Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini elektrana na biogas kod Čačka

Holandija: Mala zemlja, jak partner

Region: Od 184 miliona evra iskorišćeno tek 15 miliona

Sistem javnih skladišta i značaj licenciranja -

VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

Papa traži reformu ekonomije Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava Rakije koje cete sigurno poželeti da probate Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima Pšenica i dogodine na ceni Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka Novi park u Nišu Kako pirinač može spasiti svet BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM
VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS KOD ČAČKA Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Španije. Nastavak teksta ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU BUREK

Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju mini elektrane u Dragačici. Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama i digestor, je 6000 kwh. Nastavak teksta MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo „Mešanac sam, tim se dičim”. Nastavak teksta

Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci, Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a Sokolac livadski med. Nastavak teksta

juna. Nastavak teksta IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJI Ova pčelarska godina. koja treba da počne s radom u januaru naredne godine. površine 1. Kao i u čitavom poslu. Nastavak teksta ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih bolesti životinja. šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata.500 kvadratnih metara. Nastavak teksta POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I RUSIJE Holandsko-švajcarska firma. a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz. bar što se tiče prinosa. Tomas Njoki. što će dovesti do povećanja izvoza mesa na to tržište. bez odgovarajuće dokumentacije.NAPREDAK PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I IZMEĐU NJIH U Medija centru je održana konferencija za štampu povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010.VESTI IZ SRBIJE GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REPUBLICI SRBIJI . i koliko će čiste dobiti biti. Nastavak teksta . drugom delu. Nastavak teksta Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza Neštin. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod. Konferenciji su prisustvovali Ambasador Vensan Dežer. potražnja. Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu još bolje saradnje. dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo. prema Republici Hrvatskoj.. položen je 29. metalske i vojne industrije. šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije. godinu i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu pridruživanja EU. kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje. neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda. Kamen temeljac za fabriku.Tri Stan freš prodjus" užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca. Nastavak teksta GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U SVILAJNCU Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede. da su zaustavljeni rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700 mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica. dotle i u ovom. šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. čiji efekti će se najviše osetiti u turističkim privredama. i to je neizvesno jer. saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije. je završena.

o. Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova.o. uredbi. analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata. vodoprivrede i šumarstva i drugim Vladinim i nevladinim organizacijama.O. izložbi.o. turističkih izleta i dr. Udruženjem za tehničku saradnju GTZ.o. sajmova. Agrobusiness consulting d. u uskoj saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost brojnim nacionalnim. razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima Praćenje propisa. Pored toga. radionica. konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod države. praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva. saopštenja i stručnih tekstova. Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti. domaćim i stranim preduzećima. koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji. AgroBusiness consulting d. zemljama u okruženju i širom sveta. kao i sa brojim drugim institucijama. sa znanjem da AgroBusiness consulting d.o. . Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata. razvojnih fondova i finansijskih institucija Organizovanje događaja. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama. Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi. praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera u poljoprivrednom sektoru.o. USAID agrobiznis projektom.O.o. potreban je visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. konferencija. koji su prilagođeni potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača. regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi.o. Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na tržištu. šumarstva i vodoprivrede.PROFIL FIRME AGROBUSINESS CONSULTING D. svojim klijentima nudi sledeće usluge:          Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede Izrada biznis plana Izrada marketing plana Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede. izradu i sprovođenje PR strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu. subvencije i povoljne kredite. Vladinim i nevladinim organizacijama. Naši klijenti imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka. AgroBusiness consulting d.

2 tone po jedinici površine. a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim prostorima bili su pravi hit. u kojem su izloženi eksponati koji podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u tom mestu. U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije.D. Nastavak teksta NA HEKTARU 56 TONA REPE Riblje ulje je možda dobro za srce. Nastavak teksta BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA! U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica. delegacije diplomatskog kora. "Do sada smo imali preko 5.000 posetilaca. posete studenata sa tehničkih fakulteta i veliki broj udruženja".000 posetilaca među kojima su brojni visoki državni predstavnici. šumarstva i vodoprivrede. Nastavak teksta .L. poručuju britanski stručnjaci iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua. Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i da su pod manjim rizikom od demencije. bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda. za dve godine videlo je oko 5. prenosi Rojters. kao i ranijih godina.VESTI IZ SRBIJE PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE FUNKCIJE Muzej piva u Čelarevu.Vrbas Srbobran treba ukloniti 400. Nastavak teksta SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ LICENCIRANJA . potvrđeno je u regionalnoj privrednoj komori Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet.000 kubika otrovnog mulja. Nastavak teksta U Centru za privredno. ali izgleda da ne poboljšava mentalne funkcije. Nastavak teksta FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove. Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) seminar i projekat P. koji je na deonici Kula .USKORO I ROBNE REZERVE U SISTEMU? Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula . Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine.tehnološki razvoj Vojvodine na Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja.Vrbas Srbobran dugoj 18. Veliki bački kanal. a ječma čak 5. Ministarstva poljoprivrede. rekorderi su u biljnoj proizvodnji u Sremskom okrugu.O.5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi.

predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim" Maks Bastl.800 POLJOPRIVREDNIKA Kancelarija za ruralni razvoj.4 miliona evra. Nastavak teksta Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama. svečano su juče u Inđiji otvorili „Metalcinkaru". Nastavak teksta PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu godinu trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva za period od 2011. On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos. niko ne kontroliše. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje.2 milijarde dinara. Nastavak teksta DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA RAZVOJ MLEKARSTVA Oko 9. dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. u koju je uloženo oko 21 milion evra. „Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53 radnika. a očekuje se da u skoroj budućnosti bude zaposleno ukupno oko 200 radnika. dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je preuzelo 62. koja će raditi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede.2 MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. do 2015. godine. Nastavak teksta KREDITE OVE GODINE DOBILO 9. Nastavak teksta U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA RURALNI RAZVOJ Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1. šumarstva i vodoprivrede. izjavio je pomoćnik ministra Miloš Milovanović. vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin. saopštilo je resorno ministarstvo. po svemu sudeći. Nastavak teksta . dugoročnih i kratkoročnih kredita. otvorena je u Pirotu. vodoprivrede i šumarstva. Manifestaciji je prisustvovao ministar poljoprivrede. koje od početka godine subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede. Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom delu Evrope. Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji.VESTI IZ SRBIJE NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1. a do sada su otvorene 143 takve kancelarije.

Beograd ► 7. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme. stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena. Nakon nekoliko meseci. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis. maj 2011. Tiraž prvog broja od 100. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima.agropress. ► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10.2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23.html Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011. Leskovac    ► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi  Jun 2011. šumasrtva i vodoprivrede Srbije ► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva.html ► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama. predstavnicima ministarstva. početak: decembar 2010.   ► Žene u agrobiznisu  Januar 2011.org. Beograd    ► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“  Oktobar 2011. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave. Detaljnije: http://www.com/emisija/ ► Sajam ruralnog razvoja April 2010.rs/workshop-serbia-2011.agropress. analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/ gazdinstva. sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti. Beograd.PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011. Beograd    ► Proizvodnja industrijskog bilja  Decembar 2011. Beograd .poljoprivrednaemisija. Vladinih i nevladinih organizacija i medija. Novi Sad. kompanija. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011. Kragujevac    ► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije  Mart 2011. GODINI AGROPRESS konferencije u 2011. Beograd Balkan Tour Serbia .rs/agrobiznis-e-magazin. Valjevo Detaljnije: http://www.org.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550. dok je ponuda "ružicastog delišesa". "jonagored" i "melrouz".000 HEKTARA ORAŠAC "NAJBOLJE SELO" U SRBIJI Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji. Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70. mandarine.000 ovaca sjeničke rase. U projekat indentifikacije i obeležavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine biće iz Republike uloženo 2. SLABA PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI Nastavak teksta FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve. Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne vrednosti oko 3. "zlatni delišes". "greni smit". šumarstva i vodoprivrede odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne vrednosti oko 16 miliona dinara.4 miliona dinara. dok je znatno slabija bila ponuda šljive. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu. Poređenja radi. kao i crne i bele sorte grožda.000 hektara. a uljana repica na oko 6. Nastavak teksta DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE. dominirale jabuke.  Nastavak teksta . trebalo bi da se urede poljski putevi u dužini od 25. U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared". prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj.000 hektara. kruške.000 hektara više nego lane.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550. što je za oko 3.250 seoskih mesnih zajednica. ima 4.000 hektara.8 miliona dinara. najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima stado od 300 ovaca. koji su ocenjivali 4. objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS). odnosno manje od prošlogodišnjih 15.4 miliona dinara. na čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić.4 kilometra u sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9.000 hektara.5 odsto više nego prošle godine. što bi bilo za oko 12.   Nastavak teksta UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE PROTIVGRADNE STANICE Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su. jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu. i "mucua" bila prosečna. kada je reč o voću. breskve i nektarine. odnosno skoro 15 puta manje od farmera iz ovdašnje gradske kuće. Nastavak teksta Ministarstvo poljoprivrede. "jonagold". Između ostalog.

predstavile su svoja najuspelija vina.2010.Fića. na Trgu Nikole Pašića. Jedan od inicijatora festivala. pozdravio je prisutne: zemljoradnike. godine u Vladi Republike Srbije potpisao je ugovore sa gradonačelnicima. zanata grad i ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U LAZAREVCU U neposrednoj blizini manastira Pokajnica. Ovaj gradić.. svoj proizvod i da se kroz razgovor i degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića bogova“. 5. godine u Lazarevcu.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI ETNO BAZAR U BEOGRADU ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA U Beogradu. od 2. Vinari su se trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima predstave svoj rad. novembra 2010. univerzitetske profesore. Nastavak teksta Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. zbog uslova i kompletne organizacije. novembra održan je Prvi festival kukuruza. u hotelu„Plana“u Velikoj Plani. naučne saradnike. Organizatori ovog skupa su bili Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije. odražan drugi Festival srpskih vina. godine ordžava se Etno Organizator ove manifestacije je udruženje starih „Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari kulturnom ustanovom „Parobrod“. pa i dalje. Nastavak teksta MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA Pod ovim sloganom je u subotu. bazar. Nastavak teksta do 7. koji nije čuven po vinarima i vinogradarima.11. ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali upravo neposredni proizvođači. novembra 2010. dr Zoran Jeličić. proizvođače semena kukuruza i novinare i zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj skup. Miomir Filipović . zasluženo nosi laskavu titulu srpske prestonice vina. šumarstva i vodoprivrede. Nastavak teksta . Čak 43 vinarije sa čitave teritorije Srbije. dana 08. predsednicima opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje poljoprivrednog zemljišta. 6.

10. Vise od stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i pripremi cvetnih aranzmana.. nedaleko od Amsterdama. ostvarili čak 15..050. 165 kanala. 1281 most.ali sta je tu je. a svi ovi stanovnici su pripadnici 173 različite nacionalnoisti. Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu. ali drugog po večini izvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza SAD. Ovaj sajam se zapravo odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i organizatora propao.749.514.000 bicikala.. 6100 životinja u zoološkom vrtu.000 noćenja.. Nastavak teksta HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije. Nastavak teksta . 21 pijaca.000 stabala drveća. 36 diskoteka. Novi sajam. Nastavak teksta Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci. novi elan organizatora ocigledno je doprineo da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen.977 stanovnika. Tu je i 220. Nosen mislju da vam necu moci preneti recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog mirisnog.HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN! U Holandiji.HOLANDIJA: MALA ZEMLJA. sa okolinom 1.. 755 restorana. prema poslednjim podacima. 1402 kafića i barova. najlepsim bojama ukrasengog sajama. 600.. poceo je prvi medjunarodni sajam cveca. prodavci i novinari. Dakle nisu samo srbi sposobni da uniste sve ono sto se godinama gradilo. JAK PARTNER CVEĆE . od kojih je jedna namenjena isključivo prodaji cveća. Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su.334 radnje. u Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739. 28 parkova. AMSTERDAM U BROJKAMA Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima. poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10% zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom dohodku ove male zemlje.

odnosno od 15. Nastavak teksta BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s njenom turističkom ponudom. zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske komore (HGK).   Nastavak teksta .000 tona. Uprskos nedostatku uljarica. Hrvatske turističke zajednice i Klifa Rejmsa.Proizvođači vina iz Makedonije treba da do marta 2011. ekonomski isplativo i efikasno rešenje za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog otpada. Nastavak teksta Skoplje -. u izvoz je u jeku žetve već otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta. na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski spomenici. Zbog nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i proizvodnja pod uljanom repicom. iskoristiti tek 15 miliona evra. Nastavak teksta REGION: OD 184 MILIONA EVRA ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast prvi put. zamene etikete na kojima piše "makedonsko crveno vino" i "makedonsko belo vino". vrednog 184 miliona evra. Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog. Nastavak teksta VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO" Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu imali pristup. cenjenog američkog somelijera koji se bavi afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u. poljoprivrednog programa Ipard. radi reportažu o vinu i gastro ponudi Hrvatske. i to u susednu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale sve opštine u županiji. prirodne lepote BiH Nastavak teksta AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI HRVATSKIM VINIMA Jedino prihvatljivo.VESTI IZ REGIONA HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20 HILJADA TONA SUNCOKRETA BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta.000 do 20. U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija ekoturizma. što je upola manje od domaćih potreba. piše Poslovni dnevnik. izjavio je županijski veterinarski inspektorat.  Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU.

VESTI IZ REGIONA RAT KOKA U REGIONU POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O VETERINARSKOJ SARADNJI Godišnje proizvedemo 80. a ne iz podsticaja. onda bi se iz BiH na evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine proizvoda od šipka. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva. blaga i prodajom vlastitih mesnih prerađevina poput kulena. šunke. ali i svinjske masti.MALIM GAZDINSTVIMA ĆE BITI UGROŽEN OPSTANAK Od ukupno korišćene poljoprivredne površine. kako on kaže.000 komada peciva i hleba. Nastavak teksta BANJA LUKA . autohtone hercegovačke sorte. Nastavak teksta ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO NA TRŽIŠTU EVROPE Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji će. jedan posrnuli gigant i na hiljade sitnih živinara. Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević. pre svega. kompanija Mavrović Eko Klara dnevno proizvede 15. Nastavak teksta PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO KORISTI 5. pomažu iz socijalnih davanja. Na svojih 400 hektara uzgaja 15 vrsta žitarica i uljarica. Nastavak teksta Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1.000 tona tona pilećeg. Nastavak teksta . najveći deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892. koja proizvode samo za sopstvenu prehranu.7 HEKTARA Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni proizvođač u Hrvatskoj.000 do 85. januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna.7 hektara poljoprivrednih površina. Nastavak teksta JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i Agroplod iz Mostara i Stoca. Imamo više ovog mesa nego što nam treba. obezbediti adekavatan sistem kontrole kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet. Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva velika regionalna i tri jaka domaća igrača. izazvala je oprečne reakcije farmera. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je godini koristilo 5.000 hektara u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto. prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). koje posebno hvali. a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem. Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za ovu vrstu proizvoda iz BiH.000 do 30. ali i izvozimo manje nego što bi hteli. pačijeg i ćurećeg mesa.

Ta površina odgovara površini Republike Irske. što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene.info. Nudi ga nemačka firma „Alesko“.3 odsto.4 odsto. Japan je zemljama u razvoju ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju zaštitu biodiverziteta. omoti salama i pašteta… No. Nastavak teksta U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima. Holandija i Danska su prekoračile kvote za 0. Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70. Nastavak teksta JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE MILIJARDE DOLARA Danska. za to postoji i alternativno rešenje.1’’ za sledeću godinu.VESTI IZ SVETA AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak. saopštava AIZ. s tom razlikom što se ovaj materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba. prazna pakovanja sira.000 tona. posle doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa u koje je bilo upakovano povrće. Reč je o materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i normalna plastična folija. Nastavak teksta TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA MLEKO U godini u kojoj se očekuju stalne padavine. Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se ka manje suvim oblastma. upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija. “Pioneer hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom “Sušni hibridi br. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče na kukuruzna polja.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže. nezaposlenima i siromašnima.1”. podsetila je agencija Rojters. Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za sezonu 2009/2010. Nastavak teksta POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca… Nastavak teksta . Kipar za 0. U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da plasira na tržište”Sušne hibride br. Nastavak teksta BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD FOSILNIH GORIVA Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj krajem oktobra u Nagoji.

izbacila na tržište sok sa tom aromom. osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog špekulacija. Nastavak teksta GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca. Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu.Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija. ubijaju domaće bubamare. Osim povišenog krvnog pritiska (hipertenzije).VESTI IZ SVETA BACANJE HRANE . piše AIZ. kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine. Nastavak teksta Valjevo . 2009. nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati. ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer. a najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem. Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane iznosi. Nastavak teksta . Nastavak teksta SOK SA UKUSOM SLANINE Način života. valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra.info. angine pektoris. bar dva odsto ukupne energije koja se u Americi proizvede. veoma su česta zakrčenja krvnih sudova (arteroskleroze) i srčane aritmije. "Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods). jer im se osporava pravo na zemlju. koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine. Nastavak teksta GLOG JAČA SRCE Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene. nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje. koji su otkrili da bi došlo do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane. pogoršanih prirodnih uslova i gradnje. infarkta srca.NEPRIHVATLJIVO RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE Rasipanje hrane je rasipanje energije. između ostalog. nepravilna ishrana. kažu naučnici Univerziteta "Teksas" u Ostinu. tvrde naučnici. Nastavak teksta BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA Prema izjavi Olivera de Šutera. specijalnog izveštača UN za pravo na ishranu. širom sveta preko 500 miliona malih seljaka pati od gladi.

Dolazak u Beograd .Dolazak u hotel 19. Fruška gora 20. maj .Put za Andrijevo . maj .Dolazak u Valjevo. maj . maj .Krstarenje Savom i Dunavom. maj 2011.Dolazak u Andrijevo. Novi Sad.Ručak na Sajmu . Valjevo . maj – Ispraćanje učesnika Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku: .Poseta proizvođačima ratarskih kultura. večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) .novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik. odlazak hotel Narcis .Obilazak Sajma . reka Gradac.Poseta proizvođačima malina i hladnjačama .Poseta PKB-u .Dolazak u hotel Narcis.AGROPRESS ORGANIZUJE BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA Št Termin realizacije: 18 . maj .Dolazak u Srbiju. španskom i japanskom jeziku.Poseta proizvođačima industrijskog bilja . Valjevo 22. organizovan prevoz do hotela Beograd . a biće obezbeđena asistencija na nemačkom. obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom. Plan aktivnosti: 18.Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma .Odlazak u Valjevo .Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu. godine Lokacije: Beograd. Novi Sad 21. Valjevo Broj učesnika .23.Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) .Poseta proizvođaču vina .Poseta Avalskom tornju i večera 23.

naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala. ali se ne otvara i čvrsto drži plod. a s donje bleđi. Stabljika. Sušenje se obavlja prirodnim ili veštačkim putem. medonosna. jer u njemu ima najviše etarskog ulja. Plodovi od kojih se klapina ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a zatim im se skida klapina. i pitoma nana se ne razmnožava semenom. Kod nas. Krosnja mu je jako siroka i razgranata.LEKOVITA I MIRISNA Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem aktivnih lekovitih materija. Glavni nerv je vrlo istaknut. začinska i industrijska biljka. najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta. Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. pa cak i 25 metara. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. Ona je lekovita. a mnogo mentona. jajastokopljasti. mirisna. u listu ima i malo tanina (oporih. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola). Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Nana je vrlo mirisna. Pranje ne sme trajati više od 3 minuta. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. rizoma. nana se. Nije preporučljivo da se suše na suncu. Nastavak teksta . Korenov sistem je razgranat. ukoliko nema vlage. od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. nego samo vegetativnim putem: stalonima. Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač . naročito u Banatu. jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja. plodovi oraha sazrevaju u različito vreme. Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se postiže lepši izgled ploda. Nana traži najbolju vrtnu zemlju. razgranata i četrovouglasta. Kao i kod ostalih voćnih vrsta. Po obodu su nejednako zupčasti. gorkih i drugih korisnih sastojaka. i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu. tako da period zrenja može trajati i do 5 nedelja. Cvetovi su sitni. pa joj je i primena tako široka. zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. naročito list. Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se tresačima i sakupljačima. klapina puca. Stabljika je visoka oko 50cm. Nana je vrlo mirisna. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola. pošto ljuska puca na šavu. s gornje strane tamnozeleni. štavskih materija). Odmah nakon berbe treba nastojati da se plodovi odvoje od klapine. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. Nastavak teksta NANA . uglavnom. lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti. Listovi su dugački 3-9cm. Za vrema sazrevanja plodova. U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja potpuno mehanizovano. pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. od čega. osobito list. slično jagodi. raznovrsno.klapina raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili bez nje. Kao i ostali hibridi. Ovo se najčešće izvodi sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora. Kad se jednom primi. Posle skidanja klapine orahe treba oprati u vodi.SAVETI STRUČNJAKA ČUVANJE PLODOVA ORAHA Orah je drvo koje dostize visinu do 20. Rasađuje se u martu. tanki. ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka.

šljive. Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus. kristalnoj boji dobrog vina. Nastavak teksta CRNA RIBIZLA . marmelade. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja. čulo mirisa u nijansama arome.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe.Ribes nigrum Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Najčešće su to arome kupine. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu.RAKIJA KOJU VOLE DAME Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. Nastavak teksta VILJAMOVKA . Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi. džemovi) i delom za izvoz. u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. Čulo vida uživa u punoj. u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio. kada su dobro izbalansirana. Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa. Otporna je na štetočine. kiselo i gorko. mraz i obilno radja. dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle. dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa. Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. slano. jabuke i kruške. čime se izbegavaju teškoće u plasmanu. uglavnom crne i crvene.SAVETI STRUČNJAKA KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I VINO Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Nastavak teksta . Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko. Kada pijemo vino. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. čoveku koji ih je otkrio. a slatkoću vrhom jezika. daju prijatan ukus vinu koje pijemo. I sva ostala čula uživaju u vinu.NEISKORISCENO "CRNO" BLAGO SRBIJE RIBIZLA CRNA . Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina.

povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora ili visok snežni pokrivač. Lepidium spp. Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. Raphanus spp. ako je suva ili podrljati lakim drljačama. U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu se umanjini štetne posledice zime. od kojih najveću važnost imaju kulturne biljke roda Brassica: kupus. Nastavak teksta Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim bolestima. N-minom se meri (mineralni azot).... valjanjem pa drljanjem. U toku jesenjeg peroda. u svim krajevima. od brdskoplaninskih do ravničarskih područja. Međutim bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer azot treba brzo iskoristiti). bolesti koju prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). U jesennjem periodu može da se javi problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene pripreme. Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj zemlji.karfiol. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju. Cardaria spp. gde je i najviše zastupljen. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. doprinela je i jačem intezitetu pojave crne truleži. a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2. Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Brassica nigra i dr. zimske i prolećne. Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm. zemljišnu površinu treba povaljati. da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje. Nastavak teksta . 30–60 cm i 60 –90 cm. Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage. neophodno je odvesti suvišnu vodu. ledene kore ili debelog snežnog pokrivača. kelj. campestris. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše. MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje. pa ako takvo stanje potraje. U našoj zemlji gaji se na velikim površinama. Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice krstašica (Brasicaceae). ako se obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje biljaka. svaki sloj pojedinačno. Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju.SAVETI STRUČNJAKA CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju grupi veoma starih povrtarskih kultura. a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi često zasnivaju bez poštovanja plodoreda .

• Ko poslednji . 1 kašičica bosiljka. Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri sa obe strane po 3 minuta.NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. Skloniti sa vatre. Ubaciti origano. 1 kašika seckanog peršuna. Novi Sad. U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk. ko su svi ovi ljudi? • Ne boj se. Beograd. 2 čena belog luka izgnječiti. 100 g Mozzarele Priprema: Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom. 1 dl crvenog vina. godine.magarac! . godine. Dekorisati seckanim peršunom. Kuvati na umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos. 1 kašičica origana. Čačak Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS 29. jedva ćete čekati da doživite neku nesreću. novembra 2011.Ako se osigurate kod nas. bosiljak i so. iza rešetaka su. Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA" 18. Beograd Organizator: AGROPRESS AGROBIZNIS RECEPT Šnicle sa parmezanom Sastojci: 500 g svinjskih šnicli. 500 ml paradajz pirea. naliti paradajz pireom i vinom. 3 kašike ulja. 4 kašike brašna. pa je upitaše: • Koja ti je poslednja želja? • Sahranite me živu. 2 kašike rendanog parmezana. godine. Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. 1 manji crni luk sitno seckan.com AGROBIZNIS HUMOR Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina: . i kaže jedan drugom. novembra 2010. Kad porumene izvaditi i skloniti na stranu. sine. U šumi osudili krticu na streljanje. Trkaju se dva magarca. maja 2011. pola kašičice soli. pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir istopi. pola kašičice mlevenog bibera. Recept preuzet sa sajta www. Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uplašeno pita svog oca: • Oče.vesti-online.

a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. EMISIJA 355: Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju Kako da ljudska ishrana bude zdravija PRIJATELJI BROJA: 10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a . Mirko Milošević. Snežana Đaković. Od 2006. Nikša Krajnović. Do sada. Ana Ćorović. Miloš Stožinić PARTNER AGROPRESS-A U NAŠEM ATARU. Aleksandra Savić. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Jelena Sević. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković. Milica Proročić.O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. Predrag Miletić. Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful