DA LI SE PRIKRIVA LEK PROTIV RAKA?

/Tajna vitamina B17/

Piše: Ivona Živković

Postaviti ovakvo pitanje za nekog istinskog humanistu, deluje kao neslana šala. Zašto bi neko želeo da ljudi širom sveta
umiru, a da im se može pomoci? Ili možda trebamo gledati stvari prakticnije? Zar otkrivanje leka protiv raka ne bi njegovom
izumitelju donelo svetsku slavu i nevidjeno bogatstvo?

Pitanja su na mestu. Ali postoji surova racunica, veoma jednostavna, bar kada je u pitanju vrednost života u današnjem
svetskom poretku. To podrazumeva da glavnu ulogu ima dobit, a ne humanost. Dobit zavisi od obrta kapitala, pa je i
racunica lako uocljiva.

Prica koja sledi je prica o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin.
Ucinio je to biohemicar Ernst. T. Krebs.
Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanicno prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina
prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest"
– rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronicni poremecaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog
sastojka u ishrani.

Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad
svetskim medijima, zapecatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera.
Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane americke Administracije za ishranu
i lekove (FDA) nazvana je "šarlatanstvom" i "prevarom". Gradjanima je predoceno da je lek otrovan i opasan. Tako je prica o
vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi oznacavaju isto) - zapecacena.

Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisati, ponovo je otvorena prica o Ernstu T. Krebsu, Džonu Berdu, Ralfu Mosu
i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.

O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lecenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin. Evo te price.

KAKO NASTAJE RAK?

Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke celije u organizmu, koje su do tada radile sasvim normalno, pocinju
iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzrocnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.
Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog coveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je
savremeni život postao nemoguc. Kozmetika, veštacki konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska cadj...
Evidentno je i da postoje mnogi slucajevi kada dolazi do povlacenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su
primenili u lecenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.
Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hronicani poremecaj metabolizma u citavom organizmu. To je bolest koja
obuhvata citav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve
manifestacije bolesti cesto je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zracenjem okolnih celija na mestu
rasta kancerogenih celija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.

ZAŠTO SE CELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?

U ljudskom telu postoje hiljade celija koje su na neki nacin ostale "zarobljene" u stadijumu embriona.
Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim celijama". One služe za popravku eventualno oštecenih delova tela. Na primer,
kada dodje do loma neke kosti, ove celije se transformišu u koštane celije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do
oštecenja nekog mekog tkiva, ove celije se pretvaraju u celije adekvatne tom tkivu. U slucaju gubitka krvi, "univerzalne celije"
se transformišu u celije krvi. Kada dodje do fizicke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove celije se formiraju i
aktiviraju povecanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene
uništenih celija. Kada se ošteceno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces
umnožavanja ovih "univerzalnih celija" se zaustavlja.

Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremecen, ove celije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju.
Dobrocudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.
Kada se kaže da je rak posledica stresnog nacina života, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je
"okidac" koji aktivira "univerzalne celije".

Od ovih celija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene celije. One, medjutim, nisu strano telo
u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slucaju bolešcu. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane
materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one pocinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano
telo.
Postojanje ovih "univerzalnih celija" otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uocio ogromnu slicnost
izmedju pre-embrionickih celija i celija raka. On je ove celije nazvao trofoblastima. Te celije, upravo svojom sposobnošcu da
se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupcanu vrpcu, omogucavajuci embrionu da se dalje
hrani i razvija cvrsto prikacen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on pocne da
luci svoje enzime, ove celije iznenada prestanu da se umnožavaju. Tako je Berd otkrio da dalje umnožavanje ovih celije
sprecava upravo jedan enzim koji nastaje u pankreasu.

Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lucenje enzima iz pankreasa, stresom
ili traumom aktivirane ove celije pocinju da se umnožavaju, ali ne mogu da se zaustave.
Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski
procesi stabilizovali cime bi se zaustavilo umnožavanje kancerogenih celija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.

DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?

Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B15, analizirajuci razne avitaminoze u ljudskom organizmu uocio je neke
slicnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremecaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje »
pelagra«, avitaminoza B1 - beriberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Covek je danas
zdrav, a vec sutradan može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao
kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od "skorbuta", na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati
davati vece doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti iscezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do
vitaminskog deficita.
Analizirajuci pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se covek samo izloži kancerogenom aktivatoru, na primer
duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi neki jaci psihološki stres? Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama
reaguju kancerogeno, a neki ne? Po doktoru Krebsu rak nastaje iskljucivo kada u organizmu vec postoji hronican poremecaj
metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duže vreme nedostaje.
Kancerogene materije su samo »okidaci« koji pokrecu »univerzalne celije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva
pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.

Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?

Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato
upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voca iz familije
Rosaceae (ruže). Mešale su ih zajedno sa mesnatim delom vocke spravljajuci džem. Prosto, ništa se nije bacalo.
U Bibliji se cak može naci i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio coveka i ženu, kaže: "… dajem vam biljke sa
semenom, rasutim po citavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom bice vaša hrana".

Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hunza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je
bazirana upravo na uzimanju hrane sa košcicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože
zapadnjackoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene obicaje, pocinju da pate od svih ovih bolesti.
Pošto pripadnici ovog plemena inace jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zakljucili da je to
razlog. Ali nije tako.
Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi
biljojedi.
  

Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje ukljucuje i divljac. To je
najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobicavim sezonskim vocem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne
postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike kolicine životinjske masti.

Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajednicko je što koriste hranu tipicnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se
pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku,
prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voce koje Eskimi i
Indijanci jedu, takodje sadrži velike kolicine vitamina B17.

Na žalost, vecina zapadnih civilizovanih kultura, odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrži nitriloside. Trava
koju koriste domace životinje za ispašu, sadrži samo tragove nitrilosida. Imala bi ih možda više, da covek nije poceo veštacki
da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od "civilizovane" stoke,
indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu.
Tako su coveku koji jede meso i tu uskracene mogucnosti da unese vitamin B17. Pleme Hanza i Eskimi dobijaju u ishranu
250 do 3000 miligrama vitamina B17 svakog dana. Evropljani i Amerikanci jeduci "civilizovanu" i "fast fud" hranu, primaju
jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbacene iz jelovnika.
Laetril, Amigdalin, B17 zvanicno je prihvacen kao vitamin 1952.godine.

Ali onda su krenuli žestoki napadi na njega.

FARMAKOMAFIJA ZABRANJUJE PRIRODNE LEKOVE

Ako se uzme u obzir da se danas obrcu stotine milijardi dolara na istraživanja uzroka nastanka raka, da se u tu svrhu
osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka
prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj terapiji ove bolesti..., ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi
živi nego što od nje umire.

Cak 200 MILIJARDI dolara godišnje u svetu troši se na istraživanja o nastanku raka, na lecenje uz pomoc citostatika i ostalih
skupih medikamenata, zracenja, hirurške tretmane, itd. Americko "Društvo za borbu protiv raka" je najbogatija neprofitna
organizacija u svetu. Mnoge žrtve ove "opake bolesti" zaveštavale su, i dalje to cine, citavu imovinu ovoj organizaciji, verujuci
u njene iskrene napore da bolesti stane na put i konacno pronadje famozni lek. O naporima miliona obolelih širom sveta koji
groznicavo pokušavaju da stignu u prestižne i skupe americke klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji)
tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni apela za novcanom pomoci unesrecene dece i mladih ljudi.

Šta bi se sa citavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak
samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna,
breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapija, zracenja,
citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih
otrova) postali bi nepotrebni i morali bi se pravdati na drugi nacin.

U nemogucnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to
jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i
zracenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o cemu je u svojoj knizi »Svet bez
raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske
kompanije, preko americke vlade, korumpiranih lekara i biohemicara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril
(vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da
Laetril u sebi sadrži otrov cijanid.

Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.
Na celu citave kampanje zapravo se nalazila americka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala
da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proci rigorozne procedure i ispitivanja koja se vrše
nekoliko godina, sa eleboratima na hiljadama stranica Citava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona
dolara. Kompanija koja ovo može da plati ima mogucnost da lek patentira i zaštiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se
ovako skupo istraživanje samo tako i isplati. Ako se ne može ekskluzivno prodavati, nema istraživanja, nema leka. A ko
može imati iskljucivo pravo na ono što dolazi iz prirode, koštice kajsije na primer?

Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi svaki milosrdan covek pomislio, vec elegantni trik monopolista da
patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom
smislu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.

Dr. Ricard Krout iz FDA još 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada nece odobriti za upotrebu lek nekog pojedinca,
vec samo velike farmaceutske kuce sa neogranicenim finansijama.

Ulog za novi lek je prakticno najmanje 100 miliona dolara. Tako, u slucaju "Laetrila", koji je Krebs sinteteizovao iz koštica
kasjije, zapravo nikada nije vršeno ni jedno ozbiljno istraživanje, a FDA je naložila da se na "Laetril" stavi etiketa - otrovan. A
Amerikanci, poznato je, veruju svojoj vladi i medijima.

Pošto su farmaceutske kompanije znacajni finansijeri predizbornih kampanja americkih politicara, i državna Administracija za
hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj.

Kako su i mediji pod kontrolom istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i prica koju su prenele sve americke
novine i televizije o tome kako se jedan nesrecni par u San Francisku otrovao kampujuci u prirodi i jeduci sirove koštice od
kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjicavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno
dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni
rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.

Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu "Laetrila" i
ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini.

***

Tobožnji napori da se lek protiv raka pronadje poticu još iz vremena Ricarda Niksona, koji je borbu protiv raka (1971.)
proglasio za strateški cilj SAD. Odmah je iz državnog dudžeta odobrio ogromna sredstva za istraživanja.

Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru od raka, a broj obolelih se alarmantno povecava.
Amerikanci su u medjuvremenu otišli na Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge životinje,
napravljena genska karta coveka, ucinjene ogromne tehnološke inovacije, ali lek protiv raka nije pronadjen. Kako je to
moguce?

Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je cak javno izjavio: " Svako treba da zna da je vecina istraživanja o raku obicna
prevara."

Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se
zasnivala na korišcenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne celije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su
ostale terapije uglavnom pocivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima,
nakon što su ih bankari iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije pošlo za
rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.

Terapija vitaminom B17, odnosno "Laetrilom", bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao "otrovan i
opasan", baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao "šarlatanstvo i prevara".

Nacin kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog
iskljucivo na profitu i lobijima. Naime sva istraživanja koja su vršena na "Laetrilu", radjena su tako da dokažu da je otrovan.
Ni jedno istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.

Kako bi pred javnošcu bili još ubedljiviji, najpoznatija americka bolnica i institut za rak Sloan - Ketering je svojim
neprikosnovenim autoritetom, odlucila da angažuje vrhunske svetske strucnjake koji su se bavili proucavanjem raka. Pošto
su njihovi nalazi u vezi delovanja "Laetrila" bili ohrabrujuci, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos, zadužen
ispred bolnice za odnose sa javnošcu morao je da predstavi laž. Mos je to odbio, i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o
kanceromafiji.

Najveci donatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo snabdevaju ovu bolnicu lekovima za
hemoterepiju i ostalim antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su clanovi Upravnog odbora Instituta bili u to vreme
(1954.), mogu se lako uociti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, predstavnici General Motorsa, Americke
komisije za atomska istraživanja, mocnih hemijskih kompanija i drugi.

Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko jedne milijarde dolara godišnje na istraživanja raka i spravljanje novih lekova.
Bristol - Majers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Clanovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su i na
celnim funkcijama u americkom Nacionalnom institutu za istraživanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik
Izvršnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor mocne kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji
se koriste u hemoterapiji. Džejms Robinson je clan upravnog odbora Sloan - Keteringa i direktor Bristol - Mejersa. Sve to je
razlog zašto su Sloan - Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za borbu protiv raka (ACS), Americka
medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), ukljuceni u borbu kojom se štite interesi profitera
na ovoj bolesti. Milioni ljudskih života nisu znacajni, koliko je znacajan profit.

O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" Edvard Grifin još 1974.

U Australiji su primenili slicnu tehniku, a poznato je da je australijski premijer Džon Hauard podržan upravo iz bankarskih
krugova Vol Strita. Prodaja "Laeterila" je zvanicno zabranjena, ali ako neko baš želi da ga koristi, državna Služba za lekove
(TGA) za svaki poseban slucaj može odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, prodaja
koštica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju ocišcene.

Ali slucaj izvesnog Džejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je "komicni" vrhunac u radu kanceromafije.

Vejl (34) se od svoje 18 godine lecio od raka. Koristio je samo prirodne lekove, i to posebno koštice od kajsije, kako mu je
navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji. Tako je Vejl odlucio da svoje, kako on tvrdi, uspešno izlecenje podeli sa drugim
sapatnicima u SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao koštice od kajsije, propagirajuci
teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je FDA tužila što "medju bolesnima širi lažnu nadu"
pricom o "lažnom leku" (Laetrilu), prodaje "visoko toksican" proizvod (koštice od kajsije) i tako zaradjuje pare na tudjoj
nesreci(!)

Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom još tri godine nadzora. U presudi se doslovce kaže: "Nema naucne potvrde da
Laetril nudi bilo šta osim lažne nade za obolele od raka, navodeci ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom
medicinskom tretmanu što pre". FDA komesar Dr Lester Kroford još naglašava:" Ovim šaljemo snažnu poruku da necemo
tolerisati marketing fals medicine". Vejlu je zabranjeno da se ikada više bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala
"Hrišcanska Braca".

Ipak, Vejl se, dok služi kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi promovisanjem vitamina B17, pitajuci se zašto se FDA
toliko zalaže za "konvencionalno lecenja" koje podrazumeva zapravo spaljivanje celija zracenjem i hirurgiju koja ljude sakati,
a zabranjuje svako aleternativno lecenje kojim neko pokušava sebi da pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja
potvrda kako u Americi vlada kanceromafija.

Da li se ovako društvo stvara i u zemljama bivše Jugoslavije?!

U CEMU JE TAJNA VITAMINA B17?

Još 1802. izvesni hemicar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna
kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživaci postali su zainteresovani da analiziraju
taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grckog naziva amigdala.
Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.
Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naci podatak da je korišcen gorak badem
koji sadrži izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim kolicinama upravo
prisutan u gorkom bademu.
Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lecenje tumora na koži.
Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo
procišcen iz "amigdalina" i to je 1952. godine ucinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skracenica
od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforicne glikozide). Da se radi o
vitaminu B17 zvanicno je prihvaceno 1952.

 
 KAKO DELUJE LAETRIL?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze cak dva toksicna elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih
nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zakljucano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jaci
otrov) aktivirali, molekul se mora "otkljucati".

U organizmu se kao nadležni enzimi za "otkljucavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu
cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno,
formirajuci otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u pocetku
tvrdili, vec se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.

Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u citavom organizmu, ali najveca koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u
malignom tumoru. I to do sto puta veca, nego u zdravim celijama. Tako se prakticno otrovni hidrocijanid formira samo na
mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih celija. Najzanimljivije je što, maligne celije od ovoga uopšte ne
mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.

Za ovaj efekat "otkljucavanja" molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su
odavno biohemicari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti
životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se
nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jeduci ovu detelinu. Niko,
medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slucajno
zahvatile. Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su
ostale bez znacajnog izvora vitamna B17.

Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno
netoksican. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na
miševima i pacovima. To je toliko netoksicno da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više
toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konacno, pred brojnim novinarima i naucnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi
ogromnu dozu leka i nije se otrovao.

Ipak, strah od Laetrila je tako i u Australiji raširen.

Kada se knjiga "Svet bez raka", Edvarda Grifina napisana 1974. g. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više
nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki
individualni slucaj onoga ko želi da se podvrgne lecenju Laetrilom, odlucujuci da li da mu se omoguci uvoz leka. Onaj ko ovu
dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji ce mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu.
Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogucilo sintetizovanje kristala B17 onima
koji bi želeli da ovaj lek sami prave.

U Americi je Laetril i danas raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Zato hiljade Amerikanaca obolelih od
raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu ("Oaza nade") koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen
vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvecih pobornika teorije doktora Krebsa.

GDE SE NALAZI VITAMIN B17?

Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.

Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati,
semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz
ishrane savremenog coveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Koštice i semenke od voca imaju i
druge hranjive materije: neke proteine, nezasicene masne kisline i razlicite minerale. Ipak, najveci izvor vitamina B17 su
koštice od kajsije i tropska kasava.
 KAKO IZGLEDA LECENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)

Najzad, svi koji žele da primene ovu terapiju moraju znati da: LAETRIL NIJE NIKAKAV CUDOTVORAN LEK. Takav lek za
rak ne postoji, ne zato što je rak neizleciv, vec zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog
poremecaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremecaja koja pocinje na jednom organu, a zatim
se širi na citav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, cijim se unošenjem, rak ne
povlaci automatski.

SAMO UZIMANJEM VITAMINA B17 NIŠTA SE NE MOŽE POSTICI, AKO SE ISTOVREMENO I DRUGI NEOPHODNI
ELEMENTI U ORGANIZMU NE DOVEDU U METABOLICKI BALANS.

Ovo je u lecenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu medjuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji)
mora biti dovoljno lucenje enzima koji te vitamine razgradjuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lucili u dovoljnoj meri
moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je
kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem
biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lancanu reakciju. Tako smo vec naveli da su u Australiji genetski
modifikovali detelinu koju su pasle ovce i eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. Vitamin B17.

Tako, ma kolike doze "Laetrila" se uzimale, on se nece korisno razgradjivati ako u organizmu nedostaju pankreatski enzimi
koji mogu da rastvore opnu maligne celije ili neki minerali. Posebno je važan cink. Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva.
Kod davanja injekcija "Laetrila" za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike
kolicine vitamina C, kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.

U svojoj klinici »Laetrilom« doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel preporucuju da idealna enzimska kombinacija za
delovanje »Laetrila« sadrži: Pancreatin (1250mg); Papain (150mg); Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg);
Amylase (50mg); a-chymotrypsin (45mg); Rutin (100mg); sirov koncentrat teleceg timusa (55mg); Zinc gluconate (10mg);
Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200 jedinica); L-Glutathione (10mg);

Ovo navodimo samo da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima medjuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa
drugim vitaminima važna kako bi se maligna celija što bolje napala. Zato je važno da se terapija »Laetrilom« (iako je on sam
potpuno netoksican i u slobodnoj je prodaji, osim u SAD i Australiji) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u
terapiji.

U tretmanu raka "Laetrilom" u klinici "Oaza nade" u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi poznati dr Kontreras, koristi se i
hrskavica ajkule. Zašto? Ajkule su najzdravija bica na planeti. Imune su prakticno na sve bolesti koje covek poznaje. Veruje
se da je skelet ajkule najodogovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu ajkulina hrskavica blokira rast krvnih
sudova smanjujuci vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše proizvodnju antitela i podupire citav imuni
sistem. Ovaj netoksicni element koristan je i kod lecenja raznih zapaljivih procesa, reumatizma i oseteoartritisa. Korišcenje
ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnocom i dojenjem što, takodje, treba napomenuti.

Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najcešce se uzimaju gorki bademi iz
koštice kajsije.Verujuci da što više pojedu koštica brže ce se izleciti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkom
bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znaci da nema vitamina B17 u sebi. "Latreil" je ipak manje toksican
od šecera i cak 21 put manje toksican od aspirina. Sa druge strane, svi klasicni lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno
su otrovni.

Evo kako cijanid iz vitamina B17 (Laetrila) funcioniše. Rak voli šecer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šecerom. Rak jede
šecer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom. Unošenje svakog
drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati. To znaci ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se
pretvaraju u šecer. U protivnom celije raka ce se slatko hraniti, ali se nece trovati. Naprotiv, još bolje ce napredovati.

Kod preventivnog uzimanja tableta "Laetrila" od 500 mg

efekat se pojacava ako se uzima i 5 do 7 koštica kajsija dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi,
koji ce se aktivirati i pomoci "Laetrilu" da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti citavu kajsiju, a badem iz koštice
prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.

Proteolitski enzimi vare proteinski omotac oko kancerozne celije i omogucavaju cijanidu da bude "svaren". Tablete ovih
enzima treba uzimati tri puta dnevno (3 do 6) na prazan želudac. Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako bi se
pomoglo u svarivanju i redukciji toksicne nesvarene hrane.

Sve su ovo trikovi koje koriste lekari u lecenju raka uz pomoc "Laetrila". Citava ova metabolicka terapija se vrši u dve faze,
od kojih prva traje 21 dan, a druga još tri meseeca. Ali, to je samo deo terapije.
Sa druge strane, pošto kao »okidaci« za umnožavanje kanceroznih celija služe razne kancerogene materije, a one su u vidu
raznih civilizacijskih dostignuca, potrebno ih je potpuno eliminisati iz organizma. Zato za vreme lecenja treba potpuno
obustaviti unos svih »kancerogenih okidaca« ili ih svesti na najmanju mogucu meru. To znaci: izbegavati namirnice
životinjskog porekla, a potpuno iskljuciti slanine, šunku, preeadjevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i
hranu sa veštackim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šecer i
veštacke zasladjivace (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, vec samo kuvanu i pecenu. Od sokova uzimati što
više sveže cedjenog voca i povrca. Šest do osam caša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se iskljuciti.
Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu, bez naocara sa zaštitnim UV filterima. Što manje vremena provoditi na
veštackom svetlu, osim pod onim koje ima ceo spektar boja, kao fluorescentne cevi. Izbegavati gledanje televizora kao i
korišcenje losiona, toksicnih lakova za kosu, antiperspirant dezodoransa, karmina, maskara, pomada itd. Jednostavno,
prilagoditi se životu coveka iz prirode.

Najzad, ono što ce svakog obolelog od raka dovesti u nedoumicu je: da li prvo primeniti alternativnu terapiju sa »Laetrilom«,
ili prvo probati sa klasicnim lecenjem, koje nudi takozvana ozbiljna medicina. To je svakako hamletovska dilema, jer ako se
prvo krene sa hemoterapijom, operacijama, citostaticima, zracenjem, transplantacijom celija..., i sve se pokaže nesupešnim,
ostaju prirodni lekovi, za kojima vecina i poseže tek na kraju. Ali, problem je što su tada mnoge zdrave celije vec uništene,
organizam trajno osakacen i oslabljen, i još više toksikovan. Alternativna prirodna lecenja, logicno, tada više ne daju
rezultate.

Sa druge strane, savetovati nekome da prvo krene sa alternativnim lecenjem (npr. Laetrilom), riskantna je preporuka, jer ce u
slucaju neuspeha vecina lekara reci: »zakasnili ste«.

Kako odluciti?

Anticki filozof Sokrat ucio je svoje ucenike da se u potragu za istinom može krenuti samo onda kad se dovede u pitanje neko
verovanje koga smo se do tada cvrsto držali. Savremena propagnda danas, putem medija, cini upravo suprotno, namecuci
odgovore pre nego što ljudi i pomisle da nešto pitaju. Tako je najveci deo covecanstva prestao da misli i postao potrošacka
masa koja se ponaša u skladu sa reklamnim preporukama i informacijama iz medija. Navikli smo da drugi misle i istražuju za
nas. Ni u vreme Sokrata (koji je nateran da popije cašu otrova) ni danas, onima koji pokušavaju da misle svojom glavom, nije
lako.

Na osnovu onoga što je o »Laetrilu« vec napisano, svakome stvorenom od prirode (i boga), ostaje da sam razmisli i odluci
kako ce svoj život ocuvati. A za to odlucivanje coveku je i podaren mozak. Treba ga samo napuniti informacijama i
»ukljuciti«. Samo takav život je i dostojan coveka.

KRATKI SAVETI

1. Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.

2. FDA preporucuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doci do toksicne reakcije.
Preporucuje se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju oko 15 koštica dnevno. Genralano
uzima se jedna koštica na svakih 2,5 kg težine dnevno. Doktor Krebs preporucuje 30-do 35 dnevno.

3. Rak voli šecer. Šecer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer jede šecer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada
se jedu ove koštice treba potpuno eliminisati unšenje šecera iz drugog izvora.

4. Uz korišcenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i
enzime koje dopunjuju terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu.

5. Uz terapiju B17 uzima se i Chemotrypsin koji treba da razloži proteinski omotac oko kancerogene celije kako bi B17 lakše
delovao.

6. Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja.
Laneno ulje ne sadrži B17.
26.12.2008.

ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA (Prvi deo)

Savremena medicina, ne samo da zna tačno kako nastaje rak, već zna i da ga veoma efikasno eliminiše i to bez ubijanja
zdravih ćelija, bez slabljenja imunog sistema i bez odsecanja delova tela.

Ali, surova je istina da se već decenijama, najviše u SAD, proganjaju i šikaniraju svi istraživači i lekari koji su uspeli da
naprave lekovitu formulu protiv raka. O tome se , naravno, u vodećim medijima ne piše. Tek sa Internetom dobili smo neke
informacije o njihovoj borbi i stradanju, o perfidnoj represiji i smicalicama koje im podmeće američka Federalna agencija za
hranu i lekove (FDA) kako bi sprečila da njihovi medikamenti stignu do obolelih. Ernst. T. Krebs, Rojal Rajf, Džozef Gold,
Džejms Šeridan, Matijas Rat ... samo su neka imena koja nisu ušla u istoriju medicine.

Možda "nema dokaza" da alternativna medicina leči, ali ima mnogo dokaza da konvencionalna sakati i ubija. Neka zato
svako razmišlja svojom glavom pošto pročita šta se sve o raku danas zna 

Priredila: Ivona Živković

Tumor je simptom raka i on uopšteno govoreći ne ugrožava život pacijenta (osim u slučajevima kad se nalazi na mestu gde
ugrožava vitalne funkcije). Ono što predstavlja opasnost je širenje raka (metastaza). Širenje raka može zaustaviti samo imuni
sistem organizma. Primenom hemoterapije i zračenja slabi se imuni sistem. Ovaj stav izneo je još sedamdesetih godina
prošlog veka Dr Filip Binzel.

U svojoj knjizi "Skrivena istina o raku", doktor Keiči Morišita kaže sledeće: "Ako krv proizvede mnogo kiselije stanje, onda
viškovi te kiselosti moraju negde u organizmu da se odlože.  Ako se ovaj nezdrav proces nastavlja godinama, ovi delovi tela
(deponije kiseline) postaju previše kiseli i njihove ćelije počinju da umiru. Druge ćelije u pogođenom područiju mogu preživeti,
ali postaju nenormalne. Njih nazivamo malignim.  One ne odgovaraju na moždane komande. Takve ćelije se umnožavaju
bez kontrole i to stanje se naziva kancer".
"Moderna medicina u SAD tretira ove ćelije kao da su bakterije ili virusi. Oni koriste hemoterapiju, zračenje i hirurgiju da bi
lečili kancer. Ali ni jedan od tih tretmana neće pomoći ako kisela sredina ostaje", zaključuje doktor Morišita.
Do istog ili sličnog  zaključka je došlo mnogo istraživača, često u isto vreme, a na različitim mestima, potpuno nezavisno
jedan od drugog. I to je logično, jer se sa napretkom biohemije dolazilo do novih saznanja o funkcionisanju ćelije.
Rak je elektro-biohemijski poremećaj koji nastaje na nivou ćelije i sve alternativne terapije usmerene su ka tom cilju -
uspostavljanju pravilnog elektro-hemijskog  procesa, ne samo u kanceroznoj ćeliji, već i u čitavom organizmu. Samo tako
može se sprečiti recidiv i eventualna metastaza (širenje raka).

ZAŠTO NASTAJE KANCER?

Život je posledica složenog elektro-bio-hemijskog procesa koji se odigrava u čitavom organizmu i svakoj ćeliji. Ovaj proces je
na ćelijskom nivou tačno programiran za svaku ćeliju. Sve ćelije u organizmu zato moraju biti solidarne i precizno odrađivati
ono što im je biološkim programom naloženo. Po tom programu ćelije se stalno dele i umiru. Na njihovo mesto dolaze nove
ćelije.
Recimo, nakon loma kosti specijalne ćelije (nalik trofoblastnima) se pretvaraju u koštane ćelije, umnožavaju se kako bi
popunile sva oštećenja na mestu preloma i kada posao završe- prestaju sa umnožavanjem i umiru. Ukoliko ove ćelije
ispadnu iz programa, one ne prime poruku da je posao završen i nastvljaju da se umnožavaju. Takve ćeilje se zatvaraju za
sve poruke i ne primaju instrukcije koje se elektro-biohemijski prenose kroz čitav organizam - da treba da umru.

Odstupanje od programa stvara "neposlušnu" ćeliju koja svojim nekontrolisanim ponašanjem može da napravi haos u
čitavom organizmu i da ga tako poremeti, da sam organizam na kraju umre. To su kancerozne ćelije koje se ponašaju
nesolidarno, razmnožavaju se nepotrebno i prekomerno, otimaju hranu drugim ćelijama i odbijaju da izumru u skladu sa
programom-što se naziva apoptoza. Ljudi oboleli od raka zapravo umiru od neuhranjenosti.
 Razlozi za nastanak ove neposlušnosti su poremećaji u složenom elektro-biohemijskom procesu, odnosno narušavanje
neophodnog metaboličkog balansa. Dakle, kancer je poremećaj metabolizma.

Do ovog poremećaja dolazi usled delovanja radioaktivnih čestica i toksičnih supstanci u vazduhu i hrani koje ćelija ne
prepoznaje kao opasne, a unese ih u sebe.

Izlaganje Suncu ne remeti metabolizam - to je valjda svakom jasno. Bez Sunca nema života, pa priče o štetnosti Sunca
predstavljaju laž  onih koji toksičnim hemikalijama zarad svog profita zagađuju životnu sredinu i industrijsku hranu. A jedan u
lancu takvih zagađivača je hemijsko-farmaceutsko-naftni korporativni biznis. Drugi je profitabilna industrija hrane i treći je
vojni kompleks. Četvrti problem je ispošćeno i zatrovano zemljište.

„Ne održavamo se u životu od hrane koju jedemo, već od energije koju sa hranom unosimo", rečenica je poznatog
biohemičara i agronoma dr Kerija Remsa (1903-1985).  Ako u hrani koju konzumiramo nema dovoljno energije i neke ćelije u
njemu će ostati bez energije. Kada se ćelije u organizmu ne napajaju adekvatnom energijom one lošije funkcionišu. Kao
kada aparat koji je predviđen da radi na jednom elektrčnom naponu, uključite na manji. Neke masne kiseline ne daju
adekvatnu energiju ćeliji, ma koliko je sa hranom uzimali. Energija iz njih umesto da završi u ćeliji ostaje neiskorišćena, a
masti se talože na zidovima krvnih sudova. Medicina to naziva arterioskleroza.

Da li u hrani ima energije ili nema zavisi od zemljišta na kome rastu biljke koje jedemo. Pisali smo o tome kako je veštačko
đubrivo najobičnija prevara i da ono ne sadrži neophodne minerale koji su provodnici električne energije. Bez minerala nema
života, jer ga nema bez električne energije. Sve u svemiru stvoreno je iz električne energije. Čovek je deo tog električnog
univerzuma.

"Đubrivo (podloga) je sve, klica je ništa", izjavio je i čuveni Luj Paster na samrtničkoj postelji. Ovo se odnosilo na njegovo
stalno suprotsavljanje teoriji biohemičara Antoana Bešama koji je tvrdio da klice u organizmu nisu uzrok bolesti već posledica
biohemijskog poremećaja, odnosno kiselosti sredine u kojoj se one nalaze. Bešam je pod mikroskopom video u krvi bele
tačkice i nazvao ih protitima. To su najmanje proteinske tvorevine, najmanje žive jedinice. Protiti se u manje ili više kiseloj
sredini formiraju kao virusi, bakterije ili gljivice sa ciljem da očiste kiselu sredinu. Biologija , međutim, zahvaljujući uticaju
Pastera, ovo već decenijama ignoriše. Diskreditacija Bešama i odbacivanje njegove teorije je tema za poseban tekst.

Klice u organizmu moraju da postoje normalno, ali one zbog bolesti (poremećaja) menjaju oblik. One su pleomorfne.

Protiti su sićušne tačkice i vidljivi su na svakom mikroskopu kada se krv analizira na crnoj podlozi. Kružići su crvena krvna
zrnca. Ove tačkice biolozi već decenijama uporno ignorišu.

Da virus raka postoji i da se pojavljuje bar u četiri oblika, otkrio je prvi još Rojal Rejmond Rajf, a kasnije to potvrdila dr
Virdžinija Livingston. Dakle, Paster je priznao da nije bio u pravu kada je tvrdio da su klice (bacili) izazivači bolesti i da oni
ulaze spolja u organizam. One su posledica bolesti. Vakcinacija je opasna besmislica, to je danas mnogima jasno. Ona je
samo biznis i velika prevara.

Tako je doktor Rems postavio svoju "biološku teoriju jonizacije". On je otkrio da sve promenjive vrednosti u ljudskom
"djubrivu" mogu biti određene za jednu osobu iz analize urina i pljuvačke. Njegov test je sadržavao 7 parametara u
optimalnim vrednostima koje navodimo. Šećer po Brix skali (1.5) urin (pH 6.4), pljuvačka (6.4), provodljivost (7), ostaci
uginulih ćelija (1) nitrat-nitrogen (3), amonijak-nitrogen (3).

Po Remsovoj teoriji biološke jonizacije sva energija koju koristi bilo koji organizam odnosno ćelija je proizvedena delovanjem
između  anjona i katjona.
Anjon (kao OH-) može dati energiju kada to stvara otpor sa jednim katjonom, kao H+. Količina OH- anjona i H+ katjona u
soluciji određuju kiselost solucije i tako pH.

Kako je Enderlajn pokazao "naše telo savršeno funkcioniše u harmoniji sa svim protitima u njemu kada je pH 7.4 što
je blizu neutralne solucije".

Savršeni odnos katjona i anjona znači zdravo funkcionisanje organizma. Tada se on napaja sa najviše energije. U toj tački
krv mora imati pH (7.4), pljuvačka i urin 6.4. Nisu potrebni nikakvi invazivni medicinski testovi da bi se ovo otkrilo. Ukoliko se
ove vrednosti stalno održavaju organizam funkcioniše savršeno i živi veoma dugo.
Ali, svaki poremećaj u napajanju energijom može negde na ćeijskom nivou izazvati "kratak spoj".

Dobitnik Nobelove nagrade pre više od sedamdest pet godina, dr Oto Varburg opisao je šta se događa unutar kancerozne
ćelije:  "Normalna ćelija  postaje neprijateljska kada više nije u stanju da uzima kiseonik da bi pretvarala glikozu u
energiju putem oksidacije. U odsustvu kiseonika ćelija se preobrati na primitivan program ishrane kako bi se
održala stvarajući glikozu - fermentacijom. Mlečna kiselina proizvedena fermentacijom smanjuje ćelijski pH (balans
kiselo alkalni) i razara sposobnost DNA i RNA da kontrolišu ćelijsku deobu... Ćelija onda počinje da se
nekontrolisano umnožava. Mlečna kiselina istovremeno uzrokuje intenzivan lokalni bol i razara ćelijske enzime. Zbog toga
se rak pojavljuje kao brzo rastuća ćelijska masa sa jezgrom mrtvih ćelija"

U odsustvu kiseonika glikoza otpočinje fermentaciju kako bi stvorila mlečnu kiselinu. Ovo uzrokuje da ćelijski pH opadne
između 7.3 i 7.2 pa i do 7.0.  Kasnije može pasti i na 6.5 dok u poodmaklim stadijumima metastaze kancera  pH opada 6.0 i
do 5.7.

"Niko danas ne može reći da ne zna šta je kancer i šta je njegov uzrok. Naprotiv, ne postoji bolest čiji su početni
simptomi bolje shvaćeni, tako da današnje neznanje nije više opravdanje da se ne može učiniti više na prevenciji",
izjavio je  doktor Varburg još 1966. godine.

Tako svaka terapija koja se primenjuje u lečenju raka ima dva cilja: da zaustavi dalji proces nekontrolisanog rada ćelija ,
odnosno alkalno-kiseli debalans i da uništi neposlušne ćelije već formiranog tumora.

Ovaj metabolički debalans mnogi, koji su se izlečili od raka samo promenom ishrane, očito su sami otklonili. Ostaje samo
pitanje kako ukloniti malignu izraslinu, odnosno kako da imuni sistem pristupi ćeliji koja je prestala da prima poruke i naloži
joj programiranu smrt (apopotozu).

Jedan način je da se kanceroznoj ćeliji ubaci sa hranom otrov i da se ona ubije, a drugi da se na prevaru natera da primi
poruku tako što joj se otvore strujni putevi i ubaci poruka da treba da izvrši - apoptozu.

KAKO KANCER PRODAJE MEDICINSKE APARATE

Moderne bolnice i privatne klinike se danas najčešće i reklamiraju sa skupim aparatima za dijagnostiku. O metodama lečenja
malo se govori jer su one manje -više uniformne.  Te su terapije nametnuli svetski zdravstveni autoriteti koji direktno ili
indirektno rade u skladu sa  interesima farmaceutskog biznisa. Sa njima u dilu su i razna Društva za borbu protiv raka, koja
zapravo rade na perfidnoj propagandi konvencionalne medicine i zastrašivanju ljudi. Oni će vam stručno objasniti da ni jedna
alternativna terapija nije dokazani lek protiv raka. O tome da je konvencionalna medicina dokazano smrtonosna i brutalna,
neće pominjati.

Ti zdravstveni autoriteti odavno su preuzeli i edukaciju i istraživačke institucije, pa mnogi lekari širom sveta i razmišljaju samo
u okvirima koje im je medicinska skola postavila.
U ovom kontrolisanom sistemu edukacije i konvencionalne terapije najgore, izgleda, prolaze pacijenti oboleli od raka. Na
žalost, tu je i profit najveći. Tako jedan konvencionalni tretman hemoterapijom može da košta i preko 300 000 dolara, dok
neki alternativni medikamenti, kao na primer natrijum bikarbonat (što ćemo kasnije opisati) - košta tri dolara. Ko je lud da
leči za tri dolara?
Vremenom je i kod pacijenata stvoreno uverenje da za lečenje ozbiljnih bolesti kao što je rak, mora postojati i veoma skupa i
"ozbiljna" dijagnostika i terapija. Ljudi su danas navikli da "pravo lečenje" od raka ide uz pilule, injekcije, invazivne biopsije,
skupe laboratorijske analize, skeniranja i komplikovanu hirurgiju.
Reći nekom ko je oboleo od raka da je lek promena hrane - deluje suviše primitivno, zar ne?
Ovu ljudsku ubeđenost savremeni farmakobiznis savršeno koristi za svoj profit.

Savremena konvencionalna medicina koja prihvata samo klasičnu hemoterapiju i zračenje u lečenju kancera  uništava i
zdrave ćelije. Ako mislite da lekari nisu u stanju da lociraju samo kancerozne ćelije, pa moraju da truju i zrače i zdrave,
varate se.  Upravo konvencionalna  medicina zna da pomoću glikoze locira kancer i to koristi, ali ne za lečenje, već za jedan
drugi biznis.  Sada ćete saznati koji.

Nova tehnika snimanja kancera je popularna tomografija ili PET skeniranje i  obavlja se tako što se pacijentu kod koga se
sumnja da ima kancer pre snimanja ubrizgava u krv solucija radioaktivne glikoze, kao izotop indikator.
Pošto se zna da kancerozne ćelije konzumiraju 15 puta više glikoze nego normalne, kancerozne će tako uzeti 15 puta više
radioaktivne glikoze. Cilj je da se tako kancerozne ćelije pokažu pod X-zracima.

Nisu li tako istraživači odavno mogli  da naprave i kombinaciju neke otrovne hemikalije, upakuju je u glikozu i puste 
u krvotok? I to bi bila precizna hemoterapija gde bi otrov tačno naciljao kanceroznu ćeliju i samo nju otrovao. Nije li
to suština terapije sa Laetrilom, dr Krebsa gde molekul cijanida ulazi u kanceroznu ćeliju sa glikozom iz koštice od kajsija?

Umesto toga konvencionalna medicina koristi ovo znanje samo da bi doktori kancer locirali i imali lepšu sliku i, naravno, bavili
se onda rukovanjem PET aparatom i skupom pripremom u nuklearnim akceleratorima dugoživućih radionukleida (i za to je iz
državne kase Srbije već izdvojeno oko četiri miliona evra).

Konvencionalna  medicina, inače, danas više posmatra pacijente preko monitora i mikroskopa, a ne direktno.  Ako mašina ne
primeti da ste već mrtvi,  lekaru će za to biti potrebno još vremena.

Naravno, nećemo ovde tvrditi da je kupovina ovih aparata zbog lepše slike koja se doktorima prikazuje cilj nečijeg
nuklearnog biznisa i teških obmana ministra zdravlja Srbije (u četiri mandata) i ekipe.

Nećemo ovde pominjati ni najmanje 6 miliona evra koje je vlada Srbije izdvojila za Nacionalni PET centar i akcelerator u
Vinči koji će proizvoditi radio nukleide koji se koriste u dijagnostici i koji učestvuju u procesu nekakve "anihilacije" i stvaranju
"antimaterije" (?!) One koji veruju u postojanje "antimaterije" i "anihilaciju" čestica nećemo podsećati da je sam Pol Dirak
svojevremeno savetovao naučnicima da se okanu traganja za česticama.

Nećemo ovde pominjati i da je i naš jedan mozak, Milan R. Pavlović odavno utvrdio da ne postoji nikakva antimaterija i
anihilacija čestica.

Dovoljno smo već rekli da su pacijenti u savremenoj medicini samo potrošači, odnosno razlog da se ovakav aparat kupi i
komplikovana tehnika snimanja doktorima prikaže kao "veliko medicinsko dostignuće u dijagnostici". Savremena
konvencionalna medicina danas je, pre svega,  kupovina medicinskih aparata i hemikalija. Trgovački sistem prevara
koji sa tim mora da ide inkorporiran je i u medicinsku edukaciju odnosno ispiranje doktorskih mozgova. Pohvalu ovoj
ludosti zvanoj Nacionalni PET centar zato je izveo globalistički Sorošev magazin “VREME” u broju 837. Preporučujem vam
da pažljivo pročitate ovaj tekst i pokušate da shvatite šta oni rade i gde idu milioni evra iz državnih fondova.

Nećemo ovde zato pominjati ni to što su "edukovanim" mozgovima predočene "pozitivne strane " PET skeniranja kao "daleko
manje izlaganje pacijenta radijaciji". Pisali smo već da je  doktor Džon Vilijam Gofman, stručnjak  za nuklearnu fiziku u
medicini odavno utvrdio da ne postoji manje i više opasna doza radijacija, već i najmanja može biti u određenim okolnostima
smrtonosna.

Nećemo podsećati da je ukupna ozračenost (koja inače deluje kumulativno) u Srbiji nakon 1999. ogromna jer je zemlja
bombardovana ne osiromašenim uranijumom, kako to pišu novine, nego radioaktivnim otpadom u kome se nalazi plutonijum.
I to je TEŠKA ISTINA koja se od javnosti skriva i razlog zašto u Srbiji 22 000 ljudi godišnje umre od raka, 32 000 oboli.

Onaj ko sve to zna, a investira još najmanje 6 miliona evra u zračenje u Nacionalnom PET centru ima za cilj samo
jedno - GENOCID GRAĐANA SRBIJE!

Jedina zdravstvana politika u Srbiji nakon bombardovanja 1999. morala je biti ZABRANA UPOTREBE svih vrsta X-
zračenja u medicini. Ali nije! Zato ministar ne sme biti niko drugi, osim četiri puta "izabranog" kadrovika, Tomice
Milosavljevića.
I Nikola Tesla može samo da se okreće u grobu jer su ovi "genijalci" akceleratoru u Vinči dali njegovo ime.

Dakle, ko god ima mozga - shvatiće i o tome nećemo detaljno pisati.

Ali, ćemo primetiti da je logično da je neko od istraživača , kome je cilj bio upravo eliminacija maligne izrasline,  takvu ciljanu
terapiju i smislio.

Zapravo, smišljeno je mnogo takvih terapija. Skoro sve "alternativne"  formule imaju za cilj da malignu ćeliju, koja je kisela,
učine alkalnom kako bi je onda imuni sistem likvidirao.

Pogledajmo nekoliko formula:

DRUGI DEO

ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA (Drugi deo)

Priredila: Ivona Živković

Teorijski ništa nije bolje u lečenju raka nego napraviti ćeliju kancera alkalnom. Ima nekoliko načina  da se to
postigne. I savremena medicina to odavno zna. Samo tvrdokorni zagovornici klasične hemoterapije i zračenja to ne
znaju i ne žele da znaju. Jednostavno zato što im to ne donosi novac.

HEMOTERAPIJA SA DMSO

Umesto glikoze ovde se kao mamac koristi Dimethylsulfoxide (DMSO). DMSO hemijski može da se veže za izvesne vrste
otrova koji se koriste u hemoterapiji i onda  DMSO (koji uvek precizno cilja samo kancerozne ćelije) odvuče otrov pravo u
kanceroznu ćeliju. I ubije je. Samo nju.

Konvencionalna hemoterapija cilja na "brzorastuće ćelije,  a to nisu samo ćelije raka već sve brzorastuće ćelije u organizmu 
(kao npr. ćelije u korenu kose ili na sluzokoži usta i creva...). Klasična hemoterapija očito ne cilja samo kancerozne ćelije.
Ali...

Hemoterapija sa DMSO bi ugrozila biznis, smanjila prodaju hemikalija plus dopunskih lekova koji ublažavaju posledice
hemoterapije. Period hospitalizcije bi bio kraći, dnevnice za lekare manje, profit bolnice manji... Sve to bi na globalnom tržištu
smanjilo dobit za nekoliko stotina miliona dolara. Zato ovaj način lečenja mora biti alternativan. Ortodoksna medicina i dalje
će morati da investira u "traženje" efikasnijih metoda u hemoterapiji.

TERPIJA INSULINOM

Još 1940. otkriveno je i da rak može biti lečen i insulinom. Insulin pomaže izvesnim hemikalijama koje se koriste u
hemoterapiji da uđu u kanceroznu ćeliju. To je dovelo do otkrića Insulin Potentiation Therapy (IPT).  U ranim danima primene
ove terapije pacijent je morao da se dovede u insulinsku komu kako bi IPT bila efektivna. Ovo više nije slučaj, ali se IPT  od
strane ortodoksne medicine i dalje ignoriše.

TERAPIJA CEZIJUMOM

Tretman maligniteta pomoću cezijuma je rezultat rada najviše doktora A. Kejta Bruvera, mada on to praktično nikad nije
primenio na pacijentima. Nekada je obolelima od raka davano šest grama cezijuma u prahu dnevno. I to je pokazalo
rezultate. Ali molekul cezijuma u prahu je preveliki da bi ćelija kancera  mogla da ga proguta. A ako cezijum ne dođe u
unutrašnjost ćelije on ne može da deluje na nju.

Danas se za ovu terapiju koristi  tečni jonski cezijum hlorid. Kada uđe u ćeliju raka cezijum čini da ona postane alkalna (krv
koja transportuje cezijum ne postaje alkalna već samo unutrašnjost kancerozne ćelije). Cezijum ulazi u kancerozne ćelije
kada to drugi sastojci ne mogu.

Tako se kanceru ograničava uzimanje glikoze i on se izgladnjuje. Kancerozne ćelije postaju slabe i bolesne. Zaustavlja se
fermentacija čime se sprečeva da ćelija koristi glikozu. Neutrališe se mlečna kiselina koja je glavni uzrok ćelijskog
nekontrolisanog umnožavanja.
I to je sva terapija.

Poznati terapeut u lečenju raka cezijumom je bio nemački lekar dr Hans Nijper (1928-1998). Mnogi slavni Amerikanci su išli
kod njega na tretman uključujući  jednog američkog predsednika.
"Tečni jonski cezijum hlorid kanceroznu ćeliju čini alkalnom i do 8.0 i više. Tako bolesnu imuni sistem je konačno likvidira.
Krvni serum ostaje i dalje na normali ili približno 7.4.
Ne samo da se ovim tumor nakon nekoliko nedelja  smanjuje već se prekida proces daljeg pretvaranja zdravih ćelija u
kancerozne. Bol od tumora se zaustavlja 12 do 24 časa od prve terapije".

TERAPIJA SA POLY MVA SOLUCIJOM

Jedna od najinteligentnijih terapija za ubijanje kancera je terapija koja uspeva da kanceroznoj ćeliji doturi informaciju da se
sama ubije. To je terapija sa jedinjenjem Poly MVA.

Normalna ljudska ćelija je aerobna (troši kiseonik) i održava normalan električni protok u ćeliji (ATP 36), vibrira i prima
poruke. Tako dobija i poruku za apopotozu.
Kancerozna ćelija ima nizak nivo potrošnje kiseonika (anaerobna je) i veoma nizak protok električne energije (oko 1 ATP).
Ova ćelija ne prima poruke i nije u stanju da izvrši apopotozu. Naprotiv, nekontrolisano se umnožava.

Poly MVA je jedinjenje koje se preko krvi ili digestivnim putem ubacuje u organizam i njega konzumiraju sve ćelije i normalne
i kancerozne. Poly MVA je jedinstvena formula hranjivog sastojka koji sadrži mešavinu Paladijuma i alfa lipoidnih kiseline
(LAPd), vitamin B1, B2 i B12, Formilmetionina, Acetil cistina i tragove Molibdena, Rodijuma i Rutenijuma.
Poly MVA formulu je izmislio doktor Meril Garnet, biohemičar i istraživač raka. On se bavio biologijom, hemijom i električnim
inženjeringom. Ovako objedinjeno znanje mu je pomoglo da inženjerski reši problem kako uništiti anaerobne ćelije raka.

Kada se ova solucija ubaci u ćeliju ona menja električni potencijal povećanjem naelektrisanja DNA u ćeliji. Praktično se u
DNA ubacuje jedan elektron i otvaraju se strujni putevi ka mitohondriji (ćelijskoj bateriji). Poly MVA lako prolazi kroz
membranu normalne ćelije i kancerozne ćelije.
Kada Poly MVA uđe u normalnu  (na slici levo)) ćeliju isporučuje električnu struju mitohondriji koja je dalje redistribuira kroz
ćeliju preko postojećih električnih puteva. Kako se struja redistribuira , na zdravoj ćeliji ne nastaju nikakva oštećenja.

Kada Poly MVA uđe u  kanceroznu ćeliju (u sredini) , takođe isporučuje struju mitohondriji. Ali kanceroznoj celiji  nedostaju
električne putanje koje su neophodne da bi dalje redistribuirala struju kao zdrava ćelija. Tako se navala električne struje, koja
ne može dalje da se redistribuira, zadržava  u mitohondriji i oštećuje je. To podstiče oslobađanje “citohroma c”  i to je prvi
korak u programiranom procesu odumiranja ćelije (apoptozi). Naime, tada se aktiviraju enzimi “caspase-3” koji pritiskaju
zidove ćelijske membrane iznutra i ona puca (desno). Tako je kancerozna ćelija uništena.

Da napomenemo da se ova terapija nikada ne kombinuje sa drugim terapijama. Solucija Poly MVA prolazi i kroz moždano
krvnu barijeru u slučaju tumora mozga i kroz koštanu srž kad je u pitanju akutna limfocitina leukemija.  Zato se mora voditi
računa o maksimalnim dozama određenih hranjivih sastojaka u toku terapije. Tada se ne smeju davati alfa lipoidne kiseline,
ni multivitamini kao dodaci.  Ono što se konzumira sa hranom, kažu, nije problem. I dnevni unos vitamina C se ograničava na
250 mg na dan. I tu se traži ograničenje multivitamina. C vitamin iz hrane, takođe, nije problem.

Tretman sa Poly MVA košta oko 3.600 dolara plus dnevnice lekara jer ovu terapiju mora da radi samo lekar koji ima sa njom
iskustvo. Danas se vrši na "Wolfe Clinic".

HIDRAZIN SULFAT

Preparat koji se i kod nas pročuo kao efikasan u tretmanu raka je Hidrazin sulfat (Hydrazine sulphate). Preko nekih uvoznika
lekova on stiže u Srbiji uglavnom iz Rusije. Uz preparat stiže i receptura za njegovo korišćenje. Ali, hidrazin sulfat se tako
ne sme uzimati, jer može imati fatalne posledice.

Naime sve terapije za lečenje raka proizvode u organizmu elktro-hemijske reakcije na ćelijskom nivou i one se moraju biti
pod kontrolom stručnjaka koji ima iskustvo u primeni određenog hemijskog jedinjenja.

Čitav organizam je veoma složena elektro-bio-hemijska laboratorija. I najmanja nepoželjna hemijska reakcija može pod
određenim uslovima biti fatalna. Posebno, ako nismo svesni da smo je proizveli i organizam nam godinama o tome ne daje
vidljive simptome. A to je upravo slučaj sa rakom.

Istina je da hidrazin sulfat zaustavlja jedan biohemijski proces koji pomaže ishrani kanceroznih ćelija, ali ovaj preparat ne
leči od raka, jer ne uništava maligne ćelije, kao ni uzrok njihovog nastanka. On se koristi samo kao vrlo efikasno
pomoćno sredstvo u koje usporava umnožavanje ćelija raka, tako što ih ometa u ishrani i iscrpljuje.

Kako deluje hidrazin sulfat ?

Anaerobna ćelija raka, zbog nemogućnosti da oksidiše, hrani se fermentacijom glikoze. A energija koju tako uspeva da
proizvede je suviše mala i nedovoljna za ishranu. Kancerozna ćelija iz glikoze izvlači samo oko pet procenata potrebne
energije, pa ostatak koji je unet sa hranom ostaje neiskorišćen. Zbog toga ćelija ostaje gladna (traži još energije) i grozničavo
nastoji da se dočepa još molekula sa glikozom iz kojih će opet izvlačiti oko pet procenata potrebne energije.

Ukoliko se u organizam ne unosi šećer u velikim količinama ćelije kancera moraju da ga otimaju od zdravih ćelija. Tako se i
normalne ćelije vremenom izgladnjuju i ostaju bez dovoljno energije.
Fermentacija  kanceroznu ćeliju čini veoma kiselom (i zato njima ne odgovara da budu alkalne).  Tokom fermentacije
proizvodi se mlečna kiselina koja onda odlazi u jetru, tamo se razlaže i pretvara u glikozu. Ovu glikozu ponovo grabi gladna
kancerozna ćelija i stvara se začarani krug u kome kancerozna ćelija opstaje i hrani se rasipajući energiju. Posledica ovoga
je da čitav organizam vremenom slabi zbog povećane potrošnje energije koja se neracionalno troši za stvaranje energije u
kanceroznoj ćeliji.

Ovaj poremećaj se u medicini naziva kaheksija i karakteriše ga mršavost i potpuna izgladnelost organizma. Ona se razlikuje
od mršavosti koja nastaje namernim gladovanjem jer kod kaheksije postoji i ogroman utrošak energije, zbog abnormalnog 
rada ćelija, pa se više energije utroši na njeno stvaranje.

Kaheksija je hronična bolest koja stvara patološku anoreksiju. Obolelom  je i pored toga što on prestaje sa unosom hrane, jer
nema apetit, ishrana organizma neophodna, pa on počinje da jede sam sebe, odnosno troši sve zalihe energije koje su mu
na raspolaganju.

Tako prekinuti potpuno unos šećera kod obolelih od kancera može da izazove kaheksiju. Ovaj začarani krug može da
prekine hidrazin sulfat time što u jetri sprečava konverziju mlečne kiseline u glikozu. Enzim u jetri koji konvertuje mlečnu
kiselinu u glikozu je phosphoenolpyruvate carboxykinase (PEPCK) i hidrazin sulfat ga blokira.
Hidrazin sulfat je 1974. na jednoj konvenciji Nacionalne zdravstvene federacije (u SAD)  predstavio doktor Džozef  Gold sa
Sirakuza Instituta za istraživanje raka u  Nujorku. On je ovaj lek i napravio upravo za lečenje kaheksije još 1960., ali se on
pokazao vrlo efikasan i u tretmanu raka.

Rezultati njegove primene su bili jako dobri pa je američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA), koja odobrava
upotrebu svih lekova, ali prevashodno štiti interse krupnog kapitala i korporativnog biznisa, odlučila da ugrozi popularnost
ovog medikamenta.
  Hidrazin sulfat je izgubio status leka koji je u fazi istraživanja  i prestalo je svako finansiranje njegovih ispitivanja. Po rečima
samog doktora Golda prestižna klinika Sloan- Ketering je namerno u testiranju napravila previd (navodno su u pitanju bile
greškom izostavljene neke informacije o sporednim efektima) pa su zaključili da je lek opasan i nedelotvoran.

Pomenuti sporedni efekti nastaju kada se hidrazin sulfat kombinuje sa nekim supstancama (prvenstveno lekovima za
smirenje) za koje doktor Gold tvrdi da su bile predočene uz ovaj preparat. Zanimljivo je da je čak 95 odsto pacijenata na
kojima je vršeno ispitivanje u Sloan-Ketering bolnici bilo pod trankvilajzerima. I, naravno, svi su umrli.

Iako se hidrazin sulfat smatra netoksičnim lekom, uzimanje u velikim dozama stvara i propratne efekte. Oni su pozitivni, ali i
negativni.

"Pozitivni sporedni efekti su vrtoglavica, dremljivost, blaga ukočenost, mučnina i moguće senzacije svraba na koži. Sve ovo
pokazuje da preparat deluje, stvara se i blag osećaj euforije nekoliko nedelja nakon upotrebe".
Može se javiti i polineuritis (upala nerava) u slučaju dugotrajnog uzimanja. Dr Gold za to preporučuje vitamin B6 koji može
ublažiti ove pojave.

Međutim, uzimanje hidrazin sulfata sa lekovima za smirenje (trankvilajzerima) kao i nekim supstancama koje se nalaze u
hrani ili u dopunskoj ishrani može biti veoma opasno. Zato se i ovaj preparat koristi samo uz precizan protokol koji isključuje
mnoge supstance.

"Hidrazin sulfat je inhibitor oksidacije monoamina tj. on sprečava enzime koji razlažu monoamine (serotonin, norepinefrin i
dopamin). Ove hemikalije koristi mozak i one deluju  na raspoloženje".

"Hidrazin sulfat koči metabolizam aminokisline tiramin koja se nalazi u nekim namirnicama i njeno nerazlaganje može podići
krvni pritisak i pojačati lupanje srca. Zato se za vreme terapije mora izbeći uzimanje hrane koja sadrži tiramin. To je
uglavnom fermentisana i ukiseljena hrana: većina sireva (izuzev mladog kravljeg sira, topljenog sira ili sveže Mozzarele)
mesni narezak, hot dog, jogurt, vina, piva, vermuti, šeri, sušene kobasice, salame sa feferonima, usoljena govedina i
džigerica, ukiseljena, sušena i usoljena riba, pasulj i mahunarke, sočivo, grašak, soja,  hrana i pića sa kvascima, pavlaka i
kultivisani mlečni proizvodi, čokolada, kafa i sve druga pića koja sadrže kofein (čajevi, kole), kikiriki, bademi, pileća i druga
džigerica..."  Od voća tu su banane, avokado, sušene smokve, crvene šljive, maline, bundevino seme i još neke namirnice.

Da bi se izbegao tiramin treba smanjiti unos visokoproteinske hrane i ne uzimati u vreme terapije lekove za prehladu koji se
prodaju bez recepta. Hidrazin suflat se ne uzima u kombinaciji ni sa jednim drugim lekom ili dopunom u lečenju. Zbog ovih
ograničenja zagovornici konvencionalne medicine su ga proglasili "veoma opasnim".

CANCELL - USPEŠENA FORMULA KOJA JE MORALA BITI ZAUSTAVLJENA

Između 1930. i 1950 Džejms V. Šeridan je napravio formulu nazvanu "Entelev" kao lek za kancer.  Ova formula, pokazala se
veoma uspešnom, pa je mogla ozbiljno da  ugrozi veliki farmakobiznis sa hemoterapijom. Tako je FDA na sve moguće
načine pokušavala da onemogući Šeridana da ovu formulu patentira kao lek za rak. Njegovih 47 godina rada i nastojanja da
ovaj lek stvori i primeni u lečenju raka praktično je uništeno. I on tu nije bio ni prvi ni poslednji koji je osetio na svojoj koži za
koga i kako radi američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA).

Nemoćan da se ovome suprotstavi on je formulu leka dao drugim saradnicima i to besplatno i oni su nastavili sa pokušajima
da ga nametnu kao lek za rak, menjujući mu ime i namenu, ne bi li ga nekako registrovali i omogućili primenu u klinici
kancera.
Tako je formula "Entelev" završila u dva različita proizvoda sa dva različita imena kod dve kompanije sa nazivim "Protocell" i
"Cantron". Danas se ova formula naziva jednim imenom "Cancell" i prodaje se kao hranjivi vitaminsko mineralni dodatak. U
stvari to je ista formula koju je izmislio Šeridan.

FDA i dalje pokušava da alternativne lekove za rak suzbije nametanjem svih mogućih administrativnih začkoljica, pa i
zabranom proizvođačima da svoje proizvode reklamiraju kao lek za rak. Zato se većina ovih alternativnih formula prodaje
kao dodatak ishrani, a popularni medicinski magazini pod finansijskom kapom farmakobiznisa donose sve više tekstova o
tome da prekomerno uzimanje vitamina kao dodataka u ishrani može biti opasno. Cilj je zapravo da se suzbije prodaja
ovakvih formula koja, između ostalog, mogu da leče i rak.
O tome kako deluje Cancell na rak može se pročitati samo na sajtovima na Internetu koji nemaju nikakve veze sa
proizvođačem leka i bave se pitanjima ishrane, kao na primer cancertutor.com, koji daje veliki broj podataka o alternativnom
lečenju raka.

Cancell tako sadrži hranjivu formulu sa vitaminima, mineralima i adekvatno pomešanim organskim jedinjenjima (čitava
formula je tajna).
Od minerala tu su tragovi minerala, B vitamini, inositol, bakar, natrijum, kalijum, prilagođena mešavina katehola (iz
pirokatehola) i sledeći sastojci: hidroksikvinoni, tetrahidroksikvinoni, rodizonska kiselina, krokonična kislina, trikvinol,
leukonična kiselina...
Sastojci u Cancell-u omogućavaju svojim bioelektričnim svojstvima (ne biohemijskim) dejstvo na kanceroznu ćeliju
antikosidantnim delovanjem. Sastojci u Cancell-u proizvode veoma osetljive hemijske i  električne reakcije, pa i najmanje
odstupanje od protokola može ga učiniti beskorisnim.

Kako deluje Cancell?

Šeridanova formula ima komponente koje kombinovano deluju sinergijski i tako smanjuju energetski napon (ATP) u svim
ćelijama organizma. U slučaju maligne ćelije koja već ima izuzetno nizak napon, Šeridanove supstance ga još više smanjuju
što ćeliju dovodi do potpune malaksalosti i konačno njenog cepanja. Delovi ovako mrtve ćelije su nazvani "lysing" (lizing). Na
zdrave ćelije ovo smanjenje napona ne deluje fatalno.

Tretman Cancell-om se preporučuje u  lečenju tumora mozga, jer on prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Protokolom uz
ovaj lek se tačno određuje i šta se ne sme jesti u vreme terapije, kako se ne bi stvorilo neželjeno hemijsko sjedinjavanje koje
bi moglo biti fatalno. Takođe, uz ovu terapiju se ne preporučuje ni jedna druga terapija.
Zbog rasipanja ostataka mrtvih kanceroznih ćelija "lizinga" ova terapija nije pogodna za obolele od raka pluća, jer oni
mogu da izazovu zakrečenje. Rak pluća se tretira drugim terapijama, od kojih je najpreporučljivija Budvig dijeta.

Prisustvo žive u telu ometa dejstvo Cancell-a. Mnogi oboleli od raka imaju visok nivo žive u organizmu. Ovo može biti
uzrokovano zubnim amalgamom, polucijom, jedenjem previše ribe i drugim razlozima. U tom slučaju pacijenti sa tretmanom
Cancell-om  treba da uzimaju pet grama hlorele (vrsta algi) dnevno kako bi se molekuli žive pomoću molekula iz algi
"uklještili".

TERAPIJA JONIZOVANOM VODOM

Jonizovana voda se za sada najviše koristi u Aziji. Jonizovana voda praktično postaje naelektrisana, što joj omogućava da
provodi električnu struju. Na taj način ona učestvuje u biohemijskim reakcijama u ćeliji. Pomoću elektriciteta u ćeliju se mogu
uvesti razni molekuli iz solucije u ćeliju, i na isti način se izbaciti iz nje.

Pristalice terapije vodom tako razlikuju "živu vodu" , izvorsku koja provodi električnu energiju i "mrtvu"
koju pijemo iz flaša i vodovoda. Šta se događa u organizmu koji se konstantno napaja "mrtvom"
vodom? Da li se on uopšte energetski napaja? Da li je sam život nastao u slanoj električnoj vodi koju je
dotakla jaka kosmička munja? Ili u mrtvoj kakvu danas koristimo? O tome kako muzika (posebno rock
'n' roll) "oživljava" ovu vodu u našem telu videćemo u posebnom tekstu

Ali, alopatska medicina se ne bavi poreklom života, zar ne? Važno je umiriti trenutne simptome. Makar prividno. I to naplatiti.
Jonizovana voda je veoma alkalna ima visok potencijal u redukciji oksidacije, što znači da deluje negativno. Molekuli vode u
telu ne plivaju  slobodno, već su koncentrisani u grupe (klastere). Ovi klasteri kod obične vode sastoje se u proseku od oko
12 molekula. Pošto je ova veza prevelika , voda ne dopire do svih delova u organizmu. Pravljenjem ovih veza sa duplo
manje molekula, omogućava im se da oni prodru i tamo gde obična voda ne bi uspela.

Jonizovana voda ima u proseku duplo manji grupu molekula, pa se njeno pravljenje naziva "vlaženjem vode". Jonizovana
voda deluje na rak na tri načina: kao antioksidant neutrališe slobodne radikale (reaktivne vrste kiseonika) i tako ih čini
slobodnim molekulima kiseonika koji su onda na raspolaganju ćelijama kancera. Kancerozne ćelije ne podnose kiseonik i
kad se njegov molekul (sa hidroksil jonima) nađe u njima on im isporučuje elektron više i čini ih alkalnim.
Za razliku od hidrogen peroksida koji dodaje telu molekul kisonika više (koji ne postoje u organizmu) jonizovana voda
oslobađa molekule koji su već u telu.
Pijenje vode koja ima visok alkalni pH, zbog njenog svojstva da "raskiseli" sredinu može biti pomoć u prevenciji kancera. U
Aziji se alkalna voda redovno daje pacijentima i smatra se regularnim delom mnogih terapija u lečenju kancera.

Jonizovana voda sa manjim grupama molekula pomoću električne energije tako uklanja mnoštvo toksičnih otpadnih
produkata iz tela odnosno ćelija.

Mnoge su prednosti pijenja jonizovane vode i mnogo toga nema veze sa rakom. Ovo je čak postala i moda. Jonizovana voda
sprečava širenje kancera i ubija kancerozne ćelije direktno ili indirektno.

Drugi antioksidanti koji se kombinuju sa jonizovanom vodom su vitamini C i E, minerali cink i selenijum i prirodne supstance
likopen (lycopene) kuenzim Q10, N- Acetil Cistim, i minerali, mangan, bakar i cink (bakar cink u odnosu 1: 15).

NATURA SANAT, NON MEDICUS!

SPREČAVANJE METASTAZE
 
Ukoliko se kancer lokalizuje imuni sistem organizma može da se izbori sa njim. Ali, kada se kancerozni proces raširi onda je
ta borba izuzetno teška.

"Kancerozne ćelije proizvode i luče milione molekula enzima koji kao makaze seku kolagensku matricu, vezivno tkivo koje
okružuje ćeliju.  Kancerozne ćelije iz jetre koriste ove enzime da prave male rupe u zidovima krvnih sudova i tako ulaze u
krvotok. Tako se kancerozne ćelije transportuju do drugih organa, kao na primer do  pluća i tu se nastene, razmnožavaju se
bez kontrole i stvaraju novi tumor", opisuju ovaj proces dr Aleksandra Nijdvicki iz "Rath Foundation".

"Funkcija vezivnog tkiva ne samo da vrši mehaničku potporu za druga tkiva već predstavlja jednu aveniju za komunikaciju i
transport između različitih tkiva.  Glavni tipovi ćelija uključeni u imunološku odbranu su nađeni u vezivnom tkivu".
Ćelijska solucija doktora Matijasa Rata je napravljena da zaustavi širenje kancera (metastazu) tako što zaustavlja razaranja
kolagenske matrice (vezivnog tkiva) od enzima koje luče kancerozne ćelije. Solucija doktora Rata se sastoji od dve amino
kisline, L-Lysine i L-Proline, plus vitamin C jedna supstanca iz zelenog čaja, polyphenol catechin poznat kao epigallocatechin
gallate (EGCG). Ova solucija se koristi kao dopuna u bilo kom tretmanu za rak (alternativnom).

Doktor Rat je radio sa Lajnusom Paulingom (dvostrukim nobelovcem) na programu prevencije srčanih oboljenja pomoću
vitamina C. Tri ključna elementa u ovom preventivnom programu su isti oni koji se koriste i u soluciji za rak (osim EGCG). I
doktor Matijas Rat se, naravno, našao na tapetu farmakobiznisa koji na svaki način nastoji da njegovu formulu i njega samog
diskredituje. Protiv njega su povedeni i sudski sporovi. O ćelijskoj medicini i Fondaciji doktora Ratha na srpskom jeziku
sve podatke možete naći ovde.

Ipak, glavna borba sa ovom opakom bolešću nije stvar medicine, već politike.

TREĆI
28.01.2009.

ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA (Treći deo)

Priredila: IvonaŽivković
Samo oko 2.5 posto zapremine
ljudskog organizma sačinjava materija.
To je ono što ostaje nakon kremacije.
Sve ostalo je energija - u vodi i
mastima. Najprostije rečeno - zdrav
život je racionalno i ekonomično
trošenje i nadoknađivanje energije.

Ovaj optimalan proces energetskog protoka veoma je precizno određen biološkim programom kojim je obuhvaćena svaka
ćelija.
Doktor Matijas Rat, na osnovu svojih proučavanja, ističe da se unos energije mora vršiti na dva nivoa: prvi nivo energetski
priprema ćelijsku "fabriku" za unos i preradu energetskih sirovina, a drugi deo je obrada energetskih sirovina iz kojih će se
energija redistribuirati u sve organe. Slikovito rečeno - ako je centralni deo ćelije "fabrika" koja koristi ćelijske energente za
rad, njih nije dovoljno samo imati na raspolaganju, već ih treba i "potpaliti".

MIKRO I MAKRO NUTRIJENTI

Za ovu "potpalu" ćelijske fabrike mora se osloboditi bioenergija koja se skladišti u mitohonddrijama. U stvaranju ove
bioenergije angažovani su mikronutrijenti gde spadaju vitamini, minerali, elementi u tragovima, aminokiseline, dok se kao
sirovine za obradu unose makronutrijenti - proteini, ugljeni hidrati i masti.

Ljudski organizam je programiran da traži unos makronutrijenata i tada smo žedni, gladni ili se gušimo jer nam nedostaje
kiseonik neophodan za oksidaciju. Ali, biološki program nije napravljen da nam daje signale da smo deficitarni u
mikronutrijentima jer je priroda uredila da oni ulaze automatski sa hranom.

Nažalost, kada njih u hrani nema jer je zemljište ispošćeno, životinje kojima se hranimo su proizvedene industrijski, baš kao i
rafinisne masti i šećeri, onda u dužem vremenskom periodu dolazi do teškog deficita ovih mikronutrijenata ili su oni
jednostavno neadekvatni za precizno programiran metabolički proces.

Ćelijska "fabrika" ne može dovoljno da se "potpali" i sirovine koje u "fabriku" ulaze ne obrađuju se adekvatno. Sa druge
strane, mnoge neadekvatne sirovine, kao na primer zasićene masti, stvaraju tešku "prljavštinu" i ometaju rastvaranje korisnih
masti u vodi.

Tako se nedostatak mikronutrijenata manifestuje već kao uznapredovala bolest. Jedna takva bolest je rak, tvrdi doktor
Matijas Rat.

U kanceroznoj ćeliji sirovine koje stignu na preradu ne sagorevaju već počinju da fermentiraju. Posegnuti u takvom slučaju
za dopunskim unosom mikronutrijenata - vitamina i minerala nije dovoljno. I to je suština istraživanja koje je radio doktor
Matijas Rat.

Mikronutrijenti deluju u procesu "potpaljivanja fabrike" na jednoj veoma preciznoj podeli zaduženja, prosto - oni rade timski i
samo efekat njihovog zajedničkog delovanja je adekvatna energetska potpala ćelijske fabrike. Ovaj proces je doktor Rat
definisao kao sinergijsko delovanje mikronutrijenata. 

Sinergija je više od prostog zbira energija. Jer uzajamna biohemijska reakcija dva ili više elementa proizvodi potpuno novu
vrednost koja nije samo njihov prost zbir već mnogo više. Matematička formula bi bila da su 1+1=3. Ovaj sinergijski efekat
tako ima ključnu ulogu u potpali ćelijske "fabrike" i mnogo je važniji od količine unetih mikronutrijenata.
Većinu ovih mikronutrijenata naše telo ne može samo da proizvodi pa se moraju stalno unositi. Dovoljno je da samo jedan ne
funkcioniše kako treba i uzajamno zavistan rad enzima je poremećen.

Vitamin C je jedan od ključnih mikronutrijenata, a ne može se proizvesti u organizmu. Zato je osnovni način delovanja
doktora Rata koncentrisan na preventivi i to stalnim unosom ovih hranljivih sastojaka, ne pojedinačno već u adekvatnoj
kombinaciji (po formuli) u zavisnosti od specifičnih potreba organizma tj. načina trošenja i ponovnog punjenja energijom.
Deca u rastu kao i ljudi koji pate od određenih bolesti imaju specifičan način punjenja organizma energijom.

Dr Rat se bavi izradom adekvatnih hranljivih formula kako bi se potpuno zadovoljila potreba organizma za svim
mikronutrijentima u svakom trenutku.
Ovo je doktora Rata dovelo i do otkrića formule kojom se može zaustaviti prekomerno lučenje određenih enzima u
kanceroznoj ćeliji koji su ispali iz kooperativnog procesa pa razorno deluju na okolno vezivno tkivo (kolagen) i šire kancer.

Pored naučnog rada doktor Rat je preko svoje fondacije "Rath Foundation" u javnosti izneo i žestoke optužbe na račun
organizovanog i pogubnog delovanja farmakomafije u Zapadnoj Evropi koja sva istraživanja u ćelijskoj biologiji izokreće tako
da sebi donosi profit, a milionima ljudi širom sveta nove bolesti. U ovoj borbi koju Rat vodi već dve decenije sve više se čuju i
glasovi drugih lekara koji shvataju da ćutanje o pogubnom delovanju farmaceutske mafije ima zaista dramatične posledice te
da se od pacijenata prave zamorčići i invalidi, a od lekara dželati.

Tako je državno tužilaštvo u Švedskoj upravo pokrenulo istragu kako bi se ustanovila moguća korupcija među članovima
Nobelovog komiteta koji su dodelili Nobelovu nagradu 2008. godine za fiziologiju nemačkom profesoru Haraldu zur Hausenu
za otkriće da virus raka grlića materice uzrokuje humani papiloma virus. Ovo otkriće je omogućilo moćnim farmaceutskim
koncernima Merck-u i GlaxoSmith Kline-u da na tržište izbace i reklamiraju vakcine Gardasil i Cervarix, iako nisu dovoljno
testirane. Kada su im zbog toga upućene oštre kritike iz naučnih krugova, Nobelova nagrada im je dobrodošla kao potvrda
ispravnosti odluke.

Ali, ispostavilo se da su neki članovi Nobelovog komiteta istovremeno bili povezani sa ovim farmaceutskim poslovnim
poduhvatom.
Setite se samo kako su nedovoljno testiranu vakcinu Gadrasil najuticajniji mediji predstavljali kao "revolucionarno otkriće u
prevenciji raka". U Srbiji je perfidno reklamirana na informativnim programima RTV B92, koju i kontroliše strani korporativni
biznis.

Doktor Rat preko svoje "Rath Foundation" pokušava da pokaže drugačiji pristup lečenju mnogih bolesti. Ova fondacija je od
skoro prisutna i na Balkanu, a u Srbiji ima i svoj Internet sajt.
 Doktori: M. Rat, A.
Nedzviecki i T. Simoncini. Iako nisu nadri lekari, već veoma edukovani i priznati doktori, medicinski establišment pod
uticajem farmaceutskog biznisa ne želi da prihvati njihove metode lečenja raka. Zato su često izloženi medijskim napadima
sa ciljem da se profesionalno kompromituju i trajno udalje iz lekarske prakse. "Fondacija Rat" zato vodi sopstvenu kampanju
protiv farmaceutskog kartela.

TRETMAN SODOM BIKARBONOM

Najveći problem farmakobiznisa je kada se pojavi lek koji se ne može patentirati i koji je previše jeftin. To je slučaj sa
terapijom koju sprovodi dr Tulio Simoncini, onkolog iz Rima koji koristi sodu bikarbonu. Po njemu, soda bikarbona je za
ćelije kancera pravi cijanid. Kada prodre u kanceroznu ćeliju soda bikarbona je naglo alkalizuje pri čemu u ćeliju naglo uleti
mnogo više molekula kiseonika nego što zakiseljena kancerozna ćelija to može da podnese. Po Simonciniju soda bikarbona
je trenutni ubica tumora. Čitav tretman u nekim slučajevima (kada je ćelijama kancera lako pristupiti) traje samo nekoliko
dana. Već smo rekli da je pH balans izuzetno važan u procesu razmene materije. Merenjem pH vrednosti zapravo se
određuje brzina biohemijskih reakcija u telu, odnosno brzina enzimske aktivnosti kao i brzina kretanja elektriciteta kroz telo
(odnosno vodu). Što je viša pH vrednost u soluciji ili u supstanci elektricitet putuje sporije i više se zadržava zbog većeg
otpora. Kroz kiselu sredinu prolazi znatno brže. Kada kroz pH vrednost kažemo da je sredina kisela - to označava nešto
vruće i brzo. Alkalna sredina je, biohemijski rečeno - spora i hladna.

Doktor Simoncini je otkrio i da kancer izaziva kandida gljivica, ali o ovome ćemo više u sledećem nastavku.

Još 1973. jedno istraživanje obavljeno u Jerusalimu uporedilo je kancerozno tkivo dojke sa nekanceroznim tkivom ostalih
organa istog tela i pokazalo se da je koncentracija toksičnih hemikalija kao DDT (insekticid) i PCBs ( koji se koristio u
frižiderima) bila povećana u odnosu na ostala tkiva.

"Deo svake uspešne terapije u lečenju kancera zato mora biti detoksifikacija i hvatanje teških metala i skupljanje toksičnih
materija koje svakog dana, na razne načine, ulaze u organizam", tvrdi doktor Simoncini.
Tu su živa, uranijum, arsenik, fluor, hlor i sl. Sve ovo se unosi preko hrane i vode.
Iako se zna da su uzročnici kancera razne toksične stvari i da su oboleli zapravo otrovani, jasno je kako na sve to deluje
dodavanje otrova iz klasične hemoterapije ili radijacija. I naravno, hirurgija sa otrovnim anesteticima.

Ogromne količine pesticida danas se koriste na njivama.

Oksidativni udar koji sa sodom bikarbonom doživi kancerozna ćelija posebno je opasan za mitohondriju (ćelijsku bateriju).

"Sama soda bikarbona je moćan lek za rak, posebno u digestivnom sistemu počev od usta pa do kraja debelog creva".Za rak
izvan digestivnog sistema soda bikarbona nema efekta jer će veliki deo dok stigne do drugih organa već biti neutralisan
kiselinama u tankom crevu.

Za ove tumore se zato koristi solucija koja se ubacuje u krv što, naravno, čini lekar. Koristi se samo čista soda birakbona
farmaceutski napravljena. Po protokolu doktora Simoncinija kod oralne primene za vreme prve nedelje tretmana ne sme se
uzimati više od dve kafene kašičice dnevno.
Za vreme druge i treće nedelje ne više od jedne kafene kašičice dnevno. Ove doze se mogu prekoračiti samo uz lekarsku
dozvolu. Ovakvo doziranje bikarbone sode iz ovog tretmana se ne sme koristiti više od tri nedelje.Za rak kože i druge
eksterne kancere (uključujući i rektalni klistir) kada soda bikarbona dolazi u direktan kontakt sa kancerom, ove restrikcije ne
važe.

Tretman sodom bikarbonom je u konfliktu sa Budvig dijetom, koju ćemo kasnije predstaviti. Već smo rekli da se pomenuti
tretmani nikada ne kombinuju i da se sprovode pod nadzorom lekara.

TERAPIJA VITAMINOM C I SODOM BIKARBONOM

Ovaj protokol stvara mineralni askorbat (soli), verziju vitamina C koji se prilično razlikuje od normalnog vitamina C, koji je
napravljen kao askorbinska kiselina. Mineralni askorbati kao sodijum askorbat, kalijum askorbat, kalcijum askorbat itd.,
mnogo su efektivniji i ćelija ih više iskorišćava. Ćelija bolje koristi oba minerala i vitamin C kada se nalaze u mineralnom
askorbatu.
Mineralni askorbat je odavno korišćen za lečenje mnogih bolesti. Njime je lečen 1940. poliomelitis.

Mešanje sode bikarbone sa askorbinskom kiselinom stvara se natrijum askorbat i ugljen dioksid. Mešanjem sode bikarbione
sa mineralnim solima, više sode bikarbone je na raspolaganju u tretmanu kancera.
Po protokolu dr Simoncinija, za mešavinu se koristi čist kvalitetan kristal ili prah vitamina C i destilisna voda i soda bikarbona.
Nakon toga se prelazi na mineralni askorbat i sodu bikarbonu.
Ćelije tada ne mogu da razlikuju vitamin C i glikozu jer su one gotovo identične. Tako kancerozna ćelija "guta" mineralni
askorbat.
Kada se nađe unutar kancerozne ćelije veruje se da se vitamin C ponaša kao prooksidant i on stvara hidrogenperoksid (koji
ima atom kiseonika više od vode). Tako je verovatno hidrogenperoksid taj koji ubija kanceroznu ćeliju sa svojim dodatnim
moleklulom kiseonika.

Normalne ćelije imaju enzim katalazu koji tako stvoren razlaže hidrogenperoksid na vodu i kiseonik i molekule redistribuira
dalje, ali kancerozna ćelija nema katalazu i višak molekula kiseonika se zadržava u njoj i ubija je.

Kada je nivo šećera u krvi nizak, kancerozna ćelija će pre uzeti vitamin C. Tako se šećer u vreme tretmana mora smanjiti na
najmanju meru.
Uzimanje previše vitamina C može oštetiti bubrege. Zato se ne smeju uzimati veće doze od propisanih terapijom.

Ovaj tretman ne treba da bude primaran za rak izuzev raka digestivnog sistema. Ovo je prevashodno dopunski tretman
za bilo koji drugi tip kancera, napominje Simoncini.
Mineralni askorbat Vitamina C je veoma efektan za rak kože jer stvrdnjava tumor i formira krastu, tako da krasta otpadne za
oko dve nedelje, u zavisnosti od veličine tumora.

Dr Tulio Simocini još napominje: "Korisno je razmotriti ekstremnu osetljivost gljivica na slane i elektrolitske solucije. Ove
solucije, zbog njihove ekstremne difuzne sposobnosti, mogu da dosegnu sve micelijumske biološke oblike uključujući i one
najsitnije. Soli i bikarbonati tada prave podlogu kompletno neorganskom pa tako eliminišu i najmanju organsku garnituru koju
gljivice mogu da iskoriste za ishranu. U ovom kontekstu soda bikarbona, koja se trenutno koristi kod dečije oralne kandidoze,
izgleda da je jednostavno i moćno oružje sposobno za iskorenjavanje, sprečavanje ili potpuno smanjivanje bilo koje
neoplastične formacije gde god je to moguće primeniti".

"Kancer je kiselina, posebno mlečna kiselina kao otpadni produkt zbog niskog nivoa kiseonika i otpadni produkt gljivica i
plesni", podseća doktor Simoncini.

BUDVIG DIJETA

Nemački biohemičar i farmakolog doktor Johana Budvig godinama je smatrana za vrhunskog evropskog naučnika u
istraživanju raka.
Umrla je 2003. u 95 godini života. Sedam puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu. Možete već pretpostaviti zašto je
nije dobila. Njen tretman u lečenju kancera farmakobiznisu ne bi doneo ni centa.
Verovali ili ne "tajna" formula na kojoj je doktor Budvig zasnovala svoj lek protiv raka je posebna dijeta u kojoj okosnicu čini
kombinacija mladog kravljeg sira i lanenog ulja. I to nije slučajno.

U svojim biohemijskim istraživanjima doktorka Budvig se najviše bavila mastima i uljima dokazujući da industrijski obrađene
masti i ulja razaraju ćelijsku membranu (prljaju je) i smanjuju električni napon u ćelijama, što vremenom rezultira mnogim
hroničnim bolestima. Najrasprostranjenije su bolesti srca, krvnih sudova, dijabetes, rak...

Pošto je jezgro ćelije pozitivno naelektrisano, a ćelijska membrana negativno u ćeliji je tako stvoreno magnetno polje. Zbog
neadekvatnog odnosa u naelektrisanju neke obrađene masti umesto da se rastvore u vodi i privuku u ćeliju (apsorpcijom
preko membrane) talože se na spoljnjem delu membrane.

Razlog je što hemijska obrada nezasićenih masti menja njihove osobine, jer iz njihovih molekula uklanja polje elektrona. Ovo
polje elektrona membrana ćelije mora imati da bi se masti rastvorile i prošle membranu.
Sposobnost masti da se sjedinjuje sa proteinima kako bi se postiglo rastvaranje u vodi u svim tečnostima tela - tako je
razorena. 

"Ćelijska baterija (mitohondrija) je mrtva jer elektroni u tim mastima nisu više aktivni i ne mogu uploviti u kapilare i kroz finu
kapilarnu mrežu", primetila je dr Budvig.
"Bez adekvatnog metabolizma masti svaki vitalni organ u svojoj funkciji je pogođen. To uključuje generacije novih ćelija.
Naše telo proizvodi preko 500 miliona novih ćelija dnevno".
Dr Budvig je istakla i da u rastu novih ćelija mora postojati dipolarnost između električno pozitivnog jezgra (nukleusa) i
električno negativne ćelijske membrane sa njenim visokom nezasićenim masnim kiselinama. U vreme ćelijske deobe i nove
ćerke ćelije moraju sadržati dovoljno elektronima bogate masne kiseline na površini ćelijske membrane kako bi se kompletno
podelile iz stare ćelije.
"Kada je taj proces prekinut telo počinje da umire. U suštini sve komercijalno obrađene masti i ulja zatvaraju električna
polja ćelije dopuštajući da smrtonosne bolesti nastanu u organizmu. Najpre nastaju problemi sa cirkulacijom što se kasnije
razvija u mnoge druge bolesti".

Odličan primer za to su tumori.

"Tumor se formira obično na sledeći način: U tim delovima tela koje je domaćin mnogim procesima rasta ćelija, u koži i
membranama, žljezdanim organima, na primer, jetri i pankreasu i crevnom sistemu - tu se proces deobe ćelije zaustavi zato
što nedostaje dipolarnost. Aktivne masti na površini membrane nisu prisutne i supstanca postaje inakvitvna pre nego što se
proces deobe završi. Tada se formira tumor", tvrdila je doktor Budvig.

Ona je smatrala da se ovaj proces može preokrenuti jednostavno pružanjem organizmu adekvatne hrane koja ispravlja
zaustavljen proces rasta i deobe ćelije. To čini da se tumor i tumori na kraju rastvore.

Dr Buvig je otkrila kada se kombinuju laneno ulje, koje ima elektronima bogate nezasićene masti, i mladi kravlji sir,
koji je bogat sulfur proteinom , hemijska reakcija koja nastaje čini da ulje bude rastvorljivo u vodi i lako
absorbovano u ćelijsku membranu.

Doktorka Budvig kaže: "...ono što nam treba su elektronom bogate visoko nezasićene masti. Trenutak kada dve nezasićene
dvostruke veze reaguju zajedno u masnom kiselom lancu, imaju umnožen tj. jači efekat i u visoko nezasićenom mastima ,
takozvanim linolinskim kiselinama , pokreće se polje elektrona, jedno istinsko električno punjenje koje može brzo biti
sprovedeno izvan ćelije u telo, tako uzrokujući punjenje žive supstance - posebno u mozgu i nervima. Upravo su te visoko
nezasićene masne kiseline koje igraju odlučujuću ulogu u funkciji respiracije u telu. Bez tih masnih kiselina, enzimi u
udahnutom vazduhu ne mogu da funkcionišu i stvara se zagušenje, čak i kada se daje ekstra kiseonik, na primer u
bolnicama. Nedostatak ovih visoko nezasićenih kiselina parališe mnoge vitalne funkcije. Ne možemo opstati bez vazduha i
hrane i ne možemo opstati bez tih masnih kiselina - dokazano je odavno".

"Elektroni u našem telu služe kao rezonantni sistemi za Sunčevu energiju i oni su istinski deo života. Čovek je
antena za Sunčevu energiju. Međusobno dejstvo fotona i Sunčevih zraka i elektrona iz semenovog ulja u našoj
hrani, rukovodi svim vitalnim funkcijama u telu", zapisala je doktor Budvig.
Ali umesto da veći deo dana provodi na Suncu, današnji čovek najveći deo dana mora da provede u zatvorenom prostoru -
kancelariji, fabrici u automobilu, u kući. Da li je u tom slučaju i naše napajanje energijom bitno smanjeno?

Ove korisne masti se danas komercijalno prodaju kao kompleks Omega 3, ali setite se da one moraju delovati sinergijski sa
svim ostalim elementima.

Na žalost, taloženje neadekvatnih masti na zidovima krvnih sudova je i glavni uzrok srčanog udara. I to je danas u
medernom svetu bolest broj jedan. Ali, i moderna kardiohirurgija je na ovome razvila unosan biznis jer oni začepljenje "čiste"
nožem, razaranje tkiva nakon udara zašivaju iglom i koncem. To što su moderne operacione sale prepune najsavremenijih
uređaja, a hirurški noževi specijalne izrade sjajni i uglančani, doktori vrhunski edukovani i licencirani, ne može sakriti u suštini
varvarski metod "lečenja". Dugotrajni bolnički oporavak i skupi anestetici takođe su deo biznisa.

U hemoterapiju i radijaciju doktor Budvig nikada nije verovala: "Odlučno izjavljujem da uobičajeni bolnički tretmani
danas, u slučaju rasta tumora, najizvesnije vode pogoršanju bolesti i ubrzavaju smrt, a kod zdravih ljudi brzo
prouzrokuju kancer".

Budvig dijeta ima svoj vrlo precizan protokol i svi koji žele da je koriste moraju se strogo pridržavati. Iz svega iznetog videli
ste kako je biohemijski proces u organizmu napravljen da funkcioniše perfektno. Tako se i popravka ovog procesa mora
sprovesti u perfekciji. Napomenućemo samo da se mora koristiti laneno ulje čija je svežina očuvana držanjem u frižideru, a
ne na polici. Precizan protokol dijete se može naći na Internetu i u knjigama dr Budvig. On obuhvata i namirnice koje se u
vreme dijete moraju izbeći. Doktorka Budvig takođe preporučuje da se uvek koristi sirovo neobrađeno mleko i to
najbolje kozije. U pasterizovanom mleku su praktično svi korisni enzimi uništeni.

***

DIJETA ZA PSE OBOLELE OD RAKA

Pošto mnogi hrane kućne ljubimce konzerviranom i toksičnom hranom, i oni su postali žrtve kancera (iako ne puše i ne izlažu
se preterano suncu). Evo jedne najjednostavnije dijete za pse za koju kažu da radi: Jedna supena kašika lanenog ulja i
pola šoljice mladog belog kravljeg sira. Psu se daje tri puta dnevno oko deset nedelja. (Ne znam da li vredi i za
mačke).

"Mnogi visoko obrazovani pojedinci su zaprepašćeni i iritirani činjenicom da ozbiljna medicinska stanja mogu biti izlečena
mladim kravljim sirom i lanenim uljem", primetila je Budvig.

Ali je zapanjujuće da mnogi obrazovani pojedinci , čak i lekari, i dalje veruju da se ljudski organizam može lečiti sečenjem,
trovanjem i zračenjem, primećuje moja malenkost.

ČETVRTI DEO

12.2.2008.

ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA (Četvrti deo)

Pripredila: Ivona Živković

Dva tretmana u lečenju raka već smo ranije opisali. To je lečenje vitaminom B17 (farmaceutski nazvan "Laetril" ) koji deluje
tako sto cijanid ulazi u kanceroznu ćeliju upakovan sa molekulom sećera i praktično truje kanceroznu ćeliju. Vitamin B17 u
prirodi se nalazi u raznim semenkama voća, najviše kajsije, ali i jabuke, kruške, bobičastog voća. Gorkast ukus ovih semenki
otkriva njegovo prisustvo, odnosno prisustvo cijanida. Drugi način trenutnog
ubijanja kancera je aparat Rojala Rejmonda Rajfa koja deluje radio talasima  sa odredenim frekvencijama i uništava mikrobe
u ćeliji kancera. Praktično on je mogao da uništi sve mikrobe u organizmu.
A kancerozna ćelija, po nalazima mnogih istraživača, sadrzi upravo neki mikrob.

Ovakav aparat je bio opasnost za farmaceutski biznis.

Kada je Rajfova laboratorija spaljena nastupio je "medicinski mrak" iz koga su  na scenu stupile hemoterapija  i X-zračenje
kao priznate metode za "lečenje" raka. Vremenom su počele da se pojavljuju bolesti za koje niko do tada nije znao
(Alchajmerova bolest, multipla skleroza, AIDS...), a kancer je dobio epidemijske razmere.

(NE)MOĆ  ELEKTROMEDICINE

Razlog zašto  elektromedicina može da leči skoro "sve bolesti"  je što ona barata sa samim fundamentom života. Naime, sve
više se otkriva da je život (kao i čitav svemir) nastao iz električne energije i da se održava pomoću električne energije koja na
Zemlju stiže sa Sunca. I u svom fundamentu je neuništiv.

Električna energija nastaje kad se u organizmu veoma složenom biohemijskim procesima (svaka ćelija je dipolarna) elektroni
prebacuju iz jednog molekula u drugi i taj složeni proces njegovog kretanja u organizmu nazivamo život. Ovo prebacivanje
na neki način liči na fantastično brzu  igru flipera koja se nikada ne sme prekinuti, a kuglica je elektron koji udara od jednog
do drugog molekula.

Električna energija u organizmu može i da se uskladšti u formi molekula adenozin

difosfata (ADP) u delu ćelije koji se naziva mitohondrija i zapravo je to ćelijska baterija koja mora  stalno da se dopunjava.
Punjenje počinje kada elektron formira molekule adenozin trifosfata (ATP). Formiranje ovih molekula je zapravo "energetska
potpala" koja ce omogućiti ćelijskoj fabrici za preradu hranjivih materija da se pokrene.

Da bi se iz ADP stvorio ATP prethodi jedan veoma složen hemijski proces nazvan "Krebsov Ciklus" (po nemačkom
nobelovcu Hansu Adolfu Krebsu). To je zapravo "lanac reakcija limunske kiseline" koji se završava stvaranjem ATP-a. Ali,
transport elektrona nastavlja se i dalje kako on ide od jednog do drugog molekula i stvara još više ATP molekula. Ovaj
proces je nazvan "lanac transporta elektrona" (ETC).

Tako formirani molekuli se međusobno ponovo vezuju na određen način i čitav ovaj proces je tačno programiran, pa je
zapravo sam proces života mnogo složeniji nego što je samo prolazak elektrona.

Baš kao sto elektron u kompjuteru prolazi veoma precizno kroz minijaturna integralna kola u čipu, a ovi svi čipovi su opet
stavljeni u integralna kola na višem novou, možemo
onda zamisliti šta se događa u ovim integralnim kolima kada se putanja elektrona zbog pogrešne softverske instrukcije, koju
može da izazove kompjuterski virus, poremeti.

Da li vam je zbog takvog poremecaja palo na pamet da uzmete čekic i kljesta i počupate neki čip?
A upravo to je rešenje u lečenju kancera za kojim poseže današnja hirurgija - odsecanjem obolelog tkiva odnosno tkiva sa
ćelijama kroz koje elektroni ne protiču kako treba.
 Frapantno je
kako pojedini medicinski invazivni tretmani (npr. bronhoskopija) liče na srednjevekovne inkvizicijske tretmane?.

„Aparatura je naizgled dobra, tehnologija je prikladna, nerđajući čelik se sija, sve miriše na izopropil alkohol. Mislim
da su oni najveći prodavci na svetu. Jednog dana ćemo se osvrnuti na ovaj vek i smejaćemo se, ali ćemo prvo
zaplakati. Ovo je jedan od najprimitivnijih perioda. Biće nazvan Mračno Doba Medicine“.

Kako nastaje kancer sa ovog aspekta?

Ukoliko se dotok elektrona prekine, prekida se i Krebsov ciklus i "lanac transporta elektrona" (ETC). Tako se prekida
stvaranje ATP molekula pa se mitohondrija (ćelijska baterija) ne puni i i to predstavlja kritično stanje za ćeliju.
Ali, čim elektroni nastave da dolaze i ovaj proces se obnovi i ćelija
nastavlja sa normalnim radom. Problem nastaje kada se ovaj Krebsov ciklus i
"lanac transporta elektrona" prekinu i nisu više u stanju da se uspostave. I
taj zastoj traje mesecima i godinama. Tada broj ATP molekula u mitohondriji opada i ona ne može da se dovoljno napuni.
I to je upravo slučaj sa kanceroznom ćelijom. Njen ATP je veoma nizak, Krebsov ciklus je prekinut, elektroni ne protiču i
ćelija nije u stanju da normalno funkcioniše.

Razlog za nastanak ovakvog poremećaja može biti ulazak nekog mikroba u ćeliju. I mnogi istraživači kancera su ga u
kanceroznoj ćeliji i videli. Problem je što su neki videli virus, neki gljivicu, neki plesan, a neki su to nazvali bakterijom koju ne
napada kiselina (koja je mutirala u gljivicu). Neki su to nazvali amebom (npr. trihomonad).

I svi su bili u pravu jer je mikroorganizam bio pleomorfan. A prvi koji je video pleomorfni
mikroorganizam u ćeliji kancera bio je upravo Rojal Rejmond Rajf. Video ga
je živog u četiri oblika i gledao je kako pred njegovim očima menja svoju formu i od virusa postaje gljivica, da bi se opet
preobratio u virus. I Rajf je to svojim eksperimentima 300 puta izveo u laboratoriji i dokazao ono što je pedeset godina pre
njega otkrio dr Antoan Bešam.

Profesor Bešam je tvrdio da svi mikroorganizmi nastaju u samoj krvi usled povećane kiselosti i tada se sićušne tačkice iz krvi
nazvane somatidi (mikrozime ili protiti) formiraju u složenije proteinske forme kao sto su virusi, bakterije, gljivice, plesni...
Njihov zadatak je da čiste kiselu
sredinu. U suštini najmanja proteinska tvorevina u organizmu je somatid
(protit), a ne ćelija. I oni nikada ne umiru. Nakon smrti organizma oni i dalje vrše razgradnju tkiva u procesu truljenja. Dakle,
mikrobi ne dolaze u organizam spolja, kako je tvrdio Luj Paster, već se stvaraju u krvi i po potrebi se pojavljuju u više
različitih oblika. Oni su tako posledica bolesti, a ne njen uzrok. I to je suština teorije Antoana Bešama, eminentnog
profesora medicine i molekularne biohemije čije je ucenje vec decenijama
zataškano.
Njegovi savremenici Luj Paster i jos mlađi Robert Koh su to odbili da prihvate. Koh je verovao da su svi mikrobi jedinstveni u
svom obliku pa ih je čak klasifikovao. Paster je na samrti ipak priznao svoju grešku.
Strah od mikroba i njihovo grozničavo uništavanje je cilj koji je medicina postavila još u 19. veku. I danas je alopatska
medicina na tim pozicijama.
Ali, znanje iz biologije se polako menja i medicina će morati da se izučava na potpuno novim biološkim osnovama. I to je
holistička medicina. To farmaceutskom biznisu ni malo
ne odgovara.

VIRUS RAKA
Za savremene nezavisne istraživače kancera ostala je samo zagonetka kako jemikroorganizam dospeo u ćeliju, odnosno da
li se u njoj stvorio (u anaerobnim uslovima) ili je ušao kroz oslabljenu ćelijsku membranu. Ali, činjenica je da se on može naći
u kanceroznoj ćeliji i da su ga mnogi naučnici i sa najeminentnijih svetskih klinika videli.

Rimski onkolog Dr Tulio Simoncini  je otkrio gljivicu kandidu i za nju čak tvrdi da je obavezno prisutna kod obolelih od raka.
Gljivice se često unose i pušenjem.

Sta se u tom slucaju dogada u ćeliji kancera slikovito je opisao R. Vebster

Ker.
Kada se nade u ćeliji mikrob počinje da presreće glikozu koja ulazi u ćeliju i hrani se sa njom, uskraćujući tako hranu ćeliji.
Mikrobi onda izlučuju mikotoksine, zapravo opasne hormone, i u unutrašnjosti ćelije se stvara prljavština u formi ćelijskog
gliba. Mikotoksini su veoma kiseli i
unutrašnjost ćelije postaje sve kiselija. I to je upravo karakteristika kancerozne celije - što je ćelija duže kancerozna ona je
kiselija.

Pošto mikrooganizam otima molekule glikoze, ćeliji ostaju na raspolaganju veoma

male količine za ishranu (glikoza u ćeliji treba da se konvertuje u piruvat kako bi ušla u mitohondriju). Zbog velike količine
"dubreta" u ćeliji, ona nije u stanju da proizvede dovoljno molekula ATP kako bi se pokrenulo "baterijsko" punjenje
mitohondrije. Mitohondrija se tako nalazi kao na dnu kaljave bare u kojoj ne moze da "diše". Energetski nivo mitohondrije
opada
jer se smanjuje broj ATP molekula .

Šalju se signali receptorima insulina i receptorima glikoze na ćelijskoj membrani i traži se još glikoze. Organizam obolelog od
raka zato traži da jede slatko. U ćeliju kancera ulazi cak 15
puta više glikoze, ali mikrob i dalje presreće te molekule i obilno se hrani
i umnožava. Tako mikrob postaje zdrav i uhranjen, a ćelija bolesna i izgladnela i  prosto se "davi" u glibu od opasnih
hormona i mikotoksina.
Ovde verovatno postoji biološki limit, primećuje Ker, koliko receptori mogu plasirati
glikoze ćeliji i kada je taj limit ispunjen ne postoji drugi nacčin da mitohondrija dobije dovoljno energije. Zbog malog broja
ATP molekula energetski nivo opada i ćelija postaje anaerobna. I to mikroorganizmu savršeno odgovara.

 "Medicinski establišment preko svojih medija najčešće plasira priču da je oštećena DNK  uzrok kancera. Dok u retkim
slučajevima nečiji normalan DNK može pružiti imunom sistemu predispoziciju da dobije kancer, DNK oštećenje nikada nije
bilo uzročnik ni jednog raka. Kancer nastaje samo kada je Krebsov ciklus i "lanac transporta elektrona" (ETC) prekinut
iznutra u mitohondriji. DNK oštećenje ne može prekinuti Krebsov ciklus i tako ne može
nastati kancer", tvrdi Ker.

Medicinski establišment želi da zavara javnost i mnoge naučnike ovom tvrdnjom i to iz dva razloga. To ljudima daje utisak da
je istraživanje raka veoma složeno i mora dugo da se vrši i do leka mora proći jos puno vremena, pa je zato potrebno jos
mnogo novca. U međuvremenu se vrse istrazivanja za vojne potrebe.
Na osnovu istraživanja Rona Gdanskog, koje se  tiče oštećenja DNK, radi se o ostećenju DNK mikroba koji je unutar ćelije i
koji je uzročnik oštećenja DNK kancerozne ćelije. Tako da DNK oštećena ćelije nije uzrok kancera, već se ona naknadno
osteti zbog mikroba u njoj.
Medicina tako koristi viruse koji se ubacuju u ćelije sa defektnim DNK u nameri da pomoću njih poprave DNK ćelije. Ovo se
naziva "genskom terapijom" jer je poznato da DNK mikroba (nazvanih "vektori") unutar ljudske ćelije
mogu uticati na DNK unutar same ćelije.

(Dakle, ako ovo ne leči rak, onda možemo samo zamisliti kakvi se sve genski eksperimenti vrše i sa kojim ciljem).

Kada znamo sve ovo postoje četiri načina da se leči kancer:

1. Ubijanjem kanceroznih ćelija;

2.Ubijanjem mikroba unutar kancerozne ćelije;

3.Jačanjem imunog sistema tako da on ubije kanceroznu ćeliju (navede je na apoptozu);

4. Preobraćanjem mikroba unutar ćelije u mikrob "u hibernaciji" nazvan protit, somatid ili mikrozima. To su osnovne jedinice
zivota koje je definisao i otkrio Besam.

Najveći problem kod većine alternativnih terapija koje smo već naveli je što se prilikom ubijanja ćelije kancera to obavlja
postepeno kako bi se na kraju naveo imuni sistem da ćeliju navede na apoptozu. U tom periodu dok traje tretman u samom
tumoru dolazi do zapaljenskog procesa i stvara se otok, pa se masa tumora prvih nedelja terapije poveća. Posebno kada
dode do navale električne energije u njega. Ukoliko se radi o tumoru na mozgu ili u plućima ovo može biti veoma nezgodno,
pa se zato za svaki tumor traži adekvatna
terapija. Ubijanje  ćelije cijanidom iz vitamina B17 nema ovaj problem, ali
ova terapija je u SAD zabranjena i danas se obavlja najviše u na jednoj privatnoj
klinici u Meksiku.

Dakle,  gotovo savršen način za ubijanje uzročnika kancera je ubijanje mikroba u ćeliji, tako da ćeliju može da ubije imuni
sistem, kada se obnovi Krebsov ciklus.

I to je uspešno radio Rojal Rajf tako sto je precizno izračunao frekvencije kojima je oscilirao mikrob u ćeliji kancera. Ali, svi
njegovi radovi su uništeni. I tu tačnu frekvenciju za sada verovatno niko ne zna. Mada se mnogi trude da to rade sa
približnim frekvencijama.

Kada su 1990. doktori Stiven Kali i Vilijam Liman istražujući AIDS objavili svoje otkriće da mala količina naizmenične struje
(50 do 100 milionitog dela ampera) razara enzim mikroba, za ovo se zainteresovao doktor fizike Robert Bob Bek koji se
trideset godina bavio elektromedicinom. Eminentne klinike i naučno istraživački centri nisu bili zainteresovani da otkriće
Kalija i Limana  dalje usavrše. Možete pretpostaviti zašto. Ovo otkriće je zapravo značilo da se mikrob može sprečiti da se
obmota ili "nakač" za  ćeliju (npr. za bela krvna zrnca). Ovo bi farmaceutski biznis definitivno zavilo u crno.

Da ga ne bi zadesila sudbina Rojala Rajfa, doktor Bek je morao da bude oprezan, pa je najveći deo istrazivanja vršio izvan
SAD, a aparat za ubijanje mikroba, koji je sklopio nikada nikom nije ponudio kao celinu, već se on i danas prodaje i u
delovima. Oni koji žele da se leče od raka ovom do sada najefikasnijom metodom, moraju  sami da ga sklapaju kod kuće po
instrukcijama i sa preciznim protokolom doktora Boba Beka.  I nemojte da se čudite zbog toga, vreme u kome živimo je gore
nego vreme srednjevekovne inkvizicije. Zakoni su i kod nas kao i u zapadnim zemljama takvi da pravo da primenjuju
medicinske tretmane (što ne znači i da leče) imaju samo oni kojima je to država odobrila.  U protivnom ste prevarant i
nadrilekar, bez obzira koliko znanja i uspeha u lečenju imate. I to su čak i neki edukovani lekari u Srbiji već osetili na svojoj
koži. Zbog prevare koja se naziva hemoterapija i zračenje, niko još nije otišao u zatvor, iako je mnogo ljudi ovako već 
otrovano i ubijeno.

PROTOKOL BOBA BEKA

Bob Bek je napravio aparat koji pomoću veoma slabe električne struje praktično ubija sve mikrobe u krvi, osim onog u
kanceroznoj celiji. Po njegovoj zamisli, oslobadanjem organizma velikog broja mikroba, imuni sistem izuzetno ojača tako da
može sam da izvrši korekciju u kanceroznoj ćeliji i obnovi zaustavljen Krebsov ciklus.

Bekova prva naprava nazvana je Prečistac krvi ili Elektrifikator krvi. Pomoću malih elektroda zakačenih na određene delove
tela stvara se vrlo malo naizmenično strujno kolo gde se polaritet menja četiri puta u jednoj sekundi. Električna struja razara
ključni enzim na površini mikroba (kako su otkrili Kaali i Liman), i onemogućava njegovu deobu. Organizam bezbedno
izlučuje  onesposobljene mikrobe i oni tako više nisu u stanju da se nakače ni na jednu ćeliju. S obzirom na količinu toksičnih
materija koju savremeni čovek unosi svakodnevno u organizam, ovih mikroba je zaista mnogo.Elektrifikacija krvi uključuje i
slabu elektroporaciju.  To znaci da membrana ćelije postaje mnogo vise propustljivija tako da kroz nju mogu da
prođu mnogi polarni molekuli koje ona inače ne bi propustila. Tako se i
absorpcija nekih nutrijenata povećava i do 20 puta.
Problem je što se i njihova toksičnost tako uvećava. Zato Protokol Boba Beka uključuje i listu sa supstancama koje se u
vreme tretmana elektrifikacije krvi ne smeju naći u krvnoj plazmi. Tu spadaju blago toksični vitamin A, Vitamin D, beta
karotin, niacin, kofein, nikotin i mnoge druge stvari koje u malim količinama nisu otrovne, i čak su i neophodne kao redovni
nutrijenti ćelije. Ali čak i voda sa česme, ukoliko bi se sve iz nje apsorbovalo, može biti smrtonosni
otrov.

Posebno smrtonosni mogu biti tokisni iz belog luka i uopšte luka.Zato najmanje nedelju dana pre početka elektrifikacije krvi
mora se izbeći konzumiranje bilo koja medicinske trave, domaće ili orijentalne. Dve nedelje pre tretmana i nakon tretmana se
mora prekinuti svaki unos lekova i sl.

Doktor Bek to precizno navodi u svom protokolu.

Ovaj svoj izum Bek je namenio pre svega obolelima od AIDS-a, jer je to bolest koju karakteriše upravo veliki broj mikroba i
drastičan pad imunog sistema. I to bi bio epohalan lek, posebno ako se zna koliko AIDS ubija ljudi na planeti, a da sam virus
(HIV) nikada nije  snimljen i dokumentovan. Zato neki naučnici veruju da je i ovde u pitanju jedna velika prevara, koja treba
da ubije milione ljudi, posebno u Africi.  Farmakobiznisu će naravno,
od vakcina i otrovnih lekova, doneti ogromnu zaradu.

Ali, elektrifikacija krvi nije bila dovoljna za obolele od AIDS-a, jer su se nakon tretmana mikrobi ponovo stvorili u krvi. Tako je
Bek pretpostavio da su se oni negde sakrili , kao u crevima ili tkivima. Posebno mesto za skrivanje mikroba su kanali korena
zuba. Zato je on izmislio Magnetni pulsar (impulsni uređaj koji pravi oscilirajuće magnetno polje), koji je
mogao i njih da redukuje.

Nakon smrti Boba Beka (umro je 2002.) pojavili su se mnogi već sklopljeni aparati, navodno po njegovoj šemi za "čišćenje
krvi" i sl. Mogu se kupiti i preko interneta.

Uništavanjem svih mikroba u organizmu imuni sistem je toliko ojačan da  je u stanju da napravi više od 2000 neuropeptida
(nervnih proteina) medu kojima je najpoznatiji interleukin i interferon, poznati kao borci protiv kancera.

"Demontirani" mikrobi su tako vraćeni u stanje "hibernacije", odnosno u formu somatida (protita) i kao takvi ostaju  ćeliji. Oni
se ponovo mogu formirati kao mikrobi ukoliko se u ćeliji opet stvori kisela sredina. Zato je očito važno da se promeni način
ishrane, i maksimalno spreči kiselost.

Na ovaj način se kancer uništava brzo i bez otoka.

Naravno, farmaceutski biznis bi sa ovom metodom, ukoliko bi se primenjivala u zvaničnoj medicini, načisto propao. Zato je
Protokol Boba Beka stavljen u ilegalu, a elektromedicina će morati da čeka bolje dane.

Za sada jedini način za one koji ne veruju konvencionalnoj medicini i nalaze se u završnom stadijumu kancera jeste da se
naoružaju znanjem  o nastanku kancera i o ljudskoj anatomiji i da nauče da sklope Bekovu napravu, koja se kupuju samo u
delovima (i nikada ne stižu svi odjednom).

Jedini problem u ovoj terapiji je što nema nikakvog efekta ukoliko je organizam već prošao hemoterapiju i radijaciju pri čemu
je došlo do oštećenja velikog broja ćelija i drastičnog pada imunog sistema.

PETI DEO

.02.2009.

KONCEPT ISHRANE ZA OBOLELE OD RAKA

Priredila: Ivona Živković

Mnogi dobri alternativni tretmani nisu ostvarili pun efekat samo zato što uz njih nije išla i adekvatna ishrana.
Lečiti se od raka, a nastaviti sa uobičajenim načinom ishrane i uopšte života je kao kada bi ste jednom rukom gasili vatru
vodom, a drugom dolivali ulje. Takav „vatrogasac“ bi konačno pao potpuno iscrpljen i vatra bi na kraju prevladala. To se
događa sa imunim sistemom.
Koliko je ishrana važna mogli ste zaključiti iz svega do sada navedenog, jer i samo uzimanje hrane izaziva ogroman broj
hemijskih reakcija u organizmu. A cilj većine terapija je promena nekih biohemijskih procesa.
Ne možete se lečiti od raka, a nastaviti da u organizam unositie kofein, rafinisani šećer, rafinisano brašno, rafinisano ulje ili
da veći deo vremena provodite uz TV ili kompjuter u zatvorenom prostoru, bez Sunca i cirkulacije svežeg vazduha. Zna se i
da  bežični telefoni utiču na frekvencije pojedinih molekula u organizmu.
Takav tretman onda nema efekta.

Kod kancera se tretira čitav metabolički proces i važno je i ono što se uzima i ono što ne sme da se uzima.

Kancer je definitivno bolest koja je posledica hronično poremećenog metabolizma, pa se, logično, može i lečiti i samo
hranom ukoliko bi ona delovala tako da može da uništi kancerozne ćelije, zaustavi kancerogene procese, podigne imuni
sistem i vrati metabolizam u normalu.

Ovo je moguće samo sa hranom koja sadrži nutrijente koji uništavaju ćelije kancera.

Evo samo nekoliko nutrijenata iz povrća za koje se do sada zna da deluju pogubno na ćelije kancera: sirova šargarepa ( alfa
karotin, beta karotin, Vitamin E...), sirove brokule (sulforafani/izotiocinati), sirovi kupus (izotiocinati), zelena špargla
(saponini), cvekla (proantocianidini), začin turmerik (kurkurmin)...

Ovakav način lečenja traži veoma precizno definisan jelovnik, a ne nasumice izabrane sirove namirnice ili makrobiotiku.

Pored toga  važno je i gde se nalazi kancer i u kom je stadijumu,  koliko je oslabljen imuni sistem, u kakvom je stanju čitav
organizam, odnosno koliko energije je u stanju da odvoji za varenje hrane. Sirova hrana traži više energije da bi se
apsorbovala, nego kuvana.

Dakle, ne postoji univerzalna dijeta za kancer već se ona prilagođava svakom pacijentu posebno. Ono što se pokazalo
uspešno kod nekog, ne mora da znači da će delovati kod svakog. 

Nije dopustivo ni mešanje različitih dijeta, ukoliko ne poznajemo tačno način kako dijeta „radi“.

Zato se pre primene određene dijete moramo strogo upoznati sa onim što autor dijete nalaže. I to ćemo proučiti iz knjige sa
protokolom.

Pravljenje adekvatnih antikanceroznih dijeta je poslednjih decenija dalo veoma dobre rezultate.
Ima slučajeva i gde su i sami oboleli uspeli da sebi sprave efeknu recepturu i promenom u ishrani sami se izleče. Ali, ovakav
pristup je bio, ipak, samo slučajnost. Nasumice tražiti lek menjajući ishranu može biti ponekad kobno gubljenje vremena.

Takođe, treba znati da pojedini antikancerozni nutrijenti ne idu sa nekim drugim nutrijentima i može doći do njihovog
konflikta  pri čemu se antikancerozni  efekat oslabi ili potpuno poništi.

Dakle, hrana jeste lek, ali samo kada se tačno zna šta se unosi i kako to deluje na kancer.

KAKO DELUJE ANTIKANCEROZNA ISHRANA

Za razliku od uzimanja klasičnih (alopatskih ) medikamenta gde se često propisuje da određeni lek ne sme da se uzima u
kombinaciju sa nekim drugim ili na primer u kombinaciji  sa alkoholom - sve ono što nije zabranjeno ostaje  dozvoljeno u
vreme terapije. Sa antikanceroznom dijetom nije tako.

U terapiji kancera se uzima samo ono što je propisano i na način kako je propisano i ništa više izvan toga.
Sve antikancerozne dijete se prave strogo vodeći računa da se nutrijenti u njima koji deluju kao ubice kancera kombinuju
tako da se time njihovo dejstvo pojačava. Vremenom tako dolazi do kumulativnog efekta.
Ukoliko neki nutrijent ovo ometa i efekat razblažuje on smanjuje kumulativni efekat. Taj kumulativni efekat traži 3 do 5
nedelja striktno propisane dijete.

Na primer u svim antikanceroznim dijetama se moraju izbeći svi  hlorini. To znači da se ne može koristiti hrana dopunjana 
vodom sa česme ili pripremljena u takvoj vodi. Hlorin uništava mnoge antikancerozne fitonutrijente i tako oštećena hrana se
ni na koji način u procesu varenja ne može povratiti u oblik koji je imala. Takođe se ne smeju piti sokovi razblaženi vodom sa
česme (hlorisanom ili fluorisanom). Na primer u “Brantovoj voćnoj dijeti”  ne može se sok od sveže ceđenog voća zameniti
kupovnim sokom iz flaše.

Sa ovog aspekta sva hrana koju unosimo u organizam deli na:

1. Onu koja jača kancer i mikrobe u čeliji kancera ili u telu. To su: rafinisani šećer, rafinisano brašno, gazirana pića,
mlečni proizvodi...

2. Hrana koja je uzročnik kancera ( transmasne kiseline – margarin, pomfrit i sva druga procesovana hrana, aspartam –
veštački zalslađivač u dijeteteskim napicima, nutra sweet, MSG,  višemasne nezasićena ulja, kao  ulje kukuruza, i sl.)

3. Hrana koja direktno ometa tretman za rak (hlorin, fluorid, alkohol, kafa...)

4. Hrana koja ometa i iscrpljuje imuni sistem jer  ga tera da se usredsredi na ubijanje kancerogenih proteina (teletina,
ćuretina i uopšte previše proteina...)

5. Hrana koja sadrži nutrijente koji ubijaju kancer, zaustavlja širenje kancera ili na neki način pomaže u tretmanu protiv
kancera kao sve vrste grejpa (pomorandže,  mandarine, grožđe sa košticama i ljuskom), maline, jagode, brokule, karfiol,
neke trave, šargarepa, ananas,  badem...).

Videli smo da je rak uglavnom nastao zbog unošenja u organizam određenih supstanci koje su stvorile fundamentalno lošu
biohemijsku reakciju zbog čega je ćelija postala kisela. Ovakva sredina je izuzetno dobra za formiranje mikroorganizama.

Iako u samom duvanu nije dokazano da postoje kancerogene supstance,  u njemu se mogu naći gljivice koje tako udju u
organizm i mogu napraviti kancer. Zato neki pušači obole od raka, neki ne. Neki obole, a da nikada nisu zapalili cigaretu.
Nastaviti sa pušenjem u vreme tertmana je besmisleno.

Gljivice u organizmu su veliki problem za one koji sprovode  antikanceroznu dijetu jer traže nutrijente u skladu sa  svojim
potrebma kako bi opstale. Tako traže nikotin, sladoled, pivo, fermentisanu hranu, šećer... Organizam tako oseća strahovitu
potrebu da baš to jede. Pored toga gljivice uzimaju hranu zdravim ćelijama pa su ljudi , običnio pušači, napunjeni gljivicama
često mršavi iako mnogo jedu.

Stavljati ove ljude na posebno rigorozan režim ishrane je za njih psihološki izuzetno teško.

Dijeta doktora Roberta O. Janga  dizajnirana je tako da balansira pH vrednost u krvi i “ukloni” gljivice i plesan iz tela. Njegova
dijeta potpuno isključuje voće, verovatno zbog šećera, i pokazala se veoma uspešnom i u konverziji kanceroznih ćelija u
normalne koje su spremne da izvrše apoptozu. Bez glikoze kancerozna ćelija ne može da opstane.

Zanimljivo je da i šargarepa ima visok novo glikoze, ali sa njom će u kanceroznu ćeliju ući i nutrijenti koji ubijaju kancer, pa je
tako šargarepa glavni sastojak skoro svih antikanceroznih dijeta sa povrćem.
Međutim, ako se napravi kombinacija sa povrćem takva da kancerozna ćelija može da uzme glikozu iz nekog drugog izvora
u čijem molekulu nema  otrovnih supstanci, ona će se nahraniti i time je tretman oslabljen.
To znači da se ne sme uzimati povrće ili voće koje sadrži visok nivo glikoze, ukoliko istovremeno tu nisu sadržani
nutrijenti koji ubijaju kancer.
Idealno je zato da sto posto svega  što se jede u tretmanu protiv kancera bude u kategoriji onoga što nutrijentima
ubija kancer.

SIROVA HRANA
Najbolji izvor nutrijenata koji deluju ubitačno na kancer sadrži sirova hrana. Kuvanjem se unštava najveći deo  enzima u
hrani. Hrana sadrži neophodne enzime za varenje kako bi se hranjivi sastojci iz čitave mase izdvojili. Kuvanjem se stvara
situacija da organizam traži mnogo više količinski hrane da bi mogao da izdviji dovoljno potrebnih nutrijenata.
Posebano je beskorisno pasterizovano mleko jer je u njemu praktično uništeno sve zbog čega je ono vredno pijenja.

Iako je tačno da su neki nutrijenti kuvanjem spremniji za unošenje u organizam, danas ipak prevladava mišljenje da je
mnogo bolje jesti sirovo voće i povrće nego kuvano.
Kuvaju se uglavnom mahunarke pasulj, sočivo, grašak...

Svaka dijeta za lečenje od raka je zato zasnovana na sirovoj hrani. Izuzetak se pravi samo kod obolelih u završnom
stadijumu kancera čiji je organizam toliko iscrpljen da nisu u stanju da vare sirovu hranu  jer bi time potrošili mnogo više
energije nego što bi je dobili. Za njih se zato preporučuje makrobiotika sa kuvanim supama i posebnim dodacima koji sadrže
enzime. Na primer hranjiva formula “Barely Power” sadrži sve enzime i to je hladnoprocesiran proizvod. Postoji i “SON
Formules” koja je namenjena izuzetno slabim pacijentima jer su u njoj  nalaze aminokiseline koje  uopšte ne zahtevaju
energiju da bi se u organizmu procesuirale. Tako “ Barley Power” puni organizam enzimima, a “SON Formules” amino
kiselinama.

I dijeta u lečenju raka “Laetrilom” zasnovana je na sirovoj hrani s tim što je glavni sastojak u svim namirnicama uvek vitamin
B17. Poznato je da njega najviše ima u košticama biljaka iz roda ruža, a najviše u košticama kajsije (u bademu) . Ali, zbog
enzima, kako bi se B17 bolje  procesuirao mora se pojesti i plod.
 “ Jedenje kuvane hrane sprečava imuni sistem da radi na onomo što je zaista važno u održavanju zdravog i mladog tela. Mi
iscrpljujmo imuni sistem kada on mora da se bori sa neprirodnom kuvanom hranom, hemijski baziranim dodacima hrani,
pesticidima, herbicidima, fungicidima, hormonima (u mesu, živini i mlečnim produktima) i brojnim drugim toksinima koje
svakodnevno unosimo i varimo ih, udišemo ili absorbujemo kroz kožu. Kada nam je imuni sistem zaista potreban da nas
održi (kada se organizam suoči sa bolešću ili se razvije u njemu neka infekcija) njemu nedostaja snaga da se svom silinom
odupre”. 

Tada se medicina bavi nastojanjima da ojača imuni sistem. To ojačavanje, međutim, traži vreme, a oboleli od raka ga često
nemaju. Jednostavno, kuća se ne zida kada počinje oluja.

Hrana koju treba izbeći u antikanceroznom tertmanu su: životinjski produkti, posebno proteini i masti, posebno kuvano meso,
jaja, mleko itd. Ponekad se dozvoljava buter zbog njegovih masti. Moraju se izbeći svi rafinisani šećeri i skrob, ugljeni hidrati,
ulja. Treba jesti samo sirovo voće i povrće i sokove i kaše.

SOKOVI I KAŠE

Ceđenjem voća i povrća nutrijenti koji ubijaju kancer se istisnu iz vlakana i tako se lakše vare. Na taj način ćelije konzumiraju
mnogo više nutrijenata količinski. Tako je i kumulativni efekat kod ubijanja kancera jači. Vlakna su dobra za probavu i takođe
se uzimaju.

Loša strana pravljenja soka je što se nutrijentui ne iscede iz kore i zrnevlja, posebno kada se teži konzumiranju vitamina
B17, koji je ubica kancera broj jedan. Zato se u mikseru izmrve i koštice i ljuska. To se ne odnosi i na tvrdi deo koštice kajsije
i breskve koje su ipak prejake, ali koštice grožđa, jabuke, kruške se uzimaju.

Kada se koristi dijeta povćem gde je glavni sastojak šargarepa treba istaći da je 950 grama šargarepe minimum dnevne
količine da bi dijeta imala efekta. Manja količina nema nikakve svrhe. Obično se koristi oko 2 kilograma šargarepe.
Do sada je izvesno da je šargarepa najbolji borac protiv kancera. Pitanje je samo da li se u njoj nalaze svi nutrijenti koji bi iz
dobrog zemljišta tu morali da se nađu.
Za sada se najviše veruje da tu moć šargarepi daju pigmeniti nazvani  karotenoidi (beta karotin je u ovoj grupi) što im daje i
narandžastu boju.
Postoji svedočenje pacijenta koji je potpuno izlečio rak grla samo sa sokom od šargarepe. Pacijent nije jeo ni pio ništa drugo
osim soka od šargarepe i prirodne izvorske vode (nikako gazirane ili sa česme).

Najmanje 80 posto soka od povrća mora biti sastavljano od povrća koje ima nutrijente koji ubijaju kancer.
Ovi tretmani imaju efeket kada se koriste u smislu posta odnosno kada se u periodu od 3 do 5 nedelja koriste samo takvi
sokovi i kaše i NIŠTA DRUGO.
MEŠANJE POJEDINIH DIJETA NASUMICE MORA BITI ISKLJUČENO.
Zato se za svaku dijetu mora konsultovati originalna receptura, koju je propisao autor dijete.  Mnogi dodaju, izbacuju na svoju
ruku pojedine sastojke i to nije  antikancerozni tretman.

BROJSOVA DIJETA

Poularna Bojsova dijeta zasnovana je upravo na ovakvom rigoroznom postu koji traje 42 dana. Za podizanje imuniteta Brojs
je napravio i specijalan čaj. U svojoj knjizi “The Breuss Cancer Cure” Brojs obrazlaže tačno svoju dijetu zasnovanu isključivo
na povrću. On je smatrao da kancerozne ćelije opstaju samo dok imaju na raspolaganju proteine, a pošto su one energetski
već oslabljene (nizak ATP), ovaj post ih potpuno uništava. Zdrave ćelije ovaj post mogu da prežive. Brojsovi sokovi sadrže
oko 55% cvekle, 20 % šargarepe, 20 % korena celera, 3 % paradajza, 2 % rotkvica itd.
Vebster Ker, međutim, misli da je Brojsova dijeta uspešna jer se u njoj evidentno ne nalazi glikoza i drugi šećeri.

Sa druge strane, mnogo dobrih namirnica sadrži značajne količine vitamina K. On je neophodan za zgrušavanje krvi, ali
previše vitamina K doprinosi stvaranju krvnih ugrušaka u određenim situacijama. Zato u ovim dijetalnim formulama ne sme
biti više od 30 posto hrane koja ima visok nivo vitamina K. To se odnosi na količinu brokula, prokula, kupusa, kelja (zeleni
delovi) spanaća, repe (lišća), endivije (žućanice), vrste luka (zelena ljutika), zelena salata, lišće senfa itd.

VOĆNA DIJETA
Dok se dijeta povrćem generalno zasniva na uskraćivanju nutrijenata neophodnih kanceroznoj ćeliji i njenom izgladnjivanju,
voćna dijeta ima koncept hranjenja nutrijentima koje kancer ne podnosi. Evo koje su supstance u voću do danas otkrivene da
ubijaju kancer:
Sirovi ananas (bromelain i peksosidaza), crno grožđe sa kožicom i smenekama (preko tuce supstanci, a najjača je vitamin
B17), koštice kajsije (vitamin B17), jagode, crvene maline i kupine ( vitamin B17 i elagična kiselina, borovnice (elagična
kiselina, antrocianini,)
Najpoznatija je Brant voćna dijeta (po Johani Brant) koja ima četiri faze. I ovde najmanje 80 posto voća u dijeti mora biti od
voća koje sadrži supstance koje ubijaju kancer. Mleko koje se koristi je isključivo sirovo masno mleko (ne pasterizovano).
Njena knjiga se u originalu zove “The grape cure”.

Za pojačavanje ovog recepta koriste se  egzotične voćke manogostin, noni i goji, graviola i papaja.

Papaja, graviola i noni.

Kako deluje elagična kiselina?

„Zdrava ćelija ima normalan životni ciklus približno 120 dana pre nego što odumre procesom apoptoze. Telo zamenjuje
izumrle ćelije sa zdravim ćelijama. Suprotno ovome, ćelija kancera odbija da izvrši apoptozu. Razmnožava se deobom 4, 8,
16, 32... U laboratorijskim testovima elagična kiselina je učinila da kancerozna ćelija prođe kroz ciklus apoptoze pri čemu se
ne oštećuju zdrave ćelije”.
 “Pacovi koji su konzumirali 5 do 10 posto zamrznutih sušenih crnih kupina ili jagoda pokazali su izuzetno smanjen rast
prekanceroznih ćelija i tumora”.

Graviola i papaja su plodovi sa drveća koje raste u Južnoj Americi . Zna se da papaja blokira proizvodnju ATP molekula i
tako snižava napon u ćelijama organizma , a pošto kancerozna ćelija inače ima nizak elektricni napon to je ubija. Papaja,
međutim, deluje ovim i na neke od brzorastućih ćelija (visokog ATP) u organizmu iz kojih se formira fetus, pa nije dobro da je
uzimaju u velikim količinama trudnice. Posebno ne kao antikanceroznu dijetu. Te ćelije “trofoblastne” su veoma slične
kanceroznim. Takođe, nutrijenti papaje teže ka brzorastućim ćelijama u crevima.
Papaja i graviola su u srodstvu pa je verovatno isti efekat i kod graviole. Obe jačaju imuni sistem.

Važno je uzeti svežu graviolu ili papajua,  pre nego flaširanu (koliko je to ovde moguće).
Pored sokova sve navedeno voće i  povrće se može  jesti i sirovo. Tako će se organizam snabdeti masom i vlakinima.

Na kraju dodajmo da moćni farmaceutski kartel može zarad sopstvenih interesa pokušati da kompromituje ovakav način
lečenja popularisanjem preko globalnih medija, visokotiražnih knjiga i medicinskih revija falš dijete. One su slične Brojsovoj
ili Budvig dijeti, ali nisu iste. A samo jedan neadekvatan sastojak može sve srušiti. Za sada su se ove dve dijete, kao i
terapija vitaminom B17 , u nezavisnim istraživanjima, najviše pokazale efikasnim.

05.12.2007.

KAKO JE PRE 70 GODINA USPEŠNO LEČEN RAK!

Piše: Ivona Živković

Još jedna priča o leku protiv raka koji je sakriven.

Klinika za kancer i mnoge druge bolesti koja je sasvim uspešno (sa efektom 100%) rađena u SAD pre sedamdeset godina,
brutalno je prekinuta. Razlog je bio identičan kao i u slučaju vitamina B17 - ugroženi interesi farmakobiznisa.

Priča koju ćete ovde pročitati otkriva koliko je tragična sudbina umnih ljudi koji izmisle nešto epohalno, što čitavom
čovečanstvu donosi dobrobit i zdravlje. Ali, interes krupnog kapitala uvek je na suprotnoj strani.

Rojal Rejmond Rajf je rođen 1888.godine. Ovaj genijalni naučnik i izumitelj bio je veoma široko obrazovan, ali i samouk.
Njegova radoznalost je bila izuzetna, a genijalnost i skromnost, kao posledica potpune odanosti radu, nalikovale su
osobinama koje je imao i Nikola Tesla. I njegova sudbina, kao i sudbina njegovih pronalazaka identična je sa onim što se
dogodilo Tesli. Nažalost, objica su imala bliski susret sa globalnim oligarhimom kojoj su njihovi pronalasci mogli da ugroze
profit.

Rajf je razvio tehnologiju koja se i danas koristi u optici, elektronici, radiohemiji, biohemiji, balistici, aviotehnici i medicini.
Može se reći da je Rajf rodonačelnik bioelektrične medicine. Za života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni doktorat
Hajdelberg Univerziteta. Radio je za Zeiss optiku, sarađivao sa američkom vladom, sa najuglednijim američkim naučnicima i
lekarima,kao i sa nekoliko privatnih dobrotvora koji su ga finansirali. Najznačajniji je bio milioner Henri Timkin.

Znanja iz potpuno različitih oblasti omogućila su mu da ih povezuje pa je nalazio rešenja za mnoge probleme koje usko
usmereni naučnici nisu mogli da reše. I ne samo to. Mnoge ideje je sam realizovao, jer je bio i vešt konstruktor. Tako je
izmislio i napravio heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator za potrebe biologije, biohemije
i medicine.

Za vreme Prvog svetskog rata Rajf je služio u mornarici SAD. Imao je zadatak da istražuje rad u stranim laboratorijama.

Verovatno da je Rajf ideje za svoje kasnije istraživanje našao u nekim od nemačkih laboratorija, mada se to u njegovoj
biografiji nigde ne pominje. Nemci su, poznato je , u mnogim tehnologijama išli daleko ispred ostalih država. Nakon dva
svetska rata ova izuzetna nacija potpuno je ekonomski i nacionalno razorena, a najveći umovi kao i naučna dostignuća,
krišom su prebačeni u SAD. To je osnova na kojoj se razvijala kasnije američka savremana nauka i tehnika, dok je podeljena
Nemačka držana pod okupacijom i prismotrom. Danas je jedinstvena, ali i dalje ekonomski kontrolisana.

Novi Svet koji je stvorila globalna bankarska oligarhija pod ideološkom kapom rimokatoličke crkve i koji je od početka
planiran da se razvija kao imperija dobio je tako neophodan intelektualni kapital.

Do 1929. godine talentovani Rajf je završio rad na tada najvećem mikroskopu za mikroorganizme. Njegov mikroskop je
uvećavao čak 17 000 puta, za razliku od tada korišćenih koji su uvećavali 2000 puta. To je bio ogroman napredak pa je Rajf
bio u stanju da u svojoj laboratoriji u San Dijegu vidi mikroorganizme koje do tada niko nije video. Rajf je nastavio svoj rad i
do 1933. je sklopio mikroskop koji je imao uvećanje tada neverovatnih 60 000 puta. Nazvao ga je Univerzalni Mikroskop i bio
je sastavljen od 5.682 različitih delova. Sve do 1980. ovaj mikroskop je bio jedini na kome se moglo dobiti takvo uvećanje.
(Danas se uvećava i do milion puta)
Da bi mikrorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen anilinom koji je otrovan. To bi virus trenutno
ubilo tako da se on pod mikroskopom mogao videti samo mrtav ili mumificiran. Ali, Rajf je ovaj problem rešio tako što je virus
bojio svetlom i tako je uspeo da ga vidi u svim njegovim aktivnostima. Tako je Rajf prvi počeo da koristi "rezonantnu
svetlosnu tehnologiju" za svoj mikroskop.

Naime, kako se atomi u molekulu drže zajedno zahvaljujući energetskoj kovalentnoj vezi, oni imaju sopstvenu
elektromagnetnu oscilaciju. Ne postoje dve vrste molekula koji imaju istu elektromagnetnu frekvenciju odnosno energetsku
oznaku.

Rajf je brižljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za svaki mikrob koristeći prorez kao dodatak
spektroskopu. Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na mikroorganizam koji je
razgledao. Ova talasna dužina bi bila izabrana jer je bila rezonantna sa određenom spektroskopski označenom oscilacijom
mikroba i imajući u vidu utvrđenu činjenicu da svaki molekul oscilira sopstvenom različitom frekvencijom.

Rezonanca pojačava svetlo na isti način kao kada se dva talasa u okeanu sjedine i pojačaju svoju snagu.

Virusi su tako bojeni frekvencijom svetla kao kada se boje podešavaju na televizoru. Rajf je osvetlio mikrobe (obično viruse ili
bakterije) sa dve različite talasne dužine istog ultraljubičastog svetla frekvencijom koja je rezonantna sa spektralnom
oznakom mikroba. Dva talasa su proizvela interferencu kada su se spojila. Ova interferenca je bio treći duži talas koji je pao
na vidljivi deo elektrognetnog spektruma.

Ono sto je do tada blo nevidljio na svetlu, iznenada je postalo vidljivio u bljesku svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama
boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih različitih spektroskopskih frekvencija. Tada je Rajf bio jedini čovek na svetu koji
je mogao da vidi najsićušnije i do tada nevidljive žive organizme kako se kreću naseljavajući tkiva.

Tako je 1932. otkrio virus humanog kancera. Video ga je živog, kako u promenjnim okolnostima, nakon delovanja
kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i tako transformisan deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u
kancerogene.

KAKO JE OTKRIVEN "BX"- VIRUS KANCERA

Rajf je koristio K-medijum (doktora A. Kendala)u nameri da izoluje virus raka. Tako je 1932. dobio uzorak tkiva za koji se
sumnjalo da je kancerozno, ali početna kultura nije mogla da proizvede virus koji je tražio i koji je već bio uočio.

Kako ni medijum ni mikroskop nisu bili sami za sebe dovoljni da otkriju mikro organizam u filteru, on je ponovio pretragu sa
dodatnim tretmanom.
Desilo se sasvim slučajno da je prethodno testirao jednu cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio
aktiviran električnom strujom koju je inače koristio kako bi bombardovao elektronima mikroorganizme.
Dogodilo se da je kancerozna kultura 24 sata ostala u cevi napunjenoj gasom argonom i sa uljučenom strujom. Kada je
kulturu stavio pod mikroskop uočio je da se njen izgled promenio. Proučavao je razloge tog fenomena i tako uz nekoliko
ponavljanja
otkrio je u polupropusnom filteru (izrađenom od ultrafinog porcelana) crvenkasto- purpurne granule u kulturi. Bio je to "BX"
virus kancera koji je on uspeo prvi da izoluje i prečisti. Rajf i njegov asistent su odmah nastavili sa radom da potvrde otkriće.
Ponovili su metod 104 puta uzastopno i dobili isti rezulat.

Sledilo je još preko 20 000 neuspelih pokušaja da transformišu normalne ćelije u ćelije raka. Konačno je uspeo. Onda je
kreirao uspešno 400 tumora od iste kulture. Sve je dokumentovao filmom, fotografijama i pedantnim beleškama. Ovaj virus
nazvao je "Cryptocides primordiales". Iz beležaka se vidi da je koristio svoj Univerzalni Mikroskop pod uglom prelamanja
12-3/10 stepeni, boje hemijskog prelamanja (refrakcije) - purpurno crvene. Veličina virusa je izuzetno mala. Dužina je 1/15
mikrona, širina 1/20 mikrona. Ni jedan običan mikroskop tog vremena, čak ni do1980. godine nije mogao ovaj virus da učini
vidljivim.

Ali, Rajf je otkrio još nešto. Ovaju virus je bio pleomorfan. Tako je Rajf zapisao da se virus kancera pojavljivao u četiri oblika i
to su:

1.BX (karcinom)
2.BY (sarkom - veći od BX)
3.Monokokoidne forme u miocitima krvi od preko 90% obolelih od kancera. Ukoliko su pravilno obojene mogu se
videti na standardnom mikroskopu.
4. Kritomice pleomorfne gljivice - identične morfološki onima grozdastim i pečurkastim.

Sve ove forme mogle su se, po Rajfu, preobratiti u formu BX u periodu od 36 sati i mogu u eksperimentalnoj životinji
proizvesti tipičan tumor sa patologijom neoplastičnog tkiva od koga se opet može izolovati BX mikroorganizam. Kompletan
proces je bio ponovljen preko 300 puta sa identičnim pozitivnim rezultatom.

Rojal Rajmond Rajf je tako dokazao postojanje pleomorfizma, odnosno potvrdio je naleze Pjera Bešama (Pierre Béchamp
1816-1908) koji je prvi tvrdio da postoje mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik. Proslavljeni Luj Paster,
koji je od Bešama preuzeo mnoge ideje i prikazao ih kao svoje, ovome se žestoko suprostavljao. Tako je Paster kao veliki
zagovornik vakcina (što su zagovarali i jezuiti) postao svetski poznat, dok je ime Pierre Bechamp potpuno zaboravljeno. Kao
i Rajfovo. Ipak, Paster nije bio u pravu.

Za Rajfove nalaze zainteresovala se odmah dr Virdžinija Livingston, koja je kasnije postala poznata po svojim istraživanjima i
klinici kancera. Ona se iz Nju Džersija čak i preselila u San Dijego gde je bila Rajfova laboratorija koju je često posećivala.
Danas se otkriće virusa raka pripisuje upravo njoj, koja je svoja istraživanja obelodanila 1948. Ona je ovaj virus preimenovala
u "Progenitor Cryptocides", Rajfa u svojim papirima nikada nije ni pomenula.

Među lekarima i naučnicima nastala je tada rasprava o tome da li ovaj virus menja oblik ili ne. Kako nisu svi tada bili u
mogućnosti da otputuju daleko u San Dijego (putnički avio sabraćaj je tek počeo da se razvija) i sami se uvere u ovaj
fenomen, tvrdili su da virus ne postoji. Među onima koji su pobijali Rajfov nalaz bio je i dr Tomas Rivs, tada veoma uticajan
član Američke Medicinske Asocijacije (AMA).

Sam Rajf nije se mnogo obazirao na raspravu. Kao i Nikola Tesla, on je bio tih naučnik potpuno odan poslu i nije uopšte
žudeo za slavom i novcem. Više mu je stalo da otkrije način kako da ovaj virus uništi.

Za to je upotrebio isti princip kao i da ga učini vidljivim - njegovu sopstvenu frekvenciju. Povećavajući jačinu frekvencije na
kojoj su prirodno oscilovali ovi mikrobi, Rajf ju je pojačavao dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa. Kao kada se
jačina nekog tona koristiti da bi se razbila čaša. Molekuli čaše već osciliraju u skladu sa nekim tonom. Pošto sve drugo ima
različite rezonantne frekvencije, samo jedna usglašena sa rezonancom čaše ako se dovoljno pojača - razbiće je.

Rajf je nazvao ovu frekvenciju "smrtonosna oscilujuća brzina" (Mortal Oscillatory Rate ili MOR). Ona uopšte nije bila štetna
za okolno tkivo.

Postoje bukvalno trilioni različitih frekvencija i svaka vrsta i svaki molekul ima svoju karakterističnu. (Kao i svaki broj mobilnog
telefona).
Rajfu je tako bilo potrebno mnogo godina i mnogo sati neprekidnog rada dok nije tačno definiso frekvencije koje su bile
specifične za svako mikrob koji bi izazivao neku bolest. Tako je na istom principu mogao da razori viruse herpesa, paralize,
meningitisa, tetanusa, influence i još mnogih drugih mikroorganizama.
AMERIČKI LEKARI SU ODALI PRIZNANJE RAJFU

Tada 44 najeminentnija lekara SAD priredili su 20. novembra 1931. banket za Rajfa i dali mu počasnu titulu doktora. Banket
je nazvan: "Kraj svih bolesti". Održan je na imanju doktora Milbenka Džonsona u Pasadeni, koji je bio glavni nadzornik i
pokrovitelj svih medicinskih ispitivanja koje je Rajf sprovodio.

Univerzitet Južne Kalifonije imenovao je 1934. Specijalni medicinski istražovački komitet da nadgleda tretman koji je
sprovodio Rajf. Iz bolnice u Pasdeni dovedeno je u njegovu laboratoriju na tretman frekvencijama 16 pacijenata u završnom
stadijumu karcinoma.
Ovaj Komitet je bio sastavljen od lekara i patologa ovlašćenih da pregledaju pacijente ukoliko prežive, nakon 90 dana
tretmana. Tako je nakon tri meseca Komitet zaključio da je 14 pacijenata bilo POTPUNO IZLEČENO. Tretman je onda
podešen i za ostala dva i oni su nakon četiri nedelje takođe izlečeni. Efeket lečenja je bio 100 %.
Rajf je 1934. zapisao: "Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva, tretman je bio
bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka, i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala. Jedna cev osvetljava pacijenta i nakon
tri minuta tretman je završen. Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih
posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se može lečiti istovremeno."

Tako je iste godine počela sa radom uspešna klinika za kancer na Univerzitetu Južne Kalifornije.

Rajf je sarađivao sa tada vrhunskim naučnicima i lekarima koji su podržavali njegovo otkriće. Tu su bili: E.C. Rosenow, Sr.
(longtime Chief of Bacteriology, Mayo Clinic); Arthur Kendall (Director, Northwestern Medical School); Dr. George Dock
(internationally-renowned); Alvin Foord (famous pathologist); Rufus Klein-Schmidt (President of USC); R.T. Hamer
(Superintendent, Paradise Valley Sanitarium; Dr. Milbank Johnson (Director of the Southern California AMA); Whalen
Morrison (Chief Surgeon, Santa Fe Railway); George Fischer (Childrens Hospital, N.Y.); Edward Kopps (Metabolic Clinic, La
Jolla); Karl Meyer (Hooper Foundation, S.F.); M. Zite (Chicago University)...

Rajfov način lečenja raka opisan je 1931. godine u Science Magazine. O uspešnoj klinici raspravljano je narednih deset
godina na mnogim medicinskim seminarima, a oprezno je informisna javnost u udarnim medijima. Tehnički detalji lečanja
dati su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.

Zaključak stručne javnosti je bio sledeći:

a) uzročnik kancera je bio mikro-organizam
b) Mikro-organizam je mogao biti bezbolno uništen i kod pacijenata kod kojih je metastaza bila u završnom
stadijumu
c) posledice bolesti mogle su biti potpuno zalečene.

FARMAKOBIZNIS (BIG PHARMA) KREĆE U NAPAD

Moris Fišbejn koji se dočepao skoro čitavog kapitala Američke Medicinske Asocijacije (AMA)do 1934. poslao je Rajfu svog
advokata sa "ponudom koja se nije mogla odbiti". Radilo sa svakako o kupovini prava na korišćenje Rajfove frekventne
mašine.

Ali, Rajf je odbio. Detalji ponuđenog posla nisu poznati. (Fišbejn je 1949. morao da prekine saradnju sa AMA zbog krađe
fondova i razbih prevara).

Prvi incident sa kojim se nakon toga Rajf suočio bila je krađa komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova i pisanih
beleški.

Krivac nikada nije otkriven.

Dok se borio da povrati svoje izgubljene podatke, (bilo je to vreme kada nisu postojali personalni kompjuteri i fotokopije),
neko je teško oštetio njegov složeni mikroskop. Ogroman broj delova je ukraden.

Pre toga podmetnut je požar koji je uništio laboratoriju Burnett u Nju Džersiju, sa kojom je Rajf blisko sarađivao. Njena
vrednost je bila današnjih nekoliko miliona dolara.
Autor članka koji je objavljen u godišnjaku Smitsonian Instituta ubijen je misteriozno u svojim kolima.

Dr Nemes koji je imao neke duplikate njegovih radova i sarađivao sa Rajfom, i razvio svoj tretman lečenja raka (veoma
uspešan) smrtno je stradao u vatri u svojoj laboratoriji kojoj je izgorela i dokumentacija.

Već 1939. skoro svi istaknuti doktori i naučnici u SAD poricali su da su ikada sreli Rajfa. Ovaj potpuni preokret bio je rezultat
pritiska farmaceutskih kompanija. A bez njihovih finansija, bolnice su propadale.

Tako je Artur Kendall, direktor Northwestern School of Medicine, koji je radio sa Rajfom na virusu kancera, prihvatio donaciju
od skoro četvrt miliona dolara, da prekine lekarsku praksu i penzioniše se u Meksiku. To se dogodilo u vreme Velike
Depresije, kada su ljudi već masovno ostajali bez posla.

Onda, 1939. angenti "porodice koja je kontrolisala farmaceutsku industriju" (verovatno Rokfeleri) "pomogli su" Filipu Hojlendu
(Philip Hoyland) u da povede sudski spor protiv "Beam Ray Corporation", koja je bila upravo njegov najveći poslovni partner.
To je bila jedina kompanija koja je proizvodila Rajfove frekventne instrumente. Hojland je izgubio spor, ali je i kompanija
bankrotirala plaćajući advokate, što i jeste bio cilj "pomoći".
U vreme Velike Depresije proizvodnja Rajfovih frekventnih instrumenata je potpuno prestala.

Baš kada je bilo planirano održavanje press konferencije 1944. na kojoj bi se Američkoj Medicinskoj Asocijaciji objavili
rezultati stručne studije iz 1934. u vezi Rajfove uspešne terapije u lečenju kancera, uporni doktor Milbenk Džonson (bivši
predsednik AMA)smrtno je otrovan, a njegovi papiri sa beleškama i izveštajem su "nestali".

Američka fondacija za rak nikada nije finansirala ni jedno Rajfovo istraživanje.

Ogroman novac farmaceutskih kompanija je potrošen da oni koji su videli ovu terapiju, sve sto su videli i saznali - zaborave.

Ipak najteži i konačni udar na "lek za sve bolesti" je bio kada je policija nezakonito zaplenila ostatke Rajfovih
pedesetogodišnjih istraživanja. Rad i život, dr Rojala Rajfa je bio definitivno uništen. Najviše što danas znamo o njemu potiče
iz knjige "Lek protiv raka koji je delovao" (The Cancer Cure That Worked), Berija Lajnsa (Barry Lynes), koji je uspeo da
prikupi najviše podataka.

  Doktor Rajf, potpuno slomljen, predao se alkoholu. Umro je (ili je ubijen) 1970."slučajnom" smrtonosnom dozom valijuma i
alkohola u bolnici "Grossmont".

SLEDE "OTKRIĆA" VEĆ OTKRIVENOG

Medicinski časopisi koje sponzorišu velike farmaceutske korporacije, odbili su da publikuju bilo šta u vezi Rajfove terapije.
Tako mnogi studenti medicine nikada nisu ni cli za rajfova istraživanja.

Tako su kasne 1950. godine neki nezavisni istraživači, ne znajući nista o Rajfovom radu, izneli dokaz da je rak infektivna
virusna bolest i da se "kancer ne sastoji samo od tumornog tkiva". Opisali su to kao bolest prouzrokovanu nekim mikro-
organizmom u krvi. Po njima ispada da svi nosimo taj virus, ali da on ne prouzrokuje tumor ukoliko u organizmu nema
dovoljno toksina, a što se događa zbog učestale izloženosti hemikalijama, radijaciji, stresovima... ili slabom krvnom slikom i
oslabljenim imunitetom.

Biofizicari su sada dokazali da postoji krucijalna prirodna interakcija izmedu žive materije i protona. Ovaj proces je merljiv na
ćelijskom (bakterijskom) nivou. Druga istraživanja su pokazala da su svi živi sistemi izuzetno osetljivi na elektromagnetne
talase eskstremno niske ili visoke frekvencije. Tako se može reći da svaka vrsta ćelije ima specifičnu frekvenciju u interakciji
sa elektromagnetnim spektrom.

Dr. Irene Corey Diller sa Instituta za istraživanja raka u Filadelfiji 1950. godine je, takođe, ne znajući za rad Rajfa, izolovala
gljivični agens iz maligne izrasline. Sazvala je simpozijum u Njujorku kako bi obelodanila svoje otkriće. Direktor Centra za
istraživanja raka bolnice Sloan Ketering, Cornelius P. Rhoads, to je sprečio.

U laboratorijama instituta Sloan- Ketering je i 1985. nepobitno utvrđeno da se virus (identičan onom koji je opisao Rajf)
nalazio u svim kulturama krvi kanceroznih pacijenata. Svi ovi nalazi su morali da budu uništeni, a zvanično tumačenje koje je
izdato je da je virus došao spolja.
Već 1971., godine Ričard Nikson, marioneta bankarske oligarhije sa Vol Strita, gromoglasno je najavio novu američku borbu
protiv opake bolesti - kancera. Nazvao je to bombastično u tipičnom američkom stilu: "Rat kanceru". Tako je iz državnog
budžeta SAD izdvojeno 1,6 milijardi dolara koje su date privatnim klinikama i istraživačkim centrima za rak da nastave rad u
"otkrivanju" ove "opake bolesti".

Do 1990. potošeno je na ovaj program oko 50 milijardi.

THERE IS NO BUSINESS LIKE THE BIG PHARMA BUSINESS

Šta bi bilo, zaboga, sa farmaceutskom industrijom, sa apotekarima, sa lekarima mnogih glamuroznih i skupih medicinskih
centara? Danas tretman jednog pacijenta od raka u proseku košta oko 300 000 USD. To je veliki biznis. Koliko puta ste videli
kako neko u Srbiji očajnicki pokušava da sakupi novac kako bi svoje dete odveo na ovo skupo lečenje? Ali, ni jedno dete,
koliko se ja sećam poznatih slučajeva iz novina koji su dobili ogroman publicitet, nije preživelo.

FONDOVI, FONDOVI, FONDOVI... Slučaj Slađane Kobas (desno), jedine preživele bebe iz banjalučkog porodilišta koja je
1992. godine zbog sankcija ostala bez kiseonika u inkubatoru čak 12 dana, tipičan je primer. Ona je nakon neuspešne
hemoterapije na "Univerzitetskoj klinici Gejnsvil" na Floridi, koja je koštala 100 000 dolara, prebačena u "Nacionalni institut
zdravlja" u Betezdi u Merilendu, gde je pokušano s novim, eksperimentalnim vidom hemoterapije. Pošto je,očito, poslužila i
kao zamorče za testiranje novih lekova, metastaze su se još više proširile. "Dobri lekari" shvativši da leka nema, vratili su je
natrag u Srbiju gde je i umrla u trinaestoj godini. Novac su zadržali.

"Slavena Jandrić (17) iz Subotice, obolela od leukemije, kojoj su propisi uskratili novac za lečenje u inostranstvu, spremala
se za operaciju uz pomoć novca koji su u neviđenoj akciji solidarnosti izveli njeni školski drugovi
Sedamnaestogodišnja Slavena Jandrić, obolela od leukemije, preminula je u noći izmedu petka i subote. Nije dočekala
nastavak lečenja, presadivanje kosne srži, koje je trebalo obaviti u inostranstvu.
...Operacija je već bila zakazana u Trstu, u Italiji. Davalac kosne srži bila bi njena rođena sestra Gordana, što se u medicini
smatra idealnim rešenjem. Izgledalo je da će ishod biti srećan, ali, Slavena nije preživela pripremu za operaciju.
Sama operacija presađivanja kosne srži košta oko 95.000 maraka. Republički zavod za zdravstveno osiguranje odbio je
molbu oca Zorana Jandrića da se Slavena uputi na lečenje u Italiju. Obrazloženje: zakon dozvoljava lečenje u
inostranstvu samo deci do 15 godina." (Fonet)

U SRBIJI FOND DO FONDA, ALI NEMA LEKA

Gle, ko se kod nas bavi prikupljanjem novca za lečenje u inostranstvu! Ministar zdravlja Srbije koji je od lekara napravio
biznismene (privatizacijom zdravstva) i vodi se kao "lider tima" za kliničko ispitivanje lekova u srpskim bolnicama. Smrt
nesrećne Slavene Jandrić kojoj je državni fond zbog propisa (koje su valjda doneli Marsovci) uskratio lečenja, bio je idealan
pokazatelj srpskoj javnosti da se morao osnovati drugi fond. A na čelu fonda je upravo Ministar.

Mnogima u Srbiji je već jasno za koga radi dr Tomica Milosavljević, po treći put izabran kao ministar zdravlja Srbije, kadar
G17 Plus i čovek sa značkom na reveru. Njegov poslodavac je BIG PHARMA i predstavlja danas najveću opasnost za

zdravlje i život građana Srbije !!!

O njegovom ministrovanju i kliničkom ispitivanju lekova (vivo eksperimentima) i klanovima u srpskom zdravstvu možete
pročitati na dole navedenim linkovima:

http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=140&clanak=4

http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=140&clanak=5

http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=141&clanak=11

http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=76&clanak=2

Strategija jedne farmaceutske korporacije:" Mi prvo napravimo lek i istražimo tržište, a onda izmislimo bolest".
Što se tiče lečenja frekvencijama, danas se mogu kupiti mali aparati koji koštaju od 1200 do 3600 dolara i napravljeni su za
kućnu upotrebu, od lečenja do relaksacije. Problem je koliko su oni zaista tačni, jer su mnogi proizvodjači koristili različite
frekvencije za iste bolesti, nabadajući pravu oscilaciju. Da bi frekvenca bila ubitačna za mikroorganizam ona se najčešće
koristi u harmoniji sa nekoliko talasnih dužina koje su usklađene i definisane za svaki pojedinačni virus. I naravno svaki
organizam. Kako je originalna dokumentacija Rajfa uništena, mnogi su pokušali da prepisivanjem i istraživanjem iz raznih
izvora dodju do tačnog broja. Koliko je ko uspeo, pitanje je. Zato korišćenje ovih aparata koji se prodaju kao Rajfova
tehnologija,ide na sopstvenu odgovornost. (Ali, i kada koristite mobilni telefon, vi ga koristite na sopstvenu odgovornost, zar
ne? Mada vam to niko nije rekao.)

Doktor Robert P. Staford, koji je radio sa Rajfovom originalnom mašinom u periodu od 1957 do 1963., uspeo je da napravi
neku listu frekvencija koje su možda i najpribližnije onima koje je Rajf razotkrio kao ubitačne (MOR). Evo kako to izgleda za
neke bolesti u Hertzima:
Tetanus 120,
Gonoreja 712,
Stafilokoke 728,
Streptokoke 880,
Tifoid bakterija 712,
Tifoid virus 1862,
Tuberkuloza virus 1552 (kao i B - koli),
Sarkom (sve vrste) 2008,
Karcinom (sve vrste) 2128.

Mnogi ljudi koriste osnovne frekvencije koje ovi aparati nude (727/728, 784/786/787, 880, 464/465) u svakoj sesiji, jer se one
odnose na brojna patogena stanja koja se često ponovo aktiviraju kao, na primer, virus gripa.

Ipak, glavna dostignuća Rajfovih istraživanja i te kako se koriste u eksperimentalne svrhe i to uglavnom za vojne potrebe.

DA LI JE SAVREMENA MEDICINA POSTALA PROTIVPRIRODNA NAUKA?

HEMOTERAPIJA -NAJSUROVIJA MEDICINSKA PREVARA?

Iako su u poslednjih stotinu godina mnogi medicinski istraživači i naučnici širom sveta definisali blizu 300 terapija
koje su se pokazale izuzetno uspešnim (i do 100 %) u lečenju raka, zvanična medicina prihvata samo tri metode:
hirurško odstranjivanje tumora, zračenje X- zracima i hemoterapiju. Sve tri metode sakate i razaraju ljudski
organizam i zapravo samo tretiraju posledicu, ali ne i uzrok bolesti. Da li je lečenje zaista cilj savremene medicinske
nauke?

Piše: Ivona Živković

U najširem smislu hemoterapija (hemioterapija)  je medicinski tretman u kome se određenim

hemijskim sredstvima, koja se ubacuju direktno u krvotok, truju i ubijaju ćelije u ljudskom organizmu.
Cilj da se ubiju one koje sadrže neki mikroganizma ili kancerozne ćelije. U tu svrhu koriste se brojna
jedinjenja ili njihove kombinacije sa antibioticima i citiostaticima (koji sprečavaju deobu ćelija).
Kako se putem krvi praktično prenose kroz čitav organizam ove toksične hemikalije ubijaju i mnoge
zdrave ćelije i čine u čitavom telu ogromna razaranja.
 "Lek" koji je greškom
dospeo na kožu jednog
pacijenta

"Ukoliko u bolnici prilikom rada ili transporta dodje do

prosipanja izvesne količine hemikalija koje se koriste u
hemoterapiji , proglašava se biološka opasnost. To
zahteva posebne mere predostrožnosti , a stručnjaci u
specijalnim odelima moraju da počiste pažljivo sve
površine koje su bile u dodiru sa hemikalijom i to po
specijalno propisnim protokolima. Nije li čudno da se ovim
otrovnim hemikalijama "leče" ljudi i ubacuje im se to
direktno u krv?"

Prvi lek koji je napravljen za potrebe hemoterapije je “salvarsan” i njega je napravio još 1909. godine Pol Erlih za borbu protiv
sifilisa. Za to je dobio i Nobelovu nagradu.

Za same pacijente hemoterapija je izuzetno teško mučenje ravno srednjevekovnoj inkvizicijskoj torturi. Pored mučnine koja
se javlja, ne samo tokom primanja ovih otrova u organizam, već i nekoliko dana, pa i nedelja nakon toga, dolazi do teških
oštećenja na ćelijskom novou u čitavom organizmu.

Najpre se uništavaju krvne ćelije, crvene i bele i sprečava se njihova deoba.  Deoba ćelija u organizmu je stalni proces i
to je esens života.
Zbog toga se ubacuju u krv drugi lekovi koji nivo belih krvnih zrnaca onda podižu.

Na sluzokoži usne duplje se pojavljuju teške ulceracije, gde je koža toliko uništena da nervni završeci  postaju ogoljeni.
Uzimanje hrane i vode tako postaje nepodnošljivo zbog osećaja pečenja i žarenja.
Ali, bez brige kažu edukovani lekari, jer  i za o postoje napravljeni specijalni rastvori za ispiranje usta.
Isti tip ulceracija se javlja na crevima što ima za posledicu teške prolive. Ali farmaceutika je i za to napravila neke lekove koji
se mogu davati kako bi se tegobe makar malo ublažile.
Naravno, na istom principu strada i bešika.
Hemoterapija (čitaj trovanje) izaziva pad imunog sistema, gubitak apetita, i logično, konstipaciju. Verovali ili ne, sve ovo
savremana medicina 21. veka naziva LEČENJEM. Čega?

Malignog tumora, kažu, jer on se mora smanjiti ili uništiti. Drugog načina osim hemoterapije, radijacije ili sečenja nožem –
NEMA, kažu edukovani lekari!  

Kako je moguće da i nakon skoro 100 godina od kako se vrše istraživanja u lečenju raka, na koja je potrošeno do sada
najmanje trilion dolara, NEMA bolje terapije? Šta je radila medicinska nauka sto godina, kada nije uspela da za lečenje raka
nađe nešto manje otrovno, manje škodljivo i mučno?
Istina je, međutim,  da danas u svetu postoji najmanje 300 različitih veoma uspešnih terapija za lečenja raka, ali se uporno
sve vode kao alternativne. Vodeći svetski zdravstveni autoriteti i dalje prednost daju trovanju, pečenju i sečenju, baš
kao i pre sto godina. Ko je zaustavio medicinsku nauku na nivou od pre 100 godina?

Učinila je to je jedna mala , ali moćna interesna grupa kapitalista kako bi osigurala svoj profit.

Upravo 1920. godine farmaceutska industrija, hemijska industrija i naftna industrija (mnogi lekovi se prave sa suspstancama
koje se dobijaju iz derivata nafte) inkorporisle su svoj biznis, a njihovi vlasnici  ukrstili su vlasničke strukture u svim vodećim
kompanijama iz navedenih oblasti. Tako je nastao korporativni biznis farmako-petro-hemijske industrije.

Njihove transnacionalne korporacije danas pokrivaju praktično čitavo svetsko tržište hemijskim i farmaceutskim proizvodima,
tržište nafte, medicinske opreme i snabdevanje vodećih svetskih kliničkih centara.

Termin “korporacija” izveden je upravo iz reči “korpus” -telo. Korporacija je telo za sebe i ono se hrani i egzistira samo
ukoliko stalno postoji profit. Cilj korporacije jeste da se stalno uvećava. Korporacija u sebe zato uvlači što više poslova i
povezuje ih, pri tome guta manje kompanije. Samo u lečenju raka korporativni biznis danas obrće preko 200 milijardi dolara
godišnje i najveći deo kolača odlazi onima koji su za sebe zgrabili najveći deo tržišta. Korporacija Bristol-Myers je danas
glavni svetski snabdevač hemijskih supstanci za hemoterapiju. Njeni ljudi su u upravnim odborima vodećih svetskih bolnica i
istraživačkih centara. “Bristol - Myers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Članovi upravnog odbora ove
kompanije istovremeno su bili i na čelnim funkcijama u američkom Nacionalnom institutu za istraživanje raka (NCI). Na
primer: Pol A. Marks je predsednik Izvršnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor moćne kompanije Fajzer
(Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Džejms Robinson je član upravnog odbora Sloan - Keteringa i
direktor Bristol - Myers-a. Sve to je razlog zašto su Sloan - Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za
borbu protiv raka (ACS), Američka medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), uključeni u
borbu kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti”.
O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" Edvard Grifin još 1974.

“Hemoterapija je izuzetno unosan posao. Za doktore, bolnice i farmaceutske kompanije... Medicinski establišment želi da
svako sledi tačno isti protokol. Oni ne žele da industrija hemoterapije podbaci i to je prepreka broj jedan za bilo kakav
progres u onkologiji”. Dr Glenn A. Warner, M.D.

Da je do ovakve globalne inkorporiranosti došlo pre 200 godina umesto pre sto , kada je otkrivena nafta, kao zlatna koka,
umesto hemoterapije rak bi se lečio pijavicama. I to bi bilo usvojeno kao ortodoksna medicina. Ako vam lečenje pijavicama u
odnosu na hemoterapiju deluje primitivno,  imajte u vidu da je “lečenje” pijavicama mnogo bezbednija terapija od “lečenja”
toksinima.

Ali, većina lekara ni pacijenata nije u stanju da prihvati da je hemoterapija obična prevara.

Napravimo zato malu analogiju i pogledajmo šta bi se desilo da se medicina,  pre 200 godina u vreme lečenja pijavicama,
inkorporirala u profitabilni sistem petro-hemijskog trusta.

Poznato je da je puštanje krvi bilo uobičajena medicinska terapija stotinama godina još od antičke Grčke. Mnoge bolesti su
se tako “lečile”. I to su sprovodili edukovani lekari. Ovu primitivnu terapiju zasecanja pacijenata nožem u početku 19. veka
zamenila je mnogo savremenija varijanta tog istog, ali pomoću pijavica. Nož više nije bio neophodan i bio je to veliki
napredak u medicini.

Pijavice su korišćene uz simptome laringitisa, mentallnih poemećaja i debljine. Klinika sa pijavicama je napredovala i
razvijala se pa je vremenom otkriveno da su američke vrste pijavica bolje u terapiji od evropskih, jer prave manji rez na koži i
isisavaju manje krvi. To je za pacijenta blo bezbednije. Tako se dinamika isisavanja krvi mogla stručno regulisati dodavanjem
ili smanjenjem broja pijavica. I za ovo su se, verovatno, specijalizovali lekari “pijavičari”. Terapija je bila toliko popularna da
su pijavice skoro istrebljene. Specijalizovali su se verovatno i uzgajivači pijavica, pa sakupljači, pa trgovci koji su ih prodavali
lekarima itd. Svi oni koji su u ovom poslu učestvovali svakako su našli tu i svoj interes.

Da su se svi ovi “biznismeni” iz 19. veka tada organizovali kao jedna korporacija i jedan interesni klan, mogli su izdejstvovati 
monopol na uzgajanje pijavica, na njihovu distribuciju i medicinsku terapiju. Investirali bi onda u edukaciju isključivo lekara
“pijavičara” i patentirali ovu terapiju kao svoju i definisali svoje protokole u lečenju. Investirali bi u bolnice koje bi ovu terapiju
sprovodile, isključivo po njihovim protokolima, i debelo to naplaćivali. Najveći deo zarade bi išao glavnim pijavičarima koji su
registrovali patent.
Da bi ostvarili monopol u terapiji morali bi da stave pod kontrolu sve bare iz kojih bi se mogle nabaviti pijavice ili bi ih
jednostavno isušili, a onda napravili svoje zaštićene bazene za njihovo uzgajanje. Držali bi monopol i u distribuciji pijavica,
njihovom posebnom pakovanju, a investirali bi i u medije i popularne medicinske revije preko kojih bi  promovisali lečenje
pijavicama. Građani bi tako bili ubedjeni da su pijavice najsavremenija medicinska metoda za lečenje mnogih bolesti.

Pijavičari bi otvarali svoje edukativne centre, medicinske škole , univerzitete, izdavali medcinske udžbenike. U upravnim
odborima ovih institucija bi sedeli provereni pijavičari. Studenti medicine  bi učili o najsavremenijim medicinskim
dostignućima u tretmanu pijavicama.

Lekari koji bi bespogovorno upražnjavali lečenje pijavicama išli bi na međunarodne seminare u egzotične krajeve, dobijali
skupe poklone i stručna plaćena usavršavanja od odgajivača pijavica.  Interesni klan pijavičara bi za svoje odabrane lekare
ustanovio posebnu svetski priznatu nagradu za dostignuća u medicini, a na sve strane bi nicali istraživački centri koji bi se
bavili genetikom pijavica i rekombinovanjem njihovog DNK kako bi se dobile nove i savremenije vrste koje bezbolno buše
kožu i sišu krv.

Posebne farme bi uzgajale ove pijavice u najsterilnijim uslovima, a sva naučna ispitivanja bi bila veoma skupa i to bi se
odrazilo kasnije i na cenu tretmana.

U korporativni lanac bi se uključile i brojne farme na kojima bi se uzgajala samo hrana za pijavice.

Za saniranje ožiljaka od ujeda pijavica nakon terapije specijalizovala bi se posebna farmaceutska grana koja bi proizvodila
meleme, kremove, losione i sl., za brži oporavak. Biznis bi se širio.

Naučnici bi na posebnim institutima proučavali  i utvrđivali količinu krvi koju pijavice treba da isišu za svaku bolest. Podaci bi
izlazilu u stručnim časopisima koje bi finansirali pijavičari. Postojale bi pijavice za tumore, za reumu, hipertenziju, dijabetes...
i, naravno, doktori “pijavičari” za to specijalizovani.
Cenu lečenja bi podigli u nebesa i tada bi mnogi manje imućni građani morali da idu od kuće do kuće i preko medija da  mole
za humanitarni prilog za lečenje svog bolesnog deteta u najprestižijoj pijavičarskoj klinici koja bi skupo naplaćivala tretmane.

    
Mediji u vlasništvu pijavičara bi promovisali isključivo lečenje pijavicama, a servilne televizije (kao B92) bi skupljale pare za
nabavku uzgajališta pijavica. Žene bi se pozivale da obavezno bar dva puta godišnje idu kod lekara na tretman puštanja krvi
pijavicama i to bi se nazivalo prevencijom. Oni koji se ne bi odazvali na preventivne tretmane, bili bi preko istih medija
zastrašivani mogućim dobijanjem “opake bolesti”.

Nevladin sektor bi zahtevao da parlament donese zakon o obaveznom puštanju krvi kao prevenciji.

Pijavice bi se prodavale samo za devize, pa bi državne i privatne bolnice u Srbiji morale da uzimaju kredite u evrima ili
dolarima kako bi ih nabavili. Naravno, mediji bi promovisali američke pijavice kao najbolje.  Najbolje za ceo svet.
I na tome bi svi u lancu zarađivali novac. Sve po potrebi i u skladu sa medicinskom naukom koja nikada ne bi smela da izađe
izvan okvira u kome se nalazi terapija pijavicama.
Sva dalja medicinska istraživanja bi bila zaustavljena, a svako ko bi pomislio da se leči na drugi način, osim pijavicama, bio
bi proglašavan šarlatanom i nadrilekarom. Medicinska udruženja bi samo lekarima koji leče pijavicama izdavala licencu za
lekarsku praksu. Svaka alternarivna lečenja bi bila zabranjena, a oni koji bi ih primenjivali nazivani bi nadrilekarima i preko
medija bi bili omalovažavani i ismejavani.

Da se neverni uvere da je to JEDINO ISPRAVNO lečenje pravljene bi lažirane statistike o broju izlečenih od raznih bolesti.
Ko bi to mogao proveriti kada su u svim upravnim odborima naučnih  institucija i svim medicinskim školama pijavičari?

Zapravo, stvarnog izlečenja za mnoge bolesti ne ni bi bilo, pa bi se medicinska nauka bavila novim istraživanjima u pokušaju
da nađe optimalan način korišćenja pijavica za određene bolesti. Izlečenje od raka bi uvek bilo tu negde, stalno u novim  i
novim otkrićima.
Ministri i bi iz državnih budžeta davali odgromna sredstva za dalja istraživanja pijavica i njihovu genetsku modifikaciju. To što
bi mnogi umirali po bolnicama bilo bi tumačeno  da se nisu na vreme javili lekaru i dobili tretman pijavicama.
Generacije lekara bi bile uverene da se danas živi duže i zdravije samo zahvaljujući uspešnoj primeni pijavica u lečenju
mnogih bolesti.
Da li vam sve ovo deluje sumanuto? Ili vam je tu mnogo toga poznato?

A da li vam deluje sumanuto kada danas moderna medicina 21.veka primenjuje lečenje hemoterapijom koja je nastala još
1909. od koje opada kosa, razaraju se tkiva i ljudi uvode u paklene muke. Da li vam je neobično što se u hemoterpapiji
koriste čak hemikalije koje se istovremeno koriste kao bojni otrovi (kao npr. citotoksin bis2-hloroetil -sulfid poznat zbog mirisa
kao senf-gas).
I sve to košta od 300 000 do 1.000 000 dolara. Ko je odredio tako visoku cenu tretmana otrovima? Da li znate ko danas sedi
u upravnim odborima tih eminentnih svetskih klinika?

ČIME SE OPRAVDAVA KORIŠĆENJE HEMOTERAPIJE

Jedini način da se opravda korišćenje hemoterapije i zračenja je ukoliko ovi tretmani značajno produžavaju život pacijenta u
poređenju sa onima koji se leče drugim alternativni metodama. To znači da je hemoterapija (posle hirurgije) jedini način da
se tumor, ukoliko ugrožava život, smanji ili eliminiše.  Imajte u vidu da nije svaka maligna izraslina na vitalnom organu i da
mnoge i ne predstvlajju smetnju vitalnim funkcijama.
     Tačno je da će se tumor na ovaj način brzo smanjiti, ali smanjiće se i vreme preživljavanja pacijenta.  Evo šta o tome
kaže dr  Filip Binzel koji se preko tridest godina bavio tumorima:
“Kada se okrije da neko ima tumor, prvo što lekari razmatraju je šta da učine sa izraslinom. I kada takav pacijent prima
hemoterapiju pažnja lekara najčešće je okrenuta tome šta se događa sa tumorom. I najvažniji cilj je njegovo smanjivanje ili
eliminacija. Ali, kako se ovom terapijom smanjuje tumor i pacijent postaje  sve bolesniji. Zastrašujuće je koliko lekarima to ne
smeta, a smeta im postojanje tumora, koji često ne smeta ni samom pacijentu, osim što kod njega izaziva paničan strah”.
(Ovaj strah najčešće pospešuju mediji.)
“Najstrašnije je što se nakon eliminacije tumora, hirurškim putem ili hemoterapijom pacijent smatra skoro izlečenim. Ali nije
tako. Naprotiv”.

Doktor Binzel podseća da je tumor samo vidljiva manifestacija poremećaja koji se odvija u čitavom organizmu.
Odstranjivanje tumora ne znači i odstranjivanje uzroka bolesti. Borba protiv raka mora biti borba protiv
kancerogenog procesa u čitavom oganizmu. Jer, smrt ne nastupa od jedne maligne izrasline već od metastaze.

Na žalost, konvencionalna medicina je potpuno koncentrisana na simptom, a ne na uzrok. Tako se hemoterapijom,

radijacijom i hirurgijom zapravo rak kao proces uopšte i ne tretira, a ljudi se nakon operacije otpušatju kući jer je širenje
kancera tako zaustavljano.

“Ne postoji ništa u hirurškom metodu odstranjivanja kancera što može sprečiti njegovo dalje širenje”, kaže doktor
Binzel. “Radijacija, takođe, ne može sprečiti dalje širenje. Ni hemoterapija ne može zausaviti širenje bolesti. Kako to
znamo? Jednostavno pregledom statistike.”
...
     “Postoji u medicinskoj statistici nešto što nazivamo ‘vreme preživljavanja’. Ono je definisano kao vremenski interval od
trenutka kada je rak dijagnostikovan do trenutka  kada pacijent umre od ove bolesti.”
...
“Poslednjih 50 godina, ogroman  napredak je načinjen u ranom dijagnostikovanju raka. U tom periodu vremena, ogroman
napredak je načinjen u hirurškoj sposobnosti da tumore ukloni. Ogroman napredak je učinjen u primeni radijacije i
hemoterapije i njihovoj sposobnosti da tumor smanje i unište. Ali, vreme preživljavanja pacijenata danas nije veći od
onoga koji je bio pre 50 godina. Šta to znači? Očigledno znači da tretiramo pogrešnu stvar”, piše u svojoj knjizi “Živi i
zdravi” dr Filip Binzel. (Philip Binzel, M.D., Alive and Well).
Dr Filip Binzel smatra da se u primarnom stadijumu raka, osim malog broja izuzetaka, tumori nalaze u stanju da niti
ugrožavaju zdravlje, niti život pacijenta. Ono što predstavlja opasnost je širenje bolesti na čitav organizam”.

HEMOTERAPIJA UBIJA BRŽE OD RAKA

Mnogi ljudi koji su “umrli od raka” zapravo su umrli od tretmana koji je uključivao hemoterapiju ili zračenje. Tako hemoterapija
ubija zdrave ćelije organizma pre nego što ih razori kancer koji može veoma sporo da se razvija.
Većina pacijenata koji su “umrli od raka” zapravo su umrli od neuhranjenosti, jer kancerozne čelije uzimaju hranjive sastojke
iz krvi i razaraju imuni sistem pa je tako oslabljen organizam podložan mnogim infekcijama protiv kojih nije više u stanju da
se brani. Hrana se transportuje krvlju pa je ubijanjem krvih ćelija organizam još više ugrožen. Pored toga hemoterapija
uništava ćelije creva, usne duplje i zbog totalnog mučenja organizma on prestaje da traži hranu.
Dakle, hemoterapija ne da ne podiže imuni sistem, već ga slabi. Sve ove pojave koja prate hemoterapiju medicina “leči”
dodavanjem novih lekova koje je farmakobiznis spremio kao pomoćna sredstva u hemoterapiji.

Tako kada se unište bela krvna zrnca, ona se novim lekovima ponovo podižu na neki podnošljiv nivo. Ulceracije se leče
rastvorima za ispiranje, a tu su i lekovi protiv proliva ili zatvora. Savremena medicina ima na raspolaganju lek za sve, samo
ne lek protiv ljudske gluposti. Sve je to uključeno u cenu tretmana, pa jedna hemoterapija danas košta 300 000 do 1.000 000
dolara. Oni očajnici koji veruju savremenoj medicini moraće još i da podmažu ili mole lekare na VMA u Beogradu da bi ovaj
skupi tretman i dobili, jer sve to na kraju plaća Fond za zdravstveno osiguranje.

“Većina pacijenata obolelih od raka umire od hemoterapije. Hemoterapija ne odstranjuje rak dojke, debelog creva, ili rak
pluća. Ova činjenica je dokumentovana pre više od deset godina, ali lekari i dalje uporno koriste hemoterapiju za ove
tumore”. (Allen Levin, MD UCSF “The Healing of Cancer”)

“Nemački epidemiolog na “Mannheim Tumor Clinic” u Haidelbergu, dr Urlih Abel, uradio je obimno istraživanje i analizu
svake glavne studije i kliničke primene hemoterapije ikada izvedene u svetu. Njegove zaključke treba da pročita svako ko
namerava da se ukrca na ‘hemo ekspres’, zapisao je u svojoj knjizi “Doktor u kući” Tim O’Shea (The Doctor Within).

“Da bi bio siguran da je uzeo u obzir i pročitao sve što je ikada publikovano o hemoterapiji, dr Abel je poslao pisma na 350
medicinskih centara širom sveta tražeči da mu pošalju bilo šta  publikovano na tu temu. Abel je istražio hiljade članaka i
verovatno da u svetu niko ne zna više o hemoterapiji od njega.
Za analiziranje mu je bilo potrebno nekoliko godina, ali su rezultati bili zapanjujući: Abel je otkrio da od ukupne naučne
evidencije o primeni hemoterapije, koja mu je bila na raspolaganju, nigde nema dokaza da je hemoterapija na bilo koji
primetan način produžila život pacijenata koji su patili od najčešćih oblika kancera”.

“Abel u svom radu naglašava da hemoterapija retko može i da poboljša kvalitet života obolelog. On opisuje hemoterapiju kao
‘naučnu pustoš’ i kaže da je najmanje 80 procenata hemoterapije izvedene u svetu bezvredno i poredi je posprdno sa
“carevim novim odelom”, jer  niti jedan lekar niti pacijent nije voljan da od nje odustane, iako nema naučnih dokaza da ona
nešto vredi”. (Objavljeno u medicinskoj reviji “Lancet, 10. avgusta 1991.)

Ni jedan vodeći medij u svetu nikada nije pomenuo o ovoj obimnoj studiji ni treči. Ona je totalno zataškana. (Možete
pretpostaviti da su svi ti mediji u vlasništvu “pijavičara”).

Poređenjem "vremena preživljavanja" kod hemoterapijom tretiranih i netretiranih pacijanata došlo se do sledećih rezultata:

“Moje studije su pokazale da netretirani kancer kod obolelih ostavlja obolelima do četiri puta veće šanse za duži život, nego
tretirani. Ako neko ima rak i reši da ne preduzme ništa, živeće bolje i kvalitetnije nego ukoliko se podvrgne radijaciji,
hemoterapiji ili hirurgiji...” tvrdi profesor Hardin Džons (National Cancer Institute of Bethesda, Maryland, 1956 Transactions of
the N.Y. Academy of Medical Sciences, vol 6.)
Doktor Džons je sproveo globalno istraživanje raka svih tipova i uporedio netretirane i tretirane slučajeve, da bi zaključio da
netretirani žive duže i često nadžive one koji su tretirani.

Kako izgledaju neki od altrenativnih tretmana biće reči u nekoliko narednih tekstova.

ZAŠTO SE U SRBIJI VRŠI PRIVATIZACIJA ZDRAVSTVA ?

Zdravstevana politika je deo državne politike. Državna politika je zaštita ekonomskih interesa države, a ekonomija je zasnovana na
proizvodnji sredstava za život. Jedino ljudski rad može nesto da proizvede. Da bi narod radio i stvarao dobra bez kojih nema života
(hrana, energenti, sklonište) mora da bude zdrav tj. radno sposoban. Zato stara rimljanska poslovica kaže: Sani divitibus ditiores –
Zdravi su bogatiji od bogataša.
Ali, današnja društvena zajednica koja počiva na novcu kao “vrednosti” morala je i ovo da promeni. Zato se od lekara danas
očekuje da prave novac, a ne da leče ljude. Tako je i globalna politika u oblasti zdravstva (koja se nameće i Srbiji) - da se od lekara
naprave dileri lekova, a od zdravih ljudi - pacijenti (potrošači). Novac je tako postao vredniji od života pa je ogroman broj ljudi širom
sveta postao biološki višak. Njegovu redukciju danas nameće globalna svetska oligarhija i to treba da sprovedu oni od kojih se to
najmanje očekuje - lekari. Nevidljivi neprijatelj je najefikasniji. Lekari su danas tako postali najveće ubice i masovni egzekutori.
KAKO SE ODBRANITI?
Priroda je ipak jača od ljudskog zla i jedan biološki mehanizam je voljom Kreatora ugrađen u telo svakog zdravog čoveka. Zato,
ukoliko prilikom odlaska kod lekara osetite STRAH – znajte da vam to Kreator šalje signal o opasnosti. To oseti i svako dete čim
ugleda lekara. Da li ste se nekada pitali zašto? Sada znate. Ovaj prirodni signal isti medicinsko-korporativni klan nazvao je
ijatrofobijom i promoviše ga kao bolest. Zato će vam "stručno" preporučiti da se javite psihijatru.

Na vama je da sami odlučite šta ćete činiti.

Nastaviće se

Tekst je uz male izmene objavljen u beogradskom listu "Tabloid", od 11.12.2008.

11.06.2009.

NEMAČKO-SRPSKA FORMULA ZA RAK

Priredila : Ivona Živković

Serijal tekstova o alternativnom lečenju kancera bavio se uglavnom istraživanjima vršenim u SAD. Ono što će mnoge
iznenaditi je da se i u Srbiji od skoro primenjuje jedna uspešna formula protiv kancera koja je do sada pokazala veoma dobre
rezultate u kliničkoj primeni (in vivo), dok su in vitro ispitivanja skeptične istraživače na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu
ostavila iznenadjenim.

Radi se prvenstveno o formulama Korbazol i Nakvonit. Glavna formula je zapravo Korbazol, dok se u terapiji koju sprovodi
privatna beogradska bolnica Nova Vita koriste i druge formule kao Amazonski Megamin, Imunark, Gonebazol itd. Ove
formule su godinama razvijali i modelirali u Nemačkoj i to je radila grupa genetičara i biohemičara čija je istraživanja,
verovatno, pokrivala kompanija Bayer (pošto su neki radili za nju). Da li je moćni nemački koncern odustao od daljeg rada na
ovom preparatu zbog neisplativosti ili nečeg drugog, nije poznato. U svakom slučaju, kao i sve velike farmaceutske
kompanije, oni "i dalje rade" na istraživanjima vezanim za kancer.

Ali, ono što nije nastavio da radi Bayer nastavili su nezavisni istraživači. I ovde se, po nekim naznakama, radilo na tome da
se spreči izbacivanje formule protiv raka na tržište, pa je ona postala samo dopunska hranjiva formula. Zvanična medicina
ovu formulu ignoriše, a ime Korbazol je izvedeno iz imena (odnosno nadimka) izvesnog dr Korba. Ali kako niti jednom
pronalazaču uspešne terapije u lečenju kancera nije sudjena slava i novac, već isključivo šikaniranje, izbacivanje sa posla i
pretnje - imena su ostala tajna.

 
Naravno, najveća "greška" ove formule je što je napravljena od običnih prirodnih supstanci (glavne su amazonski minerali,
alge, trave, polen i propolis) i što se, verovatno, ne može profitabilno patentirati.

Samo sticajem okolnosti, ličnih veza i inata jednog Beograđanina (Milomira Kandića) ova formula je našla put do Srbije, gde
su u beogradskom Biofarmu (gde je Kandić suvlasnik) počeli da je prave , ne kao lek protiv kancera, već kao hranjivu
formulu za jačanje imuniteta. Naravno, lek protiv kancera i dalje zvanično - NE POSTOJI. Ali, svi oni koji su čitali detaljno
tekstove o raku na ovom sajtu, znaju da je kancer upravo hronični poremećaj metabolizma.

I upravo takvu metaboličku terapiju počela je pre nekoliko godina, pomoću navedenih formula, da sprovodi privatna bolnica
Nova Vita u Beogradu (u Rakovici), koja je u sastavu nemačko -srpskog Biofarma.

Kako su tretmani pomenutim formulama pokazali jako dobre rezultate kod nekih tipova karcinoma (ali i drugih bolesti),
bolnica Nova Vita se vremenom i specijalizovala za kancer. Verovali ili ne, tu nema ni hirurgije, ni hemoterapije, ni X-
zračenja. Na žalost, najveći broj pacijanata j do sada dolazio na ovakav vid lečenja tek kada su iscrpeli sve druge metode
konvencionalnog "lečenja" i kada im lekar kaže: "Učinili smo sve što je u našoj moći, ali...".

Krv je vitalno tkivo i samo mali poremećaj u načinu njenog rada, oštećuje napajanje i rad svih ćelija u organizmu. Ostati bez
ruke ili noge, manje je zlo za čitav organizam. Kako izgledaju crvena krvna zrnca nakon konvencionalne hemoterapije
možete videti na gornjim slikama. Okrugli kružići su crvena krvna zrnca na tamnoj mikroskopskoj podlozi: levo pre
hemoterapije, a desno nakon nje. Na žalost većina ljudi koji se podvrgnu hemoterapiji sa ovim nije upoznata.

ČAROBNA ILI PRIRODNA FORMULA PROTIV KANCERA?

Zadržimo se sada na samoj formuli i mogućem načinu njenog delovanja. Da napomenem da je za sada izvršeno od strane
relevantnih naučnih institucija u Srbiji samo jedno studiozno istraživanje, u laboratorijskim uslovima, dok se za klinička
ispitivanja (in vivo) još niko iz državnih institucija nije ozbiljno zainteresovao. Ali, mnogim kanceroznim pacijentima koji su u
Novu Vitu ušli kao otpisan slučaj, a napustili je sa smanjenim ili potpuno isčezlim simptomima kancera, to i nije važno.

Korbazol je hranjiva formula na bazi propolisa, polena i meda (rak grozničavo traži šećer) koja u sebi sadrži još jednu vrstu
alge, mešavinu raznih zrnevlja trava i nekih plodova iz doline Amazona, izuzetno bogatih energijom i mineralima i koji u sebi
najverovatnije sadrže neke supstance koje deluju ubitačno na kancerozne ćelije. Žive ćelije ne trpe nikakve posledice. Tu se
nalazi i srpski mineral zeolit (najkvalitetniji na svetu) , a koji ima izvanredno svojstvo apsorpcije toksina. Sama formula
Korbazola i Nakvonita je poslovna tajna.

Da bi smo shvatili mogući način delovanja ovih formula moramo još na jedan način razmotriti nastanak kancera. Poslužimo
se tvrdnjma koje je još pre deset godina u jednom intervjuu izneo namački biolog i virusolog dr Stefan Lanka, koji je
proučavao i evoluciju života u moru.

Naime, jedan od razloga zašto savremena medicina nije u stanju da shvati tačan uzrok nastanka kancera verovatno je i u
činjenici da se na studijama medicine ignoriše sam fenomen nastanka života. Ali, ukoliko bi smo savremena saznanja o tome
primenili na fenomen kancera, došli bi do logičkog zaključka kako razne prirodne formule, koje koristi alternativna medicina ,
postaju delotvorne.

GDE JE PROBLEM LEČENJA KANCERA?

Život je uskladištena energija koja se sama organizuje i funkcioniše na principu koji se menja u zavisnosti od prirodnog miljea
(elektromagnetnog, hemijskog, termalnog...). Samo je čestica života - protit (mikrozima, somatid), kako je to razotkrio dr
Antoan Bešam - večna i neuništiva. Ona ispunjava ćitav svemir. Sve ostalo se menja. Tako je i smrt, kako je definiše
savremena medicina, samo promena životne forme.

I kada govorimo o ljudskom organizmu on radi na principu funkcionalne endosimbioze triliona ćelija koje razmenjuju energiju
i informacije (genetski materijal) i praktično rade kao tim.

Ova kompleksna simbioza je danas u skladu sa homeostatskim principom koji se održava na Zemlji i na kome jedino
možemo da funkcionišemo u sadašnjem obliku. U ovom trenutku osnovni milje za život ljudi na Zemlji je planetarna
homeostaza koja održava optimalnu temperaturu od 15 do 35 stepeni C, količinu soli u moru 3 do 4 posto , koncentracija
kiseonika 21 posto, amonijak koji neutrališe jake sumporne kiseline, ozon koji štiti molekule DNK od ultraljubičastog zračenja
itd. Promenom ovih vrednosti ne nestaje čestica života, jer je ona neuništiv, već se menja samo simbiotički princip
održavanja i proizvodnje energije.

I sve na Zemlji i čitav svemir deo su istog pincipa koji uvek živi, spaja se i stvara galaksije, zvezde, planete, bakterije, biljke,
životinje... Od najmanjeg do najvećeg prolazi ista - energija.

U prirodnu simbiozu ćelija ljudskog organizma tako može da se uključi samo ono što je deo prirode i što oganizam
prihvati kao funkcionalno u održavanju onoga što čini fundament života , a to je proizvodnja energije.

Svaki eventualni poremećaj u energetskom napajanju ili u komunikaciji među ćelijama, može se ispraviti samo ukoliko se
organizam od toga složno odbrani (pomoću imunog sistema) i simbioza nastavi da funkcioniše po univerzalnom principu i na
optimalnom novou održivosti odnosno proizvodnje energije.

Sve ono što nije stvoreno u prirodi, kao na primer sintetički lekovi, za ovakvu simbiozu predstavlja toksin koji ulazi na silu i
prevarom, maskiran kao deo simbiotičkog materijala. On ima zadatak da neki proces razori i time ublaži simptome koji
pokazuju funkcionalnu grešku u organizmu. Nema simptoma - nema greške. I to je danas moderna medicina. Ukoliko neki
organ otkaže, jednostavno se odseče i izvadi. Živi organizam se danas u konvencionalnoj medicini tretira kao mašina.

ŠTA JE KANCER U OVAKVOJ SIMBIOZI?

Dr Lanka smatra da su prvobitne bakterije kao jednoćelijski organizmi koje su postojale na Zemlji pre nego što se u atmosferi
pojavio kiseonik proizvodile energiju primitivnim procesom fermentacije. Iz toga su dobijale veoma malo energije, nedovoljno
da komuniciraju sa drugim bakterijama.

Veruje se da planete nisu uvek imale današnji raspored, pa se tek sa promenom okolnosti u Sunčevom sistemu, kada je
Zemlja dobila današnju poziciju u odnosu na Sunce i to odrazilo i na funkcionisanje bakterija.Tako su one počele da koriste
fotosintezu odnosno energiju Sunca kako bi razgradile materiju i iz nje izvukle još elektrona.

Naučile su da razdvajaju molekule vode i uzimaju elektrone i tako se oslobađao kiseonik. Posledica ovoga je da su
atmosfera i voda vremenom na čitavoj Zemlji postale zasićene kiseonikom.

Sledeći evolutivni korak je nastao, veruje Lanka, kada su neke bakterije naučile da koriste kiseonik kako bi proizvodile još
više energije (oksidacijom) organskih meterija. Tada su na neki način napravile svoju "furunu" pa su mogle da proizvode 20
do 30 puta više energije iz molekula šećera, nego procesom fermentacje. Kiseonik je pri tome isisavao mnogo elektrona iz
molekula šećera.

Na ovom principu danas rade i bakterije nazvane mitohondrije, koje se nalaze u svakoj ćeliji našeg organizma, i kao ćelijska
baterija skladište energiju neophodnu za rad svake ćelije. Energiju skladište u molekulima nazvanim adenozintrifosfat (ATP).

Mitohondrije proizvode energiju koja je ćeliji potrebna da bi mogla da se hrani, diferencira u određeni tip ćelija, razmenjuje
genetski materijal sa drugim ćelijama i ostvaruje simbiozu koja formira složen organizam.

Mitohondrija u ćeliji i shema složenog procesa lančanog tansporta elektrona za koji se veruje da se odvija u njoj.

Tako je osnova za nastanak složenih simboza bila višak energije i svaka ćelija u ljudskom organizmu mora zato da
proizvede određenu količinu energije (od 29 do 38 molekula ATP od jednog molekula glikoze). Sve to odvija se pri
koncentraciji kiseonika u atmosferi koja iznosi 21 posto.
Ali, ukoliko količina kiseonika koju transportuje krv iz nekog razloga postane manja i nedovoljna za ovu ćelijsku "furunu", koja
se mora "potpaliti" da bi mogla da uzima hranjive materije nastaje problem. Tada ova ćelijska baterija ostane bez dovojno
energije za ishranu i komunikaciju,

Ćelija tada ili umre ili grozničavo nastoji da preživi vraćanjem na način ishrane prostog jednoćelijskog organizma - a to je
fermentacija. Tada ona ne koristi kiseonik već postaje anaerobna i prozvodi veoma malo energije (1 do 2 ATP
molekula iz jednog molekula glikoze). Pošto nema više energije nije u stanju da komunicira sa drugim ćelijama, već
samo može da se podeli i tako nastavlja da živi sama za sebe. To je kancerozna ćelija, kako je opisao nobelovac Oto
Varburg još 1940.

Dakle, kancer nije strano telo u organizmu, već deo složene simbioze sa ćelijama koje više nisu u stanju da se uklope u
višećelijsku zajednicu koja koristi kiseonik, već su postale anaerobne.

Zato rak nema karakteristične simptome kao kod delovanja toksina u organizmu, nego je proces koji se godinama odvija
neprimetno, sve dok se ne izgradi nefunkcionalno tkivo koje postane primetno.

PROBLEM MATIČNE ĆELIJE ZBOG NEDOSTATKA ENERGIJE

Kancer zapravo počinje u delovima tkiva gde je došlo do trajnog oštećenja neke ćelije. Ove ćelije tada treba da budu
zamenjene "unverzalnim" ćelijama koje se u toku embrionalnog razvoja nisu izdiferencirale, već su trajno ostale "zarobljene"
na embrioničkom stadijumu. To su matične ćelija. One se po potrebi aktiviraju i pretvaraju u određeni tip ćelija. Na primer kod
loma neke kosti, univerzalne ćelije iz koštane srži se pretvaraju u koštane ćelije i obnavljajuu oštećeno koštano tkivo. Tako
kost zaraste. Ukoliko ovakva matična ćelija dobije nalog da izvrši pretvaranje u koštanu ćeliju, a nije u stanju da proizvede
dovoljno energije da bi ovaj posao odradila, ona grozničavo nastoji da se pretvori u koštanu ćeliju, ali joj to zbog nedostatka
energije ne uspeva. Tako ona, ukoliko ne ugine, ostaje da živi kao anaerobni jednoćelijski organizam (jer čestica života je
neuništiva) , konstantno se umnožavajući kao bakterijum. Zbog nemogućnosti da ostvari energetsku komunikaciju sa drugim
ćelijama ne dobija poruku kada sa umnožavanjem treba da prestane.

Ovo je utvrdio još 1902. škotski naučnik Džon Berd.

Dr Stefan Lanka tvrdi da zbog toga kancerozna ćelija ima samo embrionske markere na svojoj površini, pa je testiranje na
razne kancerozne markere samo biznis koji se prodaje i nema nikakvog smisla u ranom otkrivanju kancera.

U pokušajima da se diferencira, kancerozna ćelija vremenom gubi deo genetskog materijala, a što se nekada se smatrao
uzrokom kancera. Ali, nova saznanja, koja podržava i dr Lanka, kažu da je proces podstaknut nedostatkom kiseonika.

Razni su razlozi koji mogu zaustaviti dotok kiseonika nekoj ćeliji: ukoliko je krv oksidisana unošenjem nitrita (koje sadrže
mnogi stimulatori gde spada i famozna Viagra) ili sulfinamidi (gde spada popularni lek Bactrim) ili se na putu između krvi i
neke ćelije nađu teški metali (koji se ubaciju preko vakcina). Nedostatak masnih kiselina u ishrani (Omega 3) takođe može
onemogućiti unos kiseonika u ćeliju., kao i radijacija. Problem je i kada padne energija u samoj mitohondriji zbog nedostatka
mikronutrijenata koji služe za "potpalu" ćelijske "furune" ili prevelikim korišćenjem antibiotika.

Iz navedenog se može zaključiti da je lečenje ovog poremećaja moguće samo kada se u složenu ćelijsku simbiozu ubaci
neka prirodna suspstanca koju će ona primiti i koja će preko kiseonika uneti elektrone u kanceroznu ćeliju, potpaliti "furunu" u
mitohondriji i sa dodatnom energijom pomoći joj da ostvari komunikaciju sa ostalim ćelijama. Imuni sistem će tada uspešno
aktivirati proces apoptoze (programirane smrti) u kanceroznim ćelijama.

KOLIKO JE KORBAZOL EFIKASAN?

Teorijski bi to mogao biti način delovanja formula Korbazol i Nakvonit. Elektrone transportuju minerali kojima obiluje ova
formula, ali i jedna vrsta amazonskih algi (proteini algi imaju izuzetnu simbioticku sposobnost), a amazonski polen i propolis
su mamac sa kojim će u kanceroznu ćeliju ući i citotoksični molekuli iz drugih biljaka i koji će je navesti na apoptozu. Zeolit će
pokupiti toksine koje su možda sprečili dotok kiseonika u kanceroznu ćeliju.

 
Za razliku od ovog laičkog objašnjenja, savremena nauka je svim hemijskim procesima i svakom parčetu proteina koji su
ugledali na ogromnim elektronskim mikroskopima, dala precizna imena i voli takvim terminima sve naučno da tumači. Na taj
način su delovanja ove formule ispitivali godinu dana na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju na Medicinskom fakultetu u
Kragujevcu. Iako su u prvo odbili da ovo istraživanje rade, jer kako su sami rekli"...lekari su rezervisani prema svemu što
dolazi iz sveta koji nije zasnovan na njima poznatim činjenicama", zbog znatiželje pojedinaca iz ove ustanove prihvatili su se
ispitivanja.

Tako je ova stručna studija zaključila da: "Nakvonit i Korbazol imaju selektivno citotoksično dejstvo i da citotoksičan
efekat raste sa povećanjem doze ispitivanih supstanci i sa vremenom inkubacije".

Takodje su otkrili da pomenute formule aktiviraju određene kaspaze (- 2, -4 i -3). Kaspaze su stručno nazvani enzimi koji
kao medijatori učestvuju u ćelijskoj apoptozi.

Pošto smo videli da je nedostatak kiseonika, po dr Varburgu, glavni faktor nastanka kancera, treći zaključak istraživanja u
Kragujevcu je posebno zanimljiv. On otkriva da: "Nakvonit i Korbazol povećavaju koncentraciju malonildialdehida i
vodonikperoksida tako što inhibiraju (zaustavljaju) supsroksid dizmutaze i glutation peroksidaze".

Superokisid dizmutaze i glutation peroksidaze su antioksidanti. Vodonik peroksid (H2O2) ima jedan atom kiseonika više
od vode. Malondialdehid je biomarker za oksidativni stres.

Prosto rečeno ove formule očito otvaraju put većem broju atoma kiseonika u kanceroznu ćeliju kao i većem broju
slobodnih radikala gde proizvode oksidativni stres koji pokreće kompleksan mehanizam koji ćeliju uvodi u apoptozu.

Procenat malignih ćelija koje su na ovaj način (in vitro) ubijene je od 60 do 90 u toku 24 sata, što zavisi od koncentracije
supstanci iz formule i zavisno od tipa malignih ćelija. Korbazol i Nakvonit su, za ove istraživače, trenutno najjači poznati
prirodni citostatik.

Ozbiljna klinička ispitivnja u Srbiji bi u ovom slučaju mogla da budu veoma intrigantna, ali moćni medicinski establišment (koji
nameće hemoterapiju, zračenje i hirurgiju ) verovatno želi da ih izbegne.

Vremenom se glas o ovim uspešnim formulama ipak proširio, pa su pacijenti postali i Amerikanci, Italijani, Rumini, Mađari,
Arapi i, najzanimljivije, sami lekari.

O njihovim svedočenjima u lečenju u ovoj bolnici možete saznati više ovde. Formula se do sada nije pokazala baš uspešnom
u lečenju raka kostiju.