1.

Uvod
U trenutku kada su Francusku okupirali nacisti, u trenutku kada je ostali deo Evrope bio uvucen u rat, jedan mladi americki reditelj je snimio delo koje ce iz korena promeniti filmsku umetnost. Orson Vels ( 1915-1985 ), americki reditelj, glumac, scenarista, radio voditelj, bio je uz D.V. Grifita svakako najvece ime americkog filma. Vec u dvadeset cetvrtoj, Velsovo iskustvo na radiju i u pozoristu bilo je pozamasno. Od 1933. do 1937. rezirao je brojne komade na Brodveju I glumio u njima. Neki od zanimljiviljih sa produkcijske strane svakako su Magbet sa vudu scenografijom, ili antifasisticki Julije Cezar postavljen u savrmenemoj Italiji. Osnovao je i cuvenu trupu Merkur, a izmedju 1938. i 1940. napisao je nedeljnu radio seriju Mercury Theathre on the Air, rezirao je i imao glavne uloge u njoj. Pseudodokunemntarna emisija te serije, zasnovana na kultom delu naucne fantastike Rat Svetova – o invaziji vanzemaljaca na Zemlju ( Herberta Dzordza Velsa ), izazvala je opstu paniku u drzavi u Noci vestica 1938. Vels je u Holivud stigao 1939. godine, uz pomoc kompanije RKO Pictures, koja je bila u finansijskoj krizi. Ponudjen mu je ugovor bez presedana, o snimanju sest filmova, s tim da ce Vels imati potpunu kontrolu nad svim aspektima produkcije. Vels je vec snimio nekoliko kratkih filmova za svoju pozorisnu produkciju, ali nikad u zivotu nije bio na setu. Njegov prvi celovecernji film je trebalo da bude adaptacija Srca tame, Dzozefa Konrada, snimljena subjektivnom kamerom sa tacke gledista naratora. Od tog projekta se medjutim odustalo na neodredjeno vreme, zbog tehnickih problema, preteranih troskova, izbijanja rata u Evropi… Sledeci projekat koji se ponudio kao opcija, je filmovanje scenarija koji je Vels napisao zajedno sa Hermanom Dz. Mankjevicem o zivotu i liku jednog velikog americkog preduzetniku. U pocetku naslovnjen kao Amerikanac, na kraju je postao scenario za mozda najvazniji americki film svih vremena – Gradjanin Kejn.

1

kada su ga odveli od roditeljske kuce. Struktura samog filma odredjuje jedno novinarsko istrazivanje Kejnovih poslednjih reci. kada novinar istrazitelj digne ruke od traganja. Eksperimentisao je s dubinskom kompozicijom i pokrivenim scenografijama. a takodje je zeleo da film tece poeticno. Toland je vec uzivao veliki ugled medju snimateljima u Holivudu tokom tridesetih godina. montazer Robert Vajz kao i scenograf Peri Ferguson. jasno se vidi da je Vels bio inspirisan i nemackim ekspresionizmom i kamerspil filmom. iz slike u sliku. bila je njegova poslednja misao.Produkcija i struktura Gradjanina Kejna Film pocinje smrcu glavnog lika. Isterivanje iz raja njegovog detinjstva. Kroz seriju pretapanja Vels nas vodi od znaka “Zabranjen prolaz” na lancanu ogradu i dalje u zabrannjeno Kejnovo imanje Ksanadu. dok nas najzad ne odvede ka osvetljenom prozoru visoko na kuli. Ali najvaznije mozda u celom filmu je Velsova potreba da gradi film na serijama dugih kadrova ( ili kadrova sekvenci ). sve do poslednjeg kadra. dubinski komponovanih radi eliminisanja rezova unutar vecih dramskih scena. Ekipa koja je realizovala film ubraja mnoga talentovana imena – vec pomenuti scenarista Mankjevic. Pred kraj filma. u nekom poststriktumu gledaocu bude otkriveno da se zapravo radi o proslosti. Vels je primenjivao glatke rezove radi efekta soka i ostvarivao vecinu svojih narativnih prelaza pomocu malih pretapanja. treba napomenuti da je lik Kejna igrao sam Orson Vels ). u kojoj je prizor sa snegom koji veje. dok se likovi secaju svog poznanstva s tim velikim covekom ( usput. mizanscen. 2 . Vizuelna tekstura filma. Samim tim je napravio montazu unutar slike. dubinska ostrina – najvise moze da zahvali autorima poput Langa. kretanje kamere. Ali jedno od najvecih imena u Gradjaninu Kejnu je sigurno njegov direktor fotografije – Greg Toland. Murnaua i Renoara. Orson Vels je sam tvrdio da je njegova jedina priprema za snimanje filma Gradjanin Kejn bilo to sto je cetrdeset puta odgledao Postansku kociju Dzona Forda.2. Vels pretapa na enterijer sobe gde Carls Foster Kejn umire stezuci malu staklenu kuglu. Kejn sapuce reci “ruzin pupoljak” – rec koja je motiv filma. Vels je Kejna zamislio kao film koji se odvija uglavom u flesbeku. u maniru procesa ljudskog secanja. Svetlost nestaje. Pored Fordovog uticaja. kopozitor Bernard Herman. njegovo osvetljenje. o mestu na kom se mali Kejn igrao. i cuje se cesto.

Izrastanje Kejna od deteta do odraslog coveka prati se prizorima merenim sekundama: snimak njegovog vrtlara koji mu dodaje sanke pozelevsi mu srecan Bozic je rezan zajedno sa istim covekom nekih petnaest godina kasnije. u kojoj se kadrovi brzo vezuju jedan za drugi. koji je nesiguran u pogledu sporazuma i njegovo koracanje izmedju srednjeg u poslednjeg plana. Dok mu u prvom planu odredjuju sudbinu. emocija i tematskih informacija. Takodje. uvedenih za potrebe tehnikolor produkcije. na vrhu svoje moci i arogancije. Npr. slabica. u kome Kejnova majka poptisuje da njen sin moze biti odveden na istok kao I da kasnije nasledi bogatstvo. U pozadini sobe. Neki od trikova uradjeni dubinskom ostrinom mogu se primetiti u kadrovima kada se Kejn. Velsu je iskustvo na radiju dobro posluzilo pri snimanju tona za Kejna. U Gradjaninu Kejnu je on primenio novi filmski materijal istman super XX ( film veoma visoke osetljivosti na svetlost.Dubinska ostrina mu omogucava da se svi planovi vide podjednako ostro i citave scene se odvijaju u jednom kadru. Kejn se u poslednjem igra bezbrizno. cineci ostale likove u srednjem I zadnjem planu patuljcima. Kasnije Kejnovo samozivo otudjenje od sveta docarava se velikom razdaljinom koja ga odvaja od ostalih likova unutar kadra. pojavljuje u prednjem planu slike ( poput dzina ). nego prakticno svi uglas. U prednjem planu vidimo gospodju Kejn i predstavnika banke koji poptisuju sporazum. ne logikom price koju nose slike nego kontinuitetom tona. Prednja soba pansiona. Jos jedno sredstvo koje je uveo Vels u Kejnu bila je overleping montaza zvuka u kojoj ljudi ne govore nista jedan posle drugoga. U srednjem planu Kejnovog oca. tako da se deo recenog i ne cuje. cetiri puta vise od standardnog super X filma iste marke ). Osvetlio je scene visoko visokointenzivinim lucnim lampama. Za nekoliko svojih montaznih sekvenci on je izmislio tehniku koju je nazvao munjevita montaza. Toland je i upotrebio zvucno izolovanu BNC Mitchell Camera Corporation kameru. U nekim drugim situacijama Vels primenjuje dubinsku ostrinu I da bi postigao ekonomicnost naracije. koja je uvecala slobodu snimatelja kao i opseg njegovog kretanja. Dobar primer za 3 . Ogroman dubinski kadar sekvenca obuhvata ovaj deo price. Tako je Vels samo u jednom kadru smestio ogromnu kolicinu price. dok zavrsava recenicu i sretna Nova godina ponovo se obracajuci Kejnu. da bi radi strukture filme sve likove objedinio u istom kadru. Da bi to postigao Toland je za Velsa usavrsio dubinsku kompoziciju. relativno malu i nosivu. ali u razlicitom dramskom kontekstu. kroz prozor vidimo malog Carlija Kejna kako se igra u snegu na svojim sankama. a objektive kamere je oblozio plasticnim materijalom da bi se smanjio odsjaj. Prica o Kejnovom izgubljenom detinjstvu.

Za mnoge scene su Vels i Ferguson preradjivali sneografije iz drugih filmova kompanije RKO. 4 . Film je pun fluidnih kretanja kamere izmedju kadrova. Kada je Herst saznao za film ponudio je kompaniji RKO 800 000 dolara da spali negativ i sve kopije.727 dolara uz izuzetnu ustedu sredstava. Finansijski neuspeh filma moze se delimicno opravdati eksperimentalnom notom samog filma. ali se pravi razlog krije zbog novinarskog magnata Vilijema Randolfa Hersta ( za koga se sumnja da je posluzio kao inspiracija Velsu pri kreiranju lika Kejna ). Sekvenca potpisivanja ugovora ( gore opisana ) pocinje polutotalom Carlija u igri na snegu. kakve su I ranije primenjivane u Holivudu ( narocito u Tolandovim radovima ). Takodje treba spomenuti i ekspresivno osvetljenje filma i cesta upotreba donjih rakursa Kejnove pojave. Tu tehniku je kasnije primenjivao veliki broj reditelja – Velsov savremenik Kerol Rid. zatim se kamera povlaci da pokaze ostale likove I elemente kompozicije.to javlja se u bioskopskoj Sali posle projekcije filmskih novosti. sto je rezultiralo finansijskim debakolm filma. nije tako dosledno I efektno prozveo takav efekat sugerisuci kluastrofobiju i zatvorenost. i mozda najpoznatiji po tome Robert Altman. Film je pet puta izabran za najbolji film svih vremena na medjunarodnim glasanjima. Ali na blagajnama film nije imao uspeha. Toliko osoba govori istovremeno da se stice utisak iznenadnog upadanja u tu situaciju posle upravo zavrsenog sastanka uprave. Posto je RKO odbio njegovu ponudu on je svim svojim novinama i radio stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje filma. U godini kada je pocelo njegovo prikazivanje Gradjanin Kane je bio radikalno eksperimentalan film I bio ocenjen kao takav u najvecem delu americke filmske kritike. snimljenim kroz otvoren prozor internata. Ova druga zahtevala je brojne scenografije natkrivene muslinskim tavanicama. Ali nikada niko pre Kejna. Citav film kostao je 839. Herst je pobesneo zbog aluzija na sebe.

Dejstvo filma se primetilo tek nakon II svetskog rata. U oba ova pogleda. I poslednje – Gradjajnin Kejn je bio prvi prepoznatljivo moderan tonski film. Medjutim najbitniji i najsnazniji uticaji su se osetili tek sredinom pedesetih. koja nije zasnovana na montazi vec na kadru-sekvenci. Bio je dostignuce u razvoju narativne forme. pocelo da utice na vizuelnu notu film noira. Fransoa Trifo i ostali mladi koji ce onovati francuski novi talas priznali su veliki uticaj Kejna na njihov stil. posle pojave proizvodnje filma na velikom ekranu.Uticaj Uticaj Gradjanina Kejna na filmsku umetnost je ogroman i skoro univerzalan. Primenom zvuka on pokusava da reprodukuje aktuelno iskustvo sluga kakvo ima ljudsko uho.3. Kejn briljantno anticipira film sirokog ekrana. Tada su vodeci filmski kriticari otkrili u njemu model za novu filmsku estetiku. Vels i danas smatra majstorom mizanscena ( isto kao sto se Ejznestajn smatra majstorom montaze ). kao i stereofonski zvuk. godinama ispred svog vremena. Dubinskom fotografijom uspeo je da reprodukuje aktuelno polje vida ljudskog oka. Tada je njegovo low-key osvetljenje i primena sirokougaonih objektiva radi postizanja vece dubine polja. Uticao je znatno na vecinu vaznih filmova. Prikazivanje celokupnog prostora unutar kadra je nesto najvece sto je Vels doneo. koji su nastali posle njega. Takodje njegovu flesbek tehniku su poceli da oponasaju i konvencionalniji filmovi. 5 .

Osnovi filmske produkcije.org 6 .4. Clio Beograd . mr Sreten Jovanovic ( 2003 ). FDU Beograd . Literatura - Dejvid A.Red. Prof.Zvanican sajt internet ensiklopedije Wikipedia – www. Istorija filma I. Kuk ( 2005 ).wikipedia.

Uticaj……………………………………………………………………..Literatura…………………………………………………………………6 7 .5.Uvod……………………………………………………………………….1 2.Produkcija i struktura Gradjanina Kejna………………………………2 3.5 4.. Sadrzaj 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful