UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca). imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje. preduzeća. troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja). grane. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. države i tržišta. Transportni sistem obuhvata transportna sredstva. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge. transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu. železniĉki. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. vazdušni. transport povezuje ljude. U komercijalnom poslu. vodeni. tako i u svakodnevnom životu.1. gradove. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara. postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. teritorije. cevovodni. Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa.1. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. Vrste transporta:      drumski. 4 . on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). Kao specifiĉna delatnost.

U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. autobusima. mesto utovara i mesto istovara robe. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice. dragocenosti. podaci o prevozniku. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. adresa pošiljaoca. Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. vuĉni vozovi. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. naroĉito kod nekih vrsta roba. specijalni automobili i prikljuĉna vozila). dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. potreba.2. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. datum. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. opis i količina robe. prepakivanje. starosti. kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. tegljaĉi. želja. Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza.1. šleperi. kamioni hladnjaĉe. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. adresa primaoca. zlato. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar.). umetniĉka dela itd. bruto težina. tereta ili putnika. autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport. 5 . Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac.

odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu. kupljena.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje. trgovine.prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore. usluga i sl.  kabotaža . i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) .na teritoriji grada.prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu.  međurepublički prevoz . osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika. tj.  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  . a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju. odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika).  prevoz mora biti samo prateća.prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore. odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta. pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza.prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje. iznajmljena.  prigradski prevoz .izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine.prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine.2. odnosno grada. odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika). PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji.izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika). pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata.  međumesni prevoz . prevoz za sopstvene potrebe .  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza. ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba. međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca.  gradski prevoz .  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza. Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica. prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz .

pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država. koji moze biti:  gradski.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država.  prigradski.  prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države. koji moze biti:  prevoz hemikalija.  meĊugradski.  kontenera. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika.  vangabaritnih tereta itd.  lakokvarljive robe. Slika 1. Prevoz robe. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi.  auto-taksi.  turistiĉki.  7 .

vreme polaska i dolaska za svaku stanicu.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku. BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji. odnosno povrataka. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 . u nizu naizmeniĉnih vožnji. odnosno stajališta.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku. pri ĉemu se jedna.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika.prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice.  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa. prilikom jednog od narednih putovanja. vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice.  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta. Linijski prevoz putnika .  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava. kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku. sa jednim ili više polazaka.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta. povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu. odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja.

snagom vozaĉa. Prema konstrukciji i namjeni. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila. a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. Drumska vozila na motorni pogon. koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću. pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom . 8x2. Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. 8x8. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima. U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli). vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora. vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. 9 .kombi vozila).  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili). pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon.  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). Po pravilu imaju toĉkove. Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor. uobiĉajeno nazvani terenski automobili. 6x2. u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. tj. samohodne mašine) i dr. vetra. u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. itd. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli). Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. buldožeri i sl.). putniĉka ili kombinovana . Automobili.  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili).3. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. 6x6. u zatvorenom prostoru). 8x4. skuteri i motocikli). 6x4. dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori. Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju. Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi.

Slika 2. Osnovna podjela drumskih vozila 10 .

kao posebna podgrupa. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa. karavan. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 . furgon. cisterna. odvoz smeća. meĊugradske. Slika 4.1. koji se pak dalje razvrstavaju u male. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni. automobil radionica i sliĉno). U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi. Slika 3. Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. miješalica za beton. kupe. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. turistiĉke. damperi i sliĉno). platforma za kontejnere. specijalne autobuse. specijalni putniĉki automobil i sliĉno.2. zglobne autobuse i trolejbuse.3. Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk.

NO. namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta. Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. vatrogasna vozila. automobil ĉistaĉ snega. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 . Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica.3. Slika 6. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile. Shodno standardu SRPS M. Slika 5. kompresorski ili elektro agregati i sliĉna). Moderno koncipiran “tegljač“ 3. automobili cisterne za pranje ulica.3.4.

dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. 13 . koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena. spratne platforme.3. namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih. Slika 7. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. sa jednom. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. autobusa. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. na primer:  prikolice. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. autobusa. dvije ili više osovina. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila.5. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila. konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla. Slika 8. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno.

). Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3. Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe. da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta. Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode). Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju. za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2. kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. masama.6. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi. koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja. moraju biti proizvedena po standardima. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju. za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta.Slika 9. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni. 14 .

Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo.teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica . Slika 11. Vučni voz . Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2]. koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor.tovarnim prostorom Slika 12.1.6. Tegljač i poluprikolica 15 .3. Slika 10. je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice.

Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze.2.6. prigradu i meĊugradu). 16 .5 m do 9.6.Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno.2.2. velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3. srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu). male nosivosti od 0. 3.5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m. velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3.5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu). prigradu i meĊugradu). i to na vozila:      male nosivosti do 0. sednje dužine od 7. i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila). dimenziji i radnoj zapre mini 3. U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta. Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo. srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. 3.2. Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3. Podjela teretnih vozila po masi. velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. velike radne zapremine preko 2500 cm3.5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu). male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu).6.1.5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu). male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3.2. Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2.3.6.

pod pratnjom vozila. obeležavanjem transporta. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete. teretna vozila cisterne. ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila. teretna vozila hladnjaĉe. teretna vozila furgone. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla.7. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju. Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila. skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret). spreg putniĉkog automobila i lake prikolice. Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd.3. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice).2. 3. skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . Slika 13.6. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta.4. djelova konstrukcije ili sliĉno. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete.

teretnih automobila i automobila specijalne namjene. Standard SRPS N0.). Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti.9. 8x8. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. 8x2. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska. Slika 14. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova. namjenjeno prevozu lica ili tereta.upravljuća osovina i dve zadnje osovine). 6x6. MeĊutim kod putniĉkih automobil. 6x4.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove. koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila.8. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena. troosovinska. bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. 8x4. kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine. 6x2. 18 .3. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja .

Tabela 1. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije. 19 . Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. koji je kasnije promenjen u 98/91 EG. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1. zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG. prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2.

Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila. ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon. koja ne odgovaraju uslovima iz L6. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0. ĉija neto masa ne prelazi 350 kg. bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila.5 t. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. konstrukcione brzine veće od 50 km/h.Tabela 2. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. konstrukcione brzine do 45 L6 km/h. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 . a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. konstrukcione brzine veće od 45 km/h. koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila. ali nije veća od 3. konstrukcione brzine do 50 km/h. Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2.75 t. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka. konstrukcione L2 brzine do 50 km/h. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t.

jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza.godine na relaciji Pariz.godine organizovane su trke na relaciji Pariz. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. to su troškovi po jedinici manji.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža.4 puta. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h. Odmah po tom 1901. a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. starosti. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895. bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. a ne poĉetno-završni troškovi. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona.4. otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Razvojem šinskog. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja. želja. 21 . Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. tereta ili putnika. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. hrapavim toĉkovima. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. kanalskog i . potreba.

saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. U mnogim dijelovima svijeta. ili prepreka. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. Imaju dve ili više saobraćajnih traka. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. uopšte uzevši. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. poljoprivrede. Ne postoje pješaĉki prelazi. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. bilo da su u pitanju radovi na putu. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. organizovan. saobraćaj je. To podrazumeva petlje.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. kao stoje životinja koja se naĊe na putu. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika.1. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. stavljaju 22 . ušteda u vremenu je velika. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. ruševine i si. neka nezgoda. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. ostale puteve i zemljane puteve. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. 4. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila.

Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. Postojanje jednosmjernih ulica. 4. Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. zaprege i druga sliĉna vozila. Na primjer.3. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. postoje "brže" i "sporije" trake. Vozaĉima koji ne 23 . Oni se grade sa širim kolovozima. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. a ponekad sa desne strane. U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu. Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. dok su sporije desno. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države.se zaštitne ograde. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja. koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. bicikle. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru. Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. radne mašine. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust.2. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka. ali to nije obavezno. kakvi postoje u svim velikim gradovima. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput. zabrana i obaveza. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. Vozaĉ. trake levo su brže trake. 4.

Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. trake uopšte nisu obilježene. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. što se kasnije koristi za slanje kazne. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju.4. Naime. koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. 4. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila. kada im se namjeravani pravci ukrste. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. U drugim zemljama. U nekim zemljama. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu. pak. 4. vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji. sredstvo usporavanja saobraćaja.6. Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. Na putevima sa više saobraćajnih traka. vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom.5. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. 4. Kružni tok je tip raskrsnice. uvedena su dva naĉina kontrole. tj. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 . Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. paralelnih saobraćajnih koridora. tj. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. jednog pored drugog.

gdje. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. vozila koja se kreću pravo. U savremenim gradovima. na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. Znakovi. mjesto i obaveze vozaca. priorite-a-droite). Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu. zaĉudo. Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. a koji je dužan da saĉeka. 25 . Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. Tabela 3. kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T. Ovo pravilo. Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. pravila desne strane (fr. Ovo pravilo je dvosmisleno. a li ima primenu kod tzv. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. U pojedinim sluĉajevima. zapravo. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. dati su samo neki znakovi. T raskrsnica. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. iscrtan je pješaĉki prelaz. U tabeli 3.prolaza. na samom ulasku u raskrsnicu.

Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. Slika 15. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. a vozila moraju da se zaustave. Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze. 26 . U nekim drugim zemljama. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. U nekim državama postoje inteligentni semafori. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze.7. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti. ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije.4. Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. U većini zemalja. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi. ĉak i ako nisu obojene. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori.

koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima. komercijlna brzina prevoza. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe). prevoz od „vrata do vrata“.). dobra brzina. dobra pouzdanost i urednost. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. elastiĉne transportne jedinice. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. itd. itd. niski terminalni troškovi. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. ekonomiĉnost. ali isto tako ima i svoje mane. fleksibilnost i frekventnost.8. za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz.4. u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. 27 . niska produktivnost rada. Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti. Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže. male. poledica. konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima. pouzdanost. male štete. visoka ukupna elastiĉnost.

a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. carinska. pograniĉna. prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici.5. utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe. obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. vrste vanlinijskog prevoza putnika. bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva. 28 . sanitarna. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija. 1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 . Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba. veterinarska i druga pravila. Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. rok važenja i naĉin njihovog korišćenja. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne).

koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. tranzitni. može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. UporeĊenjem bilateralnih ugovora. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu. taksi za izdavanje dozvola. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 . Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. Zakon o javnim putevima. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni. naknada za korišćenje puteva. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. tj. a neka se uopšte ne razmatraju. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16. pa ĉak i identiĉni.01. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja. fiskalnih rešenja.

000 kilometara. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu. godine 23.000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje.687.000 putnika. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika.987. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta. prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju. Dobar. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom. 30 .000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju.657. prevoz robe u drumskom saobraćaju.105.689. Ukupno prevezeno putnika 2005. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.966. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje.6.000 kilometra. meĊugradskom saobraćaju13.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49. integrišu se svi sektori proizvodnje.000 putnika što ukupno iznosi 21. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika.000 kilometra. Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada. U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena. U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16.644. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada. meĊunarodnom saobraćaju18.045. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju.174.

004 tona pri ĉemu su prešli 34.479 tona prevoz u inostranstvu 51.510 tona izvoz 160.000 km.420 tona uvoz 175.Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba.000 kilometara. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575. U 2005. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 .975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184. Slika 17. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242.562 tona tranzit 4.578.000 tona robe i prešli 6. OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice. U 2002.110.

ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. poljoprivrede. prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene.7. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini. Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. 32 . potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine.

html [5] http://sr. Saobraćajni Fakultet. Univerzitet u Beogradu.LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”. Saobraćajni Fakultet. Beograd 2004.wikipedia.Google. [4] http://www.php/pg/1994.scribd. Saobraćajni Fakultet. Univerzitet u Beogradu.komorars. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www. Beograd 2005.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www.ba/a2/index.ba – pretraživanja 33 . Beograd 2004. [3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer. Univerzitet u Beogradu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful