Elektronski časopis o agrobiznisu

Godina I, 15. novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini elektrana na biogas kod Čačka

Holandija: Mala zemlja, jak partner

Region: Od 184 miliona evra iskorišćeno tek 15 miliona

Sistem javnih skladišta i značaj licenciranja -

VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI http://www.agropress.org.rs/tekstovi/ VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

Papa traži reformu ekonomije Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava Rakije koje cete sigurno poželeti da probate Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima Pšenica i dogodine na ceni Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka Novi park u Nišu Kako pirinač može spasiti svet BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM
VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS KOD ČAČKA Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Španije. Nastavak teksta ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU BUREK

Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju mini elektrane u Dragačici. Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama i digestor, je 6000 kwh. Nastavak teksta MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo „Mešanac sam, tim se dičim”. Nastavak teksta

Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci, Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a Sokolac livadski med. Nastavak teksta

da su zaustavljeni rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700 mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod. bez odgovarajuće dokumentacije.Tri Stan freš prodjus" užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca.VESTI IZ SRBIJE GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O REPUBLICI SRBIJI . što će dovesti do povećanja izvoza mesa na to tržište. koja treba da počne s radom u januaru naredne godine. metalske i vojne industrije. a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz. saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije. Nastavak teksta Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza Neštin. Nastavak teksta IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U SRBIJI Ova pčelarska godina. i to je neizvesno jer. Nastavak teksta ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih bolesti životinja. šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. potražnja. šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata. neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda. Nastavak teksta GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U SVILAJNCU Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede..NAPREDAK PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I IZMEĐU NJIH U Medija centru je održana konferencija za štampu povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010. dotle i u ovom. juna. Konferenciji su prisustvovali Ambasador Vensan Dežer. Kao i u čitavom poslu. drugom delu. položen je 29.500 kvadratnih metara. godinu i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu pridruživanja EU. prema Republici Hrvatskoj. Kamen temeljac za fabriku. Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu još bolje saradnje. dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo. i koliko će čiste dobiti biti. šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije. Nastavak teksta POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I RUSIJE Holandsko-švajcarska firma. je završena. bar što se tiče prinosa. površine 1. čiji efekti će se najviše osetiti u turističkim privredama. Tomas Njoki. Nastavak teksta . kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje.

Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti. Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova.o.PROFIL FIRME AGROBUSINESS CONSULTING D. Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata. razvojnih fondova i finansijskih institucija Organizovanje događaja. zemljama u okruženju i širom sveta. svojim klijentima nudi sledeće usluge:          Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede Izrada biznis plana Izrada marketing plana Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede. kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na tržištu.O.o. sajmova. šumarstva i vodoprivrede. USAID agrobiznis projektom. subvencije i povoljne kredite. analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata. kao i sa brojim drugim institucijama. Pored toga.o. potreban je visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. konferencija. sa znanjem da AgroBusiness consulting d. AgroBusiness consulting d. turističkih izleta i dr. AgroBusiness consulting d.o. domaćim i stranim preduzećima. konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod države. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama. Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi.o. izradu i sprovođenje PR strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu. radionica. saopštenja i stručnih tekstova.o. Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede. Agrobusiness consulting d. vodoprivrede i šumarstva i drugim Vladinim i nevladinim organizacijama. regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi. koji su prilagođeni potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača.O. koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji. izložbi. Naši klijenti imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka. uredbi. u uskoj saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost brojnim nacionalnim. razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima Praćenje propisa.o.o. Udruženjem za tehničku saradnju GTZ. Vladinim i nevladinim organizacijama. praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva. praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera u poljoprivrednom sektoru. .

Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i da su pod manjim rizikom od demencije. koji je na deonici Kula . ali izgleda da ne poboljšava mentalne funkcije.USKORO I ROBNE REZERVE U SISTEMU? Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula . Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa mikroorganizmima nego mašine. Nastavak teksta BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA! U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni odgovarajućih propisa za izgradnju klanica.D.2 tone po jedinici površine. Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) seminar i projekat P. rekorderi su u biljnoj proizvodnji u Sremskom okrugu. U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije.Vrbas Srbobran treba ukloniti 400. Nastavak teksta U Centru za privredno. za dve godine videlo je oko 5. poručuju britanski stručnjaci iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. a nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na našim prostorima bili su pravi hit. bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća „Akvainterma inženjering" iz Beograda. Ministarstva poljoprivrede. posete studenata sa tehničkih fakulteta i veliki broj udruženja".000 posetilaca. Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua. Nastavak teksta . delegacije diplomatskog kora.VESTI IZ SRBIJE PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE FUNKCIJE Muzej piva u Čelarevu. Nastavak teksta SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ LICENCIRANJA . u kojem su izloženi eksponati koji podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u tom mestu. potvrđeno je u regionalnoj privrednoj komori Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet. a ječma čak 5.tehnološki razvoj Vojvodine na Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja.O. prenosi Rojters.5 kilometara najzagađeniji vodotok u Evropi. kao i ranijih godina.L.000 kubika otrovnog mulja. Veliki bački kanal. šumarstva i vodoprivrede.000 posetilaca među kojima su brojni visoki državni predstavnici.Vrbas Srbobran dugoj 18. Nastavak teksta NA HEKTARU 56 TONA REPE Riblje ulje je možda dobro za srce. Nastavak teksta FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove. "Do sada smo imali preko 5.

predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim" Maks Bastl. izjavio je pomoćnik ministra Miloš Milovanović. Nastavak teksta Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju na pijacama. do 2015. po svemu sudeći.VESTI IZ SRBIJE NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1. koja će raditi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede. saopštilo je resorno ministarstvo. dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je preuzelo 62. vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin.800 POLJOPRIVREDNIKA Kancelarija za ruralni razvoj. Nastavak teksta DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA RAZVOJ MLEKARSTVA Oko 9. koje od početka godine subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede. a do sada su otvorene 143 takve kancelarije.2 milijarde dinara. Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji.4 miliona evra. svečano su juče u Inđiji otvorili „Metalcinkaru". dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko. To znači da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje. Nastavak teksta . godine. a očekuje se da u skoroj budućnosti bude zaposleno ukupno oko 200 radnika. Nastavak teksta U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA RURALNI RAZVOJ Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1. u koju je uloženo oko 21 milion evra. „Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53 radnika. niko ne kontroliše. vodoprivrede i šumarstva. On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos. Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom delu Evrope.2 MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Nastavak teksta KREDITE OVE GODINE DOBILO 9. Manifestaciji je prisustvovao ministar poljoprivrede. Nastavak teksta PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu godinu trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva za period od 2011. dugoročnih i kratkoročnih kredita. šumarstva i vodoprivrede. otvorena je u Pirotu.

analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/ gazdinstva. Beograd    ► Proizvodnja industrijskog bilja  Decembar 2011.PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011.agropress.com/emisija/ ► Sajam ruralnog razvoja April 2010.html Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011. Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara + troškovi dostave. Novi Sad. kompanija. maj 2011. ► AGROBIZNIS e-magazin Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10.   ► Žene u agrobiznisu  Januar 2011. početak: decembar 2010.2011 Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare 18 – 23.poljoprivrednaemisija. Detaljnije: http://www. Beograd. Beograd .agropress.org. godišnjica AGROPRESS-a Novembar 2011. Nakon nekoliko meseci. Beograd Balkan Tour Serbia . Beograd ► 7. sa ciljem da poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti.000 e-mail adresa Detaljnije: http://www. Beograd    ► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“  Oktobar 2011. predstavnicima ministarstva. Vladinih i nevladinih organizacija i medija.rs/agrobiznis-e-magazin. Kragujevac    ► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije  Mart 2011. stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte implementiranih promena. Leskovac    ► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi  Jun 2011. Valjevo Detaljnije: http://www.org.rs/workshop-serbia-2011. Tiraž prvog broja od 100. GODINI AGROPRESS konferencije u 2011. ► AGROBIZNIS magazin Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme. šumasrtva i vodoprivrede Srbije ► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“ Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo production“ Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima. Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede.html ► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ Radionice za žene sa sela 6/12 radionica u različitim opštinama.

8 miliona dinara. Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se obavi na 550. "greni smit". odnosno skoro 15 puta manje od farmera iz ovdašnje gradske kuće.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550.000 hektara više nego lane.000 hektara. i "mucua" bila prosečna. jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta cena žitarica na svetskom tržištu.   Nastavak teksta UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE PROTIVGRADNE STANICE Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su.4 miliona dinara.000 hektara. kada je reč o voću. breskve i nektarine.000 ovaca sjeničke rase. mandarine.000 hektara. odnosno manje od prošlogodišnjih 15.5 odsto više nego prošle godine. koji su ocenjivali 4. "zlatni delišes". dominirale jabuke. Poređenja radi. U projekat indentifikacije i obeležavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine biće iz Republike uloženo 2. U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared". kao i crne i bele sorte grožda.000 hektara. dok je ponuda "ružicastog delišesa". "jonagold". Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne vrednosti oko 3. prema istraživanju Zavoda za proučavanje sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj. na čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić. što bi bilo za oko 12. Nastavak teksta Ministarstvo poljoprivrede. dok je znatno slabija bila ponuda šljive.4 kilometra u sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9. "jonagored" i "melrouz". što je za oko 3. Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu. trebalo bi da se urede poljski putevi u dužini od 25. a uljana repica na oko 6. ima 4. šumarstva i vodoprivrede odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne vrednosti oko 16 miliona dinara.4 miliona dinara. Nastavak teksta DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE. SLABA PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI Nastavak teksta FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve. objavljeno je u biltenu "Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS). najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima stado od 300 ovaca. kruške.  Nastavak teksta . Između ostalog.000 HEKTARA ORAŠAC "NAJBOLJE SELO" U SRBIJI Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije selo u Srbiji.250 seoskih mesnih zajednica. Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan na oko 70.

svoj proizvod i da se kroz razgovor i degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića bogova“. 6. godine u Vladi Republike Srbije potpisao je ugovore sa gradonačelnicima. Čak 43 vinarije sa čitave teritorije Srbije. Miomir Filipović . dr Zoran Jeličić. Nastavak teksta .2010. pozdravio je prisutne: zemljoradnike. pa i dalje. Nastavak teksta Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. naučne saradnike. šumarstva i vodoprivrede.. predsednicima opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje poljoprivrednog zemljišta. godine ordžava se Etno Organizator ove manifestacije je udruženje starih „Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari kulturnom ustanovom „Parobrod“.Tema broja: MIHOLJSKO LETO U SRBIJI ETNO BAZAR U BEOGRADU ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA U Beogradu. od 2. godine u Lazarevcu. koji nije čuven po vinarima i vinogradarima. zasluženo nosi laskavu titulu srpske prestonice vina.11. odražan drugi Festival srpskih vina. bazar. univerzitetske profesore. novembra održan je Prvi festival kukuruza. Jedan od inicijatora festivala.Fića. 5. na Trgu Nikole Pašića. u hotelu„Plana“u Velikoj Plani. Vinari su se trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima predstave svoj rad. novembra 2010. Nastavak teksta MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA Pod ovim sloganom je u subotu. Nastavak teksta do 7. dana 08. proizvođače semena kukuruza i novinare i zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj skup. Ovaj gradić. novembra 2010. zanata grad i ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U LAZAREVCU U neposrednoj blizini manastira Pokajnica. zbog uslova i kompletne organizacije. predstavile su svoja najuspelija vina. ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali upravo neposredni proizvođači. Organizatori ovog skupa su bili Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i Savez inženjera i tehničara Srbije.

ali drugog po večini izvoznika poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza SAD. 21 pijaca. Dakle nisu samo srbi sposobni da uniste sve ono sto se godinama gradilo..000 noćenja. a svi ovi stanovnici su pripadnici 173 različite nacionalnoisti.. 28 parkova.. poceo je prvi medjunarodni sajam cveca. od kojih je jedna namenjena isključivo prodaji cveća. ostvarili čak 15. prema poslednjim podacima.. Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su. Vise od stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i pripremi cvetnih aranzmana. prodavci i novinari. Ovaj sajam se zapravo odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i organizatora propao. 1281 most.050. Tu je i 220. Nastavak teksta Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci.000 bicikala.. 6100 životinja u zoološkom vrtu. nedaleko od Amsterdama. 1402 kafića i barova. Nastavak teksta HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije. novi elan organizatora ocigledno je doprineo da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen.000 stabala drveća. 600. 36 diskoteka. 165 kanala.ali sta je tu je.514. AMSTERDAM U BROJKAMA Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima.. sa okolinom 1. Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu.749. u Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739. Nosen mislju da vam necu moci preneti recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog mirisnog. 10.HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN! U Holandiji. poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10% zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom dohodku ove male zemlje. Novi sajam. JAK PARTNER CVEĆE .334 radnje. najlepsim bojama ukrasengog sajama. 755 restorana.HOLANDIJA: MALA ZEMLJA.977 stanovnika. Nastavak teksta .

Nastavak teksta Skoplje -. U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija ekoturizma. iskoristiti tek 15 miliona evra. Nastavak teksta VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO" Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu imali pristup.Proizvođači vina iz Makedonije treba da do marta 2011. ekonomski isplativo i efikasno rešenje za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog otpada. Nastavak teksta REGION: OD 184 MILIONA EVRA ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast prvi put. i to u susednu Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog. Uprskos nedostatku uljarica. Zbog nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i proizvodnja pod uljanom repicom. u izvoz je u jeku žetve već otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta. vrednog 184 miliona evra. zamene etikete na kojima piše "makedonsko crveno vino" i "makedonsko belo vino".  Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU. što je upola manje od domaćih potreba. čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale sve opštine u županiji.   Nastavak teksta .000 do 20. Nastavak teksta BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s njenom turističkom ponudom. poljoprivrednog programa Ipard. zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske komore (HGK). Hrvatske turističke zajednice i Klifa Rejmsa.000 tona. piše Poslovni dnevnik. odnosno od 15. cenjenog američkog somelijera koji se bavi afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u. izjavio je županijski veterinarski inspektorat. prirodne lepote BiH Nastavak teksta AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI HRVATSKIM VINIMA Jedino prihvatljivo.VESTI IZ REGIONA HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20 HILJADA TONA SUNCOKRETA BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta. na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski spomenici. radi reportažu o vinu i gastro ponudi Hrvatske.

kompanija Mavrović Eko Klara dnevno proizvede 15. ali i izvozimo manje nego što bi hteli. onda bi se iz BiH na evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine proizvoda od šipka. jedan posrnuli gigant i na hiljade sitnih živinara. ali i svinjske masti.000 tona tona pilećeg. a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je godini koristilo 5. pačijeg i ćurećeg mesa. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva. Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević. izazvala je oprečne reakcije farmera. Nastavak teksta JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i Agroplod iz Mostara i Stoca. Nastavak teksta ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO NA TRŽIŠTU EVROPE Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH) potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji će. prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). najveći deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892. Nastavak teksta Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1.MALIM GAZDINSTVIMA ĆE BITI UGROŽEN OPSTANAK Od ukupno korišćene poljoprivredne površine. Nastavak teksta . januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna. šunke.000 komada peciva i hleba. pre svega.7 HEKTARA Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni proizvođač u Hrvatskoj. kako on kaže. Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva velika regionalna i tri jaka domaća igrača. Nastavak teksta PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO KORISTI 5.7 hektara poljoprivrednih površina. blaga i prodajom vlastitih mesnih prerađevina poput kulena.000 do 85. obezbediti adekavatan sistem kontrole kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet. Nastavak teksta BANJA LUKA .VESTI IZ REGIONA RAT KOKA U REGIONU POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O VETERINARSKOJ SARADNJI Godišnje proizvedemo 80. koja proizvode samo za sopstvenu prehranu. Na svojih 400 hektara uzgaja 15 vrsta žitarica i uljarica. pomažu iz socijalnih davanja. Imamo više ovog mesa nego što nam treba. koje posebno hvali.000 do 30. Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za ovu vrstu proizvoda iz BiH. autohtone hercegovačke sorte.000 hektara u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto. a ne iz podsticaja.

Nastavak teksta U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte: beskućnicima. omoti salama i pašteta… No. Nastavak teksta BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD FOSILNIH GORIVA Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj krajem oktobra u Nagoji. Nastavak teksta POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69.VESTI IZ SVETA AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak. Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za sezonu 2009/2010. Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se ka manje suvim oblastma.000 tona. Reč je o materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i normalna plastična folija. posle doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa u koje je bilo upakovano povrće.1’’ za sledeću godinu. podsetila je agencija Rojters. s tom razlikom što se ovaj materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba. Nastavak teksta JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE MILIJARDE DOLARA Danska.000 kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna polja i plantaže.4 odsto. Nudi ga nemačka firma „Alesko“. Ta površina odgovara površini Republike Irske.3 odsto. U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da plasira na tržište”Sušne hibride br. za to postoji i alternativno rešenje. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče na kukuruzna polja. Inače bi mnogi morali da se odreknu svog ljubimca… Nastavak teksta . prazna pakovanja sira. Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70. što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati klimatske promene. Holandija i Danska su prekoračile kvote za 0. nezaposlenima i siromašnima.info. Kipar za 0. “Pioneer hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom “Sušni hibridi br. Nastavak teksta TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA MLEKO U godini u kojoj se očekuju stalne padavine.1”. saopštava AIZ. Japan je zemljama u razvoju ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju zaštitu biodiverziteta. upozoreno je u izveštaju devet medjunarodnih ekoloških grupacija.

a najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem. nepravilna ishrana. specijalnog izveštača UN za pravo na ishranu. ubijaju domaće bubamare.Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih baterija. tvrde naučnici. koji su otkrili da bi došlo do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane. angine pektoris. između ostalog. kažu naučnici Univerziteta "Teksas" u Ostinu. pogoršanih prirodnih uslova i gradnje. izbacila na tržište sok sa tom aromom. infarkta srca. valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju da skladište energiju sunca i vetra. bar dva odsto ukupne energije koja se u Americi proizvede.info. širom sveta preko 500 miliona malih seljaka pati od gladi.VESTI IZ SVETA BACANJE HRANE . kompanija "Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića nedostaje sok sa ukusom slanine. osmislio je “Krušikov” inženjer Predrag Vuletić. Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala električne uređaje do dva kilovata snage u jednom stambenom objektu. piše AIZ. Osim povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). ali je njihov broj izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u prirodu jer. "Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom "J&D fud" (Foods). Nastavak teksta . 2009. koja je poznata raznim proizvodima sa ukusom slanine. jer im se osporava pravo na zemlju. Nastavak teksta GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca. Nastavak teksta GLOG JAČA SRCE Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji zbog najezde poslednjih dana. Nastavak teksta BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA Prema izjavi Olivera de Šutera. U Srbiju su doletele iz zapadne Evrope gde su namerno uvezene. nedovoljna fizička aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje. Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane iznosi. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog špekulacija.NEPRIHVATLJIVO RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE Rasipanje hrane je rasipanje energije. veoma su česta zakrčenja krvnih sudova (arteroskleroze) i srčane aritmije. Nastavak teksta Valjevo . Nastavak teksta SOK SA UKUSOM SLANINE Način života. nisu opasne po život ljudi i ne bi ih trebalo ubijati.

Poseta proizvođačima ratarskih kultura. godine Lokacije: Beograd. Fruška gora 20.Poseta proizvođačima malina i hladnjačama .Poseta PKB-u .Poseta proizvođačima industrijskog bilja .Dolazak u Beograd . večera (tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) .Konferencija za novinare sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma .Ručak na Sajmu . maj 2011.Poseta proizvođaču vina .Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu. maj .novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara) Jezik: engleski jezik. Valjevo Broj učesnika .Dolazak u Andrijevo. obilazak doma’instava koja se bave seoskim turizmom.Poseta Avalskom tornju i večera 23. Novi Sad 21. maj . a biće obezbeđena asistencija na nemačkom. maj – Ispraćanje učesnika Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona: Samo 100 EUR Događaj realiuzjemo uz podršku: .Dolazak u Valjevo. maj . reka Gradac.Krstarenje Savom i Dunavom. maj .23.Dolazak u hotel Narcis.Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) . organizovan prevoz do hotela Beograd . Novi Sad.Put za Andrijevo .Obilazak Sajma . maj .AGROPRESS ORGANIZUJE BALKAN TOUR 2011 – SRBIJA Št Termin realizacije: 18 .Dolazak u hotel 19. Valjevo 22. Plan aktivnosti: 18.Odlazak u Valjevo .Dolazak u Srbiju. odlazak hotel Narcis . Valjevo . španskom i japanskom jeziku.

rizoma. ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala. Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se tresačima i sakupljačima. jer u njemu ima najviše etarskog ulja. Nana traži najbolju vrtnu zemlju. Posle skidanja klapine orahe treba oprati u vodi. Za vrema sazrevanja plodova. i pitoma nana se ne razmnožava semenom. Nije preporučljivo da se suše na suncu. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola. jajastokopljasti. slično jagodi. Pranje ne sme trajati više od 3 minuta. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola). naročito list.klapina raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili bez nje. Kod nas. Nana je vrlo mirisna. lisne drške i nervi su modri ili su ljubičasto-crvenkasti. naročito u Banatu. štavskih materija).LEKOVITA I MIRISNA Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem aktivnih lekovitih materija. Ovo se najčešće izvodi sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta. i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. tanki. zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko. Odmah nakon berbe treba nastojati da se plodovi odvoje od klapine. klapina puca. naročito u proleće kad nana niče iz zemlje. začinska i industrijska biljka. a glavna zila prodire 3-5 metra u dubinu. Listovi su dugački 3-9cm. jer u njemu ima najviše etarskog (isparljivog) ulja. Kad se jednom primi. Sušenje se obavlja prirodnim ili veštačkim putem. Rasađuje se u martu. razgranata i četrovouglasta. Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač . Nastavak teksta . ali se ne otvara i čvrsto drži plod. Nana je vrlo mirisna. Kao i kod ostalih voćnih vrsta. Korenov sistem je razgranat. Ona je lekovita. raznovrsno. Nastavak teksta NANA . Plodovi od kojih se klapina ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a zatim im se skida klapina. Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Po obodu su nejednako zupčasti. Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se postiže lepši izgled ploda. Kao i ostali hibridi. a mnogo mentona. Krosnja mu je jako siroka i razgranata. U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja potpuno mehanizovano. najcesce kupastog oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. Glavni nerv je vrlo istaknut. pošto ljuska puca na šavu. tako da period zrenja može trajati i do 5 nedelja. mirisna. pa cak i 25 metara. pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. medonosna. nego samo vegetativnim putem: stalonima. Stabljika je visoka oko 50cm. od čega. ukoliko nema vlage. Stabljika. a s donje bleđi.SAVETI STRUČNJAKA ČUVANJE PLODOVA ORAHA Orah je drvo koje dostize visinu do 20. pa joj je i primena tako široka. uglavnom. Cvetovi su sitni. nana se. od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. gorkih i drugih korisnih sastojaka. u listu ima i malo tanina (oporih. Deblo je pravo i snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku. osobito list. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. s gornje strane tamnozeleni. plodovi oraha sazrevaju u različito vreme.

Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci. dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. čoveku koji ih je otkrio. onda ste upoznali suvu gorčinu tanina.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe.NEISKORISCENO "CRNO" BLAGO SRBIJE RIBIZLA CRNA . Nastavak teksta VILJAMOVKA . Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina. mraz i obilno radja. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu. kiselo i gorko. Nastavak teksta . Čulo vida uživa u punoj. marmelade. Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se koristi u nekom vinu. jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika. Vina koja sadrže previše tanina su neprijatno gorka. Prava količina tanina doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu aromu. uglavnom crne i crvene.RAKIJA KOJU VOLE DAME Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu. kristalnoj boji dobrog vina. u divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio.SAVETI STRUČNJAKA KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I VINO Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i kulture. šljive. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora koja. Pogledajmo kako to vino utiče na naše čulo ukusa. jabuke i kruške. čime se izbegavaju teškoće u plasmanu. Otporna je na štetočine. a slatkoću vrhom jezika. kada su dobro izbalansirana. Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus. daju prijatan ukus vinu koje pijemo. Najčešće su to arome kupine. Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu. džemovi) i delom za izvoz. Kada pijemo vino. naše čulo ukusa je stimulisano na poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš nervni sistem. Nastavak teksta CRNA RIBIZLA . Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku zrelost.Ribes nigrum Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. slano. u specifičnom ukusu vina koji stimuliše naša čula. I sva ostala čula uživaju u vinu. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle. čulo mirisa u nijansama arome. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi. Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina. dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo.

ledene kore ili debelog snežnog pokrivača. bolesti koju prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv. ako se obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje biljaka. Brassica nigra i dr.karfiol. Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana februara. gde je i najviše zastupljen. Raphanus spp. 30–60 cm i 60 –90 cm. MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje. zimske i prolećne.. Nastavak teksta Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim bolestima. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. Lepidium spp. Nastavak teksta . campestris. neophodno je odvesti suvišnu vodu. pa ako takvo stanje potraje. a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10 -20 ha). Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer azot treba brzo iskoristiti). zemljišnu površinu treba povaljati. U našoj zemlji gaji se na velikim površinama. kelj. U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu se umanjini štetne posledice zime. N-minom se meri (mineralni azot). Međutim bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris. Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice krstašica (Brasicaceae). Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose u laboratoriju. povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora ili visok snežni pokrivač. ako je suva ili podrljati lakim drljačama. U toku jesenjeg peroda.. da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje. Cardaria spp. valjanjem pa drljanjem. a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi često zasnivaju bez poštovanja plodoreda . Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj zemlji. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju.SAVETI STRUČNJAKA CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju grupi veoma starih povrtarskih kultura. od brdskoplaninskih do ravničarskih područja. Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage. u svim krajevima. svaki sloj pojedinačno. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše. U jesennjem periodu može da se javi problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene pripreme. doprinela je i jačem intezitetu pojave crne truleži. od kojih najveću važnost imaju kulturne biljke roda Brassica: kupus. Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm..

Beograd. 2 čena belog luka izgnječiti. ko su svi ovi ljudi? • Ne boj se. Kad porumene izvaditi i skloniti na stranu. bosiljak i so. jedva ćete čekati da doživite neku nesreću. Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. • Ko poslednji . novembra 2010. Beograd Organizator: AGROPRESS AGROBIZNIS RECEPT Šnicle sa parmezanom Sastojci: 500 g svinjskih šnicli. pa je upitaše: • Koja ti je poslednja želja? • Sahranite me živu. 1 kašičica origana. sine. 3 kašike ulja.magarac! . 2 kašike rendanog parmezana. Recept preuzet sa sajta www. Trkaju se dva magarca. iza rešetaka su. Skloniti sa vatre.vesti-online. 1 manji crni luk sitno seckan. 1 dl crvenog vina. i kaže jedan drugom. 1 kašičica bosiljka. 4 kašike brašna. godine. U šumi osudili krticu na streljanje. godine. 1 kašika seckanog peršuna. pola kašičice soli. pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir istopi. naliti paradajz pireom i vinom.NAJAVE DOGAĐAJA BALKAN TOUR 2011—SRBIJA 18-23. 500 ml paradajz pirea. novembra 2011. Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri sa obe strane po 3 minuta. Čačak Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS 29. U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk. Novi Sad.Ako se osigurate kod nas. 100 g Mozzarele Priprema: Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom. godine. Dekorisati seckanim peršunom.com AGROBIZNIS HUMOR Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina: . Ubaciti origano. pola kašičice mlevenog bibera. Kuvati na umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos. maja 2011. Valjevo Organizator: AGROPRESS Detaljnije OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA" 18. Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uplašeno pita svog oca: • Oče.

Ana Ćorović. Aleksandra Savić. Predrag Miletić. Milica Proročić. Miloš Stožinić PARTNER AGROPRESS-A U NAŠEM ATARU. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ.O AGROPRESS-U Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Jelena Sević. ———————————————–——-— Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić Saradnici: Marina Tanasković. Nikša Krajnović. Od 2006. Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu. a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu. Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija. Do sada. EMISIJA 355: Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju Kako da ljudska ishrana bude zdravija PRIJATELJI BROJA: 10 % popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a . Mirko Milošević. Snežana Đaković.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful