P. 1
Desanka Maksimovic - Poezija i Proza Za Decu

Desanka Maksimovic - Poezija i Proza Za Decu

4.67

|Views: 46,399|Likes:

More info:

Published by: Aleksandra Saboci Ex Smoljanovic on Dec 05, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/16/2014

pdf

text

original

Desanka Maksimović POEZIJA I PROZA ZA DJECU

(izbor)

BUĐENJE PROLEĆA

DEČJE PESME Ove dečje pesme, neka deca znaju, čula sam od česme u rodnome kraju; od livadskih trava pred noć kad šumore. od bića što cvrkuću, ćute, zuje, zbore; od zemljaka mrava kad s milion unuka, sitne dece žute, krene se na pute; i od mačka stara, unučiće svoje kada iza peći tiho razgovara; od starica žaba u suton kad žabice na spavanje zovu; od deda i baba;
1

od roda na krovu; od sunčanog zraka; bauka i mraka; i od poderanih, starih igračaka.

KNJIGE RAZBIBRIGE Prodala je baka daleko u gradu pet kila krušaka. Pa se misli stara što bi deci kupila za to malo para. Da li igračaka? Igračke se lome, zažalila baka. A šećernog leda? Što će deci šećer kad imaju meda. Da li opanaka? Omalo je novaca, pomislila baka. – Kupicu im knjiga odlučila stara, za to malo para. Može kraj praščića knjigu svoju čitati moj čobanin Mića. Može moja Mara, kad poslove sredi,
2

da se razgovara. Nedeljom i baki moći će iz knjige pročitati unuci razne razbibrige.

ŠARENA TORBICA Ide đačić u školu, o ramenu torbu svaki čas zagleda: tu je boja zelena kao mlada pšenica da bujaju dečica uz nju nikla crvena, da detetu škola sva na radost bude; pa modra kô šljiva, da se šari čude; pa kô dunja žuta, da se đačić zvezda i sunašca seti koliko god u nju pogledao puta.

BUĐENJE PROLEĆA Govorila stara Matica svim pčelama kraljica: "Pogledajte, kćeri, napolje, kreće li se vreme nabolje, jesu li se noći skratile, jesu li se laste vratile, jesu li s reka pali okovi, čuju li se gorski tokovi,
3

rumeni li pruće živice, zelene li mlade njivice, kukureci da li stasaše, – da vas pustim jutros na paše."

MALI JAHAČI Rasla su dva ždrebeta, dva ždrebeta zelenka, pokraj šuma i vrela, uživala u sjaju leta, u slasti biljnog mleka; oko njih mora cela livada i pašnjaka od jutra pa do mraka. Jahala dva dečaka, unuci deda-Veljka, do dva mlada zelenka, tutnjalo od njinih koraka, brdo, polje i reka, od vetra jurili brže; tek čuješ izdaleka pevaju naglas dečaci a ždrebad radosno rže.

U GOSTIMA Pozvao je maj sve bube na čaj, od ose do pčele, da se provesele, tihe bubamare, leptire, bumbare, i livadske popce, i rudare rovce.
4

Osice. pozlaćene kupe. zasvirale citre. na stazice. gde bagrenje raste! A vi. začula se truba sviračica buba. Vi. Popio je svak. Mazice. Mlade. u zvončiće male. čaja pola litre. u žute ljutiće. na livade. do cvetnih krušaka! 5 . peruniku plavu. Sipao je maj svakom med u čaj u crvene lale. izneo u polje raznobojne šolje. iz obližnjeg žbuna zapevala žuna. i rumene zdele. i krčage bele. da zasladi piće. u hajdučku travu. valja kuću kućiti opet iz početka. travicu popaste! Vi. i leptirić lak. JUTARNJA PESMA PČELA Valja meda skupiti. čuturice skupe. do kosice.Spremio je maj sudove za čaj.

zastao im dah. šta će biti. a paučić – tras! LIVADSKO ZVONCE Bim-bam. pobirajte slasti sa šljivaka! Valja meda skupiti. Opazi ga cveće kako kroz zrak šeće. 6 . uvis! Gledale ga ptice tako na vrh žice. ŠUMSKA LJULJAŠKA Zaspala je malo paukova mama. Gledali ga mravi u zelenoj travi pa ih bilo strah. valja kuću kućiti opet iz početka. Krilate. zaplaka uglas: – Šta će.Vi. a on u šumu – klis! Ljuljašku istiha splete pa se njiha: uvis. ako prsnu niti.

BLIŽI LETO Bliži se. mili već i pužić sam.udaram. da trepavice dremljivice bude sram. Bim-bam. Bim-bam. Pomalja usne rujne u bulkama crvenim. već je dan." Bliži se. bunovan. udaram. pobegao na tavan. bliži leto. 7 . da se budi cvet i kam. i miš slepi. BLIŽI SE. udaram. Zrikavci su mi rekli koje u putu sretoh: "Bliži se. Mrav pošao na put ran: pčela poljem traži stan. već je dan. Pomalja zlatnu kosu u zrelim njivama žutim. bliži leto. u duši već ga slutim. Bim-bam. bliži leto. udaram.

umijte dobro lice. ivanjska travo. raspleći kike. Svi su mi oni rekli kad. nedogledom. Umijte se. rastočite se. dokle ovako snežno pada. i polja i šumarci koja u putu sretoh: "Bliži se. bliži leto. krune drveću. bliži leto. kosa je u tebe duga i gusta. dok kiša ovako iz neba toči i pere krovove. Umijte.Mirišu livade bujne. perunike. perite bele rukave. Perite rupce šarene. bele rade. da se okupa sto livada." Bliži se. dok još kiša plaha ne susta. Ima danas kišice mlade. Kao sjajna carska kruna zlatna mu svetluca kosa rumenih svitaca puna. govorila livada deci-cveću. da budu još rumenije. 8 . ih u putu sretoh: "Bliži se." KIŠA NA LIVADI Umijte. umijte rumene trepavice. žute. dok pljusak ovako iz neba lije. bliži leto. skute. umijte dobro oči. po celom polju. govori livada kćerima redom.

Ima danas na nebu vode. pred vratima tvojim čeka. 9 . možeš li ga primiti. lete. noć prespavaj. – Kad bi sama guja ljuta omrknula nasred puta. žive zgode: kiša je tako bujna i mlada. ja bih i nju primio. beže. Ko potoci posle bure konji jure. NAMERNIK Vraćao se mrav sa puta. namerniče premio. Pokraj puta razasuta sela leže. Umijte se! Da. da se okupa sto pašnjaka. Putnik neznan izdaleka. Uđi samo. pa omrko na stazi kraj maslačka žuta u tom kolibicu starog puža opazi. – Dobro veče. mravak reče. VOŽNJA Vozimo se.

da se pale. mekom. Vozimo se. lete. beže. žita. počinju i svetlaci. Po beskrajno nežnom.Vrh potoka i šipraga topla. šiblje. i iz magle trepte sive kao žive zvezde male. lete. Gle. Vozimo se. Sanja cveće: miris sleće sa livada. Gle. kao strele tek prolete. BELA VRANA Neka vrana samohrana 10 . seoske kuće bele. blaga večer pada. lete. lete zraci. Pored puta stabla vita. i dalekom nebu plavu nasmejani mesec bludi što na ljudi liči glavu. Ko potoci posle bure konji jure. Pokraj puta razasuta sela leže.

što imala od rodbine. milosrdna. Potraži ga. Lečila je seničica. – nije htela da ga skine i kada je ozdravila posle nege seničine. ili stazi. ukuva joj gorke trave. u belome ruhu hoda. lišće suho. to je vrana samohrana. nigde sina. 11 . Sretnete li u planini na proplanku. položi je u postelju. pronađi je! A more se zlatnim zaogrne plaštom. ŽMURA Igraju se žmure more i planina od davnih davnina. mala ptica. otišlo joj u mornare i monahe. poskida joj crno ruho i obuče čisto.razbole se sred planine. belo. More. da ih pije. nigde snahe. Uveče se gora iza magle skrije. golubije. belu vranu kako gazi. goro.

goro. jarence. iza bunara. A nekad se more šćućuri i šljone. deco draga.ako vladaš maštom! Ponekad planina do oblaka segne. A u blizini. 12 . To čuli lovci negde iz mraka pa pripucali iz pušaka. ukrašćemo joj belo jare. dokle ne potone. – Jarence. pa se zakleše: – Glave nam stare. A vuci od straha. burence. JARE I VUCI Igrala se koza s belim jaretom. Trči za njom. pobegli u noć bez glasa i traga. baš si debelo! Da ne dođu samo vuci u selo. vodo. da ti ne pobegne. svojim detetom. čučala strašna dva vuka stara. Pojuri ga. burence.

JESEN Ide. Jadne lipe mlade. ne bojim se medveda.HVALISAVI ZEČEVI Hvalili se zečevi u zelenoj travi. Uto nešto šušnulo negde ispod grana. Jedan rekô: – Tako mi ne otpala ruka. popca ni bauka. Treći rekô: – Tako mi kupusova struka. ide jesen. šta li će da rade! Šta li će da rade srebrnastosive kraj potoka ive! 13 . Drugi rekô: – Majka da me živa ne gleda. ne bojim se lisice. razbegli se zečevi na stotinu strana. ne bojim se vuka.

petô ćurki sve do uha. čim će da se brane stare bukve grane! Čim će da se brane od jeseni stroge šumice uboge! KO JE VEĆI Pače patki do članaka. čvorak svraki do kolena. a do njuške kuci maca. guska s guskom podjednaka. jela zvezdi do očiju. mišić maci do brkova. patka koki do pazuha. koka petlu do grudnjaka. svraka vrani do kovije. jagnjad ovci do srdaca. prase jagi sve do runa. vrabac čvorku ispod kljuna. tele kravi do vimena.Šta li će da rade visoke topole kad ostanu gole! Čim će da se brane hrastovi u gori kad jesen zahori! Kad jesen zahori. ždrebe konju do stremena. cvrčak pužu do rogova. žabac bari do okreka. 14 . račić reci do kamena. do obale njivi reka. mravak cvrčku do gudala.

– A u Limu ptica štrk ribicama masti brk. – Pa šta s tim? Nek o tome brine Drim. dete majci do krioca. mama tati do ramena. – Pa šta s tim? Nek o tome brine Drim. – Pokraj Drima skače strinka gatalinka. SNEŽNI GOLUBOVI Spazila dva goluba prava: u vrtu. – Pa šta s tim? Neka samo dalje teku Lim i Drim. – A u Limu ima dom mali som. A u Limu živi rak i s njim sitni mrmorak. LIM I DRIM Tekle reke Lim i Drim. – Pa šta s tim? Nek o tome brine Lim. – Pa šta s tim? Nek o tome brine Lim. jedan drugom pobratim. – Pa šta s tim? Nek o tome brine Lim. 15 . – Pokraj Drima vazdan šuška belouška. u jutro rano.mesec suncu do plamena.

Kad eto ti čuda. I poletjeli s krovova ničice do jata golubjega. pravih su ih zvezda okitila jata. ali bez ukrasa. golubice Belke. na grani nisu ptičice već bele grudve snega. i noć stigla. Prošlo i podne. nijedna krila da bi se digla od njih stotinjak. šumom divne jelke zasijaše svuda. dvesta. bez svećice neke. spavaju. ne miču se s mesta. živi. bez srebra i zlata i bez igračaka kojim jelke kite deci mama. kao na jelkama što imaju deca. Ne od lažnog srebra i lažnoga zlata. kad tamo. a senice Senke i gugutke Sive. PTIČIJA NOVA GODINA Godina će nova. 16 .jato snežnih golubica spava kao omađijano. Imaju u šumi i jele i smreke. baka. I noć utom pade. ostale bez jelke. ne može nijedan da se nadivi šta li će to da bude. A na vrhu svake stoji srp meseca. Gledaju: golubovi pravi. čudom se samo čude.

I ja sam vam bila sa senicom Senkom. Lakše. ne idi galopom! Sad će iz školskog dvorišta na ulicu jurnuti đaci kao izbačeni topom. da se radosna vrate. SKRETNIČAR Stojte. i gugutkom Sivom. automobili. Iz neba vedroga domamio nežno srebrnasto inje i pahulje snežne. u veseloj. pužje kuće prazne. kod kuće decu čeka. taljige voća pune. dajite tačne znake. konje smiri! Tramvaju.Čarobnjak je valjda to u šumi bio i za ptice mesec jasni umnožio. Stojte. stojte. ludoj graji. deca ulicom trče kao poljem leptiri! Vozaru. automobili. žirove. sad će iz škole da grune đačića nadošla reka. Povešao ptičje igračkice razne: šišarke. brzi tramvaji. pod njihovom jelkom. 17 . automobili. ujak i stric i bake i mama i brižne tate. golubicom Belkom.

malene puštaš niz vodu čamčiće od novina. a jednom ćeš saditi prave voćke okolo kuće. u pesku rasadnik dižeš mladi. za pravdu ti ćeš se prvi vatreno zauzeti. U igri ti štitiš sada druga svoga nejaka. prave brodove i kuće dizaće tvoja ruka jaka posle desetak godina. a jednog leta žarka prava čelična kosa zablistaće ti u ruci. Jednoga dana ti ćeš sesti za kosilicu blistavu od jutarnje rose. ti sada gradiš domove od kocaka. Ti britvom kosiš sada busenje ukraj jarka. orahe i lesku. a kad dođe doba detinjstva i igračaka. Ti sada čitaš samo 18 . pašće otkosi ravni tu gde sad travu gaze detinje noge bose. korov čupaš po luci. Ti sada zabadaš pruće po dvorištu.DETINJSTVO Dečače. šljive. stojiš hrabar na meti.

i oslobodiće tri sužnja nejaka. čitaj mirno: dobri će stići na vreme. niti zlatne ključe. priznajem ti. nema razgovora. ne mora imati ni prut čudotvorni. Pobediće dobri. sve stvari su u svetu žive. kamenje hoda i pevaju trave. I ja verujem pobediti mora dobri što pođe sa zlim da se tuče. a za ljubav tebi. ni čizme krilate. smoždiće ga dobri.istorije naše strane. a jednog dana ćeš i ti čovek odrastao biti. ni za mene nema u svetu stvari ni mrtve ni neme. kako ne bi. izleteće ptice svud iz krletaka carstvo mraka nestaće svakako. oduvek sam verovala i ja. i goleme. Ne prevrći unapred listove. I meni svet se čini pun stvorenja. uvrstiti se u one što povesnicu grade. sve će početi tamo da se sija. i ponosom se pune tvoje dečije grudi mlade. NAD KNJIGOM BAJKI Dečače. Kad dobri samo stigne u carstvo mraka. I ja u pravdu imam poverenja i volim onog koji je proriče. sve govore i imaju ljudske oči prave. Kad svi pomisle: pobedi car mraka. 19 . pun stvorenja o kojima govore priče.

Šta će. ali mu niko. kud će. Kako je to tek treći put u životu radio. pa budi dadilja. zli gazda podviknu: Moj dragi prijane. svakom dogodi. BAJKA O LABUDU VETAR DADILJA Pođe neki siromah vetar da traži službu. ti ne znaš zanata! Prstom nisi taknuo mnoge donje grane. on pokuša da radi i druge poslove: pogodi se kod nekog gazde tvrdice da mu razvije lišće na voćnjaku. što ti je i otac 20 . istina. Kupi se na vrata! Kod drugog se seljaka pogodi da mu plevi baštu. Za ljubav tebi biće srećna svaka zemlja odavde – pa do na kraj sveta. on se razdra: Moj nevešti brale. To se. kako vetar nije bio ljudski stvor. iako je najviše voleo da se s decom zabavlja. ne pođe mu za rukom da sve pupoljke razvije i kad po svršenom poslu ode da primi nadnicu. ni zloga dela gdegod započeta. ne hte dete poveriti. nudio se seljacima da im čuva decu. pa kad vetar zatraži nadnicu. ne razumeš ti se oko baštenskoga ni posla ni bilja. Čupajući korov morao je iščupati i poneku pitomu stabljiku. Idući kroz selo.Za ljubav tebi neće biti skoro nigde u svetu čoveka opaka. ali i ovaj je gazda bio zao.

rekne: Kako li bi bilo. Kad ugleda hrast na kome stoji još lanjsko suvo lišće. čika hraste. čiko. odneli su deku – ne dam svoga zeku. U zlo doba. Razvigorca. Gde ugleda na bukvi staro granje.a i deda bio. ne ukazuje se. teto. stane da ga ljuška pevušeći: Malome bukvaku odneli su baku. rekne: Da li staro lišće treba. ponudi se on hrastu na obronku jaruge: Da li imaš dece. neko da čeka starog poznanika. a zečije majke su se izgovarale da su sirote i da ne mogu da uzimaju dadilje. da im pevam tiho? 21 . neko da voli samo da obavlja svoje poslove. koji mu svake godine u proleće pomaže prilikom listanja. malo da se strese? Zbog njega ti. da ti decu niham. Drveće je odgovaralo bez volje. novi list ne raste. već zaždi niz selo u šumu i uze se tamo nuditi bilju i zverinju za pomoćnika. moj prijane mio! Prepao se siromah vetar pa i ne sačeka kraj seljakove pridike. kad bi granje slomljeno i suvo malo ti oduvo? Gde ugleda samog zečića. pri kraju dana. Malome šljiviku odneli su čiku u goru daleku – ne dam svoga zeku.

rujna kljuna. nemam jadna kad. kraj potoka. ujutro mu retkim češljem raščešljavao kosu da je ne bi čupao. pa su i hrastići hteli da im vetar. 22 . malo pa će tek koja bukva doviknuti: Dujo. ovčicama moram izatkati hlad. dobri brale. Malo. treba da se gaje: ostali su siroti. bez bake i naje. obesi je o zalomljenu suvu granu pa sede uz pruće smišljajući čime da ga zabavi. žao mu rode. Najzad je bio našao posao koji voli. Pokuša vetar da izvrda. Čineći se da je tobož zanet nekim poslom. kako se medved ženio pa nije mogao da nađe devojku prema sebi. a pruće uglas plače. beloboka. hoda roda beloboka. koga nazvaše Dujom. poljuškaj mi dete. jer je više voleo da peva. Duja to priča. reši da ga zadrži u službi dok god deca ne odrastu. i hrastići se odmah razveseliše. treba u zaranke da im pevaš blage šumske uspavanke. Tako je Duja pričao pruću smešne priče. Vetar se obradova što mu prijateljski mašu i ostade kod njih. uveče mu pevao uspavanku da zaspi. štogod priča. ali deca hrastova hoće pošto-poto priču. Duja onda poče nešto što je još od svoje bake bio čuo: Ukraj vode. Hrastovi sinčići stadoše izvirivati na svog budućeg čuvara i mahati mu umiljato zelenim šapicama. Nema više ukraj vode beloboke naše rode. Puče negde puška puna.Razmisli hrast nekoliko časaka pa mu reče: Imam tri sinčića. Skide odmah kabanicu. Uskoro ga upoznaše sva šumska deca i njihovi roditelji. Čuvši kako se hrastići slatko smeju i osetiv da su Duju već zavoleli. otac hrast je sve to slušao da vidi hoće li Duja dobro obavljati svoju dužnost. Deca kao svaka deca. Treba da se ljuškaju. Onda on poče nešto smešno.

Tada ih umije svežim mirisima. daleko kroz goru prikrada se lija: ne dam dece ja ni za letnja dva lepa večera. Tada hrastići budu ljubomorni pa udare u plač. I da bi pokazao da su mu oni miliji od breza i bukava.Duja priskoči bukvinoj deci pa je uspava uz pesmu kojom je obično i hrastiće uspavljivao: Ljuška. sve do same noći. Ko hoće sve leto da lista i buja 23 . pokrije krajičkom svoje dolame pa uljuška. ljulja. daleko u gori kurjak se šulja: ne dam dece ja za sunce. nija. a on brzo ostavi breze pa potrča njima. ljulja. odmah na ovu nadoveže druge uspavanke. ljuška. ljuška. nija. ni meseca dva. poviče ispod hrastovog debla: Ko hoće da bude najviši u gaju prvi mora spaziti sunce na rođaju. još izdaleka ih umirujući: Nija. A kad bude zora. daleko u gori strašni medved njuška: ne dam dece ja za prolećna dana obasjana dva. Tek što on uspava male bukve. a eto ti zove breza da uspava njenu decu dok ona ne završi vezeni zastirač za panj na kome su joj deca ručavala. On priskoči i tamo pevušeći: Ljulja. ni zvezde.

odrešite torbu. – Treći predloži: – Zavežite torbu. pa ih izgoni iz torbe. a dvojica su tresli orahe. glasovi su postajali sve jači: Pastiri. pa da vidimo šta će biti. tiskali. Jedan reče: – Sigurno smo prepunili.mora na stan primiti drozda i slavuja. granate krune kome nije trebalo više pevati uspavanke. Čobani se radoznalo okupe oko torbe. sve više su pevačica na stan primali. Kad je već torba bila puna. i tako svakog jutra pomalo porastu. Tek sad se dečaci prepadnu pa se poizmaknu dalje. pastiri. te se pastiri. Taj orah nije dotle rađao i čobani su u čudu posmatrali kako mu je prvi rod krupan i težak. uplašiše. drugi su ložili vatru i udešavali mesto gde će postaviti lonac. pa se presipaju. ORAŠČIĆI-PALČIĆI Sedelo je jednom nekoliko pastira pod orahom. Uskoro su postali snažno hrašće zelene. 24 . zašto vas je strah? Pustite nas da vam očistimo grah. Jedni su čistili pasulj da sprave od njega čorbu za ručak. koji se često ni vukova ne plaše. Mi ćemo vam pomoći da skuvate čorbu. pastiri. ali su Duju iz zahvalnosti što ih je odgojio ostavili i dalje kod sebe te se na njihovim rukama u starosti odmarao. dogovarajući se šta da čine sa tim neobičnim orasima. zveckali. A što su više rasli. skidali sa njih gornju zelenu košuljicu i skupljali ih u torbu. Najmlađi pastir posluša druga i zaveza je. Utom su se iz torbe čuli glasovi: Pastiri. Drugi se našali: – Možda je zemljotres. Hrastići se probude i stanu se peti na prste da prvi vide rađanje sunca. ali su se orasi u njoj premetali. a za njim ih pobeže još nekoliko. primete oni kako iz nje jedan beo veliki orah iskoči i otkotrlja se čak do jarka. Ali što su se oni više izmicali.

pa se setili i svoga obećanja. odreši torbu i prosu orahe na travu. Videći da se vatra utišala. oraščići-palčići. želeći da sazna ko ih je zatvorio u ljuske od oraha. Začas je cela torba oraha bila razbijena i izašlo iz nje čitavo kolo oraščića-palčića. Oganj je začas opet buknuo i počela čorba da se kuva. koje je zavezalo torbu. Ne mogu nam ništa. ogrnut zelenom dolamicom. Kad to ču najmlađe pastirče. ja ću je i odrešiti. mališani su nastavili igru. Kad su drugi videli kako se nevina. pa ko su da su. Posedali su brzo oko šačice graha. i nama se po polju i planini šeta. kako ste utonuli u zemlju? Opet je hor mališana sa grane odgovorio: Zemljotres je proguto naš maleni grad. Pomislite kako bi nama bilo da nas neko zatvori u ljusku od oraha. uze prvi orah koji mu dođe pod ruku i razbi ga kamenom. upita: – Recite mi. pa je dalje pitalo: – Recite mi. A oni se stanu kotrljati i skakutati. sto oraščića-palčića pojuri u šumu da donese iverja. Ali malo pastirče. naša sela i šume 25 . bojali su se da iz oraha ne izađe kakva napast. Ostali su samo ćutali. pre nego što opet smo ugledali svet. Svršivši posao. gde ste bili pre nego što ste se našli u svojim kavezima? Mališani se i sad pesmom odazvaše.Onda najmlađe pastirče. očistili je. Tada ih pastirče. pevajući glasno: Pustite nas iz ljuske. veselo podvriskujući. i vrati se svaki sa po dve iverčice. reče hrabreći ostale: – Šta ste se prepali! Ja sam je zavezao. smešna stvorenja kriju u orasima i oni se dadu na posao. Ali pastirčetu ni ovo nije bilo dovoljno. Najzad su kao vrapci poskakali na grane oraha da se malo odmore. oraščići-palčići. ne pitajući ih više. a iz njega iskoči čovečuljak mali kao palac. reče drugovima: – Moramo ih pustiti jadnike. ispreskakali se i isprevrtali preko glave. stavili u lonac da se kuva. Rekavši to. pa neka su u njima i sami đavoli. jer su jedino tako umeli da govore: Pod zemljom smo lutali već vekova pet. iz oklopa kleta. Prvo su se poigrali po travi. i pope se pastiru na rame.

ni tanko ni debelo: Čuvaj. žabe. A ono je tako i činilo. kozu. kad ču iz kukuruza neko pevuši. PATULJAK KUKURUZOVIĆ Na nekoj strnjici kraj reke obrasle šibljem čuvao je dečak koze. vikne samo: "Gde ste. a oni. s druge vinograd i morao je mnogo da pazi da koze ne bi otišle u štetu. zove. da se mravi ne bi mučili kad pođu na vodu i putovali dugo preko busenja. Kad mu treba da naloži vatru. Dečak se okrete i zbilja vide da je jedna koza preskočila ogradu i počela da brsti čokot loze. Kad mu se zagube ovce. A kad je mali čobanin ostario i stekao unučice. A taman je srećno prosekao taj glavni mravlji drum. Bilo je mnogo stvari koje su mamile njegovu pažnju: veliki mravlji dvorci. da ne plaču. Ali ponekad bi se zaneo u igri. obrstiće lozu. osim toga je voleo da delja sviralice od vrbe i pravi u reci virove. oraščići-palčići poskaču sa grana i uredivši se kao vojska. svaki sa iverkom ispod pazuha. i biće batina ko na svadbi vina. Otpevavši poslednji stih. odmarširaju veselo u planinu. On je odmah vrati i zađe u kukuruze da vidi ko je pevao. O svom životu i poreklu nisu hteli više ništa da kažu. samo su polazeći rekli pastirčetu da ih uvek. ako bude u nuždi. a 26 . Vetar je lako šumio u dugom sjajnom lišću kukuruza i njihao im svilenu bradu. – A posle šta je bilo? – nestrpljivo upade pastirče. pa ne bi primetio kad koza dohvati lisku kukuruza ili se uputi vinogradu.i naš cvetni sad. oraščići-palčići?" A oni dolete sa prutovima i začas pronađu pogubljeno stado. dečko. i do ploda doprli jer smo tako mali. S jedne strane su rasli kukuruzi. ni glasno ni tiho. Tako se mali narod odužio pastirčetu što se nekad prvo smilovalo na njega i pustilo ga iz ljuske na slobodu. dotrče i nalože. Ali nikoga nije mogao da pronađe. njih se samo seti. Kroz stablo smo oraha staze prokopali. Tako se jednom bio zaneo gradeći putanju od mravinjaka do reke: prutom je povlačio crtu u zemlji. oraščići-palčići su ih zabavljali: ljuljali ih i pevali im. gušteri.

vrativši se kući. dečak ispriča majci šta se dogodilo. ja ne znam da u blizini ima ikakva česma. Dobro bi bilo da je sutra uzgred potražiš. I danju i noću je vezla na platnu rukave i ogrlice za seljanke. kad su joj oči mnogo suzile. zavirivao ispod vreža bundeva i duleka. Dečkova je mati bila sirota udovica. a ispod kamena doista izađe guja šarka i ode u trnje kraj reke. reče: – Gde li će biti ta lekovita česma da mi je znati! – Kako on to izusti. i ništa više. pa iako je i sama mislila da je duh. Jednog dana tako. – Da je igla.nikakav se ljudski glas nije ponovo čuo. i ništa. Dečak je sutradan uzalud obišao celu okolinu i tek pred podne došao na strnjiku kraj reke. seoska vezilja. Seoske gatare su joj savetovale da previja razno lišće. 27 . eno takve česme. nemoj više o tome da misliš. čija je voda lekovita za oči. Sunce je peklo kako samo može biti i potpuna tišina je vladala svud okolo. Vrati se tada na njivu. samo niko ne sme za nju. ni tanko ni debelo: Kad bi dečak znao. naći ću ga. A ona se bojala da se dečak ne prepadne. – Mora da je neki duh u kukuruzima – reče on majci. Sedajući pod krušku. – Slušala sam pre od starih ljudi da u našoj okolini ima neka skrivena česma. što su među njima vijugale. ona reče dečaku. ne bi onde stao: gde je kamen sivi. Najednom dečak opet začu gde neko u kukuruzima pevuši. dete. Dete uplašeno skoči s kamena na kome je stajalo i odgurnu ga izdaleka motkom. nemoj više o tome da misliš. znati. i pođe opet da ga traži. Kad je došao kući. ni tiho ni glasno. Ali je ponovo zavladala potpuna tišina. osim tvoja mati. ali joj to nije pomoglo. poviče dečak. a onaj isti glas iz kukuruza stade pevušiti. sav zadihan. pa je tako već počela i vid da gubi. odlomi vrbov prut i zanese se u deljanje sviralice. kljucala u koru kruške ptica. ljuta šarka živi. reče: – To je žubor vode bio. Svilene brade kukuruza su blistale na suncu. Ali dečak nije mogao da ne misli i prokrstario je sutradan opet kukuruze. ni tanko ni debelo: U pećini gore. ni glasno ni tiho. a ona mu reče: – Sigurno ti se to od vetra učinilo.

A imam svega što mi treba: kišom se pojim. Pljusak je bio snažan i voda lila niz liske kukuruza kao niz oluke. da brada na jednom kukuruzu često poskakuje i da je mnogo bolja od ostalih. dobro će da rodi. sutra opet po njivi. hoj. Hčće da te počasti što si mene spasao zmije. oči su joj postale bistrije. Kad ono čudo neviđeno: u onom zelenom fišeku od lišća. da bi na miru mogao tražiti nepoznatog pevača iz kukuruza. A rekavši to. dok ovde budeš koze napasao. dok je motrio pažljivo odakle glas dolazi. opet nastavi svoju igru i pesmu. Otrča brzo na potok i ogleda se u viru. samo brada velika koliko ceo on. stoji čovečić i igra u mestu. hoj. I kroz radosni šum letnje kiše dečak začu opet gde pevuši poznati prijatni glas: Oj. Dečko ovog puta pođe bez koza. Pritrči on tamo te zaviri. sad kukuruz moj raste na toj vodi. jedva čujnu. a dečak radosno otrča po pljusku kući da sve ispriča majci. gde obično stoji klip kukuruza. Ali kako stiže na njivu. tanku. 28 . brada bi mi smesta sva otpala. Tad se učini dečaku. rastu kao iz vode. i nađe u samom njenom dnu česmu. – Ja sam patuljak Kukuruzović – odgovori mali čovek. jer znam da si dobro dete. želeći da nahrani nepoznatog stvora u kukuruzima: – Razmotri. a vazduhom hranim.Ode dečak do pećine u steni. jer je vrlo mračna i duboka bila. MEDVEDOVA ŽENIDBA Ustade jednog jutra medved Dundo vrlo rano. Čuvaću te uvek. I tako nekoliko puta: poćuti malo. videlo se da je pevač bio veseo. I kako se zbilja tamo umila. Oči mu sitne kao u vrapca. možda ćeš pronaći gde se skriva naš dobrotvor. a njoj pomogao da izleči oči – reče opet dečak. pa opet nastavi svoju pesmu. sine. Ali patuljak Kukuruzović odgovori: – Ja ne mogu nigde odavde: kad bih izašao. te morade da se skloni pod krušku. U kojim se kukuruzima ja nastanim. Zato reče sinu. – Ko si ti? – upita ga dečak začuđeno. koju su čak i stari ljudi zaobilazili. – Majka mi je kazala da te pozovem k nama u goste. Zato su i ovi tako dobri. u koju ranije nije nikad ulazio. kiša udari. ne prestajući da igra. A tebe sam zavoleo. ruke i noge majušne. pa ga pozovi u goste. Odjuri tada radostan majci i javi joj.

a čizme duboke teške do tri oke." I na um mu pade 29 . staje suvog zlata. lijo. ja sam najsnažnija u planini zver: ruka mi je buzdovan. a Dundo se pokloni do zemlje. jer se glasno nasmejao i otrčao u šumu pevajući: U medveda Dunda povelika bunda. lija dugog repa. brdo su mi leđa. Izađe pred njega stara lija pa ga zapita što je tako veseo i otkud je zalutao u njen kraj. A stara lija se lukavo nasmeši pa odgovori: Sve je lepo. daj mi svoju kćer. Sva će čarna šuma sići za njim s uma: veverica lepa. medo. Četiri šubare vrede silne pare.Verovatno je bio zadovoljan svojom slikom. u času ću smrviti svakog ko je vređa. stigô kasno: kćerka mi se mala prekjuče udala za suseda svoga lisca repatoga. Tako pevajući nađe se u kraju gde su živele lisice. Sirotom medi bilo je u prvom trenutku vrlo teško. pa reče: Pametnice. al' si. nisam valjda lud da se ženim takvom dugorepatom zverkom. sve je krasno. hiljadu dukata. ali se brzo uteši misleći: "I bolje što se već udala.

Ugledavši ga onako veselog. dobro znaj. hrabra srca. govoreći sam sebi: "Lud sam i bio što sam prosio kćer brzonogog starca. 30 .da njegov sused zec ima vrlo umiljatu kćer pa pođe da nju prosi. Zec je okopavao kupus i nije ni primetio medveda kad je naišao." Pa se seti da krezubi vuk ima jedinicu. čuj me sad: s tvojom kćerkom ja sam rad da se oženim. A mi smo vuci-halauci. Uzdahnu Dundo kad ovo ču. stvor: sav si truntav. zuba ljuta. medovinu pije od mraza se krije. Medved zimi spava otekne mu glava. napašće te sav naš rod. Medo se i pred njim pokloni i reče: Sused-zeče. kćer mi daj! Ako nećeš. te pođe da nju zatraži. sav si spor. medo. ali se opet brzo uteši. svako nam se sklanja s puta. začuđeno upita kojim dobrom je došao. pa bih mogao uz nju negde vrat slomiti. ne pijemo nikad meda. i ona sigurno voli mnogo da trči. Vuka zateče gde se pred kućom sunča pa ga oslovi: Striče-vuče. A vuk nemarno zevnu pa odgovori: Moja kćerka ne gleda veseljaka medveda. kao da sto kila nosiš. Zec baci motiku kojom je okopavao kupus pa pljesnu rukama: Baš si čudan. s tobom orodim. a zečevu kćerku prosiš.

niti se bojimo snega. Dundu je najteže bilo što ga je vuk odbio. samo mu u prolazu dobaci: Pođi zbogom." Utom skoči s drveta veverica. Lasica ga pogleda začuđeno pa mu odvrati: Ti si. trapav imaš stas. udaj se za mene. slep: hrapav imaš glas. dragi medo. veverice ne jedu medenih krušaka. a lasu malenu hteo bi za ženu. lešnikom se hrane sa zelene grane. morao bih ovako veliki po ceo dan skakati po drveću. budi moja žena! nosiću te na dlanu kroz zelenu poljanu. Bila je sjajne dlake i okretna. Šta će. bićemo lep par. Morao bih svaki dan da slušam priče o vučjem junaštvu. Igraću ti kolo svaki božji dan. niti se bojimo leda. pa se medi mnogo svide. 31 . ali steže srce i pomisli: "Šta će meni vukova jedinica. Ali ona gotovo i ne zaslade. kruščice medene daću ti na dar. kud će. Uzbraću ti cvet još neuzabran. te je zaustavi: Veverice lepa." Utom naiđe na lasicu pa joj reče što je mogao umiljatije: Lasice malena. medvede. pođe medved dalje gunđajući u sebi: "Nisam ni lud da se ženim vevericom.

Umesto da zaprosim svoju susedu medvedicu. udaj se za mene! Slušaćemo ptice sred gore zelene. vetar će da duva. Obojica su bila nezapamćeno stara. staje suvog zlata hiljadu dukata. obraćam se raznim uobraženim palčicama". pa je zato još više voleo svog jedinog druga mačka. Stvorićemo sebi ispod bukve krov. a medvedica sedi pred svojom pećinom i cedi med. Njegova suseda nije ništa bolje ni očekivala. mačak pazi da ne iskipi. i naže natrag kući koliko ga noge nose. a kad starac nešto šije.Pomisli medved postiđeno: "Tako mi i treba. Samo nikad nisu spavali u isto vreme: bili su plašljivi kao i svi starci te je uvek jedan stražario kad se drugom pridrema. a starac ložio vatru. Macan-Bracan. Dundo joj se obrati laskajući: Susedice medvedice. I posle su dugo živeli srećni i zadovoljni. starac mu peva uspavanku: Buji-paji. Legne li Macan-Bracan prvi da spava. pa brzo ostavi posao i potrča mu u susret. mačak mu uvlači konac u iglu. stražu će da čuva: 32 . I posao su u svojoj kućici bratski delili. Macan je repom čistio sobu. Ići ćemo svuda zajedno u lov. Macane. sad će noć da nastane. Starac nije imao ni dece ni unučadi. obojica su ujutro mnogo kašljala i obojica su volela da piju mleko i dugo spavaju. pevajući: U medveda Dunda povelika bunda. kad starac stavi ručak da se kuva. Kad tamo. MACAN-BRACAN Živeli su na kraju šume samohrani starac i mačak.

ostavi mačka da čuva kuću. sad će pasti kiša. uspavaće miša na našemu tavanu pa će mišić Macanu dopadnuti šaka pre prvoga mraka. deda. kravu. da mesec ne smeta kad kraj kuće šeta. Mačak se obično nije plašio da ostane sam. taman toliko da zakući. Slušajući starčevo pevušenje. istina. očekivao ga je spokojno na prozoru do u mrklu noć. Zato se mnogo obraduje ugledavši starčevog mačka na prozoru. Macan tebe ne da. Kad starac pođe u šumu da kupi drva. Bio je u selu ukrao petla. znao je da mu se nikakvo zlo ne može dogoditi. Samo mu je još nedostajao mačak. jer starca nije bilo kod kuće ceo dan. gleda ga netremice i prede: Spavaj mirno. izađi ovamo. ovcu. da povečeramo. i psa. Macan je. da te dobro čuva pauka i muva. Macan legne kraj njegovih nogu. A kada se on dobro ispava. i ne sruše krov. pa ga stane mamiti: Macane-Bracane. da ne svrate vukovi kad pođu u lov. Doneo sam mleka tebi izdaleka. spava starac.da ne padnu gromovi. Ali jednog dana tako naiđe kraj njegove kuće lopov. ali ipak odole srcu i 33 . kokoš. iz daleke daljine doneo sam slanine. Macane. mačak je spokojno spavao. sad će noć da nastane. zapovediv mu da ne izlazi ma ko ga mamio. Buji-paji. Pređicu ti prede od poda do grede. bio gladan.

on je tu. paprike i soli – sve što gladan voli. nećeš ni na luk". ali on nastavi da zavarava trag: Mijau. Razbojnici jurnu na tavan i kad starca tamo ne nađu. jer su se bojali da lopov opet ne dođe. A čega su se bojali. ali starac ipak stiže da ga dobro opauči po leđima. biće slatka večera. pa se sakri duboko iza grede i poče maukati iz sveg glasa. da povečeramo. Nigde nisu išli jedan bez drugog. seti se da ga je neko napao i stade tražiti oko kuće. sedeći na prozoru. sakrio se u podrumu. pa čuvši da mačak zapomaže. Lopov onda dođe kod vrata pa ga kroz ključaonicu stade zvati: Macane-Bracane. dočeka na vratima i na pitanje gde mu je starac. izađi ovamo. doneo sam meda i masla sa leda. praveći se nevešt. izađi ovamo. odgovori lukavo: Mijau. a on nastavi svoju šalu: 34 . mačak ih. ali starca ni tamo ne nađu. još izdaleka opazi gde dolaze te starac brzo pobegne u šumu. Srećom.pobeže sa prozora. Lopov u taj čas šmugnu kroz mrak. Tad lopov poče kroz dimnjak da ga mami: Macane-Bracane. A mačak pomisli: "Kad me nisi namamio na mleko i slaninu. sakrio se na tavanu. te navale ljutito na mačka da im odmah kaže istinu. to se i desilo. Utom se baš starac vraćao iz šume. on je tu. Razbojnici grunu u podrum. Doneo sam luka. Posle ovoga su se mačak i starac još više voleli. da povečeramo. stanu da viču na mačka što ih je prevario. Doneo sam šećera. a on ih. Lopov nije mogao da zaboravi batinu koju je dobio po leđima i nagovori tri razbojnika da ubiju starca. Mačak se poboja da lopov ne provali vrata pa pobeže na tavan. zovući u pomoć.

potrče na mačka da ga tuku. pusti. a Izvorove kćeri. kapljice su skakale. prskale okolnu mahovinu. a on će opet: Moj je starac još pre zore iza kuće. Ove mu se obese o vrat kao ogrlica pa umiljato zažubore: Oj. To su se Izvorove kćeri dogovarale da i one odu u svet i vide lepote o kojima su ptice pričale. do dolje zelene. dobri oče. dok starac daleko ne odmakne. PRIČA O RECI Još pre hiljadu i više godina.Sada ću vam pravo reći. povade kolje pa drži za mačkom. Prožive tu nekoliko dana a posle se opet vrate kući. 35 . Ali bez dopuštenja starog Izvora nisu smele da krenu. pobeg'o je iza peći. ne želeći da imaju ikad više s njima posla. padnu na kamen u blizini dve ptice pa stanu pričati jedna s drugom. Tamo više nije bilo razbojnika. Kad su ptice odletele. digli su ruke i od starca i od mačka. starac je na dnu bunara. Da bi ih još malo zadržao. Navrat-nanos uskoče razbojnici u vrt. pa kad ni tamo ne nađu koga su tražili. on im pokaza bunar: Poslušajte mačka stara. Pričale su one tako od jutra do podne o lepotama zemlje. Oni tada tamo. A kad razbojnici siđu u bunar. gutale su im svaku reč. A Macan-Bracan i njegov gazda od radosti se napiju mleka i legnu da spavaju. zato starije nagovore onu stotinu najmlađih da salete oca da ih pusti. činilo se da je voda prosto provrela od neke radosti. kroz čestar gusti. ali ne našavši ni tamo starca. pusti nas. kad se starom Izvoru rodilo stotinu najmlađih kćeri. vrtić ore. tamo nas čeka velika reka u nepoznati dalek kraj da s nama krene. kapljice. on beži u šumu za starcem i nađe ga u nekoj pećini. nastao je kraj Izvora veliki metež.

U svetu kud žurite. Da je putnik tada naišao. kćeri malene. oče. Upoznaćete vrlo brzo kako je zemlja tvrda i ljuta. čak u tamne bunare u zemlji. krša i kamena cela krda. i gnevna oluja povetarce. duboko. Sada je sa dna izronilo stotinu njegovih najstarijih kćeri mazno mu se obraćajući: Pusti nas. i ptica pušta poletarce. pušta da vučići svet upoznaju. ne odlazite u svet od mene! Isprečiće se pred vas brda. Tek pred veče se pomoli ispod žila njegova srebrna brada i ču se glas: Kapljice kćeri. Promišljao je tako do uveče kad se začu njegov ozbiljni glas: Ne ludujte. svet nas mami! Izvor se sad još dublje povuče. Blaži je od tebe i vuk sami. a njegove kćeri skoro nepomično čekahu kakvu će odluku doneti. i ovde u šumi ima lepote. ljudi krote. čudio bi se što je tako zanemeo večno razgovorni. stavljaju im uzde i okov. i medved pušta svoje meče da strči u dolju kud potok teče. stari Izvor. mora i reke. Ali se kapljice nisu dale urazumiti. Pusti nas. oče. 36 . i guje stare puštaju mlade u čestare.Jedva se Izvor oslobodi zagrljaja svojih kćeri pa se povuče pod žile da o njihovoj molbi razmišlja. neće vam lako dati puta. Kajaćete se gorko. krenete li u kraje daleke.

sestre. ćaskajmo. U početku. praskajmo. trubimo. Po njihovom srebrnom tragu spusti se sto drugih. rovimo. Tamo je modrim koritom derala nekakva neobuzdana reka i Izvorove kćeri joj se zajedno sa ostalim kapljicama bace u naručje. dok još nisu bile istrošile snagu. Hujimo. kršile su sve što im se našlo na putu. Na nekoliko stotina metara susrete se sa drugim malim potokom pa zagrlivši se. oj! Na putu nam stoji tvrd kamena sloj. iskrade se prvo sto najmlađih kapljica pa kroz šljunak otisne niz brdo. put naporan je vrlo. hej! Na mom putu brdo. stene plačimo. Planina se horila od njihovog obesnog podvikivanja: Mrmorimo. skačimo. žuborimo. svu me kupa znoj. Tada jedna od njih uze da se žali svojim starijim sestrama: Oj. šumimo. vajajmo.Samo mudri saveti očevi nisu mnogo pomogli. Kikoćimo se. Trajalo je to više nedelja i onda se Izvorove kćeri zamoriše i na putu im se stadoše javljati sve veće prepreke. S treće strane se čulo isto takvo dovikivanje: Hej. dok je starac još spavao. ali ona osta nepomična. žuborimo. Idućeg jutra. 37 . hrašće obarajmo. pećine stvarajmo. Igrajmo. sjure u podnožje prve kose. sestrice. One se uhvate za ruke i stanu jurišati. Kao odgovor na njihovu molbu ču se još očajniji glas jedne od starijih Izvorovih kćeri: I moj. I tako sto po sto pa se načini potočić i potrča koliko ga noge nose. dok grlo ne umorimo. livade rubimo. sestrice. šumimo dok gore ne zagluvimo. Ispred sto najmlađih ispreči se ogromna neprobojna stena.

Međutim. prenesimo ih čak do širine morske plave. Kako su se prepreke iz dana u dan množile. one se uhvate za ruke da bi pošle uz potok. sestre. stene smo digle. srećom. dok ih Izvorove kćeri ne ućutkaše pesmom punom poleta: Dolazi brod uglja pun. Samo priroda je bila tako čudesna da su kapljice begunice što su ih oblaci opet vraćali šumi zaboravljale svoj raniji život i ponovo žudele na put. spuste ih na nju i po okolnom drveću i mahovini. zelene rukave. Kad druge kapljice pridremaju. Protežući se lenjo na suncu zažubore: Sestrice kapljice. Ona je bila mutna i troma i nekoliko milijardi bistrih kapljica razbistri je i ožive. Nikada tako brzo brodovi nisu išli kao toga jutra. a i starije iskusnije kapljice su pričale da se još nijedan potočić nije vratio u detinjstvo. nošeni mladim rukama Izvorovih kćeri. nova smo stvorile. Vir je ležao u poljani. sestre zaborave napore svoga dugog putovanja i veselo se izmešaju sa širokom vodom na koju su naišle. putnička lađa i za njom čun. Ali hoćeš! Po sto puta su učinile korak napred i po sto puta se vratile dva natrag. kratko trajala. Tako se to ponavlja otkad je šuma. Brda smo oborile. Ali još istog sata sunce užasno pripeče na široku površinu mora podižući kaplje planinke pod oblake. baš pred ušćem u veliku plovnu reku.presede nam smej. postide pa opet zapnu iz sve snage da jurišaju na stene pred sobom. dremajmo. Odmorivši se u njemu. Izvorove kćeri su pomišljale da se vrate kući. te se posle nekoliko dana nađu na morskoj pučini zajedno s njima. U dalji se ukaza nekoliko brodova i obesne kaplje planinke pristigle iz drugih reka stanu da se dogovaraju kako da ih prevrnu. te potok uskoro odvali nekoliko manjih stena i prodre na drugu stranu u dolinu. još nije bio kraj naporima naših putnica. U kamenu se uskoro nađoše pukotine. sirotice. Ova malodušnost je. reka 38 . To je bio valjda najradosniji dan u životu kapljica begunica. sad se odmarajmo. spavajmo. I kao nekim čudom. ti oblaci u svom lutanju nad zemljom zastanu upravo nad bukvom starog Izvora i kako su bili mnogo umorni. sanjajmo mir. najzad smo stigle umorne u vir. Zasučimo. One se.

čamčiću. zašto si uvek toliko tužan? – Kako. bila je ogrnuta belim plastom poprskanim snežnim zvezdama. ispovedala se tiho kraljici 39 . mala kraljice. – Mala kraljice. na glavi je nosila ledenu krunu koja se presijavala u bezbroj boja kad sunčev zrak na nju padne. uvek sumorno obaraš glavu i gledaš u vodu. Na nožicama je imala cipele od srebra. belele se veverice što su katkad skočile s grane na granu. Ptica tiho doplovi glatkom površinom vode ne dižući na njoj nijednog talasića. pa ponovo upita: – Čamčiću moj crni. otišla je na obalu jezera. ali one su bile isuviše male da bi mogle maloj kraljici zime služiti umesto čamčića. golišava se valjala po smetovima. provozaj me jezerom. Stalno je krišom posmatrala iz svog snežnog gnezda da vidi šta radi kad je sama. reci mi što si tužan. Snežana toga dana nije više htela da navaljuje pitanjima. blistala se od beline Snežana kraljica zime. lagano. mogla je sasvim udobno da joj sedne na krilo. loptala se po ceo dan pahuljicama. Ja sam kraljica sve ove beline. i jednom je upita: – Moj crni čamčiću. – Tužan si. pruži svoje krilo. otisnu se polako sredini jezera. možda ću ti pomoći – reče Snežana opet. Zar ne veruješ u moju moć? Hajde. Često je Snežana mislila zašto je crna ptica tužna. zašto uvek obori glavu. divlje patke i guske. kad te na obali ugledam. gde je crna ptica već čekala. Kad se smrklo. i kad Snežana sede na njega. Brzo se iz svog gnezda spusti do jezera. kraljica zime. Celog dana je Snežana bila nemirna i jedva čekala da padne noć. i plovi lagano. BAJKA O LABUDU Živela je na vrhu planine mala Snežana. Tako posle nekoliko dana opazi da je ptica još više pogla glavu. Kako je Snežana bila vrlo mala. pa ćeš mi onda reći svoju tajnu. kraljica sam zime i snežnih pahuljica. Samo kad nekoliko trenutaka Snežana okrene pogled na drugu stranu i opet ga vrati na jezero. Kraljici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. ali se čvrsto u sebi odluči da dozna tajnu crne ptice. samo još više pognu glavu i zaplovi brže. vozila se na jezeru na nekoj crnoj ptici tužno oborene glave. uvek ti radosno mahnem krilom – odgovori ptica okolišeći. Skrivena u noći. Reci mi šta te to mori. znaš da sam tužan? Tiho pevušim ploveći jezerom. beleli se oblaci na nebu. kao da se zagledala u svoju sliku u vodi. rekao bi čovek ne miče se. Okolo je sve bilo belo: belele se grane i stabla drveća. Ali ptica ne odgovori ništa. tužan. odveć sam uzbuđena i ne mogu ti reći sve šta me tišti – prozbori najzad ptica – ali doveče dođi opet na obalu pa ćeš čuti. opazi da se ptica malo odmakla sa mesta gde je bila. Spavala je u snežnom gnezdu. Padale su na to jezero i druge ptice.i oblaka.

mala kraljice. gde je živela Srebrna Zvezda. Kad pođe daleko u šumu. Sve je bilo ne može biti lepše. nikad nisu videli tako male devojčice. kraljicu zime. Kad zadrema. a crna ptica uzdrhtalo čekala nasred jezera. Patke što ih je sretala duboko su joj se klanjale. Ako joj se voza. Htelo joj se da se malo po vodi provoza. svici dolete da joj svetle. drugi su se posle toga rađali i umirali. te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraljice zime. Tako je molila Snežana. Kad padne mrak. ne brini! Učiniću da postaneš i ti beo. vesela i prozračna kao vilin konjic. ali Srebrna Zvezda je bila veoma. ona položi glavu na krilo i ostade nepomična. samo sam ja od noći crnja. čamčiću . A istog časa pade jato pahuljica i svu je zaveja. i mala kći vilinog konjica se njiše na njoj po čitav dan. da je što pre uspavaju. KĆI VILINOG KONJICA Pođite kroza šumu stazom pravo. obese ih o kakvu grančicu. Ona je mala. prvi na svetu. Ali se jednog jutra mala nestašnica iskrade od svojih drugova i sama pobeže na reku. Zečevi sa obale su je zadivljeno gledali. veoma stara. ti što si još mojoj majci odeću tkala. Kad bi oko ponoći. Učini da se sutra probudi sva bela kao sneg mog prestola. plovila. san pticu savlada. pauci načine začas ljuljaške. Snežna Zvezdo. a ptice letele kraj nje obalom. patuljci je čuvaju da se ne uplaši vuka ili medveda. mravi od čašica žira naprave kolica pa se po njih dvadeset upregne.zime: – Sve je oko mene belo: i drveće. pošalji noćas na pticu što stoji sred jezera jato pahuljica i njima zauvek pokrij njeno crno perje. onda skrenite desno. pa kod jaruge levo zaobiđite šumarevu kuću. svici. Snežana radosno reče: – Kad ti je to jedina nevolja. Ujutro Snežana opazi da vodom plovi beli labud. majka svih pahuljica. tamo je panj gde živi kći vilinog konjica. mala devojčica. posmatrajući krajeve kroz koje je tekla reka. pa kad najzad udarite još jednom ulevo. Sedne na list bukve što je stajao u vodi kraj obale i otisne se na njemu kao na čamčiću niz talase. i zveri. i bila mnogo vesela. Zato me mori tuga. Svi do poslednjeg stvora u njenoj okolini vole je i maze. među stenje. i opet krenite desno. Bube. ali nesreća se uvek iznenada dogodi. u pravcu stare bukve. pa je Snežana zbog toga umiljato zamoli: – Dobra. i nebo. pauci. da bi mogli juriti kao strela. i ti. ali taj prvi još i sad živi i po tom istom jezeru vozi Snežanu. Mogla joj je i zapovediti. Plovila je tako ona. Čuvši to. Ako zaželi da se ljulja. komarci i pčele zuje. zaplovi noćas na sredinu jezera i čekaj. komarci. Posle ovog kraljica je otišla do ledene kule. mravi i patuljci rado se s njom igraju. Naišavši na nekakvu 40 .

vilin konjic ga zagrli preklinjući: – Oživi moju malu kćer. Čim su stigli na livadu kraj reke i čim je vilin konjic oslušnuo srce male utopljenice. a vilin konjic se vrati na potok kraj koga je obično noćivao. nađu ga u jaruzi. A posle nekog vremena talasi izbace na obalu telo male kćeri vilinog konjica. Kraj kola pođu svici sa svojim svećicama. čamac joj se prevrne i ona upadne u reku te se udavi. tiho. Ovi mališani su pravili sviralice od vrbova pruća. Ugledavši ga. pa onda sve jače duvati u krioca obamrle devojčice. da bi svoju decu ishranili. pojure patuljci i svi njeni drugi prijatelji da traže istočni vetar. ostajala su kod kuće sama i igrala se. ali se patuljcima činilo da ne leti dovoljno brzo. deca. Kad se istočni vetar opet vratio u jarugu. vilin konjic pojuri na livadu gde je ležalo njeno telo. pravili vodenice na 41 . ne bi li ih pokrenuo. pa kad vidi da je sirota mala devojčica umrla. molim ti se. zavukao se i ćuti. pa se odmah digne iz jaruge i brzo. oživela! – poviču radosno njeni prijatelji patuljci. Njihove igre nisu bile slične igrama varoške dece. zamolio je patuljke da odmah pronađu istočni vetar i dovedu ga na livadu. Roditelji su po ceo dan orali. ali. stanu plakati neutešno. – Vilin konjic je nemilosrdan reče prvi patuljak glasno plačući – on ne žali svoju kćer. vilinom konjicu. od njega ni traga ni glasa. – Mala kći vilinog konjica je umrla. Trčali su što su igda mogli i nađu ga kraj nekog potoka. prhnu odmah da javi njenim prijateljima. pleli kotarice. dva manja dečaka. jer je već bilo prevalilo podne. Jedva u zlo doba. TRI PATULJKA Daleko negde u planini živela je siromašna seoska porodica. jer ako ga pre večeri ne nađu i devojčica zanoći obamrla. nađe se na livadi.maticu. – Oživela je. jer će za koji čas zaći sunce i biće kasno. a njena krilca se lagano pokrenu. Za to vreme. Čim ču šta se dogodilo njegovoj devojčici. jer će skoro noć – doviknu mu patuljci. kopali i želi kod drugoga. a vilin konjic je uze u naručje i obasu je poljupcima. – On sada razmišlja o načinu kako će je oživeti – primeti drugi. njen sused. Njeni drugari. hajde brzo do nje. oči joj se začuđeno otvore kao kod dece probuđene iz dubokog sna. Tako se glas o njenoj smrti raširi brzo po šumi. bube udese najlepšu svirku. misleći da je ni vetar ne može oživeti. posade mravi svoju ljubimicu u kolica načinjena od žirove čašice i povezu je njenoj kući. I vetar je mnogo voleo ljubimicu patuljaka i buba. Uto on još jednom iz sve snage dunu. i patuljci brzo otrče da odnesu glas njenom ocu. kad se sunce stalo kloniti zalasku. Oživi mi je. a krila male devojčice još ležahu nepomična. ti jedini to možeš učiniti. potom šumica oko livade. A istočni vetar stade prvo tiho. Tuda slučajno naiđe vrabac. za tren oka. kao za pakost. niko joj više ne može pomoći. Zanjiha se od njegova daha okolna trava. jer je već padao mrak. oživi što pre. Čuvši ovo.

Ovaj posao bio je gotov tek uveče. samo na sasvim drugom kraju potoka. Pokušaju da opet vrate točak na staro mesto. i kroz dvorište proseku stazu ređajući šljunak do šljunka. Kako te noći nije bilo mesečine. Mogli bismo na njoj brašno mleti. Zato se Milan i Stojan tužni vrate kući. iziđu na obalu reke i kućicu prenesu daleko u šumu i sakriju je među žbunje. ali on se nije dao izvaditi iz račava kao daje prikovan. odmah ću se ja pretvoriti u grumen zlata. I zbilja je nađu među žbunjem. odu kući jedva čekajući jutro da opet idu na igru. a čim su otišli kući. Sedobradi reče: – Hajde da dečiju vodenicu premestimo na drugo mesto. 42 . Deca prosto nisu mogla da dođu sebi. i oko nje isti plot i ista staza od šljunka. patuljci slobodno iziđu na reku i premeste dečiju vodenicu. Crnobradi i Riđobradi. Izjutra rano otrčaše da ispitaju da li vodenica i dalje radi. daleko naiđu na svoju vodenicu. Crnobradi patuljak pristade odmah. patuljci su virili iza grma. Dok su deca pravila svoju vodenicu. A evo šta se dogodilo. Kad ujutru deca dođu na obalu i vide da im nema kućice. stanu je tražiti po okolini. Pod slap što je padao sa brane stave podužu motku na čijoj su sredini bila lepezasto pozabadana mala drvca kao pauci na točkovima. kad posle nekoliko dana sazidaju malu hlebarnicu. kad su bili gotovi. i deca se vrate kući kad je već uveliko pao mrak. Ali čim su deca otišla kući. i odmah opet kradom dođu da vrebaju lopove. da bi zavarala trag. ograde je prućem. Tako je voda padajući okretala točak. zakačio za kamen. na potok i počnu graditi vodenicu. Kad imaju šta videti: na onom mestu gde su je sagradili ničega nema. pa samelju na njoj vreću brašna za sutradan. Za nekoliko dana deca naprave na obali kamenu malu kuću. Jednog dana rano ujutro odu Stojan i Milan. Pokušaju deca da je vrate na staro mesto. zabodene s obe strane reke. Tako idući niz vodu. ali ne mogući da se dosete. jer vi znate: vidi li nas na zlom poslu ma koje ljudsko oko. Kako su bili vrlo mali. udesivši je isto onako kako su je deca bila udesila. i nije ga mogla odneti. Prvo naprave branu nagomilavajući kamenje i pesak sa muljem. mislili su da se sva trojica u njoj nastane. ali Riđobradi primeti: – Pristajem na to samo ako noćas ne bude mesečine. patuljci. Deca se plačući vrate kući i reše se da idući put čuvaju stražu pored svoje rukotvorine. Uveče.potoku što je tekao pored kuće. koji su virili iza žbuna. Kraj seljakove kuće u najgušćoj šumi živela su tri patuljka: Sedobradi. Ponekad su zidali kućice kraj obale ili krčili staze kroza žbunje. kao da su prikovani. Potrče deca niz vodu da vide da se nije točak gdegod zaustavio. I tako. ali se ni kamen ni drvce ne daju s mesta maći. stoji ista istovetna. te da vide ko to prenosi na drugo mesto ono što ona nameste kraj potoka. Motku naslone na drvene račve. a Crnobradi u grumen uglja. Sedobradi u grumen srebra. samo časkom svrate kući. čudeći se šta će to biti. tako su se zvala deca seljaka. stoji ista onakva kakvu su je ona sazidala. Potok samo teče kao što je i pre tekao.

I što je najgore. nije to naučila. Noću kad se umorna iza sna trgne. Ne znaju to sve mame. te pođu u krađu. Video si kako je lepa mala hlebarnica. po pesku se brljati. Sedobradi u grumen srebra. hodi! Kad se mama vrati kući. ali ga druga dvojica nagovore: – Deca sad uveliko spavaju – rekoše oni – pa možemo spokojno u krađu. mama polazeći zaključa kapiju. Do Mare dopiru zvonki razdragani glasovi. ali ne ume. jedva odvoji Maru od plota. Viri tako Mara kroz pukotinu plota i čini joj se da čuje kako lopte skakućući deklamuju: Lepo li je skakati po uzanoj stazi. Kad je bila mala. Ali tek što su oni počeli da prenose hlebarnicu. po travi se valjati. pa se Riđobradi pretvori u grumen zlata. jer ni nju nije imao ko da vodi na dečje igralište niti joj je ko kupovao igračke. pa da u njoj pečemo hleb. plašeći se da ga kakvo ljudsko oko ne opazi. Daleko u krugu gde stoji pesak deca se igraju. Deca sve to blago odnesu kući i posle su sa svojim roditeljima živeli spokojno i imala čime da se školuju. Tako i Riđobradi pristade.Te večeri mesečina je sijala kao dan i napolju se sve videlo. treba da je prenesemo kraj kućice. pucketaju točkovi kolica na pesku i skaču lopte negde na utabanoj stazi. Maro. LEPO JE BITI DETE Po ceo dan Mara viri kroz plot svoga dvorišta u obližnji park. da dete ne bi moglo samo izaći na ulicu. Hodi. deca ih ugledaše. pazi! A kante zveckaju: Lepo se je brčkati po česmenoj vodi. Crnobradi u grumen uglja. Ponekad pokuša s detetom da se igra. Opazivši mesečinu. Maro. Čuje se kako zvone limene kantice na svojim drškama. Pazi. učini se mami kao da u detinjem disanju čuje uzdahe: 43 . A Mara nema ni brata ni sestre niti kakve male susede da bi se s njima poigrala. Riđobradi nije isprva hteo da ide u krađu.

A mami se svaku noć čini kako uzdiše i moli je da je odvede u park među decu. Marina je. U igru me. nesavitljive šake detinja šačica je svaki čas klizila i sitni detinji koraci su jedva stizali mamu. A u parku je već vrilo od dece. međutim. Kad bi inače okrpila i oprala Marino rublje. ali gde bi pala. mama. i siromašne i zaposlene majke vode svoju decu u park. počistila i popravila sve što se preko nedelje uprlja. Mama uze dete za ruku i povede ga u park. da sve to mora nedeljom da posvršava. dan u igri provoditi. Mama sede na prvu klupu bojeći se da Mara ne poželi sjajne i zvonke kupovne igračke dece što su se u velikom krugu igrala. ali se Marinoj mami. kraj nje je stajala krpena. rano. činila se nekako bolesna i umorna. Mara se zagleda u belu devojčicu što je u naručju držala ogromnu loptu i vozila u kolicima lutku. Svetla lica gumenih lopti poskakivala i valjala se po travi. i plavi. Bilo bi tako lepo poigrati se loptom koja ume da odskače. Nedeljom. bila velika. žuti. svoj veliki obruč dete se brzo nađe tamo i stade očarano. da detetu bude igračka: pruži mu probušeni lonac ili siđe u podrum da iznese zarđali obruč sa bureta. Goneći. Sem toga. s decom bi se poigrala. Bela devojčica se ustremi i ote joj svoju igračku. I Mari se činilo da se sve te igračke i deca u horu vesele: Lepo li je dete biti. Pod ručicama oseti glatku elastičnu gumu i učini joj se da drži neko živo biće koje diše. Bela devojčica utom svoju loptu ispusti i Mara potrča da se njome malo poigra. između cveća na slobodi. Jurile su sve vrste točkova i kolica i kola. Kad se Mara probudi. Pesak u krugu je ličio na ogroman šaren mravinjak. ali kako nema dovoljno prostora. već je dvorište bilo počišćeno i sušila se na jasnom suncu iza kuće Marina košulja i čarape. istina. plot ili prag i preturi se. pa smišlja kako bi to mogla učiniti. te mama jedne nedelje ustane rano. obruč svaki čas udari u zid. crvena lopta. koja je i u šetnji brzo koračala. Ali ta je radost bila kratka. i imati lopte nove i konjiće i točkove. koja preko nedelje kod drugog radi toliko nagomila posla u svojoj kući. a obruč od bureta bio je izriban i svetlio se kao nov i kraj njega stojala nova novcata palica odeljana od mladog pruta. crveni. Okolo su trčali drveni konjići. Zato se ona brzo zadovolji svojom igračkom pa se kao čičak opet uhvati za plot i ostane tako dok se mama ne vrati. Iz njene koštunjave. Zajapurene devojčice punile su peskom svoje kante. tu bi se i zaustavila. kad bi izvetrila i isunčala kuću. vodi! Pre nego pođe na rad. istina. mama nađe poneku staru stvar. Ali je dete svaki dan molilo da ga izvede u igru među drugu decu. i uze da umotava neke krpe od Marine stare haljine u čvrsto klupče. Na stazi su stajala bez gospodara 44 . Mara drvenim patrljkom goni neko vreme obruč po pokaldrmljenom dvorištu.Ja sam jošte sasvim mala.

priča. slomljene mašice i viljuške. pojavi se rumeni dečak i uze joj ih. i imati lopte nove i konjiće i točkove. to i smete: kupuju vam mama. razne boje i oblika đinđuve. gorak plač. a krpane lopte kao da dobiše mala krila u rukama veselih devojčica. Uskoro se njima dvema pridružiše i druga deca sa svojim krnjavim igračkama i načini se veseo žagor kao i u velikom krugu. Želeći da je razveseli ona joj pokazivaše kako se i njenom loptom može lepo igrati bacajući uvis i dočekujući je u ruke. BILJEŠKA O PISCU Pjesnikinja DESANKA MAKSIMOVIĆ ima iza sebe čitavu biblioteku knjiga koje je napisala: više knjiga poezije i proze za odrasle i velik broj knjiga pjesama. bajki. U blizini su se igrala još neka deca čije igračke su kao i Marine bile domaća rukotvorina i stare u podrumu bačene stvari. a štipaljkom se moglo vrlo dobro čeprkati po zemlji. Devojčica što se igrala štipaljkom za rublje i šoljom bez drške pruži Mari šolju pozvavši je da stružu pesak iz jarka pokraj staze. I tako. Ali samo što je tri koraka koračila. dan u igri provoditi. a okolo su igračke u horu zveckale: Lepo li je biti dete: što želite. Ona onda ugleda na klupi lutku koju je merila do sada jer se njena sopstvenica prljala građenjem kuće od peska. Čak je i poneko dete iz velikog kruga ostavljalo svoje lakovane igračke prilazilo deci što su se igrala oko Mare. u svilu obučenu lutku. romana za djecu. krpene lutke i lopte. To Maru uteši. Bilo je neobično slatko držati porculansku. čega god bi se dotakla. zatim joj pokaza kako i njen obruč može daleko da se kotrlja a da ne padne. otimali su joj. jer se na šolji smejala neka beba. nečije je ruke istrgoše iz Marinih ruku: čuvarica devojčice se bojala da je Mara ne pokvari. uze je na ruke i odnese na klupu daleko od glavnog kruga. međutim. raznizane. Dečaci kopajući starim kutlačama načine čitavu kulu od peska. Podjednako plodna i stvaralački nadahnuta i kada stvara za odrasle i kada piše za djecu.kolica natovarena peskom. baka svakog dana igračaka. ova pjesnikinja spada u red naših najpopularnijih pisaca i najplodnijih 45 . Mari se sve to toliko tužno učini da udari u glasan. Mama dotrča. To su bile šolje bez drške i okrnjene tacne. i Mara htede da ih malo povoza. A mama je osluškivala kako nedaleko iza granja zveckaju limene kantice: Lepo li je dete biti.

46 . godine.stvaralaca. do onih najvećih književnih koje se dodjeljuju u našoj zemlji: Nagradu AVNOJ-a i Njegoševu nagradu. Djela Desanke Maksimović prevođena su u svim našim republikama i pokrajinama na sve jezike naroda i narodnosti koji žive u Jugoslaviji. Za svoje djelo dobila je brojna jugoslovenska i svjetska književna i druga priznanja. Po završenom Filozofskom fakultetu u Beogradu radila je u mnogim mjestima kao prosvjetni radnik. "Bajka o kratkovečnoj". nagrade. Napisala je velik broj knjiga i za odrasle i za djecu. od kojih izdvajamo samo neke naslove njenih djela koje je posvetila djeci. povelje. zatim u zbornicima. "Pradevojčica". izborima. "Šumska ljuljaška" i druga djela koja se već godinama nalaze u školskim lektirama u čitavoj našoj zemlji. a velik dio života provela je pišući svoja djela. kao i na mnoge svjetske jezike. plakete. Poezija Desanke Maksimović zastupljena je u brojnim pregledima. To su knjige: "Buntovni razred". maja 1898. panoramama. Desanka Maksimović rođena je u Rabrovici (Srbija). i antologijama jugoslovenske i svjetske poezije. "Bela vrana". "Đačko srce". čitankama koje izlaze u našoj zemlji i svijetu. "Oraščići-palčići"! "Zlatokrili leptir". 16.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->