P. 1
03 - Linijski elementi

03 - Linijski elementi

|Views: 2,181|Likes:
Published by sakota79

More info:

Published by: sakota79 on Dec 10, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/01/2013

pdf

text

original

75

3. LINIJSKI ELEMENTI
3.1. 3.1. 3.1. 3.1. GREDNI GREDNI GREDNI GREDNI NOSAČI NOSAČI NOSAČI NOSAČI
3.1.1. 3.1.1. 3.1.1. 3.1.1. KARAKTERISTIKE, PRIM KARAKTERISTIKE, PRIM KARAKTERISTIKE, PRIM KARAKTERISTIKE, PRIMENA I SISTEMI ENA I SISTEMI ENA I SISTEMI ENA I SISTEMI
Grednim nosačima smatramo one linijske elemente koji su pretežno opterećeni na
savijanje silama. Javljaju se sastavnim delom praktično svih inženjerskih konstrukci-
ja i najčešće su horizontalnog pravca pružanja.
U zgradarstvu se primenjuju kao noseći elementi meñuspratnih konstrukcija, kao
glavni nosači krovnih konstrukcija većeg raspona, kao sastavni deo temeljnih kons-
trukcija (temeljne kontragrede). Kod mostova grednog sistema primenjuju se kao
glavni isekundarni nosači mostovske konstrukcije. Pojavljuju se i kao sastavni deo
složenijih armiranobetonskih elemenata: rigle ramovskih konstrukcija, gredni nosači
kombinovanih sistema, osnovni elementi temeljnih roštilja itd. U konstrukcijama se
gredni elementi najčešće javljaju u sklopu sa drugim elementima: stubovima, plo-
čama, zidovima (Sl. 73).


Sl. 72. Statički sistemi grednih nosača
Načelno, gredni nosači mogu biti projektovani preko jednog ili više raspona. Statički
sistem grednog nosača je odreñen rasporedom oslonaca, koji mogu biti formirani
kao nepomerljivi ili pomerljivi (potpuno, delimično). Reñi je slučaj da je greda na
svom jednom kraju uklještena u masivni zid ili neki drugi element konstrukcije. U
konstrukcijama zgradarstva su najčešće kruto vezane za vertikalne oslonce (stubo-
ve), čime se formiraju armiranobetonski okviri (Sl. 72).
Grednim nosačima se mogu smatrati elementi kod kojih je odnos visine poprečnog
preseka i raspona nosača manji od 0.20. U ovim slučajevima su zadovoljene osnov-
ne pretpostavke tehničke teorije savijanja (zanemarenje normalnih napona σy). Za
veće odnose visine prema rasponu, grede se tretiraju saglasno teoriji ploča optere-
ćenih u svojoj ravni, kao zidni nosači ili visoke grede. Ipak, u praksi je uobičajen
gredni tretman elemenata sve do odnosa visine prema rasponu od 0.40.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
76


Sl. 73. Okvirne i roštiljne konstrukcije
3.1.2. 3.1.2. 3.1.2. 3.1.2. OBLIKOVA OBLIKOVA OBLIKOVA OBLIKOVANJE NJE NJE NJE
Gredni nosači se najčešće projektuju punog pravougaonog poprečnog preseka. U
slučaju krute veze sa meñuspratnom pločom, preseci nosača postaju T-oblika,
budući da, kao pritisnuta, ploča saučestvuje u prenosu napona pritiska.
Za prefabrikovane gredne elemente je karakteristična optimizacija poprečnog prese-
ka i za manje raspona. Tada se koriste T-preseci, nesimetrični i simetrični I-preseci
ili, zavisno od namene i opterećenja neki drugi, razuñeni oblik poprečnog preseka.


Sl. 74. Karakteristični poprečni preseci grednih nosača
Kod većih raspona, u cilju uštede u težini, grede se mogu projektovati razuñenih ili
sandučastih preseka. Optimalan oblik preseka je odreñen potrebnom nosivošću pri-
tisnute zone betona, te minimiziranjem zategnute površine betonskog preseka na
meru dovoljnu za smeštaj i pravilno voñenje armature. Širina nosača je primarno
funkcija zadovoljenja glavnih napona zatezanja, ali se proporcionalno menja sa visi-
nom nosača. Razuñeni oblici preseka su karakteristika montažnih grednih elemena-
ta, te većih raspona.
Uobičajene visine poprečnih preseka greda se nalaze u rasponu od 1/12 do 1/8
raspona.
3. Linijski elementi
77
Po dužini, gredni nosači mogu biti konstantnog ili promenljivog preseka. Silueta
nosača se, kada je to ekonomski opravdano, projektuje tako da približno prati pro-
menu momenata savijanja. Promenljiva silueta se može postići izvoñenjem vuta, što
je čest slučaj kod kontinualnih nosača u okolini oslonaca (mesta maksimalnih
momenata savijanja). Vute su obično vertikalne i mogu biti projektovane kao pravo-
linijski ili krivolinijske (Sl. 75). U pojedinim situacijama kada je visina limitirana,
opravdano je projektovanje horizontalnih vuta proširenjem preseka (Sl. 75).


Sl. 75. Vertikalne i horizontalne vute
Vertikalne vute se izvode strmije od horizontalnih. Proračunski, vertikalne vute su
limitirane nagibom na 1:3, ma kako da su izvedene, dok horizontalne vute imaju
uobičajene nagibe od 1:8 do 1:6. Uobičajene dužine vuta ne prelaze desetinu raspo-
na grede.
Jedna vrsta horizontalne vute se često primenjuje u oslonačkim delovima grednih
elemenata (posebno karakteristično za montažne grede), kada se proširenjem pre-
seka povećava moć prijema glavnih napona zatezanja, koji u ovim zonama imaju
maksimalne vrednosti (Sl. 76). U konkretnoj situaciji, uobičajeno je proširenje rebra
na širinu uže (donje) flanše.

Sl. 76. Oblikovanje oslonačkog dela grede nesimetričnog I-preseka

Sl. 77. Montažna greda promenljive visine
Osim vutama, promenljiva silueta može biti izvedena i promenom visine nosača duž
cele njegove dužine, na primer. Takav je slučaj kod krovnih grednih glavnih nosača,
kada se gornja ivica projektuje u nagibu, kojim je greda opskrbljena maksimalnim
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
78
visinama preseka na mestima maksimalnih momenata savijanja, a, sa druge strane,
obezbeñen nagib za krovne ravni (Sl. 77).
3.1.3. 3.1.3. 3.1.3. 3.1.3. PRORAČUN PRORAČUN PRORAČUN PRORAČUN UTICAJA UTICAJA UTICAJA UTICAJA
Proračun statičkih uticaja grednih nosača se, načelno, sprovodi saglasno linearnoj
teoriji elastičnosti. Pri tome, za raspon grede se usvajaju odgovarajuća rastojanja
sistemskih linija. Meñutim, kada je širina oslonca veća od desetina raspona grede, ili
kada nije moguće utvrditi položaj sistemnih linija, teorijski raspon grede (raspon
grede u statičkom sistemu) može se usvojiti kao svetli raspon uvećan za 5%.


Sl. 78. Teorijski rasponi grednog nosača
Sa ovako usvojenim rasponima formira se statički sistem nosača, za koji se odreñuju
uticaji. Iako je uobičajeno da se, za gredne elemente u konstrukcijama zgradarstva,
uticaji odreñuju za ukupno opterećenje
22
. Ipak, kad god to može dovesti do značaj-
nijih promena u rezultatima, neophodno je razmatrati različite rasporede korisnog
opterećenja (skladišta, biblioteke, sportski objekti...), te eventualnu povoljnost delo-
vanja pojedinih dejstava (različiti rasponi kod kontinualnih nosača, na primer).

Sl. 79. Minimalne „proračunske“ vrednosti momenata u polju kontinualne grede
Kod kontinualnih greda, bez obzira na rezultat odreñivanja statičkih uticaja, prili-
kom dimenzionisanja je, za pozitivne momente u polju, neophodno usvojiti vredno-
sti najmanje jednake onima koje odgovaraju mometima u polju obostrano, odnosno
jednostrano, uklještene grede opterećene ravnomerno podeljenim opterećenjem (Sl.
79). Uklještenje nad krajnjim osloncem kontinualne grede je opravdano usvojiti u
statičkom sistemu samo kada je ono konstruktivnim merama obezbeñeno i dokaza-

22
Razlog ovome je relativno mali udeo korisnog tereta u ukupnom u konstrukcijama zgra-
darstva.
3. Linijski elementi
79
no. Kontinualne grede oslonjene na zidove ili stubove od opeke, kada rotacija grede
nije sprečena, dakle, nad osloncima treba dimenzionisati prema redukovanoj, para-
boličnoj raspodeli momentnog dijagrama (Sl. 80a). Češći slučaj je kruta veza grede
sa stubovima, kada je opravdano oslonački presek grede dimenzionisati na momen-
te na ivici oslonca (Sl. 80b).

Sl. 80. Oslonački momenti kod kontinualnih greda zglobno i kruto spojenih sa osloncima
Prikazani su (Sl. 81) karakteristični oblici dijagrama momenata savijanja za najčešće
statičke sisteme (prosta greda, kontinualna greda, okvir) u kojima se nalaze gredni
elementi. Načelno, greda kod koje je nad krajnjim osloncima ostvareno delimično ili
potpuno uklještenje je, statički, povoljnija od zglobne, jer joj odgovaraju manje eks-
tremne vrednosti momenata savijanja. Ipak, kada postoji opasnost od neravnomer-
nog sleganja oslonaca ili nekog drugog deformacijskog opterećenja, statički odre-
ñene ili manje statički neodreñene konstrukcije su u prednosti. Kod montažnih kon-
strukcija, jednostavnije je izvoñenje zglobnih od krutih veza (Okvir 3).

Sl. 81. Dijagrami momenata savijanja u grednim nosačima
U okvirnim konstrukcijama grede su najčešće kruto vezane za stubove. Stepen elas-
tičnog uklještenja kraja grede u ostatak okvirne konstrukcije može biti približno
odreñen - procenjen (moment elastičnog uklještenja) korišćenjem prve iteracije
Cross-ovog postupka, na primer, kako je to pokazano na Sl. 82. Rezultat je dovoljne
tačnosti za potrebe dimenzionisanja, kada je o vertikalnom opterećenju reč, te o
horizontalno ukrućenim okvirima. Tada se momenti u srednjim stubovima mogu
zanemariti.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
80

Sl. 82. Odreñivanje momenta uklještenja kraja grede prvom iteracijom Cross-ovog postupka
Okvir 3 Okvir 3 Okvir 3 Okvir 3 Montažni Montažni Montažni Montažni P PP P- -- -okvir okvir okvir okvir
Optimalno formiran okvir od montažnih elemenata bi, saglasno rečenom, bio
formiran od stubova G-oblika, proizvedenih sa konzolnim ispustom dela gred-
nog elementa, kako je prikazano na prvoj skici.
Pozicioniranjem nastavaka/spojeva montažnih elemenata na mestima nultih
momentnih tačaka odgovarajućeg monolitnog P-okvira, uz obezbeñenje preno-
sa aksijalne i transverzalne sile, bi omogućilo izostajanje potrebe za ostvariva-
njem momentnog kontinuiteta na mestu spoja. Dijagram momenata bi imao isti
oblik kao da je okvir monolitan.

Meñutim, značajno je jednostavnija (jeftinija) proizvodnja, transport i montaža
pravih elemenata, nego elemenata izlomljene ose. Ovo je najčešće odlučujući
faktor optimizacije u korist nepovoljnijeg statičkog sistema, kojim se moment-
no ne angažuje spoj grede i stuba (desna slika). Odreñenu kompenzaciju može
da predstavlja racionalniji oblik poprečnog preseka, karakterističan za montaž-
ne elemente.
3.1.3.1. 3.1.3.1. 3.1.3.1. 3.1.3.1. Preraspodela momenata savijanja Preraspodela momenata savijanja Preraspodela momenata savijanja Preraspodela momenata savijanja i duktilnost preseka i duktilnost preseka i duktilnost preseka i duktilnost preseka
Statički uticaji kod statički neodreñenih konstrukcija su funkcija krutosti elemenata i
njihove promene. Krutosti po dužini armiranobetonskih elemenata se menjaju u
skladu sa dostignutim naponsko-deformacijskim stanjem, isprskalošću preseka,
promenom količine armature... Na Sl. 83 su prikazana karakteristična naponsko-
deformacijska stanja grednog elementa opterećenog dvema koncentrisanim silama.
Malim momentima savijanja odgovara pravolinijska raspodela normalnih napona (I
a
),
i u pritisnutom i u zategnutom delu. Momentima neposredno pred pojavu prslina (Ib)
odgovara linearno promenljivo naponsko stanje u pritisnutoj i nelinearno promenlji-
vo u zategnutoj zoni. Za momente jednake i veće od momenta pojave prsline, javlja-
ju se prsline (na ovim mestima je zatežući normalni napon u betonu jednak nuli), a
3. Linijski elementi
81
raspodela napona pritiska po visini pritisnute zone je kvazi-linearna (II). Daljim
povećanjem opterečenja, šire se prsline, zategnuta podužna armatura je u plastičnoj
fazi rada, a pritisnuti beton trpi nelinearne deformacije, zbog čega se i naponski
dijagram odlikuje visokom nelinearnošću (III). Ovo stanje, stanje III, odgovara grani-
čnom kapacitetu nosivosti preseka i koristi se za proračun preseka prema graničnoj
nosivosti.

Sl. 83. Karakteristična naponsko-deformacijska stanja grednog elementa
Uticaji odreñeni primenom linearne teorije elastičnosti su, kod armiranobetonskih
elemenata u statički neodreñenim konstrukcijama, „realni“ samo za male nivoe
opterećenja. Razvoj prslina i plastifikacija u čeliku za armiranje mogu, nekad, kvali-
tativno da promene stanje naprezanja elementa. I pored toga, linearna teorija elasti-
čnosti, odnosno uticaji odreñeni njenom primenom, se koristi i za uticaje u stanju
granične nosivosti. Kasnije, prilikom dimenzionisanja poprečnih preseka, uvažavaju
se činjenice nelinearnog deformisanja, ali sa uticajima koji, još jednom, odgovaraju
linearnoj teoriji elastičnosti.
Postavlja se pitanje koliko ovakva nedoslednost može biti održiva i opravdana. Sa
stanovišta jednostavnosti primene, nema dileme da je prednost na strani ovakvog
pristupa. Ali, čak i kad je opravdanost u pitanju, ovakav koncept je održiv. Naime,
rezultati linearne teorije elastičnosti predstavljaju jedno moguće ravnotežno stanje
statički neodreñene konstrukcije. Konstrukcija (i elementi) dimenzionisani i armirani
saglasno ovim uticajima će se u velikoj meri i ponašati na ovaj način. Posledica je
ovo, pre svega, činjenice da se, kolokvijalno, „armiranobetonski elementi ponašaju
na način na koji su armirani“. Ovo ne znači da se u tako armiranoj konstrukciji neće
realizovati preraspodele naprezanja, naravno, ali svakako ne u istoj meri u kojoj bi
to bio slučaj da je sa ovakvim preraspodelama kalkulisano.
Preraspodela naprezanja izmeñu preseka i elemenata konstrukcije je moguća tek
ukoliko je najopterećenijim presecima (zonama) omogućena dovoljno „dugačka“
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
82
plastična rotacija
23
. Preseci koji se odlikuju visokom sposobnošću postelastične
(plastične) rotacije, duktilni preseci, su, na osnovu iznetog u prethodnom paragrafu,
neophodni i kod konstrukcija/elemenata koji su proračunati i armirani saglasno uti-
cajima linearne teorije elastičnosti.
Pad krutosti preseka je funkcija nivoa naprezanja, oblika poprečnog preseka. Na Sl.
84 je prikazano kako za tri različita poprečna preseka (jedan pravougaoni i dva T-
preseka zategnuta u različitim zonama) kvalitativno i kvantitativno izgleda pad kru-
tosti sa prirastom spoljašnjeg momenta savijanja.

Sl. 84. Promena krutosti sa prirastom momenta savijanja (na nivou preseka)
Za pravougaoni i T-presek zategnut u donjoj zoni karakterističan je relativno strm
pad krutosti sa pojavom i razvojem prslina, te održavanje konstantne krutosti isprs-
kalog preseka sve do pred lom. T-presek zategnut u gornjoj zoni se karakteriše
mnogo dužim padom krutosti, koji je karakteristika praktično celog intervala od
pojave prslina do loma. Kvantitativno, konstatujmo i da pad krutosti može biti vrlo
velik, reda veličine 30 do 60%.

Sl. 85. Zavisnost moment savijanja – krivina preseka
Sada ćemo posmatrati kako se povećanje momenta savijanja koji deluje na poprečni
presek, na primer pravougaoni, odražava na promenu krivine preseka. Idealzovano,
ovo je prikazano na Sl. 85. Dijagram je, na neki način, analogan dijagramu napon-
dilatacija, a nagib krive u nekoj tački definiše krutost preseka.

23
Rotacija kritičnih preseka je osnova mehanizma transfera opterećenja u realizacij preras-
podele.
3. Linijski elementi
83
U fazi malih vrednosti momenata, sve do pojave prslina, prirast krivine je, saglasno
Hooke-ovom zakonu, linearan. Pri momentu Mpr javljaju se prsline
24
, zbog čega kru-
tost pada (nagib krive je manje strm), a prirast krivine sa povećanjem momenta
savijanja je veći. Na ovaj način su dve veličine povezane sve do trenutka dostizanja
granice razvlačenja u zategnutom čeliku. Čelik koji se do tada ponašao linearno
prelazi u plastičnu fazu rada (pri krivini κv), koja se karakteriše prirastom dilatacija
bez (ili sa malim) prirasta napona. Povećanje dilatacija u čeliku je praćeno, usled
potrebe očuvanja ravnoteže preseka, (manjim) povećanjem dilatacija u betonu i
smanjenjem visine pritisnute zone betona. Kako sila u armaturi, sa ovim poveća-
njem dilatacije, ostaje približno konstantna, a promena kraka unutrašnjih sila (iako
se povećava) nije značajna, to se i moment savijanja ne menja sa povećanjem dilata-
cija. Ili, presek nije u stanju da prihvati svo ono momentno opterećenje koje se javi
nakon dostizanja plastifikacije u armaturi. Povećanje dilatacija, po definiciji, znači i
povećanje krivine preseka, što se na analiziranom dijagramu manifestuje kao pribli-
žno horizontalna grana – prirast krivine bez prirasta momenta savijanja. Krutost
preseka za ovaj nivo opterećenja je bliska nuli. Sam presek se, naponski, opire spo-
ljašnjem momentu koji odgovara momentu nosivosti preseka, ali se za dalji prirast
opterećenja ponaša kao zglob – plastični zglob (iznad nekog nivoa opterećenja rota-
cija je nesprečena). Kako je povećanje krivine praćeno redukcijom visine pritisnute
zone betona, to se lom, kolaps, preseka dogaña, najčešće, imajući na umu vrlo viso-
ku sposobnost čelika za dugu plastičnu deformaciju, drobljenjem pritisnutog beto-
na, za krivinu koja je na slici obeležena sa κu.
Dijagram na Sl. 85 direktno definiše faktor duktiliteta krivine preseka napregnutog
na savijanje, kao količnik dve krivine – krivine pri lomu i krivine pri kojoj počinje
plastično deformisanje čelika:

u
v
D
κ
κ
= . ............................................................................................. (3.1)
Ova veličina predstavlja meru žilavosti preseka. Smatra se da je preraspodela uticaja
u statički neodreñenim konstrukcijama obezbeñena tek nakon ostvarenja duktiliteta
većeg od nekog koji je u intervalu izmeñu 3 i 6.
Mere kojima je duktilitet moguće povećati, prilikom projektovanja se, pre svega,
odnose na poboljšanje karakteristika pritisnute zone preseka, budući da je njegov
kolaps najčešće izazvan drobljenjem betona, te da je čelik „kritičan“ samo u situaci-
jama vrlo jako armiranih poprečnih preseka:
• Smanjenje procenta armiranja podužnom zategnutom armaturom. Ovim se
ne želi reći da preseke treba pod-armirati. Proračunom se odreñuje minimal-
no potrebna količina armature u preseku i ona tamo mora biti i obezbeñena u
elementu. Ideja je da se ukaže na kontradiktornu situaciju kada višak čelika

24
Razvoj prslina nije trenutan fenomen i realna kriva nema ovako izražene tačke loma.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
84
za armiranje ne rezultira dodatnom sigurnošću (prikazano na Sl. 86, za dva
procenta armiranja, µ1>µ2). Duktilni preseci su armirani količinom zategnute
armature koja je maksimalno bliska potrebnoj, odreñenoj uz uvažavanje svih
postojećih okolnosti koje mogu uticati i na njeno smanjenje (na primer činje-
nica prisustva pritisnute armature u drugoj zoni).
• Armiranje pritisnute zone preseka. Čelik je, svojim nosivim karakteristikama,
superioran u odnosu na beton čak i kada je prijem pritiska u pitanju. Zato,
dodavanje čelika u pritisnutu zonu ima za posledicu povećanu mogućnost
prijema pritiska, a samim tim seodlaže i trenutak kolapsa preseka.
• Kvalitet betona. Očigledno je da više marke betona obezbeñuju prijem većih
napona/sila pritiska, te da povoljno utiču na duktilitet.
• Utezanje preseka gustom poprečnom armaturom. Poprečna armatura, obu-
hvatajući pritisnutu zonu, sprečava bočno širenje unoseći napone pritiska i u
ravni normalnoj na pravac osnovnog pritiska. Ovako utegnut presek je spo-
soban za prijem većih pritisnih naprezanja od slabije utegnutog preseka.
• Vrsta čelika. Načelno, čelici sa nižom granicom razvlačenja (GA ima granicu
razvlačenja na dilataciji od oko 1.2 promila) su duktilniji od onih sa višom (RA
– približno 2 promila). Sa Sl. 85 proizilazi da će krivina κv imati manju vred-
nost, te da će time i duktilitet biti veći. Ipak, ovde treba biti oprezan. Za pri-
jem istih uticaja prilikom dimenzionisanja, glatkog čelika će biti oko 65% više,
koliko proizilazi iz odnosa njihovih granica razvlačenja (400/240~1.67). Na
račun ovoga, konačni ishod po pitanju duktiliteta ne mora uvek biti na strani
GA. Uticaj količine armature (nivo uticaja koji su je odredili) je sada presudan.
Sa Sl. 87 ovo se, za nižu marku betona može i očitati.

Sl. 86. Dijagram moment savijanja – krivina za dva različita koeficijenta armiranja
Ako je presek, osim momentom, opterećen i aksijalnom silom, treba imati u vidu da
aksijalna sila pritiska smanjuje, a zatezanja povećava duktilnost.
3. Linijski elementi
85

Sl. 87. Uticaj kvaliteta betona i vrste čelika na duktilitet preseka
Prepoznajmo, još jednom, na Sl. 85 tri veličine krutosti koje odgovaraju prirastu
spoljašnjeg momenta savijanja. Usvajajući ovakvu, skokovitu, promenu krutosti, na
primeru obostrano uklještene grede biće pokazan (Sl. 88) tok preraspodele.

Sl. 88. Preraspodela momenta savijanja obostrano uklještene grede
Posmatrana greda je, zbog jednostavnosti analize, usvojena konstantne krutosti i
nosivosti, kako po dužini, tako i za slučajeve zategnute gornje, odnosno donje
zone. Analizira se promena momenata savijanja u krajnjem i u preseku u sredini
raspona sa prirastom ravnomerno podeljenog opterećenja na gredi.
Saglasno linearnoj teoriji elastičnosti, oslonački moment je dva puta, apsolutno, veći
od momenta u polju. Sa prirastom opterećenja, do početka razvoja prslina, ovo će i
biti slučaj. Kada se dostigne moment pojave prslina (tačka A1, skica c) u oslonačkom
preseku, doćiće i do pada njegove krutosti. Kako je, sada, presek u sredini raspona
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
86
(neisprskao) veće krutosti, to će mu, pri daljem prirastu opterećenja, odgovarati i
brži prirast momenta, sve do trenutka formiranja prslina u središnjem delu elementa
(tačka B2, skica d). Opet ravnopravnih krutosti, preseci teže da uspostave momentnu
sliku koja jednakim krutostima odgovara (dvostruko veći oslonački moment). Zato je
dalji prirast momenta u sredini vrlo mali, a nad osloncem strm. Ovakvo ponašanje se
prekida dostizanjem granice razvlačenja čelika u oslonačkom preseku (tačka D1, ski-
ca e). Sada, dalje povećanje opterećenja ne može biti više praćeno prirastom
momenta nad osloncem, ovaj presek rotira na račun plastične deformacije, a posle-
dica ove rotacije je dalji „život“ grede, tj. preraspodela naknadnog opterećenja ka
preseku u sredini, koji još nije dostigao, u čeliku, granicu razvlačenja. Konačno,
kada je i ovaj presek dostigne (skica f), svako dalje povećanje opterećenja aktivira
statički sistem kritične konfiguracije, koji nije održiv. Ovim je definisan kraj nosi-
vosti grede, ali je očigledno da je greda, statički neodreñena, u stanju da primi viši
nivo opterećenja od onoga koji rezultira momentom nosivosti kritičnog (ili kritičnih)
preseka. Krajnji dijagram momenata savijanja ima jednake vrednosti momenta u
polju i nad osloncem – momenat je preraspodeljen.
U praksi, realizacija celog opisanog toka bi bila praćena vrlo velikim deformacijama
čelika i, samim tim, velikim otvorima prslina. Budući da je reč o plastičnim deforma-
cijama, po rasterećenju greda bi u znatnoj i vidljivoj meri bila oštećena.
3.1.3.2. 3.1.3.2. 3.1.3.2. 3.1.3.2. Linearna teorija sa ograničenom prerasp Linearna teorija sa ograničenom prerasp Linearna teorija sa ograničenom prerasp Linearna teorija sa ograničenom preraspodelom odelom odelom odelom
Iako je pokazano da primena linearne teorije elastičnosti za granično stanje nosi-
vosti može biti opravdana, valja primetiti da, pokrivajući jedno moguće ravnotežno
stanje, na ovaj način nije obezbeñeno najracionalnije projektovanje. Ili, utrošak
materijala, eventualno i dimenzije preseka, bi mogao biti manji.
Dimenzionisanje koje bi za cilj imalo ovu vrstu optimizacije je bazirano na preras-
podeljenim uticajima. Zbog velike meñuzavisnosti ulaznih i izlaznih faktora u ovoj
analizi, do potpunog optimuma nije lako doći, nego bi se rešenja morala tražiti
zametnim iterativnim postupcima u kojima je relativno velik broj variranih parame-
tara.
Pravilnikom je dopušteno da se, pri proračunu prema graničnim stanjima loma, sile
u presecima (konkretno, momenti savijanja) statički neodreñenih nosača, sračunate
prema linearnoj teoriji elastičnosti, umanje ili povećaju za sledeću vrednost datu u
procentima:

1 2
lim
20 1
µ µ
µ
| | −
⋅ −
|
\ ¹
. ................................................................................ (3.2)
µ1 koeficijent armiranja zategnutom podužnom armaturom,
µ2 koeficijent armiranja pritisnutom podužnom armaturom,
µlim granična vrednost (granica) procentna armiranja.
3. Linijski elementi
87
Povećanje momenata savijanja u jednom preseku zahteva njegovo povećanje u dru-
gim presecima, kako bi uslovi ravnoteže ostali zadovoljeni. Ili, na ovaj način se sta-
tički neodreñena konstrukcija „podvrgava“ drugom ravnotežnom stanju. Granica
procenta armiranja je data u sledećem obliku:

lim
0.405
B
v
f
µ
σ
= ⋅ , ................................................................................. (3.3)
a mogućnost primene preraspodeljenih uticaja se ograničava sledećim uslovom:

1 2 lim
0.5 µ µ µ − ≤ ⋅ . ............................................................................... (3.4)
Granica µlim je proistekla iz analize pravougaonog poprečnog preseka (ili, bar prese-
ka sa pritisnutom zonom pravougaonog oblika) i ograničenju pritisnute visine pre-
seka na četvrtinu statičke visine:

lim
0.5 0.25 x x h ≤ ⋅ = ⋅ , ............................................................................ (3.5)
gde je sa xlim obeležena visina pritisnute zone koja odgovara stanju dilatacija od
εb/εa = -3.5/3.5. Analizom izraza (3.2), može se zaključiti da se dozvoljena preras-
podela kreće u granicama izmeñu 10 i 20%:
• 10% za
1 2 lim
0.5 µ µ µ − = ,
• 20% za
1 2
0 µ µ − = .
Povećanjem količine pritisnute armature se povećava duktilnost (smanjenjem pritis-
nute visine preseka) i omogućuje preraspodela.
Efekti proračuna na bazi preraspodeljenih uticaja mogu biti: smanjenje ukupne koli-
čine armature (čest slučaj kod nosača sa velikim udelom korisnog opterećenja) i/ili
smanjenje razlike u potrebnoj armaturi oslonačkih zona i preseka u polju, čime se
postiže ujednačenije armiranje dve zone i izbegavaju se jako armirani oslonački
preseci. U oba slučaja, efekti su pozitivni, te se primena preraspodele u ograniče-
nom obliku preporučuje. Razlozi za ograničenje stepena preraspodele su u činjenici
da visokim duktilnostima (koje zahtevaju viši stepeni preraspodele) mogu biti ugro-
žena granična stanja upotrebljivosti elementa (prsline, ugibi).
3.1.4. 3.1.4. 3.1.4. 3.1.4. DIMENZIONISANJE DIMENZIONISANJE DIMENZIONISANJE DIMENZIONISANJE
Pod dimenzionisanjem se, u užem smislu, podrazumeva odreñivanje potrebnih koli-
čina pojedinih armatura elementa, na bazi odreñenih uticaja i poznate geometrije
betonskih preseka.
Redovno je proračun prema graničnim stanjima loma merodavan za dimenzionisa-
nje, ali ovo je neophodno dokazati kontrolom graničnih stanja upotrebljivosti. Samo
u retkim situacijama (jako opterećeni i armirani elementi, strogi zahtevi po pitanju
ugiba i/ili prslina) granično stanje upotrebljivosti je „kritično“ i zahteva korekciju
potrebnih količina armature odreñene prema prvom.
Budući da je teorija proračuna elemenata prema graničnim stanjima već prikazana,
na ovom mestu su date samo neke dodatne napomene.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
88
Podužna armatura Podužna armatura Podužna armatura Podužna armatura grednih elemenata je, načelno, produkt proračuna grednog nosa-
ča prema graničnom stanju loma na simultano dejstvo momenata savijanja i aksijal-
nih sila, saglasno već izloženom (#2.3). Pri tome, granične vrednosti uticaja mome-
nata savijanja i aksijalnih sila odgovaraju istoj kombinaciji opterećenja.
Za praktičnu primenu razvijena su inženjerska pomagala u obliku tablica (bezdi-
menzionalni koeficijent k, kao funkcija spoljašnjih uticaja, geometrije preseka i kva-
liteta betona) ili specijalizovanog softvera.
Osim toga, postupak obezbeñenja glavnih napona zatezanja, takoñe, rezultuje pot-
rebom za dodatnom količinom podužne armature: deo glavnog napona izazvan
smicanjem zahteva dodatnu količinu zategnute armature, dok torzionim uticajima
odgovara potreba za podužnom armaturom ravnomerno rasporeñenom po obimu
poprečnog preseka.
U proračunu prema graničnom stanju nosivosti, za grede izložene raspodeljenom
opterećenju, sadejstvujuća širina ploče sadejstvujuća širina ploče sadejstvujuća širina ploče sadejstvujuća širina ploče (debljine najmanje 10% visine grede ili 8cm),
u funkciji širine grede (b0), razmaka nultih momentnih tačaka grede (l0) i meñusob-
nog rastojanja greda (e), iznosi za simetrične preseke (Sl. 89a):

0
0 0
20
min 0.25
b d
b b l
e
+ ⋅ ¦
¦
= + ⋅
´
¦
¹
............................................................................ (3.6)
Za nesimetrične T-preseke, ako je sprečeno bočno pomeranje i torzija (Sl. 89b):

0 1
0 1 0
8
min 0.25 / 3
/ 2
b b d
b b b l
e
+ + ⋅ ¦
¦
′ = + + ⋅
´
¦
¹
.................................................................. (3.7)

Sl. 89. Sadejstvujuća širina ploče
Za ploče čija je debljina maja od desetine ukupne visine grede:

0
12
min
b d
b
e
+ ⋅ ¦
=
´
¹
............................................................................... (3.8)

0 1
5
min
/ 2
b b d
b
e
+ + ⋅ ¦
=
´
¹
........................................................................... (3.9)
U proračunima prema graničnim stanjima upotrebljivosti – ugiba, kao i za proračun
statičkih uticaja, preporuka je da se za simetrične T-preseka usvaja manja širina:

0
6 b b d = + ⋅ ...................................................................................... (3.10)
3. Linijski elementi
89
Nesimetrične T-preseke, kada nije sprečena torzija i bočno pomeranje, treba
dimenzionisati na dejstvo kosog momenta savijanja (koso savijan presek).
Proračunska poprečna armatura poprečna armatura poprečna armatura poprečna armatura je rezultat proračuna grednog elementa na dejstvo
glavnih napona zatezanja izazvanih transverzalnim silama i momentima torzije.
Najčešće se projektuje u obliku vertikalnih uzengija, čija se potreba odreñuje pose-
bno za dejstvo smicanja, a posebno za dejstvo torzije. Višesečnost (više od 2) uzen-
gija koje se prostiru celom visinom preseka može biti obuhvaćena proračunom
samo na dejstvo smicanja.

Sl. 90. Prijem indirektnog opterećenja uzengijama
Iako je pravac pružanja kosih gvožña takav da se njima postiže efikasniji (sa
manjom količinom armature) prijem glavnih napona zatezanja, iskustveno se njiho-
va primena pokazala nepovoljnijom (veće širine prslina) od primene samo vertikalnih
uzengija. Zato, ova vrstu armature dobija preporuku primene samo kod preseka kod
kojih bi armiranje vertikalnim uzengijama ugrozilo dobru ugradnju betona. Dodat-
no, povijanjem armature iz donje u gornju zonu, kosim delom redovno nije obezbe-
ñeno i potrebno koso gvožñe, budući da je, redovno, mesto povijanja locirano suvi-
še daleko od oslonca, tj. od mesta potrebe za kosim gvožñima. Kosa gvožña se
mogu projektovati samo u cilju prijema dela glavnog napona zatezanja izazvanog
smicanjem.

Sl. 91. Prijem obešenog opterećenja uzengijama
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
90
U pojedinim situacijama, uzengijama je neophodno prihvatiti indirektno koncentri-
sano opterećenje (Sl. 90) ili optrećenje po donjoj ivici grede („obešeno opterećenje“).
Tada se njihova potrebna dodatna količina odreñuje iz uslova da same mogu pri-
hvatiti kompletno predmetno opterećenje (Sl. 91). Sa ciljem prijema obešenog ili
indirektnog opterećenja, mogu se projektovati i kose šipke (Sl. 90).
3.1.5. 3.1.5. 3.1.5. 3.1.5. ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE
25 25 25 25

Grede se mogu armirati glatkom GA, rebrastom ili Bi-armaturom.
Prilikom usvajanja i rasporeñivanja rasporeñivanja rasporeñivanja rasporeñivanja šipki podužne armature neophodno je izborom
profila i njihovim razmakom obezbediti uslove dobre ugradnje betona, dobre prion-
ljivosti i postizanja kompaktnog zaštitnog sloja. U Pravilniku, minimalni čist razmak
dve šipke, i horizontalno i vertikalno, je 3cm, ali ne manje od prečnika najkrupnije
šipke ili 80% prečnika najveće frakcije agregata (Sl. 92a). Ovim se, izmeñu ostalog,
obezbeñuje i prostor za prolaz igle pervibratora u sve delove elementa prilikom
ugradnje betona. Ipak, treba primetiti da je, na ovaj način definisan, minimalni raz-
mak premali, te da bi u praktičnim situacijama preporuka išla u pravcu usvajanja
većih razmaka. Posebno je diskutabilna, i teško ostvarljiva kod jače armiranih prese-
ka, odredba kojom se minimalni razmaci moraju obezbediti i na mestima nastavlja-
nja armature preklapanjem.

Sl. 92. Minimalni razmaci armaturnih šipki
Kako bi se postigla povoljnija slika prslina, maksimalni razmak izmeñu šipki glavne
podužne armature je ograničen na 15cm. U vertikalnom pravcu, ovaj limit je 30cm,
za elemente čija visina nije manja od 50cm (Sl. 92b), a obezbeñuje se ubacivanjem
dodatnih podužnih profila ne manjih od Ø8.

Sl. 93. Svežnjevi (cvasti)

25
Posebne odredbe koje se odnose na detalje armiranja greda konstrukcija u seizmičkim
područjima će biti prikazane u sklopu poglavlja Višespratne zgrade.
3. Linijski elementi
91
Dopušteno je, ali ne i preporučljivo, grupisanje armaturnih prfoila u cvasti (maksi-
malno četiri profila). U situacijama jako armiranih preseka, grupisanje armature
može biti jedini način obezbeñenja ugradnje betona. Sa druge strane, korišćenje
svežnjeva ima za posledicu i sve efekte analogne ugradnji profila velikog prečnika
(granična stanja upotrebljivosti). Ako se grupa šipki (cvast) zameni ekvivalentnim
(po površini) prečnikom, onda se za cvasti primenjuju ista pravila rasporeñivanja
armature u poprečnom preseku (Sl. 93).
U cilju sprečavanja krtog loma u trenutku pojave prsline, definisan je minimalni pr minimalni pr minimalni pr minimalni pro- o- o- o-
cenat armiranja cenat armiranja cenat armiranja cenat armiranja glavnom zategnutom armaturom u funkciji marke betona (fbk) i vrste
čelika (Sl. 94):

2
3
1,min
5.1
bk
v
f
µ
σ
= ,
bk
f i
v
σ u MPa. ...................................................... (3.11)
Dodatno, u karakterističnim (lokalno najopterećenijim) presecima, minimalni koefi-
cijent armiranja, bez obzira na prethodno, ne sme biti manji od 0.25% za glatku
armaturu GA240/360, 0.20% za rebrastu RA400/500 ili BiA680/800 (Sl. 94, ispreki-
dane linije). Ove odredbe se ne odnose na masivne betonske elemente.

Sl. 94. Minimalni procenti armiranja
Dimenzionisanjem su odreñene potrebe za podužnom armaturom samo u karakteri-
stičnim presecima. Potreba za armaturom duž nosača, kada aksijalne sile mogu biti
zanemarene, se može odrediti prema liniji zatežućih sila liniji zatežućih sila liniji zatežućih sila liniji zatežućih sila, kojom se, grafički, odre-
ñuje sila koju armaturom treba prihvatiti duž nosača. Sila zatezanja u armaturi je
količnik momenta savijanja i kraka unutrašnjih sila:

u
u
M
Z
z
= . ......................................................................................... (3.12)
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
92

Sl. 95. Linija zatežućih sila
Kako bi se linijom zatežućih sila obuhvatila i potreba za dodatnom podužnom
armaturom usled smicanja, to se „radna“ linija zatežućih sila odreñuje horizontal-
nom translacijom prethodne, momentne, za veličinu v, jednaku 75% statičke visine
preseka kada se smicanje osigurava samo vertikalnim uzengijama, odnosno 50%
statičke visine ako se za prijem smicanja koriste i kosa gvožña
26
.
Povijanje armature (i zategnute i pritisnute) izaziva skretne sile skretne sile skretne sile skretne sile, saglasno kotlovskoj
formuli (Sl. 96). Posledica skretnih sila je i pojava zatezanja upravno na ravan povi-
janja. U blizini ivice betonskog preseka ovo je posebno opasno, zbog mogućnosti
istiskivanja zaštitnog sloja betona. Intenzitet skretnih sila je obrnuto proporcionalan
radijusu povijanja, zbog čega je od izuzetne važnosti poštovanje pravila datih u
smislu oblikovanja armature (#1.9.5).

Sl. 96. Skretne sile izazvane povijanjem armature

Sl. 97. Korišćenje ploče za smeštaj oslonačke podužne armature
Kod oslonaca kontinualnih nosača T-preseka, deo oslonačke podužne armature (ne
više od 50% ukupne) se može smestiti u ploču, van širine rebra, i, time, se obezbe-
diti bolji uslovi ugradnje betona. Kod projektovanja razuñenih (nepravougaonih)
poprečnih preseka, po pravilu sa tankim rebrom, često se donji deo preseka oblikuje
proširen u vidu donje flanše, čime se omogućava komforniji smeštaj podužne arma-
ture (Sl. 97). Deo armature u širini rebra može biti povijen u gornju zonu (kosa

26
Kosa gvožña, pravca pružanja bliskog pravcu glavnih napona zatezanja, ne zahtevaju
dodatnu podužnu armaturu.
3. Linijski elementi
93
gvožña ili prijem negativnih momenata), a armatura van širine rebra se može poste-
peno ukidati, saglasno potrebi za armaturom.
Vertikalne vute vute vute vute se armiraju posebnom podužnom armaturom koja prati ivicu prese-
ka, a uzengije se na dužini vute projektuju promenljive visine. Podužna horizontalna
armatura, u ovom slučaju, ne mora biti preklopljena. Kod horizontalnih vuta, glavna
armatura se vodi neprekinuta (ili nastavljena) u širini nosača, a vuta dobija svoju
podužnu armaturu po visini nosača. Uobičajeno je da armatura vute ima posebne
uzengije, dok prava armatura nosača „zadržava“ svoje (Sl. 98).

Sl. 98. Armiranje vertikalnih i horizontalnih vuta
Kod slobodnih krajeva slobodnih krajeva slobodnih krajeva slobodnih krajeva grednih elemenata (konzole), koji su po pravilu opterećeni
koncentrisanim silama, podužnu glavnu armaturu iz gornje zone je poželjno poviti u
donju zonu, preko čela nosača, sidrenjem „unatrag“. Čelo nosača se obezbeñuje
horizontalnim ukosnicama (Sl. 99).

Sl. 99. Armiranje kraja prepusta
Nastavljanje podužne armature Nastavljanje podužne armature Nastavljanje podužne armature Nastavljanje podužne armature je neophodno kod greda velikog raspona ili kod
kontinualnih sistema. Pri izboru mesta nastavka, pravilno je armaturu nastavljati u
pritisnutoj zoni, na mestima najmanjih naprezanja. Tako se, u slučaju kontinualnih
greda, armatura donje zone nastavlja preklapanjem preko oslonca, dok je gornju
poželjno nastavljati u središnjoj zoni polja.

Sl. 100. Mesta nastavljanja armature kod kontinualnih greda
Po celoj dužini, gredni nosači se armiraju zatvorenim uzengijama uzengijama uzengijama uzengijama, načelno prema
dijagramu glavnih napona zatezanja. Osim vertikalnih uzengija, za prijem glavnih
napona zatezanja mogu biti upotrebljene i kose uzengije i kosa gvožña.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
94
U linijskim AB nosačima uglavnom vlada ravno (ravansko) stanje napona. Glavni
naponi, saglasno Teoriji elastičnosti, nakon zanemarenja normalnih napona uprav-
nih na podužnu osu, mogu se odrediti na osnovu poznatih normalnih i smičućih
napona, σb i τ. Kako se za AB presek s prslinom, u zategnutoj zoni može zanemariti
normalni napon, to celom visinom zategnute zone postoje samo naponi smicanja
27
:

( )
2 2
1,2
1
4
2
b
σ σ τ = ⋅ ± ⋅ → nakon 0
b
σ = →
1,2
σ τ = ± . ............................ (3.13)
Ovo je razlog čestom pogrešnom imenovanju problema kao smičućeg.
Na slici (Sl. 101) prikazan je smičući lom grede. Za kritičnu zonu karakteristične su
kose prsline (savijana sredina grede ima vertikalne prsline), koje se pružaju u pravcu
prostiranja glavnih napona pritiska (normalne na pravac glavnih napona zatezanja).

Sl. 101. Lom grede smicanjem, izvor [21]
Ipak, stalno valja imati na umu da lom nastupa usled prekoračenja glavnih napona
zatezanja, a ovi naponi, uprkos uvedenim idealizacijama, nisu posledica samo smi-
canja (generalno, reč je o simultano dejstvujućoj kombinaciji smicanja, savijanja i
torzije). Zato je ovu vrstu loma teško precizno predvideti (treba ovde pomenuti i još
uvek nedovoljno razumevanje fenomena), a sam lom se redovno dešava kao iznena-
dan.

Sl. 102. Naponi izazvani torzijom

27
Maksimalne vrednosti glavnih napona zatezanja, po visini preseka, su karakteristične za
zategnutu zonu i minimalnu širinu preseka.
3. Linijski elementi
95

Sl. 103. Pravac pružanja torzionih prslina

Sl. 104. Širina kosih prslina u funkciji načina poprečnog armiranja
Eksperimentalnim ispitivanjima (Sl. 104) je utvrñeno da najmanjom širinom kosih
prslina rezultuje primena kosih uzengija, zatim vertikalnih, a da je najveća širina
karakteristična za primenu koso povijene podužne armature (kosih gvožña). Sa dru-
ge strane, primena kosih uzengija je vezana sa problemima izvoñenja, zbog čega se
ne primenjuju često. Uz napomenute probleme vezane za kosa gvožña, armiranje
vertikalnim uzengijama ostaje dominantno i preporučeno.
Osim obezbeñenja glavnih napona zatezanja, uzengijama se postiže i utezanje pop-
rečnog preseka, što rezultira formiranjem troosnog stanja pritiska podužno pritis-
nutih elemenata (ili delova preseka, pri savijanju) sprečavanjem širenja i, time,
povećanu sposobnost prijema pritiska. Pokazano je da se, u pojedinim situacijama,
prima „obešeno“ opterećenje, kada one imaju funkciju, lokalno, podužne zategnute
armature (Sl. 91).

Sl. 105. Načini armiranja pravougaonog preseka uzengijama
Maksimalno rastojanje uzengija je ograničeno na 2/3 visine grede, odnosno na
30cm, odnosno na 15Ø, gde je Ø prečnik najtanje podužne armature (manju od ovih
vrednosti), kada nije prekoračena smičuća nosivost betona. U suprotnom, na dužini
osiguranja, maksimalan razmak uzengija je ograničen na 1/2 visine grede, odnosno
na 25cm. Dodatno, minimalni procenat armiranja uzengijama na dužini osiguranja
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
96
iznosi 0.2%. Procenat armiranja uzengijama je definisan na sledeći način, u funkciji
površine preseka šipke uzengije (auz) i razmaka uzengija (euz):

uz
uz
uz
m a
b e
µ

=

, .................................................................................... (3.14)
gde je sa m označena sečnost uzengija. Višesečne (više sečnosti od 2) se projektuju
u istom preseku i pružaju se celom visinom preseka (Sl. 105c). Poželjno je (jaka
preporuka) da se jednom uzengijom obuhvati ceo poprečni presek.
Uzengije se mogu projektovati kao zatvorene i preklopljene oko ugaone šipke ili
preklopljene oko kraće stranice. Ove druge su obavezne kod torziono opterećenih
preseka, ali i kod loših uslova sidrenja uzengija. Ukoliko se primenjuju, kosa gvožña
moraju biti postavljena na razmaku ne većem od 30cm ili 50% statičke visine prese-
ka.
Kada se deo oslonačke armature preseka spojenog sa pločom smešta u ploču,
uzengijama je, oblikovanjem, potrebno obuhvatiti kompletnu podužnu armaturu,
kako je prikazano na Sl. 97. Ovakvo oblikovanje uzengija može biti opravdano i
kada je njima potrebno primiti momente savijanja u ploči, upravno na pravac pruža-
nje grede (na primer kod rebrastih tavanica). Kod razuñenih poprečnih preseka (T, I),
formiraju se, u istom preseku, posebne uzengije rebra i flanši. Uzengije flanši mogu
biti zatvorene ili se sidriti u rebru (Sl. 106a). Kod ovakvih preseka, glavne napone
zatezanja je neophodno kontrolisati, osim u rebru, i u ploči (Sl. 106b).

Sl. 106. Uzengije kod razuñenih preseka
U zoni oslonca oslonca oslonca oslonca, naponi pritiska (od reakcije oslonca) normalni na pravac armature
poboljšavaju uslove sidrenja, kao i formiranje pritisnutih dijagonala.

Sl. 107. Trajektorije napona pritiska

Sl. 108. Završetak horizontalne armature vertikalnim i horizontalnim kukama
3. Linijski elementi
97
Ivične šipke donje zategnute armature moraju, slobodnim krajem, biti produžene
preko slobodnog oslonca i sidriti kukom. Sidrenje može biti u horizontalnoj ili verti-
kalnoj (češće) ravni (Sl. 108). U slučaju ograničenog prostora za sidrenje, početak
kuke mora biti bar 3cm udaljen od ivice oslonca, prečnik kuke Dr se proračunava, a
čelo nosača se prožima otvorenim horizontalnim uzengijama, za prijem sila cepanja.
U slučaju potrebe, izuzetno malih raspoloživih dužina, mogu se primeniti specijalni
načini sidrenja armature, poput zavarenih ploča ili šipki upravnog pravca (Sl. 109).

Sl. 109. Sidrenje podužne armature iznad oslonca
Oslonačke zone moraju biti projektovane dovoljne širine, a locirane na način koji ne
ugrožava ivični beton (Sl. 110).

Sl. 110. Loše projektovan položaj/širina oslonca
Indirektno osl Indirektno osl Indirektno osl Indirektno oslonjena greda onjena greda onjena greda onjena greda treba imati glavnu armaturu sidrenu u horizontalnoj rav-
ni, kako bi se izbeglo poklapanje efekta cepanja betona usidrenjem šipki sa pravcem
prslina glavne grede (Sl. 111).

Sl. 111. Sidrenje glavne armature indirektno oslonjene grede
Kod armiranja kontinualnih greda kontinualnih greda kontinualnih greda kontinualnih greda moguć je izbor izmeñu racionalnijeg (manji utro-
šak čelika) armiranja povijanjem šipki iz donje u gornju zonu, kada deo povijene
armature, u svojim kosim delovima, može da preuzme i funkciju obezbeñenja glav-
nih napona zatezanja (diskutabilno!), i jednostavnijeg armiranja odvojenom armatu-
rom dve zone, te pravim šipkama (Sl. 114). U oba slučaja, naravno, usvojenim nači-
nom armiranja pokriva se potreba za armaturom definisana „pomerenom“ linijom
zatežućih sila.
Visoke grede Visoke grede Visoke grede Visoke grede sa odnosom raspona prema visini u granicama izmeñu 2 i 5, orijenta-
ciono, armiraju se odvojenim šipkama gornje i donje zone, te vertikalnim uzengija-
ma, kojima treba prihvatiti ukupne glavne napone zatezanja. Od posebnog značaja
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
98
kod ovih nosača je (analogno zidnim nosačima) dobro usidrenje šipki glavne arma-
ture i obezbeñenje nosača horizontalnom armaturom celom dužinom grede. Glavna
armatura se celim ili većim iznosom prostire celim rasponom, u formi zatege (Sl.
112).
Za nosače sistema proste grede relativno velikih raspona, zbog uštede u utrošku
materijala, često se koriste nosači promenljive visine nosači promenljive visine nosači promenljive visine nosači promenljive visine. Osim racionalizacije oblika
(visina preseka prati, otprilike, promenu momenata savijanja), nagib ivice siluete
prouzrokovan promenom visinom se može pogodno iskoristiti u cilju obezbeñenja
nagiba krovne ravni. Otud se ovakvi nosači najčešće primenjuju kao glavni krovni
nosači konstrukcija tipa industrijskih hala, pogotovu u situacijama kada su projek-
tovane kao montažne konstrukcije. Tada se redovno izvode horizontalne donje ivice
i nagnutih gornjih ivica, a u cilju dalje racionalizacije poprečni preseci se projektuju
T ili I-oblika (Sl. 77).

Sl. 112. Armiranje visokih greda: prosta i kontinualna greda
Kako je prirast visine kod ovakvih nosača, najčešće, linearan, a prirast momenta,
opet najčešće, paraboličan, to se maksimalna potreba za armaturom ne registruje u
presecima sa maksimalnim momentom savijanja. Na Sl. 113 prikazan je primer četiri
simetrične grede pravougaonog preseka raspona 10m, opterećene sopstvenom
težinom i ravnomerno raspodeljenim linijskim opterećenjem. Varirana je visina pre-
seka u sredini: visina preseka na krajevima je u svim slučajevima 60cm, a središnje
visine su 70, 100, 130 i 160cm. Na slici su prikazani dijagrami potrebe za poduž-
nom armaturom u donjoj zoni preseka. Već iz priloženog, očigledno je položaj pre-
seka sa maksimalno potrebnom armaturom zavisi od nagiba gornje ivice – većim
nagibima odgovaraju „kritični“ preseci bliži osloncima.
3. Linijski elementi
99

Sl. 113. Dijagrami promene potrebe za podužnom armaturom za različite A-nosače
U praksi, za grubu orijentaciju, mogu se kontrolisati preseci na trećini raspona. Čak
i ako ovim nije odreñena maksimalna potreba za armaturom, razlike nisu velike.
Prilikom armiranja ovakvih elemenata, pad potrebne armature u delu izmeñu kritič-
nih preseka se odražava i na pad usvojene armature – presek u sredini će imati istu
količinu armature kao i kritični preseci.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
100

Sl. 114. Dva varijantna rešenja armiranja kontinualnih greda

3. Linijski elementi
101
3.2. 3.2. 3.2. 3.2. STUBOVI STUBOVI STUBOVI STUBOVI
Stubovi su linijski elementi značajnih vrednosti aksijalnih sila pritiska. U betonskim
konstrukcijama se javljaju kao samostalni elementi ili u sklopu okvirnih sistema.
Najčešće su vertikalnog pravca pružanja.
3.2.1. 3.2.1. 3.2.1. 3.2.1. OBLIKOVANJE STUBOVA OBLIKOVANJE STUBOVA OBLIKOVANJE STUBOVA OBLIKOVANJE STUBOVA
U konstrukcijama su, osim za prijem i prenos aksijalnih naprezanja, zaduženi i za
prihvat momenata savijanja, koji prvenstveno potiču od horizontalnih dejstava. Ima-
jući na umu alternatvni karakter horizontalnih dejstava, stubovi se najčešće, prese-
kom i armiranjem, projektuju kao dvoosno ili jednoosno simetrični. Najčešće se
primenjuje pravougaoni oblik poprečnog preseka, kao najjednostavniji za izvoñe-
nje
28
. Alternativno, primenjuju se kružni i poligonalni oblici, a kod montažnih stu-
bova česta je primena razuñenih oblika preseka u cilju racionalizacije utroška
mateijala (Sl. 115). Načelno, stubom se smatraju elementi kod kojih je odnos strani-
ca poprečnog preseka manji od 5. U suprotnom, reč je o zidovima.

Sl. 115. Poprečni preseci stubova
U pojedinim situacijama, stubovi mogu biti opterećeni i značajnim momentima savi-
janja nastalim kao posledica delovanja gravitacionog opterećenja. Tada može biti
opravdano usvajanje nesimetrične dispozicije poprečnog preseka.
Minimalne dimenzije preseka stubova su, osim uslovima dobre ugradnje betona i
pravilnog konstruisanja betona, odreñeni i efektima izvijanja. Saglasno osetljivosti
na uticaje izazvane deformacijom (izvijanje) stubovi se mogu klasifikovati na kratke,
kod kojih ovi efekti mogu biti zanemareni proračunom, i vitke, kod kojih to nije slu-
čaj. Pri tome, momenti savijanja mogu biti orijentisani u pravcu jedne od glavnih osa
preseka stuba, kada je stub jednoosno savijan, ili u pravcu koji se ne poklapa ni sa
jednim od glavnih, kada je stub dvoosno, koso, savijan.
3.2.2. 3.2.2. 3.2.2. 3.2.2. DIMENZIONISANJE KRAT DIMENZIONISANJE KRAT DIMENZIONISANJE KRAT DIMENZIONISANJE KRATKIH STUBOVA KIH STUBOVA KIH STUBOVA KIH STUBOVA
Kratki stubovi se dimenzionišu saglasno uticajima proizašlim iz analize elemen-
ta/konstrukcije prvog reda. Preseci su u stanju centričnog ili ekscentričnog pritiska
(u fazi malog ili velikog ekscentriciteta), a merodavna kombinacija opterećenja je, po
pravilu, ona kojom se minimiziraju aksijalne sile pritiska, a maksimiziraju momenti

28
S obzirom na silu pritiska, pravougaoni presek stubova je znatno racionalniji u odnosu na
gredne elemente.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
102
savijanja. Kod stubova sa malim vrednostima momenta savijanja, parcijalni koefici-
jenti sigurnosti mogu uzeti povećane vrednosti, skladno rezultujućem dilatacionom
stanju. Centrično pritisnutim stubovima će, izvesno, odgovarati maksimalne vredno-
sti parcijalnih koeficijenata.
Potreba za podužnom armaturom stuba je u potpunosti odreñena osnovnim prora-
čunskim pretpostavkama graničnog stanja nosivosti i proizilazi kao rezultat zadovo-
ljenja uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila na nivou preseka, za poznat
odnos količina armatura uz pojedine ivice poprečnog preseka. Meñutim, kalkulacija
je, za praktične potrebe, zametna i zahteva pomoć odgovarajućih inženjerskih
pomagala. U slučaju jednoosno savijanih stubova jednoosno savijanih stubova jednoosno savijanih stubova jednoosno savijanih stubova, to su interakcioni dijagrami,
kojima se daje veza izmeñu graničnih vrednosti momenata savijanja i aksijalne sile,
sa jedne strane, i potrebe za armaturom i graničnih dilatacija, sa druge. Daju se u
formi familije izo-krivih kojima se na polju Mu-Nu spajaju tačke iste potrebe za
armaturom. Paralelno, linije kojima se povezuju tačke istog dilatacinog stanja su
prave. U cilju postizanja univerzalnosti, dijagrami se daju u bezdimenzionalnom
obliku, preko bezdimenzionalnih vrednosti aksijalne sile (nu), momenta savijanja
(mu) i količine armature (µ – mehanički koeficijent armiranja):

u
u
B
N
n
b d f
=
⋅ ⋅
,
2
u
u
B
M
m
b d f
=
⋅ ⋅
,
v a v
B b B
A
f A f
σ σ
µ µ = ⋅ = ⋅ . ............................. (3.15)
Projektantima danas, naravno, na raspolaganju stoji i lepeza specijalizovanih sof-
tverskih alata kojima se rešavaju problemi ovog dimenzionisanja.

Sl. 116. Interakcioni dijagram za pravougaoni poprečni presek
Kod koso savijanih preseka koso savijanih preseka koso savijanih preseka koso savijanih preseka, rešavanje problema odreñivanja potrebne količine
podužne armature je složeniji, već utoliko što, umesto dva, podrazumeva zadovo-
ljenje tri uslova ravnoteže. U opštem slučaju, presek opterećen momentom savijanja
čiji se pravac (napadni pravac) ne poklapa sa nekom od glavnih osa se savija oko ose
(pravac savijanja) koja se ne poklapa niti sa nekom od glavnih osa, niti sa napadnom
osom momenta. Ugao ose savijanja (rezultujuće neutralne linije) uvek pravi otklon
od napadne ose momenta ka osi manjeg momenta inercije idealizovanog preseka
(Sl. 117). Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično
armiranog preseka napadna osa momenta i
Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine
armature, te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama, može biti definisana
kao maksimalni moment savijanja nekog napadn
aksijalne sile. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom si
temu Mxu-Myu-Nu, gde su
vce. Variranjem napadnog ugla i aksijalne sile formiraju se
predmetni presek (Sl. 118a)
dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni, iako odstupanja,
često, nisu velika (Sl. 118b)
Sl. 118. Interakciona površ i
Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog
preseka podrazumeva odreñivanje
visinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim
silama (Sl. 119). Reč je o zahtevnom problemu, zbog čega je na ovaj način samo
korišćenjem odgovarajućeg softvera moguće doći do rešenja.
). Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično
armiranog preseka napadna osa momenta i osa savijanja se poklapaju.

Sl. 117. Koso savijan presek
Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine
armature, te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama, može biti definisana
kao maksimalni moment savijanja nekog napadnog ugla, α, pri odreñenoj vrednosti
aksijalne sile. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom si
, gde su Mxu i Myu projekcije graničnog momenta na glavne pr
vce. Variranjem napadnog ugla i aksijalne sile formiraju se interakcione površi
a). Geometrijski, tačke koje sad odgovaraju jednom stanju
dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni, iako odstupanja,
b).

Interakciona površ i kriva koja spaja tačke istog ugla savijanja
Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog
preseka podrazumeva odreñivanje rezultujućeg nagiba neutralne linije i njenog
sinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim
). Reč je o zahtevnom problemu, zbog čega je na ovaj način samo
korišćenjem odgovarajućeg softvera moguće doći do rešenja.
3. Linijski elementi
103
). Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično
osa savijanja se poklapaju.

Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine
armature, te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama, može biti definisana
, pri odreñenoj vrednosti
aksijalne sile. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom sis-
projekcije graničnog momenta na glavne pra-
erakcione površi za
. Geometrijski, tačke koje sad odgovaraju jednom stanju
dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni, iako odstupanja,

kriva koja spaja tačke istog ugla savijanja
Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog
rezultujućeg nagiba neutralne linije i njenog
sinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim
). Reč je o zahtevnom problemu, zbog čega je na ovaj način samo
Betonske konstrukcije – radna verzija
104
Sl. 119. Ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije
U praksi se i dalje koriste približna rešenja. U tom smislu se često koristi pomoć
interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika
PBAB) ili se problem koso savi
savijanih preseka. U ovom drugom slučaju, PBAB zahteva i, dodatno, zadovoljenje
tzv. Bresler-ovog kriterijuma „recipročne sile“.
Naime, Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom

1 1 1 1
u ux uy u
N N N N
= + −
Nu granična vrednost aksijalne sile,
Nux i Nuy granične vrednost sile za jednoosno savijan presek, u dva pravca,
Nu0 granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek.
Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifik
cijom interakcione površi, kojom se umesto veze
120). Novoformirana površ je, takoñe, konveksna. Tačka granične nosivosti na
zadatim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri ta
ke:

tačka A (0,0,1/Nu0) - odgovara
graničnoj aksijalnoj sili za centrično opt
rećen presek,
tačka B (ex,0,1/Nux)
maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili na
ekscentricitetu ex′, pri čemu je
tačka C (0,ey,1/Nuy)
maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili n
ekscentricitetu ey′, pri čemu je
Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka
na interakcionoj površini) i
radna verzija - 13. novembar 2010
poljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije
U praksi se i dalje koriste približna rešenja. U tom smislu se često koristi pomoć
interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika
PBAB) ili se problem koso savijanog preseka razlaže na dva problema jednoosno
savijanih preseka. U ovom drugom slučaju, PBAB zahteva i, dodatno, zadovoljenje
ovog kriterijuma „recipročne sile“.
Naime, Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom
0
1 1 1 1
u ux uy u
N N N N
, ................................................................
granična vrednost aksijalne sile,
ednost sile za jednoosno savijan presek, u dva pravca,
granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek.
Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifik
cijom interakcione površi, kojom se umesto veze Mx–My–N, daje veza
). Novoformirana površ je, takoñe, konveksna. Tačka granične nosivosti na
tim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri ta
odgovara maksimalnoj
graničnoj aksijalnoj sili za centrično opte-
) - odgovara
noj graničnoj aksijalnoj sili na
, pri čemu je ey = 0,
) - odgovara
noj graničnoj aksijalnoj sili na
, pri čemu je ex = 0.
1
/
N
u
0
1
/
N
u
y
A
D
D’
C
1/N
u
e
y
y
e
Sl. 120. Bresler-ov približni postupak
Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka
na interakcionoj površini) i D’ (tačka na sekantnoj ravni, koju odr

poljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije
U praksi se i dalje koriste približna rešenja. U tom smislu se često koristi pomoć
interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika
janog preseka razlaže na dva problema jednoosno
savijanih preseka. U ovom drugom slučaju, PBAB zahteva i, dodatno, zadovoljenje
Naime, Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom:
......................................... (3.16)
ednost sile za jednoosno savijan presek, u dva pravca,
granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek.
Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifika-
, daje veza ex–ey–1/N (Sl.
). Novoformirana površ je, takoñe, konveksna. Tačka granične nosivosti na
tim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri tač-
1
/
N
u
x
B
D
D’
e
x
x
e

ov približni postupak
Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka D (tačka
(tačka na sekantnoj ravni, koju odreñuje Bresler-ov
3. Linijski elementi
105
kriterijum) na Sl. 120Error! Reference source not found. Error! Reference source not found. Error! Reference source not found. Error! Reference source not found.. Iako je, zbog konveksnosti
interakcione površi, prikazani trougao izvesno unutar interakcione površi, ovim nije
obezbeñena konzervativnost postupka a priori. Treba primetiti da tačka sekantne
ravni D’ nije unutar trougla.
3.2.3. 3.2.3. 3.2.3. 3.2.3. ARMIRANJE STUBOVA ARMIRANJE STUBOVA ARMIRANJE STUBOVA ARMIRANJE STUBOVA
Minimalni poprečni presek podužne armature stubova je Ø12, minimalni ukupni
koeficijent armiranja za kratke stubove je 0.6%, a maksimalni 6%. Ipak, projektanti-
ma je preporučena primena nešto većih minimalnih koeficijenata u praksi, izmeñu
0.8 i 1.0%. Kod vitkih elemenata, minimalni procenat armiranja je funkcija vitkosti,
na sledeći način
29
:
min 0.4% 0.6%
50
λ
µ = − ≥ . ................................................................ (3.17)
Šipke podužne armature treba da budu simetrično rasporeñene, tako da im se težiš-
te poklapa sa težištem preseka. Kod razuñenih i nesimetričnih preseka, takoñe treba
težiti ispunjenju ovog zahteva, bar približno. Broj šipki podužne armature treba da
zadovolji i uslov da se u svakom uglu preseka nañe bar jedna (Sl. 121).

Sl. 121. Minimalan broj podužnih šipki
Maksimalno meñusobno rastojanje podužnih šipki ne sme biti veće od 40cm, a ne-
ugaone šipke podužne armature treba obuhvatiti dodatnim zatvorenim uzengijama
u cilju sprečavanja njihovog lokalnog izvijanja (Sl. 122).

Sl. 122. Maksimalno rastojanje podužnih šipki
Kod jako armiranih preseka poželjno je grupisanje šipki podužne armature u uglo-
vima preseka, jer su tamo najefikasnije (Sl. 123, desno).

29
Dati izraz je čest predmet kritika i teško ga je opravdati.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
106

Sl. 123. Uzengije razuñenih preseka i grupisanje podužne armature
Minimalni profil uzengija je Ø6, za podužnu armaturu do Ø20, odnosno Ø8, za
podužne profile veće od Ø20. Uzengije na konkavnim uglovima stuba razuñenog
preseka treba prekinuti kako bi se izbegla mogućnost izbijanja zaštitnog sloja.
Umesto toga, treba predvideti preklapanje zatvorenih ili otvorenih uzengija (Sl. 123).
U cilju obezbeñenja od lokalnog izvijanja pritisnutih šipki, razmak izmeñu uzengija
stubova je ograničen na 15 prečnika najtanje šipke podužne armature, manju
dimenziju presek ili 30cm (najmanja od ove tri). Maksimalni hod spirale spiralno
armiranih stubova je ograničen na 20% prečnika betonskog jezgra, odnosno na 8cm
(Sl. 124). Minimalni hod spirale je definisan opštim pravilima za armiranje.

Sl. 124. Razmak uzengija i hod spirale
Primena spiralno armiranih stubova je, Pravilnikom, ograničena na centrično pritis-
nute stubove vitkosti ne veće od 50, kružnog ili mnogougaonog poprečnog preseka
prečnika ne manjeg od 20cm. Spiralna armatura se završava punim krugom u ravni
poprečnog preseka, sidrenjem unutar mase betonskog preseka u minimalnoj dužini
od 30Ø bez kuke. Nastavljanje se sprovodi na dužini ne manjoj od 30Ø uz dodatno
sidrenje krajeva bez kuka, za dužinu ne manju od 20Ø (Sl. 125).

Sl. 125. Sidrenje i nastavljanje spiralne armature
3.2.4. 3.2.4. 3.2.4. 3.2.4. VITKI STUBOVI VITKI STUBOVI VITKI STUBOVI VITKI STUBOVI
30 30 30 30

Uticaji na krajevima stuba, aksijalne sile i momenti ili, ekscentrična aksijalna sila (na
ekscentricitetu e = Mu/Nu
31
, izazivaju deformaciju (ugib) stuba. Ovim ugibom,

30
Na ovom mestu, stub se smatra zasebnim elementom ili izdvojenim iz konstrukcije.
ekscentricitet aksijalne sile se povećava, a samim tim i momenat savijanja i, skladno,
količina potrebne podužne armature. Budući da su stubovi opterećeni značajnim
aksijalnim silama, prirast momenta izazvan ugibom može biti značaja
zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature. Pro
lem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitk
ji), te ukoliko je aksijalna sila veća, a prirast ugiba
nelinearan (Sl. 126). Očigledno, moguće su situacije u kojima razmatranje ravnote
nog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti, nego je od interesa
analizirati ravnotežno stanje deformisanog elementa, sag
(teorija velikih deformacija).
Pri tome, stub je armiranobetonski, što njegovo ponašanje čini i materijalno nelin
arnim. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je, i
na nivou izdvojenog stuba, ra
nostavljene metode, zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim
iz analize konstrukcije).
Sl. 126. Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja
Prema teoriji elastične stabilno
dolazi do neograničeno velikog deformisanja (
menta (do gubitka stabilnosti), se izračunava u funkciji savojne krutosti (
izvijanja stuba (li):

2
2 c
i
EI
P
l
π
= ,
i
l k l = ⋅
gde se pod dužinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili, tačaka
infleksije. Dužina izvijanja je osnovni parametar
efekte izvijanja. Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima, faktor
efektivne dužine k nalazi se u granicama od
stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1.0 (

31
S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti, uticaji su dati u graničnom obliku
(indeks – u).
ekscentricitet aksijalne sile se povećava, a samim tim i momenat savijanja i, skladno,
količina potrebne podužne armature. Budući da su stubovi opterećeni značajnim
aksijalnim silama, prirast momenta izazvan ugibom može biti značaja
zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature. Pro
lem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitk
ji), te ukoliko je aksijalna sila veća, a prirast ugiba/momenta sa aksijalnom sil
Očigledno, moguće su situacije u kojima razmatranje ravnote
nog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti, nego je od interesa
analizirati ravnotežno stanje deformisanog elementa, saglasno teoriji drugog reda
(teorija velikih deformacija).
Pri tome, stub je armiranobetonski, što njegovo ponašanje čini i materijalno nelin
arnim. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je, i
na nivou izdvojenog stuba, računski zametno, zbog čega se u praksi koriste poje
nostavljene metode, zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim

Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja
Prema teoriji elastične stabilnosti, kritična sila Pc (Euler-ova kritična sila), pod kojom
dolazi do neograničeno velikog deformisanja (Sl. 126) aksijalno opterećenog el
menta (do gubitka stabilnosti), se izračunava u funkciji savojne krutosti (
l k l = ⋅ , ................................................................
žinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili, tačaka
Dužina izvijanja je osnovni parametar – mera – osetljivosti elementa na
efekte izvijanja. Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima, faktor
nalazi se u granicama od 0.5 1.0 k ≤ ≤ (Sl. 127), dok je u slučaju
stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1.0 (

S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti, uticaji su dati u graničnom obliku
3. Linijski elementi
107
ekscentricitet aksijalne sile se povećava, a samim tim i momenat savijanja i, skladno,
količina potrebne podužne armature. Budući da su stubovi opterećeni značajnim
aksijalnim silama, prirast momenta izazvan ugibom može biti značajan, a njegovo
zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature. Prob-
lem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitki-
sa aksijalnom silom je
Očigledno, moguće su situacije u kojima razmatranje ravnotež-
nog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti, nego je od interesa
lasno teoriji drugog reda
Pri tome, stub je armiranobetonski, što njegovo ponašanje čini i materijalno neline-
arnim. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je, i
čunski zametno, zbog čega se u praksi koriste pojed-
nostavljene metode, zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim
Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja
ova kritična sila), pod kojom
) aksijalno opterećenog ele-
menta (do gubitka stabilnosti), se izračunava u funkciji savojne krutosti (EI) i dužine
.......................................... (3.18)
žinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili, tačaka
osetljivosti elementa na
efekte izvijanja. Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima, faktor
), dok je u slučaju
stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1.0 (Sl. 128).

S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti, uticaji su dati u graničnom obliku
Betonske konstrukcije – radna verzija
108
Sl. 127. Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima
Sl. 128. Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima
Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja
usled uticaja normalnih sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja, te je ovo
oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka.
Uopšteno gledano, ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba
dalji proračun se može sprovesti n
stubu dužine li. U bezdimenzionalnom obliku, dužina izvijanja relativizovana radij
som inercije daje parametar

i
i
l A
l
i I
λ = = ⋅ . ................................
Sl. 129. Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji

32
U opštem slučaju, stubovi u konstrukcijama su na krajevima
tog stepena pomerljivosti, a prikazani Euler
no, stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti.
radna verzija - 13. novembar 2010
icijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima

Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima
Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja
sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja, te je ovo
oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka.
Uopšteno gledano, ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba
dalji proračun se može sprovesti na izdvojenom zglobno vezanom zamenjujućem
U bezdimenzionalnom obliku, dužina izvijanja relativizovana radij
som inercije daje parametar vitkost stuba:
................................................................
Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji

U opštem slučaju, stubovi u konstrukcijama su na krajevima elastično uklješteni i različ
tog stepena pomerljivosti, a prikazani Euler-ovi slučajevi, su neka vrsta idealizacije. Doda
no, stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti.

icijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima
Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima
Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja
sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja, te je ovo
oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka.
Uopšteno gledano, ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba
32

a izdvojenom zglobno vezanom zamenjujućem
U bezdimenzionalnom obliku, dužina izvijanja relativizovana radiju-
................................................. (3.19)

Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji
elastično uklješteni i različi-
ovi slučajevi, su neka vrsta idealizacije. Dodat-
no, stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti.
Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su, u opštem slučaju, sastavni
podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi). Uslovi oslanjanja,
a samim tim i deformacije, u dva ortogonalna pravca su različiti. Pored ovoga, na
veličinu i oblik deformacione linije bitno utiče krutost greda (
na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa. Ovo čini problem odreñ
vanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno ko
pleksnim, i samo približno rešivim.
U praksi je uobičajeno odreñivan
za odreñivanje efektivne dužine stuba (
Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja. Za
uklješten kraj stuba (vezan za beskonačno krutu
vezan kraj stuba koeficijent
koeficijentima k, iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba. Vrednost
k - koeficijenta treba minimalno uzeti kao 0.4, jer se u
njene vrednosti dužine izvijanja. Takoñe, bez obzira na rezultat, ne preporučuje se
usvajanje koeficijenta efektivne dužine manjeg od 0.85.
Sl. 130. Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi; b) pomerljivi krajevi s
Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja supro
nih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru. Tako konzolna greda neće
uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba, te njenu krutost ne treba
uračunavati u sumu krutosti greda. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno vez
na smanjuje stepen uklještenja stuba, zbog čega, prilikom sračunavanja krutosti
greda, njenu krutost treba redukovati. Evrokodom je predložena redukcija krutosti
za 50% preko faktora redukcije

( )
(
/
/
C C C
B B B
E I l
k
E I l α
=



Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su, u opštem slučaju, sastavni
podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi). Uslovi oslanjanja,
a samim tim i deformacije, u dva ortogonalna pravca su različiti. Pored ovoga, na
veličinu i oblik deformacione linije bitno utiče krutost greda (Sl. 129
na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa. Ovo čini problem odreñ
vanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno ko
snim, i samo približno rešivim.
U praksi je uobičajeno odreñivanje dužine izvijanja stubova saglasno nomogramima
za odreñivanje efektivne dužine stuba (Sl. 130).
Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja. Za
uklješten kraj stuba (vezan za beskonačno krutu gredu) biće k=0, dok će za zglobno
vezan kraj stuba koeficijent k težiti beskonačno velikoj vrednosti. Sa odreñenim
, iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba. Vrednost
koeficijenta treba minimalno uzeti kao 0.4, jer se u protivnom dobijaju potc
njene vrednosti dužine izvijanja. Takoñe, bez obzira na rezultat, ne preporučuje se
usvajanje koeficijenta efektivne dužine manjeg od 0.85.

Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi; b) pomerljivi krajevi s
Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja supro
nih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru. Tako konzolna greda neće
uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba, te njenu krutost ne treba
ati u sumu krutosti greda. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno vez
na smanjuje stepen uklještenja stuba, zbog čega, prilikom sračunavanja krutosti
greda, njenu krutost treba redukovati. Evrokodom je predložena redukcija krutosti
edukcije α (Sl. 131):
)
) /
C C C
B B B
E I l
E I l
. ................................................................
3. Linijski elementi
109
Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su, u opštem slučaju, sastavni deo
podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi). Uslovi oslanjanja,
a samim tim i deformacije, u dva ortogonalna pravca su različiti. Pored ovoga, na
Sl. 129) i njena prome-
na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa. Ovo čini problem odreñi-
vanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno kom-
je dužine izvijanja stubova saglasno nomogramima
Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja. Za
=0, dok će za zglobno
težiti beskonačno velikoj vrednosti. Sa odreñenim
, iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba. Vrednost
protivnom dobijaju potce-
njene vrednosti dužine izvijanja. Takoñe, bez obzira na rezultat, ne preporučuje se

Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi; b) pomerljivi krajevi stuba
Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja suprot-
nih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru. Tako konzolna greda neće
uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba, te njenu krutost ne treba
ati u sumu krutosti greda. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno veza-
na smanjuje stepen uklještenja stuba, zbog čega, prilikom sračunavanja krutosti
greda, njenu krutost treba redukovati. Evrokodom je predložena redukcija krutosti
......................................... (1.20)
Betonske konstrukcije – radna verzija
110
Sl. 131. Odreñivanj
Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu
za različite vrednosti vitkosti stuba prikazana je na
Sl. 132. Uticaj vitkosti na graničnu nosivost
Spoljašnja, interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u
smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količ
nu armature u preseku. Prava linija odgovara teorijs
drugog reda ne postoje, a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava
materijalnu nelinearnost
33
. Sa porastom vitkosti, povećavaju se i uticaji drugog reda.
Za niske vitkosti, deformacija štapa ima zanemarljiv u
nosivost, koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka. Sa
povećanjem vitkosti (λ2) raste i uticaj efekata drugog reda, no granična nosivost je
još uvek uslovljena nosivošću kritičnog preseka. Za stubove veli
rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati
prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. Granična ravnoteža je dostignuta pre
iscrpljenja nosivosti preseka, gubitkom stabilnosti.

33
Dimenzionisanjem preseka saglasno g
nost, preko nelinearnih komponentnih zavisnosti napona i betona.
radna verzija - 13. novembar 2010

Odreñivanje k – koeficijenata krajeva stuba S2
Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu
za različite vrednosti vitkosti stuba prikazana je na Sl. 132.

Uticaj vitkosti na graničnu nosivost stuba i vrsta sloma u funkciji vitkosti
Spoljašnja, interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u
smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količ
nu armature u preseku. Prava linija odgovara teorijskoj nultoj vitkosti stuba. Uticaji
drugog reda ne postoje, a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava
. Sa porastom vitkosti, povećavaju se i uticaji drugog reda.
Za niske vitkosti, deformacija štapa ima zanemarljiv uticaj na njegovu graničnu
nosivost, koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka. Sa
) raste i uticaj efekata drugog reda, no granična nosivost je
još uvek uslovljena nosivošću kritičnog preseka. Za stubove velikih vitkosti (
rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati
prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. Granična ravnoteža je dostignuta pre
iscrpljenja nosivosti preseka, gubitkom stabilnosti.

Dimenzionisanjem preseka saglasno graničnoj nosivosti uvažena je materijalna nelinea
nost, preko nelinearnih komponentnih zavisnosti napona i betona.
Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu e,

i vrsta sloma u funkciji vitkosti
Spoljašnja, interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u
smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količi-
koj nultoj vitkosti stuba. Uticaji
drugog reda ne postoje, a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava
. Sa porastom vitkosti, povećavaju se i uticaji drugog reda.
ticaj na njegovu graničnu
nosivost, koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka. Sa
) raste i uticaj efekata drugog reda, no granična nosivost je
kih vitkosti (λ3), pri-
rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati
prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. Granična ravnoteža je dostignuta pre
raničnoj nosivosti uvažena je materijalna nelinear-
Saglasno ovome postavljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i
vitke (Sl. 133). Prema Pravilniku, kratkima se sma
voljeno:

01
25 2
M
M
λ
| |
≤ ⋅ −
|
\ ¹
Momenti na krajevima stuba,
stranu stuba. Po apsolutnoj vrednosti,
opterećen, ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici. Ovim čak i stub vitkosti 75, u
situaciji najpovoljnije distribucije momenta
Osim ovoga, stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan.
Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima, preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile
i odgovarajuće dužine stranice preseka (visine)

1
1
/ 3.5 za 75
/ 3.5 / 75 za 75
e d
e d
λ
λ λ
≥ ≤
≥ ⋅ ≥
Momentima savijanja prvog reda, za
tricitet aksijalne sile prvog reda
aksijalne sile. No, kako je, u opštem slučaju, moment savijanja promenljiv po dužini
stuba, ovaj ekscentricitet se računa na bazi
reda (Okvir 4):

1 02 01 02, 01,
/ 0.65 0.35 , 0.65 0.35
u u u u u
e M N e e M M M = = ⋅ + ⋅ = ⋅ + ⋅
Ukoliko stub ne može biti klasifikovan kao kratak, stub
kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora
biti sprovedena. Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da
opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju. Osim efekata drugog
su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija), kao i reološki efekti.
Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4
Slično, i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda:
1 02, 01,
e M N M M M = = ⋅ + ⋅
avljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i
Pravilniku, kratkima se smatraju oni stubovi kod kojih je
02
M
| |
|
\ ¹
, ................................................................
Momenti na krajevima stuba, M01 i M02, daju pozitivan odnos ukoliko zatežu istu
stranu stuba. Po apsolutnoj vrednosti, M02 je veći od M01, a ukoliko je stub centrično
opterećen, ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici. Ovim čak i stub vitkosti 75, u
situaciji najpovoljnije distribucije momenta savijanja, može biti tretiran kao kratak.
Osim ovoga, stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan.
Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima, preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile
i odgovarajuće dužine stranice preseka (visine):
/ 3.5 za 75
/ 3.5 / 75 za 75
λ
λ λ
≥ ≤
≥ ⋅ ≥
. ...............................................................

Sl. 133. Klasifikacija stubova
Momentima savijanja prvog reda, za nepromenljivu aksijalnu silu, odgovara
tricitet aksijalne sile prvog reda, e1. Načelno, reč je o odnosu momenta savijanja i
aksijalne sile. No, kako je, u opštem slučaju, moment savijanja promenljiv po dužini
stuba, ovaj ekscentricitet se računa na bazi ekvivalentnog momenta savijanja prvog
1 02 01 02, 01,
/ 0.65 0.35 , 0.65 0.35
u u u u u
e M N e e M M M = = ⋅ + ⋅ = ⋅ + ⋅
Ukoliko stub ne može biti klasifikovan kao kratak, stub je vitak i dodatna analiza
kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora
biti sprovedena. Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da
opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju. Osim efekata drugog
su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija), kao i reološki efekti.
Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4 Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda
Slično, i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda:
1 02, 01,
/ , 0.6 0.4
u u u u u
e M N M M M = = ⋅ + ⋅ .
3. Linijski elementi
111
avljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i
traju oni stubovi kod kojih je zado-
...................................... (3.21)
, daju pozitivan odnos ukoliko zatežu istu
, a ukoliko je stub centrično
opterećen, ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici. Ovim čak i stub vitkosti 75, u
savijanja, može biti tretiran kao kratak.
Osim ovoga, stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan.
Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima, preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile
............................... (3.22)

nepromenljivu aksijalnu silu, odgovara ekscen-
. Načelno, reč je o odnosu momenta savijanja i
aksijalne sile. No, kako je, u opštem slučaju, moment savijanja promenljiv po dužini
ekvivalentnog momenta savijanja prvog
1 02 01 02, 01, u u u u u
,. ........... (3.23)
je vitak i dodatna analiza
kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora
biti sprovedena. Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da
opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju. Osim efekata drugog reda, to
su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija), kao i reološki efekti.
Slično, i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda:
Betonske konstrukcije – radna verzija
112
Dijagramom je prik
du, ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta
3.2.4.1. 3.2.4.1. 3.2.4.1. 3.2.4.1. Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet
Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne
već učinjeno za ekscentricitet prvog reda.
jalne sile, nakon deformacije stuba, može biti prikazan kao zbir sledećih pojedina
nih ekscentriciteta (Sl. 134)
• ekscentricitet prvog reda,
• ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija (slučajni),
• ekscentricitet usled tečenja,
• ekscentricitet drugog reda,

0 2 2 tot a I
e e e e e e e
φ
= + + + = +
Sl. 134. Parcijalni ekscentriciteti i ukupni ekscentricitet
Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda, zbog čega su i grupisana u vidu
ekscentriciteta eI. Ekscentricitetom usled netačnosti
dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih
sila. Domaći propisi ga definišu kao (

0
2 cm / 300 10 cm
a
e l < = <
ili preko dodatnog nagiba
34

1/ 150 za jednospratne okvire
1/ 200 za visespratne okvire
tgα
¦
=
´
¹

34
Za horizontalno pomerljive konstrukcije.
radna verzija - 13. novembar 2010

Dijagramom je prikazana razlika, no treba imati na umu i da, saglasno Evrok
du, ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta
Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet
Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne
o za ekscentricitet prvog reda. Tako, ukupni (totalni) ekscentricitet aks
jalne sile, nakon deformacije stuba, može biti prikazan kao zbir sledećih pojedina
):
ekscentricitet prvog reda, e0,
ricitet usled geometrijskih imperfekcija (slučajni), ea,
ekscentricitet usled tečenja, eφ, i
ekscentricitet drugog reda, e2:
0 2 2 tot a I
e e e e e e e = + + + = + . ..............................................................

Parcijalni ekscentriciteti i ukupni ekscentricitet
Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda, zbog čega su i grupisana u vidu
Ekscentricitetom usled netačnosti pri izvoñenju obuhvataju se
dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih
sila. Domaći propisi ga definišu kao (Sl. 135a):
2 cm / 300 10 cm < = < , ..............................................................
34
(Sl. 135b):
1/ 150 za jednospratne okvire
1/ 200 za visespratne okvire
. ..................................................

Za horizontalno pomerljive konstrukcije.
azana razlika, no treba imati na umu i da, saglasno Evroko-
du, ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta e02.
Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne sile, kako je to
Tako, ukupni (totalni) ekscentricitet aksi-
jalne sile, nakon deformacije stuba, može biti prikazan kao zbir sledećih pojedinač-
,
.............................. (3.24)
Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda, zbog čega su i grupisana u vidu
pri izvoñenju obuhvataju se
dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih
.............................. (3.25)
.................. (3.26)
3. Linijski elementi
113

Sl. 135. Računska imperfekcija
Tečenje betona kod pritisnutih vitkih armiranobetonskih stubova izaziva povećanje
ugiba, a samim tim i smanjenje njihove nosivosti. Tačan proračun ovih efekata pod-
razumeva upotrebu složenog matematičkog aparata (isprskao presek, nelinearan
zakon tečenja, redistribucija naprezanja beton-čelik i dr.). Zbog toga se može smat-
rati opravdanim korišćenje približnih metoda proračuna, kao i postavljanje odgova-
rajućih kriterijuma kada uticaj tečenja betona nije neophodno obuhvatiti proraču-
nom. Zbog jednostavnosti primene, analiza uticaja efekata tečenja betona se izdvaja
posebno prilikom dokaza granične nosivosti vitkog armiranobetonskog stuba. Efekti
tečenja se u proračun uvode putem procene ekscentriciteta usled tečenja
35
.
Prema PBAB87, efekti tečenja mogu biti zanemareni proračunom ako je ispunjen bar
jedan od sledeća tri uslova:
50 λ < ,
0
/ 2 e d > ili 0.2
g q
N N ≤ ⋅ , ...................................................... (3.27)
gde su Ng i Nq eksploatacione vrednosti aksijalne sile pritiska usled stalnog i usled
ukupnog opterećenja.
Ukoliko ni jedan od uslova nije ispunjen, efekti tečenja se uvode preko dodatnog
ekscentriciteta njime izazvanog:

( )
1
0
e 1
E
E
g a
e e e
α
α
ϕ

| |
= + ⋅ − |
|
\ ¹
,
g
E
E
N
N
α = ,
2
2
0
b b
E
E I
N
l
π
= . ............................. (3.28)
NE je Euler-ova sila izvijanja za stub krutosti preseka EbIb i dužine izvijanja l0.
Konačno, ekscentricitet drugog reda je faktor koji primarno razlikuje metode prora-
čuna efekata vitkosti, a nekoliko postupaka je prikazano u nastavku.
Sa odreñenim parcijalnim i ukupnim ekscentricitetom, kritični presek stuba se
dimenzioniše prema aksijalnoj sili i uvećanom momentu savijanja, recimo Mu2, koji
odgovara ukupnom ekscentricitetu etot (moment savijanja prvog reda Mu odgovara
ekscentricitetu I reda e0 < etot).

35
U praksi se, osim na ovaj način, primenjuju i postupci kojima se modifikuje veza izmeñu
napona i dilatacija u betonu za dugotrajna opterećenja, kao i postupci kojima se, na račun
tečenja, redukuju krutosti armiranobetonskih elemenata.
Betonske konstrukcije – radna verzija
114
No, kako god odreñeni uvećani momenti bili, stub uvek treba
koji se nalaze izvan dužine izvijanja. Naime, može se dogoditi da uticaji prvog reda
na krajevima nepomerljivog stuba
imaju maksimalne vrednosti baš na krajevima)
nom armature nego preseci u kritičnoj zoni dužine izvijanja.
3.2.4.2. 3.2.4.2. 3.2.4.2. 3.2.4.2. Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti
Domaćim Pravilnikom, za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje um
reno vitkih stubova, Sl. 133
ekscentričnosti
36
.
Postupak bazira na izračunavanju ukupnog, uvećanog, ekscentriciteta aksijalne sile
kao zbira parcijalnih (3.24)
e2, u funkciji vitkosti i ekscentriciteta prvog reda,

2
25
0.1 , kada je 0 0.30
100
e d
λ−
= ⋅ ⋅ + ≤ ≤

2
25
, kada je 0.30 2.50
160
e d
λ −
= ⋅ ≤ ≤

2
25
3.5 , kada je 2.50< 3.50
160
e d
λ − | |
= ⋅ ⋅ − <
|
\ ¹
Sl. 136. Zavisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda
3.2.4.3. 3.2.4.3. 3.2.4.3. 3.2.4.3. Veza M Veza M Veza M Veza M- -- -N NN N- -- -κ κκ κ i m i m i m i model odel odel odel
Prethodni postupak, iako jednostavan za primenu, ne može biti primenjen kod st
bova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda n
vrlo grubo procenjen). Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji po
tupci, koji se odlikuju većom tačnošću. Naravno, kao tačniji, ovi postupci mogu biti
primenjeni i u polju umereno vitkih stubova. Jedan od najpogodnijih (najmanje
nepogodnih) za praktičnu primenu je postupak model

36
Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija.
radna verzija - 13. novembar 2010
No, kako god odreñeni uvećani momenti bili, stub uvek treba proveriti i u presecima
koji se nalaze izvan dužine izvijanja. Naime, može se dogoditi da uticaji prvog reda
na krajevima nepomerljivog stuba (linearno promenljivi momenti po dužini stuba
imaju maksimalne vrednosti baš na krajevima) rezultuju većom potrebn
nego preseci u kritičnoj zoni dužine izvijanja.
Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti
Domaćim Pravilnikom, za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje um
Sl. 133) dozvoljena je primena približnog postupka dopunske
Postupak bazira na izračunavanju ukupnog, uvećanog, ekscentriciteta aksijalne sile
), tena gruboj proceni samog ekscentriciteta drugog reda,
, u funkciji vitkosti i ekscentriciteta prvog reda, e0, na sledeći način (
0 0
0.1 , kada je 0 0.30
e e
d d
= ⋅ ⋅ + ≤ ≤ , ................................
0
, kada je 0.30 2.50
e
d
= ⋅ ≤ ≤ , ................................
0 0
3.5 , kada je 2.50< 3.50
e e
d d
| |
= ⋅ ⋅ − <
|
\ ¹
. ............................
avisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda
odel odel odel odel- -- -stub metod stub metod stub metod stub metod
Prethodni postupak, iako jednostavan za primenu, ne može biti primenjen kod st
bova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda n
vrlo grubo procenjen). Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji po
tupci, koji se odlikuju većom tačnošću. Naravno, kao tačniji, ovi postupci mogu biti
primenjeni i u polju umereno vitkih stubova. Jedan od najpogodnijih (najmanje
godnih) za praktičnu primenu je postupak model-stub. Kao osnovu, ovaj

Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija.
proveriti i u presecima
koji se nalaze izvan dužine izvijanja. Naime, može se dogoditi da uticaji prvog reda
(linearno promenljivi momenti po dužini stuba
rezultuju većom potrebnom količi-
Domaćim Pravilnikom, za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje ume-
primena približnog postupka dopunske
Postupak bazira na izračunavanju ukupnog, uvećanog, ekscentriciteta aksijalne sile
, tena gruboj proceni samog ekscentriciteta drugog reda,
, na sledeći način (Sl. 136):
................................. (3.29)
........................................... (3.30)
............................ (3.31)

avisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda
Prethodni postupak, iako jednostavan za primenu, ne može biti primenjen kod stu-
bova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda njime
vrlo grubo procenjen). Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji pos-
tupci, koji se odlikuju većom tačnošću. Naravno, kao tačniji, ovi postupci mogu biti
primenjeni i u polju umereno vitkih stubova. Jedan od najpogodnijih (najmanje
stub. Kao osnovu, ovaj
Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija.
metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja, aksijalne
sile i njegove krivine, tzv M MM M
za različite vrednosti N. Pri tome, krivina preseka se definiše kao (
na):

b a
h
ε ε
κ
+
= . ................................
Za praksu je u pogodniji bezdimenzionalni oblik
gde su m, n i k bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja, normalne sile i kr
vine preseka:
, , 10
u u
b b b b
M N
m n k h
A df A f
= = = κ⋅ ⋅
Prednost bezdimenzionalnog ob
te dimenzija poprečnog preseka.
Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5
Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata
sigurnosti, prilikom proračuna prema PBAB, iako samoj
odgovaraju nešto veće vrednosti.
Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina, k, drastično
redukuje sa 13.5 (10+3.5) promila na, za rebrasti čelik, na primer, 5.5 (2+3.5),
posledice nisu drastične. Najbolje je ovo ilustro
su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kr
vina.
Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od
5.5, praktično, „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka.
Za uspostavljanje ove veze
nju loma, s tim što se, prema PBAB87,
razloga (Okvir 5) ograničavaju na veličinu blisku pragu velikih
max
v
a
a
E
σ
ε = . ................................
Za presek poznatih karakteristika i za pozna
ne sile Nu moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (
odgovarajuću maksimalnu krivinu (
maxκ), na osnovu uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnji
metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja, aksijalne
M MM M- -- -N NN N- -- -κ vezu κ vezu κ vezu κ vezu, koju je pogodno predstavljati u obliku
Pri tome, krivina preseka se definiše kao (
.....................................................................................
Za praksu je u pogodniji bezdimenzionalni oblik M-N-κ veze, odnosno
bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja, normalne sile i kr
3
, , 10
u u
b b b b
M N
m n k h
A df A f
= = = κ⋅ ⋅ ................................
Prednost bezdimenzionalnog oblika veze je njena nezavisnost od kvaliteta betona,
te dimenzija poprečnog preseka.
Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5 Ograničenje dilatacije zategnute armature Ograničenje dilatacije zategnute armature Ograničenje dilatacije zategnute armature Ograničenje dilatacije zategnute armature
Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata
sigurnosti, prilikom proračuna prema PBAB, iako samoj granici razvlačenja
odgovaraju nešto veće vrednosti.
Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina, k, drastično
redukuje sa 13.5 (10+3.5) promila na, za rebrasti čelik, na primer, 5.5 (2+3.5),
posledice nisu drastične. Najbolje je ovo ilustrovano narednim dijagramom gde
su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kr
vina.
Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od
5.5, praktično, „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka.
ove veze uvode se pretpostavke proračuna prema graničnom st
, s tim što se, prema PBAB87, dilatacije zategnute armature
ograničavaju na veličinu blisku pragu velikih izduženja čelika:
................................................................
Za presek poznatih karakteristika i za poznatu vrednost spoljašnje granične norma
moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (
odgovarajuću maksimalnu krivinu (maxκ). Svakoj krivini κi (u intervalu od 0 do
), na osnovu uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila, odgovara jedin
3. Linijski elementi
115
metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja, aksijalne
, koju je pogodno predstavljati u obliku M(κ),
Pri tome, krivina preseka se definiše kao (h je statička visi-
..................... (3.32)
veze, odnosno m-n-k veza,
bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja, normalne sile i kri-
.......................................... (3.33)
lika veze je njena nezavisnost od kvaliteta betona,

Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata
granici razvlačenja
Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina, k, drastično
redukuje sa 13.5 (10+3.5) promila na, za rebrasti čelik, na primer, 5.5 (2+3.5),
vano narednim dijagramom gde
su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kri-

Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od
5.5, praktično, „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka.
uvode se pretpostavke proračuna prema graničnom sta-
dilatacije zategnute armature iz praktičnih
izduženja čelika:
................................................ (3.34)
tu vrednost spoljašnje granične normal-
moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (maxMu) i
(u intervalu od 0 do
h sila, odgovara jedins-
Betonske konstrukcije – radna verzija
116
tveno stanje dilatacija (εai i
očuvana ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila (
nak spoljašnji moment savijanj
koji će, uz datu silu Nu, da izazove pretpostavljenu krivinu:

ui ri
M M = ................................
Sl. 137. Spoljašnje i unutrašnje sile preseka pri krivini
Ilustracije radi, prikazan je oblik
propisa (Sl. 138a) i prema odredbama Evr
ćenja definisan bezdimenzionalnom normalnom silom
korišćenja čelika RA400/500, te za različite koeficijente armiranja preseka. Posma
rajući ovu drugu (za koju nij
nute armature), očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma. Oba
odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje. Prvi lom se javlja
kada dilatacija gornje (pritisnute)
a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature.
Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost
koja odgovara granici razvlačenja, to
propisa, izostavljen. No, svakako, treba primetiti da je prirast momenta savijanja
posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji.
Sa stanovišta teorije konstrukcija, kod analize pritisn
rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa, problem koji je zbog uticaja
normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan, a zbog nelin
arnih deformacija preseka pri datim spoljnim opterećenjima j
aran. Posmatrajmo konzolu sa
Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom
vrhu, kod koje, zbog materijalne nelinearnosti, spoljašnjim linearno promenljivim
radna verzija - 13. novembar 2010
i εbi), a time i moment unutrašnjih sila Mri
očuvana ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila (Sl. 137). Njemu mora da bude je
nak spoljašnji moment savijanja Mu, čime je definisana veličina spoljašnjeg momenta
, da izazove pretpostavljenu krivinu:
.........................................................................................
Spoljašnje i unutrašnje sile preseka pri krivini κi
Ilustracije radi, prikazan je oblik m–n–k veze sračunate prema odredbama domaćih
a) i prema odredbama Evrokoda (Sl. 138b) za nivo aksijalnog opter
ćenja definisan bezdimenzionalnom normalnom silom -0.30, uz pretpostavku
korišćenja čelika RA400/500, te za različite koeficijente armiranja preseka. Posma
rajući ovu drugu (za koju nije primenjena pretpostavka ograničenja dilatacije zate
nute armature), očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma. Oba
odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje. Prvi lom se javlja
kada dilatacija gornje (pritisnute) armature dostigne dilataciju na granici razvlačenja,
a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature.

Sl. 138. Veze m-n-k
Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost
koja odgovara granici razvlačenja, to je treći deo m–n–k veze, u slučaju domaćih
propisa, izostavljen. No, svakako, treba primetiti da je prirast momenta savijanja
posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji.
Sa stanovišta teorije konstrukcija, kod analize pritisnutog vitkog stuba potrebno je
rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa, problem koji je zbog uticaja
normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan, a zbog nelin
arnih deformacija preseka pri datim spoljnim opterećenjima još i materijalno nelin
Posmatrajmo konzolu sa Sl. 139.
Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom
vrhu, kod koje, zbog materijalne nelinearnosti, spoljašnjim linearno promenljivim
ri, pri kojem ostaje
). Njemu mora da bude jed-
, čime je definisana veličina spoljašnjeg momenta
......................... (3.35)

veze sračunate prema odredbama domaćih
b) za nivo aksijalnog optere-
0.30, uz pretpostavku
korišćenja čelika RA400/500, te za različite koeficijente armiranja preseka. Posmat-
e primenjena pretpostavka ograničenja dilatacije zateg-
nute armature), očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma. Oba
odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje. Prvi lom se javlja
armature dostigne dilataciju na granici razvlačenja,
a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature.

Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost
veze, u slučaju domaćih
propisa, izostavljen. No, svakako, treba primetiti da je prirast momenta savijanja
posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji.
utog vitkog stuba potrebno je
rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa, problem koji je zbog uticaja
normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan, a zbog neline-
oš i materijalno neline-
Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom H u
vrhu, kod koje, zbog materijalne nelinearnosti, spoljašnjim linearno promenljivim
3. Linijski elementi
117
momentima savijanja odgovara nelinearna raspodela krivina preseka, treba rešiti iz
Teorije konstrukcija poznati integral:

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
0 0
/
l l
a M x M x EI x dx M x x dx = = κ
∫ ∫
....................................... (3.36)
Ako se zna zakon promene krivine preseka u funkciji veličine momenta savijanja,
veličine normalne sile pritiska, količine i rasporeda armature u preseku date geome-
trije (m-n-k veza), onda se pomeranje može sračunati korišćenjem Mohr-ove ana-
logije ili numeričkom integracijom. Ako je stub visok i pritisnut, tada se proračun u
principu sprovodi iterativno, jer svakom novosračunatom stanju pomeranja odgova-
ra novo stanje momenata savijanja. Ako proračun deformacija i sila ne konvergira -
pomeranja usled normalnih sila rastu brže od prirasta nosivosti preseka pri poveća-
nju krivina - lom usled gubitka stabilnosti.

Sl. 139. Pomeranje vrha konzole – materijalna nelinearnost
Umesto ovakvog, egzaktnog, rešenja, može se iskoristiti iskustvo teorije elastične
stabilnosti kojim se oblik deformisane ose stuba može dovoljno tačno aproksimirati
sinusnim zakonom. Ovo je pretpostavka model model model model- -- -stub postupka stub postupka stub postupka stub postupka.
Model–stub je, dakle, konzolni stub za koji se pretpostavlja da je usled uticaja prvog
i drugog reda pretrpeo deformaciju u obliku sinusnog polutalasa. Najveći moment
savijanja prvog i drugog reda (stub je poprečno neopterećen izmeñu krajeva) se jav-
lja u preseku u uklještenju. Uz opravdano zaokruženje π
2
~10, pomeranje vrha stuba
može da se izrazi u funkciji, za sada nepoznate, krivine preseka u uklještenju (κ0):

2 2
2 0 0 0 0
0.4 0.1 , 2 e l l l l = ⋅ κ ⋅ = ⋅ κ ⋅ = ..................................................... (3.37)
Ranije je (3.24) ukupni ekscentricitet definisan kao zbir početnog ekscentriciteta eI i
ekscentriciteta drugog reda e2:

2
1 2 1 0 0
0.1
tot
e e e e l = + = + ⋅ κ ⋅ ................................................................. (3.38)
ili, u bezdimenzionalnom obliku:

2 2
0 0 1 1
0 0
0.1 0.1
tot
e l l e e d
d k
d d d d d a d
| | | |
= + ⋅ κ ⋅ ⋅ = + ⋅ ⋅ ⋅
| |

\ ¹ \ ¹
.............................. (3.39)
gde je: k0 – bezdimenzionalna krivina preseka u uklještenju, d – visina poprečnog
preseka stuba, a h=d-a – statička visina preseka stuba. U nastavku će bezdimenzio-
Betonske konstrukcije – radna verzija
118
nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne eksce
tricitete:

2 1
, ,
tot
tot
e e e
e e e
d d d
→ → →
Na dijagramu etot-k0, linija prome
porastom promenljive krivine.
dimenzionalnom normalnom silom
zionalnosti:

m M e
f k
n N d d
= = =

Sada prava (3.39) daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješt
nju u funkciji krivine tog preseka, dok kriva
sila poprečnog preseka (Sl. 140
tičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unu
rašnjih sila. Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivin
odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost
momenata savijanja). Na Sl. 140
spoljašnjeg opterećenja.
Sl. 140. Presek linije spoljašn
Sl. 141. Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti, odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature
Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg
ekscentriciteta (Sl. 141a), ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg
momenta savijanja, te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije. Gr
nični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu
unutrašnjeg ekscentriciteta (
jent armiranja preseka, tj. potrebna količina armature u preseku. Ovo znači da bi
radna verzija - 13. novembar 2010
nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne eksce
2 1
2 1
, ,
e e
e e e
d d d
→ → →
, linija promene ukupnog ekscentriciteta je prava i raste sa
porastom promenljive krivine. Podelimo li sada bezdimenzionalnu
dimenzionalnom normalnom silom n, svešćemo M–N–κ vezu na isti oblik bezdime
( )
0
f k ................................................................
daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješt
nju u funkciji krivine tog preseka, dok kriva (3.40) daje zakon promene unu
Sl. 140). Pod uticajem spoljašnjeg opterećenja krivina u kr
tičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unu
rašnjih sila. Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivin
odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost
Sl. 140 to je prikazano presekom krive unutrašnjeg i prave

Presek linije spoljašnjeg i unutrašnjeg ekscentriciteta
Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti, odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature
Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg
a), ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg
momenta savijanja, te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije. Gr
nični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu
citeta (Sl. 141b). Ovim slučajem je definisan minimalni koefic
jent armiranja preseka, tj. potrebna količina armature u preseku. Ovo znači da bi
nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne ekscen-
ne ukupnog ekscentriciteta je prava i raste sa
Podelimo li sada bezdimenzionalnu m–n–k vezu bez-
na isti oblik bezdimen-
....................................... (3.40)
daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješte-
daje zakon promene unutrašnjih
Pod uticajem spoljašnjeg opterećenja krivina u kri-
tičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unut-
rašnjih sila. Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivine k0’ koja
odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost
to je prikazano presekom krive unutrašnjeg i prave
jeg i unutrašnjeg ekscentriciteta

Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti, odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature
Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg
a), ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg
momenta savijanja, te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije. Gra-
nični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu
b). Ovim slučajem je definisan minimalni koefici-
jent armiranja preseka, tj. potrebna količina armature u preseku. Ovo znači da bi
3. Linijski elementi
119
iterativnim postupkom po količini armature mogao da se reši problem dimenzioni-
sanja stuba, a ne samo kontrole usvojene armature.
Za druge tipove nepomerljivih stubova (stubovi koji nisu konzole) bez poprečnog
opterećenja, za "model-stub" se može usvojiti polovina "zglobno" vezanog dela stu-
ba (deo stuba izmeñu tačaka infleksije) - konzola - čija je visina jednaka polovini
dužine izvijanja (Sl. 142). Primena model-stub metode je ograničena, prema
PBAB87, na nepomerljive stubove sa vitkošću manjom od 140 (maksimalna dozvo-
ljena vitkost AB elemenata). Linearno promenljivi moment prvog reda se mogu
zameniti ekvivalentnim konstantnim momentom duž ose stuba.

Sl. 142. Izdvajanje model–stuba
3.3. 3.3. 3.3. 3.3. OKVIRNE KONSTRUKCIJE OKVIRNE KONSTRUKCIJE OKVIRNE KONSTRUKCIJE OKVIRNE KONSTRUKCIJE
3.3.1. 3.3.1. 3.3.1. 3.3.1. UVOD UVOD UVOD UVOD
Okvirni sistemi su meñu najčešće korišćenim konstruktivnim elementima kod armi-
ranobetonskih konstrukcija. Činjenica da je ostvarivanje monolitne veze elemenata,
kojom je omogućen prenos momenata savijanja, transverzalnih i/ili aksijalnih sila sa
jednog na drugi element, svojstveno i prirodno monolitno izvoñenim armiranobe-
tonskim konstrukcijama je značajno uticala na ovo.
Okviri se najčešće primenjuju u konstrukcijama zgrada i hala, ali i u praktično svim
drugim vrstama armiranobetonskih konstrukcija.
Okvir (prost okvir) je element koji čine dva stuba povezana gredom na način da je
izmeñu elemenata ostvarena kruta, monolitna, veza. Različite dispozicije prostih
okvira sa vertikalnim ili kosim stubovima, horizontalnim ili nagnutim, pravolinijskim
ili poligonalnim gredama... prikazane su na Sl. 143.

Sl. 143. Karakteristični primeri okvirnih sistema
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
120
Zahvaljujući krutim vezama grede i stuba, te nepomerljivim osloncima, postiže se,
takozvano okvirno dejstvo: pod dejstvom vertikalnog opterećenja sa grede se, na
stub, prenose i momenti savijanja, što za posledicu ima manje apsolutne vrednosti
momenata savijanja u gredi (Sl. 144). Dalje, greda prima i odreñenu aksijalnu silu,
čime je, takoñe, u povoljnijem položaju od odgovarajuće proste grede. Sa druge
strane, stubovi su sada izloženi i savijanju, zbog čega moraju biti krući.

Sl. 144. Okvirno dejstvo
U statičkom smislu okviri mogu biti statički odreñeni ili neodreñeni, a osnovni tipovi
su okvir na tri zgloba, okvir na dva zgloba i uklješteni okvir (Sl. 145). Sa stanovišta
konstruktivne racionalnosti prednost je na strani uklještenih okvira, budući da se
njima obezbeñuje minimalan utrošak materijala. Opet uslovi fundiranja ili karakteri-
stike tla, ali i neki drugi faktori, mogu usloviti primenu dvozglobnih ili statički odre-
ñenih, trozglobnih, sistema. Ovo poslednje je slučaj kod konstrukcija fundiranih na
tlu lošijih karakteristika ili kod okvira izloženih velikim temperaturnim opterećenji-
ma, kada je potrebno neutralisati utucaje izazvane, na primer, neravnomernim sle-
ganjem oslonaca.

Sl. 145. Statički sistemi prostih okvira
Očigledno, horizontalna nepomerljivost oslonaca je uslov okvirnog dejstva. Postiže
se konstruisanjem temelja u koje su stubovi uklješteni ili s njima zglobno nepomer-
ljivo vezani. Na temelje se time prenosi, osime vertikalne, horizontalna sila i, even-
tualno, moment savijanja. Nepomerljivost temelja (Sl. 146) se obezbeñuje trenjem
preko kontaktne površine temelja i tla, za manja, ili povezivanjem temelja zategom,
za veća horizontalna opterećenja (sada se zategom primaju horizontalne kompo-
nente, a na tlo se prenosi samo vertikalna reakcija).
3. Linijski elementi
121

Sl. 146. Nepomerljivost oslonava
Složeni okvirni sistemi (takoñe ih zovemo okvirima) se formiraju povećanjem broja
etaža i/ili brodova (polja), „razigravanjem“ dispozicije (Sl. 149a) ali i umetanjem
zglobova. Tako, zavisno od broja polja i broja etaža, okviri mogu biti jednobrodni ili
višebrodni, jednospratni ili višespratni (Sl. 147), a u funkciji načina oslanjanja i veze
sa temeljima, kao i meñusobne veze pojedinih okvira, mogu biti sa krutim, sa zglo-
bnim vezama ili kombinovani (Sl. 148).

Sl. 147. Brodovi i spratovi okvira

Sl. 148. Zglobovi u okvirnim sistemima

Sl. 149. Karakteristični primeri okvira kod industrijskih hala
Kao specijalan slučaj ravanskih okvirnih sistema mogu se javiti i zatvoreni okviri,
prikazani na Sl. 150.

Sl. 150. Zatvoreni okvirni sistemi
Mogu biti formirani od linijskih elemenata ili, što je češći slučaj, mogu se delovi
konstrukcija formiranih od površinskih elemenata statički tretirati kao zatvoren
okvir. To je često slučaj kod analize konstrukcija silosa, tunela, cevi, podzemnih
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
122
prolaza... (Sl. 151). Ovakve, najčešće prizmatično oblikovane, konstrukcije velike
dužine u odnosu na dimenzije preseka dozvoljavaju izdvajanje preseka jedinične
dužine forme zatvorenog okvira.

Sl. 151. Izdvajanje zatvorenih okvira iz površinskih konstrukcija
Okvir, načelno, prenosi opterećenje u svojoj ravni. Prostorni rad, mogućnost prijema
opterećenja proizvoljnog pravca, postiže se formiranjem prostornih okvira.

Sl. 152. Prostorne ramovske konstrukcije
Ovo se najčešće čini povezivanjem stubova gredama u dva ortogonalna pravca, ali
raspored stubova može usloviti i ramove drugačijih dispozicija (Sl. 152).
Iako danas primena softvera za strukturalnu analizu obezbeñuje brz proračun utica-
ja u prostornim okvirima, za grubu kontrolu ili za orijentaciju, pogodno je prostorne
okvire svesti na pojedinačne ravanske.
Na Sl. 153 je prikazana prostorna okvirna jednospratna konstrukcija karakteristična
za industrijske hale, a označavanjem podužnih i poprečnih okvira je asocirana
ravanska dekompozicija prostornog sistema.

Sl. 153. Jednospratni prostorni okvir industrijske hale
Ekonomičnost jednospratnih ramovskih konstrukcija izvedenih u armiranom betonu
ide do raspona od oko 25m. Stubovi se najčešće projektuju pravougaonog preseka,
a relativno retko (montažne konstrukcije) se projektuju razuñenih oblika preseka.
Gredni elementi se konstruišu pravougaonog preseka za manje raspona, odnosno T
ili I oblika preseka, za veće.
3. Linijski elementi
123
Višespratne okvirne konstrukcije se najviše primenjuju u konstrukcijama različitih
vrsta zgrada i formiraju se, načelno, „reñanjem“ jednospratnih okvira jedan na drugi,
njihovim zglobnim ili krutim povezivanjem u prostornu konstrukciju. Uobičajeni
rasponi u konstrukcijama zgradarstva se kreću u granicama 4 do 10m, a veze ele-
menata, zbog monolitnog načina izvoñenja, su najčešće krute.
3.3.2. 3.3.2. 3.3.2. 3.3.2. PRORAČUN I DIMENZION PRORAČUN I DIMENZION PRORAČUN I DIMENZION PRORAČUN I DIMENZIONISANJE OKVIRA ISANJE OKVIRA ISANJE OKVIRA ISANJE OKVIRA
Proračun uticaja u elementima okvirnih konstrukcija se sprovodi uobičajenim meto-
dama teorije elastičnosti. Za novije vreme je karakteristična primena softverskih ala-
ta, te prostorno modeliranje ramovskih konstrukcija, zajedno sa površinskim ele-
mentima.
Pri formiranju proračunskog modela, za sistemske linije se usvajaju težišne linije
elemenata, a geometrijske karakteristike koje se modeliranim elementima pridružu-
ju najčešće odgovaraju homogenim betonskim presecima. Meñutim, izvesno je da se
grede i stubovi okvira meñusobno razlikuju u stepenu isprskalosti, a samim tim i u
krutosti, te da već pri eksploatacionom opterećenju dolazi do odreñene preraspode-
le uticaja u odnosu na rešenja teorije elastičnosti. Ne samo to, deo opterećenja je
aktivan i pre formiranja kompletne konstrukcije, tečenje i skupljanje dodatno pos-
pešuju preraspodele uticaja, a i granični uslovi predstavljaju samo grubu idealizaciju
stvarnih uslova fundiranja. Sve ovo vodi zaključku da uticaji odreñeni primenom
teorije elastičnosti mogu biti prihvaćeni samo kao približni, ali praktično upotreblji-
vi.
Iako su danas (zbog razvoja računarske tehnike) od sve manjeg značaja, za grubu
analizu uticaja u pojedinim elementima, orijentacije radi, mogu poslužiti približne
praktične metode. Tako, za vertikalna dejstva, kruta veza stuba i grede može biti
zanemarena i greda tretirana kao kontinualna. Ivični stubovi i kraj grede mogu, uti-
cajno, biti proračunati korišćenjem jednostavnog modela na Sl. 154b. Tačnije rezul-
tate obezbeñuje složeniji model na shemi Sl. 154c.

Sl. 154. Modeli približnog proračuna
Za horizontalna dejstva, raspodela uticaja je odreñena odnosom krutosti greda i
stubova (Sl. 155). Grede male krutosti vode situaciji u kojoj se veći deo momenta
spoljašnjih sila prihvata uklještenjima, a manji spregom sila, i obrnuto.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
124

Sl. 155. Uticaj odnosa krutosti greda i stubova na raspodelu momenata savijanja u stubovima
Dimenzionisanje elemenata okvira u potpunosti odgovara postupcima za dimenzio-
nisanje grednih elemenata i stubova. Sprovodi se prema odreñenim vrednostima
uticaja (presečnih sila). Prostorno modelirane konstrukcije se, u opštem slučaju,
karakterišu koso savijanim stubovima.
3.3.3. 3.3.3. 3.3.3. 3.3.3. NASTAVLJANJE ARMATUR NASTAVLJANJE ARMATUR NASTAVLJANJE ARMATUR NASTAVLJANJE ARMATURE STUBOVA E STUBOVA E STUBOVA E STUBOVA
Na delu stuba na kome se nastavlja podužna armatura broj uzengija treba udvostru-
čiti tako da njihovo rastojanje ne prelazi 7.5 prečnika najtanje podužne šipke, niti
15cm (Sl. 156). Ove uzengije treba da budu preklopljene preko kraće strane, a ulo-
ga im je prijem zatežućih horizontalnih sila.

Sl. 156. Progušćenje uzengija stuba na mestu nastavka podužne armature
Nastavak armature stuba se najčešće izvodi preklapanjem, neposredno iznad meñu-
spratne konstrukcije. Radi izvoñenja nastavka potrebno je predvideti ankere čija
dužina iznad meñuspratne konstrukcije odgovara dužini preklopa ili potrebnoj
dužini za izvoñenje zavarivanja (Sl. 157a). Ukoliko je stub više etaže manjih dimen-
zija preseka, propuštanje donjih šipki u gornji stub je moguće samo ukoliko nagib
povijanja ne prelazi 6:1 (Sl. 157b). U suprotnom, potrebno je predvideti posebne
ankere za nastavljanje armature (Sl. 157c).
3. Linijski elementi
125

Sl. 157. Nastavljanje armature stubova iznad meñuspratne konstrukcije
3.3.4. 3.3.4. 3.3.4. 3.3.4. ČVOROVI OKVIRNIH KON ČVOROVI OKVIRNIH KON ČVOROVI OKVIRNIH KON ČVOROVI OKVIRNIH KONSTRUKCIJA STRUKCIJA STRUKCIJA STRUKCIJA
Postizanje krute veze elemenata u okvirnim konstrukcijama je odreñeno pravilnim
proračunom i armiranjem čvorova. Potrebno je obezbediti da nosivost čvorova bude
jednaka nosivosti priključnih elemenata, a takva da do krtog loma čvora ne doñe pre
nego što se u vezanim elementima razviju plastične deformacije (plastični zglobovi).
Pojedini čvorovi mogu biti izloženi dejstvu alternativnih momenata, što ih čini pre-
dmetom detaljnije analize. Jednostavno armiranje bez nastavaka armature u čvoru,
kao i dobar kvalitet i ugradnja betona su osnov dobrog ponašanja čvora u eksploa-
taciji. U nastavku su zasebno razmatrani karakteristični čvorovi okvirnih konstrukci-
ja.
Poseban problem predstavlja analiza čvorova u situacijama kada su opterećeni cikli-
čnom opterećenju i rasterećenju, kao što je slučaj pri delovanju seizmičkog optere-
ćenja. Principi za ovo vezani su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na aseizmičko
projektovanje višespratnih zgrada.
3.3.4.1. 3.3.4.1. 3.3.4.1. 3.3.4.1. Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede
Kod ugaonih čvorova okvirnih sistema opterećenih na način da im je spoljašnja stra-
na zategnuta (što je slučaj, na primer, za gravitaciona opterećenja), ispitivanja su
pokazala veliku koncentraciju napona pritiska na unutrašnjoj ivici, te maksimalna
zatezanja locirana bliže neutralnoj osi nego spoljašnjoj ivici preseka (Sl. 158).

Sl. 158. Naponsko stanje u čvoru i oblikovanje čvora sa vutama
Efekat koncentracije napona pritiska je moguće značajno ublažiti konstruisanjem
vuta (pravolinijskih ili krivolinijskih, Sl. 158). Potreba za vutama ove vrste raste sa
povećanjem momenta u čvoru, te sa krutošću stuba u odnosu na gredu.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
126

Sl. 159. Skretne sile, lokalni naponi i armiranje čvora
Zategnuta armatura se kroz čvor vodi neprekinuta i povija se po odreñenom polup-
rečniku. S jedne strane, ovaj poluprečnik mora biti takav da zadovolji uslove pravil-
nog oblikovanja armature. U skladu s tim, treba primetiti da bi izbor velikih profila
armature moga orezultovati poluprečnicima kojima bi nosivost čvora, zbog „spušta-
nja“ armature po visini preseka, mogla biti bitno narušena. Sa druge strane, povija-
nje zategnute armature po luku izaziva skretne sile, kojima armaturna šipka lokalno
napreže okolni beton (Sl. 159). Zato, poluprečnikom povijanja (veći poluprečnik –
manje skretne sile – kotlovska formula) mora biti obezbeñeno da lokalni naponi pri-
tiska nisu prekoračeni. Na Sl. 160 je prikazan model čvora. Ovako, idealizovano,
posmatrano, glavni naponi su u pravcima dijagonala čvora, a u jezgru čvora se javlja
čisto smicanje. Zatežuće sile u armaturi i pritiskujuće u betonu daju dijagonalnu
rezultantu 2 V ⋅ , koja izaziva cepanje u upravnom pravcu ukoliko je dostignuta
zatežuća čvrstoća betona.

Sl. 160. Proračunski model čvora - naponi cepanja u betonu izazvani skretnim silama

Sl. 161. Armiranje čvora sa obezbeñenjem od cepanja
3. Linijski elementi
127
U cilju predupreñenja formiranja dijagonalne pukotine, čvor može biti i dodatno
armiran čelikom (mrežom), u dva ili tri reda obično, za prijem sila cepanja. Radijalno
postavljene uzengije učestvuju u prenosu pritiska, ukrućuju čvor i, horizontalnim
delovima, prihvataju poprečne sile cepanja (Sl. 161).

Sl. 162. Vertikalno i horizontalno opterećen uklješteni okvir
Horizontalno opterećeni okviri, na mestu posmatranog čvora, mogu biti u situaciji,
zavisno od smera horizontalnog opterećenja, da im je unutrašnja ivica zategnuta (Sl.
162). Ukoliko je horizontalno opterećenje velikog intenziteta, pozitivni momenti
mogu da budu veći od negativnih koji odgovaraju gravitacionom, te da ceo čvor
dovedu u stanje zategnute unutrašnje ivice. Jasno, u tim situacijama čvor će naiz-
menično biti zatezan na spoljašnjoj i na unutrašnjoj strani.
Sa stanovišta analize i armiranja ovo je znatno nepovoljniji slučaj. Pojedina ispitiva-
nja su pokazala da je nosivost ovako opterećenog čvora može biti znatno manja od
prethodnog, kada je zategnuta spoljašnja ivica. Posebno je to slučaj (Sl. 163) kada
zategnuta armatura nije pravilno usidrena, bilo po pitanju dužine, bilo načina (ne
obuhvata čvor). Već za mali nivo opterećenja, u ovako armiranim čvorovima se for-
miraju prsline i stvaraju mogućnosti za odvajanje pritisnutog dela.

Sl. 163. Zategnuta unutrašnja strana čvora
Bolju nosivost je moguće obezbediti upravo dovoljnim dužinama sidrenja zategnute
armature i njenim povijanjem na način da uteže čvor. U tom smislu, korišćenje
armaturnih petlji (Sl. 164a) je idealno, ali je, zbog poluprečnika povijanja, ograniče-
no na manje armaturne profile. Sličan efekat obezbeñuje i način armiranja dat na Sl.
164b.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
128

Sl. 164. Pravilno armiranje čvora sa pozitivnim momentom
Dalje povećanje nosivosti čvora, u smislu približavanja nosivosti priključnih eleme-
nata, moguće je postići dodavanjem kose armature (Sl. 164c). Preporučuje se (Evro-
kod) da količina dodatne kose armature (Asv) bude bar polovina veće od armatura
As1, za slabije armirane elemente (koeficijent armiranja manji od 1%), odnosno da joj
bude jednaka za jače armirane preseke (Sl. 165).

Sl. 165. Kosa armatura kod čvora opterećenog pozitivnim momentom
Ako za ovaj slučaj opterećenja čvora formiramo idealizovani proračunski model (Sl.
166), opet se može konstatovati da su glavni naponi dijagonalnog pravca, suprot-
nog znaka od onih na Sl. 160. Ako se, dodatno pretpostavi (potvrñeno ispitivanima)
da su naponi zatezanja raspodeljeni po paraboličnom zakonu i da deluju na širini
bliskoj 0.8 visine preseka, može se proračunati i maksimalni zatežući napon, te
armatura potrebna za njegovo prihvatanje, ukoliko je veći od zatežuće čvrstoće
betona (Asd na Sl. 167).

Sl. 166. Proračunski model
Na Sl. 167 su prikazani pravilni načini armiranja čvora opterećenog pozitivnim
momentom i čvora opterećenog momentima alternativnog znaka.
3. Linijski elementi
129

Sl. 167. Armiranje čvora koji je ili može biti zategnut po unutrašnjoj ivici

Sl. 168. Armiranje kolenaste grede
Slična situacija se javlja i kod kolenastih delova grednih elemenata. Način prihvata-
nja pozitivnih momenata armaturom je, ovde, zavisan od ugla koji priključni ele-
menti zaklapaju (Sl. 168). Za uglove bliske 180° (veće od 160°) dozvoljava se nepre-
kinuto voñenje zategnute armature. Nepovoljan uticaj skretnih sila (težnja odvaljiva-
nju zaštitnog sloja betona) se predupreñuje njihovim prihvatanjem dovoljnom koli-
činom uzengija.
Za uglove manje od 160°, armiranje odgovara armiranju prethodno analiziranih uga-
onih čvorova opterećenih pozitivnim momentom savijanja.
3.3.4.2. 3.3.4.2. 3.3.4.2. 3.3.4.2. Spoljašnji Spoljašnji Spoljašnji Spoljašnji i gornji i gornji i gornji i gornji čvor čvor čvor čvor
Na Sl. 169 su prikazani, uz detalje klasičnog armiranja, karakteristični oblici i sme-
rovi dijagrama momenata savijanja za spoljašnje i gornje čvorove okvirnih konstruk-
cija.
Nosivost spoljašnjeg čvora može biti narušena bilo dostizanjem čvrstoće prionlji-
vosti izmeñu betona i armature (Sl. 170a), bilo dostizanjem zatežuće čvrstoće beto-
na u jezgru čvora.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
130

Sl. 169. Momentni dijagrami u spoljašnjem i gornjem čvoru
Mala čvrstoća prionljivosti je karakteristična za gornju zonu grede neposredno uz
čvor, gde se očekuje pojava prsline, ali i gde je i beton lošiji.
Veliki naponi prijanjanja pojavljuju se izmeñu armature stuba i betona u području
čvora. Sile, zatezanja i pritiska, Fs2g+Fs1d prenose se prijanjanjem na visini ne većoj
od visine grede hb. Malu visinu grede prate veliki naponi prijanjanja, te vertikalne
pukotine (trend odvaljivanja zaštitnog sloja) sa spoljašnje strane čvora. Otud, mala
visina grede može biti uzrokom male nosivosti čvora.

Sl. 170. Naponsko stanje u čvoru
Sa druge strane, pod dejstvom sila na čvor, pojavljuju se približno dijagonalni glavni
naponi zatezanja i pritiska (Sl. 170b). Ovi zatežući relativno brzo dostižu zateznu
čvrstoću betona, što ima za posledicu formiranje dijagonalne prsline.
U cilju prevencije ovih pukotina, eksperimentalno je pokazano, od najvećeg značaja
su gusto postavljene horizontalne zatvorene uzengije u čvoru (Sl. 171a, b, c).

Sl. 171. Armiranje spoljašnjeg čvora
Zategnuta, gornja, armatura grede može biti usidrena u stub (Sl. 171a), ali je ovo
povezano sa problemima izvoñenja, zbog prekida betoniranja neposredno ispod
3. Linijski elementi
131
grede. Otud, rešenja prikazana na slikama Sl. 171b i c mogu biti razmatrana kao
alternativa.
3.3.4.3. 3.3.4.3. 3.3.4.3. 3.3.4.3. Unutrašnji čvor Unutrašnji čvor Unutrašnji čvor Unutrašnji čvor
Na Sl. 172 je prikazan najnepovoljniji slučaj opterećenja unutrašnjeg čvora, koji
odgovara visokim intenzitetima horizontalnog dejstva. I ovde, zbog delovanja sila na
čvor, u njegovom jezgru se javljaju dijagonalno orijentisani glavni naponi pritiska i
zatezanja. Ovi drugi su, zbog malih zatežućih čvrstoća betona, razlog pojavi pukoti-
na.

Sl. 172. Proračunski model
Najefikasniji način prijema napona zatezanja u čvoru podrazumeva propuštanja kroz
čvor uzengija i stuba i grede, iako je ovo, izvoñački posmatrano, vrlo zahtevno.
Podužna armatura optimalno neprekinuta prolazi pravo kroz čvor, bez povijanja iz
stuba u gredu (Sl. 172b).
3.3.4.4. 3.3.4.4. 3.3.4.4. 3.3.4.4. Kruta vez Kruta vez Kruta vez Kruta veza stuba i temelja a stuba i temelja a stuba i temelja a stuba i temelja
Na Sl. 173 prikazani su detalji armiranja stuba uklještenog u temelj. U prvom slučaju
dato je uklještenje stuba u nearmirani temelj preko temeljnog jastuka, a u drugom
klasični primer uklještenog temelja. Ukoliko se na spoju temeljnog jastuka i temelja
mogu pojaviti i zatežući naponi, njih je, kako je pokazano, potrebno prihvatiti pose-
bnom armaturom.

Sl. 173. Veza temelja i stuba
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
132
3.3.5. 3.3.5. 3.3.5. 3.3.5. Z ZZ ZGLOBOVI GLOBOVI GLOBOVI GLOBOVI U OKVIRNIM KONSTRUKC U OKVIRNIM KONSTRUKC U OKVIRNIM KONSTRUKC U OKVIRNIM KONSTRUKCIJAMA IJAMA IJAMA IJAMA
Zglob (momentni zglob) je mesto u armiranobetonskoj konstrukciji koje dozvoljava
relativnu rotaciju delova sa njegove dve strane. Može biti projektovan u cilju sma-
njenja stepena statičke neodreñenosti konstrukcije ili postizanja statički odreñenih
sistema (Sl. 174). Izložen je uticajima aksijalne i transverzalne sile (ne i momenta
savijanja). Načelno, može biti ostvaren naglim suženjem poprečnog preseka na
maloj dužini elementa (pravi zglob) ili se sličan efekat može ostvariti i promenljivom
visinom preseka elementa, te izborom preseka malog momenta inercije, u poreñe-
nju sa susednim elementom (Sl. 175).

Sl. 174. Primena zglobova


Sl. 175. Način ostvarivanja zglobova
Zavisno od toga kakvu rotaciju omogućuju, zglobovi mogu biti linijski i tačkasti (Sl.
176). Linijski zglob dozvoljava rotaciju samo u jednom pravcu, dok je tačkasti ekvi-
valent sfernom zglobu.
Pravi zglobovi se projektuju naglim suženjem poprečnog preseka (najčešće stuba),
kako je prikazano na Sl. 177a. Visina poprečnog preseka zgloba, kao i širina prese-
ka tačkastog zgloba se usvajaju u sledećim granicama, ne manji od 15cm:

0
1 1
15cm
4 3
d d
| |
= ÷ ⋅ ≥
|
\ ¹
,
0
1 1
15cm
4 3
b b
| |
= ÷ ⋅ ≥
|
\ ¹
, .................................... (3.41)
dok se visina zgloba (t) redovno usvaja kao petina manje dimenzije poprečnog pre-
seka. Grlo zgloba se projektuje zaobljeno, a visina zgloba se ka krajevima postepe-
no povećava za, ukupno, 1 do 2cmm, kako bi se omogućilo lakše uklanjanje oplate.
Prekid betoniranja ne sme biti u samom zglobu.
3. Linijski elementi
133

Sl. 176. Linijski i tačkasti zglob

Sl. 177. Pravi zglob – geometrija
Zglob mora biti kontrolisan u smislu zadovoljenja lokalnih napona pritiska. Čvrstoća
betona pri lokalnom pritisku (f0) je veća od čvrstoće pri pritisku betonske kocke –
marke betona (fbk). Razlog ovome je sprečenost bočnog deformisanja okolnim beto-
nom (ekvivalent utegnutosti preseka) i, posledično, formiranje troosnog (kod linij-
skih - dvoosnog) stanja pritiska. Saglasno Pravilniku, lokalna čvrstoća definisana je
na sledeći način, za tačkasti, odnosno linijski zglob:

1
0
0
1.6
b
B bk
b
A
f f f
A
= ⋅ ≤ ⋅ ,
1
3
0
0
1.6
b
B bk
b
A
f f f
A
= ⋅ ≤ ⋅ ................................... (3.42)
Ab0 i Ab1 površina preseka suženog i nesuženog dela (Sl. 177b).
Apsolutnim ograničenjem lokalnog napona sprečava se obračunavanje prevelike
angažovane površine.
Podužna armatura stuba se dodatno obavija ukosnicama koje prate njegovo donje
čelo. Kontrolisan na lokalna pritiskujuća naprezanja, zglob se, kao pritisnut, armira
minimalnom količinom podužne armature (0.8 do 1.0%). Usvajaju se tanji profili,
koji moraju biti gusto utegnuti preklopljenim uzengijama. U slučaju većih intenziteta
aksijalne sile, podužnu armaturu zgloba treba obuhvatiti i unutrašnjim uzengijama
(Sl. 178, Sl. 179).
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
134


Sl. 178. Armiranje zgoba i okolnih elemenata
U pravcu upravnom na pravac rasprostiranja napona pritiska, javljaju se zatežući
naponi (sile cepanja), koji mogu prouzrokovati cepanje betonskih elemenata, te
moraju biti obezbeñeni armaturom. Saglasno pravilniku, armaturu je potrebno pro-
računati iz granične zatužeće sile
37
deinisane na sledeći način:

0
1
0.3 1
u u
d
Z N
d
| |
= ⋅ ⋅ −
|
\ ¹

u
a
v
Z
A
σ
⇒ = . . .................................................... (3.43)
Ova armatura se obezbeñuje u obliku progušćenih uzengija na strani stuba, te u
obliku armaturne mreže ili zmijaste armature na strani temelja.
Ukoliko je zglob opterećen transverzalnom silom visokog intenziteta, tj. kada je
transverzalna sila veća od 0.75Nu, potrebno je projektovati i kosu armaturu za pri-
jem smicanja
38
. Njen oblik je prikazan na Sl. 178b. Potrebna količina ove armature
se odreñuje iz celokupne transverzalne sile:

2 sin
u
ak
v
T
A
α σ
=
⋅ ⋅
. .............................................................................. (3.44)

37
Kako je sila posledica pritiskujućih napona, to se njena granična vrednost odreñuje sa
maksimalnim vrednostima parcijalnih koeficijenata.
38
Menager-ov zglob.
3. Linijski elementi
135

Sl. 179. Armiranje zgloba

Sl. 180. Armiranje Gerber-ovog zgloba
Zglob u grednom elementu može biti izveden kao Gerber-ov, uzajamnim oslanja-
njem dva kratka elementa. Armiranje i proračun su povezani sa projektovanjem kra-
tkih elemenata (Sl. 180).
3.4. 3.4. 3.4. 3.4. REŠETKASTI NOS REŠETKASTI NOS REŠETKASTI NOS REŠETKASTI NOSAČI AČI AČI AČI
3.4.1. 3.4.1. 3.4.1. 3.4.1. UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA
Rešetkasti nosač se formira od niza štapova povezanih u čvorovima u stabilnu
strukturu. Formiraju je pojasni štapovi – štapovi gornjeg i donjeg pojasa, i štapovi
ispune – dijagonale i, ne neophodno, vertikale (Sl. 181).

Sl. 181. Rešetkast nosači: elementi i geometrija
Odlikuju se malim utroškom betona i komplikovanom oplatom, zbog čega se pri-
menjuju za savladavanje većih raspona, kada su troškovi proizvodnje kompenzovani
uštedom u materijalu. Nalaze primenu u konstrukcijama zgradarstva, kao glavni
krovni nosači, i kod mostovskih konstrukcija, gde se koriste kao glavni nosači. U
zgradarstvu, rasponi su uobičajeno izmeñu 15 i 30m.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
136
Rešetkasti nosači u zgradarstvu su, po pravilu, montažni elementi, a mogu da se
proizvode prefabrikovane u celini ili u delovima. Za raspone preko cca. 15m, u situ-
acijama kada postoji mogućnost (ako ne postoje visinska ograničenja, te ako posto-
je dovoljno snažne dizalice) za njihovo izvoñenje, rešetkastim nosačem je, u odnosu
na gredni, moguća ušteda čelika i do 40%. No, troškovi oplate, popravilu, anuliraju
ovaj benefit.
Za mostovske rešetkaste nosače su karakteristična polumontažna ili monolitna
rešenja. Mogu se projektovati kao armiranobetonske ili prednapregnute.
Iako su, kod armiranobetonskih rešetkastih nosača, veze izmeñu štapova su krute,
izborom odgovarajućih oblika i dimenzija poprečnih preseka, te samom konfigura-
cijom strukture, štapovi rešetke su pretežno aksijalno opterećeni. Pri tome, štapovi
gornjeg pojasa su izloženi pritisku, donjeg zatezanju, a štapovi ispune, zavisno od
orijentacije, mogu biti pritisnuti ili zategnuti. Mali utrošak materijala čini ih racio-
nalnim elementima i, u polju navedenih raspona, konkurentnim drugim vrstama
nosača.
3.4.2. 3.4.2. 3.4.2. 3.4.2. GEOMETRIJA GEOMETRIJA GEOMETRIJA GEOMETRIJA
Odnos ukupne visine rešetke (H) prema rasponu (L) naziva se stinjenost rešetke. Kod
krovnih konstrukcija, stinjenost ovih nosača se kreće u rasponu od 1/10 do 1/7.
Stinjenost opredeljuje nivo uticaja, pre svega, u pojasnim štapovima na način da
manjim vrednostima stinjenosti (rešetke manje visine) odgovaraju veće sile (manji
krak unutrašnjih sila), i obrnuto.
Oblik rešetke zavisi od nagiba krovne površine (štapovi gornjeg pojasa se obično
projektuju u nagibu koji prati nagib krovne ravni), visinskog položaja krovnog
pokrivača u odnosu na rešetku, kao i od stinjenosti. Uobičajeno je da se svi štapovi
krovne rešetke projektuju unutar zatvorene prostorije (Sl. 182a, b), čime se izbega-
vaju neprijatni prodori štapova kroz krovni pokrivač (prokišnjavanje), eliminišu
nejednaka temperaturna dejstva na štapove i postiže bolji estetski efekat. Retko,
rešetka može biti postavljena i izvan gabarita korisnog prostora, kada krovni pokri-
vač opterećuje donji pojas nosača (Sl. 182c).

Sl. 182. Oblici rešetkastih nosača
Kako su rešetkasti nosači montažni elementi, to je od značaja obezbediti sigurnost
od njegovog prevrtanja u fazi montaže, kada još nije pričvršćen za ostatak konstru-
kcije (na primer vetrom upravnim na ravan rešetke). Zato je izborom oblika zgodno
obezbediti da se ravan oslanjanja rešetke nalazi iznad težišta ukupne njene mase,
kako je pokazano na Sl. 182a. U suprotnom, neophodno je kontrolisati stabilnost
rešetke u fazi montaže, ali i eksploatacije, te preduzeti privremene i/ili konstruktiv-
3. Linijski elementi
137
ne mere kojima se ona (stabilnost) obezbeñuje. Po pravilu, rešetkasti nosač povezan
rožnjačama sa drugim elementima krovne konstrukcije (drugim rešetkastim nosači-
ma, najčešće) je obezbeñen od preturanja u eksploatacionoj fazi.
Kod krovova na jednu vodu ili, uopšte, kod „jednovodnih“ rešetki, pojasevi se naj-
češće projektuju kao paralelni (Sl. 182b), a stubovi na koje se oslanja se rade različi-
tih dužina.
Kao krovni pokrivači kojima se zatvara krovna ravan, a oslanjaju se na rešetkaste
nosače, koriste se najčešće laki krovni pokrivači koji se oslanjaju na sistem paralel-
no postavljenih rožnjača, najčešće armiranobetonskih i/ili prednapregnutih. U ovom
slučaju opterećenje se sa pokrivača prenosi na rožnjače, a dalje, u vidu koncentrisa-
nih sila, na rešetkasti nosač. Alternativno, umesto rožnjača, mogu se koristiti i mon-
tažne betonske ploče ili ploče od lakog betona, kojima se savladava raspon dva
rešetkasta glavna nosača. U tom slučaju, krovno opterećenje se na rešetkasti nosač
prenosi kao ravnomerno raspodeljeno.
Pri odreñivanju oblika ispune i razmaka čvorova rešetke poželjno je imati situaciju u
kojoj se koncentrisano opterećenje sa krova na rešetku prenosi u njenim čvorovima,
zbog čega valja uskladiti razmak rožnjača sa razmakom čvorova rešetke. Iako su
rešetke sa trougaonom ispunom estetski prihvatljivije, često se njima ne obezbeñuje
dovoljno mali razmak čvorova, pa je neophodno projektovati i vertikalne štapove
ispune, kao na Sl. 183.

Sl. 183. Potreba za vertikalama uzrokovana rasporedom rožnjača
Takoñe, dijagonalne štapove valja projektovati u nagibu što bližem uglu od 45°, a,
generalno, kod štapova ispune, poželjna je struktura u kojoj su dužištapovi zateg-
nuti, a kraći pritisnuti (zbog izvijanja). Štapovi pritisnutog pojasa se mogu projekto-
vati promenljivog nagiba, čime je, osim praćenja krovne ravni, moguće postići i sta-
tičke pogodnosti (oblik potporne linije). Zategnuti pojas, pak, zbog nepovoljnog uti-
caja skretnih sila, treba projektovati pravim.
Čvorovi rešetke se oblikuju tako da se ose svih štapova koji se u jednom čvoru sus-
tiču seku u jednoj tački (centrisanje štapova). Čvor treba da bude bez oštrih ivica
kako bi se izbegli nepovoljni uticaji koncentracije napona. U slučaju da se u čvoru
sustiču štapovi različitih širina, čvor treba da ima širinu najšireg štapa (Sl. 197).

Sl. 184. Oblikovanje čvora rešetkastog nosača
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
138
Poprečni preseci štapova rešetke zavise primarno od znaka i intenziteta aksijalne
sile, te od nivoa sekundarnih uticaja (momenti savijanja). Najčešće se štapovi pro-
jektuju konstantnog poprečnog preseka po dužini, jednostavnih oblika preseka,
najčešće pravougaonih. Zbog većih sila, pojasni štapovi su obično većih površina
preseka od štapova ispune.
Pritisnuti pojasni štapovi su projektuju pravougaonog ili T preseka (Sl. 185). Veći
moment inercije u ravni rešetke je logičan izbor u situacijama kada momenti savija-
nja nisu mali. Savojnom krutošću van ravni rešetke, štapovi se odupiru bočnom izvi-
janju. Oblikovanjem štapa u T obliku moguće je postići oba cilja.

Sl. 185. Mogući poprečni preseci štapova pritisnutog pojasa
Zategnuti pojasni štapovi su izloženi velikim aksijalnim silama zatezanja, a nedvos-
misleno je od interesa umanjiti momente savijanja. Zato se najčešće projektuju pra-
vougaonog preseka (oblik nije od posebnog interesa, a pravougaoni je najjednosta-
vniji) na način da im se minimizira savojna krutost (Sl. 185b).
Štapovi ispune se biraju pravougaonog ili kvadratnog oblika preseka. Poželjno je da
meñusobno budu jednake širine, radi lakšeg izvoñenja. Estetski, prednost imaju
rešetkasti nosači kojima su svi štapovi (i pojasni i štapovi ispune) jednake širine (Sl.
184a).
3.4.3. 3.4.3. 3.4.3. 3.4.3. UTICAJI UTICAJI UTICAJI UTICAJI
Rešetke se najčešće konstruišu kao jednorasponske, a retko kao kontinualne. Domi-
nantno su opterećene u svojoj ravni.
S obzirom da su veze štapova, de facto, krute, rešetke su višestruko statički neod-
reñene strukture. Kao dominantni, u štapovima rešetke se javljaju aksijalni uticaji,
dok se, kao posledica krutih veza u čvorovima, kao sekundarni javljaju relativno mali
momenti savijanja u ravni rešetke. Često se ovi uticaji savijanja nazivaju sekundar-
nim, a cilj projektovanja rešetki je njihova minimizacija. To se postiže izborom pre-
seka štapova sa malom savojnom krutošću u ravni rešetke, te forsiranjem prenosa
krovnog opterećenja u čvorove rešetke. Ipak, rešetkasti nosači su neminovno, ako
ničim onda sopstvenom težinom, opterećeni i van čvorova, a prenos krovnog opte-
rećenja van čvora, po dužini štapa, može da ima za posledicu potrebu potrebu za
većom savojnom krutošću štapa.
Iako je uobičajeno da se, statičkim proračunom, AB rešetkasti nosači tretiraju kao
nosači sa zglobno vezanim štapovima, danas, kada ni analiza znatno složenijih
modela nije problem, nema potrebe za ovom vrstom pojednostavljenja proračuna.
Štapove rešetke valja modelirati kruto spojenima u čvorovima.
3. Linijski elementi
139
Meñutim, pravilan izbor aksijalnih krutosti pojedinih štapova je od velikog značaja
kad je o deformacijama rešetkastog elementa reč, ali i, s njima vezano, preraspodeli
uticaja unutar elemenata samog nosača. Posebno je značajan pravilan izbor aksijal-
ne krutosti zategnutih štapova, pre svega štapova donjeg pojasa (videti deo kod
Lučnih nosača, Sl. 202). Tako, kod armiranobetonskih zatega (štapovi donjeg poja-
sa), aksijalna krutost je bliska onoj koja potiče samo od armature, dok se kod pred-
napregnutih donjih pojaseva najčešće računa sa aksijalnom krutošću bruto beton-
skog preseka.
Kako se u pojasnim (nekad i u štapovima ispune) realizuju velike sile pritiska, to
problem stabilnosti (izvijanja) postaje aktuelan. Za dužinu izvijanja štapa u ravni
rešetke uvek, bez obzira na krute veze, treba usvajati čvorno rastojanje, a dimenzije
poprečnog preseka pritisnutih štapova birati imajući na umu moguće izvijanje.
Mnogo većim problemom se može pojaviti izvijanje upravno na ravan rešetke, prob-
lem aktuelan u fazi montaže rešetkastog nosača, kada pritisnuti pojas nije ničim
bočno pridržan. Iako je opterećenje u fazi montaže malo i isključuje težinu krovnog
pokrivača, dužina izvijanja je cela dužina pritisnutog pojasa. Naknadnim poveziva-
njem rešetke sa ostalim elementima krovne konstrukcije problem bočnog izvijanja
nestaje (osim ukoliko se krvno opterećenje ne prenosi na donji pojas), ali za fazu
montaže se potrebnim mogu pojaviti mere privremenog obezbeñenja od izbočava-
nja.
Rešetkasti montažni elementi se najčešće izvode u horizontalnom položaju, u drve-
noj ili čeličnoj oplati. Nakon očvršćavanja i skidanja oplate, ispravljaju se u vertikalni
položaj u kojem se vrši njihov transport i montaža. Pri tome, iako poželjno, prihva-
tanje rešetke najčešće ne odgovara njenom eksploatacionom oslanjanju, zbog čega
pojedini štapovi u ovoj fazi mogu biti izloženi aksijalnim silama suprotnog znaka od
eksploatacionog. Zato, rešetkasti nosači, kao uosatlom svi montažni elementi,
moraju biti proračunski obezbeñeni i za sve predeksploatacione faze.
3.4.4. 3.4.4. 3.4.4. 3.4.4. DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE MIRANJE MIRANJE MIRANJE
Preseci pritisnutih pojasnih štapova se, najčešće, nalaze u stanju pritiska malog
ekscentriciteta, čime je i njihovo armiranje odreñeno, poput odgovarajućih stubova.
Presek se armira (Sl. 186) minimalnom količinom podužne armatue, 0.8 do 1.0%. S
obzirom da je reč o montažnim elementima, te da se koristi pritisna čvrstoća beto-
na, prednost ima primena viših marki betona, preko 30 (naravno, u meri u kojoj je
to limitirano stabilnošću elementa).

Sl. 186. Armiranje poprečnih preseka pritisnutog pojasa
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
140
Zategnuti pojas se karakteriše velikim intenzitetima aksijalne sile, te vrlo malim
momentima savijanja. Dimenzionišu se kao centrično ili ekscentrično (faza malog
ekscentriciteta) zategnuti, po pravilu uz pretpostavljanje simetričnog rasporeda
armature po površini preseka. Kako kod zategnutih elemenata krak armature nije od
interesa, to je, u cilju smanjenja površine poprečnog preseka štapa, poželjno podu-
žnu armaturu rasporeñivati po celoj površini preseka, kako je dato na Sl. 187. „Zmi-
jasta“ armatura na slici ima funkciju obezbeñenja položaja (i razmaka) šipki poduž-
ne armature. Ukoliko je moguće, treba izbeći nastavljanje podužne armature, a uko-
liko nije, armaturu je poželjno nastavljati zavarivanjem.

Sl. 187. Armiranje preseka zatege
Aksijalne sile u štapovima ispune su znatno manjih intenziteta, a opet je reč o pre-
secima koji su centrično ili ekscentrično (mali ekscentricitet) pritisnuti ili zategnuti.
Generalno, minimalna armatura pritisnutih štapova može biti odreñena i njihovom
vitkošću, u skladu sa odredbom Pravilnika kojom se ove dve veličine dovode u vezu:
min 0.4 0.6
50
λ
µ = − ≥ . ...................................................................... (3.45)
Na narednim skicama su dati karakteristični detalji armiranja čvorova rešetkastih
nosača. Načelno, konstruisanje armature mora biti takvo da se obezbedi monolit-
nost i krutost uz što jednostavnije izvoñenje. Armatura pritisnutog štapa se vodi do
teorijskog čvora
39
, a zategnuta se produžava za dužinu sidrenja. Sidrenje može biti
pravim delom šipke, sa ili bez kuke, ili talasasto (Sl. 188, Sl. 189). Na Sl. 190 prika-
zana su armiranja čvora u kojem se sustiču dva zategnuta štapa i pritisnuta vertika-
la. Promena pravca sile zatezanja unosi veliku aksijalnu (skretnu) silu u vertikalu.

Sl. 188. Čvor: gornji pojas – vertikala – dijagonala

39
I pritisnuta armatura se sidri.
3. Linijski elementi
141

Sl. 189. Čvor: donji pojas – vertikala - dijagonala

Sl. 190. Čvor: donji pojas – krajnja dijagonala – vertikala
Usidrenje zategnute armature u oslonački čvor, ukoliko ne postoji dovoljno prostora
za razvoj dužine sidrenja, može biti sprovedeno preko ploče za sidrenje (Sl. 191b).
Sam donji pojas može biti prednapregnut (Sl. 190b). Oslonački čvor se karakteriše
prostornim stanjem naprezanja usled unosa velik koncentrisanih sila. Zato ga treba
armirati u sva tri pravca kako bi se obezbedio od cepanja.

Sl. 191. Oslonački čvor
3.5. 3.5. 3.5. 3.5. L LL LUČNI NOSAČI UČNI NOSAČI UČNI NOSAČI UČNI NOSAČI
3.5.1. 3.5.1. 3.5.1. 3.5.1. UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA
Lukovi su zakrivljeni ili izlomljeni nosači sa konveksnom stranom prema gore i sa
nepomerljivim (praktično nepomerljivim) osloncima. Primenjuju se kao glavni nosači
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
142
srednjih i velikih raspona industrijskih ili sportskih hala ili drugih objekata visoko-
gradnje, te kao glavni mostovski nosači.

Sl. 192. Elementi i geometrija luka
Osa luka je linija koja spaja središta njegovih poprečnih preseka, raspon (L) je hori-
zontalno rastojanje oslonaca, a strela (f) je visina luka merena u polovini raspona (Sl.
192). Odnos strele i raspona se naziva stinjenost luka.
Na mestu oslanjanja, lukovi mogu biti zglobno nepomerljivo oslonjeni ili uklješteni.
Horizontalna, uz vertikalnu, nepomerljivost oslonaca obezbeñuje postojanje hori-
zontalnih reakcija pri vertikalnim opterećenjima, čime se oslonci odupiru težnji
„ispravljanja“ luka. Ovim se duž luka, od uticaja, javljaju dominantno sile pritiska i,
ukoliko je pravilno projektovane geometrije, relativno mali momenti savijanja, što,
dalje implicira rad preseka u fazi malog ekscentriciteta pritiska i odsustvo prslina.
Ovim, armiranobetonski luk predstavlja jedan od najracionalnih elemenata u beton-
skim konstrukcijama uopšte. U konstrukcijama zgradarstva se primenjuju za raspo-
ne veće od 20m, dok se kod mostovskih konstrukcija retko koriste za raspone
manje od 30m (do nekoliko stotina metara). Primena betona visokih čvrstoća je, u
novije vreme, učinila lučne elemente još lakšim i racionalnijim i omogućila savlada-
vanje izuzetno velikih raspona (danas, kod mostovskih konstrukcija, višestruko pre-
vazilaze raspone od 100m). Danas se vrlo često primenjuju lučne konstrukcije sa
krutom armaturom (čelični profili ispunjeni betonom visoke čvrstoće), kada čelična
armatura ima i ulogu skele i oplate. Takoñe, za novije vreme je karakteristično i
montažno izvoñenje lučnih konstrukcija, spajanjem lamela u konzolnom načinu
gradnje.
3.5.2. 3.5.2. 3.5.2. 3.5.2. GEOMETRIJA LUKA I ST GEOMETRIJA LUKA I ST GEOMETRIJA LUKA I ST GEOMETRIJA LUKA I STATIČKI SISTEMI ATIČKI SISTEMI ATIČKI SISTEMI ATIČKI SISTEMI
Za poznatu konfiguraciju opterećenja, oblik ose luka je moguće pogodno izabrati na
način da se poklapa (da minimalno) sa potpornom linijom opterećenja i, time, da se
minimiziraju momenti savijanja, a preseci lukova pretežno aksijalno opterete. Kako
je opterećenje tokom eksploatacije promenljivo, to se oblik ose luka prilagoñava
uglavnom stalnom opterećenju kod konstrukcija zgradarstva, odnosno stalnom i
polovini korisnog (prosek minimalnog i maksimalnog eksploatacionog opterećenja),
kod mostovskih konstrukcija.
Stinjenost lukova u konstrukcijama zgradarstva je uobičajeno u intervalu izmeñu
1/10 i 1/6. Kod mostovskih sistema, zavisno od statičkog sistema, uslova oslanjanja
ili nivoa opterećenja, stinjenost može biti u širokom intervalu izmeñu 1/16 i 1/2. Pri
3. Linijski elementi
143
tome, plići lukovi odgovaraju slabo opterećenim, pešačkim mostovima, a duboki su
karakteristični za mostove visokog nivoa opterećenja, preko dubokih dolina (pove-
zano sa dobrom mogućnošću prijema horizontalnih sila na mestima oslanjanja).

Sl. 193. Statički sistemi prostih lukova
Mogući statički sistemi prostih lučnih nosača prostih lučnih nosača prostih lučnih nosača prostih lučnih nosača su (Sl. 193):
• Uklješteni luk je najjednostavnija lučna konstrukcija i, ujedno, najpogodnija
za savladavanje velikih raspona. Negativna (loša) posledica uklještenih kraje-
va je pojava većih momenata savijanja (tzv. sekundarni uticaji), posebno blis-
ko krajevima. Takoñe, kao višestruko statički neodreñena konstrukcija relati-
vno velike savojne krutosti, osetljiva je na deformacijska dejstva kakva su
pomeranje oslonaca, temperaturni uticaji ili uticaji skupljanja betona. Veličine
sekundarnih uticaja su srazmerne stinjenosti (veće su kod dubljih lukova).
• Dvozglobi luk se najčešće primenjuje kod plitkih lukova u cilju smanjenja
statičke neodreñenosti i redukcije intenziteta momenata savijanja.
• Trozglobni lukovi su statički odreñene konstrukcije minimalnih momenata
savijanja i imune na deformacione uticaje. Ovo i opredeljuje njihovu primenu
na slučajeve kada postoji realna opasnost od pomeranja/razmicanja oslona-
ca, ili na lukove velike stinjenosti (plitke). Zglobovi komplikuju i usporavaju
izvoñenje, izazivaju oštre lomove deformacione linije (neprijatni udari vozila,
kod mostova) i zahtevaju strožiji režim održavanja tokom eksploatacije.
Kod svih ovih sistema neophodno je, kako je rečeno, obezbediti horizontalnu
nepomerljivost oslonaca, te je od posebnog značaja pravilan izbor načina i realizaci-
ja fundiranja, kojim je potrebno primiti opterećenje uz minimiziranje deformacija
tla.
U cilju dalje racionalizacije elementa, kao i oslobañanja temeljnih konstrukcija od
velikih horizontalnih sila, luk se često kombinuje sa ostalim elementima krovne ili
mostovske konstrukcije, čime se formiraju kombinovani lučni sistemi kombinovani lučni sistemi kombinovani lučni sistemi kombinovani lučni sistemi. Osnovni rep-
rezenti ovakvih sistema su (Sl. 194):
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
144

Sl. 194. Kombinovani lučni sistemi
• Luk sa zategom je lučna konstrukcija čiji su krajevi spojeni zategom, koja
preuzima horizontalne reakcije luka i time oslobaña oslonce potrebe njihovog
prijema. Kombinovani sistem sada može biti samo prosto oslonjen. Ipak,
ovde se mora puna pažnja posvetiti izduženjima zatege: s jedne strane ovo je
ekvivalent razmicanju oslonaca, sa druge opredeljuje projektovanje oslonač-
kih elemenata. Sama zatega može biti projektovana u armiranom ili prednap-
regnutom betonu, ili kao čelični element. Primena ovakvog sistema je redov-
na kod industrijskih hala (Sl. 196a), gde bi prenos horizontalnih reakcija u
vrhove stubova za posledicu imala velike momente u uklještenjima stubova.
Radi smanjenja momenata savijanja u zatezi (usled sopstvene težine), zatega
se, takozvanim vešaljkama (Sl. 195), „veša“ o lučni element.

Sl. 195. Vešaljke luka sa zategom
• Greda ojačana vitkim lukom, ili Langer-ova greda, podrazumeva lučni deo
male savojne krutosti, zbog čega se u njemu generišu vrlo mali momenti
savijanja, čime je izložen skoro isključivo aksijalnom pritisku. Greda, koja se
projektuje kao savojno kruta, sada, osim uloge zatege, preuzima na sebe
kompletno savijanje. Ovakav sistem je pogodan za mostovske konstrukcije sa
kolovoznom konstrukcijom postavljenom preko ovih krutih greda. Reñe, u
situacijama kada postoji potreba da se sekundarni elementi oslone u hori-
zontalnoj ravni, ovakvi sistemi se koriste i za glavne krovne nosače konstruk-
cija hala (Sl. 196b).

Sl. 196. Luk sa zategom i Langer-ova greda kao glavni krovni vezači
3. Linijski elementi
145
• Luk sa zategom i kosim vešaljkama, ili Nilsen-ov luk, se projektuje sa kosim
vešaljkama, kako bi se i one angažovale u prijemu savijanja i, time, rasteretile
lučni nosač u izvesnoj meri.
• Vitki luk sa gredom za ukrućenje sa gornje strane, za razliku od prethodnih
sistema, nema zategu, nego se horizontalne reakcije predaju fundamentima.
Kruta greda je elastično oslonjena na stubove, kojima opterećenje predaje
vitkom luku. Opet, mala savojna krutost luka implicira i dominantno stanje
pritiska u presecima luka. Sistem se često primenjuje kod mostovskih kons-
trukcija.
Osa luka Osa luka Osa luka Osa luka je najčešće zakrivljena, kružnog ili paraboličnog oblika, ili poligonalna na
način da aproksimira neku od ovih krivih. Većim stinjenostima (dubokim lukovima)
odgovara parabolični, a manjim oblik kružnog luka. Luk se može projektovati i kao
poligonalni ili kolenast, u situacijama kada je to iz nekog razloga pogodno ili potre-
bno (montažne konstrukcije, velika koncentrisana opterećenja koja prave lomove u
potpornoj liniji...).
Mogućnosti izbora oblika poprečnog preseka oblika poprečnog preseka oblika poprečnog preseka oblika poprečnog preseka lučnih nosača su velike, a neke od njih
su prikazane na Sl. 197. Najjednostavniji, i najstariji u primeni, je pravougaoni oblik.
Zavisno od statičkog sistema u kom se primenjuju, mogu se projektovati većih i
manjih savojnih krutosti (a ili b), zavisno od težnje za minimiziranjem momenata
savijanja ili njenog odsustva. Većom širinom preseka, u odnosu na visinu, postiže se
veća stabilnost luka na izvijanje upravno na svoju ravan, a minimizira se i savojna
krutost luka u svojoj ravni.

Sl. 197. Poprečni preseci lučnih nosača
Visina preseka luka (Sl. 195), kod objekata zgradarstva je redovno u granicama
izmeñu 1/40 do 1/30 raspona, dok je kod mostovskih konstrukcija manja (1/100
do 1/60 raspona).
Povećanje bočne stabilnosti se još efikasnije ostvaruje projektovanjem višesdelnih
poprečnih preseka, kojim se obezbeñuje velika krutost van ravni luka uz minimalan
utrošak materijala. Delovi poprečnog preseka su povezani poprečnim rebrima (c, d,
e). Sa druge strane, višedelni preseci zahtevaju i skupu i komplikovanu oplatu.
Optimalno (najracionalnije) rešenje podrazumeva primenu sandučastih preseka (f do
i). I ovi preseci se projektuju velike savojne krutosti na bočno savijanje, a karakterišu
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
146
se i manjim vitkostima u ravni luka. Primenjuju se kod mostovskih konstrukcija veli-
kih raspona.
Silueta Silueta Silueta Silueta luka može biti konstantne ili promenljive visine i/ili širine. Promenom
momenta inercije utiče se na raspodelu uticaja duž statički neodreñenog luka, a
time je moguće postići i efekat zglobnih veza. Zglobove je, naravno, moguće pro-
jektovati i u obliku naglog suženja poprečnog preseka luka (Sl. 198). Pri izboru
zakona promene visine/širine luka, teži se maksimalnom iskorišćenju materijala.
Kako se aksijalna naprezanja relativno malo menjaju duž luka, to promenu otpornih
momenata preseka treba uskladiti sa promenom maksimalnih (anvelopa) momenata
savijanja.

Sl. 198. Zglobovi
Na Sl. 199 prikazani su dijagrami momenata savijanja u lukovima različitih statičkih
sistema: 1 – uklješteni luk sa prirastom momenta inercije ka osloncima (Sl. 193a),
2 – uklješteni luk sa konstantnim momentom inercije, 3 – uklješteni luk u obliku
srpa, 4 – luk na dva zgloba, i 5 – luk na tri zgloba. U slučaju uklještenog luka, najra-
cionalnije je srednje dve trećine projektovati konstantnog preseka, a ka krajevima
povećavati moment inercije. Dvozglobni lukovi, optimalno, srednju polovinu imaju
konstantne visine i sužavaju se ka krajevima. Saglasno, luk na tri zgloba ima najveće
momente inercije u četvrtinama i sužava se ka zglobovima.

Sl. 199. Dijagrami momenata savijanja za lukove različitih statičkih sistema
Kako je horizontalna nepomerljivost krajeva element na kojem bazira racionalnost
lučnih elemenata, od izuzetnog je značaja njeno obezbeñenje. Kod prostih lučnih
sistema, bez zatege, kada se na oslonce luka prenose kosa sila i, eventualno,
momenat savijanja, oslonci se projektuju kao masivni temelji oblika prilagoñenog
pravcu i veličini opterećenja. Dodatno, oblik i dimenzije temelja su odreñene i vrs-
tom i karakteristikama tla na kojem se fundira.
Kod kvalitetnog tla (npr. stena), temeljna stopa se obično konstruiše u nagibu, kako
bi se povećala otpornost na klizanje. Dodatno povećanje je moguće postići stepena-
stim oblikovanjem kontaktne površine temelja (Sl. 200). Pri proračunu sigurnosti na
klizanje, dodatne sigurnosti radi, pretpostavlja se da ukupna horizontalna sila luka
3. Linijski elementi
147
mora biti primljena samo silama trenja na donjoj površini (A-B), a zanemaruje se,
osim u slučaju kvalitetne stene, doprinos (pasivni otpor tla) površine A-C. U slučaju
kombinovanih sistema kod kojih se horizontalna reakcija prima zategom, fundiranje
je uobičajeno za prijem vertikalnih opterećenja.

Sl. 200. Oslonci prostih lučnih sistema
Kod krovnih nosača u sistemu luka sa zategom, oslanjanje na stubove se projektuje
preko ležišta od tvrde gume ili preko metalnih valjaka, kada se želi postići pokretni
oslonac. Nepokretna veza se može ostvariti zavarivanjem čeličnih pločica ankerova-
nih u stub i u luk, ili preko ispuštenih ankera i direktnog (preko sloja cementnog
maltera) oslanjanja oslonačkog dela luka na stub
40
(Sl. 201).

Sl. 201. Oslanjanje lučnih krovnih nosača sa zategom na stubove
Kod lukova sa zategom koji se fundiraju u tlu, i zatega se redovno projektuje ispod
nivoa terena, u zatvorenom kanalu, kojim je obezbeñena zaštita i kontrola zatege.
Unutar kanala, zatega se oslanja na blisko postavljene pokretne (omogućuju rad
zatege) oslonce (ekvivalent vešaljki), opet u cilju minimiziranja momenata savijanja
od sopstvene težine.
3.5.3. 3.5.3. 3.5.3. 3.5.3. UTICAJI UTICAJI UTICAJI UTICAJI
Preseci luka su izloženi centričnom pritisku ili pritisku u fazi malog ekscentriciteta,
zbog čega proračun saglasno uticajima proizašlim iz proračuna prema teoriji prvog
reda daje zadovoljavajuće rezultate. Ovi uticaji se odreñuju standardnim postupcima
teorije konstrukcija (metoda sila) ili, danas uobičajeno, uz pomoć odgovarajućih
softverskih alata.
Pri tome, logično, lučne elemente je opravdano modelirati takvima da im savojna i
aksijalna krutost proizilaze iz bruto betonskog preseka. Doprinos armature, budući
da preseci nisu jako armirani, nema potrebe obuhvatati prilikom procene krutosti.
Meñutim, pravilna procena krutosti (aksijalne) zatege može biti od velikog značaja.
Kod čeličnih zatega usvaja se aksijalna krutost bruto čeličnog preseka. Kod zatega

40
Primetiti da su lučni nosači u zgradarstvu redovno montažni elementi.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
148
od prednapregnutog betona obračunava se aksijalna krutost bruto betonskog ili
idealizovanog (doprinos čelika) preseka. Ovde je od interesa trenutak utezanja kab-
lova – utezanje kablova nakon izvoñenja luka ima za posledicu uticaje u luku izaz-
vane silom prednaprezanja. Ovi uticaji izostaju ukoliko se zatega prednapreže pre
izvoñenja luka. Kod armiranobetonske zatege, procena aksijalne krutosti je složeni-
ja. Zategnuta, armiranobetonska zatega će imati razvijene prsline, a samim tim i
krutost značajno redukovanu u odnosu na krutost bruto betonskog preseka. Sa dru-
ge strane, beton koji se u eksploatacionom stanju karakteriše izvesnom zatežućom
čvrstoćom, izmeñu dve prsline saučestvuje u prijemu zatezanja, zbog čega napon u
armaturi zatege nije konstantan (Sl. 202), prosečan napon σap je manji od onog na
mestu prsline σa, a samim tim i izduženje čelika (ujedno i izduženje zatege) je
manje nego što bi bio slučaj kada bi se aksijalna krutost zatege izjednačila sa kru-
tošću samo čelika za armiranje. Neka je sa ψ obeležen odnos maksimalnog i prose-
čnog napona, a (EF)ef efektivna aksijalna krutost zatege:

ap
a
σ
ψ
σ
= .
( )
a a
ef
E F
EF
ψ
= . .................................................................. (3.46)

Sl. 202. Promena napona u armaturi armiranobetonske zatege
Za odreñivanje koeficijenta ψ, modelom propisa CEB-FIP je predloženo:

2
1
z bz a a
a a bz bz
F E F
F E F
β
ψ
σ
| | ⋅ ⋅
= − ≥
|
⋅ ⋅
\ ¹
, .............................................................. (3.47)
βz čvrstoća betona na zatezanje,
Fbz površina betonskog preseka zatege,
Fa površina armature u zatezi,
Ebz modul deformacije betona pri zatezanju, okvirno oko polovine onoga
koji odgovara pritisku.
Treba primetiti da procena krutosti zatege zavisi od količine armature, koja u trenu-
tku odreñivanja uticaja nije poznata, čime je impliciran iterativni proračun.
3. Linijski elementi
149
Kod lučnih nosača velikog raspona
41
neophodna je kontrola kontrola kontrola kontrola stabilnosti stabilnosti stabilnosti stabilnosti luka, kako u
ravni, tako i upravno na ravan luka. U prilog ovoj „opreznosti“ idu i sve manje
dimenzije poprečnih preseka lukova sa porastom čvrstoća betona. Na Sl. 203 su pri-
kazani karakteristični oblici deformacije lukova u trenutku gubitka stabilnosti, za
slučaj simetrične i antimetrične deformacije. Načelno, za uklještene i dvozglobne
lukove, merodavna je antimetrična konfiguracija, a za trozglobne – simetrična za
stinjenosti manje od 0.3, odnosno antimetrična za stinjenosti veće od ove.

Sl. 203. Karakteristični oblici pri gubitku stabilnosti
Za proračunske dužine izvijanja približno mogu biti usvojene sledeće dužine (sa s je
obeležena kriva/razvijena dužina luka):

0.58 za trozglobne lukove
0.54 za dvozglobne lukove
0.36 za ukljestene lukove
i
s
l s
s
⋅ ¦
¦
= ⋅
´
¦

¹
. ..................................................... (3.48)
Aksijalna sila pritiska koja odgovara pravom (ispravljenom) proračunskom, ekviva-
lentnom, štapu, u trenutku gubitka stabilnosti iznosi:

2
2
cm m
c
i
E I
N
l
π ⋅ ⋅
= , .............................................................................. (3.49)
Im srednja vrednost momenta inercije luka,
Ecm sekantni modul elastičnosti betona.
3.5.4. 3.5.4. 3.5.4. 3.5.4. DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE MIRANJE MIRANJE MIRANJE
Dimenzionisanje preseka luka se sprovodi saglasno uticajima proisteklim iz statič-
kog proračuna. Preseci luka su najčešće pritisnuti u fazi malog ekscentriciteta, zbog
čega se u njima usvaja minimalna armatura, poput preseka stubova, oko 0.8%.
Armatura se rasporeñuje simetrično (Sl. 204), a retke su situacije (veliki momenti
savijanja) kada je opravdan njen nesimetričan raspored. Nastavljanje podužne arma-
ture se projektuje preklopom ili zavarivanjem. Obuhvata se uzengijama, dvosečnim
ili, za veće širine, višesečnim, dodavanjem unutrašnjih, radi boljeg utezanja preseka.

41
Prema Eurocode 2, proračun luka na izvijanje u sopstvenoj ravni je neophodna uvek kada
je visina preseka luka manja od 1/25 raspona.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
150

Sl. 204. Armiranje poprečnih preseka lukova

Sl. 205. Uzengije, spoljašnje i unutrašnje
Pritisnuta armatura na spoljašnjoj i zategnuta na unutrašnjoj strani savijanih lukova,
imaju tendenciju ka izbacivanju zaštitnog sloja betona skretnim silama, zbog čega
treba predvideti uzengije kojima će ove sile biti primljene. Sila u uzengijama (po
metru dužnom) se odreñujeprema kotlovskoj formuli, ako je Fa sila u armaturi:

a
uz
F
F
r
= . ......................................................................................... (3.50)

Sl. 206. Prihvatanje skretnih sila uzengijama
Zglobovi se dimenzionišu i armiraju () na način kako je to pokazano kod okvirnih
konstrukcija (#3.3.5).

Sl. 207. Armiranje zglobova lučnog nosača
Vešaljke kombinovanih lučnih sistema se dimenzionišu na centrično zatezanje
(eventualno na zatezanje u fazi malog ekscentriciteta) i armiraju simetrično uz pra-
vilno obezbeñenje dobrog sidrenja šipki (Sl. 208).
Od velikog je značaja dobro usidrenje armature zatege (Sl. 209). Kod manjih raspo-
na (a) treba nastojati da se veći deo armature zatege prevede preko oslonca (tačka
A) a ostatak, bar, preko ivice oslonca. Kako bi se smanjile sile cepanja (posledica
skretnih sila), savijanje armature u čvoru mora biti po blagom luku, a ovu zonu tre-
ba ojačati i gustom poprečnom armaturom. Ukoliko postoji mogućnost, dobro je
obezbediti konzolno produženje zatege preko oslonca, čime je omogućeno jednos-
tavno pravo sidrenje šipki (b). U nedostatku prostora za sidrenje, ankerovanje se
3. Linijski elementi
151
može sprovesti zavarivanjem armature za čeličnu ploču koja se postavlja na oslona-
čki blok sa spoljašnje strane (c).

Sl. 208. Armiranje vešaljke

Sl. 209. Sidrenje armature zatege
Oslonački blok i ovde, u cilju prihvatanja lokalnih napona, treba armirati gustom
troosnom mrežom formiranom od tanjih profila (Sl. 210).

Sl. 210. Armiranje oslonačkog bloka i sidrenje armature zatege
3.6. 3.6. 3.6. 3.6. O OO OSTALI STALI STALI STALI KOMBINOVANI KOMBINOVANI KOMBINOVANI KOMBINOVANI LINIJSKI NOSAČI LINIJSKI NOSAČI LINIJSKI NOSAČI LINIJSKI NOSAČI
3.6.1. 3.6.1. 3.6.1. 3.6.1. ARMIRANOBETONSKI GRE ARMIRANOBETONSKI GRE ARMIRANOBETONSKI GRE ARMIRANOBETONSKI GREDNI ROŠTILJI DNI ROŠTILJI DNI ROŠTILJI DNI ROŠTILJI
Gredni roštilji su ravanske konstrukcije formirane od greda dva ili više pravca pru-
žanja, koje se meñusobno presecaju u čvorovima. Oslonjene su na krajevima greda
i/ili u pojedinim čvorovima (Sl. 211). Najčešća je primena roštilja sa ortogonalno
postavljenim gredama, ali su moguće i drugačije dispozicije, poput onih primenjiva-
nih kod rebrastih meñuspratnih konstrukcija (Sl. 212). U objektima zgradarstva se
koriste u sklopu meñuspratnih konstrukcija, kada su u čvorovima oslonjeni na stu-
bove.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
152

Sl. 211. Nekoliko primera statičkih sistema grednih roštilja

Sl. 212. Neki primeri grednih roštilja
U statičkom smislu, opterećenje koje deluje na jedan nosač se prenosi na susedne,
budući da je opterećena elastično oslonjena na poprečne elemente, a ovi, opet, na
podužne... Ovo ih čini racionalnim nosačima. Roštiljne konstrukcije se u zgradarstvu
koriste za pokrivanje većih površina, najčešće pravougaone, ali i trougaone, kružne,
trapezne ili nekog drugog oblika osnove.
Poprečni preseci greda su najčešće pravougaoni, odnosno, u sadejstvu sa pločom, T
oblika. Grede dva pravca mogu biti iste ili različite visine, što je uslovljeno intenzite-
tom sila u presecima, te uslovima pravilnog voñenja armature.

Sl. 213. Uvrtanje grede roštilja
Pod dejstvom vertikalnog opterećenja, u gredama roštilja se javljaju i torzioni uticaji,
izazvani ugibom grede drugog pravca. Prilikom odreñivanja statičkih uticaja, od
posebnog je značaja procena torzione krutosti greda roštilja. Precenjivanjem (na
primer usvajanjem torzione krutosti homogenog betonskog preseka), mogu se zna-
čajno podceniti vrednosti momenata savijanja. Za granično stanje nosivosti oprav-
dano je zanemariti postojanje torzione krutosti. U statičkom proračunu ovo može da
znači značajnu redukciju statičke neodreñenosti, kako je pokazano na Sl. 214.

Sl. 214. Redukcija statičke neodreñenosti zanemarenjem torzione krutosti greda
Armiranje grednih roštilja u svemu odgovara armiranju grednih elemenata. Zbog
pojave uvrtanja greda, uzengije treba izvoditi preklopljene preko kraće strane.
Pogodno je da grede dva pravca budu različite visine iz razloga nesmetanog prolas-
ka podužne armature dva pravca kroz čvor. U suprotnom, kada su grede dva pravca
3. Linijski elementi
153
iste visine, na mestu ukrštanja armatura se reña naizmenično, ukoliko je usvojena u
više redova (Sl. 215).

Sl. 215. Podužna armatura u čvoru
3.6.2. 3.6.2. 3.6.2. 3.6.2. GREDE SA ZATEGAMA GREDE SA ZATEGAMA GREDE SA ZATEGAMA GREDE SA ZATEGAMA (DVOPOJASNI NOSAČI) (DVOPOJASNI NOSAČI) (DVOPOJASNI NOSAČI) (DVOPOJASNI NOSAČI)
Kombinacijom grednog nosača i poligonalne zatege mogu se formirati vrlo racional-
ni elementi sposobni da savladaju velike raspone uz minimalan utrošak materijala.
Primena ovakvih sistema je karakteristična za krovne konstrukcije velikog raspona,
gde se upotrebljavaju kao glavni ili sekundarni nosači.

Sl. 216. Dvopojasni nosači
Greda se projektuje kao armiranobetonski element, vertikale mogu biti armiranobe-
tonske ili čelične, a zatega se projektuje kao čelična, prednapregnuta ili armirano-
betonska. Kod nosača velikog raspona, u armiranobetonskoj zatezi, meka armatura
može uspešno biti zamenjena kablovima od visokokvalitetnog čelika. Meñutim, u
takvim situacijama, znatno većim vrednostima dopuštenih napona odgovaraju i zna-
tno veća izduženja zatege, pa se proračun saglasan teoriji drugog reda javlja neop-
hodnim.
Statički, greda se oslanja kruto na krajevima, a elastično, na zategu, na mestima
vertikala – kontinualni nosač na elastičnim osloncima. Ovim se značajno redukuju
momenti savijanja u gredi, u odnosu na prostu gredu, a pošto je zatega usidrena u
samu gredu, predaje joj i značajne sile pritiska. Ovim, gredni element može da
ostane u stanju pritiska u fazi malog ekscentriciteta.
Kako je greda pritisnuta, to se i u ovom slučaju mora kontrolisati mogućnost boč-
nog izvijanja. Ovo je razlog što su poprečni preseci greda često većeg momenta
inerciju u ravni normalnoj na ravan nosača, često i višedelni (Sl. 217). Za velike ras-
pone povoljna je primena sandučastih preseka.

Sl. 217. Poprečni preseci dvopojasnih nosača
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
154
Vertikale se obično projektuju u trećinama raspona u slučaju kolenaste grede,
odnosno u četvrtinama kod pravih greda. Stinjenost ovakvih nosača je u granicama
izmeñu 1/15 i 1/7.
Dvopojasni nosači, osetljivi na deformacije generalno, moraju biti kontrolisani i u
smislu vremenskih deformacija betona – promene dužine (skraćenja) pritisnute gre-
de. Skraćenje grede ima za posledicu i skraćenje raspona zatege (lančanice), te
povećanja ugiba kablova.
Primer uspešno izvedene konstrukcije velikog raspona sa ovim sistemom je kons-
trukcija Hangara 2 na aerodromu u Surčinu, a u novije vreme, krovna konstrukcija
Beogradske arene.

Sl. 218. Shematski prikaz konstrukcije Hangara 2 na aerodromu u Surčinu
3.6.3. 3.6.3. 3.6.3. 3.6.3. VIRANDEL NOSAČI VIRANDEL NOSAČI VIRANDEL NOSAČI VIRANDEL NOSAČI
Virandel nosači su gredni elementi sastavljeni od mreže krutih četvorouglova, koji
formiraju gornji i donji pojas, te sistem vertikala. Mogu biti projektovani u sistemu
proste ili kontinualne grede, a primenjuju se kao krovni i meñuspratni glavni nosači
u zgradarstvu, te kao glavni nosači mostovskih konstrukcija. Pojasevi se konstruišu
kao paralelni pravolinijski ili poligonalni. Sve veze elemenata su krute.

Sl. 219. Pravolinijska i poligonalna konfiguracija
Nastali su u težnji da se racionalizuje puni gredni element formiranjem četvorouga-
onih otvora. Postignuta je racionalna konstrukcija, koja u nekim situacijama može
biti konkurentna sa rešetkastim ili lučnim nosačima.
Forsirano krute veze izmeñu štapova imaju za posledicu izuzetno krutu konstrukciju
velike nosivosti, nezavisno od konfiguracije ili promene opterećenja. Sa druge stra-
ne, zbog momenata savijanja i transverzalnih sila visokog nivoa, utrošak armature je
neuporedivo veći nego kod ostalih kombinovanih linijskih sistema.
Velika vertikalna opterećenja mogu usloviti projektovanje virandel nosača bez otvora
u krajnjim poljima, radi mogućnosti prijema smicanja.
3. Linijski elementi
155
3.7. 3.7. 3.7. 3.7. KRUŽNI PRSTENASTI NO KRUŽNI PRSTENASTI NO KRUŽNI PRSTENASTI NO KRUŽNI PRSTENASTI NOSAČI SAČI SAČI SAČI
3.7.1. 3.7.1. 3.7.1. 3.7.1. UVOD, PRIMENA, OBLIK UVOD, PRIMENA, OBLIK UVOD, PRIMENA, OBLIK UVOD, PRIMENA, OBLIKOVANJE... OVANJE... OVANJE... OVANJE...
Kružni zatvoreni prstenasti nosač je čest element armiranobetonskih konstrukcija
kružne osnove i javlja se kao obodni oslonački element kružnih i prstenastih ploča,
obodni nosač na spoju ljuskastih elemenata, temeljni nosač (greda) ispod stubova
rsporeñenih po obimu kruga... (Sl. 220).

Sl. 220. Primena kružnog prstenastog nosača
U konstrukcijama, prstenasti nosač se koristi kao prelazni oslonački element, kojim
se, na primer, kružne ploče oslanjaju na niz stubova, a kada ploči, dovoljnom savoj-
nom krutošću, obezbeñuje linijske uslove oslanjanja po obodu, dok je sam oslonjen
diskontinualno na stubove. U tom slučaju, prstenasti nosač je dominantno savijan u
vertikalnoj ravni, a kao posledica zakrivljenosti realizuju se i momenti torzije po
dužini prstena (Sl. 221a). U drugom slučaju, prstenasti nosač može biti kontinualno
oslonjen na zidove, bilo da je reč o zidovima od opeke ili da je monolitno spojen sa
armiranobetonskim ljuskastim elementom kružne osnove. I tada, i pored obezbeñe-
ne vertikalne nepomerljivosti, usled momenata uvrtanja, može biti izložen uticajima
momenata savijanja. U oba slučaja, prstenasti element može biti izložen i dejstvu
horizontalnog opterećenja, u sopstvenoj ravni, kada se kao posledica javljaju domi-
nantno aksijalne sile. Šta više, neretka uloga prstenastog nosača je obezbeñenje
horizontalnog oslonca ljuskastim (sferični, konični) elementima, kada je nosač izlo-
žen aksijalnim silama visokog intenziteta. U takvim situacijama, uobičajeno je nje-
govo projektovanje u prednapregnutom betonu.
Kako se javlja elementom konstrukcija koje svojom geometrijom zadovoljavaju rota-
cionu simetriju
42
, te kako su ovakve konstrukcije gravitaciono najčešće rotaciono-
simetrično i opterećene gravitacionim opterećenjem, to se i sam prsten često prora-
čunava u uslovima zadovoljene rotacione simetrije geometrije i opterećenja (Sl.
221b).

42
Rotaciona simetrija podrazumeva nezavisnost oblika od rotacije, ili, jednake karakteristike
u svim radijalnim pravcima.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
156

Sl. 221. Diskontinualno oslonjen prsten i rotaciono-simetrično opterećenje prstenastog nosača
U poprečnom preseku, prstenasti nosač se najčešće oblikuje pravougaonog oblika,
mada su, posebno kad je spoj ljuskastih elemenata u pitanju, mogući i drugi, nepra-
vilni, oblici (Sl. 220b, na primer).
3.7.2. 3.7.2. 3.7.2. 3.7.2. UTICAJI UTICAJI UTICAJI UTICAJI
3.7.2.1. 3.7.2.1. 3.7.2.1. 3.7.2.1. Kontinualno oslonjen kružni prsten Kontinualno oslonjen kružni prsten Kontinualno oslonjen kružni prsten Kontinualno oslonjen kružni prsten
U uslovima rotacione simetrije, kontinualno oslonjen kružni prstenasti nosač može
biti opterećen ravnomerno podeljenim (linijskim) opterećenjem, koje se može razlo-
žiti na vertikalnu i horizontalnu komponentu, te ravnomerno raspodeljenim
momentima uvrtanja.
Membranski (statički odreñeni) uslovi oslanjanja prstena podrazumevaju nesmetanu
promenu prečnika ploče i sprečeno vertikalno ugibanje.

Sl. 222. Prsten opterećen u svojoj ravni (kotlovska formula)
Pod dejstvom horizontalnog rotaciono-simetričnog opterećenja (Sl. 222) koje deluje
u težištu prstena
43
, za „membranske“ uslove, u prstenu se realizuje aksijalna sila,
prema kotlovskoj formuli (direktno iz uslova ravnoteže):
Z H r = ⋅ . ......................................................................................... (3.51)
Normalni naponi i dilatacije su, zapravougaoni presek:

Z H r
F b d
σ

= =

,
r
H r
E b d
ϕ
ε ε

= =
⋅ ⋅
, ........................................................ (3.52)
dok je promena poluprečnika (∆r) data narednim izrazom, a obrtanje izostaje:

2
H r
r r
E b d
ε

∆ = ⋅ =
⋅ ⋅
, 0 χ = . ................................................................ (3.53)
Uz zanemarenje širine b prema radijusu, može se smatrati da sve tačke preseka
prstena imaju jednaku deformaciju, tj. da se presek pomera kao kruto telo (Sl. 223).

43
Primetiti da je opterećenje ravnotežno.
3. Linijski elementi
157

Sl. 223. Deformacija prstena opterećenog u svojoj ravni

Sl. 224. Prsten opterećen rotaciono-simetričnim momentima uvrtanja i kombinovanim uticajima
Pod dejstvom rotaciono-simetričnih momenata uvrtanja (m), budući da je opet reč o
ravnotežnom opterećenju, ne ralizuju se nikakve oslonačke reakcije. Kako „mem-
branski“ uslovi oslanjanja obezbeñuju nesmetanu rotaciju poprečnih preseka, uz
ponovno zanemarenje širine preseka prema radijusu, u prstenu se realizuju kon-
stantni momenti savijanja u vertikalnoj ravni
44
(Sl. 224a):
M m r = ⋅ . ........................................................................................ (3.54)
Normalni naponi, linearno promenljivi, su funkcija položaja po visini preseka:

3
12 M m r
y y
I b d
σ
⋅ ⋅
= ⋅ = ⋅

, ..................................................................... (3.55)
dok su naponi na ivici:

2
6 m r m r
b d W
σ
⋅ ⋅ ⋅
= ± = ±

. ....................................................................... (3.56)
Prsten se deformiše obrtanjem poprečnih preseka oko svog težišta za veličinu χ.
Dilatacija, odnosno promena poluprečnika, u funkciji položaja po visini preseka je:

3
12 m r
y
E b d
ε
⋅ ⋅
= ⋅
⋅ ⋅
,
2
3
12 m r
r r y
E b d
ε
⋅ ⋅
∆ = ⋅ = ⋅
⋅ ⋅
. ............................................. (3.57)

44
Kao posledica zakrivljenosti, situacija je „pomalo“ paradoksalna: po dužini linijski element
ne trpi vertikalnu deformaciju, a izložen je momentima savijanja. Prikazanom smeru optere-
ćenja odgovaraju momenti savijanja koji zatežu donju stranu prstena.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
158
Sada se do obrtanja preseka kao krutog tela može doći iz promene poluprečnika ivi-
čnih vlakana (∆r0):

2
0 2
6 m r
r
E b d
⋅ ⋅
∆ =
⋅ ⋅

2
0
/ 2
r m r
d EI
χ
∆ ⋅
= = . ................................................... (3.58)
U opštem slučaju, kada na kontinualno, „membranski“ oslonjen, prsten deluju rota-
ciono-simetrična opterećenja proizvoljnog pravca, i kada se širina preseka može
zanemariti u odnosu na radijus, svoñenjem spoljašnjih sila na težište preseka i
dekompozicijom (projekcijama) moguće je opšti slučaj opterećenja svesti na dva
navedena (Sl. 224b). Uslovi oslanjanja koji podrazumevaju slobodno horizontalno
pomeranje redovno se ne javljaju u realnim konstrukcijama, ali je moguće usvojiti ih
u osnovnom, statički odreñenom sistemu, a za statički prekobrojnu izabrati hori-
zontalnu, rotaciono-simetričnu, reakciju.
3.7.2.2. 3.7.2.2. 3.7.2.2. 3.7.2.2. Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač
Uslovi ravnoteže za diferencijalno mali isečak diskontinualno oslonjenog prstenas-
tog nosača, prema Sl. 225, su:
0
dQ
p r

+ ⋅ = , 0
x
y
dM
dM

+ = ,
y
x
dM
Q r M

= ⋅ + , .............................. (3.59)

Sl. 225. Analiza sila na elementarnom delu diskontinualno oslonjenog kružnog prstena
iz čega se sreñivanjem dolazi do diferencijalne jednačine, te njenog rešenja:

2
2
2
y
y
d M
M p r

+ = − ⋅ ,
2
sin cos
y
M A B p r α α = ⋅ + ⋅ − ⋅ . .......................... (3.60)
Integracione konstante su u funkciji ivičnih uslova. Sile u presecima su, u opštem
slučaju, statički neodreñene, ali se za neke specijalne slučajeve opterećenja mogu
izvesti samo iz uslova ravnoteže. Primera radi, u nastavku su data rešenja za dva
karakteristična slučaja opterećenja.
3. Linijski elementi
159


Sl. 226. Ravnomerno vertikalno opterećenje; Dijagrami My, Mx i Tz
Kružni nosač sa proizvoljnim brojem (n) ravnomerno po obimu rasporeñenih oslo-
naca i opterećen ravnomerno raspodeljenim vertikalnim opterećenjem (p) (Sl. 226):

2
R r p
n
π
= ⋅ ⋅ ,
max
Q r p
n
π
= ± ⋅ ⋅ ,

2
0
cos
1
sin
y
M r
n
π α
π
α
| | ⋅
= −
|

\ ¹
,
2
0
sin
sin
x
M r
n
π α
π α
α
| | ⋅
= − −
|

\ ¹
,
0
2 2 / n α π = ,
• Q r π α =− ⋅ ⋅ .
Kružni nosač sa parnim brojem oslonaca ravnomerno rasporeñenih po krugu, opte-
rećen u poljima naizmeničnim ravnomerno podeljenim opterećenjem ±p (Sl. 227):
• 0 R = ,
max
Q r p
n
π
= ± ⋅ ⋅ ,

2
0
cos
1
sin
y
M r
α
π
α
| |
= −
|
\ ¹
,
2
0
sin
sin
x
M r
α
π α
α
| |
= − +
|
\ ¹
,
0
2 2 / n α π = ,
• Q r π α =− ⋅ ⋅ .
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
160


Sl. 227. Naizmenično opterećenje; Dijagrami My, Mx i Tz
3.7.3. 3.7.3. 3.7.3. 3.7.3. DIMENZIONISANJE I DIMENZIONISANJE I DIMENZIONISANJE I DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE
Dimenzionisanje i armiranje kružnog prstenastog nosača u svemu odgovara onom
kod grednih elemenata napregnutih pomenutim uticajima momenata savijanja, tor-
zije, aksijalne i transverzalne sile. Pravila i preporuke za voñenje i nastavljanje
armature su, takoñe, identična.
3.8. 3.8. 3.8. 3.8. KRATKI ELEMENTI KRATKI ELEMENTI KRATKI ELEMENTI KRATKI ELEMENTI
Kratki elementi su, načelno, kratki konzolni nosači opterećeni koncentrisanom
silom, često velikog intenziteta, na svom kraju. Raspon elementa (krak sile u odnosu
na uklještenje), a, nije veći od statičke visine elementa, h (Sl. 228a). Slično, kratkim
elementima se, prilikom proračuna, smatraju i delovi grednih nosača na kojima
dolazi do znatne promene transverzalne sile na dužini grede koja nije veća od nje-
gove visine, kakav je, na primer, slučaj kada u neposrednoj blizini oslonca deluje
poprečna koncentrisana sila velikog intenziteta (Sl. 228b). U praksi, kratki elementi
se često primenjuju (Sl. 229): kao oslonci podužnih nosača kranskih staza, kao
oslonci prefabrikovanih elemenata u montažnom načinu gradnje, ili na dilatacionim
razdelnicama, pri oblikovanju Gerber-ovih zglobova...

Sl. 228. Kratki elementi
3. Linijski elementi
161
Zbog specifičnosti oblika, kratki elementi su pre površinski elementi opterećeni u
svojoj ravni nego linijski, zbog čega ni njihov proračun kao linijskih nije prihvatljiv.
Takoñe, primena teorije elastičnosti kod ovih elemenata nije primerena, zbog prsli-
na koje su karakteristika već eksploatacionih opterećenja, a za posledicu imaju
plastične i viskozne deformacije.

Sl. 229. Primena kratkih elemenata
Na Sl. 230 prikazane su trajektorije glavnih napona
45
kod kratkih elemenata optere-
ćenih vertikalnom silom, koji se razlikuju u nagibu donje ivice. Punim linijama su,
očigledno, date trajektorije napona pritiska, a isprekidanim – zatezanja. Slika prava-
ca naprezanja je izuzetno informativna i omogućava postavljanje aproksimativnih
postupaka proračuna. Uporeñenjem dva slučaja, može se zaključiti da je kosa ivica
povoljnija u statičkom smislu, jer obezbeñuje nešto povoljniji (male razlike) ugao
unosa sile pritiska u stub. Kod ravne donje ivice (jednostavnije za izvoñenje), dodat-
no, jedan deo elementa ostaje neiskorišćen i, pogotovu izložen dinamičkim i udar-
nim opterećenjima, sklon odvaljivanju na spoju napregnutog i nenapregnutog dela.

Sl. 230. Trajektorije naprezanja kratkih elemenata sa zakošenom i ravnom donjom ivicom
46

Eksperimentalno je pokazano
47
da su naponi zatezanja uz gornju ivicu konzole pra-
ktično konstantni celom dužinom od ivice stuba do mesta dejstva sile. Samim tim, i
ukupna zatežuća sila Fs je nepromenljiva. Takoñe, sila pritiska, koja se pruža od

45
Trajektorije mogu biti odreñene, na primer, fotoelastičnim postupkom, eksperimentalno,
ili primenom metode konačnih elemenata, računski.
46
Visina nosača, a ne statička visina, na crtežima je obeležena sa hc (ovakvo obeležavanje,
invertovane oznake za ukupnu i statičku visinu, karakteristično je za Evrokod).
47
Najčešće se citiraju eksperimentalna istraživanja Franz-a i Niedenhoff-a.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
162
napadne tačke sile do korena kratkog elementa je približno konstantna, a već je
konstatovan relativno mali uticaj oblika konzolnog elementa na trajektornu sliku. Na
osnovu iznetog kristalisao se štapni mehanizam kao aproksimativni pristup prora-
čunu kratkih elemenata (Sl. 231), koji podrazumeva razlaganje spoljašnjeg koncen-
trisanog dejstva (u opštem slučaju – kosog) na horizontalnu silu zatezanja i kosu
silu pritiska.

Sl. 231. Štapni mehanizam kratkog elementa
Na Sl. 232 prikazani su mogući mehanizmi otkaza kratkih elemenata, intenzivno
istraživani od strane Kriz-a i Raths-a.

Sl. 232. Mogući tipovi sloma kratkih elemenata
Slomu usled zatezanja gornje zone izazvanog momentom savijanja (slika a) pretho-
de velike deformacije horizontalne armature, a slom se „realizuje“ drobljenjem priti-
snutog betona. Dijagonalno cepanje po dužini pritisnutog štapa (slika b), nakon
pojave pukotine uz lice stuba, rezultiraće slomom smicanjem u pritisnutoj zoni. Niz
kratkih i odvojenih dijagonalnih pukotina (slika c) vodi slomu usled klizanja, nakon
spajanja ovih prslina. Opterećenje naneto blizu kraja konzole (slika d) formira verti-
kalni pritisnuti štap i vodi slomu odsecanjem. Kod malih površina podložnih pločica
može doći do lokalnog preopterećenja i drobljenja betona ispod pločice (slika e).
Konačno, horizontalno, uz vertikalno, opterećenje može biti uzrok vertikalnim prsli-
nama i slomu po njoj (slika f).
3. Linijski elementi
163
Armatura za prijem napona zatezanja izazvanih momentom savijanja se odreñuje i
konstruiše na isti način kao i kod ostalih konzola. Pri tome je, saglasno Sl. 231,
moment savijanja uz lice stuba:

v c c
M F a H h = ⋅ + ⋅ ∆ . ......................................................................... (3.61)

Sl. 233. Armatura za prijem napona zatezanja od momenta savijanja
Granična vrednost ovog momenta i horizontalne sile rezultuje potrebnom količinom
armature, nakon što se za krak unutrašnjih sila, preporučeno, usvoji nešto niža vre-
dnost od one koja odgovara grednim elementima – oko 80% statičke visine. Ova
armatura se oblikuje na način prikazan na Sl. 233, i sidri se, dovoljnom dužinom, u
stub, na oba kraja.
Armatura za prijem uticaja od transverzalne sile se sračunava direktno iz ukupne
transverzalne sile i, preporučeno, postavlja se kao kosa, potrebne površine:

2 cos
u
ak
v
T
A
σ β
=
⋅ ⋅
, .......................................................................... (3.62)
gde je sa β obeležena razlika uglova nagiba kose armature i kosog pravca od 45º.
Potrebna količina kose armature treba da bude rasporeñena na način (prema tzv.
Mehmel-ovom modelu) da bude relativno ravnomerno rasporeñena duž linije koja
spaja napadnu tačku sile i koren elementa (Sl. 234a).

Sl. 234. Kosa armatura za prijem transverzalnih sila i armiranje kratkih kratkih elemenata
Kod vrlo kratkih konzola, kada je raspon znatno manji od visine, kosi glavni naponi
zatezanja, umesto kosom, mogu biti primljeni horizontalnom armaturom (otvorene
uzengije) rasporeñenom po visini elementa (Sl. 234b). Treba naglasiti i da mnogi
savremeni propisi ne preporučuju korišćenje kose armature za prijem glavnih napo-
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
164
na zatezanja ni kod kratkih elemenata. Razlog ovome je nemogućnost njenog pot-
punog iskorišćenja, ali i komplikovano izvoñenje i otežano betoniranje. Shema
armiranja u kojoj izostaju kose šipke je prikazana na Sl. 235, za kratki element
horizontalne donje ivice.

Sl. 235. Armiranje samo horizontalnom i vertikalnom armaturom
Osim proračunskom, kratki element, dodatno, mora biti gusto armiran i horizontal-
nim i vertikalnim konstruktivnim uzengijama. Razlog ovome je i u mogućim druga-
čijim mehanizmima sloma kratkog elementa.
Saglasno Evrokodu, kod kratkog elementa je neophodno dokazati i nosivost pritis-
nute dijagonale/štapa. U tom cilju se granična vrednost sile pritiska deli površinom
odreñenom širinom preseka, b, i širinom (efektivnom) pritisnutog štapa, c, za koju
se usvaja jedna petina statičke visine (Sl. 231). Ovako odreñen napon se uporeñuje
sa računskom vrednošću pritisne čvrstoće pri savijanju.

Sl. 236. Indirektno opterećen kratki element
Indirektno opterećeni kratki elementi (Sl. 236) mogu biti približno analizirani pode-
lom vertikalnog opterećenja na dva jednaka dela, od kojih jedan deluje u gornjem, a
drugi u donjem delu. Za silu na gornjoj ivici proračun odgovara iznetom, a donja
polovina sile se razlaže na jednu zatežuću, Fs2, i jednu pritiskujuću, Fc2. Zatežućoj
sili, sada, odgovara i dodatna količina armature.
Podmetač, preko kojeg se prenosi sila na kratki element, mora biti dovoljno udaljen
od ivice, kako je slikom prikazano (Sl. 237a).
3. Linijski elementi
165
Proračun i armiranje grednog elementa opterećenog u blizini oslonca je u svemu
analogno proračunu i armiranju kratkog elementa (Sl. 237b).

Sl. 237. Udaljenje podmetača od ivice i deo grede koji se tretira kao kratki element
Oslabljeni deo grede kod Gerber-ovog zgloba se, takoñe, tretira kao kratki element.
Jedan način njegovog armiranja prikazan je na Sl. 238.

Sl. 238. Armiranje Gerber-ovog zgloba

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 73. Okvirne i roštiljne konstrukcije

3.1.2.

OBLIKOVANJE OBLIKOVANJE

Gredni nosači se najčešće projektuju punog pravougaonog poprečnog preseka. U slučaju krute veze sa meñuspratnom pločom, preseci nosača postaju T-oblika, budući da, kao pritisnuta, ploča saučestvuje u prenosu napona pritiska. Za prefabrikovane gredne elemente je karakteristična optimizacija poprečnog preseka i za manje raspona. Tada se koriste T-preseci, nesimetrični i simetrični I-preseci ili, zavisno od namene i opterećenja neki drugi, razuñeni oblik poprečnog preseka.

Sl. 74. Karakteristični poprečni preseci grednih nosača

Kod većih raspona, u cilju uštede u težini, grede se mogu projektovati razuñenih ili sandučastih preseka. Optimalan oblik preseka je odreñen potrebnom nosivošću pritisnute zone betona, te minimiziranjem zategnute površine betonskog preseka na meru dovoljnu za smeštaj i pravilno voñenje armature. Širina nosača je primarno funkcija zadovoljenja glavnih napona zatezanja, ali se proporcionalno menja sa visinom nosača. Razuñeni oblici preseka su karakteristika montažnih grednih elemenata, te većih raspona. Uobičajene visine poprečnih preseka greda se nalaze u rasponu od 1/12 do 1/8 raspona.

76

3. Linijski elementi

Po dužini, gredni nosači mogu biti konstantnog ili promenljivog preseka. Silueta nosača se, kada je to ekonomski opravdano, projektuje tako da približno prati promenu momenata savijanja. Promenljiva silueta se može postići izvoñenjem vuta, što je čest slučaj kod kontinualnih nosača u okolini oslonaca (mesta maksimalnih momenata savijanja). Vute su obično vertikalne i mogu biti projektovane kao pravolinijski ili krivolinijske (Sl. 75). U pojedinim situacijama kada je visina limitirana, opravdano je projektovanje horizontalnih vuta proširenjem preseka (Sl. 75).

Sl. 75. Vertikalne i horizontalne vute

Vertikalne vute se izvode strmije od horizontalnih. Proračunski, vertikalne vute su limitirane nagibom na 1:3, ma kako da su izvedene, dok horizontalne vute imaju uobičajene nagibe od 1:8 do 1:6. Uobičajene dužine vuta ne prelaze desetinu raspona grede. Jedna vrsta horizontalne vute se često primenjuje u oslonačkim delovima grednih elemenata (posebno karakteristično za montažne grede), kada se proširenjem preseka povećava moć prijema glavnih napona zatezanja, koji u ovim zonama imaju maksimalne vrednosti (Sl. 76). U konkretnoj situaciji, uobičajeno je proširenje rebra na širinu uže (donje) flanše.

Sl. 76. Oblikovanje oslonačkog dela grede nesimetričnog I-preseka

Sl. 77. Montažna greda promenljive visine

Osim vutama, promenljiva silueta može biti izvedena i promenom visine nosača duž cele njegove dužine, na primer. Takav je slučaj kod krovnih grednih glavnih nosača, kada se gornja ivica projektuje u nagibu, kojim je greda opskrbljena maksimalnim
77

na primer).. za koji se odreñuju uticaji. za pozitivne momente u polju. ili kada nije moguće utvrditi položaj sistemnih linija. Minimalne „proračunske“ vrednosti momenata u polju kontinualne grede Kod kontinualnih greda. načelno. teorijski raspon grede (raspon grede u statičkom sistemu) može se usvojiti kao svetli raspon uvećan za 5%. a.).1. 78. 79. odnosno jednostrano. prilikom dimenzionisanja je. biblioteke.3. sportski objekti. Sl. za raspon grede se usvajaju odgovarajuća rastojanja sistemskih linija.Betonske konstrukcije – radna verzija . novembar 2010 visinama preseka na mestima maksimalnih momenata savijanja. uticaji odreñuju za ukupno opterećenje22. uklještene grede opterećene ravnomerno podeljenim opterećenjem (Sl. Sl. neophodno je razmatrati različite rasporede korisnog opterećenja (skladišta. za gredne elemente u konstrukcijama zgradarstva. Teorijski rasponi grednog nosača Sa ovako usvojenim rasponima formira se statički sistem nosača. bez obzira na rezultat odreñivanja statičkih uticaja. sprovodi saglasno linearnoj teoriji elastičnosti. Meñutim.. sa druge strane.13. neophodno usvojiti vrednosti najmanje jednake onima koje odgovaraju mometima u polju obostrano. Iako je uobičajeno da se. 3. Ipak. te eventualnu povoljnost delovanja pojedinih dejstava (različiti rasponi kod kontinualnih nosača. PRORAČUN UTICAJA Proračun statičkih uticaja grednih nosača se. Pri tome. Uklještenje nad krajnjim osloncem kontinualne grede je opravdano usvojiti u statičkom sistemu samo kada je ono konstruktivnim merama obezbeñeno i dokaza- 22 Razlog ovome je relativno mali udeo korisnog tereta u ukupnom u konstrukcijama zgra- darstva. kad god to može dovesti do značajnijih promena u rezultatima. obezbeñen nagib za krovne ravni (Sl. 77). 78 . 79). kada je širina oslonca veća od desetina raspona grede.

81) karakteristični oblici dijagrama momenata savijanja za najčešće statičke sisteme (prosta greda. 79 . jer joj odgovaraju manje ekstremne vrednosti momenata savijanja. kada je opravdano oslonački presek grede dimenzionisati na momente na ivici oslonca (Sl. Tada se momenti u srednjim stubovima mogu zanemariti. Načelno. kada je o vertikalnom opterećenju reč. Dijagrami momenata savijanja u grednim nosačima U okvirnim konstrukcijama grede su najčešće kruto vezane za stubove. Oslonački momenti kod kontinualnih greda zglobno i kruto spojenih sa osloncima Prikazani su (Sl. nad osloncima treba dimenzionisati prema redukovanoj.procenjen (moment elastičnog uklještenja) korišćenjem prve iteracije Cross-ovog postupka. Sl. Kontinualne grede oslonjene na zidove ili stubove od opeke. Ipak. 80b). Linijski elementi no. statički odreñene ili manje statički neodreñene konstrukcije su u prednosti. te o horizontalno ukrućenim okvirima. Sl. 81. kada rotacija grede nije sprečena. Kod montažnih konstrukcija.3. jednostavnije je izvoñenje zglobnih od krutih veza (Okvir 3). statički. kako je to pokazano na Sl. paraboličnoj raspodeli momentnog dijagrama (Sl. Stepen elastičnog uklještenja kraja grede u ostatak okvirne konstrukcije može biti približno odreñen . Češći slučaj je kruta veza grede sa stubovima. dakle. 80. kontinualna greda. na primer. okvir) u kojima se nalaze gredni elementi. kada postoji opasnost od neravnomernog sleganja oslonaca ili nekog drugog deformacijskog opterećenja. Rezultat je dovoljne tačnosti za potrebe dimenzionisanja. greda kod koje je nad krajnjim osloncima ostvareno delimično ili potpuno uklještenje je. povoljnija od zglobne. 80a). 82.

uz obezbeñenje prenosa aksijalne i transverzalne sile. Malim momentima savijanja odgovara pravolinijska raspodela normalnih napona (Ia). Odreñivanje momenta uklještenja kraja grede prvom iteracijom Cross-ovog postupka Okvir 3 Montažni P-okvir Optimalno formiran okvir od montažnih elemenata bi.Betonske konstrukcije – radna verzija . promenom količine armature.. a 80 . 82. karakterističan za montažne elemente. Na Sl. kako je prikazano na prvoj skici. Odreñenu kompenzaciju može da predstavlja racionalniji oblik poprečnog preseka. Za momente jednake i veće od momenta pojave prsline. Preraspodela momenata savijanja i duktilnost preseka Statički uticaji kod statički neodreñenih konstrukcija su funkcija krutosti elemenata i njihove promene. novembar 2010 Sl. značajno je jednostavnija (jeftinija) proizvodnja. Pozicioniranjem nastavaka/spojeva montažnih elemenata na mestima nultih momentnih tačaka odgovarajućeg monolitnog P-okvira. transport i montaža pravih elemenata. bi omogućilo izostajanje potrebe za ostvarivanjem momentnog kontinuiteta na mestu spoja. kojim se momentno ne angažuje spoj grede i stuba (desna slika). 3. Momentima neposredno pred pojavu prslina (Ib) odgovara linearno promenljivo naponsko stanje u pritisnutoj i nelinearno promenljivo u zategnutoj zoni. bio formiran od stubova G-oblika. isprskalošću preseka. Ovo je najčešće odlučujući faktor optimizacije u korist nepovoljnijeg statičkog sistema.1. Meñutim. Dijagram momenata bi imao isti oblik kao da je okvir monolitan. proizvedenih sa konzolnim ispustom dela grednog elementa. 83 su prikazana karakteristična naponskodeformacijska stanja grednog elementa opterećenog dvema koncentrisanim silama. Krutosti po dužini armiranobetonskih elemenata se menjaju u skladu sa dostignutim naponsko-deformacijskim stanjem. i u pritisnutom i u zategnutom delu.1. saglasno rečenom. nego elemenata izlomljene ose.13. javljaju se prsline (na ovim mestima je zatežući normalni napon u betonu jednak nuli).3..

Daljim povećanjem opterečenja. uvažavaju se činjenice nelinearnog deformisanja. rezultati linearne teorije elastičnosti predstavljaju jedno moguće ravnotežno stanje statički neodreñene konstrukcije. a pritisnuti beton trpi nelinearne deformacije. 83. linearna teorija elastičnosti. pre svega. Sa stanovišta jednostavnosti primene. šire se prsline. se koristi i za uticaje u stanju granične nosivosti. ali svakako ne u istoj meri u kojoj bi to bio slučaj da je sa ovakvim preraspodelama kalkulisano. Preraspodela naprezanja izmeñu preseka i elemenata konstrukcije je moguća tek ukoliko je najopterećenijim presecima (zonama) omogućena dovoljno „dugačka“ 81 . ovakav koncept je održiv. zbog čega se i naponski dijagram odlikuje visokom nelinearnošću (III). „realni“ samo za male nivoe opterećenja. Ovo ne znači da se u tako armiranoj konstrukciji neće realizovati preraspodele naprezanja. Ali. Kasnije. Ovo stanje. naravno. Naime. prilikom dimenzionisanja poprečnih preseka. odnosno uticaji odreñeni njenom primenom. još jednom. odgovara graničnom kapacitetu nosivosti preseka i koristi se za proračun preseka prema graničnoj nosivosti. ali sa uticajima koji. Posledica je ovo. Konstrukcija (i elementi) dimenzionisani i armirani saglasno ovim uticajima će se u velikoj meri i ponašati na ovaj način. stanje III. odgovaraju linearnoj teoriji elastičnosti. nema dileme da je prednost na strani ovakvog pristupa. zategnuta podužna armatura je u plastičnoj fazi rada. kvalitativno da promene stanje naprezanja elementa.3. Postavlja se pitanje koliko ovakva nedoslednost može biti održiva i opravdana. „armiranobetonski elementi ponašaju na način na koji su armirani“. Razvoj prslina i plastifikacija u čeliku za armiranje mogu. kod armiranobetonskih elemenata u statički neodreñenim konstrukcijama. činjenice da se. I pored toga. Sl. Karakteristična naponsko-deformacijska stanja grednog elementa Uticaji odreñeni primenom linearne teorije elastičnosti su. kolokvijalno. nekad. Linijski elementi raspodela napona pritiska po visini pritisnute zone je kvazi-linearna (II). čak i kad je opravdanost u pitanju.

84 je prikazano kako za tri različita poprečna preseka (jedan pravougaoni i dva Tpreseka zategnuta u različitim zonama) kvalitativno i kvantitativno izgleda pad krutosti sa prirastom spoljašnjeg momenta savijanja.13.Betonske konstrukcije – radna verzija . Pad krutosti preseka je funkcija nivoa naprezanja. 85. 82 . te održavanje konstantne krutosti isprskalog preseka sve do pred lom. odražava na promenu krivine preseka. 23 Rotacija kritičnih preseka je osnova mehanizma transfera opterećenja u realizacij preras- podele. 84. koji je karakteristika praktično celog intervala od pojave prslina do loma. Preseci koji se odlikuju visokom sposobnošću postelastične (plastične) rotacije. ovo je prikazano na Sl. Sl. Na Sl. Dijagram je. novembar 2010 plastična rotacija23. oblika poprečnog preseka. Sl. analogan dijagramu napondilatacija. Kvantitativno. reda veličine 30 do 60%. Promena krutosti sa prirastom momenta savijanja (na nivou preseka) Za pravougaoni i T-presek zategnut u donjoj zoni karakterističan je relativno strm pad krutosti sa pojavom i razvojem prslina. na primer pravougaoni. neophodni i kod konstrukcija/elemenata koji su proračunati i armirani saglasno uticajima linearne teorije elastičnosti. Zavisnost moment savijanja – krivina preseka Sada ćemo posmatrati kako se povećanje momenta savijanja koji deluje na poprečni presek. duktilni preseci. a nagib krive u nekoj tački definiše krutost preseka. 85. na neki način. na osnovu iznetog u prethodnom paragrafu. konstatujmo i da pad krutosti može biti vrlo velik. T-presek zategnut u gornjoj zoni se karakteriše mnogo dužim padom krutosti. Idealzovano. su.

po definiciji. 85 direktno definiše faktor duktiliteta krivine preseka napregnutog na savijanje. Kako sila u armaturi. usled potrebe očuvanja ravnoteže preseka.. naponski... Pri momentu Mpr javljaju se prsline24... pre svega. zbog čega krutost pada (nagib krive je manje strm). preseka dogaña. . a prirast krivine sa povećanjem momenta savijanja je veći.....1) κv Ova veličina predstavlja meru žilavosti preseka.. Na ovaj način su dve veličine povezane sve do trenutka dostizanja granice razvlačenja u zategnutom čeliku.......... Ovim se ne želi reći da preseke treba pod-armirati. što se na analiziranom dijagramu manifestuje kao približno horizontalna grana – prirast krivine bez prirasta momenta savijanja. presek nije u stanju da prihvati svo ono momentno opterećenje koje se javi nakon dostizanja plastifikacije u armaturi. imajući na umu vrlo visoku sposobnost čelika za dugu plastičnu deformaciju.... za krivinu koja je na slici obeležena sa κu. a promena kraka unutrašnjih sila (iako se povećava) nije značajna.. odnose na poboljšanje karakteristika pritisnute zone preseka... znači i povećanje krivine preseka.3..... saglasno Hooke-ovom zakonu.. Smatra se da je preraspodela uticaja u statički neodreñenim konstrukcijama obezbeñena tek nakon ostvarenja duktiliteta većeg od nekog koji je u intervalu izmeñu 3 i 6. Sam presek se.. Čelik koji se do tada ponašao linearno prelazi u plastičnu fazu rada (pri krivini κv).. (3... opire spoljašnjem momentu koji odgovara momentu nosivosti preseka... Ili.. linearan.. 83 ........... najčešće..... Mere kojima je duktilitet moguće povećati. Krutost preseka za ovaj nivo opterećenja je bliska nuli...... te da je čelik „kritičan“ samo u situacijama vrlo jako armiranih poprečnih preseka: • Smanjenje procenta armiranja podužnom zategnutom armaturom. budući da je njegov kolaps najčešće izazvan drobljenjem betona... Dijagram na Sl. kolaps.. kao količnik dve krivine – krivine pri lomu i krivine pri kojoj počinje plastično deformisanje čelika: D= κu .... koja se karakteriše prirastom dilatacija bez (ili sa malim) prirasta napona. sve do pojave prslina... drobljenjem pritisnutog betona....... Linijski elementi U fazi malih vrednosti momenata. Povećanje dilatacija u čeliku je praćeno. (manjim) povećanjem dilatacija u betonu i smanjenjem visine pritisnute zone betona. Kako je povećanje krivine praćeno redukcijom visine pritisnute zone betona.. ali se za dalji prirast opterećenja ponaša kao zglob – plastični zglob (iznad nekog nivoa opterećenja rotacija je nesprečena)... to se lom... ostaje približno konstantna... sa ovim povećanjem dilatacije... Povećanje dilatacija....... prilikom projektovanja se. Ideja je da se ukaže na kontradiktornu situaciju kada višak čelika 24 Razvoj prslina nije trenutan fenomen i realna kriva nema ovako izražene tačke loma.... Proračunom se odreñuje minimalno potrebna količina armature u preseku i ona tamo mora biti i obezbeñena u elementu.. prirast krivine je.. to se i moment savijanja ne menja sa povećanjem dilatacija..

za dva procenta armiranja. 87 ovo se. te da će time i duktilitet biti veći. treba imati u vidu da aksijalna sila pritiska smanjuje. dodavanje čelika u pritisnutu zonu ima za posledicu povećanu mogućnost prijema pritiska. konačni ishod po pitanju duktiliteta ne mora uvek biti na strani GA. svojim nosivim karakteristikama. ovde treba biti oprezan. obuhvatajući pritisnutu zonu. Ovako utegnut presek je sposoban za prijem većih pritisnih naprezanja od slabije utegnutog preseka. Načelno. Ipak. superioran u odnosu na beton čak i kada je prijem pritiska u pitanju.13. a samim tim seodlaže i trenutak kolapsa preseka. opterećen i aksijalnom silom. Uticaj količine armature (nivo uticaja koji su je odredili) je sada presudan. odreñenoj uz uvažavanje svih postojećih okolnosti koje mogu uticati i na njeno smanjenje (na primer činjenica prisustva pritisnute armature u drugoj zoni). osim momentom. Očigledno je da više marke betona obezbeñuju prijem većih napona/sila pritiska. novembar 2010 za armiranje ne rezultira dodatnom sigurnošću (prikazano na Sl. Na račun ovoga. µ1>µ2). Sl. te da povoljno utiču na duktilitet. sprečava bočno širenje unoseći napone pritiska i u ravni normalnoj na pravac osnovnog pritiska.2 promila) su duktilniji od onih sa višom (RA – približno 2 promila). čelici sa nižom granicom razvlačenja (GA ima granicu razvlačenja na dilataciji od oko 1. Čelik je. Zato. Utezanje preseka gustom poprečnom armaturom. 85 proizilazi da će krivina κv imati manju vrednost.67).Betonske konstrukcije – radna verzija . a zatezanja povećava duktilnost. Duktilni preseci su armirani količinom zategnute armature koja je maksimalno bliska potrebnoj. • • Kvalitet betona. Sa Sl. Dijagram moment savijanja – krivina za dva različita koeficijenta armiranja Ako je presek. 84 . 86. • Armiranje pritisnute zone preseka. za nižu marku betona može i očitati. • Vrsta čelika. Za prijem istih uticaja prilikom dimenzionisanja. koliko proizilazi iz odnosa njihovih granica razvlačenja (400/240~1. Sa Sl. 86. Poprečna armatura. glatkog čelika će biti oko 65% više.

Sa prirastom opterećenja. skica c) u oslonačkom preseku. usvojena konstantne krutosti i nosivosti. ovo će i biti slučaj. 88. oslonački moment je dva puta. 88) tok preraspodele. sada.3. zbog jednostavnosti analize. odnosno donje zone. Saglasno linearnoj teoriji elastičnosti. doćiće i do pada njegove krutosti. skokovitu. na Sl. kako po dužini. Linijski elementi Sl. presek u sredini raspona 85 . Preraspodela momenta savijanja obostrano uklještene grede Posmatrana greda je. Kako je. još jednom. do početka razvoja prslina. promenu krutosti. 85 tri veličine krutosti koje odgovaraju prirastu spoljašnjeg momenta savijanja. Kada se dostigne moment pojave prslina (tačka A1. Sl. na primeru obostrano uklještene grede biće pokazan (Sl. Uticaj kvaliteta betona i vrste čelika na duktilitet preseka Prepoznajmo. veći od momenta u polju. tako i za slučajeve zategnute gornje. apsolutno. Analizira se promena momenata savijanja u krajnjem i u preseku u sredini raspona sa prirastom ravnomerno podeljenog opterećenja na gredi. Usvajajući ovakvu. 87.

86 .2...... Budući da je reč o plastičnim deformacijama.. bi mogao biti manji.. granicu razvlačenja.. kada je i ovaj presek dostigne (skica f)... Konačno.... Ovim je definisan kraj nosivosti grede...... statički neodreñena. to će mu..... koji još nije dostigao. novembar 2010 (neisprskao) veće krutosti.. Dimenzionisanje koje bi za cilj imalo ovu vrstu optimizacije je bazirano na preraspodeljenim uticajima. preraspodelom 3. nego bi se rešenja morala tražiti zametnim iterativnim postupcima u kojima je relativno velik broj variranih parametara... Zato je dalji prirast momenta u sredini vrlo mali. po rasterećenju greda bi u znatnoj i vidljivoj meri bila oštećena. Krajnji dijagram momenata savijanja ima jednake vrednosti momenta u polju i nad osloncem – momenat je preraspodeljen. dalje povećanje opterećenja ne može biti više praćeno prirastom momenta nad osloncem. Sada.1. eventualno i dimenzije preseka.. U praksi... Pravilnikom je dopušteno da se.. u čeliku.. Ili. momenti savijanja) statički neodreñenih nosača...... skica d).. ali je očigledno da je greda..2) µlim   µ1 µ2 µlim koeficijent armiranja zategnutom podužnom armaturom. preraspodela naknadnog opterećenja ka preseku u sredini... koji nije održiv. na ovaj način nije obezbeñeno najracionalnije projektovanje... tj..... Linearna teorija sa ograničenom preraspodelom Iako je pokazano da primena linearne teorije elastičnosti za granično stanje nosivosti može biti opravdana. valja primetiti da.... pri daljem prirastu opterećenja. (3.. Ovakvo ponašanje se prekida dostizanjem granice razvlačenja čelika u oslonačkom preseku (tačka D1..... realizacija celog opisanog toka bi bila praćena vrlo velikim deformacijama čelika i.3.. sile u presecima (konkretno. velikim otvorima prslina... umanje ili povećaju za sledeću vrednost datu u procentima:  µ − µ2  20 ⋅ 1 − 1  . a nad osloncem strm. .. pokrivajući jedno moguće ravnotežno stanje... odgovarati i brži prirast momenta. Opet ravnopravnih krutosti..Betonske konstrukcije – radna verzija . sve do trenutka formiranja prslina u središnjem delu elementa (tačka B2... samim tim.. utrošak materijala..... koeficijent armiranja pritisnutom podužnom armaturom. do potpunog optimuma nije lako doći. pri proračunu prema graničnim stanjima loma. sračunate prema linearnoj teoriji elastičnosti..13. granična vrednost (granica) procentna armiranja.. skica e).. a posledica ove rotacije je dalji „život“ grede. ovaj presek rotira na račun plastične deformacije. svako dalje povećanje opterećenja aktivira statički sistem kritične konfiguracije... preseci teže da uspostave momentnu sliku koja jednakim krutostima odgovara (dvostruko veći oslonački moment)...... Zbog velike meñuzavisnosti ulaznih i izlaznih faktora u ovoj analizi.. u stanju da primi viši nivo opterećenja od onoga koji rezultira momentom nosivosti kritičnog (ili kritičnih) preseka..

kako bi uslovi ravnoteže ostali zadovoljeni........ Granica procenta armiranja je data u sledećem obliku: µ lim = 0.... 3......... te se primena preraspodele u ograničenom obliku preporučuje......5) gde je sa xlim obeležena visina pritisnute zone koja odgovara stanju dilatacija od εb/εa = -3...................25 ⋅ h ....1..... 20% za µ1 − µ 2 = 0 . Povećanjem količine pritisnute armature se povećava duktilnost (smanjenjem pritisnute visine preseka) i omogućuje preraspodela.. (3..........5 µ lim ......... Budući da je teorija proračuna elemenata prema graničnim stanjima već prikazana. ..... Ili........ na ovaj način se statički neodreñena konstrukcija „podvrgava“ drugom ravnotežnom stanju.............. (3........ Redovno je proračun prema graničnim stanjima loma merodavan za dimenzionisanje........ na bazi odreñenih uticaja i poznate geometrije betonskih preseka.....3.. čime se postiže ujednačenije armiranje dve zone i izbegavaju se jako armirani oslonački preseci.4) Granica µlim je proistekla iz analize pravougaonog poprečnog preseka (ili.... (3.. DIMENZIONISANJE Pod dimenzionisanjem se......... 87 ...405 ⋅ σv fB ........5 ⋅ xlim = 0.... U oba slučaja............ ugibi)....... Linijski elementi Povećanje momenata savijanja u jednom preseku zahteva njegovo povećanje u drugim presecima....5/3...5 ⋅ µ lim .4...... .. Razlozi za ograničenje stepena preraspodele su u činjenici da visokim duktilnostima (koje zahtevaju viši stepeni preraspodele) mogu biti ugrožena granična stanja upotrebljivosti elementa (prsline. ali ovo je neophodno dokazati kontrolom graničnih stanja upotrebljivosti..................3) a mogućnost primene preraspodeljenih uticaja se ograničava sledećim uslovom: µ1 − µ 2 ≤ 0.. u užem smislu.... bar preseka sa pritisnutom zonom pravougaonog oblika) i ograničenju pritisnute visine preseka na četvrtinu statičke visine: x ≤ 0...5.2)................ Efekti proračuna na bazi preraspodeljenih uticaja mogu biti: smanjenje ukupne količine armature (čest slučaj kod nosača sa velikim udelom korisnog opterećenja) i/ili smanjenje razlike u potrebnoj armaturi oslonačkih zona i preseka u polju... Samo u retkim situacijama (jako opterećeni i armirani elementi.............. može se zaključiti da se dozvoljena preraspodela kreće u granicama izmeñu 10 i 20%: • • 10% za µ1 − µ 2 = 0.. podrazumeva odreñivanje potrebnih količina pojedinih armatura elementa...... strogi zahtevi po pitanju ugiba i/ili prslina) granično stanje upotrebljivosti je „kritično“ i zahteva korekciju potrebnih količina armature odreñene prema prvom........ Analizom izraza (3.... efekti su pozitivni.. na ovom mestu su date samo neke dodatne napomene....

....... Sadejstvujuća širina ploče Za ploče čija je debljina maja od desetine ukupne visine grede: b + 12 ⋅ d b = min  0 ....................25 ⋅ l0 / 3 .........10) 88 ...............3).....6)  e  Za nesimetrične T-preseke...... rezultuje potrebom za dodatnom količinom podužne armature: deo glavnog napona izazvan smicanjem zahteva dodatnu količinu zategnute armature................. ako je sprečeno bočno pomeranje i torzija (Sl..... Osim toga....... preporuka je da se za simetrične T-preseka usvaja manja širina: b = b0 + 6 ⋅ d ..... geometrije preseka i kvaliteta betona) ili specijalizovanog softvera.... 89a):  b0 + 20 ⋅ d  b = min b0 + 0... granične vrednosti uticaja momenata savijanja i aksijalnih sila odgovaraju istoj kombinaciji opterećenja.......Betonske konstrukcije – radna verzija .......... U proračunu prema graničnom stanju nosivosti. saglasno već izloženom (#2....... (3. dok torzionim uticajima odgovara potreba za podužnom armaturom ravnomerno rasporeñenom po obimu poprečnog preseka...... novembar 2010 Podužna armatura grednih elemenata je................... 89.. produkt proračuna grednog nosača prema graničnom stanju loma na simultano dejstvo momenata savijanja i aksijalnih sila.8) e  b + b + 5 ⋅ d b = min  0 1 ..................................... (3..13.................. takoñe... 89b):  b0 + b1 + 8 ⋅ d  b′ = min b0 + b1 + 0......7)  e/2  Sl............9) e/2  U proračunima prema graničnim stanjima upotrebljivosti – ugiba............................................ u funkciji širine grede (b0).................... (3...... Pri tome....... sadejstvujuća širina ploče (debljine najmanje 10% visine grede ili 8cm)....... Za praktičnu primenu razvijena su inženjerska pomagala u obliku tablica (bezdimenzionalni koeficijent k.. načelno.................... kao funkcija spoljašnjih uticaja..................... za grede izložene raspodeljenom opterećenju............... (3. kao i za proračun statičkih uticaja... iznosi za simetrične preseke (Sl........25 ⋅ l0 ....... (3............... razmaka nultih momentnih tačaka grede (l0) i meñusobnog rastojanja greda (e).... postupak obezbeñenja glavnih napona zatezanja....

Dodatno. Zato. Kosa gvožña se mogu projektovati samo u cilju prijema dela glavnog napona zatezanja izazvanog smicanjem. Prijem obešenog opterećenja uzengijama 89 . tj. čija se potreba odreñuje posebno za dejstvo smicanja. budući da je. treba dimenzionisati na dejstvo kosog momenta savijanja (koso savijan presek). 90. mesto povijanja locirano suviše daleko od oslonca. od mesta potrebe za kosim gvožñima. Sl. ova vrstu armature dobija preporuku primene samo kod preseka kod kojih bi armiranje vertikalnim uzengijama ugrozilo dobru ugradnju betona. povijanjem armature iz donje u gornju zonu. a posebno za dejstvo torzije. 91. iskustveno se njihova primena pokazala nepovoljnijom (veće širine prslina) od primene samo vertikalnih uzengija. Najčešće se projektuje u obliku vertikalnih uzengija. Prijem indirektnog opterećenja uzengijama Iako je pravac pružanja kosih gvožña takav da se njima postiže efikasniji (sa manjom količinom armature) prijem glavnih napona zatezanja. redovno. Višesečnost (više od 2) uzengija koje se prostiru celom visinom preseka može biti obuhvaćena proračunom samo na dejstvo smicanja. kosim delom redovno nije obezbeñeno i potrebno koso gvožñe. Proračunska poprečna armatura je rezultat proračuna grednog elementa na dejstvo glavnih napona zatezanja izazvanih transverzalnim silama i momentima torzije. Linijski elementi Nesimetrične T-preseke. kada nije sprečena torzija i bočno pomeranje.3. Sl.

i horizontalno i vertikalno. Prilikom usvajanja i rasporeñivanja šipki podužne armature neophodno je izborom profila i njihovim razmakom obezbediti uslove dobre ugradnje betona. 93. U Pravilniku. ovaj limit je 30cm. odredba kojom se minimalni razmaci moraju obezbediti i na mestima nastavljanja armature preklapanjem. Sa ciljem prijema obešenog ili indirektnog opterećenja. obezbeñuje i prostor za prolaz igle pervibratora u sve delove elementa prilikom ugradnje betona. na ovaj način definisan. 92b). rebrastom ili Bi-armaturom. mogu se projektovati i kose šipke (Sl. 91). 92a). 90 . dobre prionljivosti i postizanja kompaktnog zaštitnog sloja.1.13. izmeñu ostalog. minimalni čist razmak dve šipke. Ovim se. Svežnjevi (cvasti) 25 Posebne odredbe koje se odnose na detalje armiranja greda konstrukcija u seizmičkim područjima će biti prikazane u sklopu poglavlja Višespratne zgrade. Tada se njihova potrebna dodatna količina odreñuje iz uslova da same mogu prihvatiti kompletno predmetno opterećenje (Sl. ali ne manje od prečnika najkrupnije šipke ili 80% prečnika najveće frakcije agregata (Sl. Ipak. je 3cm. za elemente čija visina nije manja od 50cm (Sl. 92. treba primetiti da je. 90). Posebno je diskutabilna. minimalni razmak premali. U vertikalnom pravcu. Sl. a obezbeñuje se ubacivanjem dodatnih podužnih profila ne manjih od Ø8. Minimalni razmaci armaturnih šipki Kako bi se postigla povoljnija slika prslina. ARMIRANJE25 Grede se mogu armirati glatkom GA. 90) ili optrećenje po donjoj ivici grede („obešeno opterećenje“). Sl. 3. i teško ostvarljiva kod jače armiranih preseka. novembar 2010 U pojedinim situacijama.5. te da bi u praktičnim situacijama preporuka išla u pravcu usvajanja većih razmaka. uzengijama je neophodno prihvatiti indirektno koncentrisano opterećenje (Sl. maksimalni razmak izmeñu šipki glavne podužne armature je ograničen na 15cm.Betonske konstrukcije – radna verzija .

..... Linijski elementi Dopušteno je.. U situacijama jako armiranih preseka.. 93)...... Ako se grupa šipki (cvast) zameni ekvivalentnim (po površini) prečnikom.... f bk i σ v u MPa.. ne sme biti manji od 0.... . 94): 3 2 fbk µ1.. Ove odredbe se ne odnose na masivne betonske elemente... isprekidane linije)... grupisanje armature može biti jedini način obezbeñenja ugradnje betona... 0. U cilju sprečavanja krtog loma u trenutku pojave prsline.min = 5.............. kada aksijalne sile mogu biti zanemarene............ 94. u karakterističnim (lokalno najopterećenijim) presecima.. Sa druge strane....... kojom se. (3...25% za glatku armaturu GA240/360.....1 σv ..........3..... 94.. minimalni koeficijent armiranja. onda se za cvasti primenjuju ista pravila rasporeñivanja armature u poprečnom preseku (Sl.... Sl. bez obzira na prethodno.12) z 91 ........ definisan je minimalni propro- cenat armiranja glavnom zategnutom armaturom u funkciji marke betona (fbk) i vrste čelika (Sl........ korišćenje svežnjeva ima za posledicu i sve efekte analogne ugradnji profila velikog prečnika (granična stanja upotrebljivosti).. Minimalni procenti armiranja Dimenzionisanjem su odreñene potrebe za podužnom armaturom samo u karakterističnim presecima.. grafički........ odreñuje sila koju armaturom treba prihvatiti duž nosača....... ....20% za rebrastu RA400/500 ili BiA680/800 (Sl. Potreba za armaturom duž nosača.. Sila zatezanja u armaturi je količnik momenta savijanja i kraka unutrašnjih sila: Zu = Mu .......... ali ne i preporučljivo... se može odrediti prema liniji zatežućih sila..... (3..... grupisanje armaturnih prfoila u cvasti (maksimalno četiri profila)......11) Dodatno.....

Korišćenje ploče za smeštaj oslonačke podužne armature Kod oslonaca kontinualnih nosača T-preseka. momentne. po pravilu sa tankim rebrom. Sl. van širine rebra. Intenzitet skretnih sila je obrnuto proporcionalan radijusu povijanja.Betonske konstrukcije – radna verzija . Povijanje armature (i zategnute i pritisnute) izaziva skretne sile. čime se omogućava komforniji smeštaj podužne armature (Sl. često se donji deo preseka oblikuje proširen u vidu donje flanše. 92 . deo oslonačke podužne armature (ne više od 50% ukupne) se može smestiti u ploču. saglasno kotlovskoj formuli (Sl. Linija zatežućih sila Kako bi se linijom zatežućih sila obuhvatila i potreba za dodatnom podužnom armaturom usled smicanja. se obezbediti bolji uslovi ugradnje betona. 95. zbog mogućnosti istiskivanja zaštitnog sloja betona. pravca pružanja bliskog pravcu glavnih napona zatezanja.9. time. 97.5). novembar 2010 Sl. ne zahtevaju dodatnu podužnu armaturu. zbog čega je od izuzetne važnosti poštovanje pravila datih u smislu oblikovanja armature (#1. Kod projektovanja razuñenih (nepravougaonih) poprečnih preseka. za veličinu v. Deo armature u širini rebra može biti povijen u gornju zonu (kosa 26 Kosa gvožña. 97). 96. odnosno 50% statičke visine ako se za prijem smicanja koriste i kosa gvožña26. i. U blizini ivice betonskog preseka ovo je posebno opasno. 96). jednaku 75% statičke visine preseka kada se smicanje osigurava samo vertikalnim uzengijama. to se „radna“ linija zatežućih sila odreñuje horizontalnom translacijom prethodne.13. Posledica skretnih sila je i pojava zatezanja upravno na ravan povijanja. Skretne sile izazvane povijanjem armature Sl.

Armiranje kraja prepusta Nastavljanje podužne armature je neophodno kod greda velikog raspona ili kod kontinualnih sistema. Tako se. a vuta dobija svoju podužnu armaturu po visini nosača. Vertikalne vute se armiraju posebnom podužnom armaturom koja prati ivicu preseka. Linijski elementi gvožña ili prijem negativnih momenata). 99. a armatura van širine rebra se može postepeno ukidati. Osim vertikalnih uzengija. preko čela nosača. saglasno potrebi za armaturom. 98. Mesta nastavljanja armature kod kontinualnih greda Po celoj dužini. Kod horizontalnih vuta. u slučaju kontinualnih greda. podužnu glavnu armaturu iz gornje zone je poželjno poviti u donju zonu. Pri izboru mesta nastavka. 98). za prijem glavnih napona zatezanja mogu biti upotrebljene i kose uzengije i kosa gvožña. Sl. 100. armatura donje zone nastavlja preklapanjem preko oslonca. Čelo nosača se obezbeñuje horizontalnim ukosnicama (Sl. Sl. glavna armatura se vodi neprekinuta (ili nastavljena) u širini nosača. u ovom slučaju. 99). dok je gornju poželjno nastavljati u središnjoj zoni polja. Armiranje vertikalnih i horizontalnih vuta Kod slobodnih krajeva grednih elemenata (konzole). gredni nosači se armiraju zatvorenim uzengijama. Uobičajeno je da armatura vute ima posebne uzengije. a uzengije se na dužini vute projektuju promenljive visine. Sl. 93 . ne mora biti preklopljena. sidrenjem „unatrag“. na mestima najmanjih naprezanja. načelno prema dijagramu glavnih napona zatezanja. pravilno je armaturu nastavljati u pritisnutoj zoni. Podužna horizontalna armatura.3. dok prava armatura nosača „zadržava“ svoje (Sl. koji su po pravilu opterećeni koncentrisanim silama.

nisu posledica samo smicanja (generalno. reč je o simultano dejstvujućoj kombinaciji smicanja. mogu se odrediti na osnovu poznatih normalnih i smičućih napona. stalno valja imati na umu da lom nastupa usled prekoračenja glavnih napona zatezanja. 102....... . Zato je ovu vrstu loma teško precizno predvideti (treba ovde pomenuti i još uvek nedovoljno razumevanje fenomena). savijanja i torzije). a sam lom se redovno dešava kao iznenadan. Kako se za AB presek s prslinom. po visini preseka..13) 1 2 Ovo je razlog čestom pogrešnom imenovanju problema kao smičućeg.2 = ±τ . Glavni naponi.13...... Lom grede smicanjem. to celom visinom zategnute zone postoje samo naponi smicanja27: σ 1. Na slici (Sl. σb i τ. a ovi naponi. su karakteristične za zategnutu zonu i minimalnu širinu preseka. (3. Za kritičnu zonu karakteristične su kose prsline (savijana sredina grede ima vertikalne prsline). nakon zanemarenja normalnih napona upravnih na podužnu osu. uprkos uvedenim idealizacijama...Betonske konstrukcije – radna verzija . Sl.2 = ⋅ (σ b2 ± 4 ⋅τ 2 ) → nakon σ b = 0 → σ 1. 101. Sl.. novembar 2010 U linijskim AB nosačima uglavnom vlada ravno (ravansko) stanje napona. koje se pružaju u pravcu prostiranja glavnih napona pritiska (normalne na pravac glavnih napona zatezanja). izvor [21] Ipak. saglasno Teoriji elastičnosti... u zategnutoj zoni može zanemariti normalni napon.... 94 ........ Naponi izazvani torzijom 27 Maksimalne vrednosti glavnih napona zatezanja. 101) prikazan je smičući lom grede.

time. odnosno na 25cm. kada one imaju funkciju. uzengijama se postiže i utezanje poprečnog preseka. 104) je utvrñeno da najmanjom širinom kosih prslina rezultuje primena kosih uzengija. maksimalan razmak uzengija je ograničen na 1/2 visine grede. primena kosih uzengija je vezana sa problemima izvoñenja. podužne zategnute armature (Sl.3. u pojedinim situacijama. Sl. lokalno. na dužini osiguranja. povećanu sposobnost prijema pritiska. 105. Pravac pružanja torzionih prslina Sl. odnosno na 15Ø. 91). Linijski elementi Sl. Sa druge strane. zbog čega se ne primenjuju često. U suprotnom. prima „obešeno“ opterećenje. gde je Ø prečnik najtanje podužne armature (manju od ovih vrednosti). odnosno na 30cm. 104. zatim vertikalnih. Uz napomenute probleme vezane za kosa gvožña. Širina kosih prslina u funkciji načina poprečnog armiranja Eksperimentalnim ispitivanjima (Sl. minimalni procenat armiranja uzengijama na dužini osiguranja 95 . 103. Dodatno. Osim obezbeñenja glavnih napona zatezanja. pri savijanju) sprečavanjem širenja i. Načini armiranja pravougaonog preseka uzengijama Maksimalno rastojanje uzengija je ograničeno na 2/3 visine grede. armiranje vertikalnim uzengijama ostaje dominantno i preporučeno. kada nije prekoračena smičuća nosivost betona. Pokazano je da se. a da je najveća širina karakteristična za primenu koso povijene podužne armature (kosih gvožña). što rezultira formiranjem troosnog stanja pritiska podužno pritisnutih elemenata (ili delova preseka.

.. Sl.. Trajektorije napona pritiska Sl. Ove druge su obavezne kod torziono opterećenih preseka. 97... osim u rebru. u funkciji površine preseka šipke uzengije (auz) i razmaka uzengija (euz): µuz = m ⋅ auz . Poželjno je (jaka preporuka) da se jednom uzengijom obuhvati ceo poprečni presek..... novembar 2010 iznosi 0. glavne napone zatezanja je neophodno kontrolisati. uzengijama je.2%... 106b)..... ..... 105c)... upravno na pravac pružanje grede (na primer kod rebrastih tavanica).. Uzengije se mogu projektovati kao zatvorene i preklopljene oko ugaone šipke ili preklopljene oko kraće stranice.... Kod razuñenih poprečnih preseka (T.... 106a).... I).. Višesečne (više sečnosti od 2) se projektuju u istom preseku i pružaju se celom visinom preseka (Sl..... Kod ovakvih preseka.... potrebno obuhvatiti kompletnu podužnu armaturu. i u ploči (Sl......14) b ⋅ euz gde je sa m označena sečnost uzengija.. kosa gvožña moraju biti postavljena na razmaku ne većem od 30cm ili 50% statičke visine preseka.. Sl.13......... posebne uzengije rebra i flanši. oblikovanjem..... 108. Ukoliko se primenjuju..... kako je prikazano na Sl....... Kada se deo oslonačke armature preseka spojenog sa pločom smešta u ploču. ali i kod loših uslova sidrenja uzengija... naponi pritiska (od reakcije oslonca) normalni na pravac armature poboljšavaju uslove sidrenja.. kao i formiranje pritisnutih dijagonala. Uzengije kod razuñenih preseka U zoni oslonca.... Završetak horizontalne armature vertikalnim i horizontalnim kukama 96 . 106. formiraju se. Procenat armiranja uzengijama je definisan na sledeći način. Uzengije flanši mogu biti zatvorene ili se sidriti u rebru (Sl. 107.. u istom preseku. (3.Betonske konstrukcije – radna verzija ......... Ovakvo oblikovanje uzengija može biti opravdano i kada je njima potrebno primiti momente savijanja u ploči.

armiraju se odvojenim šipkama gornje i donje zone. izuzetno malih raspoloživih dužina. Sidrenje podužne armature iznad oslonca Oslonačke zone moraju biti projektovane dovoljne širine. a čelo nosača se prožima otvorenim horizontalnim uzengijama. i jednostavnijeg armiranja odvojenom armaturom dve zone. 110). usvojenim načinom armiranja pokriva se potreba za armaturom definisana „pomerenom“ linijom zatežućih sila. Sidrenje glavne armature indirektno oslonjene grede Kod armiranja kontinualnih greda moguć je izbor izmeñu racionalnijeg (manji utrošak čelika) armiranja povijanjem šipki iz donje u gornju zonu. mogu se primeniti specijalni načini sidrenja armature.3. 111). u svojim kosim delovima. prečnik kuke Dr se proračunava. poput zavarenih ploča ili šipki upravnog pravca (Sl. U slučaju potrebe. Sl. Sl. 109. biti produžene preko slobodnog oslonca i sidriti kukom. kada deo povijene armature. za prijem sila cepanja. Sl. U slučaju ograničenog prostora za sidrenje. naravno. Sidrenje može biti u horizontalnoj ili vertikalnoj (češće) ravni (Sl. Visoke grede sa odnosom raspona prema visini u granicama izmeñu 2 i 5. a locirane na način koji ne ugrožava ivični beton (Sl. 111. slobodnim krajem. 110. kojima treba prihvatiti ukupne glavne napone zatezanja. 109). 114). Linijski elementi Ivične šipke donje zategnute armature moraju. U oba slučaja. 108). te pravim šipkama (Sl. orijentaciono. Od posebnog značaja 97 . Loše projektovan položaj/širina oslonca Indirektno oslonjena greda treba imati glavnu armaturu sidrenu u horizontalnoj ravoslonjena ni. te vertikalnim uzengijama. kako bi se izbeglo poklapanje efekta cepanja betona usidrenjem šipki sa pravcem prslina glavne grede (Sl. može da preuzme i funkciju obezbeñenja glavnih napona zatezanja (diskutabilno!). početak kuke mora biti bar 3cm udaljen od ivice oslonca.

zbog uštede u utrošku materijala. 130 i 160cm. novembar 2010 kod ovih nosača je (analogno zidnim nosačima) dobro usidrenje šipki glavne armature i obezbeñenje nosača horizontalnom armaturom celom dužinom grede. Varirana je visina preseka u sredini: visina preseka na krajevima je u svim slučajevima 60cm. Osim racionalizacije oblika (visina preseka prati. opterećene sopstvenom težinom i ravnomerno raspodeljenim linijskim opterećenjem. Otud se ovakvi nosači najčešće primenjuju kao glavni krovni nosači konstrukcija tipa industrijskih hala. Na Sl. linearan. Tada se redovno izvode horizontalne donje ivice i nagnutih gornjih ivica. Već iz priloženog. 100. 98 . 113 prikazan je primer četiri simetrične grede pravougaonog preseka raspona 10m. paraboličan. opet najčešće. Armiranje visokih greda: prosta i kontinualna greda Kako je prirast visine kod ovakvih nosača. Glavna armatura se celim ili većim iznosom prostire celim rasponom. često se koriste nosači promenljive visine. promenu momenata savijanja). Na slici su prikazani dijagrami potrebe za podužnom armaturom u donjoj zoni preseka. Za nosače sistema proste grede relativno velikih raspona. pogotovu u situacijama kada su projektovane kao montažne konstrukcije. 112. 77).Betonske konstrukcije – radna verzija . Sl. najčešće. a prirast momenta.13. otprilike. u formi zatege (Sl. 112). a u cilju dalje racionalizacije poprečni preseci se projektuju T ili I-oblika (Sl. nagib ivice siluete prouzrokovan promenom visinom se može pogodno iskoristiti u cilju obezbeñenja nagiba krovne ravni. a središnje visine su 70. to se maksimalna potreba za armaturom ne registruje u presecima sa maksimalnim momentom savijanja. očigledno je položaj preseka sa maksimalno potrebnom armaturom zavisi od nagiba gornje ivice – većim nagibima odgovaraju „kritični“ preseci bliži osloncima.

pad potrebne armature u delu izmeñu kritičnih preseka se odražava i na pad usvojene armature – presek u sredini će imati istu količinu armature kao i kritični preseci. Prilikom armiranja ovakvih elemenata. 113. Čak i ako ovim nije odreñena maksimalna potreba za armaturom.3. mogu se kontrolisati preseci na trećini raspona. Dijagrami promene potrebe za podužnom armaturom za različite A-nosače U praksi. Linijski elementi Sl. razlike nisu velike. za grubu orijentaciju. 99 .

114.Betonske konstrukcije – radna verzija . Dva varijantna rešenja armiranja kontinualnih greda 100 . novembar 2010 Sl.13.

101 . kod kojih ovi efekti mogu biti zanemareni proračunom. Alternativno. primenjuju se kružni i poligonalni oblici. 115. savijan. Tada može biti opravdano usvajanje nesimetrične dispozicije poprečnog preseka. i vitke. reč je o zidovima. koso. 3. pravougaoni presek stubova je znatno racionalniji u odnosu na gredne elemente. Poprečni preseci stubova U pojedinim situacijama. osim uslovima dobre ugradnje betona i pravilnog konstruisanja betona. Imajući na umu alternatvni karakter horizontalnih dejstava.2. kada je stub jednoosno savijan.3. KRATKIH DIMENZIONISANJE KRATKIH STUBOVA Kratki stubovi se dimenzionišu saglasno uticajima proizašlim iz analize elementa/konstrukcije prvog reda. projektuju kao dvoosno ili jednoosno simetrični. koji prvenstveno potiču od horizontalnih dejstava. U suprotnom. zaduženi i za prihvat momenata savijanja. a maksimiziraju momenti 28 S obzirom na silu pritiska. Minimalne dimenzije preseka stubova su. kod kojih to nije slučaj. stubovi mogu biti opterećeni i značajnim momentima savijanja nastalim kao posledica delovanja gravitacionog opterećenja.1. kao najjednostavniji za izvoñenje28. 115). osim za prijem i prenos aksijalnih naprezanja. 3. Najčešće se primenjuje pravougaoni oblik poprečnog preseka. po pravilu. OBLIKOVANJE STUBOVA U konstrukcijama su. momenti savijanja mogu biti orijentisani u pravcu jedne od glavnih osa preseka stuba. Sl. a kod montažnih stubova česta je primena razuñenih oblika preseka u cilju racionalizacije utroška mateijala (Sl. odreñeni i efektima izvijanja.2. Najčešće su vertikalnog pravca pružanja. ili u pravcu koji se ne poklapa ni sa jednim od glavnih. STUBOVI Stubovi su linijski elementi značajnih vrednosti aksijalnih sila pritiska. presekom i armiranjem. stubom se smatraju elementi kod kojih je odnos stranica poprečnog preseka manji od 5. stubovi se najčešće.2. Saglasno osetljivosti na uticaje izazvane deformacijom (izvijanje) stubovi se mogu klasifikovati na kratke. Načelno. ona kojom se minimiziraju aksijalne sile pritiska.2. U betonskim konstrukcijama se javljaju kao samostalni elementi ili u sklopu okvirnih sistema. kada je stub dvoosno. Preseci su u stanju centričnog ili ekscentričnog pritiska (u fazi malog ili velikog ekscentriciteta). Pri tome. a merodavna kombinacija opterećenja je. Linijski elementi 3.

.. Centrično pritisnutim stubovima će. Potreba za podužnom armaturom stuba je u potpunosti odreñena osnovnim proračunskim pretpostavkama graničnog stanja nosivosti i proizilazi kao rezultat zadovoljenja uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila na nivou preseka. U cilju postizanja univerzalnosti. 116. (3.. odgovarati maksimalne vrednosti parcijalnih koeficijenata..15) 2 b ⋅ d ⋅ fB b ⋅ d ⋅ fB f B Ab f B Projektantima danas.. sa jedne strane. mu = .. U opštem slučaju. dijagrami se daju u bezdimenzionalnom obliku. preko bezdimenzionalnih vrednosti aksijalne sile (nu). kojima se daje veza izmeñu graničnih vrednosti momenata savijanja i aksijalne sile... zametna i zahteva pomoć odgovarajućih inženjerskih pomagala. i potrebe za armaturom i graničnih dilatacija. to su interakcioni dijagrami...... naravno.. Meñutim. U slučaju jednoosno savijanih stubova.. Sl. Paralelno. µ = µ ⋅ v = a ⋅ v . Interakcioni dijagram za pravougaoni poprečni presek Kod koso savijanih preseka. parcijalni koeficijenti sigurnosti mogu uzeti povećane vrednosti.... izvesno.. momenta savijanja (mu) i količine armature (µ – mehanički koeficijent armiranja): nu = Nu Mu σ A σ . za poznat odnos količina armatura uz pojedine ivice poprečnog preseka.. na raspolaganju stoji i lepeza specijalizovanih softverskih alata kojima se rešavaju problemi ovog dimenzionisanja. .13. presek opterećen momentom savijanja čiji se pravac (napadni pravac) ne poklapa sa nekom od glavnih osa se savija oko ose (pravac savijanja) koja se ne poklapa niti sa nekom od glavnih osa... podrazumeva zadovoljenje tri uslova ravnoteže.. skladno rezultujućem dilatacionom stanju. kalkulacija je.Betonske konstrukcije – radna verzija .. niti sa napadnom osom momenta.. linije kojima se povezuju tačke istog dilatacinog stanja su prave. novembar 2010 savijanja. rešavanje problema odreñivanja potrebne količine podužne armature je složeniji.. umesto dva. Daju se u formi familije izo-krivih kojima se na polju Mu-Nu spajaju tačke iste potrebe za armaturom.. za praktične potrebe. Ugao ose savijanja (rezultujuće neutralne linije) uvek pravi otklon od napadne ose momenta ka osi manjeg momenta inercije idealizovanog preseka 102 . sa druge. već utoliko što.. Kod stubova sa malim vrednostima momenta savijanja.

Geometrijski. Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično ). α. zbog čega je na ovaj način samo ). Koso savijan presek Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine armature. Reč je o zahtevnom problemu. često. iako odstupanja. 103 . 119). Variranjem napadnog ugla i aksijalne sile formiraju se interakcione površi za erakcione predmetni presek (Sl. korišćenjem odgovarajućeg softvera moguće doći do rešenja. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom si sistemu Mxu-Myu-Nu. armiranog preseka napadna osa momenta i osa savijanja se poklapaju. nisu velika (Sl.3. može biti definisana kao maksimalni moment savijanja nekog napadn napadnog ugla. Sl. gde su Mxu i Myu projekcije graničnog momenta na glavne pr pravce. 117). Linijski elementi (Sl. pri odreñenoj vrednosti aksijalne sile. te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama. tačke koje sad odgovaraju jednom stanju a). dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni. Sl. 118. 117. 118b) b). 118a). Interakciona površ i kriva koja spaja tačke istog ugla savijanja Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog preseka podrazumeva odreñivanje rezultujućeg nagiba neutralne linije i njenog visinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim sinskog silama (Sl.

. U tom smislu se često koristi pomoć interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika PBAB) ili se problem koso savijanog preseka razlaže na dva problema jednoosno savijanog savijanih preseka... 120)... . granične vrednost sile za jednoosno savijan presek.1/Nux) - odgovara C B 1/Nuy ekscentricitetu ex′.. 119..... ovog Naime....0........... Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom izrazom: 1 1 1 1 ...1/Nu0) .... koju odr odreñuje Bresler-ov 104 ..... takoñe... zadatim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri ta tim tačke: 1/Nu tačka A (0. kojom se umesto veze Mx–My–N....... pri čemu je ex = 0.. Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifik modifikacijom interakcione površi...Betonske konstrukcije – radna verzija .. konveksna.. Novoformirana površ je...ey.... (3.1/Nuy) - odgovara ey 1/Nux maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili na noj ex maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili n noj na ekscentricitetu ey′... daje veza ex–ey–1/N (Sl... U ovom drugom slučaju......... 120.... PBAB zahteva i.... tačka D’ D B (ex.13.. ..... dodatno.. novembar 2010 Sl.. tačka 1/Nu0 A C (0...... Ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije poljašnjih U praksi se i dalje koriste približna rešenja.. zadovoljenje tzv.0......... ey ex Sl. Bresler-ovog kriterijuma „recipročne sile“...... ednost granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek. Bresler-ov približni postupak ov Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka D (tačka na interakcionoj površini) i D’ (tačka na sekantnoj ravni.16) = + − N u N ux N uy N u 0 Nu Nux i Nuy Nu0 granična vrednost aksijalne sile.. u dva pravca. pri čemu je ey = 0. Tačka granične nosivosti na ).....odgovara maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili za centrično opt opterećen presek.....

...3..17) Šipke podužne armature treba da budu simetrično rasporeñene. 122). 121).. Kod razuñenih i nesimetričnih preseka.. projektantima je preporučena primena nešto većih minimalnih koeficijenata u praksi... . desno).3.....6%. Sl. Broj šipki podužne armature treba da zadovolji i uslov da se u svakom uglu preseka nañe bar jedna (Sl.2... tako da im se težište poklapa sa težištem preseka...8 i 1.. Kod vitkih elemenata.. Ipak.. zbog konveksnosti Error! found..6% . 123... minimalni ukupni koeficijent armiranja za kratke stubove je 0.. interakcione površi. 3... Linijski elementi kriterijum) na Sl. a maksimalni 6%.... a neugaone šipke podužne armature treba obuhvatiti dodatnim zatvorenim uzengijama u cilju sprečavanja njihovog lokalnog izvijanja (Sl.4% ≥ 0......... (3. Sl. na sledeći način29: min µ = λ 50 − 0.... minimalni procenat armiranja je funkcija vitkosti.. 120Error! Reference source not found.. takoñe treba težiti ispunjenju ovog zahteva..... ARMIRANJE STUBOVA Minimalni poprečni presek podužne armature stubova je Ø12. 122.. 105 .... jer su tamo najefikasnije (Sl.. 121.... ovim nije obezbeñena konzervativnost postupka a priori... Maksimalno rastojanje podužnih šipki Kod jako armiranih preseka poželjno je grupisanje šipki podužne armature u uglovima preseka.. izmeñu 0. 29 Dati izraz je čest predmet kritika i teško ga je opravdati.. Minimalan broj podužnih šipki Maksimalno meñusobno rastojanje podužnih šipki ne sme biti veće od 40cm.0%.. Treba primetiti da tačka sekantne ravni D’ nije unutar trougla. Iako je. bar približno... prikazani trougao izvesno unutar interakcione površi.....

125). 123). Sl. manju dimenziju presek ili 30cm (najmanja od ove tri). U cilju obezbeñenja od lokalnog izvijanja pritisnutih šipki. Sidrenje i nastavljanje spiralne armature 3. razmak izmeñu uzengija stubova je ograničen na 15 prečnika najtanje šipke podužne armature. Pravilnikom. stub se smatra zasebnim elementom ili izdvojenim iz konstrukcije. 123. Nastavljanje se sprovodi na dužini ne manjoj od 30Ø uz dodatno sidrenje krajeva bez kuka. Maksimalni hod spirale spiralno armiranih stubova je ograničen na 20% prečnika betonskog jezgra. Ovim ugibom.4. aksijalne sile i momenti ili. za dužinu ne manju od 20Ø (Sl. Minimalni hod spirale je definisan opštim pravilima za armiranje.Betonske konstrukcije – radna verzija . odnosno na 8cm (Sl.13. 125. 106 . treba predvideti preklapanje zatvorenih ili otvorenih uzengija (Sl. Uticaji na krajevima stuba. Uzengije na konkavnim uglovima stuba razuñenog preseka treba prekinuti kako bi se izbegla mogućnost izbijanja zaštitnog sloja. Sl. VITKI STUBOVI30 izazivaju deformaciju (ugib) stuba. Umesto toga.2. za podužne profile veće od Ø20. 124). 30 Na ovom mestu. Uzengije razuñenih preseka i grupisanje podužne armature Minimalni profil uzengija je Ø6. Razmak uzengija i hod spirale Primena spiralno armiranih stubova je. odnosno Ø8. ekscentrična aksijalna sila (na ekscentricitetu e = Mu/Nu31. novembar 2010 Sl. sidrenjem unutar mase betonskog preseka u minimalnoj dužini od 30Ø bez kuke. kružnog ili mnogougaonog poprečnog preseka prečnika ne manjeg od 20cm. ograničena na centrično pritisnute stubove vitkosti ne veće od 50. za podužnu armaturu do Ø20. Spiralna armatura se završava punim krugom u ravni poprečnog preseka. 124.

. te ukoliko je aksijalna sila veća. zbog čega se u praksi koriste poje računski pojednostavljene metode... Linijski elementi ekscentricitet aksijalne sile se povećava.... Pro Problem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitk (vitkiji).. a prirast ugiba ugiba/momenta sa aksijalnom sil silom je nelinearan (Sl. Dužina izvijanja je osnovni parametar – mera – osetljivosti elementa na efekte izvijanja...... nego je od interesa analizirati ravnotežno stanje deformisanog elementa. (3. stub je armiranobetonski.... računski zametno.... tačaka žinom infleksije........ pod kojom ova dolazi do neograničeno velikog deformisanja ( (Sl.. saglasno teoriji drugog reda saglasno (teorija velikih deformacija)....... Očigledno.. Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima....... količina potrebne podužne armature. kritična sila Pc (Euler-ova kritična sila)... Sl.....0 ( 128)... prirast momenta izazvan ugibom može biti značaja a njegovo značajan.. a samim tim i momenat savijanja i...... 107 ... Budući da su stubovi opterećeni značajnim aksijalnim silama. Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja Prema teoriji elastične stabilno stabilnosti..... ..18) gde se pod dužinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili........ 127)....0 (Sl...... (Sl. faktor efektivne dužine k nalazi se u granicama od 0. 126. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je.5 ≤ k ≤ 1. i na nivou izdvojenog stuba. stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1.. 126).. moguće su situacije u kojima razmatranje ravnote ravnotežnog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti. 126) aksijalno opterećenog el ) elementa (do gubitka stabilnosti).... što njegovo ponašanje čini i materijalno nelin nelinearnim.. Pri tome.. zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim iz analize konstrukcije).. 31 S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti........ skladno.. li = k ⋅ l .3. dok je u slučaju )........ zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature.. se izračunava u funkciji savojne krutosti (EI) i dužine izvijanja stuba (li): Pc = π 2 EI li2 ... .. uticaji su dati u graničnom obliku (indeks – u)...

................ i I Sl........ ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba32 dalji proračun se može sprovesti na izdvojenom zglobno vezanom zamenjujućem na stubu dužine li........... stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti. Uopšteno gledano......19) .Betonske konstrukcije – radna verzija ........ U bezdimenzionalnom obliku.. su neka vrsta idealizacije..... Doda Euler-ovi Dodatno......... 127...... Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja usled uticaja normalnih sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja........ 129..... Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji 32 U opštem slučaju.... Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima icijenti Sl.... dužina izvijanja relativizovana radij radijusom inercije daje parametar vitkost stuba: λ= li A = li ⋅ .................. stubovi u konstrukcijama su na krajevima elastično uklješteni i različ različi- tog stepena pomerljivosti. 128......13............... a prikazani Euler ovi slučajevi.. te je ovo oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka... novembar 2010 Sl... ............. 108 ....... (3.....

........ njenu krutost treba redukovati.. Uslovi oslanjanja.. zbog čega...... 131): edukcije k= ∑ ( E I / l ) . .. snim. 129 i njena prome(Sl. ne preporučuje se usvajanje koeficijenta efektivne dužine manjeg od 0... u opštem slučaju... dok će za zglobno vezan kraj stuba koeficijent k težiti beskonačno velikoj vrednosti. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno vez ati vezana smanjuje stepen uklještenja stuba.............. bez obzira na rezultat....... sastavni deo podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi)....... Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja...... 130...85.... Linijski elementi Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su... (1. u dva ortogonalna pravca su različiti. Evrokodom je predložena redukcija krutosti za 50% preko faktora redukcije α (Sl.... Za uklješten kraj stuba (vezan za beskonačno krutu gredu) biće k=0. 129) na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa... (Sl.. na veličinu i oblik deformacione linije bitno utiče krutost greda (Sl. b) pomerljivi krajevi s stuba Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja supro suprotnih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru. jer se u protivnom dobijaju potc potcenjene vrednosti dužine izvijanja.. Takoñe.. Ovo čini problem odreñ odreñivanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno ko kompleksnim... Tako konzolna greda neće uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba.. Sa odreñenim koeficijentima k.. Pored ovoga... . i samo približno rešivim... Sl... Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi.. te njenu krutost ne treba uračunavati u sumu krutosti greda.. prilikom sračunavanja krutosti greda.3......... Vrednost k ... iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba....... U praksi je uobičajeno odreñivanje dužine izvijanja stubova saglasno nomogramima odreñivanje za odreñivanje efektivne dužine stuba ( 130).....koeficijenta treba minimalno uzeti kao 0.20) ∑ (α ⋅ E I / l ) C C C B B B 109 .. a samim tim i deformacije......4.

gubitkom stabilnosti. Za stubove velikih vitkosti (λ3). privelikih rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati prirastom unutrašnjeg momenta savijanja.Betonske konstrukcije – radna verzija .13. interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količ količinu armature u preseku. 131. 132. Odreñivanj k – koeficijenata krajeva stuba S2 Odreñivanje Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu e. Granična ravnoteža je dostignuta pre iscrpljenja nosivosti preseka. Uticaj vitkosti na graničnu nosivost stuba i vrsta sloma u funkciji vitkosti Spoljašnja. za različite vrednosti vitkosti stuba prikazana je na Sl. Sl. preko nelinearnih komponentnih zavisnosti napona i betona. 33 Dimenzionisanjem preseka saglasno graničnoj nosivosti uvažena je materijalna nelinea graničnoj nelinear- nost. Sa povećanjem vitkosti (λ2) raste i uticaj efekata drugog reda. Prava linija odgovara teorijskoj nultoj vitkosti stuba. Uticaji teorijskoj drugog reda ne postoje. Za niske vitkosti. Sa porastom vitkosti. novembar 2010 Sl. no granična nosivost je još uvek uslovljena nosivošću kritičnog preseka. deformacija štapa ima zanemarljiv uticaj na njegovu graničnu uticaj nosivost. 132. a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava materijalnu nelinearnost33. 110 . povećavaju se i uticaji drugog reda. koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka.

..... 111 . Načelno. ..... Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju.. (3... i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda: e1 = M u / Nu .......... može biti tretiran kao kratak..... No...... M u = 0...... stub je vitak i dodatna analiza kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora biti sprovedena. ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici.......22) .......... reč je o odnosu momenta savijanja i aksijalne sile...21)    02  Momenti na krajevima stuba...4 ⋅ M 01...... u opštem slučaju. u situaciji najpovoljnije distribucije momenta savijanja..... Okvir 4 Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Slično..... kako je. odgovara ekscen- tricitet aksijalne sile prvog reda.. .......... M u = 0........ Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima...65 ⋅ e02 + 0. Ovim čak i stub vitkosti 75...u .... 133....23) Ukoliko stub ne može biti klasifikovan kao kratak.....................u ... (3....... stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan.. Po apsolutnoj vrednosti. Linijski elementi Saglasno ovome postavljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i avljaju vitke (Sl.... M02 je veći od M01. ovaj ekscentricitet se računa na bazi ekvivalentnog momenta savijanja prvog reda (Okvir 4): e1 = M u / Nu = 0. za nepromenljivu aksijalnu silu... (3..u + 0.....u + 0. to su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija).... M01 i M02..35 ⋅ e01 .... 133). e1...... Osim efekata drugog reda.. kao i reološki efekti... Sl. Osim ovoga....... moment savijanja promenljiv po dužini stuba......................65 ⋅ M 02.6 ⋅ M 02.. kratkima se smatraju oni stubovi kod kojih je zadosmatraju voljeno: λ ≤ 25 ⋅  2 − M 01 M  .5 ⋅ λ / 75 za λ ≥ 75 . a ukoliko je stub centrično opterećen...35 ⋅ M 01. daju pozitivan odnos ukoliko zatežu istu stranu stuba.....3. preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile i odgovarajuće dužine stranice preseka (visine) (visine): e1 / d ≥ 3.5 za λ ≤ 75 e1 / d ≥ 3.. . .................... Prema Pravilniku. Klasifikacija stubova Momentima savijanja prvog reda..

..Betonske konstrukcije – radna verzija ........... 3.......1....... 2 cm < ea = l0 / 300 < 10 cm .... ...... 135b): 1/ 150 za jednospratne okvire tgα =  ......................... ricitet ekscentricitet usled tečenja.25) ili preko dodatnog nagiba34 (Sl... i ekscentricitet drugog reda........................ Tako.. ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija (slučajni).......24) Sl......4... Ekscentricitetom usled netačnosti pri izvoñenju obuhvataju se dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih sila... etot = e0 + ea + eφ + e2 = eI + e2 ...... .... ukupni (totalni) ekscentricitet aks o aksijalne sile.....26) .. Domaći propisi ga definišu kao ( 135a): (Sl.................. 134) ): • • • • ekscentricitet prvog reda.... e2: .... e0...... no treba imati na umu i da... novembar 2010 Dijagramom je prikazana razlika. (3... (3............... zbog čega su i grupisana u vidu ekscentriciteta eI................ ....... ea...... Parcijalni ekscentriciteti i ukupni ekscentricitet Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda.... 134. saglasno Evrok prikazana Evrokodu........ 112 .... kako je to već učinjeno za ekscentricitet prvog reda.... 1/  1 / 200 za visespratne okvire 34 Za horizontalno pomerljive konstrukcije..13.. .... eφ................... (3. Ukupni ekscentricitet Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne sile. može biti prikazan kao zbir sledećih pojedina pojedinačnih ekscentriciteta (Sl............ ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta e02....2......... nakon deformacije stuba....

.. primenjuju i postupci kojima se modifikuje veza izmeñu napona i dilatacija u betonu za dugotrajna opterećenja.. nelinearan zakon tečenja. analiza uticaja efekata tečenja betona se izdvaja posebno prilikom dokaza granične nosivosti vitkog armiranobetonskog stuba... Linijski elementi Sl. Sa odreñenim parcijalnim i ukupnim ekscentricitetom... e0 / d > 2 ili N g ≤ 0...27) gde su Ng i Nq eksploatacione vrednosti aksijalne sile pritiska usled stalnog i usled ukupnog opterećenja........ redukuju krutosti armiranobetonskih elemenata....... Konačno.. kao i postupci kojima se. ekscentricitet drugog reda je faktor koji primarno razlikuje metode proračuna efekata vitkosti... kao i postavljanje odgovarajućih kriterijuma kada uticaj tečenja betona nije neophodno obuhvatiti proračunom.. N E = .. redistribucija naprezanja beton-čelik i dr. (3.. Prema PBAB87. koji odgovara ukupnom ekscentricitetu etot (moment savijanja prvog reda Mu odgovara ekscentricitetu I reda e0 < etot).. 135..... osim na ovaj način... a samim tim i smanjenje njihove nosivosti....3.. Zbog jednostavnosti primene............... efekti tečenja mogu biti zanemareni proračunom ako je ispunjen bar jedan od sledeća tri uslova: λ < 50 ..... 113 .)..28)   NE l02   NE je Euler-ova sila izvijanja za stub krutosti preseka EbIb i dužine izvijanja l0.. recimo Mu2. a nekoliko postupaka je prikazano u nastavku. .. Zbog toga se može smatrati opravdanim korišćenje približnih metoda proračuna... 35 U praksi se... Tačan proračun ovih efekata podrazumeva upotrebu složenog matematičkog aparata (isprskao presek... efekti tečenja se uvode preko dodatnog ekscentriciteta njime izazvanog:  αE  N π 2 Eb I b eϕ = ( e0 g + ea ) ⋅  e1−α E − 1 . (3. na račun tečenja.. .2 ⋅ N q .... kritični presek stuba se dimenzioniše prema aksijalnoj sili i uvećanom momentu savijanja... α E = g ... Ukoliko ni jedan od uslova nije ispunjen... Računska imperfekcija Tečenje betona kod pritisnutih vitkih armiranobetonskih stubova izaziva povećanje ugiba...... Efekti tečenja se u proračun uvode putem procene ekscentriciteta usled tečenja35.

. ovaj godnih) model-stub.... 100 d d e λ − 25 ... kada je 2.. 133 dozvoljena je primena približnog postupka dopunske 133) ekscentričnosti36....... .. .......... ne može biti primenjen kod st stubova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda n njime vrlo grubo procenjen)....... Kao osnovu..........4......... Naime... Zavisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda avisnost Mmodel odel3....50 .. uvećanog...29) . novembar 2010 No.. (3... (3.... 3.Betonske konstrukcije – radna verzija ....30 ≤ 0 ≤ 2... kada je 0 ≤ 0 ≤ 0................... za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje um umereno vitkih stubova. kada je 0... e0...50 ...... 160 d e2 = d ⋅ e  e λ − 25  ⋅  3.50< 0 < 3. e2 = d ⋅ e2 = d ⋅ e e λ − 25 ⋅ 0. ). e2. Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji po postupci.. tena gruboj proceni samog ekscentriciteta drugog reda..30) ...31) 160  d d Sl. 114 .13. na sledeći način ( 136): (Sl.. Naravno.. ekscentriciteta aksijalne sile kao zbira parcijalnih (3.2........1 + 0 ..... ovi postupci mogu biti primenjeni i u polju umereno vitkih stubova.. 36 Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija... Veza M-N-κ i model-stub metod Prethodni postupak.... stub uvek treba proveriti i u presecima koji se nalaze izvan dužine izvijanja.... kao tačniji. može se dogoditi da uticaji prvog reda na krajevima nepomerljivog stuba (linearno promenljivi momenti po dužini stuba imaju maksimalne vrednosti baš na krajevima) rezultuju većom potrebn potrebnom količinom armature nego preseci u kritičnoj zoni dužine izvijanja..2...... u funkciji vitkosti i ekscentriciteta prvog reda.......... kako god odreñeni uvećani momenti bili...5 − 0  ...4... koji se odlikuju većom tačnošću. Postupak bazira na izračunavanju ukupnog.. iako jednostavan za primenu..24)..........3.30 .... (3. Jedan od najpogodnijih (najmanje nepogodnih) za praktičnu primenu je postupak model stub.2.. 136........ Sl.. . Postupak dopunske ekscentričnosti Domaćim Pravilnikom..

.. ........ Za uspostavljanje ove veze uvode se pretpostavke proračuna prema graničnom st stanju loma.... Za praksu je u pogodniji bezdimenzionalni oblik M-N-κ veze.............5 (2+3........... za različite vrednosti N................ Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od 5............ iako samoj granici razvlačenja odgovaraju nešto veće vrednosti. prema PBAB87...... odnosno m-n-k veza.......... krivina preseka se definiše kao (h je statička visina): κ= εb + εa h .................5) promila na..... Najbolje je ovo ilustrovano narednim dijagramom gde ilustrovano su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kr krivina................ Za presek poznatih karakteristika i za poznatu vrednost spoljašnje granične norma poznatu normalne sile Nu moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (maxMu) i odgovarajuću maksimalnu krivinu (maxκ).... (3...... na osnovu uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila....... Linijski elementi metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja. ...... s tim što se. n= Nu Ab f b ....... Svakoj krivini κi (u intervalu od 0 do maxκ). tzv M-N-κ vezu...... dilatacije zategnute armature iz praktičnih ....32) .......... 5. k...... aksijalne sile i njegove krivine.......5)..........34) .............. (3.. praktično.........5. za rebrasti čelik.. prilikom proračuna prema PBAB...........................5 (10+3.............. posledice nisu drastične. k = κ ⋅ h ⋅103 .. gde su m.............. „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka................ Pri tome....... drastično redukuje sa 13......... Okvir 5 Ograničenje dilatacije zategnute armature Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata sigurnosti........ koju je pogodno predstavljati u obliku M(κ).. n i k bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja.... .......... (3....... Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina.. odgovara jedin unutrašnjih jedins115 ........... na primer.... ....33) Prednost bezdimenzionalnog oblika veze je njena nezavisnost od kvaliteta betona.... oblika te dimenzija poprečnog preseka......... razloga (Okvir 5) ograničavaju na veličinu blisku pragu velikih izduženja čelika: max ε a = σv Ea ...3.... normalne sile i kr krivine preseka: m= Mu Ab df b ...............

......... uz datu silu Nu.... izostavljen... Veze m-n-k Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost koja odgovara granici razvlačenja.. korišćenja čelika RA400/500... kod koje....... Posma Posmatrajući ovu drugu (za koju nije primenjena pretpostavka ograničenja dilatacije zate nije zategnute armature). da izazove pretpostavljenu krivinu: .... očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma... 137.. a time i moment unutrašnjih sila Mri.... Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom H u vrhu... kod analize pritisnutog vitkog stuba potrebno je pritisnutog rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa.......30. spoljašnjim linearno promenljivim 116 . Sa stanovišta teorije konstrukcija... čime je definisana veličina spoljašnjeg momenta savijanja koji će. Prvi lom se javlja kada dilatacija gornje (pritisnute) armature dostigne dilataciju na granici razvlačenja.. Posmatrajmo konzolu sa Sl......35) ........ 138b) za nivo aksijalnog opter b) opterećenja definisan bezdimenzionalnom normalnom silom -0.. te za različite koeficijente armiranja preseka....... 138. Oba odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje..13..... 138a) i prema odredbama Evr a) Evrokoda (Sl. jednak spoljašnji moment savijanj Mu...... No........ prikazan je oblik m–n–k veze sračunate prema odredbama domaćih propisa (Sl. pri kojem ostaje očuvana ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila ( (Sl.... Njemu mora da bude je )... novembar 2010 tveno stanje dilatacija (εai i εbi)....30. (3... u slučaju domaćih propisa. Sl........... uz pretpostavku 0......... zbog materijalne nelinearnosti.......Betonske konstrukcije – radna verzija ... svakako.... 137). a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature. 139. to je treći deo m–n–k veze..... Sl. treba primetiti da je prirast momenta savijanja posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji.... Spoljašnje i unutrašnje sile preseka pri krivini κi Ilustracije radi........... a zbog nelin nelinearnih deformacija preseka pri datim spoljnim opterećenjima još i materijalno nelin još nelinearan.. problem koji je zbog uticaja normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan. M ui = M ri ........

lom usled gubitka stabilnosti.... rešenja...... treba rešiti iz Teorije konstrukcija poznati integral: a = ∫ M ( x ) M ( x ) / EI ( x ) dx = ∫ M ( x ) κ ( x ) dx .... tada se proračun u principu sprovodi iterativno... konzolni stub za koji se pretpostavlja da je usled uticaja prvog i drugog reda pretrpeo deformaciju u obliku sinusnog polutalasa.... pomeranje vrha stuba može da se izrazi u funkciji.......39) d d d d −a  d  d gde je: k0 – bezdimenzionalna krivina preseka u uklještenju.... u bezdimenzionalnom obliku: etot e1 e d  l0  l  = + 0. a h=d-a – statička visina preseka stuba........................... 139........ Linijski elementi momentima savijanja odgovara nelinearna raspodela krivina preseka....... Sl. (3.............. (3...36) 0 0 l l Ako se zna zakon promene krivine preseka u funkciji veličine momenta savijanja.1 ⋅ k0 ⋅ ⋅   ... Najveći moment savijanja prvog i drugog reda (stub je poprečno neopterećen izmeñu krajeva) se javlja u preseku u uklještenju................. može se iskoristiti iskustvo teorije elastične stabilnosti kojim se oblik deformisane ose stuba može dovoljno tačno aproksimirati sinusnim zakonom.....1 ⋅ κ 0 ⋅ l02 ....... egzaktnog....... onda se pomeranje može sračunati korišćenjem Mohr-ove analogije ili numeričkom integracijom.3. (3.38) ili.. l0 = 2l ...... količine i rasporeda armature u preseku date geometrije (m-n-k veza).... Ako proračun deformacija i sila ne konvergira pomeranja usled normalnih sila rastu brže od prirasta nosivosti preseka pri povećanju krivina ....1 ⋅ κ 0 ⋅ d ⋅  0  = 1 + 0....24) ukupni ekscentricitet definisan kao zbir početnog ekscentriciteta eI i ekscentriciteta drugog reda e2: etot = e1 + e2 = e1 + 0...... modelModel–stub je.......1 ⋅ κ 0 ⋅ l02 .. krivine preseka u uklještenju (κ0): e2 = 0.......4 ⋅ κ 0 ⋅ l 2 = 0. Ovo je pretpostavka model-stub postupka. jer svakom novosračunatom stanju pomeranja odgovara novo stanje momenata savijanja. Uz opravdano zaokruženje π2~10... (3........ U nastavku će bezdimenzio- 2 2 117 .....37) Ranije je (3.. Ako je stub visok i pritisnut... za sada nepoznate. d – visina poprečnog preseka stuba... veličine normalne sile pritiska.................. dakle. Pomeranje vrha konzole – materijalna nelinearnost Umesto ovakvog...

te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije..39) daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješt uklještenju u funkciji krivine tog preseka. 140).. 141a)...................... Presek linije spoljašnjeg i unutrašnjeg ekscentriciteta spoljašnjeg Sl.40) = = = f ( k 0 ) .. Gr Granični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu unutrašnjeg ekscentriciteta ( 141b).. Podelimo li sada bezdimenzionalnu m–n–k vezu bezdimenzionalnom normalnom silom n.... Ovim slučajem je definisan minimalni koefic citeta (Sl.. potrebna količina armature u preseku.....13....... Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivin k0’ koja krivine odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost momenata savijanja). svešćemo M–N–κ vezu na isti oblik bezdime bezdimenzionalnosti: m M e . kritičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unu unutrašnjih sila. n N ⋅d d Sada prava (3... d e2 → e2 .. ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg a)...... 140.. linija promene ukupnog ekscentriciteta je prava i raste sa promene porastom promenljive krivine.. 140 Pod uticajem spoljašnjeg opterećenja krivina u kr Sl................ b)...... 141. Na Sl. Sl... tj........... koeficijent armiranja preseka.. Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti...... (3. Ovo znači da bi 118 . odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg ekscentriciteta (Sl..... dok kriva (3.. 140 to je prikazano presekom krive unutrašnjeg i prave spoljašnjeg opterećenja. novembar 2010 nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne eksce ekscentricitete: etot → etot ...40) daje zakon promene unu unutrašnjih sila poprečnog preseka (Sl..Betonske konstrukcije – radna verzija ... momenta savijanja.... d e1 → e1 d Na dijagramu etot-k0..

ali i u praktično svim drugim vrstama armiranobetonskih konstrukcija. Primena model-stub metode je ograničena.. 142). 143. Linijski elementi iterativnim postupkom po količini armature mogao da se reši problem dimenzionisanja stuba. 143. Linearno promenljivi moment prvog reda se mogu zameniti ekvivalentnim konstantnim momentom duž ose stuba. za "model-stub" se može usvojiti polovina "zglobno" vezanog dela stuba (deo stuba izmeñu tačaka infleksije) . Za druge tipove nepomerljivih stubova (stubovi koji nisu konzole) bez poprečnog opterećenja.1. na nepomerljive stubove sa vitkošću manjom od 140 (maksimalna dozvoljena vitkost AB elemenata). OKVIRNE KONSTRUKCIJE 3. a ne samo kontrole usvojene armature. transverzalnih i/ili aksijalnih sila sa jednog na drugi element. prikazane su na Sl. Različite dispozicije prostih okvira sa vertikalnim ili kosim stubovima. prema PBAB87. pravolinijskim ili poligonalnim gredama. Sl.konzola . Okvir (prost okvir) je element koji čine dva stuba povezana gredom na način da je izmeñu elemenata ostvarena kruta. 142.3. svojstveno i prirodno monolitno izvoñenim armiranobetonskim konstrukcijama je značajno uticala na ovo. Okviri se najčešće primenjuju u konstrukcijama zgrada i hala.čija je visina jednaka polovini dužine izvijanja (Sl.3. monolitna. Karakteristični primeri okvirnih sistema 119 . kojom je omogućen prenos momenata savijanja. Činjenica da je ostvarivanje monolitne veze elemenata. veza.. Sl. horizontalnim ili nagnutim. UVOD Okvirni sistemi su meñu najčešće korišćenim konstruktivnim elementima kod armiranobetonskih konstrukcija.3. Izdvajanje model–stuba 3.

za manja. Sl. Ovo poslednje je slučaj kod konstrukcija fundiranih na tlu lošijih karakteristika ili kod okvira izloženih velikim temperaturnim opterećenjima. mogu usloviti primenu dvozglobnih ili statički odreñenih. takozvano okvirno dejstvo: pod dejstvom vertikalnog opterećenja sa grede se. a na tlo se prenosi samo vertikalna reakcija). 146) se obezbeñuje trenjem preko kontaktne površine temelja i tla. okvir na dva zgloba i uklješteni okvir (Sl. postiže se. takoñe. Postiže se konstruisanjem temelja u koje su stubovi uklješteni ili s njima zglobno nepomerljivo vezani.13. 144. stubovi su sada izloženi i savijanju. Statički sistemi prostih okvira Očigledno. eventualno. novembar 2010 Zahvaljujući krutim vezama grede i stuba. 145. 145). greda prima i odreñenu aksijalnu silu. horizontalna sila i. Nepomerljivost temelja (Sl. neravnomernim sleganjem oslonaca. na stub. trozglobnih. Sl. zbog čega moraju biti krući.Betonske konstrukcije – radna verzija . ili povezivanjem temelja zategom. budući da se njima obezbeñuje minimalan utrošak materijala. za veća horizontalna opterećenja (sada se zategom primaju horizontalne komponente. ali i neki drugi faktori. što za posledicu ima manje apsolutne vrednosti momenata savijanja u gredi (Sl. Sa druge strane. kada je potrebno neutralisati utucaje izazvane. osime vertikalne. sistema. prenose i momenti savijanja. 144). a osnovni tipovi su okvir na tri zgloba. Dalje. na primer. Opet uslovi fundiranja ili karakteristike tla. Okvirno dejstvo U statičkom smislu okviri mogu biti statički odreñeni ili neodreñeni. moment savijanja. u povoljnijem položaju od odgovarajuće proste grede. Na temelje se time prenosi. Sa stanovišta konstruktivne racionalnosti prednost je na strani uklještenih okvira. 120 . te nepomerljivim osloncima. horizontalna nepomerljivost oslonaca je uslov okvirnog dejstva. čime je.

3. 150. a u funkciji načina oslanjanja i veze sa temeljima. 147. 147). 146. prikazani na Sl. mogu biti sa krutim. jednospratni ili višespratni (Sl. 149a) ali i umetanjem zglobova. 150. Zglobovi u okvirnim sistemima Sl. Brodovi i spratovi okvira Sl. Zatvoreni okvirni sistemi Mogu biti formirani od linijskih elemenata ili. 148). zavisno od broja polja i broja etaža. Nepomerljivost oslonava Složeni okvirni sistemi (takoñe ih zovemo okvirima) se formiraju povećanjem broja etaža i/ili brodova (polja). tunela. Tako. što je češći slučaj. „razigravanjem“ dispozicije (Sl. podzemnih 121 . cevi. 148. sa zglobnim vezama ili kombinovani (Sl. Sl. Sl. Linijski elementi Sl. kao i meñusobne veze pojedinih okvira. mogu se delovi konstrukcija formiranih od površinskih elemenata statički tretirati kao zatvoren okvir. Karakteristični primeri okvira kod industrijskih hala Kao specijalan slučaj ravanskih okvirnih sistema mogu se javiti i zatvoreni okviri. 149. okviri mogu biti jednobrodni ili višebrodni. To je često slučaj kod analize konstrukcija silosa.

za veće. najčešće prizmatično oblikovane. 152).Betonske konstrukcije – radna verzija . 152. 153 je prikazana prostorna okvirna jednospratna konstrukcija karakteristična za industrijske hale. ali raspored stubova može usloviti i ramove drugačijih dispozicija (Sl. mogućnost prijema opterećenja proizvoljnog pravca. 151). novembar 2010 prolaza. pogodno je prostorne okvire svesti na pojedinačne ravanske.. Prostorne ramovske konstrukcije Ovo se najčešće čini povezivanjem stubova gredama u dva ortogonalna pravca. Iako danas primena softvera za strukturalnu analizu obezbeñuje brz proračun uticaja u prostornim okvirima. Izdvajanje zatvorenih okvira iz površinskih konstrukcija Okvir..13. a relativno retko (montažne konstrukcije) se projektuju razuñenih oblika preseka. Jednospratni prostorni okvir industrijske hale Ekonomičnost jednospratnih ramovskih konstrukcija izvedenih u armiranom betonu ide do raspona od oko 25m. 151. Sl. prenosi opterećenje u svojoj ravni. Sl. 122 . Ovakve. Na Sl. Prostorni rad. postiže se formiranjem prostornih okvira. konstrukcije velike dužine u odnosu na dimenzije preseka dozvoljavaju izdvajanje preseka jedinične dužine forme zatvorenog okvira. (Sl. odnosno T ili I oblika preseka. načelno. Gredni elementi se konstruišu pravougaonog preseka za manje raspona. Stubovi se najčešće projektuju pravougaonog preseka. za grubu kontrolu ili za orijentaciju. Sl. 153. a označavanjem podužnih i poprečnih okvira je asocirana ravanska dekompozicija prostornog sistema.

154c. Tačnije rezultate obezbeñuje složeniji model na shemi Sl. ali praktično upotrebljivi.3. biti proračunati korišćenjem jednostavnog modela na Sl.2. njihovim zglobnim ili krutim povezivanjem u prostornu konstrukciju. „reñanjem“ jednospratnih okvira jedan na drugi. 154b.3. Uobičajeni rasponi u konstrukcijama zgradarstva se kreću u granicama 4 do 10m. Sl. Iako su danas (zbog razvoja računarske tehnike) od sve manjeg značaja. Linijski elementi Višespratne okvirne konstrukcije se najviše primenjuju u konstrukcijama različitih vrsta zgrada i formiraju se. 123 . 155). te prostorno modeliranje ramovskih konstrukcija. za grubu analizu uticaja u pojedinim elementima. Ivični stubovi i kraj grede mogu. 3. a veze elemenata. izvesno je da se grede i stubovi okvira meñusobno razlikuju u stepenu isprskalosti. DIMENZIONISANJE PRORAČUN I DIMENZIONISANJE OKVIRA Proračun uticaja u elementima okvirnih konstrukcija se sprovodi uobičajenim metodama teorije elastičnosti. za sistemske linije se usvajaju težišne linije elemenata. 154. i obrnuto. raspodela uticaja je odreñena odnosom krutosti greda i stubova (Sl. Ne samo to. mogu poslužiti približne praktične metode. Meñutim. tečenje i skupljanje dodatno pospešuju preraspodele uticaja. Sve ovo vodi zaključku da uticaji odreñeni primenom teorije elastičnosti mogu biti prihvaćeni samo kao približni. Za novije vreme je karakteristična primena softverskih alata. Tako. a i granični uslovi predstavljaju samo grubu idealizaciju stvarnih uslova fundiranja. deo opterećenja je aktivan i pre formiranja kompletne konstrukcije. za vertikalna dejstva. uticajno. a manji spregom sila. načelno. te da već pri eksploatacionom opterećenju dolazi do odreñene preraspodele uticaja u odnosu na rešenja teorije elastičnosti. zajedno sa površinskim elementima. kruta veza stuba i grede može biti zanemarena i greda tretirana kao kontinualna. a geometrijske karakteristike koje se modeliranim elementima pridružuju najčešće odgovaraju homogenim betonskim presecima. Grede male krutosti vode situaciji u kojoj se veći deo momenta spoljašnjih sila prihvata uklještenjima. Modeli približnog proračuna Za horizontalna dejstva. a samim tim i u krutosti. orijentacije radi. zbog monolitnog načina izvoñenja. Pri formiranju proračunskog modela. su najčešće krute.

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 155. Uticaj odnosa krutosti greda i stubova na raspodelu momenata savijanja u stubovima

Dimenzionisanje elemenata okvira u potpunosti odgovara postupcima za dimenzionisanje grednih elemenata i stubova. Sprovodi se prema odreñenim vrednostima uticaja (presečnih sila). Prostorno modelirane konstrukcije se, u opštem slučaju, karakterišu koso savijanim stubovima. 3.3.3. ARMATURE NASTAVLJANJE ARMATURE STUBOVA

Na delu stuba na kome se nastavlja podužna armatura broj uzengija treba udvostručiti tako da njihovo rastojanje ne prelazi 7.5 prečnika najtanje podužne šipke, niti 15cm (Sl. 156). Ove uzengije treba da budu preklopljene preko kraće strane, a uloga im je prijem zatežućih horizontalnih sila.

Sl. 156. Progušćenje uzengija stuba na mestu nastavka podužne armature

Nastavak armature stuba se najčešće izvodi preklapanjem, neposredno iznad meñuspratne konstrukcije. Radi izvoñenja nastavka potrebno je predvideti ankere čija dužina iznad meñuspratne konstrukcije odgovara dužini preklopa ili potrebnoj dužini za izvoñenje zavarivanja (Sl. 157a). Ukoliko je stub više etaže manjih dimenzija preseka, propuštanje donjih šipki u gornji stub je moguće samo ukoliko nagib povijanja ne prelazi 6:1 (Sl. 157b). U suprotnom, potrebno je predvideti posebne ankere za nastavljanje armature (Sl. 157c).

124

3. Linijski elementi

Sl. 157. Nastavljanje armature stubova iznad meñuspratne konstrukcije

3.3.4.

KONSTRUKCIJA ČVOROVI OKVIRNIH KONSTRUKCIJA

Postizanje krute veze elemenata u okvirnim konstrukcijama je odreñeno pravilnim proračunom i armiranjem čvorova. Potrebno je obezbediti da nosivost čvorova bude jednaka nosivosti priključnih elemenata, a takva da do krtog loma čvora ne doñe pre nego što se u vezanim elementima razviju plastične deformacije (plastični zglobovi). Pojedini čvorovi mogu biti izloženi dejstvu alternativnih momenata, što ih čini predmetom detaljnije analize. Jednostavno armiranje bez nastavaka armature u čvoru, kao i dobar kvalitet i ugradnja betona su osnov dobrog ponašanja čvora u eksploataciji. U nastavku su zasebno razmatrani karakteristični čvorovi okvirnih konstrukcija. Poseban problem predstavlja analiza čvorova u situacijama kada su opterećeni cikličnom opterećenju i rasterećenju, kao što je slučaj pri delovanju seizmičkog opterećenja. Principi za ovo vezani su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na aseizmičko projektovanje višespratnih zgrada. 3.3.4.1. Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Kod ugaonih čvorova okvirnih sistema opterećenih na način da im je spoljašnja strana zategnuta (što je slučaj, na primer, za gravitaciona opterećenja), ispitivanja su pokazala veliku koncentraciju napona pritiska na unutrašnjoj ivici, te maksimalna zatezanja locirana bliže neutralnoj osi nego spoljašnjoj ivici preseka (Sl. 158).

Sl. 158. Naponsko stanje u čvoru i oblikovanje čvora sa vutama

Efekat koncentracije napona pritiska je moguće značajno ublažiti konstruisanjem vuta (pravolinijskih ili krivolinijskih, Sl. 158). Potreba za vutama ove vrste raste sa povećanjem momenta u čvoru, te sa krutošću stuba u odnosu na gredu.
125

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 159. Skretne sile, lokalni naponi i armiranje čvora

Zategnuta armatura se kroz čvor vodi neprekinuta i povija se po odreñenom poluprečniku. S jedne strane, ovaj poluprečnik mora biti takav da zadovolji uslove pravilnog oblikovanja armature. U skladu s tim, treba primetiti da bi izbor velikih profila armature moga orezultovati poluprečnicima kojima bi nosivost čvora, zbog „spuštanja“ armature po visini preseka, mogla biti bitno narušena. Sa druge strane, povijanje zategnute armature po luku izaziva skretne sile, kojima armaturna šipka lokalno napreže okolni beton (Sl. 159). Zato, poluprečnikom povijanja (veći poluprečnik – manje skretne sile – kotlovska formula) mora biti obezbeñeno da lokalni naponi pritiska nisu prekoračeni. Na Sl. 160 je prikazan model čvora. Ovako, idealizovano, posmatrano, glavni naponi su u pravcima dijagonala čvora, a u jezgru čvora se javlja čisto smicanje. Zatežuće sile u armaturi i pritiskujuće u betonu daju dijagonalnu rezultantu

2 ⋅V , koja izaziva cepanje u upravnom pravcu ukoliko je dostignuta

zatežuća čvrstoća betona.

Sl. 160. Proračunski model čvora - naponi cepanja u betonu izazvani skretnim silama

Sl. 161. Armiranje čvora sa obezbeñenjem od cepanja

126

Vertikalno i horizontalno opterećen uklješteni okvir Horizontalno opterećeni okviri. bilo načina (ne obuhvata čvor). Linijski elementi U cilju predupreñenja formiranja dijagonalne pukotine. Već za mali nivo opterećenja. korišćenje armaturnih petlji (Sl. 161). kada je zategnuta spoljašnja ivica. zbog poluprečnika povijanja. Pojedina ispitivanja su pokazala da je nosivost ovako opterećenog čvora može biti znatno manja od prethodnog. horizontalnim delovima. Ukoliko je horizontalno opterećenje velikog intenziteta. 162.3. 163. 164b. prihvataju poprečne sile cepanja (Sl. u dva ili tri reda obično. 164a) je idealno. Sa stanovišta analize i armiranja ovo je znatno nepovoljniji slučaj. te da ceo čvor dovedu u stanje zategnute unutrašnje ivice. Posebno je to slučaj (Sl. čvor može biti i dodatno armiran čelikom (mrežom). Sl. 163) kada zategnuta armatura nije pravilno usidrena. U tom smislu. zavisno od smera horizontalnog opterećenja. da im je unutrašnja ivica zategnuta (Sl. Jasno. mogu biti u situaciji. ograničeno na manje armaturne profile. za prijem sila cepanja. na mestu posmatranog čvora. 162). Sličan efekat obezbeñuje i način armiranja dat na Sl. ali je. Zategnuta unutrašnja strana čvora Bolju nosivost je moguće obezbediti upravo dovoljnim dužinama sidrenja zategnute armature i njenim povijanjem na način da uteže čvor. u ovako armiranim čvorovima se formiraju prsline i stvaraju mogućnosti za odvajanje pritisnutog dela. u tim situacijama čvor će naizmenično biti zatezan na spoljašnjoj i na unutrašnjoj strani. pozitivni momenti mogu da budu veći od negativnih koji odgovaraju gravitacionom. Radijalno postavljene uzengije učestvuju u prenosu pritiska. ukrućuju čvor i. bilo po pitanju dužine. Sl. 127 .

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 164. Pravilno armiranje čvora sa pozitivnim momentom

Dalje povećanje nosivosti čvora, u smislu približavanja nosivosti priključnih elemenata, moguće je postići dodavanjem kose armature (Sl. 164c). Preporučuje se (Evrokod) da količina dodatne kose armature (Asv) bude bar polovina veće od armatura

As1, za slabije armirane elemente (koeficijent armiranja manji od 1%), odnosno da joj
bude jednaka za jače armirane preseke (Sl. 165).

Sl. 165. Kosa armatura kod čvora opterećenog pozitivnim momentom

Ako za ovaj slučaj opterećenja čvora formiramo idealizovani proračunski model (Sl. 166), opet se može konstatovati da su glavni naponi dijagonalnog pravca, suprotnog znaka od onih na Sl. 160. Ako se, dodatno pretpostavi (potvrñeno ispitivanima) da su naponi zatezanja raspodeljeni po paraboličnom zakonu i da deluju na širini bliskoj 0.8 visine preseka, može se proračunati i maksimalni zatežući napon, te armatura potrebna za njegovo prihvatanje, ukoliko je veći od zatežuće čvrstoće betona (Asd na Sl. 167).

Sl. 166. Proračunski model

Na Sl. 167 su prikazani pravilni načini armiranja čvora opterećenog pozitivnim momentom i čvora opterećenog momentima alternativnog znaka.

128

3. Linijski elementi

Sl. 167. Armiranje čvora koji je ili može biti zategnut po unutrašnjoj ivici

Sl. 168. Armiranje kolenaste grede

Slična situacija se javlja i kod kolenastih delova grednih elemenata. Način prihvatanja pozitivnih momenata armaturom je, ovde, zavisan od ugla koji priključni elementi zaklapaju (Sl. 168). Za uglove bliske 180° (veće od 160°) dozvoljava se neprekinuto voñenje zategnute armature. Nepovoljan uticaj skretnih sila (težnja odvaljivanju zaštitnog sloja betona) se predupreñuje njihovim prihvatanjem dovoljnom količinom uzengija. Za uglove manje od 160°, armiranje odgovara armiranju prethodno analiziranih ugaonih čvorova opterećenih pozitivnim momentom savijanja. 3.3.4.2. Spoljašnji i gornji čvor Na Sl. 169 su prikazani, uz detalje klasičnog armiranja, karakteristični oblici i smerovi dijagrama momenata savijanja za spoljašnje i gornje čvorove okvirnih konstrukcija. Nosivost spoljašnjeg čvora može biti narušena bilo dostizanjem čvrstoće prionljivosti izmeñu betona i armature (Sl. 170a), bilo dostizanjem zatežuće čvrstoće betona u jezgru čvora.

129

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 169. Momentni dijagrami u spoljašnjem i gornjem čvoru

Mala čvrstoća prionljivosti je karakteristična za gornju zonu grede neposredno uz čvor, gde se očekuje pojava prsline, ali i gde je i beton lošiji. Veliki naponi prijanjanja pojavljuju se izmeñu armature stuba i betona u području čvora. Sile, zatezanja i pritiska, Fs2g+Fs1d prenose se prijanjanjem na visini ne većoj od visine grede hb. Malu visinu grede prate veliki naponi prijanjanja, te vertikalne pukotine (trend odvaljivanja zaštitnog sloja) sa spoljašnje strane čvora. Otud, mala visina grede može biti uzrokom male nosivosti čvora.

Sl. 170. Naponsko stanje u čvoru

Sa druge strane, pod dejstvom sila na čvor, pojavljuju se približno dijagonalni glavni naponi zatezanja i pritiska (Sl. 170b). Ovi zatežući relativno brzo dostižu zateznu čvrstoću betona, što ima za posledicu formiranje dijagonalne prsline. U cilju prevencije ovih pukotina, eksperimentalno je pokazano, od najvećeg značaja su gusto postavljene horizontalne zatvorene uzengije u čvoru (Sl. 171a, b, c).

Sl. 171. Armiranje spoljašnjeg čvora

Zategnuta, gornja, armatura grede može biti usidrena u stub (Sl. 171a), ali je ovo povezano sa problemima izvoñenja, zbog prekida betoniranja neposredno ispod
130

iako je ovo. koji odgovara visokim intenzitetima horizontalnog dejstva. rešenja prikazana na slikama Sl. Ukoliko se na spoju temeljnog jastuka i temelja mogu pojaviti i zatežući naponi.4. zbog malih zatežućih čvrstoća betona. Sl. Veza temelja i stuba 131 . Podužna armatura optimalno neprekinuta prolazi pravo kroz čvor. vrlo zahtevno. 172. I ovde.3.3. 172 je prikazan najnepovoljniji slučaj opterećenja unutrašnjeg čvora. Ovi drugi su. njih je. 3. bez povijanja iz stuba u gredu (Sl. 173.3. 173 prikazani su detalji armiranja stuba uklještenog u temelj. Proračunski model Najefikasniji način prijema napona zatezanja u čvoru podrazumeva propuštanja kroz čvor uzengija i stuba i grede. u njegovom jezgru se javljaju dijagonalno orijentisani glavni naponi pritiska i zatezanja. potrebno prihvatiti posebnom armaturom. izvoñački posmatrano. kako je pokazano. Linijski elementi grede. U prvom slučaju dato je uklještenje stuba u nearmirani temelj preko temeljnog jastuka. veza 3. Sl. Kruta veza stuba i temelja Na Sl. Otud.4. 172b). razlog pojavi pukotina.4. a u drugom klasični primer uklještenog temelja. zbog delovanja sila na čvor.3. 171b i c mogu biti razmatrana kao alternativa. Unutrašnji čvor Na Sl.

175). Može biti projektovan u cilju smanjenja stepena statičke neodreñenosti konstrukcije ili postizanja statički odreñenih sistema (Sl. Grlo zgloba se projektuje zaobljeno. zglobovi mogu biti linijski i tačkasti (Sl.. može biti ostvaren naglim suženjem poprečnog preseka na maloj dužini elementa (pravi zglob) ili se sličan efekat može ostvariti i promenljivom visinom preseka elementa.. 174). 132 ....... kao i širina preseka tačkastog zgloba se usvajaju u sledećim granicama.. Prekid betoniranja ne sme biti u samom zglobu.5.. Pravi zglobovi se projektuju naglim suženjem poprečnog preseka (najčešće stuba).3. 1 do 2cmm. u poreñenju sa susednim elementom (Sl... Primena zglobova Sl.. 174.. 177a.Betonske konstrukcije – radna verzija ... kako bi se omogućilo lakše uklanjanje oplate.. .... ne manji od 15cm: 1 1 1 1 d 0 =  ÷  ⋅ d ≥ 15cm ... te izborom preseka malog momenta inercije. Načelno.. Izložen je uticajima aksijalne i transverzalne sile (ne i momenta savijanja)..... dok je tačkasti ekvivalent sfernom zglobu. 175. 176). Sl. Visina poprečnog preseka zgloba.13. a visina zgloba se ka krajevima postepeno povećava za. novembar 2010 3. Linijski zglob dozvoljava rotaciju samo u jednom pravcu. ukupno..41)  4 3  4 3 dok se visina zgloba (t) redovno usvaja kao petina manje dimenzije poprečnog preseka. b0 =  ÷  ⋅ b ≥ 15cm . kako je prikazano na Sl. KONSTRUKCIJAMA ZGLOBOVI U OKVIRNIM KONSTRUKCIJAMA Zglob (momentni zglob) je mesto u armiranobetonskoj konstrukciji koje dozvoljava relativnu rotaciju delova sa njegove dve strane.... Način ostvarivanja zglobova Zavisno od toga kakvu rotaciju omogućuju..... (3.

.... 176.. Čvrstoća betona pri lokalnom pritisku (f0) je veća od čvrstoće pri pritisku betonske kocke – marke betona (fbk).. f0 = f B ⋅ 3 b1 ≤ 1. Kontrolisan na lokalna pritiskujuća naprezanja... formiranje troosnog (kod linijskih .. Usvajaju se tanji profili.6 ⋅ fbk . Pravi zglob – geometrija Zglob mora biti kontrolisan u smislu zadovoljenja lokalnih napona pritiska. odnosno linijski zglob: f0 = f B ⋅ Ab0 i Ab1 Ab1 A ≤ 1.. Saglasno Pravilniku....8 do 1.....42) Ab 0 Ab 0 površina preseka suženog i nesuženog dela (Sl... Razlog ovome je sprečenost bočnog deformisanja okolnim betonom (ekvivalent utegnutosti preseka) i. zglob se.. koji moraju biti gusto utegnuti preklopljenim uzengijama. 177..dvoosnog) stanja pritiska...0%). Linijski elementi Sl.. U slučaju većih intenziteta aksijalne sile.. 133 .. podužnu armaturu zgloba treba obuhvatiti i unutrašnjim uzengijama (Sl.. 178.. Linijski i tačkasti zglob Sl. posledično. lokalna čvrstoća definisana je na sledeći način. Podužna armatura stuba se dodatno obavija ukosnicama koje prate njegovo donje čelo.. 177b)..3.. za tačkasti.6 ⋅ fbk . 179). (3.. armira minimalnom količinom podužne armature (0.. kao pritisnut.. Apsolutnim ograničenjem lokalnog napona sprečava se obračunavanje prevelike angažovane površine. Sl.

......... koji mogu prouzrokovati cepanje betonskih elemenata...... te moraju biti obezbeñeni armaturom................... kada je transverzalna sila veća od 0..... maksimalnim vrednostima parcijalnih koeficijenata. to se njena granična vrednost odreñuje sa Menager-ov zglob...... potrebno je projektovati i kosu armaturu za prijem smicanja38.......Betonske konstrukcije – radna verzija .. (3.. (3....... javljaju se zatežući naponi (sile cepanja). 178.... Saglasno pravilniku......... ...13... Armiranje zgoba i okolnih elemenata U pravcu upravnom na pravac rasprostiranja napona pritiska.. Njen oblik je prikazan na Sl.44) 2 ⋅ sin α ⋅ σ v 37 Kako je sila posledica pritiskujućih napona. Potrebna količina ove armature se odreñuje iz celokupne transverzalne sile: Aak = Tu .3 ⋅ N u ⋅ 1 − 0  ⇒ Aa = u ........ tj... armaturu je potrebno proračunati iz granične zatužeće sile37 deinisane na sledeći način:  d  Z Z u = 0..... te u obliku armaturne mreže ili zmijaste armature na strani temelja...... novembar 2010 Sl...... ...43) σv  d1  Ova armatura se obezbeñuje u obliku progušćenih uzengija na strani stuba............... ......... Ukoliko je zglob opterećen transverzalnom silom visokog intenziteta.......75Nu. 38 134 . 178b.....

179.1. Formiraju je pojasni štapovi – štapovi gornjeg i donjeg pojasa. vertikale (Sl. 135 . zbog čega se primenjuju za savladavanje većih raspona. Sl. PRIMENA Rešetkasti nosač se formira od niza štapova povezanih u čvorovima u stabilnu strukturu. Armiranje Gerber-ovog zgloba Zglob u grednom elementu može biti izveden kao Gerber-ov. Linijski elementi Sl.4. U zgradarstvu. i kod mostovskih konstrukcija. 180). i štapovi ispune – dijagonale i. REŠETKASTI NOSAČI 3.4. ne neophodno. Armiranje i proračun su povezani sa projektovanjem kratkih elemenata (Sl. uzajamnim oslanjanjem dva kratka elementa. 181. 180. 181). kao glavni krovni nosači. gde se koriste kao glavni nosači. kada su troškovi proizvodnje kompenzovani uštedom u materijalu. UVOD.3. Nalaze primenu u konstrukcijama zgradarstva. Rešetkast nosači: elementi i geometrija Odlikuju se malim utroškom betona i komplikovanom oplatom. rasponi su uobičajeno izmeñu 15 i 30m. Armiranje zgloba Sl. NOSAČI 3.

182a.13. Sl. montažni elementi. troškovi oplate. Pri tome. rešetkastim nosačem je. štapovi gornjeg pojasa su izloženi pritisku. štapovi rešetke su pretežno aksijalno opterećeni. eliminišu nejednaka temperaturna dejstva na štapove i postiže bolji estetski efekat. Retko. zavisno od orijentacije. b). kao i od stinjenosti. po pravilu. to je od značaja obezbediti sigurnost od njegovog prevrtanja u fazi montaže. novembar 2010 Rešetkasti nosači u zgradarstvu su. popravilu.Betonske konstrukcije – radna verzija . čime se izbegavaju neprijatni prodori štapova kroz krovni pokrivač (prokišnjavanje). ali i eksploatacije. u odnosu na gredni. Za raspone preko cca. izborom odgovarajućih oblika i dimenzija poprečnih preseka. neophodno je kontrolisati stabilnost rešetke u fazi montaže. Mogu se projektovati kao armiranobetonske ili prednapregnute. Oblici rešetkastih nosača Kako su rešetkasti nosači montažni elementi. i obrnuto. Mali utrošak materijala čini ih racionalnim elementima i. Iako su. No. kod armiranobetonskih rešetkastih nosača. U suprotnom. mogu biti pritisnuti ili zategnuti. donjeg zatezanju. Zato je izborom oblika zgodno obezbediti da se ravan oslanjanja rešetke nalazi iznad težišta ukupne njene mase. 182a. te samom konfiguracijom strukture. anuliraju ovaj benefit. 182. te ako postoje dovoljno snažne dizalice) za njihovo izvoñenje. Kod krovnih konstrukcija. visinskog položaja krovnog pokrivača u odnosu na rešetku. kada krovni pokrivač opterećuje donji pojas nosača (Sl. veze izmeñu štapova su krute. rešetka može biti postavljena i izvan gabarita korisnog prostora. Stinjenost opredeljuje nivo uticaja. konkurentnim drugim vrstama nosača. u situacijama kada postoji mogućnost (ako ne postoje visinska ograničenja. Za mostovske rešetkaste nosače su karakteristična polumontažna ili monolitna rešenja. a mogu da se proizvode prefabrikovane u celini ili u delovima. Oblik rešetke zavisi od nagiba krovne površine (štapovi gornjeg pojasa se obično projektuju u nagibu koji prati nagib krovne ravni). u pojasnim štapovima na način da manjim vrednostima stinjenosti (rešetke manje visine) odgovaraju veće sile (manji krak unutrašnjih sila). pre svega. u polju navedenih raspona. GEOMETRIJA Odnos ukupne visine rešetke (H) prema rasponu (L) naziva se stinjenost rešetke. kako je pokazano na Sl.4. 15m. stinjenost ovih nosača se kreće u rasponu od 1/10 do 1/7. te preduzeti privremene i/ili konstruktiv136 . Uobičajeno je da se svi štapovi krovne rešetke projektuju unutar zatvorene prostorije (Sl. kada još nije pričvršćen za ostatak konstrukcije (na primer vetrom upravnim na ravan rešetke). 182c). 3. a štapovi ispune. moguća ušteda čelika i do 40%.2.

dijagonalne štapove valja projektovati u nagibu što bližem uglu od 45°. Alternativno. pa je neophodno projektovati i vertikalne štapove ispune. treba projektovati pravim. a oslanjaju se na rešetkaste nosače. kojima se savladava raspon dva rešetkasta glavna nosača. rešetkasti nosač povezan rožnjačama sa drugim elementima krovne konstrukcije (drugim rešetkastim nosačima.3. U tom slučaju. najčešće armiranobetonskih i/ili prednapregnutih. često se njima ne obezbeñuje dovoljno mali razmak čvorova. kod „jednovodnih“ rešetki. 183. Štapovi pritisnutog pojasa se mogu projektovati promenljivog nagiba. U ovom slučaju opterećenje se sa pokrivača prenosi na rožnjače. 183. Kod krovova na jednu vodu ili. pak. čime je. kod štapova ispune. 182b). Sl. zbog nepovoljnog uticaja skretnih sila. moguće postići i statičke pogodnosti (oblik potporne linije). pojasevi se najčešće projektuju kao paralelni (Sl. čvor treba da ima širinu najšireg štapa (Sl. Pri odreñivanju oblika ispune i razmaka čvorova rešetke poželjno je imati situaciju u kojoj se koncentrisano opterećenje sa krova na rešetku prenosi u njenim čvorovima. koriste se najčešće laki krovni pokrivači koji se oslanjaju na sistem paralelno postavljenih rožnjača. na rešetkasti nosač. generalno. Zategnuti pojas. najčešće) je obezbeñen od preturanja u eksploatacionoj fazi. Oblikovanje čvora rešetkastog nosača 137 . umesto rožnjača. a. a dalje. osim praćenja krovne ravni. 184. U slučaju da se u čvoru sustiču štapovi različitih širina. mogu se koristiti i montažne betonske ploče ili ploče od lakog betona. krovno opterećenje se na rešetkasti nosač prenosi kao ravnomerno raspodeljeno. a kraći pritisnuti (zbog izvijanja). a stubovi na koje se oslanja se rade različitih dužina. Sl. poželjna je struktura u kojoj su dužištapovi zategnuti. kao na Sl. 197). Čvorovi rešetke se oblikuju tako da se ose svih štapova koji se u jednom čvoru sustiču seku u jednoj tački (centrisanje štapova). Iako su rešetke sa trougaonom ispunom estetski prihvatljivije. Potreba za vertikalama uzrokovana rasporedom rožnjača Takoñe. Linijski elementi ne mere kojima se ona (stabilnost) obezbeñuje. Čvor treba da bude bez oštrih ivica kako bi se izbegli nepovoljni uticaji koncentracije napona. uopšte. Po pravilu. zbog čega valja uskladiti razmak rožnjača sa razmakom čvorova rešetke. u vidu koncentrisanih sila. Kao krovni pokrivači kojima se zatvara krovna ravan.

u štapovima rešetke se javljaju aksijalni uticaji. nema potrebe za ovom vrstom pojednostavljenja proračuna. Iako je uobičajeno da se. 185). 3. radi lakšeg izvoñenja. statičkim proračunom. Sl. Najčešće se štapovi projektuju konstantnog poprečnog preseka po dužini. jednostavnih oblika preseka. 138 . Zato se najčešće projektuju pravougaonog preseka (oblik nije od posebnog interesa. Ipak. kao sekundarni javljaju relativno mali momenti savijanja u ravni rešetke.3. Oblikovanjem štapa u T obliku moguće je postići oba cilja. te forsiranjem prenosa krovnog opterećenja u čvorove rešetke. Savojnom krutošću van ravni rešetke. S obzirom da su veze štapova. Dominantno su opterećene u svojoj ravni. a nedvosmisleno je od interesa umanjiti momente savijanja. krute. ako ničim onda sopstvenom težinom. dok se. 185b). Poželjno je da meñusobno budu jednake širine. može da ima za posledicu potrebu potrebu za većom savojnom krutošću štapa. Veći moment inercije u ravni rešetke je logičan izbor u situacijama kada momenti savijanja nisu mali. kao posledica krutih veza u čvorovima. 185. Štapove rešetke valja modelirati kruto spojenima u čvorovima. a prenos krovnog opterećenja van čvora. AB rešetkasti nosači tretiraju kao nosači sa zglobno vezanim štapovima. Često se ovi uticaji savijanja nazivaju sekundarnim. danas. najčešće pravougaonih. opterećeni i van čvorova. a pravougaoni je najjednostavniji) na način da im se minimizira savojna krutost (Sl. štapovi se odupiru bočnom izvijanju.Betonske konstrukcije – radna verzija . UTICAJI Rešetke se najčešće konstruišu kao jednorasponske. Estetski. Štapovi ispune se biraju pravougaonog ili kvadratnog oblika preseka. prednost imaju rešetkasti nosači kojima su svi štapovi (i pojasni i štapovi ispune) jednake širine (Sl.4. 184a). rešetke su višestruko statički neodreñene strukture. a cilj projektovanja rešetki je njihova minimizacija. pojasni štapovi su obično većih površina preseka od štapova ispune.13. novembar 2010 Poprečni preseci štapova rešetke zavise primarno od znaka i intenziteta aksijalne sile. Kao dominantni. Zbog većih sila. Pritisnuti pojasni štapovi su projektuju pravougaonog ili T preseka (Sl. a retko kao kontinualne. te od nivoa sekundarnih uticaja (momenti savijanja). Mogući poprečni preseci štapova pritisnutog pojasa Zategnuti pojasni štapovi su izloženi velikim aksijalnim silama zatezanja. To se postiže izborom preseka štapova sa malom savojnom krutošću u ravni rešetke. rešetkasti nosači su neminovno. po dužini štapa. de facto. kada ni analiza znatno složenijih modela nije problem.

preko 30 (naravno. iako poželjno. ispravljaju se u vertikalni položaj u kojem se vrši njihov transport i montaža. Sl. nalaze u stanju pritiska malog ekscentriciteta.4. moraju biti proračunski obezbeñeni i za sve predeksploatacione faze.8 do 1. Rešetkasti montažni elementi se najčešće izvode u horizontalnom položaju. Pri tome. Linijski elementi Meñutim. Tako. Zato. bez obzira na krute veze. 0. 186) minimalnom količinom podužne armatue. ARMIRANJE DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE Preseci pritisnutih pojasnih štapova se. najčešće. preraspodeli uticaja unutar elemenata samog nosača. ali i. dok se kod prednapregnutih donjih pojaseva najčešće računa sa aksijalnom krutošću bruto betonskog preseka. to problem stabilnosti (izvijanja) postaje aktuelan. s njima vezano. čime je i njihovo armiranje odreñeno. Kako se u pojasnim (nekad i u štapovima ispune) realizuju velike sile pritiska. Naknadnim povezivanjem rešetke sa ostalim elementima krovne konstrukcije problem bočnog izvijanja nestaje (osim ukoliko se krvno opterećenje ne prenosi na donji pojas). poput odgovarajućih stubova. Nakon očvršćavanja i skidanja oplate. rešetkasti nosači. a dimenzije poprečnog preseka pritisnutih štapova birati imajući na umu moguće izvijanje. 202). Mnogo većim problemom se može pojaviti izvijanje upravno na ravan rešetke. aksijalna krutost je bliska onoj koja potiče samo od armature. problem aktuelan u fazi montaže rešetkastog nosača. kod armiranobetonskih zatega (štapovi donjeg pojasa). pravilan izbor aksijalnih krutosti pojedinih štapova je od velikog značaja kad je o deformacijama rešetkastog elementa reč. Armiranje poprečnih preseka pritisnutog pojasa 139 . te da se koristi pritisna čvrstoća betona. ali za fazu montaže se potrebnim mogu pojaviti mere privremenog obezbeñenja od izbočavanja. S obzirom da je reč o montažnim elementima. treba usvajati čvorno rastojanje.3. dužina izvijanja je cela dužina pritisnutog pojasa. prednost ima primena viših marki betona. prihvatanje rešetke najčešće ne odgovara njenom eksploatacionom oslanjanju. Presek se armira (Sl. pre svega štapova donjeg pojasa (videti deo kod Lučnih nosača. 3. Iako je opterećenje u fazi montaže malo i isključuje težinu krovnog pokrivača. kao uosatlom svi montažni elementi. kada pritisnuti pojas nije ničim bočno pridržan. u drvenoj ili čeličnoj oplati. Za dužinu izvijanja štapa u ravni rešetke uvek. 186.4. Sl.0%. zbog čega pojedini štapovi u ovoj fazi mogu biti izloženi aksijalnim silama suprotnog znaka od eksploatacionog. Posebno je značajan pravilan izbor aksijalne krutosti zategnutih štapova. u meri u kojoj je to limitirano stabilnošću elementa).

.... Dimenzionišu se kao centrično ili ekscentrično (faza malog ekscentriciteta) zategnuti. (3..... Sl. Načelno... Promena pravca sile zatezanja unosi veliku aksijalnu (skretnu) silu u vertikalu.. 189)... armaturu je poželjno nastavljati zavarivanjem. Ukoliko je moguće. 188. Čvor: gornji pojas – vertikala – dijagonala 39 I pritisnuta armatura se sidri........... Na Sl.. Armiranje preseka zatege Aksijalne sile u štapovima ispune su znatno manjih intenziteta. .. 190 prikazana su armiranja čvora u kojem se sustiču dva zategnuta štapa i pritisnuta vertikala. minimalna armatura pritisnutih štapova može biti odreñena i njihovom vitkošću. Sl.. u skladu sa odredbom Pravilnika kojom se ove dve veličine dovode u vezu: min µ = λ 50 − 0.. u cilju smanjenja površine poprečnog preseka štapa. ili talasasto (Sl..... 188. sa ili bez kuke. novembar 2010 Zategnuti pojas se karakteriše velikim intenzitetima aksijalne sile. poželjno podužnu armaturu rasporeñivati po celoj površini preseka. po pravilu uz pretpostavljanje simetričnog rasporeda armature po površini preseka....... 187. Armatura pritisnutog štapa se vodi do teorijskog čvora39..... te vrlo malim momentima savijanja.6 . Generalno. Sl. Sidrenje može biti pravim delom šipke... Kako kod zategnutih elemenata krak armature nije od interesa..... kako je dato na Sl....45) Na narednim skicama su dati karakteristični detalji armiranja čvorova rešetkastih nosača. a opet je reč o presecima koji su centrično ili ekscentrično (mali ekscentricitet) pritisnuti ili zategnuti.Betonske konstrukcije – radna verzija .... 187... konstruisanje armature mora biti takvo da se obezbedi monolitnost i krutost uz što jednostavnije izvoñenje...4 ≥ 0.. 140 ....13..... a ukoliko nije.. „Zmijasta“ armatura na slici ima funkciju obezbeñenja položaja (i razmaka) šipki podužne armature.. to je. a zategnuta se produžava za dužinu sidrenja. treba izbeći nastavljanje podužne armature...

190b). UVOD.3. Sam donji pojas može biti prednapregnut (Sl. Sl. 191b).1. Oslonački čvor 3. 191. Čvor: donji pojas – vertikala . Čvor: donji pojas – krajnja dijagonala – vertikala Usidrenje zategnute armature u oslonački čvor.dijagonala Sl. Oslonački čvor se karakteriše prostornim stanjem naprezanja usled unosa velik koncentrisanih sila. Zato ga treba armirati u sva tri pravca kako bi se obezbedio od cepanja.5. LUČNI NOSAČI 3. PRIMENA Lukovi su zakrivljeni ili izlomljeni nosači sa konveksnom stranom prema gore i sa nepomerljivim (praktično nepomerljivim) osloncima. 189.5. Linijski elementi Sl. Primenjuju se kao glavni nosači 141 . 190. može biti sprovedeno preko ploče za sidrenje (Sl. ukoliko ne postoji dovoljno prostora za razvoj dužine sidrenja.

Primena betona visokih čvrstoća je. Pri 142 . kod mostovskih konstrukcija. u novije vreme. Danas se vrlo često primenjuju lučne konstrukcije sa krutom armaturom (čelični profili ispunjeni betonom visoke čvrstoće). raspon (L) je horizontalno rastojanje oslonaca. Horizontalna.Betonske konstrukcije – radna verzija . što. Odnos strele i raspona se naziva stinjenost luka. nepomerljivost oslonaca obezbeñuje postojanje horizontalnih reakcija pri vertikalnim opterećenjima. 192). Kod mostovskih sistema. armiranobetonski luk predstavlja jedan od najracionalnih elemenata u betonskim konstrukcijama uopšte. višestruko prevazilaze raspone od 100m). Sl. kada čelična armatura ima i ulogu skele i oplate. zavisno od statičkog sistema. Elementi i geometrija luka Osa luka je linija koja spaja središta njegovih poprečnih preseka. relativno mali momenti savijanja. Na mestu oslanjanja. čime se oslonci odupiru težnji „ispravljanja“ luka. Ovim.5. Stinjenost lukova u konstrukcijama zgradarstva je uobičajeno u intervalu izmeñu 1/10 i 1/6. od uticaja. uslova oslanjanja ili nivoa opterećenja. 3. novembar 2010 srednjih i velikih raspona industrijskih ili sportskih hala ili drugih objekata visokogradnje. ukoliko je pravilno projektovane geometrije. dok se kod mostovskih konstrukcija retko koriste za raspone manje od 30m (do nekoliko stotina metara). time. GEOMETRIJA LUKA I STATIČKI SISTEMI STATIČKI Za poznatu konfiguraciju opterećenja. kod mostovskih konstrukcija. spajanjem lamela u konzolnom načinu gradnje. Takoñe. javljaju dominantno sile pritiska i. 192. odnosno stalnom i polovini korisnog (prosek minimalnog i maksimalnog eksploatacionog opterećenja). a strela (f) je visina luka merena u polovini raspona (Sl. učinila lučne elemente još lakšim i racionalnijim i omogućila savladavanje izuzetno velikih raspona (danas. da se minimiziraju momenti savijanja. stinjenost može biti u širokom intervalu izmeñu 1/16 i 1/2. a preseci lukova pretežno aksijalno opterete. lukovi mogu biti zglobno nepomerljivo oslonjeni ili uklješteni. to se oblik ose luka prilagoñava uglavnom stalnom opterećenju kod konstrukcija zgradarstva. oblik ose luka je moguće pogodno izabrati na način da se poklapa (da minimalno) sa potpornom linijom opterećenja i.2. U konstrukcijama zgradarstva se primenjuju za raspone veće od 20m. Kako je opterećenje tokom eksploatacije promenljivo. te kao glavni mostovski nosači. dalje implicira rad preseka u fazi malog ekscentriciteta pritiska i odsustvo prslina. uz vertikalnu.13. za novije vreme je karakteristično i montažno izvoñenje lučnih konstrukcija. Ovim se duž luka.

kako je rečeno. 193. Zglobovi komplikuju i usporavaju izvoñenje. obezbediti horizontalnu nepomerljivost oslonaca. Ovo i opredeljuje njihovu primenu na slučajeve kada postoji realna opasnost od pomeranja/razmicanja oslonaca. Sl. • • Dvozglobi luk se najčešće primenjuje kod plitkih lukova u cilju smanjenja statičke neodreñenosti i redukcije intenziteta momenata savijanja. kao višestruko statički neodreñena konstrukcija relativno velike savojne krutosti. preko dubokih dolina (povezano sa dobrom mogućnošću prijema horizontalnih sila na mestima oslanjanja). 193): • Uklješteni luk je najjednostavnija lučna konstrukcija i. Trozglobni lukovi su statički odreñene konstrukcije minimalnih momenata savijanja i imune na deformacione uticaje. sekundarni uticaji). ili na lukove velike stinjenosti (plitke). Osnovni reprezenti ovakvih sistema su (Sl. Takoñe. te je od posebnog značaja pravilan izbor načina i realizacija fundiranja. čime se formiraju kombinovani lučni sistemi. kao i oslobañanja temeljnih konstrukcija od velikih horizontalnih sila. U cilju dalje racionalizacije elementa. a duboki su karakteristični za mostove visokog nivoa opterećenja. pešačkim mostovima. 194): 143 . kod mostova) i zahtevaju strožiji režim održavanja tokom eksploatacije. Veličine sekundarnih uticaja su srazmerne stinjenosti (veće su kod dubljih lukova). plići lukovi odgovaraju slabo opterećenim. posebno blisko krajevima. Statički sistemi prostih lukova Mogući statički sistemi prostih lučnih nosača su (Sl. temperaturni uticaji ili uticaji skupljanja betona.3. najpogodnija za savladavanje velikih raspona. Kod svih ovih sistema neophodno je. ujedno. Linijski elementi tome. Negativna (loša) posledica uklještenih krajeva je pojava većih momenata savijanja (tzv. kojim je potrebno primiti opterećenje uz minimiziranje deformacija tla. osetljiva je na deformacijska dejstva kakva su pomeranje oslonaca. luk se često kombinuje sa ostalim elementima krovne ili mostovske konstrukcije. izazivaju oštre lomove deformacione linije (neprijatni udari vozila.

u situacijama kada postoji potreba da se sekundarni elementi oslone u horizontalnoj ravni. Reñe. Luk sa zategom i Langer-ova greda kao glavni krovni vezači 144 . takozvanim vešaljkama (Sl. zbog čega se u njemu generišu vrlo mali momenti savijanja. novembar 2010 Sl. ili kao čelični element. zatega se. 196. osim uloge zatege. 195. sada. 195). Kombinovani lučni sistemi • Luk sa zategom je lučna konstrukcija čiji su krajevi spojeni zategom. gde bi prenos horizontalnih reakcija u vrhove stubova za posledicu imala velike momente u uklještenjima stubova. Ipak. Greda. 196a). Sl. ovakvi sistemi se koriste i za glavne krovne nosače konstrukcija hala (Sl. 196b). koja preuzima horizontalne reakcije luka i time oslobaña oslonce potrebe njihovog prijema. ili Langer-ova greda. čime je izložen skoro isključivo aksijalnom pritisku. Sl. Vešaljke luka sa zategom • Greda ojačana vitkim lukom. Ovakav sistem je pogodan za mostovske konstrukcije sa kolovoznom konstrukcijom postavljenom preko ovih krutih greda.Betonske konstrukcije – radna verzija . „veša“ o lučni element. preuzima na sebe kompletno savijanje. ovde se mora puna pažnja posvetiti izduženjima zatege: s jedne strane ovo je ekvivalent razmicanju oslonaca. Sama zatega može biti projektovana u armiranom ili prednapregnutom betonu. sa druge opredeljuje projektovanje oslonačkih elemenata.13. 194. Primena ovakvog sistema je redovna kod industrijskih hala (Sl. Radi smanjenja momenata savijanja u zatezi (usled sopstvene težine). koja se projektuje kao savojno kruta. podrazumeva lučni deo male savojne krutosti. Kombinovani sistem sada može biti samo prosto oslonjen.

postiže se veća stabilnost luka na izvijanje upravno na svoju ravan. Optimalno (najracionalnije) rešenje podrazumeva primenu sandučastih preseka (f do i).3. • Vitki luk sa gredom za ukrućenje sa gornje strane. d. i najstariji u primeni. Sistem se često primenjuje kod mostovskih konstrukcija. a minimizira se i savojna krutost luka u svojoj ravni. Osa luka je najčešće zakrivljena. I ovi preseci se projektuju velike savojne krutosti na bočno savijanje. u situacijama kada je to iz nekog razloga pogodno ili potrebno (montažne konstrukcije. Poprečni preseci lučnih nosača Visina preseka luka (Sl. ili Nilsen-ov luk. Kruta greda je elastično oslonjena na stubove. Linijski elementi • Luk sa zategom i kosim vešaljkama.. kojim se obezbeñuje velika krutost van ravni luka uz minimalan utrošak materijala. Delovi poprečnog preseka su povezani poprečnim rebrima (c. Zavisno od statičkog sistema u kom se primenjuju. Opet. kružnog ili paraboličnog oblika. a manjim oblik kružnog luka. kojima opterećenje predaje vitkom luku. a karakterišu 145 .). Najjednostavniji. Sl. nema zategu. Mogućnosti izbora oblika poprečnog preseka lučnih nosača su velike. Povećanje bočne stabilnosti se još efikasnije ostvaruje projektovanjem višesdelnih poprečnih preseka. se projektuje sa kosim vešaljkama. Luk se može projektovati i kao poligonalni ili kolenast. za razliku od prethodnih sistema. je pravougaoni oblik. kako bi se i one angažovale u prijemu savijanja i. time. kod objekata zgradarstva je redovno u granicama izmeñu 1/40 do 1/30 raspona. u odnosu na visinu. mogu se projektovati većih i manjih savojnih krutosti (a ili b). Većom širinom preseka. zavisno od težnje za minimiziranjem momenata savijanja ili njenog odsustva. dok je kod mostovskih konstrukcija manja (1/100 do 1/60 raspona). nego se horizontalne reakcije predaju fundamentima. a neke od njih su prikazane na Sl. mala savojna krutost luka implicira i dominantno stanje pritiska u presecima luka. 195). e). velika koncentrisana opterećenja koja prave lomove u potpornoj liniji. višedelni preseci zahtevaju i skupu i komplikovanu oplatu. 197. rasteretile lučni nosač u izvesnoj meri. ili poligonalna na način da aproksimira neku od ovih krivih. Većim stinjenostima (dubokim lukovima) odgovara parabolični. 197. Sa druge strane..

kada se na oslonce luka prenose kosa sila i. Kod kvalitetnog tla (npr. naravno. moguće projektovati i u obliku naglog suženja poprečnog preseka luka (Sl. 4 – luk na dva zgloba. dodatne sigurnosti radi. Zglobove je. temeljna stopa se obično konstruiše u nagibu. stena). a ka krajevima povećavati moment inercije. srednju polovinu imaju konstantne visine i sužavaju se ka krajevima. momenat savijanja. eventualno. Silueta luka može biti konstantne ili promenljive visine i/ili širine. 3 – uklješteni luk u obliku srpa. 199 prikazani su dijagrami momenata savijanja u lukovima različitih statičkih sistema: 1 – uklješteni luk sa prirastom momenta inercije ka osloncima (Sl. 2 – uklješteni luk sa konstantnim momentom inercije. novembar 2010 se i manjim vitkostima u ravni luka. Sl. Kako se aksijalna naprezanja relativno malo menjaju duž luka. Dijagrami momenata savijanja za lukove različitih statičkih sistema Kako je horizontalna nepomerljivost krajeva element na kojem bazira racionalnost lučnih elemenata. to promenu otpornih momenata preseka treba uskladiti sa promenom maksimalnih (anvelopa) momenata savijanja.Betonske konstrukcije – radna verzija . a time je moguće postići i efekat zglobnih veza. 199. pretpostavlja se da ukupna horizontalna sila luka 146 . luk na tri zgloba ima najveće momente inercije u četvrtinama i sužava se ka zglobovima. Zglobovi Na Sl. Dodatno povećanje je moguće postići stepenastim oblikovanjem kontaktne površine temelja (Sl. Sl. kako bi se povećala otpornost na klizanje. bez zatege. U slučaju uklještenog luka. Promenom momenta inercije utiče se na raspodelu uticaja duž statički neodreñenog luka. Pri izboru zakona promene visine/širine luka. Primenjuju se kod mostovskih konstrukcija velikih raspona. teži se maksimalnom iskorišćenju materijala. Dvozglobni lukovi. i 5 – luk na tri zgloba. 193a). Dodatno. oblik i dimenzije temelja su odreñene i vrstom i karakteristikama tla na kojem se fundira. 198). Pri proračunu sigurnosti na klizanje. oslonci se projektuju kao masivni temelji oblika prilagoñenog pravcu i veličini opterećenja. 198.13. od izuzetnog je značaja njeno obezbeñenje. Kod prostih lučnih sistema. optimalno. Saglasno. 200). najracionalnije je srednje dve trećine projektovati konstantnog preseka.

budući da preseci nisu jako armirani. Unutar kanala. Oslonci prostih lučnih sistema Kod krovnih nosača u sistemu luka sa zategom. Meñutim. oslanjanje na stubove se projektuje preko ležišta od tvrde gume ili preko metalnih valjaka. osim u slučaju kvalitetne stene. 3.3. logično. Ovi uticaji se odreñuju standardnim postupcima teorije konstrukcija (metoda sila) ili. opet u cilju minimiziranja momenata savijanja od sopstvene težine. 201). danas uobičajeno. Doprinos armature. nema potrebe obuhvatati prilikom procene krutosti. lučne elemente je opravdano modelirati takvima da im savojna i aksijalna krutost proizilaze iz bruto betonskog preseka. a zanemaruje se. 200. kada se želi postići pokretni oslonac. fundiranje je uobičajeno za prijem vertikalnih opterećenja. doprinos (pasivni otpor tla) površine A-C. Nepokretna veza se može ostvariti zavarivanjem čeličnih pločica ankerovanih u stub i u luk. u zatvorenom kanalu. UTICAJI Preseci luka su izloženi centričnom pritisku ili pritisku u fazi malog ekscentriciteta. zbog čega proračun saglasno uticajima proizašlim iz proračuna prema teoriji prvog reda daje zadovoljavajuće rezultate. uz pomoć odgovarajućih softverskih alata. Sl. Linijski elementi mora biti primljena samo silama trenja na donjoj površini (A-B). Kod čeličnih zatega usvaja se aksijalna krutost bruto čeličnog preseka. kojim je obezbeñena zaštita i kontrola zatege. zatega se oslanja na blisko postavljene pokretne (omogućuju rad zatege) oslonce (ekvivalent vešaljki). ili preko ispuštenih ankera i direktnog (preko sloja cementnog maltera) oslanjanja oslonačkog dela luka na stub40 (Sl.3. Pri tome. U slučaju kombinovanih sistema kod kojih se horizontalna reakcija prima zategom.5. i zatega se redovno projektuje ispod nivoa terena. Oslanjanje lučnih krovnih nosača sa zategom na stubove Kod lukova sa zategom koji se fundiraju u tlu. 147 . Kod zatega 40 Primetiti da su lučni nosači u zgradarstvu redovno montažni elementi. Sl. 201. pravilna procena krutosti (aksijalne) zatege može biti od velikog značaja.

.Betonske konstrukcije – radna verzija ...... Ovde je od interesa trenutak utezanja kablova – utezanje kablova nakon izvoñenja luka ima za posledicu uticaje u luku izazvane silom prednaprezanja.... (3...... novembar 2010 od prednapregnutog betona obračunava se aksijalna krutost bruto betonskog ili idealizovanog (doprinos čelika) preseka.... Promena napona u armaturi armiranobetonske zatege Za odreñivanje koeficijenta ψ.. čime je impliciran iterativni proračun.... a (EF)ef efektivna aksijalna krutost zatege: ψ= σ ap E F .46) σa ψ Sl... armiranobetonska zatega će imati razvijene prsline... modelom propisa CEB-FIP je predloženo:  β ⋅F  E ⋅F ψ = 1 −  z bz  ≥ a a . koja u trenutku odreñivanja uticaja nije poznata.. a samim tim i krutost značajno redukovanu u odnosu na krutost bruto betonskog preseka... Treba primetiti da procena krutosti zatege zavisi od količine armature....... (3...... 202..........................13.... izmeñu dve prsline saučestvuje u prijemu zatezanja....... Kod armiranobetonske zatege.... Ovi uticaji izostaju ukoliko se zatega prednapreže pre izvoñenja luka.. Neka je sa ψ obeležen odnos maksimalnog i prosečnog napona.... beton koji se u eksploatacionom stanju karakteriše izvesnom zatežućom čvrstoćom... 202)........ površina armature u zatezi. .......... Zategnuta. procena aksijalne krutosti je složenija....... modul deformacije betona pri zatezanju.. ( EF )ef = a a .. a samim tim i izduženje čelika (ujedno i izduženje zatege) je manje nego što bi bio slučaj kada bi se aksijalna krutost zatege izjednačila sa krutošću samo čelika za armiranje... okvirno oko polovine onoga koji odgovara pritisku...... prosečan napon σap je manji od onog na mestu prsline σa..47) Ebz ⋅ Fbz  σ a ⋅ Fa  βz Fbz Fa Ebz čvrstoća betona na zatezanje.. površina betonskog preseka zatege....... zbog čega napon u armaturi zatege nije konstantan (Sl. 2 148 ...... . Sa druge strane.

48)  0.. ... Sl.. Karakteristični oblici pri gubitku stabilnosti Za proračunske dužine izvijanja približno mogu biti usvojene sledeće dužine (sa s je obeležena kriva/razvijena dužina luka):  0.. 203 su prikazani karakteristični oblici deformacije lukova u trenutku gubitka stabilnosti.... merodavna je antimetrična konfiguracija.......8%...........5.. Nastavljanje podužne armature se projektuje preklopom ili zavarivanjem....... odnosno antimetrična za stinjenosti veće od ove.. radi boljeg utezanja preseka..3... zbog čega se u njima usvaja minimalna armatura.. dvosečnim ili.. π 2 ⋅ Ecm ⋅ I m li2 ... a retke su situacije (veliki momenti savijanja) kada je opravdan njen nesimetričan raspored... oko 0... Na Sl. Obuhvata se uzengijama.4.......... a za trozglobne – simetrična za stinjenosti manje od 0..58 ⋅ s za trozglobne lukove  li = 0... dodavanjem unutrašnjih.... . Preseci luka su najčešće pritisnuti u fazi malog ekscentriciteta.. 204).... kako u ravni.. za slučaj simetrične i antimetrične deformacije....... sekantni modul elastičnosti betona....... za veće širine..... za uklještene i dvozglobne lukove. štapu.... (3.. Načelno........ ekvivalentnom... tako i upravno na ravan luka.. U prilog ovoj „opreznosti“ idu i sve manje dimenzije poprečnih preseka lukova sa porastom čvrstoća betona...... Linijski elementi Kod lučnih nosača velikog raspona41 neophodna je kontrola stabilnosti luka... 41 Prema Eurocode 2...54 ⋅ s za dvozglobne lukove .. višesečnim... proračun luka na izvijanje u sopstvenoj ravni je neophodna uvek kada je visina preseka luka manja od 1/25 raspona.......3.49) srednja vrednost momenta inercije luka........ 203... ARMIRANJE DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE Dimenzionisanje preseka luka se sprovodi saglasno uticajima proisteklim iz statičkog proračuna....... u trenutku gubitka stabilnosti iznosi: Nc = Im Ecm 3.. Armatura se rasporeñuje simetrično (Sl. poput preseka stubova. (3... 149 .36 ⋅ s za ukljestene lukove  Aksijalna sila pritiska koja odgovara pravom (ispravljenom) proračunskom.

. (3.... dobro je obezbediti konzolno produženje zatege preko oslonca. savijanje armature u čvoru mora biti po blagom luku... a ovu zonu treba ojačati i gustom poprečnom armaturom.... Sila u uzengijama (po metru dužnom) se odreñujeprema kotlovskoj formuli.. 205.13.... U nedostatku prostora za sidrenje.. Kod manjih raspona (a) treba nastojati da se veći deo armature zatege prevede preko oslonca (tačka A) a ostatak..... Armiranje zglobova lučnog nosača Vešaljke kombinovanih lučnih sistema se dimenzionišu na centrično zatezanje (eventualno na zatezanje u fazi malog ekscentriciteta) i armiraju simetrično uz pravilno obezbeñenje dobrog sidrenja šipki (Sl.... spoljašnje i unutrašnje Pritisnuta armatura na spoljašnjoj i zategnuta na unutrašnjoj strani savijanih lukova. 208).. bar. ankerovanje se 150 ... Prihvatanje skretnih sila uzengijama Zglobovi se dimenzionišu i armiraju () na način kako je to pokazano kod okvirnih konstrukcija (#3.... ako je Fa sila u armaturi: Fuz = Fa ......... Od velikog je značaja dobro usidrenje armature zatege (Sl. .....3..... Kako bi se smanjile sile cepanja (posledica skretnih sila). novembar 2010 Sl.. Sl... 207. preko ivice oslonca..... zbog čega treba predvideti uzengije kojima će ove sile biti primljene.. 206.... 209)........ Ukoliko postoji mogućnost... Armiranje poprečnih preseka lukova Sl..5)....50) r Sl.. imaju tendenciju ka izbacivanju zaštitnog sloja betona skretnim silama......... 204.........Betonske konstrukcije – radna verzija ... čime je omogućeno jednostavno pravo sidrenje šipki (b).. Uzengije..

Armiranje oslonačkog bloka i sidrenje armature zatege 3.3. poput onih primenjivanih kod rebrastih meñuspratnih konstrukcija (Sl. Sl. ali su moguće i drugačije dispozicije. 211). 212). Najčešća je primena roštilja sa ortogonalno postavljenim gredama. kada su u čvorovima oslonjeni na stubove. U objektima zgradarstva se koriste u sklopu meñuspratnih konstrukcija.1. ARMIRANOBETONSKI GREDNI ROŠTILJI GREDNI Gredni roštilji su ravanske konstrukcije formirane od greda dva ili više pravca pružanja. Sl. Sidrenje armature zatege Oslonački blok i ovde. u cilju prihvatanja lokalnih napona.6. 210. Armiranje vešaljke Sl.6. Linijski elementi može sprovesti zavarivanjem armature za čeličnu ploču koja se postavlja na oslonački blok sa spoljašnje strane (c). 208. treba armirati gustom troosnom mrežom formiranom od tanjih profila (Sl. Oslonjene su na krajevima greda i/ili u pojedinim čvorovima (Sl. koje se meñusobno presecaju u čvorovima. OSTALI KOMBINOVANI LINIJSKI NOSAČI 3. 151 . 209. 210).

Nekoliko primera statičkih sistema grednih roštilja Sl. kružne. Zbog pojave uvrtanja greda. Precenjivanjem (na primer usvajanjem torzione krutosti homogenog betonskog preseka).Betonske konstrukcije – radna verzija . novembar 2010 Sl. Grede dva pravca mogu biti iste ili različite visine. od posebnog je značaja procena torzione krutosti greda roštilja. opterećenje koje deluje na jedan nosač se prenosi na susedne. najčešće pravougaone. Poprečni preseci greda su najčešće pravougaoni. T oblika. Pogodno je da grede dva pravca budu različite visine iz razloga nesmetanog prolaska podužne armature dva pravca kroz čvor. odnosno. u sadejstvu sa pločom.13. U statičkom proračunu ovo može da znači značajnu redukciju statičke neodreñenosti. Roštiljne konstrukcije se u zgradarstvu koriste za pokrivanje većih površina. a ovi. Prilikom odreñivanja statičkih uticaja. izazvani ugibom grede drugog pravca. te uslovima pravilnog voñenja armature. 212. na podužne. kako je pokazano na Sl. Ovo ih čini racionalnim nosačima. Sl. Sl. kada su grede dva pravca 152 . ali i trougaone. budući da je opterećena elastično oslonjena na poprečne elemente. U suprotnom. 214. trapezne ili nekog drugog oblika osnove. 214. što je uslovljeno intenzitetom sila u presecima. Za granično stanje nosivosti opravdano je zanemariti postojanje torzione krutosti.. 211. Redukcija statičke neodreñenosti zanemarenjem torzione krutosti greda Armiranje grednih roštilja u svemu odgovara armiranju grednih elemenata.. mogu se značajno podceniti vrednosti momenata savijanja. 213. opet. u gredama roštilja se javljaju i torzioni uticaji. Neki primeri grednih roštilja U statičkom smislu. Uvrtanje grede roštilja Pod dejstvom vertikalnog opterećenja. uzengije treba izvoditi preklopljene preko kraće strane.

na mestu ukrštanja armatura se reña naizmenično. Linijski elementi iste visine. Poprečni preseci dvopojasnih nosača 153 . Meñutim. ukoliko je usvojena u više redova (Sl. gde se upotrebljavaju kao glavni ili sekundarni nosači. Ovim. 215). Sl.2. Sl. u odnosu na prostu gredu. Podužna armatura u čvoru 3. predaje joj i značajne sile pritiska. a pošto je zatega usidrena u samu gredu. Primena ovakvih sistema je karakteristična za krovne konstrukcije velikog raspona. a elastično. Ovo je razlog što su poprečni preseci greda često većeg momenta inerciju u ravni normalnoj na ravan nosača. u takvim situacijama. 217). na mestima vertikala – kontinualni nosač na elastičnim osloncima. Dvopojasni nosači Greda se projektuje kao armiranobetonski element. 216. Kako je greda pritisnuta. to se i u ovom slučaju mora kontrolisati mogućnost bočnog izvijanja. Ovim se značajno redukuju momenti savijanja u gredi. često i višedelni (Sl. GREDE SA ZATEGAMA (DVOPOJASNI NOSAČI) Kombinacijom grednog nosača i poligonalne zatege mogu se formirati vrlo racionalni elementi sposobni da savladaju velike raspone uz minimalan utrošak materijala. vertikale mogu biti armiranobetonske ili čelične.6. znatno većim vrednostima dopuštenih napona odgovaraju i znatno veća izduženja zatege. Kod nosača velikog raspona. greda se oslanja kruto na krajevima. 217. Za velike raspone povoljna je primena sandučastih preseka. u armiranobetonskoj zatezi. 215.3. gredni element može da ostane u stanju pritiska u fazi malog ekscentriciteta. pa se proračun saglasan teoriji drugog reda javlja neophodnim. a zatega se projektuje kao čelična. na zategu. Statički. Sl. prednapregnuta ili armiranobetonska. meka armatura može uspešno biti zamenjena kablovima od visokokvalitetnog čelika.

utrošak armature je neuporedivo veći nego kod ostalih kombinovanih linijskih sistema. koji formiraju gornji i donji pojas. Pojasevi se konstruišu kao paralelni pravolinijski ili poligonalni. a u novije vreme. koja u nekim situacijama može biti konkurentna sa rešetkastim ili lučnim nosačima.3. Primer uspešno izvedene konstrukcije velikog raspona sa ovim sistemom je konstrukcija Hangara 2 na aerodromu u Surčinu.Betonske konstrukcije – radna verzija . te kao glavni nosači mostovskih konstrukcija. a primenjuju se kao krovni i meñuspratni glavni nosači u zgradarstvu.13. Postignuta je racionalna konstrukcija. Forsirano krute veze izmeñu štapova imaju za posledicu izuzetno krutu konstrukciju velike nosivosti. Dvopojasni nosači. odnosno u četvrtinama kod pravih greda. Sve veze elemenata su krute. Sl. Mogu biti projektovani u sistemu proste ili kontinualne grede. moraju biti kontrolisani i u smislu vremenskih deformacija betona – promene dužine (skraćenja) pritisnute grede. 154 . osetljivi na deformacije generalno. te sistem vertikala. radi mogućnosti prijema smicanja. Pravolinijska i poligonalna konfiguracija Nastali su u težnji da se racionalizuje puni gredni element formiranjem četvorougaonih otvora. 219. Velika vertikalna opterećenja mogu usloviti projektovanje virandel nosača bez otvora u krajnjim poljima.6. Sl. 218. novembar 2010 Vertikale se obično projektuju u trećinama raspona u slučaju kolenaste grede. zbog momenata savijanja i transverzalnih sila visokog nivoa. VIRANDEL NOSAČI Virandel nosači su gredni elementi sastavljeni od mreže krutih četvorouglova. Shematski prikaz konstrukcije Hangara 2 na aerodromu u Surčinu 3. Stinjenost ovakvih nosača je u granicama izmeñu 1/15 i 1/7. Skraćenje grede ima za posledicu i skraćenje raspona zatege (lančanice). krovna konstrukcija Beogradske arene. nezavisno od konfiguracije ili promene opterećenja. te povećanja ugiba kablova. Sa druge strane.

obezbeñuje linijske uslove oslanjanja po obodu. kružne ploče oslanjaju na niz stubova..7. dok je sam oslonjen diskontinualno na stubove. OBLIKOVANJE.. a kada ploči. 221b). (Sl. Kružni zatvoreni prstenasti nosač je čest element armiranobetonskih konstrukcija kružne osnove i javlja se kao obodni oslonački element kružnih i prstenastih ploča. ili. i pored obezbeñene vertikalne nepomerljivosti. prstenasti element može biti izložen i dejstvu horizontalnog opterećenja. 155 . 220). a kao posledica zakrivljenosti realizuju se i momenti torzije po dužini prstena (Sl. Sl. Primena kružnog prstenastog nosača U konstrukcijama. U takvim situacijama. Kako se javlja elementom konstrukcija koje svojom geometrijom zadovoljavaju rotacionu simetriju42. temeljni nosač (greda) ispod stubova rsporeñenih po obimu kruga. kojim se.3. 220. bilo da je reč o zidovima od opeke ili da je monolitno spojen sa armiranobetonskim ljuskastim elementom kružne osnove. prstenasti nosač se koristi kao prelazni oslonački element. U drugom slučaju. Šta više. konični) elementima.. 42 Rotaciona simetrija podrazumeva nezavisnost oblika od rotacije. prstenasti nosač može biti kontinualno oslonjen na zidove. PRIMENA. obodni nosač na spoju ljuskastih elemenata. OBLIKOVANJE. neretka uloga prstenastog nosača je obezbeñenje horizontalnog oslonca ljuskastim (sferični. U oba slučaja. kada je nosač izložen aksijalnim silama visokog intenziteta. 221a).. u sopstvenoj ravni. to se i sam prsten često proračunava u uslovima zadovoljene rotacione simetrije geometrije i opterećenja (Sl. UVOD.. usled momenata uvrtanja. uobičajeno je njegovo projektovanje u prednapregnutom betonu. dovoljnom savojnom krutošću. na primer. KRUŽNI PRSTENASTI NOSAČI 3. te kako su ovakve konstrukcije gravitaciono najčešće rotacionosimetrično i opterećene gravitacionim opterećenjem.7. jednake karakteristike u svim radijalnim pravcima. Linijski elementi NOSAČI 3.. može biti izložen uticajima momenata savijanja. I tada. prstenasti nosač je dominantno savijan u vertikalnoj ravni. U tom slučaju.1. kada se kao posledica javljaju dominantno aksijalne sile.

. na primer). može se smatrati da sve tačke preseka prstena imaju jednaku deformaciju......53) E ⋅b⋅d Uz zanemarenje širine b prema radijusu........ koje se može razložiti na vertikalnu i horizontalnu komponentu... prema kotlovskoj formuli (direktno iz uslova ravnoteže): Z = H ⋅ r . mada su.. 156 ... Diskontinualno oslonjen prsten i rotaciono-simetrično opterećenje prstenastog nosača U poprečnom preseku.... u prstenu se realizuje aksijalna sila..... Kontinualno oslonjen kružni prsten U uslovima rotacione simetrije. oblici (Sl.. χ = 0 . nepravilni. .1..... 220b... za „membranske“ uslove.. mogući i drugi................ ........................... Prsten opterećen u svojoj ravni (kotlovska formula) Pod dejstvom horizontalnog rotaciono-simetričnog opterećenja (Sl........ ε r = εϕ = ...7.. Sl. 3.......................... da se presek pomera kao kruto telo (Sl.2.. ........... (3.13... (3..2.... posebno kad je spoj ljuskastih elemenata u pitanju.......51) Normalni naponi i dilatacije su.. 221. kontinualno oslonjen kružni prstenasti nosač može biti opterećen ravnomerno podeljenim (linijskim) opterećenjem.. 43 Primetiti da je opterećenje ravnotežno...... 222) koje deluje u težištu prstena43. tj... zapravougaoni presek: σ= Z H ⋅r H ⋅r ..... a obrtanje izostaje: ∆r = ε ⋅ r = H ⋅r2 ...... 222.............52) = F b⋅d E ⋅b⋅d dok je promena poluprečnika (∆r) data narednim izrazom. prstenasti nosač se najčešće oblikuje pravougaonog oblika....... 223)... Membranski (statički odreñeni) uslovi oslanjanja prstena podrazumevaju nesmetanu promenu prečnika ploče i sprečeno vertikalno ugibanje......... (3.... UTICAJI 3..Betonske konstrukcije – radna verzija ........ novembar 2010 Sl........7.... te ravnomerno raspodeljenim momentima uvrtanja........

............... (3........................ Kako „membranski“ uslovi oslanjanja obezbeñuju nesmetanu rotaciju poprečnih preseka......... Prikazanom smeru opterećenja odgovaraju momenti savijanja koji zatežu donju stranu prstena....... (3.......... Dilatacija............... (3............... ....................... ∆r = ε ⋅ r = E ⋅b ⋅ d 3 E ⋅b⋅d3 44 Kao posledica zakrivljenosti.......... budući da je opet reč o ravnotežnom opterećenju.. 157 .. u funkciji položaja po visini preseka je: ε= 12 ⋅ m ⋅ r 2 12 ⋅ m ⋅ r ⋅ y ...... Prsten opterećen rotaciono-simetričnim momentima uvrtanja i kombinovanim uticajima Pod dejstvom rotaciono-simetričnih momenata uvrtanja (m)... linearno promenljivi.............. .. 223. situacija je „pomalo“ paradoksalna: po dužini linijski element ne trpi vertikalnu deformaciju....55) I b⋅d3 6⋅m⋅r m⋅r ..........56) =± 2 b⋅d W dok su naponi na ivici: σ =± Prsten se deformiše obrtanjem poprečnih preseka oko svog težišta za veličinu χ.. uz ponovno zanemarenje širine preseka prema radijusu...54) Normalni naponi....57) ⋅ y ......... 224.. su funkcija položaja po visini preseka: σ= M 12 ⋅ m ⋅ r ⋅y= ⋅ y .... ne ralizuju se nikakve oslonačke reakcije........................... (3.. a izložen je momentima savijanja............ ....................... odnosno promena poluprečnika.... Deformacija prstena opterećenog u svojoj ravni Sl..... ....... 224a): M = m ⋅ r .............3.. u prstenu se realizuju konstantni momenti savijanja u vertikalnoj ravni44 (Sl.......... Linijski elementi Sl..

... prsten deluju rotaciono-simetrična opterećenja proizvoljnog pravca..2.... 224b).. statički odreñenom sistemu........... reakciju. svoñenjem spoljašnjih sila na težište preseka i dekompozicijom (projekcijama) moguće je opšti slučaj opterećenja svesti na dva navedena (Sl. (3.. ali se za neke specijalne slučajeve opterećenja mogu izvesti samo iz uslova ravnoteže.. su: dM y dM x dQ = Q ⋅ r + M x ... . Sile u presecima su. .. Uslovi oslanjanja koji podrazumevaju slobodno horizontalno pomeranje redovno se ne javljaju u realnim konstrukcijama.. ......7...13... Primera radi.........60) Integracione konstante su u funkciji ivičnih uslova.......... 225.. kada na kontinualno.. + dM y = 0 . (3. dα dα dα Sl.. „membranski“ oslonjen....... statički neodreñene.. te njenog rešenja: d 2M y dα 2 2 + M y = − p ⋅ r 2 .. Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Uslovi ravnoteže za diferencijalno mali isečak diskontinualno oslonjenog prstenastog nosača... i kada se širina preseka može zanemariti u odnosu na radijus... a za statički prekobrojnu izabrati horizontalnu......... u opštem slučaju.58) ∆r0 = E ⋅b⋅ d 2 d/2 EI U opštem slučaju..59) + p⋅r = 0.. 3... prema Sl.... 225. rotaciono-simetričnu...... u nastavku su data rešenja za dva karakteristična slučaja opterećenja.2...Betonske konstrukcije – radna verzija .. M y = A ⋅ sin α + B ⋅ cos α − p ⋅ r ... ali je moguće usvojiti ih u osnovnom.. 158 .. Analiza sila na elementarnom delu diskontinualno oslonjenog kružnog prstena iz čega se sreñivanjem dolazi do diferencijalne jednačine.......... (3.... novembar 2010 Sada se do obrtanja preseka kao krutog tela može doći iz promene poluprečnika ivičnih vlakana (∆r0): ∆r 6⋅m ⋅ r2 m ⋅ r2 → χ= 0 = .

n n  π ⋅ cos α   π ⋅ sin α  M y = r 2π  − 1 . Linijski elementi Sl.  sin α 0   sin α 0  Q = −r ⋅π ⋅α . 2α 0 = 2π / n .3. Dijagrami My.  cos α   sin α  M y = r 2π  − 1 . opterećen u poljima naizmeničnim ravnomerno podeljenim opterećenjem ±p (Sl. 2α 0 = 2π / n . Mx i Tz Kružni nosač sa proizvoljnim brojem (n) ravnomerno po obimu rasporeñenih oslonaca i opterećen ravnomerno raspodeljenim vertikalnim opterećenjem (p) (Sl. 227): • • • R = 0 .  n ⋅ sin α 0   n ⋅ sin α 0  Q = −r ⋅π ⋅α . 226. M x = r 2π  − + α  . Qmax = ± π n ⋅r ⋅ p . M x = −r 2π  − α  . 159 . Kružni nosač sa parnim brojem oslonaca ravnomerno rasporeñenih po krugu. Qmax = ± ⋅ r ⋅ p . Ravnomerno vertikalno opterećenje. 226): • • • R= 2π π ⋅ r ⋅ p .

kao oslonci prefabrikovanih elemenata u montažnom načinu gradnje.3. nije veći od statičke visine elementa. na svom kraju. na primer. ili na dilatacionim razdelnicama. pri oblikovanju Gerber-ovih zglobova. kratkim elementima se. 228b). U praksi. prilikom proračuna. Kratki elementi 160 . torzije. Raspon elementa (krak sile u odnosu na uklještenje). slučaj kada u neposrednoj blizini oslonca deluje poprečna koncentrisana sila velikog intenziteta (Sl. Mx i Tz 3. 227. načelno. novembar 2010 Sl. Naizmenično opterećenje. kratki konzolni nosači opterećeni koncentrisanom silom. a. smatraju i delovi grednih nosača na kojima dolazi do znatne promene transverzalne sile na dužini grede koja nije veća od njegove visine. identična. KRATKI ELEMENTI Kratki elementi su. aksijalne i transverzalne sile. kakav je. Slično. 228a). 229): kao oslonci podužnih nosača kranskih staza. 3.8..13..7. h (Sl.Betonske konstrukcije – radna verzija . DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE Dimenzionisanje i armiranje kružnog prstenastog nosača u svemu odgovara onom kod grednih elemenata napregnutih pomenutim uticajima momenata savijanja. takoñe. Pravila i preporuke za voñenje i nastavljanje armature su. često velikog intenziteta. Sl. Dijagrami My. 228. kratki elementi se često primenjuju (Sl.

Punim linijama su. 230 prikazane su trajektorije glavnih napona45 kod kratkih elemenata opterećenih vertikalnom silom. zbog prslina koje su karakteristika već eksploatacionih opterećenja. očigledno. 46 invertovane oznake za ukupnu i statičku visinu. jedan deo elementa ostaje neiskorišćen i. sklon odvaljivanju na spoju napregnutog i nenapregnutog dela. Uporeñenjem dva slučaja. a isprekidanim – zatezanja. Sl. eksperimentalno. Najčešće se citiraju eksperimentalna istraživanja Franz-a i Niedenhoff-a. i ukupna zatežuća sila Fs je nepromenljiva. zbog čega ni njihov proračun kao linijskih nije prihvatljiv. na crtežima je obeležena sa hc (ovakvo obeležavanje. a za posledicu imaju plastične i viskozne deformacije. na primer. 229. računski. Linijski elementi Zbog specifičnosti oblika. fotoelastičnim postupkom. može se zaključiti da je kosa ivica povoljnija u statičkom smislu. Samim tim. 161 ili primenom metode konačnih elemenata. 47 . a ne statička visina. 230. Primena kratkih elemenata Na Sl. date trajektorije napona pritiska. dodatno. Sl. Takoñe. jer obezbeñuje nešto povoljniji (male razlike) ugao unosa sile pritiska u stub. primena teorije elastičnosti kod ovih elemenata nije primerena. Trajektorije naprezanja kratkih elemenata sa zakošenom i ravnom donjom ivicom46 Eksperimentalno je pokazano47 da su naponi zatezanja uz gornju ivicu konzole praktično konstantni celom dužinom od ivice stuba do mesta dejstva sile. kratki elementi su pre površinski elementi opterećeni u svojoj ravni nego linijski. koji se razlikuju u nagibu donje ivice. Kod ravne donje ivice (jednostavnije za izvoñenje). Takoñe. karakteristično je za Evrokod). koja se pruža od 45 Trajektorije mogu biti odreñene.3. Visina nosača. sila pritiska. pogotovu izložen dinamičkim i udarnim opterećenjima. Slika pravaca naprezanja je izuzetno informativna i omogućava postavljanje aproksimativnih postupaka proračuna.

koji podrazumeva razlaganje spoljašnjeg koncentrisanog dejstva (u opštem slučaju – kosog) na horizontalnu silu zatezanja i kosu silu pritiska. nakon spajanja ovih prslina. 232 prikazani su mogući mehanizmi otkaza kratkih elemenata. 162 . 231). a već je konstatovan relativno mali uticaj oblika konzolnog elementa na trajektornu sliku. Kod malih površina podložnih pločica može doći do lokalnog preopterećenja i drobljenja betona ispod pločice (slika e). rezultiraće slomom smicanjem u pritisnutoj zoni. Mogući tipovi sloma kratkih elemenata Slomu usled zatezanja gornje zone izazvanog momentom savijanja (slika a) prethode velike deformacije horizontalne armature. nakon pojave pukotine uz lice stuba. 232.13. novembar 2010 napadne tačke sile do korena kratkog elementa je približno konstantna. opterećenje može biti uzrok vertikalnim prslinama i slomu po njoj (slika f). Sl.Betonske konstrukcije – radna verzija . Na osnovu iznetog kristalisao se štapni mehanizam kao aproksimativni pristup proračunu kratkih elemenata (Sl. Opterećenje naneto blizu kraja konzole (slika d) formira vertikalni pritisnuti štap i vodi slomu odsecanjem. a slom se „realizuje“ drobljenjem pritisnutog betona. Niz kratkih i odvojenih dijagonalnih pukotina (slika c) vodi slomu usled klizanja. Štapni mehanizam kratkog elementa Na Sl. Sl. horizontalno. intenzivno istraživani od strane Kriz-a i Raths-a. 231. uz vertikalno. Konačno. Dijagonalno cepanje po dužini pritisnutog štapa (slika b).

.... preporučeno.. umesto kosom. i sidri se... 234a). kada je raspon znatno manji od visine.......... Ova armatura se oblikuje na način prikazan na Sl.... u stub........ moment savijanja uz lice stuba: M = Fv ⋅ ac + H c ⋅ ∆h ....................... Armatura za prijem uticaja od transverzalne sile se sračunava direktno iz ukupne transverzalne sile i........ Armatura za prijem napona zatezanja od momenta savijanja Granična vrednost ovog momenta i horizontalne sile rezultuje potrebnom količinom armature. 233. ............. Potrebna količina kose armature treba da bude rasporeñena na način (prema tzv. Pri tome je. na oba kraja.... usvoji nešto niža vrednost od one koja odgovara grednim elementima – oko 80% statičke visine. potrebne površine: Aak = Tu ... 234b)... 234.... kosi glavni naponi zatezanja...... Sl.... Treba naglasiti i da mnogi savremeni propisi ne preporučuju korišćenje kose armature za prijem glavnih napo163 ......... Linijski elementi Armatura za prijem napona zatezanja izazvanih momentom savijanja se odreñuje i konstruiše na isti način kao i kod ostalih konzola......... saglasno Sl................ 231. postavlja se kao kosa.. (3....... Kosa armatura za prijem transverzalnih sila i armiranje kratkih kratkih elemenata Kod vrlo kratkih konzola.... Mehmel-ovom modelu) da bude relativno ravnomerno rasporeñena duž linije koja spaja napadnu tačku sile i koren elementa (Sl.. ....61) Sl..... (3. dovoljnom dužinom..... preporučeno. mogu biti primljeni horizontalnom armaturom (otvorene uzengije) rasporeñenom po visini elementa (Sl. nakon što se za krak unutrašnjih sila.. 233..62) 2 ⋅ σ v ⋅ cos β gde je sa β obeležena razlika uglova nagiba kose armature i kosog pravca od 45º.....3..

Armiranje samo horizontalnom i vertikalnom armaturom Osim proračunskom. Shema armiranja u kojoj izostaju kose šipke je prikazana na Sl. ali i komplikovano izvoñenje i otežano betoniranje. i širinom (efektivnom) pritisnutog štapa. za koju se usvaja jedna petina statičke visine (Sl. Podmetač. Razlog ovome je i u mogućim drugačijim mehanizmima sloma kratkog elementa. Fc2. mora biti dovoljno udaljen od ivice. Za silu na gornjoj ivici proračun odgovara iznetom. sada. kod kratkog elementa je neophodno dokazati i nosivost pritisnute dijagonale/štapa. za kratki element horizontalne donje ivice. b. kratki element. 164 . od kojih jedan deluje u gornjem.13. 231). 235. U tom cilju se granična vrednost sile pritiska deli površinom odreñenom širinom preseka. Saglasno Evrokodu. a donja polovina sile se razlaže na jednu zatežuću. c. mora biti gusto armiran i horizontalnim i vertikalnim konstruktivnim uzengijama. Ovako odreñen napon se uporeñuje sa računskom vrednošću pritisne čvrstoće pri savijanju. dodatno.Betonske konstrukcije – radna verzija . preko kojeg se prenosi sila na kratki element. odgovara i dodatna količina armature. 237a). 236) mogu biti približno analizirani podelom vertikalnog opterećenja na dva jednaka dela. a drugi u donjem delu. Fs2. Sl. Razlog ovome je nemogućnost njenog potpunog iskorišćenja. 235. i jednu pritiskujuću. novembar 2010 na zatezanja ni kod kratkih elemenata. Sl. Zatežućoj sili. kako je slikom prikazano (Sl. 236. Indirektno opterećen kratki element Indirektno opterećeni kratki elementi (Sl.

tretira kao kratki element. Jedan način njegovog armiranja prikazan je na Sl. takoñe. 238. Sl. Linijski elementi Proračun i armiranje grednog elementa opterećenog u blizini oslonca je u svemu analogno proračunu i armiranju kratkog elementa (Sl. 237b). Udaljenje podmetača od ivice i deo grede koji se tretira kao kratki element Oslabljeni deo grede kod Gerber-ovog zgloba se. Armiranje Gerber-ovog zgloba 165 . 238. 237.3. Sl.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->