UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

vodeni. Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara. teritorije. troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja). postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru. grane. tako i u svakodnevnom životu. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. preduzeća.1. gradove. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). države i tržišta.1. Vrste transporta:      drumski. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. transport povezuje ljude. železniĉki. Kao specifiĉna delatnost. Transportni sistem obuhvata transportna sredstva. vazdušni. Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje. 4 . transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu. cevovodni. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. U komercijalnom poslu. Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca).

Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. zlato. autobusima. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar. mesto utovara i mesto istovara robe. tegljaĉi. 5 . prepakivanje. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. želja. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. adresa pošiljaoca. adresa primaoca.2. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta. datum. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. podaci o prevozniku.). kamioni hladnjaĉe. naroĉito kod nekih vrsta roba. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. potreba. opis i količina robe. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. dragocenosti. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. starosti. Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja. šleperi. vuĉni vozovi. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. tereta ili putnika. umetniĉka dela itd. Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice.1. specijalni automobili i prikljuĉna vozila). Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac. bruto težina. autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport. kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo.

odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika).  prigradski prevoz . prevoz za sopstvene potrebe .na teritoriji grada. prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz . pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata. međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica.  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza.  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  .  kabotaža . PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji.prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu. odnosno grada.prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje. kupljena.izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine.  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje. ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba.  gradski prevoz . osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika. i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) .2. usluga i sl.  prevoz mora biti samo prateća. odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta. a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju. pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza. tj. odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu.izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika).prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine.  međumesni prevoz .prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore.  međurepublički prevoz . iznajmljena. trgovine.prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore. Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca. odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika).

 auto-taksi. Slika 1.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi. Prevoz robe.  prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji. koji moze biti:  gradski.  kontenera.  vangabaritnih tereta itd.  turistiĉki.  lakokvarljive robe.  prigradski. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije. pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država. koji moze biti:  prevoz hemikalija.  meĊugradski.  7 .

kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku. odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 . Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku. pri ĉemu se jedna.  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa. povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu. sa jednim ili više polazaka.  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta.  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje.prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice. BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji. odnosno povrataka. u nizu naizmeniĉnih vožnji.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz. Linijski prevoz putnika . vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje. vreme polaska i dolaska za svaku stanicu.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku. prilikom jednog od narednih putovanja. odnosno stajališta.

8x8. Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli). u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila.  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili).kombi vozila). 8x2. tj. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori.  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2.). samohodne mašine) i dr. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon. u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. 9 . vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora. uobiĉajeno nazvani terenski automobili.3. pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka.  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili). skuteri i motocikli). Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor. Po pravilu imaju toĉkove. itd. Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove. buldožeri i sl. koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. u zatvorenom prostoru). a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. 6x6. vetra. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima. 6x2.snagom vozaĉa. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom . putniĉka ili kombinovana . Prema konstrukciji i namjeni. razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću. 6x4. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli). Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju. Drumska vozila na motorni pogon. Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi. 8x4. Automobili.

Slika 2. Osnovna podjela drumskih vozila 10 .

miješalica za beton. Slika 3. cisterna. kupe. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni. Slika 4. specijalne autobuse. Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena.3. karavan. kao posebna podgrupa. meĊugradske. automobil radionica i sliĉno).1. furgon. zglobne autobuse i trolejbuse. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa. damperi i sliĉno). Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 . Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. koji se pak dalje razvrstavaju u male. specijalni putniĉki automobil i sliĉno. odvoz smeća. turistiĉke. platforma za kontejnere.2.

010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. Moderno koncipiran “tegljač“ 3. automobili cisterne za pranje ulica. Shodno standardu SRPS M.3. kompresorski ili elektro agregati i sliĉna). Slika 5.NO. Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile.4. automobil ĉistaĉ snega. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 . Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni. vatrogasna vozila. namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta.3. Slika 6.

dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom.5. Slika 7. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla. na primer:  prikolice. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno. autobusa. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih.3. spratne platforme. autobusa. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo. namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. dvije ili više osovina. sa jednom. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. 13 . Slika 8.

za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. 14 . Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju. kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene.6. Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe. da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta. moraju biti proizvedena po standardima. Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2.Slika 9. za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta. dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3.). Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode). Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. masama.

3. Tegljač i poluprikolica 15 . Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2]. Slika 11. Vučni voz . Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila. Slika 10.6. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo. koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor. je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice.tovarnim prostorom Slika 12.teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica .1.

5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m.5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu). male nosivosti od 0. i to na vozila:      male nosivosti do 0. Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2. velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3. 16 .2. male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3.6. dimenziji i radnoj zapre mini 3.2. Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3.6.3.5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu). sednje dužine od 7. Podjela teretnih vozila po masi. Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze.2.6.Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno. Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo. 3. srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu.5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu).1. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu). velike radne zapremine preko 2500 cm3.5 m do 9. male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu). prigradu i meĊugradu). prigradu i meĊugradu). U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta.6. 3. velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu.2. velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3.2. srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3. i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila).

7.3. koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla.2. 3. Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija. pod pratnjom vozila. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete. djelova konstrukcije ili sliĉno. obeležavanjem transporta. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju. ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. spreg putniĉkog automobila i lake prikolice. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete. skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret). teretna vozila hladnjaĉe.4. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta. skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd. teretna vozila furgone. Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar. teretna vozila cisterne. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice). Slika 13.6.

8x2. te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. troosovinska. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena. namjenjeno prevozu lica ili tereta. koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova. bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila.3.upravljuća osovina i dve zadnje osovine). uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine. 6x6. Standard SRPS N0.9. Slika 14. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja . Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1. 8x4. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti.). kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. 8x8.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove. 6x4.8. teretnih automobila i automobila specijalne namjene. MeĊutim kod putniĉkih automobil. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. 6x2. 18 .

koji je kasnije promenjen u 98/91 EG. prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2. 19 .Tabela 1. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1.

75 t. konstrukcione brzine veće od 45 km/h. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0. koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila. a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t. konstrukcione L2 brzine do 50 km/h. ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. konstrukcione brzine do 45 L6 km/h. Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila.5 t.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0.Tabela 2. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka. Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2. koja ne odgovaraju uslovima iz L6. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 . L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. konstrukcione brzine do 50 km/h. ali nije veća od 3. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon. ĉija neto masa ne prelazi 350 kg.

Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Odmah po tom 1901. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona. a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. tereta ili putnika.godine na relaciji Pariz. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. potreba. želja.4. Razvojem šinskog. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza. starosti. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. 21 . Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika. to su troškovi po jedinici manji. kanalskog i . Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja.godine organizovane su trke na relaciji Pariz. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina. a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka.4 puta.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. a ne poĉetno-završni troškovi. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. hrapavim toĉkovima. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja. otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja.

Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. neka nezgoda. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. saobraćaj je. saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. organizovan. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. kao stoje životinja koja se naĊe na putu. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika. ili prepreka. Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. Imaju dve ili više saobraćajnih traka. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. U mnogim dijelovima svijeta. uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. Ne postoje pješaĉki prelazi. ušteda u vremenu je velika. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. stavljaju 22 . 4. bilo da su u pitanju radovi na putu. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. ruševine i si. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. To podrazumeva petlje. Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. uopšte uzevši. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". ostale puteve i zemljane puteve. poljoprivrede.1.

Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. zabrana i obaveza. postoje "brže" i "sporije" trake. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. dok su sporije desno.2. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. Postojanje jednosmjernih ulica. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. Oni se grade sa širim kolovozima. zaprege i druga sliĉna vozila. trake levo su brže trake. Na primjer. Vozaĉ. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. radne mašine. Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. 4. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore. kakvi postoje u svim velikim gradovima.3. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru.se zaštitne ograde. a ponekad sa desne strane. dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. Vozaĉima koji ne 23 . Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. ali to nije obavezno. 4. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. bicikle. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja.

koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. što se kasnije koristi za slanje kazne. Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. pak. U nekim zemljama. Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. Na putevima sa više saobraćajnih traka. sredstvo usporavanja saobraćaja. 4.6. Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. uvedena su dva naĉina kontrole. koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice. Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. 4. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji. tj. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas. tj. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. Naime. kada im se namjeravani pravci ukrste. paralelnih saobraćajnih koridora. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Kružni tok je tip raskrsnice. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake.4. vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 . U drugim zemljama. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. jednog pored drugog.5. 4. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. trake uopšte nisu obilježene.

prolaza. Ovo pravilo je dvosmisleno. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. gdje. zaĉudo. mjesto i obaveze vozaca. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu. U tabeli 3. a koji je dužan da saĉeka. zapravo. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. U pojedinim sluĉajevima. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. Ovo pravilo. Tabela 3. U savremenim gradovima. na samom ulasku u raskrsnicu. Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. 25 . a li ima primenu kod tzv. isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. vozila koja se kreću pravo. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T. na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. T raskrsnica. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. iscrtan je pješaĉki prelaz. pravila desne strane (fr. Znakovi. kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. dati su samo neki znakovi. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. priorite-a-droite).

26 . U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. a vozila moraju da se zaustave. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti.4. Slika 15. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta. Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori. ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi.7. signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. U nekim drugim zemljama. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. U većini zemalja. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. ĉak i ako nisu obojene. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze. U nekim državama postoje inteligentni semafori. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu.

pouzdanost. niska produktivnost rada. fleksibilnost i frekventnost. elastiĉne transportne jedinice. visoka ukupna elastiĉnost. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. 27 . Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe). ali isto tako ima i svoje mane. komercijlna brzina prevoza. Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže. male. itd. prevoz od „vrata do vrata“. za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz.8. dobra brzina. male štete. ekonomiĉnost. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima.). niski terminalni troškovi. u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. poledica. itd.4. dobra pouzdanost i urednost.

prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici. pograniĉna. i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba. rok važenja i naĉin njihovog korišćenja. visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva. a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. veterinarska i druga pravila. vrste vanlinijskog prevoza putnika. bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva. Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. 1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. 28 . na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija.5. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne). REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 . obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. sanitarna. Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. carinska.

može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi. koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja. fiskalnih rešenja. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja. taksi za izdavanje dozvola. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. naknada za korišćenje puteva. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 . tj. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni. Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju. Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima. pa ĉak i identiĉni. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. UporeĊenjem bilateralnih ugovora.01.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. Zakon o javnim putevima. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. tranzitni. a neka se uopšte ne razmatraju. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola.

a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika.6. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika.000 putnika.987. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu.000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju.000 kilometra. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje.687. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.644. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2.000 kilometara. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. 30 . prevoz robe u drumskom saobraćaju. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena. meĊunarodnom saobraćaju18. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas. prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna.966. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti. meĊugradskom saobraćaju13.657. Ukupno prevezeno putnika 2005.045. integrišu se svi sektori proizvodnje.000 putnika što ukupno iznosi 21.000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18.105. godine 23. U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika. Dobar.689. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika. U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16.000 kilometra. Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada.174. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika.

Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa.479 tona prevoz u inostranstvu 51. Slika 17. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184. OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575.420 tona uvoz 175.578.Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba.000 kilometara.562 tona tranzit 4.000 tona robe i prešli 6.004 tona pri ĉemu su prešli 34.110.000 km. U 2002. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242. U 2005.510 tona izvoz 160. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 .

Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva.7. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. poljoprivrede. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. 32 . On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima.

wikipedia. Saobraćajni Fakultet.LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”. Beograd 2005. [4] http://www.php/pg/1994. Beograd 2004.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www.ba/a2/index.html [5] http://sr.Google. Univerzitet u Beogradu.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta. Univerzitet u Beogradu.scribd.ba – pretraživanja 33 . [3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer.komorars. Saobraćajni Fakultet. Saobraćajni Fakultet. Univerzitet u Beogradu. Beograd 2004.