P. 1
Orson Vels

Orson Vels

|Views: 170|Likes:
Published by Dusica Antonijevic

More info:

Published by: Dusica Antonijevic on Dec 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/29/2015

pdf

text

original

1.

Uvod
U trenutku kada su Francusku okupirali nacisti, u trenutku kada je ostali deo Evrope bio uvucen u rat, jedan mladi americki reditelj je snimio delo koje ce iz korena promeniti filmsku umetnost. Orson Vels ( 1915-1985 ), americki reditelj, glumac, scenarista, radio voditelj, bio je uz D.V. Grifita svakako najvece ime americkog filma. Vec u dvadeset cetvrtoj, Velsovo iskustvo na radiju i u pozoristu bilo je pozamasno. Od 1933. do 1937. rezirao je brojne komade na Brodveju I glumio u njima. Neki od zanimljiviljih sa produkcijske strane svakako su Magbet sa vudu scenografijom, ili antifasisticki Julije Cezar postavljen u savrmenemoj Italiji. Osnovao je i cuvenu trupu Merkur, a izmedju 1938. i 1940. napisao je nedeljnu radio seriju Mercury Theathre on the Air, rezirao je i imao glavne uloge u njoj. Pseudodokunemntarna emisija te serije, zasnovana na kultom delu naucne fantastike Rat Svetova – o invaziji vanzemaljaca na Zemlju ( Herberta Dzordza Velsa ), izazvala je opstu paniku u drzavi u Noci vestica 1938. Vels je u Holivud stigao 1939. godine, uz pomoc kompanije RKO Pictures, koja je bila u finansijskoj krizi. Ponudjen mu je ugovor bez presedana, o snimanju sest filmova, s tim da ce Vels imati potpunu kontrolu nad svim aspektima produkcije. Vels je vec snimio nekoliko kratkih filmova za svoju pozorisnu produkciju, ali nikad u zivotu nije bio na setu. Njegov prvi celovecernji film je trebalo da bude adaptacija Srca tame, Dzozefa Konrada, snimljena subjektivnom kamerom sa tacke gledista naratora. Od tog projekta se medjutim odustalo na neodredjeno vreme, zbog tehnickih problema, preteranih troskova, izbijanja rata u Evropi… Sledeci projekat koji se ponudio kao opcija, je filmovanje scenarija koji je Vels napisao zajedno sa Hermanom Dz. Mankjevicem o zivotu i liku jednog velikog americkog preduzetniku. U pocetku naslovnjen kao Amerikanac, na kraju je postao scenario za mozda najvazniji americki film svih vremena – Gradjanin Kejn.

1

u kojoj je prizor sa snegom koji veje. Toland je vec uzivao veliki ugled medju snimateljima u Holivudu tokom tridesetih godina. Vels je Kejna zamislio kao film koji se odvija uglavom u flesbeku. Isterivanje iz raja njegovog detinjstva. Struktura samog filma odredjuje jedno novinarsko istrazivanje Kejnovih poslednjih reci. Kejn sapuce reci “ruzin pupoljak” – rec koja je motiv filma. kada novinar istrazitelj digne ruke od traganja. Kroz seriju pretapanja Vels nas vodi od znaka “Zabranjen prolaz” na lancanu ogradu i dalje u zabrannjeno Kejnovo imanje Ksanadu. dok nas najzad ne odvede ka osvetljenom prozoru visoko na kuli. o mestu na kom se mali Kejn igrao. bila je njegova poslednja misao. dubinski komponovanih radi eliminisanja rezova unutar vecih dramskih scena. Vels pretapa na enterijer sobe gde Carls Foster Kejn umire stezuci malu staklenu kuglu. dubinska ostrina – najvise moze da zahvali autorima poput Langa. u maniru procesa ljudskog secanja. mizanscen. kada su ga odveli od roditeljske kuce. kretanje kamere. Ali najvaznije mozda u celom filmu je Velsova potreba da gradi film na serijama dugih kadrova ( ili kadrova sekvenci ). iz slike u sliku.Produkcija i struktura Gradjanina Kejna Film pocinje smrcu glavnog lika. Samim tim je napravio montazu unutar slike. Pred kraj filma. 2 . montazer Robert Vajz kao i scenograf Peri Ferguson. a takodje je zeleo da film tece poeticno. Orson Vels je sam tvrdio da je njegova jedina priprema za snimanje filma Gradjanin Kejn bilo to sto je cetrdeset puta odgledao Postansku kociju Dzona Forda. i cuje se cesto.2. njegovo osvetljenje. Ekipa koja je realizovala film ubraja mnoga talentovana imena – vec pomenuti scenarista Mankjevic. Pored Fordovog uticaja. jasno se vidi da je Vels bio inspirisan i nemackim ekspresionizmom i kamerspil filmom. Svetlost nestaje. u nekom poststriktumu gledaocu bude otkriveno da se zapravo radi o proslosti. dok se likovi secaju svog poznanstva s tim velikim covekom ( usput. sve do poslednjeg kadra. Vels je primenjivao glatke rezove radi efekta soka i ostvarivao vecinu svojih narativnih prelaza pomocu malih pretapanja. Vizuelna tekstura filma. Eksperimentisao je s dubinskom kompozicijom i pokrivenim scenografijama. kopozitor Bernard Herman. Ali jedno od najvecih imena u Gradjaninu Kejnu je sigurno njegov direktor fotografije – Greg Toland. treba napomenuti da je lik Kejna igrao sam Orson Vels ). Murnaua i Renoara.

Npr. kroz prozor vidimo malog Carlija Kejna kako se igra u snegu na svojim sankama. Jos jedno sredstvo koje je uveo Vels u Kejnu bila je overleping montaza zvuka u kojoj ljudi ne govore nista jedan posle drugoga. U prednjem planu vidimo gospodju Kejn i predstavnika banke koji poptisuju sporazum. U srednjem planu Kejnovog oca. Prica o Kejnovom izgubljenom detinjstvu. relativno malu i nosivu. Izrastanje Kejna od deteta do odraslog coveka prati se prizorima merenim sekundama: snimak njegovog vrtlara koji mu dodaje sanke pozelevsi mu srecan Bozic je rezan zajedno sa istim covekom nekih petnaest godina kasnije. u kome Kejnova majka poptisuje da njen sin moze biti odveden na istok kao I da kasnije nasledi bogatstvo. Dobar primer za 3 . Toland je i upotrebio zvucno izolovanu BNC Mitchell Camera Corporation kameru. U nekim drugim situacijama Vels primenjuje dubinsku ostrinu I da bi postigao ekonomicnost naracije. Tako je Vels samo u jednom kadru smestio ogromnu kolicinu price. Kasnije Kejnovo samozivo otudjenje od sveta docarava se velikom razdaljinom koja ga odvaja od ostalih likova unutar kadra. Neki od trikova uradjeni dubinskom ostrinom mogu se primetiti u kadrovima kada se Kejn. uvedenih za potrebe tehnikolor produkcije. koja je uvecala slobodu snimatelja kao i opseg njegovog kretanja. Takodje. u kojoj se kadrovi brzo vezuju jedan za drugi. cineci ostale likove u srednjem I zadnjem planu patuljcima. nego prakticno svi uglas. pojavljuje u prednjem planu slike ( poput dzina ). dok zavrsava recenicu i sretna Nova godina ponovo se obracajuci Kejnu. na vrhu svoje moci i arogancije. Kejn se u poslednjem igra bezbrizno. Velsu je iskustvo na radiju dobro posluzilo pri snimanju tona za Kejna. koji je nesiguran u pogledu sporazuma i njegovo koracanje izmedju srednjeg u poslednjeg plana. tako da se deo recenog i ne cuje. slabica. U Gradjaninu Kejnu je on primenio novi filmski materijal istman super XX ( film veoma visoke osetljivosti na svetlost. Da bi to postigao Toland je za Velsa usavrsio dubinsku kompoziciju. Prednja soba pansiona. Osvetlio je scene visoko visokointenzivinim lucnim lampama. a objektive kamere je oblozio plasticnim materijalom da bi se smanjio odsjaj. da bi radi strukture filme sve likove objedinio u istom kadru. ali u razlicitom dramskom kontekstu. Ogroman dubinski kadar sekvenca obuhvata ovaj deo price. Za nekoliko svojih montaznih sekvenci on je izmislio tehniku koju je nazvao munjevita montaza. cetiri puta vise od standardnog super X filma iste marke ). U pozadini sobe. ne logikom price koju nose slike nego kontinuitetom tona. Dok mu u prvom planu odredjuju sudbinu. emocija i tematskih informacija.Dubinska ostrina mu omogucava da se svi planovi vide podjednako ostro i citave scene se odvijaju u jednom kadru.

sto je rezultiralo finansijskim debakolm filma. snimljenim kroz otvoren prozor internata. U godini kada je pocelo njegovo prikazivanje Gradjanin Kane je bio radikalno eksperimentalan film I bio ocenjen kao takav u najvecem delu americke filmske kritike. Film je pun fluidnih kretanja kamere izmedju kadrova. Herst je pobesneo zbog aluzija na sebe. Posto je RKO odbio njegovu ponudu on je svim svojim novinama i radio stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje filma. Ali nikada niko pre Kejna. Citav film kostao je 839. i mozda najpoznatiji po tome Robert Altman.to javlja se u bioskopskoj Sali posle projekcije filmskih novosti. Tu tehniku je kasnije primenjivao veliki broj reditelja – Velsov savremenik Kerol Rid. Ova druga zahtevala je brojne scenografije natkrivene muslinskim tavanicama. Sekvenca potpisivanja ugovora ( gore opisana ) pocinje polutotalom Carlija u igri na snegu. Kada je Herst saznao za film ponudio je kompaniji RKO 800 000 dolara da spali negativ i sve kopije. Film je pet puta izabran za najbolji film svih vremena na medjunarodnim glasanjima. Ali na blagajnama film nije imao uspeha.727 dolara uz izuzetnu ustedu sredstava. nije tako dosledno I efektno prozveo takav efekat sugerisuci kluastrofobiju i zatvorenost. Finansijski neuspeh filma moze se delimicno opravdati eksperimentalnom notom samog filma. kakve su I ranije primenjivane u Holivudu ( narocito u Tolandovim radovima ). ali se pravi razlog krije zbog novinarskog magnata Vilijema Randolfa Hersta ( za koga se sumnja da je posluzio kao inspiracija Velsu pri kreiranju lika Kejna ). 4 . Toliko osoba govori istovremeno da se stice utisak iznenadnog upadanja u tu situaciju posle upravo zavrsenog sastanka uprave. Takodje treba spomenuti i ekspresivno osvetljenje filma i cesta upotreba donjih rakursa Kejnove pojave. zatim se kamera povlaci da pokaze ostale likove I elemente kompozicije. Za mnoge scene su Vels i Ferguson preradjivali sneografije iz drugih filmova kompanije RKO.

5 . Prikazivanje celokupnog prostora unutar kadra je nesto najvece sto je Vels doneo. Takodje njegovu flesbek tehniku su poceli da oponasaju i konvencionalniji filmovi. Uticao je znatno na vecinu vaznih filmova. Tada je njegovo low-key osvetljenje i primena sirokougaonih objektiva radi postizanja vece dubine polja. Dubinskom fotografijom uspeo je da reprodukuje aktuelno polje vida ljudskog oka. Dejstvo filma se primetilo tek nakon II svetskog rata. I poslednje – Gradjajnin Kejn je bio prvi prepoznatljivo moderan tonski film. Medjutim najbitniji i najsnazniji uticaji su se osetili tek sredinom pedesetih. kao i stereofonski zvuk. koja nije zasnovana na montazi vec na kadru-sekvenci. Fransoa Trifo i ostali mladi koji ce onovati francuski novi talas priznali su veliki uticaj Kejna na njihov stil.Uticaj Uticaj Gradjanina Kejna na filmsku umetnost je ogroman i skoro univerzalan. Tada su vodeci filmski kriticari otkrili u njemu model za novu filmsku estetiku. Primenom zvuka on pokusava da reprodukuje aktuelno iskustvo sluga kakvo ima ljudsko uho. Kejn briljantno anticipira film sirokog ekrana. pocelo da utice na vizuelnu notu film noira. posle pojave proizvodnje filma na velikom ekranu. godinama ispred svog vremena. Vels i danas smatra majstorom mizanscena ( isto kao sto se Ejznestajn smatra majstorom montaze ).3. koji su nastali posle njega. U oba ova pogleda. Bio je dostignuce u razvoju narativne forme.

org 6 . Kuk ( 2005 ). Osnovi filmske produkcije.4. Prof.Zvanican sajt internet ensiklopedije Wikipedia – www. Clio Beograd . FDU Beograd . Literatura - Dejvid A. Istorija filma I.wikipedia. mr Sreten Jovanovic ( 2003 ).Red.

Literatura…………………………………………………………………6 7 .Produkcija i struktura Gradjanina Kejna………………………………2 3.5 4.. Sadrzaj 1.Uvod……………………………………………………………………….5.1 2..Uticaj…………………………………………………………………….

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->