1.

Uvod
U trenutku kada su Francusku okupirali nacisti, u trenutku kada je ostali deo Evrope bio uvucen u rat, jedan mladi americki reditelj je snimio delo koje ce iz korena promeniti filmsku umetnost. Orson Vels ( 1915-1985 ), americki reditelj, glumac, scenarista, radio voditelj, bio je uz D.V. Grifita svakako najvece ime americkog filma. Vec u dvadeset cetvrtoj, Velsovo iskustvo na radiju i u pozoristu bilo je pozamasno. Od 1933. do 1937. rezirao je brojne komade na Brodveju I glumio u njima. Neki od zanimljiviljih sa produkcijske strane svakako su Magbet sa vudu scenografijom, ili antifasisticki Julije Cezar postavljen u savrmenemoj Italiji. Osnovao je i cuvenu trupu Merkur, a izmedju 1938. i 1940. napisao je nedeljnu radio seriju Mercury Theathre on the Air, rezirao je i imao glavne uloge u njoj. Pseudodokunemntarna emisija te serije, zasnovana na kultom delu naucne fantastike Rat Svetova – o invaziji vanzemaljaca na Zemlju ( Herberta Dzordza Velsa ), izazvala je opstu paniku u drzavi u Noci vestica 1938. Vels je u Holivud stigao 1939. godine, uz pomoc kompanije RKO Pictures, koja je bila u finansijskoj krizi. Ponudjen mu je ugovor bez presedana, o snimanju sest filmova, s tim da ce Vels imati potpunu kontrolu nad svim aspektima produkcije. Vels je vec snimio nekoliko kratkih filmova za svoju pozorisnu produkciju, ali nikad u zivotu nije bio na setu. Njegov prvi celovecernji film je trebalo da bude adaptacija Srca tame, Dzozefa Konrada, snimljena subjektivnom kamerom sa tacke gledista naratora. Od tog projekta se medjutim odustalo na neodredjeno vreme, zbog tehnickih problema, preteranih troskova, izbijanja rata u Evropi… Sledeci projekat koji se ponudio kao opcija, je filmovanje scenarija koji je Vels napisao zajedno sa Hermanom Dz. Mankjevicem o zivotu i liku jednog velikog americkog preduzetniku. U pocetku naslovnjen kao Amerikanac, na kraju je postao scenario za mozda najvazniji americki film svih vremena – Gradjanin Kejn.

1

Ali najvaznije mozda u celom filmu je Velsova potreba da gradi film na serijama dugih kadrova ( ili kadrova sekvenci ).Produkcija i struktura Gradjanina Kejna Film pocinje smrcu glavnog lika. i cuje se cesto. u maniru procesa ljudskog secanja. Kejn sapuce reci “ruzin pupoljak” – rec koja je motiv filma. treba napomenuti da je lik Kejna igrao sam Orson Vels ). dubinski komponovanih radi eliminisanja rezova unutar vecih dramskih scena. Murnaua i Renoara. njegovo osvetljenje. Kroz seriju pretapanja Vels nas vodi od znaka “Zabranjen prolaz” na lancanu ogradu i dalje u zabrannjeno Kejnovo imanje Ksanadu. Vizuelna tekstura filma. Ali jedno od najvecih imena u Gradjaninu Kejnu je sigurno njegov direktor fotografije – Greg Toland. kada su ga odveli od roditeljske kuce. Pored Fordovog uticaja. mizanscen. o mestu na kom se mali Kejn igrao. jasno se vidi da je Vels bio inspirisan i nemackim ekspresionizmom i kamerspil filmom. kopozitor Bernard Herman. u kojoj je prizor sa snegom koji veje. Vels je Kejna zamislio kao film koji se odvija uglavom u flesbeku. Vels je primenjivao glatke rezove radi efekta soka i ostvarivao vecinu svojih narativnih prelaza pomocu malih pretapanja. Orson Vels je sam tvrdio da je njegova jedina priprema za snimanje filma Gradjanin Kejn bilo to sto je cetrdeset puta odgledao Postansku kociju Dzona Forda. Eksperimentisao je s dubinskom kompozicijom i pokrivenim scenografijama. montazer Robert Vajz kao i scenograf Peri Ferguson. Struktura samog filma odredjuje jedno novinarsko istrazivanje Kejnovih poslednjih reci. Samim tim je napravio montazu unutar slike. iz slike u sliku. a takodje je zeleo da film tece poeticno. kada novinar istrazitelj digne ruke od traganja. Isterivanje iz raja njegovog detinjstva. u nekom poststriktumu gledaocu bude otkriveno da se zapravo radi o proslosti. dok nas najzad ne odvede ka osvetljenom prozoru visoko na kuli. Vels pretapa na enterijer sobe gde Carls Foster Kejn umire stezuci malu staklenu kuglu. Ekipa koja je realizovala film ubraja mnoga talentovana imena – vec pomenuti scenarista Mankjevic. bila je njegova poslednja misao. sve do poslednjeg kadra. dok se likovi secaju svog poznanstva s tim velikim covekom ( usput. Pred kraj filma. kretanje kamere. 2 . Toland je vec uzivao veliki ugled medju snimateljima u Holivudu tokom tridesetih godina. dubinska ostrina – najvise moze da zahvali autorima poput Langa.2. Svetlost nestaje.

U srednjem planu Kejnovog oca. Takodje. koja je uvecala slobodu snimatelja kao i opseg njegovog kretanja. a objektive kamere je oblozio plasticnim materijalom da bi se smanjio odsjaj. emocija i tematskih informacija. Ogroman dubinski kadar sekvenca obuhvata ovaj deo price. U nekim drugim situacijama Vels primenjuje dubinsku ostrinu I da bi postigao ekonomicnost naracije. nego prakticno svi uglas. koji je nesiguran u pogledu sporazuma i njegovo koracanje izmedju srednjeg u poslednjeg plana. Prednja soba pansiona. Za nekoliko svojih montaznih sekvenci on je izmislio tehniku koju je nazvao munjevita montaza. Velsu je iskustvo na radiju dobro posluzilo pri snimanju tona za Kejna. ali u razlicitom dramskom kontekstu. Tako je Vels samo u jednom kadru smestio ogromnu kolicinu price. Npr. Toland je i upotrebio zvucno izolovanu BNC Mitchell Camera Corporation kameru. tako da se deo recenog i ne cuje.Dubinska ostrina mu omogucava da se svi planovi vide podjednako ostro i citave scene se odvijaju u jednom kadru. u kome Kejnova majka poptisuje da njen sin moze biti odveden na istok kao I da kasnije nasledi bogatstvo. u kojoj se kadrovi brzo vezuju jedan za drugi. dok zavrsava recenicu i sretna Nova godina ponovo se obracajuci Kejnu. uvedenih za potrebe tehnikolor produkcije. U pozadini sobe. kroz prozor vidimo malog Carlija Kejna kako se igra u snegu na svojim sankama. cetiri puta vise od standardnog super X filma iste marke ). slabica. Da bi to postigao Toland je za Velsa usavrsio dubinsku kompoziciju. Izrastanje Kejna od deteta do odraslog coveka prati se prizorima merenim sekundama: snimak njegovog vrtlara koji mu dodaje sanke pozelevsi mu srecan Bozic je rezan zajedno sa istim covekom nekih petnaest godina kasnije. Dok mu u prvom planu odredjuju sudbinu. Neki od trikova uradjeni dubinskom ostrinom mogu se primetiti u kadrovima kada se Kejn. cineci ostale likove u srednjem I zadnjem planu patuljcima. U prednjem planu vidimo gospodju Kejn i predstavnika banke koji poptisuju sporazum. Osvetlio je scene visoko visokointenzivinim lucnim lampama. Kejn se u poslednjem igra bezbrizno. da bi radi strukture filme sve likove objedinio u istom kadru. relativno malu i nosivu. U Gradjaninu Kejnu je on primenio novi filmski materijal istman super XX ( film veoma visoke osetljivosti na svetlost. Dobar primer za 3 . Prica o Kejnovom izgubljenom detinjstvu. ne logikom price koju nose slike nego kontinuitetom tona. na vrhu svoje moci i arogancije. Kasnije Kejnovo samozivo otudjenje od sveta docarava se velikom razdaljinom koja ga odvaja od ostalih likova unutar kadra. pojavljuje u prednjem planu slike ( poput dzina ). Jos jedno sredstvo koje je uveo Vels u Kejnu bila je overleping montaza zvuka u kojoj ljudi ne govore nista jedan posle drugoga.

727 dolara uz izuzetnu ustedu sredstava. zatim se kamera povlaci da pokaze ostale likove I elemente kompozicije. snimljenim kroz otvoren prozor internata.to javlja se u bioskopskoj Sali posle projekcije filmskih novosti. i mozda najpoznatiji po tome Robert Altman. Za mnoge scene su Vels i Ferguson preradjivali sneografije iz drugih filmova kompanije RKO. Herst je pobesneo zbog aluzija na sebe. kakve su I ranije primenjivane u Holivudu ( narocito u Tolandovim radovima ). U godini kada je pocelo njegovo prikazivanje Gradjanin Kane je bio radikalno eksperimentalan film I bio ocenjen kao takav u najvecem delu americke filmske kritike. Tu tehniku je kasnije primenjivao veliki broj reditelja – Velsov savremenik Kerol Rid. nije tako dosledno I efektno prozveo takav efekat sugerisuci kluastrofobiju i zatvorenost. Finansijski neuspeh filma moze se delimicno opravdati eksperimentalnom notom samog filma. Sekvenca potpisivanja ugovora ( gore opisana ) pocinje polutotalom Carlija u igri na snegu. Takodje treba spomenuti i ekspresivno osvetljenje filma i cesta upotreba donjih rakursa Kejnove pojave. Ali nikada niko pre Kejna. Ali na blagajnama film nije imao uspeha. ali se pravi razlog krije zbog novinarskog magnata Vilijema Randolfa Hersta ( za koga se sumnja da je posluzio kao inspiracija Velsu pri kreiranju lika Kejna ). sto je rezultiralo finansijskim debakolm filma. Citav film kostao je 839. 4 . Ova druga zahtevala je brojne scenografije natkrivene muslinskim tavanicama. Film je pun fluidnih kretanja kamere izmedju kadrova. Film je pet puta izabran za najbolji film svih vremena na medjunarodnim glasanjima. Posto je RKO odbio njegovu ponudu on je svim svojim novinama i radio stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje filma. Toliko osoba govori istovremeno da se stice utisak iznenadnog upadanja u tu situaciju posle upravo zavrsenog sastanka uprave. Kada je Herst saznao za film ponudio je kompaniji RKO 800 000 dolara da spali negativ i sve kopije.

posle pojave proizvodnje filma na velikom ekranu. U oba ova pogleda. 5 . Kejn briljantno anticipira film sirokog ekrana. Medjutim najbitniji i najsnazniji uticaji su se osetili tek sredinom pedesetih. Uticao je znatno na vecinu vaznih filmova. Fransoa Trifo i ostali mladi koji ce onovati francuski novi talas priznali su veliki uticaj Kejna na njihov stil. koji su nastali posle njega. kao i stereofonski zvuk. pocelo da utice na vizuelnu notu film noira.Uticaj Uticaj Gradjanina Kejna na filmsku umetnost je ogroman i skoro univerzalan. Dejstvo filma se primetilo tek nakon II svetskog rata. Bio je dostignuce u razvoju narativne forme. Primenom zvuka on pokusava da reprodukuje aktuelno iskustvo sluga kakvo ima ljudsko uho. koja nije zasnovana na montazi vec na kadru-sekvenci. I poslednje – Gradjajnin Kejn je bio prvi prepoznatljivo moderan tonski film. godinama ispred svog vremena. Vels i danas smatra majstorom mizanscena ( isto kao sto se Ejznestajn smatra majstorom montaze ).3. Takodje njegovu flesbek tehniku su poceli da oponasaju i konvencionalniji filmovi. Prikazivanje celokupnog prostora unutar kadra je nesto najvece sto je Vels doneo. Tada je njegovo low-key osvetljenje i primena sirokougaonih objektiva radi postizanja vece dubine polja. Dubinskom fotografijom uspeo je da reprodukuje aktuelno polje vida ljudskog oka. Tada su vodeci filmski kriticari otkrili u njemu model za novu filmsku estetiku.

Literatura - Dejvid A.4.Red. mr Sreten Jovanovic ( 2003 ). Kuk ( 2005 ). Istorija filma I. Clio Beograd .Zvanican sajt internet ensiklopedije Wikipedia – www. Osnovi filmske produkcije.org 6 . Prof. FDU Beograd .wikipedia.

Uticaj…………………………………………………………………….1 2.Produkcija i struktura Gradjanina Kejna………………………………2 3..5 4..Uvod……………………………………………………………………….Literatura…………………………………………………………………6 7 . Sadrzaj 1.5.