UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET
DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta

Tema: Drumski transport

Autor:
Dalibor Spasić

Doboj, 2010 god.

 SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4
1.2. Drumski transport.................................................................................................... 5
2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6
3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11
3.2. Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11
3.3. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12
3.4. Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12
3.5. Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13
3.6. Drumska transportna vozila ................................................................................... 14
3.6.1. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15
3.6.2. Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16
3.6.2.1. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16
3.6.2.2. Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16
3.6.2.3. Podjela po zapremini motora ............................................................. 16
3.6.2.4. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17
3.7. Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17
3.8. Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18
3.9. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18
4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. Vrste puteva .......................................................................................................... 22
4.2. Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23
4.3. Preticanje .............................................................................................................. 23
4.4. Trake .................................................................................................................... 24
4.5. Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24
4.6. Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24
4.7. Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26
4.8. Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27
5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28
6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30
7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32
8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2
 1. UVOD

Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv
život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici
uslovljavaju kvalitet usluge.
Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport
robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše
bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni
transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra.
U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila
prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi
saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i
ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne
materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih
razmera.
Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom
smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i
elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija
klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i
zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i
ekonomican.
Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika,
pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju
samog transoprta.
U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:
 Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući
ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,
 Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na
prevoz,
 Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz
vozilima,
 Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje
osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin
obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,
 Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu
primi teret koji je predan na prevoz.

3
 1.1. Pojam i znaĉaj transporta

Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih

dobara, ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto, imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba
kako u sferi proizvodnje, tako i u svakodnevnom životu.
U komercijalnom poslu, transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i
kupaca.
Vrste transporta:
 drumski,
 vodeni,
 železniĉki,
 vazdušni,
 cevovodni.
Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste
individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom
proizvodnog procesa; troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene
koštanja).
Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama
korisnika usluga.
Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim
uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava, što se direktno
odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća.
Transportni sistem obuhvata transportna sredstva, postrojenja i transportne relacije na
odrenenom prostoru.
Kao specifiĉna delatnost, transport povezuje ljude, preduzeća, grane, teritorije,
gradove, države i tržišta.
Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta, on neposredno utiĉe na
stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca
ili kupca). Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge.
Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije, transport utiĉe i na
njenu konkurentsku poziciju na tržištu.
Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od
prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca).

4
 1.2. Drumski transport

Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Može prihvatiti

svaku koliĉinu robe. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza, tereta ili
putnika. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo.
Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa
prikolicom i bez prikolice, tegljaĉi, šleperi, specijalni automobili i prikljuĉna vozila).
Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza.
Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Bez obzira na
jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa.
Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod
bilo koje vrste saobraćaja. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti, starosti, želja,
potreba, kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog
nesporazuma i saobraćajnih nesreća.
Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe
automobilima, autobusima, kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi,
kamioni hladnjaĉe, vuĉni vozovi, autocisterne itd
Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski
transport. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta, naroĉito kod nekih vrsta roba.
Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do
vrata”. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar, prepakivanje. Naroĉito je pogodan za
skupocene terete na kraćim relacijama (novac, zlato, dragocenosti, umetniĉka dela itd.).
Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun.
U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je
teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno
pregledati kroz tranzitne zemlje. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Vozaĉ
mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora).
Bitni elementi tovarnog lista:
 mesto izdavanja,
 datum,
 adresa pošiljaoca,
 adresa primaoca,
 mesto utovara i mesto istovara robe,
 podaci o prevozniku,
 opis i količina robe,
 bruto težina,
 dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije.

5
 2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA

Podela drumskog transporta je izvršena:

 prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta
 prema teritorijalnom obeležju
 prema specijalizaciji, odnosno nameni kapaciteta voznog parka
 prema naĉinu organizacije

Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta, i
to na:
 javni prevoz (za opšte potrebe) - prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim
korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu,
 prevoz za sopstvene potrebe - prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba
vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje, trgovine,
usluga i sl. pri ĉemu:
 roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata,
kupljena, iznajmljena, proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca,
 svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza, ili prevoz u
okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba,
 vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza,
 vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje,
 prevoz mora biti samo prateća, pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca
prevoza.

Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:

 unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna
granica, tj. prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:
 lokalni prevoz - prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine, odnosno grada, osim
gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika,
 gradski prevoz - na teritoriji grada, odnosno naseljenog mesta (odnosi se na
linijski prevoz putnika),
 prigradski prevoz - izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine,
odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika),
 međumesni prevoz - izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na
linijski prevoz putnika),
 međurepublički prevoz - prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna
granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore,
 kabotaža - prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji
obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore.

 međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna
granica, a moze biti:
 bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju, odnosno u odvozu iz
Srbije u drugu državu;
 pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija
susednih država
6
  tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije;
 multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država, pri ĉemu je dozvoljeno
ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država;
 prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije
sedište nije na teritoriji te države;
 kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja
prevoznik ĉije sedište nije u toj državi;

Slika 1. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija)

Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji, odnosno nameni kapaciteta voznog
parka:
 Prevoz putnika, koji moze biti:
 gradski,
 prigradski,
 meĊugradski,
 turistiĉki,
 auto-taksi.
 Prevoz robe, koji moze biti:
 prevoz hemikalija,
 lakokvarljive robe,
 kontenera,
 vangabaritnih tereta itd.

7
Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:
 linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje,
sa jednim ili više polazaka, odnosno povrataka.
Linijski prevoz putnika - prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne
do krajnje stanice, odnosno stajališta, po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku.
Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice, vreme
polaska i dolaska za svaku stanicu, vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok
važenja reda vožnje. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge
prevoznika.
BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na
celoj liniji.
 vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza
utvrĊuju posebno za svaki prevoz.
Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:
 povremeni prevoz putnika:
 kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu, pri
ĉemu se jedna, odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim
autobusom tokom celog putovanja;
 prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i
povratak praznog autobusa;
 vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u
povratku;
 ostali povremeni prevozi
 naizmenični prevoz putnika:
 prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta
polaska do istog mesta odredišta;
 svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto
polazišta, prilikom jednog od narednih putovanja;
 mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo
i mesto gde se putovanje završava, kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od
50 km
 prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku, u nizu naizmeniĉnih vožnji, se
obavlja praznim vozilom

8
 3. DRUMSKA VOZILA

Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima. Mogu biti sa i bez

sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom - snagom vozaĉa,
vetra, itd.). Po pravilu imaju toĉkove. Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju,
u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak
automobili.
Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor, razlika je i u tome što ona
mogu biti projektovana za kretanje po bespuću, tj. u terenu i mogu umesto toĉkova imati i
gusenice. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori, buldožeri i sl. samohodne
mašine) i dr. vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. u zatvorenom prostoru).

U grupu drumskih vozila spadaju:

 Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli), pod kojima se podrazumevaju
vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon, koja se voze u jahaćem
položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari.
 Drumska vozila na motorni pogon, vozila koja se pokreću snagom sopstvenog
motora.
 Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli).
 Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i
opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada
 Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi, skuteri i motocikli).
 Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. Ova podgrupa ima dalje podjele
prema obliku i namjeni.
 Automobili, pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri
toĉka. Prema konstrukciji i namjeni, a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:
 tereta i putnika (teretna, putniĉka ili kombinovana - kombi vozila),
 samo odreĊenih tereta (specijalni automobili),
 za vršenje odreĊenih radova (radni automobili),
 za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili).

Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove, dalje se ova podgrupa razvrstava u

podvrste:
 automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2; 6x4; 8x2; 8x4,
 automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6; 8x8, uobiĉajeno nazvani
terenski automobili.
Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. Na
slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila.

9
Slika 2. Osnovna podjela drumskih vozila

10
 3.1. Automobili za prevoz putnika

Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u
limuzine, kupe, karavan, specijalni putniĉki automobil i sliĉno. U ovu grupu vozila za prevoz
putnika svrstavaju se i autobusi, kao posebna podgrupa, koji se pak dalje razvrstavaju u male,
meĊugradske, turistiĉke, specijalne autobuse, zglobne autobuse i trolejbuse.

Slika 3. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“

3.2. Automobili za prevoz tereta

I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i
vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk, furgon, platforma za kontejnere, damperi i
sliĉno). Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni
automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa, cisterna, miješalica za beton,
odvoz smeća, automobil radionica i sliĉno). Ova podgrupa vozila nije ograniĉena, s obzirom
da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni.

Slika 4. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“

11
 3.3. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi)

I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za

vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi
povećanja athezione sile, namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta.

Slika 5. Moderno koncipiran “tegljač“

3.4. Automobili za vršenje rada

Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu
opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica, vatrogasna vozila,
automobili cisterne za pranje ulica, automobil ĉistaĉ snega, kompresorski ili elektro agregati i
sliĉna). Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na
vozilima ne ograniĉeni po namjeni. Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa i
podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj.

Slika 6. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno)

12
 3.5. Drumska prikljuĉna vozila

Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su
po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena
prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s
obzirom da je konstrukcija istih, ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne
ograniĉena, na primer:
 prikolice, sa jednom, dvije ili više osovina, konstruisana tako da samo dijelom svoje
mase opterećuju vuĉno vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste
prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne prikolice za
prevoz tereta i prikolice za vršenje rada.

Slika 7. Moderna koncipirana prikolica

 poluprikolice, kojima se podrazumevaju vozila sa jednom, dve ili više

zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova,
konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo
posredstvom specijalnog vuĉnog sedla, preko koda se znatan dio mase poluprikolice
prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica
putniĉkih i prikolice teretnih automobila, autobusa, specijalne poluprikolice za prevoz
tereta i poluprikolice za vršenje rada.

Slika 8. Moderna koncipirana poluprikolica

 specijalna priključna vozila, koja obuhvataju prikolice i poluprikolice

specijalne konstrukcije, namjenjena specijalnim transportnim namjenama
(niskonoseće platforme, spratne platforme. Ovom podvrstom nije decidirano
navedeno, ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice.

13
 Slika 9. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma

3.6. Drumska trans portna vozila

Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve

većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe, pa do specijalizovanih vozila
za odreĊene vrste tereta. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila
koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom.
Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju, moraju biti
proizvedena po standardima, koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti
bezbjednosti saobraćaja.
Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje
eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. Jer u suprotnom
bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. Tako proizvedena vozila su
standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu
da se proizvode), da bi mogla da se kreću saobraćajnicama, kao i minimalne snage za
odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene.
Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa
minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima
se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i
uĉestvuju u javnom saobraćaju.
Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi, za tu
državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. Analizirajući šemu klasifikacije
vozila koja je prikazana na (slici 2.), za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi
na vozila za prevoz tereta.
Osnovna podjela teretnih vozila je prema:
 konstrukciji,
 masama, dimenzijama i radnoj zapremini i
 vrsti prevoza tereta – namjeni.

14
 3.6.1. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji

Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije

vozila i imamo:
 tertni automobili – vozilo, koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i
tovarni prostor.

Slika 10. Tertni automobili – vozilo

 vuĉni voz – skup teretnog vozila, je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i
drugog dijela – prikolice. Skup teretnog vozila se dijeli na:
 teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2].

Slika 11. Vučni voz - teretno vozilo sa prikolicom

 tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica - tovarnim prostorom

Slika 12. Tegljač i poluprikolica

15
 Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom
sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za
transport tereta za koji je namijenjeno.
U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora
i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od
potrebe transporta.

3.6.2. Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapre mini

3.6.2.1. Podjela tertnih vozila po masi

Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze, i to
na vozila:
 male nosivosti do 0,5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu),
 male nosivosti od 0,5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu),
 srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu, prigradu i
meĊugradu),
 velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu, prigradu i
meĊugradu),
 veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu).

3.6.2.2. Podjela teretnih vozila po dimenzijama

Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu
vozila do 2,5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m, i prema dužini djele se na:
 veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila),
 male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu),
 sednje dužine od 7,5 m do 9,5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu),
 velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu)

3.6.2.3. Podjela po zapre mini motora

Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:

 male radne zapremine do 900 cm3,
 male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3,
 srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3,
 velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3,
 velike radne zapremine preko 2500 cm3.

Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema

potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo.

16
 3.6.2.4. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni

Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja
treba da bude transportovana i to na:
 standardna teretna vozila i
 specijalna teretna vozila koja se dijele na:
 teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar,
 teretna vozila furgone,
 teretna vozila cisterne,
 teretna vozila hladnjaĉe,
 tertna plato vozila i
 teretna vozila za vangabaritne terete.
Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija, koja spadaju u grupu specijalnih
transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća
takvih vozila u saobraćaju. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i
posebnim obezbeĊenjem takvog transporta.
Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta, djelova
konstrukcije ili sliĉno, koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila, ali takav transport
može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima, pod pratnjom vozila, obeležavanjem
transporta, zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd.
Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da
prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za
razliĉite terete.

3.7. Drumski skupovi (spregovi) vozila

Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog

vozila, koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla, spreg
putniĉkog automobila i lake prikolice, skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice
koja prevozi putnike ili teret), skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice),
skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene).

Slika 13. Spreg teretnog autobila i prikolice

17
 3.8. Drumska zaprežna vozila

Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom
ili dve osovine, namjenjeno prevozu lica ili tereta.

Slika 14. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine

3.9. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova

Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih, teretnih
automobila i automobila specijalne namjene. MeĊutim kod putniĉkih automobil, uobiĉajena
konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom, bez obzira
da li je prednja ili zadnja osovina pogonska.
Standard SRPS N0.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove, te
se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa
aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska, troosovinska,
ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila.
TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena,
automobili se dijele u:
 automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2; 6x2; 6x4; 8x2; 8x4,
 automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6; 8x8, koji se uobiĉajeno
nazivaju terenski automobili.
U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja
broj pogonskih toĉkova, pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao
toĉak povećane nosivosti. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6
toĉkova (najĉešće jedna prednja - upravljuća osovina i dve zadnje osovine), kod koga su svi
zadnji toĉkovi pogonski. Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je
u tabeli ispod (tabela1.).

18
 Tabela 1.

Pogonski Formula Formula

Namena i
Šema rasporeda osovina tip upravljajućih rasporeda
prohodnost
toĉkova osovina pogona

vozila normalne
I 4 x2 1-0 02
prohodnosti

vozila normalne
II 4 x2 1-0 10
prohodnosti

vozila povišene
III 4 x4 1-0 12 i visoke
prohodnosti

sporohoda
vozila i vozila
IV 4 x2 0-1 10
unutrašnjeg
transporta

Tabela 1. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila

Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije

Kako bi se lakše vozila klasifikovala, zemlje Evropske Unije usvojile su standard
70/156 EWG, koji je kasnije promenjen u 98/91 EG, prema kome su sva vozila kasifikovana
kao sto je prikazano u tabeli 2. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu
Evropske Unije.

19
 Tabela 2.

Klasa Pod Vrsta vozila

vozila klasa
Klasa M Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka
Ml Putniĉka vozila, koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta
M2 Putniĉka vozila, koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta, ĉija ukupna masa
nije veća od 5 t
M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta, ĉija ukupne masa
prelazi 5 t
Klasa N Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka
NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t
N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t, ali nije veća od 12 t
N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121
Klasa O Prikolice i poluprikolice
Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0,75 t
02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0,75 t, ali nije veća od 3,5 t
03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3,5 t, ali nije veća od 101
04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101
Klasa L Drumska vozila sa manje od 4 toĉka
LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka, konstrukcione brzine do 50 km/h,
bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3
Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih, konstrukcione
L2 brzine do 50 km/h, bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do
50 cm3
L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka, konstrukcione brzine veće od 45 km/h, bez
obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3
Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na
L4
uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom), konstrukcione brzine veće od
50 km/h, bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50
Teški
cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na
L5
uzdužnu osu vozila, konstrukcione brzine veće od 50 km/h, bez obzira na naĉin
pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3
Kvadricikli (Quadricikl)
Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka, ĉija neto masa ne prelazi 350 kg, što
ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon, konstrukcione brzine do 45
L6
km/h, a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na
benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na
druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom
Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka, koja ne odgovaraju uslovima iz L6,
L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretni kvadricikl, što ne
ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi
15 kW.
Klasa G Terenska vozila
G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima
Klasa T Traktori
T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari)
Tabela 2. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije

20
 4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA

Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama

kolovoza, hrapavim toĉkovima. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. Za razliku od
šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine, otpor trenja je kod drumskog
saobraćaja znatno veći. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći
od odpora na šinama 3,4 puta, a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta.
Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Svako vozilo
nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se
formiraju kompozicije.
Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Može prihvatiti
svaku koliĉinu robe. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza, tereta ili
putnika. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo.
Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak
energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja, bez obzira što su poĉetno-završni
troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći,
to su troškovi po jedinici manji. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj
putnika, a ne poĉetno-završni troškovi. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su
gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza.
Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza.
Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Bez obzira na
jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa.
Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod
bilo koje vrste saobraćaja. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti, starosti, želja,
potreba, kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog
nesporazuma i saobraćajnih nesreća.
Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin
za savlaĊivanje velikih razdaljina, tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid
suvozemnog saobraćaja. Razvojem šinskog, kanalskog i ,u novije vrijeme vazdušnog
saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim
tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. Motorni drumski
saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona. Nova
konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. Tako su tokom
20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su
potrebe prevoza. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili.
Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila. Postižu se veće
brzine i uvode novi materijali.
Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895.godine na relaciji Pariz- Bordo
na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. Odmah po tom 1901.godine organizovane su
trke na relaciji Pariz- Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h, a poslije dvije godine trka
Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h.
Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa, jednog od
pokretaĉa ideje sportsih trka. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala
sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. Usavršavanje automobila
najprije je motivisano sportskim, a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto
drumskog motornog saobraćaja u sistemu.

21
 Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. On se sastoji
od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim
relacijama i u razliĉitim vremenima. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i
prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. Zbog pojedinaĉnih
voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji
upravljaju vozilima, drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju.
Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem
preraĊivaĉke industrije, poljoprivrede, potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem
putnika. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja.
Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je
do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. Drumski motorni saobraćaj je
predodreĊen za disperzivne prevoze, a željezniĉki za koncentrovane prevoze, s tim što jedan i
drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan
i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. Cesto je faktor vremena
razlog za tako nešto. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika, uzeo primat
iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet
masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika.
Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice, jašući životinje i uz pomoć
raznih vozila. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati
svi uĉesnici u saobraćaju. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. godine na
Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju, a i
meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja.
U mnogim dijelovima svijeta, saobraćaj je, uopšte uzevši, organizovan. To
podrazumeva petlje, saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok
vozila. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon, vozila bez sopstvenog pogona
(bicikli) i pješaci. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima
saobraćaja.
Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. Iako vozila ĉekaju na
raskrsnicama, ušteda u vremenu je velika. Organizovan saobraćaj može preći u
dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja, bilo da su u pitanju radovi na putu, neka
nezgoda, ili prepreka, kao stoje životinja koja se naĊe na putu, ruševine i si. Na izuzetno
prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Viljem
Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi".

4.1. Vrste puteva

Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve,
puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila, ostale puteve i zemljane puteve.
Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji
saobraćaj. Imaju dve ili više saobraćajnih traka, a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne
od druge, tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. Pored toga sa obe strane
puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. Ukrštanja sa drugim putevima
i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. Ne postoje pješaĉki
prelazi, već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. Na
dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja, stavljaju

22
se zaštitne ograde. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. Najĉešće je ta
brzina ograniĉena na 120 km/h.
Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i auto-
put, ali to nije obavezno. Oni se grade sa širim kolovozima. Na autoputevima i putevima
rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore, radne mašine, bicikle, zaprege i
druga sliĉna vozila.
Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. Pod ovim putevima se ubrajaju i
putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu.

4.2. Saobraćajni znaci

Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja

opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu, kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i
urednijeg odvijanja saobraćaja. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju
ograniĉenja, zabrana i obaveza.
Saobraćajni znaci se dijele na:
 znakove opasnosti
 znakove izriĉitih naredbi
 znakove obavještenja
 svjetlosne saobraćajne znake
 oznake na kolovozu
 svjetlosne i druge oznake na putu.

4.3. Preticanje

Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u
istom smeru, dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila
ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće.
Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka, postoje "brže" i "sporije" trake. U
većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu
brža traka spolja. Na primjer, u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom, trake levo su brže
trake, dok su sporije desno. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane, a ponekad sa desne
strane, u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne
strane ima namjeru da skrene lijevo. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom
trakom osim ako ne pretiĉu, ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust.
Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne
ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja
će se strana puta koristiti za kretanje. U nešto komlikovanijim sluĉajevima, kakvi postoje u
svim velikim gradovima, ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao
jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru. Vozaĉ, koji želi
da se vrati na mjesto sa koga je pošao, mora se u povratku koristiti drugim ulicama.
Postojanje jednosmjernih ulica, uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa
individualnih putniĉkih automobila, može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da
omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. Vozaĉima koji ne

23
poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. U poslednje vrijeme situaciju
znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju
umemorisane i jednosmjerne ulice.

4.4. Trake

Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila, jednog pored
drugog, normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka, tj. paralelnih saobraćajnih koridora.
Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. Naime, dvosmjerna ulica ima dve
kolovozne trake, a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Neke države
na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. U
drugim zemljama, pak, trake uopšte nisu obilježene, pa ih se vozaĉi pridržavaju prema
steĉenom iskustvu u vožnji.
Na putevima sa više saobraćajnih traka, vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj
slobodnoj volji, ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. Naĉin
vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. U nekim zemljama, vozaĉ će istrajavati u svojoj
namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom, dok će u drugim oĉekivati od ostalih
uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega.

4.5. Ograniĉenje brzine

Stoje veća brzina vozila, teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. Zato
mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. Vozila
ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene.
Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine, uvedena su dva naĉina
kontrole. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da
izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Drugi
naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada, koji
automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice, što se kasnije koristi za
slanje kazne.
Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas, koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se
uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu. Veća ili manja brzina od te
dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu.

4.6. Pravo prvenstva

Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom
puta. Kružni tok je tip raskrsnice, sredstvo usporavanja saobraćaja, u kojoj se saobraćajni
tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem
saobraćaju. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se
ukljuĉuju, parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu.
Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu, tj. kada im
se namjeravani pravci ukrste. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo

24
prolaza. Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta, a koji je dužan da
saĉeka.
Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza, ali uobiĉajena
praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba
ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao,
isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. Vozaĉ koji se kreće putem sa
znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici, na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio
da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. U pojedinim sluĉajevima, na samom
ulasku u raskrsnicu, iscrtan je pješaĉki prelaz, što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti
pešake pre nego što nastavi dalje.
Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. pravila desne strane (fr.
priorite-a-droite). Ovo pravilo, zapravo, govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje
nam dolazi s desne strane. Ovo pravilo je dvosmisleno, a li ima primenu kod tzv. T
raskrsnica, gdje, zaĉudo, vozila koja se kreću pravo, segmentom slova T koji se nalazi na
vrhu, moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T.
U savremenim gradovima, saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se
svjetlosnim signalima. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom
putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice.
Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu, zavisi iskljuĉivo od obima i
intenziteta saobraćaja. U tabeli 3. dati su samo neki znakovi, mjesto i obaveze vozaca.
Tabela 3.

Znak Mjesto Obave ze vozaĉa

ukrštanje puteva ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa

podjednake važnosti desne strane

propustiti vozilo koje se kreće po putu sa

raskrsnica prvenstvom prolaza; kod znaka STOP obavezno
je zaustavljanje

Put sa prvenstvom prolaza, imate pravo prvenstva

raskrsnica
prolaza

ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz

suženi deo puta
suprotnog smera

ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na

pješaĉki prelaz
pešaĉkom prelazu

ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na

biciklistiĉki prelaz
prelazu

prelaz preko pruge ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama

Tabela 3. Znakovi, mjesto i obaveze vozača

Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite, tako da
propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe.
25
 4.7. Pješaĉki prelaz

Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti
vozilima na drumu. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema
saobraćaja koji ih može ugroziti. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi,
koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti.
Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta, ali dva
najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. Prvi
naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen, postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi.
Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori, koji zaustavljaju vozila u regularnim
intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. U nekim državama postoje inteligentni semafori,
kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu.
Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja, a ako nema pješaka
koji žele da preĊu ulicu, signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla.

Slika 15. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak

Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi
dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu, a vozila moraju da se zaustave.
Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. U nekim drugim
zemljama, pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila
dok prelaze.
U većini zemalja, smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze, ĉak i ako nisu
obojene, sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. Primjer jedne od država u kom
ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo.

26
 4.8. Prednosti i mane drumskog saobraćaja

Drumski saobraćaj ima niz prednosti, u odnosu na druge vidove unutrašnjeg

transporta jedne zemlje ili regiona, ali isto tako ima i svoje mane.
Prednosti drumskog saobraćaja su:
 velika gustina drumske mreže,
 prevoz od „vrata do vrata“,
 male, elastiĉne transportne jedinice,
 niski terminalni troškovi,
 visoka ukupna elastiĉnost,
 konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima,
 dobra pouzdanost i urednost,
 komercijlna brzina prevoza,
 fleksibilnost i frekventnost,
 ekonomiĉnost, pouzdanost,
 male štete, dobra brzina,
 bolje obezbeĊenje robe pri prevozu,
 rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe), itd.

Mane drumskog saobraćaja su:

 velika potrošnja goriva,
 niska produktivnost rada,
 niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage,
 osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg, poledica, itd.),
 koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima,
 za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski
prevoz.

27
 5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i

sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 , bilateralnim
sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva.

Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:

 Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske
prevoze – AETR
 Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR
 Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima
za njihov prevoz – ATP
 Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR
 Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR

Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa

svojim potrebama i interesima, a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne
razmene. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe
koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su
registrovana na tim teritorijama, na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i
tranzit preko tih teritorija.
Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:
 uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa
potrebnim dokumentima;
 vrste vanlinijskog prevoza putnika, prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i
drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici;
 uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola;
 utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe,
rok
 važenja i naĉin njihovog korišćenja;
 naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i
tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba;
 visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva,
druge takse i dažbine (carinske i sliĉne);
 carinska, pograniĉna, sanitarna, veterinarska i druga pravila;
 obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima
koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom; i
 druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma.

1
Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske
ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission
for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne
des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport).

28
 Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima, a neka se uopšte ne
razmatraju. UporeĊenjem bilateralnih ugovora, koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i
drugih zemalja, može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi, pa ĉak i identiĉni.
Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja, fiskalnih
rešenja, naknada za korišćenje puteva, taksi za izdavanje dozvola, utvrĊivanja stepena
primene režima dozvola i kontigenata dozvola. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na
reciprocitetu, tj. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe
ugovorne strane.
Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po
sledećim karakteristikama:
 Država koja dozvolu izdaje
 Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31.01. naredne godine)
 Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog
vremensko perioda
 Ograniĉenja:
 vrsta prevoza – bilateralni, tranzitni, za i iz trećih zemalja
 podruĉje – npr. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano
 vrstu robe
 kategorija ili vrsta vozila

Osnovni nacionalni propisi su:

 Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju,
 Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju,
 Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju,
 Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima,
 Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima,
 Zakon o javnim putevima.

Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz

Slika 16. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz

29
 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ

Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja

zemlje. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje, integrišu se svi sektori proizvodnje. Bez
saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta. Dobar, efikasan i
jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na
svjetskom tržištu. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika.
Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena, a postoji izražen veliki interes
susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom. Ulaganjem u saobraćaj
pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.
Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:
 prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju,
 prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju,
 prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju,
 prevoz robe u drumskom saobraćaju.
Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486
za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. U gradsko
prigradskom saobraćaju prevezeno je 16.657.000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju
4.987.000 putnika što ukupno iznosi 21.644.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju. U
meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2.045.000 putnika. Ukupno prevezeno putnika 2005.
godine 23.689.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49.966.000 kilometara od ĉega u:
 gradsko prigradskom saobraćaju 18.687.000 kilometra,
 meĊugradskom saobraćaju13.174.000 kilometra,
 meĊunarodnom saobraćaju18.105.000 kilometara.
U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika. Većina preduzeća koja se
bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja
se bave prevozom putnika. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom
strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas.
U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su
kao takva neudobna i nebezbjedna. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba
za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja
bezbjednosti.
U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne
strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika. Na taj naĉin
bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za
prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika. Imajući u vidu da je
ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada, opštine odnosno društva kao
cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do
sada.

30
 Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih
koliĉina roba. U 2002. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242.000 tona robe i
prešli 6.110.000 km. U 2005. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica
prevezli su 575.975 tona robe od ĉega:
 unutrašnji prevoz 184.510 tona
 izvoz 160.420 tona
 uvoz 175.562 tona
 tranzit 4.479 tona
 prevoz u inostranstvu 51.004 tona
pri ĉemu su prešli 34.578.000 kilometara.
Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa.
OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice. Zbog nedostatka
transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u
meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. Naprijed navedenim podacima nisu
obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe.

Slika 17. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica

31
 7. ZAKLJUĈAK

Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. On se sastoji

od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim
relacijama i u razliĉitim vremenima.
Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od
veliĉine tereta do razdaljene. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno
jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima, drumski saobraćaj ne
može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. Zahtjevi za
disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke
industrije, poljoprivrede, potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. To je
bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja.
Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta
puteva. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet
saobraćaja i željene brzine. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini, prolazak
kroz naselja i neadekvatno održavanje.
Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema
prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.

32
 LITERATURA

[1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni

Fakultet, Beograd 2005.
[2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta, Univerzitet u Beogradu,
Saobraćajni Fakultet, Beograd 2004.
[3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer, Univerzitet u Beogradu,
Saobraćajni Fakultet, Beograd 2004.
[4] http://www.komorars.ba/a2/index.php/pg/1994.html

[5] http://sr.wikipedia.org/sr/Drumski_Saobracaj

[6] http://www.scribd.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj

[7] http://www.Google.ba – pretraživanja

33