P. 1
agrobiznis_-_broj_14

agrobiznis_-_broj_14

|Views: 200|Likes:
Published by endzibuca

More info:

Published by: endzibuca on Dec 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/21/2014

pdf

text

original

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini elektrana na biogas kod Čačka

Holandija: Mala zemlja, jak partner

Region: Od 184 miliona evra iskorišćeno tek 15 miliona

Sistem javnih skladišta i značaj licenciranja -

VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

Papa traži reformu ekonomije Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava Rakije koje cete sigurno poželeti da probate Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima Pšenica i dogodine na ceni Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka Novi park u Nišu Kako pirinač može spasiti svet BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM
VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS KOD ČAČKA Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Španije. Nastavak teksta ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU BUREK

Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju mini elektrane u Dragačici. Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama i digestor, je 6000 kwh. Nastavak teksta MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo „Mešanac sam, tim se dičim”. Nastavak teksta

Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci, Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a Sokolac livadski med. Nastavak teksta

potražnja. a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz. je završena. metalske i vojne industrije.Tri Stan freš prodjus" užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca. Nastavak teksta GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U SVILAJNCU Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede. koja treba da počne s radom u januaru naredne godine. Nastavak teksta Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza Neštin. Nastavak teksta IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJI Ova pčelarska godina. prema Republici Hrvatskoj. Kao i u čitavom poslu. površine 1. šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata. Nastavak teksta ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih bolesti životinja. bez odgovarajuće dokumentacije.500 kvadratnih metara. saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije. položen je 29. šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije. Kamen temeljac za fabriku. godinu i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu pridruživanja EU. drugom delu. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod. čiji efekti će se najviše osetiti u turističkim privredama. bar što se tiče prinosa. što će dovesti do povećanja izvoza mesa na to tržište. Nastavak teksta POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I RUSIJE Holandsko-švajcarska firma. Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu još bolje saradnje. neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda. Nastavak teksta . i to je neizvesno jer. Tomas Njoki.NAPREDAK PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I IZMEĐU NJIH U Medija centru je održana konferencija za štampu povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010. da su zaustavljeni rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700 mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica. šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. Konferenciji su prisustvovali Ambasador Vensan Dežer. juna.. kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje. i koliko će čiste dobiti biti.VESTI IZ SRBIJE GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REPUBLICI SRBIJI . dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo. dotle i u ovom.

šumarstva i vodoprivrede. Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti. u uskoj saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost brojnim nacionalnim. izložbi. turističkih izleta i dr. radionica. konferencija.O. Agrobusiness consulting d. uredbi. izradu i sprovođenje PR strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu.o. praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera u poljoprivrednom sektoru.o.o. saopštenja i stručnih tekstova. domaćim i stranim preduzećima.o. regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi. AgroBusiness consulting d. sajmova.o. Pored toga. AgroBusiness consulting d.o. Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. svojim klijentima nudi sledeće usluge:          Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede Izrada biznis plana Izrada marketing plana Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede.O. Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata. Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi. vodoprivrede i šumarstva i drugim Vladinim i nevladinim organizacijama.PROFIL FIRME AGROBUSINESS CONSULTING D. koji su prilagođeni potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača. USAID agrobiznis projektom. praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva. kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na tržištu. Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova.o. kao i sa brojim drugim institucijama. koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji. zemljama u okruženju i širom sveta. konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod države. Udruženjem za tehničku saradnju GTZ. analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata. potreban je visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. sa znanjem da AgroBusiness consulting d. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama. . Vladinim i nevladinim organizacijama.o. Naši klijenti imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka. razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima Praćenje propisa. subvencije i povoljne kredite. razvojnih fondova i finansijskih institucija Organizovanje događaja.

Ministarstva poljoprivrede.000 posetilaca među kojima su brojni visoki državni predstavnici.tehnološki razvoj Vojvodine na Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja. kao i ranijih godina. za dve godine videlo je oko 5. šumarstva i vodoprivrede.D.USKORO I ROBNE REZERVE U SISTEMU? Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula . rekorderi su u biljnoj proizvodnji u Sremskom okrugu.5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi. Nastavak teksta SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ LICENCIRANJA . Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i da su pod manjim rizikom od demencije. Nastavak teksta . Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua. a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim prostorima bili su pravi hit.O. Nastavak teksta FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove.Vrbas Srbobran treba ukloniti 400. delegacije diplomatskog kora.2 tone po jedinici površine. u kojem su izloženi eksponati koji podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u tom mestu.L.VESTI IZ SRBIJE PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE FUNKCIJE Muzej piva u Čelarevu. Nastavak teksta U Centru za privredno. Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine. prenosi Rojters. Veliki bački kanal. Nastavak teksta NA HEKTARU 56 TONA REPE Riblje ulje je možda dobro za srce. Nastavak teksta BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA! U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica. posete studenata sa tehničkih fakulteta i veliki broj udruženja". U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije.000 kubika otrovnog mulja.000 posetilaca. ali izgleda da ne poboljšava mentalne funkcije. a ječma čak 5.Vrbas Srbobran dugoj 18. poručuju britanski stručnjaci iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) seminar i projekat P. bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda. "Do sada smo imali preko 5. koji je na deonici Kula . potvrđeno je u regionalnoj privrednoj komori Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet.

predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim" Maks Bastl. dugoročnih i kratkoročnih kredita. Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom delu Evrope. Manifestaciji je prisustvovao ministar poljoprivrede. vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin. do 2015. godine.2 MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Nastavak teksta U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA RURALNI RAZVOJ Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1. vodoprivrede i šumarstva. Nastavak teksta PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu godinu trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva za period od 2011. Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji. dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. Nastavak teksta Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama. On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos. koje od početka godine subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede. dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko. a do sada su otvorene 143 takve kancelarije. Nastavak teksta KREDITE OVE GODINE DOBILO 9. koja će raditi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede. po svemu sudeći. izjavio je pomoćnik ministra Miloš Milovanović.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je preuzelo 62. šumarstva i vodoprivrede. u koju je uloženo oko 21 milion evra. a očekuje se da u skoroj budućnosti bude zaposleno ukupno oko 200 radnika.800 POLJOPRIVREDNIKA Kancelarija za ruralni razvoj. saopštilo je resorno ministarstvo. svečano su juče u Inđiji otvorili „Metalcinkaru". Nastavak teksta .4 miliona evra. „Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53 radnika. Nastavak teksta DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA RAZVOJ MLEKARSTVA Oko 9.VESTI IZ SRBIJE NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1. niko ne kontroliše. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje.2 milijarde dinara. otvorena je u Pirotu.

Leskovac    ► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi  Jun 2011. maj 2011.PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011.   ► Žene u agrobiznisu  Januar 2011.org. Beograd. sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti.poljoprivrednaemisija. početak: decembar 2010. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede. Beograd    ► Proizvodnja industrijskog bilja  Decembar 2011. Beograd Balkan Tour Serbia . Detaljnije: http://www.rs/workshop-serbia-2011. kompanija.rs/agrobiznis-e-magazin. Beograd    ► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“  Oktobar 2011. predstavnicima ministarstva.2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23. analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/ gazdinstva.html ► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima. Nakon nekoliko meseci. Beograd ► 7. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www. Beograd .com/emisija/ ► Sajam ruralnog razvoja April 2010.org. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme. Valjevo Detaljnije: http://www. šumasrtva i vodoprivrede Srbije ► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva. GODINI AGROPRESS konferencije u 2011. Tiraž prvog broja od 100.agropress.agropress. ► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis. stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena.html Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011. Vladinih i nevladinih organizacija i medija. Novi Sad. Kragujevac    ► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije  Mart 2011.

kruške.000 hektara. i "mucua" bila prosečna.000 HEKTARA ORAŠAC "NAJBOLJE SELO" U SRBIJI Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji. jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu. Nastavak teksta Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne vrednosti oko 16 miliona dinara. koji su ocenjivali 4.000 hektara. breskve i nektarine. objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS). na čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550.250 seoskih mesnih zajednica. kada je reč o voću. "zlatni delišes". "greni smit". dok je znatno slabija bila ponuda šljive.5 odsto više nego prošle godine. najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima stado od 300 ovaca. Između ostalog. odnosno skoro 15 puta manje od farmera iz ovdašnje gradske kuće. dominirale jabuke. "jonagold".  Nastavak teksta . mandarine.000 hektara.4 miliona dinara. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu. trebalo bi da se urede poljski putevi u dužini od 25.8 miliona dinara. SLABA PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI Nastavak teksta FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve. Nastavak teksta DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE. što bi bilo za oko 12. dok je ponuda "ružicastog delišesa".000 hektara više nego lane. Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70.000 hektara. U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared". a uljana repica na oko 6. Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550. U projekat indentifikacije i obeležavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine biće iz Republike uloženo 2. ima 4. kao i crne i bele sorte grožda.000 ovaca sjeničke rase. Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne vrednosti oko 3. prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj. odnosno manje od prošlogodišnjih 15. Poređenja radi.4 miliona dinara.4 kilometra u sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9. što je za oko 3.   Nastavak teksta UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE PROTIVGRADNE STANICE Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su. "jonagored" i "melrouz".

Vinari su se trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima predstave svoj rad. novembra 2010. novembra 2010. dana 08. Ovaj gradić. svoj proizvod i da se kroz razgovor i degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića bogova“. 5. godine u Lazarevcu. Organizatori ovog skupa su bili Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije. zanata grad i ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U LAZAREVCU U neposrednoj blizini manastira Pokajnica. Miomir Filipović .2010. 6.. od 2. bazar. zbog uslova i kompletne organizacije. šumarstva i vodoprivrede. Nastavak teksta . dr Zoran Jeličić. naučne saradnike. predstavile su svoja najuspelija vina. koji nije čuven po vinarima i vinogradarima. Nastavak teksta do 7. godine u Vladi Republike Srbije potpisao je ugovore sa gradonačelnicima. proizvođače semena kukuruza i novinare i zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj skup. na Trgu Nikole Pašića.11. pozdravio je prisutne: zemljoradnike. pa i dalje. univerzitetske profesore. Jedan od inicijatora festivala. Nastavak teksta Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI ETNO BAZAR U BEOGRADU ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA U Beogradu. Nastavak teksta MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA Pod ovim sloganom je u subotu. novembra održan je Prvi festival kukuruza. godine ordžava se Etno Organizator ove manifestacije je udruženje starih „Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari kulturnom ustanovom „Parobrod“. odražan drugi Festival srpskih vina. zasluženo nosi laskavu titulu srpske prestonice vina. Čak 43 vinarije sa čitave teritorije Srbije. u hotelu„Plana“u Velikoj Plani.Fića. ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali upravo neposredni proizvođači. predsednicima opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje poljoprivrednog zemljišta.

Nastavak teksta HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije. ali drugog po večini izvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza SAD. 6100 životinja u zoološkom vrtu. Nastavak teksta Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci. novi elan organizatora ocigledno je doprineo da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen.334 radnje. 600. 36 diskoteka. Tu je i 220.HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN! U Holandiji. Nastavak teksta . Novi sajam. ostvarili čak 15.514.000 stabala drveća.. AMSTERDAM U BROJKAMA Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima.000 noćenja. 21 pijaca. od kojih je jedna namenjena isključivo prodaji cveća.. Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu. Ovaj sajam se zapravo odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i organizatora propao. 1402 kafića i barova. 165 kanala. JAK PARTNER CVEĆE . prodavci i novinari. 1281 most. sa okolinom 1.. najlepsim bojama ukrasengog sajama. a svi ovi stanovnici su pripadnici 173 različite nacionalnoisti. poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10% zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom dohodku ove male zemlje.000 bicikala. 10. Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su. nedaleko od Amsterdama. 755 restorana. u Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739. 28 parkova.050.977 stanovnika. Dakle nisu samo srbi sposobni da uniste sve ono sto se godinama gradilo.HOLANDIJA: MALA ZEMLJA. Vise od stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i pripremi cvetnih aranzmana. poceo je prvi medjunarodni sajam cveca.. prema poslednjim podacima. Nosen mislju da vam necu moci preneti recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog mirisnog.ali sta je tu je.749...

Nastavak teksta BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s njenom turističkom ponudom. radi reportažu o vinu i gastro ponudi Hrvatske. zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske komore (HGK). Nastavak teksta Skoplje -.000 tona. ekonomski isplativo i efikasno rešenje za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog otpada.Proizvođači vina iz Makedonije treba da do marta 2011. Zbog nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i proizvodnja pod uljanom repicom. čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale sve opštine u županiji. na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski spomenici.000 do 20. prirodne lepote BiH Nastavak teksta AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI HRVATSKIM VINIMA Jedino prihvatljivo. u izvoz je u jeku žetve već otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta. Uprskos nedostatku uljarica.VESTI IZ REGIONA HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20 HILJADA TONA SUNCOKRETA BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta. Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog. cenjenog američkog somelijera koji se bavi afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u. i to u susednu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija ekoturizma. iskoristiti tek 15 miliona evra. zamene etikete na kojima piše "makedonsko crveno vino" i "makedonsko belo vino". odnosno od 15. Nastavak teksta REGION: OD 184 MILIONA EVRA ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast prvi put.   Nastavak teksta . piše Poslovni dnevnik. Hrvatske turističke zajednice i Klifa Rejmsa. izjavio je županijski veterinarski inspektorat. Nastavak teksta VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO" Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu imali pristup. vrednog 184 miliona evra. poljoprivrednog programa Ipard. što je upola manje od domaćih potreba.  Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU.

Nastavak teksta Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1. Na svojih 400 hektara uzgaja 15 vrsta žitarica i uljarica. pomažu iz socijalnih davanja. pačijeg i ćurećeg mesa. Nastavak teksta PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO KORISTI 5. Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za ovu vrstu proizvoda iz BiH. izazvala je oprečne reakcije farmera.MALIM GAZDINSTVIMA ĆE BITI UGROŽEN OPSTANAK Od ukupno korišćene poljoprivredne površine. jedan posrnuli gigant i na hiljade sitnih živinara.7 hektara poljoprivrednih površina. Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević. autohtone hercegovačke sorte. Nastavak teksta ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO NA TRŽIŠTU EVROPE Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji će. najveći deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892. kompanija Mavrović Eko Klara dnevno proizvede 15. koje posebno hvali. obezbediti adekavatan sistem kontrole kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet. a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem. koja proizvode samo za sopstvenu prehranu. ali i svinjske masti. Nastavak teksta .7 HEKTARA Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni proizvođač u Hrvatskoj.000 komada peciva i hleba. onda bi se iz BiH na evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine proizvoda od šipka.000 do 30. Nastavak teksta BANJA LUKA .VESTI IZ REGIONA RAT KOKA U REGIONU POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O VETERINARSKOJ SARADNJI Godišnje proizvedemo 80. pre svega. januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna. Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva velika regionalna i tri jaka domaća igrača. a ne iz podsticaja. prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). kako on kaže.000 tona tona pilećeg. Imamo više ovog mesa nego što nam treba. šunke. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva.000 do 85. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je godini koristilo 5. ali i izvozimo manje nego što bi hteli.000 hektara u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto. blaga i prodajom vlastitih mesnih prerađevina poput kulena. Nastavak teksta JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i Agroplod iz Mostara i Stoca.

Reč je o materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i normalna plastična folija.1”. podsetila je agencija Rojters. za to postoji i alternativno rešenje. U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da plasira na tržište”Sušne hibride br. prazna pakovanja sira. posle doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa u koje je bilo upakovano povrće. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca… Nastavak teksta . “Pioneer hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom “Sušni hibridi br.VESTI IZ SVETA AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak.1’’ za sledeću godinu.4 odsto. Ta površina odgovara površini Republike Irske. s tom razlikom što se ovaj materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba. omoti salama i pašteta… No. upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija. Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70. Nastavak teksta POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69.3 odsto. saopštava AIZ. Holandija i Danska su prekoračile kvote za 0. što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene. Nudi ga nemačka firma „Alesko“. Nastavak teksta JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE MILIJARDE DOLARA Danska. Nastavak teksta TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA MLEKO U godini u kojoj se očekuju stalne padavine. Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se ka manje suvim oblastma. Japan je zemljama u razvoju ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju zaštitu biodiverziteta. Nastavak teksta U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče na kukuruzna polja.000 tona.info. Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za sezonu 2009/2010. Kipar za 0. Nastavak teksta BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD FOSILNIH GORIVA Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj krajem oktobra u Nagoji. nezaposlenima i siromašnima.

specijalnog izveštača UN za pravo na ishranu. pogoršanih prirodnih uslova i gradnje. Nastavak teksta Valjevo . Nastavak teksta BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA Prema izjavi Olivera de Šutera. Nastavak teksta . Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu. Osim povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). izbacila na tržište sok sa tom aromom.NEPRIHVATLJIVO RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE Rasipanje hrane je rasipanje energije.info. ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer. između ostalog. kažu naučnici Univerziteta "Teksas" u Ostinu. nepravilna ishrana. Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane iznosi. bar dva odsto ukupne energije koja se u Americi proizvede. osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić. kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine.VESTI IZ SVETA BACANJE HRANE . angine pektoris. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog špekulacija. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene. infarkta srca. Nastavak teksta SOK SA UKUSOM SLANINE Način života. tvrde naučnici. Nastavak teksta GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca. valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra. jer im se osporava pravo na zemlju. širom sveta preko 500 miliona malih seljaka pati od gladi. piše AIZ. nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje. 2009. a najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem. koji su otkrili da bi došlo do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane. Nastavak teksta GLOG JAČA SRCE Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana.Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija. koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine. nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati. veoma su česta zakrčenja krvnih sudova (arteroskleroze) i srčane aritmije. "Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods). ubijaju domaće bubamare.

Novi Sad. maj .Poseta Avalskom tornju i večera 23. Novi Sad 21.Poseta proizvođaču vina .23. maj 2011. maj .Dolazak u hotel 19. španskom i japanskom jeziku.Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma . Plan aktivnosti: 18. Fruška gora 20.Krstarenje Savom i Dunavom. Valjevo 22.Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu.Dolazak u Andrijevo. obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom.Poseta proizvođačima industrijskog bilja . maj .Poseta proizvođačima malina i hladnjačama . maj – Ispraćanje učesnika Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku: .Dolazak u hotel Narcis.Poseta proizvođačima ratarskih kultura. a biće obezbeđena asistencija na nemačkom.Poseta PKB-u . večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) . godine Lokacije: Beograd. odlazak hotel Narcis . maj .Dolazak u Srbiju.Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) . Valjevo Broj učesnika .Dolazak u Valjevo.AGROPRESS ORGANIZUJE BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA Št Termin realizacije: 18 . maj .Dolazak u Beograd . Valjevo .Odlazak u Valjevo . reka Gradac. organizovan prevoz do hotela Beograd .Put za Andrijevo .Ručak na Sajmu .novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik.Obilazak Sajma .

naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. osobito list. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač . Po obodu su nejednako zupčasti. brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala. Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se postiže lepši izgled ploda. s gornje strane tamnozeleni. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. naročito u Banatu. klapina puca. i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se tresačima i sakupljačima. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. Kao i ostali hibridi. Rasađuje se u martu. a s donje bleđi. Nana je vrlo mirisna. Kao i kod ostalih voćnih vrsta. a mnogo mentona. Glavni nerv je vrlo istaknut. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola). najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. pa cak i 25 metara. od čega. Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. pa joj je i primena tako široka. Listovi su dugački 3-9cm. Nije preporučljivo da se suše na suncu. Nana traži najbolju vrtnu zemlju. tako da period zrenja može trajati i do 5 nedelja.LEKOVITA I MIRISNA Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem aktivnih lekovitih materija. Pranje ne sme trajati više od 3 minuta. Nana je vrlo mirisna. nana se.klapina raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili bez nje. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta. U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja potpuno mehanizovano. ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. nego samo vegetativnim putem: stalonima. Ona je lekovita. Odmah nakon berbe treba nastojati da se plodovi odvoje od klapine. Posle skidanja klapine orahe treba oprati u vodi. Stabljika je visoka oko 50cm. od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Cvetovi su sitni. mirisna. Plodovi od kojih se klapina ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a zatim im se skida klapina. Stabljika. jajastokopljasti. slično jagodi. tanki. štavskih materija). začinska i industrijska biljka. ukoliko nema vlage. a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu. Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. Nastavak teksta NANA . uglavnom. naročito list. jer u njemu ima najviše etarskog ulja. Kod nas. Nastavak teksta . gorkih i drugih korisnih sastojaka. Ovo se najčešće izvodi sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora. Sušenje se obavlja prirodnim ili veštačkim putem. pošto ljuska puca na šavu. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola. raznovrsno. Krosnja mu je jako siroka i razgranata. rizoma. Kad se jednom primi. u listu ima i malo tanina (oporih. i pitoma nana se ne razmnožava semenom. ali se ne otvara i čvrsto drži plod. pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko.SAVETI STRUČNJAKA ČUVANJE PLODOVA ORAHA Orah je drvo koje dostize visinu do 20. lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti. medonosna. Korenov sistem je razgranat. jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja. Za vrema sazrevanja plodova. razgranata i četrovouglasta. plodovi oraha sazrevaju u različito vreme.

Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci. Kada pijemo vino. kada su dobro izbalansirana. slano. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi. Čulo vida uživa u punoj. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina. jabuke i kruške. Najčešće su to arome kupine.RAKIJA KOJU VOLE DAME Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu. daju prijatan ukus vinu koje pijemo. kristalnoj boji dobrog vina. Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost. uglavnom crne i crvene. dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo. kiselo i gorko. Otporna je na štetočine. čime se izbegavaju teškoće u plasmanu. Nastavak teksta CRNA RIBIZLA . džemovi) i delom za izvoz.Ribes nigrum Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima.NEISKORISCENO "CRNO" BLAGO SRBIJE RIBIZLA CRNA . u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. Nastavak teksta .Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika. a slatkoću vrhom jezika. šljive. Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus. u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio. Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. Nastavak teksta VILJAMOVKA . onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca. čoveku koji ih je otkrio. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu. marmelade. mraz i obilno radja. I sva ostala čula uživaju u vinu. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu. naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle. čulo mirisa u nijansama arome.SAVETI STRUČNJAKA KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I VINO Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture.

Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. ako se obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje biljaka. U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu se umanjini štetne posledice zime. ledene kore ili debelog snežnog pokrivača. neophodno je odvesti suvišnu vodu. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje. zimske i prolećne. a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2. Nastavak teksta .. Raphanus spp. od kojih najveću važnost imaju kulturne biljke roda Brassica: kupus. ako je suva ili podrljati lakim drljačama. 30–60 cm i 60 –90 cm. Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice krstašica (Brasicaceae). pa ako takvo stanje potraje. Nastavak teksta Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim bolestima. U našoj zemlji gaji se na velikim površinama. U toku jesenjeg peroda. povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora ili visok snežni pokrivač. Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. Cardaria spp. valjanjem pa drljanjem. u svim krajevima. kelj. bolesti koju prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi često zasnivaju bez poštovanja plodoreda . doprinela je i jačem intezitetu pojave crne truleži.SAVETI STRUČNJAKA CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju grupi veoma starih povrtarskih kultura. Lepidium spp. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). svaki sloj pojedinačno. campestris. od brdskoplaninskih do ravničarskih područja. Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage. Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj zemlji. MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje. N-minom se meri (mineralni azot). Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše. gde je i najviše zastupljen. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer azot treba brzo iskoristiti).karfiol. U jesennjem periodu može da se javi problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene pripreme. zemljišnu površinu treba povaljati. Međutim bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris.. Brassica nigra i dr.. Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju.

maja 2011. godine. pola kašičice soli. Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA" 18. pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir istopi. 2 kašike rendanog parmezana. godine. 4 kašike brašna. 1 kašičica origana. Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uplašeno pita svog oca: • Oče. iza rešetaka su. 500 ml paradajz pirea.vesti-online. Recept preuzet sa sajta www.com AGROBIZNIS HUMOR Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina: . Trkaju se dva magarca. 3 kašike ulja. Novi Sad.NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. ko su svi ovi ljudi? • Ne boj se. Beograd. 1 dl crvenog vina. Skloniti sa vatre. Ubaciti origano. U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk. sine. Kad porumene izvaditi i skloniti na stranu. Čačak Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS 29. Kuvati na umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos. 1 kašičica bosiljka. Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri sa obe strane po 3 minuta. i kaže jedan drugom. novembra 2010. 1 manji crni luk sitno seckan. • Ko poslednji . 1 kašika seckanog peršuna. jedva ćete čekati da doživite neku nesreću. Beograd Organizator: AGROPRESS AGROBIZNIS RECEPT Šnicle sa parmezanom Sastojci: 500 g svinjskih šnicli.magarac! . 100 g Mozzarele Priprema: Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom. bosiljak i so.Ako se osigurate kod nas. Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. U šumi osudili krticu na streljanje. Dekorisati seckanim peršunom. pa je upitaše: • Koja ti je poslednja želja? • Sahranite me živu. 2 čena belog luka izgnječiti. naliti paradajz pireom i vinom. novembra 2011. godine. pola kašičice mlevenog bibera.

Miloš Stožinić PARTNER AGROPRESS-A U NAŠEM ATARU. Nikša Krajnović. EMISIJA 355: Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju Kako da ljudska ishrana bude zdravija PRIJATELJI BROJA: 10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a . Aleksandra Savić. Predrag Miletić. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Jelena Sević. Snežana Đaković. a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković. Mirko Milošević.O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Do sada. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. Ana Ćorović. Milica Proročić.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->