UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

preduzeća. gradove. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa. Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca). cevovodni. transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu.1. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. transport povezuje ljude. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja). 4 . Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. tako i u svakodnevnom životu. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara. vazdušni. Vrste transporta:      drumski.1. postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru. države i tržišta. on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). U komercijalnom poslu. vodeni. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. Kao specifiĉna delatnost. teritorije. železniĉki. grane. imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. Transportni sistem obuhvata transportna sredstva.

Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. starosti. kamioni hladnjaĉe. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta.). Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. potreba. naroĉito kod nekih vrsta roba. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport.2. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. prepakivanje. Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac. šleperi. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. adresa primaoca. podaci o prevozniku. specijalni automobili i prikljuĉna vozila). želja. autobusima. 5 . Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. zlato. tegljaĉi. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. datum. mesto utovara i mesto istovara robe. tereta ili putnika. bruto težina. opis i količina robe. vuĉni vozovi. adresa pošiljaoca. Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima.1. dragocenosti. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. umetniĉka dela itd.

izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine.prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine. kupljena. osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika.  kabotaža .  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca. odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta.prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu.  međurepublički prevoz .prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore. odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu. usluga i sl.  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza. prevoz za sopstvene potrebe .  prevoz mora biti samo prateća. Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica. i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) . odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika). PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji.  prigradski prevoz .2. odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika).na teritoriji grada. ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba.  međumesni prevoz . pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata.  gradski prevoz . pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza.izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika). prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz . međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje.  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  . trgovine. iznajmljena. a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju. odnosno grada.prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje. tj.prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore.

koji moze biti:  prevoz hemikalija. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije. pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država. Slika 1.  meĊugradski.  prigradski.  lakokvarljive robe. Prevoz robe. koji moze biti:  gradski.  turistiĉki.  auto-taksi. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji.  7 .  prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države.  kontenera.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi.  vangabaritnih tereta itd.

odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja. vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 . sa jednim ili više polazaka. odnosno stajališta.prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku.  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku. povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta. prilikom jednog od narednih putovanja. odnosno povrataka.  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta. Linijski prevoz putnika . pri ĉemu se jedna. BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji.  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava. vreme polaska i dolaska za svaku stanicu. kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku. u nizu naizmeniĉnih vožnji.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice.

Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori. Drumska vozila na motorni pogon. 8x8.kombi vozila). vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. u zatvorenom prostoru). Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove. vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora. 9 . dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi. putniĉka ili kombinovana . Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju.  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili). koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima.3.  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. 6x4. vetra.snagom vozaĉa. tj. 8x4. pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka. 6x6. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila. U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli). Automobili. 8x2. buldožeri i sl. 6x2. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli). pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon. skuteri i motocikli). u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. samohodne mašine) i dr. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. Po pravilu imaju toĉkove. uobiĉajeno nazvani terenski automobili. itd. a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. Prema konstrukciji i namjeni. Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom .). Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe.  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili). razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću.

Osnovna podjela drumskih vozila 10 .Slika 2.

damperi i sliĉno). Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. zglobne autobuse i trolejbuse. automobil radionica i sliĉno). kao posebna podgrupa. Slika 4. Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni. odvoz smeća. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa.1. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 . koji se pak dalje razvrstavaju u male. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena. miješalica za beton. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi. specijalne autobuse. Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. meĊugradske. turistiĉke. karavan.2. cisterna. specijalni putniĉki automobil i sliĉno. Slika 3.3. furgon. platforma za kontejnere. kupe.

010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta. Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni. Slika 5. automobili cisterne za pranje ulica.NO. vatrogasna vozila. Slika 6. Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica.4. Shodno standardu SRPS M. Moderno koncipiran “tegljač“ 3. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile. automobil ĉistaĉ snega. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 .3.3. kompresorski ili elektro agregati i sliĉna).

Slika 7. dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova. spratne platforme. autobusa. sa jednom. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. dvije ili više osovina. koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo.3. na primer:  prikolice. ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih. namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada.5. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla. Slika 8. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. 13 . Ovom podvrstom nije decidirano navedeno. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila. autobusa.

Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode). Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2. 14 . masama. moraju biti proizvedena po standardima.6. da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi.Slika 9.). Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju. pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3. za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe. koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja. Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica.

tovarnim prostorom Slika 12. Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila. koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo. Slika 10.3.teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica . Tegljač i poluprikolica 15 . Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2]. Vučni voz .1. Slika 11. je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice.6.

6.3. srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3. sednje dužine od 7.1. dimenziji i radnoj zapre mini 3. velike radne zapremine preko 2500 cm3. Podjela teretnih vozila po masi. Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2. U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta. i to na vozila:      male nosivosti do 0. Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze. i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila).Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno.5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m. Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo.5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu). male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3. prigradu i meĊugradu). prigradu i meĊugradu).5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu). Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3.2.6. 3.2.2.5 m do 9. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu). male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu). velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3.2. 16 . srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu.6. velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3.2. velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. 3. male nosivosti od 0.6.5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu).

Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla. spreg putniĉkog automobila i lake prikolice. pod pratnjom vozila. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice). 3.4.3. teretna vozila cisterne. Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd. ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. Slika 13. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju. Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija. teretna vozila furgone. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete.6. djelova konstrukcije ili sliĉno.7. skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret).2. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta. skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila. teretna vozila hladnjaĉe. Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . obeležavanjem transporta.

Slika 14.upravljuća osovina i dve zadnje osovine).9. 8x2. bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti. Standard SRPS N0. koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili.8. namjenjeno prevozu lica ili tereta. 8x8. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena. 6x6. kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine. MeĊutim kod putniĉkih automobil.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove. 18 . uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. 6x2. 8x4. 6x4.). Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja . Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1. te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska. teretnih automobila i automobila specijalne namjene. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova.3. troosovinska.

Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1. zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije.Tabela 1. prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2. koji je kasnije promenjen u 98/91 EG. 19 .

5 t. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon. koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila.Tabela 2.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0. konstrukcione brzine do 50 km/h. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. ali nije veća od 3. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih. a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila. L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. konstrukcione brzine veće od 45 km/h. koja ne odgovaraju uslovima iz L6.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0. ĉija neto masa ne prelazi 350 kg. konstrukcione brzine do 45 L6 km/h. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 .75 t. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta. konstrukcione L2 brzine do 50 km/h. Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl.

želja. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. 21 . Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Odmah po tom 1901.4 puta. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila.4. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona. hrapavim toĉkovima. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije. Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. potreba. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja. tereta ili putnika. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza. kanalskog i . a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći. jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja. starosti. Razvojem šinskog. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. a ne poĉetno-završni troškovi. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti.godine organizovane su trke na relaciji Pariz.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. to su troškovi po jedinici manji. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe.godine na relaciji Pariz. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3.

ostale puteve i zemljane puteve.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. saobraćaj je. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. ili prepreka. bilo da su u pitanju radovi na putu. Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. uopšte uzevši. stavljaju 22 . Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. Imaju dve ili više saobraćajnih traka. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Ne postoje pješaĉki prelazi. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. neka nezgoda. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. poljoprivrede. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. ušteda u vremenu je velika. 4. To podrazumeva petlje. organizovan.1. ruševine i si. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika. U mnogim dijelovima svijeta. kao stoje životinja koja se naĊe na putu.

Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. 4. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. radne mašine. koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. postoje "brže" i "sporije" trake. kakvi postoje u svim velikim gradovima. U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. zaprege i druga sliĉna vozila. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. zabrana i obaveza. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. Postojanje jednosmjernih ulica. ali to nije obavezno. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. trake levo su brže trake. Oni se grade sa širim kolovozima. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje.2. 4. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput. Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. bicikle. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. Na primjer. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. dok su sporije desno. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru.3.se zaštitne ograde. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. a ponekad sa desne strane. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja. Vozaĉ. Vozaĉima koji ne 23 .

Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. U nekim zemljama. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka. Na putevima sa više saobraćajnih traka. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. tj. trake uopšte nisu obilježene. Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice.6. tj. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 . Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine. Kružni tok je tip raskrsnice. paralelnih saobraćajnih koridora. kada im se namjeravani pravci ukrste. 4. jednog pored drugog. U drugim zemljama. vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom. 4. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. uvedena su dva naĉina kontrole.5. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. sredstvo usporavanja saobraćaja. koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu.4. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. pak. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. 4. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji. Naime. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. što se kasnije koristi za slanje kazne. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka.

govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. Ovo pravilo je dvosmisleno. 25 . Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. U pojedinim sluĉajevima. iscrtan je pješaĉki prelaz. T raskrsnica. isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. U tabeli 3. dati su samo neki znakovi. Ovo pravilo. Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. mjesto i obaveze vozaca. na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. priorite-a-droite). kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu. vozila koja se kreću pravo. Znakovi. Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. na samom ulasku u raskrsnicu. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. a li ima primenu kod tzv. gdje. U savremenim gradovima. a koji je dužan da saĉeka. mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. pravila desne strane (fr. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. zaĉudo.prolaza. zapravo. Tabela 3. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T.

Slika 15. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi. ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla.4. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze. a vozila moraju da se zaustave. U nekim drugim zemljama. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu. Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze. Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo. Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori. 26 .7. ĉak i ako nisu obojene. kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. U nekim državama postoje inteligentni semafori. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. U većini zemalja.

fleksibilnost i frekventnost. dobra pouzdanost i urednost. itd.). male štete. Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti. pouzdanost. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. ali isto tako ima i svoje mane. ekonomiĉnost. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. komercijlna brzina prevoza. u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. itd. niska produktivnost rada.4. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz. niski terminalni troškovi. prevoz od „vrata do vrata“. male. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe). konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima. elastiĉne transportne jedinice. 27 . poledica. dobra brzina. koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. visoka ukupna elastiĉnost.8. Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže.

obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. pograniĉna. prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici. veterinarska i druga pravila. vrste vanlinijskog prevoza putnika.5. visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva. bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva. na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija. a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. 28 . utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe. carinska. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. sanitarna. Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne). Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. 1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. rok važenja i naĉin njihovog korišćenja. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 .

01. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 . naknada za korišćenje puteva. Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju. Zakon o javnim putevima.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu. a neka se uopšte ne razmatraju. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. tj. tranzitni. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni. UporeĊenjem bilateralnih ugovora. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16. taksi za izdavanje dozvola. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. fiskalnih rešenja. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi. pa ĉak i identiĉni. Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja.

Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti.105.689. godine 23. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika.000 kilometra. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2. Ukupno prevezeno putnika 2005.000 putnika. prevoz robe u drumskom saobraćaju. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna. meĊunarodnom saobraćaju18. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje. U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika.000 putnika što ukupno iznosi 21.657. U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena.644. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju.174. 30 . Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada.045.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika.000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike. prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju.000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta.000 kilometra.000 kilometara.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju.966. Dobar.987. a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom. meĊugradskom saobraćaju13.687.6. integrišu se svi sektori proizvodnje.

420 tona uvoz 175.000 tona robe i prešli 6.562 tona tranzit 4. Slika 17. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.000 kilometara.000 km. U 2005. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242.479 tona prevoz u inostranstvu 51.110. U 2002. OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 .Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba.578.975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe.004 tona pri ĉemu su prešli 34.510 tona izvoz 160. Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa.

Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. 32 . drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. poljoprivrede. prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje.7. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine.

ba – pretraživanja 33 . Beograd 2004.html [5] http://sr. [3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer. Beograd 2005.scribd.komorars. Univerzitet u Beogradu.Google.php/pg/1994. [4] http://www. Saobraćajni Fakultet. Univerzitet u Beogradu.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta. Univerzitet u Beogradu. Beograd 2004. Saobraćajni Fakultet.wikipedia.ba/a2/index.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www. Saobraćajni Fakultet.LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”.