Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini elektrana na biogas kod Čačka

Holandija: Mala zemlja, jak partner

Region: Od 184 miliona evra iskorišćeno tek 15 miliona

Sistem javnih skladišta i značaj licenciranja -

VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

Papa traži reformu ekonomije Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava Rakije koje cete sigurno poželeti da probate Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima Pšenica i dogodine na ceni Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka Novi park u Nišu Kako pirinač može spasiti svet BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM
VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS KOD ČAČKA Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Španije. Nastavak teksta ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU BUREK

Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju mini elektrane u Dragačici. Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama i digestor, je 6000 kwh. Nastavak teksta MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo „Mešanac sam, tim se dičim”. Nastavak teksta

Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci, Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a Sokolac livadski med. Nastavak teksta

kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje. Tomas Njoki. Nastavak teksta ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih bolesti životinja. godinu i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu pridruživanja EU. Konferenciji su prisustvovali Ambasador Vensan Dežer. saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije.NAPREDAK PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I IZMEĐU NJIH U Medija centru je održana konferencija za štampu povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010. bar što se tiče prinosa. je završena. dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo. šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata. površine 1. a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz.. Nastavak teksta . šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije. da su zaustavljeni rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700 mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica. neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda. dotle i u ovom. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod. Kamen temeljac za fabriku. položen je 29. potražnja. čiji efekti će se najviše osetiti u turističkim privredama.500 kvadratnih metara. šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. drugom delu. Kao i u čitavom poslu. što će dovesti do povećanja izvoza mesa na to tržište. Nastavak teksta Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza Neštin. koja treba da počne s radom u januaru naredne godine. metalske i vojne industrije. Nastavak teksta IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJI Ova pčelarska godina. juna.Tri Stan freš prodjus" užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca.VESTI IZ SRBIJE GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REPUBLICI SRBIJI . Nastavak teksta GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U SVILAJNCU Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede. prema Republici Hrvatskoj. i to je neizvesno jer. Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu još bolje saradnje. i koliko će čiste dobiti biti. Nastavak teksta POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I RUSIJE Holandsko-švajcarska firma. bez odgovarajuće dokumentacije.

kao i sa brojim drugim institucijama. regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi. analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata. zemljama u okruženju i širom sveta. Naši klijenti imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka. šumarstva i vodoprivrede. saopštenja i stručnih tekstova. razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima Praćenje propisa. praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera u poljoprivrednom sektoru. koji su prilagođeni potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača.PROFIL FIRME AGROBUSINESS CONSULTING D. u uskoj saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost brojnim nacionalnim. vodoprivrede i šumarstva i drugim Vladinim i nevladinim organizacijama. radionica. Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti. turističkih izleta i dr. konferencija. uredbi. USAID agrobiznis projektom.o. Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva. AgroBusiness consulting d.o.o. sa znanjem da AgroBusiness consulting d. Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi. . AgroBusiness consulting d. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama.O. izradu i sprovođenje PR strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu. Agrobusiness consulting d. Udruženjem za tehničku saradnju GTZ. razvojnih fondova i finansijskih institucija Organizovanje događaja.o. Vladinim i nevladinim organizacijama.O.o.o.o. Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata. svojim klijentima nudi sledeće usluge:          Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede Izrada biznis plana Izrada marketing plana Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede. Pored toga. Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova.o. kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na tržištu. sajmova. subvencije i povoljne kredite. potreban je visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. domaćim i stranim preduzećima. koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji. konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod države. izložbi.

Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i da su pod manjim rizikom od demencije. Nastavak teksta NA HEKTARU 56 TONA REPE Riblje ulje je možda dobro za srce.2 tone po jedinici površine. Nastavak teksta SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ LICENCIRANJA .5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi.000 posetilaca među kojima su brojni visoki državni predstavnici. ali izgleda da ne poboljšava mentalne funkcije. poručuju britanski stručnjaci iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.VESTI IZ SRBIJE PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE FUNKCIJE Muzej piva u Čelarevu. delegacije diplomatskog kora. Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) seminar i projekat P.tehnološki razvoj Vojvodine na Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja. U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije. bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda. a ječma čak 5. Nastavak teksta FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove. za dve godine videlo je oko 5. Nastavak teksta U Centru za privredno. rekorderi su u biljnoj proizvodnji u Sremskom okrugu.000 kubika otrovnog mulja.Vrbas Srbobran treba ukloniti 400. kao i ranijih godina. Nastavak teksta BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA! U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica. koji je na deonici Kula .L. Veliki bački kanal.000 posetilaca. Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine.Vrbas Srbobran dugoj 18.USKORO I ROBNE REZERVE U SISTEMU? Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula .O. šumarstva i vodoprivrede. posete studenata sa tehničkih fakulteta i veliki broj udruženja". Nastavak teksta . prenosi Rojters. "Do sada smo imali preko 5. Ministarstva poljoprivrede. u kojem su izloženi eksponati koji podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u tom mestu. a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim prostorima bili su pravi hit.D. potvrđeno je u regionalnoj privrednoj komori Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet. Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua.

Nastavak teksta PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu godinu trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva za period od 2011.2 MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. niko ne kontroliše. dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko.4 miliona evra. Nastavak teksta DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA RAZVOJ MLEKARSTVA Oko 9. godine. Nastavak teksta KREDITE OVE GODINE DOBILO 9. Nastavak teksta Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama. otvorena je u Pirotu. predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim" Maks Bastl. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje. Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji. do 2015. šumarstva i vodoprivrede. a do sada su otvorene 143 takve kancelarije. Nastavak teksta . a očekuje se da u skoroj budućnosti bude zaposleno ukupno oko 200 radnika.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je preuzelo 62. u koju je uloženo oko 21 milion evra. Nastavak teksta U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA RURALNI RAZVOJ Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1. koja će raditi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede.800 POLJOPRIVREDNIKA Kancelarija za ruralni razvoj. svečano su juče u Inđiji otvorili „Metalcinkaru". vodoprivrede i šumarstva. On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos. koje od početka godine subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede.2 milijarde dinara. „Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53 radnika. izjavio je pomoćnik ministra Miloš Milovanović. vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin. Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom delu Evrope. po svemu sudeći. dugoročnih i kratkoročnih kredita. saopštilo je resorno ministarstvo.VESTI IZ SRBIJE NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1. Manifestaciji je prisustvovao ministar poljoprivrede. dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole.

► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis.html ► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama.agropress. Vladinih i nevladinih organizacija i medija. Beograd ► 7.poljoprivrednaemisija.rs/workshop-serbia-2011. Beograd Balkan Tour Serbia .org. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede. Leskovac    ► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi  Jun 2011. stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena.html Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011. maj 2011.   ► Žene u agrobiznisu  Januar 2011. Beograd    ► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“  Oktobar 2011.com/emisija/ ► Sajam ruralnog razvoja April 2010. ► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10. Detaljnije: http://www.rs/agrobiznis-e-magazin.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima. šumasrtva i vodoprivrede Srbije ► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva. GODINI AGROPRESS konferencije u 2011. Beograd . sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme. analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/ gazdinstva. Beograd    ► Proizvodnja industrijskog bilja  Decembar 2011.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www. Kragujevac    ► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije  Mart 2011. predstavnicima ministarstva. Nakon nekoliko meseci. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011. početak: decembar 2010.2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave.PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011. Novi Sad. Tiraž prvog broja od 100.org. kompanija.agropress. Valjevo Detaljnije: http://www. Beograd.

Između ostalog. jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu.250 seoskih mesnih zajednica. a uljana repica na oko 6. prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj. ima 4. mandarine. Poređenja radi.4 miliona dinara.000 hektara. što bi bilo za oko 12.4 kilometra u sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9. odnosno skoro 15 puta manje od farmera iz ovdašnje gradske kuće. što je za oko 3. kao i crne i bele sorte grožda.5 odsto više nego prošle godine. dok je ponuda "ružicastog delišesa". U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared".8 miliona dinara.000 hektara više nego lane. "greni smit".  Nastavak teksta .000 ovaca sjeničke rase.000 hektara. dominirale jabuke. "zlatni delišes". dok je znatno slabija bila ponuda šljive. šumarstva i vodoprivrede odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne vrednosti oko 16 miliona dinara. Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550. Nastavak teksta Ministarstvo poljoprivrede. breskve i nektarine.000 hektara. Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70. "jonagored" i "melrouz". SLABA PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI Nastavak teksta FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve. objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS). Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne vrednosti oko 3.000 hektara.4 miliona dinara. odnosno manje od prošlogodišnjih 15.000 HEKTARA ORAŠAC "NAJBOLJE SELO" U SRBIJI Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji. kada je reč o voću.   Nastavak teksta UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE PROTIVGRADNE STANICE Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su. najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima stado od 300 ovaca. koji su ocenjivali 4. i "mucua" bila prosečna. trebalo bi da se urede poljski putevi u dužini od 25. kruške. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550. U projekat indentifikacije i obeležavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine biće iz Republike uloženo 2. na čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić. Nastavak teksta DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE. "jonagold".

zasluženo nosi laskavu titulu srpske prestonice vina. šumarstva i vodoprivrede. Nastavak teksta do 7. dana 08. predsednicima opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje poljoprivrednog zemljišta. godine u Vladi Republike Srbije potpisao je ugovore sa gradonačelnicima. dr Zoran Jeličić. naučne saradnike. Nastavak teksta Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. Jedan od inicijatora festivala. novembra održan je Prvi festival kukuruza. novembra 2010.. ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali upravo neposredni proizvođači. novembra 2010.11.2010. pozdravio je prisutne: zemljoradnike. zbog uslova i kompletne organizacije.Fića. odražan drugi Festival srpskih vina. bazar. zanata grad i ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U LAZAREVCU U neposrednoj blizini manastira Pokajnica. svoj proizvod i da se kroz razgovor i degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića bogova“. godine u Lazarevcu. Nastavak teksta . od 2. 5. Čak 43 vinarije sa čitave teritorije Srbije. proizvođače semena kukuruza i novinare i zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj skup. pa i dalje. Ovaj gradić. Nastavak teksta MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA Pod ovim sloganom je u subotu. Organizatori ovog skupa su bili Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije. univerzitetske profesore. Vinari su se trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima predstave svoj rad. Miomir Filipović . u hotelu„Plana“u Velikoj Plani. koji nije čuven po vinarima i vinogradarima. 6. godine ordžava se Etno Organizator ove manifestacije je udruženje starih „Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari kulturnom ustanovom „Parobrod“.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI ETNO BAZAR U BEOGRADU ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA U Beogradu. predstavile su svoja najuspelija vina. na Trgu Nikole Pašića.

HOLANDIJA: MALA ZEMLJA.749. nedaleko od Amsterdama. poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10% zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom dohodku ove male zemlje. u Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739.050. 28 parkova. 21 pijaca. sa okolinom 1. Novi sajam. 1402 kafića i barova. Nastavak teksta .ali sta je tu je. AMSTERDAM U BROJKAMA Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima. Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su.334 radnje. 755 restorana..514. poceo je prvi medjunarodni sajam cveca.000 stabala drveća. 600. ostvarili čak 15. 6100 životinja u zoološkom vrtu. Ovaj sajam se zapravo odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i organizatora propao.HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN! U Holandiji. najlepsim bojama ukrasengog sajama. Nastavak teksta HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije. Nastavak teksta Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci. 1281 most. Nosen mislju da vam necu moci preneti recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog mirisnog. 10. prodavci i novinari. Vise od stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i pripremi cvetnih aranzmana. prema poslednjim podacima. 165 kanala. od kojih je jedna namenjena isključivo prodaji cveća. novi elan organizatora ocigledno je doprineo da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen.. Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu. 36 diskoteka.000 bicikala.000 noćenja. Tu je i 220....977 stanovnika. a svi ovi stanovnici su pripadnici 173 različite nacionalnoisti. JAK PARTNER CVEĆE . ali drugog po večini izvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza SAD.. Dakle nisu samo srbi sposobni da uniste sve ono sto se godinama gradilo.

Nastavak teksta BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s njenom turističkom ponudom. Nastavak teksta VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO" Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu imali pristup. čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale sve opštine u županiji. Nastavak teksta REGION: OD 184 MILIONA EVRA ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast prvi put.Proizvođači vina iz Makedonije treba da do marta 2011. poljoprivrednog programa Ipard.VESTI IZ REGIONA HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20 HILJADA TONA SUNCOKRETA BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta.000 do 20. Zbog nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i proizvodnja pod uljanom repicom. zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske komore (HGK). prirodne lepote BiH Nastavak teksta AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI HRVATSKIM VINIMA Jedino prihvatljivo. radi reportažu o vinu i gastro ponudi Hrvatske.000 tona. Hrvatske turističke zajednice i Klifa Rejmsa. ekonomski isplativo i efikasno rešenje za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog otpada. zamene etikete na kojima piše "makedonsko crveno vino" i "makedonsko belo vino". U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija ekoturizma.  Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU. izjavio je županijski veterinarski inspektorat. i to u susednu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. odnosno od 15. iskoristiti tek 15 miliona evra.   Nastavak teksta . Nastavak teksta Skoplje -. vrednog 184 miliona evra. piše Poslovni dnevnik. cenjenog američkog somelijera koji se bavi afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u. na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski spomenici. u izvoz je u jeku žetve već otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta. Uprskos nedostatku uljarica. Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog. što je upola manje od domaćih potreba.

autohtone hercegovačke sorte.000 do 85. kako on kaže. Nastavak teksta Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1.000 tona tona pilećeg. blaga i prodajom vlastitih mesnih prerađevina poput kulena. a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je godini koristilo 5. pomažu iz socijalnih davanja.VESTI IZ REGIONA RAT KOKA U REGIONU POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O VETERINARSKOJ SARADNJI Godišnje proizvedemo 80. jedan posrnuli gigant i na hiljade sitnih živinara.7 HEKTARA Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni proizvođač u Hrvatskoj.MALIM GAZDINSTVIMA ĆE BITI UGROŽEN OPSTANAK Od ukupno korišćene poljoprivredne površine. onda bi se iz BiH na evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine proizvoda od šipka. Nastavak teksta BANJA LUKA . Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za ovu vrstu proizvoda iz BiH.000 komada peciva i hleba. obezbediti adekavatan sistem kontrole kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet. Imamo više ovog mesa nego što nam treba. pre svega.000 do 30. Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva velika regionalna i tri jaka domaća igrača. izazvala je oprečne reakcije farmera. kompanija Mavrović Eko Klara dnevno proizvede 15. a ne iz podsticaja.000 hektara u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto. šunke. Nastavak teksta ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO NA TRŽIŠTU EVROPE Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji će.7 hektara poljoprivrednih površina. najveći deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892. Nastavak teksta PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO KORISTI 5. prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). koje posebno hvali. Nastavak teksta JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i Agroplod iz Mostara i Stoca. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva. januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna. ali i izvozimo manje nego što bi hteli. Nastavak teksta . pačijeg i ćurećeg mesa. Na svojih 400 hektara uzgaja 15 vrsta žitarica i uljarica. koja proizvode samo za sopstvenu prehranu. ali i svinjske masti. Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević.

Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70.000 tona. Nastavak teksta JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE MILIJARDE DOLARA Danska. saopštava AIZ. Nastavak teksta BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD FOSILNIH GORIVA Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj krajem oktobra u Nagoji.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže.VESTI IZ SVETA AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak. prazna pakovanja sira. Reč je o materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i normalna plastična folija. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče na kukuruzna polja. Kipar za 0.4 odsto. Holandija i Danska su prekoračile kvote za 0. upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija. Nudi ga nemačka firma „Alesko“.info. posle doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa u koje je bilo upakovano povrće. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca… Nastavak teksta . Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za sezonu 2009/2010. omoti salama i pašteta… No. Nastavak teksta TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA MLEKO U godini u kojoj se očekuju stalne padavine. “Pioneer hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom “Sušni hibridi br.1’’ za sledeću godinu. Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se ka manje suvim oblastma. nezaposlenima i siromašnima. što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene. Ta površina odgovara površini Republike Irske.3 odsto.1”. za to postoji i alternativno rešenje. s tom razlikom što se ovaj materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba. U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da plasira na tržište”Sušne hibride br. Nastavak teksta POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69. podsetila je agencija Rojters. Nastavak teksta U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima. Japan je zemljama u razvoju ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju zaštitu biodiverziteta.

koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine.Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija. valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra. veoma su česta zakrčenja krvnih sudova (arteroskleroze) i srčane aritmije. 2009. osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić. kažu naučnici Univerziteta "Teksas" u Ostinu. širom sveta preko 500 miliona malih seljaka pati od gladi. Nastavak teksta SOK SA UKUSOM SLANINE Način života. "Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods). a najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem. piše AIZ. Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane iznosi. angine pektoris. kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine.info. pogoršanih prirodnih uslova i gradnje. Osim povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). između ostalog. tvrde naučnici. bar dva odsto ukupne energije koja se u Americi proizvede. infarkta srca. specijalnog izveštača UN za pravo na ishranu. Nastavak teksta GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca. koji su otkrili da bi došlo do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane. ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer.VESTI IZ SVETA BACANJE HRANE . nepravilna ishrana. Nastavak teksta BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA Prema izjavi Olivera de Šutera. nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje. Nastavak teksta GLOG JAČA SRCE Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana. nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati. Nastavak teksta . jer im se osporava pravo na zemlju. Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu.NEPRIHVATLJIVO RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE Rasipanje hrane je rasipanje energije. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene. Nastavak teksta Valjevo . izbacila na tržište sok sa tom aromom. ubijaju domaće bubamare. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog špekulacija.

maj – Ispraćanje učesnika Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku: . maj .Obilazak Sajma . Fruška gora 20. Novi Sad.Poseta proizvođačima malina i hladnjačama . a biće obezbeđena asistencija na nemačkom.Poseta proizvođaču vina . maj .Poseta proizvođačima industrijskog bilja . obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom. godine Lokacije: Beograd.novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik. odlazak hotel Narcis .AGROPRESS ORGANIZUJE BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA Št Termin realizacije: 18 . španskom i japanskom jeziku.Dolazak u hotel Narcis. Plan aktivnosti: 18.Dolazak u hotel 19. organizovan prevoz do hotela Beograd .Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) . maj .Ručak na Sajmu . večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) . Valjevo 22. reka Gradac.Poseta proizvođačima ratarskih kultura.Dolazak u Andrijevo. maj .Put za Andrijevo .23.Dolazak u Valjevo. Valjevo .Dolazak u Beograd .Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma .Dolazak u Srbiju. Valjevo Broj učesnika .Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu. maj .Poseta PKB-u .Odlazak u Valjevo .Poseta Avalskom tornju i večera 23. maj 2011. Novi Sad 21.Krstarenje Savom i Dunavom.

Glavni nerv je vrlo istaknut. Kao i ostali hibridi. i pitoma nana se ne razmnožava semenom. Po obodu su nejednako zupčasti.LEKOVITA I MIRISNA Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem aktivnih lekovitih materija. pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. Nije preporučljivo da se suše na suncu. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. Nastavak teksta . Pranje ne sme trajati više od 3 minuta. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola). od čega. jajastokopljasti. klapina puca. Kad se jednom primi. a mnogo mentona. Cvetovi su sitni. mirisna. Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se postiže lepši izgled ploda. Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se tresačima i sakupljačima. osobito list. Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač . Odmah nakon berbe treba nastojati da se plodovi odvoje od klapine. i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti. Korenov sistem je razgranat. Plodovi od kojih se klapina ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a zatim im se skida klapina. Posle skidanja klapine orahe treba oprati u vodi. ukoliko nema vlage. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola. naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. rizoma. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta.klapina raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili bez nje. nana se. Ona je lekovita. razgranata i četrovouglasta. medonosna. Listovi su dugački 3-9cm. ali se ne otvara i čvrsto drži plod. slično jagodi. Ovo se najčešće izvodi sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora. u listu ima i malo tanina (oporih. s gornje strane tamnozeleni. Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. pa joj je i primena tako široka. Stabljika. naročito u Banatu. raznovrsno. Nana traži najbolju vrtnu zemlju. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. naročito list. tako da period zrenja može trajati i do 5 nedelja. a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu. jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja. U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja potpuno mehanizovano. štavskih materija). od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Nana je vrlo mirisna. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka.SAVETI STRUČNJAKA ČUVANJE PLODOVA ORAHA Orah je drvo koje dostize visinu do 20. a s donje bleđi. začinska i industrijska biljka. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. nego samo vegetativnim putem: stalonima. Za vrema sazrevanja plodova. jer u njemu ima najviše etarskog ulja. pošto ljuska puca na šavu. pa cak i 25 metara. zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko. Stabljika je visoka oko 50cm. Nana je vrlo mirisna. Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Krosnja mu je jako siroka i razgranata. gorkih i drugih korisnih sastojaka. ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Kao i kod ostalih voćnih vrsta. Kod nas. Sušenje se obavlja prirodnim ili veštačkim putem. Rasađuje se u martu. Nastavak teksta NANA . brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala. uglavnom. plodovi oraha sazrevaju u različito vreme. tanki.

Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Kada pijemo vino. jabuke i kruške.Ribes nigrum Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina. Nastavak teksta . u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. marmelade. onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja. I sva ostala čula uživaju u vinu. Nastavak teksta VILJAMOVKA . Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. šljive. Čulo vida uživa u punoj. kiselo i gorko. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost. dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo. Nastavak teksta CRNA RIBIZLA . Najčešće su to arome kupine. Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi. mraz i obilno radja. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu. čulo mirisa u nijansama arome. daju prijatan ukus vinu koje pijemo.NEISKORISCENO "CRNO" BLAGO SRBIJE RIBIZLA CRNA . Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio. čime se izbegavaju teškoće u plasmanu. a slatkoću vrhom jezika. jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Otporna je na štetočine. kristalnoj boji dobrog vina. uglavnom crne i crvene. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle. slano. Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci. kada su dobro izbalansirana.RAKIJA KOJU VOLE DAME Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu.SAVETI STRUČNJAKA KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I VINO Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. čoveku koji ih je otkrio. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. džemovi) i delom za izvoz.

Nastavak teksta Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim bolestima. Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj zemlji. 30–60 cm i 60 –90 cm. valjanjem pa drljanjem. Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm.SAVETI STRUČNJAKA CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju grupi veoma starih povrtarskih kultura. Lepidium spp. bolesti koju prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. Brassica nigra i dr. zemljišnu površinu treba povaljati. da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje. U toku jesenjeg peroda. a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi često zasnivaju bez poštovanja plodoreda . gde je i najviše zastupljen. Međutim bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer azot treba brzo iskoristiti). kelj. ako je suva ili podrljati lakim drljačama.. Cardaria spp. Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu se umanjini štetne posledice zime. N-minom se meri (mineralni azot). ako se obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje biljaka. Raphanus spp. ledene kore ili debelog snežnog pokrivača. Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše. svaki sloj pojedinačno. doprinela je i jačem intezitetu pojave crne truleži. Nastavak teksta . pa ako takvo stanje potraje. MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje. U našoj zemlji gaji se na velikim površinama. Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. od kojih najveću važnost imaju kulturne biljke roda Brassica: kupus. u svim krajevima.karfiol. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. neophodno je odvesti suvišnu vodu. campestris. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju. a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2.. od brdskoplaninskih do ravničarskih područja. povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora ili visok snežni pokrivač. U jesennjem periodu može da se javi problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene pripreme. Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice krstašica (Brasicaceae). zimske i prolećne..

novembra 2010. godine. naliti paradajz pireom i vinom. U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk. Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. Novi Sad. Trkaju se dva magarca. Dekorisati seckanim peršunom. godine. 1 kašičica origana. Beograd Organizator: AGROPRESS AGROBIZNIS RECEPT Šnicle sa parmezanom Sastojci: 500 g svinjskih šnicli. Recept preuzet sa sajta www. Kuvati na umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos. 2 kašike rendanog parmezana. jedva ćete čekati da doživite neku nesreću.NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. maja 2011. 1 dl crvenog vina.Ako se osigurate kod nas. 4 kašike brašna. U šumi osudili krticu na streljanje. pola kašičice mlevenog bibera. Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uplašeno pita svog oca: • Oče. Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri sa obe strane po 3 minuta. Čačak Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS 29. 1 kašičica bosiljka. iza rešetaka su. sine. 1 manji crni luk sitno seckan. Kad porumene izvaditi i skloniti na stranu. 3 kašike ulja. 500 ml paradajz pirea. 1 kašika seckanog peršuna.magarac! . pa je upitaše: • Koja ti je poslednja želja? • Sahranite me živu. ko su svi ovi ljudi? • Ne boj se.com AGROBIZNIS HUMOR Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina: . Skloniti sa vatre. i kaže jedan drugom. • Ko poslednji . 100 g Mozzarele Priprema: Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom.vesti-online. pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir istopi. novembra 2011. pola kašičice soli. bosiljak i so. 2 čena belog luka izgnječiti. Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA" 18. Ubaciti origano. Beograd. godine.

Nikša Krajnović. Snežana Đaković. EMISIJA 355: Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju Kako da ljudska ishrana bude zdravija PRIJATELJI BROJA: 10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a .O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Miloš Stožinić PARTNER AGROPRESS-A U NAŠEM ATARU. Aleksandra Savić. Milica Proročić. Od 2006. Predrag Miletić. Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. Do sada. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. Mirko Milošević. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Jelena Sević. Ana Ćorović.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful