75

3. LINIJSKI ELEMENTI
3.1. 3.1. 3.1. 3.1. GREDNI GREDNI GREDNI GREDNI NOSAČI NOSAČI NOSAČI NOSAČI
3.1.1. 3.1.1. 3.1.1. 3.1.1. KARAKTERISTIKE, PRIM KARAKTERISTIKE, PRIM KARAKTERISTIKE, PRIM KARAKTERISTIKE, PRIMENA I SISTEMI ENA I SISTEMI ENA I SISTEMI ENA I SISTEMI
Grednim nosačima smatramo one linijske elemente koji su pretežno opterećeni na
savijanje silama. Javljaju se sastavnim delom praktično svih inženjerskih konstrukci-
ja i najčešće su horizontalnog pravca pružanja.
U zgradarstvu se primenjuju kao noseći elementi meñuspratnih konstrukcija, kao
glavni nosači krovnih konstrukcija većeg raspona, kao sastavni deo temeljnih kons-
trukcija (temeljne kontragrede). Kod mostova grednog sistema primenjuju se kao
glavni isekundarni nosači mostovske konstrukcije. Pojavljuju se i kao sastavni deo
složenijih armiranobetonskih elemenata: rigle ramovskih konstrukcija, gredni nosači
kombinovanih sistema, osnovni elementi temeljnih roštilja itd. U konstrukcijama se
gredni elementi najčešće javljaju u sklopu sa drugim elementima: stubovima, plo-
čama, zidovima (Sl. 73).


Sl. 72. Statički sistemi grednih nosača
Načelno, gredni nosači mogu biti projektovani preko jednog ili više raspona. Statički
sistem grednog nosača je odreñen rasporedom oslonaca, koji mogu biti formirani
kao nepomerljivi ili pomerljivi (potpuno, delimično). Reñi je slučaj da je greda na
svom jednom kraju uklještena u masivni zid ili neki drugi element konstrukcije. U
konstrukcijama zgradarstva su najčešće kruto vezane za vertikalne oslonce (stubo-
ve), čime se formiraju armiranobetonski okviri (Sl. 72).
Grednim nosačima se mogu smatrati elementi kod kojih je odnos visine poprečnog
preseka i raspona nosača manji od 0.20. U ovim slučajevima su zadovoljene osnov-
ne pretpostavke tehničke teorije savijanja (zanemarenje normalnih napona σy). Za
veće odnose visine prema rasponu, grede se tretiraju saglasno teoriji ploča optere-
ćenih u svojoj ravni, kao zidni nosači ili visoke grede. Ipak, u praksi je uobičajen
gredni tretman elemenata sve do odnosa visine prema rasponu od 0.40.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
76


Sl. 73. Okvirne i roštiljne konstrukcije
3.1.2. 3.1.2. 3.1.2. 3.1.2. OBLIKOVA OBLIKOVA OBLIKOVA OBLIKOVANJE NJE NJE NJE
Gredni nosači se najčešće projektuju punog pravougaonog poprečnog preseka. U
slučaju krute veze sa meñuspratnom pločom, preseci nosača postaju T-oblika,
budući da, kao pritisnuta, ploča saučestvuje u prenosu napona pritiska.
Za prefabrikovane gredne elemente je karakteristična optimizacija poprečnog prese-
ka i za manje raspona. Tada se koriste T-preseci, nesimetrični i simetrični I-preseci
ili, zavisno od namene i opterećenja neki drugi, razuñeni oblik poprečnog preseka.


Sl. 74. Karakteristični poprečni preseci grednih nosača
Kod većih raspona, u cilju uštede u težini, grede se mogu projektovati razuñenih ili
sandučastih preseka. Optimalan oblik preseka je odreñen potrebnom nosivošću pri-
tisnute zone betona, te minimiziranjem zategnute površine betonskog preseka na
meru dovoljnu za smeštaj i pravilno voñenje armature. Širina nosača je primarno
funkcija zadovoljenja glavnih napona zatezanja, ali se proporcionalno menja sa visi-
nom nosača. Razuñeni oblici preseka su karakteristika montažnih grednih elemena-
ta, te većih raspona.
Uobičajene visine poprečnih preseka greda se nalaze u rasponu od 1/12 do 1/8
raspona.
3. Linijski elementi
77
Po dužini, gredni nosači mogu biti konstantnog ili promenljivog preseka. Silueta
nosača se, kada je to ekonomski opravdano, projektuje tako da približno prati pro-
menu momenata savijanja. Promenljiva silueta se može postići izvoñenjem vuta, što
je čest slučaj kod kontinualnih nosača u okolini oslonaca (mesta maksimalnih
momenata savijanja). Vute su obično vertikalne i mogu biti projektovane kao pravo-
linijski ili krivolinijske (Sl. 75). U pojedinim situacijama kada je visina limitirana,
opravdano je projektovanje horizontalnih vuta proširenjem preseka (Sl. 75).


Sl. 75. Vertikalne i horizontalne vute
Vertikalne vute se izvode strmije od horizontalnih. Proračunski, vertikalne vute su
limitirane nagibom na 1:3, ma kako da su izvedene, dok horizontalne vute imaju
uobičajene nagibe od 1:8 do 1:6. Uobičajene dužine vuta ne prelaze desetinu raspo-
na grede.
Jedna vrsta horizontalne vute se često primenjuje u oslonačkim delovima grednih
elemenata (posebno karakteristično za montažne grede), kada se proširenjem pre-
seka povećava moć prijema glavnih napona zatezanja, koji u ovim zonama imaju
maksimalne vrednosti (Sl. 76). U konkretnoj situaciji, uobičajeno je proširenje rebra
na širinu uže (donje) flanše.

Sl. 76. Oblikovanje oslonačkog dela grede nesimetričnog I-preseka

Sl. 77. Montažna greda promenljive visine
Osim vutama, promenljiva silueta može biti izvedena i promenom visine nosača duž
cele njegove dužine, na primer. Takav je slučaj kod krovnih grednih glavnih nosača,
kada se gornja ivica projektuje u nagibu, kojim je greda opskrbljena maksimalnim
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
78
visinama preseka na mestima maksimalnih momenata savijanja, a, sa druge strane,
obezbeñen nagib za krovne ravni (Sl. 77).
3.1.3. 3.1.3. 3.1.3. 3.1.3. PRORAČUN PRORAČUN PRORAČUN PRORAČUN UTICAJA UTICAJA UTICAJA UTICAJA
Proračun statičkih uticaja grednih nosača se, načelno, sprovodi saglasno linearnoj
teoriji elastičnosti. Pri tome, za raspon grede se usvajaju odgovarajuća rastojanja
sistemskih linija. Meñutim, kada je širina oslonca veća od desetina raspona grede, ili
kada nije moguće utvrditi položaj sistemnih linija, teorijski raspon grede (raspon
grede u statičkom sistemu) može se usvojiti kao svetli raspon uvećan za 5%.


Sl. 78. Teorijski rasponi grednog nosača
Sa ovako usvojenim rasponima formira se statički sistem nosača, za koji se odreñuju
uticaji. Iako je uobičajeno da se, za gredne elemente u konstrukcijama zgradarstva,
uticaji odreñuju za ukupno opterećenje
22
. Ipak, kad god to može dovesti do značaj-
nijih promena u rezultatima, neophodno je razmatrati različite rasporede korisnog
opterećenja (skladišta, biblioteke, sportski objekti...), te eventualnu povoljnost delo-
vanja pojedinih dejstava (različiti rasponi kod kontinualnih nosača, na primer).

Sl. 79. Minimalne „proračunske“ vrednosti momenata u polju kontinualne grede
Kod kontinualnih greda, bez obzira na rezultat odreñivanja statičkih uticaja, prili-
kom dimenzionisanja je, za pozitivne momente u polju, neophodno usvojiti vredno-
sti najmanje jednake onima koje odgovaraju mometima u polju obostrano, odnosno
jednostrano, uklještene grede opterećene ravnomerno podeljenim opterećenjem (Sl.
79). Uklještenje nad krajnjim osloncem kontinualne grede je opravdano usvojiti u
statičkom sistemu samo kada je ono konstruktivnim merama obezbeñeno i dokaza-

22
Razlog ovome je relativno mali udeo korisnog tereta u ukupnom u konstrukcijama zgra-
darstva.
3. Linijski elementi
79
no. Kontinualne grede oslonjene na zidove ili stubove od opeke, kada rotacija grede
nije sprečena, dakle, nad osloncima treba dimenzionisati prema redukovanoj, para-
boličnoj raspodeli momentnog dijagrama (Sl. 80a). Češći slučaj je kruta veza grede
sa stubovima, kada je opravdano oslonački presek grede dimenzionisati na momen-
te na ivici oslonca (Sl. 80b).

Sl. 80. Oslonački momenti kod kontinualnih greda zglobno i kruto spojenih sa osloncima
Prikazani su (Sl. 81) karakteristični oblici dijagrama momenata savijanja za najčešće
statičke sisteme (prosta greda, kontinualna greda, okvir) u kojima se nalaze gredni
elementi. Načelno, greda kod koje je nad krajnjim osloncima ostvareno delimično ili
potpuno uklještenje je, statički, povoljnija od zglobne, jer joj odgovaraju manje eks-
tremne vrednosti momenata savijanja. Ipak, kada postoji opasnost od neravnomer-
nog sleganja oslonaca ili nekog drugog deformacijskog opterećenja, statički odre-
ñene ili manje statički neodreñene konstrukcije su u prednosti. Kod montažnih kon-
strukcija, jednostavnije je izvoñenje zglobnih od krutih veza (Okvir 3).

Sl. 81. Dijagrami momenata savijanja u grednim nosačima
U okvirnim konstrukcijama grede su najčešće kruto vezane za stubove. Stepen elas-
tičnog uklještenja kraja grede u ostatak okvirne konstrukcije može biti približno
odreñen - procenjen (moment elastičnog uklještenja) korišćenjem prve iteracije
Cross-ovog postupka, na primer, kako je to pokazano na Sl. 82. Rezultat je dovoljne
tačnosti za potrebe dimenzionisanja, kada je o vertikalnom opterećenju reč, te o
horizontalno ukrućenim okvirima. Tada se momenti u srednjim stubovima mogu
zanemariti.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
80

Sl. 82. Odreñivanje momenta uklještenja kraja grede prvom iteracijom Cross-ovog postupka
Okvir 3 Okvir 3 Okvir 3 Okvir 3 Montažni Montažni Montažni Montažni P PP P- -- -okvir okvir okvir okvir
Optimalno formiran okvir od montažnih elemenata bi, saglasno rečenom, bio
formiran od stubova G-oblika, proizvedenih sa konzolnim ispustom dela gred-
nog elementa, kako je prikazano na prvoj skici.
Pozicioniranjem nastavaka/spojeva montažnih elemenata na mestima nultih
momentnih tačaka odgovarajućeg monolitnog P-okvira, uz obezbeñenje preno-
sa aksijalne i transverzalne sile, bi omogućilo izostajanje potrebe za ostvariva-
njem momentnog kontinuiteta na mestu spoja. Dijagram momenata bi imao isti
oblik kao da je okvir monolitan.

Meñutim, značajno je jednostavnija (jeftinija) proizvodnja, transport i montaža
pravih elemenata, nego elemenata izlomljene ose. Ovo je najčešće odlučujući
faktor optimizacije u korist nepovoljnijeg statičkog sistema, kojim se moment-
no ne angažuje spoj grede i stuba (desna slika). Odreñenu kompenzaciju može
da predstavlja racionalniji oblik poprečnog preseka, karakterističan za montaž-
ne elemente.
3.1.3.1. 3.1.3.1. 3.1.3.1. 3.1.3.1. Preraspodela momenata savijanja Preraspodela momenata savijanja Preraspodela momenata savijanja Preraspodela momenata savijanja i duktilnost preseka i duktilnost preseka i duktilnost preseka i duktilnost preseka
Statički uticaji kod statički neodreñenih konstrukcija su funkcija krutosti elemenata i
njihove promene. Krutosti po dužini armiranobetonskih elemenata se menjaju u
skladu sa dostignutim naponsko-deformacijskim stanjem, isprskalošću preseka,
promenom količine armature... Na Sl. 83 su prikazana karakteristična naponsko-
deformacijska stanja grednog elementa opterećenog dvema koncentrisanim silama.
Malim momentima savijanja odgovara pravolinijska raspodela normalnih napona (I
a
),
i u pritisnutom i u zategnutom delu. Momentima neposredno pred pojavu prslina (Ib)
odgovara linearno promenljivo naponsko stanje u pritisnutoj i nelinearno promenlji-
vo u zategnutoj zoni. Za momente jednake i veće od momenta pojave prsline, javlja-
ju se prsline (na ovim mestima je zatežući normalni napon u betonu jednak nuli), a
3. Linijski elementi
81
raspodela napona pritiska po visini pritisnute zone je kvazi-linearna (II). Daljim
povećanjem opterečenja, šire se prsline, zategnuta podužna armatura je u plastičnoj
fazi rada, a pritisnuti beton trpi nelinearne deformacije, zbog čega se i naponski
dijagram odlikuje visokom nelinearnošću (III). Ovo stanje, stanje III, odgovara grani-
čnom kapacitetu nosivosti preseka i koristi se za proračun preseka prema graničnoj
nosivosti.

Sl. 83. Karakteristična naponsko-deformacijska stanja grednog elementa
Uticaji odreñeni primenom linearne teorije elastičnosti su, kod armiranobetonskih
elemenata u statički neodreñenim konstrukcijama, „realni“ samo za male nivoe
opterećenja. Razvoj prslina i plastifikacija u čeliku za armiranje mogu, nekad, kvali-
tativno da promene stanje naprezanja elementa. I pored toga, linearna teorija elasti-
čnosti, odnosno uticaji odreñeni njenom primenom, se koristi i za uticaje u stanju
granične nosivosti. Kasnije, prilikom dimenzionisanja poprečnih preseka, uvažavaju
se činjenice nelinearnog deformisanja, ali sa uticajima koji, još jednom, odgovaraju
linearnoj teoriji elastičnosti.
Postavlja se pitanje koliko ovakva nedoslednost može biti održiva i opravdana. Sa
stanovišta jednostavnosti primene, nema dileme da je prednost na strani ovakvog
pristupa. Ali, čak i kad je opravdanost u pitanju, ovakav koncept je održiv. Naime,
rezultati linearne teorije elastičnosti predstavljaju jedno moguće ravnotežno stanje
statički neodreñene konstrukcije. Konstrukcija (i elementi) dimenzionisani i armirani
saglasno ovim uticajima će se u velikoj meri i ponašati na ovaj način. Posledica je
ovo, pre svega, činjenice da se, kolokvijalno, „armiranobetonski elementi ponašaju
na način na koji su armirani“. Ovo ne znači da se u tako armiranoj konstrukciji neće
realizovati preraspodele naprezanja, naravno, ali svakako ne u istoj meri u kojoj bi
to bio slučaj da je sa ovakvim preraspodelama kalkulisano.
Preraspodela naprezanja izmeñu preseka i elemenata konstrukcije je moguća tek
ukoliko je najopterećenijim presecima (zonama) omogućena dovoljno „dugačka“
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
82
plastična rotacija
23
. Preseci koji se odlikuju visokom sposobnošću postelastične
(plastične) rotacije, duktilni preseci, su, na osnovu iznetog u prethodnom paragrafu,
neophodni i kod konstrukcija/elemenata koji su proračunati i armirani saglasno uti-
cajima linearne teorije elastičnosti.
Pad krutosti preseka je funkcija nivoa naprezanja, oblika poprečnog preseka. Na Sl.
84 je prikazano kako za tri različita poprečna preseka (jedan pravougaoni i dva T-
preseka zategnuta u različitim zonama) kvalitativno i kvantitativno izgleda pad kru-
tosti sa prirastom spoljašnjeg momenta savijanja.

Sl. 84. Promena krutosti sa prirastom momenta savijanja (na nivou preseka)
Za pravougaoni i T-presek zategnut u donjoj zoni karakterističan je relativno strm
pad krutosti sa pojavom i razvojem prslina, te održavanje konstantne krutosti isprs-
kalog preseka sve do pred lom. T-presek zategnut u gornjoj zoni se karakteriše
mnogo dužim padom krutosti, koji je karakteristika praktično celog intervala od
pojave prslina do loma. Kvantitativno, konstatujmo i da pad krutosti može biti vrlo
velik, reda veličine 30 do 60%.

Sl. 85. Zavisnost moment savijanja – krivina preseka
Sada ćemo posmatrati kako se povećanje momenta savijanja koji deluje na poprečni
presek, na primer pravougaoni, odražava na promenu krivine preseka. Idealzovano,
ovo je prikazano na Sl. 85. Dijagram je, na neki način, analogan dijagramu napon-
dilatacija, a nagib krive u nekoj tački definiše krutost preseka.

23
Rotacija kritičnih preseka je osnova mehanizma transfera opterećenja u realizacij preras-
podele.
3. Linijski elementi
83
U fazi malih vrednosti momenata, sve do pojave prslina, prirast krivine je, saglasno
Hooke-ovom zakonu, linearan. Pri momentu Mpr javljaju se prsline
24
, zbog čega kru-
tost pada (nagib krive je manje strm), a prirast krivine sa povećanjem momenta
savijanja je veći. Na ovaj način su dve veličine povezane sve do trenutka dostizanja
granice razvlačenja u zategnutom čeliku. Čelik koji se do tada ponašao linearno
prelazi u plastičnu fazu rada (pri krivini κv), koja se karakteriše prirastom dilatacija
bez (ili sa malim) prirasta napona. Povećanje dilatacija u čeliku je praćeno, usled
potrebe očuvanja ravnoteže preseka, (manjim) povećanjem dilatacija u betonu i
smanjenjem visine pritisnute zone betona. Kako sila u armaturi, sa ovim poveća-
njem dilatacije, ostaje približno konstantna, a promena kraka unutrašnjih sila (iako
se povećava) nije značajna, to se i moment savijanja ne menja sa povećanjem dilata-
cija. Ili, presek nije u stanju da prihvati svo ono momentno opterećenje koje se javi
nakon dostizanja plastifikacije u armaturi. Povećanje dilatacija, po definiciji, znači i
povećanje krivine preseka, što se na analiziranom dijagramu manifestuje kao pribli-
žno horizontalna grana – prirast krivine bez prirasta momenta savijanja. Krutost
preseka za ovaj nivo opterećenja je bliska nuli. Sam presek se, naponski, opire spo-
ljašnjem momentu koji odgovara momentu nosivosti preseka, ali se za dalji prirast
opterećenja ponaša kao zglob – plastični zglob (iznad nekog nivoa opterećenja rota-
cija je nesprečena). Kako je povećanje krivine praćeno redukcijom visine pritisnute
zone betona, to se lom, kolaps, preseka dogaña, najčešće, imajući na umu vrlo viso-
ku sposobnost čelika za dugu plastičnu deformaciju, drobljenjem pritisnutog beto-
na, za krivinu koja je na slici obeležena sa κu.
Dijagram na Sl. 85 direktno definiše faktor duktiliteta krivine preseka napregnutog
na savijanje, kao količnik dve krivine – krivine pri lomu i krivine pri kojoj počinje
plastično deformisanje čelika:

u
v
D
κ
κ
= . ............................................................................................. (3.1)
Ova veličina predstavlja meru žilavosti preseka. Smatra se da je preraspodela uticaja
u statički neodreñenim konstrukcijama obezbeñena tek nakon ostvarenja duktiliteta
većeg od nekog koji je u intervalu izmeñu 3 i 6.
Mere kojima je duktilitet moguće povećati, prilikom projektovanja se, pre svega,
odnose na poboljšanje karakteristika pritisnute zone preseka, budući da je njegov
kolaps najčešće izazvan drobljenjem betona, te da je čelik „kritičan“ samo u situaci-
jama vrlo jako armiranih poprečnih preseka:
• Smanjenje procenta armiranja podužnom zategnutom armaturom. Ovim se
ne želi reći da preseke treba pod-armirati. Proračunom se odreñuje minimal-
no potrebna količina armature u preseku i ona tamo mora biti i obezbeñena u
elementu. Ideja je da se ukaže na kontradiktornu situaciju kada višak čelika

24
Razvoj prslina nije trenutan fenomen i realna kriva nema ovako izražene tačke loma.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
84
za armiranje ne rezultira dodatnom sigurnošću (prikazano na Sl. 86, za dva
procenta armiranja, µ1>µ2). Duktilni preseci su armirani količinom zategnute
armature koja je maksimalno bliska potrebnoj, odreñenoj uz uvažavanje svih
postojećih okolnosti koje mogu uticati i na njeno smanjenje (na primer činje-
nica prisustva pritisnute armature u drugoj zoni).
• Armiranje pritisnute zone preseka. Čelik je, svojim nosivim karakteristikama,
superioran u odnosu na beton čak i kada je prijem pritiska u pitanju. Zato,
dodavanje čelika u pritisnutu zonu ima za posledicu povećanu mogućnost
prijema pritiska, a samim tim seodlaže i trenutak kolapsa preseka.
• Kvalitet betona. Očigledno je da više marke betona obezbeñuju prijem većih
napona/sila pritiska, te da povoljno utiču na duktilitet.
• Utezanje preseka gustom poprečnom armaturom. Poprečna armatura, obu-
hvatajući pritisnutu zonu, sprečava bočno širenje unoseći napone pritiska i u
ravni normalnoj na pravac osnovnog pritiska. Ovako utegnut presek je spo-
soban za prijem većih pritisnih naprezanja od slabije utegnutog preseka.
• Vrsta čelika. Načelno, čelici sa nižom granicom razvlačenja (GA ima granicu
razvlačenja na dilataciji od oko 1.2 promila) su duktilniji od onih sa višom (RA
– približno 2 promila). Sa Sl. 85 proizilazi da će krivina κv imati manju vred-
nost, te da će time i duktilitet biti veći. Ipak, ovde treba biti oprezan. Za pri-
jem istih uticaja prilikom dimenzionisanja, glatkog čelika će biti oko 65% više,
koliko proizilazi iz odnosa njihovih granica razvlačenja (400/240~1.67). Na
račun ovoga, konačni ishod po pitanju duktiliteta ne mora uvek biti na strani
GA. Uticaj količine armature (nivo uticaja koji su je odredili) je sada presudan.
Sa Sl. 87 ovo se, za nižu marku betona može i očitati.

Sl. 86. Dijagram moment savijanja – krivina za dva različita koeficijenta armiranja
Ako je presek, osim momentom, opterećen i aksijalnom silom, treba imati u vidu da
aksijalna sila pritiska smanjuje, a zatezanja povećava duktilnost.
3. Linijski elementi
85

Sl. 87. Uticaj kvaliteta betona i vrste čelika na duktilitet preseka
Prepoznajmo, još jednom, na Sl. 85 tri veličine krutosti koje odgovaraju prirastu
spoljašnjeg momenta savijanja. Usvajajući ovakvu, skokovitu, promenu krutosti, na
primeru obostrano uklještene grede biće pokazan (Sl. 88) tok preraspodele.

Sl. 88. Preraspodela momenta savijanja obostrano uklještene grede
Posmatrana greda je, zbog jednostavnosti analize, usvojena konstantne krutosti i
nosivosti, kako po dužini, tako i za slučajeve zategnute gornje, odnosno donje
zone. Analizira se promena momenata savijanja u krajnjem i u preseku u sredini
raspona sa prirastom ravnomerno podeljenog opterećenja na gredi.
Saglasno linearnoj teoriji elastičnosti, oslonački moment je dva puta, apsolutno, veći
od momenta u polju. Sa prirastom opterećenja, do početka razvoja prslina, ovo će i
biti slučaj. Kada se dostigne moment pojave prslina (tačka A1, skica c) u oslonačkom
preseku, doćiće i do pada njegove krutosti. Kako je, sada, presek u sredini raspona
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
86
(neisprskao) veće krutosti, to će mu, pri daljem prirastu opterećenja, odgovarati i
brži prirast momenta, sve do trenutka formiranja prslina u središnjem delu elementa
(tačka B2, skica d). Opet ravnopravnih krutosti, preseci teže da uspostave momentnu
sliku koja jednakim krutostima odgovara (dvostruko veći oslonački moment). Zato je
dalji prirast momenta u sredini vrlo mali, a nad osloncem strm. Ovakvo ponašanje se
prekida dostizanjem granice razvlačenja čelika u oslonačkom preseku (tačka D1, ski-
ca e). Sada, dalje povećanje opterećenja ne može biti više praćeno prirastom
momenta nad osloncem, ovaj presek rotira na račun plastične deformacije, a posle-
dica ove rotacije je dalji „život“ grede, tj. preraspodela naknadnog opterećenja ka
preseku u sredini, koji još nije dostigao, u čeliku, granicu razvlačenja. Konačno,
kada je i ovaj presek dostigne (skica f), svako dalje povećanje opterećenja aktivira
statički sistem kritične konfiguracije, koji nije održiv. Ovim je definisan kraj nosi-
vosti grede, ali je očigledno da je greda, statički neodreñena, u stanju da primi viši
nivo opterećenja od onoga koji rezultira momentom nosivosti kritičnog (ili kritičnih)
preseka. Krajnji dijagram momenata savijanja ima jednake vrednosti momenta u
polju i nad osloncem – momenat je preraspodeljen.
U praksi, realizacija celog opisanog toka bi bila praćena vrlo velikim deformacijama
čelika i, samim tim, velikim otvorima prslina. Budući da je reč o plastičnim deforma-
cijama, po rasterećenju greda bi u znatnoj i vidljivoj meri bila oštećena.
3.1.3.2. 3.1.3.2. 3.1.3.2. 3.1.3.2. Linearna teorija sa ograničenom prerasp Linearna teorija sa ograničenom prerasp Linearna teorija sa ograničenom prerasp Linearna teorija sa ograničenom preraspodelom odelom odelom odelom
Iako je pokazano da primena linearne teorije elastičnosti za granično stanje nosi-
vosti može biti opravdana, valja primetiti da, pokrivajući jedno moguće ravnotežno
stanje, na ovaj način nije obezbeñeno najracionalnije projektovanje. Ili, utrošak
materijala, eventualno i dimenzije preseka, bi mogao biti manji.
Dimenzionisanje koje bi za cilj imalo ovu vrstu optimizacije je bazirano na preras-
podeljenim uticajima. Zbog velike meñuzavisnosti ulaznih i izlaznih faktora u ovoj
analizi, do potpunog optimuma nije lako doći, nego bi se rešenja morala tražiti
zametnim iterativnim postupcima u kojima je relativno velik broj variranih parame-
tara.
Pravilnikom je dopušteno da se, pri proračunu prema graničnim stanjima loma, sile
u presecima (konkretno, momenti savijanja) statički neodreñenih nosača, sračunate
prema linearnoj teoriji elastičnosti, umanje ili povećaju za sledeću vrednost datu u
procentima:

1 2
lim
20 1
µ µ
µ
| | −
⋅ −
|
\ ¹
. ................................................................................ (3.2)
µ1 koeficijent armiranja zategnutom podužnom armaturom,
µ2 koeficijent armiranja pritisnutom podužnom armaturom,
µlim granična vrednost (granica) procentna armiranja.
3. Linijski elementi
87
Povećanje momenata savijanja u jednom preseku zahteva njegovo povećanje u dru-
gim presecima, kako bi uslovi ravnoteže ostali zadovoljeni. Ili, na ovaj način se sta-
tički neodreñena konstrukcija „podvrgava“ drugom ravnotežnom stanju. Granica
procenta armiranja je data u sledećem obliku:

lim
0.405
B
v
f
µ
σ
= ⋅ , ................................................................................. (3.3)
a mogućnost primene preraspodeljenih uticaja se ograničava sledećim uslovom:

1 2 lim
0.5 µ µ µ − ≤ ⋅ . ............................................................................... (3.4)
Granica µlim je proistekla iz analize pravougaonog poprečnog preseka (ili, bar prese-
ka sa pritisnutom zonom pravougaonog oblika) i ograničenju pritisnute visine pre-
seka na četvrtinu statičke visine:

lim
0.5 0.25 x x h ≤ ⋅ = ⋅ , ............................................................................ (3.5)
gde je sa xlim obeležena visina pritisnute zone koja odgovara stanju dilatacija od
εb/εa = -3.5/3.5. Analizom izraza (3.2), može se zaključiti da se dozvoljena preras-
podela kreće u granicama izmeñu 10 i 20%:
• 10% za
1 2 lim
0.5 µ µ µ − = ,
• 20% za
1 2
0 µ µ − = .
Povećanjem količine pritisnute armature se povećava duktilnost (smanjenjem pritis-
nute visine preseka) i omogućuje preraspodela.
Efekti proračuna na bazi preraspodeljenih uticaja mogu biti: smanjenje ukupne koli-
čine armature (čest slučaj kod nosača sa velikim udelom korisnog opterećenja) i/ili
smanjenje razlike u potrebnoj armaturi oslonačkih zona i preseka u polju, čime se
postiže ujednačenije armiranje dve zone i izbegavaju se jako armirani oslonački
preseci. U oba slučaja, efekti su pozitivni, te se primena preraspodele u ograniče-
nom obliku preporučuje. Razlozi za ograničenje stepena preraspodele su u činjenici
da visokim duktilnostima (koje zahtevaju viši stepeni preraspodele) mogu biti ugro-
žena granična stanja upotrebljivosti elementa (prsline, ugibi).
3.1.4. 3.1.4. 3.1.4. 3.1.4. DIMENZIONISANJE DIMENZIONISANJE DIMENZIONISANJE DIMENZIONISANJE
Pod dimenzionisanjem se, u užem smislu, podrazumeva odreñivanje potrebnih koli-
čina pojedinih armatura elementa, na bazi odreñenih uticaja i poznate geometrije
betonskih preseka.
Redovno je proračun prema graničnim stanjima loma merodavan za dimenzionisa-
nje, ali ovo je neophodno dokazati kontrolom graničnih stanja upotrebljivosti. Samo
u retkim situacijama (jako opterećeni i armirani elementi, strogi zahtevi po pitanju
ugiba i/ili prslina) granično stanje upotrebljivosti je „kritično“ i zahteva korekciju
potrebnih količina armature odreñene prema prvom.
Budući da je teorija proračuna elemenata prema graničnim stanjima već prikazana,
na ovom mestu su date samo neke dodatne napomene.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
88
Podužna armatura Podužna armatura Podužna armatura Podužna armatura grednih elemenata je, načelno, produkt proračuna grednog nosa-
ča prema graničnom stanju loma na simultano dejstvo momenata savijanja i aksijal-
nih sila, saglasno već izloženom (#2.3). Pri tome, granične vrednosti uticaja mome-
nata savijanja i aksijalnih sila odgovaraju istoj kombinaciji opterećenja.
Za praktičnu primenu razvijena su inženjerska pomagala u obliku tablica (bezdi-
menzionalni koeficijent k, kao funkcija spoljašnjih uticaja, geometrije preseka i kva-
liteta betona) ili specijalizovanog softvera.
Osim toga, postupak obezbeñenja glavnih napona zatezanja, takoñe, rezultuje pot-
rebom za dodatnom količinom podužne armature: deo glavnog napona izazvan
smicanjem zahteva dodatnu količinu zategnute armature, dok torzionim uticajima
odgovara potreba za podužnom armaturom ravnomerno rasporeñenom po obimu
poprečnog preseka.
U proračunu prema graničnom stanju nosivosti, za grede izložene raspodeljenom
opterećenju, sadejstvujuća širina ploče sadejstvujuća širina ploče sadejstvujuća širina ploče sadejstvujuća širina ploče (debljine najmanje 10% visine grede ili 8cm),
u funkciji širine grede (b0), razmaka nultih momentnih tačaka grede (l0) i meñusob-
nog rastojanja greda (e), iznosi za simetrične preseke (Sl. 89a):

0
0 0
20
min 0.25
b d
b b l
e
+ ⋅ ¦
¦
= + ⋅
´
¦
¹
............................................................................ (3.6)
Za nesimetrične T-preseke, ako je sprečeno bočno pomeranje i torzija (Sl. 89b):

0 1
0 1 0
8
min 0.25 / 3
/ 2
b b d
b b b l
e
+ + ⋅ ¦
¦
′ = + + ⋅
´
¦
¹
.................................................................. (3.7)

Sl. 89. Sadejstvujuća širina ploče
Za ploče čija je debljina maja od desetine ukupne visine grede:

0
12
min
b d
b
e
+ ⋅ ¦
=
´
¹
............................................................................... (3.8)

0 1
5
min
/ 2
b b d
b
e
+ + ⋅ ¦
=
´
¹
........................................................................... (3.9)
U proračunima prema graničnim stanjima upotrebljivosti – ugiba, kao i za proračun
statičkih uticaja, preporuka je da se za simetrične T-preseka usvaja manja širina:

0
6 b b d = + ⋅ ...................................................................................... (3.10)
3. Linijski elementi
89
Nesimetrične T-preseke, kada nije sprečena torzija i bočno pomeranje, treba
dimenzionisati na dejstvo kosog momenta savijanja (koso savijan presek).
Proračunska poprečna armatura poprečna armatura poprečna armatura poprečna armatura je rezultat proračuna grednog elementa na dejstvo
glavnih napona zatezanja izazvanih transverzalnim silama i momentima torzije.
Najčešće se projektuje u obliku vertikalnih uzengija, čija se potreba odreñuje pose-
bno za dejstvo smicanja, a posebno za dejstvo torzije. Višesečnost (više od 2) uzen-
gija koje se prostiru celom visinom preseka može biti obuhvaćena proračunom
samo na dejstvo smicanja.

Sl. 90. Prijem indirektnog opterećenja uzengijama
Iako je pravac pružanja kosih gvožña takav da se njima postiže efikasniji (sa
manjom količinom armature) prijem glavnih napona zatezanja, iskustveno se njiho-
va primena pokazala nepovoljnijom (veće širine prslina) od primene samo vertikalnih
uzengija. Zato, ova vrstu armature dobija preporuku primene samo kod preseka kod
kojih bi armiranje vertikalnim uzengijama ugrozilo dobru ugradnju betona. Dodat-
no, povijanjem armature iz donje u gornju zonu, kosim delom redovno nije obezbe-
ñeno i potrebno koso gvožñe, budući da je, redovno, mesto povijanja locirano suvi-
še daleko od oslonca, tj. od mesta potrebe za kosim gvožñima. Kosa gvožña se
mogu projektovati samo u cilju prijema dela glavnog napona zatezanja izazvanog
smicanjem.

Sl. 91. Prijem obešenog opterećenja uzengijama
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
90
U pojedinim situacijama, uzengijama je neophodno prihvatiti indirektno koncentri-
sano opterećenje (Sl. 90) ili optrećenje po donjoj ivici grede („obešeno opterećenje“).
Tada se njihova potrebna dodatna količina odreñuje iz uslova da same mogu pri-
hvatiti kompletno predmetno opterećenje (Sl. 91). Sa ciljem prijema obešenog ili
indirektnog opterećenja, mogu se projektovati i kose šipke (Sl. 90).
3.1.5. 3.1.5. 3.1.5. 3.1.5. ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE
25 25 25 25

Grede se mogu armirati glatkom GA, rebrastom ili Bi-armaturom.
Prilikom usvajanja i rasporeñivanja rasporeñivanja rasporeñivanja rasporeñivanja šipki podužne armature neophodno je izborom
profila i njihovim razmakom obezbediti uslove dobre ugradnje betona, dobre prion-
ljivosti i postizanja kompaktnog zaštitnog sloja. U Pravilniku, minimalni čist razmak
dve šipke, i horizontalno i vertikalno, je 3cm, ali ne manje od prečnika najkrupnije
šipke ili 80% prečnika najveće frakcije agregata (Sl. 92a). Ovim se, izmeñu ostalog,
obezbeñuje i prostor za prolaz igle pervibratora u sve delove elementa prilikom
ugradnje betona. Ipak, treba primetiti da je, na ovaj način definisan, minimalni raz-
mak premali, te da bi u praktičnim situacijama preporuka išla u pravcu usvajanja
većih razmaka. Posebno je diskutabilna, i teško ostvarljiva kod jače armiranih prese-
ka, odredba kojom se minimalni razmaci moraju obezbediti i na mestima nastavlja-
nja armature preklapanjem.

Sl. 92. Minimalni razmaci armaturnih šipki
Kako bi se postigla povoljnija slika prslina, maksimalni razmak izmeñu šipki glavne
podužne armature je ograničen na 15cm. U vertikalnom pravcu, ovaj limit je 30cm,
za elemente čija visina nije manja od 50cm (Sl. 92b), a obezbeñuje se ubacivanjem
dodatnih podužnih profila ne manjih od Ø8.

Sl. 93. Svežnjevi (cvasti)

25
Posebne odredbe koje se odnose na detalje armiranja greda konstrukcija u seizmičkim
područjima će biti prikazane u sklopu poglavlja Višespratne zgrade.
3. Linijski elementi
91
Dopušteno je, ali ne i preporučljivo, grupisanje armaturnih prfoila u cvasti (maksi-
malno četiri profila). U situacijama jako armiranih preseka, grupisanje armature
može biti jedini način obezbeñenja ugradnje betona. Sa druge strane, korišćenje
svežnjeva ima za posledicu i sve efekte analogne ugradnji profila velikog prečnika
(granična stanja upotrebljivosti). Ako se grupa šipki (cvast) zameni ekvivalentnim
(po površini) prečnikom, onda se za cvasti primenjuju ista pravila rasporeñivanja
armature u poprečnom preseku (Sl. 93).
U cilju sprečavanja krtog loma u trenutku pojave prsline, definisan je minimalni pr minimalni pr minimalni pr minimalni pro- o- o- o-
cenat armiranja cenat armiranja cenat armiranja cenat armiranja glavnom zategnutom armaturom u funkciji marke betona (fbk) i vrste
čelika (Sl. 94):

2
3
1,min
5.1
bk
v
f
µ
σ
= ,
bk
f i
v
σ u MPa. ...................................................... (3.11)
Dodatno, u karakterističnim (lokalno najopterećenijim) presecima, minimalni koefi-
cijent armiranja, bez obzira na prethodno, ne sme biti manji od 0.25% za glatku
armaturu GA240/360, 0.20% za rebrastu RA400/500 ili BiA680/800 (Sl. 94, ispreki-
dane linije). Ove odredbe se ne odnose na masivne betonske elemente.

Sl. 94. Minimalni procenti armiranja
Dimenzionisanjem su odreñene potrebe za podužnom armaturom samo u karakteri-
stičnim presecima. Potreba za armaturom duž nosača, kada aksijalne sile mogu biti
zanemarene, se može odrediti prema liniji zatežućih sila liniji zatežućih sila liniji zatežućih sila liniji zatežućih sila, kojom se, grafički, odre-
ñuje sila koju armaturom treba prihvatiti duž nosača. Sila zatezanja u armaturi je
količnik momenta savijanja i kraka unutrašnjih sila:

u
u
M
Z
z
= . ......................................................................................... (3.12)
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
92

Sl. 95. Linija zatežućih sila
Kako bi se linijom zatežućih sila obuhvatila i potreba za dodatnom podužnom
armaturom usled smicanja, to se „radna“ linija zatežućih sila odreñuje horizontal-
nom translacijom prethodne, momentne, za veličinu v, jednaku 75% statičke visine
preseka kada se smicanje osigurava samo vertikalnim uzengijama, odnosno 50%
statičke visine ako se za prijem smicanja koriste i kosa gvožña
26
.
Povijanje armature (i zategnute i pritisnute) izaziva skretne sile skretne sile skretne sile skretne sile, saglasno kotlovskoj
formuli (Sl. 96). Posledica skretnih sila je i pojava zatezanja upravno na ravan povi-
janja. U blizini ivice betonskog preseka ovo je posebno opasno, zbog mogućnosti
istiskivanja zaštitnog sloja betona. Intenzitet skretnih sila je obrnuto proporcionalan
radijusu povijanja, zbog čega je od izuzetne važnosti poštovanje pravila datih u
smislu oblikovanja armature (#1.9.5).

Sl. 96. Skretne sile izazvane povijanjem armature

Sl. 97. Korišćenje ploče za smeštaj oslonačke podužne armature
Kod oslonaca kontinualnih nosača T-preseka, deo oslonačke podužne armature (ne
više od 50% ukupne) se može smestiti u ploču, van širine rebra, i, time, se obezbe-
diti bolji uslovi ugradnje betona. Kod projektovanja razuñenih (nepravougaonih)
poprečnih preseka, po pravilu sa tankim rebrom, često se donji deo preseka oblikuje
proširen u vidu donje flanše, čime se omogućava komforniji smeštaj podužne arma-
ture (Sl. 97). Deo armature u širini rebra može biti povijen u gornju zonu (kosa

26
Kosa gvožña, pravca pružanja bliskog pravcu glavnih napona zatezanja, ne zahtevaju
dodatnu podužnu armaturu.
3. Linijski elementi
93
gvožña ili prijem negativnih momenata), a armatura van širine rebra se može poste-
peno ukidati, saglasno potrebi za armaturom.
Vertikalne vute vute vute vute se armiraju posebnom podužnom armaturom koja prati ivicu prese-
ka, a uzengije se na dužini vute projektuju promenljive visine. Podužna horizontalna
armatura, u ovom slučaju, ne mora biti preklopljena. Kod horizontalnih vuta, glavna
armatura se vodi neprekinuta (ili nastavljena) u širini nosača, a vuta dobija svoju
podužnu armaturu po visini nosača. Uobičajeno je da armatura vute ima posebne
uzengije, dok prava armatura nosača „zadržava“ svoje (Sl. 98).

Sl. 98. Armiranje vertikalnih i horizontalnih vuta
Kod slobodnih krajeva slobodnih krajeva slobodnih krajeva slobodnih krajeva grednih elemenata (konzole), koji su po pravilu opterećeni
koncentrisanim silama, podužnu glavnu armaturu iz gornje zone je poželjno poviti u
donju zonu, preko čela nosača, sidrenjem „unatrag“. Čelo nosača se obezbeñuje
horizontalnim ukosnicama (Sl. 99).

Sl. 99. Armiranje kraja prepusta
Nastavljanje podužne armature Nastavljanje podužne armature Nastavljanje podužne armature Nastavljanje podužne armature je neophodno kod greda velikog raspona ili kod
kontinualnih sistema. Pri izboru mesta nastavka, pravilno je armaturu nastavljati u
pritisnutoj zoni, na mestima najmanjih naprezanja. Tako se, u slučaju kontinualnih
greda, armatura donje zone nastavlja preklapanjem preko oslonca, dok je gornju
poželjno nastavljati u središnjoj zoni polja.

Sl. 100. Mesta nastavljanja armature kod kontinualnih greda
Po celoj dužini, gredni nosači se armiraju zatvorenim uzengijama uzengijama uzengijama uzengijama, načelno prema
dijagramu glavnih napona zatezanja. Osim vertikalnih uzengija, za prijem glavnih
napona zatezanja mogu biti upotrebljene i kose uzengije i kosa gvožña.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
94
U linijskim AB nosačima uglavnom vlada ravno (ravansko) stanje napona. Glavni
naponi, saglasno Teoriji elastičnosti, nakon zanemarenja normalnih napona uprav-
nih na podužnu osu, mogu se odrediti na osnovu poznatih normalnih i smičućih
napona, σb i τ. Kako se za AB presek s prslinom, u zategnutoj zoni može zanemariti
normalni napon, to celom visinom zategnute zone postoje samo naponi smicanja
27
:

( )
2 2
1,2
1
4
2
b
σ σ τ = ⋅ ± ⋅ → nakon 0
b
σ = →
1,2
σ τ = ± . ............................ (3.13)
Ovo je razlog čestom pogrešnom imenovanju problema kao smičućeg.
Na slici (Sl. 101) prikazan je smičući lom grede. Za kritičnu zonu karakteristične su
kose prsline (savijana sredina grede ima vertikalne prsline), koje se pružaju u pravcu
prostiranja glavnih napona pritiska (normalne na pravac glavnih napona zatezanja).

Sl. 101. Lom grede smicanjem, izvor [21]
Ipak, stalno valja imati na umu da lom nastupa usled prekoračenja glavnih napona
zatezanja, a ovi naponi, uprkos uvedenim idealizacijama, nisu posledica samo smi-
canja (generalno, reč je o simultano dejstvujućoj kombinaciji smicanja, savijanja i
torzije). Zato je ovu vrstu loma teško precizno predvideti (treba ovde pomenuti i još
uvek nedovoljno razumevanje fenomena), a sam lom se redovno dešava kao iznena-
dan.

Sl. 102. Naponi izazvani torzijom

27
Maksimalne vrednosti glavnih napona zatezanja, po visini preseka, su karakteristične za
zategnutu zonu i minimalnu širinu preseka.
3. Linijski elementi
95

Sl. 103. Pravac pružanja torzionih prslina

Sl. 104. Širina kosih prslina u funkciji načina poprečnog armiranja
Eksperimentalnim ispitivanjima (Sl. 104) je utvrñeno da najmanjom širinom kosih
prslina rezultuje primena kosih uzengija, zatim vertikalnih, a da je najveća širina
karakteristična za primenu koso povijene podužne armature (kosih gvožña). Sa dru-
ge strane, primena kosih uzengija je vezana sa problemima izvoñenja, zbog čega se
ne primenjuju često. Uz napomenute probleme vezane za kosa gvožña, armiranje
vertikalnim uzengijama ostaje dominantno i preporučeno.
Osim obezbeñenja glavnih napona zatezanja, uzengijama se postiže i utezanje pop-
rečnog preseka, što rezultira formiranjem troosnog stanja pritiska podužno pritis-
nutih elemenata (ili delova preseka, pri savijanju) sprečavanjem širenja i, time,
povećanu sposobnost prijema pritiska. Pokazano je da se, u pojedinim situacijama,
prima „obešeno“ opterećenje, kada one imaju funkciju, lokalno, podužne zategnute
armature (Sl. 91).

Sl. 105. Načini armiranja pravougaonog preseka uzengijama
Maksimalno rastojanje uzengija je ograničeno na 2/3 visine grede, odnosno na
30cm, odnosno na 15Ø, gde je Ø prečnik najtanje podužne armature (manju od ovih
vrednosti), kada nije prekoračena smičuća nosivost betona. U suprotnom, na dužini
osiguranja, maksimalan razmak uzengija je ograničen na 1/2 visine grede, odnosno
na 25cm. Dodatno, minimalni procenat armiranja uzengijama na dužini osiguranja
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
96
iznosi 0.2%. Procenat armiranja uzengijama je definisan na sledeći način, u funkciji
površine preseka šipke uzengije (auz) i razmaka uzengija (euz):

uz
uz
uz
m a
b e
µ

=

, .................................................................................... (3.14)
gde je sa m označena sečnost uzengija. Višesečne (više sečnosti od 2) se projektuju
u istom preseku i pružaju se celom visinom preseka (Sl. 105c). Poželjno je (jaka
preporuka) da se jednom uzengijom obuhvati ceo poprečni presek.
Uzengije se mogu projektovati kao zatvorene i preklopljene oko ugaone šipke ili
preklopljene oko kraće stranice. Ove druge su obavezne kod torziono opterećenih
preseka, ali i kod loših uslova sidrenja uzengija. Ukoliko se primenjuju, kosa gvožña
moraju biti postavljena na razmaku ne većem od 30cm ili 50% statičke visine prese-
ka.
Kada se deo oslonačke armature preseka spojenog sa pločom smešta u ploču,
uzengijama je, oblikovanjem, potrebno obuhvatiti kompletnu podužnu armaturu,
kako je prikazano na Sl. 97. Ovakvo oblikovanje uzengija može biti opravdano i
kada je njima potrebno primiti momente savijanja u ploči, upravno na pravac pruža-
nje grede (na primer kod rebrastih tavanica). Kod razuñenih poprečnih preseka (T, I),
formiraju se, u istom preseku, posebne uzengije rebra i flanši. Uzengije flanši mogu
biti zatvorene ili se sidriti u rebru (Sl. 106a). Kod ovakvih preseka, glavne napone
zatezanja je neophodno kontrolisati, osim u rebru, i u ploči (Sl. 106b).

Sl. 106. Uzengije kod razuñenih preseka
U zoni oslonca oslonca oslonca oslonca, naponi pritiska (od reakcije oslonca) normalni na pravac armature
poboljšavaju uslove sidrenja, kao i formiranje pritisnutih dijagonala.

Sl. 107. Trajektorije napona pritiska

Sl. 108. Završetak horizontalne armature vertikalnim i horizontalnim kukama
3. Linijski elementi
97
Ivične šipke donje zategnute armature moraju, slobodnim krajem, biti produžene
preko slobodnog oslonca i sidriti kukom. Sidrenje može biti u horizontalnoj ili verti-
kalnoj (češće) ravni (Sl. 108). U slučaju ograničenog prostora za sidrenje, početak
kuke mora biti bar 3cm udaljen od ivice oslonca, prečnik kuke Dr se proračunava, a
čelo nosača se prožima otvorenim horizontalnim uzengijama, za prijem sila cepanja.
U slučaju potrebe, izuzetno malih raspoloživih dužina, mogu se primeniti specijalni
načini sidrenja armature, poput zavarenih ploča ili šipki upravnog pravca (Sl. 109).

Sl. 109. Sidrenje podužne armature iznad oslonca
Oslonačke zone moraju biti projektovane dovoljne širine, a locirane na način koji ne
ugrožava ivični beton (Sl. 110).

Sl. 110. Loše projektovan položaj/širina oslonca
Indirektno osl Indirektno osl Indirektno osl Indirektno oslonjena greda onjena greda onjena greda onjena greda treba imati glavnu armaturu sidrenu u horizontalnoj rav-
ni, kako bi se izbeglo poklapanje efekta cepanja betona usidrenjem šipki sa pravcem
prslina glavne grede (Sl. 111).

Sl. 111. Sidrenje glavne armature indirektno oslonjene grede
Kod armiranja kontinualnih greda kontinualnih greda kontinualnih greda kontinualnih greda moguć je izbor izmeñu racionalnijeg (manji utro-
šak čelika) armiranja povijanjem šipki iz donje u gornju zonu, kada deo povijene
armature, u svojim kosim delovima, može da preuzme i funkciju obezbeñenja glav-
nih napona zatezanja (diskutabilno!), i jednostavnijeg armiranja odvojenom armatu-
rom dve zone, te pravim šipkama (Sl. 114). U oba slučaja, naravno, usvojenim nači-
nom armiranja pokriva se potreba za armaturom definisana „pomerenom“ linijom
zatežućih sila.
Visoke grede Visoke grede Visoke grede Visoke grede sa odnosom raspona prema visini u granicama izmeñu 2 i 5, orijenta-
ciono, armiraju se odvojenim šipkama gornje i donje zone, te vertikalnim uzengija-
ma, kojima treba prihvatiti ukupne glavne napone zatezanja. Od posebnog značaja
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
98
kod ovih nosača je (analogno zidnim nosačima) dobro usidrenje šipki glavne arma-
ture i obezbeñenje nosača horizontalnom armaturom celom dužinom grede. Glavna
armatura se celim ili većim iznosom prostire celim rasponom, u formi zatege (Sl.
112).
Za nosače sistema proste grede relativno velikih raspona, zbog uštede u utrošku
materijala, često se koriste nosači promenljive visine nosači promenljive visine nosači promenljive visine nosači promenljive visine. Osim racionalizacije oblika
(visina preseka prati, otprilike, promenu momenata savijanja), nagib ivice siluete
prouzrokovan promenom visinom se može pogodno iskoristiti u cilju obezbeñenja
nagiba krovne ravni. Otud se ovakvi nosači najčešće primenjuju kao glavni krovni
nosači konstrukcija tipa industrijskih hala, pogotovu u situacijama kada su projek-
tovane kao montažne konstrukcije. Tada se redovno izvode horizontalne donje ivice
i nagnutih gornjih ivica, a u cilju dalje racionalizacije poprečni preseci se projektuju
T ili I-oblika (Sl. 77).

Sl. 112. Armiranje visokih greda: prosta i kontinualna greda
Kako je prirast visine kod ovakvih nosača, najčešće, linearan, a prirast momenta,
opet najčešće, paraboličan, to se maksimalna potreba za armaturom ne registruje u
presecima sa maksimalnim momentom savijanja. Na Sl. 113 prikazan je primer četiri
simetrične grede pravougaonog preseka raspona 10m, opterećene sopstvenom
težinom i ravnomerno raspodeljenim linijskim opterećenjem. Varirana je visina pre-
seka u sredini: visina preseka na krajevima je u svim slučajevima 60cm, a središnje
visine su 70, 100, 130 i 160cm. Na slici su prikazani dijagrami potrebe za poduž-
nom armaturom u donjoj zoni preseka. Već iz priloženog, očigledno je položaj pre-
seka sa maksimalno potrebnom armaturom zavisi od nagiba gornje ivice – većim
nagibima odgovaraju „kritični“ preseci bliži osloncima.
3. Linijski elementi
99

Sl. 113. Dijagrami promene potrebe za podužnom armaturom za različite A-nosače
U praksi, za grubu orijentaciju, mogu se kontrolisati preseci na trećini raspona. Čak
i ako ovim nije odreñena maksimalna potreba za armaturom, razlike nisu velike.
Prilikom armiranja ovakvih elemenata, pad potrebne armature u delu izmeñu kritič-
nih preseka se odražava i na pad usvojene armature – presek u sredini će imati istu
količinu armature kao i kritični preseci.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
100

Sl. 114. Dva varijantna rešenja armiranja kontinualnih greda

3. Linijski elementi
101
3.2. 3.2. 3.2. 3.2. STUBOVI STUBOVI STUBOVI STUBOVI
Stubovi su linijski elementi značajnih vrednosti aksijalnih sila pritiska. U betonskim
konstrukcijama se javljaju kao samostalni elementi ili u sklopu okvirnih sistema.
Najčešće su vertikalnog pravca pružanja.
3.2.1. 3.2.1. 3.2.1. 3.2.1. OBLIKOVANJE STUBOVA OBLIKOVANJE STUBOVA OBLIKOVANJE STUBOVA OBLIKOVANJE STUBOVA
U konstrukcijama su, osim za prijem i prenos aksijalnih naprezanja, zaduženi i za
prihvat momenata savijanja, koji prvenstveno potiču od horizontalnih dejstava. Ima-
jući na umu alternatvni karakter horizontalnih dejstava, stubovi se najčešće, prese-
kom i armiranjem, projektuju kao dvoosno ili jednoosno simetrični. Najčešće se
primenjuje pravougaoni oblik poprečnog preseka, kao najjednostavniji za izvoñe-
nje
28
. Alternativno, primenjuju se kružni i poligonalni oblici, a kod montažnih stu-
bova česta je primena razuñenih oblika preseka u cilju racionalizacije utroška
mateijala (Sl. 115). Načelno, stubom se smatraju elementi kod kojih je odnos strani-
ca poprečnog preseka manji od 5. U suprotnom, reč je o zidovima.

Sl. 115. Poprečni preseci stubova
U pojedinim situacijama, stubovi mogu biti opterećeni i značajnim momentima savi-
janja nastalim kao posledica delovanja gravitacionog opterećenja. Tada može biti
opravdano usvajanje nesimetrične dispozicije poprečnog preseka.
Minimalne dimenzije preseka stubova su, osim uslovima dobre ugradnje betona i
pravilnog konstruisanja betona, odreñeni i efektima izvijanja. Saglasno osetljivosti
na uticaje izazvane deformacijom (izvijanje) stubovi se mogu klasifikovati na kratke,
kod kojih ovi efekti mogu biti zanemareni proračunom, i vitke, kod kojih to nije slu-
čaj. Pri tome, momenti savijanja mogu biti orijentisani u pravcu jedne od glavnih osa
preseka stuba, kada je stub jednoosno savijan, ili u pravcu koji se ne poklapa ni sa
jednim od glavnih, kada je stub dvoosno, koso, savijan.
3.2.2. 3.2.2. 3.2.2. 3.2.2. DIMENZIONISANJE KRAT DIMENZIONISANJE KRAT DIMENZIONISANJE KRAT DIMENZIONISANJE KRATKIH STUBOVA KIH STUBOVA KIH STUBOVA KIH STUBOVA
Kratki stubovi se dimenzionišu saglasno uticajima proizašlim iz analize elemen-
ta/konstrukcije prvog reda. Preseci su u stanju centričnog ili ekscentričnog pritiska
(u fazi malog ili velikog ekscentriciteta), a merodavna kombinacija opterećenja je, po
pravilu, ona kojom se minimiziraju aksijalne sile pritiska, a maksimiziraju momenti

28
S obzirom na silu pritiska, pravougaoni presek stubova je znatno racionalniji u odnosu na
gredne elemente.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
102
savijanja. Kod stubova sa malim vrednostima momenta savijanja, parcijalni koefici-
jenti sigurnosti mogu uzeti povećane vrednosti, skladno rezultujućem dilatacionom
stanju. Centrično pritisnutim stubovima će, izvesno, odgovarati maksimalne vredno-
sti parcijalnih koeficijenata.
Potreba za podužnom armaturom stuba je u potpunosti odreñena osnovnim prora-
čunskim pretpostavkama graničnog stanja nosivosti i proizilazi kao rezultat zadovo-
ljenja uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila na nivou preseka, za poznat
odnos količina armatura uz pojedine ivice poprečnog preseka. Meñutim, kalkulacija
je, za praktične potrebe, zametna i zahteva pomoć odgovarajućih inženjerskih
pomagala. U slučaju jednoosno savijanih stubova jednoosno savijanih stubova jednoosno savijanih stubova jednoosno savijanih stubova, to su interakcioni dijagrami,
kojima se daje veza izmeñu graničnih vrednosti momenata savijanja i aksijalne sile,
sa jedne strane, i potrebe za armaturom i graničnih dilatacija, sa druge. Daju se u
formi familije izo-krivih kojima se na polju Mu-Nu spajaju tačke iste potrebe za
armaturom. Paralelno, linije kojima se povezuju tačke istog dilatacinog stanja su
prave. U cilju postizanja univerzalnosti, dijagrami se daju u bezdimenzionalnom
obliku, preko bezdimenzionalnih vrednosti aksijalne sile (nu), momenta savijanja
(mu) i količine armature (µ – mehanički koeficijent armiranja):

u
u
B
N
n
b d f
=
⋅ ⋅
,
2
u
u
B
M
m
b d f
=
⋅ ⋅
,
v a v
B b B
A
f A f
σ σ
µ µ = ⋅ = ⋅ . ............................. (3.15)
Projektantima danas, naravno, na raspolaganju stoji i lepeza specijalizovanih sof-
tverskih alata kojima se rešavaju problemi ovog dimenzionisanja.

Sl. 116. Interakcioni dijagram za pravougaoni poprečni presek
Kod koso savijanih preseka koso savijanih preseka koso savijanih preseka koso savijanih preseka, rešavanje problema odreñivanja potrebne količine
podužne armature je složeniji, već utoliko što, umesto dva, podrazumeva zadovo-
ljenje tri uslova ravnoteže. U opštem slučaju, presek opterećen momentom savijanja
čiji se pravac (napadni pravac) ne poklapa sa nekom od glavnih osa se savija oko ose
(pravac savijanja) koja se ne poklapa niti sa nekom od glavnih osa, niti sa napadnom
osom momenta. Ugao ose savijanja (rezultujuće neutralne linije) uvek pravi otklon
od napadne ose momenta ka osi manjeg momenta inercije idealizovanog preseka
(Sl. 117). Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično
armiranog preseka napadna osa momenta i
Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine
armature, te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama, može biti definisana
kao maksimalni moment savijanja nekog napadn
aksijalne sile. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom si
temu Mxu-Myu-Nu, gde su
vce. Variranjem napadnog ugla i aksijalne sile formiraju se
predmetni presek (Sl. 118a)
dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni, iako odstupanja,
često, nisu velika (Sl. 118b)
Sl. 118. Interakciona površ i
Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog
preseka podrazumeva odreñivanje
visinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim
silama (Sl. 119). Reč je o zahtevnom problemu, zbog čega je na ovaj način samo
korišćenjem odgovarajućeg softvera moguće doći do rešenja.
). Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično
armiranog preseka napadna osa momenta i osa savijanja se poklapaju.

Sl. 117. Koso savijan presek
Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine
armature, te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama, može biti definisana
kao maksimalni moment savijanja nekog napadnog ugla, α, pri odreñenoj vrednosti
aksijalne sile. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom si
, gde su Mxu i Myu projekcije graničnog momenta na glavne pr
vce. Variranjem napadnog ugla i aksijalne sile formiraju se interakcione površi
a). Geometrijski, tačke koje sad odgovaraju jednom stanju
dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni, iako odstupanja,
b).

Interakciona površ i kriva koja spaja tačke istog ugla savijanja
Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog
preseka podrazumeva odreñivanje rezultujućeg nagiba neutralne linije i njenog
sinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim
). Reč je o zahtevnom problemu, zbog čega je na ovaj način samo
korišćenjem odgovarajućeg softvera moguće doći do rešenja.
3. Linijski elementi
103
). Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično
osa savijanja se poklapaju.

Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine
armature, te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama, može biti definisana
, pri odreñenoj vrednosti
aksijalne sile. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom sis-
projekcije graničnog momenta na glavne pra-
erakcione površi za
. Geometrijski, tačke koje sad odgovaraju jednom stanju
dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni, iako odstupanja,

kriva koja spaja tačke istog ugla savijanja
Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog
rezultujućeg nagiba neutralne linije i njenog
sinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim
). Reč je o zahtevnom problemu, zbog čega je na ovaj način samo
Betonske konstrukcije – radna verzija
104
Sl. 119. Ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije
U praksi se i dalje koriste približna rešenja. U tom smislu se često koristi pomoć
interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika
PBAB) ili se problem koso savi
savijanih preseka. U ovom drugom slučaju, PBAB zahteva i, dodatno, zadovoljenje
tzv. Bresler-ovog kriterijuma „recipročne sile“.
Naime, Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom

1 1 1 1
u ux uy u
N N N N
= + −
Nu granična vrednost aksijalne sile,
Nux i Nuy granične vrednost sile za jednoosno savijan presek, u dva pravca,
Nu0 granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek.
Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifik
cijom interakcione površi, kojom se umesto veze
120). Novoformirana površ je, takoñe, konveksna. Tačka granične nosivosti na
zadatim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri ta
ke:

tačka A (0,0,1/Nu0) - odgovara
graničnoj aksijalnoj sili za centrično opt
rećen presek,
tačka B (ex,0,1/Nux)
maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili na
ekscentricitetu ex′, pri čemu je
tačka C (0,ey,1/Nuy)
maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili n
ekscentricitetu ey′, pri čemu je
Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka
na interakcionoj površini) i
radna verzija - 13. novembar 2010
poljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije
U praksi se i dalje koriste približna rešenja. U tom smislu se često koristi pomoć
interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika
PBAB) ili se problem koso savijanog preseka razlaže na dva problema jednoosno
savijanih preseka. U ovom drugom slučaju, PBAB zahteva i, dodatno, zadovoljenje
ovog kriterijuma „recipročne sile“.
Naime, Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom
0
1 1 1 1
u ux uy u
N N N N
, ................................................................
granična vrednost aksijalne sile,
ednost sile za jednoosno savijan presek, u dva pravca,
granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek.
Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifik
cijom interakcione površi, kojom se umesto veze Mx–My–N, daje veza
). Novoformirana površ je, takoñe, konveksna. Tačka granične nosivosti na
tim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri ta
odgovara maksimalnoj
graničnoj aksijalnoj sili za centrično opte-
) - odgovara
noj graničnoj aksijalnoj sili na
, pri čemu je ey = 0,
) - odgovara
noj graničnoj aksijalnoj sili na
, pri čemu je ex = 0.
1
/
N
u
0
1
/
N
u
y
A
D
D’
C
1/N
u
e
y
y
e
Sl. 120. Bresler-ov približni postupak
Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka
na interakcionoj površini) i D’ (tačka na sekantnoj ravni, koju odr

poljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije
U praksi se i dalje koriste približna rešenja. U tom smislu se često koristi pomoć
interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika
janog preseka razlaže na dva problema jednoosno
savijanih preseka. U ovom drugom slučaju, PBAB zahteva i, dodatno, zadovoljenje
Naime, Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom:
......................................... (3.16)
ednost sile za jednoosno savijan presek, u dva pravca,
granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek.
Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifika-
, daje veza ex–ey–1/N (Sl.
). Novoformirana površ je, takoñe, konveksna. Tačka granične nosivosti na
tim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri tač-
1
/
N
u
x
B
D
D’
e
x
x
e

ov približni postupak
Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka D (tačka
(tačka na sekantnoj ravni, koju odreñuje Bresler-ov
3. Linijski elementi
105
kriterijum) na Sl. 120Error! Reference source not found. Error! Reference source not found. Error! Reference source not found. Error! Reference source not found.. Iako je, zbog konveksnosti
interakcione površi, prikazani trougao izvesno unutar interakcione površi, ovim nije
obezbeñena konzervativnost postupka a priori. Treba primetiti da tačka sekantne
ravni D’ nije unutar trougla.
3.2.3. 3.2.3. 3.2.3. 3.2.3. ARMIRANJE STUBOVA ARMIRANJE STUBOVA ARMIRANJE STUBOVA ARMIRANJE STUBOVA
Minimalni poprečni presek podužne armature stubova je Ø12, minimalni ukupni
koeficijent armiranja za kratke stubove je 0.6%, a maksimalni 6%. Ipak, projektanti-
ma je preporučena primena nešto većih minimalnih koeficijenata u praksi, izmeñu
0.8 i 1.0%. Kod vitkih elemenata, minimalni procenat armiranja je funkcija vitkosti,
na sledeći način
29
:
min 0.4% 0.6%
50
λ
µ = − ≥ . ................................................................ (3.17)
Šipke podužne armature treba da budu simetrično rasporeñene, tako da im se težiš-
te poklapa sa težištem preseka. Kod razuñenih i nesimetričnih preseka, takoñe treba
težiti ispunjenju ovog zahteva, bar približno. Broj šipki podužne armature treba da
zadovolji i uslov da se u svakom uglu preseka nañe bar jedna (Sl. 121).

Sl. 121. Minimalan broj podužnih šipki
Maksimalno meñusobno rastojanje podužnih šipki ne sme biti veće od 40cm, a ne-
ugaone šipke podužne armature treba obuhvatiti dodatnim zatvorenim uzengijama
u cilju sprečavanja njihovog lokalnog izvijanja (Sl. 122).

Sl. 122. Maksimalno rastojanje podužnih šipki
Kod jako armiranih preseka poželjno je grupisanje šipki podužne armature u uglo-
vima preseka, jer su tamo najefikasnije (Sl. 123, desno).

29
Dati izraz je čest predmet kritika i teško ga je opravdati.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
106

Sl. 123. Uzengije razuñenih preseka i grupisanje podužne armature
Minimalni profil uzengija je Ø6, za podužnu armaturu do Ø20, odnosno Ø8, za
podužne profile veće od Ø20. Uzengije na konkavnim uglovima stuba razuñenog
preseka treba prekinuti kako bi se izbegla mogućnost izbijanja zaštitnog sloja.
Umesto toga, treba predvideti preklapanje zatvorenih ili otvorenih uzengija (Sl. 123).
U cilju obezbeñenja od lokalnog izvijanja pritisnutih šipki, razmak izmeñu uzengija
stubova je ograničen na 15 prečnika najtanje šipke podužne armature, manju
dimenziju presek ili 30cm (najmanja od ove tri). Maksimalni hod spirale spiralno
armiranih stubova je ograničen na 20% prečnika betonskog jezgra, odnosno na 8cm
(Sl. 124). Minimalni hod spirale je definisan opštim pravilima za armiranje.

Sl. 124. Razmak uzengija i hod spirale
Primena spiralno armiranih stubova je, Pravilnikom, ograničena na centrično pritis-
nute stubove vitkosti ne veće od 50, kružnog ili mnogougaonog poprečnog preseka
prečnika ne manjeg od 20cm. Spiralna armatura se završava punim krugom u ravni
poprečnog preseka, sidrenjem unutar mase betonskog preseka u minimalnoj dužini
od 30Ø bez kuke. Nastavljanje se sprovodi na dužini ne manjoj od 30Ø uz dodatno
sidrenje krajeva bez kuka, za dužinu ne manju od 20Ø (Sl. 125).

Sl. 125. Sidrenje i nastavljanje spiralne armature
3.2.4. 3.2.4. 3.2.4. 3.2.4. VITKI STUBOVI VITKI STUBOVI VITKI STUBOVI VITKI STUBOVI
30 30 30 30

Uticaji na krajevima stuba, aksijalne sile i momenti ili, ekscentrična aksijalna sila (na
ekscentricitetu e = Mu/Nu
31
, izazivaju deformaciju (ugib) stuba. Ovim ugibom,

30
Na ovom mestu, stub se smatra zasebnim elementom ili izdvojenim iz konstrukcije.
ekscentricitet aksijalne sile se povećava, a samim tim i momenat savijanja i, skladno,
količina potrebne podužne armature. Budući da su stubovi opterećeni značajnim
aksijalnim silama, prirast momenta izazvan ugibom može biti značaja
zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature. Pro
lem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitk
ji), te ukoliko je aksijalna sila veća, a prirast ugiba
nelinearan (Sl. 126). Očigledno, moguće su situacije u kojima razmatranje ravnote
nog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti, nego je od interesa
analizirati ravnotežno stanje deformisanog elementa, sag
(teorija velikih deformacija).
Pri tome, stub je armiranobetonski, što njegovo ponašanje čini i materijalno nelin
arnim. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je, i
na nivou izdvojenog stuba, ra
nostavljene metode, zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim
iz analize konstrukcije).
Sl. 126. Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja
Prema teoriji elastične stabilno
dolazi do neograničeno velikog deformisanja (
menta (do gubitka stabilnosti), se izračunava u funkciji savojne krutosti (
izvijanja stuba (li):

2
2 c
i
EI
P
l
π
= ,
i
l k l = ⋅
gde se pod dužinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili, tačaka
infleksije. Dužina izvijanja je osnovni parametar
efekte izvijanja. Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima, faktor
efektivne dužine k nalazi se u granicama od
stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1.0 (

31
S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti, uticaji su dati u graničnom obliku
(indeks – u).
ekscentricitet aksijalne sile se povećava, a samim tim i momenat savijanja i, skladno,
količina potrebne podužne armature. Budući da su stubovi opterećeni značajnim
aksijalnim silama, prirast momenta izazvan ugibom može biti značaja
zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature. Pro
lem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitk
ji), te ukoliko je aksijalna sila veća, a prirast ugiba/momenta sa aksijalnom sil
Očigledno, moguće su situacije u kojima razmatranje ravnote
nog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti, nego je od interesa
analizirati ravnotežno stanje deformisanog elementa, saglasno teoriji drugog reda
(teorija velikih deformacija).
Pri tome, stub je armiranobetonski, što njegovo ponašanje čini i materijalno nelin
arnim. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je, i
na nivou izdvojenog stuba, računski zametno, zbog čega se u praksi koriste poje
nostavljene metode, zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim

Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja
Prema teoriji elastične stabilnosti, kritična sila Pc (Euler-ova kritična sila), pod kojom
dolazi do neograničeno velikog deformisanja (Sl. 126) aksijalno opterećenog el
menta (do gubitka stabilnosti), se izračunava u funkciji savojne krutosti (
l k l = ⋅ , ................................................................
žinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili, tačaka
Dužina izvijanja je osnovni parametar – mera – osetljivosti elementa na
efekte izvijanja. Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima, faktor
nalazi se u granicama od 0.5 1.0 k ≤ ≤ (Sl. 127), dok je u slučaju
stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1.0 (

S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti, uticaji su dati u graničnom obliku
3. Linijski elementi
107
ekscentricitet aksijalne sile se povećava, a samim tim i momenat savijanja i, skladno,
količina potrebne podužne armature. Budući da su stubovi opterećeni značajnim
aksijalnim silama, prirast momenta izazvan ugibom može biti značajan, a njegovo
zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature. Prob-
lem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitki-
sa aksijalnom silom je
Očigledno, moguće su situacije u kojima razmatranje ravnotež-
nog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti, nego je od interesa
lasno teoriji drugog reda
Pri tome, stub je armiranobetonski, što njegovo ponašanje čini i materijalno neline-
arnim. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je, i
čunski zametno, zbog čega se u praksi koriste pojed-
nostavljene metode, zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim
Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja
ova kritična sila), pod kojom
) aksijalno opterećenog ele-
menta (do gubitka stabilnosti), se izračunava u funkciji savojne krutosti (EI) i dužine
.......................................... (3.18)
žinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili, tačaka
osetljivosti elementa na
efekte izvijanja. Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima, faktor
), dok je u slučaju
stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1.0 (Sl. 128).

S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti, uticaji su dati u graničnom obliku
Betonske konstrukcije – radna verzija
108
Sl. 127. Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima
Sl. 128. Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima
Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja
usled uticaja normalnih sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja, te je ovo
oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka.
Uopšteno gledano, ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba
dalji proračun se može sprovesti n
stubu dužine li. U bezdimenzionalnom obliku, dužina izvijanja relativizovana radij
som inercije daje parametar

i
i
l A
l
i I
λ = = ⋅ . ................................
Sl. 129. Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji

32
U opštem slučaju, stubovi u konstrukcijama su na krajevima
tog stepena pomerljivosti, a prikazani Euler
no, stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti.
radna verzija - 13. novembar 2010
icijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima

Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima
Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja
sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja, te je ovo
oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka.
Uopšteno gledano, ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba
dalji proračun se može sprovesti na izdvojenom zglobno vezanom zamenjujućem
U bezdimenzionalnom obliku, dužina izvijanja relativizovana radij
som inercije daje parametar vitkost stuba:
................................................................
Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji

U opštem slučaju, stubovi u konstrukcijama su na krajevima elastično uklješteni i različ
tog stepena pomerljivosti, a prikazani Euler-ovi slučajevi, su neka vrsta idealizacije. Doda
no, stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti.

icijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima
Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima
Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja
sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja, te je ovo
oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka.
Uopšteno gledano, ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba
32

a izdvojenom zglobno vezanom zamenjujućem
U bezdimenzionalnom obliku, dužina izvijanja relativizovana radiju-
................................................. (3.19)

Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji
elastično uklješteni i različi-
ovi slučajevi, su neka vrsta idealizacije. Dodat-
no, stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti.
Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su, u opštem slučaju, sastavni
podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi). Uslovi oslanjanja,
a samim tim i deformacije, u dva ortogonalna pravca su različiti. Pored ovoga, na
veličinu i oblik deformacione linije bitno utiče krutost greda (
na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa. Ovo čini problem odreñ
vanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno ko
pleksnim, i samo približno rešivim.
U praksi je uobičajeno odreñivan
za odreñivanje efektivne dužine stuba (
Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja. Za
uklješten kraj stuba (vezan za beskonačno krutu
vezan kraj stuba koeficijent
koeficijentima k, iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba. Vrednost
k - koeficijenta treba minimalno uzeti kao 0.4, jer se u
njene vrednosti dužine izvijanja. Takoñe, bez obzira na rezultat, ne preporučuje se
usvajanje koeficijenta efektivne dužine manjeg od 0.85.
Sl. 130. Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi; b) pomerljivi krajevi s
Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja supro
nih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru. Tako konzolna greda neće
uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba, te njenu krutost ne treba
uračunavati u sumu krutosti greda. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno vez
na smanjuje stepen uklještenja stuba, zbog čega, prilikom sračunavanja krutosti
greda, njenu krutost treba redukovati. Evrokodom je predložena redukcija krutosti
za 50% preko faktora redukcije

( )
(
/
/
C C C
B B B
E I l
k
E I l α
=



Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su, u opštem slučaju, sastavni
podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi). Uslovi oslanjanja,
a samim tim i deformacije, u dva ortogonalna pravca su različiti. Pored ovoga, na
veličinu i oblik deformacione linije bitno utiče krutost greda (Sl. 129
na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa. Ovo čini problem odreñ
vanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno ko
snim, i samo približno rešivim.
U praksi je uobičajeno odreñivanje dužine izvijanja stubova saglasno nomogramima
za odreñivanje efektivne dužine stuba (Sl. 130).
Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja. Za
uklješten kraj stuba (vezan za beskonačno krutu gredu) biće k=0, dok će za zglobno
vezan kraj stuba koeficijent k težiti beskonačno velikoj vrednosti. Sa odreñenim
, iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba. Vrednost
koeficijenta treba minimalno uzeti kao 0.4, jer se u protivnom dobijaju potc
njene vrednosti dužine izvijanja. Takoñe, bez obzira na rezultat, ne preporučuje se
usvajanje koeficijenta efektivne dužine manjeg od 0.85.

Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi; b) pomerljivi krajevi s
Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja supro
nih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru. Tako konzolna greda neće
uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba, te njenu krutost ne treba
ati u sumu krutosti greda. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno vez
na smanjuje stepen uklještenja stuba, zbog čega, prilikom sračunavanja krutosti
greda, njenu krutost treba redukovati. Evrokodom je predložena redukcija krutosti
edukcije α (Sl. 131):
)
) /
C C C
B B B
E I l
E I l
. ................................................................
3. Linijski elementi
109
Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su, u opštem slučaju, sastavni deo
podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi). Uslovi oslanjanja,
a samim tim i deformacije, u dva ortogonalna pravca su različiti. Pored ovoga, na
Sl. 129) i njena prome-
na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa. Ovo čini problem odreñi-
vanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno kom-
je dužine izvijanja stubova saglasno nomogramima
Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja. Za
=0, dok će za zglobno
težiti beskonačno velikoj vrednosti. Sa odreñenim
, iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba. Vrednost
protivnom dobijaju potce-
njene vrednosti dužine izvijanja. Takoñe, bez obzira na rezultat, ne preporučuje se

Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi; b) pomerljivi krajevi stuba
Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja suprot-
nih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru. Tako konzolna greda neće
uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba, te njenu krutost ne treba
ati u sumu krutosti greda. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno veza-
na smanjuje stepen uklještenja stuba, zbog čega, prilikom sračunavanja krutosti
greda, njenu krutost treba redukovati. Evrokodom je predložena redukcija krutosti
......................................... (1.20)
Betonske konstrukcije – radna verzija
110
Sl. 131. Odreñivanj
Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu
za različite vrednosti vitkosti stuba prikazana je na
Sl. 132. Uticaj vitkosti na graničnu nosivost
Spoljašnja, interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u
smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količ
nu armature u preseku. Prava linija odgovara teorijs
drugog reda ne postoje, a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava
materijalnu nelinearnost
33
. Sa porastom vitkosti, povećavaju se i uticaji drugog reda.
Za niske vitkosti, deformacija štapa ima zanemarljiv u
nosivost, koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka. Sa
povećanjem vitkosti (λ2) raste i uticaj efekata drugog reda, no granična nosivost je
još uvek uslovljena nosivošću kritičnog preseka. Za stubove veli
rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati
prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. Granična ravnoteža je dostignuta pre
iscrpljenja nosivosti preseka, gubitkom stabilnosti.

33
Dimenzionisanjem preseka saglasno g
nost, preko nelinearnih komponentnih zavisnosti napona i betona.
radna verzija - 13. novembar 2010

Odreñivanje k – koeficijenata krajeva stuba S2
Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu
za različite vrednosti vitkosti stuba prikazana je na Sl. 132.

Uticaj vitkosti na graničnu nosivost stuba i vrsta sloma u funkciji vitkosti
Spoljašnja, interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u
smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količ
nu armature u preseku. Prava linija odgovara teorijskoj nultoj vitkosti stuba. Uticaji
drugog reda ne postoje, a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava
. Sa porastom vitkosti, povećavaju se i uticaji drugog reda.
Za niske vitkosti, deformacija štapa ima zanemarljiv uticaj na njegovu graničnu
nosivost, koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka. Sa
) raste i uticaj efekata drugog reda, no granična nosivost je
još uvek uslovljena nosivošću kritičnog preseka. Za stubove velikih vitkosti (
rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati
prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. Granična ravnoteža je dostignuta pre
iscrpljenja nosivosti preseka, gubitkom stabilnosti.

Dimenzionisanjem preseka saglasno graničnoj nosivosti uvažena je materijalna nelinea
nost, preko nelinearnih komponentnih zavisnosti napona i betona.
Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu e,

i vrsta sloma u funkciji vitkosti
Spoljašnja, interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u
smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količi-
koj nultoj vitkosti stuba. Uticaji
drugog reda ne postoje, a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava
. Sa porastom vitkosti, povećavaju se i uticaji drugog reda.
ticaj na njegovu graničnu
nosivost, koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka. Sa
) raste i uticaj efekata drugog reda, no granična nosivost je
kih vitkosti (λ3), pri-
rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati
prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. Granična ravnoteža je dostignuta pre
raničnoj nosivosti uvažena je materijalna nelinear-
Saglasno ovome postavljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i
vitke (Sl. 133). Prema Pravilniku, kratkima se sma
voljeno:

01
25 2
M
M
λ
| |
≤ ⋅ −
|
\ ¹
Momenti na krajevima stuba,
stranu stuba. Po apsolutnoj vrednosti,
opterećen, ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici. Ovim čak i stub vitkosti 75, u
situaciji najpovoljnije distribucije momenta
Osim ovoga, stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan.
Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima, preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile
i odgovarajuće dužine stranice preseka (visine)

1
1
/ 3.5 za 75
/ 3.5 / 75 za 75
e d
e d
λ
λ λ
≥ ≤
≥ ⋅ ≥
Momentima savijanja prvog reda, za
tricitet aksijalne sile prvog reda
aksijalne sile. No, kako je, u opštem slučaju, moment savijanja promenljiv po dužini
stuba, ovaj ekscentricitet se računa na bazi
reda (Okvir 4):

1 02 01 02, 01,
/ 0.65 0.35 , 0.65 0.35
u u u u u
e M N e e M M M = = ⋅ + ⋅ = ⋅ + ⋅
Ukoliko stub ne može biti klasifikovan kao kratak, stub
kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora
biti sprovedena. Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da
opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju. Osim efekata drugog
su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija), kao i reološki efekti.
Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4
Slično, i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda:
1 02, 01,
e M N M M M = = ⋅ + ⋅
avljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i
Pravilniku, kratkima se smatraju oni stubovi kod kojih je
02
M
| |
|
\ ¹
, ................................................................
Momenti na krajevima stuba, M01 i M02, daju pozitivan odnos ukoliko zatežu istu
stranu stuba. Po apsolutnoj vrednosti, M02 je veći od M01, a ukoliko je stub centrično
opterećen, ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici. Ovim čak i stub vitkosti 75, u
situaciji najpovoljnije distribucije momenta savijanja, može biti tretiran kao kratak.
Osim ovoga, stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan.
Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima, preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile
i odgovarajuće dužine stranice preseka (visine):
/ 3.5 za 75
/ 3.5 / 75 za 75
λ
λ λ
≥ ≤
≥ ⋅ ≥
. ...............................................................

Sl. 133. Klasifikacija stubova
Momentima savijanja prvog reda, za nepromenljivu aksijalnu silu, odgovara
tricitet aksijalne sile prvog reda, e1. Načelno, reč je o odnosu momenta savijanja i
aksijalne sile. No, kako je, u opštem slučaju, moment savijanja promenljiv po dužini
stuba, ovaj ekscentricitet se računa na bazi ekvivalentnog momenta savijanja prvog
1 02 01 02, 01,
/ 0.65 0.35 , 0.65 0.35
u u u u u
e M N e e M M M = = ⋅ + ⋅ = ⋅ + ⋅
Ukoliko stub ne može biti klasifikovan kao kratak, stub je vitak i dodatna analiza
kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora
biti sprovedena. Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da
opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju. Osim efekata drugog
su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija), kao i reološki efekti.
Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4 Okvir 4 Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda
Slično, i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda:
1 02, 01,
/ , 0.6 0.4
u u u u u
e M N M M M = = ⋅ + ⋅ .
3. Linijski elementi
111
avljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i
traju oni stubovi kod kojih je zado-
...................................... (3.21)
, daju pozitivan odnos ukoliko zatežu istu
, a ukoliko je stub centrično
opterećen, ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici. Ovim čak i stub vitkosti 75, u
savijanja, može biti tretiran kao kratak.
Osim ovoga, stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan.
Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima, preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile
............................... (3.22)

nepromenljivu aksijalnu silu, odgovara ekscen-
. Načelno, reč je o odnosu momenta savijanja i
aksijalne sile. No, kako je, u opštem slučaju, moment savijanja promenljiv po dužini
ekvivalentnog momenta savijanja prvog
1 02 01 02, 01, u u u u u
,. ........... (3.23)
je vitak i dodatna analiza
kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora
biti sprovedena. Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da
opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju. Osim efekata drugog reda, to
su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija), kao i reološki efekti.
Slično, i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda:
Betonske konstrukcije – radna verzija
112
Dijagramom je prik
du, ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta
3.2.4.1. 3.2.4.1. 3.2.4.1. 3.2.4.1. Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet
Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne
već učinjeno za ekscentricitet prvog reda.
jalne sile, nakon deformacije stuba, može biti prikazan kao zbir sledećih pojedina
nih ekscentriciteta (Sl. 134)
• ekscentricitet prvog reda,
• ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija (slučajni),
• ekscentricitet usled tečenja,
• ekscentricitet drugog reda,

0 2 2 tot a I
e e e e e e e
φ
= + + + = +
Sl. 134. Parcijalni ekscentriciteti i ukupni ekscentricitet
Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda, zbog čega su i grupisana u vidu
ekscentriciteta eI. Ekscentricitetom usled netačnosti
dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih
sila. Domaći propisi ga definišu kao (

0
2 cm / 300 10 cm
a
e l < = <
ili preko dodatnog nagiba
34

1/ 150 za jednospratne okvire
1/ 200 za visespratne okvire
tgα
¦
=
´
¹

34
Za horizontalno pomerljive konstrukcije.
radna verzija - 13. novembar 2010

Dijagramom je prikazana razlika, no treba imati na umu i da, saglasno Evrok
du, ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta
Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet Ukupni ekscentricitet
Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne
o za ekscentricitet prvog reda. Tako, ukupni (totalni) ekscentricitet aks
jalne sile, nakon deformacije stuba, može biti prikazan kao zbir sledećih pojedina
):
ekscentricitet prvog reda, e0,
ricitet usled geometrijskih imperfekcija (slučajni), ea,
ekscentricitet usled tečenja, eφ, i
ekscentricitet drugog reda, e2:
0 2 2 tot a I
e e e e e e e = + + + = + . ..............................................................

Parcijalni ekscentriciteti i ukupni ekscentricitet
Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda, zbog čega su i grupisana u vidu
Ekscentricitetom usled netačnosti pri izvoñenju obuhvataju se
dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih
sila. Domaći propisi ga definišu kao (Sl. 135a):
2 cm / 300 10 cm < = < , ..............................................................
34
(Sl. 135b):
1/ 150 za jednospratne okvire
1/ 200 za visespratne okvire
. ..................................................

Za horizontalno pomerljive konstrukcije.
azana razlika, no treba imati na umu i da, saglasno Evroko-
du, ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta e02.
Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne sile, kako je to
Tako, ukupni (totalni) ekscentricitet aksi-
jalne sile, nakon deformacije stuba, može biti prikazan kao zbir sledećih pojedinač-
,
.............................. (3.24)
Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda, zbog čega su i grupisana u vidu
pri izvoñenju obuhvataju se
dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih
.............................. (3.25)
.................. (3.26)
3. Linijski elementi
113

Sl. 135. Računska imperfekcija
Tečenje betona kod pritisnutih vitkih armiranobetonskih stubova izaziva povećanje
ugiba, a samim tim i smanjenje njihove nosivosti. Tačan proračun ovih efekata pod-
razumeva upotrebu složenog matematičkog aparata (isprskao presek, nelinearan
zakon tečenja, redistribucija naprezanja beton-čelik i dr.). Zbog toga se može smat-
rati opravdanim korišćenje približnih metoda proračuna, kao i postavljanje odgova-
rajućih kriterijuma kada uticaj tečenja betona nije neophodno obuhvatiti proraču-
nom. Zbog jednostavnosti primene, analiza uticaja efekata tečenja betona se izdvaja
posebno prilikom dokaza granične nosivosti vitkog armiranobetonskog stuba. Efekti
tečenja se u proračun uvode putem procene ekscentriciteta usled tečenja
35
.
Prema PBAB87, efekti tečenja mogu biti zanemareni proračunom ako je ispunjen bar
jedan od sledeća tri uslova:
50 λ < ,
0
/ 2 e d > ili 0.2
g q
N N ≤ ⋅ , ...................................................... (3.27)
gde su Ng i Nq eksploatacione vrednosti aksijalne sile pritiska usled stalnog i usled
ukupnog opterećenja.
Ukoliko ni jedan od uslova nije ispunjen, efekti tečenja se uvode preko dodatnog
ekscentriciteta njime izazvanog:

( )
1
0
e 1
E
E
g a
e e e
α
α
ϕ

| |
= + ⋅ − |
|
\ ¹
,
g
E
E
N
N
α = ,
2
2
0
b b
E
E I
N
l
π
= . ............................. (3.28)
NE je Euler-ova sila izvijanja za stub krutosti preseka EbIb i dužine izvijanja l0.
Konačno, ekscentricitet drugog reda je faktor koji primarno razlikuje metode prora-
čuna efekata vitkosti, a nekoliko postupaka je prikazano u nastavku.
Sa odreñenim parcijalnim i ukupnim ekscentricitetom, kritični presek stuba se
dimenzioniše prema aksijalnoj sili i uvećanom momentu savijanja, recimo Mu2, koji
odgovara ukupnom ekscentricitetu etot (moment savijanja prvog reda Mu odgovara
ekscentricitetu I reda e0 < etot).

35
U praksi se, osim na ovaj način, primenjuju i postupci kojima se modifikuje veza izmeñu
napona i dilatacija u betonu za dugotrajna opterećenja, kao i postupci kojima se, na račun
tečenja, redukuju krutosti armiranobetonskih elemenata.
Betonske konstrukcije – radna verzija
114
No, kako god odreñeni uvećani momenti bili, stub uvek treba
koji se nalaze izvan dužine izvijanja. Naime, može se dogoditi da uticaji prvog reda
na krajevima nepomerljivog stuba
imaju maksimalne vrednosti baš na krajevima)
nom armature nego preseci u kritičnoj zoni dužine izvijanja.
3.2.4.2. 3.2.4.2. 3.2.4.2. 3.2.4.2. Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti
Domaćim Pravilnikom, za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje um
reno vitkih stubova, Sl. 133
ekscentričnosti
36
.
Postupak bazira na izračunavanju ukupnog, uvećanog, ekscentriciteta aksijalne sile
kao zbira parcijalnih (3.24)
e2, u funkciji vitkosti i ekscentriciteta prvog reda,

2
25
0.1 , kada je 0 0.30
100
e d
λ−
= ⋅ ⋅ + ≤ ≤

2
25
, kada je 0.30 2.50
160
e d
λ −
= ⋅ ≤ ≤

2
25
3.5 , kada je 2.50< 3.50
160
e d
λ − | |
= ⋅ ⋅ − <
|
\ ¹
Sl. 136. Zavisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda
3.2.4.3. 3.2.4.3. 3.2.4.3. 3.2.4.3. Veza M Veza M Veza M Veza M- -- -N NN N- -- -κ κκ κ i m i m i m i model odel odel odel
Prethodni postupak, iako jednostavan za primenu, ne može biti primenjen kod st
bova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda n
vrlo grubo procenjen). Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji po
tupci, koji se odlikuju većom tačnošću. Naravno, kao tačniji, ovi postupci mogu biti
primenjeni i u polju umereno vitkih stubova. Jedan od najpogodnijih (najmanje
nepogodnih) za praktičnu primenu je postupak model

36
Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija.
radna verzija - 13. novembar 2010
No, kako god odreñeni uvećani momenti bili, stub uvek treba proveriti i u presecima
koji se nalaze izvan dužine izvijanja. Naime, može se dogoditi da uticaji prvog reda
na krajevima nepomerljivog stuba (linearno promenljivi momenti po dužini stuba
imaju maksimalne vrednosti baš na krajevima) rezultuju većom potrebn
nego preseci u kritičnoj zoni dužine izvijanja.
Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti Postupak dopunske ekscentričnosti
Domaćim Pravilnikom, za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje um
Sl. 133) dozvoljena je primena približnog postupka dopunske
Postupak bazira na izračunavanju ukupnog, uvećanog, ekscentriciteta aksijalne sile
), tena gruboj proceni samog ekscentriciteta drugog reda,
, u funkciji vitkosti i ekscentriciteta prvog reda, e0, na sledeći način (
0 0
0.1 , kada je 0 0.30
e e
d d
= ⋅ ⋅ + ≤ ≤ , ................................
0
, kada je 0.30 2.50
e
d
= ⋅ ≤ ≤ , ................................
0 0
3.5 , kada je 2.50< 3.50
e e
d d
| |
= ⋅ ⋅ − <
|
\ ¹
. ............................
avisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda
odel odel odel odel- -- -stub metod stub metod stub metod stub metod
Prethodni postupak, iako jednostavan za primenu, ne može biti primenjen kod st
bova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda n
vrlo grubo procenjen). Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji po
tupci, koji se odlikuju većom tačnošću. Naravno, kao tačniji, ovi postupci mogu biti
primenjeni i u polju umereno vitkih stubova. Jedan od najpogodnijih (najmanje
godnih) za praktičnu primenu je postupak model-stub. Kao osnovu, ovaj

Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija.
proveriti i u presecima
koji se nalaze izvan dužine izvijanja. Naime, može se dogoditi da uticaji prvog reda
(linearno promenljivi momenti po dužini stuba
rezultuju većom potrebnom količi-
Domaćim Pravilnikom, za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje ume-
primena približnog postupka dopunske
Postupak bazira na izračunavanju ukupnog, uvećanog, ekscentriciteta aksijalne sile
, tena gruboj proceni samog ekscentriciteta drugog reda,
, na sledeći način (Sl. 136):
................................. (3.29)
........................................... (3.30)
............................ (3.31)

avisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda
Prethodni postupak, iako jednostavan za primenu, ne može biti primenjen kod stu-
bova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda njime
vrlo grubo procenjen). Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji pos-
tupci, koji se odlikuju većom tačnošću. Naravno, kao tačniji, ovi postupci mogu biti
primenjeni i u polju umereno vitkih stubova. Jedan od najpogodnijih (najmanje
stub. Kao osnovu, ovaj
Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija.
metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja, aksijalne
sile i njegove krivine, tzv M MM M
za različite vrednosti N. Pri tome, krivina preseka se definiše kao (
na):

b a
h
ε ε
κ
+
= . ................................
Za praksu je u pogodniji bezdimenzionalni oblik
gde su m, n i k bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja, normalne sile i kr
vine preseka:
, , 10
u u
b b b b
M N
m n k h
A df A f
= = = κ⋅ ⋅
Prednost bezdimenzionalnog ob
te dimenzija poprečnog preseka.
Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5
Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata
sigurnosti, prilikom proračuna prema PBAB, iako samoj
odgovaraju nešto veće vrednosti.
Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina, k, drastično
redukuje sa 13.5 (10+3.5) promila na, za rebrasti čelik, na primer, 5.5 (2+3.5),
posledice nisu drastične. Najbolje je ovo ilustro
su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kr
vina.
Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od
5.5, praktično, „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka.
Za uspostavljanje ove veze
nju loma, s tim što se, prema PBAB87,
razloga (Okvir 5) ograničavaju na veličinu blisku pragu velikih
max
v
a
a
E
σ
ε = . ................................
Za presek poznatih karakteristika i za pozna
ne sile Nu moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (
odgovarajuću maksimalnu krivinu (
maxκ), na osnovu uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnji
metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja, aksijalne
M MM M- -- -N NN N- -- -κ vezu κ vezu κ vezu κ vezu, koju je pogodno predstavljati u obliku
Pri tome, krivina preseka se definiše kao (
.....................................................................................
Za praksu je u pogodniji bezdimenzionalni oblik M-N-κ veze, odnosno
bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja, normalne sile i kr
3
, , 10
u u
b b b b
M N
m n k h
A df A f
= = = κ⋅ ⋅ ................................
Prednost bezdimenzionalnog oblika veze je njena nezavisnost od kvaliteta betona,
te dimenzija poprečnog preseka.
Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5 Okvir 5 Ograničenje dilatacije zategnute armature Ograničenje dilatacije zategnute armature Ograničenje dilatacije zategnute armature Ograničenje dilatacije zategnute armature
Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata
sigurnosti, prilikom proračuna prema PBAB, iako samoj granici razvlačenja
odgovaraju nešto veće vrednosti.
Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina, k, drastično
redukuje sa 13.5 (10+3.5) promila na, za rebrasti čelik, na primer, 5.5 (2+3.5),
posledice nisu drastične. Najbolje je ovo ilustrovano narednim dijagramom gde
su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kr
vina.
Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od
5.5, praktično, „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka.
ove veze uvode se pretpostavke proračuna prema graničnom st
, s tim što se, prema PBAB87, dilatacije zategnute armature
ograničavaju na veličinu blisku pragu velikih izduženja čelika:
................................................................
Za presek poznatih karakteristika i za poznatu vrednost spoljašnje granične norma
moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (
odgovarajuću maksimalnu krivinu (maxκ). Svakoj krivini κi (u intervalu od 0 do
), na osnovu uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila, odgovara jedin
3. Linijski elementi
115
metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja, aksijalne
, koju je pogodno predstavljati u obliku M(κ),
Pri tome, krivina preseka se definiše kao (h je statička visi-
..................... (3.32)
veze, odnosno m-n-k veza,
bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja, normalne sile i kri-
.......................................... (3.33)
lika veze je njena nezavisnost od kvaliteta betona,

Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata
granici razvlačenja
Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina, k, drastično
redukuje sa 13.5 (10+3.5) promila na, za rebrasti čelik, na primer, 5.5 (2+3.5),
vano narednim dijagramom gde
su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kri-

Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od
5.5, praktično, „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka.
uvode se pretpostavke proračuna prema graničnom sta-
dilatacije zategnute armature iz praktičnih
izduženja čelika:
................................................ (3.34)
tu vrednost spoljašnje granične normal-
moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (maxMu) i
(u intervalu od 0 do
h sila, odgovara jedins-
Betonske konstrukcije – radna verzija
116
tveno stanje dilatacija (εai i
očuvana ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila (
nak spoljašnji moment savijanj
koji će, uz datu silu Nu, da izazove pretpostavljenu krivinu:

ui ri
M M = ................................
Sl. 137. Spoljašnje i unutrašnje sile preseka pri krivini
Ilustracije radi, prikazan je oblik
propisa (Sl. 138a) i prema odredbama Evr
ćenja definisan bezdimenzionalnom normalnom silom
korišćenja čelika RA400/500, te za različite koeficijente armiranja preseka. Posma
rajući ovu drugu (za koju nij
nute armature), očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma. Oba
odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje. Prvi lom se javlja
kada dilatacija gornje (pritisnute)
a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature.
Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost
koja odgovara granici razvlačenja, to
propisa, izostavljen. No, svakako, treba primetiti da je prirast momenta savijanja
posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji.
Sa stanovišta teorije konstrukcija, kod analize pritisn
rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa, problem koji je zbog uticaja
normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan, a zbog nelin
arnih deformacija preseka pri datim spoljnim opterećenjima j
aran. Posmatrajmo konzolu sa
Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom
vrhu, kod koje, zbog materijalne nelinearnosti, spoljašnjim linearno promenljivim
radna verzija - 13. novembar 2010
i εbi), a time i moment unutrašnjih sila Mri
očuvana ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila (Sl. 137). Njemu mora da bude je
nak spoljašnji moment savijanja Mu, čime je definisana veličina spoljašnjeg momenta
, da izazove pretpostavljenu krivinu:
.........................................................................................
Spoljašnje i unutrašnje sile preseka pri krivini κi
Ilustracije radi, prikazan je oblik m–n–k veze sračunate prema odredbama domaćih
a) i prema odredbama Evrokoda (Sl. 138b) za nivo aksijalnog opter
ćenja definisan bezdimenzionalnom normalnom silom -0.30, uz pretpostavku
korišćenja čelika RA400/500, te za različite koeficijente armiranja preseka. Posma
rajući ovu drugu (za koju nije primenjena pretpostavka ograničenja dilatacije zate
nute armature), očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma. Oba
odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje. Prvi lom se javlja
kada dilatacija gornje (pritisnute) armature dostigne dilataciju na granici razvlačenja,
a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature.

Sl. 138. Veze m-n-k
Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost
koja odgovara granici razvlačenja, to je treći deo m–n–k veze, u slučaju domaćih
propisa, izostavljen. No, svakako, treba primetiti da je prirast momenta savijanja
posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji.
Sa stanovišta teorije konstrukcija, kod analize pritisnutog vitkog stuba potrebno je
rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa, problem koji je zbog uticaja
normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan, a zbog nelin
arnih deformacija preseka pri datim spoljnim opterećenjima još i materijalno nelin
Posmatrajmo konzolu sa Sl. 139.
Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom
vrhu, kod koje, zbog materijalne nelinearnosti, spoljašnjim linearno promenljivim
ri, pri kojem ostaje
). Njemu mora da bude jed-
, čime je definisana veličina spoljašnjeg momenta
......................... (3.35)

veze sračunate prema odredbama domaćih
b) za nivo aksijalnog optere-
0.30, uz pretpostavku
korišćenja čelika RA400/500, te za različite koeficijente armiranja preseka. Posmat-
e primenjena pretpostavka ograničenja dilatacije zateg-
nute armature), očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma. Oba
odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje. Prvi lom se javlja
armature dostigne dilataciju na granici razvlačenja,
a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature.

Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost
veze, u slučaju domaćih
propisa, izostavljen. No, svakako, treba primetiti da je prirast momenta savijanja
posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji.
utog vitkog stuba potrebno je
rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa, problem koji je zbog uticaja
normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan, a zbog neline-
oš i materijalno neline-
Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom H u
vrhu, kod koje, zbog materijalne nelinearnosti, spoljašnjim linearno promenljivim
3. Linijski elementi
117
momentima savijanja odgovara nelinearna raspodela krivina preseka, treba rešiti iz
Teorije konstrukcija poznati integral:

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
0 0
/
l l
a M x M x EI x dx M x x dx = = κ
∫ ∫
....................................... (3.36)
Ako se zna zakon promene krivine preseka u funkciji veličine momenta savijanja,
veličine normalne sile pritiska, količine i rasporeda armature u preseku date geome-
trije (m-n-k veza), onda se pomeranje može sračunati korišćenjem Mohr-ove ana-
logije ili numeričkom integracijom. Ako je stub visok i pritisnut, tada se proračun u
principu sprovodi iterativno, jer svakom novosračunatom stanju pomeranja odgova-
ra novo stanje momenata savijanja. Ako proračun deformacija i sila ne konvergira -
pomeranja usled normalnih sila rastu brže od prirasta nosivosti preseka pri poveća-
nju krivina - lom usled gubitka stabilnosti.

Sl. 139. Pomeranje vrha konzole – materijalna nelinearnost
Umesto ovakvog, egzaktnog, rešenja, može se iskoristiti iskustvo teorije elastične
stabilnosti kojim se oblik deformisane ose stuba može dovoljno tačno aproksimirati
sinusnim zakonom. Ovo je pretpostavka model model model model- -- -stub postupka stub postupka stub postupka stub postupka.
Model–stub je, dakle, konzolni stub za koji se pretpostavlja da je usled uticaja prvog
i drugog reda pretrpeo deformaciju u obliku sinusnog polutalasa. Najveći moment
savijanja prvog i drugog reda (stub je poprečno neopterećen izmeñu krajeva) se jav-
lja u preseku u uklještenju. Uz opravdano zaokruženje π
2
~10, pomeranje vrha stuba
može da se izrazi u funkciji, za sada nepoznate, krivine preseka u uklještenju (κ0):

2 2
2 0 0 0 0
0.4 0.1 , 2 e l l l l = ⋅ κ ⋅ = ⋅ κ ⋅ = ..................................................... (3.37)
Ranije je (3.24) ukupni ekscentricitet definisan kao zbir početnog ekscentriciteta eI i
ekscentriciteta drugog reda e2:

2
1 2 1 0 0
0.1
tot
e e e e l = + = + ⋅ κ ⋅ ................................................................. (3.38)
ili, u bezdimenzionalnom obliku:

2 2
0 0 1 1
0 0
0.1 0.1
tot
e l l e e d
d k
d d d d d a d
| | | |
= + ⋅ κ ⋅ ⋅ = + ⋅ ⋅ ⋅
| |

\ ¹ \ ¹
.............................. (3.39)
gde je: k0 – bezdimenzionalna krivina preseka u uklještenju, d – visina poprečnog
preseka stuba, a h=d-a – statička visina preseka stuba. U nastavku će bezdimenzio-
Betonske konstrukcije – radna verzija
118
nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne eksce
tricitete:

2 1
, ,
tot
tot
e e e
e e e
d d d
→ → →
Na dijagramu etot-k0, linija prome
porastom promenljive krivine.
dimenzionalnom normalnom silom
zionalnosti:

m M e
f k
n N d d
= = =

Sada prava (3.39) daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješt
nju u funkciji krivine tog preseka, dok kriva
sila poprečnog preseka (Sl. 140
tičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unu
rašnjih sila. Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivin
odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost
momenata savijanja). Na Sl. 140
spoljašnjeg opterećenja.
Sl. 140. Presek linije spoljašn
Sl. 141. Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti, odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature
Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg
ekscentriciteta (Sl. 141a), ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg
momenta savijanja, te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije. Gr
nični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu
unutrašnjeg ekscentriciteta (
jent armiranja preseka, tj. potrebna količina armature u preseku. Ovo znači da bi
radna verzija - 13. novembar 2010
nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne eksce
2 1
2 1
, ,
e e
e e e
d d d
→ → →
, linija promene ukupnog ekscentriciteta je prava i raste sa
porastom promenljive krivine. Podelimo li sada bezdimenzionalnu
dimenzionalnom normalnom silom n, svešćemo M–N–κ vezu na isti oblik bezdime
( )
0
f k ................................................................
daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješt
nju u funkciji krivine tog preseka, dok kriva (3.40) daje zakon promene unu
Sl. 140). Pod uticajem spoljašnjeg opterećenja krivina u kr
tičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unu
rašnjih sila. Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivin
odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost
Sl. 140 to je prikazano presekom krive unutrašnjeg i prave

Presek linije spoljašnjeg i unutrašnjeg ekscentriciteta
Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti, odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature
Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg
a), ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg
momenta savijanja, te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije. Gr
nični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu
citeta (Sl. 141b). Ovim slučajem je definisan minimalni koefic
jent armiranja preseka, tj. potrebna količina armature u preseku. Ovo znači da bi
nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne ekscen-
ne ukupnog ekscentriciteta je prava i raste sa
Podelimo li sada bezdimenzionalnu m–n–k vezu bez-
na isti oblik bezdimen-
....................................... (3.40)
daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješte-
daje zakon promene unutrašnjih
Pod uticajem spoljašnjeg opterećenja krivina u kri-
tičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unut-
rašnjih sila. Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivine k0’ koja
odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost
to je prikazano presekom krive unutrašnjeg i prave
jeg i unutrašnjeg ekscentriciteta

Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti, odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature
Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg
a), ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg
momenta savijanja, te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije. Gra-
nični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu
b). Ovim slučajem je definisan minimalni koefici-
jent armiranja preseka, tj. potrebna količina armature u preseku. Ovo znači da bi
3. Linijski elementi
119
iterativnim postupkom po količini armature mogao da se reši problem dimenzioni-
sanja stuba, a ne samo kontrole usvojene armature.
Za druge tipove nepomerljivih stubova (stubovi koji nisu konzole) bez poprečnog
opterećenja, za "model-stub" se može usvojiti polovina "zglobno" vezanog dela stu-
ba (deo stuba izmeñu tačaka infleksije) - konzola - čija je visina jednaka polovini
dužine izvijanja (Sl. 142). Primena model-stub metode je ograničena, prema
PBAB87, na nepomerljive stubove sa vitkošću manjom od 140 (maksimalna dozvo-
ljena vitkost AB elemenata). Linearno promenljivi moment prvog reda se mogu
zameniti ekvivalentnim konstantnim momentom duž ose stuba.

Sl. 142. Izdvajanje model–stuba
3.3. 3.3. 3.3. 3.3. OKVIRNE KONSTRUKCIJE OKVIRNE KONSTRUKCIJE OKVIRNE KONSTRUKCIJE OKVIRNE KONSTRUKCIJE
3.3.1. 3.3.1. 3.3.1. 3.3.1. UVOD UVOD UVOD UVOD
Okvirni sistemi su meñu najčešće korišćenim konstruktivnim elementima kod armi-
ranobetonskih konstrukcija. Činjenica da je ostvarivanje monolitne veze elemenata,
kojom je omogućen prenos momenata savijanja, transverzalnih i/ili aksijalnih sila sa
jednog na drugi element, svojstveno i prirodno monolitno izvoñenim armiranobe-
tonskim konstrukcijama je značajno uticala na ovo.
Okviri se najčešće primenjuju u konstrukcijama zgrada i hala, ali i u praktično svim
drugim vrstama armiranobetonskih konstrukcija.
Okvir (prost okvir) je element koji čine dva stuba povezana gredom na način da je
izmeñu elemenata ostvarena kruta, monolitna, veza. Različite dispozicije prostih
okvira sa vertikalnim ili kosim stubovima, horizontalnim ili nagnutim, pravolinijskim
ili poligonalnim gredama... prikazane su na Sl. 143.

Sl. 143. Karakteristični primeri okvirnih sistema
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
120
Zahvaljujući krutim vezama grede i stuba, te nepomerljivim osloncima, postiže se,
takozvano okvirno dejstvo: pod dejstvom vertikalnog opterećenja sa grede se, na
stub, prenose i momenti savijanja, što za posledicu ima manje apsolutne vrednosti
momenata savijanja u gredi (Sl. 144). Dalje, greda prima i odreñenu aksijalnu silu,
čime je, takoñe, u povoljnijem položaju od odgovarajuće proste grede. Sa druge
strane, stubovi su sada izloženi i savijanju, zbog čega moraju biti krući.

Sl. 144. Okvirno dejstvo
U statičkom smislu okviri mogu biti statički odreñeni ili neodreñeni, a osnovni tipovi
su okvir na tri zgloba, okvir na dva zgloba i uklješteni okvir (Sl. 145). Sa stanovišta
konstruktivne racionalnosti prednost je na strani uklještenih okvira, budući da se
njima obezbeñuje minimalan utrošak materijala. Opet uslovi fundiranja ili karakteri-
stike tla, ali i neki drugi faktori, mogu usloviti primenu dvozglobnih ili statički odre-
ñenih, trozglobnih, sistema. Ovo poslednje je slučaj kod konstrukcija fundiranih na
tlu lošijih karakteristika ili kod okvira izloženih velikim temperaturnim opterećenji-
ma, kada je potrebno neutralisati utucaje izazvane, na primer, neravnomernim sle-
ganjem oslonaca.

Sl. 145. Statički sistemi prostih okvira
Očigledno, horizontalna nepomerljivost oslonaca je uslov okvirnog dejstva. Postiže
se konstruisanjem temelja u koje su stubovi uklješteni ili s njima zglobno nepomer-
ljivo vezani. Na temelje se time prenosi, osime vertikalne, horizontalna sila i, even-
tualno, moment savijanja. Nepomerljivost temelja (Sl. 146) se obezbeñuje trenjem
preko kontaktne površine temelja i tla, za manja, ili povezivanjem temelja zategom,
za veća horizontalna opterećenja (sada se zategom primaju horizontalne kompo-
nente, a na tlo se prenosi samo vertikalna reakcija).
3. Linijski elementi
121

Sl. 146. Nepomerljivost oslonava
Složeni okvirni sistemi (takoñe ih zovemo okvirima) se formiraju povećanjem broja
etaža i/ili brodova (polja), „razigravanjem“ dispozicije (Sl. 149a) ali i umetanjem
zglobova. Tako, zavisno od broja polja i broja etaža, okviri mogu biti jednobrodni ili
višebrodni, jednospratni ili višespratni (Sl. 147), a u funkciji načina oslanjanja i veze
sa temeljima, kao i meñusobne veze pojedinih okvira, mogu biti sa krutim, sa zglo-
bnim vezama ili kombinovani (Sl. 148).

Sl. 147. Brodovi i spratovi okvira

Sl. 148. Zglobovi u okvirnim sistemima

Sl. 149. Karakteristični primeri okvira kod industrijskih hala
Kao specijalan slučaj ravanskih okvirnih sistema mogu se javiti i zatvoreni okviri,
prikazani na Sl. 150.

Sl. 150. Zatvoreni okvirni sistemi
Mogu biti formirani od linijskih elemenata ili, što je češći slučaj, mogu se delovi
konstrukcija formiranih od površinskih elemenata statički tretirati kao zatvoren
okvir. To je često slučaj kod analize konstrukcija silosa, tunela, cevi, podzemnih
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
122
prolaza... (Sl. 151). Ovakve, najčešće prizmatično oblikovane, konstrukcije velike
dužine u odnosu na dimenzije preseka dozvoljavaju izdvajanje preseka jedinične
dužine forme zatvorenog okvira.

Sl. 151. Izdvajanje zatvorenih okvira iz površinskih konstrukcija
Okvir, načelno, prenosi opterećenje u svojoj ravni. Prostorni rad, mogućnost prijema
opterećenja proizvoljnog pravca, postiže se formiranjem prostornih okvira.

Sl. 152. Prostorne ramovske konstrukcije
Ovo se najčešće čini povezivanjem stubova gredama u dva ortogonalna pravca, ali
raspored stubova može usloviti i ramove drugačijih dispozicija (Sl. 152).
Iako danas primena softvera za strukturalnu analizu obezbeñuje brz proračun utica-
ja u prostornim okvirima, za grubu kontrolu ili za orijentaciju, pogodno je prostorne
okvire svesti na pojedinačne ravanske.
Na Sl. 153 je prikazana prostorna okvirna jednospratna konstrukcija karakteristična
za industrijske hale, a označavanjem podužnih i poprečnih okvira je asocirana
ravanska dekompozicija prostornog sistema.

Sl. 153. Jednospratni prostorni okvir industrijske hale
Ekonomičnost jednospratnih ramovskih konstrukcija izvedenih u armiranom betonu
ide do raspona od oko 25m. Stubovi se najčešće projektuju pravougaonog preseka,
a relativno retko (montažne konstrukcije) se projektuju razuñenih oblika preseka.
Gredni elementi se konstruišu pravougaonog preseka za manje raspona, odnosno T
ili I oblika preseka, za veće.
3. Linijski elementi
123
Višespratne okvirne konstrukcije se najviše primenjuju u konstrukcijama različitih
vrsta zgrada i formiraju se, načelno, „reñanjem“ jednospratnih okvira jedan na drugi,
njihovim zglobnim ili krutim povezivanjem u prostornu konstrukciju. Uobičajeni
rasponi u konstrukcijama zgradarstva se kreću u granicama 4 do 10m, a veze ele-
menata, zbog monolitnog načina izvoñenja, su najčešće krute.
3.3.2. 3.3.2. 3.3.2. 3.3.2. PRORAČUN I DIMENZION PRORAČUN I DIMENZION PRORAČUN I DIMENZION PRORAČUN I DIMENZIONISANJE OKVIRA ISANJE OKVIRA ISANJE OKVIRA ISANJE OKVIRA
Proračun uticaja u elementima okvirnih konstrukcija se sprovodi uobičajenim meto-
dama teorije elastičnosti. Za novije vreme je karakteristična primena softverskih ala-
ta, te prostorno modeliranje ramovskih konstrukcija, zajedno sa površinskim ele-
mentima.
Pri formiranju proračunskog modela, za sistemske linije se usvajaju težišne linije
elemenata, a geometrijske karakteristike koje se modeliranim elementima pridružu-
ju najčešće odgovaraju homogenim betonskim presecima. Meñutim, izvesno je da se
grede i stubovi okvira meñusobno razlikuju u stepenu isprskalosti, a samim tim i u
krutosti, te da već pri eksploatacionom opterećenju dolazi do odreñene preraspode-
le uticaja u odnosu na rešenja teorije elastičnosti. Ne samo to, deo opterećenja je
aktivan i pre formiranja kompletne konstrukcije, tečenje i skupljanje dodatno pos-
pešuju preraspodele uticaja, a i granični uslovi predstavljaju samo grubu idealizaciju
stvarnih uslova fundiranja. Sve ovo vodi zaključku da uticaji odreñeni primenom
teorije elastičnosti mogu biti prihvaćeni samo kao približni, ali praktično upotreblji-
vi.
Iako su danas (zbog razvoja računarske tehnike) od sve manjeg značaja, za grubu
analizu uticaja u pojedinim elementima, orijentacije radi, mogu poslužiti približne
praktične metode. Tako, za vertikalna dejstva, kruta veza stuba i grede može biti
zanemarena i greda tretirana kao kontinualna. Ivični stubovi i kraj grede mogu, uti-
cajno, biti proračunati korišćenjem jednostavnog modela na Sl. 154b. Tačnije rezul-
tate obezbeñuje složeniji model na shemi Sl. 154c.

Sl. 154. Modeli približnog proračuna
Za horizontalna dejstva, raspodela uticaja je odreñena odnosom krutosti greda i
stubova (Sl. 155). Grede male krutosti vode situaciji u kojoj se veći deo momenta
spoljašnjih sila prihvata uklještenjima, a manji spregom sila, i obrnuto.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
124

Sl. 155. Uticaj odnosa krutosti greda i stubova na raspodelu momenata savijanja u stubovima
Dimenzionisanje elemenata okvira u potpunosti odgovara postupcima za dimenzio-
nisanje grednih elemenata i stubova. Sprovodi se prema odreñenim vrednostima
uticaja (presečnih sila). Prostorno modelirane konstrukcije se, u opštem slučaju,
karakterišu koso savijanim stubovima.
3.3.3. 3.3.3. 3.3.3. 3.3.3. NASTAVLJANJE ARMATUR NASTAVLJANJE ARMATUR NASTAVLJANJE ARMATUR NASTAVLJANJE ARMATURE STUBOVA E STUBOVA E STUBOVA E STUBOVA
Na delu stuba na kome se nastavlja podužna armatura broj uzengija treba udvostru-
čiti tako da njihovo rastojanje ne prelazi 7.5 prečnika najtanje podužne šipke, niti
15cm (Sl. 156). Ove uzengije treba da budu preklopljene preko kraće strane, a ulo-
ga im je prijem zatežućih horizontalnih sila.

Sl. 156. Progušćenje uzengija stuba na mestu nastavka podužne armature
Nastavak armature stuba se najčešće izvodi preklapanjem, neposredno iznad meñu-
spratne konstrukcije. Radi izvoñenja nastavka potrebno je predvideti ankere čija
dužina iznad meñuspratne konstrukcije odgovara dužini preklopa ili potrebnoj
dužini za izvoñenje zavarivanja (Sl. 157a). Ukoliko je stub više etaže manjih dimen-
zija preseka, propuštanje donjih šipki u gornji stub je moguće samo ukoliko nagib
povijanja ne prelazi 6:1 (Sl. 157b). U suprotnom, potrebno je predvideti posebne
ankere za nastavljanje armature (Sl. 157c).
3. Linijski elementi
125

Sl. 157. Nastavljanje armature stubova iznad meñuspratne konstrukcije
3.3.4. 3.3.4. 3.3.4. 3.3.4. ČVOROVI OKVIRNIH KON ČVOROVI OKVIRNIH KON ČVOROVI OKVIRNIH KON ČVOROVI OKVIRNIH KONSTRUKCIJA STRUKCIJA STRUKCIJA STRUKCIJA
Postizanje krute veze elemenata u okvirnim konstrukcijama je odreñeno pravilnim
proračunom i armiranjem čvorova. Potrebno je obezbediti da nosivost čvorova bude
jednaka nosivosti priključnih elemenata, a takva da do krtog loma čvora ne doñe pre
nego što se u vezanim elementima razviju plastične deformacije (plastični zglobovi).
Pojedini čvorovi mogu biti izloženi dejstvu alternativnih momenata, što ih čini pre-
dmetom detaljnije analize. Jednostavno armiranje bez nastavaka armature u čvoru,
kao i dobar kvalitet i ugradnja betona su osnov dobrog ponašanja čvora u eksploa-
taciji. U nastavku su zasebno razmatrani karakteristični čvorovi okvirnih konstrukci-
ja.
Poseban problem predstavlja analiza čvorova u situacijama kada su opterećeni cikli-
čnom opterećenju i rasterećenju, kao što je slučaj pri delovanju seizmičkog optere-
ćenja. Principi za ovo vezani su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na aseizmičko
projektovanje višespratnih zgrada.
3.3.4.1. 3.3.4.1. 3.3.4.1. 3.3.4.1. Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede
Kod ugaonih čvorova okvirnih sistema opterećenih na način da im je spoljašnja stra-
na zategnuta (što je slučaj, na primer, za gravitaciona opterećenja), ispitivanja su
pokazala veliku koncentraciju napona pritiska na unutrašnjoj ivici, te maksimalna
zatezanja locirana bliže neutralnoj osi nego spoljašnjoj ivici preseka (Sl. 158).

Sl. 158. Naponsko stanje u čvoru i oblikovanje čvora sa vutama
Efekat koncentracije napona pritiska je moguće značajno ublažiti konstruisanjem
vuta (pravolinijskih ili krivolinijskih, Sl. 158). Potreba za vutama ove vrste raste sa
povećanjem momenta u čvoru, te sa krutošću stuba u odnosu na gredu.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
126

Sl. 159. Skretne sile, lokalni naponi i armiranje čvora
Zategnuta armatura se kroz čvor vodi neprekinuta i povija se po odreñenom polup-
rečniku. S jedne strane, ovaj poluprečnik mora biti takav da zadovolji uslove pravil-
nog oblikovanja armature. U skladu s tim, treba primetiti da bi izbor velikih profila
armature moga orezultovati poluprečnicima kojima bi nosivost čvora, zbog „spušta-
nja“ armature po visini preseka, mogla biti bitno narušena. Sa druge strane, povija-
nje zategnute armature po luku izaziva skretne sile, kojima armaturna šipka lokalno
napreže okolni beton (Sl. 159). Zato, poluprečnikom povijanja (veći poluprečnik –
manje skretne sile – kotlovska formula) mora biti obezbeñeno da lokalni naponi pri-
tiska nisu prekoračeni. Na Sl. 160 je prikazan model čvora. Ovako, idealizovano,
posmatrano, glavni naponi su u pravcima dijagonala čvora, a u jezgru čvora se javlja
čisto smicanje. Zatežuće sile u armaturi i pritiskujuće u betonu daju dijagonalnu
rezultantu 2 V ⋅ , koja izaziva cepanje u upravnom pravcu ukoliko je dostignuta
zatežuća čvrstoća betona.

Sl. 160. Proračunski model čvora - naponi cepanja u betonu izazvani skretnim silama

Sl. 161. Armiranje čvora sa obezbeñenjem od cepanja
3. Linijski elementi
127
U cilju predupreñenja formiranja dijagonalne pukotine, čvor može biti i dodatno
armiran čelikom (mrežom), u dva ili tri reda obično, za prijem sila cepanja. Radijalno
postavljene uzengije učestvuju u prenosu pritiska, ukrućuju čvor i, horizontalnim
delovima, prihvataju poprečne sile cepanja (Sl. 161).

Sl. 162. Vertikalno i horizontalno opterećen uklješteni okvir
Horizontalno opterećeni okviri, na mestu posmatranog čvora, mogu biti u situaciji,
zavisno od smera horizontalnog opterećenja, da im je unutrašnja ivica zategnuta (Sl.
162). Ukoliko je horizontalno opterećenje velikog intenziteta, pozitivni momenti
mogu da budu veći od negativnih koji odgovaraju gravitacionom, te da ceo čvor
dovedu u stanje zategnute unutrašnje ivice. Jasno, u tim situacijama čvor će naiz-
menično biti zatezan na spoljašnjoj i na unutrašnjoj strani.
Sa stanovišta analize i armiranja ovo je znatno nepovoljniji slučaj. Pojedina ispitiva-
nja su pokazala da je nosivost ovako opterećenog čvora može biti znatno manja od
prethodnog, kada je zategnuta spoljašnja ivica. Posebno je to slučaj (Sl. 163) kada
zategnuta armatura nije pravilno usidrena, bilo po pitanju dužine, bilo načina (ne
obuhvata čvor). Već za mali nivo opterećenja, u ovako armiranim čvorovima se for-
miraju prsline i stvaraju mogućnosti za odvajanje pritisnutog dela.

Sl. 163. Zategnuta unutrašnja strana čvora
Bolju nosivost je moguće obezbediti upravo dovoljnim dužinama sidrenja zategnute
armature i njenim povijanjem na način da uteže čvor. U tom smislu, korišćenje
armaturnih petlji (Sl. 164a) je idealno, ali je, zbog poluprečnika povijanja, ograniče-
no na manje armaturne profile. Sličan efekat obezbeñuje i način armiranja dat na Sl.
164b.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
128

Sl. 164. Pravilno armiranje čvora sa pozitivnim momentom
Dalje povećanje nosivosti čvora, u smislu približavanja nosivosti priključnih eleme-
nata, moguće je postići dodavanjem kose armature (Sl. 164c). Preporučuje se (Evro-
kod) da količina dodatne kose armature (Asv) bude bar polovina veće od armatura
As1, za slabije armirane elemente (koeficijent armiranja manji od 1%), odnosno da joj
bude jednaka za jače armirane preseke (Sl. 165).

Sl. 165. Kosa armatura kod čvora opterećenog pozitivnim momentom
Ako za ovaj slučaj opterećenja čvora formiramo idealizovani proračunski model (Sl.
166), opet se može konstatovati da su glavni naponi dijagonalnog pravca, suprot-
nog znaka od onih na Sl. 160. Ako se, dodatno pretpostavi (potvrñeno ispitivanima)
da su naponi zatezanja raspodeljeni po paraboličnom zakonu i da deluju na širini
bliskoj 0.8 visine preseka, može se proračunati i maksimalni zatežući napon, te
armatura potrebna za njegovo prihvatanje, ukoliko je veći od zatežuće čvrstoće
betona (Asd na Sl. 167).

Sl. 166. Proračunski model
Na Sl. 167 su prikazani pravilni načini armiranja čvora opterećenog pozitivnim
momentom i čvora opterećenog momentima alternativnog znaka.
3. Linijski elementi
129

Sl. 167. Armiranje čvora koji je ili može biti zategnut po unutrašnjoj ivici

Sl. 168. Armiranje kolenaste grede
Slična situacija se javlja i kod kolenastih delova grednih elemenata. Način prihvata-
nja pozitivnih momenata armaturom je, ovde, zavisan od ugla koji priključni ele-
menti zaklapaju (Sl. 168). Za uglove bliske 180° (veće od 160°) dozvoljava se nepre-
kinuto voñenje zategnute armature. Nepovoljan uticaj skretnih sila (težnja odvaljiva-
nju zaštitnog sloja betona) se predupreñuje njihovim prihvatanjem dovoljnom koli-
činom uzengija.
Za uglove manje od 160°, armiranje odgovara armiranju prethodno analiziranih uga-
onih čvorova opterećenih pozitivnim momentom savijanja.
3.3.4.2. 3.3.4.2. 3.3.4.2. 3.3.4.2. Spoljašnji Spoljašnji Spoljašnji Spoljašnji i gornji i gornji i gornji i gornji čvor čvor čvor čvor
Na Sl. 169 su prikazani, uz detalje klasičnog armiranja, karakteristični oblici i sme-
rovi dijagrama momenata savijanja za spoljašnje i gornje čvorove okvirnih konstruk-
cija.
Nosivost spoljašnjeg čvora može biti narušena bilo dostizanjem čvrstoće prionlji-
vosti izmeñu betona i armature (Sl. 170a), bilo dostizanjem zatežuće čvrstoće beto-
na u jezgru čvora.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
130

Sl. 169. Momentni dijagrami u spoljašnjem i gornjem čvoru
Mala čvrstoća prionljivosti je karakteristična za gornju zonu grede neposredno uz
čvor, gde se očekuje pojava prsline, ali i gde je i beton lošiji.
Veliki naponi prijanjanja pojavljuju se izmeñu armature stuba i betona u području
čvora. Sile, zatezanja i pritiska, Fs2g+Fs1d prenose se prijanjanjem na visini ne većoj
od visine grede hb. Malu visinu grede prate veliki naponi prijanjanja, te vertikalne
pukotine (trend odvaljivanja zaštitnog sloja) sa spoljašnje strane čvora. Otud, mala
visina grede može biti uzrokom male nosivosti čvora.

Sl. 170. Naponsko stanje u čvoru
Sa druge strane, pod dejstvom sila na čvor, pojavljuju se približno dijagonalni glavni
naponi zatezanja i pritiska (Sl. 170b). Ovi zatežući relativno brzo dostižu zateznu
čvrstoću betona, što ima za posledicu formiranje dijagonalne prsline.
U cilju prevencije ovih pukotina, eksperimentalno je pokazano, od najvećeg značaja
su gusto postavljene horizontalne zatvorene uzengije u čvoru (Sl. 171a, b, c).

Sl. 171. Armiranje spoljašnjeg čvora
Zategnuta, gornja, armatura grede može biti usidrena u stub (Sl. 171a), ali je ovo
povezano sa problemima izvoñenja, zbog prekida betoniranja neposredno ispod
3. Linijski elementi
131
grede. Otud, rešenja prikazana na slikama Sl. 171b i c mogu biti razmatrana kao
alternativa.
3.3.4.3. 3.3.4.3. 3.3.4.3. 3.3.4.3. Unutrašnji čvor Unutrašnji čvor Unutrašnji čvor Unutrašnji čvor
Na Sl. 172 je prikazan najnepovoljniji slučaj opterećenja unutrašnjeg čvora, koji
odgovara visokim intenzitetima horizontalnog dejstva. I ovde, zbog delovanja sila na
čvor, u njegovom jezgru se javljaju dijagonalno orijentisani glavni naponi pritiska i
zatezanja. Ovi drugi su, zbog malih zatežućih čvrstoća betona, razlog pojavi pukoti-
na.

Sl. 172. Proračunski model
Najefikasniji način prijema napona zatezanja u čvoru podrazumeva propuštanja kroz
čvor uzengija i stuba i grede, iako je ovo, izvoñački posmatrano, vrlo zahtevno.
Podužna armatura optimalno neprekinuta prolazi pravo kroz čvor, bez povijanja iz
stuba u gredu (Sl. 172b).
3.3.4.4. 3.3.4.4. 3.3.4.4. 3.3.4.4. Kruta vez Kruta vez Kruta vez Kruta veza stuba i temelja a stuba i temelja a stuba i temelja a stuba i temelja
Na Sl. 173 prikazani su detalji armiranja stuba uklještenog u temelj. U prvom slučaju
dato je uklještenje stuba u nearmirani temelj preko temeljnog jastuka, a u drugom
klasični primer uklještenog temelja. Ukoliko se na spoju temeljnog jastuka i temelja
mogu pojaviti i zatežući naponi, njih je, kako je pokazano, potrebno prihvatiti pose-
bnom armaturom.

Sl. 173. Veza temelja i stuba
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
132
3.3.5. 3.3.5. 3.3.5. 3.3.5. Z ZZ ZGLOBOVI GLOBOVI GLOBOVI GLOBOVI U OKVIRNIM KONSTRUKC U OKVIRNIM KONSTRUKC U OKVIRNIM KONSTRUKC U OKVIRNIM KONSTRUKCIJAMA IJAMA IJAMA IJAMA
Zglob (momentni zglob) je mesto u armiranobetonskoj konstrukciji koje dozvoljava
relativnu rotaciju delova sa njegove dve strane. Može biti projektovan u cilju sma-
njenja stepena statičke neodreñenosti konstrukcije ili postizanja statički odreñenih
sistema (Sl. 174). Izložen je uticajima aksijalne i transverzalne sile (ne i momenta
savijanja). Načelno, može biti ostvaren naglim suženjem poprečnog preseka na
maloj dužini elementa (pravi zglob) ili se sličan efekat može ostvariti i promenljivom
visinom preseka elementa, te izborom preseka malog momenta inercije, u poreñe-
nju sa susednim elementom (Sl. 175).

Sl. 174. Primena zglobova


Sl. 175. Način ostvarivanja zglobova
Zavisno od toga kakvu rotaciju omogućuju, zglobovi mogu biti linijski i tačkasti (Sl.
176). Linijski zglob dozvoljava rotaciju samo u jednom pravcu, dok je tačkasti ekvi-
valent sfernom zglobu.
Pravi zglobovi se projektuju naglim suženjem poprečnog preseka (najčešće stuba),
kako je prikazano na Sl. 177a. Visina poprečnog preseka zgloba, kao i širina prese-
ka tačkastog zgloba se usvajaju u sledećim granicama, ne manji od 15cm:

0
1 1
15cm
4 3
d d
| |
= ÷ ⋅ ≥
|
\ ¹
,
0
1 1
15cm
4 3
b b
| |
= ÷ ⋅ ≥
|
\ ¹
, .................................... (3.41)
dok se visina zgloba (t) redovno usvaja kao petina manje dimenzije poprečnog pre-
seka. Grlo zgloba se projektuje zaobljeno, a visina zgloba se ka krajevima postepe-
no povećava za, ukupno, 1 do 2cmm, kako bi se omogućilo lakše uklanjanje oplate.
Prekid betoniranja ne sme biti u samom zglobu.
3. Linijski elementi
133

Sl. 176. Linijski i tačkasti zglob

Sl. 177. Pravi zglob – geometrija
Zglob mora biti kontrolisan u smislu zadovoljenja lokalnih napona pritiska. Čvrstoća
betona pri lokalnom pritisku (f0) je veća od čvrstoće pri pritisku betonske kocke –
marke betona (fbk). Razlog ovome je sprečenost bočnog deformisanja okolnim beto-
nom (ekvivalent utegnutosti preseka) i, posledično, formiranje troosnog (kod linij-
skih - dvoosnog) stanja pritiska. Saglasno Pravilniku, lokalna čvrstoća definisana je
na sledeći način, za tačkasti, odnosno linijski zglob:

1
0
0
1.6
b
B bk
b
A
f f f
A
= ⋅ ≤ ⋅ ,
1
3
0
0
1.6
b
B bk
b
A
f f f
A
= ⋅ ≤ ⋅ ................................... (3.42)
Ab0 i Ab1 površina preseka suženog i nesuženog dela (Sl. 177b).
Apsolutnim ograničenjem lokalnog napona sprečava se obračunavanje prevelike
angažovane površine.
Podužna armatura stuba se dodatno obavija ukosnicama koje prate njegovo donje
čelo. Kontrolisan na lokalna pritiskujuća naprezanja, zglob se, kao pritisnut, armira
minimalnom količinom podužne armature (0.8 do 1.0%). Usvajaju se tanji profili,
koji moraju biti gusto utegnuti preklopljenim uzengijama. U slučaju većih intenziteta
aksijalne sile, podužnu armaturu zgloba treba obuhvatiti i unutrašnjim uzengijama
(Sl. 178, Sl. 179).
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
134


Sl. 178. Armiranje zgoba i okolnih elemenata
U pravcu upravnom na pravac rasprostiranja napona pritiska, javljaju se zatežući
naponi (sile cepanja), koji mogu prouzrokovati cepanje betonskih elemenata, te
moraju biti obezbeñeni armaturom. Saglasno pravilniku, armaturu je potrebno pro-
računati iz granične zatužeće sile
37
deinisane na sledeći način:

0
1
0.3 1
u u
d
Z N
d
| |
= ⋅ ⋅ −
|
\ ¹

u
a
v
Z
A
σ
⇒ = . . .................................................... (3.43)
Ova armatura se obezbeñuje u obliku progušćenih uzengija na strani stuba, te u
obliku armaturne mreže ili zmijaste armature na strani temelja.
Ukoliko je zglob opterećen transverzalnom silom visokog intenziteta, tj. kada je
transverzalna sila veća od 0.75Nu, potrebno je projektovati i kosu armaturu za pri-
jem smicanja
38
. Njen oblik je prikazan na Sl. 178b. Potrebna količina ove armature
se odreñuje iz celokupne transverzalne sile:

2 sin
u
ak
v
T
A
α σ
=
⋅ ⋅
. .............................................................................. (3.44)

37
Kako je sila posledica pritiskujućih napona, to se njena granična vrednost odreñuje sa
maksimalnim vrednostima parcijalnih koeficijenata.
38
Menager-ov zglob.
3. Linijski elementi
135

Sl. 179. Armiranje zgloba

Sl. 180. Armiranje Gerber-ovog zgloba
Zglob u grednom elementu može biti izveden kao Gerber-ov, uzajamnim oslanja-
njem dva kratka elementa. Armiranje i proračun su povezani sa projektovanjem kra-
tkih elemenata (Sl. 180).
3.4. 3.4. 3.4. 3.4. REŠETKASTI NOS REŠETKASTI NOS REŠETKASTI NOS REŠETKASTI NOSAČI AČI AČI AČI
3.4.1. 3.4.1. 3.4.1. 3.4.1. UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA
Rešetkasti nosač se formira od niza štapova povezanih u čvorovima u stabilnu
strukturu. Formiraju je pojasni štapovi – štapovi gornjeg i donjeg pojasa, i štapovi
ispune – dijagonale i, ne neophodno, vertikale (Sl. 181).

Sl. 181. Rešetkast nosači: elementi i geometrija
Odlikuju se malim utroškom betona i komplikovanom oplatom, zbog čega se pri-
menjuju za savladavanje većih raspona, kada su troškovi proizvodnje kompenzovani
uštedom u materijalu. Nalaze primenu u konstrukcijama zgradarstva, kao glavni
krovni nosači, i kod mostovskih konstrukcija, gde se koriste kao glavni nosači. U
zgradarstvu, rasponi su uobičajeno izmeñu 15 i 30m.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
136
Rešetkasti nosači u zgradarstvu su, po pravilu, montažni elementi, a mogu da se
proizvode prefabrikovane u celini ili u delovima. Za raspone preko cca. 15m, u situ-
acijama kada postoji mogućnost (ako ne postoje visinska ograničenja, te ako posto-
je dovoljno snažne dizalice) za njihovo izvoñenje, rešetkastim nosačem je, u odnosu
na gredni, moguća ušteda čelika i do 40%. No, troškovi oplate, popravilu, anuliraju
ovaj benefit.
Za mostovske rešetkaste nosače su karakteristična polumontažna ili monolitna
rešenja. Mogu se projektovati kao armiranobetonske ili prednapregnute.
Iako su, kod armiranobetonskih rešetkastih nosača, veze izmeñu štapova su krute,
izborom odgovarajućih oblika i dimenzija poprečnih preseka, te samom konfigura-
cijom strukture, štapovi rešetke su pretežno aksijalno opterećeni. Pri tome, štapovi
gornjeg pojasa su izloženi pritisku, donjeg zatezanju, a štapovi ispune, zavisno od
orijentacije, mogu biti pritisnuti ili zategnuti. Mali utrošak materijala čini ih racio-
nalnim elementima i, u polju navedenih raspona, konkurentnim drugim vrstama
nosača.
3.4.2. 3.4.2. 3.4.2. 3.4.2. GEOMETRIJA GEOMETRIJA GEOMETRIJA GEOMETRIJA
Odnos ukupne visine rešetke (H) prema rasponu (L) naziva se stinjenost rešetke. Kod
krovnih konstrukcija, stinjenost ovih nosača se kreće u rasponu od 1/10 do 1/7.
Stinjenost opredeljuje nivo uticaja, pre svega, u pojasnim štapovima na način da
manjim vrednostima stinjenosti (rešetke manje visine) odgovaraju veće sile (manji
krak unutrašnjih sila), i obrnuto.
Oblik rešetke zavisi od nagiba krovne površine (štapovi gornjeg pojasa se obično
projektuju u nagibu koji prati nagib krovne ravni), visinskog položaja krovnog
pokrivača u odnosu na rešetku, kao i od stinjenosti. Uobičajeno je da se svi štapovi
krovne rešetke projektuju unutar zatvorene prostorije (Sl. 182a, b), čime se izbega-
vaju neprijatni prodori štapova kroz krovni pokrivač (prokišnjavanje), eliminišu
nejednaka temperaturna dejstva na štapove i postiže bolji estetski efekat. Retko,
rešetka može biti postavljena i izvan gabarita korisnog prostora, kada krovni pokri-
vač opterećuje donji pojas nosača (Sl. 182c).

Sl. 182. Oblici rešetkastih nosača
Kako su rešetkasti nosači montažni elementi, to je od značaja obezbediti sigurnost
od njegovog prevrtanja u fazi montaže, kada još nije pričvršćen za ostatak konstru-
kcije (na primer vetrom upravnim na ravan rešetke). Zato je izborom oblika zgodno
obezbediti da se ravan oslanjanja rešetke nalazi iznad težišta ukupne njene mase,
kako je pokazano na Sl. 182a. U suprotnom, neophodno je kontrolisati stabilnost
rešetke u fazi montaže, ali i eksploatacije, te preduzeti privremene i/ili konstruktiv-
3. Linijski elementi
137
ne mere kojima se ona (stabilnost) obezbeñuje. Po pravilu, rešetkasti nosač povezan
rožnjačama sa drugim elementima krovne konstrukcije (drugim rešetkastim nosači-
ma, najčešće) je obezbeñen od preturanja u eksploatacionoj fazi.
Kod krovova na jednu vodu ili, uopšte, kod „jednovodnih“ rešetki, pojasevi se naj-
češće projektuju kao paralelni (Sl. 182b), a stubovi na koje se oslanja se rade različi-
tih dužina.
Kao krovni pokrivači kojima se zatvara krovna ravan, a oslanjaju se na rešetkaste
nosače, koriste se najčešće laki krovni pokrivači koji se oslanjaju na sistem paralel-
no postavljenih rožnjača, najčešće armiranobetonskih i/ili prednapregnutih. U ovom
slučaju opterećenje se sa pokrivača prenosi na rožnjače, a dalje, u vidu koncentrisa-
nih sila, na rešetkasti nosač. Alternativno, umesto rožnjača, mogu se koristiti i mon-
tažne betonske ploče ili ploče od lakog betona, kojima se savladava raspon dva
rešetkasta glavna nosača. U tom slučaju, krovno opterećenje se na rešetkasti nosač
prenosi kao ravnomerno raspodeljeno.
Pri odreñivanju oblika ispune i razmaka čvorova rešetke poželjno je imati situaciju u
kojoj se koncentrisano opterećenje sa krova na rešetku prenosi u njenim čvorovima,
zbog čega valja uskladiti razmak rožnjača sa razmakom čvorova rešetke. Iako su
rešetke sa trougaonom ispunom estetski prihvatljivije, često se njima ne obezbeñuje
dovoljno mali razmak čvorova, pa je neophodno projektovati i vertikalne štapove
ispune, kao na Sl. 183.

Sl. 183. Potreba za vertikalama uzrokovana rasporedom rožnjača
Takoñe, dijagonalne štapove valja projektovati u nagibu što bližem uglu od 45°, a,
generalno, kod štapova ispune, poželjna je struktura u kojoj su dužištapovi zateg-
nuti, a kraći pritisnuti (zbog izvijanja). Štapovi pritisnutog pojasa se mogu projekto-
vati promenljivog nagiba, čime je, osim praćenja krovne ravni, moguće postići i sta-
tičke pogodnosti (oblik potporne linije). Zategnuti pojas, pak, zbog nepovoljnog uti-
caja skretnih sila, treba projektovati pravim.
Čvorovi rešetke se oblikuju tako da se ose svih štapova koji se u jednom čvoru sus-
tiču seku u jednoj tački (centrisanje štapova). Čvor treba da bude bez oštrih ivica
kako bi se izbegli nepovoljni uticaji koncentracije napona. U slučaju da se u čvoru
sustiču štapovi različitih širina, čvor treba da ima širinu najšireg štapa (Sl. 197).

Sl. 184. Oblikovanje čvora rešetkastog nosača
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
138
Poprečni preseci štapova rešetke zavise primarno od znaka i intenziteta aksijalne
sile, te od nivoa sekundarnih uticaja (momenti savijanja). Najčešće se štapovi pro-
jektuju konstantnog poprečnog preseka po dužini, jednostavnih oblika preseka,
najčešće pravougaonih. Zbog većih sila, pojasni štapovi su obično većih površina
preseka od štapova ispune.
Pritisnuti pojasni štapovi su projektuju pravougaonog ili T preseka (Sl. 185). Veći
moment inercije u ravni rešetke je logičan izbor u situacijama kada momenti savija-
nja nisu mali. Savojnom krutošću van ravni rešetke, štapovi se odupiru bočnom izvi-
janju. Oblikovanjem štapa u T obliku moguće je postići oba cilja.

Sl. 185. Mogući poprečni preseci štapova pritisnutog pojasa
Zategnuti pojasni štapovi su izloženi velikim aksijalnim silama zatezanja, a nedvos-
misleno je od interesa umanjiti momente savijanja. Zato se najčešće projektuju pra-
vougaonog preseka (oblik nije od posebnog interesa, a pravougaoni je najjednosta-
vniji) na način da im se minimizira savojna krutost (Sl. 185b).
Štapovi ispune se biraju pravougaonog ili kvadratnog oblika preseka. Poželjno je da
meñusobno budu jednake širine, radi lakšeg izvoñenja. Estetski, prednost imaju
rešetkasti nosači kojima su svi štapovi (i pojasni i štapovi ispune) jednake širine (Sl.
184a).
3.4.3. 3.4.3. 3.4.3. 3.4.3. UTICAJI UTICAJI UTICAJI UTICAJI
Rešetke se najčešće konstruišu kao jednorasponske, a retko kao kontinualne. Domi-
nantno su opterećene u svojoj ravni.
S obzirom da su veze štapova, de facto, krute, rešetke su višestruko statički neod-
reñene strukture. Kao dominantni, u štapovima rešetke se javljaju aksijalni uticaji,
dok se, kao posledica krutih veza u čvorovima, kao sekundarni javljaju relativno mali
momenti savijanja u ravni rešetke. Često se ovi uticaji savijanja nazivaju sekundar-
nim, a cilj projektovanja rešetki je njihova minimizacija. To se postiže izborom pre-
seka štapova sa malom savojnom krutošću u ravni rešetke, te forsiranjem prenosa
krovnog opterećenja u čvorove rešetke. Ipak, rešetkasti nosači su neminovno, ako
ničim onda sopstvenom težinom, opterećeni i van čvorova, a prenos krovnog opte-
rećenja van čvora, po dužini štapa, može da ima za posledicu potrebu potrebu za
većom savojnom krutošću štapa.
Iako je uobičajeno da se, statičkim proračunom, AB rešetkasti nosači tretiraju kao
nosači sa zglobno vezanim štapovima, danas, kada ni analiza znatno složenijih
modela nije problem, nema potrebe za ovom vrstom pojednostavljenja proračuna.
Štapove rešetke valja modelirati kruto spojenima u čvorovima.
3. Linijski elementi
139
Meñutim, pravilan izbor aksijalnih krutosti pojedinih štapova je od velikog značaja
kad je o deformacijama rešetkastog elementa reč, ali i, s njima vezano, preraspodeli
uticaja unutar elemenata samog nosača. Posebno je značajan pravilan izbor aksijal-
ne krutosti zategnutih štapova, pre svega štapova donjeg pojasa (videti deo kod
Lučnih nosača, Sl. 202). Tako, kod armiranobetonskih zatega (štapovi donjeg poja-
sa), aksijalna krutost je bliska onoj koja potiče samo od armature, dok se kod pred-
napregnutih donjih pojaseva najčešće računa sa aksijalnom krutošću bruto beton-
skog preseka.
Kako se u pojasnim (nekad i u štapovima ispune) realizuju velike sile pritiska, to
problem stabilnosti (izvijanja) postaje aktuelan. Za dužinu izvijanja štapa u ravni
rešetke uvek, bez obzira na krute veze, treba usvajati čvorno rastojanje, a dimenzije
poprečnog preseka pritisnutih štapova birati imajući na umu moguće izvijanje.
Mnogo većim problemom se može pojaviti izvijanje upravno na ravan rešetke, prob-
lem aktuelan u fazi montaže rešetkastog nosača, kada pritisnuti pojas nije ničim
bočno pridržan. Iako je opterećenje u fazi montaže malo i isključuje težinu krovnog
pokrivača, dužina izvijanja je cela dužina pritisnutog pojasa. Naknadnim poveziva-
njem rešetke sa ostalim elementima krovne konstrukcije problem bočnog izvijanja
nestaje (osim ukoliko se krvno opterećenje ne prenosi na donji pojas), ali za fazu
montaže se potrebnim mogu pojaviti mere privremenog obezbeñenja od izbočava-
nja.
Rešetkasti montažni elementi se najčešće izvode u horizontalnom položaju, u drve-
noj ili čeličnoj oplati. Nakon očvršćavanja i skidanja oplate, ispravljaju se u vertikalni
položaj u kojem se vrši njihov transport i montaža. Pri tome, iako poželjno, prihva-
tanje rešetke najčešće ne odgovara njenom eksploatacionom oslanjanju, zbog čega
pojedini štapovi u ovoj fazi mogu biti izloženi aksijalnim silama suprotnog znaka od
eksploatacionog. Zato, rešetkasti nosači, kao uosatlom svi montažni elementi,
moraju biti proračunski obezbeñeni i za sve predeksploatacione faze.
3.4.4. 3.4.4. 3.4.4. 3.4.4. DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE MIRANJE MIRANJE MIRANJE
Preseci pritisnutih pojasnih štapova se, najčešće, nalaze u stanju pritiska malog
ekscentriciteta, čime je i njihovo armiranje odreñeno, poput odgovarajućih stubova.
Presek se armira (Sl. 186) minimalnom količinom podužne armatue, 0.8 do 1.0%. S
obzirom da je reč o montažnim elementima, te da se koristi pritisna čvrstoća beto-
na, prednost ima primena viših marki betona, preko 30 (naravno, u meri u kojoj je
to limitirano stabilnošću elementa).

Sl. 186. Armiranje poprečnih preseka pritisnutog pojasa
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
140
Zategnuti pojas se karakteriše velikim intenzitetima aksijalne sile, te vrlo malim
momentima savijanja. Dimenzionišu se kao centrično ili ekscentrično (faza malog
ekscentriciteta) zategnuti, po pravilu uz pretpostavljanje simetričnog rasporeda
armature po površini preseka. Kako kod zategnutih elemenata krak armature nije od
interesa, to je, u cilju smanjenja površine poprečnog preseka štapa, poželjno podu-
žnu armaturu rasporeñivati po celoj površini preseka, kako je dato na Sl. 187. „Zmi-
jasta“ armatura na slici ima funkciju obezbeñenja položaja (i razmaka) šipki poduž-
ne armature. Ukoliko je moguće, treba izbeći nastavljanje podužne armature, a uko-
liko nije, armaturu je poželjno nastavljati zavarivanjem.

Sl. 187. Armiranje preseka zatege
Aksijalne sile u štapovima ispune su znatno manjih intenziteta, a opet je reč o pre-
secima koji su centrično ili ekscentrično (mali ekscentricitet) pritisnuti ili zategnuti.
Generalno, minimalna armatura pritisnutih štapova može biti odreñena i njihovom
vitkošću, u skladu sa odredbom Pravilnika kojom se ove dve veličine dovode u vezu:
min 0.4 0.6
50
λ
µ = − ≥ . ...................................................................... (3.45)
Na narednim skicama su dati karakteristični detalji armiranja čvorova rešetkastih
nosača. Načelno, konstruisanje armature mora biti takvo da se obezbedi monolit-
nost i krutost uz što jednostavnije izvoñenje. Armatura pritisnutog štapa se vodi do
teorijskog čvora
39
, a zategnuta se produžava za dužinu sidrenja. Sidrenje može biti
pravim delom šipke, sa ili bez kuke, ili talasasto (Sl. 188, Sl. 189). Na Sl. 190 prika-
zana su armiranja čvora u kojem se sustiču dva zategnuta štapa i pritisnuta vertika-
la. Promena pravca sile zatezanja unosi veliku aksijalnu (skretnu) silu u vertikalu.

Sl. 188. Čvor: gornji pojas – vertikala – dijagonala

39
I pritisnuta armatura se sidri.
3. Linijski elementi
141

Sl. 189. Čvor: donji pojas – vertikala - dijagonala

Sl. 190. Čvor: donji pojas – krajnja dijagonala – vertikala
Usidrenje zategnute armature u oslonački čvor, ukoliko ne postoji dovoljno prostora
za razvoj dužine sidrenja, može biti sprovedeno preko ploče za sidrenje (Sl. 191b).
Sam donji pojas može biti prednapregnut (Sl. 190b). Oslonački čvor se karakteriše
prostornim stanjem naprezanja usled unosa velik koncentrisanih sila. Zato ga treba
armirati u sva tri pravca kako bi se obezbedio od cepanja.

Sl. 191. Oslonački čvor
3.5. 3.5. 3.5. 3.5. L LL LUČNI NOSAČI UČNI NOSAČI UČNI NOSAČI UČNI NOSAČI
3.5.1. 3.5.1. 3.5.1. 3.5.1. UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA UVOD, PRIMENA
Lukovi su zakrivljeni ili izlomljeni nosači sa konveksnom stranom prema gore i sa
nepomerljivim (praktično nepomerljivim) osloncima. Primenjuju se kao glavni nosači
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
142
srednjih i velikih raspona industrijskih ili sportskih hala ili drugih objekata visoko-
gradnje, te kao glavni mostovski nosači.

Sl. 192. Elementi i geometrija luka
Osa luka je linija koja spaja središta njegovih poprečnih preseka, raspon (L) je hori-
zontalno rastojanje oslonaca, a strela (f) je visina luka merena u polovini raspona (Sl.
192). Odnos strele i raspona se naziva stinjenost luka.
Na mestu oslanjanja, lukovi mogu biti zglobno nepomerljivo oslonjeni ili uklješteni.
Horizontalna, uz vertikalnu, nepomerljivost oslonaca obezbeñuje postojanje hori-
zontalnih reakcija pri vertikalnim opterećenjima, čime se oslonci odupiru težnji
„ispravljanja“ luka. Ovim se duž luka, od uticaja, javljaju dominantno sile pritiska i,
ukoliko je pravilno projektovane geometrije, relativno mali momenti savijanja, što,
dalje implicira rad preseka u fazi malog ekscentriciteta pritiska i odsustvo prslina.
Ovim, armiranobetonski luk predstavlja jedan od najracionalnih elemenata u beton-
skim konstrukcijama uopšte. U konstrukcijama zgradarstva se primenjuju za raspo-
ne veće od 20m, dok se kod mostovskih konstrukcija retko koriste za raspone
manje od 30m (do nekoliko stotina metara). Primena betona visokih čvrstoća je, u
novije vreme, učinila lučne elemente još lakšim i racionalnijim i omogućila savlada-
vanje izuzetno velikih raspona (danas, kod mostovskih konstrukcija, višestruko pre-
vazilaze raspone od 100m). Danas se vrlo često primenjuju lučne konstrukcije sa
krutom armaturom (čelični profili ispunjeni betonom visoke čvrstoće), kada čelična
armatura ima i ulogu skele i oplate. Takoñe, za novije vreme je karakteristično i
montažno izvoñenje lučnih konstrukcija, spajanjem lamela u konzolnom načinu
gradnje.
3.5.2. 3.5.2. 3.5.2. 3.5.2. GEOMETRIJA LUKA I ST GEOMETRIJA LUKA I ST GEOMETRIJA LUKA I ST GEOMETRIJA LUKA I STATIČKI SISTEMI ATIČKI SISTEMI ATIČKI SISTEMI ATIČKI SISTEMI
Za poznatu konfiguraciju opterećenja, oblik ose luka je moguće pogodno izabrati na
način da se poklapa (da minimalno) sa potpornom linijom opterećenja i, time, da se
minimiziraju momenti savijanja, a preseci lukova pretežno aksijalno opterete. Kako
je opterećenje tokom eksploatacije promenljivo, to se oblik ose luka prilagoñava
uglavnom stalnom opterećenju kod konstrukcija zgradarstva, odnosno stalnom i
polovini korisnog (prosek minimalnog i maksimalnog eksploatacionog opterećenja),
kod mostovskih konstrukcija.
Stinjenost lukova u konstrukcijama zgradarstva je uobičajeno u intervalu izmeñu
1/10 i 1/6. Kod mostovskih sistema, zavisno od statičkog sistema, uslova oslanjanja
ili nivoa opterećenja, stinjenost može biti u širokom intervalu izmeñu 1/16 i 1/2. Pri
3. Linijski elementi
143
tome, plići lukovi odgovaraju slabo opterećenim, pešačkim mostovima, a duboki su
karakteristični za mostove visokog nivoa opterećenja, preko dubokih dolina (pove-
zano sa dobrom mogućnošću prijema horizontalnih sila na mestima oslanjanja).

Sl. 193. Statički sistemi prostih lukova
Mogući statički sistemi prostih lučnih nosača prostih lučnih nosača prostih lučnih nosača prostih lučnih nosača su (Sl. 193):
• Uklješteni luk je najjednostavnija lučna konstrukcija i, ujedno, najpogodnija
za savladavanje velikih raspona. Negativna (loša) posledica uklještenih kraje-
va je pojava većih momenata savijanja (tzv. sekundarni uticaji), posebno blis-
ko krajevima. Takoñe, kao višestruko statički neodreñena konstrukcija relati-
vno velike savojne krutosti, osetljiva je na deformacijska dejstva kakva su
pomeranje oslonaca, temperaturni uticaji ili uticaji skupljanja betona. Veličine
sekundarnih uticaja su srazmerne stinjenosti (veće su kod dubljih lukova).
• Dvozglobi luk se najčešće primenjuje kod plitkih lukova u cilju smanjenja
statičke neodreñenosti i redukcije intenziteta momenata savijanja.
• Trozglobni lukovi su statički odreñene konstrukcije minimalnih momenata
savijanja i imune na deformacione uticaje. Ovo i opredeljuje njihovu primenu
na slučajeve kada postoji realna opasnost od pomeranja/razmicanja oslona-
ca, ili na lukove velike stinjenosti (plitke). Zglobovi komplikuju i usporavaju
izvoñenje, izazivaju oštre lomove deformacione linije (neprijatni udari vozila,
kod mostova) i zahtevaju strožiji režim održavanja tokom eksploatacije.
Kod svih ovih sistema neophodno je, kako je rečeno, obezbediti horizontalnu
nepomerljivost oslonaca, te je od posebnog značaja pravilan izbor načina i realizaci-
ja fundiranja, kojim je potrebno primiti opterećenje uz minimiziranje deformacija
tla.
U cilju dalje racionalizacije elementa, kao i oslobañanja temeljnih konstrukcija od
velikih horizontalnih sila, luk se često kombinuje sa ostalim elementima krovne ili
mostovske konstrukcije, čime se formiraju kombinovani lučni sistemi kombinovani lučni sistemi kombinovani lučni sistemi kombinovani lučni sistemi. Osnovni rep-
rezenti ovakvih sistema su (Sl. 194):
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
144

Sl. 194. Kombinovani lučni sistemi
• Luk sa zategom je lučna konstrukcija čiji su krajevi spojeni zategom, koja
preuzima horizontalne reakcije luka i time oslobaña oslonce potrebe njihovog
prijema. Kombinovani sistem sada može biti samo prosto oslonjen. Ipak,
ovde se mora puna pažnja posvetiti izduženjima zatege: s jedne strane ovo je
ekvivalent razmicanju oslonaca, sa druge opredeljuje projektovanje oslonač-
kih elemenata. Sama zatega može biti projektovana u armiranom ili prednap-
regnutom betonu, ili kao čelični element. Primena ovakvog sistema je redov-
na kod industrijskih hala (Sl. 196a), gde bi prenos horizontalnih reakcija u
vrhove stubova za posledicu imala velike momente u uklještenjima stubova.
Radi smanjenja momenata savijanja u zatezi (usled sopstvene težine), zatega
se, takozvanim vešaljkama (Sl. 195), „veša“ o lučni element.

Sl. 195. Vešaljke luka sa zategom
• Greda ojačana vitkim lukom, ili Langer-ova greda, podrazumeva lučni deo
male savojne krutosti, zbog čega se u njemu generišu vrlo mali momenti
savijanja, čime je izložen skoro isključivo aksijalnom pritisku. Greda, koja se
projektuje kao savojno kruta, sada, osim uloge zatege, preuzima na sebe
kompletno savijanje. Ovakav sistem je pogodan za mostovske konstrukcije sa
kolovoznom konstrukcijom postavljenom preko ovih krutih greda. Reñe, u
situacijama kada postoji potreba da se sekundarni elementi oslone u hori-
zontalnoj ravni, ovakvi sistemi se koriste i za glavne krovne nosače konstruk-
cija hala (Sl. 196b).

Sl. 196. Luk sa zategom i Langer-ova greda kao glavni krovni vezači
3. Linijski elementi
145
• Luk sa zategom i kosim vešaljkama, ili Nilsen-ov luk, se projektuje sa kosim
vešaljkama, kako bi se i one angažovale u prijemu savijanja i, time, rasteretile
lučni nosač u izvesnoj meri.
• Vitki luk sa gredom za ukrućenje sa gornje strane, za razliku od prethodnih
sistema, nema zategu, nego se horizontalne reakcije predaju fundamentima.
Kruta greda je elastično oslonjena na stubove, kojima opterećenje predaje
vitkom luku. Opet, mala savojna krutost luka implicira i dominantno stanje
pritiska u presecima luka. Sistem se često primenjuje kod mostovskih kons-
trukcija.
Osa luka Osa luka Osa luka Osa luka je najčešće zakrivljena, kružnog ili paraboličnog oblika, ili poligonalna na
način da aproksimira neku od ovih krivih. Većim stinjenostima (dubokim lukovima)
odgovara parabolični, a manjim oblik kružnog luka. Luk se može projektovati i kao
poligonalni ili kolenast, u situacijama kada je to iz nekog razloga pogodno ili potre-
bno (montažne konstrukcije, velika koncentrisana opterećenja koja prave lomove u
potpornoj liniji...).
Mogućnosti izbora oblika poprečnog preseka oblika poprečnog preseka oblika poprečnog preseka oblika poprečnog preseka lučnih nosača su velike, a neke od njih
su prikazane na Sl. 197. Najjednostavniji, i najstariji u primeni, je pravougaoni oblik.
Zavisno od statičkog sistema u kom se primenjuju, mogu se projektovati većih i
manjih savojnih krutosti (a ili b), zavisno od težnje za minimiziranjem momenata
savijanja ili njenog odsustva. Većom širinom preseka, u odnosu na visinu, postiže se
veća stabilnost luka na izvijanje upravno na svoju ravan, a minimizira se i savojna
krutost luka u svojoj ravni.

Sl. 197. Poprečni preseci lučnih nosača
Visina preseka luka (Sl. 195), kod objekata zgradarstva je redovno u granicama
izmeñu 1/40 do 1/30 raspona, dok je kod mostovskih konstrukcija manja (1/100
do 1/60 raspona).
Povećanje bočne stabilnosti se još efikasnije ostvaruje projektovanjem višesdelnih
poprečnih preseka, kojim se obezbeñuje velika krutost van ravni luka uz minimalan
utrošak materijala. Delovi poprečnog preseka su povezani poprečnim rebrima (c, d,
e). Sa druge strane, višedelni preseci zahtevaju i skupu i komplikovanu oplatu.
Optimalno (najracionalnije) rešenje podrazumeva primenu sandučastih preseka (f do
i). I ovi preseci se projektuju velike savojne krutosti na bočno savijanje, a karakterišu
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
146
se i manjim vitkostima u ravni luka. Primenjuju se kod mostovskih konstrukcija veli-
kih raspona.
Silueta Silueta Silueta Silueta luka može biti konstantne ili promenljive visine i/ili širine. Promenom
momenta inercije utiče se na raspodelu uticaja duž statički neodreñenog luka, a
time je moguće postići i efekat zglobnih veza. Zglobove je, naravno, moguće pro-
jektovati i u obliku naglog suženja poprečnog preseka luka (Sl. 198). Pri izboru
zakona promene visine/širine luka, teži se maksimalnom iskorišćenju materijala.
Kako se aksijalna naprezanja relativno malo menjaju duž luka, to promenu otpornih
momenata preseka treba uskladiti sa promenom maksimalnih (anvelopa) momenata
savijanja.

Sl. 198. Zglobovi
Na Sl. 199 prikazani su dijagrami momenata savijanja u lukovima različitih statičkih
sistema: 1 – uklješteni luk sa prirastom momenta inercije ka osloncima (Sl. 193a),
2 – uklješteni luk sa konstantnim momentom inercije, 3 – uklješteni luk u obliku
srpa, 4 – luk na dva zgloba, i 5 – luk na tri zgloba. U slučaju uklještenog luka, najra-
cionalnije je srednje dve trećine projektovati konstantnog preseka, a ka krajevima
povećavati moment inercije. Dvozglobni lukovi, optimalno, srednju polovinu imaju
konstantne visine i sužavaju se ka krajevima. Saglasno, luk na tri zgloba ima najveće
momente inercije u četvrtinama i sužava se ka zglobovima.

Sl. 199. Dijagrami momenata savijanja za lukove različitih statičkih sistema
Kako je horizontalna nepomerljivost krajeva element na kojem bazira racionalnost
lučnih elemenata, od izuzetnog je značaja njeno obezbeñenje. Kod prostih lučnih
sistema, bez zatege, kada se na oslonce luka prenose kosa sila i, eventualno,
momenat savijanja, oslonci se projektuju kao masivni temelji oblika prilagoñenog
pravcu i veličini opterećenja. Dodatno, oblik i dimenzije temelja su odreñene i vrs-
tom i karakteristikama tla na kojem se fundira.
Kod kvalitetnog tla (npr. stena), temeljna stopa se obično konstruiše u nagibu, kako
bi se povećala otpornost na klizanje. Dodatno povećanje je moguće postići stepena-
stim oblikovanjem kontaktne površine temelja (Sl. 200). Pri proračunu sigurnosti na
klizanje, dodatne sigurnosti radi, pretpostavlja se da ukupna horizontalna sila luka
3. Linijski elementi
147
mora biti primljena samo silama trenja na donjoj površini (A-B), a zanemaruje se,
osim u slučaju kvalitetne stene, doprinos (pasivni otpor tla) površine A-C. U slučaju
kombinovanih sistema kod kojih se horizontalna reakcija prima zategom, fundiranje
je uobičajeno za prijem vertikalnih opterećenja.

Sl. 200. Oslonci prostih lučnih sistema
Kod krovnih nosača u sistemu luka sa zategom, oslanjanje na stubove se projektuje
preko ležišta od tvrde gume ili preko metalnih valjaka, kada se želi postići pokretni
oslonac. Nepokretna veza se može ostvariti zavarivanjem čeličnih pločica ankerova-
nih u stub i u luk, ili preko ispuštenih ankera i direktnog (preko sloja cementnog
maltera) oslanjanja oslonačkog dela luka na stub
40
(Sl. 201).

Sl. 201. Oslanjanje lučnih krovnih nosača sa zategom na stubove
Kod lukova sa zategom koji se fundiraju u tlu, i zatega se redovno projektuje ispod
nivoa terena, u zatvorenom kanalu, kojim je obezbeñena zaštita i kontrola zatege.
Unutar kanala, zatega se oslanja na blisko postavljene pokretne (omogućuju rad
zatege) oslonce (ekvivalent vešaljki), opet u cilju minimiziranja momenata savijanja
od sopstvene težine.
3.5.3. 3.5.3. 3.5.3. 3.5.3. UTICAJI UTICAJI UTICAJI UTICAJI
Preseci luka su izloženi centričnom pritisku ili pritisku u fazi malog ekscentriciteta,
zbog čega proračun saglasno uticajima proizašlim iz proračuna prema teoriji prvog
reda daje zadovoljavajuće rezultate. Ovi uticaji se odreñuju standardnim postupcima
teorije konstrukcija (metoda sila) ili, danas uobičajeno, uz pomoć odgovarajućih
softverskih alata.
Pri tome, logično, lučne elemente je opravdano modelirati takvima da im savojna i
aksijalna krutost proizilaze iz bruto betonskog preseka. Doprinos armature, budući
da preseci nisu jako armirani, nema potrebe obuhvatati prilikom procene krutosti.
Meñutim, pravilna procena krutosti (aksijalne) zatege može biti od velikog značaja.
Kod čeličnih zatega usvaja se aksijalna krutost bruto čeličnog preseka. Kod zatega

40
Primetiti da su lučni nosači u zgradarstvu redovno montažni elementi.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
148
od prednapregnutog betona obračunava se aksijalna krutost bruto betonskog ili
idealizovanog (doprinos čelika) preseka. Ovde je od interesa trenutak utezanja kab-
lova – utezanje kablova nakon izvoñenja luka ima za posledicu uticaje u luku izaz-
vane silom prednaprezanja. Ovi uticaji izostaju ukoliko se zatega prednapreže pre
izvoñenja luka. Kod armiranobetonske zatege, procena aksijalne krutosti je složeni-
ja. Zategnuta, armiranobetonska zatega će imati razvijene prsline, a samim tim i
krutost značajno redukovanu u odnosu na krutost bruto betonskog preseka. Sa dru-
ge strane, beton koji se u eksploatacionom stanju karakteriše izvesnom zatežućom
čvrstoćom, izmeñu dve prsline saučestvuje u prijemu zatezanja, zbog čega napon u
armaturi zatege nije konstantan (Sl. 202), prosečan napon σap je manji od onog na
mestu prsline σa, a samim tim i izduženje čelika (ujedno i izduženje zatege) je
manje nego što bi bio slučaj kada bi se aksijalna krutost zatege izjednačila sa kru-
tošću samo čelika za armiranje. Neka je sa ψ obeležen odnos maksimalnog i prose-
čnog napona, a (EF)ef efektivna aksijalna krutost zatege:

ap
a
σ
ψ
σ
= .
( )
a a
ef
E F
EF
ψ
= . .................................................................. (3.46)

Sl. 202. Promena napona u armaturi armiranobetonske zatege
Za odreñivanje koeficijenta ψ, modelom propisa CEB-FIP je predloženo:

2
1
z bz a a
a a bz bz
F E F
F E F
β
ψ
σ
| | ⋅ ⋅
= − ≥
|
⋅ ⋅
\ ¹
, .............................................................. (3.47)
βz čvrstoća betona na zatezanje,
Fbz površina betonskog preseka zatege,
Fa površina armature u zatezi,
Ebz modul deformacije betona pri zatezanju, okvirno oko polovine onoga
koji odgovara pritisku.
Treba primetiti da procena krutosti zatege zavisi od količine armature, koja u trenu-
tku odreñivanja uticaja nije poznata, čime je impliciran iterativni proračun.
3. Linijski elementi
149
Kod lučnih nosača velikog raspona
41
neophodna je kontrola kontrola kontrola kontrola stabilnosti stabilnosti stabilnosti stabilnosti luka, kako u
ravni, tako i upravno na ravan luka. U prilog ovoj „opreznosti“ idu i sve manje
dimenzije poprečnih preseka lukova sa porastom čvrstoća betona. Na Sl. 203 su pri-
kazani karakteristični oblici deformacije lukova u trenutku gubitka stabilnosti, za
slučaj simetrične i antimetrične deformacije. Načelno, za uklještene i dvozglobne
lukove, merodavna je antimetrična konfiguracija, a za trozglobne – simetrična za
stinjenosti manje od 0.3, odnosno antimetrična za stinjenosti veće od ove.

Sl. 203. Karakteristični oblici pri gubitku stabilnosti
Za proračunske dužine izvijanja približno mogu biti usvojene sledeće dužine (sa s je
obeležena kriva/razvijena dužina luka):

0.58 za trozglobne lukove
0.54 za dvozglobne lukove
0.36 za ukljestene lukove
i
s
l s
s
⋅ ¦
¦
= ⋅
´
¦

¹
. ..................................................... (3.48)
Aksijalna sila pritiska koja odgovara pravom (ispravljenom) proračunskom, ekviva-
lentnom, štapu, u trenutku gubitka stabilnosti iznosi:

2
2
cm m
c
i
E I
N
l
π ⋅ ⋅
= , .............................................................................. (3.49)
Im srednja vrednost momenta inercije luka,
Ecm sekantni modul elastičnosti betona.
3.5.4. 3.5.4. 3.5.4. 3.5.4. DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I AR DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE MIRANJE MIRANJE MIRANJE
Dimenzionisanje preseka luka se sprovodi saglasno uticajima proisteklim iz statič-
kog proračuna. Preseci luka su najčešće pritisnuti u fazi malog ekscentriciteta, zbog
čega se u njima usvaja minimalna armatura, poput preseka stubova, oko 0.8%.
Armatura se rasporeñuje simetrično (Sl. 204), a retke su situacije (veliki momenti
savijanja) kada je opravdan njen nesimetričan raspored. Nastavljanje podužne arma-
ture se projektuje preklopom ili zavarivanjem. Obuhvata se uzengijama, dvosečnim
ili, za veće širine, višesečnim, dodavanjem unutrašnjih, radi boljeg utezanja preseka.

41
Prema Eurocode 2, proračun luka na izvijanje u sopstvenoj ravni je neophodna uvek kada
je visina preseka luka manja od 1/25 raspona.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
150

Sl. 204. Armiranje poprečnih preseka lukova

Sl. 205. Uzengije, spoljašnje i unutrašnje
Pritisnuta armatura na spoljašnjoj i zategnuta na unutrašnjoj strani savijanih lukova,
imaju tendenciju ka izbacivanju zaštitnog sloja betona skretnim silama, zbog čega
treba predvideti uzengije kojima će ove sile biti primljene. Sila u uzengijama (po
metru dužnom) se odreñujeprema kotlovskoj formuli, ako je Fa sila u armaturi:

a
uz
F
F
r
= . ......................................................................................... (3.50)

Sl. 206. Prihvatanje skretnih sila uzengijama
Zglobovi se dimenzionišu i armiraju () na način kako je to pokazano kod okvirnih
konstrukcija (#3.3.5).

Sl. 207. Armiranje zglobova lučnog nosača
Vešaljke kombinovanih lučnih sistema se dimenzionišu na centrično zatezanje
(eventualno na zatezanje u fazi malog ekscentriciteta) i armiraju simetrično uz pra-
vilno obezbeñenje dobrog sidrenja šipki (Sl. 208).
Od velikog je značaja dobro usidrenje armature zatege (Sl. 209). Kod manjih raspo-
na (a) treba nastojati da se veći deo armature zatege prevede preko oslonca (tačka
A) a ostatak, bar, preko ivice oslonca. Kako bi se smanjile sile cepanja (posledica
skretnih sila), savijanje armature u čvoru mora biti po blagom luku, a ovu zonu tre-
ba ojačati i gustom poprečnom armaturom. Ukoliko postoji mogućnost, dobro je
obezbediti konzolno produženje zatege preko oslonca, čime je omogućeno jednos-
tavno pravo sidrenje šipki (b). U nedostatku prostora za sidrenje, ankerovanje se
3. Linijski elementi
151
može sprovesti zavarivanjem armature za čeličnu ploču koja se postavlja na oslona-
čki blok sa spoljašnje strane (c).

Sl. 208. Armiranje vešaljke

Sl. 209. Sidrenje armature zatege
Oslonački blok i ovde, u cilju prihvatanja lokalnih napona, treba armirati gustom
troosnom mrežom formiranom od tanjih profila (Sl. 210).

Sl. 210. Armiranje oslonačkog bloka i sidrenje armature zatege
3.6. 3.6. 3.6. 3.6. O OO OSTALI STALI STALI STALI KOMBINOVANI KOMBINOVANI KOMBINOVANI KOMBINOVANI LINIJSKI NOSAČI LINIJSKI NOSAČI LINIJSKI NOSAČI LINIJSKI NOSAČI
3.6.1. 3.6.1. 3.6.1. 3.6.1. ARMIRANOBETONSKI GRE ARMIRANOBETONSKI GRE ARMIRANOBETONSKI GRE ARMIRANOBETONSKI GREDNI ROŠTILJI DNI ROŠTILJI DNI ROŠTILJI DNI ROŠTILJI
Gredni roštilji su ravanske konstrukcije formirane od greda dva ili više pravca pru-
žanja, koje se meñusobno presecaju u čvorovima. Oslonjene su na krajevima greda
i/ili u pojedinim čvorovima (Sl. 211). Najčešća je primena roštilja sa ortogonalno
postavljenim gredama, ali su moguće i drugačije dispozicije, poput onih primenjiva-
nih kod rebrastih meñuspratnih konstrukcija (Sl. 212). U objektima zgradarstva se
koriste u sklopu meñuspratnih konstrukcija, kada su u čvorovima oslonjeni na stu-
bove.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
152

Sl. 211. Nekoliko primera statičkih sistema grednih roštilja

Sl. 212. Neki primeri grednih roštilja
U statičkom smislu, opterećenje koje deluje na jedan nosač se prenosi na susedne,
budući da je opterećena elastično oslonjena na poprečne elemente, a ovi, opet, na
podužne... Ovo ih čini racionalnim nosačima. Roštiljne konstrukcije se u zgradarstvu
koriste za pokrivanje većih površina, najčešće pravougaone, ali i trougaone, kružne,
trapezne ili nekog drugog oblika osnove.
Poprečni preseci greda su najčešće pravougaoni, odnosno, u sadejstvu sa pločom, T
oblika. Grede dva pravca mogu biti iste ili različite visine, što je uslovljeno intenzite-
tom sila u presecima, te uslovima pravilnog voñenja armature.

Sl. 213. Uvrtanje grede roštilja
Pod dejstvom vertikalnog opterećenja, u gredama roštilja se javljaju i torzioni uticaji,
izazvani ugibom grede drugog pravca. Prilikom odreñivanja statičkih uticaja, od
posebnog je značaja procena torzione krutosti greda roštilja. Precenjivanjem (na
primer usvajanjem torzione krutosti homogenog betonskog preseka), mogu se zna-
čajno podceniti vrednosti momenata savijanja. Za granično stanje nosivosti oprav-
dano je zanemariti postojanje torzione krutosti. U statičkom proračunu ovo može da
znači značajnu redukciju statičke neodreñenosti, kako je pokazano na Sl. 214.

Sl. 214. Redukcija statičke neodreñenosti zanemarenjem torzione krutosti greda
Armiranje grednih roštilja u svemu odgovara armiranju grednih elemenata. Zbog
pojave uvrtanja greda, uzengije treba izvoditi preklopljene preko kraće strane.
Pogodno je da grede dva pravca budu različite visine iz razloga nesmetanog prolas-
ka podužne armature dva pravca kroz čvor. U suprotnom, kada su grede dva pravca
3. Linijski elementi
153
iste visine, na mestu ukrštanja armatura se reña naizmenično, ukoliko je usvojena u
više redova (Sl. 215).

Sl. 215. Podužna armatura u čvoru
3.6.2. 3.6.2. 3.6.2. 3.6.2. GREDE SA ZATEGAMA GREDE SA ZATEGAMA GREDE SA ZATEGAMA GREDE SA ZATEGAMA (DVOPOJASNI NOSAČI) (DVOPOJASNI NOSAČI) (DVOPOJASNI NOSAČI) (DVOPOJASNI NOSAČI)
Kombinacijom grednog nosača i poligonalne zatege mogu se formirati vrlo racional-
ni elementi sposobni da savladaju velike raspone uz minimalan utrošak materijala.
Primena ovakvih sistema je karakteristična za krovne konstrukcije velikog raspona,
gde se upotrebljavaju kao glavni ili sekundarni nosači.

Sl. 216. Dvopojasni nosači
Greda se projektuje kao armiranobetonski element, vertikale mogu biti armiranobe-
tonske ili čelične, a zatega se projektuje kao čelična, prednapregnuta ili armirano-
betonska. Kod nosača velikog raspona, u armiranobetonskoj zatezi, meka armatura
može uspešno biti zamenjena kablovima od visokokvalitetnog čelika. Meñutim, u
takvim situacijama, znatno većim vrednostima dopuštenih napona odgovaraju i zna-
tno veća izduženja zatege, pa se proračun saglasan teoriji drugog reda javlja neop-
hodnim.
Statički, greda se oslanja kruto na krajevima, a elastično, na zategu, na mestima
vertikala – kontinualni nosač na elastičnim osloncima. Ovim se značajno redukuju
momenti savijanja u gredi, u odnosu na prostu gredu, a pošto je zatega usidrena u
samu gredu, predaje joj i značajne sile pritiska. Ovim, gredni element može da
ostane u stanju pritiska u fazi malog ekscentriciteta.
Kako je greda pritisnuta, to se i u ovom slučaju mora kontrolisati mogućnost boč-
nog izvijanja. Ovo je razlog što su poprečni preseci greda često većeg momenta
inerciju u ravni normalnoj na ravan nosača, često i višedelni (Sl. 217). Za velike ras-
pone povoljna je primena sandučastih preseka.

Sl. 217. Poprečni preseci dvopojasnih nosača
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
154
Vertikale se obično projektuju u trećinama raspona u slučaju kolenaste grede,
odnosno u četvrtinama kod pravih greda. Stinjenost ovakvih nosača je u granicama
izmeñu 1/15 i 1/7.
Dvopojasni nosači, osetljivi na deformacije generalno, moraju biti kontrolisani i u
smislu vremenskih deformacija betona – promene dužine (skraćenja) pritisnute gre-
de. Skraćenje grede ima za posledicu i skraćenje raspona zatege (lančanice), te
povećanja ugiba kablova.
Primer uspešno izvedene konstrukcije velikog raspona sa ovim sistemom je kons-
trukcija Hangara 2 na aerodromu u Surčinu, a u novije vreme, krovna konstrukcija
Beogradske arene.

Sl. 218. Shematski prikaz konstrukcije Hangara 2 na aerodromu u Surčinu
3.6.3. 3.6.3. 3.6.3. 3.6.3. VIRANDEL NOSAČI VIRANDEL NOSAČI VIRANDEL NOSAČI VIRANDEL NOSAČI
Virandel nosači su gredni elementi sastavljeni od mreže krutih četvorouglova, koji
formiraju gornji i donji pojas, te sistem vertikala. Mogu biti projektovani u sistemu
proste ili kontinualne grede, a primenjuju se kao krovni i meñuspratni glavni nosači
u zgradarstvu, te kao glavni nosači mostovskih konstrukcija. Pojasevi se konstruišu
kao paralelni pravolinijski ili poligonalni. Sve veze elemenata su krute.

Sl. 219. Pravolinijska i poligonalna konfiguracija
Nastali su u težnji da se racionalizuje puni gredni element formiranjem četvorouga-
onih otvora. Postignuta je racionalna konstrukcija, koja u nekim situacijama može
biti konkurentna sa rešetkastim ili lučnim nosačima.
Forsirano krute veze izmeñu štapova imaju za posledicu izuzetno krutu konstrukciju
velike nosivosti, nezavisno od konfiguracije ili promene opterećenja. Sa druge stra-
ne, zbog momenata savijanja i transverzalnih sila visokog nivoa, utrošak armature je
neuporedivo veći nego kod ostalih kombinovanih linijskih sistema.
Velika vertikalna opterećenja mogu usloviti projektovanje virandel nosača bez otvora
u krajnjim poljima, radi mogućnosti prijema smicanja.
3. Linijski elementi
155
3.7. 3.7. 3.7. 3.7. KRUŽNI PRSTENASTI NO KRUŽNI PRSTENASTI NO KRUŽNI PRSTENASTI NO KRUŽNI PRSTENASTI NOSAČI SAČI SAČI SAČI
3.7.1. 3.7.1. 3.7.1. 3.7.1. UVOD, PRIMENA, OBLIK UVOD, PRIMENA, OBLIK UVOD, PRIMENA, OBLIK UVOD, PRIMENA, OBLIKOVANJE... OVANJE... OVANJE... OVANJE...
Kružni zatvoreni prstenasti nosač je čest element armiranobetonskih konstrukcija
kružne osnove i javlja se kao obodni oslonački element kružnih i prstenastih ploča,
obodni nosač na spoju ljuskastih elemenata, temeljni nosač (greda) ispod stubova
rsporeñenih po obimu kruga... (Sl. 220).

Sl. 220. Primena kružnog prstenastog nosača
U konstrukcijama, prstenasti nosač se koristi kao prelazni oslonački element, kojim
se, na primer, kružne ploče oslanjaju na niz stubova, a kada ploči, dovoljnom savoj-
nom krutošću, obezbeñuje linijske uslove oslanjanja po obodu, dok je sam oslonjen
diskontinualno na stubove. U tom slučaju, prstenasti nosač je dominantno savijan u
vertikalnoj ravni, a kao posledica zakrivljenosti realizuju se i momenti torzije po
dužini prstena (Sl. 221a). U drugom slučaju, prstenasti nosač može biti kontinualno
oslonjen na zidove, bilo da je reč o zidovima od opeke ili da je monolitno spojen sa
armiranobetonskim ljuskastim elementom kružne osnove. I tada, i pored obezbeñe-
ne vertikalne nepomerljivosti, usled momenata uvrtanja, može biti izložen uticajima
momenata savijanja. U oba slučaja, prstenasti element može biti izložen i dejstvu
horizontalnog opterećenja, u sopstvenoj ravni, kada se kao posledica javljaju domi-
nantno aksijalne sile. Šta više, neretka uloga prstenastog nosača je obezbeñenje
horizontalnog oslonca ljuskastim (sferični, konični) elementima, kada je nosač izlo-
žen aksijalnim silama visokog intenziteta. U takvim situacijama, uobičajeno je nje-
govo projektovanje u prednapregnutom betonu.
Kako se javlja elementom konstrukcija koje svojom geometrijom zadovoljavaju rota-
cionu simetriju
42
, te kako su ovakve konstrukcije gravitaciono najčešće rotaciono-
simetrično i opterećene gravitacionim opterećenjem, to se i sam prsten često prora-
čunava u uslovima zadovoljene rotacione simetrije geometrije i opterećenja (Sl.
221b).

42
Rotaciona simetrija podrazumeva nezavisnost oblika od rotacije, ili, jednake karakteristike
u svim radijalnim pravcima.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
156

Sl. 221. Diskontinualno oslonjen prsten i rotaciono-simetrično opterećenje prstenastog nosača
U poprečnom preseku, prstenasti nosač se najčešće oblikuje pravougaonog oblika,
mada su, posebno kad je spoj ljuskastih elemenata u pitanju, mogući i drugi, nepra-
vilni, oblici (Sl. 220b, na primer).
3.7.2. 3.7.2. 3.7.2. 3.7.2. UTICAJI UTICAJI UTICAJI UTICAJI
3.7.2.1. 3.7.2.1. 3.7.2.1. 3.7.2.1. Kontinualno oslonjen kružni prsten Kontinualno oslonjen kružni prsten Kontinualno oslonjen kružni prsten Kontinualno oslonjen kružni prsten
U uslovima rotacione simetrije, kontinualno oslonjen kružni prstenasti nosač može
biti opterećen ravnomerno podeljenim (linijskim) opterećenjem, koje se može razlo-
žiti na vertikalnu i horizontalnu komponentu, te ravnomerno raspodeljenim
momentima uvrtanja.
Membranski (statički odreñeni) uslovi oslanjanja prstena podrazumevaju nesmetanu
promenu prečnika ploče i sprečeno vertikalno ugibanje.

Sl. 222. Prsten opterećen u svojoj ravni (kotlovska formula)
Pod dejstvom horizontalnog rotaciono-simetričnog opterećenja (Sl. 222) koje deluje
u težištu prstena
43
, za „membranske“ uslove, u prstenu se realizuje aksijalna sila,
prema kotlovskoj formuli (direktno iz uslova ravnoteže):
Z H r = ⋅ . ......................................................................................... (3.51)
Normalni naponi i dilatacije su, zapravougaoni presek:

Z H r
F b d
σ

= =

,
r
H r
E b d
ϕ
ε ε

= =
⋅ ⋅
, ........................................................ (3.52)
dok je promena poluprečnika (∆r) data narednim izrazom, a obrtanje izostaje:

2
H r
r r
E b d
ε

∆ = ⋅ =
⋅ ⋅
, 0 χ = . ................................................................ (3.53)
Uz zanemarenje širine b prema radijusu, može se smatrati da sve tačke preseka
prstena imaju jednaku deformaciju, tj. da se presek pomera kao kruto telo (Sl. 223).

43
Primetiti da je opterećenje ravnotežno.
3. Linijski elementi
157

Sl. 223. Deformacija prstena opterećenog u svojoj ravni

Sl. 224. Prsten opterećen rotaciono-simetričnim momentima uvrtanja i kombinovanim uticajima
Pod dejstvom rotaciono-simetričnih momenata uvrtanja (m), budući da je opet reč o
ravnotežnom opterećenju, ne ralizuju se nikakve oslonačke reakcije. Kako „mem-
branski“ uslovi oslanjanja obezbeñuju nesmetanu rotaciju poprečnih preseka, uz
ponovno zanemarenje širine preseka prema radijusu, u prstenu se realizuju kon-
stantni momenti savijanja u vertikalnoj ravni
44
(Sl. 224a):
M m r = ⋅ . ........................................................................................ (3.54)
Normalni naponi, linearno promenljivi, su funkcija položaja po visini preseka:

3
12 M m r
y y
I b d
σ
⋅ ⋅
= ⋅ = ⋅

, ..................................................................... (3.55)
dok su naponi na ivici:

2
6 m r m r
b d W
σ
⋅ ⋅ ⋅
= ± = ±

. ....................................................................... (3.56)
Prsten se deformiše obrtanjem poprečnih preseka oko svog težišta za veličinu χ.
Dilatacija, odnosno promena poluprečnika, u funkciji položaja po visini preseka je:

3
12 m r
y
E b d
ε
⋅ ⋅
= ⋅
⋅ ⋅
,
2
3
12 m r
r r y
E b d
ε
⋅ ⋅
∆ = ⋅ = ⋅
⋅ ⋅
. ............................................. (3.57)

44
Kao posledica zakrivljenosti, situacija je „pomalo“ paradoksalna: po dužini linijski element
ne trpi vertikalnu deformaciju, a izložen je momentima savijanja. Prikazanom smeru optere-
ćenja odgovaraju momenti savijanja koji zatežu donju stranu prstena.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
158
Sada se do obrtanja preseka kao krutog tela može doći iz promene poluprečnika ivi-
čnih vlakana (∆r0):

2
0 2
6 m r
r
E b d
⋅ ⋅
∆ =
⋅ ⋅

2
0
/ 2
r m r
d EI
χ
∆ ⋅
= = . ................................................... (3.58)
U opštem slučaju, kada na kontinualno, „membranski“ oslonjen, prsten deluju rota-
ciono-simetrična opterećenja proizvoljnog pravca, i kada se širina preseka može
zanemariti u odnosu na radijus, svoñenjem spoljašnjih sila na težište preseka i
dekompozicijom (projekcijama) moguće je opšti slučaj opterećenja svesti na dva
navedena (Sl. 224b). Uslovi oslanjanja koji podrazumevaju slobodno horizontalno
pomeranje redovno se ne javljaju u realnim konstrukcijama, ali je moguće usvojiti ih
u osnovnom, statički odreñenom sistemu, a za statički prekobrojnu izabrati hori-
zontalnu, rotaciono-simetričnu, reakciju.
3.7.2.2. 3.7.2.2. 3.7.2.2. 3.7.2.2. Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač
Uslovi ravnoteže za diferencijalno mali isečak diskontinualno oslonjenog prstenas-
tog nosača, prema Sl. 225, su:
0
dQ
p r

+ ⋅ = , 0
x
y
dM
dM

+ = ,
y
x
dM
Q r M

= ⋅ + , .............................. (3.59)

Sl. 225. Analiza sila na elementarnom delu diskontinualno oslonjenog kružnog prstena
iz čega se sreñivanjem dolazi do diferencijalne jednačine, te njenog rešenja:

2
2
2
y
y
d M
M p r

+ = − ⋅ ,
2
sin cos
y
M A B p r α α = ⋅ + ⋅ − ⋅ . .......................... (3.60)
Integracione konstante su u funkciji ivičnih uslova. Sile u presecima su, u opštem
slučaju, statički neodreñene, ali se za neke specijalne slučajeve opterećenja mogu
izvesti samo iz uslova ravnoteže. Primera radi, u nastavku su data rešenja za dva
karakteristična slučaja opterećenja.
3. Linijski elementi
159


Sl. 226. Ravnomerno vertikalno opterećenje; Dijagrami My, Mx i Tz
Kružni nosač sa proizvoljnim brojem (n) ravnomerno po obimu rasporeñenih oslo-
naca i opterećen ravnomerno raspodeljenim vertikalnim opterećenjem (p) (Sl. 226):

2
R r p
n
π
= ⋅ ⋅ ,
max
Q r p
n
π
= ± ⋅ ⋅ ,

2
0
cos
1
sin
y
M r
n
π α
π
α
| | ⋅
= −
|

\ ¹
,
2
0
sin
sin
x
M r
n
π α
π α
α
| | ⋅
= − −
|

\ ¹
,
0
2 2 / n α π = ,
• Q r π α =− ⋅ ⋅ .
Kružni nosač sa parnim brojem oslonaca ravnomerno rasporeñenih po krugu, opte-
rećen u poljima naizmeničnim ravnomerno podeljenim opterećenjem ±p (Sl. 227):
• 0 R = ,
max
Q r p
n
π
= ± ⋅ ⋅ ,

2
0
cos
1
sin
y
M r
α
π
α
| |
= −
|
\ ¹
,
2
0
sin
sin
x
M r
α
π α
α
| |
= − +
|
\ ¹
,
0
2 2 / n α π = ,
• Q r π α =− ⋅ ⋅ .
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
160


Sl. 227. Naizmenično opterećenje; Dijagrami My, Mx i Tz
3.7.3. 3.7.3. 3.7.3. 3.7.3. DIMENZIONISANJE I DIMENZIONISANJE I DIMENZIONISANJE I DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE ARMIRANJE
Dimenzionisanje i armiranje kružnog prstenastog nosača u svemu odgovara onom
kod grednih elemenata napregnutih pomenutim uticajima momenata savijanja, tor-
zije, aksijalne i transverzalne sile. Pravila i preporuke za voñenje i nastavljanje
armature su, takoñe, identična.
3.8. 3.8. 3.8. 3.8. KRATKI ELEMENTI KRATKI ELEMENTI KRATKI ELEMENTI KRATKI ELEMENTI
Kratki elementi su, načelno, kratki konzolni nosači opterećeni koncentrisanom
silom, često velikog intenziteta, na svom kraju. Raspon elementa (krak sile u odnosu
na uklještenje), a, nije veći od statičke visine elementa, h (Sl. 228a). Slično, kratkim
elementima se, prilikom proračuna, smatraju i delovi grednih nosača na kojima
dolazi do znatne promene transverzalne sile na dužini grede koja nije veća od nje-
gove visine, kakav je, na primer, slučaj kada u neposrednoj blizini oslonca deluje
poprečna koncentrisana sila velikog intenziteta (Sl. 228b). U praksi, kratki elementi
se često primenjuju (Sl. 229): kao oslonci podužnih nosača kranskih staza, kao
oslonci prefabrikovanih elemenata u montažnom načinu gradnje, ili na dilatacionim
razdelnicama, pri oblikovanju Gerber-ovih zglobova...

Sl. 228. Kratki elementi
3. Linijski elementi
161
Zbog specifičnosti oblika, kratki elementi su pre površinski elementi opterećeni u
svojoj ravni nego linijski, zbog čega ni njihov proračun kao linijskih nije prihvatljiv.
Takoñe, primena teorije elastičnosti kod ovih elemenata nije primerena, zbog prsli-
na koje su karakteristika već eksploatacionih opterećenja, a za posledicu imaju
plastične i viskozne deformacije.

Sl. 229. Primena kratkih elemenata
Na Sl. 230 prikazane su trajektorije glavnih napona
45
kod kratkih elemenata optere-
ćenih vertikalnom silom, koji se razlikuju u nagibu donje ivice. Punim linijama su,
očigledno, date trajektorije napona pritiska, a isprekidanim – zatezanja. Slika prava-
ca naprezanja je izuzetno informativna i omogućava postavljanje aproksimativnih
postupaka proračuna. Uporeñenjem dva slučaja, može se zaključiti da je kosa ivica
povoljnija u statičkom smislu, jer obezbeñuje nešto povoljniji (male razlike) ugao
unosa sile pritiska u stub. Kod ravne donje ivice (jednostavnije za izvoñenje), dodat-
no, jedan deo elementa ostaje neiskorišćen i, pogotovu izložen dinamičkim i udar-
nim opterećenjima, sklon odvaljivanju na spoju napregnutog i nenapregnutog dela.

Sl. 230. Trajektorije naprezanja kratkih elemenata sa zakošenom i ravnom donjom ivicom
46

Eksperimentalno je pokazano
47
da su naponi zatezanja uz gornju ivicu konzole pra-
ktično konstantni celom dužinom od ivice stuba do mesta dejstva sile. Samim tim, i
ukupna zatežuća sila Fs je nepromenljiva. Takoñe, sila pritiska, koja se pruža od

45
Trajektorije mogu biti odreñene, na primer, fotoelastičnim postupkom, eksperimentalno,
ili primenom metode konačnih elemenata, računski.
46
Visina nosača, a ne statička visina, na crtežima je obeležena sa hc (ovakvo obeležavanje,
invertovane oznake za ukupnu i statičku visinu, karakteristično je za Evrokod).
47
Najčešće se citiraju eksperimentalna istraživanja Franz-a i Niedenhoff-a.
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
162
napadne tačke sile do korena kratkog elementa je približno konstantna, a već je
konstatovan relativno mali uticaj oblika konzolnog elementa na trajektornu sliku. Na
osnovu iznetog kristalisao se štapni mehanizam kao aproksimativni pristup prora-
čunu kratkih elemenata (Sl. 231), koji podrazumeva razlaganje spoljašnjeg koncen-
trisanog dejstva (u opštem slučaju – kosog) na horizontalnu silu zatezanja i kosu
silu pritiska.

Sl. 231. Štapni mehanizam kratkog elementa
Na Sl. 232 prikazani su mogući mehanizmi otkaza kratkih elemenata, intenzivno
istraživani od strane Kriz-a i Raths-a.

Sl. 232. Mogući tipovi sloma kratkih elemenata
Slomu usled zatezanja gornje zone izazvanog momentom savijanja (slika a) pretho-
de velike deformacije horizontalne armature, a slom se „realizuje“ drobljenjem priti-
snutog betona. Dijagonalno cepanje po dužini pritisnutog štapa (slika b), nakon
pojave pukotine uz lice stuba, rezultiraće slomom smicanjem u pritisnutoj zoni. Niz
kratkih i odvojenih dijagonalnih pukotina (slika c) vodi slomu usled klizanja, nakon
spajanja ovih prslina. Opterećenje naneto blizu kraja konzole (slika d) formira verti-
kalni pritisnuti štap i vodi slomu odsecanjem. Kod malih površina podložnih pločica
može doći do lokalnog preopterećenja i drobljenja betona ispod pločice (slika e).
Konačno, horizontalno, uz vertikalno, opterećenje može biti uzrok vertikalnim prsli-
nama i slomu po njoj (slika f).
3. Linijski elementi
163
Armatura za prijem napona zatezanja izazvanih momentom savijanja se odreñuje i
konstruiše na isti način kao i kod ostalih konzola. Pri tome je, saglasno Sl. 231,
moment savijanja uz lice stuba:

v c c
M F a H h = ⋅ + ⋅ ∆ . ......................................................................... (3.61)

Sl. 233. Armatura za prijem napona zatezanja od momenta savijanja
Granična vrednost ovog momenta i horizontalne sile rezultuje potrebnom količinom
armature, nakon što se za krak unutrašnjih sila, preporučeno, usvoji nešto niža vre-
dnost od one koja odgovara grednim elementima – oko 80% statičke visine. Ova
armatura se oblikuje na način prikazan na Sl. 233, i sidri se, dovoljnom dužinom, u
stub, na oba kraja.
Armatura za prijem uticaja od transverzalne sile se sračunava direktno iz ukupne
transverzalne sile i, preporučeno, postavlja se kao kosa, potrebne površine:

2 cos
u
ak
v
T
A
σ β
=
⋅ ⋅
, .......................................................................... (3.62)
gde je sa β obeležena razlika uglova nagiba kose armature i kosog pravca od 45º.
Potrebna količina kose armature treba da bude rasporeñena na način (prema tzv.
Mehmel-ovom modelu) da bude relativno ravnomerno rasporeñena duž linije koja
spaja napadnu tačku sile i koren elementa (Sl. 234a).

Sl. 234. Kosa armatura za prijem transverzalnih sila i armiranje kratkih kratkih elemenata
Kod vrlo kratkih konzola, kada je raspon znatno manji od visine, kosi glavni naponi
zatezanja, umesto kosom, mogu biti primljeni horizontalnom armaturom (otvorene
uzengije) rasporeñenom po visini elementa (Sl. 234b). Treba naglasiti i da mnogi
savremeni propisi ne preporučuju korišćenje kose armature za prijem glavnih napo-
Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010
164
na zatezanja ni kod kratkih elemenata. Razlog ovome je nemogućnost njenog pot-
punog iskorišćenja, ali i komplikovano izvoñenje i otežano betoniranje. Shema
armiranja u kojoj izostaju kose šipke je prikazana na Sl. 235, za kratki element
horizontalne donje ivice.

Sl. 235. Armiranje samo horizontalnom i vertikalnom armaturom
Osim proračunskom, kratki element, dodatno, mora biti gusto armiran i horizontal-
nim i vertikalnim konstruktivnim uzengijama. Razlog ovome je i u mogućim druga-
čijim mehanizmima sloma kratkog elementa.
Saglasno Evrokodu, kod kratkog elementa je neophodno dokazati i nosivost pritis-
nute dijagonale/štapa. U tom cilju se granična vrednost sile pritiska deli površinom
odreñenom širinom preseka, b, i širinom (efektivnom) pritisnutog štapa, c, za koju
se usvaja jedna petina statičke visine (Sl. 231). Ovako odreñen napon se uporeñuje
sa računskom vrednošću pritisne čvrstoće pri savijanju.

Sl. 236. Indirektno opterećen kratki element
Indirektno opterećeni kratki elementi (Sl. 236) mogu biti približno analizirani pode-
lom vertikalnog opterećenja na dva jednaka dela, od kojih jedan deluje u gornjem, a
drugi u donjem delu. Za silu na gornjoj ivici proračun odgovara iznetom, a donja
polovina sile se razlaže na jednu zatežuću, Fs2, i jednu pritiskujuću, Fc2. Zatežućoj
sili, sada, odgovara i dodatna količina armature.
Podmetač, preko kojeg se prenosi sila na kratki element, mora biti dovoljno udaljen
od ivice, kako je slikom prikazano (Sl. 237a).
3. Linijski elementi
165
Proračun i armiranje grednog elementa opterećenog u blizini oslonca je u svemu
analogno proračunu i armiranju kratkog elementa (Sl. 237b).

Sl. 237. Udaljenje podmetača od ivice i deo grede koji se tretira kao kratki element
Oslabljeni deo grede kod Gerber-ovog zgloba se, takoñe, tretira kao kratki element.
Jedan način njegovog armiranja prikazan je na Sl. 238.

Sl. 238. Armiranje Gerber-ovog zgloba

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 73. Okvirne i roštiljne konstrukcije

3.1.2.

OBLIKOVANJE OBLIKOVANJE

Gredni nosači se najčešće projektuju punog pravougaonog poprečnog preseka. U slučaju krute veze sa meñuspratnom pločom, preseci nosača postaju T-oblika, budući da, kao pritisnuta, ploča saučestvuje u prenosu napona pritiska. Za prefabrikovane gredne elemente je karakteristična optimizacija poprečnog preseka i za manje raspona. Tada se koriste T-preseci, nesimetrični i simetrični I-preseci ili, zavisno od namene i opterećenja neki drugi, razuñeni oblik poprečnog preseka.

Sl. 74. Karakteristični poprečni preseci grednih nosača

Kod većih raspona, u cilju uštede u težini, grede se mogu projektovati razuñenih ili sandučastih preseka. Optimalan oblik preseka je odreñen potrebnom nosivošću pritisnute zone betona, te minimiziranjem zategnute površine betonskog preseka na meru dovoljnu za smeštaj i pravilno voñenje armature. Širina nosača je primarno funkcija zadovoljenja glavnih napona zatezanja, ali se proporcionalno menja sa visinom nosača. Razuñeni oblici preseka su karakteristika montažnih grednih elemenata, te većih raspona. Uobičajene visine poprečnih preseka greda se nalaze u rasponu od 1/12 do 1/8 raspona.

76

3. Linijski elementi

Po dužini, gredni nosači mogu biti konstantnog ili promenljivog preseka. Silueta nosača se, kada je to ekonomski opravdano, projektuje tako da približno prati promenu momenata savijanja. Promenljiva silueta se može postići izvoñenjem vuta, što je čest slučaj kod kontinualnih nosača u okolini oslonaca (mesta maksimalnih momenata savijanja). Vute su obično vertikalne i mogu biti projektovane kao pravolinijski ili krivolinijske (Sl. 75). U pojedinim situacijama kada je visina limitirana, opravdano je projektovanje horizontalnih vuta proširenjem preseka (Sl. 75).

Sl. 75. Vertikalne i horizontalne vute

Vertikalne vute se izvode strmije od horizontalnih. Proračunski, vertikalne vute su limitirane nagibom na 1:3, ma kako da su izvedene, dok horizontalne vute imaju uobičajene nagibe od 1:8 do 1:6. Uobičajene dužine vuta ne prelaze desetinu raspona grede. Jedna vrsta horizontalne vute se često primenjuje u oslonačkim delovima grednih elemenata (posebno karakteristično za montažne grede), kada se proširenjem preseka povećava moć prijema glavnih napona zatezanja, koji u ovim zonama imaju maksimalne vrednosti (Sl. 76). U konkretnoj situaciji, uobičajeno je proširenje rebra na širinu uže (donje) flanše.

Sl. 76. Oblikovanje oslonačkog dela grede nesimetričnog I-preseka

Sl. 77. Montažna greda promenljive visine

Osim vutama, promenljiva silueta može biti izvedena i promenom visine nosača duž cele njegove dužine, na primer. Takav je slučaj kod krovnih grednih glavnih nosača, kada se gornja ivica projektuje u nagibu, kojim je greda opskrbljena maksimalnim
77

teorijski raspon grede (raspon grede u statičkom sistemu) može se usvojiti kao svetli raspon uvećan za 5%. za pozitivne momente u polju. za koji se odreñuju uticaji. sprovodi saglasno linearnoj teoriji elastičnosti. neophodno usvojiti vrednosti najmanje jednake onima koje odgovaraju mometima u polju obostrano. kad god to može dovesti do značajnijih promena u rezultatima. 3. na primer). PRORAČUN UTICAJA Proračun statičkih uticaja grednih nosača se. uklještene grede opterećene ravnomerno podeljenim opterećenjem (Sl.. Teorijski rasponi grednog nosača Sa ovako usvojenim rasponima formira se statički sistem nosača. uticaji odreñuju za ukupno opterećenje22. 79.13. Sl. Meñutim.Betonske konstrukcije – radna verzija . 78 . Uklještenje nad krajnjim osloncem kontinualne grede je opravdano usvojiti u statičkom sistemu samo kada je ono konstruktivnim merama obezbeñeno i dokaza- 22 Razlog ovome je relativno mali udeo korisnog tereta u ukupnom u konstrukcijama zgra- darstva. te eventualnu povoljnost delovanja pojedinih dejstava (različiti rasponi kod kontinualnih nosača.. bez obzira na rezultat odreñivanja statičkih uticaja.). biblioteke. Minimalne „proračunske“ vrednosti momenata u polju kontinualne grede Kod kontinualnih greda. 79). odnosno jednostrano. za gredne elemente u konstrukcijama zgradarstva. Pri tome. Sl. za raspon grede se usvajaju odgovarajuća rastojanja sistemskih linija. 78. kada je širina oslonca veća od desetina raspona grede.3. novembar 2010 visinama preseka na mestima maksimalnih momenata savijanja. ili kada nije moguće utvrditi položaj sistemnih linija. obezbeñen nagib za krovne ravni (Sl. 77).1. neophodno je razmatrati različite rasporede korisnog opterećenja (skladišta. prilikom dimenzionisanja je. Ipak. Iako je uobičajeno da se. sa druge strane. sportski objekti. a. načelno.

kada postoji opasnost od neravnomernog sleganja oslonaca ili nekog drugog deformacijskog opterećenja. statički odreñene ili manje statički neodreñene konstrukcije su u prednosti. Sl. dakle. te o horizontalno ukrućenim okvirima. Kod montažnih konstrukcija. Kontinualne grede oslonjene na zidove ili stubove od opeke. jednostavnije je izvoñenje zglobnih od krutih veza (Okvir 3). Oslonački momenti kod kontinualnih greda zglobno i kruto spojenih sa osloncima Prikazani su (Sl. paraboličnoj raspodeli momentnog dijagrama (Sl. 81. okvir) u kojima se nalaze gredni elementi.procenjen (moment elastičnog uklještenja) korišćenjem prve iteracije Cross-ovog postupka. Dijagrami momenata savijanja u grednim nosačima U okvirnim konstrukcijama grede su najčešće kruto vezane za stubove. 80. povoljnija od zglobne. Stepen elastičnog uklještenja kraja grede u ostatak okvirne konstrukcije može biti približno odreñen . Rezultat je dovoljne tačnosti za potrebe dimenzionisanja. 80b). Sl. kada je opravdano oslonački presek grede dimenzionisati na momente na ivici oslonca (Sl. statički. kada je o vertikalnom opterećenju reč. kako je to pokazano na Sl. 81) karakteristični oblici dijagrama momenata savijanja za najčešće statičke sisteme (prosta greda. greda kod koje je nad krajnjim osloncima ostvareno delimično ili potpuno uklještenje je.3. Načelno. na primer. Ipak. Linijski elementi no. 80a). Tada se momenti u srednjim stubovima mogu zanemariti. kontinualna greda. kada rotacija grede nije sprečena. 82. nad osloncima treba dimenzionisati prema redukovanoj. Češći slučaj je kruta veza grede sa stubovima. 79 . jer joj odgovaraju manje ekstremne vrednosti momenata savijanja.

Pozicioniranjem nastavaka/spojeva montažnih elemenata na mestima nultih momentnih tačaka odgovarajućeg monolitnog P-okvira. Krutosti po dužini armiranobetonskih elemenata se menjaju u skladu sa dostignutim naponsko-deformacijskim stanjem. bi omogućilo izostajanje potrebe za ostvarivanjem momentnog kontinuiteta na mestu spoja.Betonske konstrukcije – radna verzija .. Momentima neposredno pred pojavu prslina (Ib) odgovara linearno promenljivo naponsko stanje u pritisnutoj i nelinearno promenljivo u zategnutoj zoni. bio formiran od stubova G-oblika. Dijagram momenata bi imao isti oblik kao da je okvir monolitan. Meñutim.1. transport i montaža pravih elemenata. 83 su prikazana karakteristična naponskodeformacijska stanja grednog elementa opterećenog dvema koncentrisanim silama. Ovo je najčešće odlučujući faktor optimizacije u korist nepovoljnijeg statičkog sistema. značajno je jednostavnija (jeftinija) proizvodnja. a 80 . proizvedenih sa konzolnim ispustom dela grednog elementa. Za momente jednake i veće od momenta pojave prsline. Na Sl. Odreñivanje momenta uklještenja kraja grede prvom iteracijom Cross-ovog postupka Okvir 3 Montažni P-okvir Optimalno formiran okvir od montažnih elemenata bi. karakterističan za montažne elemente.. 3. 82. Preraspodela momenata savijanja i duktilnost preseka Statički uticaji kod statički neodreñenih konstrukcija su funkcija krutosti elemenata i njihove promene. Malim momentima savijanja odgovara pravolinijska raspodela normalnih napona (Ia). i u pritisnutom i u zategnutom delu. promenom količine armature. javljaju se prsline (na ovim mestima je zatežući normalni napon u betonu jednak nuli).13. uz obezbeñenje prenosa aksijalne i transverzalne sile. kako je prikazano na prvoj skici. nego elemenata izlomljene ose. novembar 2010 Sl. isprskalošću preseka.3. Odreñenu kompenzaciju može da predstavlja racionalniji oblik poprečnog preseka.1. kojim se momentno ne angažuje spoj grede i stuba (desna slika). saglasno rečenom.

još jednom. Daljim povećanjem opterečenja.3. Ovo ne znači da se u tako armiranoj konstrukciji neće realizovati preraspodele naprezanja. Ali. I pored toga. 83. prilikom dimenzionisanja poprečnih preseka. odnosno uticaji odreñeni njenom primenom. linearna teorija elastičnosti. Naime. čak i kad je opravdanost u pitanju. Preraspodela naprezanja izmeñu preseka i elemenata konstrukcije je moguća tek ukoliko je najopterećenijim presecima (zonama) omogućena dovoljno „dugačka“ 81 . Razvoj prslina i plastifikacija u čeliku za armiranje mogu. Postavlja se pitanje koliko ovakva nedoslednost može biti održiva i opravdana. Sa stanovišta jednostavnosti primene. Sl. Karakteristična naponsko-deformacijska stanja grednog elementa Uticaji odreñeni primenom linearne teorije elastičnosti su. kolokvijalno. naravno. Kasnije. činjenice da se. se koristi i za uticaje u stanju granične nosivosti. ali svakako ne u istoj meri u kojoj bi to bio slučaj da je sa ovakvim preraspodelama kalkulisano. stanje III. ali sa uticajima koji. ovakav koncept je održiv. zbog čega se i naponski dijagram odlikuje visokom nelinearnošću (III). Ovo stanje. Posledica je ovo. odgovara graničnom kapacitetu nosivosti preseka i koristi se za proračun preseka prema graničnoj nosivosti. a pritisnuti beton trpi nelinearne deformacije. Linijski elementi raspodela napona pritiska po visini pritisnute zone je kvazi-linearna (II). pre svega. uvažavaju se činjenice nelinearnog deformisanja. odgovaraju linearnoj teoriji elastičnosti. nekad. „realni“ samo za male nivoe opterećenja. Konstrukcija (i elementi) dimenzionisani i armirani saglasno ovim uticajima će se u velikoj meri i ponašati na ovaj način. kod armiranobetonskih elemenata u statički neodreñenim konstrukcijama. rezultati linearne teorije elastičnosti predstavljaju jedno moguće ravnotežno stanje statički neodreñene konstrukcije. nema dileme da je prednost na strani ovakvog pristupa. šire se prsline. zategnuta podužna armatura je u plastičnoj fazi rada. „armiranobetonski elementi ponašaju na način na koji su armirani“. kvalitativno da promene stanje naprezanja elementa.

Preseci koji se odlikuju visokom sposobnošću postelastične (plastične) rotacije. Pad krutosti preseka je funkcija nivoa naprezanja.Betonske konstrukcije – radna verzija . koji je karakteristika praktično celog intervala od pojave prslina do loma. na osnovu iznetog u prethodnom paragrafu. a nagib krive u nekoj tački definiše krutost preseka. Promena krutosti sa prirastom momenta savijanja (na nivou preseka) Za pravougaoni i T-presek zategnut u donjoj zoni karakterističan je relativno strm pad krutosti sa pojavom i razvojem prslina. Idealzovano. analogan dijagramu napondilatacija. 84. Sl.13. neophodni i kod konstrukcija/elemenata koji su proračunati i armirani saglasno uticajima linearne teorije elastičnosti. 82 . Zavisnost moment savijanja – krivina preseka Sada ćemo posmatrati kako se povećanje momenta savijanja koji deluje na poprečni presek. Sl. duktilni preseci. Kvantitativno. su. Dijagram je. 84 je prikazano kako za tri različita poprečna preseka (jedan pravougaoni i dva Tpreseka zategnuta u različitim zonama) kvalitativno i kvantitativno izgleda pad krutosti sa prirastom spoljašnjeg momenta savijanja. te održavanje konstantne krutosti isprskalog preseka sve do pred lom. konstatujmo i da pad krutosti može biti vrlo velik. 23 Rotacija kritičnih preseka je osnova mehanizma transfera opterećenja u realizacij preras- podele. ovo je prikazano na Sl. Na Sl. na neki način. 85. na primer pravougaoni. oblika poprečnog preseka. T-presek zategnut u gornjoj zoni se karakteriše mnogo dužim padom krutosti. novembar 2010 plastična rotacija23. 85. reda veličine 30 do 60%. odražava na promenu krivine preseka.

. za krivinu koja je na slici obeležena sa κu.. ali se za dalji prirast opterećenja ponaša kao zglob – plastični zglob (iznad nekog nivoa opterećenja rotacija je nesprečena)...... Kako sila u armaturi.. kolaps. drobljenjem pritisnutog betona. opire spoljašnjem momentu koji odgovara momentu nosivosti preseka..... 83 . Krutost preseka za ovaj nivo opterećenja je bliska nuli.. Kako je povećanje krivine praćeno redukcijom visine pritisnute zone betona..3. sve do pojave prslina...... pre svega. odnose na poboljšanje karakteristika pritisnute zone preseka.... Proračunom se odreñuje minimalno potrebna količina armature u preseku i ona tamo mora biti i obezbeñena u elementu. prirast krivine je... preseka dogaña.. kao količnik dve krivine – krivine pri lomu i krivine pri kojoj počinje plastično deformisanje čelika: D= κu .. (manjim) povećanjem dilatacija u betonu i smanjenjem visine pritisnute zone betona... znači i povećanje krivine preseka. Dijagram na Sl. Ideja je da se ukaže na kontradiktornu situaciju kada višak čelika 24 Razvoj prslina nije trenutan fenomen i realna kriva nema ovako izražene tačke loma.. ....... ostaje približno konstantna. Povećanje dilatacija u čeliku je praćeno..... saglasno Hooke-ovom zakonu. a promena kraka unutrašnjih sila (iako se povećava) nije značajna......... prilikom projektovanja se.. budući da je njegov kolaps najčešće izazvan drobljenjem betona. koja se karakteriše prirastom dilatacija bez (ili sa malim) prirasta napona... linearan. naponski. Smatra se da je preraspodela uticaja u statički neodreñenim konstrukcijama obezbeñena tek nakon ostvarenja duktiliteta većeg od nekog koji je u intervalu izmeñu 3 i 6.. Pri momentu Mpr javljaju se prsline24... Ili. zbog čega krutost pada (nagib krive je manje strm).. Linijski elementi U fazi malih vrednosti momenata. Čelik koji se do tada ponašao linearno prelazi u plastičnu fazu rada (pri krivini κv).. najčešće.... 85 direktno definiše faktor duktiliteta krivine preseka napregnutog na savijanje. Na ovaj način su dve veličine povezane sve do trenutka dostizanja granice razvlačenja u zategnutom čeliku. po definiciji. što se na analiziranom dijagramu manifestuje kao približno horizontalna grana – prirast krivine bez prirasta momenta savijanja...... (3... Sam presek se.. to se lom... Povećanje dilatacija....... to se i moment savijanja ne menja sa povećanjem dilatacija..1) κv Ova veličina predstavlja meru žilavosti preseka. sa ovim povećanjem dilatacije......... Ovim se ne želi reći da preseke treba pod-armirati... usled potrebe očuvanja ravnoteže preseka. a prirast krivine sa povećanjem momenta savijanja je veći. Mere kojima je duktilitet moguće povećati.. te da je čelik „kritičan“ samo u situacijama vrlo jako armiranih poprečnih preseka: • Smanjenje procenta armiranja podužnom zategnutom armaturom... presek nije u stanju da prihvati svo ono momentno opterećenje koje se javi nakon dostizanja plastifikacije u armaturi.. imajući na umu vrlo visoku sposobnost čelika za dugu plastičnu deformaciju....

glatkog čelika će biti oko 65% više. ovde treba biti oprezan. obuhvatajući pritisnutu zonu. Na račun ovoga. treba imati u vidu da aksijalna sila pritiska smanjuje.Betonske konstrukcije – radna verzija .2 promila) su duktilniji od onih sa višom (RA – približno 2 promila).13. a zatezanja povećava duktilnost. µ1>µ2). superioran u odnosu na beton čak i kada je prijem pritiska u pitanju. Sa Sl. za nižu marku betona može i očitati. 84 . Poprečna armatura. opterećen i aksijalnom silom.67). • Vrsta čelika. 86. Dijagram moment savijanja – krivina za dva različita koeficijenta armiranja Ako je presek. Ovako utegnut presek je sposoban za prijem većih pritisnih naprezanja od slabije utegnutog preseka. Uticaj količine armature (nivo uticaja koji su je odredili) je sada presudan. konačni ishod po pitanju duktiliteta ne mora uvek biti na strani GA. Načelno. Očigledno je da više marke betona obezbeñuju prijem većih napona/sila pritiska. Utezanje preseka gustom poprečnom armaturom. dodavanje čelika u pritisnutu zonu ima za posledicu povećanu mogućnost prijema pritiska. 85 proizilazi da će krivina κv imati manju vrednost. te da povoljno utiču na duktilitet. Duktilni preseci su armirani količinom zategnute armature koja je maksimalno bliska potrebnoj. odreñenoj uz uvažavanje svih postojećih okolnosti koje mogu uticati i na njeno smanjenje (na primer činjenica prisustva pritisnute armature u drugoj zoni). te da će time i duktilitet biti veći. Za prijem istih uticaja prilikom dimenzionisanja. • • Kvalitet betona. Ipak. za dva procenta armiranja. sprečava bočno širenje unoseći napone pritiska i u ravni normalnoj na pravac osnovnog pritiska. Zato. novembar 2010 za armiranje ne rezultira dodatnom sigurnošću (prikazano na Sl. • Armiranje pritisnute zone preseka. Čelik je. svojim nosivim karakteristikama. 86. koliko proizilazi iz odnosa njihovih granica razvlačenja (400/240~1. Sa Sl. Sl. 87 ovo se. a samim tim seodlaže i trenutak kolapsa preseka. osim momentom. čelici sa nižom granicom razvlačenja (GA ima granicu razvlačenja na dilataciji od oko 1.

skica c) u oslonačkom preseku. promenu krutosti. još jednom. Saglasno linearnoj teoriji elastičnosti. zbog jednostavnosti analize. doćiće i do pada njegove krutosti. Kako je. 85 tri veličine krutosti koje odgovaraju prirastu spoljašnjeg momenta savijanja. Sl. na primeru obostrano uklještene grede biće pokazan (Sl. presek u sredini raspona 85 . Sa prirastom opterećenja. 88) tok preraspodele. 88. 87. odnosno donje zone. Linijski elementi Sl. Analizira se promena momenata savijanja u krajnjem i u preseku u sredini raspona sa prirastom ravnomerno podeljenog opterećenja na gredi. Preraspodela momenta savijanja obostrano uklještene grede Posmatrana greda je. Uticaj kvaliteta betona i vrste čelika na duktilitet preseka Prepoznajmo. do početka razvoja prslina. skokovitu. veći od momenta u polju. na Sl. Kada se dostigne moment pojave prslina (tačka A1. sada.3. tako i za slučajeve zategnute gornje. oslonački moment je dva puta. kako po dužini. apsolutno. ovo će i biti slučaj. Usvajajući ovakvu. usvojena konstantne krutosti i nosivosti.

. sračunate prema linearnoj teoriji elastičnosti....1....... Konačno.... (3. granična vrednost (granica) procentna armiranja. Linearna teorija sa ograničenom preraspodelom Iako je pokazano da primena linearne teorije elastičnosti za granično stanje nosivosti može biti opravdana.. koji nije održiv. skica d).. pri daljem prirastu opterećenja.. sve do trenutka formiranja prslina u središnjem delu elementa (tačka B2. realizacija celog opisanog toka bi bila praćena vrlo velikim deformacijama čelika i. Ovakvo ponašanje se prekida dostizanjem granice razvlačenja čelika u oslonačkom preseku (tačka D1.. pokrivajući jedno moguće ravnotežno stanje. novembar 2010 (neisprskao) veće krutosti.. momenti savijanja) statički neodreñenih nosača.. velikim otvorima prslina... preraspodela naknadnog opterećenja ka preseku u sredini.. granicu razvlačenja.... ovaj presek rotira na račun plastične deformacije...13. Budući da je reč o plastičnim deformacijama. Krajnji dijagram momenata savijanja ima jednake vrednosti momenta u polju i nad osloncem – momenat je preraspodeljen.. na ovaj način nije obezbeñeno najracionalnije projektovanje... valja primetiti da. Dimenzionisanje koje bi za cilj imalo ovu vrstu optimizacije je bazirano na preraspodeljenim uticajima. kada je i ovaj presek dostigne (skica f).... koeficijent armiranja pritisnutom podužnom armaturom. Pravilnikom je dopušteno da se. preraspodelom 3.. 86 .. svako dalje povećanje opterećenja aktivira statički sistem kritične konfiguracije...2) µlim   µ1 µ2 µlim koeficijent armiranja zategnutom podužnom armaturom... dalje povećanje opterećenja ne može biti više praćeno prirastom momenta nad osloncem.. eventualno i dimenzije preseka... po rasterećenju greda bi u znatnoj i vidljivoj meri bila oštećena. ali je očigledno da je greda.. a posledica ove rotacije je dalji „život“ grede. Ovim je definisan kraj nosivosti grede... u stanju da primi viši nivo opterećenja od onoga koji rezultira momentom nosivosti kritičnog (ili kritičnih) preseka.. umanje ili povećaju za sledeću vrednost datu u procentima:  µ − µ2  20 ⋅ 1 − 1  . a nad osloncem strm...Betonske konstrukcije – radna verzija . utrošak materijala...3. Sada. bi mogao biti manji.... tj....2. Zbog velike meñuzavisnosti ulaznih i izlaznih faktora u ovoj analizi.. odgovarati i brži prirast momenta. skica e). samim tim. Opet ravnopravnih krutosti.. preseci teže da uspostave momentnu sliku koja jednakim krutostima odgovara (dvostruko veći oslonački moment).. Zato je dalji prirast momenta u sredini vrlo mali........... Ili. to će mu.. sile u presecima (konkretno. pri proračunu prema graničnim stanjima loma.. koji još nije dostigao... u čeliku.... do potpunog optimuma nije lako doći. U praksi.. statički neodreñena... nego bi se rešenja morala tražiti zametnim iterativnim postupcima u kojima je relativno velik broj variranih parametara. .

bar preseka sa pritisnutom zonom pravougaonog oblika) i ograničenju pritisnute visine preseka na četvrtinu statičke visine: x ≤ 0............. 87 .... Ili... na bazi odreñenih uticaja i poznate geometrije betonskih preseka..... Razlozi za ograničenje stepena preraspodele su u činjenici da visokim duktilnostima (koje zahtevaju viši stepeni preraspodele) mogu biti ugrožena granična stanja upotrebljivosti elementa (prsline........ U oba slučaja...... strogi zahtevi po pitanju ugiba i/ili prslina) granično stanje upotrebljivosti je „kritično“ i zahteva korekciju potrebnih količina armature odreñene prema prvom.....5 ⋅ µ lim ... DIMENZIONISANJE Pod dimenzionisanjem se... 20% za µ1 − µ 2 = 0 .......... ugibi)..2).....3) a mogućnost primene preraspodeljenih uticaja se ograničava sledećim uslovom: µ1 − µ 2 ≤ 0........5 ⋅ xlim = 0..5 µ lim ...3.5/3...25 ⋅ h . podrazumeva odreñivanje potrebnih količina pojedinih armatura elementa.4....... Linijski elementi Povećanje momenata savijanja u jednom preseku zahteva njegovo povećanje u drugim presecima... Analizom izraza (3....... čime se postiže ujednačenije armiranje dve zone i izbegavaju se jako armirani oslonački preseci.... 3......................... ......... (3. (3. (3........ na ovaj način se statički neodreñena konstrukcija „podvrgava“ drugom ravnotežnom stanju.........4) Granica µlim je proistekla iz analize pravougaonog poprečnog preseka (ili.405 ⋅ σv fB .............. može se zaključiti da se dozvoljena preraspodela kreće u granicama izmeñu 10 i 20%: • • 10% za µ1 − µ 2 = 0.... efekti su pozitivni........ ali ovo je neophodno dokazati kontrolom graničnih stanja upotrebljivosti. Samo u retkim situacijama (jako opterećeni i armirani elementi......... te se primena preraspodele u ograničenom obliku preporučuje.......5............ na ovom mestu su date samo neke dodatne napomene.......... Povećanjem količine pritisnute armature se povećava duktilnost (smanjenjem pritisnute visine preseka) i omogućuje preraspodela. Efekti proračuna na bazi preraspodeljenih uticaja mogu biti: smanjenje ukupne količine armature (čest slučaj kod nosača sa velikim udelom korisnog opterećenja) i/ili smanjenje razlike u potrebnoj armaturi oslonačkih zona i preseka u polju...... Granica procenta armiranja je data u sledećem obliku: µ lim = 0....5) gde je sa xlim obeležena visina pritisnute zone koja odgovara stanju dilatacija od εb/εa = -3... Budući da je teorija proračuna elemenata prema graničnim stanjima već prikazana...... ...1.. u užem smislu............ Redovno je proračun prema graničnim stanjima loma merodavan za dimenzionisanje........... kako bi uslovi ravnoteže ostali zadovoljeni........

...... produkt proračuna grednog nosača prema graničnom stanju loma na simultano dejstvo momenata savijanja i aksijalnih sila........13....... Osim toga. Pri tome... 89b):  b0 + b1 + 8 ⋅ d  b′ = min b0 + b1 + 0.... (3........................3)..6)  e  Za nesimetrične T-preseke......... načelno.25 ⋅ l0 ......... iznosi za simetrične preseke (Sl. kao funkcija spoljašnjih uticaja................ preporuka je da se za simetrične T-preseka usvaja manja širina: b = b0 + 6 ⋅ d .........10) 88 .......... U proračunu prema graničnom stanju nosivosti. kao i za proračun statičkih uticaja............... Sadejstvujuća širina ploče Za ploče čija je debljina maja od desetine ukupne visine grede: b + 12 ⋅ d b = min  0 ................ geometrije preseka i kvaliteta betona) ili specijalizovanog softvera.. rezultuje potrebom za dodatnom količinom podužne armature: deo glavnog napona izazvan smicanjem zahteva dodatnu količinu zategnute armature....Betonske konstrukcije – radna verzija ............ za grede izložene raspodeljenom opterećenju........ novembar 2010 Podužna armatura grednih elemenata je....... 89......... (3..... takoñe..8) e  b + b + 5 ⋅ d b = min  0 1 ...........................9) e/2  U proračunima prema graničnim stanjima upotrebljivosti – ugiba................. ako je sprečeno bočno pomeranje i torzija (Sl.............................. 89a):  b0 + 20 ⋅ d  b = min b0 + 0............25 ⋅ l0 / 3 .... sadejstvujuća širina ploče (debljine najmanje 10% visine grede ili 8cm).. (3................. (3.............. granične vrednosti uticaja momenata savijanja i aksijalnih sila odgovaraju istoj kombinaciji opterećenja. postupak obezbeñenja glavnih napona zatezanja................................... razmaka nultih momentnih tačaka grede (l0) i meñusobnog rastojanja greda (e)............. dok torzionim uticajima odgovara potreba za podužnom armaturom ravnomerno rasporeñenom po obimu poprečnog preseka....................... Za praktičnu primenu razvijena su inženjerska pomagala u obliku tablica (bezdimenzionalni koeficijent k...... u funkciji širine grede (b0)....... saglasno već izloženom (#2.7)  e/2  Sl............ (3.......

redovno. Linijski elementi Nesimetrične T-preseke. tj. Dodatno. Proračunska poprečna armatura je rezultat proračuna grednog elementa na dejstvo glavnih napona zatezanja izazvanih transverzalnim silama i momentima torzije. 91. 90. čija se potreba odreñuje posebno za dejstvo smicanja. a posebno za dejstvo torzije. Sl. ova vrstu armature dobija preporuku primene samo kod preseka kod kojih bi armiranje vertikalnim uzengijama ugrozilo dobru ugradnju betona. Zato. Prijem indirektnog opterećenja uzengijama Iako je pravac pružanja kosih gvožña takav da se njima postiže efikasniji (sa manjom količinom armature) prijem glavnih napona zatezanja. Sl. treba dimenzionisati na dejstvo kosog momenta savijanja (koso savijan presek). Višesečnost (više od 2) uzengija koje se prostiru celom visinom preseka može biti obuhvaćena proračunom samo na dejstvo smicanja. kosim delom redovno nije obezbeñeno i potrebno koso gvožñe. Najčešće se projektuje u obliku vertikalnih uzengija. budući da je.3. Kosa gvožña se mogu projektovati samo u cilju prijema dela glavnog napona zatezanja izazvanog smicanjem. mesto povijanja locirano suviše daleko od oslonca. Prijem obešenog opterećenja uzengijama 89 . povijanjem armature iz donje u gornju zonu. od mesta potrebe za kosim gvožñima. kada nije sprečena torzija i bočno pomeranje. iskustveno se njihova primena pokazala nepovoljnijom (veće širine prslina) od primene samo vertikalnih uzengija.

93. U vertikalnom pravcu. mogu se projektovati i kose šipke (Sl. dobre prionljivosti i postizanja kompaktnog zaštitnog sloja. uzengijama je neophodno prihvatiti indirektno koncentrisano opterećenje (Sl. ovaj limit je 30cm.13. 90) ili optrećenje po donjoj ivici grede („obešeno opterećenje“). na ovaj način definisan. maksimalni razmak izmeñu šipki glavne podužne armature je ograničen na 15cm. 90 . 90). 92.5. minimalni čist razmak dve šipke. Tada se njihova potrebna dodatna količina odreñuje iz uslova da same mogu prihvatiti kompletno predmetno opterećenje (Sl. ARMIRANJE25 Grede se mogu armirati glatkom GA. obezbeñuje i prostor za prolaz igle pervibratora u sve delove elementa prilikom ugradnje betona. je 3cm. Svežnjevi (cvasti) 25 Posebne odredbe koje se odnose na detalje armiranja greda konstrukcija u seizmičkim područjima će biti prikazane u sklopu poglavlja Višespratne zgrade. i horizontalno i vertikalno. 92b). Sl. Posebno je diskutabilna. Prilikom usvajanja i rasporeñivanja šipki podužne armature neophodno je izborom profila i njihovim razmakom obezbediti uslove dobre ugradnje betona. Ipak. rebrastom ili Bi-armaturom. ali ne manje od prečnika najkrupnije šipke ili 80% prečnika najveće frakcije agregata (Sl. Sl. Minimalni razmaci armaturnih šipki Kako bi se postigla povoljnija slika prslina. U Pravilniku.Betonske konstrukcije – radna verzija . 91). a obezbeñuje se ubacivanjem dodatnih podužnih profila ne manjih od Ø8. Sa ciljem prijema obešenog ili indirektnog opterećenja. treba primetiti da je. i teško ostvarljiva kod jače armiranih preseka. 92a). te da bi u praktičnim situacijama preporuka išla u pravcu usvajanja većih razmaka. 3. za elemente čija visina nije manja od 50cm (Sl. odredba kojom se minimalni razmaci moraju obezbediti i na mestima nastavljanja armature preklapanjem. Ovim se. novembar 2010 U pojedinim situacijama. minimalni razmak premali. izmeñu ostalog.1.

... U situacijama jako armiranih preseka.... Linijski elementi Dopušteno je. grupisanje armature može biti jedini način obezbeñenja ugradnje betona. minimalni koeficijent armiranja...... (3.25% za glatku armaturu GA240/360. Ove odredbe se ne odnose na masivne betonske elemente. Sila zatezanja u armaturi je količnik momenta savijanja i kraka unutrašnjih sila: Zu = Mu . definisan je minimalni propro- cenat armiranja glavnom zategnutom armaturom u funkciji marke betona (fbk) i vrste čelika (Sl......... korišćenje svežnjeva ima za posledicu i sve efekte analogne ugradnji profila velikog prečnika (granična stanja upotrebljivosti).....12) z 91 . Sl...11) Dodatno....min = 5.. kada aksijalne sile mogu biti zanemarene....... (3... grupisanje armaturnih prfoila u cvasti (maksimalno četiri profila)..... ne sme biti manji od 0..... se može odrediti prema liniji zatežućih sila.. .... 94......... ali ne i preporučljivo.. Ako se grupa šipki (cvast) zameni ekvivalentnim (po površini) prečnikom.. U cilju sprečavanja krtog loma u trenutku pojave prsline.20% za rebrastu RA400/500 ili BiA680/800 (Sl.3...........1 σv ... 94..... 0.. ..... f bk i σ v u MPa.......... Minimalni procenti armiranja Dimenzionisanjem su odreñene potrebe za podužnom armaturom samo u karakterističnim presecima......... u karakterističnim (lokalno najopterećenijim) presecima..... Potreba za armaturom duž nosača........... odreñuje sila koju armaturom treba prihvatiti duž nosača...... grafički........ onda se za cvasti primenjuju ista pravila rasporeñivanja armature u poprečnom preseku (Sl..... kojom se.......... 93)... bez obzira na prethodno. Sa druge strane.. isprekidane linije).. 94): 3 2 fbk µ1..

Kod projektovanja razuñenih (nepravougaonih) poprečnih preseka. često se donji deo preseka oblikuje proširen u vidu donje flanše. se obezbediti bolji uslovi ugradnje betona. 97). ne zahtevaju dodatnu podužnu armaturu. i. za veličinu v. momentne. time. deo oslonačke podužne armature (ne više od 50% ukupne) se može smestiti u ploču. 96. to se „radna“ linija zatežućih sila odreñuje horizontalnom translacijom prethodne. Povijanje armature (i zategnute i pritisnute) izaziva skretne sile. saglasno kotlovskoj formuli (Sl. Deo armature u širini rebra može biti povijen u gornju zonu (kosa 26 Kosa gvožña.Betonske konstrukcije – radna verzija . 95. 96). 97. pravca pružanja bliskog pravcu glavnih napona zatezanja. van širine rebra. po pravilu sa tankim rebrom. zbog mogućnosti istiskivanja zaštitnog sloja betona. U blizini ivice betonskog preseka ovo je posebno opasno. Korišćenje ploče za smeštaj oslonačke podužne armature Kod oslonaca kontinualnih nosača T-preseka. novembar 2010 Sl.13. odnosno 50% statičke visine ako se za prijem smicanja koriste i kosa gvožña26.5). Skretne sile izazvane povijanjem armature Sl. jednaku 75% statičke visine preseka kada se smicanje osigurava samo vertikalnim uzengijama. čime se omogućava komforniji smeštaj podužne armature (Sl. Intenzitet skretnih sila je obrnuto proporcionalan radijusu povijanja. 92 . zbog čega je od izuzetne važnosti poštovanje pravila datih u smislu oblikovanja armature (#1. Sl. Posledica skretnih sila je i pojava zatezanja upravno na ravan povijanja.9. Linija zatežućih sila Kako bi se linijom zatežućih sila obuhvatila i potreba za dodatnom podužnom armaturom usled smicanja.

Podužna horizontalna armatura. Armiranje kraja prepusta Nastavljanje podužne armature je neophodno kod greda velikog raspona ili kod kontinualnih sistema. Osim vertikalnih uzengija. Pri izboru mesta nastavka. 99. u slučaju kontinualnih greda. 98). Linijski elementi gvožña ili prijem negativnih momenata). Vertikalne vute se armiraju posebnom podužnom armaturom koja prati ivicu preseka. Uobičajeno je da armatura vute ima posebne uzengije. Tako se. Sl. pravilno je armaturu nastavljati u pritisnutoj zoni. Kod horizontalnih vuta. na mestima najmanjih naprezanja. 93 . glavna armatura se vodi neprekinuta (ili nastavljena) u širini nosača. podužnu glavnu armaturu iz gornje zone je poželjno poviti u donju zonu. dok je gornju poželjno nastavljati u središnjoj zoni polja. 100. za prijem glavnih napona zatezanja mogu biti upotrebljene i kose uzengije i kosa gvožña. sidrenjem „unatrag“. Armiranje vertikalnih i horizontalnih vuta Kod slobodnih krajeva grednih elemenata (konzole). načelno prema dijagramu glavnih napona zatezanja. a armatura van širine rebra se može postepeno ukidati. a uzengije se na dužini vute projektuju promenljive visine. Sl. koji su po pravilu opterećeni koncentrisanim silama. ne mora biti preklopljena.3. 99). a vuta dobija svoju podužnu armaturu po visini nosača. gredni nosači se armiraju zatvorenim uzengijama. saglasno potrebi za armaturom. preko čela nosača. Čelo nosača se obezbeñuje horizontalnim ukosnicama (Sl. 98. Sl. Mesta nastavljanja armature kod kontinualnih greda Po celoj dužini. u ovom slučaju. armatura donje zone nastavlja preklapanjem preko oslonca. dok prava armatura nosača „zadržava“ svoje (Sl.

izvor [21] Ipak.. stalno valja imati na umu da lom nastupa usled prekoračenja glavnih napona zatezanja. u zategnutoj zoni može zanemariti normalni napon. saglasno Teoriji elastičnosti.. Sl.... uprkos uvedenim idealizacijama..2 = ±τ .13) 1 2 Ovo je razlog čestom pogrešnom imenovanju problema kao smičućeg..... 94 . koje se pružaju u pravcu prostiranja glavnih napona pritiska (normalne na pravac glavnih napona zatezanja). Naponi izazvani torzijom 27 Maksimalne vrednosti glavnih napona zatezanja. reč je o simultano dejstvujućoj kombinaciji smicanja. novembar 2010 U linijskim AB nosačima uglavnom vlada ravno (ravansko) stanje napona.. Kako se za AB presek s prslinom. 101) prikazan je smičući lom grede.. Glavni naponi. savijanja i torzije). Za kritičnu zonu karakteristične su kose prsline (savijana sredina grede ima vertikalne prsline). Lom grede smicanjem.. mogu se odrediti na osnovu poznatih normalnih i smičućih napona. Na slici (Sl.. ... σb i τ.. nisu posledica samo smicanja (generalno. Zato je ovu vrstu loma teško precizno predvideti (treba ovde pomenuti i još uvek nedovoljno razumevanje fenomena). Sl. a sam lom se redovno dešava kao iznenadan.Betonske konstrukcije – radna verzija .... nakon zanemarenja normalnih napona upravnih na podužnu osu. a ovi naponi.13..2 = ⋅ (σ b2 ± 4 ⋅τ 2 ) → nakon σ b = 0 → σ 1. po visini preseka.... su karakteristične za zategnutu zonu i minimalnu širinu preseka. to celom visinom zategnute zone postoje samo naponi smicanja27: σ 1. 101. 102.. (3...

uzengijama se postiže i utezanje poprečnog preseka. Osim obezbeñenja glavnih napona zatezanja. zbog čega se ne primenjuju često. time. Uz napomenute probleme vezane za kosa gvožña. maksimalan razmak uzengija je ograničen na 1/2 visine grede. 104. Pokazano je da se. zatim vertikalnih. Sa druge strane. povećanu sposobnost prijema pritiska. 104) je utvrñeno da najmanjom širinom kosih prslina rezultuje primena kosih uzengija. lokalno. 103.3. armiranje vertikalnim uzengijama ostaje dominantno i preporučeno. Sl. 91). Načini armiranja pravougaonog preseka uzengijama Maksimalno rastojanje uzengija je ograničeno na 2/3 visine grede. primena kosih uzengija je vezana sa problemima izvoñenja. minimalni procenat armiranja uzengijama na dužini osiguranja 95 . Linijski elementi Sl. Pravac pružanja torzionih prslina Sl. kada nije prekoračena smičuća nosivost betona. što rezultira formiranjem troosnog stanja pritiska podužno pritisnutih elemenata (ili delova preseka. odnosno na 30cm. kada one imaju funkciju. u pojedinim situacijama. gde je Ø prečnik najtanje podužne armature (manju od ovih vrednosti). prima „obešeno“ opterećenje. 105. podužne zategnute armature (Sl. na dužini osiguranja. Širina kosih prslina u funkciji načina poprečnog armiranja Eksperimentalnim ispitivanjima (Sl. pri savijanju) sprečavanjem širenja i. odnosno na 15Ø. U suprotnom. Dodatno. a da je najveća širina karakteristična za primenu koso povijene podužne armature (kosih gvožña). odnosno na 25cm.

. Višesečne (više sečnosti od 2) se projektuju u istom preseku i pružaju se celom visinom preseka (Sl. novembar 2010 iznosi 0. u istom preseku... 106. 106b).. Završetak horizontalne armature vertikalnim i horizontalnim kukama 96 ... naponi pritiska (od reakcije oslonca) normalni na pravac armature poboljšavaju uslove sidrenja.. i u ploči (Sl.... osim u rebru. posebne uzengije rebra i flanši. I)... potrebno obuhvatiti kompletnu podužnu armaturu.. glavne napone zatezanja je neophodno kontrolisati...Betonske konstrukcije – radna verzija ..... Sl. Procenat armiranja uzengijama je definisan na sledeći način. Uzengije se mogu projektovati kao zatvorene i preklopljene oko ugaone šipke ili preklopljene oko kraće stranice.. Trajektorije napona pritiska Sl..... formiraju se..... upravno na pravac pružanje grede (na primer kod rebrastih tavanica)... 97.... Kod ovakvih preseka.. Ove druge su obavezne kod torziono opterećenih preseka. kosa gvožña moraju biti postavljena na razmaku ne većem od 30cm ili 50% statičke visine preseka.... Kod razuñenih poprečnih preseka (T.. Poželjno je (jaka preporuka) da se jednom uzengijom obuhvati ceo poprečni presek.. 106a).... Uzengije kod razuñenih preseka U zoni oslonca.... 107.. kao i formiranje pritisnutih dijagonala. kako je prikazano na Sl. .... Uzengije flanši mogu biti zatvorene ili se sidriti u rebru (Sl... (3... 108.2%.... u funkciji površine preseka šipke uzengije (auz) i razmaka uzengija (euz): µuz = m ⋅ auz .........14) b ⋅ euz gde je sa m označena sečnost uzengija.. oblikovanjem...13.. Ukoliko se primenjuju.... ali i kod loših uslova sidrenja uzengija... uzengijama je...... Kada se deo oslonačke armature preseka spojenog sa pločom smešta u ploču... Ovakvo oblikovanje uzengija može biti opravdano i kada je njima potrebno primiti momente savijanja u ploči... Sl. 105c)..

Sidrenje glavne armature indirektno oslonjene grede Kod armiranja kontinualnih greda moguć je izbor izmeñu racionalnijeg (manji utrošak čelika) armiranja povijanjem šipki iz donje u gornju zonu. biti produžene preko slobodnog oslonca i sidriti kukom. Linijski elementi Ivične šipke donje zategnute armature moraju. U slučaju ograničenog prostora za sidrenje. 114). Od posebnog značaja 97 . Visoke grede sa odnosom raspona prema visini u granicama izmeñu 2 i 5. za prijem sila cepanja. armiraju se odvojenim šipkama gornje i donje zone. Loše projektovan položaj/širina oslonca Indirektno oslonjena greda treba imati glavnu armaturu sidrenu u horizontalnoj ravoslonjena ni. U oba slučaja. Sl. a čelo nosača se prožima otvorenim horizontalnim uzengijama. izuzetno malih raspoloživih dužina. a locirane na način koji ne ugrožava ivični beton (Sl. 110). orijentaciono. U slučaju potrebe. Sl. Sidrenje podužne armature iznad oslonca Oslonačke zone moraju biti projektovane dovoljne širine. usvojenim načinom armiranja pokriva se potreba za armaturom definisana „pomerenom“ linijom zatežućih sila. 111). te vertikalnim uzengijama. u svojim kosim delovima. 109). prečnik kuke Dr se proračunava. početak kuke mora biti bar 3cm udaljen od ivice oslonca. Sidrenje može biti u horizontalnoj ili vertikalnoj (češće) ravni (Sl. i jednostavnijeg armiranja odvojenom armaturom dve zone. 110.3. kada deo povijene armature. mogu se primeniti specijalni načini sidrenja armature. 108). poput zavarenih ploča ili šipki upravnog pravca (Sl. 109. kojima treba prihvatiti ukupne glavne napone zatezanja. Sl. može da preuzme i funkciju obezbeñenja glavnih napona zatezanja (diskutabilno!). slobodnim krajem. kako bi se izbeglo poklapanje efekta cepanja betona usidrenjem šipki sa pravcem prslina glavne grede (Sl. 111. naravno. te pravim šipkama (Sl.

a središnje visine su 70.13. 100. Varirana je visina preseka u sredini: visina preseka na krajevima je u svim slučajevima 60cm. Otud se ovakvi nosači najčešće primenjuju kao glavni krovni nosači konstrukcija tipa industrijskih hala. Tada se redovno izvode horizontalne donje ivice i nagnutih gornjih ivica. 112). novembar 2010 kod ovih nosača je (analogno zidnim nosačima) dobro usidrenje šipki glavne armature i obezbeñenje nosača horizontalnom armaturom celom dužinom grede. 98 . Armiranje visokih greda: prosta i kontinualna greda Kako je prirast visine kod ovakvih nosača. zbog uštede u utrošku materijala. Za nosače sistema proste grede relativno velikih raspona.Betonske konstrukcije – radna verzija . često se koriste nosači promenljive visine. 112. 130 i 160cm. otprilike. očigledno je položaj preseka sa maksimalno potrebnom armaturom zavisi od nagiba gornje ivice – većim nagibima odgovaraju „kritični“ preseci bliži osloncima. 113 prikazan je primer četiri simetrične grede pravougaonog preseka raspona 10m. nagib ivice siluete prouzrokovan promenom visinom se može pogodno iskoristiti u cilju obezbeñenja nagiba krovne ravni. promenu momenata savijanja). Na slici su prikazani dijagrami potrebe za podužnom armaturom u donjoj zoni preseka. najčešće. Glavna armatura se celim ili većim iznosom prostire celim rasponom. linearan. opterećene sopstvenom težinom i ravnomerno raspodeljenim linijskim opterećenjem. Već iz priloženog. to se maksimalna potreba za armaturom ne registruje u presecima sa maksimalnim momentom savijanja. a u cilju dalje racionalizacije poprečni preseci se projektuju T ili I-oblika (Sl. u formi zatege (Sl. Sl. Na Sl. Osim racionalizacije oblika (visina preseka prati. paraboličan. 77). opet najčešće. pogotovu u situacijama kada su projektovane kao montažne konstrukcije. a prirast momenta.

Prilikom armiranja ovakvih elemenata. Dijagrami promene potrebe za podužnom armaturom za različite A-nosače U praksi. pad potrebne armature u delu izmeñu kritičnih preseka se odražava i na pad usvojene armature – presek u sredini će imati istu količinu armature kao i kritični preseci. Čak i ako ovim nije odreñena maksimalna potreba za armaturom. za grubu orijentaciju. razlike nisu velike.3. 113. 99 . mogu se kontrolisati preseci na trećini raspona. Linijski elementi Sl.

114.Betonske konstrukcije – radna verzija . novembar 2010 Sl. Dva varijantna rešenja armiranja kontinualnih greda 100 .13.

Najčešće su vertikalnog pravca pružanja. OBLIKOVANJE STUBOVA U konstrukcijama su. presekom i armiranjem.1. Minimalne dimenzije preseka stubova su.2. kao najjednostavniji za izvoñenje28.2. ona kojom se minimiziraju aksijalne sile pritiska. odreñeni i efektima izvijanja. pravougaoni presek stubova je znatno racionalniji u odnosu na gredne elemente. zaduženi i za prihvat momenata savijanja. Najčešće se primenjuje pravougaoni oblik poprečnog preseka. projektuju kao dvoosno ili jednoosno simetrični. koji prvenstveno potiču od horizontalnih dejstava. KRATKIH DIMENZIONISANJE KRATKIH STUBOVA Kratki stubovi se dimenzionišu saglasno uticajima proizašlim iz analize elementa/konstrukcije prvog reda. Poprečni preseci stubova U pojedinim situacijama. osim uslovima dobre ugradnje betona i pravilnog konstruisanja betona. a merodavna kombinacija opterećenja je. Sl. po pravilu.3. 101 . 115. 3. primenjuju se kružni i poligonalni oblici. U suprotnom. Načelno. ili u pravcu koji se ne poklapa ni sa jednim od glavnih. a maksimiziraju momenti 28 S obzirom na silu pritiska.2. savijan. kod kojih to nije slučaj. koso. Preseci su u stanju centričnog ili ekscentričnog pritiska (u fazi malog ili velikog ekscentriciteta). momenti savijanja mogu biti orijentisani u pravcu jedne od glavnih osa preseka stuba. 3. Alternativno. Pri tome.2. stubom se smatraju elementi kod kojih je odnos stranica poprečnog preseka manji od 5. a kod montažnih stubova česta je primena razuñenih oblika preseka u cilju racionalizacije utroška mateijala (Sl. 115). kada je stub dvoosno. stubovi se najčešće. Imajući na umu alternatvni karakter horizontalnih dejstava. Linijski elementi 3. osim za prijem i prenos aksijalnih naprezanja. STUBOVI Stubovi su linijski elementi značajnih vrednosti aksijalnih sila pritiska. kada je stub jednoosno savijan. U betonskim konstrukcijama se javljaju kao samostalni elementi ili u sklopu okvirnih sistema. kod kojih ovi efekti mogu biti zanemareni proračunom. reč je o zidovima. Saglasno osetljivosti na uticaje izazvane deformacijom (izvijanje) stubovi se mogu klasifikovati na kratke. i vitke. Tada može biti opravdano usvajanje nesimetrične dispozicije poprečnog preseka. stubovi mogu biti opterećeni i značajnim momentima savijanja nastalim kao posledica delovanja gravitacionog opterećenja.

. U slučaju jednoosno savijanih stubova. dijagrami se daju u bezdimenzionalnom obliku.. Potreba za podužnom armaturom stuba je u potpunosti odreñena osnovnim proračunskim pretpostavkama graničnog stanja nosivosti i proizilazi kao rezultat zadovoljenja uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila na nivou preseka. rešavanje problema odreñivanja potrebne količine podužne armature je složeniji. (3. izvesno. U opštem slučaju. U cilju postizanja univerzalnosti.Betonske konstrukcije – radna verzija . odgovarati maksimalne vrednosti parcijalnih koeficijenata.... Centrično pritisnutim stubovima će. za praktične potrebe... 116. momenta savijanja (mu) i količine armature (µ – mehanički koeficijent armiranja): nu = Nu Mu σ A σ . linije kojima se povezuju tačke istog dilatacinog stanja su prave. Daju se u formi familije izo-krivih kojima se na polju Mu-Nu spajaju tačke iste potrebe za armaturom. skladno rezultujućem dilatacionom stanju... µ = µ ⋅ v = a ⋅ v . to su interakcioni dijagrami. preko bezdimenzionalnih vrednosti aksijalne sile (nu). i potrebe za armaturom i graničnih dilatacija.. parcijalni koeficijenti sigurnosti mogu uzeti povećane vrednosti. novembar 2010 savijanja.. niti sa napadnom osom momenta. naravno... za poznat odnos količina armatura uz pojedine ivice poprečnog preseka. umesto dva.. Ugao ose savijanja (rezultujuće neutralne linije) uvek pravi otklon od napadne ose momenta ka osi manjeg momenta inercije idealizovanog preseka 102 .. kalkulacija je... na raspolaganju stoji i lepeza specijalizovanih softverskih alata kojima se rešavaju problemi ovog dimenzionisanja. Interakcioni dijagram za pravougaoni poprečni presek Kod koso savijanih preseka.. mu = . presek opterećen momentom savijanja čiji se pravac (napadni pravac) ne poklapa sa nekom od glavnih osa se savija oko ose (pravac savijanja) koja se ne poklapa niti sa nekom od glavnih osa. zametna i zahteva pomoć odgovarajućih inženjerskih pomagala.13. podrazumeva zadovoljenje tri uslova ravnoteže...... Paralelno... . sa druge.. sa jedne strane. Sl. kojima se daje veza izmeñu graničnih vrednosti momenata savijanja i aksijalne sile. Kod stubova sa malim vrednostima momenta savijanja. Meñutim. već utoliko što...15) 2 b ⋅ d ⋅ fB b ⋅ d ⋅ fB f B Ab f B Projektantima danas.

može biti definisana kao maksimalni moment savijanja nekog napadn napadnog ugla. Sl. Variranjem napadnog ugla i aksijalne sile formiraju se interakcione površi za erakcione predmetni presek (Sl. Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog rotaciono simetrično ). 103 . Reč je o zahtevnom problemu. iako odstupanja. Koso savijan presek Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine armature. Sl.3. α. te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama. tačke koje sad odgovaraju jednom stanju a). 118. pri odreñenoj vrednosti aksijalne sile. Geometrijski. nisu velika (Sl. dilatacija ili jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni. armiranog preseka napadna osa momenta i osa savijanja se poklapaju. 117). često. gde su Mxu i Myu projekcije graničnog momenta na glavne pr pravce. 118b) b). Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom si sistemu Mxu-Myu-Nu. zbog čega je na ovaj način samo ). 118a). 117. 119). Interakciona površ i kriva koja spaja tačke istog ugla savijanja Rešenje problema odreñivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog preseka podrazumeva odreñivanje rezultujućeg nagiba neutralne linije i njenog visinskog položaja zadovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim sinskog silama (Sl. korišćenjem odgovarajućeg softvera moguće doći do rešenja. Linijski elementi (Sl.

.. (3.... 120...... PBAB zahteva i.... konveksna... Bresler-ovog kriterijuma „recipročne sile“.... ...1/Nux) - odgovara C B 1/Nuy ekscentricitetu ex′.....Betonske konstrukcije – radna verzija ...ey.... takoñe. pri čemu je ex = 0. u dva pravca. kojom se umesto veze Mx–My–N...... novembar 2010 Sl.... koju odr odreñuje Bresler-ov 104 . U tom smislu se često koristi pomoć interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih i u Prilozima Priručnika PBAB) ili se problem koso savijanog preseka razlaže na dva problema jednoosno savijanog savijanih preseka.. pri čemu je ey = 0. daje veza ex–ey–1/N (Sl...0. zadovoljenje tzv........16) = + − N u N ux N uy N u 0 Nu Nux i Nuy Nu0 granična vrednost aksijalne sile. Tačka granične nosivosti na ).... 120). tačka D’ D B (ex. granične vrednost sile za jednoosno savijan presek.. ey ex Sl........... Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifik modifikacijom interakcione površi.. .....1/Nu0) .odgovara maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili za centrično opt opterećen presek. zadatim ekscentricitetima se odreñuje kao tačka sekantne ravni odreñene sa tri ta tim tačke: 1/Nu tačka A (0... ovog Naime.1/Nuy) - odgovara ey 1/Nux maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili na noj ex maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili n noj na ekscentricitetu ey′..... 119. tačka 1/Nu0 A C (0. Ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije poljašnjih U praksi se i dalje koriste približna rešenja....0.. Bresler-ov približni postupak ov Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka D (tačka na interakcionoj površini) i D’ (tačka na sekantnoj ravni. dodatno........ U ovom drugom slučaju.. Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom izrazom: 1 1 1 1 ................13. Novoformirana površ je.. ednost granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek....

. Minimalan broj podužnih šipki Maksimalno meñusobno rastojanje podužnih šipki ne sme biti veće od 40cm...... 3. 121... minimalni ukupni koeficijent armiranja za kratke stubove je 0.. minimalni procenat armiranja je funkcija vitkosti. izmeñu 0.8 i 1. Sl.17) Šipke podužne armature treba da budu simetrično rasporeñene....... 105 . Maksimalno rastojanje podužnih šipki Kod jako armiranih preseka poželjno je grupisanje šipki podužne armature u uglovima preseka.... 121).. a neugaone šipke podužne armature treba obuhvatiti dodatnim zatvorenim uzengijama u cilju sprečavanja njihovog lokalnog izvijanja (Sl..... ARMIRANJE STUBOVA Minimalni poprečni presek podužne armature stubova je Ø12..... Iako je. bar približno. Kod razuñenih i nesimetričnih preseka. jer su tamo najefikasnije (Sl.. desno).. 120Error! Reference source not found. takoñe treba težiti ispunjenju ovog zahteva. Ipak. Treba primetiti da tačka sekantne ravni D’ nije unutar trougla.3........ 122... .....6% ..... Linijski elementi kriterijum) na Sl....... interakcione površi.... prikazani trougao izvesno unutar interakcione površi.. na sledeći način29: min µ = λ 50 − 0. 29 Dati izraz je čest predmet kritika i teško ga je opravdati... tako da im se težište poklapa sa težištem preseka.3. projektantima je preporučena primena nešto većih minimalnih koeficijenata u praksi.6%.0%.. zbog konveksnosti Error! found. (3. 122)... ovim nije obezbeñena konzervativnost postupka a priori... Sl.2. Broj šipki podužne armature treba da zadovolji i uslov da se u svakom uglu preseka nañe bar jedna (Sl.4% ≥ 0.. 123. Kod vitkih elemenata. a maksimalni 6%.

106 . odnosno Ø8. ekscentrična aksijalna sila (na ekscentricitetu e = Mu/Nu31.13. 123). Sl. za dužinu ne manju od 20Ø (Sl. razmak izmeñu uzengija stubova je ograničen na 15 prečnika najtanje šipke podužne armature. 124. stub se smatra zasebnim elementom ili izdvojenim iz konstrukcije. Umesto toga. ograničena na centrično pritisnute stubove vitkosti ne veće od 50. 125. aksijalne sile i momenti ili.Betonske konstrukcije – radna verzija .2. treba predvideti preklapanje zatvorenih ili otvorenih uzengija (Sl. Sl. 124). Nastavljanje se sprovodi na dužini ne manjoj od 30Ø uz dodatno sidrenje krajeva bez kuka. 123. 125). Minimalni hod spirale je definisan opštim pravilima za armiranje. novembar 2010 Sl. U cilju obezbeñenja od lokalnog izvijanja pritisnutih šipki. sidrenjem unutar mase betonskog preseka u minimalnoj dužini od 30Ø bez kuke. Razmak uzengija i hod spirale Primena spiralno armiranih stubova je. VITKI STUBOVI30 izazivaju deformaciju (ugib) stuba. za podužnu armaturu do Ø20. za podužne profile veće od Ø20. 30 Na ovom mestu. Pravilnikom. Sidrenje i nastavljanje spiralne armature 3. Uzengije na konkavnim uglovima stuba razuñenog preseka treba prekinuti kako bi se izbegla mogućnost izbijanja zaštitnog sloja. Uticaji na krajevima stuba. Uzengije razuñenih preseka i grupisanje podužne armature Minimalni profil uzengija je Ø6. odnosno na 8cm (Sl. Maksimalni hod spirale spiralno armiranih stubova je ograničen na 20% prečnika betonskog jezgra.4. kružnog ili mnogougaonog poprečnog preseka prečnika ne manjeg od 20cm. manju dimenziju presek ili 30cm (najmanja od ove tri). Ovim ugibom. Spiralna armatura se završava punim krugom u ravni poprečnog preseka.

kritična sila Pc (Euler-ova kritična sila). nego je od interesa analizirati ravnotežno stanje deformisanog elementa..... Linijski elementi ekscentricitet aksijalne sile se povećava.... se izračunava u funkciji savojne krutosti (EI) i dužine izvijanja stuba (li): Pc = π 2 EI li2 .. 126)...... Pro Problem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka (vitk (vitkiji)... ...... moguće su situacije u kojima razmatranje ravnote ravnotežnog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti. Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja Prema teoriji elastične stabilno stabilnosti... .. (3....... Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima.. stub je armiranobetonski.... zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim iz analize konstrukcije).. zbog čega se u praksi koriste poje računski pojednostavljene metode....... Pri tome..18) gde se pod dužinom izvijanja razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili.5 ≤ k ≤ 1...... a samim tim i momenat savijanja i. 31 S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti... što njegovo ponašanje čini i materijalno nelin nelinearnim. faktor efektivne dužine k nalazi se u granicama od 0.... 127)... saglasno teoriji drugog reda saglasno (teorija velikih deformacija).. skladno.. tačaka žinom infleksije.............. Simultano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je.....3.... zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature... 107 .. uticaji su dati u graničnom obliku (indeks – u).. Očigledno.... prirast momenta izazvan ugibom može biti značaja a njegovo značajan. te ukoliko je aksijalna sila veća.. 126.. i na nivou izdvojenog stuba... količina potrebne podužne armature.... a prirast ugiba ugiba/momenta sa aksijalnom sil silom je nelinearan (Sl.0 (Sl.. stubova sa pomerljivim krajevima njegova vrednost veća jednaka 1. 126) aksijalno opterećenog el ) elementa (do gubitka stabilnosti). Sl.. li = k ⋅ l ......0 ( 128)..... (Sl... Budući da su stubovi opterećeni značajnim aksijalnim silama.. Dužina izvijanja je osnovni parametar – mera – osetljivosti elementa na efekte izvijanja. računski zametno.. dok je u slučaju ). pod kojom ova dolazi do neograničeno velikog deformisanja ( (Sl.

....... .......... 129.... 128....... stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti... dužina izvijanja relativizovana radij radijusom inercije daje parametar vitkost stuba: λ= li A = li ⋅ .... Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima icijenti Sl........ 127.............. novembar 2010 Sl.... te je ovo oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka........ a prikazani Euler ovi slučajevi.Betonske konstrukcije – radna verzija . ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stuba32 dalji proračun se može sprovesti na izdvojenom zglobno vezanom zamenjujućem na stubu dužine li................... su neka vrsta idealizacije.... Doda Euler-ovi Dodatno.... 108 .............................19) ....... (3...... U bezdimenzionalnom obliku.. stubovi u konstrukcijama su na krajevima elastično uklješteni i različ različi- tog stepena pomerljivosti...... i I Sl..13... Uopšteno gledano.. Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji 32 U opštem slučaju... Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja usled uticaja normalnih sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja.........

....... .. Greda koja je na suprotnom kraju zglobno vez ati vezana smanjuje stepen uklještenja stuba.3....... Ovim je uveden uticaj stepena uklještenja krajeva stubova na dužinu izvijanja.... iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba..... jer se u protivnom dobijaju potc potcenjene vrednosti dužine izvijanja.. i samo približno rešivim.. dok će za zglobno vezan kraj stuba koeficijent k težiti beskonačno velikoj vrednosti.... na veličinu i oblik deformacione linije bitno utiče krutost greda (Sl... (Sl.... te njenu krutost ne treba uračunavati u sumu krutosti greda...... (1.. zbog čega.. 130.. . 129) na po dužini izazvana pojavom prslina duž AB elementa... u dva ortogonalna pravca su različiti.4............. sastavni deo podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi)..85..... Pored ovoga. u opštem slučaju... njenu krutost treba redukovati....koeficijenta treba minimalno uzeti kao 0.. bez obzira na rezultat.... Vrednost k . b) pomerljivi krajevi s stuba Očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja supro suprotnih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru.... U praksi je uobičajeno odreñivanje dužine izvijanja stubova saglasno nomogramima odreñivanje za odreñivanje efektivne dužine stuba ( 130). Sa odreñenim koeficijentima k.. Nomogrami za odreñivanje efektivne dužine stuba: a) nepomerljivi.. Uslovi oslanjanja.... 129 i njena prome(Sl........20) ∑ (α ⋅ E I / l ) C C C B B B 109 . Evrokodom je predložena redukcija krutosti za 50% preko faktora redukcije α (Sl. Ovo čini problem odreñ odreñivanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno ko kompleksnim. snim..... Za uklješten kraj stuba (vezan za beskonačno krutu gredu) biće k=0.. ne preporučuje se usvajanje koeficijenta efektivne dužine manjeg od 0. Linijski elementi Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su.... 131): edukcije k= ∑ ( E I / l ) ....... a samim tim i deformacije. Takoñe..... Tako konzolna greda neće uopšte doprinositi povećanju stepena uklještenja stuba... prilikom sračunavanja krutosti greda.. Sl.

110 . privelikih rast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. Uticaji teorijskoj drugog reda ne postoje. a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uvažava materijalnu nelinearnost33. Sl. Za niske vitkosti. deformacija štapa ima zanemarljiv uticaj na njegovu graničnu uticaj nosivost. 132. Uticaj vitkosti na graničnu nosivost stuba i vrsta sloma u funkciji vitkosti Spoljašnja. Za stubove velikih vitkosti (λ3). Sa porastom vitkosti. 131. no granična nosivost je još uvek uslovljena nosivošću kritičnog preseka. Sa povećanjem vitkosti (λ2) raste i uticaj efekata drugog reda. 132. Prava linija odgovara teorijskoj nultoj vitkosti stuba. novembar 2010 Sl. povećavaju se i uticaji drugog reda. Odreñivanj k – koeficijenata krajeva stuba S2 Odreñivanje Granična nosivost stuba opterećenog aksijalnom silom pritiska na ekscentricitetu e. Granična ravnoteža je dostignuta pre iscrpljenja nosivosti preseka. preko nelinearnih komponentnih zavisnosti napona i betona. 33 Dimenzionisanjem preseka saglasno graničnoj nosivosti uvažena je materijalna nelinea graničnoj nelinear- nost. koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka.Betonske konstrukcije – radna verzija . gubitkom stabilnosti. za različite vrednosti vitkosti stuba prikazana je na Sl.13. interakciona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti poprečnog preseka u smislu momenta savijanja za odreñi nivo aksijalnog naprezanja i za poznatu količ količinu armature u preseku.

........ kao i reološki efekti. Klasifikacija stubova Momentima savijanja prvog reda...... ...u + 0. Sl............ kako je... stub je vitak i dodatna analiza kojom se procenjuju dodatni uticaji (momenti savijanja) izazvani izvijanjem mora biti sprovedena.23) Ukoliko stub ne može biti klasifikovan kao kratak.. .... (3..... Prema Pravilniku.. ovaj odnos se usvaja jednakim jedinici.. Osim ovoga.... 133)... M u = 0.. Osim efekata drugog reda..65 ⋅ e02 + 0.....22) ......... u situaciji najpovoljnije distribucije momenta savijanja... reč je o odnosu momenta savijanja i aksijalne sile..... u opštem slučaju. 133.. kratkima se smatraju oni stubovi kod kojih je zadosmatraju voljeno: λ ≤ 25 ⋅  2 − M 01 M  .6 ⋅ M 02. M02 je veći od M01..21)    02  Momenti na krajevima stuba........ daju pozitivan odnos ukoliko zatežu istu stranu stuba. odgovara ekscen- tricitet aksijalne sile prvog reda.... Načelno.... Ovim čak i stub vitkosti 75...... .... (3...5 za λ ≤ 75 e1 / d ≥ 3..... ....5 ⋅ λ / 75 za λ ≥ 75 . stub se smatra kratkim i u situacijama kada je dominantno savijan..........4 ⋅ M 01..... Linijski elementi Saglasno ovome postavljaju se i kriterijumi kojima se stubovi klasifikuju na kratke i avljaju vitke (Sl..u ......... (3. a ukoliko je stub centrično opterećen....35 ⋅ e01 .......... ovaj ekscentricitet se računa na bazi ekvivalentnog momenta savijanja prvog reda (Okvir 4): e1 = M u / Nu = 0......35 ⋅ M 01. Pravilnik ovo definiše sledećim uslovima..65 ⋅ M 02....u + 0......... Po apsolutnoj vrednosti.. to su još i efekti geometrijskih netačnosti (imperfekcija).......... i prema Evrokodu se odreñuje ekvivalentni ekscentricitet prvog reda: e1 = M u / Nu .. M u = 0. No....3....u ... za nepromenljivu aksijalnu silu....... može biti tretiran kao kratak..... preko odnosa ekscentriciteta aksijalne sile i odgovarajuće dužine stranice preseka (visine) (visine): e1 / d ≥ 3..... 111 ... M01 i M02........... e1. moment savijanja promenljiv po dužini stuba......... Ovom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da opredele ponašanje stuba osetljivog na deformaciju.. Okvir 4 Ekvivalentni ekscentricitet prvog reda Slično....

........ nakon deformacije stuba. Parcijalni ekscentriciteti i ukupni ekscentricitet Prva tri imaju „karakter“ ekscentriciteta prvog reda....... (3... novembar 2010 Dijagramom je prikazana razlika.. .......... 134.... etot = e0 + ea + eφ + e2 = eI + e2 ..1....... 2 cm < ea = l0 / 300 < 10 cm .. (3....... saglasno Evrok prikazana Evrokodu............. ekscentricitet usled geometrijskih imperfekcija (slučajni)..................Betonske konstrukcije – radna verzija ........ ricitet ekscentricitet usled tečenja... kako je to već učinjeno za ekscentricitet prvog reda. ......... 134) ): • • • • ekscentricitet prvog reda....... 135b): 1/ 150 za jednospratne okvire tgα =  ... Ukupni ekscentricitet Najpogodnije je problem analizirati preko ekscentriciteta aksijalne sile..... eφ. može biti prikazan kao zbir sledećih pojedina pojedinačnih ekscentriciteta (Sl..............24) Sl.............. ovaj ekscentricite ne može biti usvojen manjim od 40% ekscentriciteta e02. . 112 . i ekscentricitet drugog reda... ea..25) ili preko dodatnog nagiba34 (Sl...13.....2........... e0.....4.......... zbog čega su i grupisana u vidu ekscentriciteta eI............. Ekscentricitetom usled netačnosti pri izvoñenju obuhvataju se dimenzionalne netačnosti i nepouzdanosti položaja i pravca delovanja aksijalnih sila.... e2: .............. 3.. (3....26) .................... no treba imati na umu i da..... Domaći propisi ga definišu kao ( 135a): (Sl............ ukupni (totalni) ekscentricitet aks o aksijalne sile. Tako....... ............... 1/  1 / 200 za visespratne okvire 34 Za horizontalno pomerljive konstrukcije..

. analiza uticaja efekata tečenja betona se izdvaja posebno prilikom dokaza granične nosivosti vitkog armiranobetonskog stuba.... kao i postupci kojima se. nelinearan zakon tečenja.. Konačno. . efekti tečenja mogu biti zanemareni proračunom ako je ispunjen bar jedan od sledeća tri uslova: λ < 50 .. Prema PBAB87. 113 ...3.. (3...........27) gde su Ng i Nq eksploatacione vrednosti aksijalne sile pritiska usled stalnog i usled ukupnog opterećenja.2 ⋅ N q ..28)   NE l02   NE je Euler-ova sila izvijanja za stub krutosti preseka EbIb i dužine izvijanja l0. kritični presek stuba se dimenzioniše prema aksijalnoj sili i uvećanom momentu savijanja..... redistribucija naprezanja beton-čelik i dr. efekti tečenja se uvode preko dodatnog ekscentriciteta njime izazvanog:  αE  N π 2 Eb I b eϕ = ( e0 g + ea ) ⋅  e1−α E − 1 ... na račun tečenja.. e0 / d > 2 ili N g ≤ 0..... primenjuju i postupci kojima se modifikuje veza izmeñu napona i dilatacija u betonu za dugotrajna opterećenja..).. Zbog jednostavnosti primene. kao i postavljanje odgovarajućih kriterijuma kada uticaj tečenja betona nije neophodno obuhvatiti proračunom. Zbog toga se može smatrati opravdanim korišćenje približnih metoda proračuna....... ... Ukoliko ni jedan od uslova nije ispunjen. Računska imperfekcija Tečenje betona kod pritisnutih vitkih armiranobetonskih stubova izaziva povećanje ugiba........... N E = .. koji odgovara ukupnom ekscentricitetu etot (moment savijanja prvog reda Mu odgovara ekscentricitetu I reda e0 < etot)... recimo Mu2.. a nekoliko postupaka je prikazano u nastavku. α E = g .. Tačan proračun ovih efekata podrazumeva upotrebu složenog matematičkog aparata (isprskao presek.. Efekti tečenja se u proračun uvode putem procene ekscentriciteta usled tečenja35. Sa odreñenim parcijalnim i ukupnim ekscentricitetom. 135.......... ekscentricitet drugog reda je faktor koji primarno razlikuje metode proračuna efekata vitkosti....... a samim tim i smanjenje njihove nosivosti.. Linijski elementi Sl..... 35 U praksi se. (3.. redukuju krutosti armiranobetonskih elemenata. osim na ovaj način....

.3...........29) ......... Jedan od najpogodnijih (najmanje nepogodnih) za praktičnu primenu je postupak model stub.. Za stubove veće vitkosti moraju biti primenjeni složeniji po postupci. Naime.......... 3........ Postupak dopunske ekscentričnosti Domaćim Pravilnikom..... 114 . (3..... iako jednostavan za primenu... 133 dozvoljena je primena približnog postupka dopunske 133) ekscentričnosti36.... novembar 2010 No.....2.. Veza M-N-κ i model-stub metod Prethodni postupak. može se dogoditi da uticaji prvog reda na krajevima nepomerljivog stuba (linearno promenljivi momenti po dužini stuba imaju maksimalne vrednosti baš na krajevima) rezultuju većom potrebn potrebnom količinom armature nego preseci u kritičnoj zoni dužine izvijanja.. na sledeći način ( 136): (Sl.......2...... ).... kada je 0... kada je 0 ≤ 0 ≤ 0.. Sl. . (3.50< 0 < 3.... uvećanog.50 ...... Kao osnovu. 36 Ovim postupkom dozvoljeno je proračunavati i stubove pomerljivih konstrukcija.. Zavisnost ekscentriciteta drugog reda od ekscentriciteta prvog reda avisnost Mmodel odel3..... za stubove u rasponu vitkosti izmeñu 25 i 75 (područje um umereno vitkih stubova.......31) 160  d d Sl.... kao tačniji.... e2.....5 − 0  . e2 = d ⋅ e2 = d ⋅ e e λ − 25 ⋅ 0.. ne može biti primenjen kod st stubova vitkosti veće od 75 (na stranu činjenica da je ekscentricitet drugog reda n njime vrlo grubo procenjen). koji se odlikuju većom tačnošću.. e0...... ekscentriciteta aksijalne sile kao zbira parcijalnih (3. 160 d e2 = d ⋅ e  e λ − 25  ⋅  3.4.......50 .. ovi postupci mogu biti primenjeni i u polju umereno vitkih stubova.........4.. .. .... 100 d d e λ − 25 .... kada je 2....30 . stub uvek treba proveriti i u presecima koji se nalaze izvan dužine izvijanja...... u funkciji vitkosti i ekscentriciteta prvog reda..2.... Postupak bazira na izračunavanju ukupnog.... kako god odreñeni uvećani momenti bili........... (3..13.24)..Betonske konstrukcije – radna verzija .. Naravno. tena gruboj proceni samog ekscentriciteta drugog reda.30) ..30 ≤ 0 ≤ 2.... 136.1 + 0 . ovaj godnih) model-stub.

...........33) Prednost bezdimenzionalnog oblika veze je njena nezavisnost od kvaliteta betona....................... Pri tome................ na primer. Svakoj krivini κi (u intervalu od 0 do maxκ)... ............ Iako se uvedenom pretpostavkom maksimalna moguća krivina... ........ k = κ ⋅ h ⋅103 ........ Linijski elementi metod koristi poznatu vezu na nivou preseka izmeñu momenta savijanja...... (3....... prilikom proračuna prema PBAB...........5 (2+3. za različite vrednosti N....... normalne sile i kr krivine preseka: m= Mu Ab df b ..........5..... ....... posledice nisu drastične..... aksijalne sile i njegove krivine..... n= Nu Ab f b .. oblika te dimenzija poprečnog preseka. Za uspostavljanje ove veze uvode se pretpostavke proračuna prema graničnom st stanju loma.... za rebrasti čelik. praktično............ Očigledno je da je već interakcionom linijom za krivinu (bezdimenzionalnu) od 5................................. s tim što se.................. odgovara jedin unutrašnjih jedins115 .... odnosno m-n-k veza. razloga (Okvir 5) ograničavaju na veličinu blisku pragu velikih izduženja čelika: max ε a = σv Ea ....... Za praksu je u pogodniji bezdimenzionalni oblik M-N-κ veze..... (3....... iako samoj granici razvlačenja odgovaraju nešto veće vrednosti.......... na osnovu uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila........... 5.... prema PBAB87........... Za presek poznatih karakteristika i za poznatu vrednost spoljašnje granične norma poznatu normalne sile Nu moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje (maxMu) i odgovarajuću maksimalnu krivinu (maxκ)... koju je pogodno predstavljati u obliku M(κ).... krivina preseka se definiše kao (h je statička visina): κ= εb + εa h .. dilatacije zategnute armature iz praktičnih ................ . „pokrivena“ kompletna granična nosivost preseka.3.. Najbolje je ovo ilustrovano narednim dijagramom gde ilustrovano su predstavljene interakcione krive koje odgovaraju pojedinim vrednostima kr krivina.....5)... drastično redukuje sa 13.5 (10+3.......34) . (3.... tzv M-N-κ vezu....... Okvir 5 Ograničenje dilatacije zategnute armature Posledica ove pretpostavke je opravdanost upotrebe maksimalnih koeficijenata sigurnosti....................32) ................... k............ n i k bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja...........5) promila na. gde su m...

.. Veze m-n-k Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost koja odgovara granici razvlačenja............. a zbog nelin nelinearnih deformacija preseka pri datim spoljnim opterećenjima još i materijalno nelin još nelinearan..35) . Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom H u vrhu.. te za različite koeficijente armiranja preseka.. Posmatrajmo konzolu sa Sl... 138a) i prema odredbama Evr a) Evrokoda (Sl........ spoljašnjim linearno promenljivim 116 ......... 138b) za nivo aksijalnog opter b) opterećenja definisan bezdimenzionalnom normalnom silom -0.. u slučaju domaćih propisa...... problem koji je zbog uticaja normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan. Oba odgovaraju lomu bilinearnog radnog dijagrama čelika za armiranje... Njemu mora da bude je ).13...30.... kod analize pritisnutog vitkog stuba potrebno je pritisnutog rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa. to je treći deo m–n–k veze.Betonske konstrukcije – radna verzija .. 137....... 137).30....... izostavljen.. Prvi lom se javlja kada dilatacija gornje (pritisnute) armature dostigne dilataciju na granici razvlačenja. a time i moment unutrašnjih sila Mri...... a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature. kod koje... 138.... (3........ No............. uz datu silu Nu..... uz pretpostavku 0. zbog materijalne nelinearnosti........ očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma.. prikazan je oblik m–n–k veze sračunate prema odredbama domaćih propisa (Sl.... Sl...... da izazove pretpostavljenu krivinu: . Sl.. čime je definisana veličina spoljašnjeg momenta savijanja koji će. treba primetiti da je prirast momenta savijanja posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznešenoj konstataciji....... korišćenja čelika RA400/500.... M ui = M ri ... Posma Posmatrajući ovu drugu (za koju nije primenjena pretpostavka ograničenja dilatacije zate nije zategnute armature).... jednak spoljašnji moment savijanj Mu. novembar 2010 tveno stanje dilatacija (εai i εbi)............. Spoljašnje i unutrašnje sile preseka pri krivini κi Ilustracije radi.. 139.... Sa stanovišta teorije konstrukcija.. svakako.. pri kojem ostaje očuvana ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila ( (Sl.

... pomeranje vrha stuba može da se izrazi u funkciji....... jer svakom novosračunatom stanju pomeranja odgovara novo stanje momenata savijanja..... l0 = 2l ......38) ili...... modelModel–stub je...3.. (3........ rešenja. a h=d-a – statička visina preseka stuba..... Najveći moment savijanja prvog i drugog reda (stub je poprečno neopterećen izmeñu krajeva) se javlja u preseku u uklještenju..... Sl.. veličine normalne sile pritiska. Ako proračun deformacija i sila ne konvergira pomeranja usled normalnih sila rastu brže od prirasta nosivosti preseka pri povećanju krivina .... 139....39) d d d d −a  d  d gde je: k0 – bezdimenzionalna krivina preseka u uklještenju. konzolni stub za koji se pretpostavlja da je usled uticaja prvog i drugog reda pretrpeo deformaciju u obliku sinusnog polutalasa...... (3...lom usled gubitka stabilnosti....1 ⋅ κ 0 ⋅ l02 ........ Uz opravdano zaokruženje π2~10....24) ukupni ekscentricitet definisan kao zbir početnog ekscentriciteta eI i ekscentriciteta drugog reda e2: etot = e1 + e2 = e1 + 0.......... onda se pomeranje može sračunati korišćenjem Mohr-ove analogije ili numeričkom integracijom. dakle......37) Ranije je (3........................ za sada nepoznate....... (3..4 ⋅ κ 0 ⋅ l 2 = 0.... količine i rasporeda armature u preseku date geometrije (m-n-k veza)... krivine preseka u uklještenju (κ0): e2 = 0.... Linijski elementi momentima savijanja odgovara nelinearna raspodela krivina preseka.......... U nastavku će bezdimenzio- 2 2 117 .... egzaktnog.......... u bezdimenzionalnom obliku: etot e1 e d  l0  l  = + 0.... Pomeranje vrha konzole – materijalna nelinearnost Umesto ovakvog... Ako je stub visok i pritisnut.1 ⋅ κ 0 ⋅ l02 . (3.36) 0 0 l l Ako se zna zakon promene krivine preseka u funkciji veličine momenta savijanja...1 ⋅ k0 ⋅ ⋅   ..1 ⋅ κ 0 ⋅ d ⋅  0  = 1 + 0... može se iskoristiti iskustvo teorije elastične stabilnosti kojim se oblik deformisane ose stuba može dovoljno tačno aproksimirati sinusnim zakonom. Ovo je pretpostavka model-stub postupka............ d – visina poprečnog preseka stuba........ tada se proračun u principu sprovodi iterativno........... treba rešiti iz Teorije konstrukcija poznati integral: a = ∫ M ( x ) M ( x ) / EI ( x ) dx = ∫ M ( x ) κ ( x ) dx .....

Ovo znači da bi 118 .. Presek linije spoljašnjeg i unutrašnjeg ekscentriciteta spoljašnjeg Sl................... Podelimo li sada bezdimenzionalnu m–n–k vezu bezdimenzionalnom normalnom silom n. svešćemo M–N–κ vezu na isti oblik bezdime bezdimenzionalnosti: m M e .. 140)...40) daje zakon promene unu unutrašnjih sila poprečnog preseka (Sl... dok kriva (3... kritičnom preseku se povećava dok ne bude zadovoljena ravnoteža spoljašnjih i unu unutrašnjih sila. Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti... Ovim slučajem je definisan minimalni koefic citeta (Sl. odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg ekscentriciteta (Sl.. 140 Pod uticajem spoljašnjeg opterećenja krivina u kr Sl........ (3. 141. b)....... Sl.. te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije...... Na Sl.... 140 to je prikazano presekom krive unutrašnjeg i prave spoljašnjeg opterećenja...... Gr Granični slučaj odgovara situaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu unutrašnjeg ekscentriciteta ( 141b).13...... d e1 → e1 d Na dijagramu etot-k0. ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg a).40) = = = f ( k 0 ) . n N ⋅d d Sada prava (3..... 140.. novembar 2010 nalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za stvarne eksce ekscentricitete: etot → etot ........ potrebna količina armature u preseku. d e2 → e2 ..... tj.39) daje zakon promene spoljašnjeg opterećenja za presek u uklješt uklještenju u funkciji krivine tog preseka...... Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj vrednosti krivin k0’ koja krivine odgovara jednakom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost momenata savijanja).. koeficijent armiranja preseka.. momenta savijanja....Betonske konstrukcije – radna verzija .... 141a)......... linija promene ukupnog ekscentriciteta je prava i raste sa promene porastom promenljive krivine....

1. svojstveno i prirodno monolitno izvoñenim armiranobetonskim konstrukcijama je značajno uticala na ovo.. Sl. monolitna. Okvir (prost okvir) je element koji čine dva stuba povezana gredom na način da je izmeñu elemenata ostvarena kruta. 143. Za druge tipove nepomerljivih stubova (stubovi koji nisu konzole) bez poprečnog opterećenja. prikazane su na Sl. transverzalnih i/ili aksijalnih sila sa jednog na drugi element.3. pravolinijskim ili poligonalnim gredama. veza.3. 142). Primena model-stub metode je ograničena. Izdvajanje model–stuba 3. Činjenica da je ostvarivanje monolitne veze elemenata. 142. ali i u praktično svim drugim vrstama armiranobetonskih konstrukcija.. prema PBAB87. na nepomerljive stubove sa vitkošću manjom od 140 (maksimalna dozvoljena vitkost AB elemenata). Karakteristični primeri okvirnih sistema 119 . Okviri se najčešće primenjuju u konstrukcijama zgrada i hala. UVOD Okvirni sistemi su meñu najčešće korišćenim konstruktivnim elementima kod armiranobetonskih konstrukcija. 143. a ne samo kontrole usvojene armature.3. Linijski elementi iterativnim postupkom po količini armature mogao da se reši problem dimenzionisanja stuba. Sl. Linearno promenljivi moment prvog reda se mogu zameniti ekvivalentnim konstantnim momentom duž ose stuba. Različite dispozicije prostih okvira sa vertikalnim ili kosim stubovima.čija je visina jednaka polovini dužine izvijanja (Sl. OKVIRNE KONSTRUKCIJE 3. horizontalnim ili nagnutim.konzola . za "model-stub" se može usvojiti polovina "zglobno" vezanog dela stuba (deo stuba izmeñu tačaka infleksije) . kojom je omogućen prenos momenata savijanja.

za manja. moment savijanja. Sa stanovišta konstruktivne racionalnosti prednost je na strani uklještenih okvira. postiže se. Nepomerljivost temelja (Sl. horizontalna sila i. Sa druge strane. Sl. takozvano okvirno dejstvo: pod dejstvom vertikalnog opterećenja sa grede se.13. budući da se njima obezbeñuje minimalan utrošak materijala. na primer. a osnovni tipovi su okvir na tri zgloba. što za posledicu ima manje apsolutne vrednosti momenata savijanja u gredi (Sl. Opet uslovi fundiranja ili karakteristike tla. zbog čega moraju biti krući. mogu usloviti primenu dvozglobnih ili statički odreñenih. ali i neki drugi faktori. sistema. 120 . trozglobnih. horizontalna nepomerljivost oslonaca je uslov okvirnog dejstva. te nepomerljivim osloncima. prenose i momenti savijanja. 145). eventualno. kada je potrebno neutralisati utucaje izazvane. takoñe. Sl. Dalje. u povoljnijem položaju od odgovarajuće proste grede. Statički sistemi prostih okvira Očigledno. 144. neravnomernim sleganjem oslonaca. na stub. greda prima i odreñenu aksijalnu silu. Okvirno dejstvo U statičkom smislu okviri mogu biti statički odreñeni ili neodreñeni. Postiže se konstruisanjem temelja u koje su stubovi uklješteni ili s njima zglobno nepomerljivo vezani. čime je. osime vertikalne. stubovi su sada izloženi i savijanju. ili povezivanjem temelja zategom. Ovo poslednje je slučaj kod konstrukcija fundiranih na tlu lošijih karakteristika ili kod okvira izloženih velikim temperaturnim opterećenjima. za veća horizontalna opterećenja (sada se zategom primaju horizontalne komponente. Na temelje se time prenosi. 144). 145. novembar 2010 Zahvaljujući krutim vezama grede i stuba. a na tlo se prenosi samo vertikalna reakcija). okvir na dva zgloba i uklješteni okvir (Sl.Betonske konstrukcije – radna verzija . 146) se obezbeñuje trenjem preko kontaktne površine temelja i tla.

prikazani na Sl. Tako.3. 148). Karakteristični primeri okvira kod industrijskih hala Kao specijalan slučaj ravanskih okvirnih sistema mogu se javiti i zatvoreni okviri. 150. Brodovi i spratovi okvira Sl. „razigravanjem“ dispozicije (Sl. podzemnih 121 . 149. cevi. tunela. Linijski elementi Sl. 148. jednospratni ili višespratni (Sl. 146. zavisno od broja polja i broja etaža. a u funkciji načina oslanjanja i veze sa temeljima. Sl. Sl. To je često slučaj kod analize konstrukcija silosa. kao i meñusobne veze pojedinih okvira. mogu se delovi konstrukcija formiranih od površinskih elemenata statički tretirati kao zatvoren okvir. 150. Zglobovi u okvirnim sistemima Sl. Zatvoreni okvirni sistemi Mogu biti formirani od linijskih elemenata ili. sa zglobnim vezama ili kombinovani (Sl. 147. 149a) ali i umetanjem zglobova. 147). mogu biti sa krutim. okviri mogu biti jednobrodni ili višebrodni. što je češći slučaj. Nepomerljivost oslonava Složeni okvirni sistemi (takoñe ih zovemo okvirima) se formiraju povećanjem broja etaža i/ili brodova (polja).

Jednospratni prostorni okvir industrijske hale Ekonomičnost jednospratnih ramovskih konstrukcija izvedenih u armiranom betonu ide do raspona od oko 25m. za veće.Betonske konstrukcije – radna verzija . novembar 2010 prolaza. Sl. Prostorni rad. odnosno T ili I oblika preseka. Izdvajanje zatvorenih okvira iz površinskih konstrukcija Okvir. 153. Prostorne ramovske konstrukcije Ovo se najčešće čini povezivanjem stubova gredama u dva ortogonalna pravca. Sl. Ovakve. za grubu kontrolu ili za orijentaciju.. konstrukcije velike dužine u odnosu na dimenzije preseka dozvoljavaju izdvajanje preseka jedinične dužine forme zatvorenog okvira. 152). pogodno je prostorne okvire svesti na pojedinačne ravanske. Iako danas primena softvera za strukturalnu analizu obezbeñuje brz proračun uticaja u prostornim okvirima.13. 151). 122 . a relativno retko (montažne konstrukcije) se projektuju razuñenih oblika preseka. 151. Stubovi se najčešće projektuju pravougaonog preseka. a označavanjem podužnih i poprečnih okvira je asocirana ravanska dekompozicija prostornog sistema. prenosi opterećenje u svojoj ravni. mogućnost prijema opterećenja proizvoljnog pravca. postiže se formiranjem prostornih okvira. načelno. Na Sl.. Sl. Gredni elementi se konstruišu pravougaonog preseka za manje raspona. 153 je prikazana prostorna okvirna jednospratna konstrukcija karakteristična za industrijske hale. 152. (Sl. najčešće prizmatično oblikovane. ali raspored stubova može usloviti i ramove drugačijih dispozicija (Sl.

154. Sve ovo vodi zaključku da uticaji odreñeni primenom teorije elastičnosti mogu biti prihvaćeni samo kao približni. Pri formiranju proračunskog modela. „reñanjem“ jednospratnih okvira jedan na drugi. izvesno je da se grede i stubovi okvira meñusobno razlikuju u stepenu isprskalosti. deo opterećenja je aktivan i pre formiranja kompletne konstrukcije.3. ali praktično upotrebljivi. Ivični stubovi i kraj grede mogu. Iako su danas (zbog razvoja računarske tehnike) od sve manjeg značaja. a geometrijske karakteristike koje se modeliranim elementima pridružuju najčešće odgovaraju homogenim betonskim presecima. a veze elemenata. a i granični uslovi predstavljaju samo grubu idealizaciju stvarnih uslova fundiranja. Modeli približnog proračuna Za horizontalna dejstva. raspodela uticaja je odreñena odnosom krutosti greda i stubova (Sl. Ne samo to. za sistemske linije se usvajaju težišne linije elemenata. su najčešće krute. orijentacije radi. Tačnije rezultate obezbeñuje složeniji model na shemi Sl. njihovim zglobnim ili krutim povezivanjem u prostornu konstrukciju. Grede male krutosti vode situaciji u kojoj se veći deo momenta spoljašnjih sila prihvata uklještenjima. zajedno sa površinskim elementima.2. biti proračunati korišćenjem jednostavnog modela na Sl. te da već pri eksploatacionom opterećenju dolazi do odreñene preraspodele uticaja u odnosu na rešenja teorije elastičnosti. 154c. Meñutim.3. načelno. zbog monolitnog načina izvoñenja. za vertikalna dejstva. Sl. Za novije vreme je karakteristična primena softverskih alata. te prostorno modeliranje ramovskih konstrukcija. a manji spregom sila. i obrnuto. uticajno. DIMENZIONISANJE PRORAČUN I DIMENZIONISANJE OKVIRA Proračun uticaja u elementima okvirnih konstrukcija se sprovodi uobičajenim metodama teorije elastičnosti. za grubu analizu uticaja u pojedinim elementima. 155). 3. Tako. 123 . kruta veza stuba i grede može biti zanemarena i greda tretirana kao kontinualna. Linijski elementi Višespratne okvirne konstrukcije se najviše primenjuju u konstrukcijama različitih vrsta zgrada i formiraju se. tečenje i skupljanje dodatno pospešuju preraspodele uticaja. Uobičajeni rasponi u konstrukcijama zgradarstva se kreću u granicama 4 do 10m. 154b. a samim tim i u krutosti. mogu poslužiti približne praktične metode.

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 155. Uticaj odnosa krutosti greda i stubova na raspodelu momenata savijanja u stubovima

Dimenzionisanje elemenata okvira u potpunosti odgovara postupcima za dimenzionisanje grednih elemenata i stubova. Sprovodi se prema odreñenim vrednostima uticaja (presečnih sila). Prostorno modelirane konstrukcije se, u opštem slučaju, karakterišu koso savijanim stubovima. 3.3.3. ARMATURE NASTAVLJANJE ARMATURE STUBOVA

Na delu stuba na kome se nastavlja podužna armatura broj uzengija treba udvostručiti tako da njihovo rastojanje ne prelazi 7.5 prečnika najtanje podužne šipke, niti 15cm (Sl. 156). Ove uzengije treba da budu preklopljene preko kraće strane, a uloga im je prijem zatežućih horizontalnih sila.

Sl. 156. Progušćenje uzengija stuba na mestu nastavka podužne armature

Nastavak armature stuba se najčešće izvodi preklapanjem, neposredno iznad meñuspratne konstrukcije. Radi izvoñenja nastavka potrebno je predvideti ankere čija dužina iznad meñuspratne konstrukcije odgovara dužini preklopa ili potrebnoj dužini za izvoñenje zavarivanja (Sl. 157a). Ukoliko je stub više etaže manjih dimenzija preseka, propuštanje donjih šipki u gornji stub je moguće samo ukoliko nagib povijanja ne prelazi 6:1 (Sl. 157b). U suprotnom, potrebno je predvideti posebne ankere za nastavljanje armature (Sl. 157c).

124

3. Linijski elementi

Sl. 157. Nastavljanje armature stubova iznad meñuspratne konstrukcije

3.3.4.

KONSTRUKCIJA ČVOROVI OKVIRNIH KONSTRUKCIJA

Postizanje krute veze elemenata u okvirnim konstrukcijama je odreñeno pravilnim proračunom i armiranjem čvorova. Potrebno je obezbediti da nosivost čvorova bude jednaka nosivosti priključnih elemenata, a takva da do krtog loma čvora ne doñe pre nego što se u vezanim elementima razviju plastične deformacije (plastični zglobovi). Pojedini čvorovi mogu biti izloženi dejstvu alternativnih momenata, što ih čini predmetom detaljnije analize. Jednostavno armiranje bez nastavaka armature u čvoru, kao i dobar kvalitet i ugradnja betona su osnov dobrog ponašanja čvora u eksploataciji. U nastavku su zasebno razmatrani karakteristični čvorovi okvirnih konstrukcija. Poseban problem predstavlja analiza čvorova u situacijama kada su opterećeni cikličnom opterećenju i rasterećenju, kao što je slučaj pri delovanju seizmičkog opterećenja. Principi za ovo vezani su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na aseizmičko projektovanje višespratnih zgrada. 3.3.4.1. Spoj krajnjeg stuba i krajnje grede Kod ugaonih čvorova okvirnih sistema opterećenih na način da im je spoljašnja strana zategnuta (što je slučaj, na primer, za gravitaciona opterećenja), ispitivanja su pokazala veliku koncentraciju napona pritiska na unutrašnjoj ivici, te maksimalna zatezanja locirana bliže neutralnoj osi nego spoljašnjoj ivici preseka (Sl. 158).

Sl. 158. Naponsko stanje u čvoru i oblikovanje čvora sa vutama

Efekat koncentracije napona pritiska je moguće značajno ublažiti konstruisanjem vuta (pravolinijskih ili krivolinijskih, Sl. 158). Potreba za vutama ove vrste raste sa povećanjem momenta u čvoru, te sa krutošću stuba u odnosu na gredu.
125

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 159. Skretne sile, lokalni naponi i armiranje čvora

Zategnuta armatura se kroz čvor vodi neprekinuta i povija se po odreñenom poluprečniku. S jedne strane, ovaj poluprečnik mora biti takav da zadovolji uslove pravilnog oblikovanja armature. U skladu s tim, treba primetiti da bi izbor velikih profila armature moga orezultovati poluprečnicima kojima bi nosivost čvora, zbog „spuštanja“ armature po visini preseka, mogla biti bitno narušena. Sa druge strane, povijanje zategnute armature po luku izaziva skretne sile, kojima armaturna šipka lokalno napreže okolni beton (Sl. 159). Zato, poluprečnikom povijanja (veći poluprečnik – manje skretne sile – kotlovska formula) mora biti obezbeñeno da lokalni naponi pritiska nisu prekoračeni. Na Sl. 160 je prikazan model čvora. Ovako, idealizovano, posmatrano, glavni naponi su u pravcima dijagonala čvora, a u jezgru čvora se javlja čisto smicanje. Zatežuće sile u armaturi i pritiskujuće u betonu daju dijagonalnu rezultantu

2 ⋅V , koja izaziva cepanje u upravnom pravcu ukoliko je dostignuta

zatežuća čvrstoća betona.

Sl. 160. Proračunski model čvora - naponi cepanja u betonu izazvani skretnim silama

Sl. 161. Armiranje čvora sa obezbeñenjem od cepanja

126

164b. za prijem sila cepanja. horizontalnim delovima. 164a) je idealno. U tom smislu. bilo po pitanju dužine. Zategnuta unutrašnja strana čvora Bolju nosivost je moguće obezbediti upravo dovoljnim dužinama sidrenja zategnute armature i njenim povijanjem na način da uteže čvor. ograničeno na manje armaturne profile. 161). 162). Sa stanovišta analize i armiranja ovo je znatno nepovoljniji slučaj. da im je unutrašnja ivica zategnuta (Sl. pozitivni momenti mogu da budu veći od negativnih koji odgovaraju gravitacionom. zavisno od smera horizontalnog opterećenja. zbog poluprečnika povijanja. 127 . čvor može biti i dodatno armiran čelikom (mrežom). ukrućuju čvor i. Sl.3. Posebno je to slučaj (Sl. te da ceo čvor dovedu u stanje zategnute unutrašnje ivice. Radijalno postavljene uzengije učestvuju u prenosu pritiska. u ovako armiranim čvorovima se formiraju prsline i stvaraju mogućnosti za odvajanje pritisnutog dela. u tim situacijama čvor će naizmenično biti zatezan na spoljašnjoj i na unutrašnjoj strani. ali je. Jasno. 162. kada je zategnuta spoljašnja ivica. Već za mali nivo opterećenja. 163. na mestu posmatranog čvora. Linijski elementi U cilju predupreñenja formiranja dijagonalne pukotine. prihvataju poprečne sile cepanja (Sl. mogu biti u situaciji. Sličan efekat obezbeñuje i način armiranja dat na Sl. Sl. 163) kada zategnuta armatura nije pravilno usidrena. u dva ili tri reda obično. Pojedina ispitivanja su pokazala da je nosivost ovako opterećenog čvora može biti znatno manja od prethodnog. Ukoliko je horizontalno opterećenje velikog intenziteta. bilo načina (ne obuhvata čvor). korišćenje armaturnih petlji (Sl. Vertikalno i horizontalno opterećen uklješteni okvir Horizontalno opterećeni okviri.

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 164. Pravilno armiranje čvora sa pozitivnim momentom

Dalje povećanje nosivosti čvora, u smislu približavanja nosivosti priključnih elemenata, moguće je postići dodavanjem kose armature (Sl. 164c). Preporučuje se (Evrokod) da količina dodatne kose armature (Asv) bude bar polovina veće od armatura

As1, za slabije armirane elemente (koeficijent armiranja manji od 1%), odnosno da joj
bude jednaka za jače armirane preseke (Sl. 165).

Sl. 165. Kosa armatura kod čvora opterećenog pozitivnim momentom

Ako za ovaj slučaj opterećenja čvora formiramo idealizovani proračunski model (Sl. 166), opet se može konstatovati da su glavni naponi dijagonalnog pravca, suprotnog znaka od onih na Sl. 160. Ako se, dodatno pretpostavi (potvrñeno ispitivanima) da su naponi zatezanja raspodeljeni po paraboličnom zakonu i da deluju na širini bliskoj 0.8 visine preseka, može se proračunati i maksimalni zatežući napon, te armatura potrebna za njegovo prihvatanje, ukoliko je veći od zatežuće čvrstoće betona (Asd na Sl. 167).

Sl. 166. Proračunski model

Na Sl. 167 su prikazani pravilni načini armiranja čvora opterećenog pozitivnim momentom i čvora opterećenog momentima alternativnog znaka.

128

3. Linijski elementi

Sl. 167. Armiranje čvora koji je ili može biti zategnut po unutrašnjoj ivici

Sl. 168. Armiranje kolenaste grede

Slična situacija se javlja i kod kolenastih delova grednih elemenata. Način prihvatanja pozitivnih momenata armaturom je, ovde, zavisan od ugla koji priključni elementi zaklapaju (Sl. 168). Za uglove bliske 180° (veće od 160°) dozvoljava se neprekinuto voñenje zategnute armature. Nepovoljan uticaj skretnih sila (težnja odvaljivanju zaštitnog sloja betona) se predupreñuje njihovim prihvatanjem dovoljnom količinom uzengija. Za uglove manje od 160°, armiranje odgovara armiranju prethodno analiziranih ugaonih čvorova opterećenih pozitivnim momentom savijanja. 3.3.4.2. Spoljašnji i gornji čvor Na Sl. 169 su prikazani, uz detalje klasičnog armiranja, karakteristični oblici i smerovi dijagrama momenata savijanja za spoljašnje i gornje čvorove okvirnih konstrukcija. Nosivost spoljašnjeg čvora može biti narušena bilo dostizanjem čvrstoće prionljivosti izmeñu betona i armature (Sl. 170a), bilo dostizanjem zatežuće čvrstoće betona u jezgru čvora.

129

Betonske konstrukcije – radna verzija - 13. novembar 2010

Sl. 169. Momentni dijagrami u spoljašnjem i gornjem čvoru

Mala čvrstoća prionljivosti je karakteristična za gornju zonu grede neposredno uz čvor, gde se očekuje pojava prsline, ali i gde je i beton lošiji. Veliki naponi prijanjanja pojavljuju se izmeñu armature stuba i betona u području čvora. Sile, zatezanja i pritiska, Fs2g+Fs1d prenose se prijanjanjem na visini ne većoj od visine grede hb. Malu visinu grede prate veliki naponi prijanjanja, te vertikalne pukotine (trend odvaljivanja zaštitnog sloja) sa spoljašnje strane čvora. Otud, mala visina grede može biti uzrokom male nosivosti čvora.

Sl. 170. Naponsko stanje u čvoru

Sa druge strane, pod dejstvom sila na čvor, pojavljuju se približno dijagonalni glavni naponi zatezanja i pritiska (Sl. 170b). Ovi zatežući relativno brzo dostižu zateznu čvrstoću betona, što ima za posledicu formiranje dijagonalne prsline. U cilju prevencije ovih pukotina, eksperimentalno je pokazano, od najvećeg značaja su gusto postavljene horizontalne zatvorene uzengije u čvoru (Sl. 171a, b, c).

Sl. 171. Armiranje spoljašnjeg čvora

Zategnuta, gornja, armatura grede može biti usidrena u stub (Sl. 171a), ali je ovo povezano sa problemima izvoñenja, zbog prekida betoniranja neposredno ispod
130

Sl. koji odgovara visokim intenzitetima horizontalnog dejstva. rešenja prikazana na slikama Sl. 173. Kruta veza stuba i temelja Na Sl. iako je ovo. U prvom slučaju dato je uklještenje stuba u nearmirani temelj preko temeljnog jastuka.4. potrebno prihvatiti posebnom armaturom. Sl. Linijski elementi grede. 3. veza 3.4. 173 prikazani su detalji armiranja stuba uklještenog u temelj. Ovi drugi su. bez povijanja iz stuba u gredu (Sl. Veza temelja i stuba 131 . a u drugom klasični primer uklještenog temelja. izvoñački posmatrano. kako je pokazano. Proračunski model Najefikasniji način prijema napona zatezanja u čvoru podrazumeva propuštanja kroz čvor uzengija i stuba i grede. razlog pojavi pukotina. Podužna armatura optimalno neprekinuta prolazi pravo kroz čvor.3. 172b). 171b i c mogu biti razmatrana kao alternativa.3. zbog delovanja sila na čvor. 172 je prikazan najnepovoljniji slučaj opterećenja unutrašnjeg čvora. njih je. vrlo zahtevno. Unutrašnji čvor Na Sl.3. I ovde.4. u njegovom jezgru se javljaju dijagonalno orijentisani glavni naponi pritiska i zatezanja. zbog malih zatežućih čvrstoća betona. Otud.3. 172. Ukoliko se na spoju temeljnog jastuka i temelja mogu pojaviti i zatežući naponi.

Prekid betoniranja ne sme biti u samom zglobu.. KONSTRUKCIJAMA ZGLOBOVI U OKVIRNIM KONSTRUKCIJAMA Zglob (momentni zglob) je mesto u armiranobetonskoj konstrukciji koje dozvoljava relativnu rotaciju delova sa njegove dve strane.. a visina zgloba se ka krajevima postepeno povećava za.3.. kao i širina preseka tačkastog zgloba se usvajaju u sledećim granicama.. Linijski zglob dozvoljava rotaciju samo u jednom pravcu.. Pravi zglobovi se projektuju naglim suženjem poprečnog preseka (najčešće stuba). ne manji od 15cm: 1 1 1 1 d 0 =  ÷  ⋅ d ≥ 15cm .. 176). Način ostvarivanja zglobova Zavisno od toga kakvu rotaciju omogućuju... Izložen je uticajima aksijalne i transverzalne sile (ne i momenta savijanja)..... Sl... 174.. (3.. 175.. 132 . Grlo zgloba se projektuje zaobljeno. u poreñenju sa susednim elementom (Sl.. Može biti projektovan u cilju smanjenja stepena statičke neodreñenosti konstrukcije ili postizanja statički odreñenih sistema (Sl......41)  4 3  4 3 dok se visina zgloba (t) redovno usvaja kao petina manje dimenzije poprečnog preseka... može biti ostvaren naglim suženjem poprečnog preseka na maloj dužini elementa (pravi zglob) ili se sličan efekat može ostvariti i promenljivom visinom preseka elementa. Primena zglobova Sl. dok je tačkasti ekvivalent sfernom zglobu... ukupno. Visina poprečnog preseka zgloba.. novembar 2010 3. 177a. Načelno.. te izborom preseka malog momenta inercije.13. kako bi se omogućilo lakše uklanjanje oplate...Betonske konstrukcije – radna verzija ... 175). b0 =  ÷  ⋅ b ≥ 15cm . 174). 1 do 2cmm.5. . zglobovi mogu biti linijski i tačkasti (Sl.. kako je prikazano na Sl..

... Apsolutnim ograničenjem lokalnog napona sprečava se obračunavanje prevelike angažovane površine... Pravi zglob – geometrija Zglob mora biti kontrolisan u smislu zadovoljenja lokalnih napona pritiska.. Podužna armatura stuba se dodatno obavija ukosnicama koje prate njegovo donje čelo. (3. odnosno linijski zglob: f0 = f B ⋅ Ab0 i Ab1 Ab1 A ≤ 1. podužnu armaturu zgloba treba obuhvatiti i unutrašnjim uzengijama (Sl. zglob se... 179). 177. Kontrolisan na lokalna pritiskujuća naprezanja...42) Ab 0 Ab 0 površina preseka suženog i nesuženog dela (Sl. f0 = f B ⋅ 3 b1 ≤ 1. Usvajaju se tanji profili. kao pritisnut.0%).6 ⋅ fbk ... lokalna čvrstoća definisana je na sledeći način.dvoosnog) stanja pritiska.. 177b). Linijski i tačkasti zglob Sl. Čvrstoća betona pri lokalnom pritisku (f0) je veća od čvrstoće pri pritisku betonske kocke – marke betona (fbk)...8 do 1.. Razlog ovome je sprečenost bočnog deformisanja okolnim betonom (ekvivalent utegnutosti preseka) i. Saglasno Pravilniku.. formiranje troosnog (kod linijskih ..3..... koji moraju biti gusto utegnuti preklopljenim uzengijama. armira minimalnom količinom podužne armature (0. Linijski elementi Sl... posledično.... 176.. 133 . Sl.. za tačkasti..6 ⋅ fbk . 178.. U slučaju većih intenziteta aksijalne sile....

.. potrebno je projektovati i kosu armaturu za prijem smicanja38. tj.. . Saglasno pravilniku...... 38 134 ...... .........13... Njen oblik je prikazan na Sl.... Potrebna količina ove armature se odreñuje iz celokupne transverzalne sile: Aak = Tu .......Betonske konstrukcije – radna verzija . to se njena granična vrednost odreñuje sa Menager-ov zglob......... Ukoliko je zglob opterećen transverzalnom silom visokog intenziteta.......75Nu.. novembar 2010 Sl.. te u obliku armaturne mreže ili zmijaste armature na strani temelja..... ... te moraju biti obezbeñeni armaturom..... kada je transverzalna sila veća od 0. koji mogu prouzrokovati cepanje betonskih elemenata...... (3....44) 2 ⋅ sin α ⋅ σ v 37 Kako je sila posledica pritiskujućih napona........... 178................. armaturu je potrebno proračunati iz granične zatužeće sile37 deinisane na sledeći način:  d  Z Z u = 0......... Armiranje zgoba i okolnih elemenata U pravcu upravnom na pravac rasprostiranja napona pritiska.43) σv  d1  Ova armatura se obezbeñuje u obliku progušćenih uzengija na strani stuba. 178b.... (3... maksimalnim vrednostima parcijalnih koeficijenata... javljaju se zatežući naponi (sile cepanja).............3 ⋅ N u ⋅ 1 − 0  ⇒ Aa = u ..........

i štapovi ispune – dijagonale i. 179. UVOD. uzajamnim oslanjanjem dva kratka elementa.3. vertikale (Sl. 180). Rešetkast nosači: elementi i geometrija Odlikuju se malim utroškom betona i komplikovanom oplatom. U zgradarstvu. Sl. REŠETKASTI NOSAČI 3. 180.4. kada su troškovi proizvodnje kompenzovani uštedom u materijalu. Nalaze primenu u konstrukcijama zgradarstva. Armiranje Gerber-ovog zgloba Zglob u grednom elementu može biti izveden kao Gerber-ov. 181. kao glavni krovni nosači.4. Armiranje i proračun su povezani sa projektovanjem kratkih elemenata (Sl. zbog čega se primenjuju za savladavanje većih raspona. NOSAČI 3. i kod mostovskih konstrukcija. 181). gde se koriste kao glavni nosači.1. Armiranje zgloba Sl. Linijski elementi Sl. Formiraju je pojasni štapovi – štapovi gornjeg i donjeg pojasa. ne neophodno. PRIMENA Rešetkasti nosač se formira od niza štapova povezanih u čvorovima u stabilnu strukturu. rasponi su uobičajeno izmeñu 15 i 30m. 135 .

te samom konfiguracijom strukture. kao i od stinjenosti. kod armiranobetonskih rešetkastih nosača. kako je pokazano na Sl. U suprotnom. Iako su. 182c). neophodno je kontrolisati stabilnost rešetke u fazi montaže. te preduzeti privremene i/ili konstruktiv136 . to je od značaja obezbediti sigurnost od njegovog prevrtanja u fazi montaže. veze izmeñu štapova su krute. po pravilu. Za mostovske rešetkaste nosače su karakteristična polumontažna ili monolitna rešenja. Oblik rešetke zavisi od nagiba krovne površine (štapovi gornjeg pojasa se obično projektuju u nagibu koji prati nagib krovne ravni). u odnosu na gredni. u pojasnim štapovima na način da manjim vrednostima stinjenosti (rešetke manje visine) odgovaraju veće sile (manji krak unutrašnjih sila). No. Kod krovnih konstrukcija.2. mogu biti pritisnuti ili zategnuti. Sl. 182a. konkurentnim drugim vrstama nosača. GEOMETRIJA Odnos ukupne visine rešetke (H) prema rasponu (L) naziva se stinjenost rešetke. kada krovni pokrivač opterećuje donji pojas nosača (Sl. a štapovi ispune. b). montažni elementi. Mali utrošak materijala čini ih racionalnim elementima i. novembar 2010 Rešetkasti nosači u zgradarstvu su. a mogu da se proizvode prefabrikovane u celini ili u delovima. Pri tome. Za raspone preko cca. donjeg zatezanju. štapovi gornjeg pojasa su izloženi pritisku. izborom odgovarajućih oblika i dimenzija poprečnih preseka. zavisno od orijentacije. čime se izbegavaju neprijatni prodori štapova kroz krovni pokrivač (prokišnjavanje). stinjenost ovih nosača se kreće u rasponu od 1/10 do 1/7. 182. 3. Uobičajeno je da se svi štapovi krovne rešetke projektuju unutar zatvorene prostorije (Sl.13. popravilu. ali i eksploatacije. Retko. eliminišu nejednaka temperaturna dejstva na štapove i postiže bolji estetski efekat. pre svega. rešetka može biti postavljena i izvan gabarita korisnog prostora. visinskog položaja krovnog pokrivača u odnosu na rešetku. anuliraju ovaj benefit. Mogu se projektovati kao armiranobetonske ili prednapregnute. 182a. u situacijama kada postoji mogućnost (ako ne postoje visinska ograničenja. 15m. Oblici rešetkastih nosača Kako su rešetkasti nosači montažni elementi. troškovi oplate. i obrnuto. rešetkastim nosačem je. Stinjenost opredeljuje nivo uticaja. štapovi rešetke su pretežno aksijalno opterećeni. u polju navedenih raspona.4. kada još nije pričvršćen za ostatak konstrukcije (na primer vetrom upravnim na ravan rešetke). Zato je izborom oblika zgodno obezbediti da se ravan oslanjanja rešetke nalazi iznad težišta ukupne njene mase. moguća ušteda čelika i do 40%. te ako postoje dovoljno snažne dizalice) za njihovo izvoñenje.Betonske konstrukcije – radna verzija .

a. Zategnuti pojas. kao na Sl. Kod krovova na jednu vodu ili. krovno opterećenje se na rešetkasti nosač prenosi kao ravnomerno raspodeljeno. uopšte. često se njima ne obezbeñuje dovoljno mali razmak čvorova. Po pravilu. Čvor treba da bude bez oštrih ivica kako bi se izbegli nepovoljni uticaji koncentracije napona. U tom slučaju. na rešetkasti nosač. 183. Alternativno. treba projektovati pravim. koriste se najčešće laki krovni pokrivači koji se oslanjaju na sistem paralelno postavljenih rožnjača.3. a stubovi na koje se oslanja se rade različitih dužina. 182b). U ovom slučaju opterećenje se sa pokrivača prenosi na rožnjače. 184. 183. mogu se koristiti i montažne betonske ploče ili ploče od lakog betona. poželjna je struktura u kojoj su dužištapovi zategnuti. generalno. Sl. pak. čvor treba da ima širinu najšireg štapa (Sl. Čvorovi rešetke se oblikuju tako da se ose svih štapova koji se u jednom čvoru sustiču seku u jednoj tački (centrisanje štapova). U slučaju da se u čvoru sustiču štapovi različitih širina. Linijski elementi ne mere kojima se ona (stabilnost) obezbeñuje. čime je. zbog čega valja uskladiti razmak rožnjača sa razmakom čvorova rešetke. najčešće armiranobetonskih i/ili prednapregnutih. najčešće) je obezbeñen od preturanja u eksploatacionoj fazi. Iako su rešetke sa trougaonom ispunom estetski prihvatljivije. rešetkasti nosač povezan rožnjačama sa drugim elementima krovne konstrukcije (drugim rešetkastim nosačima. a oslanjaju se na rešetkaste nosače. zbog nepovoljnog uticaja skretnih sila. pojasevi se najčešće projektuju kao paralelni (Sl. Potreba za vertikalama uzrokovana rasporedom rožnjača Takoñe. moguće postići i statičke pogodnosti (oblik potporne linije). dijagonalne štapove valja projektovati u nagibu što bližem uglu od 45°. Štapovi pritisnutog pojasa se mogu projektovati promenljivog nagiba. a kraći pritisnuti (zbog izvijanja). osim praćenja krovne ravni. umesto rožnjača. Kao krovni pokrivači kojima se zatvara krovna ravan. kod „jednovodnih“ rešetki. pa je neophodno projektovati i vertikalne štapove ispune. Pri odreñivanju oblika ispune i razmaka čvorova rešetke poželjno je imati situaciju u kojoj se koncentrisano opterećenje sa krova na rešetku prenosi u njenim čvorovima. kojima se savladava raspon dva rešetkasta glavna nosača. a dalje. kod štapova ispune. Sl. u vidu koncentrisanih sila. Oblikovanje čvora rešetkastog nosača 137 . 197).

ako ničim onda sopstvenom težinom. Ipak. nema potrebe za ovom vrstom pojednostavljenja proračuna. prednost imaju rešetkasti nosači kojima su svi štapovi (i pojasni i štapovi ispune) jednake širine (Sl. jednostavnih oblika preseka. dok se. Često se ovi uticaji savijanja nazivaju sekundarnim. 3. opterećeni i van čvorova. a cilj projektovanja rešetki je njihova minimizacija. Iako je uobičajeno da se. Mogući poprečni preseci štapova pritisnutog pojasa Zategnuti pojasni štapovi su izloženi velikim aksijalnim silama zatezanja. Kao dominantni. Savojnom krutošću van ravni rešetke. 138 . te forsiranjem prenosa krovnog opterećenja u čvorove rešetke. a retko kao kontinualne. Štapovi ispune se biraju pravougaonog ili kvadratnog oblika preseka. UTICAJI Rešetke se najčešće konstruišu kao jednorasponske. štapovi se odupiru bočnom izvijanju.13. Pritisnuti pojasni štapovi su projektuju pravougaonog ili T preseka (Sl. AB rešetkasti nosači tretiraju kao nosači sa zglobno vezanim štapovima. S obzirom da su veze štapova. de facto. rešetke su višestruko statički neodreñene strukture. Oblikovanjem štapa u T obliku moguće je postići oba cilja. Estetski. radi lakšeg izvoñenja. Dominantno su opterećene u svojoj ravni. te od nivoa sekundarnih uticaja (momenti savijanja). danas. statičkim proračunom. u štapovima rešetke se javljaju aksijalni uticaji. rešetkasti nosači su neminovno. krute.4. po dužini štapa. To se postiže izborom preseka štapova sa malom savojnom krutošću u ravni rešetke. kada ni analiza znatno složenijih modela nije problem. Poželjno je da meñusobno budu jednake širine. najčešće pravougaonih. Zbog većih sila. Veći moment inercije u ravni rešetke je logičan izbor u situacijama kada momenti savijanja nisu mali. kao posledica krutih veza u čvorovima. pojasni štapovi su obično većih površina preseka od štapova ispune. Štapove rešetke valja modelirati kruto spojenima u čvorovima. a nedvosmisleno je od interesa umanjiti momente savijanja. 185b). Najčešće se štapovi projektuju konstantnog poprečnog preseka po dužini. kao sekundarni javljaju relativno mali momenti savijanja u ravni rešetke. Sl. a pravougaoni je najjednostavniji) na način da im se minimizira savojna krutost (Sl.Betonske konstrukcije – radna verzija . novembar 2010 Poprečni preseci štapova rešetke zavise primarno od znaka i intenziteta aksijalne sile. Zato se najčešće projektuju pravougaonog preseka (oblik nije od posebnog interesa. 184a). 185). a prenos krovnog opterećenja van čvora.3. može da ima za posledicu potrebu potrebu za većom savojnom krutošću štapa. 185.

kod armiranobetonskih zatega (štapovi donjeg pojasa). ali i. rešetkasti nosači. zbog čega pojedini štapovi u ovoj fazi mogu biti izloženi aksijalnim silama suprotnog znaka od eksploatacionog. S obzirom da je reč o montažnim elementima. poput odgovarajućih stubova.4. prednost ima primena viših marki betona. 202). Zato. te da se koristi pritisna čvrstoća betona. Presek se armira (Sl. Linijski elementi Meñutim. s njima vezano.8 do 1. to problem stabilnosti (izvijanja) postaje aktuelan. Kako se u pojasnim (nekad i u štapovima ispune) realizuju velike sile pritiska. pravilan izbor aksijalnih krutosti pojedinih štapova je od velikog značaja kad je o deformacijama rešetkastog elementa reč. a dimenzije poprečnog preseka pritisnutih štapova birati imajući na umu moguće izvijanje. Za dužinu izvijanja štapa u ravni rešetke uvek. preraspodeli uticaja unutar elemenata samog nosača. Nakon očvršćavanja i skidanja oplate. Rešetkasti montažni elementi se najčešće izvode u horizontalnom položaju. 186. Mnogo većim problemom se može pojaviti izvijanje upravno na ravan rešetke. Sl. bez obzira na krute veze. preko 30 (naravno. 186) minimalnom količinom podužne armatue. Posebno je značajan pravilan izbor aksijalne krutosti zategnutih štapova.0%. ispravljaju se u vertikalni položaj u kojem se vrši njihov transport i montaža. ali za fazu montaže se potrebnim mogu pojaviti mere privremenog obezbeñenja od izbočavanja. dužina izvijanja je cela dužina pritisnutog pojasa. Armiranje poprečnih preseka pritisnutog pojasa 139 . dok se kod prednapregnutih donjih pojaseva najčešće računa sa aksijalnom krutošću bruto betonskog preseka.3. treba usvajati čvorno rastojanje. u meri u kojoj je to limitirano stabilnošću elementa). najčešće. u drvenoj ili čeličnoj oplati. pre svega štapova donjeg pojasa (videti deo kod Lučnih nosača. kao uosatlom svi montažni elementi. ARMIRANJE DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE Preseci pritisnutih pojasnih štapova se. 0. 3. kada pritisnuti pojas nije ničim bočno pridržan. iako poželjno. Iako je opterećenje u fazi montaže malo i isključuje težinu krovnog pokrivača. Pri tome. Sl. čime je i njihovo armiranje odreñeno.4. nalaze u stanju pritiska malog ekscentriciteta. Tako. prihvatanje rešetke najčešće ne odgovara njenom eksploatacionom oslanjanju. aksijalna krutost je bliska onoj koja potiče samo od armature. problem aktuelan u fazi montaže rešetkastog nosača. moraju biti proračunski obezbeñeni i za sve predeksploatacione faze. Naknadnim povezivanjem rešetke sa ostalim elementima krovne konstrukcije problem bočnog izvijanja nestaje (osim ukoliko se krvno opterećenje ne prenosi na donji pojas).

„Zmijasta“ armatura na slici ima funkciju obezbeñenja položaja (i razmaka) šipki podužne armature.. Kako kod zategnutih elemenata krak armature nije od interesa.. 187. Načelno.. Čvor: gornji pojas – vertikala – dijagonala 39 I pritisnuta armatura se sidri... 188. Sl..... 188..... ili talasasto (Sl..... 189). Generalno. Armatura pritisnutog štapa se vodi do teorijskog čvora39....4 ≥ 0...13..Betonske konstrukcije – radna verzija . kako je dato na Sl...45) Na narednim skicama su dati karakteristični detalji armiranja čvorova rešetkastih nosača.... 190 prikazana su armiranja čvora u kojem se sustiču dva zategnuta štapa i pritisnuta vertikala..... poželjno podužnu armaturu rasporeñivati po celoj površini preseka. a ukoliko nije. te vrlo malim momentima savijanja.. Promena pravca sile zatezanja unosi veliku aksijalnu (skretnu) silu u vertikalu. . armaturu je poželjno nastavljati zavarivanjem.... 187. Sl... Sidrenje može biti pravim delom šipke.... po pravilu uz pretpostavljanje simetričnog rasporeda armature po površini preseka.... novembar 2010 Zategnuti pojas se karakteriše velikim intenzitetima aksijalne sile. to je... minimalna armatura pritisnutih štapova može biti odreñena i njihovom vitkošću. Armiranje preseka zatege Aksijalne sile u štapovima ispune su znatno manjih intenziteta. Na Sl.. u skladu sa odredbom Pravilnika kojom se ove dve veličine dovode u vezu: min µ = λ 50 − 0... a opet je reč o presecima koji su centrično ili ekscentrično (mali ekscentricitet) pritisnuti ili zategnuti.. treba izbeći nastavljanje podužne armature.. Dimenzionišu se kao centrično ili ekscentrično (faza malog ekscentriciteta) zategnuti.. Sl...... 140 .... u cilju smanjenja površine poprečnog preseka štapa. Ukoliko je moguće.. konstruisanje armature mora biti takvo da se obezbedi monolitnost i krutost uz što jednostavnije izvoñenje. (3...... sa ili bez kuke... a zategnuta se produžava za dužinu sidrenja..6 .

189. Linijski elementi Sl. Oslonački čvor se karakteriše prostornim stanjem naprezanja usled unosa velik koncentrisanih sila.3. Primenjuju se kao glavni nosači 141 . LUČNI NOSAČI 3.5. Sam donji pojas može biti prednapregnut (Sl. može biti sprovedeno preko ploče za sidrenje (Sl. Zato ga treba armirati u sva tri pravca kako bi se obezbedio od cepanja. Oslonački čvor 3. 191b). 190b). Sl. ukoliko ne postoji dovoljno prostora za razvoj dužine sidrenja.5.1. UVOD. 190. 191.dijagonala Sl. PRIMENA Lukovi su zakrivljeni ili izlomljeni nosači sa konveksnom stranom prema gore i sa nepomerljivim (praktično nepomerljivim) osloncima. Čvor: donji pojas – vertikala . Čvor: donji pojas – krajnja dijagonala – vertikala Usidrenje zategnute armature u oslonački čvor.

time. oblik ose luka je moguće pogodno izabrati na način da se poklapa (da minimalno) sa potpornom linijom opterećenja i. raspon (L) je horizontalno rastojanje oslonaca. kod mostovskih konstrukcija. od uticaja. Na mestu oslanjanja. 3. GEOMETRIJA LUKA I STATIČKI SISTEMI STATIČKI Za poznatu konfiguraciju opterećenja. Sl. što. dok se kod mostovskih konstrukcija retko koriste za raspone manje od 30m (do nekoliko stotina metara). Danas se vrlo često primenjuju lučne konstrukcije sa krutom armaturom (čelični profili ispunjeni betonom visoke čvrstoće). uslova oslanjanja ili nivoa opterećenja. odnosno stalnom i polovini korisnog (prosek minimalnog i maksimalnog eksploatacionog opterećenja). 192. Kako je opterećenje tokom eksploatacije promenljivo.Betonske konstrukcije – radna verzija . to se oblik ose luka prilagoñava uglavnom stalnom opterećenju kod konstrukcija zgradarstva. armiranobetonski luk predstavlja jedan od najracionalnih elemenata u betonskim konstrukcijama uopšte. višestruko prevazilaze raspone od 100m). 192). čime se oslonci odupiru težnji „ispravljanja“ luka. relativno mali momenti savijanja. lukovi mogu biti zglobno nepomerljivo oslonjeni ili uklješteni. stinjenost može biti u širokom intervalu izmeñu 1/16 i 1/2. ukoliko je pravilno projektovane geometrije.2. za novije vreme je karakteristično i montažno izvoñenje lučnih konstrukcija. kod mostovskih konstrukcija. javljaju dominantno sile pritiska i. Pri 142 . učinila lučne elemente još lakšim i racionalnijim i omogućila savladavanje izuzetno velikih raspona (danas. uz vertikalnu. U konstrukcijama zgradarstva se primenjuju za raspone veće od 20m. Ovim.13. da se minimiziraju momenti savijanja. zavisno od statičkog sistema. spajanjem lamela u konzolnom načinu gradnje. Stinjenost lukova u konstrukcijama zgradarstva je uobičajeno u intervalu izmeñu 1/10 i 1/6. novembar 2010 srednjih i velikih raspona industrijskih ili sportskih hala ili drugih objekata visokogradnje. Takoñe. Odnos strele i raspona se naziva stinjenost luka. Elementi i geometrija luka Osa luka je linija koja spaja središta njegovih poprečnih preseka. Ovim se duž luka. Primena betona visokih čvrstoća je. te kao glavni mostovski nosači. a preseci lukova pretežno aksijalno opterete. nepomerljivost oslonaca obezbeñuje postojanje horizontalnih reakcija pri vertikalnim opterećenjima. kada čelična armatura ima i ulogu skele i oplate.5. u novije vreme. a strela (f) je visina luka merena u polovini raspona (Sl. Kod mostovskih sistema. dalje implicira rad preseka u fazi malog ekscentriciteta pritiska i odsustvo prslina. Horizontalna.

194): 143 . Ovo i opredeljuje njihovu primenu na slučajeve kada postoji realna opasnost od pomeranja/razmicanja oslonaca. Kod svih ovih sistema neophodno je. osetljiva je na deformacijska dejstva kakva su pomeranje oslonaca. plići lukovi odgovaraju slabo opterećenim. Osnovni reprezenti ovakvih sistema su (Sl. luk se često kombinuje sa ostalim elementima krovne ili mostovske konstrukcije. temperaturni uticaji ili uticaji skupljanja betona. ujedno. najpogodnija za savladavanje velikih raspona. Veličine sekundarnih uticaja su srazmerne stinjenosti (veće su kod dubljih lukova). Linijski elementi tome. a duboki su karakteristični za mostove visokog nivoa opterećenja. Statički sistemi prostih lukova Mogući statički sistemi prostih lučnih nosača su (Sl. preko dubokih dolina (povezano sa dobrom mogućnošću prijema horizontalnih sila na mestima oslanjanja). • • Dvozglobi luk se najčešće primenjuje kod plitkih lukova u cilju smanjenja statičke neodreñenosti i redukcije intenziteta momenata savijanja. kojim je potrebno primiti opterećenje uz minimiziranje deformacija tla. U cilju dalje racionalizacije elementa. obezbediti horizontalnu nepomerljivost oslonaca. 193): • Uklješteni luk je najjednostavnija lučna konstrukcija i. ili na lukove velike stinjenosti (plitke). čime se formiraju kombinovani lučni sistemi. kod mostova) i zahtevaju strožiji režim održavanja tokom eksploatacije. Takoñe.3. Trozglobni lukovi su statički odreñene konstrukcije minimalnih momenata savijanja i imune na deformacione uticaje. kao višestruko statički neodreñena konstrukcija relativno velike savojne krutosti. posebno blisko krajevima. 193. kao i oslobañanja temeljnih konstrukcija od velikih horizontalnih sila. Negativna (loša) posledica uklještenih krajeva je pojava većih momenata savijanja (tzv. pešačkim mostovima. kako je rečeno. te je od posebnog značaja pravilan izbor načina i realizacija fundiranja. izazivaju oštre lomove deformacione linije (neprijatni udari vozila. Sl. sekundarni uticaji). Zglobovi komplikuju i usporavaju izvoñenje.

podrazumeva lučni deo male savojne krutosti. u situacijama kada postoji potreba da se sekundarni elementi oslone u horizontalnoj ravni. Primena ovakvog sistema je redovna kod industrijskih hala (Sl. čime je izložen skoro isključivo aksijalnom pritisku. koja se projektuje kao savojno kruta. osim uloge zatege. ili kao čelični element. Radi smanjenja momenata savijanja u zatezi (usled sopstvene težine). Greda. ovakvi sistemi se koriste i za glavne krovne nosače konstrukcija hala (Sl. koja preuzima horizontalne reakcije luka i time oslobaña oslonce potrebe njihovog prijema. Ovakav sistem je pogodan za mostovske konstrukcije sa kolovoznom konstrukcijom postavljenom preko ovih krutih greda. 196b). gde bi prenos horizontalnih reakcija u vrhove stubova za posledicu imala velike momente u uklještenjima stubova. „veša“ o lučni element. 195). Sl. ili Langer-ova greda. ovde se mora puna pažnja posvetiti izduženjima zatege: s jedne strane ovo je ekvivalent razmicanju oslonaca. zatega se. 196.13. sa druge opredeljuje projektovanje oslonačkih elemenata. Luk sa zategom i Langer-ova greda kao glavni krovni vezači 144 .Betonske konstrukcije – radna verzija . 195. zbog čega se u njemu generišu vrlo mali momenti savijanja. 196a). Kombinovani lučni sistemi • Luk sa zategom je lučna konstrukcija čiji su krajevi spojeni zategom. Ipak. novembar 2010 Sl. preuzima na sebe kompletno savijanje. Kombinovani sistem sada može biti samo prosto oslonjen. Vešaljke luka sa zategom • Greda ojačana vitkim lukom. Sl. takozvanim vešaljkama (Sl. Reñe. sada. 194. Sama zatega može biti projektovana u armiranom ili prednapregnutom betonu.

• Vitki luk sa gredom za ukrućenje sa gornje strane. d. se projektuje sa kosim vešaljkama.). Mogućnosti izbora oblika poprečnog preseka lučnih nosača su velike. velika koncentrisana opterećenja koja prave lomove u potpornoj liniji. nema zategu. zavisno od težnje za minimiziranjem momenata savijanja ili njenog odsustva. nego se horizontalne reakcije predaju fundamentima. Optimalno (najracionalnije) rešenje podrazumeva primenu sandučastih preseka (f do i). ili poligonalna na način da aproksimira neku od ovih krivih. a neke od njih su prikazane na Sl. mala savojna krutost luka implicira i dominantno stanje pritiska u presecima luka. Poprečni preseci lučnih nosača Visina preseka luka (Sl. mogu se projektovati većih i manjih savojnih krutosti (a ili b).. 195). kojim se obezbeñuje velika krutost van ravni luka uz minimalan utrošak materijala. Povećanje bočne stabilnosti se još efikasnije ostvaruje projektovanjem višesdelnih poprečnih preseka. time.3. Najjednostavniji. dok je kod mostovskih konstrukcija manja (1/100 do 1/60 raspona). Linijski elementi • Luk sa zategom i kosim vešaljkama. kružnog ili paraboličnog oblika. 197. kojima opterećenje predaje vitkom luku. ili Nilsen-ov luk. I ovi preseci se projektuju velike savojne krutosti na bočno savijanje. za razliku od prethodnih sistema. u situacijama kada je to iz nekog razloga pogodno ili potrebno (montažne konstrukcije. Delovi poprečnog preseka su povezani poprečnim rebrima (c. je pravougaoni oblik. a karakterišu 145 . Sl. Sistem se često primenjuje kod mostovskih konstrukcija. Većom širinom preseka. Kruta greda je elastično oslonjena na stubove. e).. višedelni preseci zahtevaju i skupu i komplikovanu oplatu. a manjim oblik kružnog luka. Opet. 197. Osa luka je najčešće zakrivljena. rasteretile lučni nosač u izvesnoj meri. u odnosu na visinu. Sa druge strane. postiže se veća stabilnost luka na izvijanje upravno na svoju ravan. Većim stinjenostima (dubokim lukovima) odgovara parabolični. kako bi se i one angažovale u prijemu savijanja i. a minimizira se i savojna krutost luka u svojoj ravni. Luk se može projektovati i kao poligonalni ili kolenast. Zavisno od statičkog sistema u kom se primenjuju. i najstariji u primeni. kod objekata zgradarstva je redovno u granicama izmeñu 1/40 do 1/30 raspona.

naravno. Kako se aksijalna naprezanja relativno malo menjaju duž luka. Kod prostih lučnih sistema. dodatne sigurnosti radi. 193a). 199. Dvozglobni lukovi. eventualno. oslonci se projektuju kao masivni temelji oblika prilagoñenog pravcu i veličini opterećenja. Saglasno. Pri izboru zakona promene visine/širine luka. oblik i dimenzije temelja su odreñene i vrstom i karakteristikama tla na kojem se fundira. to promenu otpornih momenata preseka treba uskladiti sa promenom maksimalnih (anvelopa) momenata savijanja. U slučaju uklještenog luka. Pri proračunu sigurnosti na klizanje. a time je moguće postići i efekat zglobnih veza. 200). Dodatno. najracionalnije je srednje dve trećine projektovati konstantnog preseka. 2 – uklješteni luk sa konstantnim momentom inercije. optimalno. srednju polovinu imaju konstantne visine i sužavaju se ka krajevima. bez zatege. teži se maksimalnom iskorišćenju materijala. a ka krajevima povećavati moment inercije. Dijagrami momenata savijanja za lukove različitih statičkih sistema Kako je horizontalna nepomerljivost krajeva element na kojem bazira racionalnost lučnih elemenata. Zglobovi Na Sl. Silueta luka može biti konstantne ili promenljive visine i/ili širine. luk na tri zgloba ima najveće momente inercije u četvrtinama i sužava se ka zglobovima. 199 prikazani su dijagrami momenata savijanja u lukovima različitih statičkih sistema: 1 – uklješteni luk sa prirastom momenta inercije ka osloncima (Sl. Zglobove je.Betonske konstrukcije – radna verzija . 198). od izuzetnog je značaja njeno obezbeñenje. stena). moguće projektovati i u obliku naglog suženja poprečnog preseka luka (Sl. 3 – uklješteni luk u obliku srpa. i 5 – luk na tri zgloba. 4 – luk na dva zgloba. Primenjuju se kod mostovskih konstrukcija velikih raspona. pretpostavlja se da ukupna horizontalna sila luka 146 . 198. novembar 2010 se i manjim vitkostima u ravni luka. Sl. Dodatno povećanje je moguće postići stepenastim oblikovanjem kontaktne površine temelja (Sl. temeljna stopa se obično konstruiše u nagibu. Kod kvalitetnog tla (npr. kako bi se povećala otpornost na klizanje. kada se na oslonce luka prenose kosa sila i.13. Sl. Promenom momenta inercije utiče se na raspodelu uticaja duž statički neodreñenog luka. momenat savijanja.

Linijski elementi mora biti primljena samo silama trenja na donjoj površini (A-B). uz pomoć odgovarajućih softverskih alata. Sl. fundiranje je uobičajeno za prijem vertikalnih opterećenja. u zatvorenom kanalu. osim u slučaju kvalitetne stene.5. budući da preseci nisu jako armirani. 3. Unutar kanala. Doprinos armature. opet u cilju minimiziranja momenata savijanja od sopstvene težine. kada se želi postići pokretni oslonac. kojim je obezbeñena zaštita i kontrola zatege. lučne elemente je opravdano modelirati takvima da im savojna i aksijalna krutost proizilaze iz bruto betonskog preseka. a zanemaruje se. logično. U slučaju kombinovanih sistema kod kojih se horizontalna reakcija prima zategom. Oslonci prostih lučnih sistema Kod krovnih nosača u sistemu luka sa zategom. ili preko ispuštenih ankera i direktnog (preko sloja cementnog maltera) oslanjanja oslonačkog dela luka na stub40 (Sl.3. Sl. 147 .3. doprinos (pasivni otpor tla) površine A-C. 201. zatega se oslanja na blisko postavljene pokretne (omogućuju rad zatege) oslonce (ekvivalent vešaljki). Kod zatega 40 Primetiti da su lučni nosači u zgradarstvu redovno montažni elementi. danas uobičajeno. 200. Ovi uticaji se odreñuju standardnim postupcima teorije konstrukcija (metoda sila) ili. Nepokretna veza se može ostvariti zavarivanjem čeličnih pločica ankerovanih u stub i u luk. UTICAJI Preseci luka su izloženi centričnom pritisku ili pritisku u fazi malog ekscentriciteta. 201). pravilna procena krutosti (aksijalne) zatege može biti od velikog značaja. zbog čega proračun saglasno uticajima proizašlim iz proračuna prema teoriji prvog reda daje zadovoljavajuće rezultate. Kod čeličnih zatega usvaja se aksijalna krutost bruto čeličnog preseka. i zatega se redovno projektuje ispod nivoa terena. Meñutim. Oslanjanje lučnih krovnih nosača sa zategom na stubove Kod lukova sa zategom koji se fundiraju u tlu. Pri tome. oslanjanje na stubove se projektuje preko ležišta od tvrde gume ili preko metalnih valjaka. nema potrebe obuhvatati prilikom procene krutosti.

.... okvirno oko polovine onoga koji odgovara pritisku. modelom propisa CEB-FIP je predloženo:  β ⋅F  E ⋅F ψ = 1 −  z bz  ≥ a a ... Sa druge strane..... Treba primetiti da procena krutosti zatege zavisi od količine armature... površina betonskog preseka zatege....... a samim tim i izduženje čelika (ujedno i izduženje zatege) je manje nego što bi bio slučaj kada bi se aksijalna krutost zatege izjednačila sa krutošću samo čelika za armiranje. armiranobetonska zatega će imati razvijene prsline.47) Ebz ⋅ Fbz  σ a ⋅ Fa  βz Fbz Fa Ebz čvrstoća betona na zatezanje..... Ovi uticaji izostaju ukoliko se zatega prednapreže pre izvoñenja luka.. čime je impliciran iterativni proračun....... Ovde je od interesa trenutak utezanja kablova – utezanje kablova nakon izvoñenja luka ima za posledicu uticaje u luku izazvane silom prednaprezanja.46) σa ψ Sl. .... Promena napona u armaturi armiranobetonske zatege Za odreñivanje koeficijenta ψ..... a samim tim i krutost značajno redukovanu u odnosu na krutost bruto betonskog preseka.. 202). izmeñu dve prsline saučestvuje u prijemu zatezanja.. 2 148 .... modul deformacije betona pri zatezanju...... (3......... ( EF )ef = a a ......Betonske konstrukcije – radna verzija ... zbog čega napon u armaturi zatege nije konstantan (Sl.... prosečan napon σap je manji od onog na mestu prsline σa.... Kod armiranobetonske zatege... beton koji se u eksploatacionom stanju karakteriše izvesnom zatežućom čvrstoćom.............. novembar 2010 od prednapregnutog betona obračunava se aksijalna krutost bruto betonskog ili idealizovanog (doprinos čelika) preseka.. Neka je sa ψ obeležen odnos maksimalnog i prosečnog napona... a (EF)ef efektivna aksijalna krutost zatege: ψ= σ ap E F ........ 202. površina armature u zatezi...13. procena aksijalne krutosti je složenija............... Zategnuta........... koja u trenutku odreñivanja uticaja nije poznata.. ...... (3...

.... kako u ravni......49) srednja vrednost momenta inercije luka...... za veće širine.. ekvivalentnom.......5... merodavna je antimetrična konfiguracija.. a za trozglobne – simetrična za stinjenosti manje od 0.. dodavanjem unutrašnjih.......... U prilog ovoj „opreznosti“ idu i sve manje dimenzije poprečnih preseka lukova sa porastom čvrstoća betona..54 ⋅ s za dvozglobne lukove .36 ⋅ s za ukljestene lukove  Aksijalna sila pritiska koja odgovara pravom (ispravljenom) proračunskom. Na Sl...... ARMIRANJE DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE Dimenzionisanje preseka luka se sprovodi saglasno uticajima proisteklim iz statičkog proračuna.........4....... Sl.8%. ... odnosno antimetrična za stinjenosti veće od ove....... Linijski elementi Kod lučnih nosača velikog raspona41 neophodna je kontrola stabilnosti luka. proračun luka na izvijanje u sopstvenoj ravni je neophodna uvek kada je visina preseka luka manja od 1/25 raspona.58 ⋅ s za trozglobne lukove  li = 0. u trenutku gubitka stabilnosti iznosi: Nc = Im Ecm 3. višesečnim.. oko 0.... za slučaj simetrične i antimetrične deformacije. a retke su situacije (veliki momenti savijanja) kada je opravdan njen nesimetričan raspored. tako i upravno na ravan luka. zbog čega se u njima usvaja minimalna armatura.. (3.. poput preseka stubova..... Nastavljanje podužne armature se projektuje preklopom ili zavarivanjem. 204).. Preseci luka su najčešće pritisnuti u fazi malog ekscentriciteta....... Obuhvata se uzengijama. sekantni modul elastičnosti betona.. Armatura se rasporeñuje simetrično (Sl...... 41 Prema Eurocode 2... π 2 ⋅ Ecm ⋅ I m li2 ..3. štapu. dvosečnim ili........ 203 su prikazani karakteristični oblici deformacije lukova u trenutku gubitka stabilnosti... Karakteristični oblici pri gubitku stabilnosti Za proračunske dužine izvijanja približno mogu biti usvojene sledeće dužine (sa s je obeležena kriva/razvijena dužina luka):  0.. radi boljeg utezanja preseka........... 149 .... za uklještene i dvozglobne lukove........ Načelno.48)  0... ... 203.... (3.....3.

...... (3. čime je omogućeno jednostavno pravo sidrenje šipki (b)...Betonske konstrukcije – radna verzija ....... Od velikog je značaja dobro usidrenje armature zatege (Sl....... zbog čega treba predvideti uzengije kojima će ove sile biti primljene......... 204. spoljašnje i unutrašnje Pritisnuta armatura na spoljašnjoj i zategnuta na unutrašnjoj strani savijanih lukova..... preko ivice oslonca.. U nedostatku prostora za sidrenje..5).3.. ako je Fa sila u armaturi: Fuz = Fa . a ovu zonu treba ojačati i gustom poprečnom armaturom... . Ukoliko postoji mogućnost.... Armiranje poprečnih preseka lukova Sl........ Prihvatanje skretnih sila uzengijama Zglobovi se dimenzionišu i armiraju () na način kako je to pokazano kod okvirnih konstrukcija (#3.13. Kod manjih raspona (a) treba nastojati da se veći deo armature zatege prevede preko oslonca (tačka A) a ostatak. savijanje armature u čvoru mora biti po blagom luku.. bar..50) r Sl.. 207. imaju tendenciju ka izbacivanju zaštitnog sloja betona skretnim silama... Uzengije. novembar 2010 Sl........ ankerovanje se 150 .... Armiranje zglobova lučnog nosača Vešaljke kombinovanih lučnih sistema se dimenzionišu na centrično zatezanje (eventualno na zatezanje u fazi malog ekscentriciteta) i armiraju simetrično uz pravilno obezbeñenje dobrog sidrenja šipki (Sl........ 208)... Sila u uzengijama (po metru dužnom) se odreñujeprema kotlovskoj formuli.. 205.... 209). Kako bi se smanjile sile cepanja (posledica skretnih sila).... 206. Sl........ dobro je obezbediti konzolno produženje zatege preko oslonca....

6. ARMIRANOBETONSKI GREDNI ROŠTILJI GREDNI Gredni roštilji su ravanske konstrukcije formirane od greda dva ili više pravca pružanja. 212).1. Linijski elementi može sprovesti zavarivanjem armature za čeličnu ploču koja se postavlja na oslonački blok sa spoljašnje strane (c). U objektima zgradarstva se koriste u sklopu meñuspratnih konstrukcija. 210. Armiranje vešaljke Sl. kada su u čvorovima oslonjeni na stubove. treba armirati gustom troosnom mrežom formiranom od tanjih profila (Sl. Armiranje oslonačkog bloka i sidrenje armature zatege 3. 209. 210). 151 . Sl. Oslonjene su na krajevima greda i/ili u pojedinim čvorovima (Sl. u cilju prihvatanja lokalnih napona.3. poput onih primenjivanih kod rebrastih meñuspratnih konstrukcija (Sl.6. ali su moguće i drugačije dispozicije. Sidrenje armature zatege Oslonački blok i ovde. 211). 208. koje se meñusobno presecaju u čvorovima. Najčešća je primena roštilja sa ortogonalno postavljenim gredama. Sl. OSTALI KOMBINOVANI LINIJSKI NOSAČI 3.

Za granično stanje nosivosti opravdano je zanemariti postojanje torzione krutosti. Sl. Precenjivanjem (na primer usvajanjem torzione krutosti homogenog betonskog preseka). Ovo ih čini racionalnim nosačima. mogu se značajno podceniti vrednosti momenata savijanja. kružne. novembar 2010 Sl. 214. u sadejstvu sa pločom.. od posebnog je značaja procena torzione krutosti greda roštilja. Nekoliko primera statičkih sistema grednih roštilja Sl. Roštiljne konstrukcije se u zgradarstvu koriste za pokrivanje većih površina. T oblika. Neki primeri grednih roštilja U statičkom smislu. 214. Prilikom odreñivanja statičkih uticaja. Uvrtanje grede roštilja Pod dejstvom vertikalnog opterećenja. Sl. U suprotnom. opterećenje koje deluje na jedan nosač se prenosi na susedne. u gredama roštilja se javljaju i torzioni uticaji. Redukcija statičke neodreñenosti zanemarenjem torzione krutosti greda Armiranje grednih roštilja u svemu odgovara armiranju grednih elemenata. Zbog pojave uvrtanja greda. te uslovima pravilnog voñenja armature. što je uslovljeno intenzitetom sila u presecima. budući da je opterećena elastično oslonjena na poprečne elemente. Pogodno je da grede dva pravca budu različite visine iz razloga nesmetanog prolaska podužne armature dva pravca kroz čvor. 212. najčešće pravougaone.. odnosno. 213.Betonske konstrukcije – radna verzija .13. Grede dva pravca mogu biti iste ili različite visine. Poprečni preseci greda su najčešće pravougaoni. kada su grede dva pravca 152 . na podužne. trapezne ili nekog drugog oblika osnove. ali i trougaone. U statičkom proračunu ovo može da znači značajnu redukciju statičke neodreñenosti. kako je pokazano na Sl. opet. uzengije treba izvoditi preklopljene preko kraće strane. 211. a ovi. izazvani ugibom grede drugog pravca.

Kod nosača velikog raspona. Primena ovakvih sistema je karakteristična za krovne konstrukcije velikog raspona. u takvim situacijama. gde se upotrebljavaju kao glavni ili sekundarni nosači. predaje joj i značajne sile pritiska. Linijski elementi iste visine. a elastično. Podužna armatura u čvoru 3. na mestima vertikala – kontinualni nosač na elastičnim osloncima. 215. na zategu. GREDE SA ZATEGAMA (DVOPOJASNI NOSAČI) Kombinacijom grednog nosača i poligonalne zatege mogu se formirati vrlo racionalni elementi sposobni da savladaju velike raspone uz minimalan utrošak materijala. pa se proračun saglasan teoriji drugog reda javlja neophodnim.6. Poprečni preseci dvopojasnih nosača 153 . na mestu ukrštanja armatura se reña naizmenično.3. meka armatura može uspešno biti zamenjena kablovima od visokokvalitetnog čelika. često i višedelni (Sl. Sl. 216. a zatega se projektuje kao čelična. Ovim. Ovim se značajno redukuju momenti savijanja u gredi.2. greda se oslanja kruto na krajevima. Kako je greda pritisnuta. to se i u ovom slučaju mora kontrolisati mogućnost bočnog izvijanja. Dvopojasni nosači Greda se projektuje kao armiranobetonski element. znatno većim vrednostima dopuštenih napona odgovaraju i znatno veća izduženja zatege. prednapregnuta ili armiranobetonska. Sl. 215). 217). Ovo je razlog što su poprečni preseci greda često većeg momenta inerciju u ravni normalnoj na ravan nosača. Statički. u odnosu na prostu gredu. vertikale mogu biti armiranobetonske ili čelične. Sl. ukoliko je usvojena u više redova (Sl. gredni element može da ostane u stanju pritiska u fazi malog ekscentriciteta. 217. u armiranobetonskoj zatezi. Za velike raspone povoljna je primena sandučastih preseka. Meñutim. a pošto je zatega usidrena u samu gredu.

koja u nekim situacijama može biti konkurentna sa rešetkastim ili lučnim nosačima. 219. odnosno u četvrtinama kod pravih greda. te sistem vertikala. novembar 2010 Vertikale se obično projektuju u trećinama raspona u slučaju kolenaste grede. Velika vertikalna opterećenja mogu usloviti projektovanje virandel nosača bez otvora u krajnjim poljima. utrošak armature je neuporedivo veći nego kod ostalih kombinovanih linijskih sistema. koji formiraju gornji i donji pojas. zbog momenata savijanja i transverzalnih sila visokog nivoa. Sl. a primenjuju se kao krovni i meñuspratni glavni nosači u zgradarstvu. te povećanja ugiba kablova. Primer uspešno izvedene konstrukcije velikog raspona sa ovim sistemom je konstrukcija Hangara 2 na aerodromu u Surčinu. Stinjenost ovakvih nosača je u granicama izmeñu 1/15 i 1/7. Mogu biti projektovani u sistemu proste ili kontinualne grede. te kao glavni nosači mostovskih konstrukcija. Sl. Skraćenje grede ima za posledicu i skraćenje raspona zatege (lančanice). nezavisno od konfiguracije ili promene opterećenja. Sa druge strane. moraju biti kontrolisani i u smislu vremenskih deformacija betona – promene dužine (skraćenja) pritisnute grede. krovna konstrukcija Beogradske arene. Postignuta je racionalna konstrukcija. radi mogućnosti prijema smicanja. Pravolinijska i poligonalna konfiguracija Nastali su u težnji da se racionalizuje puni gredni element formiranjem četvorougaonih otvora. Dvopojasni nosači.Betonske konstrukcije – radna verzija .3. Sve veze elemenata su krute. VIRANDEL NOSAČI Virandel nosači su gredni elementi sastavljeni od mreže krutih četvorouglova. Pojasevi se konstruišu kao paralelni pravolinijski ili poligonalni. 218.6. Forsirano krute veze izmeñu štapova imaju za posledicu izuzetno krutu konstrukciju velike nosivosti. osetljivi na deformacije generalno.13. a u novije vreme. 154 . Shematski prikaz konstrukcije Hangara 2 na aerodromu u Surčinu 3.

neretka uloga prstenastog nosača je obezbeñenje horizontalnog oslonca ljuskastim (sferični. Sl. (Sl. to se i sam prsten često proračunava u uslovima zadovoljene rotacione simetrije geometrije i opterećenja (Sl. konični) elementima. te kako su ovakve konstrukcije gravitaciono najčešće rotacionosimetrično i opterećene gravitacionim opterećenjem. OBLIKOVANJE. 220). Kružni zatvoreni prstenasti nosač je čest element armiranobetonskih konstrukcija kružne osnove i javlja se kao obodni oslonački element kružnih i prstenastih ploča.3. obezbeñuje linijske uslove oslanjanja po obodu. a kada ploči. i pored obezbeñene vertikalne nepomerljivosti. 221a). 220.7. UVOD. 155 . može biti izložen uticajima momenata savijanja. U tom slučaju. 42 Rotaciona simetrija podrazumeva nezavisnost oblika od rotacije. prstenasti element može biti izložen i dejstvu horizontalnog opterećenja. usled momenata uvrtanja. bilo da je reč o zidovima od opeke ili da je monolitno spojen sa armiranobetonskim ljuskastim elementom kružne osnove. ili. PRIMENA. jednake karakteristike u svim radijalnim pravcima. temeljni nosač (greda) ispod stubova rsporeñenih po obimu kruga..1. Primena kružnog prstenastog nosača U konstrukcijama. prstenasti nosač je dominantno savijan u vertikalnoj ravni. Šta više.. Kako se javlja elementom konstrukcija koje svojom geometrijom zadovoljavaju rotacionu simetriju42. uobičajeno je njegovo projektovanje u prednapregnutom betonu.. U takvim situacijama. KRUŽNI PRSTENASTI NOSAČI 3... kojim se. I tada. 221b). kružne ploče oslanjaju na niz stubova. dovoljnom savojnom krutošću. obodni nosač na spoju ljuskastih elemenata. prstenasti nosač može biti kontinualno oslonjen na zidove. OBLIKOVANJE. U oba slučaja. kada se kao posledica javljaju dominantno aksijalne sile. a kao posledica zakrivljenosti realizuju se i momenti torzije po dužini prstena (Sl..7. u sopstvenoj ravni. dok je sam oslonjen diskontinualno na stubove. kada je nosač izložen aksijalnim silama visokog intenziteta. U drugom slučaju. prstenasti nosač se koristi kao prelazni oslonački element. Linijski elementi NOSAČI 3. na primer.

........Betonske konstrukcije – radna verzija ...... prema kotlovskoj formuli (direktno iz uslova ravnoteže): Z = H ⋅ r ... 156 .. Sl............ koje se može razložiti na vertikalnu i horizontalnu komponentu. 220b..... 3.. 223).. nepravilni... ....... za „membranske“ uslove. može se smatrati da sve tačke preseka prstena imaju jednaku deformaciju..... (3.... te ravnomerno raspodeljenim momentima uvrtanja..7.52) = F b⋅d E ⋅b⋅d dok je promena poluprečnika (∆r) data narednim izrazom... Prsten opterećen u svojoj ravni (kotlovska formula) Pod dejstvom horizontalnog rotaciono-simetričnog opterećenja (Sl........... na primer)........ 221. tj.......13... u prstenu se realizuje aksijalna sila.......... Membranski (statički odreñeni) uslovi oslanjanja prstena podrazumevaju nesmetanu promenu prečnika ploče i sprečeno vertikalno ugibanje.... oblici (Sl......... zapravougaoni presek: σ= Z H ⋅r H ⋅r ...... da se presek pomera kao kruto telo (Sl....... (3.............. χ = 0 ......... Kontinualno oslonjen kružni prsten U uslovima rotacione simetrije.... 43 Primetiti da je opterećenje ravnotežno. 222) koje deluje u težištu prstena43.. ε r = εϕ = . a obrtanje izostaje: ∆r = ε ⋅ r = H ⋅r2 ..........1... 222. UTICAJI 3.... mogući i drugi.... prstenasti nosač se najčešće oblikuje pravougaonog oblika........51) Normalni naponi i dilatacije su....7.. (3. Diskontinualno oslonjen prsten i rotaciono-simetrično opterećenje prstenastog nosača U poprečnom preseku.... kontinualno oslonjen kružni prstenasti nosač može biti opterećen ravnomerno podeljenim (linijskim) opterećenjem.............. mada su.........2...2.... ..53) E ⋅b⋅d Uz zanemarenje širine b prema radijusu......... novembar 2010 Sl. ... posebno kad je spoj ljuskastih elemenata u pitanju.......

.......... Prikazanom smeru opterećenja odgovaraju momenti savijanja koji zatežu donju stranu prstena. Linijski elementi Sl... 157 .... linearno promenljivi...................... 224....................... situacija je „pomalo“ paradoksalna: po dužini linijski element ne trpi vertikalnu deformaciju. ne ralizuju se nikakve oslonačke reakcije.... uz ponovno zanemarenje širine preseka prema radijusu...... (3.. .............. 224a): M = m ⋅ r .... 223. a izložen je momentima savijanja.. budući da je opet reč o ravnotežnom opterećenju............................... Kako „membranski“ uslovi oslanjanja obezbeñuju nesmetanu rotaciju poprečnih preseka.. u prstenu se realizuju konstantni momenti savijanja u vertikalnoj ravni44 (Sl.... (3.....56) =± 2 b⋅d W dok su naponi na ivici: σ =± Prsten se deformiše obrtanjem poprečnih preseka oko svog težišta za veličinu χ..... u funkciji položaja po visini preseka je: ε= 12 ⋅ m ⋅ r 2 12 ⋅ m ⋅ r ⋅ y ......55) I b⋅d3 6⋅m⋅r m⋅r .... ∆r = ε ⋅ r = E ⋅b ⋅ d 3 E ⋅b⋅d3 44 Kao posledica zakrivljenosti........ Deformacija prstena opterećenog u svojoj ravni Sl............... Prsten opterećen rotaciono-simetričnim momentima uvrtanja i kombinovanim uticajima Pod dejstvom rotaciono-simetričnih momenata uvrtanja (m).............. .......... .. odnosno promena poluprečnika.57) ⋅ y .......... .......... Dilatacija.......... (3.54) Normalni naponi...................................................... (3....... su funkcija položaja po visini preseka: σ= M 12 ⋅ m ⋅ r ⋅y= ⋅ y ....3...

ali je moguće usvojiti ih u osnovnom.60) Integracione konstante su u funkciji ivičnih uslova. (3. u opštem slučaju...58) ∆r0 = E ⋅b⋅ d 2 d/2 EI U opštem slučaju.... u nastavku su data rešenja za dva karakteristična slučaja opterećenja.59) + p⋅r = 0.2.. (3..... novembar 2010 Sada se do obrtanja preseka kao krutog tela može doći iz promene poluprečnika ivičnih vlakana (∆r0): ∆r 6⋅m ⋅ r2 m ⋅ r2 → χ= 0 = ... Analiza sila na elementarnom delu diskontinualno oslonjenog kružnog prstena iz čega se sreñivanjem dolazi do diferencijalne jednačine..... svoñenjem spoljašnjih sila na težište preseka i dekompozicijom (projekcijama) moguće je opšti slučaj opterećenja svesti na dva navedena (Sl... Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Uslovi ravnoteže za diferencijalno mali isečak diskontinualno oslonjenog prstenastog nosača....... kada na kontinualno.... dα dα dα Sl.... reakciju... statički odreñenom sistemu.......... Uslovi oslanjanja koji podrazumevaju slobodno horizontalno pomeranje redovno se ne javljaju u realnim konstrukcijama.. (3. su: dM y dM x dQ = Q ⋅ r + M x ..7.... statički neodreñene... Primera radi...... 225.... ali se za neke specijalne slučajeve opterećenja mogu izvesti samo iz uslova ravnoteže.... .... i kada se širina preseka može zanemariti u odnosu na radijus. 225.. prema Sl..13. 3....... .........2. + dM y = 0 ..... M y = A ⋅ sin α + B ⋅ cos α − p ⋅ r .... 224b).......... „membranski“ oslonjen. rotaciono-simetričnu... ... Sile u presecima su.. a za statički prekobrojnu izabrati horizontalnu... prsten deluju rotaciono-simetrična opterećenja proizvoljnog pravca.Betonske konstrukcije – radna verzija . te njenog rešenja: d 2M y dα 2 2 + M y = − p ⋅ r 2 .. 158 ...

opterećen u poljima naizmeničnim ravnomerno podeljenim opterećenjem ±p (Sl. M x = −r 2π  − α  . 227): • • • R = 0 .  n ⋅ sin α 0   n ⋅ sin α 0  Q = −r ⋅π ⋅α . Ravnomerno vertikalno opterećenje. 226.3. M x = r 2π  − + α  .  sin α 0   sin α 0  Q = −r ⋅π ⋅α . Linijski elementi Sl. Qmax = ± π n ⋅r ⋅ p . 226): • • • R= 2π π ⋅ r ⋅ p . Dijagrami My. 2α 0 = 2π / n .  cos α   sin α  M y = r 2π  − 1 . Mx i Tz Kružni nosač sa proizvoljnim brojem (n) ravnomerno po obimu rasporeñenih oslonaca i opterećen ravnomerno raspodeljenim vertikalnim opterećenjem (p) (Sl. n n  π ⋅ cos α   π ⋅ sin α  M y = r 2π  − 1 . 159 . Kružni nosač sa parnim brojem oslonaca ravnomerno rasporeñenih po krugu. Qmax = ± ⋅ r ⋅ p . 2α 0 = 2π / n .

228b). 228. često velikog intenziteta. prilikom proračuna. Raspon elementa (krak sile u odnosu na uklještenje). na primer. Dijagrami My.. h (Sl. Slično. kakav je. novembar 2010 Sl. na svom kraju. U praksi.8. 229): kao oslonci podužnih nosača kranskih staza. Naizmenično opterećenje. smatraju i delovi grednih nosača na kojima dolazi do znatne promene transverzalne sile na dužini grede koja nije veća od njegove visine. kratki konzolni nosači opterećeni koncentrisanom silom.3. torzije. 228a). kratki elementi se često primenjuju (Sl. Kratki elementi 160 . Sl. 227. a. Pravila i preporuke za voñenje i nastavljanje armature su.7. načelno. Mx i Tz 3. KRATKI ELEMENTI Kratki elementi su. kratkim elementima se. DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE Dimenzionisanje i armiranje kružnog prstenastog nosača u svemu odgovara onom kod grednih elemenata napregnutih pomenutim uticajima momenata savijanja. takoñe. nije veći od statičke visine elementa. identična..Betonske konstrukcije – radna verzija . slučaj kada u neposrednoj blizini oslonca deluje poprečna koncentrisana sila velikog intenziteta (Sl. ili na dilatacionim razdelnicama.13. kao oslonci prefabrikovanih elemenata u montažnom načinu gradnje. 3. pri oblikovanju Gerber-ovih zglobova. aksijalne i transverzalne sile.

kratki elementi su pre površinski elementi opterećeni u svojoj ravni nego linijski. zbog prslina koje su karakteristika već eksploatacionih opterećenja. Takoñe. jedan deo elementa ostaje neiskorišćen i. Visina nosača. očigledno. može se zaključiti da je kosa ivica povoljnija u statičkom smislu. i ukupna zatežuća sila Fs je nepromenljiva. računski. eksperimentalno. Slika pravaca naprezanja je izuzetno informativna i omogućava postavljanje aproksimativnih postupaka proračuna. zbog čega ni njihov proračun kao linijskih nije prihvatljiv. date trajektorije napona pritiska. sila pritiska. Primena kratkih elemenata Na Sl. Najčešće se citiraju eksperimentalna istraživanja Franz-a i Niedenhoff-a. 46 invertovane oznake za ukupnu i statičku visinu. Sl. Kod ravne donje ivice (jednostavnije za izvoñenje).3. Sl. jer obezbeñuje nešto povoljniji (male razlike) ugao unosa sile pritiska u stub. 47 . koji se razlikuju u nagibu donje ivice. primena teorije elastičnosti kod ovih elemenata nije primerena. a za posledicu imaju plastične i viskozne deformacije. karakteristično je za Evrokod). na crtežima je obeležena sa hc (ovakvo obeležavanje. pogotovu izložen dinamičkim i udarnim opterećenjima. 229. dodatno. a isprekidanim – zatezanja. a ne statička visina. Trajektorije naprezanja kratkih elemenata sa zakošenom i ravnom donjom ivicom46 Eksperimentalno je pokazano47 da su naponi zatezanja uz gornju ivicu konzole praktično konstantni celom dužinom od ivice stuba do mesta dejstva sile. Samim tim. Punim linijama su. 230. sklon odvaljivanju na spoju napregnutog i nenapregnutog dela. na primer. 230 prikazane su trajektorije glavnih napona45 kod kratkih elemenata opterećenih vertikalnom silom. fotoelastičnim postupkom. 161 ili primenom metode konačnih elemenata. koja se pruža od 45 Trajektorije mogu biti odreñene. Takoñe. Linijski elementi Zbog specifičnosti oblika. Uporeñenjem dva slučaja.

Kod malih površina podložnih pločica može doći do lokalnog preopterećenja i drobljenja betona ispod pločice (slika e). novembar 2010 napadne tačke sile do korena kratkog elementa je približno konstantna. Opterećenje naneto blizu kraja konzole (slika d) formira vertikalni pritisnuti štap i vodi slomu odsecanjem. Mogući tipovi sloma kratkih elemenata Slomu usled zatezanja gornje zone izazvanog momentom savijanja (slika a) prethode velike deformacije horizontalne armature. rezultiraće slomom smicanjem u pritisnutoj zoni. 232. Štapni mehanizam kratkog elementa Na Sl. koji podrazumeva razlaganje spoljašnjeg koncentrisanog dejstva (u opštem slučaju – kosog) na horizontalnu silu zatezanja i kosu silu pritiska. Niz kratkih i odvojenih dijagonalnih pukotina (slika c) vodi slomu usled klizanja.Betonske konstrukcije – radna verzija . a već je konstatovan relativno mali uticaj oblika konzolnog elementa na trajektornu sliku. Sl. Dijagonalno cepanje po dužini pritisnutog štapa (slika b). opterećenje može biti uzrok vertikalnim prslinama i slomu po njoj (slika f).13. Na osnovu iznetog kristalisao se štapni mehanizam kao aproksimativni pristup proračunu kratkih elemenata (Sl. 162 . nakon spajanja ovih prslina. 231). a slom se „realizuje“ drobljenjem pritisnutog betona. uz vertikalno. Sl. Konačno. intenzivno istraživani od strane Kriz-a i Raths-a. 231. 232 prikazani su mogući mehanizmi otkaza kratkih elemenata. nakon pojave pukotine uz lice stuba. horizontalno.

dovoljnom dužinom...... i sidri se..... moment savijanja uz lice stuba: M = Fv ⋅ ac + H c ⋅ ∆h . saglasno Sl................. potrebne površine: Aak = Tu ........ preporučeno..... . Kosa armatura za prijem transverzalnih sila i armiranje kratkih kratkih elemenata Kod vrlo kratkih konzola.. 234.......... 233...... usvoji nešto niža vrednost od one koja odgovara grednim elementima – oko 80% statičke visine........ kosi glavni naponi zatezanja..... Sl.. u stub.. 231. nakon što se za krak unutrašnjih sila. (3... 233....... 234b). postavlja se kao kosa.... .. Potrebna količina kose armature treba da bude rasporeñena na način (prema tzv......... umesto kosom.... na oba kraja...... preporučeno.... Treba naglasiti i da mnogi savremeni propisi ne preporučuju korišćenje kose armature za prijem glavnih napo163 .....................62) 2 ⋅ σ v ⋅ cos β gde je sa β obeležena razlika uglova nagiba kose armature i kosog pravca od 45º.. Mehmel-ovom modelu) da bude relativno ravnomerno rasporeñena duž linije koja spaja napadnu tačku sile i koren elementa (Sl... Armatura za prijem napona zatezanja od momenta savijanja Granična vrednost ovog momenta i horizontalne sile rezultuje potrebnom količinom armature..61) Sl.. Armatura za prijem uticaja od transverzalne sile se sračunava direktno iz ukupne transverzalne sile i....... 234a)... (3..... Ova armatura se oblikuje na način prikazan na Sl. Linijski elementi Armatura za prijem napona zatezanja izazvanih momentom savijanja se odreñuje i konstruiše na isti način kao i kod ostalih konzola..3... mogu biti primljeni horizontalnom armaturom (otvorene uzengije) rasporeñenom po visini elementa (Sl. Pri tome je........... kada je raspon znatno manji od visine.

Ovako odreñen napon se uporeñuje sa računskom vrednošću pritisne čvrstoće pri savijanju. Sl. za koju se usvaja jedna petina statičke visine (Sl. 235. b. sada. c. odgovara i dodatna količina armature. 236) mogu biti približno analizirani podelom vertikalnog opterećenja na dva jednaka dela. 231). i širinom (efektivnom) pritisnutog štapa. za kratki element horizontalne donje ivice. Sl.13. a donja polovina sile se razlaže na jednu zatežuću. a drugi u donjem delu. novembar 2010 na zatezanja ni kod kratkih elemenata. dodatno. Shema armiranja u kojoj izostaju kose šipke je prikazana na Sl.Betonske konstrukcije – radna verzija . 236. mora biti gusto armiran i horizontalnim i vertikalnim konstruktivnim uzengijama. Fs2. 237a). Razlog ovome je nemogućnost njenog potpunog iskorišćenja. Fc2. Armiranje samo horizontalnom i vertikalnom armaturom Osim proračunskom. 164 . U tom cilju se granična vrednost sile pritiska deli površinom odreñenom širinom preseka. i jednu pritiskujuću. kako je slikom prikazano (Sl. Saglasno Evrokodu. Razlog ovome je i u mogućim drugačijim mehanizmima sloma kratkog elementa. mora biti dovoljno udaljen od ivice. kratki element. od kojih jedan deluje u gornjem. kod kratkog elementa je neophodno dokazati i nosivost pritisnute dijagonale/štapa. preko kojeg se prenosi sila na kratki element. ali i komplikovano izvoñenje i otežano betoniranje. Indirektno opterećen kratki element Indirektno opterećeni kratki elementi (Sl. Zatežućoj sili. Podmetač. 235. Za silu na gornjoj ivici proračun odgovara iznetom.

Armiranje Gerber-ovog zgloba 165 . 237b).3. Sl. Sl. takoñe. Jedan način njegovog armiranja prikazan je na Sl. Udaljenje podmetača od ivice i deo grede koji se tretira kao kratki element Oslabljeni deo grede kod Gerber-ovog zgloba se. 237. tretira kao kratki element. 238. 238. Linijski elementi Proračun i armiranje grednog elementa opterećenog u blizini oslonca je u svemu analogno proračunu i armiranju kratkog elementa (Sl.