agrobiznis_-_broj_14

Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini elektrana na biogas kod Čačka

Holandija: Mala zemlja, jak partner

Region: Od 184 miliona evra iskorišćeno tek 15 miliona

Sistem javnih skladišta i značaj licenciranja -

VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

Papa traži reformu ekonomije Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava Rakije koje cete sigurno poželeti da probate Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima Pšenica i dogodine na ceni Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka Novi park u Nišu Kako pirinač može spasiti svet BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM
VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS KOD ČAČKA Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Španije. Nastavak teksta ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU BUREK

Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju mini elektrane u Dragačici. Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama i digestor, je 6000 kwh. Nastavak teksta MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo „Mešanac sam, tim se dičim”. Nastavak teksta

Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci, Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a Sokolac livadski med. Nastavak teksta

dotle i u ovom. Tomas Njoki. saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije. što će dovesti do povećanja izvoza mesa na to tržište. da su zaustavljeni rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700 mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica. juna. položen je 29. koja treba da počne s radom u januaru naredne godine. i to je neizvesno jer. površine 1. čiji efekti će se najviše osetiti u turističkim privredama. i koliko će čiste dobiti biti. šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata. bez odgovarajuće dokumentacije.VESTI IZ SRBIJE GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REPUBLICI SRBIJI . potražnja.. Nastavak teksta Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza Neštin. Nastavak teksta . Nastavak teksta IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJI Ova pčelarska godina. metalske i vojne industrije.Tri Stan freš prodjus" užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca. bar što se tiče prinosa. godinu i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu pridruživanja EU. prema Republici Hrvatskoj. šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije. Kao i u čitavom poslu. je završena. a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz. Kamen temeljac za fabriku. drugom delu. šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod. dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo. Nastavak teksta GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U SVILAJNCU Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede.500 kvadratnih metara. kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje. neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda.NAPREDAK PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I IZMEĐU NJIH U Medija centru je održana konferencija za štampu povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010. Nastavak teksta ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih bolesti životinja. Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu još bolje saradnje. Nastavak teksta POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I RUSIJE Holandsko-švajcarska firma. Konferenciji su prisustvovali Ambasador Vensan Dežer.

PROFIL FIRME AGROBUSINESS CONSULTING D.o. šumarstva i vodoprivrede.o. AgroBusiness consulting d. Naši klijenti imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka. praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera u poljoprivrednom sektoru. koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji. Pored toga. turističkih izleta i dr. vodoprivrede i šumarstva i drugim Vladinim i nevladinim organizacijama. svojim klijentima nudi sledeće usluge:          Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede Izrada biznis plana Izrada marketing plana Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede. razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima Praćenje propisa. zemljama u okruženju i širom sveta. subvencije i povoljne kredite. konferencija. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama. USAID agrobiznis projektom. Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova. izložbi. domaćim i stranim preduzećima. sajmova. AgroBusiness consulting d. Udruženjem za tehničku saradnju GTZ. kao i sa brojim drugim institucijama.O. kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na tržištu.o.o. Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata. potreban je visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. sa znanjem da AgroBusiness consulting d.O. izradu i sprovođenje PR strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu. razvojnih fondova i finansijskih institucija Organizovanje događaja. Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi. konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod države.o. Vladinim i nevladinim organizacijama. Agrobusiness consulting d. saopštenja i stručnih tekstova. . analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata.o. uredbi. praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva.o. u uskoj saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost brojnim nacionalnim. Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi. Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti. radionica.o. koji su prilagođeni potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača.

šumarstva i vodoprivrede.2 tone po jedinici površine. bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda. posete studenata sa tehničkih fakulteta i veliki broj udruženja".O. Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i da su pod manjim rizikom od demencije. Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) seminar i projekat P. u kojem su izloženi eksponati koji podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u tom mestu. poručuju britanski stručnjaci iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.D.000 posetilaca. delegacije diplomatskog kora. a ječma čak 5.USKORO I ROBNE REZERVE U SISTEMU? Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula .Vrbas Srbobran treba ukloniti 400.5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi. prenosi Rojters. Nastavak teksta FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove. Nastavak teksta SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ LICENCIRANJA . Nastavak teksta BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA! U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica. potvrđeno je u regionalnoj privrednoj komori Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet.Vrbas Srbobran dugoj 18. Nastavak teksta NA HEKTARU 56 TONA REPE Riblje ulje je možda dobro za srce. rekorderi su u biljnoj proizvodnji u Sremskom okrugu. "Do sada smo imali preko 5. Veliki bački kanal.tehnološki razvoj Vojvodine na Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja. ali izgleda da ne poboljšava mentalne funkcije. Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine.VESTI IZ SRBIJE PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE FUNKCIJE Muzej piva u Čelarevu. Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua.000 posetilaca među kojima su brojni visoki državni predstavnici.L. U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije. Nastavak teksta U Centru za privredno. Ministarstva poljoprivrede. za dve godine videlo je oko 5.000 kubika otrovnog mulja. kao i ranijih godina. Nastavak teksta . a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim prostorima bili su pravi hit. koji je na deonici Kula .

dugoročnih i kratkoročnih kredita. Nastavak teksta DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA RAZVOJ MLEKARSTVA Oko 9. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje. svečano su juče u Inđiji otvorili „Metalcinkaru". dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko. a do sada su otvorene 143 takve kancelarije. predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim" Maks Bastl. saopštilo je resorno ministarstvo.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je preuzelo 62. Nastavak teksta . po svemu sudeći. Nastavak teksta U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA RURALNI RAZVOJ Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1. On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos. Nastavak teksta Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama. „Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53 radnika. a očekuje se da u skoroj budućnosti bude zaposleno ukupno oko 200 radnika. do 2015. koje od početka godine subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede. otvorena je u Pirotu. Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji. godine.2 MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. niko ne kontroliše. Nastavak teksta KREDITE OVE GODINE DOBILO 9. vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin. Nastavak teksta PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu godinu trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva za period od 2011. Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom delu Evrope. koja će raditi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede.4 miliona evra. vodoprivrede i šumarstva.800 POLJOPRIVREDNIKA Kancelarija za ruralni razvoj. Manifestaciji je prisustvovao ministar poljoprivrede.2 milijarde dinara.VESTI IZ SRBIJE NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1. šumarstva i vodoprivrede. dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. izjavio je pomoćnik ministra Miloš Milovanović. u koju je uloženo oko 21 milion evra.

Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme. Novi Sad.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima.com/emisija/ ► Sajam ruralnog razvoja April 2010.html Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011.org. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis. šumasrtva i vodoprivrede Srbije ► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva. Leskovac    ► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi  Jun 2011.rs/agrobiznis-e-magazin.poljoprivrednaemisija. Beograd    ► Proizvodnja industrijskog bilja  Decembar 2011. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave.PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011. maj 2011.2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23. Beograd    ► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“  Oktobar 2011. Beograd . Detaljnije: http://www.org. Beograd ► 7. Tiraž prvog broja od 100.rs/workshop-serbia-2011. Beograd.   ► Žene u agrobiznisu  Januar 2011. analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/ gazdinstva.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www. Beograd Balkan Tour Serbia . početak: decembar 2010. ► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10. Valjevo Detaljnije: http://www.html ► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama. sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti.agropress. GODINI AGROPRESS konferencije u 2011. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011.agropress. kompanija. stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena. Vladinih i nevladinih organizacija i medija. predstavnicima ministarstva. Kragujevac    ► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije  Mart 2011. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede. Nakon nekoliko meseci.

U projekat indentifikacije i obeležavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine biće iz Republike uloženo 2. "jonagored" i "melrouz". "jonagold". breskve i nektarine. a uljana repica na oko 6. kruške. dominirale jabuke. Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70.000 ovaca sjeničke rase. "zlatni delišes". mandarine.250 seoskih mesnih zajednica.8 miliona dinara. što je za oko 3. dok je ponuda "ružicastog delišesa". Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne vrednosti oko 3. trebalo bi da se urede poljski putevi u dužini od 25. jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu. objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS). U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared". SLABA PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI Nastavak teksta FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve. kada je reč o voću.4 kilometra u sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9.000 hektara. na čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić.5 odsto više nego prošle godine. odnosno manje od prošlogodišnjih 15. prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj.000 HEKTARA ORAŠAC "NAJBOLJE SELO" U SRBIJI Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji.000 hektara. ima 4. Nastavak teksta Ministarstvo poljoprivrede. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu.000 hektara. "greni smit". najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima stado od 300 ovaca.   Nastavak teksta UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE PROTIVGRADNE STANICE Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su.4 miliona dinara. Poređenja radi.  Nastavak teksta . što bi bilo za oko 12. Nastavak teksta DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE. Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550. koji su ocenjivali 4.4 miliona dinara.000 hektara više nego lane.000 hektara. Između ostalog.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550. kao i crne i bele sorte grožda. šumarstva i vodoprivrede odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne vrednosti oko 16 miliona dinara. dok je znatno slabija bila ponuda šljive. odnosno skoro 15 puta manje od farmera iz ovdašnje gradske kuće. i "mucua" bila prosečna.

proizvođače semena kukuruza i novinare i zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj skup. novembra održan je Prvi festival kukuruza. godine u Vladi Republike Srbije potpisao je ugovore sa gradonačelnicima. predstavile su svoja najuspelija vina. Organizatori ovog skupa su bili Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije. Jedan od inicijatora festivala.Fića. Nastavak teksta . Nastavak teksta Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. zasluženo nosi laskavu titulu srpske prestonice vina. novembra 2010. Miomir Filipović . ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali upravo neposredni proizvođači. univerzitetske profesore. u hotelu„Plana“u Velikoj Plani. Ovaj gradić. Čak 43 vinarije sa čitave teritorije Srbije. odražan drugi Festival srpskih vina. novembra 2010. dana 08. koji nije čuven po vinarima i vinogradarima. godine ordžava se Etno Organizator ove manifestacije je udruženje starih „Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari kulturnom ustanovom „Parobrod“.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI ETNO BAZAR U BEOGRADU ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA U Beogradu. pozdravio je prisutne: zemljoradnike. godine u Lazarevcu. zanata grad i ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U LAZAREVCU U neposrednoj blizini manastira Pokajnica.11. pa i dalje. šumarstva i vodoprivrede. dr Zoran Jeličić. Vinari su se trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima predstave svoj rad. zbog uslova i kompletne organizacije.2010. predsednicima opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje poljoprivrednog zemljišta. 6. bazar.. na Trgu Nikole Pašića. 5. svoj proizvod i da se kroz razgovor i degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića bogova“. od 2. Nastavak teksta MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA Pod ovim sloganom je u subotu. Nastavak teksta do 7. naučne saradnike.

Nastavak teksta HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije.749. Novi sajam.HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN! U Holandiji.HOLANDIJA: MALA ZEMLJA. Vise od stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i pripremi cvetnih aranzmana. Tu je i 220.. nedaleko od Amsterdama. 21 pijaca.ali sta je tu je. Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu. 755 restorana. Ovaj sajam se zapravo odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i organizatora propao. prema poslednjim podacima.000 bicikala. ostvarili čak 15. poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10% zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom dohodku ove male zemlje. Nastavak teksta . Dakle nisu samo srbi sposobni da uniste sve ono sto se godinama gradilo... AMSTERDAM U BROJKAMA Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima.334 radnje.050. od kojih je jedna namenjena isključivo prodaji cveća. prodavci i novinari.514. Nastavak teksta Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci. 36 diskoteka.. 1281 most.000 stabala drveća. sa okolinom 1. Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su. 1402 kafića i barova.. a svi ovi stanovnici su pripadnici 173 različite nacionalnoisti.. ali drugog po večini izvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza SAD. najlepsim bojama ukrasengog sajama. u Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739. poceo je prvi medjunarodni sajam cveca.000 noćenja. novi elan organizatora ocigledno je doprineo da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen. 600. Nosen mislju da vam necu moci preneti recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog mirisnog. 6100 životinja u zoološkom vrtu. 28 parkova. 165 kanala. 10.977 stanovnika. JAK PARTNER CVEĆE .

Zbog nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i proizvodnja pod uljanom repicom. odnosno od 15.000 do 20. Nastavak teksta Skoplje -. Nastavak teksta VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO" Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu imali pristup. Nastavak teksta REGION: OD 184 MILIONA EVRA ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast prvi put. U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija ekoturizma. zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske komore (HGK). vrednog 184 miliona evra. ekonomski isplativo i efikasno rešenje za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog otpada. radi reportažu o vinu i gastro ponudi Hrvatske.   Nastavak teksta . čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale sve opštine u županiji. iskoristiti tek 15 miliona evra. zamene etikete na kojima piše "makedonsko crveno vino" i "makedonsko belo vino". cenjenog američkog somelijera koji se bavi afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u. piše Poslovni dnevnik. Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog. izjavio je županijski veterinarski inspektorat.  Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU. Uprskos nedostatku uljarica.VESTI IZ REGIONA HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20 HILJADA TONA SUNCOKRETA BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta. u izvoz je u jeku žetve već otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta. i to u susednu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. poljoprivrednog programa Ipard. što je upola manje od domaćih potreba.Proizvođači vina iz Makedonije treba da do marta 2011. na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski spomenici. Hrvatske turističke zajednice i Klifa Rejmsa. Nastavak teksta BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s njenom turističkom ponudom.000 tona. prirodne lepote BiH Nastavak teksta AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI HRVATSKIM VINIMA Jedino prihvatljivo.

autohtone hercegovačke sorte. a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem. Nastavak teksta PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO KORISTI 5. izazvala je oprečne reakcije farmera. Nastavak teksta ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO NA TRŽIŠTU EVROPE Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji će. kompanija Mavrović Eko Klara dnevno proizvede 15. Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva velika regionalna i tri jaka domaća igrača.MALIM GAZDINSTVIMA ĆE BITI UGROŽEN OPSTANAK Od ukupno korišćene poljoprivredne površine. Nastavak teksta JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i Agroplod iz Mostara i Stoca. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva. pre svega. pomažu iz socijalnih davanja.000 komada peciva i hleba. Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za ovu vrstu proizvoda iz BiH. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je godini koristilo 5. Na svojih 400 hektara uzgaja 15 vrsta žitarica i uljarica. šunke. Nastavak teksta . Nastavak teksta BANJA LUKA . prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna.000 tona tona pilećeg. a ne iz podsticaja. blaga i prodajom vlastitih mesnih prerađevina poput kulena.000 hektara u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto. ali i svinjske masti. ali i izvozimo manje nego što bi hteli. Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević.7 hektara poljoprivrednih površina. onda bi se iz BiH na evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine proizvoda od šipka. jedan posrnuli gigant i na hiljade sitnih živinara. pačijeg i ćurećeg mesa. Nastavak teksta Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1.7 HEKTARA Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni proizvođač u Hrvatskoj. Imamo više ovog mesa nego što nam treba.VESTI IZ REGIONA RAT KOKA U REGIONU POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O VETERINARSKOJ SARADNJI Godišnje proizvedemo 80. obezbediti adekavatan sistem kontrole kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet. kako on kaže.000 do 85. koja proizvode samo za sopstvenu prehranu. najveći deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892.000 do 30. koje posebno hvali.

Nastavak teksta U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima. Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se ka manje suvim oblastma. Ta površina odgovara površini Republike Irske.1’’ za sledeću godinu.info. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče na kukuruzna polja. Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70. Nastavak teksta BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD FOSILNIH GORIVA Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj krajem oktobra u Nagoji. što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene. U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da plasira na tržište”Sušne hibride br. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca… Nastavak teksta . podsetila je agencija Rojters. upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija. “Pioneer hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom “Sušni hibridi br. omoti salama i pašteta… No.1”.VESTI IZ SVETA AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak. Nastavak teksta TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA MLEKO U godini u kojoj se očekuju stalne padavine. prazna pakovanja sira. saopštava AIZ. s tom razlikom što se ovaj materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba. Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za sezonu 2009/2010. posle doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa u koje je bilo upakovano povrće. Holandija i Danska su prekoračile kvote za 0.3 odsto.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže. za to postoji i alternativno rešenje. Nudi ga nemačka firma „Alesko“.000 tona. Nastavak teksta POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69. Kipar za 0. Nastavak teksta JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE MILIJARDE DOLARA Danska. nezaposlenima i siromašnima. Reč je o materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i normalna plastična folija. Japan je zemljama u razvoju ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju zaštitu biodiverziteta.4 odsto.

Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu.info. izbacila na tržište sok sa tom aromom. Osim povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). ubijaju domaće bubamare. ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer. 2009. "Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods). tvrde naučnici. Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane iznosi. koji su otkrili da bi došlo do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane. angine pektoris. infarkta srca. Nastavak teksta Valjevo . između ostalog. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene. širom sveta preko 500 miliona malih seljaka pati od gladi.Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija. bar dva odsto ukupne energije koja se u Americi proizvede. jer im se osporava pravo na zemlju. nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje. Nastavak teksta SOK SA UKUSOM SLANINE Način života. kažu naučnici Univerziteta "Teksas" u Ostinu. a najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem.NEPRIHVATLJIVO RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE Rasipanje hrane je rasipanje energije. osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić. nepravilna ishrana. Nastavak teksta . Nastavak teksta BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA Prema izjavi Olivera de Šutera. piše AIZ. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog špekulacija. veoma su česta zakrčenja krvnih sudova (arteroskleroze) i srčane aritmije. Nastavak teksta GLOG JAČA SRCE Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana. Nastavak teksta GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca. valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra. nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati. kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine. koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine. specijalnog izveštača UN za pravo na ishranu.VESTI IZ SVETA BACANJE HRANE . pogoršanih prirodnih uslova i gradnje.

maj 2011. Novi Sad.Dolazak u Andrijevo.Odlazak u Valjevo .Poseta Avalskom tornju i večera 23. Fruška gora 20. maj – Ispraćanje učesnika Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku: .Dolazak u Beograd . obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom.AGROPRESS ORGANIZUJE BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA Št Termin realizacije: 18 . godine Lokacije: Beograd.novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik. večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) . reka Gradac. Valjevo .Poseta PKB-u .Poseta proizvođačima ratarskih kultura. maj .Poseta proizvođačima industrijskog bilja . Valjevo 22.Ručak na Sajmu . maj . maj .Dolazak u Valjevo.Poseta proizvođačima malina i hladnjačama .Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma .Obilazak Sajma . Valjevo Broj učesnika . organizovan prevoz do hotela Beograd .Poseta proizvođaču vina . odlazak hotel Narcis . Plan aktivnosti: 18. španskom i japanskom jeziku.Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) .Dolazak u hotel Narcis. Novi Sad 21.23. maj .Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu. a biće obezbeđena asistencija na nemačkom.Krstarenje Savom i Dunavom.Dolazak u hotel 19.Dolazak u Srbiju. maj .Put za Andrijevo .

Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač . Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. i pitoma nana se ne razmnožava semenom. Stabljika. naročito u Banatu. jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja. a s donje bleđi. Kod nas. klapina puca. a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu. pa joj je i primena tako široka. Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. Nana traži najbolju vrtnu zemlju. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola. pošto ljuska puca na šavu. jer u njemu ima najviše etarskog ulja. U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja potpuno mehanizovano. Kad se jednom primi. Krosnja mu je jako siroka i razgranata. Odmah nakon berbe treba nastojati da se plodovi odvoje od klapine. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. jajastokopljasti. najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. tanki. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. razgranata i četrovouglasta. Korenov sistem je razgranat. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta. i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Pranje ne sme trajati više od 3 minuta. Nana je vrlo mirisna. Nije preporučljivo da se suše na suncu. ukoliko nema vlage. pa cak i 25 metara. Kao i ostali hibridi.klapina raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili bez nje. od čega. ali se ne otvara i čvrsto drži plod. gorkih i drugih korisnih sastojaka. rizoma. ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko. u listu ima i malo tanina (oporih. Nana je vrlo mirisna. Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se tresačima i sakupljačima. naročito list. osobito list. Sušenje se obavlja prirodnim ili veštačkim putem. medonosna. Za vrema sazrevanja plodova. Ovo se najčešće izvodi sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora. Kao i kod ostalih voćnih vrsta. uglavnom. Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. s gornje strane tamnozeleni. od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Posle skidanja klapine orahe treba oprati u vodi. plodovi oraha sazrevaju u različito vreme. brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala. Po obodu su nejednako zupčasti. a mnogo mentona. štavskih materija). nego samo vegetativnim putem: stalonima. raznovrsno. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola).SAVETI STRUČNJAKA ČUVANJE PLODOVA ORAHA Orah je drvo koje dostize visinu do 20. Ona je lekovita. mirisna.LEKOVITA I MIRISNA Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem aktivnih lekovitih materija. Nastavak teksta . Cvetovi su sitni. tako da period zrenja može trajati i do 5 nedelja. Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se postiže lepši izgled ploda. naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. Stabljika je visoka oko 50cm. Rasađuje se u martu. Listovi su dugački 3-9cm. nana se. pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Nastavak teksta NANA . slično jagodi. lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti. Plodovi od kojih se klapina ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a zatim im se skida klapina. začinska i industrijska biljka. Glavni nerv je vrlo istaknut.

Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa.NEISKORISCENO "CRNO" BLAGO SRBIJE RIBIZLA CRNA . Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu.SAVETI STRUČNJAKA KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I VINO Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko. slano.Ribes nigrum Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. onda ste upoznali suvu gorčinu tanina. dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo. kristalnoj boji dobrog vina. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika. naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. marmelade. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi. I sva ostala čula uživaju u vinu. u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio. jabuke i kruške. jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. kiselo i gorko. daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Otporna je na štetočine. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca. Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus. čulo mirisa u nijansama arome. Kada pijemo vino. Najčešće su to arome kupine. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina. mraz i obilno radja. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. a slatkoću vrhom jezika. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe.RAKIJA KOJU VOLE DAME Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu. Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost. Čulo vida uživa u punoj. Nastavak teksta CRNA RIBIZLA . dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. džemovi) i delom za izvoz. Nastavak teksta . Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu. čoveku koji ih je otkrio. čime se izbegavaju teškoće u plasmanu. u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja. Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci. šljive. kada su dobro izbalansirana. Nastavak teksta VILJAMOVKA . Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa. uglavnom crne i crvene.

svaki sloj pojedinačno. Raphanus spp. Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm. Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice krstašica (Brasicaceae). Međutim bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris. a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2. Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage. Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. ako je suva ili podrljati lakim drljačama. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha).SAVETI STRUČNJAKA CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju grupi veoma starih povrtarskih kultura. Nastavak teksta . Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Nastavak teksta Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim bolestima. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. U toku jesenjeg peroda. gde je i najviše zastupljen. 30–60 cm i 60 –90 cm. pa ako takvo stanje potraje.karfiol. doprinela je i jačem intezitetu pojave crne truleži. N-minom se meri (mineralni azot). Lepidium spp. campestris.. U našoj zemlji gaji se na velikim površinama. zimske i prolećne. Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. od kojih najveću važnost imaju kulturne biljke roda Brassica: kupus. ako se obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje biljaka. ledene kore ili debelog snežnog pokrivača. bolesti koju prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje. Cardaria spp. a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi često zasnivaju bez poštovanja plodoreda .. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer azot treba brzo iskoristiti).. neophodno je odvesti suvišnu vodu. U jesennjem periodu može da se javi problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene pripreme. kelj. Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj zemlji. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju. povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora ili visok snežni pokrivač. zemljišnu površinu treba povaljati. MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje. u svim krajevima. U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu se umanjini štetne posledice zime. Brassica nigra i dr. od brdskoplaninskih do ravničarskih područja. valjanjem pa drljanjem.

2 kašike rendanog parmezana. 1 kašičica bosiljka. • Ko poslednji . ko su svi ovi ljudi? • Ne boj se. 1 manji crni luk sitno seckan. novembra 2011. U šumi osudili krticu na streljanje. Recept preuzet sa sajta www. pola kašičice mlevenog bibera.vesti-online. Beograd. Kad porumene izvaditi i skloniti na stranu. godine. godine. Kuvati na umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos. pola kašičice soli. iza rešetaka su. jedva ćete čekati da doživite neku nesreću.Ako se osigurate kod nas. novembra 2010. Čačak Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS 29. bosiljak i so. maja 2011. Skloniti sa vatre. 500 ml paradajz pirea. 1 dl crvenog vina. Trkaju se dva magarca. godine. Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri sa obe strane po 3 minuta. 2 čena belog luka izgnječiti. pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir istopi. i kaže jedan drugom. 1 kašičica origana. Ubaciti origano.NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. Beograd Organizator: AGROPRESS AGROBIZNIS RECEPT Šnicle sa parmezanom Sastojci: 500 g svinjskih šnicli. sine. Dekorisati seckanim peršunom. Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uplašeno pita svog oca: • Oče. Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA" 18. naliti paradajz pireom i vinom.magarac! . 4 kašike brašna. U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk. 3 kašike ulja. pa je upitaše: • Koja ti je poslednja želja? • Sahranite me živu. 100 g Mozzarele Priprema: Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom.com AGROBIZNIS HUMOR Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina: . 1 kašika seckanog peršuna. Novi Sad.

O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Miloš Stožinić PARTNER AGROPRESS-A U NAŠEM ATARU. Od 2006. Milica Proročić. Ana Ćorović. Snežana Đaković. Do sada. Mirko Milošević. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. Nikša Krajnović. Jelena Sević. a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Predrag Miletić. EMISIJA 355: Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju Kako da ljudska ishrana bude zdravija PRIJATELJI BROJA: 10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a . Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. Aleksandra Savić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful