Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini elektrana na biogas kod Čačka

Holandija: Mala zemlja, jak partner

Region: Od 184 miliona evra iskorišćeno tek 15 miliona

Sistem javnih skladišta i značaj licenciranja -

VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

Papa traži reformu ekonomije Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava Rakije koje cete sigurno poželeti da probate Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima Pšenica i dogodine na ceni Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka Novi park u Nišu Kako pirinač može spasiti svet BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM
VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS KOD ČAČKA Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Španije. Nastavak teksta ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU BUREK

Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju mini elektrane u Dragačici. Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama i digestor, je 6000 kwh. Nastavak teksta MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo „Mešanac sam, tim se dičim”. Nastavak teksta

Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci, Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a Sokolac livadski med. Nastavak teksta

potražnja. Kao i u čitavom poslu. šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. Nastavak teksta . juna. Kamen temeljac za fabriku. koja treba da počne s radom u januaru naredne godine.VESTI IZ SRBIJE GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REPUBLICI SRBIJI . Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu još bolje saradnje. Nastavak teksta Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza Neštin. drugom delu. da su zaustavljeni rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700 mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica. Nastavak teksta GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U SVILAJNCU Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede. dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo. šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije. položen je 29. Nastavak teksta ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih bolesti životinja. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod. i to je neizvesno jer. godinu i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu pridruživanja EU.Tri Stan freš prodjus" užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca. bar što se tiče prinosa. neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda.500 kvadratnih metara.. a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz. šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata. dotle i u ovom. prema Republici Hrvatskoj. kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje. površine 1. Konferenciji su prisustvovali Ambasador Vensan Dežer. što će dovesti do povećanja izvoza mesa na to tržište. Tomas Njoki. čiji efekti će se najviše osetiti u turističkim privredama. i koliko će čiste dobiti biti. metalske i vojne industrije. Nastavak teksta IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJI Ova pčelarska godina. saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije. bez odgovarajuće dokumentacije. je završena. Nastavak teksta POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I RUSIJE Holandsko-švajcarska firma.NAPREDAK PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I IZMEĐU NJIH U Medija centru je održana konferencija za štampu povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010.

regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi. razvojnih fondova i finansijskih institucija Organizovanje događaja.o. izradu i sprovođenje PR strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu.O. AgroBusiness consulting d. turističkih izleta i dr. Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova.o. izložbi. sajmova. potreban je visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera u poljoprivrednom sektoru. . vodoprivrede i šumarstva i drugim Vladinim i nevladinim organizacijama. Naši klijenti imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka. Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi. uredbi. subvencije i povoljne kredite. praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva. sa znanjem da AgroBusiness consulting d.o. Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata. u uskoj saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost brojnim nacionalnim. analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata.o. kao i sa brojim drugim institucijama. Vladinim i nevladinim organizacijama. šumarstva i vodoprivrede. Pored toga.o. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama. USAID agrobiznis projektom. radionica. razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima Praćenje propisa.o. kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na tržištu. koji su prilagođeni potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača. konferencija.o.o. konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod države.O. domaćim i stranim preduzećima.PROFIL FIRME AGROBUSINESS CONSULTING D. Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. Agrobusiness consulting d. koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji. svojim klijentima nudi sledeće usluge:          Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede Izrada biznis plana Izrada marketing plana Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede. zemljama u okruženju i širom sveta. Udruženjem za tehničku saradnju GTZ. Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti. saopštenja i stručnih tekstova. AgroBusiness consulting d.

kao i ranijih godina.O. "Do sada smo imali preko 5. rekorderi su u biljnoj proizvodnji u Sremskom okrugu. Nastavak teksta U Centru za privredno.2 tone po jedinici površine. koji je na deonici Kula .000 posetilaca među kojima su brojni visoki državni predstavnici. Nastavak teksta FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove. Nastavak teksta NA HEKTARU 56 TONA REPE Riblje ulje je možda dobro za srce. Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) seminar i projekat P. a ječma čak 5. Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine. Nastavak teksta SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ LICENCIRANJA . Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua. delegacije diplomatskog kora.5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi. a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim prostorima bili su pravi hit. poručuju britanski stručnjaci iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.L.USKORO I ROBNE REZERVE U SISTEMU? Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula . u kojem su izloženi eksponati koji podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u tom mestu. za dve godine videlo je oko 5.000 kubika otrovnog mulja. Ministarstva poljoprivrede. U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije.Vrbas Srbobran treba ukloniti 400.000 posetilaca. posete studenata sa tehničkih fakulteta i veliki broj udruženja". Nastavak teksta . Veliki bački kanal. Nastavak teksta BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA! U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica.D.Vrbas Srbobran dugoj 18. prenosi Rojters.tehnološki razvoj Vojvodine na Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja. ali izgleda da ne poboljšava mentalne funkcije.VESTI IZ SRBIJE PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE FUNKCIJE Muzej piva u Čelarevu. Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i da su pod manjim rizikom od demencije. bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda. šumarstva i vodoprivrede. potvrđeno je u regionalnoj privrednoj komori Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet.

svečano su juče u Inđiji otvorili „Metalcinkaru". Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji. vodoprivrede i šumarstva.2 milijarde dinara. Nastavak teksta . dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko.2 MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. godine. otvorena je u Pirotu. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje. do 2015. izjavio je pomoćnik ministra Miloš Milovanović. dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. po svemu sudeći. Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom delu Evrope. Nastavak teksta Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama. Nastavak teksta U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA RURALNI RAZVOJ Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1.4 miliona evra. On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos. a očekuje se da u skoroj budućnosti bude zaposleno ukupno oko 200 radnika. „Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53 radnika. šumarstva i vodoprivrede.800 POLJOPRIVREDNIKA Kancelarija za ruralni razvoj.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je preuzelo 62. Nastavak teksta KREDITE OVE GODINE DOBILO 9. Nastavak teksta PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu godinu trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva za period od 2011. Manifestaciji je prisustvovao ministar poljoprivrede. koja će raditi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede. koje od početka godine subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede. u koju je uloženo oko 21 milion evra. Nastavak teksta DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA RAZVOJ MLEKARSTVA Oko 9. predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim" Maks Bastl. vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin. niko ne kontroliše.VESTI IZ SRBIJE NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1. dugoročnih i kratkoročnih kredita. saopštilo je resorno ministarstvo. a do sada su otvorene 143 takve kancelarije.

maj 2011. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme. Beograd ► 7. Beograd Balkan Tour Serbia . početak: decembar 2010. analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/ gazdinstva.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima. Kragujevac    ► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije  Mart 2011. Vladinih i nevladinih organizacija i medija. Nakon nekoliko meseci. sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti.agropress.PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave. Tiraž prvog broja od 100. Beograd    ► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“  Oktobar 2011. kompanija.poljoprivrednaemisija. Beograd    ► Proizvodnja industrijskog bilja  Decembar 2011.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www.org.html Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011.rs/workshop-serbia-2011.html ► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama. GODINI AGROPRESS konferencije u 2011. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011.rs/agrobiznis-e-magazin.2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23. ► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede. Detaljnije: http://www.   ► Žene u agrobiznisu  Januar 2011. stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena. predstavnicima ministarstva. Beograd. Leskovac    ► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi  Jun 2011.org.agropress. šumasrtva i vodoprivrede Srbije ► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva. Beograd . Novi Sad. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis.com/emisija/ ► Sajam ruralnog razvoja April 2010. Valjevo Detaljnije: http://www.

ima 4. kada je reč o voću.000 HEKTARA ORAŠAC "NAJBOLJE SELO" U SRBIJI Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji. trebalo bi da se urede poljski putevi u dužini od 25.4 miliona dinara. odnosno manje od prošlogodišnjih 15. Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70. "jonagold".4 miliona dinara. prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj.000 hektara.   Nastavak teksta UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE PROTIVGRADNE STANICE Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su. objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS). na čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić. odnosno skoro 15 puta manje od farmera iz ovdašnje gradske kuće. koji su ocenjivali 4. i "mucua" bila prosečna.  Nastavak teksta . kao i crne i bele sorte grožda. Nastavak teksta DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE. Nastavak teksta Ministarstvo poljoprivrede.000 hektara više nego lane.5 odsto više nego prošle godine. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu. a uljana repica na oko 6.4 kilometra u sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9.250 seoskih mesnih zajednica.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550. "zlatni delišes". breskve i nektarine. kruške. dok je ponuda "ružicastog delišesa".000 hektara. Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550. jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu. dominirale jabuke. SLABA PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI Nastavak teksta FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve. Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne vrednosti oko 3.000 hektara.8 miliona dinara. "jonagored" i "melrouz". dok je znatno slabija bila ponuda šljive.000 ovaca sjeničke rase. Između ostalog.000 hektara. U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared". šumarstva i vodoprivrede odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne vrednosti oko 16 miliona dinara. mandarine. što bi bilo za oko 12. što je za oko 3. najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima stado od 300 ovaca. U projekat indentifikacije i obeležavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine biće iz Republike uloženo 2. "greni smit". Poređenja radi.

zasluženo nosi laskavu titulu srpske prestonice vina. naučne saradnike. Čak 43 vinarije sa čitave teritorije Srbije. godine u Vladi Republike Srbije potpisao je ugovore sa gradonačelnicima. Nastavak teksta MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA Pod ovim sloganom je u subotu. godine u Lazarevcu. od 2.. godine ordžava se Etno Organizator ove manifestacije je udruženje starih „Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari kulturnom ustanovom „Parobrod“. novembra 2010. Nastavak teksta Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. predstavile su svoja najuspelija vina. 6. dana 08. Jedan od inicijatora festivala. univerzitetske profesore. novembra održan je Prvi festival kukuruza. Nastavak teksta . odražan drugi Festival srpskih vina. Miomir Filipović . proizvođače semena kukuruza i novinare i zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj skup. ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali upravo neposredni proizvođači. svoj proizvod i da se kroz razgovor i degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića bogova“. bazar. koji nije čuven po vinarima i vinogradarima. novembra 2010.11.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI ETNO BAZAR U BEOGRADU ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA U Beogradu. šumarstva i vodoprivrede. pa i dalje. predsednicima opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje poljoprivrednog zemljišta. Nastavak teksta do 7.2010. Vinari su se trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima predstave svoj rad. u hotelu„Plana“u Velikoj Plani. Organizatori ovog skupa su bili Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije. Ovaj gradić. na Trgu Nikole Pašića. 5.Fića. zbog uslova i kompletne organizacije. dr Zoran Jeličić. pozdravio je prisutne: zemljoradnike. zanata grad i ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U LAZAREVCU U neposrednoj blizini manastira Pokajnica.

u Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739. Novi sajam. Nastavak teksta Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci. sa okolinom 1.. Ovaj sajam se zapravo odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i organizatora propao. 165 kanala. AMSTERDAM U BROJKAMA Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima. novi elan organizatora ocigledno je doprineo da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen.749. Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su.. poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10% zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom dohodku ove male zemlje. 36 diskoteka..000 stabala drveća. ostvarili čak 15. Nastavak teksta . JAK PARTNER CVEĆE .000 noćenja. Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu. od kojih je jedna namenjena isključivo prodaji cveća. Dakle nisu samo srbi sposobni da uniste sve ono sto se godinama gradilo.HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN! U Holandiji.977 stanovnika.ali sta je tu je.. najlepsim bojama ukrasengog sajama. Nastavak teksta HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije. poceo je prvi medjunarodni sajam cveca.000 bicikala.. 6100 životinja u zoološkom vrtu. 21 pijaca. 28 parkova. 10. a svi ovi stanovnici su pripadnici 173 različite nacionalnoisti. prodavci i novinari..514. Vise od stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i pripremi cvetnih aranzmana. 1402 kafića i barova.050. ali drugog po večini izvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza SAD. prema poslednjim podacima. 600. nedaleko od Amsterdama. Tu je i 220.HOLANDIJA: MALA ZEMLJA.334 radnje. Nosen mislju da vam necu moci preneti recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog mirisnog. 755 restorana. 1281 most.

zamene etikete na kojima piše "makedonsko crveno vino" i "makedonsko belo vino". izjavio je županijski veterinarski inspektorat.Proizvođači vina iz Makedonije treba da do marta 2011. zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske komore (HGK). poljoprivrednog programa Ipard. u izvoz je u jeku žetve već otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta. na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski spomenici. prirodne lepote BiH Nastavak teksta AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI HRVATSKIM VINIMA Jedino prihvatljivo. Uprskos nedostatku uljarica. piše Poslovni dnevnik. Nastavak teksta Skoplje -. iskoristiti tek 15 miliona evra. U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija ekoturizma. čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale sve opštine u županiji. cenjenog američkog somelijera koji se bavi afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u. Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog. vrednog 184 miliona evra. i to u susednu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Nastavak teksta VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO" Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu imali pristup. ekonomski isplativo i efikasno rešenje za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog otpada. Nastavak teksta REGION: OD 184 MILIONA EVRA ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast prvi put. odnosno od 15. što je upola manje od domaćih potreba. Hrvatske turističke zajednice i Klifa Rejmsa. radi reportažu o vinu i gastro ponudi Hrvatske.VESTI IZ REGIONA HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20 HILJADA TONA SUNCOKRETA BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta.000 tona.   Nastavak teksta . Zbog nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i proizvodnja pod uljanom repicom.000 do 20. Nastavak teksta BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s njenom turističkom ponudom.  Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU.

izazvala je oprečne reakcije farmera. autohtone hercegovačke sorte.000 tona tona pilećeg. šunke. pre svega. ali i svinjske masti.7 HEKTARA Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni proizvođač u Hrvatskoj. onda bi se iz BiH na evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine proizvoda od šipka. Nastavak teksta BANJA LUKA . Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva.000 do 30. Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za ovu vrstu proizvoda iz BiH.000 do 85. Nastavak teksta JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i Agroplod iz Mostara i Stoca. ali i izvozimo manje nego što bi hteli. blaga i prodajom vlastitih mesnih prerađevina poput kulena. Na svojih 400 hektara uzgaja 15 vrsta žitarica i uljarica. kompanija Mavrović Eko Klara dnevno proizvede 15.000 hektara u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je godini koristilo 5. Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva velika regionalna i tri jaka domaća igrača. Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević. kako on kaže. prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).MALIM GAZDINSTVIMA ĆE BITI UGROŽEN OPSTANAK Od ukupno korišćene poljoprivredne površine. januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna.000 komada peciva i hleba. Nastavak teksta . Imamo više ovog mesa nego što nam treba. a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem. Nastavak teksta ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO NA TRŽIŠTU EVROPE Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji će. obezbediti adekavatan sistem kontrole kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet. koja proizvode samo za sopstvenu prehranu.7 hektara poljoprivrednih površina. jedan posrnuli gigant i na hiljade sitnih živinara. Nastavak teksta Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1.VESTI IZ REGIONA RAT KOKA U REGIONU POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O VETERINARSKOJ SARADNJI Godišnje proizvedemo 80. najveći deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892. koje posebno hvali. pomažu iz socijalnih davanja. a ne iz podsticaja. Nastavak teksta PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO KORISTI 5. pačijeg i ćurećeg mesa.

Holandija i Danska su prekoračile kvote za 0. posle doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa u koje je bilo upakovano povrće. Reč je o materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i normalna plastična folija.1’’ za sledeću godinu. saopštava AIZ. za to postoji i alternativno rešenje.info. nezaposlenima i siromašnima. Nastavak teksta JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE MILIJARDE DOLARA Danska. U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da plasira na tržište”Sušne hibride br. Kipar za 0. što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene. Ta površina odgovara površini Republike Irske. Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za sezonu 2009/2010.4 odsto. prazna pakovanja sira. omoti salama i pašteta… No. s tom razlikom što se ovaj materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba. upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija. Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70. Nastavak teksta POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69. Nastavak teksta U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca… Nastavak teksta . Japan je zemljama u razvoju ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju zaštitu biodiverziteta. Nastavak teksta BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD FOSILNIH GORIVA Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj krajem oktobra u Nagoji. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče na kukuruzna polja.1”.000 tona. podsetila je agencija Rojters.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže. Nudi ga nemačka firma „Alesko“.VESTI IZ SVETA AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak. “Pioneer hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom “Sušni hibridi br. Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se ka manje suvim oblastma. Nastavak teksta TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA MLEKO U godini u kojoj se očekuju stalne padavine.3 odsto.

Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene. osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić. izbacila na tržište sok sa tom aromom. Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane iznosi. valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra. kažu naučnici Univerziteta "Teksas" u Ostinu. nepravilna ishrana. Osim povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). specijalnog izveštača UN za pravo na ishranu. angine pektoris. "Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods). Nastavak teksta . ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer. koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine. nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati.NEPRIHVATLJIVO RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE Rasipanje hrane je rasipanje energije. 2009. pogoršanih prirodnih uslova i gradnje. tvrde naučnici. veoma su česta zakrčenja krvnih sudova (arteroskleroze) i srčane aritmije. jer im se osporava pravo na zemlju. Nastavak teksta GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca. između ostalog. Nastavak teksta GLOG JAČA SRCE Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana. kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine. a najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem.VESTI IZ SVETA BACANJE HRANE . ubijaju domaće bubamare. koji su otkrili da bi došlo do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane. infarkta srca. bar dva odsto ukupne energije koja se u Americi proizvede. Nastavak teksta SOK SA UKUSOM SLANINE Način života. piše AIZ. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog špekulacija. nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje. Nastavak teksta Valjevo . širom sveta preko 500 miliona malih seljaka pati od gladi.info.Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija. Nastavak teksta BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA Prema izjavi Olivera de Šutera.

obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom. Plan aktivnosti: 18.Dolazak u Andrijevo. Novi Sad 21. organizovan prevoz do hotela Beograd .novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik. Valjevo Broj učesnika . maj 2011. Novi Sad.AGROPRESS ORGANIZUJE BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA Št Termin realizacije: 18 . Valjevo 22. maj .Dolazak u hotel 19.Put za Andrijevo . maj – Ispraćanje učesnika Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku: .Krstarenje Savom i Dunavom.Poseta Avalskom tornju i večera 23. maj . odlazak hotel Narcis . Valjevo . a biće obezbeđena asistencija na nemačkom.Poseta proizvođačima industrijskog bilja .Dolazak u hotel Narcis.Poseta proizvođačima ratarskih kultura.Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) . reka Gradac. Fruška gora 20. maj .Dolazak u Srbiju.Poseta proizvođačima malina i hladnjačama . maj .23.Dolazak u Beograd .Obilazak Sajma .Odlazak u Valjevo .Dolazak u Valjevo.Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu. večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) . španskom i japanskom jeziku. maj .Poseta proizvođaču vina .Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma . godine Lokacije: Beograd.Poseta PKB-u .Ručak na Sajmu .

i pitoma nana se ne razmnožava semenom. Korenov sistem je razgranat. lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti. Ovo se najčešće izvodi sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora. ali se ne otvara i čvrsto drži plod. i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se postiže lepši izgled ploda. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. naročito list. mirisna. gorkih i drugih korisnih sastojaka. Nana traži najbolju vrtnu zemlju. Sušenje se obavlja prirodnim ili veštačkim putem. a s donje bleđi. Kao i ostali hibridi. uglavnom. Glavni nerv je vrlo istaknut. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola. Listovi su dugački 3-9cm. Cvetovi su sitni. Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se tresačima i sakupljačima. medonosna. Nije preporučljivo da se suše na suncu. Rasađuje se u martu. Kad se jednom primi. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta. Nana je vrlo mirisna. Ona je lekovita. Plodovi od kojih se klapina ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a zatim im se skida klapina. slično jagodi. osobito list. tako da period zrenja može trajati i do 5 nedelja.SAVETI STRUČNJAKA ČUVANJE PLODOVA ORAHA Orah je drvo koje dostize visinu do 20. Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač . pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. Nastavak teksta . Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. pošto ljuska puca na šavu. a mnogo mentona. ukoliko nema vlage. naročito u Banatu. Stabljika je visoka oko 50cm. pa cak i 25 metara. Po obodu su nejednako zupčasti. ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. jer u njemu ima najviše etarskog ulja. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu. s gornje strane tamnozeleni. od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Posle skidanja klapine orahe treba oprati u vodi. Kod nas. rizoma. nego samo vegetativnim putem: stalonima.LEKOVITA I MIRISNA Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem aktivnih lekovitih materija. zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko. Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Krosnja mu je jako siroka i razgranata. u listu ima i malo tanina (oporih. Kao i kod ostalih voćnih vrsta. raznovrsno. začinska i industrijska biljka. Pranje ne sme trajati više od 3 minuta. Odmah nakon berbe treba nastojati da se plodovi odvoje od klapine. Za vrema sazrevanja plodova. Stabljika. naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola). jajastokopljasti. Nastavak teksta NANA .klapina raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili bez nje. klapina puca. štavskih materija). Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. nana se. brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala. razgranata i četrovouglasta. jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja. plodovi oraha sazrevaju u različito vreme. najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja potpuno mehanizovano. Nana je vrlo mirisna. tanki. od čega. pa joj je i primena tako široka.

kristalnoj boji dobrog vina. a slatkoću vrhom jezika. Nastavak teksta CRNA RIBIZLA . Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. jabuke i kruške. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja. u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina. Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi. kada su dobro izbalansirana. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca. u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus. Najčešće su to arome kupine. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko. marmelade. Čulo vida uživa u punoj. naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. slano. I sva ostala čula uživaju u vinu. Nastavak teksta . dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina.Ribes nigrum Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. mraz i obilno radja.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. šljive. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa. jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu. Nastavak teksta VILJAMOVKA . Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle. onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo.SAVETI STRUČNJAKA KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I VINO Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu.RAKIJA KOJU VOLE DAME Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu. kiselo i gorko. Kada pijemo vino.NEISKORISCENO "CRNO" BLAGO SRBIJE RIBIZLA CRNA . džemovi) i delom za izvoz. čoveku koji ih je otkrio. čime se izbegavaju teškoće u plasmanu. uglavnom crne i crvene. čulo mirisa u nijansama arome. Otporna je na štetočine. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu. Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost. daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika.

campestris. Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice krstašica (Brasicaceae). od kojih najveću važnost imaju kulturne biljke roda Brassica: kupus. Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj zemlji. ako je suva ili podrljati lakim drljačama. Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje. Međutim bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše..karfiol. Cardaria spp... gde je i najviše zastupljen. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju. pa ako takvo stanje potraje. ako se obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje biljaka. U toku jesenjeg peroda. doprinela je i jačem intezitetu pojave crne truleži. Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. zimske i prolećne. Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm.SAVETI STRUČNJAKA CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju grupi veoma starih povrtarskih kultura. povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora ili visok snežni pokrivač. Brassica nigra i dr. Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. Lepidium spp. neophodno je odvesti suvišnu vodu. kelj. u svim krajevima. MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje. a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer azot treba brzo iskoristiti). Nastavak teksta . N-minom se meri (mineralni azot). zemljišnu površinu treba povaljati. od brdskoplaninskih do ravničarskih područja. svaki sloj pojedinačno. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. U našoj zemlji gaji se na velikim površinama. a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi često zasnivaju bez poštovanja plodoreda . U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu se umanjini štetne posledice zime. ledene kore ili debelog snežnog pokrivača. Raphanus spp. Nastavak teksta Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim bolestima. U jesennjem periodu može da se javi problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene pripreme. valjanjem pa drljanjem. bolesti koju prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. 30–60 cm i 60 –90 cm. Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage.

1 manji crni luk sitno seckan. novembra 2011. jedva ćete čekati da doživite neku nesreću. maja 2011. godine. 2 kašike rendanog parmezana. Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uplašeno pita svog oca: • Oče. • Ko poslednji . Novi Sad. Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA" 18. i kaže jedan drugom. 1 kašičica origana. 4 kašike brašna. Dekorisati seckanim peršunom. naliti paradajz pireom i vinom. Kuvati na umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos. 1 dl crvenog vina. Trkaju se dva magarca. pola kašičice mlevenog bibera. pa je upitaše: • Koja ti je poslednja želja? • Sahranite me živu. 100 g Mozzarele Priprema: Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom. novembra 2010. 2 čena belog luka izgnječiti. Kad porumene izvaditi i skloniti na stranu. pola kašičice soli.NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. bosiljak i so. Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri sa obe strane po 3 minuta. Čačak Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS 29. sine. U šumi osudili krticu na streljanje. Ubaciti origano.com AGROBIZNIS HUMOR Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina: . ko su svi ovi ljudi? • Ne boj se. pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir istopi. 3 kašike ulja. 500 ml paradajz pirea. U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk. 1 kašika seckanog peršuna. Beograd Organizator: AGROPRESS AGROBIZNIS RECEPT Šnicle sa parmezanom Sastojci: 500 g svinjskih šnicli. 1 kašičica bosiljka.Ako se osigurate kod nas. Skloniti sa vatre.vesti-online. Beograd. godine. godine. Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. Recept preuzet sa sajta www.magarac! . iza rešetaka su.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Jelena Sević. Snežana Đaković. Od 2006. Mirko Milošević. EMISIJA 355: Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju Kako da ljudska ishrana bude zdravija PRIJATELJI BROJA: 10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a . Do sada. Milica Proročić. Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković. Miloš Stožinić PARTNER AGROPRESS-A U NAŠEM ATARU. Aleksandra Savić. a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Nikša Krajnović. Predrag Miletić. Ana Ćorović.O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji.