Elektronski časopis o agrobiznisu Godina I, 15.

novembar 2010, broj 14

AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

Tema broja:

MIHOLJSKO LETO U SRBIJI

Otvorena mini Holandija: Region: Od 184 miliona Sistem javnih

elektrana na biogas Mala zemlja, jak evra iskorišćeno tek skladišta i značaj
kod Čačka partner 15 miliona licenciranja -
 VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

Papa traži reformu ekonomije

Možda državni otkup zemlje od staračkih domaćinstava

Rakije koje cete sigurno poželeti da probate

Grad budućnosti: Zelene oaze na ravnim krovovima

Pšenica i dogodine na ceni

VREMENSKA PROGNOZA ZA KRAGUJEVAC
Proizvodjači dogovorili sa Imlekom veću cenu mleka

Novi park u Nišu

Kako pirinač može spasiti svet

BILATERALNA SARADNJA SA ŠPANIJOM

OTVORENA MINI ELEKTRANA NA BIOGAS

KOD ČAČKA

Privrednici iz Španije, nakon prezentacija o srpskoj

ekonomiji i uslovima poslovanja u Srbiji, posebno
interesovanje izrazili su za saradnju u oblasti usluga u
građevinarstvu, zatim za telekomunikacije, poljoprivredu i
metalski sektor. Ambasador Kraljevine Španije u
Beogradu Injigo de Palasio Espanja i član rukovodstva
Konfederacije poslodavaca i industrije Španije Hose Luis
Gonzales Valve, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, Članovi Udruženja novinara za poljoprivredu
izrazivši jaku podršku integraciji Srbije u Evropsku uniju, AGROPRESS, prisustvovali su 12. novembra otvaranju
ukazali su i na velik neiskorišćen prostor za unapređenje mini elektrane u Dragačici.
ekonomske saradnje Srbije i Španije. Prema rečima Milana Filipovića, diplomiranog inženjera
iz Dragačice, vlasnika prve mini elektrane, godišnji
Nastavak teksta energetski potencijal ovog postrojenja, koje čini silos jama
i digestor, je 6000 kwh.
ČAK I RASNI ŠAMPIONI VOLE DA POJEDU
BUREK Nastavak teksta

MED, RAKIJA, UŠTIPCI I SIR SRPSKI

BRENDOVI

Nekoliko hiljada posetilaca i izlagača prošetalo je juče

Beogradskim sajmom gde je održana 47. međunarodna
izložba pasa svih rasa kojom je zatvorena kinološka
sezona u Srbiji. U konkurenciji 1.066 rasnih pasa samo su
neki poneli laskave titule najlepših u svojoj kategoriji, a
svoje mesto pod suncem imali su i mešanci, koji su
ponosno šetali sa crvenim maramama na kojima je pisalo
„Mešanac sam, tim se dičim”.
Nastavak teksta
Agenciji za bezbednost hrane BiH 22 opštine iz
Republike Srpske dostavile su priedloge svojih proizvoda
koji bi trebalo da budu zaštićeni. Brendovi Hercegovine
mogli bi da postanu kajmak, jagnjeće pečenje i uštipci,
Bijeljine viljamovka, Ribnik želi da zaštiti domaću malinu, a
Sokolac livadski med.
Nastavak teksta
 VESTI IZ SRBIJE
GODIŠNJI IZVEŠTAJ EVROPSKE KOMISIJE O
REPUBLICI SRBIJI - NAPREDAK
U Medija centru je održana konferencija za štampu
povodom usvojenog Paketa za proširenje za 2010. godinu
i glavnih zaključaka po pitanju napretka Srbije u pogledu
pridruživanja EU. Konferenciji su prisustvovali Ambasador
Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji,
Tomas Njoki, šef političkog odeljenja i Alberto Kamarata,
šef ekonomskog i sektora za evropske intergacije.
Nastavak teksta
IZRAELCI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U
SRBIJI
Ambasador Izraela u Beogradu Artur Kol izjavio je danas
u Užicu da su investitori iz njegove zemlje zainteresovani
za ulaganja u Srbiji u oblastima poljoprivrede, metalske i
vojne industrije.
Uz podsećanje na dobre odnose i bliskost srpskog i
jevrejskog naroda ambasador Kol je rekao da je nedavno
obostrano ukidanje viza između Srbije i Izraela u interesu
još bolje saradnje, čiji efekti će se najviše osetiti u
turističkim privredama.
Nastavak teksta
POVEĆANJE IZVOZA MESA NA TRŽIŠTA EU I
RUSIJE
Inspekcijski timovi Evropske unije i Rusije u zasebnim
kontrolama ocenili su da je Srbija napredovala u kontroli
bezbednosti hrane životinjskog porekla i kontrole zaraznih
bolesti životinja, što će dovesti do povećanja izvoza mesa
na to tržište, saopštilo je Ministartvo poljoprivrede Srbije.
Nastavak teksta
PČELARSKA STATISTIKA – BROJEVI I
IZMEĐU NJIH
Ova pčelarska godina, bar što se tiče prinosa, je
završena. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati
prihod, i koliko će čiste dobiti biti. Kao i u čitavom poslu, i
to je neizvesno jer, dok se tokom medobranja sa zebnjom
gleda u nebo, dotle i u ovom, drugom delu, neizvesnost
vreba na tržištu koje određuju ponuda, potražnja, a u
zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć
stanovništva i uvoz.
Nastavak teksta
GRADI SE FABRIKA ZA PRERADU POVRĆA U
SVILAJNCU
Holandsko-švajcarska firma,,Tri Stan freš prodjus"
užurbano gradi u Svilajncu Fabriku za preradu povrca,
kapaciteta sedam miliona tegli kornišona i cvekle godišnje,
koja treba da počne s radom u januaru naredne godine.
Kamen temeljac za fabriku, površine 1.500 kvadratnih
metara, položen je 29. juna.
Nastavak teksta
ZAPLENJENO 700 MRTVIH JEDINKI
ZAŠTIĆENIH VRSTA PTICA
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je
informaciju od carinskih službenika graničnog prelaza
Neštin, prema Republici Hrvatskoj, da su zaustavljeni
rumunski državljani u čijem je vozilu pronadjeno 700
mrtvih jedinki zaštićenih vrsta ptica, bez odgovarajuće
dokumentacije.
Nastavak teksta
 PROFIL FIRME
AGROBUSINESS CONSULTING D.O.O.

AgroBusiness consulting d.o.o. je kompanija sa ciljem da svojim klijentima pruži širok spektar
visokokvalitetnih konsalting usluga prilagođenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama.
Naše konsalting usluge obuhvataju izradu biznis i marketing planova, izradu i sprovođenje PR
strategije i medijske promocije u zemlji i inostranstvu, praćenje aktivnosti ključnih institucija i aktera
u poljoprivrednom sektoru, praćenje konkursa i projekata domaćih i inostranih Vladinih i nevladinih
organizacija i pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna razvojna sredstva, subvencije
i povoljne kredite.

Naš cilj je da pomognemo klijentima da ostvare bolje rezultate kroz razvoj i sprovođenje
sveobuhvatnih marketing i menadžment programa namenjenih poljoprivredi, koji su prilagođeni
potrebama pojedinog preduzeća ili proizvođača, kao i praćenje njihovog adekvatnog sprovođenja na
tržištu.

Smatramo da je glavna prednost u korišćenju utemeljenih marketing principa mogućnost da se

naši klijenti više i pažljivije koncentrišu na proizvodne aktivnosti, sa znanjem da AgroBusiness
consulting d.o.o. analizira tržišna kretanja i donosi odluke u najboljem interesu svojih klijenata.

Za uspešno sprovođenje ključnih marketinških i upravljačkih odluka u korist klijenata, potreban je

visok nivo komunikacije i snažna podrška medija. Agrobusiness consulting d.o.o. u uskoj saradnji sa
Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS može da ponudi svojim klijentima prisutnost
brojnim nacionalnim, regionalnim i lokalnim medijima koje su usmerene ka poljoprivredi. Naši klijenti
imaju mogućnost da sebe i svoje aktivnosti promovišu u vidu članaka, saopštenja i stručnih
tekstova, koji bi bili objavljivani na raznim štampanim i digitalnim medijima u Srbiji, zemljama u
okruženju i širom sveta.

Pored toga, Agrobusiness consulting uspešno saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede, USAID agrobiznis projektom, Udruženjem za tehničku saradnju GTZ, kao i sa brojim
drugim institucijama, Vladinim i nevladinim organizacijama, domaćim i stranim preduzećima.

AgroBusiness consulting d.o.o. svojim klijentima nudi sledeće usluge:

 Pružanje profesionalnih konsultantskih usluga iz oblasti poljoprivrede

 Izrada biznis plana
 Izrada marketing plana
 Medijska promocija i PR aktivnosti i u zemlji i inostranstvu
 Saradnja i komunikacija sa Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i drugim
Vladinim i nevladinim organizacijama, razvojnim organizacijama i finansijskim fondovima
 Praćenje propisa, uredbi, konkursa za subvencije i bespovratne državne pomoći
 Praćenje konkursa za projekte i dodeljivanje bespovratnih sredstava kod domaćih i
međunarodnih Vladinih i nevladinih organizacija
 Pisanje detaljnih projekata za apliciranje za bespovratna sredstva i povoljne kredite kod
države, razvojnih fondova i finansijskih institucija
 Organizovanje događaja, konferencija, sajmova, radionica, izložbi, turističkih izleta i dr.
 VESTI IZ SRBIJE
PROBAJTE PIVO U U MUZEJU PIVA
Muzej piva u Čelarevu, u kojem su izloženi eksponati koji
podsećaju na 120 godina od početka proizvodnje piva u
tom mestu, za dve godine videlo je oko 5.000 posetilaca.
"Do sada smo imali preko 5.000 posetilaca među kojima
su brojni visoki državni predstavnici, delegacije
diplomatskog kora, posete studenata sa tehničkih fakulteta
i veliki broj udruženja".
Nastavak teksta
NA HEKTARU 56 TONA REPE
Uspeh: Staropazovački ratari rekorderi u biljnoj proizvodnji
Poljoprivrednici staropazovačke opštine i ove, kao i
ranijih godina, rekorderi su u biljnoj proizvodnji u
Sremskom okrugu, potvrđeno je u regionalnoj privrednoj
komori
Prosečan prinos pšenice u ovoj opštini iznosio je pet, a
ječma čak 5,2 tone po jedinici površine.
Nastavak teksta
BAKTERIJE BOLJE OD BAGERA!
Iz Velikog bačkog kanala na deonici Kula - Vrbas -
Srbobran treba ukloniti 400.000 kubika otrovnog mulja.
Ekolozi tvrde da su za to bolje granule sa
mikroorganizmima nego mašine.
Veliki bački kanal, koji je na deonici Kula - Vrbas -
Srbobran dugoj 18,5 kilometara najzagađeniji vodotok u
Evropi, bolje bi očistile bakterije nego bageri! To tvrde
predstavnici Ekološkog pokreta Novog Sada i preduzeća
„Akvainterma inženjering" iz Beograda.
Nastavak teksta
RIBLJE ULJE NE POBOLJŠAVA MENTALNE
FUNKCIJE
Riblje ulje je možda dobro za srce, ali izgleda da ne
poboljšava mentalne funkcije, poručuju britanski stručnjaci
iz londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Brojne ranije studije su ukazivale da osobe koje
konzumiraju više ribljeg ulja bolje mentalno funkcionišu i
da su pod manjim rizikom od demencije, prenosi Rojters.
Nastavak teksta
FARME NOJEVA SE MASOVNO GASE
U Srbiji zamire vrlo unosna proizvodnja mesa i jaja od
nojeva i emua jer nema zakonske regulative ni
odgovarajućih propisa za izgradnju klanica.
Pre deceniju i po pojava nojeva i australijskih emua, a
nešto kasnije i otvaranje malih odgajivačnica ovih ptica na
našim prostorima bili su pravi hit.
Nastavak teksta
SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ZNAČAJ
LICENCIRANJA - USKORO I ROBNE REZERVE U
SISTEMU?
U Centru za privredno- tehnološki razvoj Vojvodine na
Andrevlju održan je dvodnevni seminar na temu razvoja i
perspektive Sistema javnih skladišta i značaja licenciranja.
U organizaciji Kompenzacionog fonda republike Srbije,
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija
(FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)
seminar i projekat P.L.O.D.
Nastavak teksta
 VESTI IZ SRBIJE
NOVA SLOVENAČKA FABRIKA U INĐIJI
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, predsednik
Vlade Slovenije Borut Pahor i vlasnik kompanije „Maksim"
Maks Bastl, svečano su juče u Inđiji otvorili „Metal-
cinkaru". Reč je o fabrici sa najvećim i najsavremenijim
tehnološkim linijama za toplo cinkovanje u jugoistočnom
delu Evrope, u koju je uloženo oko 21 milion evra.
„Metal-cinkara" u Inđiji u početku će zapošljavati 53
radnika, a očekuje se da u skoroj budućnosti bude
zaposleno ukupno oko 200 radnika.
Nastavak teksta
U PIROTU OTVORENA KANCELARIJA ZA
RURALNI RAZVOJ
Kancelarija za ruralni razvoj, koja će raditi pod okriljem
Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva,
otvorena je u Pirotu. Manifestaciji je prisustvovao ministar
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin, a do
sada su otvorene 143 takve kancelarije.
Nastavak teksta
DRŽAVA OSNOVALA RADNU GRUPU ZA
RAZVOJ MLEKARSTVA
Ministarstvo poljoprivrede Srbije osnovalo je danas
radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za narednu
godinu trebalo da donese operativni program razvoja
mlekarstva za period od 2011. do 2015. godine, izjavio je
pomoćnik ministra Miloš Milovanović.
Nastavak teksta
POLJOPRIVREDA OČEKUJE DODATNIH 1,2
MILIJARDE DINARA IZ REBALANSA
Pomoćnik ministra za poljoprivredu Miloš Milovanović
izjavio je danas da očekuje da će rebalansom budžeta za
ovu godinu agraru biti dodeljeno dodatnih 1,2 milijarde
dinara.
On je na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini
Srbije rekao da bi ukoliko ministarstvo dobije taj iznos,
dodatnim novcem biti izjednačena preduzeća i
poljoprivrednici prilikom dobijanja premija za mleko.
Nastavak teksta
KREDITE OVE GODINE DOBILO 9.800
POLJOPRIVREDNIKA
Oko 9.800 poljoprivrednih proizvođača do sada je
preuzelo 62,4 miliona evra, dugoročnih i kratkoročnih
kredita, koje od početka godine subvencioniše
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
saopštilo je resorno ministarstvo.
Nastavak teksta
PAZITE GDE I KAKVE GLJIVE KUPUJETE
Kvalitet i zdravstvenu ispravnost gljiva koje se prodaju
na pijacama, po svemu sudeći, niko ne kontroliše.
Inspekcije Ministarstva poljoprivrede proveravaju
pečurke koje se nalaze na rafovima registrovanih radnji,
dok su pijačne tezge ostale izvan lanca kontrole. To znači
da potrošačima ostaje jedino da veruju na reč prodavcu
koji tvrdi da ih je baš tog jutra ubrao i da se nadaju da se
baš na njihovoj trpezi neće naći gljiva opasna po zdravlje.
Nastavak teksta
PLANIRANE AKTIVNOSTI AGROPRESS-A U 2011. GODINI
AGROPRESS konferencije u 2011.

 
► Žene u agrobiznisu 
Januar 2011, Kragujevac 
 
► Razvoj poljoprivrede na jugu Srbije 
Mart 2011, Leskovac 
 
► Javno-privatna partnerstva u poljoprivredi 
Jun 2011, Beograd 
 
► Treća nacionalna konferencija: „Agrobiznis Srbije 2012“ 
Oktobar 2011, Beograd 
 
► Proizvodnja industrijskog bilja 
Decembar 2011, Beograd

Balkan Tour Serbia - 2011

Stručna radionica za strane poljoprivredne novinare

18 – 23. maj 2011, Beograd, Novi Sad, Valjevo
Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/workshop-serbia-2011.html

Ostali projekti AGROPRESS-A u 2011.

► AGROBIZNIS magazin
Stručni i visokokvalitetni poljoprivredni časopis.
Tiraž prvog broja od 100.000 primeraka biće besplatno poslat poljoprivrednim proizvođačima,
predstavnicima ministarstva, kompanija, Vladinih i nevladinih organizacija i medija.
Svi korisnici prvog broja imaće priliku da se pretplate za narednih 11 brojeva po ceni od 330 dinara +
troškovi dostave.

► AGROBIZNIS e-magazin
Elektronski časopis o domaćoj i međunarodnoj poljoprivredi
Izlazi dva puta mesečno i šalje se na 10.000 e-mail adresa
Detaljnije: http://www.agropress.org.rs/agrobiznis-e-magazin.html

► Projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“

Radionice za žene sa sela
6/12 radionica u različitim opštinama, početak: decembar 2010.
Ovaj projekat podržavaju Svetska banka i Ministarstvo poljoprivrede, šumasrtva i vodoprivrede Srbije

► Projekat „Unapređenje poslovanja registrovanih poljoprivrednika“

Televizijske reportaže u okviru poljoprivredne emisije „U našem ataru“ uz partnerstvo sa „Vertigo
production“
Poljoprivredni stručnjak obilazi farme i gazdinstva, analizira probleme i predlaže rešenja vlasniku farme/
gazdinstva. Nakon nekoliko meseci, stručnjak ponovo obilazi farmu/gazdinstvo i analizira efekte
implementiranih promena. Snimanje će na stručan i zabavan način pokazati probleme, sa ciljem da
poljoprivrednicima i običnim gledaocima pruži edukaciju iz određenih agrarnih oblasti.
Detaljnije: http://www.poljoprivrednaemisija.com/emisija/

► Sajam ruralnog razvoja

April 2010, Beograd

► 7. godišnjica AGROPRESS-a
Novembar 2011, Beograd
 Tema broja:
MIHOLJSKO LETO U SRBIJI
OČEKUJE SE SETVA PŠENICE OD 550.000
HEKTARA
Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović
izjavio je da bi jesenja setva pšenice u Srbiji trebalo da se
obavi na 550.000 hektara, što bi bilo za oko 12,5 odsto
više nego prošle godine.
Na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije on
je rekao da Ministarstvo poljoprivrede očekuje veću setvu,
jer je povećana zainteresovanost proizvođača zbog rasta
cena žitarica na svetskom tržištu.
Ministarstvo očekuje da će ove jeseni ječam biti zasejan
na oko 70.000 hektara, što je za oko 3.000 hektara više
nego lane, a uljana repica na oko 6.000 hektara, odnosno
manje od prošlogodišnjih 15.000 hektara.
Nastavak teksta
DOMINIRALE JABUKE I KRUŠKE, SLABA
PONUDA ŠLJIVA I BRESKVI
Proteklog meseca na pijačnim tezgama u Srbiji su, kada je
reč o voću, dominirale jabuke, kruške, mandarine, kao i
crne i bele sorte grožda, dok je znatno slabija bila ponuda
šljive, breskve i nektarine, objavljeno je u biltenu "Sistema
tržišnih informacija poljoprivrede Srbije" (STIPS).
U ponudi domaćih sorti jabuka dominirale su "ajdared",
"zlatni delišes", "jonagold", "greni smit", "jonagored" i
"melrouz", dok je ponuda "ružicastog delišesa", i "mucua"
bila prosečna.
Nastavak teksta
ORAŠAC "NAJBOLJE SELO" U SRBIJI
Orašac kod Aranđelovca proglašen je za najuspešnije
selo u Srbiji, prema istraživanju Zavoda za proučavanje
sela Srbije i Asocijacije za sociologiju sela i ruralni razvoj,
koji su ocenjivali 4.250 seoskih mesnih zajednica.
Nastavak teksta
FARMERI IZ VALJEVSKE GRADSKE KUĆE
Gradska Direkcija za poljoprivredu i robne rezerve, na
čijem čelu se nalazi inženjer poljoprivrede Predrag Erić,
ima 4.000 ovaca sjeničke rase. Poređenja radi,
najuspešniji stočar u valjevskom kraju Zoran Kosić ima
stado od 300 ovaca, odnosno skoro 15 puta manje od
farmera iz ovdašnje gradske kuće.  
Nastavak teksta
UREĐUJU POLJSKE PUTEVE I GRADE
PROTIVGRADNE STANICE
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
odobrilo je leskovačkoj opštini tri projekta ukupne
vrednosti oko 16 miliona dinara. Između ostalog, trebalo bi
da se urede poljski putevi u dužini od 25,4 kilometra u
sedam katastarskih opština u šta će biti investirano 9,4
miliona dinara. U projekat indentifikacije i obeležavanja
poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji
opštine biće iz Republike uloženo 2,8 miliona dinara.
Predviđeno je i da se u selu Nakrivnju sagradi
protivgradna stanica i renovira pet stanica ukupne
vrednosti oko 3,4 miliona dinara. 
Nastavak teksta
 Tema broja:
MIHOLJSKO LETO U SRBIJI
ETNO BAZAR U BEOGRADU
U Beogradu, na Trgu Nikole Pašića, od 2. do 7.
novembra 2010. godine ordžava se Etno bazar.
Organizator ove manifestacije je udruženje starih zanata
„Etno Urban Art“ u saradnji sa opštinom Stari grad i
kulturnom ustanovom „Parobrod“.
Nastavak teksta
ODRŽAN DRUGI FESTIVAL SRPSKIH VINA U
LAZAREVCU
Pod ovim sloganom je u subotu, 6. novembra 2010.
godine u Lazarevcu, odražan drugi Festival srpskih vina.
Ovaj gradić, koji nije čuven po vinarima i vinogradarima,
ponovo je opravdao poverenje koje su mu lane ukazali
upravo neposredni proizvođači, pa i dalje, zbog uslova i
kompletne organizacije, zasluženo nosi laskavu titulu
srpske prestonice vina. Čak 43 vinarije sa čitave teritorije
Srbije, predstavile su svoja najuspelija vina. Vinari su se
trudili da kroz neposredan kontakt sa posetocima
predstave svoj rad, svoj proizvod i da se kroz razgovor i
degustaciju jednostavno približe svim poštovaocima „pića
bogova“.
Nastavak teksta
ODRŽAN PRVI FESTIVAL KUKURUZA
U neposrednoj blizini manastira Pokajnica, u
hotelu„Plana“u Velikoj Plani, 5. novembra održan je Prvi
festival kukuruza.. Organizatori ovog skupa su bili
Udruženje sela Srbije “Zavičaj” iz Sremske Mitrovice i
Savez inženjera i tehničara Srbije. Jedan od inicijatora
festivala, Miomir Filipović - Fića, pozdravio je prisutne:
zemljoradnike, naučne saradnike, univerzitetske
profesore, proizvođače semena kukuruza i novinare i
zahvalio im se na odzivu i brojnosti kojom su podržali ovaj
skup.
Nastavak teksta
MINISTARSTVO POTPISALO UGOVORE O
KORIŠĆENJU SREDSTAVA ZA ZAŠTITU I
UREDJENJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA
Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Zoran Jeličić,
dana 08.11.2010. godine u Vladi Republike Srbije
potpisao je ugovore sa gradonačelnicima, predsednicima
opština i poljoprivrednim savetodavnim stručnim
službama o korišćenju sredstava za zaštitu i uredjenje
poljoprivrednog zemljišta.
Nastavak teksta
 HOLANDIJA:
MALA ZEMLJA, JAK PARTNER
CVEĆE - HOLANDSKI BIZNIS BROJ JEDAN!
U Holandiji, nedaleko od Amsterdama, poceo je prvi
medjunarodni sajam cveca. Ovaj sajam se zapravo
odrzava nakon neuspele organizacije tradicionalnog sajma
koji je zbog nesporazima nastalih izmedju izlagaca i
organizatora propao. Dakle nisu samo srbi sposobni da
uniste sve ono sto se godinama gradilo...ali sta je tu je.
Novi sajam, novi elan organizatora ocigledno je doprineo
da ovaj sajam bude odlicno organizovan i posecen.
Izlozeno cvece pravi je melem za oci i dusu. Vise od
stotinu izlagaca iz celog sveta prikazalo je nove sorte
pojedinih cvetnih kultura ali i umece u dekoraciji prostora i
pripremi cvetnih aranzmana.
Ovde ne dolaze samo obicni posetioci vec ii kupci,
prodavci i novinari. Nosen mislju da vam necu moci preneti
recima sve ono sto se okom moze videti predlazem vam
da pogledate neke aranzerske poduhvate i detalje sa ovog
mirisnog, najlepsim bojama ukrasengog sajama...
Nastavak teksta
AMSTERDAM U BROJKAMA
Dok mi u Beogradu ne znamo ni koliko nas ima, u
Amsterdamu se sa preciznošću zna da ima 739.977
stanovnika, sa okolinom 1.514.050, a svi ovi stanovnici su
pripadnici 173 različite nacionalnoisti. Tu je i 220.000
stabala drveća, 600.000 bicikala, 21 pijaca, od kojih je
jedna namenjena isključivo prodaji cveća, 1281 most, 165
kanala, 6100 životinja u zoološkom vrtu, 28 parkova,
10.334 radnje, 1402 kafića i barova, 755 restorana, 36
diskoteka... Sve ovo je na raspolaganju turistima koji su,
prema poslednjim podacima, ostvarili čak 15.749.000
noćenja.
Nastavak teksta
HOLANDSKA POLJOPRIVREDA SE
OPORAVLJA NAKON PROŠLOGODIŠNJEG PADA
Prema najnovijim podacima ministarstva ekonomije,
poljoprivrede i inovacija poljoprivreda Holandije beleži blagi
rast što predstavlja dobru vest imajući u vidu da je 10%
zaposlenih u Holandiji upravo našlo svoj posao u ovom
sektoru i da oni sa 10% učestvuju u bruto nacionalnom
dohodku ove male zemlje, ali drugog po večini izvoznika
poljoprivrednih proizvoda u svetu! Odmah su na listi iza
SAD.
Nastavak teksta
 VESTI IZ REGIONA
HRVATSKA U SRBIJU I BIH IZVEZLA ČAK 20
HILJADA TONA SUNCOKRETA
Ove je godine prema nekim procenama u Hrvatskoj
proizvedeno od 55 do 60 hiljada tona suncokreta, što je
upola manje od domaćih potreba. Zbog
nezainteresiranosti proizvođača smanjene su i površine i
proizvodnja pod uljanom repicom.
Uprskos nedostatku uljarica, u izvoz je u jeku žetve već
otišlo nekoliko hiljada vagona suncokreta, odnosno od
15.000 do 20.000 tona, i to u susednu Bosnu i
Hercegovinu i Srbiju.
Nastavak teksta
BIH JOŠ UVEK ČEKA NA PORKETNU
SPALJIVAONICU ŽIVOTINJSKOG OTPADA
Jedino prihvatljivo, ekonomski isplativo i efikasno rešenje
za adekvatno zbrinjavanja lešina uginulih životinja u
Livanjskoj županiji je pokretna spaljivaonica životinjskog
otpada, čiju bi nabavku zajedničkim sredstvima finansirale
sve opštine u županiji, izjavio je županijski veterinarski
inspektorat.
Nastavak teksta
REGION: OD 184 MILIONA EVRA
ISKORIŠĆENO TEK 15 MILIONA
Na budućim konkursima za sredstva iz poljoprivrednog
programa Ipard moći će konkurisati brojni preduzetnici iz
ruralnih područja koji zbog dosadašnjih ograničenja nisu
imali pristup.
Hrvatska će do kraja ove godine iz pretpristupnog,
poljoprivrednog programa Ipard, vrednog 184 miliona
evra, iskoristiti tek 15 miliona evra, piše Poslovni dnevnik.
Nastavak teksta
BOSANSKO-HERCEGOVAČKA SEOSKA
DOMAĆINSTVA BIĆE U TURISTIČKOJ PONUDI
Predstavnici nekoliko italijanskih turoperatora borave
ovih dana u Bosni i Hercegovini kako bi se upoznali s
njenom turističkom ponudom.
U Sarajevu je za njih održana jedna od prezentacija eko-
turizma, na kojoj su im predočeni brojni kulturno-historijski
spomenici, prirodne lepote BiH
Nastavak teksta
AMERIČKI NOVINARI ODUŠEVLJENI
HRVATSKIM VINIMA
Najuticajniji američki stručni časopis Wine Entousiast
prvi put, zahvaljujući aktivnostima Hrvatske gospodarske
komore (HGK), Hrvatske turističke zajednice i Klifa
Rejmsa, cenjenog američkog somelijera koji se bavi
afirmacijom hrvatskih vina u SAD-u, radi reportažu o vinu i
gastro ponudi Hrvatske.
Nastavak teksta
VINARI DA BRIŠU NAZIV "MAKEDONSKO"
Skoplje -- Proizvođači vina iz Makedonije treba da do
marta 2011. zamene etikete na kojima piše "makedonsko
crveno vino" i "makedonsko belo vino". 
Umesto toga treba da stoji region u kojem je vino
proizvedeno ukoliko je namenjeno tržištu EU.
 
Nastavak teksta
 VESTI IZ REGIONA
RAT KOKA U REGIONU
Godišnje proizvedemo 80.000 do 85.000 tona tona
pilećeg, pačijeg i ćurećeg mesa. Imamo više ovog mesa
nego što nam treba, ali i izvozimo manje nego što bi hteli.
Na domaćem tržištu rovovski se bore oko kupaca dva
velika regionalna i tri jaka domaća igrača, jedan posrnuli
gigant i na hiljade sitnih živinara.
Nastavak teksta
ŠIPAK IZ BOSNE I HERCEGOVINE USKORO
NA TRŽIŠTU EVROPE
Zaživi li projekat nevladinih organizacija Agronetwork i
Agroplod iz Mostara i Stoca, onda bi se iz BiH na
evropsko tržište uskoro mogle izvoziti velike količine
proizvoda od šipka, autohtone hercegovačke sorte.
Evropske zemlje već odavno su pokazale zanimanje za
ovu vrstu proizvoda iz BiH.
Nastavak teksta
PROSEČNO HRVATSKO POLJOPRIVREDNO
GAZDINSTVO KORISTI 5,7 HEKTARA
Od ukupno korišćene poljoprivredne površine, najveći
deo odnosi se na oranice i vrtove koji sa 892.000 hektara
u ukupno korišćenoj površini imaju udeo od 68 posto.
Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Hrvatskoj u ovoj je
godini koristilo 5,7 hektara poljoprivrednih površina,
prethodni su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).
Nastavak teksta
POTPISAN SPORAZUM SRBIJE I BIH O
VETERINARSKOJ SARADNJI
Vlada Srbije i Savet ministara Bosne i Hercegovine (BiH)
potpisali su danas sporazum o veterinarskoj saradnji koji
će, pre svega, obezbediti adekavatan sistem kontrole
kvaliteta hrane životinjskog porekla i olakšati njen promet.
Sporazum su u Beogradu potpisali srpski ministar
poljoprivrede Saša Dragin i ministar spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević.
Nastavak teksta
JA SAM PRVI SELJAK U HRVATA
Željko Mavrović najveći je ekološki poljoprivredni
proizvođač u Hrvatskoj. Na svojih 400 hektara uzgaja 15
vrsta žitarica i uljarica, kompanija Mavrović Eko Klara
dnevno proizvede 15.000 do 30.000 komada peciva i
hleba, a odnedavno je započeo i s ekološkim uzgojem,
kako on kaže, blaga i prodajom vlastitih mesnih
prerađevina poput kulena, šunke, ali i svinjske masti, koje
posebno hvali.
Nastavak teksta
BANJA LUKA - MALIM GAZDINSTVIMA ĆE
BITI UGROŽEN OPSTANAK
Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1.
januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na
komercijalna i nekomercijalna, izazvala je oprečne reakcije
farmera. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se
sirotinjska gazdinstva, koja proizvode samo za sopstvenu
prehranu, pomažu iz socijalnih davanja, a ne iz podsticaja.
Nastavak teksta
 VESTI IZ SVETA
AMBALAŽA OD BIOPLASTIKE
Kada se prostre sto za tipičan nemački doručak, posle
doručka ostaje tipično nemačko brdo smeća: gomile kesa
u koje je bilo upakovano povrće, prazna pakovanja sira,
omoti salama i pašteta… No, za to postoji i alternativno
rešenje. Nudi ga nemačka firma „Alesko“. Reč je o
materijalu koji bi trebalo da bude praktičan koliko i
normalna plastična folija, s tom razlikom što se ovaj
materijal dobija od krompirovog i kukuruznog skroba.
Nastavak teksta
TRI ZEMLJE EU PREKORAČILE KVOTE ZA
MLEKO
Danska, Holandija i Kipar prekorečili kvote za mleko za
sezonu 2009/2010.
Prekoračenja nacionalnih kvota iznose ukupno 70.000
tona, saopštava AIZ.info. Holandija i Danska su
prekoračile kvote za 0,4 odsto, Kipar za 0,3 odsto.
Nastavak teksta
BIOGORIVO POGUBNIJE PO KLIMU OD
FOSILNIH GORIVA
Planovi Evropske unije (EU) za povećanje proizvodnje
biogoriva podstaći će farmere da prevedu 69.000
kvadratnih kilometara neobradjenog zemljišta u plodna
polja i plantaže, što će umanjiti isporuke hrane i ubrzati
klimatske promene, upozoreno je u izveštaju devet
medjunarodnih ekoloških grupacija. Ta površina odgovara
površini Republike Irske, podsetila je agencija Rojters.
Nastavak teksta
KARAKTERISTIKE SUŠNIH HIBRIDA
U godini u kojoj se očekuju stalne padavine, “Pioneer
hibrid” se sprema da izbaci novi proizvod pod imenom
“Sušni hibridi br.1”. Ovi hibridi su na prvom mestu kada je
tolerantnost prema suši u pitanju i pomažu lakšem
podnošenju retkih padavina i vazdušne toplote koja utiče
na kukuruzna polja.
U očekivanju trajnijih rezultata “Pioneer” planira da
plasira na tržište”Sušne hibride br.1’’ za sledeću godinu.
Marketing će započeti u zapadnom pojasu i pomeraće se
ka manje suvim oblastma.
Nastavak teksta
JAPAN PODRŽAVA ZAŠTITU VRSTA SA DVE
MILIJARDE DOLARA
Tokom Konferencije UN o varijetetu vrsta održanoj
krajem oktobra u Nagoji, Japan je zemljama u razvoju
ponudio pomoć od dve milijarde američkih dolara za bolju
zaštitu biodiverziteta.
Nastavak teksta
POMOĆ PSU ČIJI JE VLASNIK NEZAPOSLEN
U Nemačkoj ima oko 25 udruženja koja daju hranu za
kućne ljubimce ljudima koji ne mogu sami da je priušte:
beskućnicima, nezaposlenima i siromašnima. Inače bi
mnogi morali da se odreknu svog ljubimca…
Nastavak teksta
 VESTI IZ SVETA
BACANJE HRANE - NEPRIHVATLJIVO
RASIPANJE ENERGIJE I NOVCA
Rasipanje hrane je rasipanje energije, kažu naučnici
Univerziteta "Teksas" u Ostinu, koji su otkrili da bi došlo
do ogromne mogućnosti uštede energije i smanjenja
izduvnih gasova kada bi se prestalo sa bacanjem hrane.
Energija koja je utrošena za proizvodnju bačene hrane
iznosi, tvrde naučnici, bar dva odsto ukupne energije koja
se u Americi proizvede.
Nastavak teksta
GLOG JAČA SRCE
Način života, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička
aktivnost i svakodnevni stres ugrožavaju zdravlje, a
najčešće prvo strada kardiovaskularni sistem. Osim
povišenog krvnog pritiska (hipertenzije), angine pektoris,
infarkta srca, veoma su česta zakrčenja krvnih sudova
(arteroskleroze) i srčane aritmije.
Nastavak teksta
GLADUJE 500 MILIONA MALIH SELJAKA
Prema izjavi Olivera de Šutera, specijalnog izveštača UN
za pravo na ishranu, širom sveta preko 500 miliona malih
seljaka pati od gladi, jer im se osporava pravo na zemlju.
2009. godine je nestalo 30 miliona hektara njiva zbog
špekulacija, pogoršanih prirodnih uslova i gradnje, piše
AIZ.info.
Nastavak teksta
AZIJSKE BUBAMARE TAMANE DOMAĆE
Azijske bubamare koje su uplašile građane u celoj zemlji
zbog najezde poslednjih dana, nisu opasne po život ljudi i
ne bi ih trebalo ubijati. U Srbiju su doletele iz zapadne
Evrope gde su namerno uvezene, ali je njihov broj
izmakao kontroli i sada prete da ugroze ravnotežu u
prirodu jer, između ostalog, ubijaju domaće bubamare.
Nastavak teksta
SOK SA UKUSOM SLANINE
Nakon iscrpnog istraživanja potreba kupaca, kompanija
"Džons soda" je ustanovila da tržištu bezalkoholnih pića
nedostaje sok sa ukusom slanine.
"Džons soda" (Jones Soda) je u saradnji sa kompanijom
"J&D fud" (Foods), koja je poznata raznim proizvodima sa
ukusom slanine, izbacila na tržište sok sa tom aromom.
Nastavak teksta
BATERIJE ČUVAJU ENERGIJU SUNCA
Valjevo - Regionalni lider u proizvodnji nikl-kadmijumovih
baterija, valjevski “Krušik-Akumulatori” uskoro bi mogli da
počnu proizvodnju akumulatorskih baterija koje su u stanju
da skladište energiju sunca i vetra.
Projekat sistema baterije od 12 volti koja bi napajala
električne uređaje do dva kilovata snage u jednom
stambenom objektu, osmislio je “Krušikov” inženjer
Predrag Vuletić.
Nastavak teksta
 AGROPRESS ORGANIZUJE

BALKAN TOUR 2011 –

SRBIJA

Termin realizacije: 18 - 23. maj 2011. godine

Št
Lokacije: Beograd, Novi Sad, Valjevo
Broj učesnika - novinara: 50 (broj učesnika se povećava na svakih 10 novih registrovanih novinara)
Jezik: engleski jezik, a biće obezbeđena asistencija na nemačkom, španskom i japanskom jeziku.

Plan aktivnosti:

18. maj - Dolazak u Srbiju, organizovan prevoz do hotela Beograd - Krstarenje Savom i Dunavom, večera
(tradicionalna srpska i internacionalna kuhinja) - Dolazak u hotel

19. maj - Odlazak u Novi Sad – Poljoprivredni sajam (najveći u Istočnoj Evropi) - Konferencija za novinare
sa srpskim Ministrom poljoprivrede i predstavnicima Sajma - Obilazak Sajma - Ručak na Sajmu - Poseta
proizvođačima industrijskog bilja - Poseta proizvođaču vina - Put za Andrijevo - Dolazak u Andrijevo,
Fruška gora

20. maj - Poseta proizvođačima ratarskih kultura, Novi Sad

21. maj - Odlazak u Valjevo - Poseta proizvođačima malina i hladnjačama - Dolazak u Valjevo, odlazak
hotel Narcis - Poseta Nacionalnom muzeju u Valjevu, obilazak doma’instava koja se bave seoskim
turizmom, reka Gradac, Valjevo - Dolazak u hotel Narcis, Valjevo

22. maj - Dolazak u Beograd - Poseta PKB-u - Poseta Avalskom tornju i večera

23. maj – Ispraćanje učesnika

Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona:

Samo 100 EUR

Događaj realiuzjemo uz podršku:
 SAVETI STRUČNJAKA
ČUVANJE PLODOVA ORAHA

Orah je drvo koje dostize visinu do 20, pa cak i 25 metara.

Krosnja mu je jako siroka i razgranata, najcesce kupastog
oblika i dostize sirinu 15-20 i vise metara. Deblo je pravo i
snazno i dostize debljinu od 100-150 cm u precniku.
Korenov sistem je razgranat, a glavna zila prodire 3-5 metra
u dubinu.
Plod oraha smatra se zrelim kad se omotač - klapina
raspukne i plodovi počnu sami da otpadaju sa klapinom ili
bez nje. Za vrema sazrevanja plodova, ukoliko nema vlage,
klapina puca, ali se ne otvara i čvrsto drži plod.
Kao i kod ostalih voćnih vrsta, plodovi oraha sazrevaju u
različito vreme, tako da period zrenja može trajati i do 5
nedelja.
U savremenoj proizvodnji plodova oraha berba se obavlja
potpuno mehanizovano. Odmah nakon berbe treba nastojati
da se plodovi odvoje od klapine. Plodovi od kojih se klapina
ne može odvojiti ostavljaju se na gomili nekoliko dana a
NANA - LEKOVITA I MIRISNA zatim im se skida klapina.
Mehanizovana berba je novijeg datuma i obavlja se
Pitoma nana (Mentha x piperita) je ekonomski važnija tresačima i sakupljačima. Posle skidanja klapine orahe
od svih drugih vrsta nane jer je sa najvećim sadržajem treba oprati u vodi. Pranje ne sme trajati više od 3 minuta.
aktivnih lekovitih materija. Stabljika je visoka oko 50cm, Posle toga orasi se suše čime se gubi voda od pranja i voda
razgranata i četrovouglasta. Stabljika, lisne drške i nervi koju sadrže plodovi neposredno posle berbe. Sušenje se
su modri ili su ljubičasto-crvenkasti, naročito u proleće obavlja prirodnim ili veštačkim putem. Nije preporučljivo da
kad nana niče iz zemlje. Listovi su dugački 3-9cm, jajasto- se suše na suncu, pošto ljuska puca na šavu.
kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje Nakon sušenja izvodi se beljenje ljuske oraha čime se
bleđi, pri dnu se sužavaju u drške dugačke do 1cm. Po postiže lepši izgled ploda. Ovo se najčešće izvodi
obodu su nejednako zupčasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. sumporisanjem ili upotrebom tečnog hlora.
Cvetovi su sitni, ljubičasto-crveni i udruženi u višespratne
pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Nana je Nastavak teksta
vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog
ulja, od čega uglavnom i potiču lekovitost i prijatan miris
ove tako korisne biljke.
Kod nas, naročito u Banatu, Bačkoj i centralnoj Srbiji
pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivača
lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona
je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska
biljka.
Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnožava
semenom, nego samo vegetativnim putem: stalonima.
Kad se jednom primi, nana se, slično jagodi, brzo širi i
pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz
razgranatih podzemnih stabala, rizoma. Svake godine
nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi
degenerisala i ulivadila. Nana traži najbolju vrtnu zemlju.
Rasađuje se u martu. Berbu nane za destilaciju etarskog
ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. Suviše mlada
nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo
mentona. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg
kvaliteta.
Nana je vrlo mirisna, naročito list, jer u njemu ima
najviše etarskog (isparljivog) ulja, od čega, uglavnom, i
potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke.
Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog
mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u
listu ima i malo tanina (oporih, štavskih materija), gorkih i
drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke
višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.

Nastavak teksta
 SAVETI STRUČNJAKA
CRNA RIBIZLA - NEISKORISCENO "CRNO"
BLAGO SRBIJE
RIBIZLA CRNA - Ribes nigrum
Crna ribizla je posle kupine najmladja vocna vrsta u
našim proizvodnim zasadima. Po proizvodnji ribizle naša
zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona
ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina
na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle,
uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona
sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je
za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi,
marmelade, džemovi) i delom za izvoz.
Nastavak teksta
VILJAMOVKA - RAKIJA KOJU VOLE DAME
Viljamovka potiče iz Engleske a ime je dobila prema
Ričardu Vilijamu, čoveku koji ih je otkrio. Treba pomenuti
da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i Vilijamova
žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca.
Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja
se može produžiti i do 5 meseci, čime se izbegavaju
teškoće u plasmanu, jer u vreme njenog dozrevanja ima
jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i
stonom grožđu. Otporna je na štetočine, mraz i obilno
radja.
Proizvodnja Viljamovke (Vilijamovke) počinje berbom
plodova sorte Vilijam kada oni dostignu punu biološku
zrelost.
Nastavak teksta
KAD SVE PROPADNE OSTACE SAMO BOG I
VINO
Vino je neizostavni deo našeg svakodnevnog života i
kulture. Užitak možete osetiti u ritualu ispijanja vina, u
divljenju umešnosti vinara koji je vino načinio, u specifičnom
ukusu vina koji stimuliše naša čula. Pogledajmo kako to
vino utiče na naše čulo ukusa.
Kada pijemo vino, naše čulo ukusa je stimulisano na
poseban način a alkohol ima umirujuće dejstvo na naš
nervni sistem. Čulo ukusa oseća četiri glavna ukusa: slatko,
slano, kiselo i gorko. Kiselost i slatkoća vina su dva faktora
koja, kada su dobro izbalansirana, daju prijatan ukus vinu
koje pijemo. Kiselost vina osećamo srednjim delom jezika, a
slatkoću vrhom jezika.
Vina koja imaju veću kiselost imaju grub ukus, dok ona sa
nedovoljnim stepenom kiselosti imaju slab i neprepoznatljiv
ukus i njihova aroma ne ostaje u ustima dovoljno dugo.
Tanin doprinosi količini i balansu gorčine ukusa vina.
Ukoliko ste ikada probali ukus samih koštica grožđa, onda
ste upoznali suvu gorčinu tanina. Vina koja sadrže previše
tanina su neprijatno gorka. Prava količina tanina doprinosi
pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira neponovljivu
aromu. Različite voćne arome koje možemo osetiti u ukusu
pojedinih vina doprinose spektru slatkih aroma u vinu.
Ponekad je zabavno pokušati odrediti koja voćna aroma se
koristi u nekom vinu. Najčešće su to arome kupine, šljive,
jabuke i kruške.
I sva ostala čula uživaju u vinu. Čulo vida uživa u punoj,
kristalnoj boji dobrog vina, čulo mirisa u nijansama arome.
Nastavak teksta
 SAVETI STRUČNJAKA
CRNA TRULEŽ KUPUSNJAČA
Kupusnjače ubrajamo među najvažnije povrtarske
kulture po proizvodnji i površinama u svetu i pripadaju
grupi veoma starih povrtarskih kultura. U našoj zemlji gaji
se na velikim površinama, u svim krajevima, od brdsko-
planinskih do ravničarskih područja, gde je i najviše
zastupljen. Zbog svog lekovito-hranljivog sastava ima
veliku ulogu u ishrani ljudi i značajno učestvuje u strukturi
potrošnje povrća u svežem i u prerađenom stanju.
Uspešna proizvodnja kupusnjača je ugrožena različitim
bolestima. Sve intezivnija proizvodnja kupusnjača u našoj
zemlji, a naročito u pojednimim rejonima gde se usevi
često zasnivaju bez poštovanja plodoreda , doprinela je i
jačem intezitetu pojave crne truleži, bolesti koju
prouzrokuje bakterija Xantomonas campestris pv.
campestris.
Prirodni domaćini ove bakterije su biljke iz porodice
krstašica (Brasicaceae), od kojih najveću važnost imaju
kulturne biljke roda Brassica: kupus,karfiol, kelj. Međutim
bakterija napada i druge vrste iz ove porodice među
kojima su značajni korovi Capsella bursa-pastoris,
Lepidium spp., Raphanus spp., Cardaria spp., Brassica
nigra i dr.
Nastavak teksta
MERE NEGE I ZAŠTITA PŠENICE
Prema vremenu izvodjenja dele se na jesenje, zimske i
prolećne.
U toku jesenjeg peroda, zemljišnu površinu treba
povaljati, ako je suva ili podrljati lakim drljačama, ako se
obrazovala pokorica koja sprecava ujednačeno nicanje
biljaka.
Tokom zime biljke mogu stradati usled suvišne vlage,
ledene kore ili debelog snežnog pokrivača, pa ako takvo
stanje potraje, neophodno je odvesti suvišnu vodu,
povaljati usev zvezdastim valjcima ili preći preko parcele
trakorima guseničarima da bi se razbila ledena kora
ili visok snežni pokrivač.
U poslezimskom periodu agrotehničkim merama mogu
se umanjini štetne posledice zime, valjanjem pa drljanjem,
da bi se podstaklo bokorenje neizbokorenih biljaka i
izmešala mineralna hraniva sa površinskim slojem zemlje.
U jesennjem periodu može da se javi problem sa
nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva i
navodnjavanje bi trebalo obaviti pre predsetvene
pripreme. U prolećnom periodu navodnjavanje se vrši u
slučaju suše, a zalivna norma je 30 – 60 litara/m2.
Prihranjivanje se vrši krajem januara ili prvih dana
februara. Potrebna količina azota odeređuje se N-min
metodom. Uzimaje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili
automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se
na površini od 10 -20 ha). Uzorci se uzimaju sa tri dubine
0–30 cm, 30–60 cm i 60 –90 cm, svaki sloj pojedinačno.
Uzorak se stavlja na 0–6 ◦C u prenosne frižidere i odnose
u laboratoriju. N-minom se meri (mineralni azot).
Ne bi trebalo koristiti UREU jer postoji mogućnost
gubitka azota u gasovitom stanju ako se ne rastvori u
kraćem vremenskom periodu. Trebalo bi koristiti AN ili
KAN (jer azot treba brzo iskoristiti).
Nastavak teksta
 NAJAVE DOGAĐAJA
BALKAN TOUR 2011—SRBIJA
18-23. maja 2011. godine, Beograd, Novi Sad, Valjevo
Organizator: AGROPRESS
Detaljnije

OKRUGLI STO "FINANSIRANJE PROJEKATA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI U PREDUZEĆIMA"
18. novembra 2010. godine, Čačak
Organizator: Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF)

VI GODIŠNJICA UDRUŽENJA AGROPRESS

29. novembra 2011. godine, Beograd
Organizator: AGROPRESS

AGROBIZNIS RECEPT
Šnicle sa parmezanom
Sastojci:
500 g svinjskih šnicli, 2 kašike rendanog parmezana,
3 kašike ulja, 4 kašike brašna, pola kašičice mlevenog
bibera, 1 manji crni luk sitno seckan, 2 čena belog luka
izgnječiti, 1 dl crvenog vina, 1 kašika seckanog peršuna,
500 ml paradajz pirea, pola kašičice soli, 1 kašičica
bosiljka, 1 kašičica origana, 100 g Mozzarele

Priprema:
Pomešati brašno sa rendanim parmezanom i biberom.
Uvaljati izlupane šnicle u mešavinu i peći na umerenoj vatri
sa obe strane po 3 minuta. Kad porumene izvaditi i skloniti
na stranu.
U istoj masnoći izdinstati crni i beli luk, naliti paradajz
pireom i vinom. Ubaciti origano, bosiljak i so. Kuvati na
umerenoj vatri 5 minuta i vratiti meso u sos.
Na laganoj vatri kuvati još 30 minuta. Skloniti sa vatre,
pokriti mozzarelom i ostaviti poklopljeno 5 minuta da se sir
istopi. Dekorisati seckanim peršunom.

Recept preuzet sa sajta www.vesti-online.com

AGROBIZNIS HUMOR
Agent osiguravajućeg društva uvjerava građanina:
- Ako se osigurate kod nas, jedva ćete čekati da doživite
neku nesreću.

U šumi osudili krticu na streljanje, pa je upitaše:

• Koja ti je poslednja želja?
• Sahranite me živu.

Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu

uplašeno pita svog oca:
• Oče, ko su svi ovi ljudi?
• Ne boj se, sine, iza rešetaka su.

Trkaju se dva magarca, i kaže jedan drugom.

• Ko poslednji - magarac!
 O AGROPRESS-U

Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i

unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg
Udruženja Goran Đaković je član izvršnog odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-—

Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić

Saradnici: Marina Tanasković, Milica Proročić, Snežana Đaković, Ana Ćorović, Nikša Krajnović, Aleksandra Savić, Jelena Sević, Predrag
Miletić, Mirko Milošević, Miloš Stožinić

PARTNER AGROPRESS-A U NAŠEM ATARU, EMISIJA 355:

Visokokvalitetna proizvodnja mleka u Čantaviru

Teška i problematična godina u vinogradarskoj proizvodnji

Uzgoj virtenberg rase ovaca u Srednjem Banatu

Proizvodnja i prodaja povrća i cveća U Italiji

Kako grad Kragujevac subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju

Kako da ljudska ishrana bude zdravija

PRIJATELJI BROJA:

10 % popusta za članove i prijatelje

AGROPRESS-a