UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

železniĉki. U komercijalnom poslu. on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa. gradove.1. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. vazdušni. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća. Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge. države i tržišta. Transportni sistem obuhvata transportna sredstva. cevovodni. troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja). vodeni. Kao specifiĉna delatnost.1. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru. tako i u svakodnevnom životu. teritorije. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. grane. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca). Vrste transporta:      drumski. transport povezuje ljude. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara. transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu. preduzeća. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. 4 . imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje.

specijalni automobili i prikljuĉna vozila). adresa pošiljaoca. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća.2. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. zlato. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). naroĉito kod nekih vrsta roba. umetniĉka dela itd. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. dragocenosti. datum. adresa primaoca. tegljaĉi. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. vuĉni vozovi. želja. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi. potreba. podaci o prevozniku. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. tereta ili putnika. mesto utovara i mesto istovara robe. Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. starosti.1. Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac. kamioni hladnjaĉe. prepakivanje. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. šleperi. autobusima. dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. bruto težina. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice.). 5 . opis i količina robe. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima. Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja.

izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine. iznajmljena.prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore. a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju.prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore. usluga i sl.izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika). odnosno grada. tj. prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz . PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji. osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika. prevoz za sopstvene potrebe .  prigradski prevoz .  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza.  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza. ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba. i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) . pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza. Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica.  međurepublički prevoz . odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu.  kabotaža .prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine. odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika). odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta. međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica. kupljena.  prevoz mora biti samo prateća.prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje.  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  .2.  međumesni prevoz . trgovine. pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca.prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje.  gradski prevoz .na teritoriji grada. odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika).

 turistiĉki.  7 .  auto-taksi.  vangabaritnih tereta itd. Prevoz robe.  prigradski.  kontenera.  meĊugradski. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji. pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije.  lakokvarljive robe.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država.  prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi. koji moze biti:  gradski. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika. Slika 1. koji moze biti:  prevoz hemikalija.

sa jednim ili više polazaka. odnosno stajališta.  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku. BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta.  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava. prilikom jednog od narednih putovanja. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 .  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta. vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje.prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje. povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu. odnosno povrataka. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku. Linijski prevoz putnika . kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku. pri ĉemu se jedna. u nizu naizmeniĉnih vožnji. odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja. vreme polaska i dolaska za svaku stanicu. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice.

tj.3. u zatvorenom prostoru). samohodne mašine) i dr. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka. dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori. vetra. razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću. U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli).  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili). uobiĉajeno nazvani terenski automobili. pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon. Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor.snagom vozaĉa. Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli).kombi vozila). Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi. koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. 6x6. u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila.  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). 8x4. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima. Automobili. itd. putniĉka ili kombinovana . Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove. Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom . Prema konstrukciji i namjeni. skuteri i motocikli). vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora. u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. 8x8. Drumska vozila na motorni pogon.). buldožeri i sl. a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. 9 . Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. 6x2. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe. 8x2. 6x4. Po pravilu imaju toĉkove.  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili).

Osnovna podjela drumskih vozila 10 .Slika 2.

3. furgon. automobil radionica i sliĉno).1. turistiĉke. Slika 4. kupe. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk.2. koji se pak dalje razvrstavaju u male. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi. odvoz smeća. Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena. specijalne autobuse. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni. platforma za kontejnere. specijalni putniĉki automobil i sliĉno. meĊugradske. karavan. zglobne autobuse i trolejbuse. damperi i sliĉno). cisterna. miješalica za beton. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 . Slika 3. kao posebna podgrupa.

kompresorski ili elektro agregati i sliĉna).3. namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 .3. Slika 6. automobil ĉistaĉ snega. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile. vatrogasna vozila. Moderno koncipiran “tegljač“ 3. Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica.4.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. Slika 5.NO. Shodno standardu SRPS M. automobili cisterne za pranje ulica. Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni.

koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. sa jednom. autobusa. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. Slika 7.3. na primer:  prikolice. spratne platforme. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. Slika 8. autobusa. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo. namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih. 13 . dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova.5. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. dvije ili više osovina. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom. konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla.

Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. moraju biti proizvedena po standardima. Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi. da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju. Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe. dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni.Slika 9. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju. pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta. 14 . kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode). za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta. Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2. koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja. masama.6.).

1.6.3. Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila. Slika 10. Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2].tovarnim prostorom Slika 12. Vučni voz . koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor. Slika 11. je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice.teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica . Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo. Tegljač i poluprikolica 15 .

srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3. velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu.6.5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu).2. Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2. 16 . Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo.5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu). Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3. 3. prigradu i meĊugradu). i to na vozila:      male nosivosti do 0.2. velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3. sednje dužine od 7.Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno. dimenziji i radnoj zapre mini 3. prigradu i meĊugradu).6. male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu). U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta.6. Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze.5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m.1.3.5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu).5 m do 9. srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. male nosivosti od 0. velike radne zapremine preko 2500 cm3.6.2.2. 3. Podjela teretnih vozila po masi. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu). i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila).2. velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3. male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3.

7. Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . teretna vozila furgone. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar. skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret). Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija. Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete.6. obeležavanjem transporta. 3. Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla.2.3. teretna vozila cisterne. teretna vozila hladnjaĉe. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete. spreg putniĉkog automobila i lake prikolice. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd. skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). djelova konstrukcije ili sliĉno. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju. koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila. ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. Slika 13. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice).4. pod pratnjom vozila. Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila.

Slika 14. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena. troosovinska.3. namjenjeno prevozu lica ili tereta. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. MeĊutim kod putniĉkih automobil. kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. 18 . 8x8. 8x2. Standard SRPS N0. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja . 6x2. bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. 6x6. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila. 6x4. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine. 8x4.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove.).9.upravljuća osovina i dve zadnje osovine).8. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska. teretnih automobila i automobila specijalne namjene. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1. koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili.

zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije. koji je kasnije promenjen u 98/91 EG. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1.Tabela 1. 19 . prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2.

ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. konstrukcione brzine veće od 45 km/h. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). konstrukcione L2 brzine do 50 km/h.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon. a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila. konstrukcione brzine do 45 L6 km/h. bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila. koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila. konstrukcione brzine do 50 km/h. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl.5 t.Tabela 2.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka.75 t. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 . Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2. ali nije veća od 3. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih. koja ne odgovaraju uslovima iz L6. ĉija neto masa ne prelazi 350 kg. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka.

Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. Odmah po tom 1901. hrapavim toĉkovima. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo.4. U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. tereta ili putnika. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Razvojem šinskog. to su troškovi po jedinici manji. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije. Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina. a ne poĉetno-završni troškovi. potreba. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja.godine organizovane su trke na relaciji Pariz.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3.4 puta. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja. a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka. a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona.godine na relaciji Pariz. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim. kanalskog i . Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. 21 . Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. želja. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. starosti.

jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika. uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. ili prepreka. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. poljoprivrede. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. kao stoje životinja koja se naĊe na putu. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. bilo da su u pitanju radovi na putu. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. ostale puteve i zemljane puteve. 4. ušteda u vremenu je velika. uopšte uzevši. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. U mnogim dijelovima svijeta. Ne postoje pješaĉki prelazi. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. neka nezgoda. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. saobraćaj je. To podrazumeva petlje. Imaju dve ili više saobraćajnih traka.1. Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. stavljaju 22 . potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. organizovan. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. ruševine i si. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa.

dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. Vozaĉ. a ponekad sa desne strane. trake levo su brže trake. zabrana i obaveza. Oni se grade sa širim kolovozima. Vozaĉima koji ne 23 .se zaštitne ograde.3. radne mašine. bicikle. Na primjer. Postojanje jednosmjernih ulica. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. postoje "brže" i "sporije" trake. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. dok su sporije desno. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. 4. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. zaprege i druga sliĉna vozila. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. 4.2. koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. kakvi postoje u svim velikim gradovima. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. ali to nije obavezno. U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore.

jednog pored drugog.4. tj. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji. U drugim zemljama. 4. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. uvedena su dva naĉina kontrole.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. tj. pak. Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. 4. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. kada im se namjeravani pravci ukrste. koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu. trake uopšte nisu obilježene. što se kasnije koristi za slanje kazne. 4. U nekim zemljama. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Kružni tok je tip raskrsnice. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Naime. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu. sredstvo usporavanja saobraćaja. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 . Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka.5. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine. paralelnih saobraćajnih koridora. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila. Na putevima sa više saobraćajnih traka.6.

mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. U pojedinim sluĉajevima. Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. T raskrsnica. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. priorite-a-droite). kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. vozila koja se kreću pravo. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. 25 . isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. gdje. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu. na samom ulasku u raskrsnicu. Tabela 3. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. Ovo pravilo je dvosmisleno. govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. Znakovi. dati su samo neki znakovi. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. zaĉudo.prolaza. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. a koji je dužan da saĉeka. pravila desne strane (fr. U tabeli 3. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. mjesto i obaveze vozaca. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. a li ima primenu kod tzv. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T. na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. U savremenim gradovima. Ovo pravilo. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. zapravo. iscrtan je pješaĉki prelaz.

Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen.4. Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori. 26 . U nekim drugim zemljama. Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo. signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. ĉak i ako nisu obojene. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi.7. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. a vozila moraju da se zaustave. Slika 15. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. U većini zemalja. U nekim državama postoje inteligentni semafori.

u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. ali isto tako ima i svoje mane. 27 . za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe). komercijlna brzina prevoza. elastiĉne transportne jedinice. prevoz od „vrata do vrata“. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. itd. poledica. fleksibilnost i frekventnost. pouzdanost.4. niska produktivnost rada.). Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže. male štete. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. dobra brzina. itd.8. male. ekonomiĉnost. dobra pouzdanost i urednost. Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti. koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima. visoka ukupna elastiĉnost. niski terminalni troškovi.

vrste vanlinijskog prevoza putnika. naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba.5. a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. veterinarska i druga pravila. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 . rok važenja i naĉin njihovog korišćenja. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne). visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva. utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe. 28 . pograniĉna. carinska. prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici. 1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. sanitarna. obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija. bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva.

Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima. taksi za izdavanje dozvola. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu.01. tj. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. tranzitni. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 . fiskalnih rešenja. može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi. UporeĊenjem bilateralnih ugovora. naknada za korišćenje puteva. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja. pa ĉak i identiĉni. a neka se uopšte ne razmatraju. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. Zakon o javnim putevima. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja. Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju.

U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika.000 kilometra.657. a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom.000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4.174. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju.000 putnika.966. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju. meĊunarodnom saobraćaju18. godine 23. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju. meĊugradskom saobraćaju13.689. Ukupno prevezeno putnika 2005. Dobar.987.045. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta.687.6. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti. prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju.000 kilometara. prevoz robe u drumskom saobraćaju.000 kilometra.000 putnika što ukupno iznosi 21. 30 . U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16.644.000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika. Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada.105. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna. integrišu se svi sektori proizvodnje. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.

000 kilometara.Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba.562 tona tranzit 4. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242.479 tona prevoz u inostranstvu 51.975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184. Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa.510 tona izvoz 160.420 tona uvoz 175. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe.000 tona robe i prešli 6.004 tona pri ĉemu su prešli 34. OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice. Slika 17. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.000 km. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 .110.578. U 2002. U 2005.

prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. poljoprivrede. Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. 32 . Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije.7. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini.

komorars.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www. Univerzitet u Beogradu.scribd. Beograd 2004. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta.html [5] http://sr. Beograd 2004. [3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer. Beograd 2005. Saobraćajni Fakultet. Saobraćajni Fakultet. [4] http://www.LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”. Saobraćajni Fakultet.Google.wikipedia. Univerzitet u Beogradu.php/pg/1994.ba/a2/index. Univerzitet u Beogradu.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www.ba – pretraživanja 33 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful