UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje. transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. 4 . železniĉki. Vrste transporta:      drumski. U komercijalnom poslu. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. države i tržišta. Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge. troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja).1. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca). Transportni sistem obuhvata transportna sredstva. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća.1. Kao specifiĉna delatnost. preduzeća. on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). grane. teritorije. transport povezuje ljude. cevovodni. tako i u svakodnevnom životu. gradove. vazdušni. vodeni. postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru. Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara.

datum. specijalni automobili i prikljuĉna vozila). prepakivanje. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. starosti. kamioni hladnjaĉe. zlato. tegljaĉi. šleperi. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta. Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar. vuĉni vozovi. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. autobusima. potreba. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. adresa pošiljaoca. Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi. autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima. adresa primaoca. želja. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora).). Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. podaci o prevozniku. opis i količina robe. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice.1. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. tereta ili putnika. Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. naroĉito kod nekih vrsta roba. mesto utovara i mesto istovara robe. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. dragocenosti. bruto težina.2. umetniĉka dela itd. Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. 5 . Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa.

prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje. kupljena. prevoz za sopstvene potrebe .2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji. pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata.izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika). ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba.na teritoriji grada. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca. odnosno grada. odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika).prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu.  kabotaža . trgovine.  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  .  prigradski prevoz . pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza.  gradski prevoz . međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica. Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica. a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju. odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika). prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz .prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje.  međurepublički prevoz .prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore. iznajmljena.prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine.  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza. i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) . usluga i sl.izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine.  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza.  međumesni prevoz .  prevoz mora biti samo prateća. osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika. tj. odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu. odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta.

 turistiĉki.  7 . pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država. koji moze biti:  prevoz hemikalija.  prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države.  kontenera. koji moze biti:  gradski.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država. Slika 1.  lakokvarljive robe.  auto-taksi. Prevoz robe. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji.  vangabaritnih tereta itd.  prigradski.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika.  meĊugradski.

BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji. odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja. povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 . vreme polaska i dolaska za svaku stanicu. odnosno stajališta. u nizu naizmeniĉnih vožnji.prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice. pri ĉemu se jedna.  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava.  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta. odnosno povrataka.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta.  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice. Linijski prevoz putnika . kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku. prilikom jednog od narednih putovanja. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika. vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje. sa jednim ili više polazaka. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje.

dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. itd.  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili).3. a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. 6x2. samohodne mašine) i dr. tj. putniĉka ili kombinovana . 8x8. skuteri i motocikli).snagom vozaĉa. uobiĉajeno nazvani terenski automobili. Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi. 9 .  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili). vetra. u zatvorenom prostoru). Automobili. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom . Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju. pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon. Drumska vozila na motorni pogon. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli). 6x4. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima. Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor.kombi vozila). buldožeri i sl. koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. Prema konstrukciji i namjeni.). U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli). razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću. 8x4.  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora. 6x6. Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove. Po pravilu imaju toĉkove. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila. pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka. u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. 8x2.

Osnovna podjela drumskih vozila 10 .Slika 2.

turistiĉke. damperi i sliĉno). Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk. koji se pak dalje razvrstavaju u male. zglobne autobuse i trolejbuse. cisterna. Slika 4. automobil radionica i sliĉno). platforma za kontejnere. Slika 3. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa.2. miješalica za beton. furgon. Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. odvoz smeća. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. meĊugradske.3. karavan. kupe. specijalni putniĉki automobil i sliĉno. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena. specijalne autobuse. kao posebna podgrupa. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni.1. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 . U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi.

010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. Slika 5. automobil ĉistaĉ snega. vatrogasna vozila. Moderno koncipiran “tegljač“ 3. Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 .3. kompresorski ili elektro agregati i sliĉna).3. Shodno standardu SRPS M. namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta. automobili cisterne za pranje ulica. Slika 6.4. Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica.NO.

Slika 7. konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla. namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. 13 . Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih. dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova.5. koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. sa jednom. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. spratne platforme.3. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo. autobusa. ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena. autobusa. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. Slika 8. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom. na primer:  prikolice. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila. dvije ili više osovina. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila.

koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja. Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2.6. Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi. moraju biti proizvedena po standardima. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3. da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni. za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode).). za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju. kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. 14 . Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta.Slika 9. Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. masama.

koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor. Tegljač i poluprikolica 15 . Vučni voz .teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica . Slika 11. je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice.3.6. Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila. Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2].tovarnim prostorom Slika 12.1. Slika 10. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo.

2. i to na vozila:      male nosivosti do 0. srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta. velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. 3. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu). velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3.6. Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3. Podjela teretnih vozila po masi. prigradu i meĊugradu). dimenziji i radnoj zapre mini 3. 16 .6.2.2. velike radne zapremine preko 2500 cm3. Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo.3.6.6.2.Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno. prigradu i meĊugradu). male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu).5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m. velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3.5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu).5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu). 3. sednje dužine od 7.1. Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2.5 m do 9. i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila).5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu). male nosivosti od 0. male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3. srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3. Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze.2.

skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). teretna vozila furgone. djelova konstrukcije ili sliĉno. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta.4. teretna vozila cisterne.2. koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila.6. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla. Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila. obeležavanjem transporta. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd. ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. pod pratnjom vozila. Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . Slika 13. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice). Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete. Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija.7. 3. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete.3. teretna vozila hladnjaĉe. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju. skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret). spreg putniĉkog automobila i lake prikolice.

Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1.8. 8x2. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine. 6x4.upravljuća osovina i dve zadnje osovine). 6x6. MeĊutim kod putniĉkih automobil. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova. Standard SRPS N0. uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. 8x8. koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili. 8x4. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja . Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. namjenjeno prevozu lica ili tereta. 6x2.). automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove. kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. troosovinska.3. teretnih automobila i automobila specijalne namjene. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena. Slika 14. 18 . te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti. bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska.9. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2.

Tabela 1. 19 . zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije. koji je kasnije promenjen u 98/91 EG.

koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0. Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2. konstrukcione brzine veće od 45 km/h.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon.5 t. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0. ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. ĉija neto masa ne prelazi 350 kg. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka. konstrukcione L2 brzine do 50 km/h. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta.Tabela 2. konstrukcione brzine do 45 L6 km/h. Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila. ali nije veća od 3. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka.75 t. koja ne odgovaraju uslovima iz L6. konstrukcione brzine do 50 km/h. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 . bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila. a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih. L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl.

a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. 21 . starosti. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. a ne poĉetno-završni troškovi. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Razvojem šinskog. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim. Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika. Odmah po tom 1901.4 puta. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. tereta ili putnika. jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka. bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. želja. kanalskog i . Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. hrapavim toĉkovima.godine organizovane su trke na relaciji Pariz.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. potreba. a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa.godine na relaciji Pariz.4. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona. to su troškovi po jedinici manji.

Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila.1. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. neka nezgoda. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. ili prepreka. Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. Ne postoje pješaĉki prelazi. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. organizovan. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. ruševine i si. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto. saobraćaj je. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. stavljaju 22 . ušteda u vremenu je velika. 4. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. poljoprivrede. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. U mnogim dijelovima svijeta. uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. uopšte uzevši. bilo da su u pitanju radovi na putu. Imaju dve ili više saobraćajnih traka. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". To podrazumeva petlje. kao stoje životinja koja se naĊe na putu. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. ostale puteve i zemljane puteve. saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika.

U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. zaprege i druga sliĉna vozila. radne mašine. ali to nije obavezno. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. Postojanje jednosmjernih ulica. bicikle. Na primjer. Vozaĉ. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. postoje "brže" i "sporije" trake. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja. a ponekad sa desne strane. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu. Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. trake levo su brže trake. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. Oni se grade sa širim kolovozima. kakvi postoje u svim velikim gradovima.se zaštitne ograde. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. Vozaĉima koji ne 23 . zabrana i obaveza. Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice.2. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore. 4. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru.3. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. 4. koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. dok su sporije desno.

vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas. koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 . vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom. U nekim zemljama. 4. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine.4. pak. trake uopšte nisu obilježene. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. Naime. Na putevima sa više saobraćajnih traka. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. uvedena su dva naĉina kontrole. sredstvo usporavanja saobraćaja. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu. kada im se namjeravani pravci ukrste. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju. tj. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. paralelnih saobraćajnih koridora. tj. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila. Kružni tok je tip raskrsnice. 4. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. što se kasnije koristi za slanje kazne.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu.6. jednog pored drugog. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. 4. U drugim zemljama.5. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka.

T raskrsnica. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. priorite-a-droite).prolaza. na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. mjesto i obaveze vozaca. Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. 25 . Tabela 3. Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. Ovo pravilo. a koji je dužan da saĉeka. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. Ovo pravilo je dvosmisleno. Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. U savremenim gradovima. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. dati su samo neki znakovi. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu. U tabeli 3. na samom ulasku u raskrsnicu. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. zaĉudo. pravila desne strane (fr. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T. a li ima primenu kod tzv. iscrtan je pješaĉki prelaz. gdje. zapravo. U pojedinim sluĉajevima. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. Znakovi. kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. vozila koja se kreću pravo.

signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen. Slika 15. a vozila moraju da se zaustave. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo.7. ĉak i ako nisu obojene. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. U većini zemalja. kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. 26 . Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi. U nekim drugim zemljama. U nekim državama postoje inteligentni semafori.4.

dobra pouzdanost i urednost. itd. dobra brzina. fleksibilnost i frekventnost. elastiĉne transportne jedinice. pouzdanost.4. visoka ukupna elastiĉnost. u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. 27 . ali isto tako ima i svoje mane. poledica. komercijlna brzina prevoza. za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe).). male štete. itd.8. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima. niska produktivnost rada. prevoz od „vrata do vrata“. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. ekonomiĉnost. koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima. Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže. niski terminalni troškovi. male.

utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe. sanitarna.5. 28 . pograniĉna. visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva. vrste vanlinijskog prevoza putnika. Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne). na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija. obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. rok važenja i naĉin njihovog korišćenja. 1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). veterinarska i druga pravila. bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva. prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici. naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba. i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 . carinska.

na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 . koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja. UporeĊenjem bilateralnih ugovora. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. Zakon o javnim putevima. naknada za korišćenje puteva. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. pa ĉak i identiĉni. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni. tranzitni. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi.01. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju. taksi za izdavanje dozvola. fiskalnih rešenja. Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima. tj. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu. a neka se uopšte ne razmatraju.

U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika. prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju. Ukupno prevezeno putnika 2005. U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16.000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18. Dobar. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.987.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49.644. meĊugradskom saobraćaju13. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika.000 putnika što ukupno iznosi 21.000 kilometra. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada. meĊunarodnom saobraćaju18.000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje.000 putnika.966.174.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu. a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom.000 kilometara.687. integrišu se svi sektori proizvodnje.6.657. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju.000 kilometra. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti.689. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna. Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika.105. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas.045. godine 23. 30 . prevoz robe u drumskom saobraćaju.

578.000 kilometara.975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184.000 tona robe i prešli 6.479 tona prevoz u inostranstvu 51. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575.Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.110. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 .420 tona uvoz 175. Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa. OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice. U 2002.004 tona pri ĉemu su prešli 34. U 2005.510 tona izvoz 160. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242. Slika 17.000 km.562 tona tranzit 4.

Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini. poljoprivrede. Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. 32 . Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima.7. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine.

Google.html [5] http://sr. Beograd 2005. Saobraćajni Fakultet.ba – pretraživanja 33 .LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www. Univerzitet u Beogradu. Univerzitet u Beogradu.scribd. Beograd 2004.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www. Univerzitet u Beogradu.komorars.php/pg/1994.ba/a2/index.wikipedia. Saobraćajni Fakultet. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta. [3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer. [4] http://www. Beograd 2004. Saobraćajni Fakultet.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful