P. 1
Drumski Transport

Drumski Transport

|Views: 7,500|Likes:
Published by daliborspasic

More info:

Published by: daliborspasic on Dec 15, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/07/2015

pdf

text

original

UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

grane.1. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. gradove. Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. U komercijalnom poslu. preduzeća. Vrste transporta:      drumski. države i tržišta. Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca). troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja). Kao specifiĉna delatnost. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara. teritorije. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. 4 . transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. železniĉki. vazdušni. cevovodni. Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. Transportni sistem obuhvata transportna sredstva. imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje. vodeni. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća. tako i u svakodnevnom životu. postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru. on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). transport povezuje ljude.1.

1. Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. umetniĉka dela itd. zlato. dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar. naroĉito kod nekih vrsta roba. podaci o prevozniku. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. potreba. 5 . autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport. vuĉni vozovi. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. dragocenosti. Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. šleperi. kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi.2. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). specijalni automobili i prikljuĉna vozila). tegljaĉi. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. želja. tereta ili putnika.). opis i količina robe. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima. adresa primaoca. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. mesto utovara i mesto istovara robe. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. datum. bruto težina. prepakivanje. kamioni hladnjaĉe. adresa pošiljaoca. starosti. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta. Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. autobusima. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice.

prevoz za sopstvene potrebe . Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica. usluga i sl.  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza.2.izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine. odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika). pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza.  međurepublički prevoz .prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore. iznajmljena. kupljena. međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica.  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza. odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta.  prigradski prevoz . trgovine. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji.prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore. i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) . tj. pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata.prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine.  međumesni prevoz . odnosno grada. osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika. odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu.prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu. a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju.  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  .  kabotaža .izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika). ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje.prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje. prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz .  prevoz mora biti samo prateća. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca.  gradski prevoz .na teritoriji grada. odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika).

Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji.  meĊugradski.  kontenera.  prigradski. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika.  auto-taksi.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi.  prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države. Slika 1.  vangabaritnih tereta itd. koji moze biti:  gradski.  lakokvarljive robe. Prevoz robe. pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država. koji moze biti:  prevoz hemikalija. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije.  7 .  turistiĉki.

Linijski prevoz putnika .prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz. prilikom jednog od narednih putovanja. vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 .  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa. odnosno povrataka. vreme polaska i dolaska za svaku stanicu. kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku. pri ĉemu se jedna. BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji. povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu. u nizu naizmeniĉnih vožnji.  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta. odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja.  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice. odnosno stajališta.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika. sa jednim ili više polazaka.

Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi.3. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom . 6x2. a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. 8x4. u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora. 8x2.kombi vozila). dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. samohodne mašine) i dr. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. putniĉka ili kombinovana . Automobili. vetra. buldožeri i sl. Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. Po pravilu imaju toĉkove. U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli). Drumska vozila na motorni pogon. vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. Prema konstrukciji i namjeni. Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. 6x6. 8x8. uobiĉajeno nazvani terenski automobili. razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću. u zatvorenom prostoru). Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove.  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili). 9 . Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju. pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima.). pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila.  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili). 6x4. tj. skuteri i motocikli).snagom vozaĉa. Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor.  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). itd. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli).

Slika 2. Osnovna podjela drumskih vozila 10 .

Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. Slika 4. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 . koji se pak dalje razvrstavaju u male.3. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi. odvoz smeća. kupe. furgon. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena. karavan. platforma za kontejnere. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa. turistiĉke. automobil radionica i sliĉno). damperi i sliĉno). miješalica za beton. specijalne autobuse. Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk.1. specijalni putniĉki automobil i sliĉno. kao posebna podgrupa. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni. meĊugradske. cisterna. zglobne autobuse i trolejbuse.2. Slika 3.

namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta. vatrogasna vozila. Moderno koncipiran “tegljač“ 3. Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica. Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 . Slika 6. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile.3. automobili cisterne za pranje ulica. kompresorski ili elektro agregati i sliĉna).4. Slika 5.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj.NO. automobil ĉistaĉ snega.3. Shodno standardu SRPS M.

spratne platforme. Slika 7. dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo. Slika 8. na primer:  prikolice. sa jednom. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla.5. autobusa. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. 13 . ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena. dvije ili više osovina. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih.3. namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. autobusa. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila.

Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju.Slika 9. Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe. Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. moraju biti proizvedena po standardima. pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta. koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja.6. 14 . za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta. masama. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga.). dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni. da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode). Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi. za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju.

tovarnim prostorom Slika 12. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo. koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor.6. Tegljač i poluprikolica 15 . je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice. Slika 10.1. Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila. Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2].teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica .3. Vučni voz . Slika 11.

Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno. velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3. Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3.6.5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu). male nosivosti od 0. male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu). velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu.5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m. dimenziji i radnoj zapre mini 3. Podjela teretnih vozila po masi.5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu). Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2.6. srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. velike radne zapremine preko 2500 cm3. srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3. Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze.5 m do 9.1. sednje dužine od 7. Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo. i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila).3. 16 .6.2.2. prigradu i meĊugradu). prigradu i meĊugradu). 3.2. U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta.6. velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3.5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu). male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu).2. i to na vozila:      male nosivosti do 0. 3.2.

Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija. Slika 13. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete. Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila.7. koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla. djelova konstrukcije ili sliĉno.6. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete. Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . pod pratnjom vozila. obeležavanjem transporta. teretna vozila cisterne. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta. 3. spreg putniĉkog automobila i lake prikolice. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju.2. teretna vozila furgone. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd.4. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar. skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret). ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice). teretna vozila hladnjaĉe.3.

). Slika 14. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja .8. 6x2. troosovinska. 8x4. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3.3. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila. uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. 6x6. 8x8. 8x2. kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. namjenjeno prevozu lica ili tereta. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena. teretnih automobila i automobila specijalne namjene.9. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti. 18 . Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove. MeĊutim kod putniĉkih automobil. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine.upravljuća osovina i dve zadnje osovine). bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Standard SRPS N0. te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska. 6x4.

Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. 19 .Tabela 1. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1. koji je kasnije promenjen u 98/91 EG. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije. prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2. zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG.

konstrukcione brzine do 50 km/h. bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila. Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila. a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. konstrukcione L2 brzine do 50 km/h. konstrukcione brzine do 45 L6 km/h. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). ĉija neto masa ne prelazi 350 kg. ali nije veća od 3. koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl.75 t. konstrukcione brzine veće od 45 km/h. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka. Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka.5 t. ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. koja ne odgovaraju uslovima iz L6. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 . konstrukcione brzine veće od 50 km/h.Tabela 2.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t. L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih.

otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka. Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895.godine organizovane su trke na relaciji Pariz. a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona. Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. a ne poĉetno-završni troškovi. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza.4 puta. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. starosti. 21 . tereta ili putnika. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. to su troškovi po jedinici manji. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije.godine na relaciji Pariz. hrapavim toĉkovima. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. Odmah po tom 1901. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. Razvojem šinskog. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja. želja. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. potreba.4. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3. a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. kanalskog i . bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim.

Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. ušteda u vremenu je velika.1. To podrazumeva petlje. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. neka nezgoda. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. ostale puteve i zemljane puteve. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. ili prepreka. U mnogim dijelovima svijeta. uopšte uzevši. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. ruševine i si. 4. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. poljoprivrede. Imaju dve ili više saobraćajnih traka. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. bilo da su u pitanju radovi na putu. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. stavljaju 22 . organizovan. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. saobraćaj je. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. Ne postoje pješaĉki prelazi. Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. kao stoje životinja koja se naĊe na putu.

koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. dok su sporije desno. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru.se zaštitne ograde. radne mašine. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. bicikle. dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. zaprege i druga sliĉna vozila. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput.2. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. trake levo su brže trake. 4. U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. 4. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. zabrana i obaveza. Oni se grade sa širim kolovozima. Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka.3. Vozaĉ. Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust. Na primjer. Vozaĉima koji ne 23 . postoje "brže" i "sporije" trake. kakvi postoje u svim velikim gradovima. a ponekad sa desne strane. Postojanje jednosmjernih ulica. ali to nije obavezno. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu.

koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice. 4. koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu. 4. Kružni tok je tip raskrsnice. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 . Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. sredstvo usporavanja saobraćaja. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. što se kasnije koristi za slanje kazne. jednog pored drugog. U drugim zemljama. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. trake uopšte nisu obilježene. pak. 4.6. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. tj. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila. paralelnih saobraćajnih koridora. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. uvedena su dva naĉina kontrole. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas.4. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem.5. Naime. Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine. Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. U nekim zemljama. kada im se namjeravani pravci ukrste. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju. tj. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. Na putevima sa više saobraćajnih traka.

T raskrsnica. pravila desne strane (fr. priorite-a-droite). Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. vozila koja se kreću pravo. Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. gdje.prolaza. Znakovi. U savremenim gradovima. U pojedinim sluĉajevima. U tabeli 3. Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. Tabela 3. zapravo. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. zaĉudo. a koji je dužan da saĉeka. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. na samom ulasku u raskrsnicu. isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. Ovo pravilo. iscrtan je pješaĉki prelaz. Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. 25 . na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. Ovo pravilo je dvosmisleno. a li ima primenu kod tzv. mjesto i obaveze vozaca. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. dati su samo neki znakovi. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima.

U većini zemalja. ĉak i ako nisu obojene.4. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti. U nekim drugim zemljama. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta. kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. a vozila moraju da se zaustave. ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo. U nekim državama postoje inteligentni semafori. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze.7. signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori. Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. Slika 15. 26 .

male. niski terminalni troškovi. 27 .).8. Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti. itd. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. pouzdanost. Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže. fleksibilnost i frekventnost. niska produktivnost rada. ekonomiĉnost. koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima. dobra pouzdanost i urednost. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. komercijlna brzina prevoza. u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe). poledica. male štete. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. itd. konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima. dobra brzina. prevoz od „vrata do vrata“. ali isto tako ima i svoje mane.4. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. visoka ukupna elastiĉnost. elastiĉne transportne jedinice.

pograniĉna. rok važenja i naĉin njihovog korišćenja.5. carinska. visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva. vrste vanlinijskog prevoza putnika. sanitarna. 1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. 28 . REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 . Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba. veterinarska i druga pravila. i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe. obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne). na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija. prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici. a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene.

Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16. fiskalnih rešenja. naknada za korišćenje puteva. taksi za izdavanje dozvola. koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. pa ĉak i identiĉni. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima.01. može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja. Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju. Zakon o javnim putevima. tranzitni. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. UporeĊenjem bilateralnih ugovora. a neka se uopšte ne razmatraju. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. tj. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 .

30 .000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18. U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika. integrišu se svi sektori proizvodnje. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika.045.105.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju.6.689.687. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika. a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom. U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas.000 putnika što ukupno iznosi 21. meĊunarodnom saobraćaju18. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2.000 kilometara. godine 23. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena.657.644. Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada.000 kilometra.966.000 putnika.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49. prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju.987. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje.000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4.174. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje. Ukupno prevezeno putnika 2005. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada.000 kilometra. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta. meĊugradskom saobraćaju13. Dobar. prevoz robe u drumskom saobraćaju. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.

510 tona izvoz 160. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242.479 tona prevoz u inostranstvu 51. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575. U 2002.Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba.578.975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184.110. Slika 17. Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa.000 tona robe i prešli 6. U 2005.562 tona tranzit 4.000 km.004 tona pri ĉemu su prešli 34. OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 .420 tona uvoz 175. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe.000 kilometara. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.

To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. poljoprivrede. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. 32 . prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije.7. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama.

[4] http://www. Saobraćajni Fakultet. Saobraćajni Fakultet. [3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer.wikipedia.komorars. Univerzitet u Beogradu.LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www. Saobraćajni Fakultet.scribd. Beograd 2004. Beograd 2005. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta.php/pg/1994. Univerzitet u Beogradu.ba – pretraživanja 33 . Univerzitet u Beogradu. Beograd 2004.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www.ba/a2/index.Google.html [5] http://sr.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->