P. 1
ispitivanje AB konstrukcija

ispitivanje AB konstrukcija

|Views: 1,553|Likes:
Published by raducojo

More info:

Published by: raducojo on Dec 21, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/16/2013

pdf

text

original

1.

ISPITIV ANJE AB KONSTRUKCIJA

1.1. OZNAKE AB KONSTRUKCIJA

Danasnja proizvodnja betonskih i AB elemenata, delova konstrukcije i pojedinih konstruktivnih sistema tezi sve vecoj industrijalizaciji i time pretenduje da bude visoko produktivna. S tim u vezi namece se tipizacija, unifikacija i standardizacija kao neminovnost za ovakav nacin proizvodnje. Posledica industrijalizacije gradenja je da se kod izrade prefabrikovanih elemenata ide ka sve vecem stepenu industrijske "zavrsenosti" kako delova konstrukcije tako i same konstrukcije a time i objekta.

Tipizacija i katalogizacija betonskih i AB proizvoda koji se primenjuju u gradevinarstvu ukljucuju tacno odredenu numeraciju. Osim toga tezi se i formiranju modularnih rastera, raspona i dimenzija. Nastoji se svaki element konstrukcije nedvosmisleno oznaciti po tipu, nameni, dimenzijama, karakteristicnim geometrijskim i polozajnim osobinama itd. Npr. za panel su bitne: polozaj u konstrukciji, dimenzije, materijal, uslovi toplotne zastite, zvucne izolacije i dr,

U nekim zem1jama su pitanja tipizacije i standardizacije u gradevinarstvu precizno definisani. Kod nas je to u nekoj meri reguIisano JUS-standardima a za dopunu se koriste ISO iIi DIN oznake. Ti elementi su obicno temelji, paneli, grede, ploce, stepenista, e1ementi razlicite namene, a za ozbiljnije objekte unosi se i naziv objekta (tunel, most, potpomi zid ... ) Jedna od tako usvojenih nacina oznaka dataje tabelamo:

oznaka karakteristicna dimenzije MB utrosak materijala masa elementa
konstruktivnog dimenzija
elementa betona eelika
ploca debljina AxB 30 m3 kg kg/m"
stub .. aIb/H 40 kg
visma
greda duzina a/b/L 40 kg/m
... 1.2. OCENA KONSTRUKCIJA

Za sve AB proizvode i elemente predvidene su odredene norme i pravila, tehnicki uslovi i standardi, U njima su definisani uslovi koje moraju da ispune precizno definisuci i pojedine karakteristike nosivosti, deformacije i upotrebljivost, Pri ocjeni konstrukcije iIi njenog dela neophodno je unositi osnovne faktore, racunsku semu, karakteristike materijala, ponasanje konstrukcije kroz vreme, Od pravilnog uvazavanja i primene ovih faktora zavisi tacnost rezultata sprovedenih ispitivanja.

Oslanjanje konstrukcije pri ispitivanju mora da odgovara racunski usvojenom nacinu oslanjanja: pokretan oslonac, nepokretan oslonac ili ukljestenje. Element koji ispitujemo mora se nalaziti u onom polozaju u kojemje i u eksploataciji. U slucaju rotiranja elementa pri ispitivanju ne smiju se narusiti uslovi oslanjanja i prijema opterecenja,

Jedno od takvih mogucih resenja

=,oslaBj ag_j a ~kazancD -sa na sl. 1.

Ji!

U SlUCaJU ispitrvanja greonog nosaca jedan oslonac

mora biti pokretan i dozvoljavati pomeranje upravno na pravac oslanjanja. Moguca ostvarenja takvog nacina oslanjanja data su na s1.2.

Pri ispitivanju konzole, ploca i panela takodje se moraju ostvariti oslonacki uslovi tj. pokretan, nepokretan oslonac, ukljestenje ili slobodno oslanjanje a sto se ostvaruje naleganjem na kuglu, cilindar, zavarene ploeice i tome slicno. Na s1.3 dat je prikaz ostvarenja uklestenja ankernim utezanjem, ana s1.4 razmestaj oslonaca (kugla/cilindar) po obodu ploce,

Pravilno nanosenje opterecenja je takode od velike vaznosti, jer one u sustini moze da bude ravnomerno raspodeljeno, koncentricno iIi sistem vezanih sila. Pri ispitivanju zidncg panela primenjuju se sledeca resenja za nanosenje sile (s15 i s1.6) :

Pri ispitivanju stuba ili panela opterecenog centricno i ekscentricno, prijem sile na panel i reakcije oslonaca

moraju biti ostvarene preko cilindara ili

linijskog oslanjanja. Ravnomerno

raspodeljeno opterecenje moze biti zamenjeno koncentricnim silama ali tako da intenzitet sile i njeno apliciranje na element izazovu uticaje odgovarajuce racunom, Iz razloga kontinuiteta opterecenja na panel stavljamo gredu a zavrsetak moramo tako obraditi da ceIi presek ucestvuje u nosenju (za slucaj da je tako i racunat).

Karakteristike materijala koje se uzimaju u proracun podlozne su korekciji a redovno se pri ispitivanju eksperimentalno utvrduju stvarne karakteristike na probnim telima i epruvetama, Obavezno treba uzeti u obzir da je AB konstrukcija raznorodna (anizotropna) i da se kroz vreme razlicito ponasa. Sredina u kojoj se nalazi konstrukcija moze izazvati razlicite vrste naprezanja i opterecenja: sneg, vetar, temperatura, horizontalni udari i td. a sto ostavlja uticaja na nju: plasticne deformacije, ugibi, prsline ... Neka od tih opterecenja mogu biti presudna za funkcionalnost i upotrebljivost konstrukcije pa prema tome za te vidove napreznja ona mora biti i ispitana. Nije iskljucivo da su za neke elemente presudni montazni uslovi po pitanju ugiba i deformacija u odnosu na eksploatacione. Za ocenu konstrukcije od presudne vaznosti je pravilno i korektno ispitati svaki od mogucih slucajeva i na osnovu toga dati konacno misljenje i izvesti zakljucke 0 njenoj upotrebljivosti kao takvoj .

)

5

't :ft /'~r±k·1)

~ ~ ...; ..... _ .••. ~ . l.

~._ •. ,_,~_,_.-,,-u_p_._~ .... -,.:~--,.,- ... , ..... 1 :i~r. mJ,,~~ !-.

"L.·'-

1.3. VRSTE ISPITIV ANJA

Kontrolno ispitivanje elemenata konstrukcije obavlja se na fabrikama u cilju kontrole proizvodnje i sprovodi se na osnovu standardom utvrdenih postupaka. Za svaki element se definisu metode ispitivanja.

Ispitivanja novoprojektovanih konstrukcija sprovodi se u cilju dokaza projektom odredenih zahteva i normativnih uslova. Ne preciziraju se metode jer se ispitivanjem dokazuje pravilnost projektovanja. U programu ispitivanja daju se skice i seme opterecenja, uslova oslanjanja i precizno izmerene velicine sa rasporedom mernih mesta i aparature. Ne mora se ispitati do lorna jer je cilj da se otkriju slaba mesta i VISi korekcija projekta.

Naucno ispitivanje se ostvaruje u svrhu eksperimentalnog dokaza iIi potvrde odredenih (novih) teza ili teorija, racunskih ili metodoloskih, kao i davanja odgovora na konkretan problem.

U procesu eksperimenta otkrivaju se kauzalne veze izmedu opterecenja i deformacija, nosivost i stabilnost konstrukcije. Ponekad rezultati ispitivanja eliminisu nebitne faktore za konstrukciju a dokazuju ili opovrgavaju odredenu hipotezu. Takvi eksperimenti zahtevaju ozbiljniji pristup sa razradenim i korektno postavljenim uslovima i ciljevima.

Ispitivanje potpuno novih konstrukcija koje se retko javljaju zbog svoje osobenosti (mostovi, prostorni sistemi ... ) cesto iziskuje potrebu za ovakvim vidom eksperimentalnog ispitivanja

Ispitivanja na osnovu eksploatacionih zahteva nastalih zbog povecanja opterecenja ili ostecenja konstrukcije mogu se obaviti ina postojecoj konstrukciji.

2. OPREMA ZA ISPITIV ANJE

2.1. ISPITIV ACKE PRESE I MASINE

Ispitivacke prese i masine Cine osnovu svake ispitivacke laboratorije koja se bavi ispitivanjem AB konstrukcija. Koriste se kako za ispitivanje materijala tako i konstrukcija ili njenih delova, Prese se izraduju sa mehanickim, a sve cesce sa hidraulicnim resenjima. Sile koje proizvode prese krecu se u sirokom dijapazonu u zavisnosti od namene ispitivanja. Prese osim sto iskljucivo sluze za ispitivanje na pritisak uz odredeno osposohljavanje koriste se i za ispitivanje raznih drugih vidova deformacija. U zavisnosti od potrebe za horizontalnim i11 vertikalnim apliciranjem sile slede i takva tehnieka resenja. Merenja sile mogu se registrovati manometrima, mehanickim mernim instrumentima, kombinovano i td.

Tacnost i preciznost pojedine prese je u zavisnosti od toga koje tacnosti treba da bude izmerena velicina, koja je vrsta naprezanja (pritisak, istezanje, ugib, prsline ... ), koja je vrsta materijala, tehnoloskog resenja meme aparature ... Potrebna tacnost je posledica svih relevantnih cinioca koji uticu na rezultat a koje treba sagledati.

U svakoj specijaIizovanoj laboratoriji definise se raspored presa i masina, Jedna od takvih ispitnih presaje hidraulicna namenjena za ispitivanje na pritisak i istezanje sl 7.Nalazi se u stalnom vertikalnom polozaju i izradenaje u vidu rama sa traverzom na vrhu koja nasi radni cilindar a ispod kojeg se nalazi prostor za ispitivanje materijala na pritisak. Sa donje strane pokretnog stoIa nalaze se celjusti za ispitivanje armature na istezanje. Sa strane se nalazi radni pult sa memim

6

instrumentima, rezervoarom za ulj e, elektromehanizmi.hidraulicni mehanizmi i mehanizmi upravljanja kojim rukuje ispitivac, Ovakva resenja su uobicajena

za sve vece sile od 500 Kn. Sistem otklona kazaljke regulise se hidraulicnim spregom klipa i mernog instrumenta. Merni opseg se podesava izmenom utega na polugama tegova, Preciznost otklona kazaljke proverava ovlastena institucija jednom godisnje, kao i pri remontu ili izmeni vaznijih delova.

2.2. ISPITNA PLATFORMA

Fizicko mehanicke osobine osim u presama mogu se ispitivati ina ispitnim plocama (platformama) i u ispitnim mostovima i portalima, jer dimenzije konstrukcija redovno prelaze ispitne gabarite prese. Ovakva dogradnja vrlo je pogodna za ispitivanje zidnih pane1a, ramovskih konstrukcija, rigli i td. Ispitna platforma predstavlja prakticno ankerno mesto koje omogucuje da se izazove sila uz pomoc ostalog pribora. U temeljima se nalaze celicni profili i potrebna armatura. Prikaz jednog takvog ankernog temelja i na osnovu njega formirancg portala za ispitivanje panela je na sl 8. ana sl 9. je prikaz izvedene konstrukcije za ispitivanje panela.

Ispitivanje konstrukcije obavlja se U onom polozaju u kojem ce biti i u eksploataciji. U slucaju da treba aplicirati horizontalnu silu ili izvesti opterecenje pod nagibom mora se uraditi takva dogradnja koja to omogucuje.

7

La isprtivanje panela u nonzontainom poiozaju koristimo opterecenje izazvano AB blokovima sl IO. Na dva oslonca postavljamo panel, opterecujemo blokovima i merimo ugibe, nagibe i osta1e velicine koje nas interesuju. Jedan oslonac je pokretan a drugi nepokretan. Za izazivanje istog takvog opterecenja sluzi nam i ramovska konstrukcija na s1. II kod koje se sila izaziva hidraulicnim putem. Pri tome sa traverzama omogucujemo ravnomemi raspored sila na plocu. Pritisak unutar cilindara i vodova se regulise preko hidraulicnih sistema koji su u stanju da izazovu sile od nekoliko desetina do nekoliko stotina Kn. U zavisnosti od geometrije ploce zavisi i raspored opterecenja. Ako je to trougaona ploca primenjuje se opterecenje kao na s1. 12.

Pritisak u hidraulicnom sistemu meri se manometrima. Najeesce je u upotrebi cevni manometar mehanickog tipa. Princip rada je sledeci: na prikljucnom delu pritisak vrsi deformaciju cevi ciji kraj je zupcastim mehanizmom povezan sa kazaljkom. Opseg je od 0,2-5 MPa, a za visoke pritiske 6-200 MPa. Izraduju se sa greskom merenja (tacnost) 2,5-4 %. Manometri kao i svi uljni prikljucci moraju biti dobra btrvljeni na mestima spojeva. Pump a za izazivanje pritiska moze biti rucna ili automatizovana, koja moze da opsluzuje i po nekoliko cilindara (pistona).

1

2.3. MONTAZNA OPREMA I POMOCNA SREDSTV A

Sa pojedinim konstruktivnim elementima pri podizanju, transportu i ispitivanju treba rukovati tako da trpe one uticaje za koje su i projektovani. Vece elemente podizemo kranovima i dizalicama te je neophodno da sajlama, traverzama i ostalim dizucim priborom izazovemo sarno one uticaje koji nece ostetiti element ili izazvati prsline. Neki od tih pristroja su na s1. 13. Na s1. 14 je prikaz polozaja pojedinog elementa pri dizanju u transportu.

)

s1.13

2.4. BAZDARENJE OPREME

Za pouzdanost dobijenih rezultata neophodno je kontrolisati mernu aparaturu. Izmerene vrednosti moraju biti u granicama dozvoljene greske za pojedine instrumente. Osim sto je obavezno jednom godisnje bazdariti instrumente, potrebno ih je i kontrolisati posle svakog remonta ili izmene vaznijih delova ili generalnog remonta. Neke ispitne masine podlezu obaveznom atestu koji se propisuje na 6 odnosno 12 meseci i izdaje ga ovlastena institucija.

Za bazdarenje se koriste dinamornetri koji rade na pritisak ili zatezanje. Uporedivanjem izmerenih velicina na dinamometru i masini razlika mora biti U dozvoljenim granicama odstupanja.

8

3. MERNA APARATURA I PRIBOR

Merenje pomeranja, ugiba, obrtanje uglova, deformacija i drugih promena na konstrukciji i njihovim elementima zahtevaju raznovrsnu aparaturu i pribor. Merni pribor se koristi i pri kontroli osobina materijala konstrukcije kao i dejstva opterecenja na konstrukciju.

Osim sto postoje na mehanickom principu: progibomeri i indikatori, tenzometri i klinometri, sve su vise u upotrebi i merni instrumenti, Tako pomeranja i deformacije mozemo simultano da merimo u vise tacaka i istovremeno vrsimo obradu podataka.

Vrlo su rasprostranjene i aparature za nerazarajuce metode ispitivanja materijala i konstrukcija i to: akusticna ultrazvucna, rentgenska i radiometrijska aparatura. U pribor za nerazarajuce metode ispitivanja cvrstoce betona primenjuje se serija mehanickih pribora: etalonski cekic, KM cekic HPS itd.

3.1. TENZOREZISTORI

Za merenje deformacija pri ispitivanju gradevinskih konstrukcija primenjuju se zIcani tenzorezistori s1. 15. Osim njih su u upotrebi i piezoelektricni i feromagnetni tipovi tenzorezistora. U osnovi ove metode koristi se promena elektricnog otpora provodnika i poluprovodnika pri deformaciji. Kod zicanog tenzorezistora efekat se izaziva promenom otpora u zici pri elasticnoj deformaciji. To svojstvo se zove tenzoosetljivost tenzorezistora. Glavna karakteristika tenzorezistora je koefieijent tenzoosetljivosti koji predstavlja relativni odnos promene otpora tenzorezistora prema njegovoj relativnoj deformaciji.

1. baza

2. konstantna zica

3. papima traka

4. izvodi

Najrasprostranjeniji su zicani tenzorezistori. Sacinjeni su od zice konstantnog preseka postavljenih u vidu petlje na papirnu podlogu ana krajevima su kleme. Tanka bakama zica debljine 0,1-0,2 mm i duzine 20-30 mm je postavljena na jednakom rastojanju. Posto tenzorezistor mora biti tenzoosetljiv, mora biti cvrst i sa malim temperatumim koeficijentom otpora te se stoga resetke tenzorezistora izraduju od legura bakra i nikla promera 0,12-0,3 mm.

Kvalitet tenzorezistora ogleda se u: mogucnosti neposrednog merenja deformaeije kako na povrsini tako i u unutrasnjosti konstrukcije, visoka tacnost izmerene deformacije, mogucnost merenja deformacija na svim stupnjevima opterecenja sve do tecenja materijala, jednostavno postavljanje na konstrukciju, mogucnost postavljanja na nedostupna mesta, mogucnost ispitivanja deformacija raznovrsnih detalja i konstrukcija napregnutih na staticko i dinamicko opterecenje, jednostavnost i jeftina cena, male mase i raznovrsnost dimenzija.

Njihovi nedostaci su: nedovoljna elektricna osetljivost sto iziskuje slozeniju registrujucu aparaturu, smanjenje ostljivosti pri bazama uzim od 20 mm, razlika stvame i izmerene deformacije je unekoliko manja od stvame, osetljivost na spoljnu temperaturu (mora se vrsiti korekcija za razne temperature) i mogucnost upotrebe sarno jedan put.

Deformacije konstrukcije na koju je postavljen tenzorezistor izaziva u njemu proporcionalnu promenu elektricnog otpora. Pri deformaciji tenzorezistora menja se duzina i povrsina poprecnog preseka zice sto dovodi do promene otpora. Zavisnost je predstavljena sa:

9

& = Mil;

MIR=K*&

pri cemu je i1R1R relativna promena omskog otpora tenzorezistora, R- pocetni otpor [Om] , i1R- promena pocetnog otpora pri deformaciji [Om], 1- duzina iii baza tenzorezistora [mm], K-koeficijent osetljivosti tenzorezistora (odnos promene otpora i1R1R prema deformaciji a), Al-deformacija tenzorezistora.

Prema tome osnovne karakteristike tenzorezistora su: otpor R, baza 1 i koeficijent osetljivosti K Izraduju se sa bazama 5-200 mm a bazu biramo u zavisnosti od namene. U gradevinskim konstrukcijama za merenje deformacija u betonu baze su od 50-80-100 mm a za deformacije u armaturi i metalnim delovima sa bazama 10-20-30 mm. Za staticka ispitivanja primenjuju se sa otporima od 50-400 Om-a. Rasipanje rezultata u partiji ne sme biti vece od 1 Om. Koeficijenti osetljivosti se krecu od 2-2,3.

Postavljanje tenzorezistora maze biti linijsko, u obliku rozete ili neki drugi poredak. Spoj tj. lepljenje na beton mora biti besprekorno izvedeno kako bi se pri rasterecenju vratilo na nulu. U upotrebi su karbonilni, fenolformaldehidni, stirakrilni i drugi tipovi lepka. Tenzorezistore moramo osigurati ad vlage ito voskom, vazelinom sa 10-15 % parafma ili epoksi cementnim pastama.

Posto su deformacije male velicine to implicira da merna aparatura mora biti osetljiva i da je elektronskog tipa. Aparatura moze ocitavati kako staticke tako i dimanicke velicine u zavisnosti od tipa aparature, kao i za nekoliko tenzorezistora istovremeno. Primenjuje se serna mosta pri kojem usled opterecenja i rasterecenja dolazi do promene otpora. Postoji aktivni tenzorezistor RI, kompenzacioni R2, i R3 i R4 koji obrazuju unutrasnji polumost. Opterecenje narusava uravnotezeni most i daje otklon kazaljke. Prikaz koristene seme mernog mosta je na s1. 16.

Razvitak metodike ispitivanja fizicko-mehanickih osobina betona doprineo je pojavi ultrazvucnih aparatura koje se uspesno primenjuju za defektoskopiju, cvrstocu, prsline itd. U defektoskopiji koriste se frekvencije 20 KHz-25 MHz. Brzina prostiranja poduznih talasa je 1,5-3 puta veca od poprecnih talasa. U gasovitim i tecnim sredinama prostiru se poduzni au cvrstim obe vrste talasa. Na spoju dye sredine dio energije talasa prelazi u drugu sredinu a dio se odbija,

Postoji impulsno i neprekinuto isijavanje zvucnog talasa.

Osim ovih postoji i ehometoda. Pri ispitivanju najcesci je impulsni metod. Sluzi kako za odredivanje cvrstoce betona tako i destruktivnib procesa u betonu. Odredivanje cvrstoce betona je u vezi sa brzinom prolaska uzv. talasa kroz beton.

Na osnovu dobijenih rezultata formiramo funkcionalnu zavisnost cvrstoce betona u zavisnosti od brzine prostiranja uzv. talasa. Graficki prikaz j edne takve zavisnosti j e na sl. 17.

Dinamicki modul elasticnosti i poasonov koeficijent se takode mogu ovom metodom odrediti.

I.

kompenzat"1OfllJ trako

3.2. UL TRAZVUCNA OPREMA

6, Krc/CHz (I1"Q):,

500 ":' '._" ,. ,

(-511 .', :,.

11-00 .... , ." (-lID

10

Za formiranje krive zavisnosti brzine i cvrstoce na pritisak izraduje se 12 kocaka (ili cilindara) starosti 3,7,14,28 dana i podvrgavaju ispitivanju na pritisak. Istovremeno se meri brzina prostiranja uzv. talasa kroz beton. Brzine koje odstupaju vise od 3% se ne uobziruju pri formiranju grafika, Kocke se prozvucuju u sredini i u pojedinim tackama. Za ispitivanje ugradenog betona u konstrukciju koristi se ovaj kalibracioni grafik.

Za ispitivanje prslina primenjuje se odredeni raspored mernih mesta na kojima se u odredenim mestima na konstrukciji registruje brzina prolaska uzv. talasa s1. 18. Promena brzine uzv talasa ukazuje na pojavu mikro i makro prslina pri statickom opterecenju, Pri povecanju opterecenja primeceno je da: u pritisnutim zonama dolazi do povecanja brzine poduznih talasa, u zategnutoj zoni pad brzine zbog pojave prslina. Treba registrovati blagi pad brzine i odgovarajuce opterecenje,

Prineip rada: generator impulsa 1 impulsno generise

signal na sondu 2 koja elektricni impuls pretvara u zvucni signal koji pri prolazu kroz beton 3 dolazi na prijemnu sondu 4 koja registruje impuls koji se ponovo u 5 konvertuje u elektricni kako bi brojac 6 registrovao vreme prolaska uzv. talasa s1. 19.

6

r-EJ

5

I

I

I s1.19 I

3.3. RENTGENSKA I RADIOMETRIJSKA OPREMA

Za ocenu fizicko-mehanickih karakteristika koristi se i polarizovana radijacija, Pri ovom radiometrijskom ispitivanju koriste se elektromagnetna zracenja koja se registruju pri prolazu kroz materijal.

I}

Po metodi jonizujuceg zracenja registrovanje prolaza signala kroz materijal registruje se fotograficki, Izvor zracenja 1 salje signal kroz ispitivani materijal 2 koji po prolasku biva registrovan u prijemniku cestica 3 a potom merac brzine 4 daje informaciju na indikator 5 (s1. 20). U zavisnosti od registrovanog intenziteta zracenja sudimo 0 cvrstoci materijala. Beton se ispituje do debljina od 500 mm. Sa ovim metodom moguce je ispitati masu betona, homogenost betona, prsline i defektna mesta, polozaj armature, velicinu zastitnog sloja itd.

Rentgenografija se takode primenjuje u defektoskopiji, a sustina je u tome da rentgenski snop usled supljina u materijalu i armaturi na snimku daje razlicit intenzitet zracenja,

3.4. MEHANICKl PRIBOR

Mehanicki pribor za odredivanje progiba, linearnih i uglovnih deformacija za mnoge gradevinske konstrukeije su i danas nezamenljivi i siroko rasprostranjeni. To su progibomeri, indikatori, tenzometri, klinometri i dilatomeri. Progibomeri sluze za merenje pomeranja neke tacke na konstrukciji u odnosu na nepokretnu tacku. Za progib-vertikalno pomeranje u prakticnoj upotrebi su predvideni progibomeri sa zicom. Tacnosti su od 0,1 mm do 0,01 mm, Progibomer osigurava visoku tacnost i neograniceno merenje ugiba. Postavljanje progibomera dato je na s1. 22.

11

J

z)

Indikatori sluze za merenje manjih pomeranja i obicno su sa satnim mehanizmom sl. 23 i sl. 24. Za merenje se formira baza na koju se pricvrscuje indikator. Memi opsezi su od 0,01-0,001 mm i tacnosti merenja 0-5 mm.Indikatorima mozemo meriti deformacije konstrukcije tako sto je oslanjamo na metalnu plocu preko okruglog zeljeza. Za merenje pomeranje oslonaca i deformacije na elementima primenjujemo raspored instrumenata kao na

s1. 25.

oj

~il

fi.

OJ

t

Za ispitivanje

deformacija armature koristi se prenosni indikator koji se postavlja na bazu zavarenu za armaturu s1.26. Rastojanje zavarenih mesta definise bazu i sva merenja su u odnosu na tu bazu.

Mehanicki tenzometri koriste se za merenje malih apsolutnih lineamih deformacija, obicno metalnih konstrukcija s1.27. Sa jednim pokretnim i jednim nepokretnim krakom preko mehanizma pomeranje tacke izaziva otklon kazaljke. Tacnost merenja je do 0,001 mm a imaju bazu od 20 mm.

Laki su i precizni, lako se ostecuju, a poslovi ucvrscivanja uzrokuju greske u merenju.

Klinometrima s1.28 merimo uglove obrtanja preseka (tangense). Za male uglove obrtanja uspostavlja se veza ugla obrtanja i njegovog tangensa. Klinometar pociva na uravnotezenju libele. Okretanjem

, ,

J

12

mikrometarskog zavrtnja horizontalni limb pokazuje izravnanje libele.

Preciznost zavisi od velicine baze i hoda mikrometarskog zavrtnja. Pricvrscuje se stegama za konstrukciju. Sferni lezaj i stift omogucuju da se uravnorezenje obavi nezavisno od lokalnog nagiba nastalog usled pricvrscenja stegama. Tangens nagiba do bij a se kao

tga = s Ln» 1/1 * (Nl- N2) * k pri cemu je

l-baza, s-hod mikrometarskog zavrtnja, n-broj podela na skali, NI-N2-razlika otklona, k-popravni koeficijent. Ovaj tip klinometra je

osetljiv na temperaturu .

Za merenje ugla mogu se primeniti jednostavna resenja poput ovog na sl 29. Na polugu su postavljena dva progibomera. Tangens ugla je ocigledan sa slike tga=(b-a)/l a=NI-Nl' pomeranje tacke

A, b=N2-N2' pomeranje tacke B.

PRIBOR ZA ODREBIVANJE POVR8INSKE eVRSTOCE

Za ocenu tvrdoce betona koristimo metod udamog odskoka cekica, Pociva na korelacionoj vezi odskoka i tvrdoce betona na pritisak. Kalibracionu krivu dobijamo iz tri mesavine istog sastava. Tipovi mehanickog cekica su KM, HPS itd. Tip KM meri odskok ili precnik utisnute kuglice i uporeduje se sa etalonskim. HPS je opruznog tipa koji nanoseci udar na beton ostvaruje odskok tega (sklerometar) s1. 30. U zavisnosti odskoka meri se povrsinska cvrstoca betona. Za kalibracionu krivu rade se uzorci koji se opterecuju silom od 5 Kn.

13

3.5. BAZDARENJE MERNE APARATURE I PRIBORA

Memi pribor jr potrebno proveravati u cilju otklanjanja greske pri merenju. Provera tenzometara provodi se na komparaterima, a tenzorezistori se kontrolisu po partijama na etalonskoj gredi uz pomoc etalonskog polumosta. Za pojedine instrumente i sam proizvodac je odredio nacine kontrole a neke metode su odredene i pojedinim propisima.

3.6. AUTOMATIZACIJA PRI STATICKIM ISPITIVANJIMA

Prilikom ispitivanja tenzometrijskom metodom ispitivanja je moguce automastizovati. Prednost automatizacije je u tome sto omogucava brzu obradu veceg broja podataka. Sprovodi se uz odgovarajucu mernu aparaturu koja je umrezena i osposobljena da od izmerene velicine da potpuni rezultat ispitivanja. Na ovaj nacin pruza se mogucnost upravljanja eksperimentom. Svi rezultati daju se pregledno u tabelama i graficima. Iz tako dobijenih podataka vrsi se statisticka obrada podataka na osnovu koje donosimo zakljucak,

14

4. ORGANIZACIJA ISPITIV ANJA

4.1. METODIKA ISPITIV ANJA

Temperatura pri ispitivanju AB konstrukcija mora biti iznad 0° C, kao i onih elemenata koji su izlagani mrazu. Moramo znati ciljeve i zadatke ispitivanja .. Zasvaki element se bira odgovarajuca metoda ispitivanja.

Pri pripremi ispitivanja formira se sema ispitivanja konstrukcije, prirast sile, uslovi pricvrscivanja i ponasanje konstrukcije. Na semi mora biti naznaceno racunsko i kontrolno opterecenje i kratka metodika ispitivanja, redosled ispitivanja i ocekivana slika prslina.

Opterecenje se postepeno nanosi i to 0,2 od kontrolnog opterecenja za cvrstocu, odnosno 0,1 od kontrolnog opterecenja za stabilnost. Za e1emente za koje se ne dozvoljavaju prsline u eksploataciji dozvoljava se naneti 80% deklarisanog opterecenja (lO%-tni intervali). U pocetku svaki stepen novog opterecenja u prvim etapama mora izazivati proporcionalno uvecanje sile u svim presecima i zadrzavati ga min 10 minuta. Po nanosenju opterecenja i merenju velicina treba osmatrati pojavu prslina i po karakteru promena deformacija analizirati rad konstrukcije,

Po zavrsetku ispitivanja formira se protokol u koji se unosi dokumentacija 0 ispitivanju, kako su sprovedena, opis metode, karakter i trenutak pojedinih stanja (prva prslina, deklarisano opterecenje,

lorn). Rezultati se pregledno i sistematizovano daju u vidu tabela, grafika, dijagrama te ocjena kvaliteta i uslovi iz propisa.

Tehnicka dokumentacija ukljucuje program rada koji sadrzi opis metodike rada, memi pribor i kolicine, a kljucno je zavrsna obrada i prezentacija rezultata. Pri priprerni konstrukcije za ispitivanje na crtezu se oznacava mesto i polozaj armature, kontrolna tela za beton, dimenzije elementa, termicki uslovi, te druge radnje potrebne za osposobljavanje mernog mesta za postavljanje instrumenta. Prilikom ispitivanja prethodnonapregnutih konstrukcija treba proveriti velicinu napetosti (zategnutosti) kablova i ankema mesta. U obrascu za ispitivanje mora se naci podatak 0 materijalima, naein armiranja, kolicina i vrsta armature. kao i sve one sto bi ukazalo na moguce ponasanje konstrukcije pri opitu. U slucaju anomalija ponasanja konstrukcije u odnosu na ocekivano mora se beleziti. Sprovedena kontrola mera i dimenzija da je u skladu za dozvoljenim tolerancijama koje propisuju tehnicki uslovi. Kvalitet betona i armature se uporeduje sa etalonskim uzorcima. Pouzdanost svih dobijenih rezultata zavisi od ispunjenja svih datih pretpostavki.

4.2. PRIPREMA KONSTRUKCIJE I OPREME ZA ISPITIV ANJE

Da bi se sprovela ispitivanja konstrukcija i instrumenti moraju biti korektno pripremljeni.

Ispitivanja se sprovode na ispitnim plocama i platformama koje su osposobljene za odredene vidove ispitivanja. Uobicajeni redosled koji se primenjuje je: montaza najnizih oslonaca i traverzi, ankerisanje, postavljanje konstrukcije, postavljanje gomjih traverzi i oslonaca, a zadnje je postavljanje instrumenata i pribora Probno opterecenje se nanosi postepeno i po predvidenim semama. Opremu treba postaviti tako da bude obezbedena od rusenja

4.3. POSTAVLJANJE MERNOG PRIBORA

Raspored i izbor mernih instrumenata zavisi od cilja ispitivanja. Mesta i povrsine na koje ce biti postavljeni instrumenti se dodatno obraduju. Principijelna sema postavke memih instrumenata za riglu sa dva prepusta data je na s1.31

DG-hidraulicni klipovi

(pistoni)

M -indikatori

P- progibomeri D- tenzorezistori

15

Za zidni panel taj raspored je kao na s1.32

Raspored instrumenata za stub dat j e na s1.3 3 Prilikom ispitivanja tavanice raspored instrumenata i njihov polozaj je na s1.34

Merni pribor postavlja se na tacke i u preseke koji imaju najbolju karakteristiku pomeranja i deformacija potrebne za ispitivanje. Datih nekoliko primerajasno ukazuju koja su to mesta,

Uobicajeno je da potrebna kolicina instrumenata bude minimalna, Tenzometre i tenzorezistore postavljamo na mesta najvecih ocekivanih deformacija (relativnih izmedu dye tacke, na mestima oslonaca), progibomere na mestima ocekivanih najvecih progiba i u karakteristiene tacke konstrukcije. Instrumenti se postavljaju simetricno (na obe strane konstrukcije).

Postavljene tenzorezistore koristimo za odredivanje momenata pojave prve prsline te ih rasporedujemo na nekoliko mesta i po visini preseka, Postavljanjem na armaturu dobijamo najvecu tacnost istezanja. Posto je pojava prslina nepredvidiva stavljamo ih na razna mesta, Za dvoosno naponsko stanje postavljamo ih u rozetu,

Uprocesu ispitivanja mere se:

l. Progibi oslonaca, koji se mere u sredini greda, a ako su konzole onda na slobodnom kraju. Na mestu ocekivanog najveceg ugiba, za oslonaeke zone U osi, sredini raspona a za konzolu na kraju. Za sirine do 100 mm ugibi se mere u sredini sirine, a za vece sirine meriti i na krajnjim ivicama. Netacnost izmerenog ugiba se tolerise do 5% od ocekivanog ugiba pri normiranom opterecenju, Ugibi se u opstem slucaju mere u sredini raspona i na kraju konzole, a ako nam treba krivina u zavisnosti od opterecenja onda po celoj duzini.

2. Napetost armature se uspesno meri mehanickim tenzometrima, indikatorima ili tenzorezistorima.

3. Ekscentricitet sila ustanovljava se indikatorima iIi tenzorezistorima.

4. Promena deformacija u zavisnosti od opterecenja meri se indikatorima i tenzorezistorima.

5. Vertikalne i horizontaInr deformacije i njihov raspored mere se indikatorima i tenzorezistorima.

16

6. Raspored i sirina prslina ima poseban tretroan. Ispitivanju na samoj konstrukciji prethode ispitivanja nerazarajucim metodama : ultrazvuk, mehanicke metode ... (utiskivanje kuglice, odskok, lokalna destrukcija, ultrazvuk, rentgen-radiometrija) Za armaturu se prije ugradnje odreduju: cvrstoca, granica tecenja, granica lorna, velicine tih izduzenja, defektnost zavarenih mesta itd. Kod betona je osim cvrstoce vazna i vodonepropusnost te ogranicenje prslina zbog agresivnosti sredine. Povrsine se presvlace belilom ili namazom krede da bi se pri koristenju optickih uvecanja sa razmerama od 0,1 mm merili otvori prslina.

4.4. ODREDIV ANJE ELASTICNIH OSOBINA MATERIJALA

OSOBINE RETONA I CELlKA

Za ispitivanje AB konstrukcija vazno je znati fizicko-mehanicke osobine betona i armature. Time ujedno dokazujemo ostvarenje stvarnog i poredimo sa racunskim stanjem konstrukcije.

Osnovna karakteristika betonaje pritisna cvrstoca koja se odreduje na kockama 15/15115 em, koji se neguju po standardnim postupcima. Od svake serije se uzimaju min. 3 probna tijela. Sila se nanosi upravno na pravae ugradenog betona brzinom od 0,6 MPais. Ukoliko se dimenzije tela razlikuju prevode se sa koeficijentom na 15115/15

7,0717,0717,07 " 0,85 07,14114,3." 1,16

10/10110 0,91 010120 1,17

15115/15 .1,0 015/30 " 1,20

20/20/20 .. " 1,05 020/40 1,24

30/30/30 .. " " 1,1

U slucaju vadenja kemova promeri su 07,14, 010, 015, 020 i visina 14,3 , 20, 30, 40 em. Ako je odstupanje pojedinog rezultata vece od 20% od srednje vrednosti ne uzima se u obzir. Cvrstoca se mote odredivati i na prizmama visine 4 puta vecoj od osnove (10/10/40, 15/15/60, 20,20/80) i manja je od kubne cvstoce jer se umanjuje trenje izmedu prese i prizme. Tenzometre i indikatore drzimo na bocnim stranama sve do 10% od sile koja izaziva 10m .. Za ispitivanje module elasticnosti u fazama se nanosi opteredenje i zadrzava 15 minuta a potom se rasterecuje, sledece povecanje sile je 10% od sile lorna i raste do maks 60% njene velicine, Modul elasticnosti se definise kao odnos ostavrenih napona i deformacija: E=cr/a. Za o se uzima da je 0'=0,2 O'prizme' Ispitivanje cvrstoce na zatezanje ostvaruje se na prizmama opterecenim na savijanje, eepanjem koeaka iIi eilindara s1.35

Cvrstoca na zatezanje definise se kao O'prizme=y(R*1)/(a*b) pri cemu je v-korekcioni faktor utvrden za duzinu prizme na kojoj se ispitivalo u odnosu na prizmu duzine 1=60 em, l-raspon oslonaea, a,b- dimenzije poprecnog preseka prizme.

duzina prizmi raspon (I) y
40 30 105
60 45 10
80 60 0.95 Odredivanje elasticnih osobina i cvrstoce armature se ostvaruje na epruvetama cije duzine zavise od precnika (20-40 em) kako bi mogle da stanu u masinu za ispitivanje. Za svaki prirast sile mere se deformacije i formira se dijagram ponasanja materijala sa granicama tecenja i lorna kao i deformacije

0,2 % prvobitne duzine,

17

5. oeENA KV ALITET A KONSTRUKClJE NA OSNOVU REZULT AT A

ISPITIV ANJA

5.1. STATISTICKA OBRADA REZULTATA

1. Proracun prema granicnom stanju

Konstrukcija se moze racunati prema granicnom stanju lorna (nosenja) ili gramcnom stanju eksploatacije (ogranicenje ugiba). U tom smislu se uvodi statisticko merenje i na osnovu njega ustanovljava mogucnost pojave takvog opterecenja na konstrukciji u toku njene eksploatacije (preopterecenje snegom, vetrom ... ). Osim variranja opterecenja za konstrukciju varijabilne su i osobine materijala.

2. Osobine skupa

Velicine koje se pojavljuju imaju slucajni karakter i variraju po intenzitetu. Koliko ce se rezultat rasipati zavisi od kvaliteta materijala. Rasipanje rezultata zavisi od cvrstoce, anizotropije, defekata, gradivne strukture itd. Za utvrdivanje zakonitosti variranja treba ponoviti vise opita u istim uslovima.

Primer sprovodenja daje se za ispitivanje armature: Neka su date merene velicine sa osobinom Xmin=220, Xmaks=400 Ml'a. Razlika (~s- xmil) je razmak varijacije na osnovu kojeg formiramo sirine interval a h kojih je obicno 7-13, h= (Xmaks- XmJ/9=180/9=20 MPa. Pocetak prvog intervala je od ~in umanjen za hl2 tj. 220-20/2=210, a kraj 400-20/2=390. Za svaki interval unosi se ucestalost pojavljivanja (broj ponavljanja) a potom se definise frekvencija co kao o=m/Em. Nakon formiranja intervala, broja pojavljivanja i frekvencije nalazimo sredinu intervala (a+b)12 koja nam sluzi za formiranje histograma a frekvenciju mozemo predstaviti i kumulativno.

srednje odstupanje

( -) 2:{x-X) *m

a = x - X = ± 2:m ' a za laksi racun prelazimo na novu velicinu x' =(x-xo)/h, pri cemu je

xo-vrednost sa najveCom frekvencijom, tako da su nove velicine sada:X = Xo + (2: (X' *m))*hl2:m 1

(T = ±h r [Lf"~ m )- [~: J] uvodi se i velicina R = X - 3. (T. sa verovatnocom od 0,95 moramo

Za opis empirijske raspodele koriste se aritmeticka sredina, srednje kvadratno

odstupanje ... Aritmeticka sredina se definise kao

X = 2:(X*m)/Lm 1

kvadratno kao

odrediti pojavu slucajne velicine na 20 od aritmetieke sredine. Osim ovih postoje i sledece velicine za opis skupa:

1. Koeficijent varijacije v = (0- * 100)/ X i sluzi za ocenu variranja dye razlicite merene velicine

2. Srednja greska aritmeticke sredine Ux = ±a I rm i pokazuje u kojem intervalu se koleha aritmeticka sredina

Pokazatelj tacnosti aritmeticke sredine pokazate1j pouzdanosti

~ = (a x * 100)1 X % i mora biti ~~ 5 % kako bi bilo prihvatljivo.

3.

eksperimenta

18

Verovatnoca se definise kao mogucnost da slucajna velicina uzme vrednost iz intervala (XI-X2) tj. p (XI<XB<X2) i jednalka Je vrednosti

Xl

integral a p = f !p(x) * d(x) pri cemu je f-cija q>(x) kriva rasporeda slucajne velicine a f-cija F(X)

+00

j e integralna kriva raspodele i definise se kao F (x) = f fP( x)dx . Prikaz ovih grafika j e na s1. 37

-00

Ako ucestalost pojavljivanja zamenimo verovatnocom p onda aritmeticka sredina X u ovom kontinualnom slucajuslucaju una analognu velicinu ~. matematicko ocekivanje

+00

M(x) = L==1 xn * P; ; M(x) = f x * (j?(x) * dx a kvadratu srednjeg kvadratnog odstupanja je

-00

m 2 _

analogna disperzija D(x) = L [xn - M(x)] * Pn; D(x) = nx- M(x)]* (j?(x) *d(x) , suma je za

n=1

-00

diskretne velicine a integral za kontinualni raspored. Koren iz disperzije predstavlja standardnu devijaciju a = ~D(x) .U gradevinskim konstrukcijama uobicajena je Gausova kriva raspodele koja je tablicno razradena.

5.2. GRAFICKI PRlKAZ REZULTATA

o ponasanju konstrukcije pod opterecenjem u procesu ispitivanja sudimo na osnovu prikazanog postignutog opterecenja, velicine prslina, lokalnog rusenja, deformacionih karakteristika materijala i samih rezultata. Grafickim prikazom rezultata mozemo uociti ponasanje konstrukcije. Neki od takvih grafika tretiraju zavisnost ugiba od opterecenja s1. 39, deformacija od opterecenja s1. 38, ekscentricitet sile, raspored deformacija, obrtanje popreenih preseka, modula elasticnosti, zavisnost sila-deformacija kod celika itd. Sve rezultate pregledno prikazujemo u tabelama. Sa grafika je ponasanje konstrukcije pod opterecenjem uocljivije. Velicinu pomeranja oslonaca iskljucujemo iz grafika ugiba. Mozemo formirati i grafik pokazivanja tenzometara, tenzorezistora i indikatora koji pokazuju zavisnost deformacije od operecenja, Prsline prikazujemo skicom ili grafikom. Na osnovu prikazanih grafika odreduje se kriticno opterecenje uz tabelarni prikaz izmerenih velicina.

19

~ Jt T4. ..... Tl .
>I."" 10""'" F""" ..
.....
sq .. ,r ~
30D) . ." 1. - m . n.
'""'"
211 'I .L ",..' ",. .~' r- .
~ I ., ."
10 V' v: ... ",
taO) ~ ft.' • .1-~~'
;;p .
o a~ IV 8,11 rt% .at5 4 Na s1. 40 prikazana je zavisnost ugiba od momenta, na s1. 41 je zavisnost otvora prslina od opterecenja, a na s1. 42 data je skiea karaktera prslina i trenutak pojavljivanja za odredeno opterecenj e.

5.3. METODE OCENE KONSTRUKCIJE PREMA GRANICNOM STANJU

Na osnovu rezultata uporedujemo racunsko i stvarno stanje, te sa deklarisanim opterecenjem i onim iz propisa. D karakteru konstrukcije sudimo na osnovu deforrnaeija, pomeranja i ugiba, velicinama sila pri lomu ili pojavi prslina. Ako su ugibi, prsline i 10m nastupili ispod dozvoljenih u normama i tehnickim propisima konstrukeija se smatra nepouzdanom.

Uvodi se kontrolno , odnosno etalonsko opterecenje. Ispitno opterecenje je ono koje se koristi pri ispitivanju (ukljucujuci i sopstvenu tezinu), a kontrolno je one koje se koristi pri ocjeni kvaliteta konstrukeije i ravno je deklarisanom. Kontrolno opterecenje za prsIine je ramo racunskom, kontrolno za 10m je normirano sa koeficijentom preopterecenja, a teorijsko opterecenje za 10m je ono koje dozvoljava karakteristika materijala.

Deena cvrstoce konstrukeije zasniva se na najmanjem opterecenju koje izaziva 10m a mora biti ravno teorijskom koje je uvecano sa faktorom preopterecenja. Obicno 1,2-2,0. Kada

prekoracimo taj prag konstrukeiju opterecujemo do lorna i utvrdujemo maks opterecenje i razvoj prslina. Lorn konstrukeije daje najpouzdaniji vid ispitivanja. Osim sto opterecenje i ugib mogu biti limitirajuci i presudni cesto se ogranicava sirina prslina sa 0,1 do 0,3 mm.

Za sve faze eksploataeije moramo dokazati nosivost, ugibe ili deformaeije da su u graniearna dozvoljenih.

Oeena po cvrstoci je osnovna za konstrukciju i odnosi se na velicinu opterecenja koje konstrukeiju cini neupotrebljivom ana osnovu:

a) Tecenja armature i velikih ugiba >1150 raspona

b) Simultani 10m betona i armature sa ostvarenim ugibom od 1,5 dek1arisanog (50% prekoracenja ugiba od onog dobijenog kontrolnim opterecenjem) iIi formiranjem prs1ina od 1,0 mm i vise

e) Lorn betona prije tecenje armature sa ugibom manjim od 1,5 dobijenog normiranim opterecenjem i sa sirinama prslina manjim od 1,0 mm

20

if0-- 0:-)~ ~ :j ~:~:'::napona ~t '1AfL Yv;o

f) Cupanje armature ~ ~ . , ' ~ 'I /'f ~

Konstrukcija se prihvata ako je do loma doslo pri opte!eeenju ravnom iIi vecem ~nJ1!~

cvrstocu, Smatra se polomljenom ako je jedan od uslova spunjen: nosivost, prsline .. Ako je jedna konstrukcija imala 85 %-tni rezultat od kontrolnog tada se po avlja ispitivanje, a ako su sve imale pad od 85% prihvata se za takva opterecenja, a ako su ispod 85% ne rihvata se.

Oeena konstrukeije po pomeranjima i deformacij: a sprovodi se uporedivanjem dobijenih i racunskih ugiba datih u normama. Dozvoljeni ugibi za kr ske staze su 11500-11600 , pokrivace 11200- 11300, orebrene pokrivace i stepeniee 11200-1/4--. Po is itivanju na opterecenje mere se zaostale deformaeije. Najveci ugib da je 1,5 od granicnog. Ugibi koji su 85% od granicnih prihvataju se, a

zaostale deformacije ne vece od 15% granicnog ugiba. ..

Deena konstrukeije po prslinama zasniva se na pore enju momenta pojave prve prsline i otvora sa normiranim kao i 0 njihovom utieaju na dalji rad kons ; kcije. Za agresivne sredine to je 0,2 mm pri

normativnom opterecenju, ,I

Ako nismo ostvarili dobre rezultate moramo I zvrsiti poboljsanje konstrukcije a ako smo

;:korac;~::~c~;:;;:~~:;;:~uELEMENA J KONSTRUKClJE

6.1. ISPITIVANJA TEMELJA I TEMELJNIH STOPA

Pri montaznom nacinu gradenja vrlo je cest temelj sa casicom. Spoj stub casica se ostvaruje zalevanjem sitnozmim betonom. Po ocvrscavanju zalivenog betona temelj je u stanju da preuzme uticaje sa stuba: normalne, transverzalne sile i momente savijanja i preturanja

Od vaznosti je ispitati nosivost, spojeve i primenljivost za upotrebu. Formiramo tri serije sa po tri elementa. Sila se ekscentricno (ili centricno) prenosi sa stuba na temeljnu plocu Casica i dno su armirani prema odgovarajucem optereeenju. Razmatran je temelj armiran za opterecenje od 1,8 i 4,1 MN i dozvoljenim otvorom prslina sirine od 0,2 mm.

Metodika ispitivanja sastoji se u sledecem: Za ostvarenje uslova prenosenja sile formira se model kao na s1.43 Sa ekcsentrieitetom sile e=2 em . Stub je za ovaj slucaj skracen i ojacan, CaSica je postavljena na betonski blok i spojena eementnim malterom. Takav model se izlaze opterecenju koje izaziva presa. Prilikom nanosenja opterecenja bitno je registrovati trenutak: pojave prve prsline, maks opterecenje, smanjenje stuba u caSiei za razlicita opterecenja (sa indikatorima), karakter i velicinu otvora prslina, horizontalne deformacije betona u temeljnoj stopi (indikatorima), vertikalne deformacije betonskog jastuka (indikatorima).

Opterecenje nanosimo od po 500 KN i zadrzavamo 5-15 min.

Rezultati ispitivanja daju se tabelarno sa prikazom racunskih i dobijenih rezultata. Pri pojavi prve prsline i otvora prslina od 0;2 mm prikazuju se sile, ekscentricitet, maks opterecenje i cvrstoca betona.

G«h' .. N(!Ht.·.}ri~:Y1,;:~ . (·rTT:'-~;.:';·:71

c,j:c .f'c ;1 A <,./ ,j,L' J'4p~ i: '. $:.'''' .. :

'···~4~;·~~~~TI .• :Y;:.:c·"·.:~;=:~·I.~%!~":".·"hf.·: -. :.:~l;~~;~f~;d

t; ,. .~...

;~iJK

:.-.'

21

Deformacije betona s1.44 pokazuju da je casica u svim presecima po visini zategnuta i da je veca u mzim slojevima. Takav raspored deformacije u teme1jnoj stopi objasnjava se radom na savijanje (zatezanje u nizim slojevima) i pojavi lorna u caSiei usled zatezanja izazvanog pritiskom. Prve vertikaine prsline se javljaju na bocnim stranama donje ploce (na spoju) sa jastukom s1.45, a pri porastu opterecenja sire se i penju ka vrhu casice, Do lorna dolazi na spoju monolotizacije i posle toga se sve opterecenje prenosi na donju plocu gde su prsline progresivne. Opterecenje se povecava do 0,5 mm otvora prslina i sve je u trenutku lorna pritisnuto. Cvrstoca monolita povecava silu lorna spoja stub-casica kao i prslina do 0,2 mm u donjoj zoni bloka. Pojava prslina registrovana je i usled sirenja stuba pri pritisku. Orebrenje stuba pri dnu takode odlaze pojavu prslina. Povecanje ekscentrieiteta za posledicu ima raniju pojavu prslina kao i smanjenje nosivosti do lorna, odnosno 0,2 mm otvora prslina. Iz navedenog zakljucujemo da je za temelj limitirajuci otvor prslina od 0,2 mm, i da dubina i debljina casiee takode uticu na rezultat ispitivanja,

6.2. ISPITIV ANJE STUBOVA

Za ispitivanje se izraduju stubovi razlicito armirani a narocita paznja se posvecuje mreznom armiranju na zavrsetku stuba. Armatura na spoju je zavarena a naleganje stuba je sfericno. Marka betona je 40 . Na s1.46 je dat raspored mernih instrumenata. Nanosenje opterecenja je od po 300 KN sa

zadrzavanjem od 10-15 min. Poduzne deformacije mere se na tri mesta indikatorima i tenzometrima na naspramnim stranama stuba. Prenos sile vrsi se preko celicnih ploca sa kratkog stuba sfericnog naleganja stub na stub. Kratki stub je jace armiran od glavnog. Spoj se ostvaruje zavarivanjem prepustene armature Raspored instrumenata i ispitnih mesta datje na sl. 46. Indikatori casovnog tipa i tenzorezistori sa bazama od 500 mm su na tri preseka sa po dva instrumenta na suprotnim stranama stuba mere deformacije. Na spoju stubova postavljeni su indikatori. Rezultati ispitivanja sadrze podatke 0: numeraciji stubova, seriji, cvrstoei betona utvrdenoj na kockama, podatke 0 poprecnoj armaturi osnovnog stuba, oslonackog stuba ( 0 i broj sipki, razmak uzengija, utvrdeni modul elasticnosti na epruvetama), utvrdenu silu lorna i odnos dobijene i racunske sile lorna. Na osnovu ostvarene sile lorna donosimo zakljucak 0 mogucnosti nosenja tako armiranog stuba i datih dimenzija. Instrumernti pokazuju da su deformacije neravnomerno rasporedene i nepredvidivo je gdje ce se 10m pojaviti, Velicinu

k . . d dui k 8] - 82 h h . .

e scentnciteta 0 re UJemo ao e = * - * - ,pn cemu Je

8) + 62 6 h]

E" E2-deformacije na suprotnim stranama, h-visina preseka stuba, h ,-rastoj anj e instrumenata,

I. s1.46L·

Teorijska sila nosenja stuba opterecenog na centralni pritisak je N = CTb * F; + 0' a * Fa , stuba ojacanog uzengijama je N = (cr b + 2pO' (.uze"g)* Fb + CT aFa , pri cemu je IJ- koeficijent armiranja uzengijama,

N = (O'bFb +D'aFJ--1--

eJC +ey 1+---'-O,5h-a

Fb-povrSina betona unutar uzengija; stuba sa ekscentricitetom

a sa

1

primenom proguscenih uzengija Nteorijsko = [(CTb + 2f..luzCT JFf:, + 0' aFJ , pri cemu je

ex +ey

1+--...:-.

O,5h-a

Fb-povrsina betona oivicena uzengijama, ~,ey-ekseentricitet u odnosu na glavne ose, a-rastojanje od manje pritisnute ivice stuba do tezista manje pritisnute armature. Odnos NlomHlN"c pokazuje dobro slaganje

22

racunskog sa dobijenrm za stucaj sa ojacanrm uzengnama <lui cele visme stuba. Rezurtati pokazuju da Je opravdano poprecnu armaturu povecatido 1,6%, a da se daljim povecanjem fap ne dobija na nosivosti stuba. Maksimalna velicina ekscentrieiteta je 4 em odnosno 0,4 h.

~!

~

6.3. ISPITIV ANJE SPOJA STUBOVA

testa veza u montaznoj gradnji je spoj stuba sa stubom, Obicno se ostvaruje prepustom armature. Od vaznosti je kvalitet zavarenog mesta za nosenje stuba i njegove deformacije. Zavareno mesto moze biti uzrok stvaranja ekscentrieiteta. Da bi se to utvrdilo rade se etalonski uzorei stub ova sa neprekinutom armaturom i stuba 1Z jednog dela iste duzine s1.47. Zavrsetak stuba je posebno obraden i svi su stubovi betonirani istim betonom. Stubovi radeni iz dva dela imaju istu duzinu, sfericna ispupcenja i udubljenja za naleganje a spoj je sa zavarenom armaturom s1.48. Prije nanosenja opterecenja meri se stvarna geometrija i zakrivljenost stuba. Raspored instrumenata i mernih mesta dat je na sl.49

Opterecenje se nanosi postepeno i mere se deformaeije i krivine

a potom rasterecuje. Za merenje deformacije koriste se ugibomeri, indikatori i tenzorezistori. Sva merenja sprovode se i na kontrolnom (neprekinutom) stubu. Za merenje deformacija armature na zavarenom mestu postavljaju se tenzorezistori. Karakteristike betona uzimaju se sa kontrolnih tijela (cvrstoca, modul elasticnosti ) a takode i sa epruveta za armaturu.

Ispitivanja pokazuju pad nosivosti na zavarenom mestu. Tanji profili armature pokazuju manji pad (0 40-40%, 0 32-26%, 0 20- 4%),. Prvo se polomio zastitni sloj na mestu spoja a zatim je doslo do pojave prslina u glavama stuba da bi sa povecanjem opterecenja rastao i ekscentricitet. Lorn je bio ns mestu spoja ili po visini preseka. Opiti pakazuju lO%-ni pad nosivosti stubova iz dva del a spajenih zavarivanjem, zavareno mesto snizava nosivost stuba za 30%, velicine ugiba su 1,7-3,6 vece kod nastavljenih stubova i da su jace armirani stubavi manje deformabilni.

~.

,

!

, ..

. /~ l41 ..

I

.§P'I

,

l

idSl ;l

,

-"j,1! ;1

A (<11 .,~

i

.J •

C==="J

23

6.4. ISPITIV ANJE KRA TKIH ELEMENATA

Kratki elementi (konzole) s1.50 ispituju se sa ciljem proverc cvrstoce, pojave prslina kao i spojnog cvora stub/rigla. Spoj rigla/stub se ostvaruje zavarivanjem ankemih ispusta a varijante su date na s1.51 sa zavarenim plocicama i ugaonicima. Rezultati ispitivanja na konzolama 40/40/15 sa varijantama armiranja iz s1.51 obradenih sa ugaonicima i zavareni za armaturu ispitivani su kao na s1.52 na kojoj je dat i prikaz instrumenata. Konzole su razlicito armirane:

I,Metalna plocica zavarena za armaturu i nalazi se na kraju konzole i sa pojacanjem od ugaonika

2. Metalna plocica zevareoa za armaturu i nalazi se u korenu konzole

3. Armatura zavarena za ugaonik,

Karakteristike betona i armature utvrdene su na probnim uzorcima, Opterecenje je postepeno nanoseno i registrovan je trenutak pojave prve prsline kao i trenutak lorna, nagib prslina i po eemu je nastao 10m. Od instrumenata koristeni su indikat9rS Prve prsline javile su se u gornjoj zorn uz spoj konzole sa stubom a pri porastu opterecenja formiraju se kose prsline. Iz analiza rezultata vidimo da: I nacin armiranja bio je opterecen na smicanje po tipu opterecenja s1.52a sa preovladujucim dejstvom poprecne sile, Rezultati

pokazuju da polozaj ugaonika ne utice na nosivost. Karakter rusenja konzole pokazuje da su isti efekti ina kratkim gredama (kose prsline) . Konzola stuba i kratki element kod grede pokazuju analogiju u naprezanju. Polarizaciono optickim metodama dobijen je snimak na s1.53 koji to i potvrduje .

l

I).

.. k 'I 1 . Q O,15a.bh~ Q 'I 1 v, .., b h di ..

Teorijs a SI a oma je = J -S1 a oma, c-cvrstoca na savijanje, .n,c- nnenzije konzole. Na

c

s1.54 dati su razliciti vidovi opterecenja konzole:

24

Za slucaj konc sile na kraju konzole sL54a iz elementarne teorije dobija se uy = 0, O"x = M; y, 1

r = QS, a raspored naprezanja dat je na sl. b). Za slucaj kontinualnog opterecenja sl. v) po Bezuhovu za

xy Ib

b=I je

qx' y q (2 3 2 2 ) q (2 1 3 2 3) q ( 2 2 \.

a x = 2I - 21 "3 y -"3 c y ; (J y = - 21 c y - "3 y +"3C ; t xy = 21 \c - y ]X.

G.; _~

;' J ~'.

,.

Za gredu sirine b=I opterecene kone silom po Timosenku s1.55 je:

P P (31 y3 J

u =--+- --- , a za presek

y 2c7r C7r 4c 4c3

3P(1 c) P

a 0 =-- --- (x-c)+-

y= 2 c3 2 7r 2c7r

Frohtu

u sredini po

Graficki prikaz rezultata za napone po razlicitim autorima za konzolu i kratku gredu su na 81.58 a sa grafika

ae/asticnosti

na s1.56 vidimo u zavisnosto od odnosa l/c i K = ekm.teor. sa porastom raspona grede svi rezultati se

a

priblizavaju rezultatu elementarne teorije. Na graficima 81.57 dat je prikaz merenja naprezanja armature tenzorezistorima pri cemu je dobijeno da je tecenje armature nastupilo pri opterecenju od 260 KN, taj podatak dobijen izmerenom deformacijom i karakteristikom celika

je: U a = E£ = 82 * 10-5 * 2,1 * 106 = 172MPa i na osnovu nje odreden je moment savijanja .

~:T:::::::;:,::'::::;::::::::::':=::::lJ

if- .' ' , ,.-~ . _. --». ".' . ," . , • .'."_.~ -r r, " ••• ~.:.'.~.'.- .. ,"_ -::~~.~. :." .:.:.:.:.:.;.:.:.:.:.:*.

6rnp ~:: ".. ,~;.: '; : .. r.;:\;·:·".':': .. :.

~r-~~~~~~~~~~

q ~~~~~._+-~~~--~

'.> },-- :.:;.t:~ =~

480 l~>';;'- r

A~r-~~~~~--~--~

44o.l---t-J'I/:~I..,......-,":,"""" + ... -:-:- .v, -. ---'+-~ D, 20 I-'-~,"___",+-------+---_"""'+-;"""'---I

,. "

a) .

Q,TC(KII) ..

26 (-2601

All

. ill

.... p

"

'6)

, ,.

':"

2 1tJ 40 611 fQ ~·m-6 (-20) a 2f)' "4 60 ~ lUI} 1."I1'1IJlJ JliO e. =s

"

: ~+---~~--~~~r-~

2

25

Teorijski dobijeni moment je manji od ostvarenog. Pri lomu hetona tenzorezistori nisu pokazivali da j e armatura usla u zonu tecenja, Za racunsku silu nosenja prsline su bile manje od 0,2 mm pri nanosenju tolikog opterecenja, Ispitivanja su pokazala da: konzole primaju veca opterecenja od racunskih, sve prsline su kosog tipa sa nagibom od tacke opterecenja ka korenu konzole, konzole opterecene preko komada grede imaju vecu nosivost, polozaj ugaonikaje nebitan i da veci profili armature daju vecu nosivost,

6.5. ISPITIV ANJA RIGLI

Metodika ispitivanja

Za potrebe ispitivanja formirana je greda sa dye konzole s1.59. Veza konzole i stuba ostvarenaje zavarivanjem. Kratke konzole su dodatno ojacane zavarivanjem kako ne bi doslo do prijevremenog rusenja i lorna. Serna rasporeda progibomera, indikatora i mernih mesta je na s1.59. Horizontalni ugibomeri mere uglove obrtanja del a stuba a uz pomoc indikatora sa hazom 500 mID mereni su uglovi obrtanja preseka na kraju rigle u odnosu na stub. Za slucaj deformacije u metalnim plocicama postavljaju se tenzometri. U prvom delu ispitivanja meri se ugib u sredini grede i uglovi obrtanja oslonackih preseka na normirano

opterecenje .. Dobijeni moment je M = q/2 . U drugoj etapi opterecenje povecavamo do lorna kako hi se

8

polomili preseci u sredini raspona ili oslonacki preseci. Tokom ispitivanja posmatra se ponasanje zavarenih plocica. Do lomaje doslo akoje otvorprslina ~1,5 mm sa istovremenim prirastanjem ugiba vecim od sume

2111 zadnjih pet merenja,

a potom se skidaju instrumenti. Nanosenje opterecenj a u prvoj etapi ide sa po 0,2 od normiranog opterecenja, kada se postigne normirano opterecenj e zadrzava se 30 min i evidentiraju postignute

n

vrednosti. U drugoj etapi isti je toliki prirast opterecenja sarno sto se tada naneseno opterecenje na gredi zadrzava a opterecenje na konzoli povecava do loma, koji se manifestuje velikim ugibima i razvijenom slikom prslina. Karakteristike betona i armature uzimaju se sa probnih tela.

Rezultati ispitivanja pokazuju da je do lorna doslo kada su prsline u sredini raspona dostigle vrednost od 1,5 mm sa istovremenim povecanjem ugiba vecim od sume prvih pet ugiba iz prethodnih etapa nanosenja opterecenja. Odnos izmerenog i racunskog ugibaje pokazao vrednost vecu od 1 za 20% . U oslonackoj zoni tenzometri su pokazali da je zavareno mesto uslo u zonu tecenja armature. Formira se odnos momenta lorna dobijen ispitivanjem i racunskog, i onog za deklarisano opterecenje za osionac i polja. Ispitivanja pokazuju da armatura imajasno izrazenu granicu tecenja i daje njena pojava presudna za nosenje oslonackog momenta. Dijagram ugiba na s1.60 pokazuje odnos opterecenja i ugiba a prikazani su i uglovi ohrtanja u zavisnosti od opterecenja.

26

Za ispitivanje jo~ jedne veze riglaJstub formirano je par modela pri cemu je visina kratkog elementa na stubu znatno manja od visine kratkog elementa rigle «1I2h rigle. Preseci konstrukcije varirani su od 40/40; 30/30, ~

1. a armiranje konzole izvrseno je sa 022 u

-----..,;: gornjoj zoni i 020 u donjoj i sipke su spojene zavarenom kosom plocicom i ojacane ugaonikom s1.61 Apliciranje opterecenja obavlja se po semi s1.62.

Tenzorezistori su koristeni za ispitivanje armature a indikatori za deformacije u betonu. Opterecenje je nanoseno postepeno i u etapama sa zadrzavanjem od po 5 minuta i sve do normativnog za stub kada je zadrzano 30 min. Potomje opterecavano sa 30% prekoracenja i zadrzavano 5 min a onda rasterecavano

sve do 70% normiranog opterecenja. Nacinjena su tri takva ciklusa a potom je optereceno do lorna. Memu aparaturu su sacinjavali 60 indikatora i 48 tenzorezistora s1.63 Tenzorezistori su na plocici, armaturi u

., predelu plocice i armaturi konzole. U toku ispitivanja registrovane su zone tecenja plocice i armature, sila koja izaziva pojavu prve prsline od 0,2 mm, uglovi obrtannja za taj stadijum, maksimalno opterecenje na stubu i ~ak.l1\ac kao i karakteristika lorna (da li je u stubu ili gredi), Prvo su se formirale vertikalne a POlOID kose prsline pri cemu prsline u konzoli stuba imaju voce momente, Raspored tenzorezistora je na s1.64 sa graficima deformacija u plocici i armaturi od momenta savijanja.

& = () 6 pokazuje razlicitost u

2,1* 10

narastanju deformacija za pojedina merna mesta, U armaturije registrovana pojava tecenja tako da je sila u armaturi konzole

b Z Q/l 1 .. d

stu a =" (I) , 1- rastojanje 0

~fa BE

posmatranog preseka do sile, fa(I)-povrSina jedne sipke, s-odgovarajuca deformacija, E-modul deformacije armature. Za pojedine velicine opterecenja uporedene su velicine dobijenih i racunskih vrednosti. Iako su granice tecenja dostignute i u plocici i u

armaturi to nije umanjilo gubitak nosivosti.

Za uglove obrtanja daje se prikaz u zavisnosti od opterecenja izrazenog preko momenta savijanja za dati presek s1.65

6.6. ISPITIV ANJE CVORNE VEZE RIGLNSTUB

;'-f.~~~t-:·4

:"~:~~:.:/? $i:5!,}~:~::~ "l

~

? _.u _ ..• _

j

~--~~

27

Na osnovu postignutog napona u armaturi i normiranog modula elasticnosti metala formirani dijagram We ,

Dostizanje granice tecenja nije doprinelo ni stvaranju vecih obrtanja sto se objasnjava unutrasnjom preraspodelom sila zbog zavarene veze riglaJstub, a to formira cvrstu staticki neodredenu vezu (krut ugao), a time i zavisnost sila od deformacija. Osim ovoga ugib u sredini grede ne sme da bude veci od 1150 a ugao obrtanja rigle na osloncus 0,01 radbez velikog rusenja. Opterecenje lorna zavisi od levog i desnog ostvarenog

momenta q/oma = ~ (M/~ma + M ~ma). Ugao ohrtanja za nekoliko preseka s1.66 mozemo smatrati kao sumu

I

razlika deformacija zategnutih i pritisnutih zona u tom preseku prema duzini rastojanja instrumenata

L .1. zat + L.1. pnt Pr d fi ' . , 1 I brtani k ' . ih '

ffJ R:: tgtp = . ema tome e ormacije su izazva e ug ove 0 anja prese a 1 nJ1 ov pnrast u

h

zavisnosti od momenta datje na s1.67. Za pojedine pres eke (razlicita obrtanja) razlicitost uglova proistice i u zavisnosti na kom smo memom mestu uzeli podatak:: plocici, spoju iIi konzoli.

o,oro

0,006

4002

28

OSlO tS 20 25

, '~ , f-so), HOd} ("'t50) ""200) r-2SO}

~ TCW(KH·H)

Ispitivanje zidnog pane1a moze dati odgovore kolika je njegova ukupna nosivost, deformabilnost kao i njegove lokalne deformacije a time i proveru racunskih vrednosti. Ispitivani panel dimenzija na s1. 70 urad en od ME 20 i armiran mreznom armaturom. Tretirana dva modela: jedan dimenzija 14/1421254 i drugi dimenzija 141560154 dala su razlicite rezultate ispitivanja.

Metodika ispitivanja

Za ispitivanje je formirani model postavljen u konstrukciju s1. 71. Da bi se sila ravnomerno prenela na panel ispod gomje traverze postavlja se izravnavajuci sloj maltera. Ispitivanje se sprovodi na centricni pritisak, Raspored instrumenata i mernih mesta prikazan je na sl, 72. Primenjeni su tenzorezistori, indikatori i progibomeri. Deo ploce koji je u donjoj zoni postavljen zbog ostvarenja realnog stanja je

6.7. ISPITIVANJE TAVANICNIH PANELA

Za deklarisano opterecenje zadrzavanje je bilo 1 sat. Mereni su ugibi u sredini raspona sa ugibomerima tacnosti 0,01 mm. Deformacije na osloncu merene su indikatorima casovnog tipa sa taenoscu 0,01 mm, sirina prslina prenosnom biokularnom lupom sa podeocima 0,05 mm a cvrstoca betona utvrdenaje na kockama. Graficki prikaz zavisnosti ugiba od opterecenja prikazan je na s1. 69. U ispitivanju treba napomenuti da li se sopstvena tecina uzima iIi ne u obzir, Karakter prslina je bio jednostrano orjentisan a 10m po sredini raspona.

6.8. ISPITIV ANJE ZIDNIH PANELA

~ ..

29

Serna ispitivanja pane1a sa rasporedorn opterecenja i instrurnenata data je na s1.68 Koristena su tri progibomera i 6 indikatora. Prenos sile iz dva

25-tonska hidraulicna cilindra (pistona) ostvareno j e preko traverzi. Nanosenje opterecenja bilo je 0,2 od deklarisanog opterecenja uz registraciju merenih velicina i trenutak pojave prslina .

. ~

/ .

/ .... / .

/

takode ispitivan (nalezuca ploca), Opterecenje se etapno povecavalo i zadrzavano po 10 min. Merene su deformacije betona tenzorezistorima postavljenim u tri poprecna preseka po visini na vise mesta sa rastojanjem od 20 em, poprecne deformacije tenzorezistora merene su tenzorezistorima na povrsini donje zone u blizini spoja a i na delu ploce t izbocavanje pane1a mereno je ugibomerom u tri preseka po visini (3 x 3). Rezultati ispitivanja pokazuju da se za I model lorn pojavljuje u oslonackim zonama i u gomjoj zoni pane1a a za II model prsline napreduju niz panel i u donjoj ploci. Prsline u oba modela javljaju se neposredno pred 10m.

Maksimalno odstupanje pri izvijanju registruje se progibomerima. Ocenu nosivosti panela vrsimo na osnovu poredenja dobijenih i racunskih vrednosti za trenutak pojave prsline i trenutak loma. Za prihvatanje su odnosi:

opttno opitno

qloma > 1 9' qloma > 0 8 .

projektovano - ,,. racunsko - , ,

qracunsko «c;

opitno

q prvepnlille > 1 1

q projektovano - , • racunsko

r -L:1 ........ ~~i::~.::t~\::~:::~~\;:.~:;::.l:~;~:,:~·",·:~t~~j;:;,,('.

~ ·,-···-····;;.;~"7:'::,::::_._ .. _. __ .~ __ ... __ . __ ._. __ H~ ••••• H~ •• ~::::-.:::~:::.-.-~-..::~~":·_·.·_·.·.·.~r ;-'~.~'~ "':" ; •• ;_ -, : •• ;' - '-"1 '.: .;T.;:'.; ··i···;·:;'~··-;---;--;- ·:··;··:··::·-.--{---:-·;-_·:···1.:. .. ;··1

.............................................. BK : . .j

Ocena deformabilnosti pane1a zasniva se na diskusiji oslonackih zona jer je tu uocena pojava lorna. Na sl. 73 vidljiv je raspored deformacija po visini preseka kao i po duzini. U vrhu i u dnu su izmerena veca naprezanja nego u sredini visine pri povecanju opterecenja,

Grafici na s1.74 pokazuju da ekseentrieitet sile pri porastu opterecenja u vrhu preseka ima znatnija odstupanja od onog u sredini i dnu panela, Velicine tih deformacija su reda velicine 1-1,5 cm ijavljaju se u trenutku lorna. Ako formiramo odnos srednjih deformaeija prema maksimalnoj po duzini panela

dobijamo koeficijent 0) odnosno punode dijagrama (j) = ~. Zakljucujemo da se velicine deformacija

8max

znacajno smanjuju upotrebom donje ploce, kao prosirenja vezanog sa panelom. Poredenjem racunskih i dobijenih velicina vidi se da su za oslonaeke pres eke nizih pane1a naprezanja veca nego kod visokih,

II}

)I All AU .4- l+ A.);!'
i<; -_ .. .. -~ ~
,
II . '-
0 '\. / ....... ~ ..
./0" If " " 17 "
11 ~
t-- "T
II =r
....... • -
,... All 12 A.lJ .4." illS
II
I /' <, ~
_:.. s·


\ I
\ +-/
. .:.::.... ...... I \1'
\ '/
\ ._-_.-
,. 61)

IJ a· II '1#1

ID ,a

"~ 120 Ita lIa JI~ m ,·ttI s

.1} I}

f,.III{1f(IfIt/l<) p'MHlt/H} ~,rejni"lI/t<i

tUf(-I,I} m(-2}. m(--t.1)

30

6.9. ISPITIV ANJE ELEMENATA KALKANA

Za potrebe ovog ispitivanja formirani su stubovi sa konzolama i rigle na razlicite nacine armirani i opterecavani, Ispitivanje rigle na poprecnu silu i konzole stuba armirane sa zavarenom plocicom obavljeno je po semi s1. 75 sa datim rasporedom instrumenata. Greda je izlagana sa dva rasporeda opterecenja, prvi za ispitivanje oslonackog preseka koji je morae ostvariti ugao obrtanja qi=O zbog cega je stub oslonjen na cilindricno leziste i drugo za ispitivanje preseka u sredini grede za cije oslanjanje je posluzila stalna nedeformabilna konzola s1. 76.

Za oba polozaja opterecenja daje se prikaz dijagrama momena1a za razlicite faze opterecenj a. Raspored instrumena1a i slika prslina dataje na s1.77. Za prvo opterecenje ocit je uticaj poprecne sile dokje u

drug om dominantan moment savijanja.

T enzorezistori su pokazali da su U oslonackoj zoni najvise napregnute kose sipke i da deformacije u vertikalnoj armaturi opadaju sto se udalj avamo od oslonca.

Za analizu stuba sa kratkim elementom kojeg nije moguce racionalno armirata radene su dye varijante armiranja ito: prva sa zavarenim sipkama s1. 79 i druga sa zavarenim plocicama na poduznu armaturu s1.80. Prikaz sila u konzoli dat je na s1. 78. Nanosenjem opterecenja tenzorezistori su registrovalo zatezanja i pritiske a rezultati su dati u vidu grafika na s1.81. Na osnovu seme sila s1.78 u konzoli sledi da su napom u

h v Q 'v ,. • QS

x -pravcu na vr u (J' x = - ,a srmcuci napom r = -,

F xy Ib

glavni naponi se dobijaju iz (J'1.2 = ~ ((J'x ± ~(J': + 4r~ ), a nagib tg2a = 2;~ . Sa grafika na s1.81 ocit je povoljniji rad zavarenih sipki od zavarene plocice za poduznu armaturu stuba ana osnovu pokazivanja tenzorezistora. Isprekidanom linijom su teorijske a punom linijom su eksperimentalne

31

vrednosti (10% razlika), Za zavarene plocice, pomocu tenzorezistora, dolazimo do rezultata da se ona u nosenju ponasa kao metalna konstrukeija bez ucesca betona: Q: = O"TW / C, W = 2 bh2 plocice , Q: - sila

6

tecenja racunsko, crT napon tecenja u plocici, W- otpomi moment u posmatranom preseku, c- rastojanje sile Q od posmatranog preseka. Za drugu vezu armiranja sa sipkama spojenim plocicom sila Q se preuzima plocicom. Tada je

t: = JL ,0" = JL , 0"1 2 = tg2a ; n-broj plocica, l-duzina i l-debljina plocice .

.xy nl6 x nl6 '

~

plocica zavarena za poduznu armaturu

*

I

7 7

L- ~(~

armatura zavarena plocicom

Tenzorezistori pokazuju da naponi u plocici opadaju sa udaljenjem posmatranog preseka od od mesta apliciranja sile Q ka korenu konzole i objasnjava se time da ih preuzima beton. Sila koja izaziva tecenje je

. . l~' Q uaFaz ~ . F X'

u armatun za SPO] sa p ocicom S , O"a-napon tecenja armature, a-POVT1)llla zategnute armature,

a

z-rastojanje tezista zategnute i pritisnute armature, a-rastojanje sile od korena. Osim ovoga bitno je 8to su se spojne plocice ponasati neelasticno i javljaju se kao faktor o granicenja nosivosti tako da su dva

ogranicavajuca faktora: armatura a , > QFa i plocica up > ~ (u +.J0"2 +4r2 ) pri cemuje

Z a

0" = lL, r = QS , cr-normalni napon u plocici, t-smicucu napon u

nls n16

plocici, crp-racunski napon plocice, Qspoprecna sila koja deluje na konzolu, n-broj plocica, l-pritisnuta duzina na rigli, Ssstaticki moment. Na s1.81 datje prikaz zatezuce sile u gomjoj armaturi i pritiskujuce kose koju prima plocica povrsine Fp=nhpo pri cemu je ~

uslovna duzina kosine, Konzola sa nezavarenim sipkama ima manju nosivost. Plocice zavarene na poduznu armaturu nemaju poboljsanja nosivosti. Na s1.81 datje raspored instrumenata za merenje ugiba za ova dva tipa armiranja konzola, Ugibi su veci kod konzola ojacanih plocama i zavarenim za poduznu armaturu stuba, Ugib je dat sa

f = Qr ,Q- sila na konzoli, E1- krutost konzole, h- visina konzole,

3E1

l-odstojanje sile od zavarene armature. Grafik pokazuje dobro slaganje sa teorijskim rezultatima (isprekidana linija). Slika prslina data je na s1.83Prvo su se javile vertikalne prsline a povecanjem opterecenja je iniciralo stvaranje i kosih prslina. Na s1.82 datje prikaz zavisnosti deformaeija od opterecenja za ova dva slucaja.

32

!

W2l f!~~i:llFf4C][J;J ~ "~'~'~'~"

r:~.;~'· So

;;:;t :.,:H _::'C:1 .:' ;_.;!~ ..... ;:(} !i~}

6.10. ISPITIVANJE POKRIVNOG PLASTA

Za ispitivanje nosivosti prefabrikovanog krovnog nosaca formirana je konstrukeija iz tri dela

3x 18 m sa zategom s1.84. Debljina ploce je 6 em i ojacana je sa rebrima. Spoj ploca je ostvaren zavarivanjem. Konstrukeijaje izlagana opterecenju sa mogucnoscu nagiba do 22°. Kombinacije opterecenja prikazane su tabelarno s1.85. Opterecenja su bila: normativno montazno, opterecenje snegom 750 Pa, racunsko 900 Pa i koncentrisanim silama 10KN (20 Kg=20 Pa). Nanosenje opterecenja je bilo u etapama (po 1/4 normiranog) a potom zadrzavano 15-20 min, a po postizanju maksimuma zadrzavano je 16-24 casa, Za opterecenje konstrukcije u nagibu postepeno se plast navija od po 4° sa ciklusom od 12 sati. Maksimalno kontrolno opterecenje na lomje 1,6 od racunskog. Raspored instrumenata datjena s1.86 a za zategu na s1.87.

Mere se opste i lokalne deformacije. Ugibi se mere progibomerima sa podelom 0,001 mm a lokalne deformacije tenzorezistorima i indikatorima. Za merenje otvora prslina postavljaju se indikatori sa vrednoscu merenja od 0,001 mm. Bocno klizanje se sprecava fiksatorima a svi oslonci su prilagodljivi za oslanjanje pod uglom. Rezultati ispitivanja treba da daju rezultat koliki je ugib u odnosu na rasp on i sirine prslina sa porastom opterecenja, Opsta slika prslina data je na s1. 88. Otvor prslina i deformacij e zatege se graficki prikazuju s1.89 i s1.90 iz kojih se vidi linearna zavisnost od opterecenja (---- rasterecenja). Evidentiran je i uticaj poprecnih i poduznih rebara na deformacije uz prikaz odraza na formiranje slike prslina s1.88. Nesimetricno opterecenje daje nepovoljnije utieaje i uticaje transverzalne sile na spoju ploca,

81.84

33

lbgw aarp_.,. _~._n _..."a _ .so..-.
I I It
c::.o- -n- I npll..:M'll ....
j ! IH
I
I <I 1::::>- 'e' n ~ 1Af1'p-
..
lA <=1 ~ 'e' 1111 p_- ~)ISIt.

2 Z1 ~ a-o<' 15 Htlpor-
I::::> -p~
lUI
3 <] C;:;:- ~ 7& To. to,

_. -<:::1 'e' 76 "
1::::--
:Ii -<:::1 I> ~
7a "
r:=: ...;;;::::] I~ 13 .. 0+22"
~ 0 HIII1I,.. CD11I

tI ::t::1 15 ~ 7J HopM- br1Iy:t-
XII
SA <I 1>- ~ .~ 80 P_.Il~""
~I ~
'1 I,.:::::> 1S HOJI'M_. urpya-
-
8 ~ I~ '4 CI-O· 0 H$"_ )'DWI. ..
--
g <::1 15 V 240 It~ ,..".
III---~
10 <J t::::> v - ~.-
7!:'U P- 1000 • III'C
10 dQ.
I 1.85 I
I I n<i'ntl nlf. '_;'n . nl7 "i ~nu n" ~. ... ,., '9'1" HG • "? "
~ Ifl1 _"a 4l .... 'II:"'~
... II ...
IJ-- ",10 .... "'13 1.1-1" ::::~ ro
HII ~"H : ,:::
.... ~lS ".:. :J
n ...n
-- ",n -HZfI HJ(J - 1111

m

l7n.tS

34

{j w _

35

6.11. ISPITIV ANJE STEPENISNIH KRAKOV A

Ispitivani stepenisni krak ojacan sa poduznom gredom ispitivan je sa rasporedom opterecenja na s1.91. Nanosenje opterecenja je na niz tacaka preko metalnih plocica 15/15/3 em sa prirastom sile od po 0,1 od sile lorna. Mere se ugibi rebra i ploce u nekoliko tacaka pragibamerima a na osloneima indikatorima. Raspored mernih instrumenata je na s1.92.

Deformacije betona i armature u sredini raspona i na kraju rebra mere se indikatorima,

a na ostalim mestima tenzorezistorima, dok se sirina atvora prslina meri biokularnom lupom. Opsta slika prslina dataje na s1.93. Za izmerene vrednosti deformacij a i ugiba u zavisnosti ad opterecenj a formira se grafik. Prvo su se pajavile prsline u sredini raspona, ana mestima zareza se javIjaju kose prsline, Deformacije u armaturi u trenutku lorna su u zoni tecenja dokje u pritisnutom betonu deformacija armature manja. Deformacije armature u rebru su vece nego u ploci. Dozvoljeni ugib je V300. Ispitivanje stepenisnog kraka drugog modela prikazano je na s1.94 na kojoj je i raspored mernih mesta i instrumenata. Formirani dijagram zavisnosti ugiba ad opterecenja za avaj slucaj dobijen je na osnovu vrednosti progibomera i odgovarajuceg opterecenja sa granieama kada su se pojavile prva prslina, normiranom opterecenju i sopstvenom tezinom,

Lf¥fc (t

j ). rQ i itl! §iJl' t \2;; )~}j ~\ \~"SJ

11" 12· TJ :T4.· .1$. :·Tf''''''.· }'.T!l .

. =,}fp(JJel{~

12 A t .•. :· I.'·! i ... ·.· •. Vt. :':'" ;, ·"l" .:.) ..... ~. y'I \' \\ ~t~.,>-: .. \~ .. '.-l24S<GY4 I t [ l!. t! } }:j.J: l··J ., .b~_ _ ~ _ J :' T

n 12·' TJ' . '." :.' ;·:··1S·

< sA{

ri

36

~, til ./!f

n:.=;.;.;~.:"'= :="" ='"'~ ·'==:,,~··~:::i~:···~·· ::.~-.~.;.

IF''=ilr''::= .: . '~-, .. - : . . ._:

.• :.> • .- - ,_~ .,-==i

1Ir"'=i"""E''''iIF~iIP''':':~;;':'~~' :v,l.,::; ... =.... ~~=.;:;: =::;:

.;'. ;, ... - ... ~.

s1.95

6.12. ISPITIV ANJE RAMOVSKE PODKRANSKE STAZE

Jedan takav blok oblika prikazanog na s1.96 i rasporeda tenzorezistorskih mesta sl. 97 ispitivan je do lorna.

Na osnovu sprovedenog ispitivanja kao ida sada na osnovu dobijenih rezultata graficki je prikazana zavisnost ugiba ad opterecenja za odabrana merna mesta na betonskom prefabrikatu s1. 98.

a)

tMff

.IJ)

....... ..::;:....:;:.~..:.:.p:....:.:;p;.~

37

7 MERE SIGURNOS TI I ZASTITE PRJ ISPJTIV ANJU

Mere zastite se primenjuju u svim fazama ispitivanja: pripremi i transportu.montaznim radovima, ispitivanju pod presom i demontazi, Uprogramu ispitivanja osim detaljnjeg opisa ispitivanja, primenjene tehnike moraju se definisati maksimalna opterecenja i opasna mesta u slucaju lorna Obavezan je pregled ispravnosti svih instrumenata i pristroja, zavarenih i montaznih veza. U slucaju rada sa rentgenskim i radiometrijskim metodama mora se postovati i primeniti sva uputstva za rukovanje i koristenje. Nedeljna doza zracenja da je ::; 0,1 Rentgena a godisnja 5 Bioloskih ekvivalenta Rentgena . Maksimalna radijacija u zoni ispitivanja daje 2,8 mR/cas au okolinu 0,28 mR/cas, inace moramo stavljati barijere i dodatno obezbediti memo mesto i okolinu.

Ispitne masine podlezu ispitivanju ispravnosti, Posle tehnickog uhodavanja ukljucuje sa stalna provera pred ispitivanje, a tekuci i kapitalni remonti se sprovode u cilju odrzavanja tehnicke ispravnosti ispitnih masina, Svakih 12 meseei se vrsi bazdarenje instrumenata od strane ovlastene institucije.

~~~

8. PRILOZI

8.1. PRILOG PROUCA V ANJU GRANICNIH STANJA ARMlRANOBETONSKlH T-NOSACA

Uvod

U cilju dobijanja pouzdanijih podataka 0 ponasanju pojedinih konstrukcija ispitivanja se baziraju na slucaj granicnih stanja, tj. konstrukciju opterecujemo sve do lorna.

Ocena pogodnosti konstrukcije zasniva se na utvrdivanju opterecenja za granicnu upotrebljivost uz zadovoljenje odredenih kriterijuma. Za projektovanje AB konstrukcija od vaznosti je utvrditi koeficijente granicnih stanja upotrebljivosti i lorna.

T -preseci sa sirokim pojasevima se u granicnim stanjima ne ponasaju kao linijski nosaci iako su racunski svedeni na linijske sa aktivnom sirinom. Eksperimentom se treba utvrditi zavisnost deformacija, prslina i loma od opterecenja za granicna stanja. U njemuje za variranje, 1Z niza parametara, izabran razmak rebara,raspon nosaca, kolicina zategnute armature u reb rima te uticaj krajnjih poprecnih rebara,

Metodologija istrazivanja

Za dati eksperiment radene su dye serije od po tri nosaca istih raspona (l=4,00m) a razlicite geometrije (razmak rebara), procenta armiranja zategnute armature u poduznim rebrima (1,54% i 3,24%), a sedmi je armiran kao serija dva ali bez krajnjeg poprecnog rebra s1.99. Opterecenje je bilo sa dye kone site aplicirane iz pistona preko celicnih nosaca i metalnih ploca. Moment savijanjaje u sredini raspona izazvao prsline u rebru (upravne na osu nosaca) dokje smicanje u blizini oslonaca izazvalo kose prsline. Merenje otvora prslina ostvareno je mikrometraskom lupom tacnosti merenja 0,02 mm uz registrovanje prslina za svaku fazu opterecenja.

38

8i10 je potrebno utvrditi opterecenje pri kojem se javljaju prsline (dostizanje granicne cvrstoce betona na zatezanje), i opterecenje pri kojem se javlja dozvoljeni otvor prslina (izlozenost agresivnim utieajima).

Merenje ugiba ostvareno je ugibomerima opsega 1 em sa taznoscu ocitavanja 10-3 mm i opsega 5 em sa tacnoscu ocitavanja 0,01 mm. Raspored instrumenata je bio u sestinama raspona poduznih rebara, u sredini nosaca i na krajevima konzolnih ploca,

Nanosenje opterecenja je bilo u fazama i to po 25% od eksploataeionog, a pred lorn sa manjim prirastom.

U gib u sredini raspona, otvor i razmak prslina racunati su sa neravnomemom raspodelom napona na mestu pojave prsl:ine, a vrednosti napona i dilatacija sracunati su za dostignute cvrstoce betona i moment lorna pri dostizanju granicne dilataeije u zategnutoj armaturi poduznih rebara i koristen je bilinearni radni dijagram.

Diskusij a rezultata

Ni najnepovoljnija kombinaeija opterecenja ne sme izazvati prekoracenje ugiba ili otvora prslina.

Proeenat poduzne zategnute armature i gustina uzengija uticu na sliku prslina. Kose prsline se javljaju u rebru a sa povecanjem opterecenja prodiru u plocu. Gusca poprecna armatura (uzengije) daje gusce kose prsline manjeg rastojanja i ujedno povecava visinu pritisnutog dela betona. Za elemente bez uzengija karakteristican je krti 10m.

Slaba poprecna armatura, pod povecanim opterecenj em, ne omogucava prod or prslina u plocu, vee se tada javlja odvajanje rebra od ploce. Cvrstoca betona na zatezanje, odnos visine nosaca prema rasponu i odnos debljine ploce prema visini nosaca takode uticu na razvoj prslina.

Prve prsline javile su se u III fazi opterecenja za nosace sa poprecnim rebrima i u II fazi opterecenja za nosac bez poprecnog rebra. Za jace armirane preseke prve prsline se javljaju ranije nego u slabije armiranim nosacima i znatno su gusce i sa manjim otvorima. Uraden je i odnos proracunskog momenta nastajanja prslina i eksploatacionog momenta u zavisnosti od aktivne sirine ploce i procenta poduznog armiranja i prikazan nasI. 100. MI, M4 i M5 su jace armirani a M2, M3 i M6 slabije armirani nosaci. Svi eksperimentalni momenti nastanka prvih prslina su iznad racunskih vrednosti.

Opsta slika razvoja prslina sa oznakama faze nastanka za slabije armirani model 3 data je na s1.1 ° 1, a za jace armirani model 1 na s1.1 02.

Sa slike je uocljiva razlicita gustina prslina za ova dva modela.

I s1.100 I

Prve prsline se javljaju u sredini raspona sa ostvarenim otvorima od 0,008-0,1 mm . Nosac M7 bez krajnjeg poprecnog rebra pokazuje intenzivniji razvij prslina u zoni oslonaea.

s1.101

MODEL· I II '-0

39

U tabeli s1. 103 date su vrednosti izmerenih i racunskih vrednosti pojedinih velicina. Cvrstoca betona ima mali uticaj na sirinu i razmak prslina, §irina ploce malo utice na proracun prslina za T -nosace sa sirokim pojasevima, dok ima znatnijeg odraza na ugib. Postepenim povecanjem opterecenja razvoj prslina pokazuje da prodor prshna ka ploci kasni kod jace armiranih preseka. Za vise stepene opterecenja prsline su se pojavile i u poprecnom rebru s1.104. §to je razmak poprecnih rebara bio veci to su i prsline u poprecnim rebrima bile vece.

I s1.103
'fabel.a 1.'
Model ftVarao MB Z •.. ··40
'pl-1 "pi-I 'p . ..,
... 1 .,12 o,on .,24 0.048
M-2 ,," 0,0" ., .. 0 •. 100
11-) ',60 0 ... 1" ',fit O,OJ'
11-4 4 .. 06 0,0(' 4~12 0.046
K-S 4,17 0,048 .. ,31 O,<!,50
M-G .,t3 0,103 ',93 0,104
.-1 8,81 0,0" 8,1. Ot100 ;>
..
Ji!
.~
1;1
1:1 E
'2 t
..a a.
t e
.: A
...
~ ..
0
Q,
:::I
!
,
Q. s1.104

MO:~!£l·') ~,,,,,,, C<ff~M U!i<!jA

1!o1be.l«.l. UeJUli Ii l-l ~.w~ .. :!-. Ul1tH u ~-=t1
-----
l(_~ lIIQ'en.t.· I!.liIbnHl l'Z"O_I>II~ l'r~,.~~ ~/(,
If). Ill. .~"P'
u" Mo<I<$l,
M~l nIl: ·9.,U ·S.1l3 f.",. Ih! 1'.-7
11-2' X'X/l 6.8 ~,612 Z,8 opt.
It-.ll/~ 6,US 1,292 -lZ,f 1 1),]01) O.4S:6
l{-t·.l/Z &,US e';U3 13,. tt: O.'5f1 l.i5(1
It-5.UIll "S2S lI,O;!. 12.,$ IU a,HI!) ~,40(l
:tV J.lIH! l.45'J
1(-8 1U./l 6-.45 6,882 - 6,1 {I I),US O.tsll
g.7.l lHI1' t.=,n~· ~,lIlll . lf11
!!!!
40 Rezultati merenja ugiba su po raznim fazama opterecenj a prikazani dij agramom a odnose se na merenja poduznih rebara sl. 105. Uporedivani su dobijeni rezultati sa racunskim i utvrdeno je da jaee armirani nosaci imaju voce izmerene od raeunskih ugiba, ada slabije armirani imaju manje razlike. U poduznim rebrima su za I model bile 3016, a za model II 6016. Najveci izmereni ugib za eksploataciono opterecenje je V424 i kao takav je manji od granicne vrednosti (16 mm). Odnos opterecenja koje izaziva granicni ugib i eksploatacionog je 1,75% zajace armirane dok je za isti odnos za slabije armirane nosace ugib iznosio 12 mm.Koliko je povoljno prisustvo poprecnih rebara na smanjenje ugiba vidi se iz tabele 3 s1.105 za raspon u V6, gdje je taj uticaj dominantan.

Na s1.1 06 prikazana je zavisnost sila ugib za M5 jace i M6 slabije armirani nosac.

Nosaci se elasticno ponasaju sarno u prvim fazama opterecenja. Slabije armirani nosac se neelasticnije ponasa. Utvrdeno je granicno stanje upotrebljivosti nosaca M6 pri sili 1,84 puta vecoj od eksploataeione (nagli porast ugiba) i 2,0 za M5.

Granicno stanje lorna kod T -nosaca say sirokim pojasevima nastupa i pri: nestabilnosti pojasne ploce

prslina izmedu ploce i poduznih rebara,

a osim ovoga granicno stanje moze nastati i usled: prekoracenja dozvoljenih eksploataeionih deformaeija

~ - nedozvoljeno velikih prslina u rebru. Lorn usled savijanja nastaje usled otkaza

~ zategnute armature 10%. Bitno je registrovati opterecenje koje izaziva pojavu tecenja pa sve

do potpunog lorna.

YP4l#. 4v. 11M.. l. .t

Za opterecenja koja su izazvala velika izduzenja iznadene su vrednosti momenata lorna ina osnovu njih odredeni koeficijenti sigumosti . Za dobijene vrednosti momenata sraeunati su i dilatacije naponi i momenti lorna sa koeficijentima sigumosti s1.107. Koeficijenti sigumosti pri potpunom lomu u odnosu na racunski pokazuje vece vrednosti nego za trenutak tecenja armature a sto je razlika nastala usled raznovrsnosti mehanickih karakteristika nosaca,

1,$$ ()~tt 1 • .06 142~"7 1~1t1 130.4 t._ 195.0
0'). 0.)& 15.0 t J'~8J, hat lS.t t .860 91.5
1~20 O~~ 1l~S8 1$". 1~ 15,.$$ 1 ~81$ U4.$
1~'1) I.H;;· It.19 lU .. ti t~" lit." 1.63+ 191'iJ
1~6t 1~06 ts~3& tU,q \,.:17' na.,· t~1t" ·tQ1,,5
O~" O~44 tt.~f 16~3t 1. "~t '.- Ht,S
1.03 0 .. 52' t.".16- U~S ,.a11 12M '.1as: 1 J:l.S
I sl107 I 1." : t .• "; t~8) ! t~_

2;.$&1; i~lM1

~.'81

Svi nosaci su bili dobro armirani tako da nije doslo do pojave lorna usled sidrenja i smieanja a 810 je omogucilo nanosenje povecanih opterecenja. Dostizanje graniee tecenja je omogucilo mehanizme potpunog ~ lorna nosaca, Koeficijenti sigumosti od pojave granicnih stanja su bliski racunskim. Jace armirani nosaci su ekonomski opravdaniji ali treba paziti da ne dode do prekoracenja granicnog ugiba ili pojave lorna na spoju rebro/pojasna ploca.

.......

fIoit c*lJ

·l-..t t .• .,

.1 3.!t49 .... k,¥!i6

..,..$ "~ll ., t_a

1:'

..... _

Zakljucei

41

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->