGSPA za koji je tvrdio da je u njemu

ucestvovao. .

Izvrsilac obreda zatvoren je zajedno sa lesorn u mracnoj sobi. On treba da ozivi mrtvaca taka sto legne na njega j stavi svoja usta na njegova i stalno ponavlja )ednu istu magicnu formulu, a da pri tome ill na sta drugo ne misli.

168

Poole nekoliko trenutaka les pocmje da se pokrece. On ustaje i hoce da pobegne. Vrac onda treba da ga hitro zgrabi i da ga drzi pripijenog uz sebe. Mrtvac se sve vise i vise pokrece, skace i pravi cudne skokove. a covek koji ga drZi skace sa njim ne odrnicuci 'svoja usta od nje~ovih .. ~_a .kraju jezik umrlog izviruje napolje. To je .. kntlck: =: nutak. Vr-ac treba da ga zgrabi svojrm zubima ; da ga istrgne. Ubrzo posle toga umrli pa~a i ~~sta~ je nepokretan, a njegov jezik koga vrac »SUSI« 1 cuva postaje mocno magicno oruzje.

NGAGSPA je veoma zivo opisivao. postepeno budenje umrlog, dok se prvi pogled pal.lo u njegovim staklastim ocima. a njegovo drhtanje se postepeno menjalo u zivIj~ pokrete sve dok v.~ac ne postane gotovo nesposoban da gospodan njime ~ ~ora da upotrebi svu svoju snagu da ostane pripijen uz njega. On je opisivao svoje osec~nje ka~a je osetio da jezik umrlog izlazi iz njegovlh usta 1 d<;>diruje njegove usne i kako je onda shvatio da je dosao strasan trenutak u kome je on morae da pobedi da ne bi bio ubijen oct umrlog.

Nije Ii ova fanstasticna borba suvise subjek.tivna? Nije li to dejstvo onih vizija kojima su tlb~tanski 'mistici veoma pcdlozni i koje oni neguju slobodno pricajuci 0 tome? Sumnjala sam i zatrazila da vidim »jezik«, I vrac mi je zaista pokazao nesto crnkasto i stvrdnuto, nesto sto je nekad moglo da bude jezik ali to nije bilo dovoljno da me na definitivan nacin ubedi koje je poreklo ove odvra tne relikvije.

Bilo sta da je u pitanju, mnogobrojni Tibetanci veruju da se RO-LANG stvarno dogada.

Tibetansko vr acanje, na srecu, ocituje se pojavarna koje nisu tako odvratne. Vise sam p~~a morala ?a se njime koristim, bilo da bih udovoljila IJubaz?~un zostirna bilo u svom sopstvenom intercsu, Isprica~u jeda~ takav slucaj koji me i dan as zabavlja.

169

O~ se dogodio u vreme kada su me sprecili da nastavim pu t ka Saluenu i zadrzali nedaleko od Cobandoa. Vratila sam se ka kineskom Turkestanu i presla citavu pustinju od trave, od juga do severa.

Moj mali karavan sacinjavalo je sest osoba:

Jong~en, tri sluge - Tsering, Jese Uandu, Seunam - i jedan kineski vojnik musliman koji se vracao u svoju .zeo~lju sa svojom zenom Tibetankom i njihovim smcicern, koga ne ubrajam,

Je?nog smo dana Jongden, zena i ja daleko za?stah za karavanorn i brali biljke; sunce samo sto I1lJe z~slo, trebalo je da se prikl iucimo ostalima i ~1?~orlmo se. Sve troje srno uzjahadi konje i uziva]UCI u mirnoj veceri isli polako putem. Upravo smo usli u jedan klanac, kada sam iznenada sa svoje ~eve strane u nekoj vrsti udubljenja, razaznala tri covek~, . sa puskama preko ramena koji su mirno nestali iza jednog nagiba.

Nije trebalo mnogo da razmisljam da bih saznala sa kim imamo posla. Nijedan Tibetanac u ovom k~aj~ .ne pusta da putnik prode a da ga ne P?Zdr.avl uctivo: OGlE! OGlE! i da mu ne postavi pitanje 0 zemlji iz koje dolazi i 0 onoj u koju ide. Ove cutljive 'p.rilike koje su .se krile pored puta vrebale su priliku da nas napadnu.

.. Praved. Se da ne obracarn nikakvu paznju na njih, nastav~~a .sam. put i samo proverila da li je rev?lver koji je bin sakr iven ispod moje siroke haljine na domaku ruke ; a zatim, posto sam malo zaustavila konja kako bih omogucila zeni da mi se pnibliz], prornrrnljala 's-am:

- Da li ste ih videli?

- Da, to su razbojrsici - odgovorila je tiho, bez

uzbudenja, kao prava kci 'I'ibeta koju takav sus-

ret ne iznenaduje. .

. Pravila sam se kao da me zanima jedna biljka ~().l.a rasto na kamenu i pozvala Jongdena kao da zellm da mu je pokazern. Pocela sam da ga ispitujem:

1 '70

Da 1i ste videli ljude na vasoj levoj stra-

ni?

- Ne. . ~

_ Tri naoruzana coveka, verovatno lopovi, ze-

na ih je videla. Neka vas revolver bude spreman. lei cemo korakom do krivine, a kada ~ud.e,mo tamo dosli i ne buderno im na vidiku, pOJ';lrIcemo kasom. Treba da se brzo pridruzimo ost~hma: Ko zna da li ova trojica ne pripadaju bandi koja ovuda

luta? 1 d

Kako sam govorila engleski nisam mora a a

se obaz~rem; Tdbetanci nisu rnogln da me razume-

ju.

Konji su bili dobr i i brzo sm~ . n~predovali. Hej! ... sta se desava? .. : _u daljirii, ispred nas neko je opalio iz puske. ~ur:h smo. U vlsok~] t~avi, na obali jedne reke pOJaVlO se kamp. Sve je bilo

mirno.

Pre nego sto sam sjahala moje prvo pitanje

bilo je: . . . ~ ka?

_ Da li ste na putu videli tri cove a.

Ne, niko nije nista opazio.

_ Odakle je dosao pucanj koji sara cula?

Moji Ijudi bili su zbunjeni:

_ Ja sam ubio zeca - pri2mao je vojnik. - Nemamo vise mesa. Moja zena je slaba ...

Prekinula sam objasnjenje jednirn po~retom ruke. Odsecno sam svojim Ijudima zabra~lla da love, ali vojnik nije bio moj sluga ... Presla sam na

stvar.

_ V,ideli smo tri coveka - rekLa <sam - b.ez

sumnje su lopovi. Nocas tre~a~i1Ji narocito obaznv. Mozda ova trojica lopova imaju drugove U oko-

lini. . . T' k

_ Hej l eno dvojice l - u~viknu sermg, po a-

zujuci dve osobe koje su stajale na grebenu planine iznad naseg logora

Posmatrala sam ih pomocu dvogleda. Bi1i su to upravo oni [judi koje sam videla pore? puta. Gde li je treci ? Da li je otisao da pOkUPl ostale

171

nitkove njegove vrste ? Ljudi su nas posmatrali iz svojc osrnatracnice.

- .~e obracajmo paznju na njih - rek la sam - n~praVI~e~n() plan dok pijemo caj. Stavil e oruzje da se vidi. all kao cia to ne cinite namerno. Neka shvate .. da aka nas napadnu. imamo time da im odgovorimo.

Caj je sprcman ; jedan od slugu stavlja kutlacu u kotao. prska prostor na sest .trana sveta'? i vice - O. ?(}go~i, pijte ' - Zatim puna nase zdele od dl:~ veta, 1 posto smo seli oko vatre, poceli smo da lm'aspravl]amo 0 merama koje treba cla preduzrne-

o.

~a .~paku,iemo ~.atore,~ odemo na drugo me s to ne bi l1lc~mu POS1UZlio. Nije postojalo nikakvo mes~o .g~e bismo mogli da se sklorrimo u ovim pustirn ~al,~mal~a. Ak~) nas banda prati, pronaci ce nas sutr a III sledeceg dana, rnozda iduce nedelje. Poirebno .Ie mesec dana da bi se koracima [aka natovarcnih prtljagorn doslo do Kine i prvih sela.

. , Sl:lg~ su ~redl()zile da obi demo kraj kako bismo se L~veI~lJ cia .~I su 1 drugi lopovi u blizini. Njihova l~l:.1,~ m,l, se ruje dopala. _Razb(),lnici bi mogli da isko~ iste n]l~O~O .odsustvo 1 napadnu logor. Vojnik je

lmao bolju ideju : .

, - _Ostan,imo ovdc, svi zajedno dok ne padne ~oc, - 1 ekao Je - a ZaUIlJ11 kada mrak pocne da spre~av~, l~}pove da nas posrnatraju, dvojica slugu i [a ~:nesllCCJ~10 se .::;~akl odvojeno u grrnlju, van logor.a, a na~ ct:,ugJ cove~ ce ostati da bdi pored sato- 1,a •. On cE_; citave !lOCI. S vrernena na vreme, udal,ail u nesto, kao ~to to rade Kinezi. Ako razbojni(;1 dodu poverovace da nas on cuva. Strazar pored koga p:'odu, pucace i.I? u leda pre nego sto stignu u lO~<JI, _Dr uga d\:OjICa dotrcace sa druge strane do~ cete lh,vas t~oJe napas i u logoru. Posto ce nji~ ho\ plan propasti, u slucaju da nisu brojni, a posto

S() Tibetanci tu ubrajaju zenit i nadir.

172

ih na ovaj nacin iznenadimo. oni ce verovatno pobeei.

Ovaj ratni plan mi se ucinio izvanrednim s obzirom na nasu situaciju, Dala sam svoj pristanak. Zatim smo privezali zivotinje sto je moguce bolje, jer cesto tibetanski razbojnici kada nisu brojni i kada se plase da otv01'eno napadnu neki ka1'avan, pucaj u Ll mrak da bi zastrasili ii votinje. Ako one uspeju da se oslobode, oni ih gone i cesto uhv~te neku od njih, a onda ih odvode daleko i prodaju.

Jongden je zahtevao da napravimo barikadu od torbi i sanduka u kojima su se nalazile nase zalihe za put. Ona je trebalo da nam posluZi kao zaklon dok pucamo na neprijatelja; ali ucinilo mi se da znanje mog usvojenog sina, rna koliko da je bio ucen u svojoj zemlji, nije nikako moglo da se primeni na strategiju odbrane. Nacin na koji je napravio i smestio barikadu bio je takav da smo pre hili mi ti koji su nju stitili. UJOnesto da

ona stiti nas .

Retko da sam imala ovako divnu noc, kada smo

svakog trenutka ocekivaJi da Jopovi upadnu u nas logor. Ali n.je napad bio taj koji je davao car mom

bdenju.

Dok je sedeo na ulazu u sator i zdela caja mu

bila na domaku ruke, Tsering je pevao i davao ritam udarcima stapa u kotlic od bronze. On je, bez sumnje, ponavljao vekovne junacke pesme 0 z.emlj~ Kam, slaved sume snegom pokrivene plal1lne 1 junacka dela nacionalnih neroja. Razbojnici su bili ti [unaci, kao i ovi cija nas je blizina naterala da bdirno, kao i sam psvac koji je, znala sam to, ucestvovao u vise zestokih okrsaja, a oni su svi takvi u ovoj zemlji hrabrih primitivaca u kojoj se sf'canost ogleda u napadima na karavane,

Tsering je lepo pevao, glasom koji je u isto vreme bin muzevan i blag, u kome su se junaeki tonovi.

173

slivali sa misticnim. Pesme su govorile i 0 likovirna bozanstava, kao i 0 svetim lamama, a neke strofe zavrsavale su se zarkom teznjom ka duhovnom prosvetljenju koje je kraj patnje i straha:

Douk med, djigs moo, Sangyais thob par chog"!

I sam se obican kotao stopio sa tom pesmom, metalni zvuk se spajao sa blagim zvucima zvona,

Moj sluga je bio neumoran pevao je do zore svoju ocaravajucu pesmu. Strazari su se vratili potpuno ukoceni i pozurili su da raspale vatru i da naprave novi Caj. Tsering je ucutao: kotao, kome je vracena njegova prvobitna uloga, bio je pun vode i na vatri. Jongden je spavao dubokim. snom, a barikada mu je sluzila kao jastuk.

Lopovi nas nisu napali, ali su ostali u nasoj blizini. Dok smo zavrsavali dorucak videli smo kako se sva trojica pojavljuju vodeci konje za uzde. Moje sluge su skocils i pojurile na njih.

- Ko ste vi? .. Videli smo vas juce, Sta radite ovde?

- Mi smo lovci - odgovorio je jedan.

- Zaista! U dobar cas! Nedostaje nam mesa.

Prodacete nam nesto od onog sto ste ulovili ...

Ovaj zahtev je zbunio takozvane lovce.

- Jos uvek nismo nista ulovili - dzjavili suo Moje sluge su znale za sta da se uhvate.

- Znate Ii - rekao je Tsering trojioi muskaraca - ko je postovana dama-larna koja rputuje sa take lepim satorom i nosi TEGU'z od zlatne tkanine?

- Nije Ii to Jetsuna Kucog koja je zivela u

Jakiendu? Slusali smo 0 njoj.

- Da, to je ona licno. Vi znaci shvatate da se ona ne plasi razbojnika. Onaj ko joj bilo sta ukrade, bice odmah otkriven. Dovoljno joj je da pogleda u zdelu sa vodom ~ odrnah vidi ldce lopova, ukradenu stvar i mesto na kome se nalaze.

51 Kada bih mogao da dostignem stanje bude koji za patnju i strah ne zna.

52 Deo manastirske odece bez rukava.

1"14

_ To je, dakle, istina. Sve DOKPE pricaju da FILINGI imaju tu moe.

Tsering je mao za tu izmisljot~nu i :,es~o je iskoristio kako bi ~astra.s.io l~pove 1 odvratio ih da odu i potraze svoje pr ijatelje da nas napadnu

sledecih dana.

Desetak dana kasnije odabrali smo da prove-

demo nee na .iednom zasticenom mestu koje je bilo preko puta jednog logora non~ada. Legvla sam pre nego sto je pala noc 1 cul~ IZ SV0!5. satora kak~ dolaze mnogobrojni posetioci, Donos~h su mleko. 1 maslac na poklon i zeleli da me vld~: Jogde~ je izjavio da je dama-Iama zau~eta .SVOJ1~ molltv~rna, da je nemoguce ometati je all da c~ sve p~miti sutra ujutru. Zatim se culo neko .saputanJ~~ jedan od slugu je pozvao. DOK~~ d~v ih vposlUZl cajem. Udaljili su se i. msam vise msta cula od

onoga sto su razgovarah.. . v'

Sutradan. rano ujutru, Jongden je trazio do-

pustenje da ude u moj ~a.tor. v

_ Treba - rekao rru J€ - da yam pre nego st~

DOKPE ponovo dodu objasnim sta su sinoc zeleli

da vas pitaju. .

Kazu da su drn ukrali 'konje. Ne poznaju 10~

pove i zele da vi pogledate u zdelu ?a vodom ~ opisete im zlikovce, kao i mesto ria koje su odveli

zivotinje.

- Sta stc im rek1i? - up~talasalffi.

_ Evo - odgm7'oll-io j e lama. - Pomislio sam da yam mozda spremaju neku zamku. M?~da nisu potpuno ubedeni da je ono sto se pnca. o. I_!1oC1ma stranaca istinito. Mozda ih nisu pokrali 1 zele da se osiguraju cia mogu da nas. r:ekaZnj~n~ opeljes~:

U slucaju da im kazete da vidite konje 1 on~. koji su ih ukrali zakljuCice da su vas nadmudnh, da u stvari nist'a ne mozete da vidite u vodi i da ne treba vise da vas se plase.

Onda - nastavio je - potvrdiosam in: da 'st~ vi, u stvari, sposobni da vidite one st~ oni z~le, all da bi se obavio ovaj obred nije dovoljna s,,:,eza ".0- da iz reke. Neophodno je da je vi sarai pnprem1te

175

tokom svecanog obreda koji traje tri dana. Dodao san: da surnnjam da mozete da o.stanete tr i dana. Om su .odmah .sh:,atili neophodnost svecanog obreda. Zatim, znajuci da im nije prijatna pomisao da lopova hladnokrvno osude na smr t dodao sam da cete ci!D otk,rijete. ~1ikovca mO'ratida ga odvedete pred kineskog SUdl]U kako bi se nad njim izvrsila kazna._ Niko ne moze tome da sc suprotstavi, !O-U003, pomocu moci kojom raspolazo trazi ih kao zrt:,~, a ako ih ne osude na smrt, TO-uo ce se 00- vetiti lopovima koji su zatrazili pomoc, Str asno su se uplasil! dok su me slusali i rekli su mi da vise vole da sami potraza svoje konje i zatraze kaznu za ,?~e koji i~ skrivaju. Ali, ani ce ovde ponovo ?OCl.l bilo mi je stalo da vas obavestim 0 svernu sto je bilo receno.

DOKPE su stigle sa novim poklonima; razdelila sam .. neke korisne .ekovs bolesnicima i rabota sa konjirna je ~osIa. na r~d. Potvrdila sam izjave mog l~svoJenog sma 1 pastiri su se odlucili da def'initivno odustanu od mog opasnog prorocanstva.

Tsering je pu tovao sve do Tacienlua i sluzio Evroplja.n~; U dodiru sa njima postao je u neku ~uk~ kritican u. svemu i dopadalo mu se da pred sv~~:m lakoverriim drugovima pokazuje svoj skepticizam .. Tokon: nekohko dana lakovernost jadnih DOKPI 1 lakoca sa kojorn su ovi gIupaci dozvolili da budu namagarceni bili su predmet njegovih sala.

Nesto kasnije ugledala sam sa radoscu jezero Plavo, svet1. ~~ku-Nor, predmet obozavanja miliona Mongola . ~ I'i betanaca, koje sam obisla nekoliko godina rarnje.

Jednog dana. dok sam se vracala sa jezera u kome sam se kupala, ugledala sam Tseringa koji

=;" To-uo, )'''gneYnio(~. Ime iz reda strasnih bozanstava.

176

je uzurbano izlazio iz J ongdenovog satora izgledom kao da nesto krije u dzepu svoje haljine. Nije me video dok sam mu dolazila s leda i uputio se u kuhinju. Iste veceri mladi lama mi je poverio da posto se udaljio iz satora zbog nekog posla, a u meduvremenu je brojao novae i zaboravio svoju kesu u satoru, po povratku je zakljucio da mu nedostaju tri rupije.

»Dobro, rekla sam samoj sebi, znam ko je 10- pov.. Upozorila sam mladica da bude pazljiviji i nisam nikom govorila 0 tom dogadaj u.

Tri dana kasnije stavila sam vlati trave i p'rinac na sto, zapalila tamnjan j u sredinu stavila zdelu sa vodom.

Sacekala sam da sluge legnu, znajuci da ce tada svako od njih staviti svoju kesu ispod predmeta koji ce mu te nod posluziti kao jastuk.

Pocela sam da udaram u bubanj i zvonila zvonom koj ima su se lame sluzile za vreme verskih obreda, a onda sam pozvala Tseringa. Kada je stao pred mene duvala sam u vodu, polako je mesala grancicom i izgovorila sam prorocanskirn glasom:

- Tseringu, nestale su tri rupije iz kese lame Jongdena, vldela sam ih ispod vase glave dok ste lezali, idite po njih.

Kriticki duh je omeksao i nije uspeo da progovord rii rec. POStJalO je bled Ikao krpa, triput je pao nacice preda mnom, otisao de satora, uzeo ukraden novae i donee mi gao

- Plemenita i uzvisena, da li ce me To-uo ubiti ?

- Ne - odgovorila sam velikodusno - jer cu se zauzetida vas postedi.

On se ponovo bad nicice i udalji se.

Potom sam sarna u svom otvorenom satoru koji je gledao na cutljivu pustinju ponovo uzela bubanj i zvono kojima su se sluzili tokom larnaistickih obreda i poneta njihovom vekovnom pesmom meditiraia 0 moci koju pradedovska verovanja imaju

177

nad ljudskim duhom, kao i ozbiljnoj strani komedije koju sam upravo izvela.

Okolr:ostl!- pod kojima jedan ucitelj-mistik prdma ucemka, prve godine njegovih priprema iskus~nja kojima je izlozen i uslovi u kojima dolazi do n)e.~ovog ~uhovnog prosvetljenja su uglavnom materijal za jedan neobican roman.

Stotine ovih dogadaja, starih iii novijih po dat~mu, .koje ~radicija prenosi, koji su ispisani u blO~rafl)~a ~uvenih lama iii koje pricaju zivi sved?Cl .~ruze TlbetOl? Prevedene na neki strani jezik, citane u z:~IJama tako razlicitih obicaja, i geografskog polozaja od onog u Tibetu, ne mogu da u takvim uslovima prikazu pravu privlacnost te laI?aisticke »zlatne Iegende«. Ali dok se pripoveda)U, uz uzbudljiv izraz pripovedaca koji veruje, u polumraku neke moriaske celije iIi pod svodom stene pecine-samostana, tibetJanskadusa se oslob ada u svojoj krhkoj a snaznoj samosvojnostii tezi ka »onoj strani«.

. Prvo cu ispric~ti l~gel1dardu i simbolicnu pricu 0 tome kako je 'I'ilopa Bengalac posvecen u ucenje koje je posle njega preneto u Tibet i tamo se p:~~osi10 0<1 ucitelja na ucenrka 'U sekti Kagiudpa, ciji je 011 duhovni preteca,

Uzgred iznosim da je u jednom manastiru ove sekte ~an:a Jongden, moj saradnik i usvojeni sin, kada je imao osam godina zapoceo svoj novicijat,

'I'ilopa sedi i pr oucava neko filozofsko delo kad~. se J~dna siro~1asna.~tarica P?javljuje iza njeg~, Clt~ 111 se pravi da cita nekohko redova preko njegovih ramena i iznenada ga ,pita: »Razumes li one st.C: citas ?« .Til_o~a je zaprepascen, Kako se jedna obicna prosjakinja usuduje da mu postavi tako drs~o p~tanje? Ali mu zena nije dozvolila da izrazi svoja osecanja, pljunula je pravo na knjigu.

. Citalac _je skocio. ?ta Ii misli ta davolica koja sebi dozvoljava da pljune na Svete Spise?

178

Kao odgovor na njegova zus!ra I?reb~civanja, , starica ponovo pljuje, izgovara rec koju Ttlopa ne

razume i nestaje.

Ova rec, koja je za Tilopu ?i1a te~. ~erazg~vetno sazv ucje, iznenada je SvoJlm. oblcn:II'l dejstvom stisala njegov bes. Oouzelo ga ~e strasno oseeanje, sumnje u njegovo .znanJe 'pocel~ su d~ .g: nagrizaju. Posle svega, mozda da 1 ne ~ ~zUI?e uc~ nje 0 kome delo govori. . . ni ovo rub bilo koje

drugo, a on je samo glupa neznahca ...

I sta je to rekla ona eudna zen a ? Koju. ie to rec izgovori1a a da on nije uspeo da uparati? On to zeli da zna. Treba da to sazna.

Tilopa je posao da traz! staru .nezna~ku. Pasl:; dugih i napornih putovanja sreo )U je J~ne n?C1 u pustoj sumi (drugi kazu na n:kom.grob1)U)',:>N)ene crvene oci svetlele $U kao zeraVlca u noci.«

Treba shvatiti da je zena bila jedna D~in.i.

Ove vile igraju vaznu ulogu u ~amai?ti(;koI? ~mstIcizmu, kao ucitelji tajnih .znan)a .?n.lh koji .. im se klanjaju ili oni koji pomocu ma.~lcmh radnu zn~ju da ih nateraju da im ih otkriju. Cesto 'ih I?-azl~ vaju »majkama«. Cesto se pojavljuju kao stance. ~ jedan od njihovih osobenih znakova su zelene III

crvene oci.

Za vreme tog sastanka zena je 'I'ilopi dala savet da se vrati u zemlju Dakinia i da tame sretne kraljicu. Na putu koji je tamo vodio cekale su ga mnogooroine opasnosti: provalije, jake kise, divlje zrvotinje, varljive fatamorgane, strasna prividenja, izgladneli demoni. Ako ga strah nadvlada, ako se provuce kroz stazu koja je siroka kao nit i koja krivuda kroz taj strasni kraj, eudovista ce ga pojesti. Ako izmucen gladu Hi zedu pije na bistrom izvoru Hi jede voce koje visi na njegovom domasaju na drvecu koje je na ivici puta, ako po~~sti mladim Ispotlcama koje ga zovu da se sa njima veseli po prijatnim lugovima, postace glup i nesposoban da pronade put.

179

'v, Kao ,lozinku starica :nu je poverila jednu rnagicnu f,orm~lu: Trebalo je da je stalno ponavlja i d~, svoje ~11Sh usredsredi na nju, da ne izgovara nijednu rec 1 da bude slep i gluv na sve sto se oko

njega dogada. .

Ne,~i veruju da je Tilopa zaista preduzeo ovo fant~~tlcno putovan~e, Drugi koji vise znaju 0 percepcijama 1 s~nzacIJama koje mogu da prate neka ~ksta:na stanja u ovome vide neku vrstu psihic, ogk en~J?ena" I na kraju, neki citav opis smatraJU ao cistu simboliku.

Bil<? 5ta, ,da _je, Tilopa j e, po prici, imao bro i-

ne strasne III divne vizije na koje je bi J

B ' 10 upozo-

~~ic O~lO se na st~~novitim ivicama i po penovitim

J ama. D. rhtao je na snegu i goree od ..

u peskoviti '. ki vrucine

ad " I im 1, z,ar im pustinjama i nikada nije

VO]IO svoje misli ad magicnih reci,

" Najzad je ~~i~~o do dvorca ciji su zidovi od usijane bronze sirili zaslepljujucu svetlost D"

sk v d 'Vt v' ' zmov-

.,a. cu OVlS ,a ~en:" otvarala su strasna usta da ga

prozderu, drvece cije su grane imale ub iit v

, ," OJI0 oruz-

Je pr_ eprecavalo mu je put. Medutim on' v

u zacaran It' je usao

, u pa a u; mnogobrojne raskosne sob v'

nile su lay' , t: T'l . e CI-

. Inn,~, uopa Je kroz njega nasao put

stigao u kraljicine odaje.

bo v O~a jf bila u njima i sedela je na prestolu zv~rs eepote, ukrasena divnim nakitom j nas: mesi 11 se smelom putniku kada je usao,

Ali o~ koga njena lepota nije zbunila 0

se stepenistem do prestola i stalno pon~ t pe? magicnu formulu, strze blistave ukrase sa ~l]eaJ~c~

~t:;n nJe~~ vence, ad cv~ca, pocepa njene haljine ~d st ~ og rokata I kada je ostala gola na svom opu-

osenom prestolu, silova je.

om~obeda ,~ad, j:dnom Dakini, bilo nasiljem iii ~o' nU mag~]e je ~esta tema u lamaistickoj mistic,) I, er~tun. To je alegorija koja ima za cil i 08- vaJan~e istins iizvestan psihicki proces duho~og razvoja.

180

'I'ilopa je preneo svoje ucenje Naroti" i njegovom uceniku Marpi koji ga je uveo u Tibet, Istaknuti Marpin ucenik, poznati pesnik - asketa Milarepa preneo ga je svom uceniku Tagpi Lhadi i to se nasledivanje produzava sve do nasih dana,

Biografija filozofa Narote, duhovnog naslednika Tilope, na zanimljiv, ali ne i u tolikoj meri fantastican nacin kako bi to moglo da se ocekuje. opisuje iskusenja koja je izmislio jedan ucitelj »Di:rektne staze- kako bi »omekSalo« svog ucenika,

Prica 0 dvanaest malih i dvanaest velikih iskusenia ucenjaka Narote klasicna je u tibetanskih misticara i ne moze a da se cesto ne ponavlja mladim NALBORPAMA da bi im posluzila kao pri-

mer,

Ispricacu je ukratko da bi citalac imao neku

predstavu 0 njoj.

N arota se rodio u desetom veku u Kasmiru.

Bio je sin jednog veoma obrazovanog bramana koji se smatrao strucnjakom za magiju. Dok je vrsio duznost svestenika kod jednog radze a posto ga je ovaj uvredio, Narota je resio da mu se osveti okult-

nim sredstvima,

Zatvorio se u jednu izolovanu zgradu i stvo-

rio magicni krug ciji je cilj bio da prouzrokuje princevu smrt. Dok je spremao zaveru pojavila se jedna Dakini i upitala ga da Ii je spreman da uputi .. duh« pokojnika na srecno podrueje iIi pak da ga ponovo vrati u telo koje je napustio i ozivi ga, Carobnjak je morae da prizna da njegovo znanje nerna toliku moe. Vila ga je tada strogo ukorila. Dokazala mu je da se ne moze unistiti ono sto ne rnoze da se po novo stvori i izjavila je da ce posledica njegovog gnusnog i nepromiSljenog dela biti ponovo rodenje u jednom od cistilista, Prestrasen, Narota je pronasao nacin da izbegne toj str'asrio] sudbini. Savetovali su mu da ode i potrazi mudrog Tilopu i da ga moli da ga uputi u ucenje »Direkt-

54 Narota je njegovo pravo ime, ali su ga Tioetanci zvali Naropa,

181

n~ staze- koja ponistava posledice losih dela - pa bile kakv_a da su. one-oni osigurava dostizanje Nirvan.e »U .Jednom jedinom zivotu.s. Ako uspe da uhv~h s.mlS~? ovog ucenja i ako se poistoveti SCI ~~l~:}zbeCI ce novo rodenje i sarnirn tim i muke u cistilistu.

Narota je napustio svoj KIIKHOR55 i pozurio u Ber:ga1 gde je :liveo Tilopa.

_ Tipola je uz_i_vao veliki ugled kada je Narota posao da ?"a traz]. Po~le svoje inicijacije, 0 cijim su posebrum okolnostlma raspravljali, Narota [e posta,: neka v:~ta askete - A V ADUT A, za koje se kaze. »da ~llsta. ne vole, nista ne mrze, nicega s~ ne stide, ni <:d cega ne ocekuju slavu, oslobodeni ~u svega, posto s_u prekinuli svaku veza sa por~dlcom, drustvom 1 verorn«. Narota je pak, bio ~mdus ~:avoslavac, posto je bio obrazovan covek i clan uzvisens kaste bramana, pun sebe. Susret ova ~va tako raaliclta coveka za nas moze da bude nalik na zanimljivu komediju, ali za Narotu to mora da je bila strasna drama.

Njegov ~rvi susret s~ osobom koja je trebalo ~a postane nJ~gov duhovm voda zbio se u dvoristu jednog budlstlC.~Og. manastira. Tilopa je gotovo nag se~eo r:a zemIJl,. jeo przenu ribu i stavljao pored se e nJe,ne ko~t1. Da n.e ?~ uprljao cistotu svoje ~aste~ Narota J~ napravio sirok krug kako bi obisa<.>. ~ov,ek~ koji jede, a koga je jedan svestenik koji je 17..aS~O .12 .kuhinje oslovio i prebacio mu ne~ostatak sazaljsnja prema bicima (zbog toga sto . jeo obrok koji je zivotinje kostao ztvota) u ~: mom krugu budistickog manastira. Posto mu je 0:',0 rekao, naredio mu je da se gubi. Tilopa a mje u~oS.to.iio odgovora. On nacin] pokret ruko~ lz~ovon jednu MANTRU i kosti, posto su se pre~ krfle m~som, postale su ribe koje su se za trenutak podigls u vazduh, a onda su nestale. Old zabranjenog obroka nije ostalo ni traga i 'I'ilopa je otisao,

55 Krug Hi magicni diiagram.

182

I I I

I

I

Narota je bio veoma zbunjen, ali iznenada mu je, brzo kao munja, sinula jedna misao, Ovaj neobican cudotvorac mora da je bio Tilopa koga je trazio. Brzo se 0 njemu raspitao i dobio odgovor koji se slagao sa njegovim predosecanjem. Pozurio je da stigne jogina ali nigde nije mogao da ga pronade.

Tada za Nar otu pocinju brojna putovanja za koja su se njegovi biograti svakako potrudili da uvecaju i ulepsaju, ali Cija je sustina vero~~tno autenticna. Buduci ucenik progoni neuhvatljivog 'I'ilopu iz grada u grad, Oim cuje da se rialazi L1 nekom mestu on odmah tamo dotrci; ali uvek kada on stigne Tilopa je vee otisao, Zatim dolazi do susreta koji se Naroti cine slucajnim, ali ih carobnjak zeli i sve cesce se prividno pojavljuje.

Jednog dana on kuca na vratima neke kuce pored puta da bi zatrazio da jeclE. Otvara mu neki covek i nudi ga vinom koje on odbija". Ubrzo varka nestaje, nestaje i kuca, Narota ostaje sam na putu, a nevidljivi, ironican glas Tilope podrugljivo se smeje: »Bio sam tu l-

Kasnije ga neki seljak moli da mu pomogne da odere jednu mrtvu zivotinju. To je posao sarno za parije »koje je zabranjeno dirati«, ciji dodir, cak i same prisustvo, prlja Hindusa koji pripada cistoj kasti. Braman Narota, pun odvratnosti i Ijut bezi. A nevidljiv Tilopa se ruga: >.To sam bio ja !«.

Nekog drugog dana on nailazi na coveka koji vuce za kOSIU uplakamu zenu koja zove u pomoc, Grubijan kaze putniku: »To j-e moja zena, hocu da je ubijern, pomozi mi Ili barem nastavi svojim putem«. Ali Narota je ogorcen, on napada napasniika, gotovo ga. onesvescuje, oslobada zrtvu i ... ponovo se nalazi sam dok ga isti glas ismejava: »To sam bio ja 1«

I ostale njegove avanture desavaju se na slican nacin.

56 Prevrelo vino je za bramane necisto.

183

Makoliko da je Narota bio mudar, nikada nije mo~ao da zamisli tolika prividenja. Ucinilo mu se d~ ee ~oludeti; medutim, njegova zelja da dode do T'ilope 1 pos~e njegov ucenik sve se vise poveca~ala. ~utao je vnas';lmlce zemljom i glasno zvao carobnjaka, a posta je znao da je ovaj sposoban do. poprirru bilo kakvo oblicje, padao je nicice pred svakim prolaznikom.

v Jedne veceri stigao je na neko groblje; jedna srusena lo~a~a se zari u uglu, iz nje s vrernena n~ vreme izbija taman plamen a medu ugareima se vI~e skvrcerri i poerneli ljudski ostaci. Narota je ~~.Jasno raspoznao jedan oblik koji je lezao na zemIJ1. PoglE.?ao je ... zl~bno cerekanje bilo je odgovor ~a njegovo zurenje. Shvatio je, pao nicice na zernlju, uhvatio uciteljeve Doge i stavio ih na svoJU glavu. Ovoga puta Tilopa nije iscezao.

. Godinama je bivsi svestenik isao sa svojim uci~elJem, a ovaj ni u cemu nije zeleo da ga poducava. Naproti~, on iskusava njegovu poslusnost, njegovo poverenje kroz sijase t ispita. Navescu ih nekoliko.

. Prema obicaju asketa 1Z Indije, Narota je proSI(~ h:anu i posto bi dosao sa zdelom pirinca i papr.lkasa, n~dl~ JU je svome ucitelju - pravilo nalaze. da ucem~ ne jede dok se njegov GURU ne zasiti. T~lopa ~e pojeo celu porciju i izjavio da je hrana .?i1a ~hko ukusna da bi jos jeo. Narota je uz~o el~l]U 1 kren~o u gostoljubivu kucu gde je vec. dobio hr anu koja se dopada njegovom ucitelju. Nasao )e. z~tvoren~ vrata. Revnostan ucenik nije ovom cinjemcorn bio zbunjen; on provali vrata nad~ u ~~~inji pi~i.nac i p.aprikas koji su bili na' top- 10J peel 1 POSIUZI se orum za sta je Tilopa izjavio ?a mu .se dopada. Gospodari kuce su se vratili dok je on sipao iz njihovih lonaca i ozbiljno su ga kaznilL

Pretucen, Narota se dovukao do svog ucitelja koji nije pokazao nikakvo sazaljenje prema njemu.

184

_ U kakvu si se nevolju uvalio zbog menu! same je to rekao sa zlobnirn mirom, - Nisi li zazalio sto si postao moj ucenik?

Narota je citavu svoju snagu koja mu je lOS bila ostala U ovoj po njega jadnoj situaciji upotrebio da se usprotivi i objasni da daleko od toga da zali sto je posao za GURUOM kakav je 'I'ilopa i da smatra da privilegi.ja sto je njegov ucenik ne moze da se plati dovoljno skupo, pa cak kad treba da se plati svojim zivotom.

Drugi put, kad je prolazio pored jednog odvoda prljave vode, Tilopa je rekao ucenicima koji su ga pratili: »Ko ce od vas popiti od ove vode ako

i a to naredim? .<

. Treba shvatiti da se u ovorn slucaju nijc ra-

diio samo 0 tome da se prevazide prirodna odvratnost vee da se dade u dodir sa ritualnom necistocc~, sto je veoma ozbiljno za Hindusa koji pripada cistoj kasti, jer to povl~.Ci za ~obom iskljueenje 1Z kaste i od bramana cim pariju .. ME.~ut.lm, dok su drugi oklevali, Nar ota, braman, pride I pro-

guta prljavu vodu. . . v •

J os je okrutnije bilo sledece iskusenje :

Ueitelj i udenici ziveli su u jed~oj. kolibi na ivici sume. Jednog dana kada se vratio 1Z sela Narota je video da je Tilopa za v:-eme. njegovog odsustva isekao izvestan broj dugacklh igala od bambusa i osusso ih na vatri. Zacudtn, on je poceo da se raspituje sta namerava da radi sa njima.

Jogin se na:smesilO na neuobi6ajen nacin.

_ Da 1i bi 1:Ii rnogao - pitao je - da doneses

patnju ako bih ja to zahtevao od tebe? .

Narota mu je odgovorio da mu potpuno pripada i da od njega moze da oini sta hoce,

_ Dobro - 'odgoV'orio je Ti10pa - pruzi ruku. Posto ga je Narota poslusao, on m.u zabode po jednu iglu pod svaki nokat, a po~le J.e ura<!lO. to isto i sa prstima na nogama. Zatim Je muceni.ka zatvorio u kolibu, naredio mu da ceka njegov povra-

tak i rairno otisao.

185

Proslo je VISe dana pre nego sto se okrutan GURU vratio. Pronasao je svog ucenika sklupcanog u kolibi, sa iglama jos uvek zabodenim u njegovo meso.

- Na sta si mislio dok 'si bio sam? - upitao ga j,e TJlcpa. - N e mislis li sada da sam j a izopaceni u6itelj i da je bolje za tebe da me nap us tis ?

- MisJJio sam - odgovorio je Narota - na uzasan zivot .ka.i~ me ceka u cistilistuako vasorn miloscu ne uspem da dostignern prosvetljenje u ucenju »Direktne staze« i ako na taj nacin ne izbegnem novo rodenje".

Ispricacu jos jedno od iskusenja, ali je ovo zabavno za sve ostale izuzev za njegovog junaka.

Tdlopa se setae sa nekoliko svojih ucenika i sreo je svadbenu povorku koja je odvodila mladu u mladozenjin stan. J ogin jE. upitao one koji su ga okruzivali: »Ko ce od vas da ode da otme tu zenu i da mi je dovede ? Zelim je«. I ovoga puta, cak pre nego sto je Tilopa zavrsio svoju misao Narota je potrcao ka povorei. Posto su u njemu prepoznali brarnana, ljudi sa svadbe dopustili su mu da se priblizi verujuci da zeli da blagosilja nevestu i da ce joj to doneti srecu, Ali kada su videli da je hvata i da hOCE da je cdvuce, sve sto im je bilo pod rukom, stapovi od nosiljke, svetiljke, kovcezi u kojima su se nalazili pokloni mlade supruge, sve im je posluzilo kao oruzje i suvise revnostan ucenik je ponovo isprebijan i ostavljen onesvescen na zemlji.

Kada se ponovo osvestio i jedva stigao Tilopu, ovaj ga je docekao pitanjem koje mu je postavljao posle svakog od njegovih iskusenja: »Da li zaliS? ... c I kao i uvek Narota je odgovarao da hiljadu smrti rrije dovoljno da plati preimucstvo sto je njegov ucenik.

57 T'reba se dubrv cuvati da se uve teorije i njihova izvrsenja ne poistovecuju sa prvobitnim i ortodoksnim budizmom. One se od njega mnogo razlikuju.

186

Zatim se bacio sa krova, prosao kroz vatru, i izvrsio mnoge znacajne podvige koji su vise puta

doveli njegov zivot u opasnost. .

Narota je na kraju dobio n:gra~~ z~ svoja mnogobrojna stradanja, ali to u~pst~ mje bilo nje-

govo posvecenje nib redovno ,:,cen]e. . .

Ako je verovati predanju, lzgleda da je 'I'ilopa

ovom prilikom upotrebljavao cudn~ metodu k~Ja je po necemu bila nalik" na ()~u kO]0f!1 su ~e S u~ zili neki kineski ucitelj! koji su pr'lpadah sekti

Ts'an. d ista ni

Van svake sumnje je da je, rna a rau ms a m-

je receno direktnim puters, Narot~ za v.reme SV?g uzbudljivog novieijata ipak s?vat.lO brojne !~orl]e koje je propovedao njegov ':'Colte~J. !pak, nacl.n na koji je dosao do prosvetljenje bio Je. ovakav.

Sedeo je pored vatre, pod vednyt? nebo:m_ sa svojim uciteljem, kad se ovaj .bez ::ecl lZUO 1 zestoko ga lupio po lieu. Narota_ Je. »vld~o sve svecei u isto vreme je duboko znacenje »Dlrektne staze-

prosvetlilo njegov duh.. _. .,

Narota je imao brojne ucenike koje J~, pre-

rna predanju, postedeo iskusenja i odbio d.a In: n~metne patnju za ciju je okrutnost znao jer JU je

sam iskusio. . .

Posto je bio sjajan kao filoz?f, pos,:,etlO Je ~r:oge godine (dvanaest uzastopnih god~na, pn<:_a]u) stalnim kontemplacijama i dostigao je »savrseno

znanje-e", u stvari, polozaj bude. .'

Kada je o:stario, povukao se na HlmalaJe da

tamo zivi kao pustinjak. .

On je u Tibetu posebno poznat kao Marpin

GURU koji je i sam bio GU~._u slavnog pesmka-askete Milarepe, cije su ime, ZlVOt 1 verske pesme jos uvek popularne medu Tibetancima ...

Ako je Narota bio blag prema SvoJlm ~ceni-

eima, nije isti slucaj bio i sa, MarpoI?' On Je to: kom vise godina mucic nesreenog Mllarep~ nar~ divsi mu da bez icije pornoci sazida kucu koju

58 Mtchog gi ngos grub.

187

[e on sam morao i da rus! i ponovo pravi u vise navrata.

Milarepa je morao sam da kopa kamenje za zidanje i da ga prenosi na svojim Iedima . Zuljanje kamenja izazvalo je strasns rane koje su se zagnojile. Duhovni otac »radnika-. je izgledao kao da ne primecujs njegovo mucenistvo i kada mu je njegova zena, koja je Milarepu volela kao sina, sa suzarna u ocima prebacila okrutnost on je posavetovao svorn nesrecnom uceniku da na leda stavi kornad filea i da ga izbusi kako bi olaksao rane. Ovaj postupak se u Tibetu koristi uglavnorn kada se radi 0 zivotinjama.

Kuca koju je Milarepa sagradio jos uvek postoji u kraju Lobrag (juzni Tibet).

Tibetanoi uopsts ne sumnjaju da svi detalji ove vrste nisu sasvirn autenticni. Ako ne mozemo da verujemo kao oni, ipak ne treba da smatramo g0- lim izmisljotinama sve cudns doiivljaje NALElORPINIH ucenika-pocetnika i da poverujemo da su to stari obicaji koje je danas nemoguee videti.

Menta1it~t Tibetanaca se nije prornenio ad vremena Marpe". Pronasla sam kod mnogih lama, do najsitnijih detalja, kopiju njegove Iicnost] i obicaja onakve kako ih knjige opisuju.

Mladi svestenik koji trazi GURUA je i sam. a~o ne obuzet verom i revnoscu jednog Narote ili Milareps koji su uvek bili izuzeci, barem spreman na mnoge zrtve i ocekujs da se suoci sa mnogim cudima, a ista prica ponavlja se svakog dana na sve cetir] strane »Zemljo snegova«.

Kandidat koji tezi posveeenju, posto je vee pod uticajem straha i tuge koji ga obuzimaju dok donasi odluku ili tokom suvise dugih putovanja kroz usamljena prostranstva, pored usamljenog ucitelja koga je odabrao, upada u posebno stanje duha. Ce;to ddval] ild turoban izgled 'kraja u korne se en nastanio, ugled carobnjaka jos vise zadivljuju mladog

59 Jedanaesti vek.

188

coveka i ne maze se sumnjati da je on narocito spreman da vidi cuda svuda okolo sebe.

Od tog dana i za sve ~rem.e ~<;>k ~I'aje njego~ vo mentalno i duhovno vezbanje zivece u s:ta1r:o] Iantazmagoriji. Okolo njega ce nebo. i zernlja :grati najneobicniju sarabandu; bOgOVI. ~ ~em?m progonice ga prvo strasnim, zatirn ironicnim 1 obezo~ ruzavajucim vizijama, sve do~. ne ~~pe. ~a p~be~l strah. Izludujuci sled nemogucih dozivljaja tra_Ja~e godinama: deset, mozda dva.de~et godina. Om. ce muciti ucenika sve do smrti, izuzev ako se jednog dana, posto je shvatio ono st? je trebalo da shvati, ne probudi i ne dod~ da ~lrn,? p~dne pre.~ noge svog strasnog ucitelja I ne zeleci VIse da UC1 ode ad njega.

Medu mnogim drugim pricama koje su, mi. ispricali sami ucesnici do~adaja. ispripov~acu Jednu koja je tipicna za Tlbe~, Jer. pozn~Jem mesto na kome se dogodila. Ovo je prica 0 jednom potresnorn novicijatu.

Jesez Giatso je vee vise puta bio zatvaran "J.

TSHAMSU. Trazio je resenje za pitanje koje .ga je mucilo. Sta je duh? pi~o se: ~r~dio se d~ .f1ksira, da uhvati duh kako bi ga ispitivao, anahzl~ao; a ta stvar koja nestaje •• kao voda koju dete z~l1 da zadrzi u svojoj zatvorenoj saci .. mu je u:,ek 1Zmicala. Njegov duhovni voda, jedan lan:a lZ rnanastira kome je pripadao, savetovao .mu je da ?ronade pustinjaka koga mu je opisao 1 da zarnoli da ga primi za ucen ika.

Putovanje nije suvise dugo trajalo: sam? t~l nedelje, sto je malo za ~ibet; ali je. staza koja je vodila u samostan prolazila kroz velika pusta prostranstva i vrhove koji su bili visi od 5.000 metara, Jesez Giatso je krenuo naprtivsi u torbu od l'SAMPE nekoliko knjiga i namirI?ice, komad ~~,olaca i malo caja. Bio je to drugi mesec godine ,

; I:·

I .

60 Tibet:mska Nova godina pad a pocetkorn februara.

189

gust snezni pokrivac pokrivao je vrhove i hodocasnik je za sve vreme putovanja mogao da posmatra zastrasujuce zaledene predele visokih vrhova koji kao da su pripadali nekom drugom svetu.

J edne veceri, na zalasku sunca, dospeo je u GOMCENOVO boraviste ; ispred prostrane pecine nalazila se terasica zatvorena zidom od susenog kamena. Neste dalje, ispod nje u kolibama nalazi- 10 se cetirr ili pet ucenika koje je lama primio da neko vreme borave kog njega. Stanovi pustinjaka nalazili su se na gornjem stepenistu jednog planinskog »amfiteatra« koji je nacinjen od crnkastih stena koje se ogledaju u malom jezeru boje smaragda.

Stigla sam ovde pred vece Ii moglasam da razumem osecanja koja na ovom pustom mestu obuzimaju one koji teze okultnoj mudrosti.

Pridoslica se najavio ucitelju koji ga nije primio. Ovo je uobicajeno; Jeses se uopste nije iznenadio i podelio je celiju sa jednim od ucenika.

Proslo je otprihke nedelj u dana. Stidljivo je podsetio pustinjaka da zeli da ga vidi. Stigao je kategorican odgovor : GOMCEN je naredio da istog trenutka napusti ovo mesto i da se vrati kuci.

Molbe upucene laminom boravistu, padanje nicice pred stenu, nista nije pomoglo, Jeses je morae da ode.

Iste veceri se oluja pracena gradom srucila na sledenu visoravan kojom je prolazio, jasno je video dzinovske utvare koje su mu pretile, izgubio se u mraku i nasumce lutao citavu noc. Ovde skracujem pricu. Sledeci dani bili su jadni, vreme je i dalje bile strasno, putnik je ostao bez namirnica, umalo se nije udavio dok je prelazio preko jedne reke i stigao je iscrpljen, bolestan i ocajan u svoju GOMPU.

Medutim, njegova vera, osecaj 0 v.isokoj duhovnoj sposobnosti pustinjaka nije se promenila. Tri meseca kasnije ponovo je krenuo na put, ponovo bio brisan mecavama za koje je verovao da su larnino delo ka:k:o bi iskusao njegovu istrajnost ili da

190

su ih stvarali zli duhovi koji su zeIili da ga sprece da se oda misticnoIR ucenj u.

Posto ga je lama ponovo odbio on je i?uce go~ dine jos dvaput preduzimao isto putovanje da bi ga, drugi put, ucitelj najzad primio. .

- Vi ste, deeko, Iudi - rekao rou J€ ukratko. - Zasto ste se toliko zagrejali? Uopste ne zelim nove ucenike. Uostalom, raspitao sam se 0 varna. Vi ste se vee bavili filozofijom i upraznjavali duga

samovanja. Sta zelite od jednog starca? ".

Ako yam je stale da spoznate taJl1IO ucenje pronadite lamu X ... iz Lase. To je ucen covek, poznaje sva Pisma i potpuno je posvecen u ezotericku tradiciju. To je ucitelj koji je potreban mladom ucenom coveku kao stoste vi.

J eces je znao da je ovaj nacin govora uobicajen za svakog ucitelja koji zeli da odmeri koliko poverenja buduci ucenik ima u njega. A on je imao veru u njega.

Jeces je, dakle, bio uporan i odneo je pobedu. Jedan drugi svestenik koga sam upoznal~ k~da je dosao kod nekog ucitelja mr-lOgo. man~e je prihvatao filozofske razloge i ovde iznosim njegov slucaj jer je on sasvim razlicit od prethodnog, .a i da bih pokazala drugu vrstu tibetanskog mentaliteta.

Karma Dordi bio je iz siromasne porodice niskog porekla. Dok je bio dete on je u manastiru u koji su ga njegovi roditelji smestili sluzio za podsmeh drugim svestenicicima koji su .pripadali viso] klasi. Te su uvrede prestale kada je postao stariji, ali su se mnoge njegove kolege trudile da, cak i dok su cutale, pokazu da je niskog porekla. Karma Dordi bio je ponosan i obdaren jakom voIjorn. Pricao mi je da je bio jos decaoic kada se zakleo da ce se uzdici iznad onih koji su ga ponizavali.

Njegovo rodenje i polozaj svestenika upucivali su na sarno jedan nacin da dostigne svoj cilj. Trebalo je da postane veliki asketa, carobnjak, jed<l:n ad onih koji krote demone i od njih prave svoje

191

sluge. Da Ii ce ikada mod da one kojima je zeleo da se osveti vidi kako drhte pred njegovom moci?

U ovim namerama, koje nisu bile nista manje pobozne, otisao je kod svog pretpostavljenog i zamoho ga da mu dopusti da se na dve godine povuce u sumu da meditira. Zelja takve vrste nije nikada bila odbijena. Dordi se uspeo visoko na planinu, nasao odgovarajuce mesto pored jednog izvora i tu sagradio kolibu. Odmah je, kako bi bio slican asketama koji su bili vesti da razviju unutarnju toplotu, odbacio odecu i poceo da pusta kosu. Retke osobe koje su mu u dugim vremenskim intervalima donosile narnirnica nalazile su ga kako sedi, nepomican, nag cak i usred zime, udubljen u svoje kontemplacije.

o njemu je pocelo da se prica, ali je on jos uvek bio daleko od slave koju je zeleo. Shvatio je da njegova usarnljenost i nagota nisu dovoljne da mu je donesu. Vratio se u svoj manastir i ovog puta zatrazio dozvolu da napusti kraj kako bi potrazio GURUA u nekorn daljem kraju, Nisu se potrudili da ga zadrZe.

Njegovo lutanje bilo je mnogo cudnije ad lutanja Jesesa Giatsa, jer je on bar znao kuda ide, dok je Karmi Dordiju to bilo nepoznato.

Ne uspevsi da pronade carobnjaka u koga bi mogao da ima puno poverenje, resio je da ga otkrije okultnim sredstvima, Karma Dordi veoma je verovao u bogove i demone, znao je napamet pricu o Milarepi koji je srusio kucu na svoje neprijatelj e i secao se mnogih slicnih prica u kojirna »Veliki strasni ljudi« donose u KIILKOR koji je carobnjak

stvorio, krvave glave koje je trazio. .

Dordi je nesto znao KIILKORTMA. U jednom uskom klancu sagradio je jedan od kamenja i zapoceo svoja vracanja u zeIji da ga ona upute, pomocu strasnih bozanstava, na nekog od ucitelja kojima sluze, Tokom sedme noci zacula se strasna buka. Reka koja je proticala klancem iznenada je nabujala. Vodena bujica koja je nastala posle provale obI aka , odnela je splav na kome se nalazio

192

rnladi svestenik sa svojim KIILKOROM i malim prtljagom. Kako se kotrljao raedu stenama, imao je veliku srecu da se ne udavi i na izlasku iz klanca nasao se u ogromnoj dolini. Kada je svanulo ugIedao je ispred sebe jedan RITE kako se scucurio ispod [ednog kamenitog zida, na jednoj izbocini brda.

Kucica premazana krecom izgledala je ruzicastobela i sva je sijala obasjana zracima izlazeceg sunca. Preziveli je poverovao da se iz nje prostiru zraci svetlosti i spustaju se na njegovo celo. Tu svakako zivi ueitelj koga je toliko trazio, To je, bez surnnje, bilo dele bogova koji su odgovorili na njegove molitve. Dok je njegova namera bila da se popne uz litice i prede planinski lanac, oni su ga - - istina na donekle grub nacin - uputili dole, ka dolini i tako je on ugledao taj RITE.

Uljuljkivan tim ubedenjem, Karma Dordi nije ni pomislio na gubitak svojih namirnica i odece koje je odnela bujica i potpuno nag, onako kako je . vrsio sluzbu pored svog KIILKORA i tako imitirao Heruku", krenuo je ka samostanu.

Kada je tame stigao jedan pustinjakov ucenik je silazio po vodu. Malo je trebalo da pri pogledu na prilrku koia se pojavila pred njim ne ispusti sud koji je nosio, Klima u Tibetu veoma se razlikuje od klime u Indiji; iako su u njoj asketi ili Iazni asketi koji su potpuno neodeveni mnogobrojni i niko im se ne cudi, nije isti slucaj u »Zemlji snegova«. J'edino neko1icina retkih NALDORPA ide bez odece i posto zive daleko od puteva, u prevo[ima visokih planinskih lanaca, retko ih vidaju.

- Ko boravi u ovom RITEU? - pitao je Karma Dordi.

Moj ucitelj, lama 'I'obagdes - odgovorio je

svestenik.

Buduci carobnjak nije vise nista pitao. 0 cemu je mogao da se obavesti? Sve je vee unapred

61 Lik Iarnaistickog boga koji je predstavljen kao nagi asketa.

193

zhao; bozanstva su ga uputila na ucitelja koji mu je bio potreban.

- Idi i reci lami da su mu CE-KIONGI62 poslath nicenika - izgovorio je zaneseno nag 6ovek.

Mladi vodonosa je van sebe odjurio da obavesti ucitelja i on je naredio da uvedu posetioca,

Posto se sa obozavanjem bacio nicice, Karma Dordi je ponovo prijavio svoj dolazak u svojstvu ucenika koga su bozanstva dovela »pred noge ucitelja«,

Lama Tobsgies bio je obrazovan covek. Un uk jednog kineskog cinovnika, ozenjen Tibetankom, svakako je cd svog pretka nasledio sklonost ka um.erenom agnosticizmu. Verovatno da se povukao iz sveta iz plemenite zelje za sarnocom, kao i zbog toga sto nije zeleo da ga bilo ko ometa u njegovom ucenju, a ne iz drugih razloga. Barem mi se tako ucinilo prema onorne kako mi ga je opisao Karma Dordi. Njega su 0 lami obavestile njegove sluge jer je njegov kontakt rsa .njirn, kao sto ce se videti, bio kratkog veka.

Saraostan Kusog Tobagiesa nalazio se, kako je to nalagalo -Staro budisticko pismo« - »Ne suvise blizu selu, niti suvise daleko od sela.. Pustinjak je sa svojih prozora video pustu dolinu, a kada bi presao planinu uz koju se nalazilo njegovo boraviste, nailazio je na selo, koje se nalazilo na suprotnoj padini, na pola dana hoda.

Unutrasnjost samostana bila je asketski jednostavna, ali se u njoj nalazila veoma dobro snabdevena biblioteka ; nekoliko lepih THANGKN3 koje su visile na zidovima pokazivale su da pustinj ak, kada je umetnost u pitanju, nije bio niti siromasan niti neznalica.

62 »Zastitnici vere«. Bozanstva ili demoni koji su se prema lamaistirna zakleli da budisticko ucenie brane od neprijatelja.

63 Slike naslikane na tkanini koje mogu da se uvijaju kao japanski kakemoni.

194

Karma Dordi, covek visoka stasa, obavijen samo svojom dugom kosom skupljenom u pletenicu koja mu je produzena dlakama [aka udarala 0 pete, mora da je cudno odudarao od mrsavog i prefinjenog ucenjaka koga mi je opisao,

On mu je dopustio da isprica pricu 0 KIILKORU i 0 »cudnom« nadolasku reke i kako je Dordi vise puta ponavljao da su ga doveli pred »njegove noge«, on je sarno primetio da je mesto na koje ga je voda izbacila veoma udaljeno od njegovog boravista. Zatim ga je upitao zasto on, kao vrac-pocetnik, putuje nag.

Kada mu je Dordi, pun sebe, ispricao 0 Heruki i 0 dye godine koje je proveo bez odece u sumi, lama ga je neko vrerne posmatrao, zatim je,posto je pozvao jedrrog IOd slugu, jednostavno rekao:

- Odvedite ovog jadnika u kuhinju, postavite ga pored vatre i neka popije toploga caja. Potrudite se da pronadete neku staru haljinu od ovcije koze i dajte mu je. Bilo mu je hladno vise godina.

I posle ovih reel otpustio ga je.

Karma Dordi je svakako osetio prijatnost kada je obukao topli ogrtac od krzna koji su mu dali, makako dronjav da je bio, Vatra i caj, obilato zacinjen maslacem, prijatno su ga okrepili posle nocnog kupanja. Ali ovaj potpuno fizicki osecaj ugodnosti bio je umanjen njegovorn povredenom sujetom, S obzirom da je on bio ucenik koji je »cudom« dosao, lama ga nije docekao kako bi trebalo. Medutim, posto se povratio, racunao je da ce ubediti pustinjaka ko je on i sta zeli. Ali Tobsgies ga nije ponovo pozvao i izgledalo je da ga je potpuno zaboravio, Bez sumnje, posluzi je 0 njemu izdao uputstva jer su ga dobro hranili i njegovo mesto pored vatre cekalo ga je.

Dani su prolazili, Dordi je postao nestrpljiv; kuhinja, rna kako da je bila udobna, ucinila mu se kao zatvor. Zeleo je da barem radi, da donosi vodu, ill da salruplja drvo za ogrev, ali mu lamini

195

ucenici to nikako nisu dozvoljavali. Ucitelj je zapovedio da se greje i da jede, nista drugo.

Karma Dordi se sve vise stideo sto sa njim postupaju kao sa psom ili sa domacom mackom, sto se brinu 0 njemu i nista ne zahtevaju. U prvo vreme svog boravka on je vise puta molio svoje drugove da podsete svog ucitelja na njega, ali su se oni uvek izvinjavali govoreci da to sebi ne mogu da dozvole i da bi ga Rimpoce'" da zeli da ga vidi pozvao. On se vise nije usudivao da ponovi svoju zelju. Njegova jedina uteha bila je da vreba lamu kada se pojavi i ponekad sedi na malom balkonu ispred svoje sobe ili da naculji usi dok je lama u dugim intervalima svojirn ucenicima ili nekom posetiocu objasnjavao jednu filozofsku knjigu. Pored tih retkih prijatnih trcnutaka, casovl su za njega bili dugi i prazni dok je jos uvek u svojim mislima ozivljavao razlicite okolnosti koje su ga ovde dove le.

Proslo je vise od godine a da se nista nije promenilo. Dordija su obuzimale crne misli. On bi hrabro podnosio najstrasnija iskusenja koja bi mu lama nalozio, ali ga je ovo potpuno zanemarivanje porazavalo. Mislio je da je Kusog Tobsgies pOrROcu svoje magicne moci saznao za njegovo nisko poreklo - mada se cuvao da se ne oda - i da ga prezire i da mu je iz cistog sazaljenja omogucio gostoprimstvo. Ta pomisao, koja je sve vise obuzirnala njegov duh, mucila ga je.

Jos uvek ubeden da ga je cudo dovelo ovom lami i da za njega ne postoji nikakav drugi ucitelj na svetu, nije ni pornisljao da se ponovo da u potragu, ali mu je misao 0 samoubistvu ponekad proletela kroz glavu.

Karma Dordi nije bio daleko ad ocajanja kada je pustinjaka posetio jedan od njegovih neca-

64 Rimpoce: -Dragoceni«. Naziv visokog postovania koji se upotrebljava pri obracanju lami visokog reda iIi kada S8 0 njemu govori.

196

ka. On je bio lama TULKU, opat ~ednog ~anastira i putovao je sa brojnom pratnjom .. ~llstav u svojim haljinama od zutog bro~at~, s~ v .s]a) non: . ~aporn od pozlacenog drveta koja ]ve licila .. na siljat krov neke pagode, lama S€ okruzen svojim pr.at~ njom zaustavio u ravnici, ispod samv~~~a: Podigli su divne satore i posto su se osvezili cajem koji im je pustinjak poslao u srebrnom eajniku, TULKU se popeo u kucicu svog rodaka.

Tokom dana koji su sled:ili, posto je primetio cudnu pojavu Karme Dordija u njegovo.m .iznosenom ogrtacu od ovcije koze i sa ~os?m. koja J€ vdosezalv~ do zernlje on mu se obratio 1 pitao ga sta trazi stalno sed~ci pored ognjista. Dordi je isk~ristio ov.u priliku kao novu naklonost bo~nstv.a koja su. na!zad upravila svoj pogled na njega 1 predstavio v"e svim svojim osobinama, ispricavs! 0 svom povl~~~nju u sumi, KIILKORU u planini, recn?] b~]lCl, otkrivanju samostana, 0 zracima svetlosti koji SU obasjali njegovu glavu i zavrsio je pricu time kako ga je lama zaboravio i zamolio TULKUA da se zauzme za njega.

Po onome sto se naziralo iz price koju sam slusala TULKU mora da je bio sklon humoru koji je bio' slican humoru njegovog ujaka i skl on da draraatizuje stvari. On je zaeu~eno gl~aov u her~ kulovskog Karmu Dordija i upitao ga je cemu bi zelio da ga lama poducava.

Posto je, najzad, naisao na nekoga ko se zanima za njega, buduci vrac je dobio novu h~~brost. On zeli, odgovorio je, da dostigne m~glcne mod da leti kroz vazduh i izaziva zemlju da drhti; ali se brizljivo cuvao da otkrije razlog zbog koga je zeleo da izvodi ova euda.

TULKU se, bez sumnje, sve vise i vise zab':lvljao. On je ipak obecao da svom. ujak~ go_von 0 molitelju, Zatim, tokom dye nedelje koliko je trajala njegova poseta, vise ga nije ni pogledao.

197

. Lama se oprostio od svog ujaka i krenuo u do-

linu u kojoj ga je cekala njegova pratnja. Sa vrata samostana. videle su se sluge kako drze za uzde le~~. konje pokrivene crvenom i zutom tkaninom, cija su sedl.a i .orma ukrasena glacanim srebrom .sl}ah pod jasrnm jutarnjim suncem. Karma D~~d~ je posmatrao taj prizor, misleci da mu onaj k~Jl je treba~o. da za njega posreduje nije preneo mk.akav pustinjakov odgovor i sada. posto on od-

Iazi, nestaje svaka nada. .

S.prema?"se da pozdravi TULKUA uobicajenim bacanjem nicice, kada mu je on kratko rekao:

Podite za mnom.

. Kar.ma Dordi je bio malo zbunjen. Nikada od nJe.g~ milta. nisu trazili. Sta Ii je lama zeleo? Sa:on 1 ~tvarl koje su sluge zapakovale otisli su jos rano ~]utru s~. karavanom teretnih zivotinja. lzgle?alo .1 e da VIse nema nikakvog posla. Verovatno je trebalo od~eti u samostan neki predmet koji je lama zaboravio da preda svome ujaku.

Kada je stigao do podnozja planine TULKU se okrenuo ka njernu.

~.O?ay'estio sarn.- rekao je - Kusog Rimpoeoa o vas?J Zel]l. ~a postignete mag icna moci 0 kojima ste rrn govorili. On rrn je odgovorio da nema zbir~.u dela koja biste povodom toga morali da proucI~e.. Ona s~ nalaze u marne manastiru i Rimpoce rru .l~ naredio ~a vas po:vedem sa sobom kako biste mogJi d.~ zapocnete ,~v~J'e obrazovanjs. Imam jednog konja z~ vas'v.lci cete sa mojim TRAPAMA. v. Posle o_Vlh re.cl okl'~nuo mu je lea a i prjdruz~o se ~alo] grupi ~~sto]anstvenika iz svog manastira kop su ga pratili tokom ovog putovanja.

?Vl suo se naklcnili u pravcu samostana da bi s po~~vanJem pozdraviJi lamu Tobsgiesa, zatim su USkOClh u sedla i udaljili se brzirn kasom.

!<arma Dordi kao da je bio prikovan na mestu ; jedan sluga ga je gurnuo i stavio mu uzdu u ruku ... ~asao se r:a ledima konja i jasuci uporeda sa larninim ljudima nije shvatao sta mu se desava.

198

Putovanje je proslo bez nezgoda. TULKU nije obracao nikakvu paznju na Dordija koji je delio sator i obede sa njegovom poslugom-svesterucima".

TULKUOV manastir nije ni izdaleka bio veliki kao druge GOMPE u Tibetu, ali onoliko mali kakav je bio bio je veoma udoban i njegova se unutrasnjost slagala sa spoljnim izgledom.

Cetvrtog dana po dolasku, jedan TRAPA je do sao da obav€sti Karrnu Dordija da je TULKU naredio da u jedan TSAlVIS-KANG doriesu zbirku dela koju mu je Kusog Tobsgies preporueio da brizljivo prouci da bi dosao do cilja kojem je tezio. On je dodao da ce mu za vreme njegove samoce redovno slati namirnice iz manastira.

Dordi je posao za svojim vodicern i video je da su ga doveli u jednu kucicu na lepom mestu, nedaleko od GOMPE. K1'oZ prozor je imao lep pogled na manastir i njegove pozlacene krovove, a iznad nj ega prostirala se dolina oivicena sumovitim prevoj ima. N a policama, pored malog oltara, nalazilo se tridesetak ogromnih tomova brizljivo povezanih i uvezanih uzicama medu izrezbarenim dascicama.

Buduci carobnjak osetio je kako ga obuzima prijatnost. Najzad, poceli su da ga malo uvazavaju.

Pre nego sto ga je napustio, TRAPA mu je jos rekao da mu TULKU nije odredio strog TSAMS. Slobodan je da organizuje svoj zivot kako hoce, da uzima vodu iz izvora i da se seta koliko hoce. Posto mu je ovo saopstio, napustio ga je i pokazoo mu zalihe rramirnica i drva koji su se nalazili u TSAMS-KANGU.

Karma Dordi se bacio na citanje. Naucio je napamet mnoge magicne formule i uvezbavao ih je ponavljajuci ih i ocekujuci da ce na kraju ovog perioda ucenja mod da od svog GURU A, lame Tobsgieza, za koga je verovao da ce ga ponovo

65 Lamine sluge su i sami svestenici, Svetovnim liciID<l zabranjeno je da borave u manastirirna.

199

vide~i, da nauci njihovu pravilnu intonaciju. Sagradio je, prerna uputstvima u knjigama mnogobroJx:e KII~KORE i trosio mnogo brasria i maslaca cia. bi ':l~~IO obredne kolace (TORME) svih oblika. koje nije jeo. Odavao se mnogobrojnim meditacijama preraa uputstvima iz knjiga.

Njegov zar za proteklih osamnaest meseci sc nikako nije gasio. Izlazio je jedino da zahvati vodu, nikada se nije obracao TRAPAMA koji su dvap~t mesecno dolazili da obnove njegove zalihe i rukad~ se nije pri.blizavao prozoru da baci pogled nap~l]e. A onda, malo-pomalo misli koje nije imao rarnje uvukle su se u njegove meditacije. Neke recenice iz knjiga, neki obrisi dijagrama kao da su poprimili novo znacenje. Zau.stavio se ispred otvorenog prozora i gledao kako svestenici dolaze i odlaze. Naj~a? je izas~o, prosao planinom i dugo posmatrao biljke, kamicka, oblake koji su se kretali neb~m, vodu kako otice iz izvora, igru svetlosti i senki. Sedeo je satima, ociju uprtih u sela rastrkana po ~olini, posmatrao je radnike u polju, natov.arene ztvotinje na putu i one koji lutaju pasnjacirna.

Svake ~~ceri,. posto bi upalio malu lampu na oltaru, meditirao je ali vise nije tezio da upraznja~a obrede n~.znac.ene u knjigama, da priziva bozanstva u njihovim razlicitim oblicima. Kasno u noe; ~ yon~_kad do zore, sedeo je nepomicno, ne osecajuci nista, ne misleci nista, kao da se nalazio na n~k?j obali i da gleda kako se podize plirna neopipljivog okeana sjajne beline, spremna da ga preplavi,

Taka su prolazili meseci, a zatim da li jednog dana ili jedne noel, nije znao da kaze kada Karma. Dor~i je osetio kako se njegovo telo podiz~ lzn~d Jas:u.ceta na kome je sedeo. Ne rnenjajuci svoj polozaj u kome je meditirao, prekrstenih nogu, prosao je kroz vrata, leteo je kroz vazduh prelazio prostor. Najzad je stigao u svoj kraj, is~ pred svog manastira. Bilo je jutro, TRAPE su se vracale sa skupa. Prepoznao je mnoge medu nji-

200

rna: dostojanstvenike, TULKUE, bivse ucenike. BiU su urnorni, ispunjeni tugom, posmatrao ih je sa cud nom radoznaloscu. Kako su mu izgledali mali sa visine na kojoj se nalazio! Kako ce biti zacudeni, zastraseni, kada im se bude pokazao! I kako ce svi pasti nicice pred njirn, carobnjakorn koji

je dosegao nadnormalne moci ' .

A zatim se zbog tih misli sazaljivo nasmesio ; obuzimao ga je umor pri pogiedu na ove patuljke, oni ga vise nisu zanima1i. Mislio je na blazenstvo koje oseca pri nadolazenju cudnog okeax:a mirne svetlosti na kome nijedan talas ne rerneti povrsinu. Nece im se pokazati. Sta ga se tice sta oni misle nevazno je i sta on misli, 0 njihovorn nekadasnjern preziru i zadovoljstvu osvete ...

Ponovo se pokrenuo u vazduhu da bi napustio to mesto ... Onda je iznenada zgrada manastira I?ocela da se ljulja, pocela da se rusi. Okolne planine su se pomerale u neredu; njihovi vrhovi su nestaIi da bi se drugi pojavih. Sunce je proslo prostorom kao neki bolid koji kao da je pao sa nebeskog svoda. Pojavilo se drugo sunce i probilo nebo. A ritam fantazmagorije se neprestano ubrzava?: Do:~: je sada razaznavao sarno jednu besn_u b~)lc~ ~11 su penoviti valovi bili sacinjeni od svih bica I svih stvari na svetu.

Ovakve vizije nisu retke kod tibetanskih mistika. Ne treba ih ni.kako mesati sa snovima. Osoba uopste ne spava i cesto, ~prkos put_ov_anjin:a. koja poduzima, uprkos onome sto oseca 1 sto vidi, zadrzava [asnu svest 0 mestu na kome se stvarno nalazi. Isto tako, cesto kada dode do vizija, kada se osoba koja se nalazi u stanju transa na mestu na kome mogu da je uznemire, pokazuju zbog toga strah i veoma svesno zeli da nik? ne. dode, d~ joj niko ne govori, ne kuca na vratirna ltd. Ma?a nekad nije u rnogucnosti da govori ili se krece~ ona shvata sta se oko nje zbiva. Buka, prolasci ljudi stvaraju jloj mucno senzacije i odvajaju ~e od posebnog psihickog stanja u kome se nalazi 1 ako iz bilo kog razloga ona iz tog stanja treba da se

201

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->