1.

Uvod
U trenutku kada su Francusku okupirali nacisti, u trenutku kada je ostali deo Evrope bio uvucen u rat, jedan mladi americki reditelj je snimio delo koje ce iz korena promeniti filmsku umetnost. Orson Vels ( 1915-1985 ), americki reditelj, glumac, scenarista, radio voditelj, bio je uz D.V. Grifita svakako najvece ime americkog filma. Vec u dvadeset cetvrtoj, Velsovo iskustvo na radiju i u pozoristu bilo je pozamasno. Od 1933. do 1937. rezirao je brojne komade na Brodveju I glumio u njima. Neki od zanimljiviljih sa produkcijske strane svakako su Magbet sa vudu scenografijom, ili antifasisticki Julije Cezar postavljen u savrmenemoj Italiji. Osnovao je i cuvenu trupu Merkur, a izmedju 1938. i 1940. napisao je nedeljnu radio seriju Mercury Theathre on the Air, rezirao je i imao glavne uloge u njoj. Pseudodokunemntarna emisija te serije, zasnovana na kultom delu naucne fantastike Rat Svetova – o invaziji vanzemaljaca na Zemlju ( Herberta Dzordza Velsa ), izazvala je opstu paniku u drzavi u Noci vestica 1938. Vels je u Holivud stigao 1939. godine, uz pomoc kompanije RKO Pictures, koja je bila u finansijskoj krizi. Ponudjen mu je ugovor bez presedana, o snimanju sest filmova, s tim da ce Vels imati potpunu kontrolu nad svim aspektima produkcije. Vels je vec snimio nekoliko kratkih filmova za svoju pozorisnu produkciju, ali nikad u zivotu nije bio na setu. Njegov prvi celovecernji film je trebalo da bude adaptacija Srca tame, Dzozefa Konrada, snimljena subjektivnom kamerom sa tacke gledista naratora. Od tog projekta se medjutim odustalo na neodredjeno vreme, zbog tehnickih problema, preteranih troskova, izbijanja rata u Evropi… Sledeci projekat koji se ponudio kao opcija, je filmovanje scenarija koji je Vels napisao zajedno sa Hermanom Dz. Mankjevicem o zivotu i liku jednog velikog americkog preduzetniku. U pocetku naslovnjen kao Amerikanac, na kraju je postao scenario za mozda najvazniji americki film svih vremena – Gradjanin Kejn.

1

mizanscen. Toland je vec uzivao veliki ugled medju snimateljima u Holivudu tokom tridesetih godina. Vizuelna tekstura filma. kretanje kamere. montazer Robert Vajz kao i scenograf Peri Ferguson. kada su ga odveli od roditeljske kuce. Pred kraj filma. Orson Vels je sam tvrdio da je njegova jedina priprema za snimanje filma Gradjanin Kejn bilo to sto je cetrdeset puta odgledao Postansku kociju Dzona Forda. sve do poslednjeg kadra. Kroz seriju pretapanja Vels nas vodi od znaka “Zabranjen prolaz” na lancanu ogradu i dalje u zabrannjeno Kejnovo imanje Ksanadu. u kojoj je prizor sa snegom koji veje.Produkcija i struktura Gradjanina Kejna Film pocinje smrcu glavnog lika. Ali jedno od najvecih imena u Gradjaninu Kejnu je sigurno njegov direktor fotografije – Greg Toland. bila je njegova poslednja misao. Vels je Kejna zamislio kao film koji se odvija uglavom u flesbeku. Murnaua i Renoara. njegovo osvetljenje. dubinski komponovanih radi eliminisanja rezova unutar vecih dramskih scena. 2 . Kejn sapuce reci “ruzin pupoljak” – rec koja je motiv filma. u maniru procesa ljudskog secanja. Samim tim je napravio montazu unutar slike. a takodje je zeleo da film tece poeticno. kada novinar istrazitelj digne ruke od traganja. Svetlost nestaje. Ekipa koja je realizovala film ubraja mnoga talentovana imena – vec pomenuti scenarista Mankjevic.2. Ali najvaznije mozda u celom filmu je Velsova potreba da gradi film na serijama dugih kadrova ( ili kadrova sekvenci ). Vels pretapa na enterijer sobe gde Carls Foster Kejn umire stezuci malu staklenu kuglu. dok nas najzad ne odvede ka osvetljenom prozoru visoko na kuli. Vels je primenjivao glatke rezove radi efekta soka i ostvarivao vecinu svojih narativnih prelaza pomocu malih pretapanja. Pored Fordovog uticaja. treba napomenuti da je lik Kejna igrao sam Orson Vels ). dubinska ostrina – najvise moze da zahvali autorima poput Langa. dok se likovi secaju svog poznanstva s tim velikim covekom ( usput. jasno se vidi da je Vels bio inspirisan i nemackim ekspresionizmom i kamerspil filmom. o mestu na kom se mali Kejn igrao. u nekom poststriktumu gledaocu bude otkriveno da se zapravo radi o proslosti. kopozitor Bernard Herman. i cuje se cesto. Eksperimentisao je s dubinskom kompozicijom i pokrivenim scenografijama. Struktura samog filma odredjuje jedno novinarsko istrazivanje Kejnovih poslednjih reci. Isterivanje iz raja njegovog detinjstva. iz slike u sliku.

Velsu je iskustvo na radiju dobro posluzilo pri snimanju tona za Kejna. Jos jedno sredstvo koje je uveo Vels u Kejnu bila je overleping montaza zvuka u kojoj ljudi ne govore nista jedan posle drugoga. Dobar primer za 3 . nego prakticno svi uglas. Neki od trikova uradjeni dubinskom ostrinom mogu se primetiti u kadrovima kada se Kejn. u kojoj se kadrovi brzo vezuju jedan za drugi. Ogroman dubinski kadar sekvenca obuhvata ovaj deo price. u kome Kejnova majka poptisuje da njen sin moze biti odveden na istok kao I da kasnije nasledi bogatstvo. Toland je i upotrebio zvucno izolovanu BNC Mitchell Camera Corporation kameru. Za nekoliko svojih montaznih sekvenci on je izmislio tehniku koju je nazvao munjevita montaza. Kasnije Kejnovo samozivo otudjenje od sveta docarava se velikom razdaljinom koja ga odvaja od ostalih likova unutar kadra. kroz prozor vidimo malog Carlija Kejna kako se igra u snegu na svojim sankama. Osvetlio je scene visoko visokointenzivinim lucnim lampama. tako da se deo recenog i ne cuje. da bi radi strukture filme sve likove objedinio u istom kadru. a objektive kamere je oblozio plasticnim materijalom da bi se smanjio odsjaj. Takodje. pojavljuje u prednjem planu slike ( poput dzina ). uvedenih za potrebe tehnikolor produkcije. koja je uvecala slobodu snimatelja kao i opseg njegovog kretanja. Prica o Kejnovom izgubljenom detinjstvu. dok zavrsava recenicu i sretna Nova godina ponovo se obracajuci Kejnu. relativno malu i nosivu. Dok mu u prvom planu odredjuju sudbinu. emocija i tematskih informacija. ali u razlicitom dramskom kontekstu. cetiri puta vise od standardnog super X filma iste marke ). Da bi to postigao Toland je za Velsa usavrsio dubinsku kompoziciju. Izrastanje Kejna od deteta do odraslog coveka prati se prizorima merenim sekundama: snimak njegovog vrtlara koji mu dodaje sanke pozelevsi mu srecan Bozic je rezan zajedno sa istim covekom nekih petnaest godina kasnije. U Gradjaninu Kejnu je on primenio novi filmski materijal istman super XX ( film veoma visoke osetljivosti na svetlost. U prednjem planu vidimo gospodju Kejn i predstavnika banke koji poptisuju sporazum. ne logikom price koju nose slike nego kontinuitetom tona. U pozadini sobe. U nekim drugim situacijama Vels primenjuje dubinsku ostrinu I da bi postigao ekonomicnost naracije. U srednjem planu Kejnovog oca. cineci ostale likove u srednjem I zadnjem planu patuljcima. na vrhu svoje moci i arogancije. Npr. Tako je Vels samo u jednom kadru smestio ogromnu kolicinu price.Dubinska ostrina mu omogucava da se svi planovi vide podjednako ostro i citave scene se odvijaju u jednom kadru. Kejn se u poslednjem igra bezbrizno. slabica. Prednja soba pansiona. koji je nesiguran u pogledu sporazuma i njegovo koracanje izmedju srednjeg u poslednjeg plana.

Takodje treba spomenuti i ekspresivno osvetljenje filma i cesta upotreba donjih rakursa Kejnove pojave. Tu tehniku je kasnije primenjivao veliki broj reditelja – Velsov savremenik Kerol Rid. 4 . Ali nikada niko pre Kejna. i mozda najpoznatiji po tome Robert Altman. Citav film kostao je 839. Toliko osoba govori istovremeno da se stice utisak iznenadnog upadanja u tu situaciju posle upravo zavrsenog sastanka uprave. sto je rezultiralo finansijskim debakolm filma. U godini kada je pocelo njegovo prikazivanje Gradjanin Kane je bio radikalno eksperimentalan film I bio ocenjen kao takav u najvecem delu americke filmske kritike.727 dolara uz izuzetnu ustedu sredstava. Herst je pobesneo zbog aluzija na sebe. nije tako dosledno I efektno prozveo takav efekat sugerisuci kluastrofobiju i zatvorenost. ali se pravi razlog krije zbog novinarskog magnata Vilijema Randolfa Hersta ( za koga se sumnja da je posluzio kao inspiracija Velsu pri kreiranju lika Kejna ). Sekvenca potpisivanja ugovora ( gore opisana ) pocinje polutotalom Carlija u igri na snegu. snimljenim kroz otvoren prozor internata.to javlja se u bioskopskoj Sali posle projekcije filmskih novosti. Finansijski neuspeh filma moze se delimicno opravdati eksperimentalnom notom samog filma. Film je pun fluidnih kretanja kamere izmedju kadrova. Kada je Herst saznao za film ponudio je kompaniji RKO 800 000 dolara da spali negativ i sve kopije. Ali na blagajnama film nije imao uspeha. Film je pet puta izabran za najbolji film svih vremena na medjunarodnim glasanjima. Ova druga zahtevala je brojne scenografije natkrivene muslinskim tavanicama. kakve su I ranije primenjivane u Holivudu ( narocito u Tolandovim radovima ). Posto je RKO odbio njegovu ponudu on je svim svojim novinama i radio stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje filma. zatim se kamera povlaci da pokaze ostale likove I elemente kompozicije. Za mnoge scene su Vels i Ferguson preradjivali sneografije iz drugih filmova kompanije RKO.

Bio je dostignuce u razvoju narativne forme. koji su nastali posle njega. Dejstvo filma se primetilo tek nakon II svetskog rata. Fransoa Trifo i ostali mladi koji ce onovati francuski novi talas priznali su veliki uticaj Kejna na njihov stil. Primenom zvuka on pokusava da reprodukuje aktuelno iskustvo sluga kakvo ima ljudsko uho. 5 . Prikazivanje celokupnog prostora unutar kadra je nesto najvece sto je Vels doneo. Takodje njegovu flesbek tehniku su poceli da oponasaju i konvencionalniji filmovi. I poslednje – Gradjajnin Kejn je bio prvi prepoznatljivo moderan tonski film. Dubinskom fotografijom uspeo je da reprodukuje aktuelno polje vida ljudskog oka. Vels i danas smatra majstorom mizanscena ( isto kao sto se Ejznestajn smatra majstorom montaze ). Tada su vodeci filmski kriticari otkrili u njemu model za novu filmsku estetiku. U oba ova pogleda. pocelo da utice na vizuelnu notu film noira. Uticao je znatno na vecinu vaznih filmova. posle pojave proizvodnje filma na velikom ekranu. Tada je njegovo low-key osvetljenje i primena sirokougaonih objektiva radi postizanja vece dubine polja. kao i stereofonski zvuk.Uticaj Uticaj Gradjanina Kejna na filmsku umetnost je ogroman i skoro univerzalan. godinama ispred svog vremena. koja nije zasnovana na montazi vec na kadru-sekvenci.3. Medjutim najbitniji i najsnazniji uticaji su se osetili tek sredinom pedesetih. Kejn briljantno anticipira film sirokog ekrana.

Literatura - Dejvid A. FDU Beograd . mr Sreten Jovanovic ( 2003 ).wikipedia. Kuk ( 2005 ).4. Istorija filma I.org 6 . Osnovi filmske produkcije.Red. Clio Beograd . Prof.Zvanican sajt internet ensiklopedije Wikipedia – www.

Sadrzaj 1.Produkcija i struktura Gradjanina Kejna………………………………2 3.5 4...5.Uticaj…………………………………………………………………….Literatura…………………………………………………………………6 7 .Uvod……………………………………………………………………….1 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful