UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

Vrste transporta:      drumski. gradove. vazdušni. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge.1.1. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu. Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa. on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). Transportni sistem obuhvata transportna sredstva. vodeni. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća. troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja). železniĉki. 4 . grane. cevovodni. Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca). imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje. Kao specifiĉna delatnost. teritorije. U komercijalnom poslu. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. tako i u svakodnevnom životu. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. preduzeća. transport povezuje ljude. države i tržišta. postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru.

potreba. kamioni hladnjaĉe. dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. šleperi. adresa pošiljaoca. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta. naroĉito kod nekih vrsta roba. opis i količina robe. podaci o prevozniku. umetniĉka dela itd. autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport. U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. adresa primaoca. starosti. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. datum. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice. tegljaĉi. autobusima. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar.). 5 . Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). mesto utovara i mesto istovara robe. specijalni automobili i prikljuĉna vozila). tereta ili putnika. dragocenosti. Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima. prepakivanje. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo.1. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun.2. zlato. želja. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. bruto težina. kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac. vuĉni vozovi.

 međumesni prevoz .  prigradski prevoz .prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje. odnosno grada.  gradski prevoz . odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika).prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore.prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca.  međurepublički prevoz . osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika.2. odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika). PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji. kupljena. odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu.  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza.prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine.  kabotaža . prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz .  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza. međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica. odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta. a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju. trgovine.prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore. i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) . tj. pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza.  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  .  prevoz mora biti samo prateća. ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba. prevoz za sopstvene potrebe .izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika). usluga i sl. pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata. Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica. iznajmljena.na teritoriji grada.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje.izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine.

 prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država.  prigradski. koji moze biti:  prevoz hemikalija. Prevoz robe. Slika 1.  meĊugradski.  vangabaritnih tereta itd. pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država.  lakokvarljive robe.  turistiĉki. koji moze biti:  gradski.  kontenera.  auto-taksi. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi.  7 .

BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji. kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku.prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika. pri ĉemu se jedna.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice. vreme polaska i dolaska za svaku stanicu.  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje. vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 . odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja. prilikom jednog od narednih putovanja. sa jednim ili više polazaka. odnosno stajališta.  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava. u nizu naizmeniĉnih vožnji. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku.  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa. Linijski prevoz putnika . povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu. odnosno povrataka.

u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori. 6x2. Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi. itd. Po pravilu imaju toĉkove. Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. tj. 6x4. vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. Prema konstrukciji i namjeni. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima.kombi vozila). u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. putniĉka ili kombinovana . 8x4. Automobili. pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon. Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor. u zatvorenom prostoru). razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću. koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. buldožeri i sl. 8x8.  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili). samohodne mašine) i dr. Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom . 6x6. uobiĉajeno nazvani terenski automobili. vetra. U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli). dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove. skuteri i motocikli).). vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora.  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili).3. 8x2. Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. Drumska vozila na motorni pogon. 9 . pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli).  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili).snagom vozaĉa.

Osnovna podjela drumskih vozila 10 .Slika 2.

U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi. karavan. furgon. koji se pak dalje razvrstavaju u male.3. miješalica za beton. odvoz smeća. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni. meĊugradske. zglobne autobuse i trolejbuse. automobil radionica i sliĉno). specijalni putniĉki automobil i sliĉno. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 .2. Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk. Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. specijalne autobuse. turistiĉke.1. cisterna. damperi i sliĉno). Slika 3. Slika 4. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. kao posebna podgrupa. platforma za kontejnere. kupe. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena.

3. vatrogasna vozila. namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta. Moderno koncipiran “tegljač“ 3. Shodno standardu SRPS M. Slika 5.NO. kompresorski ili elektro agregati i sliĉna). automobili cisterne za pranje ulica. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile.3. automobil ĉistaĉ snega.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj.4. Slika 6. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 . Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni. Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica.

konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla. spratne platforme. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. autobusa. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. 13 . Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. autobusa. dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova.5. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih. sa jednom. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. Slika 8. dvije ili više osovina. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom. na primer:  prikolice. Slika 7.3. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo.

Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode).6. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju. Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni. za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta. 14 .Slika 9. moraju biti proizvedena po standardima. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3. masama. Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi. Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta.). da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja.

1.teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica .tovarnim prostorom Slika 12. Slika 11. Tegljač i poluprikolica 15 . koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor. Slika 10. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo. Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2].3. Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila.6. je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice. Vučni voz .

3.Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno. sednje dužine od 7. male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu). 16 .2. 3. velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3. U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta. i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila).3.5 m do 9.6. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu). male nosivosti od 0.6. Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo. Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze.6. Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3. srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3. i to na vozila:      male nosivosti do 0.2.5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu). Podjela teretnih vozila po masi. dimenziji i radnoj zapre mini 3.1.2. srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu.5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu). velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu.2. velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3.2. male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3.5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu). prigradu i meĊugradu). velike radne zapremine preko 2500 cm3.5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m.6. prigradu i meĊugradu). Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2.

4. skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete. djelova konstrukcije ili sliĉno. Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija. Slika 13. 3. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta. teretna vozila furgone. teretna vozila cisterne. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla.2.7. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete. skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret).6. teretna vozila hladnjaĉe. koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila. obeležavanjem transporta. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice). Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila. pod pratnjom vozila. spreg putniĉkog automobila i lake prikolice.3. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar.

upravljuća osovina i dve zadnje osovine). uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova. 6x6.). Standard SRPS N0.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove. 6x2. troosovinska. 8x4. bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska.8. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja . koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. 8x8. MeĊutim kod putniĉkih automobil. teretnih automobila i automobila specijalne namjene. kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena. Slika 14. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine. 8x2. 6x4.3. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. 18 . Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1. te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska.9. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. namjenjeno prevozu lica ili tereta. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti.

koji je kasnije promenjen u 98/91 EG. zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG.Tabela 1. 19 . Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije. prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1.

a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta. konstrukcione L2 brzine do 50 km/h. konstrukcione brzine veće od 45 km/h. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0. ali nije veća od 3.5 t. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. ĉija neto masa ne prelazi 350 kg. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila. L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. konstrukcione brzine do 45 L6 km/h. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila.Tabela 2. konstrukcione brzine do 50 km/h. koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila. Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 . što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW.75 t.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl. ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. koja ne odgovaraju uslovima iz L6. konstrukcione brzine veće od 50 km/h.

a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. starosti. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina. bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama.4. tereta ili putnika. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka. Odmah po tom 1901. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. to su troškovi po jedinici manji. Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim. hrapavim toĉkovima. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. a ne poĉetno-završni troškovi. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. 21 . Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije.4 puta. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa. potreba. kanalskog i . kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja. a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. želja. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika.godine organizovane su trke na relaciji Pariz. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza. a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila.godine na relaciji Pariz. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Razvojem šinskog. otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći.

poljoprivrede. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. ili prepreka. 4. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. ostale puteve i zemljane puteve. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. uopšte uzevši. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja.1. stavljaju 22 . Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. To podrazumeva petlje. ušteda u vremenu je velika. U mnogim dijelovima svijeta. Ne postoje pješaĉki prelazi. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. bilo da su u pitanju radovi na putu. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. organizovan. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. ruševine i si. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. saobraćaj je.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. kao stoje životinja koja se naĊe na putu. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. neka nezgoda. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. Imaju dve ili više saobraćajnih traka. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja.

Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. postoje "brže" i "sporije" trake. Vozaĉ. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu. Oni se grade sa širim kolovozima. a ponekad sa desne strane. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore. Postojanje jednosmjernih ulica.se zaštitne ograde. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. Na primjer. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja. bicikle. zaprege i druga sliĉna vozila. trake levo su brže trake. Vozaĉima koji ne 23 . Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput. dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. dok su sporije desno. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. radne mašine. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. 4. Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. ali to nije obavezno. zabrana i obaveza.3. kakvi postoje u svim velikim gradovima. 4.2.

Naime. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju. što se kasnije koristi za slanje kazne. jednog pored drugog. Na putevima sa više saobraćajnih traka. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila. 4. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. sredstvo usporavanja saobraćaja. vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom.6. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. trake uopšte nisu obilježene. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. uvedena su dva naĉina kontrole. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu. vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju.4. 4. kada im se namjeravani pravci ukrste. Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine. Kružni tok je tip raskrsnice. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas. paralelnih saobraćajnih koridora. tj. U nekim zemljama. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 . Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. U drugim zemljama. pak. tj. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice. Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. 4.5.

Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu.prolaza. mjesto i obaveze vozaca. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. U tabeli 3. pravila desne strane (fr. kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. na samom ulasku u raskrsnicu. Znakovi. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. Tabela 3. priorite-a-droite). a li ima primenu kod tzv. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. iscrtan je pješaĉki prelaz. U savremenim gradovima. vozila koja se kreću pravo. na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. T raskrsnica. gdje. isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. Ovo pravilo. 25 . govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. dati su samo neki znakovi. Ovo pravilo je dvosmisleno. zaĉudo. zapravo. a koji je dužan da saĉeka. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. U pojedinim sluĉajevima. Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T.

kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze.4. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta. ĉak i ako nisu obojene. Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. U nekim drugim zemljama. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. 26 . ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. U većini zemalja. Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen. a vozila moraju da se zaustave. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. U nekim državama postoje inteligentni semafori. Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori.7. signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla. Slika 15. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti.

dobra pouzdanost i urednost. niski terminalni troškovi. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. komercijlna brzina prevoza. pouzdanost. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. male štete. ekonomiĉnost. Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti.8. ali isto tako ima i svoje mane. dobra brzina. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe). fleksibilnost i frekventnost. male. itd. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. visoka ukupna elastiĉnost. Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže.4. 27 . itd. prevoz od „vrata do vrata“. elastiĉne transportne jedinice. niska produktivnost rada. za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz. koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima. konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima. u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. poledica.).

1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva. utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe. rok važenja i naĉin njihovog korišćenja. a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. carinska. i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne). veterinarska i druga pravila. naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba.5. pograniĉna. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 . na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija. 28 . vrste vanlinijskog prevoza putnika. obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva. sanitarna.

Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju. Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima. Zakon o javnim putevima. UporeĊenjem bilateralnih ugovora. tranzitni. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu. taksi za izdavanje dozvola. koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. fiskalnih rešenja. tj. naknada za korišćenje puteva.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 . pa ĉak i identiĉni. može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. a neka se uopšte ne razmatraju. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni.01. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja.

687.000 kilometra. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju. U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika.000 kilometara. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika. Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada.045.6.966. a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom. meĊugradskom saobraćaju13. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49. U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16. integrišu se svi sektori proizvodnje.000 putnika. godine 23.987. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje.105.000 putnika što ukupno iznosi 21.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju. 30 . prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju. prevoz robe u drumskom saobraćaju.000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu.644.689. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika.000 kilometra. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti. Dobar. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2.657. meĊunarodnom saobraćaju18. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18.174. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna. Ukupno prevezeno putnika 2005.

000 kilometara.975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184.562 tona tranzit 4. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe.110.004 tona pri ĉemu su prešli 34.000 tona robe i prešli 6.510 tona izvoz 160.000 km.420 tona uvoz 175. U 2002. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242. Slika 17.578. Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa.Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 . OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice.479 tona prevoz u inostranstvu 51. U 2005. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575.

32 . On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini. Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva.7. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. poljoprivrede. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje.

[3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer. Saobraćajni Fakultet.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www. Saobraćajni Fakultet. Beograd 2005. Beograd 2004.LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”.Google. Beograd 2004. [4] http://www.scribd.wikipedia. Univerzitet u Beogradu.ba – pretraživanja 33 .html [5] http://sr.php/pg/1994. Univerzitet u Beogradu.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta.ba/a2/index. Saobraćajni Fakultet. Univerzitet u Beogradu.komorars.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful