UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta Tema: Drumski transport

Autor: Dalibor Spasić Doboj, 2010 god.

SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................ 3
1.1. 1.2. Pojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4 Drumski transport.................................................................................................... 5

2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ................................................................... 6 3. DRUMSKA VOZILA.................................................................................................... 9
3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. Automobili za prevoz putnika ................................................................................ 11 Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11 Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12 Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12 Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13 Drumska transportna vozila ................................................................................... 14 3.6.1. 3.6.2. Podjela teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15 Podjela teretnih vozila po masi, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16 3.6.2.1. 3.6.2.2. 3.6.2.3. 3.6.2.4. 3.7. 3.8. 3.9. Podjela tertnih vozila po masi ........................................................... 16 Podjela teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16 Podjela po zapremini motora ............................................................. 16 Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17

Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17 Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18 Klasifikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18

4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA ................................................................... 21
4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Vrste puteva .......................................................................................................... 22 Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23 Preticanje .............................................................................................................. 23 Trake .................................................................................................................... 24 Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24 Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24 Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26 Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27

5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA ....................................... 28 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ............................................... 30 7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................................. 32 8. LITERATURA ............................................................................................................ 33

2

1. UVOD
Transport robe je danas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez koga bi bio nezamisliv život i opstanak ljudi. U zavisnosti od specifiĉnosti proizvodnje i proizvoda korisnici uslovljavaju kvalitet usluge. Danas u svjetu ne može se zamisliti ni jedan trenutak da se ne obavi neki transport robe. Svi vidovi transporta su zastupljeni poĉevši od drumskog na kome ćemo se najviše bazirati za prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim željezniĉki transport, vodeni transport, vazdušni transport i sprecijalni vidovi transpotra. U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba bila prevežena što kraćim putem u što kraćem vremenu, jer je potrebno da roba koja se prevozi saĉuva sva svoja svojstva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i ekološki uticaj na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju zagaĊenja širih razmera. Savremeni svijet sve više napreduje u nauĉnom, tehnološkom, ekonomskom i drugom smislu. To mu omogućava da vremenom progresivno otkriva sve više materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni za ubrzani razvoj. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport treba da bude siguran, bezbjedan a ujedno i ekonomican. Tokom svakog transportnog ciklusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉesnika, pravnih ili fiziĉkih lica, više ili manje znaĉajnih ili odgovornih za uspješnu rezalizaciju samog transoprta. U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉesnici:  Naručilac - lice koje inicira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući ugovor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,  Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu predaje teret na prevoz,  Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugovora o prevozu obavljaju prevoz vozilima,  Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje osigurava tehniĉke preduslove na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin obavlja prevoz u skladu sa zakonskim naĉelima,  Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugovorom ovlaštena da na odreĊenom mjestu primi teret koji je predan na prevoz.

3

U komercijalnom poslu.1. imajući u vidu zadovoljenje ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje. Funkcija transporta se najĉešće nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca). cevovodni. železniĉki. Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim uslugama dovodi do neiskorišćenosti kapaciteta transportnih sredstava. Vrste transporta:      drumski. transport se može posmatrati kao naĉin diferenciranja cena i kupaca. on neposredno utiĉe na stepen snabdevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca). transport utiĉe i na njenu konkurentsku poziciju na tržištu. što se direktno odražava na ekonomiĉnost poslovanja transportnih preduzeća. postrojenja i transportne relacije na odrenenom prostoru. preduzeća. ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto. Alokacija troškova transporta zavisi od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom proizvodnog procesa. Transportom se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta. Transport je složena delatnost koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika usluga. vazdušni. 4 . gradove. države i tržišta. Kao jedan od parametara stepena razvoja naciona lne ekonomije. Kao specifiĉna delatnost. grane. Pojam i znaĉaj transporta Transport je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara. vodeni. tako i u svakodnevnom životu. Transport utiĉe i na cenu proizvoda ili usluge. transport povezuje ljude. Transportni sistem obuhvata transportna sredstva. troškovi transporta postaju zavisni troškovi i ulaze u kalkulaciju cene koštanja). teritorije.1.

zlato. starosti. adresa pošiljaoca. želja. podaci o prevozniku. U menunarodnom drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉi da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima. Vozaĉ mora uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osnovu ugovora). kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. dragocenosti. vuĉni vozovi. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti. bruto težina. Drumski transport Drumski transport je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. autobusima. datum. tereta ili putnika. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta.1. Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do vrata”. prepakivanje. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. potreba. šleperi. naroĉito kod nekih vrsta roba.2. mesto utovara i mesto istovara robe.). kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi. Bitni elementi tovarnog lista:          mesto izdavanja. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. kamioni hladnjaĉe. tegljaĉi. 5 . umetniĉka dela itd. adresa primaoca. autocisterne itd Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumski transport. specijalni automobili i prikljuĉna vozila). dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar. Naroĉito je pogodan za skupocene terete na kraćim relacijama (novac. opis i količina robe.

na teritoriji grada. tj.  gradski prevoz .prevoz izmeĊu naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije koji obavlja prevoznik koji ima sedište na teritoriji Republike Crne Gore.  međumesni prevoz .izmeĊu dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine. pri ĉemu:  roba koja se prevozi mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili mora da je prodata.prevoz koji se obavlja na teritoriji opštine. kupljena.2. proizvedena ili preraĊena od strane izvršioca.  međurepublički prevoz .  kabotaža . PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA Podela drumskog transporta je izvršena:     prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta prema teritorijalnom obeležju prema specijalizaciji.izmeĊu naseljenih mesta dve ili više opština (odnosi se na linijski prevoz putnika).prevoz koji se vrši u cilju zadovoljavanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje.  prevoz mora biti samo prateća. pomoćna delatnost osnovnoj delatnosti izvršioca prevoza.  vozaĉ mora biti zaposlen kod izvršioca prevoza. odnosno grada (odnosi se na linijski prevoz putnika). međunarodni prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica. a moze biti:  bilateralni – prevoz u dovozu iz druge države u srbiju.  vozilo mora biti vlasništvo izvršioca prevoza ili kupljeno na odloženo plaćanje. odnosno nameni kapaciteta voznog parka prema naĉinu organizacije Podela drumskog transporta prema nameni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta. odnosno grada.  prigradski prevoz . usluga i sl. prevoz za sopstvene potrebe .  svrha prevoza mora biti prevoz robe do ili od izvršioca prevoza. odnosno u odvozu iz Srbije u drugu državu. i to na:   javni prevoz (za opšte potrebe) . Podela drumskog transporta pre ma te ritorijalnom obeležju:  unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se obavljanju ne prelazi državna granica. prevoz koji se obavlja na teritoriji jedne države:  lokalni prevoz . osim gradskog i prigradskog linijskog prevoza putnika.prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna granica izmeĊu Republike Srbije i Republike Crne Gore.prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga i obavlja se na osnovu ugovora o prevozu. ili prevoz u okviru preduzeća ili van njega zbog sopstvenih potreba. trgovine. iznajmljena. odnosno naseljenog mesta (odnosi se na linijski prevoz putnika).  pogranični – prevoz izmeĊu pojedinih mesta unutar pograniĉnih teritorija susednih država 6  .

 turistiĉki. odnosno nameni kapaciteta voznog parka:  Prevoz putnika.  meĊugradski. koji moze biti:  prevoz hemikalija.  vangabaritnih tereta itd.  multilateralni – prevoz izmeĊu tri ili više država. koji moze biti:  gradski. tranzitni – prevoz preko teritorije Srbije.  auto-taksi.  kontenera.  prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije na teritoriji te države.  lakokvarljive robe.  kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik ĉije sedište nije u toj državi. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija) Podela drumskog trans porta prema specijalizaciji. pri ĉemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih država. Slika 1. Prevoz robe.  7 .  prigradski.

povremeni prevoz putnika:  kružna vožnja zatvorenih vrata koja poĉinje i završava se na istom mestu.  svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća se u istom sastavu na mesto polazišta. se obavlja praznim vozilom Vanliniski prevoz putnika se dalje može podeliti na:   8 . prilikom jednog od narednih putovanja. BIS prevoz – prevoz sa dva ili više autobusa istog prevoznika po istom redu vožnje na celoj liniji. odnosno stajališta. vremenski period i uĉestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje. odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom tokom celog putovanja. po unapred odobrenom redu vožnje i cenovniku. Redom vožnje se utvrĊuju redosled stanica i njihova udaljenost od poĉetne stanice.  vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrĊuju posebno za svaki prevoz.  mesto polaska i mesto odredišta odnose se na mesto odakle je putovanje zapoĉelo i mesto gde se putovanje završava. odnosno povrataka.  prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa.  ostali povremeni prevozi naizmenični prevoz putnika:  prevoz organizovanih grupa putnika za više turistiĉkih putovanja sa istog mesta polaska do istog mesta odredišta.  vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku.Podela drumskog transporta pre ma naĉinu organizacije:  linijski prevoz se obavlja na odreĊenom prevoznom putu po odreĊenom redu vožnje. vreme polaska i dolaska za svaku stanicu. kao i na okolinu svakog od njih u preĉniku od 50 km  prvo putovanje u povratku i poslednje u odlasku. u nizu naizmeniĉnih vožnji.prevoz putnika na odreĊenom prevoznom putu od poĉetne do krajnje stanice. Cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika. sa jednim ili više polazaka. pri ĉemu se jedna. Linijski prevoz putnika .

6x2. DRUMSKA VOZILA Drumska vozila su vozila namenjena kretanju po putevima. Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. u terenu i mogu umesto toĉkova imati i gusenice. vetra.3.  za vršenje odreĊenih radova (radni automobili).  za vuĉu prikljuĉnih vozila (vuĉni automobili). automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. putniĉka ili kombinovana . u zatvorenom prostoru). dalje se ova podgrupa razvrstava u podvrste:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2. Drumska vozila na motorni pogon. 6x6.).kombi vozila). Automobili. 8x4. samohodne mašine) i dr. Mada se ovi skupovi vozila samo delimiĉno preklapaju.snagom vozaĉa. 9 . pod kojima se podrazumevaju vozila na dva ili tri toĉka sa pedalama za nožni pogon. skuteri i motocikli). Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor. Na slici ispod data je osnovna podjela drumskih vozila. Mogu biti sa i bez sopstvenog pogona (bilo prikljuĉna ili pokretana nekim drugim izvorom . U grupu drumskih vozila spadaju:        Drumska vozila na mišićni pogon (bicikli i tricikli). razlika je i u tome što ona mogu biti projektovana za kretanje po bespuću. Prema konstrukciji i namjeni. 8x2. a samim tim i po opremi namjenjen je za prevoz:  tereta i putnika (teretna. uobiĉajeno nazvani terenski automobili. Ova podgrupa ima dalje podjele prema obliku i namjeni. Svaka od gore navedenih grupa automobila može dalje da se podijeli u podgrupe.  samo odreĊenih tereta (specijalni automobili). Drumska vozila sa pomoćnim motorom (bicikli i tricikli). Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje odreĊenog rada Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (mopedi. TakoĊe u ovu grupu spadaju i radna vozila (traktori. buldožeri i sl. 6x4. u praksi se umesto drumska vozila mnogo više koristi termin motorna vozila ili ĉak automobili. vozila koja nisu namenjena kretanju po putu (već npr. vozila koja se pokreću snagom sopstvenog motora. tj. Po pravilu imaju toĉkove. pod kojima se podrazumevaju drumska motorna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka. Prema naĉinu razvoĊenja pogona na toĉkove. koja se voze u jahaćem položaju i koja su namjenjena za prevoz lica i stvari. 8x8. itd.

Osnovna podjela drumskih vozila 10 .Slika 2.

3. cisterna. specijalni putniĉki automobil i sliĉno. specijalne autobuse. Ukoliko je tovarni prostor namjenjen prevozu odreĊenih tereta takvi teretni automobili se nazivaju specijalnim automobilima (hladnjaĉa.1. kao posebna podgrupa. damperi i sliĉno). karavan. miješalica za beton. odvoz smeća. Slika 3. furgon. Slika 4. s obzirom da su specijalni tereti takoĊe ne ograniĉeni po namjeni. automobil radionica i sliĉno). koji se pak dalje razvrstavaju u male. zglobne autobuse i trolejbuse. kupe.2. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se i autobusi. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“ 3. Automobili za prevoz putnika Ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u pod vrste prema obliku karoserije u limuzine. turistiĉke. platforma za kontejnere. meĊugradske. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“ 11 . Automobili za prevoz tereta I ova vrsta vozila se dalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserije i vrsti tereta (otvoreni ili zatvoreni tovarni sanduk. Ova podgrupa vozila nije ograniĉena.

kompresorski ili elektro agregati i sliĉna). Shodno standardu SRPS M.NO.010 svaka grupa i podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj. namjenjenih vuĉi velikih i vangabaritnih tereta. Ova grupa vozila nije ograniĉena s obzirom da su specija lni ureĊaji i oprema na vozilima ne ograniĉeni po namjeni.3. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno) 12 . automobili cisterne za pranje ulica. automobil ĉistaĉ snega. vatrogasna vozila.3.4. Moderno koncipiran “tegljač“ 3. Slika 6. Slika 5. Automobili za vršenje rada Ova grupa vozila obuhvata automobile specijalne konstrukcije koja ima specijalnu opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (automobil dizalica. Automobili za vuĉu prikljuĉnih vozila (tegljaĉi) I ova podgrupa se dalje razvrstava u normalne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za vuĉu poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi povećanja athezione sile.

namjenjena specijalnim transportnim namjenama (niskonoseće platforme. specijalne poluprikolice za prevoz tereta i poluprikolice za vršenje rada. Moderna koncipirana prikolica  poluprikolice. kojima se podrazumevaju vozila sa jednom.3. konstruisana tako da samo svojim prednjim dijelom opterećuju vuĉno vozilo posredstvom specijalnog vuĉnog sedla. Moderna koncipirana poluprikolica  specijalna priključna vozila. na primer:  prikolice. spratne platforme. preko koda se znatan dio mase poluprikolice prenosi na vuĉno vozilo – tegljaĉ. sa jednom. Slika 7. Ovom podvrstom nije decidirano navedeno. konstruisana tako da samo dijelom svoje mase opterećuju vuĉno vozilo. dve ili više zadnjih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tragova. ali u nju se razvrstavaju i traktorske jednoosovinske prikolice. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste prikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila.5. Slika 8. koja obuhvataju prikolice i poluprikolice specijalne konstrukcije. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s obzirom da je konstrukcija istih. specijalne prikolice za prevoz tereta i prikolice za vršenje rada. autobusa. 13 . dvije ili više osovina. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u poluprikolica putniĉkih i prikolice teretnih automobila. autobusa. Drumska prikljuĉna vozila Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornog pogona koja su po konstrukciji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. ureĊaji i oprema kaja se može nalaziti na njima ne ograniĉena.

Analizirajući šemu klasifikacije vozila koja je prikazana na (slici 2. Što je veći stepen razvoja sistema saobraćajnica i saobraćaja u nekoj državi. kao i minimalne snage za odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne namjene. 14 . da bi mogla da se kreću saobraćajnicama. Tako proizvedena vozila su standardizovanih dimenzija (za koje postoji ograniĉe nje do koje maksimalne veliĉine mogu da se proizvode). za tu državu se kaže da je na većem ekonomslom stepenu razvoja. masama.6. Rezultat svega je sve veći broj razliĉitih i specijalizovanih vozila koja se kreću i zadovoljavaju zahtjeve tržišta za prevozom. Drumska trans portna vozila Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve većoj prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe.). pa do specijalizovanih vozila za odreĊene vrste tereta. Osnovna podjela teretnih vozila je prema:    konstrukciji. Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju.Slika 9. za naše transportere od znaĉaja je deo šeme koji odnosi na vozila za prevoz tereta. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platforma 3. Prema tako saĉinjenim standardima i propisima definisane su kategorije vozila koja sa minimalnim obaveznim karakteristikama koje proizvoĊaĉi moraju da ispune a prema kojima se prilagoĊavaju zemlje u zavisnosti od stepena razvoja koja mogu da se registruju i uĉestvuju u javnom saobraćaju. Jer u suprotnom bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. koji zadovoljavaju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti bezbjednosti saobraćaja. dimenzijama i radnoj zapremini i vrsti prevoza tereta – namjeni. Vozila svojim tehniĉko eksplatacionim karakteristikama moraju da zadovolje eksplatacione uslove da bi mogla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. moraju biti proizvedena po standardima.

koji u sklopu svoje konstrukcije ima sopstveni pogon i tovarni prostor. Tertni automobili – vozilo  vuĉni voz – skup teretnog vozila. Vučni voz . Podjela teretnih vozila prema konstrukciji Podjela teretnih vozila prema konstrukciji izvršena je na osnovu tipa konstrukcije vozila i imamo:  tertni automobili – vozilo. Tegljač i poluprikolica 15 . Skup teretnog vozila se dijeli na:  teretno vozilo sa pogonom i tovarnim prostorom i prikolicom [2]. Slika 11.3.teretno vozilo sa prikolicom  tegljaĉ (samo pogonsko vozilo) i poluprikolica . je skup vuĉnog vozila koje posjeduje jedan pogon i drugog dijela – prikolice.6.1.tovarnim prostorom Slika 12. Slika 10.

3.3.5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u lokalu i prigradu). Podjela tertnih vozila po masi Podjela teretnih vozila je izvršena prema masi tereta koje vozilo može da preveze.2. velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. Podjela po zapre mini motora Podjela po zapremini motora vrši se prema radnoj zapremini motora i to:      male radne zapremine do 900 cm3. 3. i to na vozila:      male nosivosti do 0.Ovakvo izvršena podjela pokazuje osnovna dva tipa teretnih vozila gdje je u prvom sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za transport tereta za koji je namijenjeno.6. U drugom sluĉaju tegljaĉ – vuĉno vozilo posjeduje samo pogon bez tovarnog prostora i njemu mogu da se pridodaju prikolice – tovarni prostor za razliĉite terete u zavisnosti od potrebe transporta. i prema dužini djele se na:     veoma male dužine do 5 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu – dostavna vozila). srednje radne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3.6. velike radne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3.1. male nosivosti od 0. veoma velike nosivosti preko 12 tona (za potrebe transporta u meĊugradu).2. Podjela teretnih vozila po masi.5 m (vozila za vožnju u prigradu i meĊugradu).2. prigradu i meĊugradu).2. velike radne zapremine preko 2500 cm3. prigradu i meĊugradu). sednje dužine od 7.5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu).6.6. male dužine od 5 do 7 m (pogodna vozila za vožnju u lokalu i prigradu).2. srednje nosivosti od 3 tone do 7 tona (za potrebe transporta tereta u lokalu. male radne zapremine od 900 cm3 do 1300 cm3. dimenziji i radnoj zapre mini 3.5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m. Podjela teretnih vozila po dimenzijama Podjela teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard dozvoljava širinu vozila do 2. velike dužine preko 12 m (vozila za vožnju u meĊugradu) 3. 16 .5 m do 9. Podjela po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije terena na kome će raditi teretno vozilo.

Specijalna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše prevoz tereta.4. teretna vozila hladnjaĉe. Drumski skupovi (spregovi) vozila Drumski skupovi (spregovi) vozila podrazumevaju sastav motornog i prikljuĉnog vozila. Podjela teretnih vozila po vrsti prevoza – namje ni Podjela teretnih vozila prema vrsti prevoza izvršena je u zavisnosti od robe koja koja treba da bude transportovana i to na:         standardna teretna vozila i specijalna teretna vozila koja se dijele na: teretna vozila sa ureĊajem za smoistovar. pod pratnjom vozila. skup teretnog automobila (spreg teretnog autobila i prikolice).7. Odnosno specijalna vozila mogu samo da se kreću pod pratnjom i posebnim obezbeĊenjem takvog transporta. Slika 13. djelova konstrukcije ili sliĉno. ali takav transport može da se obavlja samo pod specijalnim uslovima. zatvaranjem saobraćaja kuda prolazi transport itd.3. spreg putniĉkog automobila i lake prikolice. koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jedna cjelina prikolice motocikla. obeležavanjem transporta. skup tegljaĉa (spreg vuĉnog vozila i poluprikolice klasiĉne i specijalne namene). skup autobusa (spreg autobusa i autobuske prikolice koja prevozi putnike ili teret).2. Spreg teretnog autobila i prikolice 17 . Imajući u vidu da su vozila za prevoz tereta savremene proizvodnje i namjenjena da prevoze što više tereta na dužim linijama koriste se polup rikolice razliĉitog kapaciteta i za razliĉite terete. teretna vozila furgone. tertna plato vozila i teretna vozila za vangabaritne terete.6. teretna vozila cisterne. koji mogu da prelaze dozvoljene gabarite vozila. 3. koja spadaju u grupu specijalnih transportnih vozila i takva vozila podležu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća takvih vozila u saobraćaju. Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija.

3. ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila. koji se uobiĉajeno nazivaju terenski automobili. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine 3. Drumska zaprežna vozila Ova vrsta vozila podrazumjeva skup zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jednom ili dve osovine. MeĊutim kod putniĉkih automobil. 18 . 8x4. Klasifikacija i oznaĉavanje vozila pre ma broju osovina i pogonski toĉkova Podjela vozila prema broju osovina u principu vrši se kod terenskih. automobili se dijele u:   automobili normalne prohodnosti sa pogonom tipa 4x2.8. TakoĊe i sa aspekta prohodnosti vozila odnosno mogućnosti savlaĊivanja terena.). 8x8. troosovinska. 8x2. automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4x4. namjenjeno prevozu lica ili tereta. Slika 14. pri ĉemu se udvojeni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već samo kao toĉak povećane nosivosti.9. teretnih automobila i automobila specijalne namjene. U ovoj oznaci prvi broj oznaĉava ukupan broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja broj pogonskih toĉkova.upravljuća osovina i dve zadnje osovine). Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja automobil sa ukupno 6 toĉkova (najĉešće jedna prednja . Standard SRPS N0. kod koga su svi zadnji toĉkovi pogonski. uobiĉajena konstrukcija je sa jednom upravljajućom osovinom i jednom zadnjom osovinom. 6x4. 6x2. bez obzira da li je prednja ili zadnja osovina pogonska. te se stoga u praksi radi bližeg objašnjenja svrhe i namjene putniĉkih i teretnih automobila sa aspekta prohodnosti ova vrsta vozila razvrstava u podvrste: dvoosovinska. Prikaz rasporeda osovina i pojašćen stepen prohodnosti vozila dat je u tabeli ispod (tabela1. 6x6.010 posebno ne definiše naĉin razvoĊenja pogona na toĉkove.

prema kome su sva vozila kasifikovana kao sto je prikazano u tabeli 2. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije Kako bi se lakše vozila klasifikovala. zemlje Evropske Unije usvojile su standard 70/156 EWG.Tabela 1. Šema rasporeda osovina Pogonski tip toĉkova Formula upravljajućih osovina Formula rasporeda pogona Namena i prohodnost I 4 x2 1-0 02 vozila normalne prohodnosti vozila normalne prohodnosti vozila povišene i visoke prohodnosti sporohoda vozila i vozila unutrašnjeg transporta II 4 x2 1-0 10 III 4 x4 1-0 12 IV 4 x2 0-1 10 Tabela 1. 19 . Klase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu Evropske Unije. koji je kasnije promenjen u 98/91 EG.

konstrukcione brzine do 45 L6 km/h.5 t.75 t. Terenska vozila G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim uslovima Traktori T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari) Tabela 2.Tabela 2. Klasa vozila Klasa M Pod klasa Vrsta vozila Klasa N Klasa O Klasa L Klasa G Klasa T Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉka Ml Putniĉka vozila. koja ne odgovaraju uslovima iz L6. konstrukcione brzine do 50 km/h. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon. ali nije veća od 12 t N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121 Prikolice i poluprikolice Ol Prikolice ĉija ukupna masa nije veća od 0. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih. ĉija ukupne masa prelazi 5 t Teretna vozila sa najmanje ĉetiri toĉka NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t. ĉija neto masa ne prelazi 350 kg.5 t 03 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 3. koja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta M2 Putniĉka vozila. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus do 50 cm3 L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. konstrukcione brzine veće od 50 km/h. L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg. konstrukcione L2 brzine do 50 km/h. ĉija ukupna masa nije veća od 5 t M3 Putniĉka vozila koja osim sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta. odnosno 550 kg za teretni kvadricikl. Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije 20 . bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3 Asimetriĉni tricikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na L4 uzdužnu osu vozila (motocikli sa boĉnom prikolicom). bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50 Teški cm3 tricikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na L5 uzdužnu osu vozila. bez obzira na naĉin pogona i/ili radne zapremine motora veće od 50 cm3 Kvadricikli (Quadricikl) Laki kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka.75 t 02 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 0. što ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉija neto snaga motora ne prelazi 15 kW. ali nije veća od 3. ali nije veća od 101 04 Prikolice ĉija ukupna masa prelazi 101 Drumska vozila sa manje od 4 toĉka LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka. konstrukcione brzine veće od 45 km/h. a koja imaju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na druga goriva ili ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka. koja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta.

U toj etapi će novi motiv razvoja automobilizma biti sportski automobili. Proraĉuni pokazuju daje otpor trenja kod drumskog saobraćaja veći od odpora na šinama 3. Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja.4 puta. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju prometa. tereta ili putnika.godine organizovane su trke na relaciji Pariz. Nova konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fazama razvoja. a ne poĉetno-završni troškovi. Tako su tokom 20-og vijeka konstruktivna rješenja motornih vozila imala karakter prestiža i nadmašivala su potrebe prevoza. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza.u novije vrijeme vazdušnog saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u skladu sa njegovim tehniĉko-eksploatacionim mogućnostima i ekonomskim potrebama. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA Osnovna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim površinama kolovoza.Bordo na kojoj je postignuta rekordna brzina 27 km/h. potreba. Svako vozilo nezavisno je u svom kretanju što je suprotno odlikama šinskog saobraćaja kod koga se formiraju kompozicije. Može prihvatiti svaku koliĉinu robe. Motorni drumski saobraćaj je u razvojnim etapama išao od parnog preko elektriĉnog do gasnog po gona. hrapavim toĉkovima. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. kanalskog i . Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Postižu se veće brzine i uvode novi materijali. Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Kod drumskog saobraćaja ukupni troškovi prevoza su gotova proporcionalni dužini puta i koliĉini prevoza. Usavršavanje automobila najprije je motivisano sportskim. Na troškove utiĉe dužina puta i veliĉina tereta ili pak broj putnika. Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usavršavanju automobila. želja. Stoje put duži a teret koji se prevozi veći. bez obzira što su poĉetno-završni troškovi manji nego kod drugih vidova saobraćaja. Kao stoje vodni saobraćaj u jednoj istorijskoj epohi razvoja bio jedini mogući naĉin za savlaĊivanje velikih razdaljina. a poslije dvije godine trka Pariz-Madrid kada je nadmašena granica tadašnjih snova i postignuta brzina od 105 km/h. Prve automobilske trke su organizovali Francuzi 1895. 21 . jednog od pokretaĉa ideje sportsih trka. Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. starosti.4. a od kretanja po vodi veći ĉak 27 puta. Veći otpori trenja i nezavisnost kretanja sa posebnim posadama utiĉu na veći trošak energije i povećanje troškova kod drumskog saobraćaja. kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Razvojem šinskog. Odmah po tom 1901. Na to utiĉe veliki broj vozila razliĉitih mogućnosti.Berlin sa postignutim brzinama od 74 km/h. tako je drumski saobraćaj bio jedno vrijeme jedini vid suvozemnog saobraćaja. Trka nije završena do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Renoa. a potom i privrednim zahtjevima što će odrediti mjesto drumskog motornog saobraćaja u sistemu. Time je poĉela era automobilskih trka koja se i danas zadržala sa najvišim nivoom tehnološko-tehniĉkih zahtjeva i prestiža. otpor trenja je kod drumskog saobraćaja znatno veći. Odlika drumskog saobraćaja je meĊusobna nezavisnost kretanja vozila. Za razliku od šinskog saobraćaja koji se odvija preko ravne površine. to su troškovi po jedinici manji.godine na relaciji Pariz.

ili prepreka. ruševine i si. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. stavljaju 22 . Iako vozila ĉekaju na raskrsnicama. ušteda u vremenu je velika. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju. poljoprivrede. Ne postoje pješaĉki prelazi. godine na Beĉkoj konvenciji o drumskom saobraćaju. saobraćajne signale i znake na raskrsnicama tako da olakša protok vozila. 4. već pješaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pješaĉke prelaze. Drumski motorni saobraćaj je predodreĊen za disperzivne prevoze. jašući životinje i uz pomoć raznih vozila. saobraćaj je. U saobraćaju mogu uĉestovati vozila na motorni pogon. Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan nastupanjem vanrednog dogaĊaja. uopšte uzevši. Cesto je faktor vremena razlog za tako nešto.Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. U mnogim dijelovima svijeta. ostale puteve i zemljane puteve. bilo da su u pitanju radovi na putu. Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi. Sve države nisu usvojile ovu konvenciju. Organizovan saobraćaj drastiĉno smanjuje vrijeme putovanja. organizovan. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice. a kolo vozne trake su fiziĉki odvojene jedne od druge. tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjednog smij era. Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja. Pored toga sa obe strane puta postoji i zaustavna traka za prinudno zaustavljanje vozila. Na dijelovima auto-puta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja. Vrste puteva Putevi se prema maksimalnoj brzini i nekim drugim faktorima dijele na: auto-puteve. a željezniĉki za koncentrovane prevoze. neka nezgoda. s tim što jedan i drugi vid koristi organizacione slabosti jednog i preuzima prevoz tereta koji nije konkurentan i ne odgovara u potpunosti njegovim tehniĉkim mogućnostima. Imaju dve ili više saobraćajnih traka. Sa zahtjevima za koncentrovanim i disperzivnim prevozom tereta i putnika došlo je do ekonomske podjele drumskog motornog saobraćaja. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom prevozu putnika. a i meĊu njenim potpisnicama se javljaju odstupanja. uzeo primat iako ne zadovoljava potrebe disperzivnog prevoza. Viljem Biti prouĉavao je ova ometanja nazvavši ih „saobraćajni talasi". Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi uĉesnici u saobraćaju. kao stoje životinja koja se naĊe na putu. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. Auto-putevi su vrsta puteva prilagoĊeni da se na njima obavlja što brži i bezbjedniji saobraćaj. Osnovna pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968. vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pješaci. Ukrštanja sa drugim putevima i željezniĉkim prugama izvedena su ispod ili iznad nivoa autoputa. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. puteve rezervisane za saobraćaj motornih vozila. Razlog je nezadovoljavajući kvalitet masovnog prevoza i komfora koji daje kao i stepen usklaĊenosti linija i želja putnika.1. To podrazumeva petlje.

Preticanje Pod preticanjem se smatra prolaženje vozilom pored drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Na primjer. dok je obilaženje prolaženje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugom objekta koji se nalazi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće. ali to nije obavezno. dok su sporije desno. U većini zemalja se bržim trakama smatraju unutrašnje trake. uprkos neugodnostima koje donosi odreĊenom broju vozaĉa individualnih putniĉkih automobila. Vozaĉ. bicikle. 4. ali se ĉesto koriste obe trake ako je saobraćaj gust. Preticanje je uvek dozvoljeno sa lijeve strane. 4. kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i urednijeg odvijanja saobraćaja. u sluĉaju da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da vozilo koje pretiĉemo sa desne strane ima namjeru da skrene lijevo. Maksimalna dozvoljena brzina varira od države do države. zaprege i druga sliĉna vozila. Najĉešće je ta brzina ograniĉena na 120 km/h. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja jeste koja će se strana puta koristiti za kretanje. Postojanje jednosmjernih ulica. koji želi da se vrati na mjesto sa koga je pošao. a ponekad sa desne strane.3. zabrana i obaveza. Saobraćajni znaci Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju stave do znanja opasnosti i ograniĉenja koja postoje na putu. Na autoputevima i putevima rezervisanim za motorna vozila zabranjeno je voziti traktore. Saobraćajni znaci se dijele na:       znakove opasnosti znakove izriĉitih naredbi znakove obavještenja svjetlosne saobraćajne znake oznake na kolovozu svjetlosne i druge oznake na putu. Obiĉno se od vozaĉa oĉekuje da se voze sporijom trakom osim ako ne pretiĉu. Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da bude odvojen tako da ne ometa kretanje vozila iz suprotnog smjera.2. dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu brža traka spolja. Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka. u zemlji u kojoj se vozi desnom stranom. postoje "brže" i "sporije" trake. kakvi postoje u svim velikim gradovima. ovaj koncept je produbljen: pojedine ulice su oznaĉene kao jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste moraju se kretati u jednom smjeru. može znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da omogućava brže kretanje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. Pod ovim putevima se ubrajaju i putevi koji imaju prirodnu kamenu ili peskovitu površinu. Putevi rezervisani za saobraćaj motornih vozila mogu imati iste elemente kao i autoput. Vozaĉima koji ne 23 .se zaštitne ograde. mora se u povratku koristiti drugim ulicama. U nešto komlikovanijim sluĉajevima. Zemljani putevi su putevi bez izgraĊenog kolovoza. Oni se grade sa širim kolovozima. radne mašine. trake levo su brže trake. Uĉesnici u saobraćaju su dužni da se striktno pridržavaju ograniĉenja.

4. jednog pored drugog. dvosmjerna ulica ima dve kolovozne trake. Naĉin vožnje razlikuje se od zemlje do zemlje. Zato mnoge države sveta ograniĉavaju maksimalnu brzinu na putevima na svojoj teritotiji. Pravo prvenstva Dijagram kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lijevom stranom puta. vozaĉ će istrajavati u svojoj namjeri da se vozi odreĊenom saobraćajnom trakom. trake uopšte nisu obilježene. U drugim zemljama. Postoji razlika izmeĊu kolovozne i saobraćajne trake. parkiranje nije dozvoljeno a pješacima je zabranjen pristup središnjem ostrvu. Drugi naĉin su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada. Trake Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila. Kružni tok je tip raskrsnice. Vozila ne bi smjela da voze brzinom veće od dozvoljene. teže je izbjeći sudar i veća je šteta ako se sudar desi. paralelnih saobraćajnih koridora. Na putevima sa više saobraćajnih traka. U poslednje vrijeme situaciju znatno olakšavaju kompjuterski programi koji imaju ulogu svojevrsnih mapa i koji imaju umemorisane i jednosmjerne ulice. pa ih se vozaĉi pridržavaju prema steĉenom iskustvu u vožnji. a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. uvedena su dva naĉina kontrole. koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se uvijek prolazilo na zeleno svjetlo na semaforu na tom putu. Sistem razvijen u Nemaĉkoj je zeleni talas. sredstvo usporavanja saobraćaja. Glavno pravilo koje reguliše ovaj problem zove se prvenstvo 24 .5. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju. tj. kada im se namjeravani pravci ukrste.6. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (obiĉno radare) da izmjere brzinu vozila i zaustave svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Veća ili manja brzina od te dovode do toga da se vozaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu. Da bi se natjerali vozaĉi da poštuju ograniĉenja brzine. tj. U nekim zemljama. koji automatski detektuju prekršioce i fotografišu registarske tablice. što se kasnije koristi za slanje kazne. pak. Naime. ali to moraju ĉiniti tako da ne ugrožavaju ostale uĉesnike u saobraćaju. dok će u drugim oĉekivati od ostalih uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza njega. 4. Vozila ĉesto dolaze u konflikt interesa kada se naĊu jedno drugom na putu. Ograniĉenje brzine Stoje veća brzina vozila. Vozila na kružnom toku imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na ona koja se ukljuĉuju. vozaĉi se mogu prestrojavati po svojoj slobodnoj volji.4.poznaju grad jednosmjerne ulice mogu predstavljati problem. 4. normalno je da se saobraćaj izdijeli u više traka.

pravila desne strane (fr. zavisi iskljuĉivo od obima i intenziteta saobraćaja. To može biti znak STOP ili okrenuti trougao. moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T. saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se svjetlosnim signalima. Primjena ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svakom putnom pravcu treba dati djelić vremena kako bi organizovano prešao preko raskrsnice. a li ima primenu kod tzv. gdje. tako da propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe. imate pravo prvenstva prolaza ustuputi prvenstvo vozilu koje dolazi iz suprotnog smera ustupiti prvenstvo pešaku koji se nalazi na pešaĉkom prelazu ustupiti prvenstvo biciklisti koji se nalazi na prelazu ustupiti prvenstvo vozilu koje se kreće po šinama raskrsnica suženi deo puta pješaĉki prelaz biciklistiĉki prelaz prelaz preko pruge Tabela 3. Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu prvenstvo prolaza. Ovo pravilo. iscrtan je pješaĉki prelaz. mjesto i obaveze vozaca. kod znaka STOP obavezno je zaustavljanje Put sa prvenstvom prolaza. priorite-a-droite). Ono odreĊuje koji vozaĉ ima pravo da prvi koristi sporni dio puta. Tabela 3. vozila koja se kreću pravo. ali uobiĉajena praksa je da jedan od puteva (obiĉno manji put) ima oznaku koja stavlja do znanja da treba ustupiti prvenstvo prolaska drugim vozilima. U tabeli 3. zapravo. isprekidane linije iscrtane na kolovozu ili neki druga naprava. na koju stupa tek pošto se prethodno uvjerio da se nijedno vozilo ne kreće putem na koji se ukljuĉuje. segmentom slova T koji se nalazi na vrhu. a koji je dužan da saĉeka. na samom ulasku u raskrsnicu. govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. što znaĉi da vozaĉ najpre mora propustiti pešake pre nego što nastavi dalje. Znak Mjesto ukrštanje puteva podjednake važnosti raskrsnica Obave ze vozaĉa ustupiti pravo prvenstva vozilu koje vam dlazi sa desne strane propustiti vozilo koje se kreće po putu sa prvenstvom prolaza. Ovo pravilo je dvosmisleno. Znakovi. U savremenim gradovima. zaĉudo. Pitanje prvenstva prolaska može se razriješiti primjenom tzv. dati su samo neki znakovi. Koliki će interval vremena biti dodjeljen svakom putnom pravcu. T raskrsnica. 25 .prolaza. Vozaĉ koji se kreće putem sa znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici. mjesto i obaveze vozača Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u kojoj se nalazite. U pojedinim sluĉajevima.

Neke pješaĉke prelaze ĉesto prate semafori. Na mnogim mestima pješaci moraju da paze da prelaze put kada nema saobraćaja koji ih može ugroziti. a ako nema pješaka koji žele da preĊu ulicu. smatra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze. Slika 15. Izgled pješaĉkog prelaza može znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta.7. sve dok se putevi sreću približno pod pravim uglom. Prvi naĉin oznaĉavanja je uobiĉajen. pješaci imaju pravo da prelaze drum gde oni požele i imaju viša prava od vozila dok prelaze. U nekim državama postoje inteligentni semafori. U ovom sluĉaju saobraćajni propisi dozvoljavaju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu. koji se oznaĉavaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci prelaziti. Semafor će iskoristiti tu informaciju da zakaže zaustavljanje saobraćaja. U većini zemalja. U nekim drugim zemljama. postoje uoĉljiviji na tamnoj podlozi. koji zaustavljaju vozila u regularnim intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. 26 . Primjer jedne od država u kom ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo. ĉak i ako nisu obojene. ali dva najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili dvije duge horizontalne bijele linije. Pješaĉki prelaz Pješaci ĉesto moraju da prelaze sa jedne strane ulice na drugu i tako se ispreĉiti vozilima na drumu. Prikaz pjesačkih prelaza i njihov znak Pješaĉki prelazi bez semafora su takoĊe ĉesti. signal neće zaustavljati saobraćaj bez smisla.4. kod kojih pešak mora da pritisne dugme da bi najava io svoju namjeru da preĊe ulicu. a vozila moraju da se zaustave. Na prometnijim mjestima se obiĉno nalaze pješaĉki prelazi. Neka pravosuĊa zabranjuju prelazak puta bilo gdje osim pešaĉkog prelaza.

u odnosu na druge vidove unutrašnjeg transporta jedne zemlje ili regiona. dobra brzina. rad tokom cijele godine (manje koliĉine robe). male štete. itd. male. ekonomiĉnost. poledica. prevoz od „vrata do vrata“. komercijlna brzina prevoza. dobra pouzdanost i urednost. Mane drumskog saobraćaja su:       velika potrošnja goriva. elastiĉne transportne jedinice. bolje obezbeĊenje robe pri prevozu. visoka ukupna elastiĉnost. konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima.4.8. koristi se najĉešće na kratkim rastojanjima. fleksibilnost i frekventnost. itd. ali isto tako ima i svoje mane. 27 .). pouzdanost. osjetljivost na vremenske neprilike (snijeg. Prednosti drumskog saobraćaja su:              velika gustina drumske mreže. niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage. niski terminalni troškovi. niska produktivnost rada. za većim rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊupogonski prevoz. Prednosti i mane drumskog saobraćaja Drumski saobraćaj ima niz prednosti.

REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou ITC/ECE/UN i CEMT) 1 . naĉin obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoraĉuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba. i druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama. veterinarska i druga pravila. druge takse i dažbine (carinske i sliĉne). na kojima se nalaze taĉke polaska ili odredišta ukljuĉujući i tranzit preko tih teritorija. bilateralnim sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva. utvrĊivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe.5. a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola. 1 Najveći znaĉaj za razvoj meĊunarodnog drumskog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske ekonomske ko misije Ujed injenih nacija (ITC/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min isters of Transport). pograniĉna. Neki od multilate ralnih ugovora iz oblasti drumskog transporta su:      Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊunarodne drumske prevoze – AETR Konvencija o ugovoru za meĊunarodni prevoz robe drumom – CMR Sporazum o meĊunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz – ATP Evropski sporazum o meĊunarodnom transportu opasne robe drumom – ADR Carinska konvencija o meĊunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima. obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom. carinska. rok važenja i naĉin njihovog korišćenja. prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici. 28 . vrste vanlinijskog prevoza putnika. Pitanja koja se najĉešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:           uslovi za uspostavljanje i obavljanje meĊunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima. sanitarna. visina naknada i uzajamno oslobaĊanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva.

pa ĉak i identiĉni. obaveza da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano  vrstu robe  kategorija ili vrsta vozila Osnovni nacionalni propisi su:       Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. tj. a neka se uopšte ne razmatraju. za i iz trećih zemalja  podruĉje – npr. Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima. naredne godine) Može se koristiti za jednu vožnju ili za neodreĊeni broj vožnji u okviru definisanog vremensko perioda Ograniĉenja:  vrsta prevoza – bilateralni. na naĉelu obezbeĊivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. koji su zakljuĉeni izmeĊu naše zemlje i drugih zemalja. Zakon o bezbednoti saobraćaja na putevima. fiskalnih rešenja. Sporazumima se utvrĊuje kontigent dozvola – broj (kvota) dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:     Država koja dozvolu izdaje Vremenska važnost dozvole (u većini sluĉajeva do 31. utvrĊivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. Najĉešće primenjena re šenja su zasnovana na reciprocitetu. može se uoĉiti da su u mnogim rešenjima veoma sliĉi. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz Slika 16. taksi za izdavanje dozvola. Zakon o javnim putevima.Navedena pitanja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima. tranzitni. naknada za korišćenje puteva. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz 29 . Zakon o meĊunarodnom drumskom saobraćaju. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja.01. UporeĊenjem bilateralnih ugovora.

integrišu se svi sektori proizvodnje. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika.687.000 kilometra. opštine odnosno društva kao cjeline trebalo bi da se za rješavanje saobraćajih problema uloži daleko više napora nego do sada. meĊugradskom saobraćaju13.000 putnika u unutrašnjem saobraćaju. Prevozne kapacitete ĉine vozila sa veoma nepovoljnom starosnom strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do danas.000 kilometara od ĉega u:    gradsko prigradskom saobraćaju 18.6.105. Prevozom putnika bavi se 120 subjekta koji raspolažu sa 1032 autobusa od toga 486 za meĊugradski i meĊunarodni prevoz a 546 za gradsko prigradski prevoz. Ukupni ponuĊeni prevozni kapaciteti su veći od potreba za prevozom što dovodi do nelojalne konkurencije u prevozu putnika kao i smanjenja bezbjednosti. Imajući u vidu da je ovo veoma važan segment za kvalitet življenja svakog grada.000 kilometara.000 pri ĉemu su autobusi prešli ukupno 49. Ukupno prevezeno putnika 2005. Većina preduzeća koja se bave prevozom putnika su privatizovana a registrovan je i odreĊen broj novih preduzeća koja se bave prevozom putnika.689.174.987. Bez saobraćaja nema razvoja privrede niti povezanosti sa ostalim djelom svijeta. a postoji izražen veliki interes susjednih država za bržu vezu izmeĊu srednje Evrope sa Jadranom. U gradsko prigradskom saobraćaju prevezeno je 16. Drumski saobraćaj u Republici Srpskoj organizovan je kao:     prevoz putnika u gradsko prigradsko saobraćaju. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje. meĊunarodnom saobraćaju18. U narednom periodu potrebno je zabraniti uvoz autobusa nepovoljne starosne strukture i zanoviti vozni park ĉime bi se povećao nivo usluge prevoza putnika. efikasan i jeftin saobraćaj utiĉe na smanjenje troškova proizvodnje te proizvodi postaju konkurentniji na svjetskom tržištu. 30 .000 putnika a u meĊugradskom saobraćaju 4. U drumskom saobraćaju zaposleno je ukupno 5657 radnika.644.657. godine 23. Dobar.045. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog privrednog i društvenog razvoja zemlje. Ulaganjem u saobraćaj pokrenuo bi se opšti ekonomski razvoj Republike.966. U navedenom periodu uvezeno je dosta vozila koja su zastarjela i amortizovana pa su kao takva neudobna i nebezbjedna.000 putnika. Saobraćajna mreža Republike Srpske je nerazvijena. U meĊunarodnom saobraćaju prevezeno je 2. prevoz robe u drumskom saobraćaju. prevoz putnika u meĊugradskom saobraćaju.000 kilometra. Na taj naĉin bi se smanjio ponuĊeni kapacitet voznog parka koji je veći od potrebnih realnih zahtjeva za prevozom a povećao kvalitet usluge i bezbjednost prevezenih putnika. prevoz putnika u meĊunarodnom saobraćaju.000 putnika što ukupno iznosi 21.

U 2002.479 tona prevoz u inostranstvu 51.510 tona izvoz 160. godini prevoznici Republike Srpske prevezli su 242. godini prevoznici Republike Srpske sa 730 voznih jedinica prevezli su 575.Drumskim saobraćajem u Republici Srpskoj preveze se više od 90% od ukupnih koliĉina roba. Slika 17.000 tona robe i prešli 6.000 kilometara.578. U 2005.420 tona uvoz 175. Struktura voznog parka teretnih vozila povoljnija je od starosne strukture autobusa.110. Naprijed navedenim podacima nisu obuhvaćeni prevozi roba i prijeĊeni kilometri koji su izvršeni za vlastite potrebe. OdreĊen broj privatnih prevoznika nabavio je nove vozne jedinice.000 km.004 tona pri ĉemu su prešli 34.562 tona tranzit 4. Karta Republike Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica 31 .975 tona robe od ĉega:      unutrašnji prevoz 184. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici.

7. potrošnje i povećanom motivacijom za putovanjem putnika. To je bio znaĉajan pokretaĉ razvoja drumskog motornog saobraćaja. Razlozi za to su izmeĊu ostalog mali radiusi krivini. On se sastoji od pojedinaĉno manjih zahtjeva za prevozom manjih koliĉina roba i putnika na razliĉitim relacijama i u razliĉitim vremenima. prolazak kroz naselja i neadekvatno održavanje. Zahtjevi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugoj etapi industrijalizcije sa razvojem preraĊivaĉke industrije. Evropski putevi u Republici Srpskoj u mnogim dionicama ne podržavaju intenzitet saobraćaja i željene brzine. 32 . Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i prilagoĊavanje svakoj vrsti zahtjeva od veliĉine tereta do razdaljene. poljoprivrede. drumski saobraćaj ne može biti konkurentan željezniĉkom saobraćaju na velikim relacijama. Zbog pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću nezavisno jedna od drugih i znatno većeg broja ljudi koji upravljaju vozilima. Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje kvaliteta puteva. Zbog nedostatka transportnih dozvola i rigoroznog viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u meĊunarodnom prevozu prevoze strani prevoznici. ZAKLJUĈAK Drumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta i putnika.

LITERATURA [1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”.komorars.php/pg/1994.scribd. Beograd 2004.ba – pretraživanja 33 . Saobraćajni Fakultet. [4] http://www.org/sr/Drumski_Saobracaj [6] http://www.html [5] http://sr. Beograd 2004. Beograd 2005.wikipedia. Univerzitet u Beogradu.Google. Saobraćajni Fakultet. Saobraćajni Fakultet.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj [7] http://www. Univerzitet u Beogradu. [3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer.ba/a2/index. Univerzitet u Beogradu. [2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful