ISPITIVANJE AB KONSTRUKCUA 1. OZNAKE AB KONSTRUKCUA Danainja proizvodnja betonskih i AB elementta, delova konstukcije i pojeinih onsiruktivaih sistema te21 sve Veco} industrilizaci i time pretenduje da bude visoko produktivoa. $ tim u vezi mamece se tipizacija, unifikaya 1 standardizaijs Kao neminovaost 24 ‘ovakav natin. proiziodaje. Posledica indusrijalizacije gradenja je da se Kod. iade prefibrikovanih elemenala ide ka sve vedem stepenu iadustriske “Zavréenosi” kako delova ‘Konsirukije ako i same konstrukejea time i objekta ‘Tpizacja | katalogizacija betonskih{ AB proizvoda koji se primenjuju u gradevinartvu ukljucuj taéno odredenu aumeraciju. Osim toga tei sei formiranju modularh raster, rasa | ‘dimeszija, Nastoi se svaki element Koastukcije nodvosmisleno zat po tpt, amet, ‘dimenzijams, karakterstiénim geometrijskim i polofajnim osobinama id. Npr 2a panel su bine: ‘polotaj ukonstrukeji, dimenzije, material, uslov topline zaitit,2vutne iolacije de U nckim zemijama su pitagja tpizacje i standardizacije w gradevinarstvu previzao definsani. Kod mas je to u nckoj men regulsano JUS-standardima a za dopunu se korise ISO ih DIN czake. Ti elementi su obiéno temeli, panei, grede, ploge, sepenita, element razlite ‘namene, a2 ozbilinie objete unes se i nazi objeka (tune, most, potporai 2d. Jedea od take “usvojenih nating maka data je bela: ‘maka Taraktersiéna | dimenaje [MB] wioSak maerijala | masa clemenia onsiruktivnos. | dimenzija = ‘eiona [eek Plog ceohina Axa [30> om ie iin Sub ‘sina awn [a0 ie prod uzina aut 40 kgm 1.2, OCENA KONSTRUKCUIA ee eT Pen pre enreleapaa eerppi cee ee eee ke oe Pog |e See ae ee ees tec ewe ot pata nen a Rs ae cna ‘ae je pp no de odgovara racunski usvojenom natinu oslanjanja: pee ota ene le eerie det arietin ae meric amen reakcrorn weet? | stale | ior ae eas as “suas cs i)sia pan og a i iors bi pokcan | dozvobiva pomeane upavao aa psvac clans, Moga ostaenjn {voy noi lana ata nas? Privpitvanj. Hono, plata pula aod se mor ostvarit clon sow pokrean ‘sepokttan close, Ukjettene il sloboo clan ao ne oar nlegnfen ta Kit ‘nda, cavers plotce fone eo. Neal to pokes ener oleae acketin tteztjcm, tL razneltacnonca (uganda) po chads plate Pravilno nanoSeaje opteredenja je takode od velike vaPnost, jer ono u suitini moze da bude ravnomemo raspodeeno, Koneestriéao il sistem vezanih sia. Pri sptivayju zidnog panels primenjuju se sledaga rafenja 7a nanofenje sie (18 i.6) a6 Pri iopitivenju stubs ii pamela optereéenog centiéno i ekscentriéno, ‘jem sile na pane i reakcje oslonaca ‘moray Bil ostvarene prekocilindar ii Tinjskog —oslanjanja. Ravocrnerno aspodelieno optereéenje moze biti zamenjeno koncentrifnim silama ali tako da inenztet sle njeno aplicranje na element izazovu uticaje odgovarajude raunom. 1 razloga koatinuteta ‘opterecenja na panel stavljamo grodu & zavrlak moran tako obraditi da ex presek uestvuje ‘nea (2a sluts da je tk i raul). Karaktenstike materijala koje se uzimajy w proracun podtodne su korekeiji x redovno se pr ispitivanju elsperimentaino uvrdyju stvarme Karaktestike oa probaim telima i epruvetama, Obavezno webs uzet vobzir da je AB konstruksija rezorodna (anizotropoa) i da se kroz vreme raaltito ponafa. Sredina u kojo} se ualzi konstrukeija mode zazvali aziite iste naprezana | foptereéene:sneg, ver, lemperatura, horizontalni ular it. ato ostavlja utieaja na au plastene eformacie, ugii, prsline ..Neka od tih optereéenja mogu biti presudna za funkcionalost Uupotrebhivost Koastrukeje pa prem tome 28 te vidove naprezmia ona mora biti ispitana. Nije iskijutivo da su za neke elemente presudai mostazni uslovi po pitanja ugiba i deformacia w fodnosu na eksploatacione. Za oven Konstrukeije od presudne valaosti je pravilno 1 korektno ispitati svaki od mogucihslugajeva ina osnovu foga dati konadno miljenje 1 izvestizakjucke o _jen0jupoirebjvosti kao takvoy =| as13, VRSTEISPITIVANIA Kontrolno ispitivanje elemenats konstrukije obavlja se ne fabrikama u ciju kontole projzvodaje i sprovedi se'na osnovs standardom utvrdenih postupska. Zs svaki clement se Aefingu metode ispitivanja. Ispitvanja novoprojektovanih Konstrukcjasprovodi seu ju dokaza projckom odkedenih zahteva i normativni love, Ne preiziaju se metode jer se spitivanjem dokazaje previnost projektovanja. U programy ispitvanja daju se skice 1 Seme oplereeaja, uslova cslanjagja i [reviano emerene veliine sa rasporedom memih mesa i aparatre, Ne mora se iepitalt do lms {er ec dase otk slaba mesta ivi Rorekeija projekt. "Nano ispitivanje se ostvaraje u svrhu eksperimentalnog dokaza ili potvrde odredenih (oovitteza ili teorja aéunskah ii metodolofk, kao i davanjacdgovora na konkretan problem. 'U procesu ekaperimenia otkrivaju se Kauzalne vere iznedu opteredenja 1 delormacia, nosivost 4 sabilost Konstukeije. Ponekad rezulatiispitivans elimmisu nebitae faktore 22 Konsinkeiju a dokazaju ii opovrgavaju odredenu hipotezu. Takvi eksperimenti zabtevaju ocbiljiji prstup sa razradenim i Korektno postavlienim uslovimai cijevima, Inptivanje potpuno novih konstukeija koje se retko javljju. zbog svoje osobenosti (mosiovi, prostor: sistem.) Gesto iziskuje potrebu za ovikvim vidom eksperimentainog ispitivanga Thpitvania na osnovu eksploatacionih 2abteva nesta bog povecanja optersenje ih coltecenja onstrukeje mogu se obaviti i na postojednj Kontak OPREMA ZA ISPITIVANJE 2.1, ISPITIVACKE PRESE I MASINE Ispitivadke prese imagine Sine osovu svake ispitivatke Iaboratorije koja se bavi ispitivanjem AB konstrukeija. Koriste se kako 7a spitivanje oaterisla tako i Konstukeijy i njenthdelova. Prese se izrafuju sa mehanitkim, a sve dee sa hidraulignim reSenjime.Sile koje proiavode prese kre seu Sirokom dijapazonu t zavisoosti od namene ispitivana, Preseosim Sto Isklutivo sluze 2a isptivanie na pritisak uz edredeno osposoblavanje Koriste se za isptvanie raanih deugih vidova defermacia, U zavisnosti of potrebe at horizontalaim i vertikalnim ranjem sie slede i takva tebnitkarefenja. Merenja sile mogu se registrovai manometrima, mehanickim mera instrumentima, Kombinovano it Tadnost 1 precimost pojedine prese je ________-__ zavisnost od toga koje tabnosti treba da bude izmereoa velitina, koja je vista naprezanja (pris, istezanje, ugib, priine., koja je vista materia, tehnolodkog—rebenjamerne sparature Potrebna tafnost_ je posledica svih relevantaih éinioca koji utiu'na rezltet a koje treba sagledai, U svakojspecijalizovano} aborstorii defini se raspored presa i mana. Jed od ‘aki ispitnih presa je hidruliéns namenjens za isptivane na peitsa i istezanje st 7.Nalaz seu stalgom vertikalnom polozaju i izradena je vidu Fama sa ravergom na vibu koje nosiradn cilindar ‘A ispod kojep se nalaziprostor za ispitivanje ‘matenjala na pits. Se done strane pokretnog. stole naleze oe Gelusti 2a ipitivanje armature a istezanje. Sa strane se nalazi rani pult sa mera a7 6{nstrumeatima, rezervoarom za ule elektromehanizmi,hidreulién mehanizmi i mehanizmi ‘apravijanja kojim rake ispitivas. Ovakva reSenja su uobicajena zasve vevesile od S00 Kay, Sistem otklona Kazale rgulite se hitraulinim spregom Kipa i ‘memog snstramenta. Meri opteg se podedsva izmenom utega na polugama tegovs, Pret za0st ftkions kazalike proverava ovlastena inst jedaom godisae, kao tpi remontu it iment vaaijih dlova, 22. ISPITNA PLATFORMA Fizicko mehanicke osobine osim u presama mogu sispitivat ina ipitnim plotama (pltformama) uispitnim mostovima 1 poralima, jer dimenzijeKonsrukesja redovno prelaze ispitne gabarite prse. Ovakva dogradnja veo je pogcdna 2a ispitvane 2daih panela,ramovskih ‘onsrukeia ih it. Ispita platforma predstavlja praktiéao ankeroo mesto koje omogueje da se zazove ia wz pomot ostalogpribora U temeljima se nalzeCeliéai profil i poizobaa ‘armatura, Prikazjednog takvog ankernog temelja ina osnovu nega formiranog portala za isptivanje panea je-a sl 8, ana s1 9 je prikaz izvedene konstubijezaispitivanje pane 0,25 ‘90-1800 5 a Ispitivanje konstrukcije obavja seu onom polodaju u kojem e biti 1 uw eksplortacii, Usiuéaju data apicrat ‘horizantanu sit i i2vest opteredenje pod nagibom mora se uradt tava dogrednja koja to omoguctje.